moralni pojam dobra i zla

FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI MENADŽMENT BEOGRAD POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE Prof. dr Boško Kovačević Branislav Filipović - asistent I. PREDMET I METOD ETIKE - Hegel: Sokrat je tvorac morala “spoznaj samog sebe” – pravi početak morala – u nastajanju - Aristotel sistematizuje etičku nauku u “Nikomahovoj etici” - samosvest – kakav sam ja to čovek? - Moral se ostvaruje u prostoru između praxe i običajnosti 2 • samodelatnost – istina i sloboda kao uslov • čovekova duša: volja, razum i um • sposobnost čoveka da razlikuje dobro i zlo (čovekova volja) • svest je navika, a samosvest postavlja pitanje dobra i zla 3 Etika je nauka o običajnosnom, o moralnom – praktična filozofija • u etici se radi o praktičnom znanju (phronesis) • predmet etike je pojam dobra i zla • dobro i zlo se odnosi na radnje. Delatna osoba je dobra ili zla (dakle radi se o pretpostavljenom dobru – odn. o trebanju, a ne bitku. • etika naučava šta čovek treba da bude! 4 1. Vrlina i savest • vrlina je centar etike (Aristotel) i okrenuta je životu čoveka u polisu • polis je apstraktan kolektivitet – danas grad (zajednica) • grad (polis) obezbeđuje – su-odnošenje – bio – politikos. • vrlina je moralna jačina volje (ona je više od postojećeg) 5 Inventar vrlina U “Nikomahovoj etici”, Aristotel analizira 14 vrlina, koje čine osnovu etike. Sredina (mera) je etičko, između dve krajnosti. Nedostatak Sredina (mera) Preteranost 1. Plašljivost Hrabrost Neustrašivost 2. Neosetljivost Umerenost Razuzdanost 3. Škrtost Darežljivost Rasipnost 4. Sitničavost Plemenitost Skorojevićstvo 5. Poniznost Ponos Naduvenost 6

1

6. Nečasnost Čast Taština 7. Mekuštvo Blagost Naprsitost 8. Mrzovoljnost Ugodljivost Ulizištvo 9. Samopotcenjivanje Odmerenost Hvalisavost 10. Ukrućenost Ophodljivost Raskalašnost 11. Snebljivost Stidljivost Bestidnost 12. Pakost (zloba) Negodovanje Zavist 13. Tvorenje nepravičnosti Pravičnost Trpljenje nepravičnosti 14. Bez prijatelja Prijateljstvo Veliki broj “prijatelja” • vrlina i savest – ključne kategorije u egzistenciji (Marx) • vrlina je znanje (može se naučiti) – Sokrat • praktično znanje (phronesis) • Etika je praktikovanje vrline. Vrlina je sredina – mera • znati razliku između onoga što jest i onoga što treba da bude • čovek nema vrlinu po prirodi, a delovanjem (praksa vrline) stvara drugu prirodu 7 2. Poreklo vrline • vrlina kao pripadnost, ali ne i povijesnost • prvobitno je vrlina bila određena kao tehne • život je delovanje (praxis) – suodnošenje • celina života je praxis – poiesis-tehne –theoria • vrsnoća (veština) je najvažnija za proizvodnju i njene rezultate 8 • za Kanta je dobro delo – čovekova delatnost u kojoj se razlikuje dobro i zlo • kvalitet dobrog rada (vrsnoća) pretvara se u kvalitet čoveka kao čoveka, a vrsnoća rada se pretvara u moralnu vrlinu. Tehne se mora prethodno naučiti – zbog toga je vrlina = znanje (phronesis) • čovek postaje čovekom samo u modernom pojmu prava – jednakost građana pred zakonom • vrlina je samoosvešćivanje čoveka 9 3. Civilizacijski rakurs • čovek bi trebao da prizna sebe i drugoga, kao privatnost • Kant ne traži čoveka u onome što jeste (bitak), već što bi trebao da bude • etika uvek ispočetka osvaja konstantu ljudskog – stalno dokazivanje • trebanje čini moral mogućim 10 • mišljenje kao refleksija podiže nagon na nivo volje • volja je predmet etike, odnosno praktični um (Kant) 11 4. Egoizam i altruizam • problem pojedinačnog i grupnog (kolektivno) • egoizam se zasniva na samoljublju

2

• altruizam podrazumeva naklonost drugom i u korelaciji je sa utilitarizmom • kažnjavanje kao činjenje zla drugom.”Kazna je vlastito pravo zločinca”. (Hegel) 12 5. Subjekt moralnsti • verovatno čovek, a za sada vladajući sloj • odnos postoji samo između ljudi (zajednica sa drugima) • sloboda je pretpostavka mogućnosti dobra i zla • u građanskom društvu čovek postaje pravna osoba (pravo kao minimum morala – Hegel) 13 • čovek radom dolazi do samosvesti svoje moći nad prirodom i nad samim sobom • u dosadašnjoj istoriji – nosilac moralnosti je vladajući sloj! • crkva je hrišćanskim moralom (dolinom suza) ukazivala da je spas na drugom svetu • međutim, “spas čoveka” je samo u njemu samom, u njegovom radu, delanju (praxix), u njegovoj poietičkoj delatnosti. 14 II. POJAM PRAXIS-a (DELANJA) 15 1. Ljudska delatnost • Aristotel ljudski delatnost deli na: 1. saznavanje – theoria 2. delanje – praxis 3. stvaranje – poietička delatnost • čovek teži da spozna predmete i stvari oko sebe 16 a. čovek stvara svoj svet stupanjem u mnoštvo različitih odnosa i delanjem (činjenje, ponašanje, postupanjem) ga oblikuju b. misaoni ili praktični život – šta je važnije? (primer “Minervine sove”). Stvaralački život je najviši stupanj spoj teorije i praxe c. ljudsku dušu čine: um, želja, osećajnost (intelekt, volja, temperament) d. Fichte: identitet subjekt - objekt 17 e. teorijsku delatnost čine: razum, um i mudrost - misaonost praktične delatnosti je phronesis – razboritost - poietička delatnost je izraz misaonosti praktične delatnosti - tehne (umeće, veština) - svrha praktičnog načina saznavanja je znanje radi delanja - svrha poietičkog načina saznavanja je znanje radi tvorenja 18 f. svaki oblik ljudske delatnosti je valjan i nevaljan (istina i laž)

3

(Ne)valjanost delanja se određuje pojmovima dobra i zla • “Jedinstveni slobodni ljudski duh” – Hegel – sastoji se iz teorijske i praktične delatnosti. Poietička delatnost menja zatečene stvari i proizvodi nove stvari i predmete. 19 2. Pretpostavka praktične delatnosti • praktična delatnost čoveka se razlikuje od saznajne i poietičke na osnovu mogućnosti • ljudi koji rade morali bi imati određenu misaonost (razboritost) • Aristotel praktičnu delatnost određuje pojmom praxis-a • praxis (delanje) nije samo praktična, već i poietička delatnost 20 • antropološke pretpostavke da postoji praxis: a. čovek je prirodno biće, a ljudskost ostvaruje u zajednici sa drugim ljudima b. čovek je jedino živo biće koje ima um i govor. Um kao logos, a govorom sa drugima gradi zajednicu. c. čovek je jedino živo biće koje razlikuje dobro i zlo 21 3. Tradicionalni pojam praxis-a • postoje različiti vidovi praxis-a: - moralni - ekonomski - politički - pravni - običajni 22 • praxis nastaje iz mogućnosti da se u čoveku uspostavi specifični odnos između intelektualnih moći (razum ili um) i nagona (htenje, želja) • svest o delanju vlastitosti naziva se samosvest • svrha tvorenja se sa tvorca prenosi na tvorevinu (zamislio sam kuću i izgradio je – time je čovek ugradio i svoju svrhu) 23 • svrha delanja ostaje u samom delatniku • čovek ne može uvek postići majstorsko umeće, kao što je stvaranje • životno iskustvo daje čoveku naviku mogućnosti 24 4. Moderni pojam praxis-a • građanska epoha je logocentrična (razumna, umna) i homocentrična (čovek uzima sebe kao osnovu i svrhu ljudskog sveta)

4

• moderni čovek je shvaćen kao slobodni pojedinac • problem slobode: od nečega – za nešto • ljudsko delanje (praxix) i tvorenje (poiesis) imaju osnovu u ljudskoj volji (moć žudnje). Ako na volju deluje prirodnost čoveka nastaje tvorenje, a ako deluje izvorna ljudska sloboda onda nastaje delanje. 25 5. Osnovni tipovi regulacije praxis-a • svaka organizovana društvena zajednica počiva na potrebi regulacije ljudskog delanja a. politička regulacija - slobodno građansko pravo i politička volja - ostvarenje ličnih i grupnih interesa - sloboda čoveka u javnoj i političkoj sferi društva - princip reprezetacije - zakonodavna, izvršna i sudska vlast 26 b. pravna regulacija - sistem društvenih normi koji reguliše odnose među ljudima - pravo kao instrument sistema vladanja - očuvati građanske, ekonomske i duhovne slobode ljudi - vladavina prava u društvu 27 c. ekonomska regulacija - posebno područje društvenosti (proizvodnja i tržište) - načini proizvodnje određuju regulaciju (ne/slobodno tržište) d. običajna regulacija - stihijno i spontano delovanje - snaga socijalnih navika i tradicije (moraju se uzeti u obzir) 28 e. religijska regulacija - specifična pravila delanja - verska ubeđenja ljudi se reflektuju u praxisu f. moralna regulacija - spontani i neformalni oblici delovanja - individualne slobode čoveka - moral se uvek iznova ne/potvrđuje 29 III. SVRHE MORALNOG DELANJA 30 • u literaturi postoje različiti principi moralnosti, odnosno različite etičke kategorije (vrednosti, ideali; vrlina i porok;

5

dobro i zlo; moralni dug, savest, stid i krivica, sreća; hrabrost i poštenje, etc.) • opredelio sam se za one kategorije koje konstituišu suštinu morala: 31 1. Moralni princip dobra • svrha zadatog, odnosno moralnog delanja se naziva moralnim principom • postoje dva osnovna i najviša moralna principa: - dobro - sloboda • konkretizacija pojam moralno dobro se ispoljava u principima blaženstva, zadovoljstva i koristi (endajmonizmom, hedonizmom i utilitarizmom) 32 • moralni princip dobra se uzima od starih Helena (sofisti) • Platon princip dobra izvodi iz politee, odnosno iz valjanog uređenja polisa. Dobro je jedinstvo sklada, lepote, istine i društvenih moći čoveka • Aristotel smatra da svaka ljudska delatnost ima svojstvenu svrhu, tj. specifično dobro - dobro za pojedinca i dobro za zajednicu • princip dobra u hrišćanstvu donosi ideju o bogu, kao apsolutnom i najsavršenijem dobru 33 • novovekovna etika vidi dobro u onim stvarima za kojim ljudi teže • Kant je imenovao “etiku dobra” ne samo u moralnom delanju, nego i u drugim svrhama, za čije ostvarenje je potrebno moralno delanje (heteronmna etika) • dobro kao vrlina i šire je od ispravnog • dobro i dobrota (T. Akvinski) 34 2. Etički pojam zla • zlo je oponent pojma dobro. Njime se imenuje ono loše, rđavo, strašno, užasno, nesreća, šteta, etc. • stari Grci su videli zlo u određenjima bolesti, smrti, ropstva, siromaštva • Sokrat vidi zlo kao uobraženo neznanje. Zbog toga i veli “Saznaj samog sebe” 35 • hrišćanska tradicija vidi zlo u košenju božjih zakona, zlo koje Bog nanosi čoveku spada u tzv. “pedagogiju spasa” • novovekovna misao tretira zlo kao politički i etički problem Svest o dobru i zlu može se samo zadobiti u slobodi • moguće je izdvojiti prirodno zlo (stihije, bolesti i sl) i društveno zlo (ustanci, revolucije, ratovi) • marxisti smatraju zlo kao plod lične svojine • Niče smatra da je zlo ukorenjeno u čoveku (volja za vlast)

6

36 • poslovna etika otvara problem dobra i zla. Ona ga rešava pravilnim moralnim izborom. • čovek pravi izbor između pozitivnih moralnih vrednosti i načina delovanja • izbor između porodične sreće i profesionalne karijere • Makijaveli je pisao o svrsishodnosti zla u politici – prevara, nasilje i nepravda mogu biti opravdani ako služe interesima organizacije, države, zajednice – “Cilj opravdava sredstvo” • Marx i Hegel su govorili o dijalektici dobra i zla? • da li se dobro ostvaruje samo kroz zlo? • problem pojedinca i organizacije u rakursu dobra i zla. 37 3. Princip blaženstva (eudajmonizam) • stari Grci su se pitali: Da li je svrha ljudskog života u sticanju bogatstva, uživanju, zdravlju, moći i vlasti, dugovečnosti, časti ili nečem drugom. • Aristotel smatra da se, kako kod svetine, tako i kod obrazovanih , glavno životno dobro sastoji u blaženstvu i sreći. • eudajmonizam u sreći i blaženstvu vidi cilj ljudskog delanja 38 • čast, uživanje i um je moguće ostvariti kao praktično dobro • Aristotel tvrdi da je čoveku najbitnije da deluje po razumu ”Svakom pojedincu pripada onoliko blaženstva koliko stekne vrlinom, razboritošću (phronesis) i činjenjem u skladu sa tim”. • hrišćanstvo smatra da se blaženstvo postiže večnim životom nakon smrti. • Kant uvodi pojam eudajmonizam. Blaženstvo i sreća ne mogu biti valjan okvir ljudskom delanju. Osećaj dužnosti ne pokreće ljudska svest već ne-moralna svrha. • samorealizacija ličnosti i traganje za smislom života – predstavlja jedan od suštinskih preduslova za sreću čoveka 39 4. Princip zadovoljstva (hedonizam) • zadovoljstvo i radost kao osnovni cilj i svrha ljudskog života • osećaj zadovoljstva kao jedina svrha delanja • Aristotel: zadovoljstovo i požuda udaljuju čoveka da čini dobro • Platon i Aristotel: zadovoljstvo samo po sebi ne može biti najvredniji cilj ljudskog delanja. “Prijatan život pruža samo razum, koji kritički procenjuje i odmerava razloge za biranje ili izbegavanje naslada” 40 • važno je ostvariti ataraksiju (duševni mir) i radost kao zadovoljstvo u kretanju u samodelanju

7

• hrišćanska tradicija tvrdi da zadovoljstvo udaljava čoveka od Boga • (ne)zadovoljstva su osnovni ljudski afekti i baza za druge afekte • anglo-saksonska literatura povezuje zadovoljstvo i korisnost - problem je motiva: altruistički ili egoistični (Mil) • I. Kant zadovoljstvo podvodi pod samoljublje, a ono je čulno i zbog toga ne može biti najviše moralno delanje • H. Markuze govori da je moderni hedonizam dirigovani i ugrađen je u strukturu građanskog načina priozvodnje života. Zbog toga se radi o potrošačkom društvu”. 41 5. Principi korisnosti (utilitarizam) • različita značenja i vrednovanja, od najvišeg dobra do sekundarnog značenja • Aristotel ovaj princip izvodi iz ekonomske koristi, a Platon da je korist samo jedno od određenja dobrog. Korisno nije svrha ljudskog delanja, već sledi iz dobrog po sebi. • hrišćanska tradicija tvrdi da je korisno božje priviđenje 42 • novovekovna misao pokušava da korisno shvati kao najviši princip delanja: - T. Hobs – sve što je predmet ljudskih prohteva može se imenovati kao dobro - B. Spinoza – ako čovek uloži više truda u svoje delanje time ima pravo da traži korisno i održava svoje biće - Dž. Bentam – korisno je najviši princip prosuđivanja prava i morala 43 - Hegel – korisno je postalo okosnica engleskog i francuskog prosvetiteljstva - stav “sve je korisno” u osnovi subjektivizira i objektivizira ljudsku svest - korisno je igra posredovanja u borbi za priznanje • korisno je postao vladajući pogled na svet u savremenoj epohi 44 IV. NASTANAK I RAZVOJ POSLOVNE ETIKE 45 • praxis kao rodno mesto poslovne etike: - delanje (činjenje) - tvorenje (stvaranje) – poietička delatnost • odnos phronesisa i tehne (praktična razboritost i veština) 46 problem phronesisa: • mudrost, znanje i um su po prirodi najsavršeniji • praktična mudrost se ispoljava u akciji, u

8

odnosu na predmete i procese • problem interesa 47 • ostvarenje ličnih interesa zavisi od interesa porodice, zajednice i društva (opet egoizam i altruizam) • praktična mudrost nije samo znanje, već i sposobnost, rasuđivanje, pronicljivost, dovitljivost • odlučivati polako, a sprovoditi brzo (rešenje problema nije u “prvoj lopti”, već u dubinskom saznavanju uslova i odnosa) • dobra odluka je rezultat što tačnijeg prosuđivanja • praktična mudrost ima ulogu prosuđivanja a razumevanje ima ulogu kritike. • po prirodi nije čovek učen, već razuman • nije stvar da znaš šta je dobro, već kako postati dobar. 48 • praktična mudrost nalaže da se učini nešto saobrazno dobrom, vrlini • praktična mudrost podrazumeva upotrebu dobrih sredstava za postizanje pravilnog cilja. • čovek (bi trebao) da namerno, svesno čini dobra dela • nemoguće je biti praktično mudar, a ne biti dobar • vrline su različiti oblici praktične mudrosti 49 problem tehne (veštine) • podrazumeva znanje o konkretnom • podrazumeva sposobnost primene znanja • konkretno znanje i konkretno delanje • usavršavanje – ali da ne bude samo sebi svrha • predmet, stvar, proces kao cilj • “Cilj opravdava sredstva” – N. Makijaveli • industrijska proizvodnja počiva na tehne 50 • kontraverze veštine (tehne) i dobro • tehne može eliminisati (isključivati) phronesis • sagledavati posledice tehne • značaj regulacije (politička, pravna ekonomska,...) u primeni tehne • dobar stručnjak ne mora da bude i dobar/moralan čovek 51 • poslovna etika se ne može zasnovati ako čovek nije dobar • poslovna etika između phronesisa i tehne kako - stvarati ravnotežu, a ne naponsko polje? • industrijska proizvodnja traži robu, novac, profit (otuđene i posredovane sfere) • industrijska proizvodnja se odvojila iz porodice u poseban društveni sektor u građanskom društvu • građansko društvo (privatna i javna sfera – buržuj i građanin) 52 • značaj političke, pravne, ekonomske i moralne regulacije

9

• problem izbora: - u okviru zakona - u okviru socijalnih odnosa u preduzeću, društvu - u okviru sopstvene koristi – interesa • problem poslovne etike je korigovanje ekonomskih motiva poslovanja sa etičkim - kako dobro, koje nastaje u hodu od bitka do trebanja da se izkaže u proizvodnju stvari i dobara (materijalno i duhovno bogatstvo) 53 Razvoj poslovne etike 1. Heleni – Aristotel: a. oikonomikos – porodična trgovina b. ekremastike – trgovina radi koristi 2. Moralizovanje (sve do XVII veka – napad na trgovce) - Isus je isterao razmenjivače novca iz hrama - T. Akvinski i M. Luter su omalovažavali i osuđivali ono što je danas normalno u svetu poslovanja. 54 3. Staleška etika i moral – manufaktura - zanatska etika - inženjerska etika - razni etički kodexi u profesijama 55 4. Preduzetnička etika - utilitaristička, programska i liberalna etika - preduzetničko donošenje odlulka - profesionalni etos privrednika - problem konkurencije - odnos prema saradnicima - problem investiranja - etc. 56 5. Poslovna etika (xx vek) - kompanije - multinacionalke (mnoštvo čvorišta, sudara ekonomskog i etičkog momenta) 57 a. mikro etika (pojam poštene razmene, nadnice, postupanja, pojam pogodbe, krađe) b. makro etika (pravda, zakonitost, priroda društva – slobodno tržište – zahvata se “velika slika” da bi se razumeo svet poslovanja) c. molarna etika – kompanije, korporacije (odnos direktora i zaposlenih, socijalna odgovornost akcionari i menadžment, koji je to zajednički interes u grupnj aktivnosti – pozicija pojedinca u korporaciji) 58 V. RAZLIČITI PRISTUPI POSLOVNOJ ETICI 59

10

1. Savremene teorije u shvatanju etike a. očuvati stara teološka i naturalna shvatanja morala b. suprotnost između građanskog društva i morala c. etika se tumači evolucionistički i istorizmom d. duhovno nasleđe Kanta i Hegela e. filozofija egzistencije i promišljanje etike kao krajnje individualizovane moralne svesti f. analitička filozofija redukuje tradicionalnu etiku i svodi na logičku analizi jezika morala 60 eksplikacije: • etički teizam (Fihte, Martenseri i drugi) u središte etike stavlja samosvesnog personalnog boga i izvlači moral iz hrišćanske pobožne svesti • istorizam u etici (Ranke, Diltaj i drugi) smatra da sloboda i moralnost nisu principi povjesti već objektivacija nedokučivog života 61 • volja kao osnov etike (Šopenhauer) Svetom vlada iracionalna volja, a osnov morala je sažaljenje • nihilizam (F. Niče) afirmiše imoralizam i potrebu prevrednovanja tradicionalnih moralnih vrednosti. Nad-čovek se mora izdići iznad moralne sfere 62 • evolucionizam (Spenser, Holt i drugi) se bazira na uverenju da se poreklo, priroda i određenje moralnosti može potvrditi na osnovu uvida u biološku evoluciju čovečanstva • analitička i meta – etika počiva na vrednosnoj neutralnosti, te se svodi na analizu logike moralnog jezika 63 2. Teorijski temelji poslovne etike a. Utilitarizam moralni karakter nekog postupka je određen dobrim i lošim posledicama preduzetnička etika analizira posledice privrednih poteza i odluka utilitarizam uzima u obzir materijalne vrednosti i analizira ispunjenje egzistencijalnih životnih ciljeva preduzetnika 64 samointeres kao etički aksiom međutim, nema ostvarenja samointeresa bez zajedničkog delovanja uvođenje altruizma i solidarnosti preduzetnici opstaju ako se potvrde u oštroj konkurenciji uduživanje, solidarnost otvaraju vrata socijalutilitarizmu Bentam uvodi maximu “najveća sreća za najveći broj”

11

harmonija interesa ne nastupa sama od sebe dakle princip koristi treba uvezivati sa principom solidarnosti 65 b. Pragmatizam pragmatizam ne traži istinitost ljudskih procena već praktične posledice neke odluke. pragmatizam je u centru preduzetničkih odluka u odlučivanju pragm – utilitarističko ponašanje postaje maxima preduzetničkih odluka maximiranje koristi postaje suština odlučivanja u preduzeću preduzetnička etika kao situacijska, a situacija zavisi od globalnih uslova privređivanja čovek se nikada ne može potpuno osamiti 66 c. Liberalizam liberalizam podrazumeva slobodu pojedinca i grupa kao najviša vrednost razlikuje se socijalno – etički i individualistički liberalizam preduzetnička etika nije etika individualizma, već socijalna etika (privredni sistem, poredak) Poslovna etika sledi ideje socijalno – etičkog liberalizma neoliberalizam smatra da tržišno – privredni poredak može funkcionisati ako je osiguran odgovarajućom konkurencijom. Ovde se afirmiše regulacija. regulacija ostalja prostora za izbor treba sprečavati prljavu konkurenciuju i privredni protekcionizam 67 d. Rezime pragm-utilitarno utemeljenje se veže za tekovinu (neo)liberalizma, odnosno socijalnoetičkog liberalizma konfliktne situacije u praxi i sputavanje preduzetnika 1. stalna napetost između privrede i etike 2. raste značaj lične odgovornosti 3. ne radi se sada o institucionalnoj etici, već i o etici pojedinca 68 4. povezanost poslovne etike i poslovne politike radi podsticanja inicijativa 5. princip podupiranja (odnos između ličnog i solidarnog) 6. odgovornost pojedinca u pronalaženju odluke preduzetnički duh je uslov privrednog razvoja opšte dobro se ostvaruje što preduzimljivošću, ali i planiranjem prednost se daje manjim društvenim jedinkama (mala i srednja preduzeća). Time se preduzetničkoj etici daje snažan individualistički pečat.

12

69 VI. DETERMINANTE POSLOVNE ETIKE 70 • ako se podrazumeva teorijski i idejni osnov poslovne etike, zasnovana na utilitarizmu, pragmatizmu i (neo)liberalizmu, tada se aktualizuje regulacija • odnos individue i kolektiva – zaposlenog i preduzeća • odnos izbora kao čvorište poslvne etike 71 a. odnos prava i poslovne etike zakonska regulativa jednog društva vladavina prava kao preduslov pravila, standardi, procedure preterana i “skromna” regulacija – pitanje mere (opasnost od sputavanja, ali i od stihije, anarhije) odnos norme, zakona u društvu i regulacije u kolektivu – skladnost slobodno tržište i planiranje lična odgovornost i interes poslovnog subjekta 72 b. odnos politike i poslovne etike politička stabilnost društva kao pretpostavka stimulativni politički ambijent politički konsenzus oko ključnih pravaca razvoja društva poštovanje demokratske procedure dnevni politički interes izvan poslovanja (problem strančenja) politička uslovljavanja poslovnog subjekta problem birokratije problem mita i korupcije kao eminentno politički problem problem poverenja 73 c. odnos ekonomije i poslovne etike dva koncepta u razvoju ekonomije 1. (neo) liberalni 2. SO koncept (socijalna odgovornost) problem tradicionalnih društava - “šok terapija” i gradualistički model - deficit institucija - “prvobitna akumulacija kapitala” u novom ruhu - vlasnička transformacija - nužno socijalno raslovljavanje posticanje malog i srednjeg preduzetništva kao ishodište uloga međunarodnih asocijacija 74 d. odnos tehnologije i poslovne etike tehnološka (ne) razvijenost i konkurentnost na tržištu tehnologija kao sama sebi svrha

13

otuđenje i posredovanje tehnologijom tehnologija u funkciji ljudskih potreba prirodne i izvedene potrebe – tehnologija masovna proizvodnja i depersonalizacija 75 e. nova ekološka etika odnos prema prirodnim dobrima (ekocid na delu) odns rasta i razvoja teorije o održivom razvoju problem otpada, reciklaže i obnovljive energije ekološka regulativa kao minimum prirodne katastrofe kao odgovor na eksploataciju prirodni resursi i za buduće generacije 76 Dometi poslovne etike • radi se o ličnoj odgovornosti (lična/kolektivna) • usaglašavanje i pitanje mere • pridržavanje regulacije i lični primer • problem razboritosti i racionaliteta • poslovni moral se uvek iznova potvrđuje 77 VII. POSLOVNA ETIKA U PREDUZEĆU I TRŽIŠTE • Problem mere i odgovornosti • Odgovornost pre donošenja odluke, a ne sankcionisanje • Pravilo: sporo donošenje odluke i brzo sprovođenje • Svrha poslovanja (profit ili socijalna sigurnost zaposlenih i izvesnost u preduzeću) 79 • Praktična mudrost – rasuđivačke vrline 1. Umešnost – vrednost u proizvodu 2. Pamet – primena na konkretne uslove a.) razboritost (izbor najoptimalnijih postupaka ka ostvarenju cilja) b.) pronicljivost (ocenjivanje i biranje najboljeg postupka) c.) rasuđivanje (prosuđivanje između dobrog i lošeg) d.) dovitljivost (izbor najboljih sredstava za postizanje cilja) e.) uzdržljivost (etapiranje postupka do ostvarenja) 3. Stvaranje (kreacija novih rešenja, prikaza, etc) 80 • Pojedinačni moralni odnos i grupni (preduzeće)/problem mere i konstelacije/ • Izazovi regulacije u preduzeću - preterana (vezane ruke) i anarhija - stihija • Pojedinac i proizvod – kvalitet - tip proizvodnje (male serije, masovna) - konzument i korisnik 81

14

• Etika preduzeća počiva na: • načelo svrhe – zašto radimo? • ponos – bez etičkih pravila nema dugotrajnog poslovnog uspeha • strpljenje – nzžni činilac poslovne politike • upornost – krčenje poslovnih puteva • perspektiva – viđenje budućnosti • Načela etike pojedinca treba da budu korespodentna sa načelima etike preduzeća. 82 1. VLASNIK RADNE SNAGE I VLASNIK PREDUZEĆA - sigurnost posla - potvrđivanje i napredovanje - javna afirmacija zadovoljstvo - izvesnost egzistencije - poštovanje ličnosti - Zarada nije jedino merilo odnosa u preduzeću - Korisno za jedne i za druge - poverenje 83 2. PREDUZEĆE I TRŽIŠTE – Proizvesti i prodati proizod – Kvalitet proizvoda i pozicioniranje – Poštovanje standarda – Odnos ponude i tražnje – cena – Konkurencija – (ne)lojalna – podsticaj -tehnologija 84 - Oglašavanje i reklamiranje - SCM (Social Cause Marketing) - socijalni angažman preduzeća - pravo izbora proizvoda i trgovca - bojkot - “dobar glas“ - karitativno podržavanje 85 - Komunikacija sa korisnikom preko tržišta - Ambalažiranje proizvoda - Sistem prodaje - direktni - preko posrednika - Tržište kao regulator proizvodnje - uvećanje proizvodnje - smanjenje - novi proizvodi 86 3. ETIČKE NEDOUMICE U POSLOVANJU 1. Pohlepa 2. Prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u kolektivu 3. Netačne tvrdnje potrošačima, korisnicima o kvalitetu proizvoda i usluga 4. Nepoštovanje dogovorenih rokova i uslova 5. Prikrivanje stvarih rezultata poslovanja kolektiva ( kako bi se završio posao) 6. Preterana uverenost u sopstveni sud i rizik

15

kolektiva 87 7. Nedovoljna lojalnost prema kolektivu 8. Loš kvalitet proizvoda i usluga 9. Ponižavanje ljudi na radnim mestima ili putem reklame 10. Slepo pokoravanje autoritetu bez obzira koliko je nemoralan 11. Uzdizanje samog sebe iznad kolektiva (sukob interesa) 12. Favorizovanje 13. Dogovaranje cene 14. Žrtvovanje nemoćnih da bi se postigli određeni ciljevi 88 15. Potiskivanje osnovnih prava: slobode govora, slobode izbora i korektnih ličnih odnosa 16. Propuštanje da se ukaže na nemoralne postupke drugih 17. nevraćanje dugova odn. uzetih sredstava od zaposlenih u kolektivu 18. Svesno preuveličavanje sopstvenog plana ili predloga, radi podrške drugih 19. Izbegavanje problema netrpeljivosti u kolektivu 89 20. Dodvoravanje onima koji se nalaze na višoj na hijerarhijskoj lestvici, umesto savesnog obavljanja posla 21. Napredovanje u karijeri, poslu gazeći druge 22. Propuštanje saradnje sa drugim delovima kolektiva 23. Laganje zaposlenih u kolektivu 24. Sklapanje poslova sa sumljivim partnerima 90 25. Neprihvatanje odgovornosti za sumljivu praksu 26. vređanje ili prihvatanje razmetljivaca u okruženju 27. Korumpiranje javnog političkog procesa zakonsim sredstvima 91 VIII. EKOLOŠKA ETIKA 92 • ekološka etika u povoju (60-te godine prošlog veka) • upozorenja i prirodne katastrofe su izdiktirale ovu etiku • nespojivost oplodnje kapitala i ekologije (?) – traženje rešenja – nulti otpad, nulta emisija (potrošnja) energije iz prirode – održivi razvoj - kao ishodište – proizvodnja eko hrane 93 • dosledna primena eko - standarda - bankrot u

16

ekonomiji • raspolućeni pojedinac u građanskom društvu – kao građanin za ekologiju – kao poslovni čovek za profit • kapital traži rešenja u smeru dalje eksploatacije prirode, ali i proizvodnje (opreme protiv zagađenja) • “uslužna protočna ekonomija – naturalni kapitalizam" 94 • poslovanje u profitnoj logici kao deo rešenja ekologije • dobri i loši ekološki zakoni • još uvek veoma jak toksični lobi (hemija) u svetu • moralna dilema oko upotrebe plastične ambalaže - uloga potrošača • saradnja potrošača i priozvođača • poslovanje koje radi na zaštiti životne okoline, ali i zarađuje - imperativ 95 • etika dobra u kompanijama • da li morate lagati da bi bili uspešni? • ili imate ili nemate etički stav u poslovanju • homocentrična i biocentrična matrica • da li prirodne stvari i objekti imaju unutrašnju vrednost? • priroda sa čovekom čini višu holističku vrednost • homocentrični stav ne pridaje moralnu pažnju u formulisanju zakona, koju priroda zaslužuje 96 • da li su ljudski interesi iznad prirodnih – problem prirodnih potreba? • ekološka etika poziva da se zaštite unutrašnje vrednosti biljnog i životinjskog sveta • našu moralnu brigu ne zaslužuju samo ljudska bića i njihovi interesi • etika ljudskog roda – antropo-etika (pojedinac – društvo – vrsta) – zemaljski građanin 97 IX. KOMUNIKOLOŠKA ETIKA 98 • razlikovanja! a. informacija – pasivan odnos b. komunikacija – aktivan odnos a – vrste informacija - ciljna informacija - stručna - interesna - manipulativna - javna (neutralna) 99 - “globalno selo” – tehnizacija - limiti informacije - mediji: - komercijalni - javni - slobodni

17

- zavisni - elektronski i štampani mediji - vlasnik i “proizvođač” informacija - država i politika – mediji (monopol na informacije) - informacija nije znanje, ni komunikacija ali je pretpostavka - sloboda informisanja (tipovi društva) - sloboda izvora informacija 100 - odgovornost za davanje, plasiranje informacija -odražava li informacija i deo stavova i vrednosti onoga ko je oblikuje? - istinitost informacije u interpretaciji (činjenična, istorijska, naučna istina) - moralno dobro u informisanju (čovek kao cilj, a ne sredstvo) - informacija koja afirmiše pozitivne ljudske i društvene vrednosti 101 - informacija je preduslov za zauzimanje stavova - problem predrasuda i stereotipa - glasine i “halo” efekat - manipulacija informacijama (pojedinac i sistem – poredak) - upotreba informacija u političke, ideološke, ekonomske ..., svrhe - etika informisanja kao konstituent poslovne etike 102 • primalac i davalac informacija u poslovanju: - preduzeće - tržište - država (regulacija) • blagovremenost informacija • problem “manjka” i “viška” informacija - selektivnost (manje ili više bitne informacije) 103 • “ideal tip” u informisanju: - neutralnost i nepristrasnost - argumentovanost (činjenice) - blagovremenost - bitnost - utilitarizam - podsticajnost na praxis (čovek kao cilj, a ne sredstvo) 104 b – komunikacija - aktivna uloga i dvosmerni odnos - tehnike komuniciranja - komunikacija podrazumeva informaciju, ali i lični odnos primaoca - komunikacija znači kritički odnos i stvaranje primaoca - komunikacija isključuje pasivan odnos primaoca

18

informacije - dijalog i tolerancija kao srž komuniciranja (sličan položaj, utcaj, moć, znanje) 105 – dijalog je moguć uz tolerantnost – razumevanje i (ne)slaganje – pribižavanje mišljenja, a ne isključivost – šta je zajedničko (potencirati), a ne šta je različito (reprogramirati 106 – komunikacija koja stvara novu informaciju – poslovna etika se zasniva na komunikaciji sa: - saradnicima - managementom (vlasnikom) - tržištem - potrebom – partnerski odnos u komuniciranju 107 – direktiva i naredba – problem organizacije – posredovanje – organizacija = redukcija i homogenizacija= društenost – tipovi organizacije i komuniciranje – šta pojedinac unosi u komunikaciju? a - stvarna (realna) pozicija b – lična i nerealna 108 – komunikacija kao razmena: a. vrednosti b. morala c. interesa d. ambicija - komunikacija kao subliminarno znanje - komunikacija kao phronesis - moralno dobro i komuniciranje - zadovoljstvo u komuniciranju 109 X. KOMPJUTERSKA ETIKA (KIT I ETIKA) • Razlozi koji generiraju naša moralna uverenja? - individualno socijalno dostojanstvo - vrednosti ljudskog života - regulacija odnosa sa drugima sa “ljudskim likom” 111 I. Koje socijalne probleme otvaraju KI tehnologije? a. Stvaraju potpuno nove entitete (programi, softver, mikro-čipovi, veb-sajtovi, video –igrice, etc) b. Menjaju obim ljudskih operacija, angažmana i aktivnosti (većina tih operacija je generisana putem transakcija – dnevne aktivnosti pojedinca mogu biti zabeležene) 112

19

c. Pojava novih sofisticiranih mašina (roboti, svemirski brodovi, digitalna oprema, etc) d. Problem (ne)pouzdanosti KI tehnologija (bez obzira koliko se razvija ova tehnologija postoji određena nepouzdanost) e. Ove tehnologije menjaju karakter svega što radimo 113 Sve ovo otvara novu vrstu i prostore opštih etičkih pitanja: • etika se bavi ljudskim odnosima • etika i ljudska interakcija KI tehnologije menjaju način na koju su ljudski postupci instrumentalizovani 114 Dok kucam na kompjuteru, menja se konfiguracija mikročipova (primer kompjuterskog virusa) Automatizacija u preduzećima Internet može narušiti privatnost (kupovina softverskog paketa je u moralnom smislu drugačija od kupovine kosačice) Povećava se sposobnost vođenja i ažuriranje evidencije o transakcijama i aktivnostima zaposlenih Novi vid oblikovanja ljudskih postupaka 115 • Iz ovih razloga se afirmiše meta – etika • Problem moralne regulacije - vakuum u propisima (hakovanje, provala u kancelarije) - onlajn švrćkanje i provala u kuću • Narušavanje privatnosti i prava svojine 116 II. • Etika je praktična i normativna nauka • kako ljudi treba da se ponašaju pri upotrebi KI tehnologija? • Teorijske nedoumice 1. Etički relativizam - šta je ispravno, a šta pogrešno? • razlike u kulturama • promena moralnih normi • vaspitanjem učimo šta je ispravno a šta je pogrešno - uvek je postojala razlika među ljudima u shvatanju ispravno - pogrešno 117 - moralna uverenja u jednom društvu se vremenom menjaju - socijalno okruženje igra značajnu ulogu u definisanju važnih moralnih ideja i stavova - tolerancija motiviše relativizam - da li dati/prodati naučni izum

20

zločincu? (slučaj Hitler) 118 2. Utilitarizam - suština teorije: ono što je bitno su posledice koje proizvode sreću čoveka - šta je važno i vredno u čoveku da može doprineti koristi i sreći - utilitaristi naglasak stavljaju na pojedinačne postupke, a manje na pravila - utilitarizam se može koristiti pri formulisanju procedure odlučivanja šta da se radi u određenoj situaciji – zakoni - primer za raspravu: kompjuterska profesija (neregulisanost – zakonske praznine) 119 3. Deontološke teorije • Kantov kategorički imperativ - ne tretirati ljudska bića kao sredstvo za ostvarivanje cilja - nauka o dužnostima (“neki postupci su obavezni u moralnom smislu, nezavisno od njihoih posledica po ljudsku sreću ili nesreću”) • sposobnost racionalnog donošenja odluka - šta nas rukovodi u racionalitetu? (novac ili humanost) 120 4. Pravne teorije - negativna i pozitivna prava - distinkcija zakonskih i moralnih prava (zahtev da drugi budu ograničeni) (zahtev da se nešto učini u interesu nosioca prava) 121 a. teorije društvenog ugovora - između individua - između individua i vlade (države) - ovi ugovori predstavljaju osnovu moralnih obaveza - T. Hobs: - U prirodi nema pravde ili nepravde. Sam čovek mora da učini ono što vodi njegovu samoodržanju. - Dž. Lok: - Vlada je nužna kako bi obezbedila primenu pravde. 122 b. Rolsova pravda 1. Svaka osoba treba da ima podjednako pravo na najveću bazičnu slobodu, kompatibilnu odgovarajućoj slobodi drugih 2. socijalne i ekonomske nejednakosti treba urediti tako: a. da budu na svačiju korist b. da se vezuju za položaj i poslove koji su svima na raspolaganju

21

123 5. Etika vrline - grčki filozofi su se bavili pitanjem: Šta je dobra osoba? Kakav sam ja to čovek? • etika u njih se bavila izvrsnostima (vrlinama) ljudskog karaktera – čovekovog dobra 124 - etika vrlina dolazi do izražaja kod kompjuteraša • iskrenost prema klijentima • hrabrost da se postupi po savesti kada su pod pritiskom da se učini nešto ilegalno, ili suprotno javnoj bezbednosti • etc 125 6. Individualna i socijalna etika - individualne etičke dileme: • da li kopirati ovaj softver? • da li raditi na projektu proizvodnje oružja? • da li kopiju dati prijatelju? - socijalne etičke dileme (ovi problemi izviru iz grupe, zajednice, društva, države) • da li država treba da dozvoli kreatorima softvera da ga poseduju? • da li softverski inžinjeri treba da budu odgovorni za greške u softveru? • da li kompanija treba da elektronski nadzire pojedince? 126 teorijski rezime: • dijalog u ovim pitanjima traje • nauka i etika nikada ne prestaju • KI tehnologije šire etički dijapazon, a nauka nalaže da se dolazi do smislenih odgovora 127 III. Zaključna razmatranja • preobražaj karaktera i kvaliteta ljudskog života • da li su te promene na bolje? • da li KI tehnologije poboljšavaju ljudski život? • odnos tehnolgija i socijalnih promena (Kant: ljudsko biće je samo sebi svrha) 128 • uticaj interneta na demokratiju? (moralna potka demokratije: suverena vlast nad sobom) • da li KI tehnologije produbljuju jaz između onih koji žive u izobilju i onih koji žive u siromaštvu? (KI tehnologije proizvode “socijalnu revoluciju”? • Vajzenbaum: Kompjuteri učvršćuju postojeću konstalaciju u društvu - tehnologija može da olakša opstanak

22

starim obrazcima rada i življenja. 129 • da li je tehnologija dobra ili loša? • da li je tehnologija vrednosno neutralna? (“oružje ne ubija, već ljudi”) - tehnologija uobličava kako društvo, tako i socijalne promene – ali ih ne menja korenito 130 • KI tehnologija i ljudske, društvene vrednosti - koliko su one ugrađene u softver? - KI tehnologije su važan deo procesa društvenih odluka • da li je informacija moć? (ona je moć ako su one tačne i relevantne) • i tako u nedogled.......... 131 XI. PR I POSLOVNA ETIKA 132 • Odnosi sa javnošću (PR) kao nova profesija, koja je usmerena ka javnosti (javnom mnjenju) - segmentacija javnosti (dobna, polna, nacionalna, profesionalna, etc) - “kvalifikovana” javnost 133 Primena PR: • politička sfera • privreda • društvene delatnosti • dobrotvorne aktivnosti 134 Zasnovanost PR: 1. komunikacija (prima i daje, selektira informacije) 2. veština koja podrazumeva: • znanje • sposobnost • estetizaciju • moralnost • prijemčivost i ubedljivost 135 3. sticanje poverenja • sklad i harmonija sa okolinom • prilagođavanje 4. deo menadžmenta koji mu obezbeđuje: • ugled • kredibilitet • afirmaciju • poverenje • uspešnost • obostrano razumevanje 136 Pretpostavka za PR: • istinito i potpuno obaveštavanje • profesionalnost – upornost

23

• spremnost na korigovanje 137 Sadržaj PR: • savetodavni poslovi • analiza budućih trendova i pedviđanje efekata • istraživanje javnog mnjenja • dvosmerna komunikacija • sprečavanje sukoba i nesporazuma • unapređivanje međusobnog poštovanja 138 • usklađivanje ličnog i opšteg interesa (pojedinačni, kolektivni, društveni) • sticanje ugleda (rejtinga) među osobljem i korisnicima • poboljšavanje privrednih odnosa • privlačenje kvalitetnih saradnika • unapređenje proizvoda i usluga • planiranje korporativnog identiteta 139 Razlike između: propagande – oglašavanja - PR a. propaganda – stvaranje kolektivnog ugleda, kod kojeg tvrdnje ne moraju biti zasnovane na pouzdanim činjenicama – strategija pgodbe b. oglašavanje – ima za cilj da poveća prodaju proizvoda i usluga – strategija želje c. PR se zasniva na realnim činjencama i međusobnom poverenju – strategija dijaloga 140 Etika PR – problem izvora: 1. traženje svesnog odnosa (evo ko smo mi) 2. angažovanost (evo šta možemo uraditi za vas) 3. komunikacija (evo šta mi mislimo) 4. etičko ubeđivanje (želimo da verujete, ili da činite što mi kažemo) - jedno je šta se govori, a drugo šta se čini (ne smeju biti velike razlike) 141 Etički problemi PR: 1. šta se ciljnoj javnosti prezentira (promocijske i komunikacijske prevare) 2. (ne)bezbednost proizvoda ili usluga 3. PR po svaku cenu! 4. sukob između ličog morala i strategije PR (pojedinac, kompanija, društvo) 5. sukob interesa stručnjaka PR u vezi ostvarenja ciljeva organizacije i želje potrošača 142 6. preterivanje u hvaljenju ili skrivanju činjenica 7. kreiranje lažnog imidža proizvoda, organizacije 8. širenje lažnih informacija, tumačenja i neistinitih priča (posebno u političkoj sferi) 9. agresivna promotivna delatnost

24

10. podmićivanje 143 Etička regulacija PR: 1. usklađivanje etičkih kriterija važećim zakonima - posebna opreznost kod uskraćivanja ili devalviranja ljudskih prava 2. vođenje računa, od strane PR, prema etičkim (nacionalnim) kulturama - multietničnost društva - posebno odnosi razvijeni/nerazvijeni 144 3. postojanje kodexa profesionalnog ponašanja - formiranje etičkog odbora 4. postojanje “alata” za primenu etičkog codexa - pravila, procedure, public policy - kritička valorizacija 5. međunarodna regulacija PR a. ponašanje prema praksi PR b. ponašanje prema medijima c. ponašanje prema poslodavcima i klijentima d. ponašanje prema kolegama 145 Primer “dobre” prakse (Američko društvo za PR) regulacija postoji u sferama: 1. zastupanja 2. poštenja (standardi tačnosti) 3. korišćenje ekspertiza 4. nezavisnost (odgovornost za svoje postupke) 5. lojalnost 6. pravičnost (klijenti, poslodavci, konkurenti, prodavci, mediji, javnost u celini) 146 Moralni aspekti unapređenja PR: 1. obaveze prema klijentima/kupcima 2. obaveze lojalnosti 3. obaveze prema zaposlenima (iskreni odnos prema svim nivoima organizacije) 4. sticanje poverenja od strane kupaca 5. obaveze zaposlenih u PR prema zajednici 6. obaveze prema akcionarima 147 Problemi kompanija u pozicioniranju prema: a. lokalnom b. nacionalnom c. regionalnom d. globalnom tržištu - istovetni odnos, ali i razlikovanja 148 XII. POSLOVNA ETIKA “HIC ET NUNC” 149 1. Poslovna etika kao naučna i nastavna disciplina u nastajanju – na početku

25

- profesionalna etika kao što je lekarska, sportska, ekološka, kompjuterska podrazumeva spoj filozofije morala, sociologije, psihologije - poslovna etika u lekarskoj, ekološkoj, sportskoj, etc 150 - pretpostavka za uspešno i stabilno poslovanje: - regulacija kao minimum, ali se ne može sve regulisati - poslovna etika se javlja u praxis-u (delanju) - ne radi se samo o onom što se misli, govori, već i o onom što se čini - relativnost etičkog odnosa u poslovanju (za jedne je nešto moralno, a za druge nije) 151 - KAKO SE U ZAUZIMANJU ETIČKOG STAVA OSLOBODITI POSREDOVANJA, INTERESA, NAMETNUTIH POTREBA, ETC? - radi se o emancipaciji (što više biti čovek), a ne novom porobljavanju (privezak nečemu i nekome) - poslovna etika se rađa u odnosima čoveka i društva (grupa, zajednica) u sferi proizvodnje materijalnih dobara i usluga - KAKAV SAM TO JA ČOVEK? 152 2. Tranzicija – dekonstrukcija društva a. uloga pojedinca (privatna i javna ličnost, ljudske slobode i prava) - zamke segmentacije i posredovanih agregata (nacija, religija, partija, preduzeće) - zamke nacionalnog identiteta (“prvo sam čovek, pa tek onda Francuz”) 153 b. uloga društva - individualizam i pluralizam – moderno društvo (kako te krajnosti dovesti u sklad) - političke promene (demokratija i građanstvo) - ekonomse promene (promena vlasništva i tržište) - duhovne promene 154 c. raspad društvenih, a potom i individualnih vrednosti - ideje i ideologije - ideologije i vrednosti (lažna svest – iskrivljena) - politička instrumentalizacija - delatna politika (phronesis), a ne politikanstvo (iz budućeg rešavati sadašnje) - dalje segmentiranje na ekonomiju, pravo, kulturu (politički ambijent, kao okvir za novu društvenost)

26

155 d. nove institucije i ukidanje ili rekonstrukcija postojećih - institucije su “alati” za ostvarenje, primenu - kritički i kreativni odnos - problem određivanja polja delovanja - problem kompetentnosti i odgovornosti 156 e. novo poimanje prirode - ne eksploatacija, već obnavljanje - ljudski odnos - tehnologije - regulacija - ekološka etika 157 f. svet poslovanja (kapital način proizvodnje) - profit ili socijalna sigurnost zaposlenih - zbog čega proizvodimo? - uloga novca (robe) kao “krunskog razloga” proizvodnje i usluga - problem rada i slobodnog vremena - odnosi u proizvodnji i uslugama - regulacija i lični stav (standardi, procedure, “pravila igre”) 158 - poslovna patologija (mito, korupcija, podaništvo,etc) - ponašanje politike (države) kao važna činjenica - pozicioniranje preduzeća, kompanije - odnos vlasnika - pozicioniranje zaposlenog u preduzeću, kompaniji - preciznija regulacija i proizvoljnost 159 3. Determinante društvenog ambijenta a. problem političke arene (višestranačje, demokratski ambijent, odgovornost) - etnizacija politike i politizacija etnosa b. problem države (teorije, recidivi ratova, unutrašnja “arhitektura”, međunarodno pozicioniranje) 160 c. ekonomska sfera - problem vlasništva, razvoja, “individualni i grupni egoizam” - “lumpen buržuji” - siva ekonomija i legalizacija 161 d. socijalna polarizacija (raslojavanje, siromašenje, besperspektivnost i nestabilnost egzistencije) - živeti od rada, a ne od “muvanja” e. duhovna vertikala - odnos prema tradiciji i istoriji (tradicionalizam i

27

mitomanija) - klerikalizacija religijskog merenja i sekularizacija - izazovi modernizacije - “rezervatstvo” i otvorenost - novi sistem vrednosti 162 4. Poslovna etika i društveni provizorijum a. može li se u takvom ambijentu govoriti o PE? - konfuzija i deficit niza gradivnih elemenata nove društvenosti - susretanje inicijativa (promena) “odozgo” i “odozdo” - odgovornost i rad (stvaranje) - dnevnost i dugoročnost - život “od danas do sutra” i planiranje (stabilnost i izvesnost) 163 b. povratak čoveku i njegovim emancipatorskim energijama - “od bitka ka trebanju” - dimenzioniranje” slobode - vrline - problem svrhe i izbora - stalna preispitivanja (“čovek u ogledalu”) - “prometejstvo” i kukavičluk - individualno i socijalno dostojanstvo 164__

28