Monetarna Politika Seminarski 2

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA Kraljice Marije 73, Beograd

SEMINARSKI RAD

CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA

dr Miroslav Dinčić

Dušan Mihajlović broj indeksa 3CB/0065/10

BEOGRAD, 2012.

SADRŽAJ

Uvod...........................................................................................................................................1 I MONETARNA POLITIKA.................................................................................................2 1.1 Ciljevi monetarne politike.........................................................................................2 II CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA..................................................3 III MEHANIZAM MONETARNOG REGULISANJA......................................................5 IV NARODNA BANKA SRBIJE..........................................................................................7 4.1 Rukovodstvo............................................................................................................8 Zaključak....................................................................................................................................9 Literatura..................................................................................................................................10

UVOD Svaka zemlja, u težnji da ostvari što brži ekonomski rast, punu zaposlenost, bolji standard svojih građana, što bolju makroekonomsku stabilnost mora da sprovodi adekvatnu ekonomsku politiku. Pravilna ekonomska politika dovodi do ispunjavanja makro i mikro ekonomskih ciljeva. Poznato je da se finansijski sistem svake zemlje stalno razvija, te je nophodno da nosioci monetarne politike stalno prilagođavaju svoje monetarne aktivnosti tom sistemu. Kozistentnost, pravovremenost monetarnih aktivnosti i monetarnih vlasti od izuzetnog su značaja za celokupan finansijski sistem. Ukoliko je deo tog sistema bankarski sistem sa centralnom bankom kao stubom sistema i komercijalnim bankama, onda je za likvidnost, stabilnost i efikasnonst sistema od posebnog značaja upravo izbor samog modela upravljanja monetarnom politikom. Sa ekonomske tačke gledišta, posebno je značajan privredni sistem, bez čijeg adekvatnog funkcionisanja, ne bi bio moguć opstanak, rast i razvoj celokupne društvene zajednice. U okviru privrednog sistema jedan od najvažnijih podsistema je finansijski sistem. Finansijski sistem je dosta složen i čine ga različite finansijske institucije poput banaka, osigurvajučih kompanija, investicionih fondova i ostalih subjekata. Najvažnija finansijska institucija u finansijskom sistemu svake države je centralna banka. Centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike. Monetarna politika podrzumeva upravljanje kamatnim stopama i količinom novca u opticaju koji se naziva ponuda novca. Da bi kompanije uspešno poslovale, važno je znati kakve efekte daju instrumenti monetarno kreditne politike. S obzirom da monetarna politika utiče na kamatne stope, inflaciju i poslovne cikluse, centralna banka ima neposredan uticaj na ponašanje finansijskih tržišta. Bankarski sistem jedne zemlje određuju vrste bankarskih organizacija, način na koji su osnovane, prava upravljanja, obaveze održavanja, likvidnost i snošenje rizika. Za centralnu banku Will Regers kaže: „od početka sveta tri su velika otkrića: vatra, točak i centralno bankarstvo“. Osnovni razlog formiranja centralnih banaka u istoriji je potreba države da prikupi sredstva koja su joj potrebna za pokriće svojih izdataka. Cenralna banka je neprofitna organizacija, što svakako nije slučaj s ostalim bankama. Centralna bankama takođe ne uspostavlja direktne kreditne odnose s nebankarskim sektorom, osim s državom. Zato možemo reći da ne postoje konkurentni odnosi između centralne banke i drugih banaka. Centralna banka treba da bude odgovorna za vođenje monetarne politike, gde pre svega govorimo o: stabilnosti cena, ekonomskom rastu, punoj zaposlenosti i stabilnom platnom bilansu. Međutim, prednost se daje stabilnosti cena, čime valarizuje značaj stabilnosti nacionalne valute za ravnotežna privredna kretanja. S jedne strane, centralna banka je novčana industrija u meri u kojoj formira opticajni novac, a s druge strane je bankarska institucija koja uspostavlja kreditne i depozitne poslove s bankama, državom i inostranstvom. Centralna banka je takođe odgovorna za uspostavljanje likvidnosti makroekonomskog sistema, snadbevajući poslovne banke potrebnim sredstvima i kreditima. Centralne banke se javljaju kao zajmodavci u krajnjoj instanci.

1

I MONETARNA POLITIKA Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije. Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike. Ona je deo opšte ekonomske politike koja se sastoji od skupa mera koje utiču na tok privrednog života stvaranjem, poništavanjem, raspodelom i preraspodelom kupovne snage novca i kredita u nacionalnoj ekonomiji. Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka. U Srbiji je to Narodna banka Srbije. 1 Osnovni cilj monetarne politike je da da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije. Kreditna politika je deo ekonomske politike kojom se utvrđuje način kreiranja novčanih sredstava u kome preovlađuje kreditni odnos i način usmeravanja novčanih sredstava u kome preovlađuje kreditni odnos i način usmeravanja novčanih sredstava prema potrebama pojedinih grana subjekata u procesu reprodukcije. Kreditna politika služi i kao sredstvo za ostvarivanje ciljne funkcije monetarne politike, pošto se davanjem kredita stvara novac i vrši preraspoređivanje kupovnih snaga. Kreditna politika može znatno doprineti mobilizaciji nedovoljno korišćenih faktora proizvodnje, kao i da utiče na obim i regionalno usmeravanje izvoza i uvoza i da, u određenoj meri, doprinese smanjenju potrošnje na određenim područjima: opšta potrošnja, lična potrošnja i investicije. Pošto su monetarna i kreditna politika međusobno ispreplitane i uslovljavaju jedna drugu najčešće u praksi koristimo izraz monetarno-kreditna politika.

1.1 Ciljevi monetarne politike U globalne ciljeve i zadatke monetarne politike spadaju: -

Podržavanje rasta proizvodnje i plasmana robe

-

Usklađivanje robnonovčanih odnosa putem regulisanja novčane mase

-

Podrzavanje ciljeva u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom

Specifičnost ciljeva:

1

-

Rast novčane mase u skladu sa stopom rasta nominalnog društvenog proizvoda, s tim da se primarna emisija ograniči toliko da odgovara takvom porastu novčane mase, kako bi se mogli postići stabilizacioni ciljevi ekonomske politike

-

Kvantitativno i kvalitativno usmerenje tokova emisije novca na osnovu operacija na otvorenom tržištu, monetizacije, selektivnih podržavanja prioritetnih namena, usmeravanje kreditnog potencijala banaka za određene namere i dr.

http://sr.wikipedia.org/sr-el

2

-

Uvođenje racionalnih kriterijuma u radu banaka i, na osnovu toga, uvođenje bonitetne kontrole banaka, afirmacija principa bankarskog poslovanja, likvidnosti, sigurnosti plasmana i efikasnosti poslovanja, a sve radi jačanja potencijala banaka.

Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom. Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.

II CENTRALNA BANKA I MONETARNA POLITIKA Centralna banka predstavlja najvažniju instituciju u okviru finansijskog sistema svake zemlje. To je specifična monetarna institucija koja, po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu, zauzima najvažnije mesto. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija. Ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna suverenost, zato centralna banka mora imati relativno nezavistan položaj, jer je ona nosilac vrhovne monetarne vlasti. Monetarna suverenost je pravo da se regulišu pitanja vezana za emitovanje novca i vođenje monetarne politike. Monetarnu suverenost može imati samo centralna banka i zato mora imati relativno nezavistan položaj. Ono što je možda neshvatljivo je, da joj nije cilj maksimalizacija profita, nego opšte blagostanje, kao vrhovni cilj svake države. Stoga, ona obavlja poslove najširega društevnog interesa, poslove koji će potpomoći privredi i od kojih će tako svi građani imati koristi. Bilans stanja centralne banke razlikuje se od bilansa stanja drugih banaka. U stavkama aktive nalaze se razni krediti odobreni bankama putem reeskonta, udeo u državnim hartijama od vrednosti, zlatni certifikati, devizna aktiva i ostalo. Obično, postotak količine kredita koje centralna banka dodeljuje bankama je mali u odnosu na ukupna sredstva centralne banke Centralna banka je posebna monetarna institucija po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu posebno privilegovanih banaka. Često se zbog tog specifičnog položaja naziva i „banka banaka“. Centralna banka može biti državna, deoničarskog tipa, odnosno mešovitog tipa vlasništva i upravljanja. To je banka čija je osnovna funkcija da se brine za: -

stabilnost novca,

-

kontrolu i regulisanje mase novca u opticaju (likvidnost bankarskog sistema i privrede),

-

likvidnost plaćanja sa inostranstvom, 3

Jedina je banka koja ima ovlašćenje od države da štampa i izdaje novčanice i kovani novac, kao zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. Centralna banka kontroliše monetarna kretanja, upravlja državnim dugom i rukuje državnim rezervama, drži obavezne rezerve banaka, stara se o likvidnosti bankarskog sistema i odgovorna je za funkcionisanje ukupnog finansijskog tržišta, posebno novčanog tržišta. U savremenim uslovima centralna banka obavlja poslove iz sledećih osnovnih funkcija: 1) Emisiona funkcija 2) Funkcija monetarnog regulisanja 3) Funkcija banke banaka 4) Funkcija bankara države, odnosno vlade 5) Kontrolana funkcija 6) Funkcija organizacije platnog prometa 7) Spoljnoekonomska funkcija 8) Razvojna funkcija 9) Informaciono - istraživačka funkcija Radi regulisanja količine deviza u privredi i njegove strukture (po oblicima novca i po pojedinim sektorima), kao i regulisanja opštih uslova kreditnog tržišta, centralna banka sprovodi: 1) Operacije na otvorenom tržištu, 2) Kupuje i prodaje bankama domaće i inostrane kratkoročne hartije od vrednosti, 3) Daje bankama kratkoročne kredite na osnovu određenih kratkoročnih hartija od vrednosti, 4) Izdaje i povlači blagajničke zapise centralne banke, 5) Kupuje i prodaje inostrana sredstva plaćanja (uključujuči i menice, čekove, hartije od vrednosti i potraživanja), 6) Utvrđuje stopu obavezne rezerve beanka, 7) Utvrđuje opštu eskontnu stopu („primarnu kamatu“), 8) Utvrđuje prema potrebi i druge instrumente regulacije novca, 9) Utvrđuje minimalne uslove kreditne sposobnosti poslovnih banaka.

4

Centralna banka može, u cilju regulisanja odnosa na novčanom tržištu, odnosno regulisanja ponude i tražnje novca, na tom tržištu vršiti sledeće operacije: -

prodavati blagajničke zapise centralne banke,

-

Prodavati ili kupovati menice,

-

Prodavati ili kupovati i jedne i druge kratkoročne hartije od vrednosti do jedne godine.

III MEHANIZAM MONETARNOG REGULISANJA Centralna banka u vođenju monetarne politike ima sledeće mogućnosti: 1) Utvrđivanje monetarne politike Radi ostvarivanja ciljeva i zadataka monetarne politike, Narodna banka Srbije utvrđuje i sprovodi: -

politiku operacija na otvorenom tržištu:

-

politiku refinansiranja,

-

politiku obavezne rezerve,

-

politiku eskontne stope i

-

politiku intervencija na deviznom tržištu.

2) Regulisanje količine novca Radi regulisanja količina novca, Narodna banka Srbije: -

Sprovodi operacije na otvorenom tržištu,

-

Vrši reeskont domaćih, odnosno inostranih prenosivih kratkoročnih hartija od vrednosti u okviru reeskontnih kontigenata,

-

Refinansira kredite na osnovu određenih kratkoročnih hartija od vrednosti u okviru reeskontnih kontigenata,

-

Izdaje i povlači blagajničke zapise NBS,

-

Kupuje i prodaje inostrana sredstva plaćanja, uključujući menice, čekove, hartije od vrednosti i potraživanja, kao i zlato i druge plemenite metale,

-

Utvrđuje obaveznu rezervu banaka kod NBS, 5

-

Utvrđuje opštu eskontnu stopu i druge kamatne stope NBS.

3) Regulisanje ponude i tražnje novca

Radi regulisanja ponude i tražnje novca, NBS: -

Prodaje i kupuje blagajničke zapise NBS,

-

Kupuje i prodaje menice,

-

Kupuje i prodaje kratkoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine, koje izdaje RS

-

Kupuje i prodaje kratkoročne HOV sa dospećem od jedne godine, koje su izdate od javnih preduzeća za koje je RS dala garanciju

NBS utvrđuje minimalne uslove kreditne sposobnosti banaka i drugih finansijskih organizacija.

4) Reguliše likvidnost banaka i drugih finansijskih organizacija i propisuje: -

Visinu i način održavanja minimalne likvidnosti banaka,

-

Uslove za obezbeđenje sigurnosti i likvidnosti dinarskih štednih uloga građana kod banaka i Poštanske štedionice

-

Visinu, rokove korišćenja i vraćanja i druge uslove za davanje kratkoročnih kredita bankama za održavanje dnevne likvidnosti,

-

Druge mere za održavanje dnevne likvidnosti.

5) Utvrđuje politiku kursa dinara (u saradnji sa vladom - na predlog NBS vlada utvrđuje kurs dinara) 6) Reguliše likvidnost u plaćanjima sa inostranstvom -

Utvrđuje iznos stalnih i tekućih deviznih rezervi za održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima i rukuje tim rezervama koje se obrazuju kupovinom na deviznom tržištu, iz inostranih finansijskih kredita koje uzima NBS ili RS, iz deviza kupljenih po osnovu menjačkih poslova, kao i i z drugih sredstava koje je NBS ostvarila svojim bankarskim poslovanjem. Devizne rezerve kojim rukuje NBS se sastoje iz: a) Potraživanja na računima u inostranstvu NBS, b) Hartije od vrednosti koje glase na strane novčane jedinice kojima raspolaže NBS, 6

c) Moneratno zlato i d) Efektivni strani novac. -

Odlučuje o korišćenju tekućih deviznih rezervi i predlaže način korišćenja stalnih deviznih rezervi kojima upravlja NBS.

-

Regulišhe obavljanje platnog prometa sa inostranstvom u skladu se zakonom i principima bankarskog poslovanja, obavlja platni promet sa inostranstvom i obezbeđuje primenu kursa dinara.

-

Reguliše uslove i način intervencije NBS na deviznom tržištu.

-

Obezbeđuje sprovođenje platnih i finansijskih sporazuma i ugovora sa inostranstvom koje je zaključila vlada ili NBS.

-

Propisuje ovlašćenim bankama obavezu da kao minimalnu rezervu imaju određeni iznos u devizama ili likvidnim deviznim plasmanima na slobodnom raspolaganju kod stranih banaka ili NBS.

-

Propisuje druge mere radi sprovođenja devizne politike.

NBS se može zaduživati u inostranstvu u svoje ime a za račun RS. NBS propisuje: -

Mere radi zaštite kojom ona rukuje,

-

Način i uslove konsolidacije spoljnog duga i potraživanja u inostranstvu (može da uvozi i unosi iz inostranstva monetarno zlato u novčanom i neprerađenom obliku

7) Platni promet u zemlji NBS u skladu sa zakonom propisuje kriterijume pod kojima nosioci platnog prometa stiču pravo da učestvuju u obavljanju platnog prometa. NBS vrši kontrolu obavljanja platnog prometa u zemlji, u skladu sa zakonom. 8) Izdavanje novčanica i kovanog novca Novčana jedinica Republike Srbije je dinar, koji se deli na 100 para. Sve obaveze i prava i svi poslovi koji glase na novac a zaključeni su u RS između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana, izražavaju se u dinarima i izvršavaju se u sredstvima plaćanja koja glase an dinare, ako zakonom nije drugačije određeno. NBS donosi odluke o puštanju u opticaj i povlačenju novčanica i kovanica iz opticaja.

7

Banke koje se bave blagajničkim poslovanjem, pošte i druge finansijske organizacije snabdevaju se novčanicama i kovanim novcem kod NBS preko službe platnog prometa i snose troškove tog snabdevanja. Troškove povlačenja pohabanih novčanica i njihove zamene snosi NBS. Odluku o izdavanju novčanica za vandredne potrebe zemlje nastale usled neposredne ratne opasnosti, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja donosi NBS.

IV NARODNA BANKA SRBIJE Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. Jula 1884. godine pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da: -

utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,

-

vodi politiku kursa dinara,

-

čuva devizne rezerve i upravlja njima,

-

izdaje novčanice i kovani novac i

-

stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti. Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“,br 55/2004) Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja). Narodna banka Srbije je od osnivanja više puta menjala svoje ime: -

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije (od 2. jula 1884. do 26. januara 1920.);

-

Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (od 26. januara 1920. godine do 3. oktobra 1929.);

-

Narodna banka Kraljevine Jugoslavije (od 3. oktobra 1929. do septembra 1946.);

-

Narodna banka Jugoslavije (od septembra 1946. do 19. jula 2003.);

-

Narodna banka Srbije (od 19. jula 2003. godine). 4.1 Rukovodstvo

8

1) Guverner Guverner Narodne banke Srbije rukovodi Narodnom bankom Srbije, organizuje njeno poslovanje na osnovu Ustava Srbije, Zakona o Narodnoj banci Srbije i drugog zakona i odgovoran je za njen rad. Guverner predstavlja i zastupa Narodnu banku Srbije. Narodnu banku Srbije, po ovlašćenju guvernera, predstavljaju i zamenik guvernera i viceguverneri. Guverner može viceguvernere i druge radnike Narodne banke ili druga lica ovlastiti da zastupaju Narodnu banku u zaštiti njenih imovinskih i drugih interesa.Guverner odlučuje o posetama rukovodećih radnika i drugih radnika Narodne banke Srbije inostranim centralnim bankama, međunarodnim finansijskim organizacijama i drugim i nstitucijama u inostranstvu. 2) Zamenik guvernera Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, sa istim pravima, obavezama i odgovornostima. Zamenik guvernera, po ovlašćenju guvernera, može obavljati određene poslove iz nadležnosti guvernera i u vreme kada je guverner prisutan. 3) Viceguverneri Viceguverneri obavljaju poslove koje im poveri guverner a odnose se na koordinaciju rada u osnovnim organizacionim jedinicama Narodne banke – u oblastima poslova monetarnog sistema i politike, deviznih poslova i odnosa sa inostranstvom, poslova kontrole, poslova unutrašnje kontrole i revizije, računovodstveno-finansijskih poslova i poslova trezora, staraju se izvršenju poslova u tim oblastima i obavljaju druge poslove. Za zakonito, stručno i blagovremeno obavljanje poslova iz svog delokruga viceguverneri su odgovorni guverneru.

ZAKLJUČAK Iz prethodnog izlaganja možemo zaključiti da nema jednostavnog modela ekonomske politike koja bi bila efikasna i primjenljiva za sve. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i neotuđivo pravo da primjeni model koji njoj odgovara. To je ponekad teško, jer sam izbor ekonomske politike mora uzeti u obzir ne samo svoje političke, ekonomske ili socijalne prilike, već i prilike u regionu u kome se zemlja nalazi. Kreatori monetarne politike moraju stalno da prate razvoj finansijskog sistema, koji je izuzetno kompleksan, i da se na vrijeme prilagođavaju promjenama. Tu je veoma važna uloga 9

centralne banke, kao najvažnije finansijske institucije. Centralna banka predstavlja monetarnu vlast i centralnu instituciju bankarskog sistema svake nacionalne ekonomije. Ona je banka banaka. Ona kao državna institucija ima osnovni zadatak da održava stabilnost nacionalne valute i sprovodi utvrđenu monetarno kreditnu politiku putem mehanizma monetarno kreditnog regulisanja. Uloga Centralne banke je dvostrana, naime centralna banka ima makroekonomsku i mikroekonomsku ulogu. Makroekonomska uloga centralne banke je: očuvanje stabilnosti cijena, privređivanja kursa, kamate, emisija, monetarno kreditna politika, odnosno finanskijska stabilnost sistema. Dok mikroekonomska uloga centralne banke je: kontrola funkcionisanja finansijskih organizacija. Da bi uspješno stvarila svoju ulogu i ciljeve, centralna banka mora da sprovodi pravilnu monetarnu politiku, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, odnosno realnim sektorom. Povoljan poslovni ambijent treba da osigura pravnu sigurnost, pouzdan finansijski sistem, stabilnost valute za domače i strane investitore i jedino tako centralna banka može da uspješno ostvari svoje ciljeve. Posebno je važna uloga centralne banke kao regulatora finansijskog sistema. Ona je finansijska institucija koja mora da reguliše rad na finansijskim tržištima i kontroliše finansijske institucije. Njena uloga je značajna na svim segmentima finansijskih tržišta, a naročito na segmentu tržišta novca, gdje određuje nivo novčane mase i visinu kratkoročnih kamatnih stopa. Značajna uloga centralne banke je i zaštita ostalih učesnika na finansijskim tržištima. Emisijom kvalitetnih hartija od vrijednosti i operacijama na otvorenom tržištu centralna banka doprinosi razvoju finansijskih tržišta. Centralna banka odrđuje količinu rezervi cjelokupnog sistema poslovnih banaka. Centralna banka određuje kolike su te rezerve, i koristi ih kao ulazni input, te ih transformiše u puno veču količinu bankarskog novca.

10

Literatura

Prof. dr Jovan B. Dušanić: „Monetarne i javne finansije“, Beograd, 2011. God. http://sr.wikipedia.org/sr-el