Monetarna Politika Evropske Unije - seminarski

Seminarski rad

MONETARNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

SADRŽAJ UVOD ………………………………………………………………………………………….. 2 1. INSTITUCIONALNI OKVIR MONETARNE POLITIKE ………………………………… 3 2. ZNAČAJ MONETARNE KOMPONENTE PRILIKOM FUNKCIONISANJA TRŽIŠNIH PRIVREDA ...................................................................................................................................4 3. STRATEGIJA MONETARNE POLITIKE ..............................................................................5 3.1. Uloga monetarne politike i koristi od cenovne stabilnosti ...........................................5 3.1.1. Monetarna politika i finansijska stabilnost .................................................6 3.2. Transparentnost i komunikacija ....................................................................................6 4. SPROVOĐENJE MONETARNE POLITIKE .........................................................................7 4.1. Operativni okvir Eurosistema .......................................................................................8 4.2. Minimum rezervi ..........................................................................................................8 4.3. Operacije na otvorenom tržištu .....................................................................................9 4.4. Likvidnost Centralne banke i potrebe likvidnosti bankarskog sistema ........................10 ZAKLJUČAK ..............................................................................................................................11 LITERATURA ..............................................................................................................................12

22

UVOD Evropska unija je nastala stvaranjem evropske Zajednice za ugalj i čelik. Upravo su ove dve grane davale snagu vojnoj sili. U maju 1950. je Robert Šuman lansirao projekat kojim bi se sprečio bilo kakav oblik sukoba između Francuske i Nemačke. Ugovorom iz Mastrihta je nameravano da se stvori jedinstvo unutar Evropske unije. To jedinstvo je uspostavljeno 1999. godine, gde ujedno formirana i zajednička spoljna bezbednosna politika. Centralna evropska banka (European Central Bank) je osnovana 1998. godine i ona je preuzela poslove ostvarivanja evropske monetarne politike. Njeni zadaci su se odnosili na: upravljanje novcem u opticaju, razmenu valuta, upravljanje deviznim rezervama i obezbeđivanje nesmetanog obavljanja platnog prometa. Sedište Centrale banke se nalazi u Frankfurtu.1 Evropska monetarna unija je stupila na snagu 1999. godine sa tadašnjih 12 članica, a kao glavna nacionalna valuta se pojavljuje evro 2002. godine. Monetarna politka je od velikog značaja za ekonomsku strategiju ekonomske i monetarne unije (EMU) upravo zbog kontrole koju ima nad novčanom masom. Monetarna politika se bavi regulisanjem novca u opticaju i u centar interesovanja stavlja primarni i depozitni novac, kao oblike novca. Moneternu politiku sprovodi središnja banka koja pritom određuje bliže ciljeve koji vode ka ostvarivanju konačnih ciljeva. Kredibilitet ECB je osigurao da stabilnost cena može da se održi. U tom smislu, strategija monetarne politike je dokazala svoju snagu. Tema ovog seminarskog rada je monetarna politika. Suština rada je da objasni njenu ulogu, strategiju, implementaciju. Jedna od ključnih karakteristika monetarne politke evropske unije je njena dva stub okvira za analizu rizika stabilnosti cena.

1

Đurić - Kuzmanović T., 2005: 112

33

1. INSTITUCIONALNI OKVIR MONETARNE POLITIKE Evropska centralna banka predstavlja instituciju koja je nadlezna za Evropsku monetarnu politiku. Ona je osnovana ugovorom iz Mastrihta, kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutrašnjeg tržišta EU. Stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom – evrom je bio glavni razlog za njeno osnivanje. Države koje su ušle u monetarnu uniju prenele su ovlašćenja nad monetarnom politikom na evropski nivo, pa je time zadatak kreiranja i sprovođenja zajedničke monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj banci.2 1. januara 1999. godine Evropska centralna banka (ECB) je preuzela odgovornost za monetarnu politiku donošenja odluka u zoni evra. Prenos ovih odgovornosti iz 11 nacionalnih centralnih banaka (NCB) na novu nadnacionalnu instituciju predstavlja prekretnicu u dugom i složenom procesu integracije među evropskim zemljama. Dvanaest godina kasnije, ECB uživa visok stepen kredibiliteta širom sveta zbog svoje monetarne politike obezbeđivanja stabilnosti cena u evrozoni. Pravni osnov za jedinstvenu monetarnu politiku je naveden u Ugovoru o Evropskoj uniji (TEU), Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) i Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke (Statut ESCB). Od uvođenja evra 1999. u 11 zemalja članica Evropske unije, evro zona je pretrpela pet rundi proširenja koja su dovela broj zemalja evrozone na 17 (u 2011. godini). Kada se zemlja pridruži evrozoni, ona više nije u stanju da koristi domaći interes i politiku deviznog kursa kao odvojene instrumente politike. Ako konvergencija nije održiva, zemlja može imati problem konkurentnosti, koji više ne može da se preobrati putem prilagođavanja deviznog kursa3 Institucionalni okvir za jedinstvenu monetarnu politiku je uspostavio centralnu banku koja je nezavisna od političkih uticaja.Veliko telo teorijske analize, uz podršku značajnih empirijskih dokaza, ukazuje na to da je nezavisnost centralne banke pogodna za održavanje stabilnosti cena. Tu su i druge odredbe koje štite nezavisnost Eurosistema i organe odlučivanja ECB. Finansijski aranžmani ECB su odvojeni od finansijskih interesa EU: ECB ima svoj budžet, a njen kapital je upisan i uplaćen od strane eurozone. Dugi mandat za članove Upravnog saveta ECB i pravilo koje propisuje da članovi Izvršnog odbora Evropske centralne banke ne mogu biti ponovo postavljeni, takođe mogu pomoći da se zaštite individualni članovi organa odlučivanja ECB od potencijalnog političkog uticaja. Monetarna politika Evropske centralne banke je zasnovana na kolektivnom sistemu donošenja odluka. Postoje dva tela koja obavljaju poslove donošenja odluka ECB-a koji su odgovorni za pripremu, sprovođenje i implementaciju jedinstvene monetarne politike: Upravni savet i Izvršni odbor. Postoji i treći organ odlučivanja, a to je Generalni savet. Upravni Savet ECB sastoji se od šest članova Izvršnog odbora i guvernera evrozone NCB (17 guvernera u 2011. godini). I Upravnim savetom i Izvršnim odborom predsedava predsednik ECB ili, u njegovom odsustvu, potpredsednik. Odgovornosti Upravnog saveta su: da usvoji smernice i preduzima neophodne odluke kako bi se obezbedilo obavljanje zadataka poverenih Eurosistemu, i da formuliše monetarnu politiku evrozone. Izvršni odbor ECB čine predsednik, potpredsednik i četiri člana, od kojih sve - od stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona - imenuje Evropski savet kvalifikovanom većinom, na preporuku iz Saveta Evropske unije. Izvršni odbor priprema sednice Upravnog saveta, sprovodi monetarnu politiku u skladu sa smernicama i odlukama utvrđenim od strane Upravnog saveta i, na taj način, daje potrebna uputstva eurozoni Nacionalne centralne banke, odgovoran je za tekuće poslovanje 2 3

http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-centralna-banka/ (datum pristupa: 04.05.2014.) (The monetary policy of the ECB, 2011: 14)

44

ECB, pretpostavlja određena ovlašćenja koja su mu poverena od strane Upravnog saveta i koja mogu uključivati ovlašćenja regulatorne prirode. Generalni savet ECB se sastoji od predsednika i potpredsednika Evropske centralne banke i guvernera Nacionalne centralne banke svih država članica EU. On će postojati sve dok postoje države članice EU čija nacionalna valuta nije evro. Generalni savet nema nikakvu odgovornost za odluke monetarne politike u evrozoni. Ona obavlja zadatke nasleđene iz Evropskog monetarnog instituta ( EMI ) koji i dalje moraju da budu precizno izvedeni , jer evro nije nacionalna valuta svih zemalja članica EU. Generalni savet doprinosi: jačanju koordinacije monetarnih politika država članica EU čija valuta nije evro, sa ciljem da se obezbedi stabilnost cena, prikupljanju statističkih podataka, aktivnostima izveštavanja ECB, neophodne pripreme za neopozivo fiksiranje deviznih kurseva država članica EU čija nacionalna valuta nije evro.

2. ZNAČAJ MONETARNE KOMPONENTE PRILIKOM FUNKCIONISANJA TRŽIŠNIH PRIVREDA Monetarna komponenta je značajna radi nesmetanog funkcionisanja tržišnih ekonomija. Priroda monetarnih agregata se menja dinamično, sa jedne strane, kao i da se karakter savremenih privrednih sistema neprekidno transformiše, sa druge strane. Između monetarnih agregata i makroekonomskih veličina je prisutan veliki broj relacija. To dovodi do zaključka da je logino da elementarno razumevanje međuodnosa monetarnih i realnih ekonomskih veličina zahteva analizu delovanja ponude novca na proizvodnju, kao i na mnoge druge varijable poput zaposlenosti, investicija, opšti nivo štednje, opšti nivo cena, veličina eksternih efekata i sl.4 Monetarni agregati Evropske unije su M1, M2 i M3. M1 čine gotov novac i sredstva koja se mogu lako i odmah pretvoriti u gotov novac ili iskoristiti za bezgotovinsko plaćanje, kao što je npr. prekonoćni depozit. M2 ili prelazni novac. Čini ga M1 uvećan za depozite sa dospećem do 2 godine i depozite koji se mogu podići u roku od 3 meseca od trenutka najave. Zavisno od stepena unovčivosti, takvi depoziti mogu biti zamenjeni za neke od komponenti iz M1 agregata. Analitičari i regulatori monetarnih agregata moraju da obrate posebnu pažnju na ovaj monetarni agregat, jer on osim gotovine sadrži i veoma likvidne depozite. Strukturu M2 čine: novac u opticaju, prekonoćni depoziti, depoziti sa rokom dospeća do dve godine i depoziti koji se mogu povući uz prethodnu najavu u roku od 3 meseca. M3 ili novčana masa je upravo najširi monetarni agregat u Eurozoni. On obuhvata sredstva koja se nalaze u M2 i utržive finansijske instrumente koje emituju monetarne institucije. Pojedini instrumenti novčanog tržišta s rokom dospeća do godinu dana, kao i udeli u fondovima novčanog tržišta i ugovori o ponovnom otkupu (repo ugovori), su uključeni u ovaj agregat. Kao rezultat njihovog uključivanja M3 je manje podložan zamenama između pojedinih oblika likvidnih sredstava nego uže definicije novca, pa je upravo zbog toga on mnogo stabilniji. Strukturu M3 čine M2 (novac u opticaju, prekonoćni depoziti, depoziti sa rokom dospeća do dve godine i depoziti koji se mogu povući uz prethodnu najavu u roku od 3 meseca), ugovori o reotkupu, udeli u fondovima novčanog tržišta i dužičke hartije od vrednosti do 2 godine. Kao jedna od bitnih komponenti ekonomske politike se ističe upravljanje novcem. Svaka promena novca kao multiplikovane monetarne baze i njihovog utivcaja na proces aktiviranja raspoloživih resursa spada u složene probleme u modernoj ekonomskoj teoriji.5 Redovnim operacijama na otvorenom tržištu ECB kontroliše količinu novca u opticaju. Redovne 4 5

Friedman, M., Studies in the Quantity Theory of money, Chicago University Press, 1956. Brown, W., Macroeconomics, Prentice Hall, 1988. : 234

55

operacije na otvorenom tržištu Eurosistema je sastoje od jednonedeljne likvidnosti - pružanje operacije u evrima (glavne operacije refinansiranja-OSP), kao i tromesečne likvidnosti - pružanje operacije u evrima (dugoročne operacije refinansiranja-LTROs). Glavne operacije refinansiranja služe da usmere kratkoročne kamatne stope, da upravljaju situacijom likvidnosti, i da signaliziraju monetarnu politiku u evrozoni, dok dugoročne operacije refinansiranja (sa rokom dospeća od tri meseca) imaju za cilj da obezbede dodatno, dugoročno refinansiranje za finansijski sektor. Trenutno, redovni poslovi su dopunjeni likvidnošću - pružaju poseban rok operacije refinansiranja u evrima (STROS) sa rokom dospeća od jednog obračunskog perioda ili 36 meseci. Od 10. maja 2010. do februara 2012. ECB je sprovela intervencije na tržištima duga pod Programom tržišta hartija (SMP), koji je prekinut u septembru 2012. Likvidnost koja je obezbeđena kroz SMP trenutno apsorbuje nedeljnim kolekcijama oročenih depozita. U avgustu 2012. godine Evropska centralna banka (ECB) je najavila mogućnost sprovođenja operacija na otvorenom tržištu kako bi obezbedila odgovarajući prenos monetarne politike i očuvanje istovetnosti monetarne politike. U septembru 2012. ECB je donela odluku o upravljanju transakcijama pod nazivom Konačne novčane transakcije.6

3. STRATEGIJA MONETARNE POLITIKE 3.1. Uloga monetarne politike i koristi od cenovne stabilnosti U kratkom roku, promena kamatnih stopa na novčanom tržištu izazvana od strane Centralne banke pokreće niz mehanizama i akcija ekonomskih agenata, i ona u krajnjoj liniji utiče na dešavanja ekonomskih varijabli kao što su autput ili cene. Ovaj proces (takođe poznat kao transmisioni mehanizam monetarne politike) je složen i, dok su široke karakteristike shvaćene, ne postoji jedinstven i neprikosnoven prikaz svih aspekata koju su u njega uključeni. Na duže staze, Centralna banka ne može uticati na ekonomski rast promenom ponude novca. Povezana sa ovim je i tvrdnja koja govori da je inflacija na kraju monetarni fenomen. Duži periodi visoke inflacije obično su povezani sa visokim monetarnim rastom. Dok drugi faktori (kao što su varijacije agregatne tražnje, tehnoloških promena) mogu da utiču na razvoj cena u kraćim horizontima, vremenom njihovi efekti mogu biti protivteža nekom stepenuprilagođavanja novca lageru. U tom smislu, dugoročni trendovi cena i inflacije mogu biti kontrolisani od strane Centralne banke. Cilj cenovne stabilnosti odnosi se na opšti nivo cena u privredi i podrazumeva izbegavanje produžene inflacije i deflacije. Cenovna stabilnost olakšava ljudima da razdvoje promene u relativnim cenama (tj. kretanje cena bilo kog pojedinačnog dobra ili usluge) od promene u opštoj ceni. Ako poverioci mogu biti sigurni da će cene ostati stabilne u budućnosti, oni neće zahtevati neku "premiju rizika inflacije" da bi ih nadoknadili rizikom vezanim za održavanje nominalnih sredstva na duži period. Kredibilno održavanje stabilnosti cena, takođe utiče na to da je manje verovatno da će pojedinci i firme preusmeriti resurse iz produktivnih svrha kako bi se ogradili od inflacije. Poreski i sistemi zaštite mogu stvoriti obrnute podsticaje koji iskrivljuju ekonomsko ponašanje. Inflacija deluje kao porez na držanje novca. U inflatornom okruženju, domaćinstva imaju podsticaj da ne koriste gotovinu često u cilju smanjenja transakcije cena. Održavanje stabilnosti cena sprečava značajnu i proizvoljnu redistribuciju bogatstva i prihoda koja nastaje u inflatornim i deflatornim sredinama, gde su prisutni trendovi promena cena na nepredvidive načine (npr. redistribucije efekti od poverilaca do dužnika). Iznenadna revalorizacija finansijskih sredstava 6

http://www.ecb.europa.eu/mopo/implement/omo/html/index.en.html (datum pristupa: 04.05.2014.)

66

može ugroziti ispravnost bilansa bankarskog sektora i smanjenje bogastva domanćistava i firmi. Svi ovi argumenti pokazuju da Centralna banka, koja održava stabilnost cena, čini značajan doprinos ostvarenju širokih ekonomskih ciljeva, kao što su viši standardi življenja, visok nivo privredne aktivnosti i bolji izgledi za zapošljavanje.7 3.1.1. Monetarna politika i finansijska stabilnost Neke centralne banke igraju važnu ulogu u promovisanju finansijske stabilnosti. Stabilnost cena je postala primarni cilj većine centralnih banaka u svetu, dok je odgovornost za finansijsku stabilnost, u većini slučajeva, manje formalizovana ili je dodeljena državnom sektoru. Stabilnost cena je preduslov za finansijsku stabilnost. Obezbeđujući uredno funkcionisanje transmisionog mehanizma monetarne politike, finansijska stabilnost istovremeno pomaže centralnoj banci u jačanju stabilnosti cena. Finansijska stabilnost i stabilnost cena ne mogu uvek iću ruku pod ruku. Čak i u uslovima stabilnosti cena, finansijska neravnoteža može evoluirati i predstavljati izazov za održavanje stabilnosti cena. 8

3.2. Transparentnost i komunikacija Transparentnost se može definisati kao okruženje u kome centralna banka obezbeđuje javnosti i tržištu sve relevantne informacije o svojoj strategiji, proceni i političkim odlukama, kao i svojim procedurama, a sve to čini otvoreno, jasno i blagovremeno. Većina centralnih banaka danas, uključujući i ECB, razmatra da transparentnost bude ključna komponenta njihove okvirne monetarne politike, naglašavajući značaj efikasne komunikacije i pravilne interakcije sa javnošću. Svi napori da se poboljša transparentnost imaju za cilj da obezbede da monetarna politika bude razumljiva javnosti i stoga postaje uverljiva i efikasna. Prvo, transparentnost zahteva od centralne banke da jasno objasni kako to tumači svoj mandat i da bude spremna da govori o svojim ciljevima politike. Ovo pomaže javnosti da prati i ocenjujr rad centralne banke. Pored toga, centralna banka mora da objasni analitički okvir koji se koristi za njeno unutrašnje odlučivanje i ocenu stanja u privredi, a da bi često eliminasala ekonomske razloge svoje odluke koji stoje iza politike. U tom smislu, može se poboljšati transparentnost pružajući sistematičan okvir za unutrašnje odlučivanje i eksterne komunikacije sa javnošću, posebno putem javno objavljene strategije monetarne politike. Drugo, snažna posvećenost transparentnosti nameće samodisciplinu na kreatore politike. Ovo pomaže da se osigura da njihove političke odluke i objašnjenja budu u skladu s vremenom. Treće, pomoću javnog objavljivanja svoje strategije monetarne politike i redovne procene ekonomskih kretanja, centralna banka daje smernice tržištu, tako da mogu da se formiraju očekivanja efikasnije i preciznije. Ovo pomaže da tržišta razumeju sistematski obrazac odgovora monetarne politike na ekonomski razvoj i da time predvidi širok pravac monetarne politike u srednjem roku, čineći da politika bude više predvidljiva. Svaka komunikacija mora odražavati činjenicu da monetarna politika treba da deluje u složenom, neizvesnom i stalno razvijenom okruženju. Efektivna komunikacija takođe zahteva od centralne banke da se obrati različitoj publici i da koristi različite kanale. U tom cilju, u svojim komunikacionim aktivnostima, ECB je otišla dalje od formalnih uslova Ugovora o funkcionisanju Evropske unije u usvajanju dodatnih sredstva za osiguranje odgovornosti i transparentnosti.9

7 8 9

(The monetary policy of the ECB, 2011 : 55) (The monetary policy of the ECB, 2011 : 83) (The monetary policy of the ECB, 2011 : 86)

77

4. SPROVOĐENJE MONETARNE POLITIKE Kako bi postigao svoj primarni cilj (održavanje stabilnosti cena u zoni evra u celini), Eurosistem koristi niz instrumenata i procedura monetarne politike. Oni pružaju operativni okvir za sprovođenje odluka monetarne politike u praksi. Operativni okvir i strategija monetarne politike imaju specifičnu ulogu u sprovođenju monetarne politike. Strategija određuje koji nivo kamatnih stopa na tržištu novca je potreban za održavanje stabilnosti cena u srednjoročnom periodu, dok operativni okvir određuje kako da se postigne ovaj nivo kamatnih stopa koristeći raspoložive instrumenate monetarne politike i procedure. U cilju upravljanja kamatnim stopama koje regulišu likvidnost, centralna banka može da signalizira svoju monetarnu politiku na tržištu novca. Kako bi signalizirala promene u monetarnoj politici, centralna banka obično menja uslove pod kojima je spremna da uđe u transakcije sa kreditnim institucijama. Najočiglednije su ključne kamatne stope postavljene od strane centralnih banki. U svom poslovanju,centralna banka takođe ima za cilj da osigura uredno funkcionisanje tržišta novca i da pomogne kreditnim institucijama da zadovolje svoje potrebe za likvidnošću. To se postiže pružanjem redovnog refinansiranja za kreditne institucije, kao i objekata koji će im omogućiti da se bave neravnotežom. Likvidni operativni okvir Eurosistema zasniva se na velikom broju vodećih principa. Ovi principi deluju na komplementarni i međusobno podržavajući način. Osnovni princip je operativna efikasnost. Ona osigurava signalizaciju i prenos monetarne politike. Što se tiče efikasne signalizacije, operativni okvir mora da omogući da se utvrđivanje monetarne politike čuva odvojeno od upravljanja likvidnošću. Konkretno, to podrazumeva jasnu razliku između odluka monetarne politike koje su usmerene ka održavanju stabilnosti cena, s jedne strane, i operacije likvidnosti, sa druge strane, sa ciljem da zadrži kamatne stope na tržištu blizu nivoa koji treba da odredi stav monetarne politike. Kako bi obezbedio efikasnu transmisiju monetarne politike, operativni okvir mora da bude u skladu sa principima tržišne ekonomije u kojoj je konkurencija ključ za obezbeđivanje efikasne alokacije resursa. Drugi važni principi su jednaki tretmani finansijskih institucija I harmonizacija pravila i procedura širom evrozon . Imajući u vidu široki fokus, kreditne institucije moraju biti jednako tretirane u evrozoni, bez obzira na njihovu veličinu ili lokaciju. Ovo usklađivanje propisa i procedura ima za cilj da obezbedi jednak tretman davanjem istih uslova za sve kreditne institucije u evrozoni u vezi sa transakcijama sa Eurosistemom. Operativni okvir takođe treba da bude u skladu sa principima jednostavnosti, transparentnosti, kontinuiteta, bezbednosti i efikasnosti troškova. Jednostavnost i transparentnost obezbeđuju da učesnici na finansijskom tržištu shvate namere monetarne politike poslovanja. Princip kontinuiteta zahteva izbegavanje čestih i velikih korekcija u instrumentima i postupcima, tako da se centralne banke mogu osloniti na iskustva iz prošlosti kada učestvuju u operacijama monetarne politike. Princip bezbednosti zahteva da finansijski i operativni rizici Eurosistema budu svedeni na minimum, a efikasnost troškova treba da obezbedi niske operativne troškove i za Eurosistem i njegove komitente po osnovu operativnog okvira. Princip koji je specifičan za Eurosistem je decentralizacija sprovođenju monetarne politike. U skladu sa ovim principom, monetarna politika operacije Eurosistema obično sprovodi kroz NCB, što znači da ECB koordinira operacijama, a transakcije se obavljaju od strane NCB. 10

10

(The monetary policy of the ECB, 2011 : 93)

88

4.1. Operativni okvir Eurosistema Eurosistem koristi dve vrste operacije: 1. operacije na otvorenom tržištu i 2. stalne olakšice. 1. Operacije na otvorenom tržištu. Najvažnije operacije su operacije na otvorenom tržištu. To je termin koji se koristi za operacije koje se sprovode na inicijativu ECB, obično na tržištu novca. Operacije na otvorenom tržištu obuhvataju glavne operacije refinansiranja (OSP), dugoročne operacije refinansiranja (LTROs), fino podešene operacije (FTO) i strukturne operacije. Ove operacije igraju važnu ulogu u upravljanju kamatnim stopama, signaliziranju stava monetarne politike i upravljanju uslovima likvidnosti za bankarski sektor evrozone. OSP su najvažnije operacije na otvorenom tržištu i predstavljaju ključni instrument monetarne politike Eurosistema. Kroz OSP, Eurosistem pozajmljuje sredstva svojim partnera. U cilju zaštite od finansijskih rizika Eurosistem, pozajmljivanje je uvek protiv adekvatnog kolaterala. OSP su najvažnije operacije na otvorenom tržištu i predstavljaju ključni instrument monetarne politike Eurosistema. Kroz OSP, Eurosistem pozajmljuje sredstva svojim partnera. U cilju zaštite od finansijskih rizika Eurosistema, pozajmljivanje je uvek protiv adekvatnog kolaterala. Pozajmljivanje kroz operacije na otvorenom tržištu obično se odvija u obliku obrnutih transakcija. U ovim transakcijama, centralna banka kupuje imovinu pod ugovorom reotkupa ili odobrava kredit protiv imovine založene kao kolateral. Obrnute transakcije su stoga privremene operacije na otvorenom tržištu koje obezbeđuju sredstva za ograničeni, prvobitno određeni period. 2. Stalne olakšice. U cilju kontrole kratkoročne kamatne stope na tržištu novca i ograničavanju njihove nestabilnosti, Eurosistema nudi dve stalne olakšice svojim partnera: 1. marginalne kreditne olakšice i 2. depozitne olakšice. Obe olakšice imaju zrelost i dostupne su partnerima na sopstvenu inicijativu. Kamatna stopa na najnižoj kamatnoj olakšici je znatno viša od odgovarajuće stope na tržištu novca, a kamatna stopa na depozitne olakšice je znatno niža od stope na tržištu novca. Kao rezultat toga, kreditne institucije koristite samo stalne olakšice u odsustvu drugih alternativa. 11

4.2. Minimum rezervi Prva ključna funkcija sistema minimalne rezerve je da stabilizuje kamatne stope na tržištu novca. Ova funkcija se vrši prosečnom odredbom. Prosečna odredba omogućava kreditnim institucijama da izglade dnevne oscilacije likvidnosti (npr. one koje proističu iz fluktuacije tražnje za banknotama), pošto prelazne rezerve neravnoteže mogu biti nadoknađene suprotnim rezervnim neravnotežama stvorenim u istom periodu održavanja. Prosečna odredba podrazumeva da institucije mogu da profitiraju od plasmana na tržištu i pokrenuti rezervni deficit kad god su najkraće stope na tržištu novca iznad onih za koje se očekuje da prevladaju do kraja obračunskog perioda. Peosečna odredba teče vrlo glatko u periodu održavanja. Međutim, na kraju perioda, obavezna rezerva postaje obavezujuća i banke više ne mogu preneti višak likvidnosti ili deficit u budućnosti. ECB zahteva od kreditnih institucija u zoni evra da drže obavezne depozite na računima NCB: oni se nazivaju "minimalne" ili "obavezne" rezerve. Iznos obavezne rezerve koji će se održati od strane svake institucije određen je njenom osnovicom. Osnovica za institucije definiše se u odnosu na elemente njihovog bilansa stanja. Da bi se utvrdila obavezna rezerva neke institucije, osnovica se množi sa raciom rezerve. ECB primenjuje jedinstven pozitivan racio rezerve za većinu stavki koje 11

(The monetary policy of the ECB, 2011 : 96)

99

ulaze u osnovicu. Ovaj racio rezerve je postavljen na 2%. Većina kratkoročnih obaveza po bilansima kreditnih institucija podleže pozitivnom raciu rezerve. Da bi ispunile svoje obavezne rezerve, kreditne institucije moraju da drže balans svojih tekućih računa sa NCB. To znači da se poštovanje obavezne rezerve utvrđuje na osnovu proseka dnevnih bilansa rezervi na računima institucija u periodu održavanja od oko mesec dana. Eurosistem ima za cilj da osigura da minimalni sistem rezervi ne stavlja teret na bankarski sistem u evrozoni, niti ometa efikasnu alokaciju resursa. Iz tog razloga, fond kreditnih institucija obaveznih rezervi je nagrađen.

4.3. Operacije na otvorenom tržištu Operacije na otvorenom tržištu mogu biti podeljene na sledeće kategorije: 1. glavne operacije refinansiranja (OSP), 2. dugoročne operacije refinansiranja (LTROs), 3. fino podešene operacije (FTOs) i 4. strukturne operacije. 1. Glavne operacije refinansiranja su najvažnije operacije na otvorenom tržištu koje sprovodi Eurosistem. One igraju ključnu ulogu u usmeravanju kamatne stope, upravljanju likvidnošću na tržištu i signalizaciji stava monetarne politike kroz glavnu stopu refinansiranja određene od strane Upravnog saveta. One obezbeđuju i najveći deo likvidnosti u bankarskom sistemu. OSP se izvršavaju na decentralizovan način od strane NCB. OSP se izvršavaju putem standardnih tendera. To ukazuje da se operacije sprovode u skladu sa unapred postavljenim rasporedom, koji je završen u roku od 24 sata od objavljivanja tendera za komunikaciju rezultata. Sve ugovorne strane koje ispunjavaju opšte kriterijume mogu da učestvuju u ovim operacijama. U principu, sve kreditne institucije koje se nalaze u zoni evra su potencijalno prihvatljive ugovorne strane Eurosistema. 2. Dugoročne operacije refinansiranja. Pored nedeljnih OSP, Eurosistem takođe izvršava redovne mesečne dugoročne operacije refinansiranja (LTROs) sa rokom dospeća od tri meseca. Eurosistem može takođe sprovesti dodatne LTROs koji mogu imati i druge rokove dospeća (npr. jedan obračunski period, šest meseci ili dvanaest meseci). Ove operacije imaju za cilj pružanje dugoročne likvidnosti bankarskog sistema. Kao i OSP, one se vode kao standardne ponuda na decentralizovan način, a sve ugovorne strane koje ispunjavaju opšte kriterijume mogu učestvovati. 3. Fino podešene operacije. Eurosistem može da obavlja operacije na otvorenom tržištu na ad hoc osnovi, odnosno FTO. Učestalost i zrelost takvih operacija nije standardizovana. FTO može biti likvidno-apsorpcioni ili likvidno-pružajući. One imaju za cilj upravljanje likvidnošću na tržištu novca i upravljanje kamatnim stopama, posebno sa ciljem da izglade efekte na kamatnim stopama od neočekivanih kretanja likvidnosti na tržištu. 4. Strukturne operacije. Operativni okvir takođe pruža Eurosistemu mogućnost sprovođenja strukturne operacije. Ove operacije se izvršavaju na inicijativu ECB da se podesi strukturnu pozicija likvidnosti Eurosistema finansijskom sektoru, odnosno iznos likvidnosti na tržištu na dugi rok. Ove operacije mogu biti sprovedene koristeći obrnute transakcije, trajne operacije ili izdavanje sertifikata duga ECB. U principu, njihova učestalost može biti redovna ili neredovna.12

12

(The monetary policy of the ECB, 2011 : 104)

10 10

4.4. Likvidnost Centralne banke i potrebe likvidnosti bankarskog sistema Operativni okvir obuhvata skup instrumenata i procedura koje Eurosistem koristi da usmeri kamatne stope, upravljanje likvidnošću na tržištu novca i namere monetarne politike. Bankarski sistem Eurozone,zbog svoje potrebe za banknotama i obavezom da ispuni obavezne rezerve, iskazuje deficit likvidnosti u normalnim vremenima i oslanja se na refinansiranje iz Eurosistema. Sa računovodstvenog stanovišta, ukupna aktiva i pasiva moraju uvek biti jednake. Da bi se shvatilo kako centralna banka posluje, potrebno je podeliti bilans u tri elementa. Neto iznos likvidnosti, koje zapravo centralna banka daje kreditnim institucijama, je zbir dva elementa. Prvi element je sastavljen od autonomnih faktora (zbir novca u opticaju + vladini depoziti - neto strane aktive + drugi neto faktori). Ovi faktori utiču na likvidnost bankarskog sistema i označeni su kao autonomne u žargonu centralne banke, jer oni nisu obično posledica korišćenja instrumenata monetarne politike. Neki od autonomnih faktora nisu pod kontrolom monetarnih vlasti (novac u opticaju i vladini depoziti) . Ostali faktori, kao što su neto strane aktive, mogu da se kontrolišu od strane monetarnih vlasti, ali transakcije u ovim sredstvima se obično ne odnose na operacije monetarne politike. Najveći deo likvidnosti je obezbeđen kroz OSP i LTROs. Dodatna likvidnost je obezbeđena kroz druge operacije, posebno programom kupovine pokrivenih obveznica (CBPP) i programom tržišta hartija od vrednosti (SMP). Stalni objekti obično imaju samo marginalnu uticaj na likvidnost bankarskog sistema. Obavezne rezerve imaju likvidno-apsorpcioni efekat koji je sličan po veličini svim autonomnim faktorima zajedno. Razliku između fondova kreditnih institucija na tekućim računima Eurosistema i obavezne rezerve čini višak rezervi (koje su uglavnom bile veoma niske, oko 0,5% obavezne rezerve u zoni evra). 13

13

(The monetary policy of the ECB, 2011 : 111)

11 11

ZAKLJUČAK U sprovođenju monetarne politike centralna banka daje instrukcije nacionalnim bankama kako bi ostvarila svoje ciljeve. Možemo zaključiti da je u proučavanju uloge monetarne komponente u ekonomskoj politici istaknuto kao bitno pitanje upravo određivanje optimalne količine novca u opticaju. Optimalna količina novca u opticaju je posebno bitna sa stanovišta obezbeđenja zadovoljavajuće stope privrednog rasta. Kao često pitanje može se izdvojiti i da li konstantna stopa rasta količine novca u opticaju može obezbediti uslove koji se mogu smatrati optimalnim. Najveća efikasnost koju postiže monetarna politika se ostvaruje kada je karakterističan visok nivo zaposlenosti i visoke kamatne stope. U takvim uslovima se povećanje novčane ponude usmerava u pravcu finansiranja poslovnih aktivnosti. Takođe, monetarnu politiku karakteriše i niska efikasnost. Ona dolazi do izražaja kada privredna aktivnost ispolji znak malaksalosti i kada egzistiraju niske kamatne stope u makroekonomiji. Tada se najveći deo novčane ponude kreće u pravcu rasta tražnje za novcem. Bitno je napomenuti i da se u okviru sprovođenja monetarne politike treba obratiti posebna pažnja minimumu rezervi koje Evropska Centralna banka zahteva od kreditnih institucija, koje se nalaze u zoni evra, da drže obavezne depozite na računima Nacionalne Centralne banke. Monetarna analiza ECB prevazilazi jednostavno fokusiranje na dešavanja u M3, takođe vrši procenu različitih mera novca, kao i kredita i finansijskih tokova i cena aktive. Bitna karakteristika strategije ECB-a je da je evoluirala tokom godina. Stub monetarne analize je bio, i nastavlja da bude proširen i produbljen. Akcenat se stavlja na referentne vrednosti rasta M3, ali trenutno referentna vrednost M3 igra relativno malu ulogu u okviru stuba monetarne analize.

12 12

LITERATURA 1 Đurić-Kuzmanović, T., 2005, Poslovanje sa Evropskom unijom, Novi Sad http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropska-centralna-banka/

(datum pristupa: 04.05.2014.) European Central bank, 2011, The monetary policy of the ECB  Friedman, M., 1956, Studies in the Quantity Theory of money, Chicago University Press  Brown, W., 1988, Macroeconomics, Prentice Hall http://www.ecb.europa.eu/mopo/implement/omo/html/index.en.html (datum pristupa: 04.05.2014.)

13 13