Mirca Elijade- Raj i Utopija

RAJ I UTOPIJA U toku poslednjih deset godina pojavilo se veoma rnnogo radova o raznim vrstama milenarizma i razliritim oblicima utopije. Nije rer samo o prouravanju primitivnih mesijanistifkih i profetskih pokreta, od kojih su najpoznatiji ,,kargo kultovi", vet i o istraiivanju mesijanizma judeo-hriSCanskog porekla, od p d e t k a naSe ere do renesanse i reformacije, kao i o delima o religijskim implikacijama geografskih otkriCa i kolonizacije, a pre svega kolonizacije dveju Amerika. Konarno, poslednjih godina je obelodanjeno nekoliko pokuSaja da se ostvari sinteza: istoriEari, sociolozi i filozofi pokuSali su da uporede razliEite oblike utopije i milenarizma i da ih sistematizuju imajuci u vidu konafnu sintezu.

Ovde nei'emo prikazivati svu tu ogromnu noviju bibliografiju. BiEe dovoljno da podsetimo na nekoliko pokuiaja sinteze: delo Normana Kona o stremljenju ka milenijumu, dela Lantenarija. Guarilja i Milmana o primitivnim milenarizmima, istraiivanja Alfonsa Diprona o duhu krstaSkih ratova, i monografije nekoliko amerifkih naufnika o eshatoloSkim implikacijama ko1onizacije.l) Ovo zanimanje zapadnih naufnika za milenarislifke pokrete i utopije je znarajno; moglo bi se Cak reCi da ono Eini jednu od karakteristifnih crta savremene zapadne misli. Razlozi takvog interesovanja su mnogostruki. To je, pre svega, radoznalost wobudena mesiianskim kultovima koii su zap1juski;ali ,,primitivna" druStva u poslednjim deceniiama kolonijalistifkoa werioda. Tu je. zatim, i novije istraiivinje o zn%ju profetskih Upor.: N o r m a n Cohn. T h e Pursuit o f t h e Millennium, drugo i z d a n j e ( N e w Y o r k 1961); V i t t o r i o Lantenari, M o v i m e n t i religiosi d i l i b e k a e d i salvezza d e i popoli oppressi (Milan, 1960); Guglielmo Guariglia, Prophetism u s u n d Heilserwartungsbewegungen als v 8 l k e r k u n d liches u n d relfgionsgeschlchtliches P r o b l e m ( H o r n , 1959). W i l h e l m E. Miihlmann Chiliasmus u n d Nativ i s m h s ( B e r l i n 1961). Upor. tAkode: S y l v i a L. T h m p p , f n A c t i o n ( T h e Hague, 1962); Alphonse Millenial Dupront, ,,Croisades e t eschatologie", u U m a n e s l m o e Esoterisme izd. Enrico Castelli (Padova 1960), str. 175--198, 0 ; ? s h a t o l o ~ k i m i m p l i k a c i j a m a Lolonizacije A m e r i k e v i d i dela sledeCih autora: H . Richard Nieb u h r , Charles L. S a n f o r d i G e o r g e H. Williams.

reams

.

MIRCA ELIJADE

pokreta u srednjovekovnoj Evropi, naroEito pokreta Doakina da Fiore i doakinista u prekoalpskoj Evropi. I najzad, tu je stroga analiza religijskih implikacija kolonizacije Amerike ; jer, kao Sto Cemo videti kasnije. otkrivanje i kolonizacija Novog sveta zbivali su se u znaku eshatologije. Preduzimanje takvih istrativanja i postavljanje takvih problema odaju usmerenost misli koja nam kazuje mnogo o duhovnom stanju savremenog zapadnog Eoveka. Treba odmah na poEetku da istaknemo da, nasuprot sistemima deterrninistiEkog tumaEenja istorije, danas priznajemo znaEen je religijskog Einioca, naroeito znaEenje pokreta velike napetosti i iestine - profetskih, eshatololkih, milenaristiekih pokreta. Ali postoji neSto Sto je, po mom misljenju, joS vainije: zanimanje za izvore novijeg zapadnog sveta, to jest za izvore Sjedinjenih Driava i naroda Juine Amerike, otkriva da medu intelektualcima tog kontinenta postoji ielja za osvrtanjem unazad i pronalaienjem svoje prvobitne istorije, svojih ,,apsolutnih poEetakan. Zelja za vrakanjem na sopstvene pofetke, za obnavljanjem prvobitne situacije, znaei takode ielju da se ponovo poEne iz poeetka, nostalgiju za zemaljskim rajem koji su preci ameriEkih naroda traiili kada su se zaputili preko Atlantika. (Zaista su se retko toliko objavljivale knjige Eiji su naslovi sadriavali reE ,,raj" kao one o kolonizaciji Amerike. Ukaiimo na neka od dela koja su se pojavila poslednjih godina: Seriio Buarke de Olanda, Slika raja: o edenskim motivima u otkritu i kolonizaciji Brazila, Rio de Zeneiro, 1959); Carls L. Senford, Traganje za rajem, 1961; Diordi H. Viljems. Divljina i raj u hriScanskoj misli - Od rajskog vrta i sinajske pustinje do ameriEke granice 1962). Sve ovo odaje ielju da se obnove religijski izvori, a time i prvobitna istorija novih prekoatlantskih driava. Ali vainost ove pojave jog je sloienija. Tu se, takode, moie otkriti i ielja za obnavljanjem starih vrednosti i struktura, nada u radikalni ,,renovatio0 - kao Sto se u najnovijim eksperimentima u umetnosti moie uoPiti teinja d a se uniSte sva sredstva izraiavanja koja je istorija veC pohabala, ali takode i nada da Ce umetnieko iskustvo zapoEeti ab initw. Da bih se vratio naSem predmetu - raju i utopiji - izabrao Sam dve vrste ilustracija. UkazaCu. pre svega, na eshatoloSke i rajske elemente u kolonizaciji Severne Amerike koju su vrSili pioniri, kao i na pmgresivnu transformaclju ,,ArneriEkog Raja" koja je stvorila mit o beskonaenom napretku, zatim na ameriEki optimizam i na kult mladosti i novine. Potom f u razmatrati brazilsko pleme Tupi-Guarani, koje se u vreme otkrivanja Juine Amerike veC bilo zaputilo preko Atlantskog okeana u potrazi za rajem; neke grupe nastavljaju traganje i danas.

Traganje za zemaljskim rajem Kristofor Kolumbo je bio uveren da je dospeo u blizinu zemaljskog raja. Verovao je da su svei i m vodenim strujama, na koje je naiiao u zalivu Paria, izvoriSte Eetiri reke rajskog vrta. Za Rolumba, traganje za zemaljskim rajem nije bilo himera. Veliki moreplovac pridavao je eshatoloSki znaraj ovom geografskom otkridu. Novi Svet nije predstavljao samo novi kontinent otvoren za Sirenje Hristovog urenja. Sama Cinjenica da je otkriven nosila je u sebi eshatologke implikacije. Kolumbo je zaista bio ubeden da de se proroEanstvo koje govori o rasprostranjen ju Hristovog uCenja po celom svetu ispuniti pre kraja sveta, lioji mu nije izgledao daleko. U svojoj Knjizi p~oroEanstavaKolumbo je tvrdio da ke ovom dogadaju, naime kraju sveta, prethoditi osvajanje novog kontinenta, preobrakanje nevernika i uniStenje Antihrista. On je preuzeo glavnu ulogu u ovoj istovremeno istorijskoj i kosmiEkoj drami. Obradajudi se kralju Huanu uzviknuo je: ,,Bog me je uEinio vesnik'om novog neba i nove zemlje o kojoj je govorio u Apokalipsi od Svetog Jovana, a pre toga i na usta Isaije; i pokazao mi je gde du je p r ~ n a k i . " ~ ) Upravo u ovoj mesijanskoj i apokaliptifkoj atmosferi preduzimana su prekookeanska putovanja i do510 je do geografskih otkrida koja su iz korena uzdrmala i izmenila zapadnu Evropu. Sirom cele Evrope ljudi su verovali u skoru obnovu sveta, premda su uzroci i razlozi za ovu veru bili razliriti i Eesto protivrerni. Kolonizacija dveju Amerika otporela je u eshatoloSkom znaku: ljudi su verovali da je nastupilo vreme obnavljanja hriSdanskog sveta, a istinsko cbnavljanje bilo je vracanje Zemaljskom Raju, ili, u najgorem slufaju, ponovno zaporinjanje svete istorije, ponavljanje Eudesnih dogadaja o kojima se govori u Bibliji. Zbog toga knjiievnost, liao i propovedi, memoari i korespondencija ovog perioda. obiluju ,,rajskimU i eshatoloSkim aluzijama. U orima Engleza, na primer, kolonizacija Amerike je napr,osto produiila i usavrSila svetu istoriju koja je otpofela s pojavom reformacije. Odista, prodor pionira ka zapadu nastavio je trijuinfalni pohod mudrosti i prave religije s istoka na zapad. Protestanti su ved neko vreme bili skloni da identifikuju zapad sa duhovnim i moralnim napretkom. Neki teolozi preveli su Avramov zavetni kovreg na engleski. Anglikanski teolog Viljem KreSou pisao je: ,,Bog Izraela je . . . Bog Engleske." Ser Hemfri Diilbert tvrdio je da je Engleska zaposela ,,ogromne i prijatne oblasti" bez sumnje zahvaljujudi tinjenici da je svet boga, ')

Charles L. Sanford, The Quest f o r Paradise, (Urbana, 111, 1961), str. 40.

MIKCA

ELIJADE

to jest religije, koji je poeeo na istoku, postepeno napredovao ka zapadu, gde ce se, dodao je, ,,vrlo verovatno zaustaviti." Solasna simbolika Ovo je priliEno fest motiv u engleskoj knjiievnosti perioda o kojem govorimo. Teolog Tomas Barnet pisao je u svom delu Asheologija (1962): ,,Znanje je poput sunca krenulo na svoj put sa istoka, zatim je preSlo na zapad gde smo dugo uiivali u njegov'oj svetlosti". A biskup Berkli u svojoj slavnoj pesmi koja poEinje stihovima: ,,Na zapad se krece imperija . . . " koristi solarnu analogiju da bi na taj naEin veliEao duhovnu ulogu Engle~ke.~) StaviSe, Berkli je samo pristao uz evropsku tradiciju staru vet viSe od dva veka. Egipatski hermetizam i solarna simbolika koje su oiiveli Marsilio Fifino i italijanski humanisti, bili su zaista izuzetno omiljeni posle Kopernikovih i Galilejevih otkrifa, otkrifa koja su za savremenike pre svega ofigledno predstavljala trijumf sunca i heliocentrizma. Novija istraiivanja otkrila su u astronomiji i kosmografiji renesanse religijske implikacije koje su najEeSfe bile skrivene ili prerusene. Za Kopernikove i Galilejeve savremenike heliocentrizam nije bio samo naucna teorija: on je znaEio pobedu solarne simbolike nad srednjim vekom, odnosno osvetu hermetieke tradicije nad provincijalizmom zapadne crkve, a za tu tradiciju smatralo se da je dostojna najviSeg pogtovanja i da prethodi Mojsiju, Orfeju, Zaratustri, Pitagori i Platonu. Tema solarne simbolike u renesansi je i suviSe sloiena da bi se ovde razmatrala, ali je ovo kratko podsefanje neophodno da bismo razumeli zaSto upravo autori koji uznose religijski znaEaj kolonizacije Novog Sveta naglagavaju solarne analogije. Prvi engleski kolonisti smatrali su da ih je proviaenje izabralo da poloie temelje ,,Gracia na Gori" koji Ce sluiiti celoj Evropi ka*, primer istinskog preobracanja. Oni su sledili putanju sunca ka dalekom zapadu nastavljajufi i produiujufi na Eudesan narin prelaienje religije i kulture sa istoka na zapad. U Einjenici da je Amerika bila skrivena Evropljaninla sve do vremena reformacije oni su videli znak boianske promisli. Prvi pioniri nisu sumnjali u to da fe sa njima zaporeti konaEna drama moralne obnove i opfteg spasenja, poSto su oni prvi pratili sunce na njegovom putu ka rajskim vrtovima zapada. Anglikanski pesnik Diordi Herbert pisao je u svojoj Bosbenoj cskvi: .,Religija nestrpljivo u naSoj zemlji igfekuje ,Spr8amnada preae na AmeriEko ikopno".') 9 Vidi tekst koji navodi Sanford, ibid.. str. 5% i dalje. Vidi takode: George H . Williams. Wilderness and Paradise in Christian Thought (New York, 1962), str. 65. i dalje. 4) Sanfordov navod, Quest for Paradise, str. 53.

MIHCA ELIJADE

A to ,,meriCko kcpno", kao Gto smo videli i kao Sto &mo u onom Sto $ledi neprestano imati prilike da vidimo, obilovalo je rajskim atributima. Ulrih Hugvald je uveravao da de po otkridu Amerike uslediti povratak EoveEanstva ,,Hristu, Prirodi, Raju".

Sjedinjene Driave su, viSe nego ma koja druga moderna nacija proizvod protestantske reformacije u traganju za zemaljskim rajem u kojem reforma crkve treba da se u s a ~ r S i . ~Odnos ) izmedu reformacije i zemaljskog raja zaokupljao je mnoge autore, od Hajnriha Bulingera d~oSarla Dimulena. Prema ovim teolozima reformacija je ubrzala nastupanje velikog doba rajskog blaienstva. Treba imati u vidu da je milenaristicka tema uiivala najvecu popularnost neposredno pre kolonizacije Amerike i Kromvelove revolucije. Tada nas nede iznenaditi saznanje da je najpopularnije religijsko uEenje u kolonijama bilo sledece: medu svim narodima na zemlji za mesto drugog Hristovog dolaska izabrana je Amerika, i milenijum ce, premda je suStinski duhovne pr'irode, biti praden rajskim preobraiajem zemlje, kao spoljaSnjim znakom unutraSnjeg savrgenstva. Slavni puritanac Inkriz Mader, stareiina Harvardskog univerziteta od 1685. do 1701. godine, pisao je: ,,kada ovo Hristovo carstvo ispuni Eitavu zcmlju, na ovoj Zemlji Ce rajsko stanje biti ponovo uspostavljeno".~) Americ'ki raj

Neki pioniri su, StaviSe, vet videli raj u razninl oblastima Amerike. Dion Smit je uporedio sa rajem Novu Englesku dok je 1614. putovao d u i njenih obala: ,,nikad se neb0 i zemlja nisu tako dobro uskladili da bi pripremili mesto na kojem de se Eovek nastaniti . . sluEajno smo naiSli na zemlju ravnu kakvom ju je bog stvorio". Diordi Elzop prikazuje Merilend kao jedino mesto sliEno ,,zemaljskom raju". Njegovo drvete, njegove biljke, voCe, cvede, pisao je, govore ,,hijeroglifskinl pismom naSeg adamovskog ili primitivnog stanja". Jedan drugi pisac video je ,,buduei raj" u Diordiiji - oblasti koja je na istoj geografskoj Sirini na lrojoj je Palestina: ,,Taj obeCani Hanan na koji nam je bog po svojoj volji ukazao kako bi blagoslovio trud omiljenog naroda". Za Edvarda Dionsona MasaEusets je bio mesto ,,na kojem Ce Gospod stvoriti novi Raj i novu Zemlju". Na isti naein je bostonski puritanac Dion Koton izvestio one koji su se spremali da iz Engleske otpiove za Masaeusets da im je podareno nebesko

.

Ibid., str. 74. Vidi takode: Williams, Wilderness and Paradise, str. 99. i dalje; H. Richard Niebuhr, The Kingdom of Cod in America (New York, 1931). 1)

Increase Mother, Discourse on Prayer, navedeno kod Sanforda, Quest for Paradise, str. 82-83.

MIRCA ELIJADE

preimuCstvo zahvaljujuki ,,velikoj povelji koja je u raju data Adamu i njegovom potorn~tvu".~) Ali ovo osvetljava samo jedan aspekt milenaristiekog iskustva pionira. Mnogim novim doseljenicima Novi Svet je izgledao kao pustinja naseljena demonskim biCima. To ipak nije umanjilo njihovu eshatoloSku egzaltiranost, jer im je u propovedima govoreno da je sadaSnja beda samo muralno i duhovno iskuiavanje koje prethodi prispeCu u obecani zemaljski raj.8) Pioniri su smatrali da je njihov poloiaj jednak poloiaju IzraeliCana posle prelaska Crvenog Mora, bag kao Sto im je izgledalo da je njihov poloiaj u Engleskoj i Evropi bio neka vrsta egipatskog rapstva. Posle uiasnog iskuiavanja pustinjom, oni bi imali da udu u Hanan. Koton Mader je pisao: ,,Divljina kroz koju prolazimo na putu ka ObeCanoj Zemlji svuda je ispunjena Ognjenim leteCim ~ m i j a m a . " ~ ) Kasnije se, medutim, rodila nova ideja: Novi Jerusalim C.e biti delimirno proizveden radom. Dionatan Edvards (1703-58) mislio je da ce Nova Engleska biti radom preobraiena u neku vrstu ,,Raja na Zemlji". Vidimo kako se milenarizam pionira postepeno menja da bi zavrSio kao ideja napretka. Na prvom stupnju ustanovljen je odnos izmedu raja i zemaljskih moguCnosti koje se ukazuju u Novom Svetu. U sledeCoj fazi eshatoloSka napetost bila je umanjena izostavljanjem perioda dekadencije i bede, za koji se drialo da prethodi ,,Poslednjim danima", i konaEnim dospevanjem do zamisli o progresivnim i neprekidnim pob01jSanjima.~~) Ali, pre nego Sto se amerirka ideja o napretku kristalisala, milenarizam pionira pretrpeo je i druge promene. Prvu znaeajnu krizu u puritanskoj eshatologiji izazvala je borba evropskih sila za kolonijalno carstvo. Rim i katolieki narodi bili su izjednafeni sa Antihristom od fijeg je uniStenja zavisilo nastupanje buduCeg Carstva. Engleskom kolonijalnom knjiievnoCCu dominirala je izvesno vreme jedna jedina tema: Antihristovo osvajanje Amerike koje je pretilo d a sruZi nade u veliranstvenu Hristovu pobedu. Prema DZonu Vintropu, prva duinost Nove Engleske bila je ,,podizanje bedema protiv Antihristovog carstva koje jezuiti upravo ustanovljuju u ovim predelima". I drugi autori su tvrdili da je Novi Svet bio pravi r a j pre dolaska katolika. Jasno je da je rivalstvo medu evropskim silama oko dominacije nad prekoatlantskim oblastima bilo u velikoj meri ekonomske prirode, ali ono je bilo

3 Tekst naveden u Ibid., str. 03-45. 9 Upor. Williams, Witdemess and Paradtse, str, 101. i dalje, 108. i dalje.

9 Sanford,

guest jor paradise sfr. LV. upor. takode Williams, WilQerness. anp ' ~ a ~ d i s estr. , 108. U)

Sanford, Quest,for, .Paradise, str. 86.

MIRCA

ELIJADE

pogorSano gotovo manihejskom eshatologijom: izgledalo je da se sve svodi na sukob dobra i zla. Kolonijalni pisci govorili su o pretnji koju za engleske kolonije predstavljaju Francuska i Spanija kao o novom ,,vavilonskom suianjstvu" ili ,,egipatskom ropstvu". Francuzi i Spanci su bili tirani, sluge Antihristove. Katolifka Evropa bila je prikazivana kao pali svet, Pakao, u suprotnosli prema raju Novog sveta. Govorilo se ,,Raj ili Evropa" i pri lorn mislilo ,,raj ili Pakao". Osnovni cilj iskuSenja kroz koja su proSli pioniri u pustinji bilo je iskupljenje toveka od telesnih greha paganskog Starog sveta.ll)

Povratak prvobitnom hriSCanstvu Sve dok je u oEima kolonista sukob izmedu Dobra i Zla imao lconkretnu formu borbe izmeOu protestantizma i katolifanstva, Engleska je oslajala poStedena od napada. Ali, posle 1640. potinje cia se javlja napelost izmedu kolonija i matifne zemlje. Engleska reformacija je za perfekcioniste u kolonijama bila nesavrSena reformacija. I gore od toga - engleski religijski obifaji smatrani su Antihristovim delom. U apokaliptifkoj maSti kolonista Engleska je zamenila Rim. Neposredna posledica ove supstitucije bila je to da su kolonisti, kao odabrani ljudi, poEeli da sude o svojoj misiji u pustinji ne samo kao o nastavljanju tradicionalne religijske delatnosti, vei. i kao o nefem potpuno novom. U nadi da Ce se preporoditi daleko od evropskog Pakla, lcolonisti su verovali da Ce oni uskoro inicirati zavrSnu fazu istorije. Dion Eliot, koji se bavio pokrstavanjem Indijanaca, objavljivao je 1647. ,,Svitanje, ako ne Jutro Jevandelja u Novoj Engleskoj".12) Takav jezik nagovegtava dubok raskid sa evropskom proSlo5Cu. Moramo biti naristo s tim da je ovaj raskid bio dovrSen mnogo pre amerieke revolucije i nezavisnosti. Nova Engleska je 1646. sebe smatrala slobodnom driavom, a ne ,,engleskorn kolonijom ili pridruienom Elanicom zemaIja". Razlozi za ,,prise de consience" o autonomiji bili su u prvom redu religijski. Koton Mader oEekivao je da Ce se u Novoj Engleskoj ljudi vratiti danima ranog hriSCanstva. ,,Ukratko", pisao je, ,,prvo doba bilo je zlatno doba; povratak u to doba uEiniCe Eoveka protestantorn i, mogu da dodarn, puritancem". Ovaj povratak Z l a t m . Dobu HriiCanstva trebalo je da immve p r e o b r a h j zemlje. Prema tvrdenju Inkriz Madera, sibnevljanje Rane Crkve preobratilo bi zemIju u raj.lV

Na raskidu sa Engleskom i sa evropskom proHdCu insistiralo se u onoj meri u kojoj su se pioniri pripremali za milenijum vrabjuCi se vrli*I)

Ibtd., str.

9 IbW., otr. mJ

I(.

i fhlje.

Q. i

&Uc.

mu., str. w.

-MIRCA ELIJADE

nama Rane Crkve. Za puritance je osnovna hrigdanska vrlina bila jednostavn,ost. S druge strane inteligencija, kultura, ueenost, ugladenost. raskos, bili su delo davola. Dion Koton je pisao: ,,St0 ste kulturniji i inteligentniji, to ste spremniji da radite za Satanu". Kod pionira i misionara s granice izmedu divlje i civilizovane zemljevec je nastajao kompleks superiornosti. Ovaj povratak ranom hriidanstvu, koji je trebalo da obnovi raj na zemlji, podrazumevao je prezir prema jezuitskoj erudiciji, kao i kritiku engleske aristokratije - kulturne, otmene, rafinirane, naviknute na mod i autoritet. Ekstravagancija i raskoS u odevanju postali su par excellence greh dientlrnena. U svoj'oj knjizi Prosti obuCar iz Agavama Natanijel Vord je suprotstavio jednostavan iivot i moralnu superiornost koionista iskvarenim obiEajima Engleske i iz tog kontrasta izveo dokaz o napretku ka rajskom stanju Rane Crkve.14) Kolonisti su tvrdili da su moralno superiorni nad Englezima, priznajudi istovremeno sopstvenu inferiornost u odevanju i kulturi. Prema Carlstr L. Senfordu, poreklo ameriekog kompleksa viSe vrednosti, koji se manifestuje u spoljnjoj politici kao i u entuzijazmu koji prati nastojanje da se ,,amerifki naEin iivota" proSiri na celu planetu, mora se traiiti u delatn~osti misionara sa Granice15).Ta granica je nadahnula procvat celokupne religijske simbolike, te se tako i u devetnaesti vek prenela pionirska eshatologija. Ogromne Sume, samotnost beskrajnih ravnica, blaienstvo seoskog iivota - sve je to suprotstavljano gresima i porocima grada. Sada se javlja nova ideja: ameriEki r a j su preplavile demonske sile koje dolaze iz urbane Evrope. Kritika aristokratije, raskoSi i kulture podredena je sada kritici gradova i urbanog naEina iivota. Veliki religijski pokreti koji su propovedali ,,obnovu" pofeli su na Rranici i d o s ~ e l iu aradove tek kasniie. A Ealr i u gradovima ,,6bnovaG je bila popularnija medu siromainima nego medu bogatim i obrazovanim stanovni8tvom. 0snovna miiao bila je da su za opadanje religije krivi urbani poroci, narofito alkohol i rasko.4 koji su bili uobiCajeni medu arisbokratijom evropskog porekla. Jer, ofigledno, Pakao je bio i dug0 ostao ,,put kojim ide Evropa."'*)

Ali, kao ito smo v e t pokazali, eshatololiki miltnarizam i idfekivanje zemaljskog raja bili su na kraju podvrgnuti radikalnom posvetovljavanju. Medu paJledicama najdostojnijim paenje svakako su mib napretka i kult novine i mladosti. Tu se, ipak, makar i u drastifno posvetovljenom obllku,

14 Ibtd., atr. I@. 1 ddjC 9 fbiclif-atr. m. i brlje. ' 9 Ibid.; sir. 10). i W e .

mogu otkriti religijski entuzijazam i eshatologka ofekivanja koja su nadahnjivala pretke. Jer, ukratko, i kasniji evropski doseljenici su, bag kao i prvi kolonisti, putovali u Ameriku kao u zemlju u kojoj mogu biti ponovo rodeni, u kojoj mogu zapofeti novi iivot. ,,NovinaV koja i danas opEinjava Amerikance jeste iudnja Eija je podloga religijska. Covek se nada da Ce u ,,novom" pronaCi preporod; on traga za novim iivotom. Nova Engleska, Njujork, Nju Hejvn - sva ova irnena ne izraiavaju samo nostalgiju za napuStenom domovinom, veC nadasve nadu da ce u ovim zemljama i ovim novim gradovima iivot dobiti nove dimenzije: na ovom kontinentu, koji je bio smatran zemaljskim rajem, sve mora biti vede, lepge, jafe. Mislilo se da Ce u Novoj Engleskoj, 1,:oja je opisivana kao slirna edenskom vrtu, jarebice biti tako velike da viSe nede moCi da lete, a fazani debeli kao jagnjad.") Ova ameriEka sklonost ka grandioznom, Eije je poreklo takode religijsko, joS je ponajviSe raSirena medu najlucidnijim duhovima. Nada u ponovno rodenje koje vodi u bolji iivot, i ofekivanje buduCnosti koja nije samo bolja, vef je. i ispunjena blaienstvom, moie se prepoznati i u amerifkom kultu mladosti. Prema Carlsu L. Scnfordu, Amerikanci su, posle perioda industrijalizacije, sve viSe traiili izgubljenu nevinost u svojoj deci. Isti autor veruje da je isticanje novih stvari koje je pratilo pionire na Divlji Zapad ufvrstilo prevlast individualnosti nad auboritetom, ali i dopt inelo ameriEkom nedostatku poStovanja prema istoriji i tradiciji.18) Ovim demo zavrSiti razmatranje milenaristifke eshatologije pionira. Videli smo da su prvi istraiivafi, kada su se zaputili preko okeana u potrazi za Zemaljskim Rajem, bili svesni da igraju znaEajnu ulogu u istoriji spasenja; da je Amerika, nakon Sto je identifikovana kao Zemaljski Raj, postala povlaSCeno mesto na kojem puritanci treba da usavrSe reformaciju, koja je, po njihovom uverenju pretrpela neuspeh u Evropi; kao i da su doseljenici verovali da su pobegli od Evropskog Pakla, t e su orekivali novo rodenje u Novom svetu. Videli smo, takode, u kojoj meri je moderna Amerika proizasla iz ovih mesijanskih nada, poverenja u moguknost dosezanja raja ovde, na Zernlji, vere u rnladost i jednostavnost duha i duSe. Mogli bismo nastaviti ovu analizu i pokazati kako se dugotrajni otpor koji je amerirka- elita prugala industrijalizadji, i njeno isticanje! vflina zemljoradnje, ,rnogu abjasniti istom tom nostalgi-

-

-

.?? IbSd., str. 111.

.

'?):IBtd., etr. 112. i ctalje.

MIRCA ELIJADE

jom za zemaljskim rajem. Cak i kada su industrijalizacija i urbanizacija svuda odnele pobedu, slike i kliSei koji su bili omiljeni medu pionirima zadriali su svoje povlaideno mesto. Da bi dokazali da industrijalizacija i urbanizacija ne povlare nuino porok, siromaStvo i propadanje obiraja (kao u Evropi!), vlasnici fabrika su umnogostruCili svoje filantropske aktivnosti podiiuci crkve, Skole i bolnice. Trebalo je po svaku cenu pokazati da nauka, tehnologija i industrija ne ugrofavaju duhovne i religijske vrednosti, v& obezbeduju njihovu pobedu. Godine 1842. pojavila se knjiga pod naslovom R a j dostupan svim ljudima zahvaljujuci moci prirode i mafina. A nostalgija za rajem, ielja da se ponovo pronade ,,priroda0 predaka, moie se otkriti i u savremenoj tendenciji napuStanja velikih gradova i traienja pribeiiSta u predgradima, luksuznim i mirnim prigradskim krajevima koji su veoma briino uredeni kao rajski pejzaii. Ali, naS predmet ovde nije da prikaiemo analizu preobraiaja amerirkog milenaristirkog ideala. Ono Sto moramo da istaknemo, kao ito su to drugi autori veC ufinili, jeste rinjenica d a verovatno neCe biti lako zaboravljena ubedenost u sopstvenu eshatoloSku misiju, a pogotovo u ponovno postizanje savrSenstva kakvim se odlikovalo rano hriSCanstvo, i obnavljanje raja na zemlji. Vrlo je verovatno da se u ponaSanju prosern'og danagnjeg Amevikanca. kao i u ~ o l i t i r k o ii kulturnoi ideologiji ~jedinjenih~ r i a v ai danas ogledaju-posledice ubedenia ~ u r i t a n a c ada su ~ o z v a n ida DOnovb u-spostave ~ e m a l j s k iRaj. Adamovska nostalgija amerifikih pisaca Slirnu eshatologiju otkrivamo u onome Sto bismo mogli nazvati pobunom protiv istorijske proglosti, pobunom za koju nam gotovo svi znarajni ameriCki pisci iz prve dve tredine devetnaestog veka pruiaju mnogo ilustracija. Sada su manje-vi5e potisnuti rajski elementi - barem oni judeo-hriSfanskog porekla, ali i dalje nalazimo Eeinju za novim poretkom i veliranje tog poretka, ,,adamovske" nevinosti, blaienog izobilja koje prethodi istoriji. U svojoj knjizi AmeriEki Adam (1955) R. V. B. Luis je sakupio veliki broj korisnih citata, medu kojima moiemo, ako niSta drugo da izaberemo i vise no Sto nam je potrebno. U Sazeienoj Zemlji, fantaziji koju je napisao 1844, Natanijel Hotorn prikazuje viziju kosmirkog ognja koji uniStava znamenja starih aristokratskih porodica, odore, kraljevske skiptre i druge simbole starih institucija, a najzad i celokupnu evropsku knjiievnost i filozofiju. ,,Sada femo", uzvikuje glavni svegtenik, ,,zbaciti teret misli p o k ~ j n i k a " . ~A~ )u '3 Navedeno u: R. W. B. Lewis, The Amezican Adanc, Chicago 1955 str. 14. JoS 1789 u pismu napisanom u Parizu, '~ornAsDZeferson sve6ano je ustvrdio da je ,,zemlja data na utivanje Zivirna, da mrtvi nemaju ni m d i nad njom, ni prava na nju." Ibid, str. 16.

MIRCA ELIJADE

Kuki sa sedam zabata (1850) Holgrejv, jedan od junaka, uzvikuje: ,,Zar se nikada, nikada neCemo osloboditi ove proSlosti? Ona pritiska sadaSnjicu pcput leSine kakvog diva". On se iali da: ,,fitam0 knjige pokojnika! Smejemo se Salama pokojnika i plaEemo nad njihovim patosom". Hotorn na usta svog junaka Holgrejva negoduje Sto su javne zgrade - ,,zgrade skupStine, ministarstva, sudova, opStina i crkava sagradene od tako trajne gradnje kao Sto su kamen i cigla. Bilo bi bolje kada bi se one ruSile otprilike svakih dvadeset godina; to bi narodu posluiilo kao povod da preispita i reformiSe ustanove koje one simboliEki predstavljaju." Isto gnevno odbacivanje istorijske proklosti nalazimo kod Toma. Sve predmete, vrednosti i simbole koji su povezani sa proSloSCu treba spaliti. ,,DanaGnja Engleska mi izgleda", piSe Toro, ,,kao stari gospodin koji putuje sa mnogo prtljaga, lrica Sto ih je napabireio za duga kuCenja, a nema hrab~osti da ih spali". (ibid. 21-22). Luis pokazuje koliko je ova slika ameriirkog Adama bila istrajna, i koliko je duboko bilo ukorenjeno verovanje da u Americi Eoveeanstvo ima jedinstvenu priliku da iznova otpoEne isboriju. Adamovska nostalgija, takode, nastavlja da iivi, doduSe preruiena, medu mnogim piscima toga perioda. Toro divno pokazuje Sta sve adamovski iivot moie znaBti. On je svoje jutarnje kupanje u jezercetu smatrao ,,religijskom veibom i jednom od najboljih stvari koje sam uEinio" (ibid. 22). Toroova ljubav prema deci je po svojoj prirodi isto tako ,,adamovska": ,,svako dete zaporinje svet iznova" piSe on, verovatno nesvestan veliEine tog svog otkriCa. Takva iudnja za ,,adamovskim", prvobitnim, izraiava ,,arhaiEniV tip mentaliteta koji odoleva istoriji i velira ,,svetost" iivota i tela. Vitmen. koji sebe naziva ,,Pevarem adamovskih pesama", izjavljuje da je miris njegovog tela ,,lepSi nego molitva", i da njegova glava znaEi ,,viSe nego crkve, svete knjige i sve vere" (ibid, 43). Luis s pravom prepoznaje ,,adamovsku narcisoidnost u ovim gotovo ekstatiirnim izjavama: ,,Ako postoji ijedna stvar kojoj odajem poktu viSe nego drugima, to je rasprostiranje mog sopstvenog tela"; ili ,,Ja sam boianski, spolja i iznutra, i posveCujem sve fega se dotaknem" ekstatiEne izjave koje nas podseCaju na neke od tantriEkih tekstova. Luis i luod Vitmena otkriva ovaj paradigmatiEni motiv - proSlost je mrtva, ona je lekina - ali ,,u Vitmenovim ofima proSlost je izgledala tako uspegno spaljena da je, s obzirom na svaku praktifnu svrhu, potpuno zaboravljena" (ibid., 44). Vitmen i njegovi savremenici nadali su se da je Eovek preporoden u novom drugtvu, da Ce, kao Sto kaie Luis ,,ljudska vrsta u Americi zapoCeti iznova". Vitmen snaino i blistavo izraiava savremenu zaokupljenost prvobitnim, apsolutnim pofetkom. On je uiivao u tome da ,,recituje Ho-

-

MIRCA ELIJADE

mera SetajuCi pored okeana" (ibid., 44), zato Sto je Homer pripadao prvobitnom poretku stvari: on nije bio proizvod istorije - on je utemeljio evropsku poeziju. i Ali, bilo je izvesno da Ce nastupiti reakcija protiv ove nove verzije mita o raju. Stari Henri Diejms, otac Viljema i Henrija, smelo je tvrdio da je ,,prva i najveCa usluga koju je Eva uEinila Adamu bila to Sto ga je izbacila iz raja" (ibid., 58). Drugim retima, tek poSto je izgubio raj Eovek je poEeo da postaje fovekom: poEeo je da postaje bike otvoreno prema kulturi, podLoino usavrgavanju, biCe koje kreativno daje smisao i vrednost ljudskoj egzistenciji, iivotu i svetu. Ali istorija ovog demitologizovanja ameritke nostalgije za rajskim i adamovskim stanjem odvela bi nas predaleko od naSe teme. Pleme Guarani u potrazi za izgubljenim rajem Brazilski etnolog Kurt Nimuendahu sreo je 1912. godine, kraj obale u blizini Sao Paola, grupu Indijanaca iz plemena Guarani, koja je tu bila zastala u svom traganju za izgubljenim rajem. ,,Oni su neumorno igrali nekoliko dana u nadi da Ce irn tela od neprestanog kretanja postati laka, i da Ce odleteti na nebo, kuCi 'svoje pramajke', koja iSEekuje pot'omke na istoku. Vratili su se razotarani, ali nedirnute vere, ubedeni da su postali preteiki za nebesku avanturu zato Sto su bili odeveni u evropsko odelo i hranili se evropskom h r a n ~ m . " ? ~ ) Traganje za Izgubljenim Rajem bila je najnovija u nizu seoba koje su Guarani-Indijanci preduzimali tokom mnogih vekova. Prvi pokugaj da se pronade ,,Voljena Zernlja" datira iz 1515.21) Ali velika seoba grupe Tupinamba ka zemlji ,,Velikog Pretka" odigravala se uglavnom izmedu 1539. i 1549. godine. PoSto su napustili oblast Pernambuka, piSe Alfred Metro, ovi Indijanci su stigli u Peru ,,gde su se sreli sa nekim od Spanskih osvajaEa. Oni su, u stvari, preSli ceo juinoameriEki kontinent, i to tam0 gde je najsiri, u potrazi za zemljom Besmrtnosti i VeEnog PoEinka". Spancima su ispriEali neobirne priEe o poluizmiSljenim grad~ovimapunim zlata; a te price, verovatno protkane njihovim lirnim snovima, zapalile su maStu Spanaca i u velikoj meri prouzrokovale n e s r d n i pohod Pedra de Ursue, za koga se pretpostavlja da je osvojio Eldorado. Spanci i Indijanci su tragali za istom himerom, a osnovna razlika je u tome Sto su Indijanci teiili ka veEnoj sredi, dok su Spanci teiili da se, po cenu velikih U) Alfred MBtraux .,Les Messies de L'Amerique du Sud", Aichives de' Sociologie des Religions, 4 (1951): str. 108-12. '1) Egon Schaden. ,,Der Paradiesmythos im Leben der Guarani-Indianer" Staden-Jahrbuch, 3 (S%oPaolo,

1i55): 1 5 1 4 2 .

patnji, domognu sredstava koja bi im omoguCila prolaznu s r e c ~ . ~ ~ ) Nimumdahu je prikupio veoma bogatu dokumentaciju o ovim legendarnim putekestvijama plemena Guarani u potrazi za ,,Zemlj~m-hez-Zla". &ired Metro i Egon Saden su tu dokumentaciju kasnije dopunili i snabdeli detaljnim informacijama.23) Ovo kolektivno traganje za Rajem trajalo ie vise od Eetiri veka. i ono se bez sumnje moie svrstati medu najjedihstvenije religijske fenomene Novog sveta. Kretania koia i e Nimuendahu opisao 1912. nastavljaju -se u -stvari i danas, ali samo jedno od plemena Guarani i dalje traii Raj na istoku; ostali veruju da se raj nalazi u centru zemlje i u ~ e n i t u . ~ ~ ) Ride prilike da se vratimo razliEitim lokacijama i topografijama raja. Izdvojmo, u ovom trenutku jcdnu crtu koja karakteriSe religiju svih Tupi-Guarani plemena: to je znaEajna uloga Samana i proroka. Upravo su oni, sledeCi neke snove ili vizije, pokrenuli i vodili pohode u ,,Zemlju-bez-Zla". Cak i u plemenima koja nisu bila zahvaCena ovom straSCu traganja za rajem, Samani su uspevali da uzbude celokupno ljudstvo time Sto su, pripovedajuCi svoje snove i ekstaze, koristili ileke tipirne slike raja. Jedan jezuita iz Sesnaestog veka pisao je o Tupinambama: ,,Samani nagovaraju Indijance da ne rade, da ne idu na polja, obedavajuCi im da Ce letina prispeti sama od sebe, da Ce hrana proterati oskudicu iz njihovih domova, da Ce motike same okopavati zemlju, strele same loviti za svoje vlasnike, i da de im brojni nepri jatelji dopasti u zarobljeniStvo. Oni predskazuju da Ce se stari p ~ d m l a d i t i . " ~ ~ ) *3 Alfred Metraux, ,,Les Messies", str. 109. Curt Nimuendaju, .,Die Sagen von der Erschaffung und Vernichtung der Welt a h Grundlagen der Religion der Apapocuva-Guarani'' Zeitschrift fiir Ethirologie, 46 (1914): 284-403; ~ m e dMetraw, ,,Migrations historiques des Tupi-Guaranis", Journal de la Societe des Am&icanistes, n. s. 19 (192'7): 1 4 5 ; Alfred Metraux, ,,The Guarani", Bureau of American Ethnology, Bulletin 143: Handbook of South American Indians, 3 (1948): 69-94; Alfred Metraux, .,The Tupinamba", ibid., str. 95-133; Alfred Metraux, Religions et magies d'dmerique du Sud (Paris, 1967), str. 1141; Egon Schaden, ,,Der Paradiesmythos im Leben der Guarani-Indianer" (upor. beldku 21); Egon Schaden, Aspectos fundamentah da cultura guarani, University of SBo Paolo, Faculty of Philosophy, Sciences, and Letters, Bulletin No. 188 (SBo Paolo, 1954), str. 185-204; Egon Schaden, ,,Der Paradiesmythos im Leben der Guarani-Indianer", XXXth International CongrPss of Upor. taAmericanists (Cambridge, 1952), str. 179-86. kode Maria Isaura Pareira de Queiroz. ..L'influence du milieu social interne sur les mouvemerits messianiques bresiliens", Archives de Sociologie des Rcligions, 5 (1958): 3-30; Wolfgang H. Lindig, ,,Wanderungen der Tupi-Guarani und Eschatologie der Apapocuva-Guarani", u Wilhelm E. Mifhlmann, Chiliasmus und Nativismus (Berlin, 1961), str. 19-40: Rene Ribeiro, ,,Brazilian Messianic Movements", u Millenial Dreams, izd. Thrupp, str. 55-69. 9 Schaden, ,,Der Paradiesmythos", str. 152, i Aspectos fundamentais, str. 186. "5) Navedeno u Metraux, ,,Les Messies", str. 108. ")

MIRCA ELIJADE

Ovde prepoznajemo rajski sindrom Z l a t n ~ gDoba. Kako bi ubrzali njegov dolazak Indijanci su se odrekli svih svetovnih aktivnqsti i danonofno su igrali, podsticani od svojih proroka. Kao Sto eemo kasnije videti, igra je najuspeinije sredstvo postizanja ekstaze, ili barem pribliZavanja boianstvu. Tupi-Guarani su, viSe nego drugi drevni narodi, iudeli za tim da kroz snove Samana dobiju otkrovenja od natprirodnih biCa. Oni su se, viSe nego susedna plemena, trudili da ostanu u neprekidnoj vezi sa natprirodnim svetom, kako bi na vreme dobili uputstva bez kojih se ne moie zamisliti dospevanje u raj. Otkuda je doSla ova izuzetna religijska osetljivost, ova opsednutost rajem, strah da boiansku poruku neCe na vreme shvatiti i da ce zbog toga biti izloieni opasnosti istrebljenja u bliskoj kosmitkoj katastrofi?

Kraj sveta Odgovor na ovo pitanje moiemo pronaci u mitovima. U mitologiji svih joS iivih plemenii Guarani postoji predanje koje k a i e da su vatra ili potop potpuno uniitili prethodni svet i da Ce se katastrofa ponoviti u manje-viSe bliskoj buduCnosti. Verovanje u buduCu katastrofu je ipak retko medu drugim Tupi g r ~ p a m a . ~Da ~ ) li to treba smatrati hriSCanskim uticajem? Ne nuino. Osvedorili smo se da postoje sliEne ideje medu mnogim drugim starim narodima. A Sto je joS znaEajnije, u nekim sluEajevima je teSko odrediti da li se kosmiEka katastrofa zbila samo jednom u prollosti, ili Ce se ponoviti i u budutnosti; razlog tome je Sbo gramatika njihovih jezika ne pravi razliku izmedu proslosti i b u d u E n o ~ t i . ~ Konafno, ~) moramo se setiti mita Tukuma prema kome Ce buduCa katastrofa biti delo civilizatorskog heroja Dyoia. Veruje se da su njega uvredile promene plemenskih obiEaja koje su pnoizaile iz dodira sa belim hriiCanima. Ovo verovanje moie se donekle uwrediti sa verovanjem plemenii Guarani. TeSko je poverovati da bi mit koji objavljuje skori kraj sveta kao posledicu uticaja belaca, mogao biti hriSCanski po svom poreklu. Ma kako bilo, ne zamigljaju sva plemena Guarani kraj sveta na isti naEin. Mbue oEekuju skori potop, ili vatru kosmiEkih proporcija, ili tamu koja Ce se spustiti na zemlju da bi tu beskrajno dug0 ostala. Prema Nandevama katastrofu Ee izazvati rasprskavanje zemlje koju su zamiSljali kao pbEu. I najzad, Kajove zamisljaju da Ce ze'9 Schaden, Aspectos fundamentais, str.

187. Utvrdeno je da Vera u bududu katastrofu postoji medu nicima grupe Txiriguano (Metraux); Munduruk (R. P. Albert Kruse, Anthropos (1951). str. 922); Tukuna (Nimuendaju. . . The Tukunu (Berkely and Los Angeles, 1953, str. 137-39).

"1

ripad-

Upor. Mircea Eliade, Myth and Reality (New York. 1963), str. 55. i dalje.

MIRCA ELIJADE

mlju dokrajEiti EudoviSta : leteCi konji i majmuni sa plamenim ~ t r e l a m a . ~Vaino ~) je naglasiti da su zamisao raja i traganje za rajem direktno povezani sa strahom od nastupajuCe katastrofe. Seobe su bile motivisane ieljom i nadom da Ce se stiCi u Zemlju-bez-Zla pre apokalipse. Cak i inlena koja plemena Guarani nadevaju raju ukazuju na predstavu o raju kao o jedinom mestu na kojem je Eovek zagtiken od opSteg uniitenja. Nandeve ga zovu yvy-nomimymbre, ,,zemlja u kojoj se moie sakriti", to jest mesto na kojem se moie pronaCi pribeZiSte za vreme kataklizme. Raj se takode naziva yvy-mara-ey, ,,Zemlja-bez-Zla" ili prosto yvay, ,,neboH. Raj je ono mesto gde se Eovek ne plaii, a njegovi stanovnici ne znaju ni za glad, ni za bolest, ni za ~ m r t . ~ ~ ) VratiCemo se ukratko na strukturu raja i nafina da se u njega dospe. Ali prvo moramo da razmotrimo razloge koji su, prema verovanju plemena Guarani. neizbeino vodili kraiu sveta. NasuDrot rasprost;anjenom verovanju coje je zajednk ko iudaizmu i hriikanstvu. krai sveta niie ~osledica grehova EoveCanstva. d u a r i n i misle h a - j e EoveEanstvo, baS kao i sama zemlja, umorno od iivota i da tefi otpoEinku. Nimuendahu veruje da su ideje Apapokuva o uniStenju sveta proizvod raspoloienja koje on naziva ,,indijanskim pesimiz n ~ o m . " ~Jedan ~) od onih koji su ga o tome obaveStavali rekao mu je: ,,Danas je zemlja stara i naSa se vrsta neCe vise umnoiavati. Ponovo demo videti mrtve, spustiCe se tama, slepi miSevi Ce nas dotafi i skonEaCe svi koji se zateknu na ~ e m l j i " . ~ ~ ) To je ideja kosmirkog umora, opSte iscrpenosti. Nimuendahu takode izveStava o ekstatifnim iskustvima jednog Samana: u trenutku ekstaze u prisustvu vrhovnog boga Nanderuvuvua Euo je kako zemlja moli gospodara da uniSti svoje delo. ,,Iscrpena sam", uzdisala je zemlja. ,,Nabijena Sam leievima koje Sam progutala. Pusti me da pofinem, Ofe. I vode preklinju Tvorca da im podari mir, i d r v d e , a isto tako i cela p r i r ~ d a . " ~ ~ )

U etnografskoj literaturi retko se sreCemo sa tako dirljivim izraiavanjem kosmirkog umora i nostalgije za konaEnim poEinkom. TaEno je da su Indijanci koje je Nimuendahu sreo 1912. bili iscrpeni posle tri ili Eetiri veka skitniEkog iivota i neprekidnog igranja u potrazi za rajem. Nimuendahu veruje da je otuda i potekla zamisao o kraju sveta, i poriEe mogufnost hrigfanskog uticaja. On smatra da je pesimizam plemena Guam) Schaden, Aspectos fundamentats str. 187; ,,Der Paradiesmythos" str. 152-43 (upor. 'bel. 21); XXXth International Congress of Americanists, str. 180 (upor. bel. 23).

1 Schaden, Aspectos fundamentals, str. 189.

9 NLmuendaju, ,,Die Sagen", str. 335. 'I)

IbZd., str. 339.

'3 Ibid., str. 335.

rani posledica portugalskog osvajanja, a narotito terora koji su sprovodili lovci na robove. Neki nautnici su nedavno doveli u pitanje Nimuendahuovo t ~ m a E e n j e . ~Moiemo ~) se zaista zapitati da li ono Sto Nimuendahu naziva ,,indijanskim pesimizmom" nema korene i izvor u verovanju koje je rasprostranjeno medu primitivnim ljudima, a koje se moie ovako saieti: svet propada zbog same Einjenice da postoji, i mora biti perioditno obnavljan, to jest iznova stvaran; kraj sveta je neophodan da bi se moglo zbiti novo ~tvaranje.~') MoguCe je da su sliEno verovanje delili i Apapokuva Guarani pre portugalskih osvajanja i Sirenja hriSCanske vere. Sok koji su izazvali osvajati ufinio je ozbiljnijom i jatom ielju da se pobegne iz sveta bede i patnje, ali nije tu ielju i stvorio. Kao i mnogi drugi stari narodi, i Guarani su Eeznuli za iivotom u Eistom, sveiom, bogatom i blagoslovenom kosmosu. Raj koji su traiili jeste svet u kojem je lobnovljena prvobitna lepota i slava. Zemlja-bez-Zla, ili kuCa Nande (NaSe Pramajke) postoji ovde, na Zemlji: ona se nalazi na drugoj strani okeana ili u srediStu Zemlje. Do nje je teSko dospeti, ali ona se nalazi na ovom svetu. Premda izgleda donekle natprirodna - poSto nuino sadrii rajske elemente (na primer, besmrtnost) - Zemlja-bez-Zla ne pripada onostranosti. Ne moie se fak reCi ni da je nevidljiva; prosto je dobro sakrivena. Tamo se ne stiie, ili taPnije ne samo, duSom i duhom, veC krvlju i mesom. Kolektivna putovanja koja su preduzimana u potrazi za rajem imala su upravo taj cilj: trebalo je dospeti u Zemlju-bez-Zla pre uniStenja sveta, nastaniti se u raju i uiivati u blaienoj egzistenciji dok iscrpeni i neobnovljeni kosmos iSEekuje svoj nasilni kraj.

Raj Guaranija je, dakle, svet koji je u i s b vreme realan i preobraien, u kOme se Zivot nastavlja prema istom poznatom modelu, ali izvan Vremena i Istorije, to jest daleko od bede i bolesti, bez greha ili nepravde i bez razlike u godinama. Ovaj raj nije duhtovne prirode: ako danas, premaverovanjima nekih plemena, Eovek moie tam0 prispeti tek posle smrti, to jest kao ,,dub'" u ranijim vremenima se verovalo da Eovek moie stiCi u raj in concrete. Na taj naEin je raj po svojoj prirodi paradoksalan: s jedne strane on predstavlja suprotnost ovom svetu Pistota, sloboda, blaienstvo, besmrtnost, i tome slifno; s druge strane, on je konkretan, to jest nije ,,duhovanV, i ukljuten je u ovaj svet poSto ima geografsku realnost i identitet. Drugim reEima za Tupi-Guarani Indijance, Raj ima znaEenje Eistog i savrSe-

-

U)

U)

Vidi, na primer. Lindig. ,,Wanderungen der Tupi-Guaranin, str. 37. Upor. Eliade, Myth and Reality, str. 54. i dalje.

MIRCA ELLJADE

nog sveta ,,poEetkaW,sveta kakav je bio neposredno posle stvaranja, i u kakvom su preci sadaSnjih plemena iiveli medu bogovima i junacima. Izvorni mit o raju govorio je, u stvari samo o nekakvom ostrvu blaienih usred okeana, na kome je smrt bila nepoznata, a tamo se stizalo p o m k u konopca ili drugih slifnih sredstava. (Primetirno uz put da se slike konopca, i l i lijane, ili stepenica, festo koriste da predstave prelaz od jednog narina bivstvovanja ka drugom - od profanlog ka sakralnom svetu.) U poretku je fovek traiio bajoslovno ostrvo kako biz teieCi za iivotom u duhovnoj zajednici sa bogovima, postigao besmrtnost; nije traiio pribeiihte pred bliskom kosmiEkom k a t a ~ t r o f o m . ~Ova ~ ) apokaliptirna transformacija mita o raju dogodila se kasnije, moida kao posledica jezuitskog uticaja,") ili pmsto zato ito su Guarani, kao i mnogi drugi primitivni narodi, otkrili da je svet suviie ostareo i da mora biti uniSten i nanovo stvoren. Osnovna zamisao religije Guaranija - zamisao iz koje pmizlazi uverenje da se in concreto moie dospeti u raj - saieta je u izrazu aguydje. Ova ref se moie prevesti kao ,,vrhunska sreCa", ,,savrienstvo" i ,,pobedaV.Za Guaranije aguydje znaEi cilj i ispunjenje svekolike ljudske egzistencije. PostiCi aguydje znari konkretno upoznati rajsko blaienstvo u natprirodnom svetu. Ali ovaj natprirodni svet dostupan je pre smrti, i u njega moie dospeti svaki Elan plemena ako se povinujc tradicionalnom moralu i sledi religijske obifaje. ZahvaljujuCi novom Sadenovom delu sada imamo prilirno detaljne informacije o slici raja medu razliEitim grupama G~aranija.~') Tako, na primer, Nandeve imaju dve razlifite zamisli: jedna je karakteristifna za one koji su davno zaporeli seobe i nisu prispeli u Zemlju-bez-Zla; druga pripada iskljufivo onima koji nisu ni preduzimali takva putovanja. Grupe Nandeva koje su bezuspeSno tragale za rajem i zavriile svoja lutanja pre desetak godina, kada su dospele na obalu, ne veruju vise da raj leii s druge strane okeana. Oni raj smeStaju u zenit i ne veruju da se u njega moie stiCi pre smrti. Druge grupe Nandeva, one koje nisu kretale na takva putovanja do okeana, veruju da je svet osuden na uniitenje vatrom, ali ne misle da Ce se ta katastrofa odigrati u bliskoj buduenosti. PribeiiSte pred katastrofom je raj koji se zamiilja kao ostrvo blagoslovenih usred okeana. Da bi fovek stigao na ostrvo u ovozemaljskom obliku, 3 9

Schaden, Aspectos fundamentais, str. 188.

s) U svojim najnovijim objavljenim tekstovima (,,Der

Paradiesmythos", str. 153, i XXXth International Congress of Americanists, str. 181\, Egon Schaden ocenjuje da je verovatno jezuitski uticaj uzrok apokaliptiene transformacije mita o raju. =') Schaden. Aspectos fundamentals, str. 189. i dalje,

,,Der Paradiesmythos", str. 154. i dalje (upor. bel. 21).

to jest pre srnrti, dovoljno je da obavlja izvesne riruale, medu kojirna su posebno vaine igre i pesme. Ali, on rnora poznavati put, a to znanje je danas gotovo potpuno izgubljeno. U stara vrernena ljudi su rnogli da nadu put zato Sto su imali poverenja u Nanderykey, civilizatorskog heroja: on je dolazio ljudirna u susret i vodio ih ka rajskorn ostrvu. Danas se u raj rnoie dospeti samo ,,u duhu", posle srnrti. P ~ e m aonome Sto je Sarnan rekao Sadenu rajsko ostrvo ,,viSe liEi na neb0 nego na zernlju". U srediStu je veliko jezem, a usred jezera visoki krst. (Krst je vrlo verovatno znak hriSfanskog uticstja. ali ostrvo i jezero pripadaju mitologiji dornorodaca.) Ostrvo je bogato plodovima i stanovnici ne rade, veC vrerne provode igrajuki. Nikada ne umiru. Ostrvo nije zernlja mrtvih. DuSe umrlih tarno stiiu, ali se ne nastanjuju; nastavljaju svoj put. U stara vremena bilo je lako stifi na ostrvo. Prerna drugim svedoEanstvima, koja je takode prikupio Saden, pretpostavljalo se da se pred onima koji imaju veru more povlaEi i stvara most preko kojeg oni rnogu da predu. Na ostrvu niko ne umire. To je zaista ,,sveta ~ e r n l j a " . ~ ~ ) Jog zanirnljiviji opis raja nalazirno kod Mbua, jedine grupe Guaranija kloja i dalje s nadorn gleda u obalu u traganju za Zernljorn-bez-Zla. Medu Mbuarna rnit raja irna vainiju ulogu nego rnedu drugim grupama Guaranija. Ova Einjenica je posebno znaEajna zbog toga Sto Mbue uopSte nisu potpale pod uticaj jezuitskih m i ~ i j a . ~Mbue ~) ne zarniSljaju r a j kao sigurno skloniSte pred budufom kataklizrnorn. To je Eudesni vrt, bogat plodovirna i igrarna, u kojern ljudi nastavljaju svoje zernaljsko postojanje. Covek zadobija mesto u raju tako Sto vodi pravedan i poboian iivot u skladu sa tradicionalnim propisirna.

,,Putv ka bogovima Kod pripadnika trefe grupe Guaranija, Kajova, koji su pre nekoliko decenija joS putovali prema A t l a n t s k m dkeanu, nalazirno sled* mobenost: znaliaj raja se povekava u periodu kniaa. Tada Kajove imaju bez prestanka, ~ d a n o n o b ,kako bi ubrzall unigtenje sveta i primili oltkrorvenje o putu koji vodi do Zemlje-bez-Zla. Igra, otkrorenje, put ka r a j u - ova tri religijsloa realiteta d r i e se zajedno; oni StaviSe, odlikuju religiju svih Guarani plemena, a ne sarno Kajova. Slika ,,putaVi mit o ,,pubuJ',to jest o prelasku iz w o g sveta u sakralni, imaju ulogu koja se ne srne zanemarriti. Saman (nanderu) dobro poznaje ,,puty'; a n je taj koji prima natprirodna u p u t s b a , 30 m u ornogukuje da predvodi plerne za vrerne tijeggovih Eudesnih lutanja. Prerna plmenskorn mitu Nandeva, Prvobitna Majka je l i h o zatrpala 83 Schaden, Aspectos fundamentais, str. 192.

'3

Ibid., str. 195.

tu stazu kada je krenula u potragu za O c m Blimnaca. Za vreme nnoMe, ilii p x l e smrti, d& prolad knn nebeske predele, du& sledi isti tajanstveni i paradoksalni ,,putM,jer je on istovremeno priladan i n a t p h d a n . Kada je w o n Saden zamalio Kajove da o p i h ovaj iluzorni put, oni BU oartali put koji svakoa e v n o prelaze hmmi na mjim p u t o v a n j i v ka ~ b u . Sve ~ ~ gnupe ) Guaranija govore o' s& kao o tapedja, to jest kao o narodu ,,hodofasnika i pulmih". N&ne w e su praeene molitvama, a sve te molitve nisu dmgo do putevi koji vode bogovima. ,,Baputa" r&mo je Sadenu ,,Eovek ne m& d 6 i tarno h c l a ieli".41) Na taj nafin ,.put koji v d i do meta bogova" simbobuje za Kajove fitav njihvv religijski 5ivot. Coveku je patreban ,ipuIt" da M opStio sa Ibogowhna i ostvario svoju sudbinu. Traganje za ovim (putem motivisano je apokaLiptibW elementima samo u vremenba k&a. Tada Indiijanoi d ~ o ig-~ raju kako bi Sto pre pronalli put koji vodi do raja. Igraju frenetiho, jer je ikraj sveta blizu, a s m o u raju h v e k moie da bude spasen. Ali i u dmga v r m e n a , u mamje fren&ii!n.i!m periodima, ,,put" nastavlja d a ima centralnu u iiv~tzl Guaranija. Guarani veruju da ispunjavaju svoju misiju na zemlji jedino kada traie i slede put koji vodi u bfizinu bogova. Originalnost mesijanizma Guaranija Zalcljufimo ovaj luratak pnikaz guaranijskog mesiiarrivna neluitm mStiiim m ~ a i a n i i m a . PrimeGjennv, pre svega, da kesijaiizam - ~ u a r a n i j aza , razliku od prof etshih pokreta severnoameriEki h plemena, nije posledica kulturnog h k a koji su izazvali evropski osvajari, niti raspadanja druStveniih strukt~ra.4~) Mt o Zemlji-bez-Wa i traganje za njam posbjali s u medu 'I?upi-Guaranima mnogo pre dolaska Pmtugalaca i prvih hriSCanskih misimma. Dodir s o m a j a 6 h a m t a kao je treganje za rajem, dao mu je karakter neEeg neodlokog i tragihog, ili fak ipesimistifnog, karakter maloduSnog bekstva od bliske kcsmiEke katastrofe, ali nije dociir sa osvajaEima to traganje i pohenuo. ShwiSe, ovde se ne bavimo plememima koja su se nagla u sredigbu kriza izazvanih ~ M t m n i mpreobrakanjem, kakva su bila dammdaiika p h e n a S e v m e A m d k e , koja su torkom dva veka bila peni&n~ zapljuskivana profdskim i rnesijanskim pahetima. Kultura i ' M t v o Guaranija nisu lbili ni dezorganimvami, mi hibnichi. Ova Cinjenica je naCajna i a razumevanje profetsldh i mesijanskih fenomuo@te. Mnogo se insistilra, i to apravdano, na m a h j u istorijU,

Ibid., rtr. 199. a) Ibid.

' 3 Upor. de Queiroz. L'tnjluence du milieu social interne, str. 22. i dalje.

o

--

MIRCA ELIJADE -

-

skog, M t v e n o g i ekonomskog kanteksta za naslajanje i 5kenjje mesijawkih ipokreta. Ljudi iBEekuju kraj sveta, ili kosmiElcu obnow, ilji Zlatno Doba, nardiko u vTerne dubokih kriza; m i najavljuju da je zmaljski raj blim kalko bi se odbmnili mi oEaj>anjakoje izaaiaa lhajnja beda, y b i t a k slabode 1 pad s d h tradicionalnih vrednosti. ALi, p h e r Tupi-Guaranija polkazuje da su Eitave z a j h i c e M e navedene da traie mj, i da tragaju vekovima, iako ih mije padstakla druStvena lariza. Kao Bto smo veC pakazali, ovaj raj nije uvek zami6ljan kao ,,duhovna" onosbranost; an pripada ovom svetu, stvamcrm metu koji je preobraien pomoOu vere. Guarani su ieM da iive onako kako su kiveli njihovi rmitslai preci na samom e e b k u sveta - judeo-WiCaasloim jezikom re&no, da iive kao 5t.u je Adam iiveo u raju pre pada. Ova ideja nije neobiha. U izves n h razdabljima svoje isto~ijei magi drugi primitivni narodi verovahi su da je rnoguCe per!odiho vraCanje u dane stvaranja, da je moguce iiv&i u svetu osvita i savrlenstva, cmakvm kaIrav je postojao pre nego Sto ga je i s t d i l o vreme i kompramitovala istmija. (Prevela s engleskog.SLAVICA MILETIC)

Mircea E l i d e Paraand Utopia: Mythical Gmgraphy and Eschatology, ia knjige: The Quest. History and Meaning in Religion, The University of Chicago Press, Chicago, 1969, Third Impression 1975.