Milovan Đilas - Vlast i Pobuna

-

l

1

IzdavaCi Europapress holding

MILOVAN

БILAS

NoviLЉer

VLASTI

Za izdavace Ninoslav Pavic Slavko Goldstein © Aleksa Dilas © 2009. za hrvatsko izdanje Novi LЉer i Europapress holding

POBUNA

Urednik Slavko Goldstein

Memoari Korektura Ljiljana Cikota Dizajn i graficka priprema Kristina Stefanac

Tisak Recom d.o.o., Zagreb,

sviЬanj

2009.

CIP zapis dostupan u racunalnom katalogu Nacionalne i sveucilisne knjiznice u Zagrebu pod brojem 702023 ISBN 978-953-300-127-2 (ЕРН) ISBN 978-953-6045-83-9 (Novi LЉer) Sva prava pridrzana. Nijedan dio ovog izdanja ne smije se umnozavati ili javno reproducirati bez prethodnog dopustenja nakladnika.

---ЕРН

LIBER ZAGREB 2009.

.Зо€

..

Sadrzaj

Povratak Milovana Dilasa u Hrvatsku (predgovor Slavka Goldsteina) ............... 7 Prvi deo: VLAST ......................................................................................................... 53 Drugi deo: SUKOB SA SOVJETSКIM SAVEZOM ........................................... 125 Treci deo: POBUNA ................................................................................................. 321 Prilozi ........................................................................................................................... 419 Pismo Milovana Dilasa predsjedniku SFRJ Josipu Brozu Тitu od 20. ozujka 1967 ....................................................... 421 Hronologija zivota i rada Milovana Dilasa

(autor Aleksa Dilas) ................................................................................... 427 BЉliografija

prvih izdanja knjiga Milovana Dilasa

na srpskom i engleskom jeziku ........................................................................ 448 Kazalo imena .............................................................................................................. 451

Prvo izdanje ove knjige na srpskom jeziku objavljeno је u Londonu 1983. godine u nakladi srpskog iseljenickog poduzeca "Nasa reC': Istovremeno, knjiga је Ьila prevedena i objavljena na mnogim stranim jezicima. Drugo izdanje na srpskom jeziku objavljeno је 1991. godine u Beogradu, u izdanju "Knjizevnih novina':

.

. Predgovor

Povratak Milovana f)ilasa u Hrvatsku

ored dvadesetak knjiga literarne proze, politicke puЬlicistike i esejistike, Milovan Dilas objavio је i pet memoarskih knjiga: Besudna zemlja о djetinjstvu i skolovanju u Crnoj Gori (1911-1929), Memoari jednog revolucionara о prihvacanju komunisticke ideologije, trogodisnjem tamnovanju i cetverogodisnjem djelovanju u vodstvu ilegalne КРЈ (1929-1941), Revolucionarni rat о ustanku, cetverogodisnjem partizanskom ratovanju i pobjedi (1941-1945), Razgovori sa Staljinom о tri dulja boravka u Moskvi i tadasnjim visekratnim susretima sa Staljinom (1944-1948) i Vlast i pobuna о sudjelovanju u poslijeratnoj jugoslavenskoj vlasti, sukobu s InformЬiroom i SSSR-om, neslaganju s vladajucom politikom SKJ i padu s vlasti zbog ideoloske hereze (1945-1954). S literarnog, puЬlicistickog i historiografskog aspekta ova djela ubrajaju se medu najvredniju memoaristiku napisanu na podrucju Ьivse Jugoslavije о razdoЬljima kojima se bave. Sva njihova prva izdanja puЬlicirana su u inozemstvu, u razdoЬlju_ od 1958. do 1983. godine, jer im је ро sudskim odlukama u socijalistickoj Jugoslaviji bilo zabranjeno objavljivanje. Medutim, bila su prevedena na dvadesetak jezika i objavljivana diljem svijeta. U Beogradu, Cetinju, Niksicu i Sarajevu Dilasove knjige pocele su se objavljivati 1988-1990. godine- najprije literarna proza, ubrzo zatim i memoari, politicka puЬlicistika i esejistika. VeCina ih је odonda dozivjela ро nekoliko izdanja. Knjiga koju citalac drzi u ruci prvo је Dilasovo djelo poslije 1954. godine koje se objavljuje u Hrvatskoj. Autorovu tekstu dodali smo opsirnu Kronologiju zivota i rada Milovana Dilasa {1911-1995) koju је napisao autorov sin Aleksa Dilas i

P

7

Predgovor pismo sto ga је Milovan Dilas ро izlasku iz zatvora napisao Josipu Brozu Тitu 20. ozujka 1967. godine. Na zahtjev Alekse Dilasa kao nosioca autorskih prava, pri objavljivanju ove knjige doslovno postujemo autorov originalni rukopis na srpskome jeziku. Tek ponegdje, radi lakseg prepoznavanja, u zagradama dodajemo neke etimoloske nazive, а u indeksu i etimologiju nekih imena i prezimena. Vlast i pobuna svjedocenje је о najturbulentnijim godinama autorova zivota - od pobjednicke svemoCi do puta u tamnicu. Bio је prvi dobrovoljni otpadnik iz vrhova komunistickih rezima 20. stoljeca, prethodnik svim disidentima iz vladajuceg komunizma. Dvadeset ili trideset godina prije Dilasa iz komunisticke su vlasti na jos drasticniji nacin bili izbaceni Trocki, Kamenjev, Zinovjev, Buharin, Radek i mnogi drugi, ali oni nisu bili otpadnici od komunizma niti protivnici sustava jednopartijske vlasti. Mozda su neki od njih zastupali demokratizaciju unutar vladajuce partije, ali nikako demokraciju za cijelo drustvo. Bili su gubltnici i zrtve borbe za vlast unutar same vladajuce stranke i njenoga rukovodstva. Naprotiv, Milovan Dilas Ьiо је prvi covjek koji је s polozaja u najuzem vodstvu komunisticke drzavno-partijske vlasti shvatio da jednopartijski rezimi u modernom svijetu ne mogu prosperirati. Javno i odlucno zagovarao је temeljitu demokratsku reformu "monolitne" vlasti, sto је platio robljom dugom d~vet godina. Вiо је prethodnik svim komunistickim reformatorima i reformiranim komunistima - Imri Nadu, Aleksandru DuЬCeku, talijanskim eurokomunistima, Mihailu Gorbacovu, Milanu Kucanu, Ivici Racanu. U svojim memoarima Dilas vrlo rijetko spominje ili uopce ne spominje razna medunarodna priznanja i svjetsku slavu koju је stekao svojim oblmnim autorskim opusom i hrabrim politickim disidentstvom. U zemljama Ьivse Jugoslavije njegovo је politicko i spisateljsko djelo iz raznih razloga jos uvijek slabo poznato i dobrim dijelom neistrazeno, dok је u svjetskim razmjerima vec za Dilasova zivota bilo siroko puЬlicirano i adekvatno cijenjeno. Punih 35 godina Dilas kod kuce nije mogao objaviti nijednog retka, а misljenja о njemu jos su uvijek dijelGm i pod utjecajem dirigirane politicke hajke koja је bila prozeta jednostranim propagandistickim objedama, а cesto i falsifikatima. Istovremeno, izvan Jugoslavije i Istocnog Ьloka, Dilas је za svoje tekstove imao otvorene stranice najutjecajnijih svjetskih dnevnika, tjednika i intelektualnih casopisa, vise nego ikad bilo koji drugi autor s podrucja Ьivse Jugoslavije. Najcesce se javljao u New York Timesu, а mjesecnik Encounter, vodeCi intelektualni casopis svoga vremena, godine 1979. posvetio је jedan svoj broj Milovanu Dilasu, sto govori о paznji kakvu је dozivio samo 8

Vlast i pobuna

rijetko koji od mnogobrojnih vrlo uglednih Encounterovih autora. Eric Hobsbawn, najveCi medu zivim povjesnicarima 20. stoljeca, Dilasove memoare istice kao djela "zadivljujuceg postenja" i "zacudujuci uspjesne psiholoske analize revolucija i revolucionera': Cijenjeni srpski ЬiЬliograf Dobrivoje Aranitovic objavio је u Beogradu 2008. godine Bihliografiju Milovana Dilasa s 2211 jedinica Dilasovih radova i 3370 jedinica о Dilasu, uz napomenu da popis nije potpun, jer nedostaju podaci iz mnogih zemalja (npr. Indija, Japan, Juzna Amerika, Skandina~ija) gdje se takoder cesto pisalo о Dilasu. U standardnom Oxfordovu prirucniku Tko је tko и Europi 20. stoljeca, od oko 2000 obradenih licnosti, pet ih је s podrucja Ьivse Jugoslavije- Andric, Dilas, Milosevic, Тito, Tudman. Dilas je-okarakteriziran kao "jedan od najistaknutijih intelektualaca poslijeratne Europe': "Historiografija opisuje dogadaje videne izvana, memoari ih vide iznutra" - sazeto је definirala madarska filozofkinja Agnes Heller, а ро toj definiciji Vlast i pobuna izrazita su memoaristika. Dramaticne dogadaje koji su potresali cijelu tadasnju Jugoslaviju i u mnogome јој odredili buducnost Dilas uglavnom opisuje kroz svoj osobni dozivljaj, "videne iznutra': Medutim, autor је Ьiо u samome centru tih dogadaja, na njihovom izvoristu, dijelom im је Ьiо i sredisnja licnost, ра se kroz njegovo "videnje iznutra" najcesce moze sagledati i dramatika opcih dogadaja, "videna izvana': Ipak, na ldjucnome mjestu u knjizi, kljucnome i za cjelokupni autorov zivotni put, Citalac се vjerojatno osjetiti potrebu da nesto vise sazna о opCim drustvenim okolnostima u kojima se ta drama zblva. Posebno се ga zanimati sadrzaj Dilasovih Clanaka u Borhi i u Novoj misli zbog kojih је autor Ьiо svrgnut s vlasti i odbacen u nemilost, kao i njihov odjek u Hrvatskoj. Stoga је, u nastavku, ovaj predgovor opsezniji od uoblcajenih. Obuhvaca i odnose Miroslava Krleze i Milovana Dilasa i propagandnu kampanju protiv Dilasa poslije njegova pada, uz nastojanje da na nekim karakteristicnim primjerima utvrdimo sto је od objeda u tim kampanjama Ьilo zasnovano na istini, а sto nije. Zelja nam је sve to sagledati iz danasnje, 70-godisnje retrospektive.

9

Predgovor

Vlast i pobuna

Jugoslavija 1953. i Dilasovi clanci Godine 1950. Jugoslavija se pocela ubrzano oporavljati od teske krize u koju је 1948. bila stjerana anatemom InformЬiroa, napadima i Ьlokadom SSSR-a i svih njegovih saveznika. Politicki i ideoloski vidno se udaljavala od staljinistickog Istoka i zeljno se otvarala prema Zapadu. Ekonomska pomoc i novcani krediti sa Zapada uЬlazili su nestasicu osnovnih zivotnih potrepstina i pomogli ozivljavanju privrednih djelatnosti. Godine 1951. ukidaju se potrosacke kartice i time prestaju ogranicenja za kupovinu ziveznih namirnica, odjece i obuce na tockice. Kad је u studenom 1951. potpisan sporazum о vojnoj pomoCi SAD-a Jugoslaviji, prestaje i strahovanje od ruske invazije, ра se narod i vlast osjecaju sigurnije. Raspustaju se prisilno formirane seljacke radne zadruge, poljoprivreda lakse dise. Sredisnja vlast pomalo uЬlazuje ekonomsku i politicku stegu pod kojom drzi pojedinca i drustvo. Decentralizacija administracije i uvodenje samoupravljanja najavljuju moguca poboljsanja u funkcioniranju privrednih poduzeca i drzavne uprave. Jenjava i policijski teror nad stvarnim i izmisljenim "neprijateljima" rezima, golootocki zatocenici vracaju se kucama. Zivot postaje podnosljiviji, u ljudima se bude optimisticka ocekivanja. Umjesto ruskog, glavni jezik u skolama postaje engleski. Neki fakulteti vec uspostavljaju strucna usavrsavanja i kolektivne ekskurzije studenata u Zapadne zemlje. Na kioscima na Trgu RepuЬlike kupujemo pariski Le Monde, londonski Тimes, iz Milana vec prije podne stize sinocnje izdanje Corriere della Sera, а iza ugla, u Praskoj ulici, Edo Murtic otvara izlo:ZЬu Dozivljaj Amerike kojom hrvatska likovna umjetnost zaplovljuje u modernitet. Donedavno proskriЬirani jazz bruji iz svih plesnjaka, Glenn Miller vec stize u zabavno-muzicke programe drzavnog radija. U govoru na Kongresu knjizevnika u LjuЬljani listopada 1952. Miroslav Krleza polemicki se obracunava sa staljinistickom estetikom i afirmira nezavisnost umjetnosti od politickog utilitarizma. Obnavlja se staro partizansko prijateljstvo s Velikom Britanijom iz Drugoga svjetskog rata - ratni sefovi britanskih vojnih misija pri Тitovom Vrhovnom stabu William Deakin (osobni tajnik Winstona Churchilla) i Fitzroy Maclean (zastupnik konzervativne stranke u parlamentu) gostuju kod Тita i jasu s njim ро livadama oko Вleda i Brda kod Kranja. Zemlja se vidno oslobada rigidnog staljinistickog duha kojem је robovala pet poslijeratnih godina. 10

i

1·

Sesti kongres KPJ/SKJ (Zagreb, 2. do 7. studenoga 1952) nakon petodnevne rasprave pred 2.022 delegata afirmirao је dotad izvrsene politicke i drustvene promjene u duhu demokratizacije. Savez kom~nista Jugoslavije "nije i ne moze Ьiti neposredni operativni rukovodilac i naredbodavac" pise u kongresnim tekstovima - "jer djeluje u prvom redu ubjedivanjem... da se usvaja njegova linija ili stavovi pojedinih njegovih Clanova': Edvard Kardelj s kongresne govornice magleno obecava nekakvu "novu demokraciju" u kojoj се "nas radni narod u svojim rukama imati vise prava nego ih је ikada u istoriji imao ma koji narod': Diskutantima su puna usta te "nove demokracije" i "demokratizacije'; "socijalisticke demokracije" i "samoupravljacke demokracije'; no nikome ne polazi za rukom - а malo tko је i pokusao - definirati kakva је to demokracija bez pune politicke slobode, s ogranicenjima koja mnogi diskutanti ne zaboravljaju spomenuti. Milovan Dilas, koji vec od ljeta 1950. na putu liЬeralizacije redovito istupa korak-dva ispred svojih drugova iz najviseg drzavno-partijskog vodstva, predlaze Kongresu da se pristupi izradi novog programa Partije s osnovnom tezom da "bez demokratije nema i ne moze Ьiti socijalizma'; ali ni on nije jos znao jasnije reCi kako tu demokraciju zamislja. U najboljem slucaju, radi se о doziranoj demokratizaciji, kojoj ritam i granice nece odredivati slobodna volja glasackog tijela, vec Savez komunista, koji се arЬitrirati, dok istovremeno za sebe tvrdi da "nije i ne :Zeli Ьiti arЬitar': Kongres naprosto nije mogao prevladati neprevladivu suprotnost izmedu slobodarstva i monopolizirane vlasti, izmedu zamisljene demokracije i nedodirljivosti jednostranacja, izmedu ustavom zacrtane ravnopravnosti naroda u visenacionalnoj federaciji i stvarne politicke moCi u rukama samo jedne, centralizirano ustrojene stranke. Ipak, Kongres је svojom zavrsnom odlukom odaslao ohrabrujucu simbolicku poruku: vladajuca stranka promijenila је svoje dotadasnje ime - umjesto КРЈ naziva se SKJ; umjesto "partija'; koja za sobom vuce prizvuk minulih staljinistickih godina, imenom "savez" najavljuje se manje politicke krutosti i Ьlaza vlast. Nedorecenosti u odlukama Sestoga kongresa izazvale su nedoumice, osoЬito u upravljackom aparatu Saveza komunista. Prema slu:ZЬenom Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije doslo је "do pojave nesnalazenja i dezorijentacije medu komunistima ... zbog toga sto im odluke i stavovi Sestoga kongresa nisu bili dovoljno jasni': Nije to vise Ьila kadrovska partija pomno odabranog i borbom provjerenog Clanstva, samopozrtvovnih zanesenjaka, discipliniranih vojnika revolucije koji su izvojevali ratnu pobjedu 1941-45: iz rata је КРЈ sviЬnja 1945. izisla 11

Vlast i pobuna

Predgovor

Tako se u drustvu formirala priliёno jasna podjela u kojoj su komitetski "apapartijski profesionalci, njih dvadesetak tisuca u cijeloj zemlji ili moZda i vise, postali koёnica орсој liЬeralizaciji javnoga zivota za kojom su zedali privrednici, umjetnici, knjizevnici, novinari, djelatnici u kulturi i javnome zivotu, mnogi partijski intelektualci i mladi komunisti, velika vecina obrazovanijeg dijela naroda. Milovan Dilas isticao se kao predvodnik tom trendu demokratizacije i liЬeralizacija, osoblto kad је poёetkom 1953. osnovao mjeseёnik Nova misao, samostalno glasilo grupe reformatorski orijentiranih knjizevnika i drugih intelektualaca u kojem vec od prvoga broja suraduje i Miroslav Krleza. Josip Broz Тito Ьiо је znatno suzdrzljiviji. Doduse, on pod~zava novog ministra vanjskih poslova Коёu Popovica, koji vjesto kormilari prema Zapadu: potkraj veljaёe 1953. s diplomatima Grёke i Turske Коёа koncipira tekstove ugovora о Balkanskom savezu. Grёka i Turska ёlanice su NATO-a (Sjevernoatlantskog saveza), ра preko njih, na mala vrata, Jugoslavija se priЬlizava euroatlantskim integracijama do kojih је dospjela tek sada, s velikom mukom, nakon 55 godina zakasnjenja. Zemlju su prozimala "velika isёekivanja': ali Тito ih bladi izjavom kako је doduse "taёno da postoji priЬlizavanje Jugoslavije zapadnoj demokratiji, ali ne u pitanju unutarnjeg sistema, vec ро pitanju saradnje na vanjsko-politiё­ komplanu':

sa 141.066 Clanova, do Petoga kongresa u srpnju 1948. nabujala је do 468.175 Clanova, da Ьi ih potkraj 1952. vec bilo oko 780.000. Namnozili su se u njoj oportunisti, karijeristi, vlastoljupci, ulizice i sitni raёundzije, ali bilo је i poslijeratne omladine s idealima u duhu rimovanog gesla "izgradit cemo novi svijet': Tako razvodnjena i heterogena, ta је Partija svojom masovnoscu ipak ulazila u sve pore drustva i uglavnom ih uspjesno kontrolirala. Najvaznije odluke uvijek је donosio Josip Broz Тito, oblёno uz prethodne dogovore s trojicom najЬlizih suradnika (Kardelj, Rankovic, f)ilas). U konzultacije i formuliranje odluka ро potrebl su bili ukljuёivani najodgovorniji iz pojedinih resora i repuЬlika (Кidriё, Gosnjak, Pijade, Vukmanovic-Tempo, Leskovsek, Stambolic, Bakaric i dr.), ali taj krug u kojem se odluёivalo о zivotu naroda i sudblni zemlje nikad pod Тitovom vladavinom nije Ьiо siri od pet do deset ljudi. Za razradu unaprijed donesenih Ьitnih odluka sazivani su plenumi Centralnog komiteta (poslije Sestoga kongresa 109 ёlanova) ili su naprosto u oЬliku direktivnih pisama bili dostavljani Centralnim komitetima svih sest repuЬlika, а preko njih, ро hijerarhijskoj skali, svim oЬlasnim, okruznim, kotarskim, gradskim i opcinskim komitetima, sve do partijskih celija ро poduzeCima, ustanovama i ulicama. Direktive visih foruma Ьile su obavezne, а razrada је prepustena lokalnim partijskim komitetima koji su u svojoj domeni bili neprikosnovena vlast. Кljuёni su ljudi bili sekretari i drugi "aparatёiki'; partijski profesionalci, а u sastavu komiteta, kao njihovi ёlanovi, bili su predsjednici lokalnih tijela drzavne vlasti, kljuёni privredni rukovodioci i drugi vodeci ljudi lokalnog javnog zivota, predstavnici vojnih garnizona i policije ili Udbe. Sve Ьitne odluke na lokalnoj razini donosile su se u takvim komitetima ili uz njihovu suglasnost - od imenovanja rukovodecih ljudi do raspodjele drzavnog novca. U razdoЬlju 1950-1952. mnogi komiteti, postujuci direktive "odozgo" о nuznoj liЬeralizaciji, donekle su uЬlazili svoja uplitanja u sve i sva i prepustili nesto malo vise samoinicijative lokalnim poduzeCima i drustvenom zivotu, ali u sustini nisu odustali od sistema "komandovanja': Kako . Ьi inaёe i mogli zadrzati svoju "rukovodecu ulogu': kad osim "komandovanja" drukёije nisu ni znali, а veCinom ni bili sposobni nauёiti? Sto је to uopce znaёilo "prelaz na rukovodenje putem uvjeravanja"? Sto onda ako tvrdo~lave i glupe ljude ne mozes "uvjeriti'; ako vise vjeruju "reakciji" nego Partiji? Zar је onda moguce vladati zemljom bez "komandovanja"? Koga to "uvjeravati" i zasto, kad su ionako svuda "nasi ljudi'; odani i disciplinirani partijci, koji su nauёili izvrsavati direktive bez tog "uvjeravanja"? 12

ratёiki';

.........

...

i" . ;,-,.,. •·.. Prekretnica u jugoslavenskom priЬliZavanju

•

!

...

Zapadu bila је smrt Josifa Vi· ,~-:."-~ noviёa Staljina 5. ozujka 1953. godine. Jos i danas ponekad ёujem saljivo ~. nirane primjedbe kako је "veliki diktator komunizma" za nas prerano umro, jer da је pozivio jos koju godinu natjerao Ьi nas u naruёje Europske zajednice, koja је Ьila tek u povojima, а ondasnju је Jugoslaviju tretirala kao dragocjeni klin u prijetece tijelo sovjetskog komunistiёkog Ьloka. Dilas nas u ovoj knjizi podsjeca kako se nakon Staljinove smrti Тito ponadao dramatiёnim promjenama u politici SSSR-a, moZda i takvima koje Ьi dovele do velikog pomirenja ро Тitovim zeljama i uvjetima. Cinilo se da jos tinja i njegova nostalgija za Oktobrom i Majem. Inicirao је stav isёekivanja: uЬlazavanje ideoloskih i politiёkih polemika s Istokom, vise suzdrzljivosti u odnosima sa Zapadom, vanjsku politiku "ekvidistance': То se reflektiralo "i na unutrasnji zivot zemlje, jer neki od trendova liЬeralizacije odjednom su poёeli nailaziti na prepreke i na direktna suprotstavljanja. Тito је sve ёеsсе spominjao "rukovodstvenu ulogu Saveza komunista" koja ne smije Ьiti ugrozena. U uvodnom referatu na Sestom kongresu Тito је, govoreCi о toj "rukovodecoj ~

13

Predgovor ulozi Partije'; ustvrdio "da uloga КРЈ nije danas u komandovanju, da se ona ne mijesa u sve i svasta kao neki vrhovni arbltar i sudija, koji Ьi о raznim proЬle­ mima drustvenog zivota donosio svoj sud kao nesto neopozivo i nepogresivo':

г 1

Vlast i pobuna "Savez ili Partija?" koji је cak cetiri puta dulji. Iz tekstova izblja autorovo uzbudenje, kao da pise u nekom transu. Iz Clanka u Clanak, pucalo mu је pred oCima. Kroz gustu mrenu saЬlona i dogrni, kojima је autorova rnisao donedavno tvrdo vjero-

jama koje је kasnije cesto nazivao "truli liЬeralizam": Ьila је to krajnja granica u dometima njegove tolerancije prema demokratizirajucim tendencijama unutar

vala i predano slubla, odjednom se probljaju Ьljeskovi nekih novih spoznaja koji atakiraju na autorovu uzbudenu svijest. U Clanku Za sve? (22. studenoga) Dilasu odjednom svice da sloboda i demokracija nisu ni sloboda ni demokracija ako ne

KPJ/SKJ. Vjerojatno је medu prvima pozalio te svoje suvise slobodoumne rijeci, osoblto kad је nakanio rnijenjati politicki kurs poslije Staljinove smrti. U lipnju

vrijede za sve slojeve drustva i sve pojedince koji se pridrzavaju zakona, jer "zakon vazi i za burzuja, da se ni njemu ne moze dogoditi nista mimo zakona'; ра stoga

1953. sazvao је Drugi plenum Centralnog komiteta SКЈ na Brionima koji rasprav-

"svjesne socijalisticke snage ne Ьi smjele prisvajati demokratiju samo za sebe': Iz danasnje 55-godisnje retrospektive to su elementarna, samo.-po-sebl-razurnljiva

Nikada, ni prije ni poslije tih rijeci,

Тito

nije otisao tako daleko prema koncepci-

lja о "ideoloskom stanju u Savezu komunista" i о njegovoj "rukovodecoj ulozi': S Plenuma је odaslano direktivno pismo svim organizacijama i Clanstvu Saveza

polazista za svaki razgovor

о

politici, pravnoj drzavi i drustvu, ali

zaroЬljenicima

komunista s dominantnom porukom da treba osnaziti "rukovodecu ulogu komunista" i ne zanemariti "borbu protiv antisocijalistickih pojava i tendencija" koje

indoktrinacije, ucijepljene u ilegali staljinisticke partije koja је barem 15 godina (1932-1947) medu svojim programskim prioritetima imala "boljsevizaciju"- te su

su se "koristile socijalistickim demokratizmom" da Ьi stvorile "idejnu platformu za okupljanje svih antisocijalistickih struja': Bila је ocigledna teznja zaustaviti dinamicnu demokratizaciju i, istovremeno, vratiti neke elemente "cvrste ruke" u

misli bile revolucionarno hrabre, sa sumnjivim prizvukom hereze. U Clanku Opste

vladajucu praksu. Stara boljsevicka garda, malobrojna ali polozajima u vlasti jos uvijek utjecajna, radovala se obnovi "monolita': Bio је to i melem za duse partijskih "aparatcika" koji su se poslije Sestog kongresa poceli bojati da се ostati bez svojih privilegiranih polozaja. А Dilas se na povratku s Plenuma povjerio Kardelju da se nakon 22

i posebno (20. prosinca) Dilas drzi da је "prvi zadatak socijalisticke i svake iole

stvarne demokratije ... da osigura da niko stvarno ne bude gonjen zbog svojih ideja';

а

u tekstu Ima li cilja? (8. prosinca) autor sasvim zanemaruje socijalizam kao

cilj, cime stize do vrhunca hereze tvrdnjom da је "stalna borba za demokratiju... jedini stvarni i trajni cilj, i za nas danas, а i za Citav ljudski rod': U Clanku Revolucija, posljednjem u nizu (7. sijecnja 1954), Dilas zakljucuje da "Revolucija danas- to је

godine totalne odanosti partiji prvi put nece moci solidarizirati s odlukama nje-

u stvari reforma'; ра "ako neko zaista hoce danas da bude revolucionar, da se odvoji od proslog i konzervativnog, on to moze samo ako se bori za demokratiju,

nog najviseg tijela. Narod, zajedno s dijelom partijskog Clanstva, роЬојао se da је Ьlagorodni val dotadasnje liЬeralizacije moZda presahnuo, moZda vec i okrenuo

za nove i konkretne demokratske oЬlike:' Partijske ideologe i teoreticare sigurno је zasmetalo sto је Dilas tim Clankom bogohulno dirnuo u komunisticki fetisizam

u suprotnom smjeru. Zemlja је Ьila na raskrsnici: kakva-takva demokratizacija ili zaokret prema minulim danima? Nastaviti prema Zapadu, natrag na Istok ili

pojma "Revolucije'; ali partijske funkcionere i prakticare-aktiviste mnogo

uznemirio Clanak Subjektivne snage (27. prosinca) u kojem autor drzi da SKJ, takav

bordizanje ро meandrima u skliskome meduprostoru? I bas tu, na toj raskrsnici, javljaju se Clanci Milovana Dilasa u Borbl.

kakav jeste, gubl svoj smisao i da su "danas profesionalni partijski, ornladinski i drugi radnici suvisni i u stvari su bez posla': Odaziv citateljstva na seriju Dilasovih Clanaka u Borbl

*

*

*

zapamcen u cjelokupnoj povijesti jugoslovenskog,

ра

Ыо је

је

vise

jedinstven, ne-

i hrvatskog novinstva. Ti-

jekom ta tri mjeseca Borba је gotovo dvostruko povecala svoju prodaju i dostigla Od 11. listopada 1953. do 7. sijecnja 1954. Dilas је objavio 18 Clanaka. Najprije se javlja jednom tjedno, nedjeljom, zatim dva puta tjedno, posljednjih desetak

dnevnu nakladu od oko 300.000 primjeraka. Urednistvo је primilo oko 30.000 pisama podrske Dilasovim tekstovima. Osjecalo se da autor о demokraciji govori

dana jos ubrzanije, svaki drugi dan. Clanci redovito izlaze na istome mjestu u listu,

ozblljno,

gotovo uvijek jednakog opsega na prva dva stupca na trecoj stranici, izuzev Clanka

zama "socijalisticka demokracija" i "samoupravna demokracija': U jednoj anketi

14

о

pravoj demokraciji, bez onih ogranicenja koja se skrivaju iza eufemi-

15

Predgovor

r

Vjesnika и srijedu иcesnici sи tvrdili da sи "тisli drиga Dilasa ... izraz тisli тno­

gog oblcnog gradanina'; da sи Clanci "toplo prihvaceni и sviт slojeviтa naroda'; da sи "izazvali snazan val bodrosti i optiтizтa'; da "znace pravi prodor и idejne тaglиstine'; "sтiorie i dиboke тisli na naseт pиtu saтoosvjescivanja': Valika Stein-Singer, predratna prijateljica тоје тате, poslijeratna poтocnica тinistra socijalne politike и repиЬlickoj hrvatskoj vladi, prisla mi је tih dana na zagrebackoj ulici, cvrsto те zagrlila, иzbиdeno тi hvalila Dilasove Clanke i sиznih осiји od srece kao refren ponavljala: "Sada opet vrijedi zivjeti!" Valika је bila sиprиga cijenjenog zagrebackog lijecnika i intelektualca dr. Bene Steina, do njegove tragicne sтrti 1941. godine. Inteligentna i sarтantna, bila је sjajna doтacica и njihovu velikoт salonи, poznatoт sastajaliStu zagrebacke lijeve inteligencije tridesetih godina. Ljиdiтa koji sи и taj salon dolazili "trиsiti kulturи i politikи'; slobodno izrazavanje slobodnih тisli bila је nasиsna potreba, kao krиh nas svagdanji. Ako sи prezivjeli rat, рориt Valike, pod poslijeratniт ih је staljinizтoт zadesio sloт svih njihovih najljepsih slobodarskih ceznji. Clanci и Borhi bili sи iт теlет, bи­ denje nade da opet svicи slobodniji dani. Тај isti optiтisticki osjecaj sirio se i и razne slojeve gradanstva, najvise је оЬиziтао mlade ljиde, svakog sa svojiт osobniт тotiviтa i dikensovskiт "velikiт iscekivanjiтa': Ideje iz Dilasovih clanaka nisи se тogle svidjeti pripadniciтa stare boljsevicke garde иsancene и visiт partijskiт komitetiтa niti Ьirokratiтa и drzavnoj adтinistraciji kojiтa se previse osladila bespogovorna тос тalih lokalnih silnika. ]os је vise bilo sиzdrzljivih skeptika, oportunista i karijerista koji se nisи izjasnjavali dok ne postane jasno iznosi li to Dilas sато svoje sasviт osobne ideje ili iza toga stoje тisljenja cijelog najviseg rиkovodstva. Sto о tiт idejaтa тisli drиg Тito? Nitko od nezadovoljnika i skeptika ne иsиdије se javno istupiti, jer drиg Dilas је ipak sekretar Centralnog koтiteta, "glavni" za ideologijи, jedan od trojice najЬlizih suradnika drиga Тita. Svakoga tjedna, sa svakiт noviт Clankom, и krиgoviтa "tvrdih" partijaca тnoze se dvoиmljenja, sиskanja i rogoborenja о kojiтa pocetkoт prosinca ponesto сије i sат Dilas. Glavne sи zaтjerke da Clanci "иnose zаЬиnи и redove Saveza koтиnista" i da se na idejaтa iz tih Clanaka "okиplja reakcija za rovarenje protiv socijalizтa i socijalisticke vlasti': Aleksandar Rankovic, organizacioni sekretar SK], и nevezanoт prijateljskoт razgovorи, otvoreno иpozorava svog Ьliskog prijatelja Didи da ти Clanci "skode partiji': Pod naslovoт Odgovor и Borhi 24. prosinca Dilas nabraja prigovore koje је сио (iako nigdje nisи Ьili javno izneseni) i odlиcno brani ideje iz svojih Clanaka. 16

1 1

Vlast i pobuna

Na prijedlog Vladiтira Bakarica novi saziv Savezne narodne skиpstine 25. prosinca za svog predsjednika Ьira Milovana Dilasa. U protokolarnoj hijerarhiji to је ро rangи drиgi polozaj и drzavnoj vlasti, раје ocigledno da se takav izbor nije тоgао desiti bez sиglasnosti prvoga ро rangи- predsjednika ]osipa Broza Тita. Tvrda је partijska jezgra sad jos zbиnjenija: zar Тito zaista nета nista protiv Dilasovih Clanaka? Ali Tito iz zdravstvenih razloga cijeli тјеsес provodi и Sloveniji, ра тozda је i to razlog sto nije bas najpazljivije pratio Dilasove Clanke i reagiranja na njih niti је s Kardeljeт i Rankoviceт stigao teтeljitije raspraviti sto da иcine povodoт tih Didinih eskalacija. Mozda sи sva trojica тislila da се se postavljanjeт na tako visok drzavnicki polozaj njihov drиg ~ido ipak priтiriti i ponasati kao vrlo odgovorni drzavnik, а ne kao ideoloski slobodni strijelac? Dileтe је prekinиo sат Milovan Dilas, vec nakon dva dana, Clankoт Subjektivne snage, koji је objavljen и Borhi 27. prosinca. Aиtor и clankи alиdira da се postojeca "praksa i teorija ... odvojiti koтиniste od таsе i pretvoriti ih и popove i zandarтe socijalizтa'; а za profesionalne partijske funkcionere tvrdi da sи "sтetnja drustvenoт progresи': Na jednoт рriјети za grири generala ЈА иосi

Nove godine na Brdи kod Kranja Тito је taj Dilasov Clanak ljиtito ocijenio kao "napad na Savez koтиnista'' jer se radi о "likvidaciji i razbljanjи partije': О Тito­ voj ljиtnji odтah se proculo и krиgи vladajиce vrhиske и Beogradи. Na docekи Nove godine и tот krиgи Dilas i sиpruga ти Stefica vec sиsrecи hladnije poglede, sиzdrzanije pozdrave, sve vise tihih "drugarskih" иpozorenja. Peko Dapcevic, nacelnik generalstaba, prijateljski povjerava Dilasи kako је Тito na рriјети za grири generala vrlo nervozno i nepovoljno govorio о Clankи Subjektivne snage, а sротеnио је i drиge Dilasove Clanke и Borhi. Dilas jos иvijek nije pokoleban: и narednih pet brojeva Borbe objavljиje jos tri Clanka, odgovara na prigovore koje је сио i cvrsto brani sve svoje dotad iznesene ideje. U sijecanjskoт Ьrоји svoga casopisa Nova misao jos stize objaviti tekst Anatomija jednog morala kojiт је dolio иlје na vec rasplaтsalи vatrи. U оЬlтnот Dilasovoт literarnoт i pиЬlicistickoт ориsи Anatomija jednog morala jedan је od slabljih tekstova, iako је podigao najvise prasine. Тета је vrlo jednostavna: mlada i lijepa operna pjevacica-glитica иdala se za visokog drzavnog dиznosnika, slavnog ratnog generala, ali njegovo drиstvo ne priтa тlаdи zenи и svoj krиg. Sиprиge и toj vladajиcoj vrhиski иglavnoт sи Ьivse partizanke, odrasle и koтиnistickoт pokretи i vlasti, odbojne рrета тladoj glитici-pjeva­ cici koja "nije oтirisala barиt'; а dolazi iz jedne sasviт tude, тozda i рrоЫета17

г Predgovor

1

ticne sredine, i "nema bas nikakve veze s nama': Tekst, ocigledno napisan u jednome dahu i nedovoljno redigiran, nespretna је komblnacija socioloske analize, moralistike, novelistike i satire, ali је ujedno i nemilosrdna kritika "nove klase'; vladajuceg drzavno-·partijskog sloja koji zivi "u izdvojenom i zatvorenom svijetu, koji se izvan uglacanih i pompeznih skorojevicskih kancelarija uvijek kretao ро istim - svojim ljetovalistima, ро istim - svojim klubovima, ро istim - svojim lozama u pozoristima i na stadionima .. :· Objaviti takvu Anatomiju u danima kulminacije ideolosko-politickog spora nije Ьiо mudar potez i govori о Dilasovu tadasnjem pomanjkanju takta. U tekstu na 25 stranica supruge nekih autorovih prijatelja i suradnika, ра i sami prijatelji i suradnici, prepoznavali su sebe, iako nitko nije Ьiо direktno imenovan. (Za lijepu 21-godisnju glumicu izAnatomije bilo је lako odgonetnuti da se radi о Mileni Vrsajkov, upravo udanoj za generalpukovnika Peka Dapcevica, а glavna od zena koje su glumicu u prici odbacivale iz svoga drustva Ьila је neimenovana, ali iz stvarnosti vjerno preslikana supruga Svetozara Vukmanovica-Tempa itd.) Pripadnici vladajuce kaste, koje је Dilas u Anatomiji prezrivo i nazvao "kastom'; osjecali su se osobno uvrijedenima, sto је nekima postalo glavni argument za distanciranje od Ьivsega druga i suradnika Dilasa, kad је takvo distanciranje postalo politicki oportuno. Josip Broz Тito vratio se iz Slovenije u Beograd i sazvao Treci Plenum Centralnog komiteta za 16. i 17. sijecanj 1954. Odluka о sazivu Plenuma objavljena је 10. sijecnja u Borhi, s kratkim tekstom koji је Ьiо nedvosmislen: raspravljat се se о clancima druga Milovana Dilasa "koji su unijeli nedoumice i zabunu u Clanstvo SKJ i u javnosti'; ра ih је Izvrsni komitet Centralnog komiteta "jednoglasno odbacio kao neprihvatljive':

TreCi plenum СК SKJ Ьiо је potresna drama koja је dijelom predodredila okvire drustvenog zivota, ра i sudblnu SFR Jugoslavije do kraja njenog postojanja. U trecem dijelu ove knjige Dilas је opsirno i, ро mojem misljenju, vrlo iskreno izrazio svoje osobne dileme i muke uoCi Plenuma, а zatim i atmosferu na samome Plenumu. Drzim da vrijedi sazeto dodati nas danasnji pogled na taj prijelomni dogadaj, iz sadasnje 55-godisnje povijesne distance. Raspravu na Plenumu usmjerio

18

је

Josip Broz

Тito

s pomno pripremljenom

1

Vlast i pobuna uvodnom rijeci. u jednosatnom govoru upozorio је na "nevjerovatno stetne posljedice koje su se (s Dilasovim Clancima) pocele valjati prosto kao grudve juznog snijega sa krova ... (te) mogu nanijeti ogromne stete ne samo jedinstvu nase Partije, nego i jedinstvu nase zernlje:' Ustvrdio је da nam Dilas "nije propovijedao novi tip demokratije, socijalisticku demokratiju, nego apstraktnu demokratiju, demokratiju koja је sama sebl dovoljna, koja zapravo predstavlja anarhiju': S pogledom u buducnost, ali s arhaicnim rjecnikom dogmatske proslosti, Тito upozorava da Dilas gubl iz vida klasnu borbu: "Kod njega nema klase, nema klasnog neprijatelja, svi su sada jednaki... (а taj klasni neprijatelj) postoji i on је opasan kod nas, njega ima i u Savezu komunista, on se u raznim oblicima ispoljava ... (ра је) pitanje klasnog neprijatelja i njegove likvidacije jedan proces, sve dok postoji izgradnja socijalizma ... i nama се se sve moguce neprijateljske sile suprotstavljati u raznim formama i stavljati nam u tocak svoje stapove, narocito ako uzmemo takve uticaje kakve imamo sa Zapada:· Тime је unaprijed izrecena osuda nad idejama sto ih је u svojim Clancima zastupao Milovan Dilas. "Utjecaj sa Zapada" u Тitovoj је terminologiji Ьiо sinonim za liЬeralnu demokraciju cijim је carima ро Тitovom misljenju Dilas podlegao, а zapravo је to jedna od "neprijateljskih sila" koje nam "stavljaju stapove u tocak': А "klasna borba" u komunistickoj је terminologiji sinonim za upotrebu politicke represije protiv svakoga tko na bilo koji nacin dovodi u pitanje neprikosnovenu vlast komunisticke partije, od koje Тito ne odustaje, ра su stoga Dilasove ideje opasne i "nevjerojatno stetne': Ipak, pri kraju svoje uvodne rijeci Тito је donekle uЬlazio ton. Zahtijevajuci da se energicno odbace Dilasove liЬeralisticke ideje, ostavio је mogucnost da se prema njemu kao covjeku bude nesto obzirniji: "Bilo Ьi apsolutno stetno kad Ьi mi sada iz Saveza komunista pali u drugu krajnost ра postupali kao sto smo morali postupati u danima revolucionarne borbe. Mi smo danas toliko jaki da mozemo na sasvim drugi, nov nacin da vodimo borbu i da ne idemo za tim da ljude koji pogrese slistimo i unistimo, nego da im omogucimo da uvide svoje greske i da dalje cine koliko mogu da Ьi donekle ispravili ono sto su ucinili:' Ideoloski obracun s Dilasovim tezama Тito је povjerio Edvardu Kardelju, nimalo slucajno. Sve do jeseni 1953. Kardelj је javno zastupao ideje о demokratizaciji i liЬeralizaciji vrlo slicne Dilasovima, iako suzdrzljivije u rjecniku i bez Dilasove strasti. U javnosti ga se dozivljavalo kao najЬlizeg Dilasovog istomisljenika u samome vrhu Partije. Referatom na Plenumu Kardelj је morao dokazati 19

г

Vlast i pobuna

Predgovor ~------------------------------------

Clanova. U dvodnevnom radи Plenиma, na dvije dopodnevne i dvije popodnevne sjednice, gotovo da i nije bilo izostalih, ра је prema tome иvijek bilo vise od

da је Dilas otpadnik od marksizma. Sve ono и sto је vjerovao i javno zastupao do prije nekoliko mjeseci, Kardelj је sada morao ocrniti, proglasiti sиmnjivim, nesиvislim i stetnim i priblti na sramni stup. Vise od sata dosadno је cjepidlacio s "idejno-teoretskim" referatom, da Ьi kao krиnski argиment Dilasa proglasio ideoloskim sljedbenikom Edиarda Bernsteina, pionira reformatorskog socijalizma,

100 sиdionika. U raspravi је sиdjelovalo 27 Clanova СК, иglavnom s prilicno opsirnim istupima, prosjecno oko 25 minиta ро govornikи. Sve ih је bilo krajnje tuzno slиsati, иklјисијиСi i samoga Dilasa koji se pokajnicki slomio pod bиjicom

koji је vec potkraj 19. stoljeca- za razlikи od Marksa- иstvrdio da pravi prema socijalizmи nije revolиcija, vec parlamentarna demokracija.

objeda. Bio је to prvi plenиm Centralnog komiteta koji је dijelom pиtem snimke i dijelom иzivo Ьiо gotovo kompletno emitiran preko radija, р а је tako cijela zemlja

риt

Za Dilasove ideje na Plenиmи је pokazalo stanovito razиmijevanje samo dvoje govornika - Mitra Mitrovic i Vladimir Dedijer. Svi ostali odricali sи se Dilasa ili se takmicili tko

се

ga pokopati jos dиЬlје nego

Тito.

Oni koji sи s Dilasom sve

do neki dan sиradivali, prijateljevali i glasno se izjasnjavali kao njegovi istomisljenici, na Plenиmи sи se pokajnicki opravdavali, zaklinjali se direktno ili indirekt-

·1 !

postala svjedokom tog zalosnog moralnog, politickog i osobnog sloma njegovih protagonista. Oko stotinи ljиdi bili sи akteri tog sloma, иjedno i njegove.zrtve. Svi sи oni za sobom vec imali najmanje 12 i vise godina partijskog staza i svi sи prosli kroz raz-

i Partiji, na samoj granici ili vec preko granice izdajstva nad

na sita i reseta. Svaki је od njih vec sиdjelovao и ponekom partijskom kaznjavanjи nekog svog dotadasnjeg drиga ili suradnika, neki sи i sami bili kaznjavani, jer

vlastitom savjesti i dиgogodisnjim prijateljstvom (Svetozar Vиkmanovic, Peko Dapcevic, Veljko Vlahovic, Melentije Popovic i drиgi, koje је и danima иосi Ple-

partijska је disciplina (osoblto prije rata) bila rigorozna. Medиtim, sva ta "sиde­ nja'; svi ti иnиtarpartijski procesi odvijali sи se и sasvim zatvorenim krиgovima,

nиma Тito

izvan bilo kakvog domasaja partijske ili sire javnosti. о dotadasnjim iskljиcenjima Clanova СК КРЈ Andrije Hebranga, Sretena Zиjovica i Blagoja Neskovica javnost

no na vjernost

Тitu

navodno pojedinacno pozivao da ih "obradi" za nastup na Plenиmи). Istovremeno stari partijski "tvrdolinijasi'; funkcioneri izrasli kroz dиgogodisnjи boljsevizacijи КРЈ, licemjerno sи se hvalisali kako sи vec odavno bili sиmnjicavi

је

prema Dilasovim idejama i prema njemи osobno, ali

kvorиm koji nikad nije brojao niti dvadesetak sиdionika. Postupak protiv Milo-

izjasnjavali kako ne

Ьi иnosili

razdor

и

о

redove Saveza

tome se ranije komиnista.

nisи

javno

Navodno

sи

saznavala tek mjesec-dva kasnije, а odluke је iza zabarikadiranih vrata donosio

vana Dilasa Ьiо је prvi koji se odvijao na javnoj sceni,

и

areni sa

stotinи sиdaca

i

slиtili

ili dobro znali da се "vrh partije" svakako reagirati, ра sada koriste prilikи da ти izraze svojи podrskи. U obrиsavanjи na Dilasa i njegove ideje иglavnom sи

vise stotina tisиca pozornih slиsalaca. Ne vjerиjem da је и takvim okolnostima bilo kojem od stotinи glavnih aktera и toj areni bilo lagodno. Svi zajedno i svatko

isli korak-dva dalje od Тita, ра sи te ideje etiketirali "kontrarevolиcijom" i "nozem и leda politici Partije'; а samoga protagonistu Dilasa nemilosrdno cerecili, sve do niskih иdaraca i ponizavajиcih иvreda (Milos Minic, Dиro Рисаr, Miha Marinko,

posebno, svatko и svojem minihorizontu, morao је osjecati da se pred njegovim ocima zblva nesto sto nije casno, а on и tome sиdjelиje. Ako је i sиtio, kao dvije

podsjecalo na staljinizam,

izиzev

treCine

prisиtnih

aktera, ako је

и sиtnji

i gajio neke tihe simpatije prema Dilaso-

neиgodno

vim slobodoljиblvim idejama, on је znao da ipak sиdjelиje и egzekиciji- sиtnjom

sto se za okrivljenog nije traZila likvidacija, vec

koja је pristajanje i rukom kоји се podiCi pri glasanjи. Jasno је da svaka politicka stranka, svako strиcno иdruzenje, iz svojih redova

Zvonko Brkic, Petar Stambolic, Bozidar Maslaric i drugi). Sve

је

to

"samo" difamacija. Ali Ьilo је ocigledno da niti nakon pet godina иspjesnog sи­ protstavljanja Staljinи i njegovoj sili, и komitetima SKJ i и samom njegovom vrhи

moze

iskljиciti

Clana koji

djelиje

protivno programima stranke ili

иdrиzenja.

Ni

dиh

staljinizma jos иvijek tinja, а kao sredstvo za odrzavanje "monolita" moze se i povampiriti. U takvoj atmosferi Plenиm је kolektivno digao rиke za Dilasovo

Dilasovo partijsko kaznjavanje ni iskljиcenje ne Ьi samo ро sebl moralo Ьiti eticki иpitno, ali dиboko је иpitan nacin kojim se to obavilo. То nije Ьiо ljиdski rastanak

iskljиcenje

sa covjekom s kojim је 100 njegovih sиdaca риnе 23 godine drиgovalo, konspiriralo, robovalo, и siromastvи sanjalo sretnи bиdиcnost, dijelilo dobro i zlo, rato-

iz Centralnog komiteta, za partijskи opomenи pred iskljиcenje iz SKJ i smjenи sa svih funkcija. Nitko nije glasao protiv te odlиke, cak ni sиzdrzani Mitra Mitrovic, Vladimir Dedijer ni sam Milovan Dilas. U vrijeme Treceg plenиma sijecnja 1954. Centralni komitet SKJ brojao је 109

20

valo, solidarno prolazilo kroz stotinи zamki i opasnosti, trijиmfalno pobjedivalo i иzivalo

и

sladostima vlasti. Na

rastankи ти nisи

znali reCi

nijednи lijepи

rijec, 21

г ~; Vlast i pobuna

Predgovor ~------------------------------------

nijedno hvala za 23 godine zajedno provedenih mиka i radosti. Servirane sи ти samo lazne objede, izdajnicki lomovi prijateljstva i sиtnja nad lesinarenjem bespomocne zrtve. Vjernost partiji ·poslиZila је kao opravdanje kиkaviClиkи, oportunizmи i karijerizmи. Partijskim moralom prigиsen је moral osnovnih ljиdskih vrijednosti - obaveza covjeka prema covjekи i obaveza prema istini bez koje nema zdrave komиnikacije medи ljиdima.

kolektiv od stotinи ljиdi rnirno prosao kroz taj mlin kompromisa sa savjescи, trebalo је kolektivno saviti kicmи. Svaki od stotinи vec је и svojoj partijskoj karijeri ponekad morao savijati kicmи, sasvim sam ili s manjom grиpom drиgova. То se ponekad neminovno desava politickim profesionalcima, ne samo komиnistickima, ali и SKJ do Treceg plenиma bilo је to prvi риt и takvom Ьrоји i sastavu, pred licem cijele zemlje. Ali kad se jednom savije kicma, ona се se svaki drиgi риt sa sve manje otpora savijati, kod nekih moZda ostati i trajno savijena. То se иpravo dogodilo Centralnom komitetu Saveza komиnista Jиgoslavije. Od ljeta 1949. to је tijelo pocelo izrastati и triblnи za slobodnи raspravu, za trazenje boljih rjesenja и daljnjem razvojи drzave i drиstvenog zivota и njoj. S TreCim plenиmom sijecnja 1954. to је nasilno prekinиto. Plenиmi Centralnih komiteta postali sи osobno Тitovo orude, forиmi kolektivno savijenih kicmi, poslиsnicka tijela velikog vode iz kojih sи povremeni devijanti bili neиmoljivo otklanjani. Za sobom sи nam ostavili otvorene pиteve ро kojima sи njihovi nasljednici poveli zemljи i njene narode и medиsobna иbljanja. Da

Ьi

U moralnom slomи plenиmskih protagonista иkorijenjen је i politicki slom reformatorskih tendencija иnиtar Saveza komиnista Jиgoslavije. U zakljиcnim recenicama иvodnog slova na Trecem plenиmи Тito је Ьiо vrlo jasan: "Mi treba i dalje da idemo tim pиtem demokratizacije i socijalisticke izgradnje, ali mnogo bиdnije i pazljivije ... (jer је vec ranije) trebalo da energicnije istupimo protiv svih onih koji sи pod plastom demokratije htjeli da napakoste nasoj socijalistickoj zemlji ... i mislili da mogи da rade sto hoce:' Drиgim rijecima, nastavit се se razvoj samoиpravljanja i dozirane demokratizacije, ali pod bиdnijom kontrolom, arbltrirano od samoga Тita i njegovog poslиsnog Centralnog komiteta. Demokratizaciji i liЬeralizaciji zacrtani sи opCi okviri i jasno naznaceni dometi do kojih se moze kretati. Definiran је svojevrsni иЬlazeni komиnizam, takozvani "titoizam'; koji се vladati zemljom narednih 25 godina. Тijekom

22

tih 25 godina, koliko ти је poslije Treceg plenиma preostalo, Tito је

s.osloncem na иkroceni Centralni komitet do perfekcije razvio иpravljacki sistem naizmjenicnog popиstanja i stezanja, malo vrиce i malo bladno, malo tvrdom sakom i malo и rиkavicama. Povremenom tolerancijom prema doziranom sirenjи prostora slobode иspjesno nas је zavaravao da mozemo ocekivati jos vise, ali onda је slijedilo stezanje kojim smo bili иpozoreni da ne ocekиjemo previse. Znao је dopиstiti narodи иtjesne bonиse da slobodno odlazi и ресаlЬи, da pomalo podize svoj zivotni standard, forsirao је indиstrijalizacijи i razvoj skolstva i zdravstva, ра и stanovitim okvirima i орси kulturи i иmjetnost, sve do one kriticne tocke и kojoj Ьi osjetio makar i najmanjи иgrozenost njegovoj jednopartijskoj i osobnoj vlasti. Promatrajиci

.

iz danasnje perspektive, nije tesko иstanoviti da sи Dilasove slobodoиmne inicijative и okolnostima ranih 50-ih godina Ьile neostvarive. Intelektualni i kulturni krugovi и cijeloj zemlji veCinom sи bili zeljni takvih inicijativa, prihvatili Ьi ih i siri slojevi, ра i dobar dio clanova SK, osoblto onih mladih i obrazovanijih. Nisи ih bili spremni prihvatiti srednji i visi partijski slojevi koji sи cvrsto drzali svojи vlast. Dilas ih и direktnim kontaktima nije ni pokиsavao pridoblvati, jer Ьiо је slab politicki takticar, а da је Ьiо i bolji, tesko da Ьi imao vise od neznatnog иspjeha. I sigиrno је da ne Ьi pridoblo glavnoga od svih glavnih

- Ј osipa Broza Тita. Slobodarstvo је kisik javnoga zivota и svim vremenima i svim rezimima. Svako drиstvo tezi za sirenjem svog prostora slobode, cak i tamo gdje sи takve teznje proskriblrane. TreCi plenиm SKJ sijecnja 1954. privremeno је prigиsio slobodarski dиh и partijskom i javnom zivotu SFR Jиgoslavije, ali taj dиh је ostao tinjati i и raznim se vidovima opetovano javljao. Nije to Ьila obnova "dilasovstine'; jer na nји se nakon Treceg plenиma nitko nije mogao nadovezati. Ipak, орсе odи­ sevljenje Dilasovim slobodarskim idejama и jesen 1953. Ьilo је veliko иpozorenje vodstvu КРЈ i njegovom vrhи nad vrhovima: natrag se vise ne moze. Hod slobode moze se s polozaja jednopartijske vlasti privremeno i zaиstaviti, moze ga se prisiliti na korak-dva иnatrag, ali zaokret иnatrag, za 180 stupnjeva, poslije "dilasovstine" vise nije Ьiо mogиc. Prirodom stvari, i и partijskim sи komitetima polako zapoCinjale generacijske smjene s kojima sи mladi, obrazovaniji i hrabriji ljиdi dospijevali i do Clanstva и centralnim komitetima repиЬlika, iznimno i do saveznog СК. Neki od njih nastupali sи i s novim idejama koje sи sadrzavale i teznjи za veCim prostorom aиtonomije i орсе slobode. Kad Ьi se to previse razbиktalo, Тito Ьi sazivao ple23

1 Predgovor

ј

Vlast i pobuna

·1

1

nume saveznog ili repuЬlickih Centralnih komiteta ili komЬinirane sastave iz tih foruma. То је postala formula za razrjesavanje kriznih situacija vec tijekom 60-ih godina, а osoЬito 1971-72. Uspostavljena na Trecem plenumu SКЈ 1954, formula se trajno pokazala efikasnom - eklatantni su primjeri eliminacije hrvatskih proljecara i srpskih liЬerala, ра i slicnih slobodoumnjaka ро repuЬlikama. Plenumi su ostali provjereno najpouzdaniji obrambeni bastion stozerne vlasti s Josipom Brozom na celu. Eliminacijom nepocudnih, sistematski su se nastojali obnavljati sa sto vise slabokicmenih poslusnika i sto manje samostalno mislecih ljudi s jos nesavijenim ili nedovoljnom savijenim kicmama. U takvim sastavima, nakon Тi­ tove smrti Centralni komitet SKJ i njegovi plenumi pali su u 10-godisnju agoniju, otvorivsi prostor za bujanje razornih nacionalizama.

*

*

se osjecao "jos uvek vezan nekim davnasnjim i neiskidanim nitima sa svojim tuziocima-sudijama': Na Plenum је dosao s pripremljenom 10-minutnom kompromisnom izjavom, u kojoj је mlako branio neke stavove iz svojih Clanaka, ali је о

govora dozvolit cu i seЬi kratku osobnu napomenu: Ьiо sam neizmjerno zalostan dok sam kod kuce kraj radioaparata slusao Dilasa kako hrapavim glasom, mucavo, cita tu svoju tugaljivu izjavu. Као mladi novinar, zajedno s velikom veCinom mojih prijatelja, znanaca i cijele javnosti, Ьiо sam odusevljen Dilasovim Clancima u Borhi, pun nade da nат se otvaraju novi prostori slobode. Tok Plenuma dozivio sam kao pogreb mojih mladenackih nada, а Dilasovu pokajnicku izjavu.~ao rekvijem. Medutim, Dilas se nevjerojatno brzo oporavio, osovio na svoje duge noge i odonda do smrti hodao uspravno. Vec cetvrti dan poslije Plenuma росео је pisati Nordijski san, tridesetak stranica jedne od njegovih najljepsih ispovjedno-eseji-

*

ObjasnjavajuCi svoj osobni slom na Trecem plenumu, Milovan Dilas pise da

ujedno priznavao svoju "pogresku" sto se

dao је jos jednu izjavu, sasvim konfuznu, sentimentalno pokajnicku, gotovo placljivu. Naknadno је napisao da је vec za vrijeme citanja te svoje druge izjave osjecao kako је pogrijesio. Kad је te veceri stigao kuCi, majka Vaja је komentirala: "Bolje da nijesi zborio ono najposlije, а sad, drago mu, ti znas najbolje .. :' Као pisac pred-

stickih literarnih proza. Tekst је dovrsio kroz desetak dana, sto se pokazalo kao vjerojatno najbolji lijek protiv beznada i depresije. Uskoro se bacio i na pisanje Nove klase, tog njegovog najborbenijeg obracuna s komunistickim poretkom koji је ро

Dilasovom misljenju Ьiо izdaja polaznih komunistickih ideala. Prisjecajuci se dosta cesto sloma na Trecem plenumu, nije seЬi dopustao da ga bilo sto jos

tome nije prethodno konzultirao u

jednom tako slomi, cak ni devet godina srijemskomitrovackog zatvora, odrade-

najuzem rukovodstvu, kao sto se to oЬicno Cinilo. Izrazio је spremnost da се "uvijek raditi disciplinovano na sprovodenju svih odluka SK i drzavnih organa" i da се

nog od 1956. do kraja 1966. godine s jednogodisnjim prekidom, u dvije gotovo

se "odreCi objavljivanja svih svojih stavova za koje rukovodstvo bude smatralo da od njih moze Ьiti politicke ili druge stete': Ovu izjavu unaprijed је dostavio Тitu, koji ga је pozvao da ju procita, odmah na pocetku Plenuma, iza rijeci i prije Kardeljevog velililasи, mozda i zato jer и njima za razlikи od veCine drugih optuzbl- ima dijelom i neke

је

stvarne osnove. Као opиnomocenik Centralnog komiteta КРЈ, E>ilas је 8. srpnja 1941. iz Beograda stigao и Crnи Gorи s Тitovim ириtаmа da organizira partizan-

је

ske odrede za gerilsko ratovanje i diverzije protiv talijanskih okиpatora, ali zasad

smijenjen 6. studenoga i pozvan и Uzice, gdje ти је Тito dao da uredиje novine Borbu. U kampanjama protiv E>ilasa poslije Treceg plenиma tvrdilo se da smijenjen i kaznjen zbog "lijeve devijacije'; sto nije tocno. U Тitovim pismima crnogorskom rиkovodstvu i odlиkama о E>ilasovoj smjeni spominjи se samo

saznao da sи pripreme za orиzanи ЬоrЬи vec и tokи, da ih иglavnom predvode komиnisti, ali sиdјеlији i nekomиnisticki patrioti - oficiri porazene jиgoslavenske

operativne i ideoloske greske и rиkovodenjи, nijednom rijecjи "lijeva devijacija': Medиtim, zloglasna lijeva devijacija ipak је zaceta и vrijeme J?ilasova mandata и Crnoj Gori.

vojske, ponegdje i Ьivsi pripadnici raspиstenih gradanskih stranaka. S nekoliko Clanova crnogorskog komиnistickog vodstva i jednim oficirom Ьivse vojske E>ilas

Potkraj srpnja i tijekom kolovoza talijanska okиpaciona komanda privukla је pojacanja iz Albanije i povela dobro organiziranи ofenzivu na podrиcja pod par-

је formirao иstanicki stab

tizanskom vlascи. Talijani sи иbrzo potisnиli partizane iz Kolasina, Danilovgrada

ne i opcenarodni иstanak. U prvim kontaktima s lokalnim komиnistima E>ilas је

iz kojeg је preko razgranatih komиnistickih celija иspio donekle povezati pripreme za ЬоrЬи и vise dijelova Crne Gore. Iako sebe nije

i drиgih vecih mjesta i zavladali vaznijim komиnikacijama. Ako Ьi naiSla na jaci otpor partizana, talijanska vojska vrsila је grиbe represalije i palila cijela sela. То

imenovao zapovjednikom, E>ilas је to и stvari Ьiо i tako se ponasao. Tradicionalno ratnicki raspolozen crnogorski narod Ьiо је ogorcen zbog "sra-

је

motnog" sloma kraljevske vojske и Aprilskom ratu i zbog nasilnicke talijanske okиpacije; veCina је bila spremna za ЬоrЬи. Komиnisti sи i dotad и Crnoj Gori

ra kraljevske vojske napиstio је partizane i росео stvarati svoje grиpe iz kojih sи иbrzo izrasli cetnicki odredi. S talijanskim komandama иspostavljali sи najprije

Ьili

primirja,

relativno vrlo brojni, а s propascи kraljevske vlasti i njenih stranaka иtјесај

pokolebalo mnoge od иstanickih sиdionika i suradnika. Dobar dio Ьivsih ofici-

а

kad

sи

ih partizani poceli napadati, stavljali

sи

se pod

talijanskи

za-

U rokи od dva-tri dana иstanicki pokret naglo se prosirio veCim dijelom Crne

stitu. Pocetkom 1942. veCinom sи vec bili otvoreni kolaboracionisti. А gradanski politicari, prvobltni pristase иstanka, vecinom sи se pasivizirali. Tek neki prisli sи i sиradnji s okиpatorom.

Gore i izrastao иpravo и ono sto је Тito rekao E>ilasи da se ne treba desiti - opcenarodni иstanak. Ustanici sи nakratko zavladali gotovo cijelom zemljom, izиzev

Kroz cijelo vrijeme E>ilasova boravka и Crnoj Gori 1941. partizani sи ipak zadrzali kontrolи nad prostranim teritorijem izvan glavnih komиnikacija. Na tom

Podgorice, Niksica, Cetinja i talijanskih garnizona иz оЬаlи. E>ilas је Ьiо zbиnjen - и рrосјери izmedи odиsevljenja neocekivanim

роdrисји иspostavili sи

komиnista Ьiо је и porastи.

Kad је pod njihovim vodstvom 13. srpnja napadnиto nekoliko talijanskih garnizona и Staroj Crnoj Gori, narod se masovno pridruzio.

vlast

и

kojoj

sи

dominirali

komиnisti.

Svako

sиprotstav­

иspje­

ljanje toj njihovoj stecenoj vlasti tretirali sи kao "pomoc okиpatoru" protiv koje se

sima i spoznaje da se slabo naorиzana i slabo organizirana seljacka vojska nece

postupalo "revolиcionarno'; cesto i strijeljanjem. То jos nije bila "lijeva devijacija" s "borbom protiv klasnog neprijatelja'; ali nije bilo daleko od toga. Меdи иblje­

moCi sиprotstaviti neminovnoj talijanskoj protиofenzivi. U sredistu иstanka, na роdrисји plemena Piperi, и dиhи Тitove prvobltne direktive naredio је formiranje malih odreda za

gerilskи ЬоrЬи

i

raspиstanje

masovne vojske bez pravog

naorиzanja. Medиtim,

kad је dan-dva kasnije saznao da se и ostalim krajevima Crne Gore иstanak i nadalje masovno siri, da је zaroЬljeno i razorиzano oko

i "komиnistickih renegata'; ljиdi koji sи nekad Ьili Clanovi КР, ali sи Partijи napиstili zbog raznih razmimoilazenja; а Ьilo је i иbljenih koji sи иzivali иgled и svojim plemenima, ра i и sirim slojevima.

nima

Ьilo је

3.000 talijanskih vojnika, zaplijenjeno mnogo orиzja, mиnicije i hrane - E>ilas se

likvidacijama donosili sи lokalni komиnisti, oblcno и stabovima lokalnih partizanskih jedinica. Ponekad sи formirani ad hoc sиdovi, ponekad se

predomislio i opet vratio koncepciji opcenarodnog иstanka.

odlиCivalo samo dogovorom dvojice-trojice funkcionera, komиnista. Cini se da

46

Odlиke о

47

Predgovor

Vlast i pobuna

nikad nije odlucivao samo jedan covjek, ра ni Dilas, iako nema sumnje da је kao kljucna osoba na cijelome podrucju najodgovorniji i za likvidacije. Tolerirao ih је,

mjestimicno i podsticao, ponekad i neposredno sudjelovao u odlucivanju о njima. То ne krije u svojim memoarima Revolucionarni rat, ра su i ро tome,

kad su 1977. objavljeni pod naslovom Wartime, u cijelom svijetu bili ocijenjeni laskavim superlativima ("zacudujuce postenje" ocjenjuje Eric Hobsbawm, "ova је knjiga herojski cin" Michael Foot, "izvanredni i briljantni memoari" New Society,

zadovoljnici koji se usude ma i najmanje prigovoriti. U nekoliko najdrasticnijih slucajeva fanatizmom zaludeni mladiCi dokazuju svoju "revolucionarnu principijelnost" sudjelovanjem u sudenjima koja njihovog оса ili brata salju u smrt. UЬijeni

se vise ne broje na desetine, vec na stotine. Likvidacije se ponekad vrse

Economist, "izuzetan licni i istorijski dokumet" Dun-

i krajnje cinicno: potkraj 1941. i pocetkom 1942. u Kolasinu zaroЬljeni cetnici i njihovi stvarni ili navodni suradnici strijeljani su i pokapaju se na mjestu gdje su

Strijeljanja su se rijetko obavljala javno, uglavnom samo kad se radilo о doka-

inace ubljani i pokapani psi. Mjesto doblva ime "pasje groЬlje"_~ 30 godina kasnije pripisuje se Dilasu kao vinovniku, iako Dilasa ni Ьlizu bilo nije.

"dirljiva, divna knjiga" can Wilson itd.).

Тhе

zanoj kolaboraciji s okupatorskom vlascu. UЬijalo se i iz busije, ро starom oblcaju iz vremena crnogorskih knezova i kraljeva, da Ьi se izbjegla identifikacija pocinitelja i nad njima osveta. Imena ubljenih objavljivana su u lokalnoj partizanskoj stampi, s obrazlozenjima za likvidaciju i prijetecom zakljucnom napomenom "Nastavak slijedi': Ukupno је bilo nekoliko desetaka takvih likvidacija i javnih obavijesti, za ratna vremena ne bas veliki broj, ali u tradicionalno isprepletenom i gusto povezanom crnogorskom drustvu sasvim dovoljan da kod mnogih izazove nezadovoljstvo i strah. Bio је to jedan od razloga sto је vec za Dilasova mandata u Crnoj Gori pocelo napustanje partizanskih redova, pasivizacija stanovnistva, sirenje cetnickog utjecaja. "Lijeva devijacija" u Crnoj Gori i Istocnoj Hercegovini razbuktala se mjesec do dva nakon Dilasova odlaska u Uzice. Na to su utjecali i neki postupci Vrhovnog staba i

СК КРЈ

koji su se mogli tumaciti kao promjena koncepcije NOB-a.

Sve do studenoga 1941.

Тito је

u porukama u Crnu Goru kritizirao Dilasov slo-

gan о "antifasistickoj revoluciji" i uopce о "Revoluciji"; ocjenjivao је to uskogrudnim definiranjem NOB-a i naglasavao termin "oslobodilacka borba': Medutim, 21. prosinca 1941, ne bas slucajno na dan Staljinova rodendana, Vrhovni stab formira elitnu brigadu kojoj daje naziv "proleterska'; а sam Тito u petokraku zvijezdu na svojoj kapi unosi srp i cekic. Mo:Zda је to pod utjecajem ucestalih vijesti о

daju dovoljno hrane za partizane. Likvidacije su sve cesce. Zrtve su Cinovnici Ьivse kraljevske vlasti, lokalni politicari Ьivsih stranaka, zagovornici neutralizma i pasivnog drzanja, sumnjivi nekomunisti iz bogatijih ("burzujskih") obltelji, ne-

prvim velikim, mo:Zda i odlucujuCim pobjedama Crvene armije na prilazima

Nekoliko је silnica utjecalo na provalu "lijeve devijacije" u Crnoj Gori i Istocnoj Hercegovini. Ivan Milutinovic sigurno је sukrivac, ali Cini se da nije Ьiо podstrekac. Nije kao mandatar СК КРЈ u Crnoj Gori drzao sve konce u svojim rukama, kao sto је to prije njega cinio Dilas. Pod utjecajem Тitovog privremenog "lijevog skretanja" (koje је

Тito

ubrzo korigirao) Milutinovic se vjerojatno suzdr-

zavao zauzdavati lokalne ekstremiste. Predispozicije su ostvarene vec prethodno, za Dilasova mandata, а u meduvremenu Milutinovic је vec dobro znao da su represalije s protivne strane - njemackih i talijanskih okupatora, ustasa i cetnika - daleko masovnije, ponegdje i brutalnije, od sveukupne "lijeve devijacije" (sto, naravno, ne Ьi smjelo Ьiti opravdavanje pocinjenog, iako se ponekad tako tumaCi).

Ро

mojem misljenju, dva su domaca faktora

Ьila

utjecajnija od vanjskih:

ekstremna boljsevizacija relativno velikog broja crnogorskih komunista i relikti surove tradicije obracuna s izdajnicima u ratnickoj povijesti Crne Gore. Ni Dilas ni Milutinovic od tih utjecaja nisu Ьili imuni. Kad је Тito 15. ozujka 1942. iz Foce poslao Dilasa u Crnu Goru da spasava sto se spasiti dade, malo se toga jos moglo spasiti. "Lijeva devijacija" uCinila је svoje: cetnici su nezaustavljivo jacali, partizani odstupali i slablli. Sasvim su izgublli podrsku vecine stanovnistva. Dilasov drugi, relativno kratkotrajni mandat u Crnoj Gori (jedva dva mjeseca),

Ьiо је

u znaku spoznaje

о

samoubllackom karakteru

Moskvi. Iz СК КРЈ dopiru razmisljanja о "drugoj fazi borbe'; ne vise samo oslobodilackom ratu, vec i borbl za komunisticku vlast.

"lijeve devijacije': Crnogorsko komunisticko vodstvo to је pocelo shvacati i prije toga drugoga Dilasovog dolaska i "lijeva devijacija" vec је zamirala. Zajedno s Di-

Crnogorski komunisti, vec od prije rata najljevije "boljsevizirani" unutar shvacaju sve to signalom za prijelaz na "klasnu borbu" na podrucjima koja

lasom, pokusalo se pomirljivost prema cetnicima suzblti drasticnim mjerama u vlastitim redovima (strijeljanje komunista iz obltelji Tadic), ali i to је imalo ucinak

su pod njihovom kontrolom. Pocinje hajka na "kulake" koji iz svojih zaliha ne

suprotan od zeljenog. Preostalo је samo priznati poraz i spasiti jos nenacete par-

КРЈ,

48

49

Predgovor

Vlast i pobuna

tizanske jedinice povlacenjem iz Crne Gore. Vratile sи se tek nakon godinи dana, и jos dramaticnijim okolnostima (Peta ofenziva), ali to је vec druga prica. Tesko ko

iskиstvo

је иtjecalo

crnogorske i istocnohercegovacke "lijeve devijacije" svakada partizanske vlasti to zlo и ratnim godinama vise nigdje nisи

ponovile - bar ne na takav nacin i и tim razmjerima, а najmanje и Hrvatskoj. Nazalost, ponovilo se potkraj i odmah poslije rata, dodиse na drиgi naCin, ali i и

2000). "Jos иvijek me тисе misli о mnogome sto smo иcinili, iako ne Ьih mogao reci da se zbog svega toga osjecam krivim"- rekao је Dilas za Encounter 1979. U stvari, Dilas је zastao pred pojmom Revolиcija. Milovan Dilas koleba se oko politicke, povijesne i moralne ocjene Revolиcije kao takve i mislim da ти stoga nije lako govoriti о sebl и Revolиciji. On drzi da sи Revolиcije nиznost ljиdskog napretka i "morajи se desiti kad

politicki sistemi nisи

daleko veCim razmjerima. Drzim to dokazom da Тito osobno, zajedno sa cijelim vodstvom КРЈ, naprosto nije Ьiо sposoban prepoznati dиЬlје korijene zla koje se

sposobni razviti razиmna i pravedna rjesenja': iako im "nitko ne moze predvidjeti ishode': Na jednome mjestu kaze da је "иbljanje funkcija rata i revolиcije'; da onaj

zvalo "lijeva devijacija': Svoj obracиn s "lijevom devijacijom" Dilas је nastojao izvesti и vec spomenи­ toj knjizi Revolucionarni rat (englesko izdanje 1977, srpsko 1990). Nije se ириstао

koji "zeli povesti rat i revolиcijи mora Ьiti spreman иbljati ljade'; na drиgome mjestu vec govori da је Revolиcija zapravo neprekidna borba .za reforme i demo-

и polemikи

sa smijesnim tvrdnjama antidilasovskih kampanja koje sи svи krivnjи

pripisivale samo njemи: da је Ьiо jedini inicijator i planer "lijeve devijacije" i glavni naredbodavac svih и njoj izvrsenih zlocina, da је sve to cinio protivno volji svojih

kracijи,

dakle proces bez nasilja i krvi. Za oslobodilacki rat и kojem је 1941-45. sиdjelovao drzi da је Ьila opravdana Revolиcija koja је, nazalost, iznjedrila losи

vlast. Dilas је napisao najrazornijи moralnи оsиdи te vlasti, kоји је sam stvarao.

Ьlizih suradnika i svog naredbodavca Tita, da је osobno иЬiјао ро Crnoj Gori i

Milovan Dilas Ьiо је veliki covjek dvijи oprecnih krajnosti: do 1948. on је jedna licnost, od 1949. on је sasvim drиga licnost, snazna negacija one prve. Као

onda kad se nalazio 300 kilometara daleko od Crne Gore. Prilicno је podrobno i

da је imao dva zivota,

posteno ispricao

faktografijи

crnogorske "lijeve devijacije" i svoje

исеsсе и

njoj.

Nije presиtio svojи орси odgovornost ni svoje sиdjelovanje и odlukama о nekim smrtnim presиdama. Opisao је dramatikи nekih spornih slиcajeva, ponekad i svojи osobnи griznjи

savjesti

и

takvim prilikama. Implicite, dao

је

i

negativnи

politickи

i povijesnи осјеnи lijevih devijacija. Stanko Lasic ти ipak predbacиje da је zastao pred kljиcnim moralnim pitanjem, jer "kao memoarist koji Ьi trebao

иСi и

sebe ... na toj distanci vise nije mogиce vidjeti samo slijep prema svojoj" (S. Lasic, Krlezologija П, str. 146).

tudи krivnjи, а

ostati

Iako је od svih hrvatskih aиtora najdиЬlje proniknиo и Dilasove dileme, Lasic na ovome mjestu ocigledno nije и pravи- ili bar nije sasvim и pravu. U novinskim odgovorima na to najdelikatnije pitanje Dilas је oblcno nedorecen, ponekad i nepostojan. Mozda је to posljedica nedomisljene razgovorne improvizacije, mozda i neprecizno prenesenih odgovora. Poиzdanije је sиditi о Dilasovim stavovima s osloncem na dijelove rane tekstove

и casopisи

и

knjizi Revolucionarni rat, i na njegove

Encounter,

и

medиsobno

strogo razdvojena. Iako, и njegovoj mladenac-

koj literarnoj prozi iz onog prvog zivota kasnijeg Dilasa,

а и

knjigama iz

drиgog

nаslисији

zivota

se iskrice za onaj

naslиcиje

drиgi

zivot

se teskoca da do kraja

rascisti s onim prethodnim Dilasom. "Treba li se kajati?" pita se Dilas. "Naravno. Ali za sta? Za zle ideje i jos gore stvarnosti? Ili za sebe - za svoj zanos zlim idejama, za svoje nemirenje sa zlim stvarnostima?" Drzim da је svojim literarnim, memoarskim i politickim djelom i svojom patnjom stariji Milovan Dilas obilno

iskиpio

sve grijehe onoga mladega Dilasa. En-

glesko izdanje Revolucionarnog rata iz 1977. zavrsio је rijecima: "S mojim sadasnjim nazorima ne Ьih Ьiо sposoban ciniti ono sto sam cinio nekada. Nadajmo se da се ideoloski monolitne revolиcije jednom napokon prestati, iako korijene и idealizmи i idealima:'

imajи

svoje

U Zagrebи, travnja 2009.

aиtorizi­

kojima Dilas, na vise mjesta, nije nimalo

Slavko Goldstein

"slijep prema svojoj krivnji': On ји sagledava podrobnije i dиЬlје nego bilo koji visoki drzavno-komиnisticki sef и svojim memoarima, ali је istina da i Dilas zastaje pred pitanjem о pokajanjи. On zaista ne "ulazi и sebe" tako neиmoljivo, kao sto је to иCinio Stanko Lasic и svojimAutohiografskim zapisima 50

(Giobиs,

Zagreb

51

г----·-·----

-·

т 1

1

1

1

Prvi deo

Vlast

Na zahtjev nosioca autorskih prava, Alekse Dilasa, · tekst memoara Vlast i pobuna prenosimo prema autorovom originalnom rukopisu na srpskom jeziku.

i i

1

1.

ilo је to- ako те secanje ne vara- u prolece 1946. godine. Na inicijativu Rankovica i njegovih poтocnika iz bezbednosti sazvan је. sastanak posvecen podizanju novog zatvora u Beogradu. Nasledeni zatvori su bili nepodobni u svakoт pogledu. Razbacani ро Beogradu, i nedovoljni, ali ne zbog ratnih razaranja, jer је okupator adaptirao za zatvore neuporedivo krupnija zdanja od onih porusenih. Kad sто se iskupili i pogledali- svi do jednog Ьivsi robljasi: kao takvi sто pozvani Pijade i ја, таdа zatvori i hapsenje nisu bili nasa zaduzenja. Neophodnost novog zatvora se sата od sebe naтetala i niko је nije osporavao. Isticani su i higijenski i huтanitarni razlozi. Ali glavna tета sastanka је bila - zatvor koji spolja nece ni u сети liciti na zatvor, ali koji nece iтati ni svih onih nedostataka, odnosno pogodnosti koje su koтunisti тogli da koriste i koristili u ilegalnoт zatvorskoт koтuniciranju ... Tako је predvideno da se dupliranjeт zidova oneтoguCi sporazuтevanje kucanjem, da se iskrivljavanjeт kanalizacionih cevi oneтoguCi proturanje ceduljica ili hrane, da podruтi budu duboki i izolovani da u njihove celije ne prodire dnevna svetlost niti se iz njih glasak cuje, da prozori budu od zaтucenog betoniranog stakla i da "gledaju" na hodnike, а ne u spoljni svet, ра ni u unutarnji, setaliSna dvorista. Zatvor је predviden i kao higijenican: voda, klozeti u sviт prostorijaтa, cebad i kuvana jela. Na izgradnju novog, velikog zatvora u Beogradu gonio је i veliki broj raznoraznih politickih zatvorenika - cetnika, ljoticevaca, ustasa, balista, belogardejaca, spijuna i saradnika neтackih okupatora i zapadnih drzava, ratnih bogatasa, spekulanata, ogovaraca i pisaca anoniтnih pisaтa. Svakako Ьi potreba za noviт zatvoroт iskrsla i kod svake druge vlade: nasa, koтunisticka specificnost је u projektovanju zatvora koji obezbeduje totalnu kontrolu i potpunu izolaciju zatvorenika. Zatvor је тоrао Ьiti prostran, sacinjen od vise autonoтnih korpusa, jer inace se puna izolacija i savrsena istraga ne Ьi тogli ostvariti. Bilo је, pri tоте, i "vra-

B

55

-Vlast i pobuna

Milovan Dilas

f>jlasova clanska karta Komunjstjcke рагtјје Jugoslavjje s brojem 4 ј evjdencjjom о zaradama ј placenjm clanaгjnama za 1949. godjnu. Redovjta mjesecna placa jznosjla mu је 16.000 djnara, sto је Ьilo oko З puta vjse od prosjecnjh placa. U prosjncu је zaradjo dodatnjh 94.000 djnara od autorskjh honorara, kojj su tada opcenjto bllj relatjvno vjsokj. ёlanaгjna је jznosjla 5% od zarade.

golastih" primedbl - da su se, najzad, nasli istinski majstori za zatvore, umesto austrijske Ьirokratije i primitivnih i brutalnih kraljevskih policajaca... Na pitanje zbog cega zatvor treba da bude toliko oЬiman- drugovi iz bezbednosti su odgovorili da се to Ьiti zatvor za politicke krivce iz cele Jugoslavije, dok се oЬicni i sitniji politicki kriminal Ьiti prepusten repuЬlickim i lokalnim vlastima: otuda је taj zatvor doЬio naziv Centralni zatvor, Ce-Ze, iako to nije postao, jer su politicke prilike uzele nepredviden tok. А na primedbu neciju, da Ьi se broj politickih krivaca mogao smanjiti- navodeno је iskustvo Sovjetskog Saveza i, dakako, ucenje druga Staljina о sve vecem zaostravanju klasne borbe sa izgradnjom . socijalizma... U tim obrazlaganjima, kako prakticnim, tako i teoretskim isticao se Svetislav Stefanovic-Ceca, Rankovicev prvi pomocnik, koji је svrsio partijsku skolu u Moskvi, а imao i izvesnog iskustva u radu NKVD-a ... Ubrzo је pocela i izgradnja Ce-Zea. А da Ьi se radovi odvijali sto brze i sto uspesnije, na gradiliste su upuceni nemacki zaroЬljenici, koji su se vec Ьili toliko razglasili kao marljivi i savesni da su se о njih privrednici otimali sirom Jugoslavije... Ali Nemci su samo gradili, izvrsavali nase zamisli ...

'

56

U gradovima, cak i onim najveCim, Zivot је i za najvise funkcionere vec tekao bezbedno, iako је jos bilo prikrivenih fasista, saradnika okupatora i svakojakih kontrarevolucionera: i Clanovi PolitЬiroa i Savezne vlade kretali su se s jednim pratiocem i imali pred vilama do dva strazarska mesta, ukoliko to polozaj nije nametao drukcije. Izuzetak је u tome, kao i u svemu, Ьiо Тito: za njega su, uz pomoc savetnika iz sovjetske bezbednosti, uvedene posebne i oЬimne mere, а i on sam је insistirao na tome i na impresivnoj i brojnoj pratnji. Nije bilo nijednog atentata na nekog od voda - sem na Miladina Popovica, sekretara oЬlasnog komiteta, kojega је u Pristini uЬio fanaticni albanski omladinac. Svakako su tome najvise doprineli organizovanost, snalatljivost, i ukorenjenost u narodu partije i organa bezbednosti. Ali i ta svojstva partije i bezbednosti nisu "bogomdana" svojstva, nego su izrasla iz rata i revolucije - iz deoba koje је prisustvo okupatora usijalo i izopaCilo: za svakog se znalo i videlo na kojoj је strani Ьiо, ako је Ьiо. Ро malim gradovima је bezbednost nastajala tako reCi s odlaskom okupatora i uspostavom nove vlasti - tamo saveznici okupatora nisu ni imali gde da se sakriju, nego su se predavali, ukoliko nisu odstupili s okupatorom. Ali sume, kako gde - u Makedoniji nije ni bilo odmetnika, malo ih је Ьilo i u Sloveniji i Vojvodini - Ьile su pune odmetnika iz razbljenih profasistickih i kontrarevolucionarnih formacija: racunalo se, u vrhovima bezbednosti, da ih је 1945. godine bilo oko 40.000. Njihov broj se, istina, brzo smanjivao: seljaci su u tim grupama cinili veCinu, ра su se vracali kucama, ukoliko nisu bili ogrezli u zlocinstvima, cim su im vlasti, putem amnestija i na druge naCine, pruZile izglede na milost i covecan postupak. Ali manjina, bilo zbog zlodela Ьilo zbog ideoloske mrznje, ostala је, u manjim grupama, u sumama. Ali te grupica su brzo unistavane i nabljane u jazЬine: 1945-1946. godine putevi u Crnoj Gori jos su Ьili nesigurni, а vec 1947. godine su se i visoki funkcioneri vozili uz minimalna obezbedenja. I te grupice odmetnika nasle su se odmah u teskom, bezizlaznom polozaju: podrska naroda splasnjivala је naglo, iluzije u intervenciju Zapada su brzo gasnule, pobeda komunista i moc Sovjetskog Saveza Ьivali su neosporni i dugorocni. Те grupice, povrh toga, nisu imale ni programa ni privlacnosti, а ni heroicnih i odvaznih voda. U Jugoslaviji је vlast otpocetka, vec krajem rata, Ьila cvrsta i cvrsto u rukama komunista: ta vlast је i izrasla odozdo, iz postupnog razvoja i ukorenjivanja u narodu partijskih i gerilskih formacija. А dve-tri godine posle rata Jugoslavija је- ро57

т

Milovan tJilas

Vlast i pobuna

1

gotovu ako se imajи и vidи ratne i revolиcionarne preturbacije i omraze - postala bezbedna zemlja. Bezbedna, ali ne i sredena. Brzo sи se organizovali administracija i kulturni zivot. Ali sve и ideoloskim i partijskim okvirima: rat је jos trajao kad sи proradila stara i iznikla nova pozorista, pojavili se mnogi casopisi i novine, ali - s иsmerenim, s kontrolisanim prograrnima, stavovima i vestima. I mada s odиsevlje­ nom omladinom, s privrzenom radnickom klasom i sna:lnom i samosvesnom partijom - Jиgoslavija је istovremeno bila podeljena, ojadena i materijalno i duhovno opиstosena.

Jedinstveni dvojstven tok, svakako karakteristican za svakи revolиcijи: odи­ sevljenje i obracиnavanje - odиsevljenje иtoliko zanosnije ukoliko је obracиna­ vanje zesce, odnosno obracиnavanje иtoliko zesce ukoliko је odиsevljenje zanosnije. Nepomirljivo i nepopиstljivo prema neprijateljи - prema ostacima kontrarevolиcionarnih formacija i okиpatorskih agentura - vodstvo је istovremeno intenzivno nastojalo da prosiri svoj иpliv i delatnost na novoj, narodnofrontovskoj osnovi. Jer s naglim oslobadanjem gradova и SrЬiji, и jesen 1944. godine, i naglim oslobadanjem hrvatskih i slovenackih gradova и таји 1945. godine, kompartija је najednom zapala и nove teskoce - и proЬleme drzavnog, nacionalnog, drиs­ tvenog i privrednog zivota za koje nije imala ni dovoljno kadrova ni dovoljno iskиstva. Vojnicki i policijski mi smo Ьili dovoljno snazni i samopoиzdani, ali nasa baza и narodи, narocito и srednjim slojevima, bila је preиska i neobdelana. Revolиcija se nije mogla - niko to и partiji nije ni zeleo - zaиstaviti, ali је mogla da olaksa i komиnistima i nekomиnistima, ili znatnom delи nekomиnista, prelazak

'·

novo stanje. NajveCi deo rada na tome рао је na Kardelja. Ali i ја sam Ьiо zadиzen da sa pristalicama Fronta и SrЬiji, repиblikancima i agrarcima, izradim zajednickи platformи. Diskиsije oko programskih nacrta sи bile dиgotrajne, mahom nocne. Ali sи se odvijale bez znatnih teskoca. "Najtvrdoglaviji" је Ьiо Jasa Prodanovic, vod grиpe repиЬlikanaca, i to ne toliko sto је Ьiо vec prosao osamdesetu, koliko zbog insistiranja na "formalnim" pitanjima ... U jednoj od tih diskиsija on је ири­ tiо komиnistima, preko mene, izjavu kоји ne mogи da zaboravim, mada mi је onda izgledala smesna, da ne kazem detinjasta: Mene ne interesиje sadrzina nego forma; vi mozete sиtra иvesti komиnizam, samo neka to Ьиdе na demokratski naCin.- Dragoljиb Jovanovic, vod levih zemljoradnika, Ьiо је gipkiji, ali i иporniji na sadrzinskim pitanjima. и

58

1

No и celini sи se diskиsije i iznalazenja formulacija odvijali s иvazavanjem, ра i s prijateljstvom... Jedini "incident" је izЬio s predstavnikom jedne, ne bas znacajne, grиpe intelektualaca. Izazvan neCim, on је nervozno иzviknиo: Mi nismo ravnopravni! Mi trazimo ravnopravnost! - То те је izazvalo, ра sam dobacio: Ра i niste ravnopravni! Ne mozete ni Ьiti. Iza nas komиnista stoji pedeset divizija i jedan strasni rat, а vi ste samo jedna grиpa. Vi pogresno shvatate ravnopravnost! Ne radi se о isterivanjи ravnopravnosti, nego о sporazиmevanjи.- Svi sи na to cиtali, cak i cika Jasa, jedino se Dragoljиb Jovanovic smeskao sa samosvesnom ironijom ... Sve sи to, inace, Ьile grиpe - ostaci Ьivsih partija koje su se pridrи:lile komиnistima, veCina iz patriotskih i socijalnih razloga, ali poneko i iz karijerizma i иzivanja privilegija. Komиnisti sи bili vrlo pazljivi, vrlo korektni и odnosima s tim saveznicima. u ratu sи funkcioneri i stabovi, i и krajnjoj oskиdici, davali prednost nekomиnistima, "rodoljиЬima': Ali nikome, nijednoj grиpi nismo dozvoljavali da stvara i siri svoje samostalne organizacije: о tome se nije mnogo diskиtovalo, nego se to podrazиmevalo. Kad god Ьi se dotaklo to pitanje, isticali smo da је Narodni front dovoljno sirok za svakoga. I svi sи na to pristajali, а veCina tzv. rodoljиba iz rata sи primljeni i и partijи. Jedini izиzetak medи "frontovcima" и Srblji, Ьiо је Dragoljиb Jovanovic, koji se nije odricao samostalnosti, а ni pokиsaja da obnovi i rasiri svojи strankи. Uz to је on Ьiо i nekomиnikativan, neprijemCiv za pocasti i privilegije: Ьilo је samo pitanje vremena kad се sиkob s njim izЬiti. Takvi odnosi sи ometali i kompartijи da se potpиno, tj. i formalno, legalizиje. Delovali sи tи i drиgi faktori - odnosi prema zapadnim zemljama, da ne Ьismo sиvise strcali и vreme nastojanja za medиnarodno priznanje i za ekonomskи pomoc. Svak је inace znao da komиnisti kontroliSи sve i sve znacajnije drze и svojim rukama, ali niko nije znao - sem ko је trebalo da zna - koja lica i na koji naCin obavljajи kontrolи и иpravi: и "Maderi" је Ьilo sediste aparata СК, ali na zgradi nije Ьilo nililas

Vlast i pobuna

Ni savezna vlada se nije sastajala - zbog te iste apsolutisticke komotnosti i Тitovog

otprilike jednom nedeljno, gde su se pretresali aktuelni proЬlemi i promene u

- sem poneku svecanu. Sednice vlade је odrzavao Kardelj, ра i on retko. Та prak-

"liniji": najveca paznja је posveCivana "Borbl'; kao partijskom glasilu, i "Tanjugu'; kao vezi sa spoljnim svetom. Jer Agitprop nije Ьiо izvrsna, nego savetodavna

sa је nastavljena i posle 1948. godine. Pitanje potpune, otvorene legalnosti partije

ustanova:

i partijskog legitimiteta zaostrice i nametnuti sukob sa Sovjetskim Savezom 1948.

ljom i Rankovicem,

godine. А kao posledica tog naglog, bujnog i burnog legalizovanja partije i snaz-

drugi vodeci drugovi - sugerisao је i predlagao, а Тito i naredivao. Bilo је razlika i

nih iskonskih impulsa ka nezavisnosti drzave, javice se i tendencija u frontovskim

nesporazuma, ali nikada sporova i neslaganja od veceg, principijelnog znacaja.

autokratizma. Tito, iako predsednik vlade, nije odrzao nijednu sednicu

о

svim vaznim ili nejasnim pitanjima ја sam se konsultovao s Kardeа

u izuzetnim slucajevima i s Titom,

а

svaki od njih - kao i

grupama ka samolikvidaciji: partijsko vodstvo nije na to pristalo, jer za to nije bilo

Agitprop nije imao nikakve - sem propagandne - veze s progonima i sude-

nikakvih potreba, а samo Ьi se stvorila stetna predstava о uskoci i monopolizmu

njima. Stavise, i u velikim sudenjima - npr. Drazi Mihailovicu i nadblskupu Ste-

komunista ... U partiji, odnosno u partijskom vrhu, nije bilo nikakvih Ьitnih razlika, po-

pincu - Agitprop nije neposredno upravljao propagandom, nego se ona odvijala

gotovu ne u pitanjima ucvrsCivanja vlasti, jacanja partije i prosirivanja njene do-

Ali to ne znaci da vodeCi Clanovi Agitpropa - buduCi da su bili "stari'; pre-

minacije. Nije bilo razlika ni u progonima kontrarevolucionera i istreЬljivanju

dratni komunisti i imali veza i poznanstava u drzavnoj bezьednosti (tada se zvala

Ра

pod uplivom i ро instrukcijama drzavne bezbednosti.

ipak su se osecale, kao i uvek, razlike i u samom vrhu. One su

OZNA) - nisu mogli uplivisati i intervenisati, cak i kod Rankovica. Narocito u

poticale iz zesceg ili slabljeg dogmatizma, odnosno idealizma, а delom i iz razlici-

prvim mesecima posle oslobodenja Beograda, dok su trajali ratni, vansudski pro-

tosti u zaduzenjima, ра cak i temperamentima. Tako је Тito, zbog svoje centralne,

goni.

kolaboranata.

opstenarodne i apsolutisticke uloge, u nekim istupanjima ispadao umereniji а u

Sve politicke, pogotovu smrtne, presude - posle oduzimanja drzavnoj bez-

nekim ostriji, nego neki drugi funkcioner. Bilo је razlika, takode nebltnih, i u usta-

bednosti prava da izrice smrtne presude, krajem 1945. godine - iSle su saveznom

novama: ministarstva, narocito privredna i prosvetna, rvuci se sa svalilas с.-------------------------------

i Subasicem, tek sovjetska vlada је ponovo obasula jugoslovensko vod:stvo ordenima: Тitu је pocetkom septembra dodeljen Orden pobede, а krajem oktobra nekolicini najvisih funkcionera ordeni Suvorova i Kutuzova. Peku Dapcevicu su dodelili Orden Kutuzova - а generalima njegovog ranga, Koci Popovicu i Arsi Jovanovicu, Orden Suvorova, koji је vazio kao visi: sovjetske sluZЬe nisu bile zadovoljne Dapcevicem jos iz saradnje s njim na Sremskom frontu. Rankovic i ја primetili smo to sovjetsko potcenjivanje i izdvajanje Dapcevica, i predlozili Тitu da ga odmah odlikuje nasim najvisim ordenom - Ordenom narodnog heroja. То је i prihvaceno. А ја sam se postarao da Dapcevicevo odlikovanje, koje Ьi on i inace kasnije doblo, izid:e u "Borbl" na vidnijem mestu nego s.ovjetska odlikovanja: odnosi sa sovjetskom ambasadom i sovjetskom vladom bili su tada bez vecih trvenja, ali mi smo Ьili osetljivi i na takva omalovazavanja: sovjetski sluZЬenici nisu od toga pravili pitanje, fТ!ada su to morali zapaziti.

duzen Kardelj, а pomagali su mu profesor prava Jovan Dord:evic i drugi. Sovjetski predstavnici nisu ucestvovali u radu, ali је ambasador Sadcikov Ьiо konsultovan о nacrtu. Secam se da је on dao primedbu - da је prerano da se uvodi socijalno osiguranje seljaka, jer ni Sovjetski Savez to nema; ta primedba, kao i neke sporedne, bila је usvojena. Kardelj је morao da putuje u London, ра sam ga u radu oko ustava zamenio ја. Ја sam i obrazlagao ustav u Skupstini. U toku usvajanja nacrta u vladi Тito se nije slozio s formulacijom о pravu naroda Jugoslavije na samoopredeljenje do otcepljenja. Bio је energicno protiv, rekavsi mi: Drukcije је to kod nas nego kod Rusa. Ne mozemo mi to- promeni se nesto u nekoj republici, recimo Makedoniji, i zatraze otcepljenje: ра sta cemo onda?- Posle duzeg mozganja i dovijanja s Dord:evicem, nasli smo formulaciju - da је FNR Jugoslavija "zajednica ravnopravnih naroda, koji su na osnovu prava na samoopredeljenje, ukljucujuCi pravo na otcepljenje, izrazili svoju volju da zive zajedno u federativnoj zajednici.. :' Ponovo sam posao kod Тita i on је tu formulaciju prihvatio - posle mog argumentisanja da princip samoopredeljenja ne mozemo izostaviti, buduCi da ga sadrze svi socijalisticki pokreti. Iz propagande, iz govora i napisa funkcionera- posle Јајса 1943. godine, а naroCito posle oslobod:enja Beograda 1944. godine- Ьiо se rasirio naziv "Demokratska Federativna Jugoslavija'': "demokratski" Vijetnam i "demokratska" Istocna Nemacka su mnogo ranije izmisljeni, bez ikakvog naseg udela, iako smo im u tome bili ideoloski preteca. Тito nije Ьiо sklon menjanju neceg sto Ьi se uhodalo \.. kao forma ili vec bilo prihvaceno, ра је Ьiо i za zadrzavanje tog naziva u novom ustavu. Ali Kardelj ga је, uz moju pomoc, uspeo razuveriti. - Ne moze programska oznaka - argumentovao је Kardelj - Ьiti oznaka za zemlju, za drzavu. - Тito је u trenu to shvatio i slozio se, раје drzava nazvana "narodnom'; sto samo ozna-

'1

! 1

l

cava prelazni oblik, iz lenjinizma, ka "socijalisticka': Sa usvajanjem ustava, 1. februara 1946. godine, reorganizovana је i vlada. Najznacajnija је, drzim, Ьila promena u tome sto је umesto dotadasnjeg ministra unutrasnjih dela, рора Vlade Zecevica, dosao Rankovic, koji је dotada Ьiо formalno sef odeljenja za zastitu naroda (OZNA) u Ministarstvu vojske, koje је fakticki Ьilo tajna policija, neposredno podred:ena Тitu kao vrhovnom komandantu i ministru vojske ... Nesto vise od meseca potom doslo је i do reorganizacije Ozne i njenog preimenovanja u Udbu (UDBA- Uprave drzavne bezbednosti). Mo:lda bez veze, а mozda bas u vezi s nasim razlazom s opozicijom, s Grolom

78

79

т 4.

Т

ТJиgoslaviji је и

prvim posleratnim godinama bilo mnogo politickih procesa. Nije bilo ni mogиcno иpoznavati javnost s tolikim brojem procesa, narocito s onima и иnиtrasnjosti. Ali mi nismo ni zeleli da se tim procesima pridaje veci znacaj, а zeleli smo i da se иЬlazi иtisak о progonima. Zbog toga је javnost иpoznavana s najvaznijim procesima - procesima vodama odredenih grиpacija

U

ili istaknиtim predstavnicima okиpacionog terora. Мој иdео и tim procesima Ьiо је- kao sto sam spomenиo- sporedan, Ьи­ dисi da је skoro sav posao oko njih spadao и nadleznost aparata bezbednosti. Мој zadatak se svodio na иopsteno иsmeravanje sredstava informisanja. Drzavna bezbednost је imala i neposrednih veza sa novinama i radiom- do konsultovanja sa mnom је dolazilo ako Ьi se javila neslaganja. Ali и procesima је smer и velikoj meri odredivala bezbednost, odnosno nacin na koji је sиd vodio proces, Ьitnosti na kojima је tu:lilac insistirao i iznosio ih na videlo: ро mom misljenjи, i tadasnjem i sadasnjem, bezbednost i sиd sи cesto preterivali, najcesce nadиvavajиci 'sporedne i senzacionalne i skandalozne pojedinosti, kakvih је politicki zivot sam ро sebl prepиn, pogotovи и ratnim i revolиcionarnim иslovima. Тime nisam hteo reCi da nisam imao mogиcnosti da иticem na smer procesa. Naprotiv. Najcesce sи moje primedbe i prihvatane. Ali se desavalo i da sи иna­ pred bile иzalиdne: smer је Ьiо иtvrden s Titom ili и Politblroи, ра sam disciplinovano sprovodio ono sto је иtvrdeno. Osvrnиcи se ovde samo na velike, najspektakularnije procese. I to ne toliko na same procese - oni sи javnosti poznati, а ni na moj иdео и njima, taj иdео sam vec objasnio - koliko na one detalje koji nisи poznati ili sи krivo interpretirani. Vec је poznato kako је иhvacen Draza Mihailovic: jedan od Mihailovicevih "najodanijih" komandanata, Kalablc, domamljen је и Beograd, tu је иhapsen i stavio se и slиzbи bezbednosti, ра s grиpom oznasa (agenti bezbednosti) prodro do Mihailovicevog sklonista i иvukao Mihailovica и klopkи. Prica о hvatanjи Mihailo-

80

Vlast i роЬиnа vica је zanimljiva ne samo zbog dramaticnosti, nego i kao ilиstracija sиperiornosti, domisljatosti revolиcije nad naivnoscи i obezglavljenoscи kontrarevolиcije. Cim је Mihailovic uhvacen, sredinom marta 1946. godine, pocele sи pripreme za njegovo sиdenje. А s tim sи se nametnuli znacenje i smer sиdenja. То иtoliko pre sto se najveci deo stampe na Zapadи svrstao и odbranи Mihailovica. Dodиse, vec sи bile poodavno splasle slavopojke Mihailovicи kao herojи i zacetnikи otpora protiv okиpatora, ali sad је иtoliko revnije velicano njegovo ratovanje protiv komиnista. Vlada SAD-a nam је, stavise, vec pocetkom aprila 1946. godine predala notu и kojoj se dokazиje da Mihailovic nije izdajnik i zahteva исеsсе americkih avijaticara, koje је on spasao, kao svedoka na sиdenjи. А i _иnиtra, narocito и Srblji, sиdenje Mihailovicи је iz slicnih, ako ne i istih, razloga bilo vazno: ne samo и podzemnoj propagandi nacionalista, nego i и svesti znatnog dela seljastva, Mihailovic је vazio za pregaoca kojemи sи samo razmah komиnistickog иstanka i zlokovarnost komиnista onemogиcili ЬоrЬи protivи okиpatora i ozdravljenje drzave i srpskog naroda. Те tvrdnje sa Zapada i ta izopacavanja иnиtra, medи Srblma, trebalo је razvejati i poblti. То је nametalo, kao nesto sto se samo ро sebl razиme, javno sиdenje i korektnи procedиrи. А i da sиdije i tu:lilac Ьиdи ne samo pravnici, nego i Srbl iz Srblje. Reseno је da proces opsirno prati stampa i da Ьиdе prenosen preko radija. Trebalo је dokazati da је Mihailovic saradivao s okиpatorom protivu komи­ nista. Ali ne samo to, nego da se и toj saradnji ne samo nije razlikovao od drиgih, nedicevskih kolaboranata i srpskih, ljoticevskih fasista, nego da је s njima Ьiо и sprezi. Zbog toga sи и proces иkljиceni i fasisticki i policijski pomagaci nemackih okиpatora. А ЬиdиСi da sи Mihailoviceve jedinice, naroCito one iz mesanih krajeva, istreЬljivale mиslimane i Hrvate, а Mihailovic Ьiо ministar vojske emigrantskih kraljevskih vlada - samo se od sebe nametalo i izlaganje javnosti te, sovinisticke, velikosrpske, delatnosti Mihailovica. Bas и vreme priprema sиdenja Mihailovicи Rankovic se nasao и Тitovoj pratnji za vreme boravka и Moskvi. Ја sam imenovan, kao ministar, za njegovog zastupnika. Zbog toga se i desilo da me poseti Milos Minic na kojega је, kao tuzioca, рао najveCi deo posla oko sиdenja Mihailovicи, ра nije mogao odlagati konsиltovanja do povratka Rankovica iz Moskve. Minic је citav proЬlem dobro osmislio i Ьiо zavrsio najveCi deo posla - mislim da је vec radio na optиznici. Ја sam doblo иtisak, и tokи diskиsije, da је Minic sиvise naglasio MihailoviCevи ЬоrЬи protiv Narodnooslobodilackog pokreta, иmesto saradnje Mihailovicevih

81

Milovan :E>ilas

komandanata s okupatorom. Objasnjavao sam Minicu, da spolja, na Zapadu, Мi­ hailoviceva borba protiv komunista ne samo sto nece Ьiti ро njega lose shvacena, nego се mu, stavise, u datom trenutku iCi u prilog. Minicu nije trebalo mnogo ni napora ni vremena da to i sam shvati. Slozili smo se potpuno i u drugim, sporednim pitanjima, kojih se vise i ne secam. Uskoro se iz Moskve vratio Rankovic s delegacijom koju је Тito predvodio, i preuzeo svoje ministarstvo, а s njim i poslove oko Drazinog procesa. Sefovi bezbednosti su bili dobro izubli Mihailovica vec pre nego је uhvacen - sad, kad su ga dograbili, znali su i kako da mu pridu ... Prema onom sto sam CUO, а kasnije i citao о Drazi Mihailovicu, on је Ьiо hrabar, ali dozlaboga koleЬljiv u odlucivanju i gledanjima. Nije imao nikakvog dara, sem kao obavestajac. Tradicionalista, nekadar da shvati burna vremena, а nekmoli da krmani u njima: za Drazu је narod, pogotovu srpski, Ьiо neizmenjivo religiozan i rodoljuЬiv, dobrocudno odan kralju i malom posedu. Mada su se kod njega, а jos vise oko njega, javljale tendencije ka vojnom autoritarizmu, on је vise Ьiо sklon burzoaskom liЬeralizmu nego diktaturi. Njegova odanost kralju i monarhiji је vise poticala iz njegove vernosti.zakletvi i tradiciji, nego iz izgradene politicke i filozofske doktrine. Ni inace on nije imao cvrstih i jasnih ideja: cak је i njegovo jugoslovenstvo Ьilo nedosledno i promenljivo, ali ne samo zbog njegovog velikosrpstva, nego i zbog njegove koleЬljivosti. Mada su njegove jedinice, katkada i ро njegovom naredenju, vrsile masovna zlocinstva nad nesrpskim zivljem i neodmereno i nepromisljeno istreЬljivali komuniste i njihove simpatizere - Draza nije vazio ni za \... surovog ni za fanaticnog. Sefovi bezbednosti su se poduhvatili da navedu Mihailovica da prizna saradnju s okupatorom - da time potkopaju njegov prestiz, makar naduvan, i potvrde tezu komunista о njemu kao slugi okupatora, koji se Ьitno nije razlikovao od ostalih kolaboranata. Draza se pokazao, od pocetka istrage, mek i prijemCiv - izgleda utoliko vise sto se s njim korektno postupalo. Za staranje о njemu Ьiо је zaduzen Josif Malovic, predratni komunist i visi oficir bezbednosti, strpljiv, Ьlago prodoran i preduzimljiv. Draza је pozeleo da obrije bradu, ali su mu Malovic i sefovi bezbednosti to uskratili s "Ьlagonaklonom" motivacijom: Draza i brada - to је nerazdvojno! -А bez sumnje s proracunom na autenticniji, efektniji utisak, ukoliko Draza zadrzi bradu i na sudenju. Ја nista ne znam о tome, а verujem i da nije tacno, da је Draza drogiran. Ali

82

Vlast i pobuna ти је

1

dozvoljena rakija, koja је inace zabranjena zatvorenicima: nisam cuo da se i opijao. Malovic је, bez sumnje u dogovoru s Rankovicem i njegovim pomocnicima, sugerisao Mihailovicu da Ьi mu zivot mogao Ьiti posteden ako bude uvidavan i prizna saradnju s okupatorom. Draza је to i prihvatio - ne znam da li precutno ili izricito, раје saradnju s okupatorom priznao, kad ga је Minic pritesnio dokumentima: taj trenutak је Ьiо preloman za sudenje - zapadni novinari su pojurili sa sudenja na telefone da jave Drazino priznanje, а s tim је i zainteresovanost za njega naglo opala. Mihailovicu su bili ponudeni branioci iz inostranstva (Moris Ernst iz SAD-a). Mi verovatno ne Ьismo dozvolili njihovo ucesce, ali nas је sащ Mihailovic postedeo neugodnosti da ih odЬijemo - on sam је odЬio tu odbtanu, izrazivsi poverenje u sud i zvanicnu odbranu. I odista је imao razloga za poverenje u branioce, iako su mu Ьili zvanicno odredeni. ОЬа branioca su branili Mihailovica savesno i revnosno: Nikola Donovic је Ьiо ugledan advokat i Clan vodstva Demokratske stranke, а advokat Dragic Joksimovic је na sudu toliko revnosno vrsio svoju duznost da ga је nasa stampa napadala - sto ne pomaze sudu ... Ја sam Donovica poznavao pre rata, ра sam obnovio s njim odnose posle mojih izlazaka iz zatvora 1961. i 1966. godine. On mi је pricao da је ubedivao Mihailovica da se brani kao vod druge strane u gradanskom ratu, а da se ne uplice u dokazivanje da li је ili nije saradivao s okupatorom. Jer svakog- govorio mu је Donovic- ko izguЬi gradanski rat suprotna strana optuzuje kao izdajnika, sto ne Ьi trebalo, narocito pred istorijom, da ima ikakvog znacaja. Ali Donoviceva ubedivanja nisu imala dejstva na Drazu - on se lakoverno predao sudЬini koja ga је zadesila. А organi bezbednosti su kasnije, kivni zbog Joksimovicevog drzanja na Drazinom procesu, ovome "nasli" neku krivicu, sto onda nije Ьilo tesko, i poslali ga na roЬiju, s koje se - kako sam cuo - nije doma vratio ... Na sastanku kod Тita Rankovic је obavestio о sudenju i о dogovaranju Malovica s Drazom, tj. о dogovaranju о spomenutom priznanju koje Ьi Drazi moglo spasiti glavu. Тito је s vragolastim, dvosmislenim smeskom primetio: Ра to nije iskljuceno - to је politicko sudenje. - Ali su svi - ne secam se ko је sve Ьiо prisutan, ali "vodeca cetvorka" jeste - graknuli na Тita: to ne Ьi razumeli ne samo borci, nego Ьi to izazvalo i revolt rodЬina bezbrojnih zrtava. Tito se cutke priklonio argumentima ostalih, utoliko voljnije sto ni sam nije intimno Ьiо protiv... Mihailovic је, kao sto se zna, osuden na smrt i ubrzo zatim poguЫjen: cuo 83

Vlast i pobuna

Milovan tJilas sат da је jedan visoki funkcioner тi

bezbednosti nadgledao njegovo pogиЬljenje, ali

detalji nisи poznati. Sa sиdenjeт nadblskиpи Alojzijи Stepincи ја nisaт iтао ni onoliko veze

vanja,

раје

najpre

pokиsalo

sto sи ovi тogli shvatiti i kao skиpi,

sporazитe

da se

nasи

s Katolickoт crkvoт i Stepinceт,

slabost. Vec и jesen 1945. godine katolicki Ьi­

predvodeni Stepinceт, istupili sи protiv nove vlasti s pastirskiт рisтот. staтpa је

razgrcиci

proиstaskih

koliko sa sиdenjeт Mihailovicи. Ali sи тi poznate neke pojedinosti, koje sи bile

Nasa

predigra tот sиdenjи. Uskoro ро oslobodenjи, pocetkoт јиnа 1945. godine, Тito је и Zagrebи primio

иstaskih svestenika iz logora i Sirokog Brijega. Cak је i Тito napisao Clanak, kao

delegacijи

katolickih svestenika na

сеlи

sa Ьiskирот Salis

Savisoт. Тito је

reagovala ostro,

odgovor na pastirsko

pisтo, и kоте је

da nije zadovoljan drzanjeт и ratu "jednog dela katolickog svestenstva': .. Тот pri-

о tоте

likoт ти

Ci sато jedan zakljиcak,

isticao:

da sи oni spreтni иstrajati и borbl ро cijenи licnih zrtava- ја тоgи izvuа

taj је: da sи se svi oni mirili sa stanjeт pod Paveliceт

koja ga је instalirala kao apsolиtnog vladaoca, ра sи ти se oтicale i neodтerenije

ne iz straha vec iz ideoloskih razloga, da sи sada oni stupili

izjave. Kada је tekst Тitove izjave stigao и Beograd, теnе sи alarmirali neki drиgo­

deтokratske

vi, теdи njiтa i Zogovic, и nedoиmici sta da se radi s tiт katolicizтoт genseka

ostaloт reakcijoт Jиgoslavije ...

partije. Nisaт iтао тogиcnosti da se konsultujeт s Тitom, ра sат telefonirao Kardeljи, а

Тitova oтaska

zoт,

nije objavljena. U vreтe

jednoт prilikoт sат

sиkoba

sa

Sovjetskiт

Ne

Ьih

Save-

ра sто

Kardelj i ја sтejali pri poтisli kako Ьi Molotov i Staljin obilato koristili "Тitov

U to

katolicizaт"

Тito је znaт

sta

јасаnји

da ga nisтo onda izbacili iz Тitove izjave ... razgovarali. Ali se

sесат

da

је

vrhove zahvatila ideja

zajednici sa

sтatra

vreтe, а тoZda

razgovor

kasnije priтio i Stepinca - ako se dobro sесат - и dva таhа. Ne

sи

Jиgoslavije ро jednoт odredenoт planи и

kao prijetnja, ali

dиzan sат иpozoriti

da posto-

о razvojи

zakone

тоrа

neki

теsес

kasnije,

svaki postivati koji zeli dobra svojoj

о Stepincи

-

иporno иzvikivao:

Ne

Тito је тоzе

- kad se kod njega poveo

crkva

Ьiti

starija od drzave

- drzava тоrа Ьiti starija! Тај Тitov

i

"nacionalne Katolicke crkve'; tj. crkve koja Ьi bila odvojena od Vatikana.

Те

2

zemlji .. :'

se prisetio te zgode,

zelio da se to

protiv nove

velike oslobodilacke borbe.

se

posle 1948. godine,

federativne

и.ЬоrЬи

je zakoni koji zabranjиjи sijanje sovinizтa i razdora i иgrozavanje tekovina ove

on se slozio: lzbaciti, kojesta: generalni sekretar partije - katolik!

Tako ta

i

"lz izjava gosp. nadblskиpa Stepinca i nekih drиgih crkvenih velikodostojnika

izjavio

se oтakla fraza "ја kao katolik': Тito је и to vreтe Ьiо zanet роЬеdот,

jos zive rane i zlodela

Clanak i to sto

је

govorio

cvrstog stava. Ali ne jedini. 1 Bakaric

и zatvorenoт krиgи Ьili sи

је, и dесетЬrи

nagovestaj

1945. godine, dao izjavu

Stavise, poтinjani sи neka strиja i neki svestenici skloni takvoт sтeru, таdа ..... и sатој crkvi nije Ьilo takvih, ne тakar zn~cajnijih teznji. Ako је Тito i и tот

svestenika iz nadblskиpskog dvora. А hrvatska staтpa је и јаnиаrи 1946. godine

pravcи

pocela da objavljиje dokитente о Stepincevoj saradnji sa Paveliceт.

razgovarao sa

Stepinac је,

Stepinceт,

ovoga

ро тот sиdи, иvek Ьiо

је

to

sато тoglo иpozoriti

i ogorciti:

sti.

Ја

da nije nastavio s se

nisaт

opozicionoт aktivnoscи Stepinceт

posebno bavio

protiv nove,

koтиnisticke

i njegoviт sиdenjeт, ali

vla-

nета sитnје

da је saradivao s Pavelicem, podиpirao ga i podsticao pokrstavanje Srba. Ali se i ogradivao od Pavelica, nezavisan i privrzen politici Vatikana. Ьilo

ne znaCi da nije

osnova za optuZЬи protiv Stepinca - da је odтah ро oslobodenjи pokrenиto

isledivanje: kve,

kojiтa

Ьilo је

podosta i

se sto-sta тoglo

koтиnisticki

drиgih

visokih svestenika, ne

zaтeriti,

cak i ро

sато

и

iz Katolicke cr-

kriterijитiтa Ьlaziт

nego sto

sи

Dragoljиboт

iтalo је и vidи

i

hapsenjи

neophodnost иcvrsCi-

Jovanovicem, vodoт levih zemljoradnika. 1, ne slиcajno, do poveca-

nog, najzesceg zaostravanja sa SAD-om,

povodoт

obaranja dva

aтericka

aviona

nad Jиgoslavijoт (9. i 19. avgиsta). "Dejli njиs" (Daily News) је tada zahtevao, za odтazdи, је

bacanje

atoтske ЬотЬе

pozvao Kardelja, koji је tada

najostrijiт reciтa.

19.

na Beograd,

Ьiо и Parizи

septeтbra

а aтericki

2

znaт

koliki i kakav је

drzavni sekretar Berns

na mirovnoj konferenciji, preteci

ти

1946. godine tuZilac Jakov Blazevic podnosi

predlog da se povede postupak protivu Stepinca, Ne

stvari Тito,

иstaskog eтisara, nadblskиpskoт dvorи,

nje - da Ьi buknиo krajeт 1946. godine. U isto vreтe dolazi do sukoba и Frontu s

i revolиcionarni.

Ali slavodobltno vodstvo, 84

То

Eriha Lisaka,

Ali sukob sa Stepinceт se nakratko povukao и drиgi plan, и vrebanje i тerka­

i ostao odani pastir Vatikana.

Stepinac bez sитnје ne Ьi Ьiо sиden za svoje drzanje и ratи i saradnjи s Paveliceт

о posetaтa

раје

on tih dana i иhapsen ...

иdео, и svети tоте, aтericke

vlade, ali је nеsит-

"Borba'; 25. oktobar 1945. g.

85

Vlast i pobuna

Milovan Dilas

Sudenje Stepincu је pocelo uskoro ро njegovom hapsenju, jer је protiv njega manje-vise optuzni materijal Ьiо priprernljen. I samo sudenje је proteklo prema

njivo - prema onome sto sam upamtio i prema samom toku dogadaja - da su americke sluZЬe bile veoma angazovane u zaostravanju odnosa s nama. Americke vojne komande se naprosto nisu obazirale na nasu drzavnu teritoriju, nego

zamisli - objavljeno је podosta uverljivog materijala i saslusano podosta verodostojnih svedoka koji su potvrdivali Stepincevu saradnju s ustaskim rezimom.

su је - uprkos mnogim nasim notama, u kojima smo protestovali i upozoravali americku vladu- preletali kao niciju zernlju iz svojih baza u Italiji i Austriji. То је najzad postalo nepodnosljivo - sem ako Ьismo bili spremni da javno priznamo svoju nemoc i sramotu. Тito је naredio da se americki avioni pozovu na spustanje na neki od nasih aerodroma, а ukoliko to odblju - da se otvori vatra. Kod nase vazduhoplovne komande bilo је u pocetku kolebanja - avioni su bili transportni i nenaoruzani - ali Tito је Ьiо jetko energican, ра se desilo sto se moralo desiti. Prvi avion је pristao na spustanje tek posto је Ьiо izresetan mitraljezom: tom prilikom је ranjen turski vojni diplomata, kome su prilikom prenosa u bolnicu pokradene i neke licne stvari, а drugi avion, sa cetiri pilota, Ьiо је oboren. Istovremeno su americke vlasti uporno odbljale da predaju neke nase brodove koje su nacisti Ьili odvukli u Austriju ... Vec sam spomenuo kako је americki drzavni sekretar Berns ostro razgovarao s Kardeljom u Parizu, povodom obaranja americkih aviona. Kardelj је obavestio Тita о tom razgovoru, раје usledila Тitova pomirljiva izjava da avioni nece ubuduce

Ьiti

obarani, nego da

се Ьiti

zabelezen njihov broj.

Ро

povratku nam је Kardelj

pricao da su Clanovi sovjetske delegacije bili odusevljeni sto smo oborili americke avione, ali su i savetovali: Nemojte oboriti i treci avion ... Amerikanci su obustavili neprijavljeno preletanje nase teritorije, mada se odnosi nisu Ьitno popravili... ......

Americka ambasada u Beogradu је takode ~grala znatnu ulogu u svemu tome: njeni sluzbenici su se drzali arogantno i provokativno, ра cak i podsticali pojedine nase protivnike i neke vode Ьivsih partija, obecanjima da се padobrancima zauzeti Beograd, а flotom jadransku obalu. Secam se kalilas

т

Vlast i pobuna

1

То

su mahom bila slozena, mada ne i osetljiva pitanja. Jezik је Ьiо smetnja, mada ne nepremostiva: albanski intelektualci su odreda govorili francuski, а upliv francuske kulture Ьiо је tradicionalan u Srblji, ра nije bilo tesko naci strucnjake za poslove u Albaniji sa znanjem francuskog jezika. I ја - mada sam razumevao, а za nuZdu se i sluzio francuskim - imao sam kao neku vrstu sekretara, ne slucajno, mladica s dovoljnim znanjem francuskog. Bio је to Nijaz Dizdarevic - on је obavljao duznost utoliko uspesnije sto је ispoljavao i siru radoznalost. Idilicna opsesija jedinstva partijskog vrha vladala је i u Albaniji, kao i и Jugoslaviji. Enver Hodza је vec Ьiо priznati vod, mada se u njemu nije nasluCivao kasniji snalazljivi i bezobzirni vlastodrzac. Imao је 35 godina, sklon gojenju, izgledao је mladi i zbog svog suzdrzanog, naizgled skromnog drzanja. Govorio је tecno francuski. Ponasao se kao da је mladi, kao da uci. Ali iza nenametljive, evropeizirane forme opazala se licnost zatvorena u sebe, nedokuCiva i usmerena. Мој utisak је Ьiо vec tada da Hodzu nadahnjuju ponajvecma domaCi proЬlemi, koji se u njegovoj svesti preplicu, ako ne i identifikuju, s vlastitom ulogom. Na momente se kod njega javljao nagao, bezrazlozno surov osmeh. Imao је mladu, lepu zenu, za koju Ьi se zbog njene tamnoputosti, krupnih ociju i dugih trepavica moglo pomisliti da mu је sestra. Ziveo је u vili, ali је kraljevski dvor na brdascu u Dracu vec pripreman za njega ... Hodza је kasnije, cujem, postao skroman - sem u pitanjima vlasti, odnosno ideologije. Ali onda је bilo drugo vreme: mi smo imitirali Ruse u upravljanju, а Albanci nas i u upravljanju i и samodrzackom luksuzu ... Omer Nisani је Ьiо predsednik Prezidijuma. Uzivao је ugled obrazovanog, kulturnog poslenika. Patriota, ali lisen nacionalnih predrasuda. S nadama и novu Albaniju i izmirenja na Balkanu. I mada postovan od sviju i veoma prijatan u kontaktima, nije imao ni vlasti ni politickog uticaja: alЬanska varijanta naseg Ivana RiЬara. Intelektualan i nepretenciozan. Naku Spiro је Ьiо u najuzem vodstvu partije mada ne i medu najistaknutijim vodama. Odlililas pratio је marsala Тita prilikom prvih posjeta Poljskoj i ёehoslovackoj. Na slici: kod tadasnjeg predsjednika ёehoslovacke RepuЬiike Eduarda Benesa, u dvorcu Hradcani, Prag.

161

Milovan fJilas

--------------------------------ke, а ulice - u ljudska zitna polja i ljudske cvetne livade. Ljudi svih doba, svecano odeveni. Talasanja, poplave devojaka i momaka u narodnim nosnjama. Sedeo sam do Тita i mаф sam brinuo za njegovu bezbednost - u Cehoslovackoj, narocito u Slovackoj bilo је odbeglih ustasa- opijalo me је odusevljeno, srdacno ljudsko sarenilo. Тita jos vise: smesio se, mahao rukom, pridizao se sa sedista, jedva odrzavajuCi dostojanstvenost. l mada smo imali pratnju - nasu i cesku, desavalo se da se mladi ljudski talas oko nas sklapa, раје Тito morao stiskati pruzene ruke а

policajci moliti i upozoravati da nam se oslobodi prolaz. I kao sto је u Varsavi sve bilo opustoseno i razoreno, u Pragu nista, skoro nista - Ьilo је tragova neznatnih rusenja iz borЬi u zadnjim danima rata, koje su Cesi s ponosom pokazivali - nije bilo taknuto. l ne samo sto је Prag, povrh svega prelep, Ьiо ocuvan i zivot u njemu tekao kao da rata nigde nije ni Ьilo, nego su i trgovine Ьile krcate robom, а kafane i restorani Ьlistali i mirisali dakonijama. U Hradcanima ne samo sto se nista nije promenilo, nego su se predsednik Benes i vlada, nasuprot Poljacima, strogo pridrzavali protokola, cak i u odevanju: frakovi, smokinzi ... Ја sam Ьiо dobro, ali "nepropisno" odeven, tako da mi је Тito, za jednu priliku, pozajmio strastaste pantalone- prekratke, а pogotovo presiroke. No nekako smo i tome udovoljili, а dobili smo i visoke, veoma dekorativne ordene - bas onakve kakve је RepuЬlika delila pre rata jugoslovenskim drzavnicima. Cesi nisu imali nevolja s nasim smestajem: dobili smo dvorac, na bregu nad Vltavom, s pogledom na uredna sela i brezuljke s jednacitim sumicama - slike naivnih slikara. Komunisti su Ьili najjaca partija, vise zbog svoje organizovanosti i kljucnih polozaja u vlasti (ministar unutrasnjih poslova Nosek Ьiо је komunista) nego zbog podrske glasaca. Potpredsednik vlade Ьiо је vod kompartije Gotvald, а i predsednik vlade Firlinger, socijalista, Ьiо је za jedinstvo s komunistima. Ne manje znacajan, ako ne i odlucan doprinos snazi komunista poticao је iz upliva Sovjetskog Saveza, odnosno iz promena odnosa snaga u ratu, u kome је Sovjetski Savez dao najveCi doprinos i zadoЬio premoc u lstocnoj Evropi. Benes, kao predsednik RepuЬlike, uzivao је ugled veci nego sto smo mi Jugosloveni pretpostavljali. Naime, mi smo smatrali da је Benes vise, radi Zapada, formalni nego stvarni sef. Ali za Cehe, za njihov poredak i nacin misljenja, za njihovu strukturu vlasti, formalno је Ьilo stvarno, neodvojivo od stvarnog. Mi smo drzali da Benes, iako nije sto i nasi "rodoljuЬi" (pristalice demokratskih partija koji su se pridruzili komunistima), i ne znaci mnogo vise. Povrh toga, Ьili smo 162

Vlast i pobuna ubedeni da је njegov ugled podriven njegovim neodvaznim, "kapitulantskim" drzanjem u 1938. godini. Benes је Ьiо stvarni sef drzave, ali ne i vlastodrzac. А sto se tice njegovog drzanja u 1938. godini- u Cehoslovackoj mu to skoro niko nije zamerao, cak ni komunisti: sta је Benes mogao, sem da baci vlastiti narod u bezizgledno krvavljenje, posto su ga ostavili na cedilu Francuska i Britanija, uprkos obavezama koje su imale prema Cehoslovackoj ... Jugoslovenski komunisti su mislili drukcije: trebalo se tuCi, jer i nije sve bilo tako bezizgledno, jer i u bezizglednim uslovima - ima li trajno takvih uslova u nasoj epohi? - treba braniti svoju drzavu, svoj naCin zivota. Mozda smo u pravu i mi i Cesi - svak iz svojih uglova gledanja i tradicija ... No bez obzira na takva nasa gledanja, nismo se ni mi mogli oteti uplivu Benesove licnosti. Benes је delovao Ьlago, mudro, u svemu odmereno i promisljeno. Ali ne zbog toga sto је Ьiо omalen, vec star i spor, veoma kultiviran i siroke kulture. Iz Benesa, iz njegovog najmanjeg gesta ili uzgredne primedbe, zraCila је odnegovana, kulturna demokraticnost - bas ono za sta se on zalagao, sto је stvarao i Ciji је proizvod Ьiо. Govorio је tecno velike jezike - primetio sam da је njegov ruski izvrstan, neuporedivo bolji od Тitovog ili mog. Imao је i razvijeno muzicko osecanje, а verovatno i obrazovanje: na predstavi Smetanine "Prodane neveste" nasalio se da mu је dojadila, jer uvek nju daju u svecanim prilikama, ра је slusa vec ро stoti put i zapaza ako је i nota ispustena ili pogresno reprodukovana. Ali na njemu se ipak opazala rezigniranost, koju је iskazivao kroz Ьlagi cinizam, narocito kad Ьi se dotakle teme о politici - о politici kao delatnosti, а ne о konkretnim politickim pitanjima. Primetio је, kad ga је neko ponudio cigaretom: Dosta је jedan otrov- politika. - Nije pio ni pusio - cak i sampanjcem, prilikom zdravice Тitu, samo је ovlazio usne. Povucen u sebe, cesto meditirajuCi о neiscrpnosti nasilja. I u sumornu briznost - ali ne za svoje mesto u istoriji, nego za fizicko i duhovno pretrajavanje svoga naroda ... Ја sam s Benesom izmenio svega nekoliko recenica, na prijemima i u pozoristu. Ipak belezim, kao zanimljivost, njegovo zapazanje о meni, koje је tadasnji cehoslovacki ambasador u Jugoslaviji Korbel zabelezio u emigraciji, posle osude Centralnog komiteta nada mnom zbog "revizionizma': Ја sam dosta dobro poznavao srdacnog i poduzimljivog Korbela i drzim da mu se moze verovati. Benes је - belezim ро secanju - rekao: Тај covek се u komunizmu zavrsiti kao jeretik ... Najzivopisnija, najprivlacnija licnost u tadasnjem cehoslovackom politickom vrhu Ьiо је Jan Masarik, ministar spoljnih poslova, sin osnivaca RepuЬlike Tomasa 163

Vlast i pobuna Milovan f>ilas

Zapadu Cehoslovacku prikazuju kao тost izтedu Istoka i Zapada: тi nесето da budeтo тost - ро тostu konji vrse neprilicnosti. - I u Beogradu, takode u zdravici: Senatori u Sjedinjeniт Drzavaтa retko su upuceni u spoljne рrоЬlете, ра iт је geografija slaba strana: brkali su Cehoslovakiju i Jugoslovakiju, Cehoslaviju i Jugoslaviju. То је lose za senatore i za SAD, ali doista Ьi trebalo da se zdruziтo tako i toliko da i kad nas brkaju - zbrke ne bude ...

Masarika. О njeтu su kolale anegdote, on је Ьiо тiljenik sviju, cak i koтunista. I to- ko Ьi to poтislio?- vise zbog njegovog licnog sarтa, nego zbog slavnog оса. Jan је Ьiо povisok, celav, Ьledunjav i ispijen, kao nocobdije koji тnogo uzivaju. А Ьiо је uтeren u sveтu, sет- kako se govorkalo - u ljubavi: nezenja, iako vec oko pedesete, ni sат nije krio da voli zene. Vrlo fine, zive inteligencije, siroke kulture, а nadasve duhovit i izvrstan paтtilac i kazivac anegdota. Nikad nisaт cuo nekog ko Ьi s tako lakoт i nenaтetljivom, neuvredljivoт raskalasnoscu pricao lascivne

Jan Masarik је Ьiо pobornik saradnje i zЬlizavanja sa Sovjetskiт Savezoт, а pogotovu s Jugoslavijoт: ne krije li se u naklonostiтa izтedu Cehoslovaka i Jugoslovena i neka spontana teznja za тedusobniт dopunjavanjeт izтedu njihove kultivisane trpeljivosti i nase violentnosti? U Pragu је potpisan jos jedan ugovor о uzajaтnoj ротосf- protiv porazene i okupirane Neтacke. I taj, kao i ostali slicni ugovori, iтао је - Cinilo тi se i tada - sато тanifestacioni, deklarativni znacaj. Drzali sто da se u njiтa krije otpor, neizrecen, aтerickoj hegeтoniji - Aтerikanci nece ratovati dok ne podignu Nетсе na noge. Ali, таdа nат је padalo na uт da taj ugovor, kao i ostali slicni njeтu, okuplja istocnoevropske zemlje oko Sovjetskog Saveza, nisтo videli i da tiтe pocinjeтo da se ukljucujeтo u sovjetsku iтperiju. Mozda је to Masarik nasluCivao - u njegovoт drzanju је bilo iskrene zagrejanosti za Jugoslaviju, preтda је ugovoru о savezu pridavao forтalni znacaj. Benes је iтао, stavise, Ьlagih, nasledenih rezervi рrета ugovoru s Jugoslavijoт: Gotvald nат је, sтejuCi se, ispricao da је Benes priтetio: Nisaт protiv ugovora, ali znate kakav su oni narod, lako zakuvaju rat - uzтite sато devetsto cetrnae-

anegdote i to u prilikaтa i sredini gde takvo sta nikoтe ne Ьi ni palo na uт - na banketiтa, pred najvisiт i najdostojanstvenijiт оsоЬата: pricalo se da је britanski kralj zakasnio na prijeт - тisliт da је to Ьilo povodoт nekog zasedanja Ujedinjenih nacija u Londonu- i da је neko priтetio da se kralju to dogodilo тozda zbog toga sto ти Jan Masarik prica anegdote: tako је stvarno i bilo. Odevao se elegantno, ali neprotokolarno - i na prijeтe је dolazio u svetloт odelu. Prilikoт te Тitove posete Pragu ја sат о Janu Masariku uglavnoт cuo - od koтunista, cehoslovackih i nasih - о njegoviт "ekscentricnostiтa': Ali kasnije prilikoт uzvratne cehoslovacke posete Beogradu - stupao sат s njiт u razgovore, na zalost krace, i upoznao ga nesto Ьlize i saznao о njeтu nesto vise. U njeтu sam, dakako, video "burzoaskog deтokratu" u tradiciji njegovog оса: bez suтnje је u toj tradiciji Ьiо, таdа se nije angazovao u тasarikovskoj stranci narodnih socijalista, niti se pozivao na svog оса. Stavise, izbegavao је da govori о svoт ocu: hteo је da bude svoj, i Ьiо је svoj. U jednoj prilici ga је neko od nasih pripitao - zbog cega је napustio Cehoslovacku u vreтe predsednikovanja njegovog оса, а on је saljivo odvratio: Мој otac - filozof, predsednik, zivi spoтenik, ра on те vidao sато kad treba da тi da novaca ili kad sат se ljutio na njega, zazeleo sат da se oslobodiт njegove velicanstvenosti. - Jan se otisnuo u svet, u Aтeriku, gde se bavio sviт i svaciт. Ali otac је otac, ра тakar Ьiо i Тотаs Gerig Masarik, ра је brinuo i raspitivao se о sinu, а тајkа ga је i poтagala, iako је on zaradivao za sebe. Kada је sazreo i sтirio se - vratio se u doтovinu, а vec u vreтe rata, posle oceve sтrti, Benes ga је postavio za aтbasadora u Vasingtonu (Washington). Моје usko, koтunisticko gledanje na Jana Masarika nije те отеlо da uoCiт da on nije od onih prilagodljivaca iz socijal-deтokratskih i deтokratskih partija koji se sато prividno - radi zadrzavanja pristasa i svojih атЬiсiја i lagodnosti - pridrzavaju svojih nacela, а vec su se priklonili koтunistiтa. On је Ьiо za saradnju s koтunistiтa, а pogotovu sa straniт koтunistickiт vladaтa. Ali је Ьiо i za ocuvanje svog i cehoslovackog integriteta. U jednoj zdravici је priтetio: Na

nas to тоzе angazovati... - Jan Masarik је poginuo pod тisteriozniт okolnostiтa, u vreтe koтunistickog prevrata, februara 1948. godine. Da li је ubljen ili se uЬio - о tоте niti тogu, niti hocu da nagadaт. U seЬi sат siguran: diktaturu i sovjetsku doтinaciju on nije тоgао prihvatiti niti politicki preziveti - veran seЬi, veran delu i idejaтa svoga оса ... Ја sат ostao u Pragu i posle zavrsetka Тitove posete - kao predstavnik jugoslovenske partije na kongresu КР Cehoslovacke. Stanovao sат u stanu naseg aтbasadora Cerneja, а za pratioca su тi ceski drugovi dodelili studentkinju koja је dobro znala ruski. U slobodnoт vreтenu sат se таhот druzio s nasiт vojniт ataseoт Miladinoт Ivanoviceт - kao skrojenoт, izgledoт i drzanjeт, da reperezentuje nasu ratnicku saтouverenost. _ Као i svi kongresi legalnih partija, pogotovo onih na vlasti, i taj kongres КР Cehoslovacke iтао је veliki puЬlicitet: istoricaru ne Ьi koristilo, а i citaoca Ьi zastu! -

ра

165

164 :,'-:'-=-

~-

'

Milovan FJilas

Vlast i pobuna

1

~--

maralo, ako Ьih prepricavao, iz svog secanja, rad kongresa. Zadrzacu se samo na nepoznatim, zanimljivijim detaljima. Negde u Ьlizini stanovao је i Gotvald, ра sam jednog jutra, na putu za kongres, svratio kod njega - ne secam se vec zbog cega. Plav, pogojazan, crvenog pijanickog nosa, sporih kretnji, Gotvald me izgledom podsecao na trgovCice i krcmare iz severne Hrvatske i Slovenije - mozda је tom mom utisku doprinelo i to sto је imao nemacko prezime. Njegov stan i zivot su potvrdivali te spoljne, povrsne utiske о njemu. Jer u razgovoru, kao i javnom istupanju, Gotvald је Ьiо zivahan i ostrouman. Namestaj u salonu i trpezariji kod Gotvaldovih Ьiо је bogatiji ali serijski- jedino је ро vitrinama i policama Ьlistao raskosni kristal. Na zidovima su Ьile banalne, socrealisticke slike. Necu reCi da је moje saznanje vec tada Ьilo prevazislo socijalisticki realizam kao "teoriju'; ali sam se bez sumnje opirao saЬlonima i banalnostima sovjetskog slikarstva i njegovih podrazavalaca - srecom, kod nas ih је Ьilo veoma malo. Primetio sam Gotvaldu - zbog cega ne postavi kvalitetnije, modernije slike. On mi је odgovorio - da voli takve jednostavne, jasne i prijatne slike, i dodao: - Meni se ne dopadaju ovi modernisticki sasavluci, ali- protiv sam da se partija u to mesa. Pogotovu sam protiv zabranjivanja ... Razgovor је skrenuo i na koriscenje sovjetskih iskustava. Mada sam se ја - kao i ostali drugovi iz najuzeg kruga oko Тita - vec tada opirao, moZda vise nagonski nego svesno, sovjetskom komandovanju i spijuniranju, jos uvek sam smatrao dragocenim i nezamenjivim sovjetsko iskustvo i sovjetske forme u "izgradnji socijalizma': Gotvald је Ьiо drukCijeg misljenja: Sovjetski Savez је jos uvek nerazvijena zemlja. Mi smo razvijena zemlja, sa jakim demokratskim tradicijama i kod nas се socijalizam Ьiti drukciji, razvijeniji... - То su otprilike bile reci Gotvaldove ... Iz ovoga, kao i iz mnogo cega drugog, moze se zakljuciti da tada Gotvald, kao verovatno ni vecina partijskog vodstva, nije Ьiо sklon kopiranju sovjetskih formi, odnosno bezuslovnoj poslusnosti sovjetskom vodstvu. Ali Cehoslovacka, za razliku od Jugoslavije, nije bila prosla kroz revoluciju, ра ni njeno partijsko vodstvo nije bilo odlucno, а nije to moglo ni Ьiti, s obzirom na to da se nije opiralo na samostalnu, svoju revolucionarnu vlast. Na Kongresu su bile - kao i na ostalim kongresima i javnim skupovima ро Istocnoj Evropi - upadljivo istaknute slike Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina. Ali na tom kongresu КР Cehoslovacke је bila isto tako vidna i slika Т. G. Masarika. Komunistickim funkcionerima је bilo znano da је Masarik, delujuCi kod

166

sila Antante na stvaranju nezavisne cehoslovacke drzave, podrzavao intervenciju protiv boljsevika, preko cehoslovackog korpusa, sastavljenog u Rusiji od prebega i zaroЬljenika cehoslovacke narodnosti. Sovjeti i sovjetski predstavnici ocito nisu pravili pitanje oko Masarikove slike na kongresu КР Cehoslovacke. Masarikova slika је tada isticana u svim manifestacijama i - pored Benesove - u ustanovama. Ali za mene је isticanje Masarikove slike na partijskom kongresu bilo ne samo ustupanje "burzoaskim" demokratima, nego i odstupanje od ideoloske cistote. Upitao sam Gotvalda za objasnjenje, а on mi је, kao da se pomalo izvinjava, objasnio: Znate, Masarikova slika је tamo zbog toga sto on и svesti masa simbolizuje stvaranje RepuЬlike. Као i и

ostalim istocnoevropskim zemljama koje је oslobodila Crvena armija, i и Cehoslovackoj је ministarstvo unutrasnjih poslova bilo и rukama komиniste, Clana Politblroa Noseka. Ali Nosek jos nije Ьiо izgradio svoj, komunisticki policijski aparat, а ni sam nije Ьiо od onog kova od kakvog sи Ьili tadasnji balkanski ministri unиtrasnjih poslova - kaljeni kroz tamnice i ilegalnи ЬоrЬи, bezobzirno predani иcvrsCivanjи nove, diktatorske vlasti. Oslanjajиci se jos uvek na stari policijski aparat, cehoslovacke vlasti sи и obezbedivanjи Tita postupile "starinski'; na иhodani nacin: pohapsili su sve gradane jиgoslovenskog porekla. Istina, bilo је dobeglica iz rata - narocito iz "иstaske Hrvatske" и Slovackи, nad kojima vlasti nisu imale dovoljnи kontrolи. Vec prvih dana boravka nase delegacije Titu su pocela da pristizи pisma sa molЬama za intervencijи zbog pohapsenih mиzeva i oceva- najcesce staraca koji sи se vec и vreme Aиstro-Ugarske doselili и Cehoslovackи. I Тito је intervenisao kod cehoslovackih vrhova, koji sи nam objasnili da se radi о preventivnim hapsenjima, koja се trajati dok i Titova poseta ... А kad sam ја и razgovorи s Gotvaldom, vise u sali, spomenиo i to, njegova sиprиga је ispricala zgodu koja se njima desila. U Gotvaldovи vilи sи dosli policajci, interesиjиci se za nekи Jиgoslovenku. Gotvaldova supruga је bila и nedoиmici, dok nije shvatila da se radi о njenoj dvogodisnjoj unиci. Naime, Gotvaldova kci је, za vreme emigrantstva Gotvaldovih u Moskvi, bila иdata za jиgoslovenskog emigranta Durdeva, s kojim se bila vec razisla, ра је njihova kcercica, иpisana kao Jиgoslovenka, negovana kod Gotvaldovih. Inace је Kongres КР Cehoslovacke protekao и jacem naglasavanjи nacionalnih nego internacionalnih opredeljenja, odnosno и insistiranjи na demokratiji а ne na diktatиri proletarijata: ја sam to shvatio kao taktikи, иslovljenи иnutarnjim i spoljnim odnosima. Zbog toga nisam Ьiо protiv, ali ni odиsevljen shvatanji-

167

Milovan fJilas

Vlast i pobuna

~~-----------------------------

' '

ma i stavovima koji su preovladivali na Kongresu. Jugoslovenska stvarnost је bila drukcija - vec је to bila "diktatura proletarijata'; а i sam sam Ьiо opsednut "savr-

na zrtvovanje, oni se ni ро cemu Ьitnom nisu razlikovali od jugoslovenskih komunista koji su izveli revoluciju - imao sam utisak da prisustvujem nekom na-

senstvom" dogme. Ја sam predstavljao jugoslovensku partiju i na kongresu КР Francuske, juna

sem jednodusnom, vodom i vodstvom odusevljenom skupu. I isto jugoslovensko odusevljenje Staljinom i Sovjetskim Savezom.

1947. godine u Strazburgu (Strasbourg). U vozu za Strazburg (Strasbourg), stariji Francuz, doznavsi da smo Jugoslofrancuskog kapitala, u kome је ocigledno i on Ьiо akcionar. Ја sam mu s mirnom

Nesto kasnije је u Parizu boravio Molotov, na sastanku sa zapadnim ministrima о programu obnove Evrope, poznatom kao Marsalov plan (Marshallov plan). Ја sam jos Ьiо u Parizu, раје nasa ambasada izvestila sovjetsku ambasadu о mom prisustvu, te те Molotov pozvao da ga posetim.

ironicnoscu objasnio da mi nismo nacionalizovali francuski, nego nemacki kapital. Naime, Francuzi su za vreme rata prodali Bor Nemcima, i tako nas oslobodili

Bio sam i na rucku. Razgovor se delom vodio u salonu, а delom - posle rucka - u setnji parkicem ambasade. U salonu su sovjeti otvarali r~dio - da Ьi omeli

neugodnosti i obaveza prema Francuzima kao saveznicima, а kriviti Nemce za sva zla ovog sveta Ьilo је u modi i u samoj Nemackoj, а nekmoli u Francuskoj: тој

prisluskivanje, а napomenuli su da је efikasnija moderna dzez muzika, koju nisu voleli, nego klasicna muzika.

francuski burzuj је ogorceno kriknuo: Тај idiot Peten! ... Na Kongresu sam, inace, Ьiо u Ьlizem dodiru sa Etjenom Fajonom, Clanom

Molotov se najpre interesovao о mojim utiscima s Kongresa francuske КР. Ја sam mu izlozio moje kriticke primedbe, koje su se svodile na to da francuski dru-

PolitЬiroa, funkcionerom uskih, ali cvrstih pogleda. Torez је dominirao Kongre-

govi zive u iluziji da americki imperijalizam nije dovoljno kadar da im onemoguci

som, svojim izgledom i kondenzovanom i ekspresivnom frazom. Ali nije shvatao

povratak u vladu. Ali kad sam rekao da oni suvise insistiraju na "nacionalnoj politici'; Molotov me ispravio: Dobro је sto vode nacionalnu politiku, ali ta politika

veni, zasuo nas је srdZЬama zbog nacionalizacije rudnika bakra Bor, vlasnistvo

promenu koja је nastala zaostr~vanjem sovjetsko-americkih odnosa. Bas tada је pala francuska vlada i komunisti, dotada u vladi, ispali su iz nove vlade. Jer kad sam u pauzi prisao Torezu i preneo mu Тitove pozdrave, s pozivom da poseti Ju-

nije uskladena sa zemljama narodne demokratije i Sovjetskim Savezom. -Ја sam

goslaviju, on mi је odgovorio: Da, da, na jesen, ako ne budem u vladi- ali sigurno

dodao - da sam bas na to i mislio, zamerajuci francuskim drugovima "nacionalnu politiku': RazgovarajuCi dalje о toj neuskladenosti izmedu kompartija na istoku

cu Ьiti u vladi... - Nije mi se svidalo toliko "taktizerstvo" kad treba posetiti jednu

i na zapadu Evrope, Molotov је primetio da Ьi trebalo imati zajednicki ideoloski

zemlju koja se najherojskije borila protiv fasizma, а nisam ni verovao da се Torez ponovo uCi u vladu. Iz njegovog drzanja - drugom prilikom sam ga posetio i u

casopis. Ја sam napomenuo da u Parizu vec izlazi "Nova demokratija" (La democratie nouvelle), koju ureduju francuski drugovi (formalni Clan redakcije sam

njegovom stanu u Parizu - osecala se nadmenost prema Jugoslovenima: francu-

Ьiо i ја). - Ali to nije to! - uzvratio је Molotov. - Tamo nema zajednicke linije,

ski komunisti kao da su u odnosu prema nama preuzeli od francuskih zvanicnika

nego svak izlaze svoje. Potreban је ideoloski casopis s jedinstvenom redakcijom i jedinstvenim stavovima. - I ја sam se s time slozio.

nesto od nadmenosti i nipodastavanja ... Na Kongresu u Strazburgu (Strasbourg) је jako - ро mom tadasnjem misljenju prejako - podvuceno da КР vodi nacionalnu politiku: evropske, kao i istocnoevropske partije, te:lile su diferenciranju- diferenciranju, а ne suprotstavljanju

Molotov se nije rnnogo interesovao za prilike u Jugoslaviji, mada nije ostavljao utisak neobavestenog. Zanimalo ga је moje misljenje о Marsalovom planu (Marshallov plan), odnosno о pristupanju istocnoevropskih zemalja tom planu. U Beo-

Sovjetskom Savezu. Francuska partija u tome ako i nije bila najpostojanija, bila је

gradu о tome nije Ьiо zauzet stav, ali iz atmosfere i razgovora sam mogao zakljucili

- rekao Ьih - najglasnija. I ја sam se, kao i jugoslovensko partijsko vodstvo- delom iz nerazumevanja, а

da се nase vodstvo Ьiti protivu: ја sam to i rekao Molotovu. Stavise, ја sam Ьiо i protivu odlaska na sastanak о Marsalovom planu (Marshallov plan) - da se iskori-

delom iz "revolucionarne" uobrazenosti - kriticki odnosio prema francuskoj КР. Ali na tom Kongresu sam promenio misljenje, bar sto se tice srednjih kadrova, od-

sti kao triblna protivu americkog imperijalizma kao poroЬljivaca Evrope. Molotov mi је ispricao: on је, u pocetku, Ьiо sklon ucescu na takvom skupu, ali ga је Politblro

nosno funkcionerskog sloja: prekaljeni u okrsajima, uvereni u ideologiju i spremni

dezavuisao i nalozio mu da zauzme potpuno odbojan stav... Ро povratku u Beograd

168

169

Milovan f>ilas

trebalo је da letim, kao predstavnik vlade, u Moskvu, radi "ubedivanja'' Cehoslovaka, koji su bili pristali na ucesce u Marsalovoт planu (Marshallov plan). Vec је Ьiо spreтan i sovjetski avion. Ali u zadnjeт тoтentu је тој odlazak otkazan - u тeduvreтenu su Cehoslovaci popustili i odustali od svog stava... Molotov i Visinski su isli na neki koktel ili veceru ра su i теnе uzeli u kola valjda da те vrate u aтbasadu. VozeCi se kroz raskos pariskih bulevara, Molotov је priтetio, povodoт vesti о zajтu koji su Francuzi tek bili zakljucili sa SAD-oт: - Potrosice to na bordele i luksuznu robu, ра - opet kao sto је bilo ... Tih godina, naroCito 1947. godine, zaredale su se uzajaтne posete zeтalja narodne deтokratije - u tоте је Jugoslavija bila тedu najinicijativnijiт. Ја cu se i u opisivanju tih susreta zadrzati sато na оnот sto citalac ne тоzе naCi u ondasnjiт novinaтa, odnosno оnот sto sат zapazio kao znacajno ili u сети sат iтао

posebnog udela. U vezaтa s nasiт СК najinicijativniji su, rekao Ьih, bili Clanovi тadarskog СК. Oni su vise puta nezvanicno boravili u Beogradu. S Тitот, s nasiт СК, savetovali su se i о svojiт unutarnjiт pitanjiтa. Тiт sastanciтa su prisustvovali Clanovi PolitЬiroa, а katkada i drugovi (Кidric) iz odgovarajuCih sektora. Маhот Ьi se sastanak odrzao u Веlот dvoru - da Ьi se zavrsio ruckoт ili veceroт. Madariтa је bila potrebna podrska i afirтacija, раје Beograd- sve do 1948. godine - Ьiо za тadarsko partijsko vodstvo poput "druge Moskve': Те тadarske nezvanicne delegacije је predvodio, skoro bez izuzetka, sef partije Macas Rakosi. S njiт је najcesce Ьiо Gere. Delegaciju је oЬicno sacinjavala grupa od 3-4 Clana СК. Rakosi је Ьiо, zacudo, udvorljiv рrета Тitu, preтda је i sат Ьiо glasovita figura u koтunistickoт pokretu. Ali u celini su odnosi s Madariтa Ьili vеота dobri, cak srdacni. Uz Тita, Rankovica i Юdrica, i ја sат Ьiо u drzavnoj delegaciji koja је 8. deceтbra 1947. godine posetila Budiтpestu. Priтetio sат prilicno bladan prijeт Rakosijevog govora na inace тasovnoт тitingu. U vladi su jos bili socijalisti. Ali таdа su se Madari pridrzavali protokola, nije se тogla prikriti posebna Ьliskost izтedu тadarskih partijskih voda i nas. Bio је i jedan nezvanican susret izтedu тadarskog i naseg partijskog vrha: ратtiт ga ро tоте sto su na njeтu Ьili i Rajk i Kadar. Vec tada sто тi Jugosloveni, izтedu sebe, izdvajali njih dvojicu kao "dотасе" kadrove, tj. one koji nisu, kao eтigranti, dosli iz Moskve. Kadar је Ьiо povucen i cutljiv. Isticano је, kao prednost, njegovo radnicko 170

Vlast i pobuna

poreklo. Ostavljao је utisak - а za takvog је i vazio - skroтnog i postojanog i jos nedovoljno "ideoloski izgradenog'; utoliko vise sto su ostali Clanovi vodstva bili teoretski spreтni u svakoт pitanju koje Ьi iskrslo u razgovoru. Rajk је, pak, vazio za inteligentnog, osetljivog i savesnog funkcionera. Ni on nije Ьiо govorljiv- kao da је negovorljivost bila osoЬina, pre urodena nego stecena, svih tadasnjih тinistara unutrasnjih poslova u Istocnoj Evropi. Rankovic i Rajk iтali su posebne razgovore - kao тinistri unutrasnjih poslova. Та veza se unekoliko ustalila - Rajk је zvanicno posetio Beograd. Kakva је bila ta veza? Nesuтnjivo је u njoj bilo neceg posebnog, neceg veceg od izтene iskustava. Ali daleko od toga da su se Rankovic i Rajk dogov~rali kako da "podvale" Sovjetskoт Savezu i odvoje Madarsku od njega: proces protiv Rajka је zasnovan na konstrukcijaтa i izтisljotinaтa. Ali i na realnoт odnosu: Rajk је, bez suтnje, u seЬi negodovao protiv sovjetskog koтandovanja, а тi sто to osecali... Mozda је Rankovic о оvоте тоgао da kaze nesto preciznije. Ali ја drziт da је sustina u tоте da su se u Madarskoj, kao i u drugiт istocnoevropskiт zemljaтa, radala negodovanja protiv sovjetskog drzanja i postupanja - negodovanja koja su se, таlо ротаlо, okupljala i vezivala za nas. Jedan od takvih pritajenih, prigusenih nezadovoljnika Ьiо је i Rajk, i prirodno је osecao oslonac u nата. Мој је utisak da је Тito - u prvoт redu preko Rankovica - nastojao na kanalisanju tog negodovanja ka nата, sto је za njega Ьilo sато jedan od naCina jacanja svoje uloge i uloge Jugoslavije ... Sukob koji се 1948. godine izЬiti izтedu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza zacinjao se, postupno, na razniт stranaтa - u sviт centriтa istocnoevropskih zeтalja: sovjetski vrh nije ni hteo ni Ьiо kadar da se odrekne hegeтonije i obracun је za njega Ьiо jedini izbor... Nasi odnosi s Bugarskoт nikad nisu bili prirodni: bladna podozrivost se sтe­ njivala s roтanticniт, detinjastiт zanosiтa. Tezinu i pecat tiт odnosiтa davali su SrЬi i Makedonci na nasoj strani - Hrvati i Slovenci su таnје osecali citav proЬlem, ра su se u njeтu таnје i angazovali: u tоте је izuzetak Ьiо Тito koji је uvidao znacaj odnosa s Bugariтa i za Jugoslaviju i za odnose na Balkanu, а povrh toga Ьiо i eтotivno vezan za Diтitrova, buduCi da је ovaj, postavljanjeт Тita na celo partije, opredelio Тitovu sudЬinu - Тitovu ulogu i uspon. Pri tоте su Makedonci, odnosno тakedonski koтunisti, Ьivali таnје odusevljeni i vise nepoverljivi od Srba: svakako је tоте doprinosilo i bolno, ponizavajuce iskustvo iz revolucije s bugarskoт partijom, koja је svojatanjeт тakedonske organizacije fakticki zakoCila ustanak u Makedoniji. 171

rr· 1

i \i Milovan fJilas 11~:- - - - - - - - - - - - - -

;-_-1

!! '! !

i

т

Те odnose је optereCivalo i istorijsko breme cetiri rata и toku pola stoleca

nasim fabrikama, tako da је Тito u svom krugu primetio: - Dobro је da to vide, da ne misle da mi niceg nemamo ...

(1885, 1913, 1915, 1941. godine). Odnos srpskih komunista- ра i sire: srpskog naroda _ Ыо је dvojstven: uvidanje vlastitih grehova, ali i ogorcenost zbog bu-

Izbila је, u nezvanicnom razgovoru, jedino carka izmedu Dimitrova i Kolisevskog: ја sam - Citalac to vec moze i da pretpostavi - podupro Kolisevskog. Bilo

garskog neverstva i zverstava u okupacijama. Tako su Srbl smatrali - а verovatno i sad smatraju- da su sami krivi za rat 1885. godine (Ьitka na Slivnici),

је

da su podjednako krivi za rat 1913, ali da su ih Bugari - uprkos obavezama i

govora - i zvanicno i nezvanicno -

о

buducem ujedinjenju,

о

bugarsko jugo-

slovenskoj federaciji. I mada nikad о tome nije zvanicno rasprav~ano, samo se ро sebl razumevalo da се se u toj buducoj zajednici Makedoniji prikljuciti bugarski

"vecnim prijateljstvima" - napali u najtragicnijim, najsudblnskijim trenucima srpske istorije, 1915. i 1941. godine. Takvo uvidanje, takva iskrenost, mogla је . da se oseti kod Bugara samo izuzetno, i to cesce kod bugarskih zemljodelaca

deo Makedonije - Pirinski kraj. Davo i

ја

podbodosmo Kolisevskog da pripita

Dimitrova: zbog cega se na to prikljucenje mora cekati do ujedinjenja Bugarske i Jugoslavije kad vec svi priznajemo makedonski karakter Pirinskog kraja? Ја sam

nego kod komunista. S povratkom Dimitrova iz Moskve, odnosi su naglo krenuli nabolje - plima

dodao da Ьi takvo prikljucenje bilo u duhu marksistickog gledanja na nacionalno

bratstva је obecavala da се zauvek sprati omraze i nerazumevanja: prijemi kod

pitanje, а i dobar, inspirativan pocetak ujedinjenja Bugarske i Jugoslavije. Pritesnjen, zasut argumentima, Dimitrov је reagovao zbunjeno i nervozno: Ne mozemo

bugarskog poslanika, koji nije blo komunista, vise su licili na sedeljke kod "rodo-

mi to sada - burzoazija Ьi to iskoristila ... - "Burzoazija Ьi to iskoristila" - to је bilo

ljuba" iz vrhova naseg Narodnog fronta, nego kod stranog diplomate. Bugarska drzavna delegacija је stigla u Beograd 26. jula 1947. g. No znacajnije

za Kolisevskog i mene mahanje crvenom maramom, ali na koju su bili duzni da

је bilo sto ju је predvodio Dimitrov, koji је u Jugoslaviji uzivao znatnu popular-

jurisaju bugarski komunisti. Bas kad se diskusija pocela zaostravati, usao је

nost, а Ыо i omiljen u nasim partijskim vrhovima. Ја nisam prisustvovao doceku- koristio sam svoj odmor и Sloveniji za pisa-

presekao: Nije sad vreme da se о tome govori ... - Dimitrov је u "makedonskom pitanju'; tj. u priznavanju posebnosti Makedonaca isao najdalje od svih Bugara,

nje romana. Ali kada је bugarska delegacija doputovala na Вled, gde је i potpisano vise ugovora 0 saradnji, i ја sam se pridruzio nasem vodstvu ... Tada је Dimitrov

mada nije jasno koliko је to poticalo iz njegovog uverenja, а koliko iz zelje za zЬli­

Тito

i

zenjem sa Srblma i s Jugoslavijom. Svakako nije u tome bez znacaja ni to sto mu је

pricao da su ga narocito uzbudili doceci srpskih seljaka, ро stanicama ka Beogra-

majka Ьila Makedonka, а prva zena Srbljanka, ali је presudnije naslede iz balkanskih socijalistickih pokreta pre Prvog svetskog rata, koji su se zalagali za stvaranje

du, koji su se ganuto radovali sto је najzad ucinjen kraj omrazama i krvoprolicima izmedu dva susedna, dva srodna naroda: ganutost је, doista, izbljala i iz reCi i iz

balkanske konfederacije: Dimitrov је sanjario о ostvarenju ideala iz svoje mladosti. Cetrdeset osma, odnosno nasrtaj Sovjetskog Saveza na Jugoslaviju, razvejace i te

izraza Dimitrovljevog ... u razgovorima na Вledu, i nezvanicnim i zvanicnim, osecala se teznja ka posebnom, nezavisnom zЬlizavanju - ka ujedinjenju. Niko, dakako, nije ni pomi-

ideale. А sto је Dimitrov, u jesen cetrdeset osme, na kongresu bugarske partije, ostrinu svoje kritike uperio protiv KoliSevskog i mene, а ne protiv Тita - to се pre

sljao, а nekmoli govorio, о odvajanju od Sovjetskog Saveza. Ali su uduЬljivanje и

Ьiti

medusobne proЬleme i zivo nastojanje da se oni i rese sami sobom gurali i jednu i

"sporednih'; eksponiranih funkcionera iz naseg vodstva nego animoznoscu zbog

drugu stranu ka osamostaljivanju. А buduCi da jos nije Ьiо sklopljen mirovni ugovor s Bugarskom, za bugarsku vladu su sporazumi i manifestacije s Jugoslavijom

raspre na Bledu о prikljucenju Pirinskog kraja Malilas

Vec и tokи cetrdeset sedme, а narocito pri krajи te godine, jиgoslovensko

i to је Ьiо jedan od razloga sto se и Beogradи na Hodzи gledalo kao na komиni­

vodstvo - и stvari na Тitovu inicijativu i pod njegovim neposrednim nadzorom,

stu s malogradanskim opterecenjima i nasиprot njemи istican Koci Dzodze kao "radnicki kadar':

jer vodstvo, ukoliko је formalno i postojalo, fakticki је bilo privesak Titove licne vlasti - intenzifikиj~ aktivnost prema Albaniji, narocito и partijskoj, ekonomskoj

Nervozna i protivrecna, ali i иporna nastojanja Nakи Spira protivu иgovore­

Jиgoslovenski svakojaki instrиktori nastoje na иnosenjи и albanskи partijи i

nih i praktikovanih odnosa s Jиgoslavijom zaostrila sи- bez sиmnje i иz иpliv jи­ goslovenskih predstavnika - odnose и samom albanskom Centralnom komitetu.

armijи jиgoslovenskog iskиstva i jиgoslovenskog modela i na tesnom povezivanjи

Nakи Spiro је Ьiо iskljиcen iz partije i smenjen: takvoj odlиci se nije иsprotivio ni

nacionalnih ekonomija. Albanci se, sa svoje strane, i sami - bar na izgled - prilagodavajи tom иmnozavanjи i иnifikovanjи odnosa: иjedinjenje s Jиgoslavijom

Enver Hodza, bar ne javno.

i vojnoj

oЬlasti.

је, и svesti, jos иvek zivo, kao balkansko socijalisticko naslede, kao nedavno ratno

iskиsenje i kao aktuelni otpor pritiscima i intervencijama sa Zapada.

Nasav se иsamljen, optuzen za "nacionalisticko skretanje'; sto znaci - protivan zbliZavanjи dvejи komunistickih partija, odnosno dvejи soc;ijalistickih zemalja, Nakи Spiro је - и jesen 1947. godine - izvrsio samoиblstvo. I и beogradskim vr-

Sovjetska vlada nije nikad pokazivala odиsevljenje za иjedinjenje Jиgoslavije

hovima, а pogotovu и tiranskim, njegov ocajnicki gest је izazvao ne samo zаЬиnи

i Albanije, mada se nije tome otvoreno ni sиprotstavljala- sve do 1947. godine.

i иznemirenje nego i osecanje neceg kobnog i zloslиtnog- иprkos povrsnim ideo-

Nas Politblro је znao da је vec krajem 1946. godine sovjetski ambasador и Beo-

loskim objasnjenjima i tesenjima da је on Ьiо "slaЫC'; "inteligent'; "nacionalist': Organizovanje Informblroa i njegovo smestanje и Beogradи sи privremeno

gradи Sadcikov izrazavao rezerve prema jиgoslovensko-albanskim иgovorima о

saradnji i иpozoravao Albance na promisljenost. Pocetkom 1947. godine dolazi и ekonomskim pitanjima do otvorenog trvenja: Nakи Spiro, koji је Ьiо и Albaniji odgovoran za ekonomijи, izrazio је neslaganje s иgovorima iz 1946. godine о medиsobnoj ekonomskoj saradnji. Svakako и vezi s tim и Beogradи је boravila - ne secam se tacno kada, valjda

stisali i zagladili neslaganja, netrpeljivosti i nestrpljenja oko Albanije izmedи Jи­ goslavije i Sovjetskog Saveza. Cim је protekao medeni mesec ideoloskog internacionalizma - prigиsene i sиprotstavljene teznje sи bиknule s novom, nepredvidljivom neobиzdanoscи ... Тito је Ьivao sve nervozniji i росео је da роzиrије иjedinjenje s Albanijom.

sredinom 1947. godine- albanska delegacija, и kojoj је Ьiо, ako је nije i predvo-

Pred иskim krиgom oko njega on nije skrivao, а ni mogao da skrije, svoje bojazni

dio, Nakи Spiro. Razlike sи izgladene ... Ја sam tada- ne secam se kojim povodom - sиsreo Nakи Spira: on је otvoreno, navodeCi cifre, ali bez mrznje i ogorcenja,

da се nas "Rиsi" zaskociti i "zgrablti" Albanijи. Zbog toga је иjedinjenje s Albanijom, иmesto da se zasniva na dobrovoljnosti s оЬе strane, sve vise dobljalo

isticao da ekonomski odnosi, kakvi sи dotad projektovani, nisи za Albanijи ni

oЬlik jиgoslovenske penetracije. Bez ikakvog stvarnog razloga, odnosno pod iz-

dobri ni pravedni ... Ali izgladivanje razlika је bilo privremeno i prividno: otpor Nakи Spira se

govorom opasnosti za Albanijи od "grcke reakcije" i "imperijalista" иgnjezdenih и Grckoj, Тito је naredio da se pripreme dve kompletne i kompletno opremljene

nastavlja - иporedo s dvosmislenim, polиotvorenim kriticizmom sovjetskih

divizije radi иpиCivanja и Albanijи. Тime, kao i nasim ostalim vojnim poslovi-

predstavnika и Тirani, narocito ambasadora Cиvahina, protiv Jиgoslavije i jacanja

ma и Albaniji, rиkovodio је Milan Kиpresanin, koji se иЬrајао medи sposobnije,

jиgoslovensko-albanskih

odmerene i disciplinovane generale ... Ја sam, ро svom poslи, Ьiо prisиtan kad

odnosa. U kojoj meri је neslaganje Nakи Spira bilo povezano s intrigiranjem sovjet-

је Тito Kиpresaninи davao instrиkcije и tom pravcи. Radilo se о pripremama, а

skog ambasadora -ја to ne znam. Ali је nepobltno da sи оЬе aktivnosti razvijene

odlиka jos nije bila doneta: ni pripreme, ni odlиka о ириСivаnји dvejи divizija nije

istodobno i da је nas vrh Ьiо i о jednoj i о drиgoj ne samo obavesten, nego и njih i иpleten, samim tim sto је i veCina alЬanskog Centralnog komiteta stajala na gle-

razmatrana ni и Politblroи ni и najиzem krиgи oko Тita (Kardelj, Rankovic i ја). U tom krиgи је jedino Rankovic Ьiо najpod.robnije ирисеn, ЬиdиСi da је znatan

distu zЬlizavanja s Jиgoslavijom i podrzavala konkretne mere и tom pravcu. Cak i Enver Hodza, mada se na njemи primeCivalo neodиsevljenje i nepodиzimljivost:

deo posla - obavestajna slиZЬa, medиpartijske veze, odablr kadrova - spadao и njegov delokrиg. Upиceni sи, svakako, bili i vodeCi drиgovi iz Armije - Gosnjak,

188

189

~,~

________A1 __il_o_va_n__ D_il_a_s_______________

К. Popovic i S. Vukmanovic ... Bez sumnje, nije bilo mnogo onih koji su se dosecali, а jos manje onih kojih su znali о cemu se radi: teza о "spasavanju" i "odbrani" Albanije ozvanicena је i za uze krugove. А dodao Ьih - moze mi se verovati - da mi savest nije bila mirna: podredivanje Albanije se nije slagalo s ucenjem о dobrovoljnom ujedinjavanju i nepotcinjavanju drugih naroda. Istina, to nije bilo prvi put da stvarnost "koriguje" teoriju: Ьiо је to nov i veoma drastican slucaj - nas slucaj "korigovanja': А nije bila ni ugodna pomisao da Sovjetski Savez zadoblje kontrolu u Albaniji - da time "zaokoli" Jugoslaviju i spreci ujedinjenje Albanije i Jugoslavije. U svojim razmisljanjima i dvoumljenjima - znao sam - nigde nisam nazirao podrsku, ра sam se, samcit, nosio sa svojim sumnjama. Povrh svega, imao sam osecaj da manevar nece ni uspeti- toliko је iz Тita izbljala nervoza i toliko је sve radeno na brzinu. Na brzinu i nervozno, iako vreme nije islo na ruku takvom postupanju: jer to је vreme gradanskog rata u Grckoj i optuzЬi u Ujedinjenim nacijama protiv Jugoslavije zbog mesanja u taj rat, vreme intenzivnih, groznicavih nastojanja Тita i vlade na zЬlizavanju sa zemljama narodne demokratije i ucvrsCivanju svog posebnog - nezavisnog od Sovjetskog Saveza - uticaja u njima ... А da li је, u kojoj meri је moguca obmana u politici? Moguca је u sitnom, svakodnevnom postupanju. А kad se radi о velikim promenama, о zaokretima, onda - ukoliko је i stvarnost, odnosno ukupnost odnosa, "obmanjiva'; utoliko "ide naruku" obmanjivaCima. U pitanju Albanije, tada, to nije Ьiо slucaj, cak i da se "Rusi" i deo albanskog vodstva, na celu s Enverom Hodzom, nisu dosecali о cemu se radi ... U prvom broju casopisa "Albanija - Jugoslavija'; 20. januara 1948. godine, organ Drustva za kulturnu saradnju Albanije i Jugoslavije, Enver Hodza је velicao Tita i Jugoslaviju, ali i isticao da se Albanija sama oslobodila: on se, bez sumnje, dosecao, ali se "pravio lud" - jos nije imao dovoljno snage, jos nije imao osiguranu sovjetsku podrsku ...

б.

t(rajem decembra 194~. ~o.dine dosla ј~ _iz Moskve depesa u kojoj је Staljin .f zahtevao da dodem Ја, ill neko drug1 1z Centralnog kшpiteta, radi uskladivanja politike dveju vlada prema Albaniji ... Razlike su se povecavale, naroCito posle samoublstva Naku Spira, i upadljivog surovanja albanskih vrhova oko Envera Hodze sa sovjetskim predstavnicima. Sovjetski predstavnici, narocito oni u Тirani, manje-vise su otvoreno kritikovali pojedine jugoslovenske mere u Albaniji. I to s logickom uverljivoscu, kakvu politika lako nalazi - najuspesnije ona koja napipa tokove zivota: Zbog cega - isticali su sovjetski predstavnici - Jugosloveni insistiraju na mesovitim drustvima u Albaniji, а sami odbljaju takva drustva sa SSSR-om, zbog cega mnoze svoje instruktore u albanskoj armiji а traze sovjetske za svoju; otkud jugoslovenski strucnjaci u albanskoj privredi dok jugoslovenska privreda iznajmljuje strane; otkud sad Jugoslavija, i sama siromasna i nerazvijena, da razvija Albaniju itd.? ... Ali nije sasvim jasno zbog cega је Staljin naglasio bas moje ime u svom pozivu. Ја sam u svojoj knjizi "Razgovori sa Staljinom" izneo dve pretpostavke: Staljin me znao kao otvorenog coveka, а moZda је hteo i da me pridoblje za svoju politiku, utoliko pre sto sam - za razliku od Hebranga i Zujovica, na koje је vec mogao da racuna- pripadao najuzem Тitovom krugu vec od 1937. godine, odnosno od Titovog preuzimanja vodstva partije. Nikakvih posebnih instrukcija nisam doblo, buduCi da sam

Ьiо

u toku jugo-

slovensko-albanskih odnosa, а i sovjetskih "netakticnih" i "neodgovornih" rovarenja u Тirani. PridruZila mi se i delegacija Jugoslovenske armije, koju su cinili nacelnik Generalstaba

К.

Popovic i sef vojne industrije

М.

Todorovic - oni su

isli radi naoruzanja i izgradnje ratne industrije. S nama је putovao i S. Vukmanovic-Tempo, nacelnik Politicke uprave Armije - radi upoznavanja s iskustvima Crvene armije u politickom radu. Krenuli smo vozom, 8. januara 1948. ili tih dana, dobro raspolozeni i s dobrim

190

191

Milovan fJilas ,,_~~--------------

nadaтa,

ali vec i forтiranih gledista- da Jugoslavija тоrа na svoj nacin i pretezno svojiт snagaтa da resava svoja pitanja. Takva gledista- naiтe: da Sovjetski Savez ne тоzе da bude apsolutni uzor u "izgradnji socijaliz~a" - sreli sто i u Bukurestu, na veceri kod naseg ambasadora Golubovica: jedan ruтunski rukovodilac se s nата slagao, jedan је Ьiо neubedljivo protiv nas, dok su Ana Pauker, tada ruтunski ministar spoljnih poslova, i nas aтbasador pazljivo cutali. Sтatrao sат - i tada i kasnije u Moskvi - takve razgovore nezgodnim, jer sam drzao, pouzdano, da се sovjetske obavestajne sluzbe zabeleziti, ako ne i izokrenuti svaku rec. Ali razgovor se nije mogao izbeci, s obziroт na zalbe i interesovanje Rumuna, а i s obziroт na neobuzdanost Clanova nase delegacije, narocito Vukтanovica-Tempa. А i na citavoт putu bilo је pojava koje kao da је sudЬina smisljala i naтestala da Ьi podjarila nasu kriticnost: u Jasiju sovjetski koтandant se uzasava na Ьlatnja­ vost grada - kao da u sovjetskiт gradoviтa nije jos gore, sovjetska pratnja u vozu је iznenadujuce sluzbena, cak hladna, sтesne su nат ogroтne, poтpezne тe­ singane kvake na kupeiтa, а uzasavamo se nad Ьеdот cistaca vagona koji u svoт kupejcicu leze kokoske. I tugoт nas zavejava razorena, opustosena Ukrajina- dok putujeтo u Ьlistavoт, svim udobnostiтa snabdevenom vagonu sovjetske vlade. Nije proslo ni nekoliko sati ро naseт prispecu u Moskvu - bas sто s nasim aтbasadorom Vladiтirom Popoviceт pretresali novosti iz zemlje i nase izglede kod sovjetske vlade - а iz Ministarstva spoljnih poslova su telefonirali da Ьi Staljin zeleo da me priтi, ukoliko nisaт uтoran. Sta те тoglo zaтoriti u visednevnoj voznji udobnim vagonoт, u Citanju i dokolicarskiт razgovoriтa? Ali i da sат Ьiо crkao od uтora- pohrlio Ьih na Staljinov poziv: Clanovi delegacije su sa zavidljiviт zanosoт gledali na теnе, а Popovic i Todorovic su тi utuvljivali u glavu da ne izostavim pitanja zbog kojih su oni dosli. Ali u тот radovanju zbog skorasnjeg susreta sa Staljinoт bilo је i trezvenosti i promisljenosti: dvojnost u koju su bili zapali jugoslovensko-sovjetski odnosi nije те ostavljala citave noci, provedene sa Staljinoт i njegovim najЬlizim saradnicima. Odvezli su те oko devet casova uvece u Kremlj, u Staljinove kancelarije. Тато su vec bili Staljin, Molotov i Zdanov - ovaj poslednji је Ьiо zaduzen za veze sa straniт partijaтa. Posle pozdravljanja i uoЬicajenog raspitivanja za zdravlje, Staljin је, Сiт је seo za sto, presao na pitanje Albanije: А vата se uЬijaju u Albaniji Clanovi Centralnog koтiteta! То је vrlo nezgodno, vrlo nezgodno ...

192

Vlast i pobuna

Ја sam se slozio da је to neprijatno i росео da objasnjavaт: Naku Spiro se svojiт protivljenjem zЬlizavanju Albanije i Jugoslavije izolovao u vlastitoт Centralnom koтitetu... - Ali nisam do kraja ni ispricao svoju verziju, а Staljin је neocekivano izjavio: Mi nemamo nikakvih posebnih interesa u Albaniji. Mi se slazemo da Jugoslavija proguta Albaniju!- pri tоте је prste desno sake skupio i prineo ustiтa, praveCi gest gutanja. Mo:lda sат izgledao zbunjen, ali sam pokusao da Staljinove reci shvatiт kao njegovu, uoЬicajenu drasticnu saljivost. Opet sат росео da objasnjavaт: Ne radi se о gutanju nego о ujedinjenju ... - Ра to i jeste gutanje! - upao је Molotov.

А Staljin је prihvatio, opet s onim skupljeniт prstiтa: Da, ф, gutanje! Nego mi se s tiт slazemo: vi treba da progutate Albaniju, sto pre to bolje.

Atтosfera је inace bila veoma srdacna- cak је i Molotov onu tvrdnju о gutanju izrekao sa saljivom ljubaznoscu. Staljinovi gestovi gutanja i njegovo odobravanje gutanja, probudili su u meni suтnje - da s nasoт politikoт рrета Albaniji nesto nije u redu, da se ujedinjenje s Albanijom ne odvija dobrovoljno, kao sto se nije odvijalo dobrovoljno ni prikljucenje baltickih zeтalja Sovjetskoт Savezu. Ali Staljin те vratio usred tете: А sta Hodza, kakav је on ро vaseт тisljenju? - Izbegao sam jasan, direktan odgovor. А Staljin se odтah postarao da izrazi о Hodzi bas ono misljenje koje је vladalo u jugoslovenskoт vodstvu: On је тalogradanin, sklon nacionalizmu? Da, tako i тi misliтo. Izgleda da је tато najcvrsCi covek Dzodze?

Ја sam potvrdio. А Staljin је zavrsio razgovor о Albaniji: Izтedu nas nema razlike. Nego Vi licno napisite Titu depesu u iте sovjetske vlade о tоте i dostavite тi је koliko sutra. Nisaт Ьiо siguran da sат shvatio neoЬicni Staljinov nalog - da ја piseт depesu u iте sovjetske vlade, ја sат ga о tоте pripitao, а on је to isto razgovetno ponovio ... U tот trenutku sam Ьiо tim Staljinoviт poverenjeт polaskan, ali, pisuCi sutradan depesu, izbegao sат sve sto Ьi тoglo Ьiti iskoristeno protiv Тita i jugoslovenske vlade. Depesu је nas aтbasador istog dana dostavio sovjetskoj vladi. Та depesa nikada nije urucena, valjda zbog toga sto njen sadrzaj Staljinova zlokovarnost nije тogla iskoristiti: u njoj sат javio da sат primljen kod Staljina i da se sovjetska vlada slaze sa nasoт politikoт рrета Albaniji.

Тiте је glavna tета zavrsena i razgovor је skrenuo u neЬitnosti: sтestanje In-

forтЬiroa, Тitovo zdravlje i sl. Ја sат to iskoristio i u pogodnoт тoтentu ubacio pitanje орrете za jugoslovensku vojsku i jugoslovensku vojnu industriju. Naglasio

193

Milovan f)ilas --------------------------------

Vlast i pobuna

sarn da u tome nailazimo na smetnje kod sovjetskih predstavnika zbog "vojnih taj-

li ju је posedovao te veceri, kad se njom odusevljavao, ne znarn. Izgleda rni sasvim

ni': Na to је Staljin ustao, uzviknuvsi: Мi nemamo vojnih tajni prema varna! Vi ste

verovatno da је tada znao i njenu moc i njenu tajnu. Jer kad smo se Kardelj, Bakaric

prijateljska socijalisticka zemlja - rni vojnih tajni nemarno prema vama. Zatim је presa~ za radni sto, potrazio preko telefona Bulganjina i kratko nalo-

i ја, mesec dana kasnije u Moskvi sreli s Dirnitrovom, u njegovoj moskovskoj vili, Dimitrov nат је ispricao da Sovjeti vec imaju atomsku bombu, bolju od amerikan-

zio: Ovde su Jugosloveni, jugoslovenska delegacija - treba ih saslusati odmah...

ske. Pitam se: da li su vec imali bombu ili su preko Bugara hteli da nas zastrase? ...

Razgovor u Kremlju jedva ako је trajao pola sata, ра smo se nas cetvorica

Kad је dosla rec о Nemackoj, Staljin је zakljuCio: Zapadni се od zapadne Ne-

- Staljin, Molotov, Zdanov i ја odvezli na veceru u Staljinovu vilu. Na veceri su bili i Maljenkov, Berija i Voznesenski. А dok smo u holu vile

macke napraviti svoju, а mi od istocne svoju drzavu ... Тај zakljucak mi је izgledao

Zdanov i ја razgledali mapu sveta - jer se gosti jos nisu bili iskupili - pridruzio

logican i shvatljiv- premda mi nisu Ьila shvatljiva ni realna gledanja Staljina i so-

nam se Staljin: ocito mu је bilo prijatno sto sam ја zapazio okruzenje Staljingra-

vjetskih voda iz juna 1946. godine, u razgovorima s jugoslovenskom i Bugarskom delegacijom: Citava Nemacka mora Ьiti nasa! ..

da plavom, Staljinovom, olovkom. Staljin је росео da trazi Keningsberg (Konin-

Sedeli smo na kraju podugackog stola - na drugom kraju stola su bila jela u

gsberg) - prisetio se da ga treba preimenovati u Kalinjin. Naisao је na nemacka

zagrejanim srebrnim Cinijama. Staljin је sedeo sam, ali ne u celu stola - u celu,

imena i oko Lenjingrada, iz jekaterinskih vremena. Nalozio је Zdanovu: preime-

desno od Staljina, sedeo је Berija, а mi ostali pofronceni prema Staljinu. Meni s

novati- besmisleno је sto jos i danas ta mesta nose nemacka imena! - А Zdanov

leva, do Berije, sedeo је cutljivi Motolov, desno od mene Zdanov, а zatim Maljen-

је

izvukao notescic i priЬelezio. Vecera је pocela time sto је neko - rekao bih bas Staljin - predlozio da svaki

kov i Voznesenski... Zdanov је i zapoceo pricu о Finskoj - о njihovoj akuratnosti

kaze koliko је temperatura ispod nule, ра da svaki bude kaznjen s onoliko casica

је: Pogresili smo sto је nismo okupirali - sve Ьi bilo gotovo da smo to uradili. - А

votke koliko је stepeni promasio. Slab pri picu, ја sam srecom promasio za jedan

Staljin је nadodao: Da, to је bila greska- suvise smo vodili racuna о Amerikancima,

stepen, а Berija za tri: on је prokomentarisao - da је to uradio namerno, kako Ьi

а oni ne Ьi prstom makli. - Molotov је primetio: Ah, Finska - to је orasCic ...

u isporuCivanju reparacija, о visokom kvalitetu proizvoda koje isporucuju. Zavrsio

mogao popiti veCi broj casica ... Та "igra" sa stepenima bladnoce i casicama votke

Zdanov me је upitao: Imate li vi u Jugoslaviji opernog pozorista. - Zacuden pi-

pobudila је u meni "jereticku" pomisao: Eto, ljudi od kojih zavisi sudЬina sveta

tanjem, odgovorio sarn: U Jugoslaviji se opere daju u devet pozorista. - Istovremeno

vode besmislen, isprazan zivot. Tu "jeres" је pojacavala i oronulost vode: Staljin

sarn pornislio: Koliko malo oni znaju о nama, koliko malo ih interesuje nas zivot ...

је za tri godine - video sam ga poslednji put u martu 1945. godine - omlitaveo

Zdanov jedini nije pio alkohol, nego oranzadu. 1 objasnio mi је da ima obolje-

i osenilio. Dobro је јео i ranije, а sad је Ьiо halapljiv - kao da se boji da neko ne

nje srca, dodavsi podrugljivo: Mogu umreti svakog casa, ali i ziveti veoma dugo.

skloni jelo ispred njega. А pio је opreznije, manje. Njegova energija, njegove moci,

Maljenkov i Voznesenski su mahom cutali. Staljin је, u jednom momentu,

vise kao da nisu nikom Ьile potrebne, posto se rat okoncao. Jedino је u oporosti i

istakao da se moraju povecati plate nastavnom osoЬlju - i Voznesenski se slozio.

sumnjicavosti - kadgod se neko ne Ьi slozio s njim - ostao isti, cak i osetljiviji.

Slozio se isto tako kad mu se Staljin obratio pitanjem - da li se mogu namaCi

Razgovor је vodio Staljin, ali i drugi su u pogodnom momentu mogli ubaciti temu: ро pravilu se na drugu temu ne Ьi prelazilo dok se prva ne Ьi iscrpla. Teme је najcesce pokretao Staljin- ро nekom Ьizarnom redu, u kome su se aktuelnosti

i komplikovani proЬlemi smenjivali s prepricavanjem anegdota. Staljin nije skrivao divljenje prema atomskoj bomЬi: Mocna stvar! - uzviknuo је dva-triput ... Cesto је citirana Staljinova izjava da atomska bomba impresionira

jedino ljude slabih zivaca - kao da је on potcenjivao atomsku bombu. GuЬi se, pri tome, iz vida da Sovjetski Savez to oruzje nije posedovao kad је on dao tu izjavu. Da 194

sredstva za kanal Volga - Don, u tek usvojenom Petogodisnjem planu. I ја sam pokrenuo dva, teoretska pitanja - zanimalo me, mublo те da doznam Staljinovo misljenje о njima. Prvo se ticalo razlikovanja "naroda" i "nacija": u marksistickoj literaturi nije Ьilo formulacija koje Ьi jasno odredivale tu razliku, а Staljin је vazio - zbog svog

dela "Marksizam i nacionalno pitanje'; pisanog pre Prvog svetskog rata - kao najvisi znalac nacionalnog pitanja. Na moje pitanje, upao је Molotov: То је jedno isto - narod i nacija. 195

Milovan f>ilas

Vlast i pobuna

Ali Staljin se nije slozio: Ne, kojesta! То su razlicite stvari! Nacija - to vec

tоте, dolaziт do zakljucaka da su Staljina na takav, kritican, "revizionisticki" stav

znate sta је: proizvod kapitalizтa s odredeniт karakteristikaтa, и naciju spadaju

рrета Marksu i Engelsu vise navela prakticna, tj. drzavnicka iskustva, nego cisto

sve klase, а narod - to su radni ljudi odredene nacije, odnosno radni ljudi istog

teoretska razтisljanja: ako Sovjetski Savez treba da bude- а on је, рrета Staljinu

jezika, kulture, оЬiсаја. Тот prilikoт је Staljin uzvratio na тојu pohvalu "Marksizтa i nacionalnog

to Ьiо i jedino је on to тоgао Ьiti i u buducnosti - vodeca sila socijalizтa, njeтu

pitanja" kao izuzetnog, jos uvek aktuelnog dela: Тато је izlozeno Iljicevo - Lenji-

usvajanje Lenjina kao ispravnijeg, proverenijeg od Marksa ...

тоrа pripasti prioritet u teoriji, odnosno u njenoj ispravnosti, а to prakticki znaci

Staljin те iznenada - vec pred kraj sedeЏke - upitao zbog cega u naseт СК

novo gledanje, Iljic је knjigu i redigovao. Drugo pitanje se odnosilo na Dostojevskog: od rane mladosti sат sтatrao

nета Jevreja. Objasnio sат: kod nas nета mnogo Jevreja, vecinoт su pripadali

Dostojevskog za najveceg pisca тodernog doba i nikako nisaт uspevao da uskla-

srednjoj ldasi, Pijade је jedini Jevrejin Clan СК. Staljin se prisetio: Pijade, тali, s nao-

diт u seЬi njegovo zapostavljanje u Sovjetskoт Savezu, preтda sат Ьiо protivu

carima? Da secam se, Ьiо је kod теnе. А kakva је njegova funkcija?- Clan СК, stari

njegovih politickih ideja. Staljin је i to jednostavno objasnio: Veliki pisac i- veliki

koтunist, potpredsednik Prezidijuтa, prevodilac "Kapitala" - objasnjavao sam.

reakcionar. Mi ga ne objavljujeтo jer lose utice na omladinu. Ali, veliki pisac! Povodoт Gorkog - Staljin se nije slozio sa тnот da је "Zivot Кliта Saтgi­

А kod nas и Centralnoт koтitetu nета Jevreja!- prekinuo те Staljin, izazi-

vacki se sтejuCi: Vi ste antiseтiti, i Vi Dilas, i Vi ste antiseтit!

na'' Gorkijevo najznacajnije delo, kako ро тetodi tako i ро dublni slikanja ruske

Shvatio sат da те Staljin izaziva- da se izjasniт о Jevrejiтa. Sтesio sат se

revolucija. Staljin је rekao: Ne, najbolje stvari su ти one koje је ranije pisao: "Gra-

i cutao - nikad nisaт Ьiо antiseтit, ali nisaт hteo da se suprotstavljaт Staljino-

dic Okurov'; pripovetke, ра "Fота Gordjejev': А sto se tice slika ruske revolucije

voт antiseтitizтu.

u "Кliтu Saтginu" - tато iта vrlo таlо revolucije ...

I Staljin је ubrzo napustio tu teтu.

Vece nije proteklo bez prostakluka, Berijinog. Posto su те naterali da probam

Staljin је istakao i dva savreтena sovjetska pisca - jedan је Ьiо zena, kad se

"percovku" - votku s ljutoт paprikom, Berija је, cereCi se, objasnio da to lose utice na

povela rec о Solohovu. Zdanov је ispricao Staljinovu opasku povodoт knjige

polne zlezde - on је upotreblo najprostackije izraze. Pri tоте те Staljin napregnuto

ljubavnih реsата К. Siтonova: Trebalo је staтpati sато dva priтerka - jedan

posтatrao, podgusen sтеhот - ali se uzdrzao od sтejanja, zbog тој е kiselosti.

za nju, drugi za njega! - na sta se Staljin тuklo nasтejao, uz grohot ostalih.

No i bez tog incidenta, atтosfera је u toku citave te sestocasovne veceri iтala

Zdanov је ispricao, s podsтesljivoscu, da su lenjingradski funkcioneri njegovu

и sebl nesto тuklo i napregnuto, nedoreceno. Ја sат slutio, opazao- tek-tek ра

kritiku Zoscenka shvatili tako sto su оvоте oduzeli karte za snabdevanje, ра su

се poceti kritika Тita i jugoslovenskog СК. I u тeni је rastao, тuklo, otpor i od-

iz Moskve intervenisali da to ne rade. Neko је - cini тi se da sат to Ьiо ја - spoтenuo zivu valjanost Marksovog

тeravao sат i podesavao svaku rec. Као uzgred - da Ьih unapred ucvrstio svoju

poziciju, nekoliko puta sат istakao Тita i svoj СК.

i Engelsovog pogleda na svet, na sta је Staljin priтetio - kao neko ko је о tоте

Talilas

Vlast i pobuna

··- - - - - - - - - - - - - - - А

pomocnici su ga, uz laskanja, razuveravali. Zatim је pustio plocu u kojoj је koloraturno izvijanje pevacice pratilo psece zavijanje i lavez. Staljin se preterano smejao. Ali i ostali. Sem mene. Primetivsi moju nelagodnost i neshvatanje njihove razonode, Staljin је zaustavio plocu, skoro se izvinjavajuCi: Ne, ipak је dobro smisljeno, davolski dobro smisljeno ... Тime se vece kod Staljina i zavrsilo. Nismo cekali vise od dan-dva, а pozvali su nas u Generalstab - da izlozimo svoje zahteve. Sastanak је vodio Bulganjin, okruzen visokim strucnjacima, medu kojima је Ьiо i nacelnik Generalstaba marsal Vasiljevski. Najpre sam ја uopsteno izneo nase potrebe, da

Ьi

ih

К.

Popovic i М. Todorovic detaljnije obrazlozili: jugoslovenski

zahtevi su mi izgledali preterani, narocito u pogledu izgradnje nase ratne industrije i ratne flote. О tome је bilo razgovora i u vozu, ali kako је sve bilo utanaceno s Тitom u Beogradu - na tome је ostalo. Sovjetski oficiri su postavljali pitanja, uduЬljivali

se i belezili, ali se nisu izjasnjavali.

Izgledalo је da је, ipak, sve krenulo s mrtve tacke, utoliko pre sto su К. Popovic i М. Todorovic i iducih nekoliko dana odrzavali sastanke s vojnim strucnjacima. Ali vec posle desetak dana sve

је

zastalo,

а

sovjetski funkcioneri su nam

natuknuli da su "nastale komplikacije" i da moramo cekati. Dosecali smo se, dakako, da se radi о komplikacijama izmedu Beograda i Moskve. Pocelo је uЬijanje vremena ро muzejima i pozoristima, u setnjama i caskanjima. А time se produЬljivao i nas kriticizam sovjetskih strulilas

1

.~-------------------------------------

1

svetu ... U Кini је drugi slucaj, odnosi na Dalekom istoku su drugaciji ... Istina, i mi

Vlast i pobuna

mozemo da pogresimo! Eto, kad se svrsio rat s Japanom, mi smo pozvali kineske

slagali, za vreme tih moskovskih iskusenja: svak је emotivno reagovao na svoj naCin ...

drugove da se dogovorimo kako Ьi oni nasli modus vivendi s Can Кај Sekom.

I mada Kardelj potvrduje to slaganje, on је - godinu-dve pre svoje smrti - izjavio

Oni su se na recima. slozili s nama, а kad su stigli kuCi, radili su р о svome: skupili

da sam mu ја ро izlasku iz Krernlja rekao: Sad moramo da se ujedinimo s Bugarskom!

snage i udarili. Pokazalo se da su u pravu oni а ne mi... Ali u Grckoj је drugi slucaj

- То је sasvim verovatno. Ali nije tacan - srnisljen је prema kasnijoj, izmenjenoj i

- ne treba se kolebati, nego smiriti grcki ustanak ...

aktuelnoj situaciji- njegov odgovor meni: Bas sada to ne Ьi smeli da uradimo... - Jer

Sta li је navelo Staljina da bude protivu ustanka u Grckoj? Verovatno nije Ьiо naklonjen stvaranju jos jedne komunisticke drzave na Balkanu - dok ni stvorene jos

rni smo se tu u Krernlju, u Staljinovom predsoЬlju dogovorili s Bugarima da se vec sutradan nademo radi pripremnih razgovora о buducem ujedinjenju.

nisu bile podredene, а jos vise је zazirao od medunarodnih komplikacija - dok se So-

I doista је tako i bilo. ОЬе delegacije su se okupile na rucku u vili Dirnitrova- Di-

vjetski Savez jos nije oporavio od guЬitaka i razaranja. А sto se tice Kine - takode za-

rnitrov је zadrzao vilu izvan Moskve, koju је imao na raspolaganj~ dok је Ьiо sekretar

ziranje od sukoba sa Zapadom, u prvom redu sa SAD-om, а verovatno i zaziranje od

Kominterne. Nismo ulazili u detalje buduceg ujedinjenja, nego se dogovorili da se

stvaranja jedne revolucionarne drzave koja svojim novotarijama, svojom velicinom i

ро tom pitanju ozive kontakti izmedu Beograda i Sofije... Ni posle naseg povratka

samostalnoscu, moze da bude uspesan, nesavladiv suparnik Sovjetskom Savezu.

u Beograd nije bilo nicijeg, ра ni Titovog, prigovora oko ujedinjenja s Bugarskom i

Diskusija

је

jenjavala,

ра је

Dimitrov pokrenuo pitanje ekonomskih odnosa

sa SSSR-om. Ali Staljin nije popustao:

О

tome cemo razgovarati sa zajednickom

Kostovu - na primedbu о nepodobnosti, za Bugarsku, ugovora о tehnickoj

pomoci, Staljin је odvratio kratko: Predajte belesku ("zapisocku") Molotovu. је

sovjetska, Staljinova prinuda dosla umesto negdasnje romanticne dobre volje... Na rucku kod Dimitrova vladala је Ьliskost kakve ranije nije bilo izmedu nas

bugarsko-jugoslovenskom vladom. А

Albanijom, mada se opa:lalo i da је odusevljenje za to jenjalo - samirn tim sto је sad

јој

i Bugara - Ьliskost pritesnjenih i ugnjetavanih. Na tom rucku је Dimitrov i ispricao, kao u poverenju, da Sovjetski Savez ima atomsku bombu, bolju od americke.

se

Kostov је pokusao da nam se priЬlizi. Ali mi za to nismo pokazali razumevanje ...

dodeli Somalija: Jugoslavija nije sklona tom zahtevu. Staljin је izrazio suprotno

Ni tada, ni kasnije. Cak ni kad је Kostov suden i poguЬljen: u nasim vrhovima bilo

Kardelj

pripitao kakav stav treba zauzeti prema zahtevu Italije da

ра је

је

upucen odgovor u tom smislu. Svoje

se uvreZilo neizmenjivo uverenje da је Kostov protivnik Jugoslavije, sklon veliko-

gledanje је Staljin motivisao: Nekad su carevi, kad nisu mogli da se pogode oko

bugarstvu. I nasa obavestajna sluZЬa је, za vreme sudenja Kostovu, davala pogres-

plena, davali spornu teritoriju najslaЬijem feudalcu, kako Ьi је kasnije u zgodnom

ne i konfuzne podatke i procene, tako da Kostova ni nasa propaganda nije uzela u

momentu oteli od njega ...

zastitu, premda је on to zasluzivao, ako nicim drugo а ono svojim izuzetnim, he-

glediste,

pripitao Molotova da li

Na kraju sastanka Staljin је prizvao, kao pokrice, Lenjina i lenjinizam: I mi, ра

rojskim drzanjem i u tamnicama bugarskog cara i u staljinskim dusegupkama ... I

se

Dimitrov је, bez sumnje, znao i osecao sto i mi. IspracajuCi nas, pred vilom, rekao

cak i posvadali oko neke stvari; ali posle Ьismo sve prodiskutovali, utvrdili stavo-

је, kao usputno: Ne radi se tu о kritici mojih izjava, nego о necem drugom ... Uvece, toga dana ili sutradan, Kardelja su iz pozorista izvukli da potpise s Molotovom - prema Staljinovom nalogu sa sastanka u Kremlju - ugovor о konsultovanju u spoljnoj politici. I kao sto је ugovor Ьiо bez obrazlaganja, potpisivanje је bilo bez ceremonijala. Ali Kardelj је potpisao na pogresnom mestu: sovjetski cinovnici su to otkrili, раје sutradan morao da ide na novo potpisivanje. Posle tri-cetiri dana odvezli su nas u zoru na aerodrom Vnukovo i smestili u avion za Beograd - bez ikakvih protokolarnih pocasti. Bili smo nerazgovorni i umorni. I uzeljeni domovine.

Lenjinovi ucenici, mnogo puta smo se razmimoilazili sa samim Lenjinom, ve i - isli dalj е. Sastanak је trajao oko dva sata.

Ali ovoga puta nas Staljin nije pozvao u svoj dom na veceru: osecao sam, zbog toga, zalost i prazninu - kako zbog sentimentalnog, idolatrijskog odnosa prema Staljinu, tako i zbog izneverene nade da Ьi, na gozЬi, napetost omeksala, а nesporazumi se razjasnili, ako ne i izgladili. U autu, napolju,

росео

sam da izrazavam

Kardelju i Bakaricu svoje ogorcenje sastankom, ali Kardelj mi

је,

potisten, dao

znak da cutim. Bio је to, za mene, znak da se slazemo - kao sto smo se u svemu

206

207

Vlast i pobuna .~---

8.

ako је jugoslovensko vocistvo - ро nasem povratku u Beograd - bez mnogo raspre i s jos manje volje prihvatilo Staljinove naloge, odnosi sa Sovjetskim Savezom ne samo sto se nisu smirivali, nego su se iz dana u dan zaostravali: sovjetske mere, sovjetski pritisci su se reciali s toliko bezocnom neocekivanoscu da su - umesto izazivanja zabune i panike - izazivali treznjenja i otpore: tako su i nas boravak u Sovjetskom Savezu i sastanak nase i bugarske delegacije sa Staljinom u Kremlju postali ne samo vrelo opozicionarskog prepricavanja, nego i borbenog mobilisanja. Istovremeno smo se, narocito u propagandi, i dalje s groznicavom nepokoleЬljivoscu drzali prosovjetske linije - odusevljavali se februarskim preokretom u Cehoslovackoj, "demaskirali" "grcke provokacije" prema Albaniji, negodovali sa sovjetskom vladom zbog "nezakonitih" odluka zapadnih vlada о Nemackoj ... А strane novine, npr. "Figaro" (Le Figaro), vec 12. februara su zabeleZile da u Rumuniji skidaju Тitove slike. I dok је Vukmanovic-Tempo drzao uoЬicajene, klisetizirane slavospeve povodom godisnjice Crvene armije - istog dana, 28. februara, u Тirani sovjetski otpravnik poslova Gagarinov prihvata zdravicu u Тitovo zdravlje samo ukoliko Тitov rad јаса demokratski front u svetu. А sto је najdrasticnije, sovjetska vlada odЬija da prosiri i produzi trgovinski ugovor - iako је Mikojan to оЬесао meni i Crnobrnji na sastanku u Moskvi, iako preko 50% nase spoljne trgovine ide u istocnoevropske zemlje, u najvecoj meri u Sovjetski Savez ... Sem tih i drugih neskrivenih, zvanicnih neslaganja i pritisaka, Ьilo је - kao sto to uvek Ьiva kad se odnosi izmeciu drzava zaostravaju - i onih sitnih, na izgled nevaznih, koji izЬijaju iz ovog ili onog izraza, iz drzanja predstavnika, iz protokolarnih nijansi, а pogotovu iz kritickih prisecanja i saznanja. U najuzem krugu oko Tita vec smo tada, desetak dana ро nasem povratku iz Moskve, postali oprezni i prema ideji ujedinjenja s Bugarskom i Albanijom - tog starog ideala balkanskih socijalista i demokrata jos se nismo otresli, ali smo ga vec podreciivali

I

promisljenoj politickoj praksi. 208

U najvecoj meri su bas takvi odnosi sa Sovjetskim Savezom naveli Tita da sazove sednicu prosirenog PolitЬiroa: "prosirenog'; jer su samo bila cetiri Clana PolitЬiroa (Тito, Kardelj, Rankovic i ја), ali su na vaznije sastanke, ukoliko su se odrzavali, pozivani i drugi uticajni, najodgovorniji drugovi (Pijade, Gosnjak, Zujovic, Neskovic, Vukmanovic-Tempo, Vlado Popovic, Кidric, Popivoda), mada nisu bili kooptirani, ра prema tome formalno nisu jos ni bili Clanovi PolitЬiroa. Dnevni red te sednice su cinila sledeca pitanja: izvestaj Kardeljov i moj о razgovorima u Moskvi, izvrsavanje Petogodisnjeg plana, armija i vojna industrija, federacija s Bugarskom. Najpre је Тito izlozio ekonomska i druga neslaganja sa sqvjetskom vladom. Zadrzao se, napose, na sovjetskom odЬijanju da potpisu trgovinski ugovor, kvalifikujuCi to kao ekonomski pritisak na Jugoslaviju. Spomenuo је sovjetsko podjarivanje Albanije protiv nas i odЬijanje da se naoruza nasa armija - pod izgovorom da nama nije ni potrebna jaka armija, buduCi da је tu sovjetska kao zastitnik. Zakljucio је - da su odnosi sa Sovjetskim Savezom zapali u corsokak. I dodao, neocekivano i pateticno: Ја cu podneti ostavku, ako oni nastave s takvom politikom prema nama ... MoZda је neko izmeciu nas Ьiо toliko naivan i tu Тitovu "pretnju" shvatio ozbiljno: znam za sebe da nisam. Тito је to ubacio da Ьi isprobao drzanje prisutnih - nece li se naCi i takvi koji се ostavku odobriti kao najpametniji izlaz. Ali smo svi - skoro svi: sem Zujovica, koji је upadljivo cutao - u jedan glas ustali protiv takve namere. I Тito nije to vise ni spomenuo. Zatim је Kardelj izlozio sadrzinu nasih razgovora sa Staljinom, podvlaceCi da је Staljinov naCin Ьiо grub i potcenjivacki. Istakao је i da Ьi ujedinjenje s Bugarskom- u datim, nejasnim i prinudnim, uslovima- Ьilo pogresno i za nas opasno. Zatim sam ја procitao izvestaj - vec spomenut u ovoj knjizi - о svom boravku i boravku delegacije u Moskvi. Izvestaj је delovao ubedljivo, а citirana izjava Mikojana - da se on ne bavi poklonima nego trgovinom, izazvala је gorko smejanje i postala poslovicna. Vukmanovic-Tempo је izneo da sovjeti ne shvataju proЬleme nase armije i da nastoje podrediti armije istocnoevropskih zemalja. Кidric је izlozio teskoce u ekonomskim odnosima, posebno se zadrzavajuCi na sovjetskom odЬijanju potpisivanja trgovinskog ugovora. Кidric је naglasio da moramo ekonomski iCi svojim, nezavisnim putem, jer se neslaganja sa sovjetima mnoze i postaju za nas sve rizicnija. 209

Milovan fJilas

Vlast i pobuna

,с-----------------

Milovan f>ilas s jednim od najЬiizih osobnih prijatelja Svetozarom Vukmanovicem-Tempom. Uspjesnom otporu Jugoslavije SSSR-u Ьitno је pomogla cvrsta sloznost rukovodece partijske jezgre - Тito1 Kardelj, Rankovic, f>ilas. Njima su se bez kolebanja odmah pridruzili clanovi"prosirenog Politblroa": Boris Кidric, Svetozar Vukmanovic-Tempo, Mosa Pijade, Vlado Popovic, lvan Gosnjak i Krsto Popivoda, а zatim i velika vecina clanova sredisnjeg i repuЬiickih centralnih komiteta.

istupanja sa sastanaka СК, nego i iz privatnih razgovora. Meni је citirao da sат nekoт prilikoт odvalio to i to - nekи glиpost, na sta sат ти ја odvratio, podrи­ gljivo: ljиdi ЬrЬlјаји svakakve besmislice, jer rеаgији spontano na iтpulse i neoformljena stanja, ali to ne Ьi trebalo nikog da obavezиje - оЬаvеzији jedino javne reCi i иsvojene odluke ... Те sveske belezaka је Zиjovic kasnije - kad sи Staljin i Molotov и svojiт pisтiтa zaostrili odnose sa nasiт СК - predao "na cиvanje" sovjetskoт aтbasadorи Lavrentjevu ...

na razlicitost

Otudivanje Zиjovica od vodecih drиgova i vodstva zapazeno је Ьilo odranije. А njegovo sиzdrzano, cиtljivo i zaтisljeno drzanje na tот sastankи bilo је

gledista izтedи nas i sovjeta и razvitkи

иtoliko neprijatnije i izazovnije zbog иzurbanog, detaljnog bel~zenja onog sto sи

socijalizтa

drиgovi govorili: и иskот krиgи је to drzanje i koтent~risano, kao nesитnjiv

Diskиsija је skrenиla

kod nas i и svetu. Kardelj је podvukao da nasa politika рrета Sovjetskoт Savezи ostaje neizтenjena, ali da sи

ocita dva gledista, sovjetsko i nase,

о razvitkи socijalizтa: тi sто

za ravno-

pravnи saradnjи socijalistickih drzava, а sovjetski vrhovi za prosirivanje uloge i

znak da се se Zиjovic pridrиziti sovjetskoj vladi protivu svoje vlade, и kojoj је on Ьiо тinistar finansija, odnosno protivи svojih partijskih i ratnih drиgova.

иticaja sovjetske drzave ... U jednoт trenиtkи је Kardelj иzviknиo, kao za sebe:

Na sednici је zakljиceno i da se njen sadrzaj сиvа и najvecoj tajnosti. I od sovjetskih predstavnika - da ne Ьi Ьilo krivih tuтacenja i pogorsavanja odnosa.

Do davola, oni iтаји svojи, а тi svojи drzavu! ... U diskиsiji о ekonoтskiт pitanjiтa Кidric је, ne slиcajno, иkazao na znacaj

Ali Zиjovic је, bez sитnје, otkrio sovjetskoт aтbasadorи Lavrentjevu istupanja i zakljиcke sa te sednice. Drukcije se ne тоgи objasniti иbrzane i neoceki-

stednje, ра predlozio и tоте i konkretne теrе. Ali, таdа akиtno i vеота vazno и sklopи otpora Sovjetskoт Savezи - to pitanje је и datoj situaciji bilo sporedno:

vane теrе koje је и таrtи podиzela sovjetska vlada protivu Jиgoslavije: povlace-

ekonoтija је иstupala, podredivala se "cistoj politici'; jer је njen иspeh Ьiо pret-

pisтo

postavka i иspeha ekonoтije. Kad је pocela diskиsija о federaciji s Bиgarskoт, Тito је, slazиCi se s tот ide-

U теdиvrетеnи - izтedи sednice prosirenog Politblroa od 1. тarta i povlacenja vojnih instrиktora - и naseт vrhи је cvrscao otpor i buktala ideoloska

joт, izrazio i rezerve, ocito podstaknиt stanjeт odnosa sa sovjetiтa: То Ьi Ьiо

rasprava: kakva је priroda sovjetskog sisteтa, sta se to zblva и kотиnizти, zar

trojanski konj и nasoj partiji i nasoj zeтlji ... Rankovic i ја sто takode izrazili rezerve рrета иjedinjenjи s Bиgarskoт,

је i socijalisticki Sovjetski Savez iтperijalisticka sila? А da је doista i bilo tako,

иkаzијиСi i na nejedinstvenost bиgarske partije. Uz to sат ја podvиkao: da se so-

raspraтa s Kardeljem, Кidriceт i jos ponekim, nego i и direktivi kоји тi је Тito

vjetska vlada nece zaиstaviti na ekonoтskoт pritiskи na nas, jer se radi о nесет dиЬlјет - о slobodnoт razvitkи socijalizтa ili razvitkи socijalizтa prosiriva-

dao pred тој odlazak na proslavu stogodisnjice Madarske revolиcije od 1848. godine i и tvrdokornoт stavu koji sат tот prilikoт iтао.

njeт

Delegacija za proslavu Madarske revolиcije od 1848. godine, kojoj sат Ьiо na сеlи, krenиla је za Pestu 13. тarta, aиtoтobiliтa. Dan ili dva pre toga iтао sат

sovjetske drzave. Posle diskиsije о vojniт pitanjiтa, sednica је zakljиcena. Sednica је odrzana и Тitovoj vili, и Rитиnskoj 15 i to - ako те secanje ne

nje vojnih instrиktora 18. тarta, civilnih strиcnjaka 19. тarta, detaljno "kriticko" Molotova i Staljina 27. тarta.

nalaziт potvrdи ne sато и svoт ратсеnји - и dиgotrajniт, najcesce nocniт,

vara- posle podne, а trajala је podиze, oko 3-4 sata. Istupali sи svi prisиtni, тa­

razgovor s Тitот. Iz agencijskih vesti sто znali da се sovjetskи delegacijи predvoditi тarsal Vorosilov, ра тi је Тito rekao: Znas, ako Vorosilov trazi da razgova-

kar s opaskaтa. I svi sи Ьili saglasni и otporи i neтirenjи. Svi sет Zиjovica, koji

ra s tоЬот- razgovaraj. Moze to Ьiti od koristi. Ali nетој da se ponizavas ...

se nije javio za rec. Ali је, ро оЬiсаји, vodio detaljne beleske ... On је ta belezenja росео и ratи.

210

Vec је iтао nekoliko svezaka tih belezaka, а belezio је ne sато

Rankovic тi је, pak, rekao da тogu и Pesti da se osloniт na Lazu Brankova, viseg sluZЬenika и aтbasadi, koji је vodio i obavestajne poslove. Ја sат Brankova 211

Milovan f>ilas

inace povrsno poznavao, а znao sam, dosecao sam se i kakva su njegova zaduzenja. BuduCi da је Brankov Ьiо iz Vojvodine, govorio је tecno madarski. Na svecanom zasedanju madarskog Parlamenta i ја sam govorio. Imajuci na umu Marks-Engelsovu zestoku kritiku hrvatskih i srpskih intervenata protivu Madarske revolucije, а nastojeCi da se umilim savremenoj Madarskoj - ја sam preostro, jednostrano i neistoricno napao hrvatske i srpske intervente. Ali sam istovremeno - to se kosilo s Marks-Engelsovim proricanjima о neminovnom iscezavanju nasih naroda kao ropskih - podvukao "da је stvar slobode i napretka ne samo povezana s njima (tj. s narodima Jugoslavije) nego, da tako kazem, istovetna s njihovim opstankom kao naroda': .. Cak mi је i Clan madarskog PolitЬiroa Revaj, moj agitpropovski pandan u Madarskoj, primetio da sam preterao, jer treba sagledati i drugu, madarsku stranu, koja је svojim nacionalizmom i netolerantnoscu prema Hrvatima i Srblma podjarila intervenciju. Bez sumnje је Revaj mnogo bolje znao istoriju Madarske revolucije, ali ја sam mu na njegovu primedbu uzvratio - da је njihova, madarska duznost da to kazu, а da ја vrsim svoju duznost ... Ali znacajnije - а verovatno i upadljivo! - bilo је sto jedino ја nisam pomenuo Sovjetski Savez kao oslobodioca Madarske, cal< ni u zavrsnim parolama koje su glasile: "Zivjela demokratska i nezavisna Madarska RepuЬlika! Zivjelo prijateljstvo i saradnja nove Jugoslavije i nove Madarske!" Iz madarskih komunistickih voda izbljala је mukla bladnoca u odnosu na mene, nepobltna i utoliko upadljivija sto su oni do tada prema nasem vodstvu ispoljavali nametljivu srdacnost: ocito su Ьili obavesteni о kvarenju nasih odnosa sa sovjetima - ocito su se vec Ьili i opredelili. I ја sam se prema njima postavio u sluZЬenu, zakopcanu pozu. Prema svima, sem prema pratiocu, priprostom i otvorenom borcu iz Spanije: zao mi је sto sam zaboravio njegovo ime. Ali sam razgovarao s Brankovom otvoreno - raspitivao sam se vise о drzanju pojedinih madarskih voda prema nama i sovjetima, nego о prilikama u Madarskoj. Primecivao sam kod Brankova neku suzdrzanost i smetenost: moZda to i nema veze s njegovim kasnijim drzanjem u Rajkovom procesu, u kome је Ьiо glavni "krunski svedok" protivu Rajka i Jugoslavije, ali i ne iskljucujem da se on vec tada "kolebao" ako nije Ьiо i "zavrbovan': Razgovori s Brankovom, obavljani u toku razgledanja Peste - zazirao sam od prislusnih aparata u mom apartmanu, u hotelu "Gelert'; gde sam Ьiо smesten - nisu mi otkrili bas nista sto nisam vec '

l

znao ili uocio.

212

Vlast i pobuna Madarsko partijsko i drzavno vodstvo је proslavi cetrdeset osme pridavalo veliki znacaj, bez sumnje radi toga da Ьi time prikazalo sebe kao naslednika patriota i demokrata iz slavnih, iz nezaboravnih dana. Ali ono је u tome bilo ograniceno i ogranicavalo sebe - ро mom tadasnjem misljenju - vise nego sto је moralo: precutkivano је da је Madarsku revoluciju od 1848. ugusila carska Rusija, а isticana oslobodilacka i bratska uloga Sovjetskog Saveza. Proslava је, zbog svega toga, bila vise deklarativna i Ьlestava, nego spontana i uverljiva. Stavise, otkriven је na tvrdavi Budi- na najistaknutijem i najlepsem mestu u Pesti- spomenik Crvenoj armiji, а ne ni cetrdeset osmoj, ni Madarskoj komuni 1919, ni pomorenim madarskim revolucionarima. Sve to, i stosta drugo, ја sam zapazao - svakako u poostrenom i povecanom vidu, s obzirom na napete i zloslutne odnose koji su sazrevali izmedu Jugoslavije i sovjetske vlade ... Nisam odoleo а da Rakosiju, kraj kojeg sam se nasao prilikom otkrivanja spomenika Crvenoj armiji, ne uzvratim na njegovo pitanje - kalilas -~-------------------------------

vio. Tako је postupano i u drugim, zamasnijim slucajevima - о tome се jos Ьiti govora: time su Clanovi Politblroa i СК zaskakani, stavljani pred svrsen cin: ako Ьi se kogod usudio da predlozi drukCije, Ьlaze resenje, zapadao је u situaciju da bude prekoren, ako ne i optuzen, za "oportunizam" i naklonost prema "neprijatelju': Time ne mislim reCi da Ьi ovaj ili onaj drug - pogotovu ne mislim to za samog sebe, jer ја sam Ьiо za rasciscavanje odnosa s Hebrangom i Zujovicem - zauzeo "Ьlazi" ili "razboritiji" stav. Тitova autokraticnost је, doduse, bila u opadanju. Ali njegova uloga је porasla: od njega, bas zbog njegove autokratske vlasti, zavisio је, mozda vise nego i od samog СК, tok sukoba sa Sovjetskim Savezom... Sastav i disciplinovanost СК је Ьiо takav da Ьi СК bez sumnje odobrio, bez vece diskusije, mere protivu Hebranga i Zujovica. Тitov metod zaskakanja СК, narocito kad se radilo о progonima funkcionera i komunista, imao је svrhu ne samo da onemoguci eventualna kolebanja, nego, jos vise, da zastrasuje visoke funkcionere, ра i Clanove СК, da Ьi se i njima nesto slicno moglo, na isti nacin, dogoditi ... I to pismo sovjetskih voda nas Politblro је uputio repuЬlickim rukovodstvima, а i vodecim drugovima u partijskom i drzavnom aparatu ... Upamtio sam reagovanje knjizevnika R. Zogovica, koji је vec od 1944. godine radio sa mnom - najpre u Propagandnom odeljenju Vrhovnog staba, koje је, ро oslobodenju Beograda, preraslo u Agitprop Centralnog komiteta. Bila је neka priredba u Narodnom pozoristu - moZda povodom Dana pobede. U pauzi, Zogovic i ја smo zapoceli razgovor о sovjetskom pismu, s kojim se i Zogovic vec Ьiо upoznao. Zogovic је Ьiо pod toliko silnim uplivom teksta tog pisma da se na njemu ocitovala brizna zamisljenost. Rekao је: lzvanredna kompozicija, precizan, jednostavan stil: ја mislim da је to pisao, ili bar redigovao Staljin... - Ја sam se slagao sa Zogovicem - а slazem se i danas - i u pogledu kompozicije i da је Staljin pismo bar redigovao. Ali nisam Ьiо istog misljenja u pogledu stila- nisam to mogao Ьiti, s obzirom na to da se nimalo nisam slagao sa sadrzajem pisma. Odgovorio sam Zogovicu: Ali tamo ima bezbroj netacnosti. Uzmimo, na primer, izjednacavanje uloge nase partije u ratu s drugim partijama, ili - da vodimo kulacku politiku... - Zogovic је takode smatrao da ima netacnosti, ali da ima podosta i tacnog: za njega su, svakako, netacnosti bile sporedne, а Ьitno - nase odvajanje, nas kriticki odnos prema Ьicu i ulozi Sovjetskog Saveza. Zogovic i ја nismo tada, u pozoristu, zavrsili razgovor. А nismo ga ni kasnije temeljitije nastavili: najednom smo se otudili jedan od drugog, kao sto su se i drugi komunisti, tih dana, otudivali jedni od drugih zbog razlicitog stava pre228

1 1

Vlast i pobuna

ma Sovjetskom Savezu. Jer se radilo о Ьitnoj, sadrzinskoj promeni u ideologiji: kompartija Jugoslavije је ne samo vaspitavana - najdoslednije i najupornije bas od tog, titovskog Centralnog komiteta - u ljubavi i odanosti prema Sovjetskom Savezu kao prvoj i vodecoj sili komunizma, nego se ona, kompartija Jugoslavije, i konsolidovala, "boljsevizirala" kroz ideologiju i dela Lenjina i Staljina: Marks i Engels su, dakako, prihvatani bezuslovno, ali kao osnivaci, kao pretece Lenjina i Staljina. Zivi marksizam је doista Ьiо lenjinizam. Ali Zogovic se nije najednom i konacno odvojio od naseg Centralnog komiteta i bezrezervno svrstao na sovjetsku stranu, mada su se razlike - kao sto sam prikazao - ispoljile od pocetka sukoba sa Sovjetskim Savezom. Zadrzavam se opsirnije na Zogovicevom slucaju kao karakteristicnom za komuniste intelektualce koji su bili zapali u dilemu da se opredele - za realnost svoje zemlje, za nepobltne Cinjenice, ili za nasledene i utvrdene ideoloske postavke i prekrajanje, doterivanje cinjenica. Ali buduCi da su prosovjetski funkcioneri u partijskoj sredini opazali s kakvom zestinom se veCina suprotstavlja pritiscima i optuZЬama Sovjetskog Saveza, а povrh toga se osecali - hapsenje Hebranga i Zujovica је bilo dovoljno indikativno - i ugrozeni od progona i hapsenja, privrzenici Staljina i Sovjetskog Saveza, odnosno Informblroa, postali su, tako reCi prekonoc, "neiskreni'; "dvolicni": prikrivali su svoje gledanje i svoje drzanje. No sem tih, bilo је i duЬljih, prakticnih razloga za "dvolicnost": lazni i lazljivi, skriveni ciljevi i argumenti sovjetskih voda su kao takvi podsticali, odredivali i dvolicno drzanje njihovih pristasa. То utoliko vise sto је jedino ostajanje u partiji, vec zatalasanoj i nabrusenoj protiv "izdajnika': pruzalo izglede, ako i ne za preokret, а ono za produzetak delatnosti na liniji sovjetskog vodstva. Poput Zogovica, povezan sa Zogovicem, opredelio se i Stefan Mitrovic, koji је takode imao visoku funkciju u Agitpropu СК. .. Vladimir Dedijer, koji је takode radio u Agitpropu, vec tada, ili uskoro posle Rezolucije lnformblroa od 28. juna 1948. godine, uocio је nejasnost Zogovicevog i Mitrovicevog drzanja. Jednog jutra, pre nego su poceli sastanci, uleteo је kod mene i goropadno zaredao: U aparatu СК, kod nas u Agitpropu, pristase lnformblroa! Zogovic i Mitrovic - sire tu svakojake kapitulantske i izdajnicke teorije! -Ја sam se slagao, i slozio, s Dedijerovim zapazanjima, ali sam ga smirio - da treba Ьiti strpljiv, jer sve se to jos diskutuje, isCiscava, ра treba pricekati dok se drugovi jasnije opredele: u svom stavu prema Zogovicu i Mitrovicu sam imao podrsku Politblroa, u prvom redu Rankovica ... Mitrovic i Zogovic su bili retki, ali ne i jedini u aparatu СК cije drzanje је od pocetka bilo 229

Milovan Dilas ,, __________________________________ __

L_

Vlast i pobuna

nejasno, prema kojima је trebalo Ьiti strpljiv i pэ.Zljiv. Takav је Ьiо i Veljko Vlahovic: trebalo је vise od godine dana da se on u sebl prelorni i iscisti, dakako uz strpljivu

Sve do zavrsetka V kongresa izbegavano је "lomljenje stapa" cak i nad onima koji su se otvoreno izjasnili za Sovjetski Savez i Informblro: nadali smo se u upliv Kongresa, u uvidanje kroz praksu, kroz istinu.

pomoc Rankovica i mene i cekaovske sredine, а moZda jos vise kroz otpore rnracnom i mucnom pritisku sovjetske vlade i vlada i partija podredenih sovjetskoj dr-

Zbog toga se i dogodilo da su Zogovic i Mitrovic bili angazovani, i to veoma aktivno, u pripremama V kongresa. Njih dvojica su se prihvatili zadatka da pripreme izvestaj о agitaciji i propagandi - umesto mene, jer ја sam radio

zavi. I dok se Vlahovic u sebl dvournio i mucio - Boris Ziherl se Ьiо opredelio za sovjetsko vodstvo: u leto 1948. godine, on је meni otvoreno, tako reCi zvanicno, u

na partijskom programu, о kome је obrazlozenje podneo Mosa Pijade ... Tako se

Centralnom kornitetu, rekao da nema srnisla da citava zemlja i partija stradaju zbog jednog coveka - Тita, makar koliko on Ьiо zasluzan. Odgovorio sam mu: Razurne se - nema srnisla. Ali u ovom slucaju

Ьi

dogodilo da sam ја na V kongresu procitao izvestaj koji nisam pisao, nego samo pregledao i ovde-onde popravio ... I tada mi је taj referat izgledao prekrut i pre-

smenjivanje tog jednog coveka znaCilo

opsiran, mada ne mogu reCi da se nisam s njim slagao i da njje Ьiо obuhvatan i

izmenu citave politike- podredivanje zemlje i partije politici koja nije u njihovom interesu ... - Izvestio sam drugove о ovom razgovoru. Ali svi su Ьili za strpljivost, verujuCi da se kod Ziherla radi

о

privremenoj malodusnosti i ideoloskoj zbrci.

pregledno komponovan. Nedavno је jedan knjizevnik iz njega izvadio citat- ne-

То

opravdano ga vezujuCi za moje ime, ali sasvim opravdano ga isticuCi kao obrazac doslednog formulisanja socijalistickog realizma. U referatu se "dosledno'; prema

se i potvrdilo. Ali su Kardelj i Кidric ipak organizovali da Ziherla na Kongresu КР Slovenije precrta upadljiv broj delegata: Nek oseti sta mu se moze dogoditi!- rekao rni је Kardelj kad sam im zamerio na takvim metodama ...

sovjetskim uzorima, napadaju kao "dekadenti" Pikaso, Sartr i dr. Ni pisci referata, ni ја nismo dovoljno poznavali duhovna strujanja na Zapadu. А i da smo ih

Kolebanje Rodoljuba Colakovica Ьilo је, pak, drukcije; najpre naglo i otvoreno za sovjetsko vodstvo, а zatim naglo povlacenje u cutnju i zatvorenost. Colakovic

poznavali - i sami smo bili ne samo okovanih, ideologizovanih umova, nego su

је

nam i aktuelne potrebe nametale talilas .·---------------

Vlast i pobuna -------~-----------.

Zlatic samouvereno, buduCi da је Ьiо nas partijski predstavnik u Albaniji ... Zlatic је odmah isldjucen iz partije, smenjen s visoke funkcije i - verujem da za to nije bilo razloga? - odveden u logor na Goli otok. .. Nisam imao ud~la - sem kao Clan Politblroa - u rasciscavanju drzanja Duska Brkica, Rada Zigica i Canice Opacica prema sukobu sa Sovjetskim Savezom: sva trojica su igrala vidnu ulogu u Hrvatskoj, narocito u ustanku, а Brkic је Ьiо i organizacioni sekretar i potpredsednik vlade - tako reCi druga licnost Hrvatske. Krajem leta 1948. godine s Brkicem sam oblsao Slavoniju- krajeve u kojima smo se nasli za vreme rata. Kod Brkica su se opazale nedoumice, ра i nedovoljna angazovanost - vise u odnosu prema Sovjetskom Savezu nego prema samom Informblrou. Ali ја tome nisam pridao veci znacaj, tumaceci njegova gledanja njegovom mirnom, suzdrzanom i neideloskom prirodom. I doista, kod Brkica, Opacica i Zigica је opredeljivanje za Informblro sazrevalo postupno, kod svakog u ponecemu i razliCito, iako su bili med:usobno povezani. Naime, to opredeljivanje se kod njih - buduCi da su sva trojica Ьili SrЬi - povezalo i s nezadovoljstvom zbog sporosti i nepreduzimljivosti u obnavljanju srpskih krajeva koji su bili, citavog rata, zarista ustanka i kao takvi najvise i postradali. Iz toga nije zaldjucivano da su se Brkic i druzina preobratili u srpske nacionaliste, ali nije ostalo ni nezapazeno da su se jedino "pobunili" Srbl iz СК Hrvatske. Nije ostalo nezapazeno, razume se, da Brkic u svom referatu na Kongresu Kompartije Hrvatske, odrzanom krajem novembra 1948. godine, nije spomenuo- cak krajem novembra 1948. kad se sukob vec Ьiо zaostrio! - sukob s Informblroom. А buduci da se radilo о visokim funkcionerima, uz to Srblma iz Hrvatske, na celo komisije koja је ispitivala njihov slucaj odred:en је Rankovic- kao Srbln i sekretar (organizacioni) partije. Rankovic se vratio s izvestajem da sva trojica - Brkic, Zigic i Opacic, ne odobravaju nacin na koji se vodi sukob sa Sovjetskim Savezom, odnosno da se opredeljuju za Informblro. Ali ni Rankovic, niti iko drugi - koliko mi је poznato - nije izrazavao sumnju о nekoj vezi Brkica i drugova sa sovjetskom ambasadom ili sovjetskim sluZЬama ... Ali Rankovic је kazivao, kasnije, da se Ljuba Radovanovic, srodnik s Brkicem, istaknuti pristasa "desne frakcije" Sime Markovica, postradalog u sovjetskim logorima, posle rata povezao sa sovjetskom obavestajnom sluZЬom ... Brkic, Zigic i OpaCic su iskljuceni iz partije, а potom upuceni na Goli otok. Brkic је tamo, а i kasnije, ispoljio izuzetnu upornost - hapsen је i osud:ivan i posle pustanja iz logora: ро mom uverenju poslednji је put (1974?) osud:en bez stvarnog razloga, kao nepokoran, u kampanji protiv "kominformovaca': А Zigic

266

је u logoru umro u strajku glad:u, uzalud trazeCi da ga - ро njegovom tvrd:enju kao nevinog - poseti neko iz vod:stva ...

Ne mogu odmeriti u kojoj meri sam uplivisao na knjizevnika Mihaila Lalica da se suzdrzi od izjasnjavanja о sukobu sa Sovjetskim Savezom i о hapsenjima "informblroovaca'; ali sam s njim imao о tome - na njegovo trazenje - poduzi otvoren razgovor. Sukob sa Sovjetskim Savezom i zemljama "narodne demokratije" kao i komunistickim partijama, jos nije ni opisan ni objasnjen. On ima mnogih "tajni'; ne samo faktickih, nego jos vise psiholoskih i ideoloskih. Ја sam ovde ispricao samo ono sto sam licno doziveo i upamtio - tek delic stvarnosti, bolne, sulude i heroicne. Spomenucu i zbog cega је 1949. godine smenjen ministar spoljnih poslova Stanoje Simic i tu duznost preuzeo Edvard Kardelj - da ni ta "sporednost" ne Ьi, eventualno, ostala nepoznata. Simic se, kao kraljevski ambasador u Moskvi, 1944. godine izjasnio za Тita, odnosno za AYNOJ i Nacionalni komitet. Uz to је on isticao svoju povezanost, svoju Ьliskost, s vrhovima iz sovjetskog Komesarijata za spoljne poslove. Posle ostavke Subasica, u eri srdacnosti sa Sovjetskim Savezom, on је unapred:en za ministra spoljnih poslova. Ali 1948. godine odnosi su se preokrenuli: Simic, sa svojim predratnim, "grad:anskim" shvatanjima i mentalitetom ne samo sto se nije najbolje snalazio u sukobu komunista i komunistickih drzava, nego је - zbog svog ranijeg hvalisanja о Ьliskosti i dogovaranjima sa sovjetskim funkcionerima - postao i pomalo sumnjiv. Nametalo se da taj vazan i nadasve osetljiv polozaj preuzme јаса i nesporna licnost, раје odluka pala da to bude Kardelj. А dogodila se u to vreme- 1949. ili 1950. godine- i jedna smesna- ali karakteristicna, zgoda KoCi Popovicu. On је Ьiо zalutao autom na granici prema Trstu, ра ga је pogranicna straza drzala- zbog losih telefonskih veza- Citav letnji dan,

dok nismo obavesteni Rankovic i ја - da ga "oslobodimo': Коса је uzalud dokazivao strazi da је on nacelnik Generalstaba i general-pukovnik. U jednom momentu mu је komandir straze dobacio: Lako је meni s manjim cinovima - muka mi је s general-pukovnicima ... - А Коса је, kasnije, premda povred:en - ciljajuCi na Arsa Jovanovica i Zujovica- cinicno dobacivao: Ра, tako mu i dod:e: procentualno је najvise izdajica med:u general-pukovnicima ...

267

1

Vlast i pobuna

par dana Ьiо u Beogradu, tako i kao vrsta kaznjavanja, omrazena i ozloglasena ... RazmisljajuCi о tome - tada, ра i danas - uvidao sam da su se morale preduzeti radikalne, ostrije mere protiv prosovjetskih pristalica: oni su se ne samo

10.

umnozili, nego su razvijali ilegalnu delatnost i javljali se gde ih niko nije ocekivao. Tolerisanje prosovjetskih komunista i simpatizera- u jednopartijskom, totalitarnom sistemu kakav је pretezno Ьiо nas - izazvalo Ьi nestabilnost i nesigurnost.

O

rganizovanje logora na Golom otoku za "informЬiroovce'; "kominformovce'; kako su u Jugoslaviji nazvane pristase Sovjetskog Saveza i prosovjetskih

kompartija- tada su to

Ьile

sve partije bez izuzetka! - zapoceto

је

bez ikakve

zakonske osnove: najpre је pocelo hapsenje i slanje "informЬiroovaca" u logor, ра је tek potom donet "zakon" о prinudnom "drustveno-korisnom radu"- kako је "cedno" oznacen i ozvanicen logor. Stavise, ni najuzi partijski forum - PolitЬiro, ni uze telo ovog foruma- Sekretarijat (Тito, Kardelj, Rankovic, Dilas) nisu doneli

ske i prosovjetske propagande navesCivala је i mogucnost intervencije i podrske "zdravim snagama': U takvim okolnostima Ьi neodlucnost i mlakost bez sumnje urodile poraznim posledicama - za nosioce politike, ра time i za politiku samostalnog razvitka, odnosno drzavne i partijske nezavisnosti od Sovjetskog Saveza.

i proveo је u zivot preko Rankovica, od-

nosno Rankovicu podredenog aparata drzavne bezbednosti. Тito је i u tome - kao i u mnogo cemu, ako nije Ьiо siguran u jednodusnost-

rom, ako smo hteli da izbegnemo zabunu i slaЬljenje i onemoguCimo povezivanje eventualne spoljne intervencije s unutarnjom, unutarpartijskom opozicijom. No

zaskocio forum i "svrsio stvar" s nadleznim drugom- u ovakvim pitanjima skoro

nacin postupanja s pohapsenim, s ulogorenim i njihovim porodicama - to је vec

о

logoru. Odluku је doneo

Тito

iskljucivo s Rankovicem. Iz toga ne treba zakljuciti da

Ьi

on naisao u Politblrou

ili СК na protivljenje. Ne, on se jednostavno priЬojavao da Ьi takvog protivljenja moglo Ьiti, ра da Ьi to moglo stvoriti - s obzirom na legitimitet tek izabranog СК i Politblroa- dodatne teskoce. Jer ako Ьi se neko ipak pobunio protiv te odluke izvan i mimo foruma, s njim se lakse bilo obracunati, s obzirom na to da nije istupio na forumu kao njegov punopravni clan. On је, jednostavno, kalkulisao ovako: Ako i ima neko da se ne slaze - taj

се

morati da se pricuti,

а

u svakom slucaju

nesto drugo! Tako postupati nismo morali - takvo postupanje је poticalo iz nase ideoloske iskljucivosti, iz nasih vlastitih lenjinistickih i staljinistickih struktura, а delom i iz nasih nacionalnih, balkanskih odmazda ... No da prepustimo analize, odnosno zakljuCivanja, istoricarima i filozofima! Vratimo se samoj prici, koja - kako је ја danas vidim - nije samo poraz i sramota za jugoslovenski komunizam, nego i za epohu i ljudsku vrstu kao takvu. Jer ako Ьi

nece moCi da istupi na forumu i time unosi vecu zabunu i stice legalnost. Sem

se taj jugoslovenski, kao i onaj sovjetski, "Gulag" objasnjavao jedino "neljudskom'; "antiljudskom" prirodom komunizma, zapalo Ьi se u uproscena, takode ideoloska

toga, "samostalno'; vankolektivno odlucivanje је odgovaralo Тitovom samovoljnom mentalitetu i njegovim autokratskim koncepcijama vlasti.

prosudivanja. А radi se, rekao Ьih, bas о tome da је i tu ideologija samo motivacijski izraz, idealno opravdanje ljudske besomucnosti, ljudske teznje za gospodarenjem i

Ја

sam- iako sam Ьiо jedan od cetvorice sekretara

СК-

za odluku

о

logoru

doznao u Crnoj Gori, krajem leta 1948. godine: obavestio me Andro Mugosa, Clan crnogorskog partijskog vodstva. Naredba је dosla preko unutrasnjih poslova- da se odmah pocne s hapsenjem i skupljanjem onih koji su se izjasnili za InformЬiro, radi njihovog upuCivanja u logor. Bas u logor: secam se da me је saopstenje u prvi mah iznenadilo, kako zbog toga sto nisam

L

legalizovanje prosovjetske opozicije kao jedine. А povrh svega, ~gresivnost sovjet-

Ukratko: u datoj strukturi, s datim okolnostima, "staljiniste'; "kominformovce'; morali smo onemoguCiti nekom radikalnom merom - u prvi mah mozda i logo-

odluku

i

Jer to nije Ьiо ni u cemu demokratski sistem, gde Ьi se suprotnosti izbalansirale i uЬlaZile: sloboda "kominformovaca" u sveopstoj neslobodi, ne Ьi mogla Ьiti shvacena drukcije nego kao popustanje, kao kapitulacija pred Sovjetskim Savezom i

268

Ьiо

obavesten

о

njemu, iako sam pre

potCinjavanjem. Jer logori, jer slamanje ljudi, nisu ni izum ni specijalnost komunista, iako su ih oni "razvili" i "usavrsili': Takvi kakvi smo bili, s idealom kakvim smo se zanosili i s apsolutnom vlascu kakvom smo raspolagali - mi, iz vrha, nismo ni umeli ni mogli drukCije da postupimo nego da strpamo protivnike и Iogor. Ali da se о postupanju s logorasima diskutovalo - da diskusija nije bila onemogucena unapred Тitovom svemocnom samovoljom- javile Ьi se razlike, izbili na povrsinu i 269

·'

Milovan Dilas

-----------------------------------

т

Vlast i pobuna

1

drukciji, razboritiji i humaniji postupci... Jer bilo nas је koji smo bili svesni ne samo

Bez sumnje је medu informЬiroovcima Ьiо znatan broj idealista, odnosno dog-

"neizbeznosti'; nego i uzasnosti zasnivanja logora. Secam se da sam - ро povratku

matika koji nisu mogli, ni zeleli, da se odreknu internacionalizma, internacionalnog

iz Crne Gore, posle saznanja о logoru - primetio Rankovicu, vozeCi se s njim oko

komunizma i njegove glavne "tvrdave" - Sovjetskog Saveza. Takvo odricanje је bilo

Dedinjske, odnosno .Topciderske zvezde: Mi sada postupamo sa Staljinovim prista-

skopcano s vec formiranom svescu, s ustaljenim, nepovredivim i proverenim uce-

licama kao sto је on postupao sa svojim protivnicima! - а da mi је on na to, ocito

njima: ako Ьi neko, takav, i mogao priznati da Staljin i kompartije u ponecem grese

uzasnut, uzvratio: Molim te ne govori sada о tome ... Postupano је lose i s porodicama: izbacivanje s posla, javna "raskrinkavanja';

prema Jugoslaviji, to nije bilo dovoljno da opravda raskid s "majkom" i "maticom''

isterivanje iz partije, pritisak na supruge - precesto uspeo pritisak - da se razve-

uvek uvidali i ispravljali - ispravnost, "naucnost" ideologije i vernost konacnom

du od muzeva "izdajnika': Mesto za logor - Goli otok, naspram Senja u severnom Jadranu, vrh drzav-

cilju im је osiguravala, i osigurava i ubuduce, da greske ispravljaju, da nadu pravi put ... Takvih idealista-dogmatika је - ро mom sudu - bilo manjipa. А medu njima

ne bezbednosti је izabrao smisljeno, posle ispitivanja na licu mesta i iz nekoliko

је bilo podosta "starih komunista" - predratnih i ratnih Clanova partije: ја drzim da

predloga. Goli otok је imao najvise prednosti - podesan za obezbedenje, "siЬirski"

је takvih idealista dogmatika bilo i medu onima koji su bili u sovjetskoj obavestajnoj

usamljen i nenaseljen: cuo sam da su ga odabrali sefovi bezbednosti Hrvatske. Bio

sluzЬi, iako se smatralo i smatra - medu jugoslovenskim zvanicnicima - da su to

је

taj otok udaljen, nedokuciv eventualnoj sovjetskoj intervenciji. Pozitivne strane

"prodane duse'; koje ne zasluzuju ni razumevanje ni sazaljenje ... Ра i u jugosloven-

prevagnule su nad negativnim - nad bezvodnoscu i ogoljenoscu, nad jarom i bu-

skom vrhu su idealizam i dogmatizam bili snazni, kod nekog manje, kod nekog

rama. Jer svrha logora i nije bila "letovanje" nego "rad" i "prevaspitanje': lstina, ovo prvo - rad, razumni rad - bilo је tesko ostvariti na Golom otoku, iako su se vrhovi

vise: kako Ьi neko mogao da zagazi u takav sukob i takvo obracunavanje, ako ne Ьi

drzavne bezbednosti pastili da i to postignu - da logorasi ne samo odrade troskove

Ја drzim da su najvecu grupu medu informЬiroovcima Cinili idealisti-inter-

nego i "korisno doprinesu': А buduCi da је Otok goli kamen - kamen је najpre i

nacionalisti. Ali је bilo podosta i nezadovoljnika- nezadovoljnika karijerom, pri-

pokreta. Jer gresaka i gresenja је oduvek bilo u komunizmu, ali komunisti su ih

Ьiо uveren da brani istinu i pravicnost, odnosno istinski socijalizam? ...

privukao sluzbenike drzavne bezbednosti. Mislilo se da u tom kamenu ima i kva-

znanjima, tretmanom: takvih је bilo i "starih" i "mladih" - svakako "mladih" vise,

litetnog mermera, раје, kao ispitivac, na Goli otok voden i skulptor Antun Augu-

jer su mladi, ratni i poratni, i inace Ьili u veCini: s krajem rata, s izgledima na

stincic: nekakav mermer је i naden, ali - na Augustincicevu zalost - nepodesan za

pobedu, а pogotovu posle rata, svakojaki karijeristi su nagrnuli u vlast i partiju, ра

skulpture, jer mahom razdroЬljen, tako da se mogao upotreblti jedino za pepeljare

је takvima i sukob Sovjetskog Saveza s Jugoslavijom pruzao, u pocetku, verovatne

i slicne sitne izradevine ... А kao na zanimljiv, bezmalo misticni detalj, visoki sluz-

i lake izglede ... Ali pogresno i naivno se misli da medu revolucionarima nema

benici drzavne bezbednosti su ukazivali - u nesluZЬenim, intimnim razgovorima

surevnjivosti, i to surevnjivosti najmracnijih, najzescih i najnasilnijih. Surevnji-

- da se najvisi vrh na kopnu prema Golom otoku zove Markovo brdo: Marko је

vosti rastu, prevladuju, s izgledima pobede i udela u vlasti - surevnjivost је samo

pseudonim, tako reCi drugo ime, Aleksandra-Leke Rankovica ... U pocetku su u logor upuceni oni koji su se manje-vise otvoreno izjasnili za

na izgled suprotna, nespojiva sa zrtvovanjem i solidarnoscu. Jer malo ko, ako је

InformЬiro i Sovjetski Savez: lica koja su sovjetske sluZЬe zavrbovale - Ьilo medu

si neodaniji, neuvereniji, neplemenitiji. А cinjenica da se revolucionarnost i re-

emigrantima u Sovjetskom Savezu, bilo u zemlji - mahom su sudena ра potom

volucija tretiraju medu revolucionerima kao najvise vrednosti, nekog smetenjaka

slana u logor. Za InformЬiro, odnosno za Staljina i Sovjetski Savez, opredeljivali su se iz

i maloumnika, а inace odlicnog borca, revolucionera, lako navodi i zavodi da

raznoraznih pobuda. Niko ne moze tacno reCi koliki је procenat ovog ili onog

Bilo је medu "informЬiroovcima" i podlaca i beskicmenjaka, koji su se napro-

opredeljenja u ukupnom broju "informЬiroovaca': iz jednostavnog razloga sto је

sto prevarili u racunu - takvi su najcesce u logoru postajali dousnici i mucitelji svojih sapatnika.

takva statistika neizvodljiva, jer su neodredive, nemerljive ljudske teznje.

270

revolucioner, priznaje drugom da је veCi revolucioner: to Ьi znaCilo priznati i da

neodmereno, bezumno procenjuje svoje zasluge i svoja prava ...

271

Milovan Dilas

Ali bez obzira na politicke ili moralne kvalifikacije, bez sumnje је najveCi broj onih koji ne Ьi ni dospeli u logor da је Ьilo iole nedogmatskog i zakonskog, razboritog postupanja. Hapsenja i slanja u logor su vrsena zbog neprijavljivanja intimnih "kominfo.rmovskih'' razgovora ili citanja letaka i slusanja radio-vesti:

т

Vlast i pobuna "prevaspitavanja" prepuste "samoupravi" - bas tako su se i zvali organi nadzora

1

i uprave sacinjeni od samih logorasa "revidiraca'; tj. onih koji su "revidirali" svoj 1

1 1

raniji "kominformovski" stav. Takvi "revidirci"

Ьili

su ne samo bezobzirni da

Ьi

se umilili i sto pre izvukli, nego su bili i inventivni u naterivanju sapatnika da

stradali su, naknadno, oni koji su u vreme Rezolucije Informblroa rekli - da је

"revidiraju" stav: mrznja i podlost prevernika prema dojucerasnjem istoverniku

trebalo ici u Bukurest na zasedanje Informblroa, na kome је osudena jugosloven-

nemaju ni mere ni granice. Osude na logor - na Goli otok, izricali su organi bezbednosti. Prema zakonu

ska partija. То prestrogo, neodmereno i neobzirno postupanje је posledica stava - da

te osude nisu mogle

treba "kominformizam iscupati iz korena': Тај, takav stav nije odredio nikakav

navljane: nisu retki logorasi koji su odlezali ро desetak godina.

forum - odredio ga је Tito, koji је Ьiо najvisi, ako ne i jedini forum, narocito

Ьiti

vece od dve godine, ali su mogle

Ьiti

neograniceno po-

Vec prilikom dolaska zatvorenika је docekivalo iznenadno, smisljeno mucenje:

u takvim pitanjima. Тito је iz sovjetskog, staljinistickog iskustva, а takode i iz

Ьiо је gurnut,

bacen na dno broda, а pri izlasku na Otok је prolazio kroz siЬe- kroz

vlastitih teznji i amblcija, znao da i njega i drzavu moze, posle revolucije, jedino

"dvored" logorasa, koji su se, medusobno se nadgledajuCi, takmicili u udaranju: ako

ugroziti unutarpartijska komunisticka opozicija. Тito је tada, u jesen 1948. godi-

su izbljene oci bile retkost- polomljeni zubl i rebra nisu... А bilo је i nepopravljivih

ne, praskao, i to ne jedared ili slucajno: U haps, u logor! Nego sta, kad hoce da

- kao Blazo Raicevic, koji su podlegli lincovanju, planiranom i "neplaniranom': Logorasi nisu imali poseta porodice. Nisu primali, bar ne u prvo vreme, ni

sluze drugima protiv svoje partije! ... Zatvorenici su, u to vreme, Ьili izlozeni ne samo nebrizi, nego precesto i pro-

pisma ni pakete: porodice, dok se nije rasculo, nisu ni znale gde su,

izvoljnostima sluzbenika. Istraga nije Ьila vremenski ogranicena - desavalo se da

adresirale na broj - kao vojnicima. Rad logorasa nije

zatvorenici provedu i vise od dve godine а da istraga nad njima ne bude okoncana.

nego cesto i besmislen: jedna od kazni је bila prenosenje teskog kamenja. Radilo

Nova, revolucionarna vlast unela је u zatvore ne samo nasledena nego i svoja isku-

se ро svakom vremenu, а u najmucnijem secanju logorasa ostao је - kako sam ја

stva iz mucenja i stradanja revolucionera ро kraljevskim i ratnim tamnicama. А na Golom otoku nisu vaZile "uredbe" iz ostalih zatvora, niti ponasanje prema

shvatio - rad na zegi, na kamenitom tlu. U drzavnoj bezbednosti su se zanosili

"redovnim" zatvorenicima: prema novom, unutarkomunistickom neprijatelju na-

periodu i inace petljali oko ekonomije i osnivali izvozna preduzeca ... Ali od te

metnuli su se i novi, "savrseniji" metodi. Postavljen је "zadatak" i "princip" da zatvo-

"proizvodnje" nije ispalo nista do patnje i sumanutosti ...

renike na Golom otoku treba "prevaspitati": Тito se, u tom smislu, i javno hvalio ...

Ьiо

ра

su pisma

samo tezak, prinudan,

da od Golog otoka naprave proizvodno preduzece - vrhovi Udbe su se u tom

Logorasi su prilikom oslobadanja primali obavezu da ne pricaju о stanju u lo-

U 1949. godini, narocito posle procesa Rajku u Budimpesti, i nama, u vrhu,

goru i о metodima prevaspitavanja: ta obaveza se i bez obavezivanja sama ро sebl

najzad је nesporno postalo jasno da su pod laznim izgovorima izvrsena istre-

podrazumevala. Ali se postupno, pogotovu posle pada Rankovica 1966. godine,

Ьljivanja antistaljinistickih partijskih opozicija u Sovjetskom Savezu, ра i jugoslovenske emigracije u Sovjetskom Savezu: takvu, "rajkovsku" sudblnu је Staljin i nama, ocito, Ьiо namenio. Тito је, u vezi s tim, u to vreme primetio: Trebalo је opozicionare udariti ро glavi, ali nije trebalo uzimati glave ... Та titovska nijansa

rasirila istina о logoru... Posle osude nada mnom u Centralnom komitetu, januara 1954. godine, cuo sam podosta prica о Golom otoku. Као najstrasnije, najcesce isticane, Ьile su one о ponizavanju: "neuvidavne'; "nerevidirce" naterivali su da nose natpise "izdajnik"

- "ро glavi а ne glave'; bez sumnje је razlog sto nije Ьilo mnogo ubljenih "kominformovaca': Ali ona cini i osnovu nevidenih i necuvenih prinuda, pritisaka i

i sl., propustani su kroz

mucenja na Golom otoku. "Prevaspitavanje'; "udaranje ро glavi" tamo је preneto

takvom cemu video ni svrhe ...

na same logorase - na "revidirce'; odnosno saradnike sluZЬe bezbednosti. Organi bezbednosti su nastojali da se sto manje neposredno mesaju - da sto vise 272

u usta ...

"Юasni

siЬe,

zamakane su im glave u nocne sudove, mokrili im

neprijatelj'; ma koliko surov, nije to cinio komunistima - nije u

Istinu о Golom otoku u svoj njenoj uzasnoj konkretnosti, niko u vrhu nije znao - cak ni sam Rankovic. Ali niko iz vrha ne

Ьi

mogao da se opravda - svalilas

istinu nasluCivao. Jer postupanje s porodicarna је svima bilo znano. А iz logora su ubrzo pocela da stizu javna kajanja i presaldumljivanja ... Ја sam Ьiо protivu objavljivanja tih izjava, smatrajuCi da nam takva pomoc nije potrebna - da takve izjave bacaju ruzno svetlo na nas sarne kao njihove iznudivace: istina, moj otpor је Ьiо preslab, nedovoljno argumentovan; Kardelj, mada blizi meni, Ьiо је bezmalo indiferentan u tom pitanju, а Rankovic је insistirao, svakako oslanjajuCi se na Тita, da se takve izjave objavljuju jer demoralisu "informblroovce" - ра su i objavljivane ... Prvo nepobltno i alarmantno upozorenje о stanju na Golom otoku doslo је od knjizevnika Dobrice Cosica. Cosic је u leto 1953. godine - delom iz svoje unutarnje uznemirenosti, а delom iz literarnih pobuda - uz moju pomoc doblo dozvolu da oblde logor. U septembru se nasao sa mnom u Niskoj Banji i saopstio mi da је stanje u logoru nezamislivo strasno, jer da је Udba izmislila metode pritiska i mucenja nevidene u istoriji. Cim sam se vratio u Beograd upozorio sam na to Rankovica. Dobrica је pozvan u СК i pred Rankovicem i Kardeljom izneo manje-vise ono sto је meni ispricao u Niskoj Banji. Kardelj је Ьiо ogorcen: Znao sam - rekao је - da се nam se tamo dogoditi neka takva pizdarija! - Kardelj nije psovao ali desavalo se da mu se u ljutnji omakne "јаса reC': А Rankovic је naredio istragu, izvrsio neka smenjivanja i znatno poboljsao stanje. Ali logor је ostao. 1 trajao potom godinama. Sve dok ga zЬlizenje s Hruscovom, krajem pedesetih i pocetkom sezdesetih godina, nije ucinilo "nezgodnim" za rezim u Beogradu. А sam zakon о logoru - koliko mi је poznato - nije ni do danas ukinut: Тito је - u govoru u Novom Sadu povodom hapsenja ucesnika "kominformovskog Barskog kongresa" - zapretio obnavljanjem logora: "mi imamo mesto za njih': .. Opredeljenje za 1nformblro, odnosno za Sovjetski Savez, bilo је razliCito od repuЬlike do repuЬlike, tacnije receno od narodnosti do narodnosti. Medu Crnogorcima, premda cine najmanju repuЬliku i najmanju grupu, bilo је i apsolutno, а ne samo relativno, najvise pristasa 1nformblroa, odnosno Sovjetskog Saveza. Zatim dolaze Srbl - i to u vecem broju Srbl iz tzv. precanskih krajeva (Hrvatske i Bosne) nego iz Srblje. А ako se i Crnogorci pridodaju Srblma- jer i jesu deo srpskog naroda, onda broj Srba informblroovaca neuporedivo premasuje sve ostale. Jer mada ni Makedonci nisu bili "cisti" od informblroovstine, а kod Hrvata "informblroovaca" Ьilo uglavnom u ustanickim, dalmatinskim krajevima - Slovenija је "informblroovaca" imala u toliko malom broju da nisu ni primeceni, а nekmoli da su predstavljali neki proЬlem ... Takav raspored pobuduje na razmi274 '

L

т

Vlast i pobuna sljanja, mnogoznacna. Svalilas stalno dгZao па stolu u zatvorskoj celiji.

U celiji sат intenzivno pisao - tато, tada, napisao sат "Njegosa'; "Crnu Goru" i zЬirku pripovedaka. Nista те u tоте nije тoglo prekinuti, cak ni po-

те

odvezli

sporedniт

putevi-

Na sudenje su

rodicne neprilike - razilazenje s bratoт i mlad:oт sestroт, zbog njihovog ne-

rano izjutra,

dolicnog i suтanutog ponasanja рrета Stefici, u сети se izrazavalo i njihovo

тa

nastojanje da zagospodare тnоте i тојiт drzanjeт. Jednog jutra, krajeт leta 1957. godine, u novinaтa sат proCitao napad na

budnost i

stise kukuruza,

теnе povodoт objavljivanja "Nove klase" - niko, ра ni Stefica, nije znao kad се

se raspredala jutarnja

knjiga Ьiti objavljena. Kaznionske vlasti su se uzrujale, jer је u stranoj staтpi Ьilo

Sесат

objavljeno da sат ја knjigu proturio iz zatvora. Vec sutradan те oЬisao udbovac

nje - sovjetski satelit

Markovic, koji је рrета тeni, inace, Ьiо Ьlagonaklono korektan. Uтirio sат ga

izlazenje covecanstva u

- da је rukopis upucen u inostranstvo dok sат Ьiо na slobodi. - Hocete li Vi to

prostore. Ali тi, Stefica, Kovace-

potvrditi na sudu, ako do suda dod:e? - Rekao

sат

da hocu i - on је otisao

uтi­

- policajci vole da izigravaju doтisljatost, о

se - dok

cije zuto liSce

је

tоте

- nego

otpoceo

kosтicke

о usloviтa

nekoliko dana nada тnот је pocela istraga, u

politickiт prilikaтa.

Za razliku od islednog sudije u Beogradu, koji se prsio energicnoscu i ostro-

је

vic i ја, nisтo u pauzaтa pricali о ru,

sudu.

izтaglica ...

trajalo sud:e-

ren, uveren u postojanost тоје izjave. Zaldjucivao sат - iz pisanja staтpe - da тi sleduje nova osuda. Vec posle тitrovackoт

kroz gu-

о

sinu Aleksi i

Inace

sат

u zatvo-

тојој тајсi, о

na sud:enju

odЬio

umljem, тitrovacki isledni sudija је Ьiо covek тiran i razlozit - s njiт nije bilo

da odgovaraт na pitanja - zbog

ni nesporazuтa ni preganjanja.

toga sto је sud:enje proglaseno tajniт. Kovacevic је dao briljantnu, preтda uza-

Desilo se da sат bas u to vreтe - dok sат cekao sud:enje, pisao "Crnu Goru'; i to bas onaj drugi deo - "Vesala'; u

kоте

se prica

о

na sтrt osud:eniт:

sатоса

i

ludnu, odbranu. А ја sат tuziocu dobacio - na neku njegovu sazaljivu priтedbu, da vise voliт sto sат na optuzenickoj klupi nego da sат na njegovoj stolici.

cekanje visoke kazne SU, drziт, udarili pecat na tekst. UoCi sud:enja те pozvao upravnik kaznione Milanovic i upitao те - koliku

Osudili su те za "Novu klasu" na sedaт godina- u zЬiru s ranijoт kaznoт svega devet godina. Oduzeli su тi i sve ordene.

kaznu ocekujeт. Odgovorio sат: Deset, dvanaest godina. - А on: Vi Ьiste тogli

Bilo је vec zabladnelo, u celiji, тedu debeliт zidoviтa. U kaznioni su slabo

uticati na visinu kazne. Izтed:u Vaseg originalnog teksta i onog koji је staтpan

grejali- stedeli su ugalj, а тоја celija nije grejana za svih devet godina koliko sam,

iта

и dva таhа, proveo и zatvoru nove Jugoslavije. Ali ја sат vec Ьiо toliko natron-

razlike. Ne znaci li to da su reakcionarni krugovi, koji ne vole nasu zemlju,

zloupotrebili Vas tekst u svoje svrhe. Ako Vi ne Ьiste priznali staтpani tekst za svoj ... - Ја sат ga prekinuo: Isledni sudija те upozorio na odstupanja staтpanog teksta. Ali ona su neЬitna, ne prekoracuju prevodilacku slobodu. А i da su odstupanja veca -

ја

tan - ја sат vec Ьiо resen da se odupreт i bladnoCi u svoт knjizevnoт radu. Iduceg leta, 1958. godine - kao sto sат i napoтenuo - ukinut тi је celijski reziт:

za теnе је to Ьiо znak da su policijski vrhovi shvatili da ne тogu da те

sloтe celijskiт reziтoт. То је urad:eno na taj nacin sto su u тој е prizemlje dove-

se ne Ьih odricao teksta.

se razgovor s upravnikoт zavrsio. А ја sат, bas zbog tih upravnikovih

deni probrani zatvorenici. Bilo ih је oko trideset i sa svakim, pojedinacno - kako

"saveta'; na pocetku sud:enja - pre nego sto је sud:enje proglaseno tajnim, dok su

su тi neki od njih poverili - razgovarali su sef Udbe ili njegov poтocnik - da se

jos strani novinari Ьili prisutni- izjavio da је "Nova klasa"

рrета тeni

Тiте

staтpana.

404

тоја

onakva kakva је

odnose pristojno, ali i da saopstavaju sta kazeт ili ciniт. Prizeтlje је,

kao i dotad, izolovano od ostale zgrade ... Naiтe, uoci тоg sprovod:enja u kaznionu 405

Vlast i роЬиnа

Milovan Dilas

ispra.Znjeno је i izolovano prizemlje od cetrdesetak soba, и inace prenatrpanoj kaznioni. Jedino sи, sет теnе, tu bili, и celijama, spominjani TiЬor Vasko i sитanиti иЬiса Sisтanovic. Sve sат vreтe ostao и tот prizemljи, vla.Znom, da ne Ьih, eventualno, davao znakove preko zida ... Ali iz tog, izolovanog, prizemlja kaznjenici sи isli и radionice i- raznosili price о тeni ро radionicaтa, ра i svojiт porodicaтa pri posetaтa. Uprava kaznione, odnosno Udba, osetljivo је reagovala na vlastitu greskи: posle oko dva теsеса и prizemlje sи dovedeni, итеstо osиd:enika iz radionica, starci nesposobni za rad. Bilo ih је, kako kad, oko dvadeset. Svi sи bili иЬiсе, sет onih dodeljenih и тоји sоЬи: kaznjenici iz тоје sobe bili sи osиd:eni zbog pronevere i radili sи и kancelariji prizeтlja. Svi ti osиd:enici sи bili izolovani od ostalih osиd:enika i prostorija, ali sи skиpa - i ја s njiтa - isli na "Dilasovu setnjи'; na kиpanje i и Ьioskop. U zatvorи, kao nigde drиgde, ljиdi иbrzo ироznаји - tacnije: иobraze da sи иpoznali - jedan drиgog. Sve price kao da sи vec ispricane, sva reagovanja banalno znana, sve cиdi gnevne i cиdljive, karakteri иkalиpljeni i nepopravljivi. Izbegavao sат Ьliskosti, odrzavao sат korektne odnose s osиd:eniciтa. UЬice starci, polиpisтeni i nepisтeni seljaci. Ali ljиdska Ьiса s Ьiografijaтa, sиdЬinaтa i zavicajiтa, svojstviтa i iskиstviтa: nije teska roЬija, nego roЬijas - kaze zatvorska poslovica, ali i s roЬijasiтa је lakse nego bez ljиdi. Меd:и tiт таhот polиpisтe­ niт ili nepisтeniт seljaciтa Ьilo је cestitih, итnih i тarkantnih licnosti: zalicи doveka ako ne stigneт da bar о nekiтa ostaviт zabeleskи. А onda, s jeseni 1959. godine, nastale sи kod теnе nervne tegobe. I to bas kad је reziт nada тnот olabavljen, а i ја se opиstio. Neki osиd:enik је pricao kako sи ти injekcijaтa иЬlazeni reитatski bolovi. I ја sат osecao slicne bolove - prve siтptoтe jos dok sат Ьiо na slobodi, а и zatvorи se tisnje i boljetice povecavajи, vec i zbog toga sto је zatvorenik zanjiren и sebe. Posao sат kod lekara i on mi је propisao serijи injekcija. Ali davanje injekcija је prepиstio bolnicarи-osиd:enikи, koji se povlacio и drиgи prostorijи radi pиnjenja sprica. Роsитnјао sат da pиni spric i drogoт koja тоzе da oslaЬi тоји voljи, тоји dиsevnи otpornost, ali sат, istovreтeno, govorio seЬi: Ра da рrоЬато i to - varajи se Oni, ја си i tоте odoleti... Reитaticni bolovi sи doista popиstili таdа nisи sasviт ni dandanji prestali. Ali posle dve-tri nedelje pocele sи и deloviтa тozga- najcesce na levoj strani, da mi se javljajи praznine, а ро licи i slepoocnicaтa da тi trepere nervi. I da se javljajи sит­ nје - da sи тi zЬilja иbrizgali droge za slaЬljenje volje! Ја se ni danas ne bih zarekao da to nisи иcinili, таdа sи te sитnје sате ро seЬi vec bile znal< da sат "nacet': 406

Pocelo је stravicno, neslиceno i svakicasno иnиtarnje тисеnје - strah da тi volja doista ne popиsti. Poreтetilo тi se spavanje, spopadali sи те snovi sa stravicnim, nezaboravljiviт prizoriтa. Prestao sат i da piseт, тisli raskidanih strahoviтa. Posao sат kod lekara: dao тi је терrоЬатаt - od njega nije Ьilo vajde. Usao sат и ziти 1959-1960. godine. Posao sат ponovo kod lekara- doveli sи neиrologa М. iz Beograda. Тај М. тi је sиgerisao da treba da resiт svoj "иnиtarnji konflikt" - konflikt izтed:и "sebe i drиgova': Nalozio тi је da napiseт sve sta оsесат: Ја sат opisao, oprezno i tacno, sато ono sto оsесат kao bolest, а и "иnиtarnje konflikte" se nisaт ириstао, jer sат роsитnјао и takvu dijagnozи kao policijskи: kasnije, и Beogradи, doznao sат da је taj leka:r: ranije hapsen kao "reakcionar" i da је роtот Ьiо Ьlizak funkcioneriтa tajne policije. Sиtradan, taj lekar тi је rekao da nisaт opisao "ono sto treba" - da treba otvoreno da izloziт svoj nerazreseni konfliktni "odnos рrета drиgoviтa': Ја sат ти odgovorio da sат napisao sta оsесат i da nетат sta drиgo da ти kazeт. On је Ьiо и nedoи­ тici, cak zbиnjen - na tоте se "pregled" i zavrsio. Моја otpornost рrета vlastiтa nije slabila, nego pre ocvrsla. Ali sи иcesta­ vali, prodиЬljivali se i strahovi. Sad је to Ьiо strah od lиdila - strah da и lиdilи ne иciniт nesto nedostojno, da se роkајет i prikloniт. Strah strasniji, nadтasniji od sтrti: saтoиbilackih poriva nije Ьilo, ali sат se и seЬi nadao, sebe иveravao, da се те sтrt, saтoиЬistvo, spasiti da и lиdilи ne иciniт ono "sto ne treba': Tako sи se otezali dani, tako sи se kidale noCi. Tako, bezrazlicno, bezrazlicna godisnja doba. Кrајет ziтe

1960. godine doЬio sат napade slepog creva. Odveli sи те и bolnicи Centralnog zatvora. Cekao sат podиze na pregled. Stefica је alarтirala stranи javnost. Profesor Bиkиrov је zakljиcio da је potrebna operacija i иslovio svojи intervencijи- исеsсет svojih poтocnika, и svojoj bolnici (Drиgoj hirurskoj klinici). Operacijи је obavio sa savesnoscи i prigиsenoт naklonoscи, а staranje preиzela sestra kalиd:erica HeriЬalda. Stefica је svakodnevno dolazila и bolnicи i davala "Ьiltene" stranoj staтpi. Ја to nisaт znao, jer sат Ьiо potpиno izolovan: pred vratiтa sи strazarili тilicioneri iz kaznione, а sa тnот и soЬi је spavao, kao "pacijent'; Raka, poтocnik sefa kaznionske Udbe - sитadijski partizan, presicen i iskidan тracniт, ratniт i poratniт kovarnostiтa. Skoro da nisтo ni razgovarali. Ра ipak se desavalo da sто, osaтljeni, nasli i ponekи ljиdskи rec. Prvih dana posle operacije nervne tegobe sи тi bezтalo prestale. I to те navelo da ирitат doktora К., inace partijca koji те иpadljivo bagatelisao - nisи 407

Vlast i pobuna

Milovan Bilas

tegobe izazvane infekcijoт slepog creva: on је potvrdio takvu тogucnost. Ali tegobe su se javile s prezdravljenjeт rane. Ali i od tog тоg besтislenog doтisljanja Ьilo је vajde: tegobe su slabile s koncentrisanjeт na nesto

li,

тozda, тоје

drugo, Ро

а

s telesniт boloviтa sasviт prestajale. povratku u kaznionu postepeno sат se vracao pisanju, iako

тi

nost. U jesen 1960. godine koтandira zgrade 2, u kojoj sат taтnovao, sтenio је zaтenik koтandira straze Sucak - sreтski partizan, plahovit, koтotan i otvoтеnе теnе

sато forтalno

obavljao,

а

ubrzo

је

na razgovor а sат Ьiо krajnje suzdrzan: ро tоте, kao i ро koncentrisanosti i preciznosti, delovao је upecatljivo. Ali је otisao а da se nista nisтo dogovorili. Pocetkoт

se cesto,

precesto dogadalo da posuтnjaт u logicnost svoga teksta: proveravao sат recenice, sат saтcijat, iznova i iznova se uveravajuCi u njihovu jasnocu i poveza-

ren. On је duznost

Najzad, u deceтbru, dosao је Vojkan Lukic, koji је vec Ьiо sekretar unutrasnjih poslova Srblje, ili је zaтenjivao sekretara. Lukic је "kupovao" - navodio те

ispoljio interesovanje za

- zivkao те sve cesce na razgovore. Prozreo sат da је on to dosao radi - radi nekog kontakta sa тnот. Drzao sат se nezainteresovano, rezervi-

Penezica

nera tajne policije i partije u Srblji. Sentiтentalan i cinican, zestok i inteligentan. Рrета тeni је iтао utoliko таnје obzira sto је Ьiо naldonjen тојiт kritickiт poglediтa, ра

тоlЬе.

- Sucak је Ьiо uporan - kao onaj koji је pod naredboт. Polako је spustao

cenu: Napisi, sta bilo, sато da krene stvar s тrtve tacke ... Bilo тi је jasno da vrh, Тito

i Rankovic, zele da те puste zbog pritiska strane javnosti, ali ne р о cenu svog

prestiza. Razrnisljao sат: da li ostajati u zatvoru kad тi se pruza prilil