Milo{ Jagodi}
NASEQAVAWE KNE@EVINE SRBIJE 1861-1880
INSTITUTE OF HISTORY Monographs Volume 47
MILO[ JAGODI]
SETTLEMENT OF THE PRINCEDOM OF SERBIA 1861-1880
Editor-in-chief
TIBOR @IVKOVI] Director of the Institute of History BELGRADE 2004
ISTORIJSKI INSTITUT Posebna izdawa kwiga 47
MILO[ JAGODI]
NASEQAVAWE KNE@EVINE SRBIJE 18611880
urednik
TIBOR @IVKOVI] Direktor Istorijskog instituta BEOGRAD 2004
Recenzenti:
prof. dr Rado{ Qu{i} doc. dr Petar V. Kresti}
Objavqivawe ove kwige finansijski je pomoglo
M i ni s tarstvo nauk e i za{tite `ivotne sredine
SADR@AJ
SPISAK TABELA ................................................................................ 9 PREDGOVOR ……………………………………………………….... 13
UVOD …………………………………………………………............… 25
Doseqavawa u Srbiju 1815 - 1860. ………………………………....... 25 Kolonizacioni procesi u Evropskoj Turskoj 60-tih i 70-tih godina XIX veka .………………….....……………… 32 Srbija 1859-1874: stanovni{tvo, poqoprivreda ……….………... 44 ZAKONODAVSTVO O NASEQAVAWU …………………......… 59
Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske od 17. aprila 1861. .... 59 Zakon o naseqavawu stranaca od 27. februara 1865. ………….... 72 Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880. .......…………………....…79
NASEQAVAWE ………………………….................……………….. 97
Bugarski i bosanski begunci 1861. …………………….....…………97 Nepo`eqni kolonisti, 1865-1867. ………………………….…….. 106 Miro~evo………………………………………………………..........…116 Naseqavawe kao posledica Isto~ne krize, 1875-1879. ………... 121 Periodi~no naseqavawe ………………………………………….... 144 Naseqenici ………………………………………………….......…… 160
ZAKQU^AK ……………………………………………………........ 173 SUMMARY ............................................................................................. 179 IZVORI I LITERATURA ……………………….................… 187
REGISTAR POJMOVA ..................................................................... 195
S P I S A K TA B E L A
1a.
Broj stanovnika Srbije 1833-1861.
1v.
Pore|ewe
3.
Broj izbeglica u Osmanskom carstvu 1876-1879.
1b. 2. 4.
Uve}awe broja stanovnika Srbije 1833-1861. stopa
uve}awa
broja
stanovnika
28 Srbije
28
1833-1861.
Naseqavawe muhaxira iz srpskih gradova u Zvorni~kom sanxaku 1862/63. Broj stanovnika i gustina naseqenosti Srbije
28 37
43
po okruzima 1859, 1863, 1866, 1874.
45
5b.
Najre|e naseqeni okruzi u Srbiji 1859, 1863, 1866, 1874.
46
7.
Pove}awe broja stanovnika Srbije po okruzima 1859-1874.
5a.
6.
8a.
8b. 9.
10. 11.
12.
13a. 13b. 14.
46
Najgu{}e naseqeni okruzi u Srbiji 1859, 1863, 1866, 1874.
Gustina naseqenosti Srbiji susednih oblasti 1866-1870.
47
Raspored i broj Vlaha u Srbiji 1859, 1866.
48
47
Pove}awe broja Vlaha u Srbiji u odnosu na pove}awe broja
48
ostalog stanovni{tva 1859-1866.
Prirodni i mehani~ki prira{taj u Srbiji 1859-1875.
49
Pove}awe broja grla stoke u Srbiji po okruzima 1859-1866.
51
50
Broj grla stoke u Srbiji 1859, 1866.
52
Zasejane povr{ine u hektarima u Srbiji 1847-1867. Op{tinska zemqa data na u`ivawe
licima oskudnim u zemqi - po okruzima 1861-1879.
53
licima oskudnim u zemqi - po godinama 1861-1879.
54
Op{tinska zemqa data na u`ivawe
Razmer podele op{tinske zemqe izbeglicama iz Turske
prema nacrtu Uredbe iz 1861.
15.
Raspored izbeglica iz Bosne po okruzima Srbije 1861.
1
17.
Verska struktura mu{ke populacije Ni{kog sanxaka 1873.
132
16. 18. 19.
20.
21.
22.
Izbeglice iz Turske koje su htele da trajno ostanu u Srbiji 1877. Nacionalno-verska struktura stanovnika Novih krajeva 1879.
126
0
67
1
133
Varo{ko i seosko muslimansko stanovni{tvo u Novim krajevima 1879. 133
Pregled slobodne zemqe i naseqenih porodica u Topli~kom okrugu 1879.
140
Pore|ewe ukupnog sa brojem naseqenih porodica u Topli~kom okrugu 1879. 141 Mogu}a povr{ina parcela za dodelu naseqenicima 1879.
142
PREDGOVOR
PREDGOVOR Prema
Re~niku srpskohrvatskog jezika, glagol naseliti ima dva zna~ewa: 1. "dovesti na novo mesto `ivqewa, nastaniti" i 2. "ispuniti, zauzeti dolaze}i ili dovode}i qude ili druga bi}a da `ive."1 U na{em radu, ovaj glagol i imenica izvedena iz wega - naseqavawe - podrazumeva}e prvo od navedena dva zna~ewa. Biraju}i odgovaraju}i termin za naslov rada, opredelili smo se za naseqavawe, s obzirom na to da se isti upotrebqavao u zakonskoj regulativi Kne`evine Srbije u periodu kojim se bavimo. Wime se nagla{ava uloga vlasti, centralnih i lokalnih, u regulisawu naseqavawa stranaca u Kne`evinu Srbiju, dakle razme{tawe naseqenika po op{tinama na osnovu unapred zakonom predvi|enih propisa. Ono {to izraz naseqavawe razlikuje od sli~nih izraza, u kolokvijalnoj upotrebi ~esto sinonima, kao {to su doseqavawe ili useqavawe, jeste upravo postojawe pomenutih zakona, a to zna~i namere vlasti da planski i organizovano sprovede jednu konkretno zami{qenu politiku. Propisi kojima je bilo regulisano naseqavawe stranaca u Kne`evinu Srbiju, a koji su bili usvojeni u periodu 1861-1880. godine, odnose se na jednu odre|enu kategoriju qudi - na zemqoradnike. Shodno tome, i na{ rad se bavi iskqu~ivo procesom naseqavawa seqaka - inostranih podanika, sprovo|enim od strane dr`avnih organa vlasti. Termini doseqavawe i useqavawe su pojmovno {iri, sveobuhvatniji; oni podrazumevaju neplansku imigraciju, kao npr. doseqavawe zanatlija, qudi slobodnih profesija i sl., {to svakako izlazi van okvira rada. Doseqenik, sledstveno tome, mo`e biti svaki stranac koji do|e u Srbiju da bi u woj `iveo; naseqenik je onaj doseqenik koji od dr`ave, u skladu sa va`e}im zakonima, dobija zemqu da bi je obra|ivao. U napred navedenom kontekstu upotrebe imenice naseqavawe, po zna~ewu bi joj najbli`a bila imenica kolonizacija. No, kako onovremeni srpski izvori ne znaju za tu re~, izbor termina u naslovu se nametnuo sam po sebi. Me|utim, da bi se izbegla ponavqawa, daqe u tekstu su oba izraza kori{}ena kao sinonimi. ***
Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog jezika III, Matica srpska, Matica hrvatska, Novi Sad, Zagreb, 1969, 618.
1
13
Hronolo{ki okvir rada obuhvata 60-te i 70-te godine XIX veka. Taj period je bio obele`en intenzivnim migracionim procesima koji su se odvijali na {irokom prostoru od zapadnog Kavkaza i Krima na istoku, do Bosne i Hercegovine na zapadu i Male Azije na jugu. Ovde je dovoqno pomenuti samo masovna preseqavawa ^erkeza ili pomerawa stanovni{tva tokom Isto~ne krize 1875-1878. Najop{tije posmatrano, na{ rad ima za ciq da odredi mesto i ulogu Kne`evine Srbije u kontekstu pomenutih procesa. Za grani~ne godine, 1861. i 1880, opredelili smo se na osnovu zakonskih propisa koji su tada doneti, a kojima je bilo regulisano naseqavawe stranaca u Srbiju; to su Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske od 17. aprila 1861.2 i Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880.3 Izu~avawe problema naseqavawa name}e brojna pitawa, kao {to su uzroci iseqavawa stanovni{tva iz mati~nih oblasti, putovawe naseqenika do odredi{ta, prihvatawe, sme{taj i pravni polo`aj u novoj domovini, prilago|avawe i uklapawe u lokalnu sredinu, te ciqevi koje je `elela da ostvari dr`ava sprovo|ewem naseqavawa stranih dr`avqana. U radu smo poku{ali da poka`emo za{to su vlasti Kne`evine Srbije uop{te vr{ile kolonizaciju stranaca i kako su nameravale da je izvedu. Daqe, poku{ali smo da istra`imo ko je, gde, kada i na koji na~in bio naseqavan, odnosno da prika`emo kako je proces naseqavawa zaista tekao u stvarnosti. Na kraju, ciq nam je bio i da poku{amo da opi{emo same naseqenike, wihov materijalni i dru{tveni polo`aj, probleme sa kojima su se suo~avali u novoj sredini i da utvrdimo wihovo poreklo. ***
O naseqavawu Srbije u periodu kojim se ovaj rad bavi malo se pisalo u istoriografiji.4 Ne postoji nijedna monografija posve}ena ovoj temi, dok se podaci o pojedinim wenim aspektima mogu na}i, pre svega, u razli~itim raspravama i ~lancima. Naj~e{}e citiran i verovatno najpoznatiji rad napisan na ovu temu jeste rasprava Vase ^ubrilovi}a, Politi~ki uzroci seoba na Balkanu od 18601880 godine. Autor je na dvadesetak stranica teksta poku{ao da uka`e na zna~aj kolonizacione politike u o~uvawu integriteta Osmanskog carstva i mladih balkanskih dr`ava, wegovih naslednica. Na primerima naseqavawa Zbornik Zakona i Uredaba izdatih u Kwa`evstvu Srbiji (daqe u tekstu: ZZU) XIV, 79. Svi datumi u glavnom i tekstu u napomenama su po novom kalendaru; datumi u napomenama gde se citiraju izvori srpskog porekla su dati paralelno po starom i novom kalendaru, a gde se citiraju izvori stranog porekla datumi su dati po novom kalendaru, {to je posebno nazna~eno. 3 ZZU XXXV, 66-70. 2
14
4
Vidi spisak izvora i literature na kraju rada.
Tatara i ^erkeza na Balkanu, iseqavawa Turaka iz gradova Srbije, pokreta bosanskih Srba za selidbu u Srbiju 1865, te potiskivawa muslimanskog stanovni{tva iz oblasti koje je Osmansko carstvo izgubilo 1878, ^ubrilovi} dokazuje koliko je naseqavawe nacionalno i verski podobnog, tj. iseqavawe analogno nepodobnog stanovni{tva bilo strate{ki va`no u politici Osmanskog carstva i dr`ava naslednica u datom periodu, zakqu~uju}i da su i Turci i balkanski hri{}ani znali "vrlo dobro da cene staru poslovicu: „^ija zemqa onog i gospodstvo.“5 Iako je rasprava napisana najve}im delom samo na osnovu nekoliko objavqenih izvora i literature i tretira samo u najop{tijim crtama navedena pitawa, ostala je do na{ih dana jedini rad na srpskom jeziku koji se bavi politi~kom pozadinom seoba na Balkanu u navedenom periodu. Tematski konkretniji i neposredno vezan za naseqavawe Srbije, jeste rad Dimitrija \or|evi}a, Prilog prou~avawu migracija iz Habsbur{ke monarhije u Srbiju 60-tih i 70-tih godina XIX veka. Iako se to po naslovu ne bi moglo da zakqu~i, ova rasprava se bavi i doseqavawem stanovni{tva iz okolnih osmanskih pokrajina u Srbiju. Autor razlikuje ~etiri razli~ite vrste doseqenika: hajduci (krijum~ari, delinkventi razli~itih vrsta); siroma{ni seqaci; trgovci, zanatlije i radnici (rudari); intelektualci (profesori, u~iteqi), oficiri i nacionalni radnici, konstatuju}i da su prve dve kategorije mahom dolazile sa otomanskog podru~ija, a preostale iz Habsbur{kog carstva.6 Pisan uglavnom na osnovu objavqenih i neobjavqenih izvora srpske provenijencije, ovaj rad pru`a sadr`ajan i koristan pregled zakonskih propisa kojima je bilo regulisano naseqavawe u Kne`evinu Srbiju, te parcijalnu sliku samog naseqavawa, {to je, ~ini se, posledica kori{}ewa samo maweg dela postoje}e arhivske gra|e o toj problematici. Rado{ Qu{i} je u raspravi Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), izme|u ostalog, dao pregled iseqavawa i doseqavawa iz, tj. u Kne`evinu Srbiju u periodu 1860-1875, zasnovan na zvani~noj dr`avnoj statistici. Osim toga, iscrpnom analizom podataka o poreklu stanovni{tva koji se mogu na}i u etnografskoj ediciji Naseqa i poreklo stanovni{tva, pokazao je koliko isti mogu ili ne mogu da budu od zna~aja prilikom izu~avawa naseqavawa Srbije u XIX veku. Pregledom postoje}e literature i pojedinih istorijskih izvora koji se odnose na doti~nu problematiku, autor je ukazao na mogu}e puteve budu}ih istra`ivawa u ovoj oblasti. Uvidom u postoje}u istoriografsku literaturu sti~e se utisak da je istra`iva~e posebno interesovalo naseqavawe Crnogoraca u Kne`evinu V. ^ubrilovi}, Politi~ki uzroci seoba na Balkanu 1860-1880. godine, Glasnik Geografskog dru{tva Srbije XV (1930), 29. 6 D. \or|evi}, Prilog prou~avawu migracija iz Habsbur{ke monarhije u Srbiju 60-tih i 70-tih godina XIX veka, Zbornik radova: Oslobo|ewe gradova u Srbiji od Turaka 1862-1867. godine, Beograd 1970, 319-320. 5
15
16
Srbiju. Rasprave Borivoja Drobwakovi}a, O naseqavawu Crnogoraca po Srbiji u periodu od 1847-1869. godine, Nikole [kerovi}a, Iz odnosa Crne Gore i Srbije - Preseqavawe Crnogoraca u Srbiju i Qubomira Durkovi}a Jak{i}a, Naseqavawe iz Crne Gore i Hercegovine u [umadiju (1879-1897), pisane na osnovu neobjavqene gra|e iz Arhiva Srbije, pru`aju samo delimi~nu sliku preseqavawa crnogorskog stanovni{tva u Srbiju. Sve tri su uglavnom prevazi|ene obimnom monografijom \or|ija-\oka Pejovi}a, Iseqavawa Crnogoraca u XIX vijeku, Titograd 1962. Ovo delo, pisano na osnovu neobjavqene arhivske gra|e crnogorske, srpske i austrijske provenijencije, bavi se iseqavawem Crnogoraca u evropske i vanevropske zemqe tokom XIX veka. Za na{u temu su od zna~aja poglavqa koja tretiraju wihova naseqavawa po Srbiji u drugoj polovini XIX veka, a koja se nalaze u tre}em i ~etvrtom delu kwige. Podaci koje autor donosi odnose se na utvr|ivawe uzroka iseqavawa Crnogoraca iz matice, te wihovog porekla i vremena i mesta naseqavawa u Srbiji. Iako pri ovom istra`ivawu nije kori{}en dobar deo raspolo`ive gra|e Arhiva Srbije koja govori o crnogorskim naseqenicima, rezultati istog su za na{u temu veoma va`ni, pre svega zbog upotrebqenih materijala iz crnogorskih arhiva. Gotovo u celosti napisana na osnovu ove monografije jeste rasprava Milutina Perovi}a, Iseqavawe Crnogoraca u XIX i po~etkom XX veka. Ovde vaqa spomenuti jo{ jedan rad o naseqavawu Crnogoraca u Srbiju, koji se hronolo{ki samo malim delom poklapa sa na{im istra`ivawem. To je rasprava Milo{a Lukovi}a, Migracije iz Crne Gore u ju`nu Srbiju (Topli~ki i Vrawski okrug) u razdobqu 1878-1912. godine koja, zbog nepotpunog kriti~kog aparata, nije od velike koristi istra`iva~ima. Migracije stanovni{tva izazvane ratnim doga|ajima tokom Isto~ne krize 1875-1878. godine i naseqavawe novih krajeva Srbije privukli su tako|e ne{to ve}u pa`wu nauke. Ovde7 isti~emo rasprave Radoslava Q. Pavlovi}a, Seobe Srba i Arbanasa u ratovima 1876 i 1877-1878. godine i Vidosave Nikoli}-Stojan~evi}, Migracije iz Bosne i Hercegovine u Srbiju izazvane doga|ajima 1876-1878. godine. Obe su nastale na osnovu arhivskih istra`ivawa, a druga rasprava je utoliko zna~ajnija, {to deo dokumenata iz Arhiva Srbije kori{}enih pri wenoj izradi vi{e nije dostupan istra`iva~ima. Od posebne je va`nosti i monografija V. Nikoli} - Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877-1878. godine, Leskovac 1985, koja, pored ostalog, pru`a detaqnu etni~ku sliku novih krajeva neposredno posle oslobo|ewa. Podaci vezani za naseqavawe Kne`evine Srbije tokom sedme i osme decenije XIX veka mogu se na}i rasuti po razli~itim monografijama i raspravama ~ija osnovna tema nisu migracije stanovni{tva. Sadr`ajnije u tom smislu od ostalih jesu monografije Radomana Jovanovi}a, Politi~ki odnosi Crne Gore i Srbije 1860-1878, Cetiwe 1977, Grgura Jak{i}a i Vojislava Vu~kovi}a, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihaila (prvi Balkanski
savez), Beograd 1963, Vladimira Stojan~evi}a, Srbija i Bugari 1804-1878, Beograd 1988. i Jovana Haxi-Vasiqevi}a, Arbanaska liga - arnautska kongra - i Srpski narod u Turskom Carstvu (1878-1882), Beograd 1909. Inostrana istoriografska literatura koja nam je bila na raspolagawu pru`a podatke pre svega o osmanskoj kolonizacionoj politici u periodu kojim se bavimo. Svakako najva`niju monografiju u vezi sa tom temom napisao je Mark Pinson, Demographic Warfare - an Aspect of Ottoman and Russian Policy 1854-1866, neobjavqena doktorska teza, Harvard Univerzitet 1970. Uglavnom na osnovu gra|e ruske i turske provenijencije, autor je detaqno obradio naseqavawe Tatara i ^erkeza na Balkanu, kao i Bugara u Rusiji u navedenom periodu. Bez poznavawa ovih kolonizacija ne mogu se na pravi na~in shvatiti pojedini aspekti naseqavawa Srbije tokom 60-tih godina XIX veka. Drugi tom kwige History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Volume II: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey, 1808-1975, Cambridge University Press 1977, autora Stantford J. Shaw i Ezel Kural Shaw, napisane gotovo iskqu~ivo na osnovu turskih izvora, sadr`i zna~ajne podatke o problemu izbeglica u Osmanskom carstvu. Oni se, pre svega, odnose na zakonske propise o kolonizaciji, te na broj naseqenih muhaxira. Demografsku istoriju Osmanskog carstva u XIX veku napisao je Kemal Karpat, Ottoman Population 1830-1914. Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press 1985. Najve}a vrednost ove monografije le`i u obiqu statisti~kih podataka koje sadr`i, prikupqenih iz turskih i drugih izvora. Srpska etnologija se u mnogo ve}oj meri nego istoriografija bavila izu~avawem migracija. Poznata edicija Naseqa i poreklo stanovni{tva, koju je pokrenuo Jovan Cviji} sa saradnicima, sadr`i svakako najvi{e informacija vezanih za doti~nu problematiku. Me|utim, kako je ve} prime}eno u na{oj istoriografiji, sakupqena gra|a nije sistematizovana tako da se "sa sigurno{}u mo`e utvrditi vreme doseqavawa ili iseqavawa." Zahvaquju}i primewivanoj metodi anketirawa stanovni{tva, najpreciznije vreme doseqavawa koje je moglo da se utvrdi ~esto se svodilo na period od veka do decenije.8 Navedeni metod, me|utim, nije od koristi pri ispitivawu, na primer, kolonizacione politike dr`avnih vlasti ili materijalnog i pravnog polo`aja naseqenika. Arhivska akta su u tim slu~ajevima, kao uostalom i pri utvr|ivawu ta~nog vremena naseqavawa, nezamenqiva. Prednost anketirawa je jedino u tome {to je svaka porodica u nekom mestu mogla da bude ispitana o svom poreklu, dok dokumenta, ~ak iako bi bila sva sa~uvana, ne bele`e svakog naseqenika. Malo je na{ih etnologa koji su po{li stopama Tihomira \or|evi}a u pru~avawu migracionih procesa u Srbiji.9 Pored ve} navedenih dela R. Q. Pavlovi}a i V. Nikoli}-Stojan~evi}, koja su po svojim karakteristikama 7
Ostali radovi napisani o ovoj temi su navedeni u spisku literature.
17
mnogo vi{e istoriografska nego etnografska, ovde pomiwemo jo{ nekoliko radova etnologa, koji su od koristi za izu~avawe na{e teme, pre svega zbog kori{}ewa arhivskih izvora. ^lanak Mirka Barjaktarevi}a, Petrovo Selo i `ivot wegovih stanovnika sadr`i nekoliko korisnih podataka o osnivawu ove crnogorske kolonije u isto~noj Srbiji i, {to je posebno zanimqivo, u wemu se daje pore|ewe narodne tradicije o osnivawu sela sa kori{}enim aktima o istoj temi. V. Nikoli}-Stojan~evi} je tako|e napisala rad o istom selu, Petrovo Selo kao jedno od `ari{ta kolonizacionih i migracionih procesa u isto~noj Srbiji u drugoj polovini 19. veka, koriste}i se, pre svega, podacima popisa stanovni{tva iz 1885. godine. Rezultati izneseni u ovoj raspravi su od ograni~ene koristi za na{u temu, s obzirom na to da se hronolo{ki ne poklapaju sa wenim okvirima. Na kraju navodimo monografiju V. Nikoli}Stojan~evi}, Toplica. Etni~ki procesi i tradicionalna kultura, Beograd 1985, koja pru`a informacije o kolonizaciji Toplice nakon oslobo|ewa 1878, i, mada samo na osnovu objavqenih izvora, o iseqavawu Albanaca i politici srpske vlade prema wihovom povratku nakon sklopqenog mira. ***
Objavqenih izvora za na{u temu nema mnogo. Zbirke dokumenata iz srpskih i crnogorskih arhiva Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu, kw. 1 (1856-1866), priredili Vasilije Kresti} i Rado{ Qu{i}, Beograd 1983. i Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku (1804-1903), priredio Petar Popovi}, Beograd 1987, sadr`e pojedina akta koja se odnose probleme koje istra`ujemo. Od zna~aja za ispitivawe migracija tokom i neposredno nakon rusko-turskog rata 1877-1878. jeste zbirka gra|e britanske, francuske i turske provenijencije Rumeli'den Türk Göçleri 1877-1879 (Turkish Emigrations from the Balkans) I-II, Ankara 1989, koju je priredio Bîlal N. (imsir. Prepiska Jovana Risti}a i Filipa Hristi}a objavqena u dve kwige, Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u od 1870. do 1873. i od 1877. do 1880, Beograd 1931. i Pisma Filipa Hristi}a Jovanu Risti}u (1868-1880), priredio Grgur Jak{i}, Beograd 1953, kao i Pisma Ilije Gara{anina Jovanu Marinovi}u II (1859-1874), priredio St. Lov~evi}, Beograd 1931, otkrivaju poglede onovremenih srpskih dr`avnika na probleme naseqavawa, naravno u meri u kojoj su se oni wima R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka. Zbornik radova posve}en tristogodi{wici velike seobe Srba, Beograd 1990, 77. 9 Pod ovim podrazumevamo wegovo kori{}ewe i objavqivawe arhivske gra|e pri izu~avawu naseqavawa Srbije tokom prve vlade kneza Milo{a u radovima Iz Srbije kneza Milo{a I-II, Beograd 1922, 1924; Naseqavawe Srbije za vreme prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a (18151839), Glasnik Geografskog dru{tva 5 (1921), 116-138; Arhivska gra|a za naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Naseqa i poreklo stanovni{tva, kwiga 22, Beograd 1926. 8
18
bavili.
Memoarski spisi, objavqeni i neobjavqeni, nisu nam bili od velike koristi prilikom istra`ivawa. Nekoliko relevantnih podataka vezanih za period 1876-1879. na{li smo u Uspomenama Vladimira Jovanovi}a, Mojim uspomenama Alimpija Vasiqevi}a i Bele`nicama Jovana Mi{kovi}a. Svi zakonski propisi, pa dakle i oni koji su se odnosili na naseqavawe, objavqivani su u Zbornicima Zakona i Uredaba izdatih u Kwa`evstvu Srbije. Zvani~na dr`avna statistika u periodu koji obra|ujemo nije posebno tretirala procese doseqavawa ili iseqavawa. Dr`avopisi Srbije u kojima su, izme|u ostalog, {tampani rezultati popisa stanovni{tva korisni su za pra}ewe porasta broja stanovnika Srbije i za prou~avawe gustine naseqenosti.10 Kada je, me|utim, u pitawu naseqavawe zemqoradnika-stranih podanika u Kne`evinu Srbiju, oni ne pru`aju gotovo nikakve podatke. Jedino {to se iz wih mo`e doznati vezano za doseqavawe uop{te, jeste broj doseqenih lica u Srbiju u periodu 1860-1875. Od zvani~nih dr`avnih publikacija koje smo koristili, vaqa jo{ spomenuti i Protokole sa skup{tinskih zasedawa, mada su podaci koje smo u wima prona{li uglavnom od sporednog zna~aja za na{u temu. Onovremena {tampa nije mnogo pisala o problemima koji nas interesuju. Nekoliko zanimqivih ~lanaka koji se, posredno ili neposredno, odnose na naseqavawe bilo je objavqeno u Srpskim Novinama, Vidovdanu i Dunavskom Lebedu. Na{ rad je u najve}oj meri napisan na osnovu neobjavqene arhivske gra|e. Najvi{e podataka na{li smo u fondovima Arhiva Srbije: Ministarstvo finansija-Ekonomno odeqewe, Ministarstvo unutra{qih dela-Policajno odeqewe, Dr`avni Savet i Ministarstvo inostranih dela-Inostrano i Politi~ko odeqewe. Pored ovih, za na{u temu osnovnih fondova, od velike koristi su bila i pojedina dokumenta koja se ~uvaju u fondovima Ilija Gara{anin, Ministarstvo inostranih dela-Vnuterno odeqewe, Ministarstvo finansijaAdministrativno odeqewe, Pokloni i otkupi i Narodna Skup{tina. Posebno treba pomenuti sadr`ajnu gra|u inostrane provenijencije koja se ~uva u ovom arhivu. To su mikrofilmovani izve{taji britanskih i francuskih konzula iz Beograda koji se nalaze u fondovima S/GB, odnosno S/F. Istra`ivawa u drugim arhivima dala su ograni~ene rezultate. Od ne{to ve}eg zna~aja je gra|a pohrawena u Arhivu Istorijskog instituta SANU, u fondovima Jovan Risti}, Matija Ban i Ispisi, dok su nam iz Arhiva SANU bile od koristi jedino, ve} ranije pomenute, Bele`nice Jovana Mi{kovi}a. Dokumenta iz Arhiva Vojnoistorijskog instituta nisu nam bila dostupna.
19
***
Ovaj rad je odbrawen kao magistarska teza na Filozofskom fakultetu u Beogradu juna 2002. godine pred komisijom koju su ~inili prof. dr Rado{ Qu{i}, prof. dr Mihailo Vojvodi} i docent dr Vojin Dabi}. Naslov rada kao i naslovi i raspored poglavqa ostali su isti kao prilikom odbrane teze. Na osnovu primedbi ~lanova komisije u~iwene su male sadr`inske izmene u tekstu. Posebnu zahvalnost autor duguje svom mentoru, prof. dr Rado{u Qu{i}u, za ukazano poverewe i pru`enu podr{ku prilikom istra`ivawa ove teme, korisne savete i pomo} prilikom {tampawa rada, Istorijskom institutu Beograd za objavqivawe rada i zaposlenima u institucijama u kojima su obavqena istra`ivawa za predusretqivost i pokazanu dobru voqu. Beograd, septembar 2003.
20
Za na{e istra`ivawe relevantni su popisi vr{eni 1859, 1863, 1866, 1874, 1879 (novi krajevi) i 1884. godine. 10
21
UVOD
UVOD
Doseqavawa u Srbiju 1815-1860
Postepenom stabilizacijom prilika nakon ratnog perioda revolucije,
Srbija je postala privla~no imigraciono podru~ije, pre svega, za svoje sunarodnike iz susednih oblasti Osmanskog i Habsbur{kog carstva. Razlozi za to bili su vi{estruki. Najbitniji je sama ~iwenica da je na teritoriji Beogradskog pa{aluka po~elo stvarawe novovekovne srpske dr`ave. Postepeno proterivawe muslimana iz Srbije, te kona~no ukidawe feudalnih odnosa 1835. godine, ulivali su ose}aj sigurnosti i slobode stanovni{tvu koje je prelazilo u Kne`evinu Srbiju, posebno iz susednih turskih krajeva. Ona je bila sigurno uto~i{te za hri{}ane posle nemira, buna i ratova, a kao dr`ava slobodnih seqaka, bila je neka vrsta "obe}ane zemqe" za siroma{ne ~iv~ije iz Turske.11 Prema istra`ivawima Tihomira \or|evi}a, ja~a imigracija u Srbiju je po~ela posle 1817. godine. Doseqenici iz susednih osmanskih krajeva dolazili su pojedina~no ili u grupama, uz znawe i odobrewe turskih vlasti, ili ilegalno, prebegavawem. Pojedina~no, naj~e{}e sa urednim paso{ima, prelazile su zanatlije u nameri da se bave svojim zanatima; s druge strane, grupno, sa porodicama i bez odobrewa turskih vlasti, dolazili su u Srbiju seqaci, naj~e{}e be`e}i od ugwetavawa i zuluma. Karakteristi~an primer takvih seoba jeste prebegavawe oko 3000 qudi iz Bosanske Krajine 1835/6. godine. Ve}a imigracija stanovni{tva u grupama bila je gotovo redovna pojava u vreme buna u Turskoj, ili ratova koje je Turska vodila. Tako je jula 1829. godine bilo zabele`eno da dnevno po 40-50 ku}a iz Vidinskog sanxaka prelazi u Srbiju, be`e}i od rata i zuluma turskih vojnika. Nakon neuspele bune u pirotskom kraju 1836. godine, stanovni{tvo je masovno prebegavalo u susedne oblasti Kne`evine Srbije, tra`e}i uto~i{te i za{titu.12 Doseqavawa iz Austrije bila su uglavnom pojedina~na ili u mawim grupama od nekoliko porodica; ~esto su dolazili i samci, bez familija. Me|u doseqenicima je bilo seqaka, ali su u najve}em broju dolazili zanatlije ili obrazovaniji qudi, u potrazi za dr`avnom slu`bom. Kao primer navodimo R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), 81.
11
25
podatak da je 1836. godine u Srbiji bilo 60 {kola sa 69 u~iteqa, od kojih su 46 bili rodom iz Austrije.13 Imigracija iz Crne Gore u Srbiju je pojava koja je trajala kroz ~itav XIX vek. Teritorijalno mala i oskudna u rodnoj zemqi, Crna Gora je patila od agrarne prenaseqenosti. To je bio, dakle, glavni uzrok iseqavawa Crnogoraca uop{te, pa i u Srbiju. Stanovni{tvo je prelazilo iz jedne u drugu srpsku dr`avu naj~e{}e sa paso{ima, pojedina~no ili u grupama od nekoliko do nekoliko desetina porodica. Crnogorski doseqenici su se uglavnom bavili poqoprivredom. Naro~ito brojna doseqavawa bele`ena su u vreme gladnih godina u Crnoj Gori, kao na primer 1822. Karakteristi~na za Crnogorce bila su i privremena doseqavawa, ili tzv. dolazak na prehranu. U vreme nerodice, deo ili cela porodica bi napu{tala Crnu Goru i prelazila u Srbiju da se nadni~ewem ili napolicom ishrani, naj~e{}e tokom jeseni i zime, a potom bi se vratila svom domu.14 Osim srpskog, u Kne`evinu Srbiju se doseqavalo i rumunsko stanovni{tvo iz Vla{ke ili Vidinskog sanxaka. To su bili seqaci koji su prebegavawem u Srbiju `eleli da se oslobode svog zavisnog polo`aja na spahilucima, bilo bojarskim, bilo turskim. Za vreme prve vlade kneza Milo{a oni su naj~e{}e prelazili u po`areva~ki kraj, a docnije u Krajinu i Crnu Reku. Svakako je najpoznatija seoba Vlaha sa Velikog Ostrva u Srbiju, koja je po~ela 1831, a zavr{ila se 1834. godine osnivawem novog naseqeni~kog sela Mihailovac.15 Knez Milo{ i srpske vlasti su bili vrlo predusretqivi prema naseqenicima. Dr`avni interes je nalagao da se broj stanovnika Srbije pove}ava naseqavawem, kako bi oja~ala wena vojna i finansijska snaga. Knez je doseqenicima poklawao zemqu i osloba|ao ih poreskih obaveza u vremenskom periodu od jedne do tri godine. Osim tih olak{ica, bili su u svim pravima i obavezama izjedna~eni sa starosedeocima. Wima je u najve}em broju slu~ajeva bilo odre|ivano mesto gde }e se naseliti. Nije postojao propis kojim bi jednobrazno bilo re{eno koliko zemqe stranci mogu da dobiju, ve} se to odre|ivalo pojedina~no, od slu~aja do slu~aja. Do{qaci su bili naj~e{}e naseqavani na alijama ili u selima gde je bilo neobra|enog zemqi{ta. Bilo je, me|utim, i slu~ajeva da im je dodeqivano zemqi{te pod {umom ili trwem koje je trebalo da iskr~e. Za naseqavawe stranaca su bila kori{}ena i imawa zaostala iza muslimana koji su se iselili iz Podriwa nakon 1830. godine. Isto T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a, stanovni{tvo-naseqa, Beograd 1924, 54-59; Isti, Naseqavawe Srbije za vreme prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a (1815-1839), Glasnik Geografskog dru{tva 5 (1921), 124-128; R. Qu{i}, Kne`evina Srbija (1830-1839), Beograd 1986, 74-75. 13 T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a, 63-72. 14 \. \. Pejovi}, Iseqavawe Crnogoraca u XIX vijeku, Titograd 1962, 129-153. 15 T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a, 97-104. 12
26
tako, prema jednoj naredbi kneza iz maja 1821, seoski kmetovi su imali da naseqavaju do{qake na zemqi onih seqana koji je nisu obra|ivali ili su je davali u zakup. Pri naseqavawu stranaca najvi{e se vodilo ra~una da oni ne zauzmu svojevoqno tu|u zemqu i da ne budu na smetwi svojim susedima. Me|utim, kako se de{avalo da neki naseqenici ponovo ilegalno prelaze granicu i vra}aju se odakle su do{li, knez je bio prinu|en da 1836. godine naredi da se svi begunci obavezno {aqu u unutra{wost zemqe, najmawe na 10 sati udaqenosti od savske ili dunavske obale. Ovde vaqa primetiti jo{ i to da je knez Milo{ naseqavao Crnogorce naj~e{}e uz Drinu, na granici prema Bosni, na Zlatiboru i u Krajinskom okrugu, smatraju}i ih za otporne i izdr`qive, te kao takve pogodne za odbranu srpskih me|a.16 Vladimir Jak{i}, prvi srpski {kolovani statisti~ar i na~elnik Statisti~kog odeqewa Ministarstva finansija, primetio je jo{ davne 1869. godine da se stanovni{tvo Srbije do 1840. umno`avalo po istoj stopi kao i stanovni{tvo SAD, a da od tada nastupa znatno opadawe u prira{taju.17 Kako je teklo uve}avawe broja stanovnika Kne`evine Srbije 1833-1861. vidi se iz slede}eg pregleda:18 Tabela 1a:
Broj stanovnika Srbije 1833-1861.
Tabela 1b:
Uve}awe broja stanovnika Srbije 1833-1861.
Isto, 47-53; R. Qu{i}, Kne`evina Srbija (1830-1839), 74; T. R. \or|evi}, Arhivska gra|a za naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Naseqa i poreklo stanovni{tva kw. 22, Beograd 1926, 497-503; \. \. Pejovi}, nav. delo, 144. 17 Dr`avopis Srbije III, Beograd 1869, 109. 16
Isto, 110-111. Cifre za 1847. i 1861. date su prema navedenim procenama, a za ostale godine prema rezultatima popisa.
18
27
godine 1833 1840 1847 1854 1861
stanovnika 678192 828895 928648 998919 1118646
1833-1861.
u periodu
1833-1840 1840-1847 1847-1854 1854-1861
ukupno uve}awe
150703 99753 70271 119727
Tabela 1v: Pore|ewe stopa uve}awa broja stanovnika Srbije
prose~no godi{we uve}awe na milion stanovnika
31745 17192 10810 17122
Kada se analiziraju ~etiri navedena sedmogodi{wa perioda, proizilazi da je stopa uve}avawa stanovnika Srbije u periodima 1840-1847. i 1854-1861. bila gotovo upola mawa nego u periodu 1833-1840, dok je u tre}em od period indeks prikazanih kvarta1833-1840 100 la bila za skoro 1840-1847 54.16 2/3 ni`a nego u 1847-1854 34.05 prvom. Ako se 1854-1861 53.94 ovome pridoda i ~iwenica da se, prema podacima iz zvani~ne dr`avne statistike, populacija Srbije u periodu 1815-1833. uve}avala prose~no za 28490 na milion stanovnika godi{we,19 dakle pribli`no isto (89.75 %) kao i u periodu 18331840, onda je sasvim jasno da je prira{taj stanovni{tva nakon 1840. znatno opao. Uzrok tome treba svakako tra`iti u smawenom obimu imigracije, imaju}i u vidu da se fond zemqe raspolo`ive za naseqavawe vremenom nu`no su`avao. Naseqavawe stranaca u Kne`evinu Srbiju 40-tih i 50-tih godina XIX veka se ipak nastavilo. Uzroci dola`ewa stanovni{tva su bili isti kao i u ranijem periodu. Tako je nakon gu{ewa Ni{ke bune 1841. godine vi{e od 11000 du{a, uglavnom nebora~kog stanovni{tva, pre{lo sa pokretnom imovinom u Srbiju, tra`e}i za{titu od turskih represalija. Deo ovih qudi se nije nikada vra-
28
Isto, 110. Treba imati u vidu da su ovi podaci okvirni i zasnovani na proceni da je Srbija 1815. godine brojala 401350 du{a, Isto, 109
19
tio svojim domovima u Turskoj.20 Zbog gladi u Crnoj Gori, 1847. je u Srbiju pre{lo oko 210 porodica, dok je u prole}e 1848. karavan od oko 700 crnogorskih iseqenika do{ao u Srbiju. Navedeni primeri su specifi~ni samo po ve}em broju naseqenika, dok su ina~e Crnogorci svake godine dolazili u Srbiju radi naseqewa. Srpske vlasti su ih razme{tale naj~e{}e u Krajinskom okrugu, oko Kladova, i u Aleksina~kom okrugu.21 Stalna imigracija Crnogoraca uslovila je dono{ewe Uredbe od 22. maja 1854, kojom se propisuju pravila za naseqavawe svih Crnogoraca koji dolaze u Srbiju. Ovaj zakonski propis, iako se odnosi samo na jednu kategoriju imigranata - Crnogorce, veoma je zna~ajan. To je prvi akt kojim se jednobrazno re{ava pitawe naseqavawa, za razliku od prethodnog perioda kada su se problemi, kao na primer materijalna pomo} koja se daje naseqenicima ili rok u kom su oni oslobo|eni od poreskih obaveza, re{avali razli~ito, u zavisnosti od svakog pojedina~nog slu~aja. Uredba je predvi|ala da svaka crnogorska porodica koja se pri prelasku u Srbiju izjasni da je do{la radi naseqewa, ima pravo na dr`avnu pomo} u hrani od 1 oke hleba na du{u dnevno sve dok joj od dr`avnih vlasti ne bude odre|eno u koje mesto treba da ide radi stalnog naseqewa. Na ime putnog tro{ka do re~ene lokacije, svaka familija od dr`ave je dobijala po 1# cesarski (~l. 1). Ministarstvo unutra{wih dela22 je bilo nadle`no da odredi u kom }e se srezu i okrugu koja familija naseliti, kao i da izda naredbu da joj se zemqe, "koliko za dobro na|e, bilo op{tinske, bilo Praviteqstvene, za naseqewe dade" (~l. 2). Svaka porodica je od dr`ave imala da dobije pozajmicu u iznosu od 600 gro{a ~ar{ijskih. Okru`no na~elstvo, preko sreskog na~elstva i seoskih kmetova, bilo je du`no da od gore navedene sume kupi i naseqeni~koj porodici preda po jednu sekiru, kosu i budak, jednu, dve ili tri motike u zavisnosti od broja ~lanova porodice, jedan par volova, kao i ostatak novca od onih 600 gr. ~ar. - ako bi ga bilo nakon kupovine navedenih stvari (~l. 3). Naseqeni~ka porodica bila je du`na da vrati dr`avi doti~nih 600 gr. ~ar. u {est godi{wih rata od 100 gr. ~ar. i to po~ev{i po isteku 10 godina od naseqewa. Ukoliko neka porodica ne bi htela da ostaje u Srbiji, bila je du`na da vrati vlastima dobijene stvari (~l. 4). Prilikom naseqavawa, svaka porodica je kao poklon imala da dobije od 100 do 150 oka hrane, koju je trebalo da obezbede op{tine sreza u kom se porodica naselila (~l. 5). Naseqeni Crnogorci su se osloba|ali svih poreskih V. Stojan~evi}, Srpski narod pod turskom vla{}u u prvoj polovini XIX veka, Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1981, 246. 21 \. \. Pejovi}, navedeno delo, 149-152. 20
Za odre|ivawe mesta u kom bi se neka familija imala da naseli bilo je zadu`eno Ekonomno odeqewe; ono je do 1859. godine bilo u sastavu Pope~iteqstva vnuternih dela, kada je preba~eno u Pope~iteqstvo finansija. Sva gra|a proistekla iz rada ovog odeqewa ~uva se danas u Arhivu Srbije u okviru fonda Ministarstvo finansija. 22
29
obaveza u roku od tri godine (~l. 6).23 Prema re{ewu Ministarstva unutra{wih dela od 10. oktobra 1854, svi Crnogorci koji bi dolazili radi naseqewa trebalo je da se {aqu u Krajinski okrug, gde bi bili naseqeni oko Kladova.24 Ubrzo se, me|utim, ispostavilo da predvi|ena suma od 600 gr. ~ar. nije dovoqna ni da pokrije tro{kove nabavke para volova, te je februara 1855. pove}ana na 1000 gr. ~ar. Navedena Uredba iz 1854. godine pretrpela je uskoro jo{ jednu izmenu. Po{to wom nije bilo precizno odre|eno koliko dugo Crnogorci mogu da borave u mestu u koje su prvo do{li nakon prelaska granice i po{to se uvidelo da za dr`avu nije korisno da se naseqenicima daje dr`avna zemqa, to je ceo ~l. 2 Uredbe bio promewen kne`evim re{ewem od 19. maja 1855. Wime je bilo predvi|eno da Ministarstvo unutra{wih dela odmah, dakle unapred, odredi okruge i srezove u kojima }e se Crnogorci naseqavati, tako da bi oni pri prelasku u Srbiju mogli da borave samo tri dana u pograni~nom okrugu u koji su do{li, a potom bi ih na~elstvo upu}ivalo u mesto odre|eno za stalno naseqewe. Osim toga, odlu~eno je da im se za obradu daje samo op{tinska zemqa - bilo ~ista, bilo utrina pod {umom - i to onoliko, koliko Ministarstvo unutra{wih dela na|e za shodno.25 Na osnovu navedenih propisa mo`e se zakqu~iti da su srpske vlasti sredinom 50-tih godina prvi put planski pristupile problemu naseqavawa. Razlog zbog koga su se oni odnosili samo na Crnogorce verovatno le`i u ~iwenici {to su oni bili najbrojniji doseqenici, ~ija se imigracija, u mawem ili ve}em obimu, ponavqala iz godine u godinu. Kao plod ovakve kolonizacione politike nastalo je 1855. godine Petrovo Selo, crnogorsko naseqeni~ko mesto u planini Miro~, pokraj reke Kosovice u Kqu~u.26 Vlasti Kne`evine Srbije su krajem 50-tih godina, pored naseqavawa Crnogoraca, sprovele jo{ jedan ve}i kolonizacioni poduhvat. Radilo se o tome da su 1857. godine naseqene 132 srpske porodice iz Banata.27 One su bile raspore|ene u okolini Kladova i ]uprije, gde su im bili dati placevi za ku}e i zemqe za obradu. Porodicama naseqenim oko Kladova bila je izdata beskamatna pozajmica u iznosu od 2070 forinti srebra, dok su okolne op{tine bile du`ne da im iz svojih ko{eva pozajme nu`nu hranu. Zanimqivo je da srpske vlasti nisu izdale nikakvu uredbu koja bi se odnosila na naseqavawe ZZU VIII, Beograd 1856, 10-12; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 221. Neposredan povod za izdavawe ove uredbe bio je dolazak 6 crnogorskih familija radi naseqewa u Srbiju, aprila 1854. Zanimqivo je primetiti da je Ekonomno odeqewe predlo`ilo Savetu da se svakoj familiji da po 2440 gr. ~ar., dok je uredbom ta suma smawena na 600 gr. ~ar. Arhiv Srbije (daqe: AS), Ministarstvo finansija-Ekonomno odeqewe (daqe: MF-E), 1854, delovodni protokol (daqe: DP), br. 229; B. M. Drobwakovi}, O naseqavawu Crnogoraca po Srbiji u periodu od 1847-1869. godine, Novi `ivot kw. XVII sv. 10 (1924), 315. 24 AS, MF-E, 1854, DP, br. 644; Isto, 1865, F VII R 35, Na~elstvo Okruga beogradskog Ministru finansija br. 6497, 23. 10/4. 11. 1863. 23
30
Bana}ana, sli~nu onoj o naseqavawu Crnogoraca, iako su ovom poslu pristupile veoma ozbiqno. Naime, na~elnik Ekonomnog odeqewa, Atanasije Nikoli}, li~no je predvodio komisiju koja je u Kladovu i ]upriji pregledala i parcelisala zemqi{te na kom je Bana}ani trebalo da se nasele, a na osnovu ~ijih nalaza je kolonizacija sprovedena.28 Ovde ukazujemo na jo{ jednu razliku izme|u naseqavawa Crnogoraca i Bana}ana: dok su prvi odmah po prelasku u Srbiju bili smatrani za srpske dr`avqane bez ikakve procedure za primawe u podanstvo, drugi su morali da ispune sve zakonske propise vezane za primawe u srpsko sa`iteqstvo.29
Kolonizacioni procesi u evropskoj Tu r s k o j 6 0 - t i h i 7 0 - t i h g o d i n a X I X v e k a ZZU VIII, 52, 66-67; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 222, napomena 352. U literaturi postoje razli~ita mi{qewa o vremenu nastanka Petrovog Sela. Prema Jovanu Cviji}u, ono je moglo da nastane 1847. ili 1854, Metanastazi~ka kretawa, wihovi uzroci i posledice, Sabrana dela IV-1, Beograd 1987, 163-164. \. \. Pejovi} je od Cviji}a preuzeo1842. (?) kao godinu nastanka sela, navedeno delo, 146. Kosta Jovanovi} tvrdi da je selo osnovano 1852, Negotinska Krajina i Kqu~, Naseqa i poreklo stanovni{tva kw. 29, Beograd 1940, 291. Borivoje M. Drobwakovi}, navedeno delo, sv. 11, 345. ne raspravqa neposredno o nastanku Petrovog Sela, ali se iz wegovog izlagawa mo`e zakqu~iti da je ono osnovano 1854. godine ili ne{to ranije. Vidosava Nikoli}-Stojan~evi}, Petrovo Selo kao jedno od `ari{ta migracionih i kolonizacionih procesa u isto~noj Srbiji u drugoj polovini 19. veka, Razvitak 2 (1969), 86. i Nikola [kerovi}, Iz odnosa Crne Gore i Srbije - Preseqavawe Crnogoraca u Srbiju, Istorijski zapisi kw. XII sv. 1-2 (1956), 298. nisu se opredeqivali za ta~nu godinu osnivawa Petrovog Sela. Mirko Barjaktarevi}, Petrovo Selo i `ivot wegovih stanovnika, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 22-23 (1960), 124-125, iako je delom koristio gra|u koju }emo navesti, izvodi zakqu~ak da su se prve crnogorske porodice naselile oko re~ice Kosovice izme|u 1845. i 1855. Knez Aleksandar Kara|or|evi} je 3. avgusta 1855. odobrio naseqavawe Crnogoraca u Kosovici, uz uslov da se srpski gra|ani odatle raseqeni 1843. vi{e tamo ne vra}aju, jer ne bi bilo dobro da se me{aju sa Crnogorcima. Ovo kne`evo re{ewe je usledilo posle predloga na~elnika Okruga krajinskog podnetog Ministru unutra{wih dela 22. juna 1855. u kome se ka`e kako bi bilo dobro da se crnogorskim familijama da za naseqewe mesto "Kosovica", nazvano "Novo Selo", gde 100 porodica mo`e da se smesti, a koje i sami Crnogorci ~esto zahtevaju. Septembra 1855. na~elstvo Okruga krajinskog je, prema nalogu Ministra unutra{wih dela, isparcelisalo zemqi{te za naseqenike u Kosovici. AS, MF-E, 1855, DP, br. 594, 623, 747, 899. Naziv Petrovo Selo je po~eo da se koristi 1856. godine, AS, MF-E, 1856, DP, br. 782, M. Barjaktarevi}, navedeno delo, 125, a do tada je u upotrebi bilo ime Novo Selo. 25 26
31
Osmansko carstvo su tokom sedme i osme decenije XIX veka zahvatili veliki migracioni procesi, uslovqavaju}i sprovo|ewe jedne odre|ene kolonizacione politike od strane dr`avnih vlasti. Deo tih procesa odvijao se i uz granice Kne`evine Srbije, te je samim tim poga|ao wene strate{ke nacionalne i dr`avne interese. Tokom Krimskog rata i neposredno nakon wegovog zavr{etka zapo~eo je ve}i val iseqavawa Tatara sa Krima u Tursku. Procewuje se da ih je u tom po~etnom stadijumu emigracije 30000-40000 napustilo svoje domove. Ruski car Aleksandar II li~no nije imao simpatija prema Tatarima. On je u prole}e 1856. godine izjavio da wihovu emigraciju ne treba spre~avati, jer }e se na taj na~in dr`ava re{iti "{tetnog elementa." Sasvim je jasno da je pod tim podrazumevao verski nesigurno muslimansko stanovni{tvo, koje bi moglo lako da se prikqu~i ruskim neprijateqima u slu~aju nove invazije na taj deo, ina~e demilitarizovane, crnomorske obale. Iseqavawe ve}ih razmera Tatara u Tursku je po~elo 1859. i trajalo je do 1862. godine. U periodu 1855-1862. emigriralo ih je 230000-240000. Najintenzivnija emigracija je bila tokom 1860. godine, kada se iselilo 130000-140000 Tatara. Kako ruske vlasti nisu uspele da izvr{e uspe{nu repopulaciju oblasti naseqavawem dr`avnih seqaka i stranih kolonista, pomawkawe radne snage ih je primoralo da 1861. znatno ograni~e emigraciju, da bi je 1862. potpuno obustavile. Ipak, tokom navedenog {estogodi{weg perioda tatarsko stanovni{tvo na Krimu se smawilo u pola, dok se ukupan broj stanovnika smawio za oko 40 %.30 Osmanske vlasti su na ovaj iseqeni~ki talas reagovale naseqavawem Tatara, pre svega, u evropskom delu carstva. Kada je postalo o~igledno da }e imigracija poprimiti velike razmere, Porta je krajem 1859. godine u okviru Ministarstva trgovine osnovala posebno odeqewe - Komisiju za izbeglice, koja je imala zadatak da se stara o naseqavawu Tatara, kako u Rumeliji, tako i u Anadoliji. Od jula 1861. ova komisija deluje kao potpuno nezavisno telo, van svih ministarstava.31 Najve}i deo Tatara je bio naseqen du` dunavske obale, u dana{woj Bugarskoj i Dobruxi.32 Prema savremenim turskim procenama, u periodu 1860-1861. u Rumeliji je bilo sme{teno izme|u 70 i 100000 kolonista.33 Wihovo razme{tawe je dobrim delom bilo strate{ko34: du` dunavske obale, kako bi se oja~ala granica u slu~aju ruske invazije, ali i du` isto~ne srpske granice, kako bi se hri{}ani iz vidinskog sanxaka odvojili muslimanskim `iteqstvom od Kne`evine Srbije i na taj na~in smawio wen utiOve familije bile su iz slede}ih mesta: 12 iz Kanaka, 25 iz Velikog Gaja, 92 iz Srpske Boke i 3 iz Srpskog Neuzina. AS, Ministarstvo inostranih dela - Inostrano odeqewe (daqe: MID-I), 1854, DP, br. 2486. 28 AS, MF-E, 1857, DP, br. 563, 643, 919, 925, 974, 1531, 1646, 1726. 29 \. \. Pejovi}, navedeno delo, 223, napomena 352; AS, MID-I, 1857, DP, br. 2486, 2871, 2937, 4017, 4419. 27
32
caj me|u wima. Osim toga, turske vlasti su imale nameru i da pove}anom koncentracijom muslimana spre~e mogu}e bune hri{}anskog stanovni{tva u Vidinskom sanxaku, imaju}i u vidu da su one ve} izbijale 1850. i 1857. godine.35 U ovoj oblasti su stvorene tatarske kolonije "u Rakovici na u{}u Timoka u Dunav, u Florentinu na Dunavu, na putu Rakovica Vidin, u Vidinu, Kuli, Rakovici dowoj, Rabi{u i Belogra~iku."36 Da naseqavawe Tatara pokraj srpske granice nije bilo malih razmera, svedo~i ~iwenica da ih je samo krajem novembra 1860. u vidinski kraj stiglo 11000, a da su ubrzo potom turske vlasti primorale seqake iz oblasti [umena, Silistrije i Ruse da kulukom sa 4000 zapre`nih kola prevoze naseqenike iz Dobruxe u Vidinski sanxak.37 Tatarski naseqenici su od dr`ave primali, ~ini se nedovoqna, dnevna sledovawa hrane tokom puta do kona~nog odredi{ta. Tamo su dobijali zemqu za obradu, po par volova i kravu, dok je lokalno hri{}ansko stanovni{tvo moralo da im obezbedi `ito za prehranu i seme, te da im poma`e u podizawu ku}a. Bili su oslobo|eni pla}awa svih poreza u roku od 10 ili 15 godina, a od vojne obaveze u roku od 20 godina.38 U neposrednoj vezi sa iseqavawem Tatara i wihovom kolonizacijom u severnoj Bugarskoj stoji poku{aj naseqavawa Bugara na Krim 1861. godine. Depopulacija tog poluostrva je nosila sa sobom negativne ekonomske posledice: napu{tenu zemqu nije imao ko da obra|uje, s obzirom na to da broj dr`avnih seqaka i Kozaka koji bi tu mogli da se nasele nije bio dovoqan. Ruska vlada je stoga po~etkom 1861. predlo`ila Porti da dopusti emigraciju stanovni{tva iz Bugarske u Rusiju. To je bilo kucawe na otvorena vrata. Turska je bila svakako zainteresovana da na taj na~in obezbedi vi{e prostora za muslimanske koloniste i da istovremeno smawi broj hri{}ana, potencijalno revolucionarnog elementa, u isto~nim delovima Rumelije, te je stoga spremno obe}ala da ne}e spre~avati ni~iju emigraciju. ^inilo se da je na pomolu svojevrsna neformalna razmena stanovni{tva. M. Pinson, Demographic Warfare - An Aspect of Ottoman and Russian Policy, 1854-1866, neobjavqena doktorska disertacija, Harvard Univerzitet, 1970, 31-57. 31 Isto, 73, napomena 22; S. J. Shaw, E. K. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey II, Cambridge University Press 1977, 115. Prema [ou, Komisija je osnovana 1860, ali Pinson citira jedan wen dokument datiran 3. 12. 1859 (novi kalendar, daqe: n. k.). 32 U Dobruxi, u zale|u Konstance, je 1856. bio osnovan novi grad za koloniste - Mexidija. Krajem iste godine je imao oko 1000 ku}a, da bi do 1864. narastao na 15-20000 `iteqa. M. Pinson, navedeno delo, 68. 33 Isto, 74-75; Vasa ^ubrilovi}, citiraju}i Feliksa Kanica, navodi da ih je 1860-61. naseqeno oko 100000 u Bugarskoj, navedeno delo, 29. 34 U literaturi jo{ uvek nije utvr|eno ko je od turskih vlasti odre|ivao raspored naseqavawa, kakvu je ulogu u tome imala Komisija za izbeglice i da li je postojao unapred pripremqen plan za sprovo|ewe kolonizacije. M. Pinson, navedeno delo, 204, napomena 22. 30
33
Ruska agitacija za emigraciju me|u bugarskim stanovni{tvom vo|ena je iz wenog konzulata u Vidinu, gde je bio uspostavqen registracioni centar. Hri{}ansko stanovni{tvo, izlo`eno zloupotrebama poreskih vlasti i dodatno optere}eno obavezama prema Tatarima, nije trebalo mnogo nagovarati da se seli. Interesovawe, posebno u Vidinskom sanxaku, bilo je ogromno. Prema nekim izve{tajima, verovatno preuveli~anim, po~etkom juna 1861. je bilo ve} 13000 prijavqenih familija.39 ^inilo se da }e se ~itave oblasti isprazniti i da }e emigracija hri{}ana biti znatno ve}a od imigracije Tatara. Turskim vlastima je ubrzo postalo jasno da }e im se poreski prihodi zna~ajno smawiti, posebno ako se ima u vidu da su Tatari bili oslobo|eni od da`bina za du`i niz godina. Stoga su u aprilu i maju 1861. zapo~eli kontraagitaciju me|u hri{}anima: Omer-pa{a Latas je obi{ao Vidinski sanxak ube|uju}i ih da sultan ne `eli da se oni sele i da nije sklopio sporazum sa ruskim carem o razmeni stanovni{tva i obe}avaju}i im iskorewivawe zloupotreba svih vrsta.40 Emigraciji iz Bugarske bila je protivna i srpska vlada. Srbija je pre svega bila uznemirena naseqavawem Tatara na svojim granicama, do`ivqavaju}i tu meru kao pretwu sopstvenoj bezbednosti. Osim toga, uve}avawe muslimanskog `ivqa je samo po sebi umawivalo izglede na uspeh bilo kakve revolucionarne akcije u tim krajevima. Iseqavawe hri{}ana u Rusiju, ali i u Srbiju, koje se odvijalo paralelno,41 samo je dodatno pogor{avalo stawe stvari u smislu promene verske i nacionalne strukture susednih oblasti. Srpska vlada je najpre krajem 1860. i po~etkom 1861. bezuspe{no protestovala kod Porte zbog naseqavawa Tatara,42 da bi se ne{to kasnije obratila za pomo} francuskoj diplomatiji, mole}i za intervenciju na Porti protiv kolonizacije na svojim granicama.43 Pored ove diplomatske akcije, koja nije dala rezultata, Srbija je preduzela i druge mere da spre~i iseqavawe Bugara u Rusiju. Vlada je nalo`ila pograni~nim vlastima da preko svojih poverqivih qudi uti~u na hri{}ane u Vidinskom sanxaku da se ne sele, a pri tom je i pomagala propagandu bugarske emigracije u Srbiji i Vla{koj protiv iseqavawa. U to vreme je u Beogradu delovala bugarska emigrantska grupa na ~elu sa Georgi Stojkov M. Ekme~i}, Srpski narod u Turskoj od sredine XIX veka do 1878, Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1981, 474-475, 479. V. Stojan~evi}, Srbija i Bugari, Beograd 1988, 150-162. 36 V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 29. 35
Turci su oktobra 1860. postigli sporazum sa austrijskom Kompanijom za plovidbu Dunavom da vr{i prevoz Tatara Dunavom, no kako nisu izmirili svoje finansijske obaveze prema woj, posao je propao ve} krajem novembra, pa je transport vr{en kopnom, uz kori{}ewe kuluka seqaka. M. Pinson, navedeno delo, 77-78. 38 De{avalo se da naseqenici, zbog nedostatka hrane, pojedu stoku koju su dobili za obradu zemqe, a da ista ne bi ostala nezasejana, vlasti su primoravale hri{}ane da je rade. Isto, 79-82. 37
34
Rakovskim, koji je izdavao list na bugarskom - Dunavski lebed. Vlada je finansirala {tampawe polemi~ke bro{ure Rakovskog Preseqewe u Rusiju ili ruska ubistvena politika za Bugare u Bukure{tu i dopu{tala o{tro pisawe Lebeda protiv emigracije u Rusiju.44 Na neuspeh operacije preseqavawa Bugara nisu, me|utim, presudno uticale aktivnosti ni turske ni srpske vlade, niti bugarske emigracije. Po dolasku na Krim, naseqenici su se suo~ili sa neplodnom zemqom i tretmanom ruskih vlasti kakav im nije bio obe}an. Nezadovoqstvo kolonista zate~enim stawem kanalisala je bugarska emigracija u Odesi, organizuju}i slawe peticija bugarskih seqaka sultanu, kojima su molili dozvolu za povratak svojim domovima. Ruska i turska vlada su se tokom zime 1861/62. slo`ile da se dozvoli repatrijacija onima koji to `ele. Tokom maja i juna 1862. godine, od 10450 iseqenika, wih 8130 se vratilo u Tursku, 1820 ih je pomrlo tokom emigracije, a samo 500 ih je ostalo u Rusiji.45 Krajem 1862. i po~etkom 1863. godine Porta je izvela jedan mawi poduhvat kolonizacije. Radilo se o naseqavawu muhaxira iz srpskih varo{i, koje je muslimansko stanovni{tvo moralo da napusti prema odlukama Kanli~ke koferencije iz 1862. Prema nekim procenama, iz {est varo{i u Srbiji se iselilo oko 8000 qudi. Najve}i broj ovih izbeglica, posebno iz U`ica, Sokola, [apca i delom Beograda, strate{ki je bio raspore|en u Bosni, du` granice sa Austrijom i Srbijom. Posmatrano u pravcu zapad-istok, muhaxiri su bili raspore|eni u Pouwu, Posavini i Podriwu u slede}im mestima: Bosanska Kostajnica, Orahova, Gorwa Azizija (Bosanski [amac), Dowa Azizija (Ora{je), Br~ko, Brezovo Poqe, Bijeqina, Jawa, Kozluk i Srebrenica. U unutra{wosti Bosne, opet na strate{kim mestima, bili su sme{teni u Gra~anici (na putu Doboj -Tuzla), Gorwoj Tuzli, Kladwu (na spoju puta Sarajevo-Tuzla i Srebrenica-Tuzla) i Bir~u (Vlasenica). Od navedenih deset pograni~nih mesta, {est su bila prakti~no novoosnovana kolonisti~ka naseqa: Kostajnica, Orahova, [amac, Ora{je, Brezovo Poqe i Kozluk. Ako se ima u vidu da su kolonije u Pouwu i Posavini osnivane upravo u podru~ijima u kojima su 1858. izbijali ustanci srpskog seqa{tva, onda postaje jasno da su turske vlasti pove}awem broja muslimana i wihovim rasporedom imale nameru da spre~e budu}e sli~ne pokrete. Iz slede}e tabele se vidi koliko je i gde naseqeno muhaxira iz U`ica, Sokola, [apca i delom Beograda u AS, S/F-33, Ministère des Afaires Étrangères - Legation de France en Serbie (daqe: S/F), Konzul Francuske u Beogradu, Dozon, Ministru spoqnih poslova Francuske, [uvnelu, br. 21, 24. 5. 1861. (n. k.) 40 M. Pinson, navedeno delo, 154-160. 39
41
Vidi poglavqe Bugarski i bosanski begunci, 1861.
J. Risti}, Spoqa{wi odno{aji Srbije novijega vremena II, Beograd 1887, 42-45; Srbske Novine br. 17, 9/21. 2. 1861; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 34.
42
35
Zvorni~kom sanxaku:
Tabela 2: Naseqavawe muhaxira iz srpskih gradova u Zvorni~kom sanxaku 1862/3.
Po{to se raspolo`ivi podaci odnose samo na broj mu{karaca, mo`e se pretpostaviti da je ukupan broj kolonista iznosio 5-5500. Muslimani iz Kladova, Smedereva i jedan deo Beogra|ana oti{li su u Vidin, Ni{, pa i u sam Carigrad.46 Migracioni procesi ve}ih razmera u Turskoj {ezdesetih godina XIX veka zavr{ili su se najve}om od svih kolonizacija u ovom periodu - naseqavawem ^erkeza. Po okon~awu Krimskog rata, Rusija se okrenula kona~nom osvajawu i pokoravawu Kavkaza. Otpor na isto~nom Kavkazu je slomqen 1859, a potom su operacije prenete na zapad, na crnomorsko zale|e. Planinska plemena koja su naseqavala ovo podru~ije poznata su u literaturi pod jednim imenom - ^erkezi. Ruska taktika se sastojala u raseqavawu domoroda~kog stanovni{tva pokorenih oblasti, {to je smatrano jedinom ~vrstom garancijom trajne pacifikacije zapadnog Kavkaza. Zbog toga su ruske armije pratili karavani koza~kih kolonista, koji su odmah po osvajawu odre|enih teritorija bili na iste naseqavani. ^erkezi su imali izbor da se sele u stepske oblasti severno od Kubana, oko Stavropoqa, ili da emigriraju u Tursku. Ruska kampawa je po~ela u prole}e 1861, a car je u jesen iste godine zvani~no bio upoznat sa ratnim planom i odobrio ga. U roku od tri godine svaki otpor ^erkeza bio je slomqen i veliki knez Mihailo im je 14. aprila 1864. dao ultimatum: imali su da biraju izme|u iseqewa u Tursku u roku od jednog meseca i statusa ratnih zarobqenika. Emigracija ^erkeza u Tursku ve}ih razmera je trajala tokom nekoliko godina, od 1858. do 1866, ali ih je najve}i broj preseqen upravo 1864.47 Porta je primala nove izbeglice, naseqavaju}i ih i u evropskom i u azijskom delu carstva. Oni su bili prevo`eni ruskim, turskim, ~ak i britanskim brodovima preko Crnog Mora do prihvatnih luka; u Anadoliji su to bili Trapezunt 43
36
AS, S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 21, 24. 5. 1861. (n. k.)
Bro{ura je {tampana krajem maja 1861. pod imenom Teodosija Filipovi}a. Ruski konzulat u Bukure{tu je uspeo da izdejstvuje zaplenu celog tira`a od strane vla{ke policije, ali je potom tajno {tampan i rasturen novi tira`. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878, kw. I (1856-1866), priredili V. Kresti}, R. Qu{i}, Beograd 1983, 199-200, dokument br. 170; V. Stojan~evi}, navedeno delo, 180-181; G. Konstatinov, Vo|i bugarskog narodnog pokreta. Rakovski-Karavelov-Levski-Botjov, Beograd 1939, 66-70; AS, S/F-33, Dozon [uvnelu br. 23, 5. 6. 1861. (n. k.) 45 K. H. Karpat, Ottoman Population 1830-1914. Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press 1985, 64-65; M. Pinson, navedeno delo, 161-164; prema ^ubrilovi}u, navedeno delo, 33, ve}ina bugarskih iseqenika je ostala u Rusiji, {to ne stoji. 44
i Samsun, a u Bugarskoj Varna i Konstanca. Tokom putovawa i u navedenim lukama mnogi muhaxiri su pomrli od razli~itih epidemija.48 Iz crnomorskih luka ^erkezi su brodovima prevo`eni do dunavskih luka u Bugarskoj, odakle su raspore|ivani daqe po unutra{wosti Balkanskog poluostrva. Prema turskim statisti~kim podacima, oni su bili na slede}i na~in razme{teni po evropskim provincijama carstva:49 Provincija
broj familija
Jedrene …....……………....................…………………………….…. 6000 Silistrija i Vidin …………......…………………........................ 13000 Ni{ i Sofija ……………………......……………………….……. 12000 Svi{tov, Nikopoq, Ruse i Dobruxa …..…....…………….......... 10000 Kosovo Poqe i Pri{tina ………………......…………….…...… 42000 Ukupno …………………………………………….....…………….... 83000 Dovoqan je samo jedan pogled na navedene cifre i lokacije, pa da se uo~i da je najve}i broj ^erkeza naseqen u okolini srpskih granica: od 83000 porodica, 6000050 ih je sme{teno u Srbiji susednim pa{alucima. Ciq koji je Porta `elela da postigne naseqavawem ^erkeza bio je dvostruk: poja~avawe vojne snage carstva formirawem posebnih ~erkeskih jedinica i u~vr{}ivawe vlasti u potencijalno revolucionarnim oblastima putem pove}avawa procenta muslimanskog stanovni{tva i wegovim strate{kim raspore|ivawem. U kontekstu drugog od navedenih ciqeva treba posmatrati i razme{taj ^erkeza. mesto Dowa Tuzla Kozluk Bijeqina Jawa Brezovo Poqe Gorwa Azizija Dowa Azizija Gra~anica Vlasenica Br~ko Srebrenica svega
domova 24 141 23 4 295 314 249 14 3 15 22 1104
mu{karaca 68 373 58 10 733 675 515 24 18 36 55 2565
Kako je Porta Srbiju smatrala centrom iz kog bi krenula revolucionarna akcija me|u balkanskim hri{}anima, to je, izme|u ostalog, i kolonizacijom muslimana na wenim granicama nastojala da je izoluje od sunarodnika u Turskoj.
37
Ako se naseqavawe Tatara, muhaxira iz srpskih gradova i ^erkeza posmatraju kao celina, politika stvarawa `ivog muslimanskog kordona oko Srbije postaje o~igledna. Na isto~noj srpskoj granici, u Vidinskom, Ni{kom51 i Sofijskom sanxaku naseqeni su Tatari i ^erkezi; wihova naseqa su se ve} u Ni{kom sanxaku me{ala sa albanskim, kojih je tad bilo mnogo, posebno u Leskova~koj i Vrawskoj kazi, dok su u Prokupa~koj Albanci ~inili ve}inu stanovni{tva; naseqavawe ^erkeza u Kosovskom ejaletu je samo po dubini teritorije oja~avalo muslimanski element du` ju`ne srpske granice. Ovde treba primetiti da je turski ratni plan u slu~aju op{teg ustanka na Balkanu nalagao da se glavni udar usmeri ka Srbiji i to moravskim pravcem, a da se sva ostala `ari{ta buna zanemare dok se ne slomi Srbija. Ovako sprovo|ena kolonizaciona politika je obezbe|ivala zale|e projektovanom strate{kom pravcu napada na Srbiju: muslimansko stanovni{tvo je trebalo da spre~i ustanke hri{}ana te da na taj na~in olak{a prodor regularnim turskim trupama i da istovremeno ote`a eventualni srpski udar istim pravcem ka jugu.52 Naseqavawem muhaxira od Bijeqine do Bosanske Kostajnice, Porta je zatvarala prirodni koridor kroz Posavinu kojim bi srpska vojska mogla da pritekne u pomo} ustanicima u Bosni. Raspored ^erkeza, osim ve} navedenog prema Srbiji, tako|e je bio strate{ke prirode. Oni su bili naseqavani uz Dunav, kako bi {titili severnu granicu, a u unutra{wosti su bili razme{tani du` glavnih puteva i blizu va`nih prevoja i prolaza. U literaturi nije razja{weno pitawe ko je od turskih zvani~nika bio glavni inicijator raspore|ivawa ^erkeza na na~in na koji je to u~iweno.53 ^ini se da, ako je i postojao neki op{ti plan o naseqavawu ^erkeza, on je mogao da bude samo na~elan, nikako detaqan. Na terenu se o svim aspektima kolonizacije, pa dakle i o rasporedu naseqenika, starala ve} pomenuta Komisija za izbeglice. Na wenom ~elu za Rumeliju nalazio se Nusret-pa{a, i sam ^erkez. Da je on odre|ivao koliko }e se i gde naseliti kolonista, mo`e da uka`e ~iwenica da je na osnovu wegove naredbe po 6000 ~erkeskih familija poslato u Vidinski i Ni{ki sanxak.54 Ovu indiciju potvr|uju navodi britanskog konzula u Beogradu Longvorta, koji je tokom leta 1865. proputovao novoosnovani Dunavski vilajet. Po wegovom izve{taju, Nusret je V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 36-37; [. Hoxi}, Migracije muslimanskog stanovni{tva iz Srbije u sjeveroisto~nu Bosnu izme|u 1788-1862. godine, ^lanci i gra|a za kulturnu istoriju isto~ne Bosne, kw. 2 (1958), 76-136; M. Ekme~i}, navedeno delo, 478-479. 47 M. Pinson, navedeno delo, 93-99; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 30. 48 Tokom leta 1864. ih je u Trapezuntu i Samsunu umiralo po 200 dnevno od malih bogiwa i tifusa. M. Pinson, navedno delo, 127. 49 Isto, 125-131; Isti, Ottoman Colonization of the Circassians in Rumli after the Crimean War, Études Balkaniques 3 (1972), 71-75; K. Karpat, navedeno delo, 68-69; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 31. 46
38
bio vrlo predusretqiv prema ^erkezima. Smatrao ih je gostima sultana i {titio ih od vlasti kada bi pqa~kali ili zlostavqali lokalno stanovni{tvo, a to se ~esto de{avalo. Prema eufe-misti~kim55 Longvortovim tvrdwama, Nusret je imao "romanti~nu" ideju da ^erkeze naseqava zajedno, u masi, i to u planinskim i {umskim mestima, koja bi ih podse}ala na Kavkaz. Potom, ne bez doze engleskog humora, nastavqa: "Da bi upotpunio iluziju, on [Nusret-MJ] bi, daju}i joj prednost nad svim ostalim mestima, izabrao srpsku granicu, gde bi, ratuju}i sa Srbima kao sa Kozacima, mogli da se ose}aju kao na Kubanu."56 [podvukao MJ]. U vreme konzulovog putovawa Nusret je ve} bio smewen sa polo`aja i to na inicijativu upravnika vilajeta, Midhat-pa{e, a wegovo mesto je zauzeo Ahmed [akir.57 Uzrok sukoba izme|u valije i predsednika Komisije bilo je upravo ~erkesko pitawe. Za razliku od Nusreta, Midhat-pa{a je bio mi{qewa, dosledno na~elima Tanzimata, da ^erkeze treba obuzdati u wihovom pona{awu i naterati ih da prihvate ~iwenicu da su pred zakonom jednaki i hri{}ani i muslimani, bez obzira na to {to se nalaze u sultanovoj zemqi. Pored toga, on je smatrao da ih ne treba naseqavati u masi, jer bi tako koncentrisani mogli da budu veliki problem za okolno stanovni{tvo i za vlasti, ve} da bi ih trebalo rasporediti naj{ire mogu}e me|u turskim i hri{}anskim selima, vode}i uvek ra~una o tome da budu u mawini u odnosu na starosedeoce. Midhat, budu}i vrlo uticajan, izdejstvovao je u Carigradu Nusretovu smenu, a potom je on raspore|ivao ^erkeze prema svom shvatawu. Ovde nagla{avamo da se upravnik Dunavskog vilajeta nije protivio naseqavawu ^erkeza na srpskoj granici, nego naseqavawu u masi.58 Sli~na zapa`awa o odnosu Midhata i Nusreta i uop{te o ^erkezima, imao je i francuski konzul u Beogradu.59 Iz gore navedenih ~iwenica sledi da je glavnu re~ u naseqavawu ^erkeza vodio onaj lokalni zvani~nik, koji je bio mo}niji i uticajniji na Porti, dakle ne predsednik Komisije za izbeglice, jer to nije ~inio Ahmed [akir nakon imenovawa, niti upravnik Dunavskog vilajeta, jer Midhat to nije ~inio pre smene Nusret-pa{e. ^erkezi su, kao i Tatari, dobili od dr`ave zemqu, naj~e{}e utrine i pa{wake, i stoku za wenu obradu. De{avalo se, me|utim, da je lokalno hri{}ansko stanovni{tvo u nekim slu~ajevima raseqavano, da bi se zemqa dodelila kolonistima. Ovi postupci su se pravdali ~iwenicom da, u teoriji, sva zemqa pripada sultanu i da on mo`e wome da raspola`e po svom naho|ewu. Porta je trebalo da obezbedi sredstva za podizawe ku}a i prehranu naseqenika, ali su te obaveze naj~e{}e, kao i kod naseqavawa Tatara, padale na teret okolnih seqaka. Pored toga, ^erkezi se nisu, kao wihovi prethodnici koji su 50
U Vidinskom sanxaku je naseqeno 6000 familija. Isto, 133.
Prema jednom zvani~nom turskom izve{taju, mada je cifra verovatno preuveli~ana, do jula 1864. bilo je naseqeno oko 50000 tatarskih i ~erkeskih porodica u Ni{kom i Vidinskom sanxaku. Isto, 131. 51
39
brzo postali mirni zemqoradnici, lako ukalapali u novu sredinu. Budu}i da se nisu bavili poqoprivredom u svojoj postojbini, ve} su je, kao ratnici, prezirali, oni su stoku i seme dobijene za proizvodwu jeli, a potom su se upu{tali u pqa~ke, svakovrsna razbojni{tva i trgovinu robqem, prosto da bi pre`iveli. Ovakvo pona{awe je izazivalo sukobe sa susedima i vlastima, koje su imale velikih problema da ih primire i obuzdaju. ^erkezi se nisu te{ko prilago|avali samo va`e}im zakonima i obi~ajima. Mnogo te`e su im padali novi klimatski uslovi u kojima su se na{li i bolesti koje su u wima vladale. Budu}i da im je imunolo{ki sistem bio nenaviknut na bogiwe ili tifus, umirali su od wih masovno.60 Na osnovu do sada izlo`enog, mo`e se zakqu~iti da Turska nije imala jednu unapred jasno definisanu kolonizacionu politiku, kojom bi privla~ila muslimanske imigrante.61 Naprotiv, Porta je u svim opisanim kolonizacionim procesima reagovala na doga|aje koje su drugi izazivali, da bi u hodu, ~esto punom posr-tawa, poku{avala da iz istih izvu~e odre|enu korist za sebe. Osmanski kolonizacioni napori na Blakanu iz 60-tih godina bili su u velikoj meri poni{teni tokom Isto~ne krize 1875-1878. i u godinama koje su sledile. Bune i ratovi su tokom ovog ~etvo-rogodi{weg perioda pokrenuli stotine hiqada qudi sa svojih ogwi{ta, pretvaraju}i ih u izbeglice. Primera radi, navodimo podatak da je samo tokom prve godine ustanka u Bosni i Hercegovini oko 200000 du{a prebeglo u Austro-Ugarsku, dok je kona~ni demografski gubitak ovih oblasti iznosio 150000 qudi, prete`no muslimana i Srba.62 Rusko-turski rat 1877/78, a u mawoj meri i ratovi Crne Gore i Srbije protiv Turske 1876/78. godine najvi{e su doprineli drasti~noj promeni verske i nacionalne strukture Balkana, koja im je usledila. Sve teritorije, osim Bosne i Hercegovine, koje je Turska izgubila po Berlinskim ugovoru ostale su ili bez muslimanskog stanovni{tva, ili je wegov procenat bio radikalno umawen, sa tendencijom daqe redukcije nakon sklapawa mira. Muslimansko stanovni{tvo, ukqu~uju}i tu i skoro naseqene Tatare i ^erkeze, be`alo je pred nastupaju}im armijama ostavqaju}i za sobom, ispostavilo se zauvek, svoje ku}e i imawa. Po okon~awu rata, balkanske hri{}anske dr`ave su uporno 52
J. Risti}, navedeno delo, 363-365; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 31.
Pinson, koji je svakako najmerodavniji kada je ovo u pitawu, smatra da strate{ki raspored ^erkeza nije slu~ajan, ali ostavqa potpuno otvorenim problem ko ga je zamislio. Osim toga, on sumwa da su Turci mogli da imaju unapred detaqno razra|en plan razme{tawa ^erkeza, jer izme|u ostalog, nisu ni znali koliko }e ih do}i. M. Pinson, Demographic Warfare, 142-143; Isti, Ottoman Colonization, 84. Ostali citirani autori koji su pisali o naseqavawu ^erkeza nisu ni postavqali ovo pitawe. 54 M. Pinson, Demographic Warfare, 133. 53
Konzul je bio poznat kao veliki turkofil. Jo{ je wegov francuski kolega u Beogradu primetio da je te{ko znati ko je pravi sultanov zastupnik u Srbiji - beogradski pa{a ili Longvort. AS, S/F-33, Dozon [uvnelu br. 19, 6. 5. 1861. (n. k.) 55
40
spre~avale repatrijaciju muslimaskih izbeglica, tj. onih koje su uop{te imali `equ za wom; naprotiv, one su na razli~ite na~ine nastojale da se re{e i zaostale muslimanske mawine. Ponovo se potvrdila istorijska tendencija primetna jo{ od srpske i gr~ke revo-lucije: oslobo|ewe od turske vlasti podrazumevalo je i oslobo|ewe od Turaka, tj. muslimana. Bezbednost i stabilnost mladih naconalnih dr`ava zahtevale su nacionalnu i versku homogenost. Ovde, me|utim, treba naglasiti da se muslimani zaostali u hri{}anskim dr`avama nisu iseqavali nakon rata samo zbog pritisaka vlasti ili lokalnog stanovni{tva. Na wihovu emigraciju uticala je `eqa da ne `ive u "neverni~kim" dr`avama u kojima bi bili jednaki sa hri{}anima, ili da, recimo, ne slu`e u vojskama koje bi se opet lako mogle da na|u u ratu protiv sultana.63 Turska je, kao i deceniju ranije, sledovala doga|ajima, primala i naseqavala izbeglice. Wihov broj je u periodu 1876-1879. iznosio oko pola miliona. Koliko ih je koje godine dolazilo, vidi se iz zvani~nih podataka ve} ranije pomenute Komisije za izbeglice:64 Tabela 3: Broj izbeglica u Osmanskom carstvu 1876-1879. Porta je i u ovom slu~aju ostala dosledna svojoj ranijioj politici pove}avawa koncentracije muslimana u preostalim provincijama. Turska delegacija je na san-stefanskim pregovorima predlagala Rusiji razmenu muslimanskog stanovni{tva severno od Balkana za bugarsko, ju`no od iste planine. Igwatijev je bio dovoqno mudar da odbije ovaj predlog, s obzirom na to da je dobar deo muslimana ve} bio proteran iz severne Bugarske.65 Porta ni sama nije bila preterano zainteresovana za repatrijaciju muhaxira, verovatno delom i zbog toga {to joj je bilo jasno da je ista iluzorna. Naseqavala ih je na osnovu dva na~ela: a) strate{kog, koje je podrazumevalo kolonizaciju du` granica balkanskih dr`ava i uz va`ne puteve i `eleznice i b) ekonomskog, {to je zna~ilo naseqavawe muhaxira na pustim i neobra|enim povr{inama {irom carstva u ciqu pove}awa prihoda od poqoprivrede. Hri{}ani iz oblasti, posebno pograni~nih, koje su ostale u sastavu Osmanskog carstva, selili su se u susedne dr`ave. Razloga za emigraciju bilo
U originalu: To complete the illusion he would, in preference to all other places, have selected the Servian border, where, with Servians for Cossacks to war upon, they might still imagined themselves on the Kuban. 57 Longvortov izve{taj je napisan 4. 8. 1865. (n. k.), {to zna~i da je sigurno jul proveo u putu. Midhat je imenovan za valiju 18. 10. 1864. (n. k.), M. Pinson, Demographic Warfare, 134. 58 AS, S/GB-37, Foreign Office (daqe: FO) 78/1869, Longvortov izve{taj od 4. 8. 1865. (n. k.), {tampan 12. 9. 1865. (n. k.) 59 AS, S/F-35, Botmilijan, francuski konzul u Beogradu, Ministru spoqnih poslova Francuske, Druen de Lisu br. 142, 11. 8. 1865. (n. k.). Podaci o naseqavawu ^erkeza u Bugarskoj su veoma sli~ni u izve{tajima britanskog i francuskog konzula. Imaju}i u vidu datume nastanka istih, sasvim je mogu}e da je Longvort preneo Botmilijanu svoja saznawa sa putovawa po Dunavskom vilajetu. 56
41
je vi{e: strah od osvete zbog u~e{}a u ustancima, pritisak do{av{ih muslimanskih muhaxira i turskih vlasti, razo~arewe {to i wihova sela nisu pripojena nekoj od hri{}anskih dr`ava. Stara Srbija i Trakija su izraziti primeri migracija ove vrste. Bugarska, Srbija, Crna Gora i Gr~ka su svoje sunarodnike naseqavale na zemqi zaostaloj iza iseqenih muslimana.66 Proces verske homogenizacije, kada je u pitawu Turska, odnosno verske i nacionalne, kada su u pitawu ostale balkanske dr`ave, bio je u toku.
Srbija 1859-1874: Stanovni{tvo, poqoprivreda
Kne`evina Srbija je u periodu 1833-1878.67 zahvatala teritoriju od 37617,4 km2. Kao {to smo u ranijem izlagawu pokzali, do po~etka 40-tih godina je porast broja stanovnika bio vrlo intenzivan, {to ukazuje na poja~an mehani~ki prira{taj, da bi tokom slede}e dve decenije opao gotovo za pola. Kako je izgledala demografska slika Srbije u periodu 1859-1874. godine, vidi se iz slede}e tabele:68 Tabela 4: Broj stanovnika i gustina naseqenosti Srbije po okruzima 1859, 1863, 1866, 1874.
Stanovni{tvo Srbije je bilo, dakle, veoma neravnomerno raspore|eno po okruzima, kako ukupno, tako i po km2. Generalno posmatrano, tokom prikazanog petnaestogodi{weg perioda, najgu{}e su bili naseqeni krajevi oko doweg toka Velike Morave, a najslabije jugo-zapadni planinski predeli. Samo su Beogradski i donekle Rudni~ki okrug imali naseqenost pribli`nu prose~noj naseqenosti cele Kne`evine. Redosled najnaseqenijih i najslabije naseqenih okruga izgledao je ovako:69 Tabela 5a:
Najgu{}e naseqeni okruzi 1859, 1863, 1866, 1874.
Tabela 5b:
Najre|e naseqeni okruzi 1859, 1863, 1866, 1874.
M. Pinson, Demographic Warfare, 134-139; Isti, Ottoman Colonization, 81; V, ^ubrilovi}, navedeno delo, 32, 34. Zbog neobuzdanog pona{awa ^erkezi su sejali strah me|u lokalnim stanovni{tvom, muslimanskim i hri{}anskim, i o wima su kru`ile najrazli~itije pri~e, pa ~ak i da su kanibali. Longvort je, opet duhovito, primetio da Bugari, budu}i pokorniji, lak{e podnose ^erkeze, dok se sukobi koje Turci imaju sa wima ~esto zavr{avaju krvoproli}em. AS, S/GB-37, FO 78/1869, navedeni izve{taj. 61 U Turskoj je 1857. bio usvojen Zakon o kolonizaciji koji je imao za ciq pove}avawe agrarne produktivnosti, ali on nije imao nikakve veze sa naseqavawem Tatara ili ^erkeza. S. J. Shaw, E. K. Shaw, navedeno delo, 115. 60
42
Kne`evina Srbija je bila gu{}e naseqena od susednih oblasti Osmanskog carstva i Gr~ke, a re|e od susednih zemaqa Austro-Ugarske:70
Tabela 6: Gustina naseqenosti Srbiji susednih oblasti 1866-1870. Prira{taj stanovni{tva Srbije u periodu 1859-1874. bio je pribli`no isti kao u periodima 1840-1847. i 1854-1861, s tim {to je bio ne{to slabiji 1866-1874, nego 1859-1866. U svakom slu~aju, ostao je daleko ispod proseka iz perioda 1833-1840. Na milion stanovnika, populacija se godi{we uve}avala za: 1859-1866. ......................................... 17434 stanovnika 1866-1874. ......................................... 14223 stanovnika 1859-1874. ......................................... 16647 stanovnika
Tokom petnaest prikazanih godina, stanovni{tvo Srbije se po okruzima uve}alo na slede}i na~in:
Tabela 7: Pove}awe broja stanovnika Srbije po okruzima 1859-1874. Najvi{e se uve}avalo stanovni{tvo u dolini Velike Morave, u Aleksina~kom, Smederevskom, Po`areva~kom i ]uprijskom okrugu, ali i u Kru{eva~kom, ~iji jedan deo opet spada u pomenutu dolinu, i Kwa`eva~kom. Od navedenih okruga, Smederevski, Po`areva~ki i Kwa`eva~ki su bili me|u najgu{}e, a Aleksina~ki i Kru{eva~ki me|u najre|e naseqenima. Posavsko-podrinska regija sa Okruzima podrinskim (gusto naseqen), vaqevskim (retko naseqen) i {aba~kim bele`i najslabiji rast stanovni{tva. U grupu sa najmawim prira{tajem dolaze jo{ retko naseqeni Krajinski i ^a~anski okrug, ali i prose~no naseqen Rudni~ki. Beogradski okrug i u prira{taju odra`ava prosek cele zemqe. U Kne`evini Srbiji stanovni{tvo je po nacionalnosti bilo mahom srpsko. godina 1876 1877 1878 1879 ukupno
qudi 276389 198000 76000 20763 571152
porodica 69000 49000 19100 5324 142424
M. Ekme~i}, navedeno delo, 525 V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 40-48; M. Ekme~i}, navedeno delo, 525-526; A. Toumarkine, Les Migrations des Populations Musulmanes Balkanique en Anatolie (1876-1913), Istanbul 1995, 28-39, 44-47; B. N. (imsir, Contribution´ l'Histoire des Populations Turques en Bulgarie (1876-1880), Ankara 1966, 7-16. 64 S. J. Shaw, E. K. Shaw, navedeno delo, 117; A. Toumarkine, navedeno delo, 29. 62 63
43
Najbrojniju nacionalnu mawinu ~inili su Vlasi, koncentrisani uglavnom u severoisto~nim okruzima, dok su iza wih, iako po brojnosti zanemarqivi, sledili Cigani i Jevreji. Zvani~ne statistike pru`aju podatke o broju i rasporedu vla{ke mawine u 1859. i 1866, ali ne i u 1874. godini:71 Tabela 8a:
Raspored i broj Vlaha u Srbiji 1859, 1866.
Tabela 8b: Pove}awe broja Vlaha u Srbiji u odnosu na pove}awe broja ostalog stanovni{tva 1859-1866. Vlasi su, dakle, `iveli u ~etiri okruga, a ve}inu stanovni{tva su ~inili u Krajinskom (1859. i 1866.) i Crnore~kom (1859.) okrugu. Primetan je wihov veoma slab prira{taj u severo-isto~nim okruzima, ali i natprose~an u ]uprijskom okrugu, gde ih je bilo najmawe. Wihova populacija se u odnosu na srpsku smawila tokom ovih sedam godina za 6,49% u Krajinskom, 8,54% u Crnore~kom i 4,49% u Po`areva~kom okrugu, dok se pove}ala za 1,54% u ]uprijskom okrugu. U dr`avi su ~inili oko 10% stanovni{tva. Vaqana evidencija o doseqenicima i odseqenicima u, tj. iz Srbije ne postoji. U statistikama su objavqeni podaci o broju qudi koji su u periodu 1860-1875. pre{li granice Srbije, ulaze}i ili izlaze}i iz we, a na osnovu izve{taja sa 31 grani~nog prelaza. Potom su isti prikazani kao mehani~ki prira{taj. Evo tih podataka:72
Tabela 9: Prirodni i mehani~ki prira{taj u Srbiji 1859-1875. U literaturi je ve} ranije prime}eno da se evidencija putnika ne mo`e smatrati i evidencijom spoqne migracije.73 Dodajemo da se iz iste ne mogu izvu}i nikakvi zakqu~ci o eventualnom broju naseqenika: osoba koja je pod odre|enim rednim brojem zabele`ena da je u{la u Srbiju, mogla je da bude putnik, putnik u tranzitu, sezonski radnik, doseqenik, naseqenik itd. Svaki deseti stanovnik Srbije u sedmoj i osmoj deceniji XIX veka je `iveo u varo{i ili varo{ici.74 S obzirom na to da je 9/10 stanovni{tva `ivelo na selu, to je glavno zanimawe u Kne`evini bila poqoprivreda, tj. sto~arstvo i zemqoradwa. Tokom {ezdesetih godina sto~arstvo uglavnom do`ivqava pad, {to se vidi iz pregleda broja grla u Srbiji u periodu 1859-1866: Tabela 10:
B. N. (imsir, navedeno delo, 9-10; A. Toumarkine, navedeno delo, 50. A. Toumarkine, navedeno delo, 51; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 40-47. 67 U ovom odeqku }emo se baviti samo "starom" teritorijom Srbije, dok }e okruzi pripojeni 1878. biti prikazani na drugom mestu. 68 Podaci za 1859. i 1863. preuzeti su iz Dr`avopisa Srbije II, Beograd 1865, 13-14. U periodu izme|u popisa 1859. i 1863. do{lo je do promene u veli~ini okruga, 65 66
44
Broj grla stoke u Srbiji 1859, 1866.
Navedeni sumarni podaci ukazuju da se broj kowa, goveda i sviwa smawio apsolutno i relativno, dok se broj ovaca pove}ao apsolutno i po km2, ali se smawio u odnosu na broj ku}a. Jasnija i detaqnija slika o kretawu broja stoke se dobija kada se pove}awe, tj. smawewe istog prika`e procentualno i OKRUG Aleksina~ki Beogradski Vaqevski
Jagodinski
Kwa`eva~ki
Kragujeva~ki
1859
na ukupno 1 km2 40192
24.37
75499
25.99
46741
30.53
57657 58664
35.84
43875
26.61
48136
29.19
71708
24.68
83483
28.73
51118
33.39
58471 58521
36.11
88752
58327
24.63
61380
Po`areva~ki
123009
33.81
130001
Smederevski
50246
43.15
52681
Krajinski
Kru{eva~ki Podrinski Rudni~ki ]uprijski U`i~ki
Crnore~ki ^a~anski [aba~ki
Beograd
Srbija bez Beograda SRBIJA
po okruzima:75
88353
28.4
STANOVNIKA 1863 1866 na na ukupno ukupno 1 km2 1 km2
63561 46151 45868 50203 92423 47132 53804 66673
19.5
37.49 29.43 30.69 21.27 32.74 20.45 31.22
18860 1508.8
1064703 1083363
65580 46390 44400 51318 98774 50936 54466 65437
28.8
35.75 36.27 20.12 25.91 37.68
28.8 1108568
62184 55079 98141
47467 55884
22.74
104377
20.7
58037
30.64
53284 73619
29.47 1215576
57661 71902 88286 70569
52397
158922
51.59
70536
52713 63432
24.02
114502
22.06
63832
34.47
30.39
43.11
23.33
38.64
37.02
35.42
76017 77103
34.16
34.97
41.09
28.47 30.46
na 1 km2
62917
107695
24768 1981.44
29.09 1190808
ukupno
40.11
39.66
60077
35.38
35.97
48827
67439
45.24 31.37
37.99 21.57
140601
28.49
31.47
70293
35.73
14760 1180.8
28.31 1093808
63880
1874
58434 79367
44.02 32.55 42.56 43.68 33.82 60.58 38.77 26.36 40.59 24.26 37.16
27605 2208.4
31.66 1326285 32.31 1353890
35.27 35.99
tako {to je Bugar-moravski srez oduzet od Kru{eva~kog i pripojen Aleksina~kom okrugu. U Dr`avopisu II su statisti~ki podaci za 1859. godinu dati prema tada va`e}oj administrativnoj podeli, dakle ra~unaju}i Bugar-moravski srez kao deo Aleksina~kog okruga. Stoga smo se, radi lak{eg pore|ewa, opredelili da rezultate ovog popisa prika`emo na osnovu navedenog, a ne na osnovu Dr`avopisa I, Beograd 1863. Podaci za 1866, Dr`avopis Srbije III, 100; podaci za 1874, Dr`avopis Srbije IX, Beograd 1879, 146-147; podaci o povr{ini okruga, Dr`avopis Srbije XVI, Beograd 1889, XXXVII-XXXVIII.
45
Tabela 11: 1859-1866.
Pove}awe broja grla stoke u Srbiji po okruzima
Na osnovu prikazane tabele mo`e se zakqu~iti da je broj stoke znatno redukovan apsolutno, a jo{ vi{e u odnosu na broj ku}a. Izrazito se smawio broj sviwa i to u svim okruzima, sem ^a~anskog. S druge strane, iako je na nivou cele zemqe do`ivelo neznatan pad, ov~arstvo je procvetalo u Kru{eva~kom, ^a~anskom i Rudni~kom okrugu. Broj tegle}e stoke po 1859
1863
1866
1874
Smederevski
Smederevski
Smederevski
Smederevski
Kragujeva~ki
Kragujeva~ki
Podrinski
Po`areva~ki
Podrinski
Jagodinski
Po`areva~ki Crnore~ki
Podrinski
Jagodinski
Po`areva~ki Crnore~ki
Kragujeva~ki Po`areva~ki Jagodinski Crnore~ki
Kragujeva~ki Jagodinski Podrinski
Kwa`eva~ki
doma}instvu smawen je za ~etvrtinu. Ovakav razvojni trend obja{wava se, pre svega, porastom broja 1859
1863
1866
1874
Krajinski
Krajinski
Krajinski
Krajinski
U`i~ki
U`i~ki
U`i~ki
U`i~ki
^a~anski
Aleksina~ki Kru{eva~ki Vaqevski
^a~anski
Vaqevski
Kru{eva~ki
Aleksina~ki
^a~anski
Kru{eva~ki Vaqevski
Aleksina~ki
^a~anski
Vaqevski
Kru{eva~ki
Aleksina~ki
stanovnika. Po{to je zemqoradwa bila primitivna, bez primene ikakvih agrotehni~kih mera, pove}awe prinosa potrebnih za ishranu stanovni{tva moglo je da bude ostvareno samo uve}awem zasejanih povr{ina. Stoga su se obra|ivali pa{waci i livade, do tada kori{}eni u sto~arstvu. Osim prehrane naraslog stanovni{tva, smawewe broja stoke u ovom periodu ima jo{ jedan
Ne{to druga~iji redosled i najgu{}e i najre|e naseqenih okruga u 1866. godini prikazan je u raspravi Vladimira Jak{i}a, Gustina naseqenosti Srbije, Glasnik SUD XXXI (1871), 100-101. Razlog tome su neprecizni podaci za povr{inu Srbije koje je on koristio. 70 Isto, 117, 120. Jak{i} je povr{inu izra`avao u geografskim miqama kvadratnim, koje smo prera~unali u km2, u odnosu 1 miqa2 = 55,0564 km2. Datu tabelu treba uzeti okvirno, jer je vrlo mogu}e da podaci koje je Jak{i} koristio, kao i u slu~aju povr{ine Srbije, nisu sasvim precizni. 69
46
uzrok. P{enica je u velikoj meri izvo`ena u Austriju, posebno 1863. zbog Hrvatska i Slavonija Vojna granica Dalmacija Bosna Bugarska Gr~ka Srbija
povr{ina u km2 godine 19269.7 1869 33584.4 1869 12773.1 1869 60562 1867 80382.3 1867 50101.3 1870 37617.4 1866
broj stanovnika 980000 1200391 442796 1320000 1737000 1457894 1215576
na 1 km2 50.86 35.74 34.66 21.8 21.61 29.1 32.31
su{e u Banatu i 1866. zbog ratnih potreba austrijske vojske. Za sejawe iste kori{}eni su najplodniji delovi zemqe koji su slu`ili za ispa{u stoke. Da se kukuruz uglavnom nije sejao na novoobra|enoj zemqi, dokazuje drasti~an pad broja sviwa, za ~iju se ishranu ova `itarica koristila podjednako kao i za qudsku.76 Zvani~ne statistike ne pru`aju mogu}nost za pra}ewe razvoja zemqoradwe tokom 60-tih i 70-tih godina, s obzirom na to da je jedini, za taj period relevantni, popis gajenih kultura u~iwen 1867, a prvi wemu prethode}i 1847. godine. Imaju}i ovo u vidu, prinu|eni smo da se oslonimo na zakqu~ke do kojih je do{ao Vladimir Jak{i} porede}i dva pomenuta popisa. Prema kulturama, u Srbiji su 1847. i 1867. bile zasejane slede}e povr{ine, izra`ene u hektarima:77 Tabela 12:
okrug
Zasejane povr{ine u hektarima u Srbiji 1847-1867.
Aleksina~ki Beogradski Vaqevski Jagodinski Kwa`eva~ki Kragujeva~ki Krajinski Kru{eva~ki Podrinski Po`areva~ki Rudni~ki Smederevski ]uprijski U`i~ki Crnore~ki ^a~anski [aba~ki Beograd Srbija bez Beograda Srbija
pove}awe broja stanovnika Srbije 1859-1874 godi{we ukupno po 1 km2 % ukupno po 1 km2 17469 10.6 43.5 1164.6 0.71 14245 7.02 24.71 949.67 0.45 12787 4.4 16.93 852.47 0.29 11905 7.27 20.28 793.67 0.48 16176 10.56 34.59 1078.4 0.7 19342 7.91 21.9 1289.45 0.53 12456 3.83 19.64 830.4 0.25 18776 7.92 32.15 1251.73 0.53 6246 5.07 13.52 416.4 0.34 35913 9.87 29.19 2394.2 0.66 6845 4.39 14.92 456.3 0.29 20290 17.43 40.39 1352.67 1.17 13229 8.08 26.33 881.93 0.54 22079 5.09 23.93 1471.93 0.34 11302 7.85 23.98 753.46 0.52 10028 3.81 18.63 668.53 0.25 12694 5.94 19.03 846.27 0.4 8745 699.6 46.37 583 46.64 261582 6.96 24.58 17438.8 0.46 270527 7.19 24.96 18035.13 0.48
%
2.9 1.65 1.13 1.35 2.3 1.46 1.31 2.14 0.9 1.95 0.99 2.69 1.75 1.59 1.6 1.24 1.27 3.09 1.64 1.66
47
Iz prikazanog se vidi da su zasejane povr{ine, posebno p{enicom, u ovom periodu apsolutno pove}ane, ali ne mnogo, dok su, sa druge strane, ukupno gledano, u odnosu na stanovni{tvo smawene. To zna~i da je zemqoradwa realno nazadovala, po{to pove}awa prinosa po hektaru nije bilo.78 Imaju}i u vidu da je smawewe broja stoke bilo veoma izra`eno 1859-1866, a iz istog nu`no proisti~e opadawe zemqoradwe, jer, ponavqamo, agrotehni~ke mere nisu primewivane, onda se mo`e pretpostaviti da bi trend smawewa obra|enih povr{ina u odnosu na broj stanovnika bio izra`eniji u periodu 1859-1866, nego u celom razdobqu 18471867. Ovome ide u prilog i visok prira{taj stanovnika tokom tih sedam godina. Iz svega do sada re~enog proizilazi da u Srbiji nije bilo mnogo slobodne obradive zemqe. Stoga je [umskom uredbom od 16. aprila 1861. bilo predvi|eno da se qudima oskudnim u zemqi, najpre doma}im, a potom siroma{nim stranim doseqenicima, koji nisu u stawu da se od svog imawa izdr`avaju, dodeli od op{tinske utrine jedan komad zemqe na u`ivawe u roku od 15 godina, a potom u vlasni{tvo, i to pod trwem ili grmqem, ako takve zemqe nema onda od ~iste utrine, a ako ni we nema, onda pod odraslom okrug
Krajinski Crnore~ki Po`areva~ki ]uprijski svega ukupno u Srbiji
Srba i dr. 20954 22900 75049 42139 161042 960506
1859 1866 % Vlaha % Srba i dr. % Vlaha % 32.97 42607 67.03 27441 39.46 42852 60.54 42.56 24232 57.44 27228 51.1 26056 48.9 61.01 47690 38.99 92094 65.5 48507 34.5 83.94 8064 16.06 46044 82.39 9840 17.61 56.78 122593 43.22 192807 60.24 127255 39.76 88.66 122857 11.34 1088250 89.52 127326 10.48
{umom.79 Prema nepotpunim podacima, u periodu 1861-1879. u Srbiji je na ovaj na~in po okruzima bilo podeqeno: okrug
Krajinski Crnore~ki Po`areva~ki ]uprijski svega ukupno u Srbiji
48
pove}awe broja stanovnika 1859-1866 Srba i drugih Vlaha godi{we ukupno % ukupno % Srba i dr. % Vlaha 6487 30.96 245 0.57 926.71 4.42 35 4328 18.9 1824 7.53 618.28 2.7 260.57 17045 22.71 817 1.71 2435 3.24 116.71 3905 9.27 1776 22.02 557.86 1.32 253.71 31765 19.72 4662 3.8 4537.86 2.82 666 127744 13.3 4469 3.64 18249.14 1.9 638.43
% 0.08 1.07 0.24 3.14 0.54 0.52
71 Podaci za 1859, Dr`avopis I, 91; podaci za 1866, Dr`avopis III, 100. Ne stoji tvrdwa ^edomira Popova da je stanovni{tvo Srbije 60-tih i 70-tih godina bilo 99% srpsko, uz "nekoliko hiqada muslimana, Hrvata i drugih katolika, te Jevreja", Srbija 1868-1878. godine, Istorija srpskog naroda V-1, 305. Muslimani su u Srbiji posle 1862. uglavnom Cigani, a Hrvati se prvi put broje u popisu iz 1884, kada ih je bilo 237, Dr`avopis XVI, XXIX.
Tabela 13a: Op{tinska zemqa data na u`ivawe licima oskudnim u zemqi - po okruzima 1861-1879. Posmatrano hronolo{ki, u istom periodu je op{tinska utrina deqena na slede}i na~in:80
Tabela 13b: Op{tinska zemqa data na u`ivawe licima oskudnim u zemqi - po godinama 1861-1879. Iako je povr{ina podeqene op{tinske utrine bila ve}a od navedene u prvoj tabeli, ona je opet veoma mala. Ako se navedenih 20077.02 dana orawa prera~unaju u metarske jedinice, dobija se povr{ina od 11192.22 hektara.81 Mnogo je va`nija ~iwenica, koja se mo`e smatrati sasvim ispravnom bez obzira na nepotpunost podataka, da je prose~no oskudna familija dobijala oko 2 dana orawa utrine, ili 1,2 hektara. Siroma{ne porodice su zemqu dobijale u onim op{tinama gde je bilo iste, a bele`ene su samo porodice koje su je dobile. To zna~i da je broj oskudnih familija mogao da bude znatno ve}i od navedenog, koji je zaista skroman, posebno u odnosu na vremenski perigodina 1859 1860 1861 1862 1863 1864 1865 1866 1867 1868 1869 1870 1871 1872 1873 1874 1875 svega
prirodni prira{taj
/ 5901 3838 2029 8656 16256 25009 26478 23516 15918 20153 15084 14103 9514 13175 7205 20957 227792
vi{ak doseqenih nad iseqenim
/ 1702 5925 -1762 7098 11586 4104 -667 -4229 9560 8524 2752 -1284 -2775 362 5760 4483 51137
ukupno dobijeno stanovnika
/ 7603 9763 207 15754 27840 29113 25811 19287 25478 28677 17806 12819 6739 13537 12965 25440 278839
stanovnika na kraju godine
1100159 1107762 1117525 1117732 1133486 1161326 1190439 1216250 1235537 1261015 1289692 1307528 1320347 1327086 1340623 1353588 1379028
Dr`avopis Srbije XI, Beograd 1882, 132; R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), 84-85.
72
49
od od 15 godina. U pet okruga, Kru{eva~kom, Beogradskom, Po`areva~kom, Kragujeva~kom i Smedervskom, nalazilo se 64% podeqene zemqe i 70% oskudnih familija. Posledwa tri su bila guste, Kru{eva~ki retke, a Beogradski okrug je bio prose~ne naseqenosti. Generalno gledano, op{tine su najvi{e utrine slobodne za podelu imale u severo-zapadnom delu zemqe (Vaqevski, [aba~ki, Beogradski okrug), a najmawe u isto~nom (Kwa`eva~ki, Crnore~ki okrug). Op{ti je zakqu~ak da oskudnih familija nije bilo mnogo, ali da nisu mogle da dobiju ni mnogo op{tinske zemqe. ^iwenica da je 1874. (prema nepotpunim podacima) podeqena gotovo ista povr{ina zemqe kao deset godina ranije (prema potpunim podacima), ukazuje na to da je fond op{tinskih utrina bio dovoqno veliki da se siroma{ne porodice snabdeju parcelama koje, zajedno sa wihovim imawem, omogu}avaju pre`ivqavawe, ali ni{ta vi{e od toga.82 Odatle se mo`e izvu}i zakqu~ak da op{tinska zemqa, kao posebna kategorija obradivog zemqi{ta, nije pru`ala dovoqno mogu}nosti za bilo kakve kolonizacione poduhvate ve}ih razmera.
kowa
goveda sviwa ovaca
ukupno
139986
1859
na 1 km
2
3.72
802692
21.34
2385459
63.41
1771353
47.1
na 1 ku}u
0.84 4.82
10.64 14.32
ukupno
123990
1866
na 1 km2
3.3
741425
19.71
2677310
71.17
1291164
34.32
na 1 ku}u
0.62 3.69 6.42
13.31
Kne`evina Srbija je, dakle, 60-tih i 70 tih godina XIX veka bila sredwe naseqena zemqa u odnosu na svoje neposredno okru`ewe. Prira{taj stanovni{tva je bio zna~ajan, iako znatno mawi nego trideset godina ranije. Oko 90% qudstva su Srbi. Isti procenat populacije `ivi na selu i bavi se poqoprivredom. [to zbog prira{taja, {to iz ekonomskih razloga, sto~arstvo do`ivqava pad i prepu{ta svoje mesto primarne delatnosti zemqoradwi. Wen razvitak ima, me|utim, tako|e negativan trend: oranice se smawuju u odnosu R. Wegi}, I. Gini}, Popis stanovni{tva u Srbiji pre 1918. godine, Statisti~ka revija 1-2, XXV, 51, navedeno prema R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), 85, napomena 30. 74 Godine 1866. varo{ko stanovni{tvo je ~inilo 9,54% populacije, Dr`avopis III, 103, a 1874. 10,24%, Dr`avopis Srbije IX, 145. 75 Podaci o broju stoke, V. Jak{i}, navedeno delo, 123-130; vidi i N. Vu~o, Privredna istorija Srbije do Prvog svetskog rata, Beograd 1955, 186-187; podaci o broju ku}a Dr`avopis I, 8990, Dr`avopis III, 100. Napomiwemo da smo za 1859. morali da koristimo svesku I Dr`avopisa, jer u svesci II, koju smo ranije koristili za podatke iz iste godine, nije naveden broj ku}a. To zna~i da se podaci za Kru{eva~ki i Aleksina~ki okrug ne mogu vaqano porediti, jer je Bugar-moravski srez 1859. pripadao jednom, a 1866. drugom okrugu. 73
50
na broj stanovnika. Osnovna privredna grana u zemqi, dakle, nazaduje. Porodica sa nedovoqno ili bez zemqe ima relativno malo, ali ni obradivih povr{ina koje bi im se mogle dati nema mnogo. Ipak, ~ini se da u ovom periokrug Aleksina~ki Beogradski Vaqevski Jagodinski Kwa`eva~ki Kragujeva~ki Krajinski Kru{eva~ki Podrinski Po`areva~ki Rudni~ki Smederevski ]uprijski U`i~ki Crnore~ki ^a~anski [aba~ki Beograd Srbija bez Beograda ukupno
kowa -33.3 -2.9 -6 -16.1 -27.5 9.1 -7.9 -5.8 -14.2 -33.4 -7.9 25.8 -23.1 -9.2 -31.6 2.9 -0.4 116 -11.7 -11.4
pove}awe broja stoke u Srbiji 1859-1866 ukupno u % na 1 ku}u u % goveda sviwa ovaca kowa goveda sviwa ovaca -23.7 -27.1 27.4 -61.9 -56.7 -58.6 -27.5 -5.1 -45.6 -13 -18.6 -20.3 -54.4 -26.8 -1.4 -17 0.1 -19 -14.8 -28.3 -13.5 -7.1 -17.1 17.4 -30.3 -23.4 -31.7 -3.2 -9.7 -10.9 34.9 -42.5 -27.6 -29.2 7.1 12.6 -27 12.9 -12.8 -9.2 -41.2 -9 -14.1 -33.6 -10.3 -19.4 -24.8 -41.8 -21.2 -7.6 -14.3 101.9 -8.8 -10.9 -17.4 94.4 4 -7.5 8.1 -26.9 -10 -19.9 -6.4 -21 -34.6 3.7 -52.5 -43.5 -53.2 -25.9 14.9 -11.4 49.8 -14.8 7.1 -17.6 39.4 0.3 -41 -0.5 6.1 -15.4 -50.2 -16.1 -26.2 -39 36.4 -29.8 -32.6 -44.1 24.9 -3.5 -4.9 8.6 -22.7 -17.8 -19.2 -7.4 -33.4 -25 -11.1 -44.2 -45.6 -38.7 -27.4 2 3.6 67.4 -7.9 -8.8 -7.3 49.9 -5.7 -27.3 0.9 -6 -11 -31.3 -4.5 74 -16.6 -10.2 26.6 45 -50 -46.3 -7.7 -27.1 12.2 -27.1 -23.2 -39.4 -6.6 -7.6 -27.1 12.2 -26.2 -23.4 -39.7 -7
odu ne mo`e biti re~i o agrarnoj prenaseqenosti.
51
p{enica kukuruz je~am ovas krupnik ra` proso heqda sva `ita krompir vinogradi livade svega
67025.7 153863.2 19915.1 15658.9 12510.7 8279.3 270.1 472.7 277995.7 2035.6 22115 148162.4 450308.7
1867
90861.6 162724.3 21431 18475.2 8689.5 11121.5 249.3 738 314290.4 4685.9 23820.1 137422.7 480219.1
vi{e 1867 u % 35.6 5.8 7.6 18 -30.5 34.3 -7.7 56.1 13 130.2 7.7 -7.2 6.6
na 100000 stanovnika vi{e 1867 u 1847 1867 % 7324.4 7470.4 2 16813.7 13378.7 -20.4 2176.1 1761.8 -19 1711.1 1519.1 -11.2 1366.9 714.3 -47.7 904.8 914.3 1 29.6 20.4 -31.1 61.5 60.6 17.7 30378.1 25839.6 -14.9 222.3 385.4 73.4 2416.7 1958.4 -19 16191.3 11298.4 -30.2 49208.4 39481.8 -19.8
V. Jak{i}, Stawe zemqoradwe u Srbiji, Glasnik SUD XLI (1875), 91. Treba imati u vidu i da se povr{ina zasejana kukuruzom pove}ala u periodu 1847-1867. za 5,8%, a p{enicom za 35,6%, Isto, 6, 24; N. Vu~o, navedeno delo, 185. 77 U popisima su povr{ine zasejane `itaricama i krompirom bile izra`ene u danima orawa, vinogradi u motikama, a livade u kosama. Pretvorili smo ih sve u hektare, ra~unaju}i kao {to se i prilikom popisa ra~unalo: 1 ha = 0.365 dana, 1 ha = 0.058 motika, 1 ha = 0.2158 kosa. 76
52
1847
ukupno
op{tinska zemqa data na u`ivawe licima oskudnim u zemqi 1861-1879 okrug dana orawa na ukupno familija dana orawa po familiji Aleksina~ki 778.7 295 2.64 Beogradski 2606.84 898 2.9 Vaqevski 1188.7 210 5.66 Jagodinski 944.94 314 3.01 Kwa`eva~ki 126.29 137 0.92 Kragujeva~ki 2381.89 1182 2.01 Krajinski 108.21 22 4.92 Kru{eva~ki 3635.8 1937 1.88 Podrinski 324.53 133 2.44 Po`areva~ki 2813.59 1804 1.56 Rudni~ki 255.29 69 3.7 Smederevski 1408.2 676 2.08 ]uprijski 1003.4 584 1.72 U`i~ki 938.89 317 2.96 Crnore~ki 247.4 205 1.21 ^a~anski 570.83 270 2.11 [aba~ki 743.48 169 4.4 svega 20077.02 9222 2.18 78 79
V. Jak{i}, Stawe zemqoradwe u Srbiji, 5-52, 82-90, 97-98.
ZZU XIV, Beograd 1862, 72-73; N. Vu~o, navedeno delo, 179-180.
53
op{tinska zemqa data na u`ivawe licima oskudnim u zemqi u KNE@EVINI SRBIJI 1861-1879 godine dana orawa na ukupno familija dana orawa po familiji 1861 1862 1863 1390.55 742 1.87 1864 2218.83 1019 2.18 1865 1878.49 810 2.32 1866 1706.7 855 2 1867 1868 2126.8 770 2.76 1869 1870 1275.25 770 1.66 1871 2016 1111 1.81 1872 1900.75 1002 1.9 1873 1874 2215.29 896 2.47 1875 1876 1877 1.1.1878-1.6.1879. 808.56 464 1.74 svega 17537.22 8439 2.08 Okru`na na~elstva su bila du`na da od 1861. vode godi{wu evidenciju o podeqenoj op{tinskoj zemqi i da istu dostavqaju Ministarstvima finansija i unutra{wih dela. Ti izve{taji su delimi~no sa~uvani. Sastojali su se od poimeni~nih spiskova qudi i obima zemqe koja im je data na u`ivawe, izra`enog u hvatima du`ine i {irine. Mno`ewem hvati du`ine i {irine dobili smo povr{inu svake pojedina~ne dodeqene parcele, a wihovim sabirawem ukupnu povr{inu podeqene op{tinske zemqe u kvadratnim hvatima. Iste smo pretvorili u dane orawa, ra~unaju}i 1000 hvati2 kao 1 dan, prema M. Vlajinac, Re~nik na{ih starih mera u toku vekova II, Beograd 1964, 247-248. Isti odnos je bio primewivan i onda u navedenim ministarstvima, {to se vidi iz pojedinih dokumenata. Samo su za 1870. sa~uvani svi originalni spiskovi. U prvoj tabeli smo sabrali sve raspolo`ive podatke po okruzima, a u drugoj smo naveli samo one godine za koje su sa~uvani spiskovi bar za vi{e od pola okruga. Zbog toga se skupne cifre u dve tabele razlikuju. Zbirni podaci za celu zemqu iz 1864, 1865 i 1866. nalaze se u izve{taju Ministra finansija Narodnoj Skup{tini {tampanom u Protokolima redovne Narodne Skup{tine dr`ane o Mioqudne 1867, Beograd 1868, 207-208, te smo ih prema tome i naveli. N. Vu~o, Polo`aj seqa{tva I, Eksproprijacija od zemqe u XIX veku, Beograd 1955, 17, dao je podatke o podeqenoj zemqi po okruzima za 1871. i 1872, citiraju}i AS, MF-E, 1876, F I R 19. Tu fasciklu u arhivu nismo na{li, pa smo podatke za te godine naveli prema 80
54
doti~nom delu. Svi ostali podaci, AS, MF-E, 1863, F III R 101; 1866, F VIII R 2; 1867, F VIII R 137; 1869, F XIII R 1; 1871, F VIII R 71; 1874, F XII R 1; 1875, F XI R 81, F XII R 40;
1876, F VI R 63; 1877, F I R 35; 1879, F XII R 3; 1880, F VII R 1; Ministarstvo unutra{wih dela-Policajno odeqewe (daqe MUD-P), 1862, F V R121, F XIV R 12; 1863, F I R 122, F III R101; 1864, F XVIII R 19; 1865, F VII R 8; 1866, F XIX R 151; 1873, F XXIII R 138; 1875, F XXVI R 1. 81 1 dan orawa = 5574,642 m2. Ovaj odnos je bio propisan Zakonom o merama iz 1873, pa smo ga stoga ovde primenili, za razliku od onog kori{}enog pri izra~unavawu obra|enih povr{ina. M. Vlajinac, isto. Navedena povr{ina iznosi oko 0,3 % od teritorije Srbije. 82 Ovde isti~emo, pore|ewa radi, da je Zakon o oku}ju iz 1873. {titio od prodaje za dug imawe veli~ine 5 dana orawa i oku}je od 1 dana, tj ukupno 6 dana orawa, ^. Popov, navedeno delo, 306.
55
56
ZAK O N O DAVSTVO O NAS E QAVAWU
ZAK O N O DAVSTVO O NAS E QAVAWU
U r e d b a o n a s e q a v a w u b e g u n a c a i z Tu r s k e od 17. aprila 1861.
Nakon gu{ewa buna u Bosanskoj Krajini i Posavini 1858. godine,
brojno jaka bosanska emigracija na{la je uto~i{te u Srbiji. Porta je, u ciqu smirivawa stawa u Bosni i Hercegovini, donela septembra 1859. Safersku naredbu kojom su bili regulisani agrarni odnosi u toj provinciji, ali zbog razli~itih zloupotreba turskih vlasti, be`awe stanovnika u Srbiju, pojedina~no ili sa porodicama, je uzimalo maha.83 Istovremeno, u Vidinskom i Ni{kom sanxaku ose}alo se vrewe me|u hri{}anima, nezadovoqnim visinom da`bina, na~inom wihovog prikupqawa i naseqavawem Tatara. Re{ewe za poboq{awe svog polo`aja i izbegavawe turskih nasiqa, mnoge porodice su na{le u emigrirawu u susednu Srbiju. Usvajawe "Leskova~kog zakona" 1860. ili 1859. nije mnogo promenilo stawe stvari.84 Od kraja 1858. godine, u Kne`evinu Srbiju, dakle, po~iwu da dolaze u ve}im razmerama izbeglice iz susednih oblasti Osmanskog carstva. Wihov broj posebno raste od prole}a 1860. Politi~ki odnosi izme|u Srbije i Turske su se ina~e znatno pogor{ali nakon drugog dolaska kneza Milo{a na presto zbog krupnih nere{enih pitawa koja je on ponovo pokrenuo. Boravak izbeglica u Srbiji je samo dodatno doprinosio zategnutosti odnosa vazala i sizerena.85 Razlozi op{te humanosti s jedne, i dr`avni razlog s druge strane, nalagali su knezovima Milo{u i Mihajlu da beguncima iz Turske pru`aju azil na srpskoj teritoriji. Sa wima je saose}ala i srpska javnost, tako da bi svako V. Popovi}, Agrarno pitawe u Bosni i turski neredi za vreme reformnog re`ima AbdulMexida (1839-1861), Beograd 1949, 289-296. 84 M. Ekme~i}, navedeno delo, 469-470. 83
G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihaila (prvi Balkanski savez), Beograd 1963, 43. 85
59
druga~ije postupawe vladara najpre potkopalo ugled Srbije u susednim provincijama, prema kojima je ina~e imala aspiracija, a potom wih li~no kompromitovalo u o~ima sopstvenih podanika. Osim uto~i{ta, begunci su u Srbiji dobijali i nov~anu pomo} za izdr`avawe od strane vlasti. Prema nekim podacima, wima je u periodu 1858-1860. bilo izdato oko 3000 dukata cesarskih.86 Porta nije blagonaklono gledala na ovo gomilawe izbeglica u Srbiji, podozrevaju}i da se one tu organizuju i pripremaju za upad u Tursku radi dizawa ustanka. Iz tog razloga je uputila o{tar protest knezu Milo{u po~etkom 1860, zahtevaju}i od wega ekstradiciju begunaca. Umereno intoniranim i ve{to sro~enim odgovorom - po savetu ruske diplomatije, knez je odbio turski zahtev, koriste}i ga da istovremeno istakne pitawe prava nasle|a prestola u wegovoj porodici. Jasno, ovakva diplomatska prepiska nije dovela ni do kakvog re{ewa.87 Begunci su bili bez strogog nadzora od strane srpske vlade i lutali su zemqom, o~ekuju}i da ih Srbija "s prole}a" povede u borbu za oslobo|ewe svog zavi~aja. Kao takvi, oni su postajali predmet manipulacija i intriga odre|enih politi~kih grupacija i predstavnika stranih sila u Srbiji. Knez Milo{ je 1860. poku{ao da diplomatskim putem, slawem deputacije u Carigrad, re{i sporna pitawa sa Portom. Izazivawe ustanka u Turskoj i stavqawe na wegovo ~elo, kako zbog vojne nespremnosti zemqe, tako i zbog sopstvene starosti i me|unarodne situacije, knez nije uzimao u obzir. S druge strane se, me|utim, na neki na~in morala odr`avati vera me|u sunarodnicima, posebno u Bosni, da }e ih Srbija oru`anom rukom osloboditi. Stoga je Milo{ javno odbacivao svaku pomisao da srpske vlasti naoru`avaju begunce i pripremaju ih za upad u Bosnu, dok je istovremeno tolerisao aktivnosti te vrste, no koje zaista nisu bile sprovo|ene u organizaciji vlade.88 Rusofilski opredeqeni liberali, predvo|eni mitropolitom Mihailom i predsednikom Saveta Stev~om Mihajlovi}em, tzv. "ruska partija" u Srbiji, materijalno su pomagali begunce, omogu}avaju}i im da se na taj na~in naoru`avaju i podsticali ih na upade u Bosnu. Ovakvo delovawe liberala i begunaca nailazilo je na neskrivenu podr{ku ruskog (prema jednom izvoru i austrijskog) konzula u Beogradu, ~ija su vrata za izbeglice bila uvek otvorena i koji im je i sam nov~ano pomagao. Jedan upad ~eta je zaista bio poku{an iz Ma~ve u junu 1860. Deo tih odreda se prebacio u Bosnu, da bi ih tamo odmah turske vlasti pohvatale, a deo su razoru`ale vlasti [aba~kog i Podrinskog okruga 1. jula kod Badovinaca, postupaju}i po kne`evim V. Stojan~evi}, navedeno delo, 182; vidi i Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 102, br. 98; 114-115, br. 109, 111; 128-129, br. 123, 124; 136-137, br. 129; 138-140, br. 131, 132, 133. 87 G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, navedno delo, 42. 88 V. Popovi}, navedno delo, 296. 86
60
nare|ewima.89 Prisustvo izbeglica u Srbiji iskoristio je za propagandni rad kwi`evnik Matija Ban. Naime, on je nakon posete poznatog slavenofila Ivana Aksakova Beogradu juna 1860, osnovao jedan tajni Odbor, bez znawa kneza, u ciqu podizawa ustanka u Turskoj. Kako bi na neki na~in opravdao sredstva koja je dobio od ruskih slavenofila, ali jo{ vi{e svoje zahteve za novim, a imaju}i u vidu da na pripremawu ustanka nije ni{ta bilo ura|eno, Ban je organizovao slawe protestnih peticija izbeglica stranim konzulima u Beogradu. Knez Mihajlo je za postojawe Odbora saznao tek decembra 1860, no kako je Ban tvrdio da u svom delovawu ima podr{ku zvani~ne Rusije, nije mu odmah naredio da obustavi wegovu aktivnost. Tek po{to je u aprilu 1861. iz Rusije stiglo zvani~no obave{tewe da ona ne stoji iza Bana, wegov Odbor je bio raspu{ten.90 Dr`awe Rusije u ovoj epizodi, i uop{te wena politika u Srbiji, pa i kada su u pitawu izbeglice, delovali su pomalo protivre~no. S jedne strane, ruski ambasador u Be~u je jo{ 1859. savetovao knezu Mihajlu da se begunci dr`e podaqe od granice i da se ne organizuju u ~ete. Isti diplomata je februara 1860. savetovao knezu Milo{u da uzdr`ano odgovori na turske proteste povodom davawa azila izbeglicama. Istovremeno je, me|utim, ruski konzul u Beogradu postupao sasvim druga~ije, podr`avaju}i organizovawe ~eta. Stoga je srpska vlada imala osnova da veruje da Rusija vodi dvostruku politiku. Iz tog razloga ni knez Mihajlo nije zabranio Banov Odbor odmah ~im G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, navedeno delo, 44. Ovde se pomiwe odred od 300 qudi koji se spremao da iz Ma~ve upadne u Bosnu, ali je bio razoru`an od srpskih vlasti. Podatak je naveden prema pismu Tome Kova~evi}a Cvetku Rajovi}u od 8. 7. 1860, koje je objavqeno u Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 143-147, br. 136. Iz istog izvora poti~e i iformacija da je i austrijski konzul podr`avao begunce u wihovim namerama. Jovan Risti}, na koga se Jak{i} i Vu~kovi} tako|e pozivaju, tvrdi da je u junu pre{lo Drinu vi{e od 300 qudi i da su do`iveli neuspeh, navedeno delo, 385. Knez Milo{ je 30. juna naredio ministru unutra{wih dela, a na osnovu wegovog izve{taja od 28. juna u kome je stajalo da su begunci (ne stoji koliko wih), i pored najstro`ih mera vlasti na granici, pre{li iz Srbije u Bosnu radi izazivawa nemira, da se ubudu}e takvi prelasci imaju silom spre~avati, tako {to }e pograni~ne stra`e pucati posle dva upozorewa na svakog ko bude poku{ao da pre|e granicu bez odgovaraju}e dozvole. Sutradan je kod Badovinaca bio spre~en prelazak jedne ~ete od 70-80 begunaca. Oni su bili razoru`ani i razme{teni po [aba~kom, Vaqevskom i Beogradskom okrugu. Na saslu{awu su izjavili da je istovremeno sa wima trebalo da iz Vukovara upadne, a i da je mo`da ve} upao u Bosnu odred od 300 qudi. Iz izve{taja okru`nog na~elnika koji je spre~io prelazak se jasno zakqu~uje da je ovaj, u Srbiji razoru`ani, odred bio opremqen uz austrijsku pomo}, mada se ne ka`e konkretno od koga. AS, Pokloni i otkupi (daqe: PO), K 73-29, 31, 32, 35, 36. Koliko je begunaca upalo iz Srbije u Bosnu, nije jasno. Ovim dokumentom se potvr|uje ta~nost i Risti}evih i Kova~evi}evih navoda, osim u ciframa. [to je jo{ va`nije, potvr|uje se ume{anost Austrije u celo ovo preduze}e. 89
61
je za wega saznao, sumwaju}i da ga Rusija ipak tajno podr`ava. Ruska politika u Isto~nom pitawu je bila usmerena ka podsticawu i odr`avawu vrewa me|u hri{}anima u Turskoj. Takvo stawe dalo je pretekst Gor~akovu za slawe cirkularne note od 4. maja 1860. predstavnicima sila u Petrogradu, kojom se predlagao wihov zajedni~ki korak na Porti, kojim bi se ova primorala da poboq{a upravu u svojim provincijama. Na ovaj na~in, uz francusku podr{ku, Rusija je, nakon Krimskog rata, ponovo istakla nameru da vodi aktivnu politiku na Balkanu, stavqaju}i istovremeno do znawa hri{}anima u Evropskoj Turskoj da je ona ta sila koja ih {titi i od koje bi trebalo da o~ekuju pomo}. Porta i britanska vlada su sumwale da Rusija mo`da namerava da izazove op{ti ustanak hri{}ana na Balkanu; u godini koju je obele`io Garibaldijev "pohod hiqade" takva strahovawa nisu se ~inila preteranim. Pogor{avawe srpsko-turskih odnosa i pojava ~eta na granicama Bosanskog ejaleta su samo podsticali navedeno rezonovawe. Ipak, Rusija nije imala nameru da u tom trenutku otvara Isto~no pitawe, jer, na pragu krupnih agrarnih i drugih reformi, nije bila spremna da se suo~i sa raspadom Osmanskog carstva. Woj je odgovarala slaba Turska, stalno razdirana iznutra vrewima, koja su omogu}avala me{awe u wene unutra{we stvari. Nakon zahla|ewa odnosa za Francuskom povodom poqskog ustanka, oktobra 1860, Rusija je imala jo{ mawe voqe za otvarawe Isto~nog pitawa, koje bi moglo da preraste u oru`ani sukob ve}ih razmera na Balkanu.91 Polo`aj srpskih vladara, s obzirom na to da nisu bili upu}eni u sve finese ruske politike, nije bio lak. S jedne strane, nalazili su se pod pritiskom nestrpqive "ruske partije" u zemqi koja je `elela brzu vojnu akciju protiv Turske, dok su, s druge strane, istovremeno stizala upozorewa zvani~nih predstavnika sila da se prema Turskoj vodi miroqubiva politika. Nedostatak eksplicitne ruske podr{ke, ali jo{ vi{e vojna nespremnost, upu}ivali su najpre kneza Milo{a, a potom i Mihajla, da sporna pitawa sa Turskom, pa dakle i izbegli~ko, re{avaju diplomatskim sredstvima. Srpska vlada se u izbegli~kom pitawu dr`ala na~elnog stava da su ti qudi azilanti koji po slovu zakona mogu da dobiju za{titu u Srbiji, a ne kriminalci koji bi po istom osnovu morali da budu izru~eni mati~noj dr`avi. Ovakvo gledi{te je nagla{eno dono{ewem Uredbe o postupawu sa beguncima od 1. februara 1860, kojom se utvr|uje da se mogu izru~ivati stranim vlastima samo zlo~inci i to uz odgovaraju}e sudske dokaze, dok svi drugi begunci imaju pravo da u`ivaju srpsku za{titu. Nakon sedmogodi{weg neprekidnog boravka u Srbiji, oni sti~u pravo da budu primqeni u srpsko dr`avqanstvo bez V. J. Vu~kovi}, Neuspela politi~ka akcija Matije Bana 1860-1861, Istorijski ~asopis 9-10 (1959), 377-378, 397-398, 403-405; V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 44. 91 V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 23, 46-47; AS, S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru, Beograd 14. 12. 1860. (n. k.). 90
62
prethodnog otpusta iz ranijeg dr`avqanstva. Izbeglice, do stupawa u srpsko podanstvo ne mogu da u`ivaju politi~ka, ve} samo op{ta gra|anska prava. Po{to u Srbiji provedu dve godine, podle`u svim poreskim obavezama.92 Knez Milo{ je, kao {to smo videli, primao izbeglice i tolerisao wihovo delovawe, ali samo do mere u kojoj ono nije pretilo da izazove ozbiqnu krizu u srpsko-turskim odnosima, ili ~ak oru`ani sukob. On je, me|utim, smatrao da bi i za Srbiju i za same te qude bilo najboqe kada bi se oni vratili svojim domovima u Turskoj. Ekstradicija, naravno, nije dolazila u obzir, ali op{ta amnestija data od strane sultana bi bila, po kne`evom mi{qewu, najcelishodnije re{ewe. On bi na taj na~in bio u mogu}nosti da se oslobodi izbeglica, koje su Srbiju ko{tale nov~ano i stvarale politi~ke probleme, a da u isto vreme ne izgubi ni{ta od li~nog i dr`avnog ugleda u o~ima svojih podanika i sunarodnika u Turskoj. Jedan predlog ove vrste knez je, preko svog izaslanika Stev~e Mihajlovi}a, bio spreman da uputi velikom veziru Mehmed Kibrizli-pa{i u junu 1860, koji se u to vreme nalazio na putovawu po evropskim provincijama carstva.93 Me|utim, kako vezir nije prilikom susreta sa Stev~om pokretao razgovore o izbegli~kom, niti o bilo kom drugom konkretnom pitawu, i po{to kne`ev izaslanik nije imao nalog da uzima inicijativu u otvarawu bilo koje politi~ke teme, to je Milo{eva zamisao o amnestiji ostala neiskazana.94 Posle smene na prestolu, srpska politika se nije mewala kada je re~ o izbegli~kom pitawu, ostaju}i pri stavu da Srbija ima puno pravo davawa azila beguncima. Ova tema je ~ak na{la mesta i u Marinovi}evom memoaru francuskom ministru inostranih poslova od 28. februara 1861, podnetom prilikom wegove posete Parizu u okviru diplomatske misije obilaska glavnih evropskih prestonica. Srbija je od Francuske dobila punu podr{ku po ovom pitawu.95 Po~etkom 1861. srpsko-turska trvewa oko izbeglica su se poja~ala. Srpske Novine su, u sklopu polemike koju su vodile oko odnosa Srbije i Turske sa carigradskim listom Journal de Constantinopol, prenosile sadr`aje peticija koje su izbeglice podnosile kozulima u Beogradu i vrlo o{tro pisale o zlo~inima Albanaca nad Srbima u Pe}koj nahiji.96 Iako su navodi u peticijama o turskim nasiqima bili istiniti, same peticije je pisao Matija Ban i to lepim kwi`evnim stilom. S druge strane, de{avalo se da nepismeni seqaci koji su ih ove-ravali pe~atima svojih op{tina i podnosili konzulima, ne znaju wihovu pravu sadr`inu. Diplomatama je bilo lako da uo~e da takve sastave nisu mogli da napi{u wihovi podnosioci. Engleski konzul je stoga autorstvo pripisivao ruskom konzulu i liberalima.97 Kako bi se opovrgle turske optu`be 92
ZZU XIII, Beograd 1861, 5-7. D. \or|evi}, navedeno delo, 315.
Porta je poslala Mehmed Kibrizli-pa{u na to putovawe da bi se li~no uverio u stawe hri{}ana i eventualno ga poboq{ao, ako bude potrebno. Ovo je bio jedan diplomatski manevar po britanskom savetu, da bi se na taj na~in predupredila
93
63
da se izbeglice na srpskoj teritoriji naoru`avaju i spremaju za upade u Tursku, u novinama je objavqen raspis ministra unutra{wih dela svim okru`nim na~elstvima od 15. januara 1861. u vezi s begunacima. Wime je, ~ini se, veoma dobro definisan stav vlade o izbegli~kom pitawu: "Mi [vlada-MJ] ih [begunce-MJ] ne}emo dra`iti, ne}emo ih zvati, ali kad na oblast na{u stupe, oni su slobodni ~lanovi zemqe, koja ih prima, no kojoj su opet oni du`ni po{tovati mir i zakone, pa nemisliti vi{e na osvetoqubive planove, no prekinuti sve daqe sveze sa starim zavi~ajem. Spa{eni stradalnici imali bi se sprovoditi na~elstvu okru`nom, koje bi ih imalo od granice udaqiti, ili im zanimawe na}i."98 Ubrzo se, me|utim, javila vrlo povoqna prilika da se izbegli~ko pitawe re{i na najboqi mogu}i na~in, onako kako je jo{ knez Milo{ pri`eqkivao. Sultan je izdao ferman 1. marta 1861. o op{toj amnestiji za izbeglice iz Ni{kog sanxaka, a ~etiri dana kasnije i za begunce iz Bosne. Predvi|eno je bilo da se begunci skupe 22. marta u Aleksincu, odnosno Loznici, verovatno 29. marta, ili dan-dva ranije, gde bi im jedan turski zvani~nik, u pri-sustvu okru`nih vlasti pro~itao tekst amnestije. Deo izbeglica uop{te nije hteo da ide u Aleksinac, a oni koji su oti{li, odbili su da se vrate u Tursku. Isto se dogodilo i u Loznici. Umesto prihvatawa amnestije, begunci su i iz Aleksinca i iz Loznice poslali po jednu peticiju sultanu i konzulima u Beogradu u kojoj su se `alili na postupawe turskih vlasti i izneli kako nemaju osnova da veruju da }e im se stawe zaista poboq{ati, jer se nije poboq{alo ni nakon Hatihumajuna i drugih sultanovih fermana. Stoga su zahtevali u ime celog "na{eg naroda u Staroj Srbiji, Bosni, u Ercegovini, u Gorwoj Albaniji i Makedoniji" da im sultan vrati "hristijanske i narodne vlasti" koje bi upravqale narodom pod sultanovom vla{}u. Kneza su pismom obavestili da ne mogu da prihvate amnestiju, jer nemaju poverewa u turske vlasti. Istovremeno su mu javili da su samoinicijativno, bez znawa vlasti da ih ove ne bi eventualno u tome spre~ile, poslali peticiju sultanu i stranim vladama. Sve to saop{tili su knezu da bi on znao {ta se dogodilo i obe}ali mu intervencija sila na osnovu ruskih zahteva. Veliki vezir ina~e nije mnogo doprineo poboq{awu polo`aja hri{}ana. V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 46-47; M. Ekme~i}, navedeno delo, 479-480. 94 Milo{ je poslao Stev~u da iza|e u susret velikom veziru i da ga pozdravi u wegovo ime. Nije mu namenio nikakvu diplomatsku misiju, ali mu je dao odre|ena uputstva za razgovore, u slu~aju da ih Mehmed Kibrizli-pa{a pokrene. Stev~a se sreo sa vezirom u Svi{tovu krajem juna 1860. i bio gost na wegovom parobrodu tokom putovawa do Vidina. AS, PO, K 132-113, 119. 95 V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 57-58. Srbske Novine, 1861, br. 12, 13, 14, 16, 17. AS, S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru, Beograd, 23. 2. 1861. (n. k. ); S/F-33, Tasti [uvnelu, br. 7, Beograd 21. 2. 1861. (n. k.). 97 Arhiv Istorijskog instituta SANU (daqe: AII), Matija Ban (daqe: MB), XVI/2, 16/9; AS, S/GB, isto; V. Vu~kovi}, navedeno delo, 397. 96
64
da }e se u Srbiji dobro vladati i izbegavati sve {to bi srpske vlasti moglo da dovede u sukob sa sizerenskim dvorom.99 Iza odbijawa izbeglica da prihvate amnestiju stajao je Matija Ban. On je preko ~lanova svog Odbora, Zarije Kurti}a u Aleksincu i Nika Okana u Loznici, uspeo da nagovori begunce da se ne vra}aju u Tursku. Peticije i pismo knezu su iza{li ispod wegovog pera. U wihovom sastavqawu je bio ~ak toliko neve{t, da su se dve peticije me|usobno razlikovale gotovo samo u potpisima, iako je trebalo da izgleda da su ih napisali qudi stotinama kilometara udaqeni jedni od drugih. ^itavu ovu `alosnu operaciju Ban je preduzeo mimo znawa srpskih vlasti, o{tetiv{i na taj na~in u velikoj meri interese i Srbije i samih begunaca.100 Knez Mihajlo je bio nezadovoqan odlukom izbeglica da odbiju amnestiju, smatraju}i da wihov daqi boravak u Srbiji mo`e da donese samo dodatne nevoqe. Ipak, odlu~no je odbio turski i zahtev engleskog konzula da izvr{i izru~ewe begunaca, jer mu se takav korak verovatno ~inio nedostojnim. Strani konzuli su odmah uo~ili da je peticije sastavio jedan ~ovek i to neko kome diplomatski na~in izra`avawa nije stran. Predsednik vlade Filip Hristi} je imao velikih muka da ih ubedi da iza wih ne stoji zvani~na Srbija. Me|utim, ~ini se da ni on sam nije znao ko ih je ta~no pisao, po{to je smatrao da je sve to maslo ruskog konzula i liberala.101 Tokom prole}a 1861. do{lo je do kristalisawa pravca srpske politike u pogledu re{avawa sporova sa Turskom. Rusija je najpre jasno stavila do znawa srpskim vlastima da ne podr`ava rad Banovog Odbora, a potom je re{ila da prestane sa davawem nov~ane pomo}i izbeglicama preko svog konzula. To su bili sasvim jasni signali da ne `eli zao{travawe u srpskoturskim odnosima. U skladu sa tim, a i sa svojim stavom da se pre otpo~iwawa rata sa Turskom moraju ispuniti odre|eni uslovi, pre svih iseqewe muslimana iz Srbije i stvarawe odgovaraju}e vojne sile u woj, knez Mihajlo je aprila 1861. poslao Iliju Gara{anina u Carigrad da pregovorima poku{a da izdejstvuje ispuwewe odredbe Hati{erifa iz 1830. o selidbi Turaka iz srpskih varo{i.102 Uspehu Gara{aninove misije i uop{te poboq{awu odnosa sa Portom kojem se te`ilo, nisu mogli da doprinesu ni Banovo delovawe, ni izbegli~ko pitawe. Stoga je Odbor bio rasturen, dok je re{ewe za begunce
Srbske Novine, 1861, br. 16, 7/19. 2. 1861. AS, MID-I, 1861, DP, br. 576, 637, 680, 708, 798, 799, 866, 877, 909, 937, 941, 1005, 1014, 1023, 1067, 1291, 1309, 1436, 1437; S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru, Beograd, 5. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.); S/GB-103, FO 195/686, isti istom 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.); S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 10, Beograd, 13. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 11, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 12, 29. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 13, 2. 4. 1861. (n. k.); A. Radeni}, Dokumenti iz ruskih arhiva o pokretu za oslobo|ewe jugoslovenskih zemaqa pod Turskom 1860-1861, Arhivski pregled 1-2 (1970), 133-137. U izvorima nismo mogli da na|emo ni indiciju da su srpske vlasti ili knez Mihajlo nagovestili Turskoj da bi izbegli~ko pitawe moglo da se re{i amnestijom. 98 99
65
na|eno u wihovom naseqavawu po Srbiji. Uredba o naseqavawu izbeglica iz Turske bila je doneta 17. aprila 1861. Srpska vlada je bila podstaknuta na weno usvajawe iz dva razloga. Prvo, Rusija je obustavila davawe nov~ane pomo}i beguncima, tako da bi celokupno wihovo izdr`avawe palo na teret srpskog buxeta; drugo, htelo se posti}i poboq{awe odnosa s Portom pred po~etak Gara{aninove misije putem uklawawa jednog predmeta stalnih sporova. Vlada je smatrala da }e izbeglice, po{to dobiju zemqu za obradu, biti suvi{e zauzete svojim novim doma}instvima, te da vi{e ne}e biti zainteresovane za bilo kakve delatnosti uperene protiv Turske. Drugim re~ima, "Pravitelstvo je htelo stime da im oduzme svaki zna~aj."103 Ministar finansija Jovan Gavrilovi} podneo je 1. aprila Savetu nacrt Uredbe, prema kome bi okru`ne vlasti bile obavezne da rasporede naseqenike po op{tinama, te da iste obave`u da svakoj porodici ustupe parcele za obradu od op{tinske zemqe na u`ivawe. Ova obaveza bi bila nu`na, zbog toga {to se op{tine "uste`u" da od svoje zemqe daju naseqenicima, jer vi{e vole da im zemqe le`e puste, nego da ih "kojem radinom do{qaku ustupe." Ministarstvo finansija se ne bi me{alo u pojedinosti oko naseqavawa, osim u slu~aju re{avawa odre|enih `albi kolonista ili op{tina. Naseqenici bi, prema Uredbi o postupawu s beguncima od 1. februara 1860, bili oslobo|eni od svih op{tinskih i dr`avnih da`bina. Okru`ne vlasti bi pazile da se do{qaci, po mogu}stvu, naseqavaju daqe od granice i da se ravnomerno rasporede po op{tinama, kako ne bi neka od wih u odnosu na drugu davala previ{e op{tinske zemqe. U roku od 15 godina kolonisti ne bi mogli da zadu`e ili prodaju dodeqene im parcele, koje bi se, uzimaju}i u obzir kvalitet zemqe, delile po slede}em razmeru:
Tabela 14: Razmer podele op{tinske zemqe izbeglicama iz Turske prema nacrtu Uredbe iz 1861. Ministar je u nacrtu jo{ predlo`io da se, po{to porodice budu naseqene, i samcima, za koje ima izgleda da bi obra|ivali zemqu, ustupe parcele do 4 jutra ora}e i do 1 jutra kosa}e zemqe. Savet je, me|utim, bio mi{qewa da su povr{ine parcela predvi|ene nacrtom prevelike i da zemqu ne treba deliti u dve kategorije. Osim toga, nije bio uva`en ni predlog da se i be}arima daje zemqa.104 100
66
AII, MB, XVI/2, 16/12, 13.
AS, S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 12, 29. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 13, 2. 4. 1861. (n. k.); S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru, Beograd, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.); S/GB-103, FO 195/686, isti istom, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.); Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 191, br. 166; Q. P. Risti}, Engleska i Srbija od Pariskog mira do Kanli~ke konferencije (1856-1862), neobjavqena magistarska teza, Beograd 1993, 221. 102 V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 66-67; V. Vu~kovi}, navedeno delo, 405. 101
Odredbe usvojene Uredbe su se u svemu podudarale sa nacrtom, sem u odeqku o veli~ini parcela koje se daju na u`ivawe. Umesto predlo`enih povr{ina, bilo je re{eno da se svakoj porodici, prema broju ~lanova, ima dati od 2 do 6 dana orawa (nije preciziran odnos broja ~lanova i povr{ine zemqi{ta) i plac za ku}u. Ukoliko negde bude bilo mogu}e da im se da i vi{e, i op{tina na to pristane, onda se moglo tako i u~initi. Be}ari se ne spomiwu u Uredbi. Za weno sprovo|ewe bilo je nadle`no Ministarstvo finansija.105 Povr{ina zemqe namewene beguncima je, dakle, savetskom odlukom drasti~no smawena u kona~noj redakciji u odnosu na nacrt Uredbe: najmawa parcela po nacrtu (4 jutra ora}e i 2 kosa}e zemqe) bila je jednaka najve}oj po usvojenom tekstu (6 jutara), sem po izuzetku. Po{to na kraju nije bio propisan odnos izme|u broja ~lanova naseqeni~ke porodice i povr{ine parcele, ostavqen je prostor op{tinskim vlastima da, dokazuju}i kako nemaju dovoqno zemqe ni za svoje `iteqe, izdejstvuju dodeqivawe {to mawih parcela kolonistima. U svakom slu~aju, nacrt Uredbe je izgledao mnogo povoqniji za begunce od usvojenog teksta. Me|utim, tu se postavqa pitawe: da li bi nacrt bilo mogu}e sprovesti? Ministar finansija u trenutku podno{ewa predloga nije imao podatke, ~ak ni pribli`ne, ni opisne - nikakve, o veli~ini fonda op{tinske zemqe u celoj dr`avi, a kamoli u svakoj op{tini ponaosob.106 Sa ove ta~ke gledi{ta je re{ewe koje je Savet usvojio mnogo ozbiqnije od Gavrilovi}evog predloga: parcele su smawene na onu meru za koju je zakonodavac smatrao da }e biti raspolo`iva, a lokalnim vlastima je ostavqeno da na terenu, prema mesnim prilikama, re{avaju koliko }e koja porodica zemqe dobiti, jer je o~igledno bilo iluzorno praviti bilo kakav op{ti plan bez ranije pomenutih podataka. U prilog savetskom re{ewu ide i ~iwenica da je porodica oskudna u zemqi prose~no dobijala oko 2 dana orawa od op{tinskih utrina. Ako se to ima u vidu, mo`e se postaviti pitawe koliko je bilo realno o~ekivati da }e pojedine izbegli~ke porodice mo}i da dobiju maksimalnih 6 dana. Na ovom mestu se vaqa podsetiti ranije pomenute [umske uredbe, koja je bila usvojena samo dan pre Uredbe o naseqavawu begunaca. Wom je bilo predvi|eno davawe, tako|e, op{tinske utrine oskudnima u zemqi na u`ivawe, i to izme|u ostalih, i "doseliv{im se sirotim qudima." Ovde posebno isti~emo citiranu formulaciju, jer ona podrazumeva sve doseqenike, pa makar oni bili i iz susedne op{tine, a ne nu`no strane dr`avqane. [umskom uredbom uop{te nisu bile precizirane povr{ine zemqe koja bi se davala do 3 lica 3-5 lica 5-8 lica 8-12 lica
familijama
ora}e
daje se zemqe
4-6 jutara 6-9 jutara 9-12 jutara 12-15 jutara
kosa}e
do 2 jutra do 3 jutra do 4 jutra do 5 jutara
103 Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 191, br. 166; AS, S/F-33, Dozon [uvnelu br.14, 7. 4. 1861. (n. k. ).
67
oskudnima, a u odre|ivawu istih trebalo je da u~estvuju ravnopravno op{tinske i sreske vlasti, iako je pri dono{ewu re{ewa krajwu re~ imao okru`ni na~elnik. Zbog op{tosti navedenih odredbi i nedostatka faktora obaveznosti za op{tine, [umska uredba nije bila odgovaraju}a za naseqavawe begunaca, te je stoga postojala potreba da se donese poseban akt koji bi se odnosio samo na wih, kao posebnu kategoriju doseqenika.107 Uredba od 17. aprila je imala izvesnih nedostataka, pa je bila u dva navrata dopuwavana re{ewima koja su sa wom ~inila zakonsku celinu. Odmah po usvajawu Uredbe, od lokalnih vlasti bilo je prime}eno da davawe samo gole i neiskr~ene zemqe beguncima nije samo po sebi dovoqno efikasno re{ewe, s obzirom na to da oni nemaju ~ime da je obra|uju, niti {ta da seju. Stoga je Beogradsko na~elstvo predlo`ilo da se naseqenicima pru`i pomo} i u novcu i semenu. Ona bi pala na teret op{tina u kojima su naseqeni, tako {to bi svaka op{tina morala da iz svoje kase da beskamatnu trogodi{wu pozajmicu naseqenim porodicama radi izgradwe ku}a i podmirivawa drugih potreba, ali ne u iznosu ve}em od 500 gro{a ~ar{ijskih po familiji; pored toga, iz op{tinskih ko{eva bi im se, tako|e bez procenta, pozajmilo `ito za ishranu i setvu, s tim da ga vrate u redovnom roku, tj. naredne godine, ukoliko ne bude nerodna.108 Ministar finansija je na{ao za shodno da usvoji ovaj predlog, ali tek u oktobru, {est meseci nakon {to mu je bio podnet, verovatno po{to se uverio da je dodatna pomo} zaista neophodna. Istovetan tekst je podneo Savetu na razmatrawe, s tim {to ga je dopunio odredbom da su nadle`ne sreske i okru`ne vlasti du`ne da, sporazumno sa kmetovima i op{tinskim odbornicima, odrede koliko }e se novaca kojoj porodici pozajmiti iz op{tinskih kasa, jer "drugih izvora za sada nema", zadr`avaju}i gorwu granicu od 500 gr. ~ar. Pored ovoga, dodao je jo{ i to da bi se za pru`awe pomo}i mogao da upotrebi i novac preostao u kasi Beogradskog dobrotvornog od-bora za pomagawe begunaca iz Turske.109 Savet je predlog u celosti usvojio, dodav{i mu dve bitne odredbe. Prva je da Ministarstvo finansija, po prethodnom dogovoru sa Ministarstvom unutra{wih dela nare|uje koliko }e se, kad i u kome okrugu izbegli~kih porodica da naseli. Te AS, Dr`avni Savet (daqe: DS), 1861, br. 439, Ministar finansija Savetu, br. 615, 1/13. 4. 1861; Savet knezu, br. 836, 3/15. 4. 1861; knez Savetu, br. 735, 5/17. 4. 1861; Ministarstvo inostranih dela-Vnuterno odeqewe (daqe: MID-V), 1861, F II R 57, predsednik Saveta knezu, br. 836, 3/15. 4. 1861. I. Kosan~i}, Novo-pazarski sanxak i wegov etni~ki problem, Beograd 1912, 52-54, pogre{no datira Gavrilovi}ev nacrt i usvojen tekst 1862. godine. Od wega je istu gre{ku preuzeo \. \. Pejovi}, navedeno delo, 231, i tome jo{ proizvoqno dodao da su ovim uslovima naseqavawa bili obuhva}eni i Crnogorci, {to je bilo posebno pogodno za crnogorske porodice stradale u ratu 1862. Uredba se odnosila samo na begunce iz Turske, a za Crnogorce su va`ila ranije navedena pravila. 105 ZZU XIV, 79. 104
68
106
To se zakqu~uje iz nepostojawa bilo kakvih podataka te vrste u arhivskoj gra|i.
naredbe }e izvr{avati nadle`ne policijske vlasti. Druga je zapravo nalog Ministarstvima finansija i unutra{wih dela da izdaju naredbe okru`nim vlastima kako bi ove "naj`ivqe kod naroda dejstvovale i obodravale ga" da pru`a svaku pomo} doti~nim naseqenicima. Re{ewe je s ovim dopunama stupilo na snagu 28. oktobra 1861, ali je zanimqivo da je iz kona~nog teksta izostavqena odredba o kori{}ewu novaca Beogradskog odbora, utoliko vi{e, {to se iz dokumenata vidi da su se i Savet i knez saglasili sa wom.110 Iz savetskih dodataka predlo`enom re{ewu se zakqu~uje da je bilo neophodno saznati koliko gde ima mesta za naseqavawe, te da se u okviru Ministarstva onda ipak sa~ini kakav-takav plan kolonizacije, pa makar bio i vrlo op{teg karaktera - na okru`nom nivou. Drugi dodatak ukazuje na to da me{tani nisu uvek rado primali izbeglice, {to i ne ~udi, imaju}i u vidu da je wihovo izdr`avawe palo u potpunosti na teret op{tina. Uredba je drugi put bila dopuwena na predlog Ministarstva finansija re{ewem od 12. marta 1862. U osnovnom tekstu je stajalo da begunci ne smeju dobijenu zemqu da zadu`e ili prodaju u roku od 15 godina, ali ne i da po isteku ovog roka postaju weni vlasnici. Navedenom dopunom je ova odredba izmewena u tom smislu: nakon 15 godina u`ivawa zemqe, naseqenici mogu da zahtevaju od nadle`nog Okru`nog suda tapiju, te da tako steknu sopstvenost nad wom.111 Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske bila je jedan iznu|eni potez srpske vlade, u~iwen kasno i to samo u nedostatku boqeg re{ewa. O~igledno su srpske vlasti htele da uklone izbeglice kao element nereda, i to uz {to mawe sopstvenog anga`ovawa i utro{enih sredstava. Stoga su sve obaveze u pogledu naseqavawa, pomalo neozbiqno, bile preba~ene na lokalne vlasti, kao da vlada vi{e nije htela da ima posla sa beguncima. Kako se ubrzo pokazalo da je nov~ana pomo} naseqenicima neophodna, vlada je i wu prebacila na op{tine, {to je sasvim logi~no ako se ima u vidu da je jedan od neposrednih uzroka dono{ewa Uredbe bio upravo taj da se izbegne wihovo izdr`avawe na ra~un dr`avnog buxeta. S politi~ke ta~ke gledi{ta, Uredba je do{la kasno, jer su begunci ve} kompromitovali Srbiju pred stranim silama. Ne treba zaboraviti ni to da je ona usvojena posle neuspele amnestije, dakle kao svojevrsna alternativa upravo propu{tenoj, najboqoj, prilici za re{ewe problema begunaca. Svakako se najve}a {teta po srpske interese u ~itavom izbegli~kom pitawu ogledala u tome {to je jedan broj qudi iz Turske, koji bi tamo bili od koristi u slu~aju ustanka, pre{ao u Srbiju, gde nisu bili ni od kakvog zna~aja.112 Pored toga treba imati u vidu da je Porta kori-stila ispra`wena imawa hri{}ana iz ZZU XIV, 72-73. \. \. Pejovi}, navedeno delo, 228, tvrdi da se [umska uredba, pozivaju}i se na wen ~l. 55, odnosila na naseqavawe Crnogoraca, te da su naseqenici imali da se naseqavaju u odvojenim grupama od 10-50 porodica. O ovome nema ni slova ni u ~l. 55, niti u bilo kom drugom. 107
69
Vidinskog sanxaka za naseqavawe Tatara, kome se srpska vlada ina~e toliko suprotstavqala. Naravno, Uredba nije izazivala emigraciju hri{}ana, ona je samo reakcija na wihovo prisustvo u Srbiji, te se stoga woj ne mogu pripisivati navedene negativne posledice. [to se ti~e Gara{aninove misije koja je bila drugi uzrok usvajawa Uredbe, ona nije uspela. Turski zvani~nici su odbili da prihvate ispuwewe obaveze o iseqavawu muslimana iz srpskih gradova. U razgovorima sa Gara{aninom, veliki vezir i ministar spoqnih poslova su stalno potencirali izbegli~ko pitawe, optu`uju}i Srbiju da podsti~e emigraciju hri{}ana u ciqu izazivawa nereda u Turskoj i wene destabilizacije. U tom kontekstu su pomiwali i Uredbu, isti~u}i kako su begunci, navodno, prelazili u Srbiju zbog toga {to su u woj nalazili besplatno izdr`avawe, a odskora i zemqu. Ova argumentacija nije imala nikakve veze sa istinom, ali su je Turci vrlo ve{to upotrebili da pariraju zahtevima koje je Gara{anin iznosio. Pregovori, naravno, nisu propali zbog izbeglica, ve} zbog ~iwenice da je podr{ka sila srpskim nastojawima u tom trenutku bila nedovoqna. Ipak, posmatrano izolovano, Uredba kao akt dobre voqe prema Porti nije ispunila svoj ciq, jer su Turci na{li na~ina da joj daju sasvim suprotno zna~ewe od onog koje je zapravo imala.113 Zakon o naseqavawu stranaca od 27. februara 1865. Glad koja je nastupila u Crnoj Gori u jesen 1863. kao posledica nedavnog crnogorsko-turskog rata, podstakla je poja~anu emigraciju stanovni{tva. U Srbiju su u oktobru i novembru do{le 94 porodice radi trajnog naseqewa. Tokom marta i aprila naredne godine, imigracija Crnogoraca, iako u ne{to mawem obimu, se nastavqala. Knez Nikola je bio stoga prinu|en da se obrati 1. maja 1864. srpskoj vladi sa molbom da "obezbedi deo sloAS, MF-E, 1861, F III R 57, Na~elnik Beogradskog okruga Ministru finansija, br. 4141, 17/29. 4. 1861. 109 Ovaj dobrotvorni Odbor je osnovala Beogradska op{tina 26. 4. 1861. u ciqu prikupqawa humanitarne pomo}i za izbeglice iz Turske. O wemu se detaqno raspravqa u poglavqu Bugarski i bosanski begunci, 1861. 110 AS, DS, 1861, br. 439, Ministar finansija Savetu, br. 728, 9/21. 10. 1861; Re{ewe Saveta (na pole|ini prethodnog akta), br. 2807, 11/23. 10. 1861; knez Savetu br. 2093, 16/28. 10. 1861; MF-E, 1861, F III R 57, Ministar finansija Savetu, br. 728, 9/21. 10. 1861; MID-V, 1861, F II R 57, Savet knezu, br. 2087, 11/23. 10. 1861; ZZU XIV, 191-192. 108
70
bodne zemqe na dobrom i zdravom mestu" za naseqavawe "nekoliko znatnih" crnogorskih porodica.114 Problemi koji su se javqali prilikom kolonizacije ve} do{av{ih Crnogoraca i najava nove imigracije, pobudili su srpske vlasti da ovom pitawu pristupe druga~ije nego do tada. U to vreme su na snazi jo{ uvek bila pravila o naseqavawu Crnogoraca iz 1854. i 1855. godine. Vlada je, me|utim, sada procenila da ona vi{e ne odgovaraju svrsi, te da bi ih trebalo zameniti novim zakonskim propisima. U izvorima se ovakvo vladino opredeqewe prvi put pomiwe 27. septembra 1864. u jednom aktu Ministarstva finansija upu}enom na~elstvu krajinskom; wime se najavquje formirawe "komisije o doseqavaju}im se Crnogorcima" koja je trebalo da "postavi pravilo" za izdavawe nov~ane pomo}i istima.115 U tom smislu je i Gara{anin odgovorio knezu Nikoli 2. novembra 1864. na wegovo pomenuto pismo. On je pisao kako je Srbija rada da primi nove naseqenike, ali, u `eqi da se ubudu}e izbegnu sve pote{ko}e koje su se obi~no u sli~nim prilikama javqale, vlada kneza Mihajla namerava da sastavi "jedan odbor ve{taka", koji bi izradio "shodan plan ovog naseqewa." Ciq ovakvog propisa bi bio da svaki crnogorski kolonista jo{ u Crnoj Gori zna ta~no kuda ide, gde }e biti naseqen i {ta }e mu srpske vlasti dati od pomo}i. Na taj na~in bi se izbegle, do tada ~este, ne`eqene pojave da se naseqenici, nezadovoqni zate~enim uslovima, vra}aju u Crnu Goru, ili lutaju po Srbiji u potrazi za bilo kakvom zaradom, ili prosto prosja~e}i. Da je ovo pitawe bilo od zna~aja uop{te u srpsko-crnogorskim odnosima, svedo~i ~iwenica da ga je Gara{anin ukqu~io u Instrukcije Gnu \o{i [Milovanovi}u], sastavqene za razgovore koje je ovaj imao da vodi na Cetiwu decembra 1864, kao izaslanik kneza Mihajla na kr{tewu }erke kneza Nikole. Milovanovi} je trebalo da izvesti crnogorskog vladara da je ve} odre|ena suma novca koja }e se utro{iti za naseqavawe Crnogoraca, te da se radi na formirawu jedne komisije koja }e se o tom poslu starati.116 Ministarstvo finansija se, dakle, tokom jeseni 1864. bavilo tra`ewem novih re{ewa vezanih za probleme kolonizacije Crnogoraca. Ideja je bila da se usvoji jedan sveobuhvatan Zakon o naseqavawu stranaca, koji se ne bi odnosio, bar ne po svom slovu, samo na Crnogorce, ve} na sve potencijalne naseqenike, strane dr`avqane. Shodno tome, ministar finansija Kosta Cuki} je 29. oktobra 1864. podneo Savetu predlog da se u buxetu za ra~unsku 1864/5. godinu odredi svota od 84000 gr. poreskih pod stavkom "na podpomagawe naseqenika." Prema ministrovim procenama, godi{we bi se moglo 111
ZZU XV, Beograd 1863, 56-57; AS, MF-E, 1862, DP, br. 246.
Ilija Gara{anin je sasvim ispravno zapazio ovu protivre~nost u srpskoj politici, napisav{i u jednom pismu: "…u mesto da se u~inimo sposobni buniti gdi treba, mi smo buntovnike skupili da kod nas bune i ote{~avaju.", Pisma Ilije Gara{anina Jovanu Marinovi}u II, priredio St. Lov~evi}, Beograd 1931, 88, br.176. 112
71
da naseli oko 100 porodica, a svakoj od wih bi se dalo po 30 dukata cesarskih pomo}i radi nabavke najnu`nijih sredstava za `ivot i rad. Navedena suma bi se u buxetu za ra~unsku 1863/4. rashodovala na ra~un regalnog danka. Ubrzo bi bio izra|en i podnet Savetu na odobrewe projekt Zakona o naseqavawu, ~ijim usvajawem bi prestale da va`e ranije Uredbe o naseqavawu Crnogoraca; sprovo|ewe istog bi bilo stavqeno pod nadzor jednog posebnog odbora, koji bi formirao ministar finansija. U obrazlo`ewu svog predloga, Cuki} je istakao kako bi bilo po`eqno da se naseqenost Srbije pove}a kolonizacijom stranih zemqoradni~kih porodica, posebno u odre|enim predelima, gde op{tinske i op{tenarodne zemqe ima dovoqno. Ovakva namera bi se mogla utoliko lak{e sprovesti, jer su se ina~e mnoge porodice iz susednih oblasti, kao {to su Bosna, Crna Gora i Bugarska, prijavqivale vlastima u `eqi da se trajno nasele u Srbiji. "Ovo naseqavawe, nastavqa daqe ministar, bilo bi koristno s to~ke materijalne i politi~ne, osobito kad se ono sastoji iz porodica jednoplemenog naroda sa nama" [podvukao MJ].117 Nacrt Zakona o naseqavawu stranaca je Kosta Cuki} podneo na razmatrawe Savetu 23. januara 1865. U propratnom obrazlo`ewu je ukazao na prazninu u srpskoj zakonskoj regulativi kada je u pitawu naseqavawe uop{te,118 budu}i da iz tog domena postoji samo [umska uredba od 16. aprila 1861, ali se wene odredbe odnose iskqu~ivo na pojedina~no doseqavawe porodica, dok o obrazovawu ve}ih naseobina kolonista - op{tina, sela ili zaseoka - ne postoje odgovaraju}i propisi. Napomiwu}i nevoqe sa kojima se naseqenici susre}u, kao {to su druga klima, hrana, voda, razli~ite bolesti, nepoznavawe mesnih uslova za poslovawe, te r|av prijem od strane starosedelaca, ministar je istakao neophodnost ukazivawa ve}e pomo}i kolonistima od strane dr`ave, da bi {to lak{e prevazi{li navedene te{ko}e. Ova dr`avna potpora bi trebalo da se sastoji u zemqi, hrani, novcu, alatima i zgradi za stanovawe. Pored toga, primetio je da naseqenike treba oslobo-diti pla}awa da`bina na du`i rok nego do tada, kao i od vojne obaveze. Cuki} je sastavio predra~un tro{kova za jednu naseqeni~ku porodicu, iz koga proisti~e da bi se ve} navedena svota novca buxetom predvi|ena za tu namenu, mogla da upotrebi za kolonizaciju 40 do 50 porodica, a ne 100, kao {to je ranije mi-slio. Ti tro{kovi su bili slede}i: 1 ku}a sa sobom i kujnom ………........................… 1200 gr. ~ar. 2 vola i kola …………….…........................……… 1200 gr. ~ar. 2 koze ili ovce i 1 krma~a ……........................…… 240 gr. ~ar.
Isto; AS, Ilija Gara{anin (daqe: IG), 1861, br. 1220, 1227; Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 235-238, br. 200, 201. 114 AS, MF-E, 1865, F VII R 35; MUD-P, 1864, F IX R 201; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 231233. 113
72
1 sekira, 2 trnokopa, 2 motike ...........................…. 144 gr. ~ar. 1 plug na 2 porodice …….…............................……. 120 gr. ~ar. gotov novac ………………........................………….. 120 gr. ~ar. 750 oka kukuruza za hranu …........................……..... 360 gr. ~ar. svega …………………………............................…… 3384 gr. ~ar.
Ministar je na kraju predvideo da bi se naseqavawe "upotrebile neke praviteqstvene alije i prostranije op{tena-rodne zemqe, poglavito u isto~noj ~asti Srbije" [podvukao MJ]. Nacrt Zakona o naseqavawu stranaca je predvi|ao da "stranci zemqodelci" koji bi hteli da se nasele u Srbiji, moraju prvo da stupe u srpsko podanstvo, radi ~ega }e se obra}ati ministru unutra{wih dela (~l.1). Nakon toga, ako nisu dovoqno imu}ni da sami sebi obezbede potrebnu zemqu, mogu da se obrate ministru finansija, koji }e ih upu}ivati u odre|ene op{tine, gde bi im, prema [umskoj uredbi od 16. aprila 1861, ista bila data (~l. 2). Ukoliko bi stranci hteli da do|u odjednom u ve}em broju (od 10 do 50 porodica), po{to ispune uslove iz ~l. 1, ministar finansija }e se starati da oni, prema broju i mesnim okolnostima, obrazuju za sebe posebnu op{tinu, ili da u ataru ve} postoje}e op{tine osnuju novi kraj sela ili varo{i. U prvom slu~aju bi im se odredio prostor za op{tinski atar u {umama i ispustu za stoku, a u drugom bi se koristili postoje}im (~l. 3). Broj naseqeni~kih porodica koje bi primale dr`avnu pomo} svake godine bi se odre|ivao prema svoti novca buxetom predvi|enoj za tu svrhu (~l. 4). Naseqenici bi bili du`ni da polo`e zakletvu na srpsko podanstvo, po{to budu upo-znati sa gra|anskim pravima i du`nostima (~l. 5). Porodice bi, prema broju ~lanova i svom materijalnom stawu, od dr`ave dobijale pomo}. Najvi{e {to je jedna porodica mogla da dobije, ~ak i u slu~aju da nema nikakve sopstvene imovine, je slede}e: a) tri dana orawa ~iste zemqe i isto toliko za kr~ewe; ako je ku}a zadru`na, na svaku o`ewenu glavu se dodaje jo{ polovina od navedene povr{ine zemqe; b) gotovu ku}u, podignutu o dr`avnom tro{ku, koja ima bar jednu sobu i kujnu, i prostor od 500 kvadratnih hvati119 oko ku}e; v) dva vola, jedna kola, dve koze ili ovce i jednu krma~u; g) jednu sekiru, dve motike i dva trnokopa; d) 120 gro{a gotovog novca; |) u zavisnosti od godi{weg doba kad se vr{i naseqavawe i roka u kom }e mo}i da se hrani plodovima sopstvenog rada, odre|enu koli~inu kukuruza za ishranu; e) na svake dve porodice po jedan plug (~l. 6).120 Sve navedene stvari koje dr`ava daje, naseqenici bi dobijali samo na u`ivawe, tako da ih ne mogu prodati ni zadu`iti. Ako bi neko lice od wih doti~ne stvari kupilo, moralo bi da ih vrati dr`avi, ili 115
AS, MF-E, 1865, F VII R 35, Re{ewe Ministarstva finansija, br. 1660, 15/27. 9. 1864.
Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku (1804-1903), priredio P. Popovi}, Beograd 1987, 213-215, br. 271; AS, IG, 1864, br. 1478, 1483; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 233.
116
73
da ih nadoknadi; du`ni~ka obveznica izdata na te stvari ne bi se priznavala na sudu. Naseqenicima koji budu prodavali ili zadu`ivali navedene predmete, i uop{te onima koji se svojim r|avim vladawem budu pokazali nedostojnim dr`avne pomo}i, zemqa i ostala dobijena dobra se mogu oduzeti (~l. 7, 8). Naseqenik, uz odobrewe kmeta i jemstvo dva sa`iteqa, mogao bi da proda dobijenu stoku, ali uz obavezu da u roku od mesec dana umesto we nabavi drugu. Naseqenik je vlasnik priploda stoke (~l.9). Po isteku roka od 15 godina, sve {to je naseqenik dobio na u`ivawe prelazilo bi u wegovu svojinu. Prema zakonu, ova dobra bi i pre navedenog roka, nasle|ivala deca ako bi im otac u me|uvremenu umro (~l. 10). Naseqenici bi u toku 15 godina bili oslobo|eni od svih dr`avnih tereta i od vojne slu`be u staja}oj i narodnoj vojsci; op{tinske terete snosili bi odmah, a isto tako vr{ili bi i vojne du`nosti, u slu~aju vanrednih potreba dr`ave (~l.11). Ministar finansija bi obrazovao poseban odbor koji bi se starao o naseqenicima i sastavio mu uputstva za rad (~l.12). Ovim zakonom bi se ukinula ranija re{ewa o naseqavawu Crnogoraca od 22. maja 1854, 27. februara 1855. i 19. maja 1855. Za sprovo|ewe istog nadle`no bi bilo Ministarstvo finansija. Zakon je bio usvojen 27. februara 1865. Savet je u nacrt uneo nekoliko izmena, od kojih su dve od su{tinskog zna~aja. Prvo, re{eno je da se na svaku o`ewenu glavu zadru`ne ku}e dodaje, umesto polovine, tre}ina navedene povr{ine zemqe (~l. 6a); drugo, naseqenici se umesto na 15, od svih dr`avnih tereta osloba|aju na 5, od slu`be u staja}oj vojsci na 10, a u narodnoj tako|e na 5 godina (~l. 11). Pored ovoga, treba pomenuti i to da je Savet predvideo da se naseqenicima od alata, izme|u ostalog, dodeli i jedna kosa (~l. 6g).121 Dono{ewe Zakona o naseqavawu stranaca je usledilo kao posledica poja~ane imigracije crnogorskih porodica. On predstavqa rezultat nastojawa srpske vlade da se pomogne na odgovaraju}i na~in doseqenicima koji su ve} stigli u Srbiju pre wegovog usvajawa, kao i onima ~iji je dolazak bio najavqen. Stoga ne mo`e biti govora o nameri vlasti da ovim aktom privla~i doseqenike - oni su bili tu, a nastavili bi da dolaze i da zakon nije usvojen, kao {to su to i ranije ~inili. Srpske vlasti su imale u vidu nekoliko ciqeva pri usvajawu Zakona. Najpre treba ista}i da se on odnosi eksplicitno na grupnu kolonizaciju, koju stimuli{e pru`awem dr`avne pomo}i. S druge strane, zakonom se istovremeno nagla{ava va`ewe [umske uredbe za pojedina~na naseqavawa, koja, opet, predvi|a znatno mawe pogodnosti za naseqenike. Zemqa koja se nudi kolonistima je samo delimi~no obradiva, jer je predvi|eno da polovinu iste 117
74
AS, DS, 1864, br. 268; MF-E, 1864, DP, br. 1873.
Pri tom, dakle, nije mislio na propise koji se ti~u posebnih kategorija naseqenika, kao {to su bili Crnogorci, ili begunci iz Turske.
118
tek treba iskr~iti. Ministar finansija je `eleo da se na ovaj na~in pove}a povr{ina obradivog zemqi{ta i to u isto~noj Srbiji. Pod tim je svakako podrazumevao Krajinski okrug, jer su tamo crnogorske familije i ina~e naseqavane, ali koji je bio i apsolutno najslabije naseqen, dakle sa dovoqnim zemqi{nim fondom za kolonizaciju. Odredba u Zakonu kojom se predvi|a osnivawe posebnog odbora za starawe o naseqenicima, koji bi bio pod nadzorom ministra finansija, dodatno ukazuje na Cuki}evu ozbiqnost u nameri da kolonizacija bude vaqano sprovo|ena. Kada se govori o politi~koj koristi od Zakona koju je mi-nistar finansija spomiwao, trebalo bi se prisetiti da je u Krajinskom okrugu bila najve}a koncentracija vla{ke mawine. Kako je zakonodavac, iako to nije re~eno u samom zakonu, imao nameru da se vr{i kolonizacija jednoplemenog naroda, dakle Srba, pre svih iz Crne Gore, sasvim je jasno nastojawe da se tim putem ja~a srpski element u oblastima gde je bio slabije za-stupqen.122 Ovde napomiwemo da je Petrovo Selo u celosti bilo okru`eno vla{kim naseqima. Imaju}i u vidu probleme koji su ranije pratili naseqavawe Crnogoraca i wihovo te{ko materijalno napredovawe, ministar finansija je predvideo osloba|awe naseqenika od svih dr`avnih tereta i vojne slu`be u roku od 15 godina. Savet se tu pokazao znatno {tedqivijim. Da li zato {to savetnici nisu bili u dovoqnoj meri upoznati sa te{ko}ama naseqenika, ili zato {to su prosto smatrali da je 15 godina previ{e, oni su doti~ni rok smawili na tre}inu. Time su prakti~no bila poni{tena Cuki}eva nastojawa da se Crnogorcima pru`i zaista dovoqno vremena da se prilagode novoj sredini, kako bi mogli da postanu pravi zemqoradnici, jer oni to nisu bili. Smawewe povr{ine zemqi{nih parcela koje bi se davale po o`ewenoj glavi u zadruzi tako|e ukazuje na {tedqivost savetnika. To svakako nije moglo biti u~iweno zato {to se u Savetu znalo sa koliko se ta~no op{tenarodne zemqe raspola`e, jer takvi podaci nisu postojali ni u Ministarstvu finansija. Ipak, mnogo je verovatnije da je Cuki} imao pribli`niju predstavu o tome, zbog toga {to je tokom ~itavih godinu dana pre dono{ewa Zakona vodio intenzivnu prepisku sa na~elstvom krajinskim oko naseqavawa Crnogoraca koji su tamo ve} prispeli.123 [to se vojne slu`be ti~e, Savet je tu pre svega imao u vidu interese odbrane zemqe. O~igledno se smatralo da Crnogorci, kao kvalitetan vojni~ki kadar, ne bi trebalo da dugo budu oslobo|eni vojnih du`nosti. Izgleda da se nije mnogo vodilo ra~una o tome kako }e se to odraziti na wihovu, jo{ nestabilizovanu, ku}nu ekonomiju. Zakon o naseqavawu je u srbijanskoj {tampi bio propra}en jednim ~lankom u listu Vidovdan, kojim se ukazivalo na mogu}u ekonomsku korist ovog akta. Me|utim, kako je autor pod tim podrazumevao, pre svega, edukaciju doma}ih zemqoradnika od strane naseqenika i unapre|ewe poqo119
1 hvat = 1,896484 m, M. Vlajinac, navedeno delo IV, 979, dakle 1 hvat2 = 3,6 m2.
75
privrede u tehni~kom smi-slu, te{ko da je bio upoznat s vladinom namerom da Zakon primewuje na Crnogorce pre svih.124 U tom kontekstu je francuski konzul sasvim ispravno primetio da vlasti ne mogu da o~ekuju da }e naseqenici u novu sredinu doneti poboq{awe poqoprivredne proizvodwe ili radne navike, jer su, kako se izrazio, Crnogorci gori radnici od Srba, a ni Bosanci nisu ba{ najboqi zemqodelci.125 Pripremawe Zakona o naseqavawu stranaca i wegovo usvajawe odvijali su se istovremeno s najve}im valom kolonizacije ^erkeza na Balkanu. Na osnovu ove vremenske podudarnosti bi se moglo pretpostaviti da je srpska vlada navedenim Zakonom nameravala da sprovede jednu kontra-kolonizacionu akciju, s obzirom na to da je naseqavawe nameravala da vr{i na istoku zemqe, tj. naspram Vidinskog sanxaka u kom su se ^erkezi sme{tali. Ovo, me|utim, nije bio slu~aj. Pobude srpske vlade pri dono{ewu Zakona su ve} obja{wene, a ovde vaqa ista}i samo jo{ to da se naseqavawem najvi{e 50 porodica godi{we nije moglo parirati naseqavawu desetina hiqada porodica. Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880. Kne`evina Srbija je 1878. godine prema odlukama Berlinskog kongresa stekla nezavisnost i teritorijalno uve}awe na podru~iju potowih Okruga ni{kog, pirotskog, vrawskog i topli~kog. Muslimansko stanovni{tvo koje je `ivelo u tim krajevima pre srpsko-turskog rata 1877/78. godine, uglavnom je izbeglo dubqe u unutra{wost Osmanskog carstva pred nastupaju}om srpskom vojskom jo{ za vreme trajawa vojnih operacija. Oni koji su kod svojih ku}a do~ekali obustavu neprijateqstava, iste su napustili tokom prvih nekoliko meseci po sklapawu mira i oti{li u Tursku. Ova emigracija je izazvala zna~ajnu depopulaciju ~itavog Topli~kog i dela Vrawskog okruga, tj. onih oblasti u kojima je pre rata `ivelo seosko muslimansko stanovni{tvo, u najve}oj meri albanske nacionalnosti.126 Neposredno po sklapawu Jedrenskog primirja, narod iz pograni~nih okruga Srbije postradalih u ratu 1876, Aleksina~kog, Kru{eva~kog i Kwa`eva~kog, po~eo je da se u ve}em broju doseqava u Toplicu, zauzimaju}i napu{tena albanska imawa. Tokom 1878. i 1879. imigranti su nastavili da dolaze, najvi{e iz tada{weg Leskova~kog, Vrawskog i ve} pomenutih Materijalna pomo}, posebno u stoci izgleda obimna, ali treba imati u vidu da je 1866. jedna ku}a u Srbiji imala prose~no daleko vi{e stoke nego {to je naseqenicima bilo nameweno. 121 AS, DS, 1865, br. 51; MF-E, 1865, br. 59; ZZU XVIII, Beograd 1865, 10-14; Srbske Novine, br. 24, 2/14. 3. 1865; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 233-234; D. \or|evi}, navedeno delo, 316; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 38. 120
76
okruga, iz pograni~nih krajeva Turske i Crne Gore. Vlasti su dopu{tale ovo naseqavawe, ali ono nije bilo jednobrazno, niti u skladu sa nekim od postoje}ih zakonskih re{ewa koja su re-gulisala tu materiju. Naprotiv, u wemu je bilo dosta stihijskih elemenata.127 Srpska vlada se tada prvi put suo~ila s potrebom kolonizacije jednog velikog, mawe-vi{e kompaktnog prostora. Uzimaju}i ovu okolnost u obzir, jasno je da je Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865, iako i daqe na snazi, bio sasvim neprimereno re{ewe za navedeni problem. Prvo, on se odnosio iskqu~ivo na naseqavawe stranaca, dok su u nove krajeve ve} po~eli da dolaze i srpski dr`avqani. Drugi i mnogo va`niji razlog zbog koga se ovaj zakon nije mogao da primewuje, le`i u wegovim odredbama koje se ti~u davawa pomo}i naseqenicima. Iz dr`avne kase, ispra`wene minulim ratovima i optere}ene dugovima, nikako nije mogla da bude finansirana kupovina stoke i alata, ili izgradwa ku}a za hiqade porodica koje je trebalo naseliti. Uostalom, zakonodavac je sastavqaju}i Zakon iz 1865. imao na umu kolonizaciju od najvi{e 50 familija godi{we, {to je zanemarqivo malo za novonastale okolnosti. Usvajawe novog zakona o naseqavawu bilo je, dakle, neophodno. Dr`ava je svakako `elela da zapustele oranice po~nu {to pre da se ponovo obra|uju, no ekonomski razlog nije bio jedini koji je podsticao srpsku vladu da pristupi re{avawu pitawa kolonizacije. Albanci izbegli iz Topli~kog i Vrawskog okruga bili su sme{teni u Kosovskom vilajetu i to uz samu granicu sa Srbijom. Oni su od kraja 1878. po~eli da s oru`jem upadaju u pomenute okruge. Ovi upadi, vr{eni u mawim ili ve}im ~etama, imali su za ciq pqa~ku i osvetu za nevoqe koje su pretrpeli, a bili su veoma intenzivni, gotovo svakodnevni, tokom 1879. U wima je ~esto bilo i qudskih `rtava, kako me|u srpskim pograni~nim stra`ama i stanovni{tvom, tako i me|u samim napada~ima. Posebno je, na primer, bio jak i masivan upad 18. aprila 1879, kada su albanski odredi uspeli da nakratko zauzmu i opqa~kaju Kur{umliju sa okolinom. Materijalna i moralna {teta koju su zbog ovakvih incidenata trpeli srpska dr`ava i weni gra|ani bila je zaista velika. Vlada je u nekoliko navrata ~ak bila primorana da mobili{e jedinice narodne vojske kako bi proterala ove Albance van srpske teritorije. Redovne pograni~ne snage, iako organizovane u posebne lete}e odrede za borbu protiv upada ~eta, nisu bile u mogu}nosti da obezbede mir na poroznoj i nedovoqno naseqenoj granici.128 Srpska vlada je zbog upada Albanaca protestovala kod Porte tokom prole}a i leta 1879, tra`ila naknadu za pri~iwene {tete, pa se ~ak obratila i silama potpisnicama Berlinskog ugovora, zahtevaju}i strate{ke ispravke nove granice prema Turskoj u Vrawskom okrugu, u ciqu wene lak{e odbrane. Sva ova nastojawa bila su, me|utim, bezuspe{na, jer srpski zahtevi nisu 122
AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, Beograd, br. 119, 21. 3. 1865. (n. k.).
77
nailazili na razumevawe woj naklowenih sila, dok su ih, s druge strane, Velika Britanija i Austro-Ugarska o{tro odbacivale.129 ^itavo pitawe pograni~nih incidenata je pretilo da ostavi posledice mnogo te`e po Srbiju, nego {to je to bila mate-rijalna {teta pri~iwena upadima. Naime, engleski konzul u Beogradu, Gould, se li~no veoma zainteresovao za Albance iseqene iz Topli~kog i Vrawskog okruga. Smatrao je da oni vr{e upade u Srbiju zbog toga {to ih je ona proterala i otela wihova imawa, ne dozvoqavaju}i im povratak na ista. Bio je ube|en da bi se stawe na granici sasvim smirilo kada bi srpska vlada dopustila repatrijaciju albanskih muhaxira, te je u navedenom smislu, nimalo povoqnom za Srbiju, i izve{tavao svoje pretpostavqene o upadima. Nakon napada na Kur{umliju, Gould je tokom maja i juna 1879, po{to je uspeo da za to izdejstvuje odobrewe Forin Ofisa, po~eo da vr{i jak pritisak na Risti}a da Srbija dozvoli povratak svim Albancima, prete}i intervencijom sila.130 Istovremeno je ulagao velike napore da privoli Portu i poslanike ostalih sila u Beogradu da ga podr`e u wegovim nastojawima. Turska, me|utim, nije iskreno `elela povratak Albanaca, jer su joj oni bili potrebni radi oja~avawa muslimanskog elementa u Kosovskom vilajetu i stvarawa jo{ dubqeg i ~vr{}eg kordona du` nove srpske granice. Ipak, pod britanskim pritiskom, Porta je ovlastila svog poslanika u Beogradu Sermet-efendiju da preduzme korake kod srpske vlade koje on na|e za shodno, u ciqu repatrijacije Albanaca. U me|uvremenu su i vlade Nema~ke, Austro-Ugarske i Francuske nalo`ile svojim konzulima da se prikqu~e predstavkama srpskoj vladi u vezi s albanskim pitawem koje Gould bude podnosio.131 Rezultat polugodi{weg Gouldovog rada na ovom problemu bila je formalna nota koju je Sermet-efendija, u ime turske vlade, uru~io Risti}u 4/16. avgusta 1879. Wome se od Srbije tra`ilo da ispuni tri zahteva: 1) povratak Albanaca wihovim domovima; 2) po{tovawe wihovih prava prema Berlinskom ugovoru i 3) sloboda ispovedawa wihove vere. Istovremeno su konzuli Velike Britanije, Austro-Ugarske, Nema~ke i Francuske stavili do znawa Risti}u da }e wihove vlade podr`ati Portu ukoliko srpska vlada bude odbila da uzme u razmatrawe uru~enu notu.132 Jedinstven srpski stav o albanskom pitawu nije postojao. S jedne strane, civilne vlasti, odnosno vlada predvo|ena Risti}em i Radivojem Milojkovi}em, javno se zalagala za pomirqivo re{ewe i povratak gotovo svih Albanaca. S druge strane, vojne vlasti, na ~elu sa generalom Kostom Proti}em, bile su odlu~no protiv bilo kakvog povratka Albanaca. Ovde, me|utim, treba napomenuti da ni sam Risti} nije bio ba{ toliko blagonaklon prema repatrijaciji. Wemu to pitawe uop{te nije ni dolazilo na um dok ga
78
123
AS, MF-E, 1865, F VII R 35.
125
AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, Beograd, br. 119, 21. 3. 1865. (n. k.).
124
Vidovdan, br. 32, 18/30. 3. 1865.
Gould nije pokrenuo, a wegova vlada je za to vreme naseqavala srpsko stanovni{tvo na albanskim imawima. O~igledno je zapravo smatrao da se oko toga ne treba suprotstavqati silama, te se stoga pokazao prijem~ivim za Gouldove zahteve. Knez Milan se tada nalazio u Ni{u, gde je boravio ve} du`e vreme, daleko od ministara i konzula, okru`en svojim oficirima. Posebno je bio blizak sa generalom Proti}em, koga je imenovao za svog a|utanta. Beogradom su kru`ile pri~e da je knez u potpunosti potpao pod wegov uticaj. Stoga i ne ~udi {to je on, reaguju}i na prve Risti}eve predstavke o albanskom pitawu, odlu~no odbacio mogu}nost wihovog povratka u masi. Ovakav stav obrazlagao je time {to su se Albanci suprotstavili srpskoj vojsci tokom rata, {to vr{e pqa~ka{ke upade u Srbiju i {to su se neki od wih dobrovoqno, o tro{ku srpske vlade, iselili po sklapawu mira. Me|utim, glavni i ujedno jedini opravdani razlog bio je vojni interes Srbije da unutar svojih granica nema "surovo i ratoborno muslimansko stanovni{tvo",133 koje bi moglo da joj zada znatne pote{ko}e u slu~aju novog rata s Turskom.134 Pritisak koji su sile izvr{ile nakon turske note ipak je u~inio svoje i knez je bio primoran da se slo`i sa repatrijacijom. Stoga je Risti} ovlastio srpskog poslanika u Carigradu notom od 15. 9. 1879. da izvesti Portu kako je Srbija spremna da prihvati povratak Albanaca. Oni bi prethodno morali da se obrate sa odgovaraju}im zahtevom srpskim vlastima i da istovremeno izjave pokornost srpskim zakonima i knezu. U tom smislu je komandantu Moravskog korpusa, pukovniku \uri Horvatovi}u, ve} bilo nare|eno da primi delegaciju koju bi mu Albanci poslali. No, srpska vlada je odbila da prihvati repatrijaciju onih Albanaca koji su se nakon rata iselili.135 Risti}ev odgovor je zadovoqio poslanike sila i Portu, pa je ovo pitawe, bar {to se diplomatije ti~e, bilo skinuto s dnevnog reda.136 Albanci se, me|utim, nisu vratili u Srbiju. Jedino za sada raspolo`ivo obja{wewe takvog ishoda, iako vrlo naivno, glasi da su albanski glavari na sastanku sa srpskom vojnom delegacijom odbili da se vrate zbog nedostatka poverewa u re~ kneza Milana, koji ih je, navodno, proterao iz Srbije po{to su oni polo`ili oru`je i mirno do~ekali srpsku vojsku.137 Mnogo je verovatnije da su srpske vlasti, ne `ele}i wihov povratak, u~inile u stvarnosti vrlo malo da se on sprovede. S druge strane, ni turske vlasti nisu htele da se Albanci vrate, pa je stoga kosovski valija aktivno spre~avao wihovu repatrijaciju. Na ovakvo wegovo delovawe uticao je delom i ruski vice konzul u Prizrenu, Jastrebov, koji je ube|ivao ovog turskog zvani~nika da }e Osmansko carstvo zadr`ati preostale evropske posede jedino ako u wima bude {to vi{e koncentrisalo muslimanM. Jagodi}, The Emigration of Muslims from the New Serbian Regions 1877/1878, Balkanologie 2-2 (1998), 99-121. 127 Naseqavawe novih krajeva u periodu 1878-1879. obra|eno je u poglavqu Naseqavawe kao posledica Isto~ne krize, 1875-1879. 126
79
sko stanovni{tvo.138 S obzirom na to da Gould vi{e nije insistirao na ovom pitawu, mogu}e je da su albanske stare{ine, pod turskim uticajem i u `eqi da ne `ive u hri{}anskoj zemqi, zaista odbile mogu}nost da se vrate.139 U svakom slu~aju, kne`eva `eqa se ispunila i Srbija je prakti~no ostala bez, prema woj neprija-teqski raspolo`enog, albanskog stanovni{tva unutar svojih granica. Neprilike koje su iseqeni Albanci stvarali srpskoj vladi prisiqavale su je da {to pre re{i pitawe naseqavawa ispra`wenog zemqi{ta. Kolonizacijom srpskog stanovni{tva du` granice sa Turskom oja~ala bi odbrambena mo} zemqe, tako {to bi naseqenici i sami branili svoja imawa od upada ~eta. Diplomatska akcija engleskog konzula u pravcu repatrijacije Albanaca samo je dodatno motivisala srpske vlasti da pristupe izradi zakona o kolonizaciji, kako bi se opustela muslimanska imawa {to pre popunila srpskim `ivqem i na taj na~in predupredio svaki budu}i mogu}i poku{aj da se iseqeno stanovni{tvo vrati. Iako to javno nije tvrdio, i Risti} je svakako vi{e voleo da Srbija na svojoj novoj ju`noj granici ima nacionalno i verski podobno stanovni{tvo u koje se mo`e pouzdati u slu~aju rata s Turskom, nego muslimane, i to ratoborne Albance, za koje se verovalo da bi u novom srpskoturskom sukobu pre slu{ali sultana, nego srpskog kneza. Pripreme za dono{ewe Zakona o naseqavawu po~ele su u junu 1879. Najpre je ministar finansija Vladimir Jovanovi} sproveo jedno istra`ivawe o zemqi raspolo`ivoj za naseqavawe. On je nalo`io svim okru`nim na~elstvima da mu po{aqu izve{taje sa odgovorima na slede}a pitawa: 1. Da li u op{tenarodnim {umama doti~nog okruga ima prostora bez {ume, koji bi mogao da se obra|uje? 2. Ako ima, koliki su "od prilike" u danima orawa? 3. Na kojim mestima se nalaze? 4. Da li se do sada ne{to proizvodilo na wima ili ne? 5. Koliko bi se zemqoradni~kih porodica moglo na istima da naseli? 6. Da li bi time okolni zemqoradnici, posebno siroma{niji, trpeli oskudicu u zemqi?140
Po{to su relevantni podaci bili prikupqeni, ministar finansija je 1. septembra 1879. obrazovao komisiju za izradu nacrta Zakona o naseqavawu. Wen predsednik je bio Milovan Spasi}, dr`avni savetnik, a ~lanovi Kosta Jovanovi}, pomo}nik u Ministarstvu unutra{wih dela, Stanoje Iliji}, predsednik suda u penziji, Aleksa Stojkovi}, carinski nadzornik, Sima Popovi}, pomo}nik Uprave srpskog narodnog zajma i Dragutin Jovanovi}, delovo|a
80
AS, MUD-P, 1887, F XVI R 168; J. Haxi-Vasiqevi}, Arbanaska liga - Arnautska kongra - i Srpski narod u Turskom Carstvu (1878-1882), Beograd 1909, 6-8. 128
komisije. Zakonski projekat je bio zavr{en 27. septembra i podnet ministru finansija.141 Komisijski nacrt Zakona nije sa~uvan, kao ni revidirani nacrt koji je sastavio Savet, unose}i u prvobitni odre|ene izmene. Po{to su sa~uvane samo primedbe s obrazlo`ewima koje je Savet stavqao, odmah }emo izlo`iti usvojeni tekst Zakona, dok }emo, pored onih odredbi za koje su postojale, nazna~iti i savetske primedbe. Zakon o naseqavawu je bio usvojen 15. januara 1880. Wime je bilo previ|eno da se na praznim i neobra|enim prostorima u novim krajevima, kao i u starim granicama - prema potrebi i mogu}nostima, mogu da naseqavaju qudi iz Srbije ili iz inostranstva koji se bave zemqoradwom ili zanatima neophodnim seoskom stanovni{tvu (~l. 1). Savet je bio mi{qewa da bi Zakon trebalo da se odnosi samo na nove krajeve, dok bi eventualnu ko-lonizaciju u okvirima starih granica trebalo regulisati posebnim re{ewem. Pored toga, predlo`io je da se naseqavawe stranaca zakonom eksplicitno ograni~i samo na one "srpske narodnosti", i to iz razloga "{to ne bi trebalo dozvoqavati da se strani elemenat, me|u na{e qude nastawuje". Zemqi{ta koja su se ustupala za naseqewe prvo je trebalo da budu izmerena, sa naznakom koliko se na kom od wih mo`e porodica da naseli (~l. 2). Potencijalni naseqenici su bili du`ni da se molbom obrate ministru finansija, u kojoj }e izlo`iti broj du{a koje `ele da se nasele, wihov pol, godine starosti, zanimawe i mate-rijalno stawe (~l. 3). Odredba o podacima koje podnosioci molbi moraju da navedu uneta je iz savetskih primedbi. Wen osnovni ciq je sticawe temeqnijeg uvida u materijalno stawe molilaca, kako AS, MID-Politi~ko odeqewe (daqe: PO), 1879, rolna 54, P/5-VII, Jovan Risti} Filipu Hristi}u, Beograd, pov. br. 151, 7/19. 4. 1879; isti istom, pov. br. 264, 28. 5/9. 6. 1879; T/1, kopija Risti}eve note poslanicima sila u Beogradu kojom se tra`i ispravka granica, pov. br. 234, 18/30. 5. 1879; S/GB-239, FO 105/7, Gould Solsberiju, Beograd, br. 129, 130, 1. 6. 1879. (n. k.); S/GB-240, FO 105/8, isti istom, br. 291, 292, 29. 10. 1879. (n. k.); S/F-39, De Mi{el Vadingtonu, Beograd, br. 10, 24. 4. 1879 (n. k.); kopija note Safet-pa{e, turskog ministra inostranih poslova, poslanicima sila u Carigradu kojom se odbija srpski zahtev za naknadu {tete, 14. 8. 1879. (n. k.); isti istom, br. 13, 31. 5. 1879. (n. k.); isti istom, br. 15, 12. 6. 1879. (n. k.); Vadington De Mi{elu, 7. 7. 1879. (n. k.); AII, Ispisi, IXXXIV/8, Inv. br. 66/566, 572, 573, 574; Jovan Risti} (daqe: JR), XXVII/3, Inv. br. 27/85, 88; Pisma Filipa Hristi}a Jovanu Risti}u (1868-1880), priredio Grgur Jak{i}, Beograd 1953, 255-257, br. 236, 238; 260, br. 242; 263, br. 245; Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u od 1870 do 1873 i od 1877 do 1880, Beograd 1931, 263-265, br. 140, 141; J. Haxi-Vasiqevi}, navedeno delo, 8-10. 130 AS, S/GB- 238, FO 105/3, Gould Solsberiju, Beograd, br. 238, 26. 11. 1878. (n. k.); S/GB239, FO 105/5, isti istom, br. 56, 23. 2. 1879. (n. k.); isti istom, br. 110, 7. 5. 1879. (n. k.); Solsberi Gouldu, London, br. 53, 24. 5. 1879. (n. k.); FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 132, 133, 2. 6. 1879 (n. k.). 129
81
bi se izbegla kolonizacija samo siroma{nih qudi. Ministar finansija je bio nadle`an da re{i ko mo`e, a ko ne mo`e da bude primqen za naseqewe, te da o odluci izvesti molioca. U re{ewima upu}enim onima ~ije molbe budu bile usvojene, nazna~i}e se mesto i povr{ina zemqe koja im se daje, kao i rok u kom }e biti du`ni da stupe u srpsko podanstvo (ako se radi o strancima) i da se nasele (~l. 4). Ovde nije bila usvojena savetska dopuna da svako re{ewe o naseqavawu mora da odobri Savet i knez da potpi{e, iz razloga {to se naseqavawem daje nekome srpsko dr`avqanstvo i {to se ~ini otu|ewe dr`avnih dobara, a to su pitawa koja spadaju u ustavne nadle`nosti Saveta. Dr`avna pomo} koja se mogla dati naseqeni~koj porodici, prema broju ~lanova i stepenu oskudice u kojoj se nalazi, sastojala se u tome {to bi im se dozvolilo da besplatno seku gra|u za ku}u i ostale zagrade u op{tinskim i dr`avnim {umama. Maksimalna povr{ina zemqe koja se mogla da dodeli jednoj zemqoradni~koj porodici iznosila je 4 hektara za obradu i 2000 m2 za ku}no zemqi{te; ukoliko je porodica zadru`na, predvi|eno je da na svaku mu{ku glavu stariju od 16 godina dobije jo{ po 2 hektara zemqe za obradu. Zanatlijama bi se davao samo po 1 hektar za obradu uz dozvolu da besplatno seku gra|u za ku}u u dr`avnim ili op{tinskim {umama (~l. 5). Iz savetskih komentara se vidi da je komisijskim nacrtom bilo predlo`eno da dr`ava naseqenicima, verovatno siroma{nim, kupuje alate, ili daje nov~anu pomo} za wihovu nabavku. Savet je smatrao da bi Zakonom trebalo ostvariti naseqavawe qudi, bar toliko imu}nih, koji bi bili u stawu da sami sebi obezbede stoku i neophodna sredstva za rad. U protivnom bi dr`ava morala da snosi velike tro{kove, {to nije bila u stawu da ~ini, a {to i nije bilo u wenom interesu. Naseqenik je zemqu dobijao na u`ivawe u roku od 15 godina, u toku kojih nije smeo da je proda niti zadu`i. Po isteku ovog roka, on postaje wen vlasnik. U slu~aju smrti u`ivaoca zemqe, pravo nasle|ivawa dobijenih dr`avnih dobara se primewuje po zakonu na wegove naslednike - srpske dr`avqane. Onim naseqenicima, koji ne budu ispuwavali obaveze prema dr`avi ili op{tini, ili dve godine uzastopno ne budu obra|ivali dobijenu zemqu ili istu sasvim napuste, vlasti mogu da oduzmu tu zemqu u toku navedenog roka od 15 godina u`ivawa (~l. 6). Kako bi se izbeglo da zemqa i pored kolonizacije ostane neobra|ena, ili da bude dodeqivana neradnim qudima, Savet AS, S/GB-240, FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 192, 14. 7. 1879. (n. k.); isti istom, br. 220, 4. 8. 1879. (n. k.); isti istom, br. 223, 5. 8. 1879. (n. k.); isti istom, br. 242, 14. 8. 1879. (n. k.). 132 AS, S/GB-240, FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 243, 14. 8. 1879. (n. k.); FO 105/8, isti istom, br. 247, 17. 8. 1879. (n. k.); S/F-39, Boker Vadingtonu, Beograd, 17. 8. 1879. (n. k.); Vadington Bokeru, 18. 8. 1879. (n. k.); AII, JR, XXVII/3, Inv. br. 27/115. 133 U originalu: "fierce and warlike Mussulman population." 131
82
je uneo u nacrt odredbe koje se ti~u mogu}nosti oduzimawa iste. Naseqenici su tri godine bili oslobo|eni svih dr`avnih, okru`nih i sreskih tereta, osim {kolskog prireza. Od vojne slu`be u narodnoj vojsci su bili tako|e oslobo|eni za tri, a u staja}oj za 5 godina, osim u slu~aju vanrednih okolnosti, kada na poziv vlasti moraju odmah da vr{e vojne du`nosti. Op{tinske terete morali su odmah da snose (~l. 7). Povlastice iz prethodnog ~lana se ne odnose na one koji su se ve} privremeno nastanili u novim krajevima, kao i na srpske dr`avqane koji }e se ubudu}e tamo naseqavati. U odre|enim slu~ajevima, vlada mo`e svojom odlukom i ovim doseqenicima da odobri neku ili sve navedene povlastice (~l.8). Da ne bi do{lo do smawewa broja poreskih glava, bila je usvojena savetska primedba da se i budu}i naseqenici-srpski dr`avqani, ne osloba|aju poreskih i drugih obaveza. Zakon o naseqavawu se ne odnosi na op{tinske zemqe, za koje i daqe va`i [umska uredba iz 1861. godine (~l. 9). Ovim Zakonom prestaje va`ewe Zakona o naseqavawu stranaca od 22. februara 1865. (~l. 10). Za sprovo|ewe Zakona bio je zadu`en mi-nistar finansija.142 Srpska vlada je dono{ewem Zakona o kolonizaciji, kao {to je ve} re~eno, imala na umu ekonomske i vojno-strate{ke interese Kne`evine. U vreme kada je bio usvojen, proces kolonizacije novih krajeva je bio u toku: neki naseqenici su ve} bili raspore|eni, dok su drugi ~ekali odgovor vlasti na AS, S/GB-239, 240, FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 133, 2. 6. 1879. (n. k.); isti istom, br. 158, 17. 6. 1879. (n. k.); S/F-39, Boker Vadingtonu, br. 23, 21. 8. 1879. (n. k.); Arhiv SANU, Istorijska zbirka, br. 7242, Bele`nice Jovana Mi{kovi}a, sveska XII, list 63; AII, JR, XXVII/3, Inv. br. 27/91, 92. 135 AS, S/GB-240, FO 105/8, Gould Solsberiju, br. 279, 280, 23. 9. 1879. (n. k.). V. Nikoli}Stojan~evi} u kwizi Toplica - etni~ki procesi i tradicionalna kultura, Beograd 1985, 78, govori o problemu repatrijacije Albanaca, ali pozivaju}i se samo na jedno pismo Risti}a Filipu Hristi}u, Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u, 268, br. 144. Ona citira Risti}eve re~i iz tog pisma da "pitawe arnautsko ne bi danas postojalo za nas i kao spoqno pitawe" da ga nije stvorila strana diplomatija, jer "mi bismo pre a posle na{li neki modus vivendi sa Arnautima." Po{to je navedeno pismo samo deli} obimne diplomatske prepiske koja se vodila o Arnautima, a koju V. Nikoli}-Stojan~evi} nije koristila, iz wene interpretacije se mo`e ste}i utisak da je zaista strana diplomatija pokrenula pitawe Albanaca, iako je to u~inio upravo srpski ministar inostranih dela, protestuju}i zbog upada albanskih ~eta. 136 Isto, isti istom, br. 265, 3. 9. 1879. (n. k.); S/F-39, Boker Vadingtonu, br. 26, 9. 9. 1879. (n. k.); isti istom, br. 27, 21. 9. 1879. (n. k.); AII, Ispisi, IXXXIV/8, Inv. br. 66/590. 137 J. Haxi-Vasiqevi}, navedeno delo, 18-19. Autor u tom kontekstu navodi da je srpska vojna delegacija pregovarala s Albancima 16. 8. 1879, dakle pre nego {to je vladina odluka zvani~no saop{tena, pa ~ak i pre nego {to je usvojena, a to je bilo 20. 8. 1879, ASANU, br. 7242, Bele`nice Jovana Mi{kovi}a, XII, list 73. Raspolo`iva arhivska gra|a ne pru`a nikakve podatke o ovom pitawu. 134
83
svoje molbe za naseqewe.143 Vlada, dakle, nije morala da zove i privla~i koloniste. Sasvim suprotno, ona je nameravala da sebi zakonski omogu}i odgovaraju}i izbor izme|u potencijalnih naseqenika. U tekst zakona, sasvim umesno, nije u{la diskriminatorska odredba po kojoj naseqenici moraju da budu srpske narodnosti, jer bi ona verovatno ostavila vrlo lo{ utisak kod predstavnika sila. Me|utim, izvr{noj vlasti je ostavqena potpuna sloboda da vr{i selekciju naseqenika prema nacionalnom kqu~u, tj. da kolonizuje samo Srbe, ako to ho}e. Ministarstvo finansija je ve} imalo iskustva sa siroma{nim doseqenicima u Topli~kom okrugu, koje je dr`ava u celosti morala da izdr`ava tokom 1879. godine,144 tako da je zakonom predvi|ena dr`avna pomo} naseqenicima bila simboli~na. Na ovaj na~in je qudima bez, ili sa nedovoqno imovine, unapred uskra}ena mogu}nost da budu primqeni kao kolonisti. Ministar finansija je, s druge strane, na osnovu podataka iz molbi za naseqewe, mogao vrlo dobro da procewuje materijalno stawe wihovih podnosilaca i da izme|u wih odabira bogatije. Zakonom se jasno destimuli{e naseqavawe srpskih dr`avqana u novim krajevima, naravno, iskqu~ivo iz ve} navedenih ekonomskih razloga. Zanimqivo je, me|utim, da su se tokom skup{tinske rasprave o ovom Zakonu javili predlozi da se novi krajevi iskoriste upravo za kolonizaciju nekih srpskih podanika. Najpre je Panta Sre}kovi} sa grupom narodnih poslanika prelo`io da se u Topli~ki okrug proteraju sa porodicama svi biv{i robija{i dvaput osu|ivani zbog kra|e i oni qudi koji su dvaput bili stavqani pod policijski nadzor. Po mi{qewu predlaga~a, ovo bi bio najboqi na~in da se kra|ama "iz korena stane na put". Umesniji je bio predlog narodnog poslanika Mijata Ivqanina da se stanovnici planinskih krajeva iz starih granica Srbije presele kolektivno u Topli~ki okrug. Nadle`ni skup{tinski odbor je, ipak, oba predloga odbacio.145 Pored zemqoradnika, zakonskim odredbama je predvi|ena i mogu}nost naseqavawa zanatlija i to samo onih koji mogu da budu od koristi seoskom stanovni{tvu. Zakonodavac je pri tom svakako mislio na nove krajeve, gde je prakti~no trebalo obnavqati pra-zna sela, ~ijem bi stanovni{tvu zanatski proizvodi odre|enih vrsta svakako bili neophodni. Kada se pro~ita prvi ~lan Zakona, pada u o~i vrlo nejasno odre|ewe zemqe koja se imala koristiti za naseqavawe. "Prostori zemqi{ta u novoKomentari{u}i tursku politiku koja se rukovodila ovom "la théorie de la concentration", jedan francuski diplomata je primetio da }e zbog we svi Turci do kraja veka biti koncentrisani, ali u Maloj Aziji. Rumeli'den Türk Göçleri, Belegler (Emigrations Turques des Balkans, Documents; Turkish Emigrations from the Balkans, Documents) II, ed. by B. N. (imsir, Ankara 1989, 484-488, br. 206; 501-504, br. 210, 211; 512, br. 216. 139 Izvori zaista ne bele`e nijednu molbu Albanaca za povratak, ni pre ni posle odluke srpske vlade da im se to dozvoli. 138
84
dobivenim predelima Srbije koji prazni i neobdelani stoje" je doslovce upotrebqena formulacija kojom se opisuje zemqa u novim krajevima namewena naseqenicima. Pod wom se svakako nije mogla da podrazumeva nijedna od pravnih kategorija zemqe koju su poznavali srpski zakoni. Ako se prisetimo da je ministar finansija u anketi o raspolo`ivim prostorima za kolonizaciju tra`io da mu se javi da li u op{tenarodnim {umama, {to je pravna kategorija, ima prostora bez {ume koji mo`e da se obra|uje, onda bi bilo sasvim logi~no da se ista formulacija na{la i u zakonskom tekstu. Da se zakon pripremao samo za stare okruge, verovatno bi tako i bilo u~iweno, no po{to se imala u vidu kolonizacija, pre svega, novih krajeva, to nikako nije mogao da bude slu~aj. Najvi{e praznog i neobdelanog prostora bilo je u Topli~kom i delom u Vrawskom okrugu. To je bila zemqa na kojoj su `iveli iseqeni Albanci. Wihova sela su bila slobodna, odno-sno nisu spadala u gospodarluke u Topli~kom, tj. agaluke u Vrawskom okrugu, ~iji je status bio re{en Zakonom o ure|ewu agrarnih odno{aja u novo-oslobo|enim predelima.146 To zna~i da je doti~na zemqa za vreme turske vlasti smatrana wihovom ba{tinom.147 ^lan 39. Berlinskog ugovora, pak, ka`e da }e "muslimani koji poseduju imovinu u krajevima pripojenim Srbiji, a koji odlu~e da `ive izvan granica Kne`evine, mo}i da zadr`e svoje posede, tako {to }e ih dati u zakup ili }e wima upravqati tre}a lica."148 Po{to je vlada nameravala da kolonizaciju najve}im delom sprovede na zemqi koja je de facto bila vlasni{tvo muslimana koji nisu `iveli u Srbiji, u tekstu zakona je morala da bude upotrebqena opisna, umesto pravne formulacije zemqi{ta za kolonizaciju. Naravno, doti~na zemqa bi se de jure mogla da smatra vlasni{tvom tih Albanaca samo u slu~aju da su posedovali tapije na wu. Hipoteti~ki posmatrano, da se neko od wih vratio sa odgovaraju}om tapijom i pokrenuo pitawe svojine nad zemqom, wegovo pravo bi prema Berlinskom ugovoru moralo da bude ispo{tovano. Jovan Risti} je jednom prilikom izjavio britanskom konzulu da bi u takvom slu~aju morala da bude imenovana me{ovita srpsko-turska komisija, koja bi ispitala pravo vlasni{tva.149 Ovde ukazujemo na ~iwenicu da je, u trenutku kada je Risti} uputio notu srpske vlade kojom se dozvoqava povratak Albancima, komisija za izradu nacrta zakona o naseqavawu radila ve} 14 dana. Na osnovu ovoga se mo`da najboqe vidi koliko su vlada i wen predsednik zaista bili zainteresovani da repatrijacija bude sprovedena. Me|utim, ne bi trebalo izgubiti iz vida ni to da je u novim krajevima, kao i u starim okruzima, bilo AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Raspis ministra finansija svim okru`nim na~elstvima, 14/26. 6. 1879. 141 AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Ministar finansija M. Spasi}u, br. 2225, 20. 8/1. 9. 1879; M. Spasi} ministru finansija, 15/27. 9. 1879; MUD-P, 1879, F XII R 159, Ministar finansija ministru unutra{wih dela, br. 2225, 20. 8/1. 9. 1879. 140
85
{ume koja je za turske uprave smatrana op{tim dobrom,150 a koja je mogla da bude pogodna za kolonizaciju. No, ponavqamo, u slu~aju da se planiralo naseqavawe samo na toj zemqi, u zakonu bi mogla da bude upotrebqena jasna formulacija. Ovako, jednom pravno neodre|enom definicijom, zakonodavac je, kao raspolo`ive zemqi{ne resurse, obuhvatio op{tenarodne {ume u starim okru-zima, zemqu iseqenih Albanaca i op{tenarodne {ume u novim krajevima. Op{tinska zemqa je izostavqena iz Zakona jer obje-ktivno nije postojala potreba da se i ona u wega ukqu~i, ili da se bar, kao opcija, uzme u obzir. ***
86
Kada se sagledaju zakonski propisi o naseqavawu ovde razmotreni, kao i na~ini na koji su doneti, mogu se uo~iti izvesne sli~nosti me|u wima. Najpre, maksimalne povr{ine zemqe koje su mogle da budu dodeqene naseqenicima bile su 1861. i 1865. iste - 6 dana orawa (3,34 hektara), a 1880. godine neznatno ve}e - 4 hektara. Oku}nica, koju su predvi|ali zakoni o naseqavawu, mogla je najvi{e da iznosi 500 hvati2 (1798 m2) 1865, a 2000 m2 1880. Dakle, veli~ina oranica se nije mnogo mewala, bez obzira na to {to je Srbija 1880. imala na raspolagawu mnogo vi{e slobodne zemqe nego ranije. Na osnovu raspolo`ivih izvora ne mo`e se utvrditi koji su razlozi naveli srpsku vladu da se opredeli za takvo re{ewe. Postoji nekoliko pretpostavki koje bi ovo mogle da objasne: a) te`ilo se naseqavawu {to ve}eg broja qudi; b) nije se `elelo odstupawe od prose~ne veli~ine zemqi{nog poseda koji je postojao u Srbiji;151 v) zakonodavac je po inerciji preuzeo tu odredbu iz ranijih propisa, pretvaraju}i dane orawa u hektare.152 Tre}e obja{wewe nam se ~ini najverovatnijim. Sva tri zakonska akta su predvi|ala davawe naseqenicima, osim zemqe, i neke vrste pomo}i, mada razli~ite i iz razli~itih izvora. Pored toga, ponavqala se odredba o du`ini roka tokom kog su kolonisti bili smatrani za u`ivaoce zemqe. Ona je bila istovetna i sa analognim propisom iz [umske uredbe. Postoji izrazita sli~nost u na~inu dono{ewa Uredbe iz 1861. i Zakona iz 1865, dok se usvajawe Zakona iz 1880. donekle razlikovalo. Ni 1861, ni 1865. nikakve tehni~ke pripreme nisu vr{ene u ciqu ispitivawa povr{ine zemqi{ta slobodnog za kolonizaciju. Pri tom, oba akta su bila usvojena post factum, pre svega radi re{avawa problema doseqenika koji su ve} bili u Srbiji, a tek potom i onih koji su jo{ mogli da do|u. U ova dva slu~aja su srpske vlasti bile vo|ene doga|ajima, sli~no kao i turske, prilikom naseqavawa Tatara i ^erkeza. Stawe stvari je bilo ne{to druga~ije 1880, utoliko {to je bilo
sprovedeno istra`ivawe o raspolo`ivoj zemqi. No, i tada je kolonizacija bila u toku kada je po~elo da se radi na Zakonu, te je on, izme|u ostalog, i trebalo da unese odre|eni red i pravilnost u zapo~eti proces. Naravno, u ovom slu~aju je zakonodavac pre svega imao u vidu one naseqenike koji su se tek o~ekivali, a ne one koji su ve} bili tu. Uredba se po svom konkretnom ciqu i odredbama znatno razlikuje od oba Zakona. Pre svega, ona je imala da re{i problem samo jedne odre|ene kategorije qudi. Daqe, sva materijalna dobra koja su wom bila namewena izbeglicama poticala su iskqu~ivo iz op{tinskih izvora. Na kraju, Uredba nije imala posebne odredbe o osloba|awu naseqenika od dr`avnih tereta, ve} se pozivala na postoje}e propise iz tog domena. S druge strane, zakoni su bili sveobuhvatnog karaktera i predvi|ali su davawe zemqe i pomo}i, pre svega, od strane dr`ave. Ipak, i me|u wima je u tom pogledu bilo razlike. Zakon iz 1865. je imao u vidu, mada to nije bilo re~eno eksplicitno u tekstu, da se i op{tinska zemqa mo`e da koristi za naseqavawe, dok je sva predvi|ena pomo} imala da bude dr`avna. Zakon iz 1880. izri~ito iskqu~uje op{tinsku zemqu kao kolonizacioni resurs, ali, u okviru odredbi o pomo}i, predvi|a mogu}nost besplatne se~e op{tinske gore. Po{to je 1880. bilo sasvim dovoqno slobodne dr`avne i op{tenarodne zemqe, op{tinska zemqa je mogla da bude izostavqena iz zakona. To, pak, nije bio slu~aj i 1865. U tekstu je ranije obja{weno zbog ~ega je postojala tolika razlika u dr`avnoj pomo}i kolonistima izme|u Zakona iz 1865. i 1880, pa stoga nema potrebe da se na to pitawe ovde vra}amo. [to se ti~e vremenskog perioda tokom kog su naseqenici bili oslobo|eni od dr`avnih tereta, on je bio du`i 1865. nego 1880. Isto je bilo i sa vojnim du`nostima. Op{tinske obaveze su po slovu oba Zakona va`ile od trenutka naseqavawa. Logi~no bi bilo pretpostaviti, iako u izvorima za to nema potvrde, da je 1880. godine zakonodavac smatrao da }e kra}i rokovi osloba|awa od poreskih i vojnih obaveza ipak biti dovoqni da kolonisti razviju svoja doma}instva do mere kada mogu da izvr{avaju gra|anske du`nosti te vrste, iz razloga {to je u planu bilo naseqavawe qudi koji ve} imaju dovoqno svoje imovine. Kolonizacioni procesi bili su vrlo intenzivni u Osmanskom carstvu tokom sedme decenije XIX veka, o ~emu je ranije ve} bilo re~i. Turski propisi o naseqavawu imali su odre|enih sli~nosti sa srpskim. U ciqu pospe{ivawa ekonomskog rasta, 1857. Tanzimatsko ve}e je donelo op{ti Zakon o imigrantima, tj. o kolonistima. On je imao za ciq pove}avawe obradivih povr{ina putem uve}awa mehani~kog prira{taja. Ovaj Zakon je ZZU XXXV, Beograd 1880, 66-70; AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Savet ministru finansija, br. 475, 23. 10/4. 11. 1879. 143 Ministar finansija je, obrazla`u}i Spasi}u zbog ~ega je neophodno da se donese novi Zakon, napisao kako ima mnogo molilaca, posebno iz Austro-Ugarske, koji bi hteli da se nasele u Srbiji. AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Ministar finansija M. Spasi}u, br. 2225, 20. 8/1. 9. 1879. 142
87
nudio naseqenicima, bez obzira na wihovu versku pripadnost, parcele dr`avne zemqe za obradu i osloba|awe od svih poreskih i vojnih obaveza u roku od 6 godina, ako bi se smestili u evropskom delu carstva, odnosno 12 godina, ako bi mesto naseqewa odabrali u Anadoliji. Uslovi pod kojima bi se nekoj porodici ili pojedincu odobrilo naseqavawe bili su posedovawe skromnog imetka od 60 zlatnih mexidija (oko 1500 franaka) i primawe turskog dr`avqanstva. Dobijenu zemqu kolonisti bi mogli samo da u`ivaju u periodu od 20 godina, da bi po isteku tog roka postajali weni vlasnici.153 Prilikom naseqavawa Tatara, me|utim, ovaj Zakon se nije primewivao. Od dr`ave, kao {to je ve} re~eno, trebalo je da dobiju po par volova i kravu, a od sela u kom su se naselili, mada formalno u vidu pozajmice, `ito za seme i ishranu i ku}e. Poreza su bili oslobo|eni u roku od 10 ili 15 godina, a od vojske za 20 godina. Srpski Zakon iz 1880. nalik je na turski iz 1857. Oba su bila op{teg karaktera i zahtevala su koloniste s odre|enom li~nom imovinom, po{to se dr`avna pomo} svodila na dodeqivawe zemqe, poreske olak{ice i osloba|awe od vojnog roka za neko vreme. Propisi o naseqavawu Tatara imaju sli~nosti s Uredbom o beguncima, utoliko {to se odnose na jednu odre|enu ciqnu grupu i {to deo pomo}i koju predvi|aju poti~e iz lokalnih izvora. S druge strane, odredba o davawu stoke naseqenicima sli~na je analognoj u Zakonu iz 1865, s tim {to je srpski zakonodavac bio za nijansu dare`qiviji nego turski. Kolonisti u Osmanskom carstvu su, pak, bili oslobo|eni poreskih i vojnih obaveza na mnogo du`i rok nego oni u Srbiji. Taj period je bio znatno ve}i kada su u pitawu bili Tatari, verovatno da bi im se dalo vremena da ekonomski dovoqno oja~aju svoja doma}instva. Sli~ne namere je imao i Kosta Cuki} pri dono{ewu Zakona iz 1865, ali, videli smo, nije uspeo da ih sprovede. ^ini se da je tursko zakonodavstvo u ovom pogledu bilo mudrije i dalekovidije od srpskog, iako je Turska time kratkoro~no gubila mnogo vi{e poreskih prihoda i vojnih obveznika od Srbije. Osim navedenih propisa, postojala je jo{ jedna sli~nost izme|u turskog i srpskog zakonodavstva o naseqavawu. Naime, u Osmanskom carstvu je od 1860. godine funkcionisala posebna Komisija za izbeglice, koja je, {to se vidi iz prethodnog izlagawa, sprovodila, ali donekle i osmi{qavala, dr`avnu kolonizacionu politiku. Srpski Zakon iz 1865. je predvi|ao stvarawe sli~nog tela sa istim funkcijama. Ovde podse}amo da je turska komisija postojala decenijama, dok se sudbina srpske da naslutiti ve} po tome {to se ona ne pomiwe u Zakonu iz 1880. 144
88
AS, MF-E, 1880, F VI R 4.
AS, Narodna Skup{tina, 1879, F I R 27; F I R 69; Protokoli Narodne Skup{tine dr`ane u Ni{u 1879/80, Beograd 1880, 305. 145
146
ZZU XXXV, 182-197.
149
AS, S/GB-240, FO 105/8, Gould Solsberiju, br. 285, 14. 10. 1879. (n. k.).
Gospodarluci, tj. agaluci zna~e ona sela ~iji su stanovnici, pored da`bina dr`avi, pla}ali i odre|ene da`bine vlasnicima zemqe koju obra|uju. M. Spasi}, Podatci o agrarnim odno{ajima hri{}ana u oslobo|enim krajevima, Okruga topli~kog i vrawskog za vreme turske vladavine, Glasnik SUD 71 (1890), 221-250. 148 Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996 I, priredio M. Stojkovi}, Beograd 1998, 127. 147
89
150
90
M. Spasi}, navedeno delo, 255.
Oko 63 % parcela je 1889. godine bilo veli~ine do 4 hektara, N. Vu~o, navedeno delo, 178. Ovaj procenat je mogao da bude samo ve}i 1879, s obzirom na to da se povr{ina obradivog zemqi{ta za tih deset godina morala da pove}a zbog kr~ewa, posebno u novim krajevima. Ipak, vlasti nisu mogle da znaju koliko ta~no iznosi prose~na parcela, mogle su samo okvirno da pretpostavqaju. 151
Po Zakonu o merama od 1. decembra 1873, utvr|eno je da 1 dan orawa iznosi 5574, 642 m2, odnosno 0, 56 hektara, M. Vlajinac, navedeno delo II, 247-248. Veli~ina dana orawa se ina~e razlikovala od oblasti do oblasti u Srbiji, pa je mogu}e da su pisci zakona prosto ra~unali 1 dan kao 2/3 hektara (4 hektara = 6 dana). 152
91
92
153
S. J. Shaw, E. K. Shaw, navedeno delo, 115; K. H. Karpat, navedeno delo, 62-63.
93
Namesnici Jovan Risti}, Milivoje Petrovi} Blaznavac, Jovan Gavrilovi}
Kosta Cuki} (1826-1879)
Kosta Proti} (1831-1892)
Jovan Risti} (1831-1899)
Knez Milan Obrenovi} (1854-1901)
Vladimir Jovanovi}
NAS E QAVAWE
NAS E QAVAWE
Bugarski i bosanski begunci, 1861
U
prole}e 1861. zapo~eo je novi val emigracije hri{}anskog stanovni{tva iz Turske u Srbiju. Za razliku od prethodnih godina, sada su izbeglice dolazile uglavnom iz Vidinskog i Ni{kog sanxaka, dok je be`awe iz Bosne sasvim prestalo. Uzroci emigrirawa hri{}ana iz Vidinskog sanxaka le`ali su, pre svega, u zloupotrebama turskih vlasti prilikom prikupqawa da`bina, ali i u veli~ini istih. Seqaci su svoje obaveze prema dr`avi morali da izmiruju u gotovom novcu, {to je, imaju}i u vidu sistem zakupa poreza, ostavqalo mogu}nost za nerealnu procenu imovine od strane zakupaca. Na taj na~in su zakonom propisane da`bine u praksi ~esto bivale udvostru~ene. Dodatni problem predstavqao je i nedostatak novca. Obveznik koji ne bi imao dovoqno gotovine da plati poreze bio bi zatvaran i zlostavqan, sve "dok ga drugi ne otkupi, ili dok mu se ne{to od imawa ne proda." Materijalni polo`aj seqaka bio je jo{ vi{e pogor{an naseqavawem Tatara, s obzirom na to da su prakti~no svi tro{kovi kolonizacije pali na wihov teret.154 Hri{}ansko stanovni{tvo Vidinskog sanxaka koje je prelazilo u Srbiju poticalo je iz pograni~nih sela, udaqenih svega po nekoliko kilometara od granice. Porodice su, gotovo po pravilu, uvek emigrirale tajno i u ve}im grupama. Sa sobom su nosile svu pokretnu imovinu koju su mogle, ukqu~uju}i i stoku. De{avalo se i da ~itava sela krenu u emigraciju. Tako se 10/11. aprila 1861. svih 250 hri{}anskih porodica sela Rakovice uputilo ka srpskoj granici, ali je samo mawi deo od 604 du{e uspeo da je pre|e, jer je ostale pohvatala turska potera i vratila natrag. Ovi qudi su no}u, na razli~itim mestima, u{li u Crnore~ki i Kwa`eva~ki okrug, vode}i sa sobom ~ak 2033 grla razli~ite stoke. Na be`awe su ih nagnali ve} opisani razlozi, ali i r|avo postupawe Turaka, posebno otimawe `ena i devojaka. Svakako da im je stawe moralo biti gotovo neizdr`ivo, po{to su uglavnom bili imu}ni, a neki ~ak "bogati kao spahije."155 Dr`ava nije Tatarima kupovala ni stoku kao {to je bilo predvi|eno, tako da je lokalno stanovni{tvo moralo i wu da daje. 154
97
Prilikom ovakvih prelazaka granice, dolazilo je do oru`anih sukoba izme|u izbeglica i turskih potera. U maju se tako dogodio jedan pograni~ni incident kada su Turci pucali na ve}u grupu od 107 porodica iz sela Grackova koje su prelazile Timok. Neki od begunaca su uzvratili vatru, a u sukob su se ukqu~ile i srpske pograni~ne stra`e, kako bi spre~ile ve}e `rtve me|u izbeglicama. ^itav doga|aj je potom izazvao i o{tru diplomatsku prepisku izme|u srpske vlade i Porte.156 Hri{}ane iz Ni{kog sanxaka su u emigraciju nagonile suvi{e visoke da`bine, zbog kojih su mnogi bili primorani da prodaju pokretno imawe i da se zadu`uju. Dugove potom nisu mogli da vra}aju ni nadni~ewem, a ni prodajom zemqe, jer je wena cena zbog nov~ane krize bila veoma niska. Kako bi izbegli hap{ewa zbog neizmirenih obaveza prema poveriocima i dr`avi, be`ali su u susednu Kne`evinu.157 Iz Ni{kog sanxaka nije bilo masovnih prelazaka u Srbiju. Stanovnici su emigrirali pojedina~no, ili u mawim grupama od nekoliko porodica. Izbeglice su i u ovom slu~aju u Srbiju dolazile tajno, naj~e{}e no}u. ^ini se da su ovi qudi bili siroma{niji od onih iz Vidinskog sanxaka, s obzirom na to da izvori uop{te ne bele`e da su sa sobom vodili stoku. Emigracija je zahvatila pograni~na sela, {to je i bilo logi~no, jer je samo relativno kratak put do granice obe}avao uspeh poduhvata. Be`awe je bilo usmereno uglavnom ka Kru{eva~kom i Aleksina~kom okrugu.158 Izbeglice iz Vidinskog i Ni{kog sanxaka su prelazile u Srbiju sve do jeseni 1861, ali se emigrirawe nije nastavilo i u slede}oj godini. Koliko je begunaca do{lo u Srbiju 1861. godine, nije mogu}e ta~no utvrditi na osnovu raspolo`ivih izvora. Sa sigurno{}u se jedino mo`e re}i da su iz Ni{kog sanxaka u Kru{eva~ki okrug pre{le 32 porodice, a u Aleksina~ki 3, dok su iz Vidinskog sanxaka 604 lica do{la u Kwa`eva~ki okrug, a 200 porodica u Krajinski. Broj izbeglica bio je, me|utim, daleko ve}i.159 Jo{ je te`e ustanoviti koliko se ukupno izbeglica nalazilo u Srbiji 1861, ra~unaju}i i one koji su do{li tokom prethodne dve-tri godine. Britanski konzul je avgusta te godine procewivao da ih je bilo izme|u 5 i 6000 du{a.160 Srpskim vlastima uop{te nije odgovarala ova emigracija hri{}anskog stanovni{tva. Pograni~na na~elstva su imala nare|ewa da na svaki mogu}i na~in nastoje da ubede begunce da ne prelaze u Srbiju. Ube|ivawe, me|utim,
AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 16, 12. 4. 1861. (n. k.); Srbske Novine, br. 50, 15/27. 4. 1861. 156 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 3441; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 23, 5. 6. 1861. (n. k.). 155
AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77, Na~elnik Kwa`eva~kog okruga ministru unutra{wih dela, 27. 3/8. 4. 1861. 158 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 2473, 2616, 2616, 2731, 2959, 2987, 3111, 3161, 3265, 3353, 3384, 3441, 3624, 3707, 3768, 3896, 3909, 4171, 4516, 4592, 4630, 4853, 4873, 5619, 6168, 6723. 157
98
nije bilo od velike koristi, iako je vlada ~inila velike napore u tom pravcu. Kada je krajem marta u Kwa`eva~ki okrug do{la pomenuta ve}a grupa izbeglica, na lice mesta je odmah iza{la jedna me{ovita srpsko-turska komisija u nameri da ih privoli na povratak. Wu su ~inili kne`ev a|utant Dragutin @abarac, beogradski kajmakam E{ref-beg, jedan Tur~in, poznati trgovac iz Vidina, jedan ba{-knez iz Vidinske nahije i kmet sela Bojnice u Turskoj. Pored svih uveravawa i obe}awa koja su im tom prilikom bila data da }e im se stawe popraviti, begunci su ipak odbili da se vrate svojim domovima.161 Treba imati u vidu da se emigracija iz Ni{kog, a posebno iz Vidinskog sanxaka, u Srbiju odigravala istovremeno sa emigracijom Bugara na Krim, koju je srpska vlada nastojala da osujeti iz strate{kih razloga. Iz istih pobuda, ali i zbog nu`nih materijalnih tro{kova i izbegavawa trzavica sa Portom, Srbija je morala nastojati da spre~i i imigraciju stanovni{tva iz susednih osmanskih oblasti na svoju teritoriju. Knez Mihajlo je smatrao da iza ~itavog tog iseqeni~kog pokreta i u Srbiju i na Krim stoji Rusija. Me|utim, on se `alio britanskom konzulu kako je nemo}an da tome na odgovaraju}i na~in stane na put, s obzirom na jak i svuda preovla|uju}i ruski uticaj u Srbiji. Knez je izjavqivao da nema poverewa u sve na~elnike pograni~nih okruga, koji sprovode druga~iju politiku od zvani~ne, a wega ~ak zovu "[vabom." On je bio svestan da bi jedino delotvorno re{ewe bila primena sile u spre~avawu imigracije, no, iz moralnih, a svakako i politi~kih razloga, tome nije bio spreman da pribegne.162 Iako je u ovom kne`evom izlagawu verovatno bilo malo preterivawa s obzirom na sagovornika, izneti stavovi su u su{tini bili iskreni. Zaista, situacija u Vidinskom sanxaku u aprilu se ~inila toliko dramati~nom, da je srpska vlada o~ekivala izbijawe ustanka svakog ~asa, pa je stoga poslala jedan odred kowice u Kwa`eva~ki i Crnore~ki okrug radi za{tite granice.163 Re{ewe pitawa izbeglica iz Turske, kako onih koje su odbile ponu|enu sultanovu amnestiju, tako i onih koje su do{le u Srbiju nakon we, srpske vlasti na{le su u wihovom naseqavawu po op{tinama {irom zemqe. Neposredno po{to su begunci iz Ni{kog sanxaka i Bosne odbili da se vrate svojim domovima, Ministarstva unutra{wih dela i finansija izdala su dva komplementarna raspisa svim na~elstvima. Wima se nare|ivalo okru`nim vlastima da jasno stave do znawa izbeglicama da ih dr`ava vi{e ne mo`e da Vidi prethodnu napomenu; AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77. Po{to za 1861. nisu sa~uvana dokumenta o emigraciji hri{}anskog stanovni{tva sa odgovaraju}im spiskovima, nego samo Delovodni protokol, to je nemogu}e utvrditi ta~an broj izbeglica. 160 AS, S/GB- 103, FO 195/686, Longvort Bulveru, 3. 8. 1861. (n. k.). 159
AS, MUD-P, 1861, DP, br. 3111; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 18, 26. 4. 1861. (n. k.); Srbske Novine br. 50, 15/27. 4. 1861.
161
99
izdr`ava, te da je neophodno da se sami postaraju i obezbede sebi sredstva za `ivot. Iz tog razloga na~elstva su bila du`na da begunce upute u odgovaraju}e op{tine, gde bi se za stalno naselili i gde bi im se dala op{tinska zemqa za obradu. Ovi raspisi bili su izdati 30 marta, odnosno 1. aprila 1861; Uredbom od 17. aprila oni su bili prakti~no detaqnije razra|eni i kodifikovani.164 Nove izbeglice, koje su dolazile iz Vidinskog i Ni{kog sanxaka, tako|e je trebalo da budu raspore|ene i naseqene po op{tinama. Pograni~na na~elstva, Kru{eva~ko, Aleksina~ko, Kwa`eva~ko, Crnore~ko i Krajinsko, su u vi{e navrata, od aprila do jula meseca 1861, dobijala nare|ewa od ministra unutra{wih dela da sva prebegla lica {to pre udaqavaju od granice i {aqu u okruge u unutra{wosti radi naseqavawa. Vlada je na taj na~in nastojala da spre~i gomilawe izbeglica u pograni~nim oblastima, kako bi predupredila mogu}e incidente koji bi Srbiju diskreditovali kod velikih sila i Porte.165 Bosanski begunci bili su raspore|eni u 5 okruga na slede}i na~in: Tabela 15:
Raspored izbeglica iz Bosne po okruzima Srbije 1861.
Izbeglice iz Ni{kog sanxaka koje su do{le u Srbiju do marta 1861. nalazile su se najve}im delom u Aleksina~kom okrugu. Tamo ih je bilo ukupno 33 porodice i 239 du{a, od kojih su 51 bili samci. Mawi broj begunaca bio je rapore|en i u Okruzima }uprijskom (19 du{a) i kwa`eva~kom (11 du{a), dok za Jagodinski okrug nedostaju podaci. U ostalim okruzima uop{te nije bilo naseqenih izbeglica. Navedene brojke preuzete su iz izve{taja koje su okru`na na~elstva slala Ministarstvima finansija i unutra{wih dela u odgovoru na wihove ranije pomenute raspise. Svi su sastavqeni i poslati tokom aprila, osim izve{taja {aba~kog na~elstva, koji je poslat juna 1861. Iz toga sledi da u navedene spiskove nisu u{li begunci iz Ni{kog i Vidinskog sanxaka koji su dolazili tokom 1861. Ne ra~unaju}i, dakle, ove posledwe, u Srbiji se u prole}e 1861. nalazilo ne{to vi{e od 1287 du{a izbeglica. Po op{tinama navedenih okruga bile su naseqavane od 1 do 4 porodice, a samo u nekoliko slu~ajeva u Beogradskom i Vaqevskom okrugu po 6 porodica. U Beogradskom okrugu, Srezu vra~arskom za koji su sa~uvani podaci, nijednoj porodici, bez obzira na broj du{a, nije bilo dato vi{e od 4 dana zemqe. U [aba~kom okrugu, u Srezu ma~vanskom, nije bilo uop{te raspolo`ive op{tinske zemqe, pa su begunci naj~e{}e `iveli u iznajmqenim prostorima, a za `ivot su zara|ivali nadni~ewem ili rade}i tu|u 162
AS, S/GB-103, FO 195/686, Longvort Bulveru, 25. 6. 1861. (n. k.).
165
AS, MUD-P, 1861, DP, br. 2647, 2731, 2812, 3253, 3977, 4063, 4632.
AS, S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 18, 26. 4. 1861. (n. k.); isti istom, br. 19, 6. 5. 1861. (n. k.); MUD-P, 1861, F IV R 53; Srbske Novine br. 51, 18/30. 4. 1861. 164 AS, MF-E, 1861, F III R 57; MUD-P, 1861, DP, br. 1880, 1881. 163
100
zemqu napola. U Pocerskom srezu istog okruga je bilo op{tinske zemqe i ona je bila podeqena naseqenicima i to uglavnom po 2 do 3 dana po porodici, dok Vaqevski [aba~ki Beogradski Podrinski U`i~ki
okrug
svega
broj porodica
105 138 17 8 / 268
broj du{a
517 370 95 29 7 1018
je samo nekoliko wih dobilo 4 dana; u samom [apcu su svi begunci radili kao napoli~ari ili nadni~ari jer nije bilo op{tinske zemqe koja bi im se dala na u`ivawe. U Podrinskom okrugu nikom od izbeglica nije bila data zemqa u trenutku slawa izve{taja iako su sve bile "stawa r|avog", dok podaci te vrste nedostaju za Vaqevski i U`i~ki okrug. Nikom od begunaca iz Ni{kog sanxaka naseqenih u Aleksina~kom okrugu nije bila data op{tinska zemqa zbog toga {to je nije bilo, ili zato {to su oni ve} bili preuzeli od pojedinih qudi zemqu da je obra|uju napola. Vrlo je zanimqiva opa-ska na~elnika tog okruga da je Uredba kasno usvojena i da naseqenicima zemqa ne bi bila ni od kakve koristi, jer ne bi stigli da na vreme obave setvu. Od svih nabrojanih naseqenika u Aleksina~kom okrugu, samo je 6 porodica imalo ne{to svoje stoke i to veoma malo, dok su ostali bili bez we. Stoga se postavqa pitawe kako bi obra|ivali zemqu i da su je dobili. U Jagodinskom i ]uprijskom okrugu, prema izve{tajima na~elstava, begunci su odbili da prime zemqu, izjaviv{i da }e se radije baviti nadni~ewem, jer se dobro pla}a. Za Kwa`eva~ki okrug nisu sa~uvani nikakvi podaci o na~inu naseqavawa begunaca.166 Nare|ewa centralnih vlasti da se izbeglice iz Ni{kog i Vidinskog sanxaka koje su dolazile tokom 1861. raspore|uju po okruzima u unutra{wosti nisu se uvek mogla da sprovedu. Razlog tome bio je, pre svega, mawak raspolo`ive op{tinske zemqe pogodne za naseqavawe. Pored toga, bilo je te{ko prebaciti begunce iz pograni~nih u centralne okruge, posebno u jesewem periodu. Kako oni sami nisu imali sredstava da sebi obezbede prevoz, moralo se organizovati lokalno stanovni{tvo da ih besplatno, svojim kolima, prevozi od konaka do konaka, sve do krajweg odredi{ta. Pored svih simpatija koje su u Srbiji u`ivali begunci iz Turske, mera ove vrste ipak nije mogla da bude popularna.167 Deo izbeglica je tako do~ekao jesen u pograni~nim okruzima u koje su prvobitno i pre{li. Kako su u wima na{li sme{taj, nabavili i posejali ne{to `ita, to ni oni sami nisu bili voqni da se sele u unutra{wost. Suo~eno sa takvom situacijom, Ministarstvo unutra{wih dela je odustalo od svojih ranijih naredbi, te je nalo`ilo po~etkom septembra 1861. aleksina~kom, crnore~kom, kwa`eva~kom, krajinskom i kru{eva~kom
101
na~elstvu da "begunce koji su se nastanili i izvestan na~in `ivqewa imaju" ostave za stalno u svojim okruzima.168 Te{ko je re}i koliko je izbeglica ostalo u pograni~nim, a koliko ih je naseqeno po okruzima u unutra{wosti, jer odgovaraju}i spiskovi nisu sa~uvani. Prema parcijalnim podacima, po~etkom juna 1861. u Kwa`eva~kom okrugu bilo je 127 porodica, Crnore~kom 125, ]uprijskom 20, Kragujeva~kom 1;169 sredinom jula je u Krajinskom okrugu bilo oko 200 porodica, od kojih je 30 trebalo da bude poslato u Po`areva~ki okrug;170 u oktobru je najmawe 20 familija bilo upu}eno iz Aleksina~kog u Rudni~ki okrug.171 Ukupno se, dakle, u izvorima pomiwu 493 porodice, no wihov broj je morao da bude ve}i, iako je nemogu}e utvrditi koliko. U ranijem izlagawu je bilo re~eno da je vlada Uredbu o naseqavawu begunaca dopunila 28. oktobra 1861. godine odredbama po kojim su op{tine bile du`ne da naseqenicima daju zajam u novcu i `itu iz svojih kasa, odnosno ko{eva. U me|uvremenu, ali i nakon navedene dopune, izbeglicama je materijalnu pomo} pru`ao Odbor op{tine beogradske za pomo} beguncima. Ovo telo je osnovao Op{tinski sud varo{i Beograda 26. aprila 1861, u ciqu prikupqawa dobrovoqnih priloga gra|ana za begunce iz Turske. Predsednik Odbora bio je Stevan Magazinovi}, a ~lanovi @ivko Davidovi}, Ilija M. Kolarac, Rista Veli~kovi}, Kosta S. Antul, \or|e A}imovi}, Josa Rus, Gu{a Nikoli}, Marko Brwo{ i Jovan Balukxi}. Odbor je {tampao i objavio u novinama jedan proglas kojim se pozivalo gra|anstvo da pomogne beguncima {aqu}i Odboru dobrovoqne priloge u novcu ili stvarima. Okru`na na~elstva su bila u neposrednoj prepisci s Odborom, te su prikupqena sredstva, prema potrebi, odmah slata izbeglicama. Po{to su qudi davali ne samo novac, ve} i stoku i hranu, koje je bilo te{ko i skupo prebaciti do `eqenog odredi{ta, Odbor je ovu vrstu pomo}i prodavao i novac, preko lokalnih vlasti, delio kome je trebalo. Dobrovoqni prilozi su naj~e{}e kori{}eni za nabavku hrane, poqoprivrednih alata i stoke. Zabele`eno je da je prvi prilo`nik bila knegiwa Julija, koja je dala 200 dukata ces. Odbor je radio formalno sve do 1. januara 1864, kada je odr`ao posledwi sa-stanak. Me|utim, s radom je nameravao da prekine jo{ 8. novembra 1861, jer su do tada ve} prestali da sti`u prilozi, a i vlada je re{ila da se naseqenicima daju hrana i novac iz op{tinskih izvora. Po{to je, bez obziAS, MF-E, 1861, F III R 57; 1864, F I R 2 (u okviru ovog predmeta se, verovatno gre{kom, nalazi predmet MF-E, 1862, F V R 80 iz kog smo preuzeli podatke koji se odnose na naseqenike u [aba~kom okrugu); MUD-P, 1861, DP, br. 2728. 167 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 4718; MF-E, 1864, F I R 2 (1862, F V R 80-vidi prethodnu napomenu), Raspis ministra finansija aleksina~kom, }uprijskom, jagodinskom, kragujeva~kom i rudni~kom na~elstvu br. 1481, 13/25. 10. 1861. Zanimqivo je primetiti da su begunci prevo`eni u unutra{wost na isti na~in kao {to su turske vlasti prevozile Tatare od dunavskih luka do mesta za naseqavawe. 168 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 5623, 5912, 6169. 166
102
ra na vladino re{ewe, i daqe postojala potreba da se izbeglicama daje dodatna materijalna pomo}, Odbor je nastavio aktivnu delatnost do marta 1862, da bi se od tada do formalnog raspu{tawa sastao samo nekoliko puta. Dobrovoqnih priloga u novcu je bilo ukupno primqeno 863 dukata ces, 163256 gr. 26 para ~ar. u raznim monetama i 323 forinte i 60 krajcara. Me|utim, prema zavr{nom ra~unu Odbora ura|enom 7. januara 1864, u wegovoj blagajni je ostalo nepodeqenih ~ak 648 dukata ces, 94053 gr. 22 p. ~ar. i 2 for. 60 krajcara, tj. ne{to vi{e od 60 % ukupne sume. Trebalo bi naglasiti da se vlada nije me{ala, niti tra`ila uvid u rad Odbora. Jedino ako se ta ~iwenica ima u vidu, mogu}e je objasniti paradoks da je Uredba o naseqavawu bila dopuwena odredbama o davawu zajma istima iz op{tinskih kasa i ko{eva, dok je istovremeno blagajna Odbora bila puna.172 Odgovornost za ovakvo postupawe svakako snosi Ministarstvo finansija, jer su se poslovi vezani za naseqavawe begunaca nalazili u wegovoj nadle`nosti. Uredba o naseqavawu begunca nije bila uvek u potpunosti sprovo|ena, jer je deo izbeglica ostajao iz razli~itih razloga bez zemqe za obradu. Sli~no je bilo i sa dopunom Uredbe od 28. oktobra 1861. Ministarstvo finansija nije ni{ta u~inilo da, po slovu zakona, sa~ini shodan plan naseqavawa izbeglica. Kada je Ministarstvo unutra{wih dela krajem novembra 1861. zatra`ilo informacije te vrste od ministra finansija, Kosta Cuki} je odgovorio da je mi{qewa da ne bi trebalo da se posebno "opredequje koliko }e se, kad i u kome okrugu spomenutih begunaca nastaniti", ve} da }e biti sasvim dovoqno ako se naredi pograni~nim na~elstvima da nasele begunce iz Turske "malo podaqe" od granice, ako bi oni po~eli da je ubudu}e u ve}em broju prelaze.173 Ovakvo neodgovorno pona{awe bi se jedino moglo objasniti time da je doti~na odredba u{la u dopunu Uredbe na insistirawe Saveta, a ne po predlogu Ministarstva finansija, koje je ina~e, kao {to je ve} istaknuto, nastojalo da ima {to mawe posla oko naseqavawa izbeglica. Naseqenicima nije uvek bilo pru`ano dovoqno pomo}i u hrani i novcu od strane op{tina u kojima su se smestili. Op{tinska sredstva u nekim slu~ajevima nisu bila dovoqna da podmire potrebe begunaca, jer je wih trebalo u potpunosti izdr`avati s obzirom na to da nisu imali nikakve sopstvene imovine.174 Negde je bilo te{ko na}i jemce koji bi garantovali da }e naseqenici vratiti pozajmqeni novac. Stanovni{tvo, a ni kmetovi, nisu imali poverewa u izbeglice, jer se de{avalo da pojedini od wih preko no}i pobegnu natrag u AS, MUD-P, 1863, F XXII R 7, Protokoli zasedawa Odbora za pomo} beguncima iz Turske, 17. zasedawe, 7/19. 6. 1861, br. 137. 170 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 4718. 169
AS, MF-E, 1864, F I R 2 (1862, F V R 80), Raspis ministra finansija aleksina~kom, }uprijskom, jagodinskom, kragujeva~kom i rudni~kom na~elstvu br. 1481, 13/25. 10. 1861; Na~elstvo Aleksina~kog okruga ministru finansija br. 5395, 23. 10/4. 11. 1861. 171
103
Tursku i ostave neizmirene dugove za sobom.175 Ministarstvo finansija, svesno nepotpunog izvr{avawa propisa o naseqavawu begunaca, na{lo je za shodno da raspisom o{tro opomene okru`ne vlasti da nastoje da se isti temeqnije sprovode i da istovremeno zatra`i podatke od na~elstava koliko bi se jo{ porodica moglo da naseli u wihovim okruzima. Ni{ta daqe, me|utim, nije bilo preduzimano u tom kontekstu i odgovori koje su samo neka na~elstva poslala zavr{ili su odmah u arhivi Ekonomnog odeqewa.176 U takvoj situaciji, novac koji je Odbor slao beguncima po~etkom 1862. bio je od presudnog zna~aja, jer je pravo pitawe kako bi ti qudi druga~ije pre`iveli zimu.177 Primetna je znatna razlika izme|u zakonskih propisa o naseqavawu begunaca i rezultata wihove prakti~ne primene. U izvorima nije zabele`eno da je ijedna porodica dobila vi{e od 4 dana zemqe za obradu, a za mnoge je uop{te nije ni bilo, ve} su morale da nadni~ewem i napolicom zara|uju za `ivot. ^ini se stoga da je i Uredbom predvi|eni zemqi{ni maksimum od 6 dana bio preteran, a kamoli onaj od 20 dana iz nacrta Uredbe. Da Ministarstvo finansija nije ignorisalo svoju obavezu iz dopune Uredbe od 28. oktobra i da je sastavilo nekakav plan naseqavawa, verovatno se ne bi desilo da deo porodica ostane bez zemqe, jer bi one bile raspore|ene ili preraspore|ene tamo gde bi bilo odgovaraju}ih uslova za kolonizaciju. Na osnovu raspolo`ivih izvora ne mo`e se re}i koliko je ta~no pojedinim porodicama bilo pozajmqivano novca ili hrane od strane op{tina. Izvesno je, me|utim, da koliki god da su bili ti iznosi, oni nisu bili dovoqni, jer su izbeglice i pored wih zahtevale pomo} Odbora. Ve} je ranije bilo obja{weno kako su sredstva prikupqena dobrovoqnim prilozima ostala neiskori{}ena. Me|utim, i pored svih nedostataka i mawkavosti u wenoj primeni, nikako se ne mo`e tvrditi da Uredba o naseqavawu begunaca nije, bar delom, postigla svoj ciq. Trebalo bi se na ovom mestu podsetiti da je ona doneta kako bi se spre~ilo svako organizovano delovawe izbeglica protiv Turske. Izbegli~ko pitawe nije sasvim nestalo iz diplomatske prepiske nakon usvajawa Uredbe jer su begunci i daqe dolazili tokom 1861, ali nestale su sve optu`be da Srbija na svojoj teritoriji naoru`ava izbeglice i priprema ih za upade preko turskih granica. Zaista, u 1861. godini nije bilo ni govora o pograni~nim incidentima sli~nih onima iz 1860, a zasluga za to se dobrim delom mo`e da pripi{e kolonizaciji begunaca u mawim grupama {irom Kne`evine.
AS, MUD-P, 1863, F XXII R 7, Protokoli zasedawa Odbora i Zavr{ni izve{taj Odbora upu}en Op{tinskom sudu varo{i Beograda br. 404, 26. 12. 1863/7. 1. 1864; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 18, 26. 4. 1861. (n. k.); Srbske Novine br. 51, 18/30. 4. 1861; Dunavski Lebed br. 31, 25. 4/7. 5. 1861. 173 AS, MF-E, 1864, F I R 2 (1862, F V R 80), Ministar unutra{wih dela ministru finansija br. 6722, 24. 11/6.12. 1861; ministar finansija ministru unutra{wih dela br. 1667, 31. 12. 1861/12. 1. 1862. 172
104
Nepo`eqni kolonisti, 1865-1867 Srpsko stanovni{tvo iz Bosne krenulo je da se po~etkom 1865. godine masovno iseqava i dolazi u Srbiju. U Kne`evinu su ulazili direktno prelaze}i Drinu, ili preko Klenka i Mitrovice, i to sa urednim austrijskim paso{ima. Do 13. aprila je emigranata na srpskoj teritoriji bilo ukupno 69 porodica sa 489 du{a i 49 samaca. Tog dana je, me|utim, preko Klenka pre{lo jo{ 200 qudi. Izbeglice su izjavqivale na~elniku [aba~kog okruga da se sklawaju od turskih zuluma, ali i to da ih turske vlasti primoravaju da napuste svoje domove, kako bi se na wihovom mestu naselilo muslimansko stanovni{tvo. Zajedno sa beguncima su stizale i uznemiravaju}e vesti da se u Bosni mno{tvo srpskih porodica sprema za seobu u Srbiju. [aba~ko na~elstvo je izbegli~ke porodice do tada slalo uglavnom u Kragujeva~ki, a mawe u Vaqevski i Rudni~ki okrug radi naseqewa, dok je samce raspore|ivalo po op{tinama svog okruga, udaqenijim od granice.178 Srpska vlada je, ~ini se, bila zate~ena izve{tajima pograni~nih na~elstava o obimu ove imigracije. Naseqavawe velikog broja ve} prispelih izbeglica i jo{ ve}eg onih ~iji se dolazak mogao da o~ekuje, bio bi poduhvat za koji dr`ava nije imala materijalnih sredstava. Zakon o naseqavawu stranaca, usvojen u februaru te godine, predvi|ao je kolonizaciju do 50 porodica godi{we i bio je donet, pre svega, zbog Crnogoraca koji su ve} ranije do{li u Srbiju. Wegove odredbe nikako nisu mogle da budu primewene na stotine porodica koje su nameravale da se presele u Srbiju. Iseqeni~ki pokret bosanskih Srba nosio je sa sobom, me|utim, jednu potencijalno mnogo ve}u pote{ko}u nego {to su to bili eventualni materijalni tro{kovi oko naseqavawa emigranata. U vreme kada su du` srpskih isto~nih granica bile formirane tatarske i ~erkeske kolonije, vesti da turske vlasti nameravaju da to isto sprovedu i na zapadu, u Bosni, delovale su veoma realno i alarmantno. Srbiji AS, MF-E, 1862, DP,br. 341; F I R 73, Na~elstvo Jagodinskog okruga ministru unutra{wih dela, 23. 1/4. 2. 1862. 175 AS, MF-E, 1862, F III R 75, Na~elstvo ]uprijskog okruga ministru finansija br. 1575, 21. 2/5. 3. 1862; na~elstvo Kru{eva~kog okruga ministru finansija br. 2402, 23. 3/4. 4. 1862; na~elstvo Crnore~kog okruga ministru finansija br. 2144, 4/16. 5. 1862. 176 AS, MF-E, 1862, DP, br. 237, 341, 412, 416, 423, 452, 551, 611. Prema izve{tajima na~elstava, u Beogradskom okrugu bilo je mesta za naseqavawe jo{ 19 porodica, u ^a~anskom za jo{ 10, u Smederevskom za nekoliko, u U`i~kom je 61 dan zemqe bio na raspolagawu, a u Podrinskom okrugu nije bilo vi{e zemqe. 177 AS, MUD-P, 1863, F XXII R 7, Protokoli zasedawa Odbora, 42. zasedawe, 9/21. 1. 1862, br. 330; 43. zasedawe, 19/31. 1. 1862, br. 332; 45. zasedawe, 17. 2/1. 3. 1862, br. 344; 46. zasedawe, 1/13. 3. 1862, br. 348. 174
105
je pretilo potpuno zaokru`ivawe muslimanskim kordonom od u{}a Timoka do u{}a Drine. Srpska vlada je o~igledno dosta vremena provela u razmatrawu novonastale situacije. Gotovo dve nedeqe po primawu izve{taja o imigraciji, ministar unutra{wih dela naredio je 25. aprila na~elstvima [aba~kog, Podrinskog i Vaqevskog okruga da, zbog gore navedenih okolnosti, vi{e ne primaju izbeglice iz Bosne, ve} da ih vra}aju natrag odakle dolaze, bilo u Tursku, bilo u Austriju.179 Treba re}i, me|utim, da mi{qewe svih ~lanova vlade nije bilo isto po ovom pitawu. Naime, ministar vojni, Milivoje Petrovi} Blaznavac, predlagao je knezu da se bosanski begunci prihvate i nasele du` granice naspram ^erkeza. Ilija Gara{anin, koji se suprotstavqao ovakvim stavovima, uspeo je da nametne svoje poglede i spre~i ostvarewe Blaznav~eve zamisli.180 U me|uvremenu se broj izbeglica koje su nameravale da pre|u u Srbiju umno`avao. Sredinom aprila se oko 600 Kraji{nika, "bez hleba i u naj`alosnijem stawu", sakupilo u Klenku, a jo{ oko 4000 ih je bilo na putu ka tom grani~nom prelazu.181 Kako su srpske vlasti obustavile prijem emigranata, wih su lokalni vodeni~ari i alasi, austrijski dr`avqani, krijum~arili i prebacivali u Srbiju kod sela Ora{ca i Mr|enovaca. Pograni~ne vlasti iz [aba~kog okruga su ilegalne imigrante vra}ale natrag preko Klenka. Ubrzo su, me|utim, austrijske stra`e po~ele da odbijaju da prime ove izbeglice. Na taj na~in je 4. maja bio spre~en povratak 27 porodica iz Srbije u Austriju.182 Da stvari budu jo{ gore, slede}e no}i je zakupac klena~ke skele tajno prevezao jo{ 20 bosanskih porodica na srpsku obalu Save. Ovaj poduhvat bio je izveden uz pre}utnu saglasnost austrijskih vlasti, po{to su se wihove stra`e nalazile neposredno pokraj doti~ne skele. Izbeglice su odbijale da budu deportovane u Austriju, izjavquju}i da }e radije poskakati u Savu nego se vra}ati natrag. Ministar unutra{wih dela je, me|utim, ostao neumoqiv u pogledu povratka: "ko ne}e i}i lepim, vaqa ga na-gnati", glasila je wegova naredba {aba~kom na~elstvu. No, to je bilo mnogo lak{e re}i nego sprovesti.183 Iz grupe od 47 bosanskih porodica, {aba~ke okru`ne vlasti su izdvojile wih 15 i poslale u pratwi jednog ~inovnika na skeli u Klenak. Na suprotnoj obali su ih, me|utim, do~ekale na wih uperene pu{ke vojnika austrijske pograni~ne stra`e. De`urni oficir je odbio da primi izbeglice jer nije imao takva nare|ewa i puna skela se vratila na srpsku obalu.184 @alostan je bio prizor nevoqnika nasred reke, za koje nije bilo uto~i{ta ni na levoj ni na desnoj obali.185 Srpska vlada je odmah protestovala kod austrijskog konzulata zbog incidenata sa krijum~arewem izbeglica i odbijawa wihovog povratka, ali su ti protesti ostajali bez odgovora.186 Kona~no, srpske vlasti nisu imale drugog
106
AS, MUD-P, 1865, F XI R 179, Na~elnik [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 2958, 1/13. 4. 1865.
178
i-zbora nego da i ovih 47 porodica sa 240 du{a po{aqu u unutra{wost, da tamo sebi na|u zanimawa.187 U periodu od 13. januara do 14. maja 1865. godine preko Drine je u Srbiju do{lo iz Bosne 148 porodica sa 668 du{a i 115 pojedinaca. U isto vreme su preko Austrije pre{le 64 porodice sa 342 du{e i 12 samaca. Ukupno je iz Srbije bilo vra}eno 6 familija sa 35 du{a, a u woj je ostalo 206 porodica sa 975 du{a i jo{ 127 samaca.188 Srpske pograni~ne stra`e su posle ovih nemilih doga|aja bile poja~ane kako bi se spre~ila daqa ilegalna imigracija bosanskih izbeglica. Me|utim, krijum~arewe se nastavilo, ali na drugom mestu. No}u, 12. i 15. maja je bilo preba~eno, ovog puta i preko Dunava, 30 qudi kod Karaburme, odnosno 19 kod Ostru`nice i Vi{wice. Pograni~ne stra`e Uprave varo{i Beograda su ih sve pohvatale i prvu grupu uspele da ukrcaju na jednu la|u i po{aqu u Bosnu, a drugu su morale da puste da "idu gde znaju", jer nije bilo na~ina da se legalno vrate odakle su do{li. Ni ovo krijum~arewe nije pro{lo neopa`eno od austrijskih stra`a, jer su se begunci ukrcali u ~amce vi{e Zemuna i pri tom pro{li pokraj wih. Po wihovom kazivawu, austrijske vlasti su na svojoj strani zadr`avale imu}nije porodice, a siroma{ne gonile da prelaze u Srbiju.189 Ovaj iskaz, ~ini se, sam po sebi obja{wava austrijsko dr`awe uop{te u pogledu bosanskih izbeglica. Srpsko Ministarstvo spoqnih poslova je nakon navedenih incidenata ponovo protestovalo kod Austrijskog konzulata, a odgovor je stigao tek krajem juna. Austrija je porekla svaku mogu}nost da su wene pograni~ne vlasti bile upoznate sa ilegalnim prelascima granice i prihvatila je da primi sve izbeglice za koje se bude moglo da doka`e da su u Srbiju u{le preko wene teritorije, a ne neposredno iz Bosne.190 Te{ko je utvrditi pravi uzrok iseqeni~kom pokretu bosanskih Srba. Porta je tvrdila da je srpska vlada najpre usvojila, a potom, preko svojih agenata, rasturala Zakon o naseqavawu stranaca po Bosni, u ciqu podsticawa tamo{weg stanovni{tva na seobu. Na taj na~in je, navodno, htela da izazove masovnu emigraciju, pa da potom optu`i Tursku pred silama za lo{u upravu i zlostavqawe hri{}anskih podanika, koji su stoga primorani da napu{taju svoje domove. Ovakvo obja{wewe doga|aja je usvojila i podr`avala, Porti naklowena, britanska diplomatija.191 Srpska vlada je isticala kako su Srbi bili prinu|eni da napu{taju Bosnu zbog pritisaka turskih vlasti, koje su name-ravale da u toj provinciji sprovedu kolonizaciju ^erkeza. Gara{anin je konzulima ~ak tvrdio da za to Isto, Ministar unutra{wih dela na~elnicima [aba~kog, Podrinskog i Vaqevskog okruga br. 2318, 13/25. 4. 1865. 180 AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, br. 142, 11. 8. 1865. (n. k.). 179
AS, MUD-P, 1865, F XI R 179, Na~elnik [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela, 14/26. 4. 1865.
181
107
ima nepobitne dokaze, mada ih nije iznosio. Osim toga, srpski zvani~nici su dodavali i da je polo`aj srpskog stanovni{tva veoma r|av zbog zloupotreba vlasti i progawawa od strane gr~kog pravoslavnog i pro-austrij-skog katoli~kog sve{tenstva. Istovremeno je u svakoj prilici bila o{tro odbacivana optu`ba da Zakon o naseqavawu ima bilo kakve veze s emigracijom, jer je on donet iskqu~ivo radi naseqavawa nekoliko desetina crnogorskih porodica. Gledi{te srpske vlade prihvatila je francuska diplomatija.192 Tursko dr`awe u ovim doga|awima nije lako rasvetliti prema raspolo`ivim izvorima. Ako se stave na stranu izjave izbeglica da ih turske vlasti gone na seobu da bi na wihovo mesto dovele muslimane, ostaje ~iwenica da one zapravo ni{ta u po~etku nisu ~inile da spre~e iseqavawe. Fuad-pa{a, ministar spoqnih poslova Turske, je izjavqivao srpskom kapu}ehaji u Carigradu kako "narod nije vezan za zemqu", nego je "slobodan i}i i vra}ati se."193 Onda je, me|utim, u jednom trenutku upravnik Bosne, Osman-pa{a, napustio Sarajevo i li~no do{ao u krajeve koje je zahvatila emigracija kako bi je zaustavio. Pri tom je ka`wavao pojedine mudire zbog lo{e uprave, ali je istovremeno optu`ivao srpske agente i Srbiju za izazivawe seobe. U svakom slu~aju, posle wegovog dolaska u Zvorni~ki sanxak, turske pograni~ne stra`e su bile poja~ane i direktno emigrirawe iz Bosne u Srbiju je prestalo. Kasnije, po{to su austrijske vlasti to branile, pa{a je dozvolio da se svi emigranti koji su `eleli, vrate iz Srbije neposredno u Bosnu.194 Kqu~no je pitawe - da li je Osman-pa{a krenuo da zaustavi emigraciju pre nego {to je Srbija obustavila primawe izbeglica ili posle? Na osnovu raspolo`ivih izvora se ne mo`e utvrditi ta~an datum pa{inog polaska iz Sarajeva, ali ~ini se da je to bilo posle srpske obustave imigracije.195 To onda prakti~no zna~i da su turske vlasti zaista mogle da imaju nameru da na mesto hri{}ana naseqavaju ^erkeze, jer bi ina~e odmah nastojale da spre~e emigraciju, s obzirom na nu`no smawewe poreskih prihoda koje je ona za sobom povla~ila. No, po{to je srpska vlada obustavila primawe izbeglica i po{to je ~itav doga|aj postao predmet interesovawa strane diplomatije, Osman-pa{a nije imao drugog izbIsto, Isti istom, 22. 4/4. 5. 1865. Isto, Pomo}nik na~elstva [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela, 23. 4/5. 5. 1865; Ministar unutra{wih dela pomo}niku na~elstva [aba~kog okruga, 23. 4/5. 5. 1865. 184 Isto, Pomo}nik na~elstva [aba~kog okruga ministru unutra{wnih dela, 24. 4/6. 5. 1865. 185 Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 382, br. 236. 186 AS, MID-I, 1865, F VI R 54, Ministar inostranih dela Austrijskom konzulatu br. 1752, 1753, 26. 4/8. 5. 1865. 187 AS, MUD-P, 1865, F XI R 79, Pomo}nik na~elstva [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela 25. 4/7. 5. 1865; Ministar unutra{wih dela pomo}niku na~elstva [aba~kog okruga br. 2901, 27. 4/9. 5. 1865. 182 183
108
ora, nego da nastoji da spre~i daqe iseqavawe i da krivicu za isto prebaci na Srbiju. Kasnije prihvatawe repatrijacije izbeglica je bilo samo logi~an nastavak takve politike. Da je Porta naselila ^erkeze na mesto onih Srba koji su ve} bili izbegli u Srbiju ili Austriju, potvrdila bi optu`be srpske vlade, koje je ina~e poricala, da je smi{qeno radila na iseqavawu hri{}ana zarad naseqavawa muslimana. Osim toga, kona~ni gubitak populacije nije i{ao u prilog Turskoj iz ve} navedenih finansijskih razloga. Iz prethodnog izlagawa ne bi trebalo izvu}i zakqu~ak da je Porta zaista prisiqavala svoje podanike na seobu. Objektivnih razloga za wu je bilo dovoqno i bez dodatnih pritisaka. Stanovni{tvo Bosne je u prole}e 1865. bilo materijalno krajwe iscrpqeno. Prvo, za vreme tursko-crnogorskog rata svi kowi iz te provincije bili su stavqeni na raspolagawe armiji; potom je raja morala da kulukom u~estvuje u izgradwi mre`e puteva; sledili su sto~na zaraza koja je odnela 600000 grla stoke i r|ava `etva 1864. Kada se na sve to doda prikupqawe poreza koje je vr{eno s "velikom strogo{}u", i to upravo u onim oblastima koje je potom zahvatio iseqeni~ki pokret, onda se sti~e slika o stanovni{tvu koje napu{tawem svojih domova nema mnogo toga da izgubi.196 U sredi{tu turskih optu`bi na ra~un srpske vlade je stajao Zakon o naseqavawu stranaca. Ranije je pokazano zbog ~ega i kako je on donet, tako da ne mo`e biti govora o tome da mu je ciq bio da izazove iseqavawe hri{}ana iz Turske. Daqe, sa turske strane se ~ulo da su srpski agenti mamili tim zakonom Srbe u Srbiju. Uzimaju}i u obzir interese srpske vlade, weno dr`awe u ovom pitawu i same odredbe zakona, doti~ni navodi ne mogu da se odr`e. Bilo kakvo masovnije iseqavawe hri{}ana iz turskih provincija u to vreme moglo je za posledicu da ima kolonizaciju ^erkeza i Srbija je toga bila svesna, a bez sumwe nije `elela da ima te neugodne susede i na svojoj zapadnoj granici. Materijalni tro{kovi naseqavawa nekoliko stotina porodica su bili ne{to {to, ni prema Zakonu o naseqavawu, a ni ina~e, srpski buxet ne bi mogao da podnese. Ova dva razloga su nagnala srpske vlasti da donesu odluku bez presedana u dotada{woj, a i potowoj istoriji, i da uskrate uto~i{te sunarodnicima iz Turske.197 Seoba je Srbiji mogla da poslu`i samo kao argument u eventualnim optu`bama protiv Porte da ugwetava svoje hri{}anske podanike. Isto, Pregled broja prebeglih familija, 2/14. 5. 1865. Isto, Upravnik varo{i Beograda ministru unutra{wih dela br. 9660, 4/16. 5. 1865; o emigraciji bosanskih porodica u Srbiju videti i D. \or|evi}, navedeno delo, 322-323; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 39-40. 190 AS, MID-I, 1865, F VI R 54, Ministar inostranih dela Austrijskom konzulatu br. 1944, 11/23. 5. 1865; Ministar inostranih dela ministru unutra{wih dela br. 2297, 21. 6/3. 7. 1865. 191 AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant otpravniku poslova u Carigradu, Beograd, br. 20, 17. 4. 1865. (n. k.); J. Risti}, navedeno delo, 368-369. 188 189
109
Me|utim, srpska politika prema Turskoj je u to vreme imala sasvim druga~iji pravac. Srbija se pripremala za rat u najve}oj tajnosti, izbegavaju}i sve {to bi moglo da uznemiri Portu i da joj pru`i povoda da sama, ili u saradwi sa nekom od sila, poremeti te pripreme. Izazivawe spora oko bosanskih begunaca se, dakle, nikako nije moglo da uklopi u takvu politiku, prvo zato {to Srbija nije nameravala da zarati u prole}e 1865, a ~ak i da je jeste, imala je ve} dovoqno nere{enih pitawa sa Turskom koja su mogla da budu upotrebqena kao casus belli i nova joj nisu bila neophodna.198 Pri svemu tome ne bi nipo{to trebalo iskqu~iti Zakon o naseqavawu kao ~inilac koji je podstakao seobu. On je objavqen u vi{e razli~itih listova i vrlo je verovatno da se glas o povla-sticama koje Srbija nudi kolonistima ra{irio Bosnom, gde je nai{ao na plodno tle. ^ak je i Osman-pa{a jednom prilikom izjavio da je srpska vlada, bilo preko agenata, bilo samom ~iwenicom da je donela pomenuti zakon [podvukao MJ], izazvala seobu.199 Izbeglicama koje su ostale u Srbiji nisu bili dati ni zemqa ni pomo} u skladu sa zakonom. Ministar finansija je izdao izri~itu naredbu {aba~kom na~elstvu da svim doseqenicima jasno stavi do znawa da moraju sami da se postaraju za svoje izdr`avawe, kako "se ne bi besposleni osvrtali i ~ekali na kakvu pomo} od strane Praviteqstva."200 Prepu{teni sami sebi, ovi qudi se nisu najboqe sna{li u Srbiji. Suo~eni sa oskudicom, pote{ko}ama u dodiru sa starosedeocima i lokalnim vlastima, ubrzo su po~eli da se vra}aju u Bosnu.201 Srpske vlasti su, sti~e se utisak, drage voqe, odobravale zahteve izbeglica za povratak.202 Po{to ni Turska, kao {to je re~eno, nije spre~avala repatrijaciju, najve}i deo emigranata se do leta 1865. vratio svojim domovima u Bosni.203 Koliko ih je i gde ostalo u Srbiji, ne mo`e se utvrditi. S obzirom na to da dr`ava nije sprovodila organizovano naseqavawe izbeglica, o wihovom daqem boravku u Kne`evini nije ostalo traga u izvorima. ***
AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, Beograd, br. 123, 26. 4. 1865. (n. k.); isti istom, br. 128, 10. 5. 1865. (n. k.); S/GB-37, FO 78/1868, Blant otpravniku poslova u Carigradu, br. 23, 22. 4. 1865. (n. k.); Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 381-383, br. 236; J. Risti}, navedeno delo, 370-371; V. ^ubrilovi}, navedeno delo, 39. 193 J. Risti}, navedeno delo, 370. 194 AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant otpravniku poslova u Carigradu, br. 30, 30. 5. 1865. (n. k.); S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, br. 126, 6. 5. 1865. (n. k.); isti istom, br. 130, 25. 5. 1865. (n. k.); MUD-P, 1865, F XI R 179, Pregled broja prebeglih familija, 2/14. 5. 1865; Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 384, br. 237. 192
110
Pored toga {to je imao uticaja na iseqeni~ki pokret bosanskih Srba, Zakon o naseqavawu stranaca je izazvao veliko interesovawe me|u stanovni{tvom Habsbur{ke monarhije. U trogodi{wem periodu 1865-1867. na adresu srpske vlade je stiglo mno{tvo molbi za naseqewe od qudi iz, mawe-vi{e, svih krajeva Austrije (Austro-Ugarske). Vesti o Zakonu stizale su do potencijalnih kolonista najpre putem {tampe, da bi se potom usmeno {irile me|u zainteresovanima, naj~e{}e siroma{nim seqacima. U godini usvajawa Zakona, srpskim vlastima su se molbama obra}ali najvi{e `iteqi Banata, koji su se s wim upoznali preko Srpskih Novina, Temi{varskih Novina i novosadskog lista Napredak.204 Obi~no su podnosioci zahteva za naseqewe pisali u svoje i ime drugih porodica. Na osnovu sa~uvanih molbi ne mo`e se ta~no re}i koliko je bilo zainteresovanih qudi, jer su molioci u ve}ini slu~ajeva navodili da se obra}aju u ime "vi{e" ili "mnogo" familija.205 Sigurno je, me|utim, da se radilo o velikom broju potencijalnih naseqenika, po{to se u molbama u kojima je bio naveden konkretan broj, govorilo o 60, 100 ili 500 porodica.206 Neki qudi su, pak, u naseqavawu videli mogu}nost da dobro zarade, pa su se preporu~ivali srpskoj vladi kao agenti u privla~ewu i odabiru vaqanih kolonista. Posredovawe te vrste bilo bi, po wima, neophodno kako se ne bi kojim slu~ajem dogodilo da za naseqenike budu primqeni qudi koji su "rasko{nim `ivotom i lewo{}u osiroma{ili," a kao takvi "ne mogu da doprinesu razvoju Srbije."207 No, nije Najraniji izvor koji pomiwe Osman-pa{in put je izve{taj francuskog konzula iz Beograda od 6. maja (vidi prethodnu napomenu). U wemu stoji da je pa{a "pre nekog vremena" napustio Sarajevo. Potom je tu pismo nepoznatog nepoznatom iz Sarajeva, datirano samo "maj 1865" (n. k.), u kome pi{e: "na{ je valia pre vi{e dana oti{ao"; u istom izvoru, me|utim stoji i to da je Srbija odbila da prima iseqenike, ali se ne mo`e da zakqu~i da li pre ili posle pa{inog odlaska, Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 384, br. 237. Pitawe je da li se opisno navedeni vremenski periodi u citiranim izvorima mogu protegnuti do 25. aprila. ^ini se da ne. U prilog tome govori i jedan izve{taj na~elnika [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela od 26. aprila u kome stoji da je mnogo Kraji{nika pre{lo i "neprestano prelazi" iz Bosne u Austriju, AS, MUD-P, 1865, F XI R 79. Prema ovom izvoru je emigracija, dakle, tekla i nakon {to je Srbija zabranila imigraciju. Nasuprot navedenim podacima, stoji izve{taj britanskog konzula iz Beograda od 30. maja u kome se izri~ito ka`e da je srpska vlada obustavila prihvatawe izbeglica ~im je ~ula da je Osman-pa{a do{ao u Zvornik da bi li~no ispitao uzroke iseqavawa (vidi prethodnu napomenu). Dva razloga govore u prilog odbacivawa ovih navoda: 1) Blant je u ~itavom doga|aju izrazito podr`avao tursko vi|ewe stvari i na sve na~ine nastojao da optu`i Srbiju za emigraciju; 2) u ranije pomenutom pismu nepoznatog nepoznatom iz Sarajeva stoji da je pa{a oti{ao u "severnu Bosnu u Bawaluku, Brod, i t. d." Wemu je svakako trebalo neko vreme da iz severne Bosne stigne do Zvorni~kog sanxaka i te{ko je poverovati da bi srpska vlada ~ekala da on stigne u Zvornik, pa da tek onda zabrawuje emigraciju. Teoretski je to mogu}e samo u slu~aju da nije bila upoznata sa wegovim putovawem, ali je to malo verovatno. 195
111
se 1865. prijavqivalo za kolonizaciju samo stanovni{tvo iz Banata. Bilo je tu interesenata i iz Hrvatske, severne Ma|arske, Krawske,208 pa ~ak i jedan dopis iz [vajcarske, ~iji se po{iqalac nudio da u Srbiji osnuje koloniju {vajcarskih seqaka i zanatlija.209 Koliko se na osnovu izvora mo`e zakqu~iti, potencijalni naseqenici bili su mahom nema~ke nacionalnosti.210 Molbe za naseqavawe iz Austrije su nastavile da sti`u u Beograd i naredne godine, ali sada vi{e iz wenih severnijih oblasti. Javqali su se qudi iz Budima - 50 srpskih porodica, Ostrogona, Unutra{we Austrije - 200 nema~kih porodica, Dowe [tajerske - 100 slovena~kih porodica, ^e{ke211 kao da su vesti o srpskom Zakonu o naseqavawu polako plovile uzvodno Savom i Dunavom. Bilo je, ipak, i tada molbi iz Banata, iz Velike Kikinde, i to pisanih u ime 800 nema~kih familija.212 Na osnovu sa~uvanih pisama, ~ini se da su Nemci ponovo preovla|ivali kao potencijalni kolonisti. Zanimqivo je ista}i da je podnosilac pomenute molbe iz ^e{ke preveo Zakon na ~e{ki jezik, nude}i se kao posrednik u stvarawu jedne ve}e kolonije svojih sunarodnika u Srbiji. On je kao mogu}nost pomiwao ~ak i preusmeravawe toka iseqavawa ^eha od SAD ka Srbiji. Ova posledwa molba kao da je najavqivala pravu poplavu zahteva za naseqewe iz ^e{ke, koja je usledila 1867. U dokumentima Ministarstva finansija iz te godine je ostalo sa~uvanih 60 molbi kojima su se ^esi obra}ali srpskoj vladi za naseqewe, nudili se kao agenti za osnivawe kolonija, ili prosto pitali za uslove kolonizacije. Iz wih se vidi da su o Zakonu o naseqavawu stranaca pisale pra{ke Narodne Novine, Corespondenz i glasilo Narodne stranke iz Moravske, Moravska Odiu. U wihovim ~lancima se propagiralo iseqavawe u Srbiju, kao slovensku zemqu, sli~nu ^e{koj, umesto emigracije u Ameriku. ^ini se da je taj slovenski momenat zaista imao neki uticaj na veliko interesovawe koje je u ^e{koj izazvala mogu}nost kolonizacije u Srbiji. U jednoj molbi napisanoj }irilicom, ~udnom me{avinom ~e{kog i srpskog jezika, koju je poslao stanovnik Kolina, o`ewen Srpkiwom iz Baje, stajalo je da "Uselif se u Srbyi nepromenyo bi ota~bynu, jer est Srbsko tako slavjanske kao ]esko." O~igledno je, me|utim, da ~e{ka {tampa, a jo{ mawe zainteresovano stanovni{tvo, nisu znali mnogo o uslovima naseqavawa, niti o samoj Srbiji. Tako je jedan molilac iz Treblinaca zahtevao da budu}a kolonija, koju }e on osnovati, bude sme{tena upravo pokraj `eleznice! Ne mo`e se re}i koliko se ta~no ~e{kih porodica prijavilo za naseqavawe u Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 384, br. 237; J. Risti}, navedeno delo, 369-370. U prvom izvoru se pomiwe 600000 grla stradale stoke, a kod Risti}a 60000. Opredelili smo se za prvu brojku, po{to da se na osnovu uporedne analize da zakqu~iti da je Risti} prilikom pisawa svog dela koristio upravo doti~ni izvor. 197 AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, br. 123, 26. 4. 1865. (n. k.). 196
112
198
G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, navedeno delo, 202-203.
Srbiji, ali je sigurno da se wihov broj merio u hiqadama.213 Na osnovu sa~uvane gra|e ne mo`e se kazati da li su se 1867. godine srpskoj vladi prijavqivali kolonisti i iz nekih drugih krajeva osim ^e{ke, no ako se primeni analogija sa prethodnim dvema godinama, da se pretpostaviti da jesu.214 Srpska vlada je sve ovde navedene zahteve za naseqavawe odbila, koriste}i pri tom uvek isto obrazlo`ewe da je "kredit za tu ceq namewen ve} iscrpqen."215 Moglo bi se kazati da je Srbija na taj na~in propustila priliku da kolonizacijom stranaca iz razvijenije susedne monarhije, makar samo onih srpske narodno-sti, koji bi u novoj sredini slu`ili za ugled doma}em stanovni{tvu, unapredi sopstvenu poqoprivrednu proizvodwu i tako doprinese razvoju zemqe. Me|utim, postupawe srpskih vlasti, takvo kakvo je bilo, predstavqa samo jo{ jedan ~vrst dokaz da to i nije bio ciq Zakona o naseqavawu stranaca i da on nije bio donet ni zbog ~ega drugog, do zbog pomagawa crnogorskih doseqenika. Svi ostali kolonisti bili su, o~igledno, nepo`eqni.
Miro~evo Po~etkom marta 1872. godine, 12 porodica sa 73 du{e iz Golemanova, pograni~nog sela u Kulskoj kazi, prebeglo je u Srbiju, u Crnore~ki okrug. Izbegli su navodili prevelike da`bine, turske zulume i ~erkeska nasiqa kao uzroke zbog kojih su bili prinu|eni da emigriraju. U seobu je krenulo jo{ 30 porodica iz istog sela, no wih je stigla turska potera i primorala na povratak. Samo dve od dvanaest porodica su bile bez ikakve imovine, dok su ostale imale bar po par volova i vi{e grla sitne stoke. Crnore~ko na~elstvo je najpre uputilo izbeglice u ]uprijski okrug da tamo potra`e odgovaraju}u zemqu za obradu, ali kako je nije bilo u dovoqnoj meri, sve porodice su 3. aprila do{le u Krajinski okrug. U po~etku su boravile u zbegu pod vedrim nebom, ali se ubrzo na~elstvu javio izvesni Cena Lilovi}, trgovac iz Brze Palanke, koji je bio voqan da emigrantima besplatno ustupi za obradu neke svoje parcele zemqe. Prema ugovoru koji su stare{ine izbeglih familija sklopile sa Lilovi}em, ovaj im je dao 50 dana zemqe u atariAS, S/F-35, Druen de Lis Botmilijanu, Pariz, br. 3, 15. 6. 1865. (n. k.). AS, MF-E, 1865, F II R 103, Ministar finansija na~elniku [aba~kog okruga br. 794, 29. 4/11. 5. 1865. 201 AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant ambasadoru u Carigradu, br. 30, 30. 5. 1865. (n. k.). 202 AS, MUD-P, 1865, F X R 135. 203 AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant generalnom konzulu u Beogradu Longvortu, 3. 7. 1865. (n. k.). 199 200
113
ma Brzopalana~ke i Kupuzi{ke op{tine da ih bez ikakve naknade obra|uju u toku jedne godine. Pri tom su emigrantima bili obezbe|eni sme{taj u Brzoj Palanci i pomo} u hrani iz op{tinskih ko{eva. Prona|eno re{ewe za doti~ne izbeglice bilo je privremenog karaktera, a u me|uvremenu su i druge porodice iz pograni~nih mesta Kulske kaze po~ele da u~estalo prelaze u Srbiju. Ubrzo je wihov ukupan broj narastao do te mere, da ih vi{e nije bilo mogu}e raspore|ivati pojedina~no po op{tinama Krajinskog i Crnore~kog okruga. Stoga je krajinsko na~elstvo predlo`ilo ministru unutra{wih dela da se sve one skupa nasele na odgovaraju}em mestu u Miro~-planini, te da obrazuju za sebe novu op{tinu, istovremeno prila`u}i precizan plan tog prostora sa rasporedom zemqi{nih parcela za obradu. Krajem juna 1872. vlada je usvojila predlog na~elstva i odlu~ila da se izbegle porodice nasele na doti~nom mestu prema Zakonu o naseqavawu stranaca. Re{ewem Namesni{tva od 6. avgusta 1872. novoosnovano selo dobilo je naziv "Miro~evo", a op{tina "Miro~evska." Naseqe je najpre bilo u sastavu Brzopalana~kog sreza Krajinskog okruga, a 2. januara 1874, na zahtev `iteqa, bilo je pripojeno Srezu pore~ko-re~kom.216 Miro~evo je bilo sme{teno na poqani zvanoj Miro~, koja se nalazila na ju`noj padini istoimene planine, nekoliko kilometara isto~no od desne obale Dunava. Najbli`a naseqena mesta bila su mu Dowi Milanovac i Golubiwe. Na toj lokaciji je vlada 1865. godine nameravala da osnuje novu crnogorsku koloniju i jo{ tada su bili izra|eni planovi budu}eg naseqa. Poduhvat je, me|utim, propao, jer Crnogorci koji je trebalo da se tu smeste nisu `eleli da `ive u Krajinskom okrugu i vratili su se svojim ku}ama.217 Na osnovu sa~uvanih izvora ne mo`e se utvrditi da li su pri naseqavawu porodica iz Vidinskog sanxaka bili kori{}eni planovi iz 1865, ili su bili izra|eni potpuno novi. U Miro~evu je 1872. godine bilo naseqeno 52218 ili 58219 izbeglih bugarskih porodica. ^ini se da se pri tom ipak nije postupalo u skladu sa Zakonom o naseqavawu stranaca. Dr`ava je kolonistima dala trogodi{wi zajam u ukupnom iznosu od 600 # ces, {to Zakonom nije bilo predvi|eno, dok istovremeno u izvorima nema pomena o izgradwi ku}a i davawu stoke i alata naseqenicima, kao {to je Zakon propisivao. Pored novca, bugarske porodice su dobile AS, MF-E, 1865, F II R 85; F II R 104; F II R 242; 1866, F I R 10. Isto, F II R 174; F II R 223; F II R 234; F III R 178; F II R 78; F V R48; DP, br. 1083. 206 Isto, F II R 85; F II R 104; F II R 241. 207 Isto, F II R 242. 208 Isto, F II R 85; F II R 221; F V R 65; DP, br. 921. 209 Isto, DP, br. 2261. 210 Vidi sve signature u napomenama ovog pasusa. 211 AS, MF-E, 1866, F I R 10; F I R 41; F I R 85; F I R 182; F I R 205; F I R 206; F III R 113. 212 Isto, F I R 175; F IV R 175. 204 205
114
i `ito za ishranu i seme. Ubrzo se, me|utim, pokazalo da je dr`avna pomo} data kolonistima bila uzaludna. Oktobra 1873. u Miro~evu je ostalo samo 15 porodica, dok su ostale, "po{to su pojele ono {to su od dr`ave dobile," kri{om pobegle natrag u Tursku, izuzev ~etiri, koje su se preselile u Zaje~ar i Kladovo. Nijedna od tih porodica, naravno, nije vlastima vratila svoj deo duga.220 Me|utim, i pored toga {to se 1873. iselio najve}i broj kolonista, u Miro~evu je, prema popisu, 1874. godine `ivela 31 porodica sa 138 du{a.221 To svakako zna~i da su u me|uvremenu bili naseqeni novi doseqenici, mada o toku te kolonizacije gotovo da nema podataka u izvorima. Interesovawe za upra`wene parcele je postojalo i u Srbiji, ali i van wenih granica. Najpre je 18 vla{kih porodica iz sela Velike Kamenice, Reke i Grabovice Krajinskog okruga, oktobra 1873, tra`ilo odobrewe da se nasele u Miro~evu. Krajinski na~elnik se bojao da bi oni povla{ili preostale Bugare, a, kako je kazao, "Bugari su najvi{e sa toga onde naseqeni, da odr`e i ra{ire element slavenski, suprot romanskomu, koga u prete`noj meri ima u ovom kraju." Ministar unutra{wih dela se slagao sa izlo`enim rezonovawem, te je molba Vlaha bila odbijena.222 Slede}e godine se Ministarstvu finansija obratilo nekoliko qudi iz Banata mole}i za naseqewe ukupno 592 porodice, od kojih su 200 sigurno bile nema~ke, a 22 ~e{ke nacionalnosti.223 Sasvim je izvesno da nijedna od tih molbi nije bila usli{ena. Pomenuti ^esi su, recimo, bili odbijeni uz obrazlo`ewe da vlada nema dovoqno zemqe na kojoj bi ih naselila, iako je na~elnik Krajinskog okruga sugerisao ministru finansija da bi ih trebalo primiti kao koloniste, jer bi doprineli razvoju zemqoradwe u tom kraju.224 Mo`e se samo pretpostaviti da su wihova verska i nacionalna pripadnost bili odlu~uju}i argument da se tako ne postupi. U izvorima je sa~uvana samo jedna odobrena molba za naseqewe u Miro~evu iz 1874, i to jednog izbeglice iz Turske, opet iz sela Golemanova.225 Ako se ima u vidu da su u Miro~evu tokom 1875. naseqavani tako|e begunci iz pograni~nih sela Vidinskog sanxaka, ali i siroma{ni seqaci - Srbi - iz Krajinskog okruga,226 onda se mo`e pretpostaviti da je isti slu~aj bio i u 1874. godini. Za vreme srpsko-turskih ratova 1876. i 1877/78. godine Ministarstvu finansija se niko nije obra}ao molbama za naseqavawe u Miro~evu, no gotovo odmah po okon~awu ratnih operacija kolonizacioni proces se nastavio, mada ne onako kao {to su srpske vlasti o~ekivale. Srpska vojska je u prole}e
AS, MF-E, 1867, F IV R 15. Za 1867. godinu nisu sa~uvane kwige Ekonomnog odeqewa, ve} samo gra|a u pojedinim fasciklama. Pretpostavqamo da su sve molbe iz ^e{ke, s obzirom na wihov broj, bile grupisane u jedan predmet, a da su ostale, kao i ranijih godina, ~inile predmete za sebe, koji nisu sa~uvani. 215 Uz svaku molbu, ~ije su signature date u prethodnim napomenama, stajalo je navedeno obrazlo`ewe. 213 214
115
116
1878. dr`ala pod okupacijom Kulsku kazu prema odredbama Jedrenskog primirja i u woj je bila organizovana privremena srpska uprava. Kako su sve preostale porodice koje su se prvobitno naselile u Miro~evu 1872. bile poreklom iz navedene turske oblasti, to su iste izrazile `equ aprila 1878. da se vrate odakle su do{le. Naseqenici su izjavqivali da u Srbiju nisu emigrirali zbog siroma{tva ve} zbog turskih nasiqa, a kako u Kulskom okrugu vi{e nije bilo turske vlasti, smatrali su da mogu slobodno da se vrate na svoja imawa koja su pre nekoliko godina napustili. Jedina prepreka povratku bio je zajam koji jo{ uvek nisu bili vratili dr`avi. Stare{ine bugarskih porodica su zaostali dug isticale upravo kao razlog vi{e da im se dopusti iseqavawe. Naime, govorili su kako je zemqa u Miro~evu toliko neplodna da oni jo{ dugo vremena ne}e biti u mogu}nosti da vrate novac; s druge strane, wihova stara imawa su dovoqno velika i bogata, da bi im prihodi sa wih omogu}ili da u najkra}em roku izmire sve svoje obaveze prema dr`avi. Zanimqivo je da je ministar finansija naivno verovao da kolonisti `ele da se vrate natrag u uverewu da }e Kulski okrug ostati srpski, ali su ga oni sami ubrzo razuverili. Septembra iste godine, kada im je bilo saop{teno da su wihova sela sada u sastavu Bugarske, 15 stare{ina porodica je izrazilo `equ da se svejedno isele iz Miro~eva, dok je samo jedan227 izjavio da "ne}e pod bugarsku upravu". Srpske vlasti, nemaju}i drugog izbora, naplatile su mawi deo duga od preostalih bugarskih naseqenika, a potom im dopustile da se isele. U Miro~evu je krajem decembra 1878. bilo ukupno 17 praznih placeva i uz svaki po dva dana zemqe za obradu; potencijalnih naseqenika bilo je mnogo vi{e. Ministarstvu finansija su u rano prole}e po~ele da sti`u molbe za naseqavawe u ovom selu. Slali su ih uglavnom `iteqi Krajinskog okruga, ali je bilo molilaca i iz Austro-Ugarske.228 Ministarstvo je uglavnom bilo oprezno i savetovalo je krajinskom na~elstvu da dobro pazi da s novim kolonistima "ne bude kao {to je bilo i sa Bugarima koji su ovde bili naseqeni, pa posle dr`avu skupo ko{tali". U izvorima su sa~uvane samo tri molbe ~ijim je podnosiocima bilo odobreno naseqavawe na zemqi iseqenih bugarskih porodica. Molioci su bila iz sela Gorwana, Krajinskog okruga i iz Majdanpeka. Malo je verovatno da su oni dobili bilo kakve poreske i druge olak{ice, s obzirom na to da su bili srpski dr`avqani i kao takvi ve} podlo`ni svim dr`avnim teretima. Vlada je o~igledno nastojala da izbegne sve mogu}e tro{kove naknadnog naseqavawa, te se stoga u ovom slu~aju opredeqivala za unutra{wu kolonizaciju.229 Na osnovu raspolo`ivih izvora se ne mo`e pratiti daqi tok doseqavawa u Miro~evo, no ~ini se da je taj proces bio svakako pri kraju u julu 1879. godine, jer je tada bilo slobodnih jo{ samo 5-6 dana orawa koji su mogli da budu dodeqeni kolonistima.230 Miro~evo je posle Petrovog Sela bilo prvo naseqe koje je srpska vlada osnovala naseqavawem stranaca, a ujedno je bilo jedina kolonija stvorena, makar formalno, na osnovu Zakona o naseqavawu stranaca iz 1865.
Postojawe velikih kompleksa op{tenarodnih {uma u Miro~-planini pogodnih za kolonizaciju, slaba naseqenost tog kraja i u wemu preovla|uju}a vla{ka populacija uticali su na srpsku vladu da se opredeli za formirawe bugarske naseobine na doti~noj lokaciji. Ovde se vaqa prisetiti da je Kosta Cuki} imao iste razloge na umu prilikom dono{ewa Zakona o naseqavawu stranaca, s tom razlikom {to su 1872. umesto Crnogoraca bili naseqeni Bugari. ^iwenica je, me|utim, da ve}ina prvobitnih kolonista iz Vidinskog sanxaka nije provela ni godinu dana u Miro~evu, a da su ga i ostali napustili kroz {est godina. Radilo se, dakle, o nesumwivo neuspe{nom naseqavawu stranaca. Gubitak za srpsku vladu je bio utoliko ve}i, {to naseqenici nisu dr`avi vratili novac koji im je bio pozaj-mqen prilikom kolonizacije. Uzrok ovom neuspehu le`i, pre svega u materijalnom polo`aju naseqenika. Oni nisu bili qudi bez imovine koji su u Srbiju pre{li da bi se prehranili, ve} koliko-toliko imu}ni seqaci, koji su svoje domove napustili zbog lo{e uprave u Turskoj. Pokazalo se, me|utim, da su im turski zulumi ipak bili sno{qiviji nego napori koje je iziskivalo za-snivawe novih doma}instava u Miro~-planini. Jednostavno govore}i, ti qudi su bili naviknuti na boqe materijalne uslove od onih koji su im bili ponu|eni u Srbiji i, {to je jo{ va`nije, imali su gde da se vrate, {to su na kraju svi i u~inili. Miro~evo je, ipak, opstalo kao selo i op{tina. U wemu su svoj komad zemqe na{li seqaci, iz Srbije ili Turske, koji je nisu imali. S te strane gledano, bila su ostvarena dva ciqa koja je vlada imala na umu prilikom osnivawa kolonije: zemqa je bila kultivisana i pove}an je procenat slovenskog `ivqa u tom kraju. Iako je, dakle, po~etno naseqavawe Bugara bilo u celosti neuspe{no, krajwi ishod poduhvata nije bio toliko negativan kao {to se to moglo da o~ekuje.
N a seqavawe ka o p osledica Ist o~ne krize, 1 8 7 5 - 18 7 9.
AS, MUD-P, 1873, F XXI R 9. AS, MF-E, 1865, F IV R 25. 218 AS, MF-E, 1875, F XII R 6, Protokolarno saslu{awe kmeta i odbornika op{tine Miro~evske, 28. 10/9. 11. 1875. u Dowem Milanovcu. 219 AS, MF-E, 1875, F III R 16, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 5859, 13/25. 6. 1874. 220 Nije sa~uvan predmet u fondu Ministarstvo finansija koji se odnosi na osnivawe Miro~eva, tako da se o na~inu naseqavawa prvih kolonista mo`e saznati samo posredno. Da se pretpostaviti da su i ostali naseqenici, kao i onih 12 216 217
117
Migracije velikih razmera koje su zahvatile Balkansko poluostrvo tokom Isto~ne krize i neposredno nakon wenog okon~awa bile su izazvane politi~kim razlozima. U okviru uku-pnih pokreta stanovni{tva toga vremena mogu se uo~iti tri vrste seoba, me|usobno razli~itih po karakteru. Prva vrsta, koja se mo`e nazvati izbegli~kom, odnosila se na be`awe stanovni{tva iz bunama i ratovima zahva}enih oblasti u mirnije krajeve u potrazi za uto~i{tem. Wu je obele`io veliki broj ratnih izbeglica prinu|enih na seobe bilo zbog neposredne ugro`enosti vojnim operacijama, straha od neprijateqskih armija, sukoba sa susednim stanovni{tvom druge vere, ili op{te nesigurnosti. Drugim re~ima, qudi su morali da se sele, ili su bar tako mislili, kako bi sa~uvali svoje i `ivote ~lanova svojih porodica. Repatrijacija ratnih izbeglica je predstavqala drugu vrstu seoba. Ona je po~iwala neposredno po sklapawu primirja izme|u zara}enih strana, a kulminirala i zavr{avala se nakon sklapawa mirovnih sporazuma. Repatrijacija, me|utim, nikad nije bila potpuna, jer se ~esto de{avalo da su se vra}ali samo oni koji su imali gde da se vrate, ili oni koji nisu imali gde da ostanu. Kada je re~ o ratnim izbeglicama muslimanske vere, ove vrste seoba gotovo da nije ni bilo. Tre}a vrsta migracija je karakteristi~na za period nakon Jedrenskog primirja, a posebno za vreme posle sklapawa Berlinskog ugovora. Ona je oli~ena u inversnim migracijama po verskom kqu~u, iz jedne u drugu dr`avu ili provinciju. Wom su samo bile potvr|ene i u~vr{}ene promene u strukturi stanovni{tva oblasti zahva}enih ratnim de{avawima, nastale tokom prethodnog perioda. Te promene su vodile ka verskoj i etni~koj homogenizaciji balkanskih zemaqa u wihovim novim granicama, te se stoga ova vrsta migracija mo`e da okarakteri{e kao homogenizacijska. Instinktivni strahovi od osvete ili diskriminacije u posleratnoj budu}nosti javqali su se me|u stanovni{tvom koje se na{lo ili ostalo u zemqama sa druga~ijom dr`avnom religijom od wihove. Oni su bili osnovni razlog koji je nagonio te qude da sigurnost potra`e preko granice, me|u "svojima". Za razliku od izbegli{tva i repatrijacije, koji su po karakteru bili i spoqne i unutra{we migracije, homog-
118
porodica koje su prve pre{le u Srbiju, imali svoju stoku, tako da dr`ava nije morala da im je daje. AS, MUD-P, 1873, F XXI R 9, Pomo}nik na~elnika Krajinskog okruga ministru unutra{wih dela br. 11245, 3/15. 10. 1873; MF-E, 1875, F XII R 6, Protokolarno saslu{awe kmeta i odbornika op{tine Miro~evske, 28. 10/9. 11. 1875. u Dowem Milanovcu. 221 Dr`avopis Srbije IX, 60. 222 AS, MUD-P, 1874, F XIII R 159. 223 AS, MF-E, 1874, Registar, "Aron Moji}", "Jovan Birbel", "Leopold Kelnaj", "Vacslav Balat i Vencl [picl"; Delovodni protokol za 1874. nije sa~uvan. 224 AS, MF-E, 1875, F III R 16; MUD-P, 1874, F XIV R 79. 225 AS, MF-E, 1875, F II R 56. 226 AS, MF-E, 1875, F IV R 48; F V R 101; DP, br. 464.
enizacijske seobe bile su de facto iskqu~ivo spoqne. Kne`evina Srbija i weno stanovni{tvo iskusili su sva tri navedena vida migracija, mada u mawoj meri od Bosne ili Bugarske. Imaju}i u vidu ograni~ewa koja name}e tema ovog rada, prinu|eni smo da se u daqem izlagawu usresredimo pre svega na konkretne slu~ajeve kolonizacije u okviru srpskih granica, proistekle iz migratornih pokreta tokom Isto~ne krize i neposredno nakon we. Siroma{tvo, veliki porezi i zloupotrebe vlasti pri wihovom sakupqawu podsticali su srpsko stanovni{tvo iz Bosne na emigraciju u Srbiju tokom prole}a 1875. Porodice su, u mawim ili ve}im grupama, prelazile uglavnom u U`i~ki okrug. Tako su, na primer, u periodu izme|u 13. i 29. aprila preko Mokre Gore u Srbiju do{le 62 familije, prete`no iz okoline Vi{egrada i Nove Varo{i, sa 434 du{e. Izbeglice su ili ostajale u U`i~kom okrugu, ili su ih vlasti slale daqe u unutra{wost zemqe, kako bi sebi lak{e obezbedile sredstva za `ivot.231 Mawe migracije ove vrste bile su, me|utim, samo uvertira za izbegli~ki val koji je ubrzo usledio. Bosansko-hercegova~ki ustanak koji je izbio u leto 1875. pokrenuo je hiqade porodica sa svojih ogwi{ta. Spas od rata izbeglice iz tih provincija su tra`ile u susednim zemqama, Austro-Ugarskoj i Srbiji. Srpske vlasti su primale begunce, trude}i se da im budu obezbe|eni krov nad glavom i kakvatakva materijalna pomo}. Najvi{e porodica je prelazilo u U`i~ki okrug koji je, kao jedan od najsiroma{nijih u zemqi, postao posle kratkog vremena pretesan za sve wih. Iz tog razloga je "nekoliko hiqada" bosanskih izbeglica, koliko ih je ve} po~etkom septembra bilo u Srbiji, moralo da bude raspore|ivano i po drugim zapadnim okruzima: ^a~anskom, Vaqevskom, Rudni~kom, Podrinskom i [aba~kom. Sme{taj i ishrana begunaca pali su u prvo vreme u celosti na teret op{tina u kojima su se na{li. De{avalo se, me|utim, da im, bilo iz nemogu}nosti, bilo iz nemara, pomo} nije bila ukazivana u dovoqnoj meri, tako da su se neki odlu~ivali na povratak u Bosnu, i to po zimi, u novembru i decembru. Ve}ina izbeglica je ipak bila re{ena da se u tom trenutku nipo{to ne vra}a svojim ku}ama.232 Wihov broj se, s druge strane, stalno uve}avao, tako da ih je krajem decembra 1875. bilo 9726 du{a samo u U`i~kom okrugu.233 Od izbijawa ustanka u Hercegovini, srpske vlasti su pomagale ustanike, dozvoqavaju}i organizovawe dobrovoqa~kih ~eta na srpskoj teritoriji i wihovo prebacivawe u Bosnu. Ministarstvo Danila Stefanovi}a je to Ranije je navedeno da je u Miro~evu ostalo 15 porodica od onih koje su bile naseqene 1872. U me|uvremenu se jedna zadruga podelila, tako da ih je 1878. bilo 16, AS, MF-E, 1875, F I R 48. 228 Posebno je zanimqiva molba koju su potpisali stanovnici sela Gernik i Vajcenrit, Sreza or{avskog, Jovan Novotni, Franc, Josif i Vencl Ma{ek i Jovan Kubi~ak. Oni su se preporu~ivali srpskoj vladi tako {to su napisali za sebe da su "pravi Srbi." 227
119
radilo gotovo javno, dok je "prvo akciono ministarstvo" Stev~e Mihajlovi}a, obrazovano avgusta 1875, nastojalo da isti posao obavqa u tajnosti. Iz tog razloga je general Ranko Alimpi} bio poslat na zapadnu srpsku granicu, kako bi je, navodno, zatvorio i onemogu}io prebacivawe odreda u Bosnu, a zapravo sa zadatkom da upravo to ~ini, no kontrolisano i kriomice.234 Wemu je odmah bio otvoren kredit od 10000 # ces. ili 280000 gr. poreskih, tobo`e radi izdavawa pomo}i izbeglicama iz Bosne. U literaturi je prihva}eno mi{qewe da je ta suma zaista bila kori{}ena za izdr`avawe begunaca,235 iako je zapravo novac bio tro{en na opremawe ustani~kih ~eta.236 Vlada je tek krajem decembra 1875. po~ela sa slawem prve nov~ane pomo}i izbeglicama, kada je prema re{ewu Narodne Skup{tine bilo odlu~eno da se u tu svrhu izdvoji 10000 # ces. Tako je, na primer, u`i~kom na~elstvu bilo poslato 2000, a ~a~anskom 100 # ces.237 Situacija sa izbeglicama je po~ela dodatno da se pogor{ava u prole}e 1876. godine. Wihov broj je nastavio da raste, tako da ih je samo u U`i~kom okrugu krajem aprila bilo oko 15000.238 Tada su, me|utim, pored bosanskih, u Srbiju po~ele da prelaze i porodice iz pograni~nih mesta Ni{kog sanxaka. One su dolazile u Kru{eva~ki okrug, be`e}i od nasiqa koje su trpele od svojih suseda Albanaca. Vlasti su ih, kao i druge begunce, raspore|ivale po razli~itim op{tinama u unutra{wosti, gde je trebalo da dobijaju pomo} iz op{tinskih ko{eva, te da se sna|u i u budu}nosti obezbede sebi neki vid izdr`avawa.239 Nakon izbijawa srpsko-turskog rata 1876. briga i starawe o izbeglicama bili su potpuno potisnuti u drugi plan. Me|utim, upravo tokom trajawa vojnih operacija, broj hri{}anskih porodica izbeglih iz Turske se drasti~no uve}ao na teritoriji Srbije. Begunci su u masama prelazili u sve pograni~ne srpske okruge, tra`e}i za{titu od turskih trupa koje su bile raspore|ene na granicama.240 Krajem jula je u Kwa`eva~kom okrugu bilo oko 30000 izbeglica iz Turske, a u Kru{eva~kom 2360, s tim {to su u taj okrug stotine begunaca dolazile paralelno s napredovawem turske vojske kroz moravsku dolinu; u [aba~kom okrugu ih je po~etkom oktobra bilo 5594 du{e. Podaci o broju izbeglica u drugim okruzima ne postoje. U U`i~kom okrugu ih je verovatno bilo mawe nego pre rata, jer su mu{ki ~lanovi porodica sada bili ukqu~eni u sastav dobrovoqa~kog kora i borili se na rati{tu Ibarske vojske. Zanimqivo je da su za rad sposobne `ene iz istih porodica za to vreme bile preba~ene u Kragujeva~ki, Vaqevski, Rudni~ki i ^a~anski okrug, da tamo u~estvuju u `etvenim radovima.241 Nisu, me|utim, na teritoriji Srbije samo begunci iz Turske provodili rat u izbegli{tvu. Sli~nu sud229
120
AS, MF-E, 1878, F X R 15.
AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija, 26. 7/7. 8. 1879. U prilog ovoj pretpostavci ide i podatak da je, prema popisu, 1884. u Miro~evu `ivelo 48 porodica sa 249 du{a, Dr`avopis Srbije XVI, 66-67. 230
binu sa wima je delilo i stanovni{tvo pograni~nih srpskih okruga u koje je bila prodrla turska vojska. U Srbiji je po okon~awu ratnih operacija bilo najmawe oko 140000 izbeglica.242 Optere}ena zajmovima i iscrpqena ratom, srpska dr`avna blagajna nije mogla da podnese izdr`avawe izbeglica u miru. Wima je materijalnu pomo}, prikupqenu dobrovoqnim prilozima, pru`alo nekoliko doma}ih i stranih humanitarnih organizacija i pojedinaca, no ta pomo} svakako nije mogla da bude trajno re{ewe problema brojnih begunaca, a posebno ne onih iz Turske.243 Mirovni sporazum sklopqen 28. februara 1877. izme|u srpske vlade i Porte predvi|ao je amnestiju za sve osmanske podanike koji su se kompromitovali tokom prethodnih ratnih doga|aja.244 Na taj na~in su bila otvorena vrata procesu repatrijacije izbeglica. Povratak je u stvarnosti zapo~eo odmah po sklapawu primirja, ali je bio stihijski i nekontrolisan od srpskih vlasti. Iz tog razloga ni ne postoje podaci o broju izbeglica koje su napustile teritoriju Kne`evine pre potpisivawa mirovnog sporazuma. Jedino se mo`e zakqu~iti da oni koji su se tada vra}ali svojim domovima nisu bili iz Bosne i Hercegovine, ve} iz drugih krajeva Turske.245 Srpska vlada je svoju politiku vezanu za trajno re{ewe pitawa begunaca iz Osmanskog carstva formulisala po~etkom marta 1877. Ona se sastojala u nastojawu da se {to vi{e wih vrati ku}ama, kako se ne bi dogodilo da Porta na wihovoj zemqi naseli Albance ili ^erkeze, {to bi neminovno vodilo smawewu srpskog nacionalnog prostora. U tom smislu je bilo nare|eno okru`nim na~elstvima da ubede izbeglice da prihvate Portinu amnestiju i repatrijaciju, te da im predo~e da, ako se ipak opredele da ostanu u Srbiji, ne}e mo}i da ra~unaju ni na kakvu dr`avnu pomo}, bilo u izdr`avawu, bilo pri naseqavawu. Ipak, vlada je strogo zabranila okru`nim vlastima da begunce silom primoravaju na povratak.246 Jasno je bilo, me|utim, da ne}e svi izbegli `eleti da idu natrag u Tursku. Stoga je Ministarski savet 23. marta odlu~io da se porodice koje budu odbile repatrijaciju nasele tamo "gde ima vla{kog `iteqstva." Re{eno je da se u tom ciqu obrazuje posebna dvo~lana komisija (Panta Jovanovi}, dr`avni savetnik i Jovan Draga{evi}, potpukovnik), koja bi trebalo da ispita pogodna mesta za kolonizaciju i da svoje mi{qewe podnese vladi.247 Navedena odluka Ministarskog saveta bila je usmerena ka uve}avawu procenta srpskog stanovni{tva u predelima naseqenim prete`no vla{kom mawinom i u tom smislu predstavqa logi~an nastavak kolonizacione politike ranijih vlada. Okru`na na~elstva nisu morala da se mnogo trude ube|uju}i begunce da prihvate amnestiju. Ve}ina onih koji su i ina~e nameravali da se vrate, ve} su to u~inili, ili se pripremali da u~ine, u trenutku kada je vlada poslala gore pomenuta uputstva lokalnim vlastima. Kod onih koji su odbijali repatrijaciju, ube|ivawe nije bilo od velike koristi. U periodu od sredine marta do kraja aprila 1877, posmatrano po okruzima, slede}i broj izbeglica je izrazio `equ 121
da ostane u Srbiji: Tabela 16: Srbiji 1877.
Izbeglice iz Turske koje su htele da trajno ostanu u
[to se ti~e [aba~kog okruga, mo`e se re}i samo toliko da su se "mnoge familije" vra}ale u Bosnu. U Kru{eva~kom okrugu su najve}im delom ostale porodice iz Kur{umlijske kaze, jer im turske vlasti nisu htele da garantuju sigurnost. S druge strane, izbeglice iz Vu~itrnske i Pazarske kaze nisu imale nikakvih problema prilikom povratka. Prema mi{qewu na~elnika Kru{eva~kog okruga, Turci su `eleli da po selima uz samu srpsku granicu nasele ^erkeze kako bi je oja~ali, te im stoga nije odgovarala repatrijacija izbeglog srpskog `ivqa. Razlog, pak, zbog koga nedostaju podaci o broju porodica sme{tenih u Kru{eva~kom okrugu koje nisu htele da se vra}aju, le`i u tome {to je dosta wih ostajalo u Srbiji samo da bi se jo{ neko vreme koristile humanitarnom pomo}i koju je delio Ruski dobrotvorni odbor preko svog pododbora u Brusu, dok su javno izjavqivale da se boje povratka u Tursku. Okru`ni na~elnik je stoga, sasvim ispravno, smatrao da }e se broj porodica koje bi zaista stalno ostale u Srbiji mo}i da ta~no utvrdi tek kada sredstva iz pomenute pomo}i budu bila iscrpqena. O konfuznom stawu me|u izbeglicama u tom okrugu svedo~i i podatak da su se neke familije delile, tako da se pola ~lanova vra}alo u Tursku, a pola ostajalo u Srbiji. Ovo su ~inili kako bi, pored ruske pomo}i u Brusu, iskoristili i sredstva koja su delila pojedina engleska dobrotvorna du{tva u Kur{umliji i Mitrovici. U izvorima se takve porodice pomiwu kao "polu-odseqene." Na~elstvo je sa sigurno{}u jedino moglo da tvrdi da }e u Srbiji ostati 60-70 porodica, koje su se nalazile u Kru{eva~kom i Trsteni~kom srezu, gde su sebi ve} obezbedile izdr`avawe obra|uju}i zemqu napola.248 Upadqivo je da su se najvi{e porodice poreklom iz Bosne i Hercegovine opredeqivale za ostanak u Srbiji. Naspram wih najmawe 2342, do po~etka aprila se u Bosnu vratilo samo oko 4000 begunaca, za koje je general Alimpi} pisao da su to "svi" koji su hteli da se vrate.249 Iako su ruska i austro-ugarska diplomatija upravo tih dana odlu~ivale o sudbini Bosne i Hercegovine,250 wenom izbeglom stanovni{tvu se ona ~inila krajwe neizvesnom. Stvarnost koju su oni mogli da vide bila je turska vlast na levoj obali Drine, ista ona od koje su pobegli, i pora`ena srpska vojska od koje su o~ekivali oslobo|ewe. Garancija za siguran povratak, dakle, nije bilo mnogo - samo Portina amnestija, kojoj begunci o~igledno nisu poklawali puno poverewa. U skladu sa odlukom srpske vlade, ove qude je trebalo trajno naseliti u Srbiji.
122
231
AS, MUD-P, 1875, F X R 25; N. @ivkovi}, U`i~ki okrug 1865-1880, U`ice 2000, 217-220.
Na~elnik U`i~kog okruga, ~ija je teritorija bila najvi{e optere}ena izbeglicama, isticao je kako je wihovo raseqavawe odatle nemogu}e dok im se ta~no ne odrede mesta budu}eg boravka i nestrpqivo je o~ekivao od vlade vest da je komisija za naseqavawe begunaca zavr{ila svoj rad. Wegov okrug, siroma{an i gladan, nije bio vi{e u stawu da, i pored sve humanitarne pomo}i sa strane, izdr`ava desetak hiqada izbeglica.251 Panta Jovanovi} i Jovan Draga{evi} ili nikada nisu obavili svoj komisijski posao, ili od wega nije ostalo nikakvog traga u izvorima. Koja je od te dve mogu}nosti istinita, u krajwoj liniji i nije toliko va`no, koliko ~iwenica da vlada nije ni poku{ala da sprovede u delo svoj plan o kolonizaciji izbeglica iz Osmanskog carstva.252 ^ini se da se ovakav razvoj doga|aja mo`e da objasni, pre svega, izbijawem rusko-turskog rata 24. aprila 1877. Naseqavawe nekoliko hiqada izbeglica svakako bi trajalo vi{e meseci i iziskivalo znatna materijalna sredstva, s obzirom na to da se radilo o qudima bez sopstvene imovine. U trenutku kada se o~ekivalo da se rat ubrzo prenese na desnu obalu Dunava i kada se mogu}nost u~e{}a Srbije u wemu ~inila izglednom, srpska vlada nije nikako mogla da pristupi sprovo|ewu jednog zama{nog kolonizacionog poduhvata. To je utoliko pre bilo nemogu}e tada u~initi, jer bi se naseqavawe sprovodilo u isto~nim okruzima, tj. u oblastima koje bi, u slu~aju stupawa u rat, mogle da poslu`e kao polazi{te za operacije protiv Turske, u ciqu spajawa sa ruskim armijama. Na kraju, od rusko-turskog rata se o~ekivalo re{ewe balkanskih zapleta uop{te. Srpska vlada je stoga mogla mirno da odlo`i re{avawe izbegli~kog pitawa za posleratni period, jer, bar {to se tog konkretnog problema ti~e, budu}nost je, u najgorem slu~aju, mogla da ne donese nove opcije. Rat nije doneo samo status quo po pitawu naseqavawa begunaca, ve} i nove izbeglice iz Bosne. Srbi su odatle be`ali kako bi izbegli mobilizaciju i slawe na front. Kao i wihove prethodnike, srpske vlasti su ih primale i raspore|ivale po op{tinama, gde su uglavnom `iveli od nadni~ewa i humanitarne pomo}i.253 Novoprido{li begunci su tako, skupa sa onim ranije sme{tenim u Srbiji, imali da sa~ekaju kona~an rasplet Isto~ne krize, koji je, u krajwoj AS, MUD-P, 1876, F IV R 202. Isto, F XXVIII R 23, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 7557, 24. 7/5. 8. 1876. 234 ^. Popov, Srbija 1868-1878, Istorija srpskog naroda V-1, 372. 235 V. Nikoli}-Stojan~evi}, Migracije iz Bosne i Hercegovine u Srbiju izazvane doga|ajima 1876-1878. godine, Nau~ni skup Otpor austrougarskoj okupaciji 1878, Sarajevo 1979, 299. 236 AS, MID-PO, rolna 34, 1876, B/2, F I/39, Izve{taj Ranka Alimpi}a ministru vojnom Tihomiqu Nikoli}u, 3/15. 1. 1876. 237 AS, MUD-P, 1875, DP, br. 14516, 14518; 1876, DP, br. 1315; MF-E, 1876, DP, br. 234; N. @ivkovi}, navedeno delo, 237. 232 233
123
instanci, odre|ivao wihovu sudbinu. Okupacijom Bosne i Hercegovine i slamawem otpora istoj, austrougarske trupe su, posle vi{e godina buna i nemira, kona~no uvele red u te provincije. Kraj turske vlasti i uspostavqawe reda bili su kqu~ni ~inioci koji su uticali na repatrijaciju izbeglica iz Srbije u Bosnu. Taj proces je zapo~eo, ~ini se, sredinom septembra 1878. Izbeglice su izra`avale `equ da se vrate svojim domovima i srpske vlasti su im to omogu}avale. Povratak je naro~ito bio intenziviran po{to je Austro-Ugarska najpre odobrila svim beguncima slobodan prelaz u Bosnu po~etkom oktobra i nakon toga, po~etkom slede}eg meseca, proglasila amnestiju za one koji su se kompromitovali tokom okupacije, te stoga pre{li u Srbiju. Kako bi se pitawe izbeglica iz Bosne {to uspe{nije re{ilo, srpska vlada je 5. oktobra poslala na granicu pomo}nika ministra unutra{wih dela, Kostu Jovanovi}a, koji je imao zadatak da nadgleda repatrijaciju, ali i da se stara o beguncima koji su u Srbiju do{li zbog okupacije. U januaru 1879. godine srpske i austro-ugarske vlasti su se sporazumele da se povratak nastavi, ali tako {to bi begunci prelazili u Bosnu na tri ta~no odre|ena mesta i po spiskovima, koji bi bili dostavqeni austrougarskim pograni~nim stra`ama. Zanimqivo je primetiti da je jedan deo izbeglica insistirao na zadr`avawu srpskog dr`avqanstva, koje su primili u izbegli{tvu, i nakon repatrijacije. Nedostatak relevantnih izvora, me|utim, uskra}uje odgovor na pitawe da li su wihove molbe bile usli{ene ili ne. Iz istog razloga je tako|e nemogu}e utvrditi koliko se izbeglica vratilo u Bosnu. U isto vreme dok su se hri{}ani vra}ali iz Srbije u Bosnu, muslimani iz Bosne su prelazili u Srbiju, na putu ka osmanskim provincijama koje su ostale pod neposrednom sultanovom upravom. Neki od wih su, me|utim, izra`avali `equ da ostanu u Kne`evini, no to im se nije dozvoqavalo. General Kosta Proti}, koji je i ina~e nastojao da u Srbiji ostane {to mawe muslimana, li~no je nare|ivao da se "Turci" koji su hteli da se nasele u vaqevskom okrugu {to pre prebacuju preko granice, u Kosovski vilajet.254 Po{to u izvorima nije ostalo nikakvih tragova o naseqavawu onih izbeglica iz Bosne koje su ostale u Srbiji posle potpisivawa Berlinskog ugovAS, MUD-P, 1876, DP, br. 4932. Srpska vlada je u tom periodu aktivno radila na prebacivawu begunaca iz Bosne u Srbiju, pa je Ministarstvo vojno u maju poslalo 10 ~amaca {aba~kom na~elstvu kako bi moglo da organizuje tajni prevoz izbegli~kih porodica preko Drine, Isto, br. 2115, 2281, 5708. 239 AS, MUD-P, 1876, F IV R 202, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 1694, 29. 2/12. 3. 1876; R. Q. Pavlovi}, Seobe Srba i Arbanasa u ratovima 1876. i 18771878. godine, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 54. 240 AS, MUD-P, 1876, DP, br. 6645. 241 Isto, F XXVIII R 63. 242 M. Jagodi}, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, Razvitak 203-204 (2000), 141. 238
124
ora, mo`e se sa sigurno{}u tvrditi da srpska vlada nije ni sprovodila neku posebnu kolonizaciju ovih qudi. To drugim re~ima zna~i da su oni, najve}im delom, ostali raspore|eni po op{tinama onih okruga u kojima su i do tada boravili. Tamo su se, verovatno, izdr`avali nadni~ewem, ili su, na osnovu [umske uredbe, dobili ne{to op{tinskih utrina na u`ivawe. Pomo} koja im je od dr`ave kao naseqenicima bila data, sastojala se u novcu koji je najsiroma{nijima od wih radi nabavke hrane bio podeqen po~etkom 1880, na osnovu Zakona o pomo}i oskudnima u hrani od 29. decembra 1879. Po{to je 1879. godina bila nerodna, a op{tinski ko{evi su bili ispra`weni, stanovni{tvu Srbije je pretila glad. Da bi se to izbeglo, bio je usvojen pomenuti zakon, koji je predvi|ao otvarawe kredita iz dr`avne blagajne u iznosu od 500000, a po potrebi i do 1000000 dinara, za davawe pozajmica op{tinama ~iji su stanovnici bili bez hrane, za kupovinu iste. Sredstva su bila pozajmqivana na 3 godine uz kamatu od 6%, a bila je formirana i posebna komisija koja je vodila brigu o sprovo|ewu ovog zakona.255 Svim naseqenicima, pak, koji su se doselili iz Turske u proteklom periodu i koji jo{ uvek nisu bili za stalno pridru`eni nekoj op{tini, a koji su bili oskudni u hrani, novac je bio dodeqivan bespovratno, a ra~un o tim sredstvima je vo|en odvojeno od onog o pozajmicama. Za naseqenike je moglo da bude utro{eno najvi{e 100000 dinara.256 Upravo zahvaquju}i toj dvostrukoj evidenciji mo`e se gotovo sa sigurno{}u re}i da je najve}i broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine bio, odnosno ostao, po~etkom 1880. naseqen u U`i~kom, Podrinskom, Vaqevskom i [aba~kom okrugu. Istovremeno se mo`e pretpostaviti da ih je ukupno bilo najmawe oko 3000 du{a, od kojih bar 1188 u U`i~kom okrugu.257 Ako se posledwi navedeni broj uporedi sa 2300 porodica (bar 11500 du{a) u istom okrugu, koje su u prole}e 1877. izra`avale `equ da trajno ostanu u Srbiji, onda je lako uo~iti da je procesom repatrijacije bila obuhva}ena ve}ina bosansko-hercegova~kih izbeglica. Ve} je ranije bilo nagla{eno kako je srpsko-turski rat 1877/78. godine doneo izmenu etni~ke i verske strukture oblasti koje je srpska vojska To su bili, pre svega, srpski Odbor za brigu o izbeglicama iz pograni~nih okruga Stare Srbije i Bosne i Hercegovine, Ruski dobrotvorni odbor i predstavnik Man~esterskog dobrotvornog zavoda doktor Ciman, a pored wih Englezi Sandvit, Vajt, Lamson i ledi Le~mir, M. Jagodi}, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, 136, 139140. 244 Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996 I, 67. 245 AS, MUD-P, 1876, DP, br. 8166, 8321, 8640. 246 AS, PO, K 71-1, Depe{a ministra unutra{wih dela na~elnicima Krajinskog, Crnore~kog, Kwa`eva~kog, Aleksina~kog, Kru{eva~kog i Podrinskog okruga, 2/14. 3. 1877; Raspis ministra unutra{wih dela svim okru`nim na~elnicima, 14/26. 3. 1877; MUD-P, 1877, F XXVI R 25, Ministar unutra{wih dela na~elniku ^a~anskog okruga br. 1351, 2/14. 3. 1877; V. Nikoli}Stojan~evi}, navedeno delo, 293. 243
125
zauzela, a koje su potom Berlinskim ugovorom pripojene Kne`evini Srbiji. Neuspeli poku{aj repatrijacije Albanaca, posleratno iseqavawe zaostalih muslimana i, kona~no, po~etak procesa kolonizacije srpskog `ivqa u Topli~kom i Vrawskom okrugu u~vrstili su nastale promene. Ostvarivawe verske, a potom i nacionalne homogenosti novih krajeva bilo je neophodan preduslov za wihovo su{tinsko uklapawe u organizam dr`ave kojoj su pripali. ^vrsti temeqi inkorporaciji ~etiri okruga su u tom smislu bili postavqeni 1878. i 1879. godine. Novi krajevi zahvatali su povr{inu od 10792, 1 km2.258 Pre pripajawa Srbiji pripadali su Ni{kom sanxaku Kosovskog vilajeta, koji se prostirao na 243 miqe2, odnosno 13378,7 km2. Prema turskoj statistici, verovatno salnami iz 1873, broj mu{karaca, hri{}anske i muslimanske veroispovesti, u wegovim kazama bio je slede}i:259 Tabela 17: Verska struktura mu{ke populacije Ni{kog sanxaka 1873. U Kur{umlijskoj i Prokupa~koj kazi je, dakle, stanovni{tvo islamske veroispovesti bilo ve}insko (88,7 % i 57,34 %), dok su muslimani u ostalim kazama ~inili mawinu: u Leskova~koj 33,35 %, Vrawskoj 29,37 %, Pirotskoj 16,25 %, Ni{koj 19,48 % i Trnskoj 2,06 %. Ukupan procenat hri{}ana u sanxaku je iznosio 70,57 %, a muslimana 29,43 %. u okrugu U`i~kom ^a~anskom Podrinskom [aba~kom Kru{eva~kom Aleksina~kom Crnore~kom Krajinskom Kragujeva~kom svega
broj porodica 2300 212 42 ? najmawe 60 45 7 15 12 2693
odakle su Bosna i Hercegovina okolina Sjenice i Novog Pazara isto~na Bosna Bosna nahije vu~itrnska, pazarska, kur{umlijska Ni{ki sanxak Vidinski sanxak ? Stara Srbija
U kojoj meri je verska struktura stanovni{tva ovih oblasti bila izmewena nakon srpsko-turskog rata 1877/78, najboqe se vidi kada se navedeni podaci uporede sa prvim popisom koji su srpske vlasti sprovele u novim krajevima, u periodu izme|u 22. februara i 22. marta 1879: Tabela 18: Nacionalno-verska struktura stanovnika Novih krajeva 1879. Preostali muslimani su, prema istom popisu, u Ni{kom i Pirotskom
126
N. [kerovi}, Zapisnici sednica Ministarskog saveta Srbije 1862-1898, Beograd 1952, 293; V. Jovanovi}, Uspomene, Beograd 1988, 382. 247
okrugu bili uglavnom varo{ko, a u Vrawskom i Topli~kom seosko stanovni{tvo; relativno posmatrano, bili su zastupqeniji u varo{ima, iako ih je ne{to vi{e `ivelo po selima nego u gradovima novih krajeva:260 Tabela 19: Varo{ko i seosko muslimansko stanovni{tvo u Novim krajevima 1879.
Neposredno po okon~awu ratnih operacija, muslimani koji nisu izbegli iz gradova okupiranih od srpskih trupa, zapo~eli su emigraciju ka delovima Osmanskog carstva koji su ostali pod sultanovom upravom. U tome su imali svesrdnu pomo} srpskih vojnih i civilnih vlasti, koje su im obezbe|ivale besplatan prevoz i putne tro{kove do demarkacione linije, odnosno granice. Po svemu sude}i, u novim srpskim varo{ima su ostajali samo najbogatiji muslimani, "trgovci i veliki proprijeteri."261 Ipak, deo muslimana, prevashodno iz Ni{a i Pirota, koji su za vreme rata, ali i nakon wega, emigrirali iz varo{i, dolazio je na granicu u septembru 1878, mole}i da im se dopusti povratak svojim ku}ama. Prema Risti}evoj preporuci, knez je naredio da se onima koji su se svojevoqno, posle rata, iselili "odsudno zabrani povratak"; ostalima je trebalo saop{titi da im se "zasada nemo`e dolazak ovamo dozvoliti."262 Sli~ne migracije zahvatile su i preostalo seosko stanovni{tvo muslimanske vere. Ve} je bilo re~i o tome da je ve}ina ruralne islamske populacije, pre svega na teritoriji Topli~kog i Vrawskog okruga, bila albanske nacionalnosti i da se iselila tokom ratnih dejstava. Albanci su se nakon rata zadr`ali u tri oaze: 1) 9 sela u Masurici, 2) nekoliko sela u Gorwoj Jablanici i 3) nepoznat broj sela na levoj obali Toplice, izme|u stare srpske granice i puta Kur{umlija-Prokupqe. Ovi iz posledwe grupe su 1878, za vreme posete kneza Milana Prokupqu, izrazili `equ da se presele u Tursku, kako bi - prema slu`benim srpskim izvorima - izbegli slu`ewe vojnog roka. Tro{kovi wihove emigracije bili su pokriveni iz srpskog buxeta.263 Albanci iz Gorwe Jablanice su se predali tokom rata srpskoj vojsci i ostali u svojim domovima. Oni su ~inili ve}i deo muslimanskog seoskog stanovni{tva Topli~kog okruga, AS, MUD-P, 1877, DP, br. 1886, 1913, 1977, 1978, 1979, 1998, 2000, 2001, 2097, 2396, 2959; PO, K 71-2, 3, 4, 6; V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 298; N. @ivkovi}, navedeno delo, 320. Oba citirana autora, navode}i u svojim delima podatke o broju begunaca koje smo od wih delom preuzeli, pozivaju se na na jedan predmet iz fonda Ministarstva unutra{wih dela, ~ija je signatura MUD-P, 1877, F XXII R 162 1/2. Prilikom istra`ivawa nismo mogli da na|emo tu fasciklu, te smo koristili podatke iz Delovodnog protokola. 249 AS, MUD-P, 1877, DP, br. 2342. 250 Misli se na dodatak Pe{tanskoj konvenciji od 18. 3. 1877. (n. k.), Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996 I, 61-62. 248
127
popisanog 1879.264 Masuri~ki Albanci su tako|e polo`ili oru`je pred nastupaju}om srpskom vojskom i tako kraj rata do~ekali u svojim domovima.265 No, tokom 1879. godine oni su bili izlo`eni nasilnom pona{awu svojih srpskih suseda, pa su, po{to nisu nalazili odgovaraju}u za{titu kod lokalnih policijskih i sudskih vlasti, bili primorani na seobu u Tursku. Do po~etka oktobra 1879, wih je od 300 ku}a ostalo oko 30, a i oni su imali nameru da emigriraju.266 Paralelno sa iseqavawem preostalih muslimana, odvijao se proces naseqavawa srpskog stanovni{tva u novim krajevima. Jo{ u februaru 1878. godine `iteqi Aleksina~kog, Kwa`eva~kog i Kru{eva~kog okruga po~eli su masovno da prelaze u Toplicu, zauzimaju}i prazne albanske ku}e. To su bili uglavnom ili qudi postradali u ratu 1876, ili Srbi iz topli~kih sela sme{teni u Kru{eva~kom okrugu, koji se nisu posle amnestije 1877. vratili svojim domovima. Alimpije Vasiqevi}, ministar prosvete i crkvenih dela i tada{wi privremeni upravnik novih krajeva, izdavao je naredbe lokalnim civilnim vlastima da spre~e ovu vrstu stihijskog naseqavawa, ali ~ini se bez mnogo uspeha.267 Wegove zabrane, bar {to se ti~e povratnika, bile su negirane naredbama Na~elnika {taba Vrhovne komande, generala Koste Proti}a, kojima je odobravao onima koji su ve} zauzeli albanska sela da u wima privremeno ostanu, te da mogu da prikupqaju hranu iz tih sela, koju vojne vlasti nisu rekvirirale i slo`ile u odgovaraju}e magacine. Potom je i Ministarski savet dao pristanak da izbeglo stanovni{tvo, sme{teno u Kru{eva~kom okrugu, mo`e da se vrati na svoja ogwi{ta.268 Na sli~an na~in su se izbeglice iz Pirota, sme{tene u Kwa`evcu, vratile u svoj grad i potom zahtevale da im se dodele turske wive i vinogradi, kako bi imali od ~ega da `ive. Wihovoj molbi im se nije iza{lo u susret, ali im je bilo dopu{teno da se smeste u napu{tenim turskim ku}ama.269 S druge strane, vlada je nastojala da spre~i samoinicijativno naseqavawe srpskih dr`avqana iz pograni~nih okruga u novim krajevima, jer budu}i status tih oblasti jo{ uvek nije bio me|unarodno odre|en.270 Vrhovna komanda je, verovatno u rano prole}e 1878, izdala naredbu lokalnim vlastima Topli~kog okruga da ne dozvoqavaju kolonizaciju srpskih podanika, izme|u ostalog i zato {to su u svojim mestima bili poreski obveznici, pa bi wihovim iseqavawem dr`ava ostala bez dela redovnih prihoda.271 Mnogi od ovih "doseqenika" iz Srbije i nisu dolazili radi trajnog naseqavawa, ve} prosto radi pqa~ke, pri~iwavaju}i na taj na~in znatnu materijalnu {tetu tamo{wem stanovni{tvu.272 AS, PO, K 71-4, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela, 8/20. 4. 1877. U izvorima nismo na{li ni jedan podatak, pa ~ak ni indiciju, koji bi ukazivali da je vlada bilo {ta radila u tom pravcu. Stoga se, ex silentio, mo`e zakqu~iti da nije radila ni{ta. 253 AS, MUD-P, 1877, DP, 31. 5/12. 6. 1877, br. 4255; N. @ivkovi}, navedeno delo, 350-351. 251 252
128
Po{to su Berlinskim ugovorom bile ta~no odre|ene nove srpske granice i po{to je bio pravno definisan status imovine muslimana iz oblasti pripojenih Kne`evini, srpske vlasti su mogle slobodnije da pristupe re{avawu problema kolonizacije. Sredinom jula 1878. vlada je iz buxeta stavila na raspolagawe 50000 # ces. Ministarstvima vojnom i unutra{wih dela radi izdr`avawa narodne vojske, podizawa pograni~nih karaula, izdr`avawa stra`ara i doseqavawa i iseqavawa pograni~nih stanovnika; krajem avgusta je, pak, bio odobren kredit od 15000 # ces. za "doseqavawe i iseqavawe usta{kih familija", mada nije jasno da li je ta svota trebalo da se uzme iz ranije navedene, ili se radilo o dodatnim sredstvima.273 U literaturi je ve} ukazano na ~iwenicu da su ustani~ke porodice iz oblasti Laba i Kopaonika, koje su ostale u Srbiji nakon rata 1876, bile preseqavane u Topli~ki okrug.274 Prema naredbi Vrhovne komande od 5. avgusta 1878, izbeglice iz okoline Novog Pazara je trebalo da se radi naseqewa upu}uju u Prokupqe, a one iz okoline Sjenice i Nove Varo{i u Leskovac. Ovde je re~ ili o stanovni{tvu koje je za vreme posledweg srpsko-turskog rata prebeglo u Srbiju, ili o onima koji su posle rata emigrirali iz Turske zbog straha od osvete ili prosto zbog razo~arewa {to i wihova naseqa nisu u{la u sastav susedne Kne`evine.275 Ove porodice, ukoliko se radilo o ratnim izbeglicama, nalazile su se uglavnom u Kru{eva~kom i ^a~anskom okrugu, te su odatle prelazile u nove krajeve; ukoliko su, pak, bili u pitawu oni koji su posle rata pre{li u Srbiju, pomenuta dva okruga su im bila etapne zone u kretawu ka krajwim odredi{tima u Topli~kom ili Vrawskom okrugu. Novac koji su vlasti izdvojile za ove seobe bio je mahom kori{}en za putne tro{kove, pre svega prevoz i hranu izbeglica.276 Ipak, najmawe oko 1900 begunaca iz navedenih krajeva je ostalo trajno naseqeno u Kru{eva~kom okrugu.277 Kada se srpska vojska povla~ila sa okupiranog dela osmanske teritorije ju`no od Vrawa oktobra 1878, za wom je po{lo i lokalno hri{}ansko stanovni{tvo u nameri da se naseli sa druge strane granice. Wih je na seobu podstakao strah od Albanaca koji su se vra}ali u doti~na podru~ja zajedno sa turskim trupama. ^ini se da je u Srbiju pre{la grupa od oko 500-600 qudi, od kojih su neki ~ak zapalili svoje ku}e pri odlasku, kako ih Albanci ne bi mogli da opqa~kaju. Kasnije je jedan deo ovih izbeglica, uz odgovaraju}e garancije srpskih i turskih vlasti, ipak pristao da se vrati na stara ogwi{ta, no deo ih je ostao u Vrawskom okrugu.278 Sli~ne migracije su se nastavile i 1879. godine, a posebno su bile intenzivne u oktobru, kada je u Vrawski okrug
U arhivskoj gra|i nisu sa~uvana dokumenta koja se odnose na repatrijaciju, ve} su svi navedeni podaci o tome izneseni na osnovu Delovodnih protokola, pa su zbog toga nu`no parcijalni. AS, MUD-P, 1878, DP, br. 6557, 6558, 6601, 6647, 6711, 6718, 6720, 6777, 6830, 6922, 7056, 7109, 7129, 7219, 7225, 7327, 7463, 7537, 7651, 7657, 7718, 8125, 8945, 9002, 9176; Isto, 1879, DP, br. 176, 219, 1353, 1708, 1958, 2057, 2062, 2542, 2673, 2988, 3574, 4449, 6988, 8657. 254
129
prelazilo 15-20, a nekad i do 30 qudi dnevno.279 Uto~i{te i boqi `ivot u novim krajevima nisu, me|utim, tra`ili samo Srbi iz pograni~nih delova Turske. U jesen 1878. godine u Srbiju je do{la jedna grupa porodica ~ak iz Bitoqske nahije, sklawaju}i se od turskih zuluma. Po naredbi Vrhovne komande, ovi qudi su bili naseqeni u praznim albanskim selima oko Prokupqa.280 Ispra`wena muslimanska imawa u novim krajevima bila su privla~na ne samo izbeglicama iz Osmanskog carstva, ve} i doseqenicima iz Crne Gore, ali i siroma{nom stanovni{tvu iz okoline Vrawa i Leskovca. Detaqan plan wihovog naseqavawa, kao ni u slu~aju ranije pomenutih begunaca, nije postojao tokom 1878. i 1879. godine. U tom periodu se, me|utim, osim ve} navedenih op{tih smernica po pitawu kolonizacije koje je davala Vrhovna komanda, mo`e uo~iti jo{ jedna tendencija u sprovo|ewu procesa naseqavawa. Okru`ne vlasti Topli~kog okruga su uporno nastojale da Crnogorce, "kao junake", razme{taju po selima pograni~nog pojasa prema Turskoj, du` desne obale Toplice i leve obale Kosanice, kako bi, poput neke vrste grani~ara, spre~avali pqa~ka{ke upade Albanaca na srpsku teritoriju. Sa ovakvom ko-lonizacionom politikom bio je saglasan i ministar finansija, Vladimir Jovanovi}. Dakle, kao {to su turske vlasti stvarale i poja~avale muslimanski kordon naspram ju`ne srpske granice naseqavawem Albanaca, tako su i srpske vlasti zapo~ele sa stvarawem "protiv-kordona" kolonizacijom Crnogoraca u istoj pograni~noj regiji. U praksi je sprovo|ewe ovakve politike ~esto bilo skop~ano s izvesnim pote{ko}ama. De{avalo se, naime, da su crnogorski kolonisti odbijali ulogu grani~ara koja im je bila namewena, zahtevaju}i naseqewe u nekim sigurnijim krajevima. Stoga su se srpske vlasti s punim pravom pitale ko }e se uop{te naseliti na nemirnoj granici, kada to ne smeju Crnogorci, poznati junaci i nosioci odlikovawa iz minulih ratova.281 Interesovawe Crnogoraca za naseqavawe u novim krajevima je, generalno gledano, bilo veliko. Ministarstvu finansija su se u tom ciqu priZZU XXXV, 22; AS, MF-E, 1880, F I R 221. AS, MF-E, 1880, F I R 221, Raspis ministra finansija svim okru`nim na~elnicima br. 57, 4/16. 1. 1880; Isto, F I R 34, Ministar finansija Narodnoj Skup{tini, 27. 1/8. 2. 1880. 257 Ove tvrdwe, odnosno pretpostavke, izvode se iz dva dokumenta. Prvi je zavr{ni ra~un o pomo}i datoj oskudnima u hrani na osnovu Zakona od 29. decembra 1879, koji je sastavila nadle`na komisija 8. septembra 1880. Iz rubrike o novcu datom doseqenicima vidi se da je istima u U`i~kom okrugu januara dato 1410 dinara, u Podrinskom istog meseca 1200 dinara, u [aba~kom 120 dinara u februaru, a u Vaqevskom okrugu 882 dinara u aprilu 1880, AS, MF-E, 1880, F VI R 4. Iako u samom aktu ne stoji da su doseqenici u tim okruzima iz Bosne i Hercegovine, sasvim je izvesno da se radilo o wima. Drugi dokument je poimeni~ni "Spisak sirotih lica doseqenih u okr.[ug] U`i~ki iz Bosne i Hercegovine" kojima je na osnovu istog zakona na~elstvo podelilo dodeqenu 255 256
130
nov~anu pomo}, od 20. do 27. februara 1880. U wemu je nabrojano 1188 du{a izbeglica, koje
javqivale porodice koje su ve} odranije `ivele u Srbiji,282 dok je, prema nekim podacima, u maju 1879. ~ak 4700 familija iz Crne Gore uzelo paso{e radi seobe u Srbiju.283 ^ini se da je ova cifra ipak preterana, ili da se zapravo radilo ne o broju porodica, ve} o broju wihovih ~lanova.284 Ranije je ve} bilo pomenuto kako je Ministarstvo finansija sredinom 1879, u okviru priprema za dono{ewe Zakona o naseqavawu, sprovelo istra`ivawe o slobodnoj zemqi u Kne`evini, pogodnoj za kolonizaciju. Prema parcijalno sa~uvanim izvorima, anketa je dala slede}e rezultate: 1. U Jagodinskom okrugu, Srezu beli~kom, bilo je 10 dana orawa, na kojima bi mogle da se nasele 2-3 porodice. 2. U ]uprijskom okrugu, na planini Brezovici, bilo je 4000 dana, na kojima bi moglo da se naseli vi{e od 200 porodica. 3. U Krajinskom okrugu je bilo mesta samo u Miro~evu, i to jo{ za 5-6 porodica. 4. U Po`areva~kom okrugu, Srezu goluba~kom, bilo je 1403,25 dana, n o taj prostor je ve}im delom bio bespravno zauzet od strane tamo{wih `iteqa, pa se stoga protiv wih vodila sudska parnica. Kada bi se cela povr{ina oslobodila, na woj bi se moglo da naseli 50-75 porodica, a ina~e samo 20. 5. U Beogradskom okrugu nije bilo prostora za kolonizaciju. 6. U Ni{kom okrugu tako|e. 7. U Vrawskom okrugu, Srezu poqani~kom, iza izbeglih Albanaca
su u toku navedenih 8 dana periodu primile ukupno 948 dinara, AS, MF-E, 1880, F I R 221, 15/27. 2. 1880. Ako se pretpostavi da su ista lica u U`i~kom okrugu primila ranije ostatak do sume od 1410 dinara (sredstva su dodeqena u januaru), onda izlazi da je po glavi bilo dodeqivano 1,2 dinara. Daqe se mo`e prepostaviti da je i u ostala tri okruga bila deqena ista svota novca svakoj osobi, pa onda sledi da je u hrani oskudnih bosanskih izbeglica bilo 735 u Vaqevskom, 1000 u Podrinskom i 100 u [aba~kom okrugu, odnosno skupa 3043. Stvari stoje druga~ije ako se pretpostavi da su u U`i~kom okrugu preostala 462 dinara (1410 - 948 = 462) podeqena drugim licima i to 80 para po osobi, kao onih 948. U tom slu~aju, podrazumevaju}i da je i u drugim okruzima bio primewivan isti odnos, sledi da je u Vaqevskom okrugu bilo 1102, u Podrinskom 1500, [aba~kom 100 i U`i~kom 1762 du{e siroma{nih begunaca, tj. ukupno 4154. U stvarnosti je broj naseqenika iz Bosne i Hercegovine morao biti ve}i od jedne ili druge navedene cifre, jer svakako nisu apsolutno svi oni bili oskudni u hrani i primali pomo}, niti su svi bili naseqeni samo u ta ~etiri okruga. 258 Dr`avopis Srbije XVI, VIII. 259 Podaci u navedenoj tabeli preuzeti su iz statisti~kog pregleda Ni{kog, Prizrenskog, Skopskog, Novo-Pazarskog, Sofijskog i Vidinskog sanxaka, koji je Risti} prilo`io uz memoar Berlinskom kongresu, kojim je obrazlagao srpske teritorijalne pretenzije (vidi: J. Risti}, Diplomatska istorija Srbije II, Beograd 1898, 198-204). Po{to se u pregledu navode i poreski prihodi u doti~nim
sanxacima za 1873, pretpostavqa se da su i ostali podaci preuzeti iz salname za tu godinu. Ovaj tabelarni statisti~ki pregled na francuskom jeziku nalazi se u AS, MID-PO, 1879, rolna 46, B/1, pov. br. 956; isti pregled na srpskom, AII, JR, inv. br. 12/548, sign. XII/10. V. Nikoli}-
131
ostalo je 10-12000 dana orawa, na kojima bi se moglo da naseli 200-300 porodica. kaza
Ni{ka Pirotska Vrawska Leskova~ka Prokupa~ka Kur{umlijska Trnska svega ukupno
hri{}ana
broj mu{karaca 17107 39741 30061 21030 4618 757 7072 110386 156413
muslimana
4921 5772 12502 10525 6207 5951 149 46027
U pet okruga je, dakle, bilo izme|u 15,5 i 17,5 hiqada dana orawa, na kojima je, prema procenama, moglo da bude naseqeno izme|u 457 i 584 porodice. Sti~e se utisak da je broj navedenih porodica nesrazmerno mali u odnosu na raspolo`ive povr{ine. Ta disproporcija je posebno upe~atqiva u Vrawskom okrugu. Dovoqno je samo primetiti da je vrawsko na~elstvo predvidelo naseqavawe istog broja porodica kao i }uprijsko, ali na 2,5-3 puta ve}oj povr{ini. Da se, kojim slu~ajem, tada primewivao jo{ uvek va`e}i Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865, na navedenom prostoru bi moglo da bude kolonizovano izme|u 2583 i 2916 poro-dica, i to tako da se svakoj dodeli maksimalnih {est dana orawa.
Stojan~evi} objavila je doti~ne podatke tvrde}i da poti~u iz 1873, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877/8. godine, Leskovac 1975, 10-11; Ista, Etni~ke promene i migraciona kretawa u oslobo|enim krajevima Srbije kao posledica srpsko-turskih ratova 1876-1878. godine, Srbija u zavr{noj fazi velike Isto~ne krize (1877-1878), Beograd 1980, 100-101. Kvadratne geografske miqe smo pretvorili u kvadratne kilometre ra~unaju}i 1 miqu2 kao 55,0564 km2, prema M. Vlajinac, navedeno delo III, 607. Skender Rizaj je u raspravi Struktura stanovni{tva Kosovskog vilajeta u drugoj polovini XIX stole}a, Vrawski glasnik 8 (1972), 105, objavio popis stanovni{tva Prizrenskog vilajeta u 1877. godini (Sanxaci pri{tinski, skopski, prizrenski, novo-pazarski, ni{ki, pirotski, debarski), pozivaju}i se na salnamu iz 1295. godine po Hixri (1878). Me|utim, prema popisu salnama objavqenih u Osmanskom carstvu koji je naveo K. Karpat, navedeno delo, 12-13, posledwa salnama Prizrenskog vilajeta je bila objavqena 1291. godine po Hixri (1874), a potom Kosovkog vilajeta 1296. (1879). Zbog ovih neslagawa nismo uzeli u obzir podatke iz Rizajeve rasprave. Ina~e, prema wemu, 1877. godine je Ni{ki sanxak imao 143814, a Pirotski 93241 stanovnika, pretpostavqamo mu{karaca.
132
Topli~ko na~elstvo sastavilo je, po kazivawu seoskih kmetova, veoma detaqan popis raspolo`ive zemqe u svom okrugu. On sadr`i pregled op{tinske, dr`avne i zemqe pod {umom, broj ve} naseqenih porodica na okrug Ni{ki Pirotski Vrawski Topli~ki svega
Srba 115890 76892 64844 42014 299640
muslimana 2445 824 2251 1047 6567 307650
Jevreja
1076 360 0 7 1443
% muslimana 2.05 1.05 3.35 2.43 2.13
zemqi iseqenih muslimana, te procenu koliko bi ih se jo{ moglo da naseli. Pod "op{tinskom zemqom" na~elstvo je podrazumevalo neobra|enu zemqu pod sitnim trwem ili {umom, koja bi se mogla da iskr~i; kao "dr`avna zemqa" bili su ozna~eni posedi "ostali iza iseqenih Arnauta i Turaka". Popisom je, pojedina~no, bilo obu-hva}eno svako naseqe u okrugu, osim varo{i Prokupqa. Va`no je ista}i da je okru`ni na~elnik skrenuo pa`wu ministru finansija na ~iwenicu da su kmetovi, prilikom slawa podataka o slobodnoj zemqi u svojim selima bili "{tedqivi", tako da su ~esto umawivali raspolo`ive povr{ine, u strahu da se "starosedeoci ne na|u ste{weni naseqenicima." Na~elstvo je popis sastavilo 26. novembra okrug
Ni{ki Pirotski Vrawski Topli~ki svega
muslimansko stanovni{tvo varo{ko % seosko 2019 7.13 426 692 6.8 132 437 5 1814 113 3.9 934 3261 6.5 3306
%
0.47 0.19 3.1 2.32 1.28
ukupno stanovnika varo{kih seoskih 28310 91101 10172 67904 8728 58367 2900 40168 50110 257540
1879. Wegovi, a samim tim i rezultati dotada{we kolonizacije Topli~kog okruga, prikazani su u slede}oj tabeli:285
Tabela 20: Pregled slobodne zemqe i naseqenih porodica u Topli~kom okrugu 1879.
Pore|ewem broja naseqenih sa ukupnim brojem porodica u Topli~kom okrugu navedenim u popisu iz 1879, sti~e se jasna slika o obimu Dr`avopis Srbije XI, 54-57. Trnska kaza je pripala Bugarskoj. Iz Ni{a se, tako, od kraja rata do 13. avgusta 1878. iselilo 375 muslimanskih porodica sa 1711 du{a na 691 kolima. Kosta Proti} je pisao Jovanu Risti}u 13. 8. 1878. kako je dobio zapovest od kneza da "Turke {to br`e seli", te da je on ~inio "da ih {to vi{e ide", AII, JR, XIX/5, 19/416, Proti} Risti}u, 1/13. 8.
260 261
133
naseqavawa tog dela Srbije u razdobqu 1878-1879:286
Tabela 21: Pore|ewe ukupnog sa brojem naseqenih porodica u Topli~kom okrugu 1879. Naseqenici su bili raspore|eni u 134 naseqa Topli~kog okruga, dok su oni ~inili jedino stanovni{tvo u 61 selu.287 Kosani~ki srez je bio najslabije naseqen, {to je bilo sasvim logi~no ako se ima u vidu da je upravo ta oblast bila najizlo`enija upadima albanskih ~eta. U ovom slu~aju, navedene cifre pokazuju da su ranije pomenuta strahovawa okru`nih vlasti u pogledu naseqavawa podru~ja oko Kosanice bila sasvim opravdana. S druge strane, Prokupa~ki srez, koji je obuhvatao plodnu i sigurnu dolinu Toplice, bio je najbr`e i najpotpunije kolonizovan. Kada se sagledaju svi sa~uvani podaci o ukupnom fondu zemqe 1879, Ni{. Sredinom jula 1878. je trebalo da bude izvr{eno kona~no iseqavawe "Turaka" iz Ni{a, pa je Proti} iz tog razloga zahtevao od ministra unutra{wih dela da mu se obezbedi 600 kowskih zaprega iz Po`areva~kog okruga sa ko~ija{ima, {to je ovaj i u~inio. On je u tom zahtevu izneo svoja zapa`awa o razlozima koji su preostale muslimane nagonili da se sele iz Ni{a: "Do ju~e aga i gospodar raji, a sada raji ravan, nekako im se ne dopada. Nedi{e se onim duhom, u kome je Tur~in odrastao. Pred wim se doskora klawao |aur, a sad on mora da pravi temena |aurskoj vlasti, -te{ko je. Tur~in je `iveo prosto o znoju rajinom; - ili ga je car ranio zbog wegovih zasluga ili zato {to je siromah, ili je bio spahija, pa `ivio od |aurske tekovine ele, tek je Tur~in dembelisao i u`ivao, a Srbin radio, te ranio i sebe i Tur~ina. Sad je sve ovo prestalo. Srbin radi sebi, a Tur~in nenaviknut na rad, skapava od gladi, nema na~ina da {to stekne i prosto crkava od gladi; - do sad je trajalo pone{to od stare tekovine, te je to prodavalo i od toga `ivilo, ali i toga ve} po~iwe da nestaje, i nepreteruju}i u izlagawu doga|aja, Turci prosto po~iwu da iz~ezavaju od gladi, osobito udovice sa sitnom, i uob{te sa `enskom decom. Sve ovo i pravda `equ Turaka da se sele gdi je turska vlast, jer vele, tamo }e ih padi{ah wihov opet da uzme u zakriqe i da ih hrani." Takvo raspolo`ewe "Turaka" je svakako trebalo iskoristiti, jer, kako se daqe izrazio Proti}, "Ko zna ~ija }e sila u kratkom vremenu biti s one strane granice i da l' }emo se i kako docnije mo}i kurtalisati ove sirotiwe…" ^ini se da ovi citati, sami po sebi, govore dovoqno i o preostalim muslimanima i o stavu srpskih vlasti prema wima, AS, MUD-P, 1878, F VI R 183, Kosta Proti} ministru unutra{wih dela br. 2729, 7/19. 7. 1878; Ministar unutra{wih dela na~elniku Po`areva~kog okruga br. 3746, 13/25. 7. 1878. V. Nikoli}Stojan~evi} u kwizi Toplica, 73, pozivaju}i se na ovde citirane dokumente tvrdi da je iseqavawe muslimana iz Ni{a po~elo u avgustu 1878, dakle posle sklapawa Berlinskog ugovora, i to u skladu s wegovim odredbama, iako se iz istih akata jasno vidi da je emigracija zapo~ela odmah po okon~awu rata. 262 AII, JR, XXVII/3, 27/50, 51, Risti} knezu, 6/18. 9. 1878; knez Risti}u, 6/18. 9. 1878.
134
raspolo`ive za naseqavawe u Kne`evini, jasno se vidi da je glavni kolonizacioni resurs bila zemqa ostala iza iseqenih Albanaca: u Vrawskom i Topli~kom okrugu zajedno, bilo je slobodnih izme|u 45903 i 47903 dana orawa. Od ukupne raspolo`ive povr{ine, ~ak 95 % zemqi{ta nalazilo se u novim krajevima, tj. u Topli~kom i Vrawskom okrugu.288 Naravno, ovaj procenat bi trebalo prihvatiti samo uslovno, jer se sa~uvani podaci odnose na mawi broj "starih" okruga, a nedostaju i informacije o slobodnim povr{inama u Pirotskom okrugu.289 Na osnovu sa~uvanih izvora se ne mo`e ni pribli`no da zakqu~i koliko su zemqe dobijale naseqeni~ke porodice bilo u novim krajevima, bilo u ostatku Srbije. Izvesna pretpostavka mo`e da se izvede na osnovu procena o raspolo`ivom zemqi{tu za naseqavawe i broju porodica koje bi mogle da se na wemu nasele. Tabela 22:
Mogu}a povr{ina parcela za dodelu naseqenicima 1879.
Veli~ina parcela koju bi naseqeni~ke porodice mogle da dobiju, osim AS, S/GB 240, FO 105/8, Gould Solsberiju, br. 279, 280, 23. 9. 1879. (n. k.). Ove tri oaze Albanaca pomiwe V. Nikoli}-Stojan~evi}, Toplica, 77-78, tvrde}i da je to stanovni{tvo zapravo izbeglo tokom rata, a tek po wegovom okon~awu se vratilo u navedena podru~ja; ona se pri tom poziva na Risti}evu Diplomatsku istoriju II, 189, 191, ali na tim stranicama, a ni bilo gde drugde u kwizi nema ni pomena o doti~nim Albancima. 264 M. Vasovi}, Naseqavawe Gorwe Jablanice - prethodni rezultati, Leskova~ki zbornik 2 (1962), 44-46. 265 S. L. Popovi}, Putovawe po Novoj Srbiji, Beograd 1950, 465. 263
AS, MID-PO, 1879, M/1, pov. br. 423, Na~elnik Vrawskog okruga ministru inostranih dela, 30. 8/11. 9. 1879; pov. br. 478, Ministar inostranih dela na~elniku Vrawskog okruga, 1/13. 10. 1879. Da su se docnije svi Albanci odatle zaista iselili, svedo~i podatak da ih je ukupno u Vrawskom okrugu 1884. godine ostalo 50, Dr`avopis Srbije XVI, 264. 267 AS, PO, K 64-227; objavqeno u V. Nikoli}-Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877/78. godine, 224, br. 94. 266
135
onih u Jagodinskom i Krajinskom okrugu,290 znatno prevazilazi povr{ine koje su se do tada dodeqivale kolonistima. U svakom slu~aju nema ~vrstih dokaza da su kolonisti u Srbiji, pre svega u novim krajevima, tokom 1878. i 1879. dobijali zemqi{te u navedenom razmeru.291 Upravo suprotno, mo`e se pretpostaviti da nisu, obzirom da je docnije Zakonom o naseqavawu bilo propisano da porodica mo`e da dobije do 4 hektara (7,3 dana orawa) zemqe za obradu. Po{to su porodice koje su se naseqavale u Topli~kom i Vrawskom okrugu bile uglavnom veoma siroma{ne, wihovo izdr`avawe je tokom 1878. i 1879. padalo na teret dr`avne blagajne. Tu se pre svega radilo o `itu koje su naseqenici dobijali za ishranu i za seme. U izvorima nema pomena o bilo kakvoj drugoj vrsti pomo}i kolonistima, kao npr. alatima ili stoci.292 Zbog wihovog siroma{tva, ali i zbog jo{ uvek slabe naseqenosti, u leto 1879. bio je zasejan samo deseti deo zemqe koju su do rata obra|ivali Albanci.293 Stoga i ne ~udi ~iwenica {to je najoskudnijim doseqenim porodicama u Topli~kom okrugu moralo da bude podeqeno ~ak 2145 dinara i 22322 oke kukuruza pomo}i, kako bi pre`iveli zimu 1879/1880.294 Istim naseqenicima je, me|utim, od jeseni 1878. do jeseni 1879. ve} bilo podeqeno oko 250000 oka `ita, koje su oni verovatno iskoristili za ishranu, s obzirom na to da su zasejali male povr{ine zemqe.295 Svakako su i iskustva sa izdr`avawem naseqenika, ste~ena 1878-1879, uticala na sastavqa~e Zakona o naseqavawu da wime prakti~no onemogu}e kolonizaciju qudi sa malo ili nimalo sopstvene imovine. Doga|aji koji su se odigrali na Balkanu tokom ~etiri nemirne godine Isto~ne krize nametnuli su srpskim vlastima, izme|u mnogih drugih, i re{avawe pitawa kolonizacije. Do okon~awa drugog rata sa Turskom, ono se odnosilo prevashodno na naseqavawe qudi, a nakon wega na naseqavawe prostora. U oba perioda i u oba slu~aja, bila su na|ena optimalna re{ewa: bosanski begunci su se uglavnom vratili odakle su do{li i tako je bilo spre~eno zna~ajnije smawewe srpske populacije u wihovim sredinama; s druge strane, pojedine oblasti zadobijenih teritorija su, sprovo|ewem odgovaraju}e kolonizacione politike, povratile, u etni~kom smislu, srpski karakter. Naravno, naseqavawe novih krajeva je imalo tu negativnu posledicu {to AS, MUD-P, 1878, F II R 116. AS, PO, K 64-278; objavqeno u V. Nikoli}-Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877/78. godine, 275, br. 201. 270 M. Jagodi}, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, 151. 271 Isto; Isti, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1 (2000), 53. 272 AS, MUD-P, 1878, F XVI R 122 1/2, Na~elnik bojni~ke stanice ministru unutra{wih dela br. 1850, 24. 4/6. 5. 1878; PO, K 64-266. 273 AS, MUD-P, 1878, DP, br. 3792, 5943. 268 269
136
je vodilo smawewu procenta srpskog stanovni{tva u krajevima Osmanskog carstva iz kojih su kolonisti dolazili. Ipak, neposredni zadatak koji je stajao pred srpskom vladom bila je stabilizacija prilika u novim okruzima i wihovo su{tinsko uklapawe u dr`avni organizam Kne`evine. Teritorije ju`no od Ristovca bile su tada pitawe budu}nosti. Sam proces kolonizacije u periodu 1878-1879. bio je onakav, kakav je u ratnim okolnostima jedino i mogao da bude - slabo organizovan i dobrim delom stihijski. Sve do potpisivawa Berlinskog ugovora, prioriteti srpske vlade su bili daleko od re{avawa problema naseqavawa mnogobrojnih izbeglica ili opustelih muslimanskih imawa, za koja se nije ni pouzdano znalo da li }e ostati u sastavu Srbije. Pa ipak, nastojawe na repatrijaciji bosanskih izbeglica 1877. i zamisao o naseqavawu onih koji su je odbijali me|u vla{kim `ivqem, ukazuju na ideju vodiqu srpskih vlasti u kolonizacionoj politici, koja, ~ini se, mo`e da bude definisana kao zadr`avawe i pro{irewe srpskog nacionalnog prostora. Nakon sklapawa mira 1878, ta politika je dobila svoj logi~an epilog. Neophodno je, u tom kontekstu, skrenuti pa`wu na ulogu koju su imale vojne vlasti, posebno ge-neral Kosta Proti}. On je bio najve}i protivnik postojawa bilo kakve iole brojnije i kompaktnije muslimanske mawine u Srbiji, a prve naredbe o na~inu kolonizacije novih krajeva poticale su od Vrhovne komande na ~ijem se ~elu Proti} nalazio. Temeqniji i organizovaniji rad na kolonizaciji slobodnog zemqi{ta u Srbiji zapo~eo je sa prvim pripremama za dono{ewe odgovaraju}ih zakonskih propisa, a wegovi rezultati su se videli tek po usvajawu Zakona o naseqavawu. Bez obzira na to, naseqavawe je u periodu 1878-1879, iako nedovoqno planski osmi{qeno i sprovo|eno, bilo vrlo intenzivno. ^iwenica da su samo u Topli~kom okrugu do novembra 1879. bile kolonizovane 2522 porodice, tj. bar 12610 osoba,296 to potvr|uje. Pomo} koju je dr`ava pru`ala naseqenicima nije bila ni izbliza onakva, kakvu je predvi|ao tada jo{ uvek va`e}i Zakon o naseqavawu stranaca. Ona se svodila samo na odr`avawe puke egzistencije najsiroma{nijih, jer za ne{to vi{e jednostavno nije bilo R. Q. Pavlovi}, navedeno delo, 62-71. AS, MUD-P, 1878, DP, br. 4735; F I R 106. 276 Isto, DP, br. 4825, 5167, 5378, 5535, 5630, 5632, 5640, 6097, 6346, 6388, 6399, 6432, 7014, 7443, 9706. 277 Do ove brojke smo do{li na osnovu ra~una o podeqenoj nov~anoj pomo}i doseqenicima prema Zakonu o pomo}i oskudnima u hrani od 29. 12. 1879, primewuju}i istu metodologiju kao i pri izra~unavawu broja izbeglica iz Bosne naseqenih u U`i~kom, Vaqevskom, [aba~kom i Podrinskom okrugu (vidi napomenu 104). Januara 1880. je oskudnim doseqenicima u Kru{eva~kom okrugu bilo izdato 2300 dinara, iz ~ega proisti~e da ih je moglo biti 1916 (ako su dobijali 1,2 dinara po glavi) ili 2875 du{a (ako su dobijali po 80 para), AS, MF-E, 1880, F VI R 4. 278 AS, MID-PO, rolna 50, T/1, pov. br. 750, Risti} Kosti Proti}u br. 4320, 28. 10/9. 11. 1878; S/GB, FO 105/3, Gould Solsberiju, br. 228, 19. 11. 1878. (n. k.); br. 229, 21. 11. 1878. (n. k.); br. 234, 24. 11. 1878. (n. k.). 274 275
137
sredstava. Bez obzira na to, kolonistima su par~e zemqe, sigurnost ili i jedno i drugo bili, sami po sebi, dovoqno privla~ni da svoje `ivote nastave negde u novim, odnosno starim okruzima Srbije.
Periodi~no naseqavawe Naseqavawe stranaca-seqaka u Kne`evinu Srbiju bilo je proces koji se odvijao stalno, iz godine u godinu. U dosada{wem izlagawu je bilo re~i samo o upe~atqivim momentima tog procesa, zapravo o, uslovno govore}i, ve}im kolonizacionim poduhvatima koje srpske vlasti jesu ili nisu sprovodile u odre|enim istorijskim okolnostima. Mimo wih, naseqavawe je teklo tiho i imalo je relativno nizak intenzitet. Naseqenici su, kao i u ranije opisanim slu~ajevima, dolazili iz Srbiji susednih oblasti. Me|u wima su bili brojni kolonisti iz Crne Gore. Agrarna prenaseqenost primoravala je Crnogorce na emigraciju iz matice. Jedan od iseqeni~kih pravaca bio je usmeren ka Srbiji, u kojoj su doseqenici naj~e{}e tra`ili ono {to im je nedostajalo u svojoj postojbini par~e plodne zemqe za obradu. Srpske vlasti su se, u na~elu, sve do pro{irewa dr`avne teritorije 1878. godine, rukovodile principom naseqavawa Crnogoraca koji je bio uspostavqen jo{ 50-tih godina, tj. upu}ivale su ih u Krajinski okrug. Obim materijalne pomo}i koju je dr`ava davala kolonistima bio je definisan Uredbom iz 1854. i wenim dopunama, a kasnije Zakonom o naseqavawu stranaca iz 1865. Centar kolonizacije Crnogoraca u Srbiji 60-tih i 70-tih godina XIX veka bilo je Petrovo Selo. U martu 1861. u ovom mestu su `ivele 64 crnogorske porodice, naseqene tokom ranijih {est godina.297 Glad koja se zbog su{e 1861. o~ekivala u Crnoj Gori, nagnala je kneza Nikolu da u septembru te godine zatra`i od kneza Mihajla odobrewe da se nekoliko stotina porodica presele u Srbiju o tro{ku wene vlade. Doti~na molba, me|utim, bila je samo povod za poku{aj izgla|ivawa odnosa izme|u dva srpska vladara, koji su od incidenta sa dolaskom 300 Vasojevi}a jula 1861. u Srbiju bili veoma zategnuti.298 Po svemu sude}i, knez Mihajlo je smatrao da bi kolonizacija ve}eg broja Crnogoraca u tom trenutku bila politi~ki neoportuna, te je stoga, kao kompromisno re{ewe, uputio nov~anu pomo} knezu Nikoli u iznosu od 279
AS, MUD-P, 1879, F XV R 201.
281
M. Jagodi}, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, 53-54.
280
138
282
AS, MUD-P, 1878, DP, br. 7520, 8067.
AS, MF-E, 1878, F I R 46; 1879, F I R 84; F III R 101.
6000 # ces. radi ishrane gla|u pogo|enog stanovni{tva.299 Rat koji je Crna Gora vodila sa Turskom 1862. samo je dodatno pogor{ao materijalno stawe wenih `iteqa, uve}avaju}i ionako postoje}u potrebu za iseqavawem. Emigracija je zapo~ela u rano prole}e 1863.300 Crnogorci su u Srbiju dolazili ili u skupinama od po nekoliko porodica, ili su pojedine porodice dolazile samostalno. U prvom slu~aju se naj~e{}e de{avalo da neki od porodi~nih stare{ina do|u u Beograd, kako bi se kod nadle`nih vlasti raspitali o uslovima naseqavawa, odnosno kako bi dobili neku vrstu potvrde da }e im, kada prevedu porodice u Srbiju, biti date zemqa za obradu i neka vrsta dr`avne pomo}i. U drugom slu~aju, cele porodice su odmah prelazile srpsku granicu i tek potom se obra}ale vlastima, kako bi ih ove uputile na odgovaraju}a mesta radi naseqewa. Op{te je mesto kod gotovo svih crnogorskih doseqenika da su izra`avali `equ za kolonizacijom u planinskim oblastima, naj~e{}e u U`i~kom okrugu ili u okolini Sokola, s obzirom na to da su ih ti predeli najvi{e podse}ali na zavi~aj. Osim toga, Crnogorci su imali izvesnih predrasuda prema ni`im krajevima, smatraju}i da bi se te{ko navikli na tamo{wu klimu i uop{te na uslove `ivota. Vlasti obi~no nisu uzimale u obzir molbe ove vrste i upu}ivale su doseqenike prema svom naho|ewu u odgovaraju}a mesta radi naseqewa. Pri tom treba imati u vidu da na lokacijama koje su Crnogorci zahtevali obi~no nije ni bilo dovoqno raspolo`ive zemqe za kolonizaciju.301 Ve}e skupine crnogorskih porodica pre{le su u Srbiju tokom 1863. i 1864. godine. U oktobru i novembru 1863, kao {to je ve} ranije napomenuto, doselile su se 94 porodice, a u maju 1864. jo{ wih 11. Doseqenici su prelazili srpsku granicu u U`i~kom okrugu, gde su od tamo{weg na~elstva dobijali 1 # ces. po porodici i oku hleba po osobi dnevno na ime putnih tro{kova do Kladova, kako je i bilo propisano Uredbom iz 1854. Po dolasku u Krajinski okrug, vlasti Kqu~kog sreza je trebalo da ih sprovedu do krajweg odredi{ta, tj. Petrovog Sela. Porodice koje su do{le u jesen 1863. nisu, me|utim, zbog zime bile u mogu}nosti da putuju od U`i~kog okruga do Kladova i stoga su se zadr`ale po selima Kru{eva~kog, Smederevskog, Jagodinskog i ]uprijskog okruga, navodno, samo u nameri da do~ekaju prole}e pa da onda nastave put. Po{to ina~e nisu bili previ{e radi da se nastawuju u Krajinskom okrugu, oni su svakako zapravo hteli da se iz navedenih okruga kasnije samoinicijativno prebace u mesta koja su im se ~inila privla~nijim. 283
AS, MUD-P, 1879, DP, br. 3931.
\. \. Pejovi} navodi da je, prema paso{koj kwizi, od sredine marta do sredine decembra 1879, iz Crne Gore u Srbiju pre{lo 1587 qudi; istovremeno, prema podacima austro-ugarskog poslanstva na Cetiwu, od 26. jula do 28. decembra 1879. bilo je izdato 900 paso{a, od kojih 810 za porodice sa ukupno 4366 ~lanova, navedeno delo, 405. 284
139
U Petrovo Selo je u decembru 1863. prispelo svega 12 crnogorskih familija, a u maju 1864. jo{ 21 iz skupine koja se tokom minule jeseni preselila u Srbiju. Ostale porodice su se o~igledno razi{le po zemqi i u izvorima im se stoga gubi svaki trag. U junu 1864. je u crnogorsku koloniju stiglo i onih 11 poro-dica koje su u prole}e te godine do{le u Kne`evinu, tako da je populacija Petrovog Sela bila uve}ana za ukupno 44 familije.302 Doseqeni Crnogorci su bili sme{teni po ku}ama me{tana i bila im je data pomo} u hrani, sakupqenoj iz ko{eva svih op{tina Kqu~kog sreza, od 100 do 150 oka `ita po porodici, kao {to je Uredba iz 1854. nalagala. Ona je, me|utim, bila nedovoqna da bi se podmirile najosnovnije potrebe naseqenika, tako da je Petrovoselska op{tina, u `eqi da pomogne novoprido{lim zemqacima, re{ila da im iz svoje kase pru`i nov~anu pomo} radi nabavke hrane. Ministarstvo finansija je sa svoje strane otvorilo kredit krajinskom na~elstvu, kako bi ono moglo da najugro`enijim porodicama pozajmi od 1 do 3 dukata ces. od kojih bi se izdr`avali. Na ovaj na~in je 14 porodica primilo ukupno 30 dukata ces.303 Kako u samom Petrovom Selu vi{e nije bilo dovoqno zemqe za sve doseqene familije, okru`na vlast je predlagala da se wegov atar pro{iri na ra~un susedne Manastiri~ke op{tine. Ministar finansija, ne `ele}i administrativne promene te vrste, nalo`io je da se Crnogorci nasele u Manastirici umesto u Petrovom Selu. Kolonisti su, me|utim, odbili da idu u to mesto, srez Dobri~ki Prokupa~ki Kosani~ki Jablani~ki svega
op{tinske
lanaca zemqe
7798 3873 5468 4450 21589
dr`avne
2364 5206 5250 23023 35903
broj porodica
pod {umom naseqenih 23281 9379 350 11650 34670
319 1280 212 711 2522
koje bi se jo{ mogle naseliti
309 1446 525 1655 3935
verovatno iz razloga {to su u wemu `iveli Vlasi, insistiraju}i da ostanu me|u svojim zemqacima. Potom je i Kosta Cuki} morao da izmeni svoju raniju naredbu i da dopusti naseqenicima da ostanu u Petrovom Selu. Re{eno je bilo da im se za obradu isparceli{e op{tenarodna zemqa koja se nalazila izme|u Sipske i Manastiri~ke op{tine. Ova odluka, me|utim, bila je doneta tek po~etkom avgusta 1864, te je stoga bilo sasvim izvesno da }e izdr`avawe AS, MF-E, 1879, F X R 15; M. Jagodi}, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, 54-55. U tabeli su navedeni samo sumarni podaci po srezovima, dok sam dokument sadr`i detaqne popise po selima. 286 Dr`avopis Srbije XI, 54-55. U rubrici "ukupan broj porodica" nisu navedeni podaci za Prokupqe, jer nedostaju podaci o broju naseqenih porodica u istoj varo{i. 285
140
naseqenika do slede}e `etve opet pasti na teret op{tine i dr`ave. Prema procenama okru`nog na~elstva, u tu svrhu je bilo neophodno obezbediti bar 20000 oka hrane.304 srez
Dobri~ki Prokupa~ki Kosani~ki Jablani~ki svega
ukupan
1807 1414 806 1331 5358
broj porodica 1879. naseqenih 319 1280 212 711 2522
%
17.6 90.5 26.3 53.4 47.1
Jasno je da naseqenici nisu mogli da dobijenu zemqu obra|uju golim rukama. Prema va`e}im propisima, dr`ava je bila du`na da svakoj porodici obezbedi po 1000 gr. ~ar{ijskih radi kupovine para volova i zemqoradni~kih alata. Nea`urnost i neodgovornost koje je ministar finansija ispoqio prilikom odre|ivawa zemqe za kolonizaciju Crnogoraca, do{le su jo{ vi{e do izra`aja kada je bilo u pitawu izdavawe navedene nov~ane pomo}i. Kosta Cuki} je najpre poku{ao da obezbedi neophodna sredstva iz kase Odbora za pomagawe begunaca iz Turske te, po{to je po logici stvari delovawe tog tela trebalo da spada u nadle`nost Ministarstva unutra{wih dela, da prebaci odgovornost za daqe starawe o naseqenicima na svog kolegu. U tome nije imao uspeha, po{to se u periodu mart-maj 1864, kada su ministri finansija i unutra{wih dela vodili prepisku po tom pitawu, nije uop{te znalo koliko novaca ima u kasi doti~nog Odbora.305 No, bez obzira na nesre|ene odborske ra~une, Ministarstvo unutra{wih dela je kona~no na~elno odbilo da dozvoli da se pomenuti novci koriste za bilo {ta drugo, sem za pomo} onima za koje su i bili sakupqeni.306 Kosta Cuki} je stoga morao da tra`i druge izvore finansirawa kolonizacije Crnogoraca. On je, me|utim, odlu~io da ve`e izdavawe pomo}i naseqenicima za dono{ewe Zakona o naseqavawu stranaca, za ~ije su usvajawe pripreme po~ele, kao {to je ranije pomenuto, tek u septembru 1864. U me|uvremenu je okru`ni na~elnik Krajinskog okruga uporno pisao ministru finansija o te{kom polo`aju u kom su se Crnogorci na{li, no wegovi apeli su ostajali bez ade-kvatnog odgovora. Zaista, rad na davawu pomo}i kolonistima zapo~eo je tek nakon usvajawa Zakona, i to u maju 1865.307 Iz izvora se ne mo`e saznati zbog ~ega, no Crnogorci u toj godini nisu dobili 287
M. Jagodi}, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, 55.
U ta dva okruga bilo je skupa izme|u 102 i 104000 dana orawa, ra~unaju}i i podru~ija pod {umom u Topli~kom okrugu, dok je u "starim" okruzima bilo oko 5400 dana. 289 Mo`e se pretpostaviti, me|utim, da u Pirotskom okrugu nije bilo slobodne zemqe, jer se u izvorima uop{te ne pomiwe bilo kakva kolonizacija na tom podru~iju. 288
141
ni{ta od predvi|enih sredstava. Komisija koja se starala o sprovo|ewu zakona je tokom 1866. re{ila da se naseqenicima naprave po 1 ku}a sa sobom i kujnom, da se svakoj porodici daju po 1 vo i krava ili po 2 vola, po 2 ovce ili koze i po 1 komad zemqoradni~kih alatki. Svega 18 familija u Petrovom Selu je ovu pomo} dobilo 12. februara 1867. Time je i pomenuta Komisija okon~ala svoj okrug dana orawa po porodici rad i svoje posJagodinski 3.3 - 5 tojawe. U 20 izvorima se ona ]uprijski 2 vi{e ne spomi- Krajinski Po`areva~ki 18.7 28 we. Porodice 40 - 50 koje ni{ta nisu Vrawski primile zahte- Topli~ki 14.6 - 23.4 vale su ista sredstva preko sreskih vlasti i prepiska o tome se, po svemu sude}i, vodila tokom naredne dve godine. Na kraju, 10. januara 1870, i pored toga {to naseqenici nisu do tada ni{ta sem zemqe dobili, Ministarstvo finansija je re{ilo da "nije nu`no da im se da dr`avna pomo}."308 Imaju}i u vidu brigu koju je dr`ava pokazala prema naseqenicima, ne bi trebalo da ~udi ~iwenica {to se ve} u septembru 1864. sedam porodica, te godine prispelih u Petrovo Selo, odlu~ilo na iseqavawe. One su nameravale da boqe uslove `ivota potra`e u nekom drugom delu Srbije, no kako su im vlasti kao jedini mogu}i izbor ostavqale povratak u Crnu Goru, wih {est je ipak odustalo od seobe. Okru`ne vlasti su ih istovremeno, krajwe cini~no, optu`ivale za lewost (kao da su imali ~ime da rade) i sklonost ka skitwi, obrazla`u}i tim osobinama wihovu `equ za iseqavawem.309 Kako se ~ekawe na dr`avnu pomo} odu`ilo, 1865. godine je vi{e crnogorskih porodica re{ilo da napusti Petrovo Selo. Zanimqivo je da su se me|u wima nalazile i one familije koje su se jo{ 1855. tu naselile. Crnogorci su tokom ~itave godine zasipali sve instance vlasti, od okru`nog na~elnika do kneza, peticijama, zahtevaju}i da im se odobri preseqewe u neki drugi kraj. Oni sami su preferirali U`i~ki okrug ili okolinu Sokola, ali su bili spremni da Za Krajinski okrug se pouzdano zna da su samo dva dana orawa mogla da budu dodeqena po porodici, jer se radilo o parcelama koje su Bugari napustili, a koje su bile te veli~ine, kao {to je ranije navedeno. 291 Sa~uvana je samo jedna molba pet doseqenika iz Austro-Ugarske, iz ^obanaca kraj Budima, naseqenih u selu Dowoj Plani Sreza prokupa~kog, kojom od vlasti zahtevaju da im se dodeli po 20 plugova zemqe za obradu, s tim da dr`avi daju 1/3 roda. Nije mogu}e, me|utim, zakqu~iti da li im je molba bila usli{ena. AS, MF-E, 1879, F XI R 4. 292 AS, MUD-P, 1878, DP, br. 7636, 8055; 1879, DP, br. 360; MF-E, 1880, F IV R 12; F I R 221, Referat o pomo}i za ishranu i seme u Topli~kom okrugu. 290
142
se zadovoqe i bilo kojim mestom u Krajinskom okrugu, "zdravijim" od Petrovog Sela. U molbama su se `alili na neplodnost zemqi{ta, sku~enost, vla{ko okru`ewe i nedostatak dr`avne pomo}i. Wihovi predstavnici su u vi{e navrata dolazili i u Beograd da bi li~no izlo`ili svoje probleme nadle`nim vlastima. Ministar finansija je, pak, bio neumoqiv, stavqaju}i ih pred izbor: Petrovo Selo ili povratak u Crnu Goru. Cuki} nije nipo{to hteo da im odobri preseqewe u bilo koji drugi kraj zemqe, smatraju}i da }e oni "tumarati kojekuda", prositi i izazivati svakovrsne nevoqe. Na kraju, sredinom novembra 1865, 27 crnogorskih porodica re{ilo je da se vrati u Crnu Goru. Wih 25 je dugovalo susednim op{tinama 15268 oka kukuruza, koji nisu bili u mogu}nosti da vrate. Ministar finansija je stoga bio prinu|en da im oprosti dug, a `ito za popunu doti~nih op{tinskih ko{eva je bilo kupqeno sredstvima buxetom predvi|enim za naseqavawe stranaca. Iako se nije radilo o velikoj svoti, svega 4580 gr. 16 para ~ar{ijskih, ovim postupkom je Zakon o naseqavawu stranaca doveden do potpunog apsurda: novcem namewenim kolonizaciji pokrivani su tro{kovi iseqavawa naseqenika.310 Jedna mawa skupina od pet familija iz ove iseqeni~ke grupe je preko Jagodinskog, gde nije na{la slobodne zemqe za obradu, do{la u Kru{eva~ki okrug, decembra 1865. Navode}i kako tu imaju "bra}u", molili su okru`ne vlasti za dozvolu da se tu i nasele. Kao {to se moglo o~ekivati, molba im nije bila usli{ena, posebno stoga {to su napustili zemqu koju im je dr`ava ve} bila obezbedila u Krajinskom okrugu.311 Da li su odatle ove porodice oti{le u Crnu Goru, ili su nastavile da lutaju Srbijom, ne mo`e se re}i. Isto vredi i za ostale iseqenike iz Petrovog Sela, mada se da pretpostaviti da su se svi oni, bar do prole}a 1866, zadr`ali u Srbiji, s obzirom na to da je putovawe do Crne Gore po zimi pretstavqalo preveliki napor. Kao {to je ve} re~eno, Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865. bio je donet da bi se na osnovu wega finansirala kolonizacija grupe Crnogoraca koji su se doselili 1863. i 1864. godine. Dok su nadle`ne vlasti u tom konkretnom slu~aju odugovla~ile sa wegovim sprovo|ewem dve ili ~etiri godine, one su, sasvim suprotno, pokazale izvesnu revnost kada je isti zakon trebalo primeniti na jednu skupinu doseqenika koja je u Srbiju pre{la 1865. Radilo se o 29 crnogorskih porodica koje su krajem maja te godine do{le u Kne`evinu radi stalnog naseqewa. Stare{ine ovih familija su, kako se to i ina~e de{avalo, obijale kolonizaciju u okolini Kladova, jer im tamo{wa klima nije odgovarala. Crnogorci su od vlasti zahtevali da budu naseqeni na planini Ozren u Aleksina~kom okrugu, gde je, po wima, bilo dovoqno op{tenarodne zemqe. Ministarstvo finansija im je iza{lo u susret i ispitalo mogu}nosti naseqavawa AS, MF-E, 1879, F XI R 15. AS, MF-E, 1880, F VI R 4. 295 AS, MF-E, 1880, F I R 221, Referat o pomo}i za ishranu i seme u Topli~kom okrugu 293 294
143
na doti~noj lokaciji, ali se ispostavilo da je ta zemqa bila izdata pod zakup nekim privatnim licima. Po{to je Petrovo Selo bilo ve} prili~no popu-weno, Cuki} je naredio Krajinskom na~elstvu da na|e neko drugo mesto u svom okrugu na kome bi mogla da se osnuje nova kolonija. Ubrzo je bilo re{eno da se Crnogorci nasele na Miro~-planini i to na lokaciji na kojoj je docnije bila obrazovana bugarska naseobina Miro~evo. Da se proces kolonizacije ne bi otezao, Cuki} je nalo`io okru`nim vlastima da odmah anga`uju majstore za izgradwu ku}a Crnogorcima i da sastave predra~un svih ostalih tro{kova naseqavawa. Doseqenici su do sredine jula boravili u U`icu, ~ekaju}i da budu upu}eni na odgovaraju}e mesto gde bi se nastanili i nadaju}i se pri tom, da ih ne}e poslati u Krajinski okrug. Tada su, me|utim, izgubili strpqewe i napustili Srbiju: neki su pre{li u Bosnu, a neki su se vratili u Crnu Goru. Svega nekoliko dana po{to su Crnogorci oti{li iz U`ica, tamo{wem na~elstvu je stigla naredba da im saop{ti da im je za naseqewe odre|en Miro~, te da mogu da krenu na put. Na taj na~in su planovi za formirawe nove kolonije u Krajinskom okrugu, i to u celosti prema odredbama Zakona o naseqavawu, ostali za nekoliko godina mrtvo slovo na papiru. Odgovornost za to snosili su u ovom slu~aju iskqu~ivo doseqenici.312 Bez obzira na to {to se iz wega 1865. godine iselilo 27 porodica, Petrovo Selo je bilo dobro naseqeno i u wemu vi{e nije bilo ~iste slobodne zemqe za obradu. Iz tog razloga je tamo nakon 1864. bilo naseqeno jo{ relativno malo Crnogoraca. U prole}e 1869. je tu do{la jedna familija, koja je prethodno boravila neko vreme u Kru{evcu, i ~ini se da je do po~etka 1870. od dr`ave dobila svu pomo} propisanu zakonom.313 Tri godine docnije, aprila 1872, 10 crnogorskih porodica obratilo se nadle`nim vlastima u Beogradu molbom za naseqewe u Petrovom Selu. Vlada je smatrala da joj "prizrewa politi~ka i ~ove~nosti" nala`u da iza|e u susret Crnogorcima. Odmah im je bila izdata nov~ana pomo} za izdr`avawe i put do Krajinskog okruga, a po dolasku u Petrovo Selo su dobili i neka dodatna sredstva. Ministarstvo finansija je izradilo predra~un svih to{kova kolonizacije predvi|enih zakonom i poslalo shodne naredbe okru`nim vlastima. Videlo se da je vladi zaista stalo da se ta kolonizacija uspe{no sprovede. Onda je, me|utim, Krajinsko na~elstvo utvrdilo da su od tih porodica wih 3 ve} bile naseqene u Petrovom Selu, pa se iselile 1865, a da su jo{ 2 du`e vremena provele lutaju}i Srbijom i nadni~e}i od sela do sela. Revoltiran ovim saznawem, ministar finansija je re{io da im uskrati svaku pomo}, a ministar unutra{wih dela je ~ak predlagao da se "dobro izbiju" i proteraju u Crnu Goru. No, kako su im parcele ve} bile podeqene, a wihovi zemqaci su pretili bunom i `albom crnogorskom knezu, naseqenici su ostavqeni u Petrovom Selu, ali bez dodatne pomo}i. U ovom slu~aju je va`no naglasiti da je wima na u`ivawe bila data zemqa pod
144
296
Ako se ra~una 5 du{a u porodici.
{umom, koju su morali da kr~e.314 To je bio dobar pokazateq naseqenosti crnogorske kolonije, u kojoj, nakon naseqavawa tih 10 porodica, vi{e nije bilo mesta za nove doseqenike. Petrovo Selo je bilo "prepuno naseqenika", a ni bilo gde drugde u Krajinskom okrugu, osim u Miro~evu, nije vi{e bilo slobodne zemqe za kolonizaciju.315 Zaista, u izvorima nije zabele`en nijedan slu~aj doseqavawa porodica u Petrovo Selo nakon 1872. godine. Crnogorci su se, osim u Krajinskom, naseqavali i u drugim okruzima Srbije. Dr`ava je, me|utim, samo sa kolonistima u Petrovom Selu postupala shodno Uredbi iz 1854, odnosno Zakonu iz 1865. Drugim re~ima, samo su oni od dr`ave dobijali pomo} predvi|enu tim aktima, dok su Crnogorci naseqeni na drugim mestima dobijali iskqu~ivo op{tinske utrine na u`ivawe, ~ini se na osnovu [umske uredbe, a u nekim slu~ajevima ni wih. Iz toga se jasno video interes dr`ave da kolonizaciju Crnogoraca usmeri ka Krajinskom okrugu. Najvi{e crnogorskih porodica, van Petrovog Sela, naseqavalo se u Kru{eva~kom okrugu. U periodu 1864-1874. godine, tamo je do{lo vi{e od 80 familija. Ve}ina wih je po prelasku srpske granice bila upu}ena u Krajinski okrug, no Crnogorci su samoinicijativno prekidali svoje putovawe tamo gde su im se "mesto i voda" dopadali, ne `ele}i nipo{to da idu daqe. Vlasti su im onda obezbe|ivale op{tinske utrine, no deo porodica je ostajao bez zemqe iz razloga {to nisu htele da `ive po selima gde je we bilo, ve} su insistirale da ostanu u Kru{evcu, a u wegovom ataru nije bilo dovoqno slobodne zemqe za naseqenike. Vrlo je verovatno da su se neke od onih familija koje su 1863. pre{le u Srbiju, a nisu oti{le u Petrovo Selo, naselile upravo na taj na~in u Kru{eva~kom okrugu.316 De{avalo se da su pojedine od crnogorskih porodica bile vrlo brojne. Tako se 1873. godine okru`nom na~elstvu prijavila zadruga Pavi}evi}a od ~ak 20 ku}a sa 105 ~lanova, insistiraju}i da bude naseqena skupa. Nigde u Kru{eva~kom okrugu nije bilo dovoqno zemqe na jednom mestu za tako brojnu familiju, a weni ~lanovi su odbili predlog na~el-stva da se razdvoje u tri op{tine. Ministarstvo finansija je, s druge strane, odbilo da dozvoli kolonizaciju Pavi}evi}a u Miro~evu, smatraju}i da se ne bi uklopili u bugarsku koloniju, a u Petrovom Selu tada vi{e nije bilo mesta za nove naseqenike. Tako je ova brojna zadruga, {to zbog sopstvene tvrdoglavosti, {to zbog sku~enog zemqi{nog fonda, ostala u Kru{evcu da `ivi od nadnice i milostiwe tamo{wih `iteqa. Iz navedenog AS, DS, 1861, br. 471, Ministar finansija Savetu, br. 601, 24. 3/5. 4. 1861; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 229. 298 O aferi sa Vasojevi}ima videti R. Jovanovi}, Politi~ki odnosi Crne Gore i Srbije 1860-1878, Cetiwe 1977, 54-63, gde se nalazi popisana sva literatura o tom doga|aju. 299 Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku, 192, br. 240; 193, br. 242; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 230; R. Jovanovi}, navedeno delo, 63. 300 \. \. Pejovi}, navedeno delo, 232. 297
145
primera se mo`e izvu}i zakqu~ak da su sredinom sedamdesetih godina u Kru{eva~kom okrugu povr{ine pogodne za kolonizaciju bile dobrim delom iscrpqene.317 Do kraja osme decenije XIX veka bio je zabele`en jo{ samo jedan slu~aj kolonizacije Crnogoraca u tom okrugu. Godine 1875. dve porodice su bile naseqene u selu Srndaqu Kru{eva~kog sreza. Wima je bilo dato 10, odnosno 4 dana orawa op{tinske utrine na u`ivawe, srazmerno broju ~lanova.318 Crnogorski doseqenici su se, pored Krajinskog i Kru{eva~kog, iako u znatno mawem broju, naseqavali i u Podrinskom okrugu. Oni su i u ovom slu~aju "skretali" sa puta za Kladovo i zadr`avali se, mimo voqe vlasti, na lokacijama koje su smatrali odgovaraju}im. Najpre su u prole}e 1864. godine dve porodice, upu}ene u Petrovo Selo, do{le u selo Lowine Azbukova~kog sreza, navodno samo da posete svoje ro|ake koji su se tu naselili pre dve-tri decenije. Onda su im oni ustupili ne{to svoje zemqe da je zaseju i tako im dali dobar argument da zamole vlasti da im dopuste da za stalno ostanu u tom mestu. Iako nevoqno, ministar unutra{wih dela im je iza{ao u susret, narediv{i na~elstvu da ih ne goni da produ`e put do Krajinskog okruga. Ni od dr`ave, ni od op{tine nisu dobili nikakvu pomo}.319 U isto selo su godinu dana docnije do{le jo{ ~etiri porodice. One su, tako|e putuju}i ka Kladovu, prvo potra`ile zgodno mesto za naseqavawe u Vaqevskom okrugu, no tamo{we vlasti su im strogo naredile da idu u Petrovo Selo. Crnogorci su zatim do{li kod svojih ro|aka u Lowine i, kao i wihovi prethodnici, molili okru`no na~elstvo i ministre finansija i unutra{wih dela da im dopuste da tu ostanu. Svojom uporno{}u su uspeli u tom naumu, ali ni wima nije bila data nikakva dr`avna pomo}.320 Veoma retko se de{avalo da Crnogorci do|u u Srbiju da bi kupili zemqu za naseqavawe. Izvori bele`e samo dva takva slu~aja: 1866. godine su tri porodice kupile imawe u selu Zaboj{tica U`i~kog okruga, a 1868. su tako|e tri porodice kupile zemqu u selu ^itluku Kru{eva~kog okruga. Zanimqivo je da su lokalne vlasti oba okruga odbijale da odobre Crnogorcima da se nasele u tim mestima, upu}uju}i ih, kao i siroma{ne doseqenike kojima je trebala dr`avna pomo}, u Petrovo Selo. Stoga su doti~ne porodice bile prinu|ene da zahtevaju posebne dozvole ministara unutra{wih dela i finansija za naseqavawe u `eqe-nim selima. Kako ti Crnogorci nisu spadali u red onih koje je dr`ava, shodno svojim potrebama, kolonizovala, centralne vlasti su im izlazile u susret i dopu{tale da se nastane gde ho}e.321 Osim naseqavawa, Crnogorci su u Srbiju dolazili i radi "prehrane". Migracije ove vrste de{avale su se u vreme izrazito nerodnih godina u Crnoj Gori, kada su pojedinci ili ~itave familije prelazili u Srbiju tokom jeseni,
146
301 302
AS, MF-E, 1863, F I R 118; F IV R 11; F IV R 29; F IV R 68; F IV R 202. AS, MF-E, 1865, F VII R 35; MUD-P, 1864, F IX R 201.
kako bi nadni~ewem zaradili dovoqno sredstava da pre`ive zimu. Takve su bile 1867, 1873. i 1879. godina. Srpske vlasti su doseqenike primale i upu}ivale u razli~ite okruge u kojima je bilo izgleda da }e na}i dovoqno posla. Crnogorci koji su sa porodicama na ovaj na~in dolazili u Srbiju izjavqivali su pri samom prelasku granice da bi rado u Kne`evini i ostali, ako bi na{li odgovaraju}e zanimawe. Nijednom od wih nije, zbog tih namera, bio zabrawen ulaz u zemqu, niti je bilo ko bio poslat u Petrovo Selo radi naseqavawa. Vrlo je verovatno da je bar deo ovih doseqenika zaista i ostao trajno u Srbiji, iako za to nema izri~ite potvrde u izvorima. Od dr`ave niko od wih nije dobijao pomo}.322 *** Osim Crnogoraca, u Srbiju su, da bi se u woj naselili, periodi~no dolazili i seqaci iz Austrije (Austro-Ugarske) i Osmanskog carstva. Prvi su se na seobu odlu~ivali iz ekonomskih razloga, dok su drugi bili, kao i u ve} opisanim migracionim pokretima, begunci, koji su u Kne`evini tra`ili, pre svega, bezbednost. Nakon kolonizacije Bana}ana krajem 50-tih godina XIX veka, srpske vlasti sve do 1880. godine323 nisu sprovodile obimnije naseqavawe zemqoradni~kog stanovni{tva iz Austro-Ugarske. Interesovawe seqaka iz susedne monarhije za preseqewe u Srbiju je, pak, postojalo, {to se najboqe videlo nakon usvajawa Zakona o naseqavawu stranaca 1865. Tokom ~itavog perioda 1861-1878, bila su zabele`ena samo dva slu~aja kolonizacije ve}ih skupina porodica iz Banata, dok pojedina~nih naseqavawa ili nije bilo, ili o wima nije ostalo traga u izvorima. U jesen 1863. godine, 12 porodica324 iz Banata, koje su se godinu ili dve ranije doselile u Srbiju, bile su upu}ene iz Po`arevca, gde su boravile od prelaska granice, u ]upriju radi naseqavawa. Mesto je o~igledno bilo izabrano u skladu sa ranijom kolonizacionom politikom vezanom za Bana}ane. Iako su kolonistima bili obe}ani placevi za ku}e, po pet dana zemqe za obradu i izvesne poreske olak{ice, oni ni{ta od svega toga nisu dobili sve do aprila 1866. U me|uvremenu su bili prisiqeni da se vi{e puta obra}aju Ministarstvu finansija i knezu, mole}i da im se obezbede neophodni uslovi za `ivot i rad. Istovremeno su se izdr`avali nadnicom i stanovali u iznajmqenom sme{taju. ^ini se da lokalna vlast u ]upriji, op{tinska i okru`na, nije blagonaklono gledala na nove naseAS, MF-E, 1866, F VI R 186. AS, MF-E, 1865, F VII R 35; MUD-P, 1864, F IX R 201. 305 Tek je 1866. godine bilo utvr|eno s kolikim sredstvima je Odbor jo{ raspolagao. 303 304
147
qenike iz Banata i nije bila voqna da izdvaja vi{e zemqe iz }uprijskog atara za wih. Ipak, upornost ovih 12 porodica se na kraju isplatila, tako da im je zemqa nakon dve i po godine bila data, i to verovatno posle intervencije samog kneza. Ne mo`e se kazati na osnovu sa~uvanih izvora kolike su povr{ine dobili, no sigurno je da im osim zemqe nije bila dodeqena nikakva druga materijalna pomo}. Na osnovu te ~iwenice se da zakqu~iti da nisu bili kolonizovani na osnovu Zakona o naseqavawu stranaca, ve}, verovatno, na osnovu [umske uredbe. Mawe sre}e od ovih familija imale su doseqeni~ke porodice - wih 31 - iz Austrije i Turske, koje su u prole}e 1864. tako|e molile zemqu za naseqavawe u ]uprijskom okrugu. One su, me|utim, odustale od svojih zahteva ve} nakon prvog odbijawa molbe, tako da je wihova daqa sudbina ostala nepoznata. Sli~no wima ponelo se jo{ 8 porodica iz Banata koje su jo{ 1859. do{le u ]upriju. One su se tek 1867. `alile Ministarstvu finansija da im ]uprijska op{tina nije dala zemqu i da stoga moraju da se izdr`avaju nadnicom. Kako su okru`ne vlasti, sasvim o~ekivano, tvrdile da u }uprijskom ataru nema zemqe, a doseqenici nisu ponavqali svoju molbu, ostali su nenaseqeni.325 Drugi slu~aj naseqavawa seqaka iz Banata je bio posebno indikativan za kolonizacionu politiku srpskih vlasti u pogledu nacionalnosti doseqenika. Naime, radilo se o tome da je 40 porodica 1874. godine pre{lo u Srbiju, privremeno se nastaniv{i u selu Skobaqu Smederevskog okruga. Ovi doseqenici su tokom 1875. najpre molili da im se dodeli op{tinska utrina na u`ivawe u tom mestu, no kako je nije bilo dovoqno, predlo`ili su da im ista bude data u selu Voluji Po`areva~kog okruga. Tamo je zaista bilo zemqe, ali samo za 30 porodica, od kojih bi svaka mogla da dobije po dva dana orawa. Kona~nu re~ o ovoj molbi je trebalo da ka`e ministar finansija i wemu je neko od ~inovnika Ministarstva, verovatno na~elnik Ekonomnog odqewa, sastavio referat o doti~nom slu~aju, koji sadr`i veoma zanimqivu preporuku za wegovo re{avawe. Ovde je prenosimo u celosti: "Ako Vlasi `ive u Voluji i ako su molioci bilo Srbi, bilo Vlasi, netreba im tamo davati zemqe, jer }e se i oni za kratko vreme povla{iti, ili broj vlaa uve}ati; a ako u Voluji `ive ~isti Srbi bez ikakve primese vlaa, a molioci budu tako|e ovejani Srbi, onda ih treba tamo koliko je mogu}e vi{e naseliti; no u slu~aju ako su molioci vlasi, onda od molioca tako|e ne treba vi{e od jedne do dve porodice tamo naseqavati, a od ostalih porodica molio~evih, tako|e jednu do dve najvi{e, razdeliti po drugim op{tinama, gde ~isti Srbi `ive."326 Na `alost, nije sa~uvan nijedan podatak koji bi ukazao na nacionalnost doseqenika, niti na re{ewe ovog AS, MF-E, 1866, F VI R 186. AS, MF-E, 1865, F VII R 35. 308 AS, MF-E, DP, 1866, br. 191, 289, 738, 889, 1786; DP, 1867, br. 289; DP, 1869, br. 1687, 2118, 3394, 4331. 309 AS, MF-E, 1865, F VII R 35. 306 307
148
slu~aja. No bez obzira na to, namere vlasti bile su jasne: smawewe koncentracije vla{ke i pove}awe koncentracije srpske populacije u Po`areva~kom okrugu. Ovde je do izra`aja do{ao i strah od povla{ivawa Srba, koji je, ako se imaju u vidu ranije navedeni podaci o kretawu broja vla{kog stanovni{tva u odnosu na srpsko, bio krajwe neosnovan, mada razumqiv. Da ovakvo rezonovawe nije bilo samo osobeno za slu`benika koji je napisao citiranu preporuku, ve} da je predstavqalo op{ti pravac srpske kolonizacione politike, svedo~i jo{ jedan slu~aj vla{kih doseqenika, no ovog puta iz Rumunije. Krajem 1872. godine, 12 porodica je prebeglo iz susedne Kne`evine u Srbiju zbog te{kog polo`aja u kom su se nalazili kod bojara i nastanilo se u selu Vojugi i jo{ nekima Sreza kqu~kog, okruga Krajinskog. Srpske vlasti su odbile rumunski zahtev da ih kao begunce izru~e, obzirom na to da se nije radilo o zlo~incima. Ministar unutra{wih dela je, pak, izri~ito naredio da budu naseqeni negde u unutra{wosti, kako ne bi remetili pograni~ne propise i "da bi se izbeglo umno`avawe vla{kog elementa u ovom kraju." Wih je trebalo rasporediti po najbli`im okruzima u kojima Vlasi nisu `iveli. Me|utim, po{to su doseqenici u Vojugi ve} kupili zemqu i oku}ili se, a zima 1873/74. nije bila vreme pogodno za seobu, izvr{ewe navedene naredbe je moralo da bude odlo`eno do prole}a. Tada se, pak, ispostavilo da ti qudi nisu imali novaca za put do Smederevskog ili Jagodinskog okruga najbli`ih bez vla{kog `ivqa - tako da bi tro{kove preseqewa morala da snosi dr`ava. Stoga je ministar unutra{wih dela, na predlog krajinskog na~elstva, odlu~io da se ove porodice ostave u Vojugi, no da se ubudu}e svaka vla{ka porodica odmah {aqe u unutra{wost, ili vra}a u Rumuniju.327 Na ovom mestu podse}amo i na ranije pomenutu ~iwenicu da je Miro~evo, izme|u ostalog, i bilo osnovano da bi se smawila vla{ka koncentracija u Kqu~kom srezu, te da vlasti nipo{to nisu dozvoqavale naseqavawe Vlaha - srpskih dr`avqana u bugarskoj koloniji. Vrhunac ovakve kolonizacione politike bila je ideja srpske vlade iz 1877. da begunce iz Turske naseqava me|u vla{kom mawinom. [to se ti~e ostalih seqaka iz Habsbur{ke monarhije koji su u Srbiju dolazili kako bi se u woj naselili, molbe im iz razli~itih uzroka nisu bile usvajane. Ukupno 12 porodica doseqenika nije moglo 1861. godine da dobije zemqu na u`ivawe iz razloga {to nisu imali uredne otpuste iz austrijskog dr`avqanstva.328 Tri godine docnije, 14 porodica nije bilo kolonizovano po{to su insistirale da budu skupa naseqene, a za tako ne{to nije bilo adekvatnog prostora.329 Zanimqiv je slu~aj 12 porodica iz Sent-Andreje i 9 iz Kalaza, koje su u novembru 1865. pre{le u Srbiju iz Austrije. One su se prijavile sa molbom za naseqewe Kosti Cuki}u, koji im je obe}ao da }e im se zahtev uva`iti, 310 311
AS, MF-E, 1865, F II R 210; 1866, F I R 67; MUD-P, 1865, F XVI R 180. AS, MF-E, 1865, F VI R 73.
149
no tek po~etkom 1866. Stare{ine doti~nih familija nisu, me|utim, do{le na razgovor u Ministarstvo finansija u februaru 1866, kada im je bio zakazan sastanak, jer su u Po`arevcu bili uzeli da obra|uju zemqu napola, te zbog tog posla nisu bili u mogu}nosti da stignu u Beograd. Kasnije im se molba nije mogla da ispuni, iz razloga {to su te porodice ostavile Po`arevac i oti{le nekud bez traga, tako da vlasti nisu znale gde se nalaze.330 Naravno, da je ministru finansija zaista bilo stalo da ih kolonizuje, mogao je svakako da ih locira, no to o~igledno nije bio slu~aj. Doseqenici iz Turske prelazili su u Srbiju ili pojedina~no, ili u mawim skupinama od po nekoliko porodica. Za sve wih je karakteristi~no da su zemqu dobijali iskqu~ivo na osnovu [umske uredbe, ako su je uop{te dobijali; bilo kakvu drugu dr`avnu pomo} nisu primali. Iz Bosne je krajem 1863. i po~etkom 1864. godine u Srbiju do{lo na ovaj na~in vi{e porodica begunaca. U~estalost imigracije bila je ne{to intenzivnija u januaru 1864, kada je za samo deset dana preko zale|ene Drine u Podrinski okrug pre{la 51 osoba. Prema postoje}im propisima, doseqenici su bili upu}ivani u razli~ite op{tine u unutra{wosti, kako bi tamo dobili zemqu za naseqewe.331 Izme|u iseqeni~kog vala bosanskih Srba 1865. i ustanka 1875, ostao je zabele`en samo jo{ jedan slu~aj naseqavawa stanovnika iz najzapadnije osmanske provincije u Srbiji. U [aba~ki okrug je u tom ciqu u prole}e 1871. pre{lo 14 porodica, no iz izvora se ne vidi da li su u wemu ostale ili ne. Za wih je zanimqivo da su se kolektivno iselile iz sela Ruince i da su odbile ponudu austro-ugarskih vlasti da ih nasele negde u Vojnoj granici.332 Poja~ano prebegavawe srpskog stanovni{tva iz Ni{kog sanxaka u Kru{eva~ki okrug javilo se po~etkom 1868, kada je do kraja aprila granicu pre{lo 236 du{a. Sve su to bile velike porodice od 8 do 15 ~lanova, koje su spas od zloupotreba turskih vlasti, visokih da`bina i nasiqa ^erkeza tra`ile u Srbiji. U Kru{eva~kom okrugu nije bilo dovoqno zemqe koja bi im se mogla dati. Indikativno je da su na~elstva svih ostalih okruga, na pitawe na~elnika Kru{eva~kog okruga, odgovarala kako se kod wih ne mo`e da naseli nijedna od ovih familija, jer nema zemqe, a ni neophodnih sredstava da im se pomogne. O~igledno je da su lokalne vlasti svuda nastojale da izbegnu siroma{ne begunce, ~ije bi izdr`avawe, bar za neko vreme, nu`no moralo da padne na teret op{tina u kojima bi se naselili. No ako se takav stav mogao od wih i da o~ekuje, re{ewe ministra unutra{wih dela po kome su doseqenici du`ni da se sami "pobrinu o mestu svoga nastawewa i o na~inu izdr`avawa" svakako ~udi, s obzirom na to da je bez presedana kada su bili u pitawu begunci iz Turske.333 Sva ostala zabele`ena doseqavawa, izuzev ranije u tekstu pomenutih, iz osmanskih sanxaka ju`no od srpske granice bila su
150
312
AS, MF-E, 1865, F III R 61; F IV R 25; MUD-P, 1865, F VI R 177.
iskqu~ivo pojedina~na i bilo ih je svega ~etiri: po jedna porodica je prebegla 1863, 1867, 1869 i 1874. Sve su bile naseqene po op{tinama ]uprijskog, ^a~anskog, Kragujeva~kog i Kru{eva~kog okruga. Ovde vredi ista}i kako je Despot Joksimovi}, koji je iz Pe}ke nahije sa porodicom do{ao u Kragujevac 1867, zahtevao da bude naseqen po Zakonu o naseqavawu stranaca, {to se ina~e retko de{avalo, jer begunci obi~no nisu bili upoznati s odgovaraju}im zakonodavstvom. Wemu je molba ipak bila odbijena, i to sasvim u skladu s istim zakonom, jer su se wegove odredbe odnosile na ko-lonizaciju ve}eg broja porodica, a ne na pojedina~ne slu~ajeve.334 *** Naseqavawe seqaka, stranih dr`avqana, u Kne`evini Srbiji u periodu 1861-1878. nije bilo ve}eg obima, bar ne ako bi se poredilo sa kolonizacionim procesima koji su se paralelno odvijali u susednim provincijama Osmanskog carstva. Uzrok tome bio je u nedostatku odgovaraju}e raspolo`ive zemqe i neophodnih materijalnih sredstava. Naseqavawe dela novih krajeva nakon rata 1877/78, s druge strane, jeste bilo zna~ajnih razmera, i to kako po broju kolonista, tako i po povr{ini teritorije na kojoj je sprovo|eno. Zajedni~ki imeniteq kolonizacije begunaca 1861, nenaseqavawa Srba iz Bosne 1865, osnivawa Miro~eva, naseqavawa Crnogoraca u Petrovom Selu, re{avawa izbegli~kog pitawa 1877-1878. i, kona~no, kolonizacije Topli~kog i Vrawskog okruga, bio je dr`avni razlog. Ekonomski faktor je u svim navedenim slu~ajevima, osim posledweg, bio potpuno u drugom planu, ili uop{te nije postojao. Nesprovo|ewe kolonizacije zainteresovanih seqaka iz ^e{ke i drugih krajeva Austrije (Austro-Ugarske), koji bi svakako mogli da doprinesu unapre|ewu poqoprivrede slu`e}i kao uzor srpskim seqacima, verovatno predstavqa najboqi primer zanemarivawa ekonomskih koristi335 naseqavawa. Vlasti Kne`evine Srbije su u svim opisanim kolonizacionim procesima igrale pasivnu ulogu. One nikada i ni na koji na~in nisu pozivale seqake iz inostranstva da do|u i nasele se u Srbiji; naprotiv, ti doseqenici su sami dolazili, a vlasti su ih potom naseqavale, u skladu sa sopstvenim potrebama i objekti-vnim mogu}nostima. U tome je na~elna sli~nost izme|u kolonizaAS, MF-E, 1869, DP, br. 1166, 1503, 2836, 4331. AS, MF-E, 1872, F XII R 9; MUD-P, 1872, F X R 65. 315 AS, MF-E, 1874, F II R 10, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru finansija br. 2125, 26. 2/10. 3. 1874. 313 314
151
cionih procesa u Turskoj i Srbiji. Uo~qiva je zna~ajna razlika izme|u zakonskih odredaba o naseqavawu i wihovog primewivawa u praksi. Odbijawe ministra finansija da postupa po dopuni Uredbe iz 1861. i izradi shodan plan naseqavawa izbeglica, ili selektivna primena Zakona o naseqavawu stranaca iz 1865. (pravo je pitawe zbog ~ega on nije bio nazvan "Zakon o naseqavawu Crnogoraca u Petrovom Selu"?) samo su najkrupniji primeri tih neslagawa. No, ~ak i onda kada su vlasti zaista postupale shodno propisima, to su ~inile nea`urno, gotovo bezvoqno. U Srbiji su u datom periodu bili naseqavani prete`no Srbi. Odstupawa su u tom smislu bila minimalna i odnosila su se na nekoliko vla{kih porodica iz Banata i na Bugare u Miro~evu. U ovom posledwem slu~aju je ~ak vrlo diskutabilno da li je taj termin u sebi nosio nacionalno ili samo geografsko obele`ije. Kada je re~ o naseqenicima iz Vidinskog sanxaka 1861. godine, tu ne mo`e biti govora ni o kakvom nacionalnom odre|ewu, s obzirom na to da su tada izrazi "bugarski", kao i "bosanski begunci", imali strogo geografsku konotaciju; u prilog tome govori i ~iwenica da je kao sinonim za oba ova termina u izvorima kori{}ena sintagma "hristijani iz Turske". Identitet naseqenika je, dakle, tada jo{ uvek bio samo verski. U svakom slu~aju, jedan od osnovnih ciqeva kolonizacione politike vlasti Kne`evine Srbije uop{te, bilo je uve}awe koncentracije srpskog `ivqa, odnosno versko-nacionalna homogenizacija stanovni{tva dr`ave. Imaju}i to u vidu, zaista bi bilo te{ko zamisliti osnivawe Mihailovca ~etrdeset godina docnije. Nepostojawe odgovaraju}ih statistika i nemogu}nost da se iz raspolo`ivih izvora saznaju koliko-toliko precizni podaci o broju naseqenih seqaka stranih dr`avqana, u potpunosti obesmi{qavaju svaki poku{aj da se iole ozbiqnije utvrdi udeo ove vrste prira{taja kako u mehani~kom, tako i u prira{taju stanovni{tva Srbije uop{te. Jedino {to se o tome mo`e sa sigurno{}u kazati jeste da, relativno posmatrano, broj naseqenika nije bio veliki sve do 1878, te da stoga i ne mo`e da predstavqa neki bitniji ~inilac u ukupnom uve}awu populacije.
Naseqenici U Kru{eva~kom okrugu se zadr`ala 31 porodica od onih koje su u jesen 1863. pre{le u Srbiju, kako bi tu prezimile. Iz izvora se ne mo`e saznati da li je neka od wih kasnije do{la u Petrovo Selo, ili ne. AS, 1864, F IX R 201, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 7768, 3/15. 12. 1864. 317 AS, MF-E, 1874, F II R 10. 318 AS, MF-E, 1875, F VIII R 51. 316
152
Najve}i broj seqaka-stranih dr`avqana koji su se tokom 60-tih i 70tih godina XIX veka naseqavali u Kne`evini Srbiji mo`e se svrstati u dve kategorije. To su begunci iz Turske i Crnogorci. Oni se me|usobno razlikuju po poreklu, tj. dr`avama iz kojih su dolazili, razlozima iseqavawa iz matice i na~inu kolonizacije u Srbiji. Osim toga, obe ove grupe karakteri{e osoben proces prilago|avawa novoj sredini. Ostali naseqenici su u ovom periodu bili toliko malobrojni da se o wima ne mo`e govoriti kao o posebnoj kategoriji, niti se na osnovu tih nekoliko slu~ajeva mogu izvla~iti bilo kakvi op{tiji zakqu~ci. Izu~avawe procesa prilago|avawa kolonista vezano je s izvesnim pote{ko}ama. Naime, administrativna akta koja sadr`e bilo kakve podatke o `ivotu naseqenika veoma su retka i sastoje se naj~e{}e iz razli~itih `albi i molbi do{qaka, kao i odgovora na wih. Takva struktura gra|e nala`e oprez iz prostog razloga {to se u dokumentima pomiwu prakti~no samo oni kolonisti koji ne~im nisu bili zadovoqni; ostalima se trag u izvorima gubi nakon samog naseqavawa. Ne{to je druga~ija situacija kada je u pitawu Petrovo Selo, s obzirom na to da je crnogorska kolonija bila predmet kontinuiranog interesovawa vlasti, no i tu preovla|uju "negativna" akta. Upravo iz tih razloga slika koju o `ivotu kolonista pru`aju izvori ne mora uvek da odgovara pravom stawu stvari. S druge strane, hronolo{ki okvir rada name}e jo{ jedno ograni~ewe u izu~avawu ovog aspekta kolonizacije. Naime, da bi se proces adaptacije vaqano sagledao, neophodno bi bilo pratiti bar dve generacije naseqeni~kih porodica. Kako to u ovom slu~aju nije izvodqivo, onda se mo`e govoriti iskqu~ivo o po~etnoj fazi adaptacije, a nikako o celokupnom procesu. *** Konkretni uzroci iseqavawa stanovni{tva iz Srbiji susednih provincija Osmanskog carstva ranije su u tekstu ve} bili opisani, tako da je ovde dovoqno samo ista}i da se oni mogu podvesti pod dva osnovna faktora: bezbednost, tj. nedostatak iste, i lo{ materijalni polo`aj. U ve}ini slu~ajeva je wihova kombinacija podsticala qude na seobe, no ne uvek. Primetno je da su izbeglice iz Vidinskog sanxaka i 1861. i 1872. godine dolazile u Srbiju, pre svega, sklawaju}i se od turskih nasiqa. Te porodice su u Srbiji tra`ile sigAS, MUD-P, 1864, F VIII R 33. AS, MF-E, 1866, F II R 40; MUD-P, 1866, F II R 33; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 235. 321 AS, MUD-P, 1868, F IX R 15; 1869, F IV R 124. 319 320
153
urnost, a ne materijalni boqitak. Podse}amo da su one sa sobom uglavnom nosile pokretnu imovinu i vodile dosta stoke, a da su neke od wih ~ak mogle da se okarakteri{u i kao bogate. Za razliku od wih, begunci iz Bosne i Ni{kog sanxaka su u Srbiju dolazili ve}inom bez i~ega. Izbeglice iz Turske su u Srbiju dolazile naj~e{}e ~vrsto odlu~iv{i da se natrag "`ivi ne}e vra}ati."336 Nova sredina, me|utim, ~esto nije odgovarala wihovim o~ekivawima. Nedovoqna materijalna pomo} dr`ave, wihovo sopstveno siroma{tvo, a ~esto i jedno i drugo, nagonili su ove qude da se nakon izvesnog vremena provedenog u Srbiji odlu~uju za povratak u Tursku i to, bilo kriomice kao 1861-1862. i 1873, bilo javno, kao 1865. i 1877-1878. De{avalo se ~ak da neki od begunaca nisu ni poku{avali da zapo~nu novi `ivot u Srbiji, ve} su, nezadovoqni zate~enim stawem, samo vrebali priliku da se jo{ jednom prebace preko granice.337 Drugi su, "s pla~nim o~ima" molili okru`ne vlasti da im dopuste povratak u Tursku, kako ne bi poumirali od gladi, jer nisu imali ~ime da izdr`avaju svoje porodice.338 Ovakvi slu~ajevi bili su potpuno analogni s povratkom bugarskih kolonista sa Krima. Veliko je pitawe, na koje izvori ne daju nikakvog odgovora, da li je i kakve posledice po ugled Srbije ostavqala ovakva repatrijacija, s obzirom na to da su se begunci vra}ali me|u svoje sunarodnike u Turskoj razo~arani onim {to su u Kne`evini do`iveli. Oni su, bar 1876, smatrali i javno govorili da je Srbija du`na da ih poma`e i izdr`ava; kako je stvarnost, me|utim, opovrgavala wihova predube|ewa, oni su se, ne shvataju}i materijalne pote{ko}e srpske dr`avne blagajne, o Srbiji i wenim vlastima izra`avali re~ima "koje nisu nevre|aju}e."339 Da li su ih po-navqali i nakon povratka svojim domovima? Ranije je ve} bilo re~i o tome koliko su zemqe begunci iz Turske dobijali na u`ivawe. Materijalni polo`aj onih koji su na woj ostajali nije bio zadovoqavaju}i, niti se vremenom znatnije poboq{avao. U Para}inu su se po~etkom 1864. nalazile 32 porodice izbeglica iz Turske ~iji su ~lanovi morali da prose da bi pre`iveli. Me|u wima je bilo i dece ~iji su roditeqi pomrli nakon doseqavawa u Srbiju i wihov polo`aj je bio najte`i.340 Kolonisti u Crnore~kom okrugu 1863. - dve godine nakon naseqewa - nisu bili u stawu da po~nu da snose sve poreske obaveze. Mnogi od wih jo{ nisu imali ni krova nad glavom, a ni stoke od koje bi mogli da se izdr`avaju. Stoga su ih AS, MUD-P, 1867, F XV R 32; 1873, F XIX R 28; F XIX R 77; 1879, F XIX R 13; DP, br. 9865; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 236-237. 323 To se odnosi na sela Aleksandrovo i Nova Bo`urna, bana}anske kolonije u Dobri~u, osnovana 1880. AS, MF-E, 1880, F I R 34; 1881, F IV R 60; M. A. Markovi}, Vojvo|ani u Dobri~u, Zbornik Matice srpske, serija dru{tvenih nauka 8 (1954), 67-85; D. Ze~evi}, Aleksandrovo "Bana}ansko selo" u Dobri~u, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 203221. 324 Sude}i po imenima i prezimenima, 3 porodice su bile srpske, a ostale vla{ke nacionalnosti. 322
154
vlasti osloba|ale dr`avnih tereta za jo{ jednu godinu.341 Zaista, niko od begunaca iz Turske naseqenih u Zaje~aru nije 1863. godine imao svoju, bilo kakvu ku}u, niti nepokretnu imovinu, sem dobijene zemqe.342 Oni su, ipak, 1864. po~eli da pla}aju dr`avne poreze, a deo wih je 1866. zahtevao od Zaje~arske op{tine da im dodeli jo{ zemqe, s obzirom na to da su jo{ uvek bili siroma{ni i da su im ti tereti, kako su pisali, te{ko padali. Na osnovu [umske uredbe su i dobili dodatne povr{ine, no ne svi. Pomo} je bila uskra}ena onima koji su bili "dobrog stawa."343 Naravno, krajwe je nejasno {ta se podrazumevalo pod navedenom formulacijom, no ~ini se da je pridev "dobar" upotrebqen uz begunce sam po sebi pokazateq izvesnog napretka. Pa ipak, nisu svi napredovali. Primer za to je izvesni Bo~o Todorov, koji se 1875. - 14 godina po naseqewu - iz Zaje~ara preselio u Miro~evo, budu}i da je do tada ostao krajwe siroma{an.344 Sli~no kao i naseqenici u Zaje~aru, dve porodice izbeglica iz Bosne naseqene u selu Ru{wu, Beogradskog okruga, molile su 1864. godine za jo{ op{tinske zemqe, jer dobijenom nisu bili u stawu da se izdr`avaju. Zanimqivo je da su obe familije te godine imale parcele povr{ine od po 3 dana orawa, dok su 1861. imale samo 400 hvati2, odnosno 2 dana. To zna~i da im je u me|uvremenu od op{tine bilo dodeqeno jo{ utrine, no o~igledno nedovoqno. U svakom slu~aju, wihova molba je bila odbijena jer raspolo`ive zemqe vi{e nije bilo.345 Kada je re~ o beguncima iz Vidinskog sanxaka, vaqa ukazati na jedan mogu}i indikator adaptacije novoj sredini. Radi se o wihovoj "srbizaciji", odnosno dodavawu karakteristi~nog sufi-ksa -i} na prezimena koja su se, gotovo po pravilu, zavr{avala na -ov. Ova pojava je bila primetna kod nekoliko naseqenika u Zaje~aru, pa se tako kolonisti zabele`eni 1863. kao Najdan Cokov, Ceko Petkov i \ergo Dilov javqaju 1866. godine kao Cokovi}, Petkovi} i Dilovi}. Jo{ izrazitiji je primer izvesnog Val~a Ristova, koji se tri godine docnije naziva Vu~a Risti}. Gore pomenuti Bo~o Todorov je nosio to prezime 1863. i 1866, ali se 1875. pomiwe kao Todorovi}.346 Sli~no je bilo i sa kolonistima u Miro~evu. Iz prve grupe porodica doseqenih u Srbiju 1872. godine, samo je jedna nosila prezime na -i}; kada su se posledwi naseqenici iseqavali iz Miro~eva 1878, svi su imali prezime koje se zavr{avalo tim sufiksom. Iako se ovde ne radi o istim qudima kao u slu~aju Zaje~araca, primer je ipak indikativan.347 Naravno, postoji mogu}nost da se u navedenim slu~ajevima uop{te nije radilo o svojevoqnoj, ve} o "administrativnoj" izmeni prezimena, koju je slu~ajno ili namerno u~inio pisar. To je, ~ini se, ipak bilo malo verovatno, s obzirom na to da bi onda, recimo, svim naseqenicima u Zaje~aru 1866. trebalo da bude dodat sufiks -i}, {to nije bio slu~aj. Osim toga, prezimena na -ov su ina~e bila sasvim uobi~ajena kod 325
AS, MF-E, 1866, F V R 61; 1868, F V R 107.
155
starosedelaca u ovom gradu, tako da se naseqenici od wih u tom smislu nisu razlikovali. Izvesna slika o tome u kakvom su se stawu begunci iz Bosne, odnosno Ni{kog sanxaka nalazili dve godine nakon naseqewa u Srbiji, mo`e se ste}i pore|ewem odgovaraju}ih spiskova izbeglica iz 1861. i popisa stanovni{tva iz 1863. godine. Istra`ivawe na uzorku od ukupno 52 porodice, naseqene 1861. u 5 sela Sreza tamnavskog Okruga vaqevskog i 6 sela Okruga aleksina~kog i u samoj varo{i Aleksincu, dalo je slede}e rezultate: Od ukupno 52 porodice, wih 8 se 1863. nalazilo u istim mestima kao i 1861, i to 2 od 27 u Tamnavskom srezu, obe u selu Pambukovica, i 6 od 25 u Aleksina~kom okrugu, po 1 u selima Jabukovac i Pr}ilovica i po 2 u selima Bobovi{te i Trwane. Od tih 8 porodica, samo su dve imale nepokretnosti: u Trwanima je jedna porodica imala "slabu" ku}u i plac od 1/8 dana orawa u vrednosti od 2 # ces, a druga je u Jabukovcu imala 1/2 dana orawa u vrednosti od 1 # ces. Nijedna porodica nije imala nikakvog drugog prihoda sem od "li~ne privrede", tj. od nadni~ewa, koji su se kretali izme|u 2 i 6 talira. Brojnost ~lanova doti~nih familija se promenila u tri slu~aja: ro|ena su dva deteta u dve porodice, dok se Obrad, sin Nikole Jovanovi}a iz Pambukovice, o`enio, {to se mo`e smatrati pouzdanim indikatorom uklapawa u novu sredinu - naravno, ukoliko se ven~ao devojkom iz tog kraja.348 Ve}ina porodica se nije zadr`ala u mestima u kojima su se naselile 1861. godine. One su se verovatno ili vratile u Tursku, ili razi{le po Srbiji. Ostale su `ivele u bedi, bez ku}e i imawa i sa skromnim prihodima od nadnice. Nakon dve godine provedene u Kne`evini, kod wih nisu bili primetni nikakvi znaci materijalnog napredovawa, kao ni bilo kakve naznake da bi se u budu}nosti ne{to moglo bitnije da izmeni u tom smislu. Izvori pru`aju najmawe podataka o odnosu lokalnog stanovni{tva prema beguncima. Sa sigurno{}u se jedino mo`e re}i samo toliko da me{tani nisu rado gledali na smawewe utrina wihovih op{tina zbog davawa istih do{qacima na u`ivawe. Kao {to su se op{tine 1861. "ustezale" da izbeglicama daju parcele, pa ih je na to trebalo primorati, tako su i kmetovi u Topli~kom okrugu bili "{tedqivi" 1879. godine, kada su procewivali koliko ima slobodne zemqe za naseqavawe u wihovim mestima. Dobar primer za ovakvo dr`awe me{tana jeste spor izme|u dvojice `iteqa sela Bawe, Sreza Jaseni~kog, Okruga Kragujeva~kog i wihovog sreskog na~elnika. Naime, Matija Rizni} i Panta Tonkovi} su se `alili ministru finansija po~etkom 1863. na sresku vlast jer je neku op{tinsku ziratnu zemqu, koju su pomenuta lica smatrala "svojom", dodelila na u`ivawe izbegli~koj porodici iz Bosne. Cela op{tina je podr`avala svoje susede u `albi, predla`u}i da se do{qacima, umesto doti~ne parcele, da prostor pod rodnom gorom. Slu~aj je bio komisi-
156
326 327
AS, MF-E, 1875, F VII R 10. AS, MUD-P, 1874, F VIII R 5.
jski ispitan i ministar finansija je doneo odluku u korist sreskog na~elnika, s obzirom na to da je davawe zemqe pod rodnom gorom bilo protivno [umskoj uredbi.349 Sli~no Bawskoj, reagovala je i Zaklopa~ka op{tina, Sreza Gro~anskog, Okruga Beogradskog, kada su na wenoj utrini 1861. bili naseqeni begunci iz Vidinskog sanxaka, s tom razlikom {to su se me{tani ovog puta `alili na postupak sreskih vlasti ne ministru, nego knezu. Naravno, ni wihova `alba nije bila usvojena.350 Ukoliko nisu uvek nailazili na odgovaraju}i prijem od strane starosedelaca, naseqenici, ~ini se, nisu imali ve}ih problema da se priviknu na klimatske uslove u Srbiji. Masovne bolesti i zaraze me|u naseqenim beguncima se nisu javqale, osim u Crnore~kom okrugu u jesen 1861, kada se pomiwe da je "ve}a ~ast od wih u bolesti." Vrlo je mogu}e, me|utim, da su kolonisti lo{e zdravqe koristili samo kao izgovor kako bi im vlasti dopustile da ostanu tamo gde su bili, tj. da ne bi morali da se sele u unutra{wost zemqe.351 *** Za razliku od begunaca, Crnogorci su po pravilu dolazili u Srbiju iskqu~ivo iz ekonomskih razloga. Ti naseqenici su nosili sa sobom malo ili nimalo pokretne imovine; stoku nisu posedovali. Najvredniji predmeti koje su imali bilo je oru`je. Od wega su se nerado razdvajali. Crnogorac je prodavao oru`je samo kada nije bilo drugog na~ina da prehrani svoju porodicu; taj ~in je za wih predstavqao najve}i stupaw bede u kojoj se neko mogao na}i. U nekim slu~ajevima su ~ak i pro{wu smatrali pogodnijim i dostojnijim re{ewem od rastanka sa pu{kom. Crnogorci su se naj~e{}e li{avali svog oru`ja predugo ~ekaju}i u U`icu ili Beogradu odluke vlasti o wihovim molbama, bilo za naseqewe, bilo za iseqewe.352 Obra}aju}i se vlastima sa zahtevima da budu primqeni kao kolonisti, Crnogorci su se preporu~ivali svojim juna{tvom i ratnom ve{tinom. Oni su uvek bili spremni da "ginu" za kneza, oni su se "vi{e puta u bojevima sa Turcima tukli i hrabro se u sitim bojevima pokazivali", oni su znali da }e "ote~estvu kao pravi Srbi od potrebe biti."353 Svestan kvaliteta svojih zemqaka, knez Nikola pi{e u jednom pismu knezu Mihajlu 1867. godine kako }e mu poslati "sedam-osam hiqada gladnijeh i golijeh, ama vaqanijeh kidiglava, AS, MF-E, 1861, F IV R 62; F I R 42. AS, MF-E, 1864, F I R 62. 330 AS, MF-E, 1866, F V R 4. 331 AS, MF-E, 1863, DP, br. 534; MUD-P, 1864, F II R 76. 328 329
157
koji }e nas, nadam se, dobro poslu`iti, naro~ito u kr{evitim krajevima."354 Kolika je samo razlika izme|u ovih navoda i obra}awa, na primer, jednog `iteqa Dowe [tajerske koji moli za naseqewe 100 "pridnih, postenih, marlivih Slovencev", ili jednog ^eha koji predla`e da "20-40 radnih zemqoradni~kih porodica" bude kolonizovano u Srbiji!355 ^ini se da ona na najboqi na~in oslikava su{tinu kolonizacione politike srpskih vlasti. Ranije je ve} bilo ukazano na to da Crnogorci nisu drage voqe prihvatali da budu naseqeni u Krajinskom okrugu i da su zahtevali da im se zemqa dodeli u planinskim krajevima, jer bi im tamo{wa klima vi{e odgovarala. Da se ovde, ipak, nije radilo samo o pukoj gor{ta~koj predrasudi prema ni`im predelima svedo~i ~iwenica da su Crnogorci u Srbiji, kao ^erkezi u Bugarskoj, stradali od malih bogiwa. Ta bolest ih je podjednako kosila u Petrovom Selu, Lowinu, Vaqevu i drugde.356 Crnogorci, kako oni koji su tek dolazili u Srbiju radi naseqewa, tako i oni koji su se nezadovoqni uslovima `ivota iz we iseqavali, bili su skloni da lutaju zemqom u potrazi za zaradom, ili nekim mestom koje bi im vi{e odgovaralo od onog u koje su ih vlasti uputile. Oni su se kretali od sela do sela, "ve}inom goli", bez ikakve imovine, nadni~e}i gde je to bilo mogu}e. Kada posla ne bi bilo, onda su prosili da bi se prehranili. Nakon izvesnog vremena provedenog "tumaraju}i" po Srbiji, odlazili su u Petrovo Selo, natrag u Crnu Goru, ili su se, pak, trajno zadr`avali u razli~itim mestima Kne`evine.357 U tom kontekstu je zanimqiv primer jednog naseqenika, izvesnog \ure Zavi{i}a. On je s porodicom do{ao u Petrovo Selo 1864. godine, gde je od dr`ave dobio plac za ku}u i pomo} u hrani da bi pre`iveo zimu. Prvih prole}nih dana 1865, on je tra`io odobrewe da se iseli iz Petrovog Sela. Oti{av{i iz Kqu~a, sa porodicom je oko godinu dana proveo u U`icu bave}i se nadni~ewem, a potom su se svi vratili u Crnu Goru. Godine 1872, Zavi{i}i su ponovo do{li u Srbiju s jo{ nekoliko crnogorskih porodica, i to u nameri da se opet nasele u Petrovom Selu. \ura je tom prilikom izjavio sreskim vlastima da je u Crnu Goru oti{ao samo da bi prodao svoje imawe i ~ak je zahtevao da mu se vrati "wegov" plac, koji mu je bio dodeqen pre osam godina. Na~elnik Kqu~kog sreza je, sticajem okolnosti, bio prinu|en da ovoj porodici odobri ponovno naseqavawe u crnogorskoj koloniji, no ipak nije propustio da izrazi svoj utisak o tim qudima, koji, po wemu, ne}e "biti nikad dobri radenici ni po{teni gra|ani."358 S obzirom na to da su u Srbiju dolazili iz planinskih, sto~arskih krajeva, Crnogorci su se te{ko privikavali na zemqoradni~ki `ivot.359 Ako se po strani ostavi nea`urnost vlasti u pru`awu neophodne pomo}i naseqenicima u
158
AS, MUD-P, 1871, F XV R 77. AS, MUD-P, 1868, F VII R 66. 334 AS, MF-E, 1864, F I R 16; 1869, F VIII R 12; F IX R 14; 1874, F VI R 128. 332 333
Petrovom Selu, to je bio glavni uzrok mukotrpne adaptacije Crnogoraca, wihovog sporog materijalnog napredovawa, ili, u krajwem slu~aju, povratka u Crnu Goru. Siroma{tvo je bilo osnovno obele`je crnogorskih kolonista u Petrovom Selu. Prema popisu vrednosti nepokretne imovine stanovni{tva iz 1863, u toj op{tini je jedna osoba prose~no posedovala nekretnina u vrednosti od 8, 5 # ces, dok je prosek u Kqu~kom srezu bio gotovo tri puta ve}i - 23 # ces.360 Crnogorci su se ~esto `alili kako je zemqa u Petrovom Selu neplodna, peskovita, kako na woj ne mogu da se uzgajaju ni `ito ni vinogradi.361 S druge strane, ~ini se da se oni, kao sto~ari, nisu mnogo trudili oko zemqoradwe, ili jednostavno nisu znali kako da na odgovaraju}i na~in obra|uju zemqu. Iz tog razloga na~elnik Kqu~kog sreza pi{e o wima da su svi "mesaro{i." Indikativno je da 1865. godine, kada je trebalo da prime pomo} od dr`ave po odredbama Zakona o naseqavawu stranaca, niko od naseqenika nije tra`io da mu bude dodeqen plug. Vlasti su se stoga, s punim pravom, pitale ~ime oni zapravo misle da oru. Od poqoprivrednih kultura, Crnogorci su najuspe{nije uzgajali krompir, od ~ijeg su roda ne{to i prodavali, te tako dolazili do gotovog novca. Za razliku od okolnog stanovni{tva, oni su gotovinu tro{ili, izme|u ostalog, i na kupovinu ode}e, jer se wihove `ene nisu bavile tkawem. Kada je trebalo da pla}aju poreze ili prireze, novca nisu imali dovoqno, te su morali da prodaju svoje glavno bogatstvo - stoku. Na taj na~in su se stalno vra}ali u stawe krajweg siroma{tva i ostajali "goli i bosi."362 "Starosedeoci" u Petrovom Selu, tj. prvi naseqenici, nisu bili u mogu}nosti da za 14 godina vrate dr`avi zajam koji su dobili 1855, niti da redovno izmiruju svoje poreske obaveze, pa su im stoga sva postoje}a dugovawa bila otpisana 1869. godine.363 ^ini se da je ovaj postupak doprineo po~etku kakvog-takvog materijalnog napredovawa kolonista. Ovakva pretpostavka se mo`e izvesti iz ~iwenice da u potowem periodu u izvorima vi{e nema pomena o nesposobnosti Crnogoraca da snose poreske terete, {to je u svakom slu~aju bio izvestan indikator progresa; Petrovo Selo je 1874. godine imalo 117 poreskih glava.364 Ipak, kolonisti su i pored toga nastavqali da `ive u siroma{tvu. Upravo je iz tog razloga dugogodi{wi kmet i jedan od najuglednijih `iteqa Petrovog Sela, pop \oka Lomparevi}, odlu~io krajem 1878. da se sa nekoliko porodica iseli iz Kqu~a i da boqi `ivot potra`i u dolini Toplice.365 Sli~ni problemi privikavawa na zemqoradwu pratili su Crnogorce i van Petrovog Sela. Me|u porodicama naseqenim u Kru{eva~kom okrugu je bilo takvih koje su se odmah prihvatale obrade zemqe i trudile se oko svojih novih doma}instava, no bilo je i onih "koje nisu mogle privoleti se na te`a~ki posao", ve} su se posle izvesnog vremena vra}ale u Crnu Goru. Neki kolonisti su, pak, odlazili natrag u maticu ~im bi bili podvrgnuti pla}awu 335
ka.
Pod "ekonomskim koristima" ne podrazumevamo puko pove}awe broja poreskih obvezni-
159
dr`avnog poreza i regrutaciji.366 Kao {to se nisu dobro snalazili u novoj prirodnoj sredini, tako se Crnogorci iz Petrovog Sela nisu lako uklapali ni me|u okolno starosedela~ko stanovni{tvo. Oni nisu o~ekivali da }e u Srbiji biti okru`eni "tu|im" i wihovom "duhu protivnim elementom vlasima" i zahtevali su da budu naseqeni u predelima gde, kako su govorili, "prava bra}a na{a, Srbi, `ive." Ranije je ve} bilo pomenuto da Crnogorci nikako nisu hteli da se nasele u Manastirici, jer je u tom selu preovla|ivala vla{ka populacija. Utoliko pre oni nisu bili spremni da prime Vlahe u svoje selo. Kada je 1866. osam vla{kih porodica iz sela Topole, Okruga crnore~kog, molilo na~elnika Krajinskog okruga za dozvolu da se presele u Petrovo Selo, svi wegovi `iteqi su slo`no izjavili "da nikako vlase u svome selu nemogu trpiti, mole}i da se ovakovi u wiovo selo nenaseqavaju." U ovom slu~aju su se `eqe crnogorskih naseqenika i interesi srpskih vlasti savr{eno po-klapali.367
160
AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77, Pomo}nik na~elnika Kwa`eva~kog okruga ministru unutra{wih dela, 30. 3/11. 4. 1861; 1865, F XI R 179, Na~elnik [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela, 14/26. 4. 1865; pomo}nik na~elnika [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela, 23. 4/5. 5. 1865; 1876, F IV R 202, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 1962, 21. 2/4. 3. 1876. 336
161
AS, MF-E, 1861, F VI R 67, Na~elnik Kwa`eva~kog okruga ministru finansija br. 5642, 2/14. 12. 1861. 338 AS, MF-E, 1862, F I R 73, Na~elnik Jagodinskog okruga ministru unutra{wih dela, 23. 1/4. 2. 1862. 339 AS, MUD-P, 1876, F XXVIII R 23, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 7325, 13/25. 7. 1876. 340 AS, MF-E, 1864, F II R 46. 341 AS, DS, 1863, br. 269. 337
162
Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863. godine, priredio B. Dimitrijevi}, Zaje~ar 2000, 176-179. 343 AS, MF-E, 1866, F V R 107. 344 On je 1863. bio bez ikakve nepokretne imovine ili prihoda, Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863. godine, 178; tri godine kasnije je u`ivao 1 ili 2 dana op{tinske utrine i tra`io je jo{, no ne mo`e se re}i da li mu je bila data, AS, MF-E, 1866, F V R 107; potom je 1875. molio za dozvolu da se preseli u Miro~evo na zemqu odseqenih Bugara i molba mu je bila uva`ena, AS, MF-E, 1875, F IV R 48. Kako su tamo parcele bile veli~ine od 2 dana orawa, mo`e se pretpostaviti da 1866. nije dobio jo{ zemqe. 345 AS, MF-E, 1861, F III R 57, Spisak begunaca bosanskih od 1850. do sada u Srezu Vra~arskom Okruga Beogradskog familijarno nastaniv{i se, 18/30. 4. 1861; 1864, DP, br. 935. 342
163
AS, MF-E, 1866, F V R 107; 1875, F IV R 48; Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863. godine, 177-178. 347 Samo je jedan kolonista iz prve grupe ostao u Miro~evu do 1878. i on je najpre bio zabele`en kao \or|e Lukanov, a {est godina kasnije kao Lukanovi}. AS, MUD-P, 1873, F XXIII R 9, Pomo}nik na~elnika Krajinskog okruga ministru unutra{wih dela, 23. G. 4. 1872; MF-E, 1878, F X R 15, Protokol saslu{awa Bugara iz Miro~eva ra|en po naredbi na~elnika Okruga krajinskog od 9/21. 4. 1878, u Dowem Milanovcu, 12/24. 4. 1878. 346
164
Podaci za 1861: AS, MF-E, 1861, F III R 57, Spisak lica iz Bosne Turskog Carstva u na{e Ote~estvo dobeg{i, sreza Tamnavskog okr. Vaqevskog, 29. 3/10. 4. 1861; Spisak popisati lica i familija dobeg{i iz Ni{kog i Vidinskog pa{aluka, okr. Aleksina~ki, 26. 4/8. 5. 1861. Podaci za 1863: AS, MF-Administrativno odeqewe, Popisne kwige stanovni{tva, Okrug vaqevski, Srez tamnavski 1863, rolna 11; varo{ Aleksinac 1863, rolna 2; Srez Bawski, Bugar-Moravski, Aleksina~ko-ra`awski, Okrug Aleksina~ki 1863, rolne 2, 3, 4. 349 AS, MF-E, 1863, F I R 68. 348
165
AS, MF-E, 1862, F I R 73. AS, MUD-P, 1861, DP, br. 5912. 352 AS, MF-E, 1865, F II R 210; F IV R 25; 1866, F I R 67. 353 AS, MF-E, 1863, F V R 10; 1866, F I R 67; F II R 40. 350
166
351
Citirano prema \. \. Pejovi}, navedeno delo, 236. AS, MF-E, 1866, F III R 113; 1867, F IV R 15, Re{ewe ministra finansija br. 1233, 15/27. 5. 1867. 356 AS, MUD-P, 1864, F VIII R 33, Na~elnik Podrinskog okruga ministru unutra{wih dela br. 3014, 30. 5/11. 6. 1864; 1866, F V R 5, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 1755, 9/21. 3. 1866; 1868, F IX R 15, Molba Crnogoraca ministru unutra{wih dela, 25. 7/6. 8. 1865, Vaqevo; na~elnik Vaqevskog okruga ministru unutra{wih dela br. 5758, 7/19. 8. 1865; MF-E, 1865, F VII R 35, Na~elnik Smederevskog okruga ministru finansija br. 10239, 11/23. 12. 1863; 1866, F V R 135, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 487, 23. 1/4. 2. 1864. 357 AS, MUD-P, 1866, F V R 5; MF-E, 1865, F VII R 35, Na~elnik Smederevskog okruga ministru finansija br. 11783, 23. 12. 1863/4. 1. 1864; F IV R 25; F VI R 73. 354 355
167
AS, MF-E, 1865, F VII R 35, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 2009, 18/30. 3. 1865; 1872, F XII R 9. 359 Kada je odred Vasojevi}a u leto 1861. godine upao u Srbiju, vlasti su ih razoru`ale i rasporedile po razli~itim okruzima da tamo sa~ekaju odluku o povratku ku}ama. Oni su u me|uvremenu primali odre|enu dnevnu pomo} od dr`ave radi izdr`avawa. Vasojevi}i sme{teni u Smederevskom okrugu bili su toliko siroma{ni da sebi nisu mogli da kupe ni najnu`niju ode}u i stalno su zahtevali od okru`nih vlasti "ga}e i ko{uqe." Na~elnik im je preporu~io da sami svojim radom to obezbede, na {ta su oni odgovorili da "nikad te`a~ke poslove od ro|ewa radili nisu i nemogu nato da se priklone, ve} da bi voleli da svi izginu nego da te`a~ke poslove okrenu; a nayposle ako do toga do|e da }e a dan pa dan gledati da otuda ute~u pa ma iy Turci na komade isekli." AS, MID-I, 1863, F IX R 128, Na~elnik Smederevskog okruga ministru inostranih dela br. 5251, 6/18. 7. 1861. Iako se u ovom slu~aju nije radilo o naseqenicima, ~ini se da navedeni primer odli~no ilustruje odnos tog planinskog stanovni{tva prema zemqoradwi. Razlika izme|u Vasojevi}a i Crnogoraca-kolonista je bila u tome {to je ove druge nevoqa naterala da do|u u Srbiju i da u woj po~nu da se prilago|avaju toj delatnosti. 360 Dr`avopis Srbije II, 45. 358
168
AS, MF-E, 1866, F I R 67, Protokol saslu{awa Crnogoraca u Ministarstvu finansija br. 1191, 29. 5/10. 6. 1865. 362 AS, MF-E, 1865, F VII R 35, Ministar finansija na~elniku Krajinskog okruga br. 961, 11/23. 5. 1865; 1869, F V R 58, Na~elnik Kqu~kog sreza na~elniku Krajinskog okruga, 12/24. 1. 1866; Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 4158, 26. 12. 1865/7. 1. 1866; Protokoli redovne Narodne Skup{tine dr`ane o velikoy Gospo|i 1864, Beograd 1864, 166-168. 363 AS, DS, 1869, br. 95; B. M. Drobwakovi}, navedeno delo, 346-347. 364 Dr`avopis Srbije IX, 56-57. 365 AS, MF-E, 1879, F III R 101. 361
169
AS, MF-E, 1874, F II R 10, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru finansija br. 2125, 26. 2/10. 3. 1874. 367 AS, MF-E, 1866, F I R 67, Molba Crnogoraca knezu, 30. 4/12. 5. 1865, Kladovo; F V R 135. 366
170
ZAKQU^AK SUMMARY
ZAKQU^AK
Naseqavawe seqaka iz susednih dr`ava u Kne`evinu Srbiju bio je proces koji je zapo~eo ubrzo po okon~awu ratnog perioda Srpske revolucije i koji se razli~itim intenzitetom odvijao u decenijama koje su sledile. Tokom 60-tih i 70-tih godina XIX veka srpske vlasti su nastojale da ovo naseqavawe reguli{u usvajawem tri odgovaraju}a zakonska propisa. To su bili Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske od 17. aprila 1861, Zakon o naseqavawu stranaca od 27. februara 1865. i Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880. Doneti u razli~itim istorijskim okolnostima, ovi akti su se me|usobno razlikovali po ciqevima koje je trebalo da postignu, ali su istovremeno, s obzirom na to da su se odnosili na su{tinski istu problematiku-naseqavawe, imali i izvesnih sli~nosti. Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske bila je doneta u nastojawu da se trajno re{i problem izbeglica iz Ni{kog i Vidinskog sanxaka i Bosanskog ejaleta koje su u ve}em broju dolazile u Srbiju od 1858. do 1861. Ovi qudi, izdr`avani delom od strane srpske vlade, a delom od strane ruskog konzulata, bili su stalni izvor sukoba izme|u Srbije i Porte, s obzirom na wihovu delatnost usmerenu protiv osmanske vlasti u gore navedenim pa{alucima. U trenutku kada je srpska spoqna politika bila orijentisana u pravcu diplomatskog re{ewa sporova s Turskom, pre svega problema iseqewa muslimana iz srpskih gradova, potencijalna revolucionarna aktivnost izbeglica je bila svakako u suprotnosti s navedenim srpskim nastojawima. Drugim re~ima, izbegli~ko pitawe je trebalo neutralisati kao kamen spoticawa u uspostavqawu boqih srpsko-turskih odnosa pred Gara{aninovu misiju u Carigradu u prole}e 1861. Osim toga, Rusija je gotovo istovremeno obustavila izdavawe nov~ane pomo}i beguncima iz Turske, tako da je wihovo daqe izdr`avawe u Srbiji nu`no moralo da padne na teret srpskog buxeta. Ova dva razloga navela su srpske vlasti da problem izbeglica re{e wihovim naseqavawem po op{tinama {irom zemqe, te je u tom ciqu i bila doneta Uredba. Vaqa naglasiti da je ona usvojena nakon neuspelog poku{aja repatrijacije begunaca na osnovu sultanove amnestije, koja je svakako bila daleko povoqnije re{ewe za srpske nacionalne i dr`avne interese od naseqavawa. Uredba se, dakle, odnosila iskqu~ivo na odre|enu kategoriju naseqenika - na izbeglice iz Turske. Wom je bilo predvi|eno da naseqenici dobijaju op{tinsku zemqu - najvi{e 6 dana orawa - na u`ivawe u roku od 15 godina, posle kog 173
bi ona prelazila u wihovu svojinu. Uredba je kasnije bila dopuwena odredbom po kojoj su naseqenici mogli da dobiju beskamatnu pozajmicu iz op{tinskih kasa. Op{ta je odlika Uredbe da celokupne tro{kove kolonizacije begunaca prebacuje na lokalni nivo vlasti, odnosno na op{tine. Ona je bila doneta bez ikakvih tehni~kih priprema u smislu ispitivawa zemqi{nih resursa pogodnih za kolonizaciju, iako je Ministarstvo finansija bilo du`no da ih sprovede. Resorni mi-nistar, Kosta Cuki} se u ovom pitawu dr`ao prili~no pasivno, `ele}i da ima {to mawe posla oko sprovo|ewa naseqavawa. Posmatrano sa aspekta poboq{awa srpsko-turskih odnosa, Uredba nije postigla svoj ciq, jer je Porta odbila da u woj prepozna akt dobre voqe usmeren u tom pravcu. Za razliku od Uredbe, Zakon o naseqavawu stranaca od 27. februara 1865. bio je univerzalnog karaktera i, makar nominalno, odnosio se na sve seqake strane dr`avqane koji su `eleli da se nasele u Srbiji. S druge strane, on je zapravo bio donet iskqu~ivo radi kolonizacije Crnogoraca u isto~nom delu Kne`evine, i to kako onih koji su se u trenutku wegovog usvajawa ve} nalazili u Srbiji, tako i onih koji su bili o~ekivani u budu}nosti. Wime su srpske vlasti `elele da ostvare pove}awe procenta srpskog stanovni{tva u Krajinskom okrugu, ali i uve}awe obradivih povr{ina u istoj oblasti. Prema odredbama ovog Zakona, naseqenici su od dr`ave dobijali do 6 dana zemqe za obradu, ku}e i pomo} u stoci, alatima i novcu. Zakonom je bila stimulisana grupna u odnosu na pojedina~nu kolonizaciju. Priprema i usvajawe Zakona o naseqavawu stranaca vremenski su koincidirali sa najve}im valom kolonizacije ^erkeza na Balkanu. Vaqa, me|utim, naglasiti da on ni po ~emu nije predstavqao poku{aj srpskih vlasti da pariraju osmanskoj kolonizacionoj politici sprovo|enoj uz granice Srbije. Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880. bio je donet u ciqu pravnog regulisawa kolonizacije, pre svega, delova Topli~kog i Vrawskog okruga iz kojih se tokom i nakon srpsko-turskog rata 1877/78 iselilo muslimansko stanovni{tvo. Razlozi za wegovo usvajawe bili su politi~ke i ekonomske prirode. Trebalo je, naime, odseqene muslimane zameniti verski i nacionalno podo-bnim stanovni{tvom i, s druge strane, obnoviti obradu zemqe na zapustelim imawima. Ve} postoje}i zakon iz 1865. nije odgovarao novonastalim prilikama s obzirom na to da je predvi|ao izda{nu pomo} kolonistima od strane dr`ave, koju srpska blagajna, iscrpqena ratovima, ne bi mogla da obezbedi. Zakon o naseqavawu iz 1880. propisivao je, prakti~no, samo davawe zemqe kolonistima, i to do 4 hektara po porodici. Zakonodavac je na taj na~in smerao da onemogu}i naseqavawe krajwe siroma{nih qudi koji ne bi bili u stawu da se izdr`avaju bez dr`avne pomo}i. Ovaj akt je, za razliku od prethodna dva, predvi|ao i mogu}nost kolonizacije srpskih dr`avqana, mada je istu jasno destimulisao. Pre usvajawa Zakona o naseqavawu Ministarstvo finansija je sprovelo jedno istra`ivawe o veli~ini slo174 bodnih povr{ina zemqe pogodne za kolonizaciju, {to nije bio slu~aj ni 1861.
ni 1865. Sam proces naseqavawa seqaka-stranih dr`avqana u Kne`evinu Srbiju odvijao se tokom perioda 1861-1880. u dva razli~ita vida. Prvi je bio kolonizacija ve}ih skupina porodica koje su, u odre|enim istorijskim okolnostima, u relativno kratkom vremenu prelazile u Srbiju. Ovo se odnosi na naseqavawe begunaca iz Turske 1861, osnivawe bugarske kolonije Miro~evo 1872. i naseqavawe Topli~kog i Vrawskog okruga 1878-1879. godine. Drugi vid naseqavawa bila je kolonizacija porodica koje su pojedina~no ili u mawim grupama periodi~no dolazile u Srbiju. Ovde bi se moglo ubrojati naseqavawe Crnogoraca i neznatnog broja familija iz Osmanskog i Habsbur{kog carstva. Naseqavawe je u praksi ~esto odstupalo od normi predvi|enih zakonskim aktima koji su ga regulisali. Uzrok tome le`ao je bilo u objektivnoj nemogu}nosti, bilo u odsustvu voqe kod vlasti da sprovodi kolonizaciju u skladu sa propisima. Begunci iz Turske su 1861. godine dobijali nedovoqno zemqe, ili je nisu ni dobijali, a ministar Cuki} je u isto vreme odbijao da na~ini odgovaraju}i plan naseqavawa; prilikom naseqavawa Crnogoraca van Petrovog Sela, osnivawa Miro~eva ili kolonizacije novih krajeva 1878-1879. nije bio po{tovan Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865. Najizrazitiji, pak, primer odbijawa vlasti da primewuju navedeni zakon bilo je nesprovo|ewe kolonizacije izbeglica iz Bosne 1865. godine. S druge strane, u slu~ajevima kada su propisi bili primewivani, to se ~inilo nea`urno i skoro bezvoqno. Iz tog razloga su, recimo, neki crnogorski kolonisti u Petrovom Selu bili prinu|eni da ~ekaju dve i vi{e godina na dr`avnu pomo} koja im je po zakonu pripadala. Srpske vlasti su prilikom sprovo|ewa kolonizacije seqaka stranih dr`avqana bile uglavnom motivisane politi~kim i dr`avnim razlozima. Begunci su 1861. bili naseqavani kako bi se otklonio jedan od uzroka trvewa sa Portom; Crnogorci i Bugari su bili naseqavani u Krajinskom okrugu kako bi se pove}ao procenat srpskog, odnosno slovenskog `ivqa u tom kraju prete`no naseqenom vla{kom mawinom; naseqavawem Srba u delovima Topli~kog i Vrawskog okruga bila je promewena wihova etni~ka i verska struktura u odnosu na period pre rata 1877/78 godine. U ovom kontekstu bi se moglo jo{ navesti nenaseqavawe bosanskih begunaca 1865, s obzirom na to da su se srpske vlasti bojale da Porta ne kolonizuje ^erkeze na wihovim imawima, kao i neostvareni plan naseqavawa tako|e izbeglica iz Bosne u oblastima sa vla{kom mawinom iz 1877. godine. Ekonomska korist koju je kolonizacija mogla da donese bila je ili u drugom planu, ili je srpske vlasti nisu ni uzimale u obzir kao ~inilac u sprovo|ewu naseqavawa. Mnogobrojne molbe seqaka razli~itih veroispovesti i nacionalnosti iz Austrije (AustroUgarske), odbijene u periodu 1865-1867, najboqi su primer za to. Op{ta karakteristika naseqavawa seqaka stranih dr`avqana u Kne`evini Srbiji bila je izvesna pasivnost srpskih vlasti u tom procesu. One 175
nikada nisu pozivale koloniste iz inostranstva - naprotiv, oni su sami dolazili da bi tek potom bili naseqeni u skladu sa dr`avnim interesima i mogu}nostima. Svi ovde navedeni zakonski akti o kolonizaciji bili su doneti post factum, tj. u trenucima kada su naseqenici ve} bili u zemqi. Stoga se mo`e re}i da su srpske vlasti u pitawu kolonizacije bile vi{e vo|ene doga|ajima nego {to su nastojale da ih same kreiraju. Ako bi se poredilo sa kolonizacionim procesima koji su se odvijali u Osmanskom carstvu, odnosno wegovim evropskim delovima, tokom sedme i osme decenije XIX veka oli~enim u naseqavawu Tatara, ^erkeza ili muslimana izbeglih nakon rata 1877/78, naseqavawe Srbije bilo je skromnog obima. Po broju kolonista se u tom smislu izdvaja naseqavawe novih krajeva 1878-1879, kada je samo u Topli~kom okrugu bilo naseqeno 2522 porodice. Ukupan, pak, broj svih seqaka stranih dr`avqana naseqenih u Srbiji 18611880. nije mogu}e utvrditi. Ve}ina kolonista koji su do{li u Srbiju u navedenom periodu mo`e se svrstati u dve grupe. To su bili Crnogorci i begunci iz Turske. Prvi su u Srbiju dolazili iskqu~ivo iz ekonomskih, a drugi iz bezbednosnih i ekonomskih razloga. Po~etna faza adaptacije i jednih i drugih bila je mukotrpna i stoga se de{avalo da su se kolonisti neretko odlu~ivali na povratak ku}ama. Materijalno stawe naseqenika bilo je po pravilu lo{e. Ni wihovi odnosi sa starosedela~kim stanovni{tvom ~esto nisu bili dobri. Kao {to su starosedeoci nerado gledali kako se do{qacima iz Bosne, recimo, deli na u`ivawe zemqa wihovih op{tina, tako su i Crnogorci iz Petrovog Sela negodovali zbog vla{kog okru`ewa u kom su se na{li. [to se, pak, prilago|avawa novim klimatskim uslovima ti~e, samo su naseqenici iz Crne Gore imali ve}ih problema u tom pogledu i stradali od razli~itih zaraza.
176
177
S U M M A RY
Immigration of the rural population from neighboring countries into the Princedom of Serbia had started immediately upon the ending of the war period after the Serbian Revolution and had taken place with various intensities in the following decades. During the 60-es and 70es of the XIX century, Serbian authorities had tried to regulate this immigration by the adoption of three legal acts. These were the Decree on the Settlement of Fugitives from Turkey, of April 17, 1861; the Law on Settlement of Foreigners, of February 27, 1865; and the Law on Settlement, of January 15, 1880. As they were passed under various historical conditions, they differed concerning the aims that had to be reached, but at the same time, as they treated roughly the same subject - settlement, they had certain similarities too.
The Decree on the Settlement of Fugitives from Turkey had been passed with the aim to resolve permanently the problem of refugees from the Nis and Vidin Sanjak and the Bosnian Eyalet arriving to Serbia in great numbers from 1858 to 1861. These people, supported partly by the Serbian Government and partly by the Russian Consulate, were the source of permanent conflicts between Serbia and the Sublime Porte, due to their activities directed against the Ottoman power in these pashadoms. At the time when the Serbian foreign policy had been oriented towards a diplomatic resolution of the disputes with Turkey, primarily the problem of moving out the Muslim population from Serbian towns, the possible revolutionary activity of the refugees was certainly contrary to the already mentioned Serbian endeavors. In other words, the problem of refugees had to be neutralized as it represented a stumbling block for the establishment of better Serbian-Turkish relations before Garasanin's mission in Constantinople in the spring of 1861. Besides, roughly at the same
179
time Russia ceased its financial assistance to the fugitives from Turkey, so that their further financing necessarily had to burden further the Serbian budget. These two reasons prompted the Serbian authorities to resolve the problem of refugees by their resettling in various areas within the country, and therefore the Decree had been passed. It should be underlined that it had been passed after the unsuccessful attempt of repatriation of fugitives on the basis of the Sultan's amnesty that would have been certainly a more convenient solution for the Serbian national and state interests than settlement. The Decree therefore affected exclusively a definite category of settlers - the refugees from Turkey. It foresaw that the settlers would obtain municipal land - the maximum amount of 6-days-of-plowing - to enjoy it for 15 years after which it will become their property. Later on a stipulation was added to the Decree according to which the settlers could obtain interest free loans from the local authorities. The general aim of the Decree had been to transfer the complete costs of colonization of the fugitives to the local authorities. Besides, it had been passed without any technical preparations and study of land resources suitable for colonization before hand, although the Finance Ministry had been obliged to do it. The minister in charge, Kosta Cukic, had been quite passive, avoiding as much as possible everything that concerned the settlement of refugees. From the aspect of improvement of Serbian-Turkish relations, the Decree did not achieve anything as the Porte refused to consider it as an act of good will from the Serbian side.
In contrast to the Decree, the Law on Settlement of Foreigners, of February 27, 1865, had been of a universal character and, at least nominally, concerned all farmers-foreign citizens who wanted to settle in Serbia. On the other hand, it had been enacted in fact exclusively for the colonization of Montenegrins in the eastern part of the Princedom, both those who had been already in Serbia at the time of its adoption, and those who had been expected to come. By this law the Serbian authorities wanted to increase the percentage of the population of Serbian origin in the Krajina District, as well as to increase the amount of arable land in the same area. According to this Law, the settlers would receive from the state the land - up to 6- days-of-plowing - for cultivation, houses and assistance in cattle, tools and money. The Law stimulated group colonization rather than the individual one. The draft180 ing and adoption of the Law on Settlement of Foreigners coincided
with the largest wave of immigration of the Cherkess to the Balkans. It should be emphasized, however, that it did not represent at all an endeavor of the Serbian authorities to parry the Ottoman policy of colonization implemented along the borders of Serbia.
The Law on Settlement of January 15, 1880, had been passed to legally regulate primarily the colonization of certain areas of the Toplice and Vranje Districts that have been deserted after the emigration of the Muslim population after the Serbian-Turkish war in 1877/78. The reasons for its adoption were both political and economic. Namely, it had been necessary to replace the emigrated Muslims by a religiously and nationally more suitable population and, on the other hand, to restore cultivation on the neglected arable land. The already existing law of 1865 did not correspond to the newly created conditions as it foresaw a lavish assistance to the colonists, which the Serbian state treasury depleted by wars could not provide. The Law on Settlement of 1880 stipulated that the colonists are entitled to the land only, up to 4 hectares per family. Thus the legislator tried to prevent the settling of extremely poor people who would not be able to survive without state assistance. This act, differing from the previous ones, foresaw the possibility of colonization of Serbian citizens too, although it discouraged it clearly. Before the adoption of the Law on Settlement, the Finance Ministry made a survey on the size of free surface available for colonization, which was not the case with the acts of 1861 and 1865.
The process of immigration of farmers-foreign citizens into the Princedom of Serbia took place in the period 1861-1880 in two different ways. The first one was the colonization by large groups of families that have moved, under certain historical conditions, to Serbia in a relatively short span of time. This is particularly true for the settling of fugitives from Turkey in 1861, the establishment of the Bulgarian colony Mirocevo in 1872, and the settling in the Toplice and Vranje Districts in 1878-1879. The second type of settling was the colonization of families arriving periodically individually or in small groups to Serbia. Examples of this are the immigration of Montenegrins and a few families from the Ottoman and Hapsburg empires.
In practice, the settling quite often deviated from the norms 181
prescribed by the legal acts. That was due either to the objective impossibility to implement them, or to the lack of will among the administration to carry out colonization by the rules. The fugitives from Turkey in 1861 either did not receive enough land, or did not get it at all, while minister Cukic refused to make an adequate plan of settling; in the case of settling the Montenegrins outside Petrovo Selo, establishment of Mirocevo, or the colonization of new lands in 18781879, the Law on Settlement of Foreigners of 1865 had not been respected. The outstanding example of this had been the refusal of the authorities to implement this law in the case of colonization of refugees from Bosnia in 1865. On the other hand, even when the rules were implemented, it was done in a slow way and nearly without any good will. Therefore, for example, some Montenegrin colonists in Petrovo Selo had to wait for two years or even longer to receive the state assistance that they were entitled to by the law. In implementing the colonization of farmers-foreign citizens, the Serbian authorities were mainly governed by political and state reasons. Fugitives had been settled in 1861 to eliminate one of the reasons for disputes with the Porte; Montenegrins and Bulgarians were settled in the Krajina District with the aim to increase the percentage of the Serbian, i.e. Slav population in the area populated mainly by the Walachian minority; the settling of the Serbs in certain areas of the Toplice and Vranje Districts resulted in the change of the ethnic and religious structure of the population in relation to the prewar period 1877/78. In this context one could mention the non-settlement of refugees from Bosnia in 1865, for the Serbian authorities feared that the Porte could colonize the Circassians on their land, as well as the unrealized plan of settling refugees from Bosnia in areas with a Walachian minority in 1877. The economic benefits of colonization were considered as secondary ones, or the Serbian authorities did not even take them into consideration as a factor in the implementation of the policy of settling. The best examples are numerous applications of farmers of various religions and nationalities from Austria (AustriaHungary Empire) which had been rejected in the period 1865-1867.
The basic characteristic of the settling of farmers-foreign citizens in the Princedom of Serbia had been the passivity of the Serbian authorities in relation to this process. They had never invited colonists 182 from abroad - on the contrary, the colonists came by themselves and
only then were settled in accordance to the state interests and possibilities. All of the above mentioned legal acts on colonization had been adopted post factum, i.e. when the colonists already had arrived. Therefore, it could be stated that in the case of colonization the Serbian authorities were led by the events instead of trying to create them by themselves.
If the settlement of Serbia would be compared with colonization processes taking place in the Ottoman Empire, namely in its European areas, during the seventies and eighties of the XIX century, represented by the settling of Tatars, Circassians or Muslims who had fled after the war in 1877/78, it had been quite modest. Considering the number of colonists, the only exception could be the settling of new lands in 1878-1879, when 2,522 families had been settled in the Toplice District only. However, it is impossible to determine the total number of farmers-foreign citizens who had settled in Serbia in the period 1861-1880.
Most of the colonists reaching Serbia during this period could be divided in two groups: Montenegrins and fugitives from Turkey. The first ones came to Serbia exclusively for economic reasons, and the others for security and economic reasons. The initial adaptation of both groups was very tedious and therefore many colonists decided to return to their homes. The financial position of the settlers was rather poor. Their relations with the native population were often poor too. As the natives did not like that the land in their area is given to the newcomers from Bosnia free of charge, so the Montenegrins from Petrovo Selo were complaining the Walachian surrounding in which they found themselves. Concerning the adaptation to the new climatic conditions, only the settlers from Montenegro had some significant problems and were affected by various contagious diseases.
183
IZVORI I LITE RATU RA 185
186
IZVORI
Neobjavqeni izvori
Skra}enice:
I ARHIV SRBIJE
AS
1. Ministarstvo finansija-Ekonomno odeqewe MF-E 2. Ministarstvo finansija-Administrativno odeqewe MF-A 3. Ministarstvo unutra{wih dela-Policajno odeqewe MUD-P 4. Ministarstvo inostranih dela-Inostrano odeqewe MID-I 5. Ministarstvo inostranih dela-Vnuterno odeqewe MID-V 6. Ministarstvo inostranih dela-Politi~ko odeqewe MID-PO 7. Dr`avni Savet DS 8. Narodna Skup{tina NS 9. Ilija Gara{anin IG 10. Pokloni i otkupi PO 11. Poslanstvo Francuske u Srbiji S/F 12. Poslanstvo Velike Britanije u Srbiji S/GB FO II ARHIV
ISTORIJSKOG
1. Jovan Risti} 2. Matija Ban 3. Ispisi
INSTITUTA
SANU
III ARHIV SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
NOVINE
1. Srbske Novine 2. Vidovdan 3. Dunavski Lebed
AII
JR MB ASANU
187
Objavqeni izvori
Balkanski ugovorni odnosi (1876-1996) I, priredio M. Stojkovi}, Beograd 1998. A. Vasiqevi}, Moje uspomene, priredio R. Qu{i}, Beograd 1990.
Dr`avopis Srbije I, II, III, IX, XI, XVI, Beograd, 1863, 1865, 1869, 1879, 1882, 1889.
T. R. \or|evi}, Arhivska gra|a za naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Naseqa i poreklo stanovni{tva, kwiga 22, Beograd 1926. Zbornik zakona i uredaba izdatih u Kwa`evstvu Srbije VIII, XIII, XIV, XV, XVIII, XXXV, Beograd 1856, 1861, 1862, 1863, 1865, 1880. V. Jak{i}, Gustina naseqenosti Srbije, Glasnik SUD 31 (1871), 89-143. Isti, Stawe zemqoradwe u Srbiji, Glasnik SUD 41 (1875), 1-49. V. Jovanovi}, Uspomene, priredio V. Kresti}, Beograd 1988.
Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku (1804-1903), priredio P. Popovi}, Beograd 1987.
Pisma Ilije Gara{anina Jovanu Marinovi}u II (1859-1874), priredio St. Lov~evi}, Beograd 1931.
Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u od 1870. do 1873. i od 1877. do 1880, Beograd 1931.
Pisma Filipa Hristi}a Jovanu Risti}u (1868-1880), priredio G. Jak{i}, Beograd 1953.
Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863, priredio B. Dimitrijevi}, Zaje~ar 2000. S. L. Popovi}, Putovawe po novoj Srbiji, Beograd 1950.
188
Protokoli redovne Narodne Skup{tine dr`ane o velikoy Gospo|i 1864,
Beograd 1864.
Protokoli redovne Narodne Skup{tine dr`ane o Mioqudne 1867, Beograd 1868. Protokoli Narodne Skup{tine dr`ane u Ni{u 1879/80, Beograd 1880.
A. Radeni}, Dokumenti iz ruskih arhiva o pokretu za oslobo|ewe jugoslovenskih zemaqa pod Turskom 1860-1861, Arhivski pregled 1-2 (1970), 112-149.
J. Risti}, Spoqa{wi odno{aji Srbije novijega vremena II, Beograd 1887.
Isti, Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobo|ewe i nezavisnost 1875-1878. II, Beograd 1898.
Rumeli' den Türk Göçleri, Belegler (Emigrations Turques des Balkans, Documents; Turkish Emigrations from the Balkans, Documents) I-II, ed. by B. N. (imsir, Ankara 1989.
M. Spasi}, Podaci o agrarnim odnosima hri{}ana u oslobo|enim krajevima, okruga Topli~kog i Vrawskog za vreme turske vladavine, Glasnik SUD 71 (1890), 219-258.
Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu od Pariskog mira do Berlinskog kongresa (1856-1878), kwiga I (1856-1866), priredili V. Kresti}, R. Qu{i}, Beograd 1983. N. [kerovi}, Zapisnici sednica Ministarskog saveta Srbije 1862-1898, Beograd 1952.
B. N. (imsir, Contribution á l'Histoire des Populations Turques en Bulgarie
(1876-1880), Ankara 1966.
LITE RATU RA
189
M. Barjaktarevi}, Petrovo Selo i `ivot wegovih stanovnika, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 22-23 (1960), 123-158.
J. H. Vasiqevi}, Arbanaska liga - Arnautska kongra - i Srpski narod u Turskom carstvu (1878-1882), Beograd 1909.
M. Vasovi}, Naseqavawe Gorwe Jablanice - prethodni rezultati, Leskova~ki zbornik 2 (1962), 43-51. M. Vlajinac, Re~nik na{ih starih mera u toku vekova II, III, IV, Beograd 1964, 1968, 1974.
V. J. Vu~kovi}, Neuspela politi~ka akcija Matije Bana 1860-1861, Istorijski ~asopis 9-10 (1959), 381-409. N. Vu~o, Eksproprijacija od zemqe u XIX veku, Polo`aj seqa{tva I, Beograd 1955. Isti, Privredna istorija Srbije do Prvog svetskog rata, Beograd 1955.
B. M. Drobwakovi}, O naseqavawu Crnogoraca po Srbiji u periodu od 1847-1869. godine, Novi `ivot 17-10, 11, 12 (1924), 311-315, 340-347, 374380.
Q. Durkovi}-Jak{i}, Naseqavawe iz Crne Gore i Hercegovine u [umadiju (1879-1897), Istorijski zapisi 3-6 (1950), 494-496.
D. \or|evi}, Prilog prou~avawu migracija iz Habsbur{ke monarhije u Srbiju 60-tih i 70-tih godina XIX veka, Zbornik radova Oslobo|ewe gradova u Srbiji od Turaka 1862-1867. godine, Beograd 1970, 314-335. T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a I-II, Beograd 1922, 1924. Isti, Naseqavawe Srbije za vreme prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a (18151839), Glasnik Geografskog dru{tva 5 (1921), 116-138.
190
M. Ekme~i}, Srpski narod u Turskoj od sredine XIX veka do 1878, Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1981, 449-526.
N. @ivkovi}, U`i~ki okrug 1865-1880, U`ice 2000.
D. Ze~evi}, Aleksandrovo - "bana}ansko selo" - u Dobri~u, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 203-223.
M. Jagodi}, The Emigration of Muslims from the new Serbian Regions 1877/1878, Balkanologie 2-2 (1998), 99-122. Isti, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1 (2000), 52-57.
Isti, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, Razvitak 203-204 (2000), 130-153.
G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihajla (prvi Balkanski savez), Beograd 1963. K. Jovanovi}, Negotinska krajina i Kqu~, naseqa i poreklo stanovni{tva, kwiga 29, Beograd 1940. R. Jovanovi}, Politi~ki odnosi Crne Gore i Srbije 1860-1878, Cetiwe 1977.
K. H. Karpat, Ottoman Population 1830-1914; Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press 1985.
G. Konstatinov, Vo|i bugarskog narodnog pokreta. Rakovski-KaravelovLevski-Botjov, Beograd 1939. I. Kosan~i}, Novo-Pazarski sanxak i wegov etni~ki problem, Beograd 1912.
M. Lukovi}, Migracije iz Crne Gore u ju`nu Srbiju (Topli~ki i Vrawski okrug) u razdobqu 1878-1912. godine, Deseti kongres istori~ara Jugoslavije, Beograd 1998, 207-222.
R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka. Zbornik radova posve}en tristagodi{wici velike seobe Srba, Beograd 1990, 77-99. Isti, Kne`evina Srbija (1830-1839), Beograd 1986.
M. A. Markovi}, Vojvo|ani u Dobri~u, Zbornik Matice srpske, serija dru{tvenih nauka 8 (1954), 67-86.
191
V. Nikoli}-Stojan~evi}, Etni~ke promene i migraciona kretawa u oslobo|enim krajevima Srbije kao posledica srpsko-turskih ratova 18761878. godine, Srbija u zavr{noj fazi velike isto~ne krize (1877-1878), Beograd 1980, 99-112. Ista, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877-1878. godine, Leskovac 1985.
Ista, Migracije iz Bosne i Hercegovine u Srbiju izazvane doga|ajima 18761878. godine, Nau~ni skup Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine, Sarajevo 1979, 287-310.
Ista, Petrovo Selo kao jedno od `ari{ta kolonizacionih i migracionih procesa u isto~noj Srbiji u drugoj polovini 19. veka, Razvitak 2-3 (1969), 86-104, 6673. Ista, Toplica. Etni~ki procesi i tradicionalna kultura, Beograd 1985.
R. Q. Pavlovi}, Seobe Srba i Arbanasa u ratovima 1876. i 1877-1878. godine, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 53-101. \. \. Pejovi}, Iseqavawa Crnogoraca u XIX vijeku, Titograd 1962.
M. Perovi}, Iseqavawe Crnogoraca u XIX i po~etkom XX veka, Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka. Zbornik radova posve}en tristagodi{wici velike seobe Srba, Beograd 1990, 101-110.
M. Pinson, Demographic Warfare - An Aspect of Ottoman and Russian Policy, 1854-1866, neobjavqena doktorska teza, Harvard Univerzitet 1970. Isti, Ottoman Colonization of the Circassians in Rumli after the Crimean War, Études Balkaniques 3 (1970), 71-85.
^. Popov, Srbija 1868-1878, Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1981, 305425. V. Popovi}, Agrarno pitawe u Bosni i turski neredi za vreme reformnog re`ima Abdul-Mexida (1839-1861), Beograd 1949.
S. Rizaj, Struktura stanovni{tva Kosovskog vilajeta u drugoj polovini XIX stole}a, Vrawski glasnik 8 (1972), 91-113.
192
Q. P. Risti}, Engleska i Srbija od Pariskog mira do Kanli~ke konferencije (1856-1862), neobjavqena magistarska teza, Beogradski Univerzitet 1993.
S. J. Shaw, E. K. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Volume II: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey, 1808-1975, Cambridge University Press 1977. V. Stojan~evi}, Srbija i Bugari 1804-1878, Beograd 1988.
Isti, Srpski narod pod turskom vla{}u u prvoj polovini XIX veka, Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1981, 215-250. A. Toumarkine, Les Migrations des Populations Musulmanes Balkanique en Anatolie (1876-1913), Istanbul 1995.
[. Hoxi}, Migracije muslimanskog stanovni{tva iz Srbije u sjeveroisto~nu Bosnu izme|u 1788-1862. godine, ^lanci i gra|a za kulturnu istoriju isto~ne Bosne 2 (1958), 65-143.
J. Cviji}, Metanastazi~ka kretawa, wihovi uzroci i posledice, Sabrana dela IV-1, Beograd 1987, 131-189. V. ^ubrilovi}, Politi~ki uzroci seoba na Balkanu od 1860-1880. godine, Glasnik Geografskog dru{tva Srbije 15 (1930), 26-49.
N. [kerovi}, Iz odnosa Crne Gore i Srbije - Preseqavawe Crnogoraca u Srbiju, Istorijski zapisi 12 - 1-2 (1956), 296-303.
193
194
G E O G RAFS K I R E G I STAR
A
Azbukova~ki srez - 153 Albanija - 65 Aleksandrovo, selo - 154 Aleksinac - 65, 66, 164, 165 Aleksina~ki okrug - 29, 45-48, 50, 51, 53, 79, 98, 99, 101-103, 125, 126, 135, 150, 164, 165 Aleksina~ko-ra`awski - 165 Amerika - 115 Anadolija - 33, 38, 43, 92 Ankara - 19, 43, 84 Austrija - 26, 37, 51, 61, 107-109, 111, 113, 114, 154, 155, 157, 159, 176 Austro-Ugarska - 42, 46, 81, 82, 87, 113, 119, 122, 129, 142, 154, 159, 176; v. Habsbur{ka monarhija
B
Badovinci - 61 Baja - 115 Beli~ki srez - 139 Balkan (Balkansko poluostrvo) - 15, 17, 19, 36, 38, 39, 42-44, 60-62, 66, 67, 72, 78, 84, 108, 110-112, 121, 143, 174 Banat - 32, 52, 114, 118, 154, 155, 160 Bawa, selo - 165 Bawaluka - 111 Bawski srez - 165 Belogra~ik - 34 Beograd - 15, 17-21, 26, 27, 30, 31, 34-37, 40, 41, 44, 45, 47, 49-51, 54, 59, 61-66, 68, 71, 73, 76-78, 80-83,
87-89, 103-105, 109-111, 113, 114, 126, 131, 132, 135, 145, 149, 151, 157, 166, 169 Beogradski okrug - 45-48, 51, 53, 55, 61, 101, 139, 163, 165 Beogradski pa{aluk - 25 Be~ - 62 Bijeqina - 37, 40 Bir~ (Vlasenica) - 37 Bitoqska nahija - 138 Bobovi{te, selo - 164 Bojnice, selo - 99 Bosanska Kostajnica - 37, 40 Bosanska Krajina - 25, 59 Bosanski ejalet - 62, 173 Bosanski [amac - 37; v. Gorwa Azizija Bosna - 27, 37, 38, 40, 47, 59-61, 65, 74, 97, 100, 101, 106-111, 113, 122124, 126-129, 137, 150, 157, 159, 161, 163-165, 175-177 Bosna i Hercegovina - 14, 17, 42, 43, 59, 123, 125-127, 129-131 Brezovica - 139 Brezovo Poqe - 37 Brza Palanka - 116 Brzopalana~ki srez - 117 Brod - 111 Brus - 127 Br~ko - 37 Bugar-moravski srez - 45, 50, 165 Bugarska - 33-35, 38, 41, 43, 44, 47, 74, 119, 122, 133, 167 Budim - 114, 142 Bukure{t - 36
195
V
Vajcenrit, selo - 119 Vaqevo - 167 Vaqevski okrug - 45-49, 53, 55, 61, 101, 106, 107, 123, 124, 130, 131, 137, 153, 164, 165, 167 Varna - 38 Veliki Gaj - 32 Velika Britanija - 81, 82 Velika Kamenica, selo - 118 Velika Kikinda - 114 Velika Morava - 46, 48 Veliko Ostrvo - 26 Vidin - 34, 35, 38, 39, 64, 99 Vidinska nahija - 99 Vidinski pa{aluk - 165 Vidinski sanxak - 25, 26, 34-36, 39, 40, 59, 71, 78, 97-102, 117, 118, 120, 126, 131, 160, 161, 163, 165, 173 Vi{egrad - 122 Vi{wica - 109 Vlasenica - 37; v. Bir~ Vla{ka - 26, 36 Voluja, selo - 155, 156 Vrawe - 137, 138 Vrawska kaza - 39, 132 Vrawski okrug - 16, 79-81, 89, 131, 133-135, 137-139, 141, 142, 159, 174-176 Vra~arski srez - 101, 163 Vukovar - 61 Vu~itrnska nahija - 126
G
196
Gernik, selo - 119 Golemanovo, selo - 116, 118 Goluba~ki srez - 139 Golubiwe - 117 Gorwa Azizija (Bosanski [amac) - 37 Gorwa Jablanica - 134, 135 Gorwa Tuzla - 37
Gorwani, selo - 120 Grabovica - 118 Grackovo, selo - 98 Gra~anica - 37 Gro~anski srez - 165 Gr~ka - 44, 46, 47
D
Dalmacija - 47 Debarski sanxak - 132 Doboj - 37 Dobri~ - 154 Dobri~ki srez - 140, 141 Dobruxa - 33, 34, 39 Dowa Azizija (Ora{je) - 37 Dowa Plana, selo - 142 Dowa Tuzla - 37 Dowa [tajerska v. [tajerska, Dowa Dowi Milanovac - 117, 118, 164 Drina - 27, 61, 106-108, 124, 127, 157 Dunav - 34, 40, 109, 114, 117, 128 Dunavski vilajet - 40, 41
E
Engleska - 66
Z
Zaboj{tica, selo - 153 Zagreb - 13 Zaje~ar - 117, 163, 164 Zaklopa~ka op{tina - 165 Zvornik - 111 Zvorni~ki snaxak - 37, 110, 111 Zemun - 109 Zlatibor - 27
I
Istanbul - 43; v. Carigrad
J
Jablani~ki srez - 140, 141 Jabukovac, selo - 164 Jagodinski okrug - 45-47, 51, 53, 101, 102, 105, 139, 142, 146, 149, 156, 162 Jawa - 37 Jaseni~ki srez - 165 Jedrene - 39
K
Kavkaz - 14, 38, 40 Kalaz - 157 Kanak - 32 Karaburma - 109 Kikinda v. Velika Kikinda Kladaw - 37 Kladovo - 29, 30, 32, 37, 117, 146, 150, 152, 153, 170 Klenak - 106-108 Kqu~ - 31, 167, 169 Kqu~ki srez - 146, 156, 157, 168, 169 Kwa`eva~ki okrug - 45-48, 51, 53, 55, 79, 98-103, 124, 125, 135, 136, 161, 162 Kozluk - 37 Kolin (^e{ka) - 115 Konstanca - 33, 38 Kopaonik - 137 Kosanica, reka - 138, 141 Kosani~ki srez - 140, 141 Kosovica - 31; v. Novo Selo; v. Petrovo Selo Kosovica, reka - 31 Kosovo Poqe - 39 Kosovski vilajet - 80, 81, 129, 131, 132 Kosovski ejalet - 39 Kostajnica v. Bosanska Kostajnica Kragujevac - 158 Kragujeva~ki okrug - 45-47, 51, 53, 55, 103, 106, 124, 126, 158, 165 Krajina - 26
Krajinski okrug - 27, 29, 39, 45-49, 51, 53, 77, 99, 103, 116-120, 125, 126, 139, 142, 145, 146, 148-153, 156, 164, 167-170, 174, 176 Krawska - 114 Krim - 14, 32-34, 36, 99, 162 Kru{evac - 151, 152 Kru{eva~ki okrug - 45-48, 50, 51, 53, 55, 79, 98, 99, 105, 124-127, 135137, 146, 149, 151-153, 158, 170 Kru{eva~ki srez - 127 Kuban - 38, 41 Kula - 34 Kulska kaza - 116, 119 Kupuzi{ka op{tina - 116 Kur{umlija - 80, 81, 127, 134 Kur{umlijska kaza - 132 Kur{umlijska nahija - 126
L
Lab - 127 Leskovac - 17, 132, 135-138 Leskova~ka kaza - 39, 132 Leskova~ki okrug - 79 Loznica - 65, 66 London - 81 Lowin, selo - 153, 167
M
Ma|arska - 114 Majdanpek - 120 Makedonija - 65 Mala Azija - 14, 84 Manastirica - 147, 170 Masurica - 134 Ma~va - 61 Ma~vanski srez - 101 Mexidija - 33 Miro~-planina - 31, 116, 117, 120, 150 Miro~evo - 116-121, 139, 150-152, 157, 159, 160, 163, 164, 175 197
Mitrovica - 106, 127 Mihailovac - 26, 160 Mokra Gora - 122 Morava v. Velika Morava Moravska dolina - 124, 125, 136 Moravska - 115 Mr|enovac, selo - 107
N
Negotinska Krajina - 31; v. Krajina Nema~ka - 81, 82 Nikopoq - 39 Ni{ - 38, 39, 82, 88, 133, 134 Ni{ka kaza - 132 Ni{ki okrug - 79, 133, 139 Ni{ki pa{aluk - 165 Ni{ki sanxak - 39, 40, 59, 65, 97-102, 124, 126, 131, 132, 158, 164, 173 Nova Bo`urna, selo - 154 Nova Varo{ - 122, 137 Novi Pazar - 126, 137 Novi Sad - 13 Novo Selo - 31; v. Kosovica; v. Petrovo Selo Novo-Pazarski sanxak - 131, 132
O
Odesa - 36 Ozren - 150 Orahova - 37 Ora{ac, selo - 107 Ora{je - 37; v. Dowa Azizija Or{avski srez - 119 Osmansko carstvo - 15, 17, 18, 25, 32, 33, 43, 44, 46, 59, 61, 79, 84, 92, 93, 125, 128, 132, 133, 138, 143, 154, 159, 161, 175, 176 Ostrogon - 114 Ostru`nica - 109
198
P
Pazarska nahija - 126
Pambukovica, selo - 164, 165 Para}in - 162 Pariz - 64, 113 Petrovo Selo - 18, 19, 31, 77, 120, 145-154, 159, 161, 167-170, 175, 177 Petrograd - 62 Pe}ka nahija - 64, 158 Pirot - 134, 136 Pirotska kaza - 132 Pirotski okrug - 79, 141 Pirotski sanxak - 132, 133 Podrinski okrug - 45-48, 51, 5361, 101, 105, 107, 123, 125, 126, 130, 131, 137, 152, 157, 167 Podriwe - 27, 37 Po`arevac - 154, 157 Po`areva~ki okrug - 45-49, 51, 53, 55, 103, 134, 139, 142, 155, 156 Poqani~ki srez - 139 Pore~ko-re~ki srez - 117 Posavina - 37, 40, 59 Posavsko-podrinska regija - 48 Pouwe - 37 Pocerski srez - 101 Prizren - 84 Prizrenski vilajet - 132 Prizrenski sanxak - 131, 132 Pri{tina - 39 Pri{tinski sanxak - 132 Pr}ilovica, selo - 164 Prokupa~ka kaza - 39, 132 Prokupa~ki srez - 140-142 Prokupqe - 134, 135, 137, 138, 140
R
Rabi{ - 34 Rakovica, selo - 34, 97 Reke, selo - 118 Ristovac - 143 Rudni~ki okrug - 45-48, 51, 53, 103, 106, 123, 124
Ruince, selo - 158 Rumelija - 33, 35, 40 Rumunija - 156 Ruse - 34, 39 Rusija - 34-36, 38, 44, 61, 62, 66, 67, 99, 173 Ru{aw - 163
S
Sava - 108, 114 SAD v. Amerika Samsun - 38 Sarajevo - 37, 110, 111, 123 Svi{tov - 39, 64 Sent-Andreja - 157 Silistrija - 34, 39 Sipska op{tina - 147 Sjenica - 126, 137 Skobaq, selo - 155 Skopski sanxak - 131, 132 Slavonija - 47 Soko - 37, 146, 149 Sofija - 39 Sofijski sanxak - 39, 131 Smederevo - 37 Smederevski okrug - 45-48, 51, 53, 55, 105, 146, 155, 156, 167, 168 Srbija - 13-20, 25-32, 34-41, 43-52, 54-56, 59-65, 67, 71-77, 79-85, 8791, 93, 97-102, 106- 116, 118-134, 136-146, 148, 150-162, 164-176 Srebrenica - 37 Srndaq, selo - 152 Srpska Boka - 32 Srpski Neuzin - 32 Stavropoq - 38 Stara Srbija - 44, 65, 125, 126
T
Tamnavski srez - 164, 165 Timok - 34, 98, 107
Timo~ka dolina - 124, 125, 136 Titograd - 16, 26 Toplica - 19, 79, 83, 134, 135 Toplica, reka - 134, 138, 141, 169 Topli~ki okrug - 16, 79-81, 88, 89, 131, 133-138, 140-144, 159, 165, 174-176 Topola - 170 Trakija - 44 Trapezunt - 38 Treblinci (^e{ka) - 115 Triska kaza - 132 Trwane, selo - 164 Trsteni~ki srez - 127 Tuzla - 37 Turska - 14, 17, 25, 29, 32-34, 36, 38, 39, 42-44, 59-68, 70-72, 74, 7982, 84, 93, 97, 99, 100, 102-107, 109-113, 117, 118, 120, 121, 124128, 130, 135, 137, 138, 143, 145, 146, 155, 157-163, 165, 173-176; v. Osmansko carstvo Tursko Carstvo v. Osmansko carstvo
]
]uprija - 32, 154, 155 ]uprijski okrug - 45, 47-49, 51, 53, 101-103, 105, 116, 139, 142, 146, 155, 158
U
U`ice - 37, 122, 150, 166, 168 U`i~ki okrug - 45-47, 51, 53, 101, 105, 122-124, 126, 128, 130, 131, 137, 146, 149, 153, 161, 162, 167
F
Florentin - 34 Francuska - 35, 62, 64, 81, 82
199
H
Habsbur{ka monarhija (Habsbur{ko carstvo) - 15, 25, 113, 157, 175; v. Austro-Ugarska Hercegovina - 16, 65, 123 Hrvatska - 47, 114
C
Carigrad - 38, 41, 60, 66, 81, 83, 109, 110, 113, 173 Cetiwe - 17, 73, 139, 145 Crna Gora - 16, 17, 19, 26, 29, 31, 43, 44, 72-74, 77, 79, 138, 139, 144, 145, 148-151, 153, 167, 168, 170, 177 Crna Reka - 26 Crno More - 38 Crnore~ki okrug - 45-49, 51, 53, 55, 97, 100, 103, 105, 116, 125, 126, 162, 166, 170
^
^a~anski okrug - 45-48, 51, 53, 105, 123-126, 137, 158 ^e{ka - 114, 115, 159 ^itluk, selo - 153 ^obanci - 142
[
[abac - 37, 101 [aba~ki okrug - 45, 47, 48, 51, 53, 55, 61, 101, 102, 106-108, 111, 113, 123, 124, 126, 130, 131, 137, 158, 161 [amac v. Bosanski [amac [vajcarska - 114 [tajerska, Dowa - 114, 167 [umadija - 16 [umen - 34
200
I M E N S K I R E G I STAR
A
Abdul-Mexid, turski sultan - 59 Aleksandar II, ruski car - 32 Alimpi} Ranko, general - 123, 127 Aksakov Ivan, slavenofil - 61 Antul Kosta S. - 103 A}imovi} \or|e - 103 Ahmed [akir, upravnik Dunav-skog vilajeta - 41
B
Balat Vacslav - 118 Balukxi} Jovan - 103 Ban Matija - 20, 61, 62, 64, 66, 67 Barjaktarevi} Mirko - 18, 31 Birbel Jovan 118 Blant, engleski konzul u Beogradu 109-111, 113 Boker, francuski konzul u Beogradu - 82, 83 Botjov, vo| bugarskog narodnog pokreta - 36 Botmilijan, francuski konzul u Beogradu - 41, 77, 78, 107, 110, 112, 113 Brwo{ Marko - 103 Bulver, engleski poslanik na Porti 62, 64-66, 99, 100
V
Vadington, francuski ministar spoqnih poslova - 81-83 Vajt - 125
Vasiqevi} Alimpije, ministar prosvete i crkvenih dela - 19, 135 Vasovi} M. - 135 Vasojevi}i - 145, 168 Veli~kovi} Rista - 103 Vlajinac Milan - 54, 55, 75, 91, 132 Vojvodi} Mihailo - 21 Vu~kovi} Vojislav J. - 17, 59-62, 64, 66, 112 Vu~o Nikola - 50, 52-54
G
Gavrilovi} Jovan, ministar finansija 67-69 Gara{anin Ilija - 19, 20, 66, 67, 7173, 107, 110, 173 Garibaldi - 62 Gini} I. - 50 Gor~akov - 62 Gould, engleski konzul u Beogradu 81-84, 89, 135, 137
D
Dabi} Vojin - 21 Davidovi} @ivko - 103 Dilov(i}) \ergo - 163, 164 Dimitrijevi} B. - 163 Dozon, konzul Francuske u Beogradu - 35, 36, 40, 65-67, 98100, 104 Drobwakovi} Borivoje - 16, 30, 31, 169 Durkovi}-Jak{i} Qubomir - 16
201
Draga{evi} Jovan, potpukovnik 126, 128 Druen de Lis, ministar spoqnih poslova Francuske - 41, 77, 78, 107, 110, 112, 113
\
\or|evi} Dimitrije - 15, 63, 76, 109 \or|evi} Tihomir R. - 18, 25-27
E
Ekme~i} Milorad - 34, 38, 43, 59, 64 E{ref-beg, beogradski kajmakam 99
@
@abarac Dragutin, a|utant - 99 @ivkovi} N. - 122, 123, 127, 128
Z
Zavi{i} \ura - 167, 168 Ze~evi} D. - 154
I
Ivqanin Mijat, narodni posla-nik - 88 Iliji} Stanoje, predsednik suda - 85 Igwatijev - 44
J
Jagodi} Milo{ - 79, 124, 125, 136, 138, 140, 141 Jak{i} Vladimir - 27, 46, 50, 52, 53, 59-61 Jak{i} Grgur - 17, 19, 62, 64, 66, 81, 112 Jastrebov Ivan Stepanovi~ - 84 Jovanovi} Vladimir, ministar finansija - 84, 126, 138 Jovanovi} Vladimir - 19 Jovanovi} Dragutin - 85 Jovanovi} Kosta, pomo}nik u 202
Ministarstvu unutra{wih dela - 85, 129 Jovanovi} Kosta - 31 Jovanovi} Nikola - 165 Jovanovi} Obrad - 165 Jovanovi} Panta, dr`avni savetnik 126, 128 Jovanovi} Radoman - 17, 145 Joksimovi} Despot - 158
K
Kanic Feliks - 33 Karavelov, vo| bugarskog narodnog pokreta - 36 Kara|or|evi} Aleksandar, knez - 31 Karpat Kemal H. - 18, 36, 38, 92, 132 Kelnaj Leopold - 118 Kova~evi} Toma - 61 Kolarac Ilija M. - 103 Konstantinov G. - 36 Kosan~i} Ivan - 68 Kresti} Vasilije - 19, 36 Kubi~ak Jovan - 119 Kurti} Zarija - 66
L
Lamson - 125 Le~mir, ledi - 125 Lilovi} Cena, trgovac - 116 Lov~evi} St. - 19, 71 Lomparevi} \oka, pop - 169 Longvort, britanski konzul u Beogradu - 40-42, 62, 64-66, 99, 100, 113 Lukanov(i}) \or|e - 164 Lukovi} Milo{ - 16
Q
Qu{i} Rado{ - 16, 18, 21, 25-27, 36, 49, 50
M
Magazinovi} Stevan - 103 Marinovi} Jovan - 19, 64, 71 Markovi} M. A. - 154 Ma{ek Vencl - 119 Ma{ek Josif - 119 Ma{ek Franc - 119 Mehmed Kibrizli-pa{a, veliki vezir 63, 64 Midhat-pa{a, upravnik Dunavskog vilajeta - 41 Milovanovi} \o{a - 73 Milojkovi} Radivoje - 82 Mihailo, veliki knez - 38 Mihailo, mitropolit - 60 Mihajlovi} Stev~a, predsednik Saveta - 60, 63, 64, 123 de Mi{el - 81 Mi{kovi} Jovan - 19, 20, 83 Moji} Aron - 118
N
Nikoli} Atanasije, na~elnik Ekonomskog odeqewa - 32 Nikoli} Gu{a - 103 Nikoli} Tihomiq, ministar vojni 123 Nikoli}-Stojan~evi} Vidosava - 1719, 31, 83, 123, 125, 127, 132, 134136 Novotni Jovan - 119 Nusret-pa{a, na ~elu Komisije za izbeglice za Rumeliju - 40, 41 W Wegi} R. - 50
O
Obrenovi} Milan, knez - 82, 83, 135 Obrenovi} Milo{, knez - 18, 26, 27, 59-63, 65
Obrenovi} Mihailo, knez - 17, 59-66, 73, 99, 145, 166 Okan Niko - 66 Omer-pa{a Latas - 35 Osman-pa{a, upravnik Bosne - 110, 111, 113
P
Pavi}evi}i, zadruga - 152 Pavlovi} Radoslav Q. - 17, 18, 124, 137 Pejovi} \or|ije \oka - 16, 26, 27, 2932, 68, 69, 72, 73, 76, 139, 145, 153, 154, 167 Perovi} Milutin - 16 Petkov(i}) Ceko - 163, 164 Petrovi} Nikola, crnogorski knez 72, 73, 145, 166 Petrovi} Blaznavac Mili-voje - 107 Pinson Mark - 17, 33-36, 38, 40-42 Popov ^edomir - 48, 55, 123 Popovi} Vasiq - 59, 60 Popovi} Petar - 19, 73 Popovi} S. L. - 135 Popovi} Sima, pomo}nik Uprave srpskog narodnog zajma - 85 Proti} Kosta, general - 82, 129, 133, 134-137, 144
R
Radeni} Andrija - 65 Rajovi} Cvetko - 61 Rakovski Georgi Stojkov, bugarski emigrant, vo| bugarskog narodnog pokreta - 36 Rizaj Skender - 132 Rizni} Matija - 165 Risti} Jovan - 19, 20, 35, 40, 61, 8184, 89, 109, 110, 112, 131, 133-135, 137 Risti} Qubodrag P. - 66 Ristov Val~a (Risti} Vu~a) - 164 203
Rus Josa - 103
S
Sandvit - 125 Safet-pa{a - 81 Sermet-efendija, turski poslanik u Beogradu - 81, 82 ( im s ir Bîlal - 19, 43, 44, 84 Solsberi, engleski ministar spoqnih poslova - 81-83, 89, 135, 137 Spasi} Milovan, dr`avni savetnik 85, 87, 89, 90 Sre}kovi} Panta - 88 Stefanovi} Danilo, predsednik vlade, ministar unutra-{wih dela - 123 Stojan~evi} Vladimir - 17, 29, 34, 36, 60 Stojkovi} Aleksa, carinski nadzornik - 85 Stojkovi} Momir - 89 Shaw Ezel Kural - 18, 33, 42, 43, 92 Shaw Stantford J. - 18, 33, 42, 43, 92
T
Tasti - 64 Todorov(i}) Bo~o - 163, 164 Tonkovi} Panta - 165 Toumarkine A. - 43, 44
F
Filipovi} Teodosije - 36; v. Rakovski Georgi Stojkov Fuad-pa{a, ministar spoqnih poslova Turske - 110
H
204
Haxi-Vasiqevi} Jovan - 17, 80, 81, 83 Horvatovi} \uro - 83 Hoxi} M. - 38 Hristi} Filip - 19, 66, 81, 83
C
Cviji} Jovan - 18, 31 Ciman, dr - 125 Cokov(i}) Najdan - 163, 164 Cuki} Kosta, ministar finansija - 73, 74, 77, 78, 93, 104, 120, 147-150, 157, 174, 175
^
^ubrilovi} Vasa - 15, 33-36, 38, 40, 42-44, 76, 109, 110
[
[kerovi} Nikola - 16, 31, 126 [picl Vencl - 118 [uvnel, ministar spoqnih poslova Francuske - 35, 36, 40, 64-67, 98100, 104
Milo{ Jagodi}
NASEQAVAWE KNE@EVINE SRBIJE 1861-1880
Izdava~ Istorijski institut Beograd
Za izdava~a Dr Tibor @ivkovi}, direktor Istorijskog instituta Lektura i korektura Melita @ivkovi}
Registar Slavica Merenik
Prevod rezimea Bo{ko ^olak-Anti}
Sekretar Redakcionog odbora Sne`ana Risti}
Idejno re{ewe korica i kompjuterska priprema za {tampu Slobodan Simi}
[tampa ^igoja {tampa Studentski trg 13, Beograd e-mail:
[email protected] Tira` 500 primeraka
ISBN 86-7743-046-6
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
325.1 (497.11) “1861/1880“ 316.3 (497.11) “1861/1880“ 94 (497.11) “1861/1880“
JAGODI], Milo{
Naseqavawe Kne`evine Srbije: 1861-1880 / Milo{ Jagodi}; urednik Tibor @ivkovi}; Beograd: Istorijski institut, 2004 (Beograd: ^igoja {tampa). - 204 str. : ilustr. ; 25 cm. + (Posebna izdawa / [Istorijski institut, Beograd]; kw. 47)
Na spor. nasl. str. : Settlement of the Princedom of Serbia : 1861-1880. - Tira` 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija : str. 187-193. - Summary. Registar.
ISBN 86-7743-046-6
1. @ivkovi}, Tibor a) Kolonizacija - Srbija - 1861-1880 b) Srbija - Stanovni{tvo - 1861-1880
COBISS.SR-ID 117098764
