Milos Milojevic - Nasi Manastiri i Kaludjerstvo

а*

Ј /Г 2 ј

.....

НАШ И М АН АСТИРИ И

КАЛУЂЕРСТВ О на Свете Тројице 1881. год. од М. С. Милојевића

Београд Штампарвја код *Св. Саве" Кнез Михаилова број 4 1881. реприпт изда&е Издавачко-књижарског предузећа "Никола Пашић”, Београд 1997.

Библиотека С ЈТ А В А Уредник Миодраг К. Скулић За издавача ЈБиљана Танић,

директор

Издавач

Књижарско-издавачко предузеће "Никола Пашић", Београд,Трг Николе Пашића 9

Веоград, 1997.

.Н А Ш И Х Ш А С Т И Р И . . ..

КАЛ7ЂЕЕСТБ0. г Од ‘неког доб,а непјрестано .,се потрза у на-шим:новинама^ осббНто тако званим • „прекоК- *па још и у нашим овде скупштинама, час.нарочито, а чао опет и као мимогреду питаше о нашем калуђерству, манастириАса, а нарочито манастирским имањимја | ;те је'у посл(едњој,‘ одвећ плодотворној, свакојакими свевазможиим закључцима.ј и;; озако1&ењима, скупштини ;донесеа.:;И^ закључак: да се паши мапасш ри &цање, свбду на некакве „историј1ске мапастиреа>'у ' самој ствари и уираво у ш Ш е $ а ' пцлуђерскџ јред х а . свим изу нашој Љародност. \' Ј а ‘^ |;н е ; % ‘рвде унуштати у то, са , чега ■ј^ Н е)^ ^ т а к р ,,>,^а.; Ди са 'мржње ирема реду кдлујђерскОм, или са л^убави и жудње, нрема имањима манастирским,

и ако дрлсим, д а ј с с а овог иосЛсдч>е1', ип ак о стављ ам то и и т а љ е са свим нереш сно, и е к а г а р е ш а в а ју д р у ги , ко ји и м ају вш пс во љ с, мо!\и и времеиа*, м сп и је оно с а свим с в с јс д и о , *било д а со реши IIа осиови ци ир во ј или д \ 1у г о ‘}., јс р јс код м сн с ало, нло, 11 а м а н а к а к и о ј основици оио било н м а с а ч с г а е с р а н ии јало.

Од кад је код ц а с уставност, од к а д је дата в л аст законодавна у рукс нашем народу у киежевнни, од то д о б а иичу и угињ авају: закоии , иараграФИ, измсне, донунс и т. д. онако исто брзо и бујно, као што јс иарав наш а нссталиа, лаковсрпа, ттрсвртл.ина и т. д., даК ем о се мн, или бар најближи наши нотомци, наши сниови, једиог лсног ју т р а обрести у самим законима, иараграаш ма, ивмсиама, доиуиама и т. д . , д а н е ћем о мо1ш ништа вишс. радити и урадугги з а свога живота, ио само мнтати и учити т е закдие, пзмепе, до и у и с и т . д.

11а, као што се свс то доиоси, в\>ло чссто и оиако што но паш иарод кажс на „ала ху!“. ччшо се и нс обраћа \шкакка иажња, ири доиошају истих, нн ј ј асмлшштс, ни иодиеблнс, ии на народ, иц и>егову парав, ии иотрсбс, ни корисиост и т. д, онога аа кога сс то

—

8

—

ДОНОСИ ; ТС С ТОГа СС често хокс, VI држи се, да се могу унраво срашКени и саетавпи делови органског бића наш егиа-

рода, оиако лакомислено, лаковсрно, бсврасудио, да иечуиају из оиштег народн>ег и дрмсавиог оргаиичиог склоиа н иародњсг оргаиивма, а бсд икаквс, држи ‘ се, иггетс и иовреде за овај и т. д. баш онако исто, као што је се у 1Ц№етолној беседи ,од неразлучне органске ооновице дргкавио-иародие целиие, народ и Владалац, спустило готово до обичног трампатнког дејства и промсњачке радње сваковрсне стеке, коња и т. д. те казано: да се, мења уговор између Владаоца и народа (устав), а устав никад није и. никакав уговор, но осиовица и суттипа органског државиог живот110Г СТ10Па. Титрајући се са свима народним, друштвеним и државним органским склоповима и организмима, наравно, да је се, мбгло врло лако доћи, и да је се дошло, и на горњи део органског народњег склопа и организма, о калуђерству, под којим се нарочито сакрива питање о манастирским имањима, која су тако исто и толико стара, колико и народ и народност српска; те се о томе и не може корисно и како треба решити само 1*

— 4 — у дворани „Црвеног кр стаи у Београду, јер оно и није само ту поотало, ио ваља да сс рсш ава и реши и у двораиама слободних Ј$ароши сриских, а у ј акој и* независиој краљевини и царевини Срб и ји : у Скопљу, као и у Новом Саду; у Серезу, као и у Трсту; у С офији, као и у Сарајеву; у Битољу, као и у Бањој-Ј1уци; у Гшави, као и у Мостару; у Самокову, као и иа ЦетиИ>у и т . д. јер је данашња киежевина Србија само једаи уд јРрбије, а горње ј е питањс јсдн а ншла, која кроза сво то тело Србију, п а и кнежевину Србију, као један уд њен, од изнад Калоче па до иза Солуна и од Сињег Мора на до средње Марице, п р о л ази ; свуда стоји у сак>браћајним везама са тисућам а тисућа других мањих, и за друге цели и улоге одређене: жилама, билима, венама, артеријама и т. д., а све то опет стоји у вези са нравославним телом велике и свете цравославие Русије, иравославие Грчке,, општег православља у Евроии и Азији, као и заблуделе и јо ш блудеће у т а м и демоиских искушења шизматичне Бугарске. Овај је део нашег органског народњсг српског тела, старији још и од саме државе наше, као највећег врха савр-

шеиотва, до ког човек, и у опште човечанство, може доки, коме и тежи оваки народ.и свака народноот иа свету, но на жалост иајмањи их део ова} достижу, а још мањи користе се благодстима њеним; јер, да се не упуштам у доба српско пре хрш ићанства, у ко}ем видимо ову исту установу, на овакимистим месностима и т. д. но у другим облицима и под разним називима, разних Ж речева и Ж речица и т. д. још у прво I време по Х ристу, српски ј е народ у\ овим крајевима, и на овој својо) с в е т о ј, земљи, примио Х риш ћанство из у с т а \

, самих апостола Христових и њихових \ првих учеиика, па и ову установу, и • ако у првим вековима, у другом облику и називу, али суштини ицељи овој и истој. Као што се у целој овој ствари не ћу упуштати у подробности, јер томе није ни место ни време, овде, то ћу само у општим напоменаманавести ово: 1. Да су од искони, у свима овим земљама, тако садазваног „Балканскоги или „Хемускоги, а боље би било „Српског Тропоља“, живеди Срби под разним својим месним^ пределним и племенским називима; 2. да су, као бивше римско робље, у време рођења Господа и Спаса Исуса

— 6 — Христа, ие само чули за ово\ и све 66жанстјвгено' светскс догађаје и собитија, од њСга иосђгавша, него и Науку његову јеДини овде примили, из уста самих и ' првих АггбСтола љбгових, Аао св. Апостола Пар^а, Тс И задржали и дб даКас, и аво у најмаЉоЈ ^МаљшТИ, и иазив „ПавлИћијаггии, Љто ће рећ# ПавловцИ; и од првћх уЧеника апостолских, као : сј1. Тита, Тимотеј а учен. Апостола Павла и т. д., јер' је не само’ у нарави човечијој, да рбб^Јјре,Јто господар, приИОле се' и усв оји дух и Иравац бржапбТв^т 1 т уке Господа и Сдаса Исуса ХрисТз;: да су свИ људи браћа (даКле и роб и госиодар равни ); да, ко Има две хаљиие, даде једну свом ближњем (господар робу, који иема ии једне); да јс сваки човек дужап: гладиог нахрапити, Иседпог папојити, голог одеиути, 6'олног видати, сужњег посећаватИ, тужног утешити, увређеноГ задовољити И т. д., што је све ишло у прилог по* болшања иискорењивања ропског стања Јгајћећих и ужаснијих тада римских робова, којих дссетииама даваху и мењбху само за по једне опанке и т. д., него је баш још и у^самој нарави мождајединог наГ свету иарода, народа ,ерпског, Кбка не пој^љива, за:г6нетна',

—

7.

—

непрекидЕЦ н ненрестјана тежља. некој надземио^, узвццншиЈррјГ ! ^

Ззданственц), бвде~и^ овш нЈеку, иа земљи нео^варим:бЈправди, једнакости ~равенству, братствр општр.м једпаком јг-узхфшнШГ животу •,

3. да су Срби и као робл»с римско, живећи од искоии у свима овим својим садањим земљама, а тада још и од Италије или Средиземног мора ца до Грчког, и од Јадранског па до 11рног, имали и своје храмове и своје свсштенствр, и уређељу своју црквену управу, у лицу својих Архијепископа, који су најпре, и то од првог века по Христу, иа све до четвртог, седели у нредграђу .Омртумођоц, другој римској престолници, т$ко званој, и још м даиас иазивајућој се Митровицп иа Сави, због чега ј,е се од тих срнских Митрополита, или Архијереја, то предграђе некадашњег огромног Сирмијума тако и нрозвало ; иа су одавде, навалом Хуна у IV веку по Христу, морали измаћи се даље, заједно са државиом римском влашћу у Звечаи, данашњс развалинс у дну Косова, и у нредграђу истога станив! се, опет му дали свој назга Мхигро* вица , која још ц данас постоји, на К о ? ^ р > $ сову,у последњем свом ропцу као варопљ / « 7

—

8

—

Навалом нак са севера, и из данашље у Нсмачке' дошавших, иокрштсних Срба < у V веку, а доцније Авара, одавде су Ј се морали измаћи, заједио са источно- / римском влашћу, у Солуи, н иеуспеву окдс још како иал.а. у'гјј|)дити сс и дати / свој иазин и солунском јсдиом иред- Ч грађу у ком су с.тановали, Србии У- ] правда, тако зваии П)оримл>сњак н имнератор Источио - Римски Јустинијан, настани их у евом мссту рођсља, сслу Бедерини, области Рашкој (нравој Ср- Ј бији) којс јс нодигао иа степ€.п нарошиу назвав исту ЈивИшаша Р п т а (Јусти- Ш нијанија нрва). Доцнијс пак другом навалом идоледоклоничкшГСрба из данашњс Гјемачке, а ” нарочито—Нртгјскс^ и по што ови ндолоиоклоннци Србн 075 годино, иод краљем Буднмиром. у кадућепству и хришћанству иазваном ев. Давидом СолужжиХ~ДЈГТ^^ ан ск им-, изм еђу, ЈХтстова, ТГризрена, ДиОре и Кичева, 11Римише~~хрнш1шШ^о7~~— овн^рхш -С ^:

пископи нмашс своје столнцс ис далеко од Прсхвалс и Дукљс у дашшшшј Д. 'Диб1ш, ко.јс ес место и сада зове Бискунија. ~~ '^Навалом Бугарском у 8 веку., ови се Архи]епискуни српски нотуцаху, што

—

9

—

се каже: „од немила до недрага,и док их, за време краља ерпског Војислава, пс видимо, са столицом својом у нрсдсду Дсбрци дапаипвс охридскс иахијс, код града Бсограда, у тако зваиој \.'лавсници, не далеко од иреотолиице српског краља Војислава Папратницс, или данашњег Коџаџика; за креме пак његовог праунука1 краља Ђорћа. с^леве ~стране Дримај опет у охридској нахији, у месту, које се још и данас зовс Бискупија, -5^а у време св. ЈованаИладимира, сина краља српског Петрислава, видимо их, са својом престолницом, у Преспи,^гако^е~престолници овоГ~срТР~ еког краља, — а"кад Србо-Маћендоиски владазгац~ађу му јИ дтрови^^ "римекогрВгтгод--^помИ1^атПх^ ^супа, каоп раВ О славш г^и^ ћанка не само4 примиО ср пскопр ав осл ар ље и хришћанство, него и учипио, да је у тој ноловини римске империје, 'православно зфиШћанство, робујућег сриског народа вера државна; па је и пре тога дрзВавНђт примања било тисућама тисућа тајИих и лодземних правослаВних српских јфа^бва, у овим свима српским земљам&ј кбји се јбШ Иданас, у млогимкјјД-

-

п

-

јевимд .Ш1ШИЈЛ рал^зе и до^опавају рц.

сдии дедц и читави. Рдкриана црква св. Цикоде у Цризр(ену, .смедеревска на гробзну, р»нх десетицама у Сврљигу, узсеченф бирша црква, у самотвору 1{дмону, ра још ц жрнски манастир исиод 11рац>с, а цри издиву реке Ленеиице у Мораву, Шарениика црква у скопљанској цахији и 7?. д., њих стотинама и тцсуђама, којима није место овде да се номињу, крјјв се и данас искоиавају и надазеу земљи, и на којима ,су мдоге даиас мостојеће цркве и манастирц лрдигиути, — сце то најбоље и јасиије тврдс и расветд>авају бивше стање ствари ирс Константиновог државнрг крштрња. Најтврђе и јаснијр сведоче толици великомучениди џ свецц и рветице ррнске јОД1 из ' ирвог века по Христу, иа све даље до дршавн.ог ррпскрг примдња иравославља и хришћанства .675. године под краљем српским Будимиром, а у калуђерству названом сретим Давидом Сблупск!^!, као: 1 света Иррна ћерда српског дари^а ЏџфЏмфгџ Дцкинија, крји јр рдадао у то дооа српским дародо# обухватајући југр-^оточни део. садање Ј1раве Србијр, и тр ц а х и ј ж . Штидожу; Крауовску, Радовиаку,

—

12

—

тричку, Кочаиску, Кумамовску, Баљ ску (Ђустендил или Копстандин Бањ у), Криворечку, Велешпу, Самоковску, Радомирску, и делове околпих, који ј с простор обухватао и тада бивш упонслику област тахо зваиу Морозвижд, у к о м је била јо ш у првом вску епискупија, тако зван а Морозвиждска, доцнијс Брсгалничка, коју јс под првим именом, М оролшидске и Душан обновио, и о б л а с т Л е м а пипа, од коЈе-и-насе с в о ј е ј резнме наш и свети Неманићи у којоГсу~бШЈаст1Т ^ ^ д ан ас ЈГ р е к а ^Г гррг^ЈеманпћаГ"јјЈ јјш јш и Ни и водс свдЈенорсшшодЈовпг.бпн. срп. царТШсГТца)-)ић оиа св. И рин е. Л бјш тив ова крш теница св. Т им отија 93 г. но Х ристу 11.000 д у ш а својих оаплеменика Срба, у и равославнохриш ћаиство, исте године ум орена ј е иајтеж им мукама, једни иишу, ж ива сп аљ ен а у Солуну, — а после љ е одмах и у С рбији: 2. и 3. Грмаш (Х ерм ес) и Е в е н т и је из Радујевца; 4. Ахеј и 5. Г а ја из П рахова са још њих 10 и м логим а другим, којима имена нису о с т а л а забелсжсиа; а у исто ирем е у заи ад и ој Србији и љеној области Далмацији: 16. Еиископ Дамиои (Дамљ аи) из Солииа

са 8. војника Срба; 25. његов ђакон Сентим и 26. Винктурић 110 годиие по

Хрис^у, аа време имиератора Трајаиа, и доцније од идолопоклоничких срнских краљсва: 27. блазкени Мартии и 2Н. Иларијоп, нри императору Дсозошцијаиу (од 284—305); 20. Г1.р,о'|о|с\)сј Еникет и 30. Астијоп; 31. Емелиј аи мучеи 13. јула 362 годиие ; 32., епископ Филип; 33. Правда (Јустин) и 87. Грмош (Хермес);. 56. спаљени око 304. годиис са још 30 мученика, за времс импсратора Диоклицијана у Филииоиољу, прастаром срнском Пангају; у Јанзару 320. године, за време ;Дикииија 124. Филија спископа Томског три брата 125. Арссј, 126. Нарцис и 127. Марцелин; и браћа: 128. Евђеније; 129. Клавдион и 130. Радс (Рад); и у Аирилу: 131. Евагри и 132. Бенинг или Бенич; 133, Амаид; 4. и 6. јун а у Новомдубу; ,134. Вотик; 135. ЈГукијан и 136. Иља, 137. с$. Козма; 138. Гадун;, 139, Нинич (Нинит); 140. Јулијс и још. 30. њих, дакле 170; а 17. септсмбра исте године 173. три млада царедворца Србина, носланих у Том; дал»с 174. св. Статор; 175. Валерије ; 176. ЈИакровије и 177. Гордијан; а у окто% у : 178. св. Ириск; 179. Крискент и 180. .Еваргијв; 181, еиискои Максимиз Зеља даиашњи Дељ нри извору Савс; Ј2. октобра 282 год.; 182. еиискоиКи-

јши, кога јс столица снискоиска била у данашњсм Сиску, која су мучсн>а и гонсња Срба Хришћана изазвала сабор Срсдачки (С офнјски) И47. год, н ак о м сје иротсствовао Србип, сиископ Мурски, — и сабор Аквилејски 381.г. на комс ј е опет Србин спискои Јадрски иротествовао противу тихгоисњ а и насиља; 183. енискун Дрински св. Викторин око 3)03 г. . у времс импсратора Диоклицијаиа; 184. св. Димитријс из Д абуда 307. год.; 28. априла 185. св. Нулијс; 23. Фсбруара у Срему уморено је 247 разних, 62. мученика; 248. нрезвтер Монтан и жеиа му; 240. Максима; 9. анрила у Срему уморено 258. девет девојака, тако зване „оевећене девице ђаконицеи, и истог је уморено још 263, нет девојака, и * 264. с млоги Срби свети, к ао : 280. С тратон; 281. Марин; 282. Феодит; 283. Р одофијс; 284. Секунд; 285. Макрин ; 286. Зенон ; 287. Меиа; 288. Виталије/ .289. РуФИН; 290. Еваи-

15

—

гел; 291. Урога (Урига); 292. Агнесије; 293. Марцилија; 294. Домна; 295. Тромеда; 290. Јоана; 297. Сесипа;'298. Емилијана и ,њих јога 334, тридесет игаест; 335. св. Емилијан; 330. св. Вас; 337. Иавлс; 338. (Јекувд; 339. Доната; 340. Ма* рии; 341. Јуст; 342. св. Ермил ђакон и 343. Стратоиик из Београда, 344. к»> године; 342. Евсевије; 345. Ириисј епнскупа сремских; 312. Пулијс чтец; око 304. године, 346. св. Ветран и 347. Феотим, епискони Добрички, око 377. г.; други. око .412; г о д .; 348. св. Никита епискуп из Ремешка год. 420. између Ниша и СоФије и Бање (гБ,устендила) биће, по свој прилици данашњи Радомир, или негдб око њега. Да је сршска црква старија и од рт:-

ске и грчке, осим потврде папе Јована II, писане краљу српском Михаилу, ксјом тврди, да је српска црква старија и од грчко и од римске, сведоче тс'' јшкс силне бивгае епискупије, 1шстојав-~ •-гае-до^КШштшШПГаТЗеликог7међу кој имл -само јфменем гСредЈ^^^Ш б.ФћТскУ;1Г б1ШПЈ^нскуГШшку. Неогпадску. ЈЗоден'СкуС^ Морозвиждску. Ремешку итл., —* свбдоче ј"ош тблики свсвд н мучоинци Срби, који се борише противу идоло-поклоНика и мухамеданаца, јеретика и

— 16 — безбожника Бугара и осталих, као; скугч: 349. св,. Климепт, 350. Ангеларије, 351. Горазд, 352. Сава, '353. Наум, 354. Иларијон Маглснски, у Битол.ској иахијн-итд.,' — "као и оиако свсци и мученицја: 355. св. ЈаКим Осоговски, 350. Прохор Пчињски, 357. Гаврил ЈХесиовски, 358. Св. Петка Параскева; 359. св. Апдреја, Јуродиви, роб грчки око 990, 300. Управда, еин Истока и Бегленице, уморени 14. новембра 505. год., 361. св. Никола војник у 9. веку и млоги други; сведоче такође свеци Срби, српски цареви н краљеви, као: 362. св. Дапид солунски, краљ Будимир српски, 303. св. Јоваи Владимир Елбасаиски,' . краљ српски, 364. св. Симеон (НемапЈа) Т ј Мпроточиви, 365 св.' Симоп, СтеФаи Пр* Јп вовенчани, '360. св. Димитрије и 3 6 7 .^ Давид Неманић, 308. св. Феокист краљ Драгутин, 369. св. СтеФаи краљ Милутин, 370. св. СтеФан Дечански, 371. св. српска краљица Јелсна Дсчапска, 372. св. цар Уронг, 373. св. Лазар, 374. с». ЈоасаФ, 375. св. Стсван Владидимир Јањниски, краљ сриски, 376. св. СтеФан Дссиот, 377. св. СтеФан Штиљановлћ, 378. св, Јован, и још многи други, , као и свети Архиј епискупи и патријарси српски, к а о : 379. св. Сава

—

17

—

I, 380. II, 381. св. Арсеиије, 382. Данило, 383. Евстатије, 384. Максим, 385. ' Ефрем, 386. Јанићије Девички, 387. Василије, 388. Глигорије Захумски, 389. Петар Цетињски, 390. Јакићијс Скоиљански итд., — сведоче онако свеци и испосници за време српске државе, као 391. св. Ромил, 392. Теодосије и 393. Роман од видинске области, 394. св. Петар Коришки, 395. Јанићије Девички, 396. св. Атанасдје Мстеорски^ 397. св. АнгелишГМетеорска, 398Г^вТАнгелина Папрадничка, 399. св. Висарион Метеорски, 400. св. Василије, 401. св. Петар митрополит црногорски, 402. Нестор Митровички, ј403. Глигорије ЈЕовнички итд.; сведоче на послетку свеци и_ ветгикпмуиеииии Прби, за турско добаГ"^ као^- 404. митрополит самоковски св. 'Евстатије, који је три дана живео разапет и прикован на вратницама града самоковског 1792 год., што није хтео признати цариградског патријарха место уништеног свог пећског, 405. св. ТеоФил из Сићева у Брегалници, 406. Никодим из Зете, 407. Аиастасије из Радовича, 408. Јован Кукузељ из Драча, 409. св. Злата из Маглена сеха Слатине битољске нахије, 410. св. Нектарије онд., 411. св. Григорије, 412. св.

2

18

т

'Бура!) Кратовац, 4 1 3 . ев. СоФроније из Пснковца СоФијске н а х и је, и јога њих стотинама и тисућама срнских свстаца

и всЈгикомученика. Па м !Три~гримљеиом државиом крштељу Срба новодошавших из данашље'Бсрманије, а нарочито Прајске, српским краљем Будимиром ДрваниКем (575. 4 године видимо опет уредпу и независну / сриску цркву, са своја два Архијепи\ скупа, и то гшвим у Дукљи иа Пре/хвали, нрестолници тадањих српских краљева па даиашљем ЈПару, измсД;У Призрена, Кичева, Т етова и Ди( бре, а другпм у Солипу у данашњој ЈЦалмацији, такође са српским енискупима, енискунијама итд., као Сшвет* ском, Трогирском, Скрадииском, Араузоиском, Скадриисколг, Еионском, Ардском, Опсароком, ЈЗељеком, Енидавреком, итд. у архијепискугшји Солиис-кој, и у Д}гкљанској: ЈЗарском, ЈЈудвањском, Которском, Улцињеком, Свачком, С1садарском, Дебарском, Полоњском, сада Авлоиском, Требињском, Захумском, Гашком итд.? — иа разум е се н манастирима, кјш л нто су II били у Ј^остиварусв. Арш 1ђ ел% ,Јзише мало у Брутоку, Бар^ вар^чгвГ Б у р ђ ^ у О раш цу данашњој Дибри, /св. П етр а у Корчанској иахији,

т

19 —

Богородице Костурској, Никол^ Тоиличког, Битољског итд., јср им пијс место овде их сада пребројаиати. Но иајважнијс јс, што свсти Сава први Архијепискон срнски, и равноапостолни' просветитељ српски, устројив независну српску цркву у тадањој краљерции Србији, но још- неуједиљеној Србији и срнскбм народу, у којој је остала она прастара срнска Архијспи• скупија Охридској, као робиња источноримска, или као нгго је ми обичпо зовемо, грчк а; ове ј е баш и осиивао псћииом и ногбтову махом у еамим манастирима, што јс доказ, да су ови .били још и тада и велики и славни и развијеии, те тако му јс и била ирва

еиискуггија: ,у Стоиу, у данашљој Далмацији, маиастиру храма св. Богородице, 2. у Бети, у Дукљаиском ириморју, између данаипБег ЈЈеша и Драча, у манастиру храму св. Аранђела;3. Дебрци данашње орхидеке иахије, у маиастиру храму св. Николе; 4. у Будимљу, између Корче, Ресииа, Битоља и Костура, а исиод Преспанског језера, у манастиру х]заму св. Ђурђа; 5. у Раси, на данашњем Балкану, у манастиру храму св. Апостола Петра и Павла; 6. у Студеници (више Пећи) у храму и мана* а*

—

20

—

стиру св. Богородицо ; 7. у Призрену, манастиру св. Б огороди це; 8. у Градчлници паКосову машштиру, храму св. Богородицо; 9. у Тоилици (око даиашњег Разлога) маиастиру храму св. Николе; 10. Браничеву у данашњој Врачанској нахији, у манастиру храм у св. Ииколе; 11. у Бсограду (садањсм, Ар]1аут-Београду) у манастиру храм у св. Богородицс; и 12. у Моравици, даиашњс Кумштвскс иахијо, у м анастиру храму чгн. дакле у самиммацастирима, и, ако се по који од ових сномињс, у но ксјој бив. вароши и граду с.рп. онст су биле у маиастирима, а ови су били само у атарим а варош и, као оиај у Стону, Б сограду и Н ризрену.

Ово је свс јасаи доказ, да оу маиа* од кад јс Срба и хришКаиства мсЈ)у овима, били саставни и иераздвојии оргаиски део тсла на])ода срнског, н.еговс државс и пародиости. ЈЈо да сс иеби ово криво тумачило н увело, д а јс св. С ава и смсстио своје сиискупијс у оио мало бив. маиастира, којлх ј с тада било у српској држави, ллмсстив престолницу своје архијени* скуиије у,такође и опет манастиру, ЛСичи, довољно ће бити д а паведем само ово: да осим горњ их маиастира, који стири,

I —

21

—

су, ирематадањемиростору срнсиееемљс и распореду епискупија, или још боље митрополија, ио ш то су и још и тада већ постојале млого сииокуније срнскс, као: Скопљанска, Бањска (гћ-уетендил бања), Самоковска, Ремешка,Белоцркванска (данашња Куршумлиј а)^ Р аш ка (између Скопља и Тстова, тс додиијс прешла у ову), Нишка и т. д., које су према распореду ових митроиоднја и подиале под исте, — вал>ажа-ианом оиуЈги,—т зп. време Немањо, вн^-нро опога,-о~!И1казваној Црној, ијш српској Светој, Горуц у-^кр|бт~~су иисане~српскс књиге и ипс. и -в д г ^ е м е .Ш е м а ше. дакле раиијс од арХкубпискупа св. _Саве и њогових митрпиолија манастира. ^Т ^Т Т р^Јррдска еаета, млр (као ШТО су ј е обично, з бОг у љој живљси.а калуђсра, или н,рноризан,а инали1-.1ђшаГ^јра звао ј с с е :

Средсредни дсо срнекс всмЈ1.с_и Србије, још пре Немање,’У комв Јсу и бм е престолнице ^ртгских"1фЖљсва и влададацагпре^ЗјШБ ^ ^ ^ и Пре^ - хвади1Ги7{ ш т Ј е једио и исад^на Шј ш \ изме^у ПризЈ)виа, ј и брЈе^, Дичева, Охрид&7 ЈТетова,* у Папрадници, између Дибре, ТГхрида, Кичбв1 7 и“Елбасана; у Ч ер ^н и ки Јд ае^ К р р Јх с^О х р и д а, Ди-

—

22

—

брс и Елбас.ана ; у .Црссни, џ Охриду,"1 изме1>у Кнчспа, Битол>а, Дибра, Корчс и Елбаеана; — тако рс1ш одискони ]с била у исто врсме и тако зиаиасрнска св. (нли Цриа) начцЦу кш тлаАЖГх« ридслсс, Битол.скс, Кичсвскег ДибарстГе, Тетовскс, с коро сву Скопл>анску, Гииланске, Кумаиопск с,К р и н ор ечк с, Врац>скет Г^швске, и СоФијске, иахијс. Тај, тако да сс иа))азим, срсдсрсдни дсо срнскс земл>с и Србијс, .још завреме ПемањЈшо, ирсиун ј с био српсЈсим манастирнма, који су с.обом у то доба нрсстанл»!ут динннш.с уш ш ерзитстс и Лкадсмије :шап>а и нсштина,. јср с у у , л>има калуЈхери: и ниса.'ш кшиге, и изу* чавали све науке и веш тиие, као: Богб*

мговЈЈЈу,..ФидосоФију, Астронокију, Ма* 4’ематику, Јест аст Јјеницу, Лекарство, Ви* дарство, рашш зан ате и вештиие и т. д.‘ лзучавали и тсоротично у маиастирским ишолама, и ирактично у манастирским разновј)еи тг болиицама, сликариицамд, з _ р азшшрсним радиони* г(ама и т. д. Ц ео гојнви иростор усејаи је сада

салшм урвииама и развалинама, од бив* лшх силиих и лглогих манастира, зграда манастирских, градова итд., од ко* јих су до данас само још ови остали,

—

23

—

не ћу да кажем цели, него ноју и т о ; Чиста Пречиста, иа Орхидском јсзеру обиовљена задужбииа Младеном Бранковићсм, па обиовљеиа султаницом Маром; 2. св,- Иаум, задужбииа краљсва срнских пре Немање, а обиовл>еиа краљем српским. Михаилом такође ире Немање*, 3. ЧистаЛТречиста^ у кичсвској нахији, задужбина краља Милутина; 4. Сви свети, у Лешанима, у Дебрци, задужбиш г св7 Аигелине Јфаљицс српске прс Немање; 5 св. Петка; 0. св. Атанасијс у Тетовској нахиЈи ;~"*7. св. Паитслија, у Нерези, задужбииа Палеолога; 8._ св. јЗДсиј^; 9. Андреја; 10. св. Димитријс задужоина Мрњавчсвића; 11. _св. Никита, задужбина краља Милутишц Т2Т 15В. "Аранђел у Кучевишту цара Уроша; 13. св. Богородица у Побужју, Немањина, 14. св. Илија у Бањи ; сви у скопљан-

ској нахији; 16. св. Јован у Ветрском, задужбина Дечанскога; 18. св. Богородица Богомилска, у велешкој нахији, задужбина краља Уроша; 19, св. Богородица Тресковац, задужбина Милутипова; 20. св. Араиђел, крал»а Марка; 21. Иикола Слепчев, Дечанског; 22. Зрза, задужбина крдља Војислава, у прилепској нахији; 24. св. Јован Сдепчев, задуж* бМна ДечанбКбга, у Витољској; 25. св.

Лранђел Драганачки, задужбииа Коил 1 стантипа брата Дечанскога у Гнилан-/ ској; 2(5. сп. 1>ого|)одица, у Митејчи, за* дужбина цара Дгроша и жснс му царицс ] Јслсио, у Кумаиоиској; 27. сн. Богоро- ј дица Кај)шшска, задуж бина краља Владиелана; 28. сн. Прохор Пчииски, за- ч дужбина ц ар а Л а з а р а ; 29. Аћим Осо^- / говски, задужбииа краљ а 0. си. Никола у Немањици, иа Овчем-/ нол.у, Ш тшгске нахије, задужбииа Де-) чаиског; 31. сн. Гаврил ЈГесновски, у) Кратовској нахијж; ^'адужбина Јована^ О ливера и Д у ш ан а; 32. св. СтеФаи у / 1>ањи (гЈ1устепдш 1у), задулсбииа к р аљ а) Милутина, а у престолиици љсговој; 33. N св. А р а н ђ е о ; 34. св. Богородпца и 35. \ Јо ван у Т рнској нахи ји; 36. св. Аранђео ) Д рагомаиеки; 37. св. Б огородица и 38. V _С1и ЈШ ц ш ш , у СоФијској нахији итд, Дуго је и млого, о в а српска Црна, или света, Г о р а , од које се трагови и Ј сада находе у Скопљанској, Гииланској и К ум аиовској п ах и ји , била средсреда

Ј

српст1, просвсте и пиемеиости, и ако још, за в р см о св. Саве видимо, да се у нсколико ирсноси иисменост ујош и сада у нашем иароду звану Свету, или Атопску, Гору, у којој су били најглавпији и всћи маиастири сриски, као: Хи-"

—

25

—

лаидар, Ватоисд, сп. Тоурађ, Павлс и тд., — а дотцшјејбигпрепоолг и у ,Терусшшм, у комс су иајближи 1дробу Госиодоиом и 11ај#иат№иЈ11, ис1>и и сопш* нији манастири, бшш. оиет ернеки, наших краљспа и царепа, к а о : ек. Араиђел, св, Оава итд., на и еада иаља да су иаши а не туђииски, —- б и л а јс ова наш а С вета Гора свс дотлс срсдсрсда нашс п р осв стс / и кн.ижелшоетп, доклс се не нодели краљсвииа Србија н а д в с држ авс, на:

1. Државу краља Драгутина, која јс захватала од Звсчаиа, на дал.с иреко Саве и Дунава северу; и одизаИ скра па до реке Босне, од и»еног средн>ег и доњег тока; 2. Краља Милутииа, која јс захватала од Звечана дДљс југу. Са деобом ернске дрлсаве иа двс јсдиа од друге незавиене дрлсавс, ноделила ј е се и црквсна уирава сриека иа два дсла, и т о : 1. Краљевства тако званог Мачванског или Срсмеког, крад>а Драгутииа, са столицом Архијениекуна тс крал>евине, Даиила, у Жичи; 2. Крал>евства Србије, или ериског, под краљем Милутином, са столицом Архијенискуиа у НеКи. С тога оншта

— 26 —

цркпа наша и ие иризнаје Архијеиискуиа Данила за Архијеииокуиа, која је, (српска црква), чимје крал> Милутин, но смргги Драгучмшовч)’), уј сдипио оба краљевства у једну Србију, отералага с престола и са свим уншитила ту бившу нову Архијспискунију, на коју је иепрестано Архиј епискуп Јанићије, као и иа крал>овство Драгутииово, док је лсив био, слао своју анатему. Кад се добро узме на ум, да је митрополија: „оу Захлг.мЈио, оу Стош>, вт> храмг. иресвсти 1с Г>огородиции, или данашљој Далмацији, којој је праунука и насљедиица у неколико данас еиискупија Мостарска и Потсо-Дубровачка, нешто цетии.ска, и иовооснована Далматинска, Боко-Которска, али ј е већином изу^ мрла т. ј. поримокатоличила се; У/оу Зете Диоклитинскомљ иомор 10, вт> храм п Архистратига Михаила“, у даиашњој тако зваиој Албанији, иод коју су иодпадале спискуиије: Хуновска, Кројанска, Диоклицијска и Скадарска, као што се то види из списка митронолитских имие* ратора Ј1ава, који је владао од 886 до 897, којој је у иеколико праунука и иасљсдпнца данаипБаНризрснска због Скадра, Драчка и Елбесаиска еиискупија, али ј е и она махом изумрла т. ј. истур^

27 — чила се; „вт> Двбрт.х оу храмоу св. Пиколат^, под коју су подиадпле сииску1шјс: Главсиичка или АнроксЈишиска, Исрмсиичка, и Гродачкм, и (*.ад )шва* лине код манастира св. Јоваиа Слснчевог у Битољској лахији, којојјспраунука и насљсдницадаиаинва ДибарскоКичевска и нешто ( о]шдска, али јс всћином изумрла т. ј. истурчила сс: „оу Боудимли вт> храмв св. Геор1»гшаи,. сада в и т е урвине испод Пресие недалско којих и сада постоји маиастир св. АНостола Петра и Павла у Корчаиској нахији, гробница краља Петрислава оца св. Владимира, — нод којом ј с билаиепискуиија СтсФанијска, којојјспраунука и насљедница нешто садања Ариаут-београдска, нешто Битољска, Костурска и Одридска, ћерка изумрла б. Воскопољска, али је и сама већшгом изумрла т. ј . истурчила се; „оу Расв вв храмт. св. А постолб “, на данашњем Балкану и реци Голема (Вапча) Рашка, која сс улива у грчки Ебрус, или српску Марицу, — јер грчки писци Рашку н налазе око данашњег Разлога, —-којојје праунука и насљедница сада тако звана н етто соФијска, нешто самоковска, а нешто Филипопољска, са бившом ћерком, па изумрлом епискупијом српском Их-

28

ччшанском; „ о у Х ностј>јгп оу СтоудеИ „ о у Прнар-ЈШОу 1ГЈ> ХрИМТ> 011 . !>огородициа , о д к о ји х с у скоро обе иаумрлс, као и Г рндчш гиткл, а ираунука им ј о и и зд а п а к с а д а љ а тако злала Р а ш к о -П р и зр е н с к а м и т р о п о л и ја ; „оу Топлицп В'Ј» храмт. св. ИиколаЈа^, којој ј е п р а у п у к а и н а с љ е д и и ц а данаш ња сам оковска е п и с к у п и ја ; „ о у Брпличевоу вт> х р а м т св. НиколаЈа**., којој је праунуЈса и иасљедиица дан аш њ а епискупија В р ач ан ск а, или Б раничсвска, „вб Вјел гр а д је, вг» храмт> св. Богородици" којој ј е била и о д в р гп у та епискупија Елиска или Е л асои ск а, у којој је била доцнија са свим и езав и сн а Трикалска српска црква; а ћ ер к а јо ј дан. Костурска и Т рикалска епискупија, „оу Моравицахк вт» храм п св. А хилш аи, којој ј е и рауп ука и пасл»сдпица даиашња митрополија Скопљапека, а ћерка бивша еписконија .Врањска и Батвска (Тустендил-Бања); и „оу Градвчаници вт» храмт» св. Богородици"; — онда се јасно . видн: д а су свс т е митрополије св. С а в е , о с и м Б р а п и ч с в с к е , и л и д а п а шње В р а ч а н с к е н а И с к р у , с а св и м својим п о д ч и њ с н и м е и и с к у п и ја м а о с т а л е у зем љ и и д р л с а в и , т а к о з в а н о ј С рбији, млађ е г б р а т а и к р а љ а с р п с к о г Милутина.

Да пак старији брат и крал. Срсмски и Манвански срис.ки „вч, Христа Бога благовврии кразп, Стс«мш'\, Оуронн> Драгутинт, кралг, Сремски41, нсби ос/гао само са снојим Архи}снискуном у Жичи Данилом, који је ту и иоставл,еи аа Архијепискуна, то јс ои одмах, као ве\\ такав такође ту и крунисао Драгутииа аа крал>а, (а кога је Архијепиекуиа Даиила), св. Јанићије из Драча, у к о и јеса к р а љем Урошем побегао, од еина му Драгутина, није призпавао и слао на истога Архијнпискупа анатемс итд., — ;и са оном митрополијом св. Саве у Браниневу, основао ј е митрополију, и то:

1. у манастиру Ковину, на острову Ковинском у Барањи, задужбшш православне сршшње, крал,ице маџарске Јелеие, жепе крал>а маџареког Белс, тако званог слсиог, још у XI. вску, који је манастир певао свб до 1777. годинс, кад је и порушен и поримокатоличси, а калхђери му пребегли у мапастир Грабовац, који је каоједшшправославни манастир српски, у митрополији Будимској, већ у свом последњем и нредсмртном ропцу. Ова је се митрополија краљаДрагутина сељакала у разне бивше срнске манастире, по Барањи, као Марчи, Пет

цркви (П еч у ју ) и т . д . до к е е и и је већ као ивдшпуКа, у ггп])дила, у Н уди м у, т е ее и огледа у п адап ку у о р а у н у ц п својој еадан.ој |>удим. у К у ч с в у , д а н а с нен раведн о и азв аи ом Б р а н и ч е в у пож аревачке н ахи је; 0. у д а н а ш њ ем Белградчику, којој ј е у н еколи ко прауи ука данаш љ а в и д и и ск а м и т р о п о л и ја , као п р а ст а р а с р п с к а в о д е н с к а епископија;

—

81

7. у Звечапу, на ме1)и државе свога брата, која ј е ее еељакала .у Вучитрн,

Приштииу, 11опо-Врдо ц дм па )с са срим ичумрла, (н;тавнв слабп надапак евоје прауиукс. у дананш.ој 1Ц)илрсиској митролЈОлији; у Ариљу,-| у храму св.

Ахилиј а, која |с с тако1>с ссл.акала, те у Иолсегу, Ужиде и т. д. и која се оглсда, као праупука т с егш скои^с у даш Ужичкрј;аи О^Жичк^ аЈУхијсииекунијс, у сад а татсо знанрј ужичко-крушсвачкој списку нији у Карановну; ;10. у области мачванског Ваиата две, од којих с с јсдна огледа у својрј нраунуци садањој 10. Вршачкој и 11 Темишварској сиискупији ; 12 у Зворнику.

Тако јс даклс и крал. Драгутин у својој држрви имао 12. иавсдсинх митроиолија, саоном Враиичевском и тринајесту Архијеш 1сконију у Жичи; ао ве су опет имале иотчин.ене епискупије, као што је била.: Крушсвачка, Ужичка, Тузлаиска, Пожешка, Малоба.И)Ска, које ј е 7 владика сарањсно, ш> нричању народњем, пзнад ссла 1‘аввишта у округу тоијшчком, Пелоцркваиска, или куршумлијска и т.« д. Као што у овоме, нијс св. Краљ Драгутин хтео да заостане од свог млађег брата краља Милутина, тако ието и у

—" 32

другом свому благачииију, тс је осиовао и иодигао у својој држави, као што је оиа у ираочсвој .му • такође. II. (Јпету Гору, која јо била у иодк|шл>у Врдинчке планмнс, или сада тако зпапс Фрушкс Горс, у којој су се још | до дамас сачували ови манастири: 1. маиастир Гргетск, храм ев. Николе обиавл.ан доднијим Дсснотима Српским Бранковићима; 2. Крушсдол, храм Благовештсња сн. Богородицс, такођс обпављан доциијим Деснотима Сриским, вечна кућа св. мајкс Аигелнис и еинова јо ј; 3. Шишатовац, храм рођења св. Богородицс, бнвшм мстох ИГишевског маиастира у Скопљамекрј нахији, — задулсбима краља Радослава; 4. Хоиово, бно јс храм св. Ликолс, а доциијс, ири обиавл>ам>у, ев. Иаителијс; 5. Кувсждин храм ев. Саис, Архијенискоиа Сриског а прл рбиавЈв ш \ посвећем усиомеии истога; јЈ Бешеиово храм Арх. Михаила слава и задужбиии кр. Драгутииова; 7. 'Јазак храм ца])а У рош а; 8. Брдник, или Раваиица, храм Вазпессља Госиодња, задулсбииа цара Л азара; 9. Прибииа глај ј Ј оенован још у 12. веку, задузкбина Нсмаљина, а храм је сабор св. Арамђела; 10. Белика Ремста, храм св. Димитрија, задулсбина Сриоких Крал>сва

— 33 ■ —

још Лре Нем&и>е| 11/ Рсмстица, х\\ам: покрова Богородичиог, аадужбипа Крал.а Драгутипа и мстох и.сговог мапастира Рачо у кпсжевиии-, 12 Диаша маиастир, сад Филијаи; АЗ. Фснск, храм сн. Петке Иараскове Орискс, аадужбнна Неманића; 14. Раковац, храм св. Бсасребрника Козме и Дами>апа, задужбииа краљсва српских, прс крал>а Драгутина, а бивши метох маилстира Долачког у данашљој Ковоназарокој иахији, који слудси истим свецима; 1Г> Ковиљс, храм св. Аранђела, задузкбипа СтеФана Нравовсичаиог и св. С авс; 10 Бсочни храм св. Ђурђа, задулсбина Немаиића и бив. метох св. Ђорђа Бсочииског у Правој Србији, садаљс Новоназарекс ианајс; 17 Војиловица храм с. Богородицс, задужбина Иемаиића, а обиављаи Дссиотом СтеФаном Високим; 18 Бођаии, храм Вавсдења . сз. Богородицс, задулсбипа Неманића доцнијс обнавл>аи. Осталису сви бивши маиастири овс другс, или краља Драгутина, св. Горе, илн иоримокатоличени, као: 1. бив. св. Јована, у Илоку, гробници Мрљавчсвпћа; 2. св. Аранђела у Вуковару; 3. Соту; 4. Шиду 5. Гибчи; 6. Кукојевици; 7. Љубнш; 8. у Шарсиграду и т. д. или порушсни и уништсии, као бивши жсиски маназ

— 34 отир код уласка у Беркасово, и мло1И други, којима није место сада овде д.ч сс номин>у. Млл1р1 С>рат крал>а Д рагутипа „в христа 1>ога благовјерни крал> СтсФап Урош Милутим сриских и иоморских земељ,и да не би заостао у благочинију од свог етаријег брата краљ а М ачванског и Сремског, мимо оних својих заоставш их му, иоменутих у његовој Србији 11 митрополија, основаних јо ш св. Савом и 12. Лрхијепискуиијом у П ећи, — осровао је . у својој првој ирестолииди 1. Сконл>у митроиолију, којој ј е ирауиука и наељедница садаљ а скопљ анска митрополија, п а у другој својој престолници 2. Бањ и, или сад а тако званом г1!устснднл-Бањи , још , једи у митрополију Г»ан>ску, са којс се ирестолпице и ои в]»ло често назина „Крал* Б а 1вски,и за разлику од Д р агу ти н а К р а љ а Сремског н т. д. Овој ј е митрополији ираунука н паељедница д ан ас тако зв а и а БањскоШ ти пска митроиолија. Д а љ с је основао јо ш 3. м итрополију Н иш ку, којој ј е ирауи ука и насљ едиица д аи аш њ а Нишка митрополија, и 4 . м итрополију у Средцу, даиаш њ ој С офији , у својој всчној кући, т е је так о имао 15 м итрополија и 1 А рхијспископију, ко је су имале својс

— 35 —

епискупије, међу којима )е и он сам основао: 1. Врањску, 2. Кончулску, 3. V Хтетовску, 4. Кратовску, 5. Петричку, и 6. Радовичку. Лли осим тога, оп је ј 0111 осионао, тако оваиу III. Свету Гору сриску, да ис би и у томе заостао од свог старијег брата, која је била између Кооова и Метохије од истока и запада, и између Шара и Копаопика од југа и севера, ослањајући се јужно иа ону Немањину Свсту Гору, или управо из ове изничуКи, паударајући северно у граниду краљевине Драгутинове, између Митровице и Вучитрна. Ова је света Гора имала 43. манастира, од којих сада пева само Девич, св. Јанићија у Обилићу, и ио кад кад св. Урош у Неродимљу, а остали су сви порушени, Цео се тај предео сада зовеједиим општим именом Обилић, где стојс развалине града Обилић рска Обилић и т. д. а неки му се делови зову јошиДреница и Чичавица, као и Лауш, — на Нустријским мапама све у опште Дреиица. Још за живота краља Драгутина, његов лсички архијспискуп Данило, и ако је био самосталаи и пезавмсап, опет је ваљда одржавао бар д,уховну везу са архијепискупом пећским, ако з*

ин с а чсга друтог, а оно бар ради углс- Ц д а нравослапис срискс дркас, и улајам- ' ног шЈкорси.инања рааннк јерстнка. Н о см рти крал>а Драгутина, као што јс исК ианомеиуто, љ сгова Архијсинск у и н ја , најсдно с а државом, оист јс сс у јс д н н и л а и нотиала нод Пећског сриског А рхнј сп и ск у и а •, т е т а д а видимо, г д с м у с е бивпш Архијепискуп, јошза св о г живота, бриш с и изчисљ ава из рсда с р н с к и х д р кв еи и х великодостојиика.

Орпска дрква нијс “могла никад заборавнти архијепнскупу Данилу њсгову нолапност з а влашћу, што јс још код бнвшег живог архијенискуиа свс сриекс и иоморске земље св. Јанићијадонустио, д а га посвсте и ноставе ца нрссто Архијенискуиски. Оп јс оетале данс својс проводио, скитајући ес по псћииама, исноспицама и манастирима, ш инућн своје дело, али неимајући права д а служи снету литурђију. Од то доба, на све до Душана, ие (пиго, д а јг (*с Архнјснисконнја, или номссна Срнска Патријаршија, одржала у нотпуиој снојој целшш све до посло гмрти Вуканшпове, нсго је сс, завреме Ду1Ј1Л1101ш, Сереским сабором узвисила

на ступап* ч ств р тс Васиопскс, мссто Цариградске, цодврш ув и ову иодсвоју

1 — 37 — у и р а в у ; са чега је Ду^иан и био проклет цариградском црквом, лајсдио еа

свом својом државом и иародом. Још ире оиога ирастари срцски Дрхијеиискои живсКи у Охриду, са ослрбођсљем и ујсдинељсм итога тамошљег дела српског народа, био јс потиао нод власт и уираву Пећско-сриског Архијепискупа, или, од св. Саве, иа до Ссреског сабора, номесног Срнског Катријарха. Али, по смрти Вукашииовој и деоби Србије, на неких дванајест срнских државицаи владаочица, као: 1. државу ЈХазареву; 2. Николе Алтомановића; 3. Балшића; 4. Жупана Ронс; 5. Јоваиа Оливера; 6. Констаптина и Драгаша, због кога је Бања, ирсстолница краља Милутина, често званог Бањског, Турцима и ирозваиа Боистандин Бан>а (данашњи Иустендил што ћс рсћи Констандинова Б а њ а ), а у иароду се још и данас зове саио Бањ а и пахија Бањ ска; 7. Краљевића Марка; 8. Царицс Јслене, мајкс Урошсвс у Ссрсзу и околини; 9. Синишс Душановог брата; 10. Вука Бранковића; 11. Тв]»дковића; и 12. Андреаша сина Вукашинова, око Скопља, -г српска јс црква остала још дуго' у целини својој, и ако су је по једини владаочићи дрпали,

38

—

кидали и псликс јој дслонс поклаи.али цариградској иатрмјаршнји, утнцајом и силсткама онс, само да им она имсна иородичиа мртвих помишс, а за живс сс моли Богу итд., као игго јето учинио Угљеша, брат Вукашииов са источиим епискупијама срп. око долње Марицс (Димотичком итд.) и улива њсног у морс. Послс дугих и млогих бораба измсђу иравих насл,едника престола српског, у лнцу Душаиовог брата Синише, Лазара и осталих, који су, код жившс Неманића, свима силама старали сс, да им отму иресто и Србијом овладају, теје између љих, а иарочито Лазара и Ву* кашина само та разлика, што јс овај послсдњи још и цареубица; и кадјо се Србијау главноме била нодслила мадва већа и силнија владаоца Лазара и Сини* шу; и сриска јс сс црква оиет поделила била падве Патријаршијс,и то:11атријар* пшју у ТТсНи, и Еласошг у Тссалији, где је била у Трикали и нреетоница Си* ишнина, брата Душаиовог, којинијсхтео да сс одречс свог нрава и нласти не само над цариградеким ирестолом, те је се иепреетаио и назнвао : „ Л у џ е м г ег Хдсв гш гш 0 е м п кгго д ВссдсХеид хси исгохдссггјд Р а џ с и м у , хси ЈЕедрсоР, хис тсиУгод А Л росгог Ог>де01д о ИиХисоХоуод^'

—

39

—

но нијо дао ни спомс натријарху, да со одрсчо вдасти над цариградсккм иа* тријарским. ирсстолом. Због ноиустљивости Лаварсвс, који се из ночетка своје владс нааива: „ЦЛрв: всесрг>н1>ски1с и номорскше и нодуиав* скиге земли“, и ограничења свога 11а* тријарха само на бившу област у још ужим граиицама П атријарш цјс осповане св. Савом, с њега, државе му и народа, цариградски иатријарси скидају анатс* му; нризиају га, са свима љегоиим ноли* тичним властима и царством, као и околне држ аве, за српског владаоца место живих Н еманића и т. д., те се и опет основа још јад н а, и то:

IV. Српска света (црна) гора у области Еласонској, подкриљу Пиндском, пределу пређе званом Тивајидском и Стажком, а сада тако зваиом Метеор- Хј ском, у којој је било 24 разна и огро* мна сриска манастира, од којих је данас остало још само 7. који поју, и то три велика: 1. Св. Стеван Немања; 2. св. Варлама; 3. тако звани Метеор;и4. мања, и то 4. св. Тројица; б. Сретењс; 0. св. Никола К офински; и 7. св. Обитељ, а у којима су још и данас калуђсри мссни

—

40

—

и околпм' и С рби, и Г р ц и , и Ц иицари, и нраиос/лапни А р п а у т и и т. д. ЛТа и Л а за р пијв х т е о з а о с т а т и у благочииију од о с т ал и х тадањих иладаочиЛЈа срнских; т е сс и сам , ноб сгап иа Приз|)ен а, кг.о п р с с т о л и и ц о св о јс, због близи и е држаиица о с т а л и х владаочи1»а с]шских, бојсћи с с д а г а и с за р о б с , а нарочито К р а љ с в п ћ а М а р к а и Палишћа, и п а с т а и и в се у К р у ш с п ц у , у тазбипи, нодигиув о в а ј, п р с с с л с љ с м Будиловипс и сн о д К о з и и к а ; и с а м ј е ослшвао ман а с т и р е , у о в е н а с е љ а в а о светогорцс к а л у ђ е р е , у к о ји м а с у п и с а и с књигс, к а о : у Р с е а в п и т. д.

Осиовав престоиицу своју на имаљу своје жсис и тастовом, у овој јс осиовао и Митронолију Крушсвачку; а да би »абашурио т р а г губитка Брапичсва, он јс , као што ј с и и м п ср ато р римски А в р сл и јаи око 251). год. по Христу, изгубив Дакију. или даиашљу Румунију, назвао Дакијом јсд ан дсо Србијс, захватајући Ниш, СоФију, Видии и т. д. — иазвао један дсо областп Голубин>-

ске и Кучевскс, Браиичсвом, осиовао у овомс и сиискоиију св. Пиколс, као што јс оиа тамо, и подигао млогс маи а с т и р с ; ио ни о ва, као и доциија дсс п о т а Ђ у р ђ а Б р а н к о в и ћ а , подигиута Ми-

— 41 трополија у Смедереву, љеговој ирестолници, и 6. Дриа — или с/вета Гора сриска између Овчара и Каблара, ие ааелужују царочите и зассбис иажљс*,

то их и остаи.11>ам. Ио ироиас/ги и Дссиотицс Орбијс, мало 110 мало, цсиаиајс и утамаљиваиа и ова Иатријаршија Имисратора сри. Синише; њу јс утаман»ивала и јела, нсшто оист подижући со прва сриска Лрхијсиискуиија, по ирестолиици својој Охри-

д.у, тако прозваиа Охридска, а иарочито натријаршија цариградска, а нскс еиискупије, иехтејући се подвргиути нод цариградску патријаршију, и иеиризна* вајући иад собом опет власт Архијенискупије првобитне српске у Охриду, подпадале су, можда само ио иазиву, под Пећску Патријаршију. Главно је ово : д аје цариградска патријаршија ие само ишла на руку, него и иатуткивала охридске митроцолите, да се ови прогласе за иснавнсис од иећских иатријараха, номшкући их у томе код султана, као љихови привратиици и доглавници, — а то јс чииила за цену Патријаршије Српскс основане Српским Импер&тором Синишом; те ми, за време проиасти Пећске Натријаршије, видимо млоге епискулије и митро-

— 42

лијо, којс с у и по оним митрополијама с». Саис, Пплс п од Архијспискуиијом Мо!»ском, 'гада. иод О хридском и цириградеком, а. млогима с-у е.е оис'г оиим Псћским Сриским спмскуиијама отимале, иа чак и нрсд турским властима у Цариграду, судилс и нариичиле охридска и дариградска. Ово се иотиуицс тврди још и ослобођеном сриском всмл>ом Немањом од Грка, који је ослободио и ујединио ове градовс и области, к а о : Средац, данашњу С офију ; 2. Перник, изнад Сереза, на Периндагским, или Деспотеким, плашшам; С'гоб, иснод Б е л с с а , даиашњи Тиквеш; 4. Землин, изиад данашњег Штипа 3 чаоа; 5. Велблулсд, данашња Орханија па Балкаиу; 0. Житомиск, 5. часова југозаиаду од Нрилииа; 7. ,11сиии«, код дапаииБсг Хтетова; 8. Градац, више Битоља, 4. часа ееверу; V). Сконл>е; 10. Призрен ; 1 1. Н ш и ; 12. Сврљиг; 13. Козник; 14. Равни, исиод Ви* дииа и т. д. Пошто је е е опет доцније ПеКска Срн-

ска Патријаршија иоцеиала иа пст делова, и то: 1. Карловачку патријаршију, нод Аустро-Угарском, од преселења Иатријарха Арсемија 111. 1690 год. 2. на Охридску; 3. иа Ц рногорску; 4. Ела-

—

43

—

сонску и 5. оис епискупијс и митроиолијс отстс цариградском иатријаршијом даклс и њиоиу\ и т. д. нри саиршсном уништсњу Пећскс Патријаршије 1705. год. и њеном спојељу саЦариградском, осим оие Охридске, Карловачке, Црногорске, Еласонске и иодпавших епискуи митрополија под цариградску патријаршију, налазимо, да су још ове енискупије биле јој остале, под њепом влашћу, и то: 1. у Дупници, испод данашњег Самокова, насљедница и ћерка митрополије Топличке основане св. Савом; 2. Разлогу скоро иа мсђи између Тракије, Праве Србије и Маћедоније, такође горње насљедница. 3. Ихтиману, измећу Софије и Татар-пазар'џика; 4. Самокову, митрополија; 5. Вларићу или Враци (старом Браничеву) митрополија; 6. Ерцеговини (Мостару) митрополија; 7. Србици, испод Видина, у данашњој тако званој Чибра, или Сибра, Паланци; 8. Скопљу, митрополија; 9. Врањи; 10. Кривој-Реци (Егриналанци); 11. Хтетову; 12. Нишу, митрополија; 13. Крушевцу; 14. Радомиру 15. Бањи ('Е.устендилу) митрополија; 16. Штипу; 17. Кратову; 18. Радовичу; 19. Шаракину (Пироту); 20. Травнику (СЈарајеву) митрополија; 21. Новом-ТТазару

— 44 — 22. Пршфену, митроиоЈШЈа; 23. Ладеднику, у пределу випгс Б и тољ а Г>. чаеопа сенсру, пок]>ај кога иротиче и р ек а Тошшца и Цриа; 24. Мит])ополија или патрија])шија у Пећи; 2Г>. Ј1с1пу (Либир) насљсдница митроиолије петске оснонане св. Савом у маиаетиру св. А раиђела између Ј[сша и Д рача: 2(>. Т им ар или Чинари, у Чсрмеиици, бивигсм нрес/голном граду сриског свс/гог крал>а Владимира у Елбаса^гркој пахији; 27. Смедереву, митронолија; 28. Ц рној Гори митроиолија; 23. 11рнјенол>у; 30. Мајдану, у Босни; 31 Еласони, или Јасони у Тесалији митрополија; 32. Зворник, митроиолија од Д еснота СтсФ аиа Високог из престолнице му Сребрнице; 33. Белови, измсђу Водеиа и Јсниџс; 34. Л оква, више м ан асти р а З р зе у Битољској пахијн; 35. Бли сури , у нахији Костурској; 36. М ецову; 37. Костур, тако зваиа Д олакнсурда митрополија; 38. Ужнци; 39. Д сбарци. Још се не знају м сста ко ја су и где су, у којима су та д а билс снискупије и Митроиолије срнске 1[ећске и то : 1. Кусурли; -2. Госби, коју млоги Турци калсу, да ј с ЈЈубровиик; 3>. Кјухушгук; 4. Кагијан; 5. Е ииборус; 6. Пеланђиђа; 7. К ођика; 8. П а т и ја ; 9. Хи-

•— 45 — сар, пеки Турци тако *лопу Ирокуил.с 10 Хисарцик, ноки Турци т*дко иопу и Кичеио; 11. Кађика; 12. Касаба. М цркие сриске у Сапџаку: 1. Носанском; 2. Киџиском око иароши Србице, Олимиа, а нарочито оие у тако зваиим Метсорима 3. Београду; 4. Нова-Преспа, у Респиској и Корчанској нахији; 5. Приштиип 6. Ђаковици, осим Дечаиа еад тамо нема више ‘ниш та; 7. Бузсзио, цркне око Драме и Сереза; и 8. у Сириии, око Једрена. Дакде }е свсга било, колико за сад знамо, 13митрополија, 1 патријаршија, 25.. познато енискупијс н 12. јошнепознатих, осим помињатих цркава. Са свим је'Дакло ногрсшна опа мана Архимандрита Лсоиида у Глаеиику X. српског учоног друштва од 1870. год. на • којој јо Видин, Петрич, Еласопа и т. д. узет под цариградску патријарпшју, — Пирот, Трн, Србица и Враца, иод Бугарску, — Ј1еш, Клисура, Тииар или Чсрменика, Иибра и т. д. иод Охридску и т. д. — То је 1могло примити и печатати само српско-учсио друштво, којс нити има, нити хоће да има и појима о простору срнских зсмал>а. Оно се није потрудило, пи да, печатана имена Пећске и осталих Срн. Патрнјаршија у свом IX. Гласнику, ио старом

—

46

—

б р о јањ у , и р е г л с д а , н а н р а в и м а п у , о в а овначи и т . д. 110 ј е ч е к а л о ч а к ч ссти тог и врлог б р а т а Р у с а и А рхи м аи дри та Л со н н д а, к о ји о и а к у м а н у д о и с с с , ш то н и је п о з и а в а о с а д а њ е н а з и в е б и вш и х ср п с к и х и о с т а л и х е п и с к у и и ја .

Срнском ученом друш тву, није стало било ни до простора српских земаља, које ПорФирогениЈ' у свом делу Г ,,1)е АЛтш: Јтр ег: § 3 0 .“ наводи, који нростор већииом обухвата и бивша Пећска Српска Патријаршија, а у коме и сада живе Срби; већ оно гура сриске земље и још сада тамо живећи срнски иарод у свакојаке туђинце, само д а ие буду Срби, а у својим тколским швигама и историјама докалује докло ј с илот кпсжевине Србије, д а су и Срби дотле и т. д. Ево само ради бруке и срамоте паше и наших иревисоконаучених заиадних штгомаца и дрмсавника, који знају ко.шко се кромнира у свацом лоицу годишње у свој 'Перманији екува, колико сс. чаша пива, каквог и где, цроизведс и иоиије, колико се и каквих котлета нојс д с , ш ампањског вииа нроизвсдс и ионије у свој Ф ранцу ској, колико ес и к.швих, од које п ор од е, говеда, од колико година и т. д. биФтека наирави и н »једе у Еиглеској, п рои зведе и нопије

—

47

коњака, пунча и т, д. а не зиају и нс ће да зиају;' да још жиис Срби, као што и у горњем свом делу ПорФирогснит кажс, који је најхр1)анијс нисап оа Србс и сиео их што је могао на иајмањи ироетор,; и т о :

I. У источиој Србији, у: Ншиу (наиомињем само градбве, иод имепом којих сс тада и подразумевају цсле и огромпс области њихове, и у овима млогиим биинш потчињеии градови и вароши) -, Кознчку Равном (ниже. данашњег Видина); Сврљигу; Средцу (данашњој Софији); Ведрјани (дана1иња Орханија на Балкану и тако звана Јустинијанија нгпа); Брезнику (и данас Брезник); Медоди (око данашњег Разлога); Запари; ЗлатпојГори (око даиашњег Смедерсва); Ршави (данашњој Оршави); Видину (садће вам разбити главу високоучсни, ако кажете да су у Видину Срби); Србнци (дананпБОЈ Чибри паланци); Прахог.у; Костолцу; Смедереву; Браничеву (данашња Враца); Београду и т. д. ,11. У средини Србије: Рашци иа Балка| ну(а има једна и између Скоиља н Хтетова); Пожези; Нризрену; Врањи; Скоил.у; Топлици, или данашњој Бањи испод Самокова; Деснику, на реци Десннци у Епиру; Добруњу у Епиру; Котарици; Ле-

п ш и ц и у Е и и р у ; Д р е ж н и к у (там о) Галичу изгтад Д и б р е ; О је н и ц и ; Т е ш њ у ; М еђур е ч ју (д а н а ш љ е К и ч с в о ); В и д о јевц у (виш с д а и а ш п .е Л е и ш и ц е); П м ггииу (пишс Нс1ш ); В н е ч а и у (и и ш е М и-гроиицс па Кос о в у ); Ц р и о б у ч ју (ш ш е ђ у П р и л и и а, Бит о л ,а и О х р и д а ); .В удимл,у (и зм сђу Бит о л ,а , К о с т у р а и К о р ч с ); 11лсил,у; Л1угомиЈ);у (д а и а ш њ о ј Ј а г о д и н и ); Г о р и ц и (даишшио/ј К о р ч и ) ; Л а з и ;Т р а в н и к у ;Р ад овичу С т о ц у ; М и ја т о в и у ( и а д а н а ш њ о ј М ајсвици) В а љ е в у ; С о л и м а (1**. и Д. Т у з л а ) и Ја јц у (у д а н а ш њ о ј В о с н и ) ;

1Н. У југо- заиадној Србији: (или Требмњу, Захумл,у и ТТерстшт): Котору; Рисњ у; ЈЕуцн; Внталици; Рудш-ш; ЈБубомиру; Д рачеву; У рми; Соколу; Ободу Заиали; Требин>у; Ти])дешу; Добричеву; Хлуму; Дуброш ш ку; Стопу; Макарском. Ослу; Д абру; Н енесињ у; Глумпику (Гломачу); Далми; Н сретви; Заччшу; Ог/грогу; Врули; Олмпшу; М љ ету4, I V*. У јулсирј Србији (или Зети): Дукљи (пам сђу Д и бр е, Х тетов а, Кичева и Призр с и а нише дапаш љ ег Гостинара); Скадру; Вудвн; Цетињи; ЈХенти (Улцињу); ГрадпКу; Р ец и (виш с Дибре); Черменици (у Е лбасаи ск ој пахији); Паиратни (иснод даиаш њсДибрс^ирсстолиицакраљаБоји-

4*9

—

славП')| Слатиии-, Облачићу*; Љсшу -, Д\тачу; Бару-, Дривасту-, Дримпу-, и Рибиици. Кад се и рво узме - иа ум^епдах се пиди, да јо ПсКска и Охридска сриг.ка патријаршија, у врсмо ;снрјф нроиасти, негде захватала овај нростор сриских земаља и Србије, а несде п нијс тс јо дариградска иатријаршија, и у томс била отмичарка и иасилпида, д?ш Кугарима Софију, вал>да за учињепс услуге какве у овом разбчуишитву и о’гмиди.

. Српској цркви још иије суђено, као и народу српском, да се једиом уједини, смири, и од пепрестаних иаеил.а н трзавида, од иепрестаиог уништеша, одкидаи>а и черсзкоња, дахис душом и одмори се; те је »ево, и у овом 19. веку злсудно ироевете и хришћанског напретка и госпоетва, гдс лежи у послед1Бој предсмртпој трзавиди исечеиа и изчеречена на нску: 1. Карловачку А\)хиЈеписконију; 2, Босапску; 9. БуковиискоБоко-Которску-Дубровачку; 4. Дадматииску, — све четири нод благочсстивом аностолско — величанствепом АустроУгарском, пошто јој млога чсда отсше н подвргоше, под иово основану Романску Архијспискоиију; 5. већи део њен лезки још у роиству под цариградском иатри4

— 50 — јаршијом и 0. део иод Вугарском и њсним Екзархом, који сс поменута оба дела, већ својски п евесрдно.ждсру иутаман»ују Грцима и Бугарима*, и у киежеиииама српскнм: 7. Црној Гори и 8. кисжснини С])бији, као слобднс и ненависнс. Ди ли игде има у сиетгу, и да л и јс игдс и Гшло, од кад ј е онога д а се јсдпа и , иста духош га унраиа, јсд и о г и истог иарода, опако инерски и иечонсчио черечи и комада*?.— Ј а држим да нема и да ј с ово иека канна Г»ожија и иајнсћс искуш ењ с наше 1ЈЦ)анос.лаш1С срискс цркпе, а уи и,у и парода^шиног. Иогледајте ви, у чијим је рукам а судба оног п арода, и опи у чијим 1)0 Гпгги, само « а оно, на нска нам ј е само бар ово

у п у т у нашим политичиим м међународнмм1 нослонима; ме смсћите бар ово с у м а н д аљ у и иоку, и кад уетајсте и леж ете: и а ј е шама д о ста и тога, да вас номогиемо и номажемо у иостигнућу како црквеног, тако и д рж авиог, јединства. Срнској цркни, као д а пије доста нас р т а ја и у л и ш та в а љ а од етране римокатоличкнх, у л и јатскн х и других изкоЈ)енилаца сриске в е р е и народпости у С рбији под А устро-У гареком џ њеним об ласти м а; Б а н а т у , Б ач ко ј, Барањи, Сре* м у, С лавоиији, Х р в атск о ј, Боспи, Хер-

—

51

—

цеговини, Далмацији и т. д. упиштавања народности српске у Право) Србир\ од Фанариота Грка и ши:\матика \>угара, нладика, и у 1>угарској ч\д И1ииматика бугарских одступиика од и\уапоолавља и т. д. који, иишс утаманише вере и иародиости сриске од кад ериска иатријаршија Иекска и Охридска 1765. год. ћодпаде иод њих -до данае, даклс за 110, год., иего од кад

Турци коначно завладашс тим земл>ама 1459. г. па до предаје тих српских патријаршија у грчко-бугарске руке, даклс за вишо од иреко Л10. година; тс сада и нема не само целих епискуиија као: ЈХоквенскс, Разлошкс, Ихтиманскс, Криво-речке, Хисарско, Росбевске, Черменичке, Хвостањске, Патијске, Ј1адедничке и т. д., — које се иетурчишс и утаманише, но и целих митрополија, као : Еласонске и т. д., — него је још сада и рођена њена чеда, у кпежсвиии Србији, и Србији нод Аустро-Угарском, овде разуме се по себи утиц.ајем римокатоличким и других уништаоца вере, а са овом и народности Срискс, уки* дају, иападају, и хоће да јс, ваљда научени иепријатељима српске вере и народиости и по примеру њиховом, уништавају и затиру, захтевајући на својој 4*

и

ш

110(!Ј10Д11>ОЈ окушптиим, Ш1 и илкључак доисоаи, да сс млоги маиастијш, ако иијс могуће »а сад спи, уииштс, а оио да се за сада снеду калуђери у нсколико искаквих историјских маиастира, а остали маиастири, да сс иЈ)сокрсиу у мирскс цркве. Прс ио што пређсм иа завршстак овог чланчића; пре ио што калссм које , су и шта су историјски маиастири; пре но што иаиоменсм да ли је корисно, да ли умесио, да ли намстио, да ли целисходио, аатнорити и улиштити млогс маиастирс; прс ио што шшоменем, да ли 4јо могу, и да ли јс иравсдно, одузсти од маиастира имања, — хоћу да нобројим само зпатнијс и позиат^ијо срискс манастирс у кисжсвинама Србији, у Србији нод Аустро-Угарском, у Србијн под Турском и у Србији нод Бугарском; тако даклс: I. У Србији, или дслуХЈрбијс; који је, нод данашн.ом кнсжсвином Бугарском, а имсиоу санџаку С офијском и Видипском. Морам лршшатн, да ис толико са нс1Јо:шаиања оиоса, срнског крајн, који захвата нахијс: Триску, Башску (гПустсндилску или Иустспдил башску), Раломирску, Самоковску, Дубничку, Софиј'*ку, Бслградчпшку, Бсрковачку, Брачан-

— 5В —

ску, Видинску, Ломналаиапку и Вулску, у којима, осим псшто мало Влаха VI Бугара у нахијама: Бидинекрј,'Ломској' и Врачаиској, жинс, чисти и искл.уипс овејани иајчисти]и (Зрби, који су^на)боље од"свију срисМГХ крајева- сач~у^ | Иали~и иопУњуттгШ!1!а]с српскс, итдГ "колико" са недавања понода страдшима, да распире јога већу натру раздора намеђу нас и Бугара, који иас енаки дан, сваки минути чассвима,на и иајиодлијнм средствима и начииима, нападају, иназивају итд. непрсстаио јога и даиас на још и од свог ослобођсља и отмицс го])н»а сртгска два санџака, ш а и држс1»и, да ће кад тад Бугари сс оиамстити н нама т а два санџака~Видуи1ски н Софијсгш^ саГсвима’своЈим нахИЈама, иа лсп начин вјшшти Т ^—~ наномснућу , рскох еамо два три главиија м анастнра, оставл>ају ћ и остале и иенаномсиутс, и т о : манастир Рил>ски Србина свсца Јована Риљског, а ошити храм св. Богородицс задужбину краљ а Дечанекога и Рељс О м ућсви ћа, где му је и вечна кућа. М анастир-ј е овај у Самоковској иахији; 2. Мамастир Баи>ски, храм св. СтсФана

Архиђакопа, у данапш>ој Бањн, или 'Бустсндилу, задужбииа крал>а Милутнна, подигпута у шсговој бивпгој ирсетол-

— 54 — ннци. С а да )е тај мапастир као црква и и р еок р ен ут м у ј е храм , те Је гдашш св . Богородици*, 3 . П р ем у д р о ст и Б ож ије, изш си. С офија , у данаш њ ој С офију!, или ирастаром ср и . С р ед ц у , и от ур ч ен и а разорен и доцн и је м е т о х м у о б р и у т у мирску цркву. Н ад у ж б и н а је и в ет п а ку ћ а ср^ског кра. љ а М илутшлц^ гге р Г ееб Г ц ^ и Б ^

. С редац, од т е Милутинове задужбиис, п розвао СоФија. У С офији иаходе се јо ш и д ан ас целокушхе мошти светог к р а љ а српског СтеФаиа Уроша II. Мид у ти н а *, 4. Д рагом ан ски манастир св. Аранђ е л а , зад у ж б и н а НеманиКа, такође сада у С офијској, а до иостаика кнежевуке Б у г а р с и е , у П иротској иахији; 5. Рзгјан ск и св. А рађео у Триској иах., •.шдужбииа из д оба краљ а Драгутана; 0. М ислотиш ки манастир , храм с«. 1»огородице, задуж бина српска из доба Д есиота сриских; 7. Д о б р еш сн ск и (или Иогаштски) ма* и а с т и р св. Јо н а и а Богосмоиа, — задуж* б и и а к р а љ а У р о ш а нсликог, такођс у Т р и с к о ј п а х н ји \

8. Белградчишки маиастир св. Ного]>одица, задужбина срнских владалацл пре Немаше;

■ —

56

—

9. Браничевски св. Никока (Врачаиски сада), вадужбииа ериских иладалаца и мссто с.таноиаи.а Браиичсиоког митроиолита шчтваиог још св. Савом; 10. Бојаиовски, св. Богородица, у соФијској иахији, задужбина Нсмаиића. 11. У Србији иод Турцима, или Правој (старијој) Србији. 11. ЛСички, а и Загорички, манастир у Јанинској нахији у Епиру, храм св. Богородице, задужбииа Краља Дечанскога*, 12. Јанински тако зв&ни маиастир, код вароши Јамине, на јанинском језеру храм св. Аранђела, задужбииа, и вечна кућа српског краља СтеФана Владимира Неманића, где му се и целокунпе моигги находе. ‘ . -У\Ш

Тако звани садаМетеорски а у стариии Тивајидски, или ио нределу Сггашки, манастири у Трикалској нахији, у Тесалији и то: 13. Св.Симеона, или СтеФаиа Немаље, задужбина последњег Императора и Цара Српског, грчког и т. д. СтеФана Јована Неманића, вечна кућа где боравс мошти Јоасаа*а Нсмапића, сина Сипишиног, и св. Ангелиие; 13. Св. Варлама, задужбина ирсдпоследњег Императора и Цара Грчког, Српског и т. д. Синише Неманића, ве-

мна кућа моштију му нод имсиом св. * Нмрламо; 1 Г). Мо.тоор мати*.ти\), тако .ииши вадужопиа. Отсфјшл Дуинш а; 1 (>. (!н. г1лројми,а; 17 . ( 'р с т с н .с ; !>§; (Јп. Пикола К офииски и

.10. Си. О битсл., нли грчкн дваиа „АкзЈа 1ИОна,и ипдужбшш Дсмаискога а осталс снс, као и бишиих 30111 17. манаотпра , па раИГорсних, задужбииа св. Исманића, нотомака СтсФана Оиишис, брата Душаноног. Свн огш М етеор ск и манастири, као и она д в а Е п и рск а, в ећ с у копачио иропали з а ср н сти о , ј е р ј е с е народиост СЈшска там о већ и н ом угаси л а, н још сс с а д а , по околгш ама, с а свим гасн и изум н р е, п р сл и в ајућ н с е у Г рке и х\риаутс. ВаЈвало би б а р с м м ош тн срискнх сист а ц а , к ојс с с т а м о и а х о д е , као: св. СтеФаиа В л ади м и р а, св. Сиииш е .Варламс, ов. С тсФ аиа Ј оасаФ а. св. Аигслпие, итд. с а там он и ви м с т а р и н а м а сриским, као и 1-глумирућим н а р о д о м с \т с к и м , ирсисти и и р с с с л и т и о в а м о у кисж свин у Србију; 2 0 . М а и а с т н р Хилсидар, у св. Гори, хр.

св. Вогородице Троручицс, — задужбииа св. Симсоиа новог Мироточца сриског н с и и а му св . Савс, који всћ оти-

мају браћа Влгари, као што- су оии п други, већ сасвим и отсли нам још 5. бш$. српских маиастира у си. Гори, н 21» п 27 комињата дна у Лсрусалиму св. С-аис и Лрии1>сла, која ћс нам оСм уетуиити Г\»и,и, али да и дуговс маиастирскс иримимо иа со, — то јо евога 27 манасти\»а. Ови су дал»о маиастири у још иотнуној Србији нод Турцима, та\п> ананој Иравој (старој) Србији, у којој јс и вера и иародност сриска, оиуаала надмоћност над осталим и сним.а ук\> шшм и заједно узевшим и нерама и иародпостима и то: 28 Криворечки, а од нских п Крнно-

наланачки, мапастир, храм св Вогородице и Србина свеца Аћима Осоговског у Криворечкој (Кривоиалаиачкод) нахији, — задужбина краља Драгутина, всчио стаиовањс моштију св. Аћнма, обиављан Дсспотом Ђорђем Враиковићсм п вечна му кућа и боравлсњс; 29. Ичииски манаотир, храм н всчно боравлење моштију св. Оца Прохора, — Србииа свсца, пре у Вран.ској пахији, а сада, иошто је тај дсо отргиут од Враи»с, као и сва Пчиња, при послсдњсм ограни чењу кнежевине Србије, подиада под ново осиовану тако звану Бил»ачку иахију, која јо у Кумановској; машштир

58

је овај задуж бина краља Милутипа и ц ар а Л азара; 30. М атсјсвачки маиастир, *храм св. Богородице, у Кумаиовској нахији, иодигпут јо ш п р с Н емање, а изиова всличаиствсио сазидаи царсм Урошем и царицом Јелеиом , жеиом истога, где јој ј е и #в е ч п а к у ћ а и боравлењс заједно с а јо ш јед н о м жеиском од лозе Немаиића. М есто к р у н и сањ а краљ а Милутин а, — м а н а с т и р Ј с у Кумановекој нах и ји ;

31. Кариински маиастир, храм св, Богородице, задужбшта краља Владислава; 32. Пагорич, храм св. гБурђа, задулсбина, кра-Јћа Милутииа, вечиа кућа Шишмановића погииулог у- борби на К аменч и ; 33. ЈХесиовски маиастир, у Кратовској нахији, храм св. Аранђсла, задужбшта Јована Оливера и Дутиаиова, мссто боравлоња моштију Србина. свеца, св. Гаврила тако зваиог Десковског. Старешипе Десновских калуђсра,вшс станују у Кратову, месту всчие кук Неманића, од пре Немаше, па до изумирања те свете српске породице, у комс још и данас има делокупних 9. Неманићских гробнида. У овој породи-

59

—

чној Неманићској гробници# која јс се и састојала од самих цркава подигнутих над гробовима знатиијих умрлих члаиова Неманићске породицс, који ш жип и зовс Првовепчани и Правовспчаии; *‘Г'. Полошки маиастир, у Тиквепгкој нахији, храм св. Араиђела Михаила, задулсбииа српског краља СтсФаиаНсмање; 7)0. Вслешки, храм св. Пантслијс, падужбнла сриског краљаОтсФаиа 11смал>е;

40. Вслсшки манастир, храм с«. ДимитријауВадужбина и нсчна кућа с\>»1. .жупана и брата Нсмаи.ипог Страпшмнра. 41. Велешки, манастир. храм сп. #Оиаса, аадузкбина Крал.сннћа Ма\ша-, 1 42. В(УЈ’рски ма1Ја(,.тир, у Г»е,лс,и1кој нахији, храм сн. Јонаиа, надужбииа српског краља св. Дсчанског; 4;Ј. Билски манасти\>, код Г»огомол.с, па сс често и Богомилски иоис, у Г.слсшкој нахији, храм сн. Богородицс, задулсбииа краља Српског Уршиа Г»сЛИК0 Г;

44. Тоилички мамастир, у Битол.еко'} иахији, храм ои. Ииколс, задужбииа крал>а сриског Уроша иеликог, а обнаил.ап и обдрзкаваи нрско 200. годима нородицом Чардаклијћа, који су имали сноја имања овдс, и у Ленову, Манрону и ТТићворову, хтстовскс иахцјо; 45. Слспчевски манастир, храм св. Јоваиа, у Битољској нахији, задужбина сриског краља СтеФана Дечанског, у ком је манастиру суђено јеретицима Бабуњанима, Патаренима и другима; 46. Серески-манастир, у спархијн ссреској изпад вароши Серсза, храм сп. Јоваиа Крститеља, задужбииа цара сриског Душана, љегово жеио царицс Јелеис, где јој је и вочна кућа;

62

4.7. Копински м аи асти р у истој сиархији, хрпм сн. Л р а н ђ с л а М ихапла, надужбина ц а р а Д у ш а и а ; 4Н. С трумиички м аиас/гир, у Струмиичкој нахији. зад у ж б и и а крал>а сриског ОтсФпиа У р о ш а Д с ч а и с к о г ;

40. Лисалојски манастир, у Питољокој иахији, храм сл. Вогородицс, аадужбипа. крал.а. сриског Уроша исликог; Г)0. Онсти г1.\ура1)а., у Б ито јм ж ој иахији, задужбииа краља сриоког Радослаиа; Г)1. Си. Илија, у Витол>ској иахији, нплужбина краља сриоког Вукашииа; Г)2. Улишки манаоти]), у Костурској иахији, храм Уснења си. Вогородицс, аадужбииа орпског краља Михаила; Г)‘В Коотурски, тако аваии .маиастир, изиад Костура,у иахији тога имсиа, храм св. Илијс, задужбииа Крал»сикћа Марка; 54. Бивкућски манастир, у Корчаи* ској (или Горичкој) иахмји, храм св. Аиостола П стра и Паила, задужбииа сриског краља Пстрислава, оца св. српског краља Јоваиа Владимира, и вечиа кућа свога основаоца краља Пстрислава; 55. Зораиички маиастир, у Елбасаиг ској нахији, вишс Елбасаиа, па чссто и Елбасаиски називани, храм св. Духа, __задужбииа сриског свстог краља Јо-

— 63 —

вана Владимира, обнављаи доцније пладаоцима из дома Карла Аижујекога. У њему су целокупие мошти св. Крал.а ериског Јоваиа Владимира, кога ;јс, иа нрсвари, убио, у отетој од светог крал»а Владимира бив. му ирсстолпици Просии, и у еред' бившо његове краљспске саборие цркве, отмичар и ракбојиик ВладислаВ/ владалац МаНодоиско-Орнски; 50. Бигарски, а и 1’счки, маиастир у иределу рекс Радикс, абог којс сс околии стаиовиици зову Радичани, и Рсчани, код иас Рскалије, — у Днбцрској иахији, храм св. Јована, задужбииа сри ског свстог крал.а Јоваиа Владимира; 57. Калчишки, или Кш1чистски манастир, на западно-севсриом крнју Охрид* ског јсзера, у Охридској нахији, храм чисте Нрсчисте, задулсбииаМладспаВранковића, обиављаи ћерком дссиота Ђурђа Вранковића, султаиицом Маром; 58. Св. Иаум, у југоисточном врху Охридског’језера, у Охридској нахији, задужбииа сриског краља Михаила; 59. ЈХешаиски манастир, у Дсбрцн Охридске нахије, ис далоко од развалина града Београда крал.а Владимира. храм Свих Светих, задужбииа св. Аигслинс краљице срискс;

00. Спота Богородица, иише Охрида, у иахији О хридекој, задуж бииа султатаипце М аре, ћсрко д есп о т а '1?>ур1)а ВраиконпКа, доцпијс. попраил.опа ;

(П. 1»рн.пио маиасти]), у Киченокој пахпјн, х]>ам Чпоте П])счисте, шшад Кичсил, задулсбипа к])ал>а Ммлутииа, доциијс обпаил^аи п ионравддш; 02. Норсчки маиастир, уИоречу, Кичсиске нахије, -храм си. Богородице, аадужбииа краљхт срнског СтсФана Уроша нсликог. (ЈЛ. Русачкти маиастнр, у Призрепској нахији, храм сн. Богородици, заду;кбипа св. И см анића,. (54. Корпшки маиасти]), у призрсиској иахнј, храм сн. еиаиђелиста Лука;

()Г>. Дсчанскм манас'Г]1]>, у Ћаконачкој нахији, храм сп. Сиаса, задужбипа крал>а с])иског сн. СтсФаиа Уроша Ш Дсчаиског, нсчиа му кућа и сн. Срискс Ј^раљицс Јслсне, гдс сс налазе цслокунис свете мошти њсгоне и сн. Јелене. Папс нсирсстаио изгдс калуђсрима оиог маиаст. ио В000 дзгк. ц. год., да останс нранослаппп, али оамо да и‘х нризнају и номиљу, као хтиторс и приложиикс; Екнархат блгарскн оис/г иоирсстапо нуД11 им ло 1000 дук. ц. год. иомоћи само да га .нршшају Дсчапи, а они су мсђу-

т

65

т

тим тако ирезадужеии да само 1'одп* шњс по, 25.000 гроша иитероса илаћајући, — иа то еие но ириетају. Дочшш ће екоро нроиасти иа отид и ерамоту васцелог и укуимог садаљсг и ар аттаја српског иарода. Док т у с била кнсжсвина Србија ослобођеиа, ишли су му на поклонење и Срби иа и владикс и из кнежевине Србије и из Србијс нод Аустро-Угарском; те их тиме одржавал и : а од ослобођсња но иду ни јсдан ни други. До осш 1в а 1ћа бугарекс скзархије издржавали су га Срби из Пранс Србије, јаДно и тужио робљс турско, — од кад сс оспова скзархија, само еу га обдржавале и то нс целе (који сс нсиобугаришс) иахијс: Охридска, Дибарска, Кичсвска, Призрсиска, Вучитриска Пећска, Ноиоиазарска, Нрокуил.анска, као и делови иеиотпавш е' нод ј> угарс: Сконљанске, Кумановске, Ирањско, 11иротскс, Нишке, Вањско, Сочнускс, Видинске и т. д. а од кад се основа бугарска кнежсвина, и рашири српска кнсжевииа ратом, скоро са свим утамашмис и оснромашише горње још заоставш с нод Турцима н а х и је ; наши дивии и чудни св. Дсчани иронадају и губе сс! 5

6Г>. Нећски м а н а с т и р , или П атријарш н ја изиад Псћи, у Исћској нахији, а

и маиастир св. А рсеии ја, задужбина сн. С/Јшс тгрвог Патријарха и Лрхијсиие к у п а ср п ск о г, и с,в. Л р сси и ја, бишиа Ирсстолница Натријараха Сриских, са ц слп куш ш м моштима млогих Лрхијсинс к у и а и патријараха ср и ск и х , као и светим глаиама 5 светих Делебника: Орсста, М ардарија и т . д.

(>(>. Цриорсчки манаетир, у Рожајској п а х н ји , храм и чувар моштију св. Србииа Нетра Коришког; 67 . Бераиски маиастир, у Гуеињској нахији, храм св. Т>орђа, задужбина Вукаиа сииа Немаљипа.

68. Девички маиастир, у Обилићу, »учитриске иахије, храм св. Јаиићија, Србииа исиосиика, надужби-па Дсспота Ћ урђа Бранковића; 69. Г радчаница манастир па Косову изиад П риш тиие, у Ириштинској нахији, хр ам св. Б огор оди ц е, вадужбина крал»а ср п ск ог СтеФ ана У роша II. Милутина;

70. Неродимљски маиастир, у приштинској нахији, храм св. Цара сри-

ског Уроша Иејачког, задужбина мајке му царице Јелене, доциије обна&љан, но још потпуице не псва;

— 67 — 71. Лешачки мапастир, у Хтетовској иахији, храм св. Атаиасија, задужбина СтеФапа Немање, обнављан, царем срис-ким, Лазарем; 72. Влатонршки маиаетир, а и Трсскавац звани у прилипској нахпји, храм св. Богородице, задужбииа сриског краља СтсФаиа Уроша И Милутина, 73. Слепчевски маиастир у Нрилипској нахији, храм св. Николс, задужбина Стевана Уроша 111. српског краља, сипа Милутаиовог, св. краља Дечаиског; 74. Прилипски манастир, у тако званој вароши Прилипу, храм св. Аранђсла, задужбина Краљевића Марка, и жснс му краљице Јелене, и место Маркопог круписања; 75. Зрза манастир у Прилипској на-

хији, задужбина краља српског Војслава па обновљен Вукашином краљем, место у ком је овај цареубица и упропастилац српске државе крунисан. 76. Сухоречки манастир, у Скопљапској нахији, храм св. Димитријс, задужбина и вечна кућа краља Вукашнна, цароубице и упропастиоца српске државе, лсене му и сина краља Марка Мрњавчевића; б*

77. Нере.Јски м ап асти р, у Скоиљанској иахији, хр ам си. П антелије Д елебшша, зад у ж б и н а СтеФ ана Н ем аш е и имн ср атор а источно-рим ек ог А лсксијс Ком нена; 78. М анастир св. Млијс у истом мссту, за д у ж б и н а ср п ск с кјјнјкицс Исдс; 79. Г олем ор еч к и м анасти р, у Скоиљанској пахији, хр ам св. Амдрије, задуж бина сриског крал>а А н др саш а Мрљаичевића, с и п а -"ц а р о у б и ц с и утаманиоца ср п ск е дрлсаве краљ а В укаш ипа; 80. Т р сск ав ач к и м аи асти р, у Скоил>анској и ахи ји , х р а м св. Басилија, зад у ж б и п а Д м и тр аш к а Мрн>авчсви1ја, сипа п ом и њ атог ц а р о у б и ц е и уироиастиоца С р бије и ср п ск ог и а р о д а , краља 1Бч?аш ина; 8 1 . Ч уч ар ск и м ан асти р , у еконљанској и ахи ји и Ц рној Г ор и , храм св. Никите, за д у ж б и и а крал>а сри ск ог св. СтеФана У р о ш а М илути иа; 8 2 . Кучеврхшки м анастир, такође у Скоил>аиској н ахи ји , и Цриој Гори, хр ам св. А р а н ђ сл а , задулсбипа ернског ц ар а С теФ ана У р ош а 11сјачког; 8 3 . Н обуш к и м анасти р, такођс и у н ахи ји и Ц риој Г о р и Скошканској, храм св. Б о г о р о д и ц е, а задуж бииа српског

69

—

краља СтвФаиа Немаље," обнавл.аи дух о в н и к о м Н ифоно м ;

84. Баљаисни манастнр, тако!>с у нахији и С.ко11Л»аиско] Ц\ншј Гори, храм св. Илијс, задужбина нског појнодс СтсФана високог Деснота српског, иа оист доцније обнављаи; 85. Драганачки манастир, у Гнилан-

ској нахији, храм св. Аранђела Михаила. задужбина Константина сина крал>а

Милутина, као што је његова и задужбина и гробница скоро целе урвипе, за непуна 3. часа истоку одавде, од бившег, сада тако званог Ироклстог манастира, такође у Гниланској нахији. III. Манастири српски у Србији под Аустро-Угарском: 86. Бездински манастир, у области

Баната, православној српској епархији Темишварској , прастари је храм био Ваведења, а од обновљења овог срнског манастира, старијег још и од доба Немаиића, деспотима Браиковнћима и војводама Јакшићима, хр ам јс Успсиија св. Богородице. У њему јс всчна кућа Горњо-Карловачког православног владике срнског Сергије Каћанског.

87. Мапастир тако зваии Сент-Ђурђски (св. Ђурђски), у иотом нрсдслу

I

70 и ираиосланиој снархији сршмсој, храи ј с ур1>а, абог чсга сс тако и зоис, надужбииа ј с сриска иа доба Исмаии1»а, али ј с додиијс обшшл>ои Дсспотои сриским Јованом Браиковићсм, сипом ДССПОТИЦС Српскс 01 ј. мајкс Аиђслинс; 88. Ходош ки маиастир, у истој горе« иоменутој области и епархији иравослашгој сриској, храм ј е Навсдења св. ЈЗогородидс. Подигнут ј е још за времс Нсманића, али ј с доцније нојнода сриски

СтвФан Јакшић, тш данашњсг Брезника, који отсшс од-нае з а Бугаре, обновио;

и т у ј с вечиа кућа тих славних Срба Јакш ића. Н а велику тугу и жалоет, мало ј е било зла и иеерећс, уништсња и искорсњ ивањ а иародности српскс у Србији нод Аустро-Угарском и подвргнућа под оценљ сну од Срба, такб звану Романску митроиолију, народа сриског, у целој енархији Арадској и осталима, него хоће још и овај спомсиик народа сриеког, д а предаду у рукс Ромаиима; т е д а и њ ега, околину му сриску, као и остали толики народ српски, зајсдно с а ко сти м а Ј а к ш и ћ а , поромане и за ср н ст в о нечно и з а иавек униште:

89. Војиловица манастир, такођс у области Баиата, у Србији под Аустро*

—

71

— "

Угарском, а у ираиослаиио-сриској спархији Нршачкој, храмје, као штојсрапијс каиано, св. Араиђела Михаила; 90. Златица маиастир, у иомеиутој области и православиој сриској еиархији, хр ам јесв етог Сане Сриског Архијепискона и Патријарха. Задужбипа је СтеФапа Немање, оца св. Савс. 91. Месић манасир, у истој помепутој православној српској области и спархији, храм ј е рођсље св. Јовапа, иодигнут је у време СтеФаиа Немањс владаоца српског, трудом св. Саве и монахом Арсенијем Богдаиовићем, — маиастир ј е овај више нута Турцима паљен и пљењеи; те ј с јеромовах Мојсије СтеФановић ишао 1743. год у братску нам Русију, и од благочестиве Императорицс руске Јелисавете израдио годишње по 300 рубаља помоћи, а остада м убраћа Руси дали: књига, св. утвари, икона, одежда и црквсну заставу, — у њему ј е вечна кућа православног владике сриског Вићентија Поиовића; 92. Свето-Ивањски, или Ковиљски, манастир, у области Бачкој, у Србији под Аустро-Угарском, а у правосдзвној срп-

— 72 — ској енархији Бачкој, храм му јс и ко га је иодигао, раннј е напоменут; 93. Вођанеки маиаетир, у православној ернекој енархијн и облаети Бачкој, у Орбијн 1шд Ауетро-Угареком, храм му је раније, као и ко га је иодигао напоменут. Оидс јс нрсдпо еиоменути т о : да је нороднца слаииог биишег сланисте и ироФССора-на московском уни-

нсрзитету, иок. ЈосиФа Макеимовића Бођанскога оданде; те је се извала, а н сада зове, ако јс још има, по овом месту .ЈБођаиски14. Она је била одвластелс орпске и сиахија овог места, па, нсхтсн се поуиијатнти, »а нрсмс ужасиог гонсља Срба и љиховог иравослалља од римокатоличких Иемаца и Маџара уирош ла 3. века, преселила сеу Малу Русију, као што ми је и сам пок. Бођански причао; 94. Габровац манастир у областБарањској, у Србији подАуеро Угарском, а у лравославној; српској епархији Будимској, храм ј е св. Аранђела Михаила, задужбина јо ш из доба Неманића, али јс о к о 1738 год. обновљен, пошто јс, као што ј е већ напред казаио, порушен и уциштен Ковинеки манастир;

—

73

—

95. Гомирје маиастир у Србији под Аустро-Хрватима, у ирапослапној сриској скархији Гори.о-Карловамкој, мапастир је овај осиовап јога у доба Нсманића, али је у 16. веку, бивнш порушен, обновљеп; 96. Манастир Ораховица, у Србијн под Аустро-Хрватима, а у православној српској епархији Пакрачкој, тако1>с јс из доба Неманића, али је бивши Турцима ругаен у 16 веку обповљсп. 97. Манастир Љепавина, уистој области и православпој српској епархији, такође јо осионаи још у доба Псманића, алије, бивши порушсн, 1550 год обнављан јеромонахом ЈсФрсмом Букидабовићем пострижеником у српском Хиландарском маиастиру; 98. Крушедол манастир, у Србији иод Аустро-Хрватима, у области православног српског Срема, а лод управом православног српског патрцјарског карловачког престола. Храм н кад је н ким подигнут, напред је наводено. У њему су делови светих моштију: св. Анђелине српске; св. Максима владике Јована и СтеФана Деснота српских од лозе Бранковића, — вечиа кућа натријарха Арсенцја III и IV нравосдавног

74

Архнјештекоиа срнског: Исајије гВако- | вмћа; Јована и Вићентија, Митрополита ^ Нмкапора Петоцркванеког (Печујског) који је умро 1751 год. ф т ш е г Митро- ’ полпта Б соградског и киежеииие Орбијо Истра Лонаноиића; Кн>агин>е Л>убице Мнлоша Обрсионнћа I. Кљ аза српског, послсдњег Деопота српског Ђ урђаБраикотшћа умрлог у заточељ у Шваиском у Егри 1711 год. а иренете му кости Танасијсм Рашковићем Обрштаром српскнм 1744 -грд. и вечна кућа и овог Рашковића, који ј е умро 175Н год. и С т етш а Пђупљнкца носледљег Војводе Сриског 1848 год. умрлог као и горњи Обрш тар но п редањ у од отрова. Т у ј е с а б љ а и одело војводе СтсФана Ш уиљ икца, хаљ ине Кн>агиње Љубице1 , слике разних, као: Д уке Фелдцајг-мајст ер а, геп ер ал а П утцика, Давидовића, пок. К н е за М ихаила и Кнегињ е Љубице у природмој величиии и слика Дсенота Ђ у р ђ а 11. Б р а н к о в и ћ а и т . д.;

99. Манастир велика Ремета, у истој области и православној срнској управи, о храму и кад је и ким подигнут, напред је казано. Само је значајно ово, да је се овде, међу млогим другим старинама , чувала слика Петра Ведиког

Руског Цара, сбимљеиа, кад је он огда д о л а з и о , и да )е сс у 11,ему нс11мао Хил Ф срдин г.

100. Маиастир Гргстс.к, у т*тој ооласти и дркпсној и])аносланиој сригкој уирави, као и горњн, — а о храму и кад је иодигнут тш рсд је шшомснуто. Значајно је о в о , да овај манастир на своја имања илаКа годииш.с државн самог даика. 5000 торината, да јс иајбогатији од свију манастира онд., и всчни камсн оиотицања за оис, крји жслс да су му управници и т. д. Сада јс у љсму чувени бугароФил и нздајник срнскс иародности настојател, А ])\им: Руварац, који је у свом бугароФилском Фаиатшшу и калуђсрском заиосу дошао чак и до тог безобразлука и бесиила, да је и св. Петку Параскеву Сриску у пЛетонисуи побугаривао, на с'гид и срамоту истиис и науке, док у стотинама старих с]ш. грчких, руских и т; д. рукониеа на и руских и грчких нечатаних иатернка стоји, као што и јссте, да се Срискиња, и само у делу владикс руског Филарета „Јужни свецим стоји да је 1>угарске. Д а му је Богом просто евс остало, па и што о трошку и зноју јадиог и кукавног нашег ропског иарода

70

у Србији, нод А устро-У гарском , издржава Бугарс, док се српска сиротиљ а и исјач, римокатоличи и нроп ада са глупости и сиротиљс, јер ј с и то издаја с.војс народнос/ги, за коју бм га. трсбало иод громилу, еамо да. пам пијс дирао нашу св. Истку Иар.чсксву; 101. Манастир Х оиово, такође у истој православној срнској области и црквеној уирави, а^о храм у и постанку љеговом, раније је напомеиуто. У овом се маиастиру Доситије иокалуђ ерио, гдс сс и сада чувају и иоказују две ћелије, у којима ј е ои живео; 102. М аи асти р В рд н и к, у истој православној срп ској о б л а с т и и иод истом црквсиом у н р ав о м . О Х р а м у , кад ј е и ким подигнут, к а зан о ј е р ан и је . Прозван ј е Раваницод!, од к а д ј е тело Цара ЈХазара у њ е г а дон есен о. Осим огромиих целокупних м ош ти ју, разу м е се са осеченол! главом , Ц а р а Л а за р а и других стар и н а и зн атн ости , овде се чува долам а њ егова, у којој ј е погинуо, позлаћепи п ех ар с натписом године 13 8 8 . мањи царице М илице и је д а н мач од 1414. год. по цричањ у д есп ота СтеФана В исоког;

103. Манастир' Јааак, у исто) прапославној српској области и иод истом духонном упрапом, пишо иомсиутој. 0 храму и кога ј о , као и кад, иодигио. наирсд јо каааио. Ниачајно јјш то: д а јс онди близу био нракоолашш жепокп српски манастир , на кад јс унишгси, икоие из истога 1078 год. калуђсрпцс су дале овом манастиру. У н>сму су мошти цара Уроша НемапиКа Исјачког, и млоге старинс из и.ога 'су одното у Беч, а иеке сс од бии. жсн. маиаотира још чувају, као ираотаро диери и т. д.

104. Маиастир Бсшеиоио, у истој правОсланиој српској области и иод пстом уирапом, као и горши, — а о. храму, и кад јо иодигиут иапрсдје иаиоменуто. У овом манастиру има иајвише сачуваних слика зиатиих Орба светских разних и духошшх з»аи>а и чинова, мсђу којима јс и слика ноднојиодс српског Алексаидра Рашковића, где му је и вечна кућа. Међу осталим »натностима има једап нраотарп крст н» добакраља Драгутшт, нојао Патррјарха Арсонија IV од 1740. год, и т. д. 105 Манастир Шишатовац, у истој православној срнској облаети и под истом црквеном управом , као и горњн.

78

О Х раму, и к ад јо подпгнут раиијс јо • казаио , само г а ј с обиовио 15 2 0 . год. игумаи ТеоФил из Ж иче, а прсђс јс сс звао Р ем етск о. У м ап асти ру су овом цедокупио м ош ти Д сси о та Ориског ев. С тсФ аиа 111тил*аиони\\а у \хииоту украш сном благородиим мсталом. Н а мошт и м а ј с ск у и о ц си и к р с т иомш ватог спкск о п а В и ^ с н т и ја ИоиоиУ1\\а , м едаљ авојв о д е ср и ск о г Ј о п а и а 'ЗДаиастирлијс п гр б Д е с и о т о п . О еим м ош тчзу св. СтеФан а Ш т и љ ап о в и \и \, м е ђ у миогим старпи а м а о в д е с с ч у в а : и ч а ш а Десиотова о д с р е б р а и ч а ш а Д естхотиде Јељоио, ж е и е с в с т о г С т с Ф а н а , в о јв о д е Манастирл и је , В и т к о в и ћ а С е к у л е , регемеитског

о б р ш т е р а и т . д.-,

106 Маиастир Тгувеждии, у истоз \\равославиој сриско) области и дрквсиој управи, као и горљи. 0 Храиу, и вад је иодигнут вишс јс наиомснуто, ааи је обновљен 1805 год. игуиапои Тепамјем Кириловићем, с братством и околшш народом. Његов јс Фнлнјаљу Фрушк о ј Гори, нрастари, ирс НснатЉа, доба, сада мали маиастирчи^ тако ава\ш гВ и ш и а \ 2 0 7 . М а н а с т н р И р и б и и а Т љ ака,у ко т о ј п р а в о с л а в н о Ј с р и с к о Ј о б љ астак ао

— 79 — истом духовном управом. 0 Храму, кад је и ким подигнут, ранијс је помспут о , али је и овај манастир 1741. г. обповљсн. Ссвсру , |с , »а ис иун час, Бсркасово, 1Г])сгтоЈшип,а Сриског Дсгпота Јоваиа НраиковиКа, са чосмом, која се зове „Деспотоваци, у којој вода никад не пресише.; 108 Манастир Беочин, у истој иравославној срнској области и иод истом духовном унравом, као и горњн. 0 храм у , и кад ј е нодигнут овај манастир, напред је напомеиуто, али је обповљсп 1732 и 1733. год. Има своју капслу, храм св ТВурђа; 109 Манастир Ремстида, у истој области, под истом духовиом управом, као и горњи. 0 Храму, и кад јс подигнут, раније је иапомснуто;

110. Манастир Раковац, у истој православној српској области, и под истом духовном управом, као и горњи. 0 храму, и кад јв подигиут, такође је раније напомеиуто. Бипао јо више иута Турцима паљен и онет Орбима обиављан. И овај је манастир иомаган братском нам и јединоверном Русијом. У њему је вечна кућа, отрованог епископа Бачког, Пантелија Живковића, и говори

80 —*

сс бив. и о у н ц ја ћ е и и к а , А р х м у с п и с к у и а к о м е нека се и име з а т а р и , и а к о су м у ггадајничке кости скупљено и у је д иој малој т р у њ и па татшу зн о и а р и и о м чунају с с ; 111. Манастнр (1>сиск, у иотој иомснутој горс н])авославиој сриској области и под истом црквеиом уиравом. 0 храму и кад јс иодигиут, већ јо иапомеиуто. У њему је вечиа кућа млогим зиатним Србима одавде, код 1848 год. Вршачког владикс СтоФаиа Ноиовића, Новића пуковника Пстронарадииско пуковиије, и млогих, као и из садање кнежевине Србије и ираве Србије. Нрсд манастиром јс капела, коју је нодигла била св. Срнска мајка Анђслина, а у овој је лсковити кладеиац. У овом су манастиру лсжалс мошти светс Пстко П араскеве срнске, коју као што ј о всћ лаиомсиуто, чак п иобугарица Иларијон Руварац, Архимандрит и нскакав вајии српеки сиисател> нобугарава, иека м у ј е очастљив снрше* т а к , као мухамодовом другу Ресулу! Нека м у с с достојио ошитсиародски ллати н в р а т и !

112. Маиастир Крка, у области срнској Далмацији џ нравославнс срискс Далматииске елархије, у Србији под

— 81 — Аустријом, храм св. Аранђела Михаила, задужбина српских краљева још и нрс Неманића, јер је обнаплиш 1402 и 1Г>77 године; 118. Манастир Круна, у иетој области и ираиосланној сриској спискуннји, као и горњи, храм је Усиења сп. 1>огородице, задужбина ерпског цара СтеФана Душана силног 1345 год. а обнављан 1642. год. 114. Манастир Подластна, у српској обдасти и Далмацији и православне српске епархије Бококоторско-Дубровачке, у Србији ибд Аустријом, храм је рођења св. Богородицс; 115. Манастир Баи»а, у истој сриској области и истој иравославној сриској еиискупији као и горњи, храм си. Ђорђа; 116. Маиастир Савииа, у истој срнској области и иравославиој српској сиискупији као и горњи, храм јс Усисња св. Богородице; 117. Манастпр Градиште, у истој сриској области и иод управом поменутс православне срискс епискуиије, као и горљи — храм је св. Николе; 118. Манастир Режевић, у иоменутој горњој православној српској области, I

82 -

и православној сриској спискупији, — храм јс Успења св. Богородице; 119. Манастир Праеквица у иоменутој вшие српској области и иравославиој срнској сииокуиији, — храм св. Ннколе; 120. Манастир Дуљево, у номенутој, као н горљи^сриској области и православној српској енискунији, — храм св. СтеФан Архиђакон; 121. Маиастир Нодмајина, у помеиутој, као и горњи, српској области и правосл. ори. енискупији, — храм св. Петкс Парасксве Српске; 122. Манастир Житомислићски, у нравославној српској епархији мостарској, у српској области Херцеговачкој у Србији под Аустрцјом, — храм Благоиештсња, задужбииа Милорадовића; 123. Мапастир Пивски, у истој српској области и правоелавпој срп. епархији, — храм Велика Госпођа 15. Августа; 124. Манастир Косијерово, у Бањапима, у истој срп. области и иод истом иравославиом српском црквеном управом, као и горњи, — храм је Мала Госпођа 8. Септембра;

125. Манастир Добри^сво, у Заво1)у, и истој православној српској спискупији и облаети, као и гори»и, — храм Ваведеља 21. Новембра; 120. Маиастир Бијела, у Дроби.ацима, уистој, као игорљи, праиославној српској области и сиискуиији; 127. Манастир Дужи, код Трсбиља, у Шуми, и у истој иравоелавпој српско) области и еиискунији, — храм јс Бслика Г осиођа; 128. Мапастир Завала, у Поиову, у истој православиој српској области н епискупији, као и горњи, — храм Ваведеља • 129. Манастир Пљеваљски, у истој српбвој области и под иетом правосланном српском дрквепом упрапом, као и горњи, г— храм св. Тројида; 130. Манастир Милешево, код Пријспоља, у истој срп. области, и иод истом

православне српске епархије црквеиом управом, као и горњи, — храм Сиасов, или Вазнесењ а, задужбинва Српског краља Владислава, сииа СтеФаиа Правовенпанога, бивша всчна кућа мопггију св. Саве првог Архијеиискупа и Патријарха Српског;

—

84

131. Манастир Бањ а, у истој сриској области и под истом црквеиом православном иомспутс спискуније сриске, управом, као и горњи, у иахији Нововарошкој — храм св. Пиколс, — задулсбииа крал.а сриског СтсФниа Уроша 1 Г5СЛИКОГ ;

132. Мапастир Тамиа, у нахијн зворничкој, у срцској области Босне, и Србији нод Аустријом, а у ЈЦЈавославној српској звориичкој енархији, — храм св. Троица, — задужбина краља срггског сн. Јована Владимира, доциијс краља српског Драгутина, Краљице му и дсце Краљевића, — обнавлпш и нотгрављап ца]>ем Лазарем и царицом Милицом; 133. Маиастир Озрен, у истој сриској области и нод истом црквеиом иравославном сриском уиравом, као и горљи, у иахији Маглајској, — задулсбииа СтсФ а и а Иемање краља српског;

134. Маиастир Панратња, у власаиичкој нахији, у српској области Босне, и Србији иод Аустријом, у нравославносрпској еиархији сарајевској, — храм св. Тројице, — задулсбина Краља Српског СтеФана Драгутина; 135. Манастир Ловница, у истој срп. области и нод истом православном срп*

—

85

—

ском црквеном управом, као и горњи, — у Власаничкој нахији, — задужбииа такође Краља Српског СтсФана Драгутииа; 1У. Православни маиастири ерпеки у области тако званој кнсжевиии Црној-Гори, у делу Србије нод унраиом слободних и независиих Цриогорских Кнежева: 136. Манастир Цетињски, наЦетињу, у Србији, под управом Кнежева Црпогор* ских, а под православиом срнском црквеном управом митроиолита цриогорског, — храм Мала Госпођа; ; 137 Манастир Острошки, уистој срп. области ипод истом православном срп. ском духовном управом, као и горњи, у нахији Белопавлићској, — храм св. Тројице; 138. Ждребчаник манастир, у Бело* павлићима, у поменутој српској области и православној ерпској духовној управи, као и горњи; 139 Манастир Пиперска ћелија, у у истој српској области и под истом православном српском духовном управом, као и горњи; 140 Манастир Морача, у православ* ној српској области поменуте кнедапнн.

пе Србнје л под номонутом нравослав;” сриском управом , — храм је Успења сн. Богородицо, задужбииа п всчна куКа ЈЈукнпа, сјшн 11сман>нног ; 141. ПикшиКски м анастпр, у иетој ираносдавној срнској области и еписконији, као и гортБн,. - храм сно Апостола ЈХуке; 142 Манастир Г>рчсла, у истој православипј срнској рбласти н ештсконији, као н горљи , т - у нахији П,рмничкој, — храм св. Миколе; .ч\)ц 14,'). ј\1аиастир Д уга , код М о р а ч е, у истој праиослапиој срнекој области и снпсконијп, као н горњи; 144. МаиастиЈ) Добрилош ш а, код Колаишпа;

145. МанастнЈ) Иод Малннском и

141». МаиастиЈ) Доноља, код Тарс, — храм св. Аралђела, -т- сва три у горсиомемутој иравославној срмској спархији и области, као и горљи. V ГГравославип сриски маиастири у области тако званој кнежсвини Србији, или Шумадијп, уделу Србијо, нод уиравом слободнпх и нсзавмсних Кнежева Српских: -^>шт 147. Манастир Студенида, у округу Начанском, срезустудсничком, иравосла-

—

8?

вној српској епархији Узкичко-ТСрушсва* чкој , храм Успешс св. Г»огородидс — задужбииа СтсФапа Исмаи.а још као Великог Жуиаиа сриског .1172;- год. . ОсиМ осталих зиатности, оидс су миро.точиве мошти Св. Симеоиа ОтсФаиа Немање, делокупне мошти сииа му ОтсФана Правовенчаног краља Сриског, св. Симеона, вечна кућа жупапа Димитри- < ја синовца Нсмањиног п т. д.

148. Манастир ЛСича, у округу чачапском, истој епа.рхији, храм Возиесења Господова, — задужбина СтеФаиа Нравовенчанога крал>а српс1?ог 12.10. год.

а обновљеп нок. Јаип1\ијсм (Јањом) бив. енискоиом, гдс му јс и всчиа кућа 149. Маиастир Срстси.с, у нстом округу и еиархији, — храм ,јс Сретсња Господњ.а 2.. Ф сбруара, — задужбниа До.б.а Немднића, обновљси 1818 год. бив. егшскоиом Ужичко-Крушсвачкпм НићдФором, где му је и нечна кућа;

150. Манастир сн. Тројица, V истом округу и еиархији, — храм Силаз. св. Духа, св. Троице, иЗ доба ире Исмаиића; 151. Манастир Благовештење, у округу Рудничком, —- храм је Благовести сц. Б.огородице * — задужбииа српска још из доба Немаиића;

— 88 — 152 . М анастир В ујан , у истом округу, храм ј е св. А ранђела, тако^е из доба Н ем анића, обновљ ен 1 8 0 5 . год. 1 5 3 . М анастир Ј ов а њ е, у истом округу, хр ам св. Јо в а н а Претече, такође задужби н а ср п ск а, из д о б а јо ш и р е Нсманића, обн ов љ ен 1 8 4 8 год; 1 5 4 . М ан асти р ЈН и кољ е, у истом окр у г у , — х р а м св. Н и к о л е , задужбина и з д о б а ср п ск и х д е с п о т а ; Осим Студенице, Жиче и В ујана, ост ал и поменути манастири изм еђу пла-

нина Овчара и Каблара, кроз које се Моравица, или с а д а тако звана „западна“ Морава, пробила, као и још 10. развалина и урвина од манастира, били су српска тако рећи последња света, или Црпа, Г ора, основана Деспотима, која је и својом печатњом, за време Турака, и нисањем књига и т. д. одржавала православље и народност српску међу околним потлаченим српством; 155. Манастир Рача, у округу Ужичком, — храм Вознессња Господња, или Спаса, — задужбина краља Драгутш 1275 год.; а обновљен 1795. год.; 156. (Манастир Клисура, у истом округу и епархији, — храм св. Аранђека Михаила, — задужбина из доба крш

—

- -

Драгутина, а обновљен 1798 год. Вишб њега је, у разореном 'граду, црквица Преображења Господња, која ја негда била женски манастир, од којс је и постао овај манастир св. Аранђела-, 157. Манастир Велуће, у округу крушевачком, истој епархији, као и горњи, храм Ваведења св. Богородице, за д у ж бина Деспота Српског Јована Бранковића, а обновљен 1838. год.; 158. Манастир Наупара, у истом округу и епархији, храм Рођења св. Богородице, задужбина цара Лазара и сина му Високог СтвФана, Деспота Српског; 159. 'Манастир Лепчински, у окру1у Врањскои, под административном православном срнском црквеном Врањском управом, храм св. СтеФана Архиђакона, задужбина сриска из доба Десиота Српских; 160 Манастир св. Пантелија, у истом округу и под истом духовном управом такође задужбина из доба Срп. Десиота; 1б1. Манастир Кацапунски, у истом округу, и иод истом духовном управом, као и горњи, храм св. Илије, задужбина српска из доба пропасти српске, кад су Турци порушили бивши огромни женски манастир Лепсиаи. на место њсгово

— 90 — основали своје Теће, које се још и сад види цело, а тако исто и у самотвору камену укопан бивши манастир, ћелије ц неколико цркава, под плапином Преоб])ШКСП>ем;

162. Маиастир Диијански , у округу ниротском, нравославној српској- нишкој епархији, ^ храм св. Димитрија, задужбииа Мрњавчевића; 163. Манастир Суховски, у истом округу, и.под истом д}гховном унравом, храм Рођењд св. Богородицс, задужбина Деспота српских, а обповљсн нрс неколико. година; 164. Манаетир Темски, у истом ок^ ругу, а под истом духовпом управом, као и горљи, ^- храм св. гЈ.\урђа, задулсбина сриска из доба Иеманића, обновљен Десиотом Сриским СтеФаиом ВиСОКИМ;

165. Манастир Ржаиски, у истом округу, и под истом духовном унравом, цао. и горљи, храм Рођења св. БоГородице, задужбина српска из доба последњих Дсслота Срнских; 166. Манастир Базовички,. у истом

округу, и под истрм .духовном уцравом, к .10 и горњи,гхрам сјј, Онуфрија, такође

■ — 91 — задужбииа српска, и» доба нослсди.их Дссиота Ориских; ‘ 167. Манастир Габровац, у округу ришком, и еиархији иишкој, — х р а м св. Духа, »адужбииа О тсФ ана Душана ц а р а сриског, скоро обнаил.ан; 168. Манас/гир Накринањски, у истом округу и спархији, — храм св. Ннколс задужбииа сриска, ил доба Дсснота Српских, доциијс обнавл.ап; 169. Манастир Јашунски, у истом округу и снархији, храм сп. Јоиаиа Крстител.а; 170. Манас/гир ОиУ»спачки у иетом округу и енархији, — храм Нхода св. Вогородице, задужбииа ил доба Нсманића;

171. Манастир Матсјеиачки, у ис/гом округу н енархији, храм св. Јоваиа Нретечо, задужбииа сриска још прс доба Нсманића; 172. Манастир Нроссчки, такођс у истом округу и епархији, као и горњи, храм св. Николе, такође задужбина сриска још из доба ире Исманића;

173. Манастир Буков, у округу и православној срнској спархији Крајииској, храм св. Николе, задужбина сриска из доба нрвих краљева срнских, од

— 92 — лозе Немањине, а но некима краља СтеФана Дечаиског; 174. Маиастир Вратпа, у истом округу и сиархији, као и горњи, — храм с». Снаса, или .1Јоинсссн»а, Госиодона, —такође задужбина сриска из ирног доба Неманића, но иекима сн. Владимира кр{иа»а сриског, — обновљеп 1804. године. 175. Манастир Манастирица, у истом округу и епархијиј г - храм св. Спаса задужбина"краља Милутииа; 176. Манастир св. Тројица, у округу Књажевачком, и горњој иравославној срп. еиархији— храм св. Сиаса, задужбипа праљева сриских од лозе Немањине, а по пекима обиовл»сн носледњег Деспота Српоког Михаила Абоговића; 177. Манастир Суводол, у истом округу и епархији, храм рођења св. Богородице, задужбипа из доба Деспота Српских, обновљен 1865 год.

178. Манастир Диповац, у окр. Алексиначком и истој епархији, у којој је и горњи, — храм је Преображења Госиодња, — задужбина Дсспота Српског СтеФана Високог и брата му Вука, по учињеном неком миру између браће и мајкс им 1399. год.

179. Маиаетир си. Ромап, у ис'гом ОИругу и сиарДиун, храм јс Велика Госнођи 1Г). Лшуста, — задужбипа и,ара Лалара •, ® 180. Маиастир Чоксшина у округу и пранославној српској снархијп Н1абачкој — храм рођсЈБа св. Вогородин.е, задулсбина Милотна 0били\»а|||4- обиовл»еи 1832. год. Ш 181. Мапастир Петковица, такође у истом округу И еиархији, као и горњи, храм св. Псткс Параскеис Орнске, задужбииа сриска ил доба Иемани\га; 182. Манастир Радонашница, у истом округу и енархији као и горњи, «- храм сн. Архапђела Михаила, — аадужбина из доба НемапиКа, —_обнонл.еи 1799. год. а но иричаљу из доба цара Лазара;

183. Манастир Погонађа, у иетој снархији, а округу Вал»евском, —храм св. гВурђа, — задужбииа сриска из до* ма Иемаиића, обнапљаи 1Г)Г>4. н 1849. год.; 184. Манастир Троиоша, у истој енархији, а округу Иодрипском, — храм Входа св. Богородицс, — задужбина Краља Српског Драгутина, жеис и децс му 1270. год.

94

185. Манастир Ракоиица у округу и^! нранослаиној срнској спархији Реоградској, — храм сн. Араи1>сла, — задужбмна 11сманп1ка, —• обнонл>ен 1>Н)4. год. ^ троншом н.сног еијателотна госио1>с Томаипје Јси. Обрепоиића, где јој је и нечна кућа са ћерком г. Анком и зс- . том Кернним 1>енералом М. 1»ланшшцем.

И Онај ј е м анастир нримао номоћ ш б р атск е нам нравославне Р у с и јс ; 186. М аиастир Р а ји н о в а ц , у истом округу и еп архи ји , као и горњи, — храм Р о ђ е њ а св. Богородице, — заду* ж бина Д у ш ан о ва, но одржаиој нобеди над М аџарим а, — обиовљ еи 1507 год.; 187. М ан асти р В р аћ евш н и ц а у округ у Р уд ћиЧ ком ,И Ш х р а м св. Ђ урђа, — зад у ж б и н а с р и с к а 1131 год., — обнав љ а н 18 6 0 . г о д .; 188. М а н а с т и р Б лаговеш тењ е, у ок р у г у К р а г у ј е в ач к о м у „подкриљу Штрбц а ,и — х р а м Б л а г о в е с т и , зад\гжбина из д о б а Ц а р а Л а з а р а 1380. год.*,

189. Манастир Вољавча, у истом о* кругу и епискуиији, као и горњи, — храм св. Аранђела Михаила, — задужбина из доба краљева српских пре Немање 1050. год.

—

95

Ш

190. Манастир Драча, у истом округу и сиархИји, као И горњи, —* кадужбина иа доба Исмапића,* — обшжл.сп 1735. •год. 191. Маиастир Грнчарнца, у игтом округу и еиархији, као и го\ш.и, — храм св. Николе, ИР1*’задужбииа сриека ил доба НеманиКа, но садап.н ј с манастнр изнова с&зидаи 1871 год. 192. Манастир ГорпЈак, у округу Пожарсвачком, номенуте снархијс, храм Ваведењ а св. Богородицс, — задужбина сриска ил доба Д ар а ДГазара 1378 год. 193. Манаснир Витовница, у истом округу и сиархији, као и гори.н, — храм Уснец>а ;св. Богородицс, -г- аадужби11а Краља М илутииа; 194. Манастир Тумаи. у истом округу и епархији, као и горњи, храм гн. Аранђела, — задужбина Милоша Обилића; 195. Манастир Љубостиња, у округу Јагодлнском, поменуте енархије, храм Успења св. Богородице, задужбина Дарице Милице, бивши женски манастир, вечна кућа њена и млогих знатпих гобпођа и госпођица сриских, но битци Косовској, бив. нокалуђерсних;

— 96 196. Манастир Калени!!, у истом округу и епархији, као и горњи, — храм Ваведењ а св. Богородице, — задужбина из доба Д есиота Срнског СтсФана Високог 1411. год., такођс бивши жепски манастир; 197. Манастир Још аиица у истом округу и сиархији, као и горњи, — храм св. Николе, задужбина Ц ар а ЈХазара; 198. М анастир М анасија, у округу гКуиријском, а иоменууој еиархији, — храм св. Дзгх а (саш ествије св. Д уха), — задужбина Д сси о та СтсФана Високог и вечна ку ћ а и с т о г а ;

199. Манастир Раваница, у истом округу и енархији, — храм Спасов, (Вазнесења Госиодња), — задужбина Цара Лаза])а, и бивша му вечна ку!ха, 200. Манастир св. Петка, у истом округу и еиархији, као и горњи, — храм св. Пстке Параскеве Срнске, — задулсбина срнска из доба нре Нсмаиића, *— обновљен 1767. год. 201. Манастир Миљков, у истом округу и епархији, као и горњи — храм, В аведељ а св. Богородице, — задужбина српска из доба Деспота Српских, такођ е бив. жснски манастир, — обновљен 1956. године. .

97 Ја овдс нисам иаиомепуо још стотинама бивших. српских манастира, који су, или сада са свим онустели, ибог исмања калуђера, или у кисжевииама, обраћени у мирскс цркис. каО П* у Правој (старој) Србији, што је Иикол.ама у Новошшарској нахији, храм си. Ииколе, задужбина краља сриског Михаила. који је био ире Немање, Дол.ачки бив. маиастир и још млоги други. иа све и сада још постојеКе иезнатнијс манастнре којих има најмањс у свима српским вемљама још преко Г>0 иисам напоменуо, што иембгах, за врсме иисања овог чланчића за 2 дана и 1. ноћ, тражити и претурати по мојим путничким прнбелсшкама.

Калуђери су дакде наши, номоћу иашег јадиог и кукавиог нрепаћеничког

народа сриског, очували иам до данас и иредали нам тековииу наших ираотаца, у махом дивним и сада пеиоетижиим грађевинама, створеним рукама срнским, српс-ким рукотворинама, осим цркава, које су такође помагали, неноменув још млоге маиастире, који су сада, или метоси, као Гориоча итд. или већ еа свим изумиру; очували су нам дакле до данас и иредали у руке данашњег сри* ског ноколења најмаље 250 манастира.

7

Иека сс узм с да сиаки тај манасТцр 1 нс стоји шние до по •»0.000 дук. цссТ^ а има их, којтг сс нс мору наттрашгтн пи са Г) -(»()() хнл*. на и мнлијуи дуката, као што е.у Ние-оки Дсчани н т. д. изла;ш : да ј е калу1»с|)стио ирс.дало иам у палпс дапашп.с рунс, нашог оног иародњег кола, или појаса, ирско 7,Г)00.000 д\гк. цес. 1 ли нрско 00,000.000, динара а снс ј с То могло нроиасти и уништити сс, као што јс, 1го мом доота всрном и иајиЈнгближпијем рачуну, до сада проиало, у свима срискнм зсмљама, лелси у разналииам а и урш ш ам а, а и траговим а ових, нреко Г)0.000 бишннх сриских цркана и м ан асти ра, бив. српских разл и х богомоља и иреко 2 4 .0 0 0 градова, — даклс око 1 0 0 .000 раш ш х сриских гр а 1)сви 1т . кад сс у о вс узм у н остал с бивш с д рж авн с и оп ш тсп арод н е з г р а д е , које кад би се само с а по 30.000 дск. цес. с в а к а оцсииле, излази: д а су нам Т урци, Немци и М ацари, Млечићи, римокатолици Х р в а т и и б р а ђ а Блгари, уиипЈтили иаш с иародне тскови н с. преко 3.000,000.000 дук. цес. П а нс т р с б а ли бити б л аго д ар ан оним а, који су били: и ж и в и иаљ ени, и сечени, и разно м учени, и гоњ ени, зл о стављ ани и 'г. д. еамо д а о ч у в а ју м а ш то

ш ш го д о’Ж‘дивие и снсте, бож аиггисис и ио-

личанствене бивШел1 д^кшВШ^т^кбКтк*. с|п 1с и с , иојШ иам бчувашс 1н рШ мИјго. 1ИТ0 !Ш с’с т а д с : пи)с лп то нудо , како могоше и умеш с и ово оволико оамуватп. да остац с од опог оноликог и огромиог свсуииш тсн,а? —• 1 Н аравиа ј с (‘'гпар,' да 1»е иуу' п. ' чко-Усташког Рашко-Ибарског кораЈЈ 876* / 77. бивши и бивши Ко.чандант Дежев ске-Ибарског усташког кора 1877. 78. бивши Почасни аешадиски кааетан I. кл. Професор II. у ГимназЈЈЈи Београдској И Застуачик управнша у бивш. II. од.

М

Богословије; *— онда ј е зн дело тај, па ма он својим именом заклањ ао сшгсе г. Митрополита Михаила, и онда му на час овај ништавн члаичић. А, ако таквог нема, ваљда ће се неки омилов а т и , те ми овакав мали и ништавни новинарски чланчић, који сс напише за 2 дана и једну ноћ, милостиво изволети поклонити, подарити и у оонствсност моју уступити. • У Београдз' 12 А вгуста 1.881 год.

С1Р - К а т а л о г и з а ц и з а у п у О л и к а ц и з и На ро дп а О и б л и о т е к а Србизе, Не огра д 7 2 6 . 7 1 / . 7 4 С4 9 7 . 1 1 ) М И Л О Ј Е В И ћ , М и л о ш С. •Наши маг»астири и к а л у ђ е р с т в о : на Св< Т р о ј и ц е 1 8 81 . год. / о д М. [М ил ош а) С. М и л о ј е в и ћ а . - Р е п р и н т изд. - б е о г р а д : ” Н и к о л а П а ш и ћ " , 1 9 9 7 ( б е о г р а д : 3. Сими 1 2 0 стр. ; 21 сш. - ( б и б л и о т е к а Слав а) Фототипско

и з д . : б е о г р а д , 1 8 81 .

271 а) М а н а с т и р и И Д =55426828

Србија

- Тира’

Монаштво

У ИАМЕТ СЈЕНИ

СТЕВАНА М. МИЛОЈЕВИЋА ПНВШКГ СВВШТЕНИКЛ ЦРНОБЛРСКОГ, Т О Ш Г МАЧВАНСКОН ОЖГ. ШАВЛЧКОМ,

оромимудог 1849 год.