Migracije Srba u Hrvatsku tokom 16 17 i 18 stoleca Aleksa Ivic

СРПСКИ

ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК ММДАЈК

C P IIC K A

КРАЉ ЕВСКА

АКАД1

t |Д

КЊИПЛ XVIII.

С У li ( I 'I' и

uл

1ТЛД1КЛ ИГГЛМИЛ1Ч1ЈЛ IIO U O IM IIIIIIA УЈШ ЦЛ IHM>Ј 2,

I'4)2 :1,

111*130 0 Д Е Љ 1 :Њ Е

НАСЕЉА

и

ПОРККЈК >СТАНОВНИШТВА КЊИГЛ 16.

•уридио

ЈО В А Н

Ц В И ЈИ Ћ .

С У 1> () Т И Ц A 1ТЛДСКЛ ИИЛМНЛСМЈЛ lUMOI’IIIIIHA УЈШЦЛ 1,1’UJ 2. 1023.

МИГРАЦИЈЕ СРБА У ХРВАТСКУ TOKOM

16., 17. И

18. С Т О Л Е Ћ А .

НАПИСАО

ДР, AJ1EKCA ИВИЋ.

11РЕДГ0В0Р У

ст у д п ји

„М ет ап аст ази ч ка

и осл сд и ц е“ сред и о it.c р е з у л т а т е Гл аино

ск е,

с о ц и јо л о ш к о

м и о г о б р о јп е крегаљ ем

je

д руге

ii

na

д сл а

сеобе

и роц есе, с т о је

у

I ( и и ји ћ с в а л е ж и

о б л н к 1и н у к с

п о д л о ih

ал и и с

т урск ог

у

раиш м

(|

r p a l iv

к о јн

у

од

n iim M fip y

са

у том е,

upu

том с

na

м ет ап асгази ч к и м

о

оп пм

уп ут стп п м

да п ри каж с Срба

у ч а м а н )у т о г а

он о

н о ст а и л > а

lip u

нутоваш у

и л итературс резул тате

н зворп м а.

з с м л .и ш т с

и географ

n .n x

Сри.

Kp.

1922. у

to k o m

0

о сео-

п роучам и г р ац п -

1 6 .,

17. n 18.

n n je

ни м о г а о

да сс

сн ад а,

д ок

не

п у б л п к у ју

r im e

и ри д м ет у.

м аж иог

и

с в о ја

С л у ж е 1ш

n iu i к њ п ж п ц а

Х ри ат ску

А к а д е м н је бечком

и M nn.

П ро-

ратп ом архи ву,

вл ад ип ом

архп ву

у

и у

з е м а ^ ск о л ! ар х и в у п р о у ч а в а о грађ у

п р е м и n p n i i у ц л .е и и м у

као

п от п ун ост н

na

■ м и г р а ц и ја м а , д о и у п .у ју К и т р а ж п и а п )а

ш то

и п роучавањ а

градич|иЈл1 з е м а л .с к о м

а п г у с т у 1 9 2 3 . у ци н ц ш ч к О м

и а н .с

у к а з у ју ћ и

иотољ их

етп ограф -

п ред м ету.

in i»1 n lif iu li

сам

1923. у

као

п

о в п х м и г р а ц п ја , д о к и с т о р и ч а р и n e о б а и е

архп в ску

н ом

т урск ог

везн

архп п ск н м

архнвнм а

ih ir.tu i,

ју л у

ст ан ои н м ш т и а.

п ол и к а м п о ж и н а п с о б ја в љ е н м х и с т о р џ јс к и х

резул т и чн м а

Д обио

свој

in i п у с г р и ј с к о

•o n a j п р е т х о д и н

си ет е тс

у

м ш р м ц м ја n o

с т о л е К а п ал н nl r u

к орп ст и

н

је д п о ј н о в о ј н а у ч н о ј r p a u i i. Д с л о je

и ром атраш а

обухш иа

п а и .а с р п с к н х

иодатака

п орск л а

аи т роп огеограф ске,

ппш чеву no Б ал к ш кж ом П ол у ост рв у

ја м а с а

узроц и

Срба.

Зи ачај

бам а,

њ иховп

г. Ј о в а п Ц в и ји К д о с а д а -

ii

на

п ш хов з а

npo fiJii'M t?! к о ји

■рсмсл> и д а је p a lje n o

н асељ а

п ол ож и о

na зп ач ај

к рст аљ а,

сп сгел ш зов ао

ii

проучш тњ а

теж ш ито

н рсм еп а u

јо

p a n n ja се

|е п о с т а н ц л а

архип ап ш

архп в ска

с т у д и јо м себи

ис-

Ц ви ји К езад атак,

п о д а ц п м а д оссл > а-

ii д а т м м е д о и р п и с с е

с и е с т р а п о м upo-

и итањ а.

Ппсац.

!♦

УВОД. Глаипо (iciMHiilü српскнх ссоба. Узроци миграцијама зп в р е м с Турлкн. Д в е селидбене етаис. Преговорп о ссоби. Сиобс без претходних преговора. Л ропагг робоиањ и резул тате: м нлске

ii

сриских

iia illn r

ум иш теш е

јзр а о и ,

n o M e p a iitO

сталеж а

na

сепер

од

исл иког

i»*:р у

п

ш паД

т р а ја о

С еоб с

С рба

пзазиали

u e ln u m

сл у ч п је п л

б е ж а п .е

парод п

К апског

псиред

иа

je

je б р з о , пупих

су

север

крстањ а,

редовито

M uoro

пута

IhiiM

тога

су

и

богуИ сл ам

прелаз

na

С рба

годппа.

узроци,

к о ји

узроц пм а

со

у

назпнам о

в ојск е н б у и с хрш иим але

су

екопом ски

ii

na

м и г рац и ја

стотипе

з а в о је в а ч к е т у р ск е су

глаипс

заиад . У ш ш ггсљ с као

a процсс

за

новод

б п л п п с и х и .K in iiv ii м о м е п т и , п а с т а л и у с л е д ч аи оје н ач п ,

u

И ст ори јск н м

к о је

стол стпо као

парода

вере

три

n u

иш чсзаваи>е

lia ln e r

разпоирсм и

нренлећу.

C T iiilitiililiu iT B a ,

м стап астазичка

разлика,

богум ил скс

о б а в л ,е п о

држ аиа

и осл сд нц у

дела

ју г ои ст ок а

ц ||рН ;завап> е

м усл п м п иои

je к а о

сталеш ких

ирелаз

С рб а

ц

средњ евековпих

п арод а донело

последпцу

м и г рац и јам а

иритиска u су р ои ост а

узроц п . личпа п им онпа

i i e c u r y p i i o c i , i ’iii.i, п у о н ш т е т е ш к о с к о н о м с к о с т а и > е , п о к р с т а л м парод

na

граимци могу

у

турске

ii

са

16,

С еобе

с с ; П 1 )Д П ' i l i r u у

С рба

С рб а

tv n lty ,

Ij u U U i I l C K o r

C | n “M iu u h

na

iii

i u ’ K i i ,;

у

турски

турског

иолош иш

ii

I, H i,

mi

у

С рб а

пеколико У гарску

У гарској део

суссд и с

средм пом

м и г рац и јс ii

С р б а

n p e ia:>

део у

у

15.

16.

ирвој

века

века;

пзиап

п ајсзд ом ,

турску

у

Лику

дела

до

у т в р ђ е и .а

2. п р с с с л > а н а њ е

иолоиш ш

С л ав оп п је

је д п ш а

п м ахом

турском

с и о р а д и ч и о доссл|аван>с

ночетка

С л а в о п и јс

државе

изазвап е

група:

од

и у ст р п јск п

iiL 'ua

у

П ол уострва,

16.

другој

столеК а иолоиппи

п К рб ав у у другој

тих

С рб а

in

JIике

Ai*, ллкксл

iiiiiit i

na аустрпјеки дсо Хрнатскс t o k o m 17. иека n 4. пассл>авап>е Срба у Далмацији у 16, n 17. столоНу, Посебпу групу чппе 5. сеобе С р б ау Ж у м б ер ак 1530, 1631, ц 14 IH. годмпе n 6. ссобе у Угарску, Хрватску и Слапонију, у вечИ оц мугтрмјеко-турекпм ратом од 1683.до 1699. годппе. Узроци српским ссобам а у Хрватгиу бцлп су или психолошке нли екопомске природе, a irofinjrn за вођење преговора поиове, кпезове или ииачс j i i UH' n разборитс л>уде своје (маја 1602. два брата. оба кие ni сриека, код обргатара баропа Кисла, јан. 1611. једпо ( |лц м> спештепо лпце код капетапа Ж пш упда ГуспНа, авг. l l i l l . трц Србина код оточачког капетапа Јакова Портиера, марта 1642. Тодор Ву-

M liri'AIllljr. CI'i.A )' Xi'IIA 11 10'

7

uoiiujoiiith ii Jüiiiiiui >KunauomiK, короппчки ii,mc;iainiiui код баропа Xcpfiopllililjiui, M a ju 1642. диа птслапмка усорачки код Херборштајни, гфодипом 1657. пеколико иајодлпчппјих д>удп мођу Усорчиипмц иод хри. иш-раппчппх комесара). Аустрпји јс пЈашшмиш у Турску ради ирсгоиора са Србима cnoju офпцнрс или i.lni|o tiiiiiijoHc, a ионајчсшћи Србс, иојп су иорсклом нз Турско то су у Турској пмали својих рођака н поузданнх ирлјатсл.и, код којпх су били скрииспп за нремо проговора, npnidui у i i c t i i мах ii уходску службу (Вук Iloiiouiih прско лста 153N. мгђу цепшскпм Србнма, харамбаша Ииап PocTomih у аигуслу 1640. трииаест дапа мсђу кореппчким Србима, засташип! Ilepo Лучић п Внцко Богут у anp. 1645. мс1;у Србпллa у Јсссчшци и ПеруишКу). Аустријски изаслапицм су водилн npoi niiu|ie и обраћали сс у Турској углсдшш и поуздапим CpfiiiMli, с; K o j im a су 1 |з рапије стојали у незп, a српски нзаслаинци су преговарали пајчешКе са обрштаром хрватске грапици пли ссшскнм велшшм каиетаном, a ммого пута и са отичнчиим и огулииским каиетааом лла другам којим пограиичнИм официрои. rio n c K iiA i

и зв рш ел е

(Ј(Ч )б а м а

л и и ск и к ап ет ап

Гш ипар

у л ачко

Ih : i p u h u

Србе

сеобуј

na

с т р и јс к п х ст раха око

илп

о д T y p u tm

а у с т р а јс к у

je в р л о T o p ili.,

Ф рап кон ап

бсз

1609,

с u

зааљ а

a

ових

н рсговора

ареговора

ггрол ећа сн л ом

н

1639.

ау-

д обегош е

п од л ап ачки

Србп

Срба,

д ођош е

н м ал е

су

т а м о ш п .е

о д о б р с п .а

Срби

к о јн

п утврђ еног

п и су

nero

д о с с љ е п н ц и м а (огу-

уиад не

(р и б и и ч к и

П ол ож ај

I ji р||рам ib iix

o u n o ia

са

м ал ом

п рет ход ног

в л аст а

аочетком

|U 11.).

i i p iti I)

п рст ход и л и

сп оразу м а

(Ј е л о и п о к р е и с

um рм ш ч п и х

2 0 . м ц рга

п икаквих

iiu c y

нлн б г i р ц а а ј е г

и оК у

саоразу д т

а у с т р и јс к е

лз

na био

в л а ст п

mi обзи ра.

Хрвагска иојип Г|шцица. Територијалне промене у војној граници. Ратпи сннет у Грацу. Војна граница tokom 17. века. Плата укоДама. Плато војницима и официрима, Сеобе Срба i'a турског na аустријско земл>нште у,Te­ čnoj су везп са ) е ирнпуднле су цептралпу управу аустрнјску, да установи na граинци нрсма Турцима стајаКу војску n да je разм епп но тпрђапама са задатком, да чувају клгшце u прол(| Н' |i спрсчавају упаде турскнх пл>ачкашкпх чета. Зе.мл>с, којо су грапичиле с Турцмма, биле су онл>ачкат(е рд ТуракП) гтмиоппнппво се разбегло или je одведено у ропство те nliii гиромаппш, оголели и опустели крајеви нису могли да пжбдоиају пограннчне тврђаве војпичком посадом н још мапн' дц ту носаду издржавају. C jrora je аустрпјска централна ii lum еиабдевала границу пајампичком војском, ту војску je Ul|tt шшКала u издржавала и да би олакшао операције тп\ nm рпиичппх чета п одГогуНио њихово издржанчше, аустријгМ! Ktitp ju одузео све пограинчпе градове и сва околпа места око тцч грздова од бапске власти и то ne само у војничкол! Цего н у адмшшстратнвпом погледу п потчипио nx je ниЦ имоју иепосредпу управу. У исто време je створепа н у Слппоцијц посебпа војпнчка u адмшгастративна област, o t i o i i j »ii« 1i«н појпа граинца. Осшшаи>ем хрватске н елавонскс грншиц* јако je сужепо управпо подручје хдватско-славопског бпии, To модручје, које je пекад заузимало целу Хрватску и C.'Uiiioniijy, спало je у ово доба услед турског освајања и ус.чоД осппваша хрватске i i славопске грапице na Загреб, Зцгир||,’ n околипу i i na предео дуж обе обале Саве до грацмци Турске. Тако се банска управпа област пружала као какмп u nm између хрватске и славоиске војпе граппце те овс гр/ншце ne ca.no да су бпле мезависпе једиа од друге nein lim у бплс пп у neносредпом суседетву једна с другом. С lom се п досел.аваше Срба у Хрватску врншло незавцсио од ссобе Срба v Славолију те се п живот срнскчх доеелачшка na хрватској границн форм ирао под посебним при/ткпмм, без утицаја и везе са стањем, у коме се палазилц слиионскп Србп. Због овога иисам миграције Срба у Слнпопцју mi унео у ову студију, алн сам упео ссобу Срба у Жумборак, која je саставнн део осталих српскпх сеоба на хрн/цпгу грапицу и то саставпи део ne толико у тернторијалцом иогледу' (нптање, да ли je Ж умберак прпнадао Хрватској или Крпњској u дапас je спорпо) колпко у адмшшстратпвиом cMlirfiy, јер je и жум-

Mili ГЛЦПЈГ. 1Т11Л У XI'IIATCKy

б срач к а lii||||>ll|IU|ja сиадала под у upaimy и.маст

жпопедшпш

хрпатске I pdnlmO, T cp lll'ii| '!l| l ‘ I iio k j до

у

i ,' ii iiii iii i

о с л о б и 1|ИИ ,i

нела

jc

м сл а.

ona

\ |тцтскс

грш ш ци

Срсдпном

ona

утпрђсна

Влд

ua

и

БнхаН,

P c in ih ,

Д рсж ник,

су

грач,

п

К hyn

ua

Бужим,

1564^ a

и ојп н к а пнка

ii

хаћска

зв.

lin ju a , Дугм

годип с’ п ајм ап .н

4

ирнмали

м ска

прстр-

ислпкпх

хриатска Брлог,

нро-

граш ш а

T pcar,

Ск.

затим

Т о п л и ц е,

Брсковичка

К ула,

Зрии>,

Ф у рјап , в ојск а).

Огулли,

поссбпу

О строж ац ,

А јт и ћ - Г р ад ,

П спи,

М одруш ,

П осебл у

Гвозданско, a

jc

су

иосаде

(Л ед еп л ц а

u

к а п е т а п и ја

1695

(п п ид д а

594

17.

к аи ст ап и ја),

Градац,

i i ш оспл с цо IJ iv ia

п з п о с и л а jc

току

капета-

К рупа,

Враио-

градовп

изм сђу

Блш ва,

Впнодол,

Ц стнп,

П одзвпзд,

Ш и м у а н К л окоч. П р е м а илатиом сп л ск у

(К л .учЈ,

в ојск а

о св а ја п .а

Брињ ,

бихапска

п осад с

16.

jc

у

т о г а 1с т о л с К а ,

сеш ска

Слуи>,

Храстовида,

Х р ссп о , С тсна,

(C eu .),

(т.

Мутлпк,

ii

Ц азил,

И зачл ћ,

jc

крај

Tokom

турских

(т. з в .

ocrao

прсд

обухватала Оточац,

Стурллћ,

сачш чиш л е

Бпхаћа

С е н >,

ло

Турака.

нска

Сркол,

Н ош праД ,

од

Леденице

Т рж ац,

и и ју

и ојп с г р а п п ц с

усл сд

T ofu

м еста:

Р л јсц п

Јасел пц с

ска

u

Бихаћа

и

30

кр,

м и ј ц р к а ii и м а л а м с с е ч л у

na

293 чак

пзпоспла м сссчп с

п аб ројап и х

п о с а д е т о г а пр>.-л»l*и n у х р в а т с к о ј г р а п н ц и н и к а ii 2 . 2 0 6 i K M ii f i h u ii д о б л ј а д е

н а јн и ш с

К локоч)

п оји п к а и

no

диа

421

iioj-

платс.

Би-

jc

околппх

градова)

н л а т у 2 .4 0 2 ф о р . C u c б ројал е

с у м с с е ч н о 1 2 .5 3 4

су

7 0 0 к ои>а-

ф о р . н 30

кр.

Б р о ј uojciiu у н осад ам а мењао се ирема потрсбл. Стаповлпцп na пп.чручју појне грапице нпсу морали служе к ао

к.чгтмч!,

обрађпвалп, a Ml су

ужпвалл

су

били војпп

слободпо

обвезалици

iiiik o m c

земл^у,

коју

и морали

да су

су на

г р аш к а р ск и х зановедш ш а у свако д оба ст у п т л у војску м itohu i,) '( нм с с лаложн. О в о je нарочито вредило за срн ске Д(К' 1’ hi'HMiic, којп су сгојали под војном управом U0 3 II B

и од кој||\ je

reu један

д со

служио у војсци

док су oer/un сам о у сл учају моралл да сл1 m re оруж )а;

лод

ллатол\,

потребе п ла парочлт

лозлв

ИздржампЦ t: пограплчппх лосада коштало je млого, a државие li i:irii|i|r пису обиловале ловцсм те je војлидима пспла1ш 1Ж11П !(чј.ј (mriia леурсдНо. Нсалаћепа, пзгладисла ' и проређепа пу без борбе градове Горњн Кладуш, СтурлиК, Подзвизд, Турка Михаља ПеК и. Ајтнћ-Град. Сам заповсдпп« хрватске i гранпце барон Ауерсперг после пада Бојне замолп падвојводу Карла за дозволу, да може из градова Зрцтп м Гвозданског повући топове и војску i i срш.шнти утвр1ц'||||1 t i i x градова са земл>ом, јер je иначе пад тнх градовц. мпд Турке неизбежаи. И збнља, Турци освојише 13. новембра 1577, Острожац, 20. децембра ове године Зрцњ, a 13. јанунри 1578. Гвозданско. После смрти аустријског цари Ф ррдш тнда f. (f 25. јула 1564.) његови сииови Максимиллјам II,, Фердинанд и Карло поделпше ггоједине круиовиле међу гпбим. По roj подели надвојвода Карло добн уиутарње цу«'ф ијско земље, Штајерску, Тиролску, Корушку, Крањску, Гприцу, Трсг и Истру na управу. Д а би се сузбилО налредимШМ' Турака, којн су и покрај склопљеног мира са Аустрп|ИМ цеирестано чшшли упадаје у аустријске ггограиичне прсди и:, цсвајали поједние градове, пл>ачкали и воднли становниппно у ропство, створио je цар Рудолф II. т. зв. брушким умпом (Brucker Libeli) дворски ратпп савет са седиштем у Грицу. Onaj ратни савет je имао задатак, да помаже надвојпм.чц Knp iy у управи ппд повереним му землзама u над хрншгппм н слаионском rpaпицом, које су такође овим указпм ;inm;ie нод адмшшстратпвпу власг ладвојводе Карла. Надвојвода je одмах, чим je преумео улраву над граиицом у Хрватској и Славопији, n p n c m iim реорганизовању п>еном. Средниом 1579. године положец |и ла ушћу Kopane у Купу тем ел з граду Карловцу, у k o m o je од тада било седнште заловедпнкахрвитске грапши‘, дик ^нЈсдиштезаловедлпка славонске грагшце било у ВараждЦПу, У исто доба су створеин статути за граиичаре кољанике н iiemaice и регулисапа je адмшшстрација војпе границе. Територијалпе промепе иретрппда Jc* хрватска војпа грапица i i услед ратпих успеха, које je иостпгао 1591. и 1592. босански Хасан паша. Жегове чете »>fnojmne 1591. годипе град Рипач, a 12. јупи 1592. заузшне Турцн град Бихаћ. У априлу 1592. ноче Хасал граднтц im yinhy Петршвчице у

M i t i С А Ц И Ј К 1 '1 'l iA }

Купу грцд I |n||iiiii.y, у којп

стаип

II

ХГН Л иКУ

јаку

посаду

na

чслу

ca

јуначким \1114 I ii| бсгом. Мо|)утим Х асап nam a погибо 22. јуна 1 nm, кнд Снска, a Хрусгап (5er 23. окт. 1595. год. код ric'ipiiii.t' и Пстрип.а npcl)c у хрпшКапскс рукс. Одмах jc стпорпш нгфИН.ска граиица, која jc дошла иод упраиу занопсдппка oiiiiuiHCKC граиице, a запопедпнк хриатскс rpa-

штс mauiu ji' in»,'I собом u приморску граинцу (са ссдиштсм у Ссп.у). T o k o m u i v i i u m a e c i o r века, све до рата за ослобођсњс Хрватске од ТуЈШка, палазила с с посада у оним мсстима хрнатско граишцч Карлоиац п Св. Иваи код Јастрсбарског, затим uai icrti 1111 Jćl Слуњ u Велемсрић, каистаиија КрнжапиК Кула п Прозорац, капстаиија ВражпК и РадојшиК -Кастсл, капеганпја Гжрпловић n Скрад, каистаннја Тоуп., Ори.ак, Оштарје ii КаМенско, капетапија Огулмп, Гомпрјс, Модруш, Новп Кастсл, Војак п Делпице. ГТрпморска граппца састојала се' пј иелнкс капетаипјс Сења са Брнњом п Ледсницом н капс•гаипјс (Јточца са Прозором , Св. Вндом и Трсатом. У другој полошпш u i m f столећа ставл.ена je посада осим иабројаппх мсста у lloiiop код Модруша и у Плашки. X p iw i i u l n o jiia граннца најгоре je сгајала крајсм 15. пека, гцич м еа вестпма, илаКепо jc 6 дуката. Петорица Cp6,i ti ,н 11|\‘)>ица, Михајило Вукаппшовпћ, Лука Пророкогшћ, Богдцц (Vinuoniih н Томка Крмпотпћ уходили су Турке око Лишш н добијалм су годшиње сваки no 50 дуката. One уходе rv дпјцвлЈивале вести Ннколи ДрашковпКу, алп тако, да једии :ni другога ппсу ишита зпали. Према платном списку од 1565. добинао je обрстлајтпаит хрватске границе за двојицу тајппх ухода 90 ф ор. Бихаћскп капетаи Ђорђе Крамшал добијас! je ia свог уходу 58 фор. 20 кр. У Љубљаиу je слао вестн ухода, названи Свети Ф раичсско u добијао je за то* годшиц>\ нлату 107 ф ор. Сељскс уходе коштале су годишње В5П фпр. ГТрема другом сппску од 1568, годиие, добио je ишомодмпк хри. грапице 120 фор. месечио na тајне уходе. Tukom 17. мека примао je граппчарскм заповедипк na уходе сноМн мгссца ШОфорппата. Срби прости војпиЦи добијали cv v 16, нску 3 ф ор. месечпо, десетпици, добошарн и трубцчи ■ ! форпита. Засгавпици су добијалп 6 фор, a харамбаиш Н ijiop., коп.аници су добпјалп 4 фор., капетатш 25 фор. ija Mim i'ii, (нлатип спи^ак од 1. марта 1553). У 17. веку су obci i i . h i i v fiii’ie веће. Срби нешаци су добијали 3 фор. 30 кр. moj;! чНи, ;н'».ч:тници 4 фор. засташшци 5 фор., харамбаше 8 фор., |т|ноди 14 ф ор. 30 кр., лајтпаптп 15 фор, 30 кр., каиетаим LMI -40 сЈзор., слуњски капетап 50 фор., сељски велики капетам 100 фор., обрштар хрватске грапице 300 форпната месечпо, Иемпчкп нојнпцп су добпјалн mune исго Срби: Knechte 4 и 5 фиршипа, Musketiere 5 и 6 форниата, Toppelsöldner 7 форипата, S ц1(’1111111h 8 форпиата, лајтпапт иемачкпх војипкп 35 фор., ini шммпк 50, a канетаи 100 фор, мссечпо (Muster-Register за llrM, годпму), Највшаи чип у војсцп, којм су Cp6il досел.енпцп моглн да иостигиу, био je чии појводе. Каистцном и нлемићем M o ­ rao jc Србпп да иостаис тек ако je |,I|hmii/io у католнчку нсру., Ваиредио су рсткн случајепп, да ji? прпмослашш Србин добио чип капстапски (капстап Д аја Hyiiiiintlt), У крнн мах су Србп граппчарски офкцири били lU'Ililiii.'ionami п ncniicMciiu. Чипонс у аустријској појсцп добидп гу onu Срби, који су

М Ш Г Л Ц М Ј ! '. С1М1Л У Х Г Н Л Т С К У

13

иажп'ш као иародпе C T u p e iiin iie и док су бплп у Турској н upu досел.аиап.у пз Турске, алп »cli друга гснсрацнја досел.еппх ‘ Срба иастојала je да школујс сиоју децу re су у n e lu iiiu случајеиа засташшцп п нојиоде бпли школопаип (111обат 1loiiomih je na ир. 1565. школовао сноје c iin o iie y Полом Месту).

Лустрнјске власти ирема срискпм доссљеиицмма. lleрасположење аустрнјских власти спрам пових српскпх сеоба. Тешкоће са прехраном и насељењем. Запоиедппцп uojue граннци ллсу- пмалл npaua да дефпнптивпо утврде сноралум upu лрегоиорима са Србпма у'Гурској пего су морали тражитл мишл>си>з n одлуку вишпх фактора. Пр.1 сеоби Срба у Ж умберак д о и о с и о je одлуку крал. Фердплалд, a касиије, кад се устанопнла војиа грааица, прхонпа пнстамцнја за uperoiiope о сеобама бпо jc пггајсрскп ладнојвода, којп je уз u p iiiiO M o h градачког ратног саиста уираил.ао хриатсксж ;i славопском граиицом. Tek у нрло нажппм niiтап.има обраћао се падвојиода са сиојим ратпим санетом na цара молећм ra, да on доиесе одлуку. У приа нрелена, док je граплца према Турцлма стојала orisopeiia n док je грајао рат с Турцлма, ирпмалп су аустрлјски нол11тпч1ш и иојпнчкн фактори оберучке сриске досел.ешисе,, захтевпма се српским излазило на сусрет, иаграђноапи су iiiil)eiinjii Срби земљиштем, чиповима, ллагама, изданаие су досел.еипцлма привплеглје, a пограничшш залопеднпцима иисмеае похвале ради успешног ирцсел>сња. Докумсптм тога нремепа паглашавају велику корист, коју h e x p n iu h a n c T iio пматп од српских досел>еллка и пстичу, да he Србп б и г п л р е д з и ђ е јУ одбраин држакс од Турака. Кад je нрсстало ратоиаллГ~п кад je српсклм пограличппм пасеобипама отежап уиадај турскпх ил>ачкашких чста у упутрашњост држаии, престало je ii одушевл.ење аусгрпјскпх факгора за uoue српске ееобе. I l o i рииичлл заловедпици су иочелп добпјатл пч Г р а ц а it Беча палоге, да одуГоилаче прсгоноре, да одгађају с е о б е , a каспије су стпзалп налози, да одбпјају попуде срискс u да но примају none досел.елике па граннцу. Глаипе сеобе Срба na аустријску грапицу у.Хриагској догодиле су се 1530, 1531. и 1538., затпм mi i сеоба од 1600 до 1612. годипе, re сеобс^

A I* . л л г : к с а

iim iT .

■од 1638. и 1639, 1655, 1658, 1672. н 1679. године, Hone ммграције Срба оживеше крајем 17. века п у вези су са npoтернвап.ем Турака из Лике п Bainije u стварањем аустрмјско појпе грапице уз турску босапску грапицу. Ошш лшграцијам;| je формирапо сташе, које jc у глапиом одржано до паших дапа. Српски досел:>еници су доводили собом из Турске велнку мпожнпу марве и стварп (1611. године 12 српских породнцл je довело собом 2500 комада крупие u снтне марве, 1613. године турске чете запленнше од модругаких Срба 14.318 комада марве, Млечићи 1656. одведоше из Св. Јурја 600 срискмх досел>епика са 14.000 комада круппе i i ситпе марве). Аустријски писмеии документи пз онога доба истпчу, да су српскн досел>ениц11 фш ш н угледпп људп, да су леио одевенн и да су богати у стварила и у марвн. Једшто im je оскудевало жита, јер љега иису моглп у довољној колнчшш да допесу. Све, што je успоравало сеобу, морало се оставнти у Турској, јер се морало хитати, док Турци ие стигпу п ne нскасапе бегунце. По гдекад су аустријски погранпчнп зановедннци нзаслали у Турску чету војника, да допраге до границе и заштнте од Турака досел>енике, али у већинн случајева су долазнлп они сами, без нрати.е. Одмах n o нрелазу на аустријску страну требало je досел>епицима прпскочитп у помоћ са храиом и требало их je помагатп све дотле, док се onu стално не населе, док не нскрче пол.е, ие засеју ra храном i i не пожату нрви усев свој. Ратип савет се послс сваке сеобе обраћао крањској, a n o гдекад ii корушкој владн, да снабду Србе жнтом ради прехрапе н ради сејаи.а. Крањска влада се у први мах одазивала познву и слала je Србнма разиоврсие хране (Hierss, Hiersch, Hirsch, Haiden, Mischet, W aiz zur Ansat, Getraid, Getraydi, Traidt, Traydt). Количшм noMohii je бнла разиолика, почевшп ca 50 па све до 2000 стари (Ona реч star, ztar, у псмачкпм документима Star илп Stilr, употребл.апа се п у сппсима писаиим хрватским језиком. Стар je мера за'ж ито,. нешто neha од вагана, отпрнлнке јсдап меров, icojii je у Србму до скора длужно у иароду као мера. Впло je две врстестарм, л>убл.апски и млетачкп. Стар je иешто licKa мера од куплспнка. Одпосп one две мере су као мероп u паган. Поближе о о в о м с'Vjesnik kr. zcm. arhiva, \tења требало јс остварити дато o6chaibc. Ма гранпци јс бпло додуше доста пустог зсмл.ншта, алн je иелпкп д ? о тог ззм љ и ш та иршшдао хрватској властели (»сНлиом Зрпњскигла п Франкопаиима), тс ови пе хтедош с дозиолити, да сс другомс предаје у власшпптво носед, па којн су оми имали иласппчко право, Услед овога сс пнтаље Ј1 ассл>еп.а провлачило дуго времсна, више пута и по исколико годпиа п з а све то премс су Срби билн у приврсмеинм стапонима, у колсбама и чемуницама. Внше пута се иассл.ење liiije могло да провсдс с тога, што Србн пнсу нристајалн иа oiio земл.шпте, које им јс додел.ено. Аустријске власти су одрс1)ппале досел.сппцима сталпо боравшитс према томс, где je neha иотреба з а Србс грапичаре и гдс he мањс сукоба са властелом п у o i i i i i T C са старннцима изазиати српско пасел.еп.с, а Срби су т р а ж п л и ш т о илодннје крајеве, где Кс битп xpauc п за п.их н за и.пхову марпу., О ва рагзличита стапоишпта нису се увск могла у склад доиестн. Било ;’е л таклх' случајспа, да су досел.еинци заузелн у' јсдпом крају нрппрсмеио боравшпте', па су иа п>сму: иоднгли ку1\о и пскрчили земл.у за усси' тс кад им јс одрепо. Провађање пасел.ења поверавао je цар иарочи коммснјама, којс су имале да одаберу н да разделе земл.н међу доселЈенике. Осим брпге u посла, које je са свако.ч сеоболг С задавало ауетријским властима иптање npexpane и пасел>' љмхова, још je један разлог допрннео да ишчезие пегдан одушевлзвње за ерпске с е о б е : Срба сз na хрватској граа иампожило у великој мери, те су се у Бечу н Грацу иоч бојатн, да ће Србп надјачати бројем старипце и заузетн мннантан положај n a г р а н и ц и Хрватској. Ово међутим iih k i нису желели аустрнјски полнтичкн фзкторп, јер нпсу u m i вере н поуздаша у пшзматичкнм Србп.па.

Освета Турака над одбеглим Србима. Досељеници старинци. Сеобе Срба са аустријског на млетачко зв љиште. Преговори Срба за повратак у Турску. Цркве живот досељених Срба. Српскм мзаслзници у Гра и Бечу. Кад год се пружнла прилпка, Турди су се л>уто свети| oiiiiM Србима, који су их изпеверили u побеглн na аустрпјс страпу. Српског харамбашу Богоја, којн се одселпо пз Type на хрватску грапицу ii почетком 1640. nao у руке Tvpai одвели су у Удбину и тамо ra вргпули па колац. Смрт коцу спомиље ее у шпле случајева као обичиа казка кривце у вези са ееобом и шпијоиажом. Toj су казнп no легалп не са.чо oiih, који су ее селплп п који су uiinijonnpa иего и сви јатацп њихови. И у новом завичају долазили Турди одбеглим Србима у доходе, да пм се оевете за и' верство., Кроз цео 17. век упадале су турске чете v хрватс! граиицу, да опл>ачкају српске домове n лоубијају Србе rp пичаре. Ове чете су највише јада задале Србима годпне 161 до 1615. u годипе 1634. i i 1635. Ona места у Турској, која qy Србп услед ееобе у A] стрију дапустили, Турци су убрзо иасел>авали иовим Србим! које су доводили пз уиутрашшости Боспе. У први мах q Турци, поучеии иекуством, пазили na сваки корак нових дос< ЛЈеника, али су касније попустили у опрезпости те су с вр< меном и ови доеељеници етупалп у везу са аустријсхпм лк

M t l l ГЛ Ц 11 Ј1'. C I 'l i A

У ХГ11ЛТСКУ

17

i paiiii'iiniM .laiioiicvdiiimiMU n допжаралп cc o сеобп. Тико cy cc Срби Коропичапи одсслiiлii 1600. ii 1601. na аустрнјску страиу, на ii ivo cy Турци иасслилп ионс Србс in упутрашњости Поспо y Корспицу, алп cc ii omii прссслшпс anp. 1655, n a аустријску грапицу. Турцн ч no vpchii нут иасслпше Коропицу Србима m упутранЈп.ости држано na пм u onu побегошс na аустрлјску страпу, гдс лх гроф Хсрберштајп паселп у Јссснпцу покрај I biaiiiKora. ДосслјСппци су чссго долазпли у сукоб са стариицима ii то nc само са старипцлма Хрватлма исго u са onim Србима, k o j u су се paunje билп досслили. У зрок сукобу n парпичеп.у бнло je земллплте, које су старинцп pannje салш ужииали, a сад су морали да га деле са иошш досељепицима (сиор Срба Вптуњаца ii Хрвата Огулинаца, cnop Срба Брложапа и Срба нз села Лучаиа код Брнља). Старипци су се опирали пассл>сп»у пових досељелнка у шиховом крају и мрзили су ouc, који су тс Србе иасслЈавали међу љих. Г роф Пстар Зршвски саопштио jc 1659. годппе ратпом савсту у пајвећој гајлостп, гдс трсба паселлтп Усорчапе. Бојао се, да би иавукао na себе мржљу оиих старппаца, л\еђу које Ке Срби бити иассљепн, ако би cc дозпало да предлог од њега потиче. Спорови између старпиаца ii доссл.сиика доводили су и до крваве тучс те су чесго inannubaiic комиспје, да стишају и измире завађеис странке. МлсчпНп су се трудили, да српске досељенике na приморској граници прнмаме к себи те да их иаселе и да њима нојачају своју границу. У томе су у више махова успели. Годиие 1615. паговорили су Србе у Личу, да се доселе Истру, у nenoсредпу близииу Ријеке. Овп пови млетачкм поданиди упадали су у суседпе ауг.трпјске крајевс те су плзачкали no Вииодолу, Клану н Ппвкн. Годипе 1653. примамили су Млсчићи и иа cßojiiM лађама одселили Србе из Св, Јурја, но овс Србе не паселишс у Истру него у Далмацију. Аустријски пограннчни заповедпици убрзо затпм (1655. r.) паселише нове Србе у Св. Јурај, алп Млечлћи л љлх иаговорише 1674. године иа сеобу u смсстншс их na острво' Паг. Ови Срби нису били задовољии iiii са млсгачком влашћу пего се једаи део од љих врати латраг у Св. Јурај, a другл део се упутн Турцима. Док су Србп блли у Турској, замишлзали су себи, да ће жавот 1шд аусгрлјском улраво.ч битп далеко лрлмамлЈИВији Мнграцнје Срба у Хрватску 2

18

Д1’ . A J 1 E K C A i m i n \

него i i i t o jc y l i C T i i u y био, c тога jc набрзо носле спаке сеобе иастајало разочарење н кајање i i i t o се доселише. С друге стране je н Турцима бпло жао, i i i t o jc одласкол\ Срба ослабл.епа граннца н>ихоиа 11 ојачаиа аустријска na су настојали да то попрапе, те je нзмеђу незадовол.мпх Срба граничара и могратшчних Турака долазило до договарања н сиоразумевања о повратку иатраг у Турску. З а Аустрнју je ово договаран.е значнло јаку опасност прво с тога, i i i t o су Срби као аустријски граннчари били паоружапи тс je било тсшко спречити љихов новратак у Турску, a друго с тога, шго су Србн познавали читав систем одбране и ратовања аустријског, те су могли Турцнма бити од велике помоћи у борби против Аустрије. Преговори српскнх досељспика захватилн су попекад опасие димензнје као на пр, повратак у Турску Вука Поповмћа н Јована Влаха с јесени 1542.^ и споразум Ш обата ПоповиНа са Турцима 1565. године. Кад год су Турц» дознали, да je код српских граннчара завладало огорчеше i i очајање, увек су покушавали, да ступе у везу с њима и да искористе псрасположеше Срба спрам аустријскнх властн. Тако je средином 1607. године лнчк» санџак бег послао српским досељеницчма на хрватској граници i i i i c m o , позвао пх натраг у Турску и обећао им велшсе повластице, ако се врате, a средином 1609. иослаше двојица српских старешина своје синове бегу лнчком, да се споразуму о новратку. Године 1615. водила се кореспонденција између пограпичиих Срба н Џафер-бега о повратку у Турску. У јануару 1620. преговаралн су гомнрски Срби са личким Мустафа-бегом, a у авг. 1663. покушаше усорачки Срби, да се врате Турцнма. Код свих ових случајева развиле су аустријске властн највећу опрезиост и употребнлс енергичне мере и окрутне казие, да угуше везе Срба и Турака и осујете повратак Срба у Турску. Огромиа веНина Срба, којн се настанишг na хрватској грапици. била je правослдвне. вере. П остојао jc и један upaвославни манастир, Гомирје, назваи тако по месту Гомирју, покрај кога je лежао. Гомнрскнм калуђерима je 1619. год. Вук гроф Тржачки мокломно риболов у води Рибпику код Гомирја. Међутим je овај нсти гроф Тржачки осујетио 1642. г. дозволу за ociiiinau.c ирапославиог мапастпра na прнморској граимци. У црквеном иоглсду Србп ifa хрвагској п ирпморској граимцп пнсу пмали трчаница im борбс, сличмс onoj na слапоиској

М М 1 Т Л Ц П Ј 1 '. I T l i A

)’ Х1М 1Л Т С К У

14

ipiiiiiiiui- Чак u у опом крају, гдс jc католичсм.с и yiiiijahcn.e ■С рба иочсло »eh у прпој иоловтш 17. нска. У Жумберку, изиршел jc оиај^лроцсс iicoccrrio. Пограличпс лласти су отсжанале долазак hohiim полонлма и калуђерима нз Турскс тс cc лравославпо свештепстпо ппјс занапл.ало и Срби су били лрипуђени, да у оскудицн православпих попопа призивају упијатскс нл» католлчке свештепике, ради сахранс, пспчап.а ii крлггел.а. Цар Фердилапд jc 1638. л 1642. лаложно rpaiuiчарским заиоведиицлма, да ис пуштају на граппцу прамосланпс iionoue и калуђсре из Турске, a у Жумберку се оиако no* ступало iich u upe тога. Марчанска сиискоиија, под коју су сладали u Срби у Хрватској, бнла je одвише слаб фактор, да би могла узстн у заштиту Жумберчане и остале Србс na хрватској и ирнморској грапици. Историјски докумелтл сломип>у na хрватској грапнци п Србе католичке вере. Од 60 породица јесеиичких н псрушићских Срба, "koju cc населише у Крмпотама и Си. Јурју, било je само двс породнце иравославне,, a осталих 58 породица су биле католичке вере. Срби у Лнчу, 'иазвани Крм-, nohaiiH (Kermpoten, Carampotti) били су, no свсму изглсда, нри сеоби богумили и тск у Ллчу, но доласку свомс, лрмхпатили су католлчку веру. Олл су себе пазииали кршИамима и пзјапилл су да cy „iz patarinzkc zemlye yzasly na kcrschan.szlhwo". ДоселЈСлици cy своје тужбе и молбе иодиосплн у 1зеч цару или у Грац падвојводи и ратиом савету обично длректпим путсм, лреко својлх пзасланика, којима су скуплЈСнлм прилозима платлли л у т л е т р о л Ј К о и е . Изаслапици су били махом угледнијн л.уди, обично војводе и клезови (год. 1602. гомнрски нзасланици у Грацу Вујица Ковач и Милисав Барјактар/год. 1606. изаслалици Срба у Личу војвода Тадија Крмиотпћ u Мнлашип CicopynoBiih, год. 1609. изасланици рлбличкпх доссл>силка клсзови Радоп.а ЛзубешлИ, Петар ДадашковиК и Паум ЛолиИ, год. 1617. гомлрски изаслалпци у Бечу војвода Pa,дои>а Mpnoiiieuiih л Гвоздеи МарковлИ u т. д.). Сриски изаслалицн niicy у снако доба ланлазили ла јсдпак иријсм. Кад jc двор бпо добро расположсл за српскс ссобс, прпмшш су п срлскл iiзаслаппцп лредусрстл.лно. Надпојвода jc na ир, изаслапицима гомирским год. 1601. и изаслапицпма Срба u i Лича год. 1606. платио рачуие, којс опи пачипишс у гостнјо2*

20

Д|>. ЛЛЕКСЛ HUH-n

nun» за преме спога боравка у Грацу u дао нм ноичаис поклоие upu поласку. Повољиу ситуацију су изаслапицн и за ссб с личпо искористплн те су молилн и добијали илату п чпи у појсдп. Н о чнм су услуге сриске иостале излнпше, завладало jc na диору перасиоложење спрам сриских сеоба u лосељсника na u спрам н>ихових изаслашша те je гроф Никола Тржачки 1617. тамницом казпио гомирског војводу Мрвошевића, mro je као пзасланик народнн посио у Беч цару тужбу u p o T u n и.ега. При овакој певољи својој Срби na хрвагској и приморској грапици одмах су долазпли на мисао, да се одселс у други крај. Главио u m je било, да се путем сеобе ослободе од неиол.е, која их je сиашла, a споредно je било питап>с, xohe лм iiohn иатраг у Турску или na млетачко земл.иппе плн иа слдпопску граиицу или на другу коју страпу. П роф . ЦвијиК je уочпо као носебап узрок сеобама навику за исељавање. И код српских досељепика у Хрвагској развила cg склопост нли хук за исел>авап>е (Цвијић, о. с. стр. 24.).

Документи о сеоби и о животу хрватско-славонских Срба. Архиви заповедништва војне границе. Архив градачког ратног савета. Croatica u W indica. Нова збирка докумената. ' Kao што je речеио, код сеоба, код иасељаваша и код рсгулисапза правног н црквепог CTaiba српскнх миграпага, нмала су реч ова трц главна ф а к т ор а: српски досељеннцн, могранични војни заповедници и ратпи савет у Грацу, пеко »реме на челу са штајерским иадвојводом. Пред цара се излазило са молбом за одлуку у ретким и само у врло важиим случајевима, a сталежи Крањске, Корушке и Ш тајерске имали су да расправе питаље о помагаљу досељеника провијантом н друге послове споредног зпачаја. Према томе писмени подаци о мнграцијама и о животу Срба у Хрватској и Славонији палазили су се у ирвом реду код ona три главиа фактора, код Срба, код заповедништва војне границе и код |радачког ратног савета. Код Срба je сачувано врло мало података. Писмену прсииску, коју су Србн водили са аустријскп.м иограничпим

МНП'ЛЦ11Ј1' l'1'НЛ У Х1Ч1ЛГСНУ

21

■официрчма док су још у 'Гурској бпли, морал» су крити u упиштаиатн од сграха, да Турци пс пачинс прстрагу и ne ual>y one сччсе. И ому прсппску, коју су Србп no доссл.сп.у споме иодилч са пограипчпнм заповсдпицнма и са ратиим савстом, тешко jc било сачупати до наших дапа. КуКа и зградс ссл.ака мису иодеспс, да cc у п.има исконима одржс п сачунају ппсмепи документи. Осим тога код сел.ака у nehiniii •случајсва mije било ии довољно смисла за чувањс опих докумената. Ипак постоји иада, да he се код потомака uerдаљих српских досељеника у Хрватску и Славонију iiahu no гдекојн докумепат, који he бацити светлости на живот нашпх минулих предака. Ово парочито вреди за нрнвилсгије срискс, у ono доба зваие српске правице, чију су пажност Срби зпали и које су брижљиво чували. Споменућу, да cc неколико докумената из 17. века о славонским Србима и данас чупа у згради опћине Северииа код Беловара. 1 Архиви другог фактора, заповедииштва хрватске и сла* вонске војие границе, нису сачуваии као целина, али cc документн нојединих перијода без суглње и данас налазс. Обрштари и капетани војие граинце у 16. и 17. веку били су племићског порекла и имали су породичне архнве enoje te су после пеизијонисања или после смрти њихове долазили списи војпог заповедништва из доба њнховог Служболан>а у љихов породични архив. Списи бароиа Херберштајна, грофа Ауерсперга, барона Штадла и других пограничиих* војиих заповедника као и списи хрватских банова из тога ‘доба сматраии су за њихову приватну својину. З а тим списима требало би трагати код њихових потомака и наследиика, у чијем се поседу налазе фамилијарни архиви њиховн. ' Архнв трећег фактора, градачког ратиог савета, великим делод1 je сачуван до нашпх даиа, сам о je овај архив средииом 18. столећа пренесеи нз Граца у Беч те се и данас налази у бечком ратнолг архиву. При нпсању ове студије служио сам се у првом реду Списима архива градачког ратног савета. Овај се архнв састојн из аката и из протокола. Сва акта нису сачувапа него тек једап део u то мањи део. У протоколима je међутим забележепа кратка садржииа свих акатк. Где су сачувана акта, послужио сам се шнма, a где су акта унишгена, уиотребпо сам белешку о тим актима, која се налази у протоколу. Ha свакој страни студије, на којој дитирам 6с-

22

Д1*. Л Л К К С Л I l l l i r i 'i

лешке n j протокола, допео сам испод лшшјс у целипи те белешке, у орипшалпом језику н у правоиису опога времепа. И нротоколи u акта градачког ратпог савета деле се na Croatica, која се односе na хрватску и na Wiijdica, која cc тичу славонскс nojue грапице, З а г. 1566. до 1577. иоcrojn заједиички прртокол (свега једна кшига) и за Croatica u за Windica. З а г. 1578... до 1737. протоколи су за сваку грапицу иосебни и то Croatica има 56 протокола (увсзаиих књига, са пндсксом ua крају сваке књиге), a W indica има 60 протокола, Од 1737. до 1749. опет су заједнички протоколи ii за Croatica и за W indica, у свему 17 заједничких протокола. Од,аката се иалази 50 фасцикала Croatica н 13 фасцикала Windica, затим б.заједпичких фасцикала. У ^рртоколима je редовито под лстим бројем прибележеп чптпм копволут аката, који се ua исти предмет одпосе. Лкта пису забележена хронолошким редом nero je обично iinjiipc шбележепо решење царево или надвојводино па тек опда милба плм изисштај, na који се peuieibe одиоси. Пошто белешке и о д п с т п м бројем ii датумом обухватају миого пута читав ипз tu d iT ti, станл.ао сам између белешке о једном u белешкс о другом икту цртицу. Тако na пр. белешка: „Die , neuhlich licrauss«.MUsprungnen Wallachen biten inan ainmahl W aiz zur Ansat und irer Vndterhaltung dargetan zu lassen. — Zellinger soll inen 200 Stär Hirsch raichen lassen. — Item ir Wallachen 3 Knesen als Radania Lubes;hickh, Peter Dadaschkhouitsch vnd Paun Lolitsch biten jedem vndter den geomerischen Dienstleith 2 Pläz zu uerwilligen. — Des Haubtmans zu Ogulin Hanss Gallen darüber einkhombene Bericht ligt hiebei. — Er Gail soll etli­ chen Wallachen, so zu uil Platz haben, thails wecknehmen vnd den 3 , Knesen jedem zween einraumben" доноси садржииу иет различитих аката. И од споменутих сиоредиих архива, краљског, корушког u штајсрског земаљског архива употребио сам сва акта о српским досељеннцима ii то из крањског] архива докумепте Ansicdlung der Uskoken, из штајерског земалзског архива Mililuriu u Kriegs-Acten, из архива земал.ске владе ,у Грацу коморскс ciuice u из корушког земал.ског архнва у Целовцу Kricgsstalt u Muster-Register. Акта о досел.аиаи.у u о животу Срба у Хриатској n Сланомн јм, која сам прикупио у бечким архивима (у ратиом,

М И 1 Т Л Ц И Ј1 .'. O ' l i A

23

У Х1Ч1ЛТСКУ

држаииом u фипапспјском арчпну, Klicks-Archiv, Sluats-Archiv, Kammer- 11 ЛП Finanz-Archiv), Јатп м y крањском зсмцл.сиом архпау y Лзубљапп, y штајерском зсмал.ском i i иладилом архииу y Грацу (Slcierm. Laiulcs-Archiv 11 Landes-RegierungsArchiv) ii y корушком зсм. армшу (Kiirnlner Landes Archiv) прлредио сам за штампу ro hc ускоро luahu y Спомспику сри. кр. акадсмпје као поссбна збпрка нод иаслоиом ,,Докумситл о Србим ау Хрватској и Славоппји t o k o m 16. и 17. столсНа.1* To he бнти прва збирка докумеиата о хрватско-слаиопсклм Србима, јер све до сад публлковапе зблрке имале су други задатак нрсд собом и публнковаље докумсиата о Србпма био им je иузгредаи иосао, I i

Лопашићеви „Spomenici hrvatske krajine“. U I m iu h Iic b ii „Hrvatski saborski spisi“. Ласовскога „Monumenta habsburgica“ и остале публикације архивскога материјала. Литература о хрватско-славонским Србима. Д о сада je само делимичпо нубликовап архлвск» магерпјал, који се одиоси иа досељаваше н na жпвот Срба у Хрватској и Славонији. Најважнпје су две зблрке, лубллковане у пздању југословенске академије знапости u умстпостц у cepuju „Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium.“ Једну збирку иод насловом „Spomenici hrvatske krajine" прикунио je Радослав Лопашић, a другу збнрку „Hrvatski saborski spisi“ уредио je Ф ерд о Шишић. Лоиашићеви „Spomenici“ су публиковани у три кшлго. Прва кљнга je штампаиа 1884. годлле и долоси докумслтс од 1479, до 1610, друга кшига je лзашла 1885. л у ЛјОЈ су сплси од 1610. до 1693, a трећа књлга, обелодашела 1889. годиие, обухвата докумепте од 1693. до 1780. и у додатку од 1531. до 1730. Документл, које Лолашић доиосл, иотичу uehuM делом из ратиог архива у Бечу. Осталл матсријал jc узет лз бечког фипансијског архива, лз загребачког земаљског it ладбпскупског архлва, лз архлва југо^лоиспске академијс л гелералпе комалде и леких прлватпих архшш. ЛопашиКсп рад ллје систематски, on je лрепислвао докумеите без ллала, пеке je преллсао, друге лијс, лреллсао je нлше иута стнарн од мање арсдпостл a лропустло да лрепишс

24

Д1*. Л Л Г .К С Л i m i l T i

врло важпе crnice. Обичпо je прсмшсннао н публпконао документе, micane ленши.ч рукописом п без скраИеница. On jc лшоге речп погрешно чнтао те je местимично немогуће ухватити смисао, a код поједшшх докумеиата je испуштао чигаве реченице и ставове, без иазнаке да je то учииио и без објашњења зашто je то учииио. Осим тога je правно погрешке при датираљу докумената. Тако je у I, књизп н.егових „Spo­ menika“ докумеиат на стр. 293. датираи 26. марта 1601. место 26. маја 1601., на стр. 312. датиран je у Босшвеву место у Озљу, na стр. 313. датиран je 6. јаи. 1603. место 7. јан. 1603., на стр. 329. датираи je 14. јуиа 1604. мссто" 10. јуиа 1604. ir na стр. 346. датирап je 16. фебр. 1606. место 24. фебр. 1606. У II. кљизи докуменат на стр. 161. датнран je у Пожуну место у Ш опрону, на стр. 103. датираи je 18. окт. 1622. место 14. окт. 1622., na стр. 202. датпран je 3. марта 1639. место 27. марта 1639., na стр. -266. датираи je 16. маја 1644. место 6. маја 1644. Од Шишићеве збирке „Hrvatski saborski spisi“ публиковаио je до сада пет књига. У њима се пзносе из разипх архива иегдашње Аустро-Угарске докумепти, којн стоје у директној илн ипдиректиој везн са радом хрватско-славопских сабора. Од свршетка 16. столећа, кад су će Срби у веНем броју населили у Славонију, при сваком заседаљу хрватског саб ора расправљало се о питаљу досељеиих Срба. Сталежи хрватскп су захтевали, да се доселЈеници нодложе и>нма п да врше кметовску службу, a заповедницн хрватске и славонске грапице су узимали у свом рођенолд интерссу Србе у заштиту и осујећивали су настојан>а сталсжа. Лустрнјскп двор je одређнвао миого иута комиснје, да one донесу решење у спору српско-хрватском п ШпшпК je изпео у својој збирци све списе, који се односе на рад ових компсија. З а живот доселЈених Срба важпе су четврта.и нарочито r ie f a K ib iir a ШишиКеве збирке. Четврта кп.пга од 1578. до 1608. штампаиа je 1917., a iiera књига која обухвата пернјод од 1609. до 1630. публикована je '1918. M nom ILIiitnuhenu документи, који се односе iia Србе, штампапп су веК рапије, у спомеиутој Лопашићевој збнрци. Тако na np. у петој Kiwi3ii Шишићевој документи бр. 41, 44, 51— 54, 56, 62, 153, 205, 262, 263, 276, 424 и 425 палазе се у другој књизи Лопашићевих „Spomenika.“ Шишик у предговору своје збирке вели,

м ш т л ц и ј

!'. с н ; л

у

х ш л т с к у

25

да У1опапшКсш1 докумсити инсу тичио u Јдапи. To jc i i c t i i i i u , али cc iriiuuiih трсбао ограпичити na испрапл.ап.е грсшака u донашаше допуна. Он jc мсђутнм публнкомао докумспте у целиии, на и one, који су код ЛопашнИа без иогрсшкс inдапи као па пр. 44, 51, 53, 54 и 56, a neiui су код ЛопаiiiHha тачиије иубликошши псго код Шишића, на np. бр, 41 ii 205. Спега код три докумсита (бр. 153, 253 п 424) забележно je ШишиК, да су штамггани код ЛоианшКа, док за осгале докумеите то ие наводи. Истаћи hcivio, да cc оиде ради о документнма нз 17. века, нз перијода, за којн cc иалазихил.адама иаших сиомеинка још ни јсданпут иепубликоваиих, затнм да су Лопашићеви „Spomenici" изашли у издан.у пстс академије и у истој серији нздања као и UInumhcBH „Hrvat­ ski saborski spisi." Лопашић je под утнцајем оидашп>ег српско-хрватског антагонизма избегавао име српско ii Србе редовнто naiiiua ВлаС1ша. Шншнћ je у својој збирцн ширих грудн и прнзиајс српско име, само je пок.рај речи Србц стављао сваком lipnЛ1ШОМ у загради реч Власи. Од осталих иубликација архивског материјала o Србпма у Хрватској н Славоиији спомеиућу збирку Habsburški spomenici kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije (Monumenta habsburgica), uredio Emilij Laszowski, knj. I — V. У овој збирци иалазн се материјала о животу првих досељешша срнскнх у Славоиију, пепосредио пред пад и иосле пада љепог под Турке и о животу С рба Жумберчана. Података о хрватскославонским Србима пружају н Prilozi za povijest Hrvatske i Slavonije u XVI. i XVII. vijeku, priopćio dr. Aleksa Ivić, Prcštampano iz 35 knjige Starina, Zagreb 1916; затим Prilozi za povijest hrvatske Krajine od E. Laszovskoga (Vjesnik kr. zem, arkiva, god. VII. Zagreb 1905., god. VIII. Zagreb 1906.); Neko­ liko ćirilskih isprava o dopisivanju turskih begova sa hrvatskim komandantima od R. Strohala (Vjesnik kr. zem. arkiva, god. XVI. Zagreb 1914.); Prilozi za poviest Hrvatske XVI. i XVII. vieka iz štajerskoga zemaljskoga arhiva u Gradcu, priopćio Radoslav Lopašić (Starine, knj. XVII. Zagreb 1885., knj. XIX. Zagreb 1886.); Spomenici Tržačkih Frankopana, pric^bćio aka­ demik R. Lopašić (Starine XXV., Zagreb 1892); Neue cyrillische Urkunden aus den W iener Archiven von Aleksa Ivić (Jarnhen Archiv für slav. Philologie, Berlin 1908.); Czoernigg, Ethno-

26

Д1‘. A.'ll'.KCA lllHITi

jjraphic der oestcrr. Monarchie, кп>. I — Ш.; Krčelić Baltli. A., Nolitiuc praeliminares perioclus IV; Vaniček, Specialgeschichte der Militärgränze I. und II. (Wien, 1875.); Dolazak uskoka u Zumbcrak od dra A . Ivica (Vjesnik kr. zem arkiva za 1907.); I/. islorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. vieka od dra Alekse Ivica (Vjesnik kr. zem. arkiva za 1916.). Од литературе предие су спомена ове кљиге и студије : Карловачко владичанство, кш. I — III. од Мамојла Грбнћа;, Bidcrmann, Serben Ansiedlungen im Steiermark und im Warasdiner Grenz-Generalate; Bidermann, Zur Ansiedlung- und Verwaltungs-Geschichte der Krainer Uskoken im XVI. Jahr­ hunderte; Zur Geschichte der Uskoken in Krain, Archiv für Heimatskunde von Franz Schumi, II. Band, Laibach 1884. und 1887. стр. 174— 207; С еоба Срба y Хрватску i i Славонију, namicao др. Алекса Ивић, Ср. Карловци, 1909; Dr. Arpad Kurolyi, Vlasi, koji su se iz okoline bihaćke iselili koncem 16. vijeku (Glasnik zem. muzeja u Bosni i Hercegovini, god. 2); Kadoslav Lopašić, Zumberak, crte mjestopisne i poviestne, Zajjrel» 1881; Марчаџска епископија (1609— 1642) од дра Алексе Mniihu (Браство XVII.); Јурисдикција славопских племиКа и српски досељеинци од 1598. до 1630. год. од дра Алекса Ивића (Прплози за киЈИжевност, језик, историју и фолклор. Кн>. друга, 1922).

СЕОБА СРБА У ЖУМБЕРАК И У ТУРСКУ ЛИКУ. Сеоба Срба из околине Унца, Срба и Гламоча септ. 1530. Питаље сталног насељеља српских доссљеника. Привремено боравиште на граници Крањске. Нова ссоба јуна 1531. године. Предаја Ж умберка Србима радн иасељења марта 1534. . П ор^з хришћанске војске и погпбија краља Људснита ua Мухачу 29. августа 1526. бацнше Угарску у вртлог грађапских ратова. Немоћ ibeny искористише Турци да проширс ссисриу и западну граинцу своју. Под влашКу угарских краљени иалазила cc дела западиа Б осиа још од врсмспа крал(и Матиiс Хушадија (од год. 1463. и 1464.) и cua иапрсзип.а турска да покоре босаиску јајачку бановнпу, остала cy uyimx шездесет година без успеха. Грађаиски иемнри и бсзглиио стац>е у Угарској после мухачке битке иомогошс ^Турцими, да са мало жртава u труда остваре даваашшс сиоје плапопс^ крајем марга 1527. заузеше Обровац на Зрмањи у ссисриој Далмацнји, у аирилу те годипе освојише Удбииу у Лшдо, a свршстком 1527. или почетком 1528. годипе иадоше у ,п>ихоие руке Јајцс u Бањалука. Од заиаднс Босие држали се још јсдгшо БихаК u Круиа ua Уни са најближом околином, ло зато ск оро цела Лика и Крбава надошс Турцима у руке. м После иедаће султапа Сулејмана нод Бечом 1529. иочело се CTaiijC у Угарској 'сталожавати те се н пограиичин зиио* ведиици у Хрватској прибраше од првих турских удараци u ирипрсмишс се, да задрже дал>с ировалс сисргичпога нсиријатсл.а.* Стаиовшпитво српско у занадној Босни с муком jc подпосило јарам турски тс пограпичии заиоисдиици крал>и

28

Д1*. Л Л К К С Л IIM IIT «

'Фсрднмапда I. нокушашс да нагопоре иезадопол>не Србс на ■ссобу у аустријске крајеве. Среднном 1530. уиадне једма чста Bitxahana у копс турске прсделе и допре све до Киииа, ро6chn л>уде н марву, Том нриликом су БихаКани дошли у незу са Ннколом БидојевиКем, турским харамбашом у крајевима ■око рскс Цетине. Брат тога Николе иалазио се у БихаКу заробл.ен заједпо са иеким КовачевиКем. Никола je стојао на 'чслу Срба Цетињана и Бихаћани донесоше са своје екснедпцнје пест, да он окупл.а војску, коњанике и пешаке и да ■с и.има намерава нзаћи из Турске1. Преговори бихаћских ?аповедника са Србима у„Турској •бнли су почетком септембра 1530. завршени и Срби послаше i i i i c m o хрватском бану Иваиу Торквату Карловићу и Ивану Кацнјанеру, земаљском капетану Ш тајерске/Коруш ке и Крашске. У пнсму јавл.ају, да Ке се њих око 50 људи са својим фамилнјама доселити из Турске на аустријску-страну те моле, да h m c c одрсдн земљиште, на коме he се настанитн. Писмо je нослато у Мутиицу више Бихаћа, где je боравио бан Карловић нп сиом иородичном имаљу. Карловић отправн 9. септембра Кпцијаиеру ono писмо и препоручи са своје стране молбу 'Ориску11. Тпх дана, око 10. септембра, кренуше се Срби na сеобу. 11о^н гл о »х се мпого више пего што се у први мах мислило; пош л а jc сп а околина Срба, Унца и Гламоча, све породице са ■сиојим старешиаама, ća марвом и са стварима, које могоше i I o h c t i i . Ha челу доселзеника био je син гламочког војводе В л адислапа Стипковића. Цил> им je био најближе место хриinhancKO, Biixah. Бан Карловић саопшти Кацијанеру 14. септ см б р а , да му шал.е изасланике српских досељеиика. Доселилн с у ce'ne само они, о којима je panu je јавио него ir многн д ругн. Ови Срби су одлични иојпици и док су били под Турцнма, мнбго су јада задавали Хрпатској и Кран.ској, a сада д ол азс na веру хришћанску, да се боре против Турака те бан моли u ирсклнп.е Кацијаиера, да прими i u t o бол>е може ове д оссл .еп и к с п д а им даде земл>ишта, m e ’ he се иастапитп са сибјпм ‘порбдпцама. Ако onu л.уди доживе добар пријем na xpiim haiiCK oj ст ранн, оида he н други суиародннцн ii.nxonii да ■ M o n u m e n t« liabsburgica гецш C roatiac, D alm atiae, S lnvojiinc. Volu n ic n I. C o lle ^ ll et rcdcglt A em ilium is I.asz.owskl. Zanrubiue 1ПИ, стр, 3(f7. *'

* O . Ci ctj>.* 411.

МШ ТЛЦИЈК CIMiA У Х1'НЛТСКУ

29

cc углсдају au i i .i i x и да co доселе тс hc спрсчаиати гурским) чстама провалу у аустрнјскс зсмл.с8. Ono писмо ирсда баи слуза своме Валсатпау Литсрату,. да одиесе Кацајаасру. Са Валсатааом су трсбали nohii сраски азаслаиацн, али њих задржа навала турских мартолоза. Чам. су Турци приметили, д а се Србн селс xpmiihaiiima, дадошс cc за шима у иотеру. Досељеници су застали били код Baxaha, да сачекају решеље, где hc добити замљишта за сталао пасељење. Tpeha д а и по доласку прсд Бихаћ, пааадае na a>nx. турска чста, ала jc оли сузбаше. У року од аедсљу дааа пааадоше Турца ц а о друга нут, а о a сада са лошом cpehoM, Пограаачаи зааоведниди су били одушевљеаа држаљем Срба,. Зааовсдннк Бихаћа Еразмо^ Тура у име илемстиа, клара u грађаиства бихаћског нрспоручи 14. сеатембра Кацијаисру тоалим речима досељепаке4. Баа Карловаћ je ових дааа арсш ао бао аз Мутаице у Круау, крајњу грааичау тачку арсм а Typцама и одавде 17. септембра аааише i i o b o иасмо Кацијаасру„ арепоручи српске изаслаааке, no којама му иисмо шаљс и аротумачи, да арошлог пута изаслапицн ne могошс да дођу до њега ради борбе с Турцима. Међу азаслааацама cc аалазпо' a cnii војводе Стиаковаћа a пеки Вукмаа Главаак. Kapjiomih уаозора Кацајаиера, да се Вукманов брат аалаза у роаству код аског Б ахаћааиаа и замола га, да затража од Baxahaau слободу за брата Вукмааова н да ам o6cha другог роба. место љега5. Кацајааер je у ово доба стааовао у Љубл>аип. По li.oговој зааовсста дођоше сраск а досељеаада аа грааацу K p a iiiC K C u ту су очекавала даљу одлуку о сталпом и а с с љ е ш у . 11a крашској Ј р а а и ц а , у месту Брековацд, жавио je с а с в о ј о м . аородацом властелии И ваа Ковачић, која je држао у з а к у а краљевскм град и посед Ж умберак1’. Ковачић jc ва!>ао с р и с к с .

а 0 . с. стр. 415. * О . с. стр. 418. О . с. ст р. 4 1енике y блнзшш спог иоседа на границн Краљске и слушао од и.их, да ие добијају никакпе одлуке о сталиом иа0ел.еи>у и да су напуштепи од целог света. Пореклом je и спм бно из Босне те се сажално иад судбином снојпх земЛ1пка и помагао iim je, да се исхране, док iim не стигне по.моћ од државе. Пошто je на жумберачком закупл>еном поседу спом имао и пустог земл>ишта, Ковачић узме к себи у Брекопицу one Србе, којп су били самци н без иметка, a one, коju су ималн породицу, пошл5е на жумберачки посед, да cc пастаие на неиасел>еном земл>ншту. 7. октобра саопштн Ka­ m i јанеру, да je Србе привремеио сместио у Жумберку из бојазни, да из очајања не оду натраг у Турску. О Србима се ииаче^ш ко ие брине na с тога моли Кацијанера, да их узме у нојиу службу и да им одреди плату, јер они обећавају, да h e псрпо служити хришћаиству7. 'Гск i i i t o се Срби настанише у околини Жумберка, доb o m c у сукоб са кастеланима суседног поседа Јастребарског, којммп пијс било право, да им српскн досељеиицн дођу у суседстно н да поседну и нека њнхова земл>ишта. Јастреr t it p c K ii кастелаии почеше досађивати иа све могуКе иачине Србпма u наносити им штете. 9. октобра обрате се кастеланн Кпцијпнеру молећн га, да уклонн Србе из њнхове близине, n 16. октобра замоли Ковачић Кацијанера, да забрани кастелапима узнемиривање Cp6as. Од Кацијанера није стигла пикаква одлука те Иван КовачиК посла свог сина Јурја метлнчком капетану Гашпару Каршану са молбом, да н он пише Кацијанеру о Србима и да каже у писму, да je КовачиН Србе насслио на жумберачком делимично пустом земљишту с намером, да се то земл>иште опет култивише, али да читав овај план осуjchyje Јурај Гусић, заступник грофа Стефана Франкопана. Каршаи се одазове молбн КовачиКа и писмом од 23.,октобра заузе се .код Кацијаиера у корист Срба. Међутим и кастелани ОкиКа, Липовца и'Јастребарског упуте 2. октобра молбу Кацијанеру, да нзда иалог КовачиКу, нека‘ уклони српске досел>С1 Ш к е , јер онп не могу допуститн, да се Срби паселе на земл.ишту и>!1Хова господара1'. 7 0 . с. сгр. 432. н O .'c стр. 4.TI. и 437. 11 0 . с. стр. 411. u 413.

31

М П Г Г Л Ц И Ј Г . (Т Г .Л У Х Г М Л Т С К У

Услед опог отпора јастрсбарских кастслаиа пису cc Срби н«1 пассл.апали исгочпо од Ж умбсрка ucro cc иассобина ii.iiхона иростирала ирсма западу, од жумбсрачког дистрикта прско Метлнке, Чрпомсл>а, Пол.апа, Костсла, Л ож а до дубоко у долинс Краса. Са жеиама и дсцом и са марпом н стиарчма доисссним из Турскс, разместили cc лосел>сппц11 ио иустом, мсобрађеиом земл>ишту, но ливадама u шумама. Од л.уди за оружјс бнло jc мсђу љима око 200 кољаиика п 300 нсшака. Ш тајсрска влада прсдложи 18. октобра 1530. Кацијансру, да досел>еие Србс узле у најам као војннкс н у ту сврху су Штајсрци били вољни, да кроз четири мссеца плаћају мсссчпо lio 200 фуити феиига. Крашска и Корушка плада пс iipuхватише овај прсдлог, a с а четнри месеца mije бнло Србима ппшта поможено. .Кацијанер ирискочн за први мах Србима у noMoh дозволнвши им, д ам огусвоју марву насти ua пустим нол>анама н rio шумама i i ослободпвши их од плаћања „хсрбадијс", порсза на пашу10. 1 Н аскоро но том умре Иван Ковачнћ, закупппк града ii иоссда Ж умбсрка те закушшчко право прсђс ua шегоиу удовицу Маргарсту и шегове синове Јурја и Пстра. С а поппм госиодарима Ж умберка дођоше Срби у оштар сукоб. Срби су према угопору са бихаћским заповедницима, учип.смом нрс ссобе, захтсвали да нм cc дадс з с м л јШ и т с па слободпо ужпuaii.c уз једипу обвезу, да као војници чувају гранпцу и као иајамници да служе војску, a КовачнКи су тражили, да i i m Срби врше кмстовску службу или да cc одстрапс санодручја жумберачког. Још док je расирављан.с ниташа о сталном пасељењу Срба било на почетку своме, обавлзсна je нова сеоба. Средином јуиа 1531. дошло je нових хнљаду Срба са жснама н дсцом. Мсђу доссл.сиицима jc било око 700лЈудиза појску. Довсли су собом па 15.000 комада марве. Кацијаиср нзпссти 23. јуиа 1531. из ЉублЈаис крал.а Фсрднианда о onoj иовој сеоби ii прсдложи крал>у, да овс Србс иасслс у Костслу na Купи, која лсжи вишс Пољаиа11. Ово пасел>аваљс имало je приврсмсии карактср. Д а бп ■I 10 Prof. Dr.

llc riii.

Ign.

B id c m ia iin ,

Z ur Ansiedlungs- und V erw al­

tungs-Geschichte des Ivrainer U skoken im XVI. Jah rh un d erte , ct|>. 134. 11 S pom enici hrvatske

krajine.

Knjiga III. U Zagrebu 188!). с т р ’ 380.

S akupio

i

uredio

Rndoslav Lopaäic. ''

32

Д1*. Л.'11'.КСЛ и и п т .

cc сталио иасел>еп>е могло спровести, требало jc иајире прииолсти нласинке и закупинке оиор земл.шита, које he Срби заузсти, да cc одрекну спог власпичког н закунпнчког мрааа. Прсговори са закушшцима н поседницима провлачили су се трн годнне. З а то време су досељеннци много морали да проиатс; живелн су у колибама и земуницама, трпели су оскудицу у храми и за себе н за своју марву, миогн старци м • пејака дсца ноумираше услед патп>с и пемаштнне, a лшого je i i марвс скапало. Највише се опирали Ковачићи, да се одрскну закушшчког права na жумберачки посед. Нанослстку je i i с lbiiMa дошло до погодбе ге je крајем марта 1534. обавд>еио коначио насел.еље српских доселзепика у Жумберку II околинн.

Сеоба цетинских Срба 1538. године. Привремено насел.си»е њихово. Трагедија Вука Поповића и другова 1543. Сталпо насељење цетинских Срба 1549. Мариндол и Бојанци 1550. године. С jeceini 1538. догодила се нова сеоба Срба у Жумберцк. Kao аустријски опуномоћепик водио je с п>пма преronopc жумберачки досељеник Вук ПоповиИ, који je био нозпат и имао јаке родбииске и пријателзске везе међу Србима и з околиие реке Цетине. И овим Србима као н оннма, којн рамнје дођоше, обећано je, да ће добити земљишта за иасел»ен>е, да ће првих двадесет година бити ослобођени од иорсза, да he сваки војвода, који буде имао под собом 200 појиика, добивати плату од 50 формнта и да he све, штО' отму од Турака, осим градова, вароши и тврђава, моћп задржатп за себе. Али Србима нису била довол>на o6ehaiba пограничних заиоведника него су тражнли, да ове повластице нотврди н крал> на he се тек онда преселити. H a-' го крал> Фсрдинанд изда 5. септембра 1538. нотврду свих o6channx поиластнца. Прнмивши ову привилегнју креиуше се Срби са обала речице Цетнпе и ударе путем, који водп преко С рба u Козлова Пол.а ирема Сешу. Пред ibiix loabonie бан Петар КсглсннИ ii грофови Фраиконап-Слуп.скн, Зрпн.ски u Влагајски, с в а к п с а својпм чегама. Ciiponahaii.e Срба са шихопим жеппмц i i дсцом и са ммогобројмом марвцм кро.з гурскс крајеве

33

М Ш Т Л Ц И Ј 1 ! С1М1Л У Х Г Н Л Т С К У

до аустркјскс границе б ч л о jc скоичапо ca o n ac iio n ih y , Турци cy na диа мсста били поставплп зассду, алп кад тс заседе видсшс ислпку пратљу српских иссл.епнка, ne смсдоше c c ii ii појавл.иватн. Средипом октобра сеоба jc бпла uch спронсдспа. Досел>спици добпшс иринрсмспо бораништс у околппи Мстлике, Мехова и Костела, али пс добише iiponn jairra у довол.иој мсри те немају1ш од чега да жиие, ианосили су штсту суседима, одиосили су од и.их cuc, до чсга су год дошли. Поседнпци н кметовп, који су стаиоиалн у суссдстиу цспшских досељепика, тужили су cc сипма властнма na српскс крађс ii разбојинштва. У нсто доба су били иезадо1ШЛ.ПН n доссљеиидп, a тако исто ii поглавпце српске Вук lloiiouiik, Рссан Шншмаповпћ и Јурај Радпвојепп!1». Поглавицс су бплс огорчепе, што влада mije одржала својс o 6 chaiiiC у погледу досељепих Срба и љихоиог сталиог насслЈСша u што inije iiiiiAia дала iniкакву паграду за iwixo» труд око ссл>сн»а српског, мада су oiiii при тој сеоби нзлагали својс жииотс највсћој онасиости. Аустријска влада je узела једап ' део ускока међу иајампикс; no иалогу штајерског земалЈСког одбора устројио jc у Птују пуковпик барои Ивап Упгиад иочетком 1540. годиас чсту мартолоза i i узсо je у ту чету махом жумберачке Србс; у мају 1542. узето je нових 400 марголоза, веИипом Жумбсрчапа, кмјп су ис само хрватску uero u славонску граиицу чували од Туршса. Према једном извештају од 4. јула овс годппс 1Ц1 лазмло cc на краљској грапици u према Огулпну под оружјсм 100 Срба ускока, према ПродаииКу (Внрју) 50 ускока, у Стрсжи b i i me Беловара 50 ускока u толпко у Чаклопцу педалеко од Пакраца1. Узимање српских досел.еника у иајамппчку службу нод сгалпу илату mije било у стању да уклопн очај u бсду, у којој cc п.ихове породпцс палазмлс. Цепшски Срби су у поној домошнш још горе прошли исго п.иховп супародипци из Гла* моча, Срба u Упца. Хране нису пмали ini за ссб с ini за своју мариу п моралп су годпнана да cc nare у принрсмеппм erunoiiiiMa, na4iiii>einm у'околиим жумбграчкој, мстличкој u мс-

1 Starinu,' XVII. U Zagrebu

13H5. P rilo zi /.Ли у Хрнпску

A

Д1». ЛЈ1ККСЛ ш ш т.

34

хопској. Турцн дозпаше за очајно стаље . Срба те им послашс глпсмнка и позваше их натраг у Турску, обеИавајуКи пс само да nche битн кажи.ени радн одласка из Турске иего и миоге иовластнце, које пре иису ималн. Поглавице жумберачких Срба Нук ПоиовиК н Јован Влах споразумеше се с Турцнма, да cc са свима Србима, пастаљешш у Ж умберку ii околшш, мратс натраг у Турску, a пре поласка да уз помоК турске iio jC K C опустоше Крањску све до Постојне. Почетком новембра 1542. откривена je ова завера те вође заверепичке са браКом снојом и са нешто парода побегоше Турцима. У хитљи не могоше mi жене ии децу своју да поведу. Неколицину заверенпка, који не успеше да побегну, похватају аустријски заповедннци i i дадоше их јавно ногубити. Бегство српских првака бацило je у забуиу и у бригу аустријске политичке и војне факторе. Знали су, како je велнк углод п познанство Вука Поповића, чијем-се заузиман.у у мриом рсду морала припнсати сеоба српска од 1538, a такође и углсд Лована Влаха, тајног уходе Пнхлерова. Обојица су у p a » i h m полнтнчким лшсијама »утовали лтого пута у УБуба.ппу, у Грац, у Беч, те су познавали у танчние путеве и »рилнке у Аустрији. Одл1 ах се видела јаспа веза ових Срба «■ii турском војском, која се од Бихаћа кретала према Купи. Гжртол Нанникар, капетан жумберачки, ухвати у Вшшци ua Куии у до»>ој Кран.ској тројицу Срба ускока, који су одбегли riliлм Турцпма, међу н>има Радивоја Влаха Годуновнћа, брата Јоиаму Влаху-. . Војска турска, која je у време бегства Поповпћа и Влаха ствоu огорчеље међу досел>еш(м Србнма те су често пута ницалн гласови, којп имсу увек билд без основа, да Срб» иамеравају iipe6ehn у Турску. Сргдипом 1545. обавестпше српске војводе' Страхиља и Вучета свог заповедника Вука Ауерсперга у Крупи код Вшшце, да су Срби из његове чете послали гласннка у турскн табор и да he још те ноћи, 21. јуна, доћи Турди, да нопсду вшшчке Србе собом у Турску. Иду1>сг дагга су збил^а иобегли у Турску ови Срби из Виниде те Ауерсперг посла иотеру за њима, ие би лн их похватао7. У два маха су Срби Жумберчани намеравали, да се одселе из Жумберка Петру BaKiihy, своме супародинку, који je као угарски властелнп живео у граду Хол 1^ у , ua граннци угарско-моравској. Првн пут се плаи за сеобу БакиНу uojamio међу Ж умберчаш ш а крајем 1542. године и у вези je ca буном Вука Поиовића, a другм пут су покушали 1551. годинг да се преселе Бакићу те ЛеиковиН еиергичпим мерама осујети ову иамеру пезадовол.них Срба*. Прилпком погибије заповедника хрватске граниде Херберта Ауерсперга на рзчици Радоши код Будачкога 22. септембра 1575._оптуж»о je каггетан Гал Србе Жумберчане да су хтели после смрти Ауерспергове побећн у Турску, алп мх капетаи и.ихов Јоснп Турп узме у одбрану! паводећп, да jc у тој битци ногипуло u пало у ропство преко 100 Срба Ж умберчапа1’. Мпого се говорило н 1592. годпне о споразуму * Vjesnik Itr. zem. Z um berak, стр. 14S.

ark. go:l. IX.

Zagreb

1907.

D o lazak

uskoka

u

7 (). c. етр. 11)15. н Спом еник 4(1, ст р. (•; l,:iszovski, .M onum enta liabsburgica V ol. Zagreb 1017. стр. 520. 11 Starine, knj. XIX, c rp . :i9.

III,.

М И 1 Т Л Ц 1 1 Ј 1 ' 1'1’П Л У Х 1 Ч 1 Л 1 Ч К У

37

између босапског Хасаи машс u жумбсрачких Срба п о памсри i i u i i i i i i t o j , да Србс пресслп натраг у Iiociiy10. Ускоци су служилн као пајамппчка појска п у parno п у Miipuo нрсме. Осим тога jc п.нма понсранама била и уходска служба, И у мпрпо доба служило jc 250 до 500 Срба Жумбсрчапа као пајамници. Годиие 1555. трошпла jc држаиа ia 200 Срба мартолоза, за каиетана њихова и другс официрс 4.598 форинта годишње, a шссторица uounx ускочких капстапа добијали су 300 форипата.11 Заиимл.пва jc и трагсдија ЖуибсрчапМиа Ш обата I louoпнКа год. 1565. Onaj ПЈобат jc био по свој прилицм čini или сиповац Вука Поповића (И Вук и његов брат су ималп дсцс). У војсцп аустријској заузимао jc Ш обат углсдио мссто. Ирсма платпом списку од 1553. годипе on jc био харамбаша ма хр* ватској граиици ca месечиом нлатом од 8 форината. Kacnitjo je упапрсђсп тс га платни сиисак војскс од 1564. годиис cinу6« лзапу13. Сгавл^еп na муке Ш обат je призиао, да jc с Турцими склоппо бно заверу против Аустрнјс, и да јсхтсо нрсбеИи у Турску. У Љубл>аии jc Ш обат осуђси na смрт и по 1'убл>еи још у тоиу 1565. годипс, алн поједпиостп о суђсп>у пису пам позпат«.11 Зпатап углед 1међу Ж умбсрчапима ужпвао jc нојпода Вучста Крајчнпоиић. On je већ 26. дец. 1539. добпо од крал.а 10 О. с. crp. Г>7 ii 59. 11 Starine XVII crp. 217. 13 У овом noiincy, који cc чуиа у штајерско.ч нем. архину (Milit .rla) iiiuiic: „Scliobbat Popouitsch, der fiirncmist Vovuoda, r.clb vierziger, у.инаinbl 2 I’liardtcn, darauf monatlich 143 fl.“ 1:1 CnoMciniK 49 стр. IÜ u 74 11 У рачун у p a r iio r благајмика Х а п е а Кисла na 1Г>(»:>. и аП ел еж сно je мс!)у иаиред ш ш пздацима п ono : „D es geianj'uen vnd (gestorbnen Scliob a lc u in I.aybacli j'ctlianc Zeruii)' bezalt A dam en Clem ent auf Herrn I.cyton a m h l Beulielich fl.

28

kr.

.42."

(M ilita ria )

38

Д1’ . ЛЛККСЛ ИПИЋ

Фсрдннанда годишн>у провизнју од 50 форината.115 У м ро je крајзм марта 1571., a и.егов снн Петар трп годипе каспије, 1574. Исто jc тако био на далеко чувеи војвода жумбсрачкп Радмаи Вуч^гпф. Он je добијао 75 ф ор. годншше провизије.. Радмана заробшие Турци те се искупио за 900 талира, али скршен тампицом и старош ћу умро јз одмах после повратка n j ропства, првих дапа марта 1573. З а собом je оставио три cima Милапка, Радоту и Милоша. Од провизијс Радманове одргдио je надвојвода недавно добеглом ускоку Милосаву Хераковићу 32 фор., војводн Радичу Вии.евићу 25 ф ор. a исталих 18 ф ор. сину умрлог Радмапа Мпланку. Ha ск оро после тога заробнше Турци п Миланка те се ои искупп ca 300 талнра. Вратившм се из ропства умре и Ммламко na и брат му Радота те падвојвода додели иајмлађем брату Милошу ВумстиКу 18 ф ор. провизијг.1“ Од осталих Ж умберчаиа овога доба најугледнију je улогу' ui’pao каиетаи Д аја Вуковић, једини Србин na хрватској граннцн у Н). иеку, којп je ностнгао капетапску част. У априлу 1580. допшлпо jc мадпојвода, да после Дајине смрти његову провпзију од 50 (|)ор. добију шегови синови Радојида и Радул,17 Такоji; мсто жслио и војвода Пауп Крагул>евиН, да се од шегове пронпзпје од 50 ф ор. половнна преиесе na cnna његова Вујнцу, или надпојвода у мају 1584. одбије ову молбу Паупсшу.18 Жумберак je кроз цео 16. век био привлачпа тцчки за Србе ускоке. Тако je у априлу 1585. гшклонио иадвојвода Карлојидио селиште у Ж умберку ускоку Лазару, који je ca својилу братом и осталом породицом иедавио побегао из Гурске111, a l!i У одлуци крал.а Ф ерд инан д а пнше : „N achdem sich V nnscr geIrcwcr, lieber W e itsch e la K h n iitschin o w itsch aus der T iirkhen in Vnnser (jelio rsaiub begeben vniul mit seinen M itverw andten V oyw oden in zim bliche A tu a ll V n m le ith a iic n in Vnnser Landt C rain gebracht . . одре1јује‘му крал. сиоменуту мроииапју (ком орск и сппсп).

1,1 Ihidcm. 17 Ibidem . w Ibid. 111 Одлука

наднојиодииа y оиом

пре/уиету п.чдапа д и орск ој коморм

IM. ап р. 158?). rjiacn : „Nachdem W ir vber beylifjcmls des O bristen in Crabaleii

viidlerlheniKclicIi

veriiieldleu Vrsachen Vssldionken

mit

hey Vns

w illen

Namen

heschehens Auhringen

dem

l.iiwir

jjedaclileii

vnd

seinen

vnib der darinnen

newlicli herüber eiitsprungnen lirueilern

auch

irn W e il) und

K liliulern zw irer Viiilerhrhii'iiiK; die mi|;e/.o|.'en m ich des Lipolit/.a Vss(;okeu.

39

M i l i l 'A H I I J I '. С 1Ч 1Л У Х Г Н Л Т С К У

1595. ускочпо je n i 'Гурскс y Ж умбсрак Митар Прсридоппћ, каспијп иојиоди у Вслсд\сриКу.аи

Доссљапаи.с Срба у турски део Хрватске 5551. п 1577. год. Аустрнјски плановн, да се Срби отерају из Ликс. Прва вест, да Турцн пасељавају Србнма onaj део Хриатске, којн je био под љнховом влашћу, потичс из 1551. годиие. Жумберачкн капетаи Ивап ЛепковиИ јаино jc у дсцембру тс годиие крал>у Фсрдпнанду, да су Турци посеклп шумс i i na те крчсшшс да су паселпли Србс. Нассл>а cc простирала у два правца, од Срба према Бихаћу и од Срба нрсма Козлову Пол>у. Нассљ спо je иеколико м ш ад а Срба ca иреко сто хпљада комада марвс1 u t i i m c je нојачаио стапонпиштво тако зваис Тромсђе, г. ј. опога краја, гдс се састајс Хрватска ca Боспом и Далмацијом. З а трајања мира аустрпјско-турског у другој полоншш 16. века упадалс су турске чете из босапског иашалука no само у Хрватску и Словепију nero и у Истру, Корушку, Штајерску n Крашску исто опако, као i i у ратпо време. Услсд ових непрестапих иападаја n пљачкаља турскпх чета разбсгло се и изгниуло je иограпично сгаповпиштво те je у Хрпатској нзмеђу турскпх n аустријскнх места постојао једап прсдсо, шпрок пеколико десегипа километара, ca опустелпм :i c m л>иштсм u raj предсо je важмо као грапица аустријско-турска. После бптке код Будачког 22. сентембра 1575. пожшсо jc спергнчпи liania босапскн Ф срх ад Соколовић чнтав ииз успсха. T o k o m 1576. и 1577. године, мада je баш тада обновл>сп мир нзмеђу младога цара Рудолфа и султапа Мурата 111., заузсо je Ферхггд всКпаом без борбе градоие Мутпицу, Острожац, Подзвпзд, Кладушу, Пе1\ н друга мсста сне до реке Kync.a Abstcrbcii hainibgefallen Iluc b e n

geratnerm assen gnedigclich

zv

uerlcihen

vnd erfolgen zu lassen, so is l hierm it Vnser gnediger 13euclcli an euch, Ja s » ir also die Notturfft darüber" verordnen vnd fertigstellet“ (ком орск и списи). an Ibidem . 1 Laszo w ski, M o n um e n ta habsburgica, V o l. III., c rp . 4M. 2 У д рж апиом архину y 1>ечу иалани ce сп исак нојпика y мсстима хриатске сппску

ее

i раиице

na

нремепа

иидп, докле

je

пред

доиирила

onaj

иападај

Ф е р х ад он .

нласт ау ст ри јск а.

П окрај

lio

tim

ciuik oi

Д ( \ Л Л Е К С Л IIB IIT .

40

Д а би осигурао оке иове крајеве и олакшао нова осваjan.a, одлучи Ф ерхад паша, да досељавањем Срба појача границу турску у Хрватској. С пролећа 1577. године почео je да иодиже градоие и кастеле, који су бнли порушени ириликом пекадашњих упадаја • турских чета i i педесет година лежали су аусти. У те обновљене градове и кастеле став.љао je посаду, која се састојала већнм делом од С рба н насељавао je no околшш тих градова срлске босапске фамилнје. У року од три иедеље поставилп су Турцп посаде у кастеле Ловинац, Радуч, Вранпк, Медак, Рибнпк, Новак, Барлете, Могораћ, Почитељ, Ш ироки Тураљ, Смиљанац, Подлапац, Шптар и Перушић.3 Вест, да су Турци населилп Србе у Лику узбунила je свс факторе, к оји .су имали да воде бригу о хрватској rpaницн. Близпна С рба угрожавала je. државне друмове, којп су иодили у Св. Вид, Сен>, Трст, Горнцу u друге приморске градове. Опасиост je била велика и сви су осећалп потребу, да се ona чам. пре отклопи, јср nrro Србн дуже буду у Лпцп, тмм ће се теже дати одагнатп пз ње. Првих дана јуна 1577. зиао je за насељеа^е Срба neh a иадвојвода Ернст, која се 3. јупа обрати na цара Рудолфа и оншпе му оиасиост, која претп држави од Срба, бацају!ш кривицу na прхоппог заповедиика хрватске границе Ииана Ауерсперга, што je својолх пемарношћу омогућио иасел>еше Срба у Лпку. Рудолф одгом еста нанедеп je » б р о ј војпика. С п и сак гласи : „St. Veith anib P flau n ib 10, T crsath 4, Lettenitz 10, Zeug 244, P runđe l 40, W e r lo g G, O ttoschntz GO, D a b a r 30, Repitscli 02, S ockholl 12, W ih its e h 250, Jssatschitz 20, T liöp litzcr 'Пшгп et ß reckhaw itz 21, O strosclm tz 39, Zasyn 40, Stenna 22, G w osdansky ü0, W u se hin 24, St. G eorgen 10, B lagaiski T urn 10, Jessenitz .40, Dressniki! 20, T ersatz 20, M o d rusch 12, O g ulin 20,

S lu n 20,

Z etinn K>,

V ranogratsch

40, N ovigradt 8, G ratlatz 12, M uttnit/, 11, C ristin 10, Oberkladusel) 10, U m lerklathisch 10, P ossuesdt 10, Petseli 16, Merssno 10, W a in n a 20, M asin 10, Greda) 10, T hom bskhapetscli 12, Khas.tell G, Khrem en 10, litza 8, G orre 10, M rastow itz Gratletz 20“ (Ilu ng aric a ). " Kpau.ci.ii tom

n ia c n :

Raduz,

аемал.ски

„ l'o s ta u ili

v kastei V ranik,

120, архии

su 'l'iirei

W in a d o ll

15.

y ЈНубл.апи,

nilioue

v kastei Aletlak,

liutli

v

Serin 125,

Stur-

B lin ia

32,

Fase.

125a.

kastei

l.ouinaz, v kastei

v kastei K ibnik,

P lasskhy 12, Пелеш ка

v tlua cliastela

Nm taka, v tlua kaštela Barletta, v dna kastcla Rebzichia, v е ие може пружити Ауерспергу помоћи iiii у новцу ни у нровијапту, јер je земл>а сасвнм исисана и исцрпл>ена. Градачки ратни савет одговори крањској влади 3. јула, да угше сву снагу земал^ску и да дадг што више може за експедицију против Срба, у противнои случају he земља убрзо дочекати неопнсане јаде и невол>е од Срба Личана/’ Bruetlern

auf d ie crabatiscli G rän iz gehörig D eputat bisher nit richtig ge­

m acht, so kum bt V n n s d och etwas frem bt für, das deswegen alle nützliche Fursehung vnnd S chiitzung derselben G rän ize n erligen bleiben vnnd man gegen des Feinds schedlichen Fiirnem en, sogar nichts timen khünnen sollte,, so doch der kays. M t. D eputat auf ein g anz J a r nit mer d ann vier M o n a t­ sold austregt vnnd die Kriegsleutt daselbs das vbrig alles

m aistentails aus

der crainerisclien B e w illigu ng eurs M ittls zu entpfahen haben. D em nach in N am en der kayserlichen M t.

n o ch m a ls Vnnser gnediger

ßeuelch vnnd ße-

gern, das ir diser Sachen mit A btreibung der W a la c h e n vnnd Abreissung Stenna n och m als alles getreuen Fleiss nachsinnen vnnd alle m ugliche M ittl furnem m en vnnd zu W e rch schehen

und

sezen

w ollet, dam it baide oberzelte Stuckh be-

ir sam bt eurn B enachbarten vor nierrer G far vnd dorther be­

sorgenden S chadens befreyt sein m iig e t. . . “ (Kpau.cicu асм. apxiui y Љ убљани, fase. 125a). 5) У писму од 3. јула 1577. веле санетници : „W ir haben aus Eurem vnns vom sechs vnd zw ainzigisten Ju n y jüngsthin gethanen Schreiben freund­ lich w o ll angehört v nnd verstanden, w as ir bishero vo n wegen der W a lla ­ chen in der G egendt Lykha vorhabenden V ertreibung fürgenom en vnd gehandlt. W e lc h e s w ir vnns dann von Irer fl. Dt. vnsers gnedigsten Herrn wegen in albeg lassen gefallen vnnd w ö lle n giinzlich verlml'k'ii, ir in dem vbrigen als m it H ergebung der N otturfft von G elt vnnd M u n itio n s o u il muglich auch das ßesste zu aines

solchen

tliuen

nit vnderlassen,

liochnottw endigen

W erchs,

suechen vnnd fiirnem ben werdet, d am it verabsaum bt werde.

D ann

sonnder

a llerhan d

darunder

o bw o ll nit weniger,

zu

M ittel

Beförderung vnnd

W eeg

nichts vernachthailt oder das dise l.annde angezog-

nerm assen in grossen S chuldenlasst steckhet, auch von der im m erw herenden vnerschw iinglichen

A usgaben

vnd

treuherzigen

B ew illigungen wegen

sehr

vasst erschöpfft vnd ersaigert ist, wie w ir vnns dann dessen gar w o ll erindern khonden. D iew eil aber an w ürkhlicher und fruchtbarlicher V o lzie hung angeregtes W erchs, so hoch vnnd vill gelegen, in w o dasselb seinen

Erw egung

das

sonsten,

Fortgang nit -haben oder aber gesaum bt vnd aufgezogen

werden solte, diesem L a n n d C rain sonnderlich vnw iderbringlicher grösser Schaden daraus entstehen und erfolgen möchte. D em nach so wellen w ir vns von höchsterm elter Irer fl. Dt. vnnsers genedigsten Herrn wegen vnzw eifenlich versehen, euch auch hiem it nochm allen alles angelegnen vnnd

М Ш Т Л Ц И Ј К C I 'I I A

У ХШ ЛТСКУ

r

43

Uuroii.ciui ua акцнју иротш» Срба састашс cc срсдипом i јула у Љубл.апи земал>ски крањскм капетам ca одбормпцмма' ii граипчарскпм заноисдннцнма Ивапом Аусрснсргом и Гашпаром Рабом те су 16. јула у зград» земал.ске нладе иећали о иротсрпиању С рба из Лнке. Копфсрспцнја војпих заиопсдиика jc копстатовала, да се овај иажпи посао ле можс ofiaiiiiTii у тајпости и у тишини, a то бн било ногрсбпо, да cc не обрати одмах na почсгку пажња испрпјатсљсиа ua lipu* преме. Граипца je пространа, војскс трсба миого na кад cc будс окунл>ала, дозпаће Турцн те he cc п onu спремати, a има пх врло мпого у свима градовима ii кастелима u naCTahc тешка и мучпа борба. С друге страпе je коистатоиапо, да jc преко потребно, да cs Срби чим upe протерају. He учшш ;ш се то одмах, дочекају ли Србн у Лици зпму, опда he uhu ca иротериваљем далеко теже п требаће тринут толнко трошка као сада.” И ратии савет у Грацу се жмво апгажовао uporni) Срба. У доиисима од 16. u 23. јула издају саистинци иалог крањској 0лади, да се неодложпо лати припрема око протериваша Срба из Лике, приказујући онасиост, која hc иастатп, ако Срби остану сталио у Л ици.7 Али крај сппх

gclrcuen Fleiss crsuclit vnd verm ant haben, solchem liochbesorgcndeii vnw iderbringlichen Schaden vnd Gefhar der N otturlft nach zu G cin uct zu fucren vnd es disfalls an G elt vnnd P ro fia n t als souil im er nitiglich auch, nit m angeln oder erw inden zu lassen sonnder solchcs in A bschlag eurer B e w illigu ng oder als ain D arlehen ohne fcrrcrc W a ig e ru n g

oder E n ts c h u l­

digung darzugeben v nnd volgeadts die Sachen ohne V ersaum bung der besten Zeit vnd G elegenhait m it m iiglichister F iirsichtigkhait in N am en des Allniechtigcn anzugreifen, zu m a ll w eill aus Irer fl. Dt. Erzherzog Ernsten euch getanen Schreiben verstanden, das Ir khays. M t. derselben Hof C am cr ernst­ lich auferlcgt haben, zu solchem W c rc h auffs fürdcilie hst ain S uina Gelts in A bschlag ires D eputats hinein zu uerordnen . . . .“ (К ран.ски зем. архин,. Fase. 125a). Ibidem . 7 У допису од 16 јул а налаж е ратнн санст крањ ској нлади: „W a s vnns an iezo v o n dem du rchle uch tig ste n

hochgebornen Fürsten Herrn E rn ­

sten E rzherzogen zu Österreich etc. auf vnnser Irer fl. D t. von des Schloss Stenna E inreissuiig vnnd Vertreibung wegen der angesessnen W a lla c h e n in des G egeilt Lykha jüngst gethanes Schreiben fiir ein A ntw ort erfolget, das habt ir ob inligender A bschrift mit m ehrern zu iiernem cn. D a m it nun disfals weder

vnns

gernesseii

noch

w erden

Euch ainiche niiige,

so

Schuld

ersuchen

oder

S aum bsal

b illich

nit

zu-

wir Euch dem nach vo n Irer fl. D t.

44

ДР-

л јш к с л

iiBiiTi

иалога нијс за onaj мах дошло ни до какве акције. Потребу, да се акција протип личких Срба што пре поведе и опасиост, ако се Србн из Лике ие протерају, осећали су сви факторн само imcy имали снаге, да спроведу своју иамеру. Новаца није било у државној благајни, a још маше их je имала кран.ска илада. Прсдели, изиурени честнм упадајима и плЈачкањем тур-

vnsers gnedigisten Herrn wegen hierm it a b erm a llen alles sondern V leiss begerend vnnd verm anend, das ir an a llen denjlienigen, so zu w irk lic h e r Ver­ treibung angeregter W a lla c h e n im m er iniiglich oder dienstlich nichts m angeln oder erw inden lassen, w öllet,

auf das

sondern

in

ab w eg

dahin

bedacht vnnd d aro b sein

die Sache beratschlagter - vnnd

a n be uo lhn e rm a sse n

one

allen lengern A ufzug in s W e r c h gerichtet vnnd also hierdurch des algem ainen V atterlands W o lfa rth

der hohen N otturfft nach befördert werde.

Inm a^sen

wir d ann an Eurem eusseristen Vleiss vnnd V erm ögen kheinen Zweifel tragen vnnd sein euch fiir vnnsere Personen m it annem iger Freundschafft vnnd D ie n stw illigkait w olge w e ge n .“ У допису од 23. јула ппшу санетницн краи>■ ској плади: „ W ir zchenden

vnnd

haben Eure

sibenzehenden

(.■Inkommen W a lla c h e n

vnnd

zw ei

ab sonderliche Schreiben

dits M o n a ts

alles

vom sechs-

der in die Gegent Lyka

Tiirkhen W ieder-A usstreibung w ie

w iliitscherischen K hriegsvolkhs B ezallu n g vnnd

auch

des

also diser paw fellig craba-

tlHchen G ranizen, gem aine N ott vnnd O b lig e n betreffend, w ol em phangen, mich m itleidenlich vernom en vnnd darauf ganz eyfriger gelrew er W o lm a in u n g nit viulerlassen, in N am en der

abw esenden

irer fl. Dt. vnnsers gnedigisten

Herrn, solches ho c hw ird ig Anbringen, w elches ja zw ar sum im im in m ora auf sich tragt, a lsp a ld t vnnd in continenti

periculum

hinab nach W ie n u dem

Herrn Lan d esh au btin an als crainerischen Abgesandten einzuschliessen vnnd ine dabei wie ir ob beyligender A bschrift zu sehen, zu em bsiger Sollicitierung vnnd E rlan g un g der Sachen gew ünschten gueten E rledig ung vleissigclich zu ueriiianen, versehenlich, er werde diesfalls an seinen getrewen eyfrigen Vleiss mich gar nicht erw inden lassen, auf das verm itels göttlicher llilff, der Sachen noch in Zeit crspriesslicher gueter Rath geschafft viul also diese christliche Lannd vnnd Leuth noch lenger in aufrechtem gueten

W ö s e n erhalten werden

m llgen. D aruiutter dann von wegen höchtgedacliter Irer fl. Dt. vnns gar nicht zw eifelt, das an Eurem ditsfals m öglichen getreweii zu thuen, gar khein M an g l erscheinen, sonnder ehender ain vbrigs gethan vnijd ir also dem d roenden geinainen Vbl vnnd Lanndsvcrderben, auch in dein aufs eusserist zu stenren vnd zu wehren w olgesinnet sein werdet, weil viis eben neben obangeregten Euren Schreiben vnnd also gleich m it einander von der fl. Dt. Erzherzog Ernnsten zu Österreich etc. vn n sem gnedigisten 1Im 'n auf vnnser jüngst

der

w ichitscherischen G efahr

halhen

hinaus

Aniiuissen beiliegende schriftliche Beantw ortung gcstell, d n liln

das zu

sein

dirigiern

fl.

D t. wol vnnd

starkh

treiben,

im W erkli,

damit

ir

geihanes

ziiekhiuneii,

kays.

g eliorsam bs welche dahin

die Sachen bösles Vleiss Alt. G rilniz D.-putat, wo

nicht gar doch giieUMitheil hlneingeniicbt werde . . . .“ jip x nn , fasi'. 12Л).

(Крап.ски

пемал.ски

МН1ТЛЦИЈК С1Ч.Л У ХРНЛТСКУ

45

ских чета, оголсли н осиромашеин, пису били у стању, да ' иомогну провлјаптом војску, која je требала да се креие у 'Гурску. Осим тога je заповедник хрватске граиицс Иваи Ауcpcuepr бпо ii сувише опрезал те лије хтео лакомлслепо да улазп у ono ouaciio нодузећс. Имао je лрммер ла свом претходлику у заиоведллшгву Херберту Ауерсиергу, који je пре дие годлие код Будачкога дошао у сукоб с Турцима ii поразплатло животом. Одбралл хрватско-славолске гралице од Турака посвегпла je аустрлјска влада ларочлту пажњу. Улраву пад хрватскославоиском границом предао je цар Рудолф, као што je горе. речело своме стрлцу ладвојводи Карлу, којл одмах паложи да cc скулл војска за уладај у Турску. В ојска хрпшћапска бројала jc ла 10.00.0 људл. У шој се палазпо л бап хрватскослаиопскл Крста Унглад ca својом четом. З а врховпог запонсдлнка војске одређел je краљскп главлл калетал барол Ђ орђс Кевспхллер, који у августу 1578. ларедл паступање.. У лочегку ложљеше хришћапи успехе, освојлше Цазин, Зрињ • u Острожац,-' алл код Бужима паиђоше ла Ф ерхад палшпу иојску, која je бројала 30.000 момака. Кевелхллер се сада понучс лз Турске л Турци иопово заузеше лзгубљсле градове • u још друга места, тако, да се аустријска обралбела лиллја ломакла од Уле na Купу. Једимо Бпхаћ остаде и даље у хрлш1шлским рукама. ИдуКс годипе иочел1 е се Турдл спремати, да упадлу у аустрлјске. крајеве и да врате хрнш ћаш ш а мило за драго. Заловедплк хрватске граллце Ивал Ферлберг, кога je паднојиода поставло место пеодлучлог Ивала Ауерслерга, јавио jc 27. апрнла 1579. у Грац, да су Турци иописали Србе и н.мхову мариу ради аожше топова, a 13. маја допулло je свој. пзисштај исшКу, да су Србл дошлл у Круау, да he утврдитл градоис Зрлњ i i Цазпл л да вуку 25 маллх и 5 всликих тоnoua.s Поближс иишта ле зламо о овој акцији српско-турској. У априлу 1580. јанп ратлом савету сен>ски заповедллк Севас rujan Саки о пассл.аоаи.у Срба у Лпцл, a у ncro време потирдл ono п iioiiit заиоисдиик хрватскс границе Вајкард у\усрслсрг додају1и1 , да Србл код Стенс л у Лицл xohe да иодпгпу ссби стапоне п да Бргкоплцу утврде, ла што parnu И Sl.niiic XIX. crp. Л‘\ .

Д1‘. ЛЛККСЛ IIHIIT.

46

-саист изда иалог запоисдкшсу хрватскс грамице, да иопсдс в о ј н у експедицију n p o r i m о п п \ Срба.1 ’ Ауерсиерг c c i i o m c спремати за ltojini иоход у Лпку п у јулу one годпие затражи од ратног савета 2000 форпната, 100 стрслаца и 200 млаКспих ускока (Срба Жумберчана). Ратии саиет ннје могао да n p i t тскне у помоК Ауерспергу нсго му дадс палог, да за onaj мах утврди Оточац, П розор, Брлог i i Брии>. Ауерснсрг c c ндуће годиие разболе н умре (јула 1581), тс су Турци нссмстано и даље насељавали Србе no ллчким и другпм хрватским местима na су устројнли i i личкп сашдакат. З а повог врхонпог заповедлика хрватске граннце нменује надвојвода у семтсмбру .1581. барона Јопста Јоснпа Турпа, алн mi овај пијс могао да спречи насел>ен>е С рба у Лици. Капстан сеп.скн Раб jami падвојводи апрпла 1582, да досел.аваше Срба у Лику пемрс* стаио траје, a то потврдн н барон T jpn у јупу нстс годипс. Турн нзнссе плаи, како бн се најлакшс могли Срби пстератп из онпх крајгва, али другн пословп, којнма су аустријскс грашгчарске чете биле забаплЈвпе, пису допушталн, да c c иосвети озбиљна нажн>а насел>еп>у Срба na личком землппиту, З а време овог насељавања Срба у турској Лицп рсор* .ганизоваиа јг и хрватска nojtia граиица. Надвојвода Карло даде подиКи град Карловад. Темел-. шегов положен je 13. јула 1579. године на ушћу Мрежнице н Kopane у Купу. У тсмсл^' jc ставл.ено 900 турских лубаи.а, Кад je ночстком 1583. вршепа пзградња Карловца, заночео je жппахпијп рад ua целој граиици. Стаил>епа јг посада у дотле пустој кулп na Kopanu u појачапа je посада у Огулипу, Оштарју, Брпњу, Оточцу, Плашком и Кл>учу. У исто доба почео je Турп прпирсмс за упадај у Лику. Надвојвода Карло иаложн пз Лаксспбурга 23. маја 1583. крањ а.ој плади, да прнтекиг Турну иопцсм у n o M o h . 1" и У п рогок ол у Croatica schleusst

Zeittun;;,

rta

1580.

dass .d ie V alachcn

тш ш е: „Herr O brjst in Crabaten bey Stenna vnnd in der Lickhn zu

bauen vnd Brekhouiv. zu befesstigen Vorhabens seyen. Dem O bristen wirdet hierauf die A btreibung der V alachcn aus der Lickha vnd herdisshalb der V nna bey Stenna, item Z ersprengung der ßrekhotii/. anbcuiolhen.“ 10 У ifpaii.CKOM зем ал.ском apximy y ЈВубл.апи,

y

fase. 125a смчу-

iiniio je ор и п ш а л п о писмо ппднојкодпмо y оном предмету. „N achdem sich ain егнате Lainultschafft a lld a in Crnin

Ппсмо гласн:

im juiigHtgehallnen

l.ann d taj; daselbs sou il e rbotlen, das sy auf den Fall der Oberste nn der crabatisclien U rani/.en mit sein em vm lorgelm en Kriegsvolldi In die l.ykltn zu 'Verw hO nm n der TOrkhcn vnd W n lla c h e n A n s id lu n g nin IOi Ihh fllrneiuen wurde,

47

М Ш Т Л Ц И Ј Н C 'l’l i A У Х 1 Ч 1 Л Т С К У

У јулу су билс готоие прниреме за паиадај na Србе у Лпцн. Одређепо jc, да ссњскн каистаи Раб iiol>e иапред и да ca cuojux 200 стрслаца убнја Србс где год nx стигпе, a o n e , којс похвата, да прода као робље у земље с o n e стране мора.11 Каспијс jc onaj налог капетаиу Рабу пзмељеп с тим, да Србе у o nu iT C n e узима у ропство него да их свс поубија. Током ссптсмбра палазно се Раб ca својом четом у Лици, али га je лоша срећа послужила. Од 200 стрелаца иоубнјаше му Турци тридесст n тројицу, o c i i m тога мпоге заробнше, међу осталим ii Матију Дапичића, брата војводе Ђ уре Дапичпћа. Услед неуспеха Рабова изостане упадај барона Турна у Лику. Срећпијн je био у свом иодузећу баи хрватски гроф Тома Ердедп. Насељавајући Лику иаселили су Турци Србе и но околшш града 3pniba. Ердеди зал1 0 ли око 10. јуна 1584. Вида Халека, да му пошаље у помоћ граничарске чете своје, јер намерава, да пачшш упадај у Турску и да разорн сва срнска села око Зриња'. Халек му даде.једап део својих чета u већ 9. јула вратио je бап чете иатраг ca писмом, којим јавл.а Халску, да )г попалио српска сзла све до обале Упе.12

ir Hilf (larzue geben w elle, wie ir euch dann

dessen

ohne

Zweifel

gelior-

sanilich w oll zu erindern. So ist dem nach vnnser gnediger Beuelch an euch, das ir vnns in N am en ainer ersanien Lanndtschafft, w as vnnd w ieuil sy ditsfahls darzugeben verm aint, eure gehorsam e E rclärun g derm assen vnucrienngt zuekhom m en lassen w ellet, dam it W ir Viins darüber dessto besser resoluieren vnd volgends solches V orh ab e n (da W ir es für ratsam

erachten) noch

vor

angeunder 1-exung m ugc fiirgenonicn vnnd ins W erkh gericht werden, wie W ir euch dann auch liiem it gnedigist ersuecht vnd verm ant haben w ellen, die Sachen dahin zu dirigieren, auf das zu V erschonung der V nnderthaniien obberuerte aiigebottne H ilf in Gelt bew illigt vnnd dargegeben werde, die W ir alssdann also anzuw enden gedenkhen, das es verhofenlich der G ranizen zu sonderlicher Er»|iriesslichait kh um m en vnd gedeyhen s o lle “. 11 У п р о п ж о л у C roatica под датумом jy na 1583. заб ел е ж е н о je: „D em lla u b tm a n R aabcn wirdet auferlegt, dass er die 200 Schüzen neben den Zenngern 011 V nnderlass in die Lickha raiseu, die W a la c h e n niderhauen, die aber, so gefanngen werden, vber das M ür verkauften lassen s o lle .“ 13 У писму јанл.а flau „quod nos salui cum toto exercitu rediim us, .uastatis et dopredatis villis usque ad lip a n i fluuii Vuae“ (Kriegs-Acten)

III.

МИГРАЦИЈЕ СРБА CA ТУРСКЕ HA АУСТРИЈСКУ ГРАНИЦУ КРАЈЕМ 16. И ПОЧЕТКОМ 17. BEKA. Четовање личких Срба no аустријским крајевима. Прссељавање њихово на аустријски део Хрпатске крајсм 16. века. Турци су ca насељељем С рба у Лику начшшли noi peinan рачун. И Турци u Аустријаици су држали, да Срби na турској грапици зпаче јачање те грапмца п опаспосг за Аусгрију, алн се обратио догодило. Турци су пасел>еп.зм Срба na ipa* ннцу своје државе допели ове у блпжи додпр с.а хришКаиском Аустријом п отворили могућност, да с г омм спорачуму ca заповедницима хрватске границс п да се пргселс ua аустријсно земл>иште те тнмс да ојачају аустрпјску грапицу. Beli 1579, ступишс Срби, који су стојалн у Цазииу и О стротцу к а о турске иосаде ca аустријским запопедпнцима у прсгоиоро, дн нм предаду ге градове. Од ове нредаје ne би ишита, алн ci* сад нижу сличие појавг једиа за другом. У мају 1579. jaiui.euo je цару Рудолфу у Праг, да се тршшсст српскнх села ма мриморској хрватској гранпцп одргкло турске власги u п ijaпило се за покорност Аустрији уз обсКам.з, да iie пла^ати два фориита од сиаког димњака годииш.ег трибута1. Цар Ру• У п рот ок ол у

C roatica за 1570.

паланп

cc

ona

Пслсш кп:

„Herr

K hobenzl . . . . rat!i auch ir fl. Dt. ferttißen (len m o rla c k h ijc h e n Dörfer Vnderthanen, so sich zu trihtitiren anerbolten, die gebeltne I’ riuile^ia in b o n a form a. Sein inen den inorlakischen Vnderthanen цецеп dem an|;elm(tnen T ribut drey Kleichlauttcnde P riuile ^ia nefertli^t, dieselben auch dem llnublm nn zu St. Veith am l’fla u in b zueueschickht nm l

im e a n be uo lhe n

worden,

w a n n im e dieselben D llrffer T ribut bewilllntermnuHrn erlei'l w lrdel, diisH er

Mili 1'ЛЦИ|1 1Т11Л >' ХГМЛТСКУ

долф у одговору спомс У, јуии miju могао дассодлучи, xohe ли усиојитп поиуду сриских сила илп he je одбити, liuro ju 6ehao, да he каспмје доиитп о тој стиарм решсње". H;iyhc годипе су пудили Срби иононо Острожац упрашггел.у Bnxaha Ииапу Реслу|!, a у марту 1581. палазнли cc na зсмљишту ау* стрпјске Хрпатске Срби Веркаповић и Flonouiih, који су тпх дапа иребсгли из Турске4. Чптава дна дсцепија колебали су се Србн у Лици измс!)у Турскс и Аустрије. Напоредо c a вестима о унадају турскосрпских чета у аустријске крајевг и о n y c T O i u e i b y тих крајсна палазе с-з случајеви сеобе Срба n a аустријску страиу п стуn a i b a у редове аустријске војске. Док се у хрватском сабору од 24. априла 1584. живо распранља о сузбијан.у срискнх паиадаја n a Очур и Медведппцу, a у седницп од 20. ссптсмбра rc годиие о пападајпма српскпм на осталс граппцс Хриатскс

denselben Hiebei

em phangen vnd

auch

dessen

ain V orderung

an

Ir

Dt.

Fernberger

g ehorsam blicli und

berichten

H ^ubtm an

Raaben,

solle. dass

sy die iiiorlaekhischen tributirenden Dörffer vnd V nderthanen bey Irer fl. Dt. g nädigst ge'erttigte salua g uard ia vnd erthailte I ’riuilcgia handthaben s o lle n “. 3 У од г ов ор у , управљ еном надиојнодп Карлу, пише ц ар Рудо/иЈ»: „Aus Euer l.ib đ c n Schreiben vom 28. nechstuerschines M onats M ay vnd den Beylagen haben W ir freundtlich vernonicn, w elchennasscii Euer Libden tlie m orlagkische Dörffer, deren dreyzehen, dergestallt in iren Schlitz geuoiiien vml sy Euer Libden huldigen

lassen,

dass derselben

von

jeder Feurstatl,

so in solchen D örffcrn seind, jä h rlic h /'.wen G u ld e n gelaich t werden sollen. Nun halten W ir

vnd

gleichw ol solches erweckt w erden

tribuliert möchte,

daher folgendes allerlai B eschw erlichait vnd N achthail entstehen künte. W ie dein aber, so w ollen W ir diser Sachen ferner nachgedcnckhcn vnd Vns alsdann desjhenigeii. was W ir darundter für das rathsam bst ansehen werden, eiitschliessen, so W ir E uer Lieb im m itte ls zu A ntw o rt nit verhalten w o l t e n . . . “ (Г>ечки д рж аш ш архип, Inneroesterr. Grenz-Acten). :l У п р от ок ол у Croatica под датулшм м арта 158Ü. палааи се б сл сш к а: „lla n n s R össl, Verw alter zu W ichitsch , zaigt an, wie sich ain Aga zu Scryn anerbotteii, herauszuspringen vnd dass die W a la c h e n

sich

gern vndter die

C hristen in vnsern G ew alt vberantw ortten w olten vnd solches der W a la c h e n V orhaben

w irdel

durch

die zw eii zengcrischen

W o y u o d a vermilg des von

inen einkhum enen Schreibens bestattet.“ •' У п рот ок ол у C roatica под мартим 1581. палллп ce б с л е ш к а : ..Dein I;em hergcr, w ird e l der neu hcrilb ere nlsp ningncn W a la c h e n W crckanouitsch vm l Fo po uitscli vbergebne S upp lic a tio n

m it diseni Ueuelch einge­

schlossen, «y irer A nforderungen zu ucigniigen oder auf den w idrigen Fall der S achen Beschaffenheit zu b e ric h 'e n .“ >1 Mnrpmuijv Cprta y Хри.пчку

50

Д1’ - AJiKKCA ииит.

и Славоиијс1', дотлс запоиедмнк хрватскс граипце Андрнја Ауерсперг прслази у два маха турску грапнцу и преводп пслпки број Срба, којн су желелн, да се на хришћапској странп настапе. Србнма je требало за први мах притећн у номоК ca храном, те се Ауерсперг обрати ратиолу савету, да помогие провијантом српске досел.енпке*’’. 0 испрестаном иустошељу, о упадајима н четовању личкпх Срба no аустријскпм крајевима расправл>ао je хрватски сабор иа седнпцама од 12. марта н 1. јула 1585, од 4. јан. 1587. 22. фебр. 1588. годнне7. Ратнп савет je против те акцијг noдузнмао двојаке мере: настојао je или да одагпа Србе из Лнке или да нх наговори na сеобу у аустријске земл>е. Аустријска влада je нздржавала у Сељу чету од 200 сгрелаца ca задатком да упада у Лику i i да се бије ca личкнм Србима. Ови ускоцн сељски вршили су савесио своју службу. Од честих сукоба њпховпх ca турско-српским четама у Лицц сномепућу борбу код Оточца у децеибру 1585. под вођством ссшског војводс Гзурс Данпчпћа8. Из нстог времена имамо вести п о своје5 Hrvatski saborski spisi, uredio Ferdo Šišić, pravi član jugoslavenske akadem ije, kn jig a treća, o d g. 1558 1577, Z agreb, 1916 стр. 123 n 142. 0 П од датумом јула 1584. налази се у п рот ок ол у C roatica бел еш ка: „Idem von Auersperg bericht, was für ain Rais er in die Lickha gethan vnd a ld a verricht hette vnd bcgert Bescheid, wie er die herausentspringendeii W a la c h e n vnderbringen solle. W ö ll noch ain Rais hin cin th ucn , da annderst die A rchibusier und H ussarn G eh orsam b laissten, verrichten.“ Одмах после т ог а јавлл „w eiln er die herausentspringenden W a la c h e n

ferrer nit vnder-

lualten kiindte, sy in ander W e e g zu bedenckhen. Item es w olte ain Ti'irkh durch Hilf der V ssgoggen herausentspringen, dem hab er B schaid geb e n.“ H a K o pain i je подигнута

бпла Кула (мала тнрђица), али ж ум берачки С рбн

не хтедоше у љ ој да чуиају ст раж у , л о ж а ја . А у е р сп е р г die

aus

од обрн

Lickha „die

entsprungenen W a lla c h e n

Bestraffung

sehen, d am it durch die к асн и је

no спој прилици ради оп а си о г по-

даде one Ж у м берч ан е

аабе л е ж е н а

je

w ider

die

казнитп, bringen

„auch an deren Statt la ss e n .“ Ратнп

савет

S cartleut vnnd Vssgoggen, s o ll aber

neuen Vssgoggen и е с т : „O brist

in

nit Schaden

b eschehe.“

C rabate n bericht,

Н еш т о

wie sich die

W a lla c h e n in Irer D u rc h la u c h t D ition begeben vnd herausentspringen w ollten, da sy a lla in viiderhalten w u rd en .“

7 Sišič, Hrvatski sabo rski spisi, III, стр. 170. 8 У и ро г о к о л у Croatica под сегггембром 1585; Crabaten,

soll

vber

п иш е:

„O b risi

in

diejenigen 1860 fl., so im e auf V n n de rha ltun g der 200

Schillzen zu Zenng wegen Vertreibung der W a lla c h e n in der Likha zugestelt w o rd e n, Raittnng thuen,“ n под децембром те годппе ааб е л е ж е и о je : „Jurey D a m iits c liiU bericht, w as für K am pf mit dem Feind vnd den Vnnserigen bei

51

M I H 'l 'A U U J l ; 1 Т Ј .Л У Х Р П Л Т С К У

вол.иом прслазу Cprta у аустрпјско иоданстно. Крајсм 1585. 1 injaiuiinc мамсру пст српскик сола исдалско од Ceu>a да cc иодложс под власт аусгријску, a срсдпмом 1586, доселнше со шссторнца ускока из Далмацијс на хрватску граннцу". T o k o m 1586. годинс јавпше аустријскп граппчарскн »uиоведпици у впше махова у Грац иадвојводн Карлу, да Турцп довршавају иасељаваљс Срба и да je сада Лика густо пастаibeiia сриским стаиовннцима. 0 томс дојави 30. ссмтембра мадвојвода н цару Рудолфу у Праг111. Ауерснерг се с jccciui ове годиае спргмао na упадај у Лику, алн баш ирзд почстак акцијс одбсгпе јгдан ускок у Турску тг се Аусрсперг побоја, ,да hc onaj пздати Турцима плаионс њггопе. Оси.ч тога jc тих даиа без пргкида падала кшпа, која je такође отсжавала успешно чстовањс те Ауерсперг одгоди поход upornu Срба Личапа11. Крајем 1590. имади су сен>скн ускоци усиеха у борби иротнв Турака. Ha 13 баркп пођоше Сељаии у Лику п у V

dem Haus Ü ttolschatz durch die Zem iger fiirganngcii scye vnd aniidcrc mclir Kundschafften.“ u Под ја н у а р о м

1886. заб е л е ж е п о je y п рот ок ол у C r o a tic a : ,l) e r

•Obrist in Crabaten s o ll darob sein, dam it disc 5 D örfer als D ug o p o lin , Hrcsnick, Z ista, IItiniicii vnd D irm o in W a lla c lie n , welclte sich dem llntm Ossterreich vndergeben w olten, von den Z enngcrn vnbelriibt gelassen w ur­ d e n “ , a под j y n o M m im e : „O brist in C rabaten bit nachvolgunde D alm atine r als Radosavv vnd M ath ia A ntolonitsch, D em itar Rubcitscli, Jo u a n M atieuitucli, Ju a n Gregueto vnd M ic u la S tojanouilsch v n d erzuljn n g e n .11 10 У иисму всли н ад к о јк о д а : „Vnd wiirc dises zu n iall

vnsst

be-

seliw ärlich, das dem Feindt die P o p u lie ru n g vnd A nsezung der vill lange J a h r heer öd gestanndnen sonsten aber per sc sehr schönen fruchtbaren Lanndtsarlh

Lyklia,

solle, w eill

m an n

ü a tz k a durch

vnd C o rb aua

zuegesehen oder gestatt wertlen

sn lic h c l ’o p u liru n g

nit a lla in in khurze gar

vml)

die M ö h r G riim zen khum m en, sondern auch meine Lannd, so dem Fewr vml Verderben am nüclisten, a lss b ald mit vnw iderbringliclicm

ihren Naclitl

vnd

Schaden gew isslich ins cusserist Verderben setzen vnd stellen wicrilet . . (Ilu n g a ric a y држ анпом apxim y y Б сч у ). 11 Под датумом о к т о б р а 1586. палази се у и рот ок ол у Croatica onu бел еш ка: „Andre von A urspcrg bericht, wie er sein Rais in Lickha des nassen W etters

w illen

einstellen

mucssen, so w. Село, у ком су бега затеклн, спалмшо ускоцп, a бсг се с тсшком муком ca пар другова спасе из иоколза12.. У иоследњем деценију ш еснаестог столећа мало jc c a чувацих вестн о Србима у турском делу Хрватске. Војвода ceibCKii Ђ у р а Даиичић, који je годииама водио крваву борбу no лнчким клаицима, умро je почетком августа 1591. на путу у једној шуми, иедалеко од Огулипа™. Ратобории босаиски nam a Хасан Предојевић задао je страхопит ударац аустријској грамицм. оспојившм 19. јуиа 1592, иосле осмодневпе оисаде, град БихаК у Б оси и 14. T okom ове и почетком ндућс годиие миссли паша Србима цео крај око Б и хаћ а од Брековпце до> I'cimha ii од О строжца до Врле Д р аге иод С окол ом 1’. У S a c h e n Irer in d ie T iir k h e y g e b u n d e n K u n d s c h a f ft e n h a l b e n fü r h alten , m it V erm elden, w ie der W o iu o d a W erck h an ou itsch vnd sein Pursch G e s e ll, so Itel (lern Beet; g e s e h e n w o r d e n , v e r d ä c h t i g w ä r e n v n d w a s er ir en tv vegen für V e r o r d n u n g getfian, d i e W a l l a c h e n z u g e n s ic h a l l g e m a c h w i d e r a u s d e r L i c k h a . “ ,a П о д д е ц . 1590. з а б е л е ж е н о j e y п р о т о к о л у C r o a t i c a o tom дога!)ПЈу : „O b rist b erich tet, d a s s d i e z e n n g e r i s c h e n S o l d a t e n , s o mit 13 S c h ö ff e n in d ie L y gk h a v n d G c g e n t S a r a a u s g e f a h r e n , a l d a in ain D o r f f mit N a m e n M ir a in z a d e n B e e g in d er L y g k h a s a m b t d e n e n b ey sic h g e h a b t e n D e l l i e n a n tr o ff e n , h a b e n a u f d a s D o r f f g e s c h l a g e n v n d s e i n e n d e s B e e g s ß r u e d e r n W a l l e n t B e e g g e n a n t s a m b t etlich vn d

dreissig

s e i n e r fiir n e m b i s t e n Dellien ,

n id e r g e h a u t, s e i n e n d e s B e e g s T s c h e h e y a a b er w i e au ch in 2 7 s e i n e r b e s s t e n Leuth

sam bt 5 W allachen,

4

des

Beegs

W eib ern

g l ü k h l i c h a u f Z e n n g geb r a c h t , b e r u e r t e s D o r f f l ’rnndt

angestckht,

er

d er B e e g

selbs

vnd

etlich

K hleppern

in Gru ndt verh ört

vnnd

m it

hat k h a u m b d a s e r s e l b vie r t e r im

b l o s s e n l l e i n e t en d tr u n n e n v n d d a r u o n k h o m b e n , s o u i l Zeit h a b e n k h u n e n . “ п У п р о т о к о л у C r o a t i c a m tu ie : „Obrist in C r a b a t e n b e rich t, d a s d er r ed lich M a n n J i ^ u ^ ^ o i t z i t S f h , V o y u o d a zu Z e n n g im H i n e i n r a i s e n n a h en d b e y O g u l i n im W a l d t T o d e s v e r s c h i d e n s e y e ,

w i l l b e f l is s e n , se iji,

s o l i c l i e S t e l l w i d e r u m b e n m it a in e r w o l q u alificirten P e r s o n

auf

das-

ersezt w erd e.“

11 У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а јупи 1592. п и ш е : „ G e o r g P a r a d e i s e r b e ­ richt, d a s d i e V e s t u n g W i h i t s c h a m n ä c h st v e r g a n g n e n F rey tag , d a s ist d e n 10. Ju n y durch d e n B a s s a in B o s s e n e i n g e n o m b e n v n d er o b e r t w o r d e n . “ lr‘ S tar in e , XIX, ст р . 6 4 ; y циклу A n s i e d l u n g d er U s k o k e n ,

љ убл .апском палпгш

ce

р о б л .е и и к а ( A t i s s a g d e r j e n ig e n G e f a n g n e n , w iclillsch erlsch cn

T schettn,

so

зем ал.ском

.чапмсмик s o den

v n ile r O g u lin

dnsH

«ich

d ie W a l l a c h e n

nUlort

ииш с:

h e y W i h i ts c h v o n

п ек п х з а -

24. M a y 15!)3.

gereim t,

Itlm m bcn w o r d e n ) . У шш пспмку шy linтап>а сриских доссљсипка. Надиојвода Ф ердниапд са сл у ш а крајем марта 1601. српске изасланнкс u поклони им 100 талира,. да платс трошкове своје у гостијонпцн, у којој су у Грацу одссли и да Aiory иатраг отиутовати.0 To jc бно сав ycuex onor изасланства. З а поглаиицу годшрскнм Србима иостави Л саковиК Ж и гм уи да К ан иш ера no тск ш го onaj заузс cuojc зваше, дођош с ночетком маја Срби у велнком броју повом иоглавару u саоиштнше му, да nehe внше да стапују у Гомирју пего hc iiohu куд било. Њ п м а су обећали иовластпцс, које ужпвају жумберачкн Срби, a место повластпца гроф Ђорђс Ф ранкоиап хоће или д а nx одагиа ca гомирског зсмл.шнта или да iix иачшш својим кметовима. Kaiinuiep саоишти тужбу српску Ленковићу, којп се својски заузр за Србе код падвојводс Фсрдтшаида, одпосно код ратиог савста у Грацу. У пнсму свом, ппсапом 8. маја у Оточцу код Новог М сста у Крашској, умоли ЛсиковиК надвојводу, да забрапн грофу Ђорђу ол1Стап>е Срба у слободпом ужнвању гомирског земл>ишта, јср hc ппаче Срби бпти принуђеии, да одбсгну неиријатсљу.7 Надвојвода паложн 24. маја грофу Ђор1)у, да прсстаие врсђати Србе, јср onu чувају зсмл.у на и самог грофа од нљачкаша турских чета. И сгога даиа упути иадzuschrcibcn,

das

s y v o n G ctra id t v n d G e l d t

c h e n rcch t a u s g e s e t z t w e r d e n k h o n d e n .

W eil

w a s dargcbcn, bis sy W a lla ­ a u ch

a u s d e n s e l b e n 125 s o

w a h rh a fft mit D i e n s t e n v n d te r b r in g e n , dam it inen d ie e m p f a n g n e P ro fia n d t k h u nftig en iren V e r d i e n e n w i e d e r u m b e n a b g e z o g e n w e r d e n m ö g e . — D a ra u f ist

dem P rofiandtm aisstcr M o s s c o n

beuolclien w ord en ,

V o rra t zu b rin g e n v n d d i e s e l b e n n ach d e s O b r i s t c n

2 0 0 Stlir H irsch in

in C r a b a t e n D i s c r e t i o n

b eru erten W a l l a c h e n a u s z u t c i l l e n . “

■' У п р о т о к о л у C ro a t ica з а 1G00 ( 6 p . 5(5. о к т о б а р ) m i m e : „ L c n c o u i t s c h O b r ist in C ra b aten bitt zu P r o fi a n t i r u n g d e r W a l l a c h e n 3 0 0 Viertel llirch v n d H aid en zu u e r o r d n e n .“ n У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а 1601 ( м а р т б р . 5 8 ) ст о ј и : „An lr D u r c h ­ laucht

Erzherzogen

E r gö tz ligk liait,

die

Ferdinand durch

sy

d er

endtsprungnen W allach en

begerte

P ro u isio n

in C r a b a t e n

v n d V e r e h r u n g lOO'l'aller,

damit si a u s s d e m W i r d t s l i a u s s a lliie k o m b e n k ö n d t e n . “ 7 Spom enici n j i g a I, Z a g r e b

h rva tsk e

krajine,

1^84. c r p . 204.

sakupio

i uredio

R adoslav

L opašić,

60

Д1*- ЛЛЕКСА UBlITi

појпода u голшрским Србнма једно irncMo и обска нм, да ho нм дати иривилегије, које нмају н Ж у м б е р ч а н и .8 Готопо у i i c t o време ca грофом Ђ орђем Ф ранкоиапом лодигао се против гомирских Срба и таст Ленковнћсв гроф Ђ орђе Зршвски. И зм еђу грофа Зриш ског и грофова Ф ранкопаиа Трж ачк нх водила се дуго година парпица о иаследство иза смртп грофа Стјепана Ф раи коп ан а Тржачког, који je умро без деце, a чија je сестра К атарииа била матн грофу Ђ орђ у Зрпњском. Гроф Зршиски се нагодно ca грофом Гашпаром Франкопаном u разделио с њнме иаследство Стјепапово, али иослс смртн Гашпарове синови његови Ђорђе, Н икола и В у кп о кр ел у ш е нзиова парннцу ca Зрпн>ским. Гомирјс je спадало у посед Стјеиапов те се и о шему водила парпица. У мају 1601. управн из B en a у М ађарској гроф Зрињски писмо иадвојводп Фердиианду, молећи га, да подлоЛш гомирскс Србе под cnaхиску власт његову, јер je Гомирје шегов прадедовски посед. Из иисма овог се види, да Зрнњскн у то доба nnje знао тачио ии кад су Србн дошлп у Гомирје пи ко ux je извео из Турске, шта више ue зиа тачно нн како cc зове Гомирје те га назпва Гујвар. Заштитннк досел.енпх Срба барои Ђ о рђе ЛенковпК у последше време све je шпие поболевао, те je у лгају 1601. молио ратии савет, да га разрепш службе. P arn u савет прпстаие na нромепу обрштара, алп jc Лепковићу поверио да врпш дужност до mieiionan.a шеговог паслединка. Лепкоuuh међутим. ипје дочекао пмеповаљс повог обрштара. Умро je ночетком јула 1601. го д и н е.10 Ратпи савст одрсди ДаR L o p a š i ć , о . с . I, с т р . 295. u О. с ст р . 293. Л о п а ш п ћ je п о г р е ш н о з а б е л е ж и о д а т у м о н о г п и с м а . С т а н и о je 20 . м а р т а 1G01, a у о р и п ш а л у п и ш е 2(3. м аја 1001. 10 У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а 1601 (м ај б р . 4 0 ) п и ш е : „ L e ii k o u i t s e h O brist in C ra b a ten bitt, w e i l n er im e s e i n e n o b l i g u n d e n w i s s e n t i i c l i e n L e i b s S c h w a c h heit w i l l e n s o l l i c h e n s e i n e n O b r i s s te n B e u e l c h s l e n g e r v o r z u s t e e n nit getra u e, i m e d e s s e l b e n mit G n a d e n zu e r l a s s e n

und

se iileg t

an

sein

sta t für Graf

T l i o n m s e n E r d e o d y . — D a r a u f ist er s o l l i c l i e s s e i n e s A m b t s e r l a s s e n , d o ch s o l l er d e m s e l b e n b i s zur w i r k l i c h e n E r s e z u n g b e s s t e s V e r m u g e n

vorsteen.

V b e r d a s ist d e n n e n v o n K arndten b e u o l c h e n w o r d e n , zu E rsezu u gb eru ert< ;s O b r i s s t e n A m b t s a n d e r e t a u g l i c h e P e r s o n e n f iir z u sc h la g e n v n d nainbhafft zu

inachen. -■ ln si m ill d ie in C rain .“ 3 a n c r y годмиу ( м о д (5p. 5 5 jyiiu ) iiiiuie : „ Ja k ob v o n l ’rnnkh vn d l l a n i i s s G e o r g Ainklitirn b e r i c h t e n ,

das

d er O b rist

in Cnilmten G e o r g l . e n k h o u it se li l'reyh err mit T o d ! a b g a n g e n seye."

МШ1>ЛЦПЈ1! iT liA У XIMIATCIO

ft!

аила Фрапкола, ди прсу.чмс пршфсмсио уираиу мад хриатi ском границом. Промсиа у упраин граипчарској догодили cc баш у доба, када jc пасртај грофа Зрињског ua слободу roмирских Срба стуиила у акутио стање. Надвојвода Фердинанд, добившн тужбу грофа Ђорђа1 Зрншског иротиБ гомирскнх Срба, запита обрштара хриатскс граиицс за мишљеље у овом предмету. Бароп ЛснконнИ jc у> то доба бно ua смрт болестаи те iuicmo падиојводиио остадс без одговора. He добивши иикакво решеље, 3 piiu.cKii иодиссс из Чаковца 2. августа 1601. иову молбу надвојводн Фсрдииапду, да подложи под његову сиахиску власт сриске досс* л>еиике, којн се иаселнше ua шеговом ирадедопском поссду Гомирју., Ou he им дати као својим кмстовима зсмЛ)Ишта, a lipiiMiihe u другс Србс, који се буду доселили. Ако му досељеници uehe битп подложшг, ou he пх одагматп ca cuor roMiipcKor поседа. 11

Грофови Зриљски и Франкопанп против српских доссљеника. Преговори о иовим сеобама Срба из Турске године 1602. и 1603. Д о с с љ с ш ш Србима су грофови Зрип.ски u Фраиконаим осиоравали нраво слободног уж иианд зсмл.>шпта, na коме су cc иасслплн, али cc то осиоравашс у ирви мах вршило само ирско ипсама, уиућсних у Грац ратпом сансту u паднојиоди Фсрдппаиду. Вмдели су, да Срби у тај мах ne само да no могу обавл.ати кмстоиску дужиост иего иису у стан>у uu ссбс сами да издржавају. Морали су крап.ски u корушки сталсжи да им помажу провијаитом за исхраиу u радиицима з а иодпзаи.с ку!ча u upu крчеи.у зсмл.ншта за и.иве u ливаде, Прстходиом c c o 6 o a i иису cc u u прпближио С Ш ! Срби досс« лплп ca турскс граиицс. Оип, којп остадош с у Турској, доч п а л и су убрзо, да су љ и х о п и супародиици добнли земл>ишча у Гомпрју, да добијају провнјапта п да дижу ссби стапопс. Иримср ii.iixon иодстицао jc u остале Србс у турском дслу Лике, да иочиу upcrouopc з а ссобу ua xpuiuhaucKy страпу. У У крајњој иограиичиој тачци, у Оточцу, био je иојиодом Гиш11 C r o a t ic a ;ta 1 0 0 1

Д1». ЛЛЕКСЛ MBIITi

62

пар СтипанопиК u Србн из турске Лнке нонудншс се, да уз шегову помоћ дођу из Турске ц да се населе између Оточца u Сеља. Стниановић достави ову понуду Ј о с и ф у Рабати, a onaj je нз Рнјеке 18. августа 1601. саопшти иадвојводи Фердииаиду и зашгга га, да ли да изведе ове Србе ? А ко пристаје да се Срби доселе, онда треб а да им осигура провијапта иајмаље за годипу дапа.1 Је д н а чета личких Т урака упадпе t o k o m августа у околину Оточца и наиесе штете тамошљим становпицима. УпрапителЈ хрватског обрштарског зваша Д аиило Ф р аи кол зад^оли дозволу од ратног савета, да нападне на турске крајеве и да се освети за наиесену штету Турцима. Почетком октобра извештавао je Ф ран кол ратни савет, да се вратио ca похода у неирнјателзску земљу н довео собом 20 Срба, a осталима, који хтедош е доћн, дао je савет да се стрпе до идућс годнне. З а ове што дођош е молир je нровијанта, да се исхраие преко зиме. Ратни савет наредм одмах крањским сталсжпма, да нрискоче Србима у иомоћ ca просом и другом хр а п о м .2 Сталежи се не одазваше овом налогу те се Ф ранкол почетком јануара 1602. попово обрати надвојводп Фердипанду, ирикаже му очајпо стаље иових гомирских досел>еиика, који су патнли од глади и замоли га, да cc постара за one јадне људе. Ф ерднланд cc у то доба imje палазпо у Грацу те место н>сга мата његова иадвојвоткип.а Марпја иареди попово крањским сталежима, да даду провпјапта досел>еишшма.8 У то се догодила промеиа na управи хрвагске грапице. Hu овога пута није дефшштпвио понун>ено обрштарско звање иего je место дотадашег упрапител>а Д аи н л а Ф рап кола имеиопап у истом спојству крајсм јапуара 1602. године Вид К лековић. Новом управител.у ириступише гомчрскн Срби ca молбом, да их преселп нз Гомирја у Лмч измад Винодола, псдалеко од Ријеке. He могу, всле, да остану у Гомирју, ne 1 C r o a t i c a з д 1CÜJ. 2 У п р о то к о л у C roatica з а F r a n c o i s V e r r ic lit u n g s R e l a t i o n in

1 GOI. ( б р . 34 о к т о б л р ) п ш м с : „ D a n i e l n d e s F e i n d s D i t i o n v n n d b e rich t v n n d ter

an n d crtn , d a s er d ie W a l l a c h e n , s o a n j c z o h e r a u s e n t s p r in g e i i w e l l e n , b i s s a u f s k h o n ff tig Jahr v er t r ö s t h a b e ; “ a п о д б р . 48 ст о ј и : „ D a n i e l F r a n c o l b e­ richt, d a s er 2 0 W a l l a c h e n a u s d e s T e in d s D ition mit

tdeli

gebracht,

bitet

d i e s e l b e n zu p r o fia n tiren . — D i e in Krain s o l l e n d en W a l l a c h e n mil Hirsch v n d M i s c h e t h i l flich en b e v s p r i n g e n " 11 C r o a t ic a na 1002.

МШ ТЛЦ11Ј1' I T l i A >' Х1М1ЛТСКУ

63

Moiy ла cc т д р ж а н а ју i f i o r miciiiio н крша ii због тога, i i i t o пх nciipccraiio узпсмирују с јсдпо страис Зрип>ски, a с другс Фраикопапи. Ујсдио затражс, да им Винодолцп, Крашина 11 Пивковци нритекиу у помоН upu крчешу Лнча, јср hc им стаповање Срба у Л ичу добро ;iohn, пошто he штитнтн од Турака иролаз у Крас и у Пивку. Клекови1\ нзиести о оиом предмету иадвојводу, a овај 27. ф г б р у а р а пошл>с i i i i c m o Клсковићсво крањским сталеж има и заиита их шта они мислс о сриском и р ед л о гу .4 Одговор сталежа није сачупан, али jc свакако морао бити негативан, јер се иреселЈСП.с Гомираца у Лич није остварило. Тск при крају марта 1602. одлучио je сабор крап.ских сталсжа, да Србима даде 50 старн проса и 50 мерова зоби. Сталежи краљски су дознали, 'да један племи1\ no имспу Гаирило Крижапик има ве1гу количину проса тс га 29. марта умолише, да извезе 50 мерова проса у Чрпомел> нли у Метлику и прсда na призпаницу Андријп Ш рајперу, који je ммао иалог, да ту храиу преда Србима преко пррвијаитмајстора Jypnha. Сталежи обећаш е К рилапнћу, да hc пзиос за ову храпу или у готовом илатити или he одбити од оногодшпп.ег порсза i b e r o B a . Гј

После нсуспсха ca ирссељењем у Лич, обратишс cc roмпрскн Србн на другу страиу. Kao npc годииу дапа иослашо и у априлу 1602. два посланнка п то Вујицу К о п а ч а и Muлисава Барјактара, алн овога иуга нс у Грац- uero у 7byf>љаиу, да од крањских сталежа потраже заштнту протнн грофова Зри љ ског и Фрапкоиапа. Изаслаппци с у подпсли Д 1 0 л б у у име војвода, харамбаш а, чстовођа п у ошптс у имс сцнх нсдавпо досел>еш!х Срба у Гомирју. У молби вслс, да с у д о ш л и п зТ у р с к е по наговору гепсрала бароиа ЛелкоииФа u капстапа Ф раикола. ЛенковиН им jc обећао сав предсо врбовски и мораипчкп, којп принада грофу Зрпњ ском и Камепско грофа Ф ралкопапа, али им ови грофопп забран.ују, да у рсннрима око Врбоиског и М оравица сеју п обрађују иего тражс, да nx Срби иризпаду за рвојс спахије или да оду ca гомирског зсмљишта. Ou u ис могу служнтп два госиодара п исвол.а u.iiхока jc с дапа у дап свс »eha. Iliru су ималп пмстка n марвс, 1 Ibidem, г’ ll)ld.

Д1\ ЛЛНКСЛ lIHUTi

64

ro су нотрошнли плн продали те сад гладују и трне крајњу оскудицу, Сталежн доставе 4. априла молбу срнску падиојподи у Грац. Крај свих певоља, којима су гомпрски Србп бнли н зложеии, иредео, у који су се они населнли, оживно je њнховпм доласком. Снгурност je no целој околшш иостала несравшеноneha. Пре доласка Срба нису од овог зем љ иш та господари његови Зрињ ски и Ф ранкопани никакве корнсти нмали. Сада je међутим с дана у дап рас л а вредиост запоседнутог гомирског и околног земљишта. Ш то je постајала већа вредност Гомнрја, тим je ревпосиије б и л о настојање Зри њ ског и Франкопаиа, да дођу у посед овог имања. Г роф Ђ орђе Зриљски iioiiOBii 26. августа 1602. нз Ч аковца молбу своју надвојводи Фердинанду, да му иодложи гомирске Србе, којима he он одмах поставити заповедника. У молби својој тврдн, да посед, Гомирје не ирипада Ф раикопапима нзго љему, да Ф ранкоiiami имају иеке поседе, које iim јз он уступно од свог материиског наследства, алн Гомирје им mije дао пегоru jc за себе задрж ао. У исго време потражи Зришски потпоре у овом предмету и од хрватско-славонског сабор а у Загребу, који na седиицц од 5. септембра донесе одлуку, да преиоручи Зр ш вског падвојводи Фердппапду, иека му иодложи гоммрске Србе или иека их премести na друго м е с т о .7 Д а би ca Ф ранкопанима рашчистио спор о праву na Гомпрје иошал.е Зришеки средипом септембра подж унапа Берп ард а СеврпшНа у Б осиљ гво грофовима Ђорђу, Нпколн и Вуку Крпстофу Франкопанима, да их замолп да ne дирају у Гомирје и ne стварају забуиу, јер ono нрппада л.ему заједио ca Србима, који се тамо палазе. Ф ранкопапи одгоиорише, да je Гомирје саставни део љнховог града С свзрпна u да je гако утврдпо и na то иристао n сам Зрпњскп, кад je ca њихоаим оцем Гашпаром нравио уговор за градове и пман.а покојпог Стјепапа Ф рапкопана. 8 Пошто код падвојводе Ф ердппапда пиклко nuje могао да усие ca својпм 110тражииам>ел1 , обратм се Зрпм>скп у октобру 1602. цару Рудолфу у llp ar. Свс до овог момспта цар 11 L o p a š i ć , о . с. ст р . 30(5; C ro atica аа Hi02. 7 L o p a š i ć , о. с. 1, с т р . 3 0 8 ;

Hrv atsk i

,

saborski

sp isi,

S i i i ć , lcii]ij>a IV, u Z a g r e b u НИ7, ст р . ски п Фрапкопапи ссбн да нрисвоји Гомирјс, подигпуто ua ту1јтрошак. A k o u m je толпко стало да иоседују иасел.сиа u утвр1)сиа мсста, нска дижу, иека утврђују п пассл>авају о свом трошку пуста нмаша Плашки u Д а б а р .1" Надвојвода Ф ердииаид се сложио ca мншл.еп.см Кислоиим ■re пзиешгај ibcron иошље у прсипсу цару п иадиојнодп Матнјм, да ирема томе одговорс грофу Зрпи>ском.|л

II I.opašl.', S p o m c i i i đ , I, с т р . 31 0, 311 u 3 13 ; C r o a t ic a

.ча

1002. ro « .

III C r o a t i c a ;s;i K M , 11 I.o p a s ić , S p o m e n i c i , I, с т р . 313.

li O. c. ст р . 3 1 3 — 314. 1:1 C r o a t i c a на 1003. М иг |м ип ) 1' (,'рЛм у X pi m i' K /

’’

66

Д!Ј. ЛЈ1ЕКСЛ IIHMTi

Преговори о сеоби у Моравице и у Лич годипе 1603. и сеоба Срба ca турске на хрватску границу 1604. године. У мају 1603. године дођош е потајпо два српска кпеза чз турске Лике барону Виду Кислу, заповедпнку хрватске границе и отпочеше с њиме преговоре ради сеобе. По њихову саопштепуу, сав je српски парод из њнховог краја желио да се нресели те њих двојица дођош е да утврде појединостн u да разгледају зе.чљнште, на коме he бнти иасељенн. Барон Кисел je памеравао у 'и рви мах, да досељенике пастанн у Всликим Моравнцама, алн je пре свега хтео, да осигура нровијант з а Србе, који се буду доселплн. Пошто се ca кнезовима споразумео у погледу землшшта, обратп се Кисел ночетком јула надвојводи Ф ердпнанду у Грац ca молбом, да код краљских u корушкпх сталеж а оспгура провијапт за доссљеннке. Надвојвода папнше 15. јула писмо сталежнма Корушке, u 23. јула сталежнма Кран.ске, пошаље им у пренпсу нзвештај бароиа Кнсла и запнта их, да ли су вол.ни да притекну проmijairroM у помоћ Србима, којс К исел памерава да доселн из Т у р с к е . Коруш ки сталежи одговоре нз Целовца 27. јула, да се радују, што Срби намеравају да се доселс из ромства турског под хрш пћанску управу, али ne могу нружнти upo­ rni јапта за доселЈенике, јер jc тсш ко доиети храиу из Коруш ке чак на хрватску граиицу, a осим тога onu mi рсдовиу порезу ne могу да поберу од становгшштва,1 Сличан одговор добпо je надвојвода и од крањских сталеж а те 31. августа јавп баропу Кислу, да сталежн nehe да даду провијапта за исхрапу срнских доселЈепика. Код Кисла cc иалазила још увек оиа два срп ска кнеза. С ibiiMa се К псел иепрестано договарао те су у току преговора одустали од ирвобптне намере, да иове досел>еш 1ке паселе na моравичком земл>ншту иего одабраш е месго Лпч пзнад Винодола, носед грофа Зрињскога. У сред тих договора стнгла jc од надвојводе нсст, да сталежи nehe ништа да зпају за iiponiijaiiTiipaibc доссл>еиика те je поразила н кнезовс и Кисла. 1Снссл иохита, да оснгура сеобу макар за ндуКс иролеКе. У пнсму од 6. септембра саошпти падвојводи, да je Србе иамсрапао паселпти у Лнч, који лсжн између хрпатске н прц1 C r o a t i c a на 1Г>03.

M i li 1>ЛЦ11]1' i T l i A У Х1Ч1ЛГСКУ

07

морскс граипцс н који je m*h дуго годипа иуст. 11ассл.еп.см Срба у Лнчу носта ли бн o n u прсд Јиђе з а Крас н Пшшу и могли бн u хриатској н мрпморској граппцп iipiiTchn у iiomoIi. Из писма cc даљс ипдп, да cc Киссл споразумсо ca Србнма, да пх идућс годш 1с свакако пзвсдс. З а ову годппу jc каспо, нс 6u бнло uu саветно доводитн људс сад ирсд зпму нсго ссобу трсба обавнти ua идуће иролсНс. Ha крају ппсма иокушава Киссл нпак да паговорн падвојводу, да се ссоба Срба спровсдс још прс зпме. К ад би добно, вслн Кпссл, макар само мало провијапта, могао би их одмах досслити, a мало хранс би cc no љсгову мшнљешу лако могло наћн. Oi>c jc годпис бпла добра летина па би с обзпром иа важиост посла трсбало снсргнчипје затражнтп i i o a i o H од сталсжа.'“ По прпмсру грофа Зриљског н слаиопскнх плсмиКа обраT i n i i c c c н браћа Франконани хрватско-славопском сабору у Загребу, да љеговом иомоћ нзвојују азојс нраво на Годшрје. Закључком од 18. дец. препоручн сабор молбу браКс Фрапкопана надвојводп Фердипаиду, пзложн му, n a којп су пачип Србн Д0 1 ШШ у Гомирје п укаж у на то, да гомирска нассобпиа растс н заузнма свс већн обпм. Прпдолазс п о в н Србп ii.i Турске тс се досељеинцн нс задовол.авају впшс само c a r o мнрскнм зелишшпем него су окуппралп Д о њ с Моравицс, Врбовско, Каменско и Врбнце.3 Мс1)утпл1 ово заузил 1ап>с c a 6 o p . i за потражпвап.с грофова Ф ранконана ппје ппшта помогло. H u j e y c u c o u u гроф Ннкола Фрапкопаи опшпрпом ирсстаиком, нодпесспом 18. маја 1604. годпие иадвојводн. И i b c r o n м е м о рапдум j c i i o 4 H U i ( i o прпчањсм дога1)аја, којн су у b o j u c a д о ' ласком срнскпм у Гомирјс, a заврш авао c c пстпцаљсм u m рсн>а срнскпх доссл.сннка u нрско рсчицс Д о бр е u окуипрап.д Дон,нх Мораилца u Врбопског.4 С нролсКа 1604. држао je угарскп државии сабор ciiojj сединцс у Пожуиу. Хрватско-слаионскн сталежи подпссошс тпм поиодом падвојводи Матнји закл>учак у ствари cuopa Фрашсонана u гомирскнх Срба. M an ija достапн oitc члапкс саборскс падиојводи Ф срдшш иду као колшснтсптном фактору, a Фср* дпнанд заипта Кисла за 'мишл.еп.с. Из одгоиора Кислоиог, 2 L o p a š i ć , S p o m c n i c i , I, с т р . .417 н 318.

8 Šišić, llrv. sab. spisi, V, c r p (J2G. 4 Lo paSić, S p o i n e n i c i, I. с т р . 3 2 0

328.

Д1». A JIK KC A 11Ш1Т.

68

датпраиог 1. јуна, внднмо, да jc он у iipojiclie 1604. спронео иресел.ел.е Срба из Турске, no спој нрплнцн опнх ucrux, чпја су два кнеза бнла код шега ирошлс годнне као нзаслаинци. Нијс )асио uu одакле су дошлн нн гдс су насеч.еип o b u д о сел.еинци, али cc К н сел б р ан и , да и х није иасслпо ua земљшиту Ф рапкопаиа u да mije истана, да Срби проган>ају грофовске кметове. Нн гомнрски Срби ие сметају грофовим л>удима, јер je земл>иште око Гомирја пусто као што je u Гомирје пре доласка Срба лежало осам десет година пусто те кад Срби заузнмају околно земл.шлте, ne могу u p u томе h u k o m сметатн,. јер ннгде u нема л>уди.г' He само да Срби нмсу сметалн кметовнма грофова Фраико-. нанскнх пего су иапротнв, Ф рапкопали почели све отворенпје насртати ua гомирске Србе. Хтсли су разним иасиллш а да излпју пћев ради иарбеног неуспеха u да uarouc Србе, или да се одселе из Гомпрја нли да својевол.по призпаду грофове за своје господаре. Барон К нсел се нотужи ua поступак Франкопаиа ратпом савету, који у јуну ii јулу даде ourrap укор грофовима радн њиховог маспл.а према Србнма u запретн им, да се у будуће не усуде Србе узнемиривати." И ca Зришским je надвојнода почео енергичпнје да разгоиара. Сшт Ђ орђев гроф Нпкола Зрншски затражи у априлу 1604. од ратног савета, да му нодложи Србе у Гомирју нли ди их одселп ca тог поседа.' Сличпу je молбу подпео i i Тзорђе. Зрпп.скн те падвојводп 6. децембра одговори, да ne може прсдати гомирске Србе грофу шгтн одстуннти од пређапш,нх одлука у том питању. Пошто Зрињски иепрестапо захгева, да л\у се нодложе Срби, иадвојвода му нзјавл.ује, да he то учпL o p a š i ć , S p o m e n i c i 1, ст р . 3 3 0 —33 1. 0 У и р о т о к о л у C r o a t i c a з а 1 60 4 (јуии б р . 2 4 ) п и ш е : „N. d e m G rafen v o n T e r s a t z w ie r d c t v e r w i e s e n , d a s s y d e n e n zu G e o m e r i e a n g e s e z t e n W a l ­ l a c h e n a lle r la i G e w a l t l h ä t t i g k h a i t e r w e i s e n mit B e u e l c h , s ic h d e s s e n fiirtters z u e n t h a l t e n “ ; y п р о т о к о л у C ro a t ica з а 16 04 (јули бр . 7 5) с т о ј и : „O b rister in C r a b a t e n c l a g t a b e r m a l l e n in N a m e n d e r W a l l a c h e n z w G o u m e r y e w i d e r d i e G raffc n v o n T e r s a t z .

- D e n e n Frćinkhipan G rafen v o n T e r s a t z

ir f'egcn d e n n e n W a l l a c h e n h lich sten s v crw isen .“ ona

zu G o m e r y e

gebrauchte Vngebucr

w ierdct

aberm allen

7 У п р о т о к о л у C r o a t i c a :у.' Ha молбу барона Кисла даде гроф Никола Зрпњски дозполу, да се доссл>еници н асслс иа иустом имању н.егову, Лнчу, иад којкм je у -ro доба уирапл>ао иииидилски каиетаи п губерпатор Јулије Чикулннн. По упутству грофа Зрнњског затражи Чнкулипи да се Срби закупу на верпост грофовима Ннколн ii Ђ орђу Зрињ ском и њиховим наслсдинцнма. КрмпоKauii нсмадош е куд него се 16. јупа 1605. кпез њнхов Дамјан Kpivinohainiu (Петровић) ii угледии л>уди шнхови Тома СкоруlioltliH, Тома Марковић, Марко Балиповић п Миле Буторчић u свн остали н.ихови мали н велики, заклсш е ua Хрељпиу, у цркви св. Георгија, да hc Зрин.скима служити као кмстови.2 Зришски сада паложи да се нз Рибипка, Б ак ра и чз целог Винодола прнтекне Крмпоћаинма у помоћ ca проH i i j a i i T O M , одредн ш ест стотнна својнх л>уди, да номажу доссл.еиицима крчпти шуму, сагради u m цркву ca торњом и ua брежул.ку покрај нол>а подигпе дворац од камена. Закл етв у ua верност Зрпљ ским а положнли су Крмпоћапи у ирвој збуihdiocTu u иевол^и својој, али кад су впдели, како жпве и какве повластице нмају остали српскп гракичарн, покајаше се, што су се заклпљалп, те одрекош е послушност Чпкулнпу ii његовим господарнма и замолпше цара Р удолф а и падвојиоду Фсрдннаида, да u шнма даду пргшнлегнје, које су ужипали Ж ум бсрчап и u други ускоци. Ha два месеца послс ове сеобе пачшшо je u a нозив Срба уиадај у Турску u обрштар хрватске границе бароп Впд Кпсел тс jc ca острожачког полза довео среднно.м јупа' неколнко 1 L o p a š i ć , S p o m e n i c i h r v a t s k e krajine, I, c r p . 140. О н е К р м п о ћ а н е а о н у н а в о р н u М о р л а ц п м а , a т а к о з о в у н и н а ч е С р б е н з ог.их к р ајев а . Крмпоћани су п орекл ом пз Б о с н е н Х е р ц с г о в н н е ок о л ш ш К отар а je ет а п н о н а сељ ењ е. s L o p a š i ć , о . с.

crp.

3 43.

E. L a s z o w s k i ,

м н .и х о в

U rb a r

боранпк

у

v i n o d o l s k i h im anja

k n e z o v a Z rin sk ih (V je s n ik kr. z e m . ar kiva g o d . XVII, Z a g r e b 1915) с т р . 106 u 107. В н п о д о л с к а iijiii п р и м о р с к а п м а љ а З р и њ с к и х с а ч и њ а в а х у : Г р о б н и к , П а к а р , Х р е љ и н , Дри вемп к, Г р и ж а н е u Б р и б п р . Јулнје Чнкул ипм je п о с т а о к а п е т а п о м м г у б е р н а т о р о м в п и о д о л ск н м I. анг. 1599.

м ш г а ц п Л ' с н ; л у х р и л тс ку

71

стотнпа Срба, мсђу н.нма око 200 :ia оружје. Omi иоуиск» ,Срби су билп добро ОДСНС1П1, поснлм су миого стнари ca собом и 110ИСЛИ су пслик број круипс н снтпс марис. Иадиојиода Фсрдниапд иаложи 25. јула крањским сталежима, да притскпу i i o i H i M досел.спнцнма у i i o M o h ca ироштјантом, itrro о м п if учинмшс, одредипши 1, аигуста 100 стари нроса за Србс, У исто доба замолн надвојвода грофа Фрпикопана, да уступи Србнма земл.иште од Мрежпице до Тоуњ а за иасел.ењс,3 a иабрзо затим, 25. августа, траж ао je од гроф а Нпколс Зрнњског, да за ове острожачке Србе одстуии своје земл>лште Моравице н Дслпице.'1 Насел,еше jc нпак обавлЈвно na земљишту грофова tlJpaiiKonniia, у околмпн Мрсжпице. Мпогобројни непријател.и српски н околебаш е на двору аустријскол 1 приобитно одушсвљење за досел,авање Срба. Вочкајев устапак у Угарсиој пзазвао je подозрсвањс н у српску верност те ратпи савет у Б еч у уиозори апрнла 1605. наднојводу Фердмпапда, да оштро лштри ua српскс доселЈСпике, да се и они пе прмдруже иобушсинцнма/' Узисмирсност због Срба огледа се п у закл>учдпма градачког ратпог савета у мају,' јупу и августу 1605. години." Неодрсђсии положај Срба и нечито узнемиривање од страис Зрпшских u Франкоиаиа иокреие гомирске становиикс, 3 У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а 1605 (јули б р . 2 1 ) п и ш е : „ R e c e p i s s c an O b r ist c n in C ra b a ten au f s e i n v e r r i c h t e R a i s s in cles F e i n d s L a n d t m it E ri n d e r u n g d e n e n v o n T e r s a t z w e g e n V n d e r b r i n g u n g d er W a l l a c h e n vnd d e n e n a u s Cra in d e r s e l b e n P r o f i a n t i e r u n g z u e g e s c h r i e b e n . - G rafen v o n T e r s a t z w e r d e n e r s u c h t, b e s a g t e W a l l a c h e n iren ö d e n G ru n d t n e b e n d er M r e s s n i t z a b i s s g e h n T o u o y n c i n r a u m b e n zu l a s s e n .

v o n Crain

— W a s denen

wegen

irer P r o f i a n t i e r u n g g e s c h r i e b e n w o r d e n , ist a u c h h i e b e i . “ 4 L o p a š i ć , o . c. с т р . 345. 5 У п р о т о к о л у R eg is tra tu r y б е ч к о м п и ш е : „A rch id u x t h a ils

selbst

F erdinandus

herau sgefaln e

so lle

t lia ils

b ei

aber

ратном

архлву

gegenw ärtiger l i e r a u s g e fi i r t e

за

год.

1605.

R e b e l l i o n a u f die

W alachen

Achtung

g e b e n l a s s e n , d a s s s y d en R e b e l l e n nit z u e f a i l e n . “ 0 У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а 1605 (мај б р . 8 ) ст о ј и : „Ir Mt. e r s u c h e n Ir Dt. E r z h e r z o g e n F erdinandc,n

bei

denen

O b r i s t e n V e r o r d n u n g zu th u e n ,

d am it a u f d i e h e r a u s e n t s p r u n g n e n W a l l a c h e n g u e t e A ch t u n g g e g e b e n w e r d e . Idem d a s L andt mit d e r g l e i c h e n L eith en

w eitter

nit z u

beschw eren“ ; под

а в г у с т о м бр . 2 4 ст о јп : „ D ie in C rain e n t s c h u l d i g e n sic h w e g e n P r o f i a n t t i e r u n g d e r h e r a u s g e b r a c h t e n W a l l a c h e n . — W a s in e n d a ra u f p r o r e c e p i s s e v n d d e m O b r ist e n in C ra b a ten , d a s er a u f s y g u e t e A c h t u n g g e b e n s o l l e , g e s c h r i e b e n w o r d e n , ist h i eb ei."

72

Ai*, ллнксл iiiHiTi

да једпом еиергичном нредстаиком, иодпесемом иадвојводи Ферднпапду, затраж е регулнсан.е њиховпх односа нрема суседима н нрсма држави. Предстапка, мпсапа у Гомнрју августа 1605. и потнпсана од кпеза, војвода ii свнх Срба у Гомирју u Малпм Моравнцама, приказује, како су и im којн начнн Србн изведенн из Турске од барона ЛемковпНа п касније од барона Кисла и како су ca ж епам а и децом настањени у Гомнрју. Барои Ленковпћ и пзаслаии комссари одредише за лосељ еш ш е не само Гомирје него и Моравице ca околнном, ca бреговима, c a ш ум ам а u ливадама од Малог К л е к а до Устанка илн до Д о б р е и Витунштнцс, затпл! на Врбицу, Камеиско, Врбовско, Плешивицу, М ошепскн Бшпсг, Поштоводу, Тополовицу, Округлик, Радигојиу и Горње Л азс. ОбеКано им je том приликом, да неће iiiikom бити нодлпжии осим цару, д а he добити иста права и привилегије као u )1(умберчани и други ускбци, a omi, који су највише заслуга пмали за досел>ен>е сриско, да he добијати плату из вицедомског звања у Краи.ској те с тога моле надвојводу, да се код цара заузме, да им даде o6 ehane слободе ii привилегије н да iim даде обеИану годишшу плату од 200 форинта.7 Чнм je надвојводи Ф ердинанду уручена српска представка, он одмах изда налог дворској комори, д а исилаНује у будуће Србима у Гомнрју и Малим Моравицима 200 форпнта годншње luiahe, јер je то Србима обећано још при д оласку шихову." Ову молбу српску испуиио je сам, a у стварн иривнлегнја и осталих жел>а обратио се 30. августа цару Р удол ф у и иослао му je ca препоруком представку српску. Истог дана издао je надвојвода једну повељу, којом je узео у заш титу гомирске ii моравичке Cpöe.^ И Србе Крмиоћане у Личу морао je да узима у одбрану, јер je губернатор грофа Зриш скога Чикулшш у другој половш ш 1605. годиие вршио разн а пасил>а пад досел^еннм К рмпоћанима.10 7 L o p a š i ć , о. с. I, с т р . 344. 8 О. с. с т р . 346 . 0 C r o a t i c a з а 1605 10 У п р о т о к о л у

C r o a t i c a з а 1605 ( с е п т е м б а р б р . 10) п п ш е : „Obrißt

in C r a b a t e n w e g e n V n t te r b r i n g u n g d er W a l l a c h e n a u f d e s s G ra f en v o n Serin G ebiet.

D e s G rafen v o n Serin V e r w a l t e r in W u k l i a r i Ju liu s C e c c u l i n i re-

l a t io n i e r t die V n d e r b r i n g u n g d er W a l l a c h e n a u f s e i n e s Herrn G e b i e t . D arau f ist d e n e n v o n Crain b e u o l h e n w o r d e n , d a s s y b e s a g t e W a l l a c h e n b i s s sy ain

М11П'лцпј|; ci'iiA у хгнлтску

73

Грофони Зрми.скп u Фрапкопшш протии Срба годиие 1606. и 1607. Пршш лсшје цара Рудолфа 11. аа гомирскс u мораинчкс Србс од 23. априла 1607. П оуаска cpuciiu доссљспицП' које jc бароп К асс л доисо лз околннс Острошца н аасел ао их i m ао сед ам а г р о ф о н а Ф р а а к о а а а а азме1)у М режаице a Тоуња, д о ђ о а Ј С а а б р з о , као a ал 1хови с у а ар о д аац а у Гомарју, у оштар сукоб ca rpoфовама. Срба су се туж ала К асл у а а пеаравду и аасаљ е, које аодаосе од Ф раакои ааа, a ouaj ао д аесе 24. фебр. 1606. азиештај аадвојвода Ф ср д аа аи д у о тужбама сриским. Срба, всла К асел у свом азиештају, а м а у том крају а а 200 добрих стрелаца, која he бата од леликс корасти аустрајској грааици, јер аозаају у Турској арнлаке и аутевс a с тога мола аадвојводу, да з а б р а а а грофовама узасм и равањ е Срба, чаје досел>еаЈе a досадањ а и схрааа кошта миого х аљ ада ф о р а а а т а .1 H a крају свог извеш таја арсдлаж е К асел, да се аош аљ е иа грааацу једна комисаја, која he нзраваати спорове. Надвојвода усвоја цредлог К аслов, п декретим а од 4. м арта именова за ком есаре бароаа Херберта А уерси ерга a Аадрију Парадајзера, обавешћујућа о томе астог дана грофове Ф ранкопане a барона Касла. И з с а ч у в аа ах азв ор а а е вад а се, д а ла се комисаја састала a какав jc резултат шеиог рада био, ал а се бароа Кисел у марту a у аар ал у аоаово тужи na Ф раикопане р а д а наснља, које су и з в р ш и л н у Гомирју и у Моравици.3 Ä hrnsszcit

erraichen

m iig e n ,

profiantiern

vnd

d e ss e n der H of w e g e n

Y b ern em b u n g erindert“ ; п од о к т о б р о м бр. 52 п иш е :

d er

„ O b rist in C ra b aten

bcriclit in c a u s a d ie hei a u s s g e b r a c h t c n M u rla k lien o d e r W a l l a c h e n b etreffen d t. — Herr G raf v o n S erin w i e r t e r s u e c h t , schw ären,

ain

solches

auch

s t a t t e n “. П о д д е ц е м б р о м б р .

sy mit a i n i c h e r A u f la g

s e in e m V erwalter Jullio Cecculini 3

nit nit

zu

be­

zu g e ­

с т о ј и : „Jullius C e c c u lin i w e e g e n P r o fi a n t -

tieru n g d er j u n g s t h e r a u s g e b r a c h t e n W a l l a c h e n “, a п о д б р . 16 п и ш е : „Graf v o n S e r in d ie j u n g s t durch d e n F r a n c o l l h e r a u s s g e b r a c h t e n W a l l a c h e n b e t r e f fe n d t “. 1 L opašić,

O.

c.

I, с т р . 3 4 6 . К о д Л о п а ш и ћ а

ст о ј и к а о датул\ К н с-

л о в а п и с м а 16. ф е б р у а р , a у о р и г и н а л у ј а с н о п и ш е 24. ф е б р у а р . 2 C roatica „Herr O b r ist

за

1606.

in C r a b a t e n

У протоколу b e rich t

in

causa

C roatica

за

март

160 6

пиш е:

d i e H errn G ra fen v o n T e r s a t z

G e b r u e d e r v n d d i e W a l l a c h e n zu G e o m e r i e betr.

—

D a r a u f ist i m e Herrn

O b r i s l e n e i n R e c e p i s s e g e b e n v n d d e n H errn G r a f e n a u fe r l e g t w o r d e n , sy W a l l a c h e n w i d e r d ie G e b i e r n it zu b e s c h w c r n . In g l e i c h e n W o r t Herrn H ö r w a r d t v o n A u e r s p e r g vn d A n d r c e n P a r a d e i s e r b e u o l c h e n , in S a c h c n d en

74

JU’- ллг.к сл H u m i

И грофопи Зршнскн лрошнриш е догадаљи спор свој ca roMiipCKiiM ii околпнм Србнма и на српске досел>еинке у Личу. Уирапнтел. њихових приморскмх добара Чпкулш ш почео je, чнм му Срби у Л ичу отказаш е кметовску послушност, да проган.а опс доселЈенпке. Ha тужбу љихову похита Чикулини у Чакопац, да се усмеио споразуме ca грофом Ншсолом Зрињ ckiim, шта да одговори и како да се бранн те нз Чаковца упути 29. марта једно писмо надвојводи, у коме се правда ради тобожи.ег прогопа личких С рба и оптужујс ii>iix, што су ногазили заклетву, положепу на Хрел^ииу 1605.8 У и сгом см исл у micao je надвојводи и гроф 3piuijCim, a надпојпода и Чнкулпиијепо u Зри њ скога iiiicmo пошал^е 11. апрнла барону Кислу u затражи од њега нзвештај. К пслу су уручена писма надиојводниа при љегову боравку у Сеп.у те ом 29. априла одгонори надвојводи, да he му ттослати oiiiiinpnn извештај тек кпд нровери чиљенице, наведеие од Чикулииија.'1 Акција Чикулш ш јева прппуди Србе да подузму кораке у своју одбраиу. H a једпом састанку сном одлуче, да пошљу дпа т а с л а н и к а у Грац. Избор падне n a војподс Тадију Крмi i O T i i h a и Милашмна СкорупониКа. Изаслаппцп понесу падвојиоди трн представке. Прва je датирапа 6. апрпла м нотппсана од Д ам јап а КрмпогиНа, управнтел.а у Лпчу и од днс појводе, . l o i m n a K p i u i o B i i h a и Гвоздапа СладоппКа, a у име смих Крмn o h a n a . У п.ој се описујс, како су Срби при доссл.еи.у своме штсклп Л п ч пуст и обрастао шумом, те су почсли да га крче u да праве себн стаиове, али их гроф Зрињски n н.сгов упрапител. Чикулшш терају и узпемирују те моле падвојводу, да их узме у заштпту, да им подигпе једпу кулу стражариицу радн одбрапе од непријателЈа и да им постапп војпог стареишиу. Моле, да тај старешнна буде негдашњи оточачкн каA i i g c n s c h e i n zu n en ib c n vnd d a rib er iren Bcriclil zu tliu en . — O b s i c h w o l d e r A u e r s p e r g d a s S e i n i g e z e th u e n e r b o t e n , s o hat s ic h d o c h d e s s e n d e r P aradeiser

e n t s c h u l d i g t,

also

das

dem

H errn O b r i s t e n

verner

beu olh en

w o r d e n , a n s t a t t s e i n d e s s P a r a d e i s e r s a in e n ä n d e r n h ie r z u e zu b e h a n d l e n “ . 11«>д д а т у м о м а п р . 1G00. с т о ј и : „Herr O b r ist in C ra b aten i n t e r c e d i e r t für d i e W a l l a c h e n z w G e o m e r i e v n n d M e z u z a w e e g e n der in e n

durch

d ie G ra u e n

zu T e r s a t z z u c g e f i e g e n d e n V n g eb u r. — D e m G rafen w i r d e t d e s t w e g e n z u e -

gesdirib en . — I n t e r e e s s i o n an Ir Mt. für s y d i e W a l l a c h e n Priuilcgien. — T h o b i a s V i s e h e r s o l l e v b e r a n t w o r t e n . “ 11 L o p a š ić , o . c. I, c r p . 347. 4 C ro atica im 1(100.

wegen

irer

МИ1ТЛЦ11Ј1'. 1ТИЛ У ХГНЛТСКУ

пстап

А птуп

М нкулаппК

onii д и а

пзаслаппка

требе

захтсио

u

п да

п .п х о н а ,

му

к о јн

c a o in im ih e -

забраии пме

Зрнњ скомс

п ад в о јв о д н п о

T pchy u

п р с и о р у ч у јс

у

молбу,

њој

cc

ж арпнца, лазн

25 .

иод

стајат и камеш а

да

молн

н ад в о јв о д у ,

јер

су

оии

iiito

требало

сксплоатисати

да

пеки

ириспеш е

7.

Србе

К рмиоћапе,

ж птп

као

веле,

у

је р

се

м атер и јал а, да

cc

у

има

код

око

5.

у

Личу

царсво

к о јп

грапицу

гроф у,

м ад в о јв о д а

Личу

да

Грац

гроф ова

Србе ц

не

jc у п у т п о

гроф у

K p M iio T iih

и

иодп

сад

стсчсие уж ивао

С у л г 4i i h a , хова

п и је јо ш

Личу

м аја

мрсдлог

њих

и

м аја,

Лнчу

му

из

с

tiix

jc

дана

одм ах Н ад-

обзиром

jc

п ад в о јв о д а

в о јв о д е

Т ад ц је.

чптав од

14.

од

Турака

налаж е у имс дапа

иапнш с

у

нрсппсу

na

проведош с

ib c ro n c

вслике

плату,

к о ј у jc

ouy

Јована

или

помрли,

a

плата

њн-

je c a с в о ј и м р а т н н м о

м олбама

ннз

одлука

бароиа м аја

у

Т а д и ја н ад п о ј-

додели

Карловца onu

Л н чу слу-

.7

подпесс

Срба,

су

у

приложи

расиравл^ао

расправа

тога

Скоруповнћ

с

јер

he

И стога и

времена

К лековић в о јв о д е ,

пеколико

молби

ir

с р с б р а ,.

гдс

ocurypahe и

Зриш ском у

тог

те

iiiikom д о дслЈвн а. Н а д в о јв о д а

затраж ио о

у

досељ аваиЈа

Вид

н

добра

М илаш ин

молбу, да око

рсзултат

ii

току

бриљ ског

санстипцима

13.

У

Ф ерднианду

часлугс, до

дапа.

Турскс

у зн ем и р у је.

Србпма

Т а д и ја

7—8

из

хрнш ћанство н

iiiiCMO, к о ј с

Грацу

за

налази

.0

дођош е

за

na

ш гсм о

иа-

потребиог

м а ј а niiCA io г р о ф у Н п к о л п З р и њ с к о м , п о х в а л и '

предзнђе

хрпатску

у

ж ивс.

н з а ђ у п р с д н а д в о ј в о д у ii и р е д а д у м у д о н е с с н е п р с д с т а в к е . нагш ш е

да

дош ли

заш титом

трош ка,

и ад в о јв о д у ,

a

и о јс о д а

no-

у с м с п о /’

се у Л и чу саградн кула стра-

другог

гвож ђа,

И засланнцп

н

и .с го в о м

рудпнк бн

м ад в о јв о д п

С рба,

м ного и

н у и о зо р у ју како

доделс

О сталс

н а п н с а л и с у и за с л а н и ц и у с в о јс и м с

нрсдлаж е,

nehe

крсча,

зграду

хоћс

iio M o h iin u u

М илаш нп.

а п р н л а , и о т е к л о jc о д б а р о и а

изаслаипке

датума,

такођс

ilito

доста

такву

бсз

и

изаслаипци

узнем ирниањ е

и

као

Т ад п ја

Д р у г о iiiiCMO д а т и р а п о у С с и . у К исла,

cc

75

К псла

Срба n

пзвсш тај

саонш тно

у

н а л о га ..

jc

н

пад-

н о ј в о д а К и с л у , ш т а je с в с у ч и п н о у с т в а р н С р б а у Л и ч у , и з м с ђ у остадог

u

то , д а je з а с р п с к с п з а с л а п п к е н л а т и о ц с о р а ч у и , к о ји

L o p a š i ć , о. с. I, с г р . 348. n Ib id em . 7 C ro a t ica ла KKKi.

Д1>. Л Л К К С Л lIBM'Fi

■су оин ианравнли за време свог боравка у Грацу н дао нм ■je 50 ф орииата за трош ак upu повратку.8 Истог дана наложно "je иадвојвода војпом благајпику Ђ орђу А д а м у Рауберу, да нсплати четири војводска барјака, иачишена за Србе у Лнчу. •Осим тога je послао крањској влади молбу српску u позвао ју je, да изађе Србима па суср ет у погледу робота н ггровнјанта. У питању рудника упутпо je предлог личких Срба двор-ској комори на реш ењ е.,Ј Барон К исел j e п рема оптужби Јулија Чикулш ш-ја провео истрагу против Срба и у извештају свом, послатом из Карловца 6. јупа надвојводи Фердинанду, y T B p b y j e , да су наводи Чнкулипијеви неосновани. Неколицина К рмпоћаиа 'вршнлн су додуш е иасиља над Винодолцима, но он jc ге дао ухватити н казнити. Остали Личани су вал>ани људн н заслужују, да их надвојвода узме у заштпту и да им даде попластнце, које су добили други Србп. Лич j e важ на тачка, јер су тпм крајем мролазили Турци и мартолози за Крањску, алн бп Србима ■у Лнчу требало поставити подесну особу за појпог поглавара.10 Ono нисмо j e приспело у Грац 12. јуна и надвојвода одмах т о г дапа позове Кисла, да му предложн, кога да поставн за личког за п о в е д н и к а ? 11 И о свима иоднесцнма u нрсдлолима српских лпчкпх пзаслаинка у Грацу поднео jc 12. јуиа Кисел споје мншл>е1не. У стварн молбе војводс Тадмје, да му cc додсли нлата КлеK O B iih a или Сумчнћа, одговорио je, да je плата првога дата веК пемачким војницима, a плата другога, којн je погинуо у ■борби против Турака, дата je за сад meronoj удовпцн н деци л его да Тадији треба датн скромнију «лату и ч д р у ш х извора. О подизању куле стражарницс у Личу рекао jc, да бн то било врло потребио. З а иоглавицу, којп h e над Личаппма унравл.атн, нслн Кисел, да мора .бити епергичаи н строг чоиек, јер су Срби пеобузданн i i _ c y _ p o B i i . Пошто je крап.ска влада од8 Н а л о г у о н о м п р е д м е т у гласп : „Irer fl. Dt. I l o f K h ricg s Z a l l a n i b ts V e r w a l t e r A b r a h a m b M a yr w e l l e d a s j h e n i g e ,

w a s die

zw cen V oyuoda von

‘Litsc li T h a d i a K h o r m p o t i t s c h v n d M i l o s c l i S c h k l i o r u p o u i t s c h s a m b t iren V n d t e r g e b n e a b e i m W ird t a l h i e vcrze rt nit a lle in b e z a l l e n s o n d e r n i n n en m ich

zur

Zehrung

5 0 fl.

als

ain V e r e h r u n g

14. M a y a n n o 1 60 6.“ ( C r o a t i c a an мај 1600.) II C ro a t ica na 1606. III L op aäld , o, c. I, с т р . 351. 11 C r o a t i c a an I(>()(>.

g e g e n ' Q u itt u n g

zue stellen.

М Ш Т Л Ц Н Ј И C I'liA У Х1'|1ЛТСКУ

77

бпла да дадс Србима нропијамта, Кпссл jc одгопорио, да :>а TiiM.mtje мпого uu сгало, jcp с у Срби у Л ч ч у богатп л.удп н доисли су собом лшого марпс п другог пмап>а.1а Почстком 1607. 1 0 ДШ1С подш нуте су са шнпс страпа »■ м>д pa:iinix ф актора тужбс upornu Срба у Личу. Г роф 3pnii/CKii у јапуару ове годипс тужно cc бечком ратиом сапсту на држап.с баропа Кпсла и сеп>ског капетаиа Гусића у нитан.у cuopa и.сгова ca Србпма. Андрија Kopčo, заставиик нз Клана у Крап.ској, тужио се крањској влади 5. фебр. па крађс и убијстиа, којс Срби извршпше у Каставу, у Студепој н na Сушаку.. Истог дана тужио се и пријор у Cu. Виду (Ријеци) Захарије АлчиК KpaibCKoj влади na штете, које Срби пачшшшс у Студепој n Сушаку његовим кмстопнма, a гроф Зрин>ски подиссс иадпојиодл опшнран меморијал, опише у њему лрилике, под којмма су Срби дошли у Гомирје, Моравицс и Лач, укаже u a боја ian, да hc cc Срби, ако дођс до рата, сложитн с Турцима и шмолн, да cc Срби њему иотчиис, a on hc им постаппти заnoivjanimy чонска, с којим he onu бпти иотпупо задовол.ип м nclic пмати узрока да се Bpahajy у Турску.13 Крап.ска нлада цошал.с 10. ф сб р уар а добивспс тужбе баропу Кислу, да on попедс лстрагу n да кривде екземлларио казпп.1'1 Кнслу no12 У н р о т о к о л у C r o a t ic a s a јупи 1606. п н ш с : „ V e r o r d n c t e in Crain E n t s c h u l d i g u n g w e g e n d er fur die W a l l a c h e n zu Litsc h an s y begertenK obath vn d I’r o f i a n d t i c r u n g .“ IS C r o a t i c a з а lüüG. У р е ш с т р а т у р н о м п р о т о к о л у ( P r o t . R e g .) p a r n o r iipxiina y Б е ч у и о д д а г у м о м

22. jan .

1607. п и ш е : „A rcliid u ci

F crdinando

per d e s G rafen v o n S erin B e s c l i w ä r u n g w i d e r d e n O b r i s t e n in C r a b a t e n v n d l l a u b t i n a n zu Z e u g d er W a l l a c h e n in d er Litsch betr." У л ,убл> ан ском з е м . npxitny,

y

одсљ ењ у

A nsiedlung

d er

Uskoken

иалазп

ce иисм о Аидрије

C o r s s o , Q u artie r F c n d r ic h in Isterreich, y к о м е ст о ји „ a l s ^lise U s s k h o k h e n vnd M iirla ck h en o d e r M a r l l i o l o s c n in d e r L ick h a w o n e n d k h u m e n vnd b e w o n t ,. h ab e n s y ö ffen tlich a n g e f a n g e n zu s t e l l e n v n d m örd ern , s o w o l l in d e m Ciricht K h o s s t a w a l s v n d e r d i s e r J u r i s d i c t i o n zu S t u d e n a vn d S u s a c h v m l d i s e d rcy l a g h a b en s y vier R au b g e t l i a u . . . “ У д р у г о м п исм у F ra ter Z a c h a r ia s Alcich, Pi'ior in F l u m i n e S a n c ti Viti п н ш е к р ањ ск ој нлади „ d a s s die n e w a n g e s e s s e n e zu Litsc h o d e r h e r a u s e n d t s p r u n g e n e W a l a c h e n in d i s e n i R eu icr nicht k h lein en s o n d e r n ln erk lich en S c h a d e n th u en , au ch v n l a n g s t d e s e r s t e n Feb ru ari V iise rn V iid e r t h a n n e n a u s S t u d e n o vnd S c h u s c h a k v b er d ie hu n dert k h lein Vieh h i n w e g g o t r i b e n . “ 11 У iip o iip a riio M и и см у c r o j u : „ A l s o h a b e n v o n d i s e r a i n e r e r s a n t e n I.iiudtsc halft d e n Herrn w ir hicinit s o l c h e s a u isir e n v n d n c b c u s freu n d tlich v e r m a n e n s o l l e n , tlcr

w i i l l e v o n Ir a gu n d en A m b ts w e g e n

in S a c h e n

eh este

In q u isitio n , w e l c h e n e in b lic h e b e m e r k ' in s Landt liin fall, R a u b e n v n d M o r d e n

AI*. ЛЛИКСЛ I1BI1T.

78

шал>е п падвојиода мсморијал грофа Зрињ скога н затражн и.егопо мшпл.ење о захтеву грофову.|Г> Средипом марта приснео je у Грац одговор баропа Кисла. •Одропор onaj mije сачувап у целшш, али неколико речи, паинсаних као извод пз тог одговора, сведоче, да je Кисел епергично устао против претензија грофа Зри љ скога и предложио je, да се издавашем привилегија регулише положај срнскнх досељ еннка na хрватској граници, да се Србнма исплате одобрепих 200 ф орината и да им се даде провијаита.10 Одговор Кислов крашској влади, датиран у К арловцу 23. фебр. 1607, еачувап je у оригиналу. У одговору вели, да je одмах, чим je примио писмо крањске владе, наложно сеи.ском. капетапу, да му између лнчких Срба пошље киеза н крнвце, да их казпи, но ссшски капетап се не налази у Сешу те палог iniie могао до сад испупнти. К њ ему су дош ла два Србипа из Лича, који су се извиљавали и тврднли, да ннје истииа или je претерано ioiio што Чикулш ш у својим извештајима тврди, али ne поричу, да je мрошле године Mpas уништио сву љихову храпу те нису пмалн од чега да живе, Они су молили још с јесени Кисла u он je писао надвојводи за провијант овим Србима, али помоћ ituje стигла, те су неки, из певол.е u од глади, збшћа погрешилп. Саошпгавајући ово К иссл ooeha крањској влади иоиово, д а he лонове казпити, чим их се дочепа.17 Ha предлог баропа Кисла, д а се гомнрским Србпма пздаду привилегнје, пристао je падвојвода Ф ердпнапд тим upe, што су те привилегије у начслу одобрепе набрзо после доb e g a n g e n vncl n o c h s t r a f f m e s s i g y e b e n , fiirkher en vn d n ach ß c f i ir d e r u n g der S a c h e n s o l c h e s c h ä d l i c h e Lculh v n d V b e l t h ä t t e r a l l s n ä n d e r n z u m a b s c h e i h lic h e n E x e m p e l .e r n s tl i c h b estra ffe n , au ch a l l e a n d e r e n o t t w e n d i g e V e r o r d ­ n u n g e n i n s VVerkh s e t z e n v n d b e s t e l l e n , d a m it m eh r g e d a c h t e r Vnra th g ä n z ­ l i c h e n a b - vn d e i n g e s t e l l t w e r d e . “ (Ib idem .) 15 У п р о т о к о л у C r o a t ic a п о д i|ief)p. 1007. n n i i i e : „An Herrn O b risten vnd die M u sster C o m iss a ri

in C ra b a ten v m b B e r ic h t,

S e r i n g e p e t n e V n d e r g e b u n g d er

auf

zu G e o m e r i e vnd Litsch

la c h e n . — Irer k a y s. Mt. ist g e d a c h t s H errn O b r ist e n so liition e in g e s c h lo s se n w o r d e n .“ 10 У и р о т о к о л у C r o a t i c a п о д м а р т о м

d e s G ra f e n

von

an gesid leter W a l­

d arü b er

e n t l i e h e Ree

Ш07. п и ш е : „Herr

O b r ist

in

C r a b a t e n bit, b e y Irer Mt. d er W a l l a c h e n zu G e o m e r i e v n d Litsch P r iu ile g ie n so l l i c i t i r n . — Inen W a l l a c h e n iren P r o u i s i o n Brief v m b d e n s e l b e n b e w i l l i g t e r jerl. 20Ü fl. au friclitcn zu l a s s e n . — O b rist in C r a b a l e n o b b e r i e r t e r W a l l a c h e n g e g e b e n e P r o l ia n t zu p a s s i r e n . “ 11 C r o a t ic a im 1(507.

bll, d i e d u rch i n -

М11П'ЛЦ(1Ј1' С1Ч1Л У ХГНЛЧЧЧО’

79

ласка Срба н i i i t o jc иадиојводп 30. aur. 1605. y pnipao код napa издашш.с тих ирппплогпја, a m бсч успеха. 30. марта 1607. yupauii иадиојнода цару Рудолфу у Праг диа дописа. У јодпом допису приказујс долачак Срба н пассл>си>с: п.ихоио у Гомирјс, гдс су саградили пс čamo iсroniiM прецима. У другом писму хвали падвојвода Србс, да jc, од како су onu na грапицп, прнличпа сума повца из тог краја ушла у државиу благајну, затим да су onu предзиђс Крап.скс ii да uu јсдан Турчип tie може ш ш ј с да нрсђс граниду пеnpiiMcKcii. С тога молп да се Србима пздаду давпо одобрснс иршшлсгије на зацоссдиуто гомпрско н моравичко зсмл>шптс.1М По налогу цара Рудолф а naiuicaiic су нрпвилсгпјс u цар их jc потмисао у Прагу 22. априла 1607. године. У дипломи стојп, да су Срби дошли na позив и но договору ca царскнм uoграипчнпм капстапима, да их je дошло иеколико хпл.ада, ca жсиама, децом-‘и стварима тг с / cc ластаиили у Гомпрју п Малој Моравицп n цар i i m сада na молбу п.нховпх старспиша потврђује иа ужнваље цело то зсмљиште, свс н.пвс, липадс, рпбњакс, ноља, шуме, луговс н шшоградс за вечпа в р ем с п а11*. Алп ова днплома нијс ппкад нриснсла у Гомирјс. Лпчпи сскрстар царс|1 Хнмелрајх, унозори сскрстара ратиог сапста Јоваи а Иастнпгсра, да постојм закл>учак угарског сабора од 1604. који cc n p o T i i B i i пздавању овакпх прпвплегпја тс h c угарски сталсжи битп нсзадоволлш и тражићс попиштсшс н.пхово.”0 Услсд тога jc обуставл,епа скспсдиција B c h nanucainix и нотiincanux пршшлсгија те су сеГомирциморалн још многа дсцспија борпти док u ч с у нзвојсвали исоспорпо праио na поссд Гомирја.

18 Ibidem , i“ Ibidem . *> Ibidem.

ДГ>. Л Л ЕК СЛ 11ВИЋ

80

Прегопори гомирских Срба с Турцима за повратак у Турску 1607. Комисија за реш ењ е спора франкопанскосрпског 1608. Сеоба рибничких Срба (поч. априла 1609.) и насељење њихово код Брлога и Модруша. Кал Срби видеше, да од обећаних привплегпја nehe бпти т н и т а , иастаде међу њ има велико разочарењ е н кајаље, што су папустпли Турску. Ш та више, иабрзо се јави међу пезадовол>ницнма покрет за повратак Турцима. У јулу 1607. годипе знало се и иа славонској граиици да Срби ca хрватске границе памеравају да умакну натраг у Ту рску.1 З а иерасположење Срба према аустријским властнма сазнало се и у Турској п бсг личкн посла Србима писмо, у коме их позива патраг н o6chaBa им велпке новластице, ако се врате. Вести о овим преговорима уилашише хрватског обрш тара те je он на све начнпс иастојао, да Србе одржп у доброј вољи. И ратпи санет им je пзлазио na сусрет, У мају 1607. поставио jc Србима у 71uчу појпог старешппу у лицу Ј о в аи а Новаковића, пазваног Влатка, a у јупу je паложпо грофу Тржачком, да престане c a прогопом Срба, јер he они иначе побећи натраг у Турску.2 One мере ппсу миого користиле те барон К исел управп падиојподи Фердипаиду i i i i c m o , датирано у К арловцу 7. јула 1607, у кол\е му жпвим бојама опнсује узаврело стање међу Србима. Они су озлојеђени с једне сграие што ne добпјају обсћапе прпиплегпје и одобреиу плату, a с друге стране што пм грофоии Тржачки иепрестано досађују и наиосе им штету. Србп иамеравају услед свега тога да побегну патраг у Турску ii omi he то моћп бгз миого муке да учипе, јер су na крајњој граннцп те док се шему јавп, да Срби беже u док се оп 1 У п р о т о к о л у W i n d i c a з а јули 1G07. п и ш е : „ O b c r h a u b tm a n zu С о p rein iz v o n S c h r o t te n p a c l i b erich t, d a s d ie a n d er c r a b a l i s c h c n Gn'iniz a n ^ e s i d l e t e n W a l l a c h e n zu e n t s p r i n g e n w i l l e n s s e in s o l l e n . V o n d e n n e n a u f d er w i n d i s d i e n Griiniz a b er hur er nicht.

— [In siinili,

S p i s s i t s c h s c h r e ib , m errerc W a l l a c h e n

dass

herausbegeben

s i c h w i e i m e d er

auch

bey

z e r n ik h er

S a n i b s s a c h v m l b ey W e l c s s i n a n id errich ten s o l l e n . “ s У п р о т о к о л у C ro a t ica ва мај s o l l e d e n e n W a l l a c h e n zu Kitsch,

1(307. n n i i i e : „H err O b rist in C rab a ten

wann

es

zu r Vcremleninj.;

k h o n ib t ,

den

Juunii N o u a k h o u it s c l i o d e r V l a d i k o zum l l a u b t i n a n ftlrstellen “, a y п р о т о к о л у au јулн

re г о д н п с стоји : „ W ird d e n e n Gr/ilcn v o n T e r s n U atiferle^ t w o r d e n ,

s y d i e W a l l a c h e n w i d e r d i e G e b ie r nil zu h e l n i n g e n , w i d e r In d ie ' llerlih cl zu s p r i n g e n . “

damit

sy

nit Vrsnch,

МП1ТЛЦИЈ1'. 1Т1.Л У Х1М1Л ГСКУ

81

сиреми да то заиречи, onu hc Сжти iieh код Удбипо. Само су диа иута, да се спречп опасиост, која jc мпаче псмипониа: млп да cc Срби преместс ca грапицс у упутрашљост нлп да cc с п.има постуни као што Турцп у сличпим прнликама чиис, као ca пепрпјатсл>има, да их аустрнјска иојска оиколм н cnc сассчс. O ii je бацио у затвор две старешипе српске u наложпо je огулинском капетапу, да му пошаље још тројнцу колонођа, Д ок су ова неторица у затвору, пе верује, да he остали што нокушати без ших.!' У овом писму Кислову упада у очи onaj варварски прсдлог, да Србе све до једпог сасеку. Барон Кпсел у осталпм својим постуицпма пије био изразит протнвник Срба, шта влше, нрс бп се могло протнвпо тврдптп. Moryhe je, да ии Кисел иије мпслпо озбцлиш ca предлогом о убијашу свих Срба uero jc п.имс хтео само да прикаже ситуацију што озбил.пијом. И збшва je niicMO Кислово бацило у бригу падвојводу n његов parnu савет. Од побупе срнскс у црвом рсду би страдала Крам.ска тс се падвојвода обратп 14. јула крањској влади као пајвише заинт^ресованој, пошал>е joj пмсмО Кислово n заиита, шта бп трсбало подузетп да се отклоии оиаспост. Убијаи.е :1 C r o a t i c a ua 1G07.

У другом

п и см у

Кислову

и а дп ојн од и ,

t u ko Ijc

о д ју л а 1607. M i n n e : „ S o tr a g e n E. fl. Dt. e b e n f a l s g u e t s W i s s e n , d a s d ie W a l l a c h e n zu M o r a u i z a v n d G e o m e r y a f i ir g e n o m e n , w i d e r in d ie Tiirk h ei zu e n t s p r i n g e n , s o l c h e s n u n m e h r au ch b e s e h e l i e n w ä r, w a n n ich d i e f ü r n e m i s t e Riidlfiiercr nicht gefan U h lich liette. O b w o l l nun E. fl. Dt. e in e r e r s a i n e n L a n d tsch a fft

in

Crain v m b Ihren

Berich t,

wo

d iese lb en

v b e r s id lt

werden

m ö c h t e n z u e g e s c h r i b e i i , w i e zu e r a c h t e n ab e r s o l c h e r B e r ic h t l a n g s a m b v o l g e n v n d bald ga r khein s o l c h e G e l e g e n h e i t im L an d t v o r h a n d e n s e i n w i e r d c t , v b er d a s au ch E. fl. Dt. a u s d e m Lan dt v e r w i s e n v n d h i e z w i s c h e n an d er ferrern R e s o l u t i o n v e r m a n g e l n , d a n n e n h e r o in d er Zeit w a s v b l e s er ­ w a c h s e n , a l s o w I h h k ich kein b e s s e r s Mitl a l s w i l l e n d e n R adul D a y a , d er a lten s i c h l b e r g c r i n e li c n V s s g o k h e n g e w e s s t e n K n e s e n s e l i g e n G u etter, w e i l er o h n e L e ib s Erben T o d t s f ü r w o r d e n , E. fl. Dt. w i d e n i m b e n h a i m b g e f a l l e n , d a s E. fl

Dt. n e b e n d e n a n d e r e n , d ie er d a r z u c

er k a u fft

vnd

ein

tausent

o d e r w e n ig ' m eh r G u l d e n zu b e k h o m e n , vn te r d e n e n fiir n e m is te n W a l l a c h e n a u s s t h e i l e n l i e s s e n vn d d i e S a c h e n d a h i n dirrigiren, w e i l s i c h ierd u rch mit W e i b vnd Kind im v o l l e m L a n d t

sesshafft

waren,

das

sie

für d ie ä n d e r n

v b rigen , s o au f d er Gi'ünizcn, Ptirg s e i n m u e s s e n . “ K u e s ж у м б е р а ч к и Р а д у л Д аја у м р о je ј у л а 1007. rtca

м уш к и х

иотомака,

a

останио

je

аа еобом

д е н е т с е л и ш т а . 11адно]иода п о д е л и о н у пем л.у С р б п м а иа Г о м и р ј а и М о р ан иц е, a п р они ап ју Дијппу je о д л у к о м сн ојо м о д 17. анг. 1007. п о д е л и о с л уи .ск о м н о ји од у Матпјн ИлиИу и p o Ija i.'y Д а ј и и о м иоји оди Инапу l l o к лсч к о м , си ако м n o 2 5 ф о р и м п т а ( к о м о р с к и сп пси). Cprtn у Хриптску

0

82

JU'- ЛЈП-ксА nmiTi

С рба lio нредлогу Кнслову иадвојвода mije сматрао подесипм решеп.ем опог иптања.4 К раљ ска влада одговори 20. јула иадпојподи, да je ona већ нзрапије упозоравала, како су Срби нслика иезгода за државу. У Крањској пема подеспог места з а насел>ење н.ихово, a ne сматрају умеспнм mi предлог Кислоп, да cc Срби иоубијају, јер се то ne би могло обавпти неприметно пего бн Србе требало преместитн na угарску n слапонску траиицу, далеко од шиховог негдашн.ег завпчаја u од турских позиапика њнхових." Премештај овај није нзпршен, али иооштреиа опрезност и друге мере, које су подузете, осујетише дал.е споразумевање српскнх досел>е 1шка na хрвагској граници ca личким Турцима. Гомирским Србима еу и дал>е сметалн и Зриљ ски н ФранKouami. Зриш скн je покушавао у октобру 1607. да преко надвојводе Матмје иодложи себм Србе у Гомнрју н у Личу, a у ф е б р у ар у 1608. обраћао се у тој сгвари na ратпп савет у Грацу.1’ У мају ове годипе расправљ ало се у ратпом савету о повој молби Зри њ скога у пнтању Срба, у августу расправл.ало се о молби браће Ф ранкоиаиа-Тржачких у истом предмету.7 Kao резултат ових расправа било je пеколико одлука надвојноде Ф ердипаида, издатнх 14. августа. Браћн Тзорђу, Нпколи н Вуку Ф раикопану одговорпо je падвојвода, да ne 4 Ibidem . 5 Ibidem . 0 У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а о к т. 1(507. п н ш е : „ R e c e p i s s e an E r z h e r z o g M a t h i a s e n in c a u s a

wegen

derer

d urch

g e d a c h t e G rafen v o n Serin vn d ter

s e i n e n ü e h o r s a m b b e g e r t e n W a l l a c h e n zu G e o m e r i e v n d L i t s c h “, a з а ф е б р . 1G08. с т о ј и : „ R e s o l u t i o n o d e r R e c e p i s s e an H errn G ra f en v o n Serin w e g e n d e r b e g e r t e n W a l l a c h e n zu G e o m e r i e . “

7 У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а мај 1608. ми ш е :

„An Herrn O b r i s t e n in

C r a b a t e n v m b B e r ic h t au f d e s s Herrn G rafen v o n Serin g e b u n g d er W a l l a c h e n “, a

под

августом т е

(jrafen von Tersatz

Gebrueder

vnd

V erzeich niss

schliessen

ein

tiltigerw eiss w e c k h g e n o m b e n .

—

годчне

clagen w id er ein ,

was

Darauf

d ie W a l l a c h e n sy

ist

P e t i t i o n p er V n d e r стоји :

in e n

inen

„D ie zu

Herrn

G eom erie

v n d d e n irigcn g w a l t -

ein B e s c h a i d g e b e n vn d

a i n C o m i s s i o n a ller S a c h e n a i g e n t li c h e n B e r ic h t e i n z u z i e h e n a u s s g e f e r tt i g t w o r d e n . An H a n n s e n G a llen vnd A n t h o n i e n P e t s c h o u i t s c l i , a u f d a s s sy aber in a i n e m vnd

ändern

liierw id er

rep liciert,

ist Herr P r o b s t zu A g ra in b vnd

L u d w i g S a u e r n e b e n d e n P e t s c h o u i t s c h e n v e r o r d n e t v n d vn d te r ä n d ern Herrn O b r i s t e n in C ra b n lon au fe rleg t, d a s s er inen G rafen vnd W a l l a c h e n ain v n p n r t l i e y i s c h e s K r i e g s - R e c h t n id erse /.e n vn d s y durch d a s s e l b e n t s c h i e d e n liiHsen s o l l e . “

МШТЛЦНЈГ. l'l'IIA у ХГНЛТСКУ

83

можс Србе iim н.има иодложпти иити пх одстрапити из Гомирја rc иска му пшис ис доса1)ују cu o i i i i m захтсном; у поглсду тужбс и.ихоис, да су Cpfm шузсли iiniiic зсмл>с i i c i o i i i t o hm прииада, одрсдио jc био јсдму комисију, да изппди оиу стнар, алп комссарп ис свршншс ипшта тс jc сад пмсповао иоиу комисију и то Хапса Гала и Антоиа ПечопиКа ; п.пхону позпиу нска cc одазову и њпхову реш ењу нска cc покорс i i Срб» u Франкопапи. LLIt o c c тичс i i i t c t c , коју Србп пачшшшс ФрапKoiifUiiiMa, падиојвода паложи бароиу Кнслу, да одрсди ратпп суд, који hc cnc случајсвс штстс, пансдспс у попису грофоиа Ф ранкопапскпх, пспитатн п криицс строго казш пп. Истога даиа jami падвојвода Галу и Печовићу, да нх пмспујс за комссарс у оиом спору". Грофови Ф ранкопаии замолише, чим су добили i i i i c m o падвојводипо, да се постави друго лицс за комссара мести Гала, јср jc он иепрнјатсљскн расположсп прсма љпма тс надвојвода именоиа место ibcra загрсбачког жуппика i i Лудвига Сауера;9 Ова борба о гомирскс Србе прспсла cc н у славоиски сабор. Изаслаиици грофа Николс Зри љ скога Гргур ЛацкопиК u Јоиан Будор иодпсли су 3. сентембра у сабору онтужбу протнв гомирскпх Срба радн непослушиости. Гроф Никола Франкопаи уложи протест, што Зриљскн хоћс да узурнира »мап.с породпцс Ф рапкопапа. Ha то изаслаппцп Зрињ скога изјаипше, да jc Гомпрје под нроцссом те нико пема lipaua да протсстујс, док ne иадпе судска одлука.10 У псто иреме се тужно Зрпп.скп ii угарском сабору у П ожуиу и траж ио j c да сталежи угарски посрсдују код падвојводс у стиари јурисдикцијс иад Србима у Мораиицн, Гомирју и Личу. Д о к j c o n иастојао, да ннтсрпспцијом сталсж а дођс у поссд Гомирја п околпих мсста, брп1ш Фрапкопаии cc обратише крал>у Матији II, тс кралЈ na оспоиу јсдиострапс ииформацијс паложи из Бсч а 5. априла 1609. бапу грофу Томи Ердсди-ју, да иодложи Србс у Огулину, Модрушу, Брнн.у u Тоуњу грофовима Ђор1)у, Николп и Вуку Ф рап коп ап и м а.11 Акција моћиих грофоиа хриатских нокрепула jc и српскс доссл.епнкс, да одбију iia'cpraje својпх псирпјатсл.а. У пмс к L o p a š i ć , (i. с. I, с т р . 3 5 5 — 3 5 8 ; C r o a t ic a aa 1(508. u Ib id em . 10 Š iš ič , Ilrv. sal). s p i s i , IV, е т р . 511); V, с т р . (552. 11 O. c. V, ст р . 11) ii (55(5. (i*

84

сних

др.

Гомирада

управи

ИЗДПОЈВОДН II у па

обећаљ а

лликсл MiiiiT.

Р адоје

М амулоииК

окт.

Ij608.

молбу

IbOj ОПИШе Д О С С љ е љ С ЊПХОИО, i c o j c c c д о г о д п л о

ii n a

позиве бар оп а Л епковнћа.

су

бовском

М оравици, али су о д гр оф ов а Т р ж ач к и х п ен р еста п о

и

na

узп ем и ри ван и

и

к р ајњ ој

многа зла

в ојв оду, д а и зд а д п п л о м у к оје у ж и в а a

ако

у

Г ом п рју,

морадош е

ием огуће,

с е л и . 18 У б р з о се

na

Г у си ћ -Г р а д

да

К ам епском , Вр-

подпесу.

М оле

св а к о м п ојед п н о м С р б п н у

и д а их сачува од пасш ва

je т о

потуж е

граиици

О дмах no доласку

настаљ ени

опда

да

нх

na

иад-

пмаш е,

гроф опа Ф рапкопаиских,

некуд

na друго

место

пре-

п о сл е тога о б р а г е с е п адв ојводп u С р би у Л и чу, Ч и к ул ш ш -ја

и

зам оле,

да

буду

пресел>е!Ш

у

и Г у с и ћ - П о л : > е . ]!!

П осред ове борбе између српскнх доселЈЗпика и хрватскпх грофова догодпла се једна иова сеоба, која се од досадашпх разликује тиме, што joj пису претходилп преговори него су досел>еппци дошли изнепада. Д ош л о je 33 иородице ca 140' људи за оружје из Рибпика у Лици, повелп су ж сие n децу, снега 532 душе, a од марве и ствари донелп су колнко су могли na брзу руку. Ови Срби се завадплн ca својпм бего.м личким радп велпких иамега и пасиља те паиадоше na Рнбпик, где се бег налазио. Петорицу турских делпја убпше Срби, a бег се с муком спасе пз Рибпика n оде у Бањ алуку да се иотужн наши босапском. П аш а даде бегу чету иојшгка, да иороби u да казпи Србе. В ест о овоме уплашп Србе те onu ne смедоше дочекати бега него нребегоше n a аустријску страпу. Собом су доиелн вест, да he се још доста Срба доселитп, између других и кпез Депчић, који нма под собом око 80 no 12 C r o a t ic a з а

1G08. О вим п о в о д о м у п у т и и а дн ојмода 4. non. 1G08. , V n s e r g n e d i g e r B e u e lc li ist Iiiemit, d a s ihr

i i i i c m o кр аљ ски м с т а л е ж и м а

Vnns

den

von

euch

p er W a l l a c h e n z w G e o m e r i e , d e r e n t w i l l e n s y a n i c z o ,

w i e b e y l i g e n n d zu s e h e n , s u p p l i c a n d o b e s c h w e r w e i s s w i d e n u n b e n e i n k l i o m b e n , v o r d i s e m a b g e f o r d e r t e n B erich t v n n d G u e t a c l it e n , w i e

e lw o d iese lb en

an-

d e r w e r z v n n d erg eb ra clit, in en s o u i l Erdtrich z w irer n o t w e n d i g e n V n d e r h a ltu n g , am f n e g l ic h i s t e n a l l d a im L anndt e i n g e r a u m b t v n n d W i r v o n ih n en d er b i s s h e r

b e s c h c l ie n e ii M o l e s t i e n a i n s t m a l s

allerd in gs

exem pt

vnd v b e r -

h o b c n s e i n m o ch ten , v n u e r l e n g t z u e k l i o m b e n v n n d eu ch h iera n w e i t e r nit v e r i n a n e n l a s s e n w e l l e t “ ( A n s i e d l u n g d er U s k o k e n ) . 13 У и р о т о к о л у C r o a t i c a a a p. 1G(B. l i n i n c : , D i e W a l l a c h e n zu L itsc h b ite n s y d o rten h i n w e c k h zu Ih nen vn d inen d a s G u s s i t s c h e r S c h l o s s

vmt

V eld t e i n z u g e b e n , c l a g e n w i d e r d e s G r a u e n

C e c u l l i i i .“

v o n S erin

ll a n b t n i a n

d en

М 1И ТЛЦ Н Ј1

85

t 1'1>Л ) X I'IIA 11'1(У

рбдпци

ii да hc cc пасташгш у Иодгорју код Г>ага. Д оссљ сniiii.li се улогорпше 3. априла I(>09. na иустом чемл.шпту rpaдика Врлога. Канстап Ж игмупд l'ycuh п о м п а личло у логор доссл.сппка и разглсда ra тс пошл.с пчисштај замсппку одсутиога надвојиодс Ф ердппапда падиојводи Максимилнјапу и чапонедшшу хрнатскс грапицс Крпстбфу Оброчалу, да су бегумци лспо одсвепи u д а нмају доста марие ii стварп ." Досел.еп.е рлбипчкпх Срба o6aiubciio je у пајпезгодппјн момепат. P a r Аустрлје ca Турском бпо je занршсп и мир склоH iiCii тс услуге Срба граплчара пнсу бпле uiuue опако потрсбпе ii пажнс к а о з а иреме рата. Ослм тога je бпло још у жииој, успомени догонарањс Срба с Турцима годнлс 1607. радп noпратка у Турску. Гуснћ ne смедс uu прлмлтн ип одбитп доссл.сиике псго зашгга Оброчапа п падвојводу nrra да чшш с п.има л нагласп, да су досел.еппцп дошлл изиепада, бсч пкакна спорачума п бс i дочиолс п>егопс, Оброчан, којп je upiiöpcMcno иодпо упраиу хрватског обрпггарског знап.а, упражи.еиог смрћу баропа К лсла (f алрила 1609.), l i o u u b c Ј. маја i u i c m o ГуспКсно иаднојиодн, додајуКн ca сноје страпе, да 6u бол>с бпло да су тп Срби осталл у Typ* ciioj.ir> Нп у Граду се пнсу обрадовали сеобп српској. Мадиојиода Ф срдппапд пошл.с i i i i c m o Гусићево у Љ убл.алу крапг ској илади ii чатражп од п.е л\ишљепзс, гдс да cc паселе доссл.епици п како да c c n p c x p a T i e , Расположси.е падиојиодлпо иидп c c пз заиршстка писма, гдс иелп, да према доссл.спицима трсба блти оирсзал л ne треба лм »сроватп, алл лм инак трсба upiiTehii у помоК c a прсхрапом.1'1 Крап>ска плада сачска састапак крап.ског чсмал>ског сабора, који c c састадс 16. јупа те пред i i ) C i a ичиссе доппс иадпојводс ii i i i i c m o Гуспћено. У сабору je иладала ислика злоиол.а према Србима, који су, како сталсжп рскоши у закл>учку своме, впше n i r c r c иапосллн iioro што су корлстилл тс с тога прсдложпше 28. јупа лад-

11 L o p a š i ć , о . с. I, c rp. 3 6 5 и 36 7. И .ш еш тај пади ојпо д и ч д а т п р а н ju 4

а м р н л а u псли,

да

су c c С р б и

јучс

д о с е л и л и , a и а п еш та ј

п о с н д а т у м 1. м а ја и нсли д а (5у С р б и п р с к ј у ч е п р е ш л и . jc о р п г н и а л а и ,

a другн

je

сачупаи

само

у

Оброчаиу

Ilpmi иниеш тај

п р сп м су т с п р с м а т о м е c c

iipnoM п.чнсштају м о р а н ер а п о к л о п н rn. У о с т а л о м и д р у г и п.чнсштаји п о *ч*р1)УЈУ» Да ju с с о б а у с л е д и л а нрнпх д а м а аи р и л а . |Г> C roa tica an Kid!). 1,1 llmlciii.

86

At*-

л ји -к с л

minTi

војводн, да обустави и сирсчи долазак иових Срба, a старе, који cc палазе у Личу, Гомнрју и околппи да размести ПО’ слапонској и угарској грапици.17 К ад jc падвојвода пндсо ono псирнјател.ско држаље крањских сталсж а спрам Срба, пастојао jc, да лукаиством. израдп мровијант за српске досел.енпке те у одговору своме од 20,. јула одобри потпуло разлоге п становшите сталеж а и обећа, да nehe нримитн нове доссљспикс, али оипма, који се веК овде налазе, мора се иомоки да cc ирсхраис п с гога нозива. сталеже, да иошл>у проса тим досељеницима. Ако не бн мримнли ове Србе, него би их одагнали натраг у Турску, Турци би их на муке ставилн н иоубнјали. Предлог итплежа о пресел.еизу свих Срба ca хрватске на славонску и угарску границу ne и о ж е се спровести, јер je и тамо насел>ено м сувнше Срба. те за нове досељенике нема мсста. У нстом смпслу извести падвојпода и Гусића н иаложи му, да у будуће не прима Србе бсз иретходиог одобрења његова.18 Међутим су кра 1ћски сталсжи осталн непоколебиви. Саопштење надвојводпио, да n e h e у будуНе прнматп нове досел>енике, примили су ca радошћу до зиам>а, али нпак за то одбише 10. септ. да даду провијанта,, ичговарајућн се, да су иоследње годние биле неродие те се ii крап.скн сељаци с муком браме од глади.19 Неизвеспост, у којој су С£ рибннчки Србн налазили, бацила цх je у очајаше те се ночеше кајати, што су cc доселили u иочеше сиовати планове о повратку. Двојица старешина. српскнх послаше своја четири cima личком Халил-бегу и почову га, да дође с војском. и да нх одведе натраг у Турску.. Канетам огулински Хаис Гал дозна за ово, ухвати ова д ва Србина н пошље их 29. јула Оброчану с предлогом да нх мајстрожнје казни, Оброчан запита 2. авг. надвојводу, шта да ради, a надвојвода одговори 21. августа, да подвргне ухваћене Србс строгој истрази п екземпларној казии.20 Судбина ове двојицс уплашила je остале рибиичке Србе тс cc остапнше преговора с Турцима и покушаше, да путем јсдног изасланства у Грац побољшају своје стање. Kao иза-

17 L o p a š i ć , о. с. I с т р . 308. IS О. с. c r p . 3 78. C r o a t i c a an 1009. 111 Ibidem . -H) Ibidem .

М Ш Т Л Ц И Ј Г I T Ü A У X I’IIA IC IO ’

H7

i a i i i i K C послашс надиојнодп с н о ј е k i i c i o i i u 1’адоп.у 7t>yGciimhu, I lutpu ДадашкониИа п l l u y i i a ЛолпИи re onu замолише паднпјподу, да дадс доссл.еипцима iiiiiciiitue за ссјаи.с и за ирсspuuy. Надвојвода паложи uporni јаит-мајстору хрватске граинцс Целпигсру, да С р б п м а д а д е 200 старп проса. Осим тога подiiocoiuc изаслаипци молбу да се за иасељеље рпбипчких Срба, koju су још унек логоровалп у околшш Брлога, измсђу Модруша, Оштарја п Огулнпа, одреди иредео око Плашког, који 1СЖИ niuiic К аиеле ш м е ђ у Брнњ а п Огулина, ua водама Д реI y.'i.n u Јесеиицп, да им се с почетка ради крчења даду кметовн из Гочс-а, Костела н Пољапа у noMoh u најзад, да n i .у том крају иодигнс кула, слнчна onoj у Вшшцн u у Пренпкју. У ту кулу 6u требало сместнти до 60 хрватских стрет ц а из Огулииа или Гомпрја и дати u m једпог лајтнаита, a цела изградња стала 6u иајвпшс ua 3000 форината. К ад cc Плашки тако утврдп, доКи he р п д а u други Србн из Турске тс h e за uap годииа битп тамо двс до rpu хиљаде Срба граничара. Рсш ељ с иадиојиодипо у crnapn оис молбе иије сачувано. I Иаслаиици ппсу fui иа себе заборавилп. 8. августа иодиесоше iiiiix тројпца иадвојноди молбу, да их узме у војну службу, у чету гомирских сриских граиичара. Надвојвода иаложи идуИи даи огулииском капетаиу Галу, да прими Љ убеш и ћ а, Д ад аш KOiuiha u Лолића у службу u на илату.21 Некп од oiiiix рибпичких Срба, који c c населишс u a добрпма грофоиа Фрапконаиа, постадоше кметови њихови. Тако према н з н с и Ј т а ј у загребачких иоджуиаиа Л уке Цриковачког u Томе C c B p i u i i h a , иоглавице o i i i i x рибиичких Срба, којп cc писелшпе u a Мрежиицн педалеко од Модруша, Радич Браj a u o u u h , Дамјаи Ш трбац и Петар Главаш обећаш е, да h e cc иокораватп Франкоиаиима. Ово i i c t o учинпшс u p a u i i j u српски доссл.еници, који се населиш е у Скраду под вођстпом Стеi

-1 L o p a š i ć ,

о. с. I, с т р . 3 8 0 — 3 8 2 . У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а а н г . 1G09.

i i i i i i i c : „ D i e n eu lic h h e r a u s s e i i t s p r u n g n e n W a l l a c l i c n b i te n inen a i n m a l W a i z /.ur A n sa t v n d irer V iid te rlia ltu n g d a r g e b e n zu l a s s e n . — Z e ll i n g c r s o l l in en 2110 S tar H irsc h r a i c h e n l a s s e n . — Item ir W a l l a c h e n 3 K n c s c n a l s K a d an ia l.u ticscliick li, P e t e r D a d a s c li k j i o u i t s c h vnd P a u n L o lit sc li b i te n

j e d e n v n d ic r

tlcn g e o m e r i s e h e n D i e n s t i e i t h 2 P l ä z zu u c r w i l l i g e n T - ^ D e s H a u h ti n a n s zu O g u lin l l a n s s G a l l e n d arü b er e i n k l i o m b e n e B e rich t l i e g t h i e b e i . — Lr ( ia ll Holl et l i c h e n W a l l a c h e n ,

s o zu uil i ’la z h a b e n , t h a i l s w e c k n e h m e n vnd d e n

3 K n c s c n j e d e n z w e c n ciiirnuinlicn,*

Д ! \ ЛЛЕКСЛ » B im

88

ф и п а

В у к м и р о в н ћ а

досел.епицн

cc

З р и њ с к п м а гопаралп С р б а ч:ј

д а

једпог

Г алу.

У

се

к а д а

ч е сти то м у

ronc

he

од

од

вел е

се

jc

Р аднч cc

н ас

не

К ор ди К

од

сви х

ca

годппе,

од

к р и л а “ . " 11 O m i

cim je

н р е т а о

u

тлек

З р и њ с к и п ак

н

on

херц е-

о с т а ш е

м естпм а. у

ппди

д о ђ о см о

сип тлостп С рбп

оппх

cc

п р о ђ о ш е,

К ак о

n д р у ги м

iiii на-

листу,

госп одпп

л>уде

о д н р 1ш

na

a п

кап стан у

годи п с

учиш ггп.

С р б а

П и та љ е к а к о

капл>а

п а м а

Т р ж ач к и

овпх

својом

„Т ри

како

О то к у

својс

огулип сксш

С р б и :

х ти см о

л>удс

госп одаре.

к

О сгал и

Ф р ан к о и ап и м а ,

сл ал н

три

ручак

ч е сти то га

п астап и о

своје

iiom iuba

околпп и М о д р у ш а, у О ш тарју ,

там о

другп

стојнм о

госп о ди п

м и

П ав к о и п ћ а .”

у п р а в и ш е

м н

кри лу,

в аш е га

за

огш

a

Т у р ц и

и

и

и о сл е

п п с м у

п о ш и л ,а

д о х о д и

u u

које

том

иаш ем

своје,

једпи

ini

В уји ц е

п од л о ж п тн

п р и зп ад у

обратн,

дајуКп

главом

и

р е ш е п о

писм а,

четпрту

л>уде

су

нх

би л о

М ар тп п а

х т е д о ш е

ак о

нх,

uvije

И ван у у

н

и

пс

у

Је д и и о

Ж у м б е р а к

и

и о р о д и ц о м . 34

Млан ea пресељ ењ е Срба из Лича у Брлог u ГусиИГрад 1609. Сеоба Срба из Подлапца и околине у Брлог марта 1610. Сукоби и борба грофа Николе Зрињ ског ca досел>еиим. Србпма продужише cc и кроз годииу 1609. и 1610. У јулу 1609. модиесе Зрпњскн попис крађа и убијства, које Србп n a i i c c o m e шеговим л>удима и замоли падвојводу, да Србе у I омирју, Моравицп п Л ичу подложм њему као власпику ткх - 2 L o p a š i ć , о . с. I, ст р . 384. 2!1 R u d o l f begova

sa

Str o ha !,

h rv a t sk im

N ek olik o

ćirilsk ih

kom andantim a,

Z a g r e b 1914, c r p . 4G. 21 О б р ш т а р В у к

барон

isprava

V jesn ik

Егенберг

kn

o zem .

dopisivanju a rk iva ,

turskih

god.

XVI,

п и ш е 10. а п р . 1615. иа дн о јно д п

Ф о р д и и а и д у : „ . . . R ad itz C o rd itscli mit d en n e u e n W a l l a c h e n v o n M o d r u s c h n o c h v o r e t t l i e h e n J arn a u s s d er t i ir g g is c h e n D i e n s t b a r k k e i t e n t s p r u n g e n , licrn a ch a b e r g e f a n g e n w o r d e n v n d ü b er z w a y J a h r ' l a n g inn d e s s M u s s t a i H e e g s O s s u n o u i t s c l i e n Münden g e w e s s t , hatt i m e Q o tt d ie G n a d g e b e n , d a s er a u s s e i n e m t y r a n n i s c h e n Z w a n g e n t r u n n e n a u c h mit W e i b v n d K ind sic h v iu ler E. fl. D l. E lligel in der H a u b t m a n s c h a f f t S i c l i e l b e r g G e b i e t t b e g e b e n . W e i l d e r s e l b e d a n n E. II. Dt. G ran itz en v m b d a s im e W e e g v n d S t e e g in iless

E ein d s

Lan d

bew usst,

in

z iit r a g e iid e n

D i e n s t zu e r w e i s e n t auge nlicli vnd i]iiali(iciert.“

O ccassion en

g an lz n ü tzliche

( К о м о р с к и crnicu).

мроме д п т а j e К орди1|у i i p o m n i i j a ноЈнод с М а т и је Mjutliii.

У ono

М1ПТЛЦ11Ј1. п ч . л У. XI’IIA 14'КУ

8 ‘)

Mucru. Србп cc ii oikji' пута споргпчпо одулреш с захтспу rpo«|h)iI(jm. Гомпрскп u l i o i 1’адс М амула y iimc cnnx Срба y Го" мпрју, Модрушу ii Плашком замолм паднојиоду, да пх заштлтп сп>ц Срба u:* Турске у Лич. Сењаии *:у обапилн ono пасел.ем.с без пчијсг ш т ш - а u дозволе. Одмах no доласку своме заклелп су се Србн Лпчаап, да he му слуiiiirni као кметовн, али су пабрзо заборавллл заклетиу u nehe да га слушају псго му праве штету н upaic наснља иад lbeitmiiM кмеговлма.“ Н а о в у оптужбу u молбу Зрн љ скога одгонорп мпдпојнода, да у uirraihy Срба ne може MCiBa'ni своју рапији допету о д лу к у/1 Ono вечлто лагезаше n сукобл ca грофол 1 Зрш ^ским досцдишс Србилш у Личу те шпхои капетап Ииаи Влагко подиссс октобра Г609. падвојводп молбу, да узмс Србе Л и ч а и с у »аштпту и да им даде ирпвилсгије, a у ловембру замоли Нлатко падвојводу, да преместа Србе из Л ича у Брлог u l'ycnh-Град. Ова места припадају сељском капетапу Fycuhy ro бп с 11>име требало о том лреговаратл. Fycnh лзјавл лад* иојподл, да he лрепуститн својс градове Србпма, ако му с е нГЛ)Пх даде накиада. Надвојвода лоиудп 8. дедембра Fycuhy 200 фор. за Брлог и Гусић-Град, лзвестн лстог дапа о оиомс крал.а Матију п заипта крал>а за мпшл>еп.е у тој стиарм. Одгопор краљев па ллсмо иадиојводино mije позпат.' Ha годллу 1 У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а јулн 1609. п н ш с :

„ D er K n c s R a d o i М а -

iiiu lo u itscli vuci d ie W a l l a c h e n zu G o m e r i e b iten, Ir fl. D l . w o l l e n s y zu ( i c o n i c r i a , M o d r u s c h v n d P l a s s k l i o v e r b l e i b e n v n n d w e d e r d ein G ra u en v o n T e r s a t z o d e r S e r in v n d t e r g e b e n l a s s e n . Item in e n a u s s e r O g u lin b e y P l a s s k l i o ain Tliurn, damit sy v o r d e m F e i n d s i c h e r s e i n m o ch ten , 2 L o p a š i ć , o. c. I, c t j > . 3 8 5 —3 8 8 . а У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а д к г .

1G09.

ииш е:

p a u c n zu l a s s e n . “ „ G ra u en v o n

Serin

It.tcliaid, d a s s Ir Dt. a u s iren v o r i g e n R e s o l u t i o n nit w e i c h e n k h u n d t e n . “ 4 L o p a š i ć , o. c. I, c r p . 38 9. У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а окт. 1G09. u m i l e : „ V la t c k h o b ite t a n s t a t d er K r c m p o tc n o d e r W a l l a c h e n zu L i t s c h , s y in dem

n iie d it's te

P rotection

zu

n eiiib en

vnnd

d e s s w i l l e n P riu ile n ie n zu er-

tlia ilen. — Item inon d en B l u e n - B e s u c h mit irem Vieh b i s s au f Zeiij< zu e r ­ lau b en ." У и р о т о к о л у C roa tica an

iioii .

1009. iiiiine : „ V la t c k o

bite t an sta t

90

Д1\ ЛЛЕКСА ИВИЋ

дана после овога реш авао je градачки ратни савет поиопо о премештењ у Срба из Л нча у Брлог и Гусић-Град и затражио je у тој ствари мишљење крањске владе.'’ Срби у турској Лици нису могли да увиде, д а су свршетком аустријско-турског рата настале иове прилнке и да Аустрија није у оноликој мерм заинтересована на појачању границе своје српским стаиовништвом, као што je била, док je рат трајао, иего су и даље ковали планове о сеоби na аустријску страну. У последње време преузео je на себс сеп.скп капетан Гусић преговоре ca Србима. К њему дође 4, јаиуара * 1611. један православнп свештеник ca писмом од српских личких и крбавских кнезова, у коме je стајало, да свештетшк долази и говори у име љихово. Овај изасланик српски нзјави д а су Срби одлучили, да опљачкају и разоре турску тврђаву Нови na да се ca женама, децом н покретпом имошшом доселе на аустријску стралу, те моле, да се могу паселптп пзмеђу Сеља и К арлобага у плапгаш и у Гуси1к*ву Пол.у. Катгетан ГусиК одговори свештенику, да ne може у roj ствпри пшита одлучивати без знања иадвојводипа и још мстог дама јапи за све ово надвојводм у Грацу. Надвојвода одговори 18. фебр. Гусићу, да пије вољан примити и пасел.авати na грапици пове српске досељенике из Турске, али je за спаку сигурност нзпестио о мисији тог српског свеш тепика крал.а Матију u кад добије од њега одговор, створиће коначиу одлуку. Матнја одd er W a l l a c h e n zu L itsc h , o b s y a l d o r t e n h i n w e c k h v n d g e e n W e i l i i | ( vnnd G u s s i t s c h e r S c h l o s s g e l e g t w u r d e n , d a s e l b s t s ic h ir m e r e r v n n d h ey I()00 a u fh a lten k h u n d t e n . W e i l n a b e r b a i d e C a s t e l l e n d em H a u p tm a n zu Z e n g z u e g e h ö r t e n , m e c h t e d e s t h a l b e n m i t i m e tractiert w e r d e n .

—

H ierü b er

b e rich t

d er H a u p tm a n z u Z e n g , d a s s i m e nit z u w i d e r , d e n W a l l a c h e n s e i n e z w a y e n C a s t e l l zu v n d t e r g e b e n , d o c h s o l l e n Ir Dt. i m e mit a i n e m R e c o m p e n s en t g e g e n g e e n . — In sim ili, Ir Dt. v e r e h r e n i m e fiir o b b e m e l t e b a i d e C a s te l l s a m b t d e r s e l b e n Z u e g e h ö r u n g e n 2 0 0 fl. - D e s s e n a l l e s ist d e r K u n ig in H u n g ern e r i n d e r t .“ И з г л е д а , д а je к р а љ а М а т и ју y тај м а х з а м е њ и в а о п а д в о јв о д а М а к с и м и л и ја н и д а j e о н м е с т о к р а љ а о д г о в о р и о , ј е р j e у б е ч к о м р а т н о м а р х и в у у P ro t. E x p . з а д е ц . 1609. з а б е л е и с е н о : „ A rch id u x M a x l m i l i a n u s b erich t, d a s s d e m H a u p t m a n zu Z e n g v e r b o t t e n s e y , d i e K a s t e l l e W e r l o g v n d G u s s i t s c h d en W a l l a c h e n zu ü b e r l a s s e n . “ 5 У п р о т о к о л у C r o a t ic a з а h o b . 1610. п и ш е : „ H a u b tm a n zu Z e n g w i r d e t erin d ert, d a s Ir Dt. d e r d u rch d ie W a l l a c h e n z w Litsch e r b a u e n zu la sse n gebetne zw a y S ch lösser, W er lo g

vnnd

G ussitsch er

S ch loss

d i e S a c h e n d er c r a i n e r i s c h e n L a n d t v m b ir rätlich G u e t a c h te n lassen w ellen .“

halber,,

zuekhom ben

МИГРЛЦИЈИ IT liA У ХГНЛТСКУ

‘Л

roiiopn 6. Mupru, да ca Турцмм» илада мир н прсма одрсдбами Mnpa мс трсба Cprtu мигопарати митп пм помагатп upu ссоби, али ако onu то сами учппс, омда им трсба дати земл>1ш п а за пасел.сње. Надвојпода ипак noiiomi 18. марта палог Гуспћу, да без претходнс дозиоле м.сгоне n краљсвс ne кримн na грапнцу iionc досслјСникс српске." Чстири српска села у турској Лици парочнто cc загрсјашо m оиу сеобу. Међутим Турди осстише о чему cc спујс п спремише cc, да казпе неверну рају. У парочитој je опаспости бнло мссто Подлаиац, чији стаиовници дознаше, да cc Турци ла ibiix спремају те око 20. марта побегпу ноћу на аустријску страпу. Свега je било 13 породица ca 50 људи за оружје. Оип поведоше ж епе и децу и око 2500 ком ада крупис и ситис марвс тс приспеше у Оточац ca изјавом, д а ж еле д а cc населс у Брлогу. Уједно доиесош е вест, да Ке н друга три ссла која cc ксшромитоваше вођешем преговора ca аустријским пограпичним капетаиима, ускоро пребећи, јер Турци » иа љих cyMibajy. A k o и не буду хтели, мораће да дођу, ииаче hc илатити животом и имашем. To би и с њнма било, да пису још тс ноћи побегли. З а бегство ових Подлапчапа дозпаш с Турци у последњем момеиту и послаше иотеру, која уби јсдног од бегунаца и оте марву његову. К апетан Гусић похита у Оточац и саопштн досељеницима, да им не може дати дозволу за насељеље, док не стнгпе одлука надвојводина у тој ствари. Срби одговоре, да nehe иатраг у Турску. Радије he овде изгубигп главу иего да их Турци па колац натичу. Гусић се врати у Сењ и одатле извести 25. марта надвојводу о досељешу Срба из Подлаица, a то нсто учини 28. марта и оточачки капетап С еменић. Надвојвода одговори 14. априла Гусићу нека насели досељепике no њиховој жељи на пустом земљиш ту крај Брлога, али иека им иагласи, да провијаита не могу добити и нека ua то ии ме помишљају. Осим тога наложи иадвојвода Гусићу, да оне друге Србе, који намеравају д а се доселе, не прими. Вест о сеоби ових Срба и о ж е љ а других да се доселе изазвала je код крањских сталеж а велино огорчење те се 19. анрила обратише надвојводи, да будуће српске сеобе предупреди.7 , 0 L o p a š i ć , о. с. II, стр. 4. п 5 ; C r o a t i c a з а 1611. 7 L o p a š ić , о . с. II с т р . 5 — 7. К р а њ с к а в л а д а п и ш е 19. а п р и л а 1610. н а д в о ји о д н : „ N a c l u l c m d i s c e i n e r s a m e Lancltscliafft für g e w i s s b e r i c h t e t w o r d e n ,

92

Д 1 \ Л ЈШ К С Л IIB IIT ,

Лли Срби

сне

мерс

против

комнромнтованп

чпповсдппцима, тр ајп ог

св ојн м

ж пвели

оистапка

у

су

су

О брочан

дош лн

ипсу

договараљ ем

вечигом Beh

говори

алн

страху

првпх

нпш та ca

аустр и јск п м

те

дана

помогле.

нм н ије јуна

било

известно

су

то

гш см у

но

свој

нз

к оји х

ирилици

могпе

Гала

комапду

над

иовим

заповедппком

досел^енпке

obiix

да

становннци

К ап етан и Х аи с Гал и В ук Т рж ачки зам ол и ш е н адвојводу, повери

прорекли

м еста

A oh ii. им

П одланчани

спом

села,

п м еп ује

су

у

oiiiix

да

к оји м а

сеоба

д а je о п е т д о б е г л о 5 0 п о р о д и ц а с р п с к п х

ие

бегуици, о

у

Т ур ск ој.

jc О б р о ч а м п а д в о ј в о д у , из Т ур ск е.

иових

досељ епнцнм а. Срба

и

иаложи

He

морати

Н адвојв ода му,

да

по-

п р о в п ја н т о м .8

w i e d a s s v o r w e n i g T a g e n ain A n z a h l W a l l a c h e n h e r a u s s g efü h r t m ul unter O ttotschatz

angesetzt w orden,

darumen

aber w ed er

Kur fl. Dt. n o c h d ero

O b e r s t e n A m b t s V e r w a l t e r d er c r a b a t i s c h e n u n d M ö h r G r a n iz c n a i n i c l i c s W i s s e n tra g en , d e s s g l e i c h e n d i e Il au b tleu th s e l b s t e n , d a s i e zu Redt g e s t ö l l t w o r d e n , s o n d e r l i c h d er z e n g e r i s c h e Il a u b ttm an , d er e s g l e i c h w o l l s e l b s t e n liette h e r a u s b e g l e i t e n w o l l e n u n d n a ch er d e r s e l b e n n o c h m eh r h e r a u s s zu k h o n im e n V orh ab en s,

d a r in n e n nicht w i s s e n w o l l e n .

D ero w e g en so gelangt

nn F.ur fl. Dt. in g e d a c h t e r c r a i n e r i s c h e r L a iu lt sc h a f t N a m e n ,

liiem it v n n s e r

g a n z g e h o r s a m b i s t e ß i tt , d ie g e r u e h e n d e r g l e i c h e n s c h ä d l i c h e V e r o r d n u n g e n bey d enen derselb en

O rten H au p t

u nd

B e u e l c h s l e u t h e n i n s k h on fftig d o c h

o h n e v n n s e r v n t e r t h e n i g i s t e s M a s s g e b c n gn.'idigist e i n z u s t ö l l e n , d a n n zu b e ­ s o r g e n , d a s d a r a u s s d i s e m L a n n d t s Crain, z u m a l le n d i s e a lt e F e s s t i i n g O t to ­ t s c h a t z d er Notturfft nach n ich t reparirt noch restaurirt, d a s h ö c h s l e V n n h aill, w e l l i c h e s d er A l l m ä c h t i g l a n g w i r i g v erb ie t e n w o l l e , e n t s t e h e n m ö c h t e \ ( A n s i e d l u n g d er U s k o k e n ) . н У п р о т о к о л у C ro a t ica з а jyim 1611. n i i i n e ! berich t,

dasj

aberm all

SO H e u s e r W a l l a c h e n

„Herr v o n O b r o l s c h a n

heraiisentspruugen.

Herr

H a n n s G ail bite t im e s o l h c zu y n d te r g e b e n . — In si m ili W o l f .Crlstoff Graf Tersatz.

—

Herr

• elnraum hen.

zu

—

D essen

von

O brotschan

w erdet

s o l l e H errn G a llen d e n C o m m a n d o

Herr Gail erin d ert und s o l l in en mit a in e r

A n z a h l H irsch b e y s p r i n g e n “. Т и х д ш п je п о с т а о n г р о ф Трж пчкп капетаиом огулинским.

Вук Ф р п и к о п л и

У aniui.e с у ra уиелм 18. јуим K i l i . к о -

м с с л р и Нман рндрпх 1’а у б е р и Гаи мш р JaiiKOiuili.

IV.

ЕНЕРГИЧНА РЕАКЦИЈА ТУРАКА. Лкција грофа Николе Зрињског против Срба у Личу, Моравици и Гомирју 1612. Нова сеоба Срба из Турскс у Модруш јуна 1612. Нападај Турака на српске доссљенике у Модрушу и околини марта 1613. Од сва три брата Ф р ал к оп ала лајистрајлијп jc бпо у борбм иротлв Срба Нлкола, каспији бал хриатски. И једап члал uoродпцс Зрлл.склх лз тог иремела, гроф Никола, лстпцао cc као жучаи л сперпгчаи протлвлпк срисклх доссл.епика. Ом jc пеуморно u увек пзпова покретао пармпцу лротпи Срба п обраКао се свлма факторима, за које je мислло, да могу приломоКп, да му се Србл лодложс. У марту 1612. обратпо cc лалатллу грофу Ђ орђу Турзопу ca молбом, да cc код падиојноде Ф ерд и л ал да заузме за л.сговс мретелзлјс ua лрадсдовска добра Гомлрјс, Моравлцу и Лпч, која су беспраппо шиоседлута од Срба. Палатил jc у тај мах боравио у Бсчу тс 22. марта иреиоручи из Бсча ладиојводи молбу Зрињског. ИдуКсг мсссца замоли Зрлп.ски крал>а Матију, да му будс ла руцл у лптал>у рссгаурацлјс л>сговлх добара, a 28. маја uaininic молбу ладпојиоди Фердииапду, да му лза!)е ла сусрст у овој стиарп. Али сва ластојаша грофа Зрлл>ског остадошс без усисха. Доссљеии Срби пали су под управу пограилчпих nojiuix заповсдмика, члји jc врховпл иоглавар ладвојвода Ф ердилапд заштлКавао илтсрссс својих граллчара. Ma eno лшлбс Зрињ скога о д г о в о ј ш 12. јула падвојвода, да у иитап.у Срба лз важиих разлога мора остатл upu својлм раипјмм одлукама. 1 У то jc мчбио спор п 1мс1)у Хапса Гала, огулписког ка1 Croalicu iiii I(il2, l.opaÄii1; o. e стр. 24.

Д 1“. А Л ЕК С А IIB IIT.

9 4

п етана и Срба, i i a c T a i b e m i x у околшш Огулпна, око гранпце запоседнутог земллипта. Надвојвода одреди t o k o m маја једпу комисију, која he испитатн суштнну спора н донети решење. З а ко м есаре je нмеиовао Д ан и л а Гала, Ђ ор ђ а Р ау б ер а п К ристоф а Оброчапа. Међутим се ниједан од ових не хтеде прнмити члаиства у комиснји, тз надвојвода нмеиова Вука Ш рен кл ер а и Ђ ор ђа М оскоиа место прве двојпце, a a i c c t o Оброчапа његовог лајтнапта Ивана Фридриха Р а у б е р а . 2 Капетап Гал je предлагао, да се место Оброчаиа узме за ком есара Ђ о рђ е Гусић, иожуривао je састанак комисије и предлагао je 23. јуиа, да комесари дођу у Пољап и одавде да се крепу у Моравице, Врбовско, Гомирје све до гратшчког камена близу Огулина, јер голшрски Србн присвајају себп ираво д а раде земл>орадњу од тог камеиа na све до Д реж п п це пза К л ека и према сењскпм Алпима. Оброчап je у нме царево и иадвојводнпо објапио, да нови српскн досел>еш 1цн nehe бити и р 1шл>еии na грапицу и nehe добитп земл^ишта за насеЛ)еље. To нсто учппише u ibeгови официри, али крај све ове забрапе добегло je 20. јуна 1612. из Турске у огулинску капетаиију 24 српске породице, доnp ahene у пови завичај Србима из Брип.а, из Сеп.а и околпих места. Ови досељеници се настапише међу Србе Модрушаие, који дођош е пре трп годгше из Рибпика у Лнци. Изгледа, да еу и ови нови досел>епицн бпли пз околипе Рибпика n да су иа огулииској граиици тражили своје земљаке, да cc међу њих п а с е л е . 3 У М одрушу се сада нашао велпки број Срба те им падвојвода окт. 1612. постави за поглавара грофа Николу Т р ж а ч к о г 4, али иабрзо измени своју одлуку те у ја2 L opašić. пиш е:

„Herr

zw isch en Streites

о. с. 11 с т р . 3 9 —40.

D an iel

dem

G alt

und

У протоколу

Georg

R ä u b er

за

мај 1(312.

w e r d e n e r s u c h t,

C r o a t ic a

sic h d e s s

H a u p tm a n z u O g u lin u nd d e n W a l l a c h e n d a s e i h s t h a l t e n d e n

h a lb e r

zu

C om m issarien

gebrauchen zu lassen .

—

In slinili s o l l

s i c h Herr v o n O b r o t s c h a n d arb ey b e f i n d e n “ . У п р о т о к о л у C ro a t ica ;ia јуни 1612. п и ш е : „ H a n n s Gail brin gt an, d a s s sich d ie C o i i i m i s s a r i e n d er z w i s c h e n i m e u nd d e n e n W a l l a c h e n zu O g u lin s c h w e b e n d e n S lritig k h a iten w i l l e n ent­ schuldigt.

—

Darüber

ist

H err W o l f f E n g e l b r e c h t S ch rfln k h ler u nd G e o r g

M o s c o n z u C o m m i s s a r i e n v e r o r d n e t “. 3 L o p a š i ć , o c. II, ст р . 2 8 — 30. J У п р о г о к о л у C ro atica na o k t . 1612. i m i n e : „H err v o n O h r o t s c h a n s o l l G raf N i c l a s s e n v o n T e r s a t z d ie v o r 2 J a m h e r n n s e n t s p r i i n g i i e n v n d sic h zu M o d r u s c h a n g e s i d l e t e n W n l l a c h e n

mit dein G e h o r s n i n b v n d t e r u c h c i i .“

МИ1ТЛЦПЈ1. П'1»Л У

х гн а тс ку

05

иуиру 1613. iiMCiioiia брата Ппколшш огулипског каиетаиа Цуиа за каиетапа Срба у М о д ру ш у.n ' У другој полоишш 1612. гидппс nouco jc гроф Ншсола Зрим.скп noity акцнју upornu Срба, иасел.еиих у Личу, Гомирју u Mopauiiun. ПозивајуИи cc na pa.nujc одлукс царенс u mi шкл>учкс угарског сабора молио jc из 0зл>а 10. јула паднојмоду, д а му подложн сриске доселЈСпикс као нласипку зсмм.ншта, које су ouii заносели. Пошто je n иалатин гроф Typ io 110110130 иосредовао у корист Зришског, ycuojn надиојнода мредлог члаиова сењске комибнје, која je у октобру pacupaил.ала cuopua liuraiba ua хрватској и приморској граппци, да i:u Срби прсместе из Л ича у ГусиН Поље, јер »х гроф Зрињски i onu пз Л и ч а п, Onaj плаи или uu je у оиште извршен н.чи je u nipnien нспотнупо, jep je y Личу осгало и дал>с Срба. У uiiiiie махова су Турцп нокушапалн да сирече ирелаз и.ихонС српске раје па аустријску страну и да cc оснете оиима, која су бегали од ibiix. Бегупце, који су им пали шака, uiniiiuiii су страшним казнама, a у впше махова су нх иотражили и у liQBOM бораипшгу те су нх нлснилн, палпли n убпјалп, страше1ш тјш с иреостале Србс, д а cc ne повсду за одбсглим суиародпицима. Бпхаћски бсг МурадбегоииК пошал.с i: пролеНа 1613. једну чету својих војпика, na броју 800 коп.аппка ii нешака, иод заповедпиштвом Н азуф-аге и Шаппшр иојноде ii3 Ликс, да пападау исдавпо доссл>сие Србе у Модрушу. Турци поубијају 12 Срба, ЛиоЈЈ1ЦЈу_смрЈ 110_ранс, заiuiciic 8.650 комада круime и ситне марпе и 34 кои.а, опл.ачкају 42 Kyhe n запале 15 пластоиа ссна и 5 iеша no cpncicim селима. У ф еб ру ару 1614. упл.ачкаше Србп марву оближљих крашскпх мсста.. Аустрнјске власти су д рж але да he спречити понаилтп.е овог пл.ачкан>а једино тако, ако српске пљачкаше казпс штО' оштријим казиама. Поош треие казие изазваш е код Срба покрет з а папуштаљем хрватске граиице. У народу се појанила жеља,. д а се нде куд било, или иатраг у Турску или М лечићима или na славонску грапицу. Граиичарски официри су одвраћалп Србе негде лепим, a негде ружиим начниом од сеобе. Срби KpMiiohaini се спремали да иапусте Лич и да се одсслс, алн нх у сред п ј и х о в и х нрипрема мападоше капетанп оточачкн Хаис СемепиК и лајтиапт сењски Хапс Јак ов Л ео ca Cen.aинма, Вриљаиима и Леденичанима и поробише им. м а р в у u.. 5‘ У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а а п р . 1GI4. п и ш е : „ O b rist in C ra b a ten v o n H g ß c n p e r g F r e y h e r r b e r i c h t e t w e g e n v n a u fh ö r lic lie n Str ai ffen d e s F e i n d t s , d a s s n em b licli d er Hallil B e e g

ans

d e r L ig ga

d ie

U itsch er W a l l a c l i e n

be­

raubt* . П о д д а т у м о м ja n . 1615. п и ш е : „ D e r O b e r lia u b tn ia n v o n Z e n n g Graff von Tersatz

b e r ic h t

d er T ü r g g e n

gegen

der

Cernpoter

W allachen

fiirge-

n o m b n e n Straiff v n d R au b v n d d a s s d ie Z e n n g e r d ie G e g e n r a c h fiir n e m b en w e l l e n . — H a n n s F ride rich R äu b er, O b rister A m b t s V e r w a l t e r in d er C arls tat b erich t F e i n d t s K u n d s c h a f ft v n d den g r o s s e n S c h a d e n , s o s i c h zu P o d g o r y a z u e g e t r a g e n ." П о д д а т у м о м мај 1615. п и ш е : „G raffen z u T e r s a t z ,. O b r i s t e n A m b t s V erw a lt er, th u et Ir Dt. b e r i c h t e n , w i e die T i i r g g e n d e n e n W allachen

b ey O sstaria S ch a d en zuegefuegt,

obw oll

dem W e e g

er

zu W i h i t s c h

namens

ir V ieh h i n w e c k h g e t r i b e n v n d M uham eth W e e g

M uratw ego-

u i ts c h e n p er A b - und E i n s t e l l u n g d e s i m m e r z u e b c s c h e h e n T s c h e t i e r e n s v n d denen

arm en

L e it h en

thuenden ■ Schadens

kheiti A n t w o r t t v o n im e

gehoben.

—

zuegeschriben,

R ecepisse

an

khan

O b r is t e n

er

doch

A m bts-V er-

w a l t e r in C r a b a t e n G ra ffen v o n T e r s a t z au f d a s s s o er w e e g e n d e s s durch d e n M u c h a m e t B e e g a n e r b o t e n e n T ractirn , h e r a u s b e r i c h t e n . Item w e e g e n d e s s F e i n d t s , s o n e u l i c h e n d a s R e n n e n e r g e h e n l a s s e n v n n d w i r d e t i m e durch d ie v n s r i g e n h i n e i n g e t h a n e T s c h e t i e r n g ä n z l i c h e n v e r p o t t e n . “ 0 У п р о т о к о л у C r o a t i c a s a м а р т 1614. п и ш е : „ R e s o l u t i o n a n Herrn O b r i s s t e n in C r a b a t e n v o n E g g e n b e r g F reih errn , s o l l e b e y d e n e n W a l l a c h e n a l l e s R a u b e n d e s s V i e h s s o w o l l g e g e n den G o t s c h e e r n a l s s ä n d e r n V n d te r — t lia n n e n g ä n z l i c h e i n s t ö l l e n . “ П о д д а т у м о м с е п т . 1614. п и ш е :

„ O b r i s t e r in-

101

МИП>ЛЦИЈ1' IT IiA У Х1Ч1ЛТСКУ

Mannheim од пепол.е п глади одбегпу неки KpMiiohami na -^лстачко земл>иштс rc су отуда уиадали у Виподол и папоснли штсту Вмподолцнма. Надиојпода маложи капетапмма у Ријецн u Ссп>у, да оружаном руком одбију KpMiiohaiie, кад дођу да ил>ачкају7. И но осталпм срискпм. местима у хриатској u прпморској границн кројили су cc плаиоии о бсгстпу у друге крајспс. Краљској владн су стигли изиештаји, да су Срби у Плашком, Огулину, Оштарју и М одрушу стунилн у договор ca Ж сф о р-б егом из Л икс ради повратка у Турску н то услед глади n услсд великог иритиска, који аустријскс нластн лад 1ћнма н р ш е . Из Љ у б д , а . п е с у о тој ламери сриској јавнли 29. марта падиојводи Фердинанду и ou подузс одмах мсре, да спрсчи дал.е споразумеиање С рба и Турака. Обрш тару хрватске грцпицс бароиу Вуку Егеибсргу наложи, да Србима у Гомирју п Модрушу даде 1000 стари проса и толнко јечма. Војмом благајннку Рајиналду заповсди, да Србима у М одрушу дадс 50 фор. годипш.с платс, a грофу Николи и Вуку Ф ранконапу забрапн, да у будуНе узиемирују гомнрскс u друге Србе. Осим тога ирсдложн надвојвода цару, да roмирским и модрушким Србпма уступи предео Плашки заједно ca старим дворцсм, a у исти мах позовс Егенберга, да му •јави иодеспу особу за поглавицу тим С р б и м а 8. C rab a ten v o n l i g g e n p e r g F reih err b e rich t die g r o s s e N o t h d er W a l l a c h e n vn d t d a s s s i c o h n e S c h u t z s ic h s c h i r n i m m e r l e n g c r a u f h a l t c n s o n d e r n a u s N oth entspringen m ü s s e n .“ 7 У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а ф е б р . 1615. п и ш е : „A n H errn H a u p tm a n zu

St.

V eith

am

P flau m b,

dass

er

mit

seinen

vndtergebnen

denen

zu

V e n e d i g e r n e n t s p r u n g e n e n K h e r n p o t e r W a l l a c h e n , s o d e n e n V n d te r ta n e n in W e i n t h a l S c h a d e n z u e f u e g e n , m u g l i c h s t e n W i d e r s t a n d t z u t h u e n .“ ■Crain

8 У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а м а р т 1615. п и ш е : „Herrn V e r o r d n e t e in berichten, d a s s die W a lla c h e n w e g e n g r ö s s e r B e d r a n g n u s s zum

T ü r c k h c n s i c h b e g e b e n w o l l e n , mit ein g e l i o r s a m b i s s t c G u e t a c h t e n , w e l c h e s Orth d i e W a l l a c h e n e i n z u r a u m b e n v n d w i e s i e in g u e t t e r D i s c i p l i n zu h a lte n . — O b r i s s t e r in C rab a ten v o n E g g e n b e r g F r e y h e r r s o l l e w e g e n b e s o r g e n d e r E n n t s p r i n g u n g d er W a l l a c h e n s e i n B e r i c h t th u e n . — H err N i k o l a u s v o n Frankhepann Tiirck h en

Graff

einen

zu T ersatz

A nschlag

in s

berichtet, Lan d

zu

dass f a l le n

die

W a llach en

gem acht

•Graffen v b e r s i e d i e W a l l a c l i e n z u m H aubt zu s e z e n . .Herrn V e r o r d n e t e n in C rain w e g e n d e r z u P l ä s s k h y ,

—

haben,

m it

R ecepisse

O gulin,

dem

b ittet

in

an die

O sstaria

vnd

M o d r u s c h in d i e T ü r g g e y b e s o r g u n d e E n t s p r i n g u n g d er d a s e l b s t w e h r u n d e n W a l l a c h e n . — Herrn O b r i s s t e n in C r a b a t h e n F r e y h e r r n v o n E g g e n b e r g d er jieu en W a lla ch en , w e lic h e H ungers h a lb e r g r o s s e N oth leid en .“ П о д д а -

102

ДР. A.’IHKCA IIBMTl

Крај свих ових одредаба пестп о покрету Срба за папуштан>ем хрватске гранпце нису прсстајале. Г роф Тржачкн извести у априлу 1615. падвојподу, да су гомнрски Срби одлучили, да се одселе у Ропншће na славонској грапнци. И заиста су у ово време многн Србн отншлн нз Гоммрја и из других српских места ca хрпатске na сланонску граиицу. Отишло je неколико иородица л из Морамнца у Слаиопију. Ови моравички Срби поробише пре ноласка крап.чко мссто Пољан те су ca пљачком отишлц у itoim з а в н ч а ј". Ии упадаји у турске крајепе н робл.еП)е тамоппмег стаиошшштиа иису сасвим престали крај свнх еиергичиих иаредаба ратиог папета. У јуиу и јулу стигле су у Грац i s c c t i i о i i o b i i m унадајима српских чета у Турску те ратпи сапет иаложп одмах uorpaничгаш официрима, да забраие Србима четоваи.е no турскпм крајевима и да крнвце казмс 10. т у м о м а п р . 1G15. п и ш е :

„An

Herrn

O brissten

in

C ra b aten ,

diu

vlii i^en

W a l l a c h e n zu G e o m e r i a v n d M o u r u s c h zu B e st tin d ig k h a it zu u e n u a l i n e n v n d in e n 1000 Stä r H i r s s v n d so tiil H a i d e n zu g e b e n . An Herrn R e in ­ w a l d , K r i e g s z a l m a i s t e r in C ra b a ten ,

denen

m o d r u t s c h i s c h e n W a l l a c h e n d ie

j erlich b e w i l l i g t e P r o u i s i o n 5 0 fl. e r u o l g e n zu l a s s e n . —

Craff N iclitss v n d

W o l f f C h r i s t o f f v o n T e r s a t z G e b ru ed er, d i e W a l l a c h e n mit d e m Z e h e n d vnd d e r g l e i c h e n v n m o l e s t i e r t e r zu l a s s e n . — A n O b r ist e n V e r w a l t e r in C ra b a ten G raffen v o n T e r s a t z , d a s s er g e g e n d e n e n a u s s H u n g er in W i n d i s c h l a n d t entw ich en en W allach en

sich

n ich t cr u d e l s o n d e r n m i tl e i d i g e r z a i g e n

solle.

An d ie r ö m . k a y s. Mt. w e g e n E i n r ä u m u n g d e n e n W a l a c h e n zu G e o m e r i a v n d M odrusch die G eg en d P lassk h i

z u s a n i b t d e n a lt e n G e s c h l o s s d a s e l b s t

o h n e praeiudicio d e s F eind ts, w ie a u s vberschickhter M appa zu se he n. — D e m c r a b a t i s c h e n O b r i s t e n Herrn W o l f f F reih errn v o n E g g e n b e r g w ird a n b e f o l c l i e n ein t a u g l i c h e s S u b je c t zum H a u b t d er W a l l a c h e n zu G e o m e r i a vnd M odrusch

nacher

H o ff

zu

m achen

fiir z u s c h l a g e n .

—

G raff

zu

Tersatz,

O b r i s t e r A m b t s V e r w a l t e r in C r a b a t e n th u et Ir Df. b er ic h t e n , d a s s d ie W a l ­ l a c h e n zu G o y n ie r ia g ä n z l i c h e n g e s i n e t, iren A b z u g v o n d e n G r a n iz - O r th e n z u n e m b e n v n d an d a s w i n d i s c l i e auf R o u i t s c l i e z u Graff

von Tersatz,

e n t s p r i n g e n “.

O b r i s t e r A m b t s - V e r w a l t e r b erich t,

Herr

d a s s die W a lla c h e n

s a m e n t e n t s c h l o s s e n , s i e h h i n w e g vn d a u f d a s w i n d i s c l i e L a n d t zu b e g e b e n , d a r z u e tre ib e s i e d ie g r o s s e H u n g e r s n o t l i . “ 9 У п р о т о к о л у C ro atica aa мај 1615. п и ш е : „ R e c i p i s s e a n O b r ist e n A n i b t s V e r w a l t e r in C r a b a t e n G raffe n W o i f f C h r i s t o p h e n v o n T e r s a t z w e g e n des

besorgenden

и ст п м д а т у м о м :

A bzugs

der G e o m e r i a v n d m o d r u s c h e r W a l l a c h e n “. П о д

„Graff von T e rsa tz

gehorsam !) Auisierung,

dass

d ie

zu

M o r a u i c z a w o h n e n d e n W a l l a c h e n die P o l a n d e r b e r a u b t vnd d a ra u ff z u d e n e n w i n d i s c h e n G rä n iz g e w i c h e n . “ 10 У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а јуни 1615. п и ш е : „ R e s o l u t i o n a n O b r i s s t e n A m b t s V e r w a l t e r in C ra b a ten Gra ffen v o n T e r s a t z w e g e n d e s durch d ie n eu

М Ш ГЛЦ ПЈК 1Т11Л У ХРИЛГГКУ

103

Рпссљанаљс Cpftn cn хриатскс граппцс 1616. Спор гро(|)оиа Фраикопапа ca гомирскпм Србмма r. 1617. п 1619. Пассљавањс Cpflu у турским местима између Купс и Уне. С једме crpimo учсстаии упадајп турских пл.ачкашких чста међу сраскс досел>сник.е iiii хрватској грапици, а с другс странс окрутпо поступањс аустријских иласти ca онпм Србпма, uojn су c c налазили na аустрпјској crpaiui, п р ссск ош с далаиање. Турцм су c c систили одбсглим Србпма ради пснсрства тс су их убијали, модпли у роистно, и пл«ачкали пм Mapiiy л стаари, a Аустрнја jc забрањииала примањс иоилх доссл>еника и ружпи jc ирсдуерстала o n e , којп c c u покрај n.ciic забране досслпшс. Но ако Аустрпјп n nucy пшла у рачуи noua доссљаиаља Срба из Турскс, joui joj jc маљс годило расслЈавањс oiiiix С рба, који cy cc lick иалазали na хриатској грапнцп. Craiiie na хрватској граипци jc мсђутпм било тако, да се Miioni Срби, крај свпх мсра, којнма су аустрпјскс власти хтслс да спрсчо рассл.авањс ii.uxono, л а а к одсслишс na разпс crpanc. Грапнчарски заиовсдпицп су могли да осујетс сеобу велнких маса, али одлазак иојсдшшх нородица ii машпх група иису билч у сгашу д а спрсчс. У јапуару 1616. Одбсгли су пеки Срби ш Модруша, a у новембру те годнис п ал ер ав а ло jc око 1000 С рба да оду па славоиску границу. У децсмбру jc ctiiivio ратпом савегу псколико извсштаја о одбсглим Србнма ca хрватскс граппде, алп cc ne говорп, куд су бсгунци отпшли.1 Гроф Вук Ф ранкоиан Тржачки палазпо се у ово д о б а h e r a u s s e n t s p r u n g e n e n W a l l a c l i e n g e g e n d e n F c in d t g e u e b t e n R a u b s . “ Под д а т у м о м јули ICI5. п н ш е : „Herrn O b r ist e n F rey h errn v o n E g g c tib c r g A n b rin g e n w e g e n d er L it sc h e r W a l l a c l i e n

durch d e n F e i n d i h n e n b e s c l i c h e n e n

S c h a d e n s v n d V e r h u e t u n g d e s T s c h e t t i e r n s . — Herr G ra ff v o n T cran lz O b r i s t a n i b t s v e r w a l t e r b e rich t, d a s s d i e W a l l a c h e n w i d e r d a s V erb o t in s F e i n d t s L an d t stra iffe n.

D e r e n c t l i c h e in V crh a fftu n g,

d a r u n d te r d i e Riidcl-

fiihrer z u b c s t r a f f e n “. 1 У п р о т о к о л у C r o a t i c a з а jau . 1616. n n u ie : „An Herrn c r a b a t i s c l i c n O b risteii d ie e n t s p r u n g e n e n W a l l a c h e n b e t r e f f e n d t b e y M o d r u s c h . — Datirt a n G raf N i c o l a y v o n T e r s a t z w e e g e n T r a n s f e r i e r u n g d er m o d r u s c h c r W a l ­ l a c h e n “. П о д д а т у м о м н о и е м б а р 1616. и п ш е : „ C r a b a t isc h e r O b r ist a u i s i e r l , d a s s d er F e i n d

von

d en

Perg

hei

d er S t a i n e n

P r u g g c n a b g e t r i e b e n , 1900

W a l a c h e n a n ld io m e ii, die v / i n d i s c h e n G rä n iz a b z i e c h e n ' ’. П о д н ст и м д ат у м о м : „C rabatischer

O brist

b e r ic h t ,

dass

die

9 0 0 W a l l a c h e n zu inie

g e s c liic k h t ,

w e g e n R a i c h u n g a i n e s M o n a t s o l d e s o d e r s y e a l l e a b z i e h e n w e l l e n “.

104

Д1'. ЛЈ1ЕКСЛ ивит.

у деликатном положају. Он je ca братом Николом тражпо од цара и од надвојводе, да му подложе гомирске, моравичке и модрушке Србе као земал>ском госиодару љнховом, a у исти мах je имао каиетап ску управу над тим Србпма те му je спадало у дужност, да штити Србе у ужпвању грапичарских привилегија њихових. По свој прнлици ради овог делнкатног положаја свог Вук се много маше нстидао у спору ca Србнма иего брат његов, бан хрватскп Н икола Ф ранкопап. У лето 1617. састал а се војна комисија, да реши спор гомирских Срба и Ф ранкопана. К омесари су били бароп Готфрид Ш тадл и A iitoh Печовнћ. П ред љима и у присуству Срба и сказаш е грофови Фраикопани, да су гомнрскн Срби бесправно заузели шихова кмаша М оравпцу и Врбовско до Д обре, да cy љихове кметове поткрадали н робпли и ускраћивали iim десетипу тс су услсд тога Ф рапкопапн претрпели штету у износу 1200 (fjopuiirtra. Срба jc у то доба било у Гомирју свега на 40 i(ylia, a спп остали cy 1615. године отишлп na славопску граипцу. Посредоппн.см комиснје споразум еш е се Срби ca грофомпма, да престаиу ca роблЈењем и крађом и да призиаду Фрашсомапе за својс земалЈСке господаре н. Споразум Ф рапконапа ca Србима бпо je кратког века. Већ у септембру н ослаш е Србн у Грац надпојипдп два своја изаслапика, гомирске војводе Радон>у МрвошеннКа n Гвоздана МарковиКа ca молбом, да их заштити од Ф рапиоиана пли да им даде друго место за н а с е л .е њ с 3. Надвојнпдп иошље 30. септембра молбу српску Ф ранкопапима иа оприпдап.е. Грофовн Никола ii Вук одговоре нз Босиљева 1. пон, падвојводн, д а су им Срби нанели до сад мпогу штсту те моле, да им се Срби подложе као кметови или да оду ca п>иховог гомирског земљишта. Ф рапконапи су били л.ути n a Србе, што су. их тужнлп ладвојводи те после повратка гомирских изаслаппка ухватише и бацише у тамницу војводу Радоњу МрвошевиКа. Србн ношал^у сада свога кнеза Раду_М амулу краљу Ф ердппаиду n потуже се на иова насиља фрапкопанска. М амула je иашао 2 C ro atica з а 1617. m erie

3 У п р о т о к о л у W i n d i c a з а сеп т . 1617. i i i t n i e : „ W a l l a c l i e n z u U o y bitten iiui S c h l i tz Reg en d ie I le d r .ln g n is s c d e s ü r a i i e n v o n T e r s a t z

o d e r um E i n r n u m b i m g e i n e s a m l e n Orts".

МШТЛЦИЈК С1Ч1Л У XI'IIATCKV

Ф ^рд и п ап д а

у

Ućijnf»y[јг^

ммцску. (оп т уж бу идмах

идуКи

u p o rn u

даи

п 22.

п оп ом б ра

Ф раи к ои аи а,

105

му je

иодиси

ro*

na i i i t o jc Ф ср д и и а п д

п ал ож ио гроф он и м а,

да п уст с ua тампицс

мијподу Р ад он.у u да ocraim г ом п рск с С р б е ла м иру. У с к о р о tu* cc,

»елн

крал> у палогу

си ом с,

саст ат и

једиа

ком исп ја,

noja hc потаико иснитатн стап>с стиари тс he u a темсл>у ш сп ог м ннмитаја крал> доиети к оп ач и у одл уку у оиом с и о р у 4. Ma

ов ај

иалог

Ф е рд и п ап д ов

onu Имкола Ф р а п к о и а и , м^доглсд, I'prte. kишту7.

д а се ca ог оч ач к и м и бриш ским

С р б и м а креКу и т. зв. повн С р б и n a с е о б у у С л авонију. O С р б и с у спадали нод кап ст аи н ју огулинску,

bu

к о јо ј je на челу

у о в о д о б а с т а ја о г р о ф В у к Ф р а н к о п а и , с тога с е Ф е рд н н ап д об рат н

у

априлу

1619. и na

гроф а

В у к а и и ал ож и

му,

да

сп реч и с е о б у н овн х С р б а у С л ав он и ју 8. У п ад аји м а у х рв ат ск у н и ч ар а

постигли с у Т урц и

се п ре свега

границу и ш вачкаш ем у сп е х ,

љ уто освет и ш е

Срба

гра-

з а којим с у тежили.

Опи

пегдаш љ ој р а ји с в о јо ј рад и не-

в ерст в а и ст в ори ш е међу С р б и м а г раи и ч арн м а о ч а јн о стање, глад

и н е си г у рн о ст

ж н в от а

и

иметка.

О си м

т ога

су

овим

чином заплаш или остал е С р б е на т у рск ој граиици, у т у р ск о ј Лици и тиме сп речил и пове с е о б е . О в о je з а Т у рк е у толико важ није

било,

та п љ ачкаљ а

ш т о с у оли срп ск и х

б а ш у тО в рем с,

док с у т рајал а

г р а н и ч а рск и х д ом ов а, населЈавали Ср-

бим а п ре д е о изм еђу У н е и К упе, к аси и ју Б ан н ју, n a с у хтелп у нап ред ст ран у . јави

да 0

баи

заст раш е

иаселЈељ у Н и к ол а од

у

Ф рап коп ан

рат н ом сав е т у и у к а ж е к раје в и м а

св о ју

Срба па

р а ју од п ре л аза на ау ст р и јск у м естим а из

нзм еђу

Огулипа

У и е м Купе

19.

мајп

1618.

о п а си ост , к о ја прсти аустрпјским

ов и х С р б а ii u a п ов ред у у г о п о р а о миру, к о ја

je уч ш в еп а оиим насел>еИ)ел1 u.

7 Lopašić, о. с. II, стр. 87. У п роток ол у W iiu lic a ,ча ;m p. 1019. пише: „An Graffen von E rdeudi, an w indisclicn O bristen S i^n iu nd e n Fridriclien von T rauttm anstorf vnd an die w indisclie S ta n de ,da ss sie denen O U o ts e lü u c m P rind le rn vnd neuen W a lla c h e n Idiain Vndterschlaiff geben s o lle n “. 8 У п рот ок ол у stoffen

C roatica ла аирил 1919. m im e : „G raff W o lle n Cliri-

von Tersatz, die V erw ehrung der neuen W a lla c h e n ,

in W in d is c h la n d t nit vnnderrichten sollen betr“. !l У писму CBOM пели бан Н и к о л а : „D em uni

velint

dass

ule

«Ich

dom in ation e s

vestrae illu strissim ae regni nostri s u pp lic a tion is iü iu s nuper porrectae шеm inisse, in qua contra V alachos intra ainbitum fh iuiorum C o lap is e t.V m in e contra jura pacis sancitae per Turcas in manifestum praeiudiciuni et detrim entum nostrum , c o llo ca to s, svipplicarunt, vt in d e v e l per co m po sitio ne in vel arm orum з а 1018).

co m pulsione m

an io iiean tu r...“ (Држании

архмп

y Печу, Turcica

МШТЛЦНЈ1'. l'l'IIA У ХН1ЛТСКУ

107

Комиспје en откум ГомпрЈа од Ф ранкопана 1620, 1623. и НШ. Турци пасељују Cpfic у Г»аг јаи. 1626. Миграцијон« крстаља Срба од 1622.— 1627. О брш тар хрватскс ранио je крајем нрнпш, С рба

ii

1619.

границс б арои

Гогфрнд

1.1.1тадл бо-

године у Грацу и чим cc у Карлонац

одмах се зал ож и о да рсш н

сн ор измс1>у гомнрскнх

баиа г р о ф а Ф рап к оп аи а. H a позив Ш тадло» дођс бан

пичпо у Карловац, a дођоше и српски изаслаиици, тс су :m* једнички расправл>али о начину, како да се си о р inpaim a. liaii je захтенао, да му cc Србн подложе илн да му cc иратс ii.iMoiia

ирадсдоиска

добра.

Срби изјавише, да hc cc одмах

i hm одсслитп ca гратшцс, ако их подложс грофоиима, јер o n u nehe п.има да служе. Штадл саоиш тн 30. јап уара 1620, цару

Фердниапду JI. о току иреговора и изрази бојазап, да Ih: С'рби прсбсћи Турцима, ако Ф рап к оп ан и добију Гомпрјо ii да iu’iiii од

п.нх већ прсговарају ca М уст аф а бегом Ж сф ср- бс*

roiinhcM. Одлазак гомнрскнх С р б а у Т урску зпачио би иај* iiehy ouacuocT не сам о за граиицу псго u за цслу Краи.ску, ( ’ тога би, исли Штадл, требало га места откупптн п on je neh попудчо

бапу за њих 8000

форнпата,

алп

Србп

дају сам о

3000 ф орм и ат аЈ. Д аљ с и рсговоре су водили у нмс Штадлоио иаиетап ГуспН u Раубер. Погодба je бнла склоил>сма па 6000 форипата. Ka.ii jc бмо у главиом пристао na ту споту, али Грби ипсу пмали новаца re питап.с остадс u дал.с исрсш епо.

Штадлово i i i i c m o пошал>с цар 2 0 . ф сб ру ара краи.ској иладп, a ona одговори 28. фсбр. да cc слажс ca Штадлом у noi-леду откуиа. Грофу -грсба нлатити пз држаипе благајпе na ту споту одбпјати од најамипчкс нлате гомирских граиичара“. Гомирци су баш у то доба запали били у пслику бсду. Hcиогода им jc унпштила сав уссн тс je пастала глад. Omi ta* молс aupiuia 1620, цара, да пм устуип Плашко Пол.с за :ieмл.орадн.у плн да нм дадс дозиолу да оду у другс xpiuithaiiCKC крајенс. Цар паложи нровпјангмајстору Јопапу Jepnhy, да тмајмп lOMiipcKiiM Србима 2000 старп жита уз јемстио, да he ra иратити", 1 Croatica na 1021). а Ibidem. л У и рот окол у Croatica

аа

ап р.

11)20.

iim n c :

„O ie W a lla c lie n

zu

(lo in c ric berichten, das Inen das W e iter ir (jetrayd alles erschlagen. Mitten

108

др. л л к к са iiH im

М ада су чочели

нрегопори о откупу Гомирја,

грофови

■су као и upe тога досађивали Гомирцима и наносили нм штетс, рачупајуКн, да ће тиме убрзати преговоре. Гомирцп маја 1620. поднссу цару тужбу и замоле ra, да u i t g пре занршн иогађање за откуп Гомирја, јер се насил>а Ф раи к оп ан а ле могу дужс издржатн 4. Међутим су крупни политнчки догођаји, којн се тада збивали и који су доводили у оп асн ост и оистапак хабзбурш к е монархије, скинули с диевног реда гомирско питање. Тек после више од две године, у септ. 1622. нослаш е Срби из Врбовског, М оравице и Гом ирја у Грац изасланнке и молбу, да се грофовим а понуди у готовом 5 до 6000 форината, као што се Штадл био сп оразум ео н та свота л а се исплати од оних 7— 8000 ф ори ната најамшше, коју Гомпрцн имају да приме из државне благајне. У молбн веле С рби , да ших има ca ж енам а и децсш 1160 душа ca 300 Л1уди ча о р у ж је '*■ Градачки гроф а

Вука

Крста

ратшг савет

Ф ран к оп ан а,

писмом од 3. окт. запита

да ли je још

npiiMimi 6000 ф ори ната за Гом н рје?

увек вољан

Вук одговори, да инје

иољип ii да су Србм њему иачшшлн, од како су се населили

у Гомирје н околину, ок о 20.000 ф ори нат а штете, с тога моли иатраг св оја добра. Срби ако х оће и дал>е да остаиу на тим ч.сгош ш поседима, нека постану кметови, a ако то nehe, нека иду куд знају. Ннкола Ф раи к оп ап се после оставке na банском. достојапству иалазио иеко време у инострапстиу. Кад се вратпо Kyliii одговорио je 1623. године из Босил>сва, да ом не пристаје на 6000 ф ори н ат а иего тражн, да се нутем комисије утпрди предност землЈИшта also

inen

das P lasskhi Veit

C hristenliait raisen zu lassen.

zum Qetrayd Gebei

zu

~ - An Andere Jeritsch

erlauben oder in die mit Befelch, dass er

denen W a lla c he n zu G om erie 2000 Stitr (ietrayd gegen l ’llrgschafft vnd auf W idererstattung eruolgen lassen.“ Гом ирчапи cy н 1G20. годипе пострадали чод пепогоде те им je ратни санет дао тада 1000 erapu upoeä. Croatica з а 1620. r> Г р о ф Вук у иисму свол\ од 9. дец. 1022. тпрдп, да С р б а у сва три села има cnera 48 (Lopašić, о. с. II crp. 115), a комссм рн Xrinc В е р н ск и Јонаи 11 I o m o 1,м у сном и.чнештају од 30. сеит. 1632. иеле, да има снега Г>2 куКе

ii

т о у Гом и рју 20,

у В рб ов ск ом

12

и

у М оранпци 20 «yha, з а

о р у ж је да има oico 200 л>уди. П рем а т ом с je б р о ј

стаиоиниш тиа у срп-

ск ој молбн п р ст ср а н . П о сној прилмци je ro б р о ј станонш ш гпш г ом и рск ог up e с е о б е у Слаиопију 1615. године. “ LopaSić, о . с. II, стр. 102, 103, UM, 127.

М11П'ЛЦМ)1' 1'1‘llA V ХГИЛТСКУ

С јссепн 1623. подпсо jc гроф

109

Пмкола Фрам копан ц ару

нргдлоЈ'. Да cc и>сму u н.сгоиу брату :in Гом ирjc, Врбои ск о u Мораиицу дадс Т рсат код Ријске, којп jc до сад био ciiojiiua Ф рам .с КнсжиКа. Алн на ouaj пачип пијс могло да се рсш и HiMiipcKo питањс те цар иаложи ратиом савету 20. маја 1624. u 4. nur. 1625., да cc устанопи п оссб и а комиспја, која hc у гирдити нрсдпосг д об ара Николе н В у ка Ф раи к оп аи а. И no rpchn иут, 10. јан. 1626. понови цар одлуку своју, али крај свих нплога царевих, иије било ништа урађено те гроф Никола шмоли 2. маја 1626. председника градачког ратиог савста баpniia Ђ о р ђ а Гајлера, да н ож ури сазив комисије '. i Компсије су одређиване na су се најзад почсле и саггајатп, алн ипсу иикаква рсзултата постигле, иоглавито ради ииртајпчпости појсднпих к ом есара. Т ако je у јан. 1627. држала ссднице комисија под председииштвом обрш тара барона Готфрида Фалбенхауита и онет без успеха. Г р о ф Нинола cc нотужи 23. arip. 1629. цару, i i i t o још иема пикакпог рамеи.а, a цар иаложи 4. маја те годинс ратном савету, да донсдс всК једном ,.у ред ово иитаи.еа. И иак ini тада иије доmvro рсшење. К омисија je раснрављ ала и у априлу 1630., a uu молбу српских изаслапика састајал а се н t o k o m 1631. годнпс. Напослетку je гроф Никола пристао, да ирими за Гомирје 10.000 форипата, сам о je ставио услов, да му cc иоиац игплати одмах н да иосед срнски ne пређе преко брсга Цеniiia п ne обухвати ливаде места К ам е и ск о0. T okom 1632. имеповао jc цар иову комисију, да naupiuir i iiop око Гомирја. З а ком есаре су имсповапи били Коиски, Всрпекар и Ђ ор ђ е Маленић. Међутим je Копски м орао да

отпутује у Италију, a Малепића нозваш е na б оји о пол>е те Пикола Ф рап к он ап предложи 17. марта 1632. бискуиа загреОачког м ссто

К оиског

и Ђ орђа

Ирсдлог п.сгов mije бпо усвојеп

Јалагпћа

м ссто

М алсиића.

nero су за к ом е сар с имено-

iiiiini Ханс Bcpnck u Јоваи Ш ом ођ п . Они сасл у ш аш с С р б с м грофове и 30. сспт. 1632. известишс цара, да грофоип при1 C roatica аа 1626. ' к C roatica na 162!). 0 C roatica аа 1031, У п рот ок ол у „D ie

Komcricr- W a lla c lie n

bitten

Ir kays.

C roatica M l.,

за

апрнл

1631.

пишо:

dam it innen die aigcntliclic

Рпкнснк diser G uetter l*cl‘ paaren C o n te ntirun g durch deputirte C o m — inlHarien eingeraiiinbt w u rd en ".

110

Д1*. ЛЛНКСЛ IIHIITi

■стају na своту од 10.000 фори иата н ro да

им Србп плате

4000 у рок у од четирн године, a 6000 да i i m цар преко Крам>ске .дозиачи. Грапица сриског п осед а ne сме иНи дал>е од брега Цетниа н од ливада у Каменском. К омесарм се изјавише у спом извештају за ове услове, јер С р б а нема миого и доста им 'јс оиолико земл>ишта. He треба се бојати, да he се Срби одселитп из Гомнрја. Оии ту живе већ преко 30 година, млађи су н рођепи ту н сви нмају своје K y h e п зграде и м и от "м а р в е , a то се ne наиушта гако л а к о .10 i-" П ретовори се водили и дал>е све до 1637. године, a тада ■обустаншне дал>е расирављ аљ е, могоше

јер

се

Срби и грофови

пагодити о термшшма илаћања уговорепе

не

своте те

je inrraibe остало иереш еио још- пуних 20 година. Д а би се једиом скипуо овај сп ор с диеваог реда састане се у јулу 1657. годипе у Огулину комисија и то гроф Вилхелм Леоиолд Татеибах, барон Јов аи Амдрија Целтнер и Херберт гроф Ауер■ciiepr.

Ф ран к оп ан е je засгуп ао

Д окмшкжнћ, друииш.

гроф Ђ орђ е, a С рбе Никола

кнез гомирски и Миловаи Вучш ш ћ, војвода мо-

13. јула иачпљен je споразум ,

no

коме

се

Србим а

уетупа Гомнрје, В р б ов ск о и Моравице, затим део Камеиског u брсм- Цстпп, али сам о пашљак н лнваде, a не и шуме. Србм у иикпаду за све то устуиају Ф раак он ан и м а годппе целу најамиичку плату своју.

к роз

четпри

О миграцијопом кретању Срба из овог перијода нмамо иеколико вестп. По извештају Аидрије Je p uh a доселило се у ангусту 1622. око 3000 С рба из Т у рск е.11 Поједпиости о тој сеобп пису сачувапеГДруга je вест из јап. 1626. да су Турци пасслили Србе у Багу. Јавл>ајући о томе ратном савету обр10 E p isto la e ■crp.

у

надбискупском

архину у З аг р е б у .

197— 161 и 295. У п р от ок ол у Croatica з а

L opačić,

о. с. II

септ. 1632. пиш е:

„N. der

goincrier, Vcrbausco vnd moratiiczer W a lla c h e n Beschwiir w ider die Herrn G raue n voii T crsalz Gebrueder, die bitten Ir fl. G n. auf M itI vnnd W e e g gedacht zu sein, d am it sie m it Ruehe vnnd vnmolestierter von allen Titttigklm it m öchten versichert s e in “ . ' 11 У п роток ол у Croatica з а авг. 1622. пише: „Ir Mt. m it Andrcen Jeritsch beygeschlossenen Schreiben, dass bei 3000 W a lla c h e n von dem l'ciiul heraus

entsprungen, erwartli

also

O rdin an z, w o dieselben vnderzu-

hring e n“. Пепојмљ ш ш je, да ce o толикој множини С р б а ишпе иигде ме гомори.. M o ry lic je, да je у м ротокол у iioi p e iniio в абел еж еи о,

к ао да je

с е о б а iieli ш ш рш см а, м ожда je са м о јиил.емо, дн je толико С р б а иајаиило жел.у, да cc доселе.

m

М Ш ТЛЦ ИЈГ. 1Т1.Л У Х1Ч1Л1СКУ

iiiinp хрпатскс грапицс Рудолф I lap

шипта, да лп троба mro

пред.У'шмати протии ових лоссл>сиииа у испосрсдм о суседстно пустри^ске rpaium c. Спомсма jc вродма још једма с с о б а Cpfm ca млстачког зсмљшлта у Лич. Omi доссл>ош1Цп су праMii;iit штоте на cnc страпс, u

no Турској, у Впподолу, Клапу

I Iiiiikii. u

I Ionu уиадаји турских чета у аус гријску границу и ил.ачкање српског становништва 1632, 1634. и 1635. II ii a 11 o подизању куле за заштиту Срба 1631, 1632. п 163Г). Премештај граничарских чета из Гомирја у Модруш 1630. Нове насеобине Срба у турској Лици. И иокрај мира, који jc измсђу А у ст р ајс u Т урск с служ(iciio постојао, на грапици шиховој пламтсла je б орб а готоио luio у ратио доба. Нолитички кругови у Б счу п у Грацу нису iMViiviu рата с Т урском тс су издавалп палоге граиичарским iinjiiiiM заиоведпнцима, да cc нс свсте Турцима радп швачкања u да no ирелазе н.ихоиу граиицу, да пс 6u пзазвали oruopeu |шr с Турском . O c im тога на аустрпјској граиици према Турцима inije ни било лшого војске, јер су четс граиичарске ппиучсие билс у nepcKii рат католика п протестапата (тридсi r 101 Ч)Д111ЈШ>и рат), то су турскс чсто искаж 11)еио иролазнле нуетријску грапицу u no њој робнле н иалпле всћппом сриске домопо. 12 У п роток ол у C roatica з а јан. 162G. ииш с: „An die Herrn Verorilrnte in K ärnthen auf des crabatisclicn O bristcn vnd O b e rh a u p tm aiis zu /m ig beygcschlossnen Schreiben vmb Bericht vnd Guetachten wegen Nidcrilchtung der turggischen W a lla c he n zu Carlw aag. — A n Herrn crabatisclicn iilniH ten mit des W o lff C ristophen G rauen von Tersatz beygeschlossenen Atiliten wegen der tiirggischen W a lla c h e n zu C arlw aag N id e n ic h tu n g vml) llerlcht“. Под датумом (|ief>p. JG2G. пиш е: „D er O brister vo n P aar bit vmb Bericht, wessen er sich gegen tlen zu C arlw aa g neu angesczlcn tiirggischen W iillaclieu zu u e rh allen “. la У п рот ок ол у Croatica на мај 1G27. iiiin ie : „An crabatisclicn O bristen, tlim er berichten solle, was die W a lla clie n zu Litsch vnder dem G rauen zu Serin. so von Venedigern entsprungen, gegen den W e in tlia l, C lan vnd Poickli dir Schaden g e tlia n “. 11од

истим

датумом:

„Der crabatischc O b rist bericht,

diiNH vor 3 oder 4 M o n a t haben sich diu W allache n in W c in th a ll zu Litsch ungUHczt vnd 2 Tschetten in diu Tllrggen lie k lio n ib c ji...“.. i

ab lau flcu lassen

v ir I

‘I G efangne

112

Д1\ ЛЛЕКСЛ ш ш т.

Крајем фебруара 1632, упала je једпа турска чета у село Оштарје те je днадесет и једпог човека ппгикла u многе je одпела у ропство. Марта 1634. скупл>алн су cc Турци у Лицн и Крбавн с памером, да упадну у Винодол u да ra nopoöe. Скуичло се око 3000 људи, али баш пред полазак побсгоше дпа Србина из турског логора на аустрнјску страну u дојапише памеру турску те се Турци ne усудише ударити na нрнираппе граиичаре'. Срећнији je био потхват Турака lipu крају ове годипе. Турске чете из Бихаћа, Острошца i i Цазипа упадошс у аустријске крајеве и иападоше Србе у Отоку, Оштарју i i Огулииу, 34 човека убише i i многе домове оил.ачкашев. Бихаћски бег од бп јеод себе крнвицу радн ове пл.ачке и предложи грофу Тржачком, да се љих двојица личио састаиу н да изгладе пограничне размирице. Ц ар меbyriiM ne хтеде грофу дозволити састанак, 6ojehn се замке од сгране Турака, него иаложи да гроф пошље место себе једног комесара на састапак с бегом3. Д а ли се састапак одржао, инје позмато. 1У

протоколу

C ro a tic a

за март

1634. пиш е:

„Herr G raff von Ter-

sntz crabatisch Obrister, berichtet den löbl. H off Kruegs R ath, das sich der l'e in d t aberm allen bey Lykha vnd K h ärb a u a in die 30Ü0 M a n n starkh versam blet vnnd auf das W e in th a ll ainen S traif zu thuen w ille nss gewest, w cillen im e

aber 2 W a lla c h e n auss seinem H ör entsprungen, hat er sich weiter in

das Lanrnlt

nit wagen w o lle n vnd w eillen die Tiirggen sagen,

das sie von

keinem Friden wissen, alss begert Herr O b rist ohne M assgebung gnedigst beschaiden zu sein. — Beuelch an Herrn crabatischen O bristen, dass er sich wegen

der- likhauer vn d

kharaw änner Tiirggen sonnderlich bey disen

jezt erzaigenden C o nfusio ncn in E rla u b u n g d ergerathnen Repressalien kheinesweegs zu schreitten, sondern wierdet im e beinebens anbeuolchen, das er sich der ganz gem essnen

In h ib itio n

erinnern vnd biss a u f ferere O rd in an z alles

dergleichen Fcindtiitigkhaiten vnnd Offensive gegen den Tiirggen (ausser wass in flagranti uiolcn tia beschicht) sich gänzlichen endthalten s o lle “. s У

протоколу

C ro a tic a

за

дец. 1634. ииш е:

„Irer Khais. M t. w irdt

des Herrn crabatischen O bristen Schreiben eingeschlossen, darin e rb e rich te t, dass die T iirggen von W ichat§ch , O strosatz vn n d Z iisin auss die W allache n zu O lto kli, O sstaria vnnd O g u lin vberfallen, inen das Viech genotnben vnnd' 34 P ersohn nidergehaut. Er sey aber derer vorigen In hib itio n en der Repres­ salien, ausser w ass in flagranti beschicht, erinnert w o rd e n “. n У

протоколу

C roatica

за

ja n . 1635. пиш е:

„D er

Herr crabatisch

O brist wiederholt sein vorige A uisa wegen der W ihitscher denen W a lla c h e n zu O ttokh zuegefuegten Schadens, ilarbey er das o riginal vnnd das trans­ ferierte

Schreiben,

g esc hiih en ,

wass

ilim e

eingesclilosser,

entzwischen

der

Heeg von W ihiltsch

zue-

darin er vml> ain X.iisambenkhunfft wegen Ver-

М111ТЛЦИЈ1. l'l'liA У KI'IIA ГСКУ

113

Упадајм турски су омогуКсмш iiouajiiiuuo тиис, i i i t o на фцппци mije бпло у доиољпој мсри -rnpljana, ncro jc граппца uu inline места била отнорсиа ирома Т урск ој ie иарод inije имао куд да иобегие i i да се заклоип кад пспрнјател» uaiil)e u mije бпло појскс да Турцима запрочи иролаз. Ч сст о иута »u иокушанало, да cc доскочи оиом злу. Ииицпјатпиа jc 110шцала iteliuiioM од С рба. Т ако су Срби из Отока ua нрнмирској граиици у априлу 1631. замолшш ратии санет, да cc 1и>д

llouonor Пренозц иодигис једна кула. P aruu савет пошл>е

молбу n.uxouy к оруш кој пладн,

да ona даде мишлјОшс, jc ли

ima кула uoTpcfiim, u m i 611 ona коттал а н одаклс да се узмс иопац Ona md.Hiu пс доиесе усп сх а тс с тога српски кпсз у Огоку Нетар Дадгиикоцић у име народа замолп ф с б р . 1633. i р о ф а Т рж ачког пска поради, да cc кула подигпс. Трж ачки иод neće молбу киежеиу ’ ратмом сапету u предложи, да крањ ска и т д а даде 600 фори иата за иодпзањс озидапе кулс у Отоку рпди осигураи.а станош ш ш тна". И ua д ру п ш страиам а су Срби ималп сличиих жсл.а

ii

захтева. Србн у Ссп.ској Плапшш, пред-

moIjciiu

од нојноде 11ипла БударчпНа, замолиШ с у ccirr. 1635. и.ара, да u,n даде саградити јсдиу кулу, која hc их пгпггптл

пд Т у р а к а 1'.

lipu доссл>сп>у Срба у Годшрје 1600. бнла je ona uaiTohuua крајп.а тачка прсма турској граимцн, јер je од Гомирја ua сие до турсиих места у Лпци била иустош. Досеi.mian.cM иоиих Срба иассл.сиа су u друга, дотле иуста места, ni je Гомпрје остаја.чо спс имшс у упутрашњостн земљс. У Гоglcichung vnđerscliicllich (iiciiiizpiinct bittet. Darüber Herr O b risi, ob ers er­ lauben s oll, die gnedigste R esolution w ill erw artlien“. И рот ок ол Croatica ;;a a n p. 1031. f> У протокол у Croatica з а ф с б р .

1G33.

m u n e:

..Herr crabattisch

i lln ist repraesentifcrt des Fossto O ttokli an der M ölirg rän ize n Hescliaffenlieit, inif des

Peter

D adassouitscli,

möchte

einer

ersainen

l ’augeld,

das

m an

in

A nbringcn,

Crain

zu besserer Versicherung

iil.la ain gem auerten T lnirn von carlstetterischen

Klincss a ld a ,

Landtschafft aulfiehren

Zeugliauss

auss

per

der angesezten

khundte, das

ratliet dahin,

Orth

so

m an

llerschue ssu n g G00 fl M annschafft

w olte er auch hernach

mit etlich T opplhiigen be-

«clm sscii m achen“. 0 У п р о п ж о л у C roatica na сспт. 1G35. iiiiuie: „Kliays. Heuelch an die Herrn gehaim be vnd i. ö. Hoff Kriegs Ratlie wegen des V o iu o d a I'a u ln Hud.irchie/. vml der ganzen M annschafft der W a lla c h e n auf den zeiigerisehen I Ia 11i 11c 11 akla genom bnen lieiisulieh N iderlassung, das inan aintw eder mit iilner M auer oder ainer T linrn nie w ider den Tiirggen versichern w e lle “ . MHi|inmi)i' Cprt« У N|>immења устанонљеиа бнла дпа појиодстпа те one чете ca својим војводама остадоше тамо ii касније, када cc Гомирје нашло у почадшш од границе u кад имје umne бпло угрожено. Неирскмдиа страдања опих српскпх мсста, која су бмла према Турцмма нрва na ударцу, допедошс грофа Тржачког na мисао, да би требало оба гомнрска појводства ирсселптп у крајст.', гдс су војиици иотребннјн него у Гомпрју. В у ic предложп у пприлу 1630. годиие ратиом савету, да cc војиоде и њихове чете нрсместе из Гомирја у'М одруш . Ратни самст усвоји омиј ирсдлог и наложи обрштару, да ироведе тај нремсштај7, Лли изпршен.е овог налога није бпло једноставмо. Гоммрскн Србн ca својпм »ојподама на челу одупреше cc замопестима грофа Тржачког u тек снергичие мере, којс ратпи савет подузо, припуднше Гомирцс да пристаиу на премештај8. У ona места личко-крбавска, која опустсшс углсд одласка Срба na аустријску страну, пассл.авали су Турци мопс срнске породице из уиутрашшости Босие u размештали cy гушће naсел.епо личко станошшштво у папуштеие или слабпјс пассл.сие домове Лике. У з то су поправљали разорсп с тврђапе п градили су нове, да њнма запрече и оиемогућс дал>с сел.сијС Срба na аустрпјску граннцу, a с друге страпе да сузбију аустријске пл.ачкашке чете. По извештају грофа Тржачког од септ. 1635. ставнли су Турци носаду од 250 л^удп у дотле иуста места на граппцп и почели су да подпжу и иоиравл.ају Велику Кладушу, na чеиу je радило 3— 400 српских радпнка0. У мају 1638. била je Кладуша већ пзграђена. 7 У п р от ок ол у C roatica з а апр. 1630. пиш е: „Herr crabatisch Obrist bericht wegen der prouisionierten G onicrier W a lla ch e n , dass dieselben zw o W oyuodschafften auf M odrusch g e le g t; ollen werden. — Ir fiirstl. G nade von Kggenperg

lassen

das die zwo

iro des Herrn crabatischen Obristen rätlich . G uetachteii,

W oyuodschaffteji

von

G om erie

w erden, w o !lg efallen‘'. н У npoTOKOJiy C roatica

за

O b rist

liggenberg,

berichtet

Ir fl. (in . von

W a lla c h e n V nngehorsaiiil). uolchen,

die

zween

von

nach

M odrusch gelegt sollen

мај 1630. m une:

„D er Herr

der gom erier

crabatisch

W oyuoden

viim l

- Dem Herrn crabatischen O b risten wierdt beG onierie

nach

M odrusch

verordnete

straggs hielier zum H off Kriegs Rath zu uerselmffen“. 11 У протокол у C ro a tic a na cen-r. 1635. iiim ie :

W o iu o d e n

„D er Herr O brist in

C rabaten berichtet gehorstamblsl Irer Klmys. Mt., dass der Tllrgg seine Mesntzung in die verUilte Heuser eingefllii habe (250 M an n ) viuul der Tilrgg

115

МШТЛЦМЈГ. 1ТИЛ У ХГНАТСКУ

У аирђапу jc стаиљсиа иосади,

a у

napornu jc иассљипо 120

гурскпх ii cpnciuix породмца. У исто прсмс jc утирђси н град Ца чч*10- Оспм i uru су Турци подпглл миогс срп ск с п турскс иородпцс из Лаица. С рба, Брунпог, Грачаца, у општс из цслс Ј Ihkc и К рбаис то су их иасслили y П одгорје код Б а га, a у .друга м сста no грапици стаипли с у ору ж аи у иосаду м.

у.и V elika K lad uscha

zwen

K halch

G ruben angezint vnnd befinden sicli in

der Arbeith aldorth die w allachisclie Landtrobath von 3 bis in die 400 M a n n ", 10 Lopašić, o. c. li crp . 197. 11 У и рот окол у Croatica з а noit, 1638. um n e : „R o n ia n o ru m Im peratori vnnd i. ö. H off Khriegsratli berichten Ir khays. M t. dass 13 Heuser türggische W a lla c h e n

auf die

M öhr

G rän ize n

sich

niderzulassen Vorhabens willireii

vnnd dass Herr O brist für gew iss Bericht lmtt, dass aus ganz Lapaz, Serba, Hrauna, Q rasatz, Lika vnd K orbauia alle die Tiirggen vnd Wallachen ilire I la lle r s c h a fffz u P otgorica nem ben, bittet Herr O b risi in ainem vnd ändern beschidcn zu werden. heruinb zu trelten Mf.

Lan n d t

liesezcn

w cillcr

lassen,

—

Khays.

Recepisse,

wegen

etlicher W a lla c h e n , so

Vorhabens vnnd dass die Tiirggen elw an auf Ihr Khays. herreinnickhen

es Ir Khays.

vnnd

M I, auf

etliche ö r lt e r mit n n n irle m V olk

dero

gclm im ben Rüthen gnedigisten

A ntw ort verbleiben".

H*

V.

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ СРЕДИНОМ 17. СТОЛЕЋА. Сеоба Срба у Бладу код Брнња нов. 1638. п нз Пегрова Села у Витуњ код Огулина с пролећа 1639. ГТреговори 0 сеоби ca Србима Кореииманима годпие 1640. Крај све опрезности Т урака, уиоредо ca пасељавањем п.ихопс границе новкм српским породицама шпле су п нопе с с о б с С р б а ca турске na аустрпјску грапицу. I Ipi'ionopn о тнм сеоб ам а започетн су 1635. годцпс. Cucmrenmc Михајило Ми;ie-m li бапио cc средпиом тс годмис у Лици п рачговарао се тамо ca трн Србим а, icoju му рек ош с, да 200 сриских нородица желе да се преселе na аустрпјску страиу i! да ис пастане у околшш Ceiba. МплегиК после свог ловратка ич Т урске саопшти аустрпјском двору ову нчјаву српску, n цар иошл.е обрш тару i i i i c m o Милетићспо, да чује шеговп мпшл.ење о tom предмету.1 И ако нам нмсу позлате појединости, зпамо поуздаио, да су преговорп ca овпм Србим а пастаилЈОшг, a нодио мх je ноглавнто барон Ииан Албрехт Хсрбсрш тајн, сен.ски пелики капетап. Неколико породица српскпх уговорише с н.нме сеобу, коју н цар усвојн и даде дозволу Херберштајму, да м ож с иослати једну чету војника до Д ум боког или до К орена, да дочека н доирати бегупце. обапл.епа у повембру f 638.

O na

с е о б а je

П рсш л о je свега 13 српских ио-

1 У п роток ол у C roatica a a септ. Н>,']5. пшие: „An crabatisclicn O bristen, dem wirdct. dess Priesters M iclinel M elitich Anbringen vberschiklit, vm b w illen er mit dreyen

eitern

ttir^gisclian

W a llac h e n

in

der

l.ika

C oraua ^eredt, dass dieselben sam bt 200 Heusern sich (jegen vnter Ihr M t. Schutz vnd Protection zu begehen bedacht w ahren,

vnd

vnnd dessen

solle darüb er der crabatisch O brist seinen Ilericlit vml r.'lthlich G uctbudunkhen KClwii“.

МИ1ТЛЦИЈ1' CI’liA У Х1М1ЛТСКУ

117

родица. којо XcpficpiiiTujn пасоли па мол.аш! Блцда, псдалеко , ,од Бриња,“ Обрштар хрнатскс граиицс гроф Тржачки саоишти цару, да су Срби досол.опм, а/ш да мемају nponnjaiira за прсхраиу, те цар наложп кран.ској н корушкој иладн, да мрмтекпс Србпма ca храпом у помоК. Пошто cc корушка нлада оиирала да онскрбп досслјШшкс просом, поиовио jc цар cuoj налог у јануару ii у ф сбруару 1639.!’ С нролсКа 1639, догодила cc nona ссоба. По дозноли царсиој упадне огулипски канетаи гроф Гашиар Фрапкоиаи Тржачкн ca великом чстом војника у Лнку u донрс до Пстрова Села те све тамоши>с Србс доссли u иастаин их у Битун>у код Огулина.4 Старинци су и овдс као ii приликом свих ранијнх ссо б а нерадо глсдали доссљсникс, јср су с »>има морали да деле земљиште, којс су дотлс самп уживали. Између Огулинаца и Витушаца дођс до сукоба, у коме jc падало ii мртвнх глава. 50 паоружаиих Огулпиаца 2 Lopašić, о. с. II, стр. 219. 3 У п рот ок ол у Croatica з а дсц. 1638 пиш е: „Herr crabatisch Obritst berichtet dem gehaim ben vnd H off Khriegs Rafh wegen der hcraussentspriingenen W a lla c h e n ,

dass

man

dieselb

mit

der

P ro uian d t

beyspringc

vimd

wessen er sich wegen der tiirggischen Halterschafft zu verhalten habe. — An Herrn crabatischen O bristen, der solle die new herauss entsprungenen W a lla c h e n auf Ihro khays. Mt. aigenthum blichen G run d t ansczcn vnnd mit der P ro uiand t versorgen lassen. — An die Herrn V crordente in KhHrntcn, in sim ili in C rain, der herauss neuelicher Zeit 13 Heuser entsprungenen ttlrggischen W a lla c h c n

betr. diew cillen sie der Zeit m it

kheiner P ro uian d t ver­

sehen, sollen die Herrn Verordcnte in K härnten vnnd in C rain die vngesaum bte V erordnung thuen, auf dass ihnen vorhin gebreichigcrm.’issen mit ainer A nzall G ctraidt von Hirsch geholffen w erde“. Г1од датумом јаи. 1639. iiuiiie:

„D ie Herrn Verordentcn in K härndten cntschuldigcn sich, denen lic-

rausscntsprungnen dreyzehen Heuser tiirggischen W a lla c h e n , Herrn

V erordentcn

Herrn

Verordcnte

ersuecht,

dennen

beregte in

Khärndten

arm en

dem vorgem eltcn vnd

A nzall

herauss

die von innen

Traidt von Hiersch darzugeben. — Die

werden

w iderum b a u f ih r E ntschu ld igun g

entsprungnen

begerten A n n za il T raidt

ttirggischen W a lla c h c n mit von

Hirsch alss glcichsam b

aiu A llm o sen zu H ulff zu k h u m b e n “. Под датумом ф е б р . 1639. пиш е: „Die Herrn Vcrordenten in K härndten werden aberm all ersuecht, denen 13 Heuser herauss entsprungnen tiirggischen W a lla c he n m it der vorhin begerten P ro ­ uiandt bcyzuspritigen vnnd w ćilen in die 600 P crso h n von der türggisclicn I lalterschafft sich herüber begeben, welche der Herr crabatisch O brist mit ainer A n za ll Ilicrsch geholffen, bittet er O brist vm b V e r o r d n te in K härndten hiem it ersuecht w erden". 4 Lopašić, o. c. II, c rp. 227 n 274. прш ш ком 2Г)5 С р б а (о . с. crp, 192).

Ilo јед и ој иести д ош л о

je

том •

Д1\ АЛЕКСА ИВИЋ

118

мападоше

у

м а ју

уссп,

сасекош е

ласку

иоирете

одселе

из

проплачио да

изравна

1640.

им

витуљ ске

воћке

н

В н т у н .ц н м а ,

Србе,

пачш ш ш е ако

се

у

пониш тнш е

другу

року

од

им

сап

ш тету.

При

по-

осам

дана

ne

В и т у п .а , o n u he им св е к у ћ е п о п а л и т и . дуго

нремеиа

спађу

те

Витун>аца

je и

цар

морао

С и о р се onaj

одредити

к о м и с и ју

О гулинаца.

Hone сеобе С р б а отежала je ом раза, која изби нзмеђу обриггара хрпатске границе г р оф а Трж ачког и сењског велпког капетаиа б а р о н а Херберш тајна. Вођен мржњом ометао јеТ рж ач ки рад Херберш тајпов ок о иових се о б а С р б а из Турске и приказнпао je Х ерберш тајиа човеком без снособности, кога по вол>и обмаљују Срби у Т урск ој. О ва се свађа парочито распламтела носле досел>еша С р б а из Лнке, које je у јесен 1639. Херберш тајн населио у блнзшш Јабламца п Стариграда, јер je Т рж ачкн доказнвао, да су та места и.сгоп сгарииски кородичпи посед и да се Срби не могу тамо иаселити без н » е г о в е дозволе/* Срби, који су становали у Кореиици n околш ш, одржанали су годинама тајпу везу ca аустријским попедницима, дојављивали су

нм

вести

h :i

иограпичпим за-

'Гурске,

скривали

су код себе аустријске уходе, a no тпрди.п гроф а Т рж ачкога uлahaли су им и харач. Некад je бнло у Кореппцн n околини na 120— 130 српских иородица, али услед иеликих памета раселише се мпоге породице те je остало citcni ок о 40 кућа. Ca овим Кореничанима стуипо je у догопарпи.е n барон Херберштајн и сп оразум ео се, да се Кореппчаии доселе n a npuм орску граиицу ca свом спојом покретиом пмовнпом и да им при сеоби прииомогпу Херберш тајпове • чете. У првн мах се мислило, да се паселе у Брлогу, али кад je мо иалогу Херберш гајпову п ош ао међу К орсничане Ивап ГостотшК н и ров со ме!)у n.im a 13 дапа у догонарап.у, допео je im т ж рат к у своме u e c T , да Срби желе да се паселе у сељску Драгу, која je у то д оба бнла пспассљепа. Гостопић je даље исказао, да С рба има 44 породице, међу љима ок о 150 људи за ору ж је. У овај м а х живе у најпећем страху, јер Турцм наслу1^ују, д а се оии догоиарају ca Аустријапцима и сада су удвбстручилп пажп.у na п>их. Боје се јако да Турцн не открију споразум , којн су н а ч п п п л п ca Х с р б с р ш т а ј и о м ге моле, да се похпта ca њ п х о п о м . О. с. стр. 2(Х>.

М11П’ЛЦИЈ1' f l ' I M

119

У Х1Ч1ЛГСКУ

ееобом. Хербсрш тајп iiuiitiiuc 9. ангусти 1640. oiiiiiupiio писмо ратмрм сапсту о спојим прсгоиорима ca К орсп пчтп ш и и приложн изнсштај Ипапа ГостоипКа." Ha исст да cc воде прсговорп између Хсрберш таји а м Коренпчапа о сеоби, и обоја се гроф Тржачкн, да he и>сгоп иротишшк C T o h i i заслуга и захвалпост двора опом с со б о м тс иокуша, да код цара осујети плаиовс Херберш тајпоие. Ушггаи ta лшшл.сње доказниао je у иисму, управљеном цару 20. аигуста, да су Кореинчани иепоуздани л.удн н да оин обмап.ују баром а Х србсрш тајпа. Градачки ратни савст пристаис инак уз Хсрберш тајпа н 26. августа ирсдложи дару. да дозволи иассл.ељс К ореиичаиа у сењску Драгу. Цар, који cc у тај мах баиио у Регеизбургу, даде 13. c c iit . дозволу и паложн, да cc од K opеплчала затраж е таоци ради сваке слгурлостл и олда да cc ношл.с јсдиа ору ж аи а чста, која he штнтнти доссл.сiiiik c upir сеобп од евеитуалиих паиадаја турскнх. Ратпи сапст саопштк 12. окт. 1640. б ароп у Х срб срш т ајн у ову дарову

од-

муку na нзвршеше.7 Мсђутим Херберш тајн иије у сп со да оствари ouy ссо б у . Турцн су у ово врсм с бнлн јако опрсзли. С в ојс масеобипе ироширплп су према аустријској грапнци,

јср су

мослсдп.их

годипа извсли из уиутрашшости и иасслнли na грапицу у Лпцп ii Крбаоп око чотирп хил>аде српских i i турских лоролнца,н One Србе, који су раднлп na пресел>авап.у у аустрпјскс крајсвс л.уто су кажп.авали, Једпог српског харам баш у , no пмему Богоја, који jc бно пребсгао Аустријаицпма и ночстком 1640. мао у рукс турске, одвсли су у Удбину п тамо ra пргпули na колац.!| И na он с Србе, којц су се всК досслили n налазнли 11 О . с c rp . 325. Croatica sa 1640. 7 C roatica за 1640. Lopašić, o. c. II, стр. 231 C roatica

aa

anr.

1640.

пиш е:

„H anns

Albrcciit

ii

237. У п рот ок ол у

Frcylicrr

zu

Ilörb erstain

O licrhauhttnan zu Zenng bringt bey der iöbl. Hoff Khricgs Katts S toll an, das die coranitzer W a lla ch e n herauss zu entspringen V o r h a b e n s , vcrniaint solche in der D raga zu accom odireii, schleust bey aine n Extract aus Herrn (ioltfriclcn Khazianers Freyhcrrn Leuttenam bt zu Zeng Schreiben eben die I leraussentspringung crabatisch O brist,

diser

W a lla c h e n

deine wierdt durch

b etr.“

Г1од

iic tiim

датумом:

„Herr

Beuelch auferlegt, er solle berichten,

ob er M iainc Itedenklicn habe, das die tiirggischen C o ran ize r W a lla c h e n , welche hertiber / u (retten bcgcrn, aiigeno inhcn werden solle n oder n ich t“. * Lopašić, o. c. II, c rp . 243. u O . c. стр. 233

ii

241).

120

Д1>. ЛЈ1ЕКСЛ IlliH T i

аустријској грапици, »ребалп су Турцп н е п р е с т а п о . У децембру 1640. напала je једна велика турска чета срп ск а мсста

ua

па хриатској грапици, алн je но тврдњи гроф а Тржачког, пападај љен одбнјен.10 Н аб р зо носле тога упадоше Петар КсглспнК u внцсбап Стефап Бернслапић ca четама у Т урску те 25. марга 1641. разбн ш е Турке код Гвоздапског блазу Зрињ а u У п е , на Кобнл^аку и том прпликом поведоше со б о м пз Јамнице тамоши>е С р б е н „дружиму Т у д оров у “ . "

Преговори ca усорачким н кореничкмм Србима године 1641. и 1642. Освета турска ради покушаја сеобе кореничких Срба јуна 1642. П о је д и и и г р а п и ч а р с к и да

се

д осел зен и ц н

зап оц ед и иц и

м а м .н х т п р ђ а н а н а и з л о ж е м и м je o n a

град н > а у

л ози м а барои

су

чест о

п рвом

гран и ч арск н х Х е р б е р п Ј т а јп

м ести м а,

ал и ф а к т о р н ,

ред у зави си л а, зан овед и и к а.

ратн и

савет,

ne

У

од азваш е

април у се

he

их браиитн

Србе

је д п а у т в р ђ е и а к у л а ,

чета. И

о в а м о л б а je о с т а л а б е з у с п е х а . 1 С р п с к п

K o jii с у

ст ап ов ал и капетапа,

ииле

су

к р а јс м

у

С е п .у

к о ја

за

и Брињ у,

М а т м ју В е р о а е з а .

1640.

год ине

нм ал м Ma

к раш ск а

су

м ол бу

од

к о ји х

се

п ред -

1640. м о л и о

да

саград и

себп ог

п ред л агал п ,

заш т н т е од у п а д а ја т у р с к н х ч ет а и зг р ад ш ом

je

К рм п оћап е од

т урск и х

д о ссл > е н и ц и ,

у то д оба њ егову

и коруш ка

по-

н ачи -

вл ад а

два

б а р ј а к а , је д а и з а с е њ с к е , a д р у г и з а б р и љ с к с с р п с к е г р а п п ч а р е .“ 10 У п ротокол у Croatica !i;i дец

1040. ш ппс: „ Ilc .r crabatisch O brist

(ira ff von Tersatz berichtet die Ittbl. i. ö. Hoff Khriegs k’atli S tö ll, dass der Tiirggen zu Ross vnnd Fuess in die 4000 starlch lierausgefallen, die heraus entsprungene W a lla ch e n zu vbeifallen

in

V orhabens

gewest,

w elche aber

durch Schiessen abgetriben vnd vnuericliter ziiriigi» w eiulcn muessen. Hem hcriclitct er Obrist, dass sich ain grosse A nzahl Tiirggen vnnd W a llac h e n m it ihrem Vicli v b e r'd ie G lin a vinul C o ra n a heroin auf den khays. Poden begeben w o llen, dass gesatnblelo Hey aldortcn ver/Ohrn, er w olle aber solche w ahrnen viul ab tre ibe n “. 11 Starine X X X V I crp . 37(>. (D va ljetopisa, prio pćio dr. F. Šišič). 1 У npoTOKOjiy Croatica aa anp. Iü4(). niiiiie: „R atschlag auf des Herrn H nniiss Albrecht 1-rcyhern zu llerberstain, Oberhaiiblm niiH zu Z eng Anbringen wegen H rbauung dess Khernpotner W a lla c h e n T h u m s “ , * У протокол у C roatica aa иом. Hi40. m inie : „D ie Herrn Vcrordneten in KhJIrndten, in slmili in Craiti werden ersuchtt, daiu« mIi > fllr die zu Zeng vnnd l ’rlm ll w o h n e m ll« W n lln chim y.wim l'ahm te n m ucheil I iihhimi vm l solches dem

МП1ТЛЦИЈ1' С1Ч1Л У Х1Ч1ЛТСКУ

Срсдлпом

1641.

годипс

121

iioiico jc гроф

Тржачки

npero-

иорс, ca Србим а y Т урској, којп му oöcliaiuc, да hc cc идућег' мролсКа доссллтл 180 српсклх кућа ca 500 ЛЈуди за оруж је na аустрпјску стралу.11 Јсд па груна С р б а од 38 породица, који с у стапоиали uu турској страии Kopauc, прсшла je у јулу ове годинс хрлшћалима. Досел>еници су дотерали марвс и препслп мпого ствари, a настапили су cc у Д убравн и Пониk iju m u као кмстовн гроф а Ф р а п к о п а н а .4 M uoro су зпачајинји преговори, којн су поведеии на ирнм орској гралидн ca Србим а из места У сор ц а. Ови Србн cc обратнш с сењ ском вицскаиетану барон у Готфрпду Кацијаи сру u саопштише му августа 1641. жсљу, да се нреселе na аустријску страпу. У исти мах нослаш е тројицу изаслаиика оточачком каистану. Јакову П ортперу, да му пзјаве, да желе iipchn хрншКаинма, сам о моле да им се пошље у noMoh чета, која hc нх допратитп. Ратип савст нијс м огао да се загрсје ja оиу лопуду У сор ч ал а те од ње не би лиш та.Г| У сорач к и Србл

послаш с

у

мају

ндуће

годиис

б арои у

Херберш тајпу

M athias Vcroncz, W a lla c lie n H aubtiim n zu Zenng vnnd P rind l,

auf sein be-

Hclieliendes Anniclclen eruolgen lassen sollen. — M athias Veronez, W a lla c h e n lla u b tn ia n zu Zeng vnd P rind l, bittet den lö b l. i. ö. H off Kliruegs Rath, bey dennen Herrn I’ raesident vnnd V erordentcn in K hrain die Verficgung zu thuen, dam it sie fur die zu Zenng vnnd P rind l w ohnende W a lla ch e n zw ön r a h n e n eheist zu m achen verordnen w o lte n “. 3 У н рот ок ол у C roatica з а јуни 1641. niiiue:

„Herr O brist zu Carl-

slat bericht den H of Khriegs Rath, dass auf 180 Heuser W a lla c h e n von 500 wührhafften M a n n , w elche sy khunftigen Frueling in die C hristenheit zu (retten vnnd alda sich niderzuricliten gedenkhen“ . 4 У п р от ок ол у C roatica з а jy uu 1641. пиш е: „R o m a n o ru m Im peratori (juetachten Sach

wegen

jenseits

der

der entw ichnen C o ra n n a

gehabt

W a lla c h cn , haben,

welch ir Viech

vnd besste

gleichergestalt gesam bt in die

Cristenheit getretten“. r> У п р от ок ол у Croatica з а август 1641. пиш е: „Herr G ottfridt Kha/.ianer l-'reyherr auisiert

dem

Herrn

crabatischen O b ristcn ,

dass die W a l­

lachcn zu V ssoraz in die Christenheit zu tretten begern. — Jac o b Portner crindert den Leitenant zu Zeng, dass die W a lla c h c n heut die N acht zu ihm khom ben sein flli'nebend, dass sy gehrn in die Christenheit herüber zu tretten begerten, dont'n man die 'cristlich e Hilf zue kho m b e vnnd von des l'eindts G ew alt erledigen w ülle lassen. — Herr crabatisch O brister berichet, dass die W a lfa c h c n von V ssoraz der Christenheit zu dienen begehren. — A utw o rlh an Herrn enüm tischen O bristcn, dass dennen W a lla c h c n seye nit w oll zu trauen, wegen eiiigew eudtcr C o n dition e s. M an w o lle also die eigentliche Mcschaffcnhcit crw aitlieu ",

122

ДР- ЛЛЕКСЛ HHlITi

дпојпцу изаслаиика, који исказаш е, да се љихови земл>аци нс ocehajy вишс сигурпи. Турци сумљају и јако мотре na шнх те спакп ч ас могу бити од Т урак а искасапл>ени заједно ca ж енам а и децом. С тога моле, да се пошл.е пред и.их 4 до 600 л»удн na h c се цело село ш ихово доселити na аустријску границу. Херберш тајн саопштн 16. маја 1642. ову у сорач к у поруку ратпом савету, препоручи obq С рбе к ао врло честите н ноуздане л>уде и нредложи, да cc и њима одреди паселЈеље у сењ ској Драги. 0 С проле1\а 1642. покрепуто je iio iio bo тшгање сеобе кореничкнх С рб а. Потицај je д ош ао од г р о ф а Тржачког, којч je 4. марта ca злурадош ћу подсетио ратни савет, да je у погледу К ореничана on нмао право, a не Херберш тајп те пошто пема ништа од с е об е

љихове,

молпо je за

дозволу,

да

nx

оруж ан ом руком нападне и п рим ора ua плакаше х а р а ч а .7 H a то градачки ратпи савет затраж и 15. марта од б арои а Хербергитајпа извештај о преговорима ca корепичкнм С р б и м а .8 Позиву ратпог савета одазове се Херберш тајн 2. априла и у ош нирном извештају прикаже дотадашн ток преговора ca Корепнчанима. С е о б а љихова би била проведена у току прошле годнне, али су чести уиадајн граиичарских чета у турске крајеве учшшли, да су Турци сталпо били иа ои резу u будно мотрпли na Кореничаие, јер na њих u штаче сумњају ради преговора, ради шгшјунаже и ирмкрпваша аустријских ухода. Н окрај тога je једпа служавка

нребегла из Оточца Турцима

и јапила им, да Србп из Коренице долазе у Оточац, допосе уходске вестн i i преговарају о сеоби. Турцп иоведу истрагу, али им служавка иије могла иикога од К орсп и чан а no имену да наведе. Ha захтев Т урака морали су сад а корепички Срби главом да зајемче једап за другога. 'Ј Кореничаип послаш е 29. марга Х ербсрш тајп у изаслаппке Т од ора ВуковојевиЈт н Јовмцу ЖшшпоппКа, да му се иотужс na очајаи положај, у коме се палазе u да ra замоле, 0 Lopašić, о . с. II стр. 2Г>0. 7 О . с. стр. 240. " У п рот ок ол у Crnntica »a м арт 10-12. im n ic : „Bcuelcli an Herrn l l a n i m A lbrcclitcn l-'rcylierrn /u llcrberstnin vm l O b ü rliaiib tm a n zu Zimij;, ilas» er Herr Ü b rist

seinen

korenizer W iilla c lie n ". " Croatica ма IIM2.

M erlđit

Ihnen solle weijen Ileranstrettim K der

МШТЛЦМЈ1' CI’liA У ХИ1ЛТСКУ

123

да мошљс чету иојиики прсд n>iix на Кс cun доћи и уз нут hc lirt1 прсдати у рукс без пкаквих губптака град П розорац,. коju лсжи вншс рск с Врила. Р ап ш савст одговори 14. априла Хсрбсрш тајпу, да К ореи н ч аш ш а т рсб а датн рок од два M e ­ cena да се доселе,

а не дођу ли за то времс треба с шима

ирскипути дал>с п рсговорс

као с а пепоуздапим људима, који

гм срају прсвару. Х србсрш т ајп пошље у Корепицу једаог изаслаппка и овај до1)с паграг с а петорицом Кореиичаиа, који утирде с а Херберш гајпом, да се с е о б а обави 10. јупа. С рби hi; послатн своје таоде пар дана upe тога. Раппје пх ne могу послата, јср би Турци ирнметшш, да нема кућиих стареш ина у Корсппци на би се сстили, шта cc намсрава. Ч ст а оруmniiiix граничара h e чскатп 10. јупа у Д ренову Клаицу, један «чгг далско од Оточца. Од Корегш чапа h e доћн сам о 12 кућа, јгр су остали одусталн од ссо б е , бојсћн cc Т урака. Д ош ло rtu до 30 кућа, ако би Хсрберш тајп хтсо послати пред ibiix чету од 150— 200 л^уди дубљс у турске крајсвс, до Врховниа, иола сата од Корепнце. 10 Положај, у кбме су cc иашлн Кореппчапн, био jc запста очајаи. Турци су дозиали, да cc у Корепици скривају аустријске уходс тс су киеза п још две иородице за казпу поробилп и ииеза одвели у С арајево. Мпоги Кореиичанн cc раселиш е пз страха од Т урака, a onu, који остад ош с у Кореинци, настаmiiiic и рсговорс ca Х србсрш т ајн ом u утврдише, да cc опп крепу 9. јула, a uu да будс 10. јуиа ca чстом својом у Дрепоиу Клапцу. Н сп осред н о пред нзвршењем с е о б с уиадис јсдиа чста грапичпрп, предвођепа од три харам баш е гроф а Тржачког, у околппу К орсш ш е, иаиндне иа јсдиу чету гурску,. јсдпог Турчипа убмјс, a ш ссторицу зароби. А к о jc гроф Тржачкп иамеравао, да овим чииом покварп нам еравану ссо б у српску, у сп со jc потиуио, јср су Турци држали, да су Корсиичапи бмлп у вези ca том чстом, те иосл аш с сваком Срrtitiiy у Корепицу по јсдиог Турчипа под изговором, да xohe да мадглсдају зсмл.ириди>у. Хербсрмггајпу jc јави.спо

одмах,

iin a cc догодило u од|и1)спа je с с о б а за пар дапа. Хсрберштаји cc крсис нз Ccu.a 11. jyua u iw yher д ааа jc н ри сп со y Д рси ов Клапац. Овдс му до1)с једаи изасланнк К орсн и чаи а п саопштм, да за сада ne могу до!ш сви iiero сам о ссдам 1,1 Lopašić, о . с. II c ip , -•lll.

Д Р . Л ЈН - К С А M B H T i

124

Kyha ca ш ездесет н неколико душа, од тих 30 за оруж је. O m i су се изднојили од села под измишл.снпм нзговором н пастанили су се једиу мил>у од Кореиице. Херберш гајн jc чск ао na one бегуицс до 14. jyira у јутро и кад нс дођоше, noinao je у Бриље. Тек u i t o се Херберш тајп крсиуо, ириспели су од свих 7 кућа таоцн, који ra замолише, да пошље чету од 50— 60 Лјуди до Старог П еруш и ћа, Међутим су Турци дозпали шта се спрем а те неколико стотина Т урак а иападоше иа издвојене куће, a затим и на остале К орепичапе и сап иметак i i m поробиш е, одузеш е i i m на 2500 комада ситне марве, 200 комада говеда и 30 коња. Н арод побеж е у шуме, a ihnx 28 сп асош е голе душе и дођош е Херберберш тајну. М еђу овима je бпло 14 људи за оруж је,

који се одмах вра-

тише натраг да потраже осталу родбнпу н да ииде, ко je на животу и ко je и о п ш у о .11 М ада у овом неуспеху иије било ии Херберш тајпове

iiii

•српске кривице, гроф Трж ачки je ипак у спом допису, noсланом ратном савету 8. јула, приказао певерство С р б а и несп особ н ост Херберш тајпову као узрок пеуспеху. 12

Покушај осниваља иравославног манастира na приморској граници 1642. Преговори ca јесеничким Србима 1645. Односи гомирских и околних Срба ca грофовима Зрињским и Франкопаном 1651. Турци се ие задовољише плЈачкаи.ем К орепичапа пего светећи се за неверу срп ск у нападоше и све оближн.е Србе, у првом реду cpncice калуђере и н>ихове манастире те оплЈачкаше РмаиЈ u Моштаницу, a затим и друге сри ске мапастире и цркве cne до Сарајева.

У

Рмн^у и Моштаници .бнло

стотнна калуђсра, који сад а прсиуше

на

je неколико

све страие, посеКи

со б о м црквеие утвари, одежде, иконе i i разн е драгоцеиости мапасгирске, које могоше да 'спасу од Т урака. Б ароп у Херберштајпу дођош е 17 калуђера и замолшпе

ra

за

дозволу,

да се могу иастаипти ua ирим орској грпппци, обеНавајуКи, да he изиести из Т урске много С р б а .1 Игумам мапастира Рмп.а II О . с. c rp . 252.

III (). с. crp. 25(i. 1 I.opnSiO, o . c. II, стц. 2^2

МШТЛЦИЈГ. IT liA У X I’liA 1Ч-КУ

125

Тшрил IliiKiniih nol)C y Беч y прати.и срп ског харам баш с Ипапа l'ucvroniiha, да цару Фсрдипаиду III. личио модпссс молбу за дочнолу, да м ож с иоди1ш na прпморској граиици једап npauoславии маиастир. Ц ар иошл.е 15. нов. 1642. молбу нгуманоиу грофу Т рж ачком n запита ra за мпшљсше у том предмету. Гро(|) Тржачки одговори 15. дсцсмбра, да ле трсба дозиолнтн ini иоднзаљс лишастира ini борап ак калуђсра на граници, јер ирапослапии uoiiomt u калуђсри влше зла и ап осс лсго д обра. Бол.с 6u било, кад би нсстало u досадаш их срискнх попова м калу1)сра ca граплцс, јср 6u cc опда Срби ii особито млађи свст мсђу Србим а из оскудицс својпх попова ирпклоиилп католичкој всри, као што показују примером старп срнски до^ ссл>сш 1ци у Ж ум берк у и у У ск оч к ој Гори. П равославни манастир иароду mije од

погребе,

јер

су

Срби

Крмпоћапи

католицп, a Срби Брпшани, којих има око 30 кућа, имају свог nonq, с којнм су задоволлш.3 Ц ар усвојл овај савет и маложи обрш тару да rie прими срп ск с калуђере ii попове из Т урске ini ua хриатску iih ua ирим орску граинцу.3 H a то cc игумаи Ћирил,>калуђер С ав а Стаииславић u други поповн u калуђерн упутпшс ua славоиску граиицу, те cc пастаиише у манастирпма Мнрчн u Ленаш ши. Срби, icoju сл‘. иасслиш с im UMaiby г р о ф а Николе Фраиkoiiaua u иостлдшис кмстовн љсговн лмалл су врло тежак живот. Јсд и а ipyim таких С р б а ca имаља г р о ф а Нпколе, ua б роју 200 душа, одселпла се алрила 1642. у Аквплеју уЈф у рлаидској. Б ароп Хсрбсрш таји изиссти о томе ратнп савет u дода ca св ојс сгрпне, да з а тпм Србим а не т рсба жалити. iep су били нравослапис верс. А к о jc баш потребпо, да па шн\ово место оиет Срби дођу, ou

he довести

који cc иудс да до1>у из Т у рск о.4

С рбе

католикс, .i

2 Croatica, aa I (MU. 3 У п роток ол у Croatica aa јам. 1(313. iiin iic: „Kliayscrliclie Resolution an Herrn crabatischen O bristcn, dass er kheine frem bdc ankhom bende griechische Pfaffen oder andere G riechen auf den crabatischen oder M ölir G rän izcn gedulden Solle“. 4 У п рот ок ол у C r o a tic a ' з а a n p. 1642. пиш е: „Herr O rphco G raff von Strassoldo berichct den Herrn G rafen von D ietriclistain, das sich ctlichc vnder dem Graffen N iclasen von T ersatz angesessnen W a lla c h c n hinw egh begeben ’vnd zu A qiiilca nidersezcii w olten. — Herr O b e rh a u b lm a n zu Zeng berichtet, das derselben vnder dem Graffen N iclasen vo n Tersatz gcscssncn W allache n , so alle des griechischen G laubens, vber 200 Seelen nit sein

д|>. л ј и с к с а i i H i m

Cći

o b iim

католичким Србим а, који

су

стаповали

у Је-

•сеиицп u ПерушиКу, прегомарао jc с lipojicha 1645. барон Х е р 6 срш т ај 1[ преко изаслаппка спојмх застшшпка П е ра ЛучнКа u Вицка Богута, који су потајно отишли билп у Јесеиицу н ПерушиН, да утаиаче поједипости о сеобн na пустријску страну. Cun Јссеничапн изјавише жел^у, да npcl)y ч рт м ћаш ш а и да буду пасел>ешг ira п ри м орској г р а т т » . l b i i .4 je б ило 60 кућа, међу којима 300 л>удн за ору ж је. Од тих су сам о две породице прапославне, a свн осталн су били католици. Јесеничани су зналп, да je цар прнликом ранијих nperonopa дозволно био кореничким и усорачки м Србим а да се населе у сењ ску Д рагу, али да то није проведепо те су сад молнлп за себе Д рагу, јер he у њој и лети и зими

бити

хран е

за

и.ихопу

Моле дал^е, да Херберш тајн пошал.е једну чету, која

марву. he

им

uoMohn да п рен есу своје стварн u малу Децу н сгарце, који ме могу uhu. Све ствари своје nehe нопетн иего he нх склоi i i i t i i код својих добрих пријателза у Ражапцима, те he нх касппје преиети преко грапице. Б ар ои Херберш таји јави 2 . марта 1645. гроф у Т рж ачком о в и х Јесени чана, a Тржачки пошл.е 10. маја ратпом савету i i i i c m o Херберш тајпово и препоручн c a своје страие о

ж с л јп

јесепичке С рбе и љнхову молбу,

У Грацу се палазила у тај

мах супруга ц ара Ф ердипаида царнца М арп ја и ona одговорн Тржачкоме, да пема иишта против тога, да се јесенички Срби преселе n да се паселе у сегћску Драгу, алп пошто се баш у тај мах радпло иа и р о д у ж е и Ј у мира c a Турцпма, треба савстовати Србима, да се crpue пеко време, да не би п.ихова с е о б а дала иовода тужбама од страпе Т у р ак а . 5 Д уго се ипак пије одгађало. Н а б р зо после тога обавл?епа je с е о б а Jecennчапа и досел>епици су пасел.епп у Св. Ј у р ју н у Крмиотама, у Подгорју, педалеко од Сеи.а. Јесеппчапи су спадали међу one С рбе, које су Турцп tokom 1638— 1640. населилн na грапици св ојој. Овим повим п асеобш ш м а смап>еи je јако обим опустелог земл.пшта, које jc лежало на грапици аустријско-турској

ii

делило аустријска

од турских пасел.еппх места. Насел.аван>с турскс грапнце траw urdcn. Z inn l-'alil aber

lliro

M t. gcm aint, mit dergleichen Volckli dasselbe

O rtli zu ersetzen, w urden in der Tiirggey catholische W a lla c h e n , so heraus zu khtnncn verlangen, gar nit erm anglen". л C roatica «a U»4S.

M IIII'A IlIlir И'ИЛ У ХРНЛТСКУ

127

јало jc u дал.с. Срсдимом КИЗ, пассл.спо jc попих 300 турскпх li српских куКа код ljani." Ca умадајима у аустријску грапнцу Турцм су у ono доба бнли лош с cpchc. PI)auo jc п рош ао п Мустај-бсг ХусумоимК, кад jc 7. јула 1642. ca 120 коњаника папао срп ск с граничарс у Ош тарју, гдс ra дочека огулинскп лајтпаит Мартии M oropuh, који cc у близини палазио, ca сиојом четом и ноубнја 30 Турака, a осгали побегош с. ' Трвеша и размирице сри ски х доселзеиика ca стариицима u нарочито ca хрпатском госиодом задавали су носла rpaдачком ратиом сапету, lio чијсм je предлогу цар често пута одређцвао комисије, да реш авају разие српске cnoponc. Срби у Тоун.у, Гомпрју и В рбовск ом тужилн су cc ратпом сансту у мају 1645. да грпф Никола Ф раи к оп ан присваја ссби и н>нхоно зсмл.иште, У исто д оба шоштрила cc свађа измс!)у српских досел.емика н старшгаца у Брињу. Србим а jc 1644. комисија додслила ГусиНско Пол.е за обрађипањс, али cnal)a 11 u je uu послс тога ирсстала тс jc 1646. дошло п до тучс. Гомпрски Србп cc магодшме лсимм пачипом ca гроф ом Вуком Ф раикоп аиом , да iim прода јсдам д со свог с сп о к о са у Kaмспском. П огодба jc учпљсна у Восил.сву 29. јупа 1649. u no п.ој су Срби пмалп свакс

годипс о Св.

А рапђсл у

да

платс

грофу 160 рајпскмх (|)орипата за се п о к о с.” И ca грофом Ммколом Фрам копапом имали су Гомирци расп ру ради нског зсмл.шпта то jc 1641. годике била одрс!)спа комиспја да исппта и pcniii овај cuop, али cc та комисмја iiujc uh састала. У октобру 1651, нонове Срби оптужбу иротии Миколима наслидпмка гроф а Ђ ор ђ а Ф рап к оп аи а радн тог истог cuopa, a у јупу 1652. потуже се ратном савету н ua гроф а lle rp a Зрни.ског ради отетих 300 комада марие u ради зсмл.ишта Радигојиа. Г роф ови су бацали кривицу na С р б с тс су у јапуару 1653, подпели ратиом савету и Петар Зрип.скп u Тзорђс Ф раш соп аи тужбу против С р б а у Гомирју, Врбовском , Отоку u Binyn>y.s (! У п рог ок ол у Croatica з а јуни 1643. ппше: „Herr c ra h a tis d i O brister berichtet, dass sich in die 300 Heuser Tiirggen vnd W a la c h c n bey C arlw ag nidersezen“. 7 Lopašić, o. c. 11 crp. 28ö. fl У п роток ол у

Croatica

aa

jan .

1(5'>3. m une:

„D es

Herrn

Graffen

I ‘etter von Serin vnd Herrn G eorg von l-rangcpaii G raffen zu Tersatz g leich­ förmige

BeschwJlr

vnd V yd th un“.

wider

die W a lla c h e n zu G oyincrie, V crbousklio, O ttokli

128

Д Р . Л ЈШ К С Л п ш г п

Сеоба јесеничких Срба из Св. Јурја у Далмацију 1653. Преговори ca усорачким Србима 1653. Сеоба кореничких Срба у Плашки апр. 1655. Наставак преговора ca усорачким Србима 1656. и 1657. С једие стране глобљење и окрутиост сељ ског глашшг капстлпа Херберш тајна, a с друге стране прнмамллта обећањ а Млечнћа покренуш е јесеничке С рбе, наста[ 1>епе у Св. Ј у р ју у Подгорју, да се одселе у Далмацију иод млетачку власт. Млечнћи су им номогли при сеоби. С иролећа 1653. дошло je под Св. Ју рај_4 0 наоруж анпх лађа н на њих се укрц ал о целокуппо 'стапошшштво, 600 душ а ca свом марвом својом, 14.000 комада круине ii ситне Јљарве. Истрага, itoja je попедепа да се устапоие узроци овом бегству јзсенпчких С рба, утирдила je нскачима сведока кривицу Х срберш тајиову. У то време су и усорачкп Срби ноноимли сиоју поиуду, да се доселе на аустријску страпу. П рег ов орс jc п сада водпо главпи капетан сењски Хербсриггаји,

Ou n mccvni о тим прг--

говорпма ратнц савет те je onaj у зео у и рст рсс нопуду Усорчапа ii расправл^ао je о месту, где да cc дшдјл.сшши населе. У јупу 1653. занита ратни снист Хсрберштајии, да ли би д обро било да се У сор ч ап и паселс мчмеђу Брпњц u Каиеле. О в о исто зашгга п новог заповедшцса хрватске гриппце А уерсперга,. који одговори, да бп досел>еиике требало иисслитп код Плашког.1 У со р ч а и а било jc свег’а 150 icyha м onu су обећавали, 1 У п р от ок ол у sa јупи 16")!!. пише: „An U orni O b erliaub tm an zu Zeng, deine wfiirdet anbefolelieu, dass er berichten solle, wie etwan die von Vssoratz heraussgetrettne T iirkhen W a lla c lie n zw ischen l'ritull vml der C apella angesezt werden m öchten“. П од датумом 1653. iim iie: „An Herrn cra­ batischen O bristen, ist vm b sein forderlichen Bericht vnd Cinelacliten a b ­ s c h r iftlic h co nim unieirt w orden, wnss der Herr O bcrliiuilM nian zu Zeng wegen

guetw illiger

bedeuth hat. —

H erausstrettung

Herr

crabatisch

der tiirggischen W a lla c h e n zu Vssoraz

O b rist auisirt,

dass die tiirggischen W a l­

lachen zu V ssoratz heriibergetretten vnd verniainet, dass dieselben bey P lasco anzusezen, vbersendet auch die w ider den Herrn O b e rlia u b tm a n zu Z eug der von Venetianern entführten W alla c h e n halber beym Regim ent aidllich gethanne A ussag vm l beschwäret sich, dass er ilim e in geringsten nit parirt. — An Herrn crabatischen Obristen, er w olle die V ssorzer W a lla c h e n wegen vorhabeiuler Herausstrettung zur G eduldt glim pflicher Vertröstung anm alinen vnd in der etwo bisliero erzniglen I'ictelitct erhalten. ratori wirdt gehorsam ist

hiiiterhracht,

dass

sich

—

R n n m n o rum Im pe­

bey 150 Heuser der tfirg-

giBchen W alachen z u Vssoratz gtietw illig vnd ohne ainige B eglaitung vndter ihr

klmyH.

MI. I’rotection begeben w o lte n “ .

М1111’АЦП|1

129

< 1'1.Л У X I'IIA IC IO '

да l\c салл11, бе i iioiuopo uyi: i |>иjiu ix чста, ii.mpuiiiTii сеобу, ' i h m добпју дсимолу nt ш к с м чм ’, 0 арегопорнма jc шпошгсм и "Цар Ф е р д а а а а д III, ала ип одлуком од cear, 1653. ускрата дозлолу за арам аа.е У сор ч н аа п тск кад ад уker мссеца присп сш с даља азиеаггаја Хсрберш тајн ов» о арегои орам а и о нораста, коју hc грапица имати од иовах досел.еаака, иромсмп цар одлуку u нрпстаие na сеобу." Х ерб срш г аја je у аоследи:>е доба аост ајао свс окрутпијн прсма c.pacKUÄ\ досељ еаац ам а те су лшоги Срби ссо б о м шш бегсгвом у друге крајеве

настојала

да

cc

осл обод с

иласти

ceihcuor канетапа и шеговнх оф и ц ара. У окгобру а о б сг а с mune cpucKiiK иородпца пз C e ib a у Брлог, гдс им оточачкл каастаа Ђ ор ђ с

Гуспћ

дозвола

да

се

аастале.

Хербсрш таји

аошл>с

Биацеаца Давалца, да врата С рбе иатраг, ала ux Fycuh аије дао, јср je 6aui овај Д аваац о аајваш е б ао крав, што су Србл морали аобеКи. И аак je аоп уст ао aa аатервепцају ратаог савста a аред ао je С р б е сељ ском каастаау, коме je рат аа саист зааоведио, да uu једаог бегулца ис сме казапги радл оног богства. ЈНасиља ХербераЈтајаова све cc ваше мложала. Ha М арка llpnaha, сраск ог кнеза у Крмиотама, ааб е д ао

je,

да je хтсо

да дпже б уау a свргпуо ra ca клсжевског звања a аостаиио место п>сга аеког Вучарчпка. Г р о ф А у е р с а с р г се n а аач е гужао ратлом савету n a X e p 6 e p a iT a j a a i u t o r a n o слуша, u поводом овог смеи>лваа>а клеза саолш та A y epcaepr ја а у а р а löS^. ратаом савсту, да јед аао њему, као врховпом аоглавару rpaмицс, а р а а а д а арав о лоставл>ал>а г р ааач арск ах се о с к а х клсзоиа ii да с rosa ол arije лрпзлао иовог к асза aero je оставио a дал.е I l p a a k a у звал>у. И аз Крмиота аребегае седам uopoдаца с р а с к а х у Брлог re одавде аод ае сош е тужбу ратлом 2 У п р от ок ол у

Croatica

за

септ. 1653. m u n e :

.,Kayserliclie

lution, dass die A n s iđ iu iig der ainigen W a llachcn , so auss der

Reso­

TUrggey hc-

rauss entspringen w ollen noch derzeit nit zuzulassen. — An Herrn crahatischen O b ristcn , in siniili an Herrn O berliaub tm an zu Zeng, das die HeraussIrettung

vnd

luingarische

A n sid lun g der Vssorzcr W a lla c h e n , l.andtags-Articl

strebet,

noch

w e ille n sollche w ider die

derzeit

nit

fueglich beschehen

Idiune“. Под датумом окт. 1653. ,е т оји : „Herr O berliaub tm an zu Zeng auisirt vm bstandig,

es

w olten

150 lleusse r

tiirggische W a lla c h e n

von llu s s o ra lz

aus der Likha herauss in die Christenheit ohne einzige llillf fiir sich selbsten Iretten, berichtet auch, w o sye Idnindteii angesidlet w erden.

Kayserliclie

R esolution, das die lleruniblretltuig 151) Heuser W a lla che n /.u V ssoratz nun den angefuegten Vrsai'hen bCHrhehon ш о ц е " . Мпгршшјс l'|iOn y X|iiminа

пчбчо je сп ор ради ГусиКског Пол>а, које je комиспја 1644. годиие досудила Лучапима. Оточачкп капетан Tycnh je нримао С р б с ca свих страпа и насел>авао их у Брлогу. М сђу српским доссЛ)еиицчма палазило се u

13 иороднца Лучапа,

који

се

такође у Брлог доселише, те ca дотадањнм досељегшцима oicyммраше ГусиКско ПолјС покрај Брлога. Ha тужбу г р о ф а Ђ о р ђ а Ф р аи к оп аи а паложи маја 1654. ратгш савет Апдрпјн Гуснћу, оточачком капетану, да задржп сам о one С рбе, којц су ca турског земл.ишта директно к њему дошли, a остали да се м орају вратити од куд су дошлп. О вај иалог je ноновл>ен у поиембру one годиие, али н тада uu je пзпршен те се Лучапм 11’ш она

потуже ратпом савету у иовембру 1654.

Ц ар

одредч

у априлу 1655. једну комисију, да реши сп ор нзмеђу Л учан а п Брложаиа. З а к ом есаре су били именовани х у сарск и капстап К ристоф Дслншимуновић,

мустер-шрајбер хрватске

граипце

Петар Cym iih, сељски заставинк Ферднианд Шппб п иови uaileran оточачки Јоси п Ф рпд рпх П ортпср. Лучанп нодпссу ком есарима опширап меморапдум, ирнкажу заслугс, које су onu стскли као грапнчарн u уходе, онишу жртие, које су нодпели u orni i i њихови јатацп у Т урској, к ојс су онн скрииали нриликом yxol)cii>a, да нх Турци ие иропађу. Затим прикаruuuc стан>е у Л у ч аш ш а, где се тада палазило 1У ожсн.еиих н арова ca 131 човском за оруж је. Село je љихомо мало те с у no 3 до 4 иородице моралн да стапују у јодпој кућп. Компсија од 1644. um je додслпла за тдржаицм.о Черипкал,

11 У нрот окол у

C roatica

за

jan . Kin-l. пшие: „Morr G eneral O brisi

ilcr crabatisclicn vnd M ö lir G rflniz berichtet, dass Herr O boi'lm ubtm an zu 7.0ii;' don w irk lic h e n Khnesen vber d ie .kho rn p otter W allache n M arckho Perpitseh wegen einer zuegem uthen abor liornaclior in vvonli;>iloii niciit bc1'iiHlliclieii Aufwiglerey seines Klincsen - Ainbt. entsezt vml Molches dem W n lscliartscliitscli ohne sein V orw issen orlliailt lielle vml w cillen nun solclie D ie n s t- l'rsc zu n :'

mir

ilinie

gebühre,

Klincsen w id e n im b e n cassiert“.

alss liette er den nen angonom beneii

Иод датумом ф е о р. 1(3r>4. ст ојн :

,l) io von

Kernpotte auf Bi'rlogkh vberzohne 7 1laussw flrth (W a lla c lie n ) geben vmllerschidliclie Beschw erungen w ider den Herrn llanss AlbiTi'lit l'rcylierr von 1lerberslniii, O berlm uhtm an zu Kenj.; ein vml bilten vm b kVm cdlrung, auch «y zu Berlogkh verbleiben zu la sse n 1'.

Mili 1'ЛЦНЈ1'. IT I.A У XI'IIATCIO1

Cka/mh

11

ГусиКск» Пол.с

ii

u k u

iim

c c

t ü

131

од у:м с, onu

jic

могу

ocjaTii y Лучапима. 'Вслики канстап c c m . c k i i гроф Х србсрш таји зау зсо с с з а Л у чамс u иоснедочпо je, да omi саи ссп о npnie граиичарску службу, a Прложаии cc сам о ил.ачком баве. Г р о ф А у е рсп ср г je напротив иредложио, да cc Брложапима препусти Г у си ћск о ПолзС, јер Лучапи u без п.ега имају зсмл.е вшле пего што им трсба. Ссдпице комиснје држапе су у мају н, јупу те je 25. jyua 1655. доиесепа одлука и учнн.ена расподела земљишта између Лучапа п Брложапа. Изгледа, да cc парпичпе страпке иису (адоиол.иле овом поделом, јср jc у октобру one годиис цар пмсповао iiouy комисију ca задатком, да uo сваку цену ualje ii

(лаза н рсш и овај с п ор .4 После бегства С р б а п з Св. Ј у р ја па млстачко земљиште

остао jc Св. Лурај пуст тс гроф А у ср сп е р г ирп крају 1654. •апочпс прсГоворе ca кореппчкпм Србпма, с којима je и ипаче . стојао у всзи, да onu дођу и да cc пасслс у Св. Јурај. Преi'oiiopii су cc отсгли месецнма, a парочито услсд паступслог шмског д оба те je А уерсп ерг за то врсм с паСелио у Св. Ј у р а ј друге С рбс, прикупљепе и з разипх нограничпих места. Мсђутнм iiol)a С р б а Корепичапа, по имепу Мплак,

који je водио прс-

rouopc ca А усрси ергом , будс нроказап Турцима те да би сп а с а о живот свој u својпх блнжњпх, иошаЛ)С крајем марта 1655. свог cim a и брата ca још тројицом К орепнчаиа у Оточац као таоце, 4 У п рот ок ол у C roatica з а јунп 1654. п иш с: „D em crabatisclicn O bristcn wirt anbefo lchcn ernstlich darob zu sein, d am it die prindlcrischcn W a lla c h c n bey den w irklichen Possess des ihnen zuegethailtcn G ussitscher Veldts ruebig gelassen vnd darin biss zu Ausstrag der S achcn kheineswegs liirbirt

werden.

Der

H aubtm an

zu

O ttotschatz

solle die

p iin d k r is c h e

W allache n bey ruheiger Possess vnd N iizu n g der ihnen an n o 1644. von der M uster

C o m m issio n

vberlasscnen

G ussitscher

Vekler

biss

auf ergehende

feiere R e so lutio n entwegen khein schörfferc V erordnung e rw ahrten“. Под датумом сспт. 1054. пиш с: „D em M aubtnian Gussitsch w irdt mit einem Verweiss ändern

nochinallcn

ernstlich anbefolchcn,

Jurisdic tio n e n vnd llcrrscliafftcn

diejenige W a lla c h e n , so sich von nacher B erlog begeben vnd nider-

gerichl, also b alde n ziirukh zu schaffen“. Г1од датумом окт. 1655. стоји: „Khayscrliehe R e so lutio n vnd BefcJch, dass zu Ilin le g u n g wegen strittiger G rundstukhen

zw ischen denen im D orff Lutschani vnter I ’riin d l w ohnenden

vnd da denen zu Berlog neulich angese/loii W a llachcn em ltstand ciicn Missnerstandt ain C o m m is sio n verordnet werde vnd man auf alle W e is darob sein solle, dass sie W a lla c lie n w id e n im b c n verglichen vm l in A inigkheit er­ halten w eiden m ligeii".

!>*

132

Д1 *. Л Л Е К С Л II IU I T .

a 1. aupiuia пређе н Милак

ca

12

кореничкнх

породица,

у

снсму 140 душа и од тих 40 за ору ж је и ca велпком. мпо-. iicmroM марпе. А у ерсп е рг јавн 7. аирила цару Ф ердипапду III. за оиу се об у u нрсдложи, да се досел.еиицн паселс код Плапгког пли нзмеђу Огулипа и Капеле.0 Ц ар даде 7. маја дозволу, да се корепички Срби иаселе у Плашком н између Огулина и М од руш а, алп у писму од 24. маја забраии Ауерслергу, да у будуће * прима С р б е без претходпе дозволе ратаог савета.8 У другој ноловини 1657. године поведенн су изпова uch миого пута нрекидапи преговори о сеобн С р б а У сор ч ан а. Приликом

б орав к а

царске

комнснје na граници ради

нова-

чења послаше У сор ч ап и неколнко својих најодличипјих л>удп ирсд ком есаре. Изасланпцп изјавшие, да желс доНн нод аустријску власт и замолише, да

буду

oito

л рс

лзведсли

из

Т урске, јер да Турци нодозрепају na љих те he бити упиштени, ако се одмах ие пселе. Али ратиом савету се пије хптало, псго jc расправлзао пајпре шггаљс, где да се пассле ови Усорчани. Јсд аи je предлог био да се паселе na сењ ској граннци,. други да се разделе у К ракар и Виторај, a Tpehn да се разместе по приморској, хрватској u славоиској

грапици.7 Тако

5 L opašić, о . с. II. стр. 290. 11 0 . с. crp. 293. Croatica aa 1655. 7 У п рот ок ол у C roatica з а септ. 1657. пнш е: „Herr lla n n s s A lbrecht G raff von Herberstain, O b erliaub tm an zu Zeng, bittet vm b die Verbscliaicluiig vnd Licenz,

dass die V ssorzer W a lla c h e n auss der tiirggischen Seruitut auf

die M ö h r G ränizen eheunder es zu derselben Ruin bey den Tiirggen offenbar werde, m öchten sicher heraussgebracht werden. — An Herrn O berliaubtm an zu Z eng recepisse, dass m an die H erausstrettung der Vsorzer W a lla c h e n an Ihr khays. M t. habe gelangen lassen, a lso seye m it lleraussco n uo yirun g derselben

biss

nechstens

zu

auf

allergnedigste

berichten,

m it

w as

R e so lutio n C o nditionen

iiin e n zulia lio u ,

doch

aller-

vnd w o d isclben zu vnder-

bringen. — lliro kliön. M t. w irdet hiiiderbracht die Hcrausstretlung der Vsorzer W allache n auf

die M ö h r G rän ize n vnd

A nbringen

angesidelt

w erden

R esolution

gewertigt. —

mochten,

K liön.

w o selbige auf des O b erhaubtm ans w orüber

R esolution,

der

allergnedigste

ldiön.

verm ög w elcher Ihr ldiön. Mt.

allcrgnedist begehrn zu wissen, ob nit die auss Tiirggey herauskhom eiide Vsorzer W a lla ch e n auf die w indisclie, croatische vml zengerische (jriinizen zu

V erhuettuiig

khuiifftiges

V uliails

verlhailt

werden

m öchten.

-•

Herr

croatisch O brist in sim ili Herr Ü berhaubtm aii zu Zeng solle n ferrern Bericht erstatten,

obw ohl

Ihre

kliön.

M t. vorgelnigen

worden,

dass die llerauss-

tretlung Vsorzer W a lla c h e n zu K rakar vm l Vitorei vntergebrachl, a uf die w indisclie

G rünize n

auch

verlhailt werden niöchlen.

—

ob_ sy nij Der klion.

Mili РЛЦНЦ 1ТИЛ У ХГ11ЛТСКУ

133

су пролазилк м сссцк у рпспрамл.ан.у имтам.а о iiucc;i«un>y. У јамуару 1658. јаппо jc гроф Хербсрш тајп, да jc иоложај У сорчапа у Т урској јако ouacan то hc o u n , ако ne добију у ск о р о дозволу за се об у na аустријску страпу, npc6ehit МлсчиИима. ü n y прстљу ca бсгством

у

Далмацнју

ноповншс

У сорч ап и

прско Херберш тајпа u у мају ове годипс, тражс1ш да им cc кажс одлучиа реч, јср je доста било одлагап>а одлуке,8

Досељење Срба из У сорца у Гацко Поље код Оточца 8. јуиа 1658. Расправе о насељењу Срба У сорчана у јулу и августу 1658. П осл с дуготрајпог саветоваш а и преговараљ а утврђсио да cc У сорч ан и м а даде за насељ сш с Плашко П о л ј С . Обаил.ап.е сеоб е поверно je г р оф А у ср сп с р г свом с замспику у у зваи>у гроф у Ђ орђ у Ф рап к оп ан у Т рж ачком . У сорч ап п ноjc ,

слаш с десеторицу најуглединјих л>уди својих папрсд као таоцс, a остали досеЛепицп прнсисш е у Оточац 8. јупа 1658. ca жспама, децом, ca марвом и стварима и то б сз спроводпс чсте.

У сорчап п су нмали у плапу, да начинс upe доласка више штстс пспријатсл.у, да спале и упиштс сну околипу, али су прсд сам у с с о б у пздапи Турцима. М сђу п>лма jc ж и ш ј о јсдаи трговац Турчин, који c c п рстварао да jc соiiit o

лидарап ca Србима, a кад су ови почели да прпкушвају стпарп MI. w irdet tliucij,

allcrgeliorsanibist cingeratlien,

d a m il

die

Vsorzer W a lla c lie n

die V e rw illig un g allcrgucdigst zu

sicher

heraussgcbraclit vnd auf den

zengcrischen Gr.’ini/.eu nngesidlet werden m öchten“. П од датумом нон. 1057. пиш е: „Herr O b erliaub tinaii zu Z eug berichtet, dass die Vsorzer W a lla c h c n die Herauss C o m io y in in g starkli s o llic ilie n i“. 8 У iiporoKoJiy Croatica з а ja n . 1(558. riiime: „Herr Jo h a n n A lbrccht G raf! von Ilerberstalii berichtet die H eraustrettung der V sorzer W a llac he n , dass sye wegen geschöpften Verdacht von den Tiirggen in die Leng nit ver­ bleiben kliönneii, .чошктп vnter die Venediger sich begeben werden indessen“ . П од датумом мај I05H, стоји :

„Herr Jo h a n n

A lbrccht

G raff

von

llerber-

stain berichtet, dass die Vsorzer W allaclie n , so in Ihre khays. Mt. D ition zu kliom en verlangen, aberinallen licraiissgeschicklit vnd begehrten die endtlichc R esolution zu wissen, o b inan sye nit haben w olle, solle inan sye ihrer gegebenen l’aroln entlassen, welche sich a lso b a lte n vntcr die Vene­ diger zu hegeben iii IIhiidii, deren auf die 00 streitbalire M a n n en wehren, ohne der W e ib e r vnd KlilmltT,

ho

die

(ir.'lnizen

vnd erwartet der VerlmelmldiiiiK hlervber“.

sehr

vcrstJIrkhcii wurden

Д1\ ЛЛККСЛ ИННЋ

134

u

да cc

трговац умакпе од њпх Турцпма

Kpehy,

n

открнје

пм

сри ску памеру. Турца иачпне одмах узбупу тс cc Срби ne см сд ош е дуже задржаиати пего похнташе, да i i i t o u p e нзмакпу из onaciior положаја. Г р о ф А у ерсп е рг саопш ти 10. јуиа ратпом савету, да je обаил>сиа с е о б а У со р ч а п а n да су се onu ираиремеио настаШ 1ЛИ ча речици и нолЈаии Гацкој код Оточца. Првн нзвсштаји o б роју доссл>счих С р б а били су ирегерапп. А уерси ерг je јавио, да je прешло oko 5000 С р б а ii да he cc п>има naселитн ne сам о Плашки пего и хрватска граппца код ВелсM cpuha, код С крад а u дела обал а K o p a n e те jc молпо за прпм

мах 500 стари жита. А у е р си ср г хтедс да лреведе досел>еппке преко Капеле у М одруш ,

док се код Планпсог зсмл,иште не

искрчи, алп нанђе na пеочекивапи отпор.

У сорч ап и одлучпо

изјавнше да nehe пнкуд дал>е да иду иего he остатп na npnм орској граници,

n a мссту, иа-коме су се налазилн.

О ва из-

jana срп ск а збупила jc и огорчнла А уерсч ерг а, који je учш ш о већ све прппреме, да се Плашки удеси за иассл>си>е и да cc подигпе каиепита кула за одбраму u заклон С р б а од турских чста. О репптепцпјц срп ској нзвестпо je 26. јупа н ратан сапет и изаео je предлог, да се ирема њима епергпчпо и б рзо noступн, јер ако досељеппцц иочиу у Гацком да обра!>ују земл>уи1пта1 да би cc досел.еиици

могли

издржанптп с њсга, a

cne дотле би их ауст ри јскс власти морале испомпгнтн ca ирехрапом . Најзгодпије место je П лаш ко ПоЛ)е, где бп уз иомоК крањскпх роботиика целу околину моглп б рзо искрчпти, a кулу би on о свом трош ку дао подићп. П рек о зпме би Усорчане требало

сместитп код М одруш а,

a na npcurclic их upe-

меститн у П лаш ки.4 У смислу опог А уерсперговог иредлога изјаспио

се ii гроф Ђ о р ђ с Ф рап коп ан.

Г р о ф Зрнњ скп пред-

ложн, да се У сорчап п паселе у Вилићу код Оточца, Суш нћ jc моноипо предлог, да cc населе између Сеља, Врнн.а н Оточца, a гроф Херберш таји mije шг одговорпо ua царево . Ратнн савет достани 19. аигуста цару добивсие одгопорс u замолн ra, да имеиује комнсију, која he нровестн пасел>с1!>е У сор ч а н а , a за к ом есаре предложп гроф а Херберштајпа, бпшпег сењ ског иелнког капетана, Х а п са Jaicona баiiiic m o

роп а П рапка, пемачког карлопачког капетапа n П ст ра Суш пћа/' Доссл>ешш,и пнсу пмали храпе него су били yuyheiin, да их аустрпјске власти пздржавају. Ц ар се обратп крап>ској и к оруш кој влади, да досел.епшсе помогиу било житом нли попцем. К раш ска влада je одмах одрсднла u нослала 500 старч lipoca. Ј о ш upe иего што je ова прва помоћ потрошеиа, А у ср сп ср г се об раги о за вогирање дал.е потнорс. К оруш ка плада cc

мзвлачила од

крап>ск1[ земаЛ)Ски

помагаља

одборинцн

се

срискпх досел.епика,

a п

устезали и нзгонаралн

од

дал.с номоћи. Кад je досел.еипцпма била iseh запретила глад, прнтскао им jc у апгусту у но.моћ се ш а ш велики каиетап i’potjj Петар 3puibCKii спојим ириватппм житом, али затражп од ратног сапета, да му cc прати ono жпто н да се одреди ироипјапт за дал,у мсхраму У с о р ч а п а .11 ■ ' Lopašić, о. с. II, стр. 301. r‘ О. с. стр. Ж 1. п У м ротоколу C ronlica an јулu 105.4. minie : „Die Herrn Verordncte in C rain berichten, dass denen hervliergetrcltcnen Vsorzer W a lla c lie n 5(10 St.'lr Hirsch eiiiKCliffert werden solle, doch цецеп D efalcalion ihrer L a iul(a ^s Hew illif'tin^f*».“ Цод ангустом I05M. c'rojn : „Herr (iraff l ’eller von Zrin he-

MIM I' AI I I I IГ I'I'IIA У ХГ11ЛТСКУ

137

Имсноиан.с u рад компсије ati иассљењс усорачких Срба од cei it . до дсц. 165U. Иредлог гроф а Петра Зрпњског у стиарн iiaccjbcu.a Усорчана марта 1659. Ц ар Леоиолд Ј. ирихпатпо

jc предлог pariior

сапста

н

имеповао je 31. aur. 1658. компснју, која hc иматп задатак, да п заберс подеспо место п да насгли у со р а ч к с досел.еиикс, али je na жсл.у ирсдседиика ратпог саиета покрај П раика, Г1орти сра п Cyuniha у н со u хусарск ог капетаиа К рп стоф а Дслиiiiiij>\ynoi5iiha Mchy к ом есарс. Комисијн je иаложепо, да се б сз одлаган.а сасгап с п да се без norouopa латп nonepetior joj joj посла; ири томе пека иастоји, да једаи дсо С р б а иасели п на приморску граппцу п мнеију своју иека обапи без cnabc u т у ж ак ат а.1 У i i c t o д оба јавпо je цар гроф у А уерси ергу, да jc им сновао iiüiMiiciijy, која he у сн орузум у с imimc као ирховинм заиоведммком хрватскс граппце происсти иассл.сње У сорч ап а. 2 Налог цареи, да cc ком ссарн пс сму свађаги мсђу собом , нпје мпого iеи11 у Илаипсом. M oryhe jc, да jc п та заиптсресованост и.сгопа допрппсла, да б ароп а Н рап ка самонласмо нскл>учи нз члапстиа колшспјс. Ратиом саиету jc јаппо о томе у октобру 1558, год., a као p ai.io r псклЈучсп.у naiico je Ilpanкову свађу ca ДелншилуиошФсА!. Ратпп савст jc у к орсо А усрсп ерга, m io узурпира ссбн нрава, која му пс примадају, али пс хтсдс из опог правптп cc пожурп рад к ом и сп јс."

шггап.с

псго сам о паложп, да

richtet weegen der hcm usse n tsprim gcn e ii W a lla c tic n , w o dieselben аш fueglichsten anzusetzen waren viul bittet zugleich vm b N alirungs M itl, dann sye sich sonsten w iderum beii anderw ertshin begeben im iessen “ 1 Croatica з а 1658. 2 У п р от ок ол у Croatica з а сспт. 1058. iiiiin e : „Herrn crabatisclicn O bristcn w ürdet angedeitet, dass zu V iulerbriiigung der lierlibergctrcttcncn V sorzer W a lla c lie n ein C o m m is sio n verordnet vnd liierzue Herr lla n n s Jacob von Prankh O b erliaub tniann zu Carlstat, Hans P ortner lla u b tm a n zu O tto« tselialz,

C hristoph D e llisim o n o u ils c ii vnd Petter Sussitsch

benent

worden,

w o r/.пе er auch seines T liails co operiercn so lle .“ У п ротокол у Croatica aa O brist

eriiulert,

Pranckh

dass

er

O berhm iblniiin

anstatt /,u

okt.

1658.

des Herrn

Carlstalt

wegen

[uiiiiic:

H ans der

„Herr croat. G eneral Jaco b en

/.wischen

l ;roylicrr ihnie

vnd

von den

Д1>. ЛЛККСЛ IIUH'14

1 38

У no

прно

дође

Док

cc

И стар

je

n in a ii> e

Зрињ скп

стањ у, у cc

иреме

комс

извињ авала

п .у је

jc

к о м п с и ја

морала

n a г р а п п ц у П е т а р C y iitn h ,

пом агањ е

o

je

се

слао

ратпом

одложп

рад,

док

ii о д у г о н л а ч м л о г р о ф

саиету

д о о е л .е п и ц н

н з а к л а п .а л а Срба

о д г а 1) а л о

н а се љ е н .у

гладпп

да

к о ј п je f io p a m i o у / Б у б л > а п и .

и in e m ra jc

м а л п ie,

о

о ч а јп с т

к р а м .с к а

плада

ta с а б о р с к о р е и и ш . е , к о ј е j o j з а б р а -

п р о в п ја и т о м ,

гроф

А у е р с и с р г je б е з н р е -

стан к а до казипао, да У с о р ч а и е тр еб а п а се л п ти у П л а ш к о м , a цар je и е р и ј о д н ч и о п о п а в л . а о о д л у к у , д а с е у б у д у К е и п к о n e у с у д п д а п р м м и n a г р а п п ц у С р б е п з Т у р с к е , к о јн с п о јо м с.ео б о м т о л и к о . п о с л а з а д а ј у . Г р о ф у З р п ш с к с ш jc; б п л о п о н е р е и и , чапе je

од

је д п а

пзпенадпик чета

Турака

З р и п .с к п

ианадие

ју

до

je

сие

и а и а д а ја

ca

у

турских.

Брлог

п

100 с и о ј и х

Перупш Ка.

иочсла

марву

Усор-

u u iit u t u

октобра

да

кољаш псп,

У п л ,а ч к а п у

ди

К р а је м

уиала

пл>ачка,

ш иучс je

je

алп ii

jc

гопно

патр аг отео,

ne-

р у и ш К с к у т у р с к у м а р в у je з а п л е ш ш ii д и а Т у р ч п и а jc з а р о б п о . 1 Ilu s särn H aub tin an D e llisim o n o u its c h schw ebenden Differenz dem Petter» Sussitsch zum C o n im issari weegen V nd erliriiig ung der Vsorzer W allacli.cn verordnet.“ П од датумом non. 1(358. rin n ie : „An Herrn croat. O bristen re­ cepisse, dass die löbliche Khriegs

S töll

vngern

vernom ben,

dass

er

Herr

O b rist ohne V orw issen weegen einer Differenz anstatt Herrn ila n n s s Jakoben l :reylierrn von Pranckh ein ändern C o m n iissariu m zu l'in th a illu n g der Vsorzer W a lla c h e n verordnet habe, darbey es der Zeit vnd vor diesesinahl berneiie, d och die anbefolchene C o m m is sio n m öglichst beschleinigt werde “ ‘Ј У п рот ок ол у C roatica aa септ. 1G5B. иише: „Herrn L and ls H au b t­ inan vnd -Verordnete in C rain w ierdct der heraussgetrettenen Vsorzer W a lla c h c n grösser P ro uian ts A bgang vnd Noth auch die dnrauss cnsteliendo V nhail repraesentiert vnd ersuecht, denenselben m it einem nochm alligen P ro ­ lia n t Verlag zu sncciirieren, dann alberaith C o m n iisarii verordnet, sye zu ac c om od ie rn.“

Г1од

истим

датумом:

„An

Petter Sussitsch, solle sieh zu

Laybach nit aufhalten sonder bey selbigen Herrn Verordneten P augekier vnd Trayt vor

die

Vnderbringung

herubergetrettenen derselben

П од датуиом о к т о б а р

sieh

1653.

C rain entschuldigen sich,dass

Vsorzer

W allache n

a lso b a klen

nacher

m in ie :

solücitiern Carlstatt

„L and tshaub tm an

sye zuw ider

des

vnd

vnd

zu

verfliegen.“

Verordnete

in

anno 1625. vbernom benen

gewissen Khriegs Statts vnd M uster "Register vnd zw ar ausser des Landtags denen

herubergetrettenen

Vsorzer

W a lla c h c n ,

welchen

thrauen seye, khein P ro u ian t geben khönnen noch w o llen

nit

gar

vnd

zu vill zu

werde auch

ein gesam bte Landschafft solche nit ve rw illigen.“ Под • датулшм

покем бар

1(»58. rinnie: „Herr croatischer O brist solle vm bstendig berichten die A nzall der herubergetrettenen V sorzer W a la c h e n vnd vill Trayd zu Ihrer Vnderhaltung m o natlichen von nötten, d am it m an tlerentwilen bey einer ersamen Landschafft in C rain in A bschlag die Lebens-Nottiirfft beyschaffen

der daselbst hafftenden alten A usständen möge, fiirtershin

aber

ohne

Ihrer

khays.

Mili 1*ЛЦ11|1 t'l'I.A У X I’HA l'1'КУ

Тоиом попомбрп (tfiamwia jc компсија enoj upnu задатакг ' ‘ 'прсбројал а je п поипсала усорачке С р б с у Гацком као n у пајближој околпии, у Брпи.у п Брлогу. lio том попису Усорчапа jc бпли K l ио р о д ицо ca l_jiyiiicjm, од којпх jc 263 било за ору ж јо; брпи.ских С р б а (у сслу Лучапнма кр.ај Брип.а) бнло jc 66 иородпца ca 585 душа, од којих je 180 било за оруж је, a у Брлогу cc палазило 74 иороднцс ca 691 душом, ir од n ix 233 С р б а ta оруж је. Сгвореп а je одлука о мссту иасслЈеи>а У сорч ам а тс jc о спсму томс послат извсштај rpaдачком

ратиом

сан ст у .г’ Салш

пзврши upe пого што holuto jc убри»

иасел.еше

ннје

могло да cc

стигпс одобрсњ с предлога комнсијс, a

иаступнла зпма, досел>аиаи>с се шгјс могло

uu заиочињатм док знма ne прође. З а У со р ч а н с je оиаспобпло, да преко ■шме остаиу na дотадаље.ч мссту, јср су бплп одипше блпзу грапицс те су Турци могли лако доћи до ii.nч да их опл.ачкају п да um cc euere ради псверства. СушиК je увиђао олу oiiacnocT тс jc предложио ратном савсту, да С р б с лреко зпме рлзмссти међу Л учап с n Брл ож ап с, a остатак да преведс иреко Капелс ii иодслп међу Оточапс, Витуи>цс ti Голшрцс. З а псхраму У со р ч а п а било бн доста 376 л>убл>апсимх. старп жнта месечпо, a марпа усојзачка могла бн се n п р с к о зпме xpaiuiTii у Подгорју. P arnu савст ne усвојн овај нрсдлог nero остапи У сор ч а п с п дал.с у Гацком Пољу сам о попонп иалог Зрш вск ом с, да јако прппази, да Турци n e папссу ш т с т о Србима. Зрињ скн je савесп о врпшо поисреиу дужиост н д об ро Alt. vnd des lobi. Hoff Khriegs Kadi Vorw issen vm l Liceiiz dergleichen W a l­ lacher. nit mehr vbcrnem bcn." Подистим длтумом: „Herr O b erha u btm a ii zu Z eug berichtet, wie dass er weegen V nderbringung

der

Vsorzer W a lla c lie n

in fjcreittung selbiger Cotifincii ein tiirggische Tschetta, so denen W erlo g ern eingefallen, angetroffen,

habe

er solche

m it

100

Pferdten

biss

vber Ihre

Contiiien verfolgen lassen, das eroberte Vicli w iederum ben abgenom ben vnd das nacli Perusitscii gehörigen Vieh m it 2 Haltcr-Bueben zur Bcuth erobert.“ •> У п р от ок ол у C roatica na non. 1658. n n u ie : „C hristoph D cllisim onouicli, llu s s arn Ilau b tm an zur Carlstatt, Jobst Friitlrich P orlner, U aubtm an zu O ito tscliätz vnd Fetter Sussitsch M ustcrschrciber zu C arlstatt alss zu V nderbringung der Vsorzer W a lla c lie n verordnete C o m n iissa rii rclationiern, dass diser W a lla c h e n in der Tiirggey 83 Heuser gewesen vnd sich herausen aniezo in die 941 lebendigen Seelen vnd

2G3 bew ölirtcr

M än n e r

befinden.

Der prind ler W a lla c lie n wären zu Lutschani öS Heys er, 585 lebendigen Seelen vnd ISO bew olirter M an n vnd der W crlog e r 74 Heyscr, 691 streitbarer M änner, dan wo die vnd F r iiJ a n zu s id le n .1 .1

Seelen vnd 233

Vsorzer W a la c h e n zur bestendigen T lircw

140

Д1’. ллкксл nisiiTi

jc оргапизопао чуиаље досељепика. Кад су Турцн у децембру 1658.

покушали да занлепе у сорач к у марву, која cc иалазила

у П одгорју код Бага, засташ ш к пз чете Зрињ скога ВукасопиК :с а 50 л»уди спречио je намеру турску, зароб и о jc неколико Т урак а ii упл.ачкао марву шнхову. ” Ca прсхраном. досел>еиика патезало се п прско целе 3iiMC. Најпнше им je п руж ао храп е гроф Зрии.ски, a осим и>сга Ђ ор ђ е Ф рап к оп ап Тржачгси. Зриш ски je подпоспо ратпом савсту рачупе о житу, датом У сорч аи и м а и тражпо jc, да му се

нотрош епо

иакнади

било у повцу

Тржачкн jc пачш ш о ca Србпм а

мли у .\paiin,

a

гроф

утоиор, да he ra опн у нак-

иаду за п р 1шл>епу храи у при tnanarii за i ног стареш ину ii покоравати се његовој комапдп п да he му длпаш један део плепа, који буду задобилп од Т у р а к а .7 Алп n it cna ова iroMoh лпје била довол>па за исхрапу свнх У со р ч аи а те je ратни сапст прсдложио у марту 1659. цару да се иајмап»е још 1000 старп и то нз приходп

ta С рбе одреди крам.ских, одо-

бреннх с аб ор о м сталсж а за 1658. годшту. Цпр допесе одлуку, којом усиаја прсдлог ратпог сам ст а.н 4 im je приспео извештај комисије ca нродлогом, где да cc паселе Србп, ратип еавет затражи од грофа Луерснерга, n У п рот ок ол у Croatica за jnn. 1059. пмше: „Herr ( IralT Peter von Serin berichtet, w ass gestalten er denen Vsorzer W a lla c lie n abcrm allen zu P rouiandt ein zim bliches vorgestrekht, klm nne aber so vill V olkli nicht vnderlialtea, m an s o ll auf M itl gedenkhen, wie denselben m öge geholffen werden, er gebe weiter nichts mehr her vnd

bittet vm b Lieenz, in C ron le n alm irai-

sen. — Herr G raff Peter von Serin berichtet, dass gewesen, denen Vsorzer

W a lla c h e n

ihr

weniges

die bey

Tiirggen vml

V orhabens

vm b

C arlw aag

hallendes Vieh abzutiem en, welche er nicht allein durch den Fendrich Vukhassouitsch mit 50 M a n n verhindert, sondern auch von denen Tiirggen etliche G efangenen vnd wass an khleinem Vieh eingebracht he lle .“ 7 У п рот ок ол у Croatica з а дец. Hi58. m u n e:

„Herr G eorg G raff von

l-rangepan bittet, die von denen haraussgetreltenen Vsorzer W alla c h e n ihnie s c h riftlic h gegebener Offerten des vber sye habenden C o m n ia n d o vml ero­ berten

Petithen

halb er

jier

Decretum

-zu confirm iern.

—

O b lig a tio n

der

Vsorzer W a lla c h e n an den Herrn G eorg Graffen von Tersatz weegen vorgeslrekhle Getraidts, dass sye ihne allezeit vor ihr Ila u b t erkhenen, desselben C o m m a n d o gelm rsam isl nachgeleben vnd von denen eroberten re u th e n mit gebührenden praesentes verehren w o lle n .“ н У и рот ок ол у Croatica aa дец. Hifi'), im ine: „Khayserliclie Iv’esolution, verm iig deren denen Vsorzer W a lla che n 1000 Stiir G ethraydt gew illiget viul miss einer ersamen l.andsehafft Landtags B e w illigu ng de anno 1058. der 25000 fl. hergenom ben vnd bezall werden solle."

Mili НЛЦИН'

да д ад с

c ito je

M iy ii;i.c n .c iic c T ii, к а к о

jc

jc к о м п с п ја , ro itiiM ,

П л аш ко

iv u ic iio

к о ја

о

У

си ом

гроф а

да У сорчан и затраж п

нрод м огу о

п ред л ог

трош ку

буду

к о м п с п је ,

сн ом с

ш ш овио

за

ст ан у cc

нов

саград и т п П етар

кул у у

З р н п .с к и

и асел .> е ш 1 u a

и дал>е u a

ua Гац ком

по

Сеш у,

у

као

П ред л ог З рп љ ск ог а Ратп и

на ц арсв о

ш ггаљ е

б а л о у с в о ји т и к о м п с н јс Србе

савет

u нал ож и

je

Гац ком

н да

П л аш ком

m ije

за

су

да

лм чио и рсд

Срби

У сорч аи н

П рсд л ог

да hc

jc ou

заш т ит у

cc сл агао

д озвол у,

ca

п ред -

jc ж с л и о ,. С

м ож е

тога д оиу-

ратн и сан ст и м ал и

ш сгои

да

о-

je б н о , д а a ост ал с н о јп и ч к а

11

у Л е д е и и ц а м а . 10

н ачш ш о

je

о б р т у н и т а н .у и ассл ЈС и > а

je о д м а х д о с т а в и о д а бн

no

Зри љ ск ога. H a

гроф овп м а

тај п ред л ог ц а р у u

њ сгов у

л ш и ш сњ у

то

о д б и је

ц ар

А уерси ергу

и ре м а и л ану u р а с и о р е д у , н ачи њ сн ом

сел е n a

А усрси ерг, Срба

за

п а ја м л ш к е п а у н р а ж њ е и а

од говори,

и р о је к а т

Л усрсп срП л аш кп

54 у с о р а ч к и х и ород и ц а,

К раш ск ој

У сорчаи а.

у т и ц а јс м

н р и м о р с к о ј граип ц и.

1659.

ш егов ој грапиц и.

1Тол:>у п а с е л и

д осел ЈС п и к е д а у в р с т с .м е ст а у

ком е

п рил ож п

и ози т и ш ш х

и љ сгов и х к х ш е са р а н сг о

у ф ебруару

пл ап,

м да

и см а

n o с н с м у п згл сд а, д а

п асељ сљ с

товатн у Г р а ц тс и д ућег м е с е ц а д ођ е u и зп есс

ако

ст ап ош и и т с п п ред л ож п л а

А уерси срга

н д о б п јс

к о м и с н јс И

с т а ја л а п о д

а а ј м о д е с и н је

Гроф

т ом с.

п и иачс

од гом ору

д о с е љ е п и к а ." л огои

јо

i m ü 'o iio

Г1ол>с

о

Т рж и чког

у с п о ји л а

п асељ ељ с.

дати

м м иииињ о

гроф и

Hl

l'liA У XI'IIA ГСКУ

i

u од

т р с-

и рсд л ог

З р п ш с к о м ,. Зри љ ск ога,

да uu-

П о љ у . 11

» П р от ок ол C roatica з а јан . 1659. 10 Lopašić, о . с. II. стр. 304 п 305. 11 О . с. crp . 306. У п р от ок ол у Croatica а а anp. 1659. ииш е: „Herrn c ro n L G eneralu w ürdet anbefolchcn, dass er neben den Herrn G raff I ’eter von Z rin O lie rliaup tniaii zu Zeng, die A n s ie d liu i«

der

Vsorzer

W a lla c lie n a u f dem

G azka V eld vorkliern vnd ainem jeden sein G run d zue th a ille n sollen, jedoch dass denen benachbarten von ihren G rlludtcn nichts b c no m b c n w ürdet."

142

Д1*. ЛЈШКСЛ lIIiUTi

Именовање нове комнсије за насељење Усорчана јула 1659. Насељеље усорачких досељеника марта 1660. у .Гацком, Компољу и Вилићу. Привилегнје гомирских Срба 1659. и 1660. Тежиште питања о насељењу Срба У сорчан а нренесепо je иосле одбациваша предлога комиспје на всликог капстапа сеи.ског грофа Пстра Зрншског. Ратшг савет затражн од Зрињскога пројекат, како да се разделе Срби гго Гацком Пол>у, како да се прехрапе, како да се осигурају од непријател,а и какви закони и уредбе да им се пропишу. Зрињски оде у мају 1659. међу У сорчане, разгледа целу тамопш>у околииу u пошл.с ратпом савету одговор на ггоставл.епа интања. По њсму Усорчане треба у главном поделитн мс1>у брин.ске п оточачке Србе, трсба нзградитн једну кулу за н.нхов заклон, осим тога им треба поставити једАог комапдапта и неколпко киежева. Ш то се тичс плате команданту и кнсжсвнма, ona се може узети од оттог повца, који je одрсфоп за разпе војис службе, a моментапо су упражн.епе, оснм тога би се могло укинути војводство у Ледеипцама на и raj попац употребптп за нлату У сорчаш ш а. Ha препоруку прсдоедппка ратпог савета грофа Татенбаха успоји цар свс предлоге Зришскога •осим укидаља ледепичког војводства. Пошто jc тако утврђеп нрограм рада имеиује цар 27, јула 1659. попу колшсију за пасел>еп)е Срба Усорчана. Ч чаиови компсијг су бпли Зрин>скп, капстап ДелшшшуповиК it Јопсг Фридрнх Портиер, каистаи у Оточцу.1

iih iiic :

1 Lopašić, о . с. II стр. 3U7. У п ротокол у C ro a llra .ча апрмл 10Г>Р. „Herr Peter G raff von Zrin w urdet anbefolclien sein G uetbedunckhen

zur lö b l. Stöll einzuraichen, wie neniblicli die Vsorzer W a lla c h e n auf dem G azka Veldt angesidlt vnd erhalten, auch wie sye von dem 1'rbfeindt besser versichert, wass ihnen fiir leges vnd statuta geben worden m öch te n.“ Под дмтумом маја 1П5П. m u n e : „Herr G raff Peter von Z ri ni berichtet,

wie dass

er sich auf das eheiste zu denen auf dem G azka Veld befindenden Vsorzer W a lla c h e n verfliegen vnd den Augenschein einemben, wie solche accomodiert

vnd

vndergebracht

werden

m öchten,

P liitz m öchten denensclben zu applicicrn G ehaiinben

an

ilime

abgeordneten

wass

sein,

C om m issario

er

vnder

seiner

ainem

G riiniz fiir

derentw illen

vertrauen,

dan

er

in

sonst

bey denen G rünizern in I’ eindscliafft k h äm e .“ Под јулом 10Г)У. c r o ju : „Herr G raff von T ilttenbach, Praesident, gibt hieinit sein G uctb ed un klien ab wegen A ccoinodiernng vnd V n d erha ltun g der Vsorzer W a lla c h e n

m it

einer B esol­

dung vml deren C o m nie nd anten betr. vnd findet nit rathsam b zu sein, dass

I A3

Min |'лци|1 iтил У хгилтеку lili omi ii(iMi'(Jii|)ii no ti u 11 >ii п 1111 c таки ДрКрСТС п зд ао

0 IIML’ IIOIWIII.y

je

д ск рст

ц ар

jo u r

д о ц п н јс

рад

па

чим

свој

«и густ а

тчк

ua

да

се

23.

ne

у

отоп и

п осао

и

О вом

епергичном

л\ арт у

1660.

пх

у

na

срезове,

п ровсст и

обаииш е

Вилнћу,

том е м огл н

јо ш

у

у

дуго везу

г рад ск и врем еиа с

н зговора

уз

С рб а

речиц у

к чсж еве рат пм

Т урц им а

и

од л ож еп

uu

je

п ал ож и о д г а ђ а н .а

м ора

и

Гац ку,

обавити

савст .

те

С м есги л и

под ел ил и

Алн

и

п ово

1563.

оточачкп

их

свем у п и су

ст аљ е

август а

у су

су

о

У сорч ан ц

на

сп рсчп ш с

ii д з л јС

к ом ссари

ком анд аита

св и к и у

п ам сру

cc

У сорч ап а,

п окуш аш е

a п о в е ћ а п а с т р о г о с т о с у ј е т и л а jc

тај

У с о р ч а и а . :!

од азваш е

се

je

д ек рст

савст

к о м н с и ја

да

Т у рск у . Н зи хову

л рагу,

Ратни

битп

ii

им

na

вод е,

и ал огу

зад атак.

KOIWOCapiIAUl

добио

отеку

и ассљ сљ е

о м п о л јУ

п звсст и ш е

ст ун н ш е п рате

К

бмла

je

будуће и

сп ој

Д сл п ш п м уп оои К у П орти ер

п р о л с ћ а ."

н асел зсш е

од ред и л п

брзо

ИПСТруКЦНЈУ

a

зи м а

идуК ег

см е

euer

1659,

je

до

II

поием бра.

јјо ји т о

н а с е л .е н .у

Зри њ ск ом , n e li

2 (J,

уручеи

KOMIK'.lljl!

него да

се

в о ји и ц н ,

д о г о в а р а њ с c a Т у р ц и м а .'1

die G u a n iis o n ги Lcdeniz solle cassicrt vnd vnder beniclle W a lla c h e n selbiger S o ld t verlhailt w e rd e n .“ П о hctiim датумом: „Herr Graff Peter von Zrin w urdet neben dem Herrn C hristoph D d lis m io n o u ic h , H aub tniaii zu

Chisanitsch

Tliiirn

vnd

Herr

Jo b s t

Fiiderich

Portner,

H a u b tm an

zu

O ttotschatz aufgelragen, dass er selbst cigcrathncrm assen V sorzer W a lla c h e n an sid lcn vnd selbe nit allein m it denen O ttotschatzcrn vnd Pründlc.rii auf gleichen proportionierlen District einthailen, sondern ihnen noch darzue das G azko V eldt zum anbaueii vbergebcn s o lle .“ 2 У п рот ок ол у C roalica за и ов ем б ар 1659. n in u c: D e llisim o n o u ic h berichtet, dass ihm e Khriegs

Stöll

aussgcheiuit

der

Befclch

vo n 29. A ugusti

von

allererst

„Herr

H aub tniaii

der

h o c h lö b l. H off

den

23. N ovem bris

zuckom ben seye, entschuldiget sich also , dass er nicht begehrtermasseii habe weegen der C o m m is sio n vnd A ccom od ierun g der Vsorzer W a lla c h e n berichten k h ön n e n .“ Иод датумом з а дсц. 1659. ст оји : „Herr J o b s t Fritderidi Porlticr, H aubtm an zu O tlo tschiilz entschuldigt sich, dass ilinie wegen der angestelten C o m m issio n

die

lachen betr. zu spath zuekhom ben,

dass

A ccom od ierung also

biss

der

D ato

die Befelch

Vsorzer W a l­

derentw illen

die

V ntcrredung m it Herrn G raff Peter von Serin nicht habe besclichcn khönnen." :i У п рот ок ол у Croatica з а jan. IGCiO. nuuie : „Herrn Graffen von Serin O b e rh a u b lm a n zu Z eng w ürdet ab e rm a lle n gem essen anbefolcheii, die vorhero zum

ö lfte m

aufgetragcne

C o m m is sio n

weegen

der Vsorzer W al-

Indien tiiiilh a iliiu g vnd Vnderbn'itgung neben denen zw ey ohne weithern A ufzug vor die lla n d l zu ncnihen vnd einzuraielien.“ 1 Lopašić, o, c II, crp, .411, У

и рот ок ол у

M iicotiiniis.saricii

hernacb

C roatica

:ia

die

Relation

Miijvr

KiliO.

Д1\ ЛЈШКСЛ IIHI1T.

144

З а мреме дуготрајпих pacupana ок о сталмог иасел.сп.а У со р ч а и а у псколпко м ахова cc говори о локрету С р б а у Гомирју, али б сз всзс ca усорачки м Ш1таи>см, H a гомнрске С р б с тужпо cc ратном савсту у окт. 1658. гроф Зрнн.скн i i траж ио jc, да се од рсд с грапичарскн глсдати

ii

утврдитн сву штсту

офнцири, којн

папессиу

he

од Гомираца.

прсОсо-

кол.спи- успесим а, к ојс су пзиојевалн h > i i x o b i i сународнпцн на славоиској гранпци, тражили су и голшрски Србп upuвнлегије од цара, a духовпи зачетпик ових жел>а српских био jc тадашњи м арчаиски владнка С ав а Станиславнћ/’ У јулу 1659. н у мају 1660. долазнлц су у Грац изасланици Гомпрја, В рбовск ог i i М оравп ц а i i поднсли су ратпом савсту молбу, да им. cc ослободи увоз солп од царипе, a такође н још нска друга ро б а. Д о сад а су нмалн права да унозе 500 вед ара солп годншшс, a сад а су молпла за још 500 всдара. Тужилн су cc на н ри ст расн о cyl)cn>e у Огулпиу i i молплн су, да се з а њнх устапови п оссб ан судија п то тако, да опп сами пзаберу четирн лнца, a карлопачкн гепсрал да jc дужап

од те

четворнце нменопатн јсдиога за суднју. М ада су се А у е рси ср г u Зриш ски изјавнли протпв овнх иовластнца, цар Леоиолд I. нмак дадс 19. окт. 1660. гомпрскнм Србнма диплому ca заи ш че: ,H e rr G raff Peter von Serin, H aubtm an D e llisin iim o u ic li vncl Portner relationiern, w ass gestalten sye bey der negstgehaltenen C o m m is sio n die V sorzer W a lla c h e n

vnder

der

Berloger,

O ttotschiizer

vnd

l ’iiin d le r

W a l­

lachen eingethailt, accom odiert vnd ihnen die G run d t aussgelhailt haben vnd dass selbe mit einem H aub t vnd B esoldungen versehen, Z u deine w äre sehr nützlich, disen W a lla c h c n P riuilegia vnd Statuta zu crlheilen, auch zu deren V ersicherung 2 T h u rn aufzubaw en vnd das benCiligle Verhäkh durch ein Landt R oboth anzubefelchen.“ Г1од дмтумо.ч анг. П Ш , in iiiie : „Herr General zu C arlstatt solle darob sein, dam it die neulich aiisn der Tllrggey hernbergetrettenen Vsorzer W a lla c he n , so w iderum b him iber gehen w o llen, iedoch von den ottotschätzer Soldateca aufgehalten vnd ihnen alle Gelegenheit m it

dem

F eind

zu

co rrespondiern,

benom ben

werde,

anbey

berichten,

w arum ben sye ain solliuhs furzunem ben gleich iezt sich vm lerstanden hab e n.“ 5 У п р от ок ол у C roatica з а o k t . 1(55S. uiiiiie: „Herr llö n v a r d t G raff von A uersperg berichtet der W a lla c h e n zu G oym eria W id e r s e tz lic h k e it vnd E in fäh l, w elliche herauss vm b W ille n ainige P riuilegia zu hollen lauffen m öchten, ihnen kheines zu ertheillen, dann liierauss

deiuMi G riiniz O bristen

vnd H aubtleuthen praeiudicia zuegezogen wurden, wie sich dan Herr G raff Peter von Serin darnieder sehr erclage, sonsten sye ulchls zu vernem ben, dass die croatische vnd M ö h r G rän ize n m it denen rchi'lllHcheii w indisclien W a lla c h e n einige C orrespondenz pflegen theten, a llein der vvallachisclie B isch off seye ein V hrheber aller R ebellion.

Mili I'Al 1111Г IT IIA У ХН1ЛТСКУ

И5

\ rciiu iiiiA t i i p i m i i ' i c i мјлмл, i u m u jc no жел.и ратпог cuuc'ru у "и-дрлсду судији mip одрсдпо, да Cptfn иредложе четнрн лици i i то дни. Cpfiiina u дин Хрпата, a карлоиачки гсперил Кс од т с чстлорпце пмспоиатп једнога за судију."

0 У п ротокил у Croatica з а јули 1G59. гшше: „Herr

G raff Peter von

Zrin bericht vber der /II G oym eria, M o rau icza und V erbousko w o linenden W a l­ lachen aingeraichlt’li Begehn! wegen 1iefreyung der M auth vnd Ersezung aines Richters, dann ihnen das vo rhin allergncdigst venvilligtes niautlifrcyes S alz annoch zu pausieren, solches vber vnd ein mehrers khönte er durch sein Jurisdictio n ohne B e zallung der M auth nichts vcrw illigen. Im vbrigen wahre Ihnen in cinilibus, in c rim in alihus khein Richter zu setzen.“ Миграције Cpfiii )' ХриатекЈ'

10

V I.

СЕОБЕ СРБА У ХРВАТСКУ КРАЈЕМ 17. И ПОЧЕТКОМ 18. BEKA. Подизање куле у Плашком 1664. године. Миграцијома кретања до почегка аустријско-турског рат а 1683. Преко педесет годпиа бавилн су се с времепа na време политичкн и појпички фактори Аустрије нланом, да саграде ua Плашком Пол>у тнрђанпцу, која hc бранпти парод од унадаја турскнх пл.ачкашкнх чста. Onaj плап би увек пзпона ускрспуо, кадгод се попа сеоба Срба догодила, али jc npoпадао највнше радн тога, што кран>ска плада u u je хтела да спосп mi у повцу ин у л>удској спазп (роботу) нотрсбпе терете за нзградњу. И прп усорачкој сеобн пграло je поднзам.е one куле нелнку улогу. Док je постојао плаи, да се Усорчаип населе na Плашко Пол.с, истнцала се стално потреба, да се одмах сагради u тврђавнца, која he досел>егшке заштн1лавати. Гроф Ауерсперг, којп се у пеобпчној мери апгажовао, да се Усорчанн у Плашком паселе, понудио се, да о свом трошку ноднгнс кулу за досслјСнггкс, али цар ne усвоји предлог о пасел)еп>у Усорчапа у Плашком те пи од пзградп.е куле не 6u нпшта. Годппс 1663. избпо je рат нзмеНу Турскс и Аустрнје. У бојевима узсше видног учешћа баи хрматскн Нпкола Зрмм.скн ii п.егов брат Петар Зрин.скп, вслшш капетан Сен.а н Огулнна. Петар потуче 16. у остало свсгд још псколико српскпх породпца.1 H a гради.у Плашког

ггривукао

je Зриш ски

иограпичпо

срп ско стаиовииштво, које сг налазило у љсговој капстаиији, Гомирскн Србм ne хтедоше помагати у пзградњи rc до1)ошс у сукоб ca својим старим нротивииком Зрпн.ским, којп иаумн, да пх строгим казиама п рим ора

na

послушпост.

O n дојавп

крапзСкој влади, шта je памислио да чшш u замоли jc, да отпусти од службс свс срп ске модрушке грапнчарс, док пс саопш тс имена својих коловођа. H a пптсрвепцнју крап.ско владс забран и о jc ратии савет гроф у Зрпп.ском , да употрсбн ош трс м сре иротпв Гомираца, јср jc о н а с а о у ратпим ирсмсиима постунати окрутпо с народом. П о вишем палогу послао jc гроф А у ср си е р г коловођс ренитсптннх гомпрских С р б а у Грацу, да их -тамо казие.2 И Ф ран к он ан и изазваш е сукоб ca Србима. Повод сукобу ono je захтсв Ф ран к он ап а, да им Срби у Крмиотама п у Cu, Ју рју na ирпм орској граиици н тоуп>ски С рби na хрватској грапици плаћају траварииу. Срби cc одупреш с у марту 1667, овом захтсву n послаш с тужбу цару. З а п.пх cc зау зс гроф А уерсп ерг тс je 110 њсговом палогу изаслапа комиспја у Т о у u.. К ом есари П стар Храплииовић, Никола Погледи!!, Ивап Прсрадовић, Ђор1)С КрпжапиК и Вук Ђ о р ђ с M n x aiiCBiih утврдшпс, да су Србп у праву. А уерсп ерг иошл.с извсштај компсијс цару, којп upuuu paruor савета забраии Ф раикоп аии м а, захтсвају од сриских досел>сити 1 травари иу/1

да

1 Lopašić, ii. с. II, стр. 332 и 404. 2 У иротокплу C roatica aa coirr. 1664. m u n e : „Herr Graff Peter von S eriп berichtet

die Verordnete in C rain,

dass sich die W allache n zu Goy-

tnerie bey A ufhaltung des T h u m s ;uu P lasko V eldt vngehorsam b erzaijjt. Hrindert auch, wasti er fiir Iix ecutioncs w ider dieselbe vorneniben w o lle ,

bittet

anbey

die

gesamten

zu

I

M o d rusch

dienende W allache n

von

ihren

Diensten zu suspendieren, biss sye die Aufw iegler benennen vnd s te lle n .“ Под датумом дец. 1(UM. u i i i i i c : „Herrn G eneral zu Carlstatt w urdet noeliiitallcn anhcfolclieu, von denen vn^eltorsainbeii W alla c h e n /,11 G oineria die kildlfilhrer zur А1)н1|||(|1ид /.u den Idlil. I Infi' Khriegs Kalli herauf zu vei'Hchalfcii." 3 У iipoToKiuiy C m nllc n im Miip i I(>07. iin u ie : „K hayHcrlidic KcHnlutioii Kl*

148

Д1\ АЛНКСЛ IIIUITi

У априлу 1669. годнпе доселило се из Т урске десет породица сриских, али ннје нознато, где се доссл>епици пастаiiiihic .4 С

пролећа 1672. добегло je из Т урск с 90 српскпх иородица, које je генерал гроф Херберш тајн иаселио у Д аб ру u Глибодолу.5 М аш е cpehaii у и збору места за пасел>е био je Херберш тајн 1679, кад je х арам б аш а Д рагић пзвео из Лике иеколико породнца сриских, у свему 120 душа. Херберш тајн nx пасели у околини Бриша, иа што Брињ ааи дпгоше оруж је н одупреш е се насељешу С рба. Сењани умирише завађепе странке, али многи од ших ne хтедоше остатн више у Бриљу него се одселише у Слапоиију.'1 Ha граници je бнло и таких места, која су нлаКала н орез неко времс Т у рск ој na онда А устрији нли Млетачкој; гдекад су плаћали na две стране, a други нут пису плаћалн иикоме пишта. Т ако су Срби из Ражапаца. добегли na Behnjy, која je Аустрији ирипадала па су хтели и даље да остаиу нод за-

ЈЈГГитом Млечића и Т урака. Карловачки ф с б р . 1671. од ц ара ииструкцију,

да

генерал

ли да

затраж и

one

у

раж ан ачке

С рбе одагпа ca Већије илн да их силом пагопп na покорпост? Ha то Срби присташе, да буду аустријски подаиици те je цар у јаи уару 1672. дозволио, да могу остати у ВеКији.7 После трагичие смрти г р оф а Петра Зрип.ског n 1веговог ш урак а г р о ф а Крсте Ф раи к оп ан а конфисковапи с у простраии vnd Befelch, dass der H off Kriegs Rath dem M arches Frangepan weegeir der denen sow oll an denen zengerischen alss zu T h o u in an den croatisclien O riinizen

w ohnenden

W a id tg e b lih r

W a lla c lie n

mit

G ew aldt

beschehende Aigenthettigkheit

erforderten T rau a rina oder

vnd E ingriff zu

inhibiern vnd

ihnen W allache n derentw illen die gezim bende R em edierung zu verschaffen.“ * У п рот ок ол у C roatica з а апрнл 16G9. п и ш е : „Herr croatischer O brist berichtet, vvellicher G estalten 1Ü Heuser W a lla c h e n aus der Tiirggey an diese O riiniz entw ichen vnd sich selbiger Orthen sezen w o lle n .“ •г> Lopašić, o. c. III стр. 301. 0 Ljetopis

fra

N ikole

Lašvanina.

P riop ćuje

dr.

fra Jn lija n

(G la s n ik zem. m uzeja za 1815). Lopašić, o. c. II стр. 3(38. 7 У м ротокол у Croatica за ф еб р. 1G71. п и ш е : „Herr C arlstatt

berichtet,

geset/.t vnd

vnder

dass

sich die rossanzer W a lla c h e n

dem Schutz

G eneral

bey Vecliia

zu

nider-

der Venediger vnd Tiirggen alda verbleiben

w o lle n .“ Г1од датумом ja » . 1(372. m in ie : berichtet, w assntassen die

Jelenić

„Herr croalisclier General O brist

rossanzer W allache n sich zu Vecliia gesetzt vml

von dannen auf klieinc W e iss mehr abzuelicn, vill weniger vnder die Vene­ diger z im ig g begeben w o llen, sondern lliro kays. M t. diiHclben threu zu sein vnd zu ucrblcihcn Jingeloben w o lle n .1*

Mili I'A U IIII' I'I'IIA У ХРНЛТСКУ

иоссди iitiix o i i i i

ii

um iiiijc

cy

подељсин

разпим

влпстсоским

цородмцам». 11[in i>11 UK'ofln хтсла jc компснја, која jc изаслата у ту снрху na грапицу, да сри ск а мсста Д уб рав с п Попшсне, гдс су Срби жиисли као кметоип фраикопански, присајсдипи ca властслиистиом Озл.ом. Србн подпсш с цару молбу, да пс одобри ону памсру комисије иего

да

н и>их уврсти

у

рсд

граничара. Опи Кс рад о обавл>ати грапичарску војиу службу, сам о да пс м орају бнти вншс спахиаскн кмстови. Прп ссоб н плгховој лз Т урске гроф Вук Тржачки je об ећав ао к.пма, да He добити граничарску службу, али нх jc п рсвари о и начимио од i w i x својс кмстове. Ц ар запита у октобру 1672. г р оф а Хсрберш тајна за иншљсшс у овом прсдмету, a Хсрбсрш тајп одговори 20. дсц. те годипе, да би грсбало

С рбе у Д убраиам а

л П ош ш вам а узсти међу грапичаре.8 HaroBopcuc од М лсчића од бсгош с у повембру 1674. roдппе тридссст u нсколико српских породица нз Св. Ј у р ја п иастаппше cc ма острву

Пагу под млетачку

годнпс су МлсчиКи овс С р б с

нрсмсстилц

уираву.

ИдуКс

у Bchiijy, али оип

ne хтедошс остати под млетачком влашћу псго i i c k i i побсгош с у Турску, a другц се вратнше иатраг у Св. Ју ра ј. П о извсштају Хоцбсрштајнову вратило cc 20 српских породпца и заузсл о jc счшје старс стаиоис у Св. Јурју." И з o b o i ' иеријода сачуваие су наи н i i c k c ситпијс вссти, кapaктepucтllЧlll, m опдашњи жмпот српских досел>епика. Срби пз Марипдола тужплн су cc у јап. 1668. ратиом савсту, да jc бароп Пурпптал опл.ачкао свс ствари п.ихопс.10 C a к Lopašić, о, с. II стр. 351

У и рот ок ол у C ro a tic a з а окт. 1872. пш пс :

„N. die in dein D orf! D ub raua vnd I’ oiiique w ohnende W a lla c h c n bitten sy von der von dennen C om m issarien zu der H e rrs ch a ft W o s s a il alss V nder­ thanen vorhabenden luco rp orie ru n g zu befreyeii vnd der versprochenen Freyheiten w ie andere gem icssen zu lassen." 11 У n p o T o i n u i y Croatica з а non. 1074. iim u e : „Herr croatisclier G e ­ neral O brist berichlet, wass inasseii auf lustigation der Venediger von dennen St. G eorgen W a lla c h c n etlich vnnd 30 Heuser in Tiirggey mit W e ib und K liindcr entsprungen, auch zu besorgen seye, dass die ändern cbenincssig nachvolgen“ , a y ш ш сш тају од јула 1077. јанл.а гспсрпл ,,dass 20 lleyscr W allache n von Venedigern vnd, auss der Tiirggey he rüb e r getreten vnd zu St. Georgen iliro alte W o h n un g e n b ezo g en.“ 10 У п рот ок ол у Croatica под jan. 1068. n n in e : „N. die W a lla c h c n zu M aric n lh a ll beclagen sich, dass sye von Herrn F e rd ina n d W ilh e lm Frcyherrn von I’ urggslall ganz ausgeblindert worden, mit [litt bey Herrn I . miu H kliaubtm ann in Crain d aro b zu «ein, w ider rcstituire.“

dam it er ihnen die c n tn o nibcn c Sachen

150

д|>. л ј и - к с л i i b i i t i

Србим а у Вслемерику п Ј а н о т у нарнпчно cc у сент. 1668. жумберачкн канетаи гроф П арад ајзер, :ta\Tcnajyhii да му радс с с м о к о с ." И ca 'Гурцпма су нмалн Срби непрнлкка. П о пзпештају гроф а Херберш тајиа јсдна чста Т урака из Л нкс п Крбаве папала je у марту 1675. С р б с у П о д т р ју код Бага ir поробила je марву иекнм сриским породицами,

Досељавање Срба у Хрватску t o k o m аустријско-турског рат а 1683— 1699. Операције хрватских граничара у ЈТнци 1685. м сеобе Срба 1685. и 1686. године. Страховнт п ораз, којп претрпеше Турци

12. сент. 1683.

нод зидовима Беча, отворио je пово д оба у жипоту оних народа, којн су живелп дуж грапице европске Т урске. П о р а з Т урака наш ао je одјека на све стране na и код хриш ћанске ра јс у Лици н Крбави те су већ у октобру 1683. ireiai Србн пз Т урске молили дозволу, да дођу нод ц арску заштнту. У августу 1684. дошла je нова молба турских С р б а градачко.м ратном. савету, сличиа оној из прећашље године.1 Првпх годппа аустрпјско-турског рата пије било никакве зпатппјс акцијс на хрватској граници. Тек 1685. почела je хрпшКаиска војска n овде да онериш е иротив Т урака. Б о р б у отворп бан хрватски гроф Никола Ердедм, ксше Србп из Б осн е мослаше с пролека пзаслапике, да cc сп оразум у за се об у те цар нзда 19. јупа 1685. заштптио писмо за ове Србе." Једна група С р б а je у то д оба пребегла била на хрватску грапицу u цар Beli у току јупа нзда налог, да се досел>еницима даде п роса радн н сх р а н е /’ 11 У п рот ок ол у C ro a tic a з а септ. 16(58. пшпе: „Ila u b tm a n n zu Siclilberg G raff Paradeiser bittet, m an w olle den W alachen zu Vellemeritsch vnd J.’inosch anbefclclicn, dass sie ilime nach dem alten Q ebraucli in der G riiniz verrichten.“ 1 У п р от ок ол у C roatica з а јуни

1685. niiuie:

„Herr

die Ileym atli

G raf

Strasoklo

berichtet ein vnd andere von denen W a lla c h e n , die sich in die kayserliclie P ro te c tio n begeben w o lle n .“ - Lopašić, o. c. III crp. 445. Под јулом 1685. пшпе: „F.rtheilung e in i­ ger Protectionales für die heriibergetrettenen Christen viul R äze n “ (C roatica). 3 У притоколу C roatica na jyuii 1685. niiuie: „Kayserliche R e so lutio n dass denen herlibergelrcttencn tiirggischen W a lla c h e n m it 4Ü0 Viertl Hirsch geholfen w ü rd e t.*

M IIII'A IIIIII

t '1Ч*Л У ХГИЛТСКУ

Кад јо (inu 1.|1Д|'ДП iiiiMitliy ирсгоиора cu Србима iieiutnu) i( положај турски, паиадмо ra хрмнтскпм четама Дубицу ii npo•repa n i i i > u Typiii* срсдииом l()S5. годипс. Одмах пислс тога пастушипс б орб с u uu лпчко крбаиском бојишту. У ссптсмбру 1685. нопсдс иојску i р о ф Хсрбсрш тајп против 'Гурака у Лпцп, заузм с

град

Грсбсп п крспс

cc

ирема

Будшсу,

Иоииграду,

Рибпику, Бсбриицу, Бплају u И овом ПсруншКу, po6clui u naлсКи турско домовс. 18. ccur. врати cc Х србсрш таји ca бојпог ноља, С об ом jc иодио вслики број заробљ сиих Т урака u носно Miioni плси. Iberouo j војсци cc у Лнци мрмдружи na 180 породнца срн ск и ;v ca 1459 душа, всћпиом из Ilcpyuiulia, Bynnha n околипх м сста тс пх Хсрберш таји

нрнврсм сио насслп код

Огочца, под заиовсдииштном обрш тара n каистаиа оточачког Б ериард а барони Гала. O na ирва груна српскмх доссл.сипка заузсл а jc iipinipi Aicno боравиш тс у Брш ву и околшш. У ЈЗрлп.у cc н а л а з т о 280 душа ca 82 човска за ору ж јс, у јсдмом суседиом збегу 5-1 душс ca 37 л.удп за ору ж јс, a у rpchoAi збегу 99 С р б а ca 20 л.уди за ору ж јс.-1 Осим тога cc почсгком 1686. палазпло у Багу у з б с гу_491 срн скп х доссл,сиика иод заповедшпптиом обрлајтапта I luprnepa.'’ Ban Ердсди jc п окуш ао да cc корпсти ратпи.п ирш ш кама n да пека српикп ссла, која су прпиадала војиој грапици, мрисајсдипп ciidjiiM сиахилуцпма. Н арочпто cc ок.омно ua Поппкие, Дубрапг u Ердсл, код БоснлЈСва, алп Србп иослаше у августу 1685. р/т ш м саиету молбу, да ux заштмтп од пасил,а бапова. З а С р б с cc зау зс и гсиерал rpoij) Х србсрш тајп допнсом од 13. aurvera тс jc пастојање бапово осујсК спо." З а пехрану првс групс српских досел.спмка одрсдио jc цар Леополд 400 чстиртниа п роса

(1200 куплсппка).

За

ne*

храп у друге груис одређсио jc 600 чствртшт. Мс1;утпм jc гроф Ш грасол д о лачппио упадај у турске крајсне ca спој i im граппчарпма, којнма се нридружпло исколпко срмскпх досс* л.сиика тс су иоробплп град Стему ir околпа м ссга и Србп заплспишс npn томс ншсппцс п другог жита од Heer о овом усисху аустрпјског ору ж ја д оп ссс

Т урака. Ma

цар 12. дсц. 1685. одлуку, којом обусгави ову другу hom o Ij од 600 чстир*

4 К ом орскп списи ;sa 1(580.

fi Ibidem. (3 Lopašić, o. c. III, crp. 377.

Tim a npoca. Сада ce н Хербсрш тајп 31. доц,

1685. u Штрасолдо 13. јаи уара 1686. заложмше код д ворскс ксш оре, да cc ona обустана докипе. Докаппиали су, да :init 'icn.ciio жито турско uu jc било у тако великој количшш, да fin миглп нрехранитп cue срн ск с доссл.сннке. У томс иоходу пису учествовалн cun cpiiCKii д о с с л ј С п н ц ч н с г о сам о h . i i x десстан с one страпс Каиелс, док од оппх с one стране Капеле ради да.Ђпие пута пије учествовао пнко.7 Молбу генерала подастрс д ворска ком ора 28. јан. 1686. цару с мреиоруком

yuatyjylui,

да

je

ио-

трсбиа u oiui друга помоћ :ia срн ск с доссл.симке, јср cc опп ппачс ne могу п схрапп тпи сго hc бнтипрпп) hciin, да упадају у Крап.ску, да пљачкају п тнм начпиом да cc спасу од глади.8 У Б сч у су увндслн оиравдапост odc молбо то jc цар Леополд дслполно u другу noMoli доссл>сш 1Цнд« 1 с ш м, да ce х ран а рачделп тск кад Срби i i i Т у рске. '

поједу

с е с ј з и о

,

urro су допслп собом

Гласовп о п е л и к п м нобсдалш аустрпјског о ру ж ја пад Турцима у У гар ск ој n Славониј» покретали су пове српске м асе na сеоб у нз турских у хри ш ћан ск с крајсвс. У марту 1686. дошли су noBii доссл.сипцп и сиештепп су у Баг покрај ранијих,

a

у

iic t o

нрсме

дођош е

ca би хаћск с

граиице, nu

Кладуша, 200 С р б а ca жепама i i дсцом. П рсд н>их je, na п>пхому молбу, нослао пуковпик O pim ili чету војпика, да ux upu ссоб н u i T i i T H од Т урака. Onu Србп ce иопудшпе, да за рачуп А устрије осв ојс град Кладуш с дшлбом, да аустрпјска војпа унрава стапи иојпп гарипзои у Кладуш, a Србп hc cc опда 7 Г р о ф М ати ја Ш т р а с о л д о m une im ie ljy д ругог: „Nun klian in der W a h rk e it

Euer Exellenz

vnd

G naden

vnerindcrt

nicht pergen,

wie

dass

solcher S traif in des F einds Landt vnter nieinem C o m m an d o beschehen, ich auch in aigener Persolm gegenw ärtig gewesen, aber kliain solcli vermeinte A n za h l Getrhraidts gefunden w orden, dauon disen neuen W a lla c h e n , weil len «.lern daniallen nicht übe;- 10 sich wegen der weiten k h ön n e n , w enig oder gar nichts zti zur freyen Pctitli gelassen haben.

nuzen

khoniben,

Entlegenheit sondern

einfinden

einen

jeden

W a n also mehr allerhöchst gedacht Ih m

klmys. Mt. bey d em se lb en ersten R esolution der völligen 1000 Viertl nicht berhuen lassen w olten, so wiert eine V nniuglichkeit scheinen, solche W a l­ lachen, deren A nzahl vo rh in endtw orffen w orden, sich vnterhalten zu kliennen, zum allen alheraith iezo in den C roaten Landt vnd

G rän iz

eine

vnbe-

sclireibliche I lungers-N oth, geschvvaigens noch ins künftig sein werde, indeme vm lle r disen einer dem ändern nicht mit einer Faust oder lla m l voll Getraiilts succuriern k h ü iin c .“ (К ом орскн сиисп). 11 Ibidem .

Mili 1'ЛЦИ|1 ( l'ltA У ХСИЛТСКУ

нратити ua дотадап.а o iii.u m iii m o ja

у

Осџм OIIHX доиоди

сриске иородицс

Opnillll II мпогс

Кладуш

153

и околииу,“ TOKOM

марта 1686. n:i О сгрош ц а и Цц-ниш, тс кладушкс С р б с naссли у Будачки, a ост рож ачк о и цазиискс у П срјаси ц у и ГржиИ.1" Србп n i Тур|м, Клсжоча и П рот сж аји с (!) код БихаКа д ођош с без пчпјо iioMoliu. Х србсрш тајп доисдс С р б с пз Корсиице, иастаии их. приирсмспо у Плашком, a затпм nx пассдп у Јесепнци. Бпсиуи зпгребачки зп то време пасели С р б с у Мали Градац п Малу Срачпц у.11 С пролсКа 1687. пасслно je гроф Ердсди С р б с на добрнма загрсбачк с бпскумнје, у Бопићу и у Кирину, a у апрнлу 1688. паселно jc бискуп загребачки Микулић С рбс, na чслу ca О стојом МнлимиошјКем, у Градш пћу na рсчпци Трсичи.1,5 T

okom

1687, 1688

м

I6&9. п р сђ о ш с'С р б п нз б осап ск с K pajiinc

у огром ш ш м асама rc их баи Ердсдц n гспсрал Хсрбсрш таји иаселпше у нрсдолпма баипјскс п карлоиачкс крајиис око Петрпљс и Глинс, Скрада, Bojniilui, Крстии.с и Будачкога. Србп похрллшс in Б осп с у Хрватску у толикој мпожшш, да cc 11,11X013 ирсисллк број ппјс допадао ратном саисту и ou у јап. 1688. наложп Орш ићу, да у будућс нс прима iiouc доссл.спике.13 Стариици СЈ,,__11_сада нерадо глсдали Д °ссљ £пс_Србе тс одмах од почетка почеше да cc св а^ају Хриати и Срби. Ö oc спађс узсш с маха особп то у околшш K opane n Корапицс ic гроф Хербсрш тајн у марту 1689, одрсди граиицс у Будачком, Скраду u околпим мсстима. С р б с концситришс с јсдпс crpauc Kopane, a Хрпатс с друге.14

!> Ibidem . ш Lopašić, о. с. -II crp . 409 u 415. 11 О . с. III стр. 458. 12 Lopašić, о . с. II стр. 382 и 389; III, стр. 44fl. 1:1 У п роток ол у

C roatica

ua

јап.

1088. пш пс: „An Hercu O ichicli,

derzeit C o m m an d a n tcn zu Carlstatt mit Mefelcli, fiirdersliiii klicinc hcrilUcr(retteuden W a lla c lie n nielir a iiziin em be ii.“ 11 Lopašić, o, c. ü crp. 391.

154

Д1\ A.TbKCA llBIITi

Ссоба Срба у вези ca освајањем Лике 1689. Миграцпје приликом уређеља војне границе почетком 18. века. Сеобс Срба из Хрватске у Срем, у Печуј, у Славонију и у околину далматинскнх К огара 1715. Сродииом 1689. стуипо je гроф Хербериггаји ca својим четама иопово у акцију пропш личко-крбапских Турака. Настунањс jc почело од Ceu,a н Бага и 15. јуп» заузеше хрпlnliami Hon», a пдућп дан Бплај п Рибпмк. У Рибнику потражпше Херберштајна нзаслаппцп пз Иратие, Гребепца п Ш нрокс Кулс и прнјашплс прсдају тпх лнч:та. Убрзо после тога предаше cc Будак u I lepyniiih тс jc in дссст дапа цела Лнка освојспа. У Крбавн су Гшле две тпрђаис, ПуТшК н Удбниа. Бупић cy ly p u u самн uariycnuiu u заналнли, Отпора je дала јсднпо Удбииа, која jc одолспала лавалп хрпшКапа од 3. до 21. јула, a тада je п ona каиитулирала. Велпка већииа Т урака jc zrpn паду Л икс n К р б а в е у аустријске руке иобегла na б осап ск о землшиггс, a сам о малн део остаде na свом огњншту п npelje у ч рм т haucruo, na пр. Гурци у П еруш ићу. Чим je аустријска војска мроширила грапицу држапну све до Б осп с, нохиташс боснискн Срби, који су стапопали у близшш граиице, да ce лридруже х ри ш ћаш ш а. А устри јск с власти су рад о нрималс досељ сппкс п пасел.авале су и.има ona места, у којима су Турцн стаповали те су одласком њиховим опустела. Внцегснерал карлоиачкн гроф Рабата изасла Ј у р ја К риж аиића у očno jene крајевс као ком есара, да населн у опустела места С р б с из Т урске и да затечепо становииштво Лике i i Крбаве разреди, да пз rymlic пасел.епих крајсва одузме једап део стаповипка

n

пасели нх

у

пределе, где je стаповшпптво нроређсн о. Крижаиик je 12. апгуста 1690. иаселио 40 српскнх иородица под вођством. Вујасина М илсусиика у Ш п рок у Кулу, a 17. августа je пастаиио у Корсницп 60 српских иородпца, 30 под вођством кпеза Јопапа ДракулпИа н 30 na челу ca кпезом Милппом ЛалиНсм.1 Д о 1697. годппс пасел.ено jc у Лпцп п Крбави na 700 српскпх иородица

ii

дато

je свакој породицн зсмл,е за

Всликс м асс срп ск е пређош с

tokom

1 Lopašić, о. с. II стр. -II!) u 41(i. » О . с. III, стр. 10-1.

обрађниап.е.”

рата пз Б оси е

и

паселише

i

мтглцир iтал у хи*лта