Metrologija Elektricnih Velicina I

1.Prema čemu se meri značaj merenja? Značaj merenja meri se prema značaju posledica koje iz tih merenja proističu;Što je veći interes čoveka da merenjem zaštiti sebe i svoja dobra to je i veći značaj tih merenja; Skala značaja merenja je vrlo široka, počev od proizvoljne (odokativne) procene do merenja sa ekstremno malim greškama - postoji bezbroj primera koji to ilustruju; 2.Čime se obezbeđuje poverenje u ispravnost merila? Poverenje u ispravnost merenja obezbeđuje se kalibracijom skala merila i overom sa nacionalnim standardima merenih veličina, koji su kalibrisani prema internacionalno usvojenim standardima - etalonima; 3.Koja naučna disciplina obezbeđuje objektivnost mera, merila i odgovarajući nivo procene sigurnosti merenja? Naučna disciplina koja obezbeđuje objektivnost mera, merila i odgovarajući nivo procene sigurnosti merenja jeste nauka o merenju - metrologija; 4.Kada potrošač veruje u ispravnost sredstava merenja koja su u javnoj upotrebi u prometu roba i usluga? U prometu roba i usluga potrošač može imati poverenja u lokalna sredstva merenja ako se kreira lanac kalibracija merila sa internacionalno prihvaćenim i akreditovanim standardima – sledivost merila; Potrošači imaju više poverenja kada znaju da su merila korišćena na sopstvenom tržištu ekvivalentna sa merilima, koja su overena sa internacionalnim standardom; 5.Šta je mera ili standard i šta se njime obezbeđuje? Mera ili standard je ustanovljeno (materijalizovano) sredstvo koje obezbeđuje sa utvrđenom tačnošću (nesigurnošću) vrednost veličine po definiciji. 6.Šta je tačnost a šta nesigurnost merenja? Tačnost je mera bliskosti veličine koja se reprodukuje mernim sredstvom sa njenom pravom vrednošču. Nesigurnost karakteriše disperziju (rasipanje) vrednosti veličina koje su dobijene merenjem (merena veličina). 7.Od čega polaze definicije pojma "merenje"? Polaze od nacina ostvarivanja mernog postupka i od cilja, odnosno rezultata mernog postupka merne informacije. 8.Koja je definicija u međunarodnom rečniku metrologije prihvaćena kao formalna (legalna) definicija merenja? Definicija prihvaćena kao formalna (legalna) definicija merenja: Skup eksperimentalnih postupaka u cilju određivanja vrednosti neke fizičke veličine.

9.Dati opštu šemu modela procesa merenja. Xi –

merena veličina (i=1,n) Ej – merena veličina smetnje (j=1,m) Xo – referentna veličina (mera) Ai – rezultat merenja => Ai – ΔXi < Xi < Ai + ΔXi ΔXi – greška merenja 10.Šta su veličine i kako su okarakterisane? Veličina je osobina pojave, tela ili supstance, koja može da se okarakteriše kvalitativno i odredi kvantitativno. 11.Objasniti metrološke pojmove: sistem veličina, osnovna veličina i izvedena veličina. Sistem veličina jeste skup veličina koje su međusobno povezane definisanim relacijama. Osnovna veličina je odabrana i konvencionalno prihvaćena veličina, koja je funkcionalno nezavisna od bilo koje druge veličine u sistemu veličina. Izvedena veličina je definisana, u sistemu veličina, kao veličina koje je u funkcionalnoj zavisnosti od osnovnih veličina tog sistema. 12.Objasniti sta je dimenzija veličine na primeru mehaničke sile. Dimenzija veličine - predstavlja neku veličinu iz sistema veličina u vidu proizvoda osnovnih veličina stepenovanih celim brojevima; Na primer, dimenzija sile F je proizvod osnovnih veličina dužine, L i mase, M, podeljen sa kvadratom vremena T 2, ili F =L*M*T^-2. 13.Koje su osnovne veličine u elektromagnetici? Osnovne veličine u elektromagnetici su: 1. električna struja, sa oznakom I, 2. dužina, sa oznakom L 3. masa, sa oznakom M 4. vreme, sa oznakom T,

14.Osnovna simbolička relacija metrologije. Xv=KXo, gde je Xv merena veličina, K faktor srazmere, Xo jedinica mere. Faktor srazmere K pokazuje koliko puta je jedinica mere sadržana u brojnoj vrednosti date merene veličine i predstavlja iskazani rezultat merenja veličine Xv. Ova relacija se iskazuje drugačije: M={M}*[M], gde su M merene veličine, {M} brojna vrednost merene veličine i [M] jedinica mere merene veličine. 15.Objasniti metrološke pojmove: sistem jedinica, osnovna jedinica i izvedena jedinica. Sistem mernih jedinica je skup osnovnih jedinica, zajedno sa izvedenim jedinicama, koje su definisane u skladu sa datim pravilima, za dati sistem veličina; Osnovna jedinica je odabrana jedinična vrednost osnovne veličine koja je definisana i materijalizovana sa vrhunskim metrološkim karakteristikama njene reprodukcije; Izvedena jedinica je jedinica merenja izvedene veličine u datom sistemu veličina; Izvedene jedinice se dobijaju iz osnovnih jedinica preko određenih algebarskih relacija koje povezuju vrednosti odgovarajućih veličina 16.Kako je određen najmanji potreban broj osnovnih jedinica u mehanickom sistemu jedinica i koje su to jedinice? Najmanji potreban broj jedinica uzet za osnovne (O), u određenoj oblasti, određen je relacijom O = Q - P, gde su: Q - broj veličina u datoj oblasti P - broj nezavisnih relacija u toj oblasti; Na primer, u oblasti mehanike postoji Q=39 veličina sa kojim se realizuje P= 36 nezavisnih jednačina, tako da je najmanji mogući broj osnovnih jedinica O=3, a to su jedinice veličina: 1. za dužinu – metar (m) 2. za masu – kilogram (kg) 3. za vreme – sekund (s). 17.Navesti osnovne jedinice sa nazivima i oznakama u oblasti elektromagnetizma. Osnovne jedinice u oblasti elektromagnetizma su: metar (m), kilogram (kg), sekund (s) i amper (A). 18.Objasniti šta je apsolutni, a šta koherentni sistem jedinica. Apsolutni sitem jedinica je takav sistem kod koga su jedinice svih veličina definisane isključivo preko osnovnih jedinica dužine, mase i vremena. Takve jedinice nosile su naziv „apsolutne“ zato što su nezavisno od materije njihove dimenzije mogle biti definisane samo teorijom, bez praktične verifikacije. Konkretni sistem jedinica je takav sistem jedinica kod koga su sve izvedene jedinice iskazane preko osnovnih jedinica. Ovaj sistem ima sve izvedene jedinice kontente koje se mogu izraziti

kao proizvod faktora proporcionalnosti i stepenovanih osnovnoh jedinica. Ovaj sistem se pokazao kao najednostavniji i danas je u primeni.

19..Primenom dimenzionih jednačina, prikazati u koherentnom sistemu izvedenu jedinicu za električnu provodnost. Izvedene jedinice električnog napona i otpornosti su volt [V] i om [Ω], respektivno; Iz jednakosti mehaničkog rada sile F na putu l i električnog rada struje I na otporniku R u vremenu t, dimenziona relacija između rada A i osnovnih veličina mase M, dužine L i vremena T, je oblika: A=F*L=M* L^2*T^-2=R*I^ 2*T. Jedina izvedena veličina otpornosti R je u tom slučaju data preko osnovnih veličina kao: R=M*L^2*T^-3*^I^ -2, odakle se zamenom jedinica osnovnih veličina dobija koherentna jedinica električne otpornosti u obliku: [Ω]=[kg][m^2][s^-3][A^-2]. Izraz za koherentnu izvedenu jedinicu električnog napona dobija se preko Omovog zakona U=RI, odnosno: [V] = [Ω][A]= [kg][m^2][s^-3][A^-1]. 20.Šta je međunarodni sistem jedinica (SI)? Međunarodni sistem jedinica predstavlja praktičan sistem mernih jedinica koji služi za indetifikaciju metoda merenja u nauci, industriji i prometu roba i usluga na širem međunarodnom planu. 21.Na kojim prirodnim konstantama se temelji definicija jedinice dužine? Prva definicija metra iz 1889. god. bila je zasnovana na međunarodnom prototipu od platna i iridijuma. Druga definicija bila je zasnovana na talasnoj dužini zračenja kriptana 86 (1960god.), a aktuelna definicija zasnovana je na tačnijem i pouzdanijem merenju vremena i glasi: Metar je dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/299792458 sekunde. 22.Definicija jedinice merenja mase - kilograma. Kilogram je jednak masi međunarodnog prototipa kilograma. 23.Za koju mernu jedinicu je do sada postignuta najveća tačnost realizacije i koliko ona iznosi? Za sekundu merna nesigurnost iznosi 3*10^-14. 24.Metrološka definicija jedinice električne struje. AMPER je jačina stalne električne struje koja kada protiče kroz dva beskonačno duga pravolinijska provodnika zanemarljivog poprečnog preseka na rastojanju od 1m, u vakuumu, izaziva između njih elektrodinamičku silu 2x10^-7 njutna po metru (Nm^-1) dužine.

25.Koji je potpuni sistem jedinica u oblasti elektromagnetizma koji je i danas u upotrebi? Izborom aktera za osnovnu jedinicu nastao je potpun sistem jedinica u oblasti elektromagnetizma. MKSA 26.Opisati princip materijalizacije ampera pomoću strujne vage. Strujnom vagom se meri mehanička sila između namotaja kalemova određene konstrukcije koji se u praksi koriste umesto pravolinijskih pravougaonika. Energija magnetnog polja sistema kalemova je: W=1/2I2(L1+L2+L3) + I2(M12+M13+M23)=1/2LI2+MI2 gde su L1+L2+L3=L sopstvene induktivnosti svih kalemova, M12+M13+M23=M međusobno induktivnosti između pokretnog (L2) i nepokretnih kalemova (L1 i L3). Kada se vaga uravnoteži, važi relacija: F= δw/δy=δ/δy(1/2LI^2+MI^2)=I^2*δM/δy. Iz uslova ravnoteza sile tega mase m pri ubrzanju zemljine teže g, Q=mg i električne sile F, dobija se izraz za struju kroz kalemove u obliku I=sqrt[mg/ (δm/δy)]. 27.Kolika je postignuta nesigurnost materijalizacije jedinice električne struje? Materijalizacija i reprodukcija ampera ostvaruje se pomoću strujne vage za relativnom nesigurnošću od 3*10^-6 ili 3μA/A. 28.Nabrojati osnovne principe materijalizacije jedinice električne otpornosti. Primena računskih reaktansi Apsolutni om Računski kondenzator Kvantni Holov efekat Na bazi QHR 29.Nabrojati osnovne principe materijalizacije jedinice električnog napona. Jedinica volt se materijalizuje i reprodukuje sa izvorima jednosmernog napona zasnovanih na: 1. elektrohemijskim reakcijama (baterije, ćelije), 2. kvantnim komponentama. 3. elektronskim stabilizatorima (poluprovodničke naponske reference) - naponski regulatori. 30.Metrološka mernih sledivosti

šema overe mera i sredstava za obezbeđenje merila.

31.Funkcionalna šema procesa merenja i opis redosleda mernih postupaka.

Sistem za upravljanje i nadzor, kada izvrši proveru referentnih uslova, poziva merni blok da se postavi na određenu funkciju rada. Merni blok javlja da je spreman da izvrši traženu funkciju. Aktivira se merni objekt u kome se pojavljuje odgovarajuća merena veličina Xi koja se vodi na ulaz mernog sredstva. Na ovom mestu merena veličina je vrednost nekog parametra mernog signala koji se u stepenu za poređenje mernog sredstva poredi sa vrednošću odgovarajućeg parametra referentnog signala.Rezultat poređenja, odnosno rezultat merenja kao merna informacija Yi pojavljuje se na kontrolisanom izlazu mernog sistema. Ako ispunjava unapred predviđene uslove, što se utvrđuje povratnom kontrolom, merna informacija se može koristiti kao validni podatak za dalju obradu. Ako je merna informacija validna, kontrolni sistem dozvoljava prikaz rezultata merenja na indikatoru ili u odgovarajućem izveštaju. Ukoliko rezultat merenja ne ispunjava date uslove, sistem za upravljanje i nadzor menja potrebne uslove mernog procesa i ponavlja merni postupak ili zaustavlja merni proces. Na kraju mernog procesa izdaje se izveštaj o izvršenom postupku merenja.

32.Koje veličine predstavljaju objekat merenja u oblasti elektrotehnike i kako su grupisane? Iz praktičnih razloga, električnih veličine mogu razvrstati posebno u tri grupe: 1. Veličine parametara i karakteristika električnih signala - struje i napona (amplituda, frekvencija, faza, snaga, energija i dr.); 2. Veličine parametara i karakteristika pasivnih i aktivnih elektronskih komponenata (otpornika, kondenzatora, kalemova, statičkih i dinamičkih karakteristika poluprovodničkih i optičkih komponenata);

3. Veličine parametara i karakteristika električnih i elektronskih mreža i kola (vodova, četvoropola, filtera, pojačavača, integrisanih digitalnih i linearnih kola); 33.Od čega zavisi složenost procesa merenja? Složenost procesa merenja zavisi od složenosti prirode mernog objekta, primenjenih metoda merenja, oblika i načina saopštavanja (indikacije i registracije) merne informacije i posebnih zahteva korisnika u postupku merenja i obrade rezultata merenja. 34.Nabrojati osnovna sredstva merenja u strukturi mernog procesa? Sredstva merenja u strukturi samog mernog procesa u opštem slučaju su: 1. izvori električnih signala različitih oblika i vrednosti parametara i karakteristika. 2. mere (materijalizovane jedinice mera - referentne veličine); 3. stepen za neposredno poređenje merene i referentne veličine - jedinice mere; 4. ulazni merni pretvarač za prihvatanje i pripremu merene veličine za poređenje; 5. izlazni merni pretvarač za prihvatanje i pripremu rezultata merenja kao merne informacije za indikaciju ili registraciju; 6. indikatori i registratori mernih informacija. 35.Uloga sistema za upravljanje i nadzor u mernom procesu i kakvi mogu biti zavisno od složenosti potrebnih i mernih operacija? Sistem za upravljanje i nadzor obezbeđuje i prati redosled postupaka u procesu merenja. Zavisno od složenosti potrebnih radnih operacija u mernom procesu, sistemi za upravljanje i nadzor mogu biti: manuelni i delimično automatizovani i potpuno automatizovani. 36.Kakvi mogu biti automatizovani sistemi upravljanja i nadzora u mernim sistemima? Automatizovani sistemi upravljanja i nadzora u mernim sistemima mogu biti: 1. Merni sistemi sa centralizovanom inteligencijom gde se upravljanje i nadzor u procesu merenja ostvaruje jednim centralnim računarom. 2. Merni sistemi sa distribuiranom inteligencijom gde postoji veći broj mernih mesta na udaljenim lokacijama (merne stanice) sa sopstvenom računarskom podrškom i ostvarenom komunikacijom sa centralnim računarom.

3. Automatizovani merni sistem, poznat kao sistem za merenje, nadzor i testiranje u procesnoj industriji masovne proizvidnje i u sistemima automatskog upravljanja u složenim procesima rada. 37.Šta su elektrišni signali? Električni signali predstavljaju određena energetska stanja slobosnih nosilaca naelektrisanja u prostoru i vremenu. Svaka vrsta signala definisana je univerzalnim parametrima kojima se opisuju njihove karakteristike. 38.Kako se globalno vide različite vrste električnih signala u procesu merenja? U procesu merenja prisutne su različite vrste električnih signala i globalno se posmatraju kao: 1. korisni signali i 2. nepoželjni signali - signali šumova i drugih smetnji

39.Čime se odlikuju signali u vremenskom domenu,a čime u frekventnom domenu? Signali u vremenskom domenu dati su oblikom funkcije, V(t), a u frekventnom domenu oblikom spektra signala, V(ω). 40.Klasifikacija električnih mernih signala prema karakteru njihove pojave? Klasifikacija je data prema karakteru pojave signala:

41.Navesti opšte metrološke karakteristike procesa merenja. Opšte metrološke karakteristike procesa merenja su: prenosna funkcija, osetljivost ili prag osetljivosti, pokazivanje (indikacija), podela (gradacija) skale indikatora, opseg merenja, varijacija pokazivanja, ulazne i izlazne karakteristike, radni opseg frekvencija, brzina merenja, pouzdanost, ekonomičnost.

42.Šta karakteriše prenosna funkcija sredstva merenja i u kom obliku se može prikazati? Prenosna funkcija mernog sredstva predstavlja zavisnost izlaznog signala Yi od ulaznog signala Xi u mernom opsegu date oblikom Yi = f(Xi). Ova funkcija je poznata i kao funkcija pretvaranja ili kalibracionog naelektrisanja može biti predstavljena na 3 načina: 1.analitički 2.grafički 3.tabelarno. 43.Šta je nominalna statička prenosna karakteristika mernog sredstva? Pri određenim (normalnim) uslovima ambijenta i pri stalnim ili sporopromenljivim vrednostima ulaznog signala, prenosna funkcija je nominalna statička prenosna karakteristika; 44.Kako se definiše osetljivost mernog uređaja? Osetljivost ili rezolucija mernog uređaja je osetljivost izlazne veličine Yi na promenu svake od vrednosti datog parametra ulaznog signala Xi; Osetljivost prenosne funkcije definiše se odnosom promene izlaznog signala ΔYi i promene pobudnog ulaznog signala uređaja ΔXi, tj. Si=ΔYi/ΔXi Ovako definisana osetljivost je dimenzionalna veličina data odnosom jedinica veličina izlaznog i ulaznog signala. 45.U kojoj su relaciji osetljivost i podela skale mernog uređaja? Podela skale mernog uređaja je obrnuto proporcionalna osetljivosti tako da je C= 1/S = ΔX/ΔY. Podela skale mernog uređaja je, inače, razlika vrednosti izmerenih veličina za dva uzastopna podeoka na skali. 46.Od kakvog su značaja ulazno-izlazne karakteristike mernog sredstva? Ulazno – izlazne karakteristike su karakteristike iz kojih se određuje uticaj mernog uređaja na objekat merenja. Uticaj uređaja na objekat merenja ispoljava se kao greška merenja poznatog uzorka – sistematska greška. Izlazne karakteristike mernog uređaja utiču na parametre izlaznog signala pod uticajem opterećenja izlaza. 47.Od kakvog su značaja metrološke karakteristike u eksploataciji sredstava merenja? Metrološke karakteristike su od značaja za kvalitet, pouzdanost i ekonomičnost (procena prema izvedenoj jednostavnosti primene i rukovanja i na osnovu ostvarene dobiti prema ukupnim troškovima njihove realizacije i primene) u eksploataciji sredstava merenja. 48.Opšta podela sredstava merenja. Sredstva merenja se dele na: mere (standardi, uzorci ili kalibri), merne uređaje i merne pretvarače. 49.Definicija mere i koje osnovne zahteve ona mora ispuniti?

Mera je materijalizovano sredstvo merenja odgovarajućeg oblika sa kojim se može reprodukovati određena jedinica mere ili njen umnožak (multipl). Osnovni zahtevi koje treba da ispune mere su: 1. nepromenljivost karakteristika u određenom vremenskom periodu; 2. lako poređenje mernog standarda - mere sa merenom veličinom; 3. jednostavnost reprodukcije jedinice mere sa propisanom mernom nesigurnošću (tačnošću); 50.Osnovni parametri mere. Osnovni parametri koji su u podacima uz svaku meru su: 1. nominalna (označena) vrednost mere; 2. tačnost - merna nesigurnost; 3. garantovano vreme ispravnog rada - pouzdanost; 4. referentni uslovi u kojima se održava propisana vrednost metroloških karakteristika; 51.Šta su merni uređaji i kako su u oblasti elektrotehnike podeljeni? Merni uređaji su sredstva sa kojima se ostvaruje poređenje merene veličine i mere i rezultat poređenja prikazuje na indikatoru ili registratoru. Merni uređaji u elektrotehnici u širem smislu dele se na: – električne i – elektronske merne uređaje, 52.Osnovni kriterijumi prema kojima se razlikuju merni uređaji. Osnovni kriterijumi za grupisanje mernih uređaja su: 1. princip rada, 2. frekventni opseg mernih signala, 3. metode merenja, 4. način prikaza mernih infromacija, i 5. uslovi rada. 53.Podela mernih uređaja prema principu rada, odnosno prema tehnikama procesiranja mernih signala i prikazivanja mernih informacija. Prema principu rada, odnosno prema tehnikama procesiranja mernih signala i prikazivanja mernih informacija uočljive su dve grupe: 1. analogni i 2. digitalni merni uređaji. 54.Uloga mernih pretvarača. Merni pretvarači omogućavaju indirektno poređenje merene i referentne veličine (mere), sa različitom prirodom ili različitim energetskim stanjima; Sredstva sa kojima se osobina jedne veličine povezuje sa osobinom druge veličine uz očuvanje informacije o svojoj vrednosti nazivaju se merni pretvarači;

55.Šta je merni signal u mernim pretvaračima? Merni signal (X) sadrži informaciju o merenoj veličini u vrednosti nekog od njegovih parametara, Sam signal je nosioc merne informacije, a parametar signala vrednost merne informacije. 56.Dati primere pretvaranja kontinualnih mernih signala x(t) u signale, Y(t). Primeri pretvaranja kontinualnih mernih signala x(t) u kontinualne signale, Y(t):

57.Dati primere pretvaranja mernih signala x(t) u diskretne signale, y(t), u kojima je merna informacija parametar koji ima kontinualni karakter. Primeri pretvaranja mernih signala x(t) u diskretne signale, y(t), u kojima je merna informacija parametar koji ima kontinualni karakter:

Merna informacija u ovakvim diskretnim signalima je parametar (frekvencija, fx, ili širina impulsa, τx) koji ima kontinualni karakter; 58.Šta je metoda merenja i koje su osnovne razlike prema kojima se one grupišu? Metoda merenja je postupak poređenja osobine kojom su definisane i merena i referentna veličina; Osnovne razlike, prema kojima se grupišu metode merenja jeste način (metoda) upoređivanja merene i referentne veličine; 59.Koje su osnovne grupe metoda merenja koje se razlikuju prema prirodi merene i referentne veličine i navesti tehnike njihove realizacije?

U zavisnosti od prirode merene i referentne veličine razlikuju se i dve osnovne grupe metoda merenja, kao što su: 1. Direktne metode i 2. Indirektne metode Direktne i indirektne metode realizuju se kao: 1. Automatske metode sa reakcijom, 2. Nulte metode, 3. Kompenzacione metode, 4. Komparativne metode, i 5. Metode zamene 60.Dati primer primene direktne metode merenja i objasniti princip rada. Primer direktne metode jeste direktno poređenje otpornosti, Rx i mere, Ro, pri jednosmernoj struji;

Predpostavka je da su otpornosti ampermetra, A i izvora napona, E, jednake nuli; Merena otpornost, Rx=kRo; Faktor k određuje se merenjem struja ampermetrom pri uključenom i isključenom prekidaču, P: Io = E/Ro; Ix = E/Ro+Rx => K = Rx/Ro = Io/Ix -1 = Rx = (Io/Ix -1) Ro 61.Koje metode komparacije merene vrednosti i standarda mogu obezbediti veoma male nesigurnosti i navesti konkretne primere? Među metodama komparacije merene vrednosti i standarda sa veoma malim nesigurnostima jesu kompenzacione merne metode; Primeri takvih metoda potenciometarska metoda i metoda povratne sprege sa pojačavačem (OP). Kada se podesi pokazivanje indikatora na nulu onda je Vx = Vs = RsIs. Poređenje napona Vx je sa standardima struje i otpornosti čime se postiže visoka tačnost. Operacionim pojačivačima se obezbeđuje automatsko podešavanje nulte struje Iout na izlazu OP.

62.Prema čemu se ceni nivo značaja rezultata merenja?

Nivo značaja merenja u skladu je sa nivoom važnosti zadataka koja se rešava merenjem. Rezultati merenja imaju fundamentalan značaj u teoretskoj, legalnoj i primenjenoj metrologiji samo ako sadrže sve potrebne podatke o greškama merenja. To znači da značaj merenja direktno zavisi od količine informacija koje rezultati merenja imaju za teoretsku ili praktičnu primenu. 63.Koji su bitni preduslovi za uspešno ostvarivanje merenja? Bitni preduslovi za uspešno ostvarivanje merenja su: 1. temeljno poznavanje teorijskih principa, mogućnosti i metroloških karakteristika primenjenih mernih metoda i instrumenata, 2. razumevanje suštine prirode veličine koja se meri, i 3. visok nivo stečenih znanja o sredstvima merenja i postupcima za otklanjanje uočenih i nepoželjnih uticajnih faktora u mernom procesu. 64.Šta se proučava u teoriji grešaka, kao fundamentalnoj aktivnosti metrologije? U teoriji grešaka, kao fundamentalnoj aktivnosti metrologije proučavaju se: 1. Uzroci nastajanja i priroda ponašanja mogućih grešaka merenja i njihova klasifikacija na pojedine tipove, i 2. Metode empirijske i matematičke analize za procenu grešaka različitog porekla iz niza pojedinačnih rezultata merenja, kao posebne statističke populacije;

65.Šta je osnovni zadatak statističke analize rezultata merenja sa slučajnim greškama? Zadatak statističke analize je da se pouzdano utvrdi karakter rasipanja rezultata merenja oko prave vrednosti merene veličine i da se matematički prikažu osobine grešaka, na osnovu zakona raspodele verovatnoće njihovog pojavljivanja u rezultatima merenja. 66.Pomoću blok šema pokazati u čemu je razlika u analizi grešaka između hipotetičkog idealnog i realnog procesa merenja? Hipotetički model idealne direktne metode merenja vidi se na slici:

U hipotetičkoj realnoj direktnoj metodi merenja, merena X(tk) i referentna veličina X0(tk) date su u svom prirodnom obliku sa realno očekivanim odstupanjima u vremenu:

67.Koji su osnovni uzroci pojave i različitog karaktera grešaka u procesu merenja? Uzorci pojave i različitog karaktera grešaka su vrednosti referentne veličine što predstavlja grešku materijalizacije i reprodukcije mere, zatim nesavršenosti metode poređenja veličina kao i dodatne greške izazvane spoljnim izvesnim i neizvesnim uticajnim faktorima. Ukupna greška se sastoji iz više komponenata koje su određene karakterom pojedinih vrsta uzorka njihovog nastajanja odnosno ona je funkcija pojedinačnih grešaka mernih veličina. Ona se sastoji od sistematske i slučajne greške. 68.Koje su moguće osnovne greške na primeru merenja otpornosti u kolu sa referentnom jednosmernom konstantnom strujom jedinične vrednosti? Voltmetrom se meri pod naponom na otporniku pri čemu je Kv kolibraciona konstanta a Ƞx očitani broj podeoka na skali. Tačnost indirektno merene veličine ΔRx zavisiće od tačnosti kolibracione konstante, greške očitavanja broja podeoka Ƞx, tačnost izvora referentne struje Vx = RxI = KvȠx, Rx = Kv/IȠx[VA-1]=Kv*10±NȠx [ Ώ ] 69.Definicije apsolutne i relativne greške merenja. Koja od ovih grešaka i u kojim slučajevima ima prednost u primeni? Apsolutna greška merenja Δx predstavlja razliku rezultata merenja A i prave vrednosti merene veličine X data u jedinicama merene veličine. Δx = |X-A| = {XA,X>A {A-X, X