Metodika Nastave TO

1. Metodika nastave, osnovni zadaci i povezanost sa drugim naučnim disciplinama    METODIKA  je  nauka   o  nastavnim  metodama.  Ukoliko  se   ona  zanima  nastavom  uopće,  naziva  se  didaktika  ili  nauka o nastavi. Odnosi li se metodika na postupak u jednom predmetu, tada je specijalna metodika.   Osnovni zadaci metodike nastave :  ­ primjena didaktičkih načela, zakonitosti, metoda, u pojedinom nastavnom predmetu ili području  ­ praktična disciplina  ­ unapređivanje i usavršavanje vaspitno – obrazovne prakse  ­ naučno praćenje i kritičko vrednovanje u vaspitno – obrazovnoj praksi  ­ proučavanje procesa obrazovanja naučnih disciplina i definisanje njihovih teorijskih okvira,  ­ usavršavanje odabira tehničkih nastavnih sadržaja, metoda obučavanja i metoda učenja  ­ usavršavanje modela evaluacije obrazovanja  Povezanost sa drugim naučnim disciplinama:  ­ psihologija  (  uvijek  treba  uvažavati  mogućnosti  učenika  u  skladu  sa  njegovim  godinama  i  psihofizičkim  osobinama)  ­ matična nauka (nastavni predmet kojim se bavi metodika)  ­ pedagogija (kako se učeniku prenosi nastavni sadržaj)  ­ sociologija, etika, logika  Metodika  nastave  je  najbliža  didaktici  kao naučnoj  disciplini,  jer  se  obje  bave:  nastavom,  sadržajem  obrazovanja,  strukturom  nastavnog   procesa,   nastavnim  metodama,  organizacijom  nastave  itd.,  ali  se   didaktika  ne  bavi  sa  posebnim  nastavnim  predmetima  nego  nastavnim  metodama  općenito.  Metodika  nastave  se  još  i  naziva  “primijenjena didaktika”.    

2. Osnovni zadaci metodike nastave (1)  3. Definicija i povezanost metodike nastave sa drugim disciplinama (1)   

4. Uticaj naučno­tehničkog progresa na karakter tehničkog odgoja i obrazovanja    Osnovna karakteristika doba u kome živimo je naučno –tehnička revolucija. Ona se ogleda u brzom razvoju:  ­ Razvoju svih vidova saobraćaja,   ­ Razvoju svih vidova komunikacija,   ­ Novih materijala,   ­ Novih tehnologija,   ­ Naglom napretku nauka.  Tehnika je od najveće važnosti za savremeno društvo. Područje tehnike je veoma široko i obuhvata:  ­ Velik broj struka i zanimanja ,  ­ Opasnosti zbog nekontrolisanog razvoja i prekomerne proizvodnje,   ­ Zaštitu  životne  sredine,  s  obzirom na  to da  prekomerna  proizvodnja  može  da  nanosi  štetu  sredini  u  kojoj  živimo.  ­ Uticaj na sociološko psihološke parametre.  Savremenu tehniku karakteriše:   ­ Nagli razvoj,   ­ Širenje, razdvajenje i pojava novih struka , kao i nestajanje prevaziđenih,   ­ Sveprisutnost u svim oblastima ljudskog delovanja.    Nauka  utiče i  na  obrazovanje,  stalno  daje  nove  podsticaje  i  zadatke  obrazovanju da  se  reformiše,  osavremenjuje,  razvija,  prilagođava,  tehnički  osposobljava  i postaje praktičnije i  primenjenije. Škole, univerziteti  i instituti se stalno  tehnički poboljšavaju i prate naučna i tehnološka otkrića i unapređenja.   

5. Naučno­tehnički progres i tehnički odgoj (4)  6. Uticaj naučno tehničkog progresa na karakter tehničkog odgoja (4)      1 

  7. Fleksibillnost tehničke kulture i tehničko­tehnološki sadržaji tehničkog odgoja u OŠ    Metodika  nastave  tehnike  je  interdisciplinarna  nauka čiji je cilj da primjenjujući opšte didaktičke principe i zahtjeve  na  konkretne  naučne sadržaje  iz  oblasti  tehnike omogući, u  procesu  tehničkog obrazovanja, formiranje fleksibilnog  sistema  znanja. Cilj tehničkog obrazovanja je formiranje fleksibilnog sistema tehničkih znanja metodama savremene  nastavne tehnologije.  Nastavni  sadržaji tehničkih predmeta izlažu se  u  logičkom poretku  i postupno se obrađuju, jer  se  samo  tako  može  formirati  fleksibilni  sistem   tehničkih  znanja,  kao  i  određenih  vještina  i  navika  (princip  sistematičnosti  i  postupnosti).  Tehnički   nastavni  predmeti,  predstavljaju  izvod  iz  sistema  tehničkih  naučnih  disciplina.  Obim,  sadržaj   i  struktura  nastavnog  predmeta  u  velikoj  meri  zavisi  od  nivoa  obrazovanja   i  potreba  studenta  kao  korisnika  znanja.  Bez  obzira  na  nivo obrazovanja  i  specifične  potrebe  studenta  kao  korisnika  znanja,  tehnički  nastavni  predmeti  treba  da  odslikavaju  logičku  strukturu  tehnike.To  znači  da  činjenice i  generalizacije  u  tehničkim  predmetima  treba   da  budu  raspoređene  u  sistem  koji  odgovara  logičkoj  strukturi  tehnike. Komponenta   postupnosti  u  didaktičkom  principu  sistematičnosti  i  postupnosti   znači  da  se  u  nastavi  tehnike  ne   prelazi  na  izučavanje  novog  gradiva  dok predhodno nije inkorporirano  u postojeću strukturu znanja učenika (Brunerova teorija  instrumentalnog konceptualizma).    

8. Značaj tehničke kulture i tehničkog odgoja u odgojno obrazovnom sistemu    Tehnička kultura ima veliki značaj u osposobljavanju učenika:  ­ primjena naučnih metoda u posmatranju fenomena iz oblasti tehnike  ­ razumijevanje osnovnih tehničkih koncepta  ­ razvijanje tehničke pismenosti  ­ razumijevanje historijskog i savremeno društveno­ekonomskog značaja tehnike  ­ razumijevanje blagodati i rizika koje tehnika nudi  ­ razumijevanje potrebe zaštite životne sredine koja je ugrožena savremenom tehnikom i tehnologijama   

9. Mjesto, uloga i značaj tehničkog odgoja i obrazovanja (8)    10. Mogućnost ostvarivanja tehničkog odgoja i obrazovanja    Kako  bi  se  nastava  tehničkog  odgoja  adekvatno  održala  osim  što  mora postojati prikladna učionica za držanje časa,  moraju biti  ispunjeni i sljedeći uslovi:  ­ nastavni program  mora biti usklađen sa najnovijim obrazovnim nastavnim programom  ­ nastavni kadrovi treba da budu dovoljno stručni za pravilno izvođenje nastave  ­ nastavnici uvijek treba da imaju detaljno razrađenu pripremu za održavanje nastave  ­ također treba da bude razrađen godišnji plan rada sa kojim nastavnik treba biti upoznat  ­ nastavni plan i program mora biti usklađen sa psihofizičkim sposobnostima i uzrastu učenika  ­ stručni aktivi treba da donesu odluku koji udžbenici će se koristiti u nastavi  ­ treba da budu obezbijeđena nastavna sredstva za praktičan rad   

11.  Realizacija  nastave  tehničkog  odgoja  i  obrazovanja,  odnosno  tehničke  kulture  u  školama (10)     

12. Programski sadržaji tehničkog odgoja u OŠ    5. razred:  ­ Oraganizacija rada i radnog mjesta  ­ Ekonomično korištenje alata, materijala, energije i vremena  ­ Mjere zaštite na radu  ­ Saobraćajno­tehnički odgoj I dio(saobraćajna kultura, vrste saobraćaja, saob. znakovi)  2 

­ ­

Tehničko crtanje (korištenje pribora i papira, vrste linija, mjerilo, kotiranje, tehničko pismo)  Izrada  tehničkih  predmeta  i  uređaja  (obrada  papira  i  kartona,  obrada  drveta  i  vrste­  ljestvice  i  držač  za  olovke, žica i lim­ ispravljanje i savijanje žice, lanac itd., plastične mase)  ­ Zaštita životne okoline   ­ Saobraćajno­tehnički odgoj II dio (bicikl u saobraćaju, održavanje bicikla)  6. razred:  ­ Urbanizam, rurizam, arhitektura i građevinstvo  ­ Naselje­ grad­graditeljstvo (vrste naselja, planiranje, maketa)  ­ Tehničko crtanje (tehnički crtež, simboli i čitanje crteža)  ­ Praktičan rad­ izrada makete naselja  ­ Građevinski materijali (osnovni­cement, kamen, drvo, pijesak, šljunak; i novi građevinski materijali)  ­ Alati i strojevi u građevinstvu  ­ Instalacije u naselju i stanu  ­ Saobraćajno tehnička kultura (javni put, oprema puta, gradski saob., prigradski saob., školske saob. patrole)  ­ Zaštita životne okoline (izvori zagađenja, upravljanje otpadom, zaštita od buke, zaštita od požara itd.)  7. razred:  ­ Tehničko crtanje u mašinstvu (tehničko crtanje, vrste teh. crteža, format papira, mjerilo, kotiranje)  ­ Mašinski materijali (podjela, metali i legure, željezo i čelik, bakar i aluminij)  ­ Elementi mašina (za spajanje, za kružno kretanje, posebni elementi)  ­ Obrada metala (ravnanje lima, mjerenje i obilježavanje, rezanje lima, turpijanje, savijanje)  ­ Praktičan rad sa žicom (savijanje, turpijanje, ispravljanje itd.)  ­ Praktičan rad (izrada navoja)  ­ Mašine za obradu metala (strug, blanjalica, glodalica, brusilica)  ­ Saobraćajno tehnička kultura (SUS motori, dizel motori, automobil)  ­ Osnovni dijelovi motocikla i vježba  8. razred:  ­ ELEKTROTEHNIKA (elektrane: podjela, princip rada)  ­ Simboli i sheme u elektrotehnici   ­ Elektroinstalacioni elementi  ­ Alati i pribori u elektrotehnici  ­ Kućni električni aparati  ­ Vježbe i praktični rad ( ispitivanje električnih instalacija i korištenje alata, pribora i uređaja)  ­ Elektromotori (princip rada)  ­ ELEKTRONIKA  ­ Elektronički uređaji (prijenos govora, muzike i slike na daljinu)  ­ Sheme i simboli u elektronici  ­ Osnovni elektronički elementi (otpornici, kondenzatori, poluprovodnici)  ­ Alati i pribor u elektronici  ­ Vježba i praktičan rad (izrada shema, montiranje radio i TV antene, korištenje pribora i alata)    ­ TELEKOMUNIKACIJE  ­ Razvoj komunikacija  ­ NV telefonija  ­ Telegrafija  ­ Saobraćajna kultura (korištenje sredstava  javnog saobraćaja, faktori sigurnosti)  ­ ENERGIJA I OKOLINA  9. razred:  ­ Mehatronika­mašinstvo (hidraulični sistemi, pneumatski sistemi)  ­ Mehatronika­elektrotehnika (elektromotorni pogon, radni mehanizmi, provjera mehatroničkih sistema)  ­ Mehatronika­elektronika (mjerenje veličina u elektronici, signalni uređaji, elektronska obrada podataka)  ­ Automatika  i  sistem  upravljanja  (podjela  automatiziranih  sredstava  za  rad, prednost automatskih  mašina,  CNC mašine)  ­ Obnovljivi izvori energije(podjela izvora energije­ obnovljivi i neobnovljivi)    3 

13. Povezanost tehničkog odgoja sa drugim predmetima    5. razred:  ­ kultura življenja ( učenje ponašanja sa tehničkim sredstvima i održavanje radnog prostora)  ­ priroda (zaštita životne okoline)  ­ društvo ( preko društva u saobraćaju)  ­ likovna kultura (predstavljanje prostora na crtežu)  6. razred:  ­ geografija (učenje o gradovima :urbanim, ruralnim)  ­ historija (historijski razvoj gradova)  8. razred:  ­ fizika (preko oblasti elektrotehnika i elektronike)   

14. Nastavna sredstva kao izvori znanja u nastavi    Nastavna sredstva se dijele na: glavna i pomoćna.   Glavna nastavna sredstva su:  ­ vizuelna  (crtež,  slika,  dijagram,  grafofolija,   modeli,  makete,  konstrukcioni  materijal,  uzorci,  simulator,  film, itd.)  ­ auditivna (zvučni snimci)  ­ audio­vizuelna (TV emisije, zvučni film)  ­ programirana (programirani materijal na računaru)  Pomoćna nastavna sredstva: školska tabla, magnetna tabla, grafoskop, projektor, interaktivna tabla, računar itd.  Sva  ova  nastavna  sredstva   omogućavaju  lakše  držanje  časa  i   približavanje  materije  učenicima   kroz  praksu.  Bez  pojedinih nastavnih sredstava nastavu tehničkog odgoja ne bi bilo moguće držati na adekvatan način.    

15. Nastavne metode, podjela    Nastavne metode su:   ­ predavanje  ­ pričanje  ­ opisivanje  ­ objašnjavanje  ­ razgovor  ­ crtanje  ­ praktični rad  ­ demonstracija ilustracijom  ­ demonstracija modelom  ­ labaratorijska demonstracija  ­ posmatranje  ­ izrada zadataka   

16. Primjena metode demonstracije    Metoda demonstracije je pokazivanje u nastavi svega onoga što je moguće perceptivno doživjeti, a to su:  ­ statični predmeti (slike, modeli, shematski prikazi)  ­ dinamičke prirodne pojave (izvorna stvarnost, eksperiment)  ­ aktivnosti (npr. nastavnik pokazuje načinna koji se ispituju električne instalacije)         

  4 

17. Oblici rada u nastavi tehničkog odgoja    Oblici rada su:   ­ frontalni  (nastavnik  vodi  nastavni  proces, moguće  držati  čas većem broju učenika  što je ekonomično, ali je  teško pratiti progres učenika u usvajanju znanja)  ­ grupni  (učenici  podijeljeni  u  manje  grupe, nastavnik pomaže  grupama  oko  poteškoća,  u  ovakvom načinu  rada  učenici  se   obučavaju  u  samoinicijativi  i  kritičnom razmišljanju,  mana  je  što  često  u  grupama zadaci  nisu jednako podijeljeni)  ­ rad  u parovima  (učenici  između  sebe  podijele  gradivo  kako  bi  na  kraju mogli  prezentovati isto, učenici se  uče kooperaciji i socijalizaciji)  ­ individualni  (učenik radi sam  na nastavnom zadatku, obrazovna vrijednost je veća  od frontalne ali zahtijeva  više vremena)   

18. Oblici rada u nastavi, vrste (17)  19. Rad u tandemu (parovima) (17)    20. Planiranje i pripremanje nastave    Kako  bi  bilo  moguće  držati   produktivnu  nastavu,  ona  mora  biti  određena  prema  nastavnom  programu  od  kojeg  zavisi  i  nastavna  priprema   koji  nastavnik  mora napraviti.  Svaki  nastavnik  treba  imati  detaljno  razrađenu  nastavnu  pripremu  kako  bi  uspješno  održao  čas.  Nastavni  program  da  bi  bio  kvalitetan  on  mora  biti  usklađen  sa  uzrastom  i  psihofizičkim karakteristikama učenika.   Nastavna priprema u sebi treba da sadrži:  ­ vrsta nastave (klasična, problemska, programirana, individualizirana)  ­ tip časa (obrada novog gradiva, utvrđivanje, vježbanje, ponavljanje itd.)  ­ oblik rada (frontalni, grupni, u praovima ili individualni)  ­ nastavne metode (predavanje, pričanje, opisivanje, demonstracija, razgovor isl)  ­ nastavna sredstva (vizuelna, auditivna, audio­vizuelna, programirana)  ­ pomoćna nastavna sredstva (tabla, računar, grafoskop isl.)  ­ nastavna tema (oblast kojoj nastavna jedinica pripada)  ­ nastavna jedinica (naziv lekcije koja se radi)  ­ obrazovni zadatak ( sve ono što bi učenik trebao naučiti u toku časa)  ­ funkcionalan zadatak (sticanje nove sposobnosti)  ­ vaspitni cilj (usvajanje vaspitnih i moralnih vrijednosti)  ­ vremensku artikulaciju  (organizacija u toku jednog časa ili blok časa)   

21. Elementi nastavne pripreme (20)    22. Organizacija izvođenja praktičnog rada, vježbi i rad sa konstruktorskim kutijama    Prilikom  izvođenja  vježbi  učenike  bi  trebalo  podijeliti  u manje  jednake grupe  kako  bi  svi  imali  priliku  za  obavlje  istih.  Svaka  grupa  bi  trebalo  da  rasporedi  alat  koji je  dostupan,  što  omogućava  brže izvođenje  vježbi.  Nastavnik je  dužan  da  učenike  uputi  u  nastavni  problem  i  cilj  vježbi.  Glavni zadatak  izvođenja  vježbi je razvoj sposobnosti  kod   učenika.  Prije  izvođenja  vježbi  nastavnik  treba  da  demonstrira  radnju,  analizira   je  i  objasni.  Nakon  toga  učenici  samostalno  izvode  vježbe.  U  jednom  odjeljenju   minimalan   broj  učenika  je  16,  optimalan  24,  a   maksimalan  30.  Odjeljenja   se  formiranju  na  osnovu  optimalnog  broja  učenika.   Ukoliko  odjeljenje  ima  veći  broj  učenika  od  optimalnog  onda  odjeljenje  rasporedi  u  dvije  grupe,  tako  da  jedna  grupi  prisustvuje  nastavi   tehničkog  odgoja,  a  druga nastavi informatike.      

23. Organizacija izvođenja praktičnog rada (22)  24. Organizacija i izvođenje vježbi iz tehničkog crtanja u nastavi tehničkog odgoja   5 

   

25. Vrednovanje rezultata rada u nastavi tehničkog odgoja i problematika ocjenjivanja    Vrednovanje  rezultata  rada  vrši  se  provjerom  stečenog  znanja,  te  se  zatim  vrednuje  prema  skali  ocjena  (1  do 5),  naravno  što  je veći nivo znanja veća je i  ocjena. Prilikom ispitivanja nastavnik ne smije pitati učenika ono što se nije  radilo  na nekom  od  predhodnih  časova,  ili nešto  što  je suvišno za  jednog učenika ili što nije namijenjeno njegovom  uzrastu.  Vrednovanje rezultata  ne  mora  se  vršiti  samo  u toku jednog časa, nego se napredak učenika može se pratiti  kroz  čitavu  školsku  godinu:  njegovo  zalaganje  u  radu,  aktivnost   na  času,  primjereno   ponašanje  itd.  Prilikom  vrednovanja  nastavnik  nije  dužan  samo  da  vrednuje  rad  učenika,  nego  i  svoj vlastiti  rad­ metode  kako bi popravio  nedostatke  i  mane   u  vođenju  nastave,  što  se  još  naziva  i  samoocjenjivanje.  Samoocjenjivanje  je  vrlo  bitno  za   utvrđivanje u kojoj su mjeri ostvareni zadaci u nastavi.     

26. Vrednovanje rezultata rada u nastavi tehničkog odgoja (25)    27. Organizacija kabineta za tehnički odgoj    Za  realizaciju   nastave   praktičnog   dela  potrebna  je  imati  dobro  opremljenu  školsku  radionicu.   Organizovana  i  opremljena  školska  radionica   doprinosi  osavremenjavanju  nastave,  primjeni  raznih   znanja  i  realizaciji  nastavnog  principa povezanosti teorije i prakse.  Školska radionica mora da postoji u okviru kabineta tehničkog i informatičkog  obrazovanja,  što  dovodi  do  poboljšanja  kvaliteta  izvođenja   nastave  tehničkog  i  informatičkog  obrazovanja.  Za  realizaciju nastave tehničkog obrazovanja mogu se koristiti sledeći objekti:   ­ kabinet za tehničko obrazovanje,   ­ školska radionica,   ­ školsko dvorište,   ­ školski vrt,   ­ saobraćajni poligon...    Pozitivni  rezultati  rada  učenika  u  školskoj  radionici su  osamostaljivanje  i  aktivno  učešće  u  davanju  inicijative  za  rad,  samostalni  izbor  materijala,  kao  i  organizovanje  praktičnog  rada.  Zadatak  rada  u  školskoj  radionici  je  da  kod   učenika  ne  stvara  neku  vrstu  stručnjaka,   već  doprinosi  izgrađivanju  svestrano  razvijene  ličnosti,  gde  će  stečeno  praktično  znanje  i  iskustvo  kasnije  da   koriste  u  svakodnevnom  životu  (Popov,  2008).  Školska  radionica  mora  da   sadrži  i  školski  inventar,  koji je dostupan i odgovara dječijem uzrastu i namjeni. Glavni inventar predstavljaju: radni  stolovi, stolice,  vitrine,  ormari, alat  i mašine.  Na  radnim  stolovima bi  trebalo  da  budu  postavljene stege, kako  bi se  mogao  stegnuti  radni  materijal  pri  radu.  Učenici  su  obavezni  da  koriste  adekvatnu  zaštitnu  opremu  prilikom  rada.  Kabinet  treba  također  da  sadrži  ormar  za  prvu  pomoć, u  slučaju da dođe do neke povrede.  Školska tabla predstavlja  osnovni  dio školskog inventara koji se mora naći u školskoj radionici. Nastavnik treba da ima posebno radno mjesto,  sa  odgovarajućim  nastavničkim  stolom  i  ormarom.  Zavšetkom  rada  u kabinetu, učenici kao i nastavnik, su dužni da  uredno poslože sav alat i materijal koji je korišten.    

28. Zaštita učenika u kabinetu    Prije  svakog  rada  u   kabinetu  tehničkog  odgoja  nastavnik  je  dužan  učenicima   objasniti  pravila  ponašanja  i  mjere  sigurnosti  pri radu. U kabinetu se šesto nalaze alati koji mogu dovesti do  ozljeda ukoliko se nepravilno koriste, stoga  je nastavnikova  dužnost  da  učenike  upozna  sa  alatima  koji  se  koriste. Pri  radu  u  kabinetu  trebalo  bi  da  se  koriste i   zaštitna  sredstva,  kao  preventivne  mjere.   Pri  radu  uvijek  treba  voditi  računa  o  sigurnosti   učenika,  ali  nesreće  se  uvijek  mogu desiti,  stoga  ormar  sa  prvom  pomoći je jedan od  vrlo bitnih elemenata školskog  inventara. Kao uvod u  rad  u mnogim  školskim  udžbenicima  nalaze  se  mjere  sigurnosti  i  nastavnik  bi  trebao  osvrnuti  se na taj  dio  kako bi  učenici  uvijek  znali  preventivne  mjere  i šta  činiti  ukoliko  dođe  do  nesreće.  Nastavnik  ne smije  nikad  dozvoliti  da  učenici sami ostanu u učionici jer tada se najčešće dešavaju nesreće.    

  6 

  29.  Lokacija  nastave,  izvođenje  posjeta  radno­tehničkog  karaktera  i  profesionalno  informisanje učenika    Za realizaciju nastave tehničkog obrazovanja mogu se koristiti sledeći objekti:   ­ kabinet za tehničkoobrazovanje,   ­ školska radionica,   ­ školsko dvorište,   ­ školski vrt,   ­ saobraćajni poligon...  Prema  “P  R  A  V  I L N I KU O ORGANIZIRANJU I IZVEDBI ŠKOLSKIH IZLETA I ŠKOLSKIH EKSKURZIJA  TE  DRUGIH  ODGOJNO­OBRAZOVNIH  AKTIVNOSTI  IZVAN  ŠKOLE” (Članak  10.  ­  Planiarnje  i realizacija  izvanučioničke nastave)   ­ Izvanučioničku  nastavu  u   pravilu  planira  i  organizira  razrednik  u  skladu  s  propisima  koji  uređuju  sustav  odgoja i obrazovanja, prometa i turizma.   ­ Učitelj/nastavnik  ili  stručni  suradnik  koji  planira,  dogovara  i organizira izvanučioničku nastavu imenuje se  nastavnikom  voditeljem,  a  drugi  nastavnici   ili  stručni  suradnici  u  pratnji  imenuju  se  nastavnicima  pratiteljima  ­ Ako  nastavnik  voditelj  izvanučioničke  nastave  nije  razrednik,  razrednik je dužan pomoći učitelju voditelju  u pripremi izvanučioničke nastave te sudjelovati u realizaciji kao nastavnik pratitelj.  ­ Ako  u izvanučioničkoj  nastavi  sudjeluje više razrednih odjela, voditeljem se imenuje samo jedan nastavnik  ili stručni suradnik.  ­   Za  svaki  oblik   izvanučioničke  nastave  nastavnik  voditelj  izrađuje  izvedbeni  plan  i  program   s  odgojnoobrazovnim  ciljevima,  ishodima  učenja,  tijekom  aktivnosti   te  načinima  praćenja  i  vrednovanja  ostvarenih ciljeva i ishoda  ­ Odgojno­obrazovni  ciljevi  i  ishodi  učenja  u  terenskoj  nastavi  proizlaze  iz  nastavnoga  programa  pojedinih  nastavnih predmeta, prema odobrenom nastavnom planu i programu.      

30. Lokacija nastave i objekti posjeta (29)  31. Planiranje i izvođenje posjeta i profesionalno informisanje (29)    32. Tehnička kultura i slobodno vrijeme    Slobodne  tehničke  aktivnosti  (sekcije)  učenika  osnovnih  škola  zasnivaju se na principima dobrovoljnosti, slobode u  izboru  aktivnosti,  kolektivnosti   i  učeničke  samouprave.  Sadržaji  tehničkih  sekcija  imaju  pretežno  karakter  praktičnog  stvaralačkog  rada, koji treba da  omogući učenicima da  zadovolje svoje potrebno interesovanje i sklonosti  za  određenu  vrstu  tehnike.  Slobodne  tehničke  aktivnosti  podstiču  i   razvijaju  kreativne  sposobnosti  učenika  u  traženju  novih  konstrukcionih  rešenja,  u  kojima  nalaze  korisnu  zabavu,  dožive  radost  stvaralaštva,  razvijaju  takmičarski  duh  i  drugarsku  saradnju. Zadatak  slobodnih  tehničkih  aktivnosti  jeste  da  okupe  učenike  koji  se  više i  svestranije  interesuju   za  tehniku  i  tehnička  dostignuća,  da  obogate  i  prošire  njihova  znanja,  veštine i  navike  koje  stiču obaveznom nastavom iz tehničkog obrazovanja.   Sekcije, prema anketi, za koje  nastavnici smatraju da treba da bude u OŠ:  ­ Elektrotehnika i elektronika  ­ Energetika  ­ Informatika   ­ Robotika  ­ Mašinska  ­ Saobraćajna   ­ Ekološka  ­ Radio­tehnika  ­ Građevinska  7 

­ ­ ­ ­

Foto­video  Aviomodelarstvo  Brodomodelarstvo  Automodelarstvo 

 

33. Klub mladih tehničara (32)   

34. Ciljevi razvijanja saobraćajno tehničke kulture    Saobraćajno  vaspitanje  i obrazovanje  u  školskom  uzrastu  ima  važnu  ulogu  u  razvoju  saobraćajne kulture  čovjeka i   povećanju  bezbjednosti  u  saobraćaju.  Opšteprihvaćeno  je  mišljenje  da  se   u  vremenu  od  6  do  14   godina  života  formiraju  osnove  raznih  interesovanja,  navika  i  oblika  ponašanja  bitnih  za  formiranje  karakternih  crta  ličnosti.  U  skladu  sa  tim,  i ponašanje  ljudi  u  saobraćaju  biće  uglavnom  uslovljeno  kvalitetom  vaspitnih elemenata usvojenih u  periodu osnovnoškolskog obrazovanja.    Opšti ciljevi:  ­ organizovano,  plansko  i  sistematsko  razvijanje  saobraćajne kulture  koja  se  temelji  na  zakonski  utvrđenim  propisima i razvijanje saobraćajne kulture kao sastavnog dijela opšte kulture svakog čovjeka  ­ upoznavanje saobraćajnih sistema  ­ povećanje bezbjednosti učesnika u drumskom saobraćaju, posebno djece  ­ poznavanje pravila i propisa za odvijanje saobraćaja  ­ razvijanje kreativnosti i kritičkog mišljenja kod učenika/ca  ­ sticanje praktičnih predstava i iskustava u saobraćajnim situacijama  ­ primjena znanja i vještina u konkretnim saobraćajnim situacijama  ­ da učenici/e razvijaju psihomotorne sposobnosti (spretnost, koordinacija pokreta)  Od mnogih faktora saobraćajnih nesreća, ljudski faktor  (ličnost)  je  najčešći. Pravovremena edukacija znači mnogo u  prevenciji saobraćajnih nesreća, stoga je u školama potrebna edukacija o saobraćajnoj kulturi.      

35. Razvijanje STK u školi, djeca i saobraćajne nesreće (34)      36. Uzroci stradanja djece    ­ ­ ­ ­

fizičke i psihičke osobine djeteta ( hendikepiranost­ jer je sve u saobraćaju prilagođeno odraslima)  socijalni i porodični uslovi (gdje roditelji nemaju vremena za saobraćajnu edukaciju djeteta)  teritorijalna pripadnost (gradska djeca više stradaju od seoske)  dob  djeteta   (mlađa   djeca  više  stradaju  nego  starija,  jer  se  njima  manje  pažnje  posvećuje  u  saobraćajnoj  eudkaciji)  ­ vozači često mogu da imaju problema sa djecom u saobraćaju jer je ponašanje djeteta teško procijeniti  Naravno  djete  nije  uvijek  krivo,   i  vozači  često  griješe  :  vožnja  u  alkoholiziranom  stanju,  neprilagođena  brzina,  nepoštivanje saob. znakova i signalizacije itd.)   

37. Razvijanje STK u osnovnoj školi (34)    38.  Problemi  edukacije  i  stručnog usavršavanja nastavnika tehničkog odgoja i specifičnosti  ovog poziva    Cilj  Metodike  nastave  tehnike  je  da  osposobi  nastavnike  za  uspešno  uključivanje   u  nastavni  proces  tehničkih  nastavnih predmeta.   Profesionalna priprema nastavnika tehnike omogućava:  ­ uključuje teorijsku i praktičnu pripremu nastavnika za uspešno izvođenje tehničkih nastavnih predmeta  ­ svestrano razumevanje ciljeva i zadataka nastave tehnike  8 

­ aplikaciju savremenih dostignuća psihološkopedagoških nauka u tehničkom obrazovanju  ­ aplikaciju savremenih obrazovnih tehnologija u nastavi tehnike, idr.  U okviru teorijske pripreme razrađuju se:  ­ Ciljevi i zadaci nastave tehnike,   ­ Nastavni programi konkretnog nastavnog predmeta i nastavni sadržaji,   ­ Nastavne metode,   ­ Nastavni proces i dr.  Praktična priprema nastavnika se odvija kao razrada:  ­ Sistema auditornih i laboratorijskih vežbi,  ­ Seminarskih radova  ­ Prakse  Najvažnija  aktivnosti  nastavnika  za  prilagođavanja  nastave  individualnim  karakteristikama  svakog  studenta  je  odabir  metodičkih  postupaka  koji  odgovaraju  kognitivnom  stilu  studenta.   Nastavnik  treba  da  vrši  sistematsko  i  organizovano   posmatranje  studenta  i  da  vodi  dosije  u   koji  se  unose   podaci  o  psihofizikim  karakteristikama  ,  sklonostima i radnim navikama studenta, o uočenim problemima u učenju.    

39. Nastavnik tehničkog odgoja (38) 

9