Merovinzi I Karolinzi

 

МЕРОВИНЗИ Франци су племенски савез који се састоји од Салијских и Рипуарских Франака. Ова имена су егзоними, што значи да су им назив дали други народи. На латинском Francus значи зна чи слободан слободан.. Рапуарски Франци (обалски), добили су име јер су живели на десној обали Рајне, док су Салијски Франци (слани) живели на ушћу Рајне у северно море. Сами Салијски франци представљају племенски савез за себе, а нека међу њима нису чак ни германског подријетла (Хати и Сугамбри). Док су Сугамбри временом нестали, Хати су се очували у имену немачке немачке провинције Хесен. Хе сен. Од негерманских народа су били Белги (келтск (келтског ог порекла), порекла), Породица Породица Меровинга Меровинга во води ди подријет подријетло ло управо управо из племена племена Суг угам амбр бра. а. О по поре рекл клу у ов овее фран франаачк чкее ди дина наст стиј ијее св свед едо оче Грг ргур ур Тур урск ски и и Псеу Псеудо до-Френегарова хроника. Према предању: Прапредак Меровинга је био одвратно кракато чудовиште, које је живело у мору и имало тело змије и главу бика. Е сад, Док се једном  једна прелепа франачка франачка принцеза купала у мору, мору, ова караконџула караконџула ју је заскочила заскочила и скарабуџила јој га до балчака. Из ове везе родио се Меровен (на шта ли је личио) а то је утицало да тотем Франака буде биво. Један од Меровенових потомака је био Клодион, који се борио у Аецијевој војсци. У четвртом четвртом веку Франци добијају Токсандрију (у сливу Шелде и Мааса) где се насељавају. О његовом потомку, Хилдерику (461-481), зна се нешто више. Латински извори су га називали краљем, а зна се да је одржавао везе са Сиагри Сиа гријем јем,, намесни намесник ком Рима Рима у преостал преосталом ом делу делу Га Галиј лије. е. Безнач Безначајн ајност ост овог овог владар владараа омогу могући ћила ла је да његов његов гр гроб об остан останее не нетак такну нутт св свее до 16 1653 53.. 48 481. 1. на насле следи дио о га је си син н Хлодовех, који је за престоницу узео град Турнеј. 486. Хлодовех је у савезу са другим салијским вођама поразио Сиагрија у бици код Соасона. Област између Сене и Лоаре је Хло Хлодове х прикључио прикључио краљев ства,, базу неостављајући неостављ ајући ништа другим дру гим вођама, вођам и тимедовех је знатно увећаосвом својуделу власткраљевства и створио за уједињење свих Франака. Даа,би створио државу, он ће морати да је постави на римске темеље, што значи да треба да прими хришћанство. Да би то остварио, Хлодовех је успоставио савез круне и олтара, што је подразумевало подразумевало да краљ штити и материјално помаже цркв цркву у у оквиру своје државе, д ржаве, а ван ван границ границаа државе државе ће на сваки сваки начин начин помаг помагат ати и пропов проповеда едање ње хришћа хришћанст нства ва међу међу др друг угим им на наро роди дима ма и на наро родн дност остим има. а. Кршт Крштењ ењее је об обављ ављен ено о у Ре Ремс мсу у 49 496. 6.,, а самог самог Хлодовеха је крунисао Римигије. Временом ће место епископа Ремса уздићи на ниво Турског епископа. Према предању Гргура Турског, Хлодовех је обећао да ће се покрстити (примити веру своје жене Клотилде) ако бог да Францима победу у бици са Аламанима 49 496. 6. Од ис исте те го годи дине не Алам Аламан ани и су ук укљу ључе чени ни у др држа жав ву Фран Франак ака, а, и пр прих ихва вати тили ли су Хлодовехову врховну власт. Године 500. у Бургундији је дошло до династичких борби у којима је Клотилдин отац убијен. Да би се осветила, Клотилда је натерала мужа да нападне Бургунде, што је њему добро дошло. Али оћеш … Гундобад га је поразио и натерао да потпишу војни савез против Аларика 2., визиготског краља. 507. у бици код Бујеа је Хлодовех поразио Аларика и ови би били потпуно уништени да Визиготима није у по помоћ моћ притек притекла ла војск војскаа Теодор еодорика ика Велик Великог ог,, Аларик Алариково овогг таста. таста. Бургу Бургунди нди су били били потпуно разбијени, и граница између Острогота и Визигота је успостављена на Рони. Ипак, Францима Францима је припала припала јужна јужна Галија. Галија. На путу путу успостављања успостављања државе Хлодове Хлодовех ху су стаја стајали ли др друг уги и Сали Салијс јски ки краљ краљев еви. и. Кор орис исте тећи ћи се за зава вадам дамаа и мучк мучким им уб убис иств твим имаа и сплетк спл еткама ама је Хлодов Хлодовех ех уклони уклонио о све претен претендент денте, е, па и своју своју браћу браћу.. После После 498. 498. ни Рипуарски Рипу арски Франци више нис нису у имали краља, па је од 510. Хлодовех Хлодовех остао једини једини краљ. На једном од Мајских сабора је Хлодовех кукао како нема никога на свету, да би се уверио да их је све мако. У новембру 511. је Хлодовех умро. Непосредно пре смрти (у септембру) у Орлеану је сазван црквени сабор на коме је Хлодовех потписао одлуке сабора (да их озакони). Овај чин је значио неку врсту потчињавања цркве владару, а ту врсту привилегије је имао само цар. Наследила су га четири сина. Пошто их је отац добро знао, поделио је државу свима подједнако, али тако да ничија територија није била компактна. Браћа су мање више послушали савет оца о јединству и братској љубави, и у спољној политици су наступали

 

сложно. 525. је умро Теодорик Велики, и Тирингија је остала без заштитника. Теодорик 1., најстарији син Хлодовеха, је 534. напао Тиринжане и њихове савезнике Баварце. Баварци Бавар ци су иступили иступили из савеза и признали признали фрховну фрховну власт Франака, уз услов да плаћају плаћају данак, и уз право на сопствену династију. династију. Тиринжани су тешко поражени и морали су да на напус пусте те то ток к Мајне, Мајне, а на њихово њихово место су дошли дошли Франци Франци.. Та миграциј миграцијаа предста представља вља последњу фазу у сеоби Франака. Исте 534. Франци су уништили и државу Бургунда. 558. Клот Кл отар ар 1., 1., на најм јмла лађи ђи Хло Хлодо дове вех хов си син, н, је ост остао ао је једи дини ни краљ краљ.. Он је ус успе пео о да др држи жи уједињену само до 561. када је земљу поделио својим синовима. Овога пута су целине биле компактне: Аустразија (са германским становништвом); Неустрија (са романским становништвом); и Бургундија (изворни Бургунди су већ тада романизовани). Двојца старијих Клотарових синова, Сигисберт и Хилперик, били су ожењени двема сестрама, ћеркама визиготског визиготског краља Атанагилда. Прво се оженио оженио аустразијски краљ Сигисберт. Сигисберт. За жену же ну је уз узео ео стар стариј ију у Брун Брунхи хилду лду.. Да не неби би заоста заостаја јао о за бр браато том, м, не неус устр триј ијски ски краљ краљ Хилп Хи лпер ерик ик је уз узео ео млађ млађу у Галесви алесвинт нту у. У ха харе рему му краљ краљаа Хилп Хилпер ерик икаа је би била ла и не нека ка Фредегунда, која је наговорила мужа да убије своју закониту жену (уз песму  Раз  Разведи веди се од ње). ње). То се и десило, и рат који је настао између Фредегунде и Брунхилде је трајао од 584 до 613, у историји познат и као РАТ ДВЕ КРАЉИЦЕ! У овом сукобу је страдало много Меровинга. Брунхилда је 613. изразила жељу да влада у име својих праунука. Наравн Нар авно, о, арист аристокр ократ атија ија се побуни побунила ла на челу челу са Пипино Пипином м Ланден Ланденски ским м и Арну Арнулфом лфом војводом Меца (касније ће постати епископ), који су победили и погубили Брунхилду, а њени праунуци су избрисани. Аустразијска аристократија је признала за краља Клотара 2., сина краља Хилперика. УСПОН КАРОЛИНГА Сматра се да је зачетник породице Каролинга био Арнулф, војвода и касније епископ Меца. Његов партнер у завери 613. био је Пипин Ланденски. Њих двојца су се ородили, тако што је Арнулфов син Ансегизин за жену узео Пипинову ћерку Бегу. Из тог брака је потекла породица Арнулфинга, касније Каролинга (ово презиме су им доделили писци историјских извора у време краља Карла Мартела). Арнулф је отишао у манастир када му је жена умрла, а Пипин је морао да оде у прогонство због неслагања са краљем Клотаром 2. Тек након ступања на престо Клотаровог сина, Дагоберта, Пипин се вратио и породични породични поседи (у које спада и Ланден) Ланден) су враћени Арнулфинз Арнулфинзима. има. Крајем седмог века, век а, Пипино Пипинов в унук, унук, Пипин Пипин Херист Херисталск алски, и, је постао постао мајор мајордо дом м (управ (управник ник двора) двора) у Аустраз устразији ији.. Одмах Одмах на по почет четку ку се сукоби сукобио о са Неуст Неустриј ријом ом,, и тамошњ тамошњег ег мајор мајордо дома, ма, Бертнара, поразио 687. код Тертрија. То је значило превласт Аустразије, која је постала стожер окупљања Франачке државе. Краљ је, међутим, долазио из Неустрије, али то и није било тако важно, јер је сву суштинску суштинску власт имао мајордом. У најранијем периоду је мајордом био неслободан човек, који је био потпуно маргинализован, али су временом звања попримала све већи ауторитет ауторитет.. Тако је, на пример, звање пехарника у време успона Каролинга постало јако висока и цењена титула везана за финансије. Са друге стране, лоза Меровинга се све више дебилисала, да на крају ретардирани краљеви нису могли сами да врше власт, власт, и тако је функција мајордома постала значајнија од краљевске. Осим титу тит уле мајордом мајордома, а, Пипин Херисталски Херисталски је носио и титу титулу војводе војводе (dux francorum). francorum). Од његовог времена је положај мајордома постао једнако наследан као и краљевски престо. Међутим, јавили су се проблеми око наследника. Пипин је имао само два законита сина, Гримоалд 2. и Дрогон (није Дрооооого). Обојца су умрли пре оца, и законски гледано, Пипина Пип ина није није имао имао ко да наслед наследи. и. Једини Једини који који су остали остали у живот животу у, били били су синови синови Гримоалда 2. и њихова баба, а Пипинова законита жена, Плектруда. Чим се чуло за Пипинову смрт, широм Франачке су плануле побуне. Пиви су се побунили Фризи, који су се још од пре оштро супротстављали покрштавању из остатка Франачке. Том приликом су спаљене Фризији, а сви свештеници сујубили побијени. За а. њима су се по побу бунил нили и и све Саксон Сакцркве сонци, ци,у Баварц Бав арци, и, Аквита Акв итанци нци,, и на крају кра и сама сам а Неуст Неустриј рија. У таквој такв ој ситуацији ситу ацији,, аристокра аристократија тија је тражила тражила прир природ одног ног вођу који би решио ствар. ствар. И такав се и наметнуо 714. а његово име беше Карло, касније Мартел, незаконити син Пипинов.

 

Плектруда је наредила да га апсе, али он се избавио мардеља, и бежећи према истоку, ка долини Рајне, организовао је војску. У почетку је трпео поразе, али је на крају успео да зароби Плектруду, и од ње отме државну благајну, која је код Франака значила краљевске инсигније. Од те 720. Карло је започео завођење реда у Франачкој. Наметнуо је данак Саксон Сак сонцим цима, а, Баварс Баварски ки војво војвода да се сам покори покорио, о, и у Фризиј Фризију у су враћен враћени и мисион мисионари ари.. Једини проблем је била Аквитанија, која је због свог изолованог географског положаја, вечито вечит о била подлажна сепарацији од Франачке. Тадашњи војвода Аквитаније, Еудес (Од)  је дао једну од ћера у харем Абдурахману Абдурахману,, арапском вођи, који је од 711 до 717. покорио покорио визиготску краљевину. То га ипак није спасило пустошења Абдурахманових османа, који су ојадили војводство. Видевши да му се са муслиманима црно пише, Од је решио да се врати под окриље Карла Мартела. Мартел је за разлику од мало пре поменутог поменутог био много мудрији, му дрији, и он је већ тада увидео опасност те гамижуће, обрезане, полигамичне, цигански (ја се извињавам), фекалије, која је претила да сравни све. Сви његови даљи потези у спољној и унутрашњој политици теже само и искључиво решењу тог проблема. 721. се код Орлеана одиграла велика битка између Аустразије и Неустрије, у којој је Мартел победио, а краљ је побегао у Орлеан. Под претњом, Мартелу је изручен краљ, а овај га је (на опште чуђење свих) признао, како не би дизао тензију пред одлучујућу битку. Након тога је требало решити проблем Франачке траљаве пешачке војске. Требало је повећати квалитет војске, пошто је бројност у сваком сваком случају била на страни Арапа, који су се (као и дан данас) котили ко пољски мишеви (ја се извињавам). Елем, требало је формирати тешку коњицу, са јаким оклопима, тешким штитовима, дугачким копљима, и са бар два коња по војнику. То је изискивало знатне новчане издатке за које Франачка није била спремна. Затоземље је краљ решио уведе РКЦЗ (рационално земље). Пошто своје није имао да (јер су Меровинзи разделиликоришћење све) Мартелцрквене је многобројна црквена имања, који су се временом нагомилали, делио својим војницима. Притом су он они и имали имали само само да ужив уживај ају у пр прих ихо оде са ис исти тих, х, до док к су форм формалн ално о посед поседи и остали остали у власни вла сништв штву у цркве. цркве. Ово је учињен учињено о због због солид солидарн арности ости са ситуац ситуацијо ијом, м, због због уг углед ледаа породице Карилинг, и због пореза, који је Карло Мартел пиви увео у западној Европи. Људи Љу ди који су користили користили ове поседе, прекаристи, су плаћали десетину де сетину.. Тај процес се зове секулари секу ларизаци зација ја (посветовљење). Уз све то, Мартел је добио и помоћ од лангобардског краљ краљаа Лјут Лјутпр пран анда да.. Кон онаачн чно о 73 732. 2. у близи лизини ни Поа Поати тијеа јеа,, Фран Франци ци су се су сук коб обил или и са Абдурахмановом војском, где су муслимани жестоко поражени. За то време, Лангобарди су чуда правили по Итталији. Равена је чак и привремено пала 736. а Лангобарди су се надвили и над Римом. Мартел је одбио да против Лангобарда пошаље војску, јер је према Лјутпранду имао моралну обавезу. Папа се ипак договорио са Лангобардима, и у сарадњи са Лјутпрандом је и завршен процес христијанизације у Беневенту и Сполету. 737. је умро легални Меровинг, краљ Теодорик 4. и од тог тренутка па до своје смрти 741. Мартел је владао сам јер је заборавио да именује краља (није му ни требо). Према салијском праву, Мартел је државу поделио синовима као прави краљ. Наследили су га Пипи Пипин н Млађ Млађи и и Карл Карло оман. ман. Браћ Браћаа су се одмах дмах су суо очила чила са по поб бун унам амаа широ широм м Франачке. Прво су устали Аквитанци и Фризи, за њима Аламани и Баварци, а уз њих и Лангобарди. Пипин је отишао да умири Аквитанију, док је Карломану поверено гушење побуне у Аламанији. Овај ју је тако угушио, да га је после јако гризла савест, па се за замо мона наши шио о у Монт Монтее Каси Касини нију ју 74 747. 7. Борб Борбее Пипи Пипина на у Акви Аквита тани нији ји нису нису до дове веле ле до очекиваног исхода, и он је био принуђен да склопи примирја са побуњеницима како би стишао страсти. Још 743. Браћа су из неког манастира ископали неког потомк потомкаа династије Меровинг, Хилдерика 3. и поставили га за краља, како би смирили тензије, али је Пипин све време радио на уклањању присталица Меровинга. У периоду између 746. и 751. Пипин је постепено уклонио све онеуклоњене, војводе које су се је буниле, а довођени су њему одани људи. Када су све препреке биле Пипин одлучио да легитимитет своје одлуке провери код највишег духовног ауторитета на западу – папе Захарије. Папа је срачунато рекао да је то све легално, и то је Пипину било довољно да сазове сабор у

 

Соасон Соас ону у где је зб збаачен чен Хилд Хилдер ерик ик 3. и на прест престо о је пост постав авље љен н Пипи Пипин н Млађ Млађи, и, а миропомазали су га папини изасланици. За Пипина је било од велике важности да се целој Франачкој и целој западној Европи покаже да је нова краљевска династија под заштитом Рима. Нешто раније 751. Лангобарди су под краљем Аистулфом успели да освоје Равену. Папа се осетио веома угрожено, а пошто је помоћ из Византије изостала, он је заштиту морао да тражи у Францима. Пипин није имао моралне обавезе према Аистулфу Аисту лфу као што је његов отац имао према Лјутпранду, Лјутпранду, па је одлучио да помогне папи. Папа Стефан Стефан 2. је отишао у посету Францима, Францима, и састао се са Пипином Пипином у пролеће пролеће 754. у Понтиону. Ту му је Пипин водио коња, па су се љубили, па су туцали јајца, и било им је баш баш екст екстра ра.. Поје Појент нтаа прич причее је да је Пипи Пипин н обећ обећао ао папи папи да ће му дати дати Ра Раве вену ну и пентаполис, иако они нису били у његовом власништву. Касније је то његово обећање било бил о предме предметт многих многих распра расправа. ва. Ову повељу повељу ће Пипин Пипин и по потвр тврдит дити и 756. 756. када када ће је положити и на гроб Св. Петра. Франци су спремили једну војску, која је доста касно кренула у Италију. Аистулф није пружао отпор и обавезао се да ће папи предати Равену и пентапољ, али пошто су ови морали брзо да се врате, Аистулф је погазио све што је  рекао. Е ово Пипин није могао да прогута и 756. три франачке франачке војске нападају Лангобарде. Павија је опседнута и убрзо освојена, а Аистулф је једва измолио примирје. Овога пута су франци надзирали предавање Равене папи. Овај чин присаједињавања ових градова Риму представља настанак Папске државе (Црквене државе). Потврдом свог обећања, Пипин се обавезао да ће бити заштитник папине духовне али и световне власти (у случају добијених градова). Пипин је добио титулу патриција – заштитника  римске државе. Тиме Тиме су се створили услови за обнову Римск Римског ог царства, ко која ја ће се десити за владе Карла Великог Великог. Даље се требало требал о обрачунати обрачунати са Аквитанијом. Рат је започео 762. и вођен је незапанћеним методама за Франке. По први пут су у освојеним местима постављани франачки гарнизони, а побуњеници су на суров начин убијани. Крајем 765. побуна је успешно угушена. Пошто Баварски војвода Тасилон није хтео да помогне Пипину,, он им је то запантио. Пошто је Пипин умро 768. наследили су га синови Карло и Пипину Кар арло лома ман. н. Они Они се нису нису слаг слагал али, и, и грађ грађан анск ски и ра ратт је изб избег егну нутт са само мо прер преран ано ом Карл Ка рлом оман анов ово ом смрћ смрћу у 77 771. 1. Карл Карло омано манова ва жена жена са св свој ојаа дв дваа си сина на је по побе беггла код Лангобарда. Краљ Аистулф је погинуо у лову 756. и на престо је дошао бивши тоскански војвода Дезидерије. Када је Пипин умро 763. Лангобарди су почели са самосталнијом спољном политиком. Дезидерије је желео да искористи присуство избеглих Каролинга, и залагао се код папе да миропомаже Карломанове Карломанове синове за краљеве. Карлу Великом се то нимало није свидело, и он је у знак протеста протеста отказао отказао женидбу женидбу са Дезидеријево Дезидеријевом м сестром. сестром. То је представљало велику увреду у средњовековном свету, и представљало је довољан повод за Р А Т . Вишеструко моћнија франачка војска је у три колоне упала у Италију 773. и после минималног отпора опсела Павију. 774. град је пао, Дезидерије је са све четири ћерке замонашен, а руку Франака се спасио само његов син Адалгис. Он је покушао да организује неки отпор Францима, али је у убрзо погинуо. Карло Велики се крунисао гвозденом круном Лангобарда. Лангобардска војводства у јужној Италији, Беневент и Сполето, су пружала отпор Францима. Карло је знао да их никада неће покорити до краја, већ им је оставио аутономију аутономију користећи користећи их као тампон зону у односу на Византију. Византију. 774. започео је и рат против Саксонаца. 782. су сукоби окончани доношењем закона о Саксон Сак сонији ији.. Запо Започел челаа је насилн насилнаа христи христијан јаниза изациј цијаа Саксон Саксонаца аца,, који су се све до тада тада успешно успеш но борили борили за оч очувањ увањее сопственог сопственог интегритета. интегритета. Међутим, Међутим, Карло је као патриције имао обавезу да строго забрањује сваки вид паганског окупљања, а целу ствар је пратило и масо масовн вно о ис исељ ељав авањ ањее Сакс Саксон онац аца. а. То је их је на нате тера рало ло на ус устан танак ак по под д во вођс ђств тво ом вестфалског кнеза Видукинда. Устанак је плануо 784., а Видукинду су помоћ упутили и Данци, је било у почетних интересу успеха, да се утицај хришћанства не прошири до њихових граница.којима Међутим, после Видукинд је 785. побеђен и заробљен. Успео  је да склопи споразум споразум са Карлом, Карлом, који га није погубио, него га је покрстио (поштено). Кум му је био сам с ам Карло, а знамо да се кумство не одбија. Од тада је започела неометана

 

христијанизација Саксонаца. Осамдесетих година осмог века на Карлов двог је дошло посланство посланс тво хришћана хришћана из Шпаније, са молб молбама ама за помоћ помоћ у борби против против муслимана. муслимана. Ка сваки патриције, Карло је пристао да помогне својој правоверној браћи. Борбе нису биле сасвим сасв им успешн успешне, е, али је ка као о њихов њихов резу резултат лтат настала настала Шпанск Шпанскаа марка марка (краји (крајиште ште). ). На повратк повр атку у из долине долине Ебра, франачка франачка војска је нападнута нападнута у пиринејски пиринејским м кланцима кланцима од стране дивљег племена Баски. Аинхард у свом казивању о овом нападу први пут помиње маркгр мар кгрофа офа Брето Бретониј није, е, Роланд Роланда, а, кога ће францу француска ска народ народна на песма песма уз уздић дићи и на ниво ниво Краљ Кр аљев евић ићаа Марк Марка. а. Тит иту ула марк маркгр гроф офаа је пр пред едста стављ вљала ала ви висо соку ку ти титу тулу лу краљ краљев евог ог намесника, који је могао да подиже војску по потреби. То је омогућавало да се у случају на напад падаа на гранич граничне не област области и Франа Франачк чкее (марк (марке) е) благо благовре времен мено о органи организу зује је ефикас ефикасна на одбра дбрана на у одсус дсуств тву у кр краљ аљев евее војс војск ке. Овак Оваква ва тери териттор ориј ијал ално но-а -адм дмин инис истр траати тивн внаа организација се у Франачкој практиковала још од Пипина Млађег, који је смењујући не неве верн рнее му во војв јво оде, оснив оснивао ао марк маркгр гриф ифов овиј ије, е, те су та так ко по пост стој ојале але:: Фурл Фурлан анск скаа (у Италији), Шпанска (југоисточна Шпанија са центром у Барселони), Бретонска (насељена (насељ ена претежно Британцима), Источну (формирана 792. након уништења аварског каганата). Наиме, Баварски војвода Тасилон је започео отворену побуну против централне власти, и као савезнике позвао Аваре. Аламанија и северна Италија су том приликом жестоко опљачкане, али је Карлова војска успешно сломила Баварце. Од 789. предузет је низ ус успе пешн шних их по пох хода пр прот отив ив ав авар арск ског ог кага кагана ната, та, да би 79 792. 2. њих њихов оваа пр прест естон ониц ицаа би била ла уништена а каганово благо конфисковано. Део тог блага Карло је послао папи у Рим. Започела је насилна христијанизација Авара, коју они нису могли да истрпе, и убрзо су се повукли из Европе. Последњи помен Авара у Европским изворима је забележен 822., када је каган Самуило тражио преко једног посланства помоћ од Лудвига Побожног, у борби против незнабожачке фракције. Од дела бившег каганата је формирана Источна марка, мар ка, која је насељен насељенаа претеж претежно но Баварц Баварцим има, а, а поседов поседовала ала је и извесни извесни процен проценат ат Словена. Требало је да служи као тампон-зона према Словенима и остацима Авара. Временом ће ова историјска област ући у састав Баварск Ба варског ог војводства, а потом и у састав сас тав Немачке. Тада се у Источној марки јавља династија Бабемберг, и марка се одваја од Баварске, чинећи Аустрију. ОБНОВА ЦАРСТВ ЦАРС ТВА А О догађајима догађајима који су претходи претходили ли обнови обнови Римск Римског царства царства сведочи сведочи  Liber Pontificalis,  римски извор који који представља збирку папских биографија. У биографији папе Лава 3. дато је доста провидно објашњење о Карловом добијању царске титу титуле. ле. Шатро, пошто је Карло још од детињства био патриције, онда је титула Цара боље одражавала његову улогу заштитника вере. Од времена Пипинових Обећања, односи између Франачке и папе су били све бољи, док су се односи са Византијом све више затезали. 781., када се Карл Ка рлу у ро роди дио о на најм јмлађ лађи и си син, н, Лудв двиг иг,, сам па папа па га је крст крстио ио,, а за зати тим м и крун крунис исао ао за аквита акв итанск нског ог краља. краља. Те исте исте годин годинее престај престајее се са ковање овањем м па папск пског ог новца новца са ликом ликом ви виза зант нтиј ијск ског ог ца цара ра,, и из изда дата та је по пове веља ља по којој ојој се го годи дина на не да дати тира ра по вл влада адави вини ни византијског цара, већ по понтификату папе. Ово је све јасно указивало на потпуно пр прикл иклањањ ањањее Рима Рима Западу Западу.. Као Као непосре непосредан дан повод повод за кр круни унисање сање Карла Карла Велик Великог ог је послужио и необичан догађај. Наиме, на једној литији су римљани напали папу Лава 3. Завереници су папу ухватили, одсекли му језик и ослепели га. Био је заточен у беком манастиру у северној Италији, одакле се ослободио самим чудом, и побегао Карлу 799. Њих двојца су се договорили да помогну један другом, и у децембру 799. франачка војска је са све папом и Карлом дошла под зидине Рима. По у уласку ласку у Рим, Карло је одмах удесио синод на коме је суђено папи Лаву за јерес и неморал. Папа се заклео да је невин, и то је било довољно да 23. децембра добије ослобађајућу пресуду и буде враћен на престо. На свечаној Божићној миси, папа је спуштио Карлу круну на главу, а овоме је било јако непријатно, тојасно толико лико непријатно, непријатно , да је да изјавио: ме сви са гледају!? Овај трабсвер услуга је имао да покаже се онајОх, ко како се зајебава папом, :-о зајебава и са Царем. Тиме је сваки напад на папу значио увреду за цара, те су тако сви они нападачи на литији 799. били кажњени и погубљени. Како су Карлова оба старија сина

 

преминула, као једини наследник круне је остао преминула, оста о најмлађи, Лудвиг Побо Побожни. жни. Њега је 813. сам Карл Карло о (по Теганово егановом м казив казивању ању)) кр круни унисао сао за сацара сацара (савлада (савладара) ра).. Ово је значил значило о одређено дистанцирање Карла од папе. То се тумачи тиме да је Карлу било непријатно да буде цар, па се он и потписивао само као краљ Франака и Лангобарда, и зато је сам и крунисао сина за сацара. Друго тумачење наводи да се Карло, као добар хришћанин, згражавао над личношћу папе Лава 3. Зна се да Карло није ни једном посетио Рим од Божића 800. до смрти 814. Ипак, идеја о обнови царства није бледела, и то се потврђује и на Карловом печату. У време крунисања Карла Великог на престолу у Цариграду седи царица Ирина. Без обзира на едикт краља Хилперика из 575., према коме се женама дозвољавало наследство, према салијском праву жене нису могле да наследе престо. Тиме је, из Франачке перспективе, престо у Цариграду био упражњен. Зато јој је Карло понудио брак, који би ујединио две моћне државе. Предлог је одбијен, а пошто је Ирина уб убрзо рзо збачен збачена, а, нови нови цар Нићифо Нићифор р је покрен покренуо уо ратне ратне операц операције ије против против Франак Франакаа у Далмацији и Истри. Током оком рата Франци су успели да заузму заузму Истру и већи део Далмације, па се чак и Венеција одвојила од Византије и пришла Франачкој. Међутим, франачка војска није успела да даље напредује, а и Лангобарди из јужне Италије су отказали савезништво, па се почело преговарати о миру. 812. византијско посланство је дошло у Ахен са предлогом да се Византији врати Далмација, а да византијски посланици Карла у усменом обраћању називају Царем. Тиме је Византија добила потребни мир, већину територија које су изгубили, а и Венеција се нешто касније вратила под њено окриље. Карло Кар ло је пак добио признање царске титуле, титуле, али је у Византији Византији било увек наглашаван наглашавано о да је цар у Цари Царигр град аду у  Римски цар (једини достојан тог назива), а Карло само цар Франака. 28. јан. 814. је умро Карло Велики, и сахрањен је у атријуму капеле у Ахену. Још 806. је према према Аинхардо Аинхардовом вом наговору наговору сачињен сачињен документ документ о подели подели царства, царства,  Divisio  Imperii. Према том документу два краљевства која су постојала у царству (Италија и Аквитанија) су проширена, и са северним делом државе су чинила једну целину, а уз тај део је ишла и царска титула. Међутим, пошто су старији синови у међувремену умрли (Пипин 810. а Карло 811), читава држава је припала најмлађем Лудвигу Побожн Побожном. ом. Он је 817. сачинио сачинио нови акт о подели подели државе, Ordinatio Imperii, према коме је најстарији син, Лотар, добио средишњи део, Пипин је добио Аквитанију, а Лудвиг је добио Баварску. И у случају овог документа, идејни творац био поново Аинхард. 820. Лудвиг Побожни се поново оженио (пошто му је жена умрла), и из тог брака се Лудвигу родио најмлађи син Карл Ка рло о (касни (касније је Ћелави Ћелави). ). Ово је предста представљал вљало о по потеш тешк коћу, оћу, јер је и Карл Карло о требало требало да добије неки део државе, а пошто је све било већ раздељено, остала браћа су се осетила уг угро роже жено но.. 82 829. 9. на сабор сабору у у Ворм Вормсу су се ра расп спра рављ вљало ало о по подел дели, и, али догов договор ор није није постигн пост игнут ут,, и у јавност јавности и се све више више осећало осећало да ће Лудви Лудвигг Побож Побожни ни разбаш разбаштин тинити ити старије синове у Карлову корист корист.. То То је нагнало Лотара да 831. дигне устанак, коме су се убрзо брзо пр прик икљу ључи чила ла и др друг угаа дв дваа бр брат ата. а. И па папа па је до доша шао о пр прек еко о Алпа Алпа да по поку куша ша да посредује, али се на крају прикључио цару Лудвигу. У бици код града Колмара, на Лажипољу,, 833. Лудвига Лажипољу Лудвига су издали његови вазали, и он се без веће борбе предао. Лудвиг Лудвиг и папа су заробљени, и цар је натеран да на сабору у Соасону положи оружје на олтар катедрале, и тиме се симболично одрекне власти. Пошто је Лотар већ био крунисан за сацара, одрицањем Лудвига је он постао нови цар. Међутим, Лудвиг ни по цену живота није прихватио други услов да се замонаши, па је само склоњен у неки манастир. У међу ме ђувр врем емен ену у је умро умро Пипи Пипин, н, а њег његов овее посед поседее је на насл след едио ио Карл Карло о Ћелав Ћелави. и. Лудвиг двиг Побожни је очекивао сукоб својих синова, и у томе је тражио своју шансу. шансу. Карло Ћелави и Лудвиг су већ 834. . збацили Лотара и вратили су свог оца на престо. 836. Лотар је враћен у позицију сацара, али су она двојца за узврат очерупали оца за поседе. Тако се све више смањивао царев посед а јединство државе је све више слабило. На послетку, Лудвиг Побожни је умро, сам, без игде икога и ичега 840. године.