mentalnivid

MENTALNI VID

U cilju pru anja pomoci u daljem razvoju pojedinca, a posebno onima koji se bave isceljivanjem, smatrali smo interesantim da izlo imo na pristup aktiviranj u i razvoju mentalnog vida kao jednoj od posebnih tehnika meditiranja proiza lih i z istra ivackog rada, ali i iskustva u prenosu Znanja drugima.

POJAM MENTALNOG VIDA Pod izrazom mentalni vid podrazumevamo videnje uz pomoc individualne Svesti i njene manifestacije uma, i to: materije i njenog kretanja, Energijâ, energetskih procesa , tj. Vibracijâ, odnosno, svega onoga to se mo e objasniti, obrazlo iti, nacrtati..., d rugim recima - prikazati na nacin koji je jasan. [1] Iako je mentalni vid univer zalno primenljiv, u ovom tekstu govoricemo o njegovoj upotrebi u videnju ljudski h organa i razlicitih sistema, kao i prikladnih vibratorno-energetskih procesa. Videnje organa ili sistema, odnosno vibratorno-energetskih procesa, podrazumeva da individualna Svest uz pomoc koje se dolazi do Znanja, na primer o nekom obole lom organu, snima situacije koje se ele videti, aktivira centar za vid u mozgu (ali ne i same oci) i pretvara informaciju u crte ili sliku, tj. osve cenu sliku . Mozak je pri tome samo centar u kome se sabiraju podaci i pretvaraju u Vibracije , prepoznatljive kao fakticko videnje, bolje reci Znanje. Mentalni vid ima speci ficnost koja se sastoji u jednovremenosti emitovanja i prijema Vibracija koje se pretvaraju u sliku. Zahvaljujuci sveprisutnosti Beskonacne Svesti, individualna Svest aktivira uz pomoc uma proces ulaska u organ i istovremeno stvara sliku, odn osno Znanje o zdravstvenom stanju organa. Prema tome, nema emitovanja talasa, za tim njihove refleksije i prijema Vibracija. U su tini videnje organa i energetskih procesa je Znanje o njihovom videnju. Mentalno videnje organa u velikoj meri se mo e proveriti faktickim i medicinskim n alazima dobijenim ultrazvukom, elektromagnetnom rezonancom itd, dok se kod viden ja energija i energetskih procesa to mo e uciniti u manjoj meri. Kvalitet mentalno g vida, odnosno videnje organa i sistema fizickog tela i energetskih procesa zav isi od: -

razvoja, odnosno zrelosti Svesti kao op teg faktora i

uve banosti da se namerno, uz pomoc uma, iskljuce oci i smanji funkcija vidnog nerva, a maksimalno aktivira centar za vid u mozgu.

2. VIBRATORNO-ENERGETSKI ELEMENTI Bitni vibratorno-energetski elementi su: -

um

-

trece oko

-

kanal treceg oka.

2.1. Um

A)

Zrelost uma

O umu smo detaljno govorili u na oj knjizi Zrela Svest mo nekoliko napomena:

[2] , te cemo ovde navesti sa

- Um je manifestacija procesa individualizacije Svesti, nastao kao rezultat iman entnog procesa samoprepoznavanja Beskonacne Svesti kroz proces individualizacije Svesti. - Nastao kao reakcija Svesti na Vibracije primljene preko cula, on je zbir tih r eakcija, ali se i sam manifestuje kao Vibracija, odnosno zgusnuta Vibracija-Ener gija, i u tom smislu predstavlja covekov odnos prema sebi, drugim ljudima, okoli ni... - Um je osnovni instrument uz pomoc koga se ostvaruje proces individualizacije S vesti i predstavlja sponu izmedu Svesti i materije; smisao postojanja uma upravo je u njegovom povratnom delovanju na sazrevanje Svesti. - Strukturu uma mo emo definisati kao zbir emocija i misli. - Odnos Svest um predstavlja stepen osve cenosti emocija i misli, odnosno stepen u skladenosti njihovih Vibracija sa Genetskim kodom. - Prosecan odnos Svest um varira tokom dana, nedelje, meseca i godine. Zato je u putno sagledavati ga kao prosek u du em periodu, najmanje mesec dana. - Prosecan odnos Svest um na nivou covecanstva je oko 1%. To govori da je najvec i broj ljudi gotovo potpuno u vlasti sopstvenog uma, te pojavni svet koji je iluzi ja, do ivljava kao stvarnost. - Prosecan odnos iznad 75% u du em periodu (najmanje godinu dana) govori da su pos tignuti dobri rezultati u meditiranju, ciji su efekti na energetski i duhovni ra zvoj ocigledni. Prosecno vreme u kome meditanti dosti u ovaj rezultat je 1-2 godin e. Za precizan mentalni vid potrebno je dostici visok stepen osve cenosti (zrelosti) uma, odnosno da je odnos Svest um najmanje 75% u du em vremenskom periodu (najmanj e godinu dana).

B)

Svesni i podsvesni um

Podela na svesni ijama i mislima.

i

podsvesni

um je uslovna. U oba slucaja je rec o umu, odnosno emoc

Svesni um su one emocije i misli koje mo emo relativno lako opisati saznanje .

o kojima imamo

Podsvesni um su one emocije i misli koje ne mo emo opisati o kojima nemamo osim onih koje su upravo u procesu transformacije u sadr aje svesnog uma.

saznanje ,

Granica izmedu svesnog i podsvesnog uma se kroz interaktivan odnos pomera, tako da odnos svesnog uma prema podsvesnom nije stalan. Kod vecine ljudi podsvesni um j e znatno obimniji od svesnog. Prosecan odnos svesnog prema podsvesnom umu je 8:9 2 [3] , a zavisi od: -

uskladenosti Vibracija Svesti i Genetskog koda,

-

odnosa Svest

um,

-

odnosa Svest

Du a,

-

broja aktiviranih latica inteligencije [4] i njihove uskladenosti,

-

stepena funkcionisanja mozga kao organa cula uma itd.

Nekontrolisani priliv sadr aja podsvesnog mo e da ometa svesni um, ili funkcionisanj e svesnog uma. Sazrevanjem Svesti sadr aji podsvesnog uma se preko latica intelige ncije (menjanjem frekvencija) transformi u u svesni um, to znaci da ne postoji deo uma koji ne mo e da se osvesti. Visok stepen transformacije podsvesnog u svesni um, oko 75% u du em periodu (najma nje godinu dana), jedan je od uslova koji omogucavaju precizan mentalni vid.

C)

Misleci i radni um

Misleci um proizlazi iz la nog ja koje mo emo definisati kao poistovecenje sebe sa umom (osecanjima i mislima), Svetlecim telom, Du om, aurom i fizickim tel om, i ire posmatrano, kao nepoznavanje Istine o su tini coveka da je na e istinsko Bi ce Bo anske prirode, odnosno da je Bog u nama samima. Misleci um funkcioni e na prin cipu dualnosti (toplo-hladno, dobro-lo e, po eljno-nepo eljno...) i pona anju proiza log i z navedenog principa. Tako je on - onaj koji stvara koncepte, svrstava, uporeduj e, sumnja, postavlja pitanja, zami lja, sudi ili se pak ljuti, tuguje, pati, mrzi, gnevan je, zabrinut, znati eljan, ljubomoran, cesto mu je dosadno i sl. Radni um je onaj koji koristiv i misleci um omogucava ulazak u tzv. flow stanje stanje prepu tenosti i poistovecnosti sa onim to se radi. Na primer, kada j e slikar u pitanju, misleci um ce odabrati i postaviti stalak i platno, izabrati temu, poceti da slika i posle nekog vremena uci u flow stanje kada ce ruka biti vodena . Cesto umetnici ka u da ne znaju za to i kako su naslikali sliku nego obja njava ju da ih je ne to vodilo, da im je tako do lo..., a u su tini je rec o procesima samoo sve civanja ciji su instrumenti misleci i radni um koji omogucavaju realizaciju sl ike. Mogucnost pojedinca da harmonizuje dva aspekta ispoljavanja uma (misle ceg i radnog) iznad 75%, doprinosi preciznom mentalnom vidu, i to tako to radni u m prima Vibracije, a misleci um to konstatuje i prenosi kao informacije.

2.2. Trece oko Trece oko je izraz koji se cesto koristi u jogistickoj literaturi i li teraturi koja se bavi raznim tehnikama meditacije. Nalazi se ne to iznad linije ob rva, u levku este cakre [5] , no trece oko i esta cakra nisu isto. U slucaju nesin hronizovane este cakre, ona mo e da ima crvenu, zatim plavu, a tek onda sivu boju E nergije, koje kao prstenovi okru uju belo sredi te treceg oka.

a) prikaz treceg oka frontalno a iz profila Skica br. 1

b) prikaz treceg ok

Trece oko je mlecno belo isijavajuca elipsoidna struktura, sme tena u levkastu str ukturu este cakre. Posmatrano sa strane, jednom polovinom elipsoida je u ceonom d elu glave, a drugom je na celu. Trece oko je energetska struktura koju, uz pomoc mozga kao cula uma, stvara Sves t. Nije konstantno aktivno, nego postoji kao potencija koja se aktivira na svesn u, a mnogo ce ce nesvesnu molbu. Mnogi trece oko opisuju kao mo dano tkivo. Medutim, ono se ne nalazi u samom mozgu, tako da to i ne mo e biti, nego jednim delom nast aje uz njegovu pomoc. Meditiranjem molbom za sazrevanje treceg oka, aktivnost mo danih talasa je blago s ni ena i ujednacena u odnosu na uobicajen nivo, to je direktno u funkciji olak anog s azrevanja uma. Sazrevanjem treceg oka uskladuju se svesni i podsvesni um, mislec i i radni um, i tako omogucava razvoj mentalnog vida.

2.3. Kanal treceg oka Kanal treceg oka je energetska struktura koja se konstitui e u produ etku treceg oka , pocev i od ceone i zavr avajuci na potiljacnoj kosti. a) frontalno dimenzionalno" Skica br. 2

b) "

Prikaz kanala treceg oka

Kanal treceg oka je ne to iri od este cakre, odnosno ona se nalazi u njemu. Aktivira se na svesnu, a mnogo ce ce nesvesnu molbu; uglavnom je mlecnobele ili sive, isij avajuce boje. Kanal nije mo dana struktura, ali nastaje i uz pomoc mozga. Meditiranjem molbom za sazrevanje kanala treceg oka, aktivnost mo danih talasa je blago sni ena i ujednacena u odnosu na uobicajen nivo, cime se lak e povezuju neokor teks [6] i limbicki deo mozga [7] , a to je bitan preduslov preciznog mentalnog vida.

ORGANSKI ELEMENTI Organi i sistemi u coveku koji bitno uticu na mentalni vid su: -

nervni sistem,

-

veliki mozak,

-

amigdale i

-

epifiza.

3.1. Nervni sistem

Svest uz pomoc uma, a preko nervnog sistema, deluje na telo, odnosno n a psihofizicko stanje kao i obrnuto, nervni sistem deluje na mogucnost razvoja u ma i Svesti. Nervni sistem se ne mo e svesti samo na centralni i periferni, simpat icki i parasimpaticki. On je mnogo vi e od toga. Da je to tako, pokazuje Funkcija nervnog sistema, posmatrana na nacin koji, u nedostatku boljeg izraza nazivamo energetskim, i koja predstavlja sinteticki pokazatelj psihofizickog zdravlja. U medicini ne postoje pokazatelji funkcije nervnog sistema, stoga ni analize u ve zi sa pojedinim grupama bolesti u odnosu na funkciju nervnog sistema. Problem se komplikuje, jer u toku dana postoje stalne oscilacije funkcije nervnog sistema koje bi stoga bilo dobro meriti i trenutno, ali i dnevno, nedeljno, mesecno itd. Tako dobijeni pokazatelji bi ukazivali na trenutno stanje, ili stanje u nekom p eriodu, ali i mogucnost da se u datom momentu, odnosno du em periodu, ostvari prec izno mentalno videnje. Naime, funkcija nervnog sistema iznad 98,8% omogucava usm ereno i precizno mentalno videnje koje ce opet trajati koliko i ta visoka funkci ja, dakle kraci ili u du i vremenski period. Merenje funkcije nervnog sistema (ali i drugih parametara) nije jednos tavno, i dok se ne savlada, dobro bi bilo da to cini neko drugi. Ako ne postoji takva mogucnost, onda jednostavno treba slediti sistem ve banja i rezultati ce zas igurno doci. U meduvremenu, provere mo emo vr iti uobicajenim medicinskim pregledom odredenih organa i funkcionisanje fizickog tela, to ce u nekoj meri odslikavati i stinsko stanje stvari.

3.2. Veliki mozak Veliki mozak ima oblik poluovoida koji je pukotinom podeljen na dva si metricna dela, na levu i desnu hemisferu. One su medusobno povezane mo danim spojn icama (komisurama) bogatim nervnim vlaknima kojih ima tri grupe: -

uljevito telo, koje se nalazi na dnu meduhemisfernog

ljeba (pukotine),

prednje spojnice, koje povezuju centre leve i desne hemisfere i

spojnice mo danog svoda, koje se nalaze izmedu ce mo dane komore, tvoreci oblik slova X.

uljevitog tela i krova tre

U vibratorno-energetskom smislu hemisfere su povezane energetskim poljem sme tenim u oblasti velikog mozga, cije nehomogeno i slabo isijavanje kod vecine ljudi n e prelazi granice lobanje. U nauci je dobro poznato da su, kod onih osoba koje z ovemo genijalci (bez obzira da li se to odnosi na nekog umetnika, naucnika...), he misfere znatno vi e povezane nego kod drugih, ali je manje poznato da je njihovo e nergetsko polje i znatno vece, homogeno i da jace isijava. Kod osoba koje za trenutak, ili u du em periodu, uspevaju da mentalno vide de avaju se sledeci procesi: - oko glave se konstitui e energetsko polje oblika polulopte, od temena do visine obrva, koje je homogeno, isijava blje tecom sivobelom ili belom bojom, Skica br. 3

-

Prikaz energetskog polja prilikom procesa mentalnog vida

mo dani talasi su blago sni eni i ujednaceni u odnosu na uobicajen nivo,

-

celo celo je hladnije, a nagla eno hladan je predeo treceg oka.

3.3. Amigdale Amigdale [8] su dve medusobno povezane lezde oblika i velicine badema. Nalaze se sa obe strane mozga, nale uci na njega u bazi mozga, pribli no u sredini slepoocnica. Skica br. 4

Amigdale

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim mo danim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe lezde sadr e mnogobrojne recept ore i ucestvuju u stvaranju neurotransmitera kao to su dopamin, serotonin, norepi nefrin, epinefrin itd. Nauka je u nekoj meri dokazala vezu izmedu amigdala i emo cija, tako to one proizvedu emocionalni odgovor pre nego to korticki (misleci) cen tri u potpunosti registruju dogadaj. Sa energetskog aspekta amigdale su senzori za Vibracije primljene prek o cula (pre svega ociju) koje se potom alju na de ifrovanje uz pomoc latica inteligen cije. Zato je va no za razvoj mentalnog vida da se iskljuce veze izmedu cula i ami gdala, te da se Vibracije primaju direktno na amigdale i preko latica inteligenc ije dalje alju u centar za vid koji ce stvoriti prepoznatljivu sliku. Medusobnim povezivanjem i osve civanjem funkcionisanja amigdala uskladuj e se njihovo vibriranje sa Sve cu, to poma e osve civanju uma i omogucava mentalni vid.

3.4. Epifiza Epifiza (ili pinealna lezda) se nalazi u sastavu medumozga, lici na i arku bora, ru icaste je boje, du ine 10 mm i irine 6 mm. Povezana je sa hipotalamusom, am igdalama i drugim delovima mozga, pre svega limbickim sistemom ciji je uostalom sastavni deo. Skica br. 5

Prikaz epifize

U ovoj lezdi se odvija hormonalna transformacija brojnih nervnih i senz ornih impulsa primljenih preko cula. Najznacajniji hormon koji luci epifiza je m elatonin cija je uloga da preko hipotalamusa utice na prednji re anj hipofize. Nau ka nema celovito saznanje o funkciji epifize. Sa energetskog aspekta epifiza je jedan od receptora koji prima Vibracije stigle preko cula i amigdala, i koje se potom preko latica inteligencije svode na informacije koje umom obradujemo. Ova lezda pojacano funkcioni e u snu, ali su eksperimenti pokazali da se meditativnim putem mo e relativno lako izazvati njen pojacan rad i u budnom stanju .

4. TAN TIJEN

Od nekoliko kineskih ucitelja taj ci-ja i ci kunga, culi smo razlicito izgovaran je naziva tan tijen, koji se na engleskom jeziku najce ce pi e Tan T ien, i jo vi e razli citih njihovih prevoda, kao to su: centar cinober boje, energetski centar, centar za konstituisanje energije, centar za akumulaciju i isijavanje energije, polje lana, polje isceljenja itd. Takode su neprecizne formulacije mesta gde se tri gl avna tan tijena nalaze: donji (predeo 3-4 cm ispod pupka...) srednji (predeo gru dne kosti, timus...) i gornji (predeo izmedu obrva, sredina cela...). Za razvoj mentalnog vida najznacajniji je gornji tan tijen koji se, prema na em sa znanju, nalazi u centru hipotalamusa i to na istom mestu gde se konstitui e bindu centar. Skica br. 6 a) gornji tan tijen b) prikaz energetske strukture kada se meditira na gornji tan tijen

Prilikom upucivanja molbi za sazrevanje gornjeg tan tijena de avaju se sledeci pro cesi: - oko glave se konstitui e energetsko polje oblika polulopte, od 2-3 cm iznad teme na do donje ivice ocnih duplji; homogeno je, isijava blje tecom sivobelom ili belo m bojom, -

mo dani talasi su blago sni eni i ujednaceni u odnosu na uobicajen nivo,

-

celo celo je hladnije, a nagla eno hladan je predeo treceg oka.

Stimulisanjem gornjeg tan tijena na razlicite nacine, prvenstveno prak tikovanjem ve bi iz tai ci-ja i ci kunga, ali i sazrevanjem uz pomoc molbi, podsti ce se harmonizacija leve i desne hemisfere velikog mozga, kao i amigdala, optima lizuje se funkcija epifize, to sve skupa deluje blagotvorno na osve civanje uma. Sa zrevanje gornjeg tan tijena utice na razvoj mentalnog vida tako to minimalizuje f unkcije cula (pre svega ociju), a povecava funkciju latica inteligencije i centr a za vid. Posebno je znacajno koristiti izraz tan tijen (cak i ako se neprecizno izgovara, bilo u sebi, bilo pri pomisli na njega) jer ima asocijativno-inicijat icku ulogu, i to stoga to su u njemu sadr ane informacije koje pokrecu osve civanje Z nanja preko Kolektivne Svesti. Ovo Znanje je rezultat iskustava svih onih koji s u razmi ljali-meditirali-molili na ovu temu, ili su reci tan tijen upotrebljavali makar i samo sa slutnjom o njihovom su tinskom znacenju. Tako ce meditacije u koji ma se upucuju molbe Bogu, a sadr e i reci tan tijen (ili samo pomisli na te reci), imati vecu efikasnost, to je iskustvo meditanata i pokazalo.

5. TEHNIKA VE BANJA Tehnika ve banja sastoji se od: -

svakodnevnih meditacija i

-

primene mentalnog vida.

5.1.

Svakodnevne meditacije

Meditacije za razvoj mentalnog vida dace rezultat samo ako se praktiku ju zajedno sa svim drugim meditacijama koje smo izlo ili u na im knjigama. A)

Uop tene meditacije

Odabrali smo samo one meditacije koje su dovoljne za duhovni razvoj po jedinca i koje stvaraju uslove da se uz primenu konkretnih molbi razvije mentaln i vid. 1. Molba: Molim Boga da mi reprogramira karmu. Vizuelizacija: nije potrebna. Vreme: a) svakodnevno

po jednom, 5-10 minuta neprekidno

b) svakodnevno

nekoliko puta na dan, po 5-10 minuta neprekidno

c) vi esatna meditacija koja se praktikuje nekoliko dana, a potom se intenzitet postepeno smanjuje Napomena: Ovakav vid meditiranja /pod vi egodi nje iskustvo.

c)/ ne savetujemo meditantima koji nemaju

Reprogramiranje karme potrebno je praktikovati "onoliko koliko je to potrebno", a sve dotle dok proces ne postane automatski, to se ne mo e vremenski odrediti kao "nekoliko meseci", "nekoliko godina", ili "citav ivot". Za to ne postoje kriterij umi, jer za duhovnost nema merila. Osvestiv i (sopstveno) postojanje, covek prevazi lazi uticaj ometajucih faktora ispoljavanja karme i postaje posmatrac procesa ind ividualizacije (svoje) Svesti. 2. Molba: Molim Boga da mi reprogramira karmicke uzroke vezanosti za la n o ja. Vizuelizacija: nije potrebna. Vreme: nekoliko minuta.

B) 1.

Konkretne meditacije Molba:

Molim Boga da mi elimini e karmicke prepreke za mentalni vid.

Vizuelizacija: nije potrebna. Vreme: 2-3 minuta. 2.

Molba:

Molim Boga da mi harmonizuje misleci i radni um.

Vizuelizacija: mozak. Vreme: 2-3 minuta. 3.

Molba:

Molim Boga da mi sazri kanal treceg oka.

Vizuelizacija: kanal treceg oka. Vreme: 2-3 minuta.

4.

Molba:

Molim Boga da mi harmonizuje levu i desnu hemisferu velikog mozga.

Vizuelizacija: veliki mozak. Vreme: 2-3 minuta. 5.

Molba:

Molim Boga da mi sazru amigdale.

Vizuelizacija: amigdale. Vreme: 1-2 minuta. 6.

Molba:

Molim Boga da mi optimalizuje funkciju epifize.

Vizuelizacija: epifiza. Vreme: 1-2 minuta. 7.

Molba:

Vizuelizacija:

Molim Boga da mi sazri mentalni vid. kao da smo u mozgu .

Vreme: 2-3 minuta. 8.

Molba:

Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.

Vizuelizacija: mozak. Vreme: 2-3 minuta.

5.2.

Primena mentalnog vida Pre poku aja videnja organa i Energija treba ukazati na sledece:

cizna;

mentalni vid se ve ba svakodnevno oko godinu dana kada slika postaje pre

aktiviranje, a potom i razvoj mentalnog vida je postepen proces, medut im rezultate treba stalno proveravati uporedivanjem sa medicinskim podacima (kol iko je to moguce) i saradnjom sa drugim meditantima; odsustvo elje za videnjem je veoma va no, jer se na taj nacin oslobada pr oces osve civanja mentalnog vida zarobljen culima.

A)

Mentalno videnje sopstvenih organa

prvi nacin

i.

zauzeti meditativni polo aj, zatvoriti oci i opustiti se nekoliko sekund

-

uputiti molbu:

Vizuelizacija:

Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

kao da smo u mozgu .

Vreme: oko 1 minut.

pomisliti kako sta i grlo do: ·

sve cu

silazimo nekoliko sekundi, pocev i od mozga, pa kroz u

srca - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u srcu, potom poku ati da vidimo srce, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka

· plucima - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u plucima, potom pok u ati da vidimo pluca, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka · jetri - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u jetri, potom poku ati da vidimo jetru, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka · slezini - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u slezini, potom pok u ati da vidimo slezinu, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka ·

bubrezima - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u bubrezima, potom poku ati da vidimo bubrege, zadr ati se oko 30 sekundi;

-

polako otvoriti oci.

B)

Mentalno videnje sopstvenih organa

drugi nacin

-

zauzeti meditativni polo aj, zatvoriti oci i opustiti se nekoliko sekundi,

-

uputiti molbu:

Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen.

Vizuelizacija: mozak. Vreme: oko 1 minut. saviti jezik na gore i nazad, tako da prednjim donjim delom jezika dod irujemo gornje nepce, i to bez naprezanja, dok su usta zatvorena, pomisliti kako usmeravamo Energiju u toku nekoliko sekundi od usta kro z grlo do: ·

srca - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u srcu, potom poku ati da vidimo srce, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka

· plucima - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u plucima, potom pok u ati da vidimo pluca, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka · jetri - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u jetri, potom poku ati da vidimo jetru, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka · slezini - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u slezini, potom pok u ati da vidimo slezinu, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka ·

bubrezima - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u bubrezima, potom poku ati da vidimo bubrege, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka

· be ici do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u be ici, potom poku ati d idimo be iku, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka

· trbu noj duplji do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u trbu noj duplji od dole prema gore, do eluca i poku ati da vidimo creva (debelo i tanko); zadr ati se oko 60 sekundi; zatim usmeriti pa nju ka

·

elucu - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u elucu, potom poku ati d ga vidimo, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti Energiju od eluca, kroz jedn jak i grlo do · usta - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u ustima, potom poku ati da vidimo usnu duplju (jezik, zube, nepce...), zadr ati se oko 30 sekundi;

- ispraviti i opustiti jezik i usmeriti pa nju ka · mozgu - do iveti, osetiti kako se Energija konstitui e u mozgu, potom poku ati da vidimo mozak, zadr ati se oko 30 sekundi; -

polako otvoriti oci.

C)

Mentalno videnje organa kod drugih osoba

-

zauzeti meditativni polo aj, zatvoriti oci i opustiti se nekoliko sekundi,

-

uputiti molbu:

Vizuelizacija:

Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

kao da smo u mozgu .

Vreme: oko 1 minut. ili: Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen. Vizuelizacija: mozak. Vreme: oko 1 minut. olje,

do iveti kao da smo u mozgu, a zatim iz njega gledati kroz trece oko nap

posle nekoliko sekundi sam po sebi ce se pojaviti otvor u predelu treceg oka, kroz koji se vidi bela svetlost (ili bela spirala), a koju cemo usmeriti k a · ju ka

srcu

i poku ati da vidimo srce, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti pa n

· plucima i pa nju ka · jetri pa nju ka

i poku ati da vidimo pluca, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmerit i poku ati da vidimo jetru, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmeriti

· slezini iti pa nju ka · -

D)

bubrezima

i poku ati da vidimo slezinu, zadr ati se oko 30 sekundi; zatim usmer i poku ati da vidimo bubrege, zadr ati se oko 30 sekundi;

polako otvoriti oci.

Mentalno videnje sopstvenih energetskih procesa

-

zauzeti meditativni polo aj, zatvoriti oci i opustiti se nekoliko sekundi. uputiti molbu:

Vizuelizacija:

Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

kao da smo u mozgu .

Vreme: oko 1 minut. ili: Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen. Vizuelizacija: mozak. Vreme: oko 1 minut. pomisliti da vidimo svoje Svetlece telo i usmeriti pa nju iznad glave; z adr ati se oko 1 minut, pomisliti da vidimo svoju Du u i usmeriti pa nju ka sredi tu fizickog tela; zadr ati se oko 1 minut, pomisliti da vidimo svoju auru i usmeriti pa nju ka prostoru oko fizicko g tela; zadr ati se oko 1 minut, -

polako otvoriti oci.

E) Mentalno videnje energetskih procesa kod drugih osoba -

zauzeti meditativni polo aj, zatvoriti oci i opustiti se nekoliko sekundi. uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

Vizuelizacija:

kao da smo u mozgu .

Vreme: oko 1 minut. ili: Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen. Vizuelizacija: mozak. Vreme: oko 1 minut. olje;

do iveti kao da smo u mozgu, a zatim iz njega gledati kroz trece oko nap

posle nekoliko sekundi sam po sebi ce se pojaviti otvor u predelu treceg oka, kroz koji se vidi bela svetlost (ili bela spirala), a koju cemo usmeriti k a Svetlecem telu druge osobe i usmeriti pa nju iznad njene glave; zadr ati s e oko 1 minut, potom ka Du i druge osobe i usmeriti pa nju ka sredi tu njenog fizickog tela; zadr ati se oko 1 minut, i konacno ka

auri druge osobe; usmeriti pa nju ka prostoru oko njegovog fizickog tela ; zadr ati se oko 1 minut; -

polako otvoriti oci.

5.3. Mentalno videnje na daljinu Nakon nekoliko nedelja videnja vecih unutra njih organa, Du e, aure i Svet leceg tela kod sebe i drugih, mo e se poku ati videnje na daljinu: -

zauzeti meditativni polo aj, zatvoriti oci i opustiti se nekoliko sekundi,

-

uputiti molbu: Molim Boga da mi sazri mentalni vid.

Vizuelizacija:

kao da smo u mozgu .

Vreme: oko 1 minut. ili: Molim Boga da mi sazri gornji tan tijen. Vizuelizacija: mozak. Vreme: oko 1 minut. polako otvoriti oci i identifikovati osobu koju elimo posmatrati na osn ovu slike i licnih podataka ispred nas; zadr ati se oko 1 minut; zatvoriti oci (kada se ovaj postupak dobro uve ba, oci mogu ostati otvor ene) i pomisliti-po eleti da se toj osobi vide organi: srce, pluca, jetra, slezina , bubrezi, mozak, a potom energetske strukture Du e, aure i Svetleceg tela; svaki organ posmatrati oko 30 sekundi, a svaku energetsku strukturu po 1 minut; -

polako otvoriti oci.

Napomena: celokupan postupak se mo e ponavljati vi e puta kako je napisano, ili sa p rekidima - tako da se otvaraju-zatvaraju oci pri posmatranju svakog organa, odno sno svake energetske strukture ponaosob.

5.4. Razvoj mentalnog vida U prvih nekoliko meseci ve banja mentalnog vida najce ce se de avaju sledeci procesi: - videnje organa je nejasno, cesto samo bljesne na tren, ili je u vidu kontura organa, ili se pak fizicko telo vidi kao svetla struktura, a posmatrani organ kao tamna struktura itd..., - aura se vidi kao nejasno isijavanje oko fizickog tela, - Du a se vidi kao isijavanje unutar fizickog tela, ili kao ponavljajuci bljesak ispred fizickog tela...,

- Svetlece telo se vidi kao nejasno ili zrakasto isijavanje iznad glav e. Gotovo kod svih meditanata se u ovom periodu pojavljuje pitanje - da l i je to to vide samo secanje ranije videnih slika u atlasima anatomije i projekci ja uma, ili je u pitanju stvarno videnje? Kada su u pitanju energetske strukture, takode nisu sigurni da li je to secanje na opise i skice iz knjiga i projekcija uma, ili stvarno videnje? U pocetku su to najce ce procesi u kojima se kombinuju pro jekcije uma na osnovu secanja i stvarno videnje, to je uzrokovano niskim stepenom harmonizovanosti misleceg i radnog uma. Treba naglasiti da je i sam dolazak do nivoa postojanja dilema veliki korak napred, jer predstavlja podsticaj za navede ne procese. Posle nekoliko meseci sistematskog rada na sebi i poku aja da se vide or gani i energetske strukture, proces razvoja mentalnog vida ce se spontano razvij ati tako to ce meditant odrediti koliko dugo i detaljno treba posmatrati organe i energetske strukture. U ovom periodu videnja su znatno preciznija i uocavaju se deformacije pojedinih organa koje mo emo medicinskim analizama proveriti i pratit i. Kada na e mentalno videnje dostigne odgovarajucu preciznost tada ga vi e n ije potrebno ve bati. Preostaje primena u proucavanju, kontroli stanja i isceljiva nju organa i/ili energetskih struktura...

*

*

*

Zakljucak Mentalni vid je sposobnost Svesti da tako anga uje um (pre svega misleci i radni), da se dobiju informacije o nekom organu i procesima u fizickom telu, ili u ener getskim strukturama, i to u vidu slike-saznanja. Informacije se mogu odnositi na trenutak u kome se obavlja videnje, ili na odredeni period. Mentalno videnje nije merilo niti uslov duhovnog razvoja, ali kao inst rument mo e biti od velike koristi, pre svega u isceljivanju ali i u pracenju ener getsko-vibratornih procesa.

Zoran i Milica Gruicic MMIV/VI Novi Sad Povratak na vrh

--------------------------------------------------------------------------------

[1] Mnogi autori pod mentalnim vidom (cesto se koristi termin paranormalno videnj e ) podrazumevaju i mentalno odredivanje potrebnih podataka, kao to su: visina, te in a, pritisak, ali i stepen funkcionisanja nervnog sistema, razvijenost aure itd, potom videnje pro losti i buducnosti, te citanje misli, to su sve rezne primene mental og vida.

[2] Vidi: Zrela Svest , Zoran i Milica Gruicic, yuTOPagencija, Novi Sad, 2002, str. 23-34. [3] Ovaj odnos svesnog prema podsvesnom umu se odnosi na budno stanje coveka. [4] Latice inteligencije su instrument u funkciji Svesti koje se nalaze u sredi tu mozga, a kao energetska struktura one slu e tome da sortiraju i povezuju razne po datke (informacije) i pretvaraju ih u misli. [5] Postoje i autori koji defini u da se trece oko prote e od predela ne to ispod lini je obrva na gore, po celu, u obliku uspravnog elipsoida. [6] Neokorteks je deo mozga koji obavlja najslo enije funkcije nervnog sistema kao to su govor i mi ljenje i druge mentalne procese, te se cesto naziva misleci um . [7] Limbicki deo mozga je odgovoran za nagone, osecanja i pamcenje. [8] Naziv potice od grcke reci za badem - amigdalon, amigdale.

illumina © 2002 - 2006 Copyright by Agencija "Illumina" - Novi Sad