Menadzment Monetarnih i Javnih Finansija

Prof. dr Slobodan Komazec Prof. dr Žarko Ristiü

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA Struþni saradnici: Natalija Komazec

Beograd, 2009.

Kristijan Ristiü

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA Autori: Prof. dr Slobodan Komazec Prof. dr Žarko Ristiü Izdavaþ: EtnoSTIL Recenzenti: Prof. dr Bogdan Iliü Prof. dr Dušan Zdravkoviü Priprema za štampu: Aleksandar Kostiü Tiraž: 100 Štampa: EtnoStil, Beograd, 2009.

CIP - Ʉɚɬɚɥɨɝɢɡɚɰɢʁɚ ɭ ɩɭɛɥɢɤɚɰɢʁɢ ɇɚɪɨɞɧɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ ɋɪɛɢʁɟ, Ȼɟɨɝɪɚɞ 336.1/.5 336.7 ɄɈɆȺɁȿɐ, ɋɥɨɛɨɞɚɧ, 1939Menažment monetarnih i javnih finansija / Slobodan Komazec, Žrako Ristiü. - Beograd: EtnoStil, 2009 (Beograd : EtnoStil). - 651 str. : graf. prikazi, tabele; 25 cm Tiraž 100. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-87867-08-6 1. Ɋɢɫɬɢʄ, ɀɚɪɤɨ, 1944- ɚɭɬɨɪ ɚ) Ɇɨɧɟɬɚɪɧɚ ɩɨɥɢɬɢɤɚ ɛ) ȳɚɜɧɟ ɮɢɧɚɧɫɢʁɟ COBISS.SR-ID 168645388

SADRŽAJ

Knjiga prva monetarne finansije PRVI DEO MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA

GLAVA PRVA 1. 2. 3.

FINANSIJE I FINANSIJSKA EKONOMIJA ............................................................................... 13 OSNOVE I PRIRODA FINANSIJA......................................................................................... 16 MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA .......................................................................... 18

GLAVA DRUGA 1.

FINANSIJSKI SISTEM I SAVREMENA PRIVREDA ............ 13

FINANSIJSKA EKONOMIJA I NACIONALNI DOHODAK ................................................................................... 20

NACIONALNI DOHODAK, NJEGOVA RASPODELA, NOVýANI TOKOVI I MONETARNI I FINANSIJSKI INSTRUMENTI............................................................................................... 20

2.

KLASIýNE „NEUTRALNE” I SAVREMENE FUNKCIONALNE FINANSIJE ...................................... 24

DRUGI DEO SAVREMENI NOVAC I VRSTE NOVCA

GLAVA PRVA 1. 2. 3.

SAVREMENI NOVAC - KARAKTERISTIKE I RAZVOJ ............................................................... 31 NOVýANICA ILI BANKNOTA ............................................................................................ 35 PAPIRNI NOVAC I ýISTO PAPIRNO VAŽENJE ....................................................................... 37

GLAVA DRUGA 1. 2. 3.

DEPOZITNI NOVAC .................................................................. 41

SAVREMENI DEPOZITNI ILI BANKARSKI NOVAC .................................................................. 41 PAPIRNI NOVýANI SISTEM ILI SLOBODNA VALUTA .............................................................. 45 PAPIRNI NOVAC I ZLATO DANAS....................................................................................... 49

GLAVA TREûA 1. 2.

TEORIJSKE OSNOVE SAVREMENOG NOVCA .................. 31

SAVREMENI NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST ............. 51

DELOVANJE NOVCA NA EKONOMSKU AKTIVNOST .............................................................. 51 NOVAC, MONETARNA TEORIJA I AGREGATNA EKONOMSKA TEORIJA ..................................... 54

TREûI DEO INFLACIJA I DEFLACIJA GLAVA PRVA 1. 2.

KUPOVNA SNAGA NOVCA MONETARNA NESTABILNOST ....................................................... 59 EKONOMSKI RAZVOJ I FAKTORI KUPOVNE SNAGE NOVCA ................................................... 61

GLAVA DRUGA 1. 2. 3.

TEORIJE INFLACIJE I MEHANIZAM INFLACIJE............ 63

POJAM I VRSTE INFLACIJE U SAVREMENOJ MONETARNOJ TEORIJI.......................................... 63 HIPERINFLACIJA I HIPERINFLATORNI VRTLOG .................................................................... 69 KLASIFIKACIJA INFLACIJE PREMA PRIMARNIM UZROCIMA NASTANKA INFLACIONOG POREMEûAJA ................................................................................................................. 71

GLAVA TREûA 1. 2.

PROMENE UNUTRAŠNJE VREDNOSTI NOVCA ............... 59

EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE .............. 87

TEORIJSKI ASPEKTI I SHVATANJA O DELOVANJU INFLACIJE .................................................. 87 EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE ....................................................................... 90

GLAVA ýETVRTA - INFLACIJA I PRIVREDNI RAST............................................. 96 1. 2. 3.

TEORIJSKA SHVATANJA I PRIVREDNI RAST ......................................................................... 96 DELOVANJE INFLACIJE NA EKONOMSKI RAST..................................................................... 98 DELOVANJE EKONOMSKOG RAZVOJA NA INFLATORNU NESTABILNOST................................. 101

GLAVA PETA 1. 2.

MOGUûNOSTI INFLATORNOG FINANSIRANJA .................................................................... 104 DEFICITNO FINANSIRANJE, ELASTIýNOST TRAŽNJE I POKRETANJE PRIVREDNOG RAZVOJA...... 108

GLAVA ŠESTA 1. 2.

DEFLACIJA I DEFLACIONA POLITIKA ............................ 116

POJAM I PRIRODA DEFLACIJE......................................................................................... 116 UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE ....................................................................................... 117 POSLEDICE I OBLICI DELOVANJA DEFLACIJE .................................................................... 119 DEFLACIJA I EKONOMSKI RAZVOJ .................................................................................. 120

GLAVA DEVETA 1. 2. 3. 4.

INFLACIJA, DEVIZNI KURS I KAMATA ............................ 114

INFLACIJA I DEVIZNI KURS ........................................................................................... 114

GLAVA OSMA 1. 2. 3. 4.

INFLACIJA I PLATNI BILANS .............................................. 111

DELOVANJE INFLACIJE NA PLATNI BILANS ....................................................................... 111 DELOVANJE INFLACIJE U USLOVIMA FIKSNOG I FLUKTUIRAJUûEG KURSA............................ 112

GLAVA SEDMA 1.

INFLACIONO FINANSIRANJE I IZVLAýENJE PRIVREDE IZ STAGFLACIJE .............................................. 104

MERE KONTROLE INFLACIJE I EKONOMSKE STABILIZACIJE ....................................................................... 122

MERE KONTROLE I STABILIZACIJE ................................................................................ 122 HIPERINFLACIJA I VALUTNA REFORMA ........................................................................... 124 INFLATORNA INERCIJA I INDEKSACIJA ............................................................................. 127 INDEKSACIJA - MEHANIZAM KUMULISANJA INFLATORNIH EFEKATA I TROŠKOVNE INFLACIJE ................................................................................................................... 129

GLAVA DESETA 1. 2. 3.

MONETARIZAM I STABILIZACIJA .................................... 131

NEOMONETARIZAM I MONETARNA POLITIKA ................................................................... 131 MONETARISTIýKI MODEL STABILIZACIJE ......................................................................... 133 ORTODOKSNI MONETARIZAM I RESTRIKTIVNA POLITIKA ................................................... 135

ýETVRTI DEO MONETARNI AGREGATI I MONETARNA POLITIKA GLAVA PRVA 1. 2. 3. 4. 5.

DEFINICIJA MONETARNIH AGREGATA .............................................................................. 139 STRUKTURA I SEKTORSKI RASPORED NOVýANE MASE ..................................................... 143 OPTIMALNA NOVýANA MASA I SAVREMENI MONETARNI SISTEM ........................................ 148 DINAMIKA NOVýANE MASE .......................................................................................... 152 OPTIMALNA NOVýANA MASA I NJENE DETERMINANTE ..................................................... 153

GLAVA DRUGA 1. 2. 3. 4. 5.

BRZINA OPTICAJA NOVCA I MONETARNA POLITIKA .................................................................................. 157

BRZINA OPTICAJA NOVCA - PRIRODA I KARAKTER ........................................................... 157 VARIJABILNOST BRZINE OPTICAJA NOVCA ...................................................................... 159 BRZINA OPTICAJA NOVCA PO SEKTORIMA ....................................................................... 163 FAKTORI BRZINA NOVýANOG OPTICAJA .......................................................................... 165 BRZINA OPTICAJA NOVCA I NJEN ODRAZ NA EFIKASNOST MONETARNE POLITIKE ................. 168

GLAVA TREûA 1.

NOVýANA MASA I DRUGI MONETARNI AGREGATI................................................................................. 139

PRIMARNI NOVAC - MONETARNA BAZA......................... 169

PRIMARNA EMISIJA NOVCA ........................................................................................... 169

GLAVA ýETVRTA - MEHANIZAM EMISIJE I PONIŠTAVANJE NOVýANE MASE ..................................................................... 174 1. 2. 3. 4. 5.

TOKOVI STVARANJA NOVýANE MASE ............................................................................. 174 BANKARSKI KREDIT KAO INSTRUMENT EMISIJE I POVLAýENJA NOVýANE MASE ................... 177 NEMONETARNI DEPOZITI KAO KANAL STVARANJA I POVLAýENJA NOVýANE MASE ............... 178 DEVIZNE REZERVE KAO KANAL STVARANJA I POVLAýENJA NOVýANE MASE........................ 179 KUPOVINA I PRODAJA HARTIJA OD VREDNOSTI KAO KANAL FORMIRANJA I POVLAýENJA NOVýANE MASE ........................................................................................................... 181

GLAVA PETA 1. 2. 3. 4. 5. 6.

STVARANJE I PONIŠTAVANJE NOVCA U BANKARSKOM SISTEMU ..................................................... 182

PRETPOSTAVKE PROCESA MONETARNO-KREDITNE MULTIPLIKACIJE..................................... 182 ODVIJANJE I EFEKTI PROCESA MULTIPLIKACIJE ............................................................... 184 OGRANIýAVAJUûI FAKTORI MULTIPLIKACIJE .................................................................... 187 MONETARNI MULTIPLIKATOR ........................................................................................ 189 MULTIPLIKACIJA NOVCA I MONETARNA POLITIKA ............................................................ 192 NETO DOMAûA AKTIVA CENTRALNE BANKE .................................................................... 193

PETI DEO BANKARSKI KREDITI GLAVA PRVA 1. 2. 3. 4.

BANKARSKI KREDIT, POJAM I RAZVOJ ............................................................................ 197 EKONOMSKE FUNKCIJE BANKARSKOG KREDITA ............................................................... 199 ROBNO-NOVýANI ILI KOMERCIJALNI KREDIT ................................................................... 203 BANKARSKI ILI NOVýANI KREDIT .................................................................................. 205

GLAVA DRUGA 1. 2. 3. 4.

NOVAC I KREDIT U REPRODUKCIJI ................................. 209

BANKARSKI KREDIT U ROBNOM PROMETU ...................................................................... 209 BANKARSKI KREDIT U SFERI FINALNE POTROŠNJE............................................................ 212 BANKARSKI KREDIT I TRŽIŠTE NOVCA I KAPITALA ........................................................... 214 STRATEŠKE RAZLIKE AKCIONARSKOG I KREDITNO-BANKARSKOG FINANSIRANJA.................. 217

GLAVA TREûA 1. 2.

KREDIT U SAVREMENOJ PRIVREDI ................................. 197

KREDITNI SISTEM I KREDITNI POSLOVI ....................... 219

TEORIJSKE OSNOVE MONETARNO-KREDITNOG SISTEMA .................................................... 219 KREDITNI POSLOVI ...................................................................................................... 223

GLAVA ýETVRTA - KAMATA KAO CENA NOVCA ............................................... 229 1. 2. 3. 4. 5.

CENA NOVCA – KAMATA .............................................................................................. 229 FUNKCIJE KAMATE....................................................................................................... 230 VRSTE KAMATNIH STOPA .............................................................................................. 231 MEHANIZAM KAMATNIH STOPA ..................................................................................... 231 OPERACIJE CENTRALNE BANKE NA OTVORENOM TRŽIŠTU ................................................. 236

ŠESTI DEO MONETARNA POLITIKA GLAVA PRVA 1. 2. 3. 4.

OSNOVNE KONCEPCIJE O ULOZI MONETARNIH FAKTORA U REPRODUKCIJI ........................... 241 TEORIJSKA SHVATANJA O PRENOŠENJU MONETARNIH EFEKATA U REPRODUKCIJI................... 243 NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST ................................................................................... 247 MONETARNA POLITIKA I FORMIRANJE OPTIMALNE KOLIýINE NOVCA .................................. 251

GLAVA DRUGA 1. 2. 3.

ULOGA I CILJEVI MONETARNE POLITIKE .................... 255

OSNOVNI CILJEVI MONETARNO-KREDITNE POLITIKE ......................................................... 255 ULOGA MONETARNO-KREDITNE POLITIKE ....................................................................... 259 FLEKSIBILNA I DUGOROýNA MONETARNA POLITIKA ......................................................... 260

GLAVA TREûA 1. 2.

TEORIJA MONETARNE POLITIKE .................................... 241

MONETARNA POLITIKA I MONETARNI MENADŽMENT. 263

MONETARNO UPRAVLJANJE I MONETARNA POLITIKA ........................................................ 263 EKSPANZIVNA MONETARNA POLITIKA............................................................................. 265

3. 4.

MONETARNA POLITIKA PROTIV INFLACIJE RESTRIKTIVNA MONETARNA POLITIKA................. 268 MONETARNI MENADŽMENT U EKONOMSKOJ KRIZI -EFIKASNOST MONETARNE POLITIKE ........ 270

SEDMI DEO EKONOMIJA NOVCA I MAKROEKONOMSKE MONETARNE TEORIJE

1. 2. 3. 4. 5.

MONETARISTIýKA, KEJNZIJANSKA I KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA ................................. 275 MONETARISTIýKI I KEJNZIJANSKI TRANSMISIONI MEHANIZAM ........................................... 316 MONETARNI INDIKATOR: NOVýANA MASA, KAMATNA STOPA, PRIMARNI NOVAC I BANKARSKI KREDIT...................................................................................................... 342 IZBOR STRATEGIJE MONETARNIH CILJEVA ........................................................................ 347 STABILAN I NESTABILAN MONETARNI RAST - PRAVILO O STOPI RASTA NOVýANE MASE......... 358

K N J I G A P R VA

MONETARNE FINANSIJE

P RV I

DE O

MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA

GLAVA PRVA

FINANSIJSKI SISTEM I SAVREMENA PRIVREDA

1.

FINANSIJE I FINANSIJSKA EKONOMIJA

Finansije kao puniji pojam javlja se dosta rano, još u srednjem veku. Sam naziv finansije potiþe od latinske reþi finantio, a oznaþava plaüanje uopšte. Pored toga, potojao je i nešto uži pojam i izraz finantia pecuniaria, u znaþenju - novþana plaüanja. Nauka o finansijama se danas može podeliti na finansije u širem smislu (obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novþanim odnosima, dakle odnose kojima novac služi kao osnova) i finansije u užem smislu (odnose se samo na jedan deo koji izuþava sistem formiranja, prikupljanja i trošenja novþanih sredstava javnopravnih tela - države - u zadovoljavanju potreba u vršenju njenih sve brojnijih funkcija).1 Pojam finansija u užem smislu se danas uglavnom odnosi na javne ili društvene finansije. Kako je država osnovni subjekt koji za vršenje svojih javnih funkcija prikuplja i formira odreÿena sredstva kojima rukuje, to se i celokupno poslovanje, vezano za ovu aktivnost države, naziva javna privreda (za razliku od privatne privrede). Nauþna discplina kojoj je zadatak izuþavanje svih pitanja vezanih za formiranje i zadovoljenje javnih potreba, odnosno prikupljanje, þuvanje i raspodelu prikupljenih sredstava, zovu se društvene ili javne finansije. U našem privrednom sistemu, zbog brojnih dubokih promena, vezana za ekonomsko odumiranje države, jaþanje materijalne baze novog upravljanja kapitalom preduzeüa, te izmena u finansijskom sistemu i sve veüe uloge privrede, (što sve vodi daljoj decentralizaciji i deetatizaciji prikupljania i usmeravanja 1

Problemi koji se izuþavaju u okviru finansija (posebno u delu društvenih finansija) sve do sredine prošloga veka nisu se prouþavali u okviru posebne nauþne discipline. Dosta disperzirano ovi problemi su izuþavani u okviru niza drugih disciplina: politiþke ekonomije, nauke o upravi, ekonomske politike, kao i u nekim drugim pravnim disciplinama, s kojima je bila gotovo organski vezana te je predstavljala njihov sastavni deo. Tek u drugoj polovini prošlog veka izdvaja se u zasebnu nauþnu disciplinu koja se pod tim nazivom i danas izuþava (Finansije, Nauka o finansijama. Public Finance, Finanzwisscnschaft, Obešüestveunie finansy).

13

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

društvenih sredstava), ovu nauþnu disciplinu treba nazvati društvene finansije, odnosno finansijska ekonomija. Državi su danas, kao i užim društveno-politiþkim zajednicama, poverene odreÿene društvene funkcije za þije je obavljanje neophodno pribavljanje i trošenje sredstava. Takvu aktivnost savezne države, i drugih javno-pravnih kolektiviteta, organizovanu na prikupljanju, raspodeli i trošnju javnih finansijskih sredstava u ostvarivanju javnih, opštekorisnih i zajedniþkih zadataka nazivamo javnim finansijama. Osnovni subjekti javnih finansija su: država, društveni organi i ostale ustanove, koje obavljaju javne ili društvene funkcije, a þije izvršenje zahteva i odgovarajuüa finansijska sredstva. Proces pribavljanja društvenih sredstava i njihovo organizovano plansko trošenje na javne i opšte potrebe þini osnovu jedne nove privrede, koju danas nazivamo finansijska privreda. Ova privreda ima svoje instrumente, tehniku prikupljanja i trošenja sredstava, a zatim i efekte koje postiže, i koji se bitno razlikuju od efekata privatnog preduzeüa ili privrednih subjekata. Zbog toga se moraju posebno izuþavati mikrofinansije preduzeüa, a posebno, nazivamo ih, makrofinansijske. Javna privreda i finansije su samo sastavni deo ukupne privrede i finansija kao celina. To se može prikazati kao sledeüi oblik povezanosti privrede i finansija: 1. Javna privreda ĺ javne finansije, 2. Privatna privreda ĺ privatne finansije (mikrofinansije), 3. Meÿunarodna privreda ĺ meÿunarodne finansije2 4. Ukupni odnosi unutar privrede i meÿunarodni ekonomski i platni odnosi - monetarne finansije. (Monetarne finansije se interpoliraju u sve oblike privrede, sve sektore i finansijske odnose, tako da istovremeno predstavljaju omotaþ u okviru koga se odvijaju odreÿeni konkretni finansijski odnosi, delovanja, instrumenti i razvijaju odgovarajuüe institucije). Monetarne finansije predstavljaju osnovu svih „užih” i „konkretnijih” oblika finansijske aktivnosti. Javna privreda, uglavnom kroz sistem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka, dolazi do potrebnih sredstava za ostvarivanje svojih funkcija. S druge strane, privatna privreda osigurava sredstva iz procesa proizvodnje i procesa stvaranja dohotka. Dok je trošenje prikupljenih sredstava u javnoj privredi vezano za obavljanje odreÿenih javnih funkcija (školstvo, zdravstvo, osiguranje, sudstvo, vojska i dr.), i nije neposredno vezano za rentabilitet ulaganja, kod privatne privrede, odnosno privrednih subjekata koji rade sredstvima u privatnom vlasništvu, trošenje sredstava vezano je za ekonomske principe ulaganja i ostvarivanja odreÿenih materijalnofinansijskih rezultata (proizvodnja robe, usluga, izvoz, uvoz i dr.) u procesu proširene reprodukcije. Kako javna privreda u kapitalizmu dolazi do potrebnih sredstava, stvorenih uglavnom u privatnom sektoru, to je ona neraskidivo povezana s ovom privredom i danas þini celinu s njom. 2

14

Novac i kapital u meÿunarodnoj ekonomiji ovde neüemo izuþavati, jer je to posebno podruþje. Šire istraživanje ovog podruþja izvrišili smo u knjizi „Meÿunarodni finansijski mcnadžment”, ýigoja, Beograd. 1996.

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

Modernu kapitalistiþku privredu karakteriše sve razvijeniji oblik državnomonopolistiþkog regulisanja celokupnih privrednih i finansijskih odnosa. Dok je ranije uloga države u privredi bila gotovo neutralna (regulisanje opticaja novca, þuvar reda, roira i poretka, borba protiv monopola i sl.), danas država sve više zahvata nacionalni dohodak i vrši razne proizvodne i druge zahvate u privredi. U tom pravcu u potpunosti je sebi podredila centralnu banku, „zloupotrebljava” novac i kredit, vrši þesto odluþujuüi uticaj na sve sektore privrednog života i razvoja. Snažno se razvio državni intervencionizam u privredi. Time država danas uþestvuje ne samo u raspodeli veü i u stvaranju i preraspodeli nacionalnog dohotka unutar privrede, uvozu i izvozu roba, novca, rada i kapitala. Danas u kapitalistiþkom sistemu javna privreda dobija sve više elemenata proizvodne funkcije (preko javnih preduzeüa, investicija, intervencija i dr.), tako da se finansijski odnos i javne i privatne privrede razvijaju u gotovo svim pravcima, organski se spajajuüi. Do sada je, meÿutim, finansijska teorija javnu privredu posmatrala uglavnom kao sistem izuþavanja sredstava iz privatne privrede (porezi, takse, carine, doprinosi i dr.) te njihovo þesto neproizvodno trošenje. U savremenoj finansijskoj literaturi danas se, uglavnom, iskristalisalo shvatanje da finansije treba da prouþavaju: 1. Novac, kreditnu politiku i kreditni sistem; 2. Banke i bankarski sistem; 3. Meÿunarodne finansije; 4. Probleme prikupljanja javnih sredstava za pokriüe javnih rashoda; 5. Odraz prikupljanja i trošenja tih sredstava na narodnu privredu; 6. Problem raspodele i preraspodele poreskog tereta na poreske subjekte i principe oporezivanja; 7. Javne prihode i rashode u celini, odnosno budžet i budžetsku politiku (Fiscal Policy) i njen odraz na privredna kretanja, odnosno cikliþnu nestabilnost privrede i sprovoÿenje anticikliþne ekonomske politike i dr. Ovakvim razdvajanjima elemenata koje izuþavaju monetarne i javne finansije svakako treba dodati i druga podruþja, s kojima je ona neposredno vezana, kao: politiþku ekonomiju, ekonomsku politiku, monetarnu i finansijsku statistiku, ekonomiku preduzeüa (mikrofinansije), ekonomiku meÿunarodne razmene, teoriju i politiku ekonomskog razvoja i dr. Sve to samo potvrÿuje þinjenicu da u duboko izmenjenim odnosima javnog i privatnog sektora, kao i meÿunarodnim finansijskim odnosima, dosadašnje teorije i definicije finansija ne odgovaraju novoizmenjenim finansijskim i drugim odnosima u modernoj privredi, posebno u jednoj regulisanoj privredi od strane države i monopola (državno-monopolistiþki kapitalizam). Stoga i pokušaji da se da jedna jedinstvena definicija nauke o finansijama, koja bi ukljuþila u sebe svu tako široku i raznovrsnu problematiku, do sada nisu dali zadovoljavajuüe rezultate.

15

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

2.

OSNOVE I PRIRODA FINANSIJA

Finansije u punom obliku, kao zaokružena nauþna disciplina, nastaju u osnovi pojavom i razvojem robne proizvodnje i delovanja zakona vrednosti, odnosno postojanjem novca kao opšteg ekvivalenta (prema poznatom obrascu N R – N1, odnosno R - N – R1 ili proširenog oblika odnosa faktora reprodukcije: N−R

PS !! P − R1 − N1 SP

Poþetak i kraj procesa reprodukcije je novac, odnosno novþani oblik vrednosti sredstava reprodukcije. Svi oblici sredstava reprodukcije u odreÿenom trenutku, dakle, poprimaju novþani oblik. Iz Marksove analize kružnog kretanja kapitala, koji se pojavljuje u novþanom i robnom obliku, uoþava se prisustvo novca u toj društvenoj transformaciji robnog oblika kapitala u novþani. Novac se javlja ne samo kao þisto finansijski fenomen, veü i kao sasvim odreÿeni društveni odnos. To znaþi da je delovanje zakona vrednosti i ispoljavanje robne proizvodnje organski vezano za postojanje novca. Sve dok postoji novac i novþani oblik vrednosti - imaüemo finansije i finansijske odnose. Pošto su organski vezane upravo za novac, time je i odreÿena priroda finansija. Priroda finansija je, dakle, novþana, odnosno monetarna. Novac im je osnova, odnosno okosnica, na kojoj se razvijaju brojni finansijski odnosi. Bez novca i novþanih odnosa u stvaranju i raspodeli nacionalnog dohotka - nema ni finansija. To znaþi da üe finansije kao nauþna disciplina postojati sve dotle dok budu postojali robna proizvodnja, zakon vrednosti i novac kao posebna ekonomska kategorija. Novac je, dakle, prvi preduslov za finansijsko delovanje društva i svakog njegovog subjekta, odnosno sektora. Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve novþane, odnosno finansijske odnose, þime imaju i odreÿeno šire znaþenje, pošto u sebe ukljuþuju tri najuže povezana podruþja: a) Monetarne finansije (novac, kredit, banke, berze i dr.), na kojima poþiva najveüi deo nauke o finansijama; b) Javne ili društvene finansije (prikupljanje i trošenje društvenih sredstava za finansiranje javnih potreba u društvu), ali i efekte takvih aktivnosti javno-pravnih tela i drugih kolektivieta u privredi; c) Meÿunarodne finansije, kao poseban deo, mada ga neki autori svrstavaju u monetarne finansije. Meÿutim, zbog specifiþnosti ove problematike, adekvatnije ih je odvojiti u posebno podruþje nauke o finansijama (jer se danas sve više radi o paralelnom izuþavanju þisto tekuüih monetarnih problema i problema meÿunarodnog finansiranja i kretanja kapitala, štednje, akuraulacije). Danas su sva tri dela integrisana u jednu jedinstvenu nauþnu disciplinu - nauku o finansijama. Meÿusobni odnosi i brojna, složena delovanja na privredu i društvo 16

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

svih navedenih podsistema nauke o finansijama kao celine obiþno se razmatraju u posebnoj disciplini ove nauke (funkcionalne finansije), disciplini koja danas u svim zemljama sve više dobija na znaþaju. Ova pojava je najuže vezana za sve širi razvoj monetarne i fiskalne teorije i politike (Monetary and Fiscal Theory and Policy), þime je u osnovi i nestalo starog, prevaziÿenog pristupa izuþavanju finansija. Prema tome, finansije kao nauþna disciplina bave se svim pitanjima koja su vezana za probleme novca, za njegovo stvaranje, tokove, poništavanje, brojna i složena delovanja u privredi, tokove dohotka uopšte, a, pre svega, za njegovu raspodelu, preraspodelu, oblike, instrumente i subjekte njegovog trošenja, te brojna i složena delovanja u savremenoj privredi.3 Sistem novþanih tokova, odnosno raspodelu i preraspodelu dohotka u privredi, uz ukljuþivanje eksterne privrede, možemo prikazati na sledeüi naþin: CIRKULACJJA NOVCA I DOHOTKA IZMEĈU SEKTORA4

Slika 1

3

4

Korišüenje novca u vrlo razvijenim odnosima u privredi i društvu, kako u razrešavanju odreÿenih odnosa, tako i u procesu reprodukcije, samo potvrÿuje istinu - da je novac prolazna taþka u nauci o finansijama i da ova sva razvijenija nauþna oblast mora poþeti od prouþavanja nastanka i razvoja novca. Sve do nedavno kod velikog broja naših autora poþetni korak u izuþavanju finansija bio je usmeren na izuþavanje javnih prihoda ili rashoda, što je, smatramo, nelogiþno, a odraz je prevaziÿenog sistema u kojem se izuþavanje svodilo uglavnom na budžet kao instrument finansiranja države i privrede. Novac, kredit, banke i drugi monetarni fenomeni i institucije bili su od malog znaþaja i gotovo “neutralni” u tokovima reprodukcije. Tek razvojem društvenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, razvojem robno-novþanih odnosa i veüom ulogom tržišnog mehanizma, u našoj finansijskoj teoriji novac i kredit dobijaju posebno na znaþaju, postajuüi gotovo osnovni deo nauke o finansijama (i nerazdvojni deo javnih finansija). U navedenom grafikonu upotrebljeni simboli imaju stedeüe znaþenje: R - proizvodna jedinica, preduzeüe; B -banka, bankanki sistem; Dr - država, javni sektor; St - sektor sianovništva; E - inostranstvo (eksterna ekonomija).

17

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Jedan deo novþanih tokova odvija se unutar sektora privrednih preduzeüa, a drugi oblik kružnog kretanja odvija se u privredi kao celini. Kružno kretanje sredstava unutar kruga privrednih preduzeüa sastavni je deo kretanja sredstava celokupne privrede. Novþana sredstva napuštaju sektor privrednih preduzeüa prilikom raspodele dohotka i odlivaju se u sektor stanovništva, banaka i države, odnosno u inostranstvo. Meÿutim, pošto ovi sektori dobijena novþana sredstva troše za kupovinu roba ili usluga, u prvom sektoru, to se novþani dohodak, preliven u njih, ponovo vraüa u sektor privrednih subjekata. Time se završava jedan ciklus kružnog kretanja dohodaka u privredi. Posle prvog kružnog toka, sledi drugi, ali sada na znatno višem nivou dohotka, saglasno proširenoj društvenoj reprodukciji. Prethodna shema daje prikaz uglavnom svih novþanih tokova jedne otvorene nacionalne privrede. Jedan deo ukupnih novþanih tokova, vidimo, vezan je za raspodelu, preraspodelu i trošenje nacionalnog dohotka (u poslednje vreme u razvijenom državnom intervencionizmu i njegovo stvaranje u javnom sektoru), što sve predstavlja predmet izuþavanja javnih ili društvenih finansija. Drugi tokovi, vezani za sistem stvaranja, cirkulaciju i poništavanje novca, kako u nacionalnim, tako i u meÿunarodnim okvirima, postaju predmet izuþavanja monetarnih finansija. Dakle, jasno se vidi da su to toliko povezani i meÿuzavisni tokovi - da ih je nemoguüe odvojiti, mada ih je moguüe odvojeno izuþavati, što se þesto i þini. Meÿutim, bez poznavanja brojnih i sioženih tokova novca i dohotka u privredi, njihovog delovanja u privredi, ali i uzajamnog delovanja, nije moguüe ni shvatiti suštinu savremenih finansija.

3.

MONETARNA I FINANSIJSKA EKONOMIJA

U okviru finansijske ekonomije danas se mogu izdiferencirati dosta razvijene posebne discipline koje ulaze u sastav kompleksnih finansija. Danas se, uglavnom, posebno izdvajaju kao zaokruženi delovi sledeüi elementi: 1. Monetarna i finansijska teorija; 2. Monetarna i finansijska politika; 3. Finansijska statistika; 4. Monetarno i finansijsko pravo; 5. Budžetsko pravo itd. 1. Monetarna i finansijska teorija. a) Monetarna teorija se u savremenim privrednim sistemima sve više orijentiše na istraživanje delovanja novca i kredita na razliþite privredne agregate, sve manje na istraživanja prirode, oblika i razvoja novca i novþanih sistema. Sve do nedavno ona je probleme novca istraživala više izolovano, što joj je postalo gotovo i osnovna svrha, bez neposredne veze s osnovnim tokovima privrede. 18

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

Otkrivajuüi složene i povratne veze novca i drugih privrednih agregata, monetarna teorija stvara osnovu za svesno regulisanje novca i kredita u privredi i voÿenje odgovarajuüe monetarne politike. Time je monetarna teorija postala osnova za voÿenje monetarne politike. Monetarna teorija, istina, izuþava prirodu, oblike i razvoj novca, ali u središte svog interesa postavlja prirodu i oblike delovanja novca i kredita na niz privrednih agregata, kao što su: nacionalni dohodak, potrošnja, platni bilansi, investicije, zaposlenost, cene, odnosno privredna stabilnost i dr. b) Finansijska teorija prouþava prirodu, finansijske odnose, instrumente i mehanizam, kao i oblike delovanja javnih rashoda i prihoda, odnosno budžeta u nacionalnoj privredi. 2. Monetarna i finansijska politika su primenjene nauþne oblasti koje se bave istraživanjem monetarnih i finansijskih instrumenata i mera koje treba preduzeti u ostvarivanju odreÿenih, unapred postavljenih, ekonomskih, razvojnih, stabilizacionih i drugih ciljeva. Monetarna i finansijska teorija, otkrivaju prirodu i naþin delovanja odreÿenih instrumenata, omoguüavaju monetarnoj i finansijskoj politici optimalan izbor i kombinaciju odreÿenih instrumenata za najbrže i najefikasnije ostvarenje predviÿenih ciljeva. Finansijska politika u socijalistiþkim privredama ima šire znaþenje u odnosu na kapitalistiþke, s obzirom na to da ukljuþuje u sebe i delovanje monetamo-kreditne politike. To postaje stvarna sinteza delovanja monetarnog i fiskalnog segmenta finansijskog sistema. Finansijska politika u kapitalizmu odvojeno tretira Finansijsku politiku (Fiscal Policy) od monetarmo-kreditne politike (Monetary Policy). Fiskalna politika se redovno koristi za ostvarenje odreÿenog delovanja na raspodelu i preraspodelu nacionalnog dohotka, a sve se to ostvaruje preko odgovarajuüih finansijskih mera i instrumenata. Inaþe, danas je gotovo nemoguüe povuüi jasnu granicu izmeÿu delovanja i efekata monetarne te delovanja i efekata fiskalne politike. Efekti su najþešüe rezultat istovremenog (sinhronizovanog) delovanja, kako jedne, tako i druge politike. Ovo se posebno oseüa kod njihovog povratnog delovanja na nacionalni dohodak, a posebno kod delovanja javnog duga (njegova monetizacija, demonetizacija i raznovrsni oblici delovanja u privredi). 3. Monetarna i finansijska statistika predstavlja sistematizovan pregled vremenskih serija u pogledu ponašanja i promena odreÿenih monetarnih i finansijskih agregata. Ona služi kao osnova za odreÿena operativna istraživanja u primeni i efektima preduzetih mera monetame i finansijske politike. U finansijskoj statistici se obiþno istražuju efekti preduzetih mera, dok manje služi kao osnova za operativna istraživanja, kao što je sluþaj u drugim ekonomskim disciplinama. 4. Finansijsko pravo prouþava finansijske norme, finansijske po-slove, odnosno finansijske odluke, odnosno tehniku, sprovedenu i reguli-sanu zakonskim aktima, koju treba primeniti pri prikupljanju i trošenju društvenih sredstava, kao uticaj koji na to kretanje imaju državni ili poslovni organi.

19

GLAVA DRUGA

FINANSIJSKA EKONOMIJA I NACIONALNI DOHODAK

1.

NACIONALNI DOHODAK, NJEGOVA RASPODELA, NOVýANI TOKOVI I MONETARNI I FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Finansije izuþavaju odreÿene novþane odnose koji su nastali i razvili se veü pojavom novca i funkcionisanjem robno-novþanih odnosa u privredi i organima društveno-politiþke nadgradnje. Ovo su vrlo složeni odnosi. Obiþno su dvojnog karaktera, jer s jedne strane, predstavljaju materijalne odnose i tokove u privredi i reprodukciji, a s druge strane novþane odnose i tokove koje materijalna sredstva dobijaju u tokovima reprodukcije (novþana strana reprodukcije je samo druga strana njene materijalne osnove i materijalnih bilansa). Isto tako, ovi odnosi su odraz odreÿenih društvenih odnosa koji daju osnovna obeležja i karakter sistemu raspodele dohotka i novþanim odnosima uopšte. Obe strane predstavljaju dijalektiþku celinu koja proizlazi iz društvenoekonomskih odnosa i razvoja privrede odreÿenog društva. Kako je materijalna strana finansija sadržana u tome da prouþava novþana sredstva koja se nalaze u rukama razliþitih subjekata društva, koji ih troše u vršenju svojih funkcija, to je stvaranje i raspodela ovih sredstava rezultat društveno-ekonomskih odnosa u jednoj privredi. Na taj naþin stvaranje, raspodela i trošenje finansijskih sredstava postaje jedno dijalektiþko jedinstvo, odreÿeno karakterom društveno-ekonomskog sistema. Pred finansije se stoga i postavljaju zadaci da u svom teorijskom delu izuþavaju sve finansijske fenomene, njihove uzroke i efekte u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Iako monetarne, odnosno društvene finansije, ne uzimaju i ne mogu uzimati uþešüa u procesu proizvodnje, jer ne predstavljaju faktor proizvodnje, one su od 20

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

ogromnog uticaja na sve faktore proširene reprodukcije, posebno preko politike „aktivnog novca”. To delovanje se ostvaruje upravo kroz sistem raspodele nacionalnog dohotka i sistem emisije i poništavanja novþane mase. Raspodeljujuüi novþane dohotke i akumulaciju, finansije društvenih organa istovremeno ostvaruju bitne pretpostavke raspodele celokupnog drštvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. U tom pravcu one mogu delovati na ubrzavanje ili usporavanje tempa i brzine ekonomskog razvoja i njegove strukture, na proizvodnju i potrošnju, ponašanje subjekata u sistemu, uvoz i izvoz, platno-bilansnu situaciju, investicije i sve elemente u jednoj privredi kao celini. Nacionalni dohodak nije samo izvor sredstava, veü pre svega, agregat na koji se najviše održavaju efekti preduzetih mera i instrumenata monetarnih i javnih finansija (novac, kredit, porezi, javni rashodi, javni dug, budžet, kamata i dr.). Osnovna raspodela nacionalnog dohotka vrši se na veü poznate osnovne oblike agregatne potrošnje: liþnu potrošnju (C), neto investicije (I) i opštu potrošnju (G). Finansijskim instrumentima i sistemom „davanja” i oduzimanja, odnosno delovanjem na nacionalni dohodak, þesto se rešavajuüe može delovati na stabilnost privrede, raspodelu i ekonomski razvoj. Time je definitivno odbaþen stav o neutralnosti finansija (novca, kredita, prihoda, rashoda, i sl.) i neutralnoj i statiþkoj javnoj privredi. Moderne finansije pretvorile su se u široko nauþno podruþje, s nizom instrumenata, institucija i mera s moguünostima vitalnog delovanja na monetarno, razvojno, politiþko i socijalno podruþje. To je postao i njihov osnovni zadatak - u sklopu aktivnih javnih prihoda, javnih rashoda, novca i javnog duga. U okviru nacionalnog dohotka, finansijski tokovi su sada vezani za njegov sistem formiranja, osnovnu raspodelu i trošenje. Dakle, imamo: Y=C+I+G Svi tokovi nacionalnog dohotka i formiranje osnovnih oblika njegove finalne potrošnje (liþne, investicione i opšte) slikovito su prikazani u sledeüoj šemi: Ukljuþivanjem veü navedene eksterne privrede i finansijskih odnosa s inostranstvom, dobija se poznata jednaþina Y = C + I + G (X-M), þime se meÿunarodni finansijski odnosi (pomoüi, pokloni, zajmovi, kamate i dr.) ukljuþuju u domaüe tokove stvaranja i trošenja nacionainog dohotka. Time se dakle i javna sredstva javljaju kao jedan od bitnih faktora u stvaranju, raspodeli i trošenju nacionalnog dohotka. Podruþje delovanja javnih finansija nije više, što se sve donedavno tvrdilo, ograniþeno visinom i ponašanjem nacionalnog dohotka. Razvoj javnog duga kod centralne banke (koji u nekim privredama dostiže gotovo visinu nacionalnog dohotka), zatim javni dug u inostranstvu i priliv dohotka iz inostranstva, sve razvijeniji deficitni sistem finansiranja kroz kreditnu ekspanziju unutar nacionalnih privreda samo potvrÿuju novi pristup. Time se i domen i delovanje javnih finansija ogromno proširuju i prelaze granice koje im stvara nacionalni dohodak. Istina, nacionalni dohodak i dalje ostaje osnovni agregat preko koga se ispoljavaju i na kome se oseüaju delovanja monetarne i fiskalne politike. 21

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

KRUŽNO KRETANJE NACIONALNOG DOHOTKA

Slika 2

Uþešüe javnih rashoda u nacionalnom dohotku u razvijenim državama danas se kreüe od 34-52%, što je za 12-20% više u odnosu na uþešüe od pre deset god. Istovremeno, posebno razvojem posebnih finansijskih sredstava, kao što je javni dug kod centralne banke, koji može da preÿe visinu godišnjeg nacionalnog dohotka, finansijski odnosi se proširuju i iznad i izvan kretanja nacionalnog dohotka. Tako nastaje organska veza izmeÿu monetarnih i javnih finansija koje postaju jedinstvena celina. Teško je sada povuüi granicu izmeÿu monetarnih i javnih tokova, kao i þisto monetarnih i finansijskih mera i instrumenata. Finansijski tokovi se ne odvijaju pod dominantnim uticajem zakona vrednosti i ostalih tržišnih odnosa i zakona. To bi se moglo uglavnom odnositi na privatni sektor i sektor privrednih preduzeüa. Istina, i tu se njihovo delovanje i znaþaj oseüa u znatno manjem delu, a sve više kroz više ili manje razvijen javni sektor, i bolje ili slabije organizovan i podešen finansijski, bankarski i monetarno-kreditni sistem. Finansijski tokovi, koji nastaju aktivnošüu javnog sektora, integrišu se u ukupne finansijske tokove u društvu i zavisni su od njihovog volumena, dinamike 22

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

i strukture. Meÿutim, oni vrše veoma znaþajno obratno delovanje, jer utiþu jednovremeno na ekonomske i socijalne odnose, posebno na alokaciju resursa, na nivo i strukturu globalne tražnje, na redistribuciju dobara, na stanje likvidnosti i finansijske stabilnosti. Veüina razvijenih država i zemalja u razvoju veoma aktivno koriste monetarne i javne finansije u oblasti ekonomskog razvoja. Zbog toga finansije kao nauþna discplina imaju posebno mesto, integrišu se u sve ostale ekonomske nauþne discipline, jer je vrednosni korelat (novac, novþani odnosi) organski ugraÿen u njih, ali i u najveüi deo pravnih, socioloških i drugih podruþja i disciplina. Postoji, dakle, uska povezanost nauke o finansijama i drugih ekonomskih disciplina (politiþke ekonomije, ekonomske politike, ekonomike meÿunarodne razmene, ekonomike preduzeüa, politike ekonomskog razvoja i dr.), s jedne strane, i graÿanskog, imovinskog i obligacionog prava, s druge. U novije vreme javlja se tendencija da se izdvoji posebna nauþna disciplina - monetama ekonomija (koja bi ukljuþivala u sebe i finansijsku ekonomiju kao uže podruþje). Delujuüi na ponašanje potrošnje i akumulacije, finansije kroz sferu raspodele vrše i odgovarajuüa delovanja i na društvenu reprodukciju u celini. Razvoj finansija stvarno je usko vezan za razvoj politiþke ekonomije, posebno u novije vreme. Savremena finansijska teorija i politika sve veüu pažnju posveüuje ekonomskim efektima novca i kredita, javnim prihodima i rashodima, odnosno uopšte ekonomsko-politiþkoj aktivnosti države. Karakter i uloga države u privredi se iz osnova izmenila: umesto statiþke, neutralne države (države þuvara reda, mira i poretka, zaštitnika granica, faktora borbe protiv monopola i ostalih „neutralnih” funkcija države), ona se pretvorila u jedan od najsnažnijih faktora dinamike, strukture i pravaca ekonomskog i socijalnog ražvoja. Nauka o finansijama, stoga, mora danas sve više, pored prouþavanja suštine finansijskih pojava, da prouþava i sve organizacione oblike finansijskih odnosa i mera, jer su one jedno od najsnažnijih oruÿa ekonomske i razvojne politike. Finansije u kapitalizmu su postale izuzetno znaþajne, paralelno s novom ulogom i funkcijama države, tako da se danas kapitalistiþka reprodukcija, odnosno reprodukcija kapitala, ne može zamisliti bez aktivne uloge države i njenih finansija. Intervencija države, odnosno, danas razvijeni državni intervencioznizam, obiþno se sprovodi u oblasti privrede preko državnih ili javnih finansija. Meÿutim, danas u finansijskoj teoriji ne postoji jedinstveno gledište - šta sve treba da bude zadatak (uloga) nauke o finansijama. Osnovni zadatak finansija, sve donedavno, sastojao se u tome da osigura dovoljna sredstva kroz preraspodelu dohotka za pokriüe javnih rashoda države. Ravnoteža javnih rashoda i prihoda, kao stalna ravnoteža budžeta, smatrana je najvišim ciljem dobro voÿene finansijske politike i finansija države.

23

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Moderne države iz osnova menjaju ulogu i znaþaj finansija. Tako je u poslednjih pedeset godina rast javnih rashoda i prihoda znatno brži od rasta nacionalnog dohotka, a isto tako rast i emisija novþane mase i javnog duga. Dakle, mogli bismo zakljuþiti da je osnovni zadatak finansija da prouþava oblike, instrumente, mere i njihovo delovanje, organizaciju institucija j dr. - vezano za novþanu privredu i njeno ukupno funkcionisanje. Prema tome, radi se o jednoj vrlo širokoj i složenoj nauþnoj oblasti. Nauka o finansijama je stoga kompleksno podruþje koje u sebe integriše niz finansijskih grana, ali uz prisustvo ekonomskih, pravnih, politiþkih, socijalnih i drugih elemenata.

2.

KLASIýNE „NEUTRALNE” I SAVREMENE FUNKCIONALNE FINANSIJE

Problemi monetarnih i javnih finansija u novijem razvoju javljaju se kao novi i kvalitativno i kvantitativno bitno drugaþiji, u odnosu na probleme finansija u 19. i poþetkom 20. veka. Od neutralnog novca i neutralnih javnih finansija, koje se zasnivaju samo na prikupljanju i redistribuciji dela nacionalnog dohotka, dolazi se do funkcionalnih finansija (znatno adekvatniji pojam) koje izuþavaju kvalitativne i kvantitativne efekte u delovanju monetarnih i javnih instrumenata i mera u procesu društvenoekonomskog razvoja. Javnim rashodima u periodu liberalizma nije pridavana „stvaralaþka uloga”. Shvatajuüi ih kao „nužno zlo” i sistem stalnog oduzimanja dela nacionalnog dohotka privrede u korist države, u teoriji se zapažalo zalaganje za njihovo svoÿenje na minimum. Teorija minimiteta javnih rashoda dominirala je u periodu liberalizma, zapravo þinila je osnovu njihovog razvoja. O funkcionalnim finansijama gotovo da nije moglo biti ni govora. Novac je bio neutralan, a tu neutralnost osiguravao je automatizam novþanog opticaja. Poþetak ere funkcionalnih finansija vezan je, pre svega, za izmenu karaktera i prirode javnih rashoda. O stvaranju novih ekonomskih osnova izuzetnog ekonomskopolitiþkog delovanja javnih rashoda i prihoda može se govoriti tek u savremenoj finansijskoj nauci. Ekonomsko i socijalno delovanje instrumenata javnih finansija izbija u prvi plan. Tretiranje javnih prihoda i rashoda, kao iskljuþivog sistema prikupljanja i samo distribucije tako prikupljenih javnih finansijskih sredstava definitivno je napušteno. Razloge napuštanja tradicionalnih shvatanja možemo tražiti u transformaciji mesta i uloga politiþkih institucija, pre svega, države, u ekonomskom životu gotovo 24

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

svake savremene ekonomike. Nastanak državnog intervencionizma5 dovodi i do celog niza novih i proširenja postojeüih oblika rashoda, kao što su državne (javne) investicije, stimulacija pojedinih privrednih grana, širenje javnog (državnog) sektora i neposredna proizvodna funkcija države, javni radovi, uticaj države na podruþju novca, kredita, banaka, raspodele, potrošnje i dr. Sve to vodi poveüanju državnog aparata, javnih službi i širenja javnih rashoda. Paralelno s proširenjem uloge države, u privrednom životu javlja se tendencija rasta javnih rashoda, naroþito transfernih i investicionih rashoda. Mada se, po inerciji, zadržalo shvatanje da je privatna privreda po efikasnosti i rentabilnosti superiornija od javne, negativan stav prema javnim rashodima od tada je, ipak, sve blaži, da bi se danas gotovo izgubio. Vreme posle velike ekonomske krize, kada je politika javnih rashoda veoma uspešno odigrala ulogu obnove privrede i ublaživanja posledica krize, nateralo je teoriju da potpuno preispita stav prema javnim rashodima i njihovoj ulozi u privredi. Javni rashodi su, porasli od 5-10% iz godina pre prvog svetskog rata, do danas u veüini zemalja, od jedne treüine, pa i preko 59% nacionalnog dohotka. Ako akumulaciju države definišemo kao višak prihoda u odnosu na rashode, onda je u periodu 1952-1980. direktna, državna akumulacija zahvatala 25% akumulacije u Nemaþkoj, Norveškoj i Švedskoj i drugim razvijenim zemljama. Javne investicije u veüini ovih zemalja uþestvuju u bruto investicijama s gotovo 50%, a u nekim granama i 80-96% (avionska, raketna, telekomunikacije i dr.).6 Ovo neminovno dovodi do bitnih strukturnih i kvantitativnih promena u poveüanju javnog sektora, pojaþanju fiskalne presije i stalnom rastu javnog duga, a u nerazvijenim zemljama i þestog deficitnog finansiranja ekonomskog razvoja.7 S druge strane, porezi i drugi oblici javnih prihoda prestali su se javljati kao instrumenti kojim se samo osiguravaju dovoljna javna sredstva za pokriüe javnih ili društvenih rashoda.8 Oni postaju snažan instrument u voÿenju „aktivne fiskalne politike”. Neutralne finansije pretvaraju se u aktivne ili funkcionalne finansije. U razvijenim privredama (od ukupne potrošnje) na javnu potrošnju opada danas þesto preko 50%, na investicije 16-55% bruto investicija, zaposlenost u javnom sektoru u ukupnoj zaposlenosti 10-45%, u ukupnim zaradama 20-42%, a samo socijalna davanja u neto proizvodu 19,3% do 26%. U novim odnosima postale su neodržive i teze klasiþnog leissez fairea o „neutralnosti javnih finansija” u odnosu na privredu, i o „državi kao noünom þuvaru 5

6

Posle velike ekonomske krize i Kejnzove „Opšte teorije zaposlenosti, kamate i novca”, London, 1936. (Videti o tome šire u knjizi: dr S. Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sistema, 1978, str. 83108). Uþešüe države u ekonomskoj aktivnosti, npr. u Nemaþkoj, u 1970. godini bilo je sledeüe: dobijanje uglja 98%; proizvodnja elektroenergije 70%; dobijanje aluminijuma 71%; proizvodnja automobila 43%, proizvodnja brodova41%; železniþki transport 93%; vazdušni transport i veze 100%. (Izvor: Me i Mo, No 12,1971, str. 145).

7

U dugom periodu. 1939-1979. godine, budžetski deficit se u SAD nije pojavio samo 6 puta, u V. Britaniji 4 puta, dok kod Francuske i Italije nije bilo godine bez budžetskog deficita.

8

Prema klasiþnoj ekonomskoj teoriji, porezi se javljaju kao optereüenje privatnih dohodaka, teret za potrebe finansiranja državnog upravljanja. „Iskustvo savremenog kapilalizma Amerike pokazuje, meÿutim, da su se porezi iz svih izvora poþeli u najveüoj meri koristiti za finansiranje privatnih preduzeüa. U periodu posla drugog svetskog rata više od polovine poreskih prihoda SAD korišüeno je za finansiranje biznisa”. (P. Crosser. State Capitalism in the Economy of United States. New York, 1961, str. 27).

25

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

mira i poretka” (unutrašnjeg poretka i spoljne sigurnosti). „Kada su vlade svih veüih zemalja preuzele jednu þetvrtinu ili treüinu nacionalnog dohotka i kanalisala taj deo za izvršenje ekonomskih i socijalnih ciljeva po vlastitom izboru, izgleda nerealistiþki shvatiti odnos izmeÿu javnog i privatnog sektora privrede na taj naþin kako je to þinila ortodoksna teorija... proširenje javnih finansija poþelo je u poveüanoj meri da deluje i na obim rashoda privatne privrede”.9 Razvojem državnog intervencioznima, država se pretvara u odluþujuüi faktor u regulisanju privrede ,,ne samo svojim sistemom prihoda, odnosno oduzimaniem od privrede, veü i svojim rashodima odnosno davanjem privredi”.10 Raniju gotovo potpunu apstinenciju u odnosu na razvoj privrede, iz perioda klasniþnog liberalizma, danas u potpunosti zamenjuje naglašeni državni intervencionizam. Korigovanje negativnih posledica tržišnog automatizma,11 posebno na podruþju snažnih fluktuacija konjunkture, nezaposlenosti, inflacije, preterane tražnje i deflacije, postaje danas posebno podruþje državnog intervencionizma (anticikliþna monetarna i fiskalna politika). Sve veüe širenje javnog sektora (državnih preduzeüa) - naspram privatnog, mada i dalje privatni ostaje osnovna karakteristika savremenog kapitalizma, vodi dubljim strukturnim promenama (danas se u graÿanskoj teoriji govori uglavnom o dvojnoj, mešanoj, socijalnoj privredi - Mixed Economy). Finansijska politika savremene države danas se u tom kontekstu smatra racionalnom upravo toliko, koliko je u stanju da doprinese ostvarivanju odreÿenih ekonomskih ciljeva. Monetarne i javne finansije dobijaju novi karakter, postajuüi jedno od osnovnih podruþja ekonomske i socijalne politike savremene države. Politika javnih rashoda izbija u prvi plan finansijske teorije, i to kao osnovni instrument ekonomske i socijalne politike. Javni rashodi time postaju najoperativniji instrument ekonomske politike. U okviru ovako nastalih novih saznanja o mestu fiskalne politike, posebno posle Velike ekonomske krize, razvio se princip anticikliþnog (kompenzacionog) delovanja finansija. Taj princip u osnovi znaþi jaþanje javnih rashoda u vreme krize i silaznog kretanja u konjunkturnom ciklusu, i, suprotno tome, njihovo sužavanje u fazi prosperiteta kapitalistiþke privrede. To znaþi da bi, analogno tome, trebalo pristupiti stvaranju javnog duga i njegovom poništavanju. Gotovo identiþna politika vodila bi se na podruþju javnih prihoda12 samo u suprotnom pravcu, odnosno politici širenja ili sužavanja monetarne mase u privredi. U funkciju privrednih kolebanja postavljaju se gotovo svi elementi finansijskog sistema:

9

F. K. Mann: Novi pravci finansijske politike prema prevodu D. Adamoviüa, Beograd, 1962

10

Dr K. Bogoev, Fiskalna politika, Skoplje, 1964. str. 3.

11

Do tada je postojalo ukorenjeno shvatanje da je privatna privreda i tržišni mehanizam uvek u sutnju da vodi i održava stalnu ravnotežu, dok država treba da se uzdržava od intervenisanja, da bi ponovo prepustila pri vredne tokove privatnoj inicijativi i automatizmu zakona tržišta. Fiskalni prihodi nisu samo sredstvo ostvarivanja odgovarajuüih ciljeva, koji stoje pred politikom javnih rashoda, veü imaju daleko širu i samostalniju ulogu u privredi. Ovaj elemenat treba posebno imati u vidu. (Uporedi: J. K. Metha: Public Finance, Theory and Practice, Alahabad. 1960).

12

26

prvi deo - Monetarna i finansijska ekonomija

OSNOVNE CIKLIýNE FAZE I INSTRUMENTI FINANSIJA - bazna orijentacija delovanja Instrumenti finansija Javni prihodi Javni rashodi Monetarna masa i kreditni volumen Državni dug Javni radovi Budžetska politika

u ciklusu Prosperitet Recesija i kriza Poveüanje Smanjenje Smanjivanje Poveüanje Sužavanje Proširenje Smanjenje i otplata Proširenje Suženje i prestanak Proširenje (otvaranje) Suficit Deficit

Javni rashodi i prihodi postaju funkcija fluktuiranja ekonomske aktivnosti. Monetarni i fiskalni segment finansija deluju na razvoj i strukturu ekonomske aktivnosti i ponašanje proizvodnje, raspodelu i potrošnju. Time monetarna politika i budžet postaju þesto osnovni instrumenti anticikliþne stabilizacione politike.13 Zbog suprotnog kretanja javnih rashoda i prihoda u cikliþnim fazama, normalno je da se redovno radi o njihovom nepoklapanju i stvaranju budžeta sa suficitom ili deficitom. Razvijenim intervencionizmom države, javni radovi, rashodi, nacionalizacija, državna participacija, uvoz i izvoz kapitala, kreditno-monetarna politika, subvencije, meÿudržavni krediti, nabavke države i stvaranje rezervi, carine, devizna politika i dr. uglavnom su orijentisani na rešavanje danas najtežih problema, nastalih i naraslih u protivreþnostima savremenog društva (nezaposlenost, inflacija, depresivna faza ciklusa, monetarna kriza, reprodukcija kapitala i dr.). Monetarni i fiskalni sistem kao celina slede razvoj pojedinih ekonomskih aktivnosti, odnosno razliþito manifestovanje proizvodnje, raspodele i potrošnje. Time savremeni kredit, s jedne strane i budžet i budžetska politika, s druge, postaju gotovo osnovni instrumenti stabilizacione politike. Fiskalna politika pretvara se iz dopunskog, korektivnog faktora razvoja privrede, u osnovno podruþje preko kojeg se deluje na ekspanziju i stabilnost privrede. Sada razvijene funkcionalhe finansije, znatno su proširene preko funkcije banaka i kredita i njihovog stavljanja u funkciju javnog sektora. Fiskalnom i monetarnom politikom savremena država je u stanju da efikasno deluje na: raspodelu nacionalnog dohotka; formiranje štednje i formiranje kapitala za razvoj; ponašanje potrošnje, ukupne i u strukturi; kretanje investicija i zaposlenosti; odnose u spoljnoj trgovini i platnom bilansu, i gotovo sve sektore privrednog razvoja. Savremena država je poþela zahvatati javnim prihodima preko 40-55% nacionalnog dohotka, a javnim rashodima dostiže 69% uþešüa u društvenom proizvodu, javnim investicijama 45-50% u bruto investicijama privrede. Država 13

Mnogi postulati klasiþne teorije i politike jednostavno prestaju da važe u savremenoj privredi. Radi se o principu stalne budžetske ravnoteže, pokriüa rashoda poreskim prihodima, otpora javnom dugu i emisiji novca u svrhe definicitnog finansiranja razvoja i dr.

27

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

time postaje sve snažniji faktor, koji kroz primenu odreÿenih mera monetarne i fiskalne politike može, iz osnova, menjati stanje i ponašanje celokupne privrede.14 Radikalno su se promenili pojmovi o karakteru i znaþaju novca i kredita, javnih rashoda, oporezivanja, javnog duga, budžeta i budžetske ravnoteže, odnosno budžetske politike. No, pri tome su se javila dva nova kvaliteta: 1) Prerastanje funkcije finansija s þisto distributivnih na produkcione efekte sve je uoþijivije. Konaþno, u gotovo svim razvijenim zemljama sve je veüa orijentacija na ostvarenje privredne i monetarne stabilnosti. Novi ciljevi finansijske politike vezani su, pre svega, za ostvarenje optimalne stope rasta, punu zaposlenost, ravnotežu platnog bilansa, kao i finansijsku stabilnost. 2) Savremena finansijska teorija nalaže kombinovanu primenu mera fiskalne i monetarne politike. To, na kraju, postaje predmet potpunijeg i šireg istraživanja meÿuzavisnosti i moguünosti o koordinaciji mera monetarne i fiskalne (finansijske) politike. Time se nova nauka o finansijama sve više orijentiše na to da preko odgovarajuüih instrumenata monetarne i fiskalne politike deluje kao regulator osnovnih privrednih tokova i socijalne pohtike. Nefiskalni, ekonomski i socijalnopolitiþki ciljevi izbijaju u prvi plan, za razliku od ranijih þisto fiskalnih ciljeva. No, treba reüi, da se i dalje izuþava priroda, karakteristike, razvoj i oblici delovanja svih instrumenata monetarnih i javnih finansija, iako je sve to danas u drugom planu.

14

28

Šire o navedenom problemu, odnosima i uzajamnom delovanju videti u knjizi: dr Slobodan Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sutema. NIP „Štampa”, Šibenik. 1978, str. 357-514.

D R U GI

DE O

SAVREMENI NOVAC I VRSTE NOVCA

GLAVA PRVA

TEORIJSKE OSNOVE SAVREMENOG NOVCA

1.

SAVREMENI NOVAC - KARAKTERISTIKE I RAZVOJ

Jedno od fundamentalnih pitanja, kako marksistiþke, tako i graÿanske, monetarne teorije, jeste pitanje prirode novca. Mnogo je istine u stavu Denizeta, kada kaže: „Osnova naše nemoüi leži u slabom poznavanju monetarnih fenomena”. Ovaj stav bi se mogao uopšte primeniti u teorijskim istraživanjima, ali i u praktiþnopolitiþkim merama savremene države na ovom podruþju. Dakle, osnovno je pitanje: šta je novac danas? Da bi se odgovorilo na njega, nužno je ukratko dati razvoj ili genezu novca, ali sa savremene teorijske platforme i najnovijih dostignuüa ekonomske misli. Rešavanje brojnih fenomena savremenog novca i dilema koje i dalje postoje u savremenoj monetarnoj, i šire; ekonomskoj teoriji, znaþi olakšanje rešavanja mnogih vitalnih pitanja savremenih privrednih sistema u celini, te ekonomskog razvoja i njegove stabilnosti, posebno. Sva složenost problema novca potiþe otuda što se on cesto posmatra izolovano, za sebe, bez organske veze s celinom sistema odnosa u proširenoj reprodukciji i društvenih odnosa, iako bez njih nije moguüe objasniti, niti shvatiti „problem i prirodu” novca. Novac je društveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu najuže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada - dakle za razvoj društva u celini. Novac je, stoga, osnova monetarnog sistema svake privrede, te se zato i postavljaju pitanja prirode savremenog novca, njegovog stvaranja, funkcija i delovanja u privredi. Obrazlažuüi nastanak i razvoj novca, Marks i marksistiþka teorija polaze od toga da je novac proizvod stihijskog razvoja društva i robne proizvodnje, da se on nužno u njima stvarao i usavršavao, paralelno s razvojem proizvodnih snaga, podele rada, razmene. „Glavna teškoüa u analizi novca savladana je þim se shvati njegovo poreklo iz same robe”.15 15

,,Sve iluzije monetarnog sistema potiþu otuda što se u novcu ne vidi da predstavlja društveni produkcioni odnos, istina u obliku neke prirodne stvari, a s odreÿenim osobinama”. (Marks).

31

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

1)

POJEDINAýNI (PROST) OBLIK PROMETNE VREDNOSTI

„Ali tu sad treba dati ono što buržoaska ekonomija nije þak ni pokušala, treba dakle dokazati kako je posao novþani oblik, valja, dakle propratiti razvitak izraza vrednosti koji se sadrži u odnosu vrednosti roba, poþevši od njegovog najjednostavnijeg, najneuglednijeg lika, pa do blještavog novþanog oblika. A s tim üe ujedno Otpasti i zagonetka novca”.16 U poþetnim fazama razmene ona se odvijala na principu razmene roba za robu (R - R), što je tipiþan sluþaj za naturalnu razmenu ili trampu. Suprotstavljanjem korisnosti jednog proizvoda za drugi proizvod drugog vlasnika, u procesu razmene, stvara se prvi oblik vrednosti. To je pojedinaþni ili jednostavni oblik vrednosti. Proizvodi se, dakle, do pojave novca u modernom smislu reþi, razmenjuju jedan za drugi, na osnovu njihovih upotrebnih vrednosti. Prost oblik vrednosti imamo kada postoji izraz X robe A = Y robe B. Ne postoji ekvivalentna razmena proizvoda, jer još ne postoji sredstvo kojim se može izmeriti stvarna vrednost proizvoda koji se razmenjuju. Jedna roba izražava svoju „vrednost” u odreÿenoj masi druge robe (npr. 4 para cipela - jedno odelo). Veü tu se javlja u robi sadržana protivreþnost izmeÿu upotrebne vrednosti i vrednosti.

2)

EKVIVALENTNI (PROŠIRENI) OBLICI VREDNOSTI

Daljnji razvoj naturalne privrede i razmene dobara unutar nje pokazao je da su se neka dobra poþela više ceniti u razmeni, te da se primaju za bilo koji drugi proizvod. Na taj naþin se stvara proizvod kojim se može meriti upotrebna vrednost više drugih proizvoda. Umesto prostog ili sluþajnog oblika vrednosti, kao X robe A = Y robe B, sada imamo prošireni oblik vrednosti: X robe A = Y robe B, Z robe S, V robe D. Takvih proizvoda bilo je mnogo, u zavisnosti od teritorija, naroda, razvoja i dr. Meÿutim, redovno je neki proizvod bio taj koji se rado primao i nalazio, nasuprot niza drugih proizvoda. Radi se, dakle, o velikom broju pojedinaþnih oblika vrednosti, što znaþi da je ovaj relativni oblik vrednosti nezavršen kod razliþitih naroda, te da su njegovu ulogu preuzeli sledeüi proizvodi: krzno, stoka, koža, platno, roba, komad kamena, a kasnije obiþni komadi neobraÿenog metala.17 Roba A, koja se izdvaja iz ostalog robnog sveta, i suprotstavlja svim drugim robama, þije vrednosti izražava, poþinje funkcionisati kao novac najprimitivnijeg robnog obiika - razvija se novi oblik prometne vrednosti.

16 17

32

K. Marks: Kapital, str. 14. Zapaža se da je stoka najviše korišüena kao sredstvo u razmeni. ýini se da odatle i potiþe naziv za novac - pecunia (pecus - govedo). Mnogi predmeti su se i danas zadržali kao novac kod primitivnih naroda i plemena

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

3)

RAZVIJEN OBLIK PROMETNE VREDNOSTI

Proizvodi koji poþinju cirkulisati kao prvi oblici novca ,.gube izvesna svojstva svakodnevne upotrebne vrednosti ili dobra potrošnje”, oni postaju posebne robe, vrednosti ili dobra potrošnje, oni postaju opšti ekvivalent koji se sve više upotrebljava iskljuþivo u procesu razmene ostalih proizvoda.18 Sada se, nasuprot takvom proizvodu, opštem ekvivalentu, postavlja celi niz drugih: X robe A ⎫ ⎪ Y robe B ⎬ = V robe D Z robe S ⎪⎭ Roba D je ovde opšti ekvivalent kojim se mere vrednosti svih ostalih roba koje mu stoje nasuprot. Roba D stoji u društvenom odnosu prema ostalim robama, robnom subjektu. Tako nastaje razvijeni oblik vrednosti, a pojedinaþni ekvivalent postaje opšti ekvivalent. Opšti ekvivalentski oblik je samo jedan oblik prometne vrednosti i on može pripasti svakoj robi.

4)

NOVýANI OBLIK PROMETNE VREDNOSTI

Izdvajanjem robe opšteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta, stvara se osnova za nastanak i razvoj novþanog oblika vrednosti. U procesu razmene ovaj opšti ekvivalent dobija posebnu društvenu funkciju, ili društveno svojstvo, te svojim „predmetnim sadržajem” izražava vrednost drugih roba. Roba opšti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem, i preko kojeg su izražene vrednosti svih ostalih roba. Kada je uloga opšteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla s njenim prirodnim oblikom specifiþne robe (zlato i srebro), kada je stekla monopol kao opšti ekvivalent - onda ona postaje novac. Time se razvija novþani oblik vrednosti. Pored svoje upotrebne vrednosti, koju ima zbog prirodnih svojstava, ova roba dobija i novu, širu, posebnu društvenu upotrebnu vrednost, svojstvo da se njome mere vrednosti svih ostalih roba. Takva roba dobija specifiþnu društvenu funkciju, društveni monopol, da u okviru ostalog „sveta roba” igra ulogu opšteg ekvivalenta.19 Društvena funkcija ovoj robi pripada u procesu društvenog razvoja i podele rada i razmene, jer ni jedna roba nije novac od prirode, veü joj je ta funkcija dodeljena od strane društva, u procesu njegovog razvoja. Kada je, na primer, zlato dobito tu posebnu društvenu upotrebnu vrednost, onda je postalo opšti ekvivalent.20 18

Sada robe predstavljaju svoje vrednosti prvo jednostavno, jer jednom jedinom robom, a drugo jedinstveno, jer istom robom. Njihov oblik vrednosti jednostavan je i zajedniþki, pa stoga i opšti” (K. Marks: Kapital, I, str. 30).

19

K. Marks, op. cit., str. 35.

20

Prirodne prednosti plemenitih metala, u odnosu na druge robe u vršenju funkcije opšteg ekvivalenta, su sledeüe: velika vrednost, vetika specifiþna težina, lakoüa prenošenja, kovnost, lako raspoznavanje, zamenljivost, deljivost, korisnost i dr. Interesantno je ovde navesti Marksov stav o pojavi zlata kao novþane robe. Zlato stupa pred druge robe kao novac samo zato što je pre pred njih veü istupalo kao roba.

33

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Novac je, dakle, roba, ali istovremeno i opšti ekvivalent svih drugih roba. Upotrebna vrednost te robe - opšteg ekvivalenta - rezultat je odreÿenog konkretnog rada, utrošenog u njenu proizvodnju; konkretni rad postaje oblik kojim se „meri njegova suprotnost - apstraktni ljudski rad”. Roba - opšti ekvivalent postepeno se odvajao iz mase drugih roba i svojim konkretnim radom postao otelotvorenje i merilo opštedruštvenog, apstraktnog rada. Dobijajuüi monopol opšteg ekvivalenta od strane jedne robe, ova postaje novþana roba. Iz proširenog prometnog oblika vrednosti razvija se novþani oblik vrednosti. Tako je iz protivreþnosti upotrebne vrednosti i vrednosti roba s jedne strane, odnosno konkretnog i apstraktnog rada s druge, nastala nužnost stvaranja samostalnog oblika robne vrednosti, novþanog oblika prometne vrednosti. Dakle, nastaju uslovi za razvoj opšteg ekvivalenta ostalom robnom svetu - novca. Time novac nastaje kao neophodan proizvod razvijene robne razmene. Marksistiþka teorija definiše dakle, novac kao specifiþnu robu, upravo polazeüi od geneze robnog oblika vrednosti. Evolucija oblika prometne vrednosti, od jednostavnog - preko opšteg - do novþanog, u osnovi predstavlja genezu novca.21 Time je i trebala da otpadne „zagonetka novca”, meÿutim, ona je i danas prisutna i ništa nije manje aktuelna. Dalje, evolucija novca u sve razvijenijem i masovnijem ostalom svetu roba gubila je iz vida njegovo poreklo, odnosno njega kao specifiþnu robu, a pre svega u graÿanskoj monetarnoj teoriji, vezanoj za sledeüe nove pojave. Osamostaljivanje odreÿenih funkcija novca, Državni intervenciozniam na monetarnom planu („zloupotreba” novca, uz njegovo korišüenje za brojne druge ciljeve izvan normalnih novþanih funkcija), Izvanredan razvoj pojedinih oblika novca, koji su u ranijoj fazi bili samo u rudimentiranom obliku (depozitni novac, meÿunarodni novac - SPV, elektronski novac), Nestanak ili „zakržljvanje” nekih, veü klasiþnih, funkcija novca (novac kao blago, novac kao mera vrednosti, transformacija svetskog novca) i dr. Moguünost zamene novca njegovim surogatima i, kasnije, apstraktnim formama novca u gotovo svim novþanim surogatima, ponovo jaþaju tendenciju nominalizma, posebno razni „razvijeniji” oblici teorije državnog novca. Sagledavši u osnovnim crtama marksistiþki pristup pojavi i prirodi novca, sada je potrebno da šire obradimo oblike novca22 i funkcionisanje pojedinih novþanih sistema.

21

22

34

Postepeno, zlato je u užim i širim krugovima robnog sveta poþelo funkcionisati kao opišti ekvivalenti. Cim je osvojilo monopol toga mesta, u izrazu vrednosti robnog sveta, postalo je zlato novþanom robom, a tek od þasa kada je veü postalo novþanom robom... opšti oblik vrednosti pretvorio se u novþani. (K. Marks, op. cit. str. 35.) Monetanta teorija ima pred sobom jedan od najsloženijih i istovremeno najvažnijih zadataka - da objasni: kako evoluciju, tako i prirodu savremenog novca, posebno njegove novije i savršenije oblike i delovanja u privredi. Šira razmatranja u pogledu definicija i prirode savremenog oblika novca data su u delu u kojem se razmatraju problemi komercijalnog (trgovaþkog, robno-novþanog) i kreditnog (bankarskog) novca.

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

2.

NOVýANICA ILI BANKNOTA

Novþanica predstavlja svaki oblik novca, ili surogat novca, koji se pojavljuje u obliku papirne cedulje, bez obzira na postanak, ekonomsko znaþenje i pravnu normu. Surogati novca su zamenici novca koji, kao vrednosni papiri (menice, þekovi i sl.), sadrže pravo koje imalac tog papira ima na odreÿenu koliþinu punovrednog novca (zlata). Novþanica nastaje postepeno u toku razvoju novþanog sistema, kao posledica spontanog saznanja da nominalna vrednost novca u prometu ne mora odgovarati stvarnoj te da od nje može, više ili manje, odstupati. Novþanica postaje surogat pravog novca, a razvija se zbog potreba prometa. Ovo se dešava, pre svega, zbog nedastiþnosti novþanog opticaja i nemoguünosti njegovog širenja prema potrebama sve veüe proizvodnje i prometa (posebno zlata u ulozi novþane robe). Novþanice (šire obrazloženje ovog problema dato je u delu o papirnom novcu) nemaju nikakvu „unutrašnju” ili materijalnu vrednost (osim neznatne vrednosti papira, boje i štampanja), ali zbog þinjenice da glase na odreÿeni iznos zlata, da reprezentuju zlato, da su surogat zlata - one u prometu zamenjuju punovredni kovani novac. Materijalni zastupnik (surogat) se mogao lako pretvoriti u odgovarajuüu koliþinu novþane robe - zlata ili srebra, zavisno od toga koji je od navedenih metala služio kao novþana roba, odnosno koji je monetarni sistem bio na snazi. Time je novþani surogat u cirkulaciji zamenik pravog novca u funkciji sredstava prometa i plaüanja, a rezultat je stihijskog razvoja robno-novþanih odnosa i sve razvijenije (masovne) robne proizvodnje. Na temelju deponovanog zlata, ili metalnog, kovanog, obiþno zlatnog novca, bankari su izdavali pismene cedulje koje su glasile na odreÿenog bankara u drugom udaljenom mestu. Njemu se na taj naþin nareÿivalo da, po prezentaciji takve cedulje, isplati odreÿeni iznos zlatnog kovanog novca. Ovakve odredbe su se izvršavale na temelju poverenja da üe biti izvršena, od strane prvog bankara, ista protivusluga za depozit položen - kod drugog bankara, uz izmirenje u gotovom eventualne razlike. Takve cedulje cirkulišu u odreÿenoj sferi prometa i zamenjuju pravi novac. Iz ovakvih papirnih cedulja, koje izdaju banke, postepeno se razvija banknota (kao kombinacija vlastite menice banke i þeka). Kod banknote, lice koje je izdalo cedulju - je trasat i trasant. Banknota se pušta u promet u poþetku samo u visini deponovanog zlata kod banke. Stoga je ona pravi surogat novca, potpuno i neograniþeno konvertibilna svakog momenta u zlato, odnosno kovani punovredni novac. S vremena na vreme se spoznalo da vlasnici konvertiraju (zameni) banknote u zlato, tako da uvek ostaje deo zlata kao „neiskorisüena” rezerva. Na osnovu toga, banke puštaju u opticaj veüe koliþine banknota od deponovanog zlata, a da se pri tome i dalje ne dovode u pitanje moguünosti konverzije banknote u zlato. 35

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Banknota, istina, time ne predstavlja više potpuni surogat novca, ona se osamostaljuje i sve dok se ne pretara sa emisijom, u odnosu na zlatno pokriüe, ova delimiþna konvertibilnost se neüe, najþešüe, ni zapaziti. Ekonomske i prometne prednosti, koje su joj svojstvene u odnosu na þek (obiþno glasi na okrugle iznose, lako se menja u zlatni novac, ne zastareva, lako se prenosi i dr.), omoguüile su da se razvije celi sistem emisije i povlaþenja banknota, uz odreÿivanje posebnih banaka koje imaju iskljuþivo pravo da to þine (emisione banke). Pored toga, doneseni su i posebni propisi o sistemu pokriüa emitovanih novþanica ili banknota u zlato. Obaveza izdavaoca novþanice (banknote), da je u svakom momentu zameni za odgovarajuüu koliþinu zlata, ostala je, istina, i dalje, ali na sve manjem stepenu i obimu. Surogati novca nastaju iz potreba prometa, pre svega zbog nedovoljnog širenja zlatnog novþanog opticaja, saglasno porastu prometa, a, s druge strane, zbog sve veüe nesigurnosti transporta zlata i kovanog punovrednog novca. Dugogodišnje iskustvo i poverenje, koje se formiralo u odnosu na surogate novca (menica, þek i dr.), dovelo je do toga da banke poþinju izdavati menice na sebe. Kombinacijom menice banke i þeka razvila se novþanica, ili banknota, pa ona predstavlja novu etapu u razvoju novca.23 „Novþanica nije ništa drugo do samo menica na bankara, plativa donosiocu u svako doba, a kojom bankar zamenjuje privatne menice. Poslednji oblik kredita þini se laiku osobito frapantan i važan, zato što ova vrsta kreditnog novca prelazi iz þistog trgovinskog prometa u opšti promet i tu funkcioniše kao novac; zato što, u veüini zemalja, glavne banke koje izdaju novþanice, kao þudnovata mešavina nacionalne i privredne banke, u stvari imaju za sobom nacionalni kredit i njihove su novþanice više ili manje zakonsko sredstvo plaüanja; zato što ovde postaje vidljivo da je ono þime bankar trguje sam kredit, pošto novþanica predstavlja samo kreditni znak koji cirkuliše”.24 U sluþaju kada država zakonski ukida þak i delimiþnu konvertibilnost banknota u zlato, banknota dobija prisilni teþaj, te postaje zakonsko sredstvo plaüanja i prometa. Banknota se pretvara u papirni novac, novas s prisilnim teþajem. Novþanica se sve više približava funkciji iskljuþivog novca, jedinog zakonskog sredstva plaüanja i prometa. Time ona istovremeno dobija karakteristike definitivnog sredstva plaüanja - pretvarajuüi se sve više u papirnu valutu.

23

24

36

Izdavanjem banknota i njihovim postepenim odvajanjem od zlata omoguüilo se bolje snabdevanje prometa novþanim sredstvima, koje bi, u sluþaju opticaja zlata, bilo znaþajno ograniþcno. Kreditna politlka dobija dovoljnu elastiþnost koju tnaie ne bi imala da u prometu cirkuliše zlatni kovani novac. Ovirn novac postaje snažno sredstvo ekononuke, posebno monetarne politike, faktor razvoja, ali istovreroeno i stvarni faktor opasnosti da se u promet pusti daleko veüa koliþina novca od stvarno potrebnog iznosa novca u privredi, što otvara put inflaciji. (Pouþan je istorijski primer prelerane emisije novca Johna Lowa u Francuskoj i teške posledice do kojih je došlo u privredi). K. Marks: Kapital. III, str. 339.

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

3.

PAPIRNI NOVAC I ýISTO PAPIRNO VAŽENJE

1)

PRETVARANJE BANKNOTE U PAPIRNI NOVAC

Banknota, kojoj je u toku vremena potpuno ukinuta moguünost kon-verzije u zlato, prestaje biti surogat zlatnog novca, dobija prisilni teþaj i pretvara se u pravi papirni novac. Kao papima valuta uopšte se obeležava takva valuta kod koje je iz prometa itisnut metalni (zlatni) novac, te je kao zakonsko sredstvo plaüanja ustanovljen nekovenrtibilan papirni novac. Sve do prvog svetskog rata „... novþanica emisione banke bila je pravno samo surogat novca, akcesorni novac, koji se u mnogim državama nije mogao primati kod plaüanja, koji je u svako vreme mogao zameniti kod emisione banke za metalni novac pune vrednosti”. U tom režimu novþanica je bila uputnica emisione banke na samu sebe, glasila je na okrugle svote i bila plativa donosiocu kod prezentacije u metalnom novcu. Poznato je da se veüa ili manja konvertibilnost, ili nekonvertibilnost, pojavljuju veü kao zlatne valute (valute zlatnih poluga i valute zlatnih deviza). S druge strane, teško je danas ustanoviti prisustvo bilo kakve veze izmeÿu papirnog novca i zlata u domaüem novþanom opticaju, a posebno onda kada se radi o meÿunarodnim plaüanjima, gde se zlato najduže zadržalo u funkciji svetskog novca. Zbog svega toga nije moguüe taþno utvrditi kada poþinje i kada prestaje papirna valuta. Ukidanjem moguünosti konverzije u zlato, banknota prestaje biti obveznica, jer više ne postoji ni obaveza banke u smislu obavezne konverzije. Novþanica tada postaje zakonsko sredstvo plaüanja, jer je svako mora primiti u podmirivanju svojih obaveza, a nema pravo da traži, na osnovu nje, odreÿeni iznos zlata ili valutnog novca. Svako ih prima po njihovoj nominalnoj vrednosti, iako se iza nje ne nalazi više pravi novac, zlato. Papirni novac je novþanica koja ima prisilan teþaj ili prisilan kurs (što znaþi da se ne može zameniti za novac pune materijalne vrednosti, npr. za zlatnike, za monetarni plemeniti metal, za zlatne poluge i dr., on je „zakonsko sredstvo plaüanja za svakoga, pa i za izdatnika, a to znaþi da ima ne samo solutornu ili liberatornu moü, veü i da je definitivan novac”.25 Kako prestaje obaveza konverzije novþanica u zlato ili pravi novac, novþanice u prometu postaju praktiþno þisti papirni novac - zbog þega se ovo važenje i naziva papirno važenje ili sistem slobodne valute (sistem papirnog novca). Banke sve više koriste moguünost emitovanja novþanica na bazi neizmenjene zlatne podloge, zbog þega novþani opticaj znaþajno raste, dok kreditna politika dobija moguümost veüe elastiþnosti, odnosno širenja ili stezanja novþanog opticaja. 25

Dr Vjekoslav Meichsner: Osnovi nauke o novcu, Univerzitet u Skoplju. Skoplje. 1958, strana 52.

37

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Upravo je uska i nedovoljno elastiþna osnova metalnog novca postala koþnica njegovog daljnjeg širenja i korišüenja, te je nemoguünost njegovog širenja prema potrebama proizvodnje i prometa postala koþnica ekonomskog razvoja. Izuþavanje postanka i razvoja papirnog novca pokazuje da je papirni novac nastao umesto metalnog, radi olakšanja prometa, i to kao njegov predstavnik, tj. uz pretpostavku da se svakodnevno može konvertirati u odreÿenu koliþinu plemenitog metala. Uz odreÿene uslove i okolnosti (slabilnost privrede, dovoljna ponuda roba), kao i uz postojanje odreÿene zalihe zlata (zlatnih rezervi) za meÿunarodna plaüanja, papirni novac se pokazao kao prikladniji za novþane funkcije, ukoliko je po stalnom kursu konvertibilan u zlato, odnosno robe. Dugotrajno funkcionisanje moguünosti zamene papiniog novca za plemenite metale, stvorilo je toliko poverenje u papirni novac, da se on u potpunosti prihvatio, „zahvaljujuüi moüi društvene navike”, isto kao i novac s manjom stvarnom težinom od nominalne. Razvojem papirnog novca sve više dolazi do izražaja pojava inflacije, pa se ona þesto, vezuje za razvoj papirnog novca i „zloupotrebu” novca u privrednom razvoju. Da bi se to onemoguüilo, donose se u svim zemljama posebni propisi, a pravo emisije novca se prenosi na centralnu banku, te ona postaje iskljuþiva emisiona banka pod kontrolom države.

2)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAPIRNOG NOVCA

Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti, njegova vrednost je posredna, i to samo tolika, koliko taj novac predstavlja zlato i druge robe, kao utelovljenje društveno potrebnog rada za njihovo dobijanje. Papirni novac se razvio iz potreba prometa i kroz stalne napore usmerene u pravcu olakšanja prometa. „Prometna funkcija ide u prilog papirnom novcu. Zlatni novac se promeüe zato što ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato što se promeüe”.26 Papirni novac, dakle, ima vrednost samo zato što funkcioniše u opticaju. Dok se u uslovima stvarnog novca cena javlja kao novþani izraz njegove vrednosti, i kao odreÿena koliþina novþane robe, u uslovima papirnog novca (a kasnije i kreditnog) koliþina papirnog novca u opticaju odreÿena je koliþinom stvarnog (zlatnog) novca koja bi bila potrebna za nesmetano odvijanje proširene reprodukcije. Istovremeno je time i utvrÿen jedan od osnovnih elemenata za odreÿivanje vrednosti papirnog novca u savremenoj privredi - to je vrednost potrebne koliþine zlata, odnosno stvarnog novca, koju papirni novac reprezentuje.27 Moderni novþani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan državni novac koji obavlja funkciju prometa i plaüanja. To je papir utvrÿene forme i nominal, bez svoje unutarnje vrednosti, lišen bilo kakvog metalnog pokriüa, a danas i bilo kakve veze sa zlatom.

26 27

38

K. Marks: Kapital, I, str. 88-89 „Koliþina papirnih cedulja odreÿuje se... koliþinom zlatnog novca koji one zastupaju u prometu, a kako su one vrednosni znak samo ukoiiko zastupaju zlato, njihova je vrednost naprosto odreÿena njihovom koliþinom... (istakao S.K.). Odvojene od svog funkcionalnog postojanja one se pretvaraju u ništavne hrpe papira” (K. Marks: Prilog kritici politiþke ekonomije..., str. 105).

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

Buduüi da nema svoju supstancu (unutrašnju) vrednost, niti pokriüe u zlatu, osnovno obeležje papirne valute jeste ,,da je to relativno bezvredan papir, koji se u prometu mora primiti u neorganiþenim koliþinama”, pošto ga je država proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaüanja. Monopol na izdavanje papirnog novca dobija država, odnosno centralna (emisiona) banka. Vrednost novþanice u odnosu na zlato nije se mogla znatnije podiüi iznad vrednosti njome predstavljene koliþine zlata, jer bi zlato poþelo da istupa umesto novþanice, a ta zakonitost kod papirnog novca otpada, nestaje. Ona se može smanjivati, i to prema tome koliko se manje drugih roba, ukljuþivši i zlato, za nju može dobiti na tržištu. Vrednost papirnog novca osigurava se njegovim prometnim funkcijama, odnosno ukoliko se više raznovrsnih kvalitetnih roba dobije za taj novac, utoliko mu je vrednost veüa. Vrednost papirnog novca zavisi, dakle, od pokriüa robama i masom roba koje mu stoje nasuprot, a ne zlatom koje reprezentira. Danas, pored papirnog novca centralne banke, prisilan teþaj mogu imati i razni oblici državnih vrednosnih papira, obveznice, bonovi i dr. koji cirkulišu u prometu i koji se moraju primiti u odreÿenom obliku u procesu cirkulacije. Zbog toga i odreÿivanje „potrebne koliþine novca u opticaju” - prema potrebama privrednog razvoja, danas je postalo jedan od najsloženijih zadataka ekonomske i monetarno-kreditne politike. To su sigumo, razlozi što se sve više postavlja pitanje: šta je sve novac danas? Koji sve elementi u monetarnom sistemu imaju ulogu i karakter novca (sada u funkciji sredstava prometa i plaüanja)? No, treba odmah reüi da se razlikuje sve više novac u širem i novac u užem smislu, sredstva veüeg stepena likviditeta od sredstava manjeg stepena likviditeta. Papirni novac unutar nacionalnih granica svake zemlje u potpunosti je zamenio raniji punovredni zlatni novac, ali se tu njegova moü i završava. Izvan granica zemlje on prestaje da funkcioniše kao zakonsko i definitivno sredstvo plaüanja, jer njegovu ulogu u meÿunarodnom prometu i plaüanjima preuzima punovredni robni novac, zlato, odnosno drugi oblici meÿunarodnih sredstava plaüanja („specijalna prava vuþenja”, konvertibilne valute i dr.). Zlato je u meÿunarodnim plaüanjima sve donedavno zadržalo ulogu „primarne rezerve likvidnosti”, kao svetski novac koga je svakako, i bez prinude, primao, sve do onda kada je izvršena „definitivna demonetizacija zlata” u meÿunarodnom sistemu plaüanja.28 Zbog toga voÿenje politike „potrebne koliþine novca u prometu”, u smislu njene „optimalne koliþine” prema potrebama proizvodnje i promela, u savremenim privredama i novþanim sistemima (u kojima potpuno prestaje zlatni regulator novþanog opticaja kao þvrsta barijera nekontrolisanom novþanom opticaju) predstavlja danas jedan od najtežih zadataka monetarno-kreditne i ekonomske politike uopšte. Istina, kada u privredi postoje uravnoteženi odnosi, i relativno efikasno monetarno upravljanje, odsustvo punovažnog novca u opticaju i potpuno ukidanje konvertibilnosti novca u zlato, ili drugi neki novþani metal - robu, ne mora da se odrazi na stabilnost cena i proces inflacionog kretanja, što se danas jasno zapaža u nekim razvijenim privredama. 28

O ovom problemu šire govorimo u posebnoj studiji Meÿunarodni finansijski menadžment. itd. ýigoja, Beograd 1996.

39

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Unutar nacionalnih granica papirni novac je u odreÿenom delu reprodukcije u privredi u potpunosti zamenio punovredni metalni (zlatni) novac, posebno u trgovini na malo, ali se tu njegova moü i završava. U meÿunarodnim ekonomskim i platnim odnosima on prestaje da postoji kao zakonsko i definitivno sredstvo plaüanja, jer njegovu ulogu tu preuzima punovredni robni novac, odnosno konvertibilne nacionalno „obojene” novþane jedinice, a sve manje zlato. Istina, ono je ovde dalje zadržalo ulogu „primarne rezerve meÿunarodne likvidnosti”, „prve linije meÿunarodnih rezervi plaüanja”, jer ga je kao svetski novac do sada svako i bez prinude primao. Meÿutim, novim odlukama o demonetizaciji zlata njegova funkcija novþane robe sve više nestaje, te se u unutrašnjim novþanim sistemima novac sve više pretvara u jedinicu apstraktnog ljudskog rada koji poprima sve raznovrsnije oblike u modernim, sve više monetizovanim privredama. Zato se danas i postavlja pitanje: nije li veü nastala faza kada je funkcija opšteg ekvivalenta prešla s jedne robe na niz roba, odnosno surogata, kao jednaþina mera niza konkretnog rada, preko jediniþne mere apstraktnog (društveno priznatog) rada.

40

GLAVA DRUGA

DEPOZITNI NOVAC

1.

SAVREMENI DEPOZITNI ILI BANKARSKI NOVAC

Savremeni razvoj novca ne završava na papirnom i sitnom kovanom novcu. Depozitni ili žiralni, knjižni ili skripturalni odnosno bankarski (kreditni) novac kako se sve danas ne naziva, razvija se iz funkcije novca kao platežnog sredstva, jer je depozitni novac u osnovi kreditni novac (nastaje uglavnom odobravanjem kredita na raþun korisnika). Savremeni novac je potraživanje. Gotov novac je potraživanje na banku (nekada je to bila odreÿena koliþina zlata), dok je depozitni novac - potraživanje od depozitne banke. Komitent (klijent), koji je dobio kredit, ima pravo da raspolaže tim novþanim sredstvima, plaüanjem (prenosom) drugim komitentima iste ili neke druge banke, ili podizanjem gotovog novca. Depozitnim novcem stvara se još veüa moguünost proširivanja novþanog volumena, u odnosu na njegovo stvaranje, preko izdvanja banknota bez pokriüa, odnosno papirnog novca, jer takvu moguünost je imala samo odreÿena banka (emisiona), dok stvaranje depozitnog iii skripturalnog novca imaju pravo i moguünost sve banke. Na kraju, stvaranje depozitnog novca se najlakše odvija u nizu banaka, dakle u celom bankarskom sistemu.29 Banke se pretvaraju iz uloge þuvara i posrednika u prometu novcem u stvaraoce ili „fabrikante” novca.30 Svojom kreditnom aktivnošüu, jednim „potezom pera”, banke stvaraju nova platežna sredstva, þime su upravo one u stanju da modernoj privredi stave na raspolaganje ogromne iznose novca i kapitala, bez kojih se ne može zamisliti savremeni ekonomski razvitak. 29

30

Na toj osnovi je nastao i razvio se poznati proces višestrukog umnožavanja ili multiplikacije depozita i kredita u bankarskom sistemu. (Vidi detaljnije u delu. Proces stvaranja depozita novca - proces multiplikacije) Banka nije ustanova koja samo prikuplja i pozajmljuje novac, ona je postala „fabrika novca i kredita”. Osnova depozitnog novca je kredit poslovnih banaka. Savremeni novac je, uglavnom poprimio oblik depozitnog novca, a to je potraživanje od bankarskog sektora svih drugih subjekata, vlasnika novca.

41

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Stvaranje („fabrikovanje”) novca od strane banaka javlja se, videli smo, najpre kod emisije banknote iznad metalnog zlatnog pokriüa. Stvaranjem depozitnog novca ova funkcija banke je znaþajno pojaþana, jer cirkulacija banknota i papirnog novca je dopunjena cirkulacijom depozitnog novca. Novþanice su „vidljive”, dok je kreditni ili depozitni novac nevidljiv i teško je regulisati volumen stvorenog depozitnog novca, posebno zbog toga, što ne postoje više „koþnice” i ograniþenja u obliku metalnog pokriüa. Ograniþenja se, ipak, nalaze u obliku neophodne likvidnosti banke koju svaka banka (osim centralne, koja je neograniþeno likvidna) mora uvažavati kao jedan od svojih osnovnih principa u poslovanju. Banka mora uvek biti sposobna da sve dospele obaveze i zahteve komitenata blagovremeno i uredno izvršava. Zbog toga mora uvek imati na raspolaganju izvesnu „gotovinu” na svom žiro-raþunu, sredstva koja su u krajnjem sluþaju novac centralne banke. Odobravanjem kredita i stvaranjem depozitnog novca, banka mora raþunati na to da üe se najveüi deo kredita iskoristiti virmanskim, bezgotovinskim putem, ali da üe uvek jedan deo biti pretvoren u gotov novac. Stoga svaki iznos kredita mora biti „pokriven” odreÿenim postotkom gotovine u blagajni ili gotovinom na žiroraþunu kod centralne banke. To znaþi da postoji odreÿena veza izmeÿu deponovanog stvarnog novca (banknota i papirnog novca) i kreiranog depozitnog novca, koji mu þini osnovu. Ukoliko se kreditni (depozitni) novac manje transformiše u gotov, efektivni novac, poveüava se kreditni potencijal banke, bankovne rezerve likvidnosti mogu biti manje. Depozitni novac danas ima ogromno znaþenje u privredi. To je postao domirairajuüi sistem plaüanja i novca u svim zemljama, mada pored bezgotovinskog (depozitnog) sistema plaüanja funkcioniše i piaüanje gotovinskim novcem ili putem efektivnog novca. Kovani novac i novþanice se danas koriste u manjoj koliþini i samo za manja plaüanja, dok je dominirajuüi oblik postao depozitni novac. Izvori novþanih sredstava, koji se formiraju iz raspodele društvenog proizvoda, þine u bankama depozite, depozitni ili stvarni novac, a on predstavlja osnovu realnog kreditiranja privrede, stanovništva, države, meÿusobnih kredita banaka i dr. To su, dakle, depoziti ekonomskih subjekata kod banke, njihova potraživanja prema banci, s jedne, i obaveza banke prema deponentima, s druge strane. Ovim stvarnim depozitima, koji nastaju iz društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, kroz proces kružnog kretanja, treba dodati i kredite emisione banke koje ona stavlja na raspolaganje poslovnim bankama u primarnom novcu. Zbog toga se novac kod banaka i deli na primarni i sekundarni novac (depozite); mada je, istina, izvor svih depozita, konaþno, primarni novac centralne banke. Na osnovu navedenih depozita, banke u sistemu kreditiranja stvaraju dodatne, sekundarne ili izvedene depozite, znatno iznad stvarnih depozita. Sve veüa koncentracija novþanog kapitala u kapitalistiþkim bankama i sistem bezgotovinskog plaüanja, omoguüio je bankama da odobravaju kredite i iznad iznos kod njih koncentrisanih depozitnih sredstava, þime dolazi do udvostruþavanja ili utrostruþavanja istih depozitnih sredstava. Time se ukupni depoziti dele na stvarne i izvedene, fiktivne. Osnovni izvor novca u opticaju i depozitnog novca su kratkoroþni 42

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

bankarski krediti, þime se emisija novca svodi na emisiju depozitnog novca, putem kreditne politike banaka. Kada banka odobri kredit preduzeüu, preduzeüe postaje poverilac banke, jer stiþe potraživanje na banku u visini odobrenog kredita. Time preduzeüe dolazi do „fiktivnog depozita” na osnovu odobrenog kredita, odnosno novþanih sredstava kojima može slobodno raspolagati u plaüanjima. Fiktivno stvoreni depoziti banke poþeli su da cirkulišu kao stvarni novac. Tim procesom nastajanja izvedenih ili fiktivnih depozita stvorena je osnova za kreiranje bankarskog kredita, daleko iznad stvarnog iznosa deponovanog novca u bankama. Banke time prestaju da budu „samo preraÿivaþi novca”, one se stvarno pretvaraju u „fabrike novca”, u institucije koje su sposobne da samostalno stvaraju i poništavaju novac. Stoga se regulisanje novþanog opticaja vrši, pre svega, kroz kreditnu politiku, a preko politike regulisanja mase kratkoroþrnih bankarskih kredita u privredi. Efektivni novac, stvoren od strane centralne banke, ostaje i dalje baza depozitnog novca, na njemu se razvija i preko njega se poništava. Poþetak kružnog toka novca je gotov novac centralne banke, ali i krajnja taþka tog toka je gotov novac u koji se transformiše depozitni novac poslovnih banaka (Dn) nakon izvršenog procesa multipiikacije. Te dve osnovne vrste novca, efektivni i depozitni, þine organsku celinu koja po strukturi može biti razliþito sastavljena, ali bez obzira na visinu uþešüa efektivnog novca u razliþitim privredama, ono se ne da izbeüi i ne može iskljuþiti iz ovog sektora cirkulacije - gde opslužuje sferu liþnih dohodaka i služi za sitnija plaüanja. To istovremeno dovodi do sve veüeg uþešüa i znaþaja depozitnog novca u odnosu na gotov novac i dominantne pozicije depozitnog novca u savremenim razvijenim novþanim privredama. Savremena privreda se ne može zamisliti bez postojanja efektivnog novca, bez obzira na stepen razvoja bezgotovinskog sistema plaüanja i razvoj depozitnog novca i ostalih surogata novca. Konaþna isplata se kao proces obiþno završava u gotovom novcu centralne banke. Time je stvarnoo do krajnjih konsekvenci zamagljena veza izmeÿu stvarnih depozita, fiktivnih depozita banaka i gotovog novca, u koji se oni u krajnjoj fazi isplata konvertiraju slobodno i neograniþeno. Jer, ono što je u današnjim monetamim sistemima ostalo od uzajamne konvertibilnosti - jeste meÿusobna zamenljivost kovanog novca i papirnih novþanica u depozitni novac i obrnuto. Konverzija jednog oblika novca u drugi danas je neograniþena i gotovo automatska. Razvoj kreditnog novca znaþi dalje gubljenje veze prirode ovog novca i procesa njegovog stvaranja u tokovima reprodukcije i stvarnog novca. Mada i ovaj novac, kao i stvarni novac, ostaje i dalje rezultanta razvoja robne proizvodnje, proizvodnje vrednosti, raspodele i razmene u savremenoj privredi - ova veza postaje sve više imaginarna. Stoga pojavni oblici savremenog novca (kovani sitni novac, novþanice i depozitni novac) ne vuku neposredno svoje poreklo iz novca metalnog važenja ili državnog novca, veü od vrednosnih papira, izraslih iz sve razvijenijeg robnog prometa. Time se i obim novca objektivno reguliše kretanjem robnonovþanih transakcija u društvenoj reprodukciji (menice i druge hartije od vrednosti, koje se monetizuju kod centralne banke). 43

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Postavlja se sada i pitanje: gde su granice kreiranja kreditnog novca, posebno zbog toga što se kreditnom ekspanzijom i stvaranjem depozitnog novca na toj osnovi ne stvara realni kapital. Banke, dakle, stvaranjem sekundainih depozita ne stvaraju realni kapilal, stvarne depozite, koji jedino potiþu iz proizvodnje i raspodele. Stvaranjem bankarskih depozita i kredita odreÿeno je, stoga, objektivnim granicama materijalne proizvodnje i raspodele. Na toj osnovi se zasniva i svesno voÿenje kreditno-monetarne politike, najþešüe usmerene u svom osnovnom pravcu - optimalno približavanje i prilagoÿavanje volumena kredita u privredi njenim stvarnim potrebama. Emisija novca i kredita ograniþena je, dakle, objektivnim potrebama proizvodnje i prometa i te se granice ne smeju prekoraþiti, ukoliko se ne želi izazvati nestabilnost u privredi.31 To znaþi da svaku emisiju novca, koja prelazi „objektivno datu masu novca u privredi” i koja nema realnog materijalnog pokriüa - tržište „odbacuje”, odnosno poništava preko odgovarajuüeg porasta cena. Kako savremeno tržište apsorbuje takoreüi svu ponuÿenu koliþinu novca, najþešüe se javlja delovanje kroz porast cena. U protivnom, preterana emisija bankarskog kredita mora postati snažan faktor nestabilnosti privrede, odnosno ona postaje inicijalni faktor inflacije. U tom smislu vodi se politika kontrakcije bankarskih kredita (kada privreda pokazuje znake visoke konjunkture i inflacije), ili, suprotno tome, ekspanzije bankarskih kredita (u sluþaju kada privreda pokazuje znake pada konjunkture, zaposlenosti i recesije).32 Kao snažan faktor i instrument privrednog razvoja, posebno u konceptima „aktivnog novca”, kredit se sve više koristi za podsticanje stope rasta i zaposlenosti, ali i u razne druge svrhe izvan normalnih novþanih funkcija, što je þesto dovodilo do pojave kriza, „slabosti novca”, inflacije i, u takvim uslovima, slabljenja kreditnog sistema u celini, a u hiperinflaciji i raspada monetarnog i kreditnog sistema. Ukoliko valorizacioni sistem u uslovima savremenog novca uspešno deluje, kreditni novac se time javlja uspešnije kao reprezentant stvarnog novca u svim njegovim funkcijama, ali samo dotle dok predstavlja stvarni novac. Iz celokupnog prethodnog izlaganja uoþljiv je razvoj novca od robnog ili naturalnog, preko metalnog pune unutrašnje vrednosti - do njegovih surogata, odnosno do apstraktnih formi u obliku þistog papirnog novca i, posebno, depozitnog ili bankarskog novca.33 31

32

33

44

Stvaranje novca u periodu þistog zlatnog novþanog opticaja bilo je regulisano odreÿenim poznatim, automat-skim regulatorima: slobodora kovanja i prekivanja u poluge, i obrnuto (kada ga je bilo previše u opticaju, prekivao se u zlatne poluge, i obrnuto), slobode uvoza i izvoza zlata, slobodnih meÿunarodnih tokova roba, rada i kapitala i potpuno slobodnom konvertibilnošüu novþanica u metal-zlato, i obrnuto. Emisija novca u takvim odnosima nikada nije dovela do prepunjavanja prometnih kanala” suvišnim koliþinama novca. U tom pravcu postoje razraÿeni odgovarajuüi instrumenti monetarno-kreditne politike, kojim se nastoji regulisali volumen bankarskih kredita u privredi i njihovo optimalno podešavanje potrebama privrednog razvoja. Ovde üemo navesti samo osnovne: politika banaka, politika otvorenog tržišta, kamatna stopa, meÿubankarski sporazumi i dogovori i dr. Ovim instrumentima se nastoji ostvariti osnovno delovanje na širenje ili sužavanje bankarskih kredita ili novþanog opticaja u privredi, što u razvijenom modernom bankarskom sistemu predstavlja jedan od najsloženijih problema (O ovom problemu šire govorimo u delu u kojem se razmatraju instrumenti i regulacioni mehanizmi monetarno-kreditne politike). U našoj monetarnoj teoriji u poslednje vreme þine se znaþajni napori da se stvori monetarni sistem u privredi u kojem bi kreiranje novca bilo podreÿeno njihovoj dominantnoj ulozi a ne otuÿeno od nje. Time bi kreiranje potrebne mase novca trebalo da preÿe s bankankog sistema neposredno na proizvodnju. Istina, ovde postoje brojne dileme i nedoraÿenosti, posebno kako taj sistem postaviti i realizovati u stvarnosti.

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

Shvatanje novca kod graÿanskih ekonomista i danas je daleko od marksistiþke analize geneze i prirode novca. U ranijim radovima veü se primeüuje da se napuštaju postklasiþna shvatanja novca kao robe, metala (Knies, Helferich i dr.), a sve više prihvataju stavovi da je novac znak, simbol (Liefinan, Knap, Keynes) koji odreÿuje i kojim upravlja (opticajem i vrednošüu) država, što je posebno došlo do izražaja u monetarnoj teoriji G. Knappa (poznatoj kao „þista teorija državnog novca”). Graÿanska teorija danas novac shvata sve šire, ukljuþujuüi u njega i razne druge oblike imovine, pri þemu se vrši i separacija (skala) razliþitih oblika novca, veü prema stepenu njihove likvidnosti. Tako se može susresti stav da je „novac potraživanje koje se od imalaca može upotrebiti za kupovanje uopšte” (Day). „Novac je svaka stvar koju društvo priznaje i upotrebljava kao medijum razmene” (A. C. Pigou). „Novac je svaki oblik imovine kojim se vrši plaüanje ili prenos jednog u drugi oblik imovine.” Postoje, dakle, znaþajne transformacije shvatanja graÿanske teorije o pojmu novca, što samo i dalje zamagljuje prirodu i funkciju novca u graÿanskoj monetarnoj i ekonomskoj teoriji.

2.

PAPIRNI NOVýANI SISTEM ILI SLOBODNA VALUTA

Pad i nestanak zlatnog važenja 1930-ih godina ne može se vezati samo za nedostatak zlata za potrebe unutrašnjeg opticaja, veü pre svega za duboke promene u odnosima unutar nacionalnih privreda i u svetskim ekonomskim i politiþkim odnosima, nemoguünosti zlata da održava stabilnost novþane jedinice unutar privreda, ali i kao sredstva za meÿunarodna plaüanja. Sve je to vezano za nastanak i širenje budžetskog deficita, za finansiranje rata, podsticanje razvoja upotrebom novca, finansiranje državnih rashoda i dr., kao i za sve veüe potrebe širenja novþanog opticaja koje nije mogao da osigura zlatni novac. U SAD je taj poþetak uþinjen znatno kasnije 1970-ih godina, kada je došlo do definitivnog odvajanja dolara od zlata po fiksnom kursu za potrebe meÿunarodnog plaüanja. Nedostaci zlatne valute, koji su dolazili do posebnog izraza u odnosu na potrebe reprodukcije i meÿunarodne ekonomske i platne odnose, definitivno su potisnuii pokušaje ponovnog uvoÿenja zlatnog novca u promet. Posebna slabost toga novca bila je u tome što se on nije mogao poveüavati paralelno s potrebom narasle proizvodnje i prometa. Zbog njegove nedovoljnosti u prometu, cene bi se morale snižavati, pa je ova valuta delovala deficiono. To je dalje destimulisalo i koþilo daljnu proizvodnju, þemu je posebno pridonosila pojaþana tezauracija zlatnog novca - daleko iznad moguüe tezauracije papirnog novca. Konaþno, zbog svog internacionalnog karaktera, pojaþavala se sklonost fetišizmu zlata i krijumþarenju zlata, što je dovodilo do toga da se zlato u sve veüoj meri 45

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

prelivalo u ekonomski razvijene zemlje. U tim zemijama sada nastaju poremeüaji u drugom pravcu: prilivom zlata (npr. u SAD) dolazi do poveüanja novþanog opticaja i porasta cena, odnosno inflacionih promena. Da bi se tome suprotstaviie monetarne vlasti pristupaju povlaþenju novca iz prometa i držanju van monetarnih rezervi, dakle vrše sterilizaciju. To je dovelo i do pojave tzv. teorije kompenzatorskog ili robnog dolara. Nestašica zlata u veüem broju evropskih zemalja upuüivala ih je da se koriste iskustvima s nepotpunom zlatnom valutom (valutom zlatnih poluga i valutom zlatnih deviza).34 Meÿutim iz razvoja bankarstva zapaženo je da jedan deo poluga u zlatu, ili kovanom novcu, ostaje kao razlika u redovno približnom iznosu, te dolazi, videli smo, do dodatne emisije banknota. To je opet u izvesnom smislu kredit bankara imaocu takve banknote, jer ovi nisu dali u polog nikakvo zlato ili drugi oblik punovažnog kovanog novca. Raspolažuüi takvom banknotom, oni su stekli pravo na deo takvog stvarnog pologa zlata. U normalnim uslovima to se nije ni primeüivalo, ali u nestabilnim i kriznim prilikama, kada dolazi do velikog povlaþenja uloga - jasno se vidi da banke nisu u stanju da isplate sve obaveze, stvorene izdavanjem papirnih cedulja. Banknota, kojoj je u toku vremena potpuno ukinuta moguünost konverzije u zlato, prestaje biti surogat zlatnog novca, ona dobija prisilni teþaj, pretvarajuüi se u pravi papirni novac. Papirna valuta je meÿutim, takva valuta kod koje je iz prometa istisnut metalni (zlatni) novac, te je kao zakonsko sredstvo plaüanja ustanovljen nekonvertibilni papirni novac. Sve do prvog svetskog rata „...novþanica emisione banke bila je pravno samo surogat novca, akcesorni novac, koji se u mnogim državama nije mogao primiti kod plaüanja, koji se u svako vreme mogao zameniti kod emisione banke za metalni novac putem vrednosti... U tom režimu novþanica je bila uputnica emisione banke na samu sebe, koja je glasila na okrugle svote i bila plativa donosiocu kod prezentacije u... metalnom novcu.”35 Iz prethodnih izlaganja videli smo, da se, veüa ili manja konvertibilnost ili nekonvertibilnost pojavljuju veü kod zlatne valute (valute zlatnih poluga i valuta zlatnih deviza). S druge strane, teško je danas ustanoviti prisustvo bilo kakve veze izmeÿu papirnog novca i zlata, posebno onda kada se radi o meÿunarodnim plaüanjima. Zbog toga se ne može taþno ustanoviti gde poþinje i kada prestaje papirna valuta. Ukidanjem moguünostt konverzije u zlato, banknota prestaje biti obveznica, jer više ne postoji ni obaveza banke u smislu obavezne konverzije. Novþanica tada postaje zakonsko sredstvo plaüanja. Svako je mora primiti u podmirivanju svojih obaveza i nema pravo da traži, na osnovu nje, odreÿeni iznos zlata ili valutarnog novca. Dakle, prima se po nominalnoj vrednosti, bez obzira što se iza nje ne nalazi više pravi novac, zlato. „Papirni novac je, dakle, novþanica koja ima prisilan teþaj ili prisilan kurs (što znaþi da se ne može zameniti za novac pune materijaine vrednosti, npr. za zlatnike, niti za monetarni plemeniti metal, npr. za zlatne poluge), i koji je 34

35

46

U drugoj polovini 1929. godine definitivno se napuštaju poslednji pokušaji ponovnog uvoÿenja zlatnog važenja. Engleska ukida pravo konvertibilnosti banknota u zlato 21. IX 1931., a nešto kasnije i SAD (1933). Time nastaje poþetak papirnog novca, dirigovanog novca, snažnog sredstva ekonomske politike države i perioda državnog intervencionizma. Dr. J. Tomaševiü: Novac i kredit... str. 116.

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

zakonsko sredstvo plaüanja za svakoga, pa i za izdatnika (što znaþi da ima ne samo valutarnu ili liberatornu moü, veü i definitivan novac”).36 Kako prestaje obaveza konverzije novþanica u zlato ili pravi novac, novþanice u prometu postaju praktiþno þisti papirni novac - zbog þega se ovo važenje i naziva papirno važenje. Ukidanjem slobodne zamene papirnog novca za zlato, stvoren je novþani sistem s papirnim novcem u opticaju, þekovima komercijalnih banaka, kvazi novac (štednja i oroþeni depozit) i dr. Banke sve više koriste moguünost emitovanja ovakvih novþanica na bazi neizmenjene zlatne podloge, þime novþani opticaj znaþajno raste, dok kreditna politika dobija moguünost - veüe elastiþnosti, odnosno širenja ili stezanja novþanog opticaja. Upravo je uska i nedovoljno elastiþna osnova metalnog novca postala koþnica njegovog daljnjeg širenja i korišüenja, a nemoguünost njegovog širenja prema potrebama proizvodnje i prometa - postala je koþnica ekonomskog razvoja. Izuþavanje postanka i razvoja papirnog novca pokazuje da je papirni novac nastao umesto metalnog, radi olakšavanja prometa, i to kao njegov predstavnik, no uz pretpostavku da se svakodnevno može konvertirati u odreÿenu koliþinu plemenitog metala (zlato, srebro i dr.). Prema tome, uz odredene uslove i okolnosti (stabilnost privrede, dovoljna ponuda robe), kao i uz postojanje odreÿene zalihe zlata (zlatnih rezervi za meÿunarodna plaüanja), papirni novac je prikladniji za novþane funkcije, jasno, ako je po stalnom kursu konvertibilan u zlato, odnosno robe. Dugotrajno funkcionisanje moguünosti zamene papirnog novca za plemenite metale, stvorilo je toliko poverenje u papirni novac da se on u potpunosti prihvatio „zahvaljujuüi moüi društvene navike”, isto kao i novac s manjom stvarnom težinom od nominalne. To je stvorilo osnov za razvijanje nominalistiþke teorije novca. U prilog teoriji išao je i razvoj prvog svetskog rata, kada je novac, i bez iskupivosti za plemenite metale, zadovoljavao važne novþane funkcije. Ovaj argument je bio najjaþi u borbi protiv - metalistiþke teorije, prema kojoj je, kako je to isticao nemaþki ekonomski teoretiþar Knies, „valjan samo onaj novac koji ima i odgovarajuüu vlastitu vrednost, kakvu nema papirni novac”. Razvojem papirnog novca sve više dolazi do izražaja pojava inflacije, što se þesto vezuje za razvoj papirnog novca i „zloupotrebu” novca u privrednom razvoju. Da bi se to onemoguüilo, donose se u svim zemljama posebni propisi, a pravo emisije novca prenosi se na centralnu banku, koja se pretvara u iskljuþivu emisionu banku pod kontrolom države. Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti. Njegova vrednost je posredna, samo tolika koliko predstavlja zlato i druge robe, kao utelovljenje društveno potrebnog rada za njihovo dobijanje. Papirna novþanica je samo znak novca i njegov reprezentant. Papirni novac se razvio iz potrebe prometa i kroz stalne napore usmerene u pravcu olakšanja prometa. „Prometna funkcija ide u prilog papirnom novcu. Zlatni novac se promeüe zato što ima vrednost, dok papirni novac ima vrednost zato što se promeüe” (Marks). Papirni novac, dakle, ima vrednost samo zato što funkcioniše u opticaju. Dok se u uslovima stvarnog novca cena javlja kao novþani izraz njihove vrednosti i kao odreÿena koliþina novþane 36

V. Meichsner, op. cit., str. 87.

47

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

robe, u uslovima papirnog novca (a kasnije i kreditnog) cena se þesto formira i izvan stvarnih troškova reprodukcije, sve više vezana za masu prometnih znakova u opticaju. Koliþina papirnog novca u opticaju odreÿena je koliþinom stvarnog zlatnog novca koja bi bila potrebna za nesmetano odvijanje proširene reprodukcije. Istovremeno je time i odreÿen jedan od osnovnih elemenata za odreÿivanje vrednosti papirnog novca u savremenoj privredi - to je vrednost potrebne koliþine zlata koju papirni novac reprezentuje. Moderni novþani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan državni novac koji obavlja funkciju prometa i plaüanja. To je papir utvrÿene forme i nominale, bez svoje unutrašnje vrednosti, lišen metalnog pokriüa. Buduüi da nema svoju supstancnu vrednost, ni pokriüe u zlatu, osnovno obeležje papirne valute jeste ,,da je on relativno bezvredan novac, koji se u prometu mora primati u neograniþenim koliþinama”, pošto ga je država proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaüanja. Monopol na izdavanje papirnog novca dobija država, odnosno centralna državna emisiona banka. Vrednost papirnog novca osigurava se njegovim prometnim funkcijama utoliko potpunije ukoliko se više razliþitih roba može za njega dobiti.37 Vrednost novþanice se nije mogla znatnije podiüi iznad vrednosti njom predstavljene koliþine zlata, jer bi zlato poþelo da istupa umesto novþanica, ali kod papirnog novca ta zakonitost otpada, nestaje. Ona se može smanjivati, i to prema tome koliko se manje drugih roba, ukljuþivši zlato, za njega dobije. Ukoliko se više raznovrsnih i kvalitetnih roba dobije za taj novac, utoliko mu je vrednost veüa, ali i to do granice do koje se dobije njime odreÿena koliþina zlata. „Preko toga vrednost papirnog novca ne može znatnije preüi, jer bi na njegovo mesto stupio zlatni novac”. Vrednost papirnog novca zavisi, dakle, od pokriüa robama i masom roba koje mu stoje nasuprot. Danas pored papirnog novca imamo koliþinu plemenitog metala. Prisilan teþaj mogu imati i razni oblici državnih vrednosnih papira, obveznice, bonovi i dr., koji cirkulišu u prometu i koji se moraju primati u odreÿenom obliku u procesu cirkulacije. Zbog svega toga i odreÿivanje „potrebne koliþine novca” u opticaju prema potrebama privrednog razvoja, danas je postalo jedan od najsloženijih zadataka ekonomske i monetarne politike. Papirni novac unutar nacionalnih granica svake zemlje u potpunosti je zamenio raniji punovredni zlatni novac, ali se tu njegova moü i završava. Izvan granica zemlje on prestaje u meÿunarodnim plaüanjima preuzima punovredni robni novac, zlato (sve do nedavno), meÿunarodno prihvaüena konvertibilna sredstva plaüanja ili drugi medij koji je prihvaüen kao meÿunarodni novac (SPV). Zlato je najduže u meÿunarodnim plaüanjima zadržalo ulogu svetskog novca, kojeg svako prima i bez prinude, sve do nedavne demonetizacije zlata (1976. godine).

37

48

„Koliþina papirnih cedulja odreÿuje se... koliþinom zlatnog novca koji one zastupaju u prometu, a kako su one vrednosti znak samo ukoliko zastupaju zlato, njihova je vrednosi naprosto odreÿena njegovom koliþinom ... Odvojene od svog funkcionalnog postojanja, one se pretvaraju u ništavne hrpe papira.” (K. Marks, Prilog kritici politiþke ekonomije. str 105).

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

3.

PAPIRNI NOVAC I ZLATO DANAS

Papirni novac danas, kao i ostali predstavnici (reprezentanti) stvarnog novca, nije zamenljiv u zlato. Istina i dalje papirni novac u prometnim funkcijama „zamenjuje” stvarni novac, on „predstavlja zlato” koje bi se normalno nalazio u prometnim kanalima reprodukcije. Meÿutim, evolutivni proces u razvoju novþanog oblika išao je tako daleko, da je veza papirnog novca s jedne i zlata s druge strane, prestala. Ova veza je samo posredna (preko ostalih roba) i danas je u svim zemljama svedena na minimum, þak i formalno ta se veza prekida. Vlasnici papirne novþanice, kao definitivnog zakonskog sredstva plaganja, „državnog novca” i ne pomišljaju da se iza takve cedulje krije oÿreÿena koliþina zlata, a još manje da se ona može na neki naþin konvertovati u zlato. Proces odvajanja papirnog novca od zlata išao je sve brže, sa sve veüim uplitanjem države u ureÿenje celokupnog novþanog sistema, a posebno na sledeüim sektorima: Korišüenje novca kao sredstva za deficitno finansiranje reprodukcije (budžetski deficiti, preterana emisija novca i dr.); Sve veüa stopa inflacije u savremenim privredama koja novþane tokove pretvara sve više u samostalne tokove sa sve oþitijim „novþanim krizama”; Položaj zlata kao novþane robe u domaüim robno-novþanim transakcijama, sferi u svojim funkcijama plaüanja i moguüe konverzije domaüeg novca u zlato (sve donedavno, do odvajanja dolara od zlata 1971. godine), ova veza je i ovde sve slabija. Naime, postoji nekoliko faktora koji dovode do ovog procesa: stalnost cena zlata i veštaþko održavanje na visini od 35 dolara za jednu uncu, što je išlo asimetriþno u odnosu na ostale cene roba i novþani opticaj, te je zlato prestalo da postoji kao objektivni reprezentant društveno potrebnog rada, utrošenog u njegovu proizvodnju; proces obezvreÿenja savremenog novca sve više odvojenog od zlata i njegovo samostalno ponašanje u odnosu na zlato; odvajanje cene zlata od produktivnosti rada u njegovoj proizvodnji, i njeno samostalno ponašanje; istiskivanje i „demonetizacija” zlata iz svetskog monetarnog sistema, þime je uþinjen i poslednji korak u njegovom neutralizovanju kao novþane robe, kao poslednjeg anahronizma savremenog novþanog sistema. Danas i proizvoÿaþi zlata najþešüe ne koriste zlato kao sredstvo meÿunarodnog plaüanja, veü pre svega, vrše kupovinu stranih konvertibilnih sredstava plaüanja i njima vrše konaþna plaüanja. To istovremeno ukazuje na þinjenicu da zlato u domaüem novþanom sistemu potpuno prestaje, þak i fiktivno, da postoji kao novþana roba. Ta funkcija se sve više vraüa svom stvarnom izvoru - apstraktnom ljudskom radu kao stvarnom osnovu i merilu vrednosti. 49

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Kreditni novac ili depozitni novac kao „opšta roba ugovora”, nastala iz cirkulacije trgovinskog novca - menice, danas predstavija osnovni novþani oblik, mada vuþe svoj koren iz novþanog oblika metalnog ili papimog važenja, te predstavlja novu fazu daljeg udaljavanja savremenog novca od zlata. Tu je veza samo posredna - preko novca koji stvara centralna banka, a ovaj je, dalje, samo fiktivno vezan za stvarni novac koji nije više vezan za potencijalni zlatni novþani opticaj. U uslovima nesreÿenih monetarnih prilika, kriza, ratnog stanja i sl. kreditni sistem se nastoji transformisati u monetarni sistem, kreditni u gotov novac, a daljim produžavanjem poremeüaja - otkazuju sve novþane funkcije. Proces razmene se pretvara u razmenu robe za robu ili proces trampe, ali se pretvaranje novca u zlato i novþani metal, kojim bi se vršile novþane funkcije umesto obezvreÿenog depozitnog i papirnog novca, više i ne vrši. Ukoliko se takav proces otvori, to je pre svega radi osiguranja realne vrednosti novþane imovine i njeno pretvaranje u robu trajne i stabilne vrednosti (tezauracija), a ne oþuvanju njenih novþanih funkcija. Savremeni, u pravom smislu reþi, dirigovani novac, novac kao instrument intervencioznima u privredi, s nizom „dodatnih” nenovþanih funkcija, toliko se odvojio od zlata kao nekadašnje novþaniþne robe, da je ponovno uspostavljanje te veze i uzimanje zlata kao osnove valorizacionog sistema i savremenog novca, ne samo postalo nemoguüe, veü i nepotrebno i inkompatibilno prirodi i funkcijama savremenog novca. Prinudni kurs danas mogu imati i drugi oblici državnih vrednosnih papira, obveznice, obligacije, bonovi i dr., koji funkcionišu u prometu i obavljanju odreÿene prometne funkcije. Zbog toga voÿenje politike „potrebne koliþine novca u prometu”, u smislu njene „optimalne koliþine” prema potrebama proizvodnje i prometa, predstavlja danas jedan od najtežih zadataka monetarno-kreditne i ekonomske politike uopšte. Istina, kada u privredi postoje uravnoteženi odnosi i relativno efikasno monetamo upravljanje, odsustvo punovrednog novca u opticaju i potpuno ukidanje konvertibilnosti novca u zlato, ili drugi neki novþani metal - robu, ne mora da se odrazi na stabilnost cena i proces inflatornog kretanja, što se danas jasno zapaža u nekim razvijenim privredama. Unutar nacionalnih granica papirni novac je u potpunosti zamenio punovredni metalni (zlatni) novac, ali se tu njegova moü i završava. U unutrašnjim i meÿunarodnim ekonomskim i platnim odnosima on postaje zakonsko i definitivno sredstvo plaüanja, gde preuzima ulogu nekadašnjeg punovrednog robnog novca. U meÿunarodnim platnim odnosima to postaju konvertibilne nacionalno „obojene” novþane jedinice. Novim odlukama o demonetizaciji zlata, njegova funkcija novþane robe nestaje, dok se u unutrašnjim novþanim sistemima novac pretvara u jedinicu apstraktnog ljudskog rada, koja poprima sve raznovrsnije oblike u modernim, sve više monetizovanim privredama. Zato se sada postavlja pitanje: nije li veü nastala faza u kojoj je funkcija opšteg ekvivalenta prešla s jednog proizvoda na niz roba, kao jedinica apstraktnog (društveno priznatog) rada.

50

GLAVA TREûA

SAVREMENI NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST

1.

DELOVANJE NOVCA NA EKONOMSKU AKTIVNOST

Teorija novca i istraživanje uloge novca u procesu društvene reprodukcije spadaju u jedno od najsloženijih, istovremeno, najrazvijenijih teorijskih delova politiþke ekonomije, ali i savremene ekonomske teorije uopšte. Brzim razvojem kreditnog novca, posebno posle nestanka metalnog standarda, i njegovim aktivnim korišüenjem od savremene kapitalistiþke države, preko vrlo razvijenog mehanizma novþanog regulisanja, došlo je do pojave dva suprotna efekta: prvo, dolazi do porasta elastiþnosti novþanog opticaja, i drugo, do sve šireg korišüenja tog mehanizma u državno-monopolistiþkom kapitalizmu, što je praüeno zaoštravanjem kriznih stanja i disproporcija u gotovo svim savremenim privredama. To je dovelo, posebno u poslednje dve decenije, do širih istraživanja kako prirode i uloge novca u savremenoj privredi, tako i porasta znaþaja opšte teorije novca u okviru savremene ekonomske nauke. Analiza novca i novþane sfere reprodukcije sve više se vezuje za istraživanje hroniþne nestabilnost savremene privrede, privrednog rasta i zaposlenosti. Paralelno sa istraživanjem prirode i oblika savremenog novca, kao i njegove uloge u privredi, dolazi i do šireg istraživanja složenih odnosa monetarnih faktora i realnih faktora reprodukcije, što služi kao osnova za voÿenje više ili manje efikasne monelarne i makro-ekonomske politike. Mešanje države u privredni razvoj postalo je u savremenim privredama dominantno, pretvarajuüi se þesto u neophodan elementa funkcionisanja kapitalistiþke privrede i reprodukcije društvenog kapitala. Novac u tome zauzima sve važnije mesto. Savremene države, u regulisanju konjunkture, koriste monetarno-kreditne mere što je poveüalo znaþaj istraživanja monetarnih problema. Gledanja na ulogu novca u privredi menjala su se iz osnova u poslednja dva stoleüa, i to od shvatanja novca kao osnovnog instrumenta u regulisanju privrednih tokova i sredstava ekonomske stabilizacije, do odbacivanja shvatanja o aktivnoj ulozi novca i nepoverenja u opštu efikasnost monetarno-kreditne politike. 51

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Od šezdesetih godina teorija novca i shvatanje uloge novca u privredi ponovo postaje znaþajno. Novac i monetarna politika u razvijenim kapitalistiþkim privredama igraju sve veüu ulogu u programima razvoja i stablizacije, dok istraživanje delovanja novca u privredi dobija sve veüe razmere. Od pasivne uloge novca u privredi (vezane za zlatni mehanizam i novac pune unutrašnje vrednosti robni novac), prelazi se na novac kao aktivan faktor, a þesto i „rešavajuüi” faktor u odvijanju procesa reprodukcije (preko vrlo razvijenog kreditnog sistema). Umesto klasiþne teze „novac nije važan” dolazimo do teze „samo novac je važan” (monetaristi). Aktiviranje novþanog regulisanja i porast znaþaja teorijskih istraživanja uloge novca, doveli su do porasta interesovanja i za funkcionisanje celokupne novþane sfere reprodukcije. Posledica je da je to postalo jedno od najšire razmatranih podruþja politiþke ekonomije kapitalizma. S ovim problemom i otvorenim pitanjem sve više se susreüe i ekonomska teorija svih privreda, posebno u pogledu delovanja novca u privredi i efekata, koji mogu da se postignu „upotrebom” novca na podruþju dinamike i stabilnosti ekonomskog rasta, ostvarenjem pune zaposlenosti i uravnotežavanjem platnog bilansa, razmatranjem prirode i uloge novca - u klasiþnom i savremenim ekonomskim teorijama. Klasiþna teorija je polazila od novca kao neutralnog faktora ili „novþanog vela” u procesu samoregulisanja privrednih tokova i stalne ekonomske ravnoteže u privredi. Novac samo olakšava i omoguüava ostvarivanje i oþuvanje stalne ekonomske ravnoteže i pune zaposlenosti rada i kapitala. Takva doktrina se i danas zapaža u brojnim radovima neoklasiþne teorije novca. Savremena monetarna teorija ugraÿuje novac u cikliþno ponašanje ne samo kapitalistiþke privrede (pri þemu se ekonomski sistem kapitalizma i dalje razmatra kao sistem unutra dosta slabilan i konzistentan, da se krizna stanja vezuju ne za zakonitost kapitalistiþkog naþina proizvodnje i raspodele - kapital odnos), veü za loše funkcionisanje novþanog sistema i slabo voÿenje monetarne politike (poznata monetarna teorija cikla).38 Regulisanjem mase novca u opticaju objašnjava se i savremeni ciklus u kapitalizmu.39 Moderna monetarna teorija prelazi na aktivnu ulogu novca i monetarne politike i njihovo delovanje na visinu i raspodelu nacionalnog dohotka, cene, zaposlenost, ponašanje investicije i štednje, platnobilansnu neravnotežu i odnose u eksternoj ekonomiji. Radi se, dakle, o prihvatanju teze o brojnim i složenim uzajamnim odnosima novca i drugih realnih agregata privrede. Regulisanjem novþane i kreditne mase regulišu se privredni tokovi, posebno agregatna tražnja, korišüenje kapaciteta, zaposlenost, uvoz, izvoz i dr. Kada se restriktivnom monetarnom politikom želi stabilizovati privreda, a pretera se sa korišüenjem monetarnog faktora, þesto dolazi do inflacije, depresije i nezaposlenosti. Krajnosti monetarizma i zloupotreba novca sve su þešüi u monetarnim privredama, u kojima se novac sve više koristi za ciljeve izvan njegovih normalnih prometnih 38

39

52

“Ovim pitanjem se poþinju baviti mnogi svetski i domaüi ekonomisti koji se nikada time nisu bavili, a drugi su shvatiti da nepoznavanje monetarnih fenomena predstavlja za njih veliku prazninu koju je neophodno popuniti u daljem ozbiljnijem istraživaükom radu (videtli: J. K. Galbrail: Money, Weice it Game, Where It Went, Boston, 1975), „Novac - odakle dolazi, kuda odlazi”. M Fridman: Teorija novca i monetarna politika, izd. Rad. Beograd. 1972.

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

funkcija (finansiranje budžetskog deficita, vojni rashodi, preterana emisija novca i kredita). Mnoge savremene teorije novca vuku svoj koren iz 18. i 19. veka, kao što je sluþaj s neokvantitativnom teorijom novca koja se razvila iz kvantitativne teorije (od pre nekoliko stotina godina). Stoga je danas sve teže utvrditi granice gde poþinje, a gde završava teorija novca, odnosno gde nastaje teorija formiranje cena, formiranje i raspodela dohotka, formiranje potrošaþke i investicione tražnje i dr. Novac se organski vezuje za sve tokove reprodukcije i na njih deluje, kao i obrnuto. Danas se veliki broj monetarnih teorija i dalje bavi samo procesom „stvaranja novca”, prirodom novca, novþanim oblicima, vrednošüu i funkcijama novca, što ovaj problem stavlja u vrlo uske granice istraživanja. Pri tome se meÿu njima i dalje postavlja stalno pitanje: Šta je vrednost savremenom novcu, metalizam, nominalizam, savremeni intervencionizam i dr. (uz noviji pristup u pogledu kvantitativnog odreÿivanja delovanja novca i promena vrednosti novca u makroodnosima u privredi). Istina, da bi se shvatilo delovanje novca u privredi i moguünosti i granice monetarne politike, neophodno je prethodno dobro poznavati nastanak, prirodu i genezu savremenog novca. U teorijskim istraživanjima i danas se dosta pažnje posveüuje prirodi i razvoju novþanih formi i sistema, vrednosti i promenama vrednosti novca, a zatim odnosima novca i cena (koji dolaze u samo središte interesa ne samo monetame, veü i ukupne ekonomske poiitike) posebno u poslednjim godinama razvoja uz sve brži razvoj inflacije i nestabilnosti. U tom delu neophodna su istraživanja danas dominirajuüih monetarnih teorija, poþev od primitivne kvantitativne teorije, preko kejnzijanske teorije novca do savremene neokvantitativne teorije, odnosno novih pokušaja „sinteze” monetarizma i kejnzijanizma, ali valorizujuüi teorije iz savremenog aspekta, odnosno utvrÿujuüi njihovu validnost u danas potpuno izmenjenim odnosima u svim privredama u svetu. Savremena istraživanja sve više se prenose na delovanje monetarnog mehanizma, a zatim odraz tendencije monetarnog impulsa na monetarnu politiku i uopšte ekonomsku politiku. Da bi se takvi složeni procesi i delovanje novca u privredi mogli istraživati i izuþavati, potrebno je da se da i instrumentalno ustrojstvo savremenih novþanih sistema i bankarskog sistema, a zatim ciljevi i efikasnost instrumenata savremene monetarne politike. Oþiti nedostaci klasiþne kvantitativne teorije novca i celokupnog sistema, u prelazak buržoaske teorije na kejnzijanski sistem regulisanja ekonomije, znaþajno su se odrazili i na monetarnu teoriju. Novac i monetarna politika postaju neposredni faktor kojim se neposredno utiþe na mehanizam uspostavljanja privredne ravnoteže. To je približilo monetarnu teoriju problemima cikliþnog kretanja savremene privrede, odnosno njenom stalnom podešavanju fazama visoke konjunkture ili recesije i drugim oblicima danas narušene ravnoteže u privredi. Ulaženje i spajanje monetarne teorije s teorijom cikla i makroekonomskom teorijom postalo je toliko da je danas teško razdvojiti monetarne od realnih agregata i delovanja u prirodi. „Nesumnjivo da su oblasti obuhvaüene monetarnom teorijom, teorijom kompenzacionih fiskalnih 53

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

mera i teorijom privrednih ciklusa meÿusobno tesno povezane i isprepletene... Teorija privrednog ciklusa u znaþajnom stepenu je i fiskalna teorija, koja se opet, dosta razvila iz monetarne teorije...”.40

2.

NOVAC, MONETARNA TEORIJA I AGREGATNA EKONOMSKA TEORIJA

Monetarna teorija se ne ograniþava više na objašnjavanje samo prirode, vrednosti i promena vrednosti novca. Poslednjih godina ona je prosirena ukljuþujuüi u sebe agregatnu ekonomsku teoriju. „Teorija novca se prepliüe sa drugim oblastima, posebno s teorijom odreÿivanja dohotka i zaposlenosti, teorijom industrijskog ciklusa, teorijom meÿunarodnih valutnih odnosa, fiskalnom politikom i teorijom raspodele.41 U monetarnoj teoriji se danas sve manje postavlja pitanje: šta je novac?, veü kako se stvara, ko njime raspolaže i kako deluje na ekonomsku aktivnost i podsisteme ekonomskog sistema, odnosno kako njime efikasno upravljati. Znatno je þešüe i istraživanje mehanizma uzajamnog delovanja novþanih i realnih faktora reprodukcije, dok, s druge strane, klasiþan pristup monetarnim fenomenima, a pre svega istraživanje novþanih sistema, odreÿivanje novþane jedinice i sl., definitivno odlazi u drugi plan, postajuüi time samo element monetarne istorije. Monetarna teorija se sada tretira kao „teorija o uticaju novca na ekonomsku aktivnost”. Postoje i šira shvatanja koja za predmet monetarne teorije uzimaju izuþavanje „finansijskog sektora ekonomije i njegovo uzajamno delovanje s nefinansijskim ili realnim sektorom”,42 a to znaþi delovanje novca u svim fazama društvene reprodukcije.43 U modernoj teoriji sve je þešüe shvatanje daje osnovno podruþje monetarne teorije istraživanje uzajamnog delovanja monetame sfere i drugih agregata privrede, pre svega promene realnog nacionalnog dohotka i zaposlenosti proizvodnih faktora, promena nivoa cena, raspodela dohotka i bogatstva, i sl. što predstavlja centralnu funkciju ove teorije. Zbog toga u poslednje vreme monetarna teorija sve više istražuje sledeüe odnose i veze: 1. Povezanost mera monetarno-kreditne politike i promene novþane mase u privredi (ukupne i u strukturi), 2. Povezanost promena novþane mase i tražnje robe i usluga, odnosno povezanost i meÿusobno delovanje novþanog robnog tržiušta, 40 41 42 43

54

T. Villard: Money Theory - A Survey of Contempory Economics, Homewood, 1943. str. 315. Riddings in Monetary Theory, London. 1952, str. 457. E. Kaufmann: Current Issues in Monetary Economics and Policy, New York, 1969. str. 6. Sve je to u duhu savremenih shvatanja aktivne uloge novca u privrednom sistemu i ekonomskom razvoju.

drugi deo - Savremeni novac i vrste novca

3.

Povezanost izmeÿu ukupne tražnje i dinamika proizvodnje, zaposlenosti i nominalnih dohodaka s jedne, i nominalne i realne koliþine novca sa druge strane, 4. Povezanost novca, dohotka i kamatne stope, 5. Uticaj deficitarnog finansiranja na efikasnost monetarne politike i delovanje novca na privredna kretanja. Monetarna teorija u istraživanju privrede i delovanja novca, može tim problemima da pristupi na dva naþina: 1. Kvantitativno, 2. Kvalitativno. „ýista” monetarna teorija do sada je istraživala, uglavnom kvantitativne osobine novca (priroda novca, oblici novca i njihova kiasifikacija, funkcije novca, kupovna snaga novca i faktori kupovne snage i dr.). Meÿutim, ona je danas zamenjena kvantitativnim odnosima i mehanizmom brojnih veza novþanih i realnih faktora u reprodukciji. Kvalitativno istraživanje novca sve više ustupa mesto funkcionalno-empirijskoj analizi. To ne znaþi da su fundamentalna pitanja prirode i razvoja novca, novþanih funkcija, formiranja vrednosti savremenih oblika novca i dr. rešena u buržoaskoj monetarnoj i ekonomskoj teoriji. Kvantitativni pristup u monetarnoj teoriji polazi od sfere novþanog opticaja i uticaja novca na razliþite makroagregate i sektore privrede. Istražuju se problemi odnosa štednje i investicija, kamate i investicija, „kreditnog ciklusa”, delovanje novca na stabilnost dohotka i zaposlenost i dr., što postaje osnova savremene monetarne teorije. Uzajamno delovanje monetarnih i nemonetarnih faktora, modeliranje novþanog opticaja i reagovanje odreÿenih privrednih parametara na novþani opticaj, uloga novca u reprodukciji, kanali uticaja novþane sfere na realne faktore reprodukdje, mesto novca i kredita u savremenom državnom regulisanju ekonomije, dobijaju posebno mesto u tome.44 Spajanje teorije novca sa makroekonomskom teorijom i podþinjavanje kreditno-bankarskog sistema problemu voÿenja „potrebne koliþine novca”, sve veüi interes za „upravljanje” novþanom masom u sklopu opšteg regulisanja ekonomike, a zatim sve slabije veze izmeÿu unutrašnjeg novþanog opticaja i meÿunarodnih monetarnih odnosa, kreditni karakter savremenog novca i dr. - dovode do pretvaranja novca u vrlo snažan instrument državnog intervencionizma u gotovo svim savremenim privredama. Time se produbljuje integracija problema novca u probleme makroekonomije.

44

O problemima novca i stalne ekonomske ravnoteže u klasiþnoj teoriji videti šire u knjizi: dr S. Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sistema, NIP, Štampa. Šibenik, 1973. i Monetarna i Finansijska ekonomija, 1984.

55

T R Eû I

DE O

INFLACIJA I DEFLACIJA

GLAVA PRVA

PROMENE UNUTRAŠNJE VREDNOSTI NOVCA

1.

KUPOVNA SNAGA NOVCA MONETARNA NESTABILNOST

Unutrašnja vrednost novca zasniva se na kupovnoj snazi novca koju novac ima na domaüem tržištu, odnosno u koliþini robe i usluga koje se mogu dobiti za odreÿeni broj novþanih jedinica dobije veüa ili manja koliþina robe i usluga. Veüa kupovna snaga oznaþava veüi broj roba i usluga koji se dobija za novþanu jedinicu. I suprotno tome, manja kupovna snaga znaþi manji broj roba i usluga za novþanu jedinicu. Stoga se þesto i istiþe da je „stabilan novac sinonim stabilnosti privrede”. Kupovna snaga novca se dobije iz odnosa ukupno raspoloživih robnih fondova (društvenog proizvoda) po tekuüim cenama i raspoložive koliþine novca koja mu se nalazi nasuprot - kao novþana kupovna snaga (efektivna novþana tražnja) na tržištu. To je, dakle, prometna vrednost novþane jedinice. Kako se radi o robnim fondovima po tekuüim cenama, na kupovnu snagu novca pored mase proizvoda i produktivnosti rada, direktno deluju i cene. Promene cena i kupovne snage novca su u obrnutoj srazmeri. W=

1 1 T ili = P P MV

pri þemu je W - kupovna snaga novca, P - cena robe i usluga, T-transakcije. Cena robe i kupovna snaga novca samo se kolebaju oko stvame vrednosti (prema koliþini tekuüeg stvarno opredmeüenog rada u nekoj robi), s obzirom na odstupanja ponude i tražnje na tržištu, kao i razne oblike intervencioznima na podruþju cena koji autonomno odreÿuju cene, bez obzira na stvarne troškove reprodukcije. S druge strane i koliþina novca u prometu se menja, što može da uzrokuje promene cena, odnosno promenu kupovne snage novca. 59

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Kod depozitnog (kreditnog) ili bankarskog novca posebno dolazi od izražaja þinjenica da njegova vrednost (kupovna snaga) zavisi od vrednosti robe koja na tržištu stoji nasuprot njemu. Meÿutim, postoji nekoliko karakteristiþnih sluþajeva koji dovode do nepodudaranja ponude i tražnje na tržištu: 1. Dogaÿa se, da se novac pojavi na tržištu, a da se roba još ne pojavi na tržištu i ne poveüa adekvatne robne fondove. Novokreirani novac se javlja kao tražnja na tržištu, ali ne nailazi na odgovarajuüe proizvodne vrednosti (robe). 2. Proizvoÿaþi nude robu na tržištu koja nije rezultat sada nastalog novca i kredita (veü iz ranijeg procesa reprodukcije, koji je finansiran u ovom periodu), što povedava ponudu robnih fondova, nasuprot nepromenjenoj novþanoj tražnji. 3. Novac koji se nalazi u opticaju ne javlja se u celini kao efektivna novþana tražnja na tržištu, što dovodi do raskoraka (manjka) novþane tražnje u odnosu na date robne fondove. U sva tri sluþaja kupovna snaga odstupanja od vrednosti novca u datom periodu. Istina, na formiranje efektivne tražnje i kupovne snage novca ne deluju svi oblici novca (tekuüi novac, ograniþeni depoziti, sredstva akumulacije kod banaka i privrednih subjekata), veü uglavnom oni oblici novca koji se javljaju na tržištu formirajuüi neposrednu tražnju robe i usiuga, odnosno oni oblici novca koji se pretvaraju u tražnju i preko nje u razliþite oblike potrošnje (liþnu, investicionu, opštu). Time je uspostavljena i poznata veza izmeÿu formiranja mase novca u privredi, generisanja potrošnje, pritiska tražnje, pomeranja cena i njihov odraz na kupovnu snagu novca. Iz navedenog se jasno uoþava da svaki rast cena negativno deluje na kupovnu snagu novca. Inflacija uništava (obara) kupovnu snagu novca, tako da je za dati obim materijalne proizvodnje potrebna sve veüa masa novca, uz odreÿeni rast cena, da bi se izvršile odreÿene robno-novþane transakcije. To je uoþeno veü u poznatoj transakcionoj varijanti kvantitativne teorije novca M•V=P•T ili P= M • V /T Pod pretpostavkom da je brzina opticaja (V) konstantna i da je data masa proizvoda i usluga (T), porast cena dovodi do rasta novca u opticaju. Meÿutim, kako üe se ponašati kupovna snaga novca zavisi od velikoj broja moguüih kombinacija niza faktora koji u tom procesu deluju i koji se istvoremeno menjaju. Uz konstantnu ponudu robe cene üe se poveüati i kupovna snaga novca opasti, samim poveüanjem novþanog opticaja (M • V), bez obzira da li je to toga došlo poveüanjem mase novca (M) ili njegove brzine opticaja (V), ili istovremenim poveüanjem oba faktora. Ista posledica üe nastupiti kada je MV konstantno, a da doÿe do opadanja ponude robe i usluga na tržištu. 60

treüi deo - Inflacija i deflacija

Suprotno tome, kupovna snaga novca üe se poveüati kada se poveüa masa proizvoda i usluga T (uz date cene), a novþani opticaj (MV) ostane nepromenjen. Kupovna snaga üe ostati nepromenjena pri istovremenom i paralelnom pomeranju ponude robe i usluga i novþanog opticaja (efektivne novþane tražnje na tržištu). Time kupovna snaga novca (1/p) zavisi od þetiri faktora: 1) Koliþine novca u opticaju, 2) Brzine opticaja novca, 3) Mase proizvoda i usluga i 4) Cene proizvedenih i ponuÿenih na tržištu robe i usluga. Problem modernih privreda je u tome što se svi navedeni faktori istovremeno menjaju i to najþešüe razliþitom brzinom i intenzitetom. Postoje tvrdnje da u privredi s nepotpunom zaposlenošüu proizvodnih faktora poveüanje mase novca ima za posledicu porast korišüenja kapaciteta i rada, porast proizvodnje i da stoga nema odraza na kupovnu snagu novca (njen pad). Meÿutim, to je nerealna pretpostavka pri kojoj veüa masa novca dovodi do aktiviranja neuposlenih faktora proizvodnje i dalje, sve dok postoje neuposleni faktori proizvodnje - veüa masa novca ne pokreüe cene naviše. Naprotiv, u modernim privredama veüa masa novca zbog niza faktora (o þemu kasnije govorimo) primarne, a þesto i jedine efekte pokazuje na poveüanju cena, bez dodatnog porasta zaposlenosti (þesto se ovo prenosi na poveüanje uvoza umesto porasta proizvodnje). Svaka zemlja nastoji da kroz svoju ekonomsku politiku održava kupovnu snagu novca stabilnom, ako ne i da je poveüa. Oþuvanje stabine kupovne snage otklanja negativne ekonomsko-politiþke posledice koje promene novca povlaþe za sobom. „Kriza novca” i pretvaranje novca u samostalni faktor u pojavi opšte ekonomske neravnoteže ukazuje na þinjenicu da se danas pred kreditno-monetarnu politiku svake zemlje postavlja vrlo odgovoran zadatak: 1) Snabdevanje privrede „potrebnom koliþinom novca” u prometu, odnosno likvidnosti reprodukcije domaüe privrede, 2) Oþuvanje kroz to što stabilnije likvidnosti u meÿunarodnim plaüanjima (i deviznog kursa). Taþnu koliþinu novca u toku privrednog razvoja nije moguüe egzaktno utvrditi, posebno iz razloga što se ne može taþno utvrditi brzina novþanog opticaja pojednih oblika novca, visina izvršenja tezauradje novca, vrednosti robe koja se kompenzuje, visina prebijanja, ali i zbog þinjenice da se svi navedeni elementi stalno menjaju u procesu razvoja privrede. Na taj naþin je teško voditi politiku „optimalne novþane mase” u privredi.

2.

EKONOMSKI RAZVOJ I FAKTORI KUPOVNE SNAGE NOVCA

Ekonomski razvoj je vrlo složena pojava, u njemu deluju mnogobrojni faktori koji pokazuju razliþite, þak suprotne tendencije, te da je u tako složene privredne tokove potrebno integrisati novac, odnosno monetarnu (novþanu) politiku. 61

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Monetarna politika je, pre svega, odreÿena realnim kretanjima u privredama, koje istina i sam monetami faktor olakšava, odnosno omoguüuje. Stoga su a priori pogrešni stavovi nekih ekonomista, koji u monetamim faktorima gledaju iskljuþivo uzroke poremeüaja u privrednom razvoju, odnosno nestabilnosti privrede. Nepovoljna kretanja unutrašnje kupovne snage novca posledica su kretanja reprodukcije, realnih faktora u proizvodnji i raspodeli (proizvodnja, produktivnost rada, sistem raspodele, razmena i delovanje tržišta, potrošnja, državni intervencionizam u privredi i dr.). Monetarno-kreditna politika predstavlja, i pored primata realnih faktora reprodukcije, vrlo snažnu polugu u kretanju i usmeravanju ekonomskog razvoja. U tom „naprezanju” monetarne politike, da ublaži nepovoljna kretanja reprodukcije, odnosno da stimuliše povoljna privredna kretanja (konjunkturu), þesto se novþani faktor pretvara u autonoman faktor nestabilnosti. Ovo posebno dolazi do izražaja zbog þinjenice što nije moguüe precizno odrediti „potrebnu koliþinu novca u prometu”, tako da nije moguüe a priori ni odrediti i oþuvati potpuno stabilnu unutrašnju kupovnu snagu novca. Postizanje i oþuvanje potpune stabilnosti kupovne snage novca zahtevalo bi gotovo apsolutnu ravnotežu u ponudi i potražnji robe u privredi, zaposlenost, u odnosima investicija i akumulacije (štednje) i dr. To bi, dalje, znaþilo gotovo stagnaciju i zamrzavanje odnosa u privredi. S obzirom na to da je privredni razvoj dinamiþan proces, praüen dubokim društveno-ekonomskim promenama, uslovljen brojnim unutrašnjim i spoljašnjim faktorima - to se apsolutna monetarna ravnoteža (kao ekonomska ravnoteža) mora smatrati samo kao teorijska pretpostavka. Novac, kao i ostali faktori u privrednom razvoju, podložan je stalnim promenama. Osnovne promene u unutrašnjoj vrednosti novca, odnosno kupovnoj snazi novca koju novac ima na unutrašnjem tržištu, vezane su za pojave inflacije i deflacije. Ove monetarne fenomene üemo u narednim izlaganjima nešto detaljnije prouþiti. To znaþi da je kupovna snaga novca danas najneposrednije vezana za rast cena u modernim privredama (inflaciju), a ovo ukazuje na þinjenicu da stalno opada kupovna snaga savremenog novca.

62

GLAVA DRUGA

TEORIJE INFLACIJE I MEHANIZAM INFLACIJE

1.

POJAM I VRSTE INFLACIJE U SAVREMENOJ MONETARNOJ TEORIJI

Inflacija kao pojam potiþe od latinske reþi inflatio, što znaþi naduvavanje iii nadimanje. U ekonomskoj literaturi u smislu naduvavanja novþanog opticaja poþela se upotrebljavati tek od 1864. godine (od ameriþkog graÿanskog rata i velike emisije novþanica „green-becksa” s visokim rastom cena).45 Problem inflacije izazvao je posebnu pažnju ekonomista, tako da je o ovom problemu napisana vrlo obimna literatura. Prema jednom autoru, da bi se ta literatura samo proþitala radni vek þoveka bi trebao biti 200 godina, a danas 400 godina. Veliki interes koji danas vlada za fenomen inflacije, sigurno je posledica njenog stalnog prisustva, ali i spoznaje da je ostalo mnogo nerešenih, osporavanih, kontroverznih stavova i problema u vezi s njom. U pogledu definicije inflacije, postoje uglavnom dve grupe brojnih autora, jer, koliko se javilo autora, toliko postoji razliþitih definicija inflacije. Mi üemo ih podeliti u dve osnovne grupe, to su starija i novija shvatanja inflacije.

1)

MONETARISTIýKA (STARIJA) SHVATANJA INFLACIJE

Starija shvatanja bi se mogla smatrati pretežno monetaristiþkim, jer polazeüi od simptoma inflacije, ovu pojavu definišu kao stanje u kojem usled poveüanja novþanog opticaja, nastupa definitivno smanjenje vrednosti novca u zemlji 45

Vlada je u periodu graÿanskog rata (1861-1865.godine), zbog finansiranja ratnih rashoda emitovala nekonvertibilne novþanice u pravi novac tzv. „greenbecks” (u visini od 450 miliona). One u toku rata gube na vrednosti prema stvarnom novcu gotovo 200%, za koliko su i poveüane cene. (Inflacija se prvi put susreüe u knjizi Aleksandra Delmara: Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije, New York, 1864).

63

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

izraženo u opštem poveüanju cena. Inflacija je poveüanje novþanog opticaja, koje ima za posledicu poveüanje cena. Problem inflacije, dakle, nastaje, prema ovim shvatanjima, kada se koliþina novca menja bez odgovarajuüih promena na strani ponude robe tako da takve promene deluju na rast cena. Kada se poveüanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog novþanog opticaja. Svi stariji autori u nas smatraju da porast novþanog opticaja ukoliko nije praüen odgovarajuüim rastora proizvodnje uzrokuje rast cena dakle vodi inflaciji. Razlozi takvom shvatanju, kao i u graÿanskoj monetarnoj teoriji, leže u þinjenici da su sve velike inflacije i katastrofalni pad vrednosti novca bili vezani za preteranu emisiju nekonvertibilnih (papirnih) novþanica. Tako je na tržištu stvorena enormno velika novþana tražnja, prema ograniþenim robnim fondovima odnosno situacija da „suviše velika koliþina novca juri za suviše malom koliþinom robe”.46 Prema teoretiþarima zlatne valute, inflacija može nastupiti samo kod ,,slobodne” papirne, dok je to nemoguüe kao pojava kod zlatne ili „vezane valute”. Time se kao inflacija smatralo svako poveüanje novþanog opticaja koji je prelazio visinu propisanog realnog pokriüa novca. Meÿutim,, stvarnost je pobila ove tvrdnje. Veliki priliv zlata, koji je usledio u SAD u Švedskoj (kao neutralne zemlje) u toku prvog svetskog rata; prouzrokovao je u tim zemljama porast cena, zbog porasta opticaja novca i tražnje (tako da je Švedska morala ograniþiti i zabraniti dalji priliv zlata pri kraju rata).

2)

NOVI PRISTUPI INFLACIJI

Nova shvatanja fenomena inflacije razlikuju se od starijih po tome što unose mnogo novih elemenata u monetarnu nestabilnost privrede: 1) Konstatuje se moguünost postojanja inflacije i bez stvarnog porasta cena kao površinske manifestacije inflacije. Prema tim shvatanjima, uzroke treba tražiti u postojanju monopola, državne intervencije u kontroli cena i sl., što je znaþajan doprinos teoriji inflacije. Time se polazi od þinjenice da inflacija može postojati i bez rasta cena. Zbog delovanja monopola i državne intervencije do izražene pojave neelastiþnosti cena. 2) Sve više se ispoljavaju sluþajevi da uz poveüanje novþanog opticaja, cene ostaju stabilne, kao i da dolazi do rasta cena i kada država novþani opticaj strogo drži pod kontrolom i ne poveüava ga. Time se stvara nova osnova za istraživanje osnovnih uzroka i prirode savremene inflacije, jer ona ne važi samo za promene mase novca u opticaju. Nova shvatanja i istraživanja inflacije polaze od uzroka nastanka veü samog inflacionog pritiska, koji može da nastane u proizvodnji, odnosu investicija i 46

64

Takvi tipovi inflacije nastajali tu uglavnom u ratnim i sliþnim nesreÿenim privrednim i finansijskim prilikama, kada dolazi do ogromnog rasta javnih rashoda, posebno za finansiranje rata, a zbog pada privatne aktivnosti dolazi do smanjenja poreskih prihoda, tako da je za pokriüe nastalog budžetskog deficita država primorana da se zadužuje kod centralne banke (kada nastaje þista nepokrivena emisija novca). Inflacija obiþno poprima spirolni tok, pretvarajuüi se u hiperinflaciju, kada dolazi do progresivnog obezvreÿivanja novca.

treüi deo - Inflacija i deflacija

štednje (iinflacioni gep), u ponašanju zaposlenosti, potrošnje (kao i njene strukture), troškova reprodukcije, stanja i ponašanja platnog i trgovinskog bilansa, promena u raspodeli nacionalnog dohotka i svim segmentima gde se taj inflacioni pritisak može pojaviti. Nova koncepcija, dakle, kao indikator inflacije ne uzima samo rast cena. 3) Umesto globalne kategorije (novþani opticaj) upotrebljavaju se precizniji izrazi kao „novþana efektivna tražnja”, kupovna snaga novca, ponuda robnih fondova, tražnja kupovnih fondova i dr., s obzirom na moguünost da uz istu novþanu masu, novþana tražnja bude razliþita. Nova teorija ne polazi samo od novþane mase, veü uzima u obzir i niz novih momenata, koji dovode do preterane tražnje. 4) Prelazi se sa povišinskih manifestacija inflacije (porasta cena) na istraživanje uzroka koji dovode do inflacije, kao i poremaüaja u razvoju privrede koji se mogu tretirati kao inflacione promene. Poveüanje cena shvatila se samo kao posledica i produkt tih poremeüaja u privredi. Svaki porast novþanog opticaja nužno ne izaziva poveüanje cena. To je veü uoþio i Kevnes,47 istiþuüi da porast efektivne tražnje podiže cene samo tada kada postoji puno korišüenje kapaciteta i puna zaposlenost radne snage. Takvo shvatanje prihvata najveüi broj savremenih monetarnih teoretiþara. Suština inflacije, prema novim shvatanjima, nije u porastu cena, veü u poremeüaju robno-novþanih odnosa u kojem „efektivna novþana tražnja prevladava nad ponudom robe i usluga, bez obzira da li se takvo stanje odražava ili ne na poveüanje opšteg nivoa cena”.48 To znaþi da ukoliko je efektivna tražnja 1.000 jedinica, a ponuda 800 jedinica, onda nastali „inflacioni jaz” mora da se pokrije ili izravna kroz porast cena. Ovakvi globalni odnosi mogu se nalaziti u ravnoteži, ali u strukturi ponude i tražnje nastao je raskorak, tako da i uz uslov globalne ravnoteže ponude i tražnje, može da se pojavi strukturni poremeüaj inflacije. Potpuna ravnoteža ponude i tražnje je izuzetno retka pojava, tako da savremeni razvoj karakteriše permanentna destabilizacija, odnosno postojanje inflacije ili deflacije. U ekonomskoj politici postoje, uglavnom, dva generalna stava o osnovnom pitanju: da li kod porasta cena primarnu ulogu ima ekspanzija tražnje ili poveüanje troškova proizvodnje. Na toj osnovi formirana su i dva koncepta inflacije: 1. Inflacija tražnje (demand pull inflation, novþana inflacija), i 2. Inflacija troškova (cost push inflation). Inflacija tražnje se javlja kada novþana tražnja ne može biti pokrivena ponudom robe i usluga, bilo na nivou ukupne ponude, bilo na nivou odreÿenih grana. Radi se o bržem rastu efektivne novþane tražnje od porasta robnih fondova. O ovom obliku inflacije šire raspravljamo nešto kasnije. Inflacija troškova se javlja kada je porast cena nastao porastom troškova proizvodnje, i to veüih od porasta produktivnosti rada, a da pri tome ne postoji višak tražnje. 47 48

J. M. Keynes: The General Theory..., str. 72. Dr M. Vuþkoviü: Savremeni problemi monetarne teorije i politike, izd. Nauþna knjiga, Beograd 1960, str. 98.

65

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Mada se radi o brojnim faktorima iz obe grupe, koji se meÿusobno isprepliüu, istraživanje uzroka inflacije u novije vreme u razvijenim zemljama ukazuje na sve veüu prevagu stavova na stranai inflacije troškova proizvodnje. Ekspanzija troškova proizvodnje vodi ekspanziji proizvodnje i, paralelno s tim, rastu svih oblika potrošnje: investicione, opšte i liþne, þemu znatno doprinose i monetarni faktori. Poveüanje troškova proizvodnje i sam rast proizvodnje dovodi do porasta cene i nove potrebe proširenja volumena novca i kredita u privredi. Stoga pokušaji da se ovakav razvojni tok, koji neminovno vodi u inflaciju, zaustavi monetarnokreditnom politikom (restrikcijom) uobiþno vodi u stagnaciju i depresiju u privredi, što se danas po svaku cenu želi izbeüi. Paul Samuelson u vezi s tim izjavljuje sledeüe: „Prirodno, protivan sam takvom rešenju (restrikciji), pa moram da se prilagodim da živim u inflaciji. Problem inflacije je nedostatak modernih sistema, mešovite privrede s punom zaposlenošüu, ali ja nisam raspoložen da se rešim sistema, da bih se rešio problema”.49 Ovakvi moderniji stavovi u pogledu tumaþenja fenomena inflacije rezultat su, pre svega, tendencija koje se javljaju u savremenoj fazi razvoja kapitalizma. Inflacija se sve više veže za cikliþno ponašanje privrede i izmene strukture u razvoju i odnosima unutar tih privreda, za sve veüi prodor države u regulisanju privrednih tokova, monopolizaciji tržišta i proizvodnje, nove odnose u raspodeli nacionalnog dohotka i dr. Na kraju, opšti rast cena, koji karakteriše savremeni razvoj u svetu, ostaje osnovna manifestacija inflacije, mada ne i jedina i najdublja. O ovom problemu savremene inflacije u svetu nešto kasnije üe biti više reþi. Inflacija se može razlikovati prema sledeüim karakteristikama: prema jaþini ili intenzitetu; po dužini svog trajanja; po poreklu svog primarnog nastanka, i po svom odrazu, odnosno uticaju na cene. 1) Prema intenzitetu (kriterijum je brzina inflatornog procesa i stepen obezvreÿivanja novca), inflacije se dele na lake, srednje i hiperinflacije („galopirajuüe inflacije”). Lake ili puzajuüe inflacije obiþno su one s godišnjim rastom cena proizvoda od 2 do 5%. Nastaju usled blaže ekspanzije kredita, manjih budžetskih deficita ili veüeg priliva deviza. Srednja inflacija pokazuje nešto veüi rast cena od 5-15%. Izraženije (jaþe) inflacije su s rastom cene od 15 do 40%. Hiperinflacije pokazuju potpuni finansijski krah jedne privrede. Cene i novþani opticaj dostižu astronomske cifre.50 Monetarni organi gube moguünost kontrole robno-novþanih tokova: ovakvo stanje vodi potpunom haosu u privredi i finansijama, stoga ne

49 50

66

P. A. Samuelson: ýasopis L’expansion, IX. 1970. Poznat je sluþaj hiperinflacije iz 1923. godine kada je npr. 1 kg hleba koštao 428 milijardi maraka (Nemaþka). 1 kg maslaca 5.600 milijardi, poštanska marka 100 milijardi itd. Brojne štamparije novca su danonoüno štampale nove novþanice kojih zbog ogromnog rasta cena nikada nije bilo dovoljno. Isplate plata vršile su se dnevno, koje su se odmah trošile u prvim prodavnicama. Konaþno je došlo do izbegavanja novca i prelaska na trampu (funkcije trgovca kao merila vrednosti i ostale novþane funkcije prelaze na robu, kao: cigarete, žitarice i sl.)

treüi deo - Inflacija i deflacija

mogu dugo trajati, jer se pre ili posle, mora pristupiti valutnoj reformi i sreÿivanju finansija.51 2) Prema dužini trajanja inflacionog procesa, inflacija se deli na sekundarnu, jednokratnu i hroniþnu. Sekundarna dugo traje, poprima blaži oblik, ima umeren rast cena, a retko kada prelazi u ubrzanu ili hiper-inflaciju. Obiþno se vezuju za cikliþno kretanje privrede, a þesto se smanjuje deflacijom. Jednokratne su kraüe po svom trajanju, s nešto višim rastom cena i obiþno su uslovljene odreÿenim izuzetnim merama u zemlji. Tako, npr. naglo poveüanje plata (Poljska 1956.), veüe naglo zaduženje države kod centralne banke za deficitno finansiranje razvoja, velike elementarne nepogode. Cene se zaustavljaju tada na dostignutom nivou, a pokušaji - da se raznim merama deflacione politike snize cene, obiþno ostaju bez rezultata. Hroniþna inflacija je oštrija dugoroþnija inflacija, s višom stopora cene i tendencijom progresivnog razvijanja iz godine u godinu, uz moguünost pojave inflacione spirale bilo na relaciji cene - troškovi, bilo na relaciji cene - plate. 3) Prema poreklu inflacija se može podeliti na: a) Uvezenu inflaciju, koja nastaje usled suficita ili deficita platnog bilansa, porasta cena na svetskom tržištu i „uvoza inflacije”, kroz uvoz robe i kapitala, jer inflacija posebno u razvijenim zemljama stvara inflacionistiþke tendencije u drugim privredama, s kojima one održavaju intenzivne trgovinske odnose, i b) Domaüu inflaciju, koja nastaje usled delovanja brojnih internih faktora u dinamici i strukturi razvoja jedne privrede. 4) Prema moguünosti odraza na cene, inflacija se deli na aktivnu, koja se neposredno odražava na porast cena, i neaktivnu (prigušenu), koja ne deluje, bar u poþetku, na rast cena, veü se javlja samo kada se iskoriste svi proizvodni faktori i ostvari puna zaposlenost (tek tada prelazi u aktivnu inflaciju).52 5) Prema naþinu nastanka inflacija se može podeliti na narnemu ili hotimiþnu, kada se svesno preduzima da bi se izvršila preraspodela dohotka, deficitnim budžetskim sistemom finansiranja razvoja i dr. i nenamernu ili spontanu, koja nastaje spontano kao posledica disproporcija u privredi, ekonomskih teškoüa i sl. Inflacija se, dalje, može podeliti na prikrivenu ili prigušenu, otvorenu ili slobodnu, neobuzdanu i hiperinflaciju ili galopirajuüu inflaciju.

3)

PRIGUŠENA ILI KONTROLISANA INFLACIJA

Posebno je danas karakteristiþna prigušena ili prikrivena (kontrolisana) inflacija, a nastaje kao posledica primenjenih stabilizacionih mera ekonomske politike. Kontrola rasta cena i troškova proizvodnje obiþno se provode propisivanjem ili maksimiranjem plata, cena, veüom štednjom, racionalisanjem potrošnje i investicija.53 51 52

53

Na kraju ovog valutnog haosa, Nemaþka je morala sprovesti valutnu reformu. Ukoliko se ne sprovode odgovarajuüe mere antiinflacione politike ova vrsta inflacije redovno prelazi u otvorenu (sekundarnu) inflaciju, a þesto i u galopirajuüu inflaciju. Kontrola cena, nadnica i profita, npr. u SAD zbog obuzdavanja inflacije, trajala je od poþetka 1971. do kraja aprila 1974. godine. Prestankom kontrole cena poþetkom 1973. godine došlo je do naglog

67

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Prema preporukama J. M. Keynesa obiþno je potrebno pristupiti sterilizaciji velikog dela kupovne snage s tržišta, stimulacijom i raspisivanjem javnih zajmova i nizom drugih mera. Administrativna kontrola inflacije je deo državne ekonomske politike u suzbijanju manifestacija inflacije - rasta cena. Njen cilj je da se zaustavi ili bar ublaži rast opšteg nivoa cena. Ona ne može da ukloni, niti da smanji, inflacioni jaz koji postoji u privredi, kao ni poremeüaje koje inflacija izaziva u njoj. Ona samo odgaÿa delovanje viška kupovne snage na opšti nivo cena u privredi, i to samo privremeno, dok se primenjuju mere administrativne kontrole inflacije. Ove mere stvaraju novi tip inflacije - prikrivenu ili prigušenu inflaciju. Prigušena inflacija može samo za izvesno, duže ili kraüe, vreme odgoditi nepovoljne strane jedne otvorene inflacije, ali ma kako vešto i energiþno bila voÿena, ni ona nije u moguünosti da poništi negativna delovanja teških i dugotrajnih inflacionih pritisaka.54 Suština svih tih mera kontrole inflacije (o þemu šire govorimo nešto kasnije) ima za cilj da se svi oblici potrošnje svedu u realne materijalne bilanse privrede, da se vrši uspešna kontrola novþanog opticaja. Meÿutim, u prikrivenoj inflaciji postoji višak novþane tražnje koji ostaje nezadovoljen i koji se s vremenom sve više i više gomila. Cim prestanu da deluju mere administrativne kontrole inflacije, višak novþane tražnje se izliva na tržište na kome nalazi zadovoljenje u onim koliþinama robe koje se nalaze na tržištu. Buduüi da su zalihe robe na tržištu u prilivu znamo manje od novþane tražnje - to ponuda i tražnja nalaze svoje izravnavanje kroz porast nivoa cena. Prikrivena inflacija se pretvara u otvorenu. Metode obuzdavanja inflacije i mere kontrole nisu bile poznate ni primenjivane za vreme ranijih oblika inflacije, posebno ratnih i posleratnih inflacija. Kroz emisiju ogromne koliþine nepokrivenog papirnog novca, kada „suviše velika koliþina novca juri za suviše malom koliþinom robe”, države zapadaju u teške obiike inflacije. Odatle je i poticalo iskljuþivo povezivanje visine novþanog opticaja i promena cena. Odatle, þesto, i danas prikrivena inflacija þim prestanu delovati mere kontrole, prerasta u otvorenu inflaciju.

54

68

rasta cena tako da je stopa inflacije poveüana za 3,4% na 8,4% ali s tendencijom daljeg rasta, tako da je 1974. godine došlo do novog zamrzavanja cena. Meÿutim, pouþeni prethodnim iskustvom sada se pristupa postepenom odmrzavanju cena i adaptaciji cene i nadnica odnosima na tržištu. Do kraja 1973. godine pod kontrolom se nalazilo 42,5% cena, poþetkom 1974. godine pod kontrolom je svega 28% cena proizvoda, a krajem aprila 1974. svega 8,6% cena, kada i prestaje kontrola. Ovakva strategija „postepenog popuštanja i prilagoÿavanja cena” iskljuþila je nagli skok cena koji bi sigurno usledio posle ukidanja odmrzavanja. Dr M. Vuþkoviü: Savremeni..., str. 20.

treüi deo - Inflacija i deflacija

2.

HIPERINFLACIJA I HIPERINFLATORNI VRTLOG

1)

OTVORENA INFLACIJA

U otvorenoj inflaciji („open inflation”) se radi uvek kada se, bez obzira na primenu ili namere antiinflatorne politike u privredi, javlja stalni i slobodan rast cena. Rast cena poprima opšti tok i teži da se proširi na celokupnu privredu. ,Inflaciju možemo nazvati otvorenom ili prigušenom prema reakciji države na pojavu inflacionih pritisaka u privredi. Ako se reši na politiku skrštenih ruku i osloni se u prvom redu na mehanizam cena da racioniše i raspodeli robu i usluge, imaüemo otvorenu inflaciju. Ako se pak država neposredno umeša u funkcije mera i kontrola, imaüemo prigušenu inflaciju”.55 S obzirom na danas razvijene mere antiinflacione politike u svim zemljama, jasno je da danas nema gotovo ni u jednoj zemlji þiste otvorene inflacije. Borba protiv inflacije je jedan od prioritetnih ciljeva razvoja svake zemlje. Prema tome, danas se radi o nekom mešanom obliku inflacije, þije bi se karakteristike nalazile izmeÿu kontrolisane i otvorene inflacije. Otvorena inflacija, pored navedene karakteristike - da se slobodno širi u celokupnoj privredi - ne pogaÿa istovremeno i podjednako sve sektore i grane, odnosno proizvode privrede, ali dovodi do disproporcija u razvoju i raspodeli nacionalnog dohotka. Ovaj tip inflacije je obiþno pothranjen monetarnom emisijom koja joj najþešüe stvara povoljnu osnovu za stalno širenje. Zbog slobodnog ponašanja cene, slobodnog tržišta i slobodnog ponašanja svih subjekata u privredi, ovaj oblik inflacije se danas vezuje za postojanje tzv. „inflacionih oþekivanja” anticipiranog rasta cena, koji se javljaju kao dodatni faktori koji podstiþu i ubrzavaju opšti rast cena. Otvorena inflacija neometana merama kontrole ili stabilizacije, þesto se pretvara u galopirajuüu ili hiperinflaciju.

2)

BRZINA INFLACIONOG PROCESA I HIPERINFLACIJA

Inflacioni proces može u izuzetnim sluþajevima da poprimi veliku brzinu, pri þemu kupovna snaga novca naglo opada, jer, dolazi do svakodnevnog porasta cena - tada govorimo o hiperinflaciji. Radi se, u osnovi, o nekontrolisanoj inflaciji. Hiperinflacija se javlja najþešüe u ratnim stanjima ili u neposrednom posleratnom periodu, a vezana je za visoku budžetsku potrošnju i finansiranje javnih potreba preko kreditne ekspanzije. Istina, ona može rasti i u mirno vreme, kada se vodi ekspanzivna politika formiranja javnih rashoda i stvaranja visokog budžetskog deficita koji se pokrivaju þistom emisijom novca. 55

Cherlesworth, H. K.: The Economics of Reprtssed Inflation, London, 1959, str. 14.

69

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Veliko ubrzanje inflatorne spirale, koja se odvija na relaciji: cene -troškovi - najamnine i plate, kao i same spirale: dohoci - cene, dovodi do potpunog gubitka poverenja u domaüi novac i potpune erozije kupovne snage novca.56 Novac dnevno gubi na vrednosti. Hiperinflacija se razvija u dužem periodu, ne nastaje odjednom, ali kada veü uzme maha, ona poprima sve veüe ubrzanje, jer dolazi do dopunjavanja negativnog delovanja mnogih faktora realne, monetarne i psihološke prirode. Kada privreda i stanovništvo izgubi poverenje u domaüi novac, dolazi do „bega od novca” u realna dobra, þak i ona koja trenutno nisu potrebna. Novþani dohoci se sve brže troše, potrošnja naglo buja, roba sa tržišta nestaje, a spekulacija uzima sve veüeg maha. Dolazi do gomilanja robe uglavnom zbog bega od novca i oþekivanja novog rasta cena. Isplate plata vrše se najpre nedeljno, a zatim svakog dana. ýim se doÿe do novca, nastoji ga se što pre osloboditi. Kupuje se sve do þega se doÿe. Cene robnih dobara vrlo brzo rastu, nasuprot kupovnoj snazi novca koja drastiþno opada. Dolazi do nove trke cena i koliþine novca, jer sve štamparije novca nisu u stanju da osiguraju dovoljnu koliþinu novca da pokriju rast cena mada dolazi do istovremenog velikog porasta brzine opticaja.57 Konaþno, dolazi do stvarnog „bega od domaüeg” novca s obzirom da se svi obraþuni i plaüanja poþinju vršiti u stranim stabilnijim valutama, ili þak u realnim dobrima (cigarete, šibice, hleb i sl.). Time dolazi i do prelaska na naturalnu razmenu, pošto su svi privredni subjekti i stanovništvo poþeli izbegavati primati novac (mada je to zakonski i dalje ostalo jedino zakonsko sredstvo plaüanja). Ovaj oblik inflacije postaje faktor koji destruktivno deluje na sve ekonomske mehanizme i privredni rast. Interesantan je tekst nepoznatog autora (iz Graÿanskog rata u SAD) koji kaže: „Ranije smo polazili u radnju s novcem u našim džepovima, a vraüali se s hranom u košarama. Sada odlazimo sa novcem u košarama, a vraüamo se s hranom u džepovima. Sve nedostaje, osim novca! Cene su haotiþne, a proizvodnja dezorganizovana. Obrok koji je ranije stajao kao ulaznica za operu, sada staje dvadeset puta više. Kao posledica toga javlja se nastojanje da svako sakuplja „stvari”, a oslobaÿa se od lošeg papirnog novca, koji tera metalni novac iz cirkulacije. Konaþna posledica je delimiþan prelazak na naturalnu razmenu sa svim njenim nezgodama”.58 Hiperinflacija obiþno dovodi do sloma celokupnog monetarnog sistema, s obzirom na to da novac nije više u stanju da uspešno vrši nijednu svoju novþanu funkciju, što dovodi i do haosa u celokupnoj privredi, i konaþno, kraha ekonomskog sistema u celini.

56

57

58

70

Hiperinflacija se u ovom obliku prvi put javlja u Francuskoj 1716. godine u sluþaju Johna Lawa þija je banka u Parizu izdavala ogromne koliþine nekonvertibilnog novca. Kada je emisija ovog novca daleko premašila raspoložive robne fondove na tržištu, došlo je kroz nekoliko godina do bankrotsva velikog broja banaka i velikog udarca finansijama u Francuskoj. Drugi sluþaj hiperinflacije desio se u vreme Francuske graÿanske revolucije kada je emitovana velika koliþina revolucionarnih „asignata”, što je dovelo do toga da je kupovna snaga ovih novþanica pala za dve godine na minimum. Za vreme Graÿanskog rata u SAD (1861-1865) zbog enormnog rasta budžetskih rashoda vezanih za finansiranje rata, za finansiranje iz þiste emisije novca, došla je do visoke inflacije i tipiþne inflacione spirale. Posle prvog svetskog rata hiperinflacija se javlja u Nemaþkoj, a posle drugog svetskog rata u Maÿarskoj, Grþkoj i nedavno za vreme vojne hunte u ýileu 1975-1977. godine, kao i u nizu latinsko ameriþkih zemalja. P. A. Samuelson: Ekonomija, uvodna analiza..., str 291.

treüi deo - Inflacija i deflacija

Ovaj oblik inflacije, mada dosta redak, ima vrlo snažan socijalna, politiþka i ekonomska delovanja. Usled toga vlade zemalja pogoÿenih hiperinflacijom ulažu velike napore da je što pre obuzdaju ili otklone. Razvojem mnogih mera ekonomske politike i državnog intervencionizma u ekonomskoj sferi (kejnzijanska ekonomska politika) posle drugog svetskog rata nema pojava inflacije koje bi imale tako visok rast cena i rušilaþka delovanja u privredi, osim kod nekoliko zemalja u razvoju (Argentina, Brazil, Cile, Izrael). Hiperinflacija (galopirajuüa inflacija) završava se valutnom reformom, kada se umesto potpuno obezvreÿene i kompromitovane valute uvodi nova novþana jednica jedan prema bilion i sl.).59 To istovremeno zavisi od toga što država želi postiüi valutnom reformom, da li samo tehniþku reformu ili ekonomsku, da li je to samo osnova za druge mere ekonomske politike.

3.

KLASIFIKACIJA INFLACIJE PREMA PRIMARNIM UZROCIMA NASTANKA INFLACIONOG POREMEûAJA

Postoje brojni uzroci inflacije odnosno nestabilnosti u jednoj privredi. Gotovo svaki relevantni društveno-ekonomski i politiþki faktor može postati uzrok inflacije u savremenim uslovima. Stoga, kada se govori o uzrocima inflacije, neophodno je strogo razlikovati stvarne uzroke od spoljnih manifestacija inflacije. Inflacija i deflacija, površinski gledano, pre svega ispoljavaju se kao monetarni poremeüaji. Prema K. Marxu, treba razlikovati „novþane” od „stvarnih” kriza. Novþane krize mogu biti povezane sa stvarnim krizama, a mogu biti i nezavisne od stvarnih kriza. U prvom sluþaju radi se o þistim kapitalistiþkim krizama u kojima su inflacija i deflacija neposredno posledica cikliþnog kretanja kapitalistiþke privrede i smenjivanja faze konjunkture i depresije. Inflacija tada dobija samo monetarni oblik stvarne krize reprodukcije.60 U drugom sluþaju, inflacija je rezultat egzogenih faktora (ratova, stagnacije i slabog voÿenja ekonomske politike, društvenopolittþkih revolucija, dubljih društvenih promena, spoljnih faktora i dr.). Ovo se posebno uoþava kod zemalja u razvoju, jer postoji visok pritisak tražnje, potreba visoke stope ekonomskog rasta, visokog pritiska uvoza, raste i tražnje. Prema nekim autorima, trebalo bi razlikovati þetiri osnovna uzroka inflacije: 1. Inflaciju efektivne novþane tražnje, 59 60

U Nemaþkoj je krajem 1923. godine bilion starih maraka zamenjeno jednom novom markom. Klasiþna teorija, vezujuüi novþani opticaj za zlalo, þvrsto stoji na pozicijama kvantitativne teorije novca. Poznata je Rsherova formula MV = PT, što znaþi da üe porast koliþine novca u opticaju, u uslovima male elastiþnosti proizvodnje, uz postojeüu proseþnu brzinu opticaja, dovesti do opšteg proseþnog rasta cena.

71

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

2. 3. 4.

Inflaciju izazvanu nesrazmerom u raspodeli nacionalnog dohotka, Inflaciju izazvanu smanjenjem robnih fondova, Inflaciju, nastalu zbog nepovoljnih kretanja u platnom bilansu. Mada je ova klasifikacija uzroka inflacije prihvatljiva, po nekim drugim teoretiþarima, postoji oko 12 uzroka inflacije.61 Meÿutim, u našim teorijskim razmatranjima moglo bi se izdvojiti i 14 uzroka inflacionih poremeüaja u privredi. Danas se veü u finansijskoj literaturi izdvaja 64 uzroka inflacije. Svi uzroci pojave inflacije mogli bi se svrstati u sledeüe grupe: 1. Inflacija efektivne novþane tražnje (monetarna inflacija), 2. Inflacija usled smanjenih robnih fondova, 3. Inflacija usled autonomnog porasta cena, 4. Inflacija usled neravnomerne raspodele nacionalnog dohotka u privredi, 5. Platni bilans kao uzrok inflacije, 6. Inflacija troškova reprodukcije, 7. Strukturna inflacija.

1)

MONETARNA INFLACIJA

Ovaj oblik se obiþno naziva monetarna inflacija, inflacija kupovne snage (demand pull inflation), inflacija tražnje i sl. Koncept inflacije tražnje (demand pull) polazi od toga da, uz dati nivo cena i nadnica, postoji višak agregatne novþane tražnje u odnosu na robne fondove, iza þega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži, odnosno omoguüi realizaciju celokupnog društvenog proizvoda, bez ostatka.62 Ovo je þist kvantitativni pristup teoriji inflacije novþane tražnje. Ravnoteža se uspostavlja na novom, redovno višem nivou cena. Novþana tražnja se pri tome diferencira na dva oblika (Keynes) na efektivnu tražnju i platežno sposobnu tražnju. Samo se efektivna novþana tražnja javlja na tržištu, stvarajuüi pritisak na robne fondove. Inflacija tražnje uglavnom je posledica neadekvatnog delovanja monetarnog sistema koji kreira suvišnu koliþinu prometnih znakova, nekonvertibilnog novca na kojem ne važe klasiþni zakoni novþanog opticaja (zlata). Posle pada zlatnog važenja, cene izražene u novþanim znakovima mogu se menjati kao rezultat prepunjavanja prometnih kanala novcem, što stvara osnovu za raskorak izmeÿu vrednosti robe i njenih cena. U uslovima papirnog novca i postojanja disproporcija u privredi brzi rast novþane mase iznad rasta realne proizvodnje i ponude robe može izazvati rast cena. Suština svih uzroka koji spadaju u ovu grupu je u tome da se uvek kao primarni uzrok pojavljuje poveüana ponuda novca na tržištu iznad potreba proizvodnje i prometa. U ove oblike inflacije danas se obiþno ubrajaju sledeüi faktori: 61 62

72

Paul Einzig: Inflatian. London, 1952, str. 24. Ovaj tip inflacije naziva se još i monetarna, inflacija kupovne snage i inflacija efektivne kupovne snage. Kako je osnovni uzrok porasta cena, preterana masa novca na tržištu, i preterana novþana efektivna tražnja, obiþno se i nastoje diferencirati osnovni pravci tog nastanka.

treüi deo - Inflacija i deflacija

1.

Ekspanzija bankarskih kredita preko zaduživanja države kod centralne banke za pokriüe budžetskog deficita, 2. Ekspanzija centralne banke preko zaduženja investitora, 3. Ekspanzija bankarskih kredita preko enormnog rasta potrošaþkih kredita kod bankarskog sistema, 4. Ekspanzija kratkoroþnih kredita preduzeüima iznad stvarnih potreba proizvodnje i prometa, a u cilju održavanja likvidnosti poslovnog procesa, odnosno reprodukcije. Svi navedeni uzroci ukazuju na poveüanje bankarskih kredita preko iznosa realne štednje kod banaka i izvan njih, þime se pojavljuju kao uzroci na strani kreditne inflacije. (Videti deo: Kredit u sferi finalne potrošnje). U ovu grupu faktora mogu se prema prihvaüenoj monetarnoj teoriji, ubrojiti i sledeüi faktori: 1. Osloboÿenje odreÿenih delova monetarnog volumena za poveüanje bankarskih kredita (smanjenje obavezne rezerve, prelivanje ograniþenih oblika novca u tekuüi novac i dr.), 2. Ubacivanje u promet nove kupovne snage preko aktiviranja do tada tezaurisanog novca, 3. Porast nominalnog nacionalnog dohotka. I prva i druga grupa uzroka dovodi do porasta novþane tražnje, ali bez odgovarajuüeg porasta materijalnih dobara na tržištu što dovodi do porasta cena. Poveüanje cena dovodi do poveüanja plata, ovo dalje dovodi do porasta troškova proizvodnje, što znaþi da se formira inflaciona spirala cena i plata, s jedne strane, odnosno cena i troškova proizvodnje s druge.63 Kod ekspanzije bankarskih kredita nastale zaduživanjem države kod centralne banke radi pokriüa budžetskog deficita, radi se o þistom autonomnom stvaranju novca. Pojava srednjih ili hiperinflacija obiþno se može vezati za ovaj uzrok. „Meÿutim, zaduživanje države kod centralne banke primenjuje se i kao državna kapitalistiþka mera, kao mera konjunkturne politike države da bi država finansirajuüi investicije novþanim sredstvima dobijenim autonomnim stvaranjem novca popravila konjunkturu koja je zapala u depresiju ili recesiju”.64 Istina, do zaduživanja države kod centralne banke može doüi, što se danas kod nas redovno dogaÿa, i kroz planirani budžetski deficit, ili uravnotežen budžet, ali na tako visokom nivou da se planiranim normalnim prihodima ne mogu pokriti rashodi. Pokriüe nedostatka prihoda kroz zaduživanje kod centralne banke dovodi do inflacionog pritiska. Ekspanzija bankarskih kredita i kredita stanovništvu (potrošaþki krediti) preko stvarno formirane štednje deluje gotovo identiþno kao i zaduživanje države kod centralne banke. Isto tako, poveüanje kredita radnim organizacijama, za obrtna sredstva iznad formiranih depozita i potreba proizvodnje i prometa, dovešüe do autonomnog stvaranja novca, i, konaþno, preko toga do redovnog otvaranja procesa rasta cena u privredi. 63 64

U S. ûukoviü: Unutrašnja monetarna stabilnost i nestabilnost. Skopje, 1962. Dr M. Vuþkoviü: Savremeni problemi... str. 11.

73

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Osloboaÿanje ili deblokiranje delova monetarnog volumena može se pojaviti kao uzrok inflacije, i to u sluþaju kada se radi o snižavanju obaveznih rezervi koje poslovne banke drže kod centralne banke, te njihovo upotrebljavanje za poveüanje bankarskih kredita. Aktiviranje tezaurisanog dela monetarne mase i njegovo ubacivanje u promet može þesto postati uzrok inflacije. Deo novþane mase koji je bio dezaktiviran ili imobilizovan, sterilan, sada se aktivira i izaziva na tržištu iste efekte koje bi izazvao porast novþane mase emisijom bankarskih kredita. Porast nominalnog nacionalnog dohotka i preraspodela do koje dolazi u toku procesa rasta mogu, u izvesnim sluþajevima, biti uzrok porasta cena. Nagli porast nacionalnog dohotka do kojega može doüi u toku godine (npr. rodna godina, visoka produktivnost, egzogeni faktori i sl.) može dovesti do inflacionog jaza. Poveüani nacionalni dohodak neüe biti ravnomerno rasporeÿen na sve društvene slojeve veü üe veüu korist imati pojedini slojevi (npr. poljoprivrednici, kapitalisti odreÿenih grana i dr.) koji üe se na tržištu pojaviti sa veüom kupovnom snagom prema postojeüim robnim faktorima, što üe dovesti do inflacionog jaza na tom delu tržišta. Inflacioni jaz sa tog parcijalnog tržišta obiþno se zatim prenosi na celokupno nacionalno tržište. Monetaristiþka koncepcija inflacije danas polazi od klasiþnog ekonomskog uþenja konkurentnog tržišta i odvojenosti realnih i nominainih agregata. Realna proizvodnja, troškovi i dohodak odreÿeni su konkurentnim tržištem, dok su cene i nominalne veliþine zavisne od koliþine novca. Savremena neokvantitativna teorija inflacije za razliku od klasiþne kvantitativne teorije, polazi od toga do promena ponašanja nominalnih izdavanja. Promene (porast) izdavanja, dalje dovode do porasta cena, bilo indirektno, kroz porast proizvodnje i zaposlenosti (kada postoje neaktivnirani kapaciteti), bilo direktno na cene. Neokvantitativna teorija jasno stoji na poziciji: 1. Nominalne koliþine novca, þije promene direktno kontrolišu monetarne vlasti, i 2. Stopa rasta cena direktno zavisi od monetarne ekspanzije.65 Irelevantno je da li je višak tražnje potekao od države, preduzeüa, stanovništva ili inostranstva. Inflatorni monetarni impuls izbacuje redovno privredu iz ravnotežnog stanja koje se ponovo uspostavlja naknadno, uz redovno poveüanje cena. Makrousklaÿivanje dovodi do porasta troškova, a to dovodi do pokretanja inflacionog procesa u koji se ukljuþuje i inflacija cena, odnosno veliki porast brzine opticaja novca. Inflacija je, dakle, monetarni fenomen jer nastaje kao posledica preterane koliþine novca u prometu. „Inflacija ne može biti bez preterane koliþine novca u opticaju, a ne može biti prepunjavanja kanala novþanog opticaja bez inflacije”.66 Nivo cena u ekonomiji odreÿen je koliþinom novca u opticaju. 65 66

74

M. Friedman. The Role of Monetary Policy, KER, mart, 1968. J. Rueff: La monie, London, 1962, str. 162 (cit. prema Entov: Voprosi inflacii v sovremenoj buržoaznoj potoiþeskoj ekonomii, Me i Mo, No=5, Maj, 1972. str. 30).

treüi deo - Inflacija i deflacija

MV=P•Q Odatle sledi P = MV/Q Jedini i najvažniji uzrok inflacionom procesu nalazi se u bržem porastu nominalne novþane mase u odnosu na rast realnog drustvenog prihoda. dP =

dM ⋅ dV dQ

Pri þemu je: dP - rast cena dM - stopa ravnotežne mase dV - porast brzine novca u opticaju dQ - stopa realnog rasta društvenog proizvoda Prema Miltonu Friedmanu i „þikaškoj školi”, svaki porast novþane mase, koji prelazi tempo rasta nacionalnog dohotka, kroz izvesno vreme dovodi do opšteg rasta cena. Porast cena posle rata, prema kvantitativnoj teoriji novca, rezultat je ekspanzionistiþke monetarno-kreditne politike. Osnovu inflacionistiþkog procesa monetaristiþka koncepcija vidi u promenama novþane mase i tražnje novca od strane stanovništva. Stavovi ovog teorijskog modela vrede, kako za nacionalnu, tako i za svetsku inflaciju. Monetarni pristup polazi i zasniva se na stabilnoj funkciji novþane mase i hipotezi o moguünosti kontrole novþane mase od strane centralne banke.67 Drugi pristup inflaciji novþane tražnje može se definisati kao dohodni ili kejnzijanski pristup. Naime, ne polazi se od preterane koliþine novca kod emitovanog novca (za zalihe novca), veü fomiranja i trošenja novþanih zaliha, þime se þini korak dalje, i to onog momenta kada se polazi od pretpostavke da se jedan deo ukupne novþane mase uvek može regulisati resorpcijom, porezima i pre nego što se pojavi na tržištu. Uvek se preterana emisija novca može neutralisati „poveüanim oporezivanjem od strane države”. Prema tome, imamo novac kao dohodak, jer „novi novac postaje neþiji dohodak”.68 Klasiþna teorija inflacije novþane tražnje polazi od relacije: višak novþane tražnje ĺ porast cena ĺ porast liþnog dohotka ĺ višak novþane tražnje itd. Ukoliko se eliminiše kratkoroþna pretpostavka o konstantnim cenama i nadnicama - u jednom dinamiþnom sistemu, a ukljuþe i porezi, može doüi do inflacije tražnje ukoliko cene, porezi i nadnice brže rastu, u odnosu na proizvodni kapacitet privrede. „Pod inflacijom, prema Keynesu, treba podrazumevati porast platežno sposobne tražnje koja se ne može realizovati kroz porast obima proizvodnje”. Porast koliþine novca, prema ovoj teoriji, u privredi koja nije dostigla punu zaposlenost, 67

68

Centralna banka je u stanju da kontroliše monetarnu masu, mada može i izgubiti kontrolu nad njom, posebno u sistemu fiksnih kurseva. Pretpostavka od koje se polazi jeste da rast novþane mase determiniše stopu rasta cena. J. M. Keynes: Opšta teorija..., str. 296.

75

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

može da predstavlja faktor „podsticanja rasta proizvodnje”. U kejnzijanskoj teoriji inflacija ima dosta statiþan karakter. Tu ne pomaže ni ideja o uvoÿenju inultiplikatora i akceleratora u smislu izvesnog dinamizovanja i dinamiþke povezanosti faktora rasta. Keynes polazi od moguünosti asimetrije u reagovanju proizvodnje i cena prema agregatnoj tražnji. Asimetrija je rezultat neelastiþnosti cena i nadnica naniže. Pad agregatne tražnje dovešüe do smanjenja zaposlenosti u privredi, a samo manjim delom do smanjenja cena. Zbog toga se neelastiþnost nadnica (i cena) naniže koristi kao regulator tražnje, jer održavaju odgovarajuüu sklonost potrošnji. Keynes je meÿu prvim buržoaskim ekonomistima sagledao da inflacija nije neka anomalija izazvana novþanim opticajem, veü posledica samog razvoja kapitalistiþke privrede. „Progresivno obezvreÿivanje novca... ne treba smatrati sluþajnim”.69 U inflaciji je gledao opasnost koja ugrožava celokupni privredni kapitalistiþki sistem. ,,Ne postoji brži, a istovremeno i uspešniji faktor koji üe uništiti društvenu mašinu, nego što je to inflacija”.70 Ukoliko se otrgne iz ruku, inflacija stvara snage koje neumoljivo potkopavaju osnovu kapitalistiþkog sistema. Zbog toga je Keynes nasuprot ortodoksnih stavova finansijske teorije istupao protiv nesrazmernog porasta javnih rashoda. Keynes polazi od dve vrste inflacije: potencijalne i apsolutne. Kada dalji rast efektivne globalne tražnje ne dovodi do poveüanja proizvodnje i zapošljavanja neuposlenih kapaciteta i rada, veü se u celini ispoljava kao porast troškova po jedinici proizvoda, proporcionalno s porastom efektivne tražnje dolazi do rasta cena.71 A. Leraer polazi od toga da se „suština inflacije sastoji u prevazilaženju tražnje iznad ponude”.72 Svi tokovi koji formiraju efektivnu tražnju nemaju isti znaþaj. Jedni su primarni, drugi sekundarni (zavisni). Na primene se može delovati emisionom aktivnošüu banaka, na sekundarne regulisanjem raspodele i osnovnih oblika potrošnje (investicione, liþne i opšte). Prema teoriji inflacije tražnje dohodnog modela i inflatornii pritisak i pokretanje talasa cena nastaje uvek kada neki od oblika potrošnje prelazi odgovarajüe robne fondove na tržištu.73 Obiþno se ima u vidu investicioni raskorak tražnje i ponude. Koncept konaþno polazi od premise da nije moguüe odvijanje inflatornog procesa ukoliko ga sa svoje strane ne omoguüava preterani novþani opticaj. Dohodovni koncept omoguüava kombinovanje mnogih segmenata privrednog sistema i njihovo ukljuþivanje u komplementarni i celovit pristup uzrocima nastanka inflatornog procesa. Velikim delom on omoguüava „kompleksniju teorijsku aparaturu” kao osnove za primenu odreÿenih mera stabilizacione ekonomske politike koja üe biti u stanju da u jednom tržišnom sistemu regulišu osnovne realne tokove društvene reprodukcije (liþnu, investicionu i opštu potrošnju, kao i izvoz i uvoz). Regulisanjem monetarne mase, bilo direktno, bilo indirektno, dolazi do 69 70 71 72 73

76

J. M. Keynes: A Tract on Monetary Reform, London, 1973, str. 9. J. M. Keynes: The Economic Consequences of the Peace, London, 1924, str. 220. J. M. Keynes: General Theory..., str. 298. A. Lemer: The Inflationary Process, The Review of Economics, aug. 1949, str. 194. Dr M. ûiroviü: Koncepti inflacije i stabilizacione politike, Ekonomist,br. 1-2, 1967,str. 161 i dr M. Vuþkoviü: Dosadašnja Inflaciona kretanja u Jugoslaviji, isto, str. 121.

treüi deo - Inflacija i deflacija

regulisanja navedenih makroagregata. „Ukoliko postoji slobodnije delovanje mehanizma tržišta u jednoj privredi, utoliko se više poveüava znaþaj monetarne politike u regulisanju nacionalne ekonomije u utoliko se znaþaj monetarnih faktora u objašnjavanju nastanka inflacije više naglašava”.74 U Keyneseovoj teoriji inflacije monetarnom faktoru pridaje se sekundaran znaþaj u odnosu na agregatnu tražnju, što je razlika u odnosu na kvantitativnu teoriju, mada i jedna i druga pripadaju „inflaciji tražnje”. I monetarni i dohodovni pristup inflaciji tražnje su dva metoda kod kojih ne postoje suprotni stavovi, veü samo razliþit pristup objašnjavanju delovanja monetarnog faktora u privredi i njegove povezanosti s realnim faktorima reprodukcije. Monetarni koncept polazi ex ante od primarne uloge novca u ponašanju investicija, liþne potrošnje i opšte potrošnje, dok novac izvodi iz tih odnosa i pretvara ga u „dopuštajuüi faktor” podreÿen tim odnosima. Teorija inflatornog gepa je, paralelno s tim, u posleratnom periodu dobila dosta pristalica. Bent Hansen detaljno razmatra ovaj problem i dolazi do zakljuþka da na robnom i novþanom tržištu porast novþane tražnje iznad robne ponude pri prvobitnim cenama dovodi do rasta cena. Hansen polazi od toga da ni monetaristiþka ni kejnzijanska (dohodna) koncepcija nisu u stanju da objasne promene kupovne snage novca bez pretpostavki o prevazilaženju tražnje iznad ponude roba. Meÿutim, tu ne nalazimo odgovor na pitanje mehanizma nastanka inflacije. Veü i prema samim reþima Keynesa dolazi do poznate pojave da se „proizvodnja ne menja, dok cene rastu u taþnoj proporciji prema proizvodu M • V”, þime je i on došao na pozicije kvantitativne teorije novca. Konaþno, znaþajna prednost i pozitivan doprinos ove teorije je u tome, što, u okviru kejnzijanskog modela odvojeno razmatra kretanje novþane mase i promene efektivne tražnje, kao i povezanost brzine opticaja novca s promenama kamatne stope. To je svakako znaþajan doprinos ovog modela. Oþita greška ove koncepcije je što poveüanje cena izvodi iz odnosa robe i novca u procesu obrtanja, što u potpunosti ignoriše fundamentalne ekonomske zakone reprodukcije i što ne povezuje rast cena s vrednošüu roba i novca koji se odreÿuju u procesima proizvodnje.

2)

PAD PROIZVODNJE I SMANJENJE ROBNIH FONDOVA KAO UZROK INFLACIJE

Svi uzroci, navedeni u prethodnoj grupi faktora inflacije, znaþili su poveüanje efektivne novþane tražnje na tržištu, jer upravo ona dovodi do infiacionog jaza. Istina je da inflacioni jaz može nastati i u sluþaju kada na strani novþane tražnje nije došlo do promena. Ukoliko doÿe do pada ponude robnih fondova na tržištu, bilo ukupnom, bilo parcijalnom, na njima üe se pojaviti inflacioni jaz, usled manje robne ponude, prema istoj novþanoj efektivnoj tražnji. U ove sluþajeve u teoriji se obiþno navode tri moguünosti: a) Apsolutni pad proizvodnje, 74

Dr S. Komazec: Teorija infacije, postdiplomske studije iz Monetarne ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 1977, str. 1-56.

77

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

b)

Relativno smanjenje proizvodnje do koje dolazi kroz promenu strukture proizvodnje, i c) Pad ponude robnih fondova na domaüem tržištu kroz preterani izvoz u odnosu na ostvareni uvoz. Mislimo da pojedinaþno svaku od navedenih moguünosti nije potrebno dublje razraÿivati.

3)

INFLACIJA ZBOG AUTONOMNOG RASTA CENA

Autonomni porast cena koje odreÿuje država kao deo svoje ekonomske politike, kao i autonomno odreÿivanje cena od strane monopola, stvara, razume se, inflatorni pritisak.75 Intenzitet ovog pritiska zavisi od veliþine autonomnog porasta cena i broja proizvoda i usluga, þije je cene država poveüala, ili koje monopoli drže pod kontrolom. Ovaj prvi inflatomi impuls vrlo lako može biti praüen i podržan drugim inflatornim impulsom koji je više psihološkog karaktera, odnosno usled prenošenja poveüanja cena na one proizvode i usluge kod kojih nije bilo poveüanja cena od strane države ili monopola. Kao sluþajevi autonomnog porasta cena, koje izaziva inflatorni pritisak, mogu se navesti sledeüi: a) Poveüanje cena uvoznih roba usled uvoznih, carina, b) Poveüanje poreza na promet i drugih indirektnih poreza, c) Poveüanje stanarina, d) Poveüanje cena usluga javnih službi, e) Autonomno odreÿivanje novih cena od strane monopola, f) Poveüanje cene energije, goriva i sl., jer se one automatski prenose na sve ostale proizvode i usluge, odnosno na celi privredni organizam. Ovde su prikazani uzroci inflacije pojedinaþno. Meÿutim, retka je pojava da inflaciju izaziva jedan od navedenih uzroka. Obiþno se radi o više uzroka koji se pojavljuju istovremeno, podstiþuüi odnosno pothranjujuüi jedan drugog. Ukoliko je broj uzroka inflacije veüi, utoliko inflatorni pritisak brže obuhvata celo domaüe tržište, i utoliko je intenzitet inflacije jaþi, a leþenje i moguünosti voÿenja uspešne antiinflacione borbe teže.

4)

INFLACIJA ZBOG NERAVNOMERNE RASPODELE NACIONALNOG DOHOTKA

Raspodela nacionalnog dohotka nikada se ne vrši direktno, veü preko tržišta - posredstvom novca, a na osnovu postojeüeg nivoa cena. Uobiþajena raspodela nacionalnog dohotka vrši se na sledeüi naþin: 75

78

Najnoviji rast cena u velikom broju zemalja, kao kapitalisliþkih, tako i „privreda u tranziciji”, u toku 1993. godine, vezan je upravo za autonomne odluke država o poveüanju cena. Negde se to opravdava rastom cena nafte, energije i sirovina, a negde odreÿenom državnom ekonomskom politikom. Tako je, npr., u Rusiji u 1995. godini došlo do velikog poveüanja cena uvozne robe, luksuzne robe, krzna i sl., što se pravdalo izmenama u strukturi potrošnje, a time i cena.

treüi deo - Inflacija i deflacija

Y = C + I + G + (X) Dakle, nacionalni dohodak se deli na liþnu potrošnju (C), neto investicije (I), opštu i zajedniþku potrošnju (G) i deo koji odlazi na izvoz (X). Ukoliko izvestan oblik potrošnje nacionalnog dohotka poveüa svoje uþešüe u ukupnoj raspodeli nacionalnog dohotka (u novþanom obliku, a ne realno) on to može uþiniti samo na teret ostala dva oblika potrošnje, pod pretpostavkom da se tako poveüana potrošnja ne podmiri novim dodatnim uvozom. Sve one kategorije uþesnika u raspodeli koje su nominalno zadržale isto uþešüe, zbog porasta cena do kojeg dolazi, realno üe manje uþestvovati u ukupnoj raspodeli. Dakle, istom koliþinom kupovne snage, zbog porasta cena, moüi üe da nabave manju koliþinu robe i usluga. Ovi uþesnici u raspodeli nacionalnog dohotka „prisilno üe štedeti” (forcent saving). Njihovo uþešüe u raspodeli nominalnog dohotka ostaje isto, ali realno uþešüe u raspodeli (zbog rasta cena) znatno opada. Realna potrošnja üe se sniziti adekvatno porastu realne potrošnje one kategorije koja je poveüala svoje uþešüe u raspodeli nacionalnog dohotka. Prema tome, preraspodela nacionalnog dohotka, do koje dolazi, javlja se kao primarni impuls inflacije, nakon þega obiþno dolazi i do porasta monetarne mase u privredi, koja se sada pojavljuje kao sekundarni faktor inflacije.76 U navedenoj raspodeli nacionalnog dohotka, koju smo oznaþili kao Y = C +1 + G + (X-M) bilo koji oblik potrošnje može poveüati svoje uþešüe u nacionalnom dohotku na teret ostalih, þime se upravo on pojavljuje kao primarni faktor inflacije. a) Poveüano uþešüe liþne potrošnje u raspodeli nacionalnog dohotka nastaje u sluþaju kada doÿe do poveüanja liþnih dohodaka iznad porasta produktivnosti rada aktivnih primalaca liþnog dohotka. Porastom liþnih dohodaka rastu troškovi poslovanja preduzeüa i javni rashodi. To s druge strane dovodi do porasta cena (inflacije troškova), koji je obiþno samo delimiþno kompenzovan porastom nominalnih liþnih dohodaka. I u ovom sluþaju nastupa poznati oblik „prisilne štednje” svih kategorija zaposlenih (posebno nezaposlenih ili svih kategorija sa socijalnim primanjima) koji nisu uspeli dovoljno, ili dovoljno brzo, poveüati svoje nominalne dohotke, ili ih uopšte nisu mogli poveüati, paralelno s porastom cena.77 Realna potrošnja i kupovna moü, odnosno životni standard takvim kategorijama opadaju. U cilju zadržavanja veü dostignute potrošnje i standarda može doüi do povlaþenja i smanjenja štednje kod banaka.

76

77

Dobar pregled delovanja ovog tipa inflacije dao je dr M Vuþkoviü u knjizi Savremeni problemi monetarne teorije i politike..., str. 113-117. Kretanje nominalnih liþnih dohodaka, cena i kretanja realnih liþnih dohodaka u Jugoslaviji u periodu 1970-1978. godina pokazuje njihovu oþitu divergentnost u kretanju. Tako su liþni dohoci nominalno rasli po proseþnoj stopi od 23,3%, produktivnost rada 3,7%, realni liþni dohoci 6,2% a stopa inflacije 15,8% (Izvor: SGJ, 1973, 1978, i NBJ. Godišnji izveštaj 1970-1979.).

79

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Samo u sluþaju paralelnog poveüanja nominalnih liþnih dohodaka i produktivnosti rada neüe doüi do inflacionih poremeüaja od strane ovog faktora.78 Poveüano uþešüe neto investicija u realnoj raspodeli nacionalnog dohotka neposredno dovodi do inflacionih promena. Investicije po svojoj prirodi deluju inflatorno, jer trošenjem akumulacije stvara sa novþana kupovna snaga, dok üe robni fondovi biti na tržištu tek po završetku investicije i njenog stavljanja u pogon odnosno izbacivanjem na tržište novih proizvoda. Ovde se radi o privrednim investicijama, dok neprivredne investicije neposredno ne daju robne fondove, pa imaju daleko veüe inflatorno delovanje. Ukoliko je vremenski period od poþetka do završetka investicija veüi, njihovo inflatorno delovanje je veüe. Zbog toga se uvek mora voditi raþuna o strukturi investicija (proizvodne i neproizvodne), rokovima izgradnje, efektivnosti investicija, domaüoj ili uvoznoj opremi i repromaterijalu na kojima se baziraju investicije (jer može doüi do pojave kombinacije uvozne inflacije i inflacije nastale preteranim investicijama). Porast uþešüa opšte ili budžetske potrošnje u raspodeli realnog nacionalnog dohotka po svojoj prirodi predstavlja stalan izvor inflacije, posebno kad se poveüava potrošnja upotrebljiva za neprivredne investicije, odnosno neproizvodne rashode. Uþešüe opšte potrošnje poveüano je sa nekih 10% s poþetka ovog stoleüa na preko 53% posle drugog svetskog rata. Porast opšte potrošnje, koji se kreüe po godišnjoj stopi iznad porasta nacionalnog dohotka, posebno potencira znaþaj ovog faktora kao primarnog faktora inflacije.79 Teško je prihvatiti þak i takve stavove da „poveüano uþešüe opšte potrošnje u raspodeli nacionalnog dohotka neüe izazvati novi inflatorni pritisak samo u sluþaju, ukoliko se uþešüe ostalih korisnika u ovoj raspodeli smanji, jer u takvim sluþajevima obiþno dolazi do strukturnih poremeüaja u privredi i širenja procesa inflacije”.80 Preterana budžetska potrošnja dovodi obavezno do autonotnnog stvaranja novca, jer, u krajnjoj liniji, centralna banka direktno ili indirektno finansira svojim kreditima sve oblike preterane budžetske potrošnje. To je tipiþan oblik finansiranja deficita budžeta iz emisije novca centralne banke. Porezi i unutrašnji državni zajmovi preko kojih obiþno budžet uþestvuje u raspodeli nacionalnog dohotka, neüe dovesti do inflacionog pritiska samo u sluþaju kada bi se novþana kupovna snaga prikupljena njima poništila ili sterilizovala. Meÿutim, gotovo redovno se tako prikupljena novþana kupovna snaga „pojavljuje na tržištu kao tražnja kojom se finansiraju javne potrebe”, zbog þega obiþno i deluju inflatorno. 78

79

80

80

Proseþna stopa rasta produktivnosli rada u Jugoslaviji kreüe se od 2-5% u poslednjih deset godina razvoja, dok su nominalni liþni dohoci viši za 3 - 5 puta u odnosu na ostvarenu stopu produktivnosli rada. (Videli o tome šire: dr Slobodan Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sistema..., str. 525533). Šira objašnjenja u pogledu budžeta, poreza i drugih elemenata javnih finansija u njihovom stabilizacionom ili destabilizacionom delovanju daüemo u javnim ili društvenim finansijama. Uporedite ovaj oblik inflacije i tip strukturne inflacije, a zatim povežite nastanak i delovanje strukture inflacije na sektorima investicija, liþne i opšte potrošnje s raspodelom nacionalnog dohotka. Nominalno (kupovna snaga) pojedinih sektora finalne potrošnje mora na tržištu da susretne odgovarajuüe materijalne proizvode i usluge (u odreÿenom vremenu i visini, odnosno kvalitetu), da bi se mogla formirati uravnoteženost robnih kupovnih fondova na tržištu.

treüi deo - Inflacija i deflacija

5)

PLATNI BILANS KAO UZROK INFLACIJE

Savremena finansijska teorija i politika stoje na stanovištu da i pasivan i aktivan platni bilans mogu biti faktor inflacije, da jedino uravnoteženi platni bilans deluje stabilizaciono (neutralno) na domaüu privredu. Meÿutim, þak i uravnoteženi platni bilans delovanjem preko izmenjene strukture (posebno preko strukture uvoza i izvoza) može delovati inflatorno. Razmotrimo prvo pasivan, a zatim aktivan platni bilans. a) Pasivni platni bilans kao uzrok inflacije Pasivni platni bilans kao uzrok inflacije deluje u dve faze: zbog veüeg uvoza, u odnosu na izvoz (kao uzrok deficita) dolazi do stabilizacionog efekta u privredi. Meÿutim, nijedna zemlja ne može neograniþeno poveüati deficit i kumulisati dugove prema inostranstvu. Nastaje druga faza kada üe trebati poveüati izvoz iznad uvoza, da bi se ostvarenim devizama plaüao prethodno ostvareni veüi uvoz. Moguünost uvoza i plaüanja uvoza se smanjuje. U ovoj fazi pasivni platni bilans deluje negativno: (a) Smanjenjem robnih fondova u zemlji zbog poveüanog izvoza i (b) Poveüanjem novþanim opticajem zbog formiranja deviznih rezervi i njihovog otkupa od strane centralne banke. Isto tako kupovna snaga stvorena u proizvodnji tih robnih fondova (namenjenih izvozu), ostala je na domaüem tržištu dovodeüi do dodatnog inflacionog pritiska. Ukoliko se deficit platnog bilansa pokriva zaduženjem u inostranstvu, ovo üe zaduženje u narednim godinama nametnuti obaveze plaüanja kamata i otplata duga inostranstvu. Da bi se mogao izvršiti ovaj transfer, trebaüe poveüati izvoz domaüe robe, ali da se pri tome ne uvozi odgovarajuüa protivvrednost u robnim fondovima. To dovodi do smanjenja robnih fondova u domaüoj privredi i, ukoliko nije to sve praüeno deflatornom kreditnom politikom, dolazi do inflacionog jaza i rasta cena. Bez obzira iz kog osnova nastao deficit platnog bilansa (veüini uvozom robe široke potrošnje, veüim uvozom opreme i repromaterijala, plaüanjem kamata i otplata za ranije uzete zajmove, iii zbog bega kapitala iz zemlje) - on deluje inflatorno.81 Ako usled pasivnog bilansa plaüanja doÿe do depresijacije spoljne kupovne snage domaüeg novca ili do devalvacije, to ima za posledicu poskupljenje deviza. Ovo poskupljenje üe izazvati poveüanje cena u domaüem novcu uvezene strane robe, što üe kroz poveüanje troškova izazvati i poveüanje cena robe, koja se proizvodi u zemlji iz inostranog materijala. Buduüi da cene deluju na druge, to üe poveüanje cena robe proizvedene od uvezenog materijala delovati na poveüanje cena i robe proizvedene od domaüeg materijala. 81

Naš platni bilans u nekoliko poslednjih godina karakteriše prisustvo svih navedenih faktora deficita. Neki ekonomisti tvrde da je u našoj privredi za gotovo 50% poveüanja cena u toku nekoliko poslednjih godina svoj „doprinos” dao platni bilans. Ostalo su domaüi faktori. Teško nam je prihvatiti ovakve stavove. U našoj privredi su dominantni domaüi faktori inflacije, mada je prisutno delovanje „uvozne” inflacije. (Videti: dr Slobodan Komazec: Sistem finansiranja deficita platnog bilansa, Jugoslovensko bankarstvo, br. 12. 1978.)

81

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

b) Aktivni platni bilans kao uzrok inflacije Ne samo pasivan bilans plaüanja, veü i aktivan može, u odreÿenim uslovima, biti uzrok inflacije. Zbog visoke aktive u bilansu plaüanja, odnosno priliva deviza, dolazi do stvaranja velikih monetarnih rezervi. Njih mora da otkupljuje centralna banka na kojoj osnovi izdaje novu kupovnu snagu i time poveüava monetarnu masu u domaüoj privredi. Poveüanje monetarne mase stvara moguünost za inflatorni impuls. To znaþi da, na taj naþin, zemlja „uvozi” inflaciju iz inostranstva. Dakle, aktivni bilans plaüanja dvostruko je negativan. Preko smanjenja robnih fondova, zbog veüeg izvoza u odnosu na uvoz, i drugo, zbog veüeg deviznog priliva u odnosu na odliv do otkupa deviza, poveüanje deviznih rezervi na toj osnovi dodatne emisije domaüeg novca. Višak izvoza, u odnosu na ostvareni uvoz u odreÿenom periodu, deluje na smanjenje raspoloživih robnih fondova na tržištu, što dovodi do inflacionog pritiska. Porast uþešüa izvoznog viška u raspodeli nacionalnog dohotka posebno potencira ovaj inflacioni pritisak. Postoji i moguünost pojave inflacionog pritiska i preko poveüanja cena u inostranstvu (npr. nafta, energija, sirovine, gotovi proizvodi) koji se uvoze dovodeüi do rasta cena u zemlji. Isto tako, moguüe je pokretanje domaüih cena preko porasta novþanog opticaja uzrokovanog autonomnim kretanjem kapitala, efektom devalvacije (promenom deviznog kursa) na domaüi novþani opticaj - pri þemu dolazi do platno-bilansnih i þisto monetarnih faktora inflacije. Na osnovu izloženog možemo zakljuþiti da samo uravnoteženi bilans plaüanja deluje stabilizaciono na domaüu privredu, pa i na unutrašnju monetarnu situaciju zemlje, mada i to samo pod odreÿenim pretpostavkama odgovarajuüeg strukturnog delovanja i usklaÿenost strukture uvoza i izvoza. Dakle, ni uravnotežen platni bilans nije neutralan u odnosu na stabilnost privrede. Jer, izmene u strukturi izvoza i uvoza robe (prema zemljama u koje se izvozi i iz kojih se uvozi i dr.), izmene u strukturi cena uvozne i izvozne robe, što sve može i u uravnoteženim ukupnim odnosima dovesti do inflacionih poremeüaja.

6)

INFLACIJA TROŠKOVA REPRODUKCIJE

Savremeni ekonomski razvoj je pokazao da se inflacija sve više širi u uslovima nedovoljne agregatne tražnje, nedovoijne zaposlenosti rada i kapitala, oštre restriktivne kreditne politike i dr. što je pred teoriju postavilo zadatak preispitivanja adekvatnosti koncepta inflacije troškova proizvodnje (cost - push inflation) koja dobija sve više pristalica, paralelno s razvojem stagflacije. Prema ovom konceptu inflacija ne mora uvek nastati usled viška novþane tražnje iznad datih robnih fondova, ili usled smanjenja robnih fondova uz istu novþanu tražnju, veü usled porasta troškova proizvodnje. Inflacija troškova može da nastane i u situaciji kada postoji ravnoteža izmeÿu ponude fondova i novþane tražnje (T = P, višak tražnje = 0). 82

treüi deo - Inflacija i deflacija

Inflacija troškova reprodukcije za razliku od starijeg tipa inflacije tražnje, polazi od toga da zbog autonomnog rasta pojedinih oblika troškova reprodukcije - nastaje njihovo delovanje i na rast cena. Kod ovog koncepta ne mora da postoji višak agregatne tražnje da bi došlo do pojave inflacije, jer inflacija nastaje rastom troškova (materijala, nadnica, profita, amortizacije i dr.). Porast troškova proizvodnje izaziva rast cena. Troškovi „guraju” cene naviše. Tako npr. poveüanjem cena nafte, sirovina, elektriþne energije i sl. dolazi do bržeg rasta troškova carina, dohodak opada, a poveüanjem cena se najþešüe pokušava kompenzovati takav rast troškova, da bi se oþuvao ili „poveüao” dohodak. Inflacija može nastali u fazi usporenog kretanja privrede, nedovoljne zaposlenosti rada i sredstava, dok je kod koncepcije tražnje to bila pretpostavka za pokretanje rasta cena. Porast troškova je inicijalni faktor koji se prenosi na cene, nakon þega nastupa celi niz inflacionih pomeranja dohodaka, novca, cena i dr. Cene su pod neposrednim delovanjem autonomnog rasta troškova, potpuno nezavisno od toga da li na tržištu postoji višak ili manjak agregatne tražnje u odnosu na robnu podnudu (Tn > < Rn). Meÿu osnovne faktore ovog tipa ubrajaju se sledeüi: 1) Poveüanje nadnica i liþnih primanja iznad porasta produktivnosti rada. Naravno, polazi se od pretpostavke da je u nekom prethodnom periodu postojala potpuna ravnoteža, da je postojala usaglašenost dohodaka i produktivnosti rada, i da se njihovim odstupanjem stvara inicijalni inflatorni impuls od strane „preteranog” rasta nadnica. Poveüanje dohodaka zaposlenih dovodi do porasta troškova po jedinici proizvoda, što se prenosi na porast cena. Kroz sve bolju organizovanost radniþkih sindikata dolazi do rasta najamnina nezavisno od rasta produktivnosti rada, a sve više vezano za troškove života i rast cena. Proces podešavanja liþnih dohodaka prema veü poveüanim dohocima u drugim granama, vodi autonomnom pomeranju dohodaka naviše nezavisno od produktivnosti rada. Postoji stalna tendencija za ujednaþavanje plata, ali naviše prema višem „uzoru”. Radi se, s druge strane i o oþuvanju realne vrednosti nadnica. Poveüanje najamnina u kapitalistiþkoj privredi znaþi porast jednog oblika troškova proizvodnje, pa, ukoliko ne žele da to ide na teret profita kapitalisti dižu cene. Pristalice inflacije troškova obiþno najveüu krivicu prebacuju na rast liþnih dohodaka, þime se u osnovi i protiv „politike dohodaka i cena” jer ta politika „osigurava samo rast liþnih dohodaka, ali ne i profita i drugih oblika dohodaka”. 2) Monopoli i oligopoli, odnosno nepostojanje perfektne konkurencije na tržištu, dovode do utvrÿivanja svih cena i troškova autonomno (obiþno više), nezavisno od stvarnih troškova proizvodnje, a ovo dalje do lanþanog porasta troškova u drugim granama i do pomeranja cena naviše. Ograniþena konkurencija koja karakteriše savremeno tržište, omoguüava rasta troškova autonomno kao i formiranje cena, pa time nastaje stvarni tip inflacije troškova. S druge strane, delovanje spoljnih cena i troškova preko uvoza neelastiþnih proizvoda, ali proizvoda s višim cenama, dovode do lanþanog pomeranja cena u privredi. Isto tako, politika pune zaposlenosti, koju vode vlade gotovo svih zemalja, dovodi do rasta mase liþnih dohodaka, nezavisno od kretanja produktivnosti rada. 83

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

3) Porast profita, odnosno stope akumulacije kod nas, navodi preduzeüa na to da u veü formiranom odnosu plata i fondova (ili profita) porast ovih kategorija ostvaruju kroz rast cena. Ako veü ne može direktno na teret najamnina, to se radi indirektno kroz rast troškova koji se preko cene prevaljuju na radniþku klasu. Porast nominalnog društvenog proizvoda zahteva i dodatnu monetarnu ekspanziju, da bi se mogla izvršiti potpuna realizacija društvenog proizvoda.82 Emisija novca omoguüava usklaÿivanje poveüanja troškova cena roba i rada „veüe robne ponude nominalno” s novom novþanom kupovnom snagom na tržištu. Zato su mnogi ekonomisti zakljuþili da inflacija troškova nije moguüa bez odgovarajuüe inflacije tražnje.83 Kada centralna banka privredi neelastiþne naniže (što bi dovodilo do velikih gubitaka), to obiþno centralna banka „popušta”, da ne bi došlo do usporavanja stope privrednog rasta. Time ona „usklaÿuje” potrebnu koliþinu novca novim odnosima na tržištu popunjavajuüi nastali „manjak”, ali time istovremeno i otvara novi proces rasta troškova i cena. Prema mnogim shvatanjima (F. Machlup, G. Haberler) može doüi do autonomnog rasta troškova, ali je pri tome neophodna i monetarne podrška jer, u protivnom, oni ne mogu da se održe, izostaje platežno sposobna tražnja i lome se osnovne poluge stope rasta - realizacija i uveüanje investicija i dohotka. Pred monetarnu politiku se u uslovima inflacije troškova postavljaju dve moguünosti: prvo, ili da vodi i dalje odgovarajuüu monetarnu politiku (koja izgleda „restriktivna”), što bi u dužem periodu dovelo do usporavanja stope rasta, neiskorišüenih kapaciteta i nezaposlenosti, ili drugo, da se podešava novonastalim procesima, þime objektivno podržava proces inflacije. Pred monetarnu politiku se objektivno postavlja dilema: da li da sankcioniše inflaciju nastalu bez porasta agregatne tražnje i da je dopuni novom koliþinom novca ili ne. U principu centralna banka takvu „pomoü” ne može odbiti, jer odbijanje sankcionisanja tog stanja dovelo bi do recesivnih stanja u privredi. To je dokaz više da monetarna poiitika nije efikasna protiv inflaclje troškova, jer njeno osnovno podruþje delovanja je regulisanje agregatne tražnje, a ne troškova reprodukcije. Ukoliko centralna banka pokuša monetarnim merama da suzbije inflaciju troškova, onda, obiþno, pada stopa rasta, te dolazi do porasta nezaposlenosti faktora proizvodnje. U uslovima monopolistiþke konkurencije troškovi se ugraÿuju u cene i prebacuju na potrošaþe, þime se i monetarna politika postavlja u poziciju da samo ex post „interveniše” i „pokriva” takav rast cena. Porast cena proizvoda obiþno je praüen porastom monetarne mase, koja to sa svoje strane omoguüava, što dovodi do svojevrsne sinteze teorije efektivne novþane tražnje i teorije inflacije troškova.84 Inflacija tražnje i inflacija troškova obiþno se javljaju istovremeno, pothranjujuüi se, tako da insistiranje na njihovom razgraniþavanju i odvojenom razmatranju ne prelazi granice obiþnog akademizma, malo korisnog za praktiþnu politiku stabilizacije. 82

83 84

84

Dr S. Komazec: Savremena Inflacija državno-monopolisliþki kapitalizam, Informator, Udruženje banaka SRS. Beograd, 1976, br. 9. Dr M. Vuþkoviü, op. cit. 121-126. Monetarna politika se u procesu regulisanja novþane mase obiþno pridržava kao „regulatora” društvenog proizvoda po tekuüim cenama, þime je a priori ugraÿen gotov automatizam u popunjavanju „manjka” novca, nastalog kroz rast troškova i cena u reprodukciji.

treüi deo - Inflacija i deflacija

7)

STRUKTURNA INFLACIJA

Definisanje i davanje osnovnih karakteristika i treüeg tipa inflacije bitno je i zbog voÿenja adekvatne politike i instrumenata stabilizacione politike. Strukturna inflacija bi se teško mogla odvojiti kao poseban, þist tip inflacije. Radi se, pre svega, o mešovitom obliku prethodna dva: inflacija tražnje i inflacija troškova. Prema teoriji strukturne inflacije, sve sektore u okviru makro sistema možemo podeliti na tri osnovna: 1) Sektori s viškom agregatne novþane tražnje u odnosu na formiranje ponuda na njima (T>P), 2) Sektori s manjkom agregatne novþane tražnje (T NS i W = W0 za N ≤ NS ⎝P⎠ , i ravnotežu na tržištu radne snage u formi jednakosti ponude radne snage (Ns) i zaposlenosti (r): (8) Ns = N.385 Tržište novca, Modigliani definiše jednaþinama tražnje novca (Md), kao funkcija kamatne stope (i), novþanog dohotka (Y), cena (R) i iznosa neto imovine privatnog sektora (Vo), ponude novca (M), kao zbira kreiranog novca bankarskog sistema (Md) i države (M*p), i monetarne ravnoteže, kao uslov ravnoteže na

384

385

Modigliani, Velocity and the Investment Multiplier, American Economic Review, septembar 1965., A. Ando i F. Modigliani, The Life Cycle Hipothesis of Saving: Aggregate Implications and Tests, American Economic Review, Vol. 53, 1963., F. Modigliani i A. Ando, Impacts of Fiscal Actions on Aggregate Income and the Monetarist Controvery: Theory and Evidence, u J. L. Stein (Ed.), Monetarism, NorthHolland, Amsterdam, 1976. Ostale veliþine reprezentuju: N - zaposlenost, W - cena radne snage, R - opšti nivo cena i Vo - neto imovina. Ovim jednaþinama treba dodati identitet koji definiše štednju (S) kao razliku izmeÿu realnog dohotka (X) i realne potrošnje (S): S = x - c.

299

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

novþanom tržištu: ⎛ Y V0 ⎞ 9. Md = L (r, Y, P, V0 ) = PL ⎜ r ⎝ p p ⎟⎠ 10. M = Md + M*p 11. Md = M Ove monetarne jednaþine povezane su sa jednaþinama koje definišu realna tržišta putem Modiglianijevog identiteta Y = RX po kome je novþani dohodak identiþan umnošku realnog dohotka (X) i indeksa tekuüih cena (P). Konaþno, tržište državnih obveznica Modigliani definiše jednaþinama neto tražnje državnih obveznica od strane privatnog sektora (Bp), kao funkcija kamatne stope (r), realnog dohotka (X), nivoa zaposlenosti (N), opšteg nivoa cena (P), stope nadnica (W), iznosa kapitala (Ko), iznosa državnih obveznica (Go), iznosa novca kreiranog od strane države (M*), tražnje državnih obveznica od strane bankarskog sistema (Mb), kao zbira iznosa aktive banaka koji sadrži kredite banaka (Bb), iznosa novca kreiranog od strane države koji se nalazi u rukama banaka (M*b) i uslova ravnoteže na tržištu državnih obveznica, kao jednakost tražnje obveznica od strane privrednog sektora (Bp) i bankarskog sistema (Bb) sa ponudom državnih obveznica (G): 12. Bp + B [r, X, N, R, W, Ko, (Go + M*0)] 13. Mb = Bb + M*b 14. Bp + Bb = G Prema tome, model Modiglianija anglobira endogene varijabile (X, S, I, X, S, Xd, N, Ns Y, P, W, r, Md, Bp i Bb), tzv. poþetne uslove (Ko i Vo), egzogene varijabile (Mb, M*p, M, Go, i M*0) i tzv. ostale parametre (Wo, Nf, M, M*, M*p, M*h, G, sins). Sistem u osnovi definiše funkcionalne odnose izmeÿu zavisnih i nezavisnih varijabila, proširujuüi na taj naþin sistem IS-LM jednaþina sa stanovišta kejnzijanskih propozicija.386 Meÿutim, ispitujuüi uzajamne odnose izmeÿu varijabila zaliha i varijabila tokova kapitala u otvorenoj privredi na bazi dinamiþne teorije investicija (koju je razvio Uzawa) i dinamiþke teorije portfelja (koju je razvio Meltzer), Lee387 je pokazao da ponašanje portfelja i stepen mobilnosti kapitala odreÿuju kamatnu stopu kada su, kratkoroþno posmatrano, varijabile zaliha (kao što su novac i hartije od vrednosti) date. Dugoroþno posmatrano, varijabile zaliha se odreÿuju endogeno putem investicione aktivnosti i aktivnosti štednje, pri þemu investiciona aktivnost i aktivnost štednje odreÿuju spoljnoekonomski bilans i proces prilagoÿavanja. Time je, Lee, u osnovi, pokušao da proširi i dopuni model Modiglianija (mada je, defakto, više izmenio nego usavršio). 386 387

Dr D. Dimitrijeviü, op. cit., st. 189-199. J. S. Lee, Capital Mobility, Economic Policies, and Balance of Payments, Welwirtschaftliches Archiv 4/82,st. 662-637.

300

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

1.5.

PATKINKINOVA MONETARNA TEORIJA

Patinkinova monetarna teorija,388 kao osnova za savremeni imovinski pristup monetarnim teorijama, razvoj klasiþne kvantitativne teorije novca i kritiku kejnzijanske dohodne monetarne teorije, imala je za cilj da otkloni tzv. klasiþnu dihotomiju, tj. stav da promene koliþine novca izazivaju promene opšteg nivoa cena, ali ne utiþu na relativne cene (koje zavise od ponude i tražnje robe) i realna kretanja unošenjem koncepcije „efekata realne koliþine novca” (real balance effects), iako i sam Patinkin smatra da su ove koncepcije razradili Marshall, Pigou, Keynes, Wicksell i Fisher. U stvari, Patinkin je pošao od toga da tražnja ekonomskih subjekata za odreÿena dobra zavisi od realne koliþine novca, realnog dohotka i relativnih cena pojedine robe. Imovinski efekat realne koliþine novca sastoji se u tome što ekonomski subjekti procenjuju koji üe deo imovine držati u vidu realnih novþanih sredstava. Ukoliko je iznos realnih novþanih sredstava manji od iznosa imovine koju ekonomski subjekti žele da drže, onda dotiþni subjekti smanjuju izdatke i poveüavaju realni iznos novþanih sredstava, i obrnuto. S druge strane, uticaj realnog dohotka sastoji se u tome što njegov porast ili pad utiþe na porast ili pad tražnje robe, pri þemu realni dohodak zavisi od promene opšeg nivoa cena. Najzad, uticaj relativnih cena preko tzv. efekta supstitucije ogleda se u razmeni jedne vrste imovine sa višom relativnom cenom sa drugom vrstom imovine sa nižom relativnom cenom, kojom ekonomski subjekt teži da poveüa imovinu ili potrošnju. Jer, uticaj relativnih cena na tražnju dolazi po liniji razliþitih relativnih cena u procesu uravnotežavanja u pravcu poveüanja dodatne tražnje (efekat supstitucije) i menja realni iznos dohotka po osnovu poveüane tražnje robe i promena cena. Prema tome, porast koliþine novca provocira imovinski efekat, porast tražnje, poveüanje cena odreÿenih dobara i efekat supstitucije i realnog dohotka u procesu uspostavljanja nove ravnoteže. Patinkinova koncepcija efekta realne koliþine novca, u stvari, predstavlja objašnjenje procesa uravnoteženja, koji povezuje promene koliþine novca sa promenama relativnih cena i realnih kretanja sa kretanjem opšteg nivoa radi otklanjanja tzv. klasiþne dihotomije. Naglašavanjem imovinskog efekta promene koliþine novca u suštini se naglašava uticaj obima i strukture imovine na ponašanja ekonomskih subjekata sa stanovišta tražnje novca i izdataka za potrošnju. U stvari, Patinkin je naglasio ulogu obima i strukture imovine kao determinante ponašanja ekonomskih subjekata u pogledu držanja novca i tražnje robe i usluga i doprineo razvoju koncepcije realne koliþine novca, koju su pre njega pokušali da razviju Hicks i Kejnz u okviru tzv. liquidity preference (tj. sa stanovišta uloge imovine u okviru tražnje novca).389 Konaþno, Patinkin je doprineo integraciji monetarne teorije i neoklasiþne teorije vrednosti povezivanjem teorije vrednosti zasnovane na ponudi i tražnji sa uticajem promena koliþine novca na opšti nivo cena (tzv. efekat realne koliþine novca), s jedne strane, i ukljuþivanju teorije izbora (odnosno teorije zaliha) u 388

389

D. Patinkin, Money, Interest and Prices, Harper Publishers, N. York, 1965, st. 603-604, Anticipalions of the „General Theory”? And Other Essays on Keynes, Chicago University Press, Chicago, 1982., The Chicago Tradition, Thc Quantity Theory, and Friedman, Journal of Money, Credit and Banking, Februar 1969 i Keynes and Econometrics: On the Interaction Between the Macroeconomic Revolutions of the Interwar Period, Econometrica, Vol. 44,1976. D. Patinkin, Money, Interestand Prices, op. cit., st. 81-83.

301

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

monetarnu teoriju, koja eksplicira ponašanje ekonomskih subjekata u procesu izbora obima i strukture imovine, s druge strane.390 Uz to, Patinkin je, pored postojeüeg kejnzijanskog modela, uveo novu varijantu monetarnog uravnoteženja, koja se zasniva na koncepciji efekta realne koliþine novca bez posredovanja kamatne stope, a ne na uticaju promene koliþine novca na kamatnu stopu i uticaju kamatne stope na tražnju novca. Meÿutim, za realistiþko odvijanje Patinkinovog procesa efekata realne koliþine novca u praksi, potrebne su sledeüe pretpostavke.391 (1) potpuna osetljivost ekonomskih subjekata na promene vrednosti novca, usled promena opšteg nivoa cena, odnosno odsustva monetarne iluzije, (2) potpuna elastiþnost cena robe i nadnica, (3) zanemarivanje efekata preraspodele dohotka i imovine usled promena cena i (4) odsustvo uticaja oþekivanja odreÿenog kretanja cena. U celini posmatrano, razvoj monetarne teorije imovinskog pristupa išao je u dva pravca: prvi koji novcu kao delu imovine daju posebnu važnost u odnosu na ostale oblike imovine (monetarna teorija M. Fridmana) i drugi koji novcu pridaje istu važnost kao i ostalim oblicima imovine (monetarna teorija J. Tobina).392 Monetarne teorije imovinskog pristupa u epicentar stavljaju usklaÿivanje obima i strukture imovine sa željama ekonomskih subjekata, koji, u sluþaju odstupanja od ravnotežnog stanja, kombinuju transakcije prodajom jedne i kupovinom druge vrste imovine, otplaüivanjem postojeüih i uzimanjem novih obaveza, korišüenjem veüeg ili manjeg dela tekuüeg dohotka za poveüanje obima i izmenu strukture imovine (realne i finansijske institucije) i smanjivanjem imovine u korist tekuüe potrošnje. Pri tome, obavljene transakcije u pravilu vode promenama obima i strukture tražnje robe i usluga ili tražnje finansijskih instrumenata u pravcu njihovog delovanja na realna i finansijska kretanja sve dok se ne uspostavi ravnoteža, tj. uskladi obim i struktura imovine sa željama ekonomskih subjekata. 1.6.

TOBINOVA MONETARNA TEORIJA

Tobinova monetarna teorija,393 kao drugi pravac savremene monetarne teorije imovinskog pristupa, polazi od shvatanja, koja su prethodila kembridžskoj varijanti kvantitativne teorije da je tražnja novca determinisana obimom novþanih

390 391

392 393

D. Patinkin, op. cit., st. 146-161. Dr D. Dimitrijeviü, Monetarna analiza, Institut za dokumentaciju zaštite na radu „Edvard Kardelj”, Niš, 1981, st. 193. Dr D. Dimitrijeviü, op. cit., st. 195. J. Tobin, Money, Capital and Other Stores of Value, American Economic Review, maj 1961, Money and Income, Quarterly Journal of Economics, No 4, 1970., National Economic Policy, Yale, 1966, Essays in Economics: I. Macroeconomies, North-Holland, Amsterdam, 1971. Money and Economic Growth, Econometrica, oktobar 1965, Notes on Political Optimal Monetary Growth, Journal of Political Economy, avgust 1968, Inflation and Unemployment, American Economic Review, mart 1972., The Monetarist Counter Revolution Today - An Appraisal, Economic Journal, mart 1981. i J. Tobin - W. Butter, Long - Run of Fiscal and Monetary Policy on Aggregate Demande, u J. L. Stein (Ed.), Monetarism, North-Holland, Amsterdam, 1976, J. Tobin i W. C. Brainard, Financial Intermediaries and the Effectivenes of Monetary Control, u D. Hester i J. Tobin, Financial Markets and Economic Activity, John Wiley, No. York, 1967., J. Tobin i W. H. Buitter, Fiscal and Monetary Policies, Capital Formation and Economic Activity, u G. M. von Furstenberg (Ed.), The Goverment and Capital Formation, Cambridge-Masachucetts, Ballinger, 1980, i J. Tobin, Asset Accumulation and Economic Activity, Oxford, B. Black-well, 1980.

302

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije 394

transakcija i iznosom imovine pojedinih ekonomskih subjekata. Ekonomski subjekti, naime, odluþuju koji üe deo imovine držati u obliku novca u odnosu na druge oblike imovine, koji üe iznos novca držati za novþane transakcije (tj. plaüanja) i koji üe deo imovine držati u obliku novca, a koji üe deo pretvoriti u proizvodni kapital. Prinos od kapitala predstavlja, u suštini, fundamentalnu determinantu tražnje novca, jer odnos izmeÿu držanja dela imovine u obliku novca i pretvaranja dela imovine u proizvodni kapital zavisi od odnosa marginalnog prinosa od kapitala i marginalne korisnosti držanja novca. Kejnzijanska makroekonomska osnova monetarnog modela, Hicksovo naglašavanje uloge iznosa imovine kao determinante tražnje, teorija graniþne korisnosti kao generalna teorija izbora, napuštanje pretpostavke klasiþne teorije o perfektnosti tržišta i odsustva frikcija, teorija optimalnih zaliha (koja je stvorila uslove za razvoj teorije zasnovane na shvatanju novca kao dela imovine),395 razjašnjenje uloge rizika u teoriji izbora (koja je omoguüila razvoj teorije tražnje novca kao determinante diversifikacije strukture imovine) i uvoüenje teorije efekta realne koliþine novca stvorile su uslove za premošüavanje jaza izmeÿu opšte ekonomske teorije i monetarne istorije i za postavljanje teorije ravnoteže raþuna kapitala (koja objašnjava determinante strukture imovine i determinante prinosa pojedinih oblika imovine sa stanovišta predviÿanja kretanja cena i likvidnosti pojedinih vrsta imovine, kao i troškova prodaje jedne i kupovine druge vrste imovine). Projekcija monetarnog modela implicira pravilno definisanje oblika imovine koje komponuje strukturu neto vrednosti imovine ekonomskih jedinica, definisanje oblika prinosa od imovine, definisanje novca kao oblika imovine (jer novac može reprezentovati obavezu privatnog sektora i obavezu države)396 i posmatranje novca kao egzogene varijabile (pored tokova kreiranja i povlaþenja novca koji zavisi od ponašanja banaka, tražioca kredita i depozitara).U redukovanom Tobinovom modelu, novac i kapital, kao dva oblika imovine, zavise od obima novþanih transakcija i stope prinosa od kapitala (koje je, suprotno od postavke kembridžske varijante varijabilna), pri þemu je razlika izmeÿu prinosa od kapitala i prinosa od novca determinisana odnosom ponude i tražnje ovih dveju vrsta imovine na tržištu. Stopa prinosa od kapitala (pri postojeüem nivou cena), koju Tobin naziva „Supply price of capital”, treba da je izjednaþena sa marginalnom produktivnošüu kapitala (kao realna stopa prinosa od novih ulaganja), pošto je, u takvim uslovima, tražnja novca jednaka postojeüoj koliþini novca. Kao kljuþna, strateška varijabila monetarnog modela Tobina, tzv. ravnotežna stopa prinosa od kapitala odreÿuje pravac procesu uravnoteženja i stoga nije zamenljiva kejnzijanskom dugoroþnom kamatnom stopom niti monetaristiþkim indikatorom koliþine novca. Za razliku od redukovanog dvoimovinskog modela (novac i kapital, koji inkorporiše dva oblika imovine i dve vrste prinosa od imovine), prošireni Tobinov model inkorporiše: (a) þetiri oblika imovine privatnog sektora (novac kreiran 394

395

396

Meÿutim, klasiþna kvantitativna teorija je komponentu imovine, kao determinante tražnje napustila, a tražnju novca vezala iskljuþivo za dohodak (tj. novþane transakcije). Klasiþari su prinos od kapitala smatrali konstantnim (koji je determinisan nemonetarnim faktorima), kao i brzinu opticaja novca. Ova teorija objašnjava da je držanje novca determinisano obimom transakcija, troškovima kupovine i prodaje odreÿenih delova imovine i prinosom pojedinih oblika imovine. Pri promeni koliþine novca valja razlikovati efekat usled poveüanja neto imovine ekonomskih jedinica i izmene njihove strukture od efekta usled poveüanja novca kao sredstva plaüanja.

303

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

od strane države, kratkoroþne obveznice države, dugoroþne obveznice države i fiziþka kapitalna dobra) i dva oblika imovine u vidu potraživanja u strukturi privatnog sektora (depozitni novac banaka i krediti i obaveze privatnog sektora sa stanovišta strukture imovine), i (b) dve institucionalne fiksirane kamatne stope (diskontna stopa centralne banke i nulta kamatna stopa na depozite po viÿenju kod banaka i obaveze države po viÿenju) i þetiri tržišne kamatne stope (kratkoroþna i dugoroþna kamatna stopa, kamatna stopa na kredite privatnog sektora i ravnotežna stopa prinosa kapitala) sa stanovišta stopa prinosa.397 U modelu egzistiraju, prvo, nezavisne jednaþine za svaki oblik imovine, kao jednaþine „kapitalnog raþuna”, koje definišu uslove ravnoteže ponude i tražnje za pojedine vrste imovine, i ravnotežne prinose, tj. kamatne stope; zatim, jednaþina kapitalnih dobara, koja je kljuþni uslov ravnoteže, jer defniše ravnotežnu stopu prinosa od kapitala i, najzad, jednaþinu „raþuna dohotka” koja definiše tokove proizvodnje, raspodele, potrošnje i štednje. Ravnoteža egzistira samo u uslovima jednakosti ravnotežne stope prinosa od kapitala i marginale produktivnosti postojeüeg kapitala, pri þemu se kratkoroþne i dugoroþne obveznice države izjednaþavaju sa novcem (a ne sa kapitalom); a to distancira Tobinov model od kejnzijanskog modela u kome se državne obveznice svrstavaju u ostale oblike finansijske imovine. U Tobinovoj postkejnzijanskoj monetarnoj teoriji imovinskog pristupa moguüe je uoþiti, dakle, uticaj teorija, koje su prethodile kembridžskoj varijanti kvantitativne teorije, i uticaj kejnzijanske teorije. Tobin, zapravo, zastupa gledište da je tražnja za novcem determinanta prinosa od kapitala (tzv. supply price of real capital). Novac se, naime, pretvara u proizvodni kapital u zavisnosti od marginalne koristi držanja novca, þime se zapravo sudara sa stavovima monetarista i, posebno, sa stavovima tzv. škole racionalnih oþekivanja. Tobin aktuelizuje polemiku izmeÿu Kejnza i Pigoua o efektu realnog salda, tj. da li i kako fleksibilnost nominalnih cena dovodi do potpune realizacije na tržištu. Po Tobinu, Pigou uspeva da ograniþi ravnotežu na stanje takve realizacije (stalna tržišna potpuna realizacija je temeljni postulat teorije racionalnih oþekivanja), dok Kejnz dokazuje da ravnoteža ne mora biti globalno stabilna, a i kada je stabilna neravnoteža može biti duga i uporna.398 Uspostavljanje ponovne ravnoteže, smatra Tobin, zadatak je aktivne politike zajedno sa tržišnim povratnim delovanjem. Nova klasiþna makroekonomika tvrdi da makroekonomska politika ne menja stvarno kretanje privrede i zakljuþuje da bilo koja predvidiva politika ima iste realne posledice. Tobin pobija tvrdnju teoretiþara racionalnih oþekivanja þiji je mehanizam potpune tržišne realizacije temeljni postulat. Naime, Tobin smatra da državna politika može biti izvor nestabilnosti, ali ne i jedini. No, i pored toga, Tobin naglašava važnost državne makropolitike, koja mora stabilizovati oþekivanja u pogledu kretanja privrede. Kritikujuüi postavku pristalica škole racionalnih oþekivanja da „racionalno oþekivanje buduüih poreza lišava finansiranje državnih rashoda putem zaduživanja svakog makroekonomskog efekta” i analizirajuüi tzv. rikardovski argument Baroa, 397

398

Banke u aktivi imaju kratkoroþne i dugoroþne obveznice države i kredite za privatni sektor, dok nebankarski sektori u aktivi imaju gotovinu, depozite kod banaka, kratkoroþne i dugoroþne obveznice države, kredite od banaka i neto vrednost kapitalnih dobara. J. Tobin, Akumulacija imovine i ekonomska aktivnost, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1983.

304

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

Tobin zakljuþuje da tvrdnje klasiþne makroekonomike nemaju nikakve potvrde u rikardovskim kritikama fiskalne politike, odnosno da se državne finansije ne mogu tretirati kao irelevantan faktor za realne ekonomske rezultate, navodeüi u prilog svojih stavova model dugoroþnih posledica alternativnih politika finansiranja za akumulaciju kapitala i inflaciju. U okviru izbora portfelja i akumulacije imovine Tobin obraÿuje problem ISLM aparata i iznosi tvrdnju da on poštuje ograniþenje državnog budžeta. Odbacujuüi interpretaciju modela IS-LM tipa kao ravnoteže koja je stacionarna za bilo koje razdoblje, Tobin pristupa IS-LM aparatu, uzimajuüi vrednost varijabila u jednoj vremenskoj taþki. U tom sluþaju, nekonzistentno je uzimati kejnzijansku ravnotežu i istovremeno ignorisati akumulaciju ili dekumulaciju fondova. Upuüivanjem prigovora i stacionarnoj ravnoteži i trenutnom stanju procesa, Tobin nalazi alternativu u kejnzijanskom IS-LM modelu s diskontinuiranim vremenom. Jüttnerova analiza399 uloge Tobinovog modela cene ponude kapitala u vezi sa investicionim odlukama i problemima vezanima za njegovu empirijsku primenu i korisnost za ciljeve monetarne politike pokazuje da davaoci kredita (finansijski investitori) i dužnici (preduzetnici) na tržištu kapitala uporeÿuju stopu prinosa koju iziskuje tržište sa marginalnom efikasnošüu kapitala novih investicionih projekata. No, u mnogim analizama je propušteno da se empirijski utvrdi razlika izmeÿu proseþne i marginalne cene ponude kapitala jer je odnos izmeÿu tih dveju stopa prinosa i mera monetarne politike vrlo važan iz razloga što mere monetarne politike utiþu na kurseve tržišta akcijama i što se cena kapitala tada može izroditi u neelastiþan parametar monetarne politike. Meÿutim, u Classenovom modelu400 dugoroþne ravnoteže se tvrdi da se, pri potpuno slobodnom kretanju kapitala, kamatna stopa putem saradnje svetskih robnih tržišta i tržišta kapitala odreÿuje kako prema kejnzijanskoj, tako i prema kvantitativnoj teoriji. Tobinova monetarna teorija, na kraju, razlikuje se od reformulisane kvantitativne teorije po tome što je ravnotežna stopa prinosa od kapitala kljuþna determinanta procesa uravnotežavanja, što je veüi stepen diferenciranja imovine i prihoda od imovine, kao varijabile modela, što je koliþina novca znaþajna samo ukoliko utiþe na ravnotežnu stopu prinosa od kapitala, što je koliþina novca samo jedna od determinata nivoa tražnje, proizvodnje i novþanog dohotka i što se postavka „money only matters” zamenjuje postavkom „money matters”, obrnugo posmatrano, reformulisana kvantitativna teorija razlikuje se od Tobinove monetarne teorije po tome što je novac strateška varijabila, što je promena stope koliþine novca u skladu sa stopama promene tražnje novca i što je „novac jedino znaþajan”. U komparaciji Tobinove monetarne teorije i kejnzijanske teorije zapaža se (1) da Tobin državne obveznice dodaje novcu, (2) da kapitalna dobra iskazuje u grupi ostale imovine, (3) da uvodi diferenciranu strukturu kamatnih stopa, (4) da ravnotežnu stopu prinosa od kapitala smatra kljuþnom varijabilom procesa uravnoteženja, (5) da državne obveznice izjednaþava sa novcem i (6) da proces 399

400

J. Jüttner, Rates of Return, Investment Behavior and Monetary Policy, Kredit und Kapital 1/83, st. 1633. E. M. Classen, The Keynesian and Classical Determination of the Exchange Rate, Weltwirtschaftliches Archiv 1/83, st. 19-33.

305

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

uravnoteženja determniše ravnotežnom stopom prinosa od kapitala i iznosom realne vrednosti monetarne imovine pri datoj marginalnoj stopi prinosa od kapitala. Nasuprot Tobinovom modelu, u kejnzijanskom modelu (a) novac se izdvaja kao posebna vrsta imovine, (b) državne obveznice se ukljuþuju u ostalu imovinu, (c) nulta kamatna stopa prinosa od novca i jedinstvena stopa na ostalu imovinu izdvajaju se samo kao dve stope prinosa, (d) državne obveznice se smatraju perfektnim supstitutima za kapitalna dobra, (e) mehanizam uravnoteženja deluje putem alternative novca - ostale vrste imovine, (f) koliþina novca utiþe na tražnju državnih obveznica i na jedinstvenu kamatnu stopu za sve monetarne oblike imovine, (g) odnos izmeÿu postojeüe koliþine novca i tražnje novca (koja je terminisana obimom novþanih transakcija i iznosom imovine pojedinih ekonomskih jedinica) je važan, i (h) promenom koliþine novca monetarna politika deluje na uslove tražnje monetarne imovine i na tražnju državnih obveznica i kapitalnih dobara. Izgledno je, prema tome, da monetaristiþka teorija u buduünosti izgubi primat u odnosu na kejnzijansku teoriju, buduüi da, u dugoroþnom trendu, nezaposlenost reprezentuje teže rešiv problem u odnosu na inflaciju. Meÿutim, tradicionalna alternativna smena u ciklusu (privredni bum i inflacija sa ekonomskom depresijom i nezaposlenošüu i vice versa) supstituisana stagflacijom, u kojoj koegzistira recesija, nezaposlenost i inflacija, implicira, ne samo þvrstu koordinaciju monetarne i fiskalne politike, veü u njihovu potpunu integraciju, ukljuþujuüi neminovno i adekvatnu politiku dohotka. Situacija je tim pre urgentnija, ukoliko se u analizu ukljuþi slom sistema fiksnih deviznih kurseva, odnosno njegova zamena sistemom fleksibilnih deviznih kurseva, odnosno njegova zamena sistemom fleksibilnih deviznih kurseva sa svim konsekvencama u meÿunarodnom monetarnom sistemu. Za razliku od tzv. þikaške škole Fridmana, koja je našla mnoge pristalice i u nas, Tobinova monetarna teorija imovinskog pristupa, usled institucionalne neelastiþnosti, naišla je na nedovoljnu zainteresovanost u jugoslovenskoj struþnoj javnosti, jer se Tobinove rasprave odnose na diversifikovanu finansijsku strukturu s velikim moguünostima za izbor portfelja. Afirmisanje tržišnih zakonitosti dugoroþnim programom ekonomske stabilizacije verovatno üe otvoriti moguünost za aplikaciju Tobinove teorije. Na kraju, u okviru monetarnih teorija imovinskog pristupa valja spomenuti i sledeüe dve teorije: a) Monetarna teorija Gurley - Showa401 i b) Monetarna teorija Pesek - Saving-a.402 401

402

U teoriji monetarnih finansijskih institucija Gurleya i Showa, novac je samo jedan od oblika finansijske aktive i likvidnosti. Nemonetarne finansijske institucije kreiraju razne pemonetarne finansijske oblike (novþane supstitute), što utiþe na smanjenje tražnje novca u korist tražnje drugih finansijskih oblika. U suštini,ova teorija je doprinela da se definicija novca proširi i na druge kvazi monetarne instrumente (supstitute) novca i da se u transmisioni mehanizam ukljuþi znatno šira struktura finansijskih institucija i finansijskih instrumenata (J. Gerley i E. Show, Money of Finance, Brookings lnstitutions, Washington, 1960). U teoriji Peseka i Savinga eksplicira se uloga monetarne i finansijske aktive u kompoziciji imovine i ljepog odnosa sa ekonomskom ravnotežom, i uvodi se dinstinkcija izmeÿu monetarnih finansijskih i nemonetarnih finansijskih intermedijera, i izmeÿu novca i finansijske aktive (V. R. Pesek i T. R. Saving, Money, Wealth and Economic Theory, Macmillan, N. York, 1969. i The Foundations of Money and Banking, Macmillan, N. York, 1968.).

306

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

No, i ove teorije su manje-više periferne u poreÿenju sa vodeüim monetarnim teorijama imovinskog pristupa i, stoga, ih ispuštamo iz naše analize. 1.7.

FRIDMANOVA MONETARNA TEORIJA

Monetarna teorija poþinje upravo tzv. reformulisanom kvantitativnom teorijom novca u ekspoziciji M. Fridmana na þelu tzv. þikaške škole, kao najortodoksnijeg predstavnika monetaristiþkog pravca u evoluciji savremene monetarne teorije, utemeljivaþa tzv. monetaristiþke kontrarevolucije i inspiratora diferenciranja monetarne teorije (zajedno sa saradnicima i pristalicama: Schwartz, Yeager, Macesich, Keran, Meiselman, Anderson, Jordan, Leman, Selden, Cagan, Meltzer, Brunner i dr.). Fridmanova reformulisana kvantitativna monetarna teorija inkorporiše, izmeÿu ostalog, tražnju novca, koncepciju koliþine novca, proces uravnoteženja tražnje novca sa postojeüom koliþinom novca i efekte procesa uravnoteženja na realna kretanja (proizvodnja, dohodak i cene).403 Fridman razlikuje tražnju novca preduzeüa i tražnju novca ostalih subjekata: preduzeüa drže novac kao jedan od oblika kapitala, dok ostali ekonomski subjekti drže novac kao jedan od oblika imovine. Držanje novca kao dela imovine je, u stvari, polazna osnova modela u kome se imovina diferencira u pet oblika: (1) novac, (2) obveznice, (3) akcije, (4) fiziþka dobra i (5) radni kapacitet pojedinca što odgovara razliþitim tokovima dohotka. Kod prvog oblika imovine, tj. novca dohodak potiþe od kamate na depozite po viÿenju; kod drugog oblika imovine, tj. obveznica, dohodak reprezentuje kamatu i prihod od promene cena obveznica; kod treüeg oblika imovine, tj. akcija, dohodak inkorporiše dohodak koji predstavlja kamatu, dohodak koji predstavlja korigovanu kamatu za iznos promene opšteg nivoa cena i dohodak koji potiþe od promene cena akcija na tržištu; kod þetvrtog oblika imovine, tj. fiziþkih dobara, dohodak sadrži gotovo iste komponente dohotka od akcija; kod petog oblika imovine, tj. radnog kapaciteta imovine, dohodak u stvari predstavljaju nadnice (najamnine ili plate). Odnos izmeÿu dohotka i imovine uspostavlja se pomoüu kamatne stope, koja simultano omoguüava da se imovina prikaže kao diskontovana vrednost dohotka, a dohodak kao prinos od imovine. Fridman je time pokušao da integriše monetarnu teoriju i teoriju kapitala, buduüi da dohodak definiše kao prinos od imovine, da uvodi permanentni dohodak i da odnos imovine i dohotka posmatra kao varijabilu tražnje novca (pored kretanja cena, alternativnih dohodaka pojedinih 403

M. Fridman (Ed.), Studies in the Quantity Theory of Money, The University of Chicago Press, Chicago, 1956, i Teorija novca i monetarna politika, Rad, Beograd, 1973., M. Fridman i A. Schwartz, A Monetary History of the United States, 1887-1960, Princeton University Press, Princeton, 1963.,M. Fridman, A Monetary Theory of Nominal Income, Journal of Political Economy, mart-april 1971, A Theoretical Framework for Monetary Analysis, u R. J. Gordon, Milton Friedman’s Monetary Framework, A Debate with His Critics, The University of Chicago Press, Chicago, 1974., Controls on Interest Rates Paid by Banks, Journal of Money, Credit and Banking, februar 1970., Capitalism and Freedom, The Chicago University Press, Chicago, 1962., M. Fridman i D. Meiselman, Reply lo Ando and Modigliani, and to Do Prano and Meyer, American Economic Review, septembar, 1965. M. Fridman i A. Schwartz, Monetary Trends in the United Chicago Press, Chicago, 1982., M. Fridman i W. W. Heller, Monetary versus Fiscal Policy, Norton.N. York, 1969., M. Fridman, Inflation et systems monètaires, Cohnan-Lèvi, Paris, 1969. Inflation and Unemployment, Nobel Lecture, Journal of Political Economy, Vol. 85,1977. i The Quantity Theory of Money, A Restatement, Chicago Adline Publishing Company, 1969.

307

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

oblika imovine, navika i sklonosti prema držanju pojedinih oblika imovine i tokova dohotka, iznosa i strukture imovine, i dohotka ekonomskih subjekata, kao determinanta tražnje novca). Tražnja novca, izražena u kvantitativnoj formi: 1 dP ⎛ ⎞ M = ⎜ P, rb, re , , w, Y, u ⎟ , zavisi, u osnovi, od opšteg nivoa cena (P), prinosa od ⎝ ⎠ P dt obveznica - kamatna stopa (rb), prinosa od akcije (re), stope promene opšteg nivoa ⎛ 1 dP ⎞ cena ⎜ , ⎟ , dohotka (Y), sklonosti ekonomskih subjekata prema odreÿenoj ⎝ P dt ⎠ strukturi imovine (u) i odnosa iznosa imovine prema vrednosti robnog kapaciteta (w).404 Fridman je prvobitno razradio model od šest jednaþina sa sedam nepoznatih, koji je u skladu sa kvantitativnom teorijom novca i kejnzijanskom dohodnom teorijom novca:405 ⎛Y ⎞ 1. Md = P ⋅ 1 ⎜ , r ⎟ ⎝p ⎠ 2. MS = h (r ) 3. Md = MS 4.

c ⎛Y ⎞ = f ⎜ ,r⎟ P ⎝p ⎠

I = g (r ) P Y C F S Y−C I 6. = + ili = P P P P P P 5.

gde je: Md - koliþina traženog novca, Ms - koliþina ponuÿenog novca, Y - nominalni dohodak, P - nivo cena, r - kamatna stopa, C - potrošnja, I - investicije, S - štednja. Prve tri jednaþine iskazuju monetarni sektor, dok druge tri jednaþine iskazuju sektor štednje i investicija. U kvantitativnoj teoriji se obiþno dodaje jednaþina (Y/P=Yo), koja omoguüava izraþunavanje kamatne stope u jednaþinama od 4 do 6. U dohodnoj monetarnoj teoriji dodaje se, pak, jednaþina P = Po, koja omoguüava definisanje odnosa izmeÿu kamatne stope i realnog dohotka (Hicksova kriva LM) - jednaþine od 1 do 3 i jednaþine od 4 do 6 (Hicksova kriva IS). Jednaþina 1. predstavlja funkciju tražnje nominalne koliþine novca (kejnzijanska funkcija preferencije likvidnosti), jednaþina 2. nominuje funkciju ponude nominalne koliþine novca, jednaþina 3. oznaþava jednaþinu uravnotežavanja ili usklaÿivanja tržišta, jednaþina 4. predstavlja funkciju potrošnje (Keynesova

404

405

Realna tražnja novca posmatra se kao korigovani nominalni iznos novþane mase sa iznosom promena opšteg nivoa cena. M. Friedman, A Theoretical Framework for Monetary Analysis, the Journal of Political Economy, martapril 1970, st. 193-238. i A Monetary Theory of Nominal income, The Journal of Political Economy, No 2,1971, st. 323-337.

308

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

marginalna sklonost potrošnji),406 jednaþina 5. oznaþava funkciju investicija (Keynesova marginalna sklonost investiranju)407 i jednaþina 6. nominuje identitet dohotka, odnosno proces uravnoteženja ili usklaÿivanja tržišta. U svim navedenim jednaþinama egzistira sedam nepoznatih: C, I, Y, r, P, Md i Ms. Nedostaje samo jedna, koja se dodaje: Y/P = Y = Yo (dohodak je determinisan van sistema) i koja u kvantitativnoj teoriji predstavlja, u stvari, valrasijansku jednaþinu opšte ravnoteže (u dohodnoj teoriji se obiþno dodaje P = Po). Supstitucijom jednaþina 4. i 5. u jednaþini 6. (uz uslov da je Y/P = Yo) dobija se Yo - f (Yo, r) = g(r), dakle, jednaþina koja determiniše r; dok jednaþina Mo = P 1 (Yo, ro) determiniše P. Kvantitativna teorija, sa stanovišta koliþine novca, omoguüava analizu monetarnih faktora koji determinišu raspoloživu nominalnu koliþinu novca (koji odreÿuju ponudu, tj. koliþinu novca koja se može držati) i faktora koji determinišu realnu koliþinu novca (koji odreÿuju tražnju, tj. koliþinu novca koja se želi držati). Faktori, koji odreÿuju raspoloživu nominalnu koliþinu novca koja se može držati, determinisani su uglavnom monetarnim sistemom. Po Fridmanu, determinante koliþine novca su sledeüe: (1) veliþina monetarne baze (koja je determinisana intervencijama monetarne baze), i (2) srazmera depozita u rukama javnosti prema iznosu gotovog novca u rukama javnosti (koja je determinisana ponašanjem javnosti).408 Tražnja novca, kao srž kvantitativne teorije, objašnjava se razdvajanjem nominalne i realne koliþine novca. Nominalna koliþina novca izražava koliþinu bilo kojih novþanih jedinica (dolar, franak, funta, marka, jen), dok realna koliþina novca predstavlja obim dobara koji se može kupiti odreÿenom koliþinom novca. Za sve ekonomske subjekte znaþajnija je realna od nominalne koliþine novca. Kao vid aktive, novac opredeljuje držaoce imovine, pri þemu treba praviti razliku izmeÿu krajnjih držalaca imovine i preduzeüa. Tražnja novca za krajnje držaoce imovine (domaüinstva, odnosno privatni subjekti) u realnom izrazu funkcija je sledeüih varijabila: a) ukupne imovine; b) podele imovine na ljudski i fiziþki obim; c) oþekivane stope prinosa od novca i ostalih oblika aktive i d) ostalih varijabila koje determinišu korist od usluga koje pruža novac u odnosu na usluge koje pružaju drugi obliki aktive. Ukupna imovina je zbirni pojam koji u sebi sadrži kako novac, tako i hartije od vrednosti, kuüe i druga fiziþka dobra i ljudski kapital (koji predstavlja sposobnost sticanja dohotka, odnosno radni kapacitet). Ukupna imovina predstavlja veliþinu koju determiniše tražnja novca, koju treba meriti ili procenjivati na osnovu egzaktnije veliþine, koja se naziva trajni dohodak. Oþekivane stope prinosa od novca su analogne cenama neke robe i njenih supstituta. Nominalna stopa prinosa od novca može da bude jednaka nuli (kada je u pitanju gotov novac); zatim, može da bude negativna veliþina (kada su u pitanju depoziti po viÿenju za koje se naplaüuju troškovi za bankarske usluge); najzad, može da bude pozitivna (kada su u pitalju oroþeni depoziti po viÿenju, na koje se 406

407 408

Ova jednaþina izražava realnu potrošnju (C/P), kao funkciju realnog dohotka (Y/P=y) i kamatne stope (r), pri þemu imovina nije ukljuþena u model. Ova jednaþina izražava realne investicije (I/R), kao funkciju kamatne stope. M. Friedman - A. Schwartz, Money and Business Cycles, The Reveiw of Economics and Statistics, februar 1963, str. 32-64.

309

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

plaüa kamata). Nominalna stopa prinosa od ostalih vidova aktive sastoji se od dela prinosa ili troška, kao što su kamate na obveznice, dividende na akcije i od promena u njihovim nominalnim cenama, koji je naroþito znaþajan u uslovima inflacije ili deflacije. Od ostalih varijabila istiþe se uloga (a) realne imovine ili dohotka, (b) stepen ekonomske stabilnosti, i (c) volumen transfera kapitala u odnosu na dohodak, tj. volumen kupovine i prodaje postojeüih kapitalnih dobara koje obavljaju krajnji držaoci imovine. Na osnovu prezentiranih stavova prezentira se sledeüa funkcija tražnje novca individualnog držaoca imovine: M 1 dP ⎞ ⎛ = f ⎜ y, w, rm, rb, re, , , u ⎟ ⎝ P P dt ⎠ gde je: w - deo imovine u fiziþkom vidu (deo dohotka od fiziþke imovine); rm - oþekivana nominalna stopa prinosa od novca; rb - oþekivana nominalna stopa prinosa od hartije sa fiksnom vrednošüu (ukljuþivši i oþekivane promene u njihovim cenama); re - oþekivana nominalna stopa prinosa od akcija (ukljuþivši i oþekivane promene u njihovim cenama); (1/P) • (d P/dt) - oþekivana stopa promena cena dobara (dakle, oþekivana nominalna stopa prinosa od realne aktive); u - kombinovani simbol koji može da predstavlja ma koju varijabilu osim varijabile dohotka. Privredna preduzeüa su nezavisna od ograniþavajuüeg faktora koji se odnosi na ukupnu imovinu krajnjeg držaoca imovine. Ukupna imovina ovog sektora nije varijabila funkcije tražnje novca. Jer, ukupan iznos kapitala u proizvodnu aktivu (ukljuþivši i novac) predstavlja varijabilu koju preduzeüe može da determiniše putem uzimanja dopunskog kapitala posredstvom tržišta kapitala. Stope prinosa od novca, ili od alternativnih vidova aktive, su od presudnog znaþaja za privredna preduzeüa. Ove stope odreÿuju koliki su njihovi neto-troškovi držanja novþanih sredstava. Keynes deli traženu koliþinu novca na dva dela: na M1 radi zadovoljavanja motiva držanja novca za potrebe tekuüih transakcija i na M2 radi zadovoljenja spekulativnih motiva držanja novca.409 Keynes je smatrao da je M1 konstantan deo dohotka i da je kratkoroþna tražnja M2 rezultat neizvesnosti zbog buduüeg kretanja kamatne stope. Traženi iznos zavisi od postojeüih kamatnih stopa i oþekivanih kamatnih stopa, pri þemu je pod kamatnom stopom podrazumevao kamatnu stopu na dugoroþne hartije od vrednosti. Keynesovu funkciju tražnje Fridman daje na sledeüi naþin: M M1 M2 = + = R1y + f (i − i* ,i* ) P P P gde je: i - kamatna stopa u datom trenutku; i* - kamatna stopa koja se oþekuje u buduünosti; R - konstanta. U istoj ravni, Fridman daje i svoju jednaþinu u opštem obliku:

409

J. Marchal i J. Lécaillon, Lcs monetaire, Cujas, Paris, 1967. st. 256 p S. Leven, Essai sur l’instabilité monétaire, Dunod, Paris, 1971. st. 130-131.

310

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

⎡ dY dMS dMd ⎤ dY =f⎢ , , , MS , Md ⎥ dt dt ⎣ dt dt ⎦ gde se: Ms - odnosi na postojeüu koliþinu novca; M° - na traženi novac. Ova jednaþina, u stvari, zamenjuje jednaþinu usklaÿivanja (Md = Ms). No, linearna verzija ove jednaþine glasi: ⎛ d log MS d log Md d log Y ⎛ d log Y ⎞ ⋅⎜ + Ψ − ⎜⎝ ⎝ dt ⎟⎠ dt dt dt

⎞ S d ⎟⎠ + (log M − log M )

Iznos traženog novca, na osnovu toga, zavisiüe od oþekivanog trajnog dohotka i cena, kao i od oþekivane stope promena u cenama. Poseban sluþaj iz ove jednaþine kvantitativne teorije može se dobiti ako se pretpostavi da je (d log Md) / (dH) = d log Md ⎛ d log Y ⎞ =⎜ i da je Ψ = 1 i ϕ = ∞ ⎝ dt ⎟⎠ dt Prvi uslov znaþi da je dugoroþna brzina opticaja konstantna. Treüi uslov d log Y d log MS obezbeÿuje jednakost Ms = Md. Drugi uslov obezbeÿuje identitet = dt dt . Prema tome, promena u novþanoj masi odražava se neposredno i proporcionalno u nominalnom dohotku. Relativna stabilnost u dugom vremenskom periodu srazmere izmeÿu gotovog novca koji ljudi žele da drže i dohotka narušava se efektima dvaju faktora: 1) nivoom realnog dohotka po glavi stanoviika i 2) troškovima držanja gotovine. Jer, kada raste realni dohodak, rašüe i iznos koliþine novca koji ljudi žele da drže. Troškovi držanja gotovine zavise od kamatne stope koja se može dobiti za neki vid finansijske aktive. Brza inflacija smanjuje željenu srazmeru gotovinskih sredstava i dohotka. Porast nominalnog iznosa novþane mase izmeniüe bilans strukture imovine držalaca novca. Sa poveüanjem ukupne koliþine novca i gotovog novca u rukama ekonomskih subjekata, neki od njih üe, želeüi da svedu iznos gotovine na željeni nivo, kupovati druge oblike imovine. Poveüanjem toka rashoda, doüi üe i do poveüanja toka primanja, tj. do porasta obima nominalnog dohotka. Uporedo s tim, po osnovu poveüane efektivne tražnje, doüi üe do tendencije rasta cena. Prema tome, promene u nominalnoj koliþini novca, ili promene u realnim novþanim sredstvima, izazivaju promene u cenama i u nominalnom dohotku. A sve promene u nominalnom dohotku potiþu ili iz promene u realnim novþanim sredstvima ili od promene u nominalnoj koliþini novca. Buduüi da željena koliþina novca (tražnja novca) nastoji da se prilagodi promenama u ponudi novca, sledeüi zakljuþak da su promene u nominalnom dohotku, odnosno u cenama, posledica promena u nominalnoj koliþini novca. Prema tome, u dužim periodima, kretanje ukupne koliþine novca i cena poveüava svoj ukupni obim pokazujuüi tendenciju da neutrališe poremeüaje izmeÿu gotovinskih sredstava koje pojedinci žele da drže, realnog dohotka i troškova držanja novca. Bankarski sistem prati kretanje dohotka, a ekspanzija dohotka znaþi 311

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

ekspanziju nominalne koliþine novca. Ukupna koliþina novca je, dakle, istovremeno i uzrok i posledica promena u dohotku, odnosno u cenama. U kratkoroþnim vremenskim intervalima postoji tesna povezanost izmeÿu monetarnih promena i kretanja cena, pri þemu se javlja problem vremenskog redosleda promena u koliþini novca i promena u nominalnom dohotku i cenama. Stopa promena novþane mase prethodi ekonomskim ciklusima za jedan duži vremenski interval (u proseku od 12 do 16 meseci). Dalje, poveüani nominalni dohodak oznaþava proširenje obima preferencije likvidnosti. Poveüani obim preferencije likvidnosti u korelativnoj je vezi sa tražnjom kredita, pri þemu su držaoci uveüane koliþine novca spremniji da ponude višu kamatnu stopu. To poveüava cene (cena kredita se ugraÿuje u troškove) i smanjuje realan iznos koliþine novca. Krajnji rezultat se javlja u vidu pritiska za poveüanje kamatnih stopa, do þega üe doüi posle 12 meseci. Sa þiste empirijske taþke gledišta, tvrdi Fridman, niske kamatne stope su znak da je monetarna politika stvarno bila restriktivna u smislu da je ukupna koliþina novca sporo rasla. Visoke kamatne stope su znak da je monetarna politika stvarno bila ekspanzivna u smislu da je ukupna koliþina novca brzo rasla. Napuštajuüi postavku o stabilnosti brzine opticaja novca klasiþne kvantitativne teorije, Fridman uvodi koncepciju stabilne funkcije tražnje novca, odnosno postavku o stabilnosti funkcionalnih odnosa koji determinišu tražnju novca. S tim u vezi, Fridman lansira ideju o izuzetnom znaþaju promena koliþine novca i efektima stabilne stope monetarnog rasta na realna kretanja. Koliþina novca, po Fridmanovom konceptu novþane mase, je egzogena varijabila, koja je determinisana ponašanjem monetarne vlasti. Promena koliþine novca je nezavisna od tražnje novca. Uravnotežavanje izmeÿu postojeüe koliþine novca i tražnje novca može se postiüi jedino promenama privrednih procesa koje indukuju promene iznosa tražnje novca, a ne autonomnim mehanizmima koji povezuju odnose izmeÿu tražnje novca i kreiranja ili povlaþenja novca. U stvari, proces meÿusobno povezanih transakcija, koji vodi ekvilibrijaciji tražnje novca i postojeüe koliþine novca, objašnjava transmisioni mehanizam, koji promene koliþine novca povezuje sa realnim kretanjima. U okviru procesa monetarnog uravnoteženja, Fridman razlikuje elemente transmisionog mehanizma u kratkoroþnom i dugoroþnom posmatranju sa stanovišta efekata promena koliþine novca na proizvodnju i cene. Kratkoroþno posmatrani proces monetarnog uravnotežavanja implikuje usklaÿivanje postojeüe koliþine novca, koju poseduju ekonomski subjekti, sa tražnjom novca, koji odgovara procenama i oþekivanjima ekonomskih subjekata; odnosno procesa komodiranja postojeüe strukture i obima imovine sa željenom strukturom i iznosom, imajuüi u vidu buduüe tokove dohotka od pojedinih oblika imovine. Ovaj efekat deluje na iznos dohotka i izdatke ekonomskih subjekata i na izmenu uþešüa potrošnje i investicija u njihovim izdavanjima. Promene koliþine novca, koja ne konvenira promeni tražnje novca, deluju na iznos izdataka, iako ne dolazi do promena relativnih cena. U dugoroþnom posmatranju monetarnog uravnotežavanja poveüanje koliþine novca deluje na smanjenje kamatne stope, koja vodi poveüanju tražnje (naroþito, investicione tražnje) sa novim „udarima” na planu rasta proizvodnje i zaposlenosti, i, naroþito, rasta cena (usled postojeüe razlike izmeÿu poþetnog nivoa proizvodnje pri datoj zaposlenosti i nivoa proizvodnje pri punoj zaposlenosti). No, 312

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

rast cena indukuje poveüanje kamatne stope, koja retroaktivno vodi smanjenju tražnje, pa, prema tome, i proizvodnje i zaposlenosti. Samim tim, postojeüa koliþina novca se realno smanjuje (usled rasta cena), tako da se nova ravnoteža ostvaruje na inicijalnom nivou proizvodnje, zaposlenosti, realnog dohotka i realne koliþine, ali na višem spiralnom nivou nominalne koliþine novca, nominalnog dohotka i cena. U poreÿenju klasiþne kvantitativne teorije novca i Fridmanove reformulisane kvantitativne teorije novca (odnosno neokvantitativne ili monetaristiþke), valja podvuüi Fridmanovu tvrdnju po kojoj nikada nije prekinuta tradicija kvantitativne teorije, iako Patinkin, Baro i Fišer tvrde suprotno, tj. da ne postoji tradicija u pismenoj formi.410 No, i pored toga, postoje relativno znaþajne razlike izmeÿu klasiþne i neokvantitativne teorije novca u pogledu definicije novca, tražnje novca, transmisionog mehanizma, kratkoroþnog posmatranja i empirijskog pristupa. Definicija koliþine novca reformulisane kvantitativne teorije je šira od definicije klasiþne kvantitativne teorije novca, jer obuhvata, pored novca za transakcione svrhe, i novac koji se drži kao oblik imovine. Savremena monetaristiþka teorija uvodi koncepciju stabilne funkcije tražnje novca i otklanja slabost klasiþne kvantitativne teorije o stabilnosti brzine opticaja novca. Pored toga, refomulisana kvantitativna monetarna teorija u tražnju novca uvodi varijabile imovine i varijabile prinosa od imovine, pored varijabile obima novþanih transakcija, odnosno dohotka, karakteristiþne za kvantitativnu teoriju novca. Monetaristiþka teorija, u tzv. procesu monetarnog uravnoteženja,411 otklanja klasiþnu dihotomiju dokazivanjem da promene koliþine novca deluju na opšti nivo cena u dugoroþnom aspektu i na realna kretanja u kratkoroþnom posmatranju (ukljuþivanjem novih elemenata u empirijsku analizu). Ukljuþivanjem funkcionalnih odnosa i varijabila vezanih za finansijsko tržište i varijabile vremena u monetarni model reformulisana kvantitativna teorija se distancira od statiþke monetarne ravnoteže i neizdiferenciranog monetarnog modela klasiþne kvantitativne teorije. Iako se u dugoroþnom posmatranju412 uticaja promena koliþine novca na realna kretanja oseüa kontinuitet izmeÿu klasiþnog i monetaristiþkog modela, u kratkoroþnom posmatranju distinkcije su evidentne, buduüi da reformulisana kvantitativna teorija promenama koliþine novca na nivo cena i realna kretanja pripisuje relativno znaþajan uticaj na bazi empirijskih dokaza, zamenjuje postavku „novac je znaþajan” postavkom „samo novac je važan”. Konaþno, empirijski pristup monetarista poveüao je aplikativnost reformulisane kvantitativne teorije novca u uslovima inflacije i nezaposlenosti uprkos neubedljivim teorijskim dokazima i tvrdnjama verbalista klasiþne kvantitativne teorije.413

410

411

412

413

D. Patinkin, The Chicago Tradition, The Quantity Theory and Friedman, Journal of Money, Credit and Banking, februar 1969. i R. Barrow i S. Fisher, Recent Development of Monetary Theory, Journal of Monearyu Economic, april 1976. Reformulisana kvantitativna teorija ne ulazi u teorijsko objašnjenje transmisionog mehanizma (N. Johnson, The Keynesian Revolution and the Monetarist Counter- Revolution, u „Further Essays in Monetary Economics“, G. Atlen and Unwin, London, 1972, st. 67), mada Fridman smatra da je to empirijsko pitanje. Sa stanovišta kratkoroþnog posmatranja transmisionog procesa efekti se mogu oþekivati, kako na opšti nivo cena, tako i na relativne cene, s jedne strane, i na obim proizvodnje i zaposlepost, s druge strane. J. Tobin, The Monetary Interpretation of History, American Economic Reveiw, jun 1965, st. 481. i M. Fridman, Teorijski okviri monetarne analize, u „Teorija novca i monetarna politika“, Rad, Beograd, 1973.

313

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Reformulisana kvantitativna teorija nominuje kontinuitet klasiþne kvantitativne teorije novca obogaüene kejnzijanskom analitiþkom aparaturom i prilagoÿene diferenciranoj strukturi privrednih i finansijskih mehanizama i procesa. Monetaristiþka teorija polazi od dobro poznatog primarnog delovanja novþane mase ili baze na dohodak i cene, sa uvažavanjem delovanja, koja istiþe teorija portfelja, na faktore vezane za predviÿanja i oþekivanja prihoda i rizika, dokazujuüi, empirijskim putem, da postoji uska korelacija izmeÿu promena novþane mase i promena nacionalnog dohotka, tražnje i investicija, i da su cikliþina kolebanja ekonomske aktivnosti rezultat kolebanja novþane mase. Monetaristiþka teorija, meÿutim, nije dala kljuþan odgovor na spornu tezu: da li kauzalni lanac ide od dohotka i potrošnje (imovine) prema novcu, ili od novca prema dohotku (tj. da li se transmisija prenosi u suprotnom pravcu). Isto tako, na pitanja kakva je konkretna struktura efekata procesa monetarnog uravnoteženja i koliko üe ovi procesi uticati na cene, a koliko na proizvodnju, kvantitativna teorija odgovara: to su empiriþka pitanja, a ne teorijska pitanja. Razlike izmeÿu kejnzijanske dohodne monetarne teorije, klasiþne monetarne teorije novca i reformulisane kvantitativne teorije novca, prema tvorcu monetaristiþke kontrarevolucije,414 svode se, u suštini, na razliþitu interpretaciju cena i proizvodnje kao endogenih, odnosno egzogenih varijabila. Opšti nivo cena, odnosno nivo proizvodnje i zaposlenosti uzima se kao egzogena varijabila u kejnzijanskoj dohodnoj monetarnoj teoriji, odnosno u klasiþnoj kvantitativnoj teoriji novca. Pri tome, proces uravnoteženja odvija se odgovarajuüim promenama opšteg nivoa cena u okviru klasiþne teorije, odnosno odgovarajuüim promenama nivoa proizvodnje i zaposlenosti u okviru kejnzijanske teorije. Suprotno tome, Fridman tvrdi da se proces uravnoteženja obavlja delimiþno preko promena opšteg nivoa cena, a delimiþno promenom nivoa proizvodnje i zaposlenosti. Pošto je reþ o tzv. empirijskom pitanju (a ne o teorijskom), proces uravnoteženja zavisi od konkretnih uslova i parametara jednaþine tražnje novca, elastiþnosti cena u odnosu na promene tražnje robe i usluga, i elastiþnosti proizvodnje i zaposlenosti u odnosu na promene tražnje robe i usluga. Sa stanovišta razlike izmeÿu dohodnog pristupa kejnzijanske monetarne teorije i imovinskog pristupa reformulisane kvantitativne teorije novca valja naglasiti da se vrednost jednog odreÿenog oblika imovine prikazuje kao sadašnja vrednost dohotka iste vrste imovine, koja se izraþunava primenom odreÿene kamatne stope (kvantitativna teorija), odnosno da se imovinska varijabila ukljuþuje u obliku državnih obveznica pored koliþine novca. Izmeÿu koncepcije tražnje novca reformulisane kvantitativne teorije novca i koncepcije tražnje novca kejnzijanske dohodne monetarne teorije u suštini i ne postoje bitne razlike usled uvoÿenja analize odnosa izmeÿu vrednosti i dohotka pojedinih oblika imovine, ali, razlike su evidentne u pogledu shvatanja stabilnosti brzine opticaja novca. Sa empirijskog 414

Monetaristiþki pravac tzv. þikaške škole na þelu sa korifejom M. Fridmanom, okupljajuüi eminentne svetske ekonomiste, kao što su Cagan, Selden, Klein, Meiselman, Schwartz, Leman, Meltzer, Brunner i Andersen, u suštini se, ipak, razlikuje od kejnzijanskog smera monetarne teorije. Naime, Fridmanova tražnja novca prdstavlja tražnju realne koliþine novca, odnosno deflacionalne nominalne sume novca indeksom cena (1/P). Keynes je, pak, ne praveüi razliku izmeÿu nominalne i realne koliþine, tražnju novca tumaþio u smislu nominalnih sredstava, smatrajuüi da su cene relativno rigidne (bar u vremenskoj sekvenci dok traje depresija).

314

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

aspekta, monetaristi dokazuju stabilnost funkcije tražnje novca (a ne stabilnost brzine opticaja i tražnje novca), s jedne strane, i pokazuju da je brzina opticaja novca stabilnija osnova predviÿanja od kejnzijanskog investicionog multiplikatora, s druge strane.415 Kejnzijanci, iako osporavaju empirijske rezultate monetarista, ne protive se monetaristiþkoj postavci o stabilnosti tražnje novca, s obzirom da liquidity preference u IS-LM modelu sadrži elemente stabilnosti.416 Sa stanovišta trasmisionog mehanizma, kejnzijanski IS-LM model pokazuje da pravac uticaja promena koliþine novca na realna kretanja ide preko delovanja datih promena na kamatnu stopu koja utiþe na investicije (buduüi da kejnzijanska teorija pretpostavlja relativno visoku elastiþnog investicija na kamatnu stopu i visok stepen diferenciranosti finansijskog tržišta).417 Monetaristiþki orijentisana kvantitativna teorija sa empirijskim dokazima o efektima promena koliþine novca bez razraÿene teorije transmisionog mehanizma ne odbacuje uticaje promena novþane mase na realne varijabile preko promena kamatne stope (dakle, IS-LM transmisioni mehanizam), ali tvrdi da to nije jedini kanal delovanja monetarnih faktora na privredna kretanja. Najzad, posmatrano sa stanovišta ciljeva i instrumenata ekonomske politike, kejnzijanska teorija je orijentisana na ciljeve u oblasti zaposlenosti i proizvodnje, i na fiskalnu politiku, kao instrumente, za ostvarivanje datih ciljeva; dok je reformulisana kvantitativna teorija orijentisana na ciljeve u oblasti cena i monetarnu politiku kao instrument (dakle, protiv državne intervencije i diskrecionog pravila o promenama stope monetarnog rasta, ali za mehanizme automatskog uravnoteženja i pravilo o konstantnoj, stabilnoj stopi promena novþane mase). Kejnzijanska teorija fiskalne politike i monetaristiþka teorija monetarne politike pre se razlikuju i sukobljavaju u oblasti empirijskih pitanja nego u domenu teorijskih stavova i zakljuþaka. Predstavnici savremene kejnzijanske teorije (npr., Leijonhufund i Clower) insistiraju na pravljenju razlike izmeÿu teorije postkejnzijanaca (npr. Samuelson, Hansen, Klein, Modigliani) i Kejnzove teorije, buduüi da je originalna kejnzijanska monetarna teorija bliža monetaristiþkim shvatanjima nego shvatanjima savremenih varijanti kejnzijanske dohodne monetarne teorije i da je originalna kejnzijanska monetarna teorija inkorporisala više racionalnih elemenata klasiþne kvantitativne teorije u odnosu na savremene varijante kejnzijanske teorije. Nasuprot tome, Patinkin, pak, tvrdi da je reformulisana kvantitativna teorija preuzela više elemenata kejnzijanske monetarne teorije nego od klasiþne kvantitativne teorije i smatra

415

416

417

F. Friedman i D. Meiselman, The Relalive Stability of Monetary Velocity and the Investment Multiplier in the United States, 1897-1958, u „Stabilization Policies», Engtewood Cliffs, 1963. H. Johnson, Recent Development in Monetary Theory, u „Furhter Esseys in Monetary Economics, G. Allen and Unwin, London, 1975., A. Ando i F. Modigliani, Velocity and Investment Multiplier, American Economic Review, septembar, 1965. i M. de Prano i T. Mayer, Autonomus Expenditures and Money, American Economic Reveiw, septembar 1965. A. Brain, The Control of the Money Suply, Penguin, Harmondsworth, 1981, G. Dennis, Monetary Economics, Longman, London, 1981., M. Artis i M. Lewis, Monetary Control in the United Kingdom, Phillip Allan, Oxford, 1981.. i D. Gowland, Monetary Policy and Credit Control: The U. K. Experience, Croom Helm, London, 1978. i J. Niehans, Innovation in Monelary Policy, Journal of Banking and Finance, mart 1982, st. 9-28.

315

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

da monetaristiþki pravac pre reprezentuje doprinos daljem razvoju kejnzijanske monetarne teorije nego nastavak (tradicija) klasiþne kvantitativne teorije.418 Najverovatnije, buduüi tok kretanja privrede ka recesiji (i nultoj ili, eventualno, negativnoj stopi rasta), visokoj inflaciji i višoj stopi nezaposlenosti vodeüi u pravcu jaþanja potisnute kejnzijanske teorije (koja je „raÿena” u periodu depresije, nezaposlenosti i nemoüi monetarne politike)419 na teret monetaristiþke teorije (koja je kreirana u periodu visoke konjunkture, visoke inflacije i nemoüne fiskalne politike za eliminisanje destabilizaciono-inflacionih fluktuacija bez monetarne politike), mada je i konzervativna kontrarevolucija, poput kejnzijanske skrivene perspektive, u usponu.

2.

MONETARISTIýKI I KEJNZIJANSKI TRANSMISIONI MEHANIZAM

Najveüi deo teorijskih i empirijskih istraživanja420 monetarista u sklopu nove kvantitativne teorije novca posveüen je upravo tražnji novca, koji se shvata kao jedan od jednakovrednih oblika aktive. 421 Tražnja novca, po monetaristima, spada kako u kontekst teorije imovine (jer novac za pojedince predstavlja jedan od oblika imovine), tako i u kontekst teorije kapitala (jer novac za preduzeüe predstavlja kapital).

418

419

420

421

D. Patinkin, Friedman on the Quantity Theory and Keynesian Economics, Journal of Political Economy, 5/72. D. H. Gowland, Modern Economic Analysis 2, Butterworths, London/Boston, 1983. i S. Sayer, An Introduction to Macroeconomic Policy, Butterworths, London, 1982., R. Gordon, Macroeconomics, Little Brown, Boston, 1981., R. Dombusch i S. Fischer, Macroeconomics, McGraw-Hill, N. York, 1981., W. Branson, Macroeconomics Theory and Policy, Harper and Row, N. York, 1979., K. Chrystal, Controversis in British Macroeconomics, Philip Allan, Oxford, 1979., J. Hey, Incertainty in Microeconomics, M. Robertson, Oxford, 1979. i M. Musa, A Study in Macroeconomics, North-Holland, Amsterdam, 1977. J. Care i M. R. Darby, The Role of Money Supply Shocks in the Short-Run Demand for Money, Journal of Monetary Economics 2/81, st. 183-199, F. A. G. Butter i M. M. G. Fase, The Demand for Money in EEC Countries, Journal of Monetaryu Economics 2/8, st. 201-230., G. Show, On the Long-Run and Short-Run Demand for Money, Journal of Political Economy, april 1966, st. 111-131., B. Morgan Monetarism and Keynesians, Thc Macmillan Press, London, 1980., A. D. Bain, Control of the Money Supply, Harmondsworth, Penguing Books, 1976., M. B. Stenley, Introduction to Monetary Economics, Harper and Row, N. York, 1975., T. Crump, The Phenomen of Money, Reoutledge and Kegen Paul, London, 1981. i F. de Leeuw i E. M. Gramlich, The Channels of Monetary Policy, Federale Reserve Bulletin, juni 1969. J. Tobin, Asset Accumulation and Economic Activity, Basil Blackwell, Oxford, 1980. i Financial Stracture and Monetary Rules, Kredit und Kapital 2/83, st. 155-170.

316

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

U Fridmanovom modelu tražnja novca krajnjih vlasnika imovine zavisi od visine ukupne vrednosti imovine,422 podele imovine na ljudski i fiziþki oblik,423 oþekivane stope prinosa novca i ostalih oblika imovine i ostalih promenljivih (koje odreÿuju korisnost usluga novca):424 1 drb 1 dP 1 dre 1 dP ⎞ ⎛V Md = f ⎜ , W, P, rb − ⋅ , re + ⋅ − , ⋅ ,n rb dt p dt re dt P dt ⎟⎠ ⎝r Sa uvoÿenjem novih pretpostavki,425 Fridman dobija jednostavniji oblik jednaþine nominalne tražnje novca krajnjih korisnika imovine: 1 dP ⎞ ⎛V Md = f ⎜ , W, P, rb, re, ⋅ , n ⎟ ⎝r P dt ⎠ þiji je cilj da ce pokaže da tražnja realne koliþine novca ne zavisi od nominalnih promenljivih (Y i P): Md 1 dP ⎞ ⎛ Y = f ⎜ W, , rb, re, ⋅ , n ⎟ ⎝ P P P dt ⎠ U suštini, tražnja realne koliþine novca preduzeüa zavisi u krajnjoj instanci od istih promenljivih kao i tražnja realne koliþine novca krajnjih vlasnika imovine, s tim što su (1) razliþiti samo parametri, (2) što je promenljiva W neznaþajna i (3) što promenljivu u odreÿuju i drugi parametri. Sa dodatnim teorijskim pretpostavkama i empirijskim istraživanjima Fridman426 je identifikovao promenljive od kojih zavisi tražnja realne koliþine novca: ⎛ y* ⎞ Md = f ⎜ ,r⎟ P ⎝p ⎠ Tražnja realne koliþine novca, u najveüoj meri, objašnjava se promenama u trajnom realnom dohotku (Y/P)*. Dugoroþna tražnja realne koliþine novca nije znaþajnike zavisna od kamatne stope, iako cikliþno postoje promene koje se mogu objasniti promenama kamatne stope. Time se svakako dokazuje stabilnost funkcije tražnje realne koliþine novca, pa, prema tome, i predvidljivost ponude novca pri odreÿivanju uticaja promena nominalne koliþine novca u opticaju na nacionalni 422

423

424

425

426

U Fridmanovom modelu nominalnog nacionalnog dohotka imovina (W) se definiše kao odnos izmeÿu ukupnog toka dohotka (Y) i kamatne stope (r): W = Y/r tako da je tražnja novca (Md) veüa ukoliko se poveüava W. Podela imovine na ljudski i fiziþki oblik posmatra se kao odnos izmeÿu dohotka ostvarenog fiziþkim kapitalom i dohotka ostvarenog ljudskim kapitalom (W), pri þemu Md raste sa porastom W. Preferencije i ukusi, kao ostale promenljive, dele se na one koji su konstantni i na one koje ne iskazuju u okviru promenljivih (u). Nominalni dohodak (Y) posmatra se kao surogat za promenljivu imovinu. Prinosi obveznica i akcija posmatraju se kao stabilne stope i prinosa (rb i re). Opšta kamatna stona (r) se posmatra kao veliþina þije su promene odreÿene sa ponderisanim prosekom promene rb i re, i stope prinosa ljudskog kapitala i stope prinosa fiziþkih dobara, þije su, opet, promene srazmerne promenama rb i re. M. Friedman, The Demand for Money: Some Theoretical and Empirical Results, Journal of Political Economy, avgust 1959.

317

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

dohodak.427 No, Fridman je stremio da pokaže i podvuþe razliku izmeÿu sopstvenog, Fišerovog i Kejnzovog modela. Zbog toga je umesto trajnog dohotka upotrebio realni dohodak i jednaþinu tražnje novca izrazio na sledeüi naþin: ⎛Y ⎞ Md = P ⋅ f ⎜ , r ⎟ ⎝p ⎠ Meÿutim, ova jednaþina simultano reprezentuje i Kejnzovu jednaþinu preferencije likvidnosti, koja se može interpretirati kao elastiþnost tražnje nominalne koliþine novca koja je u odnosu na promenu opšteg nivoa cena jednaka jedinici i koja zavisi od realnog nacionalnog dohotka i kamatne stope. Jasno je da iz Fridmanovih empiriþkih istraživanja proistiþe da ostvareni realni nacionalni dohodak slabo objašnjava tražnju realne koliþine novca kao trajni realni dohodak, iako je u prvobitnim istraživanjima veüi naglasak stavljan na znaþaj kamatne stope.428 Za razliku od tražnje novca, monetaristi mnogo manje pažnje pridaju ponudi novca, jer se zalažu, sa empirijskog stanovišta, za takvu definiciju novca koja omoguüava maksimalan uticaj na kretanje realnog dohotka i opšti nivo cena. Pošto se pretpostavlja da postoji stabilna veza izmeÿu rezervi poslovnih banaka (R) i ponude novca (M), da koliþina gotovog novca u opticaju zavisi od visine depozita kod banaka (C = c. D), da visina depozita privrednog sektora kod banaka zavisi od rezervi poslovnih banaka (D = R/P), da visina rezervi zavisi od koliþine primarnog novca (R = B - C) i da r i s nastupaju kao konstante, onda se smatra da gotov novac u opticaju (S) i depoziti privrednog sektora kod poslovnih banaka (D) daju najbolju definiciju novca (M = C + D) iz koje se deriviraju promenljive od kojih zavisi ponuda novca: MS =

1+ c ⋅B p+c

U tom kontekstu, koeficijent gotovog novca u opticaju (c) i koeficijent potrebnih rezervi (p) zavise od kamatne stope (r): c=(f(r)) i p=f(r).429 Prema tome, ponuda novca zavisi od kamatne stope. Pri tome i visina primarnog novca (B), koju 427

428

429

Promene u koliþini novca neposredno utiþu na rashode i prihode u sklopu prilagoüavanja strukture imovine željenoj strukturi. A to znaþi da postoji neposredan transmisioni mehanizam. Meÿutim, po kejnzijancima poveüanje koliþine novca indukuje nepodudarnost izmeÿu ponude i tražnje novca, i promenu kamatne stope, koja deluje na investicije. Kejnzijanski transmisioni mehanizam je, stoga, indirektan. Doprinos analizi promene koliþine novca zasnovanoj na funkcionalnom pristupu dali su Tiengen, De Leeuw, Goldfield, Tobin o Brainard (R. L. Teigen, Demand and Supply Functions for Money in the United States, Some Structural Estimates, Econometrica, oktobar 1964, F. De Leeuw, A Model of Financial Behaviour, u J. Duesenbeiry (Ed.), The Brookings Quarterly Econometric Model of the United states, Rand Mc Nally, Chicago, 1965, S. M. Goldfield, Commercial Bank Behaviour and Economic Activity, North-Holland, Amsterdam, 1966, J. Tobin i W. C. Brainard, Commercial Bank as Creators of Money, u D. Carlson (Ed.), Banking and Monetary Studies, R. D. Irwin, Homewood, 1963, A. E. Burger, The Money Supply Process, Belmont, Californica, Wedsworth Publishing, 1971, i R. H. Rasche, A Review of Empirical Studies of the Money Supply Mechanism, Federal Reserve Bank of St. Louis, Review, juli 1972. Više kamatne stope poveüavaju oportunitetne troškove držanja novca i doprinose da poslovne banke drže manje sigurnosnih likvidiih rezervi.

318

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

odreÿuje centralna banka operacijama na otvorenom tržištu (kupovinom i prodajom hartija od vrednosti), utiþe na ponudu novca, dok eskontna stopa centralne banke deluje na koeficijent potrebnih rezervi. No, i pri uticaju promena kamatne stope na ponudu novca, monetaristi tvrde da je centralna banka sposobna da taj uticaj neutrališe posredstvom promena u koliþini primarnog novca i/ili promena eskontne stope. Usled toga, jednaþina ponude novca Ms = f (r, R, B) može se preformulisati u funkciju ponude novca Ms = Mo, kao egzogena promenljiva.430 Empirijski rezultati (Brunner - Meltzer, Laidler, Chow, Feige, Tobin, Lee, Friedman, Hamburger, Miller-Or, Tobin, Anderson, Johnson, Baumol, Thompson, Gramlich, Tucker, Carlson, Cagan, Rasche)431 istraživanja tražnje novca (tj. uticaja varijabile X - dohodak ili imovina i varijabile i - kamatna stopa) pokazuju delovanje pojedinih varijabila na tražnju novca.432 Brunner i Meltzer su pokazali da vrednost imovine bolje objašnjava kretanje tražnje novca (kako M1 tako i M2) u odnosu na permanentni dohodak isto kao i permanentni dohodak u odnosu na ostvareni dohodak. Laidlerovi rezultati pokazuju da vrednost imovine i permanentni dohodak bolje objašnjavaju kretanje tražnje novca u odnosu na ostvareni dohodak po stalnim cenama. Feige je pokazao da oþekivani dohodak bolje objašnjava tražnju novca nego ostvareni dohodak. Chow je, ukljuþivanjem odgoÿenosti efekata, došao do rezultata da ostvareni dohodak bolje objašnjava tražnju novca od permanentnog dohotka433 i 430

431

432

433

Najpoznatije jednaþine analize promene novþane mase zasnovane na promenama iznosa primarnog novca i monetarnom multiplikatoru su prezentirali Friedman-Schwartz, Cagan, Jordan, Anderson i Hymphrey (M. Friedman i A. Shwartz, A Monetary History of the United States, 1867-1960, Princeton University Press, Princeton, 1963, Ph. Cagan, Determinants and Effects of Changes in the Stock of Money, Princeton University Press, Princeton, 1965, J. L. Jordan, Elements of Money Stock Determination, Federal Reserve Bank of St. Louis, Review, oktobar 1969, i J. Anderson i T. M. Hymphrey, Determinants of Change in the Money Stock, 1960-1970, Federal Reserve Bank of Richmond, Monthly Review, mart 1972). Ho, jednaþina promena koliþine novca Brunner - Meltzer se razlikuje od jednaþine Friedman Schwartz (K. Brunner i A. N. Meltzer, Some Further Investigations of Demande and Supply Functions for Money, The Journal of Finance, maj 1964). A. Meltzer, The Demand for Money, The Evidence from the Time Series, Journal of Political Economy, juni 1963, D. Laidler, Some Evidence on the Demand for Money, Journal of Political Economy, februar 1966, C. Chow, On the Long-Run and Short-Run Demand for Money, Journal of Political Economy, april 1966, F. Feige, Expectations and Adjustaments in the Monetary Sector, American Economic Review, maj 1967. i J. T. Boorman, The Evidence on the Demand for Money: Theory and Policy, Arlington Henghts, Illionis, 1967. O razliþitim definicijama i metodima statistiþke identifikacije tražnje novca videti: D. R. Tucker, Macroeconomic Model and the Demand for Money under Market Disequilibrium, Journal of Money, Credit and Banking, februar 1971., J. Hicks, The Yield Concols, u Critical Essays in Monetary Theory, Oxford University Press, Oxford, 1967, st. 90-93., F. de Leeuw i E. M. Gramlich, The Channels of Monetary Policy, Federal Reserve Bulletin, maj 1969, st. 480-481., D. Savage, The Channels of Monetary lnfluence, National Institute Economic Review, No. 83, 1978., H. R. Vane i J. L. Thompson, Monetarism, M. Robertson, Oxford, 1979., M. Artis i M. Lewis, Monetary Control in the UK, Philip Allan, 1981., E. J. Bomhoff, The Quantity Theory and Rational Expectations, North-Holland, Amsterdam, 1980., A. Schwartz, Empirical Fundings of the Study Monetary Trends is the United States and the United Kingdom, Proceedings and Reports, Florida State University, Talahassee, Sv. 15, 1981., st. 1-18. i E. A. Thompson, Who Should Control the Money Supply?, American Economic Review 2/81, st. 356-361. Koncepcije „permanentnog“ (stalnog) dohotka (Fridman) i dohotka „životnog ciklusa» (Modigliani) u okviru funkcije potrošnje objašnjavaju ponašanje pojedinaca u pogledu potrošnje. Na to se nadovezuje pojam „oþekivanog dohotka», koji se menja u zavisnosti od mesta pojedinca u životiom ciklusu, i pojam „radne sposobnosti“, koja se definiše kao diskontovana vrednost buduüih dohodaka (1. Willasen, A Theoretical and Empirical Stud of the Consumption Function, Institute of Economics of the University of Oslo, Oslo, 1976). Fridman je, svojevremeno, u jednaþinu tražnje novca M/NPp = Y. (Yp/N Pp)b, gde su: M - tražnja novca (koja se meri kao koliþina novca), yp - permanentni dohodak po tekuüim cenama, N - broj stanoviika i Pp - trajni nivo cena, eksploatisao tzv. „permanentni dohodak“ (M. Fridman,

319

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

obrnuto u sluþaju iskljuþenja vremenske odgoÿenosti prilagoÿavanja tražnje novca promenama dohotka. Meÿutim, po Tobinu statistiþke pravilnosti, koje su zapažene izmeÿu novþane mase i ukupne potrošnje, koje su zabeležene u razdoblju kada su monetarne vlasti bile usmerene na kamatne stope i uslove kredita, a ne na monetarne agregate, postale su manje pouzdane, kada su vlasti više monetaristiþki orijentisane na kontrolu monetarnih agregata, odnosno novþane mase.434 Empirijska istraživanja uticaja kamatne stope na tražnju novca pokazuju inverznu zavisnost:435 Stabilnost funkcionalne zavisnosti promene tražnje novca od promena kamatne stope je relativno mala, dok je povezanost nivoa tražnje novca i kamatne stope relativno velika. Bruner i Melcer su ukazali na relativno visoku osetljivost tražnje novca (kako M1 tako i M2) na kamatnu stopu (dugoroþnu). Laidler i Tobin su pokazali da je osetljivost tražnje novca veüa na dugoroþne kamatne stope u odnosu na kratkoroþne. Lee, je istraživao uticaj alternativnih vrsta kamatnih stopa na tražnju novca, a Smith i Winder paralelni uticaj kamatne stope i stope porasta cena na tražnju novca. Fridman je, pak, pobijao svaki znaþajan uticaj kamatne stope na tražnju novca. Empirijska istraživanja tražnje novca od strane preduzeüa (Meltzer i Miller-Or), tražnje novca od strane domaüinstava (Hamburger i Santomero), tražnje novca sektora preduzeüa i sektora domaüinstva (Wilbrate), tražnje novca za spekulativne svrhe (Fišer), tražnje novca za transakcione svrhe (Baumol, Johnson, Tobin i Anderson), tražnje novca za držanje „neaktivnog” novca (Tobin), tražnje novca zasnovane na oþekivanjima (Smith i Minder) i tražnje novca sa stanovišta tražnje gotovog novca (Lewis i Brean) i tražnje novca po pojedinim zemljama (Fase, Kune, Hacche, Frowen, Hamburger, Rausser i Laumas), bez obzira na dobijene rezultate, znaþajna su sa stanovišta razvoja monetarne teorije.436

434

435

436

Tražnja novca - teorijski i empiriþki rezultati, u „Teorija novca i monetarna politika“, Rad, Beograd, 1973, st. 47. i 52. J. Tobin, Asset Accumulation and Economic Activity, op. cit., st. 47. i M. N. Bailly, Stabilization Policy and Private Economic Behavior, Brookings Papers on Economic Activity 1/78. K. Brunner i A. Meltzer, Predicsting Velocity: Implication for Theory and Policy, Journal of Finance, maj 1963, D. Laidler, Some Evidence on the Demand for Money, Journal Political Economy, februar 1966. i The Demand for Money: Theories and Evicence, International Texbook Company, Scranton, 1969, J. Tobin, The Monetary Interpretation of History, American Economic Review,juni 1965., T. H. Lee, Alternative Interest Rates and the Demand for Money, The Empirical Evidence, American Economic Review, decembar 1967,L. B. Smithe i J. W. L. Winder, Price and Interest Rate Expectations and the Demand for Money in Canada, Journal of Finance, juni 1971, M. Fridman, Tražnja novca - teorijski i empiriþki rezultati, u „Teorija novca n monetarna politika», Rad, Beograd, 1973. A. Meltzer, The Demand for Money: A Cross Section Study of Business Firmes, Quarterly Journal of Economics, avgust 1963, M. Muller i D. Orr, The Demand for money by Firms-Extension of Analytical Results, Journal of Finance, decembar 1968, M. J.Hamburger, The Demand for Money by Households, Money Substitutes and Monetary Policy, Journal of Political Economy, decembar 1966, A. Santomero, A Model for Demand for Money by Househods, Journal of Finance, mart 1974, B. J. Wilbrate, Some Esential Differences in the Demand for Money by Households and Firms, Journal of Finance, novembar 1975, D. Fisher, The Speculative Demand for Money: An Empirical test, Economica, 15/1973, H. G. Johnson, Further Essays in Monetary Economics, G. Allen and Unwin, London, 1972, J. Tobin, Liquidity Preference and Monetary Policy, Review of Economics and Statistic, maj 1947. i The Interest Elasticity of Transactions Demand for Cash, Review of Economics and statistics, avgust 1956, R.E. Anderson, An Individuals Transactions Demand for Money: A Utility Maximization Approach, Journal of monetary Economics, april 1976, K. A. Lemis i T. F. Brean, Empirical Isues in the Demand for Currency: A Multinational Study, Journal of Finance, septembar 1975, L. Smith i J. Winder, The Adaptive Expectation Model for Moneyu in a open economy: Germany and the United Kington, Journal of Monetary Economics, januar 1977, G. C. Rausseri P. S. Loumas, The Stability of the Demand of Money in Canada, Journal of Monetary Economics, juli 1976, M. M. Fase i J. V. Kune, The Damand for Money in Thirteen European and Non-European Countries: A Tabular Survey, Kredit und Capital,

320

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

Monetaristi stavljaju težišta na ponudu i tražnju realne koliþine novca, što reprezentuje monetaristiþku verziju transmisionog procesa i reflektuje uticaj promene novþane mase na dohodak.437 U okviru transmisionog procesa, Fridmanova varijanta naglašava dejstva substitucije i uticaj promena novþane mase na nominalnu kamatnu stopu, a Brunner-Meltzerova varijanta naglašava dejstva relativnih cena i zaliha. Pridavajuüi veüi znaþaj promenama cena (nego kejnzijanci), obe varijante naglašavaju znaþaj razlikovanja nominalne i realne kamatne stope. Majer, za razliku od Fridmana i Brunner-Meltzera, razmatra transmisioni proces samo u vezi sa promenama koliþine novca, ali ne i sa fiskalnom politikom. Jer, promene fiskalne politike izazivaju tzv. istiskivanje privatnog sektora sa tržišta (monetaristiþki argument). Monetaristi tvrde da nefinansijski sektori, ukoliko raspolažu velikom koliþinom novca, poveüavaju izdatke na robu i obveznice i time smanjuju koliþinu novca; dok fiskalisti (kejnzijanci), naglašavajuüi relativni prinos, tvrde da nefinansijski sektori, koji imaju suviše novca, imaju manji prinos od koliþine novca koju drže od prinosa koji mogu dobiti od drugih vrsta aktiva (i, stoga, kupuju druge vrste aktiva). Usklaÿivanje portfelja u funkciju izjednaþavanja prinosa obuhvata hartije od vrednosti (dakle, aktivu koja je sliþna novcu), a ne robi. Iz tog razloga, fiskalisti i monetaristi operišu sa razliþitim oblicima aktive u okviru procesa transmisije. Monetaristi posmatraju novac, kao pojam suprotan nivou cena, (jer se novac upotrebljava za kupovinu robe), a fiskalisti cenu novca nazivaju kamatnom stopom (s obzirom da se novac opservira kao sredstvo koje može da se plasira u vidu zajma ili da se drži u vidu novca).438 U suštini, razlika izmeÿu kejnzijanskog i monetaristiþkog gledišta svodi se na razliku izmeÿu novca i kredita i na poimanje cene novca (Fridman). Po mišljenju monetarista, kamatna stopa je cena kredita (a inverzni nivo cena je cena novca), dok je po fiskalistima kamatna stopa cena novca.439 Ove razlike su, dakle, znaþajne kada se upotrebljava kriva tražnje novca.

437

438

439

3/1975, G. Hache, The Demand for Money in the United Kingdom: Experience since 1971. Quarterly Billutin, Bank of England, septembar 1974. i S. F. Frowen, The demand for and Supply of Money in the Federal Republic of Germany: 1965-1974, u Monetary Policy and Economic Activity in West Germany, Surrey University Press, London, 1977., Y. Ch. Park, The Variability of Velocity: An International Compareson, Staff Papers, novembar 1970. i Ph. Cagan, The Monetary Dinamycs of Hiperinflation, u M. Friedman (Ed.), Studies in the Quantity Theory of Money, The University of Chicago Press, Chicago, 1956. M. Monti, Problem di economica monetaria, Milano, Etas Kompass, 1969, G. G. Kaufman, Money, The Financial system and the Economy, Chicago-London, McNalIy and Co., 1973., D. Laidler, Monetarist Perspective, Philip Allan, Oxford, 1982., L. B. Thomas, Money, Banking and Economic Activity, Englewood Clifts, Prentice-Hall, 1982., J. A. Cochran, Money, Banking and the Economy, Macmillan, N. York, 1983., H. C. Wallich, Monetary Policy and Practice, Heath, Lexington Books, Lexington, 1982., D. Wrightsman, An Introduction to Monetary Theory and Policy, The Free Press, N. York, 1976., B. N.Siegel, Money, Banking and the Economy, A Monetarist View, N. York, Academic Press, 1982., V. Tanzi, Demand for Money, Interest Rates and Income Taxation, Banca Nazionale del Lavoro, Quarterly Review, decembar 1974., st. 319-328. D. G. Pierce i D. M. Shaw, Monetary Economics: Theories, Evidence and Policy, London, Buttenvorth, 1974. Pesek i Saving smatraju da svaki iovac predstavlja þistu imovinu (V. Pesek i L. Saving, Money, Wealthand Economic Theory, Collier Macmillan, N. York, 1967). Gurley i Shaw, pak, prave razliku izmeÿu novca koji ima protivstavku u obavezama (tj. spoljni novac ili outside money) i novca koji ima protivstavku u obavezama (tj. unutrašnji novac ili inside money) i istiþu da samo spoljni novac (kreiran izdavanjem obveznica države) predstavlja þistu imovinu (J. Gurly i E. Show, Money in a Theory of Finance, Allen and Unwin, Washington, 1960. G. S. Chow, On the Long-Run and Short-Run Demand for Money, Journal of Political Economy, april 1968, st. 111-132., E. W. Gibson, Interest Rates and Monetary Policy, Journal of Political Economy,

321

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Pitanje, da li novac utiþe na dohodak posredno ili neposredno je to što unosi terminološku razliku. Jer, monetaristi mogu preformulisati monetaristiþku koncepciju respektovanjem kamatne stope, dok fiskalisti mogu redefinisati kejnzijansku teoriju iz stavljanjem kamatne stope. Porast realne koliþine novca deluje na smanjenje uraþunate kamatne stope na novþana sredstva. Usled toga - istiþe Majer - monetaristi mogu da tvrde da se uraþunata kamatna stopa na novþana sredstva koja drže nefinansijski sektori smanjila (umesto da tvrde da nefinansijski sektori drže više novca nego što žele i da zbog toga poveüavaju izdatke). Nefinansijski sektori neposredno poveüavaju izdatke da bi izjednaþili marginalne prinose i posredno usled porasta koliþine novca (jer je prinos od ostalih oblika aktive konstantan). Fiskalisti, po mišljenju Majera, mogu koristiti grafikon sklonosti ka likvidnosti da bi pokazali kako poveüanje koliþine novca kod nefinansijskog sektora iznad optimalnog dovodi do kupovine hartija od vrednosti radi izjednaþavanja stope marginalnih prinosa. Prema tome, ukoliko egzistira kriva tražnje bilo robe bilo novca, svaka promena može se predstaviti bilo cenom ili kamatnom stopom bilo koliþinom ili koliþinom novca. A ako je kriva tražnje data, nije bitno da li se analiza izvodi sa aspekta koliþine novca ili kamatne stope, jer se dobija isti rezultat (Fridman i Park).440 Meÿutim, za razliku od merenja stabilnosti tražnje novca je daleko znaþajniji aspekt polemike monetarista i kejnzijanaca, s obzirom na to da se odnosi na promene nominalnog dohotka koje zavise od promene koliþine novca. Usled drugaþije teorije kamatne stope, kejnzijanci mnogo ozbiljnije shvataju nestabilnost tražnje novca od monetarista (što je glavna razlika izmeÿu ovih škola). Ukoliko je, naime, tražnja novca nestabilna, usled promena marginalne efikasnosti investicija, utoliko poveüana koliþina novca ne omoguüava sigurnu prognozu poveüanja izdataka bez obzira da li se proces formuliše sa monetaristiþkog ili fiskalistiþkog stanovišta. Monetaristi istiþu da üe poveüanjem koliþine novca opadati nominalna kamatna stopa u kraüem periodu. Ona üe se, doduše, brzo vratiti na prvobitan nivo (ili na viši nivo usled, Fišerovog dejstva). Stoga, monetaristi smatraju predviÿenu realnu kamatnu stopu relativno stabilnom veliþinom. Promene realne kamatne stope (predviÿene), kao faktor fluktuiranja tražnje novca, manje je indikativan monetaristima nego fiskalistima. Monetaristi, zapravo, smatraju da je predviÿena realna kamatna stopa i tražnja stabilnija (u odnosu na kejnzijance), jer su podsticaji za trošenje stabilniji nego što misle fiskalisti. Kejnzijanci (za razliku od monetarista) u procesu predviÿanja kretanja izdataka radije preferiraju posmatranje kretanja kamatnih stopa i respektuju promene tražnje novca i promene novþane mase. Savremeni kejnzijanci, nasuprot Kejnzu (koji je tražnju novca smatrao nestabilnom), više veruju u stabilnost tražnje novca. Ali, i pristalice kvantitativne teorije, tvrdi Fridman, ne tvrde više da tražnja novca mora biti stabilna varijabila u numeriþkom smislu.441

440

441

maj-juni 1970, st. 431^455, M. J. Hamburger, Alternaitve Interest Rates and the Demand for Money, Comment, American Economic Review, juni 1969, st. 407-412. i J. R. Hicks, Inflation and Interest, Banca Nazionale del Lavoro, Quarterly Review. septembar 1970, st. 261-276. Y. C. Park, Some Current Issues on the Transmission Process of Monetary Policy, Staff Papers, mart 1972, st. 38-39. i M. Friedman, A Theoretical Framework for Monetary Analysis, National Bureau of Economic Research, Occasional Papers, No. 112, 1971, st. 28. i Y. C. Park, Oil Money and the World Economy, London, Wilton House Publications, 1976. i The Variability of Velocity: An Inlernational Comparison, Staff Papers, novembar-1970, st. 620-637. M. Friedman, The Quantity Theory of Money: A Restatement, op. cit. st. 17-19.

322

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

Promene kamatne stope pružaju više informacija od promene novþane mase, jer beleže i promene u domenu ponude i tražnje. No, pitanje izbora izmeÿu promena novþane mase i promena kamatne stope svodi se na pitanje merenja, buduüi da monetaristi više koriste novþanu masu nego kamatnu stopu (a kejnzijanci obrnuto, radije koriste kamatnu stopu nego novþanu masu). Po monetaristima se novþana masa preciznije meri, dok je kamatna stopa amalgam mnogih kratkoroþnih i dugoroþnih kamatnih stopa, koje je teško svesti na jednu meru. S druge strane, teorija roþne strukture nije potpuno pouzdana, a sve kamatne stope na tržištu ne mogu da se prate. Nadalje, valja obuhvatiti uraþunate kamatne stope i troškove zaduživanja. Najzad, predviÿena realna kamatna stopa ne može pouzdano da se aproksimira ekonometrijskim modelima, pošto su velike oscilacije stope inflacije. Samim tim, promene nominalnih kamatnih stopa postaju nepouzdan orijentir za potrebne promene predviÿene realne kamatne stope. Usled toga, monetaristi se okreüu upotrebi novþane mase, iako fiskalisti tvrde da se ni novþana masa ne može precizno meriti. Majer je, zato, potpuno u pravu kada kaže da novac, kako ga shvataju monetaristi, nema precizan empiriþki kontrapart. Da li za aproksimaciju treba koristiti M1 ili M2, odnosno neku ponderisanu srednju vrednost, jer se stope rasta M1 i M2 u SAD razlikuju usled ograniþenja kamate na depozite (a i pokušaji ispitivanja da li M1 ili M2 ima veüu korelaciju sa dohotkom nisu dali zadovoljavajuüe rezultate). U domenu iznalaženja precizne mere za teorijski termin novac ni monetaristi se meÿusobno ne saglašavaju, pogotovu što je potrebno uzeti u obzir predviÿanja stopa inflacije, koje utiþu na držanje koliþine gotovinskih sredstava od strane nefinansijskog sektora. Usled toga, kejnzijanci su spremni da tvrde da je mnogo lakše merenje kamatne stope u odnosu na novþanu masu. Ali, monetaristi kao kontraargument koriste þinjenicu što su greške mnogo veüe u procesu merenja kamatne stope, nego novþane mase. Pored iznetog, obuhvaüene vrste aktive reprezentuju, isto tako, razliku izmeÿu monetarista i kejnzijanaca u eksplikaciji transmisionog procesa. Kejnzijanci smatraju da porast novþane mase ne utiþe na potrošnju, veü samo na investicije iz dva razloga: prvo, porast novþane mase utiþe na smanjenje kamatne stope, koje, kao troškovi zaduživanja, podstiþu tražnju robe, koja se kupuje na kredit (dakle, niži troškovi zaduživanja podstiþu privredne investicije), i drugo, kamatna stopa neposredno ne utiþe na sklonost ka potrošnji, a porast stope posmatraju samo sa stanovišta zaduživanja). Doduše, ovo je gledište post-kejnzijansko, a ne kejnzijansko - tvrdi Brunner.442 Ali, i kejnzijanski dokazi o neelastiþnosti potrošnje u odnosu na kamatnu stopu poslužili su samo za razlaganje modela na odluke o strukturi imovine (da li držati novac ili obveznice) i na odluke o raspolaganju dohotkom (da li štedeti ili trošiti) ne respektujuüi povratno dejstvo odluke o držanju imovine na potrošnju usled promena sklonosti ka potrošnji pri promeni kamatne stope. Suprotno od kejnzijanaca, monetaristi podvlaþe da porast novþane mase utiþe na koliþine hartija od vrednosti i ostalih oblika aktive. Iz tog razloga, nefinansijski sektori troše višak sredstava za kupovinu hartija od vrednosti, investicionih dobara i 442

K. Brunner, The Monetarist Revolution in Monetary Theory, op. cit. st. 3. i M. Tonveronachi. Friedman and Schwartz on Monetary Trends in the USA and the UK from 1867. to 1975. A First Assessement, Vapsa Nazionale del Lavoro, Quarterly Review, juni 1983, st. 117-140., C. Goodhart, Monetary Trends in the United States and the United Kingdom: A British Review, Journal of Economic Literature, decembar 1982. i R. Harrod, Discussion Paper on M. Friedman’s „A Monetary Theory of Nominal Income», u Gl. Slayton i Sedgwick, Monetary Theory and Policy in the 1970, Oxford University Press, Oxford, 1971.

323

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

potrošne robe kako bi uravnotežili marginalne prinose. Da li promene novþane mase utiþu na promene nominalnog dohotka i da li izbor aktive upliviše na snagu dejstva koje ima sama promena novþane mase? Ukoliko promene novþane mase utiþu i na investicije i na potrošnju, utoliko novac ima mnogo veüi efekat na dohodak nego kada bi on delovao na investicije - odgovara Mayer u ime monetarista. Pošto su empirijska prouþavanja privrednih investicija pokazala da kamatne stope imaju malu (skromnu) ulogu, to su monetaristi u polemici o kanalima monetarnog dejstva, imali jak argument da tvrde da promene novþane mase ne deluju samo preko investicija (veü i preko potrošnje) i da kejnzijancima dokažu kako pogrešno smatraju da su investicije jedina veza izmeÿu novþane mase i dohotka. No, i pored toga, pojedini ekonomisti mogu prihvatiti kejnzijansko gledište o transmisionom procesu (tj. da promene novþane mase deluju samo preko investicija) i da data dejstva ocenjuju velikim usled velike elastiþnosti investicija u odnosu na kamatnu stopu.443 Isto tako, odreÿeni ekonomisti mogu da prihvate gledište o uticaju novþane mase i na potrošnju i na investicije, i da smatraju da su ukupna dejstva slaba - vešto zakljuþuje Mayer, kao pobornik monetarizma. U suštini, ekonomisti mogu da prihvate monetaristiþko gledište o transmisionom procesu444 i da odbace kvantitativnu teoriju u smislu dominantnog uticaja novþane mase na promene nominalnog dohotka. I, obrnuto posmatrano, ekonomisti mogu prihvatiti kejnzijansku verziju transmisionog procesa, a da se ne odbaci teza monetarista da monetarni faktori imaju dominantan uticaj na nominalni dohodak (pod uslovom da je elastiþnost investicija na kamatne stope velika i da je elastiþnost funkcije sklonosti ka likvidnosti mala). Monetaristi, dakle, veü uobiþajeno istiþu predominantnost delovanja impulsa monetarnih faktora na nominalnih dohodak, mada neokvantitativna teorija, kao teorija nominalnog dohotka, postaje trivijalna, ukoliko ne dokaže razlaganje monetarnog impulsa u realni efekat (efekat proizvodnje i zaposlenosti) i efekat cena (Frisch). Meÿutim, Brunner i Meltzer su, razraÿujuüi novu verziju monetaristiþkog transmisionog procesa, ukazali na još jednu bitnu razliku izmeÿu monetarista i kejnzijanaca.445 Utvrÿujuüi da je Fridmanova verzija u suštini kejnzijanska po postavkama i kritiþki ocenjujuüi kejnzijanski transmisioni proces, Brunner i Meltzer su isticali dejstvo procesa relativnih cena i zaliha, i time sistem više približili klasiþnoj nego kejnzijanskoj ravnoteži.446 443

444

445

446

W. H. Buiter, Real Exchange Rate Overshooting and the Cost of Bringing Down Inflation, European Economic Review, maj-juni 1982. st. 85-125., R, C. Fair, Estimated Output, Price, Interest Rate and Exchange Rate Linkages Among Countries, Journal of Political Economy, juni 1982, st. 507-536., J. A. Frenkelk i C. A. Rodriguez, Exchange Rate Dynamics and the Overshooting Hypothesis, Staff Papers, mart 1982. st. 1 -30. Ɍransmisioni mehanizam monetarnih procesa reprezentuje sistem funkcionalnih povezanih varijabila koje objašnjavaju meÿusobne uticaje promene iznosa monetarnih agregata i tražnje monetarnih agregata na nemonetarne varijabile u procesu uspostavljanja monetarne ravnoteže (proces monetarnog uravnoteženja). Simultano, transmisioni mehanizam eksplicira i uticaje egzogenih promena nemonetarnih varijabila na promene monetarne varijabile i monetarnu neravnotežu, kanale delovanja monetarne neravnoteže na obim proizvodnje i nivo cena, uticaje agregatnih promena proizvodnje i cena na monetarnu ravnotežu i povratne efekte, kao i monetarne uticaje na realna kretanja (dr D. Dimitrijeviü, Monetarna analiza, Niš, 1981, st. 260-262). Ʉ. Brunner - A. Meltzer, Money Debt and Economic Activity, Journal of Political Economy, Vol. 80, ssptembar-oktobar 1972, st. 951-977. Y. Ch. Park, op. cit., st. 31 i The Transsmision Process of Monetary Policy, Staf papers, mart 1972. i R. W. Spencer, Channels of Monetary Influence: A Survey, Federal Reserve Bank St. Louis, Review, novembar 1974.

324

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

U suštini, postoje þetiri dodirne taþke izmeÿu hipoteze o dominantnoj ulozi koliþine novca i monetaristiþke verzije transmisionog procesa: (1) stabilnost tražnje novca, (2) relativna moguünost merenja novca i kamatne stope, (3) aktiva i (4) dejstva relativnih cena i dejstva zaliha (Bruner). Iz tih razloga, Bruner istiþe da se, naizgled, nerešiv spor izmeÿu pobornika veüe uloge javnog sektora i pobornika vrlo ograniþene uloge javnog sektora, u krajnjoj liniji, može svesti na pitanje uopštavanja transmisionog mehanizma.447 U Hiksovskoj verziji IS-LM okvira, tvrdi Bruner, novac ima ograniþen opseg supstitucionalnih odnosa, s obzirom da se supstitucija može obavljati samo izmeÿu novca i obveznica, kao oblik finansijske aktive (ali ne i izmeÿu realne aktive i novca ili hartija od vrednosti, jer se, usled znaþajnih troškova transakcija, realna aktiva zamrzava u portfeljima). S druge strane, kamatna stopa reprezentuje stopu prinosa na finansijsku aktivu, pri þemu se elastiþnost ukupne tražnje na kamatu objašnjava troškovima uzimanja zajmova. Suprotno od hiksijanske verzije, Meltzerova verzija pokazuje da je moguüa svaka zamena finansijske i realne aktive. Kamatna stopa izražava realnu stopu prinosa na realnu aktivu dopunjenu oþekivanom stopom inflacije s tim što se odbacuje eksplikacija elastiþnosti ukupne tražnje na kamatnu stopu i pojava klopke likvidnosti sa stanovišta troškova uzimanja kredita.448 Meltzerova pretpostavka o savršenoj zamenljivosti može se tumaþiti sa stanovišta þvršüih supstitucionih odnosa izmeÿu razliþitih vrsta nenovþane finansijske aktive i realne aktive, s jedne strane, i sa stanovišta labilnijih supstitucionalnih odnosa izmeÿu novca i finansijske i realne aktive, s druge strane. Bruner prihvata drugu verziju alternativnih tumaþenja poznate paradigme, odbacujuüi hiksovski postulat o ograniþenom opsegu supstituta i prvu interpretaciju Meltzerove verzije. Novac, po mišljenju Brunera, ima opšti opseg zamenljivosti u svim pravcima, što se, kao pretpostavka, u analizu uvodi pomoüu jednaþine kreditnog tržišta, koja dopunjuje jednaþinu novþanog tržišta i što se pri usklaÿivanju portfelja podrazumeva meÿusobno delovanje tržišta na realnu i finansijsku aktivu.449 No, ova postavka o zamenljivosti ili o supstitucionalnim odnosima istovremeno potvrÿuje stav da nagibi IS-LM krivih nisu dovoljni uslovi za potvrdu postavke o relativnoj efikasnosti monetarnih impulsa,450 jer postavke o monetarnoj i fiskalnoj politici bitno ne zavise od stepena elastiþnosti tražnje novca na kamatu. Opšta zamenljivost samo proširuje opseg kanala transmisije monetarnih impulsa na tempo ekonomske aktivnosti i nivo cena.451 Ali, eksplicitna formalizacija osnovne ideje varira, jer Brunner-Meltzerov model npr. sadrži posebnu predstavu ove ideje, koja potencira ulogu usklaÿivanja relativnih cena svih oblika aktive i izmeÿu aktive i realne potrošnje ili prinosa od aktive.452

447

448 449 450 451 452

E. Classen i P. Salin, Recent Issues in the Theory of Flesible Exchange Rates, North-Holland, Amsterdam, 1983. i J. Huston McCulloch, Money and Inflation, A Monetarist Approach, Academic Press, N. York, 1982. Meltzer, L., Weath, Saving and the Rate of interest, Journal of Political Economy, april 1951. K. Brunner i A. Meltzer, Reply - Monetarism, op. cit., st. 186. T. Mayer, The Structure of Monetarism, op. cit., st. 203. K. Brunner, Survey of Selected Issues in Monetary Analysis, op. cit., st. 4. K. Brunner i A. Meltzer, Money, Debt and Economic Activity, Journal of Political Economy, septembaroktobar, 1U72, st. 951—977. i An Aggregative Theory for a Closed Economy, u J. L. Stein (Ed.), Monetarism, North-Holland, Amsterdam, 1976, st. 69-103.

325

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Mayer tvrdi da monetariste interesuju ljudi kao imaoci novca i da, zato, posmatraju samo ponudu i tražnju novca. Meÿutim, ova tvrdnja nije uvek taþna za opšti opis monetaristiþke analize iz više razloga: (1) monetarni pristup platnom bilansu453 þesto ukljuþuje formulacije u kojima se težište stavlja na tržište novca i ponudu i tražnju novca, (2) Brunner - Meltzerova analiza istiþe ulogu kreditnog tržišta i analizira meÿusobno delovanje finansijskog i robnog tržišta, koja su pod uticajem povratnog dejstva odnosa u državnom budžetu454 i (3) monetaristiþka analiza ne prouþava iskljuþivo prilagoÿavanje privrede prekomernoj ponudi novca.455 Mayer, isto tako, tvrdi da nije teško shvatiti zašto bi se kejnzijanac saglasio sa pristalicom kvantitativne teorije da treba posmatrati novþanu masu, a ne kamatnu stopu u opusu transmisionog mehanizma, s jedne strane, i da je teško shvatiti zašto bi monetarista radije koristio kamatnu stopu umesto novþane mase u istom opusu, s druge strane.456 Meÿutim, probleme u oblasti odnosa supstitucije nije logiþno objašnjavati kao izbor izmeÿu posmatranja kamatnih stopa i posmatranja novþane mase. Jer, novþana masa, po Brunneru, predstavlja samo manji deo mehanizma transmisije, koji je u suštini odreÿen procesom relativnih cena, koji obuhvata sve vrste aktive i prinos od svih oblika aktive, i nekoliko kamatnih stopa na finansijskom aktivu. Najzad, Mayer tvrdi, pri razmatranju relativne merljivosti i grešaka merenja novþane mase i kamatne stope, da monetaristi radije koriste novþanu masu nego kamatnu stopu, (jer se novþana masa mnogo taþnije može meriti) i da relativna merljivost ovih veliþina utiþe na svojstva mehanizma transmisije. No, Brunner smatra da relativne greške u merenju nemaju logiþne veze sa pitanjem transmisionog mehanizma, jer relativne greške u merenju zahtevaju odgovarajüe strategije empirijskog istraživanja (koje ne utiþu na razliku izmeÿu razliþitih gledišta o mehanizmu transmisije) iako utiþu na izbor cilja, tj. izbor optimalne strategije monetarne politike. Time što monetaristiþka analiza mehanizma transmisije implicitno podrazumeva relativno malu grešku u merenju novþane mase i što kejnzijanska analiza implicitno podrazumeva relativno malu grešku u merenju kamatnih stopa, polemika izmeÿu monetarista i kejnzijanaca ne dobija u snazi sa 453

454

455

456

Opširnije o uticaju platnog bilansa na monearna kretanja i uticaju monetarnih kretanja na platni bilans konsultovati tzv. monetarnu teoriju platnog bilansa: N. G. Johnson, The Monetary Approach to Balanceof-Payments Theory, Further Essays in Monetary Economics, London, 1974, R. A. Mundell, Monetary Theory: Inflation, Interest, and Growth in the World Economy, Pacific Palisodes, Goodyear, California 1971., T. M. Humphrey i R. E. Keleher, The Monetary Approach to the Balance of Payments, Exchange Rates and World Inflation, Praeger, N. York, 1982., M. Kreimin, The Monetary Approach to the Balance of Payement, Princeton, 1978., P. Kenen i P. Allen, The Balance of Payments, Exchange Rates, Staff papers, mart 1962.. S. T. Turnovsky, Monetary Policy and Foreign Price Disturbances Under Flexible Exchange Rates, Journal of Money, Credit and Banking 2/81, st. 135-155, J. Frenkel i H. Johnson, The Economics of Exchange Rates: Selected Studies, Massachussets, Addison- Wesley Publishing Company, 1978., W. E. Weber, Output Variability Under Monetary Policy and Exchange Rate Rules, Journal of Political Economy, avgust 1981., st. 733-751 i J. Herin, A. Lindbeck i J. Myrhman, Flexible Exchange Rates and Stabilization Policy, Macmillan, London, 1977. K. Brunner i A. H. Meltzer, A Monetarist Framework for Aggregative Analysis, Kredit und Kapital, No. 1.1972. Mayer, Brunner i Meltzer su podrobno prouþili kratkoroþne i dugoroþne posledice javnog duga i razradili dugoroþne posledice sve veüe nesigurnosti u pogledu trendova politike, ili sves veüe nesigurnosti pravila igre sa kojima se susreüu investitori i proizvoÿaþi. Ʉao problem u vezi sa prirodom mehanizma transmisije, Mayernaglašava relativnu stabilnost tražnje novca, dok Brunner smatra da se tvrÿenje o relativnoj stabilnosti novca ne odnosi na prirodu mehanizma transmisije.

326

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

stanovišta argumenata, jer u osnovi ne predstavljaju ništa drugo nego nadmudrivanje - omiljena opaska Modiglianija.457 Mehanizam transmisije, po B. Fridmanu, u osnovi se odnosi na uticaj novca na nominalni dohodak. Mayerovo razmatranje tzv. monetaristiþkog modela procesa transmisije inkorporiše stabilnost tražnje novca, relativnu merljivost novca u odnosu na kamatne stope, razne oblike aktive i uticaj relativnih cena i koliþine (BrunnerMeltzerov dodatni stav). Mayerova razlika izmeÿu numeriþke i funkcionalne stabilnosti odnosi se na pitanje varijabila funkcije ponašanja. Funkcija tražnje novca M = f(Y), koju Fridman upotrebljava, promenljiva je, jer ne obuhvata uticaj tekuüe kamate poput modela zaliha Baumola i Tobina.458 U Kejnzovom modelu tražnja novca u spekulativne svrhe, M = f(Y, r), je takoÿe, promenljiva, jer ne obuhvata razliku izmeÿu tekuüe kamate i oþekivane kamate. Pošto Fridmanova definicija funkcije tražnje novca dopušta mnoge varijabile na desnoj strani jednaþine i pošto modeli tražnje novca obuhvataju kamatne stope kao varijabile na desnoj strani jednaþine (poput Godfelda u kejnzijanskom pristupu),459 pitanje stabilnosti funkcije tražnje oþigledno postaje empirijsko, a ne teorijsko pitanje.460 Problem zamki likvidnosti u literaturi o tražnji novca i crowding-out efekta u vezi „kreditiranja” mera fiskalne politike, u suštini su empirijska pitanja stabilnosti funkcije tražnje novca, koja inkorporiše prisustvo varijabile imovine. Kejnzijanska zamka likvidnosti461 implikuje oblik funkcije M = f (Y, r), koja nije definisana za r < rx; dok opšte definisana funkcija M = f (Y, r, W), odražava zamku likvidnosti pod uslovom da je w M/ w W = 1 za r < rx. ,,Crowding-effect” zavisi od promene funkcije M = f (Y, r), jer sistem prima injekciju od dugoroþnih obveznica (B. Fridman); što su svojevremeno dokazali Blinder, Solow i Tobin.462 Prema tome, funkcija M = f (Y, r) je promenljiva usled toga što taþno definisana funkcija tražnje novca treba da glasi M = f(Y, r, W), iako Ando i Modigliani teorijski potvrÿuju nezavisnost tražnje novca u odnosu na varijabilu imovine463 (što je suprotno od Goldfeldove tvrdnje da je zavisnost imovine a priori racionalna). 457

458

459

460

461 462

463

F. Modigliani, The Monetarist Controvery or Should we Forsake Stabilization Policies?, American Economic Review, Vol. 6, 977, st. 1-19. M. Friedman, The Demand for Money: Some Theoretical and Empirical Results, Journal of Political Economy, avgust 1959, st. 327-351., W. J. Baumol, The Transactions Demand for Cash: An Inventory Theoretic Approach, Quarterly Journal of Economics, novembar 1952, st. 545-556. i J. Tobin, The Interest Elasticity of Transactions Demand for Cash, Review of Economics and Statistics, avgust 1956, st. 241-247. A. H. Meltzer, The Demand for Money: The Evidence from the Time Series, Journal of Political Economy, juni 1963, st. 219-246, S. M. Goldfeld, The Demand for Money Revisited, Brookings papers 3/73, st. 577-638. Korišüenje koliþine novca kao varijabile meÿucilja predstavlja optimalnu strategiju monetarne politike pod uslovom da je funkcija tražnje novca neelastiþna u odnosu na kamatu i stabilna u smislu nulte rezidualne varijante (B. Fridman). D. Patinkin, Money, Interest and Prices, Harper and Unvin, N. York, 1965. A. S. Blinder i R.M. Solow, Does Fiscal Policy Matter?, Journal of Public Economics, novembar1973, st. 318-337 i Analytical Foundations of Fiscal Policy, u A. Blinder i dr., „The Economics of Public Finance”, The Brookings Institution, Washington, 1974. i J. Tobin, Lond Run Effects of Fiscal and Monetary Actions on Aggregate Demand, u J. Stein, „Monetarism”, North-Holland, Amsterdam, 1976. A. Ando i F. Modigliani, Some Reflections on Describing Structures of Financial Sectors, u From and Klein, „The Bookings Model: Perspective and Recent Developments, North-Holland, Amsterdam, 1975.

327

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Mayerovo razmatranje mehanizma transmisije odnosi se na problem merenja koliþine novca i kamatne stope. Promene preferencija u pogledu držanja aktive i institucionalnih okvira otežavaju utvrÿene koliþine novca, a promene oþekivane inflacije cena u buduünosti i razlike u pogledu rizika držanja aktive, otežavaju utvrÿivanje kamatne stope. Jasno je, pri tome, tvrdi B. Fridman, da se uzroci promena a priori ne mogu znati i da se greške merenja a priori ne mogu izbeüi. Meÿutim, i vrste aktive (za koje neto višak tražnje može da se poveüa ili smanji u odnosu na poveüanje ili smanjenje držanja novþanih sredstava) predstavljaju potencijalni problem transmisionog procesa. Monetaristi koriste opšti pristup preko portfelja (tj. da je reakcija ravna nuli za sve vrste aktive, ukljuþujuüi hartije od vrednosti i realna sredstva - proizvodna i potrošna dobra), dok kejnzijanci koriste segmentni pristup (tj. da je reakcija nulta za potrošna dobra).464 Pogrešno je, stoga, zakljuþivati kako monetaristi tvrde da poveüana novþana sredstva, deluje na uspostavljanje ravnoteže marginalnih prihoda putem potrošnje viška sredstva za kupovinu potrošnih dobara. Svojevremeno su Samuelson i Merton ukazali na problematiþno utvrÿivanje meÿuzavisnosti odluka u pogledu štednje i portfelja,465 da bi Modigliani, Brumberg i Ando dali standardno rešenje modela štednje u toku tzv. životnog ciklusa, u kome vrednost zaliha potrošnih dobara, ukljuþujuüi i novþana sredstva, predstavlja glavnu determinantu kretanja izdataka za potrošnju;466 što je poslužilo kao osnova kejnzijancima za ispitivanje uticaja imovine na izdatke za potrošnju. U tom kontekstu, Gramlich, DeLeeuw, Modigliani, Tobin, Dolde, Friend, Lieberman i Boswort naglasak su stavili na znaþaj tržišne vrednosti imovine potrošaþa u obliku akcija u poreüenju sa novþanim sredstvima ili drugim oblicima imovine.467 Meÿutim, da li su izdaci za potrošna dobra od istog znaþaja kao i drugi oblici potrošnje i da li su novþana sredstva od znaþajnog uticaja kao i druge vrste aktive, pitanja su empirijskog karaktera, jer je, po B. Fridmanu, teško teorijski dokazati homogenost efekata meÿu razliþitim kategorijama izdataka i razliþitim vrstama imovine. Iz tih razloga, vrste aktive ukljuþene u model portefelja pokazuju više konvergirajuüe nego divergirajuüe stavove sa stanovišta teorijskih razlika monetaristiþkog i kejnzijanskog modela procesa transmisije.

464

465

466

467

Keynes je u „Opštoj teoriji” svojevremeno tvrdio daje elastiþnost potrošlje u poreÿenju sa kamatom dovoljno mala da efekte potrošnje indukovanen kamatom uþini beznaþajnim u poreÿenju sa efektima potrošnje indukovane dohotkom, koji se nalaze u suštini njegovog procesa ɦultiplikacije (J. M. Keynes, op. cit., st. 93-94). R. C. Merton, Lifetime Portfolio Selection Under Uncertainty: The Continuoustime Case, Review of Economics and Statistics, avgust 1969, st. 247-257 i P. A. Samuelson, Lifetime Portfolio Selecton by Dynamic Stohastic Programming, Review of Economics and Statistics, avgust 1969, st. 239-246. A. Ando i F. Modigliani, The Life Cycle Hypothesis of Saving: Aggregate Implications and Tests, American Economic Review, maj 1963, st. 55-84. i F. Modigliani i R. Brumberg, Utility Analysis and the Consumption Function: An Interpretation of Cross Section Data, u Kurihara, ,,Post-Keynesian Economics”, Rutgers University Press, New Brunswick, 1954. F. De Leeuw i E. Gramlich, The Channels of Monetary Policy, Federal Reserve Bulletin, juni 1969, st. 472-491, B. Bosworth, The Stock market and the Economy, Brooking papers on Economic Activity 2/75, st. 257-290, I. Friend i Ch. Lieberman, Short-Run Asset Effects on Household Saving and Consumption: The Cross-Section Evidence, American Economic Review, septembar 1975, st. 624-633., F. Modigliani, Monetary Policy and Consumption Consumer Spending and Monetary Policy: The Linkages, Federal Reserve Bank of Boston, 1971. i J. Tobin i W. J. Dolde, Wealth Liquidity and Consumption, Consumer Spending and Monetary Policy: The Linkages, Federal Reserve Bank of Boston, 1971.

328

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

Brunner-Meltzerova analiza,468 reprezentujuüi þetvrtu razliku izmeÿu monetaristiþkog i fiskalistiþkog transmisionog procesa, koncentrisana je na uticaj procesa usklaÿivanja relativnih cena i koliþine, koji inklinira pre klasiþnoj nego kejnzijanskoj ravnoteži (izraženoj u Tobinovom modelu).469 Brunner-Meltzerov model polazi od ekonomskih ponašanja na robnom tržištu, tržištu bankarskih kredita i novþanom tržištu. Jednaþine robnog tržišta, po B. Fridmanu, predstavljaju (1) uslov ravnoteže za realnu proizvodnju privatnog sektora (Y), (2) jednaþinu odreÿivanja liþne potrošnje (d) i (3) nivo cena (p): 1. y = d + g

2. d = d (i − π, p, px , P,e, Wn, W ),d3,d4,d5,d6,d7 > 0 > d1,d2

3. p = p (y, K, w, φ ), p1, p3, p4 > 0 > p2

gde su: 1 - budžetska potrošnja, i - nominalna kamata, S - stopa inflacije (koju oþekuju uþesnici na kreditnom tržištu), px - nivo cena (koju oþekuju proizvoÿaþi), P - cena postojeüih realnih proizvodnih dobara, K - koliþina postojeüih realnih proizvodnih dobara, w - plaüanje po uþinku i I - nivo cena (koji oþekuju isporuþioci). Ostale, pomoüne jedinice u modelu definišu materijalna sredstva (Wn), nematerijalna sredstva (Wh) i oþekivani prihod po jedinici realnih proizvodnih dobara (e): 4. Wn = Pk + v (i, τ )S + (1 + ω ), B, V1 > 0

5. Wh = Wh (Y, τ )Wh1 > 0 6. e = e (Y, τ ),e1 > 0

gde su: v - cena državnih hartija od vrednosti po nominalnoj vrednosti u $, W vektor poreskih stopa, S - nominalna vrednost neamortizovanih državnih hartija od vrednosti, Z - odnos sopstvenog kapitala bankarskog sistema prema monetarnoj bazi i B - monetarna baza. Jednaþine kreditnog tržišta reprezentuju (7) uslov ravnoteže na tržištu, (8) multiplikator sredstava sistema komercijalnih banaka i (9) koliþine sredstava koje nebankarski sektori nude bankama (W):470 7. aB = τ 8. a = a (i, p, P, Wn, Wh, w ),a1,a3,a4 > 0 > a2

9. τ (i − π, P, p, px , φ,e,S, Wn, Wh ), τ3, τ 4, τ5, τ6, τ 7 > 0 > τ1, τ 2px

468

469

470

Karl Brunner - Allan H. Meltzer, An Aggregate Theory for Closed Economy, u J. L. Stein (Ed.), „Monetarism» (A Conference on Monetarism), North-Holland, Amsterdam, 1976, st. 69-103 i Money, Debt and Economy Activity, Journal of Political Economy, septembar-oktobar 1972., st. 951-977. James Tobin, A General Equilibrium Approach to Monetary Theory, Journal of Money, Credit and Banking, februar 1969, st. 15-29. ȳednaþinama kreditnog tržišta je dodeljena uloga odreÿivana i sa a i IJ.

329

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Jednaþine novþanog tržišta predstavljaju (10) uslov ravnoteže na tržištu, (11) monetarni multiplikator sistema komercijalnih banaka (m) i (12) potrebnu nominalnu koliþinu novca u nebankarskom sektoru (L):471 10. mB = L 11. m = m (i, p, P, Wn, Wh), ml, m2 > 0 > m3, m4 12. L = L (i, px, I, e, p, P, Wn, Wh), L5, L6, L7, L8 > 0 > Ll, L2, L3, L4 Konaþno, poslednje jednaþine u modelu opisuju (13) ulogu države u privredi (ograniþenje budžeta), (14) kamatna plaüanja po nominalnoj vrednosti jedinice državnog duga (I), (15) poreske prihode (t) i (16 i 17) kombinacije finansiranja neto deficita:472 13. pg = ω1g + IS − t = B + S 14. I = I (i ),I1 > 0 15. t = t (p, y, ω1g, τ ), t1, t2, t3 > 0 16. B = µ [pg + ω1g + IS − t ]− v

17. S = (1 − µ )[pg + ω1g + IS − t ]− v gde su: pg - kupovina robe od strane države, Z1g - kupovine usluga od strane države, t - poreski prihodi, I - državni dug, P - deo deficita koji se finansira kreiranjem ili povlaþenjem monetarne baze (B), v - deo monetarne baze (B) koji se emituje ili povlaþi nezavisno od budžetskog deficita. U suštini, Brunner-Meltzerov model implicira sistem od 16 jednaþina sa 16 odreÿenih varijabila (Y, d, p, Wn, Wh, e, a, W, i, m, L, P, I, t, B, S), posredstvom kojih se analizira monetaristiþki transmisioni mehanizam, koji se razlikuje od kejnzijanskog modela transmisionog procesa (usled zavisnosti od relativnih cena i koliþine). Monetarna politika narušava ravnotežu novþanog tržišta (u modelu V0) i indukuje usklaÿivanja portfelja, koja utiþu na P i i, buduüi da kupovina hartija od vrednosti na otvorenom tržištu (v > 0) deluje na poveüanje ponude depozita i tražnje sredstava, koja donose prihod od strane komercijalnih banaka, i da smanjenje i i poveüanje P doprinose poveüanju tražnje depozita i ponude zajmova od strane publike u cilju uspostavljanja ravnoteže na novþanim tržištima. Promene P i i vode usklaÿivanju robnog tržišta usled zavisnosti d od P i i, p od Y i Wn od P i i. Za razliku od monetaristiþkog modela procesa transmisije Brunner-Meltzera, Tobin473 je razvio kejnzijansku alternativu, izlaganjem ekonomskih ponašanja na tržištu kapitala, tržištu državnih kratkoroþnih hartija od vrednosti i novþanom tržištu u obliku konciznijeg modela.474 Jednaþine tržišta kapitala predstavljaju (1) uslov 471 472 473

474

ȳednaþinama novþanog tržišta dodeljena je usloga odreÿivamja P sa m i L. Dr Ž. Ristiü i dr S. Komazec, Deficitarno finansiranje, ABC Glas, Beograd, 1993. ȳ. Tobin, An Essay on the Principles of Debt Management, Commission on Money and Credit, Fiscal and Debt Management Policies, Prentice-Hall, Englewood, 1963. U svom þlanku „A General Equilibrium Approach to Monetary Theory (Journal of Money, Credit and Banking, februar 1969, st. 15-29), Tobin je prezentirao komplikovaniji model, koji je uporediv sa Brunner-Meltzerovim modelom, kako sa stanovišta preciziog definisanja depozita, zajmova i monetarne baze tako i sa stanovišta pravljenja razlike izmeÿu aktive i pasive publike i pasive i aktive bankarskog sistema.

330

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

ravnoteže na tržištu u realnim pokazateljima, (2) tražnju kapitala od strane publike kao deo realnih sredstava (fk) i (3) definiciju realne stope prihoda od kapitala (rk): 1. fkW = qK Y⎞ ⎛ 2. fk = fk ⎜ rk, rs, rm, ⎟ fk1 > 0 = fk4 > fk2,fk3 ⎝ W⎠ 3. rk =

R q

gde su: K - koliþina realnih proizvodnih dobara, q - odnos tržišne cene kapitala prema troškovima njegove reprodukcije, Y - realni dohodak, rs i Tm - realni prihodi od državnih hartija od vrednosti i novac, R - marginalna proizvodnost kapitala u odnosu na troškove reprodukcije, W - koliþina realnih sredstava. Veliþinu W, Tobin definiše na sledeüi naþin: 4. W = qK +

S M + p p

gde su: S - nominalni iznos neamortizovanih državnih hartija od vrednosti i M nominalna koliþina novca. Jednaþine tržišta državnih hartija od vrednosti predstavljaju (5) uslov ravioteže na tržištu u realnim pokazateljima, (6) tražnju državnih hartija od vrednosti, kao deo realnih sredstava (fs) i (7) definiciju realnih prihoda od hartija od vrednosti (rs): 5. fsW =

S p

Y⎞ ⎛ 6. fs = fs ⎜ rk, rs, rm, ⎟ ,fs2 > 0 > fs1,fs2,fs4 ⎝ W⎠ 7. rs = is − π gde su: is - nominalni prihod od državnih hartija od vrednosti i ʌ -oþekivana stopa inflacije cena. Konaþno, jednaþine novþanog tržišta reprezentuju (8) uslov ravnoteže na tržištu u realnim pokazateljima, (9) tražnju novca, kao deo realnih sredstava (fm) i (10) definiciju novca (rm): 5. fmW =

M p

Y⎞ ⎛ 6. fm = fm ⎜ rk, rs, rm, ⎟ ,fm2,fm4 > 0 > fm1,fm2 ⎝ M⎠ 7. rm = im − π gde je im - nominalni (nulti) prihod od novca. 331

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

Tobinov model predstavlja sistem od devet nezavisnih jednaþina sa devet varijabila (koje su endogene) preko koga se analizira mehanizam transmisije, koji zavisi od uticaja relativnih cena (prihoda) i koliþina.475 Monetarna politika, tipa dM = dS  0, narušava ravnotežu novþanog tržišta i prouzrokuje sklaÿivanja portfelja, koji uplivišu na promene rk, q, rs, is, rm, W. Mehanizam je, stoga, identiþan mehanizmu Brunner-Meltzera. Tobinov model je, sa stanovišta razmatranja novþanih tržišta, detaljniji i kompletniji od Brunner-Meltzerovog modela, ali je manje jasan i precizan sa stanovišta ukljuþivanja robnog tržišta.476 No, i Tobinov i Brunner-Meltzerov model implikuju istu metodologiju dezagregacije radi „eskiviranja” problema agregacije aktive i zaobilaženja svih implikacija supstitucije aktive (novca i kapitala, kao dve vrste aktive, novcem, kapitalom i hartijama od vrednosti, kao tri vrste aktive) u Keynesovom-Hicksovom-Meltzerovom svetu.477 Ukljuþivanjem stava da tražnja svake vrste aktive zavisi od prihoda svih drugih oblika aktive, teško je pronaüi znaþajnije teorijsko neslaganje u eksplikaciji mehanizma transmisije izmeÿu Tobina i Brunner-Meltzera, koje se obiþno nalazi u središtu debate monetarista i fiskalista. Fridmanova teorija iz sredine 50-tih godina u suštini nije ni klasiþna kvantitativna teorija ni kejnzijanska teorija smatra Melcer. Fridmanova funkcija tražnje novca razlikuje se od kejnzijanskih shvatanja, iako je priznao ulogu kamatne stope u funkciji tražnje novca, koju klasiþna kvantitativna teorija nije prihvatila. U stvari, Fridman478 je zamenio tekuüi dohodak sa imovinom kao determinantu tražnje novca, pošto realna koliþina novca, koju sektor stanovništva želi da drži, zavisi od imovine i dohotka (kao kapitalisane vrednosti svih izvora usluga koje se mogu koristiti), a ne od tekuüih primanja (jer dugoroþna koncepcija dohotka znaþajno odstupa od koncepcije tekuüeg dohotka). Suprotno od Fridmanovog koncepta, Ando i Modigliani su analitiþkim putem dokazali da imovina ne utiþe na tražnju novca veü tekuüi dohodak i kratkoroþne kamatne stope.479 Selden je, pak, pokazao da je dohodna brzina opticaja novca u bližoj vezi sa prinosom od akcijskog kapitala nego sa prinosom od obveznica i kamatnih stopa na menice, što je Hamburger prihvatio i nastavio da istražuje.480 Fridmanova analiza delovanja novca na privrednu aktivnost razlikuje se od kejnzijanske analize, jer ispituje dejstvo tražnje novca na promene prinosa od obveznica, akcija, fiziþkih dobara i radnog kapaciteta pojedinca (što je suprotno od argumenata kejnzijanske funkcije tražnje novca). Empirijski radovi Goldfelda i Hamburgera o tražnji novca ukazuju na postojeüe razlike izmeüu monetaraca i kejnzijanaca, ali ne dokazuju da je tražnja novca nestabilna.481 Istraživanja pokazuju 475 476

477 478

479

480

481

J. Tobin, Inflation and Unemplovment, American Economic Review, mart 1972. Tobin, naime, smatra da je jednaþina tražnje robe, prikazane u obliku krive IS u prostoru (R, Y), u pozitivnoj korelaciji sa q,jer svaka promena Tk zahteva promenu q u obrnutom pravcu za dato R. J. Tobin, Modey, Capital and Other Stores of Value, American Economic Review, maj 1961, st. 26-37. M. Friedman, The Quantity Theory of Money - A Restatement, u M. Friedman (Ed.), Studies in the Quantity of Money, University of Chicago Press, Chicago, 1956, st. 3-20. A. Ando i F. Modigliani, Some Reflections on Describing Structures of Financial Sectors, u From i Klein (Ed.), The Brookings Model: Perspectives and Recent Development, North-Holland, Amsterdam, 1975. R. T. Selden, Monetary Velocity in the United States, u M. Friedman (Ed.), Studies in the Quality Theory of Money, University of Chicago Press, Chicago, 1956. i M. 1. Hamburger, Monetary Aggregate Targets: Are They Still Usefull, AER, maj 1977. M. S. Goldfeld, The Demand for Money Revisited, Brooking Papers on Economic Activity, No. 6,1973, st. 577-638. i The Case of the Missing Money, Brookings Paperson Economic Activity, No. 3, 1977, st.

332

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

da je tradicionalna kejnzijanska funkcija tražnje, u kojoj se novac upotrebljava samo kao supstitut obveznica, manje pouzdana od funkcije koja dozvoljava više supstituta. Fridmanovo shvatanje transmisionog mehanizma razlikuje se od kejnzijanskog shvatanja,482 pošto su kejnzijanci tvrdili da se promene koliþine novca svode na reagovanje kratkoroþnih kamatnih stopa na novac i investicija na kamatne stope.483 Tobinov model opšte ravnoteže je izuzetak, jer pokazuje da je u domenu transmisije i usklaÿivanja ostalo malo spornih pitanja u nadmetanju monetarista i kejnzijanaca. Isto tvrdi i B. Fridman u komentaru Mayerovih postavki monetarizma. Meÿutim, razlike se javljaju pri uporeüenju Tobin-Buitterovog modela opšte ravnoteže i Brunner-Meltzerovog modela imovine.484 Sa stanovišta politike stabilizacije, Tobinove predikcije baziraju se na IS-LM paradigmi, koja implikuje kamatnu stopu i zanemaruje usklaÿivanje relativnih cena.485 U osnovi, stopa promena cena zavisi od Filipsove krive koja se ne menja ili se sporo menja pod uticajem predviÿenih i nepredviÿenih mera fiskalne i monetarne politike. Brunner-Meltzerov model respektuje promene relativnih cena i oþekivanu stopu inflacije, koja, izmeÿu ostalog, zavisi od ranijih stopa monetarnog rasta. Današnje kejnzijansko shvatanje pokazuje, pak, da je relativno reagovanje na monetarnu i fiskalnu politiku zapravo elastiþnost investicija (kriva IS) i tražnje novca (kriva LM) na kamatne stope; dok monetaristiþko gledište pokazuje da stabilizaciona politika utiþe na privrednu aktivnost mnogim kanalima, naglašavajuüi ulogu imovine i ostalih relativnih cena pored uloge kamatne stope. Tzv. klopki likvidnosti pripada znaþajno mesto u kejnzijanskoj teoriji usled þega kejnzijanci biraju kratkoroþnu kamatnu stopu kao znaþajnu stopu za tražnju novca (Modigliani i Ando). Monetaristi negiraju klopku likvidnosti i smatraju da tražnja novca zavisi, kako od kamatnih stopa na kratkoroþne hartije od vrednosti, tako i od mnogih relativnih cena (Fridman i Melcer). Transmisioni proces Fridmanove reformulisane kvantitativne teorije u osnovi se razlikuje od klasiþne kvantitativne teorije, koja se, u ekspoziciji Thortona, Ricarda i Hume, zasniva na dejstvu promene koliþine novca na izdatke, a mnogo manje na promenama relativnih cena i kamatnih stopa.486 U klasiþnoj kvantitativnoj teoriji ne naglašava se teorija portfelja, veü se kao glavna alternativa držanja novca javljaju izdaci za robu. Nasuprot tome, po kejnzijanskoj i monetaristiþkoj teoriji 482

483

484

261-280. J. Tobin, A General Equilibrium Approach to Monetary Theory, Journal of Money, Credit and Banking, No. 1,1969, st. 15-29. B. M. Friedman, The Theoretical Non-Debate About Monetarism, Kredit und Capital, No. 9,1977, st. 347-367. J. Tobin i W. Buitter, Long-Run Effect of Fiscal and Monetary Policy on Aggregate Demande, u J. L. Stein (Ed.), Monetarism, North-Holland, Amsterdam, 1976, st. 273-309 i K. Brunner i A. Meltzer, The Place of Financial Intenrmediaries in the Transmission of Monetary Policy, American Economic Review, Vol. 53, 1963, st. 372-382, Liquidily Traps for Money, Credit and Interest Rates, Journal of Political Economy, Vol. 76., 1968, st. 1-37., Money, Debt and Economic Activity, Journal of Political Economy, Vol. 80, 1972., st. 951-977 i An Aggregative Theory for a Closed Economy, u J. L. Stein (Ed.), Monetarism, North-Holland, Amsterdam, 1976., st. 69-103.

485

ȳ. Tobin, Is Friedman a Monetarist? Reply, u J. L. Stein (Ed.), Monetarism, op. cit., st. 332-336.

486

C. E. Brown i R. M. Solow (Ed.), Paul Samuelson and Modern Economic Theory, McGraw-Hill, N. York, 1983., B. Herricki Ch. P. Kindleberger, Economic Development, McGrow-Hill, N. York, 1983., M. Milgate, Capital and employment, A Study of Keynes’s Economics, Academic Press, London, 1982. i D. L. Thornton, The Discount Rate and Market Interest Rates: What’s the Connection?, Federal Reserve Bank of St. Louis. Review, 6/82, st. 3-14.

333

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA PRVA

novac se drži u obliku hartije od vrednosti, iako se determinante tražnje novca i reagovanje na promene koliþine novca shvataju i objašnjavaju razliþito.487 Ukupni izdaci (MV) u kvantitativnoj jednaþini jednaki su nominalnoj proizvodnji (pY), dok je brzina opticaja novca konstantna, pošto su fluktuacije izdataka iskljuþivo rezultat promena novca: 1. MV = pY 2. Y = F (K, L ) + E Uvoÿenjem trenda stope promene brzine opticaja radi poboljšanja u oblasti plaüanja, Meltzer488 dekomponuje jednaþinu 2. na komponentu koja se naziva stalna proizvodnja (ili stalni dohodak), koja je jednaka proizvodnji u uslovima pune zaposlenosti, i na komponentu koja implicira poremeüaje u realnom sektoru koji izazivaju odstupanje tekuüe realne proizvodnje (Y) od proizvodnje u uslovima dugoroþne ravnoteže. Pri tome, proizvodnja fluktuira oko trenda stope rasta, ukoliko se menjaju uslovi F (K, L) i ukoliko su odstupanja (E) normalno rasporeÿena, s druge strane, i uvodi jednaþinu novþane mase (M): 3. M = D + R koja reprezentuje monetarnu bazu, koju komponuju domaüa sredstva (D) i meÿunarodne rezerve (R), s druge strane. U klasiþnoj teoriji fluktuacija, promene rezervi zavise od razlike izmeÿu dva nivoa domaüih cena (p) i nivoa stranih cena (p*), dok dugoroþni ravnotežni nivo cene u uslovima fiksnih deviznih kurseva (X) reprezentuje meÿunarodni nivo cena. Nivo cena (p) i devizni kurs (X) osciliraju oko nivoa meÿunarodnih cena (p*) u kratkom roku: 4. p = p*X promene relativnih cena domaüe i strane robe odreÿuju proces usklaÿivanja: 5.

dP = p (p − px X ) dt

gde dP/dt reprezentuje akumuliranu koliþinu. Ceo sistem, po Meltzeru, Frenkelu i Vineru, determiniše ravnotežne vrednosti, koje se prilagoÿavaju realnim (E) i monetarnim (D) poremeüajima ravnoteže u uslovima odreÿene tehnologije i sredstava F (K, L) i odreÿenih predviÿanja dugoroþne proizvodnje. U sistemu, dakle, proizvodnja fluktuira i reaguje na realne poremeüaje, ali ne i na monetarne poremeüaje. Promenama relativnih cena, proizvodnja reaguje na nominalne poremeüaje ravnoteže samo

487

488

Marshall je još 1923. god. naglasio dejstvo imovine na tražnju novca, dok je Keynes, no Haberleru, zanemario imovinu. Frenkel je, pak, razmatrajuüi ulogu relativnih cena, odnosno kamatnih stopa u klasiþnoj teoriji platnog bilansa, uporedio dva pristupa u njihovom usklaÿivanju: (1) promene izdataka u odnosu na dohodak i (2) promene relativnih cena (J. A. Frenkel, Adjustment, Mechanismus and the Monetary Approach to the Balance of Payments: A Doctrinal Perspective, u E. Classen i P. Salin (Ed.), Recent Issues in International Monetary Economics, North-Holland, Amsterdam, 1976). A. H. Meltzer, Money, Intermediation and Growth, Journal of Economic Literature, Vol. VII, 1969.

334

sedmi deo - Ekonomija novca i makroekonomske monetarne finansije

u onoj meri u kojoj zavisi od nivoa cena. Patinkin489 je opravdano ovde zamerio klasiþarima, što nisu predvideli mehanizam putem koga promene novca utiþu na proizvodnju i nivo cena, iako Meltzer, navodeüi Thorntonovu eksplikaciju odnosa nominalnih cena i proizvodnje, tvrdi da nivo cena i proizvodnje reaguju na promene novca usled sporijeg menjanja nominalnih nadnica u odnosu na nivo cena. Doduše, Thornton490 promene koje opisuje, smatra privremenim (a savremeni ekonomisti nepredviÿenim), iako utiþu na nivo proizvodnje preko menjanja realnih nadnica. Prema Thorntonovoj hipotezi, poremeüaji u realnom i monetarnom sektoru izazivaju pomeranje tražnje radne snage na krivoj ponude, pa, sledstveno tome, i nivo zaposlenosti i proizvodnje. U tom kontekstu, ukoliko jednaþinu (6) = L = L (W/p), koja opisuje tražnju na tržištu radne snage (gde W reprezentuje nominalne nadnice), ukljuþimo u jednaþinu Y = F (K, L) + E, koja opisuje odstupanje tekuüe realne proizvodnje od proizvodnje u uslovima dugoroþne ravnoteže, utoliko üe kriva kratkoroþne ponude proizvoda zavisiti od nivoa cena na domaüem tržištu (7) Y = F [K, L (W/p)]+E, što znaþi da su proizvodnja i nivo cena upravo srazmerni na krivoj ukupne ponude. Jednaþine MV + pY i Y = F[K, L (W/L)] + E determinišu p i Y, pri þemu prouzrokovano uravnoteženje platnog bilansa relativnim cenama izaziva fluktuacije (Meltzer). Doduše, u ovom pristupu javlja se jedan problem iz razloga, što M reprezentuje koliþine monetarne baze u zemlji, što pY predstavlja domaüu proizvodnju po tržišnim vrednostima, te što kvantitativna jednaþina (MV + pY) reflektuje, u stvari, jednaþinu izdataka; jer ukoliko je brzina opticaja novca konstantna, utoliko se dejstvo relativnih cena na distribuciju kupovina izmeÿu domaüeg i stranog tržišta iskljuþuje. Meÿutim, Brunner491 je demonstrirao proces ublažavanja neelastiþnosti kvantitativne teorije i usaglašavanja teorije sa iskazima o cikliþnim promenama u tekuüem bilansu, što je Meltzeru pomoglo da preformuliše klasiþnu jednaþinu MV + pY u novu jednaþinu. 8. φMV + (1 − φ* )M* V* X* = pY u kojoj su I - odnos izmeÿu domaüih izdataka i domaüe proizvodnje, (1 - I* odnos izmeÿu stranih izdataka, tj. izvora i domaüe proizvodnje, I = I (p, p* x) i I* = I* (p/X, p*). Diferenciranjem nove jednaþine po Y, Meltzer je dobio nagib odnosa izdataka u privredi sa fiksnom kamatnom stopom: 9. (p, y ) =

1

φ (6φ, p ) − φ (1 − φ* )ε (φ* , p )− 1 2 ε

*

'P), a u isto vreme se poveüavaju javni rashodi za isti, ili veüi iznos, stabilizacioni efekti üe potpuno izostati, odnosno, ako se provodi politika smanjenja poreza (ekspanzivna poreska politika) - desiüe se suprotno. Zbog toga je antiinflaciono i, posebno, antidepresivno delovanje poreza najuže vezano za delovanje javnih rashoda na tom podruþju, takoÿe to predstavlja organsku celinu u sklopu jedinstvene budžetske politike. Isto tako, ukoliko se pri restriktivnoj politici poreza provodi ekspanzivna monetarna politika, stabilizacioni efekti üe sigurno potpuno izostati. Zbog toga se u modernoj finansijskoj teoriji i politici postavlja vrlo jasan zahtev za njihovu koordinaciju, uz istovremenu sinhronizaciju mera, što smo videli na drugom mestu.671

671

Videti šira obaveštenja u delu: Koordinacija monetarne i fiskalne politike.

508

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

5.

DELOVANJE POREZA NA INVESTICIJE

Investicije su, poznato je, osnovna poluga društvenog i ekonomskog razvoja svake zemlje. Promenama nekog poreskog elementa moguüe je delovati na investicije, odnosno investicionu potrošnju. Upravo suštinu poreske politike treba sagledati u njenoj veüoj ili manjoj usmerenosti i uspešnosti u stimulaciji ili destimulaciji investicija. Porezima se na investicije može delovati na više naþina. Pre svega, poveüanjem poreza mogu se neposredno smanjiti i ograniþiti raspoloživi novþani fondovi za investicije, þime mora doüi i do smanjenja investicija. Zatim, promene poreza imaju odreÿene efekte i na investicionu aktivnost, rentabilitet preduzeüa, odluke o investiranju, odnosno zadržavanja dohotka kao neutrošenog dohotka i dr. Ukoliko se žele stimulisati investicije, tada se to þini blažim oporezivanjem ili oslobaÿanjem, za odreÿeni period, dohotka koji se usmerava u investicije, odnosno manjim oporezivanjem dobiti od takve investicije. ýesto se uvodi i premija za ulazak u novu investiciju, posebno kada su poslovni izgledi slabi ili se radi o krizi i recesiji, tj. velikom riziku zbog ulaska u investicije, (s obzirom na moguünost velikih gubitaka). U velikom broju zemalja se zakonski uvodi u plan ubrzana amortizacija, prema kojem se odreÿene investicije otpisuju (u prvim godinama posebno) po poveüanoj stopi, a to investitoru, u pogledu efekata, dolazi kao beskamatni kredit.672 S druge strane, ubrzana amortizacija smanjuje dohodak za raspodelu, a to je osnova za oporezivanje, uz rast amortizacionih fondova i poveüanje stope samofinansiranja investicija. Danas je delovanje poreza na investicije u kapitalistiþkim privredama dosta specifiþno. Pre svega, opada stopa samofinansiranja investicija (na 24-50%), dolazi do rasta cena kapitala (u vreme i posle krize voÿena je politika jeftinog novca, uz kamatnu stopu 2-3%, a sada se kamate kreüu izmeÿu 15-20%, do padanja pforitne stope, porasta cena nadnica, jedinice investicija, porast visine rizika (posebno zbog neizvesnosti u pogledu buduüeg kretanja tražnje), velikih strukturnih disproporcija u privredi, za koje su karakteristiþni viškovi kapaciteta (iskorišüenost danas iznosi od 73-82% i dr.), a sve ova skupa dovodi do specifiþnog ponašanja privatnog kapitala u investicije. Porezima se nastoji poveüati vlastita baza investitora, da bi ulazili u rizik investicija, ali i - direktnim i indirektnim poreskim olakšicama i stibvencijama stimulisati investicije kroz korekciju raspodele nacionalnog dohotka (na teret rasta nadnica). To je sistem preraspodele dohotka u korist investicija. Drugi sistem je 672

R. Musgrave: The Theory of Public Finance, Me Graw-Hill Book Company, New York. 1959. (Prevod, Nauþna knjiga, Beograd. 1983. str. 274.).

509

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

preuzimanje dela troškova investicija na raþun društva, podržavanje investicija javnim rashodima i dr. Švedska se navodi kao primer u kojoj se porezi koriste kao instrument za regulisanje privatnih investicija. Karakteristiþna je upotreba poreza koji se naplaüuje u postotku od iznosa investicija iznad odreÿenog minimuma. Ovaj porez se ubire u godinama buma, a ukida, ili vraüa, u godinama zastoja i padanja investicija. U fiskalnim sistemima razvijenih kapitalistiþkih zemalja najdoslednije se sprovodi ova politika. Tako poreska politika Švedske oslobaÿa 40% ostvarenog neto dohotka preduzeüa, kao rezervu osloboÿenu od plaüanja poreza. Oko 50% tog iznosa mora biti deponovano kod Centralne banke, a upotreba tog dela rezerve moguüa je samo onda kad opšta ekonomska situacija zahteva porast investicija, odnosno kada treba dati podsticaj investicijama koje su u padu. Posebna poreska beneficija se dobija kada se ova rezerva koristi u skladu s državnom anticikliþnom politikom. Tim se oporezivanje upotrebljava u anticikliþnom regulisanju privrednih kretanja u celini. Sliþan sluþaj imamo u SAD. Niksonove mere oporezivanja 10% uvoza, uz poresku stimulaciju investicija u zemlji, pošto su investicije bile u padu, usko su vezane za sprovedenu devalvaciju dolara i napore SAD da poprave deficit platnog bilansa. Mnoge zemlje koriste poreske olakšice, ili oslobaÿaju od poreza, ukoliko se dohodak investira u infrastruktu ili se profit reinvestira u one grane i aktivnosti za koje je zainteresovan javni sektor. Analize su pokazale da promena poreza ima veüe delovanje u regulisanju investicija nego promene kamatne stope i uslove kreditiranja, odnosno da je efikasnost fiskalne politike veüa u regulisanju domaüe tražnje od, na primer, monetarne politike.

6.

DELOVANJE POREZA NA POTROŠNJU I AKUMULACIJU

Porezima se može snažno delovati na potrošnju (kako pojedinih sektora privrede, tako i u celini), tako i na nacionalnu (i uvezenu) štednju ili akumulaciju. S obzirom na moguünost delovanja poreza na potrošnju i štednju u savremenoj finansijskoj literaturi, posebno se istražuje delovanje poreza na raspodelu nacionalnog dohotka i ponašanja njegova dva sastavna dela - potrošnje i štednje ili akumulacije. Porezi se grupišu u dve grupe, zavisno od toga da li po svojoj prirodi ograniþavaju ili podsticu štednju ili potrošnju. Tako, na primer, porezi na prihode od kapitala, progresivni porezi na dohodak, posebni porezi na rezerve stvorene iz dobiti, na višak prihoda od kapitala, ekstra dohodak, odnosno ekstraprofit u kapitalizmu i 510

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

drugi sliþni porezi, spadaju u grupu poreza koja negativno deluje na akumulaciju, odnosno štednju (kako se akumulacija izražava u graÿanskoj teoriji). Stimulativno delovanje poreza na akumulaciju (štednju) ogleda se u tome da se smanjuju stope oporezivanja ili ukidaju odreÿena poreska zahvatanja iz dohotka, pri þemu se stimuliše zadržavanje (netrošenje) dohotka i vrši selektivno delovanje na pojedine oblike sredstava prema njihovoj nameni korišüenja, moguünosti upotrebe i pravcu usmerenja. Porezima se može posebno delovati na pojedine sektore - nosioce akumulacije, i to na taj naþin da se preraspodeljuje akumulacija s jedne na drugi sektor (npr. sa sektora stanovništva, preduzeüa, inostranstva i dr. na javni sektor koji je pod veüom kontrolom finansijskih vlasti). Time se vrši indirektno delovanje na ponašanje i formiranje akumulacije, þak i bez poveüanja mase ukupne akumulacije. Ovo se može postiüi zbog toga jer svaki sektor ima razliþitu „sklonost štednji”, zadržavanju i brzini obrtanja dohotka, visini samofinansiranja i dr., što sve više uzima u obzir savremena finansijska teorija, za razliku od samo globalnih odnosa. Negativno delovanje poreza na akumulaciju ogleda se u suprotnom pravcu, naime u oštrijem oporezivanju akumulacije privrednih subjekata i štednje stanovništva. Porezi koji izazivaju promene potrošnje i indirektno stimulišu štednju, su: porezi na potrošnju, trošarine, carine, porezi na dohodak s degresivnim poreskim stopama. Poveüanjem ovih oblika poreza ograniþava se odreÿeni oblik potrošnje, bilo direktno, bilo preko porasta cena, a smanjenjem ovih poreza - poveüava se odgovarajuüi oblik potrošnje. Istina, tu ne mora da postoji odreÿena proporcionalnost u promenama.673 Da bi se porezi mogli što bolje adaptirati potrebama sprovoÿenja odreÿene anticikliþne ekonomske politike i ostvarenju stabilizacije privrede, zahteva se što veüa elastiþnost svih poreskih oblika koji mogu korisno poslužiti obuzdavanju preterane tražnje i investicija u periodima buma, odnosno podsticanja potrošnje u periodima recesija. I u jednom i u drugom sluþaju operiše se s investicijama i potrošnjom, veü prema poznatim odnosima u savremenoj teoriji, koji se obiþno izražavaju kao odnos Y = C + I + G. Delovanjem na potrošnju u privredi, porezima se nastoji dovesti u što veüi sklad (po moguünosti i do uravnotežavanja) štednja i investicije (S = I), što bi trebalo da osigura odreÿeni stepen stabilnosti privrede. Tako je, npr., sniženje poreskih stopa kod poreza na liþni dohodak u SAD za 19,4% (odnosno s 20-91% na 14-64%) u 1964. godini, a kod poreza na korporacije za 97c bilo ekonomski motivisano oþekivanjem da üe iz toga uslediti porast liþne potrošnje i privrednih investicija, a to je trebalo da spreþi novu recesiju u sledeüim godinama. U 1975. godini sprovedeno je smanjenje poreza za 13,5 milijardi, od þega 11,0 milijardi smanjenje poreza na liþne dohotke, a 2,5 milijarde na privatne 673

Proporcionalnosl se odnosi na zakonitost pojave tla smanjenje odreÿenog oblika poreza automatski, i u istom iznosu, poveüava potrošnju, što u stvarnosti nije sluþaj. Tu, uglavnom, deluju faktori visine sklonosti potrošnji, oblik i visina raspoloživog dohotka i dr.

511

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

korporacije. Kongresu je bilo predloženo privremeno, na godinu dana, uvoÿenje dopunskog poreza od 5% na profite korporacija i na prihode porodica iznad 15.000 dolara godišnje, odnosno preko 7.500 dolara za samce. Da bi se podstakle investicije, koje su bile u opasnom padu, da bi došlo do oživljavanja privredne aktivnosti, predložena je poreska olakšica od 10% na sva ulaganja u privredi, odnosno uvedena je nova dotacija na dotadašnju dotaciju u industriji za novih 7% i ti javnim službama za 4%. Isto tako, smatralo se da su stope od 30% odnosno 52%, na dobit korporacije previsoke i da dovode do destimulacije privatnih investicija. Sprovedeno je smanjenje poreza na dohodak korporacija s 30% na 22% i od 52% na 48%, što je trebalo da dovede do veüe akumulacije, a pored toga i do investicija i stope rasta. Postavlja se pitanje granica poreske stimulacije ili koþenja odreÿenih procesa u privredi. Tako preterano oporezivanje profita ili akumulacije može dovesti do prikrivanja dobiti u troškovima i neracionalne potrošnje. Isto tako, visoko oporezivanje liþnih dohodaka može pogoditi individualnu štednju, a time i nacionalnu akumulaciju, što je negativno s obzirom na sve veüi znaþaj štednje u formiranju nacionalne akumulacije. U mnogim zemljama se stoga kamate na štednju i javni dug oslobaÿaju od oporezivanja da bi se oþuvala „sklonost štednji”. Iako se smatra da ovakva politika sniženja poreskih stopa ima znaþajne pozitivne efekte u spreþavanju nove recesije, koja bi privredu koštala novih gubitaka u nacionalnom dohotku i dovela do veüe nezaposlenosti, veüi broj ekonomista izražavao je ozbiljne rezerve zbog toga što ova mera nije praüena drugim paralelnim akcijama - porastom javnih rashoda, adekvatnom politikom javnog duga, adekvatnim merama monetarne politike i dr. U zemljama u razvoju porezi se þesto koriste za restrikciju potrošnje, koja pokazuje tendenciju stalnog rasta iznad rasta nacionalnog dohotka, þime treba da se ograniþi potrošnja i stimuliše akumulacija potrebna za ekonomski razvoj. U ovim zemljama celokupna fiskalna politika je velikim delom podreÿena ostvarivanju dodatne akumulacije, i to kroz preraspodelu nacionalnog dohotka. Porezima se može delovati i na uvoz ili izvoz akumulacije. Ovo je posebno moguüe preko sistema dvostrukog oporezivanja u dve zemlje, stimulisanja ili destimulisanja reinvestiranja ostvarenog dohotka (profita) i sl.

7.

DELOVANJE POREZA NA TRGOVINSKI I PLATNI BILANS

Delovanje poreza na trgovinski bilans, a preko njega i na platni bilans, uglavnom se odvija direktno, kroz delovanje na cene roba i usluga u izvozu i uvozu (carine), odnosno indirektno preko vraüanja carina, carinske tarife, preferencijala, stimulacija i dr. 512

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Uvoÿenjem ili promenom poreskih stopa ili usluga koje se uvoze ili izvoze moguüe je delovati na ukupne odnose uvoza i izvoza. U tom pogledu delovanje poreza na trgovinski bilans možemo posmatrati iz tri aspekta: delovanje poreza na izvoz, delovanje poreza na uvoz, delovanje poreza na ukupne izvozne i uvozne odnose, odnosno na proces njihovog uravnotežavanja (uspostavljanja ravnoteže u trgovinskom i platnom bilansu). Delovanje poreza na izvoz uglavnom se može ostvariti kroz promene cena izvoznih roba, s obzirom na to da porezi poveüavaju ili smanjuju cene izvoznih proizvoda. Danas je ovo delovanje procesa usmereno uglavnom u pravcu stimulacije izvoza i njegove regionalne dislokacije. Problem fiskalnih dispariteta je dosta izražen izmeÿu razliþitih zemalja (visina poreskog optereüenja, uþešüe direktnih i indirektnih poreza), što je, þesto smetnja meÿunarodnim ekonomskim odnosima. U poslednje vreme zapažaju se napori za ujednaþavanje i usaglašavanje poreskih sistema u više zemalja, posebno kada se radi o privredama ukljuþenim u neke ekonomske integracione celine (EEZ, EZT). Kako je danas osnovni cilj ekonomske politike svake zemlje - stimulacija izvoza, to se porezima kao specifiþnim institutom može stimulisati izvoz domaüe robe smanjenjem plaüenog poreza ili oslobaÿanjem plaüanja poreza na robu koja se izvozi. Smisao ovog delovanja poreza jeste da se domaüi proizvodi uþine korkurentno sposobnim na svetskom tržištu. Najþešüe upotrebljavan metod stimulacija izvoza je oslobaÿanje od plaüanja poreza za odreÿene proizvode koji se izvoze. Postoji moguünost da se vrati (refundira) veü plaüeni porez za odreÿene izvezene proizvode koji se posebno stimulišu u izvoznoj politici. Delovanje poreza na uvoz obiþno je u suprotnom pravcu. Radi se, pre svega, o ograniþavanju i otežavanju uvoza inostrane robe, usluga ili, eventualno, kapital. Merkantilisti su, npr. smatrali da je ovo jedan od prvorazrednih zadataka poreza, jer se njegovom realizacijom popravljaju odnosi izvoza i uvoza, odnosno priliva i odliva zlata u zemlju i iz zemlje. Danas finansijska teorija i ekonomska politika u prvi plan istiþu zahtev da se precizno vrši adekvatna zaštita odreÿene domaüe proizvodnje, proizvoda ili privredne grane. Zbog toga se danas najþešüe koriste: uvozne carine, uvozne takse, porez na promet roba i usluga u uvozno-izvoznoj delatnosti, prelevmani, kao oblik preraspodele sredstava i podsticanja odreÿene domaüe proizvodnje. Najšire delovanje poreza oseüa se u celokupnom delovanju na trgovinski i platni bilans, i to onda kada se žele uravnotežiti trgovinski i platni odnosi jedne privrede. Meÿutim, delujuüi u ovom pravcu, dolazi do izražaja istovremeno delovanje poreza na izvoz, odnosno na uvoz. Upravo tako se i sprovodi politika oporezivanja izvoza i uvoza u modernim privredama, tako da se odreÿeni poreski instrumenti primenjuju u vezi s izvozom, drugi u vezi s uvozom, da bi se kroz njihovo stimulisanje i sinhronizovano delovanje postigli željeni rezultati u trgovinskom i 513

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

platnom bilansu. Delovanje poreza674 na trgovinski i platni bilans može se sprovoditi iz dva razloga: a) Stimulisanje izvoza i ograniþavanje uvoza u cilju popravljanja stanja trgovinskog bilansa (otklanjanje deficita), odnosno obrnuto; b) Podsticanje priliva inostranog kapitala u cilju lakšeg finansiranja deficita platnog bilansa, ili osiguravanje inostranih sredstava za finansiranje privrednog razvoja; c) Otežavanje odliva kapitala iz zemlje u inostranstvo i dr. Delovanje poreza na uravnotežavanje platnog bilansa nije tako efikasno kao primena mera monetarne politike. Kako su uzroci deficita platnog bilansa raznovrsni, a isto tako i specifiþni za svaku nacionalnu privredu, to i mere poreske politike moraju biti specifiþne ili razliþite za svaku zemlju. Ukoliko se radi o odlivu kapitala, kao uzroku, deficita platnog bilansa, moguüe je dodatnim oporezivanjem (sprovedenim, npr. u SAD za vreme Niksona, 1971. godine - u visini od 10% dodatne poreske takse) spreþiti odliv kapitala u inostranstvo. Ovo je dosta efikasna metoda, posebno u uslovima kada postoji razlika u kamatnoj stopi, odnosno kada je ova stopa viša u inostranstvu, što privlaþi inostrani kapital, te ova „dodatna taksa” samo izjednaþava uslove na finansijskom tržištu za plasman kapitala.675 S druge strane, da bi se vodila usaglašena politika cena i troškova u nizu povezanih nacionalnih ekonomija, sve se vise nastoji usaglasiti optereüenje industrijskih i drugih preduzeüa porezima, koje je danas vrlo diferencirano. Tako je optereüenje industrije porezima u 1972. godini, u više zemalja, bilo sledeüe: OPTEREûENJE INDUSTRIJE POREZIMA676 - u% Francuska Italija Belgija SR Nemaþka V. Britanija Japan Holandija Švedska SAD

Direktni 26,9 30,7 41.0 41.2 45.8 51.0 56.2 59,5 61.4

Indirektni 73,1 69,3 59.0 58.8 54.2 49.0 43.8 40.5 38.6

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Usklaÿivanje poreskih sistema sve se više postavlja i kao zahtev i pretpostavka efikasnog voÿenja meÿunarodne trgovinske politike i politike platnog bilansa gotovo svih danas usko povezanih privreda i zemalja. 674

675

676

O problemu delovanja poreza i fiskalne politike u celini na trgovinski i platni bilans videti u knjizi: dr S. Komazec: Teorija i politika ekonomskog razvoja, Fakultet za spoljnu trgovinu. Zagreb. 1973. Savremena teorija i politika stabilizacije posebno naglašava potrebu sinhrone (istovremene) primene mera poreske i monetarne politike, jer se samo na taj naþin može uspešno delovali na platno-bilansne odnose. Izvor: dr S Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sistema... str. 457-458.

514

GLAVA PETA

PARAFISKALNI PRIHODI ILI PARAFISKALITETI

1.

POJAM I PRIRODA PARAFISKALITETA

Pojam parafiskaliteta postoji u finansijskoj literaturi veü nekoliko decenija, mada ovi prihodi spadaju u noviju kategoriju prihoda. Meÿutim, u literaturi nailazimo na vrlo razliþita shvatanja njhove prirode. Mnogi autori ne prave razliku izmeÿu njih i klasiþnih poreza.677 Panfiskaliteti se, prema veüini shvatanja, nalaze izmeÿu administrativnih taksa i poreza, ali nisu vezani za državne funkcije, veü za izvesne samostalne neteritorijane organizacije koje u svojim ekonomskim i socijalnim funkcijama formiraju odreÿene prihode. Radi se, dakle, o prihodima koji se formiraju paralelno s javnim ili „zvaniþnim” državnim prihodima i koji nekako dobijaju sporedni karakter, zbog þega se i nazivaju „para-fiskalni” prihodi. Parafiskalni prihodi se formiraju na istim izvorima kao porezi i ostala javna sredstva, izazivaju gotovo ista ekonomska i socijalna delovanja u privredi i þesto se javljaju kao konkurentna sredstva porezima. Buduüi da se radi o sredstvima koja se kreüu i do 11% nacionalnog dohotka, sve se više postavlja pitanje njihove prirode, naþina stvaranja, klasifikacije i konaþno, perspektive.678 Mada još nisu sistematizovaaa, a nisu dobila ni šire forme „javnog” regulisanja, ipak üemo ukazati na njihove osnovne karakteristike po kojima se i razlikuju od drugih javnih sredstava (ostaje, meÿutim, konstatacija da oni stvarno i dalje nose izvesne osobine poreza i administrativnih taksa). Osnovne karakteristike su im sledeüe: 1. Parafiskalna davanja ne potiþu od svih nosilaca poreske obaveze, veü samo od þlanova društvene grupacije koji su povezani nekim zajedniþkim ekonomskim ili socijalnim interesom, i to u odreÿenom vremenskom periodu. 677

678

Parafiskaliteti kao javni prihodi predstavljaju fenomen ekonomske i socijalne prirode, za razliku od poreza koji predstavljaju fenomen politiþke prirode (Morselli). Dr A. Periü, op. cit., str. 314; Dr J. Lovþeviü: Institucije javnih finansija, Beograd. 1979. str. 71.

515

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

2.

Parafiskalni prihodi ne ulaze u sastav budžetskih sredstava i ne regulišu ih fiskalni organi, veü se javljaju kao prihodi odreÿenih širih ili užih grupa, povezanih zajedniþkim interesima u kapitalizmu ili interesno povezanih organizacija u samoupravnom socijalizmu. To su, dakle, vanbudžetska sredstva. Prihodi služe za pokriüe odreÿenih zajedniþkih potreba povezanih grupa, tako da se formiraju i troše van budžeta. 3. Parafiskaliteti nose karakter destiniranih prihoda, pošto se redovno radi o namenskim prihodima, prihodima s kojima se želi resiti neko konkretan, odreÿen zadatak ekonomskog ili socijalnog karaktera. 4. Parafiskaliteti nemaju strogu vremensku trajnost kao porezi. Oni mogu biti odreÿeni vremenski, prema nameni, subjektima i dr., nakon þega nastaju, sliþno izvanrednim porezima. U našoj finansijskoj teoriji ne postoji jedinstveno gledanje na pojam i prirodu parafiskaliteta. Prema jednom shvatnju, parafiskaliteti su u osnovi drugi naziv za doprinose, a njihova priroda se objašnjava u vezi s pojmom korisnosti. Parafiskalitet je oblik obaveznog davanja za uþinjene usluge odreÿenoj grupaciji, interesnoj zajednici i dr. (npr. doprinosi, vodni doprinos, naknada za puteve i dr.). Prema drugom shvatanju, u samoupravnom društvu udruženi radnici mogu zadovoljavati svoje kolektivne potrebe i van klasiþnih sredstava i funkcija države.679 Za te potrebe mogu formirati i specifiþne izvore sredstava koji se zovu parafiskaliteti. Predstavnici treüeg shvatanja u parafiskalitete uvrštavaju sve specifiþne oblike sredstava, koja se po nekim karakteristikama razlikuju od drugih javnih sredstava. Tako se ovde ubrajaju: štednja za stan, dobrovoljni prilozi, obavezno osiguranje automobila, narodni zajam i dr. Teško je prihvatiti ovako nedefinisane i vrlo nejasne stavove o prirodi parafiskaliteta, zbog toga što se sve þešüe razni oblici doprinosa za socijalno osiguranje, za nezaposlenost i sl. ubrajaju u parafiskalitete.

2.

EKONOMSKA I SOCIJALNA NAMENA PARAFISKALITETA

Nastanak i razvoj parafiskaliteta vezuje se neposredno za nastanak državnog intervencionizma u privredi i društvu, za definitivni nastanak „neutralnih finansija”. Povezani su za niz novih ekonomskih i socijalnih funkcija koje je država (u širem smislu) preuzela na sebe, umesto automatizma tržišta i spontanog stalno uravnoteženog razvoja. Prema nameni kojoj služe, parafiskaliteti davanja mogu biti (1) ekonomska i (2) socijalna. 679

Isto. str. 339 (VI izdanje, 1979.).

516

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

U ekonomske se obiþno ubrajaju razne „takse” u korist javnih ustanova koje se autonomno finansiraju, kao npr. zanatske komore, fond solidarnosti, fond za stanove, poljoprivredna komora i dr. Radi se, dakle, o specifiþnim i konkretnim oblicima finansiranja za koje ne postoje osnovi u drugim izvorima javnih sredstava. U socijalne svrhe parafiskaliteti se obiþno formiraju kroz razne oblike kotizacija u finansiranju socijalnog osiguranja. Prema tome, parafiskalni prihodi imaju izvesne dodirne taþke s fiskalnim prihodima, gledano u celini, mada najviše zajedniþkog imaju s administrativnim taksama i doprinosima. Posebno im je znaþajna sliþnost s doprinosima, što mnoge autore navodi da ih gotovo identifikuju. Pojava i razvoj parafiskalnih prihoda u finansijama kapitalistiþke privrede nastaje, uglavnom, razvojem državnog intervencionizma, kada budžet postaje preuzak za odreÿene specifiþne zadatke i ciljeve. Mnogi zadaci i funkcije prenose se na odreÿene institucije koje istovremeno postaju nosioci zajedniþkih zadataka finansiranja. To znaþi da se može oþekivati dalje širenje znaþaja parafiskaliteta. U uslovima razvoja našeg finansijskog sistema, parafiskaliteti dobijaju poseban znaþaj. Veliki broj javnih prihoda dobija sve karakteristike parafiskaliteta (dobrovoljni prilozi, vodni doprinosi, naknada za puteve, þlanarine udruženjima i komorama, obavezno osiguranje, sopstvene prihode ne bi trebalo tretirati kao parafiskalne prihode, štednja za stan i dr.). S obzirom na pravac razvoja našeg društveno-ekonomskog sistema, odnosno sistema finansiranja javnih potreba, treba raþunati sve vise na ovu vrstu prihoda kao prihoda samoupravnih organizama. Uz javna sredstva koja üe fiskus i dalje prikupljati (porezi, takse, carine, javni dug i dr.) za pokriüe opštih društvenih potreba, sve više üe se javljati graÿani i organizacije udruženog rada koje üe na samoupravnim osnovama formirati i usmeravati izvestan deo sredstava kroz parafiskalna davanja.680 Postoji sve veüi interes graÿana i organizacija na nivou opština da najveüi deo socijalnih, ekonomskih i razvojnih i sliþnih problema rešavaju upravo ovim putem. Ovo se posebno odnosi na vrlo razvijen institut samodoprinosa. Zato se danas postavlja pitanje: kakva je perspektiva parafiskaliteta? Odgovor bi bio, doduše ne potpun, da üe sigurno njihova uloga i znaþaj jaþati s razvojem i znaþajem faktora koji su ih izazivali, i sve dominantnijim dolaženjem do izražaja protivreþnosti u razvoju kapitalizma, s druge strane. U našem finansijskom sistemu uloga paraflskaliteta dolazi i dolaziüe sve više do izražaja. Decentralizacijom sistema, prenošenjem i „spuštanjem” sredstava konkretnim subjektima sve više üe se u samoj privredi stvarati osnovi za odreÿene specifiþne zadatke, koji se ne mogu finansirati klasiþnim izvorima sredstava (porezima), pa üe uloga parafiskaliteta davanja, sasvim razumljivo, biti sve znaþajnija.

680

Parafiskaliteti se u svim razvijenim poreskim sistemima javljaju kao bitne stavke pri oporezivanju dohotka stanovništva.

517

GLAVA ŠESTA

TAKSE KAO JAVNI IZVOR SREDSTAVA

1.

TAKSE U SISTEMU DRUŠTVENIH PRIHODA

U finansijskoj teoriji pod taksama se podrazumevaju prihodi koji predstavljaju novþani ekvivalent za usluge koje þine javni organi ili druga javnopravna tela fiziþkim ili pravnim licima. Time se takse javljaju kao protivnaknade za izvršene usluge od strane javno-pravnih tela. Ta karakteristika taksa omoguüava nam da ih odvojimo od poreza. Za razliku od poreza, koji predstavljaju obavezna davanja „koja država ubire silom svog fiskalnog suvereniteta”, prilikom plaüanja takse osobe slobodno odluþuju koju üe uslugu i za koju vrednost tražiti. Kod poreza ne postoji direktna protivnaknada, s obzirom na to da služe za finansiranje opštih potreba. Istina, postoje i takve specifiþne takse koje se moraju platiti, mada se ne želi koristiti usluga, npr. takse koje se plaüaju pri korišüenju puteva (drumarina, putarina i dr.). Neki pisci engleskog jeziþkog podruþja upotrebljavaju za poreze izraz takse, pa þesto dolazi do mešanja ova dva razliþita pojma.

2.

UTVRĈIVANJE VISINE I NAPLATE TAKSE

Utvrÿivanje visine taksa predstavlja u finansijskoj teoriji i praksi poseban problem. Visina taksa zavisi od niza elemenata, na primer: 1. Zavisi od troškova koje državni organi þine kada vrše uslugu koja je predmet plaüanja takse. Usluga ima apstraktan karakter, te je teško utvrditi stvarne troškove prilikom þinjenja usluge i plaüanja takse. Treba naglasiti nematerijalan karakter usluga, s obzirom na to da samo takve usluge mogu biti predmet taksa. Reþ je, pre svega, o uslugama za koje su liþno zainteresovani tražioci usluga, a ne država. 518

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

2.

Zavisi od koristi koju ima takseni obveznik od uþinjene usluge. Npr. u našem taksenom sistemu plaüa se taksa na obaveze za vršenje ugostiteljske delatnosti u restoranu, bifeu ili baru, pri þemu je taksa za vršenje delatnosti održavanja bara najviša, jer se tu oþekuje najveüa korist od vršenja poslovne delatnosti. 3. Visina taksa zavisi i od toga da li se usluga þini iskljuþivo korisniku usluge ili postoji i opšti interes za odreÿenu radnju. Npr. za prijavu ispita student plaüa 2 dinara, mada su troškovi ispita daleko veüi, ali društvo preuzima na sebe deo troškova i podmiruje ih iz drugih izvora sredstava. To znaþi da i društvo ima korist od uþinjene usluge, pa je zbog toga i visina takse znatno niža. 4. Postoje sluþajevi kada se ne plaüa taksa, bez obzira na troškove koji se stvaraju þinjenjem usluge. Društvo u celini preuzima troškove na sebe i podmiruje ih uglavnom iz poreza. 5. Društvo ponekad utvrÿuje takse u smislu svog negativnog stava prema nekom obliku delatnosti te su one daleko više od stvarnih troškova. Tako se takse u sudskom sporu odreÿuju prema vrednosti spora, prema trajanju, prema boju akata i dr. Visoke takse treba da onemoguüe preteran broj korisüenja takvih usluga. To je tzv. preventivno delovanje taksa (obiþno u sudskim sporovima). Naþin naplate takse može biti direktan i indirektan. Direktna naplata postoji kada se taksa plaüa u gotovom novcu, uz izdavanje odgovarajuüe priznanice. Prednost ovog naþina je u tome što se može lakše kontrolisati naþin naplate i priliv sredstava od ubranih taksa. Plaüanje u gotovini se vrši i u sluþajevima kada je, zbog utvrÿenih vrednosti taksenih maraka, njihovo korišüenje nepodesno. Loša strana direktne naplate je dosta administrirana pri naplati. Indirektna naplata se vrši putem taksenih maraka ili taksenih formula, a prednost joj je da je vrlo jednostavan i dosta jeftin naþin plaüanja.

3.

KLASIFIKACIJA TAKSA

Sve takse možemo podeliti na nekoliko grupa, a prema uobiþajenim kriterijumima u finansijskoj literaturi, i to: 1. Prema organima koji propisuju taksene obaveze u odreÿenoj zemlji. U ovu grupu svrstavamo sledeüe oblike taksa: takse koje propisuju centralni državni organi; takse koje propisuju uže društveno-teritorijalne zajednice (lokalne, komunalne i sl.). 2. Prema organima koji obavljaju odreÿene usluge, a predmet su taksa: administrativne takse, koje se uplaüuju za usluge državnih organa i ustanova. Ovaj oblik taksa zove se i državne takse. U ove takse spadaju: a) carinske takse, b) konzularne takse, c) takse za saobraüaj 519

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

stranih inostranih vozila, d) takse za zaštitu patenata, licenci, modela, žigova, i e) katastarske takse. sudske takse, koje se naplaüuju u postupku pred redovnim, privrednim i drugim sudovima; þinovniþke takse, koje se danas retko koriste, a naplaüivale su se kao naknada rada odreÿenog službenika koji je uslugu þinio. 3. Prema vremenu plaüanja, razlikujemo: takse koje se plaüaju unapred (danas je to gotovo redovan sluþaj); takse koje se plaüaju unazad. 4. Prema broju izvršenih usluga, razlikujemo sledeüe oblike taksa: paušalne takse (za vršenje usluga koje þine jednu zaokruženu celinu), ovaj tip se naziva i procesualne; pojedinaþne takse. 5. Prema nameni trošenja, razlikujemo dva osnovna oblika taksa: takse koje služe za podmirenje društvenih potreba uopšte, dakle bez unapred utvrÿene svrhe trošenja sredstava; takse kod kojih je svrha unapred utvrÿena. Postoji podela i na: (1) Opšte i specijalne takse, (2) Stalne i promenljive. Opšte takse su iste za sve oblike istih usluga, bez obzira koji ih organ naplaüuje, dok su specijalne takse takav oblik koji je vezan za odreÿena nadleštva i ustanove (sudske, školske i dr.). Stalne takse su þesto unapred utvrÿene, dok su promenljive one koje se ne odreÿuju unapred, veü prema vrsti posla, vrednosti i dr. (npr. meniþna taksa).

4.

TAKSENA NAýELA

Izgradnja sistema taksa kao segmenta fiskalnog sistema svake zemlje mora se zasnivati na odreÿenim naþelima i principima. U literaturi se najþešüe istiþu sledeüa taksena naþela: 1. Naþelo legaliteta - zahteva da se takse mogu uvoditi i naplaüivati samo na osnovu zakona ili drugih sliþnih akata; 2. Naþelo generaliteta - zahteva da se takse, kao i porezi i ostale fiskalne dažbine, generalno odreÿuju za sve unapred, a ne od sluþaja do sluþaja, odnosno razliþito prema pojedinim licima. Ovo naþelo, meÿutim, ne iskljuþuje na zakonu zasnovana osloboÿenja, jer ako su predviÿena onda i ona opet važe za sve predmete i lica na koje se odnose; 3. Naþelo jednostavnosti taksene tarife je tehniþke prirode i zahteva da taksena tarifa bude tako jednostavna da lako i taþno omoguüi plaüanje propisane takse. 4. Naþelo ne kumuliranja takse - za istu radnju nije moguüe na plaüivati takse kumulativne od strane više javno-privatnih tela. 520

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

5.

ELEMENTI TAKSA

I kod taksa javljaju se neki termini koji nisu identiþni terminima kod drugih fiskalnih prihoda, pa üemo ih ovde navesti i ukratko objasniti. Kao znaþajnije elemente taksa obiþno navodimo: 1. Predmet takse - je radnja državnog organa ili neka þinjenica za koju je zakonom (odlukom) nadležnog državnog organa propisano plaüanje takse; 2. Takseni obveznik - je fiziþko ili pravno lice na þiji zahtev se obavlja radnja predviÿena u taksenoj tarifi, odnosno u interesu koje se preduzimaju radnje za þije je obavljanje propisana obaveza plaüanja takse. Takseni obveznik je i lice koje se koristi pravom, predmetom ili uslugom za þije je korišüenje propisana obaveza plaüanja takse; 3. Taksena osnovica - to je vrednost usluge koja služi za obraþun takse (npr.: vrednost spora, vrednost radnog sata i sl.); 4. Taksena stopa - je utvrÿeni iznos koji takseni obveznik treba da plati na jedinicu osnovice. Odreÿuje se u fiksnom iznosu u procentu ili paušalno; 5. Taksena tarifa - je sistematski sreÿen popis radnji, opis korišüenja odreÿnim pravima, uslugama, predmetima i sl., za þije se izvršenje odnosno korišeünje naplaüuje taksa i iznos koji se pri tome plaüa; 6. Taksena osloboÿenja - mogu biti liþna i predmetna. Liþna osloboÿenja propisana su, u pravilu, iz socijalnih razloga (loš materijalni položaj taksenog obveznika). Predmetna osloboÿenja od plaüanja takse odnose se na pojedine radnje, mere, korišüenje odreÿenih prava i sl. - nezavisno o licu koje je iniciralo odreÿenu delatnost državnog organa, koje se koristi odreÿenim uslugama i pravima itd. (npr.: predlozi i prijave podneti u javnom interesu, radnje uþinjene po službenoj dužnosti); 7. Takseni sistem - predstavlja skup svih taksenih oblika koje koristi odreÿena zemlja. Prema Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima u Republici Srbiji su ustanovljene sledeüe vrste taksa: 1. Administrativne takse, 2. Sudske takse, 3. Komunalne takse, 4. Registracione takse i 5. Posebne republiþke takse. Prihodi po osnovu svih vrsta taksa pripadaju budžetu Republike, osim dela komunalnih taksa koji pripadaju budžetima lokalnih javno-pravnih kolektiviteta opštinama, odnosno gradu Beogradu.

521

GLAVA SEDMA

CARINE KAO IZVOR JAVNIH PRIHODA

1.

POJAM CARINA I CILJEVI CARINSKE POLITIKE

Carine su jedan od osnovnih oblika javno-pravnih prihoda. Spadaju u posredne (indirektne) poreze i predstavljaju jedan od najznaþajnijih instrumenata spoljno-trgovinske politike. Kao oblik posrednog poreza, carina se ubire od prometa robe, kada ova prelazi državnu odnosno carinsku granicu. Prema nekim shvatanjima, prelaz robe preko granice nije conditio sine qua non carine. ýesto se carini roba koja se ne izvozi, uvozi ili prevozi, što se reguliše nacionalnim spoljno-trgovinskim sistemom i deviznim sistemom.681 Carine više služe ekonomsko-politiþkom nego þisto fiskalnim ciljevima, zbog þega se þesto izuþavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu politiþke ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike. Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa troškova i cena na domaüem tržištu, a preko cena - i na kompoziciju uvoza i izvoza, na ravnotežu trgovinske i platne bilanse, na ubrzanje ili koþenje razvoja odreÿene grane ili privrede, na narodni dohodak, zaposlenost, troškove, tražnju i potrošnju i dr. Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti fiskalne, ekonomske i socijalne prirode. l) FiskaInim ciljevima osiguravaju se potrebna javna sredstva, državi, odnosno društvenoj zajednici. 2) Ekonomski ciljevi mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štititi domaüa privreda, ili samo odreÿena grana, ili oblik proizvodnje od inostrane konkurencije. Carinom se može poveüavati cena uvoznoj robi, potencirati 681

O prirodi carina danas i njihovom delovanju na izvoz, cene, domaüu proizvodnju, protekcionistiþki efekat carina, carinskih tarifa, i dr. videti šire u knjizi: dr Z. Mrkušiü, Meÿunarodna trgovina - teorija i politika, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1971, str. 176-204.

522

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

razvoj odreÿenog proizvoda, ili grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu nacionalnog dohotka, investicije i na niz ekonomskih agregata.682 Carinom se može štititi protiv dampinga (antidamping carine), protiv krize situacije odreÿene grane i dr, što sve ukazuje da se carina danas uvodi sve više iz þisto ekonomsko-politiþkih razloga. Ukoliko je osnovni cilj uvoÿenja carina osiguranje odreÿenih novþanih sredstava za pokriüe društvenih rashoda - primarni je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zaštite domaüe privrede, primaran je ekonomski karakter carine. Teško je taþno odvojiti þisto ekonomske od fiskalnih ciljeva. 3) Socijalni ciljevi uvoÿenja carina ogledaju se u tome da se kroz sniženje carina na odreÿene proizvode, bitne za životni standard odreÿenih socijalnih grupa, deluje na njegovo pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potrošnje i zaposlenosti i dr.

2.

VRSTE CARINE

Carine možemo podeliti prema razliþitim kriterijumima. Danas je uobiþajena podela carina na: carine prema pravcu kretanja robe; carine prema naþinu odmeravanja; carine prema karakteru trgovaþkih odnosa s inostranstvom; carine prema visini optereüenja proizvoda iz odreÿenog podruþja ili destinacije; carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji.

1)

CARINE PREMA PRAVCU KRETANJA ROBE

Carine prema pravcu kretanja robe mogu biti uvozne, izvozne i prevozne. Uvozna carina se naplaüuje prilikom uvoza robe u carinsko podruþje. Uvoznu carinu danas primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i nerazvijene, a služi za ograniþavanje uvoza, zaštitu domaüe privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Naš carinski sistem i propisi poznaju samo uvoznu carinu. Izvozna carina se naplaüuje kod izvoza robe na inostrano carinsko podruþje. Prema našem carinskom sistemu, na robu koja se izvozi ne naplaüuje se izvozna carina. Prevozna ili provozna carina (tranzitna) naplaüuje se od prometa roba iz jedne u drugu zemlju - preko nacionalnog carinskog podruþja. Danas su ove carine 682

Vidi šire o navedenom problemu: ýarls Kindlberger: Meÿunarodna ekonomija, Vuk Karadžiü, Beograd. 1974. (prevod), II deo, str. 81-112.

523

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

gotovo prestale biti sastavni elemenat savremenog carinskog sistema. Naš carinski sistem ne primenjtije provozne carine.

2)

CARINE PREMA NAýINU ODMERAVANJA

Carine prema naþinu odmeravanja dele se na tri osnovna oblika: specifiþne (kvantitativne); vrednosne (ad valorem); mešovite. Specifiþna carina (kvantitativna) se utvrÿuje na odreÿene mere jedinice (metar, kilogram, litar i dr.). Danas se zbog nepraktiþnosti vrlo retko primenjuje. Vrednosne (ad valorem) su carine koje se odreÿuju prema vrednosti ocarinjene robe. Ovo je danas osnovni oblik carine. Teškoüe koje se pojavljuju kod ovih carina ogledaju se u teškoüama oko realne procene vrednosti uvezenih roba. Teškoüe se mogu izbeüi odreÿivanjem vrednosti roba u uplatu izvoza (FOB) ili vrednosti roba u mestu uvoza (CIF), mada je moguüe odrediti vrednost i od strane odreÿenog carinskog organa. U našem carinskom sistemu carine se odreÿuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja služi kao osnovica za plaüanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi. Mešovite carine predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifiþne carine. Npr. odredi se carina na uvezenu robu ad valorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susreüemo s mešovitim tipom carina, posebno kod proizvoda þije cene znaþajno kolebaju u toku godine.

3)

CARINE PREMA KARAKTERU TRGOVAýKIH ODNOSA S INOSTRANSTVOM

Prema naþinu donošenja propisa o carinama, odnosno karakteru trgovaþkih odnosa, razlikujemo: autonomne carine, i konvencionalne ili ugovorene. Autonomna carina je onaj oblik carine koji uvodi država autonomno, bez obzira na stav drugih zemalja. U najveüem broju sluþajeva tarifu autonomne carine donosi država samostalno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja veü prema svojim interesima, bez obzira na potrebe i interese drugih privreda. Konvencionalne ili ugovorne cene su rezultat ugovora ili sporazuma dve, ili više zemalja. Uglavnom carina se danas obiþno donosi na osnovi meÿunarodnih ugovora više zemalja, tako da se ne može menjati jednostranim aktom bilo koje zemlje þlanice (npr. carine u okviru EEZ, ZET-a i dr.).

524

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

4)

CARINE PREMA VISINI OPTEREûENJA PROIZVODA IZ ODREĈENOG PODRUýJA DESTINACIJE

Prema ovim elementima, carine se dele na dva oblika: preferencijalnu i retorzivnu carinu. Preferencijalna carina je takav tip carine koje primenjuje odreÿena država u odnosima s jednom ili više drugih zemalja, priznavajuüi na taj naþin njenim proizvodima privilegovan položaj na svom tržištu. U tom sluþaju se primenjuje niža carinska stopa od uobiþajene, þime se, kako smo rekli, preferira uvoz iz tih zemalja. Poseban je sluþaj kada se ovaj oblik carine kombinuje s klauzulom najveüeg povlaštenja, a to znaþi da üe se za zemlju, koja uživa status najpovlaštenije nacije, sistematski primenjivati najniža carinska tarifa (npr. Jugoslavija i Rumunija pri izvozu u SAD). U trgovinskom ugovoru to znaþi da, ukoliko se nekoj zemlji u meÿuvremenu odobri povoljniji tarifni iznos nego zemlji s kojom se ranije imao ugovoreni odnos, kroz primenu klauzule o najveüem povlaštenju, na ovu se zemlju automatski primenjuje taj najpovoljniji carinski stav. Retorzivna carina je specifiþan tip carine koji se retko primenjuje, obiþno u izuzetnim okolnostima voÿenja trgovaþkih i carinskih ratova izmeÿu pojedinih zemalja. Ovom carinom se znaþajnije optereüuje uvoz iz odreÿene zemlje s kojom se došlo do pogoršavanja trgovinskih, valutnih, politiþkih i drugih odnosa, ili se javlja kao reakcija na takve ili sliþne mere preduzete od neke druge zemlje.

5)

CARINE PREMA NJIHOVOJ OSNOVNOJ EKONOMSKOJ FUNKCIJI

Prema ekonomskom delovanju, odnosno svrsi uvoÿenja, carine se mogu podeliti na: fiskalne i zaštitne carine. Fiskalne carine se uvode sa svrhom da se državi osiguraju dodatna javna sredstva za pokriüe društvenih rashoda. Najþešüe se uvode na uvoz one robe koja se u zemlji ne proizvodi, ili se proizvodi u neznatnim koliþinama, odnosno kod proizvoda þiji su domaüi troškovi proizvodnje nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko tržište. Zaštitne ili ekonomske carine su takav oblik carine koje države uvode radi zaštite domaüe proizvodnje odreÿenih grana, proizvoda ili privrede kao celine. Svrha je da se kroz carinu poveüa cena uvoznog proizvoda i smanji njegova konkurenta sposobnost na domaüem tržištu (npr. uvoz automobila, kada postoje zalihe domaüe proizvodnje, carine na televizore i dr.). Zaštitne carine se dele na: razvojne, vojno-strategijske, prohibilne i valutnozaštitne.

525

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

3.

ULOGA CARINA U PORESKOM I PRIVREDNOM SISTEMU

U modernim privredama i poreskim sistemima carine su od velikog znaþaja One, pre svega, služe kao barijera radi zaštite ekonomskog integriteta, kao što država - zašitom granica - štiti njen politiþki integritet i suverenitet. Bilo da se radi o carinama kao ekonomskom ili fiskalnom instrumentu, redovno je u pitanju paralelno delovanje na oba osnovna podruþja. Svaka carinska tarifa ima i fiskalno i ekonomsko delovanje, bez obzira þime je motivisano njeno donošenje. Carine, pored þinjenice da se javljaju kao znaþajan fiskalni izvor sredstava, sve znaþajnije deluju na ekonomskom i razvojnom planu, i to kao: 1. Zaštita dostignutog stepena i strukture ekonomskog razvoja, 2. Osiguranje strukture potrebnog uvoza i selektivne politike uvoza (bitan uvoz, nebitan izvoz), 3. Zaštita platno-bilansne situacije i odnosa u deviznom prilivu i odlivu kroz spoljno-trgovinski bilans, 4. Regulator i instrument raspodele akumulacije izmeÿu pojedinih proizvoÿaþa, grana i regiona. Spoljno-trgovinske organizacije þesto ostvaruju visoke dohotke, koje bi mogli drugaþije alocirali kroz redistribuciju, pa umesto da odlaze na potrošnju i liþne dohotke, da se usmeravaju u fondove za razvoj. 5. Na meÿunarodnom planu carine mogu delovati na smanjivanje rashoda u procesu razvoja zemalja, meÿunarodnom povezivanju i integraciji, 6. Proces integracije i tehnološkog povezivanja unutar privrede može se podsticati diferenciranom carinskom tarifom. 7. Regionalni razvoj i razvoj nerazvijenih podruþja, 8. Brz uvoz i primena nove tehnologije i inovacija i dr.

4.

ELEMENTI CARINE

Buduüi da je carina u suštini vrsta poreza i kod nje se primenjuju brojni termini koje smo veü upoznali kod poreza, samo što je potreno reþ „porez” zameniti reþju „carina” (poreski obveznik - carinski obveznik, poreska osnovica - carinska osnovica). 526

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Kako se kod carina ipak javljaju neki termini koji nisu karakteristiþni za poreze, to üemo najznaþajnije ovde navesti i ukratko objasniti. 1. Carinska deklaracija - je pismena prijava carinskog obveznika u koju se unose svi podaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrednost robe, koliþina i sl.) Sastavlja se na propisanom obrascu, a istinitost podataka potvrÿuje se potpisom. 2. Carinski organi - su posebni finansijski organi državne uprave þija je nadležnost da vrše nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinske teritorije te obavljaju carinjenje i deviznu kontrolu na granici carinskog teritorija. 3. Carinska ležarina - je naknada koja se plaüa za smeštaj robe u carinska skladišta. 4. Skladišni depozit - je deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku ili izlasku iz zemlje. 5. Carinska skladišta - služi za smeštaj neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih organa. Roba se skladišti bez plaüanja carine, a carini se kada napušta skladište. 6. Carinska slobodna zona - je deo državne teritorije izdvojen iz njezinog carinskog podruþja. Roba unesena u slobodnu zonu (luku) ne podleže plaüanju carine, nego tek onda kada je napušta. Delujuüi u navedenim pravcima, carine postaju snažno sredstvo fiskalne, razvojne, strukturne i meÿunarodne trgovinske politike, te su po tome sve znaþajniji instrument u nacionalnoj fiskalnoj i meÿunarodnoj politici. Carine, uz porez na promet, postale su osnovni izvor sredstava za pokriüe javnih rashoda društveno-politiþkih zajednica (federacije). To uþešüe carina u formiranju sredstava kreüe se u posmatranom periodu izmeÿu 20-30%, u nacionalnom dohotku od 3-5,0%, a u višku rada od 7,9-10,4%, s tendencijom stalnog rasta.

527

GLAVA OSMA

DOPRINOSI KAO JAVNI IZVOR SREDSTAVA

1.

PRIRODA I DEFINICIJA DOPRINOSA

U pogledu definicije i prirode doprinosa ne postoji jedinstvenost gledanja, kako u graÿanskoj, tako i u našoj finansijskoj teoriji i praksi. Prema veüem broju autora, doprinosi kao oblici društvenih prihoda karakteristiþni su po þetiri osnovna elementa: javni su prihodi koji predstavljaju takva davanja kod kojih je inkorporiran element protivusluge; ne plaüaju ih, kao što je sluþaj kod poreza, sva lica, veü samo ona koja üe imati neku korist od tako prikupljenih javnih sredstava; predstavlja prinudno plaüanje, odnosno obaveznu naknadu pojedinaca ili grupa za uþinjene usluge ili radove koji se u potpunosti ili delimiþno finansiraju doprinosom; prikupljena sredstva su strogo namenska sredstva, te ne prolaze kroz budžet i budžetsku proceduru. Sve ove karakteristike trebalo bi izraziti u definiciji doprinosa, što je, svakako, dosta teško, a naroþito kada se želi dati jedinstvena definicija. Sažimajuüi suštinu definicija koje su dali domaüi i strani teoretiþari, istiþe se da su doprinosi posebna vrsta namenskih javnih prihoda koja se na osnovu uvedene obaveze ubira od fiziþkih i pravnih lica.683 U jugoslovenskom finansijskom sistemu doprinosi se javljaju 1952. godine, prilikom donošenja Osnovnog zakona o društvenom doprinosu i porezima. Od tada do danas ovaj instrument bogato se koristi u našem finansijskom sistemu. Nekada oznaþava prihod koji se alimentira iz privrednog sektora, da bi kasnije doprinosima nazivali prihode koji optereüuju liþna primanja graÿana.

683

Dr M. Kanjevac: Finansije, Savremena administracija, Beograd, 1992. str. 222.

528

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Doprinosi imaju izvesne sliþnosti s porezima i taksama. Porezima su sliþni po sledeüim karakteristikama: prinudnost plaüanja, obiþno su to novþana davanja, po obliku naplate i tehnici. Taksama su sliþni po tome što se radi o nekoj liþnoj koristi koja se oþekuje, bilo neposredno ili posredno, veü prilikom plaüanja doprinosa.

2.

DOPRINOSI ZA SOCIJALNO OSIGURANJE

Usvajanjem „Koncepcije fiskalne reforme u Republici Srbiji” kao i donošenjem zakona kojim se, izmeÿu ostalog, ureÿuju pitanja iz oblasti doprinosa za socijalno osiguranje, u Srbiji je promovisan sistem socijalnog osiguranja imanentan praksi zemalja razvijene tržišne privrede. Novim zakonskim rešenjima inaugurisan je sistem socijalnog osiguranja koji se zasniva na þetiri osnovna naþela: 1. Naþelo obaveznosti - znaþi da je sistem doprinosa za socijalno osiguranje odreÿen zakonom kao obavezujuüi kako za fiziþka tako i za pravna lica na koja se odnosi; 2. Naþelo pluraliteta izvora finansiranja - znaþi da se sistem doprinosa za socijalno osiguranje zasniva na ekonomskoj snazi osiguranika, poslodavaca i drugih obveznika; 3. Naþelo proporcionalnosti - znaþi da se doprinosi za socijalno osiguranje plaüaju po proporcionalnim stopama; 4. Naþelo namenskog korišüenja sredstava - znaþi da su sredstva mobilisana po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje strogo destinirana i ne mogu se koristiti za neke druge potrebe. Prema Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje sistem obaveznog socijalnog osiguranja obuhvata: (1) Penzijsko i invalidsko osiguranje, (2) Zdravstveno osiguranje i (3) Osiguranje od nezaposlenosti. Obveznici doprinosa u važeþem sistemu socijalnog osiguranja su: 1. Osiguranici - to je najbrojnija grupa obveznika i nju þine: (a) lica koja se nalaze u radnom odnosu i sva izabrana ili imenovana lica koja za svoj rad primaju platu ili ostvaruju drugu naknadu; (b) lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost kao osnovno zanimanje. 2. Poslodavci - sva pravna i fiziþka lica koja imaju zaposlene. Osnovicu doprinosa za socijalno osiguranje kako za zaposlene tako i za poslodavca þini: zarada, odnosno plata i druga liþna primanja; naknada zarade, odnosno plate za vreme privremene spreþenosti za rad koje isplaüuje poslodavac, porodiljskog odsustva, kao i za vreme plaüenog odsustva; 529

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

-

naknada zarade, odnosno plate za vreme korišüenja prava na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, þekanja na rasporeÿivanje i sl. Za lica upuüena na rad u inostranstvo osnovicu doprinosa za socijalno osiguranje þini ostvarena zarada, s tim što ne može biti veüa od 2.000 dinara meseþno. Osnovicu doprinosa za socijalno osiguranje za državljane Srbije koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili meÿunarodnih organizacija i ustanova, þini isplaüena zarada, s tim da ne može biti manja od 400 dinara meseþno. U sluþaju preduzetnika osnovica u doprinosu predstavlja neto prihod utvrÿen na naþin kojim se ureÿuje porez na dohodak graÿana. Doprinose za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja obveznici plaüaju po proporcionalnim stopama u zavisnosti od vrste osnovice i vida socijalnog osiguranja. Tako na primer: zaposleni i poslodavci na zarade plaüaju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 10,5%, za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,1% i za osiguranje za sluþaj nezaposlenosti po stopi od 1,2%. Sredstva doprinosa socijalnog osiguranja predstavljaju prihode fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, zavoda za zdravstveno osiguranje i zavoda za tržište rada.

3.

SAMODOPRINOS

I u reformisanom sistemu finansiranja javnih potreba zadržan je samodoprinos kao - prihod lokalnih kolektiviteta. Samodoprinos je lokalni javni prihod koji se razlikuje od tradicionalnih dažbinskih oblika u sledeüem: jedna od opštih karakteristika tradicionalnih dažbinskih oblika (porezi, carine itd.) je da se oni uvode atitoritetom vlasti. Uvoÿenje samodoprinosa u sistem prihoda rezultat je slobodno izražene inicijative i odluke samih graÿana buduüih obveznika. Kada je takva odluka od strane fiziþkih lica doneta, nosilac finansijske vlasti donosi odluku kojom slobodno izraženu volju graÿana pretvara u normu i na taj naþin na sebe preuzima obavezu da üe se preko svojih organa starati o realizaciji te odluke; samodoprinos je strogo destinirani prihod, dok prihodi od poreza i drugih dažbina služe za finansiranje ukupnih javnih potreba fiskusa; porezi i druge dažbine uvode se za celu državnu teritoriju, a samodoprinosi na nivou grada, opštine, mesne zajednice, naselja ili dela naselja; prihodi od poreza i drugih dažbina evidentiraju se u budžetu, dok prihodi od samodoprinosa idu na poseban raþun; 530

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

-

visinu samodoprinosa odreÿuju sami graÿani, dok visinu dažbina jedno strano odreÿuje nosilac finansijske vlasti; porezi i druge dažbine plaüaju se u novcu, a samodoprinos u novcu, materijalnim dobrima i uslugama. U našem sistemu javnih prihoda samodoprinos je do sada imao veoma znaþajnu ulogu u prikupljanju sredstava na lokalnom nivou. Tako se u fiskalnoj 1986. godini sredstva ubrana po osnovu samodoprinosa participirala u ukupnim sredstvima ubranim po osnovu poreza graÿana i samodoprinosa preko 33%, a u fiskalnoj 1987. godini 32,6%. U Republici Srbiji pozitivni zakonski propis koji reguliše ovu problematiku je Zakon o samodoprinosu. Citirani zakon definiše brojna pitanja kao što su: 1. Naþin donošenja odluke - odluku o uvoÿenju samodoprinosa donose graÿani referendumom ili davanjem pismenih izjava. Odluka o uvoÿenju samodoprinosa, izmeÿu ostalog, sadrži: namenu samodoprinosa, podruþje na kome se sredstva prikupljaju, vreme prikupljanja sredstava, ukupan iznos sredstava, naþin ostvarivanja nadzora nad trošenjem sredstava. U pogledu namene valja naglasiti da zakon nije ograniþio potrebe koje se mogu finansirati sredstvima samodoprinosa; 2. Obveznik samodoprinosa - je graÿanin po osnovu stanovanja ili posedovanja nepokretnosti u mestu raspisivanja samodoprinosa 3. Osnovica samodoprinosa - osnovicu samodoprinosa þine prihodi graÿana i njihova imovina; 4. Osloboÿenja - samodoprinos se ne može uvoditi na primanja fiziþkih lica koja nisu predmet oporezivanja prema Zakonu o porezu na dohodak graÿana.

531

GLAVA DEVETA

JAVNI DUG U FINANSIJSKOJ TEORIJI I POLITICI

1.

JAVNI DUG KAO INSTRUMENT JAVNIH FINANSIJA

1)

JAVNI DUG, ZAJAM I JAVNI KREDIT

Javni dug je oblik javnog prihoda koji ostvaruje država, ili drugi javnopravni organ, zbog postizanja odreÿenih ciljeva, odnosno zbog pokriüa rashoda, bilo kod emisione ustanove, bilo kod nosilaca dohotka (ili u inostranstvu). Javni dug predstavlja, dakle, skup razliþitih oblika zajmova koje obiþno pravi država u svrhu ostvarivanja odreÿenih budžetskih ciljeva. Davno su poznati razliþiti oblici javnog duga, kao izvanrednog izvora sredstava za finansiranje javnih (državnih) rashoda. U poslednje vreme javni dug se redovno javlja kao izvor u državnim finansijama, ali ne više radi uravnotežavanja državnih finansija, kao u klasiþnoj teoriji, veü kao vrlo pogodan i efikasan instrument ekonomske politike kapitalistiþkih i drugih država. Stalno prisustvo i stalni rast, apsolutno i relativno, nije posledica samo finansijskih teškoüa ili izvanrednih potreba države, veü i promena karaktera ovog izvanrednog izvora javnog prihoda. U finansijskoj teoriji se pravi razlika izmeÿu javnog duga i javnog zajma. Danas bi se mogla praviti razlika izmeÿu javnog duga i javnog zajma uglavnom u odnosu na subjekte koji ga opisuju. Javni dug se obiþno formira kod centralne banke ili u inostranstvu, dok se javni zajam formira uglavnom na sredstvima subjekata, nosilaca dohotka u privredi. Ovde se pre svega, imaju u vidu sredstva preduzeüa, stanovništva, poslovnih banaka i dr. Na drugim elementima teško je danas praviti razliku (osim na sistemu otplate), tako da se najþešüe ta dva pojma sve više identifikuju u finansijskoj teoriji i politici, mada ne mora da postoji uvek znak jednakosti izmeÿu javnog duga i javnog zajma. 532

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Javni zajam najþešüe nastaje u posebnim uslovima kada su državi odmah, ili u kratkom roku, potrebna sredstva za odreÿene, najþešüe izvanredne rashode, koje ne može da osigura redovnim prihodima. Javni zajam je metod kojim se to postiže. Raspisujuüi javni zajam, u odnosu na nosioce dohotka u zemlji ili uzimanjem zajmova u inostranstvu, država dolazi do potrebnih sredstava. Javni zajam država vraüa postepeno, u dužem periodu vremena, obiþno kroz anuitete i otplate i kamate) - koristeüi pri tome svoje redovne prihode (poreze i dr.).684 Ovo je posebno sluþaj kad naglo porastu javni rashodi (npr. naoružanje istraživanja, ratno stanje), kada je nemoguüe daljom poreskom presijom osigurati potrebne redovne prihode. Državni zajmovi su metod ili sredstvo kojim se, tokom dužeg ili kraüeg vremena, teret vanrednih rashoda rasporeÿuje na više generacija, bez osetnijeg poreskog optereüenja generacije koja je trenutno poreski obveznik.

2)

NOVA FILOZOFIJA JAVNOG DUGA VEZANA ZA DEFICITNO FINANSIRANJE BUDŽETA

Javni zajam se ne smatra pravim prihodom, kao što su porezi, carine, takse i prihodi državnih preduzeüa. To je istovremeno destiniran javni prihod, što kod ostalih redovnih prihoda (poreza) nije sluþaj. Javni dug je oblik anticipiranih javnih prihoda. Meÿutim, izmeÿu ova dva oblika javnih prihoda postoji organska veza, pošto se javni zajmovi konaþno podmiruju porezima i drugim redovnim javnim prihodima. Razlika izmeÿu javnog duga i poreza jeste u tome, što se javnim dugom podmiruje odreÿeni oblik javnog rashoda, dok se, s druge strane, ukupni iznos poreza u modernoj privredi koristi za pokriüe ukupnih javnih rashoda. Javni dug je destinirani (odreÿen unapred) oblik prihoda države. Izuzetak je samo kod leteüih dugova, koji se stvaraju za potrebe državne blagajne - gde ova destiniranost ne dolazi do izražaja. Javni dug je danas jedan od osnovnih oblika izvanrednih prihoda države, posebno u razvijenim privredama. Meÿutim, javni dug ili javni kredit, bio je poznat davno pre kapitalizma. U srednjem veku zajam se stvarao na bazi zaloga državnih dobara, regala, dragocenosti i dr., a služio je povremeno potrebama vladara. U takvim je sluþajevima javni dug dobijao privatno-pravni karakter. Dug je imao, uglavnom, personalni karakter, a koristio se za potrošnju i neproduktivne rashode vladara. Sve do poþetka 19. veka, javni dug nije bio razvijen, i to zbog toga što su postojale nesreÿene finansije, visoka potrošnja vladara, „prazne blagajne”, što se nisu plaüale kamate, što se nisu vršile otplate duga. Pored toga, þesto pokriüe redovnih rashoda ovim izvanrednim prihodima dovodilo je do nesigurnosti i nepoverenja prema javnom dugu. Zajmovi na duži rok zahtevali su i posebne zaloge i stimulanse.

684

Javni dug je, prema Marksu, anticipirani porez, tj. porezi uzeti unapred, koji se u toku vremena moraju gasiti.

533

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Teorija i praksa javnog duga uvidela je velike štete koje se javljaju od tako nesreÿenog sistema javnog duga. Sredinom 19. veka vraüa se poverenje u javne finansije, što dovodi do stvaranja dugoroþnih javnih zajmova. Država zakljuþuje zajmove, a da ne daje neke zaloge, jer iza njih sada stoji cela država, a ne pojedinac. Javni dug prati razvoj državnih finansija sve do kraja 19. veka kao izvanredan prihod, uz sve izraženiju posebnu ulogu u privredi. Naþelo ravnoteže budžeta je odavno napušteno, a u stalnom nastojanju da se prevladaju problemi u razvoju privrede (krizna stanja, nezaposlenost, niska stopa rasta, finansijske teškoüe, niske investicije i dr.). Veü od ekonomske krize 1929. godine država se sistematski zadužuje, s tim da se, saglasno važeüoj finansijskoj teoriji - kada se konjunktura popravi i prihodi poveüavaju iznad rashoda - pristupi vraüanju javnog duga. Takav zahtev u praksi obiþno nije ostvarivan, te je, suprotno tome, dolazilo do stalnog rasta javnog duga u svim privredama. Mnoge zemlje su u drugom svetskom ratu pribegavale široj upotrebi dugova zbog nekoliko razloga, kao što su: ograniþavanje liþne i drugih oblika privatne potrošnje, odnosno finansiranje ratnih potreba. Tako su, na primer, budžetski rashodi u SAD 1941 - 1945. iznosili 317,6 milijardi dolara, od þega je 89% utrošeno direktno za ratne potrebe. Dok je državni dug iznosio 1941. godine 48,9 milijardi godine 1945. to veü iznosi 359 milijardi. Javni dug SR Nemaþke poveüan je sa 8,5 milijardi maraka iz 1932. godine, na 387 milijardi u 1945. godini.685 Javni dug pokazuje visok apsolutni nivo i uþešüe u nacionalnom dohotku u veüini modernih privreda. Razvojem kapitalizma izvanredno se razvija i sistem javnog kredita. U razdoblju opšte krize kapitalizma od dobija ogromne razmere, paralelno sa širenjem ekonomskih funkcija države. Osnovna karakteristika savremenih privreda mogla bi se izraziti kao stalni rast deficita budžeta i rast javnog duga. Sve razvijeniji državni intervencionizam u kapitalistiþkim privredama i preuzimanje od strane države delovanja na osnovne makroagregate, sve veüi rashodi za vojne potrebe, istraživanja i razvoj, intervencije u poljoprivrednoj proizvodnji, podsticaj industrijskoj proizvodnji, stambenoj izgradnji, obrazovanju i osiguranju, pomoü za nezaposlenost, regionalni razmeštaj radne snage i kapaciteta, kamata na javni dug i sl. dovode do širenja javnih rashoda i sve veüih potreba u formiranju javnih prihoda. Javni dug postaje u savremenim finansijama stalni i širok korišüeni instrument državne ekonomske intervencije (politike). U poþetku javni kredit se u potpunosti vezuje za visinu štednje, odnosno neutrošenog dohotka, kasnije se odvaja od nje, posebno kada se pribeglo þistom kreiranju novca u obliku javnog duga države kod centralne banke radi osiguranja potrebnih finansijskih sredstava za odreÿene zahvate u privredi, odnosno državne rashode. Stvorena je nova filozofija javnog duga, vezana za stalno i sistematsko deficitno finansiranje686 koje treba da dopunjava ponudu kapitala i ukupne tražnje (za razliku od do tada prisutnog, ali suprotnog stava) - da se javni dug treba redovno 685

686

Statistiche Jahrbuch Bundesrepublik Deutschland, 1966, str. 119. i T. Tišma: Javne finansije, drugi deo, Informator, Zagreb, 1968, str. 10. H. Moulton: The New Philosophy of Public Debt, Washington. 1943. str. 50-51.

534

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

gasiti, þak i godišnje). Radi se oþito o sve bržem rastu javnog duga i apsolutno i relativno (u odnosu na dohodak i rashode) u dugoroþnom vremenskom periodu. Prethodni pregled to jasno pokazuje. U vezi s ovim odmah se postavlja nekoliko osnovnih pitanja: 1. Koja su to sredstva iz kojih se formira javni dug? 2. Koji su pravci usmeravanja sredstava formiranja duga i kako je njegovo delovanje u privredi? 3. Kakav je oblik i priroda duga, kakav je naþin i oblik amortizacije i kako se ona veže za konjunkturu, a kako za inostranu dodatnu akumulaciju koja je u vezi s ekonomskim razvojem privrede? 4. Koje su perspektive u razvoju i znaþaju javnog duga? Iz navedenih pitanja, i ranije istaknutog stalnog apsolutnog i relativnog rasta javnog duga, jasno se može videti da su moguünosti voÿenja odreÿene politike regulisanja ekonomike, preko globalnih delovanja duga, vrlo znaþajne. No, pre ostalog, videüemo teorijske koncepcije i moguünosti u stvaranju duga, tehniku u vezi njegove moneuzacije i gašenja i sl., a zatim, u vezi s tim pitanjima, i raznovrsne oblike delovanja dugova u savremenoj privredi.

2.

UZROCI STVARANJA JAVNOG DUGA

Finansijska teorija danas izdvaja nekoliko osnovnih razloga za stvaranje javnog duga: 1. Izvanredni, uglavnom, veliki javni rashodi, 2. Savremeni državni intervencionizam u privredi, za što su potrebna ogromna „dodatna” sredstva, izvan redovnih (poreza), 3. Vremensko nepoklapanje formiranja javnih rashoda, odnosno odgovarajuüih prihoda, 4. Stalni budžetski deficit koji nije moguüe više pokriti redovnim javnim prihodima. Izvanredni javni rashodi su osnovni faktor formiranja javnog duga. Sve veüe javne rashode nije moguüe u modernoj državi, posebno, rashode na naoružanje, izgradnju, infrastrukturu, istraživanja i razvoj, energiju, ekologiju, socijalnu politiku i sl. pokriti samo porezima. To traži vanredna sredstva, koja mogu biti ili javni dugovi (u zemlji ili u inostranstvu) ili vanredni porezi. Zbog više razloga, teško se mogu uvesti vanredni porezi, pa se þešüe i lakše pristupa formiranju javnog duga (zajma). Time se javni dug tretira kao anticipacija poreza.687

687

E. Shaw: The National Debt and Our Future, New York. 1992.

535

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Moderna država, zbog vrlo razvijenih razvojnih, stabilizacionih, socijalnopolitiþkih funkcija koje je preuzela na sebe, mora koristiti javni dug kao stalan elemenat u vršenju tih funkcija i zadataka.688 Porastom javnog duga isplate kamata po dugu rastu znatno brže od rasta duga, jer dug postaje generator vlastitog rasta. Tako je u periodu 1946-1972. federalni javni dug SAD poveüan za 155 milijardi (bez država i lokalnih vlasti), a za isplatu kamata u saveznom budžetu trebalo je osigurati 242 milijarde dolara. U isto vreme, dug V. Britanije je poveüan za 14,4 milijarde funti, a na ime kamata je plaüeno 24,6 milijardi. Tako se danas smatra da su rashodi po kamatama jedan od znaþajanih faktora stalnog rasta javnog duga. U pogledu prirode i uzroka nastanka, a zatim uloge javnog duga u privredi, mogu se izdvojiti nekoliko osnovnih teorijskih pravaca: 1. Klasiþna teorija javnog duga, 2. Savremena teorija duga, 3. Socijalistiþka (državno-pravna), teorija. Ovde üemo samo u osnovnim crtama izložiti navedene teorije, iznoseüi pri tome osnovne stavove o javnom dugu, kao i prirodi i oblicima njegovog delovanja.

1)

KLASIýNA TEORIJA JAVNOG DUGA

Klasiþna teorija, u duhu svojih osnovnih stavova u vezi ekonomskog razvoja i uloge finansija (neutralnog novca i kredita, neutralne države, i pokriüa javnih rashoda, uglavnom porezima) u potpunosti odbacuje javni dug.689 Istina, ukoliko ga i prihvata, dugovi se tretiraju kao elemenat uspostavljanja ravnoteže u budžetu, jer se nastali vanredni rashodi treba da pokrivaju vanrednim prihodima (dugovima), a ne porezima. Ova teorija polazi od stava da javni dug odvlaþi u državnu blagajnu kapitala, koji bi u privatnom sektoru bili najracionalnije upotrebljeni, što je u skladu s tezom o prednosti privatnog kapitala nad javnim i neograniþenoj privatnoj inicijativi. To redovno dovodi do stagnacije u privredi, jer se izruþeni dohodak neproizvodno troši. U dugovima se gleda opasnost i za opstanak države i zdravih finansija. Prednost se daje porezima kao redovnim izvorima prihoda države. I tako dok se prednost davala privatnom kapitalu i privatnoj inicijativi nad javnim, pružao se snažan otpor javnom dugu. Zato D. Hume u svojoj studiji o javnom kreditu i kaže: „Ili üe narod uništiti javne dugove, ili üe dugovi uništiti narod”. Klasiþna teorija u argumente protiv javnog kredita navodi sledeüe: Odsustvo štednje u državnom gazdovanju imovinom, Rasipništvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava, Ograniþavanje, ili þak, spreþavanje privrednog razvoja, 688 689

John F. Due: Government Finance, An Economic Analisys, Homewood, Illinois, 1959. A. Smith, D. Ricardo, Pigou i mnogo drugih predstavnika klasiþne teorije finansija i politiþke ekonomije.

536

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Lako zaduživanje koje þesto dovodi do bankrotstva „državne blagajne”. Istina, postojala su i druga shvatanja (Volter) da javni zajam poveüava nacionalno bogatstvo i da je koristan. On kaže da „država koja duguje sama sebi ne može siromaški”. Ovakve stavove je tada bilo teško braniti, posebno zbog toga što su se sredstva neodgovorno trošila, uglavnom neproizvodno, s druge strane, lako zaduživanje je þesto dovodilo do finansijskog kraha države (sloma javnih finansija). Konaþno, umesto da teret javnih rashoda snosi sadašnja generacija, što bi se najbolje postiglo porezima, prema ovoj teoriji neopravdano se, preko zajmova, takvi rashodi prevaljuju na buduüe generacije. Stvaranje javnog duga prema ovoj teoriji znaþi smanjenje akumulacije privatnog sektora, jer se polazi od mikro aspekta (individualni dohodak, potrošnja, upis duga), a ne od makro pristupa (u odnosu na nacionalni dohodak, privreda u celini), odnosno þisto neproizvodnog karaktera javnog duga, zbog þega je trebalo biti što manji. Formiranju javnog duga treba dakle pristupiti samo u izuzetnim sluþajevima. -

2)

SAVREMENA TEORIJA JAVNOG DUGA

Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug, u odnosu na klasiþnu, jer ga poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti. Savremena teorija javnog duga je u stvari izrasla na kritici klasiþne teorije. Novi pristup se ogleda u tome - kada üe se kredit javiti i kako üe se trošiti. Jer, uloga javnog duga u modernoj privredi se sve više posmatra kao instrumet finansijske i razvojne politike, što je neosporno. Time se i uloga i funkcija javnog duga iz osnova izmenila. Veü razvojem kapitalizma javni dug gubi privatno-pravni karakter. Postajuüi kredit države, on dobija javnopravni karakter. Savremena finansijska teorija potrebe nastojanja i razvoja javnog duga izvodi se zbog sledeüih razloga: 1. Moderna država bez sredstava javnog duga ne bi mogla vršiti uspešno svoje funkcije,690 jer je javni dug sastavni elemenat privrednog sistema i razvojne politike (monetarne, fiskalne, formiranja akumulacije). 2. Zajmovi upotrebljeni za proizvodne investicije i sami stvaraju sredstva za otplatu zajma, a ovi jaþaju ukupni privredni potencijal zemlje. 3. Sredstva javnog duga sve više se koriste za proizvodne svrhe, dovodeüi do jaþanja materijalne snage zemlje. 4. Dugom se mogu u kratkom roku bezbolno prikupiti mnogo veüa novþana sredstva nego s porezima, posebno u uslovima kada je zemlja dostigla gornju granicu oporezivanja (iskoristila svoj porezni kapacitet).691 690 691

A. Hahn: deficit Spending and Private Enterprise, Washington, 1964, str. 86-188. Sve veüi zadaci države preko javnih rashoda (socijalno osiguranje, nauka, kultura, prosveta, armija, naoružanje i dr.) ne bi se mogli ostvariti bez javnog duga.

537

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

5.

Dugovi stvoreni u inostranstvu poveüavaju nacionalnu akumulaciju, pri þemu je osnovno kako i u koje svrhe se ova sredstva troše. 6. Najveüi deo javnog duga pokriva generacija koja ga stvara, uglavnom iz svog nacionalnog dohotka, a malim delom to je teret buduüih generacija (jer se radi o kratkoroþnim oblicima dugova). Finansijska teorija danas na javni dug gleda potpuno drugaþije u odnosu na klasiþnu teoriju.692 Moderna teorija javnog duga polazi, pre svega, od poznate „fiskalne politike”, prema kojoj se u prvi plan stavljaju ekonomska i socijalna delovanja duga. U poþetku se javni dug koristio ograniþeno i samo za veüe investicione radove, uglavnom neproizvodnog karaktera, a država je dolazila do potrebnih sredstava na finansijskom tržištu kao i svaki drugi subjekt (kamata, rok, ponuda i tražnja i dr). Veü u toku prvog svetskog rata i velike ekonomske krize, a posebno posle drugog svetskog rata, granice zaduživanja i upotrebe duga popuštaju, tako da dolazi do naglog rasta javnog duga - uz široku skalu pravaca korištenja ovih sredstava. Javni dug postaje sredstvo ne samo za ulaganje u nerentabilne investicije (u koje privatni kapital ne želi da ide) veü snažno sredstvo za regulisanje celokupnih privrednih tokova. Umesto statiþkog pristupa, pri kojem javni dug ima neutralnu ulogu u privredi, novi teorijski pristup vidi u celini dinamiþki faktor u provoÿenju politike pune zaposlenosti, visoke stope rasta i regulisanja ukupne tražnje. Na taj naþin javni dugovi postaju sredstvo regulisanja konjunkture. To su poznata anticikliþna delovanja javnih duga, vezana za politiku budžetskog deficita ili suficita. Teorija deficitnog finansiranja polazi od odluþujuüe uloge tražnje u regulisanju kapitalistiþke proizvodnje, od potrebe formiranja dodatne tražnje preko kreditnih operacija, kao i od moguünosti neograniþenog širenja javnog kredita u obliku dugova države kod banaka. Deficitno finansiranje u kapitalistiþkim privredama svodi se i na to da se porast javnih rashoda sve þešüe pokriva preko javnog duga, što þesto dovodi i do smanjenja poreza, uglavnom na dohotke korporacija i kapitala - da bi se time istovremeno stimulativno delovalo na privredu, ali i uz oþito socijalno-politiþko delovanje. Sve širi krug mera države, u regulisanju ponude, posebno preko javnih rashoda, dovodi do sve veüe preraspodele nacionalnog dohotka kroz državni budžet. Istina, potrebno je naglasiti da su i danas prisutni otpori daljnjem širenju javnih funkcija, a posebno proizvodnje i investicione funkcije države u kapitalizmu, uz sve þešüe napore graÿanske teorije da se zaštiti privatni kapital i ostaci laisser-fairea u danas razvijenom državno-monopolistiþkom kapitalizmu. Rešavajuüi privremeno problem budžetskog deficita, javni dug dovodi, na kraju, do još veüeg raskoraka izmeÿu budžetskih prihoda i rashoda. ,,On odnosi s tržišta slobodne kapitale koji bi se mogli proizvodno koristiti u pravcu ubrzanja tempa ekonomskog rasta.” Veliki rast javnih prihoda i visoka poreska presija, koja se sve teže poveüava, doveli su do nove pojave u oblasti javnog duga. Naime, sada dolazi do nove pojave - pribegavanja monetarnoj emisiji - stvaranju novca kroz zaduživanja države kod centralne banke, paralelno sa širenjem prakse mobilizacije sredstava 692

J. Buchanan: Public Priciples of Public Dept, Homewood, 1958.

538

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

na bazi postojeüe štednje ili akumulacije (dohotka) -drugih sektora privrede. To su monetarna delovanja dugova koji u tome postaju instrument za regulisanje koliþine novca u opticaju (kupovinom ili prodajom vrednosnih papira duga na „otvorenom tržištu”). U razvijenim kapitalistiþkim privredama postoje razvijena finansijska tržišta na kojima se vrši prodaja i kupovina obveznica javnog duga. Ovo se dešava posebno u sluþaju kada se korišüenje javnog duga usmerava prema slobodnim novþanim kapitalima i individualnom dohotku (štednji). Takvim se operacijama reguliše i novþani opticaj i likvidnost privrede, odnosno vrši monetarna kontrola, jer kupovinom obveznica od strane centralne banke na tom tržištu vrši se emisija novca, a prodajama obveznica javnog duga drugim subjektima - vrši se povlaþenje novca i smanjivanje likvidnosti, odnosno kupovna snaga nosilaca dohotka. Odnos javnog duga prema ukupnim javnim rashodima i društvenom proizvodu u svim savremenim privredama je sve veüi, a po stanovniku, dostiže veü visinu koja odgovara visini nacionalnog dohotka jedne srednje razvijene zemlje. Brzina rasta godišnjeg zaduživanja (porast duga) þesto prelazi stopu inflacije, ali i stopu rasta nacionalnog dohotka. Dolazi do pojave kumuliranja dugova, odnosno ulaska u novi dug da bi se mogao otplatiti stari, dospeli dug. Osnovni razlog nedovoljnog korišüenja javnih zajmova u zemljama u razvoju je nizak nivo razvoja i per capita dohodak, slaba organizacija i nerazvijeno finansijsko tržište (vrednosnih papira), nerazvijeni bankarski sistem, nepostojanje tradicije, finansijskih navika, što sve otežava plasman državnih obligacija. Usled toga je javni dug u ovim zemljama veoma mali, a umesto njega se koristi direktna emisija bankarskog sistema. Ove zemlje stoga lakše pribegavaju poveüavanju unutrašnjih monetarnih tokova, kroz preteranu emisiju bankarskih kredita i inflaciju, nastojeüi da stopa inflacije ne preÿe u galopirajuüu jer bi na taj naþin ugrozila kako ekonomski razvoj, tako i razvoj i instituciju javnog duga.693 Brz rast javnog duga obiþno dovodi do inflacije. On postaje snažan instrument u regulisanju ekonomika kapitalistiþkih zemalja.

3)

TEORIJA JAVNOG DUGA U NERAZVIJENOJ PRIVREDI

Javni dug u teoriji i praksi nerzavijenih privreda nije dobio takvu ulogu kao u razvojnom kapitalizmu, ovo posebno u privredama centralno-planskog tipa, bez razvijenog tržišnog mehanizma. Dug se uglavnom razvio u okvirima koje je odredila klasiþna teorija javnih finansija, ali s tom razlikom da ga posmatra kao sluþajan faktor u ekonomskom razvoju, faktor koji deluje na stvaranje dohotka i zaposlenost. Prema tome, proizvodni i stimulativni pristup dugu je sve prisutniji. Država može da se samo izuzetno zadužuje u zemlji ili inostranstvu, i to radi podmirenja odreÿenih izvarednih potreba (nacionalizacija, agrarna reforma, 693

Ogroman i sve brži rast javnih rashoda u fazi državno-monopolistiþkog kapitalizma mogao se ostvariti samo preko sve bržeg rasta javnog duga. To je dovelo do sve veüe uloge javnih finansija u ekonomskom razvoju države.

539

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

eksproprijacija, posleratna obnova i izgradnja privrede, plan industrijalizacije i sl.). Time teorija prihvata stav da su to samo izvanredni izvori sredstava.694 Novi odnosi izmeÿu država i banaka znatno olakšavaju zaduživanje države kod banaka, a þesto uvoÿenje monopola u spoljnoj trgovini omoguüava državi da uspostavi nove odnose u finansiranju s inostranim bankama, preduzeüima, privatnim kapitalom ili državama. Javni dug u veüini socijalistiþkih država dobija sve više na znaþaju, zapravo to zavisi od ciljeva i konkretnim zadacima u razvoju svake zemlje. Radi se, pre svega, o izvanrednim potrebama (potresi, poplave, saobraüajnice, energetika i sl.) za koje nije moguüe osigurati dovoljno sredstava iz redovnih poreskih prihoda. Time i javni dug nosi sve osobine jednog specifiþnog javnog izvora u socijalizmu.695 Javni dugovi se formiraju na tri osnova: na bazi akumulacije ili dohotka; emisije centralne banke, i inostrani dugovi. Zbog relativno ograniþenih moguünosti i nedovoljne akumulacije, odnosno nedovoljno razvijenih finansijskih instrumenata i finansijskog tržišta, nije dovoljno razvijen oblik duga na bazi akumulacije, dok se, nasuprot tome, znaþajno razvio javni dug na bazi emisije i spoljni dugovi. 696 Ovo se posebno odnosi na sve zemlje u razvoju koje hroniþno pate od nedostatka akumulacije potrebne za podsticanje ekonomskog razvoja.697 Buduüa visina i ponašanje javnog duga zavisiüe od nekoliko faktora, i to: 1. Strukture javnog duga prema upisnicima (sredstvima iz kojih se formira), 2. Visine duga prema nacionalnom dohotku, odnosno društvenom proizvodu svake pojedinaþno uzete zemlje, 3. Visine duga prema ukupnim javnim rashodima, 4. Optereüenja rashoda budžeta kamatnom službom, 5. Visine dela javnih prihoda koji se direktno ili koriste za otplatu javnog duga, 6. Opšteg stanja privrede i oþekivanja buduüeg kretanja, 7. Socijalnih i politiþkih odnosa u odreÿenoj zemlji, i 8. Razvijenosti „politike otvorenog tržišta” i njegove uloge u sistemu kreiranja novca centralne banke (veüa razvijenost ovog tržišta predstavlja i veüu moguünost smanjenja i ograniþenja javnog duga).

694

695

696

697

Poznati su zajmovi u našoj privredi za posleratnu izgradnju, npr. zajam Oslobodilne fronte Slovenije 1942. (za voÿenje oružane borbe), zajam za obnovu i izgradnju Skoplja ( u visini od 42 milijarde starih dinara), zajam za prugu Beograd-Bar (za koju je upisano 527 miliona umesto 500 miliona, koliko je planirano), zajam za cestu Zagreb-Split, zajam za tunel Uþka, zajam za izgradnju škola na Kosovu. Dr S. Komazec: Monetarna i finansijska delovanja javnog duga u savremenoj privredi, Finansije, Beograd. 7-8. 1978. str. 395-416. O delovanju eksternih dugova videti šire u knjizi: dr S. Komazec: Lavirinti dužniþke ekonomije, Beograd. 1992. i dr S. Komazec, dr Z. Ristiü: Strategija finansiranja ekonomskog rasta. izd. .ýigoja . Beograd. 1996. str. 560. Šire o delovanju javnih dugova u knjizi: dr. Ž. Ristiü - dr S. Komazec: Menadžment javnog sektora. Beograd. 1996.

540

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Danas se sasvim opravdano postavlja pitanje kakva je uloga javnog duga u nerazvijenoj privredi i kakva üe ona biti u novim uslovima raspolaganja novcem i akumulacijom u privrednom i financijskom sistemu. Javni dug u našoj ekonomiji i finansijskom sistemu nedovoljno je razvijen. I pored poznatih prednosti koje ima njegova šira upotreba u jednom tržišnom društvu, do sada je njegovo uþešüe u nacionalnom dohotku i ukupnim javnim (društvenim) sredstvima gotovo neznatno. Uþešüe duga u nacionalnom dohotku je vrlo nisko i kreüe se od 0,9 do 6,1%, ali uz tendenciju stalnog rasta. Uþešüe duga u nacionalnoj akumulaciji kreüe se od 1,5 do 12%. S druge strane, uþešüe otplata duga prema formiranom javnom dugu je sve više i u 1977. godini iznosi gotovo 13%. Meÿutim, uþešüe duga (godišnji porast duga) u ukupnim društvenim prihodima je dosta nisko i kreüe se od 2,5% (u 1972. godini) do 8,5 (u 1978. godini), a u odnosu na nacionalni dohodak 4%.

3.

VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH DUGOVA

Javni dugovi su vrlo nehomogeni, s obzirom da se radi o razliþitim vrstama, razliþitim specifiþnim svojstvima, po þemu se, konaþno, razlikuju od nekih drugih oblika. Zbog toga se redovno vrši njihova klasifikacija po pojedinim grupama. Postoje brojni pokušaji klasifikacije dugova, ali je najþešüa podela na sledeüe grupe: a) Prema teritorijalnonu principu - unutrašnji i spoljni.698 b) Prema metodama kojim se država služi da bi došla do sredstava dobrovoljni i prinudni, c) Prema vremenu za koji su formirani - leteüi ili kratkoroþni (privremeni) konsolidovani ili dugoroþni, d) Prema naþinu otplate i garanciji - anuitetski, rentni, dugovi s naplatom i bez naplate kamata, e) Prema tome da li država istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaüanje kamata i otplata - javni dugovi se dele na - zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga. Ovde üemo dati karakteristike i elemente samo osnovnih i najþešüe formiranih oblika javnih dugova u savremenoj privredi.699

698 699

Isto Ibidem.

541

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

1)

UNUTRAŠNJI I SPOLJNI JAVNI DUGOVI

Podela na unutrašnje i spoljne zajmove zasniva se na tome da se u ulozi poverilaca prema državi javljaju domaüi ili strani subjekti. Unutrašnji zajmovi se obiþno stvaraju u odnosu prema stanovništvu, bankama i drugim finansijskim institucijama, kreditnom tržištu uopšte, prema preduzeüima i dr. Dugove u inostranstvu država zakljuþuje obiþno kod banaka i konzorcija banaka ili bilaterarno kod vlade druge zemlje i dr. U inostranstvu država može stvarati javni dug: 1. Zbog monetarne sittiacije u zemlji, nastale devalvacijom valute, dakle zbog poveüanja pokriüa novþanica (u vreme kada je postojalo pokriüe), odnosno jaþanja deviznih rezervi, što je danas dosta þest sluþaj, tj. jaþanja meÿunarodnog položaja nacionalne valute,700 2. Zbog investicionih dugova, koji su nastali kao posledica štednje ili akumulacije, obiþno zemalja koje oskudevaju kapitalom potrebnim za razvoj. (Nerazvijene države, da bi podstakle svoj ekonomski razvoj, uzimaju kredite kod razvijenih zemalja bogatih kapitalom. Ti dugovi mogu biti ne samo u finansijskom, veü i u drugim oblicima, kao npr. opremi, sirovinama, naoružanju, robama i dr.). 3. Zbog smanjenja deficita u platnom bilansu, 4. Zbog finansiranja deficita budžeta, vezanog za visoke vojne i druge neprivredne rashode. Ovakvi dugovi se þesto nazivaju mrtvi dugovi, s obzirom na to da ne doprinose porastu nacionalnog dohotka.

2)

DOBROVOLJNI I PRINUDNI ZAJMOVI

Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na osnovnim interesima upisnika zajma, dok se kod prinudnih država redovno koristi prinudom i pritiskom na nosioce dohodaka. Postoje i patriotski zajmovi. U prikupljanju sredstava, putem ovih zajmova, država se koristi i oslanja na patriotska oseüanja upisnika zajma. a) Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na meÿusobnom sporazumu države i nosioca dohotka u kojem postoji zajedniþki interes, obiþno u obliku više kamatne stope, poreskih olakšica i drugih pogodnosti. Kamata je redovno veüa od bankarske i tržišne, a sigurnost povraüaja sredstava, kombinovana s patriotskim elementima, þini ih danas dosta raširenim oblikom zajma. b) Prinudni javni dugovi se javljaju u sluþajevima kada država treba da doÿe do znaþajnih izvanrednih sredstava, a vlasnici sredstava nisu spremni da joj privremeno ustupe svoje dohotke. Ovaj oblik dugova nalazi se izmeÿu poreza i dobrovoljnih dugova. Država se obavezuje da üe sredstva u odreÿenom vremenu vratiti zajedno s kamatom, ali je ova kamata niža ti odnosu na tržištu i kamate kod dobrovoljnih zajmova. 700

Poznati su sluþajevi uzimanja zajmova (1976.) od strane Italije, V. Britanije i nekih drugih zemalja, koje su na taj naþin ojaþale nacionalnu valutu na meÿunarodnom novþanom tržištu (ovaj problem smo šire obradili u delu „Strategije financiranja ekonomskog rasta”, Beograd. 1996.

542

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Sliþnost s porezima proizlazi i iz elemenata prinude, a i zbog toga što ima sva svojstva poreskog pritiska. Prinudnim zajmovima država pristupa samo u izvanrednim sluþajevima. Imovina nosilaca dohotka služi kao osnova za upis zajma. Prema oblicima u kojima se javljaju, prinudni javni dugovi mogu biti: javni i prikriveni. Javni zajam je praüen svim elementima javnih aktivnosti države pri raspisivanju, upisu i vraüanju. Prikriveni zajam se retko koristi i njega finansijska teorija i politika ne preporuþuju. Jer, prvo, teško je taþno utvrditi stvarno imovinsko stanje pojedinaca i izvršiti pravednu raspodelu tereta duga, i, drugo, obavezni zajam redovno oduzima znaþajan deo dohotka i kupovne snage, tako da dovodi do skoka kamata i brojnih indirektnih (þesto i neželjenih) delovanja u privredi. Prikriveni dug se javlja onda kada država, da bi izbegla isplatu duga preko nove emisije novca, tu isplatu vrši umesto gotovim novcem obveznicama (državnih dugova ili blagajniþkim bonovima).701 c) Patriotski javni dug i zajam postoji kada se upisnici ili vlasnici dohotka ne rukovode pri upisu zajma motivom kamate, ili drugim pogodnostima, veü patriotskim oseüajem. Država se u ovakvim sluþajevima obraüa graÿanima s pozivom da upišu deo svojih prihoda ili dohotka, ili žrtvuju jedan deo svojih dohodaka, za rešavanje odreÿenih politiþkih, finansijskih i ekonomskih problema (npr. sluþaj Engleske u drugom svetskom ratu). Kamata takvih zajmova je niska (ponekad su i beskamatni, da se teret kamata ne prevali na buduüe generacije), rokovi su dugi, a þesto se pristupa i nekim oblicima poklona, odnosno bespovratnog upisa zajma. Patriotski zajam je redovno unutrašnjeg karaktera. Treba naglasiti da zajmovi nikada nemaju þisto ekonomski karakter, veü više ili redovito društveno-politiþki. U socijalistiþkim privredama, posebno, to su postale masovne patriotske akcije koje se oslanjaju na oseüanja pojedinca da svojim prilozima (pa i onim najsitnijim sredstvima zajma) doprinesu ostvarenju nekog konkretnog cilja (putevi, ceste, energetska postrojenja, podizanje odreÿenih kapaciteta, škola, vrtiüa, bolnica i dr.). Takvi zajmovi, uz odreÿenu pripremu, obiþno i uspevaju.

3)

KRATKOROýNI (LETEûI) I DUGOROýNI (KONSOLIDOVANI) JAVNI DUGOVI

Svi unutrašnji dugovi dele se na kratkoroþne ili leteüe i dugoroþne ili konsolidovane (fundirane) dugove. Savremena finansijska teorija u odreÿivanju ova dva oblika duga polazi od vremena na koji su formirani. Kratkoroþni dugovi su formirani obiþno na nekoliko meseci, do godinu dana, dok su dugoroþni dugovi oni koji su formirani na duži rok, od nekoliko godina do nekoliko decenija. 701

Dr Jovan Lovþeviü, isto. str. 181.

543

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Dugoroþni ili konsolidovani zajmovi imaju najþešüe odreÿenu namenu za koju su formirani (rat, izgradnja saobraüajnica i dr.). Leteüi dugovi se koriste za brzo prikupljanje sredstava državi, bez jasno odreÿenog cilja, þesto za popunjavanje nedostataka budžetskih sredstava. (1) Kratkoroþni ili leteüi dugovi Leteüi dugovi se danas sve þešüe koriste za otklanjanje finansijskih teškoüa u budžetu, s obzirom na to da ne postoji usaglašenost u prilivu i trošenju budžetskih prihoda (neravnomernost prihoda i rashoda budžeta). Ovi dugovi se vraüaju iz redovnih prihoda, i to u onim periodima (mesecima) u kojima su prihodi veüi od rashoda u toku jedne budžetske godine. Oni treba donekle da omoguüe sinhronizaciju javnih rashoda i prihoda, da ne bi došlo do obustave javnih rashoda, i to zbog toga što nisu blagovremeno formirana odgovarajuüa sredstva. Nasuprot klasiþnoj teoriji, prema kojoj samo dugoroþni dugovi predstavljaju prave javne zajmove za pokriüe državnih potreba, posebno investicionog karaktera, danas se u strukturi javnih dugova kod najveüeg broja država javljaju kratkoroþni dugovi. Ovaj momenat je posledica, pre svega, ukljuþivanja emisionih banaka, kao glavnih poverilaca države u stvaranju javnog duga, a preko njih - emitovanja odreÿenih oblika vrednosnih papira. Danas je uobiþajeno emitovanje kratkoroþnih državnih vrednosnih papira od nekoliko sedmica, meseci do godine dana. „Mnogi vrednosni papiri leteüeg duga u stvari predstavljaju veoma blisku zamenu gotovog novca i kada bi ih bilo manje na tržištu, moralo bi se više koristiti gotovog novca.702 Ukoliko takav kratkoroþni dug potiþe od monetarnog ili bankarskog sistema, može se uspešno koristiti kao jedan oblik rezerve likvidnosti u privredi. Leteüi dugovi se sve više koriste za pokriüe redovnih budžetskih deficita. To su finansijski leteüi zajmovi. Javljaju se kada se redovnim prihodima ne mogu pokriti redovni javni rashodi. Obiþno se tada, kroz emisiju novog zajma, ovakvi dugovi nastoje pretvoriti u dugoroþne. Ta je pojava poznata pod nazivom konsolidacija duga.703 Postojali su brojni pokušaji, zbog stalnog prisustva flotantnog duga, da se oni pretvore u dugoroþne ili konsolidacione dugove. Meÿutim, pretvaranje bi bilo skupo i nekorisno, jer bi se svelo samo za zamenu obveznice s nižom kamatom u obveznice s višom kamatnom stopom. Zbog uloge u uþuvanju likvdinosti tržišta, u zemljama s „funkcionalnim finansijama” to bi dovelo do nove emisije novca, umesto da se poveüa unutrašnji flotantni dug”.704 702 703

704

W. Rolph: Debt Managament: Some Theoretical Aspects. Public Finance. 1/1968. str. 112. U V. Britaniji je, npr. u 1976. godini, samo oko 60% javnih rashoda bilo pokriveno porezima. Za pokriüe ovog deficita od 1.1 milijardu f. st. formirao se javni dug. no kako na tržištu kapitala nije bilo slobodnih kapitala (penzioni fondovi i osiguravajuüa društva) to nije bilo moguüe plasirati nove javnog duga. Izlaz se potražio u transformaciji kratkoroþnih dugova u dugoroþne. Zato je bilo, kao prvo, potrebno poveüati kamatu, kako bi upisnici duga bili zainteresovani da svoja sredstva iz banaka i drugih štednih institucija prebace na kupovinu državnih vrednosnih papira. R. Musgrave. The Theory of Public Finance, Me Graw Hill. Company Inc. New York, 1959. str. 582 (prevod: Nauþna knjiga. Beograd, 1973.).

544

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

Sve veüi rast javnog duga, posebno zasnovanog na emisiji, dovodi i do promena u kvantitativnim i kvalitativnim efektima javnog duga u finansijskom i privrednom sistemu zemlje, o þemu šire govorimo u delu u kojem obraÿujemo pitanje delovanja javnih zajmova u privredi.705 Leteüi dugovi su þesto služili kao prva faza u nastanku dugoroþnog ili konsolidiranog duga. Finansijska teorija i politika pri tome samo traži da se ne preÿu odreÿene granice, jer su moguüni brojni negativni efekti u privredi. U pogledu pravilnih normi, leteüi dug se može pojaviti u tri osnovna oblika: Javni dug (avans) kod centralne banke, Javni dug kod poslovnih banaka, Javni dug u obliku blagajniþkih zajmova i bonova. Država se þesto zadužuje kod centralne banke u vidu avansa. Tako se koristi beskamatnim obrtnim kapitalom kojeg vraüa krajem fiskalne godine, da bi ga ponovo koristila u toku sledeüe godine. Sliþno je i s poslovnim bankama. One su obavezne da odreÿena sredstva upisuju kao dug države, da bi, kasnije, s tim obveznicama vršile plaüanje, ili se javljale kod centralne banke za refinansiranje, pa se taj dug kod poslovnih banaka pretvara u dug kod emisione banke. Blagajniþki zapis ili bonovi su najþešüe oblik stvaranja javnog duga kod poslovnih banaka. Blagajniþki zapis kao vrednosni papir je pismena isprava kojom se njen izdavalac obvezuje da üe naznaþenoj osobi, ili po njenoj naredbi, isplatiti avans na koji zapis glasi, uz odgovarajuüu kamatu u ugovorenom roku (ali ne dužem od jedne godine).706 Banke u blagajniþkim bonovima nalaze siguran plasman za svoje neuposlene kapitale, odnosno neiskorišüeni kreditni potencijal (na rok od 3,6 ili 9 meseci, ali na nekoliko nedelja), mada uz nisku kamatu. Kamata se isplaüuje unapred (anticipativno). Blagajniþki zapisi (bonovi) su vrlo elastiþan instrument, pošto se poveüanjem ili snižavanjem kamate može delovati na njihovu kupovinu ili prodaju, a to se odražava na smanjenje ili poveüanje slobodnih novþanih sredstava banaka. Na taj naþin se istovremeno reguliše i masa kredita u privredi i likvidnosti privrede.707 Buduüi da služe kao instrument za regulisanje koliþine novca u opticaju i likvidnost banaka (uz obaveznu rezervu) oni postaju jedan od vrlo znaþajnih instrumenata u finansijskom tržištu. Zbog svega toga blagajniþki bonovi su dosta þesto korišüeni instrument finansijskog tržišta svih razvijenih zemalja, a u poslednje vreme i u našoj privredi. Na kraju, treba reüi, da leleüi dugovi, posmatrano finansijski, treba da budu uredno otplaüeni u toku jedne godine. Ukoliko se tako ne þini, dolazi do izdavanja novca ex nihilo (bez robnog pokriüa), do slabljenja njegove kupovne snage i inflacije. A ako ne postoji moguünosti njihove uredne otplate, stvaraju se dve moguünosti: a) 705

706

707

A. G. Hart: Money, Debt and Economic Acitivity. New York. Prentice Hali Inc. Englewood. N. y. 1948. Blagajniþki zapisi se, prema našem Zakonu u vrednosnim papirima tretiraju kao „instrument za regulisanje koliþine novca u opticaju i likvidnosti banaka». Blagajniþke zapise mogu kod nas izdavati Narodna banka Jugoslavije i poslovne banke. Kada zapise izdaje Narodna banka, njih mogu mogu upisati banke, a kada zapise izdaju poslovne banke - njih mogu upisivati samo preduzeüa i društveno-pravna lica.

545

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

nekontrolisana emisija novca i b) pretvaranje leteüih u dugoroþne ili konsolidovane dugove, ali uz nepovoljne uslove. (2) Dugoroþni,ili konsolidovani javni dugovi Dugoroþni dugovi, kao oblik koji sve više dolazi do izražaja u razvijenim privredama, javljaju se u dva osnovna oblika (s obzirom na vreme): 1) Amortizovani dugovi, 2) Dugoroþni dugovi bez roka (rentni dugovi). Amortizacioni dugovi su þešüi oblik, a sadrže preuzetu obavezu države veü kod formiranja duga, da ga prema utvrÿenom planu amortizacije otplati - uz plaüanje odgovarajuüe kamate (odnosno anuiteta, koji ukljuþuju u sebe kamatu i otplatu duga). Amortizacioni dugovi imaju prednost u tome što se unapred znaju godišnje obaveze države i što se u odreÿnom periodu gase. Vraüanjem jednog duga omoguüava se stvaranje novog, i to pod povoljnijim uslovima, dok, s druge strane, stvaranje godišnjih obaveza - primorava državu da prikupljena sredstva, kao i ukupna sredstva budžeta, racionalnije koristi. Amortizacioni dugovi, s obzirom na rokove, mogu biti razliþiti: kratkoroþni (2-5 godina), srednjoroþni (5-20 godina) i dugoroþni (preko 20 godina). Rok zajma je fiksno utvrÿen i ne može se proizvoljno menjati, mada ga država može i ranije otplatiti - ukoliko otkupi obveznice zajma na finansijskom tržištu, poništi ih i na taj naþin ugasi dug. Amortizacioni dugovi se dele na: - dugove s promenljivim rokom otplate, - dugove s utvrÿenim rokom otplate. Uglavnom dominiraju dugovi s utvrÿenim rokom i planom otplate (plan amortizacije javnog duga ili zajma). Rentni dugovi sadrže samo obavezu plaüanja odgovarajuüe kamate. Otplata duga izvrši üe se kada država formira budžetski suficit i kada to ona odluþi, ali unapred ne prihvatajuüi obaveze. Savremena država padom nacionalnog dohotka i rastom neuposlenih kapitala pristupa sve više korištenju rentnih dugova. Obveznice takvih dugova postaju predmet kupovine i prodaje na berzama, tako da se lako mogu pretvoriti u gotov novac, a upisnik zajma prodajom obveznica na efektnom tržištu može vrlo lako izvršiti povraüaj uloženog kapitala. Rentni zajmovi se danas uglavnom javljaju u razvijenim privredama kapitalizma u zemljama koje imaju visok nacionalni dohodak, razvijeno tržište vrednosnih papira i veliko poverenje vlasnika dohodaka u državne finansije.

546

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

4.

SISTEMI EMISIJE JAVNOG DUGA

Stvaranje javnog duga se provodi kroz emisiju obveznica koje država uruþuje nosiocima dohodaka, odnosno svojim poveriocima koji su spremni da joj stave na raspolaganje svoj dohodak. Postoje dva osnovna sistema emisije zajma (duga): direktan i indirektan.

1)

DIREKTNI SISTEM EMISIJE JAVNOG DUGA

Direktna emisija se sprovodi obiþno u razvijenim privredama, s razvijenom štednjom i finansijskim tržištem. Formiranje duga je vrlo efikasno kod publike, þime se þesto izbegava da se bankama plaüaju pri upisu velike provizije za usluge. Ovo je najracionalniji i najbolji naþin upisa javnog zajma. Obveznice se neposredno uruþuju upisnicima zajma, pa se time izbegava preprodaja i špekulacija ovim papirima. Prednosti ovog sistema emisije su, dakle: manji troškovi i izbegavanje posredovanja banaka, i sigurnost kontrole i izbegavanje eventualne inflacije. Upisivanje zajma se vrši javno, pri þemu se upisnicima ostavlja da unapred u odreÿenom roku i odreÿenim ratama, moraju upisivati zajam. U pozivu za upis se objavljuju mesto i uslovi zajma. Što se tiþe mesta upisa, to mogu biti državne ustanove ili banke. U pogledu zajma, unapred se utvrÿuje kamata, otplatna služba i druge eventualne pogodnosti za upisnike. U modernim privredama upis zajma se sve više vrši ya postizanje konkretnih razvojnih i socijalnih ciljeva, unapred se utvrÿuje visina zajma (npr. zajam za puteve SR Hrvatske se raspisao u visini od 2,5 milijarde dinara). Kada se upiše navedena suma, zajam se zakljuþuje. To je odreÿena ili ograniþena emisija. Meÿutim u vanrendim uslovima (rat, stalne ratne opasnosti i dr.), kada javni dugovi postaju glavni izvor javnih sredstava,708 država se može poslužiti i neograniþenom emisijom. Ograniþena emisija može biti praüena i izvesnim teškoüama. Prvo, može se desiti da se zajam u potpunosti ne upiše, što pred državu stavlja zadatak da preostale obveznice obiþno proda bankama, i drugo, da se upiše veüi iznos od ranije objavljenog. Teškoüa se javlja u tome kako prerasporediti zajam na sve upisnike. Obiþno se ovde velikim upisnicima redukuju obaveze, a manjim priznaju u celosti. Slabosti ovog sistema su: neizvesnost u pogledu krajnjeg ishoda upisa zajma i nužnost postojanja vrlo sposobnog državnog aparata koji üe to sprovesti, „preuzimanjem potpunog finansijskog i politiþkog rizika za upis zajma i službu zajma”. 708

Dogaÿa se zbog pada prihoda od poreza, s obzirom na to da se u tim uslovima nacionalna privreda uglavnom odnose na ratnu privredu.

547

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

2)

INDIREKTNI SISTEM EMISIJE JAVNOG DUGA

Indirektna emisija ili negacija je drugi oblik emisije duga, a svodi se na to da se dug (zajam) ustupi po utvrÿenoj ceni bankama ili bankarskom konzorcijumu. Banke isplaüuju zajam odmah, a kasnije formiraju sredstva preprodajom obveznica. Interes nalaze u zaradi koja se formira na razlici izmeÿu plaüenog kursa i onog po kojem prodaju obveznice. Sistem indirektne emisije ima dve prednosti: 1. Omoguüava da se potrebna sredstva odmah formiraju; 2. Osigurava se potrebna suma sredstava zajma (nema zavisnosti u pogledu konaþnog uspeha zajma). Slaba strana ovog sistema je u tome što omoguüava bankama da na razlici kurseva obligacija zaraÿuju velike sume, koje u krajnjem sluþaju plaüaju poreski obveznici. Sistemu indirektne emisije država pribegava najþešüe u oniin sluþajevima kada nije sigurna da üe upisati predviÿenu sumu sredstava. Ovakvom prodajom obveznica bankama, država je, meÿutim u situaciji da to odmah ostvari. Emisija javnog duga, bez obzira na izabrani sistem emisije, može se vršiti na tri naþina: po paritetu, ispod pariteta, i iznad pariteta. O emisijama javnog duga, ovde neüemo govoriti, jer je to više tehniþko pitanje.

5.

KONVERZIJA, KONSOLIDACIJA I UNIFAKCIJA JAVNOG DUGA

1)

POJAM I PRIRODA KONVERZIJE, KONSOLIDACIJE I UNIFAKCIJE DUGOVA

Priroda javnih dugova pokazala nam je da su to izvanredni izvori prihoda i, mada vrlo razvijeni delovi finansijske politike modernih privreda, oni se ne mogu emitovati u neograniþenom iznosu na neodreÿeno vreme. Zbog toga stalni proces gašenja (amortizacije) postaje neminovnost, jer se na taj naþin omoguüava stvaranje novih zajmova. Tereti javnog duga (otplate i kamate) su za budžet savremenih država 548

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

sve veüi. Da bi se donekle oslobodila prevelikog tereta, država þesto pristupa regularnom olakšanju tereta državnog duga i to preko konverzije. Konverzija je, u širem smislu reþi, svaka operacija države usmerena na dugoroþne ili konsolidovane dugove i smatra se jednim oblikom konverzije, doduše specifiþne, ali ipak ona koja pridonosi konsolidaciji javnog duga. Pod konsolidacijom se þesto podrazumeva unifikacija dugova, tj. spajanje više razliþitih dugova s razliþitim kamatama, rokovima i dr. u jedan jedinstveni, unifikovani dug. Isto tako, pod tim se podrazumeva i pretvaranje kratkoroþnih dugova u dugoroþne. Ova operacija se zove fundiranje dugova. U užem smislu, konverzija obiþno znaþi olakšanje tereta javnog duga, preko snižavanja kamatne stope po ranije formiranom, dugu, ali obaveza po dugu se ne menja, mada dug može þak i porasti. Danas se obiþno smatra da je konverzija takva finansijska operacija kojom se država služi da u odreÿenim okolnostima pretvori jedan dug, s nepovoljnim, u novi dug, s povoljnijim uslovima. Konverzijom se ne smanjuje javni dug, veü samo kamata. 709

2)

RAZLOZI ZA KONVERZIJU DUGOVA

Postavlja se þesto pitanje: zbog þega država vrši konverziju dugova i da li za to ima pravnu, ekonomsku i politiþku osnovu? Postoje i pravni i ekonomskopolitiþki razlozi za ovu operaciju države. Ekonomski promatrano može se dogoditi da se promeni privredna situacija, ili izmeni faza u ciklusu, te da u toku razvoja privrede doÿe do opadanja kamate na tržištu kapitala. Država je tada u situaciji da trajno plaüa višu kamatu od one koja je u meÿuvremenu formirana na tržištu kapitala. To joj znatno poveüava obaveze po dugu, odnosno rashode. Država može, zbog finansijskih i politiþkih razloga, pristupiti konverziji koja üe dovesti do snižavanja rashoda u budžetu, a to znaþi i do snižavanja poreskog tereta, ili üe - uz zadržavanje poreza - doüi do porasta drugih produktivnih oblika javnih rashoda (da bi se dao podsticaj razvoju, odnosno delovalo na strukturu investicija, ili u nekom drugom izabranom pravcu). Time se vrši izmena u strukturi rashoda budžeta. Politiþki razlozi nastaju veü u momentu kada nastanu okolnosti da država poveriocima plaüa veüu kamatu od formirane kamate na finansijskom tržištu. Tada je i dužnost i obaveza države da vrši konverziju. Pravni aspekt konverzije pokazuje da je ovo nešto složeniji problem od onog þisto ekonomskog. Pravno posmatrano, konverzija se sastoji iz dve odvojene radnje. Prve, otkazivanje i ponuda isplate stranog duga, i druge, stvaranje novog zajma u istom iznosu, ali uz nižu kamatu. Zajam se obiþno sklapa s posledicama obveznica starog zajma.

709

Sredstva koja se godišnje moraju formirati za obaveze po dugu (služba duga) þesto se u kapitalistiþkim zemljama kreüu od 30 do 70% ukupnih javnih prihoda, a samo na kamatu odlazi od 11 do 16% budžetskih prihoda.

549

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Isplata starog zajma vlasnicima obveznica (poveriocima) u finansijama se naziva klasiþna konverzija. Pravno gledano, svaki vlasnik obveznice u momentu konverzije trebalo bi dati saglasnost na smanjenje kamate ili na isplatu starog duga. Jer, prilikom zakljuþenja zajma postignut je ugovor dve strane o svim elementima zajma. Praktiþno, to se nikada ne þini, jer se novacija i amortizacija zajma slivaju u jednu operaciju. Time ovo postaje samo pravna konstrukcija i ništa više. Cilj, dakle, nije isplata zajma veü olakšanje budžetskog tereta, što je i osnovni smisao konverzije dugova. U þemu je interes upisnika zajma u konverziji? Ni vlasnicima obveznica najþešüe nije u interesu konaþna isplata zajma, s obzirom na to da postoji niža kamata na finansijskom tržištu i da svoja sredstva nisu u stanju unosnije plasirati, (npr. kamata duga 10%, kamata za plasman na finansijska tržišta 8%). Oni državi ponovo poveravaju svoje uštede i prihvataju nove uslove zajma. Do poveüanja starog duga uopšte ne dolazi, jer svrha konverzije nije vraüanje duga, veü rastereüenje budžeta. Posebnom klauzolom o konverziji, država veü pri upisu zajma osigurava sebi pravo da vrši konverziju duga posle izvesnog dužeg ili kraüeg perioda. Postoji bitna razlika kod konverzije rentnih i amortizacionih dugova. Kod rentnih dugova, videli smo, država se obavezala da uredno plaüa kamate (rentu), ali pri tome zadržava pravo da zajam vrati u svakom momentu kada to smatra pogodnim. Ovaj oblik duga omoguüava državi da svakog momenta (uz druge uslove) svojim poveriocima nametne konverziju. Amortizacioni dugovi, zbog þvrstog plana amortizacije, bez izriþite „klauzule o konverziji”, ne omoguüavaju takav zahvat države. Radi se o tome da je to dvostruki ugovor u kojem država prihvata, a vlasnik dohotka daje odreÿenu svotu na odreÿeno vreme, uz odreÿene uslove. On ne želi da mu se uložen novac vrati pre ugovorenog roka, þime vraüanje duga pre vremena predstavlja povredu ugovorne obaveze. Zbog toga se u ugovor o zajmu obiþno unosi klauzula o konverziji koja daje pravo državi da posle izvesnog vremena može izvršiti konverziju duga.

3)

POSLEDICE KONVERZIJE JAVNIH DUGOVA

Prilikom sprovoÿenja konverzije dugova, redovno treba voditi raþuna o posledicama koje ona izaziva, posebno na nacionalnom planu. Vrlo je važno u þijim se rukama nalaze obveznice (zajma) koji treba konvertovati, jer se interesi vlasnika (portera) obveznica i poreskih obveznika, koji u kranjem sluþaju podnose teret javnog duga, gotovo redovno ne podudaraju. Zato kažemo da se može javiti nekoliko sluþajeva: 1. Obveznice se nalaze u rukama poreskih obveznika, pri þemu üe dobiti deo na poreskim obavezama, a izgubiti na više plaüenim kamatama. 2. Obveznice se nalaze u rukama jedne klase, dok druga uglavnom snosi poreski teret. Ovakav sluþaj je najþešüi, s obzirom da zajam upisuju kapitalisti, a osnovni teret poreza snose siromašniji slojevi. 3. Obveznice se nalaze u rukama bogatijih slojeva i oni su osnovni nosioci poreskog tereta. Ono što dobija ova klasa na kamatama, gubi na porezima i obrnuto. Ovde se država može orijentisati u dva pravca: da snižava poreski 550

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

4.

4)

teret odreÿenim slojevima društva, ili da dobijena sredstva poreza koristi za druge, þesto razvojne pravce, odnosno za reševanje nekih hroniþnih pitanja daljeg razvoja društva (nezaposlenost, rešavanje energetskih problema, regionalni razvoj, stimulacija izvoza, intervencija dodatnim uvozom i dr.). Problem delovanja konverzije može se danas postaviti i iz aspekta: kako üe država osloboÿena sredstava u budžetu (kroz rastereüenje budžeta) koristiti u daljem razvoju privrede? Ovo navodimo zbog toga, jer postoji nekoliko naþina njihove upotrebe: proizvodna upotreba (investicije), neproizvodna upotreba, sterilizacija, stvaranje rezervi i dr. Od naþina upotrebe sredstava, sasvim razumljivo, zavise osnovni efekti njegovog delovanja u privredi.

VRSTE I OBLICI KONVERZIJE DUGOVA

U pogledu pravne reforme konverzija dugova može se javiti u tri oblika: a) Dobrovoljna, b) Prinudna, c) Konverzija novijeg perioda. Dobrovoljna konverzija se zasniva na obostranom sporazumu dve strane u sporazumu o zajmu. Kod dobrovoljne se mogu javiti dva oblika: opciona i fakultativna. Kod opcione konverzije vlasnici obveznica se samo odluþuju da li prihvati smanjenje kamata ili isplatu glavnice. Fakultativna omoguüava vlasniku obveznice da ne da svoju saglasnost na smanjenje kamate i da zadrži staru obveznicu. Retko se primenjuju (poslednji put u Engleskoj 1844. godine). Prinudna konverzija je jednostrano menjanje bilo kojeg elementa u javnom zajmu od strane države. Ne radi se samo o smanjenju kamate, veü i o menjanju roka zajma, plaüanja kamate u nekom drugom obliku novca, u novim obveznicama i sl. Prinudna konverzija ne stoji ni na kakvom pravnom osnovu, finansijska teorija smatra je nedopustivom te je mnogi objašnjavaju kao neki oblik državnog bankrotstva. Konverzcija novijeg razvoja sadrži u sebi elemente, kako prinude tako i dobrovoljne konverzije. Ogromnim porastom uticaja države u privrednom životu, pretvarajuüi se u osnovnog regulatora privrednog razvoja, ona može dovesti do toga da vlasnik obveznica i van svog interesa pristaje na konverziju. Ovo je danas rezultat izmene finansijske i ekonomske politike savremene kapitalistiþke države. Da bi se mogao sprovesti bilo koji oblik konverzije, potrebno je da postoje prethodno ostvareni preduslovi za to. Preduslovi mogu biti: osnovni i pomoüni. Osnovni i neophodni za uspeh svake konverzije duga su sledeüi: 1. Obilje novþanog kapitala na tržištu. 2. Pad kamatne stope na finansijskom tržištu ispod kamate na javni zajam, þime postoji razlika izmeÿu realne i nominalne kamate. Ukoliko je tržišna kamata više od kamate zajma, konverzija se ne može izvršiti. 3. Odluka i namera države da izvrši konverziju duga.

551

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Pomoüni uslovi konverzije mogu se podeliti na tri osnovna oblika: finansijske, pravne i socijalne usiove. Finansijski uslovi odnose se na srednje finansijske prilike u zemlji, a to znaþi da je budžet relativno uravnotežen (danas to znaþi - bez velikog budžetskog deficita), da ne postoje leteüi dugovi, odnosno, ukoliko postoje, da se uredno izvršavaju obaveze po tim dugovima, da je monetarna situacija u privredi relativno stabilna, da postoji zadovoljavajuüa privredna dinamika i, konaþno, da ne postoje drugi oblici emisije koji bi mogli da onemoguüe sprovoÿenje konverzije dugova. Pravni preduslovi znaþe da stvarno postoji moguünost konverzije duga, a kod amortizacionih zajmova da postoji „klauzula o konverziji” i drugo, da je stvarni dug otkazan uz istovremenu ponudu države da otplati taj zajam stvarnim vlasnicima obveznica. Socijalni preduslovi se svode, na etiþke momente, posebno u situaciji kada se radi o konverziji gde su vlasnici obveznica (upisnici zajma) sitne štedise i rentijeri koji žive od prihoda koje im donose kamate po zajmu. Država obiþno vodi raþuna o socijalnom momentu kada pristupa konverziji duga.

6.

AMORTIZACIJA JAVNOG DUGA

1)

FAKTORI AMORTIZACIJE DUGOVA

Amortizacija ili gašenje duga je završna faza u finansiranju države ovim sredstvima. Amortizacija predstavlja vraüanje duga u obliku kamate i otplate (anuiteta). Vraüanje prikupljenih sredstava vrši se iz sredstava formiranih porezima i drugim redovnim javnim prihodima. Amortizacija zajma je obiþno direktna, što je uslovljeno koliko pravnim, toliko i ekonomskim razlozima.710 Navešüemo neke osnove zbog kojih je neophodna amortizacija dugova. 1. Korišüenje javnog duga od strane država, bez njegovog otplaüivanja i gašenja, dovelo bi do preteranog rasta dugova, þime bi služba duga sve više optereüivala i konaþno „zagušila” redovan budžet. 2. Ako se ne bi amortizovao dug, odnosno ako država ne bi vraüala pozajmljena sredstva, nosioci dohotka bi odbili da ubuduüe upisuju dug, što bi pri moralo državu da u svim sluþajevima traži druge izvore sredstava i pod daleko nepovoljnijim uslovima. Time bi istovremeno i elastiþnost 710

Amortizacija javnog duga sve više se analizira s pozicije delovanja na privredu, odnosno da li se i koliko dinamika amortizacije prilagoÿava strukturi razvoja privrede i tendencijama u razvoju. Time konjunkturno delovanje duga i njegovo delovanje kao sredstva ekonomske stimulacije, dolazi u prvi plan.

552

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

3.

4.

2)

javnih dugova mnoge izgubila na svom znaþaju. Dugovi bi postali vrlo neelastiþan izvor javnih sredstava. Ekonomski razlozi amortizacije dugova imaju posebno znaþenje. Naime, bez delovanja javnog duga u privredi, koje je vrlo raznovrsno i znaþajno, privreda bi relativno brzo upala u kriznu situaciju i nezaposlenost, tako da je amortizacija dugova stalan i siguran (uz to i elastiþan) instrument ekonomske politike. Država mora posebno þuvati ovaj osnovni izvor sredstava za finansiranje rata i drugih vanrednih sluþajeva. Ovo þini posebno kroz sistem amortizacije ili gašenja duga u periodu razvoja, uspona i mirnog stanja, da bi ga mogla koristiti u ratnoj privredi, i eventualno, privrednoj ili finansijskoj krizi koja se javlja u toku razvoja.

VRSTE AMORTIZACIJA DUGOVA

U pogledu oblika, amortizacija javnog duga pojavljuje se u više vrsta. Danas su uobiþajeni sledeüi oblici amortizacije: direktna amortizacija duga; indirektna amortizacija duga; ugovorna amortizacija; automatska; fakultativna i monetarna amortizacija. Direktna (neposredna) amortizacija postoji kada se dug vraüa neposrednim poveriocima ili upisnicima putem anuiteta ili preko lutrijskog izvlaþenja. Indirektna amortizacija se sprovodi preko kupovine i prodaje efekata duga preko berze hartija od vrednosti. Ugovoma amortizacija se vrlo þesto primenjuje pošto se veü pri upisu zajma utvrÿuju rokovi otplate i plaüanje kamata prema utvrÿenom ugovoru o zajmu. Automatska amortizacija se vrši preko specijalne „amortizacione kase” koju država dotira svake godine u cilju otplate zajma. Kasa redovno godišnje otkupljuje na berzi vrednosne papire (obveznice) javnog duga, da bi ih odmah unovþila ili dalje þuvala naplaüujuüi i dalje kamatu po kuponima tih obveznica. Ovaj sistem amortizacije je pokazao dosta negativnih strana. Pre svega država je u periodu kriza þesto koristila povuþene i saþuvane obveznice da ih unovþi kod Centralne banke ili ih þak prodavala na „otvorenom tržištu” tako da su se ponovo pojavljivale u opticaju. Ovim je ovaj sistem bio gotovo upropašüen. Zbog toga se danas povuþene obveznice odmah uništavaju. Ovim sistemom se vrši brza ili progresivna amortizacija þime se progresivno smanjuje dug. Fakultativna amortizacija duga daje dosta operativnog prostora javnoj vlasti da u vreme kriza ili ratnog stanja ne vrši amortizacija, a u periodu mira i razvoja da nastavi sa amortizacijom duga. Monetarna amortizacija javnih dugova se javlja kroz deprecijaciju novca ili pad vrednosti nacionalne valute. Istina finansijska teorija ne prihvata ovaj naþin 553

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

gašenja javnog duga, obzirom da najveüi teret otpada na siromašnije slojeve koji i snose teret inflacije. Sve veüa stopa inflacije dovodi do istog takvog olakšavanja tereta otplate javnog duga od strane države pošto se otplata duga vrši samo u nominalnom, a ne u realnom obliku. U uslovima poznatih hiperinflacija, o þemu smo ranije šire govorili, dolazi do potpunog anuliranja dugova, što mnoge teoretiþare koji se bave problemom inflacije navodi na zakljuþak da savremena država svesno dovodi do inflacije, posto joj to donosi višestruktu korist. Postoji moguünost da država vrši otplatu i amortizaciju duga ulaskom u novi dug, što finansijska teorija smatra neadekvatnim i što bi svakako trebalo izbegavati.

7.

DELOVANJE I EFEKTI JAVNOG DUGA

Vrlo znaþajna i raznovrsna delovanja javnih dugova u privredi danas možemo sistematizovati u nekoliko osnovnih pravaca. Pre svega delovanje unutrašnjih javnih dugova u okviru nacionalne privrede i delovanje javnih dugova sklopljenih u inostranstvu. Delovanje unutrašnjih dugova u okviru nacionalne privrede možemo posmatrati s þetiri aspekta: 1. Monetarna delovanja dugova, 2. Konjunkturna (razvojna) delovanja, 3. Stabilizaciona delovanja, 4. Specifiþna (uža) delovanja. Za jasnije sagledavanje tih delovanja neophodno je poüi od razmatranja pojedinaþnih oblika delovanja, mada su svi ti oblici meÿusobno povezani i u modernoj privredi i finansijama teško ih je jasno razgraniþiti. No, iz pedagoških razloga poÿimo redom u pojedinaþnom razmatranju ovih delovanja.

1)

MONETARNA DELOVANJA JAVNOG DUGA

Svojim akcijama u vezi s javnim dugom država þesto nastoji da reguliše osnovne uslove na kreditnom tržištu, kao i da vrši intervencije anticikliþkog karaktera za neutralizovanje konjunkturnih fluktuacija. Obveznice javnog duga u razvijenim zemljama postaju veoma znaþajan oblik imovine pojedinaca, preduzeüa i finansijskih ustanova. Javni dug izrasta u moüno oružje države za monetarnu kontrolu na celokupnom finansijskom tržištu.

554

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

„Izmeÿu privatnog i javnog sektora uspostavlja se odreÿena komunikacija i meÿuzavisnost na kreditnom tržištu i u aktivima banaka, a kamata postaje fenomen na koga se može uticati monetarnim operacijama zvaniþne politike”.711 Usled nerazvijenog finansijskog tržišta u zemljama u razvoju javni dug je nerazvijen i ne može predstavljati znaþajnije sredstvo finansijske i opšte ekonomske politike. Meÿutim, savremeni razvoj pokazuje sve više da i one zemlje poþinju sve više koristiti javni dug, što je usko povezano s deficitnim finansiranjem ekonomskog razvoja. Na koji naþin javni dug deluje monetarno u privredi? Formiranje javnog duga na bazi akumulacije znaþi povlaþenje jednog dela novþane kupovne snage koja bi bila usmerena na tržište, þime se kroz ograniþavanje novþane kupovne snage ograniþava i potrošnja. S druge strane otplatom i amortizacijom duga poveüava se novþana masa, likvidnost privrede i kupovna snaga na tržištu. Država se redovno nalazi pod dilemom: da li pristupiti emisiji novþanica ili kupovini emitovanih obligacija na finansijskom tržištu. Ukoliko se odluþi da dug monetizuje to üe imati neposredan odraz na likvidnost. Zato se þesto odluþuje zbog lakoüe monetizacije i izbegavanja službe otplate duga i plaüanja kamata na dug što predstavlja velike i „nepotrebne” troškove za budžet. Prodajom obveznica duga bankama, preduzeüima, finansijskim i drugim ustanovama i stanovništvu država oduzima deo novþane kupovne snage, što u sluþaju postojanja veüe ili manje inflacije deluje stabilizaciono. Kupovinom obveznica vrši se monetizacija privrede kroz poveüanje novþanih tokova i efektivne novþane tražnje. Mada je primarna uloga javnog duga da mobiliše veü raspoloživu štednju (akumulaciju) u privredi, on vidimo, ne vrši samo to ubiranje veü stvorene akumulacije. Javni dug ne ubira samo novac koji predstavlja stvorenu štednju. On može da bude kreator novca po istom osnovu kao i privatni kredit, kada uspeva da se plasira kod emisone banke ili kod drugih poslovnih banaka. Kupoprodaja obveznica javnog duga je za emisionu banku moguünost da se ubaci novac na tržište, a za komercijalne banke da stvore na toj osnovi dodatne depozite. Prodaja obveznica državnih zajmova izaziva, obratno, sužavanje monetarne i bankarske cirkulacije... Kasnije þak, „upravljanje javnim dugom dalo je svoj doprinos politici regulisanja konjunkture, organizujuüi jedan pravi javni monetarni tok, nadreÿen privatnom monetarnom toku koji alternativno daje privredi i privlaþi iz nje ogromna novþana sredstva iz jednog više ili manje stabilnog dohotka. Nemaþka, SAD i Švedska koristile su se javnim kreditom sistematski u tom smislu”.712

2)

RAZVOJNO DELOVANJE JAVNOG DUGA

Prema veüem broju savremenih shvatanja o mestu i ulozi javnog duga, danas se naglasak stavlja uglavnom na njegovo konjunkturno ili razvojno delovanje u privredi. Prema ovom shvatanju „vlada nikada nije primorana da zajmi na tržištu, 711 712

Dr Ksente Bogoev. op. cit. str. 37. M. Masoin, Theorie economique des Finances Publiques, Bruxells. Bande I, 1946, str. 356.

555

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

ona uvek može da posluži emisijomn novca”, kao što može prinudnim plasiranjem svojih obveznica da smanji nacionalnu potrošnju u cilju spreþavanja inflacije nastale ekspanzijom privatne potrošnje. Na javni dug se sve više gleda kao na faktor ekonomske stimulacije i rasta. M. Masoin u tom pogledu navodi sledeüe u vezi evolucije ekonomske i finansijske uloge i shvatanja javnog duga: „Država ne ubire više štednju koju joj ustupa privatna privreda: ona utvrÿuje tu štednju na nivou svojih potreba. Država ne ograniþava naplatu na visinu nacionalnog dohotka: ona u njemu stvara materiju ekspanzijom monetarne cirkulacije. Država se više ne poveruje uslovima tržišta koje stvara ponudu i tražnja kapitala: ona ih ustanovljava vlašüu, delujuüi kako na ponudu i tražnju kapitala, tako i na uslove ponude i tražnje.”713 Javni dug se dakle, sve više koristi kao instrument za pribavljanje sredstava za podsticanje privredne aktivnosti, kad se po kretanjima na tržištu oþekuje pad konjunkture, a u drugim sluþajevima opet kao instrument kojim se želi postiüi upravo obrnut efekat, tj. apsorbovanje viška slobodnih sredstava koja prete da svojim delovanjem na tržištu dovedu do inflatornih pojava u neželjenim razmerama. U prvom sluþaju država prihvata kapitale, koji se ustežu da uÿu u poslove kada su znaci krize na pomolu, pa ih sama koristi ili ponovo plasira preuzimajüi rizik, a u drugom država po cenu plaüanja kamate imobilizuje sredstva do kojih je došla putem zajmova. Koristeüi javni kredit kao instrument ekonomske politike država može da snižavanjem poreskih stopa smanji i masu svojih prihoda, ali zato poveüava potrošnju poreskih obveznika, þak i evenutalni manjak sredstava može da pokrije emisijom državnih obveznica. Ovakva transakcija dakle, poveüava potrošnju, tj. ima isti efekat koji deluje stimulativno kao kad bi država putem kredita prikupljena sredstva sama trošila. Prednost prve varijante je u tome što se time može više delovati na plansko usmeravanje privredi, a ove poslednje što se država manje meša u privredna kretanja na ovom podruþju. Naravno da i ovde treba podvuüi da to znaþi poveüanje državnih obaveza, ali pošto je veü prihvaüena praksa u zemljama bogatim kapitalom da se plaüaju samo kamate (jer se glavnica dospelog duga pokriva emisijom novih obveznica) to stvarni teret državne blagajne nije tako velik. Radi usmeravanja privrednih kretanja država može da sredstva pribavljena emisijom obveznica daje samo u odreÿene privredne grane, ali tada mora da osigura oþekivani iznos zajma. Kada se to ne oþekuje, zbog postojeüe tražnje kredita na tržištu, država nudi kamatu iznad tržišne, daje posebne poreske olakšice za prihode ostvarene kamatom i dr. þime postiže odreÿeni prioritet na tržištu kapitala. Pribavljena sredstva zatim plasira u odreÿene svrhe po nižoj kamati, što osigurava prihvatanje tih sredstava, a razlika u kamati je cena dotiþne intervencije. Naravno da je ovako, þak i suviše pojednostavljeno prikazno, delovanje države putem instrumenata javnog kredita podržano i drugim odgovarajuüim merama, bilo ekonomskog bilo administrativnog karaktera. Da kapitalistiþke zemlje imaju u tome uspeha pokazuje þinjenica da te države nisu više doživele krize koje bi ih duboko potresale sliþno onoj u tridesetim godinama ovog veka.

713

M. Masoin, op. cit. str. 357.

556

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

3)

STABILIZACIONO DELOVANJE JAVNOG DUGA

Razvoj i novi znaþaj javnog duga dovodi i do njegove nove podele, posebno iz aspekta njegovog delovanja u privredi. Jedan oblik þine zajmovi koje je država odbila od dobrovoljno ili prinudno formiranje štednje714 ili indirektnog bankarskog kreditiranja. Prvi oblik zasniva se na postojeüem nacionalnom dohotku, odnosno akumulaciji, dok je drugi inflatormi ili deficitni. To znaþi da se kroz prvi oblik vrši samo preraspodela postojeüe akumulacije ili štednje, drugim se izaziva stvaranje dodatnog novþanog opticaja i mase novca u privredi s odreÿenim porastom kupovnih fondova. Prema veüem broju shvatanja zajmovi zasnovni su na postojeüoj štednji vrše deflaciono delovanje kroz oduzimanje jednog dela raspoloživog dohotka, koji bi se prelio na tržište u oblik novþane tražnje i vršio pritisak na cene. Uplaüeni iznos duga smanjuje potrošnju nosioca dohotka uz poveüanje potrošnje države - koja se razlikuje od potrošnje pojedinaca i preduzeüa. Teško je apriori prihvatiti tvrdnju o deflacionom delovanju javnih zajmova baziranih na postojeüoj akumulaciji i dohotku, jer takvo shvatanje zanemaruje naþin upotrebe tih sredstava. Naime, polazi se samo od þinjenice da se raspisivanje zajma i emisijom obveznica izvlaþi iz privrede odreÿena koliþina novca, ali se ne polazi od þinjenice da se ta sredstva i troše. Pre svega radi se o tome da li se prikupljena sredstva zadržavaju ili odmah troše. Ukoliko se zadržavaju izvesno vreme od upotrebe ona deluju deflaciono u zavisnosti od dužine vremena zadržavanja. Ukoliko se sredstva troše postavlja se pitanje u kojem pravcu se to vrši: 1. Trošenje na tržištu kupovinom robe ili plaüanjem duga, 2. Vraüanjem ranijeg duga centralnoj banci, odnosno otplata duga, 3. Investicije države (pri þemu se postavlja pitanje radi li se o proizvodnim ili neproizvodnim investicijama), 4. Sterilizacija u budžetu, kroz uzdržavanje od potrošnje otklanjanjem budžetskog deficita ili stvaranjem budžetskog suficita. Samo upotreba sredstava javnog duga u obliku vraüanja ranijeg duga centralnoj banci ili sterilizacija u budžetu (netrošenje) deluje deflatorno. U ostalim sluþajevima javni dug deluje i deflatorno i inflatorno u zavisnosti od vremena prikupljanja i upotrebe sredstava. Unutrašnji javni dug deluje i na podelu štednje na privatni i javni sektor, regulišuüi uglavnom privatni i jaþajuüi javni sektor što može sa svoje strane da deluje na ponašanje proizvodnje i investicija u ova dva sektora privrede. Inflacioni javni dug stvara se pre svega preteranom kreditnom ekspanzijom banaka za pokriüe javnih rashoda. Dok se kod javnih zajmova na bazi stvorenog dohotka radi samo o preraspodeli dohotka (novca) izmeÿu privatnog i javnog sektora bez stvaranja dodatne novþane mase i veštaþke štednje, kod inflacionog zajma radi se o dodatnoj kreditnoj emisiji.715 714 715

Dr K. Bogoev. op. cit. str. 39. Kako je centralna banka obiþno u rukama države postoji opasnost od zloupotrebe ove moguünosti u emisiji novca. Da ne bi do toga dolazilo u zakonodavstvu veüine zemalja utvrÿuje se granica zaduživanja

557

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Postoje brojni razlozi koji su doveli do þestog korišüenja novþane emisije odnosno inflacionih kredita u savremenim finansijama. „Jedan od osnovnih je svakako þinjenica što su porasli fiskalna presija i otpor poreskih obveznika na uvoÿenje novih obaveza. Osim toga kreiranje novca za finansiranje državnih potreba olakšano je time što je država uspela da podredi sebi emisionu ustanovu i da koristi monetarne akcije za potrebe javne privrede... država je postala potpuni gospodar novca. To stanje krije u sebi opasnost od neadekvatne politike države u korišüenju ovog potencijalnog izvora, odnosno od þestog i preteranog zamenjivanja oporezivanja i zaduživanja iz štednje novþanom emisijom”,716 što stvara realne osnove za nastanak preterane emisije novca i novþane inflacije. Ovakav naþin „stvaranja” novca snažno postiþe rashode dok s druge strane poreski obveznici manje reaguju ili reaguju umerenije nego kada bi došlo do poveüanja poreza, pri þemu se redovno javlja otpor poreskih obveznika (i degraudacije poreza). Kreiranjem novca obiþno se pokriva privremeni deficit i finansiranje posebnih rashoda (javni radovi, ratne potrebe i sl.) þime nastaje i funkcioniše þisti deficitni ili inflacioni sistem finansiranja. Operacije javnog duga uvek se odražavaju na likvidnost privrede, jer, preko naplate prihoda povlaþi se iz privrede deo novþane mase, i obrnuto vraüanjem dugova stvara se novþana masa i kupovna snaga na tržištu. Ukoliko postoje u privredi neuposleni kapaciteti i nedovoljno elastiþna ponuda, ako se emisija upotrebljava za investicije dolazi do porasta opticaja i mase proizvoda.

4)

REDISTRIBUCIONO DELOVANJE JAVNIH DUGOVA

Redistribuciono delovanje javnih dugova odvija se kroz dva oblika: Prema subjektu koji upisuje zajam, odnosno prema kome je zajam raspisan, 2. Kako se i kome vrši isplata kamata i granice duga. U odnosu na osnovnu orijentaciju pri upisu duga (ko ga upisuje) javni dug redovno ima duboka i redistributivna delovanja na dohodak sa znaþajnim i brojnim socijalno ekonomskim i politiþkim delovanjem. Redistributivno delovanje dugova više dolazi do izražaja kroz sistem plaüanja kamata na dug. Upisnici zajma uglavnom su svi slojevi društva; dok se kasnije preko kupovina i prodaja obveznica na finansijskom tržištu kao imaoci obveznica javljaju rentijerski slojevi. Pokriüe rashoda za praüenje kamate javnog duga vrši se obiþno iz redovnih prihoda (poreza) koje snose svi slojevi društva. Time se vrši transfer sredstava sa poreskih obveznika na imaoce obveznica (primaoce kamata) þime se javljaju odreÿena ekonomska i socijalna delovanja javnog duga kroz preraspodelu poreskog tereta. Preraspodela poreskog tereta se vrši s vlasnika obveznica na ostale poreske obveznike, þime dolazi i do preraspodele dohotka u korist klase rentijera. 1.

716

ili se utvrÿuje odreÿena zakonodavna procedura. Prednost se obiþno daje odreÿivanju procedure i uslova umesto odreÿivanja limita. Dr K.Bogoev, op. cit. str. 41.

558

drugi deo - Teorija i politika javnih prihoda

To može imati i snažna ekonomska delovanja, posebno kada su time pogoÿeni aktivni subjekti u privredi i društvu koji moraju snositi teret rentijerskih slojeva. Na ovom mestu se javni dugovi približavaju porezima þime je i nastalo da „zajmovi nisu ništa drugo nego poseban naþin poveüanja poreza i to takav oblik poreza koji ne sme da kaže svoje ime”. Plaüanje kamate na dug je posebno pitanje koje je usko vezano za naplatu poreza. Ukoliko porezi služe za isplatu kamata onda se plaüanje kamata pojavljuje kao faktor koji ublažava oštricu progresivnog oporezivanja. Otupljuje se progresivno oporezivanje upravo viših (dohodaka i slojeva s visokim dohocima. Ovo se javlja kao posledica þinjenice da se þesto kod dobrovoljnih dugova bogatiji slojevi javljaju kao davaoci sredstava i kao primaoci kamata na pozajmljena sredstva državi. Nasuprot tome, kao poreski obveznici pojavljuju se svi slojevi društva, dakle i siromašnji slojevi. Deo poreza koji oni plaüaju odlazi na plaüanje kamata vlasnicima obveznica, bogatijim slojevima. Plaüanje kamata na javni dug javlja se stoga kao veüe optereüenje slojeva s nižim dohotkom u odnosu na slojeve s višim dohotkom. Time plaüanje kamata umanjuje delovanje progresivnog oporezivanja, þime se samo pojaþava neadekvatna raspodela narodnog dohotka.

5)

DELOVANJE INOSTRANIH DUGOVA

Inostrani dug ima razliþito delovanje na nacionalnu privredu u fazi uzimanja zajma i u fazi njegovog vraüanja. U fazi kada uzima zajam država poveüava finansijski potencijal i predstavlja novu osnovu za porast proizvodnje, zaposlenosti, investicija i nacionalnog dohotka. Poveüanje kupovne snage nastale kroz priliv sredstava (dela tuÿeg nacionalnog dohotka) stvara se visoka domaüa potrošnja iznad raspoloživog nacionalnog dohotka, to u krajnjem sluþaju dovodi do poveüanja nivoa realnih dobara i opreme. S druge strane to može imati i za posledicu porast domaüeg nivoa cena i nove preraspodele nacionalnog dohotka. Meÿutim, ta privreda ima moguünost da ostvaruje višu stopu rasta bez obuzdavanja domaüe potrošnje (liþne i opšte potrošnje). Javni dug dobija sve karakteristike „dodatne” nacionalne akumulacije. U drugoj fazi kada prispeva plaüanje kamata i otplata po dugu, dolazi do odlivanja dela nacionalnog dohotka po dospelim anuitetima, što predstavlja gubitak za nacionalnu privredu. Služba duga üe daleko jaþe pogoditi one privrede koje sredstva zajma nisu upotrebile u korisne, odnosno produktivne svrhe, da bi na bazi tih sredstava ostvarile novi nacionalni dohodak þak i znatno više u odnosu na obaveze stvorene po dugu. Jedino u tome i jeste racionalni smisao korišüenja spoljnih javnih zajmova. Istina i „potrošni” zajmovi mogu da se jave kao „produktivni”, posebno onda kada se sredstvima zajma formiraju produktivne investicije (investiciona potrošnja), pri þemu ne dolazi do pritiska na uvoz potrebne opreme ili sirovina, veü se najveüim delom to odražava kao stimulans domaüoj proizvodnji tih proizvoda (supstitucija uvoza). U prvoj fazi nastaju sledeüe promene: porast potrošnje u privredi, porast cena i uvoza što dovodi do pasivnog trgovinskog bilansa. To sve ukazuje na potrebu kontrole inostranog zaduživanja i korišüenja sredstava duga s druge strane. 559

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Plaüanja po dugu u inostranstvu odvijaju se u dve odvojene faze: prvo, formiranje domaüe akumulacije u budžetu kojom üe se vršiti isplate dospelih obaveza i drugo, konverzija ili pretvaranje domaüe akumulacije u inostrani. Domaüa akumulacija se formira obiþno putem poreza, što dovodi do smanjenja potrošnje i nove raspodele nacionalnog dohotka zbog novih poreza. Ovako formirana sredstva treba pretvarati u novac svetskog tržišta (konvertibilna sredstva) kojim se u krajnjem sluþaju vrše plaüanja. To je problem transfera dugova. Da bi imala na raspolaganju potrebna inostrana sredstva (devize) država mora da poveüa izvoz, a to automatski smanjuje domaüu potrošnju. Time nastaju dva istovremena zadatka: porast izvoza i smanjenje nacionalne potrošnje. Potreban izvoz üe biti utoliko veüi ukoliko nacionalna valuta bude više gubila na intervalutarnoj vrednosti (devalvacija). Dakle, u drugoj fazi kada se pristupa vraüanju dugova javljaju se tipiþne deflacione pojave u nacionalnoj privredi: porast izvoza, ograniþavanje domaüe potrošnje, jaþanje deviznih rezervi za potrebe spoljnog plaüanja, pojava aktive u trgovinskom bilansu i izvesna „stabilizaciona” delovanja u privredi, ali ograniþavajuüeg karaktera u odnosu na rast nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Usled navedenog vrlo znaþajnog delovanja spoljnih dugova na nacionalnu privredu u celini danas oni sve þešüe imaju odreÿenu politiþku dimenziju. Naime, s njima se od strane davaoca sredstava (obiþno razvijene industrijske kapitalistiþke zemlje) nastoji osigurati i odreÿeni politiþki uticaj, þak i kod tzv. „þistih” zajmova u vidu pomoüi za razvoj. Danas se sve više javljaju otpori takvom dominantnom uticaju razvijenih zemalja, posebno kada su u pitanju zemlje u razvoju ili manje države, tako da sve veüi znaþaj u meÿunarodnom finansiranju dobijaju Meÿunarodna banka za obnovu i razvoj, Meÿunarodno udruženje za razvoj, MMF, Regionalne banke za razvoj i dr.717

717

Navedene probleme šire smo istražili u sledeüim knjigama: Meÿunarodni finansijski menadžment, Beograd 1996. Lavirinti dužniþke ekonomije, Beograd 1994, Strategija finansiranja ekonomskog rasta. (Beograd, 1996.).

560

GLAVA DESETA

SAVREMENI DRŽAVNI EKONOMSKI INTERVENCIONIZAM I POLITIKA JAVNOG DUGA

1.

DRŽAVNI INTERVENCIONIZAM I EKSPLOZIVNI RAST JAVNOG DUGA

Sve znaþajnije i interesantije delovanje javnog duga u savremenoj privredi, s jedne strane, i njegov sve brži rast u odnosu na ukupna budžetska sredstva i nacionalni dohodak, odnosno akumulaciju, u veüini razvijenih zemalja, s druge strane, sve þešüe postavljaju zahtev pred ekonomsku teoriju da taj segment monetarnog i finansijskog sistema šire i dublje analizira. Istraživanja se sve više odvajaju od nekadašnjeg prouþavanja vrsta, tehnike i granica javnog duga na njihova ekonomska i finansijska delovanja u savremenim sistemima. U Hasiþnoj teoriji ukupan dohodak redovno se trošio na potrošnju i investicije (Y=S+L). Pena zaposlenost je a priori, osigurana, dok stabilnost cena osigurana automatizmom monetarnog opticaja, odnosno, kada je (stalni) porast novþanog opticaja usklaÿen s rastom realnog dohotka. Javni dug, koji se samo izuzetno mogao formulisati i uglavnom je imao potrošni karakter, osigurao je da se prikupljena sredstva iz privatnog sektora ponovo potpuno potroše u privredi, po veü poznatom principu ex ante identiteta S=I. Automatizam tržišta i ostala ravnoteža osigurani su stalnom reprodukcijom dohotka. To je odgovaralo jednom stacionarnom sistemu, neutralnom novcu i liberalizmiu u privredi koju još nije potresla kriza s pojavom dugoroþne nezaposlenosti rada i kapitaia. Identitet ponude i tražnje J. B. Seja, teorija stalne potpune ravnoteže Leona Walrasa i gotovo svih predstavnika klasiþne teorije stalne ravnoteže, normalno je, pod datom pretpostavkom potpunog liberalizma u privredi, kao i prednosti koja se davala privatnom kapitalu nad javnim, formirali su snažan otpor javnom dugu. Meÿutim, državni intervencionizam i kejnzijanska doktrina deficitnog finansiranja, odnosno antikriznog delovanja, iz osnove menja prirodu duga. 561

MENADŽMENT MONETARNIH I JAVNIH FINANSIJA - KNJIGA DRUGA

Radi prikupljanja sredstava za sve širi krug odreÿenih intervencija, savremena država se, sve þešüe služi javnim kreditom. U poþetku se država javlja na finansijskom tržištu kao i svaki drugi subjekt, posebno do velike ekonomske depresije, ali tada, iz veü poznatih razloga, granice zaduživanja popuštaju, te dolazi do ogromnog porasta javnog duga, posebno u razvijenim privredama, i to posle prvog i drugog svetskog rata. Paralelno s tim, raste i uloga javnog sektora u osnovnim sektorima privrede, a posebno u sektoru investicija i zaposlenosti.718 I dalje su prisutni otpori daljem širenju javnih funkcija, a posebno proizvodne i investicione funkcije države u kapitalizmu, uz sve þešüe napore graÿanske teorije da se zaštiti privatni kapital i ostaci laissez-fairea u danas razvijenom državnomonopolistiþkom kapitalizmu.719 Formiranje i upravljanje javnim dugom postalo je danas deo jedne globalne politike države koja znatno prelazi samo privredne probleme i samo nacionalne granice. Upravo iz navedenog razloga javni dug znaþajno, transformiše postojeüi odnos unutar nacionalnih granica koji se obiþno, a priori, prihvata u naþelima opšte stabilizacione politike: Y=C+I+G odnosno Y