Medjunarodno privredno pravo- skraceno

15.Formularni ugovori i opsti uslovi poslovanja. Se nuzno javili u vreme kada je doslo do standardizacije u privredi, sto je dovelo do standardizacije ugovora. Doslo se do uverenja da za bezbroj slicnih ili istih situacija moze da se sastavi formular koji bi u istom ili nesto izmenjenom vidu mogao da se koristi prilikom zakljucenja ugovora. Izrazi koji se s ovim u vezi srecu u uporednom i nasem pravu su sledeci: athezioni, formularni, tipski, standardni, sablonski ugovori, srecu se i izrazi opsti uslovi ili opsti uslovi poslovanja. Kod athezionih ugovora nema mogucnosti da se bilo sta u ugovoru izmeni, to nije slucaj sa formularnim ugovorima i opstim uslonvima koji sluze olaksanje zakljucenja ugovora, a ugovorne strane su slobodne da pojedine odredbe takvih formulara izmene: zavisno od konkretnih potreba i pregovarackih pozicija koje imaju ugovorne strane. Medjunarodni formularni ugovori: Formularne ugovore ili opste uslove u medjunarodnom prometu sastavljaju ili privatna trgovacka udruzenja ili medjunarodne organizacije i njihova glavna karakteristika je u tome sto predstavljaju neobavezna pravila koja trgovci koriste ukoliko žele. 16.Običaji i uzanse. Običaji su komercijalna praksa prisutna u širokoj primeni gde privrednici očekuju da de ugovorne strane postupiti u skladu sa takvom praksom. Primenjuju se u privrednim ili građanskopravnim transakcijama. Običaji imaju prednost pred dispozitivnim propisima kojima se reguliše određena materija. Ukoliko poslovni ljudi 8 iz bilo kojih razloga ) ne žele da se na njihov odnos primeni određeni običaj, oni su dužni da to izričito unesu u svoj ugovor. Običaji ne mogu biti suprotni imperativnim propisima i javnom poretku,takođe oni su važan dopunski izvor prava jer se ne može zamisliti da ugovor može da predvidi sve situacije do kojih može dodi u toku njegovog izvršenja. Postoje razlike između dobrih običaja i morala. Mnogi ih poistoveduju ali najvedi broj evropskih pravnika smatra das u dobri običaji najbliži onome što se zove pravni i poslovni moral. Poslovni običaji su pravila koja se poštuju u (privrednom) prometu i treba ih razlikovati od običajnog prava. Osnovna razlika je u tome što se kod trgovinskog običajnog prava osnov primene ubeđenje,svest da je čovek pravno obavezan da se ponaša na određeni način dok je u slučaju poslovnog (trgovačkog) običaja reč o ponašanju čiji je osnov ubeđenje o celishodnosti, o tome da u tom pogledu postoji izričita ili pretpostavljena volja ugovornih strana da se njihov odnos reguliše važedim poslovnim običajima. Uzanse su kodifikovani običaji. Kodifikaciju običaja obično vrši ovlašdeno nacionalno ili međunarodno telo, koje ne vrši normativnu delatnost ved kodifikuje postojedu praksu. Mogu biti opšte ( odnose se na sve privredne grane) i posebne ( za određenu privrednu granu ili za promet određenih artikla. Kao i kod običaja uzanse ne mogu biti u suprotnosti sa imperativnim propisima ,ali one (kao i običaji) imaju prednost pred dispozitivnim propisima,jer se primenjuju kao predpostavljena volja stranaka. 17. Značaj međunarodnih organizacija za MPP Se podrazumeva jedan oblik institucionalizovane radnje na međunarodnom planu koju karekterišu slededi elementi: -članovi su suverene države( a samo se izuzetno dopušta da osim država budu članovi i lica koja nisu nosioci suvereniteta) - osnova međ. organizacije je višestrani međ. ugovor tj.statut koji definiše prava i dužnosti i oblike delatnosti -određena delatnost radi koje se organizacija osniva -kontinuitet delatnosti koji se obezbeđuje stalnim ili povremenim zasedanjem organa. Ova def. odgovara onome što smatramo da važi i za međ. organiz. aktivne na polju međ. privrednog prava.Međunarodne vladine organiz. predstavljaju institucioni oblik saradnje između država. To su pravna lica čiji su osnivači države, a ne vladine su sve ostale. Osim ove podele imamo podelu na globalne(univerzalne) i regionalne organizacije. Globalne su one čiji članovi mogu biti sve države bez obzira na geografski položaj tj univerzalne, a one čije je članstvo uslovljeno određenim geografskim položjem jesu regionalne. Po načinu prijema delimo ih na organizacije sa automatskim prijemom i organizacije sa posebno regulisanim postupkom prijema. Prema širini nadležnosti razlikujemo opšte i specijalizovane. Kao subjekti prava ove organizacije svojim sporazumima , konvencijama i drugim pravnim aktima mogu stvarati okvire i uslove za nastajnje konkretnih međunarodnih privrednih odnosa između drugih privrednih prava i što one same nposredno mogu stupiti u međunaradne pravne odnose. (pr. Svetska banka , MMF). 18.Principi odlučivanja u međunarodnim organizacijama Donošenje odluka je od velikog značaja za rad međunarodne organizacije. Odluke u međ. organ. zasnivaju se na jednom od slededih principa: -princip jednoglasnosti (potrebno je da svi glasaju pozitivno) -princip vedinskog odlučivanaja 50% + jedan -ponderacija glasova u kome je broj glasova država članica proporcionalan njihovom učešdu u sredstvima organizacije (međ. finansijske organizacije) -konsensus (faza usaglašavanja pre donošenja odluke) Primenom principa usaglašavanja ne dolazi do glasanja ved se posle pregovora konstatuje da je postignuta saglasnost. Postojanje izvesnog neslaganja ne isključuje mogudnost postizanja te saglasnosti a i time usvajanja te odluke koja je predmet razmatranja.

Postojanje takve saglasnosti može biti ustanovljeno bilo izjavom presedavajudeg(ukoliko se niko ne protivi), formalnom rezolucijom koja se prihvata saglasno poslovniku ili u vidu predutne saglasnosti članica datog organa da de se u slučaju odsustva formalnog prigovora smatrati da je postignut konsensus. 19. Komisija UN za međunarodno trgovinsko pravo UNCITRAL Komisija UN za međ. trgovinsko pravo osnovana je 1966. Prema rezoluciji o osnivanju Komisiju čine predstavnici 29 država po slededem ključu :sedam iz zemalja Afrike, pet iz zemalja Azije,četiri iz zemalja Istočne Evrope, pet iz zemalja Latinske Amerike i osam iz zemalja Zapadne Evrope i ostalih država. Zbog velikog interesovanja za rad UNCITRAL 1973..broj država članica se proširuje na 36. Radu UNCITRAL mogu da prisustvuju sve države članice UN s tim što se u izvesnim stvarima o kojima treba da se odlučuje status punopravnih država članica razlikuje od onih koje zasedanjima prisustvuju u svojstvu posmatrača. Jugoslavija je izabrana za punopravnog člana UNCITRAL 1979. Čl. komisije se biraju na 6 god. s tim što po isteku mandata mogu biti ponovo birani. 20. Osnovna pitanja kojima se bavi UNCITRAL, njegove aktivnosti i najvažniji akti koje je doneo UNCITRAL ima za dužnost unapređenje postepenog razvoja, usaglašavanja i unifikaciju prava međunarodne trgovine, pri čemu se od Komisije zahteva da vodi računa o interesima svih naroda a naročito onih u zemljama u razvoju. Ove zadatke Komisija treba da obavi na slededi način : koordiniranjem rada organizacija koje su aktivne na ovom polju i podsticanjem saradnje između njih, podsticanjem šireg učešda u postojedim međunarodnim konvencijama i širom prihvatanjem postojedih tipskih ugovora i jednoobraznih zakona, pripremanjem i potpomaganjem prihvatanja međunarodnih trgovačkih klauzula,pravila, običaja i prakse,pronalaženjem načina kojim bi se omogudilo jednoobrazno tumačenje i primena postojedih međunarodnih konvencija i jednoobraznih zakona u oblasti prava međunarodne trgovine, sakupljanjem i širenjem informacija o nacionalnom zakonodavstvu i modernom razvoju prava, uspostavljanjem i održavanjem tesne veze sa konferencijom UN za trgovinu i razvoj, održavanjem veza sa drugim organima UN i specijslizovanim agencijama zainteresovanim za međunarodnu trgovinu. Komisija je dužna da svoje godišnje izveštaje zajedno sa eventualnim preporukama dostavlja Generalnoj skupštini. Komisija sve svoje odluke donosi primenom principa o konsenzusu, a glasanju se pristupa samo ako se ne može dodi do usaglašavanja. Prioritetna pitanja UNCITRAL su: međunarodna prodaja, međunarodna pladanja, međunarodna trgovinska arbitraža i međunarodno pomorsko zakonodavstvo. Komisija je najvedi deo vremena od osnivanja posvetila izradi pravila od značaja za mpp kao i saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama koje su aktivne na ovom području. Rad komisije odvija se na dva načina :ona sama učestvuje u izradi međunarodnih pravila ili sarađuje sa drugim međunarodnim organizacijama u izradi pravila koja kasnije preuzima UNCITRAL ili koristi svoj autoritet da preporuci državama da usvoje pravna pravila koje su izradile druge međunarodne organizacije. Najvažniji dokumenti koje je izradila Komisija: konvencija o zastarelosti u oblasti međunarodne.prodaje od 1974, konvencija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe od 1980, konvencija o prevozu robe morem 1978.,pravila o arbitraži UNCITRAL 1975, pravila o mirenju UNCITRAL 1980., model zakona o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži 1985. 21. Komisija za međunarodno pravo UN Osnovana je 1947. To je organ za kodifikaciju i progresivni razvoj međunarodnog prava. Članove komisije bira generalna skupština na osnovu individualnih vrednosti a ne kao predstavnike država, između priznatih stručnjaka za međunarodno pravo. Mandat člana komisije traje 5 godina. Komisija za međunarodno pravo.podstiče proučavanje i čini preporuke u cilju unapređivanja međunarodne saradnje na političkom polju i pomaganja stalnog razvitka međunarodnog prava i njegove kodifikacije. Komisija za međunarodno pravo prevashodno se bavi pitanjima međunarodnog javnog prava.ovaj rad rezultirao je donošenjem brojnih međunarodnih konvencija :konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom pojasu, konvencija o ribarenju i zaštiti živih izvora otvorenog mora, konvencija o otvorenom moru, konvencija o kontinentalnom šelfu itd. Važan je i rad komisije na pravilima o klauzuli najvedeg povlašdenja. 22.Univerzalne organizacije međunarodne trgovine. Posle drugog svetskog rata se javila potreba uspostavljanja opštih pravila u oblasti međunarodne trgovine i uspostavljanja njima primerenih institucionalnih mehanozama i organizacija.Međuzavisnost svetske privrede, te neophodnost uklanjanja barijera u prometu roba,usluga i kapitala,iziskivala je potrebe da se na nadnacionalnom ,međunarodnom planu, saradnjom država stvori međunarodni okvir za spoljnotrgovinsko poslovanje i tako pruži daljni podstrek njenom razvoju. Navedeni procesi se pravno formalizuju pravnim instrumentima različitog karaktera i oblika. Krajnji cilj je ostvarenje slobodne trgovine,otvorenih nacionalnih tržišta i stalnost uslova privređivanja, a time i maksimiranje ekonomske efikasnosti međunarodne trgovine. Kao prvobitni ugovorni oblik multilateralizacioje svetske trgovine se formalno

afirmiše Opšti sporazum o carinama i trgovini GATT. U modern doba opšti okvir međunarodne trgovine prevashodno se zasniva na ugovoru o osnivanju STO i drugim mnogobrojnim pravilima kreiranim u okviru nje. Ugovori su kompementarni nacionalnim izvorima, jer se domadim zakonodavstvom stvara opšti pravni okvir za pravno uređenje i regulisanje međunarodnih ekonomskih odnosa, pa time i za korišdenje međunarodnih izvora. 23.Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) GATT je ugovorni oblik sporazumevanja država, međunarodna konvencija koja direktno obavezuje države ali ne i privredne subjekte.Osnovni cilj osnivanja GATT-a je unapređenje svetske trgovinske razmene i uklanjanje prepreka,diskriminacija u trgovini, a sve polazedi od potrebe da se obezbede takvi trgovinski odnosi zemalja članica koji de doprineti podizanju životnog standard,o siguranju pune zaposlenosti i vedem radnom dohotku; ekspanziji proizvodnje i razmene dobara, kao i progresivnom unapređenju privrednog razvoja zemalja ugovornica. U procesu liberalizacije započetom u okviru GATT-a prvobitno se u prvoj fazi pažnja koncentriše na umanjenje carinskih barijera u svetskoj trgovini.Izuzeci u ovom pogledu utvđeni su za manje razvijene zemlje.Paralelno sa smanjenjem opštih carinskih stopa težište se sve više usmeravalo ka kreiranju opštevažedih pravila za sve zemlje članice, koja bi trebala sprečiti proizvoljnu diskriminaciju ali i privilegije u međunarodnim trgovinskim odnosima.Poseban značaj u tom pogledu ima Tokijska runda pregovora tokomk koje je kreiran čitav set pravila koji su kasnije inkorporirani u pravni system STO. 24.Principi GATT-a Zasnivaju na sled. Principima: Najpovlascenija nacija, zabrana kvantitativnih ogranicenja, pronciou nediskriminacije. 1. Obavezuje zemlju ugovornicu, da bi bilo koju prednost, pogodnost, povlasticu ili oslobodjenje za odradjene proizvode, datu od bilo koje ugovorene strane, odmah I bezuslovno odobri, za odgovarajuce proizvode sa podrucija ili upucene na podrucije svih drugih ugovorenih strana. 2. Podrazumeva da je zastoita domace industrije moguce samo primenom carina u zabranu drugih instrumenata zastite. Nemogucnost koriscenja zabrane ili ogranicenja u vidu kvota I dozvola I sl. Mera, kako u izvozu tako I u uvozu. 3. Obezbedjuje ravnomera tretman robe bez obzira na poreklo, I to u svim fazama postupanja, sa uvezenom robom, nakon placanja carine. Uvezena roba mora biti podvrgnuta istom tretmanu u pogledu unutrasnjih poreza I dazbina, ali I propisa I mera koji se odnose na prodaju, transpor, distribuciju I njihovu upotrebu, kao I roba domaceg porekla. 25. Nastanak, opste karakteristike STO. Potreba da se univerzalni oblici, integracija sve vise institucionalizuju, I dobiju formu medj. Organizacija, nad rastajuce ugovorne forme, povezivanje drzava, se prakticno realizuje Marakeskim sporazumom o osnivanju STO, iz 1924 g. Ona je nastala kao rezultat tzv, Urugvajske runde pregovora. STO je jedna od najmladji org. u sistemu UN, koja sa radom zapocela 1995 g. Njena sredista je u Zenevi I trenutno ima 150 zemalja clanica. Zajedno sa Grupom Svetske banke I MFF cini trijadu glavnim temelja STFM sistema. Osnovna funk. STO, je u osnovi opsta pravila trgovine usmerena na umanjenju trgovinskih barijera I medj. Trgovini zemalja clanica. 26. Pravni okvir, I odnos nase zemlje sa STO Je kreiran vecim brojem pravnih imstrumenata, zasnovanin na principima deregulacije, neoliberalizacije I multilateralizma. Opsti okvir Medj. Trgovine, zasniva se na ugovoru o osnivanju STO iz 1994 g. Sastavni deo ovog sporazuma predstavljaju drugi sporazumi I aranzmani, sistematizovanju vise dokumenata, koji zadjeno stvaraju moderni instatucioni okvri medj. Trgovine. Pravila u oblasit trgovine robom sadrze konsolidiovana pravila Gatta, formalizovana putem multilateralnom sporazuma o trgovini robom.