medjunarodno privatno pravo

11 POJAM I PREDMET MPP? Međunarodno privatno pravo je grana–dio unutrašnjeg prava.Njegova pravila nisu međunarodna,međunarodno obiležje imaju samo odnosi koje reguliše,jer se vezuju za više suvereniteta.Pravila MPP na direktan ili indirektan način,regulišu ona pravna pitanja koja se postavljaju usled pojave elementa inostranosti u privatnopravnim i građanskopravnim odnosima.Reguliše oblast rešavanja sukoba zakona(sukoba jurisdikcije)–kolizione norme– upućivanje na merodavno pravo.Prema dr.Mihailu Jezdiću:MPP je grana prava jedne određene države koja pravno oformljuje(omogučava i reguliše)društvene odnose,koji treba da proizvedu građanskopravne posledice ne samo u nacionalnom,nego i u međunarodnom obimu.Predmetom MPP kao discipline koja izučava određenu pravnu oblast,smatramo norme o određivanju merodavnog prava,građanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti,pravima stranaca da stupaju u našoj zemlji u privatnopravne odnose i pravima naših državljana da stupaju u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti(u subjektu,objektu,pravima i obavezama).Pravni odnosi koji su regulisani normama MPP–sukob zakona,sukob jurisdikcije,prava stranaca. 11 HIJERARHIJA IZVORA MPP? Ustav–osnovni unutrašnji izvor,zakoni i podzakonski akti(dopune),Zakon o mpp,Zakon o unutr. i pomorskoj plovidbi,Zakon o menici i čeku,ratifikovane međunarodne konvencije(bilateralne i multilateralne).Na prvom mestu u primeni su međunarodni ugovori bilateralni pa multilateralni– konvencije,pa onda unutrašnji zakonski propisi. 11 POJAM I VRSTE KOLIZIONIH NORMI? Koliziona norma je pravno pravilo,kojom se određuje merodavno pravo domaće ili strane zemlje za regulisanje određenog građanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti.Koliziona norma se sastoji od tri elementa:predmeta,relevantne činjenice i merodavnog prava.Primena normi Mpp,tj.kolizionih normi,dolazi u obzir,ako jedan činjenični odnos pokazuje element inostranosti.Element inostranosti predstavlja polaznu tačku u kolizionoj normi.Koliziona norma ima samo neke od osobina pravne norme.Pravna norma reguliše direktno jednu situaciju,društveni odnos,problem,dok kod kolizione norme imamo indirektnu primenu prava,na koje ona uputi,ona ima zadatak da rešava sukob između dva ili više pravnih sistema.Pravno pravilo za određivanje merodavnog prava za rešavanje građanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti.Sastoji se iz pravne kategorije–opis činjenica i tačke vezivanja(lex fori,lex nationalis,lex rei sitae,lex domicili itd).Podela KN na jednostrane i višestrane.Jednostrane su one KN koje u svakom slučaju dovode uvek do primene jednog istog(domaćeg) prava One određuju samo opseg važenja vlastitih(nacionalnih)materijalnih normi.Merila za određivanje merodavnog prava nisu svetska,već norme jednog određenog prava–KN.I na samostalne i nesamostalne.Pravna priroda KN je kod nas imperativna– obavezna primena dok u anglosaksons. pravu primena zavisi od stranaka. ODSTUPANJE OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONE NORME.Postoje četiri slučaja odstupanja od redovne primjene kolizione norme,to su: 1)povreda javnog poretka(kod povrede javnog poretka domaćeg pravnog sistema,primenom stranog prava,primeniće se domaće ili neko drugo «srodno» pravo,odnosno,norma stranog prava koja nije u suprotnosti sa domaćim javnim poretkom,a na koje je uputila domaća koliziona norma); 2)izigravanje zakona(kod izigravanja zakona primeniće se koliziona norma,koja bi se redovno primenila,a ne ona do koje se došlo prevarnim postupanjem stranaka);3)uzvraćanje i upućivanje (renvoi)kod uzvraćanja i upućivanja,prvo treba dati odgovor da li je uvek moguće posmatrati strano pravo na taj način,odnosno,i materijalne i kolizione norme tog prava);

1

4)promenjene okolnosti(kod promenjenih okolnosti je osnovni problem vezan za vremenski sukob zakona i momenat primene kolizione norme). 11 POJAM I VRSTE TAČAKA VEZIVANJA? Tačka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo KN,u njoj se izdvaja jedan od mogućih oblika vezivanja da bi postao opredeljujući.Prema tome kakvu širinu ovlaštenja daje organu koji primenjuje KN,tačke vezivanja delimo na:neposredno vezujuće i okvirne;proste i kompleksne;stalne i promenljive.Neposredno vezujuće su one tačke vezivanja kod kojih je zakonodavac sam izvršio vrednovanje mogućih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao je jednu vezu koja će nas neposredno povezati sa merodavnim pravom.Okvirne su one tačke vezivanja kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom prepušteno sudiji.Proste t.v. su one koje nas vode do jednog merodavnog prava,sledeći bilo striktna,bilo okvirna zakonodavna uputstva.Kompleksne t.v. su unutar iste KN–koje nas vode do više merodavnih prava (može biti alternativna).Stalne t.v. su one koje su vremenski i prostorno fiksirane.Promenljive su,nasuprot stalnim, t.v. koje nisu jednom za svagda u jednom konkretnom slučaju konačno fiksirane ni vremenski,pa ni prostorno. 11 KVALIFIKACIJA? Kvalifikacija predstavlja specifično tumačenje kolizione norme,odnosno njenih sastavnih delova,od kojeg zavisi određivanje merodavnog prava.Kod kvalifikacije odgovaramo na pitanje,kako će se primeniti strano pravo,da li su instituti stranog prava poznati i u domaćem pravu i kakav uticaj će sve to imati na primenu domaće kolizione norme.Primena koalizione norme će predstavljati veliki problem,kada se radi o rešavanju jednog građanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti,ako sadrži određene pojmove ili institute,koji su nepoznati našem pravu ili se ne mogu definisati po našem pravu.Tada je potrebno vršiti specifično tumačenje koalizione norme,odnosno klasifikaciju.Klasifikacijom se bira pomoću nje se opredeljuje za jedan između više pojmova ili članova.Pojmovi,ustanove,instituti i činjenice iz kojih se sastoji jedan građaskopravni odnosa,različito se shvataju i tumače u raznim pravilima.Zbog toga je potrebno pravilno utvrđivanje njihovog smisla u skladu sa domaćim pravom i mestom kojima pripadaju.Kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na činjenice unutar jednog određenog merodavnog prava,određivanje pravog smisla KN,podvođenje činjenica pod pravne pojmove,vrsta tumačenja.Kvalif.pravne kategorije je utvrđivanje pravog smisla kategorije koja se nalazi u KN,dilema koju ćemo od 2 ili više KN primeniti.Kvalifikacija po lex fori ili lege fori predstavlja pravo države gde se pitanje raspravlja i sudi i od čijih se KN polazi prilikom rešavanja spora.Kvalifikacija po lex causae(alternativna)prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja–već određeno kao merodavno pravo,stepenasta kvalifikacija.Kvalifikaciju pomoću autonomnih pojmova ne bi trebalo vršiti sa oslonom na jedno nacionalno pravo,bilo lex fori ili lex causae,već se treba služiti autonomnim pojmovima,nezavisnim od nacionalnih prava.Ti aut.pojmovi bi se stvarali u međunarodnim sporazumima ili bi ih sud pronalazio putem komparativnih istraživanja. 11 UZVRAĆANJE I UPUĆIVANJE (RENVOI)? U Zakonu o MPP,uzvraćanje i upućivanje(renvoi)se reguliše po opštim pravilima.Naime,ako bi koliziona norma navedenog Zakona upućivala na primenu stranog prava,tada bi se primenjivalo,pre svega,koliziono pravo te zemlje.Znači,primenjujući strano merodavno pravo,primenjujemo njegove kolizione norme,koje će nam dati odgovor koje ćemo pravo,konačno,primeniti.Ako bi te norme određivale da je merodavno pravo naše zemlje,tada bi se,konačno,primenilo naše materijalno pravo,bez primene kolizionih normi ZMPP.Tri su uslova za renvoi,odnosno,moraju se ispuniti određene pretpostavke,kako bi se,uopšte,govorilo o tom institutu.Prvi se odnosi na činjenice,tj.one moraju biti takve da stvore osnov za primenu renvoi.Drugi se odnosi na različitost kolizionih normi zemlje u kojoj se primenjuje koliziona 2

norma i zemlje na koju ta norma upućuje.Treći uslov se odnosi na to da pravni sistem prihvata primeni renvoi.Uzvraćanje na pravo domaće zemlje–polazne ili upućivanje na pravo treće zemlje.Primena celokupnog,a ne samo materijalnog prava(primena i kolizionog prava).Pretpostavke za renvoi:1.načelno–teorijska:da je prihvačena koncepcija po kojoj KN upućuju na jedno pravo u celini,2.različitost KN obeu država,3.činjenično stanje–sklop.Strano pravo treba primeniti onako kako se primenjuje u toj stranoj državi.Način primjene:1.teorija stranog suda–anglosaksonski sistem,2.renvoi u jednom koraku(single renvoi)–primena materijalnih normi one države na koju su ukazale KN stranog prava na koje su prvo uputile kn– kod našeg sistema prihvata se i primenjuje domaće pravo ako dođe do uzvraćanja,nema upućivanja na pravo treće zemlje.Ograničenja:1.primenjuje se samo po odredbama ZMPP ili drugim zakonima,2.nelogična primena kod autonomije volje,kao ni kod utvrđivanja najbliže veze. 11 JAVNI POREDAK Ukoliko je merodavno pravo,na koje je uputila koliziona norma,u suprotnosti sa normama javnog poretka domaće zemlje,odnosno,zemlje u kojoj se primenjuje strano merodavno pravo,tada se to pravo neće primeniti.Institut javnog poretka nije prisutan samo kod primene kolizione norme.On je definisan kao pretpostavka i kod priznanja stranih sudskih i arbitražnih odluka.Strana sudska ili arbitražna odluka se neće priznati,ukoliko je u suprotnosti sa javnim poretkom domaće zemlje.Javni poredak–osnovne norme domaćeg prava koje se,u svakom slučaju,moraju zaštititi.Nepostupanje po KN ili nepriznavanje strane odluke.Efekti primene KN,norme koje su protivne domaćem pravu.Meritoran efekat–da li vređa javni poredak.Posledice primene javnog poretka–neprimena(otklanjanje)stranog prava,primena prava lex fori i nepriznavanje strane sudske odluke i strane arbitražne odluke. 11 IZIGRAVANJE ZAKONA Do izigravanja zakona dolazi u slučaju veštačkog stvaranja kolizione norme,odnosno,do promena činjenica(na nedozvoljen način)što dovodi do primene druge kolizione norme.Posledica izigravanja zakona je da se primenjuje koliziona norma koja bi se primenjivala u redovnim okolnostima,da nije bilo izigravanja zakona.Opšti pojam izigravanja zakona u sebi sadrži tri elementa: -veštačko stvaranje činjenica,što dovodi do promene tačke vezivanja; -izbegavanje primene domaćih imperativnih normi; i -namera,odnosno,jasan subjektivni odnos prema izigravanju zakona. Postoji razlika između činjenica,koje su nastale pri nastanku građanskopravnog odnosa i koje se ne mogu menjati,kao i onih,koje se nemogu menjati.Npr.mesto zaključenja ugovora ili nalaženja nepokretnosti se ne može menjati,a državljanstvo,zajednički domicil i slično,može.Činjenice su merilo za primenu prava.Razlikujemo i promene pravnih(državljanstvo) i promene faktičkih(prebivalište) činjenica.ZMPP definiše izigravanje zakona na taj način što određuje,da se neće primenjivati pravo strane države,koje bi bilo merodavno po njegovim odredbama ili odredbama drugog zakona,ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava domaće zemlje.Ako se vještačkim stvaranjem ili promenom činjenica,koja je tačka vezivanja neke kolizione norme,postiže primena nekog drugog prava,a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima,radi se o izigravanju zakona(fraus legis).Najčešće kod porodičnih,statusnih i nasljednih odnosa.Elementi:1.veštačko stvaranje ili promena tačke vezivanja,2.namera izigravanja zakona,3.izbjegavanje domaćih imperativnih normi.Izbjegavanje primene domaćeg imper.prava pred domaćim organima ili izbegavanje domaćih normi pred stranim organima.Relativni i subjektivni faktor.Posledica izigravanja zakona što naš organ neće primeniti ono(strano)pravo na koje pokazuje fraudulozno stvorena tačka vezivanja,već će primeniti domaće pravo koje bi bilo merodavno da nije došlo do manipulacije sa tačkom vezivanja. 3

11 SAZNANJE I PRIMENA STRANOG PRAVA Kolizioni način rešavanja odnosa sa elementom inostranosti pretpostavlja određena odstupanja od postulata apsolutnog teritorijalnog suvereniteta i donosi elemente saradnje.U kontinentalnom sistemu strano materijalno pravo se shvata kao pravo i sud(sudija) mora da ga sazna ex officio,a u anglosaks.kao činjenica i dokazuju ga stranke u postupku.Retka je primena stranog materijalnog prava u praksi,zbog nespremnosti sudova i teškog utvrđivanja sadržine stranog prava–strano procesno pravo se ne primenjuje.Sud se može obratiti strankama,državnim organima za poslove pravosuđa,naučnim ustanovama,Evropska konvencija o obaveštenjima o stranom pravu–Ministarstvo pravde i MIP.Kod nas sud po službenoj dužnosti saznaje strano pravo i na njemu je teret dokazivanja stranog prava.Javna isprava o sadržini stranog prava:autentičnost,istinitost,osnovanost,što su oborive pretpostavke.Ako je nemoguće saznati strano pravo,onda primena po lex fori. 111 RECIPROCITET I OBLICI RECIPROCITETA Reciprocitet predstavlja ravnopravnu saradnju među suverenitetima i određivanje i primenu merodavnog prava,a retorzija napuštanje saradnje(mere odmazde).Instrument usaglašavanja pravnih sistema bez neposrednog dogovora–princip uzajamnosti.Prava stranaca–neka se uslovljavaju reciprocitetom.Sukob jurisdikcije,kod priznanja i izvršenja stranih odluka–domaći organi priznaju strane odluke samo ako se u zemlji porekla odluke također priznaju naše odluke.Oblici–vrste reciprociteta:1.po načinu nastanka:diplomatski–najbitniji,zakonski– redak,pa faktički–bitan.Diplomatski reciprocitet nastaje sporazumom država na bilateralnom ili multilateralnom planu–ugovore principe uzajamnog tretmana građana,sudskih i arbitražnih odluka zemalja ugovornica.Zakonski reciprocitet nastaje donošenjem paralelnih zakona o sticanju prava licima u dve države.Faktički reciprocitet je kada sticanje određenih prava od strane stranaca nije garantovano ni međunarodnim sporazumom ni paralelnim zakonima,ali se faktički ispoljava i obezbjeđuje u praksi–uzajamnost.I prema pravnoj sadržini:formalni(kod prava stranaca–nacionalni tretman, izjednačeni domaći državljani i stranci i obratno)i materijalni (ona prava koja ima naš državljanin u stranoj državi,i stranac ima u našoj). 111 MOBILNI SUKOB (CONFLIT MOBILE) ZAKONA U MPP Svojevrsna kombinacija vremenskih i prostornih sukoba zakona,do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju činjenice na kojima se zasniva tačka vezivanja i to tako što se vezuju za više pravnih poredaka,potencijalno merodavnih prava.Granice važenja pravnih normi:prostorne,personalne,vremenske.Odnos starog i novog zakona(intertemporalni sukob zakona).Problemi vrem. Ograničenj:1.Ako se promene KN,2.Ako se promene norme prava na koje je ukazala KN kao na merodavno pravo,3.Ako se promene odredbe koje predstavljaju javni poredak,4.promenom suvereniteta nad delom teritorije jedne države–promena zakonodavne vlasti;treba razlikovati od izigravanja zakona.Način rešavanja:iz teorije stečenih prava,primena posebnih pravila za svaki slučaj/oblast ili vremensko fiksiranje KN za određeni moment u vremenu. 111 МERODAVNO PRAVO ZA PRAVNU I POSL. SPOSOBNOST FIZICKIH LICA -nastaje rođenjem.Najviše su zastupljena dva shvatanja:odgovarajuči uzrast da sticanje poslovne sposobnosti je 18g. a drugo 21.Povoda za sukobe zakona dalje i pitanje emancipacije odnosno sticanje poslovne sposobnosti zaljučenjem braka pre predviđenog uzrasta.Emancipacija nije svuda poznata kao ustanova a u onim zemljama gde je poznata ne vezuje se uvek za iste uslove.Sve to ukazuje na značaj koalizione odluke,određivanja 4

merodavnog prava u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizičkog lica.U pogledu određivanja merodavnog prava za sposobnost fizičkih lica uporednom pravu javljaju se tri osnovna koalizona rešenja primena prava državljanstva,prava domicila i prava mesta nastanka obaveze.Posebno široko prihvaćene tačke vezivanja lex nacionalis i lex domicilii. 111 DRZAVLJANSTVO,DOMICIL I BORAVISTE KAO TACKE VEZIVANJA Državljanstvo je bitna veza na osnovu koje određuje pripadnost jednog lica jednoj državi.To je javno pravni odnos između države i lica u kojem lice državljanin stiče status da su mu dostupna sva prava privatna politička ekonomska idr. koja obezbeđuje pravni sistem dotične države za svoje građane.Prava kojma je osnov državljanstvo ne gube se samim tim što lice boravi van zemlje čiji je državljanin.Državljanstvo se stiče na dva osnovna načina rođenjenm i prirođenjem naturalizacijom.Prirođenje ili naturalizacija znači nakandno sticanje našeg državljanstva od strane lica koja su imala neko drugo državljanstvo.Uslove za naturalizaciju propisuje takođe zakon.apatridi lica bez državljanstva ili bipatridi lica sa više državljanstava.Ako se radi o bipatridima i jedno od državljanstava tog lica je domaće,domaći organi će ga po pravilu tretirati kao da ima samo domaće državljanstvo.Ako je državljanin više država potrebno je da utvrditi tzv.efektivno državljanstvo a to je državljanstvo kojima se dotično lice u stvarnosti služi.Ako je reč o apartidridima državljanstvo kao tačka vezivanja mora se zameniti nekom supsidijernom tačkom vezivanja.Po pravilu prebivalište domicil a ako lice ne bi imalo ni prebivalište onda boravište.O apartidima.ako neka dodredba ZMPP upućuje na lex nacionaliss,a radi se o licu koje nema nijedno državljanstvo,lex nacionals zamenjuje se automatski sa drugom tačkom vezivanja.lex domicilii.Ako je u pitanju ne bi imalo nigde prebivalište,ili se pak njegovo prebivalište može utvrditi dolazi druga supsidijarna tačka vezivanja zakon mesta boravišta.Predviđena je i treća alternativna solucija za mogućnost koja je više teoretska da lice u pitanju nema nigde ni boravište,odnosno da se ne može utvrditi da bi igde imalo boravište u takvom slučaju primenilo bi se lex fori.Domicil-ima dva osnovna elementa:faktički i voljni.Faktički elemenat se u suštini sastoji u prisustvu na jednom mestu dok voljni elemenat u nameri lica da trajno ostane u tom mestu.Jezdić dodaje i treci elemenat:poslovnu sposobnost.Smatra se naime da lica koja nemaju poslovnu sposobnost imaju tzv.zakonski domicil prema mestu prebivališta njihovih roditelja ili stratelja.Faktičii objektivni elemenat ima tri komponente mesto stanovanja protek vremena i odnos lica prema društvenoj sredini.U pogledu subektivnog elementa namere da se u jednom mestu trajno ostane u našoj teritoriji je izraženo mišljenje da se on manifestuje pre svega putem konkludentnih radnji kao što su npr.kupovina kuće otvaranje zanatske radnje dovođenje porodice u mestu stanovanja.Da domicil ne prestaje gubitkom jednog elementa naročito ne ako je voljni elemenat taj koji prvi nestaje.a to je i češći slučaj jer je teže zamisliti da se neko odseli a tek posle gubi nameru da trajno živi u ranijem prebivalištu.Boravište–ima jedno lice u mestu gde faktički boravi.Ovde nestaje voljni elemenat trajna namera da lice tamo trajno ostane.Moguće je da jedno lice ima boravište u jednom mestu a prebivalište u drugo.Pomenućemo i pojam redovnog boravišta.Redovno boravište podrazumeva boravljenje na određenoj teritoriji i određeno stalonosti tog boravka,tj.efektivno središte života i rada.Imigracione su one države u koje tradicionalno dolaze doseljenici i radnici iz drugih zemalja,emigracione su one zemlje iz kojih ljudi dolaze da bi postali ekonomski emigranti.Imigracionim državama više odgovara domicil kao tačka vezivanja jer im omogućuje kontrolu nad statusom doseljenika koji su zadržali svoje ranije državljanstvo.Emigracionim državama više odgovara princip državljanstva jer preko te veze zadržavaju merodavnost svoji normi nad onim pripadnicima koji žive i rade u nekoj drugoj državi.Naše pravo prihvata lex nacionalis kao osnovnu tačku vezivanja u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizičkih lica.Lex nacionalis dopunjuje sa lex loci actus.Rezultat te dopune je sledeći:poslovna sposobnost jednog lica ceniće se po normama prava zemlje čije je državljanin ako po tim pravilima to lice ne bi bilo poslovno sposobno smatraće se ipak poslovno sposobnim ako bi bilo sposobno po pravu zemlje gde je nastala sporna veza.Lex loci actus kao dopunsko rešenje 5

dolazi u obzir samo ako je reč o porodičnim ili naslednim odnosima.Ako je reč o pravnoj sposobnosti lex nationalis ostaje kao jedino rešenje.Takodje se ostaje na lex nationalis bez dopune kada je reč o određivanju merodavnog prava u pogledu lišenja ili ograničenja poslovne sposobnosti.Na kraju treba još istači da ZMPP postavlja posebno koaliziona pravilo za proglašenje nestalog lica umrlim.Merodavno je pravo države čiji je državljanin bilo to lice u vreme nestanka. 111 МERODAVNO PRAVO ZA PRAVNA LICA Pravna lica su danas osnovni nosioci međunarodne razmene dobara te je sasvim razumljivo da je veoma važno da se njihov status precizno utvrdi.Pravna lica nemaju opštu pravnu sposobnost kao fizička lica bez tzv.specijalnu pravnu sposobnost.Tačka vezivanja za određivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica je lex nationalis.To znači da će se pitanja sadržine i granica specijalne pravne sposobnost nastanak prestanak i druga statusna pitanja ceniti po pravu one države čiji su prava lica državljani odnosno pripadnici.Po ovakvim uslovima odrađivanje pripadnosti jednog pravnog lica jedne privredne organizacije postaje složeno pitanje.Predlaže se da se pripadnost pravnog lica utvrdi prema državljanstvu članova glavnog organa.Jedno od šire prihvaćenih merila je registracija pravnog lica.Po tom kriterijumu,pravno lice pripada onoj državi u kojoj je registrovano.Nedostatak ovog merila je u tome što relativno lako može postati instrument izigravanja odnosno može se izvršiti registracija pravnog lica u jednoj državi za koju nije stvano vezano.Kao sledeći kriterij ističe se stvarno sedište pravnog lica.Smatra se uglavnom sedište glavnog organa.Ističe se kao kriterij i centar edsploatacije,odnosno centar privredne aktivnosti jednog pravnog lica.Ovaj pojam nije dovoljno idikativan.Zbog postavljanja pozitivnopravno merilo kojim se određuje pripadnost pravnih lica i u slučajevima kada problem nije rešen međunarodnim sporazumom.Relativna su dva pokazatelja pripadosti pravog lica pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sedište pravnog lica: Ako pravno lice ima stvarno sedište u zemlji po čijem je pravu osnovano znači ako oba pokazatelja ukazuju na istu zemlju pripada toj zemlji te je merodavno pravo te zemlje kao lex nationalis pravo pripadništva pravnog lica.Ako stvarno sedište pravnog lica nije u državi po čijem je pravu osnovano ako dva merila ističe ZMPP ukazuju na različite države relativno postaje jedno pomoćno merilo.Ako po pravu zemlje stvarnog sedišta pravno lice ima pripadnost te države smatraće se da pripada toj državi.Ako po pravu zemlje sedišta pravo lice ne pripada toj državi prevagu dobija opet pravo merilo te će se smatrati da pravo lice pripada onoj državi po čijem je pravu osnovano. 111 MEĐUNARODNO PORODIČNO PRAVO –ZAKLJUČENJE BRAKA Lex nationalis bračnih drugova,Ako su različita državljanstva–onda kumulacija–distributivna– svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravu.ZMPP–lex nationalis i dopuna po lex fori– bračne smetnje raniji brak(dvobračnost),nesposobnost za rasuđivanje i krvno srodstvo.Dva pristupa prema jednom merodavno je personalno pravo budućih supružnika a prema drugom primenjuju se pravo zemlje gde se brak zaključuje.Prvo je pravilo da treba postovati materijalne uslove države čiji su državljani lica koja žele da zaključe brak.Ako su oni iz različitih država kumulativno će se primenjivati propisi tih država o materijalnim uslovima za zaključenje braka.Prema drugoj varijanti kumulacija znači da svaki od verenika treba da ispunu uslove svog lex nationalisa.To bi bila distributivna kumulacija.Više pristalica ima distiributivne kumulacije.U pogledu uslova za zaključenje braka,merodavno je za svako lice pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja u brak.Znači uslovi se cene za svako lice po njegovom pravu.To pravilo je međutim dopunjeno sa normom koja predviđa da se neće moći zaključiti brak pred našim organom čak i ako su ispunjeni uslovi prema lex nationalis verenika ako postoje smetnje jugoslovenskom pravu.U pogledu materijalnih uslova za zaključenje braka primeniće se kumulativno nacionali zakoni verenika s tim da je kumulacija distributivna.Kada je reč o 6

inostranim verenicima pored uslova iz njihovih nacioanalnih zakona treba da se poštuju i tri uslova koje postavlja naše pravo.

111 FORMA BRAKA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Crkvena i građanska forma;punomoćnik,isl.Lex loci celebrationis–pravo mesta svečanosti.Za formu braka merodavno je pravo mesta gde se brak zaključuje.Prihvatanjem pravila da se forma ceni prema lex loci celebrations mi istina prihvatamo mogućnost da naš državljanin pa i dvoje naših državljana zaključe inostranstvu valjani brak u crkvenoj formi ali je OZB težio da spreči zloupotrebe odnosno faus legis.Brak zaključen u inostranstvu ne treba da prođe kroz postupak priznanja i izvršenja kao što treba da prođu sudske i arbitražne odluke.O priznanju braka zaključenog u inostranstvu može se govoriti samo u smislu priznanja dokazne snage izvoda iz matičnih knjiga venčanih.Brak zaključen u inostranstvu ne podleže kod nas postupku egzekvature.Pitanje punovažnosti stranog braka a uz to i pitanje fraus legis moglo bi se kod nas postaviti samo u postupku za poništaj.U pogledu poništaja merodavno pravo je po kome je brak zaključen te bi se u tom kontekstu moglo postaviti pitanje da li je merodavnost prava u pogledu forme bila fraudoluzno uspostavljena.Na kraju treba da pomenemo da je u našim bileteralnim konvencijama tačka vezivanja u pogledu forme braka takođe lex loci celebrations.Priznaje se brak zaključen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemlje.Zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka.Priznanje na osnovu izvoda iz matičnih knjiga. 111 DIPLOMATSKO-KONZULARNI BRAKOVI Domaći brakovi zaključeni u našim DK predstavništvima.Uslovi:1)DK predstavništvo mora biti ovlašćeno od MIP;2)da se država prijema ne protivi tome;3)domaći državljani mogu zaključivati takve brakove;4)može i domaći državljanin sa državljaninom treće države(NE države prijema) ako je zaključen bilateralni ugovor.Ako se želi sklopiti brak u inostranstvu postoji mogućnost da se to učini u domačoj formi a ne prema formi koju predviđa strana država u kojoj se brak sklapa.Takve brakove je dozvoljava OZB postavljaući kao jedini uslov da državljanin SFRJ koji je zaključuje brak u inostranstvu pred našim diplomatksim ili konzularnim predstavnikom ima prebivalište ili makar boravište u dotičnoj stranoj državi.Da bi brak zaključen pre DKP bio valjan i u državi u kojoj se nalazi DKP potrebno je da se ova država ne protivi sklapanju takvih brakova.ZMPP ne predviđa mogućnost da pred našim DKP skope brak naš državljanin i strani.Diplomatska i konzularna predstavništva inače postupaju kao matičari države koji predstavljaju te primenjuju koalizione norme te svoje države. 111 MERODAVNO PRAVO ZA NEVAŽNOST BRAKA Primenjuje se pravo koje je u vreme zaključenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za šta se vezuje uzrok nevažnosti).Po tom pravu određuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupak.Sve po lex causae-Rešavanje vremenskog sukoba zakona za nevažnost braka–po pravu merodavnom u vreme zaključenja braka.ZMPP ne sadrži pravilo koje je bilo postavljeno u OZB već polazi od principa koji je teritorija i do sada podržavala da ne poništaj ih utvrđuje nepostojanje braka valja primeniti ono pravo prema kojem je brak zaključen.Ako smo dosledni principu da se razlozi za poništaj cene prema onom pravu koje je bilo merodavno za procenu uslova za zaključenje braka,trebalo bi uzeti da se svaki razlog ceniti upravo prema onome pravu kojem je cenjen ili trebalo da bude cenjen i prilikom zaključenja braka.Za nevažnost braka meodavno je pravo po kome je brak zaključen.Treba reči da bi se ovakva interpretacija mogla i kritikovati sa stanovišta obzira celishodnosti.Pitanje promene merodavnog prava:može doći na taj način što bi supružnici promenili državljanstvo ili domicil 7

drugi vid promene kada se menjaju norme istog merodavnog prava.U prvom slučaju smatramo da merodavno pravo može biti samo pravo koje personalno pravo supružnika u vreme zaključenja braka.To proizilazi iz suštine poništaja koji za razliku razvoda ima osnove u razlozima koji su postojali već u vreme zaključenja braka.Prema tome ako jedan od bračnih drugova promenio državljanstvo relevantvno pravo za ocenu razloga za poništaj ostaje lex nacionalis u vreme zaključenja braka. 111 MERODAVNO PRAVO ZA RAZVOD BRAKA ZMPP:1)pravo države čiji su državljani bračni drugovi u vreme podnošenja tužbe ili zahteva 2)kumulacija–teškoće 3)ako jedan od bračnih drugova ima prebivalište u domaćoj zemlji u vreme podnošenja tužbe ili zahteva–domaće pravo 4)ako jedan od bračnih drugova ima državljanstvo domaće zemlje,iako u njoj nema prebivalište,onda domaće pravo.Supsidijerne tačke vezivanja.Vreme podnošenja tužbe ili zahteva–zbog promenljivosti državljanstva ili domicila.ZMPP donosi značajne novine u odnosu na OZB u pogledu razvoda.Osnovna je razlika u tome da je OZB bila više puta prisutna težnja da se sačuva brak.Razvod braka stranih državljana mogao se izreći samo ako je uzrok zbog kojeg se razvod poredlaže predviđen kao uzrok istovremno u više prava.ZMPP održava težnju da se u prvi plan istakne jedan drugi princip načelo slobode ličnosti sledstveno tome rešivosti braka.Ovo se načelo ostvaruje na taj način dozvoljava primena našeg prava ako se na taj način olakšava razvod.Polazimo od kumulativne primene zakona država čiji su državljani bračni drugovi.Bitna novina u tome da je predviđeno i supsidijarno pravilo za slučaj da se brak ne bi mogao razvesti prema merodavnom nacionalnom zakonu jednog ili oba bračna druga.Pod uslovom da makar jedan od bračnih drugova ima bilo naše državljanstvo bilo prebivalište SFRJ. 111 DEJSTVO BRAKA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Zakonska (imovinska i lična) i ugovorna.Teškoća primene kumulacije različitih državljanstva zbog imovinskih efekata.Naša zemlja–članovi 37,38 i 39 ZMPP.Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka.Zakonska dejstva braka: 1) zajednički lex nationalis 2) prebivalište 3) poslednje zajedničko prebivalište 4) lex fori Supsidijerne tačke vezivanja.Ugovorna dejstva–autonomija volje bračnih drugova izražena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru,ako to dozvoljava merodavno pravo po tački vezivanja predviđenoj za zakonska dejstva braka.Ako dozvoljava–pravo po autonomiji volje.Ako ne dozvoljava–pravo po tački vezivanja predviđenoj za zakonska dejstva braka.Na planu imovinskih dejstava braka veoma čest izvor sukoba zakona prestavljaju koncepcije o zajedničkoj imovini u jednom broju zemalja,odnosno odvojenoj imovini u drugim zemljama.Danas vlada jednodušno uverenje da u pogledu dejstava braka treba primeniti svega pravo one zemlje čije su državljani oba supržnika.U pogledu dejstava praktično nije moguće kumulativno primeniti više lex nationalisa kao što je moguće u pogledu materijalnih uslova za zaključenje braka ili u pogledu razvoja braka.Ako stranke nemaju zajedničko državljanstvo predlaže se pravo njihovog zajedničkog domicila ako nemaju ni zajedničkog domicila,onda eventualno poslednji njihov zajednički domicil.ili zajedničko boravište.Eksciplitno je rečeno i to da od toga merodavnog prava zavisi mogu li stranke same da izaberu pravo u odnosu na bračno imoviski ugovor.Pravo koje je merodavno za sva navedena pitanja određeno je u ZMPP je:koaliziono rešenje je zajednički lex nationalis supružnika.Ako su oni državljani raznih država merodavno je pravo države u kojoj imaju oboje prebivalište.Za slučaj da nemaju ni prebivalište u istoj državi predviđeno je i drugo supsidijarno rešenje primeniće se pravo države u kojoj su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.ZMPP smatra relevantnim ono državljanstvo ili domicil koji stranke imaju u vreme kada se problem postavlja a ne državljanstvo ili domicil koji su imale u vreme zaključeja braka ili u nekom drugom ranije momenta.

8

111 VANBRAČNA ZAJEDNICA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Posledice vanbračne zajednice–dužina trajanja.Lična i imovinska dejstva.ZMPP,član39. 1)Lex nationalis 2)ako nemaju zajedničko državljanstvo,onda zajedničko prebivalište. Ugovorni odnosi–isto kao i kod braka,s tim što se tačke vezivanja predviđene za imovinska dejstva vezuju za vreme zaključenja ugovora.Pravila čl.39.merodavan je pre svega zajednički lex natioalis lica.koja žive u vanbračoj zajednici.Ako nisu državljani iste države merodavno pravo države u kojoj imaju zajedničko prebivalište.Kada je reč o ugovornim imovinskim odnosima,merodavno je isto pravo s tim da ZMPP precizira da je reč o lex nationalis,odnosno lex domicil u vreme zaključenja ugovora.ČL.39 koji je posvećen vanbračnoj zajednici predviđa samo jednu supsidijarnu tačku vezivanja a to je zajedničko prebivalište lica koja žive u vanbračnoj zajednici.Vanbračne zajednice nema bez prebivališta no imovinski zahtevi na osnovu vanbračne zajednice mogu se postaviti nakon nastanka vanbračne zajednice.Analizom pozitivnih koalizionih pravila koja se odnose na obavezu izdržavanja odnosno koja se odnose i na obavezu izdržavanja mogu se razlikovati pet situacija pet pravnih kategorija koje uključuje određene vidove obaveze izdržavanja i koje imaju zaseban koalizioni tretaman i to su:Izdržavanje međubračnih drugova,Izdržavanje u vanbračnoj zajednici,Izdržavanje između roditelja i dece Izdržavanje između usvojilaca i usvojenika,Izdržavanje između ostalih srodnika. 111 MERODAVNO PRAVO ZA ZAKONSKO NASLEĐIVANJE Princip jedinstvene zaostavštine,po jednom pravu celokupna imovina ostavioca.Zaostavština bez naslednika–naslednik država,lex rei sitae za nepokretnosti,lex nationalis ostavioca za pokretne stvari.Merodavno pravo za nasleđivanje(i za zakonsko i za testamentalno)–lex nationalis ostavioca u vreme smrti.Testamentalna sposobnost–lex nationalis zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta.Raspravljanje zaostavštine primenjuje jedno pravo bez obzira na to da li se razni delovi zaostavštine nalaze u raznim državama.To je princip jedinstvene zaostavštine.Treba da bude personalno pravo ostavioca.To je veoma logično jer je ostavilac svakako centralna ličnost u nasleđivanju a veza sa ostaviocem je jedina mogućnost veza koja obezbeđuje primenu jednog prava.Imajući u vidu da veliki broj zakonodavstava koja daju primat domicilu nisu na pozicijama jedinstvene zaostavštine moglo bi se konstatovati da usvajanje principa jedinstvene zaostavštine znači po pravilu primene prava državljanstva ostavioca.Izvesno odstupanje od principa jedinstvene zaostavštine nalazimo još u bileteralnim konvencijam ali samo po jednom specifičnom pitanju u pogledu zaostavštine bez naslednika.Odnosno nepokretni delovi zaostavštine bez naslednika imaju različitu sudbinu po pravilima svih naših bileteralnih konvencija koje posvećuju normu u ovom pitanju.Konvencijska rešenja u pogledu zaostavštine bez naslednika su interesantna i zbog toga što dotiču jedan značajan teorijski problem pitanje osnova po kojoj država pripada zaostavština bez nasledinka.Osnovna tačka vezivanja u pogledu zakonskog nasleđivanja kod nas je lex nationalis ostavioca.Ako je ostavilac u toku svog života imao više državljanstava relativno je ono državljanstvo koje ima u momentu svoje smrti.U slučaju da je ostavilac lice sa više državljanstava relavantno državljanstvo se određuje prema merilima čl.11ZMPP.Ako je reč o bipatridima sa dva ili više državljanstava smatraća se da je državljanin one države u kojoj ima prebivalište ako ne bi imao prebivalište ni u jednoj od zemalja čiji je državljanin smatraće se da ima državljastvo one od države čiji je državljanin a sa kojom je u najbližoj vezi.Renvoi-do uzvraćanja i upućivanja na dalje pravo u oblasti naslednog prava dolazi najčešće kada propisi strane zemlje čiji je državljanin ostavilac predviđaju da se ima primeniti zakon zemlje u kojoj ostavilac ima domicil a ostavilac je u vreme svoje smrti imao domicil u Jugoslaviji ili pak u nekoj trećoj državi.Zakon o nasleđivanju je predviđao i retroaziju kod određivanja merodavnog prava za zakonskog nasleđivanje.ZMPP ne predviđa retroaziju u pogledu nasleđivanja. 111 9

FORME TESTAMENTA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti.ZMPP pored posebne norme za formu testamenta sadrži posebno pravilo u pogledu testamentalne sposobnosti.Merodavno pravo za sadržinu testamenta–lex nationalis zaveštaoca u vreme smrti.Forma testamenta– punovažnost oblika testamenta–Haška konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961.U skladu sa maksimom favor testamenti odnos sa težnjom da se izjava volje koja je postala neponovljiva održi na snazi ako je to razumno moguće postoji težnja da se podvuče nekoliko alternativnih pravila po kojim se ceni formalna punovažnost testamenta.Značajno je podvući da se Konvencija primenjuje bez obzira na reciprocitet.Pojedina zakonodavstava mogu prema tome da prošire listu prava kojima će se alternativno ceniti oblik testamenta.ZMPP sadrži takvu jednu alternativu koja Konvencija ne poznaje a to je lex frori odnosno jugoslovensko pravo.Pravila se odnose i na opozivanje testamenta.Zakon o MPP je preuzeo pravila iz Haške konvencije.pravo mesta gde je testament sastavljen,pravo zemlje čiji je državljanin bio ostavioc u momentu sastavljanje testamenta,pravo zemlje čiji je zaveštalac imao domicil u vreme sastavljanja testamenta,pravo zemlje čiji je državljanin bio u vreme svoje smrti,pravo mesta u kojem je ostavioc imao prebivalište u vreme svoje smrti,pravo mesta u kome je ostavioc imao boravište u vreme sastavljanja testamenta,pravo mesta u kojem je ostavioc imao boravište u vreme svoje smrti.Isticanje unutrašnjeg prava se tumači na način da je time isključena primena međunarodnog prava tih zemalja odnosno isključen revnoi. 111 MERODAVNO PRAVO ZA SPOSOBNOST ZA SASTAVLJANJE TESTAMENTA Pravila za određivanje merodavnog prava za formu testamenta:1)mesto sastavljanja testamenta 2)državljanstvo zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3)prebivalište zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4)boravište zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5)lex rei sitae za nepokretnosti 6)lex fori.Nije prihvaćen renvoi.U pogledu sposobnost za sastavljanje testamenta merodavno je pravo države čiji je državljanin zaveštalac u vreme sastavljanja testameta. 111 MERODAVNO PRAVO ZA NEPOKRETNOSTI Zakonsko određivanje stvarnih prava.Osnovno pravilo–lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari.Više nekretnina–stvarne službenosti–lex rei sitae poslužnog dobra(koje trpi).Pokretne stvari–mobilni sukob zakona.Sticanje,gubljenje i menjanje stvarnih prava na nekretninama vezuje se gotovo u svim državama za neke službene radnje organa države gde se nalaze nekretnine.Posebne teškoće nastaju kada se radi o stvarnim pravima koja se vezuju za više nekretnina među kojima se na taj način uspostavljaju neke relacije.Kod stvarnih službenosti tangirane su dve nekretnine povlasno i poslužno dobro.Slično i kod susedskih prava.Prava dovezena u vezu nalaze se u različitim zemljama.Tada pravilo lex rei sitae ukazuje istovremeno na dve države prava.Ako su u pitanju stvarne službenost pod zakonom mesta nalaženja stvari može podrazumevati zakon države gde se nalazi poslužno dobro ali i zakoni države gde leži povlasno dobro.Smatramo da bi bilo logično da se da primat pravu države gde se nalazi nekretnina koja odnosno čiji je vlasnik netrpi izvesna ograničenja.To bi kod stvarnih službenosti bilo pravo države u kojoj se nalazi poslužno dobro.Iz principa restrikcije je službenost takođe bi se mogao izvesti argumenat u prilogu shvatanja da se pod lex rei sitae u pitanju stvarnih službenosti podrazumeva mesto nalaženja poslužnog dobra.Na taj način bila onemogućena ograničenja svojine koja ne poznaje pravo zemlje u kojoj se nalazi predmet svojine koja se ograničava.Rešenje se može predložiti u pogledu onih susedskih prava koja su jedosmerna kod kojih se može razlikovati jedna nekretnina čiji vlasnik trpi organičenja i druga nekretnina čiji vlasnik koristi ovlašćenja. 111 10

MERODAVNO PRAVO ZA POKRETNE STVARI

Dva rešenja-princip stečenih prava(stvaranje“pravnog stanja”)ili ad hoc rešavanje.U pogledu stvarnih prava na pokretnim stvarima lex rei sitae je vladjuće ali ne i jedino koaliziono rešenje.Kao alternativa javlja se princip mobilia personam sequuntur doslovno pokretnosti prate ličnost koji dovodi do primene personalnog prava vlasnika pokretne stvari.U nekim pravima lex rei sitae je zamenjen u potpunosti ili delimično sa lex loci actus,pravom zemlje u kojoj se preduzima pravni posao koji se odnosi na pokretnost.U novijem angloameričkom pravu javlja se i ideja o primeni principa najtešnje povezanosti u pogledu stvarnih prava na pokretnostim.Princip mobilia personam sequuntur ili mobilia ossibus inhaerent je najranija alternativa za lex rei sitae.Javlja se već u srednjem veku.U angloamričkom pravu izvrsnu podršku dobija lex loci actus kao tačka vezivanja za stvarna prava na pokretnosti.Princip najtešnje povezanosti koje nalazi zagovornike takođe u angloameričkom pravu engleski autor Chesehire.Među idejama koje se javljaju na planu određivanja merodavnog prava za stvarnopravne odnose,treba pomenuti i predlog da određenu ulogu dobije i autonomna voja.Lex rei sitae spada među tzv.varijabilne tačke vezivanja ona nije jednom za svagda prostorno i vremenski fiksirana što daje povoda problemu u teoriji najviše poznat pod francuskim nazivom conflit mobile.Rezolucija Instituta ima u vidu jednu od dveju osnovih situacija kojima se javlja conflit mobile u pogledu stvarnih prava.To je situacija kada se stvar premešta sa područja na kojem postoje uslovi za oformljenje određenog stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva na područje na kojem ti uslovi ne postoje.a u drugoj od osnovih situacija stvar se premešta iz zemlje u kojoj ne postoje svi uslovi za oformljenje stvarnog prava ili stvarnopravnog dejstva zemlje po čijem pravu ti uslovi postoje. 111 STVARI U TRANZITU Stvari u tranzitu–prelazak stvari preko treće države.Lex loci destinationis.Prekid tranzita-lex fori(zaplena i sl.).Ako stvar putuje zajedno sa vlasnikom–lex nationalis vlasnika stvari.Prihvatajuči lex loci destinationis kao posebno koliziono pravo za stvarno prava u vezi sa rei in transitu,potrebno je učinit nekoliko ograda.Ova tačka vezivanja posebno opravdava kada je reč o stvarnopravnim ekfektima na bazi pravnih poslova koji se zaključuju dok se stvari nalaze u tranzitu.Nestaje opravdanje za primenu lex loci destinationis u slučajevima kada se tranzit prekida kod zaplene robe ako je reč o nekom drugom izvršnom aktu ako je reč o zakonsko zalozi na stvari u korist države. 111 MERODAVNO PRAVO ZA SREDSTVA PREVOZA Sredstva prevoza–registri–brodovi i vazduhoplovi.Registri sredstava prevoza u izgradnji i registri matične luke.Zakon zastave–lex banderae.Železnica–sedište preduzeća koje se stara o železnici.U koaliziono pravnu kategoriju osnovnih srestava prevoza spadaju van svake sumnje brodovi i vazduhoplovi a blizu su toj kategoriji i železnice.Brodovi i vazduhoplovi imaju državnu pripadnost koja se formira upisom u upisnik brodova ili vazduhoplova.Imaju stvarnopravno dejstvo.Državnu pripadnost mogu steči i brodovi i vazduhoplovi koji ne saobaćaju ne vrše svoju ekonomsku funkciju iz koje proizilaze učestani ne stalnu i površni kontakti sa raznim teritorijama koji su još u izgradnji.Naš zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi razrađuje uslove za sticanje državne pripadnosti kao i pravila za pojedine upise u pogledu brodova u gradnji.Opšte prihvaćeno u uporedno pravu da je merodavno pravo za stvarna prava na brodovima i vazduhoplovima pravo države čiju pripadnost odnosno vazduhoplov ima Pripadnost broda donosno vazduhoplova određuje prema registraciji.Zakon o i pomorskoji unutašnjoj plovidbi važi i za brodove u gradnji. 111 STVARNA PRAVA NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI INOSTRANOSTI

11

SA ELEMENTOM

Stvarna prava na hartijama od vrednosti i iz hartija od vrednosti–lex cartae sitae u vreme izdavanja hartije.Konosman,skladišnica.Postoji široka saglasnost da je merodavno pravo u pogledu stvarnih prava na hartiji mesto nalaženja hartije lex carte sitae.Lex cartae sitae je samo poseban izraz za lex rei sitae u pogledu hartija od vredosti.Pravilo lex cartae sitae valja dopuniti sa posebnim normama koje važe za slučaj mobilnog sukoba kao i za res in transitu,da bi se dobilo adekvatno rešenje za situaciju u kojoj se menja mesto nalaženja hartije od vrednosti u toku proces sticanja ili gubljenja stvarnog prava na hartiji.Merodavno pravo je pravo mesta nalaženja u vreme izdavanja hatije.Prilikom određivanja merodavnog prava za prenos stvarnih prava iz hatrije među kojima poseban značaj imaju konosoman skladišnica teške dileme neće razdvajanje mesta nalaženja stvari i mesta nalaženja hatije.U našoj teoriji istaknuto je mišljenje da bi trebalo primeniti lex rei sitae kao tačku vezivanja ako se prihvati stanovište valjalo bi ga dopuniti sa posebnim pravilima conflit mobile i res in transitu,naročito ako je reč o konosomatu. 111 POJAM AUTONOMIJE VOLJE Autonomija volje–korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona.Granice autonomije volje–ako su predmet ugovora nekretnine,onda lex rei sitae,član21.ZMPP.Nekada se ograničava i međunarodnim ugovorima (Konvencija o prevozu robe drumom).Koneksitet–veza između izabranog prava i ugovornog odnosa.Vremenski momenat izbora prava–u vreme zaključenja ugovora,ali i nakon toga(slobodno disponiranje pravima).Princip da ljudi mogu sami da određuju svoje obaveze i da su vezani onim što su sami odredili je jedna do veoma starih pravnih i etičkih ideja.Autonomija volje do ključnog začaja pri određivanju merodavnog prava za ugovore.Iz toga proizilazi da je veoma važno da se precizira autonomija volje kao kolizoni instument i da se odrede granice njenog domašaja.U načelu autonomija volje se može koristiti kod svih građanskopravnih privrednopravnih ugovora.Stavljati i stavljaju se određena ograničenja.Takva ograničenja postoje u oblasti međunarodnog transporta a postavljena su pre svega konvecijama koje regulišu međunarodni drumski transport.Konvencija o ugovrima o međunradonog prevozu robe sklopljen je u Ženevi 1955.Postoje dve oprečene koncepcije o pravno prirodi volje.Jedna se zalaže za shvatanje o kolaizionopravnoj dok drugi prihvataju koncepciju o meterijalnopravnoj autonomiji volje.Prema koalizionapravnom stanovištu autonomija volje je sovjevrsna takča vezivanja i ona ima dejstvo kao i druge tačke vezivanje.Prema materijalno pravnom shvatanju autonomija volje podrazumeva u sluštini istu širinu izbora koji stanke imaju i unutašnjem materijalnom pravu.Dispozitivne su one norme koje stranke mogu svojom voljom da zamene koje važe zapravo samo u sučaju da ugovorne strane nisu nešto drugo ugovorile.Izborom merodavnog prava stranke na posredan način menjaju ili dopunjuju dispozitivne norme onog prava koje nije inače bez korišćenja autonomije merodavno.Ako se autonomija odnosi samo na dispozitivne norme tada stranke svojm izborom ne mogu u potpunosti da reše pitanja merodavnih prava.Konekstite se može tražiti u dva oblika: 1.mogućnosti izbora su ograničene ugovornice mogu da biraju samo jedno između prava sa kojim je ugovorni odnos povezan 2.takva veza nije potreban,malo je elastičniji.Umesto nabrajanja prava čiji izbor dolazi u obzir zakonodavac se zadovoljava opštom formulacijom da izabrano pravo treba da bude u vezi sa ugovorom.Izbor prava koje nije povezano sa ugovornim odnosom često rezultat nastojanja da se izabere jedno neutralno pravo čiji izbor ne bi značio ustupak ni za jednu ni drugu stanu i ne zasecao prestiž stanaka.Postojanje i granice autonomije volje utvrđuju pravo države čije se mpp primenjuje to je država suda.Autonomija volje kao ni druge tačke vezivanja ne mogu se ceni prema drugom merodavnom pravu sem prema MPP foruma.Prirodu i domašaj autonomija voje određuje lex fori. 111

12

OBLICI AUTONOMIJE VOLJE

1)izričita,2)prećutna–stranke nisu izričite,ali su imale u vidu,što se vidi iz odredaba ugovor–izbor suda,korišćenje odredaba iz nekih zakona,korišćenje tipskih ugovora,valuta,mesto zaključenja,itd. 3)hipotetička–nije stvarna volja,pravo koje bi bilo najlogičnije da su ga stranke izabrale. Sud 111 MERODAVNO PRAVO ZA UGOVORNE ODNOSE U ODSUSTVU AUTONOMNE VOLJE U nedostatku izbora sudova i drugi organi određuju merodavno pravo pomoću supsidijarnih tačaka vezivana.Kolizione norme u odsustvu autonomije volje: a)lex loci contractus-odnosno pravo mesta zaključenja ugovora je najstarija tačka vezivanja.Ovo rešenje bilo posebno opravdano u vreme transporta bio nerazvijen i ogromne pratkične teškoće su sastale na putu svake komunikacije sem neposredne.U našem pravu se javlja kao pomoćna tačka i to na ograničenom domenu. b)lex loci solutionis –zakon mesta ispunjenja. c)domicil dužnika karakteristične prestacije- to je obaveza prodavca d)princip najtešnje povezanosti naziva se jos okvirnim kod kojih vrednovanje veza pravnog odnosa nije izvršio unapred zakonodavac već se to prepušta sudiji s tim da zakonodavac daje veze između pravog odnosa već to prepušta sudiji stim da zakonodavac samo daje okvirna upustva.Princip ne izdvaja jedan tip veze između pravog odnosa i i zaintesovanih poredaka kao odlučujućih. e)kombinacije navedenih-ostavlja mogućnost sudu da odstupi od ovog predostavljenog rešenja kada je u konkretnom slučaju jasno da ova veza nije dovoljno reprezentativna karakteristična i kada se vidi da je neko drugo pravo ono sa kojima je ugovor najviše najčvršće povezan. 111 ODREĐIVANJE MEROD.PRAVA PO NOSIOCU KARAKTERISTIČNE OBAVEZE Merodavno pravo za zastarelost–kao i za glavni pravni posao.Osnovna tačka vezivanja kojom se određuje merodavno pravo u pogledu ugovora je locus reit actum-mesto vlada činom aktom.Kada je reč o ugovorima koji se odnose na nekretnine forma tih ugovora će se ceniti po lex rei sitae prema mestu nalaženja nekretnine a ne prema locus regi actum. 111 FORMA UGOVORA SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Forma ugovora–locus regit actum (lex loci actus)–mesto gde je ugovor zaključen.Ako su nepokretnosti–lex rei sitae.Autonomija volje kod forme ugovora–ako su stranke izabrale jedno pravo,onda može i forma.Neka shvatanje kažu da može i posebno za formu.Međutim,ne kada su u pitanju nekretnine.Do primene prava autonomije na formu ugovora može se doći na posredan i neposredan način.Ako stranke izaberu jedno pravo kao merodavno za ugovor u celini ono dolazi u obzir posrednim putem da bude primenjeno i na tomu kao lex cause,dopuna principa locus regit actum u smislu pomenutih odredama ZMPP,stanke mogu da izaberu merodavno pravo za formu ugovora ali: 1.takav izbor nije moguć u pogledu ugovora za koje nevaži locus regit actum već neki izuzetak od tog pravila koji je imerativne prirode, 2.pravo koje bi izabrale stranke da bude merodavno za formu ugovora ne javlja se kao dopuna principa locus retit actum veće zamenjuje to pravilo. Cepanje ugovora–sam zakon može da postavi različite tačke vezivanja za različite faze ugovora i same stranke mogu odrediti različita prava za pojedine faze ugovora.Veliko (vertikalno)cepanje–kada se različita prava primenjuju na pojedine faze ugovora.Malo (horizontalno)cepanje kad se jedno pravo primenjuje na prava i obaveze jednog saugovarača,a drugo na drugog. 13

111 UGOVOR O KUPOPRODAJI SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Merodavno pravo za pojedine ugovore:Kupoprodaja–lex loci venditoris–domicil dužnika karakteristične prestacije–prodavca–u vreme prijema ponude.Transfer tehnologije–sedište primaoca tehnologije u vreme zaključenja ugovora Ugovor o radu–mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao).Kupoprodajni ugovor ima svakako centalni značaj u razmeni dobara pa i u međunarodnoj razmeni.Tražeći pravo sa kojim postoji najtešnja veza sud ili arbitraža će se osloniti pre svega na lec loci venditoris kao pomoćnu tačku vezivanja.Primeniće zakon domicila odnosno sedišta prodavca ukoliko nema jasnijih indikacija da je najtešnje povezano sa ugovorom neko drugo pravo.ZMPP još daje precizirajuči i dopunjujući tačku vezivanja da se uzma u obzir domicil donosno sedište poslodavca u vreme kada je primljena ponuda.U pogledu forme ugovora polazno koliziono pravo je lucus regit actum.Ugovor će biti punovažan u pogledu forme a ko forma odgovara pravu koje se primenjuje na prava i obaveze.Ako stranke izaberu merodavno pravo u pogledu forme primeniče se to pravo. 111 UGOVORI O POMORSKOM PREVOZU SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Ugovor o pomorskom prevozu stvari,putnika i prtljaga–Autonomija volje.Ako nema autonomije volje:1)za glavna prava i obaveze stranaka–lex loci contractus 2)sporedna prava i obaveze– lex loci solutionis 3)zaključenje ugovora na osnovu opštih uslova–pravo države brodara 4)ugovor o tegljenju–lex fori. Forma ugovora–lex loci actus.Naše pravo se primenjuje na odgovornost brodara za gubitak ili oštećenje tereta,a luka ukrcaja ili iskrcaja je u našoj zemlji i kad je u pitanju putnik,koji bi bio stavljen u nepovoljan položaj primenom stranog prava 111 UGOVORI O VAZDUŠNOM PREVOZU SA ELEMETOM INOSTRANOSTI Ugovor o vazdušnom prevozu putnika i stvari–Varšavska konvencija o izjednačavanju izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz(1929)i Čikaška konvencija o međunarodnoj civilnoj avijaciji(1944.)Autonomija volje.Ako je nema,onda za glavna prava i obaveze po sedištu prevozioca,a za sporedna prava i obaveze–lex loci solutionis.Zakon poznaje tri ograničenja Prvo ograničenje je ustanovljeno radi zaštite putnika, Drugo ograničenjem isključuje autonomija volje za slučajeve u kojima je ugovorni odnos posebno čvrsto vezan sa Jugoslavijom, Treće ograničenje ne isključuje autonomiju volje već samo umanjuje njen domašaj.Ako postoji značajan povezanost između ugovornog odnosa i domaćeg prava dozvoljava se materijalnopravna ali ne i kolizionapravna autonomna volja. Forma–lex loci actus ili lex causae.Šira primena prava po lex fori,ako bi putnik bio stavljen u nepovoljan položaj primenom stranog prava,ako je ugovor čvrsto vezan za domaću zemlju i ako postoji značajna veza između ugovora i domaćeg prava(materijalno pravo).U glavnim pravima i obavezama prima faciae da je najtešnje povezano ugovorom pravo one države u kojoj preodilac ima prebivalište u vreme zaključenja ugovora. 111 MERODAVNO PRAVO ZA MENIČNU (ČEKOVNU )SPOSOBNOST Sposobnost glavnih meničnih dužnika kao i sposobnost indosanata avalista i ostalih lica koja primaju menične obaveze ceniće se prema pravu one države čiji je državljanin lice u pitanju.Ovo osnovno pravilo ima dve dopune revnoi i teoriju najveće vrednosti menične obaveze.Konvencije o menici i čeku 1930. i 1931.(3 paralelna akta).Jednoobrazni zakon o menici (čeku);Konvencija o taksama za menicu (ček);Konvencija o sukobu zakona u materiji menice(čeka).Zakon o menici i Zakon o čeku–ista pravila sukobu zakona.Menična (čekovna) sposobnost,forma 14

menične(čekovne)obaveze i prava i obaveze kod menice (čeka).Primenjuči zakon državljanstva meničnog obaveznika naš sud treba da konslutuje i kolizione norme tog prava.Ako one prihvataju neku drugu tačku vezivanja i ako su relativne činenice tako raspoređene da ta drugačija tačka vezivanja ukazuje u datom slučaju na drugo pravo treba prihvatiti takvo uzvraćanje ili upućivanje na dalje pravo.Ako menični dužnik ne bi bio sposobna prema svom lex nationalis odnosno prema pravu na koje lex natioalis upućuje treba kosultovati pravo države u kojoj menična obaveza peuzeta čime se pruža jedina dopunska mogućnost da menična obaveza ostane na snazi. 111 MERODAVNO PRAVO ZA FORMU MENIČNIH(ČEKOVNIH) OBAVEZA Menična(čekovna)sposobnost–lex nationalis izdavaoca.Dve dopune:renvoi i teorija najveće vrednosti.Renvoi–prihvata se ovaj institut,ali ne dovodi do rezultata.Teorija najveće vrednosti–ako nije sposoban po lex nationalis,onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menična obaveza preuzeta–lex loci actus Forma menične(čekovne)obaveze–locus regit actum–gde je menična obaveza preuzeta.Dve dopune:1)ako je obaveza preuzeta u inostranstvu,a menični (čekovni) dužnik i poverilac su domaći državljani,a nije zadovoljna forma po,tom,stranom pravu,ali jeste po našem,primeniće se naše,domaće,pravo(zajedničko državljanstvo);2)kod sukcesivnih obaveza–ako je nepunovažna po pravu zemlje gde je preuzeta,sve kasnije obaveze biće punovažne,ako su po pravu gde je preuzeta kasnija,punovažne i kasnije i ranije preuzeta obaveza 111 MER.PRAVO ZA DEJSTVA MENICE(ČEKA) I ZA POJEDINE MENIČ(ČEKOVNE) RADNJE Prava i obaveze kod menice (čeka)–zakon mesta plaćanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus).Lex loci solutionis–prava i obaveze glavnih dužnika–akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice.Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krađe menice ili čeka.Lex loci actus–ostali,sporedni,dužnici– mesto gde je dat potpis dužnika.Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva. 111 MERODAVNO PRAVO ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST Vanugovorna odogornost van delikta nije sasvim beznačajna oblast na šta ukazuje i činjenica da je ZMPP.ZMPP postavlja posebna pravila za sticanje osnova poslovodstvo bez naloga i za još neke posebne slučajeve vanugovorne odgovornosti ali se ove kolizione norme ne primenjuju ako je reč o odogovrnosti za šetu koja je nastala povodom ovih odnosa.Sticanje bez osnova–ili pravo mesta gde je došlo do sticanja ili pravo merodavno za pravni odnos.Kod nas–pravo merodavno za pravni odnos.Taj razlog može biti osnova koja pravo nije punovažna ako jedna strana izvrši ništavan ugovor može biti osnova koja je očekivana može biti osnova koja je prestala neko isplati dug koji je jednom već platio a može biti i koja je prestala neko isplati dug koji je jednom već platio a može biti i osnova koja je u zabludi pretpostavljena.Merodavno će biti pravo koje bi bilo merodavno za taj ugovor.Druga osnovna alternativa da se rešenje veze trazi s oslonom na mesto gde traju da se na sticanje bez osnova ne mogu primeniti ona koliziona pravila koja se odnose na ugovornu odgovornost.Na sicanje bez osnova primenjuju se pravo merodavno za pravni odnos koji je nastao bio očekivan ili predpostavljen a povodom kojeg nastalo sticanje.U pogledu poslovodstva bez naloga merodavnog prava se često traži preko koja se u ovom odnosu javljaju kao poverilac i dužnik,Merodavno treba da je pravo dominus negoti ili pak negotirum gestra lice koje vrsi radnje bez naloga.Kao tacka vezivanja se neprihvata domicil netotirum gostora već mesto gde je radnja izvršenja.Nase pozitivno pravo takođe na sta voitu da je kod negotiorum gasti merodavno pravo zemlje u kojoj je radnja poslovođe izvršena.Lex loci delicti commissi načelo da se primenjuje pravo države gde je izvršen delkt.Ovaj princip i danas vladajući no ta vladavina nije obeležena klasičnom 15

jedostavnošću i uverljivošću.Lex fori kao dopunski princip./Uz lex loci delicti commissi treba postaviti kao dopunski lex fori pravo suda.ne odnosi se na čitavu problematiku delikta već samo na pitanje protivpravnosti radnje.Radnja ce se smatrati protivpravo samo ako je takvom smatraju kako zakon mesta izvršenja delikta tako i zakon suda.Ovakva kumulacija zakona izvršenja delikta i zakona suda bilo je veoma dugo rešenje koje prihvata englesko pravo.Osnovna i klasična teškoća u primeni lex loci javlja se kada posledica delikta ne nastupa u istoj državi u kojoj je izvršena i radnja.Posebne teškoće u primeni lexloci delicti commissi javlja u onim isitna retkim slučajevima kada se delikt dogodi na ničijoj zemlji na brodu na otvorenom moru vazduhoplovu.Neosnovano obogaćenje–pravo za pravni odnos.Upotreba stvari bez poslovodstva–pravo mesta gde su se dogodile činjenice,pravo mesta nalaženja stvari.Poslovodstvo bez naloga–lex loci actus.Osnovno pravilo–lex loci delicti commissi.Kod nas–dva shvatanja-mesto štetne radnje i mesto štetnih posledica. Povoljnije za oštećenog.Brodovi,vazduhoplovi–ničija zemlja–lex banderae.Teritorija -lex loci delicti commissi.Retestament II koji predstavlja neobavezu ali veoma autoritativnu formulaciju važećeg američkog prava i čiji je deo koalizionim normama za delike donete 1964:merodavno pravo za delikte je ono pravo koje je u najznačajnijoj vezi most significant relationship sa stetnim događajem i sa strankama,prilikom utvrđivanja najtešnje veze su ce posebno voditi računa o mestu gde je nasupila šteta mestu deliktne radnje domicilu državljanstvu mestu registracije odnosno poslovnom sedištu stranaka mestu gde je sedište odnosa među strankama kao i o nekim drugim obzirima načelne prirode.Prilikom izbora merodavnog prava vodi računa ne samo o teritorialnim kontaktima spornog odnosa je i o sadrzini propisa koji se nalaze u sukobu kao i o interesima za primenu jednog ili drugog prava.Osnovno resenje koje prihvata ZMPP lex loci delicti commissi.Ovoj klasičnoj soluciji su dodata preciziranja za slučaj da dođe do dislokacije deliktne radnje i posledice,tj.za slučaj da radnja i posedica nisu u istoj državi.Između prava na koje ukazuje mesto radnje i prava koje ukazuje mesto posledice,primeniće se ono pravo koje je povoljnije za oštećenog.O proceni protivpravnosti radnje zastita oštećenog je jos izazitija jer je postavljena i hipoteza da do posedice dođe u više zemalja te ce se radnja smatrati proitivpravnom ako se takvom smatra bilo prema normama mesta radnje bilo prema normama ma kog do mesta u kojima je nastupila štetna posledica. 111 Mer.Pra ZA DRUMSKE S/N U HAŠKOJ KONVENCIJI O MERODAVNOM PRAVU ZA DRUMSKE S/N Ovakav izbor je opredeljen pre svega značajem i učestalom problematikom.Haška konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraćajne nezgode–1971.Primenjuje se na sve saobraćajne nezgode i na sva (i na nemotorna vozila).Izuzeci od lex loci delicti commissi.Mesto registracije.Ne primenjuje se:kod odgovornosti proizvođača,servisera i prodavca vozila;na odgovornost preduzeća koje održava puteve;na regresne zahteve između lica odgovornih za štetu;na subrogaciju u pogledu osiguravajućih društava.Kod nas se primenjuje bez obzira da li je država ugovornica ili ne.Pravila–da bi se primenilo pravo po mestu registracije vozila moraju se ispuniti uslovi vezani za aktera nezgode i za podnosioca zahteva.Jasna veza između aktera i države registracije.Šteta naneta stvarima a) za stvari u vozilu a pripadaju putniku,pravo koje se primenjuje na putnika b) za stvari u vozilu,a koje ne pripadaju putniku,pravo koje se primenjuje na vlasnika vozila c) stvari van vozila–mesto nezgode Da bi došlo do promene prava mesta regisracije vozila treba da dođe do sticaja okolnosti predviđenih koje se mogu podeliti u dve grupe:okolnosti koje se tiču vozila i aktera nezgode i okolnosti koje setiču podnosioci zahteva tj.lica prema kojem se javlja odgovornost.Postoje alternativni uslovi su sledeci: -da zahtev postavlja vozač držalac sopstvenik ili drugo lice koje polaze neko pravo na vozilo, -da zahtev postavlja žrtva koja je bila putnik pod dopunskim pretostavkom da to lice ima redovno boravište van države u kojoj se dogodila nezgoda, 16

-da zahtev postaljva žrtva koja nije bila putnik,vec se nalazila van vozila. Konvencija koje određuje merodavno pravo po kojem će se ceniti mogućnost postavljanja direktnog zahteva prema osiguravaocu odgovornog lica.Pravo mesta nezgode zatim pravo koje je merodavno za ugovor o osiguranju a kao treća alternativa javlja se pavo mesta registracije vozila 111 POJAM MEĐUNARODNE NADLEZNOSTI Svaka država ima svoja pravila o međunarodnoj nadležnosti.Pri postavljanju ovih pravila zakonodavac vodi računa pre svega o interesima svoje države i nastoji da pravilima o međunarodnoj nadležnosti obuhvati one sporove za čije je rešenje domaća država zaineresovana ali vodi računa i o obzirima međunarodne saradnje pravnih sistema i o legitimnim interesima stranih država.Moguće i to da zakonodavstva više država dozvoljavaju nadležnost svog pravosuđa u istom slučaju.Međunarodna sudska nadležnost,je krug poslova jednog pravosuđa,pravo i dužnost jednog pravosuđa da postupa u određenim stvarima koje sadrže elemenat inostranosti.Važno je istaći da je reč o kompetencijama jednog pravosuđa,a ne konkretnog suda.Od međunarodne nadležnosti može da zavisi veoma mnogo.Neuporedivo više nego što može da zavisi od određivanja nadležnog suda unutar granica istog pravosuđa.To ukazuje poseban značaj međunarodne sudske nadležnosti.Od međunarodne sudske nadležnosti može da zavisi pre svega ishod spora jer sudovi svakog pravosuđa polaze od sopstvenog međunarodnog privatnog prava.Primenjuju se norme domaće države koalizione norme od kojih zavisi koje će pravo biti merodavno a od merodavnog prava opet zaisi meritoran ishod. 111 ODNOS MEĐUNARODNE I MESNE NADLEŽNOSTI Između međunarodne i mesne nadležnosti postoje određene sličnosti,te se u mnogima zakonodavstvima pravila o mesnoj nadležnosti primenjuju putem analogije i u funkciji pravila o međunarodnoj nadležnosti.Osnovna je sličnost između međunarodne i mesne nadležnosti u tome što se u oba slučaja radi o teritorijalnom razgraničavanju kompetencija.Osnovna je razlika u tome što pravila o međunarodnoj nadležnosti vrše razgraničenje kompetnecija pravosuđa država,a pravila o mesnoj nadležnosti određuju koji će stvarno nadležan sud biti teritorijalno nadležan unutar iste države.Međunarodne nadležnosti može da zavisi,dok od mesne nadležnosti u načelu ne može da zavisi ishod spora.Osnovao i najopštije merilo za određivanje mesne nadležnosti je prebivalište tuženika.Isto merilo važi i na planu međunarodne nadležnosti-međunarodno je nadležno pravosuđe one države u kojoj se nalazi prebivalište tuženika. 111 ISKLJUČIVA NADLEŽNOST Isključiva nadležnost pravosuđa jedne zemlje kao što već san naziv pokazuje isključuje nadležnost sudova drugih država.Najveći broj pravila o međunarodnoj nadležnosti su konkurentne prirode.Isključiva nadležnost postoji samo izuzetno,kada to zakon posebno nalaže.Isključiva nadležnost postoje u svega dve oblasti u domenu porodičnog prava i domenu oko nekretnina.Čak je i u domenu porodičnog prava propušteno da se konstiruiše isključiva nadležnost u vezi sa jednom vrstom sporova koji su u praksi veoma značajni a to su sporovi oko izdržavanja.Isljučiva nadležnost suda SFRJ postoji samo ako je to zakonom izričito određeno.Isljučiva sudska nadležnost podrazumeva potpuno isključenje nadležnosti stranih sudova i uspostavljanje nadležnosti domaćih sudova kao jedine mogućnosti.U pomenutoj normi nadležnosti stranih sudova se doselednost u potpunosti isljučuje domaći sud je jedini sud koji može da odlučuje ali nije isljučena mogućnost da se spor reši na drugi način,mimo jugoslovenskih sudova putem arbitraže.Norme koje su bliske pravilima o isključivoj sudskoj 17

nadležnosti po tome što postavljaju pravilo prema kojem može da odlučuje samo domaći a nikako strani sud ali pri tome ne idu do kraja jer dozvoljavaju da spor reše drugi ne sudski organi odnosno arbitraže.Na taj način stvorena su pravila sui geneeris koja bismo nazvali pravilima o relativnoj isključivoj međunarodnoj nadležnosti. 111 KONKURENTNA NADLEŽNOST U slučajevima za koje se predviđa direktna nadležnost domaćeg pravosuđa,reč je o konkurentnoj nadležnosti.To znači da postoji osnova za nadležnost domaćeg pravosuđa,ali time ne isključujemo drugog pravosuđa-što praktično znači da nećemo odbiti priznanje odluke stranog suda.Pravila o konkurentnoj nadležnosti dozvoljavaju da se konkurentno javi kao nadležno i neko drugo pravosuđe. 111 OPŠTA I POSEBNA MEĐUNARODNA NADLEŽNOST Opšta međunarodna nadležnost je nadležnost jednog pravosuđa za sve vrste sporova i drugih postupaka.Posebna nadležnost je kada se predviđa nadležnost našeg suda ili drugog organa za raspravljanje jedne posebne kategorije odnosa.U vanparničnom postupku gde nema tužioca i tuženog relativno je prebivalište odnosno sedište onog lica čija je uloga biliža uloga tuženog a to je lice prema kome je podnet zahtev.Predstavljaju pravila o posebnoj nadležnosti u bračnim sporovima.Dovoljna je osnova za nadležnost našeg pravosuđa poslednje zajedničko prebivalište bračnih drugova koji su strani državljani i u vreme podizanja tužbe nemaju prebivaliste u Jugoslaviji ili dovoljna je baza samo prebivalište tužioca,ali sam ako tuženi pristaje da sudi jugoslovenski sud,a nadležnost našeg suda je dopuštena prema propisima zemlje o čijim se državljanima radi.U sporovima za razvod braka dovoljno je za nadležnost nešeg pravosuđa da samo tužilac bude domaći državljanin bez obzira da li neko strano pravo dozvoljava nadležnost našeg suda-no samo ako pravo države čiji bi sud inače bio nadležan,ne poznaje uopšte ustanovu razvoda. 111 ZAKONSKA I SPORAZUMNO ODREĐENA MEĐUNARODNA NADLEŽNOST O međunarodnoj nadležnosti koja se zasniva na zakonskim normama i merilima.Postoji još jedan način zasnivanja međunarodne sudske nadležnosti.Temelj nadležnosti istina opet u okvirima koje postavlja može da predstavlja i sporazum stranaka.Konkretnu osnovnu za nadležnost ne postavlja zakonodavac već se to prepušta strankama.Sporazum o nadležnostima jugoslovenskog suda će biti valjan,ako je makar jedna od strana državljanin SFRJ.Predpostavke za valjanost sporazuma o nadležnosti stranog suda su sledeće da je makar jedna od strana strani državljanin i da spor ne spada u isključivu nadležnost našeg pravosuđa.Važno je istači i to da naš zakonodavac nedozvoljava prorogatio fori u porodičnopravnim sporovima. 111 AKTORSKA KAUCIJA(CAUTIO INDICATUM SOLVI) Obaveza polagana cauto iudicatium solvi je obaveza stranca koji se javlja u sporu kao tužilac da položi određeni iznos kao kauciju za obezbeđenje praničnih troškova druge strane tuženika.Razlog za postavljanje ovog pravila je u nastojanjima da se spreče zloupotrebe.Da bi došlo do polaganja kaucije za obezbeđenje praničnih troškova treba da se ispune sledeći uslovi: Tužilac treba da je stranac,ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Jugoslaviji,Tuženi treba da postavi zahtev za polaganje obezbeđenja.Sud prema tome ne može da obaveže stranog tužioca na polaganje kaucije po službenoj dužnosti.Ograničenja postoje i u pogledu momenta do kojeg tuženi može da podnese zahtev za polaganje kaucije,a da bi se isključila mogućnost manipulisanja i zloupotrebe od strane tuženika.Postoji jedna izuzetna mogućnost da se zahtev za polaganjem kaucije postavi docnije,a to je slučaj kada tuženi tek naknadno sazna postoje predpostavke za traženje kaucije.U takvom slučaju zahtev se mora podneti odmah čim se sazna za te predpostavke.Neče postojati obaveza za polaganje kaucije ako se 18

radi o:Bračnom sporu ili sporu utvrđivanja ili osporavanju očinstva ili materinstva,O sporu koji se donosi na zakonsko izdržavanje,O tuženom zahtevu koji se odnosi na potraživanje tužioca iz radnog donosa u Jugoslaviji,O protivtužbi,O tužbi za izdavanje platnog naloga,O meničnoj ili čekovnoj tužbi.Takođe neče postojati obaveza polaganja kaucije akoje strani tužilac iz zemlje u kojoj ni naši ni strani državljani ne polažu kauciju kao tužioci.Nemoraju polagati kauciju ni tužioci izdržava sa kojma nemamo diplomatski ali imamo faktički reciprotitet u tom pogledu.Konačno,u ovu grupu bi se izuzetka moglo svrstati i pravilo da ne moraju kod nas polagati kauciju ni oni stranci koji uživaju u našoj zemlji pravo azila. 111 BESPLATNA SUDSKA POMOĆ Stranka može biti oslobođenja plaćanja parničnih troškova,ako ne bi bila u mogućnosti da snosi te troškove bez štete po svoje nužno izdržavanje ili po nužno izdržavanje svoje porodice.Siromaško pravo ne prizna se strancima pod istim uslovima kao i domaćim državljanima.U pogledu stranaca neophodno je da se ispuni i uslov uzejamnosti.Pored država navedenih kod cautio iudicatum solovi,ne bavi posebnih bileteralnih sporazuma to pravo imaju kod nas i državljani albanije i sad,kao i građani svih država sa kojima imamo faktički reciprotitet. 111 PARNIČNA SPOSOBNOST STRANACA Parnična sposobnost je sposobnost stranke da peduzima punovažne radnje u postupku kao i da prema njoj budu preduzete punovažne parnične radnje.Parničnu sposobnost imaju lica koja su poslovno sposobna.Ako je reč o strancima njihova pranična sposobnost se ceni prema lex nacionalis,prema zakonu države čiji su državljani.Ako bi se lex nationalis postavio višu granicu,strano lice bi ipak moglo da obavlja punovažno parnične radnje iako nije parnično sposoban prema lex nationalis,ako je parnično sposobno prema lex fori,tj.prema našem pravu. 111 LITISPENDENCIJA Najčešći oblik međunarodne sudske nadležnosti je konkurentana nadležnost.To znači da mogućnost obraćanja sudovima jugoslavije ne isključuje u načelu mogućnosti da se stranke u istom sporu obrate i sudu u nekoj stranoj državi.Da li če ovakva mogućnost postojati u konkretnom slučaju zavisi od toga dali su činjenice na kojima je moguće zasnovati međunarodnu nadležnost faktički razmeštene po raznim državama.Drugim rečima da li je prebivalište tuženika u jednoj državi imovina u drugoj,mesto delikta u trećoj državi isl.U situacijama u kojima postoji stvarna mogućnost da se parnica provede u više država prirodno je da se stranke ili tužilac opredele za jedan od mogućih foruma.Pokrenuta parnica u inostranstvu nije bezuslovno punovažna sudska odluka in statu nasecendi,na domaćoj teirtoriji.Da bi jedan strana odluka bi imala dejstvo pravosnažno presuđene stvari na području domaćeg pravosuđa treba pre svega da prođe određenu proveru u postupku egzikvature.Postavlja se prema tome pitanje da li je moguće i da je celishocno odbaciti tužbu u stvari u kojoj je u toku ranije pokrenuta parnica u inostranstvu,ako je neizvesno da li će buduća strana odluka da prođe proveru u postupku egzikvature,te dali će imati efekta kod nas.Imajuči u vidu da će se strana odluka izjednačiti sa domaćom odlukom tek ako bude priznata javlja se u teoriji mišljenje da bi domaći sud trebao da obustavi postupak tek ako utvrdi da bi se mogla priznati odluka koja će se doneti u postupku koji je u toku u inostranstu.takva solucija nameće kao kompromis koji pomiruje različite zahteve.MPP je stao na stanovište da ranije pokretnuta parnica u inostranstvu ima određene procesne efekte.Efekat međutim nije u tome da će domaći da odbaci tužbu već u tome da će pokrenuti postupak.Prekid postupka je automatksi kad got je u inostranstvu u toku ranije započeta parnica treba steći 3 uslova: Da je u pitanju spor za koji ne postoji isključiva nadležnost sudova SFRJ Da između SFRJ i zemlje u kojoj ranije pokrenuta parnica postoji uzejamnost tj.da se i u zemlji u kojoj je postupak već u toku prekida postupak ako bi u istoj stvari postojala ranije početa parnica 19

u jugoslaviji.Da bi naš sud prekinuo postupak treba postoji zahtev stranke.Postupak se prema tome ne prekida ex officio ako je pred stanim sudom u toku ranije započeta parnica koja ne spada u isključivu nadležnost našeg pravosuđa i ako postoji reciprotitet već će sud to da učini samo po predlogu stranke. 111 MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ Radnja koja se najčešće obavlja putem pravne pomoći i koja ima najveći značaj u ovoj oblasti je dostavljanje.U sporovima sa stranim elementom,dostavljanje dobija posban značaj za njega se vezuju i posebne teškoće.U našem pravu dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u našem principu u ZPP no u odnosu na veoma veliki broj država način dostavljanja je utvrđen biletelarnim ili mulitlateralinim međunarodnim ugovorima.Zakon o praničnom postupku razlikuje se u osnovi tri načina dostavljanja licima u inostranstvu: Ako se radi o stranim državljanima ili pravnim licima dostavljanje se vrši diplomatskim putem ako međunarodnim ugovorom nije što drugačije predviđeno,Ako se radi o našim državljanima dostavljanje se može vrštiti preko našeg konzularnog prestavnika ako lice kome je pismeno upućeno pristane na takv način dostavljanja,Dostavljanje može vršiti i posebnom punomoćniku za prijem pismena koga postavlja inostrana stranka ili naš sud.Svaka država ugovornica imenovaće jedan centralni organ koji će biti zadužen za prijem molbi za sudsku pomoć.Svaka država ugovornica imenovače jedan ili više otpremnih organa.Zahtevi za pravnu pomoć se prosleđuju između ovih organa,na obrascima koje je utvrdila Konvencija.PoHaškoj konvenciji zamolnica za dostavljanje treba da bude sastavljena na jeziku zamoljene države.U jednom značajnom broju biletarnih konvencija,predviđeno je da se zamolnica može sastaviti i na jeziku države molilje i to bez priloženog overenog prevoda,a ako na svom jeziku onda se pri tome zahteva da se priključi overen prevod.pismeno se dostavlja,bez overenog prevoda ako se ne traži dostava izvrši na poseban način.Ako se traži da se dostava izvrši na poseban način pismena trebaju biti dostavljena na jeziku zamoljene države ili propraćena overenim prevodom.Pored dostavljanja međunarodna pravna pomoć može da obuhvati i brojne druge procesne radnje kao što su izvođenje dokaza informativno saslušavanje stranaka pribavljanje obveštenja o adresama i drugim činjenicama.Procesne radnje za čije je izvršenje zamoljen,sud izvodi na način koji je predviđen u domaćim procesnim normama,sem ako je posebno zamoljen da postupi na neki drugi način.Troškove pružanja pravne pomoći snosi po pravilu zamoljena strana polazeći od pretpostavke da će se ti troškovi između dve države međusobno kompezirati.Veštačenje koje iziskuje veće troškove zamoljena strana može da traži nadoknadu troškova.Tri načela posebnog značaja su:princip suverenosti,princip ravopravnosti i načelo efikasnosti. Princip suverenosti daje povoda pravnoj pomoći i ujedno postavlja i njene okvire.Suverenost je po svojoj prirodi teritorijalno ograničena,te organi jedne države ne mogu da vode postupak na teritoriji druge države.Princip suverenosti ima za posledicu to da je osnovni način vođenja postupka na teritoriji strane države vođenja sa oslonom na pravnu pomoć.Princip suverenosti dolazi do izražaja ne samo kod postuliranja odnosna međunarodne saradnje u vidu pravne pomoći već i kod ostvarivanja međunarodne pravne pomoći,tačnije rečeno kod određivanja njenih granica. Princip ravopravnosti međunarodnoj pravnoj pomoći ostvaruje se prvenstveno pomoću uslova recipociteta.Uslovi reciporciteta je upravo izraz težnje da se osigurava ravnopravna saradnja među suverenitetima.Uslov recipociteta treba fleksibilno tumačiti,da ne bi postao kočnica međunarodne saradnje.Uslov reciprociteta se ne bi smeo postaviti na način da se onemogući prvi korak da se onemogući uspostavljanje sa zemljama sa kojima do sada nismo imali značajnije pravnog saobraćaja.Izraz se može nači ako se prođe od principa predpostavljenog reciprociteta,što znači da će se zamolnice prihvatiti,sem ako se utvrdi da se u državi porekla zamolnice neudovoljava našim zamolnicama. 20

Efikasnost je takođe jedan od principa koji osmišljaju međunarodnu pravnu pomoć.Snažni razvoj međunarodne razmene robe i usluga i intenzivan cirkulisanja ljudi preko granica državnih,traži mnogo više od duvanja u rog,odnosno pravne pomoći u vidu simboličnih gestova.Traži delotvorniju i efikasniju saradnju u rešavanju pravnih odnosa koji se vezuju za više poredaka.Iz ovih razloga sasvim je razumljivo što su izmene u režimu pravne pomoći do kojih je došlo podslednjih decenija,najčešće motivisane traženjem efikasnijeg mehanizma. 111 SISTEMI PRIZNANJA I IZVRŠENJA STRANIH SUDSKIH ODLUKA Prvi je sistem ograničene kontrole.Ovaj sistem danas najšire prihvaćen u svetu i prihvata ga i naše pravo.Suština je sistema ograničene kontrole u tome da se omogućuje izvesna kontrola strane odluke ne prihvata se akt organa stranog suvereniteta bezuslovno ali je ta kontrola ograničena preisipitivanje se može vršiti samo u pogledu taksativno navedenih pitanja.U pogledu sistema neograničene kontrole moglo bi se ponoviti sve što je rečeno i u vezi sa sistemom kontrole s tim da ako je reč o neograničenoj kontroli,preispitivanje strane odluke se neće zadržati na formalnoj strani.Preispitaće se i primeniti materijalne norma.Treći sistem je sistem revizije po meritumu.Termin je prevod francuskog izraza revision au fond. Ovaj sistem dozvoljava da se vrši preispitivanje inostrane presude u istoj širini kao i kod sistema neograničene kontrole,no tome se dodaje i mogućnost da se strana odluka preinači.Prema sistemu prima facie evidens,pred sudom koji odlučuje o priznaju vodi se zapravo u načelu,nov posupak.U tom se postupku međutim strana odluka smatra kao dokaz na prvi pogled prima facie evidens.U kojoj će se meri zaista voditi nov postupak,a u kojoj će se meri prihvatiti rezultati prvobitnog postupka,to varira od zemlje do zemlje koje prihvataju sistem facie evidens.U nekim zemljama taj sistem praktično približuje sistem ograničenja kontrole.Peti sistem je zapravo sistem ne priznavanja ili ne izvršavanja stranih odluka.Ovde bi se mogla svrstati i ona prava,po kojima se u načelu ne mogu priznati i izvršiti strane presude,sem ako je to međunarodnim ugovorom drugačije predviđeno. 111 OPŠTI USLOVI ZA PRIZNANJE STANIH SUDSKIH ODLUKA Da bi mogla biti priznata i proglašena izvršnom strana sudska odluka treba da udovolji određenim uslovima koje navode naši pozitivni propisi.Uslovi koje postavlja ZMPP su dobro poznati u uporednom pravu.To su predpostavke koje se tiču nadležnosti suda pravosnažnosti odnosno izvršnosti odluke,prava odbrane odsustava pravosnažne domaće odluke ilii ranije započetog postupka u istoj stvari javnog poretka i reciprociteta.Kada je reč o statusnim odlukama,opšti uslovi se modifikuju sa nekim posebnim.Prva i veoma logična predpostavka za priznanje strane odluke tiče se međunarodne nadležnosti suda koji je odluku donete.Afirmacija priznanja izvršavanja stranih odluka je nazamisliva ako se istovremeno ne afirmiše koncept sopstvene udruženosti pri prihvatanju nadležnosti.Priznanjem stranih douka se ostvaruje međunarodna saradnja,ali to istovremeno predpostavlja da se obzirima međunarodne saradnje vodi računa i prihvatanju nadležnosti.Ne bi bilo razumno činiti gestove saradnje i priznavati odluke koje je doneo sud zemlje koja nema kontakta sa spornim odnosom.Naši će sudovi pirznati i izvršiti samo odluke koje su poreklom iz zemalja sa kojima u tom pogledu postoji reciprocitet.Reciprocitet koji se traži da je materijalni prema svojoj pravnoj sadržini.Fromalni reciprocitet ne dolazi u obzir kod priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka,jer bi formalni reciprocitet značio da se strane odluke izjednačuju sa domaćim odlukama a time bi otpala mogućnost da se podvrgnu bilo kakvoj kontroli što je sigurno neprihvatljivo.Materijalni reciprocitet znači da će se prema stranim odlukama pristupati na način na koji se u zemlji porekla postupa sa jugoslovenskim sudskim odlukama.Što se načina nastanka tiče dovoljan je faktički recipocitet.Nije neophodno prema tome da se uzejamnost garantuje međunarodnim ugovorom ili paralelnim zakonima dovoljno je da se u posmatranoj strani državi u praksi priznaju i izvršavaju naše odluke.Postojanje uzejamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke predpostavlja se dok se suprotno ne dokaže a u slučaju u postojanje te uzejamnosti objašnjenje 21

daje savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa.Pored uslova koji se tiču procedularne strane inostrane odluke,postoji i jedan uslov koji ispušta izvesno prispitivanje merituma.To je uslov poštovanja javnog poredka.Priznačemo stanu odluku i ako je njeno meritorno rešenje drugačije od onog koje nudi naše materijalno pravo ali ako je strana odluka suprotna našem javnom poreku,tolerancije više ne može biti,te ćemo odbiti priznaje i izvršenje strane sudske odluke. 111 POSEBNA PRAVILA ZA PRIZNANJE STRANIH ODLUKA U STATUSNIM ODNOSIMA Provera stranih odluka koje stiču statusa ličnog stanja domaćih državljana je po pravilu strožija i ne zadržava se samo na pitanjima procedure.Uvodni zakon o Zakonom o praničnom postupku donete u statusnim pitanjima jugoslovenskih državljana budu saglasne sa našim materijalnim pravom.U ZMPP je zadržana ideja o uvođenju posebnog uslova kada su u pitanju statusne odluke ali je taj uslov postavljen znatno elastičnije.Ovakav pojačani vid kontrole ne dolazi u obzir u svim slučajevima u kojima se radi o statusu jugoslovenskog državljanina,već samo u onim slučajevima u kojima bi prema kolizionim normama ZMPP merodavano bilo jugoslovensko pravo.Drugo naš zakonodavac se priklonio tzv.principu ekvivalencije.Suština tog principa u ovom kontekstu je u tome da se strana odluka može priznati i ako pri njenom donošenju nije primenjeno jugoslovensko već strano pravo,ako ta odluka bitno ne odstupa od prava SFRJ koje se primenjuje na takav odnos.Odnosno strana odluka je podobna da bude priznata,ako materijalno pravno rešenje bitno ne odstupa do rešenja do kojeg bi se došlo na osnovu jugosloveskog materijalnog prava.To praktično znači nešto strožu kontrolu merituma od one koju obezbeđuje javni poredak-ali se protim ipak ne trazi potpuna saglasnost sa domaćim materijalnim pravom,razlike koje su manje bitne mogu toleristi. 111 PRIZNANJE STARNIH ODLUKA DONESENIH U STEČAJNOM POSTUPKU Norme ZMPP o priznanju i izvršenju i postupku prinudnog poravnjanja jer bi se primena odredaba ZMPP mogla odnositi samo na one stvari koje se kao imoviski odnos rešavaju praničnom ili vanparničnom posupku a ne i u stečajnom postupku koji se bitno razlikuje od predhodna dva postupka.Odluke stranih sudova donesene u postupku prinudnog poravnjanja ili stečaja protiv dužnika koji ima sedište odnosno prebivalište na području stranog suda priznaju se u SFRJ pod uslovima predviđenim za priznanje stranih sudskih odluka po pravu SFRJ-Nije više sporno da se naše pozitivne norme o sukobu jurisdikcija primenjuju i u pogledu priznanja stranih sudskih odluka donetih u stečajnom postupku.Prema jednoj mogućnosti interpretaciju u pogledu uslova međunarodne nadležnosti važe opšte norme ZMPP pa se može priznati odluka doneta protiv dužnika čije sedište nije na području suda koji je doneo doluku sve dok to sedište nije u Jugoslaviji a prema drugom tumačenju,važi poseban standard iz samog člana 161.Te se nemože priznati odluka ako je reč o dužniku čije je sedište u drugoj stranoj državi a ne u državi porekla odluke.U novim propisima sasvim jasno došao do izražaja princip upodobljavanja umesto principa proširenja dejstva.Prema tome priznata strana odluka imaće ona dejstva koja ima odgovarajuća jugoslovenska odluka. 111 POSTUPAK PRIZNANJA I IZVRŠENJA STRANIH SUDSKIH ODLUKA Naše pozitivno pravo sadrži veoma mali broj posebnih normi o postupku za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka.Mesno nadležan sud na čijem području treba sprovesti postupak priznanja izvršenja.Protiv odluke prvostepenog suda može se izjaviti žalba višoj sudskoj instanci.ZMPP postavlja eksplicitno pravilo prema kojem se o priznanju strane odluke može doneti odluka u posebnom postuku,a može se priznanje tretirat i kao predhodno pitanje u postupku radi izvršenja odluke,s tim da u tom drugom slučaju odluka o priznanju ima dejstvo samo za taj postupak. 22

111 POJAM I VRSTE MEĐUNARODNIH I TRGOVINSKIH ARBITRAŽA Arbitraže su ne državne Institucije za rešavanje sporova koje su ime poverile stranke.Postoje paralelno sa sudovima.Interesi stranaka,a ne interes države.Arbitraže može znatno vise da se prilagodi osobenostima pojednih slučajeva nego što su to u stanju sudovi čija se organizaciona struktura i pravila postupanja postavljanja čvrsto unapred za neodređeni broj veoma različitih slučajeva.Elastičnost,brzina,neutralnost,jednostepenost,ali i mogućnost zloupotreba.Specificni zajednički interesi su često od velikog značaja i arbitraža je ustanova koja je u stanu više da vodi računa o ovim interesima nego što su u stanju sudovi.Arbitraže su veoma pogodne za rešavanje sporova kod kojih stranke očekuju nešto više od presuđenja presecanja rasprave.Samo obraćanje arbitraži ima određeno psiholosko preimućstvo pred obraćanjem sudu jer se smatra manje tvrdim manje neprijateljskim korakom.Arbitražno odlučivanje ima i svojih negativnih strana.Arbitražno odlučivanje je jednostepeno prvostepena odluka je ujedno i konačna eventualne greške se mogu ispraviti povodom žalbe.Pozitivne strane arbitraže imaju očiglednu prevagu jer je danas većina sporova u oblasti M.trgovine resava arbiražnim putem.Vrste:ad hoc i institucionalne- imenuje Ad hoc za 1 slučaj(3 ili neparan broj arbitara)Institucionalne–stalna organizaciona struktura, tehnički uslovi,pravila postupka.Institucionalne:otvorene i zatvorene.Otvorene–svi privredni subjekti,nasuprot zatvorenim one institucionalne arbitraže koje takav uslov ne postavljaju kojima se mogu obratiti dve stranke od kojih nijedna nije članica organizacije ili udruženja pri kojem postoji arbitraža.Zatvorene–članice organizacije koja je osnovala arbitražu,su one arbitraže koje resavaju samo sporove kojima se jedna strana javlja članca organizacije udruženja koje je osnovalo institucijonalnu arbitražu.Ako su te arbitraze zatvorene to znači da jedna od stranaka u sporu mora da bude članica dotičnog trgovačkog uduržena banke berze privredne komore.Spoljnotrgvinska arbitraža pri Privrednoj komori u Beogradu.Izvori normi:1)autonomija volje stranaka,2)institucinalna pravila nedržavnog porekla–Model zakon UNCITRAL 1976.,3)državne procesne norme,4)međunarodni izvori normi:Ženevski sporazum o arbitražnim klauzulama 1923.,Ženevska konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1927.,Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1958.,Evropska konvencija o međunarodnoj trgovačkoj arbitraži 1961. 111 NADLEŽNOST MEĐUNARODNIH TRGOVINSKIH ARBITRAŽA Medjunarodne trgovinske arbitraze ad hoc i tako i stalne mogu da budu nadležne za rešavanje jednog spora samo na osnovu sporazuma stanaka. 111 АRBITRAŽNI SPORAZUMI Arbitražni sporazum:kompromis(spor je već nastao nezavistan od pravnog posla među strankama a koji je i prouzrokovao spor) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora koji se zaključuje među stankama te prilikom potpisivanja ugovora klauzulom se sprozumevaju da sve buduće sporove iz datog ugovora podvrgnu arbitraži.).Uslovi za punovažnost arbitražnog sporazuma:1)da je bar jedna o stranaka lice stranog državljanstva 2)arbitrabilnost spora 3)nepostojanje isključive nadležnosti domaćeg suda 4) neparan broj arbitara,ali nije uslov 5) pismena forma 6) domašaj arbitražnog ugovora,koji sprovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom 111 VRSTE ARBITRAŽA Poznatije arbitraže:Međunarodna trgovinska komora u Parizu,Londonski međunarodni arbitražni sud,Međunarodna arbitraža pri Ciriškoj trgovinskoj komori,Američka arbitražna asocijacija u Njujorku.AD HOC arbitraže i INSTITUCIONALNE arbitraže.INSTITUCIONALNE (stalne) arbitraže možemo podjeliti u dve grupe: 23

ZATVORENE (arbitraže koje rješavaju samo sporove u kojima se kao jedna strana pojavljuje članica udruženja ili organizacije koje su osnovale institucionalnu arbitražu) OTVORENE (arbitraže kojima se mogu obratiti bilo koje dvije stranke bez obzira na članstvo u udruženju ili organizaciji koja je osnovala institucionalnu arbitražu). 111 POSTUPAK PRED MEĐUNARODNIM TROGOVINSKIM ARBITRAŽAMA Pravila postupka:pravilnici arbitraža,dopune ako postoje pravne praznine:određivanje od strane stranaka,određivanje od strane arbitara,primena procesnih pravila države u kojoj se vodi postupak.Ugrožavanjem primene neki modela pravila,postupak pred arbitražama ad hoc vodiće se približno u istim proceduralnim okvirima kao i postupaka pred nekom institucioanlnom arbitražom.Institucionalne abitraže vode posupak pre svega na osnovu svojih pravilnika.Pravlnici institucionalnih arbitraža predviđaju uglavnom tri načina dopune normi svojih pravilnika: -supsidijarne procesne norme mogu da odrede same stanke, -može se prepustiti arbitrima da odrede pravila postuka, -a mogu se primeniti i pravila parnično posupka jedne države obično države u kojoj se vodi arbitražni posupak. Konstituisanje arbitraže:svaka stranka određuje po jednog arbitara(ili više),a oni se dogovaraju o predsedniku arbitraže.Ako ne odrede, pravilnici imaju rešenja.Kod ad hoc arbitraža,o takvim situacijama odlučuje generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda u Hagu.Problema koji se javljaju u arbitražnom odlučivanju je problem izbora arbitara u slučaju da to ne učine stranke.Stranke relativno retko određuju ime arbitra već u samom arbitražnom sporazumu.Ako je reč o tri arbitra svaka strana će imenovati po jednog arbitra a da ce tako izabrati arbitri ostali sporazum o trećem arbitru koji najčešće postaje predsednik veća.Do nepremostivih poteškoća može se doći u sledećoj fazi kontituisanja arbitražnog veća ako dva arbira određena od stranka ne mogu složiti oko ličnosti trećeg arbitra.Pravilnici instituconalnih arbitraža predviđaju mehanizme za rešavanje ovog problema.Generalni sekretar nece sam da imenuje arbitre ali će odredit organ imenovanja tj.organ koji ce umesto stranaka odrediti arbitre. 111 PRIMENA MAT.PRAVA O STRANE MEĐ.TROGOVINSKIH ARBITRAZA Posto arbitraže nisu državni organi i posto naročito ad hoc arbiraže mogu da imaju veze približnog inteziteta sa dve ili više država otvara se dilema koje pravo pravo koje države bi trebalo smatrati za polaznu tačku od kojih kolizionih normi treba poći pri određivanu merodavnih pravila.Primena materijalnog prava:1) kolizione norme države u kojoj arbitraža odlučuje 2)nenacionalne kolizione norme,određuju ih arbitri–lex arbitrii 3)opšti principi pravičnosti–ex aequo et bono 4)autonomno pravo međunarodne trgovine–lex mercatoria,Međunarodne konvencije jednoobrazni zakoni međunarodni običaji opšti uslovi,samorelativni ugovori,sadrže neuporedivo rađena pravila od opstih principa i pravicnosti 5)više metoda.Prvilnik ne postavlja hijerarhijski odnos između navedena tri izvora.Po prirodi stvari na pravo mesto dolazi sam ugovor ako nije u suprotnosti sa imperativnim normama merodavnog nacionalnog prva na drugo mesto bi dosle običajne norme priznate u međunarodnoj trgovini ili pak u odredenj specificnoj oblasti međunarodnih poslovnih odnosa pre pod predpostavkom da nisu u suprotnosti sa imperativnim normama merodavnog prava na na tećem mestu bi bile norme merodavnog nacionalnog prava. 111 PRAVNA SREDSTVA PROTIV ARBITRAŽNIH ODLUKA Arbitri mogu sami da odluče o svojoj nadležnosti često sami odlučuju i o merodavnim procesnim i materjalnim pravilima.Drzavno pravosuđe zadržava izvšne mogućnosti makar naknane kontrole arbitraznog postupka.Sredstva protiv arbitražnih odluka:-tužba višoj arbitržnoj 24

instanci ili sudu-tužba za poništaj;- kontrola strane arbitražne odluke u postupku priznanja i izvršenja.Vezanost arbitraža naročito arbiraža za jednu državu nije uvek jasna a često postoje veze slično intenziteta sa više država.Poreklo arbitražne odluke:po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domaće zemlje i ako su donesene na teritoriji domaće zemlje po stranom postupku.Inače,različiti kriterijumi u drugim zemljama: edište arbitraže,zakon kome su stranke podvrgle spor,itd.Imaju dva osnovna kriterija za određivanje porekla arbitražne odluke: 1.shvatanje o odlučujućem značaju presonalne veze su manje zatupljena u teritoriji i bez većeg su odjeka u praksi.Demaneat smatra odlučujući kriterij vezivanja državljanstvo i domicil arbitara odnosno predsednika veca ako bi arbitri bili različite naconalnosti.Prema jednom drugom ključna veza odnosno ključni krterij za određivanje porekla arbiražne odluke je državljanstvo ili domicil stranaka. 2.Pokušaj lokalizacije arbitraže pomoću elemenata teritorialne povezanosti imaju više pristalica u teritoriji i od znatno su većeg uticaja na razvoj prakse.Princip vezivanja arbitraže za sedište abitraže.Dva osnovna teritorijalna kriterijuma sediste arbitraže odnosno mesto odluka po pravilu u jednom slučaju ukazuju na istu državu. 3.Pored dva osnovna pristupa poznati su jos neki načini lokalzacije arbitražne odluke.Zakon arbitrazne,zakona kojem su stranke podvrgle arbitražni proces.Javlja se zatim i shvatanje da je odlučujuća okolnost primenjeno procesno pravo. 4.jedno novo shvatanje koje ne nudi novo rešenje u pogledu lokalizacije arbitražne odluke već postavlja pitanje da li ta lokalizacija uopće potrebna.Shvatanje da ne bi uopšte trebalo tretirati na jednak način arbitražne odluke već bi trebalo tretirati na jednak način arbitražne odluke donete u međunarodnim trgovinskim sporovima. Prema ZMPP stranim se smatraju dve tegorije arbitražnih odluka: -koje su donete van teritorije SFRJ -koje su istina doneta na teritoriji SFRJ ali pri čijem je donešenju primenjeno procesno pravo strane države. 111 PRIZNANJE I IZVRŠENJE STRANIH ARBITRAŽNIH ODLUKA Problem izvršenja arbitražnih odluka je potenciran time sto arbitraže nisu kao sto su to sudovi neosredno vezane za državni aparat koji se javlja kao aparat za prinudno izvršenje odluka koje se ne izvršavaju dobrovoljno.Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka– pretpostavke:1)nadležnost arbitraže–arbitražni sporazum 2)odluka pravosnažna i izvršna 3) poštovanje prava odbrane 4)poštovanje javnog poretka 5)sastav arbitraže u skladu sa arbitražnim sporazumom 6)prekoračenje ovlašćenja od strane arbitara 7)izreka protivrečna ili nerazumljiva 8)materijalna reciprocitet.Ove kontroverze i nesporazumi imaju svoj osnovni izvor u teškoćama ako utvrđivanje države s kojom se traži reciprocitet narocito kada je reč o odlukama arbitraža ad hoc.Reciprocitet predstavlja odnos između država i organa tih država.Govoreci o reciprocitetu u vezi sa priznavanjem stranih sudskih odluka ZMPP postavlja neka značajna dopunska pravila.Eksciplicitno je rečeno da se reciprocitet predpostavlja da reciprocitet nije smetnja za priznanje strane sudske odluke ako priznanje trazi jugoslovenski državljanin.Reciprocitet se predpostavlja sve dok se njegovo odsustvo ne dokaze. 111 POSTUPAK PRIZNANJA I IZVRŠENJA STRANIH ARBITRAŽNIIH ODLUKA Postupak priznanja i izvršenja:mesno nadležan sud,rešenje,žalba višem sudu,treba podneti zahtev,original odluke ili prepis,izvorni arbitražni sporazum.Mesno nadležan za davanje egzekvature sud na čijem području treba sprovesti postupak priznanje odnosno izvršenje.Pravila o stvarnoj nadležnost postavljaju republički odnosno pokrajinski propisi.Protiv rešenja o egzekvatuti može se uloziti žalba višem sudu.ZMPP precizira i to koja dokumenta treba da podnese straka koja traži priznanje i izvršenje strane arbitražne odluke i to : -izvorna odluka i nje overen prepis,-izvorni ugovor o arbitraži ili njegov overen prepis. 25

Njujorška konvencija o priznanju stranih arbitražnih odluka 1958:nudi mogućnost da stranka traži priznanje ili na osnovu bilateralanog ugovora ili na osnovu te Konvencije;ograničava razloge zbog kojih se može odbiti priznanje;kad se stranka protivi priznanju,teret dokaza na njoj.Prilikom formulisanja naših normi zakonodavac je posao od principa koji su se oformili u međunarodnoj praksi i koji su našli svoje mesto i u međunarodnim konvencijama.Njujorska konvencija postavlja elastičnija rešenja i donosi nekoliko preciziranja.U pogledu merodavnog prava za arbitražni sporazum Zenevska konvencija sadrži prilično nejasnu formulaciju prema kojoj se punovažnost arbitražnih sporzuma ceni prema zakonodavstvu zemlje koje se na njih primenjuje. 111 PONIŠTAJ DOMACE ARBITRAŽNE ODLUKE Dejstvo domace arbitrazne odluke nije prema tome uslovljeno nikavom kontrolom ali postoji mogućnost da s domaća arbitražna odluka napada tužbom za poništaj.Takva se tužba može poneti sudu u roku od 30 dana od prijema arbitražne odluke.Ako je sranka docnije saznala za razlog za poništaj rok od 30 dana pocinje teći od dana saznanja za razlog za poništaj.Postavljenje ipak jedan objektivni rok od 5godina,od dana pravosnaznosti odluke,nakon kojeg se više može zahtevati poništaj bez obzira na to kada je stanka saznala za razlog.Poništaj domaće arbitražne odluke–tužba,subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.).Razlozi:a)ako nije zaključen arbitražni sporazum ili je nepunovažan b)povreda odredaba arbitražnog sporazuma u pogledu sastava arbitraže ili postupka c)nedostatak obrazloženja d)ako je arbitraža prekoračila ovlašćenja.Ako je došlo do prekoračenja poništiće se cela odluka.Poništaj domaće arbitražne odluke. Razlozi:e)izreka nerazumljiva ili protivrečna f)ako se stranka osuđujena činidbu koja nije dopuštena g)ako postoje neki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP. 111 ITALIJANSKA ŠKOLA STATUTA Osnivači MPP – Bartolus i Baldus.Uspon italijanskih statuista,odnosno razvoj prava i pravne nauke može se objasniti uspehom privrede,trgovine koja je veoma intezivna,tako da su i brojni kontakti i veze među ljudima što dovodi do nastanka pravnih problema.Traženje statuta čija bi primena u datom slučaju bila najopravdanija umesto bezuslovne primene sopstvenih statuta predpostavlja jednu toleraciju nastali učestalošću trgovinskih i drugih veza između gradova koje stvaraju određenu međuzavisnost.Takođe,velika pažnja posvećena je pravničkom obrazovanju.Bolonja se razvila u ogromnan univerzitetski centar čak i po današnjim,a ne samo po srednjovekovnim merilima.Među italijaskim statuituistima najsnažnija je i najznačajnija je ličnost BARTOLUS DE SAXPFERRATP-Pored njega valja jos pomenuti Cinus,koga mnogi smatraju učiteljem Bartolusa, zatim Baldusa,koji je nastavio Bartoluseva učenja.Bartolus kao i drugi statuisti nastojao je da utvrdi neka pravila po kojima bi se određivao merodavni statut u slučajevima kada se pravni odnos vezuje za više pravnih područja.Vrđi podeli statuta na realne i personalne.Realni statuti premenjivali su se na svakoga na temelju gde su doneti ali bi ostali bez efekta van te teritorije. Personalni statuti primenjivali samo na ona lica koja su podanici suvereniteta koji je doneo statut,ali bi se na ta lica primenjivali i onda kada se ta lica nalaze van granica svoje domovine 111 HOLANDSKO-FLAMANSKA ŠKOLA STATUTA Koncept suverenosti holandsko-flamenske škole se zasniva na tome da niko ne može ograničiti suverenu državu u tome da čini na svojoj teritoriji ono što želi,odnosno da svaka država na svojoj teritoriji preimenjuje samo svoje norme i nije dužna da se obazire na propise drugogo suvereniteta, bez obzira o kojima se licima radi u datom slučaju.Ali,postoji i potreba za saradnjom koju nameće kretanje roba,usluga i ljudi preko granica pojeidnih pravnih područja, zbog čega dolazi do dva suprostavljena interesa.Holandski statuisti su izvor univerzalnih pravila 26

o rešavanju sukoba zakona vidjeli pre svega u međunarodnom javnom pravu.Huber je smatrao da pravila o rešavanju sukoba zakonom odnosno o izboru merodavnog prava nastaju ex tacito populorum consercu,tj prećutnom sagalsnošću naroda, dok je Vet smatrao da statuti mogu da prekorače svoje teritorijalne granice samo onda ako jedan narod želi da izađe u susret drugom narodu te odluči da primjeni običaje tog drugog naroda na domaćoj teritoriji.Huber koji je svakako najzačaniji predstavnik holandsko falamanske škole i postavio je tri osnovne aksiome, a to je da zakoni jedne države važe samo unutar njenih granica i obavezuje sve one koji su vlastima te države podvrgnuti, ali ih ne obavezuje izvan državnih granica, da se smatraju podvrgnutim vlastima jedne države svi oni koji tamo stalno ili privremeno žive i da vlade džava iz kurtoazije omogućuju da pravo jedne države koje unutar svojih granica proizvelo pravno dejstvo, zadrži to pravno dejstvo svuda.Pored njega najčešće se pominju otac i sin Voet i Paul i johannes.Imali u vidu pre svega sukobe zakona između država a ne sukobe statuta gradova ili sukobe običaja.Holandski statuisti su izvor univerzalnih pravila o rešavanju sukoba zakona videli pre svega međunarodnom javnom pravu.Huber je smatra da pravila o rešavanju sukoba zakonom odnosno o izboru merodavnog prava nastaju ex tacito populorum consercu,tj prećutnom saglašnošću naroda.Johannes Voet ističe u svom delu o statutima da se moć nijednog statuta bila da je realan ili presonalan ne prostire preko teritorije kojom upravlja donosilac statuta.Statuti mogu da prekorače svoje teritorijalne granice samo onada ako je dan narod želi da izađe u susret drugom narodu te odluči da primeni običaje tog drugog naroda na domaćoj teritoriji.

27