medjunarodno posl. pravo 63-72

63.

Ugovor o isključivoj distribuciji

Prodaja robe u međunarodnom prometu se najčešće obavlja preko posrednika na domaćem tržištu. Pored distributera kao posrednici u međunarodnom prometu se javljaju i agenti, privremeni posrednici i predstavnici prodaje. Distributer je lice kome je proizvođač ili uvoznik omogućio da u svoje ime i za svoj račun prodaje robu na posebnoj teritoriji ili zoni. On nastupa kao samostalan trgovac, a njegova zarada se sastoji u razlici između kupovne i prodajne cene. U domaćem pravu ove poslove mogu obavljati zastupnici, komisionari, posrednici i predstavnici. U odnosu na zastupnika koji prema domaćim propisima nastupa u tuđe ime i za tuđi račun, distributer nastupa u svoje ime i za svoj račun. Distributer ima veću slobodu i u odnosu na komisionara koji nastupa u svoje ime, ali za račun nalogodavca. Posrednici se ne bave prodajom robe već samo dovođenjem u vezu lica koja su zainteresovana da zaključe ugovor. Klasični agenti su lica koja su zainteresovana da zaključe ugovor sa principalom ili nalogodavcem. Pod predstavnicima se podrazumevaju lica koja kao zaposlena obavljaju poslove prometa u ime i za račun kompanije-prodavca. U odnosu na klasične trgovce distributeri se razlikuju po tome što imaju svoj distributivni lanac prodaje. Nacionalni izvori prava: posao distribucije je nastao u poslovnoj praksi pre svega u SAD iz prakse prodaje naftnih derivata, automobila i proizvoda koji su zaštićeni žigom i uglavnom nije regulisan posebnim zakonima i pravilima poslovne prakse. Izuzetak je Belgija koja je 1961. donela poseban Zakon o ugovorima o ekskluzivnoj distribuciji, koji je izmenjen 1971. Međunarodni izvori: međunarodni izvori postoje u formi model ugovora i komunitarnih uredbi. U EU posao distribucije je regulisan u okviru prava konkurencije. Domaći izvori: u domaćem pravu ugovor o distribuciji predstavlja neimenovani ugovor, ali se u više propisa pominje posao distribucije. Pod opštim pojmom ugovora o distribuciji se podrazumeva niz vertikalnih sporazuma između proizvođača i prodavca ili distributera koji se nalaze na različitim nivoima ekonomskih transakcija. U praksi, distributeri se mogu angažovati na različite načine, što je dovelo do stvaranja većeg broja ugovora: 1. Ugovor o distribuciji; 2. Ugovor o isključivoj distribuciji; 3. Ugovor o selektivnoj distribuciji; 4. Ugovor o isključivoj nabavci; 5. Ugovor o distribuciji motonih vozila; 6. Ugovor o distribuciji piva; 7. Ugovor o franšizingu. Osnovne karakteristike koje su zajedničke za sve navedene vrste su obaveza snabdevanja robom i trajnost. Ugovorom o isključivoj distribuciji se jedna ugovorna strana- dobavljač ili isporučilac, obavezuje da u trajnijem periodu snabdeva robom za dalju prodaju na određenom tržištu isključivo drugu stranu, a druga strana se obavezuje da za to plati cenu i da na ugovorenom tržištu robu stavi u prodaju. Pravni ekvivalent ugovoru o isključivoj distribuciji je ugovor o isključivoj kupovini i ove dve vrste ugovora se označavaju kao ugovori o ekskluzivnim poslovima. Ugovor o distribuciji karakteriše postojanje teritorije na kojoj distributer ima isključivo pravo prodaje ugovorene robe. U odnosu na ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o isključivoj distribuciji se razlikuje po tome što distributer kupuje robu u svoje ime i na svoj rizik, kao i u pogledu obaveze zaštite u slučaju nesaobraznosti robe. Posao isključive distribucije se odvija preko okvirnog sporazuma i individualnih ugovora. Na osnovu okvirnog sporazuma ugovorne strane zaključuju individualni ugovor. Elemente ugovora čine ugovorne strane, roba koja se isporučuje za dalju prodaju, tržište prodaje i cena. Ugovorne strane su dobavljač i distributer . Dobavljač je ili veliki proizvođač čija je roba poznata u svetu ili veliki uvoznik. Distributer je lice koje ima razrađeni sistem ili lanac prodaje. Uslove za obavljanje ovog posla distributer mora ispunjavati prema unutašnjim propisima države gde će prodavati robu. Da bi ugovor o distribuciji bio međunarodnog karaktera potrebno je da su ugovorne strane iz različitih država. Predmet ugovora o isključivoj distribuciji čini roba koju će distributer prodavati na ugovorenom tržištu. Ako je ugovorena obaveza dobavljača da distributeru isporučuje svu robu iz proizvodnog programa pretpostavlja se da se to odnosi na onu vrstu robe koju je

proizvođač proizvodio u momentu zaključivanja ugovora. Tržište prodaje ili ugovoreno tržište je teritorija na kojoj se dobavljač obavezao da neće isporučivati istu robu drugim prodavcima ili distibuterima ili da ni on sam neće direktno prodavati istu robu. Ugovor se može zaključiti u bilo kakvoj formi, ali se najčešće koriste opšti uslovi poslovanja na osnovu kojih se sastavlja individualni ugovor u pismenoj formi. Osnovna obaveza dobavljača je da isključivo distributeru isporučuje robu u dužem vremenskom periodu na način kako je određeno ugovorom i da istu robu ne isporučuje drugim distributerima na ugovorenom tržištu (obaveza dobavljača na isključivo snabdevanje). Obavezu isključivog snabdevanja dobavljač može povrediti na dva načina: ili ako ne snabdeva distributera robom koja je predmet ugovora ili ako istu robu prodaje drugim licima bez klauzule o zabrani prodaje na ugovorenom tržištu. Osnovna obaveza distributera je da robu stavi u prodaju i plati cenu. Stavljanje robe u prodaju se može obavljati na dva načina: tako što će distributer robu neposredno prodavati na tržištu krajnjim kupcima preko sopstvene distributivne mreže ili tako što će je prodati drugom trgovcu na malo koji će je prodavati krajnjim kupcima. Obaveze distributera: 1. Da ne proizvodi ili distribuira robu koja je konkretna ugovorenoj robi; 2. Da robu nabavlja samo od ugovorenog dobavljača; 3. Da izvan ugovorene teritorije ne traži kupce putem osnivanja filijale ili držanjem distributivnih skladišta. Kad je ugovor zaključen na određeni i fiksirani vremenski period prestaje istekom perioda. Kada je ugovor zaključen na neodređeno vreme, strana koja želi da ga otkaže mora to najaviti u razumnom roku. 64. UGOVOR O MEĐUNARODNOM TRGOVAČKOM POSREDOVANJU

Pod ugovorima o uslugama se podrazumevaju ugovori o prometu usluga kojima se jedna strana, davalac usluge, obavezuje da obavi određeni posao koji može obuhvatiti skup radnji ili usluga, drugoj strani, naručiocu, a druga strana se obavezuje da za to plati odgovarajuću naknadu ili proviziju. Ugovorom o posredovanju se obavezuje jedna strana, posrednik da nastoji da nađe i da dovodi u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu, ako ugovor bude zaključen. Ugovorne strane su nalogodavac i posrednik. Nalogodavac može biti svako pravno ili fizičko lice koje ima interes da zaključi ugovor. Predmet ugovora čine prava i obaveze ugovornih strana. Za nastanak ugovora se ne traži posebna forma, a u praksi se često zaključuje u pisanom obliku ili prihvatanjem naloga za posredovanje. Pravila o posredovanju su sadržana u nacionalnim zakonima uglavnom u građanskim ili trgovačkim zakonicima. U unutrašnjem prometu ugovor o posredovanju je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. Na međunarodnom planu posao posredovanja je regulisan Konvencijom o zastupanju. U odnosu na posao zastupanja položaj posrednika se razlikuje po tome što nema ovlašćenja da preduzima pravne radnje u ime i za račun nalogodavca, a u odnosu na komisionara po tome što nema ovlašćenja da nastupa za račun nalogodavca, tj. da zaključuje ugovore. Posrednik ima zakonske i ugovorne obaveze. Zakonske obaveze su da traži priliku nalogodavcu da zaključi ugovor, da štiti interese obe strane, da čuva poslovnu tajnu, da obaveštava nalogodavca, da vodi posrednički dnevnik i da izdaje posrednički list. Ugovorne obaveze su obaveza posredovanja u pregovorima, primanje ispunjenja od trećeg lica i čuvanje uzoraka. Pod obavezom da traži priliku se podrazumeva obaveza posednika da preduzima radnje da nađe lica koja su zainteresovana da zaključe ugovor sa nalogodavcem i da ih dovede u vezu sa njim. Pod obavezom posrednika da nalogodavca obaveštava o svim okolnostima koje su od značaja za nameravani posao podrazumevaju se one okolnosti koje su mu bile poznate ili su mu morale biti poznate. Obaveza posrednika da čuva posredničku tajnu se odnosi kako na podatke u vezi konkretnog ugovora u čijem zaključivanju je posredovao tako i na podatke iz drugih ugovora u kojima je posredovao. Obaveza posrednika da čuva uzorke postoji samo u slučaju kad su svojstva roba koja čini predmet zaključenih ugovora određene uzorkom, a kupac i prodavac su se dogovorili da uzorak predaju na čuvanje posredniku. Obaveze nalogodavca su da plati naknadu i da naknadi troškove.

65. UGOVOR O ZASTUPANJU (TRGOVINSKOM) Pojam ugovora – Ugovorom o trgovinskom zastupanju se jedna ugovorna strana, trgovinski zastupnik, obavezuje da se po nalogu druge ugovorne strane, nalogodavca, stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa nalogodavcem, kao i da po dobijenom ovlašćenju sa njima zaključuju ugovore u ime i za račun nalogodavca, a druga ugovorna strana – nalogodavac se obavezuje da mu za svaki zaključen ugovor isplati određenu naknadu (proviziju) Ugovor o MEĐUNARODNOM zastupanju postoji u slučaju kad je jedno lice ovlašćeno ili tvrdi da ima ovlašćenje da u ime drugog lica zaključuje ugovore o prodaji sa trećim licima, ako se nalogodavac i treće lice nalaze na teritorijama različitih država i ako zastupnik ima svoje mesto poslovanja u državi ugovornici, ili kad pravila međunarodnog privatnog prava upućuju na primenu prava država ugovornica. Domaća praksa: međunarodno zastupanje = spoljnotrgovinsko zastupanje. Strane i učesnici u poslu Ugovorne strane – trgovinski zastupnik i nalogodavac Učesnik – treće lice sa kojim zastupnik ili samo stupa u kontakt ili i zaključuje ugovore. Tri vrste odnosa između ovih lica: 1.) Između nalogodavca i zastupnika – to je unutrašnji odnos koji učini ugovor o zastupanju u užem smislu i reguliše prava i obaveze nalogodavca iz astupnika. 2.) Između zastupnika i trećeg lica – on nastaje izuzetno jer je svrha zastupanja da se preko trećeg lica (zastupnika) uspostavi neposredan odnos između nalogodavca i druge strane, a najčešće je to ugovor o prodaji. 3.) Između nalogodavca i trećeg lica – nastali su posredovanjem zastupnika. Pojam zastupnika – Zastupnik je lice koje je ovlašćeno da nastupa u ime drugog lica. Poslovima TZ u međunarodnom prometu se može baviti svako lice, koje za to ispunjava uslove prema nacionalnim propisima. Može biti fizičko i pravno lice. Ono mora biti nezavisno od nalogodavca (pravna i ekonomska nezavisnost). Zbog toga se ona vode kao «samozaposlena». Pojam nalogodavca – Nalogodavac je strana u ugovoru koja želi da preko zastupnika obavlja određene trgovačke poslove na domaćoj ili stranoj teritoriji, a pre svega da kupuje ili prodaje robu. To može biti svako lice koje ima interesa da nastupa preko zastupnika. -Izvori prava Nacionalni izvori – zastupanje je regulisano odredbama građanskih ili trgovačkih zakona, ili posebnim propisima zakonskog ili podzakonskog karaktera. U Srbiji Zakon o obligacionim odnosima reguliše ugovor o trgovinskom zastupanju. Međunarodni izvori – Zbog značaja ovog pitanja na međunarodnom planu je ono regulisano harmonizovanim ili jednoobraznim pravilima. UNIDROIT Konvencija o zastupanju u međunarodnoj prodaji robe (Ženevska konvencija)1983. godine i Konvencija o pravu koje se primenjuje na zastupanje (Haška konvencija)1978. godine. Ženevska konvencija unifikuje materijalno pravna rešenja koja će se primenjivati samo kod zastupanja u poslovima međunarodne prodaje robe. Haškom konvencijom se unifikuju koliziona pravila o merodavnom pravu koje se primenjuje na odnose iz ugovora o zastupanju. Autonomni izvori – MTK iz Pariza je izradila Model ugovora o trgovinskom zastupanju u skladu sa Uputstvom EZ iz 1986. godine. Vrste zastupanja Opšte i trgovinsko zastupanje Trgovinsko se deli na: 1. Lokalni i generalni zastupnik (prema zastupnom području), 2. opšti i posebni zastupnici (širina punomoćja), 3. zastupnici za ceo proizvodni program, ili samo za deo (obim delatnosti), 4. stalni i putujući zastupnici (lokacija iz koje se obavlja zastupanje) i 5. obični i del credere zastupnici (odgovornost zastupnika). Kontinentalno pravo opet pravi razliku: direktno i indirektno zastupanje (na osnovu toga u čije ime nastupa zastupnik). Imamo anglosaksonsko pravo koje pravi razliku između otvorenog i neotvorenog (za čiji račun nastupa zastupnik). U međunarodnim izvorima pravi se razlika između posrednog i neposrednog. Pod posrednim se

podrazumeva da posrednici rade po uputstvima i za račun zastupanog, ali i ne u njegovo ime, ili po uputstvima zastupanog, ali druga strana to ne zna, niti ima razloga da zna. Neposredno zastupanje znači da zastupnik istupa u ime zastupanog pri čemu nije relevantno da li je identitet zastupanog poznat u vreme istupanja, ili će biti saopšten kasnije. Zastupani i druga strana se neposredno vezuju. Forma ugovora o zastupanju Zahteva se pisana forma. Taj zahtev se ostvaruje na više načina: sastavljanjem i potpisivanjem jedne pisane isprave od strane oba ugovorača, sastavljanjem i potpisivanjem primerka pisane isprave od strane svakog od saugovarača namenjen drugom saugovaraču, ili razmenom pisama, ili drugih sredstava. U praksi se uglavnom zaključuju tako što zastupnik dobija pisano ovlašćenje da može zaključiti ugovor u ime i za račun nalogodavca koje on potvrđuje nekim pisanim dokumentom. Ovlašćenje za zastupanje i pravna priroda ugovora o zastupanju Ugovor o TZ karakterišu dva ovlašćenja zastupnika: 1. Da se u dužem vremenu stara da nađe zainteresovana lica koja će zaključivati ugovore sa njegovim nalogodavcem – trajno posredovanje. 2. Zaključuje ugovore u ime i za račun nalogodavca – zaključivanje ugovora. Opšte karakteristike ugovora o TZ: 1. Trajno delovanje za principala. 2. Preduzimanj pravnih i faktičkih radnji prema trećem licu. 3. Delovanje u tuđe ime i za tuđ račun. 4. Obavezivanje zastupnika da preduzima određene radnje. 5. Pretpostavka o postojanju ovlašćenja. 6. Postojanje posebnog odnosa poverenja između zastupnika i principala. 7. Dužnost zastupnika da deluje u dobroj veri i interesu principala. Predmeti i elementi ugovora Predmet ugovora čine radnje koje se odnose na traženje i dovođenje u vezu trećih lica koja će zaključivati ugovore sa nalogodavcem i pregovaranje, ili zaključivanje ugovora sa trećim licima. Elementi ugovora -ugovor mora imati naznačene ugovorne strane, predmet i cenu. Pod predmetom se podrazumevaju poslovi u kojima će zastupnik zastupati nalogodavca, odnosno određuje proizvod zastupanja i ugovorno područje zastupanja. Pod ugovornim područjem se razume područje na kome zastupnik deluje u skladu sa uslovima ugovora i prema njemu se razlikuju lokalni i generalni. U pravu EU je pitanje dozvoljenosti postojanja jednog zastupnika na određenoj teritoriji regulisano pravom konkurencije, odnosno klauzulom ekskluziviteta. Klauzula ekskluziviteta uređuje: 1. Pravo nalogodavca da sam deluje na teritoriji agenta. 2. Pravo agenta na proviziju za sve sklopljene ugovore sa njegove teritorije. 3. Pravo ili obaveza agenta da ugovara poslove sa klijentima druge teritorije. 4. Uzdržavanje agenta od uzimanja drugih principala. 5. Uzdržavanja agenta od paralelne prodaje konkurentskih proizvoda za vreme trajanja ugovora i posle njegovog prestanka. 4. Prava i obaveze ugovornih strana Zajedničke obaveze svih poslova mandatne prirode. Osim pojedinačnih obaveza koje imaju ugovorne strane: nalogodavac i zastupnik, postoje i neka zajednička pravila i obaveze koje karakterišu sve ugovore čija se priroda temelji na mandatu ili nalogu. U pitanju su, pored ugovora o zastupanju, ugovor o franšizingu i distribuciji. One su u Zajedničkim pravilima navedene kao: obaveza informisanja pre nastanka ugovora, obaveza saradnje, obaveza informisanja i u toku trajanja ugovora i očuvanje poverenja, poštovanje posebnih pravila kod prestanka ugovora i pravo zadržavanja i zaloge. 4.1. Prava i obaveze zastupnika/agenta Obaveza da se pridržava naloga. Opšta obaveza zastupnika je da se pridržava i da izvršava naloge koje mu je dao nalogodavac u vezi sa obavljanjem poverenih poslova. Obaveza zastupnika dase stara da treća lica zaključuju ugovore sa negovim nalogodavcem. U pitanju je obaveza zastupnika kao posrednika i ona obuhvata trajno angažovanje zastupnika u preduzimanju pravnih i faktičkih radnji, tj. preduzimanju „razumnih napora“ da treće lica upozna sa robom nalogodavca kako bi na osnovu toga zaključili odgovarajuće ugovore. Obaveza da učestvuje u zaključivanju poslova. To znači ne samo da formuliše uslove ponude, već i da učestvuje u pregovorima i u konačnom formulisanju ugovora.

Obaveza da se stara o obavezama nalogodavca. S obzirom da nastupa u ime i za račun nalogodavca od ključne je važnosti obaveza zastupnika da se stara o interesima nalogodavca ne samo u ispunjavanju neposredno dobijenih naloga, već i u svim ostalim aktivnostima koje su u vezi sa poslom zastupanja. U ZOO se pod ovom obavezom obuhvaćene tri obaveze zastupnika: obaveza tkz. pasivnog nastupanja, obaveza aktivnog nastupanja i obaveza preduzimanja mera obezbeđenja. Obaveza obaveštavanja nalogodavca. Zastupnik je dužan da nalogodavcu da sva potrebna obaveštenja o tržišnoj situaciji. Obaveza zastupnika da čuva poslovnu tajnu. U pitanju je tajna koja važi ne samo za vreme, već u određenoj meri i nakon prestanka ugovora. Obaveza da položi račun.Zastupnik je dužan da nalogodavcu u ugovorenim rokovima ili povremeno po potrebi, položi račun i da to iskaže u svojim poslovnim knjigama koje mora učiniti dostupnim nalogodavcu. Po prestanku ugovora o zastupanju, zastupnik je dužan da vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. Obaveza da vodi zastupnički dnevnik i izdaje zaključnice. da vodi posebnu knjigu, dnevnik u koji hronološkim redom upisuje sve ugovore koje je zaključio ili u kojima je posredovao kod zaključenja. Pravo na zalogu. Zastupnik ima zakonsko pravo na zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom ovlašćenju, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog. 4.2. Obaveze nalogodavca Obaveza da omogući zastupniku da obavlja poslove zbog kojih je ugovor zaključen. Mora mu to i omogućiti tako što će zastupniku pružiti određene materijale i određenu dokumentaciju koje su mu za to potrebni. Dužnost obaveštavanja. Obaveza obaveštavanja zastupnika se može odnositi i na „svako neispunjenje obaveza iz ugovora koje je zastupnik pregovarao ili zaključio na račun nalogodavca“.Obaveza da plati naknadu ili proviziju. Nalogodavac je dužan da zastupniku plati naknadu za ugovore zaključene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zaključio ako je bio ovlašćen.Prema odredbama Nacrta zajedničkih pravila obaveza principala da plati naknadu odnosi na sve ugovore zaključene sa klijentima za vreme trajanja zastupanja, ako su: 1) ugovori zaključeni kao a) rezultat agentovih napora b) ugovori sa trećim licem koga je agent prethodno imao kao klijenta u ugovorima iste vrste c) ugovori sa klijentima koji pripadaju geografskom području ili grupi klijenata za koje je agent bio ovlašćen 2) ili a)je principal ispunio ili je trebalo da budu ispunjena njegova obaveza iz ugovora b) je klijent ispunio svoju obavezu iz ugovora ili je opravdao uzdržavanje od ispunjenja Ako ugovorne strane nisu uopšte ugovorile naknadu, zastupnik ima pravo na naknadu prema običajnim pravilima u mestu gde obavlja svoje aktivnosti. Dospelost obaveze plaćanja naknade. Ako drugačije nije određeno , zastupnik stiće pravo na naknadu kad ugovor bude izvršen, tj. kad treće lice ispuni svoje obaveze iz ugovora. Obaveza da naknadi troškove. Osim plaćanja provizije, nalogodavac ima obavezu i da zastupniku naknadi posebne troškove koje je učinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu, a koje ne proizilaze iz redovnog vršenja posredničkih poslova. Prestanak ugovora o zastupanju. Način prestanka ugovora zavisi od toga da li je ugovor zaključen na neodređeno ili određeno vreme. Kad je ugovor o zastupanju zaključen na neodređeno vreme, ZOO daje pravo svakoj strani da raskine ugovor krajem svakog kalendarskog tromesečja. Kada je zaključen na određeno vreme, ugovor prestaje istekom tog vremena. Ugovor o zastupanju i pravo konkurencije. Ugovorom o zastupanju se mogu narušiti pravila konkurencije iz Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i odgovarajuća pravila u nacionalnim pravima o zaštiti konkurencije tako što su od zabrane izuzeti tkz. istinski sporazumi o zastupanju. Pod istinskim sporazumima o zastupanju se podrazumevanju sporazumi u kojima agent ne preuzima bilo kakav ili preuzima beznačajan rizik u odnosu na pregovarane ili zaključene ugovore u ime principala i u odnosu na posebne investicije na tržište u oblasti svoje aktivnosti. Opravdanje za izuzimanje ovakvih sporazuma se nalazi u tome da nalogodavac snosi odgovarajuće finansijske i komercijalne rizike i da zastupnik ne vrši nezavisnu ekonomsku aktivnost buduću da je postavljen od strane nalogodavca za zastupnika. 66. Ugovor o komisionu u međunarodnom prometu Opšte karakteristike Ugovorom o komisionu se obavezuje komisionar da u svoje ime i za račun komitenta obavi jedna ili više poslova koje mu poverava komitet, a komitent se obavezuje da mu za to

plati naknadu. Bitni elementi ugovora o komisionu su predmet i naknada kao cena za obavljeni posao. Predmet čini obavljanje poverenih poslova, tj vršenje pravnih radnji u ime i za račun drugog lica – nalogodavca ili komitenta. Naknada (cena) se podrazumeva i kada nije ugovorena, jer ugovor o komisionu spada u dvostrano obavezujuće (i teretne) ugovore. Ugovorne strane su komisionar i komitent (nalogodavac). Komisionar može biti svako pravno ili fizičko lice koje ovaj posao obavlja kao svoju delatnost, tj. ima svojstvo trgovca. Komitent može biti pravno ili fizičko lice koje iz različitih razloga želi da na određenom tržištu ili u određenim poslovima nastupa preko drugog lica (komisionara). Pravni odnosi u poslu komisiona i pravna priroda ugovora o komisionu: Posao komisiona obuhvata 2 grupe odnosa: 1. Unutrašnji - uspostavlja se između nalogodavca (komitenta) i komisionara i on čini ugovor o komisionu u užem smislu. 2.Spoljni – uspostavlja se između komisionara i trećeg lica sa kojim komisionar zaključuje različite vrste ugovora u vezi poverenih poslova, u svoje ime i za račun nalogodavca. Postoji i treći odnos između trećeg lica i komitenta koji se ne uspostavlja direktno – javlja se na kraju komisionog posla, kad komisionar zaključi ugovor sa trećim licem i nakon što na komitenta cedira svoja potraživanja koja ima prema trećem licu. Odnos između komitenta i komisionara je mandatne prirode u kome komitent poverava drugom licu da za njegov račun preduzima pravne radnje iz određenih poverenih poslova.U ZOO ugovor o komisionu shvata se kao posebna vrsta ugovora o nalogu, ali za razliku od nalogoprimca kod ugovora o nalogu, komisionar obavlja samo pravne radnje (čak i kada preduzima faktičke radnje one su u „funkciji izvršenja određenih pravnih radnji“).Razlika položaja komisionara u odnosu na posrednika kod ugovora o posredovanju - komisionar nastupa u tuđe ime i za tuđ račun, pa trećem licu neposredno odgovara za ispunjenje preuzetih obaveza. Razlika položaja komisionara u odnosu na zastupnika – komisionar je u neposrednom odnosu sa trećim licima i može biti tužen za ispunjenje preuzetih obaveza (iako ekonomski efekti tih poslova direktno pripradaju nalogodavcu). Ugovor o komisionu je i ugovor intuitu personae jer se zaključuje s obzirom na ličnost komisionara. Forma ugovora – ugovor o komisionu je neformalan ugovor ali se u praksi (posebno spoljnotrgovinskoj) zaključuje u pisanoj formi, najčešće prema opštim uslovima poslovanja kao ugovor o pristupanju. Izvori prava – regulisan je uglavnom u nacionalnim propisima trgovačkim i građanskim zakonicima, i u autonomnim izvorima: opštim uslovima poslovanja i formularnim ugovorima velikih spoljnotrgovinskih kuća. Na međunarodnom planu regulisan je u okviru opšteg pojma agency u Ženevskoj konvenciji o zastupanju, u Evropskim principima u okviru instituta posrednog ili indirektnog zastupanja, UNIDROIT principima, a u Nacrtu zajedničkih pravila za upućivanje u okviru ugovora o mandatu i trgovinskog zastupanja. Vrste: Podela na unutrašnje i spoljne; Prema predmetu (vrsti ugovora na čije se zaključivanje obavezao komisionar): ugovori o komisionoj prodaji i ugovori o komisionoj kupovini; Prema odgovornosti komisionara: obični i del crede (komisionar se obavezuje ne samo da će savesno i stručno izabrati lice sa kojim će zaključiti ugovor nego i da će to lice ispuniti svoje obaveze iz zaključenog ugovora) Posebna vrsta – ugovor o komisionoj konsignaciji – vrsta ugovora prodajnog komisiona, koristi se u spoljnotrgovinskom poslovanju kad komisionar prima robu nalogodavca (konsignanta) u konsignaciju radi čuvanja u svom konsignacionom skladištu i prodaje je u svoje ime, a za račun komitenta. [*može biti i u okviru ugovora o zastupanju] Prava i obaveze ugovornih strana I Obaveze komisionara Obaveza da izvršava naloge – osnovna obaveza komisionara je da postupa po nalozima svog komitenta i da izvršava njegove naloge. Komisionar preuzima obaveze sredstva a ne cilja (dakle dužan je da preduzme sve u njegovoj moći u skladu sa ugovorenim uslovima i pravilima struke da ove ugovore zaključi, ali nije odgovoran komitentu ako i pored toga u tome ne uspe), i dužan je da pokaže pažnju dobrog privrednika. - U širem smislu ova obaveza obuhvata i obavezu komisionara da naloge izvršava u skladu sa uputstvima komitenta. Iz toga sledi i obaveza komitenta da naloge formuliše na jasan način i da daje precizna i detaljna uputstva za njihovo izvršavanje. Od dobijenih naloga

komisionar može odstupiti samo uz saglasnost komitenta. Način na koji će komisionar konkretno postupati sa dobijenim nalozima zavisi i od vrste naloga koji mogu biti imperativni (limitativni - komisionar ne sme odstupiti osim uz saglasnost nalogodavca), demonstrativni (indikativni – komisionar može odstupiti ako to može opravdati interesima komitenta) i fakultativni (orijentacionog i instruktivnog karaktera, postavljeni kao okvir postupanja). Ako komisionar prekorači granice ovlašćenja dužan je da naknadi komitentu razliku kao i prouzrokovanu štetu. Obaveza da čuva interese komitenta – složena obaveza koja se u širem smislu može označiti i kao obaveza vernosti, obuhvata obavezu komisionara da preduzme određene faktičke radnje i mere u vezi robe koja je predmet ugovora i pravne radnje i mere očuvanja prava nalogodavca prema trećem licu. U prvu grupu spadaju obaveza čuvanja robe (komisionar je dužan da robu koja mu je poverena radi prodaje ili koju je kupio za račun komitenta čuva pažnjom dobrog stručnjaka), obaveza obaveštavanja (dužnost komisionara da obaveštava komitenta o svim okolnostima koje su od značaja za izvršenje komisionog naloga) i obaveza čuvanja poslovne tajne (u roku trajanja ugovora i posle prestanka). Obaveze usmerene na očuvanja prava komitenta prema trećim licima – komisionar je dužan da preduzme sve potrebne mere i pravne radnje u tom cilju. Obaveza da obavesti komitenta o imenu saugovarača – komisionar je dužan da po zahtevu komitenta saopšti ime lica sa kojim je obavio posao koji mu je poverio, međutim ovo je dispozitivno pravilo od koga se može odstupiti i ugovoriti drugačije. Obaveza da položi račun – komisionar je obavezan da bez nepotrebnog odlaganja položi račun o obavljenom poslu. Polaganje računa može se vršiti povremeno ili na kraju posla zajedno sa konačnim izveštajem o obavljenom poslu. Komisionar je dužan i da komitentu preda sve što je primio po osnovu izvršenog posla za njegov račun. Obaveza da vodi poslovne knjige – komisionar je obavezan da vodi poslovne knjige u koje je dužan da upisuje posatke o ugovorima koje je zaključio na osnovu komitentovih naloga i o bitnim elementima ugovora. II Obaveze komitenta Obaveza da omogući komisionaru da izvrši nalog – obaveza komitenta da preduzme sve pravne i faktičke radnje kako bi komisionaru omogućio da izvrši dobijeni nalog. Obaveza da plati naknadu (proviziju) – podrazumeva se čak i kada nije ugovorena jer je u pitanju teretni ugovor. Visina naknade određuje se ugovorom ili tarifom, a ako nije na taj način određena komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i ostvarenom rezultatu. Obaveza da naknadi troškove – komitent je dužan da komisionaru naknadi i troškove koji su bili potrebni za izvršenje naloga (sa kamatom od dana kada su učinjeni), kao i posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladišta i transportnih sredstava (ako nije obuhvaćena naknadom za izvršene posla). Pravo komisionara na predujam – komisionar ima pravo na predujmljivanje novca samo ako je to izričito ugovoreno ili je o tome postignut sporazum nakon zaključenog ugovora. 67. Ugovor o osiguranju Ugovorom o osiguranju se obavezuje jedno lice (osiguravač), da će isplatiti određeni iznos novca drugom licu (ugovaraču), u slučaju da nastane osigurani slučaj u toku transporta, a ugovarač osiguranja se obavezuje da plati naknadu ili premiju. Ako ugovorne strane imaju svoja mesta poslovanja, sedišta ili redovna boravišta na teritorijama različitih država, u pitanju je ugovor o međunarodnom osiguranju, ili ugovor o osiguranju u međunarodnom prometu. Događaji čije nastupanje može nananeti štetu se nazivaju rizicima.Rizik se definiše kao mogućnost nastupanja neizvesnog događaja koji ne zavisi od isključive volje zainteresovanih lica i čije je osiguranje dopušteno zakonom, javnim poretkom i moralom. Rizici koji se mogu javiti u toku prevoza ili transporta robe pokriveni su ugovorom o osiguranju robe u međunarodnom prevozu. Ovi ugovori spadaju u kategoriju ugovora o osiguranju imovine. Osnovni cilj osiguranja imovine sastoji u naknadi štete nastale nastupanjem osiguranog slučaja koja ima karakter obeštećenja osiguranog lica. Rizici se mogu podeliti na osnovne, dopunske, ratne i političke. Osnovni rizivi se redovno pokrivaju određenom vrstom osiguranja uz jedinstvenu premiju i odnose se na saobraćajne nezgode, elementarne nepogodem požar, eksplozije, oštećenja koja su vezana sa rukovanjem robe, cepanje, lom, curenje, krađu, dodir robe sa drugom robom. Dopunski rizici su pokriveni osiguranjem uz plaćanje posebne premije, ako je to izričito ugovoreno uz osnovne rizike i najčešće se odnose na svojstva robe koja se prevozi. Ratni i politički rizici su pokriveni osiguranjem samo ako je izričito ugovoreno i za to plaćena posebna premija, a odnose se na nemire i druge akte neprijateljstva i za političke događaje koji mogu uticati na prevoz robe.

Transportno osiguranje je jedan od oblika imovinskog osiguranja, koga karakterišu: težina rizika i mogućnost nastanka velikih šteta; Transportno osiguranje obuhvata tri vida: kasko osiguranje, kargo osiguranje i osiguranje od odgovornosti prevoznika. Predmet kargo osiguranja je roba ili teret koji se prevozi . Transportno osiguranje se dalje deli na plovidbeno (pomorsko i vazduhoplovno) i kopneno (u železničkom i drumskom prevozu). Roba se osigurava u toku prevoza iz dva razloga: zbog toga što se u različitim granama transporta primenjuju različita pravila o odgovornosti prevozilaca u slučaju gubitka i oštećenja robe ili zakašnjenja; zbog činjenice da prevozioci ne odgovaraju za punu vrednost oštećenog imovinskog interesa. Unutrašnji izvori prava su Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (ZPUP), Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju (ZOVP), Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), opšti uslovi osiguranja domaćih osiguravača i poslovnim običajima. Međunarodni izvori su engleski uslovi osiguranja (pravila i praksa Lloyda) i standardni uslovi UNCTAD-a za pomorsko osiguranje. Ugovorne strane kod ugovora o osiguranju su osiguravač (lice kojie se ugovorom obavezalo da isplati određenu sumu novca ili šta drugo ako se desi osigurani slučaj) i ugovarač osiguranja (lice koje zakljuuje ugovor sa osiguravačem i prihvata obavezu da plati premiju osiguranja – on može bit ii osiguranik i korisnik osiguranja). Osiguranik je lice čija su stvar ili imovinski interes osigurani ii ma materijalni interes na osiguranom predmetu. To u poslu prodaje mogu bit ii kupac i prodavac. Korisnik osiguranja je lice kome se vrši isplata osigurane sume ili naknada štete. Razlika između osiguranika i korisnika osiguranja je u tome pto osiguranik može biti lice koje je ugovorna strana, dok je korisnik lice u čiju je korist zaključen ugovor. U praksi se ugovori o osiguranju u pomorskoj i unutrašnjoj olovidbi zaklučuju u pismenoj formi. Bitne eemente ugovora: čine ugovorne strane, stvar koja se osigurava, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, suma osiguranja, premija osiguranja i određenje interesa osiguranja. Predmet osiguranja kod ugovora o imovinskom osiguranju čine stvari ili roba koja je izložena riziku, koja se označava i kao osigurana stvar. Polisa osiguranja je document o osiguranju robe koji se izdaje u određenoj formi prilikom zaključivaja ugovora i sadrži bitne elemente ugovora o osiguranju. Polisa može predstavljati formu ugovora o osiguranju ako je to predviđeno zakonom ili se ugovorne strane tako dogovore. Kao dokaznom ispravom, Polisom se može dokazivati postojanje i sadržina ugovora o osiguranju. Kao ispravom o dugu, osiguravač potvrđuje i priznaje svoju da naknadi eventualnu štetu. Kao legitimacioni papir, polisa omogućava da osiguranik bude određen nakon zaključenog ugovora, kao lice koje se pred osiguravačem pojavi kao imalac pošte. Polise se dele na pomorske i kopnene prema vrsti, a na individualne ili kolektivne prema broju lica koja se osiguravaju.Pojedinačnom polisom je osigurana i tačno određena stvar ili pošiljka u tačno određenom prevoznom sredstvu in a određenoj relaciji. Generalnom ili opštom polisom je osigurana sva roba u prevozu određenog osiguranika, koji treba da započne u unapred utvrđenom roku, bez utvrđivanja ukupne osigurane sume. Otpisna ili flotantna polisa se izdaje na ukupnu vrednost svih pošiljki, a zatim se posle otpremanja svake pošiljke sukcesivno otpisuje njena vrednost dok se potpuno ne iscrpi. Kod specifične polise obaveza osiguravača je ograničena na iznos pojedine vrste robe u okviru ukupne osigurane sume. Blanketne polise pokrivaju razne vrste robe, a osiguravač preuzima obavezu za svaku od njih u okviru ukupne osigurane sume. Razlikuju se i polise na putovanje, vreme i mešovite; na unapred određenu vrednost ili bez određivanja vrednosti; otpisne i otvorenog pokrića. Obaveze ugovarača osiguranja i osiguranika su: da prijavi okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika; da plati premiju osiguranja; da obavesti osiguravača o promenama rizika i nastupanju osiguranog slučaja. Osiguravač mora da ugovaraču osiguranja pripremi i preda polisu osiguranja zajedno sa uslovima osiguranja, da organizuje poslovanje u skladu sa ekonomskim načelima osiguranja i da u slučaju kad nastupi osigurani slučaj isplati naknadu ili ugovoreni iznos. Uslovi za naknadu štete: da se šteta nastala kao posledica osiguranih rizika I da je kao takva pokrivena osiguranjem; da je osiguranik u momentu nastupanja osiguranog slučaja ili posle toga imao ili je stekao interes na osiguranom predmetu; das u ugovarač osiguranja i osiguranik dali tačne podatke pre sklapanju osiguranja i ispunili ostale dužnosti za vreme trajanja ugovorai u momentu nastanka štete; I da su ispunjeni posebni ugovoreni uslovi iz ugovora o osiguranju. Pod štetom se podrazumevaju materijalna oštećenja i gubitak osiguranog predmeta, kao i troškovi nastali usled nastupanja osiguranog rizika. Pod stvarnim potpunim gubitkom se podrazumeva potpuni materijalni gubitak celog osiguranog predmeta. Pod izvedenim potpunim gubitkom se podrazumeva ekonomski gubitak osiguranog predmeta za osiguranika. Pod

zajedničkom ili generalnom havarijom podrazumevaju se materijalne štete i izdaci koji su nastali kao posledica mera preduzetih od strane zapovednika ili posade broda…Pod zasebnim havarijama se podrazumevaju delimični gubici i oštećenja osiguranog predmeta koji su direktna ili neizbežna posledica osiguranog rizika, a koje u potpunosti snose vlasnici robe. Redovna naknada štete se vri u novcu ili nature. Naknada se može vršiti i napuštanjem. Što se tiče obima naknade, razlikuje se totalna od delimične štete. Franšiza osiguranja je deo štete koji snosi osiguranik, bez obzira što je osiguranik zaključio ugovor na celokupnu vrednost robe. Ako je ugovoreno da osiguranik snosi deo štete samo ako je šteta niža od ugovorenog iznosa, u pitanju je integralna franšiza, a kod orbitne franšize, osiguranik snosi određeni deo štete u svakom slučaju, bez obzira na visinu štete. 68. Ugovor o kontroli kvaliteta Ugovorom o kontroli se obavezuje jedna strana (vršilac kontrole) da stručno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga strana (naručilac kontrole) se obavezuje da za izvršenu kontrolu plati ugovorenu naknadu. Posao kontrole regulisan je nacionalnim propisima i autonomnim pravilima sadržanim u opštim uslovima poslovanja i formularnim ugovorima poznatih kontrolnih organizacija i poslovnim običajima. Ovaj ugovor zaključuju naručilac kontrole i vršilac kontrole, gde naručilac može biti svako lice koje ima potrebu i interes za kontrolom, a poslovima kontrole bave se lica koja prema nacionalnim propisima ispunjavaju uslove za to (kontrolne organizacije i vršioci kontrole). Bitne elemente ugovora čine predmet i naknada (cena). Predmet ugovora je obavljanje kontrole. U opštem smislu, kontrola se sastoji u utvrđivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe, ali osim o kontroli robe možemo govoriti i o kontroli usluga. Kontrola se po pravilu obavlja vršenjem fizičkih radnji, ali je moguće da se organizacija obaveže ugovorom da preuzima i neke pravne radnje u ime i za račun naručioca kontrole. U ovom slučaju, osim pomenutih elemenata, ugovor će sadržati i elemente ugovora o zastupanju. Što se tiče naknade za izvršene usluge, ona se iz ugovora pretpostavlja i kad nije izričito ugovorena. Ukoliko nije izričito ugovorena, njena visina će se odrediti prema tarifi kontrolne organizacije ili na uobičajen način. Mišljenja o pravnoj prirodi ovog ugovora su podeljena. Jedni smatraju da je reč o ugovoru o punomoćstvu sa elementima ugovora o delu, dok ga drugi kvalifikuju kao ugovor sui generis. Forma ugovora nije zakonom propisana, ali se u praksi najčešće zaklučuje kao formularni ugovor na osnovu naloga komitenta. Obaveze kontrolne organizacije Da izvrši ugovorenu kontrolu. Ova osnovna obaveza sastoji se u utvrđivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe, čiji obim i način treba odrediti u ugovoru. Ako ugovorom nije ništa određeno, organizacija je dužna da izvrši kontrolu u obimu i na način koji odgovaraju prirodi stvari. U vršenju kontrole, organizacija je dužna da se ponaša stručno i da se kontrola obavi pažnjom dobrog stručnjaka. Osim toga, kontrola se mora obaviti u vreme i u ugovorenom mestu, a ako to nije određeno ugovorom, onda se to mora učiniti bez oglaganja u mestu gde se predmet kontrole nalazi. Kontrola se mora obaviti i nepristrasno. Da obavi pojedine pravne radnje. Vršilac kontrole može, na osnovu izričitog naloga naručioca kontrole, preuzeti obavezu izvrši i pojedine pravne radnje u ime i za račun naručioca. U pitanju je kontrola robe sa preuzimanjem. Naručilac može poveriti kontrolnoj organizaciji da izvrši kontrolu robe koju je kupio od prodavca i da ustanovi da li je saobrazna ugovoru. Da obaveštava naručioca o važnim okolnostima Svrha obaveštavanja je dvostruka: da se omogući nalogodavcu da bude upoznat sa tokom kontrole i da mu se omogući da zaštiti svoje interese u novonastaloj situaciji tako što će u skladu sa njom davati nova uputstva i naloge. Da čuva robu i uzorke. Čuvanje robe podrazumeva dve obaveze kontrolora: da preduzme sve mere i postupke kako roba u toku pregleda ne bi bila oštećena i da je obezbedi od zamene i mešanja sa drugom robom. Da izda certifikat. Kontrola se smatra izvršenom kad kontrolna organizacija izda certifikat. Certifikat je pisana isprava koja sadrži podatke o kontrolisanoj robi ili usluzi; načinu identifikacije robe; načinu vršenja kontrole; podatke o strankama; mesto i datum kad je izvršena kontrola; označenje držaoca robe u momentu vršenja kontrole; nalaz o stanju robe i potpis vršioca kontrole. Obaveze komitenta Da omogući izvršenje kontrole. Ova obaveza obuhvata sve radnje i mere koje je potrebno da preduzme naručilac kontrole da bi vršiocu omogućio da kontrolu izvrši. Obuhvata i obavezu ne samo da preda potrebne dokumente u vezi sa robom, već i potrebna uputstva ili

instrukcije. Da plati naknadu. Za obavljenu kontrolu i čuvanje robe vršilac ima pravo na ugovorenu, odnosno uobičajenu naknadu ili proviiziju. Ovo pravo vršioca podrazumeva obavezu komitenta. U praksi se provizija plaća nakon izdavanja certifikata, ali može i u svakom drugom ugovorenom roku. Da naknadi nužne i korisne troškove. Vršilac ima pravo i na naknadu svih nužnih i korisnih troškova koji su učinjeni za račun naručioca koji nisu obuhvaćeni prethodnom naknadom i njih je naručilac kontrole dužan da nadoknadi kontroloru bez odlaganja. Pravo zakonske zaloge. Radi obezbeđenja ugovorene ili uobičajene naknade i naknade nužnih i korisnih troškova, vršilac kontrole ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu. Uspostavljanje i korišćenje založnog prava je, međutim, moguće samo u slučajevima kada vršilac kontrole ima državinu na robi koja je predmet kontrole ili može raspolagati robom naručioca kontrole. 69. UGOVORI O TURISTIČKIM USLUGAMA Ugovorom o turističkim uslugama obavezuje se davalac usluga sa drugoj ugovornoj strani – klijentu, pruži turističke usluge, a druga strana se obavezuje da za to plati nadoknadu. Predmet ugovora je pružanje turističkih usluga Vste ugovora: 1) Ugovor o organizovanju putovanja; 2) Posrednički ugovor o putovanju;3) Ugovor o angažovanu ugostiteljskih kapaciteta (alotman); - podela po Zakonu o obligacionim odnosima = ZOO. Ova podela polazi od dva kriterijuma: da je jedna strana uvek turistička agencija i da se navedene vrste ne mogu regulisati pravilima nekog drugog imenovanog ugovora. 4) Ugovor o prodaji prava vremenskog korišćenja turističkog objekta (timesharing) Turistička agencija je privredno društvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaćeg ili stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turističkih agencija radi sticanja dobiti. Izvori prava: Domaći – ZOO, Zakon o turizmu, Posebne uzanse o ugostiteljstvu Međunarodni – Međunarodna konvencija o ugovorima o putovanju, Konvencija o odgovornosti hotelijera (Savet Evrope), Uputstvo Saveta o organizovanom putovanju (EU), u praksi se koriste i opšti uslovi putovanja i formularni ugovori + Organizacija za unifikaciju pravila: Svetska turistička organizacija (spec.agencija UN) Ugovor o organizovanju putovanja - njime se jedna ugovorna strana - organizator putovanja, obavezuje da će drugoj strani – putniku, pribaviti skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njim vezane; a druga strana se pri tome obavezuje da će da za to plati ukupnu cenu. Dakle, ugovor se zaključuje između putnika, koji je fizičko lice, i organizatora putovanja, koji je turistička agencija. – Sve kombinacije usluga navedene u ugovoru (prevoz, smeštaj odvojenprevoza,...)dajuse za jednu cenu. – Po Konvenciji o ugovoru o putovanju, da bi ugovor bio međunarodnog karaktera potrebno je da se mesto poslovanja organizatora (ili redovno boravište) nalazi u jednoj od država ugovornica.– Predmet ugovora čini paket aranžman (paket usluga) pod kojim se podrazumeva skup usluga povezanih u jednu celinu. Paket moraju da čine najmanje dve usluge za koje se plaća jedinstvena cena, a to su po ZOO prevoz i boravak ili druge sa njima povezane usluge; – Forma ug. U praksi se ugovori najčešće zaključuju na osnovu kataloga, brošura, programa ili drugog materijala organizatora u kojima su detaljno opisane usluge i drugi uslovi. Na osnovu ovih informacija putnik može zaključiti ugovor neposredo ili preko posrednika. Ugovor se smatra zaključenim u trenutku kada agencija, posrednik, ili putnik primi odgovor o prihvatu- tom prilikom se putniku izdaje potvrda o putovanju koja sadrži sve podatke o uslugama koje su obuhvaćene cenom. Ova potvrda ne predstavlja ugovor i postojanje i punovažnost ugovora ne zavise od nje! Izvršavanje ugovora o org.putovanja karakteriše činjenica da neke obaveze organizator sam izvršava, a za druge angažuje treća lica = ODGOVORNOST= 1) Za usluge koje sam pruža, organizator odgovara po pravilima koja važe za pružanje konkretne usluge 2) Za usluge za koje su angažovana treća lica postoje dve situacije: a) Šteta zbog neizvršenja ili delimičnog izvršenja – odgovara organizator (u ovom slučaju treće lice može odgovarati samo ako su ono i putnik u nekom pravnom odnosu) b) Šteta nastala povodom, usled izvršenja usluge – organizator odgovara za izbor

trećih lica, tj. samo ako je izvršio loš izbor Prava i obaveze organizatora putovanja: • Da pruži uslugu; Da štiti interes putnika; Obaveza obaveštavanja; Obaveza čuvanja poslovne tajne Prava i obaveze putnika: • Da plati cenu; Obaveza saradnje + Posebna prava i obaveze i jednih i drugih po ZOO: pravo zamene putnika drugim licem, povećanje ugovorene cene, pravo putnika i organizatora da odustanu od ugovora, pravo putnika da odustane od ugovora i izmene programa putovanja Posrednički ugovor o putovanju – njime se posrednik obavezuje da u ime i za račun putnika zaključi bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o izvrčenju jedne ili više posebnih usluga koje omogućavaju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezije da za to plati naknadu. = Ovde se naglašava uloga posredovanja u prodaji usluga putovaja drugih organizatora putovanja. Posrednik može zaključiti dve vrste ugovora: A) Ugovor o organizovanju putovanja ili B) Ugovor u pružanju neke druge usluge. -Predmet ugovora – u ime i za račun putnika se pribavlja ili organizovano putovanje ili posebne usluge. Ug.se zaključuje kada posrednik prihvati nalog putnika da mu se obezbedi tražena usluga. – Pravna priroda: ova vrsta ugovora se u pravnoj teoriji kvalifiku je kao ugovor o mandatu Tri vrste odnosa :1) Između putnika i posrednika; 2) Između posrednika i organizatora putovanja; 3) Između putnika i organizatora putovanja Obaveze posrednika: Da zaključuje ugovore; Da se stara o pravima i interesima putnika Obaveze putnika: Da plati naknadu Ugovor o alotmanu – njime se obavezuje ugostitelj da u toku određenog vremena stavi na raspolaganje turističkoj agenciji određeni broj ležaja u određenom objektu, da pruži ugostiteljske usluge licima koja agencija uputi i da joj plati određenu proviziju, a agencija se obavezuje da nastoji da ih popuni. – Ugovorne strane su hotelska ili druga ugost.organizacija (ugostitelj) i turistička agencija *Ugostitelj je privredno društvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaćeg ili stranog društva koje obavlja ugostiteljsku delatnost. – Ugovor u alotmanu mora biti zaključen u pisanoj formi! Dve vrste ugovora po ZOO 1. Ugovor o alotmanu sa pravom agencije na odustanak – ako u ugovorenom roku pošalje obaveštenje o odustanku od korišćenja agencija nije dužna da plati nadoknadu, ako ne obavesti u predviđenom roku, ugostitelj ima pravo na nadoknadu. 2.

Ug.o alotmanu sa obavezom popunjavanja angažovanih kapaciteta – ako ne uspe da popuni angažovane kapacitete, agencija je dužna da plati ugostitelju naknadu po neiskorišćenom ležaju i danu.

3.

Ug.o alotmanu sa pravom opcije turističke agencije (ova vrsta se javlja u međunarosnoj praksi) – agencija može u određenom roku obavestiti ugostitelja da će koristiti kapacitete koji su joj stavljeni na raspolaganje, ili može obavestiti da neće i tada ugostitelju ostaju na raspolaganju njegovi kapaciteti i on nema pravo da traži naknadu od agencije.

Obaveze turističke agencije: • Da nastoji da popuni predviđene kapacitete; Obaveza obaveštavanja; Da plaća ugostiteljske usluge; Da izda posebnu pisanu ispravu – VAUČER Obaveze ugostitelja: • Da stavi na korišćenje ugovorene smeštajne kapacitete; Da ne mena cene usluga; Da plaća proviziju agenciji

*Tek u toku izvršenja ugovora uspostavljaju se faktički odnosi između putnika i ugostitelja 70. ZAJEDNIČKA PRAVILA ZA UGOVORE O MEĐUNARODNOM PREVOZU ROBE Pravila koja se odnose na pravno regulisanje različitih vrsta ugovora o prevozu u međuanrodnom prometu, npr. ugovori o: pomorskom prevozu robe, vazduhoplovnom prevozu, prevozu rekama, drumskom, železničkom i multimodalnom prevozu robe = izučavaju se u posebnom delu MPP – međunarodno transportno pravo. Većina izvora su nacionalni, ali postoji velika potreba za njihovom unifikacijom i harmonizacijom. Jedna od najznačajnijih različitosti u ovoj oblasti je izdavanje različitih prevoznih dokumenata za pojedine grane saobraćaja odnosno vidova prevoza robe - tovarni listovi kod drumskog, železničkog i vazduhoplovnog prevoza; konosman kod pomorskog i delimično rečnog i kod multimodalnog dokument o multimod.prevozu. ( *Ovi dokum.služe kao dokaz da je odnosni ugovor zaključen i da je roba primljena u naznačenom stanju) = postoji tendencija da se prevozne isprave unifikuju i da se za sve koristi konosoman kao hartija od vrednosti. Odgovornost prevozilaca Pitanja odgovornosti su regulisana u konvencijama koje se odnose na pojedinačne vidove transporta i ove odredbe su imperativne prirode.U konvencijama postoji osnovna podela na A) Kopneni saobr. – princip objektivne odgovornosti B) Pomorski saobr. – subjektivna odgovornost (zasnovan ana pretpostavljenoj krivici); Ovo važi i za multimodalni prevoz. U vazdušnom prevozu robe prevozioci odgovaraju prema pravima o specijalnim rizicima koji su povezani sa vazdušnim prevozom, ali njihova odgovornost u osnovi ne zavisi od krivice. Vrste odgovornosti – svi prevoznici odgovaraju za oštećenje robe, gubitak robe i zakašnjenje u prevozu odgovornost je ogarničena na određene iznose ili limite koji se razlikuju u zavisnosti od prevoza. Razlike postoje i na primer u pogledu vremena ili perioda u kome prevozioci odgovaraju. 71. UGOVOR O IZVOĐENJU INVESTICIONIH RADOVA U INOSTRANSTVU Termin- Izraz investicioni radovi u inostranstvu iz koga je izveden odgovarajući ugovor se I pored kritike da je reč o ekonomskom a ne pravnom pojmu, uglavnom koristi u domaćoj teoriji I spoljnotrgovinskim propisima dok se u uporednom pravu ovaj ugovor označava kao ugovor o građenju .Sintagma investicioni radovi u inostranstvu potiče iz ranijih propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, a prema odredbama zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, investcioni radovi obuhvataju projektovanje, građevinske I zanatske radove, inženjerske radove I sve ostale radove I usluge na objektima koje vrši odnosno pruža strano lice u republici Srbiji, odnosno domaće lice u drugoj državi.Cilj je zaključivanja ugovora o investicionim radovima izgradnja postrojenja ili realizacija projekta. Kao ugovorne strane pojavljuju naručilac radova I izvođač radova. Postojanje elementa inostranosti se vezuje za mesta poslovanja investitora I izvođača investitcionih radova koja se moraju nalaziti u različitim državama. Izvori prava- Pravila kojima je regulisan ugovor o izvođenju investicionih radova su sadržana u nacionalnim I u međunarodnim izvorima. Nacionalna pravila su sadržana u opštim zakonskim propisima, kao sto su noviji zakoni o obligacionim odnosima, trgovački ili građanski zakonici, posebnim spoljnotrgovinskim propisima I poslovnim običajima I posebnim zakonskim propisima o gradnji. Drugu grupu propisa čine oni u kojima su sadržana administrativna pravila u vezi otpočinjanja, gradnje I korišćenje objekta I propisi o samoj gradnji. Na međunarodnom planu su doneti propisi u okviru specijalizovanih agencija UN kao sto su UNID, UNCITRAL, Evropska komisija za Evropu kao I u okviru Federacije savetodavnih inženjera FIDIC. U okvira FIDIC-a doneti su opšti uslovi sporazuma između investitora I projektanta.: FIDIC uslovi o građevinskim inženjerskim radovima tzv. Crvena knjiga, FIDIC uslovi za ugovore za elektromehaničku opremu tzv. Žuta knjiga I FIDIC uslovi za ugovore ključ u ruke sa fixnom cenom tzv. Oranž knjiga. Crvenom knjigom su regulisani uslovi kod građevinskih radova kao što su mostovi, tuneli, hidrocentrale gde se radovi obavljaju izvan sedišta proizvođača odnosno fabrike. Žuta knjiga reguliše uslove u slučaju kada se veći deo radova izvodi u proizvođačkoj fabric I primenjuje se kod gradnje fabrika u koje se nabavljaju I ugrađuju turbine ili generatori. U obe knjige su predviđeni inženjeri koji kontrolišu I nadgledaju rad izvođača. Nakon objavljivanja oranž knjige, termin ineženjer je zamenjen sa predstavnik investitora od koga se očekuje da postupa pravedno I u skladu sa ugovorom. Takođe, nakon objavljivanja treće knjige, FIDIC je osavremenio prvu I drugu knjigu tako što je dodatno standardizovao zajedničke uslove I objavio standardne forme ugovora u kojima su sadržani: uslovi ugovora za konstrukciju I

izgradnju ili inženjering radova koje je projektovao investitor, uslovi ugovora za fabrike I projektovanje građevine za električne I mehaničke fabrike, uslovi ključ u ruke ugovora (srebrna knjiga), kratka forma ugovora(zelena knjiga). Pojam ugovora- Ugovor o izvodjenju investicionih radova predstavlja takav ugovor u kome se jedna ugovorna strana, izvodjač radova, obavezuje da prema određenom projektu izgradi u ugovorenom roku građevinu ili da na postojećem objektu izvrši druge građevinske radove, a druga ugovorna strana, naručilac radova ili investitor, se obavezuje da mu za to plati cenu. To je ugovor kojim se reguliše kompletna gradnja investicionih objekta prema zadatom projektu. Bitni elementi ugovora- predmet I cena. Predmet ugovora čine ugovoreni građevinski ili investicioni radovi koji se mogu sastojati u izgradnji građevine ili izvođenju drugih građevinskih radova koji moraju biti precizno određeni u ugovoru odnosno projektu. Kod ugovora u užem smislu, izvođač se obavezuje da će graditi određenu građevinu ili samo da izvede određene građevinske radove prema projektu koji je dobio od naručioca. Ako izvodjač investicionih radova pored ovih presume I druge obaveze kao sto su expertize, sudije. Investicioni programi, tehnička dokumentacija… Reč je o ugovoru u širem smislu. U uporednom pravu se u okviru ovog složenog I jedinstvenog posla razikuju tri vrste ugovora, posmatrano po fazama odvijanja posla: o inženjeringu, nabavkama I izgradnji I puštanju u probni pogon. Naziv koji objedinjuje ove tri faze je EPC-engineering, procurement and construction. Cena kod ugovora može biti odrediva za razliku od predmeta koji mora biti jasno određen. Složenost ovog pitanja izražena je zbog velike vrednosti poslova, trajanja ugovora pa cenom treba neutralisati ove rizike na najmanju meru. U pogledu visine, cena se moze dorediti na dva nacina: po jednici mere ugovorenih radova ili u ukupnom iznosu za ceo objekat. U praktičnoj kalkulaciji kod određivanja ovih cena koriste se različiti mehanizmi balansiranja koji polaze od 4 kriterijuma: troškova plus naknada, jedinstvene cene, fixne cene I projektovanih troškova. Ugovorne strane- javljaju se naručilac radova ili investitor I izvođač radova. Izvođenje radova može da vrši preduzeće koje je upisano u odgovarajući registar za građenje objekta. Investitor je lice koje je naručilo radove I može biti svako lice. U međunarodnoj praksi se kao investitori velikih projekata najčešće javljaju države I državna preduzeća. Forma ugovora I osobenosti zaključivanja - ugovor o gradnji mora biti zaključen u pisanoj formi. Međutim, po FIDIC-ovim uslovima, forma nije propisana, pa o njoj odlučuju ugovorne strane. Što se tiče osobenosti zaključivanja, one su diktirane zainteresovanošću javnih vlasti za ovaj posao koja se manfestuje kako prilikom zaključivanja tako I u toku realizacije ugovora. U fazi pre zaključivanja uticaj država se ispoljava kroz nametanje zahteva ili uslova koji moraju da budu ispunjeni za zaključivanje ugovora I kroz postupak javnog nadmetanja koji se mora poštovati kod odabiranja izvođača. Adminstrativne obaveze pri zaključivanju ugovora - obuhvataju donošenje odluke o izgradnji investicionog objekta od strane investitora I pribavljanje odobrenja za izgradnju. Nakon što odluku o izgradnji na osnovu investicionog programa donese nadleženi organ investitora, investitor je dužan da obezbedi odobrenje za izgradnju. Rešenjem kojim se odobrava izgradnja izdaje nadležni organ u mestu gde se vrse investicioni radovi u skladu sa unutrašnjim propisima. Način zaključivanja ugovora - javno nadmetanje, objavljuje se oglas gde se pozivaju svi zainteresovani izvođači da daju ponude, ustupanje investicionih radova putem prikupljenih ponuda gde se ponuda dostavlja samo kvalifikovanim izvođačima I neposredna pogodba u slučaju investicionih radova manje vrednosti. Obaveze izvođača -Izvođač ima administrativno ili upravno pravne I imovinske obaveze. U prvu grupu spadaju: prijava početka radova, da imenuje rukovodioca gradilišta, da vodi građevinske knjige I da obezbedi I čuva gradilište. U drugu grupu obaveza spadaju: da prouči tehničku dokumentaciju, da izvede ugovorene investicione radove, da izvrši osiguranje radova, da obaveštava naručioca o važnijim okolnostima, da zaštiti obustavljene radove, da omogući naručiocu vršenje nadzora I da plati ugovornu kaznu I da izgrađeni objekat preda naručiocu. Obaveze naručioca - da pribavi odobrenje za izgradnju, da izvođača uvede u posao, da vrši nadzor nad izvođenjem radova, da plati cenu. 72. POSEBNI OBLICI INOSTRANSTVU

UGOVORA

O

IZVOĐENJU

INVESTICIONIH

RADOVA

U

Posebni oblici ugovora - osim ugovora o građenju postoje I ugovori o projektovanju, isporuci investicione opreme, montaži I demontaži, ugovori ključ u ruke I ugovori o konslating inženjeringu.

1. ugovori o projektvovanju -.obavezuje se jedna strana da po nalogu druge strane izradi projektno tehničku dokumentaciju, a druga strana se obavezuje da za to plati cenu. Osnovni predmet obaveze projektanta se u poslovnoj praksi označava kao projekat. 2. ugovori o isporuci investicione opreme- pod investicionom opremom se podrazumevaju mašine, operma I sredstva koja pojedinačno ili zajedno čine tehničku ili ekonomsku celinu I koja služe ostvarivanju nekog ekonomskog ili tehnološkog procesa. To mogu biti mašine za fabriku ili za proizvodnu liniju, generatori, turbine ali I aparati za opremanje računskog centra, banke ili druge ustanove. Ovako određena oprema se razlikuje od robe iz Bečke konvencije o međunarodnoj prodaji po tome što se po pravilu serijski ne proizvodi I što druga strana - kupac, može učestvovati u njenoj izradi tako što će dati projekat ili deo materijala, a prodavac se može obavezati da je montira ili pusti u probni pogon. Ako se prodavac obavezao samo na isporuku robe bez obzira na to da li je sam proizvodi, reč je o ugovoru o prodaji specificne robe. Ako naručilac daje pretežni deo materijala, preovladaju elementi ugovora o delu.. 3. ugovori ključ u ruke - kod ovih ugovora izvođač se obavezuje da samostalno obavi sve poslove koji su potrebni za izgradnju I upotrebu investicionih objekata I da gotov objekat preda naručiocu ključ u ruke, to moze biti izgradnja hidrocentrale, mosta, fabrike… U ovom poslu su sadržane obaveze naručioca da obezbedi projekat, opremu I materijal, da izgradi objekat I da opremu montira I po potrebi pusti u probni pogon. 4. ugovori o konsalting inženjeringu -.predemet ugovora o konslating inženjeringu je pružanje usluga znanja u vezi izvođenju investicionih radova ili pojedinih faza pre ili u toku izvođenja radova. Pod intelektualnim uslugama koje pruža inženjer se podrazumeva davanje ideja, izrada projekta, pružanje saveta I stručne pomoći u vezi odabiranja najboljeg ponuđača u izradi ugovora.