Medjunarodni Transport Spedicija i Osiguranje

Osiguranje Razvoj osiguranja Osiguranje je pravni akt, suština je nadoknađivanje materijalne štete. Mora da postoji automatizam i relacije šteta i naknada. Razni oblici obezbeđenja od štete iz prošlosti su - 30000 g p.n.e. kineski trgovci na jangcenkjangu - Talmud (prva pomorska osiguranja) Prva polisa osiguranja izdata je u Pizi 1384

Funkcija osiguranja -

Funkcija zaštite Neposredna funkcija osiguranja Posredna funkcija osiguranja Finansijsko-akumulativna funkcija Društveno-socijalna funkcija

Neposredna zaštita - Preventivne mere su sve mere sredstva, akcije kojima je namena da spreče i otklone uzrok koji bi mogao izazvati štetni događaj. - Represivne mere su spasavanje ljudi i imovine u već nastalom štetnom događaju. - Osiguarnik je dužan preduzeti mere potrebne da se spreči nastupanje osguranog slučaja. Stimulacija osiguaranika - diferencijalne premije-sniženje premijske stope za postignuti povoljni odnos ukupne premije i isplaćenih šteta - popust na premiju osiguranika se stimuliše za preduzimanje specijalnih mera (alarm u auto) - učestvovanje osiguranika u pozitivnom rezultatu poslovanja najčešči vidovi osiguranja su samopridržanaj i franšiza. - franšiza se koristi da bi se izbegli visoki troškovi u likvidaciji manjih šteta. Franšiza može biti: - Kvalitativna-isključuje određene vrste rizika u potpunosti - Kvantitativna –deo obaveze osigurava - Interesna - Odbitna Sankcije osiguravača - Diferenciranje premije osiguravanja - Dodatak na premiju - Proporcionalno smanjenje obaveze osigurača

-

Regresno pravo osiguravača Naknada štete učinjenje osiguraču Raskid ugovora

Posredna zaštita osiguranja Ostvaruje se u naknadi štete i isplati osigurane sume kad nastupi osigurani slučaj. Nakndaom štete omogućuje se ekonomska stabilnost, sigurnost Finansijsko-akumulatorska funkcija Premijama koje su uplaćene od osiguranja u relativno malim iznosima daje se vid krupnih novčanih sredstava. Ova sredstva stoje rezervisana za svoju isplatu šteta. Postižu se i efekti smanjenja novčane mase u opticaju. Sredstva imaju karakteristiku specifičnog kapitala.Sredstva osiguranja se ulažu preko finansijskog osiguranja u cik. Sredstva treba težiti da očuvaju svoju vrednost. Društveno socijalna funkcija Osiguranje ostvaruje zadatak ekonomske zaštite čoveka i njihove imovine na tržištima uzajamnosti i solidarnosti. Socijalna strana sadržana je u merama i brizi za ekonmsko održanje -socijalni interesi osiguranja u saobraćaju -u osiguranju života. Ekonomska načela osiguranja Članovi zajendice rizika su osiguranici koji uplaćuju svoj deo doprinosa u fond osiguranja u koji udružuju svoja sredstva. Uplate osiguranika nazivamo premijama osiguranja. Premija osiguranja je u srezmeri sa visinom rizika. Isplatu iz sredstava fonda za naknadu štete nazivamo odšteta. Izvršenje obaveze iz osiguranja nazivamo isplatom osigurane sume. Fond osiguranja Isplata štete vrši se iz fondova -fond pri svakom preduzeću posebno (samoosiguranje – nema rizika) -fond po centralitičkom sistemu (pokrivanje nastalih šteta iz budžetskih sredstava) -fond ostvarenog putem specijalnih uloga Izvori sredstava fonda Glavni izvori sredstava od premije osiguranja a) sredstva početnog fonda sigurnosti – funkcija je privremena b) sredstva rezervi sigurnosti – preduzeće će se osnovati tek kada su obezbeđena sredstva za rezerve sigurnosti po zajednici rizika c) sredstva tehničkih rezervi, a to su uplate koje služe za a. isplatu naknade šteta b. isplatu premije saosiguranja c. isplatu premije reosiguranja d) tehnički prihodi

a. b. c. d. e. f.

premije osiguranja premije aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja drugi prihodi od poslova osiguranja vanredni prihodi prihod od finansiranja kapitalni dobici

Neutrošena sredstva tehničke premije po podmirenju obaveza unosi se u sredstva rezerve sigurnosti. Ta sredstva se mogu uneti u fond preventive, sigurnosti. - Sredstva matematičke rezerve - Sredstva preventive Elementi osiguranja - Rizik - Premija - Isplata Rizik podrazumeva mogućnost nastupanja ekonomske štete od nesrećnog slučaja ili sam događaj. Događaj mora ispuniti sledeće uslove: a) Mogućnost događaja b) Ekonomska šteta događaja c) Neizvesnost događaja d) Neizvesnost događaja od volje osiguranika e) Raspoređenost u prostornom i vremenskom pogledu f) Dostupnost događaja statističkoj evidenciji g) Dostupnost po zakonu Vrste rizika a) Objektivna strana rizika (udar groma, suša) b) Subjektivna strana rizika (uticaj čoveka) c) Konstatni rizici (požar-po prirodi verovatnoće) d) Varijabilni (smrt) Veličine rizika a) Osigurana suma (vrednost imovine) – vrednost veća – rizik veći b) Trajanje osiguranja – vreme trajanja veće – rizik se brže javi c) Stepen verovatnoće – verovatnoća da se desi slučaj veća – rizik veći d) Stepen jačine štete Koncentracija velikog broja rizičnih objekta na malom prostoru zove se Kumul Premija osiguranja Premija osiguranja je iznos koji osiguranik plaća osiguravaču za osiguranje po zaključenom ugovoru. Neto premija je vrednost rizika i uglavnom je dovoljna za pokrivanje troškova za obnovu imovine.

Premija je u upravnoj srazmeri sa verovatnoćom, osiguranom sumom (kamatna stopa) – (kamata veća – premija niža) Između rizika i premije važi načelo srazmere: - nema rizika, nema premije - menja se rizik, menja se premija - premijska stopa je premija koja odgovara rizikuvrednosti od 1000 din sa trajanjem osiguranja od jedne godine. Bruto premija je suma neto premije i sličnih troškova: - akvizicioni troškovi - inkaso - upravni - takse, porezi Plaćanje premije se vrši unapred. Premija može biti: obavezna i dobrovoljna. Naknada iz osiguranja (cilj) Kada nastane osigurani slučaj, obaveza osiguravača je da izvršti obeštećenje, isplati određenu sumu i to se utvrđuje postupkom koji se zove – likvidacija štete. Faze likvidacije: • prijava o nastanku osiguranog slučaja • procena štete • isplata štete • subrotacija prava prema odgovornom licu. Osiguravač je dužan tri dana po prijavi štete da postupi proceni štete- nakon toga osiguranik može da započne rasčišćavanje štete uz uslov da se utvrdi uzrok i obim. Štetu utvrđuju zajedno osiguranik i osiguravač. Troškove procene snosi osiguravač. Šteta u osiguranja imovine mogu biti: jednake iznosu stvarne štete, veće od osigurane sume, i manje od iznosa stvarne štete. Oblik naknade može biti isplata novčanog izossa, ili zamena onog što je uništeno. Kod osiguranja lica, uvek se isplaćuje tačno onaj iznos koji je određen kao osigurana suma. Kod imovinskih osiguranja suma osiguranja je jednaka vrednosti osiguranih stvari. Ugovor o osiguranju Ugovor je zaključen kada ugovarači potpišu polisu osiguranja Ugovorom o osiguranju osiguranik se obavezuje da plati određeni iznos osiguravaču, a osiguravač se obavezuje da ukoliko dođe do osiguranog slučaja, isplati osiguraniku ugovorenu sumu. Koncesualnost je karakteristika, ali je sloboda volje ograničena posebnim uslovima osiguranja kao i tarifama premije. Slobodnoj volji je prepušteno određivanje: • Predmeta osiguranja • Sume osiguranja ili vrednost predmeta • Korisnika osiguranja Vreste ugovora • Prema određenosti predmeta a) Pojedinačni i opšti ugovori o osiguranju • Prema trajanju

• • • •

a) na određeno vreme b) neodređeno c) kombinovano po predmetu a) osiguranje lica b) osiguranje imovine prema području delatnosti a) osiguranje industrije, zanatstva, poljoprivrede, motornih vozila prema obaveznosti osiguranja a) dobrovolja b) obavezna vrsti rizika a) od požara b) od lomova c) uginuća životinja

Polisa je isprava o zaključenom ugovoru o osiguranju koju izdaje osiguravač. Služi kao hartija o vrednosti i dokazno sredstvo. Vreste polise: Na ime, na donosioca, po naredbi. Pomorskog , nepomorskog osig, prenosiva, neprenosiva, kombinovana. Blanket, flontana, pojedinačna, opšta. Kolektivnog ili grupnog osiguranja. Ponuda osiguranja i ostale isprave o zaključenom ugovoru • Ponuda je obrazac sa pitanjima čijim odgovaranjem je pokazana volja lica. • Potvrda o zakljulenom osiguranju se kroisti u transportnom osiguranju uvoznog karaktera. Na prijavi osigurača potvrđuje se da je rizik preuzet. • List pokrića izdaje osiguravač u slučaju kada je za izdavanje polise potrebno duže vreme. • Potvrda o produženju trajanja polise osiguranja • Uslovi osiguranja su jedinstveni i obavezni • Opšti uslovi osiguranja sadrže odredbe zajedničke za sve ugovore. Obaveze ugovornih strana Obaveze: • U toku trajanja osiguranja • Kad nastupi ugovoreni osigurani slučaj • Osiguranika da koristi osigurane stvari na propisan način • Oosiguravača da postupa kao uredan privrednik • Namenskog korišćenja sredstva osiguranja • Osiguravača da preduzme potrebne mere preventive u cilju smanjenja i otklanjanja štete. • Osiguravača da osiguraniku nadoknadi nužne troškove.

Prestanak ugovora o osiguranju Redovni slučajevi: • Istek roka • Nastupanje osiguranog slučaja • Propast stvari promena vlasništva, smrt • Ugovor prestaje u slučaju totalne štete (imovina) Neredovni razlozi 1. Ništavnost (zabranjeni predmeti; već nastao slučaj) 2. Zbog neizvršenja obaveza 3. Stečaj Tehnička organizacija osiguranja Prvi zadatak tehničke organizacije je da odredi koliko će novačnih sredstva biti neophodno za fond osiguranja. Drugi zadatak je kategorizacija rizika Treći zadatak je izračunavanje premije rezerve u osiguravanju života Elementi tehničke organizacije: • Uzajamnost rizika – grupisanje rizika po svojoj prirodi i vrednosti. • Statistika- izračunava godišnje štete, a na osnovu toga premije. • Tabele klasiranja (odnose se na rizike ljudi kojima je ugrožena imovina • Tablice Reosiguranje Jedno od sredstva za izjednačavanj odstupanja je stvaranje rezervi tzv kompenzacija u vremenu. Kompenzacija rizika se obavlja reosiguranjem i ono obezbeđuje ravnoteže. Deo rizika koji prevazilazi njegove mogućnosti, kapaciteta preduzeća prenosi na reosigurače. Reoosiguranje može biti pasivno i aktivno. Ko reosigurane sume reosiguravač je u obavezi da u reosiguranoj sumi sudeluje. Načelo dobrovoljnosti u zaključenju ugovora o reosiguranju daje ugovorenim stranama da odrede sadržaj. Načela ugovora o reosiguranju • Savesnost i poverenje • Iste sudbine osiguravača i reosiguravača • Interes • Odrećenost rizika • Kontrole poslovanja osiguravača • Princip u prešenju sporova Vrste ugovora o reosiguranju Pojedinačni ugovor o osiguranju. Danas se retko primenjuje zbog vremena koje je potrebno za procenu rizika. Primenjuje se kod transportnih osiguranja. Opšti ugovor o reosiguravanju – ugovor kojim strane unapred određuju obavezu reosiguravača da primi u osiguranje deo u određenoj vrsti.

Stvoreno pokriće reosiguranja je kombinacija Reosiguranje sume: Rizik se deli između osiguravača i reosiguravača u istom procentu u kome se deli i naplaćena premija, pa i za obaveze isplate jamče i jedna i druga strana istim procentom. • Ugovor o ekcedentnom reosiguranju • Ugovor o kvantnom reosiguranju • Ugovor o kvantno – ekcedentnom reosiguranju • Ugovor o reosiguranju viška vrednosti. Ugovor o ekcedentnom osiguranju - Glavna karakteristika je pokrivanje dela rizika koji prelazi samopridržaj osiguranja. - Osiguravač zadržava rizičnu homogenost portfelja - Po prijemu rizika u jemstvo, procenjuje koji njegov deo može da zadrža za sebe, koji ustupa. - Zahteva obiman rad osiguravača, ali može biti nepovoljan za reosiguranje jer preuzima loš rizik. - Nije ista sudbina reosiguravača I osiguravača Ugovor o kvantvnom osiguranju Po metodu kvote osiguravačko preduzeće se rasterećuje jednog dela raizika primljenog u jemstvo, ali to biva na isti način za sve rizike. U reosiguranju se daje jednak deo svih rizika (5%) Ne vrši se selekcija rizika U upotrebi je kada je osiguravajuće preduzeće zavisno od većih osiguravajućih kuća. Ugovor o osiguranju viška vrednosti - Deluje tek onda kada osigurana suma ili vrednost osiguranog interesa u ugovoru preću određenu granicu. - reosigurač se ograđuje od prevelikih obaveza ugovor o kvantno – ekcendentnom reosiguranju to je kombinacija reosigurane sume dopunjena ekcedentnom za raizike koji po ustupanju kvote reosiguravača prelazi tehničke mogućnosti

Ugovor o reosiguranju šteta - određuje se visina obaveze reosiguravača isključivo u odnosu na visinu štete. - reosiguravač se drži ugovora samo u iznosu štete koju sam osigurač snosi u slučaju nastale obaveze. - osiguravač prvi vrši pokriće obaveze koja nastanu iz ugovora a zatim reosiguravač.

Ugovor o reosiguranju drugog rizika - Primenjuje se u osiguranjima gde su moguće velike štete - Osiguravajuće preduzeće kod ovog metoda utvrđuje granicu po šteti. - Reosiguravač nije zainteresovan u svim štetama Ugovor o reosiguranju viška štete - to je novi oblik reosiguranja - ako na kraju godine osiguravajuće preduzeće ima neki poslovni gubitak, ovaj gubitak će se pokriti reosiguranjem. - Gubitak se definiše viškom šteta preko određenog procenta od premije. - likvidaciju vrši reosiguravač - koristi se protiv šteta od grada - višak šteta se plaća na kraju godine Ugovor o reosiguranju ekscedenta šteta - pokriva sve štete koje prelaze visinu samopridržaja osiguranja po jednom događaju bez obzira na koliko se polise odnose. - Reosiguravač se štiti limitom kao najvišom granicom svoje obaveze iznad smopridržaja. Retrocesija - Je deljenje rizika primljenog u reosiguranju i u ustupanja njegovog dela drugom reosiguraču. - Ista ekonomska načela važe - Cilj svakog učesnika je da učestvuje u riziku u onoj meri kojoj može da pokrije svoje obaveze - Neje uobičajena u osiguravanju viška štete Saosiguranje - Obezbeđuju se sredstva za neutralisanje odstupanja od statističkih pokazatelja - horizontalnom deobom jednog rizika svaki od saosiguravača preuzima deo svoje obaveze. - Osiguravač koji je pokretač obaveze je tzv vodeći - Zbog svoje složenosti slabo se upotrebljava - Obaveza jednog osiguravača se ne prenosi na druge - Razlikuje se od višestrukog osiguranja jer se zaključuje ugovor Osiguranje motornih vozila - Kasko (obuhvata osiguranje vozila i njegove transportne opreme - Osiguranje od odgovornosti Kasko osiguranje Potupuni kasko pokriva: - saobraćajne nezgode

-

požar, eksploziju, oluju, grad .... štete koje nanesu treća lica krađa, prevare, utaje troškove nastala pri spasavanju vozila

Delimični kasko obuhvata: - pošar zdar groma, krađu, oluju - lom stakla na vozilu, štete nanete od domaćih životinja - Troškovi vuče I prevoz vozila Motorno vozilo može se osigurati najviše do nabavne vrednosti novog vozila. Isključenje obaveza osiguravača kod autokaska: - potonske štete, kvar na motoru - smrzavanje vode u hladnjaku, gubitka ulja, ako je vozač pod uticajem alkohola. Osiguranje od odgovornosti korisnika motornih vozila Zaštite prouzrokovane trećim licem sopstvenika je obavezna. Korisnik ugovara I prema oštećenim putnicima. Zaključuje se pre noego što vozilo udje u saobraćaj. Prenosi se prodajom vozila. Regulisanje autoodgovornosti na međunarodnom planu - londonska konvencija Zelena karta je međunarodna isprava o osiguranju sa zanakom u kojim državama se pruža odogovarajuće pokriće. Nacionalna udruženja su garanti. - strasburskom konvencijom uvedena je obaveza da svako motorno vozilo mora biti osigurano. Transportno osiguranje Za zaključenje ugovora nije potrebna forma Polisa se izdaje na zahtev ugovarača bez podataka o premiji Može da bude I isprava iz voznog posla Utvrđenje štete je obaveza osiguranika Može ga zaključiti svako lice koje ima interes za predmet osiguranja Opšta podela je: - kasko osiguranje - Kargo osiguranje - Osiguranje odgovornosti Kargo osiguranje Podrazumeva osiguranje stvari, životinja koje se prevoze iz jednog mesta u drugo - osiguranje domaćeg karga - osiguranje međunarodnog karga

Osiguranje domaćeg karga - Generalna polisa za osiguranje pošiljki u domaćem transportu pokriva sve pošiljke koje se prevoze na rizik osiguranika - Pokriveni su rizici rizičkog gubitka i oštećenja pošiljke. - Isključene su štete i gubici nastali kao posledica nemarnosti osiguranika. - Utvrđivanje štete je dužnost osiguranika Ovaj ugovor može imati pokriće za: - osnovne rizike kao što su: lom, curenje... - posebne (uginuće, kvar, smrzavanje) ovo osiguranje obuhvata i osiguranj vozara od odgovornosti u domaćem prevozu Osiguranje međunarodnog karga Podrazumeva osiguranje transporta pošiljke ako prelazi državne granice - ukoliko je prate carinski dokumenti - ukoliko fakture pošiljke glase na stranu valutu obuhvata: - osiguranje uvoznog karga - osiguranje izvoznog karga - tranzitni kargo premije zavise od vrste robe, prevoznog sredstva, pakovanja za osiguranje izvoznog pomorskog karga neophodno je da osiguravač izda polisu na engleskom jeziku prema tekstu lojdove ili marine polise. Rizici koji se pokrivaju u ovoj vrsti osiguranja su: - osnovni transportni rizici (saobraćajne nesreće, požari) - rizik od krađe - dopunski rizici (kalo, kvar, rasip) Lojdova polisa - 1779 prihvaćena je kao tipska - Rizici koji su pokriveni: rizici mora, sudar, udar, potonuće, vatra, krađa, bacanje tereta u more, nenamerna šteta kapetana broda ili posade. Institutske klauzule - dodaju se Lojdovoj polisi - FPA- ne pokriva posebne štete osim u slučaju nasukavanja, potonuća, požara, sudara. - WA – pokriva sve havarije prema tekstu polise - AAR – pokriva sve transportne štete - Postoje I dopunske klauzule za krađu I neisporuku. Marine polise - cilje je osavremenjivanje. Polisa je pojednostavljena I odnosi se na sve vrste transporta. - klauzula A – pokriva sve rizike, gubitak, oštećenje, kao itroškove spasavanja.

-

Klauzula B – pokriva sve rizike koji se mogu pripisati požaru, brodolomu, potonuću, Klauzula C – Pokriva sve rizike gubitka ili oštećenja osiguranih predmeta.

Osiguravanje od odgovornosti u transportu - svoju odgovornost za štetu na robi vozar može pokrivati ugovorom o osiguranju vozara od odgovornosti.

Transport Transport – Međunarodni Predmet transporta je delatnost prevoza i prenošećnja robe. Međunarodni transport označava delatnost prenosa robe iz mesta gde se nalazi roba u mesto druge države. Transport je uslovljen sa tri bitna elementa: - put kojim se roba transportuje; prevozno sredstvo i redosleda prevoznog sredstva. Savremeni vidovi transporta su železnički, drumski, pomorski, rečni, vazdušni. Osnovni značaj transporta je zadovoljavanje osnovnih ekonomskih potreba, ljudi kao i pružanje tehničkih usluga u privrednom razvoju. Komponente transporta: 1) sigurnost – neophodno je voditi računa o tehničkim svojstvima prevoznog sredstva, solidnost prevozioca, prevozni put 2) brzina – mora se voditi računa o brzini preovza. Ukoliko je brzina veća, to je veća vozarina 3) ekonomičnost – vodi se načelom da se sa što manje troškova postignu dobri rezultati. Ekonomičnost se mora kombinovati sa brzinom i sigurnošću. Ekonomski značaj transporta Drumski, železnički, rečni, pomorski, vazdušni transport čine posebnu privrednu granu. Transportni oblici se uzajamno prepliću, dopunjuju, kombinuju. U prevozu je u početku uloga železnice bila primarna, železnička preduzeća se osnuju kao javna preduzeća. Pod pojmom javnog prevozioca podrazumeva se pravno lice koje se bavi prevozom robe. Javni prevozioci iako su obavezni da preovze svima robu, može da se odbije usluga iz sledećih razoga: - ako se transport ne može obaviti redovnim prevoznim sredstvom. - Ako je preovz određene robe zabranjen, ili opasan za bezbednost Osnovna obaveza javnog prevoza jeste da robu prevozi u onom stanju u kojem ju je primio i u dogovorenom roku. Prevozilac je oslovođen odgovornosti ako bi mu se nametale obaveze. Uzroci za to mogu biti: - neogovarajuće pakovanje robe, netačna dokumenta - osobine tj mane robe (curenje) - viša sila (grom, eksplozija)

Regulativa međunarodnog transporta Međunarodni transport se određuje međunarodnim sporazumima jer se odvija iznad granice jedne drđave. Tim međunarodnim sporazumom se regulišu pravila i odgovornosti. Opšte priznato načelo je načelo o slobodi prevoza preko morskog pojasa pored obala.

Drumski transport Je delatnost koja se obavlja kopnenim putem. Drumski transport se koristi za međunarodni robni prevoz robe u uvozu i izvozu, tranzitu. Najveći deo drumskog transporta se obavlja vozilima za sopstvene potrebe. Prednosti drumskih prevoznih sredstava je to što je omogućen direktan prevoz od kuće, skladišta – vlasnika. Manjkavosti – vozila u drumskom transportu imaju ograničen kapacitet i relativno je skuplji transport od ostalih. On je pogodan za prevoz skuplje robe koja ne tripi veći broj pretovara. Vrste drumskog prevoza - sopstveni prevoz i prevoz za tuđi račun – veći broj preduzeća obavlja prevoz soptstvenim voznim parkom. Jedan pravni subjekat je korisnik prevoza i prevozilac. Prevozom na tuđi račun bavi se većina transportnih preduzeća. Transporter koji razpolaže sopstvenim vozilima obavlja prevoz za drugog subjekta i za njegov račun. - Linijski prevoz i prevoz od slučaja do slučaja – linijski prevoz se obavlja po propisnom voznom redu u određenim vremenskim razmacima. Prevoz od slučaja do slučaja nije unapred poznat i određen. On se obavlja po potrebi. - Prevoz generalnih tereta – ovde se svrstava najveći broj roba. Ne zahteva posebnu pažnju na teret za vreme prevoza jer se radi baš o unapred poznatom teretu. - Prevoz lako kvarljive robe – u pitanju je roba koja se brzo kvari, pa zahteva posebnu pažnju. - Prevoz specijalnog tereta – to je prevoz tereta za koji se zahteva specijalan režim na celom prevoznom putu (specijalna orpema, uređaji) - Kombinovani prevozni prevoz uzastopnih vozara – kombinovan prevoz koristi više vrsta transportnih sredstava na prevoznom putu. Kod prevoza uzastopnih vozara učestvuje više prevozioca. - Deučani i kolski prevoz – pod deučanim prevozom podrazumevaju se oni čija težina ne prelazi 5000 kg a pod kolskim čija prelazi 5000kg. Međunarodni sporazumi u drumskom transportu - Konvencija o saobraćaju na drumovima - 1949g. - Opšti sporazum o regulisanju međunarodnog drumskom saobraćaju – 1924g. - Konvencija o oguovu za međunarodni prevoz robe - 1956g. - Ugovor o carinskom postupanju sa vozilima - 1949g. Subjekti poslovanja i postupak obavljanja durmskog prevoza - privredni subjekti ili stranke koje učestvuju u prevozu su preovzilac i pošiljalac. Pošiljalac koji raspolaže robom, ugovorom predaje robu transporteru.

Naručivalac prevoza može biti pošiljalac ili lice koje u svoje ime zaključuje ugovor sa prevoziocem. - Na zahtev korisnika međunarodnog prevoza se obavlja na osnovu pismene ponude prevozioca. Dužnost prevozioca je da postavi vozilo koje je ugovorom dogovoreno i da bude sposobno za međunarodni transport. Kod obavljanja preovza treba razlikovati: - mesto otpreme i uputno mesto – smatraju se naseljenim mestima u kojima se vrši otprema odnosno izdavanje robe primaocu. - Utovar robe vrši pošiljalac ili kada on odredi. - prevozilac je dužan da obavi prevoz u dogovorenom roku. - Rok isporuke obuhvata rok otpreme robe i rok isporuke. - Rok otpreme je onaj period u kome prevozilac mora započeti preovz (7 radnih dana) - Rok isporuke iznosi za svakih započetih 300km – 24h prevoza. - Pošiljalac bira prevozni put i ogranične prelaze. - Carinske formalnosti obavlja korisnik preovza - Pošiljalac ima pravo raspolaganja robom za vreme preoza do momenta uručenja tovarnog lista primaocu. Roba se predaje primaocu koji je označen u tovarnom listu. - U slučaju problema oko plaćanja prevozilac će izdati robu pod uslovom ako primalac položi kauciju. Izdavanjem robe primaocu smatra se da je prevoz izvršen. Istovar robe vrši primalac robe ili izuzetno prevozilac. Roba se mora istovariti u roku od 6h. Prevozna dokumenta u drumskom transportu - osnovni dokument u međunarodnom drumskom sobraćaju je tovarni list. Tovarni list je pismena potvrda ugovora o prevozu kao i dokaz da je roba primljena odnosno predata na prevoz. Tovarni list potpisuju i overavaju popšiljalac i prevozilac. Uz tovarni list idu i dokumenta koja su potrebna za neometan izlaz, tranzit ili promet. Tovarni list sadrži sledeće podatke: - datum i mesto ispostavljanja tovarno lista - ime i adresa pošiljaoca - mesto i datum preuzimanja robe - mesto i adresa primaoca tovarni list predstavlja dokaz prijema robe od strane prevoznika. Dužnost je pošiljaoca da unese u tovarni list tačne podatke. Prvi primerak tovarnog lista daje se pošiljaocu, drugi prati robu i predaje se primaocu, a treći ostaje prevoziocu tovara. Tovarni list se popunjava i na jezik zemlje u koju se provoz vrši. Odogovornost prevozica u drumskom saobraćaju Obavezan je da u prevoz poštuje nalog i uputstva onih koji raspolažu robom. On odgovara za stanje robe u transportu. On odgovara za štetu robe, za zakašnjenje, ali je oslobođen ako je do štete ili zakašnjenja došlo krivicom pošiljaoca. Odgovornost preozioca se odnosi na ceo prevozni put. Prevozilac se oslobađa odgovornosti u sledećim

slučajevima: upotrebom nepokrivenog vozila; (upotreba neodgovarajuće ambalaže). Vrednost robe odrećuje se prema berzantskoj ceni robe. Karnet TIR Predstavlja carinsku dokumentaciju. Njim se omogućava da se roba ne podvrgava carinskom postupku na carini. Uslov za njegovo korišćenje je da se roba prevozi pokrivenim i zapečaćenim vozilima. Ekonomske koristi karneta TIR su: - carinska procedura na graničnim prelazima je jednostavna - roba ne podleže plaćanju dažbina i taksi Za svako putovanje odnosno tranzit izdaje se poseban karnet. Moraju se uneti ime izdavaoca prevoza, zemlja vrsta robe, uz kartnet se i daje manifest. Međunarodna unija za drumski transport (IRU) Razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja doprineo je razvoju međunarodnoe unije. IRU učestvuje kao savetodavni organ u svim vidovima transporta sa ciljem unapređenja i povećanja efikasnosti. IRU učestvuje rešavanju pitanja iz oblasti durmskog transporta. IRU uređuje standardne formulare iz obalsti međunarodnog drumskog saobraćaja (npr tovarni list)

Železnički transport Prevoz železnice omogućava: 1. jeftin transport zbog niskih troškova prevoza 2. urednost I tačnost u obavljanju prevoza 3. masovnost prevoza 4. brzinu, bezbednost. 5. ne utiču vremenske prilike Pravila železničkog transporta U međunarodnom transportu primenjuju se međunarodni sporazumi a potom zakonske norme. Železniče neće biti odgovorna za naknadu štete ako tehnički ne postoji mogućnost prevoza robe ili kad železničke stanice ne sadrže potrebne prostorije za utovar, istovar I pretovar, I ako se radi o prevozu robe koja je zabranjena. Širina koloseka je bitna jer od nje zavisi kapacitet prevoza. Jedno obrazna pravila o ugovoru o međunarodnom prevozu železnice -međunarodnim sporazumom uproščćava se postupak raznih formalnosti na granici I uvodi se jednoobrazni system. Međunarodne konvencije o prevozu robe na železnicama je sporazum nastao 1980. Vrste prevoza - Revoz po količini robe – ova vrsta prevoza deli se na deučani I vagonski. Deuč prevoz podrazumeva da je pošiljka ispod 5000kg. Vagonski se smatra iznad

-

5000kg. pošiljkom se smatra roba koja se predaje na prevoz jednim tovarnim listom. Druga vrsta prevoza je prevoz po načinu otpravljanja I brzina prevoza. Prema načinu otpravljanja I brizini prevoz se deli na sporovozni I brzovozni I ekspresni. Razlika između ovih vrsta sastoji se u brzini, rokovima isporuke I visini prevone cene. Na ekspres prevozima prima se samo ona roba koja se može redovno utovariti u prtljađna kola putničkih vozova. Prema uslovima međunarodne tarife određuju se koja se roba smatra ekspresnom.

Tovarni list u železnici Međunarodni tovarni list sastoji se od pet numeris lista 1. originalni tovarnog lista 2. tovarna karta 3. izveštaj o prispeću (namenjen uputnoj železnici) 4. duplikat tovarnog lista (predaje se pošiljaocu posle preuzimanja pošiljke) 5. kopija tovarnog lista (čuva otpratna železnica) tovarni list sadrži osnovne podatke vezane za robu, pošiljaoca i primaoca: - naznačenje uputne stanice - ime i tačna adresa primaoca - vrsta i masa robe - količina komada, opis ambalaže - propratna dokumenta - ime i adresa pošiljaoca utovar i istovar robe utovar deučanih pošiljki obavlja železnica, a vagon pošiljalac. Roba se tovari tako da se ne ošteti druga roba. Pošiljalac mora da vodi računa o nosivosti. Ako pošiljka preoptereti železnica je neće prevoziti. Ukoliko ne važi ukoliko je pošiljaoc zahtevao merenje. Rokovi utovara i istovara Dužnost je da primalac – pošiljalac obave utovar – istovar u propisanim železničkim rokovima. Ukoliko to ne urade u propisanom roku plaćaju tarifom propisanu dažbinu. Što je veće prekoračenje to je veća dažbina. Stanje robe i ambalaža Ukoliko su na robi vidljivi znaci oštećenja, železnica može zahtevati od pošiljaoca da to naznači u tovarnom listu. Pošiljaoc mora upakovati robu tako da se roba tokom prevoza sačuva. Ako roba nije dobro upakovana pošiljalac je obavezan da nadoknadi štetu železnici u tovaru i u list se unosi podatak o spoljnom omotu. Ako je roba pravilno upakovana, železnica odgovara za štetu upakovane robe.

Preovzni putevi Pošiljalac može u tovarnom listu napisati i prevozni put, da navede pogranične tačke. Propisivanjem puta smatrase i ako se naznači stanica na kojoj će se izvršiti carinjenje. Železnica bira prevozni put ili tarife koje smatra najpovoljnijim za pošiljaoca. Železnica može da skrene sa propisanog puta zbog saobraćajnih potreba. U svkom prevozu železnica teži da ima izbor prevoznog puta. Ukoliko u uputnoj železničkoj stanici ne postoji carinarnica, onda se carinjenje obavlja u nekoj od usputnih železničkih stanica. Rokovi isporuke Sporazumno se odrežuje rok otpreme i prevoza. Otpremni rok je stalan a prevozni promenjiv jer zavisi od dužine puta i brzine preovza. Propisani rokovi su: - za kolske pošiljke: za svkih otpočetih 300km – 24h otpremni rok za brzovozni prevoz iznosi 12h, a za prevozni rok 24h. - Za Deučane pošiljke: otpratni rok za sporovni pre i prevozni rok iznosi 24h, otpremni 12h, a preovzni 24h Rokovi isporuke počinju da teču u ponoć po prijemu isporuke u nekihm slučajevima železnica može da utvrdi dopunske rokove. Izdavanje robe na železnici Železnica obaveštava primaoca o dospeću robe. Primalac plaća iznos troškova i zahteva izdavanje tovarnog lista od železnice. Moguća su oštećenja koja se primete i primalac zahteva da se utvrdi šteta i da se isplati šteta. Uredno izdavanje robe unosi se u tovarni list. Primalac može da pre preuzimanja robe da železnici zjavu da robu u istom prevozu otpremi na drugu stanicu, ali uz to izdaje novi tovarni list. Odgovornosti železnice u prevozu -isto kao u drumskom saobraćaju Železničke tarife: Svaka železnica propisno mora objaviti tarife u svojoj zemlji. Tarife su pismeno objavljene od trenutka kada železnica stavi na raspolaganje korisnicima prevoza sve pojedinost. Mežunarodne tarife zasnivaju se na bilateralnim i multilateralnim sporazumima između zainteresovanih država i one se objavljuju samo u državama čije železnice učestvuju u tim tarifama. 1. tarife za prevoz robe – budući da visina prevoznine zavisi od vrste robe tarife razreda mase 2. opšte tarife- propisuje načina nakoji se računa prevoznina 3. klasifikacija robe je osnova tarifnog sistema sostoji se od tarifne pozicije, vrste robe U izradi tarife železnica, najpre ima u vidu sopstvene troškove. Kada se ti troškovi odrede, traži se najniža granica za najniže tarife. - Tarifne tablice daju tarifni stav na osnovu tarifnih razreda, rastojanja, i mase pošiljke.

- Imenik železničkke stanice sadrži sva službena mesta između kojih je moguć prevoz robe. - Robne tarife - najvažnija podela železničkih tarifa je na lokalne i međunarodne tarife.

Pomorski transport Pomorskim transportnim propisima regulišu se određeni odnosi fizičkih i pravnih lica u vezi sa plovidbom i prevozom robe i putima brodom. U cilju da obelzbede što veći prihod od pomorskog transporta neke zemlje privlače strane trgovačke mornarice jeftinim taksama. Prednost pomorskog transporta je što omogućava prevoz robe u velikim količinama na velikim udeljnostima. Pomorski transport je jeftin. On je oslobođen svih formalnosti u prelaženju granice jer ona ne postoji. Vrste pomorske plovidbe - pod slobodnom plovidbom podrazumeva se plovidba broda koji ne dotiče luke po određenom voznom redu, za nju se koriste tramp brodovi ili brodovi slobodne plovidbe. Brod hladnjače. - linijska plovidba – prevozi se raznovrsna skuplja robe. Koriste se brodovi manje nosivosti. Ovi brodovi plove tako što u određenim vremenskim razmacima povezuju određene luke po voznom redu. - Obalna plovidba – može biti manja i veća. Mala se obavlja između mesta iste morske obale. Plovidba koja se odvija izmenju obala jedne zemlje naziva se kabotažom. Druga plovidba se odvija preko okeana i povezuje sve međunarodne luke i kontinente. Pomorsko prevozno tržište – predstavlja uslove, mogućnosti koje vladaju na tržištu Brodskog prostora. Količina robe koju treba prevesti nepoklapa se uvek sa raspoloživim brodskim prostorom. Zato i cena prevoza, odnosno prevozni stavovi zavise od ponude i tražnje brodske tonaže. Posrednici u mežunarodnom pomorskom transportu – su agenti koji obavljaju poslove izmežu prodara i korisnika preovza. Uloga agenata u međunarodnom pomorskom transportu je olakšanje i brži međunarodni prevoz. Brodarima je teško da nađu korisnike prevoza koji ima odgovarajući teret za brodski prostor. Pomorski agenti imaju svoja sedišta u vožnim svetskim lukama. Agent rezerviše prevoz zaključnicom, a ugovor se zaključuje predajom robe brodaru. U ime i za račun brodara, lučki agenti prihvataju i otpremaju brodove, obavlja sve za utovar i istovar robe, naplaćuju vozarinu. Carinski režim u lukama Brojne države u svojim režimima daju izvozne povlastice kao što su oslobođenje od carina i dažbina. Te povlastice se daju u obliku statusa slobodnih carinskih zona, skladišta. Slobodna zona obuhvata deo teritorije jedne luke. Slobodne zone imaju otvorena i zatvorena skladišta za utovar – istovar. Skladištenje u lukama Tu se obavljaju raznovrsni poslovi vezani za uskladištenu robu: sortiranje prepakiranje. Lučka skladišta su po pravilu javna skladišta. Radi naplate skladištnine i ostlih troškova,

lučka skladišta imaju pravo retencije uskladištene robe. Skladišni prostor može biti zatvoren i otvoren. Lučke tarife i vozarine Svaka luka naknadu utvrđuje tarifoj. Iznos tarife zavisi od vrste robe. Tarifni stavovi predviđeni su za normalne uslove rada u redovnom radnom vremenu. Po tarifi se naplaćuju i razni radovi na brodu ukoliko u njima učestvuju lučki radnici. Vozarina je naknada brodaru za obavljeni prevoz robe do ugovorene luke. Vozarina se najčešće određuje po jedinici tereta-mase. - paušalna vozarina – radi se o paušalnom iznosu vozarine bez obzira na količinu robe, koja se prevozi. - Mrtva vozarina – krcatelj je družan da ukrca ugovorenu količinu robe, ako on ne iskoristi brodski prosto brod ima pravo da naplati vozarinu, „prazno za puno“, tj mrtvu vozarinu. Teretnica Teretnica je ispava pomorskog prevoza kojim brodar potvrđuje prijem tereta na brod i preuzima obavezu da se roba preda određenom licu. To je najčešći dokument. Brodar sastavlja teretnicu na osnovu podataka koji mu daje krcatelj robe. Teretnica je dokument koji izražava odnose i interese, prodavca i brodara. Ona je dokaz da je zaključen ugovor. Teretnica po naredbi znači da se u njoj određuje ime korisnika teretnice. Teretnica na donosioca je oblik teretnice koja se sa starog prenosi na novog imaoca. Brodaj izdaje teretnicu nakon ukrcavanja robe.

Rečni Transport Spada u grupe vodenog transporta i obuhvata sobraćaj plovnim rekama, jezerima, kanalima. Međunarodni rečni transport je relativno jeftin. Prevoz robe rečnim putem se odvija šlepovima koje vuku rečni brodovi. Nedostatak je što se on odvija samo u određenom pravcu odnosno zavisi o rečnom toku, a prednost je što prevozilac učestvuje u međunarodnom transportu. Rečni tovarni listi – Manifest Rečni tovarni list ima oblik obrasca koji izdaje rečni prevozilac. On se stoji iz originala, koji prati pošiljku, i tri kopije koje služe za internet potrebe rečnih prevoza, duplikata tovarnog lista. Duplikat predaje prevozilac popšiljaocu overen potpisom. Sadžaj: - mesto i dan njegovog izdavanja - mesto preuzimanja tereta - ime, adresa primaoca - opis tereta

uz rečni tovarni list idu i sva propratna dokumenta. U dokumenta međunarodnog rečnog saobraćaja spaja i brodski manifest. Manifest popunjava rečni prevozilac i predaje ga carinskim organima u uputnom pristaništu. On sadrži popis i podatke o ukrcanoj robi. Tarife u rečnom transportu Cena se obračunava po rečnim tarifama. One sadrže:: - opše tarifne odredbe sadrže uputstva o načinu i postupku računanja vozarine. - klasifikaciju robe- vrši se na osnovu vrednosti robe koja se transportuje - tarifske tablice – određuju iznose vozarinskih stavova zavisno od tarifnih razreda i udaljenosti. - specijalne tarife za određene provoze. (prevoz živih životinja, kiselina ...)

Vazdušni transport Odlike: ekonomičnost, brzina, sigurnost. Vazdušni saobraćaj je pogodan za preovoz robe koja nemože izdržati dug prevoz, skupocene robe. Nedostatak je u tome što su visoki troškovi prevoza. Prednost je brzina i kratkoća puta. Posebna uloga je u prevozu putnika odnosno razvoj turizma. Međunarodno udruženje za vazdušni prevoz skraćeno IATA predstavlja udruženje prevozioca u vazdušnom saobraćaju. Stvoreno je zajedničko telo za obavljanje poslova na vazdušnim linijama. Zadaci IATA su razvijanje sigurnog, redovnog, ekonomičnog vida prevoza. Sistem poslovanja Postoji granica vrednosti pošiljke koja se može prevoziti jednim vazduhoplovom. Roba mora biti pakovana na način da se obezbedi sigurnost pošiljke. Pošiljalac sačinjava i popunjava tovarn list i predaje ga prevoziocu. Prevozilac vrši merenje robe i naplaćuje vozarinu. Tovarni list predstavlja dokaz da je ugovor zaključen. Na aeorodromu postoje organiz carinske službe, kao i određena carinska skladišta. Varzduhoplovno pristanište podrazumeva aerodrom koji je otvoren za javni vazdušni saobraćaj. Tarife u vazdušnom transportu robe - osnovne (normalne) robne tarife primenjuju se na sve vrste robe do 25kg - specijalne roben tarife – primenjuju kod određene vrste robe.

Špedicija Razvoj špedicije To je strčuno organizovanje transporta od strane špeditera na račun komitenta. On angažuje transport. Špediter se pojavljuje krajem srednjeg veka. Prava nacionalna stručna udruženja špeditera stvorena su u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Svojstva savremene špedicije - karakter međunarodne delatnosti - veliki obim i raznovrsnost špedicije - specijalizovanje špediterskih preduzeća. Privredne funkcije i poslovi špedicije - prostorna funkcija- špediter savlađuje geografske udaljenosti između preduzeća i potrošača robe, zaključuje potrebne ugovore, obavlja carinske poslove. - Vremenska funkcija- špediter savlađuje vremenske razlike između proizvodnje i potrošnje dobara. - Kvantitativna funkcija- se sastoji u sniženju transportnih troškova za prevoz robe: zbirnom špedicijom, masovnim teretom i sve šešće ima oblik kreditiranja carinskog iznosa - Propagandna funkcija - sastoji se u propagiranju objekata i subjekata špedicije. Posao špedicije predstvlja dopunski posao transporta. Špediter ugovorm uzima na sebe položaj kvalifikovanog pošiljaoca ili primaoca robe. Unutrašnja ili međunarodna špedicija Pod unutrašnjom špedicijom podrazumeva se ona otrema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne države, dok se pod međunarodnom podrazumeva otprema ili doprema robe između dve ili više državnih granica. Špedicija se deli na: - nepotpunu (čista, delimična) – špediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi robu svoga komitenta. On nema obavezu da prevozi robu nego da zaključi ugovor o prevoz. - Potpuna špedicija – špediter pored čistih špediterskih poslova preuzima na sebe i da izvrši prevoz robe. Ponuda – poslovanje međunarodnog špeditera Nalogodavac (uvoznik) traži da mu međunarodni špediter ili više njih podnesu ponudu na osnovu kojih će ociniti kome će se posao poveriti i zaključiti ugovor. Kvalitet usluge međunarodnog špeditera zavisi od brzine njegove usluge u transportu. Ponuda se može dati u obliku jedne ukupne svote (paušalni iznos). Da bi špediter mogao da podnese ponudu, obaveza je lica koje traži ponudu da mu da potrebne podatke. Nakon prihvatanja ponude, posao se poverava međunarodnom špediteru putem zaključenja ugovora. Dispozicija ( nalog) i njeni elementi Otpremu ili dopremu špediter preuzima na osnovu dispozicije. Ona je obavezna. Izvozna dispozicija obzhvata 5 elemenata: - nalog za špeditoru da robu otpremi i pošalje na naznačenu adresu - podatke za pravilnu obradu transporta (na čiji teret ide prevoz, adresu primaoca, podatke o licima) - podatke potrebne za obavljanje izvoznog carinjenja - naročite napomene

-

završne podatke

uvozna dispozicija ima sl elemente: - konkretan zahtev međunarodnom špediteru - podatke potrebne za pravilnu obradu transporta - podatke za obavljanje uvoznog carinjenja - naročite napomene - opšte i specijalne podatke špediter je dužan da se pridržava dispozicije nalogodavca. Nalogodavac je dužan da špediteru preda sva potrebna dokumenta za izvršenje dispozicije prihvat – oprema robe po prispeću robe u uvozu, međunarodni špediter se može pojaviti kao primalac po prevoznom dokumentacijom I tada se može organizovati prihvat. Organizuje se direkana otprema na adresi krajnjeg korisnika sa uputnim carinjenjem od strane međunarodnog špeditera. Carinjenje robe (špediter na granici) Špediter zastupa nalogodavca u postupku carinjenja robe. Ako se carinjenje robe ne može izvršiti, špediter če o tome obavestiti nalogodavca I zadražiti dalja uputstva. Špediter obezbeđuje mesto carinjenja kada u propisima nije određeno. U postupku carinjenja robe špediter istupa u ime I za račun nalogodavca. Obaveze špeditera - da postupa kao savestan I uredan privrednik, kao stručnjak. - Mora da se pridržava uputstva nalogodavca - Špediterova obaveza prijema je da rizikuje od kog prima robu. Da li od komitenta ili trećeg lica, da kontroliše stvari. Ima obavezu da utvrdi kvalitet robe. - Ima obavezu da čuva robu-stvari, da osigura uskladištenu robu. - Ima obavezu da stupa u ugovorene odnose sa trećim licima, mora da vodi računa o interesima komitenta. Prava špeditera - ima pravo na naplatu provizije (naknadu) i ako to nije ugovoreno. - Ima pravo da zahteva od komitenta predujam za buduće troškove za račun komitenta koje će plaćati - Špediter ima zakonsko založno pravo na robu i pravo rezencije radi obezbeđenja svojih ugovornih zahteva Odgovornost špeditera Odgovara jedino za izbor prevozioca i drugih lica sa kojima je u izvršavanju naloga zaključio ugovore.

Zbirna špedicija Sastoji se u organizovanju otpreme komitentovih stvari zajedno sa stvarima drugih komitenata kako bi se na taj način ostvarile uštede na transportnim troškovima. Razlika u vozarini pripada komitentu a špediter ima pravo na naknadu. Špediter odgovara za gubitak ili štećenje stvari koje su nastale za vreme prevoza. Špeditorska potvrda FCR Špediterskom potvrdom špediter potvrđuje da je tačno opisanu robu preuzeo sa neopozivim nalogom da je otprema primaocu, navedenom u potvrdi. Formular FCR je zelene boje, a sastoji se iz originalnala i četri kopije. Špediterska potvrda nema značaj prevoznog dokumenta i ne pruža garanciju za sadržinu, kvalitet i vrednost robe. Transportna potvrda FCT Izdavanjem ove potvrde špediter potvrđuje da je preuzeo robu radi prevoza tačno opisanu pošiljku. Izdavanjem ove potvrde šped garantuje kupcu da će roba biti otpremljena u zemlji izvoza. Ovo je vrednosni papir, prenosiv je ako je izdat uz klauzulu. Formular je žute boje i izda je se u orignilau. Ponuda za prevoz opasne robe SDT Službeni naziv na engleskom jeziku za ovaj dokument je skraćenica FIATA SDT. Ovom potvrdom pošiljalac kao nalogodavac špediteru izjavljuje da roba koju špediter treba da otpremi, odgovara propisima o prevozu opasne robe.