MEDJ POSL FINANSIJE -SKRIPTA

MEDJUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE I kolokvijum I DEO 1. Šta su finansije? Finansije se mogu definisati kao skup novčanih odnosa u privredi jednog društva odnosno kao novčana strana ekonomskih tokova društvene reprodukcije. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makro finansije. Makro finansije se pretežno bave izučavanjem strateških finansijskih problema jednog privrednog subjekta dok se makro finansije bave izčavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine. Sa aspekta finansijske aktivnosti finansije kao naučna disciplina dele se na: a) društvene finansije (javne ili fiskalne) b) monetarno-kreditne finansije c) bankarstvo d) poslovne finansije e) osiguranje poslovne finansije su nauka o tome kako treba donositi investicione i finansijske odluke (sa aspekta teorije) i kako se to čini u praksi. One su relativno nova naučna disciplina. Odluke o finansiranju i investiranju predstavljaju srž poslovanja firme i uzrok njenog uspeha ili propasti. Poslovne finansije kao naučna disciplina izučavaju tri aspekta: finansijsko upravljanje investiranje i analiza rizika, finansijsko tržište i institucije. Mogu se izučavati kao praktična disciplina odnosno upravlački koncept u poslovnoj sredini. Sa tog aspekta izučavaju finansijsko okruženje, fin instrumente i upravljanje finansijama. 2. Šta su poslovne finansije? 3. Koja je uloga poslovnih finansija? 4. Koji su ciljevi poslovnih finansija? Glavno pitanje poslovnih finansija jeste šta poslovna preduzeća nastoje da ostvare i koje bi investicione i fin odluke u skladu sa tim trebalo da podržavaju. U vezi sa tim nudi se obično set ciljeva preduzeća kao što su maksimizacija profita, maksimizacija prinosa na angažovani kapital opstanak preduzeća, dugoročna stabilnost preduzeća, rast preduzeća, zadovoljenje ciljeva nosioca materijalnih interesa u preduzeću maksimizacija vrednosti preduzeća za vlasnike odnosno akcionare. Kao osnovni cilj preduzeća obično se izdvaja maksimizacija profita. Maksimizacija vrednosti preduzeća za akcionare predstavlja mnogo važniji cilj nego uzimanje u obzir prinos, rast stabilnost, opstanak preduzeća. Ovaj cil uspostavlja balans između kratkoročnih i dugoročnih koristi za akcionare predzeća.

5. Kakav konflikt interesa postoji između vlasnika preduzeća i menadžera? 1

Maksimizacija vrednosti firme je u određenom konfliktu sa kredibilnim ciljem, a to je zadovoljavanje ciljeva svih učesnika u preduzeću kao sistemu obzirom da to predstavlja zadovoljavanje interesa jednog učesnika (akcionara) često na račun drugih učesnika. Maksimizacija bogatstva odnosno vrednosti za akcionare nije savršeni finansijski cilj tipičnog preduzeća, ali u savremenoj teoriji preduzeća i poslovnih finansija pruža srazmerno razumnu radnu osnovu za finansijsko odlučivanje koje će verovatno omogućiti preduzeću da ostvari i druge pomenute ciljeve. 6. Šta je preduzeće? Preduzeće kao privredni subjekat čijim se finansijama bave poslovne finansije koriste se različiti termini za oznaku istog pojma, kod nas preduzeće još nazivamo i: firma, fabrika, trgovina itd. a na engleskom: corporation, company itd. Uobičajena klasifikacija preduzeća je na: 1) društva lica u koja se obično ubrajaju ortačko društvo i komanditno društvo (odlikuju ih personalna svojstva, poznanstvo, poverenje članova) a otuda i neograničena odgovornost za obaveze društva. 2) Društva kapitala u koja spadaju akcionarsko društvo, D.O.O, i komanditno društvo na akcije. Njih odlikuje dominacija interesa kapitala gde ne postoji odgovornost člana društva za obaveze društva prema trećim licima, već samo obaveze prihvatanja rizika poslovanja do iznosa uloženog kapitala. Ortakluk (društva lica) nastaje na osnovu ugovora o ortakluku koji se zaključuje između članova društva. Ortački udeo može biti: u novcu, imovini ili veštinama ortakluka. Prema trećim licima ortaci odgovaraju celokupnom svojom imovinom a ne samo svojim udelima u društvu. Poseban oblik predstavljaju «tiha» ortačka društva kod koga mogu postojati samo dva ortaka, jedan je «tihi» ortak koji ne učestvuje u upravljanju društvom i njegovo ime se ne upisuje u trgovinski registar dok posao vodi unutrašnji organ. Komanditno društvo je trgovačko društvo kod koga pored javnih ortaka koji za obaveze društva odgovaraju neograničeno svojom imovinom i pod čijom firmom ovo društvo posluje, postoji jedan ili više drugih komanditora koji za obaveze društva odgovaraju do visine njihovog uloga u društvu. Posebnu vrstu komanditnog društva predstavljaju komanditna društva na akcije koja se od običnih komanditnih društava razlikuje po tome što su udeli komanditora predstavljeni prenosivim akcijama. Kapital ovog društva tretira se kao akcionarski kapital. D.O.O je takav oblik trgovačkog društva u kome je odgovornost njegovih članova ograničena na njihove uloge (kapital) u društvu tj. oni snose rizik za poslovanje društva samo do visine uloženog kapitala. 7. Koji su institucionalni akspekti organizovanja preduzeća? 8. Koje su karakteristike akcionarskog društva? Akcionarsko društvo je takvo trgovačko društvo kod koga se osnivački kapital obezbeđuje putem izdavanja akcija. Ono odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom tako da akcionari ne odgovaraju za obaveze društva čije akcije imaju. Akcionar ima pravo da učestvuje u radu skupštine akcionara, ima pravo na dividendu, pravo da kupi akcije ukoliko dođe do nove emisije srazmerno njegovom učešću u ukupnom akcionarskom kapitalu. 9. Kakav je položaj preduzeća kao privrednog subjekta? 2

Preduzeće predstavlja manje ili više složenu društveno ekonomsku kategoriju sa definisanim ekonomskim ciljevima i zadacima (obavljanje određenih poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije kao dela integralne društvene reprodukcije) a pošto je ono kao takvo podložno promenama i stalnoj dinamici i evaulaciji to je preduzeće i dinamički složen poslovni sistem. Preduzeće prolazi i kroz različite faze razvoja takozvane faze životnog ciklusa. Faze životnog ciklusa preduzeća započinju fazom uvođenja koju karakteriše negativan finansijski rezultat jer nivo proizvodnje nije dovoljan da pokrije troškove (istraživanja, razvoja, marketinga itd.) tako da su prilivi gotovine manji od odliva. Druga faza jeste faza rasta u kojoj preduzeće posluje rentabilno (prilivi gotovine se veći od odliva). U ovoj fazi karakteristično je da postoje finansijske infuzije iz eksternih izvora finasiranja. Tek u kasnijoj fazi zrelosti dolazi do usporavanja gde ima određeni dostignuti nivo aktivnosti. Četvrta faza je faza opadanja u kojoj preduzeće beleži graničnu rentabilnost gde dolazi zbog negativne stope rasta ukupnih prihoda i gde ne postoji slobodna gotovina za reinvestiranje. 10. Šta je kapital? Kapital se može posmatrati na dva načina, možemo govoriti o vrednosti kapitala i o realnom fizičkom kapitalu (kapitalnim dobrima). Kapital možemo podeliti na stalni (fiksni) kapital i na obrtni (tekući). Postoji još i podela na konstantni (postojani) i promenljivi (varijabilni). Uglavnom se smatra da se reč kapital u ekonomiji odnosi na realni kapital tj. fizička dobra (inputi koji se koriste za dalju proizvodnju), dok kapital u svakodnevnom govoru znači novčani kapital tj. iznos novca koji je rezultat prethodne štednje. Sopstveni kapital označava akcionarski kapital preduzeća odnosno udele u društvu sa ograničenom odgovornošću kao i termin pozajmljeni kapital odnosno finansiranje iz zaduženja koji zajedno čine ukupni kapital preduzeća iz kojih ono finansira svoje poslovanje i projekte. 11. Šta je investicija? Investicije na nivou privrede znače deo društvenog proizvoda jednog fiksiranog vremenskog intervala koji se u toku perioda od jedne godine nije potrošio. Investicije delimo na: proizvodne investicije u naturalnom obliku sredstva rada i potrošne investicije u naturalnom obliku u vidu potrošnih dobara. Investicija je ulaganje u realna kapitalna dobra dok se u svakodnevnom životu ona koristi da označi kupovinu bilo koje aktive (imovine) ili poduhvat koji podrazumeva inicijalno žrtvovanje nakon koga sledi značajna korist.

II DEO 3

1. Šta je međunarodno poslovanje? 2. Šta su multinacionalna preduzeća? 3. Kako posluju multinacionalna preduzeća? Osnovni motiv poslovanja multinacionalnih preduzeća je ___________ i povećanje vrednosti preduzeća. Strateški i ekonomski motivi koji se ogledaju u proširenju obima poslovanja na bazi obezbeđenja resursa, obezbeđenja tržišta (osvajanje novih tržišta ili zadržavanje postojećih) i ostvarivanje efikasnije proizvodnje i komkurentnosti itd. Multinacionalna preduzeća predstavljaju najznačajnije subjekte u međunarodnom transferu kapitala i najznačajnije nosioce međunarodnog transfera tehnologije. Oni kontrolišu oko 25% ukupne svetske proizvodnje i 2/3 svetske trgovine. 4. Šta su međunarodne poslovne finansije? Međunarodne finansiranje u užem smislu obuhvata uvoz i izvoz kapitala i prodaju robe i usluga na kredit, a u širem smislu uključuje i međunarodne jednostrane transfere. U svakom slučaju, prisutan je element inostranosti. U poslove međunarodnog finansiranja treba uvrstiti sve poslove finansiranja koji se obavljaju uz upotrebu strane valute bez obzira na to da li su učesnici u transakciji rezidenti 1 ili više zemalja, kao i sve one finansijeske poslove u kojima su učesnici rezideni različitih zemalja i međunarodne oraganizacije nezavisno od toga da li se poslovi obavljaju u domaćoj ili stranoj valuti. 5. Koji su ciljevi međunarodnih poslovnih finansija? Cilj međunarodnog posovnog finansiranja je sa 1 strane obezbedjenje potrebnog iznosa i najpovoljnije strukture sredstava iz medjunarodnih izvora za ostvarivanje poslovnih ciljeva i poduhvata, a sa druge strane ekonomski najracionalnija ulaganja slobodnih sredstava kroz medjunarodne transakcije. Cilj medjunarodnih poslovnih finansija sa aspekta multinacionalnog preduzeća kao firme koja posluje u različitim ekonomskim okruženjima jeste da odredi odgovarajući balans između 3 finansijska cilja, i to: 1) Maksimizacija konsolidovanog prihoda posle oporezivanja, 2) Maksimizacija efektivnog globalnog poreskog tereta firme, 3) Pravilno pozicioniranje prihoda, gotovinskog toka i raspoloživih sredstava firme.

6. Osnovni oblici međunarodnog kretanja kapitala? Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim povratnim transferom za određeni 4

vremenski period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom transferu. Za međunarodno kretanje kapitala posebno je važno medjunarodno tržište kapitala koje se definiše kao skup odnosa stranih lica povodom ponude i tražnje srednjoročnih i dugoročnih finansijskih sredstava. Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih su 2 osnovna, i to: 1) Međunarodno kretanje privatnog kapitala i 2) Međunarodno kretanje javnog kapital. Privatni kapital (misli se na privatni kapital pojedinaca, privatnih kompanija) kreće se u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, ali i u formi kredita i depozita. Javni kapital (državni budžet centralnih državnih banaka) kreće se prvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita, i u formi bezpovratne ekonomske pomoći.

5