Medicinski Leksikon

MEDICINSKI LEKSIKON za Kindle panta

www.balkandownload.org

SADRŽAJ Reč glavnog urednika Kratko uputstvo o korišćenju medicinskog leksikona Posveta Uređivački odbor Autori medicinskog leksikona Medicinski Leksikon Prilozi

REČ GLAVNOG UREDNIKA Poštovani čitaoče, Čudesni svet medicinske komunikacije izaziva moje divljenje još od ranog detinjstva. Shvatanje da lekari mogu međusobno da se razumeju iako ne govore istim jezikom, racionalizuje silne napore tokom medicinskih studija da upamte brojne latinske termine. Tajna medicinske leksike upravo je bazirana na korišćenju jednog u suštini "mrtvog”-latinskog jezika. Danas u vreme brojnih medicinskih otkrića i inovacija u medicini sve više preovlađuju termini engleskog porekla. Medicinski leksikon koji se pred Vama nalazi ne pretenduje da objasni sve termine i pojmove koji se koriste u medicini, pa čak ni većinu, već prevashodno one koje je ovaj brojni autorski tim smatrao najrelevantnijima za lekare, studente, ali i čitaoce nemedicinskog obrazovanja, zainteresovane za razumevanje medicinske leksike. Na našem govornom području izdato je više medicinskih leksikona i rečnika, svakako manje obuhvatnih od ovog pred Vama. Želja autora da ovim naprave kompromis između potrebe očuvanja medicinske leksike srpskog jezika i aktuelne medicinske terminologije u svetu stvorila je određene probleme, koji nisu lako mogli biti prevaziđeni. Ovako veliki autorski kolektiv prirodno je i pored jasno unapred utvrđenih propozicija definisanja pojmova ispoljio heterogenost koja čak ni dugim redakcijskim radom nije mogla biti prevaziđena. Pored svih ograda koje se čine shodno neophodnom akademskom poštenju, uveren sam da će ovo biti korisna knjiga svakom njenom čitaocu. Uostalom, sutradan po njenom izlasku počinjemo sa pripremom sledećeg izdanja jer se medicina zaista brzo i dinamično razvija, a sa njom i medicinska leksika. Verujem takođe da će od koristi biti prilozi u Leksikonu koji sadrže brojne laboratorijske referentne vrednosti i druge medicinski relevantne pokazatelje i kriterijume. U svakom slučaju autori se nadaju da će vreme potvrditi da je vredelo uložiti napor da se stvori baš ovakva knjiga. Prof. dr Momčilo Babić , glavni urednik

KRATKO UPUTSTVO O KORIŠĆENJU MEDICINSKOG LEKSIKONA U ovom Leksikonu obrađuju se najčešće upotrebljavani medicinski termini sa njihovom preciznom definicijom i objašnjenjem. Objašnjenje podrazumeva i navođenje potpojmova ukoliko ih ima. Uputstvo za korišćenje ovog Leksikona vrlo je jednostavno. Termini su poređani po abecednom redu. Ako naziv pojma ima nekoliko reči poštovan je njihov prirodni redosled. Npr. termin je abdominalna hirurgija, a ne hirurgija, abdominalna. Ako termin ima više od jednog značenja, koja se razlikuju, odvojena su brojevima 1, 2… .U zagradi iza termina stoji njegov prevod na engleski jezik (što je označeno skraćenicom engl.), dok svi termini iz oblasti anatomije i histologije, kao bazičnih nauka u medicini, imaju i prevod na latinski (označeno skraćenicom lat.). Ukoliko termin ima sinonime, oni su navedeni odmah iza ove zagrade, sa prevodom i znakom „;"odvojeni od definicije koja sledi. Što se tiče latinskog jezika u Leksikonu potrebno je jedno objašnjenje. Želeli smo Medicinski leksikon na srpskom jeziku po danas usvojenim pravilima pravopisa. Anatomski pojmovi u medicini su preuzeti od latinskih i nekih grčkih reči, tako da su objašnjenja za njih data za termin na latinskom, tj. grčkom jeziku onako kako se on najpribližnije izgovara, a u objašnjenju tog srpskog termina pozivamo se na skraćenicu v. (od reči vidi). Npr. za reč rebro piše v. kosta, a termin kosta je detaljno objašnjen po prethodnim pravilima. Ukoliko se u objašnjenju pojma nalaze i potpojmovi, naveden je i njihov prevod na engleski tj. latinski jezik. Skrać enicom v. (vidi) poziva se na objašnjenje tog termina ukoliko je dato na drugom mestu, kao i na termine čije bi značenje valjalo uporediti sa nekim drugim. Ako se u objašnjenju pojam ponavlja nekoliko puta, pisan je skraćeno (početnim slovima). Leksikon ima i veliki broj eponima, s obzirom da se do njihovog značenja ponekad teško dolazi, a oni još imaju veliki značaj (neke bolesti, sindromi, reakcije), iako će tokom vremena neminovno izgubiti taj značaj. U uglastoj zagradi kod objašnjenja eponima, daju se i biografski podaci o autoru. Zbog toga što je teško napisati izgovor za eponime (to su ipak imena i prezimena na različitim jezicima) odlučili smo da termin predstavimo originalnim imenom ili prezimenom autora. Npr. dato je objašnjenje za termin Hirschprungova bolest, a ne za termin Hiršprungova bolest.

POSVETA Posvećeno Slobodi i Otadžbini, kojima je na oltar naš narod prineo sve što je imao. Posvećeno Slobodi i Otadžbini, kojima u vreme izlaženja ove knjige upućujemo sve svoje misli i ljubav. Posvećeno Slobodi i Otadžbini, kojima dugujemo mogućnost stvaranja i delanja. Neuništivoj slobodarskoj Srbiji. U bombardovanom Beogradu, 9. maja 1999. godine. 54. godišnjica pobede nad fašizmom.

Ova knjiga izdata je zahvaljujući Ministarstvu za nauku i tehnologiju u Vladi Republike Srbije. Veliku pomoć u izdavanju knjige pružio je Zavod za izradu novčanica, Beograd. Autori i izdavač zahvalni su svima koji su pomogli da ova knjiga u najtežim danima za našu otadžbinu ugleda svetlo dana.

Uređivački odbor: Babić Momčilo, glavni urednik Članovi: Bojić Milovan,Bošnjak-Petrović Vesna, Delić Dragan, Drecun Vasilije, Đorđević Miodrag, Grbić Radivoje, Hadži Đokić Jovan, Ilić Aleksandar, Kalezić Vasilije, Kažić Tomislav, Majkić-Singh Nada, Manojlović Dragoljub, Mujović Spomenka, Oprić Miroslav, Petrović Vlastimir, Trišović Dimitrije

AUTORI MEDICINSKOG LEKSIKONA: Babić dr Momčilo, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Adanja dr Benko, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za epidemiologiju, Beograd; Antonijević dr Božidar, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Antunović dr Vaso, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za neurohirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Auvert dr Jean, professeur en medecine a la Sorbonne, membre de l’Academie Francaise de Chirurgie, Paris, France; Babić Mr Zoran, dipl. el. ing., Lenex group, Beograd; Baltić dr Vladimir, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za onkologiju „Sremska Kamenica”, Novi Sad; Banićević dr Miloš, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Baralić dr Ivanka, docent Medicinskog fakulteta, Institut za sudsku medicinu, Beograd; Bekić-Jovićević dr Ana, Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd; Beloica dr Dragan, profesor Stomatološkog fakulteta, Klinika za preventivnu i dečiju stomatologiju, Beograd; Bergen dr Donna, Professor of medicine, Rush-Presbyterian-St. Luke’s Medical Center, Rush University, Chicago, USA; Bisson dr Alain, professeur en medecine, Hopital Foch, Paris, France; Bogdanović dr Radovan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Bojić dr Milovan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, Beograd; Borojević dr Nenad, docent Medicinskog fakulteta, Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd; Bošnjak-Petrović dr Vesna , profesor Medicinskog fakulteta, Institut za plućne bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Božić dr Milena, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Branković dr Slobodan, Dr. sci. med., naučni saradnik, Institut za reumatologiju, Beograd; Brmbolić dr Branko, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Brueschke dr Erich, professor of medicine, Dean, Rush-Presbyterian-St. Luke’s Medical Center, School of Medicine, Rush University, Chicago, USA; Brzaković dr Predrag, Dr. sci. med., naučni savetnik, Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd; Bujko dr Marina, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za mikrobiologiju, Beograd; Bunjevački dr Gordana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Cvejić dr Tatjana, Institut za bolesti digestivnog sistema, Klinički centar Srbije, Beograd; Cvetanović dr Predrag, Kliničko-bolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac;

Čolović dr Milica, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za hematologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Đupić dr Maja, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za mikrobiologiju, Beograd; Damjanov dr Nemanja, docent Medicinskog fakulteta, Institut za reumatologiju, Beograd; Damjanović dr Milorad, profesor Vojnomedicinske akademije, puk. Vojske Jugoslavije, Institut za vazduhoplovnu medicinu VJ, Batajnica; Delibašić dr Predrag, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Delić dr Dragan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Diklić dr Vukosava, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za biologiju i humanu genetiku, Beograd; Dimitrijević dr Milovan, docent Medicinskog fakulteta, Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Dokić dr Ljubiša, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Dovijanić dr Predrag, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Zvezdara”, Beograd; Dragojlović dr Julijana, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Drecun dr Vasilije, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Drezgić dr Milka, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije, Beograd; Dulović dr Olga, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Dunjić dr Dušan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za sudsku medicinu, Beograd; Džodić dr Radan, docent Medicinskog fakulteta, Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd; Đoković dr Danijela, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Đorđević dr Miodrag, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Đorđević-Denić dr Gordana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za patofiziologiju, Beograd; Đukanović dr Ljubica, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za urologiju i nefrologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Đukić dr Vladimir, docent Medicinskog fakulteta, Urgentni centar, Klinički centar Srbije, Beograd; Đukić dr Vojko, docent Medicinskog fakulteta, Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Đukić-Dejanović dr Slavica, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Đukić-Ivančević dr Slobodanka, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za mikrobiologiju, Beograd; Eckenfels Edward, Ph.D., Associate chair and professor, Section of Community and Social Medicine, Department of Preventive Medicine, Rush-Presbyterian-St. Luke’s Medical Center,

Rush University, Chicago, USA; Gal Vera, profesor biofizike Medicinskog fakulteta, Institut za biofiziku, Beograd; Gavrilović dr Gavrilo, primarijus, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Gojković-Bukarica dr Ljiljana, docent Medicinskog fakulteta, Institut za farmakologiju i toksikologiju, Beograd; Goldner dr Branislav, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Golubičić dr Ivana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd; Granić dr Miroslav, docent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Grbić dr Radivoje, profesor, Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu; Gudurić dr Branimir, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za onkologiju „Sremska Kamenica”, Novi Sad; Gvozdenović dr Borislav, docent Medicinskog fakulteta, Institut za dermatovenerologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Gvozdenović dr Eleonora, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Han dr Ruben, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za nuklearnu medicinu, Klinički centar Srbije, Beograd; Hadži-Đokić dr Jovan, profesor Medicinskog fakulteta, Klinički centar Srbije, Beograd; Hristić dr Ivana, Kliničkobolnički centar „Zemun”, Beograd; Ignjatović-Ristić dr Dragana, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Ilanković dr Nikola, profesor Medicinskog fakulteta, Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije, Beograd; Ilić dr Aleksandar, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za anatomiju, Beograd; Ilić dr Slobodanka, dr sci. med., naučni saradnik, primarijus, Zavod za prevremeno rođenu decu, Beograd; Ivanović dr Nebojša, mr. sci.,asistent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Jakulić-Mrkić dr Sanja, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Beograd; Janić dr Biljana, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Janićijević dr Miloš, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za neurohirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Janjić dr Miomir, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za patologiju, Beograd; Janković dr Radovan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije, Beograd; Janković dr Tomislav, primarijus, Republički zavod za zdavstveno osiguranje, Beograd; Jarebinska dr Mirjana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za epidemiologiju, Beograd; Jasmin dr Claude, professeur en medecine, Hopital Paul-Brousse, Villejuif, Paris, France; Jevtović dr Đorđe, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd;

Jorga dr Jagoda, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za higijenu, Beograd; Jovanović dr Dijana, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Institut za urologiju i nefrologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Jovanović dr Stevan, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Jovčić dr Nebojša, Kliničkobolnički centar „Zemun“, Beograd; Jovičić dr Slobodan, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Zvezdara”, Beograd; Kalezić dr Vasilije , profesor Medicinskog fakulteta, Prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu; Karadaglić dr Đorđije, profesor Vojnomedicinske akademije, Klinika za dermatovenerologiju, Beograd; Kažić dr Tomislav , profesor Medicinskog fakulteta, Institut za farmakologiju i toksikologiju, Beograd; Knežević dr Aleksandra, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za mikrobiologiju, Beograd; Kocijančić dr Radojka, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za higijenu, Beograd; Kostić-Todorović dr Miroslava, Zavod za prevremeno rođenu decu, Beograd; Kovčin dr Vladimir, Dr. sci. med., naučni saradnik, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Krivokapić dr Zoran, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za bolesti digestivnog sistema, Klinički centar Srbije, Beograd; Krotin dr Mirjana, docent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Krstić dr Ljubiša, profesor Vojnomedicinske akademije, Institut za mikrobiologiju, Beograd; Kutlešić dr Čedo, profesor Medicinskog fakulteta, Klinički centar Niš; Lalević dr Predrag, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Dr Dragiša Mišović”, Beograd; Lačković dr Vesna, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za histologiju, Beograd; Lazarević dr Katarina, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Beograd; Lazić dr Ljiljana, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Lesić dr Ljiljana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Letić dr Milorad, mr. sci. med., Medicinski fakultet, Institut za biofiziku, Beograd; Levett Jeffrey, Ph. D., professor of public health, Athens School of Public Health, Athens, Greece; Lončar-Stevanović dr Helena, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za fiziologiju, Beograd; Lukić B. dr Vladimir, profesor Stomatološkog fakulteta, Klinika za preventivnu i dečiju stomatologiju, Beograd; Luković dr Ljiljana, docent Medicinskog fakulteta, Institut za biologiju i humanu genetiku, Beograd; Macut dr Đuro, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije, Beograd; Madden dr Thomas, Associate professor of medicine, Section of Community and Social Medicine, Department of Preventive Medicine, Rush Medical College, Chicago, USA; Maglajlić dr Svjetlana, profesor Medicinskog fakulteta, Univerzitetska Dečija klinika, Beograd; Majkić-Singh dr Nada, profesor Farmaceutskog fakulteta, Institut za medicinsku biohemiju,

Klinički centar Srbije, Beograd; Maliković dr Aleksandar, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za anatomiju, Beograd; Mandarić dr Dragan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za plućne bolesti i tuberkulozu, Klinički centar Srbije, Beograd; Manojlović dr Dragoljub, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije, Beograd; Marjanović dr Borivoj, Dr. sci. med., Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Marjanović Milunika, defektolog, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Marković dr Bogoljub, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Marković dr Biljana, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za radiologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Marković dr Ljiljana, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Marković dr Prvoslav, akademik, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Beograd; Maširević-Drašković dr Gordana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za fiziologiju, Beograd; Mathe dr Georges, Academicien, professeur en medecine, Institut de Cancerologie et dImmunologie & Hopital Suisse de Paris, Issy les Moulineaux, Paris, France; Melovski-Trpinac Olga, mr. sci., Savezni zavod za statistiku, Beograd; Micić dr Dragan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije, Beograd; Mihajlovićmr Goran, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Milićević dr Leposava, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije; Milinčić dr Željka, asistent Medicinskog fakulteta, Univerzitetska dečija klinika, Beograd; Milinić dr Nikola, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa, Beograd; Miloš​ević Neboj​ša, fizičar, Institut za biofiziku, Medicinski fakultet, Beograd; Milovanović dr Branislav, mr.sci., asistent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Mirkov Dragan, fizičar, Institut za biofiziku, Medicinski fakultet, Beograd; Mišić dr Stanojka, dr sci. med., Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Mitrović dr Predrag, Kliničkobolnički centar „Zemun“, Beograd; Mujović dr Spomenka, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za histologiju, Beograd; Musset dr Marina, professeur en medecine, Hopital Paul-Brousse, Villejuif, Paris, France; Nikolić dr Draga, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Beograd; Nikolić dr Predrag, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Nikolić dr Tatjana, mr. sci. med., Zavod za prevremeno rođenu decu, Beograd; Nikolić dr Slobodan, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za sudsku medicinu, Beograd; Nikolić dr Svetlana, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Nikolić-Labović dr Sandra, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac;

Ninković dr Radoslav, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Zemun”, Beograd; Novaković dr Ivana, docent Medicinskog fakulteta, Institut za biologiju i humanu genetiku, Beograd; Novčić Ljiljana, dipl. el. ing., Vojnomedicinska akademija, Beograd; Obradović dr Miroljub, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za sudsku medicinu, Beograd; Obradović dr Vladimir, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za nuklearnu medicinu, Klinički centar Srbije, Beograd; Oprić dr Miroslav, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za patologiju, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Ostojić dr Miodrag, akademik, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za kardiovaskularne bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Papić dr Rudolf, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Pavlović dr Milorad, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Pecelj-Gec dr Marija, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za higijenu, Beograd; Pelemiš dr Mijomir, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Perović dr Sava, profesor Medicinskog fakulteta, Univerzitetska Dečija klinika, Beograd; Peruničić dr Milan, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Peruničić dr Mira, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Beograd; Petković dr Spasoje, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd; Petrović dr Dušan, docent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Petrović dr Nataša, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Petrović dr Milentije, profesor Vojnomedicinske akademije, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Petrović dr Vlastimir, profesor, dekan Stomatološkog fakulteta, Beograd; Pilipović dr Nada, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za reumatologiju, Beograd; Plećaš dr Draga, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za higijenu, Beograd; Popovac dr Dušan, profesor Medicinskog fakulteta, Gradski zavod za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze, Beograd; Popović dr Miloš, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za bolesti digestivnog sistema, Klinički centar Srbije, Beograd; Popović dr Vojislav , profesor Stomatološkog fakulteta, Klinika za preventivnu i dečiju stomatologiju, Beograd; Prokić dr Ljubica, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za fiziologiju, Beograd; Radmanović dr Slobodan, profesor Medicinskog fakulteta, Univerzitetska Dečija klinika, Beograd; Radonjić dr Veselin, profesor Stomatološkog fakulteta, Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, Beograd; Radović dr Milan, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Institut za urologiju i nefrologiju, Klinički centar Srbije, Beograd;

Radunović dr Goran, mr. sci. med., Institut za reumatologiju, Beograd; Radunović dr Ljubinka, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za fiziologiju, Beograd; Raičević Mubera, klinički psiholog, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Ranin dr Jovan, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Ranđelović dr Tomislav , docent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Rasulić dr Lukas, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za neurohirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Ravanić dr Dragan, docent Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Savić dr Slobodan, docent Medicinskog fakulteta, Institut za sudsku medicinu, Beograd; Savin dr Marina, mr. sci.,asistent Medicinskog fakulteta, Institut za urologiju i nefrologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Simeunović dr Jelena, primarijus, Univerzitetska Dečija klinika, Beograd; Simeunović dr Slavko, profesor Medicinskog fakulteta, Univerzitetska Dečija klinika, Beograd; Simić dr Sanja, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Institut za urologiju i nefrologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Spaić Rajko, mr. dipl. ing., Vojnomedicinska akademija, Beograd; Stamenović Olgica, psiholog, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Stanimirović dr Branko, profesor Medicinskog fakulteta, Ginekološko akušerska klinika „Narodni front”, Beograd; Stanić Ljiljana, socijalni radnik, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Starčević dr Vesna, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za fiziologiju, Beograd; Stefanović dr Aleksandar, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Institut za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd; Stepić dr Vladislav, pukovnik Vojske Jugoslavije, profesor Vojnomedicinske akademije, Beograd; Stojanov dr Ljubomir, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Stojanović dr Aleksandar, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Stojčić dr Vladimir, mr. sci. med., primarijus, Gradski zavod za bolesti pluća, Beograd; Stožinić dr Svetomir, akademik, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Šašić dr Milan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Šćepanović dr Dušan, profesor Medicinskog fakulteta, Univerzitetska Dečija klinika, Beograd; Šćepanović dr Radisav, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Dr Dragiša Mišović”, Beograd; Švirtlih dr Neda, docent Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Tasić dr Goran, Institut za neurohirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Tatović Babić dr Danijela, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Todorović dr Zoran , docent Medicinskog fakulteta, Institut za farmakologiju i toksikologiju, Beograd; Trišović dr Dimitrije, profesor stomatologije Vojnomedicinska akademija, Beograd;

Tulić dr Cane, docent Medicinskog fakulteta, Institut za urologiju i nefrologiju, Klinički centar Srbije, Beograd; Vasiljević Nataš​a, fizičar, Institut za biofiziku, Medicinski fakultet, Beograd; Veljković Jasna, mr. sci., klinički psiholog, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, Beograd; Vidaković dr Aleksandar, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu, Beograd; Vidosavljević Rajna, defektolog, Kliničkobolnički centar „Kragujevac”, Kragujevac; Vilić dr Ivanka, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za fiziologiju, Beograd; Vučković-Krčmar dr Maja, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa”, Beograd; Vujasinović-Stupar dr Nada, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Institut za reumatologiju, Beograd; Vujošević dr Milica, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Vukčević dr Miodrag, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za plućne bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Vukojević dr Pavle, mr. sci., asistent Medicinskog fakulteta, Institut za reumatologiju, Beograd; Vukotić dr Ljubinka, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd; Vuković dr Dragan, docent Medicinskog fakulteta, Institut za očne bolesti, Klinički centar Srbije; Vulović dr Marko, profesor Stomatološkog fakulteta, Klinika za preventivnu i dečiju stomatologiju, Beograd; Vučković dr Sanja, asistent Medicinskog fakulteta, Institut za farmakologiju i toksikologiju, Beograd; Zajtchuk dr Russ, professor of medicine, Rush-Presbyterian-St. Luke’s Medical Center, Rush University, Chicago, USA; Zdravković dr Dragan, profesor Medicinskog fakulteta, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, Beograd; Zdravković dr Mihajlo, profesor Medicinskog fakulteta, Kliničkobolnički centar „Zvezdara”, Beograd; Zečević dr Radoš D., ppuk. Vojske Jugoslavije, primarijus, Klinika za dermatovenerologiju, Vojnomedicinska akademija, Beograd; Zorić dr Sava, dr. sci. med., primarijus, Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa” Beograd; Žerjav dr Sonja, primarijus, Institut za infektivne i tropske bolesti, Klinički centar Srbije, Beograd;

MEDICINSKI LEKSIKON

AARS-KOG-SCOTTOV SINDROM (engl. Aars-kog syndrome, Aars-kog-Scott syndrome ), nasledna, X-vezana, recesivna bolest. Karakterišu ga manja visina tela, kraniofacijalne, akralne, genitalne, skeletne i orofacijalne abnormalnosti. Glavne kraniofacijalne anomalije su hipertelorizam, antimongoloidne palpebralne fisure, blefaroptoza, pljosnat nos, hipoplazija zuba, malokluzije, malformacije ušiju. Akralni defekti se ogledaju u pljosnatim šakama i/ili stopalima, kratkim petama i prstima, blago izraženim membranama između prstiju i slabom pokretljivošču zglobova; poznat je još pod nazivom facijalnodigitalno-genitalni sindrom.

AARSKOGOV-SCOTTOV SINDROM (engl. Aarskog syndrome, Aarskog-Scott syndrome ), nasledna, X-vezana, recesivna bolest. Karakterišu ga manja visina tela, kraniofacijalne, akralne, genitalne, skeletne i orofacijalne abnormalnosti. Glavne kraniofacijalne anomalije su hipertelorizam, antimongoloidne palpebralne fisure, blefaroptoza, pljosnat nos, hipoplazija zuba, malokluzije, malformacije ušiju. Akralni defekti se ogledaju u pljosnatim šakama i/ili stopalima, kratkim petama i prstima, blago izraženim membranama između prstiju i slabom pokretljivošču zglobova; poznat je još pod nazivom facijalnodigitalno-genitalni sindrom.

AASEOV SINDROM (engl. Aaes syndrome), porodični sindrom, nepoznate etiologije. Karakterišu ga hipoplastična anemija, leukopenija, retardacija razvića, trofalangealni palac, blaga radijalna hipoplazija, uzana ramena, zakasnelo srastanje fontanela, kardiovaskularni defekti i hepatosplenomegalija. Ove promene mogu biti praćene rascepom usne, nepca i retinopatijom. Naslednog je karaktera.

AASE-SMITTOV SINDROM (engl. Aase-Smitt syndrome), sindrom koga karakterišu hidrocefalus, deformiteti na usnim školjkama, iščašenja kukova i manje značajna odstupanja, kao i u izvesnom procentu pojava rascepa nepca. Način nasleđivanja je autosomno dominantan.

ABDERHALDEN-FANCONIEV SINDROM (engl. Abderhalden-Fanconi syndrome), sindrom koga karakterišu osteomalacija, renalna glukozurija, aminoacidurija, fosfaturija, cistične formacije celog tela. Već u periodu od 4 - 6. meseca nastaje poremećaj u razviću sa povraćanjem, temperaturom, znacima rahitisa, acidozom, poliurijom i dehidratacijom. Kod odraslih cistične promene tela mogu biti odsutne; dentalne promene su posledica veoma izraženih rahitičnih. Klasifikovan je i kao Abderhalden-Kaufmann-Lignacov sindrom (da bi se istakle masovne cistične promene), kao Fanconi-De Toni Debreov sindrom (da bi se označile izražene rahitične promene, osteomalacija i glukoamonofosfaturični dijabetes).

ABDOMEN

(engl. abdomen, belly, lat. abdomen), trbuh. Srednji deo trupa koji se nalazi između grudnog koša i karlice. Trbuh se pruža od donjeg otvora grudnog koša naniže do bedrenih jama i gornjeg otvora karlične duplje. Duž oboda donjeg otvora grudnog koša pripaja se dijafragma koja predstavlja jasnu granicu između grudnog koša i trbuha. Bedrene jame, desna i leva, grade bočne delove trbušnog dna, čiji središnji deo nedostaje jer je predstavljen gornjim otvorom karlične duplje. Preko ovog otvora slobodno komuniciraju trbušna i karlična duplja. Deo trupa koji se nalazi iznad bedrenih jama i gornjeg otvora karlične duplje pripada trbuhu, dok deo koji se nalazi ispod navedenih struktura pripada karlici. U sastav trbuha ulaze zidovi trbuha i trbušna duplja, v. kavitas abdominalis.

ABDOMINALIS (engl. abdominalis), koji se odnosi na trbuh, trbušni.

ABDOMINALNA RESPIRACIJA (engl. abdominal respiration), ostvaruje se uglavnom radom dijafragme.

ABDOMINALNA TONZILA (engl. abdominal tonsil, lat. tonsilla abdominalis), termin koji se ponekad koristi za apendiks, zbog njegovog bogatstva u limfnom tkivu.

ABDOMINALNI BOL (engl. abdominal pain), veoma čest simptom koji se javlja u svakom uzrastu, uključujući i novorođenčad. Uzroci su mnogobrojni i raznovrsni: bolesti gastrointestinalnog trakta, drugih intraabdominalnih i ekstraabdominalnih organa; učestalost tih bolesti zavisi i od uzrasta deteta. Kod novorođenčadi i odojčadi do 4. meseca života nagli ponavljani napadi bola, obično posle obroka, uz grčenje i ispružanje nogu i napet trbuh, predstavljaju benigni poremećaj. Akutni napad a.b. praćen gastrointestinalnim i/ili intraabdominalnim simptomima i poremećajima opšteg stanja, najčešće ukazuje na organski uzrok (opstrukcija, inflamacija, krvarenje) i u tom slučaju neophodan je rektalni pregled. A.b. oko pupka i a.b. promenljive lokalizacije najčešće nemaju organski uzrok. Rekurentni a.b. se javlja kod oko 10% dece, češće devojčica školskog uzrasta. Lokalizovan je oko pupka i često remeti aktivnost, ali pri pregledu nema bolne osetljivosti trbuha. U više od 90% slučajeva rekurentni a.b. predstavlja reakciju na emocionalni stres i često je praćen znacima disfunkcije vegetativnog sistema i poremećajima ponašanja.

ABDOMINOCENTEZA (engl. abdominocentesis, abdominal paracentesis), punkcija trbušne duplje specijalnom iglom, koristi se u dijagnostičke i terapijske svrhe najčešće radi ispitivanja sadržaja trbušne tečnosti (krv, gnoj, crevni sadržaj, pankreasni sok itd.). Indirektno se može zaključiti narav osnovnog patološkog procesa. Terapijska abdominocenteza se koristi za dekompresiju trbušne duplje (ascites) ili radi ispiranja trbušne duplje.

ABDOMINOPERITONEALNI (engl. abdominoperitonealis), koji pripada ili odgovara, trbuhu i trbušnoj maramici (peritoneumu).

ABDOMINOPLASTIKA (engl. abdominoplasty), plastika trbušnog zida, odnosno pokrivanje ili rekonstrukcija defekata na prednjem trbušnom zidu, mobilizacijom i preklapanjem režnjeva okolnog tkiva, (češće), a ređe ugrađivanjem organizmu stranog ili veštačkog materijala. Ova vrsta operacije se najčešće izvodi kod preponskih ili trbušnih kila (hernija), pri rekonstrukciji povreda trbušnog zida ili kod tzv. labavog ili visećeg trbuha (venter pendulum).

ABDOMINOTORAKALNI (engl. abdomino-thoracic), koji pripada ili odgovara trbuhu i grudnom košu.

ABDUKCIJA (engl. abduction), pokret pri kome se deo tela, ekstremitet ili deo ekstremiteta odmiče od srednje linije tela ili od srednje linije šake ili stopala. Kada je reč o pokretu ekstremiteta, onda se misli na odmicanje od središnje uzdužne ravni tela. Kada je reč o šaci ili o stopalu, onda se misli na odmicanje od središnje uzdužne ravni koja se pruža duž srednjeg (trećeg) prsta. Kada je reč o pokretu očne jabučice, onda se misli na pokret pri kome se očna jabučica pomera upolje u odnosu na središnju uzdužnu ravan. Pojam abdukcija je suprotan pojmu adukcija.

ABERACIJA (engl. aberration), promena u broju i strukturi hromozoma vidljiva pod svetlosnim mikroskopom. Postoje numeričke hromozomske aberacije koje mogu biti poliploidije, kada se uvećava ceo hromozomski set pa se sreću triploidije i tetraploidije, i aneuploidije, koje označavaju promene u pojedinačnim parovima hromozoma (trizomije, monozomije). Strukturne aberacije remete linearni raspored gena u hromozomima. Postoje četiri osnovne kategorije strukturnih aberacija: delecije, duplikacije, inverzije i translokacije. Prema nekim procenama 21% oocita i 8% spermatozoida sadrže hromozomske aberacije i oko 50% blastocista čoveka ima abnormalan kariotip, a od toga 99% ne prežive intrauterini period. Kod približno 5 - 7% prepoznatljivih trudnoća prisutna je hromozomska aberacija, a kod novorođenih samo od 0,6 - 1%.

ABERANTNI (engl. aberrant), nešto što je neobično, odskače od normalnog ponašanja, zapanjuje.

ABETALIPOPROTEINEMIJA (engl. abetalipoproteinemia), redak genetski poremećaj koji se prenosi autozomno recesivno, a

karakteriše ga apsolutna deficijencija betalipoproteina (LDL), prebetalipoproteina (VLDL) i hilomikrona. Smatra se da je posledica deficijentne sinteze apoproteina B. Dijagnostikuje se na osnovu veoma niskih koncentracija holesterola (1,3 mmol/L) i stvarnog deficita triglicerida (0,114 mmol/L). Elektroforetski i ultracentrifugiranjem se ne nalaze LDL, VLDL ili hilomikroni.

ABIOGENEZA (engl. abiogenesis), prema hipotezi Oparina (1922) pojavi života prethodio je dug period hemijske evolucije. U primitivnoj atmosferi bili su prisutni vodonik, kiseonik, ugljenik i azot, četiri ključna elementa čije međusobne kombinacije čine više od 95% živih sistema. Zemlja je obilovala i energijom neophodnom za razlaganje jednostavnih gasova i njihovo pretvaranje u organske molekule. S. Muller je pedesetih godina u eksperimentalnim uslovima testirao ovu hipotezu i dobio četiri glavne klase organskih molekula koje nalazimo u ćelijama: šećere, nukleotide, masne kiseline i skoro sve aminokiseline.

ABIOTIČAN (engl. abiotic), ekološki faktori sredine u kojoj organizmi obitavaju. Abiotični faktori su temperatura, vlažnost, svetlost, vazdušna strujanja, orografski i edafski faktori. Organske vrste u prirodi nalaze se u stalno promenljivim ekološkim uslovima - amplituda kolebanja ekoloških faktora u čijem okviru je moguć opstanak date organske vrste naziva se ekološka valenca.

ABIOTROFIJA (engl. abiotrophy), progresivan gubitak vitalnosti pojedinih tkiva ili organa koji vodi u bolest ili gubitak funkcije. Odnosi se pre svega na degenerativne nasledne bolesti (abiotrofija retine i dr.).

ABLACIJA RETINE (engl. retinal detachment), patološko stanje koje karakteriše odlubljenje unutrašnje očne opne (mrežnjače). Pri tom, oštrina vida se proporcionalno smanjuje sa povećanjem akumulirane količine tečnosti ispod mrežnjače, koja se time i više odlubljuje. Regmatogena a. r., nastaje zbog rascepa (rhegm-rascep, ruptura) na retini kroz koji podliva tečnost i odiže retinu; efuziona a. r., nastaje zbog poremećaja u propustljivosti krvnih sudova mrežnjače i srednje očne ovojnice i sledstvenog gomilanja tečnosti ispod mrežnjače i njenog odizanja. Sekundarna a. r., nastaje kao posledica tumorskog procesa na sudovnjači ili mrežnjači, a koji dovodi do odizanja mrežnjače.

ABLEFARIJA (engl. ablepharon), patološka pojava nepostojanja kapaka. Kongenitalna a., na rođenju se pojavljuje anomalija; traumatska a., česta posledica saobraćajnih nezgoda. Javlja se i kao posledica odmaklih tumora.

ABLEPSIJA

v. amauroza.

ABNORMALAN (engl. abnormal), nenormalan, nepravilan; ono što je suprotno od uobičajenog sastava, položaja, uslova, ponašanja ili pravila.

ABNORMALNOST (engl. abnormality), stanje ili postojanje nenormalnosti, nepravilnosti; malformacija ili deformitet.

ABO SISTEM (engl. ABO system), glavni sistem krvnih grupa kod čoveka, sa najjačim transfuzijskim reakcijama. Sistem klasifikacije krvnih grupa načinjen je na osnovu antigena koji se nalaze na membrani eritrocita i odgovarajućih antitela u serumu. Na osnovu prisustva A i B antigena (zovu se i aglutinogeni) na membrani eitrocita, postoje 4 krvne grupe: A, B, AB i O. U plazmi osoba određene krvne grupe nalaze se antitela (nazivaju se i aglutinini) na antigen(e) koje osoba nema na eritrocitima (npr. anti-A antitela kod osoba krvne grupe B). Do pojave ovih antitela u plazmi dolazi zbog tzv. „skrivene imunizacije” usled prisustva antigena A i B u hrani, bakterijama itd. Krvna grupa AB ima oba antigena, a krvna grupa O nema ni jedan antigen na površini membrane eritrocita. Odgovarajuća antitela, anti-A i anti-B aglutinini, mogu se naći u plazmi osobe krvne grupe O. Krvne grupe su od ogromnog značaja u transfuziji krvi i krvnih derivata, transplantaciji i forenzičkoj medicini.

ABORTIVNA INFEKTIVNA BOLEST (engl. abortive infectious disease), nepotpuno razvijena ili nepotpuno izražena infektivna bolest kratkog trajanja (etimološki, u prenesenom smislu „nedonesena”, od latinskog abortivus = nedonošče). Dakle, kratkotrajno blago oboljenje, najčešće oligosimptomatsko, na primer „scarlatina abortiva” (blago izražen šarlah).

ABRAZIJA (engl. abrasion), 1. istrošenost, oštećenost supstance ili strukture tokom mehaničkog procesa kao što je mlevenje, brušenje, struganje; 2. ogoljenost nekog dela tela pri čemu je kožna ili sluzokožna membrana abradirana. Zubna abrazija(engl. dental abrasion), progresivno trošenje, struganje i odnošenje tvrdih zubnih tkiva mehaničkim delovanjem kao što je trenje, struganje, škripanje zubima (bruksizam). Zavisno od uzroka može da se javi na griznim, sečivnim, obraznim ili drugim površinama zuba; duvanska z.a., drastična oštećenost krunica zuba nastala kao posledica žvakanja duvana; fiziološka z.a., umereno trošenje zuba tokom života, trenjem pri žvkanju; gingivalna z.a., gubitak dela gingive nastao kao povreda unetom hranom grube konzistencije ili nekom drugom iritacijom, pogrešne

tehnike četkanja zuba ili nekog drugog fizičkog uzroka, najčešče povezanog sa zapaljivim procesima; habitualna z.a., javlja se kod osoba sa stečenim štetnim navikama kao što su kidanje konca, držanje stranih predmeta (olovaka, lula) između zuba; higijenska z.a., preterana abrazija zubne supstance, delimično cementa i dentina na ogoljenim vratovima zuba, nastala intenzivnim četkanjem zuba pastama abrazivnog sastava; obuhvatna z.a., izuzetna oštećenost zubne supstance njihovim brušenjem u cilju protetičkih i ostalih nadoknada, ugradjivanjem metalnih elemenata interdentalno i sl.; patološka z.a., prekomerno trošenje zuba usled jake mastikacije i korišćenja jako abrazivne hrane, stiskanja zuba škripanja zubima (bruksizma), korišćenja neodgovarajućih i grubih četkica za zube i jako abrazivnih pasta za zube, neodgovarajućih protetskih nadoknada; profesionalna z.a., javlja se kod duvača stakla, svirača na duvačkim instrumentima; protezna z.a., oštećenja proteznih nadoknada ili njihovih delova nastala njihovim neadekvatnim doterivanjem, pogrešnim četkanjem, žvakanjem, škripom ili nekom drugom radnjom; ritualna z.a., trošenje zubnih tkiva kod nekih naroda koji upražnjuju neke ritualne navike ili obrade (Betelorašasta a., veoma izražena abrazivna oštećenja zuba nastala žvakanjem betel (indijskog) oraha).

ABREVIJACIJA (engl. abreviation), zahvat kojim se smanjuje dužina neke tetive, duge kosti ili dužina segmenta jednog uda (sin. skraćivanje).

ABRIKOSOVLJEV TUMOR (engl. Abricosov’s tumor), dobroćudna izraslina bradavičastog izgleda koja se često nalazi na jeziku, neizvesnog histološkog porekla.

ABRUPCIJA PLACENTE (engl. placental abruption lat. abruptio placentae), prevremeno odvajanje normalno postavljene placente. Može da se desi u svakom trenutku tokom čitave trudnoće, ali se obično dešava pri kraju graviditeta. Prevremeno odlubljivanje normalno usađene placente mnogo češće se javlja kod trudnica koje boluju od kasnih gestoza, odn. graviditetnih toksikoza.

ABRUZZEOV i ERIKSONOV SINDROM (engl. Abruzze and Erikson syndrome), sindrom koji se manifestuje pojavom koloboma očnih kapaka, gluvoćom, patuljastim rastom i blažim oblicima radijalnih sinostoza; tipična je pojava rascepa nepca, posebno veluma. Nasledjivanje je autosomno dominantno sa ograničenom ekspresivnošću u osoba ženskog pola; postoji mogućnost recesivnog, polno vezanog nasledjivanja.

ABTS zaštićeno ime za bezbojnu supstancu, diamonijum so 2,2’-azino-di(3-etil-benztiazolin)-6-sulfonske kiseline, koja se koristi kao akceptor kiseonika u nekim enzimskim reakcijama (npr. za određivanje

glukoze).

ABULIJA (engl. abulia), insuficijencija volje, u vidu nemogućnosti donošenja odluka. Javlja se kod depresije, neuroza, ali i shizofrenije. O abuliji se u praksi ne može govoriti u slučaju stupora, konfuznih stanja i demencije.

ACA (engl. anticardiolipin antibodies), v. antikardiolipinska antitela.

ACE INHIBITOR (engl. angiotensin converting enzyme inhibitor), neki od velikog broja lekova koji se koriste za lečenje hipertenzije i srčane slabosti. ACE inhibitori koče aktivnost enzima koji pretvara neaktivni angiotenzin I u angiotenzin II, koji je vrlo snažan konstriktor arterija. Smanjeno stvaranje angiotenzina II smanjuje tonus arterija, snižava krvni pritisak i olakšava rad srca. ACE inhibitori su: kaptopril (Zorkaptil, Katopil), cilazapril (Prilazid), enalapril (Renitec), lizinopril (Loril), kvinapril (Hemokvin), ramipril (Tritace). Za lečenje hipertenzije često se koriste u fiksnoj kombinaciji sa diuretikom hidrohlorotiazidom kao preparati Co-Renitec, Hemokvin plus, Katopil plus, Prilazid plus, Tritace plus. Svi se uzimaju oralno i jednom dnevno, samo se kaptopril daje 2 puta dnevno. Neželjena dejstva su malaksalost, vrtoglavica, gubitak apetita, poremećaj ukusa, suvi nadražajni kašalj i alergijske reakcije.

ACEBUTOLOL (engl. acebutolol), kardioselektivni beta blokator koji se koristi za lečenje hipertenzije, angine pektoris i aritmija srca. Koristi se oralno 1-3 puta dnevno. Nije u prometu u Jugoslaviji.

ACEFALUS (engl. acephalus), izrazito teška urođena anomalija, koja se manifestuje rođenjem deteta bez glave tj. sa njenim rudimentom. Inkopatibilna je, tj. nespojiva, sa životom.

ACENOKUMAROL (engl. acenocoumarol), oralni antikoagulans, lek koji sprečava koagulaciju krvi. Koristi se za profilaksu tromboza i embolija u dubokim venama i šupljinama srca, uz redovno praćenje protrombinskog vremena.

ACENTRIČAN (engl. acentric), hromozom ili fragment hromozoma bez centromere. Nedostatak centromere, koja je

neophodna za interakciju hromozoma sa mikrotubulama deobnog vretena, dovodi do gubitka acentričnih elemenata u narednoj ćelijskoj deobi. Ovo ima štetne posledice jer se gubi određena količina genetičkog materijala.

ACERVULUS (engl. brain sand, lat. acervulus), moždani pesak; kupinaste kalcifikacije koje se mogu javiti u epifizi i horoidnom pleksusu. Mogu biti od 400 mm do 5 mm i nepravilno su raspoređeni u parenhimu pomenutih organa. Hemijski se sastoje od hidroksiapatita sa malom količinom stroncijuma. Ova telašca su u tkivu okružena retikularnim i kolagenim mikrofibrilima. Broj acervulusa povećava se sa godinama starosti, pa je moguće da su oni izraz degeneracije ćelija ovih regiona. Ove nakupine se jasno uočavaju na rendgenskim snimcima glave ukazujući na položaj epifize. Pomeranje epifize u odnosu na središnju uzdužnu ravan može ukazivati na ekspanzivan proces unutar lobanjske duplje. Epifiza je u normalnim okolnostima neznatno pomerena ulevo jer je desna moždana hemisfera nešto šira od leve u nivou epifize.

ACETABULOPLASTIKA (engl. acetabuloplasty), hirurška intervencija na kuku koja se izvodi u nekim slučajevima urodjenog iščašenja kuka. Ona se sastoji od rasecanja dela bedrene kosti iznad čašice pomoću dleta, radi uvodjenja kalema, kako bi se spustio acetabularni krov koji nedovoljno pokriva jabučicu butne kosti.

ACETABULUM (engl. acetabulum, lat. acetabulum), čašica karlične kosti. Sastoji se od dva dela: obodnog, koji predstavlja zglobnu površinu karlične kosti za spoj sa butnom kosti i središnjeg, izdubljenog i nezglobnog dela, koji se naziva čašična jama. Acetabulum odgovara mestu oko kojeg se odigrava proces srastanja tri prvobitno odvojene kosti: bedrene, preponske i sedalne, koje grade karličnu kost odraslog čoveka. Naziv je nastao u doba Starog Rima na osnovu sličnosti ovog dela karlične kosti sa posudom za čuvanje sirćeta koja se zvala acetum.

ACETAT (engl. acetate), označava anjon, so ili estarski oblik sirćetne kiseline.

ACETILCISTEIN (engl. acetylcysteine), mukolitik, uzima se oralno ili inhalacijom za lečenje bolesti disajnih puteva, ili kao antidot kod trovanja paracetamolom. Neželjena dejstva mogu biti grč bronhija, muka, povraćanje i groznica. Preparat: Fluimucil.

ACETIL-CoA (engl. acetyl-CoA), aktivni oblik koenzima A, koji se sastoji od acetil grupe vezane tiol - estarskom

vezom za koenzim A. Značajan je učesnik u reakciji citrat sintaze, početnog stepena u ciklusu trikarboksilnih kiselina (Krebsov ciklus).

ACETILHOLIN (engl. acetylcholine), hemijsko jedinjenje koje se normalno nalazi u brojnim delovima tela i ima značajne fiziološke funkcije. Jedan je od nekoliko različitih medijatora hemijske transmisije sinaptičke aktivnosti centralnog nervnog sistema, neuromišićne ploče i autonomog nervnog sistema (u ganglijama i postganglijskim vlaknima parasimpatikusa). Acetilholin inaktivira enzim acetilholinesteraza, hidrolitičkiom razlaganjem do holina i acetata. Acetilholin nastaje u reakciji holina sa acetil CoA ( v. koenzim A).

ACETILHOLINESTERAZA, AChE (engl. acetylcholinesterase), enzim acetilholin acetilhidrolaza, EC 3.1.1.7, koji hidrolizuje acetilholin katjon (acetilholin hlorida ili bromida) do acetata i holina. Uglavnom se nalazi u nervnom tkivu (sivoj masi), eritrocitima i skeletnim mišićima. Razlikuje se od enzima acetilholin acilhidrolaze, EC 3.1.1.8 ( v. holinesteraza) koji se nalazi u serumu ili plazmi, a potiče iz jetre. Acetilholinesterazu inhibiraju brojna jedinjenja, kao što su fizostigmin (ezerin), prostigmin, njen supstrat acetilholin, morfin, citrat i fluorid, kao i brojna organofosfatna jedinjenja. Naziva se i „prava“, eritrocitna holinesteraza ili holinesteraza tip I.

ACETILSALICILNA KISELINA (engl. acetylsalicylic acid), v. aspirin.

ACETOACETIL (engl. acetoacetyl), acil radikal acetosirćetne kiseline.

ACETOACETIL-CoA (engl. acetoace-tyl-CoA), koenzim A tioestra acetosirćetne kiseline; jedinjenje koje ima značajnu ulogu u intermedijernom metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. Učestvuje u nizu metaboličkih reakcija (npr. u sintezi masnih kiselina u mikroorganizmima, oksidaciji masnih kiselina u jetri, biogenezi steroida i holesterola, pri formiranju ketonskih tela u jetri, pri katabolizmu ketonskih tela u mišićima i pri razgradnji aminokiselina).

ACETON (engl. acetone), hemijsko jedinjenje 2-propanon, dimetilketon, CH3-CO-CH3. Bezbojna, krajnje zapaljiva tečnost sa karakterističnim ukusom i mirisom, koja se meša sa vodom. Koristi se kao laboratorijski i industrijski rastvarač. Aceton je jedan od tri tzv. ketonska tela, koja se formiraju neenzimskom dekarboksilacijom acetoacetata. Normalno se nalazi u malim količinama u urinu, a u

značajnim količinama u slučaju nekontrolisanog dijabetesa.

ACETONEMIJA (engl. acetonemia), prisustvo acetona i drugih ketonskih tela u organizmu. Acetonemija se zapaža naročito u šećernoj bolesti, sa acidozom, u neuravnoteženom dijabetesu; takodje se sreće u detinjstvu tokom mnogih patoloških stanja, bilo infektivnih (naročito crevne infekcije) bilo toksičnih (preterano uzimanje čokolade, butera), ili kod insuficijencije jetre, čak i one lake, gde se zapažaju uzastopna povraćanja, koja se zbog toga zovu acetonična.

ACETONSKA TELA (engl. ketone bodies), materije kao što su: hydroxibuterna kiselina, acetoacetatna kiselina i aceton. Stvaraju se iz masnih kiselina i tokom metabolizma ugljenih hidrata u jetri, uglavnom u odnosu 78:20:2. Acetoacetat se stvara iz acetil CoA, najvećim delom se enzimskim putem pretvara u ketobutirat, a manjim dekarboksiliše u aceton. Ketonska tela mogu da koriste mišići i moždano tkivo kao energetski materijal. Velike količine ovih materija stvaraju se u toku gladovanja i nekontrolisane šećerne bolesti te nastaje metabolička acidoza, kao i nalaz ketonskih tela u krvi i mokraći. v. ketonska tela.

ACETONURIJA (engl. ketonuria), nalaz ketonskih tela (acetonskih tela) u mokraći što se obicno viđa kod šećerne bolesti.

ACETOSIRĆETNA KISELINA, AcAcOH (engl. acetoacetic acid), CH3COCH2COOH, jedinjenje koje pripada tzv. ketonskim telima. Nalazi se u malim količinama u normalnom urinu, a u povećanim kod osoba sa diabetesom mellitusom (naročito pri ketoacidozi) ili pri gladovanju zbog nepotpune oksidacije masnih kiselina. Naziva se i bketobuterna kiselina. v. ketonska tela.

ACHOR-SMITHOV SINDROM (engl. Achor-Smith syndrome), sindrom koga karakterišu poremećena nutricija, perniciozna anemija, pojava sprua i pelagre. Takođe su česte dijaree, renalna insuficijencija, muskularna degeneracija, hipohloremična alkaloza i hipokalcemija.

ACIDEMIJA (engl. acidemia), stanje koje karakteriše povećana koncentracija vodonikovih jona u krvi, koji utiču na snižavanje pH krvi ispod 7,35. v. acidoza.

ACIDIFIKACIJA

(engl. acidification), postmortalno snižavanje pH vrednosti u tkivima. Jedna od lešnih osobina ( v. lešne osobine). Nastaje usled prestanka oksidativnih procesa posle smrti i nagomilavanja kiselih metaboličkih produkata.

ACIDOBAZNA RAVNOTEŽA (engl. acid-base balance), acidobazni balans; homeostatsko stanje organizma u odnosu na kombinaciju ukupne brzine stvaranja kiselina i baza i njihovog izlučivanja iz tela, pri kom pH i sadržaj kiselina i baza ostaju na normalnom, fiziološkom nivou. Balans se održava između količine ugljene kiseline i bikarbonata u krvi, u odnosu 1:20, a u cilju održavanja koncentracije jona vodonika na konstantnim vrednostima. Koncentraciji jona H+ doprinose i nevolatilne kiseline nastale kao krajnji proizvodi metabolizma proteina. Biljna dijeta generiše velike količine bikarbonata, tako da je i urin alkalan. Svaka promena u odnosu između ugljene kiseline i bikarbonata remeti acido-bazni balans krvi i tkiva i izaziva stanje alkaloze ili acidoze. Kod zdrave osobe pH se održava u granicama normale pomoću puferskih sistema i drugih kontrolnih mehanizama. Međutim, usled različitih patoloških stanja može da dođe do sniženja pH ispod 7,35 kada nastaje acidoza, a ako se povisi iznad 7,45 javlja se alkaloza. Acido-bazni status se izražava pomoću pH krvi, PCO2 i različitih izvedenih merenja. Normalna pH oblast u ekstracelularnoj tečnosti iznosi 7,35 - 7,45 (koncentracija H+ jona 36 - 44 nmol/L).

ACIDO-BAZNI DIJAGRAM (engl. acid-base diagram), grafik kojim se prikazuje veza između acido-baznih parametara (koncentracije HCO3-, pH i PCO2) i omogućava njihovo izračunavanje ako su najmanje dva poznata. Pomoću ovog dijagrama prikazuju se sve kombinacije navedenih promenjivih veličina, što omogućava kliničko tumačenje specifičnih acidobaznih poremećaja.

ACIDO-BAZNI INDIKATOR (engl. acid-base indicator), označava grupu organskih jedinjenja koja su slabe kiseline (ili slabe baze) u vodenom rastvoru, a koja imaju različite boje u zavisnosti od toga da li su u obliku slobodnih kiselina (ili slobodnih baza) ili u konjugovanom jonskom obliku. Koriste se za utvrđivanje krajnje tačke pri reakciji neutralizacije između kiselina i baza. Boja im se menja pri uskoj pH oblasti tzv. pKa indikatora. Primeri acido-baznih indikatora su: kongo crveno, metil oranž, metil crveno, bromkrezol plavo, fenolftalein, fenol crveno itd.

ACIDOFILIJA (engl. acidophilia), eozinofilija, osobina određenih baznih proteinskih grupa da vezuju kisele boje i da se na svetlosnom mikroskopu vide kao ružičaste ili crvene strukture. Takve proteinske grupe nalaze se u jedarcu (nucleolus), u citoplazmi i ekstracelularnom matriksu (kolageni fibrili i dr.).

ACIDOFILNE ĆELIJE HIPOFIZE, ALFA-ĆELIJE

(engl. acidophils, lat. cellula acidophilica), čine oko 40% ćelija prednjeg režnja hipofize. Njihove sekretorne granule imaju afinitet prema kiselim (engl. acid) bojama, zbog čega su ćelije i dobile to ime. Većina ovih ćelija luči hormon rasta, STH (somatotropni hormon), a manji broj luči mamotropni hormon (prolaktin), koji tokom trudnoće priprema dojku za laktaciju. Kod muškaraca postoji manje mamotropnih ćelija.

ACIDOFILAN (engl. acidophilic), koji se lako boji kiselim bojama kao što su eozin, kiseli fuksin i dr. Citoplazma bakterijske ćelije najbolje se boji kiselim bojama.

ACIDOZA (engl. acidosis), patološko stanje u krvi i tkivima izazvano povećanim stvaranjem kiselina ili smanjivanjem alkalne rezerve (smanjenje bikarbonata). Karakteriše je povećanje koncentracije vodonikovih jona (smanjenje pH vrednosti). Može da bude metabolička i respiratorna, kompenzovana i nekompenzovana.

ACIDURIJA (engl. aciduria), pojava kiseline u urinu usled ishrane bogate proteinima koji su životinjskog porekla ili porekla iz voća. Acidurija odražava metaboličke acido-bazne poremećaje, npr. metaboličku acidozu, respiratornu acidozu i gubitak kalijuma. Može da se javi i usled različitih tipova naslednih aminoacidurija, kaheksije, teškog oboljenja jetre, ketoacidoze itd.

ACIJANOTIČAN (engl. acyanotic), bez cijanoze, v.cijanoza.

ACIKLOVIR (engl. acyclovir), antivirusni lek koji koči sintezu DNK u ćelijama zaraženim Herpes virusima, kao i kod Herpes zostera, genitalnog herpesa i herpetičkog encefalitisa. Upotrebljava se lokalno u vidu masti ili sistemski u obliku tableta ili intravenskih injekcija. Preparati: Aciklovir, Virocul, Zovirax.

ACILACIJA (engl. acylation), proces koji uključuje supstituciju neke acil grupe u molekulu.

ACILKARNITIN (engl. acylcarnitine), O-estar karnitina koji posreduje u prenosu acil grupa masnih kiselina iz citoplazme do mitohondrijalnog matriksa zbog oksidacije. Da bi se masne kiseline koje ulaze u ćelije metabolisale moraju prvo da se aktiviraju. Proces aktivacije sastoji se u reakciji masnih kiselina sa

koenzimom A (CoASH) pri čemu nastaje acil koenzim A tioestar (acil masne kiseline CoA). Pošto su mitohondrijalne membrane nepropusne za acil CoA tioestre, ovaj proces omogućava karnitin koji funkcioniše kao šatl unutar mitohondrijalnih membrana. Karnitin prihvata acil grupe masnih kiselina na citoplazmatskoj strani, prenosi acil grupe u obliku acilkarnitina do CoASH u matriksu, pri čemu se formira acil masne kiseline CoA, a karnitin se oslobađa. Na sličan način karnitin se koristi i pri transportu acetil grupa iz mitohondrijalnog matriksa do citoplazme, gde se dva ugljenikova ostatka koriste za sintezu masnih kiselina ili holesterola.

ACINUS (engl. acinus), najmanja strukturno-funkcionalna jedinica nekih organa. A. pluća(engl. primary lobule), anatomska jedinica pluća distalno od terminalne bronhiole koja obuhvata terminalnu bronhiolu, alveolarne duktuse, alveolarne sakuluse i alveole. U svakom plućnom krilu ih ima oko 12.000, a u jednom lobulusu pluća oko 200 do 300; a. jetre(engl. acinus of liver), deo jetrinog parenhima koji obuhvata segmente dva susedna portalna lobulusa. U centralnom delu a. nalaze se terminalni interlobularni krvni sudovi, ogranci interlobularne arterije i vene. Tkivo jetre koje se nalazi u neposrednoj blizini krvnih sudova pripada metaboličkoj zoni I, a odatle prema centralnoj veni slede zona II i zona III. Metabolički su najaktivnije ćelije u zoni I, što se može pokazati histoenzimološkim metodama.

ACRETIO DENTIS taloženje stranih materija na zubu (kamenac, konkrementi, ostaci hrane).

ACTH (engl. adrenocorticotrophic hormone, adrenocorticotrophin), v. adrenokortikotropni hormon.

ACTH ĆELIJE (engl. corticotropes, adrenocorticotropes, lat. cellula corticotropica ), poligonalne, ili nepravilno zvezdolike, PAS negativne ćelije hipofize. Imaju veoma specifičnu ultrastrukturu. U obilnoj, svetloj citoplazmi nalaze se specifične sekretorne granule, promera 200 do 250 nm, raspoređene u perifernom delu citoplazme. Na svetlosnom mikroskopu ne mogu se razlikovati pa ih ubrajaju u hromofobne ćelije, a po drugim osobenostima, suštinski, pripadaju bazofilnim ćelijama. Ove ćelije, pored ACTH (adrenokortikotropnog hormona), sintetišu i lipotropine, melanocitno-stimulišući hormon, kao i supstance slične endorfinima.

A-ĆELIJE PANKREASNIH OSTRVA (engl. alpha cell, glucagon cell, lat. cellula alpha), čine oko 20% zapremine pankreasnih ostrva i raspoređene su po periferiji ostrva. Poligonalnog su oblika i u njihovoj citoplazmi dominiraju brojne sekretorne granule veličine oko 300 nm. Sekretorne granule se iz ćelija oslobađaju procesom egzocitoze. Njihov sadržaj čini hormon glukagon - antagonist insulina ili pankreasni polipeptid-PP.

Imaju afinitet za soli srebra pa se zato kaže da su argirofilne.

ADAKTILIJA (engl. adactyly), retka razvojna anomalija koju karakteriše nedostatak prstiju na rukama i/ili nogama. Ponekad se opisuju i drugi defekti: aglosija-adektilija, oro-akralni sindrom.

ADAMANTINOM (engl. adamantinoma), maligni tumor vilica nastao od zubnih zametaka. Razara istovremeno i kost i desni. Zbog histološke sličnosti isti naziv je dat i kostnom tumoru golenjače.

ADAMOVA (ADAM) JABUČICA (engl. Adams apple, lat. prominentia laryin-gea), grkljansko ispupčenje koje se pruža neposredno potkožno duž prednjeg predela vrata. Odgovara prednjoj strani grkljana koju najvećim delom gradi štitasta hrskavica grkljana. Jasno je izražena kod osoba muškog pola.

ADAMS-STOKESOV SINDROM (engl. Adams Stokes syndrome), sindrom koji karakterišu simptomi u vidu omaglica, opšte malaksalosti i umora, grčevi, gubitak svesti i često iznenadna srčana smrt. Tegobe su uzrokovane moždanom anemijom usled poremećaja srčanog ritma i sprovođenja. Uzroci su mnogobrojni: koronarna bolest i infarkt srca, urođena i stečena oboljenja sprovodnog sistema, hirurški zahvati na srcu, intoksikacija lekovima (digitalis), urođene mane srca, infekcije srčanog mišića.

ADAPTACIJA (engl. adaptation), prilagođavanje. U senzornoj fiziologiji označava fenomen kada senzorni organ smanji reaktivnost ili čak prestaje da registruje draženje (izostanak percepcije), nakon neprekidne ili često ponavljane stimulacije. Tako npr. receptori za miris u nosu posle nekoliko minuta izloženosti nekom mirisu, adaptiraju se i prestaju da registruju taj miris. Receptori za dodir, mada nešto sporije, takođe se adaptiraju i prestaju da „primećuju” npr. dodir odeće. Sindrom opšte adaptacije označava prilagođavanje celog organizma iznenadnom stresu (naporu), kako bi organizam bio spreman za „borbu” ili „beg”. Ovo stanje uključuje povećanu aktivnost simpatikusa, pojačano lučenje nekih hormona hipofize i nadbubrežne žlezde, uz adekvatnu reakciju kardiovaskularnog sistema i povećanje energetskog metabolizma.

ADAPTACIJA NA SVETLOST (engl. light adaptation), smanjena osetljivost fotoreceptora na svetlost posle duže izloženosti jakoj svetlosti. Primer adaptacije na svetlost je kada iz bioskopa izađemo na sunčevu svetlost - u početku ceo prizor blješti i nema jasnih kontrasta između pojedinih delova (jer fotoreceptore podražuju i tamne tačke; fotoreceptori su veoma osetljivi zbog resintetisanih fotopigmenata usled prethodnog

boravka u mraku - bioskopska sala). Vremenom, na sunčevoj svetlosti sve jasnije vidimo, jer se smanjuje koncentracija pigmenata u fotoreceptorima, a samim tim i njihova osetljivost na svetlost. Adaptacija na svetlost traje oko 5 minuta.

ADAPTACIJA NA TAMU (engl. dark adaptation), povećana osetljivost fotoreceptora na svetlost posle izlaganja tami (boravkom u mraku). Kada posle izlaganja jakoj svetlosti, kao što je ona na plaži za vreme leta, uđemo u mračnu prostoriju, u početku ne vidimo ništa jer je osetljivost fotoreceptora tako slaba da je ne podražuju svetle tačke. Vremenom se osetljivost fotoreceptora povećava (zbog resinteze fotopigmenata) pa se zapažaju svetle tačke, vidimo sve jasnije i jasnije. Potpuna adaptacija na tamu traje oko 40 minuta (tada je osetljivost štapića povećana oko 25.000 puta).

ADAPTIRANO MLEKO (engl. infant formulas), gotovi proizvodi nastali najčešće na bazi kravljeg mleka i namenjeni ishrani odojčadi. Mogu biti tečni, u obliku spremnom za upotrebu, koncentrovani i u obliku praha. Sadrže neizmenjene ili, češće, izmenjene proteine mleka u odnosu koji se približava majčinom mleku. Mogu biti obogaćeni gvožđem, vitaminima A i D. Većina je napravljena tako da u količini od 150 do 180 ml zadovolji ukupne dnevne potrebe odojčeta u svim hranljivim materijama uključujući minerale, elektrolite, vitamine. Pored kravljeg mleka kao baza mogu da služe sojini ili drugi proteinski hidrolizati.

ADDISONOVA BOLEST (engl. Addison’s disease, lat. morbus Addisoni ), hipoadrenokorticizam; nastaje zbog nedovoljnog stvaranja kortikosteroidnih hormona u kori nadbubrežnih žlezda, najčešće kao rezultat tuberkuloznog ili autoimunog procesa u žlezdama. Može se javiti kao primarna i sekundarna. Primarna A. b. je hronična insuficijencija sinteze adrenokortikalnih hormona, a posebno mineralokortikoida. Sekundarna A. b. je posledica nedovoljnog lučenja ACTH iz hipofize. Bolest karakteriše opšta slabost, tamna prebojenost kože, nizak krvni pritisak. Neophodna je trajna supstitucija hormona.

ADEKVATAN STIMULUS (engl. stimulus adequate), specifičan oblik energije koja deluje na određeni, na nju osetljiv, receptor i dovodi do karakteristične reakcije.

ADENALGIJA (engl. adenalgia), bol u predelu limfne žlezde.

ADENEKTOMIJA (engl. adenectomy), hirurško odstranjivanje limfne ili druge žlezde (sin. adenoidektomija), v.

hipofizektomija.

ADENIL CIKLAZA (engl. adenyl cyclase), v. adenilat ciklaza.

ADENILAT CIKLAZA (engl. adenylate cyclase), ATP pirofosfatliaza ciklizirajuća, EC 4.6.1.1, enzim koji pripada rodu liaza i katalizuje reakciju prevođenja ATP-a u ciklični AMP i pirofosfat. Nalazi se u ćelijskim plazma membranama, a aktiviraju je hormoni (npr. epinefrin, vazopresin, glukagon i kortikotropin) radi stvaranja cikličnog AMP-a koji služi kao značajan metabolički regulator. Naziva se i adenil ciklaza.

ADENILAT KINAZA (engl. adenylate kinase), enzim koji pripada rodu transferaza (ATP:AMP fosfotransferaza, EC 2.7.4.3), a katalizuje reakciju između ATP-a i AMP-a pri čemu se stvaraju dva molekula ADP-a. Uglavnom se nalazi u mišićima i ima značajnu ulogu u energetskom metabolizmu. Naziva se i AMP kinaza ili miokinaza.

ADENILNA KISELINA (engl. adenylic acid), v. adenozin monofosfat.

ADENIN (engl. adenine), 6-aminopurin, je jedna od purinskih baza koja ulazi u sastav nukelinskih kiselina (DNK i RNK). Nalazi se u adenozinu, AMP-u, ADP-u, ATP-u i cikličnom AMP-u, a u paru sa timinom u DNK i uracilom u RNK.

ADENITIS (engl. adenitis), opšti naziv za zapaljenje žlezda. Tako je npr. sijaloadenitis - zapaljenje pljuvačnih žlezda, limfadenitis - zapaljenje limfnih žlezda, hidroadenitis - zapaljenje znojnih žlezda itd. Akutno zapaljenje cervikalnih limfnih žlezda je znak sekundarne infekcije u usnoj duplji, farinksu ili uhu. Šarlah može izazvati akutni cervikalni adenitis kao i infektivna mononukleoza. Uvećane limfne žlezde na zadnjoj strani vrata, obično su znak infekcije kosmatog dela glave ili ujeda insekta. Inflamacija mezenteričnih limfnih žlezda prouzrokuje bol koji može simulirati akutni apendicitis. Mezenteričnom adenitisu prethodi virusna respiratorna infekcija, bol je slabije lokalizovan i ne pojačava se u intenzitetu. Generalizovani adenitis se javlja u sifilisu. Lečenje se sastoji u antibiotskom lečenju primarne infekcije, retko su potrebne incizija i drenaža.

ADENO-

(engl. adeno-), prefiks koji se odnosi na žlezdu.

ADENOFLEGMONA (engl. adenophlegmona), gnojno zapaljenje limfnih žlezda koje zahvata vezivno masno periganglinarno tkivo. Adenoflegmona može biti površna ili duboka, lokalizovana i ograničena, ili naprotiv, rasuta s mnogobrojnim otvorima kao kod hidro-sadenita. Naročito je teška pri nekim lokalizacijama (retrofaringijalna, duboko potiljačna). Nastaje kao posledica gnojnog akutnog adentitisa izazvanog najčešće virulencijom uzročnika ili nepovoljnim opštim stanjem bolesnika Šdijabetes, tuberkuloza, Adisonova (Addison) bolest, alkoholizamĆ.

ADENOGRAFIJA (engl. adenography), rendgenološki kontrastni prikaz bilo koje žlezdane formacije opacifikacijom njenog parenhima. Postiže se direktnim injiciranjem pozitivnog kontrastnog sredstva u parenhim žlezde, dovodni (nutritivni) krvni sud ili krvne sudove ako ih je više, putem katetera uvedenog u arterijski krvni sud ili dovodni limfni sud (limfadenografija).

ADENOGRAM (engl. adenogram), citološko ispitivanje limfne žlezde koje se koristi u hematologiji. Žlezda se punktira veoma tankom iglom. Od dobijenog sadržaja pravi se razmaz na staklenoj pločici, koji se potom posmatra pod mikroskopom. Adenogram može da se uradi i uzimanjem isečka limfne žlezde ili njenog sadržaja hirurškim putem. Adenogram može biti veoma koristan za razlikovanje pojedinih oboljenja ili tumora limfatičnog sistema.

ADENOHIPOFIZA (engl. adenohypophysis, the anterior lobe of the pitutirary gland), prednji režanj hipofize. Stvara i izlučuje tireostimulišući hormon (TSH), adrenokortikotropni hormon (ACTH), gonoadotropnine (FSH i LH), hormon rasta i prolaktin. Sekrecija ovih hormona regulisanja je odgovarajućim oslobađajućim hormonima iz hipotalamusa kao i uzajamnim kontrolnim odnosom sa odgovarajućim hormonima perifernih endokrinih žlezda. v. hipofiza.

ADENOHIPOFIZNI HORMONI (engl. adenohypophyseal hormones), hormoni prednjeg režnja hipofize. Tu spadaju: adrenokortikotropni hormon - ACTH, folikulostimulišući hormon - FSH, hormon rasta - STH, luteinizirajući hormon - LH, intersticijum-stimulišući hormon - ICSH, tirotropni hormon - TSH, prolaktin - LTH, lipotropini - LPH i melanocitni stimulišući hormon - MSH.

ADENOIDEKTOMIJA (engl. adenoidectomy), hirurško odstranjivanje, uklanjanje adenoidne vegetacije ili trećeg krajnika.

Treći krajnik se odstranjuje izolovano ili zajedno sa nepčanim krajnicima.

ADENOIDNA VEGETACIJA (engl. adenoid vegetation), adenoid; povećanje volumena mreže limfoidnog tkiva, debljine nekoliko milimetara, koje je sastavni deo sluznice nosa i ždrela, Luschka faringealnog krajnika, izduženog u prednje-zadnjem pravcu i sastavljenog od pet do šest jastučastih tvorevina odvojenih dubokim brazdama. Da bi se moglo tvrditi da je u pitanju adenoidna vegetacija, limfoidno tkivo mora da bude patološko, da prouzrokuje hipertrofiju ili infekciju, ili najčešće oba nalaza. Adenoidna hipertrofija ometa funkciju disanja kroz nos. v. krajnik

ADENOKARCINOM (engl. adenocarcinoma), maligni tumor koji nastaje iz ćelija žlezdanog ili sekretornog epitela. Može da nastane u organima u kojima se normalno nalaze žlezdane strukture, kao što su: želudac, creva, pankreas, dojka, materica i drugi organi.

ADENOLIMFOM (engl. adenolymphoma, papillary cystadenoma lymphomatosum), Wartinov tumor, benigni žlezdani tumor koji obično nastaje u parotidnoj žlezdi. Sastoji se od dva reda eozinofilnih epitelijalnih ćelija koje su često cistične i papilarne i limfoidne strome.

ADENOM (engl. adenoma), benigni tumor koji nastaje iz epitela žlezda. Može da nastane u organima u kojima se normalno nalaze žlezdane strukture, kao što su: dojka, štitasta žlezda, želudac, pankreas i drugi organi.

ADENOM HIPOFIZE (engl. hypophyseal adenoma), benigna neoplazma adenohipofize epitelnog porekla; acidofilni a. h., tumor eozinofilnih hromofilnih ćelija adenohipofize praćen gigantizmom i akromegalijom; bazofilni a. h., tumor bazofilnih ćelija adenohipofize praćen Cushingovom bolešću; hromofobni a., tumor hromofobnih ćelija adenohipofize.

ADENOSARKOM (engl. adenosarcoma), žlezdani tumor praćen epitelnom žlezdanom benignom proliferacijom i malignom proliferarcijom vezivnog tkiva.

ADENOVIROZA (engl. adenovirus infection), oboljenje izazvano adenovirusima ( v. adenovirusi) koje se manifestuje

gripoznim sindromom ( v. grip, influenca) ili kao faringokonjuktivna groznica. Karakterišu je umereno povišena teperatura, kataralna inflamacija konjuktiva, sluznice nosa i guše. Tonzile su uvećane, ponekad prekrivene nežnim fibrinskim eksudatom. U biohumoralnom sindromu nema specifičnosti. U serumu su prisutna antitela karakteristična za akutnu adenovirusnu infekciju. v. faringokonjuktivalna groznica.

ADENOVIRUSI (engl. adenoviruses), porodica DNK virusa veoma rasprostranjena u prirodi, kod ljudi i brojnih vrsta sisara i ptica. Adenovirusi čoveka se na osnovu antigene građe dele na 48 serotipova. Rezervoar virusa je samo čovek, a infekcija se prenosi respiratornim putem, direktnim kontaktom i peroralno. Kod ljudi uzrokuju akutne respiratorne infekcije, infekcije prednjeg segmenta oka, limfadenopatije, akutne gastroenteritise, retko i meningoencefalitis.

ADENOZIN 3’,5’-CIKLIČNI MONOFOSFAT (engl. adenosine 3’,5’-cyclyc mono-phosphate), v. ciklični adenozin monofosfat.

ADENOZIN 3’,5’-MONOFOSFAT (engl. adenosine 3’,5’monophoshate), v. ciklični adenozin monofosfat.

ADENOZIN DEAMINAZA, ADA (engl. adenosine deaminase), enzim iz roda hidrolaza (adenozin aminohidrolaza, EC 3.5.4.4), koji katalizuje deaminaciju adenozina do inozina i amonijaka i obezbeđuje revitalizaciju metaboličkog puta purina. Kod nekih osoba sa kombinovanim imunodeficijentnim sindromom postoji deficit ovog enzima.

ADENOZIN DIFOSFAT, ADP (engl. adenosine diphosphate), nukleotid, adenozin-5’-pirofosfat, koji se nalazi u svim ćelijama, u kojima je uključen u energetski metabolizam i druge procese. Struktura ADP-a se predstavlja skraćeno sa A-PčP, gde A označava ostatak adenozin nukleozida, P je fosfatna grupa, č označava visokoenergetsku fosfatnu vezu, a- -označava estarsku vezu ostatka adenozin monofosata (AMP). Hidrolizom visokoenergetske veze nastaje AMP i neorganski fosfat. ADP nastaje hidrolizom adenozin trifosfata (ATP) u brojnim biohemijskim procesima. ADP se takođe stvara pri regeneraciji ATP-a iz AMP-a u reakciji koju katalizuje enzim AMP kinaza. ADP se prevodi u ATP prvenstveno u ciklusu trikarboksilnih kiselina (ciklus limunske kiseline, Krebsov ciklus) i u procesu oksidativne fosforilacije. ADP je aktivator enzima 6-fosfofruktokinaze i izocitrat dehidrogenaze, što znači da njegova koncentracija reguliše proces glikolize i ciklus limunske kiseline.

ADENOZIN MONOFOSFAT, AMP

(engl. adenosine monophosphate), nukleotid, adenozin-5’ -fosfat, koji se nalazi u svim ćelijama, gde je uključen u energetski metabolizam i druge procese. Kao efektor reguliše aktivnost enzima fosfofruktokinaze i glikogen fosforilaze, koje su uključene u metabolizam glukoze. Takođe se naziva i adenilna kiselina.

ADENOZIN TRIFOSFAT, ATP (engl. adenosine triphosphate), nukleotid, adenozin-5l-trifosfat, koji se nalazi u svim ćelijama, gde je odgovoran za celokupnu energiju. Njegova struktura se predstavlja skraćeno kao A-PčPčP, gde A označava ostatak adenozin nukleozida, P je fosfatna grupa, č označava visokoenergetsku fosfatnu vezu, a - predstavlja estarsku vezu adenozin monofosfatnog (AMP) dela. Hidrolizom terminalne veze nastaju adenozin difosfat (ADP) i neorganski fosfat (Pi). Hidrolizom unutrašnje veze nastaju AMP i neorganski pirofosfat (PPi). ATP obezbeđuje energiju za sinteze, kontrakciju mišića, aktivni transport molekula i jona kroz ćelijske membrane nasuprot koncentracionom gradijentu. Najveća količina ATPa se stvara iz ADP-a u ciklusu trikarboksilnih kiselina i pri oksidativnoj fosforilaciji. Izvesna količina se stvara i u glikolizi.

ADENOZIN TRIFOSFATAZA, ATP-aza (engl. adenosine triphosphatase), ATP fosfohidrolaza, EC 3.6.1.3, enzim iz roda hidrolaza koji katalizuje reakciju hidrolize ATP-a do ADP-a i ortofosfata. U ovoj reakciji se oslobađa energija koja se koristi za ćelijsku aktivnost pri mišićnim kontrakcijama, održavanju koncentracionog gradijenta, transporta molekula kroz ćelijske membrane, regulaciju koncentracije kalcijuma. Naziva se i adenilpirofosfataza i miozin (enzim koji se nalazi u mišiću).

ADENOZIN, A (engl. adenosine), 6-amino-9-b-D-ribofuranozil-9H-purin, nukleozid koji se sastoji od adenina i riboze.

ADH (engl. ADH), 1. v. antidiuretički hormon; 2. ADH(engl. alcohol dehydrogenase), v. alkohol dehidrogenaza.

ADHEZIJA (engl. adhesion), 1. konglutinacija, proces adherencije ili spajanja dve površine ili delova koje su inače normalno razdvojene, posebno suprotnih strana rane. Proces zarastanja rana, posebno primarno čistih (npr. hirurške) započinje prilepljivanjem suprotnih strana aktivnošću fibroblasta dok na površini migriraju epitelne ćelije i zatvaraju defekt;

2. u množini - adhezije, inflamatorni produkti priraslice, trake koje spajaju susedne serozne površine, a mogu dovesti do mehaničke obstrukcije pasaže kroz gastrointestinalni trakt kada se vijuga creva presavije preko priraslice kao „čaršav preko konopca”. Priraslice su uglavnom sačinjene od vezivnog tkiva, i mogu biti urođene (kongenitalne), ili stečene (kao neizbežna posledica operativnih zahvata). Primarne adhezije, zarastanje per primam intentionem; sekundarne adhezije, zarastanje per secundam intentionem. Najčešće ne izazivaju nikakve smetnje, osim što pričinjavaju teškoću pri novim operativnim zahvatima. Ređe mogu izazvati bolove tipa tištanja i paljenja, posebno pri promeni vremena, a nekada, u sklopu drugih faktora mogu biti uzročnik formiranja crevne prepreke ( v. ileus).

ADHEZIV (engl. adhesive), supstanca koja za sebe vezuje drugu supstancu (deluje kao lepak). Adhezija je fenomen privlačenja između dodirnih površina dvaju tela. Sile privlačenja prouzrokovane su elektromagnetnim interakcijama koje su posledica fluktuacija u raspodeli elektrona u molekulima suočenih površina.

ADHEZIVNI KAPSULITIS (engl. „frozen” shoulder), retraktilni kapsulitis, bolni oblik periartritisa ramena sa vrlo ograničenim pokretima zbog fibroze i retrakcije zglobne kapsule izazvane refleksnim neurotrofičkim poremećajima. Često nastaje posle povrede ramena, može da prati hemiplegije i akutni infarkt miokarda ili da se javi posle hirurških intervencija u grudnom košu. Bol može da traje nedeljama i mesecima.

ADHEZIVNI MOLEKULI (engl. adhesive molecules), posebni molekuli koji omogućavaju specifičnu adheziju (vezivanje) ćelija sa drugim ćelijama ili za vanćelijsku osnovu što je glavna komponenta mnogih bioloških procesa kao što su: razvoj embriona (začetak živog bića), obnova oštećenog tkiva, imuni i zapaljenski odgovor organizma. Da bi ovaj proces mogao da se odvija neophodni su tzv. integrini. To su belančevine, ima ih oko 30 strukturno homogenih (identičnih). Jedan deo integrina se nalazi na površini ćelije i služi za vezivanje odgovarajućih materija iz okoline ćelije, a drugi deo nalazi se u telu ćelije i ima sposobnost da utiče na aktivnost ćelijskog skeleta. Integrini tako koordiniraju dejstva ekstraćelijskih uticaja i unutarćelijskih struktura. Prva grupa integrina su b1 integrini koji se nalaze na limfocitima i nekim drugim ćelijama organizma. Oni omogućavaju vezivanje limfocita i leukocita na mestu zapaljenja. Integrini iz grupe b2 nalaze se na raznim vrstama leukocita i omogućavaju njihove brojne funkcije kao što je vezivanje za druge ćelije imunog sistema i za ćelije koje oblažu krvne sudove sa unutrašnje strane (endotelne ćelije). Ukoliko postoji deficit ovih integrina bolesnici boluju od teških bakterijskih i gljivičnih infekcija. Pored navedenih, postoje i integrini grupe b3 koji takođe imaju značajna i raznovrsna dejstva u organizmu čoveka. Druga vrsta adhezivnih molekula, koja u imunološkom sistemu čoveka igra veoma važnu ulogu, su selektini. To su takođe belančevine koje se nalaze u i na određenim ćelijama, a značajno utiču na vezivanje belih krvnih zrnaca na ćelije koje oblažu unutrašnjost krvnih sudova i na taj način regulišu dolazak leukocita na mesto gde se odigrava

zapaljenski proces. Ukoliko funkcija selektina nije odgovarajuća onda je smanjena odbrambena sposobnost organizma od infekcije bakterijama, ali je bitno smanjen i imunološki odgovor organizma na ulazak stranih antigena. Postoje tri vrste selektina, i to: L, E i P. L-selektin postoji na skoro svim belim krvnim zrncima. E-selektin se nalazi na ćelijama endotela krvnih sudova, dok se P-selektin prevashodno nalazi na krvnim pločicama, ali su značajne količine ovog selektina nađene i na endotelnim ćelijama. Postoje i druge vrste adhezivnih molekula koji omogućavaju vezivanje i uzajamno dejstvo između pojedinih ćelija u organizmu čoveka. Jedan takav molekul je ICAM-1 (intercellular adhesive molecul) tj. molekul koji omogućava vezivanje i saradnju među ćelijama a označen je i brojem 1 (jedan).

ADIJEV SINDROM (engl. Adie’s syndrome ), nervni poremećaj koji karakterišu ugašeni mišićni refleksi na donjim udovima i, često, jednostrano oštećenje pokretljivosti zenice. Adijev sindrom nije od većeg značaja i ne progredira. Ponekad je udružen s drugim nervnim anomalijama ( v. pupilarni sindrom).

ADINAMIJA (engl. adynamia), smanjenje ili potpuni gubitak normalne vitalnosti.

ADIPOSOGENITALNI SINDROM (engl. adiposogenital syndrome), v. Fröhlichov sindrom.

ADIPOZNE ĆELIJE (engl. adipose cells, lat. lipocytus), ćelije masnog tkiva. Ćelije belog masnog tkiva mogu biti veličine i do 100 µm. Imaju centralno postavljenu ogromnu masnu kap, za razliku od ćelija mrkog masnog tkiva koje su znatno manje i imaju difuzno raspoređene sitne masne kapljice u citoplazmi. Obe vrste se karakterišu obiljem mitohondrija i glatkog endoplazminog retikuluma. A. ć. mrkog masnog tkiva su bogatije inervisane od ćelija belog masnog tkiva. Pod dejstvom kateholamina nastaje brza lipoliza (razlaganje masnih materija) i u krv se ubacuju masne kiseline kao energetski materijal npr. tokom nekog stresnog stanja.

ADIPOZNO TKIVO (engl. adipose tissue, lat. textus adiposus), specijalizovano vezivno tkivo. Kod normalno uhranjenih muškaraca čini oko 15 do 20% telesne težine, a kod žena 20 do 25%. U organizmu odrasle osobe nalazi se pretežno tzv. belo masno tkivo, a u znatno manjoj količini i mrko masno tkivo. Ove dve podvrste masnog tkiva imaju svoje morfološke i funkcionalne specifičnosti. Mrko masno tkivo se u većoj količini nalazi kod novorođenčadi i životinja prezimara i ima veću ulogu u regulaciji telesne tempereture. Obe vrste su bogato vaskularizovane i inervisane. Imaju veoma važnu ulogu u metabolizmu i u zaštiti organa oko kojih se nalaze. Najvažniji funkcionalni tipovi belog masnog tkiva su: a) masno tkivo koje deponuje masti kao rezervni hranljivi materijal, za brzu produkciju energije. Tu spada masno tkivo kože, mezenterijuma, omentuma i retroperitoneuma; b) strukturno masno tkivo

ima ulogu elastičnog jastučeta (amortizera), u cilju mehaničke potpore i zaštite. Tu osobinu ima posebno masno tkivo u orbiti oka, zglobovima, dlanovima i tabanima. Masna tkiva su pod uticajem polnih i drugih hormona.

ADIPSIJA (engl. adipsia), odsustvo žeđi.

ADISONOVA ANEMIJA (engl. Addison’s anemy), v. perniciozna anemija.

ADITUS (engl. opening, inlet, lat. aditus), otvor ili ulaz u neku od telesnih šupljina ili prostora, koštanih ili mekotkivnih. A. ad antrum(engl. o. of antrum), nepravilan otvor na zadnjem zidu bubne duplje preko kojeg komuniciraju bubna duplja i šupljina mastoidnog nastavka slepoočne kosti; a. orbite(engl. orbital aperture), četvrtasti koštani otvor očne duplje oko kojeg su raspoređeni mekotkivni delovi oka, očni kapci i konjuktiva.

ADIUREZNI HORMON (engl. antidiuretic hormone, ADH), stvara se u hipotalamusu i deponuje u neurohipofizi, odakle se, po potrebi, osobađa u cirkulaciju. Podstiče resorpciju vode u bubrezima, čime smanjuje veličinu diureze čuvajući telesnu vodu. Vasopresin takođe dovodi do konstrikcije krvnih sudova. ADH je neophodan kao supstitucija u lečenju diabetesa insipidusa.

ADJUVANTNA TERAPIJA (engl. adjuvant therapy), primena citotoksičnih lekova posle operativnog uklanjanja tumora ili posle radioterapije primarnih tumora. Koristi se kad postoji visok rizik od mikrometastaza, radi uništenja sekundarnih tumora. v. neoadjuvantna terapija.

ADJUVANTNI ARTRITIS (engl. adjuvant arthritis), eksperimentalni, hronični, erozivni artritis, izazvan lokalnim injiciranjem bakterijske komponente sa adjuvansom. Npr. adjuvantni artritis pacova izazvan injiciranjem Freundovog kompletnog adjuvansa u vodenoj ili uljanoj sredini koja sadrži Mycobacterim TBC.

ADOLESCENCIJA (engl. youth, adolescence), mladalaštvo, period života između puberteta i prestanka rasta i razvoja. U našem podneblju traje između 16-te godine kod devojaka i 18-te i 20-te godine kod mladića.

ADOLESCENT (engl. youngster), osoba u životnom periodu adolescencije.

ADP v. adenozin difosfat.

ADP/ATP ODNOS (engl. ADP/ATP ratio), mera fosfatnog potencijala. Ovaj odnos je značajan za regulaciju ćelijskog metabolizma koji omogućava oksidativnu fosforilaciju i formiranje ATP-a, ili utrošak ATP-a u biosintezama npr. glikogena i triacilglicerola.

ADRENALEKTOMIJA (engl. adrenalectomy), hirurška intervencija kojom se delimično ili potpuno odstranjuje nadbubrežna žlezda, v. suprarenalektomija.

ADRENALIN, A (engl. adrenalin, epinephrine), glavni hormon koji se stvara u srži nadbubrežne žlezde i sekretuje se u krv zajedno sa noradrenalinom (NA), posle stimulacije preganglijskih simpatičkih nerava za ovu žlezdu. Cirkulišući A i NA imaju isti uticaj na različite organe kao i direktna simpatička stimulacija, samo je njihovo trajanje znatno duže. Pored toga razlika je i u značajnije većem uticaju A na srce (breceptori) i metabolizam (glikogenoliza u jetri i mišićima). Adrenalin pojačava i ubrzava rad srca, ubrzava i produbljuje disanje, pojačava kontrakcije mišića, dovodi do konstrikcije krvnih sudova (bledilo), povećava arterijski krvni pritisak, ubrzava metabolizam šećera. v. kateholamini, v. epinefrin.

ADRENALNA ŽLEZDA (engl. adrenal gland), v. nadbubrežna žlezda.

ADRENERGIČKA NERVNA VLAKNA (engl. adrenergic nerve fibers ), eferentna, nemijelinizovana (amijelinska) nervna vlakna, iz čijih se terminala oslobađa noradrenalin. U ovu grupu spadaju sva postganglijska nervna vlakna simpatičkog nervnog sistema. Oslobađanje noradrenalina indukuje odgovor glatkih mišićnih ćelija i/ili žlezdanih ćelija. Adrenergička nervna vlakna se lako raspoznaju na elektronskom mikroskopu posle impregnacije srebrom ili fluorescentnim tehnikama.

ADRENERGIČKI

(engl. adrenergic ), opisuje nervna vlakna koja oslobađaju noradrenalin kao neurotransmiter. Uporediti sa holinergički.

ADRENOGENITALNI SINDROM (engl. adrenogenital syndrome ), hormonski poremećaj koga karakterišu kongenitalna adrenalna hiperplazija i abnormalna produkcija steroida u kori nadbubrežnih žlezda usled genetske izmenjenosti. Može da uzrokuje maskulinizaciju kod devojčica, prerani pubertet kod dečaka i adrenokortikalnu insuficijenciju ( v. Adisonova bolest) kod oba pola. Način nasleđivanja je najverovatnije autosomno recesivni. Naziva se još i suprarenalni genitalni sindrom. Leči se doživotno steroidnim hormonima. v. kongenitalna adrenalna hiperplazija.

ADRENOKORTIKOTROPNI HORMON - RILIZING FAKTOR (engl. adrenocorticotropic hormone-releasing factor), v. kortikotropin-rilizing faktor.

ADRENOKORTIKOTROPNI HORMON, ACTH (engl. adrenocorticotropic hormone, adrenocorticotrophin ), polipeptidni hormon koji se sastoji od jednog lanca, a stvara se u prednjem režnju hipofize ( v. adenohipofiza). Glavni je regulator adrenokortikalne aktivnosti. Vezuje se za receptore na površini adreno-kortikalnih ćelija i u procesima posredovanim cikličnim AMP-om stimuliše sintezu kortikosteroida iz holesterola. Izlučivanje ACTH kontroliše kortikotropin-rilizing faktor, koji luči hipotalamus kao odgovor na niske koncentracije kortizola i stres. U skladu sa cirkadijalnim ritmom, ACTH je najviši rano ujutro, a koncentracija mu se smanjuje u kasnim popodnevnim i ranim večernjim časovima. Povišene koncentracije se nalaze kod Adisonovog oboljenja, kongenitalne adrenalne hiperplazije, bilateralne adrenalektomije, ektopičnih ACTH-sekretujućih tumora, stresa, elektrošok terapije, hipoglikemije i pri hiruškim zahvatima. Koncentracija ACTH se snižava kod karcinoma nadbubrega i panhipopituitarizma. ACTH se određuje u plazmi primenom radioimuno- i enzimskih imuno-testova. Zbog cirkadijalnog ritma koncentracija ACTH, uzorci moraju da se sakupljaju u za to predviđeno vreme, a da bi se sprečilo razlaganje ACTH pod uticajem plazma proteaza, uzorci moraju da se drže na 4 oC i da se što pre analiziraju.

ADRENORECEPTORI (engl. adrenergic receptors, adrenoceptors ), membranski receptori putem kojih simpatička stimulacija izaziva ekscitaciju ili inhibiciju funkcije raznih organa. Postoje dve glavne grupe ovih receptora označenih kao a i b, kao i njihove podgrupe: a1, a2, b1 i b2. Distribucija ovih receptora je veoma različita po organima tako da uticaj endogeno oslobođenih adrenalina i noradrenalina zavisi od njihovog rasporeda i međusobnog odnosa.

ADSORBENT (engl. adsorbent), agens koji privlači druge materijale ili čestice na svoju površinu. U

hromatografiji, adsorbent je potporni medijum na koji se nanosi smesa rastvorenih molekula ili čestica. Nepoznate supstance se razdvajaju na svoje komponente na osnovu različitih brzina pokretljivosti na medijumu ili kroz njega.

ADSORBOVATI (engl. adsorbing), izvršiti adsorpciju.

ADSORPCIJA (engl. adsorption), 1. vezivanje jedne supstance za površinu druge, fenomen koji se ispoljava nastankom tankog sloja (opne debljine nekoliko međumolekulskih slojeva) jedne supstance na površini druge supstance. Može biti hemijska, što znači da se adsorbovana supstanca drži na površini druge pomoću hemijskih veza, usled kojih joj se menja struktura (npr. vodonik se hemijski adsorbuje u obliku slobodnih atoma), ili fizička, ako se u procesu adsorpcije supstanca drži na površini adsorbenta slabim vezama (npr. Van der Waalsovim silama) bez promene hemijske strukture adsorbovanih molekula. 2. pripajanje virusa na membranu ćelije preko specifičnih veza na površini ćelije (receptori) i virusa (antireceptori). Ćelijski receptori su najčešće glikoptoteini i samo one ćelije koje ih poseduju osetljive su na virusnu infekciju.

ADSORPCIONA HROMATOGRAFIJA (engl. adsorption chromatography), hromatografija pomoću koje se hemijska smesa razdvaja prolaženjem kroz adsorbent. Pošto različita jedinjenja iz smeše imaju različite afinitete za adsorbent, kreću se različitim brzinama. Kao adsorbenti se najčešće koriste silikagel, aluminijum i magnezijum, ali i diatomejska zemlja, saharoza i ugalj. Adsorpciona hromatografija može da se izvoditi na koloni, tankom sloju i papiru. Pomoću ove vrste hromatografije najčešće se razdvajaju steroli, karotinoidi, lipidi i vitamini. v. hromatografija.

ADSTRINGENSI (engl. astringents), supstance koje smežuravaju ćelije sluznica zbog površne precipitacije proteina: borna kiselina i boraks, bizmut-subgalat, cink-oksid i dr. Koriste se za smanjivanje zapaljenja i smanjivanje krvarenja u malim povredama sluznica. Upotrebljavaju se kao rastvori za ispiranje usta, tablete za sisanje (pastile), ili kapi za oči.

ADUKCIJA (engl. adduction, lat. adductio), pokret pri kome se deo tela, ekstremitet ili deo ekstremiteta primiče zamišljenoj središnjoj ravni. Kada je reč o pokretu ekstremiteta, onda se misli na primicanje ka središnjoj uzdužnoj ravni tela. Kada je reč o šaci ili stopalu, onda se misli na primicanje ka središnjoj uzdužnoj ravni koja se pruža duž srednjeg (trećeg) prsta. Kada je reč o pokretu očne

jabučice, onda se misli na pokret u okviru kojeg se očna jabučica pomera unutra u odnosu na središnju uzdužnu ravan. Mišići koji vrše adukciju zovu se aduktori (primicači). Neki od njih su i u nomenklaturi označeni ovim terminom, npr. mišići primicači buta koji primiču donje udove prema osovini tela. Pokreti adukcije su naročito važni u ramenom zglobu i u zglobu kuka. Pojam adukcija je suprotan pojmu abdukcija.

ADULTNI HEMOGLOBIN (engl. adult hemoglobin), hemoglobin koji se normalno nalazi u krvi odraslih osoba. Sastoji se od hemoglobina A (90 - 96%), hemoglobina A 2 (oko 2,5 - 3,6%), hemoglobina F (manje od 2,5%), hemoglobina A1a (0,2%), hemoglobina A1b (0,5%) i A1c (4,0%). v. hemoglobin.

ADVENTICIJA (engl. adventitia, lat. tunica andventitia), spoljašnji omotač (sloj) raznih šupljih organa. Izgrađena je od rastresitog vezivnog tkiva, koje povezuje dati organ sa okolnim strukturama. Sadrži krvne i limfne sudove (vasa vasorum) i nerve. Često između ostalih elemenata sadrži i manju ili veću količinu masnog tkiva.

ADVENTICIJALNE ĆELIJE (engl. adventitial cells), relativno malo diferentovane ćelije, koje se nalaze nepravilno raspoređene duž krvnih kapilara i venula. Predstavljaju mezenhimalnu rezervu u odraslom organizmu. Poznate su po starom imenu periciti. Mogu se diferentovati u čitav niz raznih ćelija kao što su: endotelne ćelije krvnih sudova, glatke mišićne ćelije, fibroblasti, masne ćelije, retikularne ćelije itd.

AER(engl. aero-), u vezi sa vazduhom, kiseonikom.

AEROB (engl. aerobe), bakterija koja zahteva molekularni kiseonik za život. Energiju ostvaruje respiracijom, pri kojoj je krajnji primalac elektrona molekularni kiseonik koji biva redukovan u H2O. Poseduje enzim superoksid - dismutazu koja je štiti od dejstva toksičnog superoksid-anjona (O2-). Striktno aerobne bakterije su npr. Pseudomonas aeruginosa i Micrococcus sp.

AEROBAN (engl. aerobic), 1. označava prisustvo molekularnog kiseonika u atmosferskoj koncentraciji; 2. rast jedino moguć u prisustvu molekulskog kiseonika obezbeđivanjem energije iz oksidacinog procesa, korišćenjem molekulskog kiseonika kao krajnjeg elektronskog akceptora.

AEROBIK (engl. aerobic), u prisustvu kiseonika; 1. aerobno vežbanje (engl. aerobic exercise ), ritmičko, dinamičko vežbanje manjeg do srednjeg intenziteta koje uključuje velike mišićne grupe i pri kome se resinteza energijom bogatih jedinjenja obavlja u prisustvu kiseonika. Ovakvo vežbanje se preporučuje u prevenciji masovnih hroničnih nezaraznih bolesti: šećerne bolesti, ishemijske bolesti srca, gojaznosti i pojedinih karcinoma. Primer su trčanje, brzo hodanje, plivanje, jazz gimnastika; 2. u svakodnevnom govoru pod ovim terminom podrazumeva se niz gimnastičkih vežbi koje se izvode uz muziku.

AEROBNA RESPIRACIJA (engl. aerobic respiration), kod nje se koristi kiseonik za proizvodnju energije.

AERODONTALGIJA (engl. aerodontalgia), zubobolja koja nastaje kao posledica sniženog atmosferskog pritiska, najčešče kod avioletača i radnika u dekompresionim komorama. Uzrok njenog nastanka je ekspanzija vazduha u šupljine maksilarnih sinusa. Naziva se još i aeroodontalgija i aeroodontodinija. Simptomi su slični onima kod sinusitisa.

AEROFAGIJA (engl. aerophagy), prekomerno gutanje vazduha. Najveći deo progutanog vazduha se izbacuje kroz rektum (flatulencija), zatim se ispoljava podrigivanjem, sindromom velikog vazdušnog mehura u želucu, sindromom leve fleksure kolona.

AEROPATIJA (engl. aeropathy), bolesno stanje koje nastaje prilikom promena atmosferskog pritiska, npr. dekompresiona bolest.

AEROSOL (engl. aerosol), suspenzija vrlo sitnih kapljica tečnosti (oko 0,001 mm u prečniku) ili čvrstih čestica u vazduhu ili drugom gasu u vidu fine magle. Pojedini lekovi u obliku aerosola primenjuju se preko doziranog inhalatora ili aparata za inhalaciju. Najčešće se koriste za lečenje opstrukcije protoku vazduha u disajnim putevima npr., za lečenje bronhijalne astme i drugih bolesti disajnih puteva. Uzimaju se udisanjem iz specijalnih bočica ili aparata, u kojima se rastvor ili prašak nalaze pod pritiskom.

AEROTERAPIJA

(engl. aerotherapy), lečenje vazduhom; unošenje u organizam dispergovanih čestica lekovitih supstancija (aerosola) inhaliranjem. Aerosol je aerodisperzni sistem koji sadrži dispergovane (raspršene) čestice. Za lečenje se koristi prirodni aerosol - morski, šumski, planinski i veštački, koji se dobija raspršivanjem lekovitih supstancija ultrazvukom ili komprimovanim vazduhom kiseonikom, mešavinom vazduha i kiseonika ili vodenom parom. Aerosol u prvom redu deluje lokalno - na respiratorni trakt i koristi se za lečenje rinitisa, sinuzitisa, faringitisa, laringitisa, bronhitisa, bronhijalne astme, bronhiektazija. Takođe deluje i humoralno, budući da se u sluzokoži disajnih puteva i alveolama resorbuje i prelazi u limfu i krv. U obliku aerosola unose se lekovi (bronhodilatatori, ekspektoransi, antialergici, antibiotici, kortikosteroidi), mineralna, morska i obična voda i fiziološki rastvor, zatim razna ulja biljnog i životinjskog porekla. Inhaliranje vode i fiziološkog rastvora u obliku aerosola deluju mukolitički i poboljšavaju funkciju cilijarnog aparata, a uljane supstancije deluju zaštitno na sluzokožu. Lečenje jonizovanim vazduhom, koji se dobija pomoću specijalnih uređaja aerojonizatora, naziva se aerojonoterapijom. Aerojoni se u organizam unose udisanjem i deluju neurorefleksno i humoralno. Negativni aerojoni deluju biopozitivno pa se koriste za lečenje i profilaksu.

AFAKIJA (engl. aphakia), nepostojanje sočiva u oku. Postoperativna a. , hirurški uklonjeno sočivo usled zamućenja (katarakte); traumatska a. , usled traume sočivo je izaš lo kroz otvor na rani ili potonulo u staklasto telo (luksacija sočiva).

AFAZIJA (engl. aphasia), gubitak ili poremećaj razumevanja i upotrebe govornih i pisanih simbola govora. Nastaje oštećenjem leve hemisfere velikog mozga kod dešnjaka. Ovaj odnos izmedju afazije i lokalizovane unilateralne moždane lezije razlikuje je od ostalih govornih smetnji. Kod osoba koje su govorile normalno afazija se ispoljava poremećajima izgovara i razumevanja napisanog ili izgovorenog teksta, a treba isklučiti poremećaj govora u slučaju opšte demencije ili kod oštećenja receptivnih funkcija (vid-sluh), kao i funkcije formacije. Afaziju karakteriše teško izgovaranje glagola, mutavost, dok test imenovanja predmeta otkriva osnovnu smetnju - nedostatak reči. U toku pokazivanja uobičajenih predmeta afazična osoba ne može da kaže njihov tačan naziv, bilo da je nesposobna da izgovori ili napiše ili pak vrši zamenu reči, deformiše ih ili čak stvara nove simbole i kovanice.

AFEBRILAN (engl. afebrile, without fever), bez povišene telesne temperature (medikolatinski sine febri); zdrav ili bolestan koji u toku svoje bolesti nema povišenu telesnu temperaturu, tj. ima normalnu telesnu temperaturu, ili, pak, ima afebrilne faze odnosno periode u toku svoje bolesti ili u toku dana (obično pre podne) nema povišenu telesnu temperaturu (tzv. cirkadijalni ritam bolesti). Kada se pacijentu izmeri telesna temperatura medicinskim termometrom (najčešće držanim pod pazuhom pet minuta, tzv. aksilarna temperatura), pa se konstatuje da telesna temperatura nije povišena (normalna telesna temperatura pod pazuhom je do 37oC), onda se medicinskim jezikom kaže da je pacijent afebrilan. Afebrilno odojče je ono kome telesna temperatura merena u čmaru pet minuta, tzv. rektalna

temperatura, ne prelazi 37,8oC (odojčadi se uvek meri temperatura u čmaru, jer je verodostojnija, bliža realnoj srednjoj telesnoj temperaturi, a površinska temperatura kože u odojčadi je varijabilna zbog nezrelog mehanizma termoregulacije, zavisi od okolne temperature i u vezi je sa uzimanjem hrane, kupanjem i dr.). v. afebrilno, afebrilnost.

AFEBRILNOST (engl. afebrile, without fever), stanje, zdravo ili bolesno, kada nije povišena telesna temperatura. Afebrilnost je stanje suprotno febrilnosti (povišena telesna temperatura različitog stepena i varijabilnosti) što je jedan od najznačajnijih pokazatelja u dijagnostici i proceni terapijskog efekta. Zato afebrilnost u bolesti (postojanje simptoma i znakova oboljenja) treba shvatiti kao pojam u sferi egzaktne medicine i proveravati merenjem telesne temperature više puta u toku dana. Naime, mnogi ljudi ne osećaju da imaju povišenu telesnu temperaturu pa je i ne mere, ili nemaju naviku da mere telesnu temperaturu, ili u kući nemaju medicinski termometar. Suprotno tome, neki pacijenti, navodno, „osećaju” povišenu telesnu temperaturu, a realno je nemaju kada se izmeri. v. afebrilan, afebrilno.

AFEKT (engl. affect), podsticaj koji pobuđuje osećanja i utiče na njih. Vezan je za duboke, nagonske slojeve ličnosti i odatle utiče na celokupnu sferu osećaja. Po psihoanalitičkim shvatanjima, osnovni je konstituent emocije. Gubitak afektivnosti kao simptom često prethodi težim psihičikm poremećajima. Ponekad snažno i kratkotrajno zahvata celokupnu ličnost i dovodi do gubitka kontrole nad ponašanjem (npr. povreda ili ubistvo u afektu).

AFEKTIVNA KARENCA (engl. affective lack), odsustvo izvesnih faktora neophodnih za razvoj čovekove afektivnosti i ličnosti uopšte. Posledice afektivnih nedostataka na psihičku ravnotežu vrlo su teške i ispoljavaju se već od prve godine života, pošto je psihičiki razvoj deteta uslovljen njegovim afektivnim životom.

AFERENS (engl. afferent, lat. afferens ), označava dovodni tok, tok usmeren ka središnjoj strukturi ili centru. Dovodni tok se često odnosi na senzitivne ili čulne nerve koji sprovode impulse od periferno postavljenih receptora ka centralnom nervnom sistemu. Takođe, dovodni tok se može odnositi i na venske krvne sudove koji odvode krv od tkiva ili organa ka srcu. Pojam aferens je suprotan pojmu eferens.

AFERENTAN (engl. afferent), koji vodi unutra; 1. svi senzorni nervi tj. nervi koji sprovode impulse od senzornih organa (receptora) do kičmene moždine ili mozga; 2. dovodni krvni sudovi u kapilarnu mrežu ili limfni sudovi koji ulaze u limfni čvor. Uporediti sa

eferentan.

AFERENTNE ARTERIOLE (engl. afferent arterioles, lat. arteriola glomerularis afferens ), lateralni ogranci interlobularnih arterija bubrega, koje dovode krv u renalne korpuskule. U samim korpuskulima ove arteriole dele se u glomerularne kapilare. U preglomerularnom segmentu, u srednjem sloju zida, umesto glatkih mišićnih ćelija nalaze se tzv. jukstaglomerularne ćelije koje luče renin. U ovim arteriolama vladaju specijalni hemodinamski uslovi, koji obezbeđuju ultrafiltraciju krvne plazme kroz filtracionu membranu glomerula.

AFEREZA (engl. apheresis), procedura kojom se selektivno iz krvi privremeno odstranjuje jedna ili više komponenti, a ostatak krvi se reinfundira, tj. vraća donoru. Primenjuje se u lečenju raznih stanja, ali i za dobijanje komponenti krvi za lečenje bolesnika ili za istraživanje. v. leukafereza, plazmafereza, trombocitofereza.

AFIBRINOGENEMIJA (engl. afibrinogenaemia), relativni nedostatak ili odsustvo fibrinogena u krvi. Može da bude nasledno oboljenje. Stečena afibrinogenemija se, npr., javlja u diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji (DIK).

AFINITET (engl. affinity), osobina leka da se veže za receptor na ćelijama u organima na koje deluje.

AFINITETNA HROMATOGRAFIJA (engl. affinity chromatography), bilo koja vrsta hromatografije putem kojom se komponente iz uzorka razdvajaju na osnovu hemijskog afiniteta za supstance, kao što je vezivanje proteina ili imunoglobulina, i koje se imobilizuju na nekom inertnom supstratu i formiraju reverzibilne, nekovalentne veze sa molekulima iz uzorka.

AFLATOKSIN (engl. aflatoxin), kancerogeni mikotoksin (za hepatocelularni karcinom jetre) koji produkuju neke vrste roda Aspergillus (najčešće Aspergillus flavus). Često se nalazi u zrnima raznih žitarica, graška, pasulja i kikirikija. Ovaj toksin kod čoveka izaziva halucinacije i oštećenja jetre i bubrega.

AFONIJA (engl. aphonia), nemogućnost stvaranja glasa. Najčešći uzroci su: paralize larinksa, zapaljenja,

tumori, povrede mozga i psihogeni uzroci.

AFP (engl. AFP), skraćena oznaka za alfa-fetoprotein, v. alfa-feto protein.

AFRIČKI LIMFOM (engl. Burkitt lymphoma), v. Burkitt limfom.

AFRODIZIJAK (engl. aphrodisiac), supstanca za koju se veruje da povećava seksualnu aktivnost, želju i sposobnost.

AFTA (engl. aphtha), jašterica; mala bolna ulceracija ili, preciznije, beličasta tačkica u sluzokoži usne duplje koja karakteriše aftozni (makulofibrinozni) stomatitis, nepoznate etiologije. Kao mogući uzroci navode se lokalne iritacije, gastrični poremećaji, virusi, bakterije, stres, neurogeni, endokrini poremećaji. Afte mogu biti pojedinačne, kao izolovane ulceracije na sluzokoži usta, i konfluentne, ulceracije nepravilnog oblika nastale spajanjem dve ili više afti. Bednerove a ., ulceracije koje se javljaju na tvrdom nepcu kahektične dece; kahektične a ., afte koje se javljaju u terminalnim stadijumima marazma; Cardarellieve a. , isto što i kahetične afte; hronične intermitentne rekurentne a. , Mikuliczeve afte, retko oboljenje koje se karakteriše rekurentnim atacima afti na jeziku i ustima. Aftozne promene se takođe vide kod oboljenja u toku kojih se javljaju vezikule na sluznici (herpangina, herpetični gingivostomatitis, varicele), jer krov vezikule brzo pukne, a zaostane plitka ulceracija prekrivena fibrinom. Afte imaju sklonost ka recidiviranju. Lečenje se sastoji u uklanjanju iritacija (karioznih zuba, korekcija proteza) i u primeni blagih dezinficijentnih rastvora.

AFTOZNI STOMATITIS (engl. aphthous stomatitis, lat. stomatitis aphtosa), eksudativno zapaljenje sluzokože usta sa pojavom plitkih ulceracija. Ulceracije se nikada ne nalaze na desnima i tvrdom nepcu. Bolne su, otežavaju govor i žvakanje, recidiviraju. v. afta.

AGAMAGLOBULINEMIJA (engl. agammaglobulinaemia), odsustvo serumskih imunoglobulina, gamaglobulina, udruženo sa povećanom osetljivošću na infekcije. Stanje može biti nasledno ili stečeno, prolazno ili trajno. Prolazan oblik je čest do 6-te nedelje života, kada odojče postane sposobno da sintetiše imunoglobuline. Kongenitalni oblik je redak, vezan za pol i dovodi do smanjenog stvaranja antitela. Stečeni oblik se javlja kod malignih obolenja kao što su leukemija, mijelom ili limfom. v. Brutonova agamaglobulinemija, v. hipogamaglobulinemija.

AGAR (engl. agar), želatinozni ekstrakt indijsko-japanske morske alge (iz rodova Gellidium, Gracilaria i Eucheuma), koji se dodaje bakteriološkim podlogama ili hrani u različitim koncentracijama za očvršćavanje. Agar ima osobinu da na temperaturi od 90oC prelazi u koloidni rastvor, dok se na temperaturi manjoj od 50oC pretvara u gel. Sama bakteriološka podloga često se naziva „agar“, ili se još dodaje ime supstance koja ulazi u sastav podloge (npr. krvni agar).

AGAROZA (engl. agarose), polisaharid koji se dobija iz agara, a koristi se za pravljenje gela za elektroforezu i hromatografiju.

AGAROZA GEL ELEKTROFOREZA (engl. agarose gel electrophoresis ), elektroforetska tehnika koja se izvodi na prečišćenoj, neutralnoj frakciji agara koja se naziva agaroza i služi kao medijum, obično u koncentraciji od 5 do 10 g/L. Uzorci (1,0 - 3,0 mL) se nanose na prethodno označene otvore i elektroforeza se izvodi 30 do 90 min. Agaroza ima manji afinitet za proteine od papira tako da se obezbeđuje jasno razdvajanje frakcija. Ovaj medijum se koristi za razdvajanje serumskih proteina, varijanti hemoglobina, lipoproteinskih frakcija i izoenzima laktat dehidrogenaze.

AGENEZIJA (engl. agenesis), urođeni nedostatak nekog tkiva ili organa, zbog toga što se to tkivo ili organ nisu formirali za vreme stvaranja tkiva i organa u plodu.

AGEUZIJA (engl. ageusia), delimičan ili potpuni gubitak osećaja ukusa. Haemigaeuzija , gubitak osećaja ukusa u jednoj polovini jezika.

AGIRIJA-PAHIGIRIJA SINDROM (engl. agyrria-pachigyria syndrome), kongenitalni sindrom temporalne pahigirije i frontalne mikroili agirije sa glavnom karakteristikom - mikrocefalijom, kao i posledičnim abnormalnostima lica i vilica. Praćen je i otežanom ishranom, hipotonijom, nenormalnim encefalogramom, usporenim psihomotornim razvićem.

AGLOMERULARAN (engl. aglomerular), bez glomerula, v. glomerul.

AGLOSIJA

(engl. aglossia), urođeno odsustvo jezika; retka urođena anomalija praćena uskom gornjom i donjom vilicom, poremećajem gutanja i govora (nemost).

AGLOSIJA-ADAKTILIJA SINDROM (engl. aglosia-adactilia syndrome), nehereditarni sindrom, koji karakteriše amelija na gornjim ili na svim ekstremitetima. Vrlo često postoji i mikrognatija, manja donja vilica i aglosija. Naziva se još Hanhartova ili hipogloso-hipodaktilni sindrom ili mandibularna disostoza.

AGLOSOSTOMIJA (engl. aglosostomia), kongenitalno odsustvo jezika i usnog otvora.

AGLUTINACIJA (engl. agglutination), slepljivanje tj. proces stvaranja grudvica od antigena-aglutinogena ( v. aglutinogen) i antitela-aglutinina ( v. aglutinin). To je nepovratna reakcija između nerastvorljivog antigena koji se nalazi na ćeliji ili krupnijoj čestici (npr. eritrocitu, bakteriji) i antitela rastvorenih u telesnoj tečnosti; pri tom se stvaraju agregati tj. aglutinati zgomilanih ćelija ili čestica koji su vidljivi golim okom ili pod mikroskopom. Nastaje unošenjem suspenzije čestica (eritrocit, ćelije, bakterije, gljivice, inertne čestice obložene antigenom) koje na svojoj površini imaju veći broj antigenskih determinanti u rastvor odgovarajućeg specifičnog antitela. Do aglutinacije dolazi usled međusobnog izukrštenog povezivanja čestica mostovima sačinjenim od molekula antitela koji sa svoja najmanje dva ili više veznih mesta reaguju sa antigenskim determinantama dve susedne čestice. Ova reakcija se zbog svoje specifičnosti koristi u laboratorijskim tehnikama identifikacije određenih vrsta bakterija ili krvnih grupa. Prilikom mešanja krvi različitih krvnih grupa dolazi do aglutinacije zbog toga što u krvi postoje prirodna antitela (aglutinini) koja odmah reaguju sa stranim eritrocitima.

AGLUTININ (engl. agglutinin), antitelo koje izaziva slepljivanje (aglutinaciju) ćelija tuđe krvi, bakterija i stranih antigenih čestica.

AGLUTINOGEN (engl. agglutinogen), svaka materija, antigen koji se nalazi na ćeliji ili većoj čestici. Ranije se smatralo da izaziva stvaranje antitelo-aglutinin kompleksa, sa specifičnom osobinom aglutinacije, a danas se zna da većina antitela mogu izazvati aglutinaciju ako se antigen nalazi na ćeliji ili krupnijoj čestici.

AGNATIJA (engl. agnathia), urođeno odsustvo vilice. Izuzetno retka anomalija, češća je pojava nedostatka samo dela vilice. Ponekad je udružena sa drugim anomalijama.

AGNOGENA MIJELOIDNA METAPLAZIJA (engl. agnogenic myeloid metaplasia), v. mijeloidna metaplazija.

AGONALNA POVREDA (engl. agonal injury), svaka povreda ( v. povrede) koja može nastati za vreme hropca ili je posledica hropca ( v. agonija). Ove druge su istovremeno ili sinkopalne ili lipotimičke povrede. Povrede mogu biti nanete nenamerno - zadesno, namerno - samoubilački, zlonamerno - ubilački. Po vrsti mogu biti najrazličitije: od krvnih podliva do ubodina, sekotina, prostrela. Značaj im je u tome što se mogu zameniti sa zaživotnim povredama, a i sa smrtnim povredama. Mogu biti smatrane za ubilačke, zadesne ili samoubilačke iako su nastale sinkopalno ili lipotimički. Najzad, ako su su po prirodi teške ili smrtonosne mogu se pogrešno shvatiti kao uzrok u dotičnom slučaju, mada to nisu. Karakteriše ih manji stepen izraženosti vitalnih reakcije ( v. vitalne reakcije).

AGONALNI TROMBUS (engl. agonal thrombus), nagomilavanje krvnih pločica, fibrina, činilaca koagulacije i krvnih ćelija, koje se odigrava u srčanim šupljinama u procesu umiranja.

AGONIJA (engl. agony), hropac, umiranje. Potiče od grčke reči agon koja označava borbu, napor, strah, samrtni strah, borbu sa smrću. U narodu je nazvana i predsmrtnom borbom, a predstavlja skup pojava koje prethode smrti. Može trajati veoma kratko ili nekoliko minuta, pa i nekoliko dana. Kada smrt ne nastupa brzo, naglo, onda joj prethodi period koji karakteriše difuzno oštećenje nervnog sistema, pri čemu dolazi do pojave niza simptoma u vidu poremećaja rada srca, disanja i funkcije mozga. Ovaj period neposredno pre umiranja, odnosno smrti, naziva se još i terminalnim i sastoji se od nekoliko faza. Značaj proučavanja ovog perioda, u poslednje vreme, ogleda se u činjenici da se pokušava sa uvođenjem postupaka kojima se „vraća život”, odnosno uvođenjem metoda kardiopulmonalne reanimacije. To je stanje kada život prelazi u smrt, odnosno, dinamično stanje, u kome se dešavaju biološke promene usmerene ka konačnom prestanku funkcija vitalnih organa a u sebi još uvek uključuje život, zbog čega je čovek i u periodu agonije predmet krivično-pravne zaštite.

AGONIST (engl. agonist), 1. primarni pokretač, mišić koji se kontrakcijom suprotstavlja drugom pridruženom mišiću koji mu je antagonist; 2. strana supstanca koja preko receptora izaziva isti uticaj kao i prirodni hemijski glasnik tela. Mnogi lekovi su fiziološki agonisti. Morfin i srodni lekovi opijati, ako se uzmu za primer, aktiviraju kao agonisti iste receptore kao i endogeni endorfini i enkefalini.

AGORAFOBIJA (engl. agoraphobia), patološki strah od otvorenog prostora.

AGRANULOCIT (engl. agranulocyte), belo krvno zrnce, leukocit, koji ne sadrži citoplazmatske granule vidljive na svetlosnom mikroskopu, kao što su monociti i limfociti. v. granulocit, leukocit.

AGRANULOCITOZA (engl. agranulocytosis), smanjenje broja granulocita u krvi (neutrofilnih, eozinofilnih i bazofilnih). Uz temperaturu i prostraciju, prisutne su ulceracije u rektumu, usnoj duplji, vagini. Akutna bolest može da nastane usled uzimanja lekova ili radijacione terapije.

AHA (engl. anti-histone antibodies), v. antihistonska antitela.

AHALAZIJA (engl. achalasia), neuromišićni poremećaj jednjaka. Bolest karakterišu tonična kontrakcija i zatvorenost donjeg sfinktera jednjaka kao i oslabljena peristaltika u drugim delovima jednjaka prilikom akta gutanja. U osnovi leži degeneracija ganglija mijenteričnog pleksusa. Oboljenje može da se javi kod osoba svih uzrasta. Podjednako su zastupljena oba pola. Pretpostavlja se da se nasleđuje autosomno recesivno. Najčešći simptom je disfagija, izazvana u početku samo čvrstom hranom, a kasnije i tečnom. Radiološki: na PA snimku pluća i srca vidi se proširenje medijastinalne senke, često sa hidroaeričnim nivoom u njemu. Na kontrastnom pregledu, u području donjeg ezofagusnog sfinktera, jednjak se konično sužava. Konture suženog dela su glatke i oštre, a reljef sluznice očuvan. Suženi deo jednjaka dobija izgled „kljuna ptice” ili plamena sveće okrenutog naopako. Proksimalni deo jednjaka se dilatira i izdužuje u obliku slova „S”, u kome su često prisutni ostaci hrane. U početnim stadijumima bolesti vide se snažne tercijarne kontrakcije, tzv. vigorozna ahalzija, koja vremenom prelazi u hipotoničan i atoničan oblik ahalazije.

AHAPTOGLOBINEMIJA (engl. ahaptoglobinemia), nedostatak haptoglobina u krvnom serumu, koji obično ukazuje na hemolitično oboljenje. Haptoglobin nedostaje kod osoba kod kojih razaranje eritrocita prevazilazi dvostruku normalnu brzinu. Ahaptoglobinemija se javlja kongenitalno kod oko 4% crnaca.

AHEILIJA (engl. acheilia), retka razvojna anomalija koju karakteriše odsustvo jedne ili obeju usana, najčešće udružena sa drugim anomalijama.

ACHILOVA TETIVA (engl. Achilles tendon, calcaneal tendon, lat. tendo calcaneus Achillis), završna tetiva troglavog mišića lista koja se pripaja na zadnjoj strani petne kosti. Ahilova tetiva je jasno uočljiva pod kožom donje trećine lista (zadnje strane potkolenice) i ujedno je najsnažnija tetiva ljudskog tela.

AHLORHIDRIJA (engl. achlorhydria), nedostatak slobodne hlorovodonične kiseline u želudačnom soku pri bazalnim uslovima i posle maksimalne stimulacije. Prisutna je ako se posle maksimalne stimulacije izlučuje manje od 0,25 mmol HCL na sat ili ako kiselost želudačnog soka (pH) ne padne ispod 6,0.

AHOLIJA (engl. acholia), potpuna nemogućnost produkcije žuči iz jetre, kao odraz ispoljene insuficijencije ovog organa.

AHONDROPLAZIJA (engl. achondroplasia), ranije chondrodistrophia. Podgrupa osteohondrodisplazija kod koje je smanjena proliferacija ćelija hrskavice zone rasta kostiju. Nasleđuje se autozomno - dominantno. Ekstremiteti tj. cevaste kosti su skraćene, trup je manji sa jasnom lordozom. Postoje i druge malformacije. Konačna visina je obično oko 140 cm. Mentalni razvoj je najčešće normalan.

AHROMATIČNA SOČIVA (engl. achromatic lenses), sočiva posebne izrade koja eliminišu hromatsku aberaciju (pojavu da sočiva svojim perifernim delovima različito prelamaju vidljive zrake različitih talasnih dužina).

AHROMATOPSIJA (engl. achromatopsia, colour blindness), slepilo za boje.

AIDS (engl. „acquired imunodeficiency syndrome”), v. stečeni sindrom imunodeficijencije.

AKANTAMEBA (engl. Acanthamoeba), mala, slobodnoživeća ameba, široko rasprostranjena u zemlji, prašini, vazduhu, na biljkama, u rekama, jezerima i rashladnim uređajima (air-condition sistemima). Kod čoveka izaziva težak oblik keratitisa i primarni amebni meningoencefalitis uglavnom kod imunokompromitovanih osoba.

AKANTOCIT (engl. acanthocyte), nenormalno crveno krvno zrnce - eritrocit sa šiljatim produžecima. Veliki broj ovakvih eritrocita nalazi se u abetalipoproteinemiji, manji broj prisutan je kod ciroze jetre i nekih sindroma malapsorpcije. Uporediti sa ćelijama u vidu čička (burr ćelije). v. abetalipoproteinemija, v. akantocitoza.

AKANTOCITOZA (engl. acanthocytosis), nenormalno prisustvo akantocita u cirkulišućoj krvi. Najčešće je udružena sa abetalipoproteinemijom u kojoj je 80% eritrocita tipa akantocita. v. abetalipoproteinemija i eliptocitoza.

AKANTOZA (engl. acanthosis), proširenje svih slojeva epiderma. Može da bude cirkumsriptna i difuzna . Česta je pojava u patologiji kože.

AKAPNIJA (engl. acapnia), odsustvo ugljen-dioksida u krvi. Takvo stanje je neodrživo kod živih organizama. Ovaj termin se neprecizno koristi da označi hipokapniju (smanjenje ugljen-dioksida u krvi koja se javlja kod hiperventilacije i uslovljava nastanak respiratorne alkaloze).

AKARBOZA (engl. acarbose), oralni antidijabetik, lek protiv dijabetesa tipa 2 (INDM tj. insulin nezavisni dijabetes melitus). Koči akivnost crevnih enzima koji razlažu skrob i šećere i tako smanjuju povišenje nivoa šećera u krvi posle obroka. Preparat: Gluco-bay.

AKARDIJA (engl. acardia), urođeni nedostatak srca.

AKARIAZA (engl. acariasis), infestacija ili oboljenje izazvano grinjama. Zove se još i akarinoza, v. akarid.

AKARICID (engl. acaricide), hemikalija koja se koristi za uništavanje pauka.

AKARID

(engl. acarid), vrsta grinja iz reda Acarina. Cefalotoraks i abdomen kod grinja čine jednu celinu. Odrasli oblici imaju četiri para nogu, razvojni tri. Acari (grinje) zauzimaju važno mesto u medicinskoj i veterinarskoj parazitologiji uglavnom kao prenosioci zaraznih bolesti, a manje kao neposredni uzročnici patoloških stanja.

AKARODERMATITIS (engl. acarodermatitis), žitna šuga, javlja se kod ratara žeteoca, mlinara, pekara, lučkih radnika.

AKATALAZIJA (engl. acatalasia), retka autosomna recesivna bolest kod koje postoji značajno odsustvo aktivnosti katalaza. Obično protiče asimptomatski, a opisano je da se kod oko 50% Japanaca koji imaju ovaj poremećaj javljaju ulceracije i gangrene u usnoj duplji.

AKCEPTOR (engl. acceptor), 1. supstanca koja prima elektrone, protone ili molekule (simpleks ili kompleks) pri formiranju novog ili modifikovanog hemijskog jedinjenja; 2. supstanca koja se jedini sa vodonikom ili kiseonikom u oksidoredukcionoj reakciji i pri tom omogućava potpuno završavanje reakcije; 3. deo strukture receptora za koje se vezuje molekul leka; vezno mesto.

AKCESORIJUS (engl. accessory, lat. accesorius), pomoćni, pridodati. Obično se odnosi na morfološki ili funkcionalno manje važnu strukturu, ili strukture koje su pridodate vodećoj morfološkoj strukturi.

AKCESORNA SLEZINA (engl. accessory spleen), čvorić tkiva slezine potpuno odvojen od nje, koji se može da se javi u gastrospleničnom ligamentu, velikom omentumu, hilusu slezine, predelu tela i repa pankreasa ili drugim mestima u abdomenu. Ima sopstvenu kapsulu, arterijski nutritivni krvni sud i venu. Može znatno da se uveća kod nekih hematoloških obolenja. Zaostala akcesorna slezina posle splenektomije kod imunološke trombocitopenije može da izazove recidiv bolesti.

AKCIDENTALNO OZRAČENJE (engl. accidental exposure), nepotrebno ozračenje pojedinaca i stanovništva zbog nuklearnog akcidenta, v. nuklearni akcident.

AKCIONI POTENCIJAL

(engl. action potential), bioelektrični fenomen kojim se ostvaruju funkcije ekscitabilnih tkiva (nervno i mišićno). Reč je o kratkotrajnoj promeni mirovnog membranskog potencijala pri čemu unutrašnja površina ćelijske membrane postaje pozitivna u odnosu na spoljašnju površinu koja nastaje zbog promene u propustljivosti jonskih kanala ćelijske membrane. Za akcioni potencijal važi zakon „sve ili ništa” - kada elektrotonična depolarizacija dostigne pragovni potencijal brzo se propagira duž nervnog i mišićnog vlakna. Osnovne faze su depolarizacija, repolarizacija i naknadni potencijali. Tipovi su šiljati a.p. nerava i skeletnih mišića i a.p. sa platoom srčanog mišića i želuca.

AKINETIČAN (engl. akinesia), nesposobnost bolesnika da započne promenu u aktivnosti i da ispuni obične voljne pokrete brzo i lako.

AKLARUBICIN (engl. aclarubicin), citotoksični lek iz grupe antraciklinskih antibiotika. Koristi se u obliku injekcija za lečenje leukemija i drugih vrsta raka. Preparat: Aclacin.

AKLIMATIZACIJA (engl. acclimatization), adaptacija organizma na dugotrajno i ponavljano izlaganje stresnim stanjima: klimatski uslovi - visoka i niska temperatura i težak fizički rad.

AKLIMATIZACIJA NA NISKU TEMPERATURU (engl. cold acclimatization), obuhvata povećanu sekreciju tireoidnih hormona koji povećavaju metabolizam u svim ćelijama a samim tim i produkciju toplote. Ovaj mehanizam zahteva nekoliko nedelja, koliko je potrebno za hipertrofiju tireoidne žlezde. Zbog toga Eskimi imaju povećan bazalni metabolizam, hipertrofiju tireoidne žlezde i češće toksičnu gušavost.

AKLIMATIZACIJA NA VISOKU TEMPERATURU (engl. heat acclimatization), nastaje izlaganjem organizma visokoj temperaturi (tropska klima) ili teškom fizičkom radu koji povećava temperaturu tela. Ova aklimatizacija uključuje usporenje srčane frekvence (započinje veoma brzo i potpuno se razvija u toku nedelju dana) i povećano znojenje. Povećano znojenje se postiže sporo u periodu od 1 do 6 nedelja. Povećava kapacitet znojnih žlezda da luče znoj (1,5 - 2 l/h) i smanjenje koncentracija NaCl u znoju i urinu zbog pojačane sekrecije aldosterona (posle 4 nedelje boravka u toplim krajevima). Kao posledica javlja se povećan osećaj žeđi, a samim tim i unos vode. Ove promene redukuju temperaturu za vreme fizičkog rada i izlaganja visokoj spoljnoj temperaturi, one su prolazne i iščezavaju unutar nekoliko nedelja, ukoliko se ovi uslovi ne ponavljaju.

AKNE

(engl. acne vulgaris), gnojno zapaljenje prethodno promenjenog folikula, izazvanog sekundarnom infekcijom piokokama ili drugim mikrobima. To je česta dermatoza koja se razvija na bazi seboreje. Karakteriše je stvaranje rožnatog čepića u završnom delu pilosebacealnog folikula, što ima za posledicu zastoj sebuma. Javlja se u pubertetu, a nema ih u detinjstvu i posle 40. godine života.

AKOMODACIJA (engl. accommodation), refleks koji omogućuje jasno viđenje predmeta bližih od 6 metara. Ostvaruje se kontrakcijom cilijarnog mišića koja dovodi do opuštanja kapsule sočiva, zbog čega sočivo, koje je elastično, povećava svoju prelomnu moć. Bez akomodacije bliski predmeti se ne vide jasno, zato što se lik posmatranog predmeta formira iza mrežnjače. Sa starenjem, elastičnost sočiva se smanjuje (prezbiopija), pa samim tim i sposobnost sočiva da poveća prelomnu moć, odnosno smanjuje se sposobnost viđenja bliskih predmeta. Zbog toga stare osobe, vide da čitaju samo na velikoj udaljenosti od očiju („kratke su im ruke za čitanje”). Akomodacija je samo jedan od procesa koji omogućuju jasno viđenje bliskih predmeta. Prate je još dva procesa: suženje zenica i skretanje očnih jabučica prema unutra (konvergencija očnih jabučica).

AKORIJA (engl. akoria), 1. nedostatak zenice u oku, retka anomalija; 2. odsustvo osećaja sitosti posle unošenja hrane.

AKRANIJA (engl. acrania), razvojna anomalija koju karakteriše odsustvo dela ili cele lobanje.

AKRECIJA (engl. accretiom), pripajanje, slepljivanje delova organa koji su normalno odvojeni.

AKRILAMID (engl. acrylamide), jedinjenje propenamid, CH2=CH2-CONH2, kristalna čvrsta supstanca, bez boje i mirisa, veoma toksična. Ima osobinu da se brzo polimerizuje ako se izloži ultravioletnoj svetlosti.

AKRILAMID GEL ELEKTROFOREZA (engl. acrylamide gel electrophoresis ), elektroforetska tehnika na akrilamidnom gelu, koja se često koristi za izučavanje pojednih proteina, naročito različitih genetskih varijanti i enzima. v. elektroforeza.

AKRILAT

(engl. acrylate), estar akrilne kiseline koja sadrži radikal C3H3O2. Ima veliku primenu u stomatologiji kao materijal za izradu protetičkih i ortodontskih nadoknada.

AKRINIJA (engl. acrynia), odsustvo lučenja neke žlezde. Lako smanjenje lučenja se naziva hipokrinija , a povećano lučenje hiperkrinija .

AKROCENTRIČAN (engl. acrocentric), hromozom sa terminalnim položajem centromere. U kariotipu čoveka postoji pet parova akrocentričnih hromozoma: D grupa - od 13. do 15. para, G grupa - 21. i 22. par hromozoma i y hromozom u muškom kariotipu. Kod živorođenih najčešća hromozomska aberacija je trizomija hromozoma 21 (Downov sindrom), ređa je trizomija hromozoma 13 (Patauov sindrom). Ovi hromozomi u centromernom regionu na kratkim kracima sadrže različite satelitne sekvence DNK koje ih osposobljavaju da često stupaju u interakcije, koje imaju za posledicu balansirane Robertsonove translokacije. Fenotipski normalni nosioci Robertsonovih translokacija mogu imati potomstvo sa translokacionom trizomijom hromozoma 21 ili 13. Na kratkim kracima akrocentrika nalaze se geni za ribozomsku RNK.

AKROCIJANOZA (engl. acrocyanosis), modrilo prstiju šaka i stopala zbog vazospazma. Poremećaj funkcije simpatičkog nervnog sistema; može da se javi i kod policitemije. Zahvaćeni delovi su skoro uvek hladni, a karakteristična je udružena prekomerna perspiracija. Bolest je benigna i nije povezana sa nekom drugom bolešću. Ne zahteva lečenje osim instrukcija o relativnoj opasnosti od dužeg izlaganja hladnoći. Karakterišu je parestezije na prstima uz bledilo. Javlja se kod osoba sa naslednom predispozicijom.

AKRODERMATITIS (engl. acrodermatitis), zapaljenje kože udova; podvrsta je difuzne kožne atrofije, koja se javlja na prednjm stranama podlaktica i podkolenica. Bolest je hronična, progresivnog toka.

AKRODINIJA (engl. acrodynia), vegetativna dilatatorna neuroza dečijeg doba. Ispoljava se u vidu svraba, bolova u ekstremitetima sa crvenom, hladnom i otečenom kožom, fotofobije, gubitka zuba. Najčešće je izazvana trovanjima živom.

AKROMEGALIJA (engl. acromegaly), hronično oboljenje udruženo sa preteranim rastom koštanog i mekog tkiva. Usled ekscesivne produkcije hormona rasta (somatotropina) iz tumora prednjeg režnja hipofize, dolazi do

povećanja šaka, stopala, lica, uvećanja jezika, razmicanja zuba. Tumor može da se leči hirurškim odstranjenjem ili zračenjem X-zracima.

AKROMION (engl. acromion, grč. akromion), natplećak. Gornje-spoljašnji deo lopatice koji ima oblik četvrtaste koštane ploče. Natplećak predstavlja nastavak lopatičnog grebena usmeren upolje. Natkriljuje zglob ramena i nosi malu zglobnu površinu za spoj sa spoljašnjim okrajkom ključne kosti.

AKROOSTEOLIZA (engl. acro-osteolysis), resorpcija vrhova distalnih falangi prstiju ruku, ređe i nogu, koja se sreće kod bolesnika sa sistemskom sklerodermom, naročito u CREST sindromu, ali i pri izlaganju vinilhloridu.

AKROPARESTEZIJA (engl. acroparesthesia), abnormalne senzacije u vrhovima prstiju šaka i stopala, u vidu bockanja, trnjenja, mravinjanja i sl., koje bolesnik oseća bez vidljivog stimulusa.

AKROSKLEROZA (engl. acrosclerosis), vazomotorni poremećaj na ekstremitetima i licu praćen trofičkim promenama i ulceracijama, pa dovodi do razvoja kliničke slike sklerodomije.

AKROZOM (engl. acrosome), apikalni deo glave spermatozoida, služi za interakciju spermatozoida sa oocitom u procesu oplođenja. Sadrži brojne enzime aktivne tokom prodiranja spermatozoida u jajnu ćeliju. Akrozomna reakcija podrazumeva niz strukturnih promena glave spermatozoida kada se nađe u blizini zrele jajne ćelije. Pre oplođenja u akrozomu se odigrava proces kapacitacije ili maturacije koji osposobljava spermatozoid za ulazak u oocit. Kada dođe do kontakta spermatozoida sa oocitom, akrozom luči dva enzima, hijaluronidazu i spermolizin, koji omogućuju prolaz spermatozoida u oocit.

AKROZOMALNA KAPA (engl. head cap), glavena kapa; spljoštena cisternica, glatkih zidova, širine oko 70 nm, koja pokriva prednji pol jedra spermatida. Ograničena je spoljašnjom i unutrašnjom akrozomalnom membranom i ispunjena homogenim, umereno osmiofilnim materijalom. Između akrozomne kape i jedarne površine postoji pukotinasti prostor promera oko 25 nm ispunjen zrnasto-filamentoznim materijalom. Odvojena je od intercelularnog prostora i Sertoli ćelija plazmalemom spermatide i označava prednji vrh jedra budućeg spermatozoida.

AKSILA

(engl. armpit, lat. axilla), pazuh ili unutrašnji deo ramena. Predeo koji se nalazi na spoju gornjeunutrašnjeg dela nadlakta i grudnog koša. Ovaj prostor gotovo u celini ispunjava pazušna jama pa se pojmovi aksila ili pazuh odnose ili na samu pazušnu jamu ili na njenu bazu koju gradi koža pazuha obrasla dugim pazušnim dlakama i bogata znojnim žlezdama.

AKSILARIS (engl. axillary, lat. axillaris), pazušni. Odnosi se na strukturu koja pripada pazuhu ili mu je pridružena.

AKSIS (engl. axis, pivot, lat. axis, epistropheus), 1. osovina ili prava linija koja se pruža sredinom strukture koja se rotira. 2. osovina ili linija koja se pruža sredinom tela ili strukture, i u odnosu na koju su delovi tela ili strukture približno simetrični. 3. drugi vratni pršljen koji je osoben po uzdužno postavljenom koštanom zubnom nastavku oko kojeg se rotira prvi vratni pršljen omogućavajući na taj način i rotaciju glave u odnosu na vrat.

AKSON (engl. axis cylinder, axon), jedinstven produžetak nervnih ćelija, različite dužine i prečnika (od 1 do 20 µm). Vodi nervni impuls od tela ćelije ka periferiji (centrifugalno). Počinje aksonskim brežuljkom, koji se nastavlja na početni segment, a ovaj prelazi u glavno stablo. Završava se terminalnom arborizacijom, sa dugmastim proširenjima u predelu sinapsi. Akson je obložen aksolemom (produžetak ćelijske membrane), a ispod nje se nalazi aksoplazma. Ispod same aksoleme nalazi se tanak elektronski gust podsloj, oko 20 nm, koji nedostaje samo na mestima akso-aksonalnih sinapsi. Aksoplazma je citoplazma aksona. Sadrži duge, tanke mitohondrije, obilje neurotubula i neurofilamenata, cisterne glatkog endoplazminog retikuluma i poneko multivezikularno telo. U aksoplazmi nema Nisslovih tela ni slobodnih ribozoma. Neki daju kolaterale ili bočne ogranke. Aksoni mogu biti mijelinizovani i nemijelinizovani.

AKSONSKI BREŽULJAK (engl. axon hillock), deo aksona u blizini ćelijskog tela u kome se generiše (nastaje) akcioni potencijal.

AKSONSKI TOK (engl. axonal flow), tok aksoplazme i transport materijala kroz aksoplazmu. Anterogradni tok se odvija od perikariona (ćelijskog tela) svog neurona ka periferiji, a retrogradni tok od periferije ka ćelijskom telu. Anterogradni tok može biti spor (1 do 3 mm/dan) ili brz (100 do 500 mm/dan). Sporim tokom se transportuje novosintetisana aksoplazma, a brzim tokom neurotransmiteri, glikopolisaharidi, fosfolipidi, vezikule, neurosekretorne granule, mitohondrije i glatke

endoplazmatske cisterne. Brzi tok pomažu neurotubuli i neurofilamenti, makromolekularnim „ručicama” koje kreću materijal u oba smera. Retrogradnim tokom transportuju se proteini i druge supstance, preuzete u nivou terminala.

AKSONSKI ZAVRŠETAK (engl. axon terminal), prošireni završetak aksona na sinapsama na kome se akumuliraju i oslobađaju neurotransmiteri.

AKTIN (engl. actin), kontraktilni protein, koji se nalazi u mišićima i drugim ćelijama. Sastoji se od globularnog (G) aktina koji gradi lanac - F aktin; dva uvijena lanca F aktina čine aktinski (tanki) filament koji nosi vezna mesta za miozinske glavice. Aktin formira mikrofilamente čiji dijametar iznosi 5 nm, od kojih se svaki sastoji iz duplo uvijenog heliksa koji se ponavlja na svakih 36 nm. Mikrofilamenti aktina se nalaze u ćelijama glatkih mišića i u većini drugih ćelija u različitim količinama. Interdigitiraju se na veoma precizan način sa miozinskim miofilamentima sa kojima čine „kontraktilnu mašineriju” mišića. Nalaze se u većoj količini i u nemišićnim ćelijama koje imaju kontraktilne sposobnosti: endotelne ćelije, makrofagi, miofibroblasti itd. Takođe se nalaze i u specifičnim ćelijskim strukturama (mikrovilima i terminalnoj mreži).

AKTININ alfa-aktinin, kontraktilni protein koji se nalazi u Z-linijama poprečno-prugastih mišićnih ćelija i u gustim telima (dense bodies) glatkih mišićnih ćelija.

AKTINOBACILUS (engl. actinobacillus), bakterija roda Actinobacillus, koja po svojim kulturelnim i biohemijskim karakteristikama veoma liči na hemofilus. To je mali Gram- negativni kokobacil koji se kod čoveka dovodi u vezu sa nastankom endokarditisa, bakterijemije, infekcijama rana i dentalnim infekcijama.

AKTINODERMATITIS (engl. actiniodermatitis), dermatoza izazvana zračenjem. Javlja se usled osetljivosti kože čoveka na svetlosne zrake. Pod normalnim okolnostima zapaljenje kože nastaje posle izlaganja jakim sunčevim zracima u kratkom vremenu ili slabim zracima a dužom ekspozicijom.

AKTINOMICETE (engl. actinomycete), asporogene, nepokretne štapićaste bakterije koje se po Gramu boje pozitivno. Kod čoveka izazivaju oboljenje aktinomikozu, kod koga postoje tri tipa: cerviko-facijalni, torakalni i abdominalni. U lečenju ovog oboljenja koriste se sulfonamidi.

AKTINOMICIN (engl. actinomycin), citotoksični lek dobijen iz bakterija Streptomyces, inhibira rast ćelija raka. Postoji u dva oblika: aktinomicin C i D. Nije u prometu u Jugoslaviji.

AKTINOMIKOZA (engl. actinomycosis), hronična gljivična bolest koja se manifestuje na koži, plućima i intestinalnom sistemu. Uzročnik je anaerobni sloj Actinomyces Wolf-Israelov. Bolest je proširena u svetu, među ljudima i životinjama. Anaerobni slojevi se nalaze u karioznim zubima i krajnicima. Može se preneti ujedom ili povredom kože. Nije kontagiozna i ne može se preneti sa jedne osobe na drugu.

AKTINOTERAPIJA (engl. actinotherapy), sunčanje i zračenje veštačkim svetlom. Uključuje i dejstvo lučnog svetla, ultravioletnog, rendgenskog i radioizotopskog zračenja.

AKTINSKO-MIOZINSKI KOMPLEKS (engl. actomyosin complex), reverzibilna veza poprečnih mostova miozina sa veznim mestima na aktinu koja se može ciklično ponavljati što dovodi do „kliženja” aktinskih među miozinske filamenate, skraćenja sarkomere a time i mišića u toku kontrakcije. Jedan ciklus se sastoji od a. vezivanja poprečnih mostova za aktin pod uglom od 90 o , b. pomeranja poprečnih mostova od 90 o na 50 o ili „zaveslaja” i c. odvajanje poprečnih mostova od aktina. Za proces su pored aktina i miozina neophodni ATP, kalcijum, troponin, tropo-miozin, miozin-ATPaza i magnezijum za prve dve faze ciklusa; za treću fazu potrebno je da se za miozin veže nov AT, što omogućava nov ciklus.

AKTIN-VEZUJUĆI PROTEIN, ABP (engl. actin-binding protein), proteinska supstanca koja poprečno povezuje aktinske mikrofilamente u makrofazima in vitro. Zajedno sa miozinom može promeniti konzistenciju spoljašnjeg dela citoplazme makrofaga tokom formiranja pseudopoda pri fagocitozi.

AKTIVATOR (engl. activator), 1. jedinjenje koje povećava katalitičku aktivnost enzima vezivanjem za alosterno mesto na površini enzima; 2. ortodontsko-ortopedska proteza kojom se usmeravaju dozirane sile pri korekciji zuba, vilica i temporomandibularnog zgloba.

AKTIVIN

(engl. activin), proteinski hormon iz jajnika i testisa koji stimuliše sekreciju folikulostimulišućeg hormona (FSH) iz prednjeg režnja hipofize.

AKTIVNA EUTANAZIJA (engl. active euthanasia), u literaturi se pored ovog pojma navode još direktna i pozitivna eutanazija. Označava pojam koji je vezan za umiranje teških i neizlečivih bolesnika, i intervenciju kojom se izaziva prevremena i bezbolna smrt, u cilju da se umirućem uklone patnje, da se oslobodi bolova i da mu se tako omogući „dostojno umiranje”. Primenom aktivne eutanazije, smrt može biti prouzrokovana davanjem lekova - otrova, pozitivnim delovanjem - ili propuštanjem dužnog i mogućeg delovanja koje bi sprečilo smrtni ishod. U ovom drugom slučaju do smrti dolazi zato što nije sprečena, a fizički je to bilo moguće. Ovaj drugi oblik aktivne eutanazije - propuštanje dužne radnje, često se pogrešno naziva pasivnom eutanazijom. U prošlosti su bili poznati slučajevi ubijanja smrtno ranjenih vojnika, a danas umirućih od teških, najčešće malignih oboljenja.

AKTIVNI JONSKI KANAL (engl. active ionic channel), integralni protein u ćelijskoj membrani koji se prema načinu aktivacije deli na kanale zavisne od voltaže, liganda i istezanja, a prema brzini aktivacije na brze i spore kanale. Aktivacija dovodi do konformacione promene proteina kanala što simulira njegovo otvaranje i zatvaranje.

AKTIVNI TRANSPORT (engl. active transport), kretanje jona ili molekula kroz ćelijske membrane uz posredstvo energije. Ovakva vrsta transporta se odigrava nasuprot elektrohemijskom gradijentu. U ovaj proces su uključeni proteini kao sastavni deo membrane, koji na jednoj strani membrane imaju vezujuća mesta za supstance koje se transportuju, a koji se oslobađaju na drugoj strani usled konformacionih promena u strukturi proteina. Postoje dva tipa aktivnog transporta: direktni ili primarni i indirektni ili sekundarni. Za realizaciju direktnog transporta neophodna je slobodna energija za kretanje jona ili molekula kroz membranu nasuprot koncentracionom gradijentu, što se ostvaruje direktnom hidrolizom ATP-a. Ovaj sistem se često označava i kao pumpa. Pri indirektnom ili sekundarnom aktivnom transportu, transport nekog rastvorka nasuprot koncentracionom gradijentu ostvaruje se vezivanjem za drugi rastvorak uz snižavanje njegovog gradijenta. Primer ovakvog transporta je apsorpcija glukoze preko bubrežne i intestinalne mukoze, koja se odigrava i zavisi od istovremene apsorpcije natrijuma. Transport pri kom se dva rastvorka kreću u istom smeru naziva se simport, dok se izrazom antiport označava kretanje rastvorka u suprotnim smerovima.

AKTIVNOST (engl. activity), stanje ili jačina neke funkcije ili dejstva; 1. broj dezintegracija u jedinici vremena. Aktivnost (A) radionuklida date energije u trenutku t je jednaka odnosu dN kroz dt, gde je dN očekivana vrednost broja spontanih nuklearnih transformacija iz tog energetskog stanja u vremenskom intervalu dt. Jedinica za aktivnost je

bekerel (Bq) u SI sistemu jedinica; 2. simbolom a označava se termodinamička veličina koja predstavlja efektivnu koncentraciju neke supstance u hemijskom sistemu; može da se izrazi proizvodom koncentracije supstance i njenog koeficijenta aktivnosti. Simbolom A označava se mera jačine radioaktivnog izvora, definisana brojem atoma koji se razlažu u jedinici vremena. Ovakva aktivnost se naziva i radioaktivnost. Izražava se jedinicama kiri, milikiri ili mikrokiri. Koristi se i kao mera katalitičke aktivnosti nekog enzima. Ako je katalitička aktivnost izražena u mikromolima u jedinici vremena označava se kao internacionalna jedinica (U) i predstavlja aktivnost onog enzima koji razgradi jedan mikromol supstrata u jednoj minuti. U skladu sa mernim SI sistemom, enzimska aktivnost se izražava jedinicom katal (kat), koja predstavlja aktivnost enzima koja razloži jedan mol supstrata za jedan sekund (kat= 6 x 107 U). v. optička aktivnost.

AKTOMIOZIN (engl. actomyosin), kontraktilni protein koji nastaje pri interakciji aktina i miozina, a nalazi se u velikoj količini u mišićnim ćelijama i u obliku mikrofilamenata u različitim tipovima ćelija.

AKTOMIOZINSKI KOMPLEKS (engl. actomyosin complex), reverzibilna veza aktina i miozina koja omogućava da oni klize jedan preko drugog i da tako dovedu do skraćenja sarkomere, a time i mišića.

AKUPRESURA (engl. acupressure ), stari kineski terapijski postupak izvođenja pritiska na određene tačke na telu, radi ublažavanja ili uklanjanja bola u drugim delovima tela.

AKUPUNKTURA (engl. acupuncture), ubadanje metalnih igala u određene akupunkturne tačke na telu, čime se izaziva analgezija u različitim bolnim stanjima, verovatno putem stimulacije lučenja endogenih opijatnih peptida. Vrlo stara terapijska metoda kineske medicine. Izum akupunkture pripisuje kineska tradicija legendarnom caru i lekaru Huang Tiu (oko 500. god. pre naše ere). Klasični opis i teorijsko obrazloženje akupunkture nalazi se u Ling Shuu, drugoj svesci najstarijeg kineskog medicinskog dela „Nei Ching”. Izvorna metoda sastoji se u tome da se fine metalne igle, dugačke 5 cm, ubadaju u tačno određena mesta na koži. U Japanu se primenjuje od 443. god. pre naše ere, a u Evropi je u stalnoj upotrebi od 1928 g., kada se Soulie de Morant, diplomata, vratio iz Kine i počeo da prenosi iskustva lekarima u Francuskoj. Akupunkturu su, inače, u Evropu donela dosta ranije dva Holanđana, Ten Rhyne godine 1683, i Kampfer 1671. godine. U Rusiji je akupunkturu prvi put uveo Čarčukovski, ali je intenzivno počela da se razvija tek pre dvadesetak godina, zasnovana na teoriji I.P. Pavlova o ekscitaciji-inhibiciji moždane kore. U zemljama Amerike pojavila se dosta kasno, ali se intenzivno proučava. Akupunktura je uvedena u nastavu pariskih privatnih škola, u SSSR i SAD postoje instituti i katedre za akupunkturu. U početku je primenjivana preventivno, a kasnije je postala značajno sredstvo lečenja. U kineskom načinu mišljenja vlada pojam promene: svetlost i tama, blagotvorno i štetno, jin i jang. Na primer, jang je sunce, a jin mesec. Ovaj dualitet prikazan je svetim simbolom

Tao: beli deo je jang, a crni jin. To je sintetička predstava prirodnih oscilacija, jedinstveni zakon Tao, i pojam ravnoteže janga i jina kao osnovnog elementa kineske koncepcije morala, nauke, filozofije i medicine. Za Kineze materija se sastoji od pet elemenata: vatre, drveta, metala, zemlje i vode, i od jedinstva janga i jina u svakom od njih.

AKUSTIČKA HOLOGRAFIJA (engl. acoustic holography), dobijanje likova specijalnim načinom interference akustičnih (zvučnih) talasa. Principi dobijanja akustičkog holograma slični su principima ove tehnike u optičkoj holografiji: najpre se registruje polje stojećih talasa dobijenih interferencijom dva zvučna talasa rasejana sa posmatranog objekta i podesne prepreke, a zatim se prema dobijenom zapisu sintetizuje lik posmatranog objekta. Karakteristika ovako dobijenih likova jeste da su dvodimenzionalni ili trodimenzionalni. Koristi se u medicinskoj dijagnostici za vizualizaciju mekih tkiva i krvnih sudova, u slučajevima kad ultrazvučna dijagnostika daje slabije rezultate.

AKUŠERSKI FORCEPS (engl. obstetrical forceps), 1. u širem smislu, dovršavanje porođaja vađenjem ploda porođajnim klještima (forcepsom); 2. u užem smislu, instrument za dovršavanje teških porođaja ekstrakcijom (vađenjem) ploda. Tvorac prvih porođajnih klješta je engleski lekar Peter Chemberlen. Akušerski forceps se sastoji od dve kašike koje se ukrštaju ili idu paraleleno jedna sa drugom, konvergiraju ili su divergentne. Na samoj kašiki razlikuju se kašika u užem smislu, vratni deo i drška. Na vratnom delu je zatvarač i prema tome kako se kašike zatvaraju razlikuje se engleski, francuski i nemački tip zatvarača. Najpoznatiji tipovi porođajnih klješta su Naegelova klješta (samo za izlazni forceps) i Demelinova klješta (za visoki, srednji i izlazni forceps).

AKUŠERSTVO (engl. obstetrics), porodiljstvo, grana medicine koja se bavi „fenomenom” trudnoće, njenim vođenjem, zatim porođajem i puerperijumom (babinjama). U širem smislu akušerstvo se bavi svim fiziološkim, psihološkim i socijalnim faktorima koji utiču na kvalitet i kvantitet humane reprodukcije. Cilj akušerstva je da svaka trudnoća bude željena, da se završi zdravom majkom i zdravim novorođenčetom, kao i da minimizira broj žena i novorođenčadi koji umru ili budu oštećeni fizički, intelektualno ili emocionalno. Akušerstvo se bavi i natalitetom (brojem dece) i planiranjem porođaja, tako da i majka i novorođenče, u stvari cela porodica mogu da uživaju u optimalnom fizičkom i emocionalnom blagostanju. Akušerstvo analizira i utiče na društvene faktore koji koče reproduktivni proces.

AKUTAN (engl. acute) oštar, veoma izraženi simptomi bolesti kratkog trajanja (do 7dana).

AKUTAN TEŠKI NAPAD ASTME

(engl. acute severe asthma atack), akutan napad astme prolaznog pogoršanja različitog intenziteta i trajanja. Astmatički status je najteži klinički oblik bolesti, koji traje duže od 24 sata, a refrakteran je na do tada efikasne bronhodilatatore. Zbog mogućnosti naglih i burnih obrta, bolesnik je u takvom napadu akutno ugrožen i preti mu iznenadna smrt usled hipoksemije. Teški napad astme ima funkcijske i kliničke karakteristike različite od srednje teškog ili lakog napada. Radi što bržeg prekidanja teškog napada astme i otklanjanja životne ugroženosti bolesnika preduzimaju se brojni terapijski postupci. Primenjuje se inhalacija kiseonika, 2-agonista, sistemski kortikosteroidi, antiholinergici, teofilin i u slučaju neefikasnosti farmakoterapije, mehanička ventilacija.

AKUTNA ANGULACIJA PENISA (engl. acute penis angulation), akutno nastalo krivljenje penisa. To je zatvorena (kontuziona) povrede penisa, obično seksualno uslovljena i dešava se u erekciji. Karakteriše je prskanje fibrozne kapsule kavernoznog tela penisa (ruptura tunicae albuginee penis, „fractura penis”) praćeno bolom, hematomom i iskrivljenošću penisa. Zahteva hirurško lečenje.

AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA, ABI (engl. acute renal failure ), naglo (unutar nekoliko sati ili dana) nastalo oštećenje bubrega, koje karakteriše smanjena glomerulska filtracija svakog pojedinačnog nefrona uz poremećaj tubulske funkcije. Manifestuje se smanjenom dnevnom zapreminom mokraće (anurija, oligoanurija, oligurija) ili očuvanom diurezom, zatim azotemijom, metaboličkom acidozom, poremećajem u metabolizmu vode i elektrolita, anemijom. Prema mehanizmu nastanka najčešća podela je na: prerenalnu ABI koja nastaje usled smanjenja efektivnog arterijskog volumena i reverzbilna je nakon nadoknade deficita vode i elektrolita; parenhimsku ABI koja nastaje usled dugotrajne ishemije ili toksičnog dejstva različitih jedinjenja, ali i u sklopu imunih reakcija, infekcija, vaskularnih bolesti bubrega i ne popravlja se bez adekvatnog lečenja; postrenalnu ABI koja nastaje usled opstrukcije. Dijagnoza se zasniva na anamnestičkim podacima, fizikalnom nalazu, laboratorijskim pokazateljima (azotemija, metabolička acidoza, povećana frakciona ekskrecija natrijuma, indeks bubrežne slabosti, koncentracija natrijuma u urinu) i nalaz normalne veličine bubrega (ili obostrane hidronefroze u slučaju postrenalne akutne bubrežne insuficijencije). Lečenje je složeno, često zahteva i primenu dijalize (hemodijaliza, kontinuirani dijalizni postupci ili peritonealne dijaliza). Komplikacije su ozbiljne, a smrtnost, i pored značajnog napretka u poslednjih nekoliko decenija, oko 50%.

AKUTNA DILATACIJA ŽELUCA (engl. acute gastric dilatation), enormna proširenost želuca ispunjenog gasom i/ili tečnošću. Nastaje kao komplikacija u sklopu paralitičkog ileusa (akutni apendicitis, adnexitis, cholecystitis, pancreatitis), u slučaju refleksnog poremećaja autonomnog nervnog sistema, kod fraktura kičmenog stuba, ureteralnih kolika, uremija, dijabetične kome, sniženja serumskog K i kod nekih hirurških abdominalnih intervencija ili njihovih komplikacija - peritonitisa. Simptomi su: bol u abdomenu, štucanje, povraćanje i znaci šoka.

AKUTNA FRAKTURA PENISA

(engl. acute penis fractura), ruptura (rascep) tunike albuginee (omotača kavernoznih tela penisa) sa većom ili manjom rupturom kavernoznih tela penisa. Javlja se, najčešće, kod mladih ljudi za vreme jako izražene erekcije pri pokušaju silovanja, udara tupim predmetom po penisu u jakoj erekciji. Najčešća lokalizacija frakture je u predelu korena penisa. Lečenje zavisi od stepena povrede. Teže rupture se leče hirurški.

AKUTNA IDIOPATSKA TROMBOCITO-PENIJSKA PURPURA, ITP akutna (engl. idiopathic thrombocytopenic purpura), v. idiopatska trombocitopenijska purpura.

AKUTNA INTERMITENTNA PORFIRIJA (engl. acute intermittent porphyria), nasledni metabolički poremećaj koji karakterišu akutni napadi bolova u trbuhu, opstipacija i neurološki ispadi koji nastaju zbog metaboličkih ili spoljašnjih činilaca. Ekstremno retko se javlja pre 15. godine života. Žene češće obolevaju od muškaraca. Napadi nastaju posle gladovanja, dijete, konzumiranja alkohola, bakterijskih ili virusnih infekcija i upotrebe čitavog niza lekova. Može biti zahvaćen svaki deo nervnog sistema. Najčešće se javlja abdominalni bol sa znacima oštećenja autonomnog nervnog sistema. Može se javiti i periferna neuropatija, hiponatremija, oštećenje centralnog nervnog sistema sa grčevima, komom i respiratornom paralizom. Značajan dijagnostički činilac je prisustvo porfirina u urinu koji je naročito u porastu tokom akutnih napada. Lečenje je simptomatsko. Potrebno je bolesnika uputiti na činioce koje treba izbegavati jer mogu prouzrokovati akutni napad. Dijeta bogata ugljenim hidratima smanjuje rizik od akutnih napada zato što glikoza blokira enzim sintetazu gama-aminolevulinske kiseline (ALA sintetazu), značajnog u patogenezi porfirije.

AKUTNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA (engl. acute lympocytic leukaemia), akutna limfocitna leukemija (ALL) je progresivna maligna bolest koju karakteriše prisustvo velikog broja mladih, nezrelih ćelija, limfoblasta u kostnoj srži, cirkulišućoj krvi, limfnim žlezdama, slezini, jetri i drugim organima. Broj normalnih ćelija je smanjen. Bolest se javlja uglavnom kod dece (3/4 slučajeva), sa najvećom učestalošću između 2. i 5. godine života. Češće se javlja kod dece sa Downovim sindromom i one čiji su roditelji bolovali od leukemije. Bolest nastaje iznenada i brzo napreduje. Znaci bolesti su povišena temperatura, bledilo, gubitak apetita, zamor, anemija, krvarenja po koži i iz sluznica, bolovi u kostima, splenomegalija i infekcije. Za dijagnozu bolesti ispituju se krv i kostna srž. Pomoću monoklonskih antitela i imunofeno-tipizacije određuje se da li se radi o T ili B limfoblastima. Lečenje se sprovodi po protokolima kombinacijom citostatičkih lekova. Potrebno je primeniti antibiotike za lečenje infekcija, krv i derivate krvi za lečenje anemije i trombocitopenije, zračenje CNS-a i intratekalno davanje metotreksata. Kod nekih bolesnika radi se transplantacija kostne srži ili matičnih ćelija hematopoeze izdvojenih iz periferne krvi.

AKUTNA MIJELOIDNA LEUKEMIJA, AML (engl. acute myeloid leukaemia), maligno oboljenje krvotvornih organa, koje karakteriše nekontrolisana proliferacija nezrelih leukocita koji imaju azurofilne granule i/ili Auerove štapiće u

citoplazmi. Simptomi koji se javljaju su krvarenje iz desni, zamor, povišena temperatura, dispnea, anemija, umerena splenoemaglija, bolovi u kostima i zglobovima i infekcije. AML se javlja češće kod odraslih i adolescenata. Rizik za nastanak ove leukemije predstavljaju izloženost zračenju i oboljenja krvi kao što su prava policitemija, refraktarna anemija i hronična granulocitna leukemija. Dijagnoza bolesti se postavlja pregledom krvi i kostne srži. Postoji više tipova ove leukemije koji se dele prema FAB klasifikaciji od M0 do M7. Za lečenje bolesti koriste se citostatici po protokolima i transplantacija kostne srži. Ova leukemija ima i druge nazive: akutna granulocitna leukemija, akutna mijelocitna leukemija, akutna nelimfoblastna leukemija (ANLL) i mijeloidna leukemija.

AKUTNA NELIMFOCITNA LEUKEMIJA (engl. acute nonlymphocytic leukaemia), v. akutna mijeloidna leukemija.

AKUTNA PROMIJELOCITNA LEUKEMIJA, APrL (engl. acute promyelocytic leukaemia), maligno oboljenje hematopoeznog sistema koje karakteriše proliferacija i akumulacija promijelocita i blasta koji u citoplazmi imaju Auerove štapiće. Znaci bolesti su krvarenje, nizak nivo fibrinogena i trombocita. Prisutna je diseminovana intravaskularna koagulacija. Za lečenje se koriste citostatici, derivati vitamina A (all-trans-retinoične kiseline, ATRA) i derivati krvi.

AKUTNA ŽUTA DISTROFIJA JETRE (engl. acute fatty liver distrophy), akutna masna distrofija jetre. Masna infiltracija jetre podrazumeva povišen procenat masti u jetri, čak 40 - 50% njene težine, dok je normalno 4-5%. Akutni oblik se najčešće javlja posle unošenja veće količine alkohola, u slučajevima intravenskog davanja tetraciklina trudnicama (75% smrtni ishod), posle jejunokolične anastomoze zbog gojaznosti, a može biti izazvana i raznim hepatotoksinima npr. tetrahlor-metan, DDT, žuti fosfor i dr. Karakteriše se jakim bolom u predelu jetre, povraćanjem, mukom, povišenom temperaturom, leukocitozom, holestazom, odmaklom insuficijencijom jetre i portnom hipertenzijom.

AKUTNI ABDOMEN (engl. acute abdomen), naglo nastalo patološko stanje u trbuhu koje zahteva hitnu medicinsku ili hiruršku terapiju. Ova terapija je najčešće, ali ne i uvek, operativna. Praktično, svaki naglo nastali bol u trbuhu koji ne prolazi sam od sebe tokom 30 minuta ili se ponovo vraća i pojačava je znak akutnog abdomena. U načelu, akutni abdomen se sastoji od tri sindroma (skup simptoma). To su: sindrom zapaljenja trbušne duplje (peritonitis), sindrom crevne prepreke (ileus), sindrom intraabdominalnog krvarenja (hemoragije). Ovi sindromi se mogu javiti pojedinačno ili mogu biti kombinovani, posebno kod povreda. Kombinacija dva sindroma ili pojava bola u trtuhu sa kolapsnim stanjem zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju. Bol tipa grča (kolika) takođe spada u sliku akutnog abdomena i označava oboljenje šupljeg organa, ali najčešće ne zahteva neposredno hirurško lečenje. Najčešći uzroci akutnog abdomena su: akutno zapaljenje slepog creva, akutno oboljenje žučne kesice, prskanje čira na dvanaestopalačnom crevu, akutno zapaljenje pankreasa (gušterače), akutno zapaljenje kesastih proširenja tankog i debelog creva (divertikulitis) i razne vrste prepreka u pasaži

creva - ileusa (usled priraslica, tumora ili uklještenja). Od značaja su i ginekološka stanja i oboljenja koja daju istu sliku: gnojno zapaljenje jajovoda (adneksitis), vanmaterična trudnoća, uvrtanje i prskanje cističnih promena unutrašnjih ženskih polnih organa. Slika akutnog abdomena može biti izazvana i oboljenjima koja nemaju veze sa trbušnom dupljom. Najčešći takvi slučajevi su angine i zapaljenja ždrela kod dece, zapaljenje srednjeg uha, meningitisi, infektivne bolesti, pojedina neurološka oboljenja (išijas, neuritisi), oboljenja srca i grudnog koša (infarkt, zapaljenje pluća i plućne maramice) i neka trovanja (trovanje olovom, ujed pauka, ujed škorpije). Sliku kolapsnog bola daju prskanje čira na dvanaestopalačnom crevu, akutni pankreatitis, začepljenje krvnih sudova creva sa pojavom gangrene, vanmaterična trudnoća ili prskanje ciste jajnika i adneksa. Kod akutnog abdomena dijagnoza se postavlja pretežno kliničkim pregledom i posmatranjem. Opšti postupak lečenja se svodi na zabranu unošenja hrane i tečnosti na usta, zabranu primene antibiotika i sredstava protiv bola, stavljanje leda na trbuh i hitno upućivanje nadležnom lerkaru. Rendgenološki: nativan snimak abdomena je prvi i glavni dijagnostički postupak od opstrukcije ili perforacije nekog segmenta digestivnog trakta. Na snimku trbuha u stojećem stavu vide se hidroaerični nivoi, kao znak opstrukcije, ili subdijafragmalne srpaste kolekcije gasa, kao znak perforacije nekog šupljeg organa.

AKUTNI BRONHITIS (engl. acute bronchitis), akutno zapaljenje sluzokože dušnika i bronhija (traheobronhitis), prouzrokovano virusima i/ili bakterijama, nekad i hemijskim iritantnim supstancama. Najčešće počinje infekcijom gornjih disajnih puteva koja se komplikuje kašljem i iskašljavanjem. Na plućima se čuju zvižduci. Leči se simptomatski, ponekad i antibioticima.

AKUTNI INFARKT MIOKARDA (engl. acute myocardial infarct ), nekroza srčanog mišića usled opstrukcije koronarne arterije koji je najteži klinički oblik koronarne (ili ishemijske) bolesti srca. Nastaje zbog potpune okluzije koronarne (venačne) arterije srca kojoj sledi ireverzibilno (nepovratno) oštećenje u vidu ishemijske nekroze (izumiranja) miokarda u zoni infarktnog žarišta, sa sledstvenim funkcionalnim i organskim ispadom, zavisno od veličine okludirane koronarne arterije i veličine (prostranstva) infarktnog ognjišta u miokardu (koje se kasnije u periodu do 3 meseca od nastanka inicijalnog infarkta zamenjuje ožiljnim tkivom). Patološko-fiziološki uzrok akutnog prekida (okluzije) koronarne cirkulacije najčešće je akutni, nestabilni i komplikovani ateromski plak (ploča) tj. aterosklerotska lezija koronarne arterije, koja je u toku svoje evolucije iz stabilnog prešla u nestabilni oblik. Dolazi do prskanja (fisura, ruptura) ili ulceracija u predelu aterosklerotske ploče, stvara se tromb koji okludira koronarnu arteriju, a tome se pridružje i vazospazam. Poznato je mnogo faktora rizika za razvoj akutnog infarka miokarda (do danas ih je otkriveno preko 250), ali su neki od njih neosporni i osnovni (hiperidislipidemija, pušenje, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, nedovoljna fizička aktivnost i nekretanje, nasleđe i dr). Oni ubrzavaju proces ateroskleroze, koji je u više od 90 % slučajeva uzrok ishemijske nekroze, odnosno akutnog infarkta miokarda, dok su znatno ređi drugi uzroci okluzije koronarnih arterija i akutnog infarkta miokarda (embolusi dospeli u koronarnu arteriju, kongenitalne abnormalnosti koronarnih arterija, koronarni vazospazam, sistemske i inflamatorne bolesti srca, koje pogađaju koronarne arterije). Ako infarktno ognjište (ishemija, lezija, nekroza) zahvati celu debljinu (sva tri sloja) miokarda reč je o transmuralnom infarktu miokarda, ako zahvati samo unutrašnji sloj subendokardnom, srednji sloj miokarda - intramuralnom, samo epikard - epikardnom infarktu

miokrda. Ako se istovremno razvije više infarkta miokarda, u pitanju je multipni infarkt (npr. istovremeni infarkti leve i desne komore). Ako se javi više infarkta, i to jedan za drugim, reč je o sukcesivnom infarktu, a kada se ponovo javi infarkt na istom ili drugom mestu - reinfarktu. Infarkt miokarda je monociklično oboljenje i razvija se u fazama: akutni, subakutni tok (do kraja trećeg meseca), a posle toga je infarkt hroničnog toka (ožiljak posle prebolelog infarkta koji se formira na mestu ranije akutne ishemijske nekroze). Akutni infarkt miokarda može klinički proticati tipično ili atipično. Tipično protiče sa poznatim „trijasom” simptoma i znakova: klinički izražen anginoznim bolom ili tzv. „status anginozusom” trajanja bola preko 30 min. sa širenjem u levo rame i levu ruku ili pleća a početkom iza grudne kosti, znacima ishemije, lezije i nekroze na EKG-u, laboratorijskim znacima povišenih vrednosti kardiospecifičnih enzima kao izrazom nekrotič-no-resorpcionog procesa infarktnog žarišta. Infarkt miokarda na EKG-u može proticati sa izraženim Q-zupcem, ali i bez Qzupca (tzv. „non Q-infarkt”) koji imaju različitu ranu i poznu prognozu. Akutni infarkt srca u 20 - 50 % slučajeva može proticati i atipično: bezbolno, sa slabo izraženim bolom, bolom ne-obične lokalizacije i iradijacije (u zonu oto- rinolaringoloških organa, abdomen).

AKUTNI RADIJACIONI SINDROM (engl. acute radiation syndrome), skup je simptoma i znakova koji se ispoljavaju posle ozračivanja jonizujućim zracima u dozi većoj od 0,5 Gy u kratkom vremenskom periodu. Supstance stvorene energijom jonizujućih zračenja u ekstraćelijskoj tečnosti i u ćelijama oštećuju membrane ćelija, zidove krvnih sudova, aktivnost enzima i jonske pumpe, menjajući energetske potencijale na membranama, njihovu propustljivost, aktivni transport i brzinu pro-vodljivosti akcionih potencijala. Destrukcijom ćelija oslobađaju se aktivne materije, remeti acidobazna ravnoteža i transport kiseonika. U radiosenzitivna tkiva, zbog intenzivnog metabolizma i visokog mitoznog indeksa, spadaju hematopoezno, epiderm i adneksa kože, epitel sluzokože, germinativni epitel i očno sočivo. Kliničku sliku čine: rana reakcija neurovaskularnog i endokrinog sistema - prodromalni stadijum, laboratorijski pokazatelji oštećenja ćelija i tkiva - latentni period i ispoljeni znaci bolesti manifestni stadijum. Lečenje je simptomatsko, pri insuficijenciji koštane srži neophodna je transplantacija srži histokompatibilnog davaoca.

AKUTNI RESPIRATORNI DISTRES SINDROM, ARDS (engl. acute respiratory disstres syndrom, ARDS ), teška, završna faza akutnog oštećenja pluća (engl. acute lung injury, ALI). ALI se karakteriše trajnom inflamacijom pluća i povećanom propustljivošću krvnih sudova. Glavni klinički poremećaji su: obostrani, novonastali plućni infiltrati; odnos arterijskog pritiska kiseonika i inspiratorne frakcije kiseonika u udahnutom vazduhu (PaO2/FiO2) manji od 300 mmHg; pritisak u levoj pretkomori nije povišen. U ARDS-u je hipoksemija teža i odnos PaO2/FiO2 je manji od 200 mmHg. Danas je poznato više od 60 različitih pokretača ARDS. Najčešći su: šok, sepsa, aspiracija želudačnog sadržaja, teška pneumonija, traume i opekotine, pankreatitis, diseminovana intravaskularna koagulacija, masivne transfuzije, transplantacija pluća i kostne srži. Leči se potpornom terapijom uz mehaničku ventilaciju. Smrtnost je oko 50%.

AKUTNI REUMATIZAM (engl. acute rheu-matism), akutna bolna stanja u reumatologiji.

AKUTNI TOKSIČNI MEGAKOLON (engl. acute toxic megacolon), jedna od najtežih komplikacija ulceroznog kolitisa i Crohnove bolesti, sa smrtnošću i do 30%. Pregled se obavlja u ležećem stavu, u dorzalnom dekubitisu, kada se gas najviše akumulira u transverzalnom kolonu. U tim slučajevima prečnik lumena je veći od 5 cm, sa zaravnjenjem ili odsutnim haustrama, zadebljalim zidom, a površina je nepravilna sa brojnim nodularnim intraluminalnim izraštajima.

AKVEDUKTUS (engl. aqueduct, conduit, lat. aquaeductus), izduženi kanal ili vod koji povezuje dve strukture kroz koji prolazi tečnost. A. cerebri , (engl. cerebral a., a. of Sylvi, lat. a. cerebri ), moždani kanal. Deo komorskog sistema mozga koji predstavlja uzani kanal dužine 10 do 15 mm i povezuje treću sa četvrtom moždanom komorom. Kroz moždani kanal protiče cerebrospinalna teč-nost.

AKVIZICIJA (engl. acquisition), prikupljanje podataka iz mernog uređaja u računar. Nakon transformacije jonizujućeg zračenja ili neke druge spoljašnje energije u struju, zatim u naponski signal pogodan za obradu, vrši se prikupljanje podataka za datu studiju. Pre akvizicije potrebno je definisati osnovne parametre: vrsta akvizicije, veličina slike, dužina trajanja jedne slike, broj slika. Pri akviziciji ne sme da bude gubitka podataka, što podrazumeva da interfejs izmedju mernog uređaja i računara i sam računar budu vrlo kvalitetni i brzi. Akvizicija se mora vršiti u pogodnom obliku koji će dati adekvatan prikaz i omogućiti kasniju analizu prikupljenih podataka, a da ne dodje do znatnijeg pada vrednosti fizičkih parametara sistema - merni uređaj i računar.

AKVIZICIONA MATRICA (engl. acquisition matrix), broj nezavisnih podataka u dva pravca, koji neki sistem za slikanje (MRI, CT) može da generiše u polju skeniranja, i izra-žava se preko dva broja u formi N x M. Veća akviziciona matrica uslovljava povećanje rezolucije.

ALA (engl. wing, lat. ala), 1. struktura koja je nalik krilu. Najčešće strukture koje poprimaju oblik krilaste formacije su kosti ili delovi kostiju. Klinasta ili sfenoidalna kost ima tri para koštanih nastavaka od kojih dva predstavljaju veliko i malo krilo klinaste kosti. Bedrena i krsna kost takođe imaju krilaste koštane nastavke koji se nazivaju krilo bedrene i krilo krsne kosti. 2. engl. skraćenica za -aminolevulinsku kiselinu.

ALAJOUANINEOV SINDROM (engl. Alajouanine syndrome), karakteriše ga simetri-čno oštećenje 6. i 7. kranijalnog nerva, sa

bilateralnom facijalnom paralizom i obostranom oduzetošću bočnog rektusa, praćeno zgrčenim, bangavim stopalom.

a -LAKTALBUMIN (engl. a-lactalbumin), rastvorljivi protein koji se nalazi samo u mle-ku. Koristi se kao standard za procenu nutricione vrednosti proteina, pošto se lako vari i dobar je izvor aminokiselina.

ALALIJA (engl. alalia), nemogućnost govora.

ALANIN (engl. alanine), 2-aminopropionska kiselina, CH3CH(NH2)COOH je prirodna neesencijelna aminokiselina (RMM 89,09), koja je zastupljena u brojnim proteinima. Alanin je značajan u prenosu azota iz mišića (glukoza-alanin ciklus) i pri transportu azota iz intestinalnog trakta do jetre. Kao supstrat alanin-aminotransferaze, alanin ima značajnu ulogu u reakcijama prenosa azota. Potiče iz proteina koji se unose hranom i sintetiše se iz piruvata. Naziva se i a-alanin i a-aminopropionska kiselina.

ALANIN AMINOTRANSFERAZA, ALT (engl. alanine aminotransferase), enzim koji pripada rodu transferaza (L-alanin: 2-okso-glutarat aminotransferaza, EC 2.6.1.2). Jedna je od dve aminotransferaze koje katalizuju prenos amino-grupa u reakciji prevođenja aminokiselina u a-ketokiseline. ALT katalizuje reverzibilnu transaminaciju: Lalanin + a- -ketoglutarat = piruvat + L-glutamat. Normalno se nalazi u plazmi, žuči, likvoru i pljuvački. U urinu je ima samo ako postoji lezija bubrega. U relativno visokim koncentracijama nalazi se u jetri i bubrezima, zatim skeletnim mišićima, srcu i pankreasu. U serumu zdravih osoba ima 6-25 U/L, ako se aktivnost meri na 30oC. Enzimska aktivnost se pove-ćava 30 - 50 puta kod osoba sa virusnim ili toksičnim hepatitisom, i do 20 puta kod infektivne mononukleoze. Kod infarkta miokarda aktivnost se ne povećava ili je neznatno povišena. Takođe je označavana i kao glutamat-piruvat transaminaza (GPT) i serumska glutamat-piruvat transaminaza (SGPT). Ovaj enzim je od posebnog značaja u kliničkoj medicini.

ALANINEMIJA (engl. alaninemia), označava višak alanina u krvi usled različitih uzroka, uključujući i deficit nekoliko enzima.

ALANTOIN (engl. allantoin), bela kristalna supstanca, 5-ureidohidantoin. Kod većine sisara i brojnih nižih životinja izlučuje se urinom kao krajnji proizvod metabolizma purina. Međutim, kod primata se

izlučuje mokraćna kiselina. Alantoin se stvara iz mokraćne kiseline pod dejstvom urat oksidaze (urikaze).

ALANTOIS (engl. allantois, lat. allantois), jedna od ekstraembrionalnih membrana kič-menjaka. Javlja se oko 16. dana embrionalnog razvoja čoveka, kao cevasti divertikul (zida žumančane kesice) u embrionalni držak. Oko alantoisa se formiraju prvi krvni sudovi od kojih će nastati umbilikalni sudovi. Kod čoveka je uključen i u razvoj urogenitalnog sistema. Od njega polazi tzv. urorektalni septum kojim se zadnje crevo pregrađuje na urogenitalni sinus i anorektalni kanal. Kod odraslih ljudi od alantoisa ostaje samo srednji umbilikalni ligament (lig. umbilicale medium). Kod embriona reptila, ptica i nekih sisara ima respiratornu funkciju i/ili služi kao rezervoar za mokraću tokom embrionalnog razvoja

ALARA (engl. As Low As Reasonably Achievable), opšti princip primenjen u oblasti jonizujućeg zračenja.

ALBENDAZOL (engl. albendazole), antihelmintički lek koji se koristi za uklanjanje crevnih parazita: valjkastih crva, rudarske gliste i drugih, ali i kao pomoćni lek uz operativno lečenje ehinokokusa pluća. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Eskazole.

ALBERS-SCHONBEROVA BOLEST (engl. osteopetrosis), osteopetroza, mramorna bolest kostiju, nenormalno sazrevanje kostiju usled smanjene aktivnosti osteoklasta. Postoje 2 oblika: rani , infantilni, maligni oblik i kasni , lakši oblik. U zavisnosti od ispoljavanja glavne tegobe su: anemija, uvećanje jetre i slezine i slepilo u kasnoj životnoj dobi. Na Rö snimku vidi se povećana gustina svih kostiju i one su funkcionalno krte i lomljive.

ALBINIZAM (engl. albinism), pojava opšteg nedostatka pigmenta. Može biti posledica nedostatka melanoblastomelanocitnog sistema, ili kongenitalnog nedostatka enzima tirozinaze u epidermalnim melanocitima, što izaziva nemogućnost konvertovanja bezbojnih premelanozoma u crne melaninske granule.

ALBRIGHTOV SINDROM (engl. Albright syndrome), karakteriše ga fibrozna displazija kosti, braon pigmentisana koža i endokrini poremećaji čija je glavna karakteristika prerani pubertet devojčica. Displazijom mogu da budu zahvaćene sve kosti, posebno duge i to jednostrano, sa čestim frakturama, čak multipnim. Česta je leontijaza kosti i asimetrija lica sa sklerozom baze lobanje i kostiju lica uz distorziju

temporomandibularnih zglobova i poremećajima u razviću zuba. Retko postoji pigmentacija oralne sluzokože. Nazvan je još i: Albright-Mc-Cune-Sternbergov-sindrom, Fuler-Albrightov sindrom, McCune-Albrightov sindrom, osteitis fibrosa cystica disseminata i osteodystrophia disseminata, kao i pseudohipoparatireoidizam.

ALBUGINEA (engl. albuginea, lat. tunica albuginea), debela, prirodno beličasta kapsula nekih organa kao što su ovarijum, testis, penis. Izgrađena je od gustog vezivnog tkiva. U ovarijumu ova kapsula odvaja tzv. germinativni epitel sa površine jajnika od primordijalnih folikula u kori. U penisu okružuje kavernozna tela, a u mnogo tanjem sloju i spongiozno telo. Kod testisa ovaj omotač je karakterističan po rasporedu krvnih sudova i formiranju medijastinuma testisa. U delu koji obavija testis nalaze se pored vezivnih ćelija, fibroblasta, i miofibroblasti i glatke mišićne ćelije. Ovde ovaj omotač vrši izvestan pritisak na semene kanaliće i pomaže u potiskivanju još nepokretnih spermatozoida ka epididi-misu.

ALBUMIN (engl. albumin), grupa proteina koja se nalazi u skoro svim životinjskim i brojnim biljnim tkivima. RMM humanog albumina iznosi 69 000. Odlikuje se rastvor-ljivošću u vodi i u razblaženim i umereno koncentrovanim rastvorima soli. Najzastupljeniji je protein u humanoj plazmi sa koncentracijom od 35 do 47 g/L. Kao veliki molekul ne može da prođe kroz zidove kapilarnih membrana, pa omogućava održavanje koloidnog osmotskog pritiska u vaskularnom prostoru i delimično održava normalnu zapreminu krvi. Vezuje jone kao što su kalcijum, magnezijum i toksične teške metale. Transportuje velike organske anjone kao što su lekovi, bilirubin i slabo rastvorljivi hormoni (npr. kortizol). Služi kao protein i aminokiselinska rezerva.

ALBUMINOID (engl. albuminoid), izrazito acidofilna supstanca, koja ima snažan afinitet prema kiselim anilinskim bojama. Hemijski je sličan keratinu i delimično je odgovoran za gubitak bazofilije u dubokim regionima hrs-kavice.

ALBUMINURIJA (engl. albuminuria), ozna-čava prisustvo serumskog albumina u urinu. Ovaj naziv se ponekad koristi umesto naziva proteinurija, kada se visoke koncentracije albumina iz plazma proteina izlučuju kroz glomerule. Takvo stanje može da prati imuni kompleksni nefritis.

ALBUMOZA (engl. albumose), međuprodukt između belančevina - albumina i razgradnih produkata - peptona koji nastaje pod dejstvom želudačno-crevnih fermenata nazvanih peptidaze.

ALCIAN PLAVO (engl. alcian blue), histološka boja koja sadrži bakar, a služi za prikaz glikozaminoglikana na svetlosnoj i elektronskoj mikroskopiji.

ALD, v. aldolaza.

ALDEHID (engl. aldehyde), bilo koja od velikih klasa reaktivnih jedinjenja koja nastaju iz primarnih alkohola oksidacijom ili dehidrogenacijom i sadrže karbonil grupu sa vezanim vodonikom, -CHO. Primer aldehida je ace-taldehid.

ALDEHID DEHIDROGENAZA (engl. aldehyde dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (aldehid: NAD+ oksidoreduktaza, EC 1.2.1.3) koji katalizuje reakciju: aldehid + NAD+ + H2O = kiselina + NADH. Nalazi se u životinjskim tkivima gde katalizuje oksidaciju različitih aldehida, uključujući i prevo-đenje acetaldehida do sirćetne kiseline.

ALDEHID OKSIDAZA (engl. aldehyde oxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza (aldehid:kiseonik oksidoreduktaza, EC 1.2.3.1) koji katalizuje reakciju: aldehid + H2O + O2 = kiselina + superoksid. Enzim se nalazi u jetri.

ALDESLEUKIN (engl. aldesleukin), interleukin 2 dobijen rekombinantnom tehnologijom. Pojačava funkciju imunog sistema, stimuliše T-limfocite da se preobraze u prirodne ćelije ubice ( engl. killer cells) koje uništavaju ćelije tumora. Koristi se kod raka bubrega sa metastazama, u vidu intravenskih infuzija i po specijlnim šemama. Preparat: Proleukin.

ALDOHEKSOZA (engl. aldohexose), bilo koji od šećera koji sadrži šest ugljenikovih atoma i aldehidnu grupu na ugljeniku-1, kao što je npr. glukoza ili galaktoza.

ALDOLAZA, ALD (engl. aldolase), enzim koji pripada rodu liaza (fruktoza bifosfat aldolaza, EC 4.1.2.13) i katalizuje reakciju: D- -fruktoza,1,6-bifosfat = D-gliceraldehid 3-fosfat + dihidroksiaceton fosfat. Reakcija je reverzibilna mada je ravnoteža pomerena ka formiranju fruktoze-1,6-bifosfata (fruktoza- -1,6-

difosfat, FDP) iz dve trioze fosfata. Ovo je jedna od reakcija Embden-Mayerhofovog puta u kome se glukoza prevodi do piruvata, a ova se zatim prevodi u acetil-CoA ili laktat. Nalazi se u svim ćelijama, a naročito u visokoj koncentraciji u skeletnim mišićima. Postoje tri oblika aldolaze: A, B i C koje se razlikuju u reaktivnosti prema FDP i fruktoza-1-fosfatu kao supstratima. Aktivnost aldolaze u serumu se povećava pri oštećenju mišića (npr. Duchenneova distrofija), mada je normalna ako je patologija neurogenog porekla (polio, multipla skleroza).

ALDOSTERON (engl. aldosterone), jedan od najznačajnijih mineralokortikoida, 11b, 21- -dihidroksi-3,20dioksopreg-4-en-1,8-al. Glavni je steroidni hormon koji se stvara i izlučuje u kori nadbubrežnih žlezda i reguliše nivo elektrolita. Odgovoran je za metaboličke promene elektrolita i vode. Povećava reapsorpciju natrijuma i izlučivanje kalijuma u distalnim tubulima i sabirnim kanalima bubrega i verovatno povećava promet natrijuma i kalijuma iz ćelija. Takođe deluje i u debelom crevu, kao i na pljuvačne i znojne žlezde. Primarno ga reguliše renin-angiotenzin sistem, a u ograničenoj meri kortikotropin.

ALDOSTERONIZAM (engl. aldosteronism), prekomerno lučenje aldosterona što izaziva poremećaj metabolizma natrijuma, kalijuma i vode u organizmu. To je jedan od ređih razloga povišenog arterijskog pritiska. Najčešće je reč o tumorima sastavljenim od ćelija koje luče aldosteron (Conhov sindrom).

ALDOZA (engl. aldose), bilo koji monosaharid koji ima aldehidnu grupu (-CHO) u obliku otvorenog lanca. Aldoze obično postoje u cikličnom hemiacetalnom obliku usled rever-zibilne intramolekularne reakcije između aldehidne i hidroksilne grupe istog molekula. v. specifične aldoze kao što su galaktoza, glukoza, manoza i riboza.

ALEL (engl. allele), jedan od dva ili više alternativnih oblika gena na istom hromozomskom mestu, koji određuje različite nasledne karakteristike. Kod normalnih eukariotskih ćelija hromozomi se nalaze u homolognim parovima tako da svaki gen ima dva lokusa. Ako se isti alel nalazi na oba mesta individua je homozigot, a ako su prisutni različiti aleli osoba je heterozigot. Multipli aleli su izmenjeni aleli koji se u populaciji nalaze na jednom lokusu. Klasičan primer multiplog alelizma je serija alela koji određuju ABO krvne grupe. Multipli alelizam sa relativno visokom frekvencijom određenog genotipa značajno utiče na kliničku heterogenost broj-nih genetskih poremećaja. Najpoznatiji primer multiplih alela kod čoveka je ABO sistem alela za osnovne krvne grupe. v. polimorfizam.

ALEMANNSOV SINDROM (engl. Alemanns syndrome), karakterišu ga dupli bubrezi, zdepasti prsti, ređe facijalna asimetrija i

dege-neracija različitih motornih nerava.

ALENDRONAT (engl. alendronate), bifosfonat, lek koji usporava razgradnju kosti, snižava hiperkalcemiju kod malignih bolesti i usporava razvoj osteoporoze kod žena posle menopauze. Preparat: Fosamax.

ALERGEN (engl. allergen), svaka materija koja je u stanju da kod alergične osobe izazove alergijsku reakciju (vidi alergija). Alergeni mogu biti biljnog (poleni), životinjskog (epitelne ćelije, meso) ili hemijskog porekla (lekovi, boje). Oni u organizam mogu da uđu udisanjem, preko usta, injekcijama ili kontaktom preko kože.

ALERGIJA (engl. allergy), poremećaj u organizmu kada se pri ulasku strane materije (alergena-antigena) stvaraju odgovarajuća antitela, tj. organizam postaje preosetljiv (senzibilisan) na taj alergen. Pri ponovnom ulasku alergena na koji je organizam senzibilisan dolazi do odigravanja alergen-antitelo reakcije praćene oslobađanjem štetnih materija (medijatora kao što su histamin, serotonin i sl.) koje dovode do lokalnih reakcija, kao što je koprivnjača, ili do opštih reakcija organizma kao što je anafilaktički šok, a koje mogu da ugroze život ovakvog bolesnika. Ulazak alergena u organizam može da izazove aktivaciju limfocita T, a pri ponovnom kontaktu organizma s istim alergenom dolazi do alergijske reakcije u kojoj učestvuju aktivisani limfociti. Pošto se ove reakcije odigravaju 24 - 48 sati. posle kontakta s aleregenom nazivaju se reakcijama kasne preosetljivosti. Aktivisani limfociti u kontaktu s alergenom luče štetne materije koje se nazivaju limfokini i koje izazivaju lokalno zapaljenje.

ALERGIJSKA BRONHIJALNA ASTMA (engl. allergic asthma), hronična bolest disajnih puteva koja se odlikuje ređim ili češćim napadima otežanog disanja sa „sviranjem u grudima”, kašljem i oskudnim iskašljava-njem. Alergijsku bronhijalnu astmu izazivaju razne materije poznate pod nazivom alergeni. Najčešći alergeni koji izazivaju alergijsku bronhijalnu astmu (ABA) su poleni trava i drveća, kućna prašina, životinjske dlake i belančevine kože i perja životinja. Broj materija koje mogu izazvati ABA je danas ogroman i skoro svakodnevno se povećava. Bolesnici koji boluju od ABA na svojim mast ćelijama i bazofilnim leukocitima u disajnim putevima imaju vezana specifična antitela klase imunoglobulina E. Kada se ovi imuno-globulini vežu s odgovarajućim alergenom, dolazi do oslobađanja histamina i velikog broja drugih posrednika alergijske reakcije iz ovih ćelija koji su uzrok suženja disajnih puteva i drugih promena koji karakterišu napad ABA. Disajni putevi bolesnika od ABA su preosetljivi (hiperreaktivni) na dejstvo raznih nadražajnih materija (jaki mirisi, dim, gasovi i mnoge druge materije) pa se astmatični napad može javiti i pri udisanju ovih materija. Lečenje ABA zasniva se na izbegavanju alergena, uzimanju lekova za širenje disajnih puteva (salbutamol), uzimanju lekova koji smanjuju povećanu reaktivnost disajnih puteva (kortikosteroidni hormoni - najbolje udisanjem) i specifičnoj imunoj terapiji pomoću koje se postiže „hiposenzibilizacija” tj. smanjena osetljivost

disajnih puteva boles-nika na kontakt sa specifičnim alergenom. Oko 5% svih ljudi boluje od bronhijalne astme (od čega visok procenat otpada na ABA), a iz nepoznatih razloga taj procenat se povećava tokom poslednjih godina. Bolesnik treba da upozna svoju bolest, principe dugotrajnog lečenja i postupak u pogoršanju bolesti koje se može javiti i pored adekvatnog lečenja.

ALERGIJSKI ALVEOLITIS (engl. allergic alveolitis), upala plućnog parenhima kao posledica senzibilizacije organizma na različite organske antigene (npr. „farmerska pluća” pri izlaganju termofilnim aktinomicetama) praćenu alergijskom reakcijom posredovanom imunim kompleksima na nivou alveola. Deponovanje kompleksa antigen - antitelo na zidovima plućnih kapilara aktivira sistem komplementa, usled čega dolazi do infiltracije tkiva polimorfonuklearima, a iz njih se oslobađaju proteolitički enzimi koji dovode do oštećenja plućnog tkiva sa kasnijom proliferacijom fibroblasta i fibrozom pluća. Karakterišu ga povremene epizode (po kontaktu sa antigenom) groznice, malaksalosti, suvog kašlja, dispneje i hemoptizija. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, bronhoalveolarne lavaže, imunoloških testova i patohistološkim pregledom bioptičkog materijala. Lečenje se sastoji u izbegavanju antigena i sistemskoj primeni glikokortikoida čime se sprečava razvoj definitivne fibroze pluća.

ALERGIJSKI ANGITIS I GRANULOMATOZA (engl. Churg-Strauss syndrome ), vaskulitis alergica granulomatoza, redak klinički sindrom koji karakteriše kombinacija simptoma i znakova nekrotizirajućeg vaskulitisa, ekstravaskularne granulomatoze, astme i eozinofilije (više od 10% u perifernoj krvi).

ALERGIJSKI RINITIS (engl. hay fever ili allergic rhinitis), alergijsko oboljenje sluznice nosa, a često i oka. Uzrok ovog oboljenja je alergija na polen trave, drveća i korova. Bolest se manifestuje kijanjem, curenjem iz nosta, crvenilom i svrabom očiju. Sve ovo je posledica reakcije antitela u ovim sluznicama sa alergenima polena, zbog čega se luče histamin i drugi medijatori alergijske reakcije.

ALERGIJSKI VASKULITIS (engl. hypersensitivity vasculitis), heterogena grupa oboljenja koju karakteriše vaskulitisni sindrom izazvan hipersenzitivnom, alergijskom reakcijom u toku izlaganja antigenu (infektivnim agensima, lekovima i dr. egzogenim ili endogenim supstancijama). Zajednička karakteristika ovih oboljenja je lezija malih krvnih sudova. U kliničkoj slici dominiraju kožne promene, ekstrakutane manifestacije su moguće, ali manje teške nego u drugim sistemskim vasku-litisima, npr. Henoch Shönlein purpura, serumska bolest.

ALERGOLOG (engl. allergologist), lekar specijalista za postavljanje dijagnoze i lečenje alergijskih bolesti.

ALEUKEMIJSKA LEUKEMIJA (engl. aleu-kaemic leukaemia), tip leukemije kod koje je ukupan broj leukocita normalan ili smanjen, a nenormalni oblici leukocita se ili ne javljaju ili se u perifernoj krvi jave u malom broju. Dijagnoza se postavlja punkcijom ili histološ-kim pregledom kostne srži.

ALEUKIJA (engl. aleukia), značajno smanjenje ili potpuno odsustvo leukocita ili trombocita u krvi. v. trombocitopenija, leukopenija, aplastična anemija.

ALFA2-ANTIPLAZMIN (engl. alpha2-antiplasmin), plazma protein koji je glavni inhibitor fibrinolize (RMM 67 000). Vezuje plazmin uz stvaranje kompleksa u 1:1 stehiometrijskom odnosu. Normalne količine alfa2antiplazmina su dovoljne da inaktiviraju polovinu plazmina koja se stvori iz plazminogena u cirkulaciji. U patološkim stanjima, kao što je diseminova intravaskularna koagulacija, prevazilazi se kapacitet alfa2-antiplazmina. U ovom slučaju višak plazmina se vezuje za alfa2-makroglobulin.

ALFA1-ANTITRIPSIN (engl. alpha1-antitrypsin), protein plazme koji se sintetizuje u jetri (RMM 40 000 50 000). Pri elektroforetskom rastavljanju nalazi se u traci alfa1-globulina. Glavni je inhibitor tripsina u serumu. Takođe deluje na himotripsin, kolagenazu, elastazu i proteaze koje se stvaraju u leukocitima, što znači da je najznačajniji inhibitor enzimske proteolize. Alfa1-antitripsin ima kapacitet da deluje i kao slaba varijanta antitrombina i da vezuje trombin, plazmin, Faktor XIa i urokinazu, mada je njegova fiziološka uloga u koagulaciji minorna. Spada u grupu genetskih polimorfnih proteina. Normalan je fenotip MM, dok je deficijencija vezana za autozomalni recesivni gen Z. Kongenitalni deficit je praćen povećanom učestalošću panlobarnog emfizema kod odraslih (naročito žena), hepatitisa kod novorođenčadi i ciroze kod dece.

ALFA BLOKATOR (engl. alpha-adrenergic blocker ), lek koji blokira alfa adrenergičke receptore i time sprečava da na njih deluje prirodni endogeni transmiter noradrenalin ili hormon adrenalin. Selektivni alfa blokatori: doksazosin, prazosin, terazosin i dr., blokiraju samo alfa1 receptore, izazivaju vazodilataciju i sniženje krvnog pritiska, a mogu da smanje tonus kapsule prostate i drugih glatkih mišića. Koriste se za lečenje hipertenzije i benigne hipertrofije prostate. Pri predoziranju ili kod uzimanja prve doze može da dođe do naglog pada krvnog pritiska, ubrzanja pulsa i nesvestice zbog nagle vazodilatacije, kao i mučnine, povraćanja i proliva. Neselektivni alfa blokatori su: fentolamin, tolazolin i fenoksibenzamin koji se retko koriste jer su uglavnom opsoletni.

ALFA1-FETOGLOBULIN

(engl. alpha1-fetoglobulin), v. alfa1-fetoprotein.

ALFA-FETO PROTEIN, AFP (engl. alphafeto-protein), alfa1-globulin koji se u značajnoj količini nalazi u serumu fetusa, dece i zdravih trudnih žena; protein koji se sintetiše u jetri i intestinumu fetusa. Prisutan je u krvi, cerebrospinalnom likvoru i u uterusu. Alfa-feto protein cerebrospinalne tečnosti fetusa ženskog pola vezuje estrogen i štiti mozak od maskulinizacije sopstvenim estrogenom. Povišen nivo alfa-feto proteina može da ukazuje na spinu bifidu ili anencefaliju. Koncentracija u serumu fetusa opada ka terminu porođaja. U serumu odraslih osoba nema ovog proteina, izuzev kod nekih oboljenja kao što su ciroza jetre, virusni hepatitis, primarni hepatocelularni karcinom, tumori germinativnih ćelija i dr., tako da nalaz ovog proteina može da koristi i kao marker u dijagnostici.

ALFA1-GLOBULIN (engl. alpha1-globulin), pripada grupi serumskih proteina koji imaju elektroforetsku pokretljivost alfa1-trake. Pri-meri ovih proteina su alfa1-antitripsin, alfa1-kiseli glikoprotein i alfa1-lipoprotein.

ALFAKALCIDOL (engl. alphacalcidol), sintetski analog 1,25-dihidro-holekalciferola, aktivnog metabolita vitamina D, koji se kod zdravih osoba stvara u bubrezima i jetri. Koristi se kod renalne osteodistrofije i hipopara-tireoidizma. Obavezna je redovna kontrola kalcemije, a kad se ona javi lečenje treba prekinuti. Preparati: Alpha D3, Odinal.

ALFA1-KISELI GLIKOPROTEIN (engl. alpha1-acid glycoprotein), v. orsomukoid.

ALFA2-MAKROGLOBULIN, a2M (engl. alpha2-macroglobulin), veliki, dimerni plazma protein (RMM 720 000). Inhibira brojne proteolitičke enzime, uključujući tripsin, plazmin, trombin, kalikrein, elastazu, kolagenazu i katepsine, formiranjem ireverzibilnih kompleksa koji se brzo uklanjaju pomoću re-tikuloendotelnog sistema. Vezani enzimi za-državaju deo svoje proteolitičke aktivnosti, naročito prema malim supstratima. a2M obez-beđuje jednu četvrtinu normalne trombin-inhibirajuće aktivnosti plazme. Plazmin vezan za a2M takođe može da ima ulogu u normalnoj fibrinolizi.

ALFAMIMETIK (engl. alphamimetic), lek koji stimuliše alfa adrenergičke receptore slično transmiteru noradrenalinu. Njegovo osnovno dejstvo je sužavanje krvnih sudova, vazokonstrikcija, i to pre svega lokalno. Ovu grupu čine: efedrin, fenilefrin, ksilometazolin, nafazolin i dr. Koriste se kao kapi za nos kod prehlade i kijavice, a manje i kao kapi za oči kod nadražaja izazvanog nošenjem kontaktnih sočiva. Preparati:

Efedrin, Adrianol, Nafazol, Hemokulin.

ALFA1-SEROMUKOID (engl. alpha1-seromucoid), v. orsomukoid.

ALFAVIRUSI rod RNK virusa iz porodice togavirusa (grupa A ARBO-virusa). Razmno-žavaju se u komarcima koji ih prenose na kičmenjake, pa se u ekosistemu održavaju u ciklusu komarci - kičmenjaci. Prema kliničkim manifestacijama infekcije kod čoveka se dele u dve grupe: a. virusi koji izazivaju groznicu i poliartritis; b. virusi koji izazivaju encefalitis. Najznačajniji su: virus istočnog konjskog encefalitisa (engl. Eastern equine encephalitis), virus zapadnog konjskog encefalitisa (engl. Western equine encephalitis) i virus venecuelanskog konjskog encefalitisa (engl. Venezuelan equine encephalitis ); veo-ma neurovirulentni, kod ljudi izazivaju encefalitise sa veoma visokim letalitetom (do 75%) .

ALFENTANIL (engl. alfentanil), analgetik iz grupe opijata vrlo brzog i kratkog dejstva, derivat fentanila. Koristi se kao injekcija ili infuzija u anesteziji za ublažavanje bolova kod kratkotrajnih operacija u poliklinici. Preparat: Rapifen.

ALGEZIJA (engl. algesia), osećanje bola; preosetljivost na bol.

ALGEZIMETAR (engl. algesimeter), instrument za merenje stepena osetljivosti na bolne nadražaje.

ALGINAT (engl. alginate), najčešće natrijumova ili kalijumova so alginične kiseline, ekstrakta morskih algi. Pomešana sa reaktorom i vodom, daje ireverzibilne hidrokoloide, tj. prelazi u gel stanje zbog čega je, između ostalog, pogodna za uzimanje otisaka u stomatološkoj praksi (uzimanje otisaka zuba i bezubnih vilica).

ALGODISTROFIČNI SINDROM (engl. algo dystrophy syndrome ), refleksna neurovaskularna distrofija, refleksna simpatička distrofija, posttraumatska osteoporoza, Sudeckova atrofija označava bolne, vazomotorne i tro-fičke poremećaje na gornjim i donjim ekstremitetima koji dovode do promena na kostima, zglobovima i periartikularnim strukturama, uključujući mišiće i kožu.

ALGOR MORTIS v. mrtvačka hladnoća.

ALGORITAM (engl. algorithm), postupak rešavanja računskih odnosno analitičkih problema u matematici. Sadrži unapred utvrđena pravila i konačan broj koraka koji efikasno vode do rešenja problema. U informatici: uređen skup pravila koji primenjeni na polazni skup podataka dovode do traženog rezultata.

ALGOSTAZA (engl. algostasis), sniženje ili potpuni gubitak bolne osetljivosti posle teške povrede. Ovo stanje je verovatno posledica šoka koji koči primalačku (receptivnu) spo-sobnost centralnog nervnog sistema i naročito se zapaža kod ranjenika i povređenih u ratu i miru, čemu doprinosi i emocionalna predispozicija ličnosti.

ALIFATIČAN (engl. aliphatic), odnosi se na bilo koje nearomatično organsko jedinjenje, kao što je alifatični ugljovodinik i alifatični alkohol. Brojne životinjske i biljne masti imaju dugolančane alkil grupe po čemu je nastao izraz alifatična jedinjenja.

ALILESTRENOL (engl. allylestrenol), sintetski progestin, ima sve osobine progesterona, koristi se oralno za lečenje disfunkcionalnog krvarenja iz materice, jake dismenoreje i endometrioze. Upotreba kod pretećeg i habitualnog pobačaja je kontroverzna i nedovoljno uspešna. Preparat: Gestormone.

ALIMENTARNA INFEKCIJA (engl. alimentary infection), infektivno oboljenje digestivnog trakta uzrokovano unošenjem hrane koja sadrži patogene mikroorganizme. Po etiologiji razlikuju se bakterijske, virus-ne, protozoalne i parazitarne infekcije. Ovi uzročnici svojim mehaničkim, alergijskim, hemijskim i imunološkim mehanizmima dovode do oštećenja tkiva i pojave zapa-ljenske reakcije na sluznici creva. Tako dolazi do poremećaja normalnih funkcija creva, uključujući procese apsorpcije, sekrecije i motiliteta. Klinički se ispoljavaju povraćanjem, retkom stolicom, uz bolove u abdomenu sa ili bez febrilnosti.

ALIMENTARNA INTOKSIKACIJA (engl. alimentary intoxication), trovanje hranom, akutno stanje organizma uzrokovano bakterijskim toksinima, koji su hranom uneti u digestivni sistem. Ove supstance na nivou creva blokiraju normalnu apsorpciju, a uzrokuju patološku sekreciju uz pojačanu peristaltiku. Karakteriše se kratkom

inkubacijom i burnom kliničkom slikom koja protiče bez febrilnosti, uz učestalo povraćanje i pojavu retke stolice. Veliki gubitak vode i elektrolita neposredno ugrožava život pacijenta, te ova forma poremećaja spada u urgentna stanja u medicini.

ALIMENTARNI KANAL (engl. alimentary canal, lat. canalis alimentarius), deo sistema organa za varenje koji započinje usnim, a završava se čmarnim otvorom. Predstavlja skup sluznično-vezivno mišićnih organa cevastog oblika čija je ukupna dužina oko 9 metara. Alimentarni kanal grade: usna duplja, ždrelo, jednjak, želudac, tanko i debelo crevo. Alimentarnom kanalu su pridodate pljuvačne žlezde, gušterača i jetra, osobeni po tome što stvaraju i luče sekrete koji dospevaju u delove digestivnog kanala: usnu duplju i početni deo tankog creva - dvanaestopalačno crevo. Alimentarni kanal ima isto značenje kao i digestivni kanal ili trakt.

ALIMFOCITOZA (engl. alymphocytosis), veliko smanjenje ukupnog broja cirkulirajućih limfocita u krvi. v. aplastična anemija, v. limfocitopenija.

ALIZARIN (engl. alizarin), supravitalna kisela boja koja se upotrebljava za bojenje koštanog matriksa tokom kalcifikacije.

ALKALAN (engl. alkaline), bazan, vodeni rastvor koji ima pH iznad 7,0 ili ima osobine ili reakcije neke alkalije.

ALKALEMIJA (engl. alkalemia), smanjenje koncentracije vodonikovih jona u krvi, koje dovodi do povećanja pH iznad 7,45.

ALKALIJA (engl. alkali), bilo koje jedinjenje koje u vodi ima pH veći od 7,0. Jake alkalije u rastvoru su korozivne za kožu i mukozne membrane.

ALKALNA FOSFATAZA, ALP (engl. alkaline phosphatase), enzim koji pripada rodu hidrolaza (ortofosforna kiselina monoestar fosfohidrolaza, EC 3.1.3.1) i sastoji se od relativno nespecifičnih enzimskih vrsta koje su aktivne samo u alkalnoj sredini pri pH 9,5 - 10,5. Nalazi se u krvi, jetri, kostima, bub-rezima, mlečnim

žlezdama, placenti, slezini, plućima, tankom crevu, leukocitima i u nekim malignim tkivima. ALP katalizuje prenos fosfatne grupe sa nekog organskog fosfatnog estra na alkohol ili vodu. Ako je voda akceptor fosfata, u reakciji se odvija hidroliza estra do alkohola i HPO2- grupe. Jedino monoestri ofosforne kiseline mogu da budu supstrati, mada kao supstrati mogu da se koriste i neki pirofosfati, kao što je ATP. Tačna funkcija ALP u organizmu još nije razjašnjena, mada se smatra da učestvuje u transportu metabolita kroz ćelijske membrane, u procesima kalcifikacija pri formiranju kostiju i u transportu lipida. Koristi se za dijagnostikovanje brojnih obolje-nja naročito hepatobilijarnih i oboljenja kos-tiju.

ALKALOID (engl. alkaloid), sastojak biljnih droga koji sadrži azot; u rastvoru njegove soli reaguju alkalno, a u organizmu čoveka snažno menja funkciju mnogih organa. Mnogi alkaloidi su postali dragoceni lekovi: atropin, morfin, kinin, kodein, vinblastin i dr.

ALKALOZA (engl. alkalosis), patološko sta-nje koje nastaje ili nagomilavanjem baza ili gubitkom kiselina bez odgovarajućeg gubitka baza u telesnim tečnostima i karakteriše ga smanjenje koncentracije vodonikovih jona (povećanje pH vrednosti). Može da bude metabolička i respiratorna, kompenzovana i nekompenzovana. v. acido-baznu ravnotežu, metaboličku alkalozu, respiratornu alkalozu.

ALKAN (engl. alkane), zasićeni ugljovodonik.

ALKAPTONSKA TELA (engl. alkapton bodies), klasa jedinjenja koja se ponekad nalazi u urinu. Lako oksiduju i daju smeđecrnu boju urinu, naročito pri alkalnom pH. Najznačajnije jedinjenje ove vrste je homogentizinska kiseline. v. alkaptonurija i homogentizinska kiselina.

ALKAPTONURIJA (engl. alkaptonuria), recesivno nasledno stanje koje se manifestuje izlučivanjem alkaptonskih tela urinom (najčešće homogentizinske kiseline, HGA), koja utiču da urin potamni u toku stajanja i naročito pri dodatku alkalija. Ovo stanje može da protekne bez drugih simptoma ili je kod nekih dugotrajnijih slučajeva praćeno pigmentacijom ušiju i simptomima artritisa. Alkaptonurija je posledica deficita enzima HGA oksidaze, usled čega dolazi do pore-mećaja metabolizma aminokiselina, fenilalanina i tirozina. Spada među prve otkrivene urođene metaboličke greške.

ALKEN

(engl. alkene), alifatični ugljovodonik koji sadrži jednu ili više ugljenik-ugljenik duplih veza.

ALKILIRAJUĆI AGENSI (engl. alkylating agents), grupa citotoksičnih lekova koji se koriste u hemioterapiji malignih tumora. U nju spadaju: busulfan, ciklofosfamid, hlorambucil, karmustin, lomustin, melfalan i dr. Deluju na sve ćelije u fazi deobe („ciklus-speci-fični”), vezuju se za DNK i sprečavaju potpuno odvajanje dva lanca DNK u toku deobe ćelije. Vrlo široko se koriste u hemioterapiji. Pored zajedničkih neželjenih dejstava sa ostalim citotoksičnim lekovima, alkilirajući agensi teško oštećuju gametocite pa mogu da budu teratogeni i da izazovu sterilitet i ranu menopauzu. Osim toga, duga primena ovih lekova može da bude praćena većom incidencom akutne limfocitne leukemije.

ALKOHOL (engl. alcohol), bilo koja klasa organskih jedinjenja koja sadrži OH (hidroksil) grupu vezanu za zasićeni ugljenik koji nije direktno vezan za drugu funkcionalnu grupu (jedinjenja kao što su enoli i fenoli takođe sadrže OH grupu, ali nisu klasifikovani kao alkoholi). Alkoholi se dele na primarne, sekundarne ili tercijarne zavisno od broja ugljenika vezanih za ugljenik koji nosi OH grupu. Alkohol je takođe uobičajeni naziv za etanol, organsko jedinjenje iz grupe ugljo-vodonika u kojem je jedna ili više H atoma zamenjeno hidroksilnom OH grupom. Alkohol se proizvodi fermentacijom šećera pomoću gljivica i dobija destilacijom. Tzv. „čisti” alkohol sadrži najviše 94,9% etil-alkohola. Najveći medicinski i društveni značaj ima etil-alkohol ili etanol, koji se nalazi u alkoholnim pićima: u pivu oko 5%, u vinu oko 10%, u rakiji oko 20%, u žestokim pićima (prepečenica, votka, viski, konjak, džin) oko 40%. Jednom uneta količina alkohola deluje anksiolitički, dezinhibitorno, sedativno ili euforizantno, a u većim dozama izaziva duboku depresiju CNS. Hronična upotreba alkoholnih pića vodi u alkoholizam. U medicini se koristi lokalno 70% etil-alkohol kao konzervans i antiseptik.

ALKOHOL DEHIDROGENAZA, AD, ADH (engl. alcohol dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (alkohol:NAD oksidoreduktaza, EC 1.1.1.1) koji se nalazi u humanoj jetri gde katalizuje oksidaciju primarnih i sekundarnih alkohola do aldehida u prisustvu NAD+. Ovaj enzim katalizuje prevođenje metanola u formaldehid, štetno jedinjenje odgovorno za toksične efekte metanola. Mada je enzim predložen kao parametar hepatičnih oboljenja, nema široku primenu u kliničkoj praksi.

ALKOHOLIZAM (engl. alcoholism), česta ili stalna upotreba alkoholnih pića zbog nastale psihofiziološke zavisnosti organizma. Dovodi do psihofizičkog propadanja organizma sa teškim oštećenjem vitalnih organa i ukoliko se ne leči, po pravilu vodi u smrt.

ALKURONIJUM (engl. alcuronium), mišićni relaksans koji izaziva duboku relaksaciju skeletnih mišića. Koristi se u anesteziji, primenjuje se intravenski i može da ometa spontano uspostavljanje disanja, pa je potrebno

veštačko disanje. Nije registrovan u Jugosla-viji. Preparat: Alloferin.

ALOANTITELO (engl. alloantibody), vrsta antitela koja senzibilišu krvne pločice, a kao posledica toga dolazi do njihovog bržeg razlaganja u slezini i smanjivanja broja krvnih pločica u krvi. Ova antitela najčešće nastaju kao posledica ponavljanih transfuzija krvi ili kao posledica senzibilizacije ploda dok je u materici.

ALODINIJA (engl. allodynia), stanje pri kome se nebolni nadražaji (npr. dodir, češanje) doživljavaju kao bolne draži.

ALOKORTEKS (engl. allocortex), filogenetski veoma stara primordijalna kora mozga, koja se embrionalno, strukturno i funkcionalno razlikuje od izokorteksa. Zauzima oko 1/12 površine mozga i funkcionalno pripada limbičkom sistemu. Sastoji se od arhikorteksa (archicortex) i paleokorteksa (paleocortex). U arhikorteks spadaju: area subcallosa, gyrus cinguli i hippocampus, koje karakteriše prisustvo samo jednog sloja neurona. U paleokorteks spadaju olfaktivni bulbus i uncus, u kojima se nalaze tri sloja neurona: 1. lamina zonalis (asocijativni elementi); 2. lamina granularis (receptivni elementi); 3. lamina pyramidalis (efektorni elementi).

ALOPECIJA (engl. alopecia), ćelavost, odsustvo terminalnih dlaka sa mesta gde se normalno nalaze. A. areata , obično reverzibilan gubitak malja ili kose sa mesta koja se mogu jasno ograničiti; a. capitis totalis , potpuni gubitak dlake sa skalpa lobanje reverzibilne prirode (posle hemioterapije) ili ireverzibilne kada se, najčešće, uzrok ne može pronaći; a. simptomatica , gubitak malja zbog sistemskih, psihogenih, ili drugih stresnih situacija; a. kongenitalis , kongenitalno odsustvo dlake najčešće sa skalpa.

ALOPURINOL (engl. allopurinol), 1. inhibitor enzima ksantin oksidaze, koja katalizuje prevođenje hipoksantina do ksantina i ksantina do mokraćne kiseline, kao dva poslednja stepena u katabolizmu purina. Alopurinol se metabolizuje do izomera hipoksantina, oksipurinola (aloksantin), koji takođe inhibira ksantin oksidazu. Koristi se za tretman gihta; 2. lek za dugotrajnu terapiju gihta, inhibira sintezu mokraćne kiseline iz purina i tako smanjuje nivo

mokraćne kiseline u krvi i tkivima. Ne deluje na akutni napad gihta niti ga treba davati kod asimptomatske hiperurikemije. Preparati: Alopurinol, Zyloric.

ALOSTERAN (engl. allosteric), izraz koji se koristi za opisivanje fenomena pri kome je konformacija (trodimenzionalna struktura) enzima (obično oligomernog) ili nekog drugog proteina izmenjena usled kombinacije sa malim molekulom, koji je efektor, a što dovodi do povećanja ili smanjenja aktivnosti enzima. Vezivanje ovih efektora, koji mogu biti i supstrati, povezano je sa regulacijom aktivnosti enzima.

ALOSTERIJA (engl. allostery), stanje koje se javlja usled vezivanja nekog jedinjenja na subjedinicu regulatornog enzima koja nema aktivno mesto. Ovakvo vezivanje dovodi do izmene konformacije enzima, što menja afinitet enzima za supstrat i povećava ili smanjuje ukupnu brzinu reakcije.

ALOSTERNI EFEKTORI (engl. allosteric effectors), reagensi koji se reverzibilno vezuju za enzim na specifičnom mestu, koje nije aktivno mesto (mesto vezivanja supstrata). Pri konstantnim koncentracijama enzima i supstrata, vezivanje negativnog efektora umanjuje reakcionu brzinu (alosterna inhibicija), dok vezivanje pozitivnog efektora povećava brzinu (alosterna aktivacija). Ako je efektor sam supstrat, kaže se da je efekat homotropan, a ako to nije supstrat, efekat je heterotropan.

ALPRAZOLAM (engl. alprazolam), benzodiazepin za kratkoročno lečenje anksioznosti i paničnih stanja. Preparat: Xanax, Zaxan, Zolarem.

ALPROSTADIL (engl. alprostadil), pro-staglandin koji sprečava zatvaranje ductus arteriosusa, krvnog suda koji povezuje aortu i plućnu arteriju u fetalnom razvoju. Koristi se za poboljšanje plućnog krvotoka kod novo-rođene dece koja čekaju na hiruršku intervenciju. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Prostin VR.

ALT, v. alanin aminotransferaza.

ALT/AST ODNOS (engl. ALT/AST ratio), odnos između aktivnosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat

aminotransferaze (AST). Normalno i u slučaju infarkta miokarda manji je od 1,0, a kod virusnog hepatitisa i nekrotičnih oboljenja jetre može da bude viši. Naziva se i De Ritis kvocijent.

ALTEPLAZA (engl. alteplase), aktivator tkiv-nog plazminogena (tPA) dobijen tehnologijom rekombinantne DNK (genetski inženjering). Fibrinolitik koji se najviše koristi kod akutnog infarkta miokarda da bi se otvorila začepljena koronarna arterija i uspostavila cirkulacija. Daje se intravenski, najpre kao injekcija, pa kao infuzija. Neželjena dejstva su lokalna i cerebralna krvarenja. Preparat: Actilyse.

ALUMINIJUM FOSFAT (engl. aluminium phosphate), antacid male i blage antacidne aktivnosti. Koristi se kod gorušice i drugih tegoba izazvanih dispepsijom, gastroezofagusnim refluksom i kao dopunska terapija kod ulkusa želuca ili duodenuma, uz efikasnije lekove. Preparat: Alfogel.

ALUMINIJUM HIDROKSID (engl. aluminium hydroxide), antacid sporog i relativno dugog dejstva. Osim toga, u crevima vezuje fosfate i sprečava njihovu resorpciju, što se koristi u profilaksi hiperfosfatemije kod bolesnika sa hroničnom insuficijencijom bubrega i renalnom osteodistrofijom. Pre-parat: Aluminijum hidroksid.

ALUMINIJUM MAGNEZIJUM SILIKAT HIDRAT (engl. aliminium magnesium silicate hydrate), antacid kompleksne strukture i sporog a relativno dugotrajnog dejstva. Kombinacija garantuje bolju podnošljivost jer laksantne osobine magnezijuma kompenzuju osobinu aluminijuma da izaziva opstipaciju. Koristi se za suzbijanje gorušice i drugih tegoba kod dispepsije, gastroezofagusnog refluksa i ulkusne bolesti. Preparat: Gelusil, Gelusil lac.

ALUMINOZA (engl. aluminosis), pneumokonioza izazvana udisanjem prašine aluminijuma i njegovih oksida. Rizik od pojave bolesti postoji kod radnika na topljenju i elektrolizi aluminijuma, livenju različitih legura, čiš-ćenju aluminijumskih odlivaka, proizvodnji predmeta od aluminijuma i dr. Promene na rendgenogramu pluća pri aluminozi locirane su u srednjim i gornjim plućnim poljima. U početku su retikularnog izgleda, s retkim nodularnim zasenčenjima na mestima račva-nja crteža. Senke su najgušće u srednjim plućnim poljima, pa je granica između srca i medijastinuma nejasna. U donjim plućnim poljima izražen je emfizem.

ALVEOLA (engl. alveolus, lat. alveolus), alveolus; mala šupljina, mehurić, vrećice tankih zidova (deminutiv od alveus). Plućna a. , (engl. pulmonal a., lat. a. pulmonis), plućni mehurić, šupljina oblika nepotpune lopte, promera oko 300 µm. Alveole se otvaraju u alveolarne hodnike i alveolarne vrećice, a u

manjem broju i u respiratorne bronhiole. Otvor svake alveole okružen je prstenom glatkih mišićnih ćelija. Alveole su međusobno odvojene alveolarnim pregradama, a njihov epitel čine dva tipa alveolarnih ćelija. To je najmanji, ali funkcionalno najvažniji deo disajnih puteva do kojeg dospeva udahnuti vazduh. Predstavlja završne, male i mehurasto uobličene disajne puteve oko kojih se nalaze guste kapilarne mreže krvnih sudova pluća. Kroz zidove alveola i plućnih kapilara vrši se razmena respiratornih gasova. U plućima se nalazi više miliona alveola; zubna a ., (engl. dental a., lat. a. dentalis), mala koštana jamica koja se nalazi duž zubnih lukova gornje i donje vilice. Zubi gornje i donje vilice su svojim korenima uglavljeni u odgovarajuće zubne jamice.

ALVEOLALGIJA (engl. alveolalgia), bol u zubnoj čašici, najčešće evidentiiran nakon vadjenja zuba.

ALVEOLARNA VENTILACIJA (engl. alveolar ventilation), volumen vazduha koji dospeva do plućnih alveola u minuti i koji učestvuje u razmeni gasova. Izračunava se množenjem respiratorne frekvence sa razlikom između respiratornog volumena (tidal v.) i volumena mrtvog prostora.

ALVEOLARNE ĆELIJE (engl. alveolar cells, lat. celluae alveolares ili squamosa), epitelne ćelije alveola pluća. Postoje dva tipa ovih ćelija: alveolarne ćelije tip I i alveolarne ćelije tip II. A. ć. tip I (engl. alveolar cells type I, lat. cellula respiratoria, cellula squamosa), ljuspaste epitelne ćelije alveola, koje strukturno i funkcionalno pripadaju krvno-vazdušnoj barijeri (respiratornoj barijeri). Jedro i ćelijske organele nalaze se na jednom ograničenom mestu, a ostali deo citoplazme je veoma tanak, površine od oko 4000 µm2,visoko permeabilan za gasove. A. ć. tip II (engl. alveolar cells type II, lat. cellula magna, cellula granularis), loptasteili kuboidalne sekretorne alveolarne ćelije, veličine 10 do 12 µm Jedro (nucleus) je svetlo euhromatično, centralno postavljeno, sa istaknutim jedarcem (nucleolusom).U citoplazmi dominiraju granule, nazvane i multivezikularna tela i citozomi. Ove granule sadrže veoma važnu supstancu surfaktant, koja se egzocitozom izbacuje na površinu alveolarnog epitela. Obe vrste alveolarnih epitelnih ćelija su međusobno povezane čvrstim vezama i imaju isto embrionalno poreklo.

ALVEOLARNE PORE (engl. pores of Kohn, lat. porus septi), fiziološki otvori u zidovima između susednih alveola, koji omogućavaju prolaz vazduha između susednih alveola, u slučaju lokalnog kolapsa ili opstrukcije neke male bronhiole.

ALVEOLARNE PREGRADE (engl. alveolar wall, interalveolar septum, lat. septum interalveolare), vezivno-vaskularni prostori između alveola (deo strome). Tu se nalaze alveolarni krvni kapilari i intersticijalno vezivno tkivo u kome dominira elastično tkivo pluća - gusta mreža elastičnih vlakana. U vezivu se nalaze tipične

ćelije rastresitog vezivnog tkiva: fibroblasti i fibrociti, makrofagi, mastociti, limfociti, eozinofilni granulociti, monociti i snopovi kolagenih fibrila i amijelinska nervna vlakna.

ALVEOLARNE VREĆICE (engl. alveolar sac, lat. sacculus alveolaris), proširenja na dnu alveolarnih hodnika, čije zidove čine same alveole. Spadaju u respiratorni deo sistema za disanje.

ALVEOLARNE ŽLEZDE (engl. alveolar, saccular gland, lat. glandula alveolaris ), sastoje se od različitog broja alveola kesastih žlezdanih formacija. Postoje dva osnovna oblika: jednostavne i slojevite. U jednostavne spada mlečna žlezda, sa apokrinim načinom sekrecije. Slojevite mogu biti proste ili razgranate. Proste su male lojne žlezde kože, a razgranate su krupne lojne žlezde kože i tarzalne lojne žlezde. Sve slojevite alveolarne žlezde imaju holokrinu sekreciju.

ALVEOLARNI HODNICI (engl. alveolar ducts, lat. ductus alveolares), grane respiratornih bronhiola. Njihove zidove čine same alveole, između kojih se, oko otvora, nalazi nešto glatkih mišićnih ćelija. Spadaju u respiratorni deo sistema za disanje.

ALVEOLARNI MAKROFAG (engl. alveolar phagocyte, dust cell, lat. phagocytus alveolaris), relativno krupna, pokretna, slobodna alveolarna ćelija, koja „patrolira” površinom alveola i fagocituje finu prašinu i dr., koja sa vazduhom dospe u alveole. Ima sve morfološke i funkcionalne osobine makrofaga i spada u mononuklearni fagocitni sistem (MPS). Brojniji su kod pušača i ljudi koji žive u prostorima sa zagađenim vazduhom. Pretovareni alveolarni makrofagi mogu biti prihvaćeni od strane mukocilijarnog eskalatora i preneseni u ždrelo, odakle se progutaju ili izbace napolje. Ovo je za organizam dobar način da se oslobodi balasta štetnih materija i agenasa koji vazduhom dospeju u pluća. Druga mogućnost je veoma nepovoljna: alveolarni makrofagi pretovareni fagocitovanim materijalom odlaze u vezivo (intersticijum) pluća, uginu, a inertni (nesvarljivi) materijal (ugljena prašina, azbest i dr.) oštećuje elastično tkivo pluća.

ALVEOLARNI MRTVI PROSTOR (engl. alveolar dead space), volumen inspirisanog vazduha koji ispunjava alveole, ali ne učes-tvuje u razmeni gasova, jer ventilacija alveola nije u ravnoteži sa njihovom perfuzijom.

ALVEOLARNI PRITISAK (engl. alveolar pressure ), pritisak vazduha u plućnim alveolama koji je manji od atmosferskog za vreme inspirijuma, a veći za vreme ekspirijuma.

ALVEOLITIS (engl. alveolitis), 1. upala alveola pluća, v. alergijski alveolitis; 2. postekstrakcioni alveolitis zubne čašice, upala zubnih alveola, javlja se najčešće dva do tri dana posle vađenja zuba, uzrok nije pouzdano utvrđen. Smatra se da lokalni poremećaj metabolizma i ubrzana fibrinoliza koaguluma u ekstrakcionoj rani provociraju pojavu bola. Nema lokalnih i opštih znakova zapaljenja; suvi a. (engl. dry a.), alveola je prazna, bez koaguluma, suva; vlažni a., u alveoli se nalazi dezorganizovan, prljavosivi koagulum, neprijatnog mirisa.

ALEVEOLOKAPILARNI BLOK (engl. alveocapillary blockage) stanje neadekvatne oksigenacije krvi (zasićenje kiseonikom) zbog nemogućnosti kiseonika da prođe kroz membranu između plućnih avleola (disajni putevi) i kapilara (krvi).

ALVEOLOKLAZIJA (engl. alveoloclasia), destrukcija zubne čašice.

ALVEOLOKTOMIJA (engl. alveolectomy), delimična ili totalna ekscizija alveolarnog procesa gornje ili donje vilice. Najčešće se izvodi zbog lečenja neoplazmi, pre radijacione terapije malignoma vilica, restauracije oblika vilica i u slučajevima ekstremne isturenosti alveolarnog nastavka. U poslednje vreme vrši se radi estetičke i funkcionalne usaglašenosti, kao i kod prognatizma, isturenosti jedne i/ili obeju vilica.

ALVEOLOPLASTIKA (engl. alveoloplasty), hirurško modelovanje alveolnog grebena u cilju poboljšanja uslova za izradu protetskih nadoknada.

ALEVEOLOTOMIJA (engl. alveolotomy), uklanjanje dela koštanog zida zubne čašice radi hirurškog pristupa zubu.

ALVEOLOTOMIJA (engl. alveolotomia), isecanje zubne alveole najčešće radi va-đenja neizniklih, retiniranih zuba, uklanja-nja cisti, neoplazmi, granuloma, zajedno sa ili bez odsecanja dela korena zuba, apikotomije.

ALVEUS

(engl. alveus, lat. alveus), malo udubljenje ili jamica.

AMAKRINE ĆELIJE (engl. amacrine cells, lat. neurocytus amacrinus), specijalna vrsta asocijativnih retinalnih neurona. Nemaju pra-vih aksona, ali neki dendriti igraju njihovu ulogu. Granaju se u unutrašnjem mrežastom sloju retine. Uspostavljaju brojne sinaptičke kontakte sa dendritima bipolarnih ganglijskih ćelija retine.

AMALGAM (engl. amalgam), legura žive sa jednim ili više metala. Amalgam žive (do 3%) sa srebrom (65%), kalajem (25%) i cinkom (do 2%) se koristi za ispune (plombe) na zubima. Svojstvo joj je da očvrsne nakon kraćeg vremena.

AMANTADIN (engl. amantadine), antivirusni lek koji je nekad bio korišćen za influencu. U mozgu stimuliše oslobađanje dopamina i time poboljšava simptome kod bolesnika sa M. Parkinsoni. U obe indikacije postaje opsoletan, prevaziđen. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Symmetrel.

AMASTIJA (engl. amastia), odsustvo žlezdanog tkiva dojke. Retka je malformacija. Unilateralna amastija uz istovremenu aplaziju prsnog mišića (m. pectoralis), deformitete rebara i sindroktiliju, označava se kao Poland sindrom ili Polandova anomalija.

AMBIVALENCIJA (engl. ambivalence), često prisutan dvostruki odnos zdrave osobe prema elementima sredine koja je okružuje; protivurečna osećanja i motivacija ličnosti u odnosima sa drugim osobama, sadržajima ili predmetima, što vodi istovremenom prihvatanju i odbacivanju (sviđanju ili nesviđanju, ljubavi ili mržnji).

AMBLIOPIJA (engl. amblyopia), slabovidost; smanjena foveolarna vidna oštrina, koja ne može da se koriguje ni naočarima ni sočivima, a bez prisutne organske promene u oku. Nastaje do 5 - 7 godine života. Strabizmička a. , usled razrokosti da bi izbegao duple slike, pacijent potiskuje sliku sa fovee (tačke jasnog vida) skrenutog oka, i ono postaje slabovido; anizometropna a., rezultat je značajne razlike u refrakciji jednog i drugog oka, u kojoj oko sa većom refrakcionom greškom razvija ambliopiju; organska a. , usled organskog oštećenja makule, katarakte, tumora i neprovidnih optičkih medija oko postaje slabovido.

AMBLIOSKOP (engl. amblyoscope), sprava kojom se kvantitativno meri ugao razrokosti pomoću refleksa sa rožnjača. Sastoji se od jedne srednje pregrade i različito zakrivljenih ogledala koja emituju odvojene likove za svako oko. Dodavanjem različitih sočiva može da se meri ugao devijacije pri čitanju i pri distanci. Ako se izvor svetla zatvara u aparatu naizmenično, može da se imitira kaver test za postavljanje dijagnoze razrokosti.

AMBROKSOL (engl. ambroxol), mukolitik, koristi se kao pomoćni lek kod bronhitisa, bronhiektazija, bronhijalne astme. Preparati: Ambrosan, Flavamed, Lamox, Mucofar, Mucosolvan.

AMBULANTNI PACIJENT (engl. ambulatory), osoba koja oseća potrebu ili je upućena lekaru radi pružanja medicinske pomoći (dijagnoze oboljenja, lečenja i/ili rehabilitacije), a čije zdravstveno stanje ne zahteva stacioniranje u bolničkoj ustanovi. Uspešan razvoj dijagnostičkih tehnologija i efikasna organizacija zdravstvene službe omogućavaju da se sve više sužavaju indikacije za bolničko lečenje. Efektna dijagnoza bolesti može brzo da se postavi korišćenjem savremenih tehničkih sredstava, čija aplikacija nije uslovljena lečenjem bolesnika u bolnici (ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca, rendgen dijagnostika, kompjuterizovane laboratorijske procedure itd.).

AMBUSTIO v. oparotina.

AMEBIJAZA (engl. amebiasis, amoebiasis), parazitarno oboljenje debelog creva. Uzroč-nik je protozoa Entamoeba histolytica. Bo-lest se prenosi na zdrave osobe unošenjem amebnih cista putem hrane i vode. Osnovni klinički znak akutne ambijaze su krvavo-sluzave prolivaste stolice (amebna dizenterija), a kod težih slučajeva mogu da se razviju amebni apscesi u jetri, plućima, mozgu itd. Hronična amebijaza ima klinički oblik hro-ničnog kolitisa, bez krvavo-sluzavih proliva, češće praćena opstipacijom, a komplikacije u smislu amebnih apscesa su izuzetno retke. Dijagnoza se postavlja direktnim nalazom amebe u stolici, ili sluznici debelog creva i u drugom invadiranom tkivu. Nalaz antitela na E. histolytica, odnosno serološki test ima značaja jedino kod invazivnih oblika amebijaze.

AMEBNI APSCES (engl. amebic abscess), lokalizovana kolekcija raspadnutog tkiva koja sadrži i žive amebe u šupljini nastaloj u jetri, plućima, mozgu i kostima. Sadržaj amebnog apscesa je karakterističnog čokoladnog izgleda. Za razliku od bakterijskih apscesa, amebni apsces nema kapsulu, tako da lekovi lako prodiru

u apscesnu šupljinu i hirurška drenaža nije potrebna. Nastaje kao komplikacija ame-bne dizenterije (zapaljenje debelog creva uzrokovano Entamoebom hystoliticom). Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom ili kompjuterizovanom tomografijom u kombinaciji sa serološkim testovima (određivanje specifičnih antitela u serumu).

AMEBOCIT (engl. amebocyte), ćelija koju karakteriše ameboidna forma ili ameboidno kretanje, npr. ameba ili fagocit. Ameboidno kretanje nastaje usled neravnomernog struja-nja citoplazme. Citoplazma izbija na površinu i razliva se u izdanak koji se odmah zgušnjava (pseudopoda).

AMEBOIDNE ĆELIJE (engl. ameboid cells), slobodne ćelije koje mogu da se kreću kroz tkiva. Tu spadaju mobilne ćelije rastresitog vezivnog tkiva i alveolarni i drugi makrofagi. U vezivnom tkivu mobilne, ameboidne ćelije su: histiociti, eozinofilni i neutrofilni granulociti, limfociti, monociti, plazmociti i mastociti. Svaka od ovih vrsta ćelija ima spe-cifičnu morfologiju i funkciju.

AMELIJA (engl. amelia), urođeni nedostatak jednog, više ili svih ekstremiteta. Retko se javlja kao izolovana anomalija, već obično u sklopu drugih sindroma. Tačna etilogija je nepoznata.

AMELOBLASTI (engl. ameloblasts, lat. ameloblastus), uzane cilindrične ćelije, koje tokom razvoja krunice zuba čine tzv. unutrašnji gleđni epitel koji proizvodi gleđne prizme procesom amelogeneze. Imaju veoma specifičnu, suptilnu ultrastrukturu neophodnu za produkciju specifičnih sekretornih granula, čiji se materijal preko vrhova ćelija, Tomesovih produžetaka, uklapa u gleđne prizme. Kada se završi formiranje gleđi, ameloblasti degenerišu, dakle pre izbijanja krunice zuba u usnu duplju. Zato tokom života zuba više ne postoji mogućnost obnove gleđi.

AMELOBLASTOM (engl. ameloblastoma), benigni epitelni odontogeni tumor vilica. Vodi poreklo od zaostalih epitelnih ćelija embrionalnog gleđnog organa. Karakterišu ga spor bezbolan rast i deformacija vilice. Postoji mogućnost maligne alteracije. Lečenje ovog tumora je hirurško.

AMELOGENESIS IMPERFECTA, nepravilno stvaranje gleđi; nasledni poremećaj u strukturi gleđi, koji zahvata i mlečne i stalne zube. Hipoplastični oblik a. i., kvantitativni pore-mećaj stvaranja gleđi; gleđ je tanja sa hipoplastičnim defektima, relativno je tvrda, ali se brzo troši. Hipomineralizovani oblik a. i., kvalitativni poremećaj stvaranja gleđi; gleđ je normalne debljine, slabije mineralizovana, porozna, mekana, vrlo brzo se

troši i odlama. Hipomaturacioni oblik a. i., kvalitativni poremećaj sazrevanju gleđi; gleđ je normalne debljine, mlečno bele do žuto smeđe boje, nešto slabije mineralizovana i mekša od normalne gleđi, trošna je i lako se odvaja od dentina.

AMELOGENEZA (engl. amelogenesis), proces proizvodnje i sazrevanja gleđi. Odvija se u dve faze: intracelularna (u samoj ćeliji - ameloblastu) i ekstracelularna (van ćelije). Intracelularna faza podrazumeva sintezu sekretornih granula u ameloblastima. Granule sadrže organski matriks gleđi, koji se sastoji od glikoproteina, mineralnih soli, sulfatisanih proteoglikana i dr. Sadržaj granula se egzocitozom izbacuje na površinu ameloblasta. Eks-tracelularna faza sastoji se od mineralizacije i maturacije gleđnih prizmi.

AMENOREJA (engl. amenorrhoea), potpuni izostanak menstruacije. Grubo se deli na fiziološku i patološku, primarnu i sekundarnu. Fiziološka a. , izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se i ne očekuje (do puberteta, u trudnoći, posle porođaja, za vreme dojenja, posle menopauze). Patološka a. , može da bude primarna i sekundarna; primarna a. , izostanak menstruacije u toku i posle puberteta, tj. posle 18 godina starosti, a sekundarna izostanak menstruacije u žena koje su prethodno više puta ili bar jednom menstruirale. I kod jednog i kod drugog tipa uzroci su hormonsko konstitucione prirode. Kako je menstruacija posledica uhodane normalne funkcije kore velikog mozga, hipotalamusa, prednjeg režnja hipofize, jajnika i materice, organski ili funkcionalni poremećaj jednog od pomenutih organa može da izazove amenoreju, u kom slučaju je reč o amenoreji hipotalamusnog, hipofiznog, ovarijalnog i uterusnog porekla.

AMENTIJA (engl. amentia), slaboumnost, mentalna retardacija, v. mentalna retardacija.

AMETOKAIN (engl. amethocaine), lokalni anestetik snažnog dejstva koji se koristi za anesteziju sluznice oka, uva, nosa i guše i za spinalnu anesteziju. Nije registrovan u Jugoslaviji.

AMETRIJA (engl. ametria), aplazija ili agenezija materice. To je razvojna anomalija materice i definiše se kao urođeni nedostatak materice. Smatra se da je posledica zaustav-ljenog razvoja Müllerovih kanala. Prava ame-trija se viđa izvanredno retko, a kada se nađe uvek treba misliti na pseudohermafroditizam, odnosno na osobe spolja ženskog izgleda, a sa gonadama (polnim žljezdama) i hromozomima muškarca. Ametrija se veoma teško ustanovljava klasičnim ginekološkim pregledom, tako da se za definitivnu dijagnozu koristi laparoskopija (procedura kojom se op-tičkim aparatom ulazi kroz mali otvor na trbušnom zidu i posmatraju organi trbušne duplje).

AMETROPIJA (engl. ametropia), patološko stanje refrakcije oka u kojoj se paralelni zraci, koji dolaze sa objekta udaljenog 6 m ili više, ne seku u tački jasnog vida, već ispred ili iza ravni mrežnjače, a kada je optički sistem oka potpuno relaksiran; aksijalna a. , javlja se ako je očna jabučica duža ili kraća od normalne; refraktivna a. javlja se ako je prelomna moć oka jača ili slabija od normalne.

AMFETAMIN (engl. amphetamine), psiho-stimulans, ubraja se u droge, sredstva zavisnosti, supstance čiji je promet zabranjen ili vrlo ograničen. Može da se koristi kod narkolepsije i u lečenju hiperkinetičke dece. Tolerancija se razvija brzo i duža upotreba dovodi do teških oblika zavisnosti.

AMFIKRINE ŽLEZDE (engl. amphicrine glands), imaju istovremeno i egzokrinu i endokrinu funkciju. U nekim žlezdama posebne ćelije vrše egzokrinu ulogu, a posebne endokrinu. Takav slučaj je kod pankreasa i gonada. Jetrine ćelije hepatociti obavljaju simultano obe funkcije: produkuju žuč (kao egzokrini deo), a u krv ubacuju brojne proiz-vode, što je prava endokrina uloga.

AMFOLIT (engl. ampholyte), molekul ili supstanca koja može da se jonizuje, pri čemu formira katjone ili anjone, pa se može po-našati bazno ili kiselo (npr. voda).

AMFORIČAN DISAJNI ŠUM (engl. amphoric breathing sound), kavernozni huk sa metalnim prizvukom, koji podseća na šum prilikom izgovora dugog i oštrog „hu” ili pri duvanju u prazan i probušen krčag (amfore). Metalni prizvuk nastaje usled primese visokih tonova, koji se stvaraju u šupljini većoj od 5 cm u prečniku, sa glatkim i očvrslim zidovima i širokom komunikacijom sa lumenom bronha. Sličan huk se može čuti i nad pneumotoraksom i to češće kod spontanog nego veštačkog (terapijskog) pneumotoraksa. Intenzitet amforičnog huka nad pneumotoraksom je u neposrednoj zavisnosti od stepena zgusnutosti kolabiranog plućnog krila i napona, količine vazduha u pleuralnom prostoru. Ukoliko je zgusnutost tkiva veća i napon gasa veći, utoliko je amforičan huk izrazitiji.

AMFOTERAN (engl. amphoteric), sposoban da se ponaša kao kiselina ili kao baza; kombinuje se i s kiselinama i s bazama; sadrži proton-donatorske i proton-akceptorske grupe.

AMFOTERICIN (engl. amphotericin), anti-gljivični antibiotik za lečenje sistemskih gljivičnih infekcija; ne deluje na

bakterije i viruse. Koristi se u vidu intravenskih infuzija u bolničkim uslovima kod bolesnika sa visokim rizikom. Preparati: Fungilin, Fungizone.

AMICETIN (engl. framycetine), antibiotik samo za lokalnu primenu, koji se koristi za lečenje bakterijskih infekcija kože i sluznica. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Sofra-mycin.

AMID (engl. amide), organsko jedinjenje koje sadrži -CONH2, -CONHR, ili -CONHR2+ funkcionalnu grupu. Amidi se označavaju pomoću sufiksa -amid, kao u etanamidu, (CH3CONH2) ili karboksiamid, kao u benzenkarboksiamidu.

AMIDAZA (engl. amidase), potklasa enzima iz roda hidrolaza (EC 3.5) koji katalizuju hidrolizu veza ugljenikazot, koje nisu peptidne veze, tj. onih koje postoje kod amida, amidnih, amidinskih i nitrilnih jedinjenja. Neke od klinički značajnih amidaza su arginaza, gvanaza, penicilinaza i ureaza.

AMIGDALOIDNO TELO (engl. amygdaloid body, lat. corpus amygdaloideum), v. korpus amigdaloideum.

AMIKACIN (engl. amikacin), aminoglikozidni antibiotik, koji je aktivan i protiv bakterija koje su rezistentne na gentamicin. Koristi se u obliku intramuskularnih injekcija ili sporih intravenskih infuzija, uglavnom protiv infekcija koje izazivaju Gram-negativne bakterije.

AMILAZA (engl. amylase), 1. generičko ime za grupu enzima koji pripadaju hidrolazama koje katalizuju hidrolizu poli-Dglukana, kao što su skrob i glikogen, u manje molekule. Amilaza hidrolizuje poliglikane sa ravnim i razgranatim lancima na položaju a-1,4-gli-kozidnih veza između ostataka D-glukoze. Hidrolizom pravih lanaca nastaje maltoza i ostatak glukoze, a hidrolizom skroba sa razgranatim lancima stvaraju se ograničeni dekstrini. Poznata su dva tipa amilaza. a-amilaza ili endo-amilaza (1,4-glukan 4-glikano-hidrolaza, EC 3.2.1.1) razlaže sve glukozidne veze duž poliglukanskog lanca i nalazi se kod životinja i kao humana salivarna i pankreasna amilaza. b-amilaza (EC 3.2.1.2) ili egzo-amilaza se nalazi kod biljaka i bakterija i otcep-ljuje jedino terminalni ostatak od dve glukoze (maltoza) na redukcionom kraju poliglukana. Humana amilaza koja se nalazi u serumu i tečnostima pankreasnih i salivarnih žlezda je metaloenzim i za svoju aktivnost zahteva kalicijumove jone. Određivanje amilaze je zna-čajno pre svega za otkivanje pankreatitisa;

2. enzim iz pljuvačke i pankreasnog soka, koji razlaže skrob iz hrane i glikogen. Koristi se kao sastojak kompleksnih enzimskih preparata koji omogućavaju varenje hrane kod bo-lesnika sa nedovoljnom funkcijom pankre-asa. Preparati: Digestal, Digestal forte, Festal, Kreon, Optilaza, Pankreatin.

AMILAZURIJA (engl. amylasuria), povišene aktivnosti amilaze u urinu, prvenstveno usled pankreatitisa.

AMILOPEKTIN (engl. amylopectin), D-glu-kozan polisaharid, koji se zajedno sa amilozom u različitim odnosima nalazi u skoro svim vrstama skroba. Razgranati je polimerni molekul koji sadrži a-1,4-veze i a-1,6glikozidne veze i koji sa jodom daje karakterističnu crvenoljubičastu boju.

AMILORID (engl. amiloride), diuretik koji štedi kalijum; često se kombinuje sa tiazidnim diureticima da bi se smanjio opasni gubitak kalijuma. Preterana upotreba samog amilorida može da izazove hiperkalemiju. Preparat: Hemopres, Lometazid (kombinacije).

AMILOZA (engl. amylose), glukozan polisaharid koji se uz amilopektin nalazi u svim vrstama skroba. Amiloza je linearni polimer koji sa jodom daje tamno plavu boju.

AMIMIJA (engl. amimia), snižena mobilnost lica što potpuno guši ekspresiju svakog osećanja (radosti, žalosti, besa), te lice ima izgled maske. Viđa se u bolesnika obolelih od Parkisonove bolesti.

AMIN (engl. amine), organsko jedinjenje azota, koje se izvodi iz amonijaka (NH3) zamenom jednog ili više vodonikovih atoma sa alkil ili aril grupama. Primarni, sekundarni ili tercijarni amini nastaju kada se zamene jedan, dva ili tri vodonikova atoma.

AMIN OKSIDAZA (koja sadrži flavin) (engl. amine oxidase, flavin-containing), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.4.3.4) koji katalizuje oksidaciju primarnih, sekundarnih ili tercijarnih amina do odgovarajućih aldehida, amonijaka i vodonik-peroksida. Ovaj enzim oksiduje serotonin, norepinefrin, epinefrin i dopamin. Naziva se i monoamin oksidaza (MAO).

AMINOACIDEMIJA (engl. aminoacidemia), višak aminokiselina u krvi.

AMINOACIDOPATIJA (engl. aminoacidopathy), neko od naslednih ili stečenih poreme-ćaja metabolizma ili transporta aminokiselina ili njihovih katabolita. Uglavnom se dele u dve velike klase i to kao: nasledni defekti u katabolizmu aminokiselina i nasledni defekti u bubrežnom transportu. Posledica su genetskog defekta nekog od enzima ili transportnog renalnog membranskog proteina. Nekoliko poremećaja nastaje kao kombinacija oba navedena defekta.

AMINOACIDURIJA (engl. aminoaciduria), pojava viška jedne ili više aminokiselina u urinu, što je posledica poremećaja u metabolizmu aminokiselina.

AMINOFILIN (engl. aminophylline), bronhodilatator, opušta spazme mišića disajnih puteva i olakšava disanje. Koristi se u lečenju nekih oblika astme, u obliku tableta ili sporih intravenskih injekcija. Neželjena dejstva su česta: nesanica, uznemirenost, vrtoglavica, muka, povraćanje, ubrzanje pulsa. Zamenjuje se novijim lekovima koji se bolje podnose. Preparati: Aminofilin, Aminofilin retard, Aminopyllinum.

AMINOGLIKOZIDI (engl. aminoglycosides), grupa antibiotika širokog spektra koji deluju na veliki broj Gram-negativnih bakterija uključujući i Pseudomonas, a od Gram-pozitivnih na stafilokoke. Grupu čine: amikacin, gentamicin, kanamicin, neomicin, netilmicin, spektinomicin i streptomicin. Neželjena dejstva su oštećenje sluha i slabost mišića, naro-čito kod osoba sa smanjenom funkcijom bub-rega. Zbog potencijalne toksičnosti, kura le-čenja se ograničava na 7 - 10 dana. Daju se samo u obliku injekcija. Zbog svega toga, sada se koriste samo kad novi, manje toksični antibiotici (cefalosporini, fluorohinolon, makrolidi) nisu efikasni ili su kontraindikovani.

AMINOGLUTETIMID (engl. aminoglutethi-mide), inhibitor sinteze hormona u nadbub-režnim žlezdama i konverzije androgena u estrogene na periferiji. Koristan je u lečenju raka dojke kod žena u postmenopauzi (umesto adrenalektomije), uz nadoknadu kortikosteroida. Preparat: Orimeten.

AMINOKISELINE (engl. amino acid), organska jedinjenja koja sadrže amino (NH2) i karboksilnu grupu (COOH). One koje se nalaze u proteinima su a-amino kiseline; imaju amino grupu vezanu za ugljenikov atom za koji

je vezana i karboksilna grupa. Predstavljaju se formulom RCH(NH2)COOH, gde R označava ostatak molekula. Takođe postoje b-amino kiseline i g-aminokiseline (npr. b-alanin, g- -buterna kiselina), ali ne kao jedinjenja u proteinima. U vodenim rastvorima pri fiziološ-kom pH, aminokiseline postoje uglavnom kao dipolarni joni (cviter joni) koji imaju i pozitivno i negativno naelektrisane grupe. Amfoterna su ona jedinjenja koja reaguju i sa kiselinama i sa bazama i imaju funkciju pufera u određenoj oblasti pH. Izuzev kod glicina, alfa ugljenikov atom a-aminokiselina je asimetričan tako da se nalaze D- i L- -stereoizomerni oblici. Aminokiseline su glav-ni sastojci proteina. Iz različitih proteina izolovano je više od 40 različitih aminokiselina. One koje se ne sintetizuju u organizmu životinja i moraju da se unose hranom oz-načene su kao esencijalne aminokiseline (histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin). Urođeni nedostaci u metabolizmu aminokiselina su od-govorni za niz patoloških stanja kao što su fenilketonurija, tirozinoza, histidinemija, cistinurija itd.

AMINOPEPTIDAZA (citosolna) (engl. ami-nopeptidase, cytosol), enzim iz roda hidrolaza (a-aminoacil-peptid hidrolaza a/citosolna/, EC 3.4. 11.1) koji katalizuje reakciju: amino-acil-peptid + H2O = aminokiselina + peptid. Ovaj enzim sadrži cink i ima široku spe-cifi-čnost. Hidrolizuje većinu L-peptida tako što odvaja N-terminalni ostatak sa slobodnom amino grupom. Ne deluje na lizil i arginil peptide. Aminopeptidaza je poznata kao leucin aminopeptidaza (LAP). v. leucin aminopeptidaza.

AMINOPIRINSKI IZDISAJNI TEST (engl. breath test), nuklearno medicinska metoda za kvantitativnu procenu funkcione rezerve hepatocita. Intravenski ubrizgani aminopirin, obeležen sa 14C, u mikrozomima hepatocita metaboliše se i razgradjuje do CO2 čija se radioaktivnost, potom, meri u izdahnutom vazduhu. U bolesnika s insuficijencijom jetre ko-ličina 14CO2 u izdahnutom vazduhu je smanjena, a proces njegove eliminacije produžen.

AMINOPURIN (engl. aminopyrine), opšti naziv za jedinjenja koja imaju purinski prsten sa amino grupom. Primeri aminopurina su adenin i gvanin.

AMINOTRANSFERAZE (engl. aminotransferase), enzimi koji katalizuju prenos amino grupa pri međusobnoj interkonverziji a-ami-nokiselina i a-keto kiselina. a-amino grupa se reverzibilno prevodi u a-ugljenikov atom jedne od tri a-keto kiseline (piruvat, a-ketoglutarna ili oksalacetat), pri čemu nastaju nova aminokiselina (alanin, glutaminska ili asparaginska) i a-keto analog iz početne aminokiseline kao donora. Aspartat, glutamat i alanin aminotransferaze su značajne u laboratorij-skoj medicini. Takođe se nazivaju i transaminaze.

AMITOZA

(engl. direct nuclear division), specijalni oblik deljenja ćelijskih jedara (nucleus) bez deobe citoplazme. To se zapaža kod nekih visoko specijalizovanih ćelija, koje imaju ograničenu mitotsku aktivnost, ali su im jedra često poliploidna. Takve su ćelije parenhima jetre (hepatociti) i bubrega (nefrociti), autonomnih neurona, pinealociti, srčane mišićne ćelije i dr. Tokom amitoze ne pojavljuju se hromozomi. Amitoza počinje izduživanjem jedra i podelom jedarca, a zatim sledi sužavanje (konstrikcija) u srednjem delu jedra. Proces se odvija veoma precizno uz učešće centriola i mikrotubula. Pretpostavlja se da je podsticaj za amitozu nepovoljan odnos zapremine i površine jedra, a nastaje kao odgovor na visoke funkcionalne zahteve. Amitoza nije u potpunosti razjašnjena, a naročito je nejasan način raspodele genetskog materijala.

AMITRIPTILIN (engl. amitriptyline), antidepresiv tricikličke strukture sa sedativnim delovanjem, stari, standardni lek za depresivne sindrome. Koristi se oralno u tabletama ili u obliku injekcija, zavisno od ispoljene bolesti. Neželjena dejstva su česta: pospanost, vrtoglavica, parestezije u rukama i nogama; opasne su srčane komplikacije kao hipotenzija, tahikardija, aritmija, srčani blok. Preparati: Amitriptilin, Amitriptylin.

AMJODARON (engl. amiodarone), antiaritmik sa najširim spektrom delovanja, najjači supresor abnormalnog ritma srčanog rada. Koristi se kod atrijalne fibrilacije i ventrikularnih tahikardija, oralno ili u vidu injekcija. Zbog visokog sadržaja joda, ima raznovrsne vidove toksičnosti. Zato se upotrebljava kao rezervni lek za aritmije, kad drugi nisu dovoljno efikasni. Preparat: Amiodaron.

AMLODIPIN (engl. amlodipine), antagonist kalcijuma iz grupe nifedipina, koji se koristi u lečenju hipertenzije, angine pektoris i insuficijencije srca. Delovanje je dugotrajno, daje se jednom dnevno i bolje se podnosi od većine lekova iz ove grupe. Preparati: Amlopin, Norvasc.

AMNIOCENTEZA (engl. amniocentesis), uzimanje uzorka plodove vode (amnionske tečnosti) radi analize. Igla za punkciju se preko trbušnog zida trudnice uvodi u amnionsku šupljinu, najčešće pod kontrolom ultrazvuka. To je najstariji invazivni dijagnostički postupak primenjivan u trudnoći. Značaj je dobio tek sa razvojem biohemije, molekularne biologije i citogenetike koje omogućavaju da se iz plodove vode dobiju željeni podaci, ali i ultrazvučne opreme koja služi za neposredno uvođenje igle čime su potencijalne komplikacije svedene na minimum. Prema periodu trudnoće kada se izvodi deli se na ranu i kasnu. Rana a. izvodi se u toku drugog trimestra (najčešće oko 16. ili 17. nedelje gestacije) sa ciljem da se kod ploda blagovremeno otkriju eventualni nasledni ili stečeni poremećaji; radi se kod svih trudnica kod kojih takav rizik postoji. Kasna a . izvodi se posle drugog trimestra, najčešće pred kraj trudnoće radi posrednog određivanja zrelosti pluća ploda, procene oštećenja ploda kod Rhaloimunizacije ili dijagnoze amnionske infekcije.

AMNIONSKA DUPLJA (engl. amniotic cavity, lat. cavitas amnioni), veoma važan akcesorni organ tokom intrauterinog razvoja ploda. Primordijum amniona javlja se u vidu male šupljine tokom druge nedelje gestacije, a u daljem razvoju širi se i puni tečnošću. Pred porođaj u amnionskoj duplji ima oko 1 litar amnionske tečnosti, koja u celini okružuje plod. A. d. obezbeđuje zaštitu ploda i pravilnu morfogenezu (uobličavanje) tela ploda.

AMNIONSKA TEČNOST (engl. amniotic fluid), plodova voda koja ispunjava amnionsku ovojnicu i štiti plod.

AMNIONSKI EPITEL (engl. amniotic epithelium, lat. epithelium amnii), visoko diferentovan epitel zida amnionske duplje, koji produkuje amnionsku tečnost. Epitel je prost kockast ili cilindričan, ćelije su veoma specifične građe, a između njih se nalaze brojni razgranati intercelularni kanalići. Na površini ćelija nalaze se brojni mikrovili, a u bazalnim delovima ćelija nalaze se bazalni produžeci i bazalni labirint. U blizini pripoja pupčane vrpce na telo amnionski epitel prelazi u tanak, slojevit, pločast epitel sa mestimičnom keratinizacijom i ima strukturu sličnu strukturi tankog epidermisa.

AMNIOSKOPIJA (engl. amnioscopy), metoda detekcije fetalnog distresa (patnje ploda) koja ima najveći značaj u slučajevima progresivnog slabljenja funkcije posteljice. To je u stvari vizuelni pregled donjeg pola ovojaka, neposredno iznad unutrašnjeg ušća materice i plodove vode koja se nalazi iznad njega. Vrši se uvlačenjem užeg kraja tubusa sa hladnim osvetljenjem, kroz grlić materice prema do-njem polu plodovih ovojaka i to pred sam kraj trudnoće ili na početku prvog porođajnog doba kada se na osnovu izgleda plodove vode procenjuje stanje ploda. Nalaz svežih gromuljica u plodovoj vodi govori o akutnoj patnji (distresu) ploda zbog hipoksije; homogeni zelenkast izgled plodove vode ukazuje na hroničnu patnju ploda, a tamnosmeđi - na smrt ploda. Kod prenesene trudnoće zapaža se smanjena količina plodove vode.

AMNIOTOMIJA (engl. amniotomy), „mala akušerska operacija” koja podrazumeva vešta-čko otvaranje vodenjaka koji pri izvesnom stepenu dilatacije (širenja) spoljnjeg ušća materice predstavlja prepreku njegovom daljem širenju i usporava napredovanje porođaja. Lekar uvlači kroz vaginu i grlić dugačak pean ili pincetu, sve do vodenjaka, čijim vrhom otvara vodenjak. Ovaj postupak zahteva aseptičnu tehniku rada, pri čemu lekar treba da bude veoma pažljiv da prednjačeći deo ploda, kod već prsnutog vodenjaka, ne proglasi za vodenjak i povredi plod. Naročito je teško otvoriti vodenjak kada je u njemu malo plodove vode. Pri otvaranju vodenjaka lekar zapaža količinu plodove vode i njene karakteristike (da li je bistra ili zamućena, sa ili bez primesa mekonijuma ili krvi).

AMOKSICILIN (engl. amoxicillin), antibiotik iz grupe aminopenicilina, koji ima širok antibakterijski spektar. Ovaj antibiotik se najviše koristi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, otkako se prema ampicilinu razvila rezistencija u vrlo visokom procentu. U kombinaciji sa klavulanskom kiselinom (Amoksiklav, Augmentin, Panklav), ima još širi spektar i veću efikasnost. Preparati: Amoksicilin, Amoxicillin, Sinacillin.

AMONEMIJA (engl. ammonemia), povišena koncentracija amonijaka ili njegovih jedinje-nja u krvi.

AMONIJAK (engl. ammonia), /od egipatskog boga Amona/, pored čijeg je svetilišta pronađen bezbojan gas, NH3, oštrog mirisa, rastvorljiv u vodi, alkoholu ili etru (RMM 17,03). U vodenim rastvorima formira amonijum-hidroksid, NH4OH, slabu bazu. U humanom organizmu amonijak primarno nastaje deaminacijom glutamina, glutamata i adenozin monofosfata. Veoma je toksičan i normalno se u jetri prevodi u ureu.

AMP, v. adenozin monofosfat.

AMPER, A (engl. ampere), jedinica međunarodnog mernog SI sistema za električnu struju, koja nosi naelektrisanje od jednog kulona (C) kroz provodnik u jednoj sekundi.

AMPEROMETRIJA (aengl. amperometry), analitička tehnika koja se koristi u kliničkoj hemiji, a zasniva se na merenju protoka kroz elektrohemijsku ćeliju pri konstantnom električnom potencijalu na elektrodama. Amperometrija koja koristi Clarkovu kiseoničnu elektrodu služi za merenje PO2 u krvi. Modifikovana Clarkova elektroda koja je povezana sa imobilizovanim enzimom koristi se za određivanje drugih sastojaka kao što su glukoza, mokraćna kiselina i etanol.

AMPICILIN (engl. ampicillin), antibiotik iz grupe aminopenicilina, ima širok antibakterijski spektar, ali nije efikasan protiv bakterija koje stvaraju penicilinazu. Najviše se koristi za lečenje infekcija disajnih, žučnih i mok-raćnih puteva i creva; daje se oralno a pone-kad i u vidu injekcija. Preparati: Ampicilin, Pentrexyl.

AMPULA (engl. ampulla, lat. ampulla), 1. staklena čaura zalivena na vrhu koja sadrži jednu dozu leka u obliku sterilnog rastvora za injekciju; 2. malo kesasto proširenje kanala, voda ili cevastog organa, smešteno u njegovom početnom ili završnom delu. A. duodeni, (engl. duodenal cap, lat. a. duodeni), početni, kesasto prošireni i intraperitonealni deo dvanaestopalačnog creva dužine 2 - 3 cm. Ovaj deo dudenuma nastavlja pilorični kanal želuca počev od izlaznog (piloričnog) otvora želuca i obično je jasno uočljiv na rendgenskim snimcima ukazujući na lokalizaciju strukture. Naziva se i bulbus duodeni. A. hepatopankreatika , (engl. hepatopancreatic a., a. of Vater, lat. a. hepatopancreatica ), kesasto prošireni završni deo žučovoda i glavnog kanala gušterače. Žučovod i glavni kanal gušterače se najčešće spajaju svojim završnim delovima gradeći navedenu ampulu koja se otvara u nishodnom delu dvanaestopalačnog creva. Na ovaj način žuč i veliki deo pankreasnog soka dospevaju u dudenum - početni deo tankog creva, učestvujući u resorpciji i varenju hranjivih materija. A. tube uterine , (engl. a. of uterine tube, a. of Fallopian tube, lat. a. tubae uterinae), prošireni, srednji i najduži deo jajovoda koji se nalazi između suženog unutrašnjeg dela (istmusa) i spoljašnjeg levkasto proširenog dela (infundibuluma) jajovoda.

ANA (engl. antinuclear antibody), v. antinukleusna antitela.

ANABOLIT (engl. anabolite), bilo koji pro-izvod anabolizma ili intermedijer u anabo-ličkom procesu.

ANABOLIZAM (engl. anabolism), metabo-lički proces u toku koga se iz prostih nutricionih elemenata (glikoze, aminokiselina i slobodnih masnih kiselina), nastalih digestijom ugljenih hidrata, masti i belančevina, sintetišu ponovo složena nutritivna jedinjenja (ugljeni hidrati, masti i proteini).

ANACIDITET (engl. anacidity), potpuni prestanak lučenja hlorovodonične kiseline i pepsinogena. Česti razlozi su atrofija sluzokože želuca odnosno smanjenje broja parijetalnih ćelija. Uzroci su maligne tumorozne tvorevine, nedostatak vitamina B12, gubitak gvožđa sa smanjenjem metaloenzima, uremija, teže intoksikacije, autoimuna oboljenja.

ANAEROB (engl. anaerobe), bakterija koja raste u sredini bez kiseonika. Striktni anaerob biva uništen u kontaktu sa kiseonikom, a maksimalni rast ostvaruje u sredini u kojoj je pO2 ≪ 0,5% do 3%. Nema enzime

superoksid - dismutazu, katalazu i citohrom C oksidazu. Anaerobi energiju ostvaruju fermentacijom i čine 99% ukupne crevne flore. Striktni anaerobi su Clostridium botulinum i Clostridium haemolyticum. Fakultativni anaerob može živeti i u prisustvu i u odsustvu kiseonika. Najveći broj patogenih bakterija spada u ovu grupu, npr. Escherichia coli i Staphylococcus aureus.

ANAEROBAN (engl. nonaerobic), u odsustvu kiseonika - organizmi koji mogu da žive i rastu u odsustvu kiseonika

ANAEROBNA INFEKCIJA (engl. anaerobic infection), bolest uzrokovana anaerobnim bakterijama. Osnovna karakteristika anaerobnih bakterija jeste da one rastu, razmnožavaju se i ispoljavaju patogeni efekat u sredinama odsutnog ili veoma sniženog prisustva kiseonika. Pojedine anaerobne bakterije su normalni stanovnici gastrointestinalnog trakta, orofarinksa, genitourinarnog sistema i kože. Infekcije sinusa, srednjeg uha, pluća, mozga, kože i mekih tkiva, često su uzrokovane anaerobnim mikroorganizmima. Anaerobne bakterije iz roda Clostridium izazivaju teške, po život opasne infektivne bolesti, kao što su tetanus, botulizam i gasna gangena.

ANAEROBNA RESPIRACIJA (engl. anaerobic respiration), kod koje se energija oslobađa iz hemijskih reakcija koje ne koriste kiseonik.

ANAFAZA (engl. anaphase), stadijum ćelijske deobe, mitoze i mejoze, u kojoj se hromozomi budućih ćelija ćerki kreću iz ekvatorijalne ravni na suprotne polove. U mitozi počinje razdvajanje centromera i kretanje hromatida (novih hromozoma) ka suprotnim polovima deobnog vretena. U mejozi se odigravaju dve deobe - prva je redukciona, kada se homologi hromozomi spojeni hijazmama razdvajaju i celi, sa obe hromatide, polaze ka suprotnim polovima deobnog vretena. Na ovaj način se diploidan broj hromozoma (2n) svodi na haploidan (n). Druga deoba mejoze je ekvaciona, izmenjena mitoza, kada se razdvajaju centromere hromozoma i hromatide odlaze na suprotne polove segmentacionog vretena. Greške u razdvajanju i kretanju hromozoma u anafazi dovode do aneuplodije.

ANAFILAKSA (engl. anaphylaxis), težak oblik alergijske reakcije koja nastaje naglo a karakteriše je učešće nekoliko sistema organa i to: kardiovaskularni, respiratorni, gastrointestinalni i koža. Da bi nastala anafilaktička reakcija potrebno je da se u organizam unese alergen na koji je organizam preosetljiv (senzibilisan). Anafilaksu najčešće izazivanju lekovi, hrana i ubodi insekata.

ANAFILAKTIČKI

(engl. anaphylactic), odnosi se na anafilaksu.

ANAFILAKTOIDNA PURPURA (engl. He-noch-Shönlein vasculitis), v. Henock-Shönleinov vaskulitis.

ANAFILATOKSIN (engl. anaphylatoxin), materija koja nastaje aktivacijom komplementa (sistem belančevina u krvi čoveka važan za odbranu) i aktivira mast-ćelije (veoma važne ćelije sistema odbrane u čoveka), tako da one oslobađaju svoje aktivne materije (histamin i druge) koje izazivaju povećanu propustljivost zidova krvnih sudova.

ANAKROTIZAM (engl. anacrotism), neobi-čan izgled karotidne pulsne krive koja se sporo podiže, sa ponekad postojećim zupcem na ushodnom delu (anakrotni puls kod aortne stenoze).

ANAKUZIJA (engl. anacusis), potpuna gluvoća, neosetljivost na zvuk. Može da bude nasledna i stečena. Sluh deteta može da bude oštećen i u toku trudnoće majke dejstvom virusa i nekih lekova. Kod anakuzije nije moguć razvoj govora.

ANALBUMINEMIJA (engl. analbuminemia), stanje koje karakteriše veoma niska koncentracija ili nedostatak albumina u krvi (plazmi). Veoma retko se sreće i praćen je edemima i povišenom koncentracijom serumskih lipida, koji se normalno transportuju posredstvom albumina. Ovo stanje je posledica urođenog poremećaja u sintezi proteina.

ANALEPTIK (engl. analeptic), lek koji vraća svest bolesnika koji je u komi. Analeptici stimulišu CNS i poništavaju dejstva velikih doza lekova ili droga, koji deluju depresivno. Neselektivni analeptici, kao niketilamid, smatraju se opsoletnim tj. zastarelim. Selektivni analeptici, kao nalokson, antagonizuju dejstva samo opioidnih analgetika (morfin i sl.) ili njima srodnih droga (heroin i sl.), jer im konkurišu za iste tipove opijatnih receptora.

ANALGETIČAN (engl. analgetic), koji je u stanju da izazove analgeziju. Sredstva koja ublažavaju odnosno suzbijaju osećaj bola.

ANALGETIK (engl. analgesic), lek koji ubla-žava bol. Blagi analgetici, aspirin i paracetamol, koriste se kod glavobolje, zubobolje, bolova u mišićima i za sniženje povišene temperature. Jaki ili opijatni analgetici su morfin i kodein, koji su prirodne supstance, ili opioidni sintetski analgetici: fentanil i njegovi derivati, metadon, petidin, tilidin i tramadol. Oni ublažavaju i najjače bolove: u toku ili posle operacije, kod ranjavanja i teških povreda, kod infarkta, kolika i dr. Prema njihovom dejstvu se razvijaju tolerancija i zavisnost. Upotreba opijatnih analgetika se ograničava zakonskim propisima, jer imaju status opojnih droga.

ANALGEZIJA (engl. analgesia), gubitak osetljivosti na bol; 1. neuroleptička a., intravensko ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja bolova, pri očuvanoj svesti, da bi se izvela hirurška intervencija; 2. opstetrička a., davanje lekova, izvođenje regionalne anestezije (spinalne ili periduralne ili epiduralne) ili udisanje inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnosti ili ublažavanja bolova u toku porođaja.

ANALIT (engl. analyte), u kliničkoj hemiji označava komponentu koja se meri u nekoj analizi, nrp. kalijum u serumu.

ANALITIČKA EPIDEMIOLOGIJA (engl. analytic epidemiology), grana epidemiologije koja proučava povezanost određenih činilaca sa nastankom poremećaja zdravlja. Kada se radi o bolestima nepoznatog uzoka, anali-tičkom metodom se testira etiološki značaj određenih, hipotetičkih faktora. U slučaju pojave bolesti čiji su uzročnici poznati (npr. zarazne bolesti), cilj primene analitičkog metoda je određivanje izvora i načina prenosa prouzrokovača u konkretnoj situaciji. Vrste analitičkih studija u epidemiologiji su: a. anamnestičke studije; b. kohortne studije (prospektivne i retrospektivne); c. studije preseka (studija prevalencije) v. anamnestička studija, v. kohortna studija, v. studija preseka.

ANALIZA (engl. analysis), razdvajanje komponente na delove ili elemente, odnosno utvrđivanje da li se hemijski element, jedi-njenje ili funkcionalna grupa nalazi u nekoj supstanci, ili određivanje njegove relativne ili apsolutne količine. Ovakva vrsta analize može da bude kvalitativna (određivanje prisustva ili otsustva, u smeši ili u rastvoru, elemenata, specifičnih jedinjenja ili funkcionalnih grupa); kvantitativna (tačno određivanje količine hemijskog elementa, jedinjenja ili funkcionalne grupe u uzorku) i semikvantitativna (kada se za određivanje sadržaja koristi postupak ograničene preciznosti koji je najčešće veoma brz i jednostavan; a vrednosti se iskazuju u rasponu od negativne, 1+, 2+, 3+ i 4+).

ANALIZA URINA (engl. urinanalysis), obuhvata kliničko laboratorijsko ispitivanje uzoraka urina. Rutinskom analizom urina ispituju se miris, izgled i specifična težina, hemijski se dokazuju pojedini sastojci (npr. proteini, šećeri, ketoni itd.), utvrđuje se prisustvo bakterija i ispituje sediment mikroskopski. Hemijski testovi se obično izvode kvalitativo i semikvantitativno. Za ovu vrstu ispitivanja koristi se uzorak prvog jutarnjeg urina.

ANALIZA VARIJANSE (engl. analysis of variance, ANOVA), statistička tehnika za kvantitativnu procenu uticaja nezavisnih varijabli (faktora) na zavisnu varijablu (varijablu odziva). Varijabilitet svih dobijenih rezultata rastavlja se na delove od kojih je sastavljen, na interni varijabilitet unutar svake pojedine grupe rezultata (iste kategorije nezavisne varijable, istog nivoa faktora ili istog tretmana u eksperimentu) i na varijabilitet između pojedinih grupa. Iz odnosa tih varijabiliteta zaključuje se da li je reč o grupama koje se među sobom razlikuju tj. ne pripadaju istoj populaciji ili su razlike među njima samo slučajne, pa sve grupe potiču iz iste matične populacije. Testiranje jednakosti sredina populacija na osnovu grupa podataka može da se sprovodi u odnosu na nivoe jednog faktora - jednosmerna a. v . (engl. one-way a. of v.) ili u slučaju više faktora - dvosmerna ili višefaktorska a. v. (engl. two (or more) way a. of v.), u odnosu na dejstvo interakcija nivoa faktora ili u odnosu na odvojeno dejstvo nivoa faktora. Preduslov za primenu analize varijanse jeste da su grupe podataka iz populacija sa normalnim rasporedima jednake varijanse.

ANALIZATOR (engl. analyzer), u kliničkoj hemiji označava automatski instrument koji se koristi za izvođenje analitičke procedure.

ANALNA FISURA (engl. anal fisure), bolni rascep sluzokože (anoderma) na samom završetku analnog kanala (čmara) praćena intenzivnim bolom i manjim krvarenjem pri stolici. Može da bude akutna i hronična. Najčešće se javlja nakon tvrde i voluminozne stolice ili mnogo ređe naprezanjem pri učestalim stolicama kod dijareje. Usled bolnog spazma unutrašnjeg analnog sfinktera otežana je epitelizacija defekta pa je čest prelazak u hronično stanje, koje pored rascepa sluzokože karakteriše postojanje hipertrofične palpile i hemoroida stražara. Leči se konzervativno, toplim kupkama (sedećim kupanjem u toplom rastvoru kamilice i sl.), mastima za hemoroide i supozitorijama i regulisanjem pražnjenja creva. Kasnije je obično potrebno operativno lečenje (presecanje unutrašnjeg sfinktera bočnom sfinkterotomijom). Ako ova prskotina ne boli ili ne prolazi, mora se uzeti biopsija da bi se isključilo maligno oboljenje.

ANALNA INKONTINENCIJA (engl. anal incontinence), nemogućnost zadržavanja stolice odnosno voljne kontrole pražnjenja

creva. Može da bude: potpuna (nemogućnost zadr-žavanja stolice i gasova); delimična (nekontrolisana pasaža sluzi ili gasova); prelivna , nastala relaksacijom analnih sfinktera distenzijom rektuma kod fekalne impakcije.

ANALNA MANOMETRIJA (engl. anal ma-nometry), dijagnostička metoda za ispitivanje funkcije analnih sfinktera (mišića zatvarača analnog kanala). Specijalnom sondom se mere pritisci na različitim nivoima u analnom kanalu u stanju mirovanja i kontrakcije mišića.

ANALNI (engl. anal), koji se odnosi na čmarni otvor ili čmarni kanal, v. anus, kanalis analis.

ANALNI KANAL (engl. anal canal, lat. canalis analis), završni deo debelog creva, dug 2 do 3 cm. Sastoji se od nekoliko zona: a. zone columnaris (hemorrhoidalis), terminalnog dela rektalne sluznice sa 5 do 10 longitudinalnih nabora - rektalnih stubova, između kojih se nalaze džepoliki analni sinusi. Donji delovi stubova su spojeni i formiraju pop-rečne polumesečaste nabore - analne valvule; b. zone intermedia, dužine oko 1 cm koja se proteže se od analnih valvula do linije prelaska epitela analne sluznice u epitel kože (linea anocutanea). Tu se nalaze unutrašnji analni sfinkter (glatko mišićno tkivo) i spoljašnji analni sfinkter (poprečno-prugasto mišićno tkivo); c. zona cutanea se nalazi ispod anokutane linije. Pokrivena je umereno keratinizovanim i pigmentisanim epidermisom. U subepidermalnom sloju nalaze se ekkrine znojne i lojne žlezde. Apokrine znojne žlezde nalaze se takođe cirkumanalno, a počinju da funkcionišu posle puberteta i pod dejstvom su polnih hormona. Mikrocirkulacija i inervacija analnog regiona su veoma spečificne.

ANALOG (engl. analogue), lek koji se po strukturi neznatno razlikuje od matične supstance. Veliki broj lekova nastao je izmenama osnovne strukture prvog uspešnog leka, da bi nastao novi lek veće aktivnosti ili bolje podnošljivosti. Poznati su mnogi analozi fenobarbitona, diazepama, nifedipina, sulfonamida, vitamina D i dr.

ANAMNESTIČKA STUDIJA (engl. case - control study), sinonimi: „studija slučaj-kontrola” „studija slučaj-parnjak”, „studija anamneze slučaja”, „retrospektivna studija”. Ova studija predstavlja jednu vrstu epidemiološke analitičke metode za koju je karakteristično da polazi od posledice tj. bolesti pa se zatim utvrđuju faktori koji su sa njenom pojavom udruženi. Studija započinje identifikacijom osoba koje čine odgovarajuću grupu obolelih i pogodnu kontrolu (uporednu) grupu ne-obolelih. Sledi prikupljanje podataka o izloženosti određenom faktoru (utvrđivanje njenog nivoa ako je kvantitativan) i upoređivanje grupe obolelih i neobolelih u pogledu učestalosti prisustva tog faktora (ako je kvantitativan njegovog nivoa). Nalaz statistički značajno veće učestalosti prisustva odnosno nivoa izloženosti

pretpostavljenom uzročnom faktoru među obolelima, u odnosu na kontrolnu grupu, ide u prilog činjenici da je to faktor rizika.

ANAMNEZA (engl. anamnesis), uzimanje podataka o bolesti od bolesnika (autoanamneza), rodbine ili nekog drugog lica koje je upoznato sa bolesnikovim stanjem (heteroanamneza). Reč potiče od starogrčke reči anamnesis što znači sposobnost sećanja.

ANAPLAZIJA (engl. anaplasia), pojava dediferencijacije ćelija tj. povratak od visoko specijalizovanih ćelija u stanje nezrelih, embrionalnih ćelija, sa ubrzanom reprodukcijom. Javlja se u malignim procesima i specijalnim eksperimentalnim procedurama.

ANASTOMOZA (engl. anastomosis, inosculation), prirodni ili hirurški izveden spoj između dve podudarne strukture: kanala, vodova, krvnih i limfnih sudova, nerava i cevastih delova digestvinog trakta.

ANATOKSIN (engl. anatoxin), toksoid kojim je Gaston Ramon (francuski bakteriolog, 1886 - 1963) označio toksin kome su uništena otrovna, a zadržana antigena (imunogena) svojstva. To je egzotoksin patogene bakterije koji izložen delovanju formalina ili povišene temperature gubi toksičnost, a zadržava imuno-genost. Ukoliko se ubrizga ljudima ili životi-njama, kod njih neće izazvati nikakva oštećenja ni oboljenja, ali će stimulisati produkciju specifičnih antitoksina. Imaju veliki praktični značaj u imunizaciji protiv nekih zaraznih bolesti, npr. difterije i tetanusa. Kod difteričnog toksina to je postignuto njegovim izlaganjem dejstvu 0,4% formalina i zagreva-njem na temperaturi od 38 - 40oC. Imunogena svojstva toksoida kasnije su povećana adsorpcijom na alaun (kalijum-aliminijum sulfat) ili aluminijum-hidroksid. Parenteralno prime-njeni toksoidi stimulišu stvaranje odgovara-jućih antitela (antitoksina) i predstavljaju osnovu tzv. tokoidnih vakcina (tetanus, difterija).

ANATOMIJA (engl. anatomy, lat. anatomia), najstarija i najvažnija medicinska nauka koja se bavi izučavanjem oblika, građe i načina organizovanja žive materije. Naziv potiče od grčke reči anatome, anatemnein, koja ozna-čava disekovanje, seciranje, sečenje, što upu-ćuje na jedan od prvih postupaka primenjenih u istraživanju građe ljudskog i životinjskog tela. Prve disekcije leševa životinja i ljudi izvodio je grčki lekar Alkmeon iz Krotona, oko 500-te godine pre Hrista (pre nove ere), čime je anatomija utemeljena kao naučna disciplina. Funkcionalna a. , usmerena je na uporedo izučavanje i povezanost građe i funkcije tkiva i organa; klinička a ., bavi se praktičnom primenom anatomskog znanja u cilju otkrivanja i lečenja bolesti; komparativna a., bavi se uporednim proučavanjima i poređenjem organa i organskih sistema kod čoveka i različitih životinjskih vrsta; plas-tična a. , bavi se izučavanjem

površinskih struktura skeletnog i mišićnog sistema, teles-nih proporcija, konstitucije i akta. Poznatija je pod nazivom anatomija za umetnike; primenjena a. , v. klinička a.; radiološka a ., bavi se izučavanjem građe ljudskog tela upotrebom X-zračenja; sistemska a ., izučava organske sisteme kao celine (skeletni, zglobni, mišićni, respiratorni, kardiovaskularni, digestivni, urogenitalni, endokrini, nervni i sitem čulnih organa); topografska a. , izučava pojedine delove tela kao celine bez obzira na sistem organa kome pripadaju: glavu i vrat, grudni koš, trbuh, karlicu, gornji i donji ekstremiteti.

ANATOMSKI MRTVI PROSTOR (engl. anatomic dead space), deo respiratornog volumena koji ispunjava disajne puteve (usta, nos, ždrelo, dušnik i dušnice) do alveola; zadržava krupne čestice iz vazduha, vlaži ga i zagreva; učestvuje u govoru kao zvučna kutija koja određuje osobenost glasa.

ANATOMSKI POLOŽAJ (engl. anatomical position), osnovni položaj u odnosu na koji se posmatra i opisuje ljudsko telo. Opisi ljudskog tela izvode se uz pretpostavku da osoba zauzima uspravan stav sa opruženim rukama prislonjenim uz telo. Lice i dlanovi su okrenuti napred. Stopala su lako razdvojena, pri čemu su pete međusobno bliže nego vrhovi prstiju.

ANCA (engl. antineutrophyl cytoplasmic antibodies), v. antineutrofilna citoplazmatska antitela.

ANDROBLASTOM (engl. androblastoma), tumor Sertolijevih ćelija testisa (grč. andros, muški + blastos, klica; engl. Sertoli cell tumor). Redak i obično benigni testikularni tumor, sadrži tubularne elemente sa Sertolijevim ćelijama koje produkuju estrogene pa su kardinalni nalazi ginekomastija i feminizirajuće karakteristike. Ovi tumori su poznati po sporoj evoluciji i kasnoj malignoj alteraciji.

ANDROGENI (engl. androgens), grupa stero-idnih hormona čije dejstvo dovodi do formiranja primarnih (polni organi) i sekundarnih (izgled tela, boja glasa, dlakavost) muških osobina tj, do maskulinizacije. Glavni predstavnici su testosteron i androsteron. Androgeni se u najvećoj meri stvaraju u testisima pod kontrolom lutenzirajućeg hormona (LH), a u manjoj meri u kori nadbubrežnih žlezda i ovarijumima. Najmoćniji androgen, testosteron, proizvode Leydigove intersticijalne će-lije testisa. Androgen, nazvan dehidro-epian-drosteron, i njegov sulfat proizvode ćelije mrežaste zone (zona reticularis) nadbubrežne žlezde. Veoma malu količinu androgena luče i hilusne ćelije jajnika. Povećano stvaranje androgena kod žena dovodi do androgenizacije: muški tip dlakavosti, izražena muskulatura, dubok glas, velik klitoris.

ANDROGEN VEZUJUĆI PROTEIN

(engl. androgen-binding protein, ABP), specifičan protein koji proizvode Sertolijeve ćelije pod uticajem folikulo-stimulirajućeg hormona (FSH). Nalazi se u semenim cevčicama i odvodnom sistemu testisa. Vezuje znatnu količinu testosterona, neophodnog za efikasnu spermatogenezu.

ANDROGENIZACIJA (engl. androgenization), v. androgen.

ANDROIDAN (engl. androidal), čovekolik.

ANDROLOGIJA (engl. andrology), medicinska grana koja se bavi proučavanjem muških polnih karakteristika, maskuline konstitucije i oboljenja muških polnih organa, posebno muških reproduktivnih organa.

ANDROSPERMATOZOID, spermatozoid koji nosi 22 autosoma i jedan „Y” hromozom.

ANDROSTANDIOL (engl. androstandiol), snažni plazma androgen, 3 a,17 b-dihidroksi--5 a-androstan, koji nastaje iz testosterona i dihidrotestosterona u jetri i perifernim tkivima.

ANDROSTENDION (engl. androstenedione), 4-androsten-3,17-dion, steroid koji je zna- čajan prehormon za plazma testosteron.

ANDROSTERON (engl. androsterone ), slab androgen i primaran metabolički proizvod testosterona, 3 a-hidroksi-5 aandrostan-17-on, koji se izlučuje urinom i kod muškaraca i kod žena. Njegovo određivanje u urinu predstavlja meru testikularne funkcije i služi za di-ferenciranje tipova androgenitalnih sindroma.

ANEMIČNA HIPOKSIJA (engl. anemic hypo-xia), stanje kod koga je kapacitet krvi za prenos kiseonika smanjen zbog smanjene količine hemoglobina (smanjen broj eritrocita, smanjena količina hemoglobina) ili vezivanja kiseonika za njega (trovanje ugljen-monoksidom, abnormalan i hemijski promenjen hemoglobin).

ANEMIJA (engl. anaemia), sniženje hemoglobina u krvi ispod normalnih vrednosti (za žene ispod 115g/l, a muškarce ispod 120 g/l). Anemija može da nastane zbog smanjenog stvaranja eritrocita, njihove povećane razgradnje ili gubitka krvi. Morfološka klasifikacija anemije ima za osnovu sadržaj hemoglobina u eritrocitima (normohromna ili hipohromna anemija) i razlike u veličini eri-trocita (makrocitna, normocitna i mikrocitna anemija). v. hemolizne, hipoplastične i anemije zbog deficita gvožđa. Anemija je pra-ćena znacima smanjene oksigenacije tkiva. Javljaju se zamor, dispnea, glavobolja, nesanica i bledilo. Anoreksija, palpitacije, tahikar-dija, dilatacija srca i sistolni šum takođe mogu da se jave. Deficit gvožđa je najčešći uzrok. Lečenje je različito i zavisi od vrste anemije. Teška ili umerena anemija sa hemoglobinom ispod 80 g/l leči se transfuzijom eritrocita. Ako je anemija posledica deficita nekog sastojka leči se davanjem tog sastojka. Ako je anemija posledica gubitka krvi uzrok treba ukloniti, a ako je posledica hemolize taj proces se može ublažiti davanjem kortikosteroida ili splenektomijom. Potrebno je povremeno raditi laboratorijske analize kojima se kontroliše stepen anemije.

ANEMIJA SRPASTIH ĆELIJA (engl. sickle cell anemia), teška, hronična i neizlečiva anemija kod homozigota, kod koje eritrociti sadrže hemoglobin S. Taj hemoglobin dovodi do promene oblika i smanjenja otpornosti eritrocita. Bolest karakterišu krize bolova u zglobovima, tromboze, povišena temperatura, splenomegalija, letargija i opšta slabost. Krize u anemiji srpastih ćelija su česte kod dece a izazvane su aglutinacijom eritrocita. Bolesnici su anemični zbog hemolize eritrocita, deficita folne kiseline, sekvestracije eritrocita u slezini a ponekad i aplazije kostne srži.

ANENCEFALIJA (engl. anencephaly), urođe-ni nedostatak cele ili dela moždane mase. Glava je izmenjenog oblika. Prisutni su neurološki ispadi: spasticitet, konvulzije i dr., do kompletne nesposobnosti za život. Fatalan ishod je vrlo brz.

ANERGIJA (engl. anergy), odsustvo imuno-loške reaktivnosti (obično kožne reakcije kasne preosetljivosti) na antigen kome je prethodno organizam bio izložen i na koji se kod zdravog organizma očekuje pozitivna reakcija. Anergija na PPD kod bolesnika sa milijarnom tuberkulozom je primer negativne anergije. Anergija na produkte infektivnog agensa praćena izrazitom reakcijom obolelog organizma na agens je pozitivna anergija. Anergija na PPD u sarkoidozi je primer pozitivne anergije. Specifična anergija je odsustvo reakitvnosti na specifični antigen uz perzistenciju reaktivnosti na ostale antigene.

ANESTETIČAN (engl. anesthetical), onaj koji deluje anestetički; v. anestetik.

ANESTETIK (engl. anesthetic), lekovi ili sredstva koja se koriste za uklanjanje osećaja bola. Lokalni a. , sredstvo čije je anestetičko delovanje ograničeno na deo tela u koji je unet; opšti a. , sredstvo koje uneto u organizam izaziva opštu anesteziju; inhalacioni a. , sredstvo koje se u obliku pare ili gasa unosi udisanjem izazivajući opštu anesteziju; intravenski a. , sredstvo koje ubrizgano u cirkulaciju preko vene izaziva anesteziju; površinski a. , lokalni anestetik koji se unosi direktno na mesto koje treba anestezirati (obično sluznice).

ANESTEZIJA (engl. anesthesia), neosetljivost uopšte, gubitak osetljivosti izazvan bolešću, oštećenjem nervnog sistema ili anestetičkim sredstvima. Mada se termin koristi za gubitak osećaja za dodir ili bilo koji drugi osećaj, odnosi se naročito na gubitak osećaja za bol koji se izaziva da bi se omogućilo izvođenje hirurške intervencije ili drugih bolnih intervencija. Akupunkturna a. , v. akupunktura; aksilarna a. (engl. axillary a.), gubitak osećaja u donje dve trećine ruke koja se postiže ubrizgavanjem lokalnog anestetika u blizinu (oko) nervnih stabala u aksili (pazušnoj jami); balansirana a. (engl. balanced a.), anestezija kod koje se koristi više anestetičkih sredstava udružujući njihove dobre osobine, a izbegavajući neželjene; bazalna a. (engl. basal a.), anestezija koja deluje kao osnova za dalju i dublju anesteziju; Bierova lokalna a. (engl. Bier’s local a.), lokalna anestezija izazvana ubrizgavanjem 0.5 % lidokaina u vene ekstremiteta iz koga je krv ispražnjena podiza-njem i stezanjem, ekstremiteta. Zove se i intravenska regionalna anestezija. blok a. (engl. block a.), v. regionalna a.; bulbarna a. (engl. bulbar a.), centralna anestezija usled lezije ponsa; a. doloroza (engl. a. dolorosa), bolna neosetljivost, gubitak osećaja za dodir, bol i temperaturu praćen bolovima, teški bolovi posle pojave paralize koja nastaje u izvesnim oboljenja kičmene moždine; duboka a. (engl. deep a.), anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizmu; disocirana a. (engl. dissociated a.), gubitak osećaja za bol i temperaturu bez gubitka osećaja za dodir; disocijativna a. (engl. dissociative a.), oblik opšte anestezije, ali ne nužno i potpun gubitak svesti, koju karakterišu katalepsija, katatonija i amnezija, izazvana npr. ketaminom; električ-na a. (engl. electric a.), privremena anestezija izazvana prolaskom električne struje; endobronhijalna a. (engl. endobronchial a.), opšta anestezija izazvana uvođenjem anestetičkih para i gasova preko tubusa u jedan od glavnih bronha; endotrahealna a. (engl. endotracheal a.), inhalaciona a., uvođenje anestetičke gasne mešavine kroz tubus uveden u traheju; epiduralna a. (engl. epidural a., peridural a.), regionalna anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika kroz međupršljenski prostor u ekstraduralni prostor; zove se i periduralna anestezija; histerička a. (engl. hysterical a.), anestezija tela koja nastaje u histeriji; infiltracijska a. (engl. infiltration a.), lokalna anestezija koja se postiže infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; inhalacijska a. (engl. inhalation a.), opšta anestezija koja se postiže udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika; interkostalna a. (engl. intercostal a.), anestezija koja se izaziva blokiranjem interkostalnog nerva lokalnim anestetikom; intravenska a. (engl. intravenous a.), anestezija izazvana uvođenjem anestetičkog sredstva u venu; Kulennkampffova a. (engl. Kulenkampff ’s a.), anestezija gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika oko pleksusa brahijalisa; lokalna a. (engl. local a.), gubitak osećaja za bol u jednom delu tela ili čitavom području tela bez gubitka svesti. Može se postići primenom hladnoće, kompresijom nerava, ili primenom lokalnih anestetika; kaudalna a . (engl. caudal a.), regionalna anestezija izazvana

ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; kompresiona a. (engl. compression a.), gubitak osećaja izazvan pritiskom na periferni nerv; kontinuirana epiduralna a. (engl. continuous epidural a., fractional epidural a.), uvođenje katetera u lumbalni ili kaudalni epiduralni prostor radi frakcioniranog ubrizgavanja lokalnog anestetika u cilju produženog traja-nja anestezije; kontinuirana spinalna a. (engl. continuous spinal a., fractional spinal a.), uvođenje katetera u spinalni subarahonidalni prostor radi frakcioniranog intermitentnog ubrizgavanja lokalnog anestetika u cilju produžavanja spinalne anestezije; lokal-na a . (engl. local a.), gubitak osećaja za bol u jednom delu tela bez gubitka svesti; lumbalna a. (engl. lumbar a.), v. spinalna a.; olfaktorna a . (engl. olfactory a.), gubitak osećaja mirisa; opšta a. (engl. general anesthesia), gubitak osećaja za bol udružen sa gubitkom svesti i većim ili manjim stepenom mišićne relaksije; može se izvesti inhalacijskim ili intravenskim anesteticima; periduralna a. (engl. peridural a.), v. epiduralna a.; pudendalna a. (engl. pudendal a.), lokalna anestezija izazvana blokiranjem pudendalnog nerva u blizini spinalnih procesusa ishijadične kosti; rektalna a . (engl. rectal anesthesia), anestezija izazvana unoše-njem anestetika u rektum; refrigeraciona a. (engl. refrigeration a., cryoanesthesia), lokalna anestezija koja se postiže hlađenjem ekstremiteta na koji je postavljena Esmarhova poveska; regionalna anestezija; regionalna a. (engl. regional anesthesia), označava prekid u sprovođenju nerva ili grupe nerava upotrebom rastvora lokalnih anestetika. Ovaj termin se koristi kao zajednički naziv za sprovodnu a., nervni blok, spinalnu ili lumbalnu a., epiduralnu ili periduralnu a., blokadu operativnog polja, infiltracionu a. i površinsku a.; površinska a . (engl. topical a.), postiže se nanošenjem (pomoću spreja, premazivanjem, ukapava-njem) lokalnog anestetika na površinu sluz-nice; splanhnična a. (engl. splanchnic a.), anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u predeo semilunarne ganglije; subperiostna a . (engl. subperiostal a.), anestezija nastala ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod periosta; taktilna a. (engl. tactile a.), gubitak ili poremećaj osećaja dodira; traumatska a. (engl. traumatic a.), gubitak osetljivosti izazvan povredom nerva.

ANESTEZIJA DOLOROZA (engl. dolorous anesthesia), v. trovanje arsenom.

ANESTEZIJSKA SESTRA/TEHNIČAR (engl. nurse anesthetist), medicinska sestra/tehni-čar obučeni da pomažu lekaru anesteziologu u poslovima anestezije.

ANESTEZIJSKI ŠOK (engl. anesthetic shock), stanje slično šoku izazvano davanjem ane-stetika, najčešće relativnim predoziranjem.

ANESTEZIOLOG (engl. anesthesiologist), lekar specijalista za anesteziologiju i reanimatologiju.

ANESTEZIOLOGIJA

(engl. anesthesiology), medicinska specijalnost koja se bavi farmakološkom, fiziološkom i kliničkom osnovom anestezije i srodnih oblasti, uklju-čujući reanimaciju, intenzivnu respiratornu negu i bol.

ANEUPLOIDIJA (engl. aneuploidy), nume-rička hromozomska aberacija koja predstavlja promenu u pojedinačnim parovima homo-logih hromozoma. Aneuploidija nastaje usled grešaka u mejozi i mitozi, koje se zajedničkim imenom nazivaju nerazdvajanje hromozoma (nondisjunction). Nerazdvajanjem hromozoma nastaju dizomični i nulizomični gameti. Kada se ovi spoje sa normalnim gematima suprotnog pola, nastaju trizomični (2n+1) i monozomični (2n-1) zigoti.

ANEURIZMA (engl. aneurysm), proširenje krvnog suda (i srca) različitog oblika, veličine i lokalizacije, koja sadrži sve slojeve krvnog suda. Najčešće se javlja na aorti, na njenom uzlaznom delu, luku i trbušnom delu, ali se može javiti i na raznim drugim manjim arterijama. Najvažniji uzrok za nastanak aneurizme je ateroskleroza, zatim degenerativne bolesti medije (unutrašnjeg zida krvnog suda), povrede i zapaljivi procesi (mikotičke aneurizme). Simptomi zavise od lokalizacije i veličine. Najčešći je pritisak na susedne organe. Tako kod aneurizmi grudnog dela aorte može da postoji otežano disanje, bol u grudima, promuklost, iskašljavanje krvi, a kod anu-rizmi u trbušnom delu javlja se bol u trbuhu. Nekada je moguće u trbuhu napipati tvrdu masu koja pulsira. Dijagnoza se postavlja ultrazvukom, kompjuterizovanom tomografijom i aortografijom ( v. arteriografija). Aneurizma može biti sedište tromba, ugruška krvi, koji može da se otkine i zapuši neki važan krvni sud. Najteža komplikacija je ruptura aneuriz-me. Lečenje je hirurško. Na srcu se aneurizme javljaju u levoj komori i najvažniji uzrok njihovog nastanka je infarkt srca.

ANEURIZMEKTOMIJA (engl. aneurysmectomy), hirurško isecanje aneurizmalne vreće.

ANGINA PECTORIS (engl. angina pectoris), klinički sindrom uzrokovan nedovoljnom prokrvljenošću srca usled suženja koronarnih arterija, koji u tipičnim slučajevima karakteri-še osećaj bola ili pritiska u sredogruđu u trajanju od nekoliko desetina sekundi do 30 mi-nuta. Bol može da se širi prema levom rame-nu, gornjoj polovini leve ruke unutrašnjom volarnom stranom do lakta, 4-og ili 5-og prsta ručja i prema donjoj vilici. Tegobe su najčešće uzrokovane fizičkim naporom i prolaze posle odmora ili uzimanja nitroglicerina. Ovaj tip oboljenja naziva se stabilna angina pektoris. Nestabilnu anginu pektoris karakteriše pojava tegoba pri mirovanju, a može da se razvije u akutni infarkt miokarda i zahteva hitnu lekarsku intervenciju. Oko 70% bolesnika ima nenormalnosti u ECG-u posle umerenog napora, a 30% ima normalan ECG ili nenormalnosti koje nisu od kliničkog značaja. Angina pektoris je uzrokovana aterosklero-tičnim oboljenjem srca, ali u retkim slučajevima može da se javi i u odsustvu značajnog oboljenja koronarnih arterija, kao posledica teške stenoze ili insuficijencije aorte, sifilisnog aortitisa, povećanih metaboličkih potreba, značajne anemije. Osnovni mehanizam je razlika između potreba miokarda za kiseo-nikom i količine koju dobija kroz koronarne arterije. Pojava pre

40. godine starosti i pozitivna porodična anamneza su prognostički loši znaci. Polovina svih bolesnika umire iznenada, a uzroci smrti ostalih su infarkt miokarda i srčana insuficijencija.

ANGIOBLASTI (engl. angioblasts), mlade embrionalne ćelije koje se razvijaju iz mezenhimalnih ćelija, a preteča su epitela krvnih kapilara. Javljaju se, najranije, tokom formiranja krvnih ostrva u zidu žumančane vrećice.

ANGIOGENEZA (engl. angiogenesis), nastajanje novih krvnih sudova, koje se fiziološki događa u endometrijumu uterusa u toku estrogene faze menstruacionog ciklusa. Takođe je jedan je od osnovnih procesa u razviću tumora. Ovaj proces omogućavaju faktori rasta.

ANGIOGRAFIJA (engl. angiography, vasography), radiografski prikaz krvnih sudova (arterija - arteriografija i vena venografija, flebografija) ubrizgavanjem kontrastnog sredstva koje sadrži jod. Kontrast se ubrizgava preko specijalnog katetera plasiranog vrhom u krvni sud. Kateterizacija krvnog suda vrši se njegovom perkutanom punkcijom. Iako je metodom pomoću ultrazvuka moguće u velikom broju slučajeva postaviti dijagnozu, ipak je radi preciznije dijagnostike, naročito pre operativnog zahvata, potrebno uraditi i angiografiju. Primenjuje se primarno u dijagnostici vaskularnih abnormalnosti i oboljenja organa koja daju specifične promene na vaskularnom koritu. To je polazna metoda za terapijske vaskularne radiološke procedure (angioplastika, embolizacija). U zavisnosti od toga koji se sudovi prikazuju, razlikuju se: koronarna, moždana, bubrežna, periferna, plućna ili angiografija drugih područja. Arteriografija spada u invazivne metode i prilikom njenog izvođenja mogu se javiti izvesne opšte i lokalne komplikacije. v. transkateterska arterijska embolizacija.

ANGIOKARDIOGRAFIJA (engl. angiocardiography) rendgensko ispitivanje srca i velikih krvnih sudova korišćenjem odgovarajućeg kontrastnog sredstva. Najčešće se radi kateterizacija leve i desne polovine srca i angiografija. Omogućava procenu funkcije srčanih struktura uz vizuelizaciju lumena krvnog suda. Tokom kateterizacije u srčanim šupljinama registruju se pritisci i uzimaju uzorci krvi za određivanje saturacije krvi kiseonikom. Koronarna angiografija se koristi u dijagnostici angine pektoris da bi se utvrdio stepen suženja koronarne arterije.

ANGIOKERATOM (engl. angiokeratoma), intradermalni kavernozni hemangiom sa zadebljanjem površinskog rožastog sloja epidermisa. To je malformacija do veličine zrna graška sa lako orožalom površinom.

ANGIOM

(engl. angioma), benigni tumor nastao proliferacijom krvnih sudova (hemangiom) ili limfnih sudova (limfangiom).

ANGIOPATIJA (engl. angiopathy), bolest krvnih sudova. Ovim pojmom se ne precizira pravi uzrok bolesti, ali upućuje na mogućnost da se eventualno radi o degenerativnim promenama. Angiopathia diabetica, patološke promene na krvnim sudovima u toku šećerne bolesti. Obzirom da kod thrombangitis obliterans Buergerove bolesti, zapaljiva etiologija nije dokazana, postoji predlog da se ova bo-lest nazove thrombangioza obliterans.

ANGIOSARKOM (engl. angiosarcoma), maligni tumor nastao od endotelnih ćelija krvnih (hemangiosarkom) ili limfnih sudova (limfangiosarkom). Ovi tumori češći su kod starijih osoba i mogu se javiti u svim delovima tela.

ANGIOSKOP (engl. angioskope), optički instrument koji se koristi za istraživanje unutrašnjosti krvnih sudova. Angioskopi su fini fiberoptički kateteri koji prolaze kroz arterije do koronarnih arterija. Sama procedura nosi izvestan rizik.

ANGIOSKOPIJA (engl. angioskopy), direktno vizuelno ispitivanje unutrašnjosti krvnog suda u telu živog čoveka.

ANGIOSPAZAM (engl. angiospasm), steza-nje, grč krvnog suda pod uticajem određenih draži. Češći je u arterijama nego u venama. Umesto termina angiospazam često se koristi termin vazospazam. Bolesti u kojima se jav-ljaju vazospazmi nazivaju se vazospastičkim. Vazospazmom mogu biti zahvaćeni krvni sudovi različitog promera, ali je češći u sitnijim krvnim sudovima. Do spazma dolazi pod uticajem različitih fizičkih, hemijskih i nervnih uticaja. Veliku ulogu u nastanku spazma ima oštećenje endotela unutrašnje opne krvnog suda. Pod uticajem hormonalnih, nervnih, imunoloških uticaja i međuzavisnosti krvnih elemenata i endotela, dolazi do endotela zavi-snog angiospazma, ili pak njegovog širenja. Povremeni spazmi krvnih sudova mogu da dovedu do težih promena na okrajcima ekstremiteta. Postoji nekoliko grupa lekova koji mogu smanjiti učestalost spazma i njegove posledice.

ANGIOTENZIN (engl. angiotensin), jedan od tri polipeptidna hormona: angiotenzin I - dekapeptid, angiotenzin II oktapeptid i angiotenzin III. Renin od angiotenzinogena (alfa globulin koji jetra oslobađa u cirkulaciju) odvaja angiotenzin I. Pri prolasku krvi kroz pluća, bubreg i dr. tkiva, angiotenzinaza

otcepljuje angiotenzin II delovanjem na angiotenzin I kao supstrat. Angiotenzin II je snažan vazokonstrikotor, koji deluje na arteriole direktno i preko centralnog nervnog sistema, podešava mehanizam žeđi u hipotalamusu i apetit za so, stimuliše oslobađanje vazopresina i aldosterona, tako da svi efekti zajedno povećavaju krvni pritisak. Efekte angiotenzina II sprečavaju ACE inhibitori.

ANGIOTENZIN I (engl. angiotensin I), neaktivni dekapeptid, koji se u plućima konvertuje u angiotenzin II. v. angiotenzin.

ANGIOTENZIN II (engl. angiotensin II), oktapeptid koji nastaje odvajanjem dve ami-nokiseline od angiotenzina I, a pod uticajem konvertujućeg enzima pluća. Najmoćniji je stimulus za produkciju i oslobađanje aldosterona i najmoćniji poznati vazokonstriktor. v. angiotenzin.

ANGIOTENZIN I-KONVERTING ENZIM, KINAZA II (engl. angiotensin I-converting enzyme, kinase II), enzim (EC 3.4.15.1, sa preporučenim imenom dipeptidil karboksipeptidaza) koji se nalazi u membranama endotelijelnih ćelija pulmonalnih sudova i sudova bubrega, ali ga ima i u drugim tkivima. Aktivnost enzima se određuje u uzorku krvi. Katalizuje prevođenje angitenzina I u angiotenzin II otcepljivanjem dve terminalne aminokiseline.

ANGIOTENZINOGEN (engl. angiotensinogen), alfa-2-globulin plazme, koji sintetišu jetrine ćelije, hepatociti, a pod dejstvom renina se konveruje u angiotenzin I.

ANGITIS (engl. angitis), vaskulitis, zapaljenje krvnog suda. U grupu vaskulitisa spada velika grupa bolesti krvnih sudova koje se karakterišu inflamacijom, zapaljenjem, nekrozom i izumiranjem krvnog suda. Postoji više podela vaskulitisa. Jedna je prema patološkom na-lazu. Druga je klinička klasifikacija prema uzročniku oboljenja i veličini zahvaćenih krvnih sudova. Veliki broj arteritisa je nepoznatog uzroka. Druga grupa su arteritisi u čijem nastanku igra ulogu imunološki proces. U tu grupu spadaju i arteritisi kod bolesti vezivnog tkiva. Pojedini lekovi mogu izazvati vaskulitis. Ovako veliki broj uzročnika određuje i kliničku sliku koja zavisi od toga da li su zahvaćene arterije, arteriole, kapilari ili venule. Čest nalaz kod vaskulitisa su pro-mene na koži u vidu crvenila, ospi ili čvo-rića. Dijagnoza se potvrđuje metodama za ispitivanje mikrocirkulacije - kapilaroskopijom - direktnim posmatranjem kapilara pomoću specijalnih instrumenata, ispitivanjem cirkulacije Lasserom i drugim metodama. Lečenje zavisi od uzročnika, a u izvesnim slučajevima povoljno dejstvo ima grupa lekova koja se naziva kortikosteroidi.

ANGSTREM, A

(engl. ångström), ŠAnders Jonas Angström, švedski fizičar, 1814-1874 Ć, apsolutna jedinica za dužinu, 10-10 metra, koja se koristi u mikroskopiji, optici i spektroskopiji. Danas se koristi u skladu sa među-narodnim mernim sistemom SI jedinica nano-metar (nm), koja iznosi 10 A i pikometar (pm) koji je jednak 0,01A.

ANGULACIJA ZUBA (engl. tooth angulation), iskrivljenost zuba po uzdužnoj osovini, najčešće u predelu korena, na prednjim zubima. Uzrok je povreda ili lokalne smetnje pri nicanju (prekobrojni zubi, odontomi, impaktirani zubi).

ANGULUS (engl. angle, lat. angulus), ugao, oblik formiran spajanjem dve linije ili ravni, ili prostor ograničen njima. A. infrasternalis, podrebarni ugao koji grade desni i levi rebarni luk, pri čemu teme ugla odgovara vrhu grudne kosti; a. iridokornealis , kružni uglasti žleb koji gradi perifernu ivicu prednje očne komore, umetnutu između obodnih ivica rož-njače i dužice oka. Ima nesumnjiv klinički značaj jer se neposredno uz njegovo dno nalazi venski sinus beonjače (Šlemov kanal) preko kojeg očna vodica iz prednje očne komore otiče u venske krvne sudove oka; a. venozus, venski ugao koji nastaje spajanjem unutrašnje jugularne i potključne vene, nepo-sredno iza grudno-ključnog zgloba. Venski ugao je parna, desna i leva, struktura koja predstavlja početak odgovarajuće, desne ili leve, brahiocefalične vene.

ANHIDRID (engl. anhydride), hemijsko jedi-njenje koje nastaje iz kiseline ili baze oduzimanjem molekula vode. U organskoj hemiji postoje kiseli i bazni anhidridi.

ANHIDROVAN (engl. anhydrous), lišen (bez) vode.

ANHIDROZA (engl. anhidrosis), odsustvo lučenja znoja; može biti generalizovano i regionalno, kao simptom nervnog poremećaja ili kao znak nedovoljne funkcije znojnica. Javlja se posle uzimanja atropina, kod nervnih bolesti i naročito posle simpatektomije. Postoje i kožna oboljenja kod kojih ne postoji znojenje ili je znatno redukovano.

ANIRIDIJA (engl. aniridia), očni poremećaj kod koga je dužica slabije razvijena od normalne. Dužica najčešće nije potpuno odsutna, već postoje male trake dužice kružno postav-ljene, koje mogu da se vide biomikroskopom. Često je udružena sa nerazvijenošću makule, značajno smanjenom vidnom

oštrinom, nis-tagmusom i često zamućenjem sočiva. Javlja se kao dominantno nasledan poremećaj ili kao spontana mutacija.

ANISAKIJAZA (engl. anisakiasis), infekcija čoveka larvama tropske nematode (valjkastih crva) iz porodice Anisakidae. Javlja se kod ljudi koji jedu nedovoljno kuvanu, pečenu ili mariniranu morsku ribu. Najčešće se sreće na obalama Pacifika u Južnoj Americi i u predelima sveta gde se jedu specijaliteti od morske ribe, kao što je sushi i sashima u Japanu, zelene haringe u Holandiji i ceviche u Južnoj Americi. Oboljenje karakterišu želudačne i crevne tegobe. Dijagnoza se postavlja identifikovanjem larvi iz sadržaja ili u bioptičkom materijalu creva, kao i gastroskopski i radiološki.

ANISTREPLAZA (engl. anistreplase), fibrinolitik kompleksnog sastava koji čine streptokinaza i plazminogen. Deluje selektivnije na tromb i dugotrajnije od ostalih fibrinolitika, mada je najskuplja. Može da se primeni i u vanbolničkim ustanovama. Koristi se samo kod akutnog infarkta miokarda i to samo jedna doza. Preparat: Eminase.

ANSIO(engl. aniso-), prefiks koji označava nejednako, asimetrično.

ANIZOCITOZA (engl. anisocytosis), abnormalne varijacije u veličini crvenih krvnih ćelija.

ANIZODONT (engl. anisodont), atipičan, po formi, veličini i simetriji nejednak zub.

ANIZOIKONIJA (engl. anisoiconia), anomalija binokularnog vida. Isti objekt daje sliku različitu po obliku i veličini u jednom i drugom oku. Postoji takozvana fiziološka anizo-ikonija, koja ne stvara veće smetnje. Uzrok je optički - anizometropija, čiji je najizrazitiji primer afakija (odsustvo sočiva). Ukoliko je intervencija jednostrana, ova razlika je toliko velika da normalan binokularni vid postaje nemoguć. Upotreba kontaktnih stakala donosi veliko olakšanje pacijentima, ali ne uvek. Sve anizometropije mogu izazvati anizoikoniju koja je mnogo jača kod astigmatizma nego kod aksijalnih ameoptropija. Anizoikonija se može meriti stereoinoskopom i u izvesnim slučajevima korigovati izoikoničnim staklima.

ANIZOKORIJA

(engl. anisocoria), nejednaka veličina zenica jednog i drugog oka iste osobe. Razlika od 1 mm u prečniku nema kliničkog značaja, dok veća razlika obično ukazuje na prisustvo nekog oboljenja (sifilis CNS, intrakranijalne hemoragije, lokalna oboljenja oka) ili je posledica primene atropina u dijagnostičke ili druge svrhe. Često se javlja kod oštećenja parasimpatičkih pupilokonstriktornih vlakana (kod kompresije u kavernoznom sinusu, u orbitalnoj duplji), kod oštećenja simpatičkih vlakana (Hornerov sindrom).

ANIZOMASTIJA (engl. anisomastia), nejednakost u veličini dojki. U toku rasta jedna od dojki može zastati i trajno ostati manja od druge; 20 - 25% žena ima slabije razvijenu jednu dojku. O ovoj činjenici treba voditi računa kada se na osnovu simetrije procenjuje prisustvo eventualnog tumora u dojci.

ANIZOMELIJA (engl. anisomelia), urođena nejednakost ekstremiteta. Javlja se uglavnom u okviru drugih sindroma, ređe izolovano. Etiogija je nepoznata.

ANIZOMETROPIJA (engl. anisometropia), značajna razlika u veličini refraktivne greške između dva oka iste osobe (veća od 2,5 - 3 D), tako da dolazi do poremećaja binokularnog vida. Do pronalaska kontaktnih sočiva, velike anizometropije nisu mogle da budu korigovane naočarima.

ANIZOPIEZA (engl. anisopiesis), nejednak arterijski krvni pritisak.

ANJON (engl. anion), jon koji nosi negativno naelektrisanje; kada se nađe u električnom polju anjon se kreće prema anodi (pozitivan pol). Anjoni se označavaju znakon minus (-), kao npr. Cl-. v. jon.

ANJONSKE BOJE, kisele boje koje imaju sposobnost formiranja soli sa pozitivno nabijenim jonima (katjonima) baznih bioloških supstanci. U ovu grupu boja spadaju: eozin, anilinsko plavo, oranž G, floksin , svetlo zeleno (light green) itd.

ANKILOGLOSIJA (engl. ankyloglossia), nedovoljna pokretljivost jezika sa posledičnim poteškoćama u funkciji govora zbog sraslosti jezika. Naziva se još i lingua frenata. Kompletna a., ankiloza nastala srastanjem jezika i poda usne duplje; delimična a., ankiloza nastala zbog kratke jezične vezice, frenuluma ili je ova

pripojena u blizini vrha jezika.

ANKILOHEILIJA (engl. ankyloheilia), me-đusobna sraslost usana.

ANKILOSTOMA (engl. Ancylostoma), rod nematoda (valjkastih crva). Odvojenih su polova, a karakterišu ih dva para kukastih zuba na ventralnoj strani tela i jedan par na dorzalnoj. Zubima se pričvršćuju za sluzokožu tankog creva čoveka stvarajući sitne erozije što rezultira krvarenjem. Infektivni oblik za čoveka je filariformna larva koja direktno prodire kroz kožu, a odatle u cirkulaciju.

ANKILOSTOMIJAZA (engl. ancylostomiasis, hookworm disease, infestation by Ancylostoma duodenale), ucinarijaza, crevna infekcija kod čoveka, nekih vrsta majmuna, svinja, mladih pasa, mačaka i divljih mesojeda valjkastim parazitskim crvom Ancylostoma duodenale. Ovaj parazit je poznat pod imenom rudarska glista. Rasprostranjena je u Aziji, Africi, Južnoj Americi i Evropi. Često se javlja kod seoskog stanovništva u krajevima sa vlažnim tlom i oko ugljenokopa. Kod ljudi se sreće benigna forma ankilostomijaze, sa lakim crevnim poremećajem i lakom anemijom i maligna forma koju karakterišu teža anemija, povišena temperatura, proliv, brzo zamaranje, nesvestica, kaheksija, pa i smrt usled iscrpljenosti. Kod lica zaposlenih u rudnicima sreće se kožni oblik, a poznata je i plućna ankilostomijaza sa bronhopneumonijom, bronhiekstazijom i emfizemom pluća. Čovek se zarazi ovim parazitima kada infektivne larve iz vlažnog tla dospeju u organizam preko vode, hrane ili najčešće preko kože. Parazitiraju u tankom crevu, a pored gastrointestinalnih poremećaja izazivaju i teške anemije. Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza jaja parazita u stolici.

ANKILOZA (engl. ankylosis), nenormalna nepokretnost ili sraslost nekog dela ili zgloba. Ankiloza temporomandibularnog zgloba (engl. temporomandibular ankylosis), delimična ili totalna nepokretljivost temporomandibularnog zgloba. Može biti posledica kongenitalne greške, povrede nastale tokom porađanja, traume, loše repozicije slomljenog kondila, ožiljkom izmenjenog tkiva, zapaljivim procesom, infekcijom, artritisom, kongenitalnim sifilisom i neoplazmom. Zigomatično-koronoidna a., umanjeno otvaranje zgloba nastalo fibroznom hiperplazijom unutrašnje površine malarne kosti za koronoidni nastavak donje vilice.

ANKILOZA ZUBA (engl. dental ankylosis), uronuli zubi; delimično ili potpuno srastanje cementa korena zuba sa koštanom alveolom uz delimično ili potpuno gubljenje periodoncijuma. Češća je u mlečnoj denticiji. Kod stalnih zuba se najčešće javlja kao posledica povrede.

ANKILOZIRAJUĆA HIPEROSTOZA (engl. diffuse idiopathic skeletal hyperostosis - DISH), Forestierova bolest, proliferativnodegenerativno oboljenje kičmenog stuba, sa masivnim, prenaglašenim osteofitima prednjih ivica pršljenova, osifikacijom ligamenata, a delom i intervertebralnih diskusa.

ANKILOZIRAJUĆI SPONDILITIS (engl. ankylosing spondylitis, Morbus Bechterew), oboljenje iz grupe seronegativnih spondilartropatija, predstavlja hronični inflamatorni artritis koji uglavnom zahvata aksijalni skelet (sakroilijačne zglobove, spinalne apofizealne i kostovertebralne), pokazujući kombinaciju sinovitisa i entezopatija. Često može da zahvati periferne zglobove (ramena, kukove, kolena). Pokreti kičme postaju ograničeni, a u uznapredovaloj bolesti dolazi do fuzije apofiznih zglobova, stvaranja sindezmofita i kalcifikacije spinalnih ligamenata, što može kompletno izazvati ankilozu kičmenog stuba od sakruma do vrata i na rendgenskom snimku dati karakterističan izgled kičme u oblika bambusovog štapa.

ANKSIOLITIK (engl. anxiolytic), lek koji ublažava anksioznost, psihičku napetost, bez značajne pospanosti. Noviji anksiolitici su benzodiazepini (diazepam, oksazepam, alprazolam, bromazepam, lorazepam, prazepam, midazolam, triazolam i dr.) i buspiron. Stari anksiolitici su bili hidroksizin, meprobamat i male doze barbiturata. Anksiolitici se koriste u kratkim kurama od nekoliko nedelja do 3 meseca, jer može da se raz-vije zavisnost.

ANODA (engl. anode), pozitivna elektroda. v. elektroda, v. katoda.

ANODONCIJA (engl. anodontia), urođeni nedostatak jednog, više ili svih zuba. Može zahvatiti samo stalnu denticiju, samo mlečnu denticiju ili obe. A. partialis , nedostatak jednog ili više zuba. Sinonimi: hipodoncija, oligodoncija; a. totalis , retko, kongenitalno odsustvo svih zuba, mlečnih i/ili stalnih, najčešće povezano sa nekim opštim generalizovanim deformitetima, kao što je na primer ektodermalna displazija. Sinonim: aplazija zuba; izazvana, indukovana a., nastaje kao posledica vađenja zuba.

ANOKSEMIJA (engl. anoxemia), otsustvo kiseonika u arterijskoj krvi.

ANOKSIJA

(engl. anoxia), nedostatak ki-seonika; odsustvo kiseonika u udahnutom gasu, arterijskoj krvi ili tkivu. Klinički je izuzetno retka pa je prikladniji pojam hipoksija.

ANOMALIJE ZUBA (engl. dental anomaly), nepravilnost razvoja zuba koja dovodi do odstupanja zuba od normalnog oblika, veličine, položaja, strukture, boje i funkcije. A. forme , oblika zuba (engl. dental form anomalia), nastaju u vreme razvoja zuba proliferacijom pojedinih delova zubne klice upolje (izvrtanje - evaginatio dentis) ili u sam zub, (uvrtanje - invaginatio dentis, dens in dente), nepotpunom (geminacija - geminatio dentis) ili potpunom podelom zubne klice (zubi blizanci - schysodontia), spajanjem klica stalnih zuba (srastanje - fusio dentis) ili potpunom promenom oblika zuba (okrugli konični, pljosnati). A. veličine zuba (engl. dental size anomaly), manifestuje se pojavom pojedinih ili svih zuba većih, krupnijih, ili manjih, sitnijih od prosečne veličine zuba koju ima određena populacija, v. makrodoncija. A. građe (strukture) zuba ( engl. anomaly of tooth structure), zahvata pojedina ili sva zubna tkiva (gleđ, dentin, cement) na jednom, više ili na svim zubima. Zahvata mlečne i/ili stalne zube. Uzroci mogu biti opšti (nutritivni, endokrini, toksični, metabolički, nasledni) i lokalni (infekcija, trauma, zračenje). Karakterišu je hipokalcifikacije ili hipoplazije zuba. A. boje (engl. color dental anomaly), nastaje u vreme razvoja zuba usled meta-boličkih poremećaja, oboljenja krvi, dejstva medikamenata, toksina, i imbibicijom pigmenata zubnih tkiva (nutritivni pigmenti, teški metali). A. nicanja zuba , najčešće se odnosi na ranije (dentitio precox) ili kasnije nicanje zuba (dentitio tarda) u odnosu na prosečno vreme nicanja u datoj populaciji. Poremećaj je češći u stalnoj denticiji. Kod ranog nicanja mlečnih zuba razlikuju se natalni (dete rođeno sa jednim ili više sekutića) i neonatalni zubi (ako niknu u prvih 30 dana života). A. broja zuba , broj zuba može biti manji (anodontia) ili veći (hyperodontia). v. anodoncija, v. hipodoncija.

ANOMALOSKOP (engl. anomaloscope), najpouzdaniji aparat (po Nagelu) za testiranje poremećaja u percepciji boja. Reč je o spektrofotometru koji u posmatranom gornjem polju omogućava mešanje zelene i crvene svetlosti dajući žutu boju, a u donjem polju se nalazi žuta boja različite svetline. Na osnovu odnosa mešavine crvenog i zelenog svetla gornjeg polja i svetline donjeg žutog polja (Rayleighova jednačina) mogu da se ustanove vrsta i stepen poremećaja kolornog vida.

ANONIHIJA (engl. anonychia), odsustvo noktiju; nasledno oboljenje odn. stanje kada potpuno nedostaju nokti. Može se javiti kod raznih dermatoza.

ANOPHELES (engl. Anopheles), rod komaraca. Članovi ovoga roda su prenosioci malarije, tj. prelazni nosioci protozoa iz porodice Plasmodidae. Iako su veoma slični ostalim komarcima, u larvenom stadijumu se poznaju po položaju u vodi - miruju uz površinu vode. Odrasli oblici se takođe prepoznaju po karakterističnom položaju - odupirući se na prednja dva para nogu, oni drže zadnji deo tela koso podignut uvis dok im je glava usmerena prema podlozi.

ANOPSIJA (engl. anopsio), nemogućnost raspoznavanja jedne od osnovnih boja. Poremećaj je nasledan. Osobe koje ne raspoznaju crvenu boju zovu se protanopi ; zelenu - deuteranopi ; a plavu boju - tritanopi .

ANOREKSIJA (engl. anorexia), nedostatak apetita, averzija prema hrani; progresivan gubitak težine i apetita praćen psihološkim odbijanjem hrane. Uglavnom se javlja kod mladih, češće kod devojaka, načelno zbog sukoba sa sredinom, straha od napuštanja i eventualnog osećanja krivice zbog buđenja seksualnosti. U težim i zapuštenim oblicima može biti uvod u ozbiljniji fiziološki poremećaj.

ANOREKSIJA NERVOZA (engl. anorexia nervosa), ozbiljan psihološki poremećaj, najčešće kod adolescentkinja, koje gladova-njem, povraćanjem, uzimanjem laksativa ili diuretika teže smanjenju telesne težine, najčešće daleko ispod normale. Rezultat je fobije od gojaznosti. Izraženim gubitkom telesne težine gubi se i seksulani interes i nastaje amenoreja. U nekim slučajevima poremećaj se završava fatalno, zbog čega je često potrebna hospitalizacija. Neophodne su specifična psihoterapija i ishrana (ponekada i arteficijelnim putem) da bi se postigla normalna telesna težina. Poremećaj je često udružen sa bulimijom.

ANOSKOP (engl. anoscope), cevasti instrument, spekulum, kojim se ispituje analni kanal i donji deo rektuma.

ANOSMIJA (engl. anosmie), potpuni gubitak čula mirisa. Može da nastane posle povrede prednje lobanjske jame, tumora ili gripa. Prolazna anosmija se javlja kod zapušenosti nosa.

ANOVULATORNI CIKLUS (engl. anovulatory cycle), anovularni ciklus; ovarijalni ciklus normalnog trajanja, ali bez ovulacije (bez sazrevanja folikula sa jajnom ćelijom) i prema tome sa izostankom sekretorne faze endometrijalnog ciklusa. U toku ovakvih ciklusa nemoguće je oplođenje, odnosno zatrudnjivanje. Pošto nema žutog tela endometrijalni epitel ostaje u proliferativnoj fazi sve dok se ne pojavi menstrualno krvarenje. Smatra se da zdrava žena ima 3 - 4 anovulatorna ciklusa godišnje. Često ovakav ciklus traje oko 24 dana tako da žene sa anovularnim ciklusima imaju 16 monofaznih ciklusa godišnje za razliku od žena sa redovnim ciklusom od 28 dana koje godišnje imaju po 12 bifaznih ciklusa.

ANP

(engl. ANP), skraćena oznaka za atrijalni natriuretski peptid.

ANTACID (engl. antacid), lek koji neutrališe hlorovodoničnu kiselinu u želucu. Antacidi su alkalne soli ili hidroksidi kao natrijum-hidrogenkarbonat, kalcijum-karbonat, aluminijum-hidroksid ili kompleksne soli kao aluminijum-magnezijum-silikat i dr. Koriste se za ublažavanje gorušice, bola i sličnih tegoba posle obilnih ili previše začinjenih obroka, kod dispepsije, gastroezofagusnog refluksa ili ulkusne bolesti.

ANTAGONIST (engl. antagonist), 1. mišić koji deluje suprotno delovanju drugog mišića koji mu se suprotstavlja; 2. lek ili slična supstanca koja deluje suprotno drugom leku ili prirodnim aktivnim supstancama u organizmu: hormonima ili transmiterima. Lekovi antagonisti najčešće deluju indirektno, vezuju se za iste receptore kao i prirodni agonisti, i tako ih sprečavaju da ispolje svoja regulatorna dejstva. Tako atropin blokira dejstva acetilholina, antagonisti kalcijuma sprečavaju aktivirajuća dejstva jona kalcijuma, antihistaminici dejstva histamina, beta blokatori dejstva adrenalina i noradrenalina, neuroleptici dejstva dopamina, ciproteron dejstva testosterona, tamoksifen dejstva estrogena itd.

ANTAGONISTI H2 RECEPTORA (engl. H2 receptor antagonists), lekovi koji blokiraju histaminske H2 receptore i smanjuju lučenje kiseline u želucu. Grupu čine: cimetidin, famotidin, nizatidin, ranitidin i dr. Značili su veliki napredak u lečenju ulkusne bolesti: čira na želucu i duodenumu, kao i gastroezofagusnog refluksa, ali su odnedavno u drugom planu zbog izmenjenog koncepta nastanka i terapije.

ANTAGONISTI KALCIJUMA (engl. calcium antagonists, calcim channel blockers), lekovi koji blokiraju ulaz jona kalcijuma kroz kalcijumske kanale u ćelije srca i ćelije glatkih mišića krvnih sudova i drugih organa. Vazodilatacija, širenje arterija i arteriola je najvažnije dejstvo svih antagonista kalcijuma; zbog nje se snižava povišeni krvni pritisak i smanjuje potrošnja kiseonika u srcu. Neki antagonisti kalcijuma (npr. verapamil) deprimiraju rad srca i usporavaju sprovođenje impulsa sa pret-komora na komore, pa se koriste i za lečenje srčanih aritmija. Antagonisti kalcijuma najviše se koriste za lečenje hipertenzije i angine pektoris. Grupu čine: verapamil, diltiazem, nife-dipin i njemu srodni lekovi: amlodipin, felodipin, nikardipin, nitrendipin, nizoldipin i novi mibefradil i dr. Neželjena dejstva mogu da budu crvenilo, vrtoglavica, hipotenzija, tahi-kardija i otoci na nogama.

ANTE(lat. ante-), prefiks koji se odnosi na pred, ispred, bilo da je reč o poziciji strukture ili vremenskoj

odrednici.

ANTEBRAHIJUM (engl. forearm, lat. antebrachium), podlakat. Deo gornjeg ekstremiteta koji se nalazi između zgloba lakta i zgloba ručja. U sastav podlakta ulaze dva predela, prednji i zadnji predeo podlakta.

ANTEFLEKSIJA (engl. anteflexion, lat. anteflexio), 1. pokret savijanja ili pregibanja usmeren napred u odnosu na uzdužnu osovinu ili ravan odgovarajuće strukture; 2. povijenost dela tela, organa ili dela organa prema napred. Telo materice je u odnosu na vrat materice povijeno prema napred pri čemu navedene strukture grade tup ugao otvoren napred. Ovaj uobičajen anatomski položaj je nazvan antefleksija materice.

ANTENATALNA DIJAGNOZA (engl. prenatal diagnosis), pravovremeno otkrivanje naslednih bolesti i kongenitalnih anomalija fetusa (ploda). Određene promene mogu da menjaju naslednu osnovu ploda, pa se tako u slučaju da su ovakvi poremećaji spojivi sa životom rađaju deca sa veoma teškim i neizlečivim oboljenjima. Imajući u vidu težinu kliničke slike, neizlečivost i učestalost pojave naslednih bolesti i kongenitalnih anomalija, u borbi za zdravo potomstvo neophodno je sprovođenje blagovremene, rane i odgovarajuće prenatalne dijagnoze. Na tom polju ultrazvuk predstavlja nezamenljivu metodu kako zbog svoje neinvazivnosti, tako i zbog obilja podataka koje daje još od samog začetka ploda. Na žalost, kod ne malog broja naslednih i kongenitalnih poremećaja nema morfoloških promena koje bi ultrazvukom bile vidljive. To je i bio razlog da su poslednjih godina u punom razvoju invazivni postupci kojima se uz mali rizik za dalji tok trudnoće mogu pravovremeno uzeti uzorci plodovih tkiva i tako potvrditi ili odbaciti sumnje na prisustvo poremećaja. Kao uzorci za antenatalnu dijagnozu danas se najčešće uzimaju horionske čupice (biopsijom horion frondozuma - chorion villus sampling - CVS), amnionska tečnost (ranom amniocentezom - RAC) i fetalna krv (kordocentezom - uzimanjem krvi iz pupčanika), mada se za analizu mogu uzeti i druga fetalna tkiva ili ekskreti (koža, mišić, jetra, deo tumora, mokraća).

ANTERIOR (engl. anterior), prednji. Najčešće se odnosi na prednji deo tela, dela tela ili organa. Označava i prednju površinu morfološke strukture ili stukturu koja se nalazi ispred u odnosu na okolne ili vodeće strukture. Pojam anterior je suprotan pojmu posterior.

ANTEROGRADNA PIJELOGRAFIJA (engl. antegrade pyelography), perkutana punkcija kanalnog sistema bubrega i ubrizgavanje kontrastnog sredstva u njega. Načini se pijelogram (radiografija kontrastom ispunjenog pijeloma).

Primenjuje se u slučajevima kada neinvazivne radiološke procedure (ultrasonografija, ekskretorna urografija) ne daju zadovoljavajuće informacije o anatomskom stanju kanalnog sistema bubrega i gornjeg mokrać-nog puta (mokraćovoda). Ovo je metoda koja neposredno prethodi perkutanoj nefrostomiji, v. perkutana nefrostomija.

ANTEVERZIJA (engl. anteversion, lat. anteversio), povijenost put napred.

ANTI- (anti-) (engl. ant-, anti-), prefiks koji označava delovanje protiv nečega, npr. antihelmintik-lek koji deluje protiv helminata (crvenih crva).

ANTIANDROGEN (engl. antiandrogen), supstanca koja može da spreči biološko dejstvo androgena na odgovarajuće tkivo.

ANTIANEMIČAN (engl. antianaemic), 1. koji sprečava ili nadoknadjuje nedostatak eritrocita u krvi; 2. primena leka koji sprečava ili leči anemiju. Kod akutnog gubitka krvi daje se puna krv. Koncentrovani eritrociti se daju kad anemija nastaje usled hroničnog gubitka krvi. Transfuzija eritrocita i koncentrati trombocita se daju u lečenju aplastične anemije. Anemija zbog deficita gvoždja leči se peroralnim ili parenteralnim davanjem gvožđa. Ciankobalamin se primenjuje u lečenju perniciozne anemije. Folna kiselina se daje kad je anemija posledica deficita tog vitamina. Kombinacija folne kiseline i vitamina B12 daje se kod anemije nastale usled dijete i neadekvatnog unosa ovih dvaju vitamina.

ANTIARITMIK (engl. anti-arrhythmic), lek protiv aritmije srca, nepravilnosti srčanog rada. Antiaritmici u užem smislu za tahiaritmije su: hinidin, lidokain, dizopiramid, prokainamid, amjodaron i dr., a za bradiaritmije: atropin, izoprenalin, orciprenalin. Za lečenje od aritmija koriste se i drugi lekovi: adenozin, digitalis, beta blokatori (atenolol, metoprolol, propranolol i dr.), ili antagonisti kalcijuma (npr. verapamil). Antiaritmici su potencijalno opasni lekovi koje treba da propisuju samo iskusni kardiolozi, jer i sami lekovi mogu da izazovu aritmije opasne po život.

ANTIBAKTERIJALNI (engl. antibacterial), deluje na bakterije sprečavajući njihov rast i razmnožavanje. Hemioterapeutici i antibiotici mogu da deluju antibakterijalno - bakteriostatski (sprečavajući rast i razmnožavanje

bakterija) i baktericidno (ubijajući bakterije).

ANTIBAKTERIJSKA VAKCINA (engl. antibacterial vaccine), vakcine koje se koriste u borbi organizma protiv bakterija. Njihovo pripremanje je olakš ano dobijanjem čistih kultura na odgovarajućim podlogama, iz kojih same bakterije mogu lako da se izdvoje. Tako dobijena bakterijska emulzija se zatim oslab-ljuje ili se bakterije ubijaju dejstvom toplote, upotrebom antiseptika ili sukcesivnim presa-đivanjem na različite podloge. Na taj način pripremaju se vakcine protiv kolere, velikog kaš lja, kuge, stafilokoka, streptokoka, tifusa i paratifusa (mrtvi prouzrokovači), kao i vakcina BCG, koja predstavlja živu oslabljenu vakcinu dobijenu od bacila tuberkuloze.

ANTIBIOTIK (engl. antibiotic), lek dobijen iz mikroorganizama (gljivica ili ređe bakterija), a koristi se za lečenje infekcija. Antibiotici deluju baktriostatički ili baktericidno na osetljive sojeve bakterija ili gljivica. Najviše se koriste kod sistemskih infekcija: disajnih puteva, mokraćnih puteva, gastrointestinalnog trakta, kože i mekih tkiva i kostiju. Primenjuju se oralno u obliku tableta, kapsula, sirupa ili u vidu injekcija. Ponekad se koriste i za sprečavanje razvoja infekcija: kod osoba sa srčanim manama, kod reumatičke groznice, ili u hirurgiji za sprečavanje infekcija posle operacije. Najvažniji antibiotici su: penicilini, cefalosporini, hinoloni, mak-rolidi, aminoglikozidi, tetraciklini, sulfonamidi i dr. Postoje i antibiotici koji deluju protiv malignih tumora. Neželjena dejstva su po pravilu retka i podnošljivost dobra. Aler-gijske reakcije su veći problem kod upotrebe penicilina, sekundarne infekcije creva i opasni prolivi kod svih antibiotika širokog spektra, a oštećenje sluha i bubrega kod primene aminoglikozida. Rezistenciju na antibiotike razvija većina bakterija, zbog čega oni gube efikasnost. Zato se osetljivost bakterija na antibiotike redovno proverava antibiogramom. U hemioterapiji malignih bo-lesti koristi se grupa citotoksičkih antibiotika (aklarubicin, bleomicin, doksorubicin, epirubicin i dr.).

ANTIDEPRESIV (engl. antidepressant), lek koji ublažava simptome depresije. Klasični antidepresivi su tzv. triciklički antidepresivi kao amitriptilin, imipramin, hlorimipramin i dr, koji pojačavaju aktivnost neurotransmitera noradrenalina i serotonina u mozgu. Noviji antidepresivi su fluoksetin i fluvoksamin, koji selektivno inhibiraju preuzimanje serotonina i time pojačavaju i produžavaju aktivnost ovog transmitera. Inhibitori MAO (mono-amino-oksidaze) sprečavaju razgradnju i produžavaju delotvornost monoamina mozga (npr. noradrenalin, serotonin, dopamin). To su najstariji efikasni antidepresivi, ali je njihova upotreba bila ograničena zbog velikog broja neželjenih dejstava i interakcija. Novi selektivni inhibitori MAO kao moklobemid imaju bolju podnošljivost.

ANTIDIFTERIČNA VAKCINA (engl. diphtheria vaccine), vakcina pripremljena za aktivnu zaštitu protiv difterije. Priprema se od difteričnog toksoida adsorbovanog na aluminijum-hidroksid kao adjuvans. Primenjuje se prema kalendaru redovnih i obaveznih vakcinacija, od 3. meseca starosti odojčeta, zajedno sa vakcinom

protiv tetanusa i velikog kašlja (DiTePer).

ANTIDIFTERIČNI SERUM (engl. diphteria antitoxin), heterologni prečišćeni serum sa visokim sadržajem antitela (antitoksina) protiv difteričnog toksina. Dobija se od konja, govečeta ili ovce, nakon njihove prethodne vakcinacije. Primenjuje se u terapijske svrhe, što je moguće ranije, već kod kliničke sumnje na difteriju. Da bi se izbegla reakcija preosetljivosti u toku njegove primene, daje se frakcionirana u malim, postepeno rastućim dozama („desenzibilizacija”).

ANTIDIURETIČKI HORMON, ADH (engl. antidiuretic hormone), peptidni hormon koji se sintetiše u neuroendokrinim ćelijama supraoptičkog i paraventrikularnog jedra hipotalamusa. Hormon se transportuje upakovan u granule aksonom ćelije i deponuje u nervne završetke neurohipofize. Sekrecija antidiureznog hormona je primarno regulisana osmotski i hemodinamski. Kada je nizak nivo antidiureznog hormona u plazmi izlučuje se veliki volumen hipoosmotskog urina ( v. vodena diureza). Kada je povećan plazma nivo antidiureznog hormona ekskretuje se mali volumen koncentrovanog urina ( v. antidiureza). Znači, antidiurezni hormon kontroliše ekskreciju i balans vode. U slučaju nedostatka ovog hormona nastaju velike količine urina kao u dijabetesu insipidusu. Deluje na bubreg da reguliše volumen i osmolalnost urina, odnosno primarno izaziva antidiurezu preko V2 antidiureznih receptora u bubregu. Povećava propustljivost distalnih tubula i sabirnih kanala bubrega za vodu što izaziva njenu reapsorpciju i zadržavanje u organizmu uz smanjeno izlučivanje mokraće. U koncentracijama koje su veće od fizioloških, deluje vazokonstriktorno uglavnom na arteriole, izazivajući povećanje arterijskog pritiska, pa otuda potiče i drugi naziv za ovaj hormon - vazopresin.

ANTIDIUREZA (engl. antidiuresis), stvaranje i izlučivanje koncentrovanog urina malog volumena.

ANTI DNK (engl. anti-DNA), specifična ANA koja reaguje sa strukturom DNK mole-kula

ANTIDOT (engl. antidote), lek koji poništava delovanje otrova, ili lekova kad se predoziraju u velikoj meri. Najpoznatiji antidoti su: dimerkaptopropanol i penicilamin kod tro-vanja teškim metalima, nalokson kod trovanja morfinom i drugim opijatima, atropin kod trovanja gljivama koje sadrže muskarin.

ANTI-dsDNK ANTITELA (engl. anti-double st-randed DNK antibodies), visokospecifična podgrupa anti-DNK antitela, koja reaguju sa dvolančanom DNK (dsDNK), ili nativnom (nDNK). Otkrivaju se uglavnom kod bolesnika

sa sistemskim eritemskim lupusom i predstavljaju jedan od dijagnostičkih kriterijuma za SLE. Merenje njihove količine je značajno za procenu aktivnosti i težine oboljenja i za prognozu daljeg toka bolesti.

ANTIEMETIK (engl. antiemetic), lek koji sprečava povraćanje. Za lečenje povraćanja na pri putovanju koriste se antihistaminici: dimenhidrinat i prometazin, ili antagonisti dopamina: domperidon, metoklopramid, hlorpromazin i dr. U primeni hemioterapije za lečenje malignih bolesti, za sprečavanje pov-raćanja koriste se ondansetron i tropisentron, selektivni antagonisti serotonina tj 5-HT3 receptora.

ANTIEPILEPTIK (engl. antiepileptic), lek koji sprečava nastanak ili ublažava težinu i učestalost epileptičkih napada kod raznih tipova epilepsije. Najvažniji antiepileptici su: karbamazepin, valproat natrijum, fenitoin, lamotrigin i dr. Upotreba antiepileptika mora da bude poverena specijalistima jer su neže-ljena dejstva vrlo raznovrsna i potencijalno opasna.

ANTIESTROGENI (engl. anti-oestrogens), grupa lekova koji pokazuju suprotna dejstva od estrogena. Najsnažniji u ovoj grupi je Tamoxifen koji blokira receptore za estrogene i služi kao lek koji se koristi pri lečenju karcinoma dojke. Neki antiestrogeni, kao npr. Clompiphen, stimulišu lučenje gonadotropina u hipofizi, a preko njih ovulaciju kod infertilnih žena.

ANTIFIBRINOLITIK (engl. antifibrinolytic), lek koji sprečava razlaganje krvnih ugrušaka. Antifibrinolitici, kao aprotinin i trane-ksa-mička kiselina, koriste se za smanjivanje gubitka krvi u kardiohirurgiji i kod drugih operacija kad postoji hiperaktivacija fibrinolitičkog sistema.

ANTIFOSFOLIPIDNA ANTITELA (engl. antiphospholipid antibodies), heterogena grupa antitela, koja reaguju sa negativno naelektrisanim fosfolipidima, kompleksima fosfolipida i proteinima poput B2-glikoproteina I i/ili protrombinom. Obuhvataju lupus antikoagulant (LAC) i antikardiolipinska antitela (ACA), najčešće pripadaju klasi IgG i dovode do nastanka antifosfolipidnog sindroma.

ANTIFOSFOLIPIDNI SINDROM, APS (engl. antiphospholipid antibody syndrome), multisistemska bolest sa pojavom rekurentnih arterijskih i/ili venskih tromboza, trombocitopenijom i ponovljenim spontanim abortusima. Serološko obeležje APS-a je prisustvo visokih vrednosti antifosfolipidnih antitela. APS može da bude primaran (bez pridružene bolesti) ili sekundaran (u sklopu autoimunih, malignih, infektivnih bolesti ili izazvan

lekovima).

ANTIGEN (engl. antigen), svaka materija koju organizam sisara prepoznaje kao stranu ili potencijalno opasnu po sebe i na čije prisustvo stvara antitela ili se aktivišu limfociti T. Antigeni su najčešće po svojoj prirodi belan-čevine, ali mogu biti i ugljeni hidrati, masti ili kombinacija ovih materija. Neorganske materije mogu da se vezuju za belančevine čoveka i da tako postanu kompletni antigeni i izazovu stvaranje odgovarajućih antitela. Ovi nekompletni antigeni (mali molekuli) nazivaju se hapteni.

ANTIHELMINTIK (engl. anthelmintic), lek protiv crevnih parazita (dečje gliste, rudarske gliste i pantljičare). Najvažniji su: albendazol, mebendazol, niklozamid, piperazin, pirantel pamoat i dr.

ANTIHEMOFILNA KRVNA PLAZMA (engl. antihaemophilic factor plasma), plazma koja sadrži antihemofilni faktor VIII.

ANTIHEMOFILNI GLOBULIN AHF (engl. antihaemophilic factor), krvni koagulacioni faktor VIII. Indikacije: primenjuje se u leče-nju hemofilije A, deficita faktora VIII. Pošto se faktor dobija iz pulova humane plazme, preko AHF se može preneti hepatitis. Mogu se takođe javiti različite alergijske reakcije.

ANTIHEMORAGIK (engl. antihaemorrhagic), lek ili agens koji se upotrebljava da spreči ili zaustavi krvarenje, kao što su tromboplastin ili trombin koji imaju ulogu u procesu koagulacije krvi.

ANTIHIPERTENZIV (engl. antihypertensive), lek protiv hipertenzije. Lekovi su klasifikovani u 5 glavnih grupa prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji: diuretici, beta blokatori, antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori i alfa blokatori. Izbor leka treba da se zasniva na individualnom pristupu bolesniku.

ANTIHIPOTENZIV (engl. antihypotensive), lek protiv hipotenzije. Pored nefarmakoloških mera (kafa, veći unos soli, elastične čarape i delovi odela), od lekova se koriste mine-ralokortikoidi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji povećavaju volumen plazme, kao i simpatomimetici srodni efedrinu, koji po-jačavaju vazokonstrikciju i povećavaju periferni vaskularni otpor kao etilefrin, oksedrin i midodrin.

ANTIHISTAMINIK (engl. antihistamine), lek koji sprečava ili poništava dejstva histamina, time što blokira histaminske receptore H1 i H2. Sedativni H1 antihistaminici su: dimenhidrinat, feniramin, hlorfeniramin, oksatomid, prometazin i dr., a nesedativni su astemizol, terfenadin i loratadin. Koriste se za lečenje polenske kijavice, svraba i urtikarije. Osim toga, sedativni antihistaminici se koriste kao antiemetici. H2 antihistaminici (ranitidin i dr.) su antagonisti H2 receptora u sluznici želuca, smanjuju sekreciju kiseline i koriste se za lečenje ulkusne bolesti i gastroezofagusnog refluksa.

ANTIHISTONSKA ANTITELA, AHA (engl. antihistone antibodies), heterogena grupa antitela koja reaguju sa različitim frakcijama i subfrakcijama jedarnih histona. Značajan je nalaz ovih antitela u serumu bolesnika sa medikamentoznim lupusom, gde su ovo jedina sANA i otkrivaju se gotovo kod svih bolesnika. Takođe se mogu naći u bolesnika sa SLE, ređe u drugim reumatskim oboljenjima.

ANTIHOLINERGIK (engl. antiholinergic), lek koji poništava dejstva acetilholina odnosno aktivaciju parasimpatičkog (sin. holinergičkog) sistema. Klasični antiholinergici su atropin i skopolamin, za koje postoje i mnoge sintetske zamene kao homatropin (za oftalmološku praksu), iporatropijum (za terapiju astme), prociklidin i triheksifenidil (za lečenje parkinsonizma), atropin metilnitrat i skopolamin butilbromid (kao spazmolitici). Antiholinergici blokiraju jedino ili pretežno muskarinske receptore za acetilholin. Karakteristična neželjena dejstva su: sušenje usta, usporenje rada creva i mokraćne bešike, ubrzanje pulsa i ometanje akomodacije oka. Kontraindikovani su kod hipertrofije prostate i glaukoma.

ANTIHOLINESTERAZA (engl. anticholi-nesterase), supstanca (lek ili otrov) koja inhibira enzim holinesterazu, koji u organizmu razlaže neurotransmiter acetilholin, što poja-čava njegova dejstva u organima. Antiholinesteraze sa reverzibilnim dejstvom su lekovi: fizostigmin, neostigmin, piridostigmin i distigmin. Oni se koriste u lečenju mijastenije gravis i pareze creva. Antiholinesteraze sa ireverzibilnim dejstvom su insekticidi, koji se koriste u poljoprivredi i nervni bojni otrovi.

ANTIINFLAMATORNI LEKOVI (engl. antiinflamatory drugs), lekovi koji suzbijaju znake zapaljenja. Oni sprečavaju sintezu medijatora zapaljenja: prostaglandina, leukotrijena i tromboksana. Najjači antiinflamatorni lekovi su hormoni kortikosteroidi, ali ih treba oprezno koristiti zbog čestih i opasnih neželjenih dejstava. Najviše se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NAIL), za ublažavanje bolova i zapaljenja kod bolesti zglobova i mišića (sin. nesteroidni antireumatici). Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (antireumatici) drugog reda su: hlorohin, penicilamin, zlato i imunosupresivni lekovi.

ANTIKARDIOLIPIN

(engl. anticardiolipin antibodies), v. antikaridiolipinska antitela.

ANTIKARDIOLIPINSKA ANTITELA, ACA (engl. anticardiolipin antibodies), velika grupa antifosfolipidnih antitela koja reaguju sa kardiolipinom. Visok nivo ACA izotipa IgG značajan je za nastanak antifosfolipidnog sindroma.

ANTIKERATINSKA ANTITELA (engl. anticeratinic antibody), antitela u serumu bolesnika sa teškim oblikom reumatoidnog artritisa koja se vezuju u stratum corneae, odnosno uperena su protiv „keratina”. Retko mogu da se nađu i kod dr. reumatskih bolesti (SEL, vaskulitisi i seronegativne spondiloartropatije).

ANTIKOAGULANSI (engl. anticoagulants), lekovi koji sprečavaju koagulaciju krvi. Koriste se za profilaksu i terapiju tromboza dubokih vena i tromboembolijskih komplikacija, kao i stvaranja tromba na veštačkim zaliscima, ili u šupljinama srca posle infarkta. Heparin je prirodni antikoagulans, koristi se intravenski i deluje direktno i u organizmu i u epruveti. Heparini male molekulske težine: deltaparin, enoksaparin i dr. dobijeni su frakcionisanjem standardnog heparina, i daju se potkožno. Sintetski antikoagulansi: acenokumarol, etilbiskumacetat i varfarin deluju indirektno, samo u organizmu bolesnika, smanjujući sintezu većeg broja faktora koagulacije koji zavise od vitamina K, i daju se oralno pa nose zajednički naziv oralni antikoagulansi. Primena antikoagulansa je vrlo delikatna jer mogu da nastanu opasna krvarenja, pa se izvodi pod neposrednom kontrolom lekara i uz redovne laboratorijske analize. Supstance koje se pri laboratorijskoj analizi koriste za sprečavanje koagulacije krvi su EDTA, citrat, oksalacetat i fluorid, koji onemogućavaju kalcijum da izvrši koagulacioni proces, i heparin koji inaktivira trombin i nekoliko drugih faktora koagulacije.

ANTIKODON (engl. anticodon), grupa od tri nukleotida sa konstantnim položajem u transportnoj RNK, koji se komplementarno sparuje sa kodonom u informacionoj RNK u procesu sinteze proteina na ribozomima u citoplazmi ćelije.

ANTIKONVULZIVI (engl. anticonvulsants), lekovi koji sprečavaju ili suzbijaju jake grčeve, konvulzije. Selektivni antikonvulzivi su antiepileptici, koji se koriste kod pojedinih tipova epilepsije. Neselektivni antikonvulzivi su: barbiturati (fenobarbiton i dr.) i benzodiazepini (diazepam i dr.) koji mogu da se koriste i kod ostalih vrsta konvulzija (trovanja, povišena temperatura).

ANTI-La ANTITELA, v. anti SSB antitela.

ANTILIMFOCITNI GLOBULIN (engl. antilymphocyte globulin), dobija se iz seruma ži-votinja kojima su ubrizgani ljudski limfociti (vrsta belih krvnih zrnaca važna za imu-nološke mehanizme odbrane). Ovakav serum sadrži mnogobrojna antitela koja liziraju (ubijaju lizom) limfocite kada se ubrizgaju u čoveku. Antilimfocitni globulin koristi se kod čoveka kada se želi postići smanjivanje broja limfocita tj. smanjivanje imunološke reakcije čoveka, najčešće posle transplantacije organa, kako bi se izbeglo odbacivanje transplantata.

ANTILIMFOCITNI SERUM, ALS (engl. antilymphocyte serum, ALS), antiserum koji sadrži antitela koja suprimiraju aktivnost limfocita. Koristi se za suzbijanje reakcija odbacivanja transplantiranih organa (npr. bubrega). Primenjuje se i u lečenju aplastične anemije. Upotrebu ALS prati povećani rizik od infekcija, jer se smanjuje ukupni imunitet bolesnika. Prisutna su neka neželjena dejstva kao što su serumska bolest, generalizovane infekcije, anafilaksa i glomerulonefritis izazvan reakcijom antigen-antitelo.

ANTIMETABOLIT (engl. antimetabolite), lek koji ometa normalne metaboličke procese umećući se u reakcije sinteze umesto normalnih supstrata. To je supstanca čija je struktura slična nekoj drugoj supstanci, koja je potrebna za normalan rast ili fiziološko funkcionisanje, te tako onemogućava utro-šak esencijalnog metabolita. Najvažniji antimetaboliti koriste se kao citotoksički lekovi u hemioterapiji malignih bolesti: metotreksat, merkaptopurin, azatioprin, citarabin, fluorouracil, gemcitabin i dr. Oni sprečavaju rast ćelija raka jer koče ili ometaju sintezu RNK i DNK ili inhibiraju aktivnost vitalnih enzima.

ANTIMIKOTICI (engl. antimycotic, antifungal), lekovi protiv patogenih gljivica, koji sprečavaju njihovo razmnožavanje, ili ih ubijaju: fungicidi. Za lečenje sistemskih mikoza koriste se: amfotericin B, flukonazol, itrakonazol i ketokonazol. Za lečenje površnih mi-koza koriste se: nistatin, grizeofulvin, mikonazol, itrakonazol, fentikonazol, flukonazol, terbinafin, tolnaftat i dr.

ANTIMITOTIK (engl. antimitotic), lek koji sprečava deobu ćelija, mitozu. Najvažniji su citotoksični antibiotici: doksorubicin, aklarubicin, bleomicin, mitomicin i dr. Oni modifikuju strukturu i funkciju DNK. Koriste se za lečenje akutnih leukemija, limfoma i nekih solidnih tumora, a prema specijalno definisanim protokolima.

ANTIMUSKARINIK (engl. antimuscarinic), lek koji blokira muskarinske receptore za acetilholin. v. antiholinergik.

ANTIMUTAGEN (engl. antimutagen), supstanca koja redukuje učestalost spontanih i indukovanih mutacija. Postoje biomutageni i antioksidansi. Prvi inhibiraju mutagenezu modulacijom replikacije i reparacije DNK, a antioksidanti imaju značajnu ulogu u zaštiti od oksidativnog oštećenja DNK. Antimutageni mogu da se koriste u primarnoj prevenciji bolesti koje su povezane sa povećanom učestalošću mutacija, prvenstveno različiti oblici kancera. Poznato je da su većina kancerogena mutageni.

ANTINEUTROFILNA CITOPLAZMATSKA ANTITELA, ANCA (engl. antineutrophyl cytoplasmic antibodies), antitela koja reaguju sa antigenom u citoplazmi neutrofilnih granulocita. Postoje dve vrste ANCA, zavisno od tipa fluorescencije citoplazme granulocita: pANCA sa perifernim tipom fluorescencije, i cANCA sa centralnim tipom fluorescencije.

ANTI-nRNP v. antiribonukleoproteini.

ANTINUKLEUSNA ANTITELA, ANA (engl. antinuclear antibodies), velika heterogena grupa organ - nespecifičnih antitela, koja reaguju sa različitim jedarnim antigenima (tzv. totalna ANA, tANA). Antitela se mogu otkriti u serumu u različitim stanjima, pre svega u SBVT, ali i u infekcijama, malignitetu i dr.

ANTIOKSIDANS (engl. antioxidant), supstanca koja neutrališe slobodne kiseoničke radi-kale, koji se stvaraju pri radijaciji, pušenju, delovanju otrova i metabolizmu. Slobodni radikali oštećuju proteinske strukture ćelija i ubrzavaju proces ateroskleroze, posebno oksidacijom LDL čestica. Prirodni antioksidansi su neki enzimi: superoksid dismutaza, katalaza, glutation peroksidaza i dr, neki normalni sastojci organizma kao glutation i mokraćna kiselina i neki sastojci hrane kao vitamin A, vitamin E (alfatokoferol) i vitamin C (askor-binska kiselina), beta karoten, selen i fla-vonoidi. Sintetski antioksidansi se proizvode kao koncentrovani preparati multivitamina i koriste za prevenciju većeg broja najtežih bolesti: rak, ateroskleroza, astma i dr. Dokazi njihove efikasnosti se prikupljaju, ali nisu dovoljno definisani.

ANTIPERINUKLEARNA ANTITELA (engl. antiperinuclear antibodies), antitela otkrivena kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom, uperena protiv perinuklearnog faktora ispoljenog na humanim bukalnim epitelijalnim ćelijama. Specifični antigen nije definisan, a antitelo reaguje sa keratohijalinskim granulama.

ANTIPIRETIK

(engl. antipyretic), lek koji snižava povišenu telesnu temperaturu. Najvažniji antipiretici su: aspirin i paracetamol. Oni snižavaju temperaturu delujući na centralni regulatorni mehanizam u hipotalamusu. Antipiretici su simptomatska i adjuvantna/pomoćna terapija kod svih vrsta infekcija, ali ne utiču na uzrok i tok bolesti.

ANTIPORT (engl. antiport), transport proteina kojim se istovremeno kreću dve supstance u suprotnim smerovima. v. aktivni transport.

ANTI-P PROTEIN (engl. anti-P protein), antitela koja specifično reaguju sa ribozomskim proteinom P i spadaju u grupu antiribozomskih, a ne ANA. Otkrivaju se kod bolesnika (češće kod Japanaca) obolelih od SLE. Navodi se da mogu ukazivati na mogućnost pojave psihoze kod bolesnika sa SLE.

ANTIPRURITIK (engl. antipruritic), lek koji ublažava svrab. Kod blagog nadražajnog svraba koriste se talk ili losioni, kremovi i masti koje sadrže adstringense, kao cink oksid i sl. Kad je svrab alergijske prirode, primenjuju se antihistaminici. Kad je svrab posledica šuge koriste se krotamiton ili benzil benzoat.

ANTIPSIHOTICI (engl. antipsychotics), leko-vi protiv psihoza, teških duševnih bolesti kao šizofrenija i manija. Klasični antipsihotici su: fenotiazini (hlorpromazin, tioridazin, flufenazin i dr.), butirofenoni (haloperidol, benperidol) i tioksanteni (flupentiksol). Atipični antipsihotici su: sulpirid, pimozid, klozapin, risperidon i dr. Antipsihotici blokiraju dopa-minske receptore u mozgu (i druge tipove receptora), ublažavaju simptome bolesti i po-boljšavaju komunikativnost, ali ne utiču na uzrok i tok bolesti. Neželjena dejstva su raz-novrsna i mogu biti opasna: distonije, znaci parkinsonizma, tardivna diskinezija, hipotenzija, sedacija, hiperprolaktinemija, impotencija i maligni neuroleptički sindrom.

ANTIRABIČNA VAKCINA (engl. antirabic vaccine), (H. C. D. Humane Culture Diploid), vakcina napravljena od humanih diploidnih ćelija i upotrebljava se u zaštiti od besnila bilo u preekspozicionoj ili postekspozicionoj profilaksi. Ne daje nikakve komplikacije, ima dobar serološki odgovor. Serokonverzija se postiže posle treće doze. Sada se daje: nultog dana dve doze, 7. dana jedna doza i 21 dana jedna doza. Posle pet godina savetuje se booster - doza.

ANTIRABIČNA ZAŠTITA (engl. rabies protection), postupak koji se sprovodi u zaštiti od besnila kod osoba ozleđenih od

besnih životinja, od životinja sumnjivih da su besne ili od životinja lutalica gde se ne može sprovesti epidemiološki nadzor. Sprovodi se antirabičnim serumom i vakcinom. Antira-bični serum se daje 20 IJ na kg telesne težine, najbolje odmah, a najkasnije 48 h posle ozlede. Serum se daje 50% u okolini rane, a 50% u gluteusni mišić. Istovremeno se daju i prve dve doze antirabične vakcine koje se kasnije aplikuju 7. i 21. dana po jedna doza u deltoidni mišić. Svemu prethodi hirurška obrada rane.

ANTIRABIČNI SERUM (engl. antirabic serum), antirabijski imunoglobulin humanog porekla, sterilan, apirogen, bistar ili slabo opalescentan rastvor svetlo žute boje. To je proteinska frakcija ljudske plazme koja sadrži antitela protiv virusa besnila. Dobija se od ljudske plazme zdravih davalaca (kontrolisanih na HIV i Hepatitis B) imunizovanih novom vakcinom protiv besnila. Upotrebljava se u pasivnoj zaštiti od besnila, uvek u kombinaciji sa vakcinom, daje se 20 IJ na kg telesne težine. Nema kontraindikacija za primenu u slučaju postojeće indikacije za zaštitu.

ANTIREUMATICI (engl. antirheumatic dru-gs), lekovi koji suprimiraju tok bolesti kod reumatoidnog artritisa, ili antireumatici drugog reda (prvi red zauzimaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi). Grupu čine: hlorohin, penicilamin, zlato i imunosupresivni lekovi. Ne ublažavaju tegobe neposredno po primeni, već treba 4 - 6 meseci da bi dostigli pun terapijski efekt. Ako posle 6 meseci nema objektivnog poboljšanja terapija može da se prekine. Neželjena dejstva su ozbiljna: oš-tećenje kostne srži, bubrega, neuropatije i dr., što im smanjuje njihovu upotrebnu vrednost. Zato bolesnik treba da bude pod redovnom kontrolom lekara.

ANTIRIBONUKLEOPROTEINI (engl. antiribonucleoproteins), antitela koja reaguju sa antigenom ribonukleoproteina. Iako su male kliničke osetljivosti jer se javljaju u različitim SBVT, visok titar ovih antitela je značajan u mešovitoj bolesti vezivnog tkiva (MCTD).

ANTI-Ro ANTITELA, v. anti SSA antitela.

ANTISEKRETORNI LEK (engl. antisecretory drug), lek koji smanjuje lučenje kiseline u želucu. Najvažniji lekovi su: antagonisti H2 receptora (ranitidin i dr.) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol). Koriste se za lečenje ulkusne bolesti, gastroezofagusnog refluksa i dispeptičkih tegoba.

ANTISENS OLIGONUKLEOTIDI (engl. antisense nucleotides), veštački sintetisan lanac nukleotida koji može da inhibira ekspresiju

specifičnih gena u ćeliji domaćinu. Antisens oligonukleotidi su komplementarni pojedinačnim sekvencama iRNK i kada se sa njima povežu sprečavaju njihovu translaciju. Na ovaj način mogu biti inhibirani proteini značajni za proliferaciju ćelija. Klinička primena antisens tehnologije je ograničena relativnim nedostatkom specifičnosti, usporenim prolaskom kroz ćelijsku membranu i brzom degradacijom oligonukleotida unutar ćelije.

ANTISEPSA (engl. antisepsis), terapeutski sistem koji se zasniva na skupu mera i postupaka kojima se uništavaju postojeći mikroorganizmi na površini tela, telesnim otvorima ili u terapiji potrebnim predmetima i materijalu metodom dezinfekcije, a pretežno hemijskim sredstvima. Pri tome se smanjuje broj ili se uništavaju samo vitalni mikroorganizmi, ali ne i njihovi vegetativni oblici (spore i očaureni oblici). Osnivači metode antisepse, ustanovljene sredinom XIX veka, su austrijski hirurg Semmelweis, 1860. i engleski hirurg Listeur, 1867. godine.

ANTISEPTICI (engl. antiseptics, desinfenctants), lekovi sa antimikrobnim, obično germicidnim dejstvom. Ubijaju bakterije, gljivice, viruse i parazite. Izraz antiseptik se koristi za lekove koji se primenjuju na živa tkiva, a dezinfekciono sredstvo na predmete. Razlika nije apsolutna, jer se noviji lekovi (npr. deterdženti) koriste na oba načina. Derivati fenola su: krezol, hlorkrezol i heksahlorofen. Halogeni antiseptici su: hlor, hloramin, hlorheksidin, jod i jodofori. Oksidativni antiseptici su: vodonikperoksid i kalijum-permanganat. Deterdžentski antiseptici su: benzalkonijum i cetrimonijum. Ostali antiseptici su: alkohol, borna kiselina, borati, benzojeva kiselina, salicilna kiselina i dr.

ANTISEPTIČAN (engl. antiseptic), 1. odnosi se na antisepsu; 2. ima svojstva uništavanja ili smanjenja broja mikroorganizama (npr. rastvor, sredstvo, dezinficiens) na bilo koji način; 3. postupak po principima antisepse (npr. antiseptična procedura, pranje ruku hirurga, priprema operativnog polja, zahvat sa antiseptičnim merama, antiseptična metoda rada, aparat za primenu antiseptičnih sredstava, npr. sprej).

ANTISERUM (engl. antiserum), serum koji se primenjuje u dijagnostičke ili terapijske svrhe. Sadrži u visokoj koncentraciji prirodno nastala ili veštački indukovana antitela protiv jednog (monospecifični antiserum) ili više (polispecifični antiserum) prouzrokovača bolesti ili drugih antigena. Dobija se od vakcinisanih životinja ili ljudi koji su preboleli određene bolesti. U dijagnostičke svrhe koristi se npr. za identifikaciju uzro-čnika bolesti, određivanje krvnih grupa. U terapijske svrhe koristi se u lečenju difterije, tetanusa, gasne gangrene, botulizma, u toku transplantacije organa (antilimfocitarni se-rum) itd. U laboratoriji mogu da se koriste metodom aglutinacije, za identifikaciju ne-poznatih

mikroorganizama odgovornih za infekciju.

ANTI-Sm ANTITELA (engl. anti-Sm antibodies), specifična ANA (sANA), mrljastog tipa fluorescencije, koja reaguju sa Sm kiselim jedarnim antigenom. Ova antitela su najspecifičniji serološki marker za SLE, zbog čega se nalaze među dijagnostičkim kriterijumima ARA za postavljanje dijagnoze SLE. Veoma retko mogu da se nađu i u drugim reumatskim bolestima.

ANTISPASTIK (engl. antispastic), lek koji opušta povišeni tonus skeletnih mišića. Kod reumatičkih bolesti i multiple skleroze koriste se: baklofen i tizanidin. Sinonim: Miotonolitik.

ANTISPAZMODIK (engl. antispasmodic), v. spazmolitik

ANTI-SRCE ANTITELA, ASA (engl. anti-myocardial antibodies), antisrčana antitela predstavljaju imunološki odgovor organizma na antigen srčanog mišića. Oslobađanje antigena srca smeštenih u unutrašnjosti ćelije de-šava se u zapaljenskim, distrofičkim promenama miokarda, poremećaju koronarne cir-kulacije, mehaničkim ozledama perikarda, miokarda i endokarda.

ANTI-SS-A ANTITELA, (engl. anti-SS-A antibodies), anti Ro antitela, antitela na Ro antigen koji je predominatno citoplazmatski. Najčešće se nalaze kod bolesnika sa I SS, SLE, ali mogu da se dokažu i u drugim sistemskim bolestima vezivnog tkiva. Poznata je korelacija između pojave ovih antitela sa formom neonatalnog lupusa i atrioventrikularnim srčanim blokom novorođenčeta. Za dijagnozu SLE su značajna samo kod ANA negativnih lupusa. Ova antitela su izolovano, bez drugih poremaćaja, nađena kod majki čija su deca imala kongenitalni srčani blok.

ANTI-SS-B-ANTITELA (engl. anti-SS-B antibodies), anti - La antitela, otkrivaju se u serumu bolesnika sa različitim sistemskim bolestima vezivnog tkiva, a najčešće kod Sjögrenovog sindroma i SLE. Kod SLE je moguća protektivna uloga ovih antitela u lupusnom nefritisu. Retko se otkrivaju izolovano, a profil Anti-SS-A/anti-SS-B u izrazitoj je korelaciji sa pojavom Sjögrenovog sindroma.

ANTI-ssDNK (engl. single stranded DNK), podgrupa nespecifičnih anti DNK antitela koja reaguju sa jednostrukom

DNK, denaturisanom pod uticajem ultrazvuka, UV zraka ili termički.

ANTITELO (engl. antibody), specifična vrsta belančevine koju stvaraju limfociti B (podvrsta belih krvnih ćelija) usled prisustva antigena ( v. antigen). Antitela su po svojoj prirodi imunoglobulini ( v. imunoglobulini), a veoma su specifična za određeni antigen. Antitela uništavaju antigen za koji su stvorena, a tako-đe imaju važnu ulogu u procesima odbrane organizma od infekcije.

ANTITETANUSNA VAKCINA (engl. antitetanic vaccine, lat. vaccinum antitetanicum), vakcina protiv tetanusa, kojom se sprovodi aktivna imunizacija protiv ove bolesti. Vakcinacijom se postiže visoka imunogenost, indikacije za njenu primenu su široke, kontraindikacija praktično nema, a komplikacije su zanemarljive. Antitetanusna vakcina sadrži tetanusni anatoksin, koji stimuliše odbrambeni sistem čoveka na produkciju specifičnog tetanusnog antitoksina.

ANTITETANUSNA ZAŠTITA (engl. prevention of tetanus), podrazumeva mere opšte i specifične zaštite protiv tetanusa. Opšte mere zaštite obuhvataju niz opštih protivepidemijskih mera, a najvažnije su: zdravstveno prosvećivanje stanovništva, sa posebnim naglaskom na značaj provere i primene specifične zaštite posle povređivanja, upoznavanje sa mogućnostima i načinom posttraumatskog obolevanja, podizanje i unapređivanje socijalnog, ekonomskog, materijalnog i higijenskog standarda stanovništva, besplatna specifična zaštita i prva pomoć posle povređivanja, praćenje vakcinalnog statusa trudnica i smanjenje opšteg traumatizma. Specifična zaštita podrazumeva primenu antitetanusnog seruma ( v. antitetanusni serum) i antitetanusne vak-cine ( v. antitetanusna vakcina).

ANTITETANUSNI SERUM (engl. antitetanic serum, lat. serum antitetanicum), biološki aktivna supstanca koja se koristi za postizanje specifične pasivne antitetanusne zaštite. Antitetanusni serum sadrži gotova antitela, odnosno antitoksin protiv egzotoksina tetanusa. Serum može da bude životinjskog ili humanog porekla. Antitetanusni serum se koristi u prevenciji, ali i u lečnju osoba obolelih od te-tanusa. Antitetanusni serum se primenjuje kod nevakcinisanih ili nekompletno vakcinisanih osoba posle povređivanja, na sledeći način: humani antitetanusni imunoglobulin (kod nas tetabulin) daje se prvih 48 h od povređivanja, u dozi 250 - 1000 IJ, što zavisi od vrste, mesta i vremena povređivanja. Humani antitetanusni imunoglobulin ne daje serumske reakcije. Ukoliko nema humanog seruma, treba dati životinjski antitetanusni serum u dozi od 6000 IJ, uz obaveznu probu i desenzibilizaciju. Pasivnom imunizacijom se postiže brza zaštita u trajanju od 2 do 4 nedelje.

ANTITIROIDNI LEKOVI (engl. antithyroid drugs), inhibitori sinteze i oslobađanja hormona tireoideje ili njihovih perifernih efe-kata. Koriste se u terapiji hipertireoidizma od-nosno u pripremi bolesnika za tireoidektomiju.

Inhibitori sinteze i oslobađanja tireoidnih hormona su: derivati tioureje propiltiouracil i tiamazol, jodidi, perhlorat i radioaktivni jod. Blokatori perifernih efekata tireoidnih hormona su beta blokatori: propranolol i dr.

ANTITOKSIN (engl. antitoxin), antitela protiv toksina koja neutrališu njihovo otrovno dejstvo. Stvaranjem kompleksa toksin - antitoksin sprečava se vezivanje toksina na ćelijske receptore, odnosno trovanje ćelije. Kada se otrov veže za ćeliju, više se ne može neutrali-sati antitoksinom. U terapijske svrhe koriste se antidifterijski, antitetanusni, antibotulinski antitoksini kao i antitoksini protiv gasne gangrene i zmijskog otrova.

ANTITRAGUS (engl. antitragus), deo ušne školjke u obliku nabora ili izbočenja hrskavice koje čini deo ulaza u spoljašnji ušni kanal.

ANTITROMBIN (engl. antithrombin), opšti naziv za supstance koje imaju sposobnost da inaktiviraju trombin. Antitrombin III (AT III) i heparin su antitrombini. Antitrombini I, II, IV i VI ne smatraju se više posebnim jedinjenjima i svrstvaju se u antitrombin III. Antitrombin III je alfa2globulin koji se sintetizuje u jetri i raspodeljuje se u telesnim tečnostima. Prirodni je inhibitor procesa koagulacije sa osnovnom fiziološkom ulogom da inaktivira trombin i druge serin proteinaze - Faktore IXa, Xa, XIa i XIIa, a deluje i kao kofaktor heparina. Antitrombin III reaguje stehiome-trijski sa aktiviranim faktorima koagulacije. Naime, jedan molekul AT III inaktivira jedan molekul aktiviranog faktora uz formiranje kovalentnog i fiziološki ireverzibilnog kompleksa. Takođe inaktivira tripsin, himotripsin i plazmin.

ANTITUBERKULOTICI (engl. antituberculosis chemotherapy), lekovi koji se koriste za lečenje tuberkuloze ( v. tuberkuloza, multirezistentna tuberkuloza). Antituberkulotici prvog reda (izonijazid, rifampicin, etambutol, pirazinamid i streptomicin) koriste se za lečenje tuberkuloze koja nije rezistentna na lekove. Standardno lečenje podrazumeva kombinaciju 2 ili 3 leka u dugim kurama, koje traju do 9 meseci, tj. istovremenu primenu više lekova, prva dva meseca daju se tri ili četiri leka, a dalje samo rifampicin i izoniazid. Nepravilna primena ovih lekova dovodi do razvoja multirezistentne tuberkuloze ( v. multirezistentna tuberkuloza).

ANTITUSIK (engl. antitussic), lek koji suzbija kašalj delujući depresivno na centar za kašalj u mozgu. Opijatni analgetici: morfin, metadon i kodein su najjači antitusici, ali se za suzbijanje kašlja ne koriste zbog razvoja zavisnosti. Kao antitusici se koriste dekstrometorfan i folkodin koji ublažavaju suvi,

neproduktivni i nadražajni kašalj, a ne izazivaju zavisnost. Antitusici su pomoćni, adjuvantni lekovi za kratkotrajne kure u toku infekcija disajnih puteva, uz specifičnu terapiju antibioticima.

ANTIVIRUSNA VAKCINA (engl. antiviral vaccine), veštački pripremljeni virusni antigeni koji se unose u organizam u cilju indukcije imunog odgovora, odnosno stvaranja zaš-tite od virusnih infekcija. U zavisnosti od biološke aktivnosti i načina pripremanja dele se na: a . vakcine od mrtvih (inaktiviranih) viru-sa; b . vakcine od živih atenuiranih (oslab-ljenih) virusa; c. vakcine od pojedinih delova virusa (antigeni, geni); d . vakcine od idiotipskih antitela; e . vakcine od životinjskih viru-sa. Najbolju zaštitu daju vakcine pripremljene od virusnih gena.

ANTIVIRUSNI LEKOVI (engl. antiviral drugs), supstance koje sprečavaju replikaciju virusa. Mogu da deluju virucidno (ubijaju virus) ili virustatično (usporavaju replikaciju). Najpogodnije su supstance koje deluju na rane faze replikacije virusa (adsorpcija i penetracija). Kasnije faze intraćelijske sinteze i sklapanja virusa su pod kontrolom brojnih enzima ćelije i virusa, tako da je otežano selektivno delovanje samo na replikativne procese virusa. U novije vreme razvijeni su antivirusni lekovi koji mogu da deluju na virusne en-zime (kinaze, polimeraze, proteaze i sl.) u nižim koncentracijama, ne oštećujući enzime ćelije. Najveći broj antivirusnih lekova su analozi nukleozida i njihovi derivati. Protiv Herpes virusa deluju: aciklovir, amantadin, famciklovir, valaciklovir i idoksuridin, protiv citomegalovirusa: ganciklovir i foskarnet, protiv HIV-a: zidovudin, didanozin, lami-vudin, stavudin, zalcitabin, indinavir, ritonavir i sakvinavir. Ostali lekovi protiv virusnih infekcija su ribavirin i interferoni.

ANTI-ZAPALJENSKI (engl. anti-inflamatory), koji sprečava ili smanjuje proces zapa-ljenja.

ANTRAKOZA (engl. antracosis), crnkasto prebojeno tkivo pluća zbog dugotrajnog nakupljanja čestica ugljene prašine ili bitumena. To je pneumokonioza rudara u ugljleno-kopima. Može se sprečiti boljim radnim uslovima. Nema specijalne terapije.

ANTRAKS (engl. anthrax), crni prišt; akutna zarazna bolest ljudi i životinja uzrokovana bacilom antraksa. Klinička slika kod čoveka zavisi od mesta ulaska bacila: ako je ulazno mesto koža javljaju se maligna pustula i maligni edem, inhalacijom spora razvija se plućni antraks, a crevni oblik nastaje unosom kontaminirane hrane u digestivni sistem. Kod sva tri oblika može doći do razvoja sepse sa stvaranjem metastatskih ognjišta u drugim organima. Antraks pluća , akutna infektivna zoonoza, uzrokovana sporama bacillus Anthracisa, koja se prenosi na čoveka preko zaraženih životinja ili njihovih produkata. Manifestuje se pojavom kožnih čireva, teš-kom upalom creva, a pri inhalaciji spora ba-cila, nastaje upala pluća. Bolest je često smr-tonosna. Naziv je dobio po grčkoj reči anthrax

(ugalj), verovatno zbog crnog centra u kožnoj promeni okruženog crvenilom (maligna pustula). Antraksna sepsa (engl. antrax sepsis), prodor bacila antraksa sa mesta primarnog žarišta u krvotok, sa stvaranjem metastatskih hemoragičnih žarišta u drugim organima. Klinička slika je praćena teškim opštim stanjem uz učešće simptoma zahva-ćenih organa i obično se završava smrtnim ishodom.

ANTREKTOMIJA (engl. antrectomy), operativni zahvat kojim se uklanja izlazni deo želuca (antrum pylori), odn. trećina želuca uz naknadnu anastomozu između ostatka želuca i duodenuma (gastroduodenostomia). Time se postiže smanjenje izlučivanja želudačnog gastrina i smanjenje izlučvanja želudačne kiseline. Ovaj zahvat se izvodi kod duodenalnog, ili gastričnog ulkusa lokalizovanog u antrumu.

ANTROPOMETRIJA (engl. anthropometry), jedna od grana antropologije, bliže - antro-pologije ishrane. Bavi se merenjem pojedinih veličina ljudskog tela. U medicini ova merenja najčešće služe za određivanje fizičkih karakteristika pojedinih grupa ljudi i za procenu njihovog zdravstvenog stanja. Danas je kao minimum prihvaćeno merenje sledećih veličina: telesne visine, telesne mase, obima nadlaktice, obima struka, obima kukova, debljine kožnih nabora. Na osnovu odnosa visine i mase izračunavaju se indeksi uhra-njenosti od kojih je BMI (body mass index) prihvaćen kao internacionalni standard sa rasponom normalne uhranjenosti od 20 do 25 kg/m². Mršavost različitog stepena i pre-komerna telesna težina su ispod odnosno iznad ovih vrednosti. Obim nadlaktice se koristi u proceni rezervi somatskih proteina, a odnos obima struka i kukova (WHR) kao pokazatelj distribucije masti u telu na abdo-minalne i pretežno gluteofemoralne depoe. Kada je taj odnos veći od 0,85 kod žena odnosno 0,95 kod muškaraca, to se smatra povećanim rizikom za zdravlje; v. debljina kožnog nabora.

ANTROPOMETRIJSKA MERENJA (engl. anthropometric measurements), v. antro-pometrija.

ANTROPONOZA (engl. antroponosis), infekcija ili infektivna bolest koja je pod prirodnim uslovima ograničena na humanu populaciju.

ANTROPOZOONOZA (engl. zoonosis), zo-onoza, zooantroponoza, infektivno oboljenje koje se prenosi sa inficiranih ili obolelih životinja na ljude (naziv od grčkih reči zoon = životinja i anthropos = čovek). Prenosi se direktno ili indirektno, kontaktom sa živim ili mrtvim životinjama ili delovima tela i tkivima životinja (tularemija), kontaktom sa njihovim izlučevinama (ingestijom - listerioza), aero-solima (udisanjem antraks) ili vektorima (insektima i artropodama - Lajmska bolest). Najčešće je reč o profesionalnoj ekspoziciji (veterinari i veterinarski pomoćnici, poljo-privrednici, mesari, radnici u preradi mesa, mleka, kože, krzna, vune, štalari, šumari i lovočuvari, laboratorijski radnici...). Do zara-žavanja može

da dođe prilikom povremenog boravka u prirodnim staništima inficiranih ži-votinja, tzv. biotopima (turisti, izletnici, re-kreativci, lovci i i ribolovci). Ljudi koji ču-vaju životinje kao kućne ljubimce takođe mogu oboleti. Najčešće se infekcije, odnosno oboljenja, prenose sa životinja na ljude, te je pravilniji termin zooantroponoza. Drugi čest naziv, zoonoza, je tzv. apokopni ili skraćeni termin, zapravo nepravilan, jer etimološki treba da ukazuje samo na oboljenje životinja. Ipak je uvrežen „inverzni” termin antropozoonoza. Zna se za više od sto oboljenja pre-nosnih sa životinja na ljude. Najpoznatija su: antraks, bruceloze, erizipeloid, besnilo, leptospiroze, tularemija, ornitoza (psitakoza), aktinomikoza, aspergiloza, Q-groznica, lišmanijaza, razne mikoze, tenijaze, trihineloza, ehinokokoza, kuga, limfocitarni horiomeningitis, maleus (u Evropi ljudi ne obolevaju od ma-leusa već nekoliko decenija). Zooantroponoze se suzbijaju efikasnom saradnjom humane medicinske i veterinarske službe. Karantiniranje kućnih ljubimaca nakon uvoza, pre prodaje, takođe je obavezno. Obaveštenost ljudi koji odlaze u prirodu o ovom riziku i osnov-nim merama zaštite je najvažnija za prevenciju „divljih” zooantroponoza. Postoje i obo-ljenja koja se sa ljudi mogu preneti na životi-nje (difterija, šarlah, streptokokni tonzilofaringitis, tuberkuloza, amebna dizenterija, brazilska lišmanijaza, kalaazar i neke vrste šistozomijaza, virusni hepatitis A).

ANTROSKOPIJA (engl. antroscopy), pregled viličnog sinusa (antrum Highmore) pomoću metalnih šupljih cevi, sa svetlom kroz prirodni otvor sinusa u nosu ili kroz tanku kost unutrašnjeg zida sinusa. Pri pregledu moguće je ukloniti patološke procese kao što su ciste, manji dobroćudni tumor, sekret, ili uzeti isečak tkiva za patohistološki pregled.

ANTROSTOMIJA (engl. antrostomy), 1. formiranje otvora na antrumu želuca sa ubacivanjem gumene cevi, radi uzimanja uzoraka sadržaja (u eksperimentalnoj hirurgiji) ili ubacivanja hrane (gastrostomia); 2. u engl. li-teraturi i govornom području ovaj termin podrazumeva i formiranje otvora između paranazalnih šupljina - sinusa (engl. antrum of Highmore, lat. sinus paranasalis) i usne duplje, u cilju lečenja gnojnog sinusitisa (ope-racija tipa Caldwell-Luck).

ANTRUM (engl. cave, cavity, grč. antrum), šupljina unutar kosti ili delimično proširen i ograničen prostor unutar cevastog organa.

ANULUS (engl. ring, lat. anulus), prsten ili prstenasto uobličena struktura. Prsten grade vezivno, mišićno, hrskavičavo i koštano tki-vo, pri čemu ove strukture najčešće u potpunosti okružuju prirodne otvore, delove zida cevastih organa ili zglobne površine; a. umbilikalis (lat. a. umbilicalis, engl. umbilical r.), pupčani otvor. Otvor nepravilnog oblika koji se nalazi u središnjem delu prednjeg trbušnog zida. Tokom intrauterinog života ploda, kroz pupčani otvor prolaze elementi pupčane vrpce (pupčani krvni

sudovi - dve arterije i jedna vena, alantoidni i omfaloenterični kanal). Neposredno po rođenju dolazi do zatvaranja ovog otvora kožnim ožiljkom i ožiljnim ostacima elemenata pupčane vrpce.

ANURIJA (engl. anuria), potpuni prestanak mokrenja ili dnevna zapremina mokraće jednaka ili mane od 100 ml. Anurija je značajan znak u mnogim nefrološkim i urološkim bolestima ( v. oligoanurija, oligurija).

ANUS (engl. anus, lat. anus), čmar ili čmarni otvor. Predstavlja završni otvor digestivnog trakta preko kojeg sadržaj čmarnog creva i kanala dospeva u spoljašnju sredinu. Čmarni otvor se nalazi u zadnjem delu međice, unutar predela koji se naziva čmarni predeo (regio analis).

ANZA (engl. handle, hook, loop, lat. ansa), petlja ili omča. Označava izvijuganu, isprepletenu ili mrežastu strukturu nalik petlji, omči ili luku. Petlje ili omče grade pojedini cevasti organi, krvni sudovi, nervi, nervni putevi ili izvodni kanalići.

AORTA (engl. aorta, grč. aorte), najveća elastična arterija u telu. Zid aorte sastoji se od tri sloja, tipična za sve krvne sudove: unu-trašnji sloj (tunica intima), srednji sloj (tunica media) i spoljašnji sloj (tunica adventitia). Tunica intima je debljine oko 150 µm, a ima dva podsloja: endotel i subendotel. Endotel je prost ljuspast epitel, a subendotel je tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva, koji se sastoji od mreže elastičnih i kolagenih vlakana, longitudinalno raspoređenih glatkih mišićnih ćelija i nešto fibroblasta. Nema izrazitu unutrašnju elastičnu membranu. Tunica media je debela oko 2 mm. Sastoji se od 50 do 75 koncen-trično aranžiranih, fenestriranih elastičnih lamela, debelih oko 2 do 3 µm. Između lamela postoje elastične spojnice i glatke mišićne ćelije koje, ovde, proizvode proelastin za ugradnju u lamele. Ima i mali broj fibroblasta i fibrocita. Svi ovi elementi su potopljeni u osnovnu supstancu koju karakteriše prisustvo hondroitin sulfata. Tunica adventitia je tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva u kome se nalaze krvni sudovi (vasa vasorum), limfatični sudovi i nervna vlakna, mijelinska i amijelinska. Tunica intima i 1/2 t. medie ishranjuju se difuzijom iz cirkulišuće krvi, a drugu polovinu medie i adventiciju ishranjuju vasa vasorum. Grananjem aorte nastaju svi arterijski krvni sudovi sistemskog krvotoka, koji omogućava dotok oksigenisane krvi tkivima i organima. Aorta polazi sa baze leve srčane komore, probija srčanu kesu i obrazuje luk usmeren ulevo prema kičmenom stubu, nakon čega se pruža levom i prednjom stranom kičmenog stuba niz grudnu i trbušnu duplju. Aorta se završava u nivou četvrtog slabinskog pršljena podelom na dve završne grane: desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju. Otvor aorte koji se nalazi na bazi leve srčane komore zatvaraju zalisci polumesečastog oblika ( v. valvula semilunaris), koji regulišu protok krvi kroz aortu u zavisnosti od srčane akcije. Aorta se u odnosu na put i telesne duplje kroz koje prolazi deli na: ushodni deo ( v. aorta ascendens), luk aorte ( v. arkus aorte) i nishodni deo ( v. aorta descendens). A. ascendens ( engl. ascending a., lat. a. ascendens), ushodni, početni i najkraći deo aorte dug 4 - 5 cm, koji se nalazi unutar srčane kese i koji se nastavlja lukom aorte. Sam početak aorte je upadljivo proširen i naziva se

koren aorte ( v. bulbus aorte). Od početnog dela aorte odvajaju se desna i leva srčana arterija. Naziv ushodna aorta (aorta ascendens) je pogrešan, ali opšte prihvaćen zbog jednostavnosti. Pravilan naziv je ushodni deo aorte - pars ascendens aorte. A. descendens (engl. descending a., lat. a. descendens), nishodni, završni i najduži deo aorte koji nastavlja luk aorte od leve strane četvrtog grudnog pršljena. Nishodni deo aorte silazi niz grudnu duplju, prolazi kroz otvor aorte na dijafragmi i ulazi u trbušnu duplju gde se završava u visini četvrtog slabinskog pršljena. Nishodni deo se deli na grudni deo pars toracika aorte i trbušni deo - pars abdo-minalis aorte. Grudni deo aorte se pruža kroz zadnji predeo donjeg sredogruđa - medijastinum posterius i učestvuje u vaskulari-zaciji organa i zidova grudne duplje. Trbušni deo aorte se pruža kroz retroperitonealni prostor trbušne duplje, vaskularizuje organe i zidove trbušne duplje i neke od organa karlične duplje, semenik kod osoba muškog pola, jajnik kod osoba ženskog pola i deo čmarnog creva. Naziv nishodna aorta - aorta descendens je pogrešan, ali opšte prihvaćen. Pravilan naziv je nishodni deo aorte - pars ascendens aorte.

AORTITIS (engl. aortitis), zapaljenje aorte. Najčešće je posledica sifilisa, ali se javlja kod zapaljenja srčane kese i mišića i nekih sistemskih reumatoloških oboljenja.

AORTNA ANEURIZMA (engl. aortic ane-urysm), proširenje zida aorte. Uzroci su kongenitalni i stečeni (ateroskleroza, sifilis, trauma i dr.). Kod disekantne aneurizme dolazi do cepanja intime arterije. Pretpostavlja se da je hipertenzija faktor koji potpomaže nastajanje aneurizme ili je uzrok, naročito kod distalne. U zavisnosti od mesta zahvaćenosti postoji: tip I (luk aorte i početni deo ascendentne arterije), tip II (ascendentna aorta), tip III (descendentna aorta). Bolest se u visokom procentu završava smrću u akutnoj fazi i često ostaje nedijagnostifikovana.

AORTNA REGURGITACIJA (engl. aortic regurgitation), hemodinamski poremećaj nastao zbog nedovoljnog zatvaranja aortnih za-listaka, pri čemu dolazi do vraćanja krvi iz aorte u levu komoru u toku dijastole, te povećanja volumena krvi u levoj komori dovodeći do hipertrofije i dilatacije leve komore (tzv. ekscentrična hipertrofija). Kod 2/3 slučajeva uzrokovana je oštećenjem zalistaka u toku reumatske groznice. Deformisani i skvrčeni polumesečasti zalisci aorte nisu sposobni da u dijastoli zatvore aortni otvor, pa se krv iz aorte vraća u levu komoru dovodeći do vibracija i šuma u nivou aortnog ušća. Intenzitet šuma i njegova propagacija su u neposrednoj zavisnosti od stepena insuficijencije aortnih zalistaka. Posle kraćeg ili dužeg vremena, zavisno od stepena regurgitacije, hipertrofija i dilatacija leve komore postaju znatne, dijastolni pritisak u njoj sve viši i počinju da se ispoljavaju simptomi insuficijencije levog srca (manifestuje se gušenjem i zamaranjem pri naporu), koji brzo napreduju do fatalnog ishoda.

AORTNA STENOZA (engl. aortic stenosis), srčana mana koja podrazumeva suženje aortnog otvora i uzrokuje povećan otpor protoku krvi iz leve komore u aortu. Suženje je najčešće na samom aortnom zalisku, a može biti

i neposredno ispod ili iznad njega i dovodi do nastanka gradijenta pritiska između leve komore i početnog dela aorte. Suženje može da bude stečeno ili urođeno. Oboljenje se veoma dugo dobro podnosi, a kada dođe do razvoja tegoba, najčešće se javlja bol u sredogruđu, osećaj nedostatka vazduha pri naporu i nesvestica. Promer aortnog ušća može da se smanji na nekoliko mm, čak i do 1 mm2. Izolovana stenoza aorte je vrlo retka i obično je udružena sa manjim ili većim stepenom insuficijencije aortnih zalistaka. Najčešći uzročnik aortne stenoze je reumatska groznica. Postoje i urođene aortne stenoze, najčešće udružene sa bikuspidnom aortnom valvulom. Hemodinamski poremećaji zavise od stepena suženja aortnog otvora i karakterišu ih izvanredno povećanje pritiska ispred prepreke, tj. u levoj komori, koji može da ide i preko 200 mmHg, a nizak pritisak u aorti. Faza istiskivanja krvi iz leve komore u aortu se značajno produžava. Leva komora hiper-trofiše (koncentrična hipertrofija), a kasnije i dilatira dovodeći do izvanrednog uvećanja srca. Bolesnici su bledi zbog reflektorne peri-ferne vazokonstrikcije i niskog sistolnog vo-lumena. Kod njih se često javlja nesvestica (sinkopa), koronarna insuficijencija sa steno-kardijama, čak dolazi i do pojave mikroinfarkta zbog nastale diskordinacije između hipertrofije miokarda i slabije koronarne cirkulacije. Ova mana ima relativno povoljnu prognozu, a prosečno trajanje života je oko 55 godina. Kada se simptomi pojave, prognoza postaje lošija, a bolesnici otada prežive 5 - 9 godina. Ako ne umru zbog sinkope ili angine pektoris, ili ih ne zadesi naprasna smrt zbog srčanog zastoja ili fibrilacije komora (u oko 20% slučajeva), bolesnici sa aortnom stenozom završavaju u progresivnoj srčanoj insuficijenciji, koja je često otporna na medikamentozno lečenje.

AORTNA VALVULA (engl. aortic valve, semilunar valve, lat. valva aortica), srčani zalistak. Nalazi se između leve komore i aorte. Sastoji se od tri polumesečasta listića (nekoronarni, desni i levi koronarni listić), koji su pripojeni za fibrozni prsten. Polumesečasti zalisci su tanki, opnasti nabori oblika lastinog gnezda pričvršćenog za okvir aortnog otvora. Na njemu se razlikuju 2 strane i 2 ivice. Strukturno su vrlo slični atriventrikularnim zaliscima. Nemaju tendinizne horde, ali postoji kružna gomilica vezivnog tkiva u sredini njihovih slobodnih ivica (nodulus Arantius). Aortni zalisci nemaju produžetke srčanih mišićnih vlakana, ali su u nekim slučajevima prisutne glatke mišićne ćelije. Aortna valvula ima ulogu poklopca ili ventila koji deluje pod uticajem kontrakcije zidova komore i papilarnih mišića. Tri polumesečasta zaliska nalaze se na početnom delu aorte i sprečavaju da se krv iz aorte vrati u komoru u vreme dijastole srca. U sistoli se listići otvaraju i omogućavaju nesmetan tok krvi iz leve komore u aortu, dok se u dijastoli zatvaraju i sprečavaju retrogradni tok krvi, tj. vraćanje krvi iz aorte u levu komoru.

AORTNI LUK (engl. aortic arch, lat. arcus aortae), v. arkus aorte.

AORTNI OTVOR (engl. aortic opening, lat. ostium aortae), v. ostijum aorte.

AORTNI ZALISTAK

(engl. aortic valve, lat. valva aortae), v. aortna valvula.

AORTNO SUŽENJE (engl. aortic isthmus, lat. isthmus aortae), v. istmus aorte.

AORTNO TELO (engl. aortic body, lat. glomus aorticus), mali vaskularni organ smešten u blizini luka aorte sa strukturom i funkcijom identičnom sa karotidnim telom.

AORTOGRAFIJA (engl. aortography), invazivna dijagnostička metoda kojom se pri-kazuje aorta. Prikazivanje aorte se vrši po-moću injekcije kontrastnog sredstva ubrizga-nog kroz kateter koji se uvuče kroz a. radialis do torakalnog dela aorte. Kontrast se može ubrizgati u ushodni deo aorte, luk ili nishodni deo aorte, u zavisnosti od dela aorte koji se želi prikazati. Najčešće se koristi u dijagnostici kardiovaskularnih anomalija (otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte), aortne regurgitacije i aortnih aneurizama.

APALIČNI SINDROM (engl. apallis state), poboljšano stanje posle primarne kome prouz-rokovane teškim traumatskim ili netraumat-skim oštećenjem obe hemisfere velikog moz-ga. Pacijent je budan, ali nepomičan, bez opažanja, emotivnih reakcija i ispoljavanja više mentalne aktivnosti. Sinonimi: akinetski mutizam (engl. akinetic mutism), perzistentni vegetativni status (engl. persistent vegetative state).

APARATUS (engl. apparatus, lat. apparatus), 1. združenost određenog broja delova koji zajedno aktivno deluju u cilju ostvarivanja određene funkcije; 2. skup tkivnih ili organskih struktura koje karakterišu zajedničko poreklo i zajedničke funkcionalne osobine. A. digestorijus (engl. digestive apparatus, lat. a. digestorius), sistem organa za varenje, v. alimentarni kanal, digestivni kanal; a. lakrimalis (engl. lacrimal apparatus, lat. a. lacrimalis), suzni pribor, deo organskih struktura pridodat oku. Suzni pribor učestvuje u stvaranju, lučenju i sprovođenju suza od ko-njuktivalne kesice oka do donjeg nosnog kanala, dela nosne duplje. U sastav suznog pribora ulaze suzna žlezda, suzni kanalići, suzna kesica i suzno-nosni kanal; a. respiratorijus (engl. respiratory apparatus, lat. a. respiratorius ), sistem organa za disanje, odgovoran za razmenu respiratornih gasova, oksigenaciju krvi (prelazak kiseonika iz vazdušnih puteva u plućne kapilare), eliminaciju ugljen--dioksida (prelazak ugljen-dioksida iz plućnih kapilara u disajne puteve) i funkciju stvaranja glasa. Sistemu organa za disanje pripadaju pluća i vazdušni putevi koji se dele na gornje i donje. U gornje disajne puteve spadaju: nosna duplja i paranazalni sinusi, usna duplja i ždrelo. U donje disajne puteve ubrajaju se grkljan, dušnik i glavne dušnice. Glavne dušnice se intenzivno i gusto

granaju unutar parenhima pluća do najmanjih disajnih puteva - alveola ( v. alveolus); a. urogenitalis (engl. urogenital apparatus, lat. a. urogenitalis ), sistem mokraćnih ili urinarnih i polnih ili genitalnih organa. Organi za mokrenje su odgo-vorni za stvaranje i izlučivanje mokraće kojom se konačni i štetni produkti metabolizma izlučuju u spoljašnju sredinu. U organe za mokrenje ubrajaju se bubrezi i mokraćni putevi. Polni organi su odgovorni za reproduktivnu funkciju čoveka. Muški polni organi se dele na spoljašnje i unutrašnje. U muške spo-ljašnje polne organe ubrajaju se: polni ud, mošnice i mokraćna cev. Muški unutrašnji polni organi su: semenik, semeni putevi i žlezde pridodate semenim putevima. Ženski polni organi takođe se dele na spoljašnje i unutrašnje. U ženske spoljašnje polne organe spadaju: stidni breg, stidnica, dražica i tremne žlezde, dok se u unutrašnje ženske polne organe ubrajaju: jajnik, jajovod, materica i usmina.

APARAT ZA VENTILACIJU (engl. mechanical ventilator), omogućava mehaničku cirkulaciju gasa illi vazduha, v. respirator.

APEKS (engl. apex, top, lat. apex), vrh. Klinasto ili trouglasto oblikovan istaknuti deo strukture. A. kordis (engl. a. of heart, lat. a. cordis), vrh srca usmeren napred, naniže i ulevo. Odgovara mestu duž kojeg se spajaju prednja, leva i donja strana srca. Vrh srca gradi u potpunosti leva srčana komora. Vrh srca se projektuje na prednjem zidu grudnog koša, levo, u visini petog međurebarnog prostora, 1 cm unutra od medioklavikularne linije; a. pulmonis (engl. a. of lung, lat. a. pulmonis), vrh pluća. Gornji, suženi i lako zaobljeni deo plućnog krila koji se pruža iznad nivoa drugog rebra. Vrh pluća se na prednjem zidu grudnog koša nalazi iznad ravni gornjeg otvora grudne duplje, projektujući se 3 - 5 cm iznad nivoa prvog rebra, odnosno 1 - 3 cm iznad nivoa ključne kosti. Na zadnjem zidu grudnog koša vrh pluća se nalazi u ravni gor-njeg otvora grudne duplje, neposredno u visini vrata prvog rebra.

APEKSOGENEZA (engl. apexogenesis), normalan razvoj vrha korena.

APELTOV SINDROM (engl. Apelt syndrome), karakteriše ga hipertelorizam, tetra-fokomelija, uvećani penis ili klitoris; česta je pojava udruženog rascepa nepca i usne. Nasleđivanje je autosomno recesivno.

APENDEKTOMIJA (engl. appendectomy), operacija kojom se kroz manji rez trbušnog zida uklanja u celini apendiks odn. crvuljak (uobičajeni termin „slepo crevo“ je nepravilan) u slučaju njegovog zapaljenja. Ovaj zahvat danas ima mali mortalitet (0,1:1000), osim u zapuštenim slučajevima. Prvu apendektomiju zbog apendicitisa izveo je Kroenlein 1886, a zatim Mc Burney 1889, za čije ime su vezani dijagnostika oboljenja i operativni pristup.

APENDICITIS (engl. appendicitis), zapaljenje crvuljka (lat. appendix vermiformis). Često se koristi i termin „zapaljenje slepog creva“ koji je nepravilan pošto se ovaj naziv odnosi na početni deo debelog creva (engl. coecum, lat. coecum). Oboljenje je veoma često, naročito u letnjim mesecima. Pretežno se javlja kod mlađih osoba, mada ponekad i u starijem uzrastu. Klinička slika je veoma raznolika i po shvatanju Mondora, hirurga koji ga je u XVIII veku opisao, „apendicitis je oboljenje sa hiljadu zamki“. Većinom počinje podmuklo, tupim tištećim bolom oko pupka, koji se kasnije premešta u desni donji kvadrant trbuha sa postupnim pojačavanjem. Posle inicijalnog pražnjenja stolice nastupa zatvor i osećaj nadutosti, a ubrzo se javljaju povra-ćanje i povišena temperatura, sa brzim pogoršavanjem opšteg stanja. Ukoliko se ne preduzme operativni zahvat u prva 24 časa od nastanka oboljenja, proces napreduje ka gangreni i perforaciji apendiksa sa zapaljenjem trbušne duplje (peritonitis), što može dovesti i do smrti. Ukoliko je organizam otporan, može da ograniči zapaljenje, pa se stvara lokalni zapaljenjski infiltrat (apendikularni plastron), čije je lečenje pretežno konzervativno (infuzije i antibiotici). U slučaju nejasne kliničke slike, operativni zahvat se kod sumnje na apendicitis može odložiti do 48 sati od početka bolesti, ali ne duže. Dijagnoza se postavlja pretežno klinički, a pomoćni znaci koji potvrđuju oboljenje su: kočenje desne noge, obložen jezik, porast broja belih krvnih zrnaca (leukocitoza) i razlika između tempe-rature merene pod pazuhom i u čmaru, za 1 stepen i više. Pri postojanju sumnje na apendicitis treba prekinuti unošenje hrane i tečnosti na usta i staviti led na trbuh, pri čemu bolesnika treba odmah uputiti lekaru specija-listi. Strogo je zabranjena upotreba sredstava za čišćenje ili klizme, pošto se na taj način ubrzava perforacija, a primena antibiotika ili sredstava protiv bola može da izmeni kliničku sliku i onemogući postavljanje dijagnoze. „Hronični apendicitis“ je oboljenje koje se manifestuje napadima bolova slične simptomatologije, pri čemu dolazi do spontanog smirenja tegoba za 24 - 48 h, da bi se slika ponovila kroz izvesno vreme. Na operaciji se obično nađe delimično zapaljen apendiks uz priraslice sa okolnim organima.

APENDIKOSTOMIJA (engl. appendicostomy, lat. appendicostomia), formiranje otvora na početnom delu debelog creva cekumu, skidanjem crvuljka (apendiksa). Ovo se radi u slučaju: a. kada se pri operacijama debelog creva vrši intraoperativno ispiranje (lavaža) u cilju odstranjenja fekalnih masa, a radi spajanja delova debelog creva putem šava (anastomoze) stvaranjem čiste sredine. Tom prilikom se kroz kateter uvučen u otvor apendikostome sipa antiseptična tečnost ili fiziološki rastvor, a ova tečnost se odvodi kroz cev uvučenu u čmar. Posle ispiranja otvor cekostome se zatvara; b. danas, ređe, kod prepreke (ileusa) usled tumora debelog creva, kada se kateter provučen kroz cekostomu fiksira zajedno sa cekumom za kožu, tako da se crevni sadržaj odvodi na prednji trbušni zid i u kesu. Ovakav postupak je privremen i traje do oporavka bolesnika koji se priprema za radikalnu operaciju u drugom aktu.

APENDIKS (engl. appendix, appendage, lat. appendix), 1. dodatak, prilog. Pomoćni ili deo pridodat glavnoj strukturi.

2. A. vermiformis (engl. vermiform a., lat. a. vermiformis), crvuljak. Crvoliko oblikovan i uzani nastavak slepog creva koji se odvaja od njegovog do-njeg unutrašnjeg dela i pruža naniže kroz desnu bedrenu jamu prema bočnom zidu kar-lične duplje. Položaj crvuljka je izrazito varijabilan, najčešće se nalazi uz levu ili zadnju površinu slepog creva za koju je pričvršćen tankom peteljkom - mezoapendiksom. Koren crvuljka se odvaja 2 - 3 cm ispod ušća usukanog creva ( v. ileum), na mestu gde se sustižu sve tri uzdužne trake debelog creva. Crvuljak je dug 6 - 8 cm a njegov promer iznosi 0,5 - 0,7 mm. Ima gusto raspoređene limfne čvoriće u podsluzničnom sloju zida. Ovi limfni čvorići grade oko šupljine crvuljka neprekidni, cilindrični limfoidni omotač. Zbog bogatstva limfnim tkivom crvuljak se naziva trbušni ili crevni krajnik. Zapaljenje crvuljka - apendicitis, u običnom govoru gotovo uvek se pogrešno označava kao upala slepog creva.

APENDIKULARNI (engl. appendicular, appendiculary, lat. appendicularis-e), 1. ono što pripada ili se odnosi na apendiks ili njegova oboljenja: npr. apendikularna bolest, apendi-kularni apsces, apendikularni sud, apendikularni tumor; 2. u širem smislu, ređe: dodatno, sporedno, prikačeno (npr. apendikularan problem, apendikularna pojava).

APERTOGNATIJA (engl. apertognathia), otvoren zagrižaj kao posledica poremaćaja u razvoju ili loših navika (sisanje prsta, jezika).

APERTOV SINDROM (engl. Apert syndrome), karakteriše ga oksicefalija, sin- ili polidaktilija šaka i stopala, sa tipičnim promenama na licu sličnim onima kod kranioste-noze i brahikefalije, uzana maksila sa gotskim nepcem, egzoftalmus, antimongoloidni polo-žaj palpebralnih fisura, relativna progenija, asimetrija lica, kao i česta pojava rascepa se-kundarnog nepca praćena poremećenim polo-žajem zuba. Izražene su i smetnje čula vida kao i oftalmoplegija. Način nasleđivanja je autosomno dominantni.

APERTURA (engl. aperture, opening, lat. ape-rtura), otvor. A. pelvis inferior ( engl. inferior pelvic a., pelvic outlet, lat. a. pelvis inferior), donji otvor karlične duplje. Otvor ima oblik romba i zatvoren je mekotkivnom strukturom koja se naziva međica ( v. perineum); a. pelvis superior (engl. superior pelvic a., pelvic inlet, lat. a. pelvis superior), gornji otvor karlične duplje. Okruglasti ili ovalni otvor preko kojeg slobodno komuniciraju karlična i trbušna duplja; a. toracis inferior (engl. inferior thoracic a., lat. a. thoracis inferior), donji otvor grudne duplje, zatvoren pregradom koja razdvaja grudnu od trbušne duplje. Donji otvor grudne duplje je zakošen tako da je njegova prednja ivica znatno više postavljena u odnosu na zadnju ivicu; a. toracis superior , (engl. superior thoracic a., lat. a. thoracis superior), gornji otvor grudne duplje, bubrežastog oblika, pre-ko kojeg slobodno

komuniciraju grudna dup-lja i organski prostor vrata. Gornji otvor grudne duplje je zakošen tako da je njegova prednja ivica znatno niže postavljena u odnosu na zadnju ivicu.

APETIT (engl. appetite, lat. appetitus), svesna želja za određenim jelom. U prenosnom smislu znači prohtev ili žudnju za nečim.

APGAR SKOR (engl. Apgar score), ocena stanja novorođenčeta, zbir koji se, prema američkoj akušerki Apgar, dobija sabiranjem ocena za izgled kože, srčane radnje, mišićnog tonusa, refleksa i disanja. Ovi se znaci ocenjuju ocenama 0, 1 ili 2. Zbir svih ocena daje globalnu ocenu stanja ploda i kreće se od 0 do 10. Vrednost od 0 do 3 označava novorođenče u teškoj asfiksiji (ne uspostavlja se funkcija disanja odmah po rođenju); od 4 do 6 - novorođenče sa slabije izraženim znacima asfiksije; od 7 do 9 - sa znacima vrlo lake depresije ili normalno. Ocenu 10 dobija novoro-đenče sa svim optimalnim znacima.

APIKALIS (engl. apical, lat. apicalis), onaj koji odgovara vrhu, koji se nalazi na vrhu ili u predelu vrha strukture.

APIKALNE DIFERENCIJACIJE (engl. apical differentiation), specijalizovane strukture na slobodnoj površini epitelnih ćelija. To su: pokretne treplje (kinocilije), nepokretne treplje (stereocilije), mikrovili, mikrogrebeni i citofolije.

APIKALNI APSCES (engl. apical abscess), ograničeno gnojno zapaljenje koštanog tkiva oko korena zuba. Infekcija se širi preko pulpe zuba usled čega nastaje nekroza pulpe. Infekcija se širi na periapikalno tkivo i stvara se šupljina ispunjena gnojem (apsces). U dijagnozi pored kliničke slike neophodan je rendgenski snimak. Lečenje podrazumeva primenu antibiotika, trepanaciju zuba uzročnika, ekstrakciju zuba ili inciziju i resekciju korena zuba.

APIKALNI OTVOR (engl. apical foramen, lat. foramen apicale dentis), mali otvor na vrhu korena zuba koji omogućuje komunikaciju između pulpe zuba i periodoncijuma. Kroz njega do zuba stižu krvni i limfni sudovi i nervi.

APIKALNI POL ĆELIJA

(engl. apical pole, lat. apex cellularis), deo polarizovanih ćelija koji formira slobodnu površinu ćelije. Nalazi se uglavnom kod prostih, pseudoslojevitih i žlezdanih epitela, kao i u nekim drugim ćelijama, kakve su npr. odontoblasti. Na lateralnim ćelijskim površinama apikalnih polova nalaze se međućelijski spojni kompleksi. Pored apikalnih diferencijacija, u apikalnom delu transportnih (nefrociti, enterociti) i sekretornih epitela, na elektronskom mikro-skopu mogu se videti posledice endocitoze i egzocitoze: apikalne jamice, kanalići i tubuli, kao i apikalne vezikule od kojih neke igraju ulogu u obnovi ćelijske membrane.

APIKOTOMIJA (engl. apicoectomy), 1. ekscizija vrha petroznog dela temporalne kosti; 2. ekscizija vrha korena zuba kroz otvor ura-đen iznad zuba na labijalnom, bukalnom ili palatinalnom delu alveolarne kosti, izvedena uz kiretažu kosti i lečenje korena zuba.

APLASTIČAN (engl. aplastic), 1. odsustvo ili defektan razvoj tkiva; 2. nesposobnost tkiva da procesom mitoze stvaraju normalne ćelije.

APLASTIČNA ANEMIJA (engl. aplastic anemia), nedostatak svih formiranih elemenata krvi usled nesposobnosti kostne srži da stvara krvne ćelije. Maligne bolesti kostne srži, oštećenje kostne srži toksičnim i hemij-skim supstancama, jonizujućim zračenjem ili nekim antibioticima. Postoji i idiopatski oblik bolesti.

APLAZIJA (engl. aplasia), razvojni nedos-tatak nekog organa ili tkiva. U hematologiji insuficijencija normalnog procesa stvaranja i razvoja krvnih ćelija.

APLAZIJA PLUĆA (engl. lung aplasia), urođena anomalija koju karakteriše odsustvo jednog plućnog krila.

APLAZIJA TIMUSA (engl. thymic aplasia), nedostatak timusa. Timus je grudna žlezda koja je smeštena u prednjem gornjem segmentu sredogruđa. Ova žlezda je mesto gde limfociti T, podvrsta belih krvnih zrnaca važna za odbranu organizma, sazrevaju i osposobljavaju se za borbu protiv infekcije mikroorganizmima, a takođe je važna i za funkciju stvaranja antitela. Nedostatak ove žlezde uslovljava izraženu preosetljivost prema infekcijama i dovodi do smrti dece u najranijem uzrastu.

APLIKATOR (engl. applicator), svaki uređaj koji se koristi za davanje leka ili u primeni tretmana na posebni deo tela. Npr., tubus je aplikator, kojim se X-zraci i elektroni usme-ravaju sa terapijskog akceleratora na određeni deo tela pacijenta pri radioterapiji.

APNEA (engl. apnoea), odsustvo ili prestanak disanja.

APNEA SPAVANJA (engl. sleep apnoea), po-navljani prestanak disanja za vreme spavanja, traje 10 sekundi ili nešto duže. Ova pojava je najčešće posledica veće relaksacije mišića mekog nepca u dubokom snu koja stvara pre-preku i opstrukciju u vazdušnim putevima respiracionog trakta (opstrukciona apnea spavanja). Ređe je ovo stanje u vezi sa ošteće-njem dela mozga koji podešava respiraciju (centralna apnea spavanja). Poremećaj se ot-kriva specijalnom aparaturom koja za vre-me spavanja beleži periode apnoje, pokrete grud-nog koša, očiju, elektroencefalogram, elektrokardiogram, satruciju krvi kiseonikom i drugo.

APOENZIM (engl. apoenzyme), proteinski deo enzima bez kofaktora, koji je neophodan za ostvarivanje katalitičkog dejstva enzima. Kofaktor može da bude metal, neko organsko jedinjenje ili kombinacija oba.

APOFERITIN (engl. apoferritin), bezbojni protein koji se sastoji od 24 identične jedinice, a nalazi se u ćelijama mukoze tankog creva (RMM 445 000). Omogućava apsorpciju Fe (II) iz creva u mukozne ćelije u kojima se gvožđe oksiduje do feri oblika, Fe (III), vezuje se sa apoferitinom i formira feritin. Feritin je protein mukoze koji služi za čuva-nje gvožđa, iz koga se gvožđe oslobađa i u redukovanom obliku prelazi kroz ćelijski zid u plazmu gde se vezuje za apotransferin i gradi transferin.

APOKRINA SEKRECIJA (engl. apocrine secretion), oblik oslobađanja sekretornih produkata, u kome se ceo apikalni deo ćelije odvaja i odlazi u lumen kao sekret. Tokom životnog ciklusa sekretorna ćelija restituiše izgubljenu citoplazmu i resintetiše sekretorni materijal. Najbolji primer za ovu sekreciju je sekrecija lipidnih kapljica tokom laktacije.

APOKRINE ZNOJNE ŽLEZDE (engl. sudoriferous sweat glands, lat. glandula sudorifera apocrina), pogrešan termin za znojne

žlezde pazušne jame, pubičnog regiona, labia maiora, skrotuma, perinealnog, cirkuma-nalnog regiona i areole dojke. Naime, elektronska mikroskopija je pokazala da su to sve ekkrine žlezde. Ove žlezde su tubulo-alveolarnog tipa, imaju prost kockast epitel, velike su od 1 do 5 mm i nalaze se dublje u dermisu. Inervisane su adrenergičkim nervnim završecima i sekretuju nešto gušći sekret. Sekret se izliva niz dlake (dok druge znojne žlezde imaju sopstvene izvodne kanale). Primarno je bez mirisa, ali pod uticajem bakterija kože zadobija specifičan miris. Oko bazalnih delova sekretornih ćelija nalaze se brojne mio-epitelne ćelije. Ove žlezde hipertrofišu u početku menstrualnog ciklusa i u trudnoći, a atrofišu u menopauzi. U ovu grupu žlezda spadaju znojne žlezde vestibuluma nosa, cilijarne žlezde očnih kapaka i ceruminozne žlezde u spoljašnjim ušnim kanalima.

APOKRINE ŽLEZDE (engl. apocrine glands, lat. glandula apocrina), dobile naziv po načinu sekrecije. One luče sekret tako što se apikalni pol ćelije zajedno sa sekretornim granulama odvaja od ćelijskog tela i odlazi kao sekret u lumen žlezde. Tokom životnog ciklusa sekretorne ćelije ovih žlezda restituišu izgubljenu citoplazmu i resintetišu sekretorne granule. Tako se npr. luče masne kapi tokom laktacije (lučenje mleka).

APOLIPOPROTEIN (engl. apolipoprotein), protein koji udružen sa lipidima, kao što su trigliceridi, fosfolipidi, holesterol i esterifikovani holesterol, gradi lipoproteine (RMM 6 500 - 250.000) koji se nalaze u tkivima i plazmi. Neki od ovih proteina deluju kao kofaktori, inhibitori i aktivatori izvesnih enzima i daju strukturnu stabilnost lipoproteina. Tako-đe transportuju holesterol, fosfolipide i tri-gliceride između tkiva. Imaju specifična ve-zivna mesta koja prepoznaju periferna tkiva uključena u njihov metabolizam. Danas je moguće analiziranje većeg broja apolipoproteina (npr. apolipoproteina A-1, apolipoproteina A-2, apolipoproteina B, apolipoproteina C-1, apoilipoproteina C-2, apolipoproteina C--3, apolipoproteina D i apolipoproteina E).

APOMORFIN (engl. apomorphine), emetik, lek koji prouzrokuje povraćanje dejstvom na centar u mozgu. Kod trovanja nekorozivnim otrovima daje se kao potkožna injekcija, a povraćanje nastupa posle nekoliko minuta.

APONEUREKTOMIJA (engl. aponeurectomy), hirurško odstranjivanje aponeuroze, naročito kada je u pitanju dlanska aponeuroza. Njeno uklanjanje omogućuje izlečenje Dipitrenove (Dupuytren) kontrakture.

APONEUROTOMIJA (engl. aponeurotomy), presecanje, incizija aponeuroze. Ovaj postupak omogućuje da se smanji pritisak na neku mišićnu ložu, pritisnutu otokom ili hematomom. Ova intervencija se primenjuje i u retrakciji mišića i aponeuroza koje dovode do nepravilnog i fiksiranog položaja određenih

anatomskih elemenata.

APONEUROZIS (engl. aponeurosis, aponeurotic membrane, lat. aponeurosis ), široka, tanka i pljosnata tetiva ili tetivna ploča koja je čvrsta i nerastegljiva. Izgrađena je od gusto tkanog vezivnog tkiva raspoređenog u više slojeva sa međusobno isprepletanim vlaknima koja se pružaju u različitim smerovima. Ćelije u aponeurozi spadaju u fibroblastične, slične tetivnim ćelijama. Imaju duge razgranate produžetke, koji prate smer pružanja vlakana. Zato se aponeuroza može smatrati pljosnatom tetivom. Tkivo rožnjače oka može se smatrati specijalnom aponeurozom. A. palmaris , (engl. palmar a., lat. a. palmaris), dlanska aponeuroza. Truoglasta i snažna tetivna ploča koja se pruža kroz potkožni sloj prednje ili dlanske strane šake. Predstavlja zadebljanje duboke fascije šake čiji je vrh okrenut naviše i odgovara završetku tetive dugog dlanskog mišića. Baza dlanske aponeuroze odgovara korenima prstiju, izuzev palca, u visini kojih se delimično nastavlja tetivnim omotačima mišića koji pregibaju prste. Dlanska aponeuroza štiti dublje postavljene tetive mišića pregibača prstiju, krvne sudove i nerve. Istovremeno od nje prema kostima doručja polaze uzdužne pregrade koje dele region dlana na klinički važne predele; a. plantaris , (engl. plantar a., lat. a. plantaris), tabanska aponeuroza, tetivna ploča trouglastog oblika sa vrhom okrenutim pozadi i bazom okrenutom napred. Vrh se pripaja na donjoj površini petne kosti dok se od baze odvajaju uzani snopovi usmereni prema korenovima prstiju stopala. Tabanska aponeuroza štiti dublje postavljene tetive, krvne sudove i nerve, ali i specifično oblikuje stopalo dajući mu osobenu zakrivljenost. Istovremeno od nje prema kostima donožja polaze uzdužne pregrade koje dele region tabana na klinički važne predele.

APONEUROZITIS (engl. aponeurositis), zapaljenje neke aponeuroze. U red ovih obolje-nja spadaju još dve slične bolesti koje se ponekad javljaju zajedno: Dupuytrenova kontraktura kod koje dolazi do retrakcije dlanske aponeuroze, što ima za posledicu fleksionu kontrakciju prstiju, i Ledderhoseova bolest, u kojoj dolazi do retrakcije tabanske aponeuroze, veoma često praćene znatnim bolom u tabanu. U većini slučajeva u ovim bolestima se mora pristupitu hirurškom lečenju (apo-neurektomija).

APOPROTEIN (engl. apoprotein), proteinska komponenta ili polipeptidni lanac nekog kompleksa koji sadrži protein, lišen svih li-ganada ili prostetičnih grupa. v. apoenzim.

APOPTOZA (engl. apoptosis), označava programiranu smrt ćelija. Postoje dva poznata mehanizma, jedan preko bcl-2 gena, a drugi preko p53. Ovim mehanizmom se reguliše rast i modeliranje organa i tkiva u embrionalnom periodu. U postnatalnom periodu se jav-lja u patološkim stanjima, posebno u tumorima. Apoptoza ne izaziva inflamatornu reakciju okolnog tkiva.

APOSIDERIN

(engl. aposiderin), granularni pigment koji se formira gubitkom (uklanja-njem) gvožđa iz hemosiderina.

APOZICIJA (engl. apposition), postavljanje, npr. ćelija, u neposrednu blizinu već pos-tojećih, u vidu slojeva, zidova, najćešće u kontinuitetu. Ponekad se zamenjuju već postojeći elementi strukture. Tipično je za, npr. apozicioni rast tkiva. Ilustrativan primer je četvrti ili stadijum kalcifikacije odontogeneze koji se karakteriše diferencijacijom perifernih mezenhimnih ćelija u odontoblaste u dentalnoj papili, pri čemu se formira dentino-gleđna veza u toku razvoja dentalnog matriksa.

APROKTIJA (engl. aproctia), urođeni nedostatak anusa.

APROTININ (engl. aprotinine), antifibrinolitik, lek koji sprečava razlaganje krvnog ugruška pod uticajem enzima plazmina. Koristi se kod hiperfibrinolitičkih stanja u kardiohirurgiji i pri operaciji nekih oblika karcinoma, jer smanjuje gubitak krvi, kao i kod krvarenja usled predoziranja fibrinolitika. Preparati: Antagosan, Trasylol.

A PRUGA (engl. A band), jedna od poprečnih pruga koja se ponavlja duž poprečnoprugaste mišićne ćelije; nalazi se u sredini sarkomere, vidi se kao tamna pruga jer je anizotropna (A) za polarizovanu svetlost; sastoji se od miozinskih niti koje su, sem u sredini pruge, preklopljene aktinskim nitima, i to tako da je svaka miozinska nit okružena sa 6 aktinskih niti raspoređenih u pravilnom šestouglu.

APS (engl. antiphospholipid antibody syndrome), v. antifosfolipidni sindrom.

APSCES (engl. abscess), šupljina u kompaktnom tkivu ispunjena gnojem. Apsces je jedan od oblika gnojnog zapaljenja, a nastaje kao rezultat zapaljenske reakcije koja je najčešće izazvana mikroorganizmima, kao što su: stafilokok, streptokok, pneumokok, menin-gokok, gonokok, E. coli. Može da bude akutan i hroničan. Apsces jetre (engl. abscess of liver), gnojno zapaljenje u jetrinom parenhimu izdvojeno od ostalog tkiva fibroznom kapsulom koja nastaje kao odbrambena reakcija organizama. Najčešće su u pitanju solitarni apcesi, mada ponekad kao posledica holangitisa mogu biti multipli - koji su najčešće mali mikroapscesi. Uzrokovani su najčešće amebnom infekcijom, bakterijskom infekcijom i traumom. Nastaje usled infekcije žučnih puteva, zapaljenja slepog creva, Crohnove bolesti, zapaljenja, divertikuluma debelog creva, infektivnog enteritisa (ileitisa) i penetrantnih rana trbuha i grudnog

koša. Karakteriše ga znojenje, bol, muka i povra-ćanje. Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom ili kompjuterizovanom tomografijom jetre uz tzv. vođenu punkciju. Punkcijom dobijen sadržaj se koristi za mikroskopski pregled i zasejavanje na određene bakteriološke podloge. Terapija se zasniva na punkciji i drenaži apscesa, uz kontrolu ultrazvukom ili kompjuterizovanom tomografijom uz davanje antibiotika kroz dren u samu apscesnu šupljinu i intravenski. Apsces mozga (engl. brain abscess), lokalizovana, inkapsulirana gnojna kolekcija u mozgu prouzrokovana obično piogenim mikroorganizmima, nastala direktnim širenjem prouzrokovača (zapaljenski procesi srednjeg i unutrašnjeg uva i mastoida, osteomijelitis lobanje, zapa-ljenski procesi poglavine i lica, direktnim prodorom nakon povrede glave, posle hi-rurške intervencije) ili hematogeno (udaljena infektivna žarišta, sepsa, bakterijemija, pijemija). Apces pluća (engl. lung abscess), šupljina ispunjena gnojem nastalim zbog raspadanja tkiva. Okružena je zapaljenjskim infiltratom ili čvrstom fibroznom opnom. Apsces pluća nastaje zbog infekcije anaerobnim i piogenim mikroorganizmima koji u pluća najčešće dospevaju aspiracijom infektivnog materijala iz usne duplje. Nastaje i kao komplikacija pneumonije (apscedirajuća pneumonija). Može da bude akutan i hroničan. Početak je obično nagao, sa visokom febrilnošću, obilnim iskašljavanjem gnojavog ispljuvka neprijatnog, fetidnog mirisa (anaerobi). Radiografski se prezentira kao šupljina u plućima sa nivoom tečnosti. Može da se komplikuje pojavom empijema. Leči se antibioticima, a hronični apsces hirurškom intervencijom., a uzročnik je najčešće prisutan u šupljini. Apsces u međusedalnom predelu (engl. intergluteal abscess), v. interglutealni apsces. Apsces zuba (engl. abscess of teeth), akutno zapaljenje tkiva oko zuba sa lokalizovanom gnojnom kolekcijom; periapikalni a., (engl. alveolar teeth abscess), ograničena gnojna kolekcija u predelu vrha korena; dentoalveolarni a. (engl. dentoalveolare abscess), ograničena gnojna kolekcija u tkivima oko (vrha) korena zuba; parodontalni a. (engl. periodontal abscess), akutna gnojna infekcija u tkivima koja drže zub u kosti (parodoncijum), obično sa bočne strane korena, u već formiranom parodontalnom džepu; a. pulpe (engl. pulp abscess), gnojna kolekcija u zubnoj pulpi. A. jezika (engl. lingual abscess), gnojna kolekcija u jeziku. A. tvrdog nepca (engl. palatal abscess), ograničena gnojna kolekcija ispod sluzokože tvrdog nepca;

APSOLUTNI REFRAKTORNI PERIOD (engl. absolute refractory period), deo refraktornog perioda u kome ekscitabilna membrana ne može da generiše nov akcioni potencijal bez obzira na intenzitet primenjenog stimulusa.

APSORBANCIJA, A (engl. absorbance), 1. opisuje jačinu apsorbovane svetlosti pri prolazu kroz rastvor; obično se koristi u spektrofotometrijskim merenjima u vidljivoj i ultravioletnoj oblasti. A = log10 (Io/I), gde je Io intenzitet transmitovane svetlosti kroz čisti rastvorak, a I je intenzitet transmitovane svetlosti kroz rastvor, kada se oba nalaze u istoj apsorpcionoj kiveti. Ranije je označavana kao apsorbancija, ekstinkcija i optička gustina; 2. ovaj izraz se ponekad koristi i u radiologiji pri označavanju sposobnosti medijuma da apsorbuje radioktivnost.

APSORBENT

(engl. absorbent), supstanca ili tkivo koje ima sposobnost apsorpcije, što se koristi u rendgenološkoj i ultrazvučnoj dijagnostici. Na zakonima apsorpcije formiraju se rendgenološka i ultrazvučna slika.

APSORBOVANA DOZA (engl. absorbed dose), energija koju primi jedinica mase tkiva od jonizujućeg zračenja. Jedinica u SI sistemu je 1 Gray (Gy), koji odgovara 1 Jkg-1.

APSORPCIJA (engl. absorption), 1. u hemiji, označava proces preuzimanja neke supstance od materijala (apsorbenta) i zadržavanje u porama ili u unutrašnjosti, za razliku od adsorpcije, koja označava vezivanje supstance na površinu materijala (adsorbent); 2. u fizici, proces u kome se radijaciona energija kompletno rasipa unutar materijala; 3. u fotometriji, fizičko preuzimanje infracrvene, vidljive, ili ultravioletne svetlosti pomoću hemijskog jedinjenja ( v. apsorbancija); 4. u imunologiji ili serologiji, primena reagenasa pomoću kojih se uklanjaju ili neutralizuju antitela u serumu ili drugim tečnostima; 5. u fiziologiji, prolazak hemijske supstance u tkiva ili kroz njih, kao što je prolazak gradiv-nih sastojaka iz tankog creva kroz intestinalnu mukozu u portalnu cirkulaciju ili limfni sistem.

APSORPCIOMETRIJA (engl. absorptiometry), klinički značajna neinvazivna metoda merenja gustine tkiva. Najčešće se koristi u dijagnostikovanju osteoporoze. Postoje jednosnopna (single photo) apsorpciometrija i dvosnopna (dvostruka) absorpciometrija X zracima (dual energy X-ray absorptiometry, DEXA).

APSORPCIONA KONSTANTA (engl. absorption constant), zastareli izraz za apsorptivnost.

APSORPCIONI MAKSIMUM (engl. absorption peak), talasna dužina maksimalne elektromagnetske apsorpcije neke hemijske supstance, a koristi za identifikaciju elemenata, radikala ili jedinjenja.

APSORPCIONI SPEKTAR (engl. absorption spectrum), spektar koji označava različite talasne dužine elektromagnetske energije koja je prošla kroz neki apsorpcioni medijum. Intenzitet pri karakterističnim talasnim duži-nama (apsorpcione linije) umanjuje se usled apsorpcije specifičnih atoma, molekula ili jona.

APSORPTIVNE ĆELIJE (engl. enterocyte, lat. cellula columnaris), visoke cilindrične ćelije koje oblažu najveći deo luminalne površine tankog creva. Na apikalnoj površini imaju guste pravilne mikrovile (mikroresice), zbog čega su ih raniji autori nazvali ćelije sa prugastim pokrovom. Enterociti su međusobno i sa susednim peharastim ćelijama povezani čvrstim vezama. Tako, hranjive materije iz lumena tankog creva prelaze u krvne/limfne kapilare isključivo kroz citoplazmu ovih apsorptivnih („upijajućih“) ćelija. Apsorptivne ćelije su veoma bogate specifičnim ćelijskim organelama i membranama, preko kojih se obavljaju brojni en-zimski i drugi procesi uključeni u apsorpciju hranljivih materija posle varenja u tankom crevu.

APSORPTIVNOST (engl. absorptivity), iz-merena apsorpcija svetlosne energije nekog rastvora, a izražava se apsorbancijom na jedinicu koncentracije i na jedinicu dužine svetlosne putanje; a = A/bc, gde je A apsorbancija, b je dužina svetlosne putanje u cen-trimetrima, a c je koncentracija. Ako se c izražava u gramima na litar, a se označava kao specifična apsorptivnost; ako se c iz-ražava u molima na litar, a se zamenjuje sa oznakom e i označava molarnu apsorptiv-nost.

APUD ĆELIJE (engl. amine precursor uptake and decarboxilation), grupa međusobno nepovezanih endokrinih ćelija, od kojih se neke nalaze u sklopu endokrinih žlezda, a neke u neendokrinim tkivima, ali koje imaju brojne morfo-funkcionalne sličnosti. Imaju dobro razvijene sve ćelijske organele, a ultrastrukturnom slikom dominiraju sekretorne granule, veličine 10 do 30 nm, sa izrazito tamnim centrom (dense core granules). Njihove funkcije su: proizvodnja polipeptidnih hormona niske molekulske težine, sinteza biogenih amina i/ili serotonina iz njihovih prekurzora, a uz pomoćlaminokiselinske dekarboksilaze i deponovanje biogenih ami-na predominantno u sekretorne granule. U APUD ćelije spadaju: endokrine ćelije, ne-pravilno raspoređene u epitelu digestivnog i respiratornog sistema, hromafine ćelije srži nadbubrega, pankreasne A, B, i D ćelije, C-ćelije tiroidne žlezde i ćelije tipa I hromafinih paragangliona. Smatra se da je embrionalno poreklo svih ovih ćelija iz nervnog grebena.

APUDOM (engl. apudoma), tumor koji sadrži APUD ćelije i uzrokuje ispoljavanje simptoma uzrokovanih ekscesivnom produkcijom hormona i drugih peptida koje produkuju ove ćelije. Za primere ove grupe tumora mogu poslužiti gastrinomi, vipomi, argenta-finomi.

APULMONIZAM (engl. apulmonism), razvojni nedostatak celog ili dela jednog ili oba plućna krila.

ARA

(engl. American Rheumatology Association), Američko udruženje reumatologa.

ARAHIDONSKA KISELINA (engl. arachidonic acid), polinezasićena masna kiselina koja se nalazi u životinjskim tkivima. Izraziti je prekurzor prostaglandina, a značajno je zastupljena u životinjskim fosfolipidima.

ARAHNOIDEA (engl. arachnoid, lat. arachnoidea encephali), srednja ili paučinasta moždana ovojnica. Od spoljašnje, tvrde mož-dane ovojnice (dura mater), odvojena je subduralnim prostorom. Sastoji se od arahnoidne membrane i arahnoidnih trabekula. Arahnoidnu membranu čini 5 do 8 slojeva spljoštenih, gusto raspoređenih fibroblasta, povezanih neksusima. Površina prema duri obložena je ljuspastim epitelom mezotelom. Lokalna proliferacija obe vrste ćelija formira arahnoidne resice, villi arachnoidales. Arahnoidne trabekule su izdužene ili stubičaste trake koje formiraju trodimenzionalnu, paučinastu mrežu između meke moždanice (pia mater) i arahnoidee. Trabekule su izgrađene od fibroblasta i njihovih produžetaka. Između arahnoidee i pie, u subarahnoidnom prostoru, nalaze se cerebrospinalna tečnost - likvor, brojni krvni sudovi, makrofagi, limfociti, perivaskularni mastociti i brojne mlade, adventicijalne ćelije. Cerebrospinalna tečnost drenira se u krvotok preko arahnoidnih resica specifične morfologije.

ARAHNOIDITIS (engl. arachnoiditis), zapa-ljenje arahnoidee i subarahnoidalnog prostora. Arahnoidea (paučinasta opna, mrežasta mož-danica) sa spoljašnje strane čvrsto prijanja uz tvrdu moždanu opnu od koje je odvojena samo uskim subduralnim rascepom, dok se između nje i unutrašnje meke moždanice prostire subarahnoidalni prostor oko mozga i kič-mene moždine.

ARAHNOIDNE RESICE (engl. arachnoid villi, lat. villi arachnoidales), avaskularne, kompaktne, dugmaste projekcije arahnoidne membrane, koje predominantno prodiru u duralne sinuse, a ređe i u kost. Pokrivene su jednoslojnim ili višeslojnim epitelom i tankim slojem dure. A. resice se smatraju prekursorima Pacinievih granulacija.

ARAHNOIDNE TRABEKULE (engl. arachnoid trabeculae), fine končaste ili vrpčaste trake koje formiraju trodimenzionalnu mrežu između arahnoidne membrane i pie mater. Sastoje se od fibroblastnih produžetaka udru-ženih sa snopovima kolagenih mikrofibrila.

ARBOVIRUSI (engl. arboviruses), ARBO - prenosivi artropodama (engl. arthropode-borne), zglavkarima; grupa

RNK virusa različite veličine i bioloških karakteristika, sa zajedničkom osobinom da se prenose artropodama na kičmenjake. Po najnovijoj klasifikaciji podeljeni su u tri grupe: alfavirusi (grupa A), flavivirusi (grupa B) i banjavirusi (grupa C).

ARDS v. akutni respiratorni distres sindrom odraslih.

AREA (engl. area, lat. area), polje. 1. ogra-ničen prostor. 2. manji ograničeni deo unutar strukture veće površine. 3. jasno oblikovan i ograničen deo organa koji se odlikuje specifičnom građom ili funkcijom.

ARENAVIRUSI (engl. arenaviruses), najma-nja porodica RNK virusa. Prirodni domaćin virusa su glodari, ali se mogu inficirati i mnogi drugi sisari. Za čoveka su patogeni: virus Lassa groznice, virus limfocitarnog horiomeningitisa, i virusi argentinske (Junin) i bolivijske (Machupo) hemoragične groznice. Infekcija se na čoveka prenosi kontaktom sa izlučevinama glodara.

ARENOBLASTOM (engl. arrhenoblastoma), tumor jajnika koji izaziva maskulinizaciju.

AREOLA (engl. areola, lat. areola), malo ali jasno ograničeno polje, obično kružnog oblika nalik kolutu; a. mame (engl. areola of mammary gland, areola of nipple, lat. a. mammae ), kolut bradavice dojke. Ružičast ili tamnije pigmentovan deo kože dojke koji u vidu koluta okružuje bradavicu.

AREST (engl. arrest), v. zastoj.

ARGASIDAE (engl. Argasidae), meki krpelji koji borave uz životinje i čoveka u brlozima i kućama, a hrane se noću. Nemaju dorzalni oklop ni uočljiv polni dimorfizam. Za čoveka su značajni krpelji roda Ornithodorus, koji prenose uzročnika povratne groznice u toplim krajevima.

ARGENTAFINOM

(engl. argentaffinoma), v. karcinoid.

ARGINAZA (engl. arginase), enzim iz roda hidrolaza (L-arginin amidino hidrolaza, EC3.5.3.1), koji katalizuje reakciju: L-arginin + H2O = L-ornitin + urea. Nalazi se u jetri si-sara gde učestvuje u KrebsHenseleitovom urea ciklusu.

ARGININ (engl. arginine), prirodna bazna aminokiselina, koja nije esencijalna za čoveka. Uključena je u ciklus uree i služi za obezbeđivanje amidinske grupe pri sintezi kreatina.

ARGININ VAZOPRESIN (engl. arginine vasopressin), vazopresin, hormon zadnjeg rež-nja hipofize, v. antidiurezni hormon i vazopresin. Postoji i sintetički antidiuretički hormon sa dvanaest puta jačim diuretičkim dej-stvom koje duže i traje.

ARGININEMIJA (engl. argininemia), uro-đena metabolička greška koja se nasleđuje na autozomno recesivan način. Karakterišu je niska aktivnost arginaze u tkivima i po-višena koncentracija arginina u krvi i lik-voru.

ARGIROFILIJA (engl. argyrophilia), osobina nekih tkivnih elemenata da redukuju srebro iz srebrnih soli, a posle tretmana određenim reduktivnim agensom (formolom, hidrohino-nom i dr.)

ARGIROFILNE ĆELIJE (engl. argyrophilic cells ), grupa endokrinih ćelija sa sekretornim granulama, koje mogu redukovati srebrne soli posle dejstva redukcinog agensa. Ovde spadaju: G ćelije, enterohromafine ćelije u fundusnim žlezdama, pankreasu, fetalnim plućima itd.

ARGON LASER (engl. argon laser), tip lasera, koji kao aktivnu sredinu koristi gas argon a radi na principu jonizacije i pobuđivanja atoma argona. Generiše snop svetlosti talasne dužine u opsegu od 0,458 do 0,515 nm, snage od 5 do 100W. Ovo zračenje apsorbuju crvena tela, pa se ono pretvara u toplotu i koristi se za fotokoagulaciju krvi. Posebno se koristi u hirurgiji oka za tretman bolesti retine (npr. diabetis retinopatija).

ARHEOCEREBELUM

(engl. archicerebellum, lat. archaeocerebellum), v. vestibulocerebelum.

ARHIKORTEKS (engl. archicortex, lat. ar-chicortex), evolucijski najstariji deo kore velikog mozga koji je osoben po troslojnoj građi i koji se nalazi u predelu hipokampalne formacije. Ovaj deo kore velikog mozga naziva se i arhipalijum.

ARHIPALIJUM (engl. archipallium, lat. ar-chipallium), v. arhikorteks.

ARILAMINOPEPTIDAZA (engl. arylamino-peptidase), v. leucin aminopeptidaza.

ARILESTERAZA (engl. arylesterase), enzim iz roda hidrolaza (aril-estar hidrolaza, EC 3.1.1.2). Katalizuje reakcije kao što je sledeća: fenil acetat + H2O = fenol + acetat. Nalazi se u normalnom serumu gde deluje na brojne fenolske estre.

ARILSULFATAZA (engl. arylsulfatase), en-zim iz roda hidrolaza (aril-sulfat sulfohidrolaza, EC 3.1. 6.1), koji hidrolizuje sulfatne estre aromatičnih hidroksi jedinjenja do SO4- i slobodnog fenola. Kod sisara se arilsulfataze nalaze u jetri, pankreasu, bubrezima i nezrelim monocitima. Poznata su tri izoenzimska oblika ovog enzima, i to tipovi A i B koji se nalaze u lizozomima i tip C koji se nalazi u mikrozomima ćelije. Samo tipovi A i B normalno se nalaze u urinu. Deficijencija lizozomalne arilsulfataze praćena je sa dva genetska oboljenja (metahromatskom leuko-distrofijom i mukopolisaharidozom tip VI).

ARITENOIDEKTOMIJA (engl. arytenoidectomy), hirurški postupak odstranjenja arite-noidne (kupaste) hrskavice u grkljanu da bi se proširio disajni prostor, a sačuvao glas. Na aritenoidnim hrskavicama pričvršćene su glasnice koje se pri disanju odmiču jedna od druge, a pri govoru primiču. Kod obostranih paraliza, glasnice se ne odmiču jedna od druge i bolesnik veoma otežano diše. Najbolji način odstranjenja aritenoida je endoskopski, CO2 laserom.

ARITENOIDNA HRSKAVICA (engl. arytenoid cartilage, lat. cartilago arytenoidea), v. kartilago aritenoidea.

ARITMETIČKA SREDINA (engl. arithmetic mean), najčešće upotrebljavana srednja vrednost. Izračunava se tako da se saberu vrednosti svih jedinica mase i podele sa ukupnim brojem jedinica, odnosno zbir vrednosti svih obavljenih merenja podeljen sa brojem me-renja. Aritmetička sredina se izračunava iz individualnih podataka i iz distribucija frekvencija. Kada je ukupan broj statističkih jedinica, odnosno distribucija frekvencija, veliki onda se materijal sortira. Aritmetička sredina ima sledeće osobine: zbir odstupanja pojedinih vrednosti od aritmetičke sredine jednak je nuli, a zatim to je sinteza svih vrednosti i njihovih frekvencija, uključujući ekstremno male i velike vrednosti.

ARITMIJA (engl. arrhythmia), nepravilnost srčanog ritma. Može da se javi u više oblika: sinusna (oštećenje ili iritacija sinusnog čvora u srcu), respiratorna (sinhrono sa respiracijom), ekstrasistolna (ventikularna i supraventikularna), apsolutna (flater i fibrilacija pret-komora) i aritmija kod AV bloka. Najčešće je uzrokovana organskim oštećenjem srca, mada postoje i drugi uzroci (psihološki faktor, pušenje i dr.).

ARKUS (engl. arch, bow, lat. arcus ), luk, najčešće se odnosi na strukturu koja je lučno povijena ili koja obavija okolne strukture. A. aorte (engl. aortic a., lat. a. aortae), aortni luk. Srednji, lučno povijeni deo aorte dug 5 - 6 cm, smešten u gornjem delu sredogruđa - medijastinum superius. Aortni luk nastavlja ushodni deo aorte od nivoa ugla grudne kosti, odakle se pruža ulevo ka kičmenom stubu i završava se u visini leve strane četvrtog grudnog pršljena prelaskom u nishodni deo aorte. Mesto spoja luka i nishodnog dela aorte je često lako suženo pa nosi naziv aortno suženje ( v. istmus aorte). Od gornje površine luka aorte polaze tri neobično važna krvna suda, idući sdesna ulevo to su: brahiocefalično stablo, leva zajednička karotidna arterija i leva potključna arterija; a. zigomatikus (engl. zygomatic a., lat. a. zygomaticus), ja-bučni luk. Lučno povijen koštani most koji se pruža duž spoljašnje površine lobanje, a nastaje spajanjem slepoočnog nastavka jabučne kosti i jabučnog nastavka slepoočne kosti. Jabučni luk zajedno sa delom spoljašnje površine lobanje gradi jabučni otvor kroz koji prolazi tetiva slepoočnog mišića. Duž gornje ivice jabučnog luka pripaja se slepoočna fascija, a duž donje maseterični mišić.

ARNOLD-CHIARI MALFORMACIJA (engl. Arnold-Chiari formation), izostanak adekvatnog razvoja, primarni strukturalni defekt nastao kao posledica poremećaja morfogeneze, urođena malformacija u predelu zadnje lobanjske jame koja se sastoji u uklješte-nju tonzila malog mozga u cervikalni kanal; A.-Ch. m. tip I - spušteni polovi cerebelarnih tonzila u spinalni kanal bez hernijacije, obično asimptomatski. Nije udružena sa mijelomeningocelom, a javlja se kod odraslih i starije dece; A.-Ch. m. tip II - izduženi i kaudalno pomereni donji vermis, četvrta komora, horioidni pleksus i produžena moždina. Udružena je sa mijelomeningocelom, često sa hidrocefalusom, a prisutan je i niz drugih anomalija CNS-a. A.-Ch. m. tip III - veliko spuštanje čitavog cerebeluma i moždanog stabla u spinalni kanal. Udružena je sa cervikalnim disrafizmom tipa encefalocele, a često četvrta komora komunicira sa encefalocelom i čini hidroencefalocelu; A.-Ch. m. tip IV - hipoplastični cerebelum.

ARSENSKA POLINEUROPATIJA (engl. arsenic polyneuropathy), v. trovanje arsenom.

ARTEFAKT (engl. artefact, artifact), 1. veštački produkt nastao tokom tehnološkog procesa; 2. u histologiji i mikroskopiji, vizuelni ili strukturni a. označava nuzprodukt nastao tokom obrade tkiva; 3. u radiologiji a. se pojavljuje kao senka na radiografiji koja nema podlogu u strukturi samog tkiva.

ARTEFICIJALNI ABORTUS (engl. artificial abortion), veštačko, nasilno prekidanje trudnoće koje može biti zakonsko (legalno) ili nedozvoljeno (ilegalno, kriminalno). Zakonski prekid trudnoće se radi iz medicinskih, socijalnih, etičkih, eugeničkih ili drugih indikacija na zahtev pacijentkinje do 10 nedelja gestacije, a posle toga na osnovu odobrenja nadležne komisije (do 20 nedelja) ili etičkog komiteta (preko 20 nedelja) samo iz strogo medicinskih indikacija. Prekid trudnoće do deset nedelja gestacije se vrši kiretažom (uz dilataciju) i/ili vakuum aspiracijom. To je akušerska operacija koja se može vršiti u lokalnoj ili opštoj anesteziji pri čemu se u uslovima asepse posle dilatacije (širenja) grlića materice uz pomoć metalnih dilatatora trudnoća evakuiše abortnim klještima i/ili kiretom. Moguće komplikacije su obilno krvavljenje, infekcija, perforacija zida materice, a kao kasna komplikacija i sterilitet. Prekid trudnoće posle deset nedelja se vrši instilacijom (ubrizgavanjem rastvora hiperto-ničnog natrijum hlorida u amnionsku šupljinu), injekcijama prostaglandina ili malim carskim rezom.

ARTEFICIJELNA RESPIRACIJA (engl. arteficial respiration), v. arteficijelna ventilacija.

ARTEFICIJELNA VENTILACIJA (engl. arteficial ventilation), veštačka ventilacija; metode (usta na usta, manuelne, mehaničke) kojima se vazduh ili smeša gasova ubacuje i izbacuje iz pluća kod osoba kod kojih je spontana ventilacija smanjena ili je prestala.

ARTERIJA (engl. artery, lat. arteria), krvni sud kroz koji krv odlazi od srca prema tkivima i organima. Arterije nose oksigenisanu krv, svetlocrvene boje. Jedini izuzetak od ovog pravila su plućno stablo i plućne arterije, koje nose dezoksigenisanu krv, krv bogatu ugljen-dioksidom. Promer arterija se postepeno smanjuje idući ka najmanjim krvnim sudovima - kapilarima. Tokom svog puta arterije daju bočne grane koje se dodatno granaju gradeći guste arterijske mreže ili arterijske spojnice - anastomoze.

Krvni pritisak u arterijama je daleko viši nego u venama. Opšta struktura zida arterija sastoji se od tri podsloja: unutrašnjeg (tunica intima), srednjeg (tunica media) i spoljašnjeg (tunica adventitia). Prema strukturi srednjeg sloja arterije se dele na elastične (aorta) mišićne, hibridne i mešovite. A. femoralis (engl. femoral artery, lat. a. femoralis), butna arterija. Glavni arterijski krvni sud natkolenice. Butna arterija nastaje u visini preponske veze ( v. ligamentum ingvinale), odakle nastavlja spoljašnju bedrenu arteriju. Pruža se kroz prednji predeo buta i završava u gornjem delu zatkolene jame nastavljajući se zatkolenom arterijom; a. ilijaka komunis (engl. common iliac a., lat. a. iliaca communis), zajednička bedrena arterija. Krvni sud koji učestvuje u vaskularizaciji zidova i organa karlične duplje i donjeg ekstremiteta. Nastaje u visini leve strane četvrtog slabinskog pršljena kao završna grana trbušnog dela aorte. Od mesta nastanka silazi naniže prema gornjem otvoru karlične duplje i završava se u visini odgovarajućeg krsno-bedrenog zgloba podelom na dve završne grane, spoljašnju i unutrašnju bedrenu arteriju; a. karotis komunis (engl. common carotid a., lat. a carotis communis), zajed-nička karotidna arterija. Krvni sud koji vaskularizuje tkivne strukture i organe glave i vrata, uključujući mozak i oko. Desna i leva zajednička karotidna arterija razlikuju se po mestu nastanka (svog početka). Na desnoj strani, ova arterija nastaje grananjem brahio-cefaličnog stabla, dok na levoj strani zajednička karotidna arterija nastaje kao direktna grana luka aorte. Zajednička karotidna arterija se završava u visini gornje ivice grkljana podelom na spoljašnju i unutrašnju karotidnu arteriju. Spoljašnja karotidna arterija se grana u predelu glave i vrata gde vaskularizuje postojeće tkivne strukture. Unutrašnja karotidna arterija napušta predeo vrata, ulazi u loba-njsku duplju i učestvuje u vaskularizaciji mozga i oka; a. koronarija (engl. coronary a., lat. a. coronaria), arterija srca, arterijski krvni sud koji vaskularizuje strukture srčanog zida. Arterija srca je parni krvni sud, desni i levi, koji se odvaja neposredno od početnog dela aorte ( v. bulbus aorte), unutar srčane kese; a. lijenalis (engl. splenic a., lat. a. lienalis), slezinska arterija, glavni arterijski krvni sud slezine koji nastaje kao jedna od tri završne grane celijačnog stabla; a. oftalmika (engl. ophthalmic a., lat. a. ophthalmica), arterija oka, očna arterija. Glavni arterijski krvni sud organa vida, koji nastaje kao bočna grana unutrašnje karotidne arterije; a. poplitea (engl. popliteal a., lat. a. poplitea), zatkolena arterija, glavni arterijski krvni sud predela kolena. Zatkolena arterija nastaje u gornjem delu zatkolene jame odakle nastavlja butnu arteriju. Pruža se niz zatkolenu jamu do njenog donjeg dela, gde se u visini donje ivice zatkolenog mišića završava podelom na prednju i zadnju golenjačnu arteriju, koje učestvuju u vaskularizaciji potkolenice i stopala; a. pulmonalis (engl. pulmonary a., lat. a. pulmonalis), plućna arterija, funkcionalni arterijski krvni sud pluća. Plućna arterija, desna i leva, nastaje grananjem plućnog stabla i nosi dezoksigenisanu krv, krv bogatu ugljendioksidom. Predstavlja izuzetak od definicije arterija kao krvnih sudova koji sprovode oksigenisanu krv od srca prema tkivima i organima ( v. arterija). Plućne arterije su usmerene prema odgovarajućem plućnom krilu unutar koga se intenzivno i gusto granaju završavajući se arterijskim delom plućnog kapilara. Arterijski deo plućnog kapilara se nastavlja venskim delom koji predstavlja početak sistema plućnih vena; a. renalis (engl. renal a., lat. a. renalis ), bubrežna arterija, glavni funkcionalni i nutritivni arterijski krvni sud bubrega koji naj-češće nastaje kao grana trbušnog dela aorte. Bubrežna arterija nastaje u visini donje ivice drugog slabinskog pršljena, odakle se pruža horizontalno u polje prema ulaznom polju bubrega ispred koga se deli na dve do tri završne grane; a. splenika (engl. lienal a., lat. a. lienalis), slezinska arterija, v. a. lijenalis; a. subklavija (engl. subclavian a., lat. a. subclavia), potključna arterija. Arterijski krvni sud koji učestvuje u vaskularizaciji gornjeg ekstremiteta, delova grudnog koša, vrata i mozga. Potključna arterija ima različito po-reklo u odnosu na stranu tela. Na desnoj strani nastaje kao grana brahiocefaličnog stabla, dok na levoj strani nastaje kao grana luka aorte. Od mesta nastanka, potključna arterija se pruža lučno

prema vrhu pazušne jame nastavljajući se pazušnom arterijom; a. umbilikalis (engl. umbilical a., lat. a. umbilicalis), pupčana arterija, grana unutrašnje bedrene arterije, koja predstavlja jedan od elemenata pupčane vrpce. Tokom intrauterinog života postoje dve pupčane arterije koje odvode krv od ploda prema posteljici ( v. placenta). Po rođenju i presecanju pupčane vrpce dolazi do zatvaranja preostalog dela pupčane arterije, pri čemu samo početni deo ovog krvnog suda ostaje prohodan i učestvuje u vaskularizaciji dela mokraćne bešike. Zatvoreni deo arterije, usmeren prema dubokoj strani pupčanog otvora, zaostaje kod odraslih kao unutrašnja pupčana veza; a. uterina (engl. uterine a., lat. a. uterina), materična arterija, glavni arterijski krvni sud ženskih unutrašnjih polnih organa. Materična arterija, desna i leva, nastaje kao grana unutrašnje bedrene arterije, zatim silazi bočnim zidom karlične duplje, ulazi u široku materičnu vezu kroz koju se pruža horizontalno prema bočnoj ivici materice, kojoj pristupa u visini materičnog suženja. Daje grane namenjene vaskularizaciji materice, jajovoda, jajnika i vagine; a. vertebralis (engl. vertebral a., lat. a. vertebralis), kičmena arterija. Grana pot-ključne arterije namenjena vaskularizaciji velikog dela mozga. Kičmena arterija se pru-ža kroz otvore na poprečnim nastavcima prv-ih šest vratnih pršljena, prolazi kroz veliki potiljačni otvor ( v. foramen magnum) i ulazi u lobanjsku duplju gde se penje prednjom stranom moždanog stabla. Desna i leva kičmena arterija se spajaju i grade bazilarnu arteriju.

ARTERIJSKA KUPA (engl. arterial cone, lat. conus arteriosus), v. konus arteriozus.

ARTERIJSKI KRVNI PRITISAK (engl. arterial blood pressure), v. tensio arterialis.

ARTERIJSKI PULS (engl. arterial pulse), v . puls i venski puls.

ARTERIJSKO-VENSKA FISTULA (engl. arteriovenous fistula), direktna komunikacija između arterija i vena. Nastaje kao posledica povrede, zapaljenja, širenja malignih tumora koji razaraju zidove krvnih sudova. Može biti i urođena. Ukoliko su većeg obima, postoje opšti znaci u vidu ubrzanog rada srca, guše-nja, a kasnije i popuštanja srca. Na mestu fistule zapažaju se proširene vene koje ponekad pulsiraju, a dodirivanjem tog mesta oseća se podrhtavanje. Lekar slušalicama konstatuje neprekidan, dugotrajan šum. Dijagnoza se postavlja ultrazvukom i arteriografijom. Lečenje je isključivo hirurško i treba ga sprovesti što hitnije da ne bi došlo do navedenih srčanih komplikacija.

ARTERIO-, prefiks koji označava pripadnost arterijskom krvnom sudu ili sistemu.

ARTERIOLE

(engl. arterioles, lat. arteriola), najmanje mišićne arterije; najmanji arterijski krvni sudovi koji se nalaze neposredno ispred kapilara, prečnika manjeg od 100 µm. Unutrašnji sloj čini prost ljuspast epitel sa tankim slojem vezivnog tkiva. Sledi tanka unutrašnja elastična membrana. Samo kod arteriola većih od 50 µm media se sastoji od 1 do 2 sloja spiralno aranžiranih vretenastih, glatkih mišićnih ćelija, okruženih bazalnom laminom, kolagenim i retikulinskim vlaknima čijom se kontrolisanom kontrakcijom reguliše protok krvi kroz kapilarne mreže tkiva i organa. Adventiciju čini rastresito vezivno tkivo.

ARTERIOLITIS (engl. arteriolitis), zapaljenje arteriola. Arteriole su prekapilarni sudovi dijametra 20 - 200 nm u kojima postoji kontinuiran omotač glatke muskulature. Arteriole su mesto najvećeg otpora u sistemu cirkulacije i u njima dolazi do pada krvnog pritiska za 50 mmHg. Od njihovog tonusa zavisi snabdevanje određenog organa krvlju. Pojedini zapaljivi procesi na krvnim sudovima mogu zahvatiti i arteriole. To se naročito odnosi na pojedine forme vaskulitisa ( v. angitis) različitog porekla u kojima je zahvaćenost arteriola samo deo osnovne bolesti.

ARTERIOLONEKROZA (engl. arteriolo-ne-crosis), nekrotične promene arteriola. O arteriolonekrozi se može govoriti kod izvesnih generalizovanih bolesti koje zahvataju ceo arterijski sistem. Tako se u teškoj hipertenziji brzog toka zapažaju patohistološke promene koje se nazivaju fibrinoidna nekroza. Polja nekroze koja sadrže fibrin viđaju se i u poliarteritis nodosa ( v. poliartetitis nodosa).

ARTERIOLOSKLEROZA (engl. arteriolo-sclerosis), stvrdnjavanje arteriola. Arteriolo-skleroza je deo opšte ateroskleroze kada preovlađuju promene na arteriolama. Ova pojava je naročito izražena u arterijskoj hipertenziji i uzrok je povećane periferne rezistencije - otpora u toj bolesti.

ARTERIONEFROSKLEROZA (engl. ne-phroangiosclerosis ), oboljenje bubrega nastalo kao posledica visokog krvnog pritiska. Oboljenje karakterišu promene na krvnim sudovima, glomeruloskleroza i tubulointersticijska fibroza ( v. nefroangioskleroza). Makro-skopski su bubrezi smanjeni, glomeruli pokazuju ishemijske promene (segmentna skleroza, fibroza, mezangijska proliferacija), tubuli atrofiraju, a u intersticijum se odlaže ekstracelularni matriks. U zavisnosti od patohistoloških promena u zidovima krvnih sudova razlikuje se benigna i maligna nefroangioskleroza. U benignoj nefroangiosklerozi u zidu interlobularnih arterija je vidljivo odlaganje hijalinog materijala i zadebljanje zida krvnog suda. U malignoj nefroangiosklerozi u zidovima krvnih sudova vidi se fibrinoidna nekroza, fragmentacija unutrašnjeg elastičnog sloja zida krvnog suda i proliferacija intime u vidu lukovine.

ARTERIOSKLEROZA (engl. arteriosclerosis), stvrdnjavanje arterija; proces kome su podložne sve arterije organizma i

koji napreduje u toku starenja. U arterijama se povećava količina vezivnog tkiva, a ponekad dolazi do kalcifikacija - stvaranja krečnih naslaga, što povećava krutost krvnog suda. Smatra se da je ateroskleroza najteži oblik arterioskleroze ( v. ateroskleroza). Danas se naziv arterioskleroza koristi da označi degenerativni proces određenih segmenata arterijskog stabla organizma: a. arterija ekstremiteta, a. moždanih, bubrežnih ili drugih arterija.

ARTERIOVENSKA ANASTOMOZA (engl. arteriovenal anastomosis, grč. anastomosis arteriovenosa), prirodno ili hirurški formirana spojnica između arterijskog i venskog krvnog suda.

ARTERIOVENSKA MALFORMACIJA MOZGA (engl. arteriovenosus malformation), izostanak adekvatnog razvoja, primarni strukturalni defekt cerebralnih krvnih sudova nastao kao posledica poremećaja morfoge-neze; skupina nenormalnih direktnih komunikacija između moždanih arterija i vena kongenitalnog porekla.

ARTERIOLO-VENSKA ANASTOMOZA (lat. anastomosis arteriovenosa), vijugava spojnica koja direktno povezuje arteriolu sa venulom. Česte su u distalnim delovima ekstremiteta, mikrovaskularnim koritima kože prstiju ruku i nogu, nokata, usana, nosa, ušne školjke. U odnosu na svoj kalibar imaju debeo zid (12 do 15 µm). Dužine su 30 do 100 µm i imaju bogatu vazomotornu inervaciju. Kada se kontrahuju pod dejstvom simpatičkih nerava, veća količina krvi odlazi u kapilarno korito i tako se zagreva periferija. Kada su proširene, krv može prečicom otići iz arteriole u venulu i zaobići terminalnu kapilarnu mrežu. Nalaze se i u gastrointestinalnom traktu, štitnoj žlezdi i erektilnom tkivu. Specijalno strukturirane arterio-venske fistule nazivaju se glomusi i bitan su deo aortnih, karotidnih i kokcigealnih tela.

ARTERIOVENSKI (engl. arteriovenous, lat. arteriovenosa), odnosi se na strukturu koja odgovara i arterijama i venama. Nejčešće je reč o arteriovenskom spoju ( v. anastomoza).

ARTERITIS DŽINOVSKIH ĆELIJA (engl. giant cell arteritis, GCA), segmentna inflamacija arterijskog zida, dominantno zahvata superficijalne temporalne, oftalmične, zadnje cilijarne i vertebralne arterije, ali mogu da budu zahvaćene i dr. velike arterije (karo-tidne, supklavije, brahijalne). Ovaj patološki entitet sa brojnim kliničkim manifestacijama često se sreće kod bolesnika sa polimialgijom reumatikom, ali je mehanizam kojim GCA produkuje simptome polimijalgije reumatike nepoznat.

ARTHUSOVA REAKCIJA (engl. Arthus reaction), lokalna reakcija kože, koja se ogleda u izumiranju zahvaćenog dela

(nekroza), pri ubrizgavanju u kožu antigena na koji je ispitivana osoba već ranije postala preosetljiva. Ubrizgani antigen se vezuje za lokalno prisutna antitela koja su imunoglobulini klase G, gradeći imune komplekse koji se odlažu u krvne sudove na mestu injekcija antigena što izaziva aktivaciju komplementnog sistema i stvaranje veoma aktivnih materija koje prouzrokuju jak lokalni zapaljenski proces. U ovom inflamatornom procesu učestvuju mast ćelije, neutrofilni leukociti, makrofagne ćelije i limfociti.

ARTIKULACIJA (engl. articulatio), definitivno uobličavanje glasa i govora pomoću sistema povezanih organa (usna šupljina, nepce, donja vilica, usne).

ARTIKULACIJA ZUBA (lat. articulatio dentis), kontakt između zuba gornje i donje vilice koji nastaje pri pokretima donje vilice.

ARTIKULACIO (engl. joint, lat. articulatio), zglob ili spoj između dve ili više kostiju koji karakteriše manji ili veći stepen pokret-ljivosti. A. kartilaginea (engl. cartilaginous joint, lat. a. cartilaginea), hrskavičavi zglo-bovi. Nepokretni ili slabo pokretni zglobovi unutar kojih su zglobne površine povezane hrskavicom, elastičnom ili hijalinom. Hrskavičavi zglobovi mogu da budu u vidu sinhondroza ili simfiza; a. fibroza (engl. fibrous joint, lat. a. fibrosa), nepokretni ili slabo pokretni zglobovi unutar kojih su zglobne površine povezane vezivnim tkivom. Vezivni zglobovi se javljaju u vidu šavova ( v. sutura), klinastih zglobova ili sindesmoza. A. genus (engl. knee joint, lat. a. genus), zglob kolena, spoj između donjeg okrajka butne kosti i gornjeg okrajka golenjače. Kolenom zglobu su pridodati meniskusi, vezivno-hrskavičavi kolutovi umetnuti između zglobnih površina; a. humeri (engl. shoulder joint, lat. a. humeri), zglob ramena je spoj između čašične jame lopatice i glave ramene kosti. Ramenom zglobu je pridodat vezivno-hrskavičavi prsten koji okružuje glavu ramene kosti i pričvršćuje je uz čašičnu jamu lopatice; a. kokse (engl. hip joit, lat. a. coxae), zglob kuka je spoj između dela čašične jame karlične kosti ( v. acetabulum) i glave butne kosti. Zglobu kuka je pridodat vezivno-hrskavičavi prsten koji okružuje glavu butne kosti i pričvršćuje je uz čašičnu jamu karlične kost; a. kubiti (engl. elbow joint, lat. a. cubiti), zglob lakta je složeni spoj između donjeg okrajka ramene kosti i gornjih okrajaka lakatne kosti i žbice; a. radiokarpalis (engl. wrist joint, lat. a. radiocarpalis,), zglob ručja je složeni spoj između donjeg okrajka žbice i kostiju ručja: čunaste, polumesečaste i troroglje. Zglobu je pridodat i vezivno-hrskavičavi kolut umetnut između donjeg okrajka žbice i troroglje kosti; a. sakroilijaka (engl. sacroiliac joint, lat. a. sacroiliaca), krsnobedreni zglob je ogra-ničeno pokretan spoj između uvastih zglobnih površina krsne i bedrene kosti.

ARTIKULARNA TUBERKULOZA (engl. articular tuberculosis), v. tuberkulozni artritis.

ARTIKULARNI INDEKS (engl. articular index), zglobni indeks za procenu aktivnosti zapaljenskog reumatskog oboljenja (indeks aktivnosti bolesti). Različiti indeksi sadrže različit broj varijabli. Složeni indeksi posmatraju zglobove sa različitih stanovišta, a zbirni skor je klinički značajna varijabla.

ARTIKULATOR (engl. articulator) mehani-čki aparat koji se koristi u zubnotehničkim laboratorijama za izradu preciznih protetičkih nadoknada, jer omogućava pokrete slične pokretima donje vilice i postavu zuba u skladu sa tim pokretima.

ARTRALGIJA (engl. arthralgia), bol u zglo-bu.

ARTRITIS (engl. arthritis), upala zgloba praćena bolom, otokom, crvenilom, lokalnim povišenjem temperature i ograničenom funk-cijom.

ARTROCENTEZA (engl. arthrocentesis), postupak aspiracije sinovijske tečnosti u dijagnostičke (traženje kristala, citološka, bakteriološka, imunoserološka analiza) i u terapijske svrhe (smanjenom distenzijom zglobne kapsule smanjuje se bol, lokalna infiltracija lekova - npr. glilkokortikoidnih preparata).

ARTROGRAFIJA (engl. arthrography), snimanje zglobova X-zracima po injiciranju kontrasta u zglobnu šupljinu.

ARTROLIZA (engl. arhtrolysis), 1. potpuno razaranje zgloba; 2. hirurška intervencija kojom se vraća pokretljivost ograničeno pokretnom zglobu presecanjem ligamenata i čaure koji okružuju zglob.

ARTROPATIJA (engl. arthropathy), oboljenje zgloba.

ARTROPLASTIKA

(engl. arthroplasty), zamena obolelog zgloba veštačkim zglobom.

ARTROPODA (engl. Arthropoda), člankonošci ili zglavkari. To su višećelijski organizmi čiju građu tela karakteriše metamerija tj. po-navljanje jednakih segmenata. Artropode koje uzrokuju patološka stanja čine to najčešće otrovnim supstancama koje luče tokom uboda ili ugriza. Ređe izazivaju bolest mehaničkim pritiskom ili nadražajem sluzokože ljudskog organizma.

ARTROSKOP (engl. arthroscope), instrument koji može da se postavi u šupljinu zgloba da bi se ispitala sadržina pre biopsije ili operacije zgloba. Artrolaseri omogućuju primenu laserskog snopa umesto klasičnih artroskopskih instrumenata.

ARTROSKOPIJA (engl. arthroscopy), invazivna dijagnostička metoda vizualizacije unutrašnjosti zgloba uz pomoć artroskopa. Cilj je pregled zglobne hrskavice, sinovijskog omotača i uzimanje isečka tkiva za patohistološku analizu. Terapijska artroskopija podrazumeva debridman hrskavice, odnosno odstranjenje stranog tela.

ARTROTIČNI ZGLOB (engl. arthrotic joint), v. osteoartroza.

ARTROZA (engl. arthrosis), v. osteoartroza.

AS (engl. ankylosing spondylitis), v. ankilozirajući spondilitis.

ASA (engl. anti-myocardial antibody), v. anti-srce antitela.

ASCARIS (engl. Ascaris), rod nematoda (valjkastih crva). Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je najveća nematoda digestivnog trakta čoveka. Parazit je beličasto-ružičaste boje sa tri debele usne na usnom otvoru. Od-vojenih su polova, a nakon oplođenja ženka polaže neembrionisana jaja koja se segmentišu u spoljašnjoj sredini.

ASCHEROV SINDROM (engl. Ascher syndrome), disfagija nastala usled neuromuskularne nekoordinacije i ahalazije krikofaringealnog sfinktera u trećoj etapi gutanja. Naziva se još i krikofaringealno-faringealna ahalazija.

ASCHOFFOVI ČVORIĆI (engl. Asschoff nodule), submilijarni miokardni čvorići, pato-gnomonični za reumatsku groznicu. Predstavljaju nekrotične fokuse infiltrisane hroničnim inflamatornim, a ponekad i gigantskim ćelijama.

ASCHOFF-TAWARINOV ČVOR (engl. A-V node, lat. nodus atrioventricularis), v. atrio-ventrikularni čvor.

ASEPSA (engl. asepsis), skup mera i postupaka kojima se sprečava nanošenje ili unošenje mikroorganizama u organizam, kontaminacija prehranbenih i drugih produkata i ostalih upotrebnih i sanitetskih materijala i lekova. Pri ovom postupku koriste se dve vrste mera: a . sterilizacija, koja predstavlja metodu potpunog uništavanja mikroorganizama, kako njihovih živih, tako i vegetativnih oblika, pretežno fizičkim putem; b. aseptičan rad, kada se posebnim postupcima, stvaranjem posebnih uslova i korišćenjem sterilizovanog materijala i opreme u potpunosti sprečava uno-šenje infekcije. Klasični primeri asepse jesu rad u operacionoj sali, rad u proizvodnji hrane, infuzionih rastvora i lekova, lečenje bolesnika sa transplantiranim organima u sterilnim komorama. Pri tome se radi sterilizovanim instrumentima i materijalom, a hi-rurzi su obučeni u sterilizovana odela i ruka-vice, maske i kape, a u specijalnim slučajevima (rad sa koštanim transplantatima) i u posebna odela (skafandere). Sterilizacija materijala i opreme se postiže na razne načine: suvom toplotom na 180oC (suvi sterilizator), vlaž-nom toplotom, pomoću pregrejane vodene pare pod pritiskom od nekoliko atmosfera i na 135oC (autoklav), kuvanjem, plamenom. Za osetljive i plastične materijale koriste se i danas efikasna hemijska sredstva (deterdženti tipa „cidex“, „benzalkonium“, formalinske pare, akridinske boje, soli teških metala i sl.), ali i novije metode: sterilizacija radioaktivnim zračenjem (80 - 140.000 RAD-a), ili gasna sterilizacija etilen-oksidom, na-ročito za pripremu materijala u kardiovaskularnoj hirurgiji. Princip asepse počiva na Pasteurovom postulatu: „Nema truljenja bez bakterija“ (1867), i Kochovim postulatima o prenošenju infekcije. Koch je 1881. dokazao uspešnost primene sterilizacije toplotom, postupkom koji se i danas koristi u tu svrhu.

ASEPTIČNA NEKROZA KOSTI (engl. avascular necrosis of bone), v. ishemijska nekroza kosti.

ASFIKSIJA (engl. asphyxia, suffocation), prekid dovoda vazduha sa istovremenim zadržavanjem ugljen-dioksida

u organizmu usled nemogućnosti strujanja atmosferskog vazduha u disajne puteve do mesta razmene gasova ili zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu. Može da se javi zadesno i namerno. Asfiksija je razlog smrti utopljenika, davljenika, obešenih osoba, kao i kod zapušenja vazdušnih puteva stranim telom i kod otoka sluzokože grkljana.V. udušenje.

ASIDEROZA (engl. asiderosis), deficit gvožđa u organizmu i uzrok anemije.

ASIMPTOMATIČNO (engl. asymptomatic), pojava bolesti bez simptoma.

ASIMPTOMATSKA BAKTERIURIJA (engl. asimptomatic bacteriuria), pojava bakterija u mokraći, ali bez kliničkih znakova infekcije (što ne znači i bez postojanja zapaljenjskog procesa u mokraćnim organima). Postoji: signifikantna (značajna) a. b. , koja podrazumeva veći broj od 100.000 klica u 1 ml urina. Kod većine ovih osoba urološko ispitivanje potvrđuje oboljenje mokraćnih puteva, naročito ako je ono već prisutno od detinjstva; nesignifikantna (neznačajna) a. b. , podrazumeva manje od 100.000 klica u 1 ml urina. Zaključak: asimptomatsku bakteriuriju treba lečiti kod dece, a kod starijih najčešće ne.

ASIMPTOMATSKI (engl. asymptomatic), bez tegoba (simptoma), u širem smislu i bez znakova bolesti, tj. bez pozitivnog lekarskog nalaza u osnovnoj dijagnostičkoj proceduri. Dakle, i bez subjektivnih i bez objektivnih pokazatelja oboljenja odnosno patološkog stanja. Čovek može biti bez simptoma iako je bolestan. Ako ipak i bez simptoma postoji patološko stanje odnosno oboljenje, onda je to tzv. inaparentno ili latentno oboljenje, bolest ili patološko stanje, što se otkriva proširenom ili specijalnom dijagnostikom, ili se bolest tek kasnije manifestuje ako je spore evolucije, ili je to neka hronična bolest koja je u periodima spontanog smirivanja (remisija) asimptomatska, a u periodima pogoršanja (egzacerbacija ili relaps) simptomatska. Period od momenta infekcije (inokulacije infektivnog agensa) do početka infektivnog oboljenja, tzv. inkubacija, karakterističnog vremenskog raspona (od nekoliko časova do više dana i meseci), za razne infektivne bolesti uvek je asimptomatski period. Mnoge infekcije uzrokuju neosetna, odnosno nezapažena oboljenja sa spontanim izbacivanjem infekta i stvaranjem specifičnog imuniteta (otpornosti). To je tzv. „tiho prokužavanje” što je u nekim, naročito virusnim, infekcijama i sto puta češće nego manifestno obolevanje ( v. indeks kliničke manifestacije). Bolest koja je slabo izražena, sa samo jednim simptomom ili znakom, ili sa znatno manjim brojem simptoma i znakova nego što je karakteristično, naziva se „monosimptomatska” ili „oligosimptomatska” bo-lest.

ASINERGIJA (engl. asynergy), gubitak koordinacije između delova tela ili organa koji u normalnim uslovima rade harmonično.

ASINKLITIZAM (engl. asynclitism), postav-ljanje glavice ploda u materici u položaj u kome je jedna temena kost niže postavljena od druge, tj. temene kosti se ne spuštaju ravnomerno i u istoj ravni zbog čega je srednji šav na glavici bliži simfizi, odnosno promontorijumu. Ova se pojava sreće kod pljosnatih karlica u kojima je poprečni prečnik glavice duži od pravog prečnika karličnog ulaza majke. Pošto u ulazu karlice nema dovoljno prostora za obe temene kosti, jedna se spušta niže od druge, druga zaostaje i odupire se o promontorijum ili simfizu. Razlikuju se prednji (Naegeleov) ili zadnji (Litzmanov) asinklitizam prema tome da li je sišla prednja ili zadnja temena kost.

ASISTIRANO SPONTANO DISANJE, ASB (engl. assisted spontaneous breathing, ASB), podrazumeva podršku insuficijentnom spontanom disanju, pri čemu aparat samo delimično preuzima rad pri disanju. Pacijent zadržava kontrolu disanja i ne postoji nikakvo ograničavanje volumena ili vremena od strane aparata. Kada se kod spontanog disanja pacijenta pri inspirijumu ostvari negativni pritisak u vazdušnom putu, uključuje se aparat koji daje vremenski rastući određeni pritisak. Razlika referentnog pritiska postavljenog na aparatu i pritiska koji vlada u vazdušnim putevima pacijenta generiše inspiratorni protok. Podrška se kontinualno povećava sve dok se ne postigne referentni pritisak u vazdušnim putevima pacijenta (5 7 mbr). ASB oblik mehaničke ventilacije je poslednji korak u odvikavanju pacijenta od mehaničke ventilacije.

ASISTOLA (engl. asystole), prestanak rada srca što se elektrokardiografski manifestuje odsustvom znakova srčane aktivnosti (ravna linija).

ASKARIJAZA (engl. ascariasis), parazitska crevna infekcija valjkastim parazitom Ascaris lumbricoides, poznatim u narodu kao velika dečja glista. Odrasli parazit živi u tankom crevu čoveka i nekih vrsta majmuna. Čovek se zarazi kada sa hranom pojede, odnosno sa vodom popije embrionirana jaja, koja su dospela u spoljnu sredinu sa stolicom inficirane osobe. Deca se najčešće zaraze preko ruku zaprljanih zemljom u kojoj se nalaze jaja ovog parazita. Sreće se u svim krajevima sveta, češće kod dece nego kod odraslih. Patološke promene u organizmu domaćina mogu da nastanu kao posledica migracije larvi kroz jetru i pluća ili mehaničkim i toksičnim delovanjem odraslih parazita lokalizovanih u tankom crevu. Promene u plućima mogu biti u vidu bronhopneumonije ili pneumonije sa eozinofilnim infiltratom (Loflerov sindrom). Crevne tegobe zavise od individualne osetljivosti i starosti zaraženog domaćina i od broja parazita. Abdominalne smetnje karakterišu česti bolovi u vidu kolika, dijareja i anoreksija. Česte su i alergijske manifestacije kao što su svrab nosa i kože. Pošto luče toksine askaride mogu biti etiološki faktori u nastanku konvulzija ili epileptiformnih kriza. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskog nalaza karakterističnih jaja parazita u stolici, identifikacijom izba-čenih odraslih parazita i rendgenološkim pregledom, otkrivanjem parazita u lumenu creva.

ASKORBAT (engl. ascorbate), anjonski oblik soli ili estra askorbinske kiseline.

ASKORBINSKA KISELINA (engl. ascorbic acid), vitamin C je derivat ugljenih hidrata koji se sintetizuje iz glukoze. Mada nije karboksilna kiselina, ima endiol grupu što joj daje dobre redukcione osobine. Dobila je naziv po tome što njen nedostatak u ishrani izaziva oboljenje skorbut.

ASOCIJATIVNI NEURONI (engl. associative neurones), neuroni koji se nalaze između senzitivnih i motornih neurona, kao što je slučaj u kičmenoj moždini, ili između dva ili više senzornih neurona, kao što je slučaj u retini. Asocijativni neuroni kičmene moždine su mali multipolarni neuroni, čija su tela smeštena u spongioznoj zoni. Njihovi aksoni odlaze u belu masu. Unutar snopova bele mase dele se na ushodne i nishodne grane i uspostavljaju kompleksne veze sa drugim neuronima.

ASPARAGIN (engl. asparagine), monoamid asparaginske kiseline, koji se nalazi u brojnim proteinima kao aminokiselinski ostatak.

ASPARAGINSKA KISELINA (engl. aspartic acid), prirodna, neesencijelna, dibazna kiselina (RMM 133,10). Široko je zastupljena u proteinima i služi kao donor azota za sintezu uree i adenina. Asparaginska kiselina ima ulogu u prenosu elektrona između citozola i mitohondrija (malat-aspartat šatl).

ASPARTAM (engl. aspartame), veštački zaslađivač oko 200 puta slađi od šećera. Koristi se kao zamena za šećer u dijetetskim proizvodima.

ASPARTAT (engl. aspartate), aminokiselina, neurotransmiter u mozgu, koji učestvuje u održavanju opšteg nivoa ekscitacije, a može imati udela u nastanku neurotoksičnosti i epilepsije.

ASPARTAT AMINOTRANSFERAZA, AST (engl. aspartate aminotransferase), enzim iz roda transferaza (L-aspartat:2-ketoglutarat aminotransferaza, EC 2.6.1.1) koji katalizuje reakciju: L-aspartat + a-ketoglutarat = oksalacetat + Lglutamat. Ranije je serumski enzim bio poznat pod nazivom glutamat-oksalacetat transaminaza

(SGOT, GOT). AST se nalazi u mitohondrijama i u citoplazmi. U visokim koncentracijama se nalazi u srcu, jetri, skeletnim mišićima, bubrezima i pankreasu. Već umereno oštećenje tkiva izaziva poveća-nje aktivnosti citoplazmatične AST u serumu.

ASPERGILOZA (engl. aspergillosis, candidosis), svako oboljenje nastalo kao posledica alergije, kolonizacije ili invazije tkiva gljivicama roda Aspergillus. Najčešće su zahva-ćena pluća, u kojima se gljivice naseljavaju u starim kavernama, pa je kašalj glavni simptom bolesti. Invazija drugih organa izuzetno je retka i događa se samo u slučaju izraženog pada otpornosti organizma. Aspergiloza pluća može da bude primarno ili sekundarno obo-ljenje. Javlja se samo na jednom mestu i to najčešće u vrhovima pluća. Primarno obolje-nje pluća daje kliničku sliku sličnu tuberkulozi. Sekundarna aspergiloza pluća se sreće kod bolesnika obolelih od leukemije, karcinoma i tuberkuloze. Pojedine vrste luče aflatoksine koji izazivaju trovanje - mycotoxicosis, v. aflatoksin.

ASPERGILUS (engl. Aspergillus), rod gljiva iz klase Ascomycetes. Najčešći izazivač obo-ljenja kod čoveka je Aspergillus fumigatus. Micelijum čine granate i septirane hife. Na vrhovima vazdušnih hifa stvara se jedno loptasto proširenje koje se naziva konidiofor, na kome se obrazuje veći broj kratkih držača. Od njih se razvijaju u lancima slobodne konidiospore.

ASPERMIJA (engl. aspermia), 1. u užem smi-slu, nemogućnost stvaranja semena; 2. potpu-no odsustvo spermatozoida u semenoj teč-nosti (češće značenje). Nastaje zbog različitih etiopatogenetskih faktora: neuroloških (centralna ili periferna neurološka lezija, spina bifida), hormonskih (nedostatak androgena), farmakoloških (alfa-blokatori, antipsihotici) i lokalnih (kongenitalna agenezija semenih kesica). U diferencijalnoj dijagnostici aspermije razmotriti i mogućnost retrogradne eja-kulacije, propulzije semena u mokraćnu bešiku.

ASPIRACIJA (engl. aspiration), 1. uklanja-nje gasa ili tečnosti (sekreta, gnoja, krvi) iz telesnih šupljina i šupljih organa, pomoću aparata na principu pumpe ili špricom; 2. A. stranog tela, udisanje u disajne puteve predmeta (zrna kukuruza, graška i dr. ili delova igračke), često se sreće kod male dece; a. gastičkog sadržaja, aspiracija bilo povraće-nog ili regurgitiranog sadržaja u disajne puteve; mekonijumska a., aspiracija me-konijuma od strane fetusa ili novorođenčeta, sa posledičnom atelektazom ili pneumonijom.

ASPIRIN

(engl. aspirin), najšire korišćeni lek za ublažavanje bolova umerene jačine: glavobolja, zubobolja, bolovi u mišićima, neuralgija, reumatizam i snižavanje povišene temperature kod prehlade i gripa. Aspirin inhibira stvaranje prostaglandina, medijatora bola i zapaljenja. Svakodnevna primena aspirina u malim dozama do 100 mg smanjuje broj infarkta i šloga, jer sprečava slepljivanje trombocita i stvaranje tromba u arterijama. Aspirin se ne sme davati deci do 12 godina, jer može da izazove opasni Reyov sindrom. Neželjena dejstva aspirina su nadražaj, bol, povraćanje i krvarenje iz želuca. Velike doze mogu da izazovu vrtoglavicu, konfuziju i hiperventilaciju. Preparati: Acetisal, Anbol, Aspirin, Aspro, Cor-As 100, Midol, Novandol.

ASPLENIJA (engl. asplenia), nedostatak slezine. Stanje može da bude kongenitalno, nastalo usled hirurškog odstranjenja slezine, ili da dođe do atrofije slezine usled anemije srpastih ćelija (sickle cell anemija).

AST v. aspartat aminotransferaza.

ASTEMIZOL (engl. astemizole), nesedativni antihistaminik. Blokira H1 receptore u krvnim sudovima, a ne prolazi u mozak. Koristi se za lečenje polenske kijavice i alergijskih reakcija na koži tipa urtikarije. Kod predoziranja ili interakcije sa drugim lekovima (eritromicin i drugi makrolidni antibiotici, itrakonazol, ketokonazol) mogu da nastanu opasne srčane aritmije.

ASTENIJA (engl. asthenia), smanjenje ili gubitak snage i energije; slabost, mršavost.

ASTENOPIJA (engl. asthenopia), tegobe koje se javljaju kod dalekovidih osoba, usled nedovoljno dobre korekcije, pri radu na blizinu. Najčešće se javljaju slepoočne glavobolje, titranje slova ispred očiju i veoma brzo zamaranje.

ASTENOSPERMIJA (engl. astenospermia), poremećaj vitalnosti spermatozoida. Dijagnoza asteospermije se postavlja ukoliko dva sata posle ejakulacije u ejakulatu ima manje od 60 - 70% pokretnih spermatozoida.

ASTIGMATIZAM (engl. astigmatism), slože-na refrakciona greška kod koje postoji razli-čita zakrivljenost pojedinih

meridijana, u kojoj se zraci prilikom prelamanja ne seku u jednoj tački, već grade dve linije koje se seku pod pravim uglom. Zato je slika predmeta na mrežnjačI izdužena i iskrivljena. U zavisnosti od toga kakvi su tipovi prelamanja u glavnim meridijanima, postoje: simplex a., mixtus a., compositus a.; iregularni a., ako je prelamanje čak i u jednom meridijanu nepravilno.

ASTMA (engl. asthma), v. alergijska bronhijalna astma.

ASTMATIČNI STATUS (engl. acute severe asthma), akutni napad astme koji dugo traje i ugrožava život, a ne reaguje na terapiju. Bolesnik je uznemiren i uplašen, govori isprekidano, disanje je ubrzano, preko 25 respiracija u minuti, frekvenca srca preko 110 u minuti, vršni ekspirijumski protok ispod 50% očekivane vrednosti, cijanoza, paradoksalni puls veći od 10 mmHg. Posebno opasan znak je odsustvo zviždanja usled izuzetno malog protoka vazduha kroz disajne puteve, zbog akutne hiperinflacije i zamora disajne muskulature sa pojavom hipoksemije zbog alveolarne hipoventilacije, prvo sa hipokapnijom, a zatim sa hiperkapnijom. Pre svega je potrebno smiriti bolesnika, postaviti ga u sedeći položaj, dati kiseonik, b2 agoniste u aerosolu ili parenteralno, glikokortikoide, dosta teč-nosti, ipratropijum, teofilin. Ako sve ove mere ne pomognu, indikovana je mehanička ventilacija.

ASTRAFOBIJA, v. strah od munje i gromova.

ASTRAPOFOBIJA, v. strah od munje i gromova.

ASTROCITI (engl. astrocytes, lat. astrocytus ), makroglija, posebna vrsta krupnih neuroglijskih ćelija u CNS. Svojim perivaskularnim i subpialnim stopalastim produžecima konstituišu površinsku i perivaskularnu graničnu membranu. Ove membrane predstavljaju gr-anicu CNS prema ostalim tkivima i obez-beđuju pogodnu životnu mikrosredinu za neurone. Drugi stopalasti produžeci oblažu tela nervnih ćelija i učestvuju u razmeni metabolita između nervnih ćelija i krvi/likvora. Astrociti takođe formiraju trodimenzionalnu, potpornu mrežu za održavanje preciznog prostornog aranžmana neurona i sinapsi. Posle povrede nervnog tkiva formiraju glijalni ožiljak (glioza). Postoji nekoliko vrsta astrocita, koje se međusobno razlikuju u finoj morfologiji i funkciji: fibrozni, plazmofibrilarni, protoplazmatični i velatni. Fibrozni a. se nalaze u beloj masi CNS-a, plazmofibrilarni se nalaze na granici između sive i bele mase, a protoplazmatični su karakteristični za sivu masu. Velatni a. se nalaze u granuloznom sloju maloga mozga. Bergmannove i Millerove ćelije spadaju takođe u astrocite. Svaka vrsta astrocita, svojom morfologijom i funkcijom, savršeno odgovara mestu na kome se nalazi.

ASTROCITOM (engl. astrocytoma), relativno dobro diferentovan tumor sastavljen od neoplastičnih ćelija porekla jedne vrste astrocita uz različitu količinu fibrilarne strome. Astrocitomi su najčešći tumori mozga u odraslih. Predstavljaju infiltrativne, invazivne tumore koji se ne mogu radikalno hirurški odstraniti, izuzev pilocitnog ili cerebelarnog astrocitoma. Prema stepenu maligniteta klasifikovan je u IV gradusa (WHO); a. gradus I sadrži fibrilarne ili protoplazmatične astrocite, a. gradus II sadrži astrocite sa izraženom citoplazmom i dva ili tri jedra, a. gradus III i IV , v. glioblastom multiforme; anaplastični a. , glioblastom multiforme; fibrilarni a. , astrocitom sastav-ljen od astrocita koji proizvode fibrilarna ili neuroglijalna vlakna; gemistocitični a. , astrocitom čije ćelije sadrže edematoznu, homogeno hijalinu i acidofilnu citoplazmu; pilocitični a. , varijanta fibrilarnog astrocitoma gde fibrile imaju paralelan raspored; protoplazmatični a. , astrocitom sastavljen od protoplazmatičnih astrocita.

ASTROGLIJA (engl. astroglia), zajednički naziv za sve vrste astrocita.

ASTROVIRUSI (engl. astroviruses), grupa RNK virusa karakterističnog zvezdastog izgleda. gastroenteritise kod novo-rođenčadi, dece i starih osoba oslabljenog imuniteta.

Izazivaju

AT III, v. antitrombin III.

ATELEKTAZA (engl. atelectasis), gubitak vazdušnosti pluća koji smanjuje zapreminu pluća. Može biti primarna , nekopmletno širenje pluća na rođenju; sekundarna, kolaps (gubitak vazduha) iz pluća u odrasle osobe, kada je posledica kompresije tumorom, tečnošću ili vazduhom u pleuralnom prostoru. Prema veličini regije koja je zahvaćena može biti lobarna (zahvaćen samo lobus), lobularna (zahvata lobulus pluća).

ATELIJA (engl. athelia), odsustvo bradavica, retka malformacija.

ATENOLOL (engl. atenolol), kardioselektivni beta blokator dugog dejstva, do 24 sata. Koristi se jednom dnevno kao lek protiv hiper-tenzije, angine pektoris i sekundarne prevencije infarkta miokarda. Preparati: Atenolol, Panapres, Prinorm, Tenormin.

ATENUACIJA (engl. attenuation), 1. proces kojim se smanjuje intezitet zračenja pri prolazu kroz tkivo ili neki drugi materijal; 2. postupak uništavanja ili smanjenja sposobnosti virusa da izazove oboljenje. Veštački se izaziva na različite načine, a primenjuje se radi pripreme antivirusnih vakcina.

ATEROSKLEROZA (engl. atherosclerosis ), oboljenje u kome se ateromski plakovi komplikuju fibrozom i kalcifikacijama. To je najčešći i najvažniji uzrok oboljenja kardiovaskularnog sistema. Promena u krvnom sudu koja karakteriše aterosklerozu se zove aterom. To je ploča ispunjena masnim sadržajem. U kasnijem stadijumu bolesti dolazi do nago-milavanja vezivnog tkiva u unutrašnjosti krvnog suda preovlađuje skleroza. Atero-skleroza je degenerativni proces koji nastaje ranije ili kasnije u toku starenja organizma. U njenom nastanku igraju ulogu i izvesni zapaljivi i imunološki procesi. Dokazano je da se proces ateroskleroze može zaustaviti delovanjem na izvesne faktore rizika od kojih su najvažniji: povećanje lipida (masnih sastojaka krvi), povišen krvni pritisak, šećerna bolest, duvan, gojaznost, fizička neaktivnost i dr.

ATIKOTOMIJA (engl. aticotomy), hirurški postupak otvaranja atika, dela šupljine srednjeg uva, najčešće kod hroničnih zapaljenja.

ATIPIČNA PNEUMONIJA (engl. atypical pneumonia), grupa pneumonija sa oskudnim auskul-tacijskim nalazom i radiografskom slikom intersticijske pneumonije. One su najčešće uzrokovane virusima, mikoplazmom pneumonije i hlamidijama. Uzročnik se identifikuje serološkim ispitivanjima. Naziv (atipična pneumonija) označava da ovaj oblik upale pluća ne reaguje na penicilin, već na druge antibiotike, kao što su tetraciklini i makrolidi.

ATLAS (engl. atlas, grč. Atlas), mitski grčki junak za koga se verovalo da svojim plećima podupire i nosi Zemlju i nebeski svod nad njom. Pojam atlas se u anatomiji odnosi na prvi vratni pršljen koji podupire i nosi loba-nju. Atlas je prstenasto oblikovan i jedini kičmeni pršljen koji nema pršljensko telo. Telo atlasa je pridruženo i sraslo uz gornju površinu tela drugog vratnog pršljena ( v. aksis) gradeći zubni nastavak aksisa. Zubni nastavak aksisa formira uzdužnu osovinu oko koje se rotira prednji luk atlasa, čvrsto spojen uz bazu lobanje. Na ovaj način su omogućeni i ograničeni kružni pokreti glave u odnosu na kičmeni stub.

ATLETSKO STOPALO

(engl. athletic foot), gljivično oboljenje koje se javlja na tabanima. Najčešće je kod rudara, čistača ulica, radnika u javnim kupalištima, sportista, masera, pralja itd.

ATMOSFERA (engl. atmosphere), 1. gasoviti omotač nekog nebeskog tela, 2. celokupni gasoviti omotač zemlje, koji se sastoji od troposfere, tropopauze i stratosfere, 3. vazduh.

ATOM (engl. atom), najmanja čestica hemijskog elementa koja ima njegove osobine, određene specifičnom građom atoma svakog elementa. Atomi mogu da budu u slobodnom stanju ili sjedinjeni s istim ili drugim atomima u molekule, a u čvrstom agregatnom stanju u kristalne rešetke. Atomi se sastoje od nukleusa i elektrona. Nukleus se sastoji od protona (pozitivno naelektrisanih) i neutrona. U neutralnom atomu postoji jedan elektron (negativno naelektrisan) za svaki proton.

ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTRO-METRIJA (engl. atomic absorption spectrophotometry), analitički postupak koji se koristi za visokoosetljiva merenja (detekcioni limit je reda 1 ng/L) metala, kao što su kalcijum, gvožđe, litijum, bakar, cink, arsen, olovo i barilijum. Uzorak se uparava, a zatim se koncentracija metala određuje na osnovu apsorpcije svetlosti pri najizrazitijoj emisionoj liniji datog elementa. Uočena su tri tipa interferencija na ovaj postupak: hemijska, matriksa i jonizacije. Atomski apsorpcioni spektrometar je instrument koji se koristi u atomskoj apsorpcionoj spektrometriji. Sastoji se od svetlosnog izvora, atomajzera uzorka, mono-hromatora i detektora.

ATOMSKA MASA (engl. atomic mass), v. atomska težina.

ATOMSKA TEŽINA (engl. atomic weight), zastareo i napušten naziv, zamenjen nazivom atomska masa, koja se izražava u atomskim jedinicama i predstavlja srednju vrednost mase atoma nekog elementa. Atomska jedinica mase, tzv. ugljenična jedinica, predstavlja 1/12 mase atoma izotopa ugljenika, 12C, koji preovlađuje u prirodnom ugljeniku.

ATONIJA (engl. atony), gubitak normalnog tonusa, zategnutosti, kao što je to slučaj kod mišića kod kojih je došlo do prekida veze sa nervom.

ATOPIJA (engl. atopy), sklonost ka alergijskom reagovanju na veći broj alergena iz spoljne sredine (udahnuti alergeni, kao što su poleni i kućna prašina, ili uneti preko usta, kao što su alergeni hrane - meso, riba, pasulj i dr.). Osobe sa atopijom imaju povišenu vrednost imunoglobulina E (vidi imunoglobulini) u serumu, a često i povišen broj eozinofilnih leukocita

BAADEROV, BABINSKI-NAGEOTICOV SINDROM (engl. Baader, Babinski, Nageotic syndrome ), sindrom koji nastaje usled lezije pontobulbarnih ili medulobulbarnih regiona, a karakterišu ga Bernard-Hornerov sindrom, nistagmus, cerebelarna ataksija, kontralateralna hemipareza i poremećaji senzibiliteta.

BAARTENWERFEROV SINDROM (engl. Baartenwerfer syndrome), varijanta Morq-uiove bolesti. Karakterišu ga dispropocio-nalan patuljast rast, hipertelorizam, visoko, gotsko nepce, mongoloidne palpebralne fi-sure, pljosnat nos, lordoskolioza, ravni tabani, dislokacija kukova, kao i epi- i metafizealna deformacija.

BAASTRUPOVA BOLEST (engl. Baastrup’s disease ), degenerativne promene u interspinoznom prostoru (neoathrosis interspinalis), nastale usled približavanja i trenja spinoznih nastavaka susednih pršljenova.

BABEZIOZA (engl. Texas tick fever, Texas cattle fever, red water fever, biliary fever ), piroplasmoza, parazitsko krvno oboljenje izazvano protozoom iz roda Babesia koja živi i razmnožava se u crvenim krvnim zrncima ljudi i mnogobrojnih životinja, uključujući majmune, goveda, ovce, koze, konje, magarce, svinje, pse i divlje glodare. Oboljenje karakterišu napadi groznice i temperature, bolovi u mišićima, žutica, tamna mokraća, proliv i povraćanje. Prenosi se ubodom zara-ženih određenih vrsta krpelja, a dijagnoza se postavlja pregledom krvi i otkrivanjem para-zita u crvenim krvnim zrncima.

BACIL (engl. bacillus), bakterija štapićastog oblika. Može biti prav ili malo savijen, duži ili kraći. Naziv Bacillus nosi i jedan rod (genus) bakterija u kome se nalaze aerobne bakterije koje obrazuju spore.

BACIL CALMELTE-GUERIN (engl. bacillus Calmelte-Guérin), soj Mycobacterium bovis koji je atenuisan dugogodišnjim kultivisanjem i prenošenjem na glicerolsko-krompirsku podlogu. Ovaj soj se koristi za pravljenje BCG vakcine koja se primenjuje u imunoprofilaksi protiv tuberkuloze. Vakcinu su prvi napravili francuski bakteriolog Albert Leon Charles Calmelte i francuski veterinar Camille Guérin, zbog čega

ovaj soj nosi njihovo ime.

BACILARNA DIZENTERIJA (engl. shigellosis), dijarealno oboljenje koje se klinički manifestuje učestalom vodenastom stolicom u kojoj najčešće ima primesa sluzi i krvi. Uzročnici su bakterije - šigele (v. šigeloza). Može da bude praćena povišenom tempe-raturom. Kod težih oblika bolesti stolica ima izgled sluzavog gnojnokrvavog iscetka (v. dizenterični ispljuvak). Ozbiljnost bolesti je u direktnoj srazmeri sa gubitkom tečnosti i elektrolita. Koprokulturom se utvrđuje uz-ročnik bolesti, a mikroskopskim pregledom stolice veliki broj leukocita.

BACILEMIJA (engl. bacillemia), prisustvo bacila u krvi.

BACILLUS (engl. bacillus), rod bakterija unutar porodice Bacillaceae. Obuhvata gram- pozitivne, sporogene, štapićaste bakterije. Grupišu se pojedinačno ili u vidu kraćih ili dužih lanaca. Kultivisanjem gradi hrapave i čupave kolonije, tzv. R-kolonije (od engl. reči „rough“, hrapav).

BACITRACIN (engl. bacitracin), antibiotik dobijen od nekih sojeva bakterija. Deluje baktericidno uglavnom na Gram-pozitivne bakterije. Koristi se u kombinaciji sa neomicinom (koji deluje na Gram-negativne bakterije) u preparatima za spoljašnju primenu, kod infekcija oka, kože, rana i opekotina. Zbog nefrotoksičnosti ne koristi se za lečenje sistemskih infekcija. Preparat: Enbecin.

BACTEROIDES (engl. Bacteroides), rod bakterija unutar porodice Bacteroidaceae. To su Gram-negativne, asporogene, anaerobne štapićaste bakterije od kojih su neke pokretne, a neke nepokretne. Pleomorfizam je bitna karakteristika bakterija unutar ovoga roda. Većina vrsta ulazi u sastav normalne ili fiziološke mikroflore gornjih delova respiratornog trakta, donjih delova urogenitalnog trakta i debelog creva čoveka. Neke vrste mogu da izazovu lakše ili teže lezije na sluzokoži, u tkivima i organima čoveka.

BACTRIM, v. kotrimoksazol.

BADEMASTO TELO (engl. amygdaloid body, lat. corpus amygdaloideum), v. korpus amigdaloideum, amigdaloidno telo.

BAGASOZA (engl. bagassosis), bagasa je vlaknasti ostatak šećerne trske posle izvršene ekstracije šećera. Ta vlakna se koriste kao izolator, veštačko đubrivo i u industriji nameštaja. Posle ekspozicije agresivnoj prašini od nekoliko dana, sedmica ili meseci nastaje oboljenje koga karakterišu bol iza grudne kosti, otežano disanje i kašalj s oskudnim iskašljavanjem, katkad sa sukrvicom. Na rendgenskom snimku pluća uočavaju se milijarne senke koje liče na milijarnu tuberkulozu. Promene obično spontano regrediraju.

BAKAR (engl. copper), element sa atomskim brojem 29, atomskom težinom 63,54 i oksidacionim stanjima +1, +2, +3 (retko). Bakar je esencijelni element u tragu koji se nalazi u nekoliko redoks enzima, kao što su citohrom aa3, lizil oksidaza, ferooksidaza (ceruloplazmin), dopamin-hidroksilaza i super-oksid dismutaza. U organizmu se nalazi u više oblika, kao vezan za albumin, alfa2- -globulin, ceruloplazmin (transportni protein bakra), ili u tzv. proteinima u kojima se bakar čuva - eritrokuprein, cerebrokuprein, itd. Najznačajnija klinička primena odre-đivanja bakra je za dijagnostikovanje Wilsonovog oboljenja (hepatolentikularne degeneracije) kada se nalazi snižen nivo bakra u serumu, a povećan u urinu i u tkivima.

BAKEROVA CISTA (engl. Baker’s cyst), poplitealni burzitis, v. poplitealna cista.

BAKLOFEN (engl. baclofene), antispazmodik, ublažava hroničnu spastičnost skeletne mus-kulature kod bolesnika sa multiplom sklerozom ili parcijalnim povredama kičmene moždine. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparati: Baclofen, Lioresal.

BAKTERICID (engl. bactericidal), lek koji ubija bakterije: antibiotik (penicilini, cefalosporini, aminoglikozidi), antiseptik, ili dezinfekciono sredstvo.

BAKTERIJA (engl. bacterium), najmanji jednoćelijski organizam. Spada u prokariote. Razmnožava se najčešće binarnom deobom. U organizmu čoveka bakterije su sastavni deo tzv. normalne flore, ili mogu da izazovu spektar različitih infekcija. Bakterijske infekcije se leče antibioticima.

BAKTERIJEMIJA (engl. bacteriemia), prolazno prisustvo bakterija u krvnoj struji sistemskog krvotoka, koje može i ne

mora da bude praćeno odgovorom domaćina. Tranzitorna bakterijemija se javlja kod većine bolesti izazvanih bakterijama. Odbrambeni mehanizmi najčešće eliminišu bakterije iz organizma, tako da je oporavak obično brz i spontan. Recidivna b ., ponavljano prodiranje bakterija u krvotok i javlja se kod bakterijskih infekcija dužeg trajanja. Kontinuirana b ., nastaje kada nema sistemskog inflamatornog (zapaljenskog) odgovora, imunskog sistema domaćina. Najčešći prouzrokovači su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis. Bakterijemija se u većini slučajeva javlja kod dece mlađe od dve godine, a karakterišu je visoka temperatura, ubrzana sedimentacija eritrocita i povećan broj belih krvnih zrnaca. Dijagnoza se postavlja izolovanjem bakterija iz krvi (hemokultura), a u lečenju se koriste antibioticimi.

BAKTERIJSKI ARTRITIS (engl. bacterial arthritis), upala zgloba izazvana direktnom invazijom bakterija u zglobnu šupljinu i njihovim lokalnim umnožavanjem.

BAKTERIOFAG (engl. bacteriophage), virus koji parazitira u bakterijama. Virulentni bakteriofagi svojim razmnožavanjem ubijaju bakterijsku ćeliju. Umereni bakteriofagi se integrišu u hromozom bakterije, razmnožavaju se s njim, ostaju dugo u ćeliji i mogu da se razviju u virulentne bakteriofage. U prirodi imaju ulogu u prenošenju gena iz jedne u drugu vrstu bakterija. Ovaj mehanizam se primenjuje i u veštačkim uslovima u genetskom inženjeringu.

BAKTERIOLIZIN (engl. bacteriolysin), antibakterijsko antitelo koje deluje na bakterijsku ćeliju, dovodeći do njene lize (bakterioliza). Do bakteriolize dolazi kada se specifična antitela klase M ili G vežu za antigene membrane bakterijske ćelije i aktivišu C1-C9 komponente sistema komplementa.

BAKTERIOLOGIJA (engl. bacteriology), deo mikrobiologije, nauka koja se bavi izu-čavanjem osobina različitih bakterija i njihovim značajem za medicinu, poljoprivredu i industriju.

BAKTERIOSTATIK (engl. bacteriostatic), lek koji usporava ili koči razmnožavanje bakterija. Bakteriostatici su: eritromicin, hloramfenikol, tetraciklini i sulfonamidi.

BAKTERIOSTATSKI (engl. bacteriostatic), koji sprečava množenje bakterija, pri čemu bakterije ostaju žive, ali se zaustavlja njihova metabolička funkcija. Bakteriostatsko dejstvo imaju antiseptička sredstva kao i neki antibiotici, npr. Erythromycin.

BAKTERIOSTAZA (engl. bacteriostasis), sprečavanje rasta bakterija.

BAKTERIURIJA (engl. bacteriuria), prisustvo bakterija u mokraći.

BAKULOVIRUSI, (engl. Baculoviruses), virusi insekata koji se koriste kao vektori gena u genetskom inženjeringu.

BAL , v. bronhoalveolarna lavaža.

BALANITIS , (engl. balanitis), v. balanopostitis.

BALANOPOSTITIS (engl. balanoposthitis), zapaljenje glansa penisa (balanitis) i unu-trašnjeg lista prepucijuma (posthitis) uzrokovano različitim etiološkim faktorima (grč. balanos, glans + posthe, prepucijum + itis, zapaljenje): mehaničkim, hemijskim, bakterijskim, parazitarnim, gljivičnim i metabolič-kim (dijabetes). Glavni predisponirajući faktor je fimoza zbog zadržavanja sekreta i urina između glansa i uzanog prepucijuma. Akutni b. se manifestuje bolom, crvenilom i otokom glansa i prepucijuma sa eksudacijom i sekrecijom; hronični b., fibrozno zadebljanje glan-sa i prepucijuma sa ragadama. Postoje razni klinički oblici: catharalis, erosiva, ulcerosa, gangrenosa i candidomycetica. Lečenje je etiološko i antiinflamatorno, a kod fimoze se sprovodi cirkumcizija.

BALANTIDIJAZA (engl. Balantidial dysentery, Cillary dysentery), širom sveta rasprostranjena parazitoza, infekcija debelog creva čoveka protozoom cilijatom Balantidium coli. Bolest protiče asimptomatski ili sa kliničkom slikom dijareje ili dizenterije. Čovek može da se zarazi preko prljavih ruku, zagađene hrane ili vode. Svinje su najčešće izvor zaraze za čoveka, a dijagnoza se postavlja mikroskopskim otkrivanjem parazita u stolici ili u uzorcima uzetim sa ulceracija creva prilikom sigmoidoskopskog pregleda ili hirurških intervencija.

BALISTIKA (engl. ballistics), nauka koja proučava kretanje projektila od ispaljivanja iz vatrenog oružja do cilja, identifikaciju oružja, ispaljenih čaura i tehničkih osobina oružja. Često se koristi pri ekspertizi kod

utvrđivanja krivičnih dela počinjenih vatren-im oružjem. U sudskoj medicini se proučava „unutrašnja balisitika”, odnosno kretanje zrna kroz ljudsko telo (v. povrede vatrenim oružjem).

BALISTOKARDIOGRAF (engl. ballistocardiograph), instrument za beleženje pomeranja celog tela usled izbacivanja krvi pri svakom otkucaju srca. Normalni zapis dobijen na takvom instrumentu (balistokardiogram) mo-že da bude promenjen usled oboljenja srca ili zaliska aorte.

BALLER-GEROLDOV SINDROM (engl. Baller-Gerald syndrome), relativno retko autosomno recesivno nasledno oboljenje koga karakterišu kraniosinostoze sa radijalnom aplazijom. Postoje: brahikefalija, visok nazalni greben, dug filtrum, progenija, displazija ušnih školjki, radijalna hipoplazija i devijacija, kratka ulna, odsustvo karpalnih kostiju, fuzija metopičnih sutura.

BALOTMAN (engl. ballottement), palpatorni manevar za testiranje flotirajućeg objekta; tehnika pregleda kojom se u tečnoj sredini otkriva prisustvo čvrstog tela koje pluta. Zasniva se na tome što čvrsto telo pri pritisku ponire, a vraća se u svoj normalan položaj kada pritisak prestane, pri čemu dolazi do lakog udara u prst ili šaku koja palpira. Najčeše se sreće kao b. patele u hidrartozi (prisustvo tečnosti u zglobu), b. fetusa u trudnoći kroz zid abdomena ili vagine čime se potvrđuje da uvećanje materice nije posledica tumora ili druge abnormalnosti.

BALSAMOVANJE (engl. embalming), proces konzervisanja leša ili njegovih delova u cilju sprečavanja razvoja lešnih promena (v. lešne promene). U savremenim uslovima vrši se upotrebom formaldehida.

BANJA VIRUSI (engl. Banja viruses), najveća grupa animalnih RNK virusa (grupa C ARBO virusa), sa više od 250 različitih seroloških tipova. Većina je izolovana iz komaraca, izuzev Hanta virusa kojima su prirodni domaćini razne vrste glodara. Samo pojedini mogu izazivati oboljenja čoveka, često teška, sa letalnim ishodom (hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom, krimsko-kongoanska hemoragična groznica). Infekcija se prenosi komarcima ili direktnim kontaktom sa izlučevinama glodara.

BANKA KRVI (engl. blood bank), kao i ostale banke humanog materijala (kostiju, očiju, kože, humanog mleka i sl.) skladišti i čuva krv i krvne elemente radi njihovog korišćenja od strane drugih osoba. Organizovane su pri sanitetskim ustanovama, klinikama i institutima. Ovlašćene su i za egzaktno određivanje i označavanje krvnog materijala i njegovu distribuciju. Antikoagulisana, sačuvana krv skupljena od

davalaca obično u količini do 500 ml, čuva se u frižideru najduže 21 dan. Krv koja se tako čuva može da se upotrebi posle ispitivanja podudarnosti sa krvlju primaoca (cross match reakcija) ili da posluži za izdvajanje komponenti krvi. 1. Naziv za ustanovu koja se bavi skupljanjem, obradom i čuvanjem krvi i krvnih derivata; 2. zavod za transfuziju, odeljenje za transfuziju i sl.

BANNWARTHOV SINDROM (engl. Bannwarth syndrome), karakteriše ga subakutni limfatični meningitis, praćen facijalnom paralizom.

BANTIJEV SINDROM (engl. Banti' s syndrome), uvećanje slezine, smanjenje broja ćelija svih krvnih loza i česta krvarenja iz proširenih vena u jednjaku i želucu. Uzrok bolesti je povišen pritisak u veni porte, najčešće zbog ciroze jetre i tromboze vene porte i lijenalne vene.

BARBA (engl. beard, lat. barba), brada.

BARBITURAT (engl. barbiturate), lek iz grupe barbiturata, derivata barbiturne kiseline. Barbiturati su klasični neselektivni depresori centralnog nervnog sistema. Glavna dejstva su: sedativno, hipnotičko, antikonvulzivno i anestetičko. Tradicionalno bili su klasifikovani u tri podgrupe, prema dužini hipnotičkog dejstva, u barbiturate sa dugim, umerenim i kratkim dejstvom. Na barbiturate se razvija tolerancija, zavisnost i postoji opasnost od samoubistva predoziranjem. Uvo-đenje bezbednijih benzodiazepina potisnulo je barbiturate u drugi plan i manje se koriste kao sedativi/anksiolitici i hipnotici. U današ-nje vreme od barbiturata se koriste samo tiopenton-natrijum za uvod u anesteziju, i fenobarbiton kod nekih oblika epilepsije. Barbiturati se ubrajaju u sredstva zavisnosti (paragrafici) i njihov promet se strogo kontroliše.

BARBITURATNA KOMA (engl. barbiturate coma), veštačko izazivanje komatoznog sta-nja pomoću barbiturata kratkog dejstva. Koristi se kao jedan od mogućih postupaka u lečenju visokog intrakranijalnog pritiska izazvanog povredom ili nekim oboljenjem moz-ga.

BARESTEZIJA (engl. barasthesis), osećaj mehaničkog pritiska na kožu, koji se, zavisno od snage i trajanja pritiska, doživljava kao dodir različite jačine.

BARIJUM-SULFAT (engl. barium sulphate), so barijuma nerastvorljiva u vodi, ne propušta X-zrake i koristi se kao kontrastno sredstvo, oralno ili u obliku klizme za rendgenske preglede želuca i creva. Preparati: Barijum sulfat, Mixobar, Prontobario.

BARIJUMSKI OBROK (engl. barium meal), čini količina od 150 - 200 ml stabilne suspenzije (Barii sulfas purisssimum pro rontgen). To je pozitivno kontrastno sredstvo, konzistencije mleka ili paste, koje se upotrebljava za pregled gastrointestinalnog trakta. Danas su u upotrebi gotovi fabrički barijumski preparati: Miksobar, Citrobar Prontobarijum. Kako je neprijatnog ukusa dodaju se korigensi: vanila, čokolada, limun, jagoda. Dodaju se i suspendirajući aditivi: želatin, kaolin, pektini, kao i disperzirajući: natrijum citrat. Kod akutnih krvarenja, pretećih perforacija, stenoza, fistula, daju se vodotopiva kontrastna sredstva koja sadrže jod: gastrografin (76% vodeni rastvor metilglutaminske natrijumove soli sa korigensom).

BARITOZA (engl. baritosis), nekolagena pneumokonioza izazvana udisanjem prašine barita (barijumske rude). Promene na plućima javljaju se u vidu finih mikronodularnih i nodularnih, jasno ograničenih senki raspo-ređenih u svim plućnim poljima. Nikada se ne razvijaju pseudotumorozne formacije. Hilus-ne senke nisu znatnije uvećane, a na pleuri nema adhezija ni pleuralnih zadebljanja. Pre-kid ekspozicije može da dovede do regresije rendgenološke slike. Ukoliko u prašini barita ima slobodnog SiO2, može da se razvije odre-đen stepen fibroze.

BAROGNOZIJA (engl. barognosis), funkcija kortikalnog senzibiliteta; odnosi se na svesno prepoznavanje težine predmeta na osnovu različitog pritiska koji ti predmeti proizvode delujući na određenu površinu tela.

BARONOVE LIGATURE (engl. rubber-band ligatures), savremen i veoma efikasan metod lečenja hemoroida II i III stepena, koji se sastoji od podvezivanja pojedinačnih hemo-roidalnih čvorova gumenim elastičnim ligaturama pomoću anoskopa i posebnog instrumenta - aplikatora. Metod je potpuno bezbolan, beskrvan. Po postavljanju ligatura, podvezani hemoroidalni čvor postupno nekrotiše i otpadne, a zameni ga nova sluzokoža. Ceo proces traje 7 - 8 dana, a u jednoj seansi mogu se podvezati dva hemoroidalna čvora. Komplikacija praktično nema, osim spadanja ligatura.

BAROOTITIS (engl. barotitis), oštećenje srednjeg uva prouzrokovano promenama vazdušnog pritiska u srednjem uvu. Može da izazove otok, sekreciju i krvarenje u srednjem uvu, rascep bubne opne i povredu

unutrašnjeg uva. Najčešće se javlja kod naglih promena visine (penjanje ili ronjenje). U fiziološkim uslovima pritisak vazduha u srednjem uvu jednak je atmosferskom pritisku, a vazduh ulazi u srednje uvo kroz nosnoždrelni kanal (tuba Eustachii).

BARORECEPTOR (engl. baroreceptor, baroceptor), mehanoreceptor koji odgovara na istezanje. Nalazi se u adventiciji velikih i mediji manjih krvnih sudova. Glavni mehanoreceptori nalaze se u karotidnom sinusu i luku aorte, kao i u zidovima drugih velikih arterija i vena, ali i u zidovima srca. U receptorima se na promene pritiska indukuju impulsi koji dolaze u centre u meduli oblongati, odakle aktivnost autonomnog nervnog sistema podešava rad srca i otpor u perifernim krvnim sudovima. Stimulacija baroreceptora karotidnog sinusa i luka aorte menja inverzno frekvencu i kontraktilnost miokarda, v . baroreceptorski refleks.

BARORECEPTORSKI REFLEKS (engl. baroreceptor reflex ), sprečava veće oscilacije arterijskog krvnog pritiska. Receptori su postavljeni strategijski tako da omogućavaju ravnomeran tok krvi u mozak. Najosetljiviji su u fiziološkom opsegu arterijskog krvnog pritiska u sistemskoj cirkulaciji (80-160 mmHg).

BAROTRAUMA (engl. barotrauma), ošteće-nje nastalo dejstvom pritiska; specijalno oštećenje hrskavičavog tkiva Eustahijeve tube i bubnjanje u uvu zbog postojanja razlike u atmosferskom pritisku i onom u srednjem uvu. Uglavnom se javlja kao zapaljenje srednjeg uva - barotitis media i sinusa - barosinusitis.

BARRE-LEONOV SINDROM (engl. Barre-Leon syndrome ), karakterišu ga okcipitalna glavobolja, vertigo, zvonjenje u ušima, vazomotorni poremećaji i spazam lica, nastali zbog iritacije simpatičkog pleksusa u okolini vertebralne arterije, a usled reumatskih promena cervikalnih struktura. Naziva se još: posteriorni cervikalni simpatički sindrom, cervikalna migrena i vertigo cervikalne artro-ze.

BARRETOV EZOFAGUS (engl. Barret's esophagus), stečeno oboljenje jednjaka (metaplazija pločastoslojevitog epitela jednjaka u cilindrični epitel) zbog dugotrajnog gastroezofagealnog refluksa. Nema specifičnih radioloških znakova Baretova jednjaka. Svi se oni javljaju kao posledica poodmaklog stanja gastroezofagealnog refluksa, što je u stvari posledica njihove patofiziološke povezanosti. Prisutni su zadebljanje i nepravilnost nabora sluznice jednjaka, peptički ulkus kao i strikture jednjaka. Endoskopski je teško odrediti granicu između jednjaka i želuca zbog izme-njene sluznice. Dugotrajni refluks menja sluznicu jednjaka, dovodi do njene displazije koja predstavlja prekancerozno stanje. Boles-nici sa ovim oboljenjem prate se endoskopski u određenim vremenskim intervalima, kako bi se eventualno nastali rak otkrio u ranom stadijumu. Hijatus hernija izaziva gastoezofagealni refluks i peptički ezofagitis, pa ih često nalazimo kod Baretovog jednjaka.

BARROVO TELO (engl. chromatin body, Barr body, lat. corpusculum chromatini sexualis ), mala sočivasta masa, promera oko 1 µm, intenzivno obojenog heterohromatina, locirana uz unutrašnji zid jedarne membrane ili uz jedarce. Nalazi se isključivo u interfaznim jedrima ženskih jedinki. Predstavlja inaktiviranu dugu ručicu jednog od „X” hromozoma, koja je sklupčana tokom interfaze. Vidi se svetlosnim mikroskopom i pomaže u određivanju genetskog pola neke jedinke. Oko 90% interfaznih jedara kod žena i oko 10% kod muškaraca sadrže Barrova ili njima slična tela.

BARTHOLINIEVE ŽLEZDE (engl. Bartho-lin's glands, greater vestibular glands), parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. Luče sluz koja odr-žava vlažnim introitus vagine.

BARTOLINITIS (engl. bartholinitis), zapa-ljenje Bartolinievih žlezda. Češće se javlja kod mladih žena. Infekcija je obično jednostrana, a samo izuzetno može da bude obo-strana. Uzročnici infekcije danas su najčešće kolibacil, strepto i stafilokoke, dok je ranije gonokok bio najčešći uzročnik.

BARTSCHI-ROCHAINEOV SINDROM (engl. Bartschi-Rochaine syndromer), karakterišu ga glavobolja, parestezije, skotomi, ukočenost vrata, osetljivost na pritisak cervikalnih vertebri i vertigo, nastali usled traumatske kompresije cerebralne arterije. Naziva se još: cervikalni vertigo, cerviko-encefalični sindromo kao i cervikalna migrena.

BASEDOWA BOLEST, v. Graves-Basedowa bolest.

BATMOTROPIZAM (engl. bathmotropism), modifikovanje ekscitabilnosti srca preko promene praga ekscitacije

BAZA (engl. base), alkalija, jedinjenje koje se rastvara u vodi. Ima lužast ukus, boji lakmus u plavo i u reakciji sa kiselinom gradi so. Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru sadrže kao negativne jone isključivo hidrok-silne jone (OH -). Prema broju hidroksilnih grupa (OH), koje se nalaze u njihovoj formuli dele se na jednokisele, dvokisele i polikisele baze, npr.: NaOH je jednokisela, Ca(OH)2 je

dvokisela baza itd.

BAZALNA ISPRUGANOST (lat. striatura basalis), prisustvo vertikalnih pruga u bazalnim delovima nekih ćelija. Naročito je izražena u ćelijama distalnih tubula nefrona i prugastih kanala pljuvačnih žlezda. Potiče od vertikalno orijentisanih dugačkih mitohondrija.

BAZALNA LAMINA (engl. basal lamina, lat. lamina basalis), glavni deo bazalne membrane, sa kojom je često mešaju. Nalazi se ispod svih epitela i oko nekih specifičnih ćelija. Debljine je od 20 do 100 nm i sastoji se od dva podsloja: elektronski svetli sloj - lamina rara neposredno uz bazalni sloj epitelnih ćelija, i elektronski gusti, tamni sloj - lamina densa. Bazalna l. je izgrađena od kolagena tipa IV, heparansulfata, laminina i fibronektina uz oko 20% ugljenih hidrata. Sav ovaj materijal proizvode ćelije koje se usidravaju na bazalnoj l. posredstvom finih mikrofilamenata, koji se na elektronskom mikroskopu vide u zoni svetle lamine. Služi kao selektivno permeabilni filter i upravlja raznim ćelijskim aktivnostima. Posebna vrsta je glomerularna bazalna lamina, koja je deo filtracione barijere bubrega.

BAZALNA MEMBRANA (engl. basement membrane, lat. membrana basalis), ekstracelularni potporni sloj, membrana koja se nalazi ispod svih epitela i oko ćelija okruženih vezivom, kome inače ne pripadaju, kao što su ćelije mišićnih tkiva, masnog tkiva i periferne neuroglije. Sastoji se od bazalne lamine i retikularne lamine. Retikularna lamina (lamina fibroreticularis) izgrađena je od specifično aranžiranih retikulinskih vlakana (kolagen tipa III), potopljenih u kondenzovanu osnovnu supstancu. Retikulinska vlakna fiksiraju epitele i ćelije oko kojih se nalaze za okolno vezivno tkivo. Retikulinska vlakna proiz-vode fibroblasti vezivnog tkiva.

BAZALNE ĆELIJE EPIDERMISA (engl. keratinocyte, lat. epidermocytus basalis), kockaste ili cilindrične ćelije koje formiraju bazalni sloj epidermisa. Imaju veoma specifičnu ultrastrukturu i predstavljaju matične (stem) ćelije epidermisa. Od njih nastaju sve ostale ćelije epidermisa. Bazalne ćelije svih epitela, gde postoje, predstavljaju malo diferentovane stem ćelije za taj epitel.

BAZALNE GANGLIJE (engl. basal ganglia, lat. nuclei basales), grupa jedara različitog oblika, pri bazi hemisfere velikog mozga, koja učestvuje u kontroli pokreta. Bazalne ganglije su okružene belom masom moždane hemisfere, a pojedina jedra koja ulaze u njihov sastav grade zidove bočnih moždanih komora. U bazalne ganglije spadaju: prugasto telo (v. korpus strijatum), moždani bedem (v. klaustrum) i bademasto telo (v. korpus ami-gdaloideum). U bazalne ganglije se funk-cionalno ubrajaju i dve formacije koje nisu deo velikog mozga: crna masa (v. supstancija nigra) i suptalamičko jedro (v. nucleus subtalamikus).

BAZALNI LABIRINT (engl. basal laby-rinthus), sistem invaginacija ćelijske membrane u bazalnom delu ćelije. Funkcija je povećanje kontaktne površine ćelijske membrane sa okolinom. Naročito je dobro razvijen kod ćelija angažovanih u aktivnom transportu tečnosti i jona, kao što su: svetle ćelije znoj-nih žlezda, ćelije proksimalnih i distalnih tubula nefrona, ćelije prugastih izvodnih kanala pljuvačnih žlezda, horoidnog pleksusa, cilijarnog tela i marginalne ćelije strije vaskularis kohlearnog kanala.

BAZALNI METABOLIZAM (engl. basal energy expenditure, basal metabolic rate ), minimalna količina energije neophodna za odr-žavanje osnovnih životnih funkcija u bazalnim uslovima. Po dogovoru, osoba se nalazi u bazalnim uslovima ako je u ležećem položaju, psihički i fizički relaksirana, nije unosila hranu prethodnih 12h, i ako se nalazi u prostoriji temperature 18 - 22 oC (zona komfora). U većini slučajeva, najveća komponenta energetske potrošnje (utrošene energije u toku 24h) jeste energija utrošena za bazalni metabolizam. Različiti činioci utiču na veličinu bazalnog metabolizma: pol, starost, način ishrane, godišnje doba. Bitan uticaj imaju i hormoni štitaste žlezde. Merenje bazalnog metabolizma bila je metoda za procenu rada tireoidne žlezde, a danas je napuštena zbog mnogo pouzdanijih dijagnostičkih postupaka.

BAZALNI POL ĆELIJA (engl. basal cell pole), zona polarizovanih epitelnih ćelija, koja se nalazi između jedra i bazalne lamine.

BAZALNI VASKULARNI TONUS (engl. basal vascular tone), miogeni odgovor glatke mišićne ćelije na transmuralni pritisak koji je najveći u arteriolama. U intaktnoj cirkulaciji intravaskularni pritisak je dovoljan za stimulaciju i miogeni odgovor glatkog mišića arteriola. Tako nastaje delimična konstrikcija krvnog suda koja je podložna povećanju i smanjenju dijametra.

BAZIČNI ELEKTRIČNI RITAM (engl. basic electrical rhythm), spontani ciklusi depolarizacije i repolarizacije koji nastaju u „pacemaker“ ćelijama glatke muskulature želuca i creva; osnova je za kontraktilnu aktivnost gastrointestinalnog trakta a pod uticajem je kako nervnih tako i humoralnih faktora.

BAZILARNA MEMBRANA (engl. basilar membrane, lat. membrana spiralis), speci-fična tanka, tkivna traka, koja čini pod opnastog kohlearnog kanala i na kojoj leži Cortiev organ. Široka je od 0,16 do 0,52 mm,a duga oko 30 mm. Njene vibracije se prenose na slušne dlačice slušnih ćelija i transformišu se u bioelektrične

impulse.

BAZINOVA BOLEST (engl. Bazin's disease, lat. erythema induratum), nodozno-ulcerozni hronični oblik tuberkuloze lokalizovan na do-njoj trećini potkolenice. Traje godinama. Obo-levaju uglavnom žene. Danas se smatra da je ovo oboljenje kutano-subkutani vaskulitis.

BAZNE BOJE (engl. basic dyes), histološke boje, koje boje tkiva kombinujući se sa anjonskim grupama u raznim biološkim supstancama. U ove boje spadaju bazni fuksin, karmin, hematoksilin, metilen-plavo i dr.

BAZNI VIŠAK (engl. base excess), količina jake kiseline ili baze (u milimolima) koja je potrebna za titraciju 1 L uzorka pune arterijske krvi do pH 7,4 čime se uspostavlja normalna acido-bazna ravnoteža. Normalna vre-dnost za odrasle zdrave osobe iznosi + 3 do -3 mmol/L.

BAZOCELULARNI KARCINOM (engl. basal cell carcinoma, basal cell epithelioma), bazaliom, karcinom koji nastaje od bazalnih ćelija epiderma ili folikula dlaka. Sporo raste, lokalno je invazivan, ali retko daje metastaze.

BAZOFILIJA (engl. basophilia), afinitet kiselih proteina u jedru, citoplazmi i ekstra-celularnim materijalima prema baznim bojama. Snažnu bazofiliju pokazuju jedra ćelija, granulisani endoplazmin retikulum, slobodni ribozomi i polizomi.

BAZOFILNA LEUKEMIJA (engl. basophilic leukaemia), akutna ili hronična maligna neoplazma krvi koju karakteriše veliki broj nezrelih oblika bazofilnih granulocita u perifernoj krvi i tkivima.

BAZOFILNE ĆELIJE HIPOFIZE (engl. basophil cells of hypophysis), grupa ćelija prednjeg režnja hipofize u koje spadaju ACTHćelije, TSH-tireostimulišuće ćelije i gonado-tropne ćelije (FSH, ICSH).

BAZOFILNE GRANULE (engl. basophil granules, lat. granulum basophilicum), specifične granule bazofilnih leukocita.

BAZOFILNE PUNKTACIJE (engl. baso-philic stippling), prisustvo punktata, ili plavih tačkica, ostataka nukleinske kiseline u eritrocitima, viđenih pod mikroskopom na razmazu krvi obojenom po Wright-Giemsa-Gramu. Bazofilne punktacije su karak-teristične za trovanje olovom.

BAZOFILNI ERITROBLAST (engl. basophilic erythroblast, prorubricite, erythroblastus basophylicus), ćelija crvene krvne loze, koja nastaje diferencijacijom proeritroblasta. Ima specifičnu ultrastrukturu. Citoplazma obiluje ribozomima i polizomima (otuda ba-zofilija), neophodnim za sintezu hemoglobina, koji se pojavljuje kao fina zrnasta masa iz-među ribozoma. Često su u kontaktu sa okolnim retikularnim ćelijama i/ili makrofagima od kojih preuzimaju feritin rofeocitozom. Ba-zofilni eritroblast brojnim mitozama obezbe-đuje kontinuiranu proizvodnju ovih ćelija, od kojih se neke dalje diferenciraju u sledeću ćeliju crvene krvne loze - polihromatofilni eritroblast. V. eritropoeza.

BAZOFILNI GRANULOCITI (engl. basophils, lat. granulocytus basophilicus), bazofili, najređa vrsta polimorfonuklearnih leukocita, sa 0 - 2% od svih cirkulišućih leukocita. Veličine su oko 10 do 12 µm. Imaju jedro bubrežastog oblika, a u citoplazmi dominiraju bazofilne granule, veličine oko 1,5 µm. Granule sadrže heparin, histamin i leukotrijene. Izbacuju se egzocitozom, pod dejstvom imunoglobulina E, supstanci koje oslobađaju histamin, u hipotoničnom šoku i u brojnim alergijskim i inflamatornim reakcijama. Slabi su fagociti. I pored sličnosti sa mastocitima, bazofili su posebna vrsta ćelija.

BCG (engl. BCG), bacil Calmette-Guerin; soj Mikobakterijuma tuberkuloze bovinog tipa koji je izgubio virulenciju i koji se kao živa vakcina koristi za imunizaciju protiv tuberkuloze. Ova vakcina ne pruža apsolutnu zaštitu, ali štiti od najtežih oblika tuberkuloze, naro-čito u dečijem uzrastu.

BCG VAKCINACIJA , (engl. BCG vaccination), vakcinacija živim, atenuiranim (osla-bljenim) sojem bacila tuberkuloze bovinog tipa koji je dugotrajnim presađivanjem izgubio patogena, a sačuvao antigena svojstva da stvara specifični imunitet protiv patogenih mikroorganizama. Obaveznoj vakcinaciji protiv tuberkuloze u našoj zemlji podležu: deca u prvoj godini života, deca između desete i trinaeste godine života i sve osobe, bez obzira na uzrast, koje su zbog profesije posebno izložene tuberkuloznoj infekciji.

B ĆELIJE PANKREASNIH OSTRVA (engl. insulin cells, beta cells, lat. cellulae beta), čine 75% ćelija Langerhansovih ostrva pankreasa. Smeštene su u centralnim delovima ostrva. Pored drugih specifičnih ultrastrukturnih karakteristika, u

ovim ćelijama dominiraju sekretorne granule sa tamnim centrom, iz kojih se, egzocitozom, oslobađa insulin, koji potom ulazi u kapilarnu mrežu.

BEAUOVE LINIJE NA NOKTIMA, (engl. Beau's nail lines), transverzalna udubljenja na nokatnoj ploči. Počinju od lunule i pružaju se prema slobodnom rubu noktiju. Mogu biti plitke i duboke, prolaze kroz celu supstancu nokta. Tako se prednji, promenjeni deo nokta može odvojiti od podloge i otpasti. Javljaju se posle infektivnih bolesti, traume, maligne alopecije areate ili jakih psihičkih stresova.

BECKWITHOV ili BECKWITH-WIEDEMANNOV SINDROM (engl. Beckwith or Beckwith-Wiedemann syndrome ), nasledan sindrom koga karakterišu makroglosija, koju tokom godina prate regresija omfalocele ili druge anomalije pupčane vrpce, uvećani bubrezi, hepatomegalija, crvenilo nevusa lica koji imaju tendenciju promene boje tokom prvih meseci života, anomalije ušnih školjki, policitemija, subnormalno razviće tokom prvih meseci života a kasnije gigantizam. Mogu da se dokažu i: mentalna retardacija, muskularna hipertrofija, mikrocefalija, abnormalnosti genitalija i defekti uretre. Retka pojava hemihipertrofije je praćena velikim rizikom pojave adrenalnog karcinoma, Wilmsovog tumora ili ostalih intraabdominalnih neoplazmi kao što su medularna displazija bubrega, citomegalija fetalnog adrenalnog korteksa, cistične pro-mene adrenalnog fetalnog korteksa, hiperplazija pankreasa i paraganglija kao i intersticijuma gonada.

BEDRENOSLABINSKI MIŠIĆ (engl. iliopsoas muscle, lat. musculus iliopsoas), v. muskulus iliopsoas.

BEEROV ZAKON (engl. Beer's law), ŠAugust Beer, nemački fizičar, 1825 - 1863Ć glasi: apsorbancija monohromatske svetlosti nekog rastvora je proporcionalna apsorptivnosti, dužini svetlosne putanje i koncentraciji. Apsorptivnost zavisi od talasne dužine, rastvorka, rastvarača, ali ne i od koncentracije. Pro-menu apsorbancije sa koncentracijom otkrio je Beer, a promenu sa dužinom svetlosne putanje Bouguer i Lambert, pa se zakon naziva i po njima.

BEHCETOV SINDROM (engl. Behçet syndrome), oboljenje koje karakterišu naleti, obično tokom treće decenije života, pojave ulceracija mukoznih membrana usta i ždrela, genitalija, uz povremeni uveitis. U ranom stadijumu blagi uveitis i iritis mogu biti jedini simptomi oboljenja uz trombozu centralne vene i tromboflebitis duralnog sinusa. Oralne lezije se manifestuju pojavom afti na usnama, jeziku, gingivi, ređe nepcu i bukalnoj sluzokoži, najčešče u diskretnoj formi; krvna slika pokazuje blagu leukocitozu i uvećanu sedimentaciju. Oboljenje je hronično, ali može biti fatalno ako je pogođen nervni sistem. Virusna etiologija je osumnjičena, ali nije potvrđena. Nazvan je još i Behçetovim aftama.

BEI131, BUTANOLOM EKSTRAKTIBILNI JOD (engl. butanol extractable iodine), supstanca koja se koristi za nuklearnomedicinske metode za dijagnostikovanje poremećaja u biosintezi tireoidnih hormona. Zasniva se na ekstrakciji jedinjenja joda iz seruma ispitanika kojem je prethodno data dijagnostička doza radioaktivnog joda (131I).

BEKEREL, Bq (engl. becquerel), jedinica za radioaktivnost, jednaka je broju radioaktivnih raspada u jedinici vremena. Naziv je dobila po čuvenom francuskom fizičaru Antoine Henri Becquerel (1852 - 1908), koji je 1903. god. dobio Nobelovu nagradu iz fizike. Ispitujući dejstvo različitih luminescentnih materijala na fotografsku ploču, otkrio je do tada nepoznatu vrstu zračenja, koju je nazvao radioaktivnim zračenjem.

BEKHTEREV-STRUMPEL-MARIEEV SINDROM (engl. Bekhterev-Strumpel-Marie syndrome ), progresivno hronično inflamatorno oboljenje zglobova, najčešče dečaka, sa simptomima veoma sličnim oni-ma kod reumatoidnog artritisa: bilateralni otok, osetljivost, bol, ukrućivanje zglobova. Pogađa zadnje vertebralne, kostovertebralne i sakroilijačne zglobove, a povezano je sa hroničnim proliferativnim promenama zglo-bnih kapsula i intervertebralnih ligamenata kao i osifikacijom intervertebralnih diskova i susednih ligamenata. Promene najčećše obuhvataju i temporomandibularni zglob, što može da dovede do njegove ankiloze i malokluzije. Ekstraartikularne lezije kao što su aortitis i iridociklitis mogu biti prateći simptomi. Nazvan je još i poliartritis ankiloza.

BEKLOMETAZON (engl. beclomethazone), kortikosteroid za inhalaciju, suzbija inflamatornu reakciju u disajnim putevima bolesnika sa astmom i polenskom kijavicom, uz minimum sistemskih neželjenih dejstava. Lokalna neželjena dejstva su promuklost, monilijaza usta i ždrela i nadražaj nosa. Preparati: Becloforte i Becotide (za astmu), Beconase (za polensku kijavicu).

BEL (engl. bel), jedinica za jačinu zvuka. U praksi se upotrebljava deseti deo bela (dB) koji predstavlja najmanju razliku jačine zvuka koju normalno uvo može da registruje. Naziv je dobila po američkom fiziologu i fizičaru A.G. Bellu (1847 - 1922), pronalazaču telefona.

BELA MASA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA (engl. white matter of central nervous system, lat. substantia alba cerebri), struktura CNS-a koja se sastoji od mijelinizovanih i nemijelinizovanih aksona, oligodendrocita, astrocita, mikroglije i krvnih sudova. Tela neurona nisu prisutna u beloj masi. V. supstancija alba.

BELA SKELETNA MIŠIĆNA VLAKNA (engl. white skeletal muscle fibers, lat. myofibra alba), vrsta mišićnih vlakana koja su mnogo veća od crvenih, ali sadrže manje sarkoplazme, mioglobina i mitohondrija. Miofibrili su veći i jači, ali su Z linije tanje od onih u crvenim. Kontrahuju se mnogo brže od crvenih vlakana, ali se takođe i brže zamaraju. Grade uglavnom mišiće ekstremiteta.

BELADONA (engl. belladonna), biljka bunika (Atropa belladonna) iz koje je izolovan alkaloid atropin, prototip antiholinergičkih lekova. U prošlosti su se koristile biljne droge iz beladone ili tinktura, ali se mogu smatrati opsoletnim u modernoj medicini.

BELINIEVE CEVI , sabirne cevi u bubregu. V. papilarni kanali.

BELO KRVNO ZRNCE (engl. white blood corpuscule), v. leukocit.

BELO MIŠIĆNO VLAKNO (engl. white muscle fiber), mišićno vlakno koje ima malu količinu mioglobina, pa je bledo-crvene boje, a puno glikogena i glikolitičkih enzima; izvor energije je anaerobna glikoliza, a aktivnost miozin-ATPase brza, pa pripada brzim mišić-nim vlaknima.

BELO PRANJE (engl. vaginal secretion), nenormalna izlučevina bez krvi u predelu spoljašnjih genitalnih organa. Oboljenje je često i zahteva brižljiv lokalni pregled i neretko dopunska ispitivanja. Može biti: normalno b.p, pojačano lučenje sluzi iz grlića materice koje nastaje: u momentu prskanja jajne ćelije pod uticajem folikularnih hormona, dok progesteron sprečava lučenje ove sluzi, tako da se može koristiti kao znak za određivanje momenta ovulacije; pojačano ljuštenje usmine vagine je fiziološki fenomen jer je normalno da se površni sloj vaginalne sluznice ljušti. Sadržaj je beličaste boje, a mikroskopskim pregledom u njemu se nalaze samo vaginalne ćelije bez bakterija i znakova zapaljenja; nenormalno b.p., belo pranje kod zapaljenja usmine, praćeno je pečenjem, bolovima pri snošaju i mokrenju. Pri pregledu usmine, nalazi se da su zidovi crveni i pokriveni belilčastim naslagama. Uzroci upale usmine su mnogobrojni (bakterije, glji-vice). Belo pranje u zapaljenju materičnog grlića je gusto i lepljivo, žute ili žuto-zelene boje, prijanja i štirka veš. Simptomi mogu izostati dok su retko nepodnošljivi. Dijagnoza se postavlja kolposkopom (uveličavajućom lupom). Belo pranje u posebnim uslovima se sreće kod malih devojčica, usled nedostatka glikogena, Doderlajnovih bacila, bazne ili neutralne sredine u usmini koje doprinose razvoju bakterija. Međutim, najčešće je u pitanju lažno belo pranje, tj. lokalni nadražaj spoljnih polnih organa, a ne

zapaljenje vagi-ne. Kod trudnih žena normalno postoji obično vaginalno ljuštenje sluznice kao zamućena, kremasta sekrecija koja ne draži i koja je bez klica. Infekcije su česte u trudnoći zbog proširenih krvnih sudova, dok je najčešće zapaljenje uzrokovano gljivicom Candida albicans. Kod žena u postmenopauzi sreće se zapaljenje uzrokovano Trichomonas, ali se sreću i starački ili atrofični vaginitisi, s tankom, crvenom i ranjavom sluznicom koja često krvari. Ova zapaljenja se leče malim količinama estrogena.

BELJENJE ZUBA (engl. bleaching of teeth), postupak pri kome se hemijskim sredstvima vrši izbeljivanje zuba.

BENCE JONES PROTEIN (engl. Bence Jones protein), ŠHenry Bence Jones, engleski fizičar, 1814 - 1873Ć, monoklonalni imuno-globulin koji sintetisu B limfociti; patološki protein koji se često nalazi u urinu pacijenata sa multiplim mijelomom i Waldenstromovom makroglobulinemijom. Takvi proteini imaju neuobičajene osobine: kada se zagrevaju na 40 o do 60 oC talože se (koagulišu), a zatim rastvaraju daljim zagrevanjem na 80 o do 100 oC. Poznato je da su ovi proteini monomeri ili dimeri imunoglobulina lakih (L) lanaca, da imaju molekulsku masu od 25.000 ili 50.000 i da mogu biti ili kapa (k) ili lambda (l) lanci.

BENCE JONES PROTEINURIJA (engl. Bence Jones proteinuria), prisustvo Bence Jones proteina u urinu.

BENDROFLUAZID (engl. bendrofluazide), tiazidni diuretik sličan hidrohlor-tiazidu. Koristi se za lečenje edema, insuficijencije srca i hipertenzije. Popularan je na anglo-saksonskom području, ali nije registrovan u Jugo-slaviji.

BENEDIKTOV RASTVOR (engl. Benedict's solution), ŠStanley Rossiter Benedict, ame-rički fiziološki hemičar, 1884 - 1936Ć, ozna-čava dva reagensa (kvantitativni i kvalitativni) koji se koriste za ispitivanje redu-kujućih šećera i/ili supstanci u urinu. Oba ras-tvora sadrže bakar-sulfat rastvoren u rastvoru natrijum-sulfata i natrijum-citrata, mada se koncentracije soli razlikuju u oba reagensa. Kada se bistar, tamno plavi kvalitativni rea-gens zagreva sa ispitivanim uzorkom, šećer ili druga redukujuća supstanca redukuje Cu2+ jon pri čemu se formira žuto do crveno obojen talog (hidratisani kupro oksid). Kvantitativni reagens sadrži kalijum-tiocijanat (KCNS) i tragove ferocijanida. Rastvor se titrira u uzorak urina do prestanka redukcije kupri jona.

BENIGNA HIPERTROFIJA PROSTATE

(engl. benign prostate hypertrophy, BPH ), adenom prostate, benigna hiperplazija pros-tate, periuretralni adenom, prostatizam; hiper-trofija periuretralnih (oko zadnjeg dela mok-raćne cevi) i subcervikalnih (ispod vrata mok-raćne bešike) žlezda. Za njen razvoj potrebno je prisustvo funkcije testisa i starenje. Javlja se kod osoba preko 50 godina starosti. Hiper-trofija pomenutih žlezda potiskuje tkivo pros-tate na periferiju tako da ono atrofira i predstavlja „hiruršku kapsulu” na čijem se nivou vrši enukleacija adenoma kod adenomektomije (operacije prostate). Znači, kod adenomektomije se hirurški odstranjuju hipertrofisane periuretralne i subcervikalne žlezde, a atrofično tkivo prostate ostaje u organizmu. Sim-ptomatologija benigne hipertrofije prostate potiče od opstruktivnih smetnji protoku urina na vratu mokraćne bešike dajući simptome vezane za poremećaje mokrenja. Mokri se češće, noću, mlaz mokraće je slab, čeka se na početak mokrenja, mlaz se prekida, postoji osećaj neispražnjenosti mokraćne bešike. U početku mišić mokraćne bešike kompenzuje opstrukciju protoku mokraće povećanim ra-dom i hipertrofijom, a kada se dekompenzuje tada urin u sve većim količinama zaostaje u mokraćnoj bešici, što dovodi do zastoja mok-raće u ureteru i bubregu, a to izaziva oštećenje bubrežne funkcije i uremije. Simptomi prolaze kroz 3 stadijuma: I stadijum: manje izražene tegobe pri mokrenju, često i otežano mokrenje. U mokraćnoj bešici nema rezidualnog urina (posle akta mokrenja u mokraćnoj bešici nema mokraće); II stadijum: tegobe pri mokrenju su jače izražene, a količina rezidualnog urina je do 300 ml; III stadijum: jako izražene tegobe pri mokrenju, sa preko 1.000 ml rezidualnog urina. U tom stadijumu postoji oslabljena funkcija mišićnog sloja mokraćne bešike, konsekutivna ureterohidronefroza (proširenje mokraćovoda i istanjenje bubrež-nog parenhima) sa bubrežnom insuficijencijom. Druge komplikacije su urinarna infekcija, kalkuloza mokraćne bešike, divertikuloza mokraćne bešike, hematurija i akutna retencija urina. Dijagnoza se postavlja digitalnim rektalnim pregledom, ultrasonografijom, intravenskom urografijom, endoskopskim i urodinamskim ispitivanjima. Lečenje je medikamentozno i hirurško (transuretralna resekcija/incizija prostate, otvorena prostatektomija, kriohirurgija, uretralne proteze, dilatacija prostatične uretre, laser-destrukcija prostate, terapija mikrotalasima).

BENIGNI (engl. benign), blag karakter bolesti ili neoplazma koja nije maligna. Benigni tumori su dobro diferentovani, rastu sporo i rast se može zaustaviti posle nekog vremena. Šire se ekspanzivno uz kompresiju susednih struktura i stvaranje kapsule ili pseudokapsule. Nikada ne metastaziraju i u najvećem broju slučajeva nisu opasni za bolesnika.

BENJAMINOV SINDROM (engl. Benjamin syndrome), kombinacija hipohromne anemije, hipoplastične kostne deformacije, razvojne i mentalne retardacije. Simptomi su: karijes zuba, proporcionalno smanjenje ekstremiteta, megalocefalija, ređe šumovi na srcu, epikantus, deformcije ušnih školjki, genitalni infantilizam i tumor slezine. Nazvan je još i Benjaminova anemija.

BENORILAT (engl. benorylate), mešavina skoro jednakih delova aspirina i paracetamola. Koristi se kod reumatizma, bolova zglobova i mišića i povišene temperature. Popularan na anglo-saksonskom području, ali nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Benoral.

BENPERIDOL (engl. benperidol), antipsiho-tik iz grupe butirofenona. Uglavnom se koristi za lečenje devijantnog antisocijalnog seksualnog ponašanja, ali efikasnost nije do-bro dokumentovana. Nije registrovan u Jugoslaviji.

BENZALKONIJUM (engl. benzalkonium), antiseptik i dezinficijens iz grupe deterdže-nata, koji se koristi za čišćenje kože, rana, ste-rilizaciju instrumenata i u šamponima. Prepa-rati: Zorkasept, Sterigal.

BENZATIN BENZILPENICILIN (engl. benzathine penicillin), penicilin sa sporim i du-gim dejstvom, jer se sporo resorbuje sa mesta primene (depo injekcije). Preparati: Extencilline, Panapen.

BENZATIN FENOKSIMETILPENICILIN (engl. benzathine phenoxy-methyl-penicilli-ne), penicilin za oralnu primenu, otporan na kiselinu želuca. Baktericidno deluje na Gram-pozitivne bakterije. Koristi se za lečenje bla-žih oblika infekcija i produženo lečenje streptokoknih angina. Pogodan za profilaksu reu-matične groznice. Preparati: Bimepen, Ospen.

BENZERAZID (engl. benserazide), lek koji inhibira enzim dopa-dekarboksilazu i spre-čava da se levodopa pretvara u dopamin u perifernim tkivima. Time se povećava pre-lazak levodope u mozak i smanjuju periferna neželjena dejstva. Za lečenje M. Parkinsoni koristi se u kombinaciji sa levodopom. Preparat: Madopar.

BENZHEKSOL , v. triheksifenidil.

BENZIDIN (engl. benzidine), p-diaminodifenil, NH2-C6H4NH2, je bezbojan, sivožut ili beo kristalni prašak. Koristi se pri izvođenju testa za ispitivanje krvi u stolici, za mikroskopska bojenja i kao reagens. Danas se koristi u ograničenoj meri pošto je kancerogen.

BENZIL BENZOAT (engl. benzyl benzoate), skabicid, lek uljaste konzistencije protiv šuge. Preparati: Benzilii benzoas, Benzyl benzoat.

BENZILPENICILIN , v. penicilin.

BENZODIAZEPINI (engl. benzodiazepines), noviji psihofarmaci koji deluju anksiolitički, hipnotički, antikonvulzivno i miorelaksantno. Najpoznatiji su: diazepam, alprazolam, bromazepam, flurazepam, hlorazepam, klonazepam, lorazepam, midazolam, nitrazepam, oksazepam, prazepam, triazolam i dr. Najviše se koriste kao anksiolitici, za ublažavanje straha i psihičke napetosti, a zatim kao hipnotici (brotizolam, flurazepam, nitrazepam i dr.), za lečenje nekih oblika epilepsije (diazepam, klonazepam) i u anesteziji (midazolam). Kure lečenja treba da traju od nekoliko nedelja do 3 meseca, jer može da nastupi zavisnost koja se teško leči. Ostala neželjena dejstva su: pospanost, vrtoglavica, malaksalost, dobijanje u težini, impotencija odnosno smanjenje seksualne želje (libida).

BENZOIL PEROKSID (engl. benzoyl peroxide), antiseptik i keratolitik, koji se koristi za lečenje blažih oblika juvenilnih akni. Nalazi se u mnogim preparatima za lečenje akni. Ni-je više registrovan u Jugoslaviji kao lek.

BENZOJEVA KISELINA (engl. benzoic acid), antiseptik efikasan protiv bakterija i gljivica. Koristi se kao konzervans za hranu, a ređe i kao lek za infekcije kože.

BENZOKAIN (engl. benzocaine), lokalni anestetik male jačine, koji se koristi u obliku masti ili supozitorija kod bolnih promena na koži ili analnom predelu, a u obliku tableta, za sisanje ili rastvora za ispiranje usta kod bolnih promena u ustima i ždrelu. Nalazi se u većem broju preparata koji su u slobodnoj prodaji u zemljama Evrope, ali nije registrovan u Jugoslaviji.

BENZTROPIN (engl. benztropine), antiholinergik, derivat atropina koji se koristi kao pomoćni lek za Parkinsonovu bolest. Ubla-žava ukočenost mišića, deluje kao antihistaminik i sedativ. Nije više registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Cogentin, Ponalid.

BENJAMINOV SINDROM (engl. Benjamin syndrome), kombinacija hipohromne anemije, hipoplastične kostne deformacije, razvojne i mentalne retardacije. Simptomi su: karijes zuba, proporcionalno smanjenje ekstremiteta, megalocefalija, ređe šumovi na srcu, epikantus, deformcije ušnih školjki, genitalni infantilizam i tumor slezine. Nazvan je još i Benjaminova anemija.

BEONJAČA (engl. sclera, lat. sclera), v. sklera.

BERANTOV SINDROM (engl. Berant syndrome), kraniosinostoza sagitalnih sutura i radioulnarnih sinostoza. Verovatno je reč o autosomno dominantnom načinu nasleđiva-nja.

BERGENOV SINDROM (engl. Bergen syndrome ), leprozne skeletne promene lica u vidu atrofije prednje nazalne spine, atrofije i recesije alveolarnih nastavaka maksile, posebno u incizivnom regionu (facies leproza) i leprogeničke promene alveolarnog nastavka maksile sa gubitkom inciziva.

BERGMANOVE NEUROGLIJSKE ĆE-LIJE , (engl. Bergman's neuroglial cells ), vrsta modifikovanih astrocita u kori maloga mozga. Nalaze se u nivou Purkinjeovih ćelija, a svoje produžetke šalju perpendikularno sve do površine sive mase, gde učestvuju u formiranju spoljašnje glijalne granične membrane. Kratki bočni produžeci obavijaju dendrite Purkinjeovih ćelija. Smatra se da igraju veo-ma važnu ulogu u vođenju mladih granuloznih ćelija tokom postnatalnog razvoja malog mozga.

BERLINOV SINDROM (engl. Berlin syndrome), porodična multipla abnormalnost karakteristična po kratkom trupu na granici patuljastog rasta, sitnoj građi tela, hiperfleksibilnosti prstiju, retkim obrvama i brkovima, tamnoj, gustoj i suvoj kosi sa tendencijom prerane osedelosti, epikantalnom prevoju, sedlastom nosu, bledoj, suvoj, tankoj i gipkoj koži, dishromnim pegama, generalizovano išaranoj atrofičnim ožiljcima posle piodermitisa, zatim hiperkeratozom, plantarnom i palmarnom, udruženom sa hiperhidrozom i hiperfunkcijom lojnih žlezda. Prateći simptomi su: zakasnela denticija, hipodoncija, genitalni infantilizam, hipospadija, atrofija testisa, ali i normalno genitalno razviće kod devojčica i mentalna retardacija. Kao mogući uzrok smatra se pituitarna disfunkcija.

BERNARD-SOULIER SINDROM (engl. Bernard-Soulier syndrome ), poremećaj koagulacije koji karakteriše odsustvo ili umanjena sposobnost trombocita da agregiraju usled relativnog nedostatka jednog esencijalnog glikoproteina na membrani trombocita. Mi-kroskopskim pregledom razmaza periferne krvi trombociti izgledaju veliki. Primena aspirina može da provocira krvarenje kod osoba sa ovim sindromom. Nakon traume ili operacije, gubitak krvi može biti veći nego obično i transfuzije su često neophodne.

BERNAR-HORNEROV SINDROM

(engl. Bernar-Horner syndrome), prekid simpa-tičkih puteva koji dovodi do oftalmoplegije, mioze, ptoze, relativne okularne hipotonije, dajući izgled enoftalmusa kao i ipsilateralne hiperemije kože i lica, anhidroze i vazodilatacije. Uzroci su lezije, uključujuči i traume, neoplazme, tromboze, substernalna tiroidea, sifilistička aneurizma u brahikefaličnom delu smeštenom duž simpatičkog puta od hipotalamusa do simpatičkih nervnih završetaka facijalnih znojnih žlezda. Paratrigeminalni sindrom je nekompletna forma ovog obolje-nja.

BEŠIČNI , (engl. vesical), koji pripada ili je u vezi sa bešikom.

BESNIER-BOECK-SHAUMANNOV SINDROM (engl. Besnier-Boeck-Shaumann syndrome), sin. sarcoidosis, BIinderov sindrom, hipoplazija maksilarnih i nazalnih kostiju. Na nosu postoji: spljoštenost nazalne spine, od-sustvo ugla između frontalne kosti i nazalne spine, smanjene nozdrve i njihovi otvori u vidu polumeseca i recesija perinazalnih struktura. Maksilarna hipoplazija uzrok je uzanosti gornjeg zubnog luka, gotskog nepca i malokluzije. Naziva se još maksilonazalni sindrom ili maksilonazalna dizostoza.

BESNILO (engl. rabies, lyssa), najteže infektivno oboljenje koje se uvek završava smrću. Izaziva ga neutropni virus iz familije Rabdoviridae koji liči na projektil. Virus je patogen za čoveka i sve toplokrvne životinje. Nalazi se u pljuvački obolelog čoveka i živo-tinja, zatim u mozgu, krvi, mleku, mokraći i parenhimatoznim organima. Obolevaju divlje i domaće životinje (pas, mačka, lisica, vuk itd.). Kod čoveka se inkubacija traje od 12 do 60 dana i posle toga se razvija klinička slika furioznog ili paralitičkog besnila. Prvi znaci bolesti kod životinje su promena ćudi, hidrofobija i grčevi. Kod ljudi bolest počinje nakon inkubacije od 14 do 60 dana, a moguće je i do tri godine, mada je retko duže od tri meseca. Klinička slika protiče kao furiozno besnilo koje karakterišu znaci diseminarnog encefalitisa, povremeni grčevi faringealne muskulature, pojačano lučenje pljuvačke, hidrofobija i grčevi koji mogu da traju od 30 do 60 sekundi, sa obilnim znojenjem i smrtnim strahom. Kod paralitičnog besnila inku-bacija traje znatno duže, a dominantni znaci su: depresija, hipersalivacija, hidrofobija, grčevi, pareze i paralize. Lečenje je bezuspešno. Mere prevencije protiv besnila kod životinja i ljudi jedine su ispravne mere zaštite. V. rabies.

BEŠIKA (engl. bladder, lat. vesica), v. vezika.

BETA2-MIKROGLOBULIN, b2M (engl. beta2-microglobulin), molekul koji se nalazi na površini ćelija, nekovalentno vezan za HLA A, B i C antigene (RMM 11 800). Strukturni je homolog stalnog dela (CH3) IgG. Smatra se da ima ulogu u membranskim površinskim receptorima. Koncentracija (b2M u serumu se po-većava kod više patoloških stanja (npr. reumatoidnog artritisa, Sjogrenovog sindroma, Crohnove bolesti, aktivnih

oboljenja jetre, ra-zličitih karcinoma i limfoidnih malignih stanja i bubrežnog tubularnog oštećenja).

BETA-BLOKATORI (engl. beta blockers), lekovi koji blokiraju adrenergičke beta-receptore u srcu i drugim organima i time spre-čavaju uticaj stimulacije simpatikusa. Nastaje usporenje pulsa, smanjenje snage kontrakcija srčanog mišića, regulisanje ritma srčanog rada i sniženje povišenog krvnog pritiska. Koriste se za lečenje angine pektoris, nekih vrsta aritmija i hipertenzije. Beta-blokatori deluju kardioprotektivno, smanjuju broj infarkta miokarda i smrtnost kod kardiovaskularnih bolesnika. Zbog blokiranja betareceptora u plućima, može nastati bronhospazam i osećaj gušenja naročito kod astmatičara. Kardioselektivni beta-blokatori su: acebutolol, ate-nolol, celiprolol i metoprolol (oni deluju samo na srce, a ne i na pluća). Neselektivni su: propranolol, karvedilol i dr. Ostala neželjena dejstva su: usporenje rada srca (bradikardija), hladne noge, košmarni snovi i loše podnošenje glukoze. Osim u kardiologiji, beta-blokatori se koriste i u drugim oblastima medicine: u anesteziji se koristi intravenski esmolol - beta-blokator vrlo kratkog dejstva, u oftalmologiji betaksalol i timolol kao kapi za oči u terapiji glaukoma, i u neurologiji propranolol za lečenje tremora.

BETA-GLOBULINI (engl. beta-globulins), krvni proteini, angažovani u transportu hormona, metalnih jona i lipida.

BETAHISTIN (engl. betahistine), lek protiv vrtoglavice i Meniereove bolesti. Vazodilatator koji povećava protok krvi kroz labirint unutrašnjeg uva. Preparat: Betaserc.

BETAKSALOL (engl. betaxalol), beta-blokator koji se koristi u terapiji hroničnog glaukoma, jer smanjuje lučenje očne vodice. Pre-parat: Betoko.

BETA-LAKTAMSKI ANTIBIOTICI (engl. beta-lactam antibiotics), penicilini i cefalosporini sadrže u strukturi po jedan četvo-ročlani beta-laktamski prsten, neophodan za antibakterijsko dejstvo. Bakterije koje postaju otporne na ove antibiotike sintetišu enzime beta-laktamaze (penicilinaza), enzime koji cepaju beta-laktamski prsten.

BETA-LIPOPROTEIN (engl. beta-lipoprotein), v. lipoprotein niske gustine pod lipoproteinima.

BETAMETAZON (engl. bethametasone), sintetski kortikoisteroid sa vrlo snažnim antiinflamatornim dejstvom.

Upotrebljava se oralno u vidu tableta za lečenje sistemskih bolesti ili lokalno u vidu krema i masti za lečenje raznih dermatoza. Preparati: Didermal, Diprophos, Diprosalic, Vipsogal.

BETANEHOL (engl. bethanechol), holinergik derivat acetilholina. Stimuliše rad creva i mo-kraćne bešike. Koristi se oralno kod pareze ovih organa. Nije registrovan u Jugoslaviji.

BETA-TROMBOGLOBULIN (engl. beta-thromboglobulin), protein koji se nalazi u alfa-granulama trombocita zajedno sa trombocitnim faktorom 4 i trombocitnim faktorom rasta.

BETATRON (engl. betatron), uređaj koji se koristi za ubrzanje struje elektrona (beta-čestica) u snop zračenja koji se može koristiti u radioterapiji.

BETA-TUBULIN (engl. beta-tubulin), protein koji zajedno sa alfa-tubulinom gradi mikrotubule.

BETZOVE ĆELIJE (engl. Betz's cells), ŠVladimir Betz, ukrajinski lekar, 1834-1894Ć džinovski piramidalni neuroni, promera 80 x 120 µm. Nalaze se u ganglijskom sloju izokorteksa velikog mozga. Dendriti se granaju u samoj kori. Neki aksoni ulaze u sastav kortikospinalnog snopa vlakana i prave sinapse sa motornim neuronima kičmene moždine, a neki preko kaloznog tela odlaze na suprotnu stranu mozga.

BEZAFIBRAT (engl. bezafibrate), hipolipidemik iz grupe fibrata. Snižava holesterol u plazmi i koristi se za lečenje hiperholestero-lemija uz obaveznu dijetu. Nije više registro-van u Jugoslaviji. Preparati: Bezamidin, Be-zalip.

BEZBEDNI PERIOD (engl. safe days), vreme kada je mogućnost začeća smanjena ili čak nemoguća. To su prvi meseci ili godine posle menarhe, zatim razdoblje od 40. godine pa nadalje i neplodni dani u svakom menstrualnom ciklusu (sigurni, bezbedni dani). Sve metode za izračunavanje bezbednog perioda zasnivaju se na saznanju da u svakom menstrualnom ciklusu postoji samo jedna ovulacija i da je to jedino vreme kada je moguće zatrudnjivanje. Jajna ćelija živi i ostaje sposobna za oplođenje svega nekoliko sati posle ovulacije, najviše 24 sata, dok spermatozoidi ostaju sposobni za oplođenje najduže 48 - 72 sata. Prema tome, u svakom ciklusu postoji najviše 4 plodna dana, 3 pre i 1 posle

ovulacije. Izračunavanje bezbednih dana u jednom ciklusu vrši se na više načina: kalendarskom metodom (praćenjem dužine menstrualnog ciklusa tokom 12 meseci izračunava se kada će najverovatnije doći do ovulacije u sledećem ciklusu); registrovanjem bazalne telesne temperature (BTT), pri čemu se koristi postovulacijski porast BTT uslovljen povi-šenim izlučivanjem progesterona i njegovim hipertermijskim delovanjem na hipotalamus; praćenjem intenziteta cervikalne sekrecije koja je u vreme ovulacije, pod uticajem estrogena, najobilnija.

BEZIMENA ARTERIJA (engl. brachiocephalic trunk, lat. truncus brachiocephalicus), v. trunkus brahiocefalikus, brahiocefalično stablo.

BEZIMENA VENA (engl. brachiocephalic vein, lat. vena brachiocephalica), v. vena brahiocefalika.

BEZOAR (engl. bezoar), čvrst konglomerat različitog sastava koji se nalazi u šupljim organima gastrointestinalnog trakta, najčešće u želucu i crevima. Fitobezoari su sastavljeni od nesvarenih delova biljaka koje sadrže mnogo celuloze. Trihobezoari, sadrže organske produkte, dlake. Trihofitobezoari se sastoje od dlaka i vlakana biljnog porekla (biljne celuloze).

BEZUBNOST (engl. toothlesness), stanje bez zuba, bezuba osoba. Bezubnost može biti delimična ili potpuna. Do gubitka zuba dolazi najčešće zbog karijesa do četrdesetih godina života i parodontopatije u starijih osoba. Gubitak zuba dovodi do poremećaja međuvi-ličnih odnosa, gubitka visine zagrižaja (brada se približava nosu), tonusa mimičnih mišića i mišića lica, produblju se brazde oko usana, osoba dobija starački izgled.

BIAURALNO (engl. biaural), 1. istovremeno korišćenje oba uva. Na biauralnom slušanju zasniva se lokalizacija izvora zvuka. Ako zvuk dolazi iz izvora s jedne strane, biće relativno glasniji u bližem uvu i stići će pre do njega. Upoređivanjem zvučnih signala koji stižu iz oba uva, mozak lokalizuje izvor zvuka; 2. v. auralni, što pripada i jednom i drugom uvu i sluhu.

BICEPS (engl. biceps, two-headed, lat. biceps), dvoglavi. Mišić čije polazište ili hvatište gra-de dve mišićne glave, međusobno razdvojene ili udaljene.

BIDA, BUTIL IDA,

derivat iminodiacetil sirćetne kiseline, hepatotropna supstancija koja se veoma sporo iz jetre izlučuje u žuč, a obeležava se 99mTc. U nuklearnoj medicini služi sa izvođenje hepatobilijarne scintigrafije i detekciju duodenogastričnog refluksa.

BIDIREKCIONI TRANSPORT (engl. bidirection transport), istovremena reapsorpcija i sekrecija metabolita duž tubula bubrega (citrat, malat, beta hidroksi buterna kiselina, acetosirćetna kiselina, urati itd).

BIFOKALNA SOČIVA (engl. biphocal lenses), stakla koja u svom gornjem delu koriguju vidnu oštrinu na daljinu, a u donjoj polovini koriguju vidnu oštrinu za blizinu na naoča-rima.

BIFONAZOL (engl. biphonazol), antimikotik iz grupe azola, koristi se za lečenje površnih gljivičnih infekcija kože. Preparat: Bicutrin.

BIFOSFONATI (engl. biphosphonates, di-phosphonates), lekovi koji se čvrsto vezuju za kosti, smanjuju hiperkalcemiju kod malignih bolesti kostiju, usporavaju razgradnju koštanog tkiva, stimulišu razvoj nove kosti i usporavaju osteoporozu kod žena posle meno-pauze. Grupu čine: alendronat, etidronat, klodronat, pamidronat i drugi.

BIFURKACIJA (engl. bifurcation, lat. bifurcatio), dvostruko grananje.

BIGEMINIJA (engl. bigeminy), pojava patološke ventrikularne ekstrasistole posle sva-kog normalnog srčanog otkucaja, sa karakte-rističnom pauzom.

BIGUANIDI (engl. biguanides), grupa oralnih antidijabetika za lečenje insulin-nezavisnog dijabeta (tip II), od kojih je najpoznatiji metformin. Snižavaju nivo glukoze u krvi tako što smanjuju njegovo otpuštanje iz jetre i povećavaju preuzimanje glukoze u mišiće.

BIKARBONAT (engl. bicarbonate), HCO3-, anjon ili neka so koja sadrži ovaj anjon. Bikarbonatni joni su drugi

anjoni po veličini u plazmi. Bikarbonatni sadržaj krvi (plaz-me), koji po definiciji uključuje karbonat (CO32() i karbamino jedinjenja (RCNHCOO(), može da se odredi titracijom sa kiselinom, mada se lakše izračunava iz pH i PCO2 vrednosti, primenom Henderson-Hasselbalchove jednačine. Bikarbonat potpomaže transport CO2 iz tkiva do pluća i deo je krvnog puferskog sistema. Primarni bikarbonat nedostaje u takozvanoj metaboličkoj acidozi, što je izazvano povećanim stvaranjem organskih kiselina (npr. u dijabetesu), smanjenim iz-lučivanjem kiselina (npr. kod oštećenja bubrega) ili gubitkom bikarbonata (npr. usled dijareje). Višak primarnog karbonata u metaboličkoj alkalozi nastaje zbog gubitka H+ (usled povraćanja, diuretika itd.), davanja alkalnih soli ili deficita kalijuma. Bikarbonat takođe izlučuju pankreas i jetra u duodenum pod stimulacijom sekretina gde neutralizuje kiseli sadržaj prenet iz želuca u duodenum.

BIKARBONAT/CO2 PUFER (engl. bicarbonate/CO2 buffer), pH vrednost određuje odnos između koncentracije bikarbonata i koncentracije fizički rastvorenog CO2. pH bikarbonatnog pufera je 7,4 kada je odnos bikarbonata i CO2 - 20:1. Višak jona vodonika u rastvoru pufera vezuje baza pufera (bikarbonat) kada nastaje kiselina pufera (CO2 + H2O). Značaj ovog puferskog sistema krvi je što puferuje jone vodonika. CO2 neprekidno nastaje kao krajnji proizvod metabolizma, a njegovu koncentraciju, odnosno napon u krvi kontrolišu pluća. Napon CO2 se održava u konstantnom opsegu promenom ventilacije, čak i u slučaju ekscesne produkcije ili konzumiranja. Bubreg zajedno sa digestivnim traktom i jetrom kontroliše opseg bikarbonata. Kada je pH 7,4 bikarbonat/CO2 pufer predstavlja 2/3 puferskog kapaciteta krvi.

BIKARBONATNI PUFERSKI SISTEM (engl. bicarbonate buffer system), smeša bikarbonata i ugljene kiseline, koja puferuje nekarbonsku kiselinu ili bazu u krvi. Efekat dodatka jake kiseline sistemu umanjuje HCO3- tako što reaguje sa dodatim H+ i gradi H2CO3, slabu disosovanu kiselinu. Ako se doda baza (OH- ili HPO42-) ona se uklanja u reakciji sa H2CO3 uz nastajanje H2O + HCO3-, odnosno H2PO4- + HCO3-. Dolazi do izmene odnosa HCO3-/H2CO3 i relativno male izmene u pH. Puferski kapacitet ovog sistema u humanom organizmu je sasvim visok, pošto je to jedan „otvoren sistem”, tj. velika količina H2CO3 potiče iz metaboličkih reakcija, a pluća mogu ili da zadrže ili da eliminišu velike količine formirane ugljene kiseline, zavisno od potreba. Bikarbonat takođe izlučuju ili zadržavaju bubrezi, prema potrebama. Sposobnost zadr-žavanja ili eliminacije ugljene kiseline (po-moću pluća) i bikarbonata (pomoću bubrega) povećava puferski kapacitet 20 puta više od regulatornog bikarbonatnog pufera iste koncentracije.

BIKONKAVAN (engl. biconcave), dvostruko udubljena sočiva, rasipna, ograničena sfernim izdubljenim površinama, gde svaka strana ima prema sebi postavljen centar zakrivlje-nosti. Služe za korekciju kratkovidosti.

BIKONVEKSAN (engl. biconvex), sabirna sočiva ograničena sfernim ispupčenim površinama, gde su centri krivine

graničnih površina na suprotnim stranama u odnosu na povr-šinu. Služe za korekciju dalekovidosti.

BIKUSPIDALNA VALVULA (engl. bicuspid valve, lat. valva atriventricularis sinistra), bikuspidalni zalistak; valvula koja ima dva kuspisa (listića) i nalazi se između leve pret-komore i komore; valvula na levoj strani srca od fibroznog tkiva pokrivenog endotelom i čvrsto povezanog za fibrozni prsten valvule. Čine je 2 tanka kuspisa (otuda naziv bikuspidalna valvula) na otvoru između levog atrijuma i levog ventrikuluma. Površina kuspisa je 2 puta veća od atrioventrikularnog otvora. Kretanje valvule je pasivno, a orijentacija valvule usmerava kretanje krvi iz atrija u ventrikul. Zove se mitralna zato što podseća na bišopovu mitru.

BIKUSPIDALNO (engl. bicuspid, lat. bicuspidalis), dvolisno, izgrađeno od dva lista.

BILATERALNO (engl. bilateral), obostrano, uključuje ili pogađa obe strane. U slučaju par-nih organa bilateralano znači da su zahvaćena oba.

BILHARZIJAZA (engl. genitourinary bilharziasis, endemic hematuria, intestinal bilharziasis, Egyptian splenomegaly), šistozomijaza, infekcija čoveka pljosnatim crvima Schistosoma haematobium (genitourinarna bilharzijaza), Schistosoma mansoni i Schistosoma japonicum (intestinalna bilharzijaza). Paraziti žive u krvi portalne vene, u venama mokraćne bešike, slezine i malim venama debelog creva. Osim kod čoveka sreću se i kod nekih vrsta majmuna. Rasprostranjeni su u Africi, Srednjem i Dalekom istoku i nekim krajevima Evrope (Grčka, Kipar, Portugal), odnosno u krajevima gde žive njihovi prelaz-ni domaćini, određene vrste pužića. Čovek se zarazi kada larveni oblici ovih parazita aktivno dospeju u organizam kroz kožu ili sluzokožu, ako su uneti zagađenom vodom preko usta. Nagomilavanje karakterističnih jaja parazita u tkivu mokraćne bešike i njihov prolaz kroz zid ovog organa, uzrokuje zapa-ljenje sluzokože mokraćne bešike i drugih mokraćnih kanala. Oboljenje se ispoljava gro-znicom, znojenjem, drhtavicom i bolovima prilikom mokrenja. Mokraća je mutna sa primesama krvi i gnoja. Dermatitis nastaje usled prodiranja larvenih oblika kroz kožu, a kod crevne bilharzijaze nastaju dizenterične tegobe. Dijagnoza se postavlja otkrivanjem karakterističnih jaja u sedimentu mokraće ili u stolici.

BILIJARNA KOLIKA (engl. colica biliaris), napadi bolova koji započinju pod desnim rebarnim lukom, šire se duž interkostalnih nerava desnom stranom pod desnu plećku, veo-ma često i u desno rame. Uzrokovani su migracijom kamenaca i spazmima glatke mu-skulature žučne kesice i glavnog izvodnog kanala. Traju po nekoliko časova i popuštaju tek posle injekcije spazmolitika (i.v. baralgin). Često su praćeni povišenom temperaturom i leukocitozom ukoliko postoji infekcija, moguća je pojava tamne mokraće i

aholične stolice. Na sluznicama i na koži može da se pojavi žutica ukoliko je kamenac zatvorio duktus holedohus. Ta pojava otkla-nja potrebu za diferencijalnom dijagnozom kolika.

BILINGSOV METOD (engl. Billing’s met-hod ), metod koji se koristi u kontracepciji i predstavlja metod određivanja sigurnih dana u menstrualnom ciklusu kada je verovatnoća zatrudnjivanja izrazito mala. Zasniva se na razlici u intenzitetu izlučivanja cervikalne sluzi u različitim fazama ciklusa. Neposredno posle menstruacije sekrecije gotovo i nema, žena oseća suvoću u vagini. Kasnije, sa pojačava-njem sekrecije, kada žena oseća vlažnost u vagini, začeće (koncepcija) je moguća, pa u to vreme treba izbegavati polne odnose. Kasni sigurni period počinje četvrtog dana po naj-jačem izlučivanju cervikalne sluzi i traje do sledeće menstruacije.

BILIRUBIN (engl. bilirubin), narandžasto-crveno-braon pigment koji je nerastvorljiv u vodi, ali je rastvorljiv u hloroformu, heksanu, benzenu i drugim organskim rastvaračima. Glavni je pigment žuči i nalazi se u većini žučnog kamenja i u serumu. Proizvod je razgradnje hemoglobina i drugih proteina koji sadrže hem i formira se u retikuloendotelnim ćelijama slezine. Razlaganjem 1 g hemoglobina nastaje hem iz koga se formira 35 mg bilurubina. Nakon formiranja u retikuloendotelnim ćelijama bilirubin se do jetre transportuje u kompleksu sa albuminom. Aktivno se pre-nosi u parenhimske ćelije jetre u kojima se konjuguje sa D-glukuronatom pri čemu nastaju mono- i di-glukuronati kao rastvorljivi proizvodi. Prema tome, u organizmu postoji tzv. konjugovani, rastvorljivi bilirubin (bilirubin diglu-kuronid), koji se vezuje sa dijazotovanom sulfanilnom kiselinom (direktni bilirubin) i nekonjugovani bilirubin (u asocijaciji sa proteinima), koji je rastvorljiv u mastima, a ne reaguje sa diazotovanom sulfanilnom kiselinom bez sudelovanja organskih rastvarača ili drugih agenasa (naziva se indirektni bilirubin).

BILIRUBINEMIJA (engl. bilirubinemia), prisustvo bilirubina u krvi (može biti hiperbilirubnemija).

BILIRUBINURIJA (engl. bilirubinuria), prisustvo direktnog (konjugovanog) bilrubina u urinu. Velika količina bilirubina daje urinu tamnu boju. Nalaz je patološki i ukazuje na hepatobilijarnu bolest. To je rani znak pore-mećene funkcije jetre. Može da prethodi pojavi žutice.

BILIURIA (engl. biliuria), bilurija; prisustvo žučnih pigmenata u urinu.

BILIVERDIN (engl. biliverdin), zeleni, prvi pigment koji se formira razlaganjem hema, a koji sadrži sve

interpirolske mostove u metin-skom obliku (-CH=). Redukuje se u bilirubin pod dejstvom enzima biliverdin reduktaze.

BIMANUALNO (engl. bimanual), palpacija sa obe ruke koja se obično izvodi kada je potrebno ograničiti i odrediti veličinu tumorske ma-se.

BINOKULARNI VID (engl. binocular vision), sposobnost gledanja sa oba oka, kada se vidna polja uglavnom spajaju i obe slike spoljnog sveta na mrežnjači se sjedinjuju u jedinstvenu dubinsku, trodimenzionalnu stereoskopsku sliku. Na binokularnom gledanju zasniva se, uglavnom, sposobnost određivanja odnosa predmeta u spoljašnjem svetu, njihove uda-ljenosti i viđenje po dubini (trodimenzionalno opažanje prostora i predmeta).

BINOKULARNO (engl. binocular), istovremeno korišćenje oba oka; termin koji se obično koristi kod optičkih instrumenata. V. binokularni vid.

BINOMNA RASPODELA (engl. binomial distribution), raspodela verovatnoća koja opisuje broj realizacija događaja (uspeha) u n nezavisnih ponavljanja eksperimenta pod jednakim uslovima, pri čemu je verovatnoća realizacije događaja (uspeha) u svakom od n opita jednaka p. Verovatnoća da se događaj realizuje k puta računa se po formuli: , (q=1-p; k=0,1,...,n). Izraz pk je k +1 član u binomnom razvoju (p +q)n. Očekvani broj realizacija događaja u n opita iznosi np, a varijansa (disperzija) npq.

BIO(engl. bio-), prefiks koji označava život ili što je u vezi sa životom.

BIOCID (engl. biocide), 1. bilo koja supstanca koja ima sposobnost da uništi život; 2. jedi-njenje proizvedeno za uništavanje štetnih organizama (dezinficijensi, sterilizanti, pesticidi).

BIOCIRKALNA DESINHRONOZA (engl. biocircal desynscronism), definiše se kao narušenost toka i ustrojstva karakteristika cirkadijalnog oscilovanja vrednosti indikatiora psihofizioloških funkcija, distribuiranih na krivoj -

cirkadialnoj sinusoidi.

BIOELEKTRICITET (engl. bioelectricity), 1. električni fenomeni kod živih organizama uopšte, a posebno kod ekscitabilnih tkiva: membranski, akcioni, postsinaptički, receptorski i dr. potencijali; 2. oblast biofizike koja se bavi istraživanjem električnih pojava u organizmu. V. elektricitet.

BIOFIZIKA (engl. biophysics), interdisciplinarna naučna oblast u kojoj se, polazeći od zakona fizike i koristeći fizičke metode i tehnike, ispituju fizička i fizičko-hemijska svojstva bioloških sistema, kao i uticaji fizičkih dejstava na njih. Naziv biofizika, koji predstavlja skraćenicu za „biološku fiziku”, uveo je 1892. god. Karl Pearson. Shodno zaključku Međunarodnog udruženja za čistu i primenjenu biofiziku (engl. skr. IUPAB ), biofiziku danas čine sledeće istraživačke oblasti: molekulska biofizika, prenos i transformacija energije biološkim sistemima, bio-fizika ćelije i organizama, biofizička mehanika, biofizika čovekove okoline, biomatematika, tehnike u biofizici, nastava biofizike i medicinske fizike i ostalo.

BIOHEMIJA (engl. biochemistry), nauka koja koristi hemijske, fizičke ili biološke tehnike za proučavanje hemijske prirode i ponašanja živih organizama.

BIOHEMIJSKI (engl. biochemical), koji se odnosi na biohemiju.

BIOINŽENJERSTVO (engl. bioengeneering), savremena biotehnologija zasnovana na gene-tičkom inženjerstvu koja koristi biološke sisteme (žive organizme) za dobijanje određenih proizvoda kao što su antibiotici, vakcine, lekovi. Metode genetičkog inženjerstva se koriste i za dijagnozu naslednih i infektivnih oboljenja. Bioinženjerstvo pruža izvanredne i nebrojene mogućnosti za kombinovanje gena i stvaranje novih genotipova koji se ne nalaze u prirodnim uslovima. U neposrednoj bu-dućnosti može se očekivati dalji brz prodor genetičkog inženjerstva u medicini i farmaceutskoj industriji.

BIOKOMPATIBILNOST (engl. biocompatibility), 1. svojstvo izgradnje harmoničnih odnosa sa životom; 2. odsustvo uticaja povreda i toksičnih supstanci na biološke funkcije (označava biološko slaganje

tkiva tj odsustvo stvaranja toksičnih supstanci koje bi remetile biološke funkcije).

BIOLOGIJA (engl. biology), kompleksna nauka o životu koja izučava postanak i evoluciju živog sveta na Zemlji. To je bazična prirodna nauka iz koje se izvodi niz drugih primenjenih nauka kao što su medicina, veterina i dr., koje svoje poreklo vezuju za biologiju. Zbog sve snažnijeg prožimanja biologije i medicine, uveden je i pojam, biomedicina. Biologija obuhvata veliki broj različitih bioloških disciplina. Pored klasičnih kao što su sistematika, citologija, histologija, anatomija, fiziologija, ekologija, genetika i evolucija, sa napretkom nauke i novim pristupima izučavanju bioloških pojava, razvile su se nove discipline kao što su molekularna biologija, biohemija, biofizika.

BIOLOŠKA POVRATNA SPREGA (engl. biofeed-back), homeostatski kontrolni mehanizmi tela su, uglavnom, negativan povratan mehanizam kontrole i podešavanja tako što povećanje izaziva povratno smanjenje ulaza u sistem. Ovaj mehanizam izaziva promenu suprotnu od inicijalne promene pa otuda i naziv: mehanizam negativne povratne sprege. Reguliše procese u telu kojih inače nismo svesni: frekvenciju srca, krvni pritisak, frek-venciju i dubinu ventilacije pluća, nivo kiseo-nika, ugljen dioksida i minerala u krvi itd. Mehanizam pozitivne povratne sprege kontroliše epizodične događaje (inicijalna promena je istog smera kao i povratna promena), kao što su akcioni potencijal, koagulacija kr-vi, porođaj.

BIOLOŠKI MONITORING (engl. biological monitoring), merenje hemijskih supstanci, njihovih intermedijarnih ili krajnjih metabolita ili njihovih specifičnih efekata u biološkom materijalu (u tkivima, sekretima, ekskretima, izdahnutom vazduhu ili u nekoj od kombinacija), kako bi se ukazalo na izloženost i moguć rizik po zdravlje, pre svega radnika. Označava procenu ukupne izloženosti hemijskim supstancama, na osnovu merenja pojedinih determinanti u biološkim uzorcima eksponovanih osoba u određenom vremenskom periodu. Da bi bio celishodan, mora da zadovolji četiri zahteva: da je sredina u kojoj se nalazi hemijska supstanca ili njen metabolit podesna za uzorkovanje, da su metode za analizu pouzdane i praktične, da je analitička tehnika adekvatna i reprezentativna i da se rezultati mogu lako i pouzdano tumačiti. Biološki monitoring čine biomarkeri ekspozicije, biomarkeri efekta i biomarkeri osetljivosti. Biomarkeri ekspozicije (monitoring ekspozicije) određuju se kvantitativnim i kvalitativnim analizama hemijskih supstanci ili meta-bolita njihove biotransformacije, ili produkata interakcije između ksenobiotika i ciljnih molekula ili ćelija u tkivima, telesnim tečnostima ili ekskretima. Primenjuju se u medicini rada ili ekološkoj medicini radi isključivanja štetne ekspozicije, određivanja nivoa ekspozicije u populaciji povećanog rizika i radi praćenja efekata u individualnim slučajevima preterane ekspozicije. Biomarkeri ekspozicije mogu se da se primene samo za hemijske štetnosti s poznatom toksikokinetikom i toksikodinamikom i moraju biti dovoljno specifični i osetljivi (znatna korelacija sa spoljašnjom ekspozicijom). Biomarkeri efekta (monitoring efekta) otkrivaju biohemijske, fiziološke, bihevioralne i druge promene organa i sistema u prekliničkoj fazi i omogućavaju procenu rizika od genotoksičnih i negenotoksičnih kancerogena. Koriste se u svakodnevnoj praksi u postavljanju kliničke dijagnoze, a u prevenciji je idealan biomarker onaj koji registruje i reverzibilne promene. Mogu se koristiti direktno, u identifikaciji

hazarda, kada olakšavaju screening i identifikuju toksični agens, ili kao deo procene odnosa doza odgovor, u procesu procene rizika kada se mora voditi računa o velikoj interindividualnoj varijaciji u odgovoru organizma na ekvivalentnu dozu hemijske nokse. Biomarkerima osetljivosti (monitoring osetljivosti) identifikuju se urođene ili stečene individualne razlike u reakciji organizma na štetne efekte ksenobiotika. Individualne karakteristike i ge-netska predispozicija obuhvataju godine starosti, pol, zdravstveni status, raniju ekspoziciju, istovremenu ekspoziciju drugim agensima, urođene ili stečene varijacije u metabolizmu i dr.

BIOLOŠKI RITMOVI (engl. biologic rhythms), endogeni ekvivalenti astrofizičkim i geofizičkim činiocima ritmičnosti, a razlikuju se po kriterijumu dužine perioda (sezonski, lunarni, dnevni, intradnevni i drugi).

BIOLOŠKI TRAGOVI (engl. biological trace evidence), tragovi ljudskog porekla, između ostalog, čest predmet sudskomedicinskog veštačenja. Najčešće se veštače krv i krvne mrlje, sperma, dlake, mokraća, mekonijum, pljuvačka, mleko, kolostrum, znoj itd.

BIOLUMINESCENCIJA (engl. bioluminescence), specijalna vrsta hemiluminescencije (svetljenja u mraku izazvanog hemijskim procesom, npr. autooksidacijom). Ovakva emisija svetlosti nastaje usled ćelijske oksidacije nekih supstrata (npr. luciferina) enzimom (luciferinazom). Poznato je da više od 40 različitih vrsta (npr. bakterije, gljive, protozoe itd.) mogu da emituju svetlost na osnovu specifične enzimske hemiluminescen-tne reakcije.

BIOMEHANIKA (engl. biomechanics), oblast biofizike koja izučava zakone kretanja živih sistema, kao i uticaje mehaničkih dejstava na njih. U okviru biomehanike, između ostalih, postoje i sledeće oblasti istraživanja: medicinska biomehanika - ispituje kinetiku i dinamiku zdravog i bolesnog čoveka i meha-nička svojstva njegovih organa i tkiva, s ciljem da se celovitije sagledaju i reše problemi u ortopediji, traumatologiji, neurohirurgiji i drugim oblastima medicine; tehnička biomehanika ispituje biomehaničke sisteme u cilju rešavanja problema u tehnici (npr. konstrukcija i izrada različitih pomagala, ispitivanje novih materijala itd.); biomehanika sporta - ispituje mehaniku muskuloskeletnog sistema čoveka u cilju postizanja boljih rezultata u sportu i adekvatnog testiranja sportista.

BIOMETEOROLOGIJA (engl. biometerology), meterobiologija, grana medicine koja izučava povezanost procesa u ljudskom organizmu s kratkokrajnim vremenskim pojavama kao što su pretežno dinamički spoljašnji uticaji čiji efekti u organizmu relativno brzo isčezavaju. Takve dinamičke uticaje vrše takozvani meteorološki činioci i pojave: temperatura vazduha, barometarski pritisak, strujanje i vlažnost vazduha, toplotno

zračenje, ultraljubičasto zračenje, magla, kiša, sneg, grad. Osnovna karakteristika ovih činilaca i pojava jeste kompleksnost delovanja i to u obliku termičkog, higričkog, aktiničkog i aeri-čkog kompleksa.

BIOMETRIJA (engl. biometry), biološka disciplina koja matematički (primenjujući savre-mene varijacionostatističke postupke) prou-čava razne životne pojave i procese, fizičke i psihičke osobine individua. U antropologiji se primenjuje u izučavanju tipova ljudi. Rezultati biometrije se primenjuju u genetici i medicini radi određivanja izvesnih opštih osobina i granica između normalnog i patološkog stanja jedinke.

BIOMIKROSKOP (engl. biomicroscope), binokularni mikroskop koji se upotrebljava za pregled i operacije oka. Omogućava ispitiva-nje velikim uveličanjem svih delova oka, na-ročito prednjeg segmenta. Uz upotrebu na-ročitog kontaktnog stakla koristi se i za pregled zadnjeg segmenta. Aparat se sastoji od izvora jake svetlosti i mikroskopa, koji su tako uklopljeni da je uoštravanje uvek sa-vršeno. Intenzitet svetlosti se može menjati i svetlost ubaciti u oko u obliku uske svetlosne pukotine, što omogućava ispitivanje u optič-kom preseku.

BIOMIKROSKOPIJA (engl. biomicro-scopy), pregled živih strukura pomoću mik-roskopa. Biomikroskopija se uglavnom koristi u kliničkom smislu od strane oftamologa.

BIONIKA (engl. bionic), reč je nastala sažimanjem delova reči „BIOloška” i „elektroNIKA”, a po nekima, od starogrčke reči „bion” što znači „ćelija života”. To je naučna disciplina koja izučava principe funkcionisa-nja živih bića, s ciljem da se konstruišu apa-rati čije bi karakteristike bile bliske (analogne) karakteristikama živih bića. Na primer, izučava strukturu i funkcionalne osobenosti čovekovih ekstremiteta da bi se konstruisali elektromehanički manipulatori.

BIOPSIJA (engl. biopsy), proces uzimanja isečka tkiva iz organizma, uglavnom radi njegovog histološkog pregleda mikroskopom, u dijagnostičke svrhe. Uzeti isečci tkiva fiksiraju se najčešće u formalinu, kalupe u parafinu i iz tih kalupa se prave preparati za histološki pregled. Kada je potrebno, radi se biopsija ex tempore, tj. za vreme operacije uzima se ise-čak tkiva od koga se, vrlo brzo, uz pomoć metode smrzavanja tkiva prave histološki preparati posle čijeg mikroskopskog pregleda patolog daje histološki nalaz, tako da hirurg dobija vrlo brzo, za vreme operacije, podatke na osnovu kojih odlučuje o načinu i obimu hirurške intervencije. Biopsija jetre (engl. liver biopsy), dijagnostička procedura u kojoj se specijalnom iglom ulazi u tkivo jetre, transkutano pod lokalnom anestezijom. U

igli ostaje uzorak tkiva jetre koji se dalje ispituje histopatološki, a po potrebi bakteriološki i imunološki. Biopsija jetre je najznačajnija metoda za postavljanje dijagnoze obeljenja jetre (masne infilracije, hepatitisa, ciroze, metaboličke bolesti, primarne i metastatske neoplazmatske bolesti). Kod nas se rade slepe biopsije jetre (primenjuju se kod difuznih oboljenja jetre) i ciljane (ultrazvukom, kompjuterizovanom tomografijom ili laparo-skopom vođena biopsija) biopsije jetre (kod tumorski promena u jetri bilo primarnih ili sekundarnih). Uslov za biopsiju jetre jeste da su trombociti iznad 100.000/mm3 i protrombinsko vreme preko 55%. Koriste se tri tipa igala: Menghinieva igla, Vim-Silvermanova igla, promera od 1,2 do 1,6 mm. Za biopsiju vođenu ultrazvukom ili kompjuterizovanom tomografijom koristi se tzv. fina atraumatska Chiba igla, promera ispod 0,9 mm. Kada su niski faktori koagulacije radi se transjugularna biopsija jetre.

BIORASPOLOŽIVOST (engl. bioavailability), procenat ili deo unete doze leka koji dospeva u opštu cirkulaciju i do mesta delovanja. Manja je za lekove koji se unose oralno, nego kad se daju u vidu injekcija, a naro-čito za lipofilne lekove, koji se metabolišu u jetri pri prvom prolazu posle resorpcije iz cre-va.

BIORITAM (engl. biorrhythm), naizmenično ponavljanje neke životne pojave ili procesa. Spavanje i budnost su tipičan primer za bioritam.

BIOSFERA (engl. biosphere), tanak sloj Zem-ljine površine (sastavljen od litosfere, hidrosfere i atmosfere) u kome postoji život i uslovi za njegovo održanje.

BIOSTATIKA (engl. biostatics), 1. deo biomehanike koji koristi zakone statike u prou-čavanju uslova mirovanja živih sistema (posebno čoveka), v. mehanika; 2. nauka o zdrav-stvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi pod određenim okolnostima (stanovnici grada, oblasti, države i sl.).

BIOTEHNIKA (engl. biotechnics), deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleđa, prilagođavanja, mehanike razvića, praktične eugenike i medicine.

BIOTELEMETRIJA (engl. biotelemetry), praćenje i zapisivanje nekih vitalnih funkcija živog organizma koji je značajno udaljen od mernih uređaja.

BIOTERAPIJA (engl. biotherapy), metod lečenja pomoću živih organizama (jogurt, kefir, kvasac, razni mikroorganizmi) ili sredine u kojoj oni žive (mleko, želučani sok).

BIOTEST (engl. bioassay), određivanje sadr-žaja neke hemijske supstance, leka, vitamina ili drugog fiziološki aktivnog ili toksičnog materijala, a na osnovu njihove fiziološke aktivnosti na životinju ili izolovani pripremljeni životinjski organ, u poređenju na efekat poznate količine standardnog preparata pripremljenog od istog jedinjenja koje se ispituje. Ovo određivanje se naziva i biološko određivanje.

BIOTIN (engl. biotin), bezbojno, kristalno jedi-njenje koje je rastvorljivo u vodi i nalazi se i kod biljaka i kod životinja. Obično je vezan za proteine. Biotin svoju biohemijsku funkciju ostvaruje kao koenzim u reakcijama fiksacije ugljen-dioksida ili u reakcijama karboksilacije (npr. reakcija karboksilacije piruvata pri nastajanju oksalacetata).

BIOTIP (engl. biotype), fiziološki prepoznatljivo ostvarenje genotipa; skup opštih osobina (stas, oblik lobanje, boja očiju, kose itd.) koje se redovno susreću u izvesnim etničkim grupama. Ove osobine, obično jasno izražene, prenose se na potomstvo bez modifikacija. Teorijski, postoje određeni biotipovi ljudi: skandinavski, mediteranski itd., ali sa intenzivnijim mešanjem i migracijom stanovniš-tva, etničke karaktestike postepeno nestaju.

BIOTOVO DISANJE, (engl. Biot's breathing), v. tipovi disanja.

BIPERIDEN (engl. biperiden), antiholinergik, sintetska zamena za atropin, smanjuje ukoče-nost skeletnih mišića, pa se koristi kao dopunski lek za Parkinsonovu bolest. Nije više registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Akineton.

BIPOLARAN (engl. bipolar), koji ima dva pola.

BIPOLARNI NEURONI (engl. bipolar neurons, lat. neuronum bipolare ), nervne ćelije koje imaju samo dva produžetka:

jedan dendrit i jedan akson, koji polaze sa suprotnih strana ćelijskog tela. Relativno su retki kod kičmenjaka. Kod čoveka bipolarni neuroni su ganglijske ćelije vestibularnog i Cortievog gangliona unutrašnjeg uva, bipolarne ćelije u retini i olfaktivni epitel.

BIRBEKOVE GRANULE (engl. Birbek’s granules ), Langerhansova tela, tanjiraste strukture, dužine od 0,1 do 0,5 mm, a širine od oko 30 nm. Nalaze se u Langerhansovim ćelijama. Okružene su membranom, a kroz njihov centar se proteže prugasta lamela, specifične, krstolike ispruganosti. Hemijski sastav i funkcija nisu razjašnjeni.

BISAKODIL (engl. bisacodyl), laksantno sredstvo sa nadražajnim dejstvom na debelo cre-vo. Za lečenje opstipacije može da se koristi oralno kao dražeja, ili rektalno u vidu supozitorije. Preparati: Dulcolax, Panlax.

BISALBUMINEMIJA (engl. bisalbuminemia), polimorfizam serumskog albumina koji karakterišu dve albuminske trake pri elektroforetskom rastavljanju serumskih proteina. Albuminske varijante se razlikuju od normal-nog albumina (albumin A) po elektroforetskoj pokretljivosti ili po formiranju dimera. Ovo stanje se prenosi na autozomalan dominantan način, mada ne dovodi do značajnih kliničkih poremećaja.

BISINOZA (engl. byssinosis), oboljenje disaj-nih organa izazvano udisanjem čestica prašine pamuka, konoplje, lana i jute. Karakteriše ga suženje lumena malih disajnih puteva, mehanizam nije potpuno objašnjen. Na sluzokoži bronhija dolazi do metaplazije epitela, a na plućima se mogu naći formirana okrugla telašca u čijem centru su čestice prašine. Fibroznih promena nema. Bolest se javlja posle dužeg izlaganja prašini - najčeše oko 10 godina. U početku se akutni napadi dispnee s kaš-ljem i reverzibilnim bronhospazmom javljaju prvog radnog dana u nedelji, a narednih dana intenzitet tegoba opada. Vremenom bolest napreduje, dispneja, kašalj i bronhospazam se javljaju i u ostalim danima radne nedelje. Nakon više godina razvijaju se hronična pluć-na insuficijencija i hronično plućno srce. Pre-kid ekspozicije profesionalnim noksama u ranom stadijumu bolesti, pre nastanka ire-verzibilnih plućnih promena, dovodi do potpune regresije bolesti.

BISOPROLOL (engl. bisoprolol), kardioselektivni beta-blokator, koji se koristi za lečenje angine pektoris i hipertenzije. Nije registro-van u Jugoslaviji. Preparat: Emcor.

BIURET

(engl. biuret), derivat uree, H2NCON--HCONH2 koji se formira zagrevanjem uree na 180 oC. Rastvara se u etanolu i delimično u vodi.

BIURETSKA REAKCIJA (engl. biuret reaction), hemijska reakcija koja se odigrava u alkalnoj sredini između kupri jona i nekog jedinjenja koje sadrži najmanje dve -NHCO-, -NHCH2-, -NHC(NH)-, -MHCS-, ili slične grupe združene direktno ili preko jednog ato-ma ugljenika ili azota. Primer je reakcija sa biuretom (NH2CONHCO2NH2) po kojoj je ovaj tip reakcije i dobio ime. Bakar iz reagensa u reakciji sa dva para navedenih grupa formira obojeno jedinjenje koje apsorbuje svetlost u oblastima 540 - 545 nm i 300 - 310 nm. Ova reakcija ima široku primenu u kolo-rimetrijskom određivanju fibrinogena, albumina i ukupnih proteina u plazmi i serumu. Sa ovim reagensom ne reaguju aminokiseline i dipeptidi, a reaguju tripeptidi i viši polipeptidi.

BIZMUT POLISILIKAT (engl. bismuth polisilicate), adsorbens i antacid, lek koji velikom površinom nerastvorljivih čestica upija toksine u crevu, a u želucu neutrališe kiselinu. Koristi se za lečenje peptičkog ulkusa i dispeptičkih tegoba. Preparat: Mikro bizmut.

BIZMUT SUBGALAT (engl. bismuth subgallate), blag antiseptik i adstringens, koji se koristi u kombinovanim preparatima za ubla-žavanje tegoba kod hemoroida.

BIZMUT-KARBONAT (engl. bismuth carbonate), lek koji ulazi u sastav kompleksne terapije peptičkog ulkusa, posebno kad je izazivač Helicobacter pylori. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat APP.

BK VIRUS, v. poliomavirusi.

BLACKMOOREOVA SONDA (engl. Blackmoor’s tube), v. Sengstakenovu cev.

BLAST ĆELIJA (engl. blast cell), bilo koja mlada nezrela ćelija kao što su eritroblast, limfoblast, neuroblast.

BLAST SINDROM

(engl. blast syndrome), sindrom udarnog talasa, stanje koje nastaje usled dejstva talasnog udarnog pritiska. Talasni udarni pritisak (udarni talas) se prenosi kroz sva tri agregatna stanja. U odnosu na način prenošenja deli se na: vazdušni, vodeni (imerzioni) i solidni (čvrsti). Eksplozija izaziva trostruke povrede: fragmentima oklopa i eksploziva, udarnim talasom i opekotine usled visoke temperature. Eksplozija nastaje konverzijom eksplozivne materije u gasno stanje smeštene u čvrstom oklopu. Talas deluje na veliku površinu, često na celu površinu tela, a efekat udara zavisi od snage eksplozije, udaljenosti tela od mesta eksplozije, položaja tela i zaštitnih sredstava.

BLASTNA TRANSFORMACIJA (engl. blastic transformation), kasni stadijum u progresiji hronične granulocitne leukemije. Leukemijske ćelije su manje diferentovane, a morfološki i genetski nenormalnije sa agresivnijim oblikom rasta. Postoje znaci anemije, trombocitopenije, a više od polovine ćelija u kostnoj srži je nezrelo. Blastna transformacija ukazuje da je bolesnik razvio rezistenciju na lečenje i da je ušao u završni stadijum razvoja leukemije.

BLASTOCISTA (engl. blastocyst), zametak neposredno pred implantaciju. Loptastog je oblika. Zid joj čini jednoslojni epitel, tzv. trofoblast, a unutra se nalazi duplja blastocel i gomilica ćelija na jednom kraju od koje će nastati telo embriona - embrioblast. Od trofoblasta će nastati u daljem toku horion, vezivno tkivo amniona i žumančane kesice.

BLASTOMERA (engl. blastomere), ćelija koja nastaje mitotičkom deobom zigota (oplođene jajne ćelije). Zove se još segmen-taciona sfera ili deobna ćelija. Ove ćelije se neprekidno dele i kada dostignu broj od 16, formiraju loptastu formaciju koja se zove morula. Pri tome se veličina celokupne formacije ne povećava jer su ćelije posle svake deobe proprocionalno manje, a i gusto su zbijene, čime je obezbeđen nesmetan prolaz oplođene jajne ćelije (u formi morule) kroz jajovod do materične šupljine. Deobe oplo-đene jajne ćelije u početku se ne dešavaju brzo, tako da se prva deoba izvrši tek u prva 24 časa od oplođenja.

BLASTOMIKOZA (engl. blastomycosis), Gilchristova bolest, severno američka blastomikoza; počinje crvenom papulom na otkri-venim delovima tela, koja prelazi u subkutani nodus, i raspada se u ulkus ispunjen sukrvi-čavim sadržajem. Uzročnik je Blastomyces dermatitidis koji se može dokazati mikro-skopski i u kulturi. Izvor zaraze se nalazi u prirodi. Bolest nije zarazna za ljude i životnje. Može sekundarno da zahvati pluća, kosti, jetru i slezinu, sa težim posledicama. Javlja se i u Evropi, ali sporadično.

BLEDILO (engl. paleness, pallor), beličast izgled lica i čitave kože. Bledilo je znak anemije ili smanjene količine krvi u kapilarima kože. U slučaju anemije ne samo da je bledo lice, usne i vežnjače na

unutrašnjoj strani do-njih očnih kapaka (dovoljno je povući ih nadole pa da vežnjače postanu vidljive), nego je to i čitava koža i nokti. Brojanje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i merenje hemoglobina mogu da potvrde postojanje i da odrede stepen anemije. U slučaju smanjenja krvotoka u kapilarima uzrok može biti pad arterijskog krvnog pritiska (kolaps) sa sinkopom ili bez nje, ili suprotno snažna vazokonstrikcija sa znatnim podizanjem arterijskog pritiska. U oba slučaja postoji znatno smanjenje cirkulacije i ono je praćeno sličnim stanjem u mož-danim nervnim centrima.

BLEDO JEDRO (engl. globus pallidus), v. globus palidus.

BLEFAROFIMOZA (engl. blepharophimosis), suženje očnog proreza; stanje u kome je otvor kapaka horizontalno skraćen. Javlja se kao urođena anomalija (često udružena sa epikantusom i ptozom), ili nastaje usled toga što se preko spoljašnjeg ugla otvora kapaka navukla koža, koja je izgubila elastičnost kod starih osoba. Leči se hirurški.

BLEFAROHALAZA (engl. blepharo-chalasis), atrofija (istanjenje) kože i potkožnog tkiva kapaka. Kožni nabor, obično upadljiv, na gornjem kapku, može da se spusti preko trepavica i izazove entropijum. Lečenje je hirurško.

BLEFARORAFIJA (engl. blepharoraphy), hirurško zatvaranje kapka (tarzorafija). Ivice kapaka se ogole, zatim se svilenim „U” šavo-vima vežu jedna za drugu. Operacija je neest-etska, ali omogućava zaštitu rožnjače u sluča-jevima oštećenja njene osetljivosti kad postoji mogućnost stvaranja uporne i dugotrajne ulceracije koja može oštetiti vid (Keratitis neuroparalytica). Ponekad je potrebno uraditi blefarorafiju posle alkoholizacije Gaserovog (Gaser) gangliona ili neurotomije (neurotomia retrogaseriana) izvedene zbog jake neuralgije trigeminusa. Isti je slučaj i sa paralizom facijalisa: zbog nemogućnosti zatvaranja kapaka, rožnjača je izložena oštećenju prašinom i bakterijama, što opet omogućava stva-ranje ulceracija.

BLEFAROSTAT (engl. blepharostat), instument koji služi za otvaranje kapaka i spre-čava njihovo refleksno zatvaranje. Upotreb-ljava se u oftalmohirurgiji i za pregled oka dece i odojčadi. Za pregled beba češće se upotrebljava Demarov (Desmerres) razmicač (ekarter).

BLEOMICIN (engl. bleomycin), antibiotik sa citotoksičkim dejstvom. Koristi se za lečenje Hodgkinove bolesti,

limfoma, skvamoznih karcinoma i drugih solidnih tumora. Najzna-čajnije neželjeno dejstvo je progresivna fibroza pluća, koja je dozno zavisna. Preparat: Bleomycin.

B-LIMFOCITI (engl. B-lymphocyts), čine oko 65% cirkulišućih limfocita krvi. Ime su dobili po burzi, organu ptica, gde su prvo otkriveni. U čovečijem organizmu se proizvode u kostnoj srži i/ili Pajerovoj ploči ileuma. Čine deo imunološkog sistema odgovornog za humo-ralni imuni odgovor. Za ćelijsku membranu B-limfocita vezano je oko 150.000 molekula imunoglobulina tipa IgM, koji mogu formirati komplekse sa antigenima. Posle susreta sa svojim specifičnim antigenom nastaje blastna transformacija, tokom koje se formiraju dve vrste ćelija: memorijski limfociti i imuno-kompetentne, efekorne ćelije - plazmociti, koji proizvode antitela. Neaktivirani B-limfociti imaju životni vek od oko 12 dana,a memorijske ćelije i po nekoliko godina.

BLISKA TAČKA (engl. near point, lat. punctum proximum), najbliža tačka koju oči mogu jasno da vide, uz aktivno učešće akomodacije. Sa starenjem sve više se udaljava od oka.

BLIZANCI (engl. twins), dve individue rođene istovremeno od istih roditelja. „Fraternalni” (dvojajni, dizigotni) b., rezultat su istovremenog oplođenja dve jajne ćelije i mogu da budu različitog pola i ne moraju da liče više od ostale braće i sestara; identični (jednojajni, monozigotni) b., posledica su oplođenja jedne jajne ćelije koja se kasnije deli i daje dva odvojena ploda. Jednojajni blizanci su istog pola i u većini slučajeva identični, a svaka razlika u njihovom izgledu je rezulat uticaja sredine; sijamski blizanci su identični, fizički spojeni pri rođenju. Mogu biti spojeni samo pupčanim krvnim sudovima, a mogu i nerazdvojivim glavama i trupom.

BLOCH-SULCBERGEROV SINDROM (engl. Bloch-Sulcberger syndrome ), kongenitalan sindrom koga karakterišu defekti na ektodermu i mezodermu kod devojčica. Lezije su vidljive na koži, očima, noktima, zubima i centralnom nervnom sistemu; tragovi vezikula mogu biti vidljivi nakon rođenja, a mogu da se ispolje i kao inflamatorne lezije ždrela. Inflamatorna faza može da prođe pre pigmentarne ili može da se pomeša sa papilomatoznom koja evoluira u pigmentisane makule. Pigmentisano područje sadrži fleke upečatljive bizarne konfiguracije: čokoladnobraon, sivobraon obojene. Pločasto formirane makule mogu da nepromenjene perzistiraju ili mogu da svenu i ublede ostavljajući normalnu depigmentisanu kožu. Kosa je tanka, sa čes-tom alopecijom i distrofičnim noktima, postoji strabizam, katarakta, optička atrofija, mio-pia, plave sklere, nistagmus i mikrooftalmija. Dentalne anomalije se ispoljavaju u zaostalom nicanju zuba, njihovim nepravilnostima i odsustvu zametaka, anodonciji. Zapa-žena je pojava retardacije, mikrocefalije, hidrocefalusa, spastične paralize, epilepsije, usporen je razvitak, poremećen sluh. Pojav-ljuju se sindaktilija, prekobrojna rebra i bradavice, unilateralna aplazija grudi.

BLOK SRČANE GRANE (engl. bundle branch block), blok jedne od dve srčane glav-ne grane (leve ili desne) Hisovog snopa, koji se manifestuje poremećajem sprovođenja u komorama i karakterističnom elektrokardiografskom slikom. Najčešće je znak nekog organskog srčanog oboljenja.

BLOKADA NERVA (engl. nerve block), regionalna anestezija koja se postiže ubrizgavanjem lokalnog anestetika u blizinu nerva čija se provodljivost želi prekinuti u cilju postizanja bezbolnosti, gubitka osećaja za bol.

BLOOM-TORRE-MACHA-CEKOV SINDROM (engl. Bloom or Bloom-Torre-Machacek syndrome ), hereditarni sindrom, autosomno recesivnog načina nasle-đivanja koga karakterišu: eritem lica, preosetljivost na svetlost sunca i patuljast rast. Sunce je uzrok mnogim egzacebacijama. Novorođenče gubi na težini, a usporeno rastenje je evidentno u ranom periodu. S tim u vezi, mogu da se pojave lihen, hipertrihoza, ihtioza, akantoza, pilonidalne ciste, sindaktilija, klinodaktilija, skraćeni donji ekstremiteti, odsustvo gornjih inciziva, kriptorhizam.

BLOOMOV SINDROM (engl. Bloom or Bloom-Torre-Machacek syndrome ), hereditarni sindrom, autosomno recesivnog načina nasle-đivanja koga karakterišu: eritem lica, preosetljivost na svetlost sunca i patuljast rast. Sunce je uzrok mnogim egzacebacijama. Novorođenče gubi na težini, a usporeno rastenje je evidentno u ranom periodu. S tim u vezi, mogu da se pojave lihen, hipertrihoza, ihtioza, akantoza, pilonidalne ciste, sindaktilija, klinodaktilija, skraćeni donji ekstremiteti, odsustvo gornjih inciziva, kriptorhizam.

BLUE BLOATER , cijanotični bolesnik sa hroničnom respiratornom insuficijencijom, sa retencijom ugljen-dioksida ili insuficijencijom desnog srca („plavi podnaduli”).

BOČNA MOŽDANA KOMORA (engl. lateral cerebral ventricle, lat. ventriculus cerebri lateralis ), v. ventrikulus cerebri, ventrikulus lateralis.

BOGAERT-SCHERER-EPSTEINOV SINDROM (engl. Bogaert-Scherer-Epstein syndrome ), sporo progresivno porodično obo-ljenje koga karakterišu: hiperholesterolemija, mentalna retardacija, prskotine kože, ksantelazme, distrofija ušiju, genitalni infantilizam, dentalni karijes, juvenilna katarakta, spastični napadi donjih ekstremiteta i

labioglosobulbarna paraliza.

BOGINJE (engl. pox), popularni naziv za virusne osipne groznice i slične ospe za koje se sumnja da su „prave boginje”. Izraz se, u užem smislu, odnosi na tzv. velike virusne osipne bolesti, morbile (male boginje), rubelu (stari naziv, u prevodu sa engleskog „nemač-ke male boginje”, danas kod nas kaže „sitne boginje - rubeole”) i varicelu („ovčije boginje”, „krupne vodene boginje”, „vodene kozice”). Reč je nemačkog porekla, izvorno Die Pocken (velike boginje, na nemačkom), a „prerađena” je srpskom transkripcijom u du-hu građe oblika srpskih reči i sa promenom bezvučnih suglasnika u zvučne. U Crnoj Gori upotrebljava se, sa istim značenjem, reč „frus”. U engleskom jeziku je slično, ali ne potpuno isto po dijapazonu značenja, kaže se „pox”.

BOHROV EFEKT (engl. Bohr effect), uticaj pH na afinitet hemoglobina prema kiseoniku; velika koncentracija ugljendioksida i vodo-nikovih jona, koja postoji u metabilički aktivnom tkivu, smanjuje afinitet hemoglobina prema kiseoniku pa dovodi do njegovog većeg otpuštanja u tkivo. Suprotno tome u plućnim kapilarima zbog otpuštanja ugljen-dioksida smanjuje se koncentracija H+ jona, pa afinitet hemoglabina raste i on vezuje više kiseonika.

BOJDENOV OGLED (engl. Boyden’s test), ogled koji omogućava da se rendgenskim pregledom procene kontrakcije žučne kese koje izazivaju njeno pražnjenje. Ogled se sastoji u tome što bolesnik popije ledeni fiziološki rastvor, a zatim konzumira namirnice sa dosta masti (jaja, maslac, pavlaka).

BOJENJE UŽIVO (engl. vital staining), procedura kojom se netoksična boja ubacuje u živi organizam, u cilju in vivo proučavanja ćelija koje su sposobne da akumuliraju, bilo atrocitozom, bilo fagocitozom.

BOL (engl. pain), neprijatan senzitivni (ose-ćajni) i emotivni doživljaj vezan za postojeću ili preteću povredu tkiva. Prema patogenezi, može da bude: nociceptivni (engl. nociceptive pain), kao posledica povrede ili inflamacije lokalizovane mukodermalno (koža i sluzokoža), mišićno-skeletno (mišići, zglo-bovi i kosti) i visceralno (unutrašnji organi); neurogeni ili neuropatski (engl. neuropatic pain), kao posledica povrede ili oboljenja perifernog ili centralnog nervnog sistema; nesomatski (engl. nonsomatic pain), kao posledica psihičkih smetnji - ’psihogeni bol’ i bez poznatog uzroka ’idiopatski bol’. Prema dužini trajanja, može da bude: akutni (engl. acute pain), koji traje kratko i hronični (engl. chronic pain), koji traje najmanje tri meseca.

BOL U STOMAKU

(engl. abdominal pain), neprijatna senzacija i emocionalni osećaj udružen sa potencijalnim oštećenjem tkiva. Može biti tup kontinuiran ili u talasima, kada se zove kolika - izazvan bolnim grčenjem mišićnih vlakana koja pokušavaju da proguraju prepreku dalje (renalna, bilijarna kolika). Najčešći uzroci su funkcionalne i zapaljenske promene (oboljenje sluzokože želuca - gastritis, ulkus; upale abdominalnih organa crvu-ljak, žučna kesa, gušterača, itd.)

BOLEST BEZ PULSA (engl. pulseless disease), hronični arteritis aorte i njenih glavnih grana. Posle prodromalnog stadijuma nastaje „vaskularna faza” gubitka pulsa, tipično zahvatajući gornje ekstremitete. Zahvatanje dru-gih aortnih grana može uzrokovati CVI, očne probleme, koronarnu trombozu, hiper-tenziju. Češće oboljevaju mlađe žene, a najveći broj bolesnika je sa Dalekog istoka.

BOLEST DEPONOVANJA KRISTALA HIDROKSIAPATITA (engl. hydroxyapatite crystal deposition diseases), kristali hidroksiapatita izazivaju akutne kalcificirajuće periartritise i moguće je da su ovi kristali odgovorni za većinu inflamatornih epizoda koje se pone-kad dešavaju u toku osteoartritisa. Nađeni su u sinovijskoj tečnosti u toku epizoda sinovitisa u osteoartrozi.

BOLEST DEPONOVANJA KRISTALA KALCIJUM-PIROFOSFATA (engl. calcium pyrophosphate deposition disease), „pseudogiht”, karakteriše je pojava kristala kalcijum-pirofosfat-dihidrata u fibroznoj i hijalinoj hrskavici, u sinoviji i kapsuli zgloba, a ređe u drugim okolozglobnim tkivima. Kris-tali izazivaju napade akutnih artritisa ili do-vode do hronične artropatije. Patognomo-ničan je radiografski nalaz (hondrocalcinosis articularis): tačkaste i prugaste kalcifikacije najčešće se vide u fibroznoj hrskavici menis-kusa kolena, triangularnom diskusu ručja i simfizi pubisa.

BOLEST IZAZVANA TVRDIM META-LOM (engl. hard metal disease), oboljenje disajnih organa nastalo udisanjem prašine koja se javlja u metalurgiji praha, kada se procesom sinterovanja metala kobalta, volframa, titana i tantala dobija tvrdi metal. Najveći značaj u patogenezi ove bolesti imaju kobalt i karbid volframa. Fibroza pluća se najčešće razvija posle 10 godina ekspozicije. Nastaje intersticijalna reakcija pluća s depozicijom kolagenskih i elastičnih vlakana i prisustvom karbida volframa, kobalta i drugih metala. Kliničke manifestacije su: reverzibilna opstrukcija disajnih puteva, alergijski bronhioloalveolitis i plućna fibroza. Na rendgeno-grafijama pluća vide se fini mrežasti crtež i manji čvorići u srednjim i donjim plućnim poljima. Plućne funkcije su izmenjene, česte su restriktivne smetnje u ventilaciji i promene u difuzionom kapacitetu.

BOLEST LUDIH KRAVA (engl. bovine spongiform encephalopathy), BSE, mad cow disease), v. bovina spongioformna encefalopatija.

BOLEST MALIH DISAJNIH PUTEVA (engl. small airway disease), hronično zapa-ljenje bronhiola promera manjeg od 2 mm, sa metaplazijom epitela i hiperplazijom mukoz-nih žlezda, koje dovodi do suženja disajnih puteva i predstavlja predispoziciju za emfi-zem.

BOLEST MODIFICIRAJUĆI ANTIREU-MATSKI LEKOVI (engl. disease modifuing anthireumatic drugs), velika grupa raznorodnih, sporodelujućih lekova čija primena kod bolesnika sa hroničnim artritisom može da „modifikuje” dalji tok bolesti. Primenom ovih lekova može se postići remisija, usporiti pri-rodni tok hroničnog artritisa, teška oštećenja i deformacije zglobova. Dejstvo ovih lekova je najčešće nepoznato, nije etiološko i ostvaruje se uplitanjem u složene patogenetske mehanizme. U ovu grupu lekova spadaju soli zlata, antimalarici, Dpenicilamin, imuno-modulatori, citostatici.

BOLEST RUKU, NOGU I USANA (engl. hand, foot and mouth disease), bolest izazvana virusom Coxsackie A 16, ređe Coxsackie virusima A 5 - A 10, B 5. Manifestuje se povišenom temperaturom, gušoboljom, vezi-kulama u usnoj duplji, najizraženijim na bukalnoj sluzokoži i jeziku, papuloznim i vezikuloznim eflorescencijama na distalnim delovima ekstremiteta.

BOLEST SPAVANJA (engl. trypanosomiasis, sleeping sickness), afrička bolest spavanja, grupa oboljenja ljudi i životinja uzrokovana parazitima roda Trypanosoma. Bolest je proširena u tropskoj Africi, Južnoj i Srednjoj Americi. Rezervoar infekcije su domaće i divlje krupne životinje, a prenosilac parazita na čoveka su muve roda Glossina. Posle ujeda muve lokalno se razvija primarna infekcija - ulkus, a zatim paraziti ulaze u krv i limfne žlezde. Posle više nedelja ili meseci može doći do zahvatanja mozga (meningoencefalitis) i tada se javlja glavobolja, podrhtavanje tela, grčevi mišića, mentalno propadanje, a u teškim slučajevima epileptički napadi, koma i smrt. Sve vreme bolesti prisutna je pospanost. Lečenje je slabo uspešno, efikasnije je u ranoj fazi bolesti. Najčešće se upotrebljavaju lekovi kao što su geramin, suramin, mel B, tripar-samid i dr.

BOLEST VEZIVNOG TKIVA (engl. connective-tissue disease), širok spektar urođenih i stečenih oboljenja različitih struktura veziv-nog tkiva.

BOLESTI U VEZI S RADOM (engl. work related diseases), „veoma širok spektar bolesti koje su na neki način, ne uvek, uzročno povezane sa zanimanjem ili uslovima rada, a etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna” (SZO). U

njih se ubrajaju bihevioralni pore-mećaji i psihosomatske bolesti, arterijska hipertenzija, ishemično oboljenje srca, hro-nična nespecifična oboljenja disajnih organa i lokomotorni poremećaji. Njihova učestalost u određenim profesijama znatno je veća, pa se smatra da su profesionalne štetnosti i radni uslovi kofaktor u njihovom nastanku i favorizujući faktor u njihovom toku, komplikacijama i ishodu. Ove bolesti ne ulaze u Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti prema važećim zakonima, a oboleli nemaju povlastice u pogledu sticanja prava iz zdrav-stvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja. Njihov socijalnomedicinski značaj proizilazi iz činjenice da se veoma često javljaju u radnoj i opštoj populaciji, da su praćene ogrom-nim posledicama po zdravlje i radnu sposobnost pojedinca i da pogađaju porodicu, preduzeće i zajednicu uopšte. Kao faktori rizika za nastanak ovih bolesti izdvojeni su nepovoljni psihosocijalni faktori rada, nedostaci u ergonomskim rešenjima za oruđa, mentalno preopterećenje ili podopterećenje i niz štetnosti i uslova radne sredine.

BOLNE POSTPARTUSNE KONTRAK-CIJE UTERUSA (engl. painfull postpartum uterine contractions), griža, bolovi koje jedan broj babinjara, naročito višerotki, oseća prvih dana po porođaju, a posledica su retrakcije materice i puerperalnih kontrakcija. Materica se u toku trudnoće enormno uvećava na račun hipertrofije i hiperplazije svojih mišićnih vlakana. Odmah po porođaju materica se čvrsto retrahuje da bi svoju pregravidnu zapreminu i težinu dostigla tek na kraju babinja (6 - 8 nedelja posle porođaja).

BOLNIČKE INFEKCIJE (engl. nosocomial infections), infekcije koje nastaju kod bolesnika u bolnici 2 - 3 dana po prijemu, u toku ispitivanja i lečenja u bolnici i 2 - 3 dana po otpustu iz bolonice. Mogu biti egzogene (izvor infekcije su drugi bolesnici ili bolnički personal) i endogene (izazvane mikroorganizmima sa kože i sluznica samog bolesnika). U egzogenim infekcijama patogeni i uslovno patogeni mikroorganizmi prenose se kap-ljičnim ili fekalno-oralnim putem, a vrlo je značajno i prenošenje infekcije u dijagnostičkom i terapijskom postupku (jatrogena infekcija). Od bolničkih infekcija najčešće obo-levaju pacijenti smanjene otpornosti (deca, osobe starije od 60 god., bolesnici posle velikih hirurških intervencija, bolesnici sa oslab-ljenim humoralnim i celularnim imunitetom). Bez obzira na napredak medicine, može se sprečiti samo oko 25% nozokomijalnih infekcija, a sa razvojem medicine povećava se broj bolesnika koji se veštački održavaju u životu (citostatici, imunosupresivna terapija i dr.). Ovi bolesnici jesu i biće najčešće žrtve intrahospitalnih infekcija.

BOLNICA (engl. hospital), zdravstvena ustanova u kojoj se organizuje i sprovodi dijagnostika, sprečavanje pojave psihosocijalnih stresnih situacija, lečenje i rehabilitacija obolelih i povređenih, čije zdravstveno stanje zahteva hospitalizaciju u bolesničkim poste-ljama. U bolnici se tokom lečenja sprovodi konzervativan tretman ili vrše hirurške intervencije. Savremena bolnica mora da ima i dobro razvijenu specijalističku polikliniku u kojoj se stručni timovi bave bolesnicima koji su upućeni radi konsultacija iz domova zdrav-lja, a kojima nije potrebno bolničko ležanje. Pored toga, savremena bolnica mora da ima i danonoćnu službu za hitnu medicinsku po-moć (urgentni centar). U skladu sa osnovnom delatnošću, u savremenoj bolnici se sprovode sledeći vidovi zdravstvene zaštite: stacionarna, poliklinička, konsultativno-specijalistič-ka, urgentna pomoć, laboratorijska, radiološka i

patohistološka dijagnostika, higijensko-epidemiološka i socijalno-medicinska delatnost.

BOLNICA OPŠTEG TIPA (engl. general hospital), opšta bolnica; zdravstvena ustanova koja obavlja stacionarnu i specijalističku polikliničku delatnost za bolesnike svih uzrasta sa raznim vrstama oboljenja i za koje je zbog složenosti i težine oboljenja potrebni stacionarno lečenje i posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme i smeštaja. Opšta bolnica mora najmanje da ima: odeljenja za: internu medicinu, pedijatriju, opštu hirurgiju, akušerstvo i ginekologiju, a prema potrebi i stacionirana odeljenja za neke druge specijalnosti (za očne bolesti, uvo, grlo i nos, fizikalnu medicinu, neurologiju, psihijatriju i dr.); službe za: kliničko-biohemijsko i hematološko ispitivanje, za radiološku dijagnostiku, za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, za anesteziologiju sa reanimacijom, za intenzivnu negu, za kliničku patologiju, za transfuziju krvi, za farmaceutsku delatnost; izolaciju obolelih od zaraznih bolesti i odgovarajući smeštaj za obolele od akutnih psihoza (ukoliko nema organizovano odeljenje); specijalističku polikliniku; urgentni centar (hitnu medicinsku pomoć); dnevnu bolnicu (za obavljanje dijagnostičko-terapijskih procedura u toku dnev-nog rada).

BOLNO RAME (engl. painful shoulder), sindrom kod koga je osnovni klinički znak bol u ramenu, koji može biti praćen ukočenošću i slabošću. Posledica je lezije vanzglobnih struktura i jedan je od najčešćih oblika vanzglobnog reumatizma.

BOLOVANJE (engl. sick leave), privremena sprečenost za rad, podrazumeva privremenu ili delimičnu nesposobnost za rad. Koristeći najsavremenije principe i tehniku medicinske dijagnostike, lekar ocenjuje radnu sposobnost osiguranika i na osnovu te ocene otvara mu bolovanje. Kada je reč o dužini bolovanja, lekar se rukovodi opštim stanjem organizma bolesnika, njegovom profesijom, starošću, polom i socijalnim uslovima u kojima živi. Lekar opšte prakse može otvoriti bolovanje u trajanju od 7 do 14 dana, nakon čega se, (ukoliko je potrebno), bolesnik upućuje na internu zdravstvenu komisiju pri nadležnom domu zdravlja. Ukoliko se radi o bolovanju koje traje preko 30 dana, bolesnik se upučuje nadležnoj drugostepenoj komisiji. Ovo se ne odnosi na bolesnika koji se nalazi u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. U tom slučaju se osiguranik upućuje na lekarsku komisiju nakon stacionarnog - bolničkog lečenja. Ako se privremena nesposobnost za rad produži, i to najduže dve godine, nadležna stručna služba za poslove zdravstvenog osiguranja dužna je da osiguranika sa kompletnom medicinskom dokumentacijom uputi nadležnoj komisiji radi ocene radne sposobnosti, odnosno invalidnosti. Kada se stanje osiguranika poboljša i kada lekar oceni da bi rad koristio bržem uspostavljanju njegove radne sposobnosti, može mu odrediti da radi na radnom mestu u skraćenom radnom vremenu, u trajanju najmanje 4 časa dnevno i to najduže tokom jedne godine.

BOLUS (engl. mouthful), zalogaj, deo hrane koji se unosi u usnu duplju i koji se žvaka-njem i natapanjem pljuvačkom priprema za gutanje.

BOLUS SMRT (engl. choking), v. mehaničko udušenje.

BONDING (engl. bonding), čvrsto, međusobno spajanje nekim supstancama kao što je lepak, cement i sl. Bonding zuba je tehnika fiksacije atečmena, breketa i sličnih elemenata u tzv. fiksnoj ortodontskoj tehnici korekcije anomalija zuba, vilica i lica, a ostvaruje se direktno na zubnoj gleđi.

BONNEVIE-ULLRICHOV SINDROM (engl. Bonnevie-Ullrich syndrome), oboljenje koga karakterišu: pterigijum koli, limfadenom šaka i stopala, hiperplazija kostnih i mišičnih struktura, mali rast, sindaktilija, mlitava koža, distrofija noktiju i poremećaji kranijalnih nerava. Verovatno je reč o kongenitalnom obo-ljenu.

BONNIEROV SINDROM (engl. Bonnier syndrome), lezije Deitersovog nukleusa ili vesti-bularnog aparata, a od simptoma se sreću: vertigo, bledilo, somnolencija, tahikardija, neuralgija trigeminusa, lokomotorna slabost, osećanje straha.

BONOVE PERLE , beličasti čvorići veličine glave čiode koji se javljaju na alveoralnoj sluzokoži odojčeta.

BOOKOV SINDROM (engl. Book syndrome), redak, hereditarni sindrom koji se nasleđuje autosomno dominantno, a karakterišu ga aplazije pretkunjaka, hiperhidroza i prerana ćelavost.

BORAKS (engl. borax), so borne kiseline (natrijum-borat), blagi adstringens i antiseptik. Koristi se u obliku rastvora za ispiranja kože i sluznica usta, nosa, očiju ili za posipanje u vidu finog praha.

BORE (engl. wrinkles), nabori kože na licu. Bore treba razlikovati od kožnih nabora koji se javljaju na nekim drugim delovima tela (naročito na trbuhu), ali i od velikih kožnih nabora kao posledice promene elastičnog tkiva kože u toku patoloških zbivanja, kao što je cutis laxa, česta kod Recklinghausove bolesti ili cutis hyperplastica, ili promene kod Ehlers-Danlosove bolesti. Bore su znak sta-rosti, menjaju fizionomiju. Neke od njih, izra-žajne bore, obeležje su prirode same osobe. Dok neke odaju duševno, često brižno ili pesimističko stanje, druge su znak vedrine i čak u izvesnoj

meri doprinose privlačnosti osoba kod kojih se javljaju (kao što su bore zvane guščije noge). Bore se lakše javljaju na nekim predodređenim tipovima kože. Lica koja često ponavljaju grimase, dobijaju dublje bore. Zbog toga je u interesu izvesnih osoba da se gledaju u ogledalu kad govore, misle kad se smeše i sl. da bi ublažile neke izražaje. Kožne promene izazvane sunčanjem isto su tako uzrok koji doprinosi pojavi bora: treba samo pogledati zemljoradnike i mornare. Estetska hirurgija može uspešno da ukloni neke bore, ali bi bilo dobro ne primenjivati kod osoba kojima koža teško zarasta, a naročito ne kod onih koje su sklone da stvaraju keloide.

BORELIOZE (engl. borelliosis), oboljenja izazvana borelijama. Rod borelije sadrži 18 vrsta patogenih za ljude. Borrelia Burgdorferi iza-ziva Lajmsku boreliozu. Pojedine vrste se razlikuju serološki, mada se njihova klasifikacija bazira na artropodama kao prenosiocima (vektorima) i nije precizna. Borelije su spiralnog oblika, dužine oko 10 - 20 mm, prečnika 0,4 - 0,5 mm. Boje se po metodi Wrighta i Giemse. Između spoljne i citoplazmatske membrane nalazi se 15 - 20 flagela. Infekcija jednom vrstom borelije ne štiti od infekcije drugom vrstom. Karakteristika ovih bakterija je da se antigeni menjaju pasažom in vitro ili in vivo. U lečenju infekcija izazvanih ovim bakterijama primenjuju se antibiotici iz grupe tetraciklina, betakaktamina, makrolida.

BORNA KISELINA (engl. boric acid), isto kao boraks, ali slabo rastvorljiva u vodi. Koristi se i u obliku zaštitnog krema ili masti za negu ruku. Preparat: borna kiselina 3%.

BOTERI-KASONIJEVA REAKCIJA (engl. Casoni’s reaction ), proba koja se koristi u dijagnostici ehinokokoze, a zasniva se na ubrizgavanju hidatidnog antigena u kožu pacijenta. Proba je pozitivna ukoliko se posle 30 minuta do 12 časova javi crvena urtikarijelna papula na mestu ubrizgavanja antigena, a u perifernoj krvi porast eozinofila. Danas se ova metoda gotovo i ne koristi.

BOTULINSKI NEUROTOKSIN (engl. neurotoxinum botulinum), egzotoksin bakterije Clostridium botulinum. Izaziva bolest botulizam (v. botulizam). U anaerobnim uslovima sredine (odsustvo ili veoma sniženo prisustvo kiseonika) iz botulinskih spora razvijaju se vegetativni oblici bakterija. Biološko svojstvo bakterija je da produkuju toksin koji dovodi do bolesti ljudi i nekih životinja. Botulini egzotoksin je jedan od najjačih bioloških otrova. Clostridium botulinum produkuje 7 antigenih tipova egzotoksina, A, B, C, D, E, F i G. Za čoveka imaju značaja tipovi A, B i E, ređe F. Tipovi C i D uzrokuju bolest životinja. Tip G je redak, ali je poznat kao mogući uzrok sindroma iznenadne smrti novorođene dece.

BOTULIZAM (engl. botulism), akutno infektivno i nezarazno oboljenje izazvano jakim egzotoksinom bakterije Clostidium botulinum. Spore bakterije, koje se nalaze u čove-kovoj okolini, dospevaju u organizam

naj-češće putem hrane. To je alimentarni oblik bolesti. Poznat je još botulizam novo-rođen-četa i botulizam rane. Osnova kliničke slike botulizma su neurološki poremećaji. Prvo se javljaju duple slike i otežan i zamagljen vid. Zenice su široke i ne reaguju, očni kapci su spušteni, sluznica usne duplje veoma suva a govor i gutanje su otežani. Progresivne mišićne slabosti se šire descedentno, zahva-ćena je skeletna muskulatura i javljaju se slabosti i oduzetosti ekstremiteta. Najteže kli-ničke oblike karakterišu slabost disajnih mi-šića i pojava respiratorne insuficijencije. Autonomne poremećaje karakterišu izmenjena kontrola sfinktera (retencija urina, opstipacija) i kardiovaskularni poremećaji (bradi-kardija, arterijska nestabilnost, poremećaji srčanog ritma). Specifično lečenje se sastoji u primeni polivalentnog antibotulinog seruma, koji sadrži antitoksine za najčešće tipove bolesti (A, B i E).

BOUCHARDOVI ČVORIĆI (engl. Bou-chard’s nodes ), degenerativne, artrotične promene lokalizovane na proksimalnim interfalangealnim zglobovima šaka.

BOUINOV FIKSATIV (engl. Bouin’s fixative), mešavina koja se upotrebljava za fiksaciju u pripremi preparata za svetlosnu mikroskopiju. Sastoji se od sirćetne kiseline, formalina i pikrinske kiseline.

„BOUTONNIER” DEFORMACIJA (engl. button hole deformity), deformacija prsta sa fleksijom u proksimalnom, a hiperekstenzijom u distalnom interfalangealnom zglobu. Predstavlja tipičnu deformaciju prsta u reu-matoidnom artritisu.

BOVINA SPONGIOFORMNA ENCEF-ALOPATIJA (engl. bovine spongiform encephalopathy-BSE, mad cow disease), bolest ludih krava. Oboljenje se pojavilo prvi put u epidemijskom obliku 1986. god. na velikom broju farmi u Velikoj Britaniji. Kasnije se ova bolest prenela u druge zemlje Evrope (Ne-mačka, Francuska, Švajcarska) i u neke zemlje Severne Amerike. Karakterišu je sunđerasta degeneracija mozga, izmenjeno ponašanje životinje, neposlušnost, uznemirenost, kasnije životinja ne može da se kreće i nastaje smrtni ishod u toku 6 - 8 meseci od početka bolesti. Inkubacija traje oko 6 - 8 godina. Bolest pripada grupi prionskih oboljenja životinja. Izvor infekcije su proteinski produkti (koštano brašno i dr.), dobijeni preradom obolelih ili uginulih ovaca i koza od skrepia (scrapie). Ovo oboljenje se dovodi u vezu s novom varijantom Creutzfeldt - Jakobove bolesti koja se javlja kod mladih ljudi.

BOWEN-ARMSTRONGOV SINDROM (engl. Bowen-Armstrong syndrome), sindrom koga karakteriše: mentalna retardacija, ankiloblefarom, filiformne priraslice, hipodoncija, če-sto udruženi rascep primarnog i sekundarnog nepca, polja hiperpigmentisane kože, sindaktilitis stopala, usporen telesni rast.

BOWENOVA BOLEST (engl. morbus Bow-en), premaligna lezija u vidu intraepidermalnog karcinoma (Ca in situ) lokalizovana na glansu ili prepucijumu penisa. Javlja se u vidu bezbolne uzdignute crvenkaste pločice, često sa središnjom ulceracijom. Često je udružena sa malignim oboljenjima udaljenih organa i javlja se i na drugim delovima tela.

BOWMANOVA KAPSULA (engl. glomerular capsule, Bowman’s capsule, lat. capsula glomeruli ), deo filtracione jedinice koja je mesto nastajanja primarnog urina iz krvi; dvolisni omotač glomerula renalnog korpuskula. Visceralni list čine specijalne ćelije - podociti, koji direktno naležu na spoljašnji zid glomerularnih kapilara i učestvuju u formiranju filtracione barijere glomerula. Parijetalni list čini prost jednoslojan pločast epitel, koji leži na debeloj bazalnoj membrani, koja renalni korpuskul odvaja od okolnog intersticijuma. Visceralni list prelazi u parijetalni na vaskularnom polu renalnog korpuskula, a parijetalni se na urinarnom polu nastavlja epi-telom proksimalnog tubula nefrona.

BOWMANOVA MEMBRANA (lat. lamina limitans anterior), ŠSir William Bowman, engleski hirurg i oftalmolog 1816 - 1892Ć spo-ljašnji kondenzovani sloj strome rožnjače. Debljine je oko 6 do 10 mm. Izgrađena je od nepravilno orijentisanih kolagenih fibrila. Od kornealnog epitela odvojena je bazalnom membranom. Završava se naglo u nivou limbusa rožnjače. Povrede kornealnog epitela u kojima je Bowmanova m. očuvana brzo zaceljuju, a ukoliko dođe do oštećenja Bowma-nove m., onda povreda zarasta ožiljkom, koji zamućuje rožnjaču.

BOYD-STEARNSOV SINDROM (engl. Bo-yd-Stearns syndrome), rahitis, oboljenje koje počinje tokom detinjstva, a karakterišu ga usporeno rastenje, hipofosfatemija rezistentna na uobičajenu antirahitičnu terapiju, osteoporoza, neuhranjenost praćena raznim meta-boličkim poremećajima uključujući gluko-zuriju, acidozu, hipohloremiju i albuminuriju. Mogu biti izražene poliurija i polidipsija sa urinom normalne specifične težine i oštećenja bubrega.

BRADA (engl. beard, lat. barba), v. barba.

BRADAVICA (engl. papule), vidljiv i palpabilan čvorić različite veličine sa već izraženim zapaljenskim ćelijskim infiltratom. Prema histološkoj građi može biti: epidermalna (bez infiltrata), kutana ili mešana. Najčešće se pojavljuje u akutnim i hroničnim zapaljenskim dermatozama. Postepeno nastaje i iščezava. Može biti boje normalne kože, svetlo-ružiča-ste, tamnocrvene i mrke. Jasno su ograničene.

Razlikuju se: lentikularne, folikularne, numularne, lihenoidne, kondilomatozne, molusko-idne, juvenilis planae i vulgaris. V. karunkula, papila

BRADAVICA DOJKE (engl. nipple, lat. papilla mammae), mišićno-kožni izraštaj na dojki. U ovom delu kože nema dlaka. Obložena je veoma pigmentisanim epidermisom. U ovom regionu postoje brojne lojne žlezde, slobodni nervni završeci i Maissnerovi taktilni korpuskuli. Ispod epidermisa nalazi se gusto vezivno tkivo sa dosta spiralno raspoređenih glatkih mišićnih ćelija oko izvodnih kanala mlečnih žlezda. Dodir, hladnoća i psihička stimulacija dovode do kontrakcije glatke muskulature i do erekcije bradavice dojke. Sisanje deluje preko neurohumoralnih puteva. Široko kružno polje oko bradavice takođe nema dlaka i naziva se areola.

BRADAVIČASTO TELO (engl. mamillary body, lat. corpus mammilare), v. korpus mamilare.

BRADI(engl. brady-), prefiks koji se odnosi na sporost, usporavanje.

BRADIKARDIJA (engl. bradycardia), usporena srčana frekvencija sa pulsom manjim od 60 udara u minuti. Kod zdravih utreniranih ljudi znak je stepena fizičke spremnosti. Bradikardija može da bude i znak bolesti (blok srca, hipofunkcija tireoidee ili posledica predoziranja digitalisom ili beta blokatorima). Može da se javi kao centralna b . i tada je uslovljena bolestima centralnog nervnog sistema; Branham-sova b , bra-dikardija koja nastaje pritiskom na arteriju proksimalno od neke arterijsko-venske fistule; esencijalna b ., ona čiji je uzrok nepoznat; fetalna b ., srčana frekvenca manja od 120 otkucaja u minuti i posledica je hipoksije. Može da se javi i zbog prolaska anestetika, beta-blokatora kroz placentu i usled srčanog bloka nastalog zbog postojanja urođenih srčanih oboljenja; nodalna b. , nastaje kad stimulusi srčane kontrakcije potiču iz artiventrikularnog čvora ili iz provodnog sistema; postinfektivna b. , posle preležane infektivne bolesti; sinusna b. , spor sinusni ritam sa srčanom frekvencom manjom od 60 otkucaja u minuti i obično se javlja kod mlađih osoba i atletičara, ali i kao manifestacija nekih bolesti; vagusna b. , nastaje kada je povišen tonus vagusa.

BRADIKININ (engl. bradykinin), prirodni polipeptid sagrađen od devet aminokiselina koji se otcepljuje od serumskog 2-globulina pod dejstvom enzima kalikreina. Bradikinin je krajnji proizvod sistema kinina. Bradikinin je snažan vazodilatator, izaziva i kontrakcije nevaskularnih glatkih mišića. Nastaje u krvi pod određenim okolnostima i smatra se da je važan medijator zapaljenskog procesa u organizmu. V. kinin.

BRADIPNEJA (engl. bradypnea), smanjena frekvenca disanja. V. tipovi disanja.

BRAHICEFALIJA (engl. brachycephaly), prerano srastanje, zatvaranje koronarnog šava glave. Glava je kratka u anteroposteriornom dijametru, a široka bitemporalno. Mogući su različiti neurološki ispadi.

BRAHIJALNI (engl. brachial, lat. brachialis), nadlakatni ili onaj koji pripada ruci.

BRAHIJUM (engl. arm, lat. brachium), nadlakat, mišica. Deo gornjeg ekstremiteta koji se nalazi između ramena i lakta. U sastav nadlakta ulaze dva predela, prednji i zadnji.

BRAHIOCEFALIČNA VENA (engl. brachocephalic vein, lat. vena brachiocephalica), v. vena brahiocefalika, bezimena vena.

BRAHIOCEFALIČNO STABLO (engl. brachocephalic trunk, lat. truncus brachiocephalicus), v. trunkus brahiocefalikus.

BRAHIO-SKELETO-GENITALNI SINDROM (engl. brachio-skeleto-genital syndrome), hereditarni sindrom koga karakterišu abnormalnosti kraniofacijalnih struktura, očiju, nepca, skeletnog sistema i genitalija. Izražena je mentalna retardacija, sedlast nos, brahikefalija, hipospadija, hipertelorizam, strabizam, blefaroptoza, nistagmus, multipne dentogene ciste, bifidna uvula sa visokim svodom nepca, hipoplazija maksile sa relativnim mandibularnim prognatizmom, ma-lokluzijom, karijesom zuba, rascepom nep-ca.

BRAHITERAPIJA (engl. brachytherapy), modalitet radioterapije u kojem se izvor zračenja postavlja uz površinu tela ili u teles-nu šupljinu.

BRAILLEOV ALFABET (engl. Braill’s chart ), alfabet za slepe, pismo sastavljeno od različitog položaja većih tačaka, unutar osnovnog oblika od šest tačaka. Tačke su utisnute u tanki karton ili čvrst papir i mogu da se opipaju vrhom prstiju. Tako može da se čita ispisan tekst.

BRAŠ ĆELIJE (engl. brush cells), zajednički naziv za sve ćelije trahealnog epitela koje na apikalnoj površini imaju mikrovile.

BRAT (engl. brother), potomak muškog pola istih roditelja koji sa braćom i sestrama ima zajednički deo genotipa.

BRAUN-BAYEROV SINDROM (engl. Bro-wn-Bayer syndrome ), odlikuje se kongenitalnom gluvoćom, rudimentarnim distalnim falangama sa bifidnim okrajcima i anomalijama urinarnog trakta. Relativno je učestala pojava rascepa usne i nepca, a ređe uvule. Način nasleđivanja: X-vezan ili autosomno recesivni.

BRAUNOV SINDROM (engl. Braun’s syndrome ), retka okularna komplikacija reumatoidnog artritisa, sa pojavom diplopije izazvane tenosinovitisom tetive gornjeg kosog mišića.

BREGMA (engl. bregma, grč. bregma), kraniometrijska tačka koja se nalazi na mestu spoja čeone i perijetalnih kostiju, desne i leve.

BREKET (engl. bracket), dodatak orto-dontskim fiksnim aparatima najčešće izrađen od metala; pričvršćuje se za zube i nosač je fiksnih konstrukcija namenjenih korekciji anomalija kraniofacijalnog sistema.

BRETILIJUM (engl. bretylium tosylate), antiaritmik za intravensku primenu kod kritičnih stanja kad fibrilacija komora ne reaguje na električnu defibrilaciju. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Bretylate.

BREŽULJAK (engl. mound, lat. colliculus), v. kolikulus, mons.

„BRIDGE” TERAPIJA U REUMATOIDNOM ARTRITISU (engl. bridge therapy in reumatoid arthritis), uvođenje malih doza glikokortikoida na početku lečenja bolesnika sa reumatoidnim artritisom, kako bi se premostio vremenski period potreban za

ispoljavanje dejstva modifikujućih lekova.

BRIGHTOVA BOLEST, (engl. Bright's disease), akutni postreptokokni glomerulonefritis.

BRIZGALICA (engl. syringe), instrument koji služi za parenteralno (intravensko, intramuskularno ili supkutano) davanje lekova ili ukla-njanje tečnosti iz sudova tkiva odnosno telesnih šupljina. Anelova b. , fina brizgalica koja služi u lečenju suznih puteva; Braunova b. , brizgalica za ubrizgavanje u šupljinu materice; fontanska b. , sprava za ubrizgavanje tečnosti gravitacijom; hipodermna b. , brizgalica malog kalibra kojom se lek ubrizgava u potkožno tkivo; Luerova b. , staklena brizgalica sa staklenim klipom i metalnim vrhom koji čvrsto drži iglu, za intravenska, potkožna i druga ubrizgavanja; Neisserova b. , uretralna brizgalica koja se koristi kod gonoreje; Recordova b. , staklena brizgalica sa metalnim klipom.

BROCA POLJE (engl. Broca plane, area of Broca ), govorno motorno polje koje odgovara Brodmanovim poljima 44 i 45. Govorno motorno polje zauzima zadnje delove donje čeo-ne vijuge, unutar koje se pruža duž njena dva dela: pokrovnog (pars operkularis) i trouglastog (pars triangularis). Polje je dobilo naziv po francuskom neurologu Pjeru Polu Broki (Pierre Paul Brocca). Predstavlja polje u kom dolazi do formiranja motornih obrazaca koji preko primarnog somatomotornog polja i piramidalnog puta učestvuju u aktivaciji mišića odgovornih za funkciju govora.

BRODIEV APSCES (engl. abscessus Brodie), blag oblik hematogenog osteomijelitisa u moždinskom kanalu metafize loptastog izgleda, sa kondenzovanim rubom (gusto granulaciono tkivo) i rasvetljenom sredinom (centralna nekrotična šupljina).

BRODMANNOVA POLJA (engl. Brodmann’s areas ), polja kore velikog mozga koja je definisao nemačkog neurolog Korbinian Brodmann na osnovu citoarhitektonskih kriterijuma. Brodmann je opisao i definisao 43 različita polja kore velikog mozga za koje je verovao da imaju strogo određene funkcional-ne osobenosti. Njegova mapa je najpoznatija mapa kore velikog mozga čoveka. Malo je poznato da je Brodmann, praveći svoju mapu, istraživao samo vidljive delove vijuga koji ne ulaze u sastav moždanih žlebova. Nedostatak ove mape jeste u tome da preko dve trećine ukupne površine kore velikog mozga čoveka leži upravo unutar moždanih žlebova, a ovaj deo kore Brodmann nije istraživao.

BROJ

(engl. number), jedan od osnovnih matematičkih pojmova, koji se obično koristi da se iskaže količina nečega.

BROJ SPERMATOZOIDA (engl. spermatozoid number), jedan od bitnih parametara fertilnosti muškarca. Normalne vrednosti broja spermatozoida u spermogramu su preko 20 x 106/ml. Oligospermija, smanjen broj spermatozoida u spermogramu; v. azoospermija, v. astenospermija.

BROMAZEPAM (engl. bromazepame), benzodiazepin dugog dejstva, koji se koristi kao anksiolitik u kratkim kurama do 3 meseca. Preparati: Anksilium, Bromazepam, Lesedan, Lexilium.

BROMHEKSIN (engl. bromhexine), mukolitik, razlaže i razvodnjava gusti sekret u disajnim putevima i olakšava njegovo iskašljavanje. Koristi se kao pomoćni lek kod bronhitisa, bronhiektazija, bronhijalne astme. Pre-parat: Bisolvon.

BROMOKRIPTIN (engl. bromocriptine), antiparkinsonik, derivat ergot alkaloida, deluje kao dopamin, jer stimuliše dopaminske receptore. Koristi se za lečenje Parkinsonove boles-ti, akromegalije i za suzbijanje lučenja mleka. Neželjena dejstva su stimulacija CNS: nesanica, halucinacije, vrtoglavica, konfuzija. Pre-parati: Bromokriptin, Parlodel.

BROMSULFTALEIN (engl. bromsulphtaleine), plava boja za određivanje funkcije jetre. Mala količina boje se ubrizga intravenski, pa se koncentracija boje u krvi određuje posle 5 i 45 minuta. Prisustvo boje veće od 10% posle 45 minuta ukazuje na smanjenu funkciju jetre. V. sulfobromftalein natrijum.

BRONHIEKTAZIJE (engl. bronchiectasis), trajna, lokalna, ireverzibilna, patološka pro-širenja malih i srednjih bronhija sa destrukcijom elastičnih i mišićnih delova zida bronha. Mogu da budu urođene, zbog cilijarne diskinezije u sklopu Kartagenerovog sindroma, odnosno stečene kao posledica bronhijalne opstrukcije ili kao komplikacija pneumonija, pertusisa, morbila ili tuberkuloze. Najčešće se javljaju u donjim delovima pluća. Hronična infekcija i poremećena bronhijalna sekrecija prouzrokuju karakterističan jutarnji kašalj i iskašljavanje većih količina purulentnog sputuma, nekad i hemoptizije zbog hiperplazije bronhijalnih arterija u zidu proširenih bronha. Kod pacijenta ponekad postoje maljičasti prsti. Nad bronhiektazijama se čuje inspiratorno i ekspiratorno pucketanje. Rendgenski se zapažaju pojačana bronhovaskularna šara, manje ili veće ovalne svetline ili trakaste senke. Dijagnoza

se postavlja kompjuterizovanom tomografijom. Konzervativna terapija podrazumeva dobru hidraciju bolesnika, posturalnu drenažu i antibiotike u fazi pogoršanja. Hirurško lečenje resekcijom obolelog dela pluća je indikovano ako su hemoptizije česte i obilne, konzervativno lečenje neuspešno, a bronhiektazije lokalizovane.

BRONHIJALNA ASTMA (engl. bronchial asthma), hronični inflamatorni poremećaj disajnih puteva u kome značajnu ulogu imaju mnoge ćelije, uključujući mastocite, eozinofile i T-limfocite. Kod obolelih ta inflamacija uzrokuje simptome koji su obično u vezi sa difuznom varijabilnom opstrukcijom disajnih puteva koja je uglavnom reverzibilna, bilo spontano ili posle primene lekova. Inflamacija takođe uzrokuje i povećanje osetljivosti na različite stimuluse. Ključni poremećaj u slučaju astme je izmenjeni bronhijalni odgovor koji se ispoljava kao povremena ekscesivna kontrakcija traheobronhijalnih glatkih mišića sa hipersekrecijom submukoznih žlezda i edemom sluznice. Astma može da bude atopijska (alergenima uzrokovana, ekstrinzička) ili neatopijska, intrin-zička, koja obično nastaje nakon respiratorne infekcije usled koje zaostaje stalna inflamatorna reakcija disajnih puteva. Kod ovog tipa astme potom nespecifični stimulusi (iritirajući gasovi, hladan vazduh, napor, emocionalni stres) mogu da provociraju napade. Kliničko ispoljavanje ide od sasvim diskretnog ose-ćaja otežanog disanja, dugotrajnog suvog kašlja, pa do teškog gušenja sa piskanjem u grudima, čak sa fatalnim ishodom kod naj-težih oblika i neodgovarajuće terapije. U dijagnostici je ključno ispitivanje plućne fun-kcije kojim se obično utvrdi insuficijencija ventilacije opstrukcijskog tipa, obično reverzibilna, sa ili bez hiperinflacije. Normalna ventilacija ne isključuje astmu, pa je u takvom slučaju potrebno uraditi bronhoprovokacijski test sa metaholinom (v. bronhoprovokacijski test). Potrebno je uraditi i alergološko ispitivanje. Astma se, u zavisnosti od težine i kli-ničke slike, leči primenom bronhodilatatora i inhalacionih ili sistemskih glikokortikoida.

BRONHIJALNE ŽLEZDE (engl. bronchial glands, lat. glandulae bronchiales ), male, mešovite tubuloacinusne žlezde, slične malim pljuvačnim žlezdama, koje se nalaze u submukoznom sloju primarnih i sekundarnih bronha. žlezdane jedinice sastoje se od sero-znih, mukoznih i mioepitelnih ćelija. Bogato su vaskularizovane fenestriranim kapilarima i inervisane nemijeliniskim nervnim završecima. Sekret bronhijalnih žlezda ima ulogu zaštite, vlaženja i čišćenja vazduha.

BRONHIJALNE ARTERIJE (engl. bronchial arteries, lat. rami bronchiales ), arterije mišić-nog tipa, koje se odvajaju od aorte ili interkostalne arterije. Prate bronhijalno stablo sve do respiratorne bronhiole. Sve grane se nalaze u adventiciji bronhijalnog stabla. To je nutritivna mreža za bronhijalno stablo, stromu pluća, pleuru i zidove pulmonalnog krvnog stabla. Terminalni ogranci u nivou respiratorne bronhiole se ulivaju u sistem alveolarnih kapilara koji potiču od plućnih arterija.

BRONHIJALNI EPITEL (engl. bronchial epithel), pseudoslojevit epitel veoma sličan epitelu traheje. Njegove endokrine

ćelije su grupisane u vidu neuroepitelnih tela.

BRONHIJALNI KARCINOM (engl. bronchogenic carcinoma), zloćudni tumor bronha nastao iz bronhijalnog zida. Najčešće se javlja kod pušača. Simptomi bolesti su nespecifični, zbog čega se uglavnom kasno dijagnostikuje.

BRONHIJALNO STABLO (engl. bronchial tree, lat. arbor bronchialis ), razgranati sistem kanala koji sprovode vazduh od dušnika (trachea) do respiratornog dela pluća. Bronhijalno stablo se nalazi unutar plućnog krila, ima oblik krošnje razgranatog drveta i nastavlja se alveolarnim kanalićima (v. alveolus). Sastoji se od primarnih i sekundarnih bronha, bronhiola i terminalnih bronhiola.

BRONHIOLA (engl. bronchiolus, lat. bronchiola), najmanja dušnica, promera 1 mm, koja nema hrskavičave zidove; zajednički naziv za segmente sprovodnog dela respiratornog sistema, koji se nalaze između sekundarnih bronha i alveolarnih hodnika. Po ulasku u lobulus pluća preterminalna bronhiola se grana u 4 do 8 terminalnih bronhiola, a svaka od njih daje dve ili više respiratornih bronhiola. Respiratorne bronhiole se granaju u 2 do 10 alveolarnih hodnika. Zidovi svih bronhiola imaju istu osnovnu strukturu: 1. tunica mucosa, koju čine epitel i tanak sloj veziva; 2. tunica musculuras, izgrađena od tankog sloja glatkih mišićnih ćelija; 3. tunica adventitia, koja sadrži rastresito vezivo i ogranke plućnih i bronhijalnih arterija. Epitel svih bronhiola, osim respiratornih, je cilindričan sa kinocilijama. Respiratorne bronhiole karakteriše prost kockast epitel i postojanje pojedinačnih alveolarnih džepova u njihovom zidu, zbog čega su i dobile taj naziv. Zid bronhiole ima razvijen mišićni sloj uz mnogo elastičnih vezivnih vlakana, pa gradi kontraktilni deo disajnih puteva. Bronhiole su važan deo disajnih puteva i imaju izrazito veliku površinu. Deo pluć-nog parenhima koji okružuje terminalnu bronhiolu gradi sekundarni plućni režnjić, dok deo plućnog parenhima koji okružuje respiratornu bronhiolu gradi primarni plućni rež-njić.

BRONHIOLARNI EPITEL (engl. bronchiolar epithel), prost cilindričan epitel sa pokretnim trepljama - kinocilijama. Nalazi se u bronhiolarnom stablu sve do nivoa respiratornih bronhiola, gde prelazi u prost kockast epitel. Većinu ćelija čine ćelije sa kinocilijama, a manji broj čine necilijarne Klara ćelije koje sintetišu i luče mešavinu glikozaminoglikana i holesterola, koji služe kao zaštitni sloj na površini epitela.

BRONHIOLITIS (engl. bronchiolitis), nastaje kao posledica teškog akutnog bronhitisa kada se zapaljenski proces proširi na male disajne puteve (bronhiole). Ovakvo stanje se ne razlikuje od bronhopneumonije.

Najčešće se jav-lja kod dece u prvoj godini života.

BRONHITIS (engl. bronchitis), zapaljenje disajnih puteva (bronhija). Akutni bronhitis je infektivno zapaljenje, najčešće izazvano virusima tokom zimskih meseci. Praćen je kašljem, iskašljavanjem, povišenom temperaturom, ponekad osećajem nedostatka vazduha, zviž-danjem u grudima ili čak bolom u grudima. Hronični bronhitis je hronično zapljenje kao posledica pušenja ili aerozagađenja. Karakteriše ga povećano stvaranje sekreta, kašalj i iskašljavenje, sa fazama pogoršanja uzrokovanih infekcijom. U toku evolucije bolesti javlja se osećaj nedostatka vazduha.

BRONHOALVEOLARNA LAVAŽA, BAL (engl. bronchoalveolar lavage), dijag-nostička ili terapijska procedura koja podrazumeva ispiranje dela pluća distalno od vrha fiberbronhoskopa fiziološkim rastvo-rom. Bakteriološkom, citološkom i imuno-loškom analizom dobijene tečnosti i ćelija (lavata) može se steći uvid u prirodu i tok oboljenja pluća.

BRONHOALVEOLARNI KARCINOM (engl. broncho-alveolar carcinoma), poseban entitet adenokarcinoma pluća sa specifičnom kliničkom slikom i određenim histološkim osobinama. Ovi tumori nastaju od pneumocita tip II, Clara ćelija i rastu duž alveolarnih septa. Mogu da se manifestuju kao solitarni nodulus ili kao pneumonija sa obilnom bronhorejom. Prognoza je loša. Često postoji bilateralizacija procesa. Hemioterapija i/ili operacija često nisu od pomoći.

BRONHODILATACIJA (engl. bronchodilatation), širenje disajnih puteva opuštanjem grča glatkih mišića pomoću bronhodilatacijskih lekova.

BRONHODILATACIJSKI TEST (engl. bronchodilatatory test), poređenje rezultata ispitivanja ventilatorne funkcije pluća (najčešće FEV1) pre i posle primene bronhodilatatora. Vrši se kod osoba kod kojih je nađena opstrukcijska insuficijencija ventilacije pluća u cilju određivanja stepena njene reverzibilnosti.

BRONHODILATATORI (engl. bronchodilators), lekovi koji šire disajne puteve tako što opuštaju tonus mišića bronhija. Grupu čine: agonisti b2 adrenergičkih receptora (salbutamol, fenoterol, terbutalin), derivati teofilina (aminofilin) i antiholinergički lekovi (ipratropijum). Koriste se za lečenje bronhijalne astme i hroničnog bronhitisa.

BRONHOFONIJA (engl. bronchophony), auskultatorni fenomen kod koga se jasno čuje govor (nekad pojačano) iznad mesta konsolidacije (zgušnjavanja) plućnog tkiva.

BRONHOGENA CISTA (engl. bronchogenic cyst), benigni embrionalni tumor pluća poreklom od traheobronhijalnog segmenta respiratornog sistema. Ove ciste su okrugle ili oval-ne, različite veličine, uglavnom locirane blizu traheje ili glavnih bronha, ali s njima najčešće nemaju komunikaciju. Zid im je mestimično izgrađen od tkiva bronhijalnih struktura, a unutrašnja površina je obložena respiratornim epitelom. Po pravilu ne daju simptome. Leče-nje je hirurško.

BRONHOGRAFIJA (engl. bronchography), dijagnostička metoda kojom se prikazuju disajni putevi obloženi inhaliranim ili ubrizganim sredstvom koje ne propušta rentgenske zrake, što omogućava prikazivanje disajnog stabla na rendgenskim snimcima. Posebno je značajna u dijagnostici bronhiektazija.

BRONHOGRAM (engl. bronchogram), rendgenološki nalaz (film) sa kontrastnim sredstvom u bronhijama.

BRONHOKONSTRIKCIJA (engl. broncho-constriction), kontrakcija glatkih mišića bronhija sa sužavanjem lumena, bronhospazam.

BRONHOKONSTRIKTOR (engl. broncho-constrictor), lek ili druga supstanca (histamin, holinergički lekovi) koja izaziva grčenje glat-kih mišića disajnih puteva što sužava njihov promer.

BRONHOPNEUMONIJA (engl. bronchopneumonia), akutna upala plućnog tkiva, najčešće izazvana mikroorganizmima. Može biti uzrokovana nadražajnim supstancama, pre svega povraćenim sadržajem (aspiraciona pneumonija).

BRONHOPROVOKACIJSKI TEST (engl. bronchoprovocation test ), poređenje rezultata ispitivanja ventilatorne funkcije pluća (najčešće FEV1) pre, u toku i posle primene bronhokonstriktora (acetilholin, metaholin) ili određenih alergena (specifični test). Vrši se kod osoba sa normalnim nalazima spirometrije kod kojih postoji

sumnja na astmu. Njime se određuje stepen reaktivnosti i senzitivnosti bronhija.

BRONHOPULMONALNA SEKVESTRA-CIJA (engl. bronchopulmonary sequestration), poremećaj u razvoju pluća kod koga postoji nefunkcionalno plućno tkivo odvojeno od ostalog dela pluća. Sekvestar najčešće ne-ma komunikaciju sa bronhijalnim stablom, krvlju se snabdeva iz sistemske cirkulacije, a krv se drenira u plućne vene. Obično ne daje simptome, ali ako se inficira postaje žarište hronične pneumonije pa se mora hirurški od-straniti.

BRONHOPULMONALNI SEGMENTI (engl. bronchopulmonal segments, lat. segmenta bronchopulmonalia), anatomske i kliničke jedinice plućnog tkiva, obično piramidalnog ili konusnog oblika. U njih ulazi ogranak lobarnog bronha, a vaskularizovani su sopstvenom arterijom, granom bronhijalne arterije. Vene su lokalizovane intersegmentalno i označavaju granice bronhopulmonalnih segmenata. Svako plućno krilo ima 10 ovih segmenata.

BRONHOSKOP (engl. bronchoscope), instrument pomoću koga se direktno posmatra unutrašnjost disajnih puteva. Može biti u vidu čvrste metalne cevi (rigidni) sa dodatnim optičkim uređajem ili savitljivi (fiberskop) sa optičkim vlaknima. Sa oba instrumenta bronhijalno stablo se može ispirati (v. bronhoalveolarna lavaža). Pomoću specijalnih dodatka mogu se u toku bronhoskopije uzeti uzorci tkiva i biološkog materijala za histološke, mikrobiološke i biohemijske analize. Bronhoskopija se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe.

BRONHOSKOPIJA (engl. bronchoscopy), osmatranje traheje i bronhija instrumentom (bronhoskopom) u cilju dijagnostike obolje-nja pluća i bronhija (biopsija, bronhoalveolarna lavaža) ili terapijskih postupaka (ekstrakcija stranog tela ili tumora).

BRONHOSPAZAM (engl. bronchospasm), bronhokonstrikcija; grčenje (kontrakcija) gla-tkih mišića u zidovima disajnih puteva koja dovodi do njihovog znatnog suženja. Bronho-spazam je jedan od glavnih uzroka pojave simptoma astme.

BRONHOSPIROMETRIJA (engl. bronchospirometry), tehnika spirometrijskog ispitiva-nja jednog plućnog krila ili režnja pluća, pri čemu se bronh drugog plućnog krila, pod bronhoskopskom kontrolom, zatvara posebnim kateterom.

BRONHUS (engl. bronchus, lat. bronchus ), bronh, dušnica. Deo disajnih puteva koji nastaje grananjem dušnika (v. traheja). Dušnice se nastavljaju najmanjim dušnicama - bronhiolama. Dušnik se u visini ugla grudne kosti grana na desnu i levu glavnu ili primarnu dušnicu koje su usmerene prema ulaznom polju pluća (v. hilum pulmonis). Grananjem glavne dušnice unutar plućnog krila nastaje bronhijalno ili dušnično stablo koje ima oblik krošnje razgranatog stabla. Glavne dušnice se granaju na režanjske, režanjske na segmentalne, segmentalne na manje dušnice koje se nastavljaju najmanjim dušnicama bronhiolama. Dušnice se uvek granaju dvostruko formirajući gustu mrežu disajnih puteva. Sve dušnice, do najmanje - bronhiole, imaju u svom zidu prstenasto oblikovanu hrskavicu pa su i njihovi zidovi nekontraktilni. Bronhiole su takvi disajni putevi čiji su zidovi lišeni hrskavice. Bronhus principalis (engl. principal b., main b., lat. b. principalis), glavna ili primarna dušnica, nastala grananjem dušnika. Desna i leva glavna dušnica se razlikuju. Desna je kraća, šira i strmije postavljena, za razliku od leve koja je duža, uža i horizontalnije postavljena; bronchus lobaris (engl. lobar b., lat. b. lobaris), režanjska dušnica koja nastaje grananjem glavne dušnice. Desno plućno krilo ima tri, a levo dve režanjske dušnice. Broj režanjskih dušnica odgovara broju režnjeva.

BROTIZOLAM (engl. brotizolam), benzodiazepin sa anksiolitičkim i hipnotičkim dejstvom. Koristi se za lečenje nesanice u krat-kim kurama ili pred operaciju. Preparat: Len-dormin.

BROWNOV SINDROM (engl. Brown’s syndrome ), sindrom kongenitalne analgezije sa anhidrozom, karakterističan po gubitku dubo-kog i/ili površnog osećaja bola. Autonomna disfunkcija manifestuje se abnormalnostima pupile, neurogeno uslovljenom anhidrozom i vazomotornom nestabilnošču. Javlja se aplazija zubne gleđi, zadebljanje meninga sa cisti-čnim promenama, blaga mentalna retardacija, hiperfleksija, plava kosa, plave ili plavo sive oči.

BRUCELOZA (engl. brucellosis), febris udulans, Bangova bolest, maltska groznica. Bru-celoza je infektivna bolest iz grupe zo-onoza. Prvi put je opisana na Malti i otuda naziv maltska groznica. Uzročnici su brucele, Gram-negativne bakterije. Obolevaju uglav-nom stočari i mesari. Karakterišu je povišena temperatura, obilno znojenje, adenopatija, splenomegalija, razdražljivost. Čest je sakro-ileitis kao komplikacija. U terapiji bruceloza primenjuju se aminoglikozidi, tetraciklini, rifadin.

BRUCHOVA MEMBRANA (engl. Bruch’s membrane, lat. complexus basalis ), elastična membrana koja se nalazi između pigmentnog epitela retine i horiokapilarnog sloja horoidee. Debljine je od 1 do 3 µm i sastoji se od 5 slojeva vidljivih samo na elektronskom mikro-skopu. Spada u elemente krvno-retinalne barijere.

BRUCKEOV MIŠIĆ (engl. Brucke’s muscle, lat. fibrae meridionales ), naziv za meridionalno aranžirane glatke mišićne ćelije cilijarnog mišića cilijarnog tela, a takođe i za mišićne ćelije u centru crevnih resica, koje potiču od mišićnog lista (lamina muscularis) sluznice (tunica mucosa) tankog creva. V. crevne resice.

BRUDZINSKIJEV ZNAK (engl. Brudzinski sign), jedan od neuroloških znakova koji ukazuju na postojanje povišenog intrakranijalnog pritiska. Gornji Brudzinski se izvodi na sledeći način: bolesnik leži u postelji na leđima. Lekar fiksira bolesnika prema postelji držanjem leve ruke na njegovim grudima, a desnu ruku stavlja ispod glave bolesnika. Desnom rukom pomera glavu prema napred dokle je to moguće. Zatim napravi još jedan nagli forsirani pokret glave prema napred. Znak je pozitivan ukoliko bolesnik refleksno savije noge u kolenima, kao odbranu protiv istezanja rigidne vratne i leđne muskulature. Izvođenje donjeg Brudzinskog: bolesnik leži u postelji na leđima. Lekar savija jednu bolesnikovu nogu prema trbuhu koliko je moguće. Zatim naglo pojača kretanje kolena prema trbuhu. Pozitivan znak je kada bolesnik refleksno savija drugu nogu u kolenu.

BRUFEN, v. ibuprofen.

BRUKSIZAM (engl. bruxism), određena habitualna konstelacija stanja usne duplje koja se odlikuje snažnim nevoljnim ritmičkim ili spastičnim nefunkcionalnim stiskanjem, škripanjem, brušenjem zuba, pokretima druga-čijim od onih izvedenih tokom funkcija žvakanja. Odvija se uglavnom tokom sna što može dovesti do traume. Smatra se da je bruksizam posledica suzbijanja agresije, emocionalne tenzije, gneva, straha, sa frustracijom kao posledicama nekog ranije nastalog glavnog uzroka. Nekada je praćen pojavom malokluzija, periodontalnih povreda, razaranja krunica zuba, glavoboljama, poremećajima funkcije temporomandibularnog zgloba i bolom. Terapija je opšta i lokalna: sedativi, restauracija istrošenih površina zuba, uravnoteženje snage žvakanja selektivnim brušenjem. Preopručuju se zaštitne proteze koje se nose noću.

BRUKSOMANIJA (engl. bruxomania), škripanje zubima u budnom stanju. Najčešće je psihogenog porekla.

BRUNNEROVE ŽLEZDE (engl. Brunner’s glands ), žlezde koje se nalaze samo u submukozi i površnom delu visokih Kerkringovih nabora duodenuma. Brunerove žlezde luče sluzav sekret. Nazivaju se još kripte duodenalne mukoze (lat. cryptae mucosae duodeni).

BRZI HEMOGLOBINI (engl. fast hemoglobins), hemoglobini koji imaju veću elektroforetsku pokretljivost nego Hb A pri pH 8,6 u veronalnom puferu, kao što su Hb Bart, Hb I i Hb H.

BRZI JONSKI KANALI (engl. fast ion channels), proteinski kanali koji se brzo aktiviraju. Voltažno zavisni brzi kanali imaju mnogo nižu vrednost aktivacionog potencijala od sporih kanala; tipičan primer su voltažno zavisni natrijumovi kanali.

BRZINA (engl. velocity), promena fizičke veličine u vremenu, npr. vremenska promena položaja (brzina kretanja), vremenska promena zapremine (brzina punjenja i pražnjenja) itd. Kada je promena date veličine jednolika (jednaka promena veličine za ma koja dva ista intervala vremena), brzina je brojno jednaka količniku promene date veličine i vremenskog intervala u kome je ta promena izvršena. Ako promena nije jednolika, takav količnik daje srednju brzinu u posmatranom intervalu vremena. Smanjivanjem intervala vremena dobija se granična vrednost takvog količnika koji onda predstavlja brzinu u posmatranom trenutku. Ako je veličina čija se promena posmatra vektor, i brzina te promene će biti vektor. Ako je veličina čija se promena posmatra skalar, i brzina te promene će biti skalar. Jedinica za brzinu predstavlja količnik jedinice fizičke veličine čija se promena posmatra i jedinice za vreme.

BRZINA GLOMERULARNE FILTRACI-JE (engl. glomerular filtration rate), brzina filtracije krvi kroz glomerularnu membranu u Bowmanovu kapsulu nefrona. Izražava se volumenom koji filtriraju svi glomeruli u jedinici vremena. Dnevno se kroz glomerularnu membranu odfiltrira 180 L tečnosti, što znači da bubreg svakih 25 minuta preradi celokupan volumen plazme, odnosno 10 puta dnevno volumen ekstracelularne tečnosti. Brzina glomerularne filtracije se računa merenjem klirensa inulina ili kreatinina (120 ml/min na 1,73 m2 površine tela). Oko 99 % glomerularnog filtrata se reapsorbuje, a 1-2 L izluči urinom.

BRZINA SEDIMENTACIJE ERITROCITA (engl. erythrocyte sedimentation rate), laboratorijski test za ispitivanje brzine kojom se eritrociti (u dobro izmešanoj venskoj krvi, uzetoj sa antikoagulansom, u staklenoj cevčici, na sobnoj temperaturi) izdvajaju iz plazme i talože na dno epruvete (sedimentiraju se). Sedimentacija eritrocita se povećava usled faktora koji smanjuju negativno naelektrisanje (zeta potencijal) eritrocita. Zeta potencijal se smanjuje povećanjem nivoa fibrinogena i globulina. Brzina sedimentacije se značajno povećava kod pacijenata sa monoklonalnim gamapatijama i hiperfibrinogenemijama, a umereno u slučaju reumatoidnog artritisa, hroničnih inflamacija i neoplazija. Normalna brzina sedimentacije kod muškaraca je od 0 do 5 mm, a u žena od 0 do 7 tokom prvog sata. Brzina sedimentacije po Vesterngrinu ( engl. Westerngreen sedimentation rate method ), ŠAlf Westergren, švedski lekarĆ,

test kojim se meri brzina taloženja eritrocita (brzina sedimentacije eritrocita). Brzina sedimentacije se meri tako što se jedna zapremina rastvora natrijum-citrata doda u četiri zapremine antikoagulisane pune krvi i postavi u Westergren sedimentacionu epruvetu. Ova epruveta je graduisana i otvorena na oba kraja. Postavlja se vertikalno u odgovarajući držač i nivo eri-trocita se čita nakon jednog sata. Opisane su različite modifikacije ovog postupka.

BRZO CRVENO MIŠIĆNO VLAKNO (engl. fast red muscle fiber), vlakno kod koga se aktivnost miozin-ATPaze odvija brzo; ATP po-tiče od anaerobne i aerobne glikolize.

BUBNA DUPLJA (engl. tympanic cavity, lat. cavitas tympanica s. tympanum), nepravilan prostor u temporalnoj kosti, ispunjen vazduhom. Pripada srednjem uvu. Lateralno je ograničena bubnom opnom, anteromedijalno komunicira sa auditivnom tubom, a pozadi je u kontaktu sa mastoidnim ćelijama. Sastoji se od mukoznog omotača koji je u direktnom kontaktu sa periostom. Tunika mukoza ima sledeću strukturu: 1. epitel koji je jednoslojan, pločast ili kuboidan sa ponekom plažom pseudoslojevitog epitela, i to oko otvora auditivne tube i duž spojne linije bubne opne. Kod dece ovaj epitel je prevashodno cilijaran sa peharastim ćelijama; 2. lamina propria je do-bro vaskularizovan i inervisan sloj rastresitog vezivnog tkiva sa nekoliko mukoznih žlezda koje su grupisane u prednjem delu bubne duple. Takođe su prisutni limfociti i limfni kapilari. U bubnoj duplji se nalaze slušne koš-čice, tetiva mišića zatezača bubne opne (m. tensor tympani) i m. stapedius, kao i nerv chorda tympani.

BUBNA OPNA (engl. tympanic membrane, ear drum, lat. membrana tympani), kožno-fibrozno-sluzokožna membrana elipsastog oblika debljine 0,1mm. Čini anatomsku granicu između spoljašnjeg i srednjeg uva i služi za prenos zvučnih talasa i zaštitu srednjeg i unutrašnjeg uva. Sistemom slušnih koščica povezana je sa unutrašnjim uvom. Jedan deo bubne opne je čvrsto zategnut i zove se pars tensa, a drugi deo je labav, te se zove pars flaccida ili Shrapnelova membrana. Sastoji se od: 1. stratum cutaneum tj. kožnog sloja koga čine: a. vrlo tanak epidermis koji se nastavlja sa spoljašnjeg ušnog kanala; b. slabo razvijen dermis; 2. vezivni sloj tj. sloj kolagenih vlakana koja su poređana u spoljašnji radijalni sloj (stratum radiatum) i unutrašnji cirkularni sloj (stratum circulare). Vlakna su povezana hijalinom hrskavicom i na taj način formiraju debeo periferni prsten bubne opne (anulus fibrocartilagineus). U ovom sloju postiji mnogo elastičnih vlakana i kapilara. Pars flaccida je lišen fibroznog sloja; 3. stratum mucosum je zaravnjeni epitel bubne duplje. Bubnu opnu vaskularizuju grane arterije slušnog kanala i bubne duplje, a inervišu n. auriculotemporalis, slušna grana vagusa i timpanalna grana n. glossopharyngeusa.

BUBONSKA KUGA (engl. bubonic plague), najčešća klinička forma (v. kuga), koja predstavlja akutni limfadenitis sa povišenom telesnom teperaturom. Karakteriše je nagla pojava groznice, malaksalosti, letargije, glavobolje, bolan otok limfnih žlezda u raz-ličitim anatomskim regionima, a najčešće u predelu prepona pazuha, ili vrata. Tok bolesti često može biti iskomplikovan drugim formama kuge (plućnom, septičnom ili meningealnom), što je posledica širenja infekcije iz limfnih žlezda putem krvi.

BUBREŽAST (engl. reniform), koji je u obliku bubrega ili po strukturi nalik na bubreg.

BUBREŽNA CISTA (engl. renal cyst), šupljina u bubregu obložena jednoslojnim epitelom i ispunjena tečnošću. Može biti solitarna ili ih može biti više (multiple cista), što je karakteristika tzv. cističnih bolesti bubrega (v. autosomno dominantna i autosomno recesivna bolest bubrega, Von Hippel Lindau syndrome, tuberozna skelroza, stečena policistična bolest bubrega, medularna cistična bolest bubrega, nefronoftiza). Može da se javi u infektivnim bolestima bubrega (ehinokokoza, tuberkuloza). Etiologija nastanka cista je uglavnom vezana za nasledni faktor (poremećaj gena na 16, 4, 6, 2. i 3. horomozomu). Najednostavniji i najpouzdaniji dijagnostički postupak je ultrazvučni pregled, kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca. Moguće su komplikacije bubrežne ciste: infekcije, maligne transformacije i kompresije okolnih anatomskih strukutra (npr. krvnih sudova, ređe uretera ili pijelona). Lečenje je simptomatsko. U slučaju kompresije na okolne strukture se savetuje punkcija ciste vođena ultrazvukom sa evakuacijom sadržaja, a u slu-čaju infekcije ili maligne transformacije uro-loško lečenje.

BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA (engl. renal insufficienciy), 1. slabljenje ili gubitak bub-režne funkcije; 2. nesposobnost bubrega da obavlja svoju ulogu u organizmu; 3. zatajivanje bubrega. Akutna b. i., (nsufficientio renum acuta), sindrom koji nastaje usled akutne redukcije bubrežne funkcije; hronična b. i. , (insufficientio renum chronica), sindrom koji nastaje zbog oštećenja bubrega sporo evolutivnim, ali progresivnim patološkim procesom.

BUBREŽNA KARLICA (engl. remal pelvislat. pelvis renalis, pyelon), mišićno-sluzokožni šuplji organ oblika spljoštenog levka u čiji se širi deo ulivaju bubrežne čašice (calyces renales), a uži deo se nastavlja na mokraćovod (ureter). Bubrežna karlica se puni urinom koji se luči iz bubrega što izaziva refleksnu kontrakciju i izbacivanje urina iz b. karlice u ureter.

BUBREŽNA KOLIKA (engl. renal colic, lat. colica renalis ), akutni bolni sindrom nastao naglim poremećajem rada pijelona praćen akutnom dilatacijom pijelona i konsekutivnom distenzijom b. kapsule. Bol je iznenadan, jak, u vidu uboda nožem ili rastezanja i provociran fizičkim naporom, lokalizovan u slabinskom predelu i širi se nadole duž ure-tera ka testisu kod muškaraca ili ka velikim stidnim usnama kod žena. Praćen je pore-mećajem mokrenja (dizurija, polakiurija i hematurija) i često mučninom, gađenjem i povraćanjem. Najčešći uzrok b. kolike je b. litijaza.

BUBREŽNI (engl. renal, lat. renalis), v. renalni.

BUBREŽNI KAMEN (engl. renal/kidney stone), kamen nastao unutar bubrega. Prema osnovnom jedinjenju od koga nastaje može biti kalcijumski (fostatni i oksalatni), uratni, cistinski ili od struvita. Mehanizam nastanka je složen, javlja se u okviru naslednih, meta-boličkih i hormonskih poremećaja, nedostatka jedinjenja koje služi kao prirodni inhibitori kristalizacije. Komplikuje se urinarnim infekcijama koje su veoma teške za lečenje

C , radioaktivni izotop ugljenika koji emituje pozitrone. Koristi se u nuklearnoj medicini za izvođenje pozitronske emisione tomografije i ispitivanja metaboličkih procesa kao obeleživač brojnih organskih supstancija.

Ca45 , radioaktivni izotop kalcijuma koji emituje b-čestice, a vreme poluraspada mu je 163 dana. U nuklearnoj medicini se primenjuje za ispitivanje metabolizma kalcijuma

Ca, simbol za hemijski element kalcijum.

Ca-ATPaza (engl. Ca-ATPase), proteinski nosaču plazma membrani i membranama nekih ćelijskih organela koji je odgovoran za primarni aktivni transport kalcijuma. To je enzim, ATPaza koji cepa adenozintrifosfat (ATP) i tu energiju koristi za transport kalcijuma nasuprot gradijentu.

CABOTOVI PRSTENOVI

(engl. Cabot rings) /Richard Cabot, američki lekar, rođen 1868. god./, promene u eritrocitima u vidu prstenova ili vijuga kod bolesnika sa teškom anemijom. Inkluzije se vide kada se razmaz periferne krvi oboji Wrightovom bojom.

CAE (engl. cellulose acetate electrophoresis ), engl. skr. za elektroforezu na celuloza acetatu koja je odomaćena u svakodnevnoj upotrebi.

CAFÉ AU LAIT MRLJE , (engl. café au lait spots), mrlje boje bele kafe, mogu biti razli-čitog oblika i veličine 2 - 5 cm. Najčešće se javljaju kod neurofibromatoze (Morbus Recklinghausen).

Cal (engl. calorie), skr. za obsolventnu jedinicu kaloriju, koja je zamenjena sa kilokalorijom (kcal).

c-ANCA , antineutrofilna citoplazmatska antitela sa centralnim tipom fluorescencije citoplazme specifične za serin proteinazu 3. Predstavljaju „marker” za Wegenerovu granulomatozu, ma-da se ređe mogu naći i u nekim drugim SBVT.

CAPLANOV SINDROM (engl. Caplan's syndrome), reumatoidna pneumokonioza je poseban oblik plućne manifestacije u seropozitivnom reumatoidnom artritisu, sa pojavom multiplih plućnih čvorića (često prečnika do 5 cm), ponekad kalcifikovanih ili ekskaviranih, praćenih progresivnom masivnom plućnom fibrozom. Prvo je opisan kod radnika u rudnicima uglja, ali se osim kod silikoze, može javiti u azbestozi i pri kopanju drugih ruda. Moguće je da je odgovarajuća prašina kod bolesnika sa RA jezgro za formiranje reumatoidnih čvorića u plućima, ili antigena stimulacija imune reakcije za obilnu produkciju reumatoidnog faktora.

CARDIAC ARREST (engl. cardiac arrest ), potpuni prestanak efikasne srčane aktivnosti uzrokovan najčešće asistolijom ili fibrilacijom komora. Kontrakcije srčane muskulature pres-taju ili su potpuno bez efekta (fibrilacija).

CARPENTEROV SINDROM (engl. Carpenter syndrome), autosomno recesivni sindrom. Karakterišu ga: kraniosinostoza, polisindaktilija stopala i kratki prsti, kranijalna asimetrija, sedlast nos, mikrokornea, optička atrofija,

kratak vrat, opalescentnost korneje, nisko postavljene ušne školjke, gotsko nepce, uma-njena donja vilica, moguće preaurikularne fistule, klinodaktilija, pomerenost patele i ostali poremećaji na kostima. Razvoj je retardiran, ali je težina tela uvećana zbog gojaznosti u predelu lica, vrata, trupa. Praćen je kongenitalnim defektima srca, hidronefrozom i mentalnom retardacijom. Naziva se i akrocefalo-polidaktilija.

CAUSTICA s. CORROSIVA , v. hemijska povreda.

C3b, proizvod koji nastaje razgradnjom komponente komplementa C3 pri njegovom skla-dištenju.

C ĆELIJE PANKREASNIH OSTRVA, (engl. pancreatic C cells), vrsta retkih, svetlih ćelija sa malim brojem gustih sekretornih granula. Prava funkcija ovih ćelija nije poznata. Mo-guće je da predstavljaju degenerativni oblik A i B ćelija ili fazu u njihovom ciklusu.

C ĆELIJE TIROIDNE ŽLEZDE (engl. paraphollicular cells, lat. cellula parafollicularis), argirofilne ćelije koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na periferiji tiroidnih folikula. C-ćelije leže na istoj bazalnoj membrani kao i folikularne ćelije, ali ne sežu do lumena folikula. Imaju svoju specifičnu ultrastrukturu i sitne sekretorne granule, koje sadrže hormon kalcitonin, a kod nekih životinjskih vrsta i serotonin i somatostatin. Kalcitonin se oslobađa pozitivnom povratnom spregom sa nivo-om kalcijuma u krvi. Hiperkalcemija dovodi do oslobađanja kalcitonina, dok hipo-kalce-mija ima obrnut efekt. C-ćelije su klasifikovane među APUD ćelije.

CD (eng. cluster of differentation), oznaka antigena koji ćelija nosi na svojoj površini. Nađeno je da sve ćelije krvi i neke druge će-lije organizma čoveka nose na svojoj površini određene belančevine (karakteristične za te ćelije) ili komplekse belančevina koji se mogu dokazati određenim laboratorijskim tehnikama, najčešće pomoću odgovarajućih monoklonskih antitela. Određivanje CD, tj. određene belančevine na površini neke ćelije služi za određivanje tipova i podtipova ćelija i koristi se u dijagnostici određenih oboljenja. Od 1983. godine održano je pet međunarodnih radnih sastanaka za utvrđivanje nomenklature imunološki definisanih tipova i pod-tipova ćelija. Svaki podtip ili tip ćelije ozna-čen je slovima CD i odgovarajućim brojem. To je unelo reda u određivanju odgovarajućih ćelija prema njihovim imunološkim svojstvima i primenjuje se u celom svetu.

cDNK

(engl. cDNA), jednostruki lanac DNK komplementaran lancu iRNK, sintetisan in vitro reverznom transkripcijom uz pomoć enzima reverzne transkriptaze. Za razliku od DNK gena, cDNK nema introne. Replikacijom ovog jednostrukog lanca nastaje dvojni lanac DNK koji se može ugraditi u vektor i dalje umnožavati u ćeliji domaćina (bakterije).

CEFADROKSIL (engl. cefadroxil), cefalo-sporinski antibiotik prve generacije, efikasan i posle oralne primene. Koristi se za lečenje infekcija mokraćnih puteva, kože i mekih tkiva, tonzilitisa i faringitisa. Nije više u pro-metu u Jugoslaviji. Preparat: Baxan, Omnidrox.

CEFAKLOR (engl. cefaclor), cefalosporin druge generacije efikasan posle oralne pri-mene. Koristi se za lečenje infekcija gornjih i donjih disajnih puteva (otitis media, sinusitis, faringitis, bronhitis, bronhopneumonija, pne-umonija), infekcija mokraćnih puteva, kože i mekih tkiva. Preparat: Alfacet, Cefaklor.

CEFAL(engl. cephal-, cephalo-), koji se odnosi na glavu.

CEFALEKSIN (engl. cephalexin), cefalosporin prve generacije za oralnu primenu. Koristi se za lečenje infekcija disajnih puteva, mokraćnih puteva, kože i mekih tkiva i kostiju. Preparat: Cefaleksin, Palitrex.

CEFALIČNA FAZA (engl. cephalic phase), u gastrointestinalnoj kontroli, jedna od faza u kontroli funkcija gastrointestinalnog sistema; sastoji se od neurohumoralnih refleksa koji su izazvani stimulacijom čula vida, sluha, ukusa, mirisa itd. LPR

CEFALIN-HOLESTEROL FLOKULACIO-NI TEST (engl. cephalin-cholesterol flocculation test), dijagnostički test za ispitivanje funkcije jetre u kome se dodatkom suspenzije cefalin-holesterola stvaraju flokulacije i precipitati čiji se intenzitet označava od 0 do 4+. Test je pozitivan ako se koncentracija gama-globulina povećava, a koncentracija albumina snizi. Danas se ovaj test retko koristi.

CEFALIZACIJA (engl. cephalisation), proces oblikovanja glave tokom embriogeneze čove-ka; uopšteno, formiranje glave kao morfološki prepoznatljivog dela tela u toku evolucije živih bića.

CEFALO(engl. cephalic, grč. kephalikos), odnosi se na glavu, glaveni. Mnogo ređe ova reč se upotrebljava da označi gornji deo ne-ke strukture ili deo koji je usmeren prema glavi.

CEFALOSPORINI (engl. cephalosporins), jedna od najvažnijih grupa antibiotika, širo-kog antibakterijskog spektra (Gram-pozitivne i Gram-negativne bakterije), velike efikasnosti i odlične podnošljivosti. Po strukturi i dejstvu slični penicilinima (beta-laktamski antibiotici), ali imaju nešto veću efikasnost, otporniji su na beta-laktamaze (penicilinaze) i ređe izazivaju alergijske reakcije. Ukrštena preosetljivost (alergičnost) sa penicilinima jeste moguća, ali nije pravilo. Standardno se cefalosporini klasifikuju u 4 generacije - prva: cefadroksil, cefaleksin, cefazolin; druga: cefaklor, cefamandol, cefuroksim, cefuroksim aksetil; treća: cefiksim, ceftibuten, cefotaksim, ceftazidim, ceftriakson; četvrta: cefpirom. Koriste se za lečenje infekcija koje izazivaju bakterije osetljive na cefalosporine u ambulantnim uslovima i u bolnicama. Neže-ljena dejstva su retka: alergijske reakcije i superinfekcije u crevima.

CEFAMANDOL (engl. cefamandol), cefalo-sporin druge generacije za parenteralnu primenu. Manje je osetljiv na beta-laktamaze ne-go cefalosporini prve generacije i efikasan je u lečenju infekcija koje izazivaju Haemo-phi-lus influenzae i Neisseria gonorrhoeae. Pre-parat: Mandol.

CEFAZOLIN (engl. cephazolin), cefalosporin prve generacije za parenteralnu primenu, naročito kod infekcija koje izazivaju stafilo-koke, i za profilaksu infekcija u hirurgiji. Pre-parat: Kefzol.

CEFIKSIM (cefixime), cefalosporin treće generacije za oralnu primenu sa najdužim dejstvom, pa se može davati samo jednom dnev-no. Preparat: Fiksocem.

CEFOKSITIN (engl. cefoxitin), antibiotik sličan cefalosporinima, efikasan i protiv ana-erobnih bakterija Bacteroides fragilis, te se koristi za lečenje abdominalne sepse i peritonitisa. Preparat: Mefoxin.

CEFOPERAZON (engl. cephoperazone), cefalosporin treće generacije za parenteralnu primenu kod teških infekcija: sepsa, meningitis, peritonitis, urinarne infekcije, pneumonije, infekcije kože, mekih tkiva i kostiju. Preparat: Cefobid.

CEFOTAKSIM (engl. cefotaxime), cefa-losporin treće generacije za parenteralnu primenu. Ima veću aktivnost nego cefalo-sporini druge generacije i širi spektar, ali je protiv stafilokoka manje aktivan nego cefuroksim i cefamandol. Preparat: Cefapan, Tolycar.

CEFPIROM (engl. cefpirome), cefalosporin četvrte generacije sa vrlo širokim spektrom i velikom efikasnošću kod teških i komplikovanih infekcija, bakterijemija i infekcija bo-lesnika sa neutropenijom. Preparat: Cefrom.

CEFPODOKSIM PROKSETIL (engl. cefpodoxim proxetil), cefalosporin treće generacije za oralnu primenu. Koristi se za lečenje infekcija disajnih puteva i mokraćnih puteva. Preparat: Obrelan, Orelox.

CEFTAZIDIM (engl. ceftazidime), cefa-lo-sporin treće generacije za parenteralnu primenu kod infekcija Gramnegativnim bakterijama, sa posebno dobrim dejstvom kod infekcija koje izaziva polirezistentni Pseudo-monas aeruginosa. Preparat: Fortum, Kefa-dim.

CEFTIBUTEN (engl. ceftibuten), cefalo-sporin treće generacije za oralnu primenu sličan cefiksimu. Preparat: Cedax.

CEFTRIAKSON (engl. ceftriaxone), cefa-losporin treće generacije za parenteralnu primenu kod teških infekcija: sepsa, meningitis, pneumonija. Delovanje mu je dugotrajno i može se davati samo jednom dnevno. Preparati: Longacef.

CEFUROKSIM (engl. cefuroxime), cefa-losporin druge generacije za parenteralnu primenu. Koristi se za profilaksu infekcija u hirurgiji, a posebno je efikasan kod infekcija koje izazivaju Haemophilus influenzae i Neisseria gonorrhoeae. Preparat: Keroxime, Zinacef.

CEFUROKSIM AKSETIL (engl. cefuroxime axetile), cefalosporin druge generacije u obliku koji je podesan za oralnu primenu. Koristi se kod umerenih i teških infekcija disajnih i mokraćnih puteva. Preparat: Zinnat.

CEKALNI (engl. cecal, lat. caecalis), ukazuje na pripadnost slepom crevu (v. cekum) ili na organ cevastog oblika koji se slepo završava.

CEKUM (engl. blind gut, blind intestine, lat. caecum), slepo crevo. Početni, prošireni i naj-kraći deo debelog creva smešten u desnoj bedrenoj jami. U odnosu na preponsku vezu, slepo crevo se nalazi neposredno iznad spo-ljašnje polovine navedene veze. Gornja granica slepog creva odgovara zamišljenoj horizontalnoj ravni koja se nalazi u nivou otvora tankog creva u debelo crevo, v. ostium ileocekale. Upravo preko navedenog otvora komuniciraju završni deo tankog creva (v. ileum) i početni deo debelog creva. Gornji deo slepog creva se nastavlja ushodnim kolonom. Donji deo cekuma ima oblik slepo zatvorene kesice sa čijeg dna polazi crvuljak. Šupljina slepog creva i lumen crvuljka komuniciraju preko uzanog otvora crvuljka.

CELIJAČNA BOLEST (engl. celiac disease), enteropatija koja nastaje usled preosetljivosti na gluten (grupa belančevina iz pšenice, raži, ječma, a možda i ovsa). Karakteriše je atrofija resica sluznice tankog creva. Ispoljava se malnutricijom, zaostajanjem u rastu, prolivima, nedostatkom gvožđa i folata. Dijeta bez glutena dovodi do kliničke i histološke normalizacije. Rendgenski nalaz na tankom crevu kod celijakije je nespecifičan malabsorbacioni sindrom: proširenost vijuga tankih creva, kružni nabori su niski, zdepasti, sma-njuje im se broj po jedinici dužine, pa čak i nestaju, tako da se vide glatke konture, znak „moulage“ jejunuma. Ileum poprima morfološka svojstva jejunuma, povećava se broj kružnih nabora ileuma. Prisutna je i segmen-tacija, flokulacija i dilucija i nastabilnijih suspenzija barijum sulfata.

CELIJAČNI PLEKSUS (engl. celiac plexus), najveći simpatički pleksus od koga potiču mnogobrojni sekundarni pleksusi (splenični, gastrični, hepatični, renalni i dr.). Nalazi se na ventrolateralnom delu aorte, od stabla celijačne arterije do renalnih arterija, što odgovara gornjoj trećini tela pršljena L1. Čine ga dva velika simpatička semilunarna gangliona i nekoliko manjih, splanhnični nervi, grane vagusa i freničkih nerava. Inerviše sve abdo-minalne organe, osim distalnog dela kolona, mokraćne bešike i reproduktivnih organa. Njegova alkoholna neuroliza je najefikasnija palijativna metoda uklanjanja visceralnog abdominalnog bola (pankreas), najčešće maligne etiologije. Pristup za blokadu celijačnog pleksusa je dorzalni (retrokruralni, transkruralni i transaortalni) i ventralni. Za tačan plasman igala koriste se koštane strukture i aorta, zatim rendgen, CT i ET.

CELIJAČNO (engl. celiac), koje se odnosi na abdominalnu šupljinu.

CELIJAČNO STABLO (engl. celiac trunk, lat. truncus coeliacus), v. trunkus celijakus.

CELIOSKOPIJA (engl. celioscopy), v. laparoskopija

CELOIDIN (engl. celloidin), materijal za kalupljenje tkiva, koji se upotrebljava u pri-premi tkiva za svetlosnu mikroskopiju, po-sebno za kosti, čulne organe i CNS. Kalup-ljenje u celoidinu omogućuje sečenje kriš-čica debljine 15 do 100 µm i relativno velike površine. Celoidin je veoma zapaljiv i eksplozivan.

CELSIUSOVA TEMPERATURA (engl. Celsius temperature), temperatura merena Celsiusovom temperaturnom skalom. Celsiusova skala je formirana na osnovu stalne tačke topljenja leda od čiste vode (0oC) i tačke klju-čanja vode (100oC) pri normalnom atmosferskom pritisku. Interval između ove dve temperature podeljen je na sto jednakih delova, pri čemu jedan podeok odgovara Celsiu-sovom stepenu (0oC).

CELULITIS (engl. cellulitis), 1. difuzna proširena infekcija kože; obično se pojavljuje posle povreda i zahvata dublja tkiva. Prouzrokovan je jednom vrstom mikroorganizama (najčešće kokama) ili se javlja kao mešana infekcija. Zahvaćena koža je topla, crvena i lako edematozna. Ponovljeni ataci mogu da zahvate limfne sudove i da prouzrokuju stalan otok; 2. (engl. paniculitis), umnožavanje pot-kožnog masnog tkiva i vezivnih vlakana koja ga pregrađuju, dovodeći do čvršće konzistencije potkožnog masnog tkiva i smanjenja elastičnosti kože. Masni lobulusi pritisnuti vezivnim pregradama prominiraju dajući koži neravan izgled, što se jasnije ispoljava posle nabiranja kože koja dobija izgled kore od pomorandže. Najčešće je samo estetski defekt, ali ponekad može biti praćen spontanim bolom i bolom pri pritisku. Češći je kod sredovečnih, gojaznih žena i uglavnom lokalizovan na butinama, glutealnoj regiji i nadlakticama.

CELULITIS ORBITE (engl. orbital cellulitis), akutno serozno zapaljenje sadržaja orbite; počinje naglo pojavom bola pri pokretima očne jabučice, ispupčenoću očnih jabu-čica, oteklim kapcima, vežnjačom, ograni-čenim pokretima oka. Bakterije su najčešći uzročnik.

CELULOZA (engl. cellulose), polisaharid građen od celobioze (8000 - 12000 molekula glukoze su međusobno povezani beta-gliko-zidnom vezom u lanac). Celuloza predstavlja nerastvorljiva vlakna iz zidova biljaka.

CEMENT (engl. cement), materijal za privremeno ili trajno zatvaranje kaviteta zuba, kao podloga ispod ispuna, i za vezivanje stomatoloških nadoknada za prirodne zube. U stomatologiji se najčešće upotrebljavaju cinkfosfatni, polikarboksilatn, silikatni i glasjono-merni cementi.

CEMENTIKULUS (engl. cementiculus), kalcifikovana cementna telašca, najčešće u periodoncijumu zuba u predelu vrha korena.

CEMENTOBLAST (engl. cementoblastus), ćelija koja stvara cement.

CEMENTOCIT (engl. cementocitus), ćelija ugrađena u zubni cement.

CEMENTOGENEZA (engl. cementogenesis), stvaranje cementa. Stvaraju ga cementoblasti lučeći organski matriks u koji se kasnije deponuju mineralne soli stvarajući deo cementa bez ćelija (acelularni cement), a kasnije se ugrađuju u površinske delove cementa kao cementociti (celularni cement), gubeći svoju formativnu ulogu.

CEMENTOID (engl. cementoid), tanak sloj nekalcifikovanog tkiva cementa. Luče ga cementoblasti tokom celog života.

CEMENTOKLAST (engl. cementoclastus), ćelije koje učestvuju u razgradnji cementa (fiziološkoj i patološkoj).

CEMENTOM (engl. cementoma), benigni mezemhimni odontogeni tumor poreklom od zubnog cementa. Najčešće je

lokalizovan u predelu vrha korena. Dijagnostikuje se na osnovu kliničke slike i rendgenskog snimka. Lečenje je hirurško. Sinonim. cementoblastom.

CEMENTOPLAST (engl. cementoplastus), šupljina u cementu u kojoj se nalazi cementocit.

CENTAR (engl. center, lat. centrum), v. centrum.

-CENTEZA (engl. centhesis), sufiks za hirur-šku intervenciju kojom se najčešće posebno konstruisanim instrumentom (npr. troakar, lanceta) izvodi probijanje prirodne duplje, u cilju terapije ili dijagnostike, s tim što odrednicu pojma nosi imenica na koju se sufiks dodaje. Tako: paracenteza probijanje pod pravim uglom, ali najčešće bubne opne (otocenteza) ili abdominalne šupljine (paracenteza u užem smislu, abdominocenteza), zatim tora-kocenteza, amniocenteza, kuldocenteza i sl. Ako se slična intervencija izvodi iglom, a ne i posebnim instrumentom, naziva se punkcija.

CENTILNA SKALA, (engl. centile scale), skala koja u statistici služi za rangiranje po-ložaja pojedinačnog rezultata u odnosu na izračunatu srednju vrednost (npr. položaj pojedinca u grupi). Prvi centil obuhvata 1% najslabijih, drugi centil 1% sledećih najslabiji itd. Tako npr., ako neki rezultat pada u devedeset drugi centil, to znači da je samo 8% rezultata bolje od njega, a 92% su jednaki ili slabiji.

CENTRALIS (engl. central, lat. centralis), središnji, onaj koji se nalazi u središtu ili centru.

CENTRALNI HEMORECEPTORI (engl. central hemoreceptors), hemoreceptori u moždanom stablu koji učestvuju u regulaciji disanja tako što detektuju promene u koncentraciji H+ jona u cerebrospinalnoj i intersticijskoj tečnosti mozga.

CENTRALNI LIMFOIDNI ORGANI (eng. central lymphoid organs), organi u kojima se razvijaju limfociti. Limfociti B kod čove-ka se razvijaju u kostnoj srži, dok se limfociti T razvijaju (sazrevaju) u grudnoj žlezdi (timus) iz progenitornih ćelija koje dolaze u timus iz kostne srži.

CENTRALNI NERVNI SISTEM

(engl. central nervous system, lat. systema nervosum centrale), osnovni i vodeći deo nervnog sistema koji se nalazi unutar lobanjske duplje i kičmenog kanala. Centralni nervni sistem gra-de mozak (v. telencefalon) i kičmena moždina (v. medula spinalis). Granica između mozga i kičmene moždine odgovara nivou prednjeg luka prvog vratnog pršljena.

CENTRALNI VENSKI PRITISAK (engl. central venous pressure ), pritisak krvi u desnom atrijumu. Centralni venski pritisak se meri kateterizacijom desne strane srca, tako što se kateter poveže sa manometrom. Koristi se za određivanje funkcije cirkulacionog sistema, volumena i preraspodele krvi u telu. Normalno iznosi 0 12 cm H2O. Fiziološki je povećan u trudnoći. Smanjen je kod cirkulatornog šoka i smanjenog cirkulišućeg volumena krvi, a povećan kod popuštanja srca i prepunjenosti cirkulacije.

CENTRIFUGA (engl. centrifuge), laboratorijski uređaj za odvajanje komponenti tečnosti različitih gustina, koristeći relativno visoku centrifugalnu silu (do 25.000 G). Tečnost se stavlja u specijalne posude koje rotiraju velikom brzinom oko centralne ose što omo-gućava razdvajanje različitih frakcija shodno njihovim specifičnim težinama. U klinič-kim laboratorijama predstavlja osnovni ure-đaj za pripremu uzoraka krvi za razne vrste analiza.

CENTRIFUGALAN (engl. centrifugal), usmeren od centra, duž poluprečnika kruga. Centrifugalna sila je usmerena nasuprot centripetalnoj sili (v. centripetalna sila), dok im je intenzitet isti.

CENTRIFUGALNI ANALIZATOR (engl. centrifugal analyzer), automatski hemijski analizator koji koristi centrifugalnu silu za prenos i mešanje tečnosti pri izvođenju hemij-ske reakcije. Za očitavanje reakcije koristi se npr. fotometar.

CENTRIFUGIRANJE (engl. centrifugation), proces razdvajanja komponenti iz smese na osnovu razlika u gustini različitih komponenti primenom centrifuge.

CENTRIOLA (engl. centriole), parne cilindrične strukture sastavljene od devet setova tripleta mikrotubula, koje se nalaze u blizini jedrove opne i imaju ulogu u formiranju deob-nog vretena koje omogućuje kretanje hromozoma u ćelijskoj deobi.

CENTRIPETALAN

(engl. centripetal), usmeren ka centru, duž poluprečnika kruga. Centripetalna sila (Fcp) je ona sila koja izaziva kretanje čestice mase m konstantnom ugao-nom brzinom, w po kružnoj putanji poluprečnika r. Centripetalna sila usmerena je ka centru kružne putanje. Intenzitet centripetalne sile dat je izrazom: Fcp = mrw 2, pri čemu je: m masa tela, r poluprečnik putanje i w 2 kvadrat ugaone brzine. Prilikom kretanja izazvanog centripetalnom silom javlja se centripetalno ubrzanje usmereno ka centru, intenziteta acp = rw 2.

CENTROMERA (engl. centromere ), deo hromozoma koji u interakciji sa deobnim vre-tenom u mitozi i mejozi obezbeđuje pravilnu segregaciju hromozoma u anafazi. U samoj centromeri ili u njenoj blizini nalazi se familija sekvenci DNK dužine oko 170 bp, koje se periodično ponavljaju i organizovane su u jedinice prosečne dužine 5,7 kb. Poremećaj funkcije centromere može biti jedan od uzroka nepravilne segregacije hromozoma i pojave aneuploidije.

CENTROZOM (engl. centrosome), organela u citoplazmi ćelije životinja, čoveka i nekih nižih biljaka. Sastoji se od centriola i centro-sfere (u inaktivnom stanju) ili astralnih zraka (u aktivnom stanju). U toku ćelijske deobe podeljeni centrozomi se nalaze na suprotnim polovima deobnog vretena (vidi centriol).

CENTRUM (engl. center, lat. centrum), središte ili centar. 1. Središte tela, organa ili tkivne strukture; 2. morfološki ili funkcionalno organizovana grupa nervnih ćelija; 3. sre-dišnja tačka ili jezgro oko koga se razvijaju ili organizuju okolne strukture. Ova osobe-nost je vezana za razvitak koštanog tkiva koje se formira oko centara okoštavanja ili osifikacije.

CEPIVO (engl. vaccine), v. antivirusne vak-cine.

CEREBELITIS (engl. cerebellitis), zapaljenska bolest malog mozga. Najčešći uzročnici su neki virusi, a ređe bakterije (apsces malog mozga) i paraziti. Cerebelitis se ispoljava kao akutna neurološka bolest sa teturavim i nestabilnim hodom (ataksija), otežanim govorom (disartrija), nepreciznim pokretima ekstremiteta (promašivanje cilja), podrhtava-njem očnih jabučica (nistagmus). Glavobolja i povraćanje su često pridruženi simptomi. Pregled mozga kompjuterskom tomografijom (CT) ili magnetnom rezonancom može pokazati otok malog mozga ili žarište zapa-ljenske promene.

CEREBELUM

(engl. small brain, lat. cerebe-llum), mali mozak. Deo centralnog nervnog sistema i najveći deo zadnjeg mozga koji se nalazi u zadnjoj lobanjskoj jami, neposredno iza četvrte moždane komore i moždanog stabla, odnosno ispod šatora malog mozga i potiljačnih režnjeva velikog mozga. Mali mozak je morfološki povezan sa moždanim stablom posredstvom malomoždanih nožica (v. pedunkulus cerebeli) kroz koje prolaze brojni putevi koji povezuju mali mozak sa različitim delovima nervnog sistema. Mali mozak se sastoji od tri dela: malomoždanog crva i malomoždanih hemisfera, desne i leve. Malomoždani crv je središnji, suženi i neparni deo malog mozga koji se svojim bočnim delovima nastavlja malomoždanim hemisferama, desnom i levom. Mali mozak učestvuje u regulaciji ravnoteže u miru i pri kretanju, re-gulaciji mišićnog tonusa i kontroli pokreta vezanoj za koordinaciju, preciznost i sklad.

CEREBRACIJA (engl. cerebration), proces diferencijacije i sazrevanja mozga u morfološkom i funkcionalnom smislu.

CEREBRALNA ANEURIZMA (engl. cerebral aneurysm), cirkumskriptno proširenje arterijskog zida cerebralnih krvnih sudova koje može biti različitih dimenzija, od malih (0,5 cm), do džinovskih (≫2,5 cm); sakularna c. a. , najčešća cerebralna aneurizma, koja svojim izgledom podseća na bobicu; bakterijska c. a. , uzrokovana proširenjem zida cerebralnog krvnog suda uslovljenog rastom bakterija u samom zidu; obično je porekla septičkih embolusa; mikotična c. a. , uzrokovana gljivičnom infekcijom i rastom u zidu krvnog suda; traumatska c. a. , u korelaciji je sa prethodnom traumom i disekcijom arterij-skog zida krvlju iz lumena nakon pucanja intime; fuziformna c. a. , izduženo vretenasto proširenje zida cerebralnog krvnog suda.

CEREBRALNA PARALIZA, CP (engl. cerebral palsy), termin koji označava statičku encefalopatiju, hronični neprogresivni poremećaj pokreta, položaja ili tonusa kao pos-ledicu insulta CNS pre, za vreme ili neposredno posle porođaja. Često je praćena mentalnom retardacijom i/ili epilepsijom, kao i poremećajima vida, sluha, govora i ponašanja. Prevalencija je 2-4/1.000 živorođene dece. Etiološki faktori su perinatalna asfiksija (u oko 10%), nedonešenost i mala težina na rođenju (u 10 do 25%), kongentalne malformacije i poremećaji u razvoju fetusa, kao i faktori koji su vezani za majku: proteinurija, krvarenje u trećem trimestru, upotreba hormona u trudnoći, oboljenja srca (u neznatnom procentu). U najvećem broju slučajeva uzrok CP je nepoznat. CP se može klasifikovati po kliničkim manifestacijama na: spastični (engl. spastic cerebral palsy), diskinetični-atetoidni (engl. dyskinetic CP), ataksični oblik (engl. ataxic CP) i mešane forme. Fiziološka klasifikacija je u dve velike grupe: piramidni- -spastični i ekstrapiramidni-nespastični tip. Ovaj drugi se javlja u više oblika: horeoatetoidni, ataksični, distonični i rigidni. Topo-grafska klasifikacija, ograničena na spastični tip , uključuje hemiplegiju, diplegiju, spastičnu kvadriplegiju, bilateralnu hemiplegiju, monoplegiju i triplegiju, a neki opsiju i atoničnu CP sa smanjenim tonusom mišića, usporenim motornim razvojem, hiperekstenzibilnošću i mentalnom retardacijom (atonična diplegija). Ona kasnije, posle 4. godine, obično prelazi u spastični oblik. U hemiplegiji (engl. hemiplegia) je oštećena samo jedna strana tela

(pre-težno ruka), a distalni delovi više od proksimalnih. Zbog slabosti mišića supinatora i ekstenzora, ruka je flektirana u laktu, sa pronacijom podlaktice i fleksijom ručja i prstiju. Poremećena je stereognozija (kortikalna senzorna sposobnost prepoznavanja predmeta), a često je prisutan poremećaj rasta oštećenog ekstremiteta. Noge pokazuju povećanu spastičnost fleksora i aduktora natkolenice, kao i mišića lista. Zbog toga i zbog slabosti dorzifleksije stopala, dete hoda na prstima oštećene noge, uz cirkumdukciju. Ponekad je defekt blag: nesposobnost hodanja na peti oštećene noge ili asimetrija kada dete trči. Kvadriplegija označava simetrično oštećenje pokreta sva četiri ekstremiteta, a spastična diplegija veće oštećene noge, kao u nedonešene dece, usled periventrikularne leukomalacije. Zbog kontrakture, noge zadobijaju ekvinovarus ili kalkaneovarus deformiteta. Diskinetična CP označava oštećenje voljnih pokreta, što se izražava u vidu nekontrolisanih, besciljnih pokreta koji se gube u snu, a objašnjavaju se patološkim promenama u bazalnim gaglijama mozga. Pokreti su horeo-atetoidni, obično asimetrični, uz, ponekad, disfagiju i poteškoće u govoru. Tegobe se povećavaju u emotivnoj tenziji i želji za voljenim izvođenjem određenih pokreta. Distonična CP se primećuje po uvijanju trupa, grimasama lica i rigidnosti ekstremiteta. Pone-kad se ispoljava veoma kasno, 10 i više godina posle perinatalne anoksije. Ataksična CP podrazumeva disfunkciju koordinacije, držanja tela uz brze pokrete distalnih delova ekstremiteta. Uzrok: statičke lezije malog mozga. Ovaj oblik je prilično redak, ima dobru prognozu. Mentalna retardacija je, takođe, retka. Mešani oblici CP su, najčešće, kombinacija spastičnosti sa horeoatetozom. Mentalna retardacija prisutna je u 50-75% ove dece. Dijagnoza CP se postavlja na osnovu anamneze, detaljnih i ponovljenih pregleda. Tako se isklju-čuju progresivna oboljenja CNS, tumor kič-mene moždine, mišićna distrofija, hromozomski i neurokutani sindromi i metabolički pore-mećaji. Korisno je uraditi CT i MRI glave da bi se odredila veličina i lokacija strukturne lezije i asocirane kongenitalne anomalije. Potrebno je ispitati vid i sluh deteta, odrediti nivo aminokiselina i organskih kiselina (seruma i urina), laktate, lizozomske hidrolaze i masne kiseline drugih lanaca u serumu, kao i oligosaharide u urinu. EEG omogućava potvrdu kli-nički suspektnih konvulzija, ali ne pomaže u diferencijalnoj dijagnoza CP i drugih neuropatoloških stanja. Lečenje CP se planira na osnovu poznavanja specifičnih poremećaja sva-kog deteta. Uključuje se tim lekara raznih spe-cijalnosti, fizio i radni terapeut, logoped, socijalni radnik i razvojni psiholog. Roditelji deteta obuče se da pomažu detetu u obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti, a i da izvode vežbe za prevenciju kontraktura (često je kontraktura Ahilove tetive). Jer, ako se kontrakture razvijaju, pomažu samo ortopedske korekcije. Za smanjenje spastičnosti daju se i lekovi (dijazepam, dantrolen, baklofen). U lečenju epilepsije koriste se antikonvulzivna sredstva. Veoma je teško pomoći deci sa mentalnom retardacijom. Smeštanje u posebne institucije savetuje se samo za decu kojoj se ne može pomoći kad kuće zbog fizičkih, socijalnih ili emocionalnih faktora.

CEREBRALNA SMRT, (engl. cerebral dea-th), v. moždana smrt.

CEREBRALNI VAZOSPAZAM (engl. cerebral vasospasm), cerebralni angiospazam, kontrakcija ili hipertonija tunike muskularis cerebralnih krvnih sudova; najčešće se javlja nakon aneurizmalne subarahnoidalne hemoragije. Karakterišu ga poremećaj cerebralne cirkulacije i kliničke manifestacije koje mogu varirati od blagih, tranzitornih do teških po-remećaja stanja svesti i opšteg stanja pacijenta kao i smrtnog ishoda.

CEREBRI-, CEREBRO, (engl. cerebro-), oz-načava da je nešto u vezi ili se odnosi na veliki mozak.

CEREBRITIS (engl. cerebritis), rana faza lokalizovane infekcije u moždanom tkivu (parenhimu) čiji su najčešći uzročnici bakterije koje izazivaju gnojenje, a može se završiti formiranjem moždanog apscesa pri čemu se gnojni sadržaj uobličava kapsulom. Ovo obo-ljenje mogu uzrokovati i neki virusi, gljivice, paraziti bilo pojedinačno ili udruženo. Cerebritis najčešće nastaje kao komplikacija nekog gnojnog žarišta u organizmu kao što su gnojno zapaljenje srednjeg uva, sinusa, gnojenje oko zuba, infekcije na srčanim zaliscima itd. Dijagnoza se najsigurnije postavlja pregledom moz-ga kompjuterskom tomografijom (CT, skener) ili magnetnom rezonancom (MRI). Lečenje podrazumeva primenu odgovarajućih anti-mikrobnih lekova, a ponekad i odstranjivanje gnojnog sadržaja operativnim putem.

CEREBRO-FACIO-TORAKALNI SIND-ROM (engl. cerebro-facio-thoracal syndrome ), kongenitalni sindrom koga karakterišu: mentalna retardacija, brahicefalija, tipič-no lice (uzano istureno čelo, rundave obrve sa hipertelorizmom, širok nos, hipoplazija gor-nje vilice, trouglasta usta), kratak vrat, kalcificirani klinoidni nastavak, multiple nenormalnosti kostiju gornjih grudnih pršljenova, često u predelu vrata, zajedno sa različitim deformitetima gornjih rebara. Verovatno se prenosi autosomno recesivnim načinom nasleđivanja.

CEREBRO-HEPATO-RENALNI SINDROM (engl. cerebro-hepato-renal syndrome ), kongenitalan sindrom, autosomno recesivnog tipa nasleđivanja. Karakterišu ga: pljosnato lice, visoko istureno čelo sa plitkim supraorbitalnim grebenima, nenormalnosti jetre (najčešće hepatomegalija sa cirotičnim promenama), albuminurija, bubrežne ciste, defekti na srcu u vidu urođenog duktusa arteriozusa kao i septalnog defekta, anomalije mozga često u vidu makrogirije i polimikrogirije kao i loša mijelinizacija i leukodistrofija, ometeno razviće sa hipotonijom i raznim sistemskim abnormalnostima lo-banje i očiju. Kod nekih slučajeva bila je utvrđena izuzetno velika koncentracija gvožđa.

CEREBRO-KOSTO-MANDIBULARNI SINDROM (engl. cerebro-costo-mandibular syndrome ), hereditarno (po tipu autosomno recesivnog načina nasleđivanja) razvojno oboljenje. Karakterišu ga kostovertebralne abnormalnosti, mentalna nerazvijenost, orofacijalne anomalije (mikrognatija, glosoptoza, defekti i disfunkcije nepca), mandibulofacijalne anomalije, kostovertebralni defekti, mikrocefalija i usporena mijelinizacija.

CEREBRO-OKULO-FACIO-SKELETNI SINDROM (engl. cerebro-oculo-facio-skeletal syndrome ), sindrom kojim se kraniofacijalne anomalije

nasleđuje autosomno recesivnim načinom. Karakterišu ga relativna mikrocefalija, iskošeno čelo, visok nazalni greben, velike uši, mesnata preklapajuća gor-nja usna, mikrognatija ili retrognatija, kratak vrat, skeletni defekti, kifoza, skolioza, dislokacija kuka, kamptodaktilija, kontrakture, uz hipotoniju, osteoporozu i nenormalnosti bubrega.

CEREBROSPINALNA TEČNOST (engl. cerebrospinal fluid, CSF), bistra, vodenasta tečnost koja okružuje mozak i kičmenu mož-dinu. Nalazi se u moždanim komorama, subarahnoidnom prostoru i centralnom kanalu kičmenog stuba. Mozak i kičmena moždina su potopljeni u ovu tečnost koja ih tapacira prema koštanom zidu. Ovim „jastukom” na-ročito je zaštićen mozak od mehaničke povre-de pri naglim pokretima glave. Cerebrospinalna tečnost sekretuje se iz hioidne mreže kapilara u moždanim komorama, dok je oko 30% poreklom iz međućelijske tečnosti mozga. Apsorbuje se u krv (venske sinuse) kroz arahnoidne resice. Normalno po sastavu liči na krvnu plazmu, ali bez belančevina, ima manje glikoze i sadrži po koji leukocit. V. likvor cerebrospinalis.

CEREBROZID (engl. cerebroside ), derivat sfingozina u kome je amino-grupa vezana za acil-grupu, a alkoholna grupa je glikozidnom vezom spojena sa nekom heksozom, D-glukozom ili D-galaktozom. Cerebrozid ili njegovi derivati se akumuliraju u pojedinim tkivima kod tzv. sfingolipidozoa kao što su Gaucherovo i Tay-Sachsovo oboljenje.

CEREBRUM (engl. endbrain, lat. telencephalon, cerebrum), v. telencefalon.

CERULOPLAZMIN (engl. ceruloplasmin), glikoprotein koji sadrži po osam atoma bakra u molekulu (četiri kao Cu+) i ima osobine enzima iz roda oksidoreduktaza (gvožđe (II):kiseonik oksidoreduktaza, EC 1.16.3.1). Naziva se i ferooksidaza. Katalizuje reakciju: 4Fe2+ + 4H+ + O2 = 4Fe3+ + 2H2O. Takođe katalizuje oksidaciju polifenola, polialkohola i poliamina. Značajan je za transport bakra i održavanje optimalnog nivoa Cu2+ u tkivima. Pošto spada u proteine akutne faze, koncentracija mu se u plazmi povećava pri fizio-loškom stresu, infekcijama, trudnoći itd. Koncentracija ceruloplazmina je snižena u hepatolentikularnoj degeneraciji (Wilsonovo obo-ljenje).

CERUMEN (engl. cerumen, wax), žućkasto-braonkasta, polučvrsta ušna mast, proizvod ceruminoznih žlezda. Stvara se u spoljašnjem ušnom kanalu i ima zaštitnu funkciju. U kontaktu sa vodom bubri i dovodi do neprijatnog zapušenja uva. Odstranjuje se ispiranjem uva posle pažljivog pregleda.

CERVICITS

(engl. cervicitis), zapaljenje grlića materice. Češće se javlja kod žena koje su rađale, nego kod nerotkinja. Predisponirajući faktori su porođajne povrede i rascepi na grliću, kao i oštećenja sluzokože pri instrumentalnim dijagnostičkim ili terapijskim manipulacijama. Najčešći uzročnici su strepto- i stafilokoke, bacil koli i gonokok. Ako se leče-nje ne sprovodi kako valja, bolest može da pređe u hronični stadijum.

CERVIKALNA INTRAEPITELIJALNA NE-OPLAZIJA, CIN (engl. cervical intraepithelial neoplasia), promene u ćelijama grlića materice koje prethode invazivnim stadijumima karcinoma grlića. Klasifikacioni sistem CIN razlikuje tri stadijuma: CIN 1 blaga displazija; CIN 2 - umerena displazija; CIN 3 - teška (izražena) displazija ili carcinoma in situ (površinski, intraepitelijalni karcinom). CIN se retko sreće u žena posle menopauze. U zavisnosti od stepena displazije leči se loop dijatermijom, laserom, klasičnom konizacijom ili amputacijom (odstranjivanjem grlića materice).

CERVIKALNI ( engl. cervical, lat. cervicalis), vratni, onaj koji se odnosi na predeo vrata.

CERVIKALNI BRIS (engl. cervical smear), v. Papanikolau, Pap test.

CERVIKALNI KARCINOM (engl. cervical cancer), karcinom grlića materice, najčešći karcinom genitalnih organa žene. Može da bude porekla površinskog pločasto-slojevitog epitela (skvamozni karcinom) i cilindričnog epitela (adenokarcinom). Javlja se kod relativno mladih žena, obično pred menopauzu, a najčešće počinje kao mala erozija oko spo-ljneg ušća grlića materice na prelasku skvamoznog u cilindričan epitel endocerviksa. Postoje tri makroskopska tipa: vegetantni, ulcerozni i infiltrativni. Početni oblik je preinvazivni, intraepitelijalni karcinom (carcinoma in situ, stadijum 0, CIN III), dok je od-makla forma invazivni karcinom koji se širi i zahvata najpre stromu grlića, a zatim lifmne čvorove i okolna tkiva i organe (stadijumi I, II, III i IV). U ranoj fazi razvoja može da se otkrije Papanikolau testom i kolposkopskim pregledom, a kasnije histopatološkim pregledom uzorka uzetog biopsijom. Simptomi su kontaktno krvavljenje i sukrvičavo belo pranje u ranoj i bol u odmakloj fazi. U zavisnosti od stadijuma bolesti u trenutku dijagnoze lečenje je hirurško, zračenjem ili njihovom kombinacijom.

CERVIKALNI SERKLAŽ (engl. cervical cerclage), akušerska operacija čiji je cilj sprečavanje prevremenog porođaja, odnosno spontanog pobačaja. Sastoji se u stavljanju kružnog šava na sluzokožu grlića materice koji ga drži zatvorenim i sprečava mogućnost prevremenog otvaranja grlića i prskanja vodenjaka. Kontraindikovan je kod prsnutog vodenjaka, prisutne infekcije, postojanja materičnih kontrakcija, nisko usađene posteljice i uginulog ploda. Izbegava se u prvom tri-mestru trudnoće. Najoptimalnije vreme za serklaž je period između 14. i 20. nedelje. Posle tog vremena povećava se rizik od prska-

nja vodenjaka, krvarenja i infekcije. Najčešće se primenjuje tehnika operacije po Mc Donaldu. Skidanje serklaža vrši se 2-3 nedelje pre termina porođaja.

CERVIKODINIJA (engl. cervicodynia), bol u predelu grlića materice.

CERVIKO-OKLUZO-FACIJALNI SINDROM (engl. cervico-ocluso-facial syndrome), hereditaran sindrom koga karakteriše gluvonemost, defektna usađenost dlaka i zuba, hipoplazija lica, subkonjuktivalne neoplazme, moguća asimetrija lica i kranijuma.

CERVIKS (engl. neck, lat. cervix), v. kolum, vrat.

CESIUM-137 (engl. cesium 137), Cesium-137 je radioaktivni izotop ceziuma (Cs), elementa čiji je atomski broj 55. Cesium je beličast, mekan, hemijski relativno reaktivan, alkalan element koji se nalazi u I (ili Ia) grupi Periodnog sistema elemenata. Koristi se u medicinskoj dijagnostici. Posebno se koristi kao radioaktivni obeleživač (marker) u istraži-vanju funkcija organa i tkiva pri uzimanju hormona, minerala, vitamina i dr.

CESTAN-CHENAISOV SINDROM (engl. Cestan-Chenais syndrome), varijanta Babinski-Nageottevog sindroma koga karakterišu paraliza mekog nepca, kolateralna hemiplegija, senzitivne smetnje i ataksija. Uzrok ovog sindroma su tromboze vertebralnih arterija na početku zadnje donje cerebelarne arterije. Na-ziva se i Cestanova paraliza.

CETILPIRIDINIJUM (engl. cetylpiridinium), antiseptik iz grupe deterdženata koji se koristi u sredstvima za ispiranje usta i grkljana koja imaju malu i nedokazanu efikasnost.

CEV (engl. tube, lat. tuba), v. tuba.

C'FOS GEN (engl. C'fos gene), neposredni rani gen (IEG - immedietly early gene) istisnut u postsinaptičke

neurone zadnjih korenova koji se aktivira nekoliko minuta posle nociceptivnih stimulusa, pri čemu intracelularni ulazak Ca kroz povećani membranski permeabilitet ima krucijalan značaj. Njegova uloga u nastanku plasticiteta i centralne hiperalgezije nije sasvim razjašnjena, ali se zna da igra ulogu u transkripcionoj kontroli nastanka različitih neuropeptida, uključujući dinorfin i enkefalin.

CFU-S, skraćenica od Colony Forming Units - predpostavljene, pluripotentne, male stem će-lije, najverovatnije slične malim limfocitima, sposobne da klonalnom reprodukcijom formiraju kolonije proliferišućih hematopoetskih ćelija u slezini (engl. spleen) letalno ozra-čenih miševa. Ni na svetlosnom ni na elektronskom mikroskopu ne mogu se razlikovati od limfocita. Izgleda da su CFU-s. progenitori za najmanje tri vrste morfološki prepoznatljivih ćelija: CFU-E, za eritroblaste eritrocite; CFU-GM, za granulocite i monocite; CFU-M za megakariocite.

CHAGASOVA BOLEST (engl. Chagas disease), američka tripanozomijaza, hronična infektivna bolest koju izaziva Trypanosoma cruzi. Veliki je zdravstveni problem u Južnoj i Centralnoj Americi, gde se procenjuje da boluje oko 20 miliona ljudi. Pored obolelog čoveka izvor zaraze su i brojne životinjske vrste. Bolest prenose insekti (najvažniji Triatoma infestans). Na mestu ulaska parazita javlja se najčešće otok („šagom“), koji je posebno karakterističan kada na licu zahvata jedan kapak (znak Romanovskog). Čest je otok regionalnih limfnih žlezda, a mogu se javiti i povišena temperatura i diseminacija parazita. U akutnoj fazi može da se razvije miokarditis, dok hroničnu karakteriše zahvatanje srca (miokardiopatija), nervnog sistema (meningoencefalitis) i glatkih mišića šupljih organa (jednjak, debelo crevo) sa njihovom dilatacijom i funkcionim poreme-ćajima („mega-faza“). Dijagnoza: nalaz para-zita u krvi, na mestu primarne lezije i u insektu koji u dijagnostičke svrhe ubode obolelog („ksenodijagnoza“). Antitela u krvi utvrđuju se različitim metodama (RVK, ELIZA, IFA). Terapija: u ranoj fazi benznidazol (Radanil), kasnije je lek izbora nifurtimoks (Lampit). Profilaksa: borba protiv uboda insekata i povećanje higijene u uslovima stanovanja.

CHAPPLEOV SINDROM (engl. Chapple syndrome), sindrom koji se kod novorođen-čadi ispoljava kao unilatralna facijalna mlitavost ili paraliza povezana sa uporednom slabošču ili paralizom glasnih žica i/ili mišiča gutanja (dela inervisanog od rekurensa ili gornjeg laringealnog nerva) suprotne strane. Nastaje zbog lateralne fleksije glave in utero koja pritiska tiroidnu hrskavicu i pritiska je na krikoidnu hrskavicu ili kost što izaziva kompresiju laringealnog nerva ili njegovu sma-njenu opskrbljenost krvlju.

CHARCOT-LEYDENOVI KRISTALI (engl. Charcot-Leyden crystals), bezbojni, uglasti ili obli proteinski kristali koji se vide pod mikroskopom u telesnim tečnostima sa visokom koncentracijom degranulisanih eozinofila, naročito u sputumu bolesnika sa aler-gijskom astmom i u fecesu bolesnika sa infekcijom protozoama.

CHARCOTOV ZGLOB (engl. Charcot's jo-int), tabesna artropatija, neuropatsko ošte-ćenje zgloba u toku tabesa dorsalisa. Zbog afekcije nervnog sistema, gubitka dubokih bolnih senzacija i proprioceptora, dolazi do progresivnog i bezbolnog oštećenja zglobova, najčešće kolena, sa čestim efuzijama i teškim deformacijama.

CHARCOTOVA TRIJADA (engl. Charcot's triade), čine je nistagmus, intencioni tremor i stakato govor.

CHEDIAK-HIGASHI SINDROM (engl. Chediak-Higashi syndrome), ŠMoises Chediak, francuski lekarĆ, Otokaka Higashi, japanski lekarË, kongenitalno, autosomno oboljenje koje karakterišu parcijalni albinizam, fotofobija, masivne inkluzije u leukocitima, psihomotorne nenormalnosti, recidivne infekcije i rana smrt. Antenatalna dijagnoza se postavlja amniocentezom. Lečenje se sprovodi transfuzijama i antibioticima.

CHEYNE-STOKESOVO DISANJE (engl. Cheyne-Stokes's breathing), poremećaj ritma disanja koji su opisali Cheyne (1818.) i Stokes (1846.), a koji se ne može objasniti stanjem pluća. Poremećaj se sastoji od niza neravnomernih disajnih pokreta čije graf-ičko registrovanje pokazuje talasast uspon i pad, a zatim period zaustavljanja disanja (apneja), od petnaest sekundi ili duži. Posle apneje u toku koje pacijent postaje cijanotičan, s mogućim konvulzivnim fenomenima, javljaju se najpre jedva primetni i retki disajni pokreti, zatim se brzina i dubina disanja postepeno povećavaju, te disanje postaje čujno i sve napornije dok ne dođe do prave dispneje tj. otežanog disanja. Pošto dosegnu maksimum, brzina i dubina disanja potupno opadaju i ponovo nastaje period apnee. Periodičnost ovih promena je manjeviše pravilna. Ovaj tip aritmičkog disanja može da se ispolji u manje razvijenim oblicima u kojima najkarakterističniji elemenat predstavlja period apneje (zaustavljanja disanja). Kod odojčadi ovaj oblik disanja predstavlja fiziološku pojavu. U nizu patoloških stanja Čejn-Stoksovo disanje ukazuje na poremećaj funkcije centra za disanje smeš-tenog u produženoj moždini. Uvek je prognostički nepovoljan znak i njegovi uzroci mogu biti sledeći: poremećaj moždanog krvotoka usled arteroskleroze, praćen komom ili bez nje, trovanja (među kojima je naj-češća uremija), insuficijencija krvotoka usled oboljenja srca, anoksija (nedostatak kiseonika u tkivima), pojedine zarazne bo-lesti.

CHILBLAIN LUPUS ,retka vrsta kutanog lupusa, vaskulitisno oboljenje povezano sa izlaganjem hladnoći, naročito na prstima nogu i stopalima, u vidu eritematoznih pro-mena, sa pruritusom i bolnim senzacijama, a moguće je i nastajanje ulceracija. Zove se i lupus pernio.

CHLOROMA

(engl. chloroma), maligna zelena neoplazma mijeloidnog tkiva koja se javlja bilo gde u telu bolesnika sa mijeloidnom leukemijom. Zeleni pigment, mijeloperoksidaza nema metaboličku funkciju. Pod ultravioletnim svetlom tkivo tumora fluorescira svetlocrveno. Zove se i granulocitni sarkom.

CHRISTIANOV SINDROM (engl. Christian syndrome), sindrom koji se autosomno recesivno nasleđuje, a manifestuje se kraniostenozom kombinovanom sa artrogripozom i rascepom nepca. Moguća je pojava i mikrocefalije, okularnog hipertelorizma, antimongoloidne palpebralne kosine, oftalmoplegije, pomerenih ušnih školjki, bifidne uvule, kamptodaktilije, ograničene pokretljivosti zglobova, dis-fagije, laringomalacije, fibrilacije mišića. Česte su nenormalnosti centralnog nervnog sistema, poremećena mijelinizacija, glijalna proliferacija bele mase.

CHRISTMASOVA BOLEST ILI HEMO-FILIJA B (engl. Christmas disease, haemo-philia B). Nasledni poremećaj koagulacije koji se prenosi recesivnim genom na X-hromozomu, prouzrokuje deficit faktora IX, plazma tromboplastinske komponente. Obo-ljenje je slično hemofiliji A.

CHRYSIASIS , trajna, difuzna pigmentacija kože (od braon do plavosive boje) izazvana taloženjem soli zlata pri dugotrajnoj upotrebi ovih jedinjenja.

CHURG-STRAUSS GRANULOM, v. alergijski angitis i granulomatoza.

CHVOSTECKOV ZNAK (eng. Chvosteck's sign), grčevi facijalne muskulature uzrokovani stimulacijom facijalnog nerva laganim udarcima što izaziva mišićnu iritabilnost, obično zbog sniženja kalcijuma u serumu.

CIJANID (engl. cyanide), alkil-cijanid, R-CºN, ili nitril, odnosno so vodonik-cijanida, HCN, npr. natrijumcijanid (NaCN) i kalijum-cijanid (KCN) ili je cijandini jon NºC:-, koji je veoma toksičan. Soli cijanovodonične kiseline su poznate kao brzi i smrtonosni otrovi. Inhibiraju enzime odgovorne za tkivno disa-nje. Cijanidi imaju miris na gorke bademe. Cijanovodonična kiseline je gas koji ako se udahne ubija za manje od 1 minuta. Natrijum i kalijum-cijanidi su soli koje se mogu uneti oralno, a smrt nastaje za nekoliko minuta. Može da pomogne brza intervencija amilnitritom, pentanol-nitritom i natrijum-tiosul-fatom i da spase život.

CIJANKOBALAMIN

(engl. cyanocobalamin), oblik kobalamina u kome je jedan od liganada centralnog kobaltovog atoma cijanidna grupa (NºC-). Cijankobalamin ili vitamin B12 daje se parenteralno u slučaju perniciozne anemije.

CIJANMETHEMOGLOBIN, HiCN (engl. cyanmethemoglobin), stabilni kompleks koji se formira između methemoglobina i cijanida. Ima karakterističnu Soretovu traku na 416 - 419 nm i drugi apsorpcioni maksimum na 451 nm. Ova osobina se koristi pri odre-đivanju hemoglobina u punoj krvi pomoću kalijum-fericijanida.

CIJANOZA (engl. cyanosis), svetlo- do tamnomodra boja vidljivih sluzokoža i kože zbog povećane koncentracije redukovanog hemoglobina u malim krvnim sudovima kože. Postaje vidljiva kada srednja kapilarna koncentracija redukovanog hemoglobina pređe 5 g/dl. Periferna cijanoza (cijanotične usne, jagodice, usne školjke, vrh nosa, vrhovi prstiju na rukama i nogama, a ponekad čitave šake i stopala) nastaje zbog velike koncentracije redukovanog hemoglobina u venskoj krvi kao rezultat prekomernog odavanja kiseonika na kapilarnom nivou zbog usporene venske cir-kulacije. Centralna cijanoza jasno se zapaža na koži, vidljivim sluzokožama i jeziku. Nastaje kao posledica smanjene zasićenosti krvi kiseonikom ili prisustva patološke forme hemoglobina. Javlja se kod bolesnika sa uro-đenim srčanim manama u kojih je razvijen desno levi šant kao i kod bolesnika sa hro-ničnim bronhopulmonalnim oboljenjima i poremećenom alveolarnom ventilacijom. Jav-lja se kao enterogena ili autotoksična c. zbog apsorpcije nitrita i sulfida iz creva i označava se kao methemoglobinemija i sulfhemoglobinemija udružena sa cijanozom. Pratilac je teških enteritisa, abdominalnog bola, zatvora ili proliva, glavobolje, dispneje, vrtoglavice, sinkope, anemije, a nekada osobe imaju i maljičaste prste i indol u mokraći. Ovaj tip cijanoze naziva se Stokvis-Talma sindrom, Van den Berghova bolest i autotoksična cijanoza. Lažna c. , nastaje zbog postojanja pigmenta, a ne nedovoljne oksigenacije krvi. Hereditarna methemoglobinemija takođe ima cijanozu, ali zbog strukturnih promena u molekulu hemoglobina, M hemoglobina ili zbog nedostatka enzima NADH- methemoglobin dijaforaze. Nasleđuje se autosomnim recesivnim putem. Cijanoza može da nastane i zbog pasivne kongestije slezine; c. retine, cijanoza samo u predelu retine i javlja se kod nekih urođenih srčanih anomalija; šant c. , centralna cijanoza koja nastaje zbog mešanja neoksigenovane krvi sa arterijskom krvlju u srcu ili u velikim krvnim sudovima; pozna c. , javlja se kod nekih urođenih srčanih oboljenja, ali samo kad nastane srčana dekompenzacija.

CIKLAMAT (engl. cyclamates), grupa jedi-njenja koja obuhvata kalcijum-ciklamat i njegove metabolite a koriste se kao veštački zaslađivači. U seriji eksperimenata na životi-njama utvrđena je povećana sklonost ka karcinomu mokraćne bešike kada je ciklamat davan u ekstremnim, do 100 puta većim dozama od dozvoljenih. Zbog toga je ciklamat u SAD zabranila FDA. Ovo se u kasnijim eks-perimentima nije potvrdilo, pa je u svim ostalim zemljama dozvoljen za upotrebu u ishrani ljudi.

CIKLIČNI ADENOZIN MONOFOSFAT (ciklični AMP, cAMP, 3',5'-AMP)

, (engl. cyclic adenosine monophosphate), ciklični nukleotid, koji posreduje pri dejstvu brojnih hormona na njihov ciljni organ.

CIKLIČNI GVANOZIN MONOFOSFAT (cGMP, ciklični GMP, 3',5'-GMP) , (engl. cyclyc guanosine monophosphate), ciklični nukleotid, koji kao i ciklični AMP služi kao intracelularni sekundarni posrednik pri dejstvu hormona. Ciklični AMP i ciklični GMP imaju suprotne funkcije u mnogim ćelijama.

CIKLITIS (engl. cyclitis), zapaljenje cilijarnog tela. Retko se javlja samostalno, češće udruženo sa zapaljenjem dužice u vidu iridociklitisa praćeno smanjenjem vizusa, lakim bolom i smetnjama od strane svetla. Mogu da se pojave precipitati na zadnjoj strani rožnjače; zenica je uža, ali nema fibrinske eksudacije.

CIKLODIJALIZA (engl. cyclodyalisis), odlubljenje cilijarnog tela od beonjače, najčešće usled traume ili naglog prodora tečnosti izme-đu cilijarnog tela i okolnih struktura kod upa-la, ablacije retine, tumora itd.

CIKLOFOSFAMID (engl. cyclophosphamide), citostatik iz grupe alkilirajućih agensa, koji se koristi oralno ili u vidu injekcija za lečenje malignih hemopatija i većeg broja solidnih tumora. Deluje i imunosupresivno, sprečava reakcije odbacivanja transplantiranih organa. Preparati: Alkyloxan, Cytoxan, Ciklofosfamid, Endoxan.

CIKLOOKSIGENAZA (engl. cyclo-oxygenase, COX), važan enzim u sintezi prostaglandina (Prostaglandin H sintaza). Katališe kompleks reakcija (bifunkcionalni enzim) koje konvertuju arahidonsku kiselinu u prostaglandine. Postoje 2 izoforme ciklooksigenaze: COX-1 konstitutivna forma enzima koja varira unutar uskih granica, ispoljena je u većini tkiva (želudac, bubreg, endotelijalne ćelije, krvni trombociti) i odgovorna je za različite fiziološke funkcije (enzim „čuvarkuća”). COX-2 izoforma je inducibilni enzim, čija se koncentracija višestruko povećava u inflamatornom odgovoru u stimulisanim monocitima, sinovijalnim ćelijama, fibroblastima, izazivajući inflamatornu reakciju. Obe izoforme COX inhibiraju nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

CIKLOPENTOLAT (engl. cyclopentolate), midrijatik sličan atropinu, koji se koristi u dijagnostici i u lečenju nekih zapaljenja oka. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Mydrilate.

CIKLOPLEGIJA

(engl. cycloplegia), paraliza cilijarnog mišića, sa kojom prestaje uticaj akomodacije. Često se koristi za određivanje refrakcije oka kod mlađih osoba (u žargonu - širenje zenice), što je, u stvari, cikloplegija, a široka zenica je uzgredan nalaz. Može nastati i usled oštećenja parasimpatičkih i simpatičkih vlakana koja oživčavaju cilijarni mišić. Postiže se cikloplegicima (npr. atropinom).

CIKLOPROPAN (engl. cyclopropane), opšti anestetik za hiruršku anesteziju. Bezbojan, zapaljiv i eksplozivan gas. C3H6, karakteristič-nog mirisa i oštrog ukusa. Sve manje se koristi zbog zapaljivosti i eksplozivnosti.

CIKLOSERIN (engl. cycloserine), antituberkulotik manjeg značaja, ali i antibiotik koji deluje na veći broj bakterija. Nije registrovan u Jugoslaviji.

CIKLOSPORIN A (engl. cyclosporine A), imunosupresivni lek, selektivno inhibira imu-ni odgovor delujući na limfocite, smanjuje stvaranje interleukina IL-2 i stvaranje citotoksičnih Tc limfocita. Koristi se za spre-čavanje odbacivanja transplantiranih organa i kostne srži i za lečenje autoimunih bolesti kao što su atopični dermatitis, psorijaza i reumatoidni artritis - kod slučajeva rezistentnih na standardnu terapiju. Preparati: Consupren, San-dimmun.

CIKLOSTAZA (engl. cyclostasis), predstavlja funkcionalni sistem koji omogućava ritmičnu sinhronizaciju promena u organizmu sa promenama u spoljašnjoj sredini i značajnijim pro-menama unutrašnje sredine.

CIKLOTIMIJA (engl. cyclothymia), naizmenično smenjivanje radosti i tuge karakteristično za određeni tip ličnosti. Ne klasifikuje se kao patološka osobina, osim kada poprimi ekstremne razmere.

CIKLOTRON (engl. cyclotron), uređaj za ubrzavanje naelektrisanih čestica do visokih energija. U medicinsku svrhu služi za pro-izvodnju radioizotopa koji se primenjuju u dijagnostici, proizvodnju gama emitera i za terapiju protonima. Za proizvodnju pozitronskih emitera služe ciklotroni nižih energija, koji su uglavnom locirani u bolnicama. V. medicinski ciklotron.

CIKLUS (engl. cycle), termin koji se odnosi na najkraći deo ritma koji se beskonačno ponav-lja. Trajanje

ciklusa meri se od vrha, odnosno maksimuma intenziteta pojave do sledećeg maksimuma. Vreme potrebno za jedan ciklus označava se kao period.

CIKLUS LIMUNSKE KISELINE (engl. citric acid cycle), v. ciklus trikarboksilnih kiselina.

CIKLUS TRIKARBOKSILNE KISELINE (engl. tricarboxylic acid), deo aerobne oksidacije energetskih materija, koji zahteva učestvovanje elektronskog transporta i oksidativne fosforilacije. Svi ovi procesi se odigravaju u mitohondrijama. Ciklus limunske kiseline je ciklični metabolički metabolizam u kome se odigrava kompletna oksidacija acetil jedinice (deo sa dva ugljenika) acetil koenzima A (CoA). Acetil-CoA nastaje iz amino-kiselina, ugljenih hidrata i masti. Na oksidaciju acetil-grupa do CO2 i H2O troše se približno dve trećine ukupnog kiseonika i stvorenog ATP. Ovaj ciklus se naziva i ciklus limunske kiseline i Krebsov ciklus.

CILASTATIN (engl. cilastatine), inhibitor enzima koji blokira metabolizam nekih antibiotika (imipenem) u bubregu. U kombinaciji se poja-čava dejstvo imipenema. Preparat: Tienam.

CILAZAPRIL (engl. cilazapril), ACE inhi-bitor koji se koristi za lečenje hipertenzije i insuficijencije srca, sam ili u kombinaciji sa diuretikom. Preparati: Prilazid, Prilazid plus.

CILIJARNO TELO (engl. cilliary body), srednji, zadebljani deo vaskularne opne. Nalazi se između dužice i sudovnjače, od koje je odvojeno zupčastom linijom - orrom serratom. Igra značajnu ulogu u akomodaciji oka i stva-ranju očne vodice, a pigment cilijarnog tela zadržava suvišne svetlosne zrake. Sastoji se od cilijarnog mišića, sudovnog sloja, bazalne opne i pigmentnog sloja. V. korpus cilijare, trepljasto telo.

CILIJE (engl. eye-lashes), trepavice; dlačice koje pokrivaju rubove kapaka i štite rožnjaču i vežnjaču od spoljnih uticaja. Normalno ne sede i nemaju mišiće uspravljače dlaka. Na gornjim kapcima su duže (8 - 12 mm) i tu ih ima 100 - 150, a na donjim kapcima su duge 6 - 8 mm i ima ih 50 - 80.

CILINDROM (engl. cylindroma), epitelijalna neoplazma, poreklom od žlezdanih kanala. Može nastati u koži. Kao maligna neoplazma (carcinoma adenocysticum) javlja se u pljuvačnim žlezdama, epifarinksu,

paranazalnim sinusima i respiratornom sistemu. Sporo raste i niskog je stepena maligniteta.

CILINDRURIJA (engl. cylindruria), prisustvo odlivaka tubula (najčešće proteinskih) u mokraći.

CILJNA POPULACIJA (engl. target population), grupa pojedinaca, stvari, merenja itd., o kojima želimo da donesemo neke zaključke. Termin se nekada koristi da označi populaciju iz koje se uzima uzorak, a nekada da uputi na referentnu populaciju na koju se odnose zaključci. Grupa osoba za koju se planira neka intervencija.

CIMETIDIN (engl. cimetidine), prvi antagonist H2 receptora, smanjuje lučenje kiseline u želucu i koristi se za lečenje ulkusne bolesti, gastroezofagusnog refluksa i dispeptičkih te-goba. Potisnuli su ga noviji lekovi kao ranitidin, i nije više u prometu u Jugoslaviji.

CINGULEKTOMIJA (engl. cingulectomy), jednostrana ili obostrana hirurška ekscizija prednje polovine girusa cinguli; stara metoda koja je zamenjena cingulotomijom.

CINGULOTOMIJA (engl. cingulotomy, cingulectomy), elektrolitička destrukcija korteksa i bele mase girusa cinguli i prednjeg dela korpusa kalozuma. Izvodi se kod psihomotorne epilepsije praćene poremećajima ponašanja i afekta.

CINGULUM (engl. cingule, girdle, lat. cingulum), pojas. Pojasno, bedemasto ili lučno postavljena formacija koja delimično ili potpuno okružuje susednu strukturu. U anatomiji naziv cingulum označava snop asocijativnih vlakana velikomoždane hemisfere koji se pruža od prednje rupičaste supstancije prema nazad do hipokampalne vijuge (v. girus hipokampi), lučno zaobilazeći žuljevito telo. C. membri inferioris (engl. girdle of inferior extremity, pelvic girdle, lat. c. membri inferioris ), karlični pojas ili koren donjeg ekstremiteta. Nekompletni koštani prsten koji grade karlične kosti, desna i leva. Karlične kosti su napred međusobno spojene preponskom simfizom. Svojim zadnjim gornjim delovima kar-lične kosti su spojene sa krsnom kosti pos-redstvom krsno-bedrenog zgloba. Uloga karličnog pojasa je neobično važna u prenošenju dejstva gravitacije, sile i težine sa aksijalnog skeleta (v. skeleton) na skelet donjih ekstremiteta. Karlični pojas je i efikasna zaštita organa karlične duplje, a čini i deo porođajnih puteva; c. membri superioris (engl. girdle of superior extremity, pectoral girdle, lat. c. membri superioris), rameni pojas ili koren gornjeg ekstremiteta. Nekompletni koštani

prsten u čijoj izgradnji učestvuju lopatica i ključna kost koje su međusobno spojene ključnonatplećnim zglobom. Rameni pojas delimično fiksira gornji ekstremitet uz gornje--spoljašnji deo grudnog koša povećavajući efikasnost pokreta u zglobu ramena.

CINHOKAIN (engl. cinhocaine), lokalni anestetik za stomatološku praksu i druge manje operacije. Koristi se za površinsku ane-steziju sluznica i kože i za druge vrste lokalne anestezije (infiltracionu, spinalnu). Dodaje se u kombinovane preparate za ublažavanje te-goba kod hemoroida. Preparati: Faktu, Ultraproct.

CINK (engl. zinc), metal bele boje, atomske težine 65,37, prisutan u prirodi u obliku pet stabilnih izotopa. Prvi put, 60-tih godina nedostatak cinka u ishrani doveden je u vezu sa endemskim hipogonadizmom i patuljastim rastom u ruralnim krajevima Irana. Od tada se njegova uloga u organizmu čoveka intenzivno istražuje. Ukupna količina u telu iznosi 1,5 g do 2,5 g, od čega je većina smeštena unutar ćelija. Prisutan je u svim organima, tkivima, tečnostima i sekretima. Veći deficit se viđa kod pacijenata na totalnoj parenteralnoj ishrani i onih sa urođenim oboljenjem u metabolizmu cinka poznatim kao Acrodermatitis enteropathica. Blagi deficiti nisu dovoljno dokumentovani, ali se smatra da mogu uticati na rast, fertilitet i tok trudnoće. Rizične grupe za deficit cinka su: trudnice, stari ljudi, malapsorptivna stanja, alkoholičari, oboleli od dijabetesa i AIDS-a; v. elementi u tragu.

CINK OKSID (engl. zinc oxide), koristi se u deramatologiji u obliku praška (pulvisa), zato što suši i hladi kožu i apsorbuje vlagu.

CIPROFLOKSACIN (engl. ciprofloxacin), fluorohinolon, sintetski antibiotik širokog spektra. Koristi se za lečenje infekcija razne lokalizacije izazvanih uglavnom Gram negativnim bakterijama uključujući i Pseudomonas, koji je inače rezistentan na mnoge antibiotike. Ne sme se davati deci i mladima do 18 godina. Preparat: Ciprobay, Ciprocinal, Marocen.

CIPROHEPTADIN (engl. cyproheptadine), sedativni antihistaminik koji se koristi za lečenje alergijskih stanja i pruritusa, i eventualno za stimulisanje apetita. Nije više registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Periactin.

CIPROTERON (engl. cyproterone ), antiandrogen, inhibira dejstva testosterona. Koristi se za lečenje bolesnika sa devijantnim seksualnim ponašanjem i kod uznapredovalog karcinoma prostate. Neželjena dejstva su

zamor, malaksalost, smanjeno stvaranje sperme, ste-rilitet i uvećanje grudi (ginekomastija). Preparat: Androcur.

CIRCINATNI BALANITIS (engl. circinate balanitis), tipična mukozna promena u Rajterovom sindromu, koja se ispoljava promenama na glansu penisa u vidu okruglastih ili ovalnih plitkih, bezbolnih ulceracija, veličine od nekoliko mm do 1 do 3 cm, oivičenih vencem sitnih vezikula nalik na herpes. Traje od nekoliko dana do više nedelja.

CIRKADIJALNI RITAM (engl. circadian rhythm), najimpresivniji ciklus u biološkom svetu, a naučnici ga vezuju za rotaciju Zemlje u snažnom polju elektromagnetskih radijacija Sunca. Doživljava se kao kao ciklus svetlosti i mraka odnosno dana i noći. Cirkadijalni ritam svojim polimorfizmom nivoa aktivnosti i polivalentnom funkcionalnošću, parcijalno i integralno u delokrugu je interesovanja mnogih naučnih disciplina: avio i kosmičke medicine, psihofiziologije odnosno hronobiologije i dr. Poznati su uticaji cirkadijalnog ritma na funk-cije čoveka, naime, u okviru ovog perioda, po sinusoidnoj krivoj osciluju sve psihofizio-loške funkcije, sve biološke funkcije, rezistentnost organizma na stresove, radna sposobnost, radni učinak, produktivnost itd.

CIRKADIJALAN (engl. circadian), odnosi se na period od 24 sata.

CIRKULACIJA (engl. circulation), krvotok, odnosno kružno kretanje krvi kroz sistem zatvorenih krvnih sudova (arterija, kapilara, vena) uz pomoć srca kao pumpe.

CIRKULACIONI SISTEM (engl. circulatory system), v . kardiovaskularni sistem.

CIRKULARNI KARIJES , (engl. circular /cavity/ caries), v. karijes.

CIRKULATORNA HIPOKSIJA, v. ishemič-na hipoksija.

CIRKULUS

(engl. circle, lat. circulus ), krug, geometrijska figura u vidu neprekinute kružne linije čiji su svi delovi podjednako udaljeni od zamišljenog centra. C. arteriozus cerebri (engl. arterial c. of cerebrum, lat. c. arteriosus cerebri ), poznatiji kao Vilisov krug, je anastomotični arterijski prsten na bazi velikog mozga koji povezuje stabla unutrašnjih karotidnih arterija, desne i leve, sa bazilarnom arterijom. Značaj ovog arterijskog kruga ili prstena leži u mogućnosti uspostavljanja zaobilaznog (kolateralnog) krvotoka u slučaju zatvaranja ili začepljenja jednog od velikih krvnih sudova mozga čime se delimično onemogućava nastanak moždanih vaskularnih poremećaja. Arterijski krug izgrađuje jeda-naest međusobno povezanih arterijskih krvnih sudova: karotidna arterija, desna i leva, pred-nja, srednja i zadnja moždana arterija, desne i leve, prednja komunikantna i zadnja komunikantna arterija, desna i leva; c. sangvinis major (engl. greater c., systemic c., lat. c. sanguinis major), veliki ili sistemski krvotok. Sistem krvnih sudova odgovoran za razmenu gasova i materija između krvi i tkiva. Zapo-činje levom komorom, a završava se desnom pretkomorom. Između ove dve srčane šup-ljine umetnuta je mreža sistemskih krvnih sudova. Iz leve komore krv preko aorte i njenih grana, završno sa najmanjim krvnim sudovima, kapilarima, dospeva do svih delova tela, gde se kroz zidove kapilara vrši razmena materija između krvi i tkiva. Nakon izvršene razmene, krv odlazi venskim krvnim sudovima dospevajući do desne srčane pretkomore; c. sangvinis minor (engl. lesser c. pulmonary c., lat. c. sanguinis minor), mali ili plućni krvotok. Sistem krvnih sudova odgovoran za oksigenaciju krvi. Započinje desnom srčanom komorom, a završava se levom srčanom pret-komorom. Između ovih srčanih šupljina umetnuta su pluća. Krv iz desne srčane komore preko plućnog stabla, plućnih arterija i njihovih grana dospeva do plućnih kapilara u kojima se vrši oksigenacija krvi. Oksigeni-sana krv odlazi plućnim venama do leve srča-ne komore u kojoj se završava mali krvotok.

CIRKUMCIZIJA (engl. circumcision), 1. obrezivanje; 2. odsecanje (ekscizija) prepucijuma kod urođene ili stečene fimoze i premalignih lezija lokalizovanih na prepucijumu. Cirkumcizija može prevenirati fimozu, parafimozu i balanopostitis. Zabeležena je manja incidenca karcinoma penisa kod obrezanih muškaraca. Kod nekih naroda i plemena cirkumcizija je ritualna, iz religioznih razloga.

CIRKUMDUKCIJA (engl. circumduction, lat. circumductio), kombinovani kružni pokret u koji su uključeni savijanje, opružanje, privo-đenje i odvođenje.

CIROZA JETRE (engl. liver cirrhosis), hronično degenerativno oboljenje jetre koje karakteriše nekroza hepatocita, nodularna regeneracija parenhima sa stvaranjem pseudo-lobulusa, uvećanje kolagenog vezivnog tkiva i poremećaj arhitektonike lobulusa. Etiološki faktori su: alkohol, virusni hepatitis (B i C), primarna metabolička oboljenja jetre (hemohromatoza, Wilsonova bolest), autoimuni procesi (PBC i PSC), poremećaji funkcije venskog sistema (sindrom Budd-Chiari), hronična oboljenja žučnih puteva (holangitisi) i kriptogene ciroze (nepoznatog uzroka). Glu-koneogeneza, detoksikacija lekova i

alkohola, metabolozam bilirubina, apsorpcija vitamina, metabolizam hormona i ostale funkcije jetre se pogoršavaju. Regeneracija parenhima je nepravilna i ima za posledicu stvaranje ati-pičnih nodulusa koji prouzrokuju kompresiju krvnih sudova i žučnih vodova i time zna-čajno doprinose stvaranju portne hipertenzije i holestaze. Ukoliko se ne uklone uzroci obo-ljenja, za kratko vreme dolazi do hepatične kome, gastrointestinalnog krvarenja i bub-režne insuficijencije. Simptomi ciroze su isti bez obzira na uzrok: muka, slabost, anoreksija, gubitak telesne težine, ascites i „spider“ nevusi. Definitivna dijagnoza se postavlja biopsijom jetre, ali se bolest prati fizikalnim pregledom, ehosonografijom i čestim prove-rama enzima jetre (hepatogram). Terapija zavisi od etiologije.

CISAPRID (engl. cisapride), prokinetik, poboljšava pražnjenje želuca i pokrete creva. Koristi se za lečenje dispepsije, gastroezofagusnog refluksa i opstipacije. Preparat: Cisap, Prepulsid.

CISPLATIN (engl. cisplatine), citostatik koji deluje kao alkilirajući agens. Koristi se u hemioterapiji velikog broja solidnih tumora, naročito ovarijuma i testisa. Vrlo je toksičan za bubrege, sluh, periferne nerve i kostnu srž, a izaziva jaku mučninu i povraćanje. Prepa-rati: Cisplatin, Onkoplatin, Platidiam, Platinex.

CISTA (engl. cyst, grč. kystis), 1. bešika; 2. abnormalna kesasta tvorevina čiji je sadržaj oivičen membranom. Prava c. (lat. c. vera), ima tanku membranu obloženu epitelom; lažna c . (lat. c. spuria) oivičena okolnim ve-zivnim tkivom u vidu debele kapsule; jednostavna c . (lat. c. simplex), ispunjena bistrim sadržajem; hemoragična c., cista čiji je sadržaj sukrvičav; piocista, cista gnojavog sadržaja; ehinokokna c., hidatidna c.; dermoidna c., sadrži ektodermalne strukture; maligna c. , sadrži maligno tumorsko tkivo; unilokularna c., c. sa jednom šupljinom; multilokularna c ., multikameralna c.; ura-husna c., zaostatak urahusa; bubrežna c. , c. bubrega, kortikalna ili peripijelična; parauretralna c. , retenciona c. parauretralnih žlezda kod žena.

CISTA MOZGA (engl. cyst), patološka kesasta tvorevina, ograničena membranoznim zidom i ispunjena tečnim ili želatinoznim sadržajem ili vazduhom, lokalizovana u mozgu. Arahnoidalna c. m. , cista ispunjena tečnim sadr-žajem, ograničena arahnoidealnim omotačem mozga, najčešće lokalizovana oko Silvyeve fisure; dermoidna c. m. , dermoidni tumor, tj. tumor mozga porekla poremećene embriogeneze, koji sadrži elemente ektodermalnog porekla lokalizovan duž linije embrionalne fuzije; hidatidna c. m., cista u mozgu nastala u larvinom stadijumu razvoja cerebralne infestacije Echinococcusom granulosusom; cisticerkozna c. m. , cista u mozgu nastala u larvinom stadijumu razvoja cerebralne infestacije parazitima Taeniae speciesa, obično Taenia solium; porencefalična c. m. , posttraumatska,

posthemoragijska šupljina u moz-gu nastala kao posledica razaranja moždanog parenhima i ispunjena likvorom.

CISTA OVARIJUMA (engl. ovarian cyst), cista jajnika, kesa ispunjena tečnošću koja se razvija na jajniku. Nastaje i povećava se pre-težno sekrecijom u postojeću šupljinu (npr. u ovarijalni folikul). Sekret se zadržava, retenira, nastaju retencione ciste. Dok god se sekrecija održava, povećava se cista (širenje unutrašnjim pritiskom tečnosti). Ukoliko sekrecija prestane, prestaje i povećanje ciste. Postoji više tipova cista jajnika: policistični jajnici, folikularne ciste, ciste žutog tela, čokoladne (endometrijalne) ciste, paraovarijalne ciste. Na poprečnom preseku policističnih jajnika vide se mnogobrojne male ciste (do nekoliko mm). Folikularne ciste nastaju ako ne dođe do prskanja Grafovog folikula već on nastavi da proizvodi tečnost, dok ciste žutog tela nastaju iz hematoma (nakupina krvi) žutog tela. Endometrijalne ciste su ispunjene raspadnutom krvlju, a paraovarijalne potiču iz epoophorona, zaostatka prabubrega. Izme-đu ovarijalnih cista i pravih tumora ovarijuma postoji stroga razlika. Za razliku od ovarijalnih cista odlika pravih tumora jajnika je ćelij-ski razvoj. Povećavaju se trajnim umno-žavanjem ćelija.

CISTADENOM (engl. cystadenoma), benigna neoplazma nastala od žlezdanog epitela sa cističnim nakupljanjem sekreta.

CISTALGIJA (engl. cystalgia), 1. bol u predelu mokraćne bešike, bolna bešika; 2. sinonim uretralnog sindroma - kompleks simptoma koji čine polakiuria, dizurija, urgencija i suprapubična bol u odsustvu objektivnog uro-loškog nalaza. Oboljenje je tipično za žene u reproduktivnom periodu i nepoznatog je uzroka. Kao mogući uzroci navode se neurogeni, psihogeni i hormonski. U postavljanju dijagnoze c. potrebno je isključiti postojanje uro-loških oboljenja (npr. infekcije ili tumora).

CISTATION (engl. cystathione), asimetrični tioetar homocisteina i serina, koji je intermedijer u sintezi cisteina. Povećane količine cistationa se nalaze u urinu (cistationurija) usled naslednog deficita enzima cistation - g --liaze. Ovu pojavu ne prate karakteristične kli-ničke manifestacije.

CISTEIN, Cys ili C (engl. cysteine), 2-amino-3-merkaptopropionska kiselina (RMM 121,16), neesencijelna aminokiselina koja je konstituent brojnih proteina. Lako se oksiduje do disulfida, cistina. Slobodne tiolske grupe ostatka cisteina veoma su značajne za aktiv-nost mnogih enzima.

CISTEKTOMIJA (engl. cystectomy), hirurško odstranjivanje mokraćne bešike. Ona može biti: parcijalna, totalna, totalna radikalna. Najčešće se radi kod malignih tumora mo-kraćne bešike. Parcijalna c. podrazumeva hururško odstranjenje dela mokraćne bešike (celog zida). Primenjuje se kod tumora srednjeg ili nižeg stepena maligniteta sa prodorom u zid mokraćne bešike do mišićnog sloja ili ga nešto malo zahvata. Totalna c. je hirurško odstranjenje cele mokraćne bešike bez odstra-njenja regionalnih limfnih žlezda. Primenjuje se kod tumora istih osobina kao kod parcijalne resekcije, koja se ne radi zbog specifične lokalizacije tumora (lokalizacija na vratu i trigonumu mokraćne bešike). Totalna radi-kalna c. podrazumeva hirurško odstranjenje cele mokraćne bešike sa njenim vratom, sa distalnim delovima oba uretera, perivezi-kalnim masnim tkivom, sa genitalnim organima kod žene (materica, gornja trećina vagine, jajnici), sa limfnim žlezdama oko bešike, oko ilijačnih krvnih sudova, femoralnih krvnih sudova i iz opturatornih jama. Kod totalne i totalne radikalne cistektomije ureteri se usađuju u izolovanu vijugu tankog creva, ileocekalni segment, debelo crevo ili se izvode na kožu.

CISTICERKOZA (engl. cysticercosis), parazitarno oboljenje izazvano larvama parazita Taenia solium. Odrasli paraziti, pantljičare, žive u crevima, dok larve dospevaju u mišice i mozak, gde se učaure (nastaju cistitične for-me, po kojima je bolest i dobila ime). Prisustvo ciste u mozgu dovodi do pojave znakova i simptoma bolesti (najčešće glavobolje i epi-lepsije), dok ciste u mišicama ne izazivaju tegobe.

CISTIČNA FIBROZA (engl. cystic fibrosis), mukoviscidoza, generalizovani poremećaj egzokrinih žlezda, prenosi se autosomno-recesivno i spada u najčešća nasledna oboljenja (1 na 2000 živorođene dece). Pljuvačne žlezde, žlezde u crevima, žučnoj kesi, pan-kreasu, plućima i koži produkuju gustu, lepljivu sluz koja se teško uklanja i zapušava izvodne kanale žlezda preko kojih se sekret prazni. Kod novorođenčeta se prezentira mekonijalnim ileusom, a kod dece ponavljanim plućnim infekcijama koje za posledicu imaju bronhiektazije. Najčešće bakterije u detinjstvu su stafilokok, a kasnije pseudo-monas. Kod 80% obolelih postoji disfunkcija pankreasa sa dijabetesom. Bolest se potvrđuje pilokarpinskim znojnim testom, kojim se u znoju obolelih otkrivaju koncentracije natrijuma veće od 70 mmol/l. Komplikacije su spontani pneumotoraks, masivne hemoptizije, alergijska bronhopulmonalna aspergiloza, atelektaza i hronično plućno srce. Uz lečenje koje podrazumeva intenzivnu fizioterapiju posturalnom drenažom uz primenu odgovarajućih antibiotika, supstituciju enzima pan-kreasa i vitamina te regulaciju dijabetesa, život se produžava, tako da sada većina boles-nika može da živi u proseku oko 25 godina. Ispitivanjem digestivnih enzima u amnionskoj tečnosti moguća je rana (od 16. do 18. nedelje trudnoće), prenatalna dijagnostika cistične fibroze i delotvorna prevencija.

CISTIČNI (engl. cystic),

1. koji se odnosi na cistu, 2. koji sadrži cistu.

CISTIN (engl. cystine), 3,3'-ditiobis(2-aminopropanska kiselina), (RMM 240,31) je prirodna, neesencijelna alfa-aminokiselina koja se nalazi u mnogim proteinima. Formira se oksidacijom dva molekula cisteina i lako može ponovo da se redukuje u cistein. Uz metionin cistin je najzastupljenije jedinjenje proteina koje sadrži sumpor i ulazi u sastav keratina.

CISTINEMIJA (engl. cystinemia), povećana koncentracija cistina u krvi. Ova pojava se javlja usled poremećaja u metabolizmu i transportu aminokiselina.

CISTINURIJA (engl. cystinuria), nasledno oboljenje koje nastaje kao posledica pore-mećaja u transportu cistina i dibaznih amino-kiselina lizina, arginina i ornitina u gornjim kanalićima bubrega i tankom crevu. Nasle-đivanje je autosomno recesivno. Učestalost je procenjena na 1:7000 novorođene dece. Zbog poremećaja u ponovnoj apsorpciji u bubrež-nim kanalićima, mokraćom se izlučuju veće količine cistina, lizina, ornitina, arginina i mešovitih cistein-homocistein disulfida. Gen koji kontroliše transport cistina lociran je na kratkom kraku hromozoma 2. S obzirom na izraženu genetsku heterogenost postoje tri različite forme cistinurije. Pošto je cistin vrlo slabo rastvorljiv, naročito u kiseloj mokraći, može da se taloži u lumenu mokraćnih puteva i da stvara cistinske kamence, naročito u drugoj i trećoj deceniji života. Oboleli mogu da izmokre već stvorene kamence manje veli-čine. Cistinski kristali mogu da se vide i na pelenama još u doba odojčeta. Kada nastane začepljenje mokraćnih puteva, mogu da se jave zastoj u oticanju mokraće sa hidronefrozom, bolovi u trbuhu, infekcija mokraćnih puteva i oštećenje bubrega. Lečenje se sastoji od povećanog unosa tečnosti i alkalinizacije mokraće bikarbonatima ili citratima čime se povećava rastvorljivost cistina, dok je kod određenog broja bolesnika neophodna primena D-penicillamina ili 2-merkaptopropionil glicina. Hirurško lečenje je neophodno kod potpunog začepljenja mokraćnih puteva. Kod osoba sa težim oštećenjem bubrega vrši se transplantacija. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza (smanjeni kalcijum i fosfor, povišena aktiv-nost alkalne fosfataze) i promena na kostima vidljivim na rendgenskom snimku. Dijagnoza, uključujući i prenatalnu dijagnozu, može da se postavi biohemijskom analizom prisutnih mukopolisaharidnih materija u mo-raći ili plodovoj vodi, ili određivanjem aktiv-nosti enzima u kulturi fibroblasta kože, odnosno ćelija plodove vode.

CISTOCELA (engl. cystocele), spuštanje poda mokraćne bešike kod žena što dovodi do izbočenja i spuštanja prednjeg zida vagine. To se najčešće dešava posle porođaja zbog oslabljenih mišića karličnog dna (mišića poda male karlice). Kada je cistocela udružena sa stres inkontinencijom (nemogućnost zadrža-vanja mokraće pri kašlju, kijanju i bržem hodu), potrebna je hirurška intervencija, prednja plastika vagine sa podizanjem poda mo-kraćne bešike.

CISTOGRAFIJA (engl. cystography), kontrastna radiografska metoda pregleda mo-kraćne bešike i uretre (uretrocistografija). Ascendentna (retrogradna) c. , retrogradno punjenje mokraćne bešike kontrastnim ras-tvorom preko urinarnog katetera; antero- -posteriorna c., c. koja se izvodi u frontalnom položaju; c. sa duplim kontrastom (Kn-eise-Schobern), pored kontrasnog rastvora u mokraćnu bešiku se ubrizgava i vazduh radi plastičnijeg prikaza patoloških formacija u mokraćnoj bešici; c. sa markiranjem uretre, uretra se markira kateterom ili lančićem („chain c.”) radi boljeg prikaza uretrovezi-kalnog spoja kod ispitivanja urinarne in-kontinencije kod žena; c. sa naponom, izvodi se pri Valsalva manevru za dokazivanje aktivnog vezikoureteralnog refluksa; descendentna (antegradna) c., izvodi se u ok-viru intravenske urografije pri čemu kontrast dospeva u mokraćnu bešiku izlučivanjem iz bubrega; mikciona c., izvodi se u toku mikcije za utvrđivanje postojanja aktivnog vezi-koureteralnog refluksa; postmikciona c. , izvodi se posle mikcije radi utvrđivanja postojanja rezidualnog urina; profilna (lateralna) c., c. koja se izvodi u profilnom polo-žaju.

CISTOMETAR (engl. cystometer), 1. urodinamski aparat za izvođenje cistometrije; 2. naprava za ispitivanje funkcije mokraćne be-šike merenjem rezidualnog urina, senzacija detruzora, kapaciteta mokraćne bešike i intra-vezikalnog pritiska na osnovu čega se procenjuje funkcija mokraćne bešike i utvrđuje ili isključuje postojanje različitih neurogenih poremećaja mokraćne bešike.

CISTOMETRIJA (engl. cystometry), urodinamska metoda ispitivanja donjeg urinarnog trakta cistometrom. Može biti vodena c., pri ispitivanju se koriste vodeni rastvori koji se ubacuju u mokraćnu bešiku; gasna c., pri cistometriji u mokraćnu bešiku se ubacuje ug-ljen-dioksid.

CISTOMETROGRAM (engl. cystometrogram) grafički zapis bešičnih funkcija dobijen cistometrijom.

CISTOPEKSIJA (engl. cystopexy), hirurški pripoj mokraćne bešike za okolne potporne strukture koji se vrši u cilju korekcije ana-tomske stress urinarne inkontinencije suspenzijom (elevacijom) vrata mokraćne bešike u viši, retropubični položaj zajedno sa vaginom i uretrom (kolpocistouretropeksija). Fiksacija mokraćne bešike pomoću hirurških šavova vrši se za različite strukture: hrskavicu i periost pubične kosti (Marhall-Marchetti-Krantz c.), za ligamentum pubicum Cuperi (Burch-Tanagho c.), za fasciju m. rectus abdominis (Pereira, Raz i Stamey c.). „Psoas hitch” c., fiksacija izduženog dela zida mokraćne beši-ke za fasciju m. psoas čime se olakšava pripoj kratkog uretera za mokraćnu bešiku kod ureterocistoneostomije.

CISTOPLASTIKA (engl. cystoplasty), 1. vezikoplastika; 2. hirurška reparacija defekta na mokraćnoj bešici; 3. plastična reparacija mokraćne bešike koja ima za cilj resekciju lediranog dela mokraćne bešike i povećanje (augmentaciju) kapaciteta mokraćne bešike. Za c. se najčešće koristi segment ileuma (vesicoileoplastica), segment kolona (vesicosigmoidoplastica) ili ileocekalni segment (ileocoecovesicoplastica). Cistoplastika je indikovana kod male, skvrčene mokraćne beši-ke izazvane različitim oboljenjima (npr. fibroza, tuberkuloza ili tumor mokraćne beši-ke).

CISTOSARKOM FILODES (lat. cystosarcoma phyllodes, tumor phyllodes), Müllerov tumor, tumor dojke koji nastaje od lobularnog vezivnog tkiva i histološki je sličan fibroadenomu. Može biti benigni ili maligni.

CISTOSKOPIJA (engl. cystoscopy), urološka endoskopska tehnika ispitivanja donjeg urinarnog trakta. To je metoda vizuelne inspek-cije unutrašnjosti mokraćne bešike i uretre (uretrocistoskopija) uvođenjem specijalnog instrumenta, cistoskopa, u mokraćnu bešiku kroz uretru što se postiže ispiranjem mokraćne bešike i njenim ispunjavanjem bistrim bezbojnim antiseptičkim rastvorom. Dijagnostička (eksplorativna) c., c. koja se koristi za preciznu detekciju različitih patoloških stanja u mokraćnoj bešici; terapijska c. , za uzimanje isečka (biopsiju) klješticama i elektrokauterizaciju (spaljivanje) manjih tumora i suspektnih promena u mokraćnoj bešici i za ureteralnu kateterizaciju u slučaju opstrukcije uretera.

CISTOSTOMIJA (engl. cystostomy), hirur-škim putem stvoren kanal između mokraćne bešike i kože prednjeg trbušnog zida. Ona može biti privremena i trajna. Privremena se radi kod: opstruktivnih promena na vratu mokraćne bešike ili u uretri (mokraćnoj cevi) kod raznih hirurških intervencija na mok-raćnoj bešici. Trajna se radi kod brojnih uretrokutanih gnojnih fistula, inoperabilnih malignoma cele uretre, infiltrativnih malignoma međice. Minimalna (punkciona) c., troakar c., izvodi se punkcijom mokraćne bešike troakarom i ubacivanjem katetera za drenažu urina iz mokraćne bešike; klasična (operativna) c., suprapubična incizija trbušnog zida i mokraćne bešike sa plasiranjem drenažnog urinarnog katetera u mokraćnu bešiku.

CISTOTOMIJA (engl. cystotomy), prosecanje zida mokraćne bešike hirurškim putem uz prethodno prosecanje prednjeg trbušnog zida odmah iznad preponske simfize (supra-pu-bična cistotomija). Radi se u cilju otklanja-nja kamenja, tumora mokraćne bešike, ope-racije vezikoureteralnog refluksa, divertikuluma mokraćne bešike i služi kao pristupni put kod odstranjenja benigne hiperplazije prostate. V.

transvezikalna adeno-mektomija.

CISTRON (engl. cistron), genetička jedinica definisana cis/trans testom, koja sadrži gene-tičku informaciju za sintezu određenog poli-peptidnog lanca (v. strukturni gen).

CITARABIN (engl. cytarabine), citostatik iz grupe antimetabolita. Deluje toksično na će-lije kostne srži kao inhibitor vitalnih enzima, a koristi se za lečenje akutnih leukemija. Pre-parati: Alexan, Cytosar.

CITIDIN (engl. cytidine), nukleozid, citozin ribozid, koji je sastojak RNK i citidin nukleotida.

CITOCIDNA INFEKCIJA (engl. cytocidal infection), interakcija virusa i ćelije u kojoj nastaje uginuće ćelije kao posledica različitih mehanizama delovanja virusa, virusnih proteina i enzima.

CITOFEREZA (engl. cytopheresis), 1. terapijski postupak odstranjivanja crvenih, belih krvnih ćelija i trombocita kod bolesnika sa nekim oboljenjem krvi. 2. laboratorijski postupak gde se procesom centrifugiranja iz plazme izdvajaju specifične komponente, kao što su bela krvna zrnca ili trombociti.

CITOFOTOMETRIJA (engl. citophotometry), skup apsorpcionih optičkih metoda koje se koriste za posmatranje i analizu aktivnosti organa i tkiva na nivou strukture ćelije.

CITOGENETIKA (engl. cytogenetics), nauka nastala kombinacijom saznanja iz citologije, nauke o ćeliji i genetike, nauke o nasleđu. Proučava morfologiju i ponašanje hromozoma tokom ćelijskih deoba mitoze i mejoze, greške koje nastaju na hromozomskom nivou i njihovu povezanost sa fenotipom. Medicinska (klinička) citogenetika je zna-čajan deo preventivne medicine. Primenom različitih tehnika za diferencijalno bojenje hromozoma i tehnika visoke rezolucije otkrivaju se i definišu novi hromozomski sindromi, vrši se prenatalna i postnatalna dijagnostika hromozomopatija i izučava kariotip ćelija malignih i benignih tumora. Kombinacijom metoda molekularne genetike i citogenetike

formira se nova oblast molekularna citogenetika.

CITOHEMIJA (engl. cytochemistry), grana citologije koja izučava hemijski sastav ćelijskih komponenata, njihovu lokalizaciju i dinamiku uz pomoć mikroskopskih metoda: autoradiografije, citospektrofotometrije, imu-nocitohemije, reakcija bojenja (Fojlgen i sl.).

CITOHROM (engl. cytochrome), hemoprotein koji transportuje elektrone. Hem grupa može da bude bilo koji tetrapirolski helat gvožđa, a ne isključivo protohem koji sadrži protoporfirin IX koji se nalazi u hemoglobinu. Cito-hromi se klasifikuju u četiri glavne grupe (a, b, c i d).

CITOHROM C OKSIDAZA (engl. cytochrom c oxidase), enzim iz roda oksidaza (ferocitohrom c: kiseonik oksidoreduktaza, EC 1.9.3.1). Prenosi elektrone sa citrohroma c na kiseonik u reakciji 4 ferocitohroma c + O2Û 4 fericitohrom c + 2 H2O. Ovaj enzim je hemoprotein koji sadrži bakar.

CITOKINEZA (engl. cytodieresis, cytokinesis), završni proces ćelijske deobe i odnosi se na razdvajanje tela dve novonastale ćelije ćerke. Citokineza počinje u telofazi ekvatorijalnom konstrikcijom kontraktilnog prstena aktinskih mikrofilamenata.

CITOKINI (engl. cytokine), supstance koje proizvodi jedna ćelija, a koje utiču na funkciju druge ćelije ili neku hemijsku reakciju.

CITOKRINIJA (engl. cytocrine secretion), proces prenosa melaninskih granula iz mela-nocita u okolne keratinocite epidermisa. Ovaj proces nije u potpunosti razjašnjen. Moguće je da se melaninske granule transportuju pre-ko melanocitnih produžetaka koji prodiru u susedne ćelije.

CITOLIZOZOMI (engl. cytolysosoms), drugi naziv za autofagozome.

CITOLOGIJA (engl. cytology, lat. cytologia), nauka koja se bavi izučavanjem normalne morfologije, hemije i

fiziologije ćelija. Glavne grane citologije su citohemija i cito-fiziologija. Metode za direktno posmatranje živih ćelija i tkiva su: 1. 2. 3. 4. 5.

eksteriorizacija i transiluminacija organa; metodi providne komore; kultura ćelija ili organa; supravitalno bojenje; izdvajanje komponenata živih ćelija centrifugiranjem. Metode za indirektnu analizu su: rutinska priprema za svetlosnu mikroskopiju koja uključuje fiksaciju, kalupljenje, sečenje i bojenje, citohemija, autoradiografija i mikroskopska analiza raznim vrstama mikroskopa: običnim svetlosnim mikroskopom, fluorescentnim, polarizacionim, transmisionim elektronskim mikroskopom - TEM, skening (scanning) elektronski mikroskop-SEM i razne kombinacije.

CITOMEGALOVIRUS (engl. cytome-galovirus), DNK virus iz grupe herpes virusa. Morfološki je identičan, ali se antigenski razlikuje od ostalih herpes virusa. Slabo je virulentan tako da većina infekcija kod imunokompetentnih osoba protiče asimptomatski. Retko može da izazove mononukleozu, hepatitis i posttransfuzionu bolest sličnu mononukleozi. Kod imunokompromitovanih bolesnika je čest uzrok morbiditeta i mortaliteta, a najugroženiji su primaoci organa, bolesnici pod hemoterapijom i oboleli od AIDS-a. Poseban značaj imaju infekcije kod gravidnih žena, protiču asimptomatski a mogu se preneti transplacentarno i izazvati kongenitalne anomalije ili uginuće ploda. Infekcija se prenosi horizontalno (direktni i indirektni kontakt) i vertikalno. Izvor virusa su krv i razni sekreti i ekskreti. U detinjstvu su najznačajniji oralni i respiratorni put, a kasnije seksualni kontakt. Kod imunosuprimiranih bolesnika naročito je značajno prenošenje pu-tem transfuzije krvi i krvnih produkata i transplantacijom organa.

CITOMORFOZA (engl. cytomorphosis), proces koji se odvija tokom 15 do 30 dana u epidermisu. Tokom tog procesa od ćelija bazal-nog sloja nastanu beživotne rožaste ljuspice pošto izgube sve svoje organele.

CITOPATOGENI EFEKT (engl. cytopathogenic effect), degenerativne promene nastale u ćelijama (u in vitro uslovima) kao posledica razmnožavanja virusa. Vidljive su svetlosnim mikroskopom, a izgled zavisi od tipa ćelija, koncentracije i osobina virusa. Vreme pojavljivanja zavisi od vrste, virulencije i infektivne doze virusa, a varira od nekoliko časova do nekoliko nedelja.

CITOPEMZA (engl. cyitopempsis, transcytosis), proces prenosa raznih supstanci kroz endotel ili neke druge vrste

ćelije, putem mikro-pinocitoznih vezikula, a da tom prilikom sama ćelija ne koristi te supstance. Ovaj fenomen se može pratiti transmisionim elektronskim mikroskopom, posle ubrizgavanja koloidnih rastvora metala eksperimentalnoj životinji.

CITOPENIJA (engl. cytopenia), smanjenje broja ćelija u krvi. Monocitopenija je smanjenje jedne krvne loze, bicitopenija dve, a pancitopanije sve tri vrste krvnih ćelija (eritrocita, leukocita i trombocita).

CITOPLAZMA (engl. cytoplasm), termin koji se odnosi na sve komponente ćelije, izuzev jedra i ćelijske membrane: ćelijski matriks, organele i inkluzije. Sastoji se od 75% vode, 20% proteina, 3% lipida, 1% ugljenih hidrata i 1 % soli i nukleinskih kiselina.

CITOPLAZMATSKE ZONE (engl. zones of cytoplasm), tri, manje-više ograničena koncentrična polja ćelijskog tela: centrosfera u sredini ćelije okružena Golgievim aparatom; endoplazma koja sadrži nukleus i ćelijske organele sa izuzetkom centriole; ektoplazma bez organela.

CITOPLAZMATSKO NASLEĐ IVANJE (engl. cytoplasmatic inheritance), u ćelijama čoveka postoji i vanhromozomska DNK smeš-tena u mitohondrijama (mtDNK). Hromozom mitohondrija se sastoji od cirkularne DNK, koja sadrži 37 gena od kojih su 2 za rRNK, 22 gena za tRNK koji su neophodni za translaciju u mitohondrijama, a 13 gena kodira iRNK za polipeptide, subjedinice polimernih enzima oksidativne fosforilacije. Postoje dva tipa mutacija u genomu mitohondrija: a) tačkaste (point) mutacije gena za tRNK i b) delecije mtDNK. Bolesti vezane za mtDNK (kardiomiopatije, neuromuskularni poremećaji) nastaju usled poremećaja oksidativne fosforilacije i karakteriše ih izrazita fenotipska raznolikost unutar porodice. Sve bolesti prouzrokovane mutacijama u genomu mitohondrija na-sleđuju se isključivo preko majke, jer visoko-specijalizovani spermatozoid prilikom oplo-đenja ne unosi citoplazmu u zigot, pa su mitohondrije u citoplazmi zigota poreklom iz jajne ćelije. Iako mitohondrijalna bolest podjednako zahvata oba pola, potomci bolesnih muškaraca su zdravi.

CITOSKELET (engl. cytoskeleton), sistem mikrofilamenata, mikrotubula, intermedijar-nih filamenata i mikrotrabekula, koji svi zajedno formiraju dinamičku organizaciju ćelije i omogućavaju prenos informacija. Mikrofilamenti prožimaju celo telo ćelije i usidravaju se na ćelijskoj membrani i dezmozomima. Zajedno sa mikrotubulima učestvuju u fomiranju bazalne i apikalne granične mreže. Mikrotrabekule povezuju mikrofilamente i mikrotubule sa ćelijskim organelama u jednu dinamičnu mrežu koja stalno nastaje i nestaje, stalnom sintezom i razlaganjem.

CITOSOL (engl. cytosol), ćelijski matriks, hialoplasma (engl. ground cytoplasm, cell sap), providna, tečna, bestrukturna supstanca u koju su potopljene sve organele i inkluzije. Sadrži trodimenzionalnu mrežu proteinskih mikrotrabekula, koja omogućava brzu difuziju vode i rastvorenih metabolita i podleže brzoj reverzibilnoj solgel transformaciji. Većina metaboličkih procesa i sintetskih aktivnosti odvija se u citosolu.

CITOSPEKTROFOTOMETRIJA (engl. citospectrophotometry), tehnika identifikacije i kvantifikacije hemijskih supstanci u ćelijama, zasnovana na analizi njihovog apsorpcionog spektra, pomoću citospektrofotometra.

CITOTOKSIČNI LEKOVI (engl. cytotoxic drugs), lekovi koji oštećuju ili ubijaju ćelije, a koriste se za hemioterapiju malignih bolesti. Klasifikuju se u nekoliko grupa: alkilirajući agensi - busulfan, ciklofosfamid, hlorambucil, melfalan i dr.; citotoksički antibiotici - aklarubicin, bleomicin, doksorubicin, epirubicin, idarubicin, mitomicin C i dr.; antimetaboliti - azatioprin, merkaptopurin, tioguanin, citarabin, gemcitabin, fluorouracil, metotreksat i dr.; vinka alkaloidi - vinblastin i vinkristin; hormoni i hormonski antagonisti - aminoglutetimid, medroksiprogesteron, tamoksifen, flutamid, nilutamid, buserelin, goserelin i dr.; i ostali - etopozid, tenipozid, cisplatin, karboplatin, dakarbazin, prokarbazin, interferoni i dr. Broj cito-toksič-kih lekova je u naglom porastu. Upotreba pojedinih lekova opisana je kod svakog posebno. Toksičnost je znatna i raznovrsna jer oštećuju i zdrave ćelije, naročito one koje se brzo množe. Neželjena dejstva mogu da ugro-ze život: mijelotoksičnost, hepatotoksičnost, neurotoksičnost i dr., ili da znatno smanje kvalitet života: povraćanje, bolovi, sklonost infekcijama, sterilitet, opadanje kose i dr. Zbog supresije imuniteta mogu da se razviju sekundarni karcinomi. Rezistencija na citotoksičke lekove je moguća, po istom principu kao na antibiotike.

CITOTOKSINI (engl. cytotoxins), belančevine koje luče citotoksični limfociti T pomoću kojih se vrši destrukcija ciljnih ćelija. Naj-važniji citotoksini su perforini. To su belan-čevine sposobne da stvaraju pore na ćelijskoj membrani ćelija cilja (koje treba uništiti). Pored njih postoje i fragmentini ili granzimi koji na određeni signal vrše fragmentaciju nuklearne dezoksiribonukleinske kiseline će-lija cilja i na taj način uslovljavaju apoptozu tih ćelija.

CITOTROFOBLAST (engl. citotrophoblast, lat. cytotrophoblastus), unutrašnji sloj jasno izdvojenih ćelija trofoblasta. Od 4. meseca gestacije (trudnoće) broj ovih ćelija se postepeno smanjuje. Ove ćelije, zajedno sa sinciciotrofoblastom grade trofoblast i učestvuju u formiranju placentalne barijere.

CITOZIN

(engl. cytosine), azotna pirimidinska baza, oksiaminopirimidin, koji je sastojak DNK i RNK, a nalazi se i u citidilil jedinjenjima (npr. CMP, CDP i CTP). Njegova komplementarna purinska baza je gvanozin.

CITOZOMI (engl. cytosomes, lamellar bo-dies), specijalne sekretorne granule obavijene membranom, koje se nalaze u alveolarnim ćelijama tipa II. Promera su od 0,2 do 1,5 µm, sadrže brojne osmiofilne lamele izgrađene od fosfolipida, proteoglikana i proteina, koji posle izbacivanja na alveolarnu površinu prelaze u surfaktant. Citozomi se razvijaju od multivezikularnih tela, koja sadrže lamele i vezikule.

CITRULIN (engl. citrulline), amino-kiselina, intermedijer u sintezi arginina i uree u jetri.

CITRULINEMIJA (engl. citrullinemia), pri-sustvo velike količine citrulina u krvi, obično praćenog i citrulinom u likvoru i urinu. Ovakvo povećanje je najčešće posledica deficita enzima argininosukcinat sintetaze.

CITRULINURIJA (engl. citrullinuria), pri-sustvo velike količine citrulina u urinu. V. citrulinemija.

CLUTTONOV ZGLOB (engl. Clutton's jo-int), bezbolna, simetrična hidartroza zglo-bova, pretežno kolena. Predstavlja urođenu bolest tj. odraz je kongenitalnog sifilisa u uznapredovalom stadijumu. Najčešće se sreće simetričan sinovitis kolena, a ređe i drugih zglobova. Zahvatanje zglobova počinje naglo, sa skokom temperature ili postupno, u dobi od šeste do šesnaeste godine života. Destruktivna je promena i predstavlja trajno oštećenje zglo-bova i pored terapije.

Co , simbol za element kobalt.

Co57 , radioaktivni izotop kobalta koji emituje fotone, vreme poluraspada mu je 270 dana i osnovna energija zračenja 120 KeV. U nuklearnoj medicini se, najčešće zajedno sa 58Co, primenjuje za ispitivanje poremećaja apsorpcije vitamina B12 (v. nuklearnomedicinske metode ispitivanja poremećaje crevne apsorpcije).

Co58

, radioaktivni izotop kobalta koji emituje pozitrone (b+) i g fotone, vreme poluraspada mu je 71 dan i osnovna energije zračenja 510 i 810 KeV. U nuklearnoj medicini se, najčešće zajedno sa 57Co, primenjuje u ispitivanju poremećaja apsorpcije vitamina B12. (v. nuklearnomedicinske metode ispitivanja pore-mećaje crevne apsorpcije).

CO2 LASER (engl. CO2 laser), vrsta gasnog lasera. Koristi mešavinu ugljen-dioksida, azo-ta i helijuma, pri čemu je ugljen-dioksid aktivni medijum. Kontinualno daje relativno veliku energiju u opsegu infracrvenih talasa. Namenjen je hirurškim intervencijama u kojima ne treba da dođe do krvarenja i obezbe-đuje hirurški rez i koagulaciju vrlo tankog slo-ja u okolini reza.

CoA, v. koenzim A.

COCKAYNEOV SINDROM (engl. Cockayne syndrome), sindrom koji se autosomno recesivno nasleđuje, a karakterišu ga patuljast rast, kifoza, ankiloza, disproporcionalna duži-na ekstremiteta sa velikim šakama i stopalima, hladni i plavi ekstremiteti, prognatizam, upale oči, uzan nos, prerani starački izgled, retardiranost, hipersenzibilnost kože na sun-čeve zrake, pigmentaciona degeneracija retine, optička atrofija sa kataraktom, delimična gluvoća, istanjena lobanja, karijes zuba u drugoj godini nakon rođenja.

CODMANOV TROUGAO (engl. Codman's triangle), (Ernest Amory Codman, 1869- 1940, hirurg iz SAD), rendgenološki znak malignog koštanog tumora koji čini trouglasto izbočenje periosta na kortikalnom rubu tumora.

COFFIN-LOWRYOV SINDROM (engl. Coffin-Lowry syndrome), sindrom koga karakterišu stanjena lobanja, hipoplastični sinusi, grubo lice, mentalna retardacija, maksilarna hipoplazija, baburasti nos, blagi hipertelo-rizam, široke mekane šake i zašiljeni prsti, ravni tabani, spinalne i torakalne anomalije.

COFFIN-SIRUSOV SINDROM (engl. Coffin-Sirus syndrome), karakterišu ga hipoplastičnost ili odsutnost 5 prstiju, poremećaj rasta i mentalnog razvoja, hipertrihoza, blaga mikrocefalija, grubo lice sa debelim usnama, hemangiomi, kriptorhizam, hernije, kratki grudni koš i nadlaktice, anomalije kičmenih pršljenova, rascep nepca kao i kardiovaskularni defekti. To su karakteristike sindromskog oboljenja.

COGANOV SINDROM

(engl. Cogan's syndrome), retka forma sistemskog vaskulitisa koja se sastoji od kliničkog nalaza intersticij-skog keratitisa i oštećenja slušne i vestibularne funkcije, adenopatije, splenomegalije i eozinofilije. Mogu biti zahvaćeni i drugi organski sistemi: kardiovaskularni (retko i sa letalnim ishodom), gastrointestinalni i muskuloskeletni.

COLLET-SICARDOV SINDROM (engl. Collet-Sicard syndrome ), varijanta Villaretovog sindroma u koji su uključeni IX, X, XI i XII kranijalni nerv sa paralizom glasnih žica, nep-ca, trapeznog i sternokleidomastoidnog miši-ća, poremećajima čula ukusa na zadnjem delu jezika, anestezija larinksa, farinksa i mekog nepca. Naziva se još i faringo laringealna paraliza.

CONNOV SINDROM (engl. syndroma Conn), uzrokovan je ekscesivnom produkcijom hormona aldosterona iz kore nadbubrežnih žlez-da. Klinički se ispoljava udruženošću mišićne slabosti, abnormalno izražene žeđi (polydipsia), produkcijom velikih količina urina (polyuria) i hipertenzijom. Sindrom je uzrok hipertenzije u 2% slučajeva.

COOLEYEVA ANEMIJA (engl. Cooley's anemia), v. talasemija.

COOMBSOV TEST (engl. antiglobulin test, Coombs' test), test kojim se određuje prisustvo antitela na površini eritrocita koja ih oštećuju, a javljaju se u raznim stanjima i obolenjima. Testom se mogu dokazati Rh antitela u krvi majke, a upotrebljava se za predviđanje hemolitičke bolesti novorođenčadi kod Rh negativnih majki. Test se upotrebljava za dijagnozu autoimunih hemoliznih anemija i za određivanje kompatibilnosti krvnih gru-pa. Kada se izloži dejstvu bolesnikovog seruma, antiglobulinski serum će dovesti do aglu-tinacije eritrocita ako su na njima prisutna antitela ili komplement.

COR (engl. heart), v. srce.

CORTIEV ORGAN (engl. spiral organ, organ of Corti, lat. organum spirale) v. organum spirale.

COWDENOV SINDROM (engl. Cowden syndrome), autosomno dominantno nasledan sindrom. Karakterišu ga adenoidni facies, hipo-plazija obeju vilica, visoki nepčani lukovi, hipoplazija mekog nepca i uvule,

mikrostomija, papilomatoza usana i oralnog fariksa, skrotalni izgled jezika, adenomatozna, nekad karcinomatozna tireoidea, bilateralna hipertrofija dojki sa fibrocističnim degeneracijama i ra-nom karcinomatozom, skolioza, oštećenja jetre i kostiju i abnormalnosti centralnog nervnog sistema.

COWPEROVA ŽLEZDA (engl. bulbourethral gland, Cowper's gland, lat. glandula bulbourethralis ), v. glandula bulbouretralis.

COX (engl. COX), v. ciklooksigenaza.

C-PEPTID (engl. C-peptide), formira se enzimski iz proinsulina u beta-ćelijama pan-kreasa, pri nastajanju insulina. Nastaju ekvivalentne količine C-peptida i insulina. C-peptid ima 31 aminokiselinu i nije biološki aktivan. Određivanje C-peptida se koristi za procenu sekretorne funkcije beta-ćelija pankrea-sa.

CPK , engl. skraćenica za enzim kreatin fosfokinazu. V. kreatin kinaza.

CPPD , v. kalcijum pirofosfat dihidrat kristali.

Cr, simbol za hemijski element hrom.

Cr51 , radioaktivni izotop hroma koji emituje fotone, vreme poluraspada mu je 28 dana i osnovna energija zračenja 320 KeV. U nuklearnoj medicini služi kao obeleživač EDTA za merenje jačine glomeruske filtracije, a u obliku natrijum hromata se primenjuje za me-renje dužine veka eitrocita i mesta njihove razgradnje.

C-REAKTIVNI PROTEIN (engl. C-reactive protein), belančevina akutne faze zapaljenja koja ima sposobnost da se vezuje za fosfatidilholin i polisaharid C, sastavne delove opne (ćelijske membrane) mnogih patogenih bakterija. Bakterija za čiju membranu se veže C-reaktivni protein je opsonizovana, tj. pripremljena za

fagocitozu. Ova belančevina opsonizacijom bakterija i sposobnošću da aktivira komplement značajno učestvuje u od-brambenim reakcijama organizma protiv iza-zivača bolesti. Aktivira klasični put komplementa, vezuje se za T limfocite i inhibira agregaciju trombocita. Koncentracije C-reaktivnog proteina se izrazito povećavaju u serumu kao nespecifičan odgovor na inflamaciju.

CREDEOV METOD (engl. Crede's prophylaxis ), ozakonjen metod koji se primenjivao (i još uvek se koristi) u zaštitne svrhe kod svakog novorođenog deteta kao profilaksa gono-kokne infekcije, a sastoji se u ukapavanju 2% rastvora srebro-nitrata u oči odmah po rođe-nju.

CREST SINDROM (engl. CREST syndrome), forma limitirane kutane sistemske skleroze. Sindrom koji se sastoji od: lokalne kalcinoze (engl. calcinosis), Rejnoovog fenomena (engl. Raynaud ph.)

ČAČKALICA ZA ZUBE (engl. toothpick, lat. dentiscalpium), deo pribora za održavanje higijene usta i zuba, služi za čišćenje među-zubnih prostora i masažu desni, trouglastog je oblika, prilagođena međuzubnom prostoru. Izrađuje se od drveta (meko, koje se ne cepa) ili plastike. Može da bude impregnirana osve-živačima (mentol) ili fluoridima.

ČAJ (engl. tea), sasušeni delovi lekovitih biljaka: cvetovi, lišće, korenje ili cele biljčice, u kojima se nalaze lekoviti sastojci. Od njih se prave ekstrakti, lekoviti napici različitim postupcima: prelivanjem ključalom vodom (infuzi - kao čaj od nane ili kamilice), kuvanjem tokom nekoliko minuta (dekokti kao uvin čaj), ili prelivanjem nekuvanom vodom i ostavljanjem da se kvasi nekoliko sati (dekokti kao čaj od belog sleza).

ČAPEKOVA SREDINA (engl. Czapek’s solution ), podloga koja se koristi u mikologiji za kulture parazitske gljive Aspergillus fumigatus.

ČAŠICA (engl. kneecap, lat. patella), v. patela.

ČAŠIČNA VEZA (engl. patellar ligament, patellar band, lat. ligamentum patellae), v. ligamentum patele.

ČAURA (engl. capsule, lat. capsula), v. kapsula.

ČEDOMORSTVO (engl. infanticide), ubistvo koje počini majka nad svojim novorođen-četom, bilo da je ono sposobno za vanmaterični život ili ne. Za postojanje čedomorstva u sudskomedicinskom smislu moraju biti ispunjena četiri neophodna uslova: prvi je da ubijeni plod važi kao novorođenče (to jest da omeđavanje pupčanika još nije završeno, da creva još sadrže mekonijum i da novorođenče još nije podojeno); drugi je da je novorođenče bilo živo rođeno (za dokazivanje živoro-đenosti najčešće se primenuje tzv. plovni opit pluća, kojim se utvrđuje da li je dete disalo ili ne. Ako je disalo - pluća plivaju po površini vode, a mikroskopski se vide vazduhom rastegnuti plućni mehurići i sitne dušnice); treći, da je novorođenče namerno usmrtila njegova majka (smrt novorođenčeta može da nastane i usled nepružanja potrebne nege i to se naziva pasivnim čedomorstvom. Ponekad je vrlo teško razlikovati povrede nastale čedomorstvom od povreda nastalih usled samog porođaja); četvrti, da se takvo usmrćenje dogodilo za vreme perioda novorođenosti (prosečno traje 3 - 5, a najduže 5 - 7 dana posle rođenja). Čedomorstvo se u krivičnopravnom smislu blaže kažnjava (tzv. privilegovano ubistvo), zbog činjenice da se žena u tom periodu nalazi u posebnom telesnom i duševnom stanju. Čedomorstvo se može izvršiti ili aktivnim učešćem, ili pasivnim zanemarivanjem deteta od majke.

ČEKIĆ (engl. hammer, mallet, lat. malleus), v. maleus.

ČELO (engl. foerhead, lat. frons), v. frons.

ČEONI (engl. frontal, lat. frontalis), v. frontalis.

ČEPOLIKO JEDRO (engl. emboliform nucleus, lat. nucleus emboliformis), v. nukleus emboliformis.

ČETKASTI POKROV (engl. brush border, lat. limbus penicillatus ), gusto aranžirane mikrovile koji se nalaze na apikalnoj površini enterocita, nefrocita proksimalnih tubula nefrona, resorptivnoj površini osteoklasta i sinciciotrofoblasta. Č. p. enormno povećava ćelijsku površinu, a vidljiv je i pod svetlosnim mikroskopom, jer je dužina mikrovila od 3 do 6 µm.

ČETKICA ZA ZUBE (engl. toothbrush), deo pribora za održavanje higijene usta i zuba. Služi za mehaničko uklanjanje naslaga (bakterijskog plaka) i ostataka hrane sa zuba i za masažu desni. Dobra četkica za zube je od sintetičkih vlakana sa zaobljenim vrhom. Glava četkice treba da je prilagođena uzrastu osobe. Za decu se preporučuje mekana četkica sa glavom dužine do dva centimetra, za odrasle mekana ili srednje tvrdoće, dužine do tri centimetra. Postoje i namenske četkice za čišćenje međuzubnih prostora, masažu desni, čišćenje protetskih nadoknada, ortodontskih aparata, implantata.

ČETVOROGLAVI MIŠIĆ (engl. four-headed muscle, lat. musculus quadriceps), v. muskulus kvadriceps.

ČETVRTA MOŽDANA KOMORA (engl. fourth brain ventricle, lat. ventriculus quartus cerebri), v. ventrikulus kvartus.

ČINILAC (engl. factor), događaj, karakteristika ili drugi definisani entitet koji dovodi do promena zdravstvenog stanja ili drugih posmatranih karakteristika (npr. Rh faktor je odgovoran za izvesna oboljenja kod novo-rođene dece). Sinonim za činilac je nezavisna varijabla koja se koristi za prepoznavanje, pomoću brojčanih šifara, pripadnosti kvalitativno različitim grupama.

ČIR (engl. ulcer), ograničen kružni ili linearni defekt sluznice. Defekt zahvata čitavu debljinu sluznice, nekada i dublje slojeve, ali nikada samo površni deo sluznice. Može nastati u bilo kom delu digestivne cevi, ali naj-češće u želucu, početnom delu dvanaesto-palačnog creva i donjoj trećini jednjaka. Ovi organi su izloženi dejstvu kiselog želudačnog soka koji, uz smanjenu otpornost sluznice različitog uzroka, dovodi do nastanka čira.

ČIR NA DVANAESTOPALAČNOM CRE-VU (engl. duodenal ulcer), defekt sluznice dvanaestopalačnog creva, obično njegovog početnog, proširenog dela (bulbusa). Uzrokovan je prevagom agresivnih faktora, pre svega pojačanog dejstva hlorovodonične kiseline iz lumena želuca na sluznicu dvanaestopalačnog creva. Karakteriše ga bol u gornjem srednjem delu trbuha, provociran glađu, obično dva do tri sata posle obroka.

ČIR NA ŽELUCU (engl. gastric ulcer), defekt na sluznici želuca. Može nastati na bilo kom delu želuca, najčešće antralnom i na prelazu tela želuca u antrum. Nastaje zbog slabije zaštitne moći želudačne sluznice uz dejstvo nekih agresivnih faktora. Bol u epigastrijumu javlja se sat vremena nakon obroka, praćen je

mučninom i povraćanjem. Uzimanje hrane obično pogoršava bol. Neophodno je da se patohistološki utvrdi priroda čira, uzimanjem uzorka sa njegove ivice, s obzirom na to da čir može biti i zloćudan.

ČIŠĆENJE (engl. cleaning), proces meha-ničkog odstranjivanja nečistoća sa instrumenata, predmeta i površina koje će se potom podvrći daljem procesu dezinfekcije i/ili sterilizacije.

ČLANAK (engl. phalanx, lat. phalanx), v. falanga.

ČMARNI KANAL (engl. anal canal, lat. canalis analis), v. kanalis analis.

ČMARNO CREVO (engl. strightintestine, lat. rectum), v. rektum.

ČMIČAK, v. hordeolum.

ČOKOLADA (engl. chocolate), smeša šećera sa najmanje 32% kakaove paste koja se dobija mlevenjem oljuštenog i prženog kakaovog semena. Veoma je hranljiva, ali ponekad loše podnošljiva kod obolelih od jetre. Čokoladna pasta može poslužiti kao sastojak u izradi lekova. Ima više načina propisanih raznim farmakopejama. Obično se dodaje kao pomo-ćno sredstvo vermifugnim čokoladama na ba-zi santonina.

ČULNI ORGAN (engl. sensory organs, lat. organa sensum), v. organum senzum.

ČULO (engl. sense), funkcija koja omogućava čoveku da dobija obaveštenja o sredini koja ga okružuje. Obično se razlikuju pet čula: vida, sluha, ukusa, mirisa i dodira; upotrebljeni receptori: oko, uvo, jezik, nos i vrhovi pristiju su organi čula. Danas ovo nabrajanje izgleda suviše ograničeno i tu treba dodati utiske koje su prikupili labirint i zglobni receptori, koji omogućuju da se stalno zna položaj glave i tela u prostoru, za vreme mirovanja ili kretanja.

ČVOR (engl. node,knob, lat. nodus), v. nodus, ganglion.

ČVORIĆ (engl. nodule, lat. nodulus), v. nodulus.

ĆELAVOST (engl. alopecia), stanje koje se karakteriae nedostatkom i gubitkom kose i dlake. Prema lokalizaciji i rasprostranjenosti može da bude ograničena, regionalna i generalizovana; prema ishodu - prolazna i trajna; prema posledicama - ožiljačna i neožiljačna; prema poreklu uzročnog faktora - endogena i egzogena.

ĆELIJA (engl. cell, lat. cellula), najmanja jedinica živog organizma, sposobna za samos-talno postojanje. U ljudskom telu ima oko 200 različitih vrsta ćelija, koje imaju svoje morfološke i funkcionalne osobenosti. Životni ciklus ćelija odvija se u dve osnovne faze: interfaza, u kojoj ćelija obavlja svoje specifične funkcije i ćelijska deoba, kada sve druge funkcije miruju, do okončanja deobe. Interfaza ili G-1 faza je varijabilna kod raznih vrsta ćelija i kreće se od 7 sati pa do kraja života organizma. Postoje ćelije koje se uop-šte ne dele posle završetka razvoja određenog tkiva, kao što su npr. neuroni. S-faza ozna-čava fazu sinteze i replikacije DNK molekula, tako da se svaki hromozom sastoji od po dva molekula DNK. Ova faza traje oko 7 sati. Treća faza je G-2, postsintetska ili premitotska, u trajanju od oko 4 - 5 sati. Ćelije predodređene za poliploidiju prestaju sa daljom deobom citoplazme. Mogu postati dvojedarne kroz amitozu. Procenjeno je da u odraslom ljudskom organizmu ima ukupno oko 1013 - -1014 ćelija.

ĆELIJE KOJE PREDSTAVLJAJU ANTIGENE (engl. antigen-presenting cells), visoko specijalizovane ćelije koje imaju spo-sobnost da pripreme antigen za prezentaciju i da tako pripremljen antigen vežu na svoju površinu, istovremeno ispoljavajući odgovarajuće molekule neophodne za aktivaciju limfocita. Glavne antigen prezentujuće ćelije zadužene za prezentaciju antigena limfocitima T su dendritične ćelije, makrofagi i limfociti B, dok su za limfocite B glavne antigen-prezentujuće ćelije folikularne dendritične ćelije.

ĆELIJE METE (engl. target cells), crvena krvna zrnca u kojima je hemoglobin raspoređen u vidu prstena po spoljnoj ivici ćelije, a centralni deo je bled zbog male količine hemoglobina. Ovakve ćelije mete viđaju se u raznim vrstama malokrvnosti i u nekim bolestima jetre. U širem smislu reči ćelija meta (kao i tkivo meta, organ meta) je ona ćelija (tkivo, organ) koja je meta za delovanje odre-đenog hormona, medijatora ili leka.

ĆELIJE PRIRODNE UBICE (engl. natural killer cells), potklasa velikih granuliranih limfocita kojih u perifernoj krvi ima oko 15% od svih limfocita, a u slezini čine 3 - 4% svih limfocita. One su veoma važan element sistema odbrane kod čoveka. Uobičajena skraće-nica je NK. NK ćelije su krajnji efektori u procesima prepoznavanja i uništavanja ošte-ćenih, virusima inficiranih i malignih ćelija. Kod bolesnika sa malignim tumorima broj i funkcija NK ćelija su smanjeni.

ĆELIJE TIROIDEKTOMIJE (engl. thyreidectomy cells), hipertrofisane tireotropne ćelije distalnog dela hipofize, koje se pojavljuju posle tiroidektomije. Imaju razvijen Golgy aparat, endoplazmatski retikulum i povećan broj sekretornih granula.

ĆELIJE UBICE (engl. killer cells), v. limfociti, ćelije prirodne ubice.

ĆELIJSKA KULTURA (engl. cell culture), uzgajanje (kultivisanje) ćelija u in vitro uslovima. Na osnovu bioloških karakteristika dele se na: primarne, diploidne i kontinuirane. Koriste se za izolovanje i razmnožavanje virusa. Jedna je od najznačajnijih metoda u virusološkoj dijagnostici.

ĆELIJSKA MEMBRANA (engl. plasmalemma, plasma membrane, lat. cytolemma), fini, metabolički aktivni omotač ćelije, koji je odvaja od okolne sredine. Ćelijska membrana je vidljiva pod svetlosnim mikroskopom, zahvaljući vezivanju boje. Pod transmisionim elektronskim mikroskopom ć. m. se vidi kao tanka troslojna membrana, ukupne debljine od 7,5 do 11 nm, koja je još nazvana jedinična membrana (unit membrane). Dva spoljašnja sloja su nešto tamnija i sastavljena su od proteina, a srednji deo je svetliji i sastavljen je od fosfolipidnog dvosloja. Ćelijske membrane raznih vrsta ćelija mogu se znatno razlikovati po molekularnom sastavu, ali je princip građe isti. Slobodna površina ć. obično je pokrivena glikokaliksom različite debljine. Sa citoplazmatske strane uz ćelijsku membranu nalazi se citoskelet membrane, koji se sastoji od tankog sloja proteina koji ćeliji daju čvrstinu i kontrolišu ulaz proteina. Hemijski, ćelijska membrana obično se sastoji od oko 50 do 60% proteina; oko 20 do 30% lipida u suvoj supstanci (fosfolipidi sa nešto holesterola, lipoproteina i liposaharida) i oko 10% ugljenih hidrata. Naučna saznanja o ćelijskoj membrani su dobijena raznim, veoma sofisticiranim tehnikama elektronske mikroskopije, biohemijskim manipulacijama, primenom citohemije i sl. To je dovelo do formiranja mogućeg „modela ćelijske membrane“, koji zadovoljava naše razumevanje raznih funkcija ć. m. Poslednji naučno prihvaćen model je nazvan „fluidno-mozaički model“. Ćelijska m. ima brojne funkcije, koje se manje ili više razlikuju zavisno od vrste ćelija: selektivna propustljivost (permeabilnost), specifična enzimska aktiv-nost (zahvaljujući enzimima vezanim za nju), potpora za imunološke i hormonalne receptore, transmembranski transport (makro i mi-

kropinocitoza, endocitoza, egzocitoza), kretanje (pseudopode, filopode i lamelipode), formiranje mijelinskog omotača, razmena informacija između ćelija i pripajanje za bazalne membrane i druge ćelije.

ĆELIJSKA RESPIRACIJA (engl. cell respiration), v. respiracija.

ĆELIJSKA SMRT (engl. cell death), konačan prestanak svih vitalnih fenomena u ćeliji. Ć. s. može biti genetski kontrolisan događaj tokom embrionalnog razvoja, a može biti izazvana fizičkim i hemijskim povredama. U procesu umiranja ćelija gubi vodu, citoplazma se zgušnjava i intenzivno boji, enzimska aktivnost se smanjuje, a nakupljaju se otpadni produkti. Jedro podleže kariolizi, karioreksi ili kariopiknozi.

ĆERUBIZAM, OKRUGLO ANĐEOSKO LICE (engl. sherubism), porodično oboljenje karakteristično po punoći obraza i vilica čime se formira slika tipičnog bucmastog lica. Praćeno je belom linijom beonjače is-pod zenice, otokom podvilične regije, ši-rokim alveolarnim nastavcima, uzanim gotskim nepcem, krzanjem mlečnih zuba, nedostacima stalnih zuba u vidu odsustva njihovih zametaka i poremećajima u njihovoj strukturi i položaju. Javljaju se i displazije kostnih struktura i kolagenoza intercelularnih depozita kao najvažniji patološki nalazi. Naziva se i diseminovana fibrozna displazija, familijarna fibrozna displazija, displazija vilica itd.

d-AMINOLEVULINAT (ALA) DEHIDRA-TAZA (engl. d-aminolevulinate dehydra-tase), v. porfobilinogen sintaza.

d-AMINOLEVULINAT SINTAZA (engl. d-aminolevulinate synthase), enzim iz roda transferaza (sukcinil-CoA: glicin Csukciniltransferaza, dekarboksilirajuća, EC 2.3.1.37) koji katalizuje reakciju: sukcinil-CoA + glicin = d-aminolevulinat + CoA + CO2, koja je prvi stepen u sintezi porfirina. Ovaj stepen iziskuje piridoksal fosfat i regulacioni je u sintezi porfirina.

d-AMINOLEVULINSKA KISELINA, ALA (engl. d-aminolevulinic acid), metabolički intermedijer u produkciji hema. Sintetizuje se iz sukcinilkoenzima A i glicina u prisustvu piridoksal fosfata i ALA sintaze. Dva molekula ALA formiraju porfobilinogen. Određivanje ALA u serumu koristi se za utvrđivanje intoksikacije olovom.

DAHTANJE

(engl. panting), način gubitka toplote iz tela kod sisara koji nemaju znojne žlezde. To je površno, plitko disanje pri kome vrlo mala količina vazduha dolazi do alveola, tako da nema hiperventilacije. Zbog toga što znatna zapremina vazduha prelazi preko jezika, usta, traheje, odvodi se toplota.

DAKARBAZIN (engl. dacarbazine), citostatik iz grupe antimetabolita koji se koristi za lečenje Hodgkinove bolesti i malignog me-lanoma. Među neželjenim dejstvima ističe se teško povraćanje. Preparat: Dacarbazin.

DAKRIOADENITIS (engl. dacryoadenitis), akutno zapaljenje suzne žlezde; praćeno je bolom, crvenilom, otokom, temperaturom u gornjem lateralnom delu orbite, u kome je locirana suzna žlezda. Zbog otoka, gornji kapak se spušta. Praćen je otokom preaurikularnih žlezda. Najčešće se razvija endogeno i prati upalu zaušne žlezde.

DAKRIOCISTITIS (engl. dacryocystitis), upala suzne žlezde; nadovezuje se na zapušen suznonosni kanal. Prvo se javlja kao hronična upala, a zatim kao akutna. Karakterišu ga su-zenje, nakupljanje gnoja u unutrašnjem uglu otvora kapaka (posebno posle pritiska na suznu kesicu), često je praćen jednostranim konjunktivitisom. Lečenje je isključivo hirur-ško.

DAKRIOCISTORINOSTOMIJA (engl. dac-ryocystorhinostomy), operacija koja omogu-ćuje oticanje suza u nos kod upale suzne kesice. Ovom operacijom stvara se otvor kroz nosnu i suznu kost, a otvori na suznoj kesici i nosnoj sluzokoži se spajaju. Na taj način se pravi komunikacija.

DAKRIOCIT (engl. dakryocyte), eritrocit koji ima izgled suze. Javlja se pretežno u agno-genoj mijeloidnoj metaplaziji ili mijelofibrozi.

DAKTILITIS (engl. dactylitis), difuzni otok jednog ili više prstiju šaka ili stopala koji je izazvan istovremenim artritisom svih zglobova prsta ili tenosinovitisom u predelu prsta. Naj-češće se javlja kod psorijaznog artritisa i Rajterovog sindroma.

DAKTILOMEGALIJA (engl. dactylome-galy), urođena anomalija kod koje postoji nenormalna veličina prstiju. Može da se javi kao izolovana anomalija ili u sklopu drugih sindroma.

DALTONIZAM (engl. colour blindness), pore-mećaj raspoznavanja boja, koji se često pogrešno naziva opštim nazivom daltonizam. Nazvan je po engleskom fizičaru Daltonu, koji nije mogao da razlikuje crvene trešnje među zelenim lišćem jer je bio protanop (v. protanopija - slepilo za crvenu boju).

DANAZOL (engl. danazol), sintetski progestagen, inhibira lučenje gonadotropina iz hipo-fize. Koristi se za lečenje preranog puberteta, prejake menstruacije i endometrioze kod žena i ginekomastije kod muškaraca. Preparati: Danol, Danoval.

DANDY-WALKEROV SINDROM (engl. Dandy-Walker’s syndrome ), kontaktni, opstruktivni hidrocefalus zbog stenoze ili opsturkcije akvedukta i začepljenja Lusckeovog i Megendieovog otvora koji su delovi lik-vornog sistema. Na taj način sprečeno je normalno kretanje cerebrospinalne tečnosti i kod deteta se od rođenja ispoljava klinička slika hidrocefalusa.

DANTROLEN (engl. dantrolene), mišićni relaksans, deluje direktno na skeletne mišiće i ublažava hroničnu spastičnost kod cerebralne paralize, multiple skleroze i povreda kičmene moždine. Preparat: Dantrium.

DAPSON (engl. dapsone), lek sulfonske strukture, koristi se za lečenje lepre i herpetičkog dermatitisa. Nije registrovan u Jugoslaviji.

DAUNORUBICIN (engl. daunorubicin), citostatik iz grupe antibiotika, deluje direktno na sintezu DNK inhibicijom enzima topoizomeraza II i stvaranjem slobodnih radikala, usled čega se cepaju i ukrštaju lanci DNK. Koristi se za lečenje akutnih leukemija. Preparat: Cerubidine.

DAVALAC KRVI (engl. blood donnor), osoba čija se krv ili njeni delovi koriste za davanje drugoj osobi, primaocu, u medicinske svrhe.

D-1 ĆELIJE , nalaze se pretežno u debelom crevu, kolonu, verovatno luče vazoaktivni intestinalni peptid i spadaju

u ćelije APUD sistema.

D-ĆELIJE GASTROINTESTINALNOG TRA-KTA, nalaze se razbacane u epitelu želuca i dvanaestopalačnog creva. Na osnovu citohemijskih proučavanja ustanovljeno je da produkuju somatostatin. Klasifikovane su kao ćelije APUD sistema.

D-ĆELIJE PANKREASNIH OSTRVA (engl. delta cells), delta-ćelije, ovalne ili poligonalne endokrine ćelije pankreasa. Ima ih oko 5%. Iz Golgi aparata nastaju specifične sekretorne granule promera 220 do 350 nm. Produkuju gastrin i somatostatin i pripadaju ćelijama APUD sistema.

DDT, insekticid koji nije u upotrebi više od 25 godina jer se dugo zadržava u masnom tkivu i ekološki je neprihvatljiv, mada nije mnogo toksičan: tek količine veće od 20 g prouzrokuju nervnu razdražljivost, grčeve mišića i konvulzije.

DEAMINAZA (engl. deaminase), enzim koji pripada rodu hidrolaza (EC 3.5.4) koja hidrolizuje veze ugljenik - azot u cikličnim amidinima (npr. gvanin deaminaza). U ove enzime spadaju i oni koji katalizuju uklanjanje amino-grupe sa organskog jedinjenja. Od ovih enzima klinički je značajna samo adenozindeaminaza.

DEBELO CREVO (engl. large intestine, lat. intestinum crassum), v. intestinum krasum.

DEBILITET (engl. debility), urođena ili stečena mentalna zaostalost, retardacija deteta. Koeficijent inteligencije je smanjen i izno-si od 0,35 do 0,49. Dete je nesposobno za više intelektualne radnje, a često i za samostalan život. Često je udružena sa drugim somatskim anomalijama.

DEBLJINA KOŽNOG NABORA, DKN (engl. skinfold thickness), antropometrijski pokazatelj koji služi za procenu količine masnog tkiva u organizmu čoveka. Merenje se obavlja na određenim tačkama tela posebnim instrumentom koji se naziva kaliper. Po metodi koju predlaže i SZO, obuhvaćene su 4 tačke, nad tricepsom, bicepsom, supskapuli i kristi iliaki. Izmerene vrednosti služe za predikciju količine masnog tkiva u telu izražene u procentima mase tela. Do najmanje greške u proceni dolazi kada se za to koristi zbir sve 4 tačke (rezultat se daje kao srednja vrednost tri uzastopna merenja). Za merenje DKN-a koristi se kaliper,

čiji kraci vrše pritisak od 10 gr/m2. DKN na tricepsu služi i kao pokazatelj za praćenje efekata primenjenih dijetetskih mera, bilo u smislu povećanja telesne težine bilo smanjenja. Iz zbira četiri tačke upotrebom specijalne formule izračunava se procenat masti kao deo ukupne telesne mase. Smatra se da povećanje masti iznad 21% za muš-karce i 36% za žene označava gojaznost.

DEBRIDMAN (fr. débridement), uklanjanje stranog materijala, mrtvog, izumrlog, zatrovanog, inficiranog tkiva od okolnog, susednog, takođe traumatizovanog, inficiranog ili zatrovanog tkiva čije se ozdravljenje očekuje. Enzimski d. , uklanjanje fibrinoznog ili gnojnog sadržaja dodavanjem neškodlji-vog, neutralnog enzima, koji je u stanju da razloži fibrin, kolagen i elastin, nepoželjne materijale u oštećenom tkivu, pri čemu ne škodi zdravom; hirurški d. , isecanje ošte-ćenog tkiva oštrim mehaničkim, u novije vre-me i električnim, odnosno laserskim sredstvima.

DECEREBRACIJA (engl. decerebration), odstranjivanje velikog mozga. Ova procedura se sprovodi na eksperimentalnim životinjama, ali određena oštećenja mozga kod ljudi mogu dati tešku simptomatologiju neuroloških defi-cita kao i kod životinja koje su decerebrirane. Iz klasične neurofiziologije sačuvan je izraz „decerebraciona rigidnost”, koji se odnosi na neurološku sliku nastalu usled preseka u mož-danom stablu, a ne na pravu decerebraciju.

DECIBEL, dB (engl. decibel), merna jedinica nivoa jačine zvuka. Definisan je izrazom: L = 10 log (I/Io), pri čemu je: L nivo jačine zvuka u dB, I intenzitet zvuka čiji nivo želimo da odredimo, I0 intenzitet referentnog zvuka. U akustici se za intenzitet referentnog zvuka uzima vrednost od I0 = 10-12 W/m2 koja za učestanost od v =103 Hz predstavlja prag čujnosti odnosno minimalnu jačinu zvučnog talasa koja izaziva (za ljudsko uvo) primetan osećaj zvuka.

DECIDUA (engl. decidua), dejstvom progesterona promenjena sluzokoža materice u koju se usadila oplođena jajna ćelija. To je, u stvari, zadebljan endometrijum (sluzokoža materice) sa rastresitim vezivnim tkivom i decidualnim ćelijama koje su u stromi raz-meštene u vidu mozaika. Rastresitost endometrijuma i glikogen obezbeđuju usađiva-nje oplođene jajne ćelije i njenu ishranu u prvim danima trudnoće. U odnosu na usađenu oplođenu jajnu ćeliju razlikujemo 3 dela decidue: bazalnu , od koje zajedno sa čupastim horionom nastaje posteljica pri kraju trećeg meseca; kapsularnu , koja obavija začetak prema materičnoj duplji i parijetalnu ili pravu, koja oblaže unutrašnju površinu materice. Rastom ovuluma sve se više ispunjava materična šupljina i odiže kapsularna decidua. Kad začetak potpuno ispuni materičnu šup-ljinu pri kraju trećeg meseca trudnoće, kapsularna i parijetalna decidua se spajaju.

DECIDUALIZACIJA

, proces transformacija fibroblastičnih ćelija endometrijalne strome u decidualne ćelije, a pod uticajem implantirane blastocite i njenog hormona, humanog horionskog gonadotropina - hCG, i progesterona žutog tela.

DECIDUALNE ĆELIJE (engl. decidual cells, lat. cellulae deciduales), krupne, okrugle ili poligonalne, svetle ćelije, svojstvene ultrastrukture. Pored ćelijskih organela sadrže i brojne lipidne kapi i parčiće glikogena. Mogu sintetisati i proteine, što sve služi kao hrana zametku u toku prvih nedelja razvoja. Na površini imaju brojne nepravilne mikrovile i krupnije ćelijske produžetke. Međusobno su povezane neksusima, koji ih funkcionalno objedinjavaju. Nastaju od fibroblastnih ćelija endometrijalne strome posle implantacije zametka.

DECIDUO-TROFOBLASTNI KOMPLEKS (engl. deciduotrophoblastic complex), zona intimnog kontakta ćelija citotrofoblasta usi-dravajućih resica placente sa decidualnim će-lijama endometrijuma. To je jedinstven pri-mer tako bliskog odnosa dve vrste ćelija raz-ličitog genotipa, a bez reakcije odbacivanja.

DEČIJI DISPANZER (engl. dispensary for children), specijalizovana jedinica doma zdravlja u kojoj se obavljaju preventivno- -medicinska, dijagnostička i pedijatrijska delatnost polikliničkog tipa za populaciju dece do 6 godina na određenoj teritoriji. Stručni timovi dečijeg dispanzera prihvataju brigu o zdravlju deteta od njegovog izlaska iz po-rodilišta putem patronažne službe (babice, medicinske sestre, pedijatra) starajući se da se svakom detetu omogući normalan psiho-fizički razvoj u tom naročito osetljivom ži-votnom dobu. U dečijem dispanzeru vrše se redovni kontrolni pregledi, vakcinacije protiv zaraznih bolesti, savetovališni zdravstvenovaspitni rad sa roditeljima i dr., a po potrebi dijagnostika oboljenja i lečenje obolelih.

DEČIJA STOMATOLOGIJA (engl. pediatric dentistry), grana stomatologije koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem oboljenja usta i zuba kod dece.

DEFEKACIJA (engl. defecation), izbacivanje izmeta, spinalni refleksni mehanizam koji se može voljno kontrolisati kod odraslih. Sastoji se od kontrakcije rektuma, relaksacije unutrašnjeg i spoljašnjeg analnog sfinktera i povećane peristaltičke aktivnosti završnog dela kolona. Voljno se inhibira kontrakcijom spoljašnjeg analnog sfinktera, a pospešuje njegovom relaksacijom i kontrakcijom abdominalne muskulature.

DEFEKT

(engl. defect), nešto što nedostaje, nije u redu, oštećeno je, popušta. Može se u organizmu javiti kao stečeni (javlja se posle rođenja) ili kao kongenitalni (strukturni ili hemijski nedostatak prisutan već na rođenju).

DEFEKTNI VIRUSI (engl. defective interfering viruses), pojava virusa sa oštećenjem određenih gena. Razmnožavaju se samo u prisustvu pomoćnog virusa. Nastaju kao posledica genetskih promena, ali imaju mogućnost povratka izgubljenih osobina. Nastaju in vitro i in vivo u toku prirodne infekcije i imaju značajnu ulogu u ograničavanju procesa infekcije.

DEFEROKSAMIN (engl. desferrioxamine), antidot protiv trovanja gvožđem iz grupe helirajućih agenasa. Kompleksno vezuje jone gvožđa u tkivima i telesnim tečnostima i smanjuje deponovanje gvožđa. Koristi se oralno ili u vidu intravenskih infuzija kod teških trovanja. Nije registrovan u Jugoslaviji.

DEFERVESCENCIJA (engl. defervescence), pad temperature, nestajanje povišene temperature u toku akutnih bolesti. Defervescencija može da bude nagla ili postepena, litična.

DEFIBRILACIJA (engl. defibrillation), 1. završetak atrijalne ili ventrikularne fibrilacije uglavnom uz pomoć strujnog šoka direktnog napona. Time se uspostavlja normalni srčani ritam. Izvodi se defibrilatorom uz korišćenje velike energije (oko 300J) i uz pomoć dve elektrode postavljene u predelu srca. 2. odvajanje vlakana tkiva tupom disekcijom.

DEFIBRINACIJA (engl. defibrination), uklanjanje fibrina iz krvi.

DEFICIJENCIJA ADENOZINDEAMINAZE (engl. adenosine deaminase deficiency), metabolički poremećaj koji se prenosi na autosomno recesivni način, a karakteriše ga relativna ili apsolutna deficijencija enzima adenozindeaminaze. Deficijencija ovog enzima je nađena kod mnogih osoba sa izrazitom kombinovanom imunodeficijencijom, imunološkim poremećajem koji je praćen teškim abnormalnostima funkcije Tćelija i nešto umerenijom disfunkcijom B-ćelija. Mehanizam ovih poremećaja nije razjašnjen. Osobe sa ovim poremećajem su podložne bakterij-skim i virusnim infekcijama. Uočene su i lezije na kostima.

DEFLORACIJA

(engl. defloration), oduzimanje nevinosti, cepanje himena (devičnjaka) pri prvom polnom snošaju. Himen je tanka kožna duplikatura koja se nalazi u oblasti ušća vagine i gradi ga ploča gustog vezivnog tkiva, bogatog u elastičnim nitima i krvnim sudovima, a obložen je višeslojnim pločasim epite-lom. Obično nastaju dva do tri rascepa, naj-češće prema međici. Pri defloraciji žena ma-nje ili više krvari, a samo kod malog broja že-na krvarenje je obilno i zahteva lekarsku po-moć radi hirurškog zaustavljanja krvarenja. Posle defloracije od himena ostaju bradavi-časta ispupčenja (himenalne karunkule). Kod žena čiji himen ima puno elastičnih vlakana, ne mora pri prvom snošaju doći do cepanja himena.

DEGENERACIJA (engl. degeneration), 1. promena, pogoršanje, propadanje strukture i funkcije tkiva koje se više ne može vratiti u normalno stanje; 2. proces postepenog po-goršavanja kvaliteta metaboličkih funkcija, praćen regresivnim promenama morfologije ćelija, tkiva i organa. Završava se nekrozom, ali je u početku reverzibilna.

DEGENERATIVNA ARTROPATIJA (engl. degenerative arthropathy), v. osteoartroza.

DEGLUTICIJA (engl. swallowing), gutanje, prelazak sadržaja iz usne duplje preko farinksa u ezofagus, pa u želudac. Refleks u kome se aferentni signali prenose V, IX i X kranijalnim nervom do centara u nukleus traktus solitariusu i nukleusu ambiqvusu, a eferentni u jezik i faringealnu muskulaturu, V, VII i XI kranijalnim nervom. Sastoji se od voljne faze u kojoj se sadržaj usne duplje jezikom potiskuje prema farinksu čime započinje nevoljna faza, praćena kontrakcijom farin-gealne muskulature, relaksacijom gornjeg i donjeg ezofagealnog sfinktera i peristaltič-kom kontrakcijom ezofagusa, čime se bolus potiskuje u želudac. Inhibicija disanja i zatva-ranje glotisa čine deo ovog refleksa.

DEGOOV SINDROM (engl. Dego’s syndro-me ), retka forma vaskulitisa koju karakteriše nalaz eritemskih papula sa atrofičnim beli-častim centrom (engl. „porcelain-white”) rasutim po koži trupa i ekstremiteta. Reč je o limfocitičnom vaskulitisu kod većine bolesnika, a tromboza se javlja relativno retko kao kasna manifestacija bolesti. Nekad su zah-vaćeni i krvni sudovi abdomena i CNS-a sa odgovarajućim simptomima, a najčešći uzrok smrtnog ishoda je intestinalna perforacija. Ipak, kod većine bolesnika i posle višegodiš-njeg praćenja ne razvijaju se sistemski znaci bolesti.

DEGRADACIJA (engl. degradation), razgradnja nekog hemijskog jedinjenja, npr. proteina ili drugih polimera u komponente.

DEGRANULACIJA (engl. degranulation), proces pri kome dolazi do oslobađanja sadr-žaja iz granula (male unutarćelijske kesice koje sadrže specijalne fermente za ubijanje bakterija ili specijalne enzime, medijatore koji imaju određena specifična dejstva). Kad granule oslobode svoj sadržaj, one iščezavaju.

DEHIDRACIJA (engl. dehydration), dehidratacija; uklanjanje vode iz neke supstance, smanjenje količine vode i najčešće elektrolita u organizmu. Može da se javi u tri oblika: kao izotona, hipotona i hipertona dehidratacija. Najčešći razlozi za nastanak ovakvih stanja su: obilno znojenje, opekotine, prolivi i povraćanja, veća krvarenja, smanjena koncentraciona sposobnost bubrega ili povećano gubljenje soli preko mokraće, insipidni dijabet neurogenog i renalnog tipa, hipoaldosteronizam, primena diuretika i dr. Izotona d ., istovremeni gubitak i natrijuma i vode; hipotona d. , povećan gubitak natrijuma u odnosu na vodu; hipertona d. , povećan gubitak vode u odnosu na natrijum.

DEHIDRATACIJA (engl. dehydration), proces postepenog odstranjivanja vode iz tkiva, pre ili posle sečenja tkiva. Ostvaruje se sukcesivnim prenošenjem tkiva kroz alkohole sve veće koncentracije sve do apsolutnog alkohola.

DEHIDRATAZE (engl. dehydratases), grupa enzima koji se zovu i hidro-liaze (EC 4.2.1) i katalizuju uklanjanje vode sa jedinjenja koja sadrže hidroksil-grupu. Primeri ovih enzima su karboanhidraza, enolaza i fumaraza.

DEHIDREMIJA (engl. dehydremia), smanje-nje tečnosti u krvi.

DEHIDROASKORBINSKA KISELINA (engl. dehydroascorbic acid), oksidovani oblik askorbinske kiseline, koji nastaje kada se askorbinska kiselina oksiduje na vazduhu, naročito u prisustvu izvesnih enzima, metalnih jona ili toplote. Biološki je aktivna (antiskorbutna) pošto u organizmu može da se redukuje u askorbinsku kiselinu.

DEHIDROEPIANDROSTERON (engl. dehydroepiandrosterone ), androgeni steroidni hormon (skraćenica DHEA) kore nadbubrežne žlezde u oba pola. Ima mnogo slabije dejstvo od testosterona. Kod žena je važan kao glavni prekursor estrogena u menopauzi.

DEHIDROGENACIJA (engl. dehydrogenation), uklanjanje vodonika sa supstrata u reakciji u kojoj sudeluje akceptor vodonika. Ovo je reakcija oksidacije.

DEHIDROGENAZA (engl. dehydrogenase), velika grupa enzima koji katalizuju oksido-redukcione reakcije u kojima se prenosi vodo-nik sa jedinjenja na koenzim i obrnuto (npr. NAD/NADH; NADP/NADPH). Laktat dehidrogenaza je primer enzima dehidrogenaza.

DEHISCENCIJA (engl. dehiscence), spontano rašivanje prethodno zašivenog tkiva, popuštanje hirurškog šava, opasna postoperativna komplikacija sa teškom prognozom i često fatalnim posledicama. Razlikuju se: dehiscencija operativne rane, dehiscencija trbušnog zida (sa ispadanjem odn. prolapsom organa), dehiscencija crevnih anastomoza (sa fistulama i peritonitisom), dehiscencija šava krvnog suda (sa krvarenjem). Najčešći uzroci ove pojave su loše opšte stanje koje onemogućava zarastanje rana (smanjena otpornost, starost, pot-hranjenost, snižene vrednosti belančevina u krvi, malokrvnost, šećerna bolest), lokalni nalaz (operacija u ožiljcima i zapaljenju, slabost tkiva, loša prokrvljenost),neodgovarajuća operativna tehnika šava, primena nekih lekova (kortikosteroidi i citostatici), a najređi uzrok je samoprekidanje hirurškog konca.

DEINFESTACIJA (engl. deinfestation), uništavanje patogenih parazita koji prodiru u organizam spolja ili žive na koži, primenom lekova ili izvesnih fizičkih i mehaničkih postupaka, kao i njihovom kombinacijom.

DEITERSOVE ĆELIJE (engl. phalangeal cells-Deiters, lat. cellulae phalangeae), vrsta potpornih ćelija u strukturi Cortyevog organa. Postoje unu trašnje i spoljašnje Deitersove ćelije, za unutrašnje i spoljašnje auditivne (slušne) ćelije. Deitersove ć. svojim telima obgrljavaju slušne ćelije, štite ih i obezbeđuju prostornu arhitekturu. Na apikalnim okrajcima veoma se čvrsto međusobno povezuju i sa Cortyjevim stubovima. U njihovoj citoplazmi dominiraju mikrotubuli koji se pružaju od bazalnog dela ćelijske membrane sve do zavr-šne mreže mikrofilamenata na apikalnom kra-ju.

DEJONIZACIJA (engl. deionization), ukla-njanje jona iz rastvora, naročito pomoću jono-izmenjivačkih smola.

DEKALCIFIKACIJA (engl. decalcification), demineralizacija, proces odstranjivanja neorganskih soli iz raznih

mineralizovanih tkiva, kao što su kost, dentin, cement i gleđ, rastvo-rima određenih kiselina.

DEKAPITACIJA (engl. decapitation), akušerska operacija kojom se presecanjem vrata odvaja trup od glavice ploda i tako presečen plod izvlači iz materice, čime se omogućava brzo i sigurno dovršavanje porođaja. Vrši se u slučaju zapuštenog odnosno zanemarenog poprečnog položaja ploda, kod dvoglavih plodova (dicefalusa) i zastoja u porođaju zbog širokih ramena (kod džinovskog ploda) i anomalija trupa ploda. Za ovu akušersku operaciju upotreb-ljavaju se Braunova kuka i Sieboldove ma-kaze. Danas se retko koristi s obzirom na veliki napredak prenatalne zaštite trudnica.

DEKAPSULACIJA (engl. decapsulation), hirurška procedura kojom se uklanja kapsula organa u zapaljenju, u cilju smanjenja inflamacije i očuvanja funkcionalne sposobnosti organa. Najčešće je korišćena u lečenju zapa-ljenja bubrega sa blokadom mokrenja, sa nesigurnim uspehom, a danas je uglavnom napuštena.

DEKARBOKSILAZA (engl. decarboxylase), karboksi-liaza (EC 4.1.1), opšti naziv za gru-pu enzima iz roda liaza, koji katalizuju ukla-njanje karboksil-grupe (-COOH) sa nekog organskog jedinjenja kako bi se oslobodio ug-ljen-dioksid (CO2).

DEKLIVNI POLOŽAJ (engl. declive position) 1. položaj u kome je bolesnik u kosom, odnosno nagnutom položaju sa glavom polo-ženom niže od tela; 2. deklivna tačka je naj-niža tačka u jednoj kolekciji tečnosti i predstavlja najpogodnije mesto za izvođenje dre-naže.

DEKOLMAN (fr. décollement traumatique), nagnječenje potkožnih mekih struktura (v. nagnječina) praćeno odlubljenjem kože i potkožnog masnog tkiva od fascije u vidu džepa, usled tangencijalnog dejstva tupine mehaničkog oruđa. Ovako formirani džep može, ali i ne mora, biti ispunjen krvlju. De-kolman može, ali i ne mora biti praćen spo-ljašnjom povredom na koži. U forenzičkoj praksi najčešće se sreće u saobraćajnom traumatizmu (npr. povreda potkolenice pešaka usled udara branikom vozila).

DEKOMPENZACIJA (engl. decompensation), nesposobnost kompenzacije; 1. po-goršanje znakova i simptoma hronične srčane insuficijencije. Najčešće postoji okidač (infekcija, aritmija, ishemija i sl.) koji dovodi do narušavanja hemodinamske ravnoteže kod bolesnika sa kompenzovanom srčanom insuficijencijom. Nestaje prilagođenost na bolest, zadr-žavaju se so i voda i povećava sistemski vaskularni otpor. U početku može da oslabi leva ili ređe desna komora, a kasnije nastaje kombinovana slabost i leve i

desne komore (kongestivna insuficijencija). Rano u toku raznih srčanih bolesti, kompenzatorni mehanizmi dovoljni su da obezbede normalan minutni volumen i normalne pritiske unutar srca u miru i posle napora. Kasnije u toku bolesti nastaje plućna venska kongestija, jer se pove-ćani pritisak u levoj pretkomori prenosi retrogradno. To vodi ka intersticijalnom, a potom i alveolarnom edemu pluća, uzrokujući simptome slabosti leve komore sa dispneom, kaš-ljom u naporu, ortopnejom, paroksizmalnom noćnom dispneom i plućnim edemom kada bolest zahvati levu komoru. Povišen venski pritisak, hepatomegalija, edemi i ascit javljaju se kada slabost zahvati desnu komoru. Povećano zadržavanje natrijuma i vode posledica je stvaranja aldosterona i uzrok je povećanja zapremine krvi koja povećanjem hidro-statskog pritiska u kapilarima dovodi prvo do intersticijalnog edema, a zatim transudacije tečnosti u tkivo. Kao rezultat javlja se otok gležnjeva donjih ekstremiteta. Simptomi kao što su dispnea i edem povećavaju se zadržava-njem soli i vode. Povećan venski pritisak, uvećana jetra i sistemski otoci ukazuju da je srčana slabost uznapredovala do slabosti des-ne komore. Slabost desnog srca po pravilu se vidi u urođenim srčanim manama. Slabost leve komore najčešće je uzrokovana ishemij-skom bolešću srca, dilatacionom kardio-miopatijom, hipertenzijom ili valvularnom bolesti srca, obično aortne valvule. 2. U psihijatriji, nedostatak odbrambenih faktora i progresivno propadanje ličnosti obolele osobe.

DEKOMPRESIJA (engl. decompresion), postupak pri kome se osoba koja je boravila u uslovima povišenog atmosferskog pritiska postepeno vraća u uslove normalnog pritiska. Primenjuje se kod radnika koji rade u kesonima, ronilaca. Termin označava i postepeno otklanjanje nečega što je izvršilo pritisak na tkivo ili organ.

DEKOMPRESIONA BOLEST (engl. caisson worker’s disease ), nastaje kada se osoba s mesta povišenog atmosferskog pritiska naglo premešta u uslove normalnog pritiska. Javlja se kod ljudi koji rade u kesonima (kesonska bolest) i kod ronilaca. Tokom boravka u području visokog atmosferskog pritiska dodatna količina inače metabolički inertnog gasa azota otapa se u telesnim tečnostima. Naglo smanjenje spoljašnjeg pritiska uzrokuje oslobađanje „viška” azota u obliku me-hurića u raznim tkivima i šupljinama. Može da dođe do različite simptomatologije kao što je bol pa sve do vazdušnih embolija i posledične smrti.

DEKONTAMINACIJA (engl. decontamination), uklanjanje sa osoba i/ili objekata izvesnih kontaminacionih, otrovnih supstanci, kao što su bojni otrov, radioaktivni materijal i sl.

DEKORTIKACIJA (engl. decortication), naj-češće se odnosi na visceralnu pleuru. Podra-zumeva odstranjenje korteksa fibrinskih i ožiljnih naslaga različitog stepena adherentnosti, što je posledica dugotrajnih, neadekvatno lečenih gnojnih oboljenja pleure, hemotoraksa i sl. Rana dekortikacija se odnosi na sinehije („švarte”) u formiranju. Cilj dekortikacije je restituisanje funkcijskih mogućnosti pluća.

DEKSAMETAZON (engl. dexamethasone), sintetski kortikosteroid vrlo snažnog antiinflamatornog dejstva. Koristi se sistemski (oralno ili u vidu injekcija) i lokalno u lečenju velikog broja alergijskih, autoimunih i inflamatornih bolesti, kao i u nekim dijagnostičkim procedurama. Preparati: Dexason, DexamethasonNeomycin, Neodeksacin.

DEKSAMFETAMIN (engl. dexamphetamine), derivat amfetamina, stimuliše CNS i smanjuje apetit. U nekim delovima sveta se koristi kao lek protiv gojaznosti, narkolepsije i kod hiper-kinetičke dece. Deksedrin ima visok potencijal za izazivanje zavisnosti, pa ga treba oprez-no koristiti. Preparat: Dexedrine.

DEKSFENFLURAMIN (engl. dexfenflura-mine), supresor apetita koji se koristio uz dijetu u programima za lečenje gojaznosti. Među-tim, nedavno je napušten jer se pokazalo da može izazvati potencijalno fatalnu plućnu hipertenziju i promene na srčanim zaliscima. Preparat: Obedial.

DEKSRAZOKSAN (engl. dexrazoxane), pomoćni lek za hemioterapiju dokso-rubicinom, jer sprečava kardiotoksičnost, a ne ome-ta antitumorsko dejstvo niti utiče na ostale vrste toksičnosti doksorubicina. Preparat: Cardioxane.

DEKSTER (engl. right, on the right side, lat. dexter), desni, upućuje na desnu stranu tela, dela tela, organa ili tkivne strukture.

DEKSTRAN (engl. dextran), visokomolekularni polimer D-glukoze, koji ima otvorenu trodimenzionalnu strukturu u koju može da penetrira voda i tako nastaju visokoviskozni, želatinozni rastvori. Dekstran se sintetizuje posredstvom enzima (glikozil-transferaze) na površini ćelija nekih bakterija. Koristi se kao zamena za krvnu plazmu u hitnim slučajevima i to u vidu intravenskih infuzija. Preparati: Hemodex, Hemodex-glukoza.

DEKSTROKARDIJA (engl. dextrocardia), urođena srčana anomalija kod koje se srce nalazi na desnoj strani grudnog koša, tako da se udar vrha srca nalazi u V međurebarnom prostoru na desnoj medioklavikularnoj liniji. Kada srce zauzima položaj kao slika u ogle-dalu, tj. situs inversus, postoji inverzija svih delova srca i velikih krvnih sudova u odnosu na frontalnu ravan. Može biti izolovana ano-malija ili u

sklopu drugih anomalija srca u normalnom položaju.

DEKSTROMETORFAN (engl. dextrometorphan), antitusik, derivat morfina koji ublažava kašalj, a ne deluje analgetički i ne stvara zavisnost. Koristi se samostalno ili u kombinovanim preparatima. Preparat: Pretuval C.

DEKUSACIO (engl. decussation, lat. decussatio), ukrštanje vlaknasto oblikovanih struktura, nalik ukrštanju krakova latiničnog slova X. Karakteristično je za vezivna vlakna, nervna vlakna i nervne puteve. D. lemniskorum medijalijum (engl. d. of medial lemniscus, lat. d. lemniscorum medialium), deo sistema unutrašnjeg lemniskusa nastao ukrštanjem unutrašnjih lučnih vlakana u nivou produžene moždine. Unutrašnja lučna vlakna ili fibre arkuate interne grade aksoni nervnih ćelija smeštenih u relejnim jedrima produžene moždine, nukleusu gracilisu i nukleusu ku-neatusu. Pri tom vlakna koja vode poreklo iz jedara na desnoj strani prelaze na levu, a vlakna koja vode poreklo iz jedara na levoj pre-laze na desnu stranu. Ovako ukrštena vlakna grade lemniskus medijalis. D. piramidum (engl. pyramidal decussation, lat. d. pyramidalium), deo kortiko-spinalnog ili piramidalnog puta koji nastaje ukrštanjem nervnih vlakana u nivou granice između produžene i kičmene moždine, duž prednjeg, bazilarnog dela moždanog stabla. Od ukupnog broja vlakana piramidalnog puta oko 80% se ukršta prelazeći na suprotnu stranu u odnosu na poziciju pre ukrštanja. Postojanje opisanog ukrštanja piramidalnog puta je razlog zbog kojeg lezije desnog primarnog somatomotornog polja u kori velikog mozga prati oduzetost leve polovine tela, i obrnuto, lezije levog primarnog somatomotornog polja prati oduzetost desne polovine tela.

DE LANGEOV SINDROM (engl. De Lange syndrome), kongenitalni sindrom nepoznate etiologije. Karakterišu ga: manja težina novorođenčeta (i pored normalnog trajanja trudnoće), retardirana maturacija kostiju, mentalna retardacija, početna hipertonija, mikrobrahicefalija, mikrognatija, manji nos i povrnute nozdrve, spojene obrve i duge povijene trepavice, abnormalnosti očiju, hirzutizam, mramorna koža, hipoplastične bradavice i pupak, sindaktilija, oligodaktilija ili klino-daktilija. Mnogi od ovih simptoma utiču na smanjenu želju za sisanjem i gutanjem. Česta povraćanja uzroci su povremene pojave aspi-racione pneumonije. Naziva se još i Bruchmann-de Langeov sindrom.

DELECIJA (engl. deletion), gubitak dela gene-tičkog materijala hromozoma. Najmanji deo hromozoma izgubljen delecijom, koji je vid-ljiv svetlosnim mikroskopom, iznosi oko 6.000 kb (6Mb) u molekulu DNK, što predstavlja gubitak znatnog broja gena. Delecije autozoma su štetne i imaju za posledicu multiple kongenitalne malformacije i mentalnu retardaciju. Delecije koje zahvataju velike delove hromozoma obično su inkompatibilne sa životom.

DELIRIJUM

(engl. delirium), mentalni poremećaj relativno kratkog trajanja, obično je posledica toksičnog stanja koje je praćeno iluzijama, halucinacijama, razdražljivošću ili mirnoćom i inkoherencijom. Posledica je povećanog unosa alkohola ili droge ili apstinencije nakon dugotrajnog konzumiranja i jedne i druge supstance.

DELIRIJUM TREMENS (engl. delirium tremens), akutno psihotično stanje kod alkoholičara. Nastaje tokom apstinencije i obično je provocirano infekcijom, traumom ili nekim drugim uzrokom. Psihički poremećaj počinje opštom uznemirenošću i progredira do psihoze (agitacija, iluzije, sumanute ideje, halucinacije). Prisutni su znaci jasne autonomne i motorne hiperaktivnosti.

DELTA ĆELIJE HIPOFIZE (engl. gonadotrophic cells, lat. cellulae gonado-trophicae ), gonadotropne ćelije hipofize. To su krupne, bazofilne ćelije prednjeg režnja hipo-fize. Gonadotropi tip I produkuju FSH folikulostimulišući hormon, a ćelije tip II luteinizirajući hormon. Kod muškaraca ovi hormoni deluju na razvoj semenih kanalića i funkciju Leydigovih ćelija.

DELTOIDNI MIŠIĆ (engl. deltoid muscle, lat. musculus deltoideus), v. muskulus deltoideus.

DEMARKACIJA (engl. demarcation), razgraničenje između zdravog i obolelog tkiva kod zapaljenja, nekroze ili gangrene. To je aktivan proces kojim organizam ograničava patološku promenu na oboleli i najčešće za organizam izgubljeni deo, i preostali, zdravi deo. Demarkacionu liniju čine bela krvna zrnca i novostvoreni sudovi, sa odbrambenim ćelijama - makrofagima i svežim vezivnim tkivom. Prose-čno vreme potrebno za demarkaciju je 7 do 14 dana. Demarkirani deo sam otpada ukoliko se nalazi spolja, ili biva postupno resorbovan ako se nalazi u organizmu, ali najčešće mora hirurški da se ukloni.

DEMARQUAY-RICHETOV SINDROM (engl. Demarquay-Richet syndrome ), dentopulmonalni sindrom, asocijacija hroničnog bronhitisa i dentalnog karijesa. Neki autori ne priznaju ovaj sindrom kao naučno dokazan.

DEMASKULINIZACIJA (engl. demasculinization), gubitak muških polnih karakteristika.

DEMETILIMIPRAMIN,

v. dezipiramin.

DEMIJENILIZACIJA (engl. demyelination, demyelinization), patološki proces kojim se selektivno oštećuje mijelinski omotač nervnih vlakana u centralnom i perifernom nervnom sistemu (sastavljen je od proteina i fosfolipida). Ovim procesom se oštećuje i funkcija nerva. Može biti primarni poremećaj, kao u multiploj sklerozi, ili se javlja posle povrede glave ili moždanog udara.

DEMINERALIZACIJA (engl. deminiralization), smanjenje mineralnih jona ili organskih soli u tkivima u kojima se oni normalno nalaze istaloženi ili vezani (kosti, zubi). Demineralizacija zuba (engl. demineralisation of tooth, lat. demineralisatio dentis), patološki gubitak mineralnih soli iz zubnih tkiva kao posledica rastvaranja mineralnih komponenti zuba kiselinama. Specifičan oblik demineralizacije zubnih tkiva, poznat kao karijes zuba, posledica je razaranja zubnih tkiva kiselim produktima iz bakterijskih naslaga na zubima (plaka).

DEMOGRAFIJA (engl. demography), nauka o populaciji, posebno u odnosu na njenu veli-činu, gustinu, različitu distribuciju, fertilitet, porast, migracije i vitalnu statistiku, i pove-zanost ovih činilaca sa socijalnim i ekonomskim uslovima.

DEMONSTRATOR (engl. assistant, teaching fellow), saradnik koji pomaže nastavniku u praktičnoj nastavi teorijskih predmeta.

DENATURACIJA (engl. denaturation), delimična ili potpuna promena strukture proteina pod uticajem nekih fizičkih procedura (zagrevanje) ili hemijskih agenasa. Denaturacijom se menja tercijerna struktura proteina usled čega se gube fiziološke, enzimske ili fizičko-hemijske osobine. Može biti reverzibilna ili ireverzibilna.

DENATURACIONI ALKALNI TEST (engl. alkali denaturation test), v. ispitivanje fetalnog hemoglobina.

DENDRIT (engl. dendrite), izdanak neurona koji u sinapsama preuzima informacije od drugih neurona.

DENERVACIJA (engl.denervation), presta-nak funkcije nerava, odsustvo nervnog uticaja na deo tela zbog mehaničkog oštećenja, obo-ljenja nerva ili lokalne anestezije.

DENGA (engl. dengue), hemoragična groznica iz grupe virusnih hemoragičnih groznica koju prenose komarci, široko rasprostranjena u Aziji i Australiji gde predstavlja ozbiljan medicinski problem. Javlja se sporadično i epidemično i češće oboljevaju deca i žene. Bolest izaziva virus Denge (dandy fever) danas verifikovan u 4 antigena tipa iz grupe arbovirusa. Bolest se prenosi na čoveka ubodom komarca Aedes aegupti (kućni komarac) i Aedes alboptictus koji živi u džungli. Inkubacija traje od 4 do 15 dana, a bolest se manifestuje temperaturama sedlastog karaktera, bolovima u mišićima, zglobovima i očnim jabučicama uz pojavu makulo-papulozne skarlatiformne ospe između 3. i 4. dana i traje oko 72 h, uz uvećanje limfnih čvorova i karakterističnom leukopenijom sa limfocitozom, a nekada se razvija šok. Letalitet je od 3 do 5 %, a smrtni ishod je češći kod dece.

DENS (engl. tooth, lat. dens), zub. Dens accessorius , atipični prekobrojni zub koji po obliku i veličini ne liči na normalan zub (distomolar, mesiodens, paramolar); d. kaninus (engl. canine t., lat. dens caninus), očnjak, treći po redu zub u svakoj od polovina vilice brojeći od srednje linije unazad. Očnjaka ima četiri, dva u gornjoj, dva u donjoj vilici. Raspoređeni su duž zubnih lukova između sekutića i pretkutnjaka. Očnjaci imaju najduži koren i šiljastu krunicu nalik četvorostranoj piramidi; d. decidus (engl. deciduous t., lat. d. deciduus, lactatus), mlečni ili prvi zub. Mlečni zubi su nestalni zubi koji niču počev od šestog meseca života. Njihovo formiranje je obično završeno do treće godine života posle čega ih postepeno zamenjuju stalni zubi. Ovaj proces započinje u periodu između šeste i osme godine, a završava se do dvanaeste godine života. Mlečnih zuba ima 20 i to 8 sekutića, 4 očnjaka i 8 mlečnih kutnjaka; d. incizivus (engl. incisor t., lat. d. incisivus), sekutić, prvi i drugi po redu zub u svakoj od polovina vilice, brojeći od srednje linije unazad. Sekutića ima ukupno 8, 4 u gornjoj, 4 u donjoj vilici, a osobeni su po izgledu krunice koja ima oblik dleta; d. molaris (engl. molar t., lat. d. molaris), kutnjak, šesti, sedmi i osmi zub u svakoj od polovina vilice, brojeći od srednje linije unazad. Kutnjaci su najveći i najjači zubi kojih ima ukupno 12, 6 u gornjoj, 6 u donjoj vilici; d. permanentus (engl. permanent t., lat. d. permanentus), stalni zub. Stalni zubi niču u periodu između šeste i osme godine života zamenjujući nestalne, mlečne zube karakteristične za dečji uzrast. Nicanje stalnih zuba najčešće se završava do dvanaeste godine života. Stalnih zuba ima ukupno 32, 16 u gornjoj i 16 u donjoj vilici. Stalni zubi se dele na: sekutiće, kojih ima 8, 4 u gornjoj i 4 u donjoj vilici, očnjake, kojih ima ukupno 4, 2 u gornjoj i 2 u donjoj vilici, pretkutnjake, kojih ima ukupno 8, 4 u gornjoj i 4 u donjoj vilici, i kutnjake, kojih ima ukupno 12, 6 u gornjoj i 6 u donjoj vilici; d. premolaris (engl. premolar t., lat. d. premolaris ), pretkutnjak, četvrti i peti zub u svakoj od polovina vilice, brojeći od srednje linije unazad. Raspoređeni su duž zubnih lukova između očnjaka i kutnjaka. Pretkutnjaka ima ukupno 8, 4 u gornjoj i 4 u donjoj vilici; d. serotinus (engl. wisdom t., lat. d. serotinus), umnjak, poslednji, treći po redu kutnjak koji niče veoma kasno, obično posle osamnaeste godine života. Umnjaka ima 4, 2 u gornjoj, 2 u donjoj vilici; dens supernumerarius, prekobrojni zub sličan normalnom zubu po veličini i obliku.

DENTAGRA, nagli bol zuba, v. zubobolja.

DENTALGIA (engl. dentalgia), v. zubobolja.

DENTALNA STAROST, stepen razvoja denticije. Određuje se kliničkim pregledom (prisustvo zuba, vreme njihovog nicanja) i analizom rendgenskog statusa zuba (stepen razvoja krunice ili korena, promene na cementu, u komori pulpe). Koristi se za ocenjivanje bržeg ili sporijeg razvoja i rasta osobe ili za procenu starosti neke osobe (u sudskoj medicini).

DENTALNI PLAK (engl. dental plaque), v. zubni plak.

DENTALNO ZDRAVLJE , stanje zdravlja i stepen saniranosti zuba.

DENTES (engl. teeth, lat. dentes), zubi.

DENTICIJA (engl. dentition, lat. dentitio), prirodni zubi prisutni u zubnom nizu. Čovek ima dve denticije, mlečnu i stalnu. Mlečna d. (engl. primary d., lat. dentes decidui), prva denticija, mlečni zubi koji niču prvi, ima ih 20 (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 molara), zamenjuju ih stalni zubi; stalna d. (engl. secondary d., lat. dentes permanentes), druga denticija, stalni zubi koji ostaju do kraja života, ima ih 32 (8 sekutića, 4 očnjaka, 8 predkutnjaka i 12 kutnjaka), od kojih stalni molari nemaju svoje mlečne prethodnike, oni dopunjavaju prvobitni zubni niz; mešovita d. (engl. mixed d., lat. d. mixta), u ustima su prisutni i mlečni i stalni zubi (od 6. do 12. godine života).

DENTIKL (engl. denticle, lat. denticulus), kamen u pulpi, kalcifikovano ostrvce (jedno ili više) u zubnoj pulpi, lokalizovano ili difuzno, slobodno ili priljubljeno uz dentin.

DENTIN

(engl. dentin, lat. dentinum), zubna kost, najzastupljenije tvrdo zubno tkivo u kome je smeštena komora zubne srži (cavum dentis). Spolja ga pokrivaju gleđ (na krunič-nom delu) i cement (na korenu). Mezodermalnog je porekla. Stvaraju ga odontoblasti. Dobro je mineralizovan (oko 70 % neorganskih soli, 20 % organskih materija i ostatak voda). Prožimaju ga dentinski kanalići u kojima se nalaze produžeci odontoblasta, Tomes-ova vlakna. Mekši je od gleđi, tvrđi od cementa i kosti. Žućkaste je boje, daje osnovni ton boji zuba. Primarni d. , najvećim delom stvara se pre nicanja zuba i pravilne je građe; sekundarni d. , stvara se po završetku razvoja korena zuba kao reakcija na funkcionalne nadražaje (mastikacija) i na lake mehaničke, termičke i hemijske nadražaje u usnoj šupljini. Stvara se celom dužinom primarnog dentina, sve dok je pulpa zuba vitalna, najviše na krovu i na podu komore pulpe i na ulazima u korenske kanale. Nepravilne je građe, ima najmanje dentinskih kanalića, nepravilnijeg toka; tercijarni d. , iregularni ili nadražajni dentin, stvara se na mestima izloženim jačim spoljašnjim nadra-žajima, kao što su karijes, abrazija, erozija, brušenje zuba, medikamenti. Nepravilne je strukture, sa vrlo malo dentinskih kanalića, iz-vijenih i nepravilnog toka. Lokalizovan je u području nadražaja; transparentni d. , sklero-tičan, jače kalcifikovan dentin usled naknad-nog taloženja minerala u dentinske kanaliće (obliteracija); predentin , dentinoid, organska matrica za dentin. Stalno je prisutan na periferiji pulpe i stvara se sve dok je zub vitalan.

DENTINALGIJA (engl. dentinalgia), dentinski bol zuba nastao usled mehaničkih, termič-kih, hemijskih ili osmotskih nadražaja. Bol je oštar, traje koliko i nadražaj.

DENTINOM (engl. dentinoma), vrlo redak benigni odontogeni tumor dentinskog tkiva. Najčešće se nalazi u predelu kutnjaka u donjoj vilici. Sastavljen je od vezivnog tkiva i displatičnog dentina.

DENTINSKA PREOSETLJIVOST (engl. hyperestesia of dentin, lat. hyperestesio dentini), prekomerna osetljivost dentina.

DENTIST , zubni terapeut sa završenom srednjom ili višom školom. Kod nas je prestalo školovanje ovih kadrova.

DENTISTOFOBIJA (engl. dentistophobia), patološki strah od stomatološke intervencije i atmosfere u stomatološkoj ambulanti.

DENTO(engl. dental, lat. dentalis), prefiks koji se odnosi na zub, zubni.

DENTOGENA CISTA (engl. cystis dentogenes), patološka šupljina u kosti vilice, obložena epitelom i ispunjena tečnim ili polutečnim sadržajem. C. radicularis, c. u predelu vrha korena avitalnog zuba; c. folicularis , nastala zbog poremećenog razvoja zubne klice (folikula), a u cističnoj šupljini se obično nalazi zub ili delovi zuba; c. eruptiva , nastaje pri izbijanju zuba. Nicanjem zuba spontano se gubi; c. residualis , ostaje posle vađenja zuba; c. fisuralis , nastaje u liniji spajanja kostiju lica; c. traumatica , hemoragična cista, najčešće u donjoj vilici kod mladih osoba. Nije vezana za zube.

DENZITOMETAR (engl. densitometer), instrument pomoću koga se meri apsorbancija svetlosti. Koristi se npr. nakon elektroforetskog rastavljanja proteina radi kvantitativnog merenja pojedinih frakcija.

DENZITOMETRIJA (engl. densitometry), postupak merenja gustine, obično koštane - koštana denzitometrija. Metode za merenje su neinvazivne i tu spadaju: jednostruka fotonska apsorpciometrija (engl. Single Photone Absorptiometry - SPA), dvostruka fotonska absorpciometrija (engl. Dual Photone Absorptiometry DPA), dvoenergetska apsorpciometija X-zracima (engl. Dual Energy X-ray Absorptiometry - DXA ili DEXA), kompjuterizovana kvantitativna tomografija (engl. Quantative Computed Tomography QCT) kao i razne ultrazvučne metode za procenu koštane gustine (engl. Ultrasound Bone Densitometry).

DEO (engl. part, lat. pars), v. pars.

DEOBA ĆELIJE (engl. cell division), rast tkiva i organa je rezultat dva fiziološki razli-čita procesa. Jedan obuhvata povećanje osnovne mase ćelija (rast citoplazme i jedra), a drugi deobu ćelije, kada novonastale ćelije dobijaju isti broj hromozoma koji je imala i majka ćelija. V. mitoza.

DEOKSIHEMOGLOBIN (engl. deoxyhemoglobin), hemoglobin bez kiseonika. Nastaje kada se iz oksihemoglobina otpušta kiseonik. Naziva se i deoksigenovani ili redukovani hemoglobin.

DEOKSIHOLNA KISELINA (engl. deoxycholic acid), žučna kiselina koja u crevima nastaje pod dejstvom bakterija na holnu kiselinu.

DEOKSIHOLAT (engl. deoxycholate), so, estar ili disosovani oblik deoksiholne kiseline.

DEOKSIRIBONUKLEAZA, DNaza, DNK-aza (engl. deoxyribonuclease), enzimi iz grupe endodeoksiribonukleaza (EC 3.1.21 i 3.1.22) koji se nalaze u bakterijama, kvascu, tkivima sisara i katalizuju razgradnju deoksiribonukleinske kiseline (DNK). Ovi enzimi su značajni u popravci oštećene DNK, tako što hidrolitički otcepljuju oštećeni polipeptidni lanac, da bi na ovom mestu delovala DNK polimeraza.

DEOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA, DNK (engl. deoxyribonucleic acid, DNA), molekul koji je nosilac genetskih informacija u svim organizmima, izuzev relativno malog broja virusa u kojima ovu funkciju ima ribo-nukleinska kiselina. Informacije koje su zapisane u DNK određuju strukturu, fiziologiju i biohemiju živih ćelija. Ovo je polimer čija je primarna struktura linearna sekvenca nukleotida spojenih kovalentnim vezama. Ova sekvenca određuje primarnu strukturu svih RNK molekula (sekvenca nukleotida) i peptida (aminokiselinska sekvenca) koji se sintetišu u ćelijama, kao i enzima koji kontrolišu biohemijske procese posredstvom kojih nastaju svi drugi ćelijski konstituenti. Izgrađen je od četiri osnovne monomerne jedinice - nukleotida. Mononukleotid se sastoji od tri komponente od kojih su dve iste kod svih - šećer deoksiriboza i fosfatni ostatak koji nastaje iz fosforne kiseline. Razlikuju se po trećoj komponenti, azotnoj bazi koja može biti purinska, adenin (A) i guanin (G) i pirimidinska, citozin (C) i timin (T). Specifični deo DNK su azotne baze. Iako ima samo četiri tipa deoksiribonukleotida, teorijske varijacije njihovog redosleda u lancu DNK su skoro beskonačne. Nukleotidi se spajaju fosfodiestarskim vezama u duge, polinukleotidne lance koji formiraju molekul DNK u vidu dvostrukog heliksa. DNK se sastoji od dva polinukleotidna lanca koji se međusobno uvijaju u vidu spirale povezani vodoničnim vezama. Za adenin se dvojnim vodoničnim vezama komplementar-no uvek vezuje timin (A-T), a citozin se vezuje trostrukim vodo-ničnim vezama sa guaninom (C-G). Molekul DNK sadrži genetičku informaciju za sintezu proteina.

DEOKSIRIBONUKLEOZID (engl. deoxyribonucleoside), jedinjenje deoksiriboze i purina ili pirimidina nastalo glikozidnim veziva-njem.

DEOKSIRIBOZA (engl. deoxyribose), šećer (aldopentoza) koji se nalazi u deoksiribonukleinskoj kiselini, deoksiribonukleozidima ili deoksiribonukleotidima.

DEPERSONALIZACIJA (engl. depersonalisation), osećaj gubitka sopstvenog identiteta, osećaj da sopstvena ličnost više ne

postoji, gubitak odnosa prema svom telu. Spoljni događaji dobijaju nestvaran izgled. Javlja se u shizofreniji, kod psihoza i u težim sličajevima depresije.

DEPO (engl. depot), 1. skladište neke materije u organizmu, organ u kome se ta materija nagomilava, kao depo glikogena u mišićima i jetri, masno tkivo kao depo masti; 2. spolja ubrizgana materija i nagomilana na nekom delu tela kao depo - terapija.

DEPOLARIZACIJA (engl. depolarization), 1. promena mirovnog membranskog potencijala izazvana stimulusom u ekscitabilnim tkivima, tako da unutrašnja površina ćelijske membrane postaje manje negativna, dostiže nulu ili postaje pozitivna; 2. uklanjanje, neutralizacija ili promena pola naelekrisanja.

DEPOZIT, nanos, naslaga. Sekundarni d. , termin koji se upotrebljava za promenu nastalu rasejavanjem malignih ćelija tj. metastazu.

DEPRESOR (engl. depressant), lek ili supstanca koja smanjuje nivo aktivnosti nekog organa ili sistema u organizmu: CNS, srca i kardiovaskularnog sistema, imuniteta i sl. Na primer: alkohol, opšti anestetici, barbiturati ili opijati su depresori CNS i disanja, citotoksički lekovi deprimiraju funkciju kostne srži, a imunosupresivi deluju depresorno na imuni sistem.

DEPROTEINIZACIJA (engl. deproteinization), uklanjanje proteina iz rastvora pomoću hemijske precipitacije, dijalize ili molekularnog prosejavanja (npr. proteina iz seruma).

DE QUERVAINOV TENOSINOVITIS (engl. De Quervain’s tenosynovitis ), stenozirajuća upala zajedničkog omotača tetiva m. abductor pollicis longus i m. extensor pollicis brevis. Ove tetive prelaze preko spoljne površine stiloidnog nastavka da bi se pripojile na bazi palca, te lako dolazi do mehaničke povrede tetiva i njihovih ovojnica.

DERATIZACIJA (engl. deratization), suzbijanje mišolikih glodara.

DEREPRESIJA

(engl. derepression), u procesu genske regulacije prokariota aktivnost represora zavisi od malih molekula koji se nazivaju efektorima. Efektori mogu biti induktori i korepresori. U prisustvu induktora aktivni represor vezan za operator postaje inaktivan i oslobađa operator, pa RNK polimeraza može da katalizuje transkripciju iRNK na genima datog operona.

DE RITIS KVOCIJENT (ALT/AST OD-NOS) , (engl. De Ritis ratio), odnos između ukupnih aktivnosti enzima alanin-aminotransferaze i aspartataminotransferaze, koji se u kliničkoj enzimologiji koristi u dijagnostikovanju oboljenja jetre.

DERMATAN-SULFAT (engl. dermatan sulfate), glikozaminoglikan (mukopolisaharid) koji se primarno nalazi u koži.

DERMATITIS (engl. dermatits), zapaljenje kože prouzrokovano fizičkim, mehaničkim, hemijskim agensima ili mikroorganizmima. Može da se javi i kao posledica preosetljivosti na medikamente.

DERMATOBIA (engl. human bot fly), dermatobia hominis, vrsta tropske muve koja se hrani na čoveku ili životinji da bi kompletirala svoj biološki razvoj. Sreće se u Južnoj Americi gde je topla i vlažna klima sa bujnom tropskom vegetacijom. Polaže jaja na telu odre-đenih vrsta komaraca, a prilikom uboda komarca, jaja ostaju oko mesta uboda i iz njih izlaze larve koje aktivno prodiru kroz ubodni otvor pod kožu gde se hrane, rastu i pokreću izazivajući oštar bol, otok i krastu. Odrasle larve mogu da napuste ranu, koja se sekundarno inficira, ili mogu da uginu i da se na tom mestu formira apsces.

DERMATOFAGOIDES (engl. Dermato-phagoides), rod grinja. Vrste Dermato-pha-goides pteronisimus i Dermatophagoides farinae javljaju se kao uzročnici alergijske bronhijalne astme.

DERMATOFIBROSARKOM (engl. dermatofibrosarcoma), posebna vrsta sarkoma kože, koja se razvija sporo iz inicijalnog plaka. Na površini se stvaraju crveni, tvrdi tuberi, koji se povećavaju do velikih protuberancija koje poprimaju groteskan oblik sličnan jakim keloidima. Tumori su bezbolni, ne ulcerišu i mogu mestimično spontano da nestanu. Javljaju se na koži tela. Retko kad se mogu razviti metastaze na unutrašnjim organima.

DERMATOFIBROZA (engl. dermatofibrosis), umnožavanje vezivnog tkiva u koži.

DERMATOFIT (engl. dermatophyte), saprofitna gljiva koja izaziva površna ili duboka gljivična oboljenja kože.

DERMATOGLIFIKA (engl. dermatoglyphics), proučavanje površine (nabora) kože.

DERMATOGRAFIZAM (engl. dermato-graphia), pojava koja nastaje usled draženja kontraktilnih Rougetovih ćelija u zidu kapilara posle mehaničkog pritiska ili laganog pov-lačenja nekim tupim predmetom po površini kože (beli dermatografizam). Ako pritisak na kožu pojačamo dolazi do Lewisove trostruke reakcije koja se ispoljava crvenom crtom, cr-venim haloom sa strane crte i trakastom urti-karijalnom reakcijom. Dermografizam se smatra izrazom vazomotorne reakcije kod neurovegetativno stigmatizovanih osoba.

DERMATOLOGIJA (engl. dermatology), nauka o bolestima kože.

DERMATOM (engl. dermatome), predeo kože čiji su senzorni receptori završeci neurona jednog gangliona zadnjih korenova.

DERMATOMIOZITIS (engl. dermatomyositis), oboljenje iz grupe idiopatskih inflamatornih miopatija sa istovremenim zahvata-njem kože i mišića. Kožne promene najčešće se nalaze na licu, vratu, grudima i ekstremitetima. Mogu biti u vidu malih izdignutih polja crvene boje na ekstenzornim površinama, nadlanicama, dorzumu šaka i prstima, dok je na licu najčešći heliotropni raš koji zahvata gornje kapke, ljubičaste je boje, obično praćen otokom kapaka. Slične promene kao na licu mogu da se jave i na vratu, ramenima i grudima. Kožne promene mogu postojati pre ispoljavanja simptoma zapaljenja mišića. Najčešće su oštećeni osovinski i proksimalni mišići ekstremiteta (ramenog i karličnog pojasa), histološki promene su slične ostalim idiopatskim inflamatornim miopatijama. Bo-lest može da zahvati i druge organe: pluća, srce i organe za varenje. Retko se javljaju bolesnici sa tipičnom ospom i povremenim zahvata-njem navedenih organa koji ne razvijaju mišićnu slabost. Javlja se i kod dece - juvenilna forma ili, najčešće, kao primarni idiopatski dermatomiozitis kod odraslih.

DERMATOZA (engl. dermatosis), oboljenje kože, nastaje pod uticajem spoljašnjih i unutrašnjih faktora, a može biti regionalno i generalizovano. Zahvata površinske ili dublje slojeve kože.

DERMIS (engl. dermis, corium), srednji sloj kože, nalazi se ispod epiderma kože, a proteže se do subcutisa. Sastoji se od vezivnih vlaka-na, ćelija, krvnih i limfnih sudova, nerava i mišića.

DERMOIDNA CISTA (engl. dermoid cyst), cista čiji sadržaj čine orožale otpale ćelije višeslojnog pločastog epitela koji oblaže unu-trašnju površinu zida ciste, zatim keratin, loj i dlake. U zidu ciste, osim vezivnog tkiva, mo-gu se naći lojne žlezde i folikuli dlaka.

DESCEDENTNI INHIBITORNI PUTEVI (engl. descending inhibitory pathways), polaze iz moždanog stabla gde se nalaze tela neurona (najvećim delom u periakveduktalnoj sivoj supstanci PAG i nukleus rafe magnusu NRF), čiji aksoni putem dorzolateralnog funikulusa završavaju u zadnjim rogovima kič-mene moždine, gde direktno postsinaptički, ili indirektno - preko enkefalinskog interneurona inhibiraju nociceptivne stimuluse. Neurotransmiteri ovih neurona su serotonin i noradrenalin.

DESCEMETOVA MEMBRANA (engl. Descemet’s membrane ), jedan od pet delova od kojih se sastoji rožnjača (epitel, bazalna membrana epitela - Bowmanov sloj, stroma, Descemetova membrana i endotel). To je bazalna membrana endotelnih ćelija koja se sastoji od kolagenih vlakana i amorfne mase. Predstav-lja veoma čvrst i otporan deo rožnjače.

DESCENZUS PERINEUMA (engl. perineal descent syndrome), sindrom spuštenog perineuma; označava nenormalno nisku poziciju analnog kanala i perineuma. Normalna pozicija analnog kanala je iznad linije koja spaja sedalne kvrge sa anorektalnim prelazom. Često se javlja kod žena multipara, koje boluju od opstipacionih tegoba, te hroničnih bole-snika i pothranjenih. Otežana defekacija i ose-ćaj nepotpunog pražnjenja su dominantni simptomi. Ređe se javljaju rektalno krvarenje, perinealni bol, nemogućnost zadržavanja mo-kraće i spad vagine.

DESIKACIJA , (engl. desiccation), v. sasušina.

DESINHRONIZACIJA (engl. desinchronization), 1. neusklađenost funkcije nekog organa; 2. neusklađenost funkcije nekog organa prema drugom organu; 3. neusklađenost po-k-reta.

DESINHRONOZA (engl. desynchronism), po-remećaj uobičajenog toka i ustrojstva psiho-fiziološkog ritma u organizmu, čije se posle-dice ispoljavaju u čitavom nizu različitih sistema - desinhronizacija regulacije funkcija.

DESKRIPTIVNA EPIDEMIOLOGIJA (engl. descriptive epidemiology), deo epidemiologije koji proučava učestalost, raši-renost i distribuciju poremećaja zdravlja u populaciji u odnosu na karakteristike osoba (pol, uzrast, zanimanje, socijalno stanje i dr.), vreme i mesto javljanja. Deskriptivna epidemiologija pomaže: a. u otkrivanju faktora koji su u konkretnoj situaciji doveli do pojave bolesti poznate etiologije; b. u ispitivanju bo-lesti nepoznate etiologije na osnovu hipoteza i mogućih uzročnih faktora ili usmeravanjem daljih istraživanja; c. u organizaciji zdrav-stvene službe.

DESKVAMACIJA (engl. desquamation), ljuštenje, perutanje kože. Rožnati sloj kože se normalno, stalno ljušti (desquamatio insensibillis). Kod zapaljenskih oboljenja kože oro-žavanje kože je povećano i ubrzano, a često i patološki izmenjeno.

DESNO (engl. right, lat. dexter), v. dekster.

DESNI PRETKOMORSKO-KOMORSKI ZALISTAK (engl. right atrioventricular valve, tricuspid valve, lat. valva atrioventricularis dextra, valava tricuspidalis), v. valva atrioventrikularis dekstra, trikuspidalis.

DESNI UGAO KOLONA (engl. right colic flexure, lat. flexura coli dextra), v. fleksura koli dekstra.

DESTILACIJA (engl. distillation), proces zagrevanja smeše tečnosti ili rastvorka i tečnosti, pri kome se prvo razdvajaju ispar-ljivije komponente, sakupljaju i zatim kondenzuju u jednu ili više frakcija. Destilat se na ovaj način odvaja od manje isparljivih komponenti ili čvrstih sastojaka neke smeše.

DESTRUKCIJA , v. razorina.

DETE (engl. child), period u razvoju čoveka od 0 do 18 godina. Postoji nekoliko celina u ovom razdoblju. To su: neonatalni period, period odojčeta, mlađeg predškolskog deteta, starijeg predškolskog deteta, školskog deteta, period puberteta i adolescencije. Svaki od njih ima svoje specifičnosti koje vode ka konačnoj somatskoj, telesnoj i psihičkoj zrelosti.

DETE IZ EPRUVETE (engl. test-tube baby), dete rođeno kao rezultat oplodnje majčine jajne ćelije spermatozoidima partnera izvan tela majke (in vitro fertilizacija - IVF, vantelesna oplodnja). Hormonskom stimulacijom jajnika buduće majke inicira se istovremeno sazrevanje većeg broja polnih ćelija (superovulacija). Pod kontrolom ultrazvuka aspiracijom se uzima nekoliko njih i meša sa prethodno pripremljenim muškim polnim ćelijama, a zatim se vrši inkubacija u posebnom medijumu (in vitro uslovi) sve do stadijuma blastociste kada se implantira u mate-ričnu šupljinu buduće majke. Od tog momenta počinje normalna trudnoća. Prva beba iz epruvete rođena je 1978. godine u Velikoj Britaniji zaslugom dvojice lekara, Edwarda i Steptoea. Od tada je IVF tehnika modifikovana i usavršavana tako da je sada njena primena, pored slučajeva obolelih i zapušenih jajovoda, proširena i na tretman ostalih oblika steriliteta: muškog faktora, idiopatskog ili nepoznatog uzroka sterilieta. Pre primene stimulacije jajnika uspešnost IVF tehnike bila je 3 - 2%, danas je 15 - 25%. Jedan od faktora koji utiče na verovatnoću zatrudnjivanja je broj embriona implantiranih (usa-đenih) u matericu (znatno je veća sa 2 ili više). Osim toga sve se više primenjuje za-leđivanje embriona koje nudi značajne po-godnosti.

DETERDŽENT (engl. detergent), agens koji ima mogućnost čišćenja, npr. sapuni i sintetički deterdženti. Ovaj izraz se često koristi i za sintetička organska jedinjenja sa površinski aktivnim osobinama.

DETERMINANTA (engl. determinant), sinonim: odlučujući faktor. Činilac, bilo da je doga-đaj, karakteristika, ili drugi definisani entitet, koji dovodi do promene zdravstvenog stanja ili drugih posmatranih karakteristika.

DETERZIJA (engl. detersion), čišćenje rane, kaverne, apscesa koje ima za cilj odstranjivanje nekrotičnih i gnojnih proizvoda koji pokrivaju površinu rane. To je prvi uslov za uspešno stvaranje ožiljka ili ponovno pokrivanje rane epitelom, što predstavlja prvu etapu u njenom izlečenju. Čišćenje može da nastane spontano (evakuacijom gnoja iz aps-cesa, kazeozne mase u tuberkuloznoj kaver-ni), ili da bude potpomognuto naročitim medikamentima u površinskom gnojenju (pe-rhidrol, argentum nitrikum, kolargol).

DETINJSTVO

(engl. childhood), period života u kome je čovek u fazi deteta, v. dete.

DETOKSIKACIJA (engl. detoxicatio ili detoxification), smanjenje toksičnih osobina neke supstance; u organizmu, odstranjivanje štetnih materija konjugacijom u jetri sa glukuronskom, sumpornom i amino kiselinama, sekrecijom u žuč, gastrointestinalni trakt, feces i urinarni trakt. Drugi mehanizam je vezivanje glutamata za toksične i kancerogene supstance i njihova ekskrecija kao merkapturata.

DETRAKCIJA , v. raskomadina.

DEUTERANOPSIJA (engl. deuteranopia), poremećaj vida usled koga je osoba ”slepa” za zelenu boju.

DEUTOPLAZMA (engl. deutoplasm, yolk), supstanca bogata proteinima i mastima koja služi kao ishrana embrionu. Nema je kod sisara kod kojih embrion koristi hranu preko majke.

DEVASKULARIZACIJA (engl. devascularisation), 1. hirurška procedura kojom se podvezuju krvni sudovi u cilju smanjenja prokrvljenosti organa radi lečenja patološkog procesa, najčešće krvarenja ili malignih oboljenja. Tako se izvodi devaskularizacija male krivine želuca kod krvarenja, devaskularizacija venskog krvotoka kardije i jednjaka kod krvarećih proširenih vena u jednjaku, devaskularizacija jetre kod metastaza malignih tumora; 2. spontani patološki proces, kao posledica oštećenja krvotoka nastalog najčešće dejstvom traume, mikroorganizama i infekcije. Pri tom nastupa ishemija sa kasnijim izumiranjem tkiva, infarktom, nekrozom ili gangrenom.

DEVICA (engl. virgin), osoba koja nije imala seksualne odnose.

DEVIČNJAK (engl. hymen), tanka kožna duplikatura (opna, membrana) koja se nalazi u oblasti ušća vagine, a izgrađena je od ploče gustog vezivnog tkiva, bogatog u elastičnim nitima i krvnim sudovima i popločana višeslojnim pločastim epitelom. U odnosu na formu razlikuju se sledeće vrste himena: polu- mesečasti, prstenasti, kribriformni, neperforirani itd. Pri prvom polnom snošaju dolazi do cepanja himena i manjeg ili većeg krvarenja. Posle defloracije (cepanja himena) od njega ostaju bradavičasta ispupčenja (himenalne karunkule). Kod žena čiji himen ima puno elastičnih vlakana, ne

mora pri prvom snošaju doći do cepanja himena. Sve dok je himen očuvan menstrualna krv otiče kroz mali otvor na njemu.

DEVIKOVA BOLEST, v. optički neuromijelitis.

DEVITALIZACIJA ZUBA (engl. devitalisation of tooth, lat. devitalisatio dentis), terapijska metoda lečenja obolele pulpe zuba medikamentoznim i/ili hirurškim putem (uklanjanjem pulpe u celini).

DEXA (engl. Dual Energy X-ray Absorptiometry), v. dvostruka apsorpciometrija X-zracima.

DEZINFEKCIJA (engl. disinfection), postupak kojim se primenom sredstava za dezinfekciju (dezinficijens) uništavaju klice sa površine organizma ili na materijalima i predmetima. Zavisno od potrebe, koriste se različita sredstva i postupci: površine i predmeti se dezinfikuju karbolnom kiselinom, lizolom, hlornim krečom ili rastvorom formalina; tkanina, gumeni predmeti i odeća formalinskim parama; medicinski instrumenti deterdžentima, hlornim preparatima ili teškim metalima; telesne šupljine rastvorom hidrogena, bornom kiselinom, deterdžentima i rastvorom hloramina; hirurške rukavice i konci Lugolovim ras-tvorom i deterdžentima; površina kože benzinom, alkoholom, jodom ili povidonjodidom; šupljine zuba preparatima arsena i karanfilića. Postupkom dezinfekcije ne postiže se potpuno uklanjanje klica, već samo značajno smanjenje njihove koncentracije.

DEZINFEKCIONO SREDSTVO (engl. disinfecting remedy), sredstvo koje se primenjuje u cilju sprovođenja antisepse i koje uništava klice u spoljnoj sredini, na površini tela ili u njegovim telesnim šupljinama. Time se sma-njuje mogućnost nastanka infekcije. Ova sredstva deluju uglavnom hemijski, tako što stvaraju nepovoljne uslove za život i razmno-žavanje klica. Istovremeno, ova sredstva svojim hemijskim dejstvom oštećuju u manjoj ili većoj meri i organizam, pa se ne mogu koristiti u neograničenoj količini i koncentraciji. Dezinfekciona sredstva se dele na nekoliko grupa: a. sredstva sa osmotskim dejstvom (destilovana voda, 60-96% alkohol, benzin); b. sredstva koja otpuštaju kiseonik (vo-donik peroksidhidrogen, natrijum-superoksid, natrijum-perborat); c. sredstva koja otpuštaju hlor (rastvor hlora, natrijum-hipohlorit, hloramin, hlorni kreč); d. sredstva koja otpuštaju jod (jodna tinktura, Lugolov rastvor, jodoform, jodni preparati vezani za deterdžente npr. povidon-jodid); e. preparati borne kiseline (borna kiselina, boraks i natrijum-perborat); f. razblaženi rastvori teških metala i korozivnih sredstava (arsenik, arsen-jodid, živin sublimat, srebro-nitrat, olovni acetat, aluminijum-hlorid); g. deterdžentski rastvori i sapuni (kalijumov sapun, cetavlon, zefirol, benzalkonijum hlorid, tergicid); h. formaldehid (formalinske pare i rastvor); i. akridinske boje (rivanol, akri i tripaflavin); j. fenolni preparati (karbolna kiselina, lizol, krezol); k. biljni antiseptici (karanfilić, kamilica, neven,

kantarion). Svaki dezinficijens se odlikuje svojim germicidnim svojstvom (brzinom i jačinom delovanja) i specifičnošću dejstva (vrste bakterija na koje pretežno deluje). Idealan antiseptik bi trebalo da uništava sve vrste bakterija, brzo i pouzdano, a da pri tom ne oštećuje organizam. Ovakvo svojstvo je nemoguće postići, a idealnom dezinficijensu najbliži su antibiotici.

DEZINFICIJENS (engl. disinfectant), sredstvo za dezinfekciju.

DEZINTEGRACIJA (engl. disintegration), spontana transformacija jezgra radioaktivnog atoma u novi nuklearni oblik uz emisiju zra-čenja.

DEZIPRAMIN (engl. desipramine), triciklički antidepresiv, derivat imipramina sa manje izraženim sedativnim svojstvima, sinonim de-metilimipramin. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Pertofran.

DEZMOPRESIN (engl. desmopressin), sintetski derivat vazopresina, hormona zadnjeg režnja hipofize. Snažan vazokonstriktor, sma-njuje krvarenja kod blažih oblika hemofilije i Von Willebrandtove bolesti. Koristi se uš-mrkavanjem ili u vidu tableta za lečenje insipidnog dijabetesa i noćnog mokrenja (Enuresis nocturna), a intravenski za lečenje krva-renja. Nije registrovan u Jugoslaviji. Pre-parati: DDAVP, Desmotabs, Desmospray.

DEZOGESTREL (engl. desogestrel), progestagen koji se koristi u kombinaciji sa estrogenom u oralnim kontraceptivnim sredstvima. Preparati: Frilavon, Marvelon.

DEZOKSIKORTIKOSTERON (engl. deoxycorticosterone), prirodni mineralo-kortikoid koji se sintetiše i oslobađa iz kore nadbubrega. V. kortikosteroidi.

DEZOKSIMETAZON (engl. desoxymethasone), dermatosteroid, deluje antiinflamatorno i ublažava svrab kad se primeni u obliku krema ili masti na koži i sluznicama. Preparat: Esperson.

DEZOPSTRUKCIJA

(engl. desobstruction), hirurški postupak kojim se uklanja začepljenje (opstrukcija) šupljeg organa, najčešće krv-nog suda (arterijska dezopstrukcija) ili creva (npr. dezopstrukcija debelog creva otvaranjem lumena - enterotomijom). Obično se ra-di kao hitna hirurška intervencija.

DHEA (engl. DHEA), v. dehidroepiandrosteron

DIABETES INSIPIDUS (engl. diabetes insipidus), nastaje zbog deficita antidiuretskog hormona koji reguliše metabolizam vode u bubrezima. Bolest ređe nastaje zbog neoset-ljivosti bubrega na dejstvo ADH, koga inače ima u dovoljnim količinama. Poremećaj ka-rakteriše često i veoma obilno mokrenje, što se ne smanjuje ni u noćnim satima. Postoji stalan osećaj neutoljive žeđi. Neophodna je trajna supstitucija antidiuretskim hormonom.

DIABETES MELLITUS (engl. diabetes mellitus), oboljenje koje podrazumeva nedovoljnu količinu insulina u odnosu na potrebe organizma za ovim hormonom. Pošto insulin utiče na prelazak glukoze iz krvi u ćelije, gde služi kao energent, u odsustvu insulina postoji prekomerno izlučivanje glukoze mokraćom (glukozurija) sa posledičnom poliurijom, dolazi do gubitka mišićne mase i stvaranja ketonskih tela što dalje može da rezultira dijabetičkom komom i smrću. Dijabetes mellitus može imati brojne ozbiljne mikro i makro vaskularne komplikacije. Tip I podrazumeva destrukciju endokrinih ćelija pankreasa koje produkuju insulin autoimunim procesom. Ovaj oblik dijabetesa uvek se leči davanjem insulina. Tip II se javlja kod starijih osoba, redak je pre četrdesete godine, uglavnom kod onih sa prekomernom telesnom masom. Izazvan je relativnom insuficijencijom insulina, a takođe postoji i smanjena senzitivnost na dejstvo insulina. Ovaj oblik dijabetesa se uglav-nom se leči higijenskodijabetičkim režimom i oralnim hipoglikemicima.

DIAMOND-BLECKFANOV SINDROM (engl. Diamond-Bleckfan syndrome), retka refraktorna aplastična (hipoplastična) anemija u male dece nastala usled defektne eritro-poeze i manjkavosti regenerativnog kapaciteta, sa velikim manjkom jedarnih eritrocita u kostnoj srži, ali i sa blagom leukopenijom. Naziva se još i kongenitalna hipoplastična anemija, Diamond-Blackfanova anemija i anemija samo crvenih ćelija.

DIAMORFIN, v. heroin.

DIARTROZA (engl. diarthrosis), pokretan spoj dva koštana okrajka - pokretljiv zglob, koji čini jedinstvenu

morfološku i funkcionalnu celinu. Sastoji se od zglobnih okrajaka prekrivenih hijalinom hrskavicom između kojih se nalazi zglobna šupljina ispunjena sinovijskom tečnošću. Spolja je ograničena sinovijskom membranom koja naleže na fibroznu zglobnu čauru.

DIAZEPAM (engl. diazepam), benzodiazepin dugog dejstva i najveće potrošnje. Koristi se za lečenje akutne anksioznosti, epilepsije, spastičnosti skeletnih mišića i u preoperativnoj pripremi bolesnika. Preparati: Ben-sedin, Diazepam, Valium.

DIAZOKSID (engl. diazoxide), antihipertenziv koji deluje vazodilatatorno i daje se intravenski za lečenje hipertenzivnih kriza. Kod hronične hipoglikemije usled hiperplazije a-ćelija pankreasa ili insulinoma, daje se oralno u vidu tableta. Preparati: Eudemine, Hyperstat.

DIAZONIJUM SO (engl. diazonium salt), so koja sadrži diazonijum jon (f-N+ºN) a dobija se iz nekog arilamina diazotovanjem. Postoje brojne komercijalne diazonijum soli koje se koriste u reakcijama vezivanja kao reagensi pri čemu nastaju stabilna obojena jedinjenja.

DIBUKAINSKI BROJ, DB (engl. dibucaine number, DN), parametar koji se koristi za razlikovanje varijanti pseudoholinesteraze u plazmi. Dibukainski broj predstavlja procenat inhibicije enzimske aktivnosti za dati supstrat (butiril-holin, propionil-tioholin) u prisustvu standardne koncentracije dibukaina (8 x 10-6 mol/L) pod standardnim uslovima. Normalna varijanta enzima pokazuje 70 - 86% inhibicije, dok se intermedijerne i atipične, slabo aktivne varijante inhibiraju sa 48 - 60%, odnosno sa 30%.

DICKOV TEST (engl. Dick test), intradermalni test za ispitivanje osetljivosti na dejstvo eritrogenog toksina koji je glavni patogenetski faktor u šarlahu (scarlatini). Izvodi se ubrizgavanjem 0.1 ml raz-blaženog šarlahnog toksina intradermalno. Kod osoba koje nemaju antišarlahni imunitet, na mestu ubrizgavanja toksina javlja se crvenilo i otok kože promera do 1 cm. Ukoliko je test pozitivan prvih dana nakon izvođenja, a kasnije (posle 2 - 3 nedelje) negativan, to potvrđuje dijagnozu šarlaha.

DICOM (engl. digital imaging communications in medicine), industrijski standard za preno-šenje slika i drugih medicinskih informacija između računara. Omogućava da medicinske slike dobijene na dijagnostičkim i terapijskim uređajima različitih proizvođača budu strukturirane na isti način, tako da se mogu na jednoobrazan način prenositi i njima manipu-lisati. Standard definiše protokole za

komunikaciju kao formate podataka. DICOM-3 je verzija 3.0 DICOM standarda koja zamenjuje verzije 1.0 i 2.0 ARC - NEMA standarda koji su prethodno izdali Američko udruženje radiologa (ACR - American College of Radiology) i Nacionalna asocijacija elektro-proizvođača (NEMA National Electrical Manufacturers Association).

DI GEORGEOV SINDROM (engl. DiGeorges syndrome ), urođeno odsustvo ili veoma slaba razvijenost grudne žlezde (timus), sma-njena funkcija paraštitnih žlezda sa smanje-nim kalcijumom u serumu i posledičnim teta-ničnim grčevima. Ovaj sindrom karakterišu i prisustvo neke od urođenih srčanih mana i potpuno ili skoro potpuno odsustvo odbrane organizma u kojoj učestvuju limfociti T. Odmah po rođenju dece sa ovim sindromom, a zbog odsustva limfocita T razvijaju se infekcije bakterijama, virusima, gljivicama ili protozoama, koje su uvek veoma raširene i teške, tako da dovode do smrtnog ishoda. Kod ovog sindroma postoje i anomalije razvoja lica (usne, ušne školjke i položaj očiju).

DIDANOZIN (engl. didanosine), antivirusni lek, analog inozina i inhibitor reverzne transkriptaze. Koristi se u kombinovanoj terapiji bolesnika sa AIDS-om. Preparat: Videx.

DIDIMALGIJA (engl. didymyalgia), orhalgija, bol u testisu.

DIDIMITIS (engl. didymitis), orhitis, zapaljenje testisa.

DIDIMO(engl. didym-), prefiks koji označava testis.

DIENESTROL (engl. dienoestrol), sintetski estrogen koji može da se unosi oralno. Koristi se za lečenje tegoba u klimakterijumu, za prekidanje laktacije i ublažavanje tegoba kod bolesnika sa rakom prostate i dojke. Kad se primeni lokalno na sluznicu vagine, ublažava svrab i druge tegobe i podstiče epitelizaciju. Preparat: Dienoestrol Ortho.

DIETILPROPION (engl. diethylpropion), anorektik sličan amfetaminu, smanjuje apetit i koristi se u nekim zemljama za lečenje gojaznosti. Nije registrovan u Jugoslaviji zbog znatnog potencijala za razvoj zavisnosti.

DIFILOBOTRIJAZA (engl. diphilobotriasis), parazitska crevna infekcija čoveka, psa, mačke, svinje i drugih ribojeda pljosnatim parazitskim crvom Diphylobotrium latum, u narodu poznatim kao „riblja pantljičara”. Parazit je dug od 6 do 10 metara, telo se sas-toji od nekoliko hiljada člančića. Čovek se zarazi kada sa mariniranim, odnosno nedovoljno kuvanim ili pečenim ribljim mesom ili organima pojede larveni oblik ove pantljičare. Rasprostranjena je u Aziji, Severnoj Americi i Evropi, a sreće se oko velikih reka i jezera. Teške infekcije protiču sa znacima perniciozne anemije, krvavrenja i otoka lica i nogu, povišenom telesnom temperaturom i prolivom. Dijagnoza se postavlja otkrivanjem delova pantljičare ili njihovih jaja u stolici obolelih.

DIFENHIDRAMIN (engl. diphenhydramine), stari sedativni antihistaminik, koji se koristi za lečenje polenske kijavice, urtikarije, ubla-žavanje kašlja, pa i nesanice. Nije više u pro-metu u Jugoslaviji. Preparat: Dimidril.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA (engl. differential diagnosis), utvrđivanje koja od nekoliko bolesti može uzrokovati simptome koje bolesnik ima.

DIFIODONCIJA (engl. diphyodont, lat. diphydontia), postojanje dve denticije. Čovek je difiodont.

DIFLUNISAL (engl. diflunisal), analgetik sa antiinflamatornim dejstvom, derivat salicilne kiseline dugog dejstva. Koristi se za ublaža-vanje bolova kod reumatizma, dismenoreje i posle operacije. Preparat: Dugodol.

DIFOSFONATI, v. bifosfonati.

DIFRAKCIJA (engl. diffraction), fenomen talasnog kretanja pri kome se ma koja vrsta talasa, pri nailasku na ivicu nekog čvrstog predmeta ili pri prolasku kroz uzanu pukotinu, sa-vija umesto da nastavi pravolinijsko prostira-nje. Difrakcija nastaje u onim slučajevima kada je talasna dužina reda veličine dimenzija ivice ili pukotine kroz koju prolazi. Prilikom savijanja talasi interferiraju (v. interferencija), što dovodi do stvaranja difrakcionih slika na zaklonu iza pukotine.

DIFTERIJA,

(engl. diphteria), kapljična infekcija, bolest izazvana toksinima bacila Cory-nebacterium diphteriae. Moguće je i indirektno prenošenje putem predmeta koje je upo-trebljavao bolesnik. Obolevaju deca i mlađe osobe koje nemaju antitoksični antidifterični imunitet. Bolest se manifestuje kao difterija ždrela, difterija laringsa, difterija kože, difterija oka. Najznačajnija je difterija ždrela - difterična angina koju karakterišu pojava sivkastobeličastih skrama na tonzilama i uvuli koji se teško skidaju. Difterična angina manifestuje se kao obična difterična angina, maligna difterija i submaligni oblik. Maligna difterija se najčešće završava smrtnim ishodom zbog komplikacija na kardiovaskularnom sistemu. Za prevenciju bolesti najznačajnija je siste-matska primena antidifterične vakcine.

DIFTERIJA, TETANUS, PERTUSIS VAK-CINA, DTP-er VAKCINA (engl. DTP vaccine), vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa - velikog kašlja, koja se sastoji od prečišćenih toksoida difterije i tetanusa i mrtvih klica Bordatele pertusis adsorbovanih na aluminijum-fosfatu. Daje se deci od navr-šenog trećeg meseca života do pet godina, u tri doze u razmacima od mesec dana. Revakcinacija se obavlja u drugoj godini života sa jednom dozom. U četvrtoj godini se daje revakcina protiv velikog kašlja u monovakcini u 1 dozi.

DIFTEROIDI (engl. diphteroids), Gram-pozitivni nepokretni, nesporogeni bacili iz roda Corynebacterium. Slični su Nokardijama i Mikobakterijama i otuda im je zajednički naziv CMN. Ova grupa mikroorganizama ima kao bazični deo ćelijske membrane peptidoglikan i svaka od ove tri vrste sadrži ester. Mnoge od ovih bakterija se nalaze kao saprofiti na normalnoj sluzokoži ždrela. Neke od njih mogu biti uzročnik infekcije genitalnih organa (Clostridium genitalium), sa supurativnim lezijama na koži (Propionobacterium acnae), a neke izazivaju oboljenja kod životinja (ovce, svinje, mačke, miševi). Kod obo-lelih sa imunosupresijom (imunodeficijencijom), mogu da izazovu teška oboljenja.

DIFUZAN (engl. diffuse), nije ograničen ili lokalizovan, već prolazi i širi se kroz tkiva i supstance.

DIFUZIBILAN (engl. diffusible), podložan difuziji, v. difuzija.

DIFUZIJA (engl. diffusion), proticanje supstance ili energije sa mesta višeg ka mestu nižeg potencijala do uspostavljanja homogene raspodele. Proticati mogu molekuli, naelektrisanja ili toplota. Na primer, ukoliko postoji razlika hemijskog potencijala neke supstance, ta razlika se svodi na razliku koncentracija, pa će se molekuli te supstance kretati sa mesta više ka mestu niže koncentracije. Brzina difuzije zavisi od razlike potencijala, temperature i specifičnosti materije koja protiče. U slučaju protoka molekula, ta specifičnost se izražava koeficijentom difuzije, a u slučaju protoka naelektrisanja, specifičnom provod-ljivošću. Difuzija je od velikog značaja za biološke procese, kao što su varenje, disanje itd.

DIFUZIONI POTENCIJAL (engl. diffusion potential), potencijal nastao razdvajanjem naelektrisanja procesom difuzije jona kroz ćelijsku membranu; jedan od faktora u nastan-ku mirovnog membranskog potencijala.

DIFUZNA IDIOPATSKA SKELETNA HI-PEROSTOZA (engl. diffuse idiopathic skletal hyperostosis, DISH), v. ankilozirajuća hiperostoza.

DIFUZNA PROMENA (engl. diffuse change), u radiologiji, promena koja zahvata veću površinu, nepravilnog oblika, neoštrih kontura, intenziteta mekih tkiva ili kalcijuma, homogene ili nehomogene strukture: osteo-myelitis, intersticijske bolesti pluća, ulcerozni ko-litis, M. Crohn.

DIFUZNI FASCIITIS SA EOZINOFI-LIJOM, v. eozinofilni fasciitis.

DIGESTIJA (engl. digestion), varenje, proces u kome se hrana uneta u gasrtointestinalni trakt razlaže pod dejstvom digestivnih sokova do malih molekula koji se mogu apsorbovati u krv i koji služe za izgradnju tkiva i osloba-đanje energije.

DIGESTIVNI KANAL (engl. alimentary canal, lat. canalis alimentrius), v. alimentarni kanal.

DIGESTIVNI SISTEM , v. gastrointestinalni trakt.

DIGITALIS (engl. digitalis), biljke (Digitalis lanata i Digitalis purpurea) od kojih su u prošlosti spravljani preparati za lečenje slabosti srca, a kasnije izolovani kardiotonički glikozidi digoksin i digitoksin, koji se koriste u modernoj medicini.

DIGITALIZACIJA (engl. digitalization), 1. doziranje preparata digitalisa da bi se dobio najbolji terapijski efekt. Lek se dobija od biljke digitalis purpurea i uglavnom se koristi u formi Digoksina. Pojačava snagu srčane

kontrakcije i usporava srčanu frekvenciju pa se koristi za lečenje srčane insuficijencije i aritmija; 2. termin koji u informatici znači pretvaranje ma kog kontinualno promenjivog signala (analogni signal), u niz diskretnih jedinica (digitalni signal).

DIGITI (engl. fingers, toes, lat. digiti), prsti. D. manus , (engl. fingers, lat. d. manus), prsti šake; d. pedis (engl. toes, lat. digiti pedis), prsti stopala.

DIGITOKLAZIJA (engl. digitoclasia), drob-ljenje tkiva ili tumora koje hirurg vrši prstima da bi ih odstranio (npr. parcijalna hepatektomija digitoklazijom).

DIGITOKSIN (engl. digitoxin), kardiotonik, povećava snagu kontrakcija srčanog mišića kod bolesnika sa insuficijencijom srca. Dejstvo nastupa vrlo sporo i traje vrlo dugo, i zato nije pogodan za svakodnevnu praksu. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

DIGITUS (engl. finger, toe, lat. digitus), prst na šaci ili stopalu.

DIGLICERID (engl. diglyceride), lipid koji sadrži dve masne kiseline esterifikovane glicerolom. Digliceridi su metabolički intermedijeri pri formiranju i razgradnji triglicerida i fosfolipida.

DIGOKSIN (engl. digoxin), kardiotonik, povećava snagu kontrakcija srčanog mišića kod bolesnika sa insuficijencijom srca. Osim toga, usporava sprovođenje impulsa kroz pretkomore i prenošenje na komore. Dejstvo nastupa brzo i traje dovoljno dugo za održa-vanje terapije, pa se koristi češće od svih kardiotonika. Koristi se za lečenje insuficijencije srca i pretkomorskih aritmija. Neželjena dejstva su česta i mogu biti opasna. Muka, bol u trbuhu, povraćanje i proliv su česti na početku terapije, ali se podnošljivost poboljšava to-kom vremena. Poremećaji srčanog ritma mo-gu biti raznovrsni: bradikardija, ekstrasistole, komorske aritmije. Oni su opasni i zahtevaju poseban nadzor. Preparat: Dilacor.

DIHIDROERGOTAMIN (engl. dihydroergotamine ), derivat ergotamina koji se koristi u obliku tableta ili spreja za lečenje migrene. Preparat: Dihydergot.

DIHIDROERGOTOKSIN (engl. dihydroergotoxin), smeša ergot alkaloida koja deluje vazodilatatorno i poboljšava protok krvi kroz mozak i druge organe, a ne snižava krvni pritisak. Koristi se u početnim fazama demencije, Alzheimerove bolesti i drugih stanja u gerontologiji. Preparati: Fargin, Redergin, Redizork.

DIHIDROKSIHOLEKALCIFEROL (engl. dihydroxycholecalciferol ), pripada grupi aktivnih hidroksilovanih derivata holekalciferola (vitamin D3), koji su označeni prema ugljenikovim atomima na kojima je hidroksilna grupa supstituisana. Najaktivniji je 1,25-dihidroksiholekalciferol. Formira se u bubrezima i pravi je aktivni oblik vitamina D.

DIHIDROTESTOSTERON, DHT (engl. dihydrotestosterone ), 17b-hidroksi-5a-andros-tan-3-on (RMM 290,43), jak androgen, koji uglavnom nastaje redukcijom testosterona posredstvom enzima 5a-reduktaze u prostati, seminalnim vezikulama i koži.

DIHROMATSKI (engl. dichromatic), dvobojni; ovi testovi najčešće se koriste za ispitivanje pravilno date korekcije naočara (dih-rom test), zatim test sa crvenom i zelenom bojom u ispitivanju skrenutosti vidnih osovina zbog disocijacije refleksa fuzije itd.

DIJABETES (engl. diabetes), v. diabetes insipidus, v. diabetes mellitus.

DIJAFIZA (engl. diaphysis, lat. diaphysis), telo ili srednji deo dugih kostiju. Telo dugih kostiju je cilindričnog oblika i izgrađeno od kompaktnog koštanog tkiva koje okružuje središnju šupljinu - medularni kanal. Medularni kanal je izgrađen od sunđerastog koštanog tkiva čije šupljinice ispunjava koštana srž. Telo dugih kostiju nastaje okoštavanjem ili osifikacijom primarnih centara, za razliku od okrajaka kostiju koji se formiraju okoštavanjem sekundarnih centara osifikacije.

DIJAFOREZA (engl. diaphoresis), perspiracija; razmena gasova preko kože pri mirovanju i pri umerenim temperaturama okoline (20 - 30°C). Uglavnom se svodi na odavanje vodene pare pri čemu koža ostaje suva, a u ma-njoj meri na odavanje ugljendioksida i primanje kiseonika. Pri višoj temperaturi sredine (višoj od 33°C) voda se pojavljuje u vidu znoja na koži.

DIJAFRAGMA (engl. diaphragm, midrif, lat. diaphragma), prečaga. 1. tanka, pljosnata i široka mekotkivna struktura koja je umetnuta između susednih organskih duplji, prostora ili organa. 2. tanka, kupolasto oblikovana ve-zivno-mišićna struktura umetnuta između grudne i trbušne duplje. Dijafragma se sastoji od perifernog, mišićnog dela i središnjeg, tetivnog dela. Mišićni deo se pripaja duž oboda donjeg otvora grudnog koša. U zavisnosti od pripoja deli se na grudni, rebarni i slabinski deo. Mišićna vlakna dijafragme su usmerena ka središnjem delu, unutar koga se nastavljaju vezivnim snopovima koji grade tetivno središte dijafragme. Dijafragma u potpunosti razdvaja grudnu od trbušne duplje, ali na njoj postoje otvori preko kojih komuniciraju ova dva prostora. Najveći otvori na dija-fragmi su: otvor jednjaka, otvor aorte i otvor donje šuplje vene. Dijafragma je glavni respiratorni mišić čija kontrakcija omogućava akt inspiracije ili udisanja vazduha. Karlična d. (engl. pelvic d., lat. d. pelvis), vezivno-mišićna tvorevina koja gradi jedan od slojeva poda ili donjeg zida karlične duplje. Karličnu pregradu grade dva mišića: mišić podizač čmara (muskulus levator ani) i trtični mišić (muskulus kokcigeus) čije gornje i donje površine u potpunosti pokrivaju gornja i donja fascija karlične pregrade. Na karličnoj pregradi mogu se uočiti otvori kroz koje se probijaju, kod muškarca: mokraćna cev i čmarni kanal, a kod žena: mokraćna cev, vagina i čmarni kanal. Karlična pregrada u potpunosti zatvara donji otvor karlične duplje i predstavlja osnovnu strukturu koja podupire organe karlične duplje održavajući ih u njihovom normalnom anatomskom položaju; d. sele (engl. d. of sella, tentorium of hypophysis, lat. d. sellae), čvrsta, horizontalno pos-tavljena vezivna opna koja gradi krov hipo-fizne jame na gornjoj strani tela klinaste kosti. Dijafragma sele vodi poreklo od tvrde moždane ovojnice i razdvaja hipofizu od vidne raskrsnice i hipotalamusa. U njenom središnjem delu uočava se otvor kroz koji prolazi peteljka hipofize; urogenitalna d. (engl. urogenital d., lat. d. urogenitalis), mokraćno-polna pregrada. Tanka, trouglasta, vezivno- -mišićna pregrada koja zatvara prednju polo-vinu donjeg otvora karlične duplje. Nalazi se neposredno ispod prednje polovine karlične pregrade a izgrađena je od dva mišića: mišića sfinktera uretre i dubokog poprečnog mišića međice (muskulus transverzus perinei profundus). Gornju i donju površinu ove pregrade pokrivaju gornja i donja fascija mokraćno- -polne pregrade. Mokraćno-polnu pregradu probijaju mokraćna cev, brojni krvni sudovi i živci, a kod osoba ženskog pola i vagina.

DIJAGNOSTIČKA VIRUSOLOGIJA (engl. diagnostic virusology), metode laboratorijske dijagnostike virusnih infekcija. Primenjuju se: 1. vizuelizacija virusa elektronskim mikro-skopom; 2. detekcija virusnih antigena (imunofluorescencija, imunoenzimski testovi); 3. detekcija virusnog genoma (hibridizacija, amplifikacija); 4. izolacija virusa (ćelijske kulture, embrionisana jaja, laboratorijske životi-nje); 5. dokazivanje antivirusnih antitela u serumu.

DIJAGNOZA (engl. diagnose), identifikovati ili prepoznati bolest. Dobija se kao rezultat analize i sinteze podataka iz anamneze, fizič-kog pregleda i dopunskih ispitivanja bolesnika.

DIJAKINEZA

(engl. diakinesis), poslednji stadijum profaze I u mejozi, neznatno se razlikuje od diplotena; hromozomi se i dalje kondenzuju, a hijazme usled toga zauzimaju terminalni polo-žaj, pomeraju se ka krajevima hromozoma, a hromozomi se često pomeraju ka periferiji jed-ra. Nukleolusi se odvajaju od hromozoma organizatora nukleolusa i iščezavaju, a jedrova opna počinje da se dezintegriše (vidi mejoza).

DIJAKLAZIJA (engl. diaclasis), hirurški prelom ili ponovni prelom kosti.

DIJALIZATOR (engl. dialyser), deo aparata za odvajanje komponenti smeše tečnosti pri dijalizi, posebno kod veštačkog bubrega.

DIJAPEDEZA (engl. diapedesis), izlaženje krvnih elemenata (npr. trombocita) kroz neo-štećen zid krvnog suda.

DIJAREJA (engl. diarrhoea), v. proliv.

DIJASTAZA (engl. diastasis), 1. razmicanje, spora faza punjenja ventrikula krvlju koja sti-že sa periferije i utiče u desni ventrikulum, a krv iz pluća u levi ventrikulum; 2. ferment.

DIJASTEMA (engl. diastema), razmak između susednih zuba, obično fiziološki, najčešće između gornjih velikih sekutića (diastema mediana).

DIJASTOLA (engl. diastole), period u srčanom ciklusu između dve kontrakcije srca, kada su ventrikuli relaksirani što stvara uslo-ve za njihovo punjenje krvlju. Termin se obično odnosi na dijastolu ventrikula koja traje 0,5 sec kada je frekvencija srca 75 u minuti. Trajanje dijastole se skraćuje za vre-me fizičkog napora što je način povećavanja frekvencije u tim uslovima.

DIJASTOLNI (engl. diastolic), odnosi se na dijastolu. Dijastolni krvni pritisak, npr. je pritisak za vreme dijastole.

DIJASTOLNI PRITISAK (engl. diastolic pressure ), pritisak koji se meri tokom dijastolne faze srčanog ciklusa. V. krvni pritisak.

DIJAŠIZA (engl. diaschisis), gubitak funkcije i električne aktivnosti zbog moždane lezije u zonama koje nisu u samoj leziji, ali koje su sa njom povezane neuronima.

DIJATERMIJA (engl. diathermia), proizvod-nja toplote u unutrašnjim tkivima organizma, izazvana propuštanjem visokofrekventnih struja. Primena dijatermije u lečenju, tj. u lokalnoj termoterapiji zasnovana je na J. D’ Arsonvalo-vom otkriću 1891. god., prema kome se povećanjem frekvencije naizmenične struje (preko 20 KHz) postiže gubitak neuromuskulatorne osetljivosti živih bića. Stvaranje toplote u tkivima naizmeničnom strujom je posledica oscilacija slobodnih jona u tkivima bogatih vodom i jonskim rastvorima i formiranja i rotacije električnih dipola izazvanih promenama električnog polja. Zavisno od frekvencije visokofrekventne struje dijatermija se klasifikuje na dugo-, kratko- i mikrotalasnu. Posebno je značajna primena visokofrekventnih struja kod ublažavanja bolova, naročito zglobova, kod zapaljenja okoline unutrašnjih organa, poboljšanja krvotoka itd.

DIJATEZA (engl. diathesis), neuobičajena konstitucionalna naklonost ili predispozicija za određene bolesti.

DIJENCEFALON (engl. diencephalon, lat. diencephalon), međumozak. Deo prednjeg moz-ga (v. prozencefalon) koji se nalazi između moždanog stabla i velikog mozga. Među-mozak je najvećim delom okružen hemisferama velikog mozga od kojih je delimično razdvojen bočnim moždanim komorama. Sastoji se od dve simetrične polovine između kojih se nalazi treća moždana komora. U odnosu na morfološke i funkcionalne osobenosti, među-mozak se deli na pet delova: talamus, epitalamus, metatalamus, suptalamus i hipotalamus.

DIJETETSKI (engl. dietetic), ono što se odnosi na dijetu. 1. režim, tok dijete; određeni režim ishrane (npr. hiperproteinska i hipoproteinska ishrana - ishrana bogata proteinima i sa smanjenim sadržajem proteina, hipo- i hiperenergetska ishrana); izbor određene vrste hrane zasnovan na naučnim osnovama, kod osoba sa određenim bolestima (bolestima digestivnog trakta, bubrega, metaboličkim poremećajima i bolestima malnutricije) i kod zdravih osoba koje žele da održe, smanje ili povećaju svoju telesnu masu; 2. proizvodi, namirnice koji se, zbog potrebe da se u pogledu sastava i/ili drugih fizičkih, hemijskih, bioloških osobina bitno razlikuju od drugih namirnica iste vrste, podvrgavaju

posebnom procesu proizvodnje, da bi odgovarali nameni u ishrani određenih osoba u smislu postizanja pozitivnih zdravstvenih efekata.

DIJETNA VLAKNA (engl. dietary fibre), ugljeni hidrati (nalaze se u voću i povrću) koji ne podležu digestiji (varenju). Prolaze kroz digestivni trakt nepromenjena i nikada se ne apsorbuju i ne učestvuju u ishrani naših ćelija. Mada ne doprinose ishrani, imaju važnu ulogu u eliminaciji sadržaja iz digestivnog trakta, suprimiraju glad (povećavajući zapreminu sadržaja u želucu izazivaju sitost) i usporavaju apsorpciju hrane iz digestivnog trakta. Posebno je važna usporena apsorpcija glukoze, jer vodi stabilnijoj energetskoj regulaciji i kontroli unosa hrane. Neka dijetna vlakna vezuju holesterol iz žuči i sprečavaju njegovu reapsorpciju. U normalnoj (fizio-loškoj) ishrani minimalna količina vlakana koja se unosi dnevno iznosi 25 g.

DIJODIN (engl. diiodide), jedinjenje binarnog tipa sa dva atoma joda.

DIJOD-TIROZIN, DIT (engl. diiodotyrosine), 3,5-dijod-4-hidroksi-b-fenilalanin (RMM 433,92), prekurzor trijodtironina (T3) i tiroksina (T4). U tiroidnoj žlezdi dijodtirozin sadrži 25 - 42 % od ukupnog joda, ali nema biološ-ku aktivnost.

DIKLOFENAK (engl. diclofenac), analgetik i nesteroidni antireumatik. Koristi se za ub-lažavanje umerenih i jakih bolova i za lečenje reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spon-dilitisa, osteoartritisa i vanzglobnog reumatizma. Neželjena dejstva su čest nadražaj želuca, muka, bol i proliv. Preparati: Diklofen, Diklofenak, Rapten K, Voltaren, Voltaren rapid.

DIKROTIČAN (engl. dicrotic pulse), dvostruki puls sa dva talasa, pri čemu je drugi talas posledica opipljivog dikrotnog zupca. Javlja se u febrilnim stanjima.

DIKROTIZAM (engl. dicrotism), puls koji karakteriše dvostruki udar.

DIKTIOM (engl. dictyoma), medulloepithelioma; tumor koji potiče od nepigmentovanog epitela cilijarnog tela. Lokalno je invazivan i do sada nisu opisane udaljene metastaze. Jav-lja se kod male dece; izgleda

kao sivozelena masa u cilijarnom telu. Leči se enukleacijom.

DILATACIJA BUBREŽNIH ČAŠICA , pro-širenje bubrežne čašice koje nastaje usled zastoja mokraće. V. hidronefroza.

DILTIAZEM (engl. diltiazem), antagonist kalcijuma; deluje vazodilatatorno na arterije i arteriole, snižava povišeni krvni pritisak i olakšava srčani rad. Koristi se u lečenju hipertenzije i angine pektoris. Neželjena dej-stva su glavobolja, vrtoglavica i otoci na nogama. Preparati: Cortiazem retard, Tilzem.

DILUCIJA (engl. dilution), v. razblaživanje.

DILUCIONI TEST (engl. dilution test), test za ispitivanje bubrežne funkcije, koji se izvodi davanjem velike količine tečnosti, nakon čega se mere zapremina i specifična težina izlučenog urina za određeno vreme. To je i test za ispitivanje bakterijske osetljivosti na antibakterijski agens.

DIM (engl. smoke), mešavina gasova, para i malih čvrstih čestica nastala sagorevanjem neke materije. Akronim od engleske reči „smoke” i „fog” je smog, sinonim za aerozagađenje velikih gradova usled industrija-lizacije. Smog je posledica sagorevanja raz-ličitih često i sintetičkih materijala te sadrži štetne volatilne supstance. U ekološkim katastrofama poput one 1952. godne u Londonu ili 1984. godine u Bopalu došlo je do akutnog trovanja većeg broja ljudi. Kod osoba hro-nično izloženih smogu dolazi do astmatifor-mnih napada, akutne egzarcerbacije hronične opstruktivne bolesti i kongestivne srčane slabosti.

DIMENHIDRINAT (engl. dimenhydrinate), sedativni antihistaminik i antiemetik. Koristi se za lečenje polenske kijavice i urtikarije i za sprečavanje povraćanja pri putovanju. Preparat: Dramamine.

DIMENZIJA (engl. dimension), 1. jedan od pravaca prostiranja tela, i veličina tog prostiranja: dužina, širina i visina (dubina). Prema matematičkoj definiciji, tačka nema dimenziju, linija ima jednu, površina dve, a telo ima tri. Broj dimenzija određuje broj parametara (koordinata) kojima se određuje položaj neke tačke. U prostoru sistema koji se kreću brzinama mnogo manjim od brzine svetlosti taj broj dimenzija (koordinata) iznosi tri, dok u sistemima koji se kreću brzinama bliskim brzini svetlosti taj broj je

četiri, jer uključujemo i vreme. Teorijski se analiziraju i opisuju višedimenzionalni sistemi (ndimenzionalni), čiji je broj dimenzija prirodni broj veći od tri, međutim, analiziraju se i takvi objekti koji imaju necelobrojne dimenzije (v. fraktali); 2. dimenzija neke fizičke veličine predstavlja njenu vezu sa osnovnim veličinama u usvojenom sistemu mernih jedinica.

DIMER (engl. dimer), supstanca koja nastaje u reakciji dva identična molekula. Molekuli mogu da se udružuju putem kovalentnih veza ili slabih interakcija. To je i oligomer koji se formira u reakciji dva monomera.

DIMERKAPROL (engl. dimercaprol), v. dimerkaptopropanol.

DIMERKAPTOPROPANOL (engl. dimercaptopropanol ), antidot, kompleksno vezuje jone teških metala u organizmu: arsena, bizmuta, žive, talijuma i bakra; sinonim dimer-kaprol. Koristi se kod trovanja teškim metalima i Wilsonove bolesti. Preparat: BAL (British Anti Lewisite).

DIMORFIZAM (engl. dimorphism), pojava jedinki iste vrste u dva različita oblika. Za čoveka je karakterističan polni dimorfizam. Razlikuje se genetički, gonadni i fenotipski pol. Genetički je određen hromozomskom konstitucijom. Ženski pol karakteriše par istih polnih hromozoma XX, a muški pol dva različita polna hromozoma XY. Gonade, ovarijumi u ženskom i testisi u muškom polu, jesu primarne polne karakteristike, a sekundarne obuhvataju spoljašnje polne organe i feno-tipske odlike koje karakterišu polove. Na primer, u ženskom polu su izražene mlečne žlezde, razvijeni su kukovi, karakteristični su ženski stas, ženski tip kosmatosti, odsustvo brade i brkova, glas, ponašanje i dr.

DIN (engl. dyne), jedinica za silu. Sila koja jedinici mase 1g saopštava ubrzanje 1cm/s2. Prema Međunarodnom sistemu jedinica, da-nas je u upotrebi kao jedinica za silu N (Newton). 1 din = 105N.

DINAMIKA (engl. dynamics), oblast mehanike koja se bavi proučavanjem i opisivanjem sila i kretanja koje te sile izazivaju,v. mehanika.

DINAMOMETAR

(engl. dynamometer), instrument za merenje intenziteta sile (obično sa oprugom).

DINAMSKA RADIONUKLIDNA HOLECISTOGRAFIJA , v. hepatobilijarna scintigrafija.

DINAMSKA SCINTIGRAFIJA BUBREGA (engl. dynamic renal scintigraphy/scan), dinamska nuklearnomedicinska metoda za ispitivanje funkcije i morfologije bubrega. Izvodi se tako što se istovremeno, intravenski, ubrizgava odgovarajući radiofarmaceutik (99mTc- -DTPA, 99mTc-MAG3 , 99mTc-EC i u novije vreme 99mTc-DMS) i registruju promene radioaktivnosti u regionima bubrega pomoću gama scintilacione kamere. Na taj način se prikazuju pristizanje, prolazak i odlazak nefrotropnog radiofarmaceutika. Pomoću raču-nara se izračunavaju radionuklidni klirensi i drugi pokazatelji bubrežnih funkcija (jačina glomerulske filtracije i/ili tubulske sekrecije, efektivni protok plazme kroz bubrege, efikasnost ekstrakcije, relativna distribucija bub-režne funkcije itd.). Indikovana u bolesnika s različitim nivoima oštećenja bubrežnih fun-kcija, opstruktivnim nefrouropatijama, smetnjama u drenaži mokraće, potencijalnim da-vaocima bubrega.

DINAMSKA SCINTIGRAFSKA STUDIJA (engl. dynamic scintigraphic study), nuklearnomedicinska dijagnostička metoda ko-jom se u toku određenog vremena generiše niz scintigrama predefinisanog trajanja, tzv. sekvencijalnih scintigrama, a u cilju praćenja kinetike radioobeleživača kroz ispitivani organ. Dinamske scintigrafske studije omo-gućavaju praćenje radioobeleživača u dve prostorne koordinate i u trećoj vremenskoj. Kvantifikacija dobijenih podataka sa sekvencijalnih scintigrama vrši se definisanjem regija od interesa (ROI) nad ispitivanim organom, a kasnije nad tom regijom generišu se vremenske krive aktivnosti, koje nose informaciju o kinetici radiobeleživača kroz tu regiju, odnosno ispitivani organ. Interpretacija dobijenih krivih može biti: opisna; definisanje pojedinih indeksa i parametara sa krivih; modelovanje. Način obrade ovih studija može biti i generisanje funkcionalnih slika iz dinamske scintigrafske studije. Sabiranjem sekvencijalnih slika po jednoj prostornoj koordinati dobijaju se kondenzovane slike, koje se često koriste u nuklearnoj gastroenterologiji.

DINOPROSTON (engl. dinoprostone), pros-taglandin, stimuliše mišiće materice i može se koristiti za izvođenje prirodnih porođaja i kasnih terapijskih pobačaja. Preparati: Prepidil gel, Prostine E2.

DINUKLEOTID (engl. dinucleotiode), proiz-vod razgradnje polinukleotida ili nukleinske kiseline. Sam dinukleotid može da se razgradi na dva mononukleotida.

DIODNI LASER

(engl. diode laser), polu-provodnički tip lasera, male snage, pogodan kao prenosivi uređaj. V. laser.

DIOKTIL NATRIJUM-SULFOSUKCINAT (engl. dioctyl sodium sulphosuccinate), razmekšivač stolice i cerumena (ušne masti). Koristi se kao dodatak laksantnim sredstvima za ublažavanje opstipacije i za razmekšavanje ušne masti.

DIOPTRIJA (engl. dioptre), jedinica mere jačine sočiva. Sočivo koje fokusira svetlosne zrake iz beskonačnosti od jednog objekta na 1 m iza sočiva, ima jačinu od jedne dioptrije. Jačina sočiva u dioptrijama je recipročna njegovoj dužini fokusa izraženo u metrima (d=1/f).

DIPIRIDAMOL (engl. dipyridamole), vazodilatator i inhibitor agregacije trombocita. U vidu intravenskih injekcija koristi se kao dijagnostičko sredstvo za anginu pektoris, a u obliku tableta za sprečavanje tromboze na veštačkim zaliscima srca. Preparat: Persantin.

DIPLAKUZIJA (engl. diplacusis), distorzija osećaja za visinu zvuka; postojanje osećaja dva zvuka umesto jednog.

DIPLOE (engl. diploe), koštano tkivo između spoljašnjeg i unutrašnjeg sloja lobanje.

DIPLOIDIJA (engl. diploid), ćelija ili organizam sa dva seta hromozoma (2n) ili dva genoma. Telesne i nezrele polne ćelije čoveka sadrže diploidni broj hromozoma koji iznosi 46 ili 22 para autozoma i par polnih hromozoma.

DIPLOKOKUS (engl. diplococcus), par bakterija loptastog oblika sa jednom ravni deljenja koje posle deobe ostaju zajedno po dve u parovima. Streptococcus pneumoniae (pneu-mokok) ranije je pripadao rodu Diplococcus i nazivan je Diplococcus pneumoniae upravo zbog karakterističnog grupisanja u parovima. Neke vrste Neisseria se takođe grupišu u parove.

DIPLOPIJA (engl. diplopia), pojave duplih slika. Nastaje kao posledica pareze ili paralize pojedinih mišića pokretača očne jabučice. Javlja se pri pogledu u pravcu delovanja oštećenog mišića. Postoji i kod

strabizma - kad jedno oko skrene iz srednjeg položaja; dislokacije sočiva (tzv. subluksacije); katarakte itd.

DIPLOTEN (engl. diplotene), stadijum profaze mejoze I kada homologi hromozomi počinju da se odvajaju i ostaju spojeni samo na hijazmama koje predstavljaju mesta genetičkog crossingovera. U oogenezi sisara i čoveka sazrevanje oocita počinje u toku fetalnog života i zaustavlja se u profazi prve mejotičke deobe na stadijumu diplotena. Primarne oocite tada ulaze u diktioteni stadijum ili stadijum mirovanja u kome ostaju do polne zrelosti, kada se proces mejoze nastavlja (vidi mejoza).

DIPROFILIN, derivat teofilina, smanjuje tonus mišića bronhija. Preparat: Hydrophylin.

DIREKTNA STANDARDIZACIJA (engl. direct standardization), postupak formiranja uporedivih fiktivnih opštih stopa nekog vitalnog događaja (npr. smrtnosti) za populacije sa različitim strukturama (npr. starosnim). Direktan metod standardizacije ponderiše (množi) stopu pi (smrtnosti) svake grupe (starosne) sa brojem stanovnika Ni odgovarajuće grupe u standardnoj populaciji i time se dobija standardizovana stopa (smrtnosti). S Ni pi / S Ni. Obično se za standardnu populaciju uzima aktuelna populacija (ili stacionarna populacija iz tablica smrtnosti) šireg područja čiji su delovi obe ispitivane populacije. Ovim postupkom populacije se svode na istu strukturu (starosnu), pa dolaze do izražaja razlike tih populacija u pogledu ispitivanih stopa (smrtnosti). V. inidirektna standardizacija.

DIREKTNO UZROČNA POVEZANOST (engl. direct causal association), direktna, neposredna, povezanost nekog faktora sa pojavom bolesti bez uplitanja neke treće poznate promenjive: A® B.

DIREKTOR (engl. director), organ ruko-vođenja zdravstvenom ustanovom koji postoji pored organa upravljanja - upravnog odbora i nadzornog odbora, u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Direktor zdravstvene ustanove je, po pravilu, zdravstveni radnik sa visokom struč-nom spremom. Direktora, zamenika direktora, upravni i nadzorni odbor zdravstvenih ustanova, koje obavljaju i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost u našoj zemlji imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, a ostalih zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Republika - ministar za zdravlje. Prava i dužnosti upravnika direktora zdravstvene ustanove regulisana su statutom ustanove koji donosi upravni odbor uz saglasnost osnivača.

DIROFILARIJAZA

(engl. dirofilariasis), parazitska zoonoza, infekcija domaćih i divljih životinja i ljudi valjkastim crvima iz roda Dirofilaria. Plućnu dirofilarijazu izaziva Dirofilaria imitis - pseći srčani crv, a potkožnu dirofilarijazu prouzrokuju D. tenuis (D. conjuctivae) i D. repens. D. repens je potkožni parazit psa i mačke koji se može naći i u plućnom tkivu čoveka. Sa životinje na čoveka prenosi ih određena vrsta komaraca. Prilikom uboda komarca larve parazita prodiru u novog domaćina i mogu se naći na mestu uboda, ili migriraju u udaljene delove tela, u mišiće, plućno tkivo, očnu duplju, oko, kapak, bubreg ili genitalne organe. Na mestu lokalizacije parazita formiraju se čvorići veličine trešnje do većeg oraha koji se najčešće zamenjuju sa tumorima benigne ili maligne prirode, masnom cistom ili stranim telom. U plućima se javljaju promene na plućnim arteriolama poznate kao „coin lesion”. Dijagnoza se postavlja identifikacijom odstranjenog crva i histološkim pregledom isečaka različitih delova njegovog tela.

DISAHARID (engl. disaccharide), klasa šećera koji pri hidrolizi daju dva monosaharida. Najčešći disaharidi su maltoza (glukoza + glukoza), laktoza (glukoza + galaktoza) i saharoza (glukoza + fruktoza).

DISAHARID TOLERANS TEST (engl. disaccharide tolerance test), procedura kojom se ispituje da li postoji defekt u apsorpciji disaharida saharoze, izomaltoze ili laktoze, a usled enzima intestinalnih mukoznih disaharidaza. Pacijentu se daje doza disaharida od 2 g/kg telesne težine ili 50 g/m2 telesne površine. Ako se disaharid hidrolizuje i monosaharid apsorbuje, dobija se kriva koja je slična normalnoj krivoj pri izvođenju glukoza tolerans testa. Ako postoji deficijencija, dobija se ravna kriva.

DISAHARIDAZA (engl. disaccharidase), glikozidaza, EC 3.2.1, uobičajeni naziv za enzim koji hidrolizuje O-glikozil disaharide do monosaharida. Nedostatak jednog ili više ovih enzima u intestinalnoj mukozi dovodi do niza kliničkih simptoma.

DISAJNI ZVUK (engl. breathing sound), blag, mekan šum, niske frekvencije (200 do 400Hz) koji nastaje kretanjem vazduha u disajnim putevima i naglim izjednačavanjem pritisaka pri širenju malih disajnih puteva koji su se zatvorili pri izdahu. Čuje se prilikom aus-kultacije pluća u toku inspirijuma i prve polovine ekspirijuma. Nad patološki izmenjenim delovima pluća može da bude oslabljen (emfizem, hiperinflacija), čak i odsutan (izliv, atelektaza, pleuralne priraslice, pneumotoraks) ili pojačan (pneumonična kondenzacija). U slučaju bronhijalne opstrukcije ekspirijumska faza ovog zvuka može da bude produžena. V. auskultacija.

DISANJE (engl. breathing), automatski, nes-vesni proces tokom koga vazduh ulazi u pluća radi oksigencije krvi i uklanjanja ugljendioksida. Pri disanju se povremeno povećava zapremina grudnog koša usled

spuštanja dijafragme i podizanja rebara. Udah (inspirijum) je aktivan proces pri kome kontrakcija disajnih mišića omogućava ulazak vazduha pod atmosferskim pritiskom iz spoljašnje sredine u pluća. Ekspirijum (izdah) je pasivan proces, a vazduh, pod dejstvom elastičnih sila pluća, izlazi nakon opuštanja disajne muskulature.

DISANJE „USTA NA NOS” (engl. mouth-to-nose ventilation), metod veš-tačkog disanja izdahnutim vazduhom spasioca. Spasilac svojim ustima pokriva nos osobe koja ne diše i uduvava joj vazduh u pluća, 12 do 15 puta u minutu.

DISANJE „USTA NA USTA” (engl. mouth-to-mouth respiration), metod veštačkog disanja kojim se koristi izdahnuti vazduh. Spasilac pokriva svojim ustima usta osobe koja ne diše, kod male dece usta i nos, i uduvava joj svoj izdahnuti vazduh u pluća. Ovo se ponav-lja svakih pet sekundi.

DISBARIZAM (engl. dysbarism), zajednički izraz kojim se opisuje klinički sindrom nastao usled razlike između atmosferskog pritiska i ukupnog pritiska gasova u tečnostima i tkivima u organizmu, telesnim šupljinama. Odnosi se na barotitis media, barosinusitis kao i šire-nje gasova u šupljinama koje su inače bez njega.

DISEKANTNA ANEURIZMA (engl. dissecting aneurysm), uzdužno cepanje zida aorte prilikom koje krv prodire između slojeva zida aorte. Prodor krvi među slojeve zida aorte može da nastane na različite načine. Na rizičnim nivoima počevši od aortnih zalistaka pa do račve aorte krv pod pritiskom prodire i sve više razdvaja zidove aorte. Simptomi zavise od lokalizacije aneurizme. Ako se nalazi u grudnom delu javljaju se bolovi u grudnom košu koji imitiraju infarkt srca. Usled širenja disekantne aneurizme mogu biti suženi ili zapušeni krvni sudovi koji snabdevaju mozak i srce pa dolazi do pojave simptoma smanjenog snabdevanja krvlju tih organa. Naj-teža komplikacija je rascep aneurizme i izlivanje krvi u srčanu kesu ili druge okolne organe. Terapija je isključivo hirurška, ali dok pacijent ne pristigne u kardiohiruršku ustanovu neophodno je lekovima smanjiti krvni pritisak.

DISEKANTNI OSTEOHONDRITIS (engl. osteochondritis dissecans), redak klinički entitet koji označava odvajanje manjih delova suphondralne kosti, najčešće na unutrašnjem okrajku femura, a znatno ređe na drugim kostima.

DISEKCIJA (engl. dissection, lat. dissectio), jedan od prvih i najefikasnijih metoda u istraživanju građe

životinjskog i ljudskog tela. 1. hirurški postupak preparisanja i izdvajanja anatomskih i tkivnih elemenata, organa i slojeva, prema anatomskim ili patološkim zonama razdvajanja, tako da preparisani organi, slojevi i tkiva ostanu nepovređeni (npr. disekcija nerva, disekcija tumora od okolnih tkiva). Ovo razdvajanje se može vršiti oštro ili tupo, ali uvek pažljivo; 2. rascepljenje šupljeg organa patološkim procesom, sa naknadnim prska-njem i daljim patološkim posledicama, npr. disekcija arterijske aneurizme (sa naknadnim krvarenjem), disekcija zida debelog creva zapaljivim procesom (sa naknadnom perforacijom), disekcija tkiva slezine hematomom uz naknadno krvarenje i sl.

DISEMINOVAN (engl. disseminatus), raširen, rasprostranjen.

DISEMINOVANA INFEKCIJA (engl. disseminated infection), infekcija nekim mikroorganizmima koja zahvata istovremeno više organa i/ili organskih sistema.

DISEMINOVANA INTRAVASKULARNA KOAGULACIJA, DIK (engl. disseminated intravascular coagulation), teška koagulopatija koja nastaje zbog prevelikog stvaranja tromba i antikoagulacionih procesa do kojih dolazi kod teške sepse, hipotenzije, šoka, tumora, porođajnih komplikacija, teških povreda, op-sežnih operacija, krvarenja, ujeda otrovnih zmija itd. Osnovni poremećaj se sastoji u stvaranju intravaskulnih ugrušaka u opštoj cirkulaciji posle čega dolazi do prevelike sti-mulacije fibrinolize. Tako posle primarne hiperkoagulabilnosti dolazi do velikog deficita faktora koagulacije, hipokoagulabilnosti i krvarenja. Otuda i dolazi naziv „potrošna koagulopatija”. Javlja se kao akutni i hronični DIK. U kliničkoj slici akutnog DIK-a dominira hemoragijski sindrom, a u hroničnom DIK-u mikrotromboze. Dijagnoza je klinička i laboratorijska. Lečenje osnovnog uzroka je od suštinske važnosti, npr. sepse, porođajnih komplikacija itd. Ponekad primena heparina može da bude korisna jer sprečava formiranje ugrušaka, ali on može da izazove krvarenje naročito kod hirurških bolesnika. Faktori ko-agulacije se nadoknađuju transfuzijama pune krvi, plazme i drugih produkata krvi. S ob-zirom da se poremećaj javlja kod teških bolesti i povreda, neophodni su kontinuirani monitoring, blagovremena prevencija i registracija komplikacija, njihovo lečenje i opšta nega.

DISFAGIJA (engl. dysphagia), osećaj teškog gutanja, odnosno prolaska hrane kroz usta, ždrelo i jednjak. Disfagija može biti meha-nička , postoji prepreka prolasku hrane, najčešće suženja, i funkcionalna, motorička, koja je posledica neuromišićnih poremećaja. U slučaju mehaničke disfagije teže se guta čvrsta hrana, a u funkcionalnoj tečna (para-doksalna disfagija). Dysphagia lusoria , redak oblik disfagije koji se javlja zbog toga što je jednjak pritisnut desnom potključnom arterijom poremećenog razvoja. Disfagiju treba razlikovati od otežanog gutanja kod neurotičnih bolesnika. Oni se žale na otežano gutanje zbog osećaja knedle u grlu (globus hystericus).

DISFONIJA (engl. dysphonia), promuklost, opšti naziv za poremećaj glasa po jačini, visini i boji. Promuklost je simptom brojnih obo-ljenja grkljana (zapaljenja, benigni i maligni tumori), centralnog i perifernog nervnog sistema kada dolazi do paraliza nerava koji pokreću grkljanske mišiće, tumora tireoidne žlezde, pluća, jednjaka, psihičkih poremećaja. Može ići do afonije, potpunog gubitka glasa.

DISGAMAGLOBULINEMIJA (engl. dysgammaglobulinemia), selektivna deficijencija jedne ili više klasa imunoglobulina. Praćena je imunološkom deficijencijom i povećanom osetljivošću na infektivna oboljenja.

DISGERMINOM (engl. dysgerminoma), re-dak maligni tumor jajnika, homolgni tumor seminomu testisa. Sastavljen je od nediferentovanih germinativnih ćelija.

DISGLOBULINEMIJA (engl. dysglobulinemia), poremećaj globulina krvi.

DISGNACIJA (engl. dysgnathia), v. maloklu-zija.

DISH , v. ankilozirajuća hiperostoza.

DISHEZIJA (engl. dyschezia), otežana ili bolna evakuacija fecesa iz rektuma.

DISHONDROPLAZIJA (engl. dyschondroplasia), javlja se u obliku dva sindroma koja karakteriše nenormalan rast hrskavice. Kod jednog se taj rast dešava na spoljnoj površini kosti stvarajući brojne hrskavičave spoljašnje izraštaje (egzostoze), dok se kod drugog poremećeni rast hrskavice javlja unutar kosti stvarajući brojne hrskavične unutrašnje izraštaje (enhondoze), poznate kao Ollierova bolest. Prvi tip je nasledan, a drugi je nepoznatog uzroka.

DISIDA , diizopropil iminodiacetil sirćetna kiselina, derivat IDA. Obeležen sa 99mTc, u nuklearnoj medicini

služi za izvođenje hepatobilijarne scintigrafije i detekciju duodenogastričnog refluksa.

DISK (engl. disc, lat. discus), v. diskus.

DISKARTROZA (engl. discarthrosis), dege-nerativno oboljenje intervertebralnog diskusa nepoznatog uzroka. U početku dolazi do biohemijskih promena pretežno u nukleus pulposusu sa postepenom fragmentacijom (podelom na više delova) i fibrilacijom (povećanje količine vezivnih vlakana), što je praćeno i početnim promenama na anulusu fibrozusu i manjim naprsnućima. Sve zajedno dovodi postepeno do gubitka elastičnosti diskusa, njegovog daljeg propadanja sa postepenom fibroznom reparacijom i najzad urastanja granulacionog tkiva i taloženja kalcijumovih soli u fibrozno izmenjeni diskus. Ovakve promene su po pravilu praćene i stvaranjem koštanih izraštaja (osteofita) na ivicama susednih prš-ljenskih tela, bolom i ograničenim pokretima u delu kičme koji je zahvaćen: najčešće se radi o lumbalnoj kičmi.

DISKOIDNI LUPUS ERITEMATOSUS (engl. lupus erythematosus discoides), promene na koži lica, ušima i kosmatom delu glave, ređe i na koži trupa i ekstremiteta. Na početku bolesti su jasno ograničene eritematozne ma-kule ili papule, na glatkoj površini, da bi postale veće, ovalnog oblika u vidu plakova sa gubitkom folikula dlaka. Promene se postepeno povećavaju razvojem aktivnog zapalje-nja po obodu, ostavljajući ugnuto atrofično središte sa poljem depigmentacije i bez dlaka. Može da bude jedna od kožnih manifestacija SLE.

DISKOLORIZACIJA ZUBA (engl. discoloratio dentis), v. promena boje zuba.

DISKOPATIJA (engl. discopathy), degenerativno oboljenje intervertebralnog diskusa.

DISKUS (engl. disc, lat. discus), kolut. Zarav-njena i lako uzdignuta struktura kružnog oblika. D. intervertebralis (engl. intervertebral d., lat. d. intervertebralis), međupršljenski kolut. Vezivnohrskavičavi kolut umetnut između tela dva susedna pršljena. Međupršljenski kolut se sastoji od dva dela: periferno i kružno postavljenog vlaknastog prstena i mekog jedra (v. nukleus pulpozus) koje zauzima središnji deo koluta. Visina međupršljenskih kolutova raste idući od vratnog prema slabinskom delu kičmenog stuba. U krsnom i trtičnom delu kičmenog stuba kolutovi ne postoje jer su krsni i trtični pršljenovi me-đusobno srasli gradeći dve kompaktne kosti: krsnu i trtičnu kost. Ove

razlike u građi su i razlog zbog kojeg su vratni, grudni i slabinski deo kičmenog stuba pokretni, za razliku od krsnog i trtičnog koji su nepokretni; d. nervi optici (engl. optic d., lat. d. nervi optici, papi-lla nervi optici), kolut vidnog živca. Beličasta, kružna i lako uzdignuta tvorevina na vidnom delu mrežnjače. Kolut se nalazi 4 mm unutra ili nazalno od zadnjeg pola očne jabučice i odgovara mestu početka vidnog živca. Preč-nik koluta iznosi oko 1.5 mm, a njegov središnji deo je lako udubljen i gradi udu-bljenje koluta vidnog živca kroz koje prolaze centralni krvni sudovi mrežnjače (arterija i vena centralis retine). U predelu koluta postoji jedino sloj vlakana vidnog živca, dok neuroepitelne ćelije i ostali slojevi mrežnjače nedostaju. Stoga, ovaj ograničeni deo mrežnjače ne učestvuje u registrovanju vidnih utisaka pa se naziva slepa mrlja mrežnjače (v. makula ceka retine).

DISMENOREJA (engl. dysmenorrhea), menstruacija praćena bolovima i tegobama, obi-čno lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima, i znatnim poremećajem opšteg stanja (glavobolja, jeza, drhtavica, muka, gađenje, psihička labilnost, prevelika osetljivost, promena raspoloženja). Deli se na primarnu (nalaz na genitalnim organima je normalan i njime se ne može objasniti poreklo tegoba) i sekundarnu (na materici ili adneksama postoje patološke promene koje dovode do dismenoreičnih smetnji).

DISPANZER (engl. dispensary), specijalizovana organizaciona jedinica zdravstvene ustanove - doma zdravlja, bolnice i dr., u kojoj se obavljaju preventivno-medicinska dijagnostika i terapijska delatnost specijalističko polikliničkog tipa za određene starosne grupacije, populacije ili za određene vrste obo-ljenja (dečiji dispanzer, školski dispanzer, dispanzer za žene, dispanzer za medicinu rada, dispanzer za kožno-venerične bolesti, dispanzer za mentalno zdravlje, i dr.). Lekari specijalisti odgovarajućih grana medicine, primenjujući tzv. dispanzerski metod rada, vode brigu o zdravlju određene grupacije sistematskim pregledima zdravih lica, spro-vođenjem mera za zaštitu njihovog zdravlja pre nego što obole (vakcinacije, imunoprofilaksa, zdravstveno vaspitanje i dr.), a kada je to potrebno vrše specijalističku dijagnostiku oboljenja i lečenje obolelih. Poseban naglasak u radu dispanzera je na savetovališnom radu sa pojedincima ili grupama osoba i njihovom okolinom (porodica, preduzeća i dr.), radi prihvatanja zdravog načina života i eliminacije štetnih navika odnosno faktora rizika zdrav-lja.

DISPAREUNIJA (engl. dyspareunia), otežan ili bolan polni odnos zbog atrofične ili zapa-ljene sluzokože vagine.

DISPEPSIJA (engl. dyspepsia), poremećaj varenja zbog smanjenja ili nedostatka pojedinih fermenata potrebnih da se varenje obavi i njegovi krajnji produkti apsorbuju. Javljaju se nespecifični simptomi vezani za gornji deo trbuha, a u vezi sa uzimanjem hrane: punoća, bolni pritisak i nelagodnost u trbuhu, mučnina, gorušica, podrigivanje, nadutost, vetrovi i neuredne stolice. Može biti organska (zbog oboljenja organa gornjeg dela probavnog trakta koje zahteva specifično lečenje) ili funkcionalna (kada posle ispitivanja ne može da se nađe specifično oboljenje). Funkcionalnu dispepsiju karakteriše stabilno

dobro opšte stanje bolesnika.

DISPERZIJA (engl. dispersion), rasturanje, rasipanje; disperzija svetlosti predstavlja prelamanje svetlosti različitih frekvencija pod različitim uglom, tj. zavisnost indeksa prelamanja od frekvencije, pri prolasku kroz neku prozračnu sredinu. Prelamanjem bele svetlosti kroz prizmu, indeks prelamanja raste od crvene ka ljubičastoj boji, tj. dolazi do razlaganja svetlosti na spektar. Razlikujemo dve vrste disperzije, normalnu i abnormalnu, u zavisnosti od toga da li indeks prelamanja raste ili opada sa porastom frekvencije.

DISPLAZIJA ZUBA (lat. dysplasio dentis), v. anomalije zuba.

DISPNEJA (engl. dyspnea), subjektivni osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja. Može biti inspirijumska , ekspirijumska i mešovita . Često je rezultat srčanih ili bronhopulmonalnih oboljenja, ali ne retko i anksioznog stanja bolesnika. Kod srčanih bolesnika se dispneja češće javlja pri naporu. Paroksizmalna noćna dispneja, ili kardijalna astma, su epizode iznenadnog gušenja za vreme spavanja koje obično bude bolesnika iz sna, prolaze nakon naglog ustajanja iz kreveta i znak su popuštanja funkcije leve komore, a i prethode težem stepenu insuficijencije koji se završava edemom pluća. Dispneja u toku izdaha je karakteristika astme.

DISPOZICIJA (engl. disposition), sklonost ka nečemu. V. predispozicija.

DISPROPORCIJA (engl. disproportion), nedostatak pogodnog odnosa između dva elementa ili faktora, nesrazmernost, npr. kod novorođenčeta nesrazmerno velika glava u odnosu na trup kod postojanja hidrocefalusa.

DISRUPCIJA (engl. disruption), morfološka oštećenja organa ili većih delova tela nastala zbog spoljašnjih povreda koja podrazumevaju njihovo prskanje, cepanje, pucanje.

DISTALIS (engl. distal, lat. distalis), deo koji se nalazi dalje ili je udaljeniji u odnosu na početak, pripoj, koren, srednju liniju ili ravan. Pojam distalis je suprotan pojmu proksimalis.

DISTIGMIN (engl. distigmine), antiholinesteraza, reverzibilno inhibira enzim acetilholinesterazu i pojačava tonus skeletnih mišića. Koristi se oralno ili u vidu injekcija za lečenje mijastenije gravis i retencije mokraće. Preparat: Ubretid.

DISTIHIJAZA (engl. dystichia), nenormalnost rasporeda trepavica; dodatne trepavice rastu na ivici kapaka gde se spaja sluznica sa kožom, često iza otvora Meibomovih lojnih žlezda. Nekada mogu da nadražuju rožnjaču. Lečenje je retko potrebno.

DISTOMOLAR, atipičan prekobrojni zub koji se nalazi obično iza umnjaka.

DISTOOKLUZIJA (engl.distoclusion), malokluzija u kojoj je luk donje vilice u zadnjem, distalnom položaju u odnosu na luk gornje vilice. Naziva se još i drugom klasom po Angleu, distookluzija, posteriorna okluzija.

DISTORZIJA (engl. distortion), 1. stanje kod ljudi u kome dolazi do promene normalnog stanja ili pozicije po tipu uvrtanja; 2. u psihijatriji, mehanizam sna u kom se materijal superega zamenjuje nedefinisanim objektima.

DISULFIRAM (engl. disulfiram), inhibitor metabolizma alkohola, zaustavlja njegovu razgradnju na nivou acetaldehida, koji se nakuplja i izaziva neprijatne i burne simptome: crvenilo, gušenje, glavobolju, palpitacije, muku i povraćanje (acetaldehidni sindrom). Koristi se kao averzivno sredstvo u kompleksnom lečenju hroničnih alkoholičara. Preparati: Antabus, Esperal.

DITRANOL (engl. dithranol), preparat katrana, koristi se kao lek protiv psorijaze. Treba ga primenjivati strogo po uputstvu jer može da izazove jak nadražaj. Preparati: Cignol, Ditragal.

DIURETICI PETLJE (engl. loop diuretics), grupa diuretika najsnažnijeg dejstva (bume-tanid, furosemid i etakrinska kiselina) koje se ostvaruje u ushodnom delu Henleove petlje bubrežnih kanalića, na mestu gde se razme-njuje najveća količina jona Na i Cl odnosno vode.

DIURETIK (engl. diuretic), lek koji povećava izlučivanje mokraće. Diuretici po pravilu povećavaju i izlučivanje soli, jona Na i Cl, i zato se nazivaju „saliuretici”. U tom pogledu najjači su: bumetanid i furosemid, poznati kao diuretici Henleove petlje. Diuretici umerene snage su tiazidni diuretici: hidrohlorotiazid, hlortalidon, indapamid i dr. Najslabiji diuretici u pogledu izlučivanja soli i mokraće su: amilorid, spironolakton, triamteren, ali oni smanjuju eliminaciju jona K (diuretici koji štede kalijum), pa se koriste za korekciju hipokaleijemije koja može nastati kod primene tiazidnih diuretika. Soni diuretici se koriste za lečenje hipertenzije, edema i insuficijencije srca. Osmotski diuretici kao manitol ne povećavaju izlučivanje soli, već povlače vodu osmotskim putem pri vlastitom izlu-čivanju mokraćom i koriste se za lečenje povišenog intrakranijalnog pritiska. Neki blagi diuretici kao, acetazolamid, smanjuju lučenje očne vodice i koriste se za lečenje glaukoma.

DIUREZA (engl.diuresis), ukupna količina izlučenog urina u određenom vremenskom intervalu, uobičajeno ili povećano izlučivanje urina. Dnevna d., ukupna ekskrecija urina u toku 24h; satna d., ukupna ekskrecija urina u toku jednog sata. Kada je povećana, obično je posledica konzumiranja veće količine tečnosti od potreba tela ili je posledica davanja diuretika. V. vodena diureza.

DIVARIKACIJA (engl. divarication), razdvajanje, odvajanje, rastezanje tkiva i organa.

DIVARIKATOR (engl. divaricator), disekcioni hirurški instrument tipa tupih, zakrivljenih makaza, koji služi za preparisanje, razdvajanje i presecanje (kidanjem i elektrokoagulacijom) tkivnih elemenata.

DIVERTIKULARNA BOLEST (engl. diverticular disease), pojava divertikula u više organa probavnog trakta, najčešće u jednjaku, tankom i debelom crevu. Radi se o urođenoj anomaliji.

DIVERTIKULITIS (engl. diverticulitis), zapaljenje sluznice divertikuluma, najčešće na bazi zadržanog sadržaja u lumenu. Obično počinje u najnižoj tački divertikuluma.

DIVERTIKULUM (engl. diverticulum), kesasto izbočenje, izbočenje u vidu džepa svih slojeva zida digestivne cevi. Proširenje je u užoj ili široj komunikaciji sa lumenom dotičnog organa. Divertikulumi mogu biti urođeni ili stečeni. Po načinu nastanka mogu biti pul-zioni (nastaju zbog povećanog pritiska u lumenu,

a na mestu oslabljenog mišićnog sloja zida digestivne cevi) ili trakcioni (nastaju pov-lačenjem zida zbog promena u okolini cevastog organa, npr. priraslica). Rendgenska slika pulzionog divertikula: okrugla ili ovalna kesa, oštrih i glatkih kontura, uskog vrata. Kada je ispunjen kontrastom prikazuje se kao kružna senka, a kada je delimično ispunjen kao prstenasta senka sa nivoom. Promera su od nekoliko mm do 10 cm i više. Rendgenska slika trakcionog divertikula je šatorasto izbočenje zida slično ptičijem kljunu sa širokim vratom. Divertikulumi se mogu javiti kao pojedinačni ili višestruki. Pojava multiplih divertikuluma u digestivnom traktu se označava kao divertikuloza. Komplikacije divertikuluma: diverticulitis, ulceracije, perforacije.

DIVINIL ETAR (engl. divinyl ether), vinil etar O (CH=CH2)2; brzo delujući inhalacioni anestetik koji se koristi za uvod u anesteziju. Produženo davanje praćeno je neželjenim dejstvima na jetru i centralni nervni sistem.

DIZARTRIJA (engl. dysarthria), defekt u artikulaciji (izgovoru) naročito suglasnika kao posledica bolesti (spastične i flakcidne parali-ze, rigiditeta, ponovnih spazama ili ataksije orofaringealnog ili respiratornog aparata).

DIZENTERIČNI ISPLJUVAK , stolica bez fekalnog sadržaja, a sastoji se od sluzavo-gnojnog iscetka i krvi. Najčešće se javlja kod šiga dizenterije, a neretko i kod težih kliničkih oblika sonnei i fleysner dizenterije (v. šige-loza).

DIZENTERIČNI SINDROM (engl. dysenteric syndrome), pojava krvavo-sluzavih prolivastih stolica. Prolivi su često jedini klinički znak bolesti, nisu specifični za određenu bolest i mogu ukazivati na različita oboljenja: crevne infekcije (v. bacilarna dizenterija, salmoneloze), parazitarna oboljenja creva (amebna dizenterija), zapaljenska oboljenja intestinuma (ulcerozni kolitis, Crohnova bo-lest), tumori creva, pseudomembranozni kolitis, divertikulitis, unutrašnji hemoroidi, itd.

DIZENTERIJA (engl. dysenteria), osnovna klinička slika kod određenih bakterijskih i parazitarnih oboljenja debelog creva. Ovo oboljenje karakteriše učestalo pražnjenje creva sa čestim „lažnim pozivima” na defekaciju, pri čemu su stolice vodenaste i najčešće sa primesama sluzi i krvi. Uzročnici dizenterije su šigele (v. bacilarna dizenterija) i histolična ameba (v. amebijaza). Dijagnoza se postavlja nalazom uzročnika u stolici.

DIZOM

(engl. disome), par hromozoma u diploidnom hromozomskom komplementu. V. homologi hromozomi.

DIZOPIRAMID (engl. disopyramide), antiaritmik sa jakim antiholinergičkim dejstvom. Koristi se oralno za lečenje nekih pretkomorskih i komorskih aritmija posle infarkta. Neželjena dejstva su: depresija rada srca i hipotenzija, suvoća usta, poremećaj vida, opstipacija i otežano mokrenje. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Rythmodan.

DIZOSTOZA (engl. dysostosis), defekt u normalnoj osifikaciji fetalne hrskavice. Akrofacijalna d., sindrom koji se prenosi autosomno dominantno, karakterišu ga: heksadaktilija i metakarpalna dizostoza šaka i stopala, rascep donje vilice, poteškoće u denticiji; kleidokranijalna d., kleidokranijalna displazija; kraniofacijalna d., sindrom koji se prenosi autosomno dominantno, a približno 30% slučajeva čine nove dominantne mutacije. Karakteriše je akrokefalija, egzoftalmus, strabizam, sedlast nos, hipoplazija gornje vilice, relativna progenija, kratka gornja usna, isturena donja usnica i hipertelorizam. Naziva se još i Kruzonovo oboljenje; mandibularna d., hipoplazija donje vilice sa abnormalnom implantacijom zuba, deformitetima ušne školjke i atrezijom spoljašnjeg ušnog kanala, praćenih agenezom ili hipoplazijom palca i/ili radijusa. Naziva se još i Nager-deReinierov sindrom; mandibulofacijalna d., autosomno dominantni nasledni sindrom karakterističan po abnormalnim (antimongoloidnim) fisurama palpebri, hipoplaziji donje vilice i malarne kosti, defektima donjeg očnog kapka, uključujući kolobome, odsustvo trepavica i lakrimalnih izvoda, obliteraciju nazofrontalnog ugla, deformitete spoljašnjeg ušnog kanala, mada može da se pojavi malokluzija, visoko nepce i makrostoma. Naziva se još Francescheettijev ili Treacher Collinsov sindrom; maksilofacijalna d., varijanta sindroma prvog i drugog škržnog luka. To je autosomno dominantno oboljenje koje se karakteriše anteriorno-posteriornom skraćenošću gornje vilice, ponekad izraženim relativnim mandibularnim prognatizmom, antimongoloidnom iskošenošću oči-ju i palperbralnih fisura, malformacijama ušne školjke i oštećenjima u razviću govora. Naziva se još i maksilofacijalni sindrom.

DIZRAFIČNA MALFORMACIJA (engl. dysraphism, dysraphia malformation), defekt u fuziji duž srednje linije; defekt koštanog tkiva kroz koji u većoj ili manjoj meri prominiraju elementi nervnog tkiva; spino-medularna d. m., disrafička malformacija kičme i kičmene moždine, kongenitalni defekt zatvaranja kič-menih pršljenova i udružene anomalije kič-mene moždine i moždanih ovojnica; kraniocerebralna d. m., disrafička malformacija glave i mozga, kongenitalni defekt zatvaranja kostiju lobanje i udružene anomalije mozga i moždanih ovojnica; meningocele koje sadrže samo likvor unutar moždanih ovojnica; me-ningoencefalocele sadrže likvor i nervno tkivo; meningoencefalocistocele sadrže likvor, moždano tkivo i šupljinu ektopičnih komora.

DIZURIJA (engl. dysuria), 1. otežano i bolno mokrenje; 2. mokrenje sa naprezanjem trbušne muskulature da bi

se evakuisao sadržaj mokraćne bešike. Mehanička d., nastaje zbog mehaničke prepreke od vrata mokraćne be-šike do meatusa uretre (skleroza vrata, benigna hipertrofija ili karcinom prostate, suženje uretre itd.); dinamička d., nastaje zbog poremećaja funkcije nerava važnih za mokrenje (lezija centara mokrenja u kičmenoj moždini, hipotonija ili fibroza detruzora itd.).

DLAKAV , v. hipertrihoza.

DLAKE (engl. hairs, lat. pilus), keratinizovani končasti kožni organi, promera 0,05 do 0,6 mm, dužine od nekoliko mm do više od jednog metra. Izrastaju iz cevastih invaginacija epidermisa. Pokrivaju celu površinu tela osim dlanova, tabana, glavića penisa i klitorisa i površine malih usana (labia minora). Sastoje se od: korena dlake, stabla dlake (scapus pili) i mišića podizača dlake (m. arrector pili). Koren dlake (radix pili) sastoji se od folikula dlake (foliculus pili), njegovog pro-širenog dela bulbusa (bulbus pili) i vezivnog tkiva koje invaginira u bulbus (papilla pili). Koren ima unutrašnju i spoljašnju korenu košuljicu. Unutrašnja seže od papile do mesta otvora lojnih žlezda i sastoji se od: kutikule, Huxleyevog sloja i Henleovog sloja. Spo-ljašnja košuljica je direktan nastavak epidermisa, čiji se bazalni i spinozni sloj stapaju sa matriksnim ćelijama dlake. Oko spoljašnje košuljice je vezivni omotač korena. Zahvaljujući razmnožavanju matriksnih ćelija, smeš-tenih iznad kupole papile, dlake rastu i obnavljaju se. Između matriksnih ćelija nalaze se i melanociti koji proizvode melaninske granule i daju dlakama boju. Stablo dlake se sastoji od srži, kore i kutikule. Oko korena dlaka nalazi se mreža slobodnih senzitivnih nervnih završetaka (koji čine oko 80% celokupne inervacije kože).

DLAN (engl. palma, palm, palm of hand, lat. palma manus), v. palma manus.

DLANSKI (engl. palmar, lat. palmaris), v. palmaris.

DMARDS (engl. Disease Modifying AntiRheumatic Drugs), v. bolest modificirajući antireumatski lekovi

DMF, v. karijes indekse.

DMSA

, 2,3-dimerkaptoćilibarna kiselina (engl. dimercaptosuccinic acid), kompleksna supstanca obeležena 99mTc. U trovalentnom obliku (pH 3) služi za statičku i dinamsku scintigrafiju bubrega, a u petovalentnom obliku (pH 8) za detekciju medulskog karcinoma štitaste žlezde.

DNEVNA BOLNICA (engl. day hospital), organizaciona jedinica zdravstvene ustanove (bolnice, KB centra itd.) ili deo organizacione jedinice bolničke ustanove (odeljenja, centra, klinike), gde se obavlja specijalistička dijagnostička i terapijska delatnost u toku dnevnog rada za pacijente za koje nije neophodno da budu hospitalizovani u bolnici. Najčešće se dnevni boravak koristi za bolesnike posle ležanja u bolnici (produženi terapijski tretman ili rehabilitacija) ili pre eventualne hospitalizacije radi sprovođenja dijagnostičkih procedura za koje nije neophodno da bolesnik bude hospitalizovan. U dnevnu bolnicu bolesnik dolazi ujutro, u toku dana se sprovode odre-đene planirane procedure, a popodne ili uveče odlazi kući. Najčešće se dnevne bolnice organizuju u okviru psihijatrijskog odeljenja, ode-ljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, akušerskog odeljenja, dečjeg odeljenja, internističkog odeljenja i dr.

DNEVNE POTREBE ZA HRANLJIVIM MATERIJAMA (engl. recommended dietary allowences, RDA), preporuke za dnevni unos esencijalnih hranljivih materija koje mogu da zadovolje potrebe gotovo svih zdravih ljudi. Ovakve preporuke postoje na nacionalnom i internacionalnom nivou, a naj-poznatije i najčešće korišćene i van SAD su RDA, koje su počev od 1943. godine u više navrata modifikovali i publikovali Food and Nutrition Board i američki National Research Council. Preporuke su date za referentnu osobu, prosečne uhranjenosti za muškarce 70 kg, a za žene 55 kg. RDA su predviđene za zdrave ljude, te su neupotrebljive kod težih oboljenja, opekotina, trauma i slično. Moraju se prilagođavati posebnim zahtevima kao što su teži fizički rad, trudnoća i laktacija, rast i razvoj, te posebni uslovi životne sredine.

DNK (engl. DNA), skr. za deoksiribonukleinsku kiselinu.

DNK VIRUSI (engl. DNA viruses), grupa od sedam biološki raznorodnih porodica klasifikovanih na osnovu DNK genoma. Sem pri-rode i struktrure genoma u klasifikaciji su uzeti u obzir fizičko-hemijske i biološke osobine, način razmnožavanja i druge osobine. Klasifikacija na porodice bazira se, pored navedenih osobina, i na antigenskim karakteristikama.

DNK-aza (engl. DNKase), skr. za deoksiribonukleazu.

DNO

(engl. fundus, bottom, lat. fundus), v. fundus.

DOBUTAMIN (engl. dobutamin), kardio-tonik, tj. inotropni lek koji stimuliše adrenergičke b1 receptore i povećava snagu kontrakcije srčanog mišića i povećava minutni volumen, a ne ubrzava puls. Koristi se u obliku intravenskih infuzija, za pojačanje rada srca posle infarkta miokarda, u toku kardiohirur-ških operacija i u stanjima šoka. Preparat: Dobutrex.

DOC , v. 11-dezoksikortikosteron.

DOCIMAZIJA (engl. docimasy), istraživanje uzroka smrti ispitivanjem organa posle obdukcije leša. Docimazija pluća se sastoji u tome što se u vodu stavljaju isečeni sitni delovi pluća: ukoliko tkivo pluća plovi, znači da je disanjem vazduh prodro u njih. Ovaj opit omogućava da se utvrdi da li je novorođenče disalo ili je bilo mrtvo pre rođenja, da li je osoba nađena mrtva u vodi pre nego što je dospela u vodu već bila mrtva ili ne. U ovom poslednjem slučaju, tonjenje pluća, znači da je ta osoba udisala tečnost.

DODACI KOŽE (engl. skin appendages, lat. adnexa integmenti commune), strukture koje se razvijaju iz epidermisa: dlake, nokti, mlečne žlezde, znojne i lojne žlezde.

DODIR (engl. touch), osećaj određene vrste ptitiska na deo tela. V. barestezija.

DOGELJEVE ĆELIJE (engl. superficial cells, facet cells, lat. epitheliocytus superficialis), kišobranaste, površne ćelije prelaznog epitela, velike i preko 100 mm, često dvojedarne. Gledana sa gornje površine plazmalema pokazuje dobro ograničene, rigidne, poligonalne ploče. Ispod same ćelijske membrane postoje brojne diskoidne vezikule, koje su rezerva ćelijske membrane, koja se ugra-đuje prilikom rastezanja epitela. Lateralne strane ovih ćelija su međusobno bogato interdigitirane, sa mestimičnim vezivnim kompleksima i dezmomima. Bazalni ćelijski pro-dužeci su veoma tanki, različite dužine, prolaze između reketastih i bazalnih ćelija i usidravaju se na zajedničku bazalnu membranu epitela. Citoplazma obiluje svim ćelijskim organelama i parčićima glikogena.

DOJKA

(engl. breast, lat. mamma), v. mama.

DOKSAZOSIN (engl. doxazosine), antihipertenziv, blokira adrenergičke a1-receptore i smanjuje tonus arterija i arteriola, kao i drugih glatkih mišića u kojima a1-receptori učestvuju u održavanju tonusa. Koristi se kao lek protiv hipertenzije i benigne hiper-trofije prostate. Neželjena dejstva su: crvenilo, vrtoglavica, nesvestica i ubrzan puls zbog naglog pada krvnog pritiska. Preparat: Cardura.

DOKSEPIN (engl. doxepine), antidepresiv koji deluje i anksiolitički i sedativno. Koristi se za lečenje depresivnih sindroma, nesanice i psihosomatskih tegoba. Preparat: Sinequan.

DOKSICIKLIN (engl. doxicycline), tetraciklinski antibiotik, resorbije se potpunije od starih tetraciklina i deluje dugotrajno, pa se daje samo jednom dnevno. Preparati: Doksiciklin, Dovicin, Vibramycin.

DOKSORUBICIN (engl. doxorubicine), citostatik iz grupe antibiotika. Koristi se u obliku injekcija za lečenje leukemija i drugih vrsta raka. Preparat: Adriblastina RD.

DOKTOR (engl. physician, doctor), 1. lekar - doktor medicine ili stomatolog - doktor stomatologije; osobe koje su diplomirale na Medicinskom odnosno Stomatološkom fakultetu. Profesionalno se bave pružanjem medicinskih - zdravstvenih odnosno stomatoloških usluga ili nekom oblašću zdravstvene zaštite, ali mogu da se bave i nekom drugom delatnošću koja može imati veze sa zdravstvenom delatnošću (paramedicinski poslovi) ili drugom društvenom ili privrednom delatnošću; 2. doktor nauka; osoba koja je po završetku fakultetskih studija počela da se bavi naučno-istraživačkom delatnošću u okviru koje je prvo, po određenom programu, uradila izabranu i odobrenu magistarsku temu od-branivši je na odgovarajućem fakultetu, a zatim dobila i kao naučni projekat uradila doktorsku disertaciju koju je javno izložila i odbranila na odgovarajućem matičnom fakultetu. Doktor nauka je naučni stepen i titula, a doktor medicine ili stomatologije je stručni naziv.

DOLIHOCEFALIJA (engl. dolichocephaly), prerano zatvaranje sagitalnog šava glave. Glava je izduženog anteroposteriornog dijametra. Mogući su neurološki ispadi.

DOLOR

(engl. pain), bol, jedan od osnovnih simptoma zapaljenja.

DOMAĆIN (engl. host), čovek, odnosno životinja, uključujući ptice i zglavkare, koji u prirodnim uslovima omogućavaju opstanak ili prebivalište biološkim (infektivnim) agensima. Neke protozoe i helminti prolaze sukcesivne razvojne faze u domaćinima, koji pripadaju različitim biološkim vrstama. Domaćin u kome parazit dostiže zrelost ili prolazi kroz seksualnu fazu razvoja naziva se primarnim ili stalnim d.; onaj u kome je parazit u larvalnoj ili aseksualnoj fazi, naziva se sekundarni ili prelazni d. Prenosni ili transportni d. je nosilac infektivnih agenasa koji u njemu ostaju živi, ali se ne razvijaju; služi za transfer uzročnika do odgovarajućeg stalnog domaćina.

DOMINANTNO (engl. dominant), tip nasle-đivanja kod koga se jedan alel fenotipski izražava u heterozigotnom stanju. Mutacije gena koji kodiraju sintezu strukturnih proteina i ćelijskih receptora su najčešće dominantne. Ako dominantna mutacija ne sprečava preživljavanje i reprodukciju organizma nasleđuje se i prenosi kroz generacije. Za dominantne mutacije karakteristične su varijabilna fenotipska ekspresivnost i penetrantnost.

DOMPERIDON (engl. domperidone), anti-emetik, blokira receptore za dopamin u želucu i hemoreceptivnoj zoni, ali ne prelazi u mo-zak. Ublažava nauzeju i povraćanje i ubrzava pražnjenje želuca. Koristi se u hemioterapiji i kod drugih stanja kad treba ublažiti pov-raćanje i kod gastropareze raznih uzroka. Preparat: Motilium.

DOM ZDRAVLJA, ambulantno-poliklinička zdravstvena ustanova koja sprovodi mere primarne (osnovne) zdravstvene zaštite, a prioritetno preventivne mere za zaštitu zdravlja stanovništva na teritoriji jedne ili više opština. Pri sprovođenju mera zdrav-stvene zaštite primenjuje dispanzerske, epidemiološke i socijalno-medicinske metode, a pri tom ostvaruje saradnju sa društveno-političkom zajednicom, zdravstvenim osiguranjem i humanitarnim, stručnim i drugim organizacijama, preduzećima i ustanovama. Radi sprovođenja propisanih zdravstvenih delatnosti, treba da raspolaže službama koje obavljaju sledeće delatnosti: zdravstveno vaspitanje; opštu medicinu; zdravstvenu zaštitu žena; zdravstvenu zaštitu dece; polivalentnu patronažu; stomatološku zdravstvenu zaštitu; laboratorijsku dijagnostiku; rendgen dijagnostiku; kućno lečenje i zdravstvenu negu; hitnu medicinsku pomoć. Ove delatnosti se sprovode u obliku dispanzera, zdrav-stvenih stanica i zdravstvenih ambulanti. Dom zdravlja može imati i osnovnu specija-lističku službu (internističku, za uvo, grlo i nos itd.).

DONACIJA SEMENE TEČNOSTI , v. donatorska inseminacija.

DONATORSKA INSEMINACIJA (engl. donor insemination), 1. arteficijalna inseminacija; 2. vrsta lečenja infertiliteta; 3. uvođenje semene tečnosti donatora u vaginu veštačkim putem u cilju oplodnje. Homologna d., sperma supruga; heterologna d. , sperma davaoca.

DONEPEZIL HLORID (engl. donepezil chloride), antiholinesteraza, novi lek za Alzheim-erovu bolest. Preparat: Aricept.

DONOŽJE (engl. metatarsus, lat. meta tarsus), v. metatarzus.

DONOR (engl. donor), 1. atom koji predaje elektron drugom atomu ili jonu u nekom hemijskom procesu; 2. atomi koji se ugrađuju kao primese u poluprovodnike, da bi se povećala provodnost, a koji imaju više valentnih elektrona od atoma poluprovodnika sa kojim ostvaruju vezu. 3. organizam koji daje vitalno tkivo za upotrebu drugom organizmu, kao osoba koja daje krv za transfuziju, ili organ za transplantaciju.

DONJA CREVNA VENA (engl. inferior mesenteric vein, lat. vena mesenterica inferior), v. vena mezenterika inferior.

DONJA šUPLJA VENA (lat. vena cava inferior), glavni venski krvni sud infrasrčane regije tela. Struktura: 1. tunica intima, endotel - tipičan pločast epitel sa ćelijama koje su vezane jedna za drugu brojnim zonulama occludens i nexusima. Bazalna lamina i unu-trašnja elastična lamina su jako fenestrirane, dozvoljavajući endotelnim ćelijama da ostvare mioendotelne veze; 2. tunica media je vrlo tanka i sastoji se od nešto glatkih mišićnih ćelija kružno raspoređenih, između kojih se nalazi mnogo kolagenih i elastičnih vlakana; 3. tunica adventitia je najdeblji sloj, sastavljen od rastresitog vezivnog tkiva i obi-lja uzdužno orientisanih glatkih mišićnih ćelija, koje su grupisane u snopove. Takođe postoji dosta elastičnih i kolagenih vlakana. Vasa vasorum, limfni sudovi i nervni pleksusi su dobro razvijeni. Kontrakcija mišićnih ćelija potiskuje krv ka srcu, pa se donja šuplja vena smatra propulzivnom venom. Debljina adventicije se suprotstavlja krvnom pritisku. V. azygos, v. illiaca externa, v. portae, v. renalis, v. lienalis i v. mesenterica superior - imaju istu strukturu.

DONJA VILICA (engl. mandible, lower jaw, lat. mandibula), v. mandibula.

DONJI (engl. inferior, lat. inferior), v. inferior.

DONJI EKSTREMITET (engl. lower limb, lat. membrum inferius), v. membrum inferijus.

DONJI EZOFAGEALNI SFINKTER (engl. lower esophageal sphincter), glatki mišići poslednja 4 cm ezofagusa koji funkcionišu kao sfinkter, zatvarajući i otvarajući ezofagus u želudac. Tonično je aktivan između obroka pa sprečava refluks sadržaja iz želuca, a za vreme gutanja je relaksiran; relaksacija je posredovana neuronima koji sekretuju vazoaktivni intestinalni peptid.

DONJI UD (engl. lower limb, lat. membrum inferius), v. membrum inferijus.

DOPA (engl. dopa, dihydroxyphenyl alanine), aminokiselina, 3-(3,4-dihidroksifenil) alanin (RMM 197,19). Dopa nastaje hidroksilacijom tirozina posredstvom enzima tirozin hidroksilaze u nervima i srži nadbubrega i intermedijer je u sintezi dopamina, norepinefrina i epinefrina. L-oblik dope (levodopa) se koristi u tretmanu Parkinsonove bolesti.

DOPAMIN (engl. dopamine), 4-(2-aminoetil)-1,2-benzendiol (RMM 153,18), kateholamin koji nastaje dekarboksilacijom dope. Primar-no se nalazi u mozgu, simpatičkim ganglijama i retini, zatim u jetri, plućima i tankom crevu. Ima funkciju neurotransmitera u više delova mozga: limbički sistem, ekstrapiramidalni sistem i dr. Učestvuje najmanje 5 vrsta dopaminskih receptora u regulaciji mentalne aktivnosti i ponašanja, motiliteta, sekrecije hormona i povraćanja. Dopamin se neposredno ne može koristiti kao lek, jer ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Slično dopa-minu deluju lekovi agonisti dopaminskih receptora: amantadin i bromokriptin, koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti i akromegalije. Suprotno dopaminu deluju antagonisti dopaminskih receptora: antipsihotički lekovi (npr. fenotiazini ili butirofenoni), kao i neki antiemetici (domperidon, metoklopramid). Dopamin deluje i na kardiovaskularni sistem: pojačava rad srca i poboljšava perfuziju bubrega. Koristi se u vidu infuzije u stanjima šoka i kod insuficijencije srca. Preparat: Dopamin.

DOPAMIN b-MONOOKSIGENAZA (engl. do-pamine b-monooxygenase), enzim iz roda oksidoreduktaza Š3,4-dihidroksifeniletilamin, as-korbat: kiseonik oksidoreduktaza (b-hidro-ksilirajuća), EC 1.14.17.1Ć koji katalizuje sintezu

norepinefrina.

DOPPLER TEHNIKA (engl. Doppler techique), dijagnostička tehnika koja koristi Doplerov efekt, koji se manifestuje kao promena frekvencije odbijenih ultrazvučnih talasa od tkiva raličite gustine, u odnosu na incijalni talas, pri relativnom pomeranju izvora i reflektora, da bi prikazala njihovu konzistenciju i strukturu. Promena frekvencije je srazmerna relativnoj brzini. Postoji nekoliko vrsta dopler tehnika, zavisno od vrste emitovanih talasa, koji mogu biti kontinualni, impulsni i kombinovani. Intenzivno se koristi u dijagnostici tumora i drugih lezija mekih tkiva, a takođe za ispitivanje kardio funkcija (ehokardiografija), protoka krvi perifernih arterija, pošto relativna brzina protoka krvi menja frekvenciju zvučnog talasa. Poslednja osobina se koristi i za ispitivanje cirkulacije materice i placente za vreme trudnoće, i omogućava da se pre rođenja predvide i dijagnostikuju napredak ploda i njegove anomalije. Rezultati mogu ukazati na potrebne dodatne (invazivne) dijagnostičke procedure, kao što je kordocenteza.

DORUČJE (engl. metacarpus, lat. metacarpus), v. metakarpus.

DORZALNI (engl. dorsal, lat. dorsalis), leđni, koji odgovara leđnom ili zadnjem delu tela. Odnosi se i na strukturu koja odgovara leđnoj ili zadnjoj površini dela tela. Veoma često znači isto što i posterior. Pojam dorzalni je suprotan u odnosu na pojam ventralni.

DORZUM (engl. back, lat. dorsum), leđa, zadnji predeo tela. Veoma često se odnosi na predele šake (poleđinu ili zadnji predeo šake) i stopala (poleđinu ili gornji predeo stopala), koji po položaju odgovaraju leđnom ili zadnjem delu tela. U odnosu na anatomski položaj reč dorzalni, kada se odnosi na deo tela, može biti zamenjena rečju zadnji (v. posterior) ili gornji (v. superior). D. manus (lat. dorsum manus), nadlanica ili zadnja strana šake; d. pedis (lat. dorsum pedis), poleđina stopala ili gornja strana stopala; d. sele (lat. d. sellae), četvrtasta koštana pločica na gornjoj strani tela klinaste kosti koja gradi zadnji zid hipofizne jame.

DOUGLASOV ŠPAG (engl. rectouterine po-uch, pouch of Douglas, lat. excavatio recto-uterina), v. ekskavacio rektouterina.

DOVODNI (engl. afferent, lat. afferens), v. aferentni.

DOVOLJAN I NEOPHODAN UZROK (engl. sufficient and necessary cause), dovo-ljan uzrok je skup svih činilaca čije je prisus-tvo uvek praćeno efektom (pojavom bolesti). Neophodan uzročni faktor je onaj činilac dovoljnog uzroka čije je prisustvo nužno za nastanak efekta (bolesti).

DOWEX (engl. Dowex), zaštićeno ime za sintetsku jono-izmenjivačku smolu, stiren-divinilbenzen kopolimer.

DOWNOV SINDROM (engl. Down syndrome), trisomija 21; sindrom čiji je uzrok prisustvo ekstrahromozoma 21, obično nastalog kao posledica nerazdvajanja ili trans-lokacije. Sindrom karakterišu mentalna retardacija, nizak rast, smanjena lobanja sa ravnim potiljkom, fisurama na jeziku, pljosnatim nosem, smanjenim ušima i mandibulom, izgled pripadnika mongoloidne rase. Ostali simptomi su: usporeno nicanje zuba, kratak i širok vrat, isturen trbuh, kratki ekstremiteti sa širokim ravnim šakama i smanjenim uglom petog prsta, muskularna hipotonija, hipogonadizam, prave svilenkaste pubične dlačice i usporen razvoj sekundarnih polnih karakteristika. Mogu se otkriti i: kardiovaskularni defekti, protruzija jezika, visoko nepce, malformacije zuba, hipoplazija gleđi i mikrodoncija. Naziva se i mongolizam, mongoloidna idiotija, trisomija 21 .

DOZA (engl. dose), 1. količina energije apsorbovana u tkivu. Često se pogrešno izraz doza vezuje za količinu aktivnosti date bolesniku. V. apsorbovana doza, v. aktivnost; 2. količina leka, dijagnostičkog ili terapijskog sredstva koja se daje ili aplicira u određenom periodu vremena. Profilaktična d . sprečava pojavu neke bolesti. Terapijska d . služi za lečenje. Toksična d . prouzrokuje trovanja. Letalna d . se koristi u toksikologiji na životinjama i služi za ispitivanje toksičnosti. U medicini se najviše koriste terapijske doze, a naročito sred-nja pojedinačna terapijska d . koja odgovara terapijskoj dozi najvećeg broja bolesnika. Udarna d . se koristi na početku lečenja za brže postizanje željenog dejstva i obično je dva puta veća od srednje pojedinačne. D. za održavanje obično je u granicama srednje pojedinačne doze. Veličina doze se individualno prila-gođava organizmu bolesnika, naročito kad su lekovi potencijalno toksični. Veličina doze se po pravilu izražava u gramima i miligramima (g ili mg), a retko u internacionalnim jedinicama (i.j. - vitamin D, insulin, heparin i dr.).

DOZA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA (engl. ionizing radiation dose). Kad je uveden merni sistem za određivanje količine jonizujućeg zračenja bila je moguća adekvatna primena zračne energije u radiologiji. Doze i jedinice doze predstavljaju stepen dejstva jonizujućeg zračenja na materiju. Postoji nekoliko vrsta doze: ekspoziciona doza, apsorbovana doza, ekvivalentna doza i doza za radioaktivnost. U internacionalnom sistemu mernih jedinica (SI sistem) ekspoziciona doza je kulon/Kg (C/Kg). To je

količina x ili gama zračenja koja u jednom Kg vazduha stvara količinu naelektrisanja od jednog kulona. Vansistemska jedinica je rendgen (R). Odnos je sledeći: C/Kg) = 3.876 R. Apsorbovana doza jonizujućeg zračenja se definiše kao energija bilo koje vrste zračenja koja se apsorbuje u nekoj masi. Godine 1962. uvedena je jedinica apsorbovane doze rad (radiation apsorbed dose) koja predstavlja energiju od 100 erga apsorbovanu u 1 g materije. U SI sistemu doza je grej. Da bi se uzeo u obzir i kvalitet jonizujućeg zračenja (stvaranje jonskih parova po jedinici puta) uvedena je ekvivalentna doza koja odgovara proizvodu apsorbovane doze i faktora kvaliteta koji predstavlja neimenovan broj od 1 do 20 (npr. x, gama zraci, elektroni imaju jedan, alfa zraci 20). Jedinica u SI sistemu je sivert (Sv). Ranije, vansistemska jedinica zračenja je bio rem (Roentgen equivalent for man and mammals). Odnos je 1 Sv = 100 rem. Za merenje radioaktivnosti jedinica doze u SI sistemu je bekerel (Bq), a vansistemska jedinica je kiri (Ci). Jedan kiri predstavlja aktivnost one količine radioizotopa u kojoj se svake sekunde dezintegriše 3,7 x 1010 radioaktivnih atoma istog izotopa. 1 Ci = 37 GBq (gigabekerel).

DOZE KALIBRATOR (engl. dose calibrators), uređaj za merenje aktivnosti uglavnom gama i beta radioaktivnog materijala, koji se priprema za in vivo primenu u dijagnostičke ili terapijske svrhe.

DOZIMETAR JONIZUJUĆEG ZRAČE-NJA (engl. dosimeter of ionizing radiation), uređaj koji služi za dozimetriju jonizujućeg zračenja detekcijom i kvantifikacijom zrače-nja. Postoji više vrsta dozimetra, a najčešće su u upotrebi: jonizaciona komora, proporcionalni i Gajger-Milerov (Geiger-Muller) brojač, stilodozimetar, filmdozimetar, hemijski dozi-metri, mikrokalorimetar i termominiscentni dozimetar.

DOZIMETRIJA (engl. dosimetry), precizno određivanje leka, dijagnostičkog ili terapijskog sredstva u propisanoj količini.

DOZIMETRIJA JONIZUJEĆEG ZRA-ČENJA (engl. dosimetry of ionizing radiation), metoda detekcije raznih vrsta jonizujućeg zračenja i njihove kvantifikacije. Čovek ne poseduje čula za prepoznavanje joni-zujućeg zračenja. Metode za otkrivanje i merenje jonizujućeg zračenja se baziraju na pojedinim osobinama zračenja koje se ispo-ljavaju prilikom prolaska zračenja kroz materijalni (živi ili neživi) medijum. To su npr. jonizacije i ekscitacije, toplotno, hemijsko, luminiscentno dejstvo i dejstvo zračenja na fotoemulziju filma. Npr., fotografska dozimetrija predstavlja procenu apsorbovane doze radijacije na osnovu stepena zacrnjenja fotografskog filma. Termoluminiscentna dozimetrija označava emisiju svetlosti zagrejanih materijala (npr. litijum-fluorid) posle izlaganja radijaciji.

DPA (engl. Dual Photone Absorptiometry), v. dvostruka fotonska apsorpciometrija.

DPD , DIKARBOKSIPROPAN DIFOSFO-NAT ( engl. dicarboxypropane diphosphonate), organski analog pirofosfata, difosfonatni kompleks sa izrazitim afinitetom vezivanja u zonama kostiju sa pojačanim protokom krvi i intenzivnom osteoblastnom aktivnošću. Obeležen sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za scintigrafiju kostiju.

DPG, 2,3-DPG, v. 2,3-difosfoglicerat.

DPN , skr. za oksidovani oblik koenzima nikotinamid-adenin-dinukleotida (NAD), koji je ranije nazivan difosfopiridinukleotid. Redu-kovani oblik označava se sa DPNH ili NADPH.

DRAŽ (engl. stimulus), v. stimulus.

DRAŽEJA (dragee), čvrst oblik leka, vrsta tableta diskoidnog oblika i zaobljenih ivica, presvučenih zaštitnim omotačem od želatina, šećera ili čokolade, da bi se lek sačuvao od destruktivnog delovanja kiseline ili enzima u želucu i nepromenjen dospeo u tanko crevo, ili da bi se izbeglo neprijatno, nadražajno dejstvo leka na želudac. Dražeje treba da se raspadnu u tankom crevu i oslobode aktivnu supstancu leka.

DRAŽICA (engl. clitoris, lat. clitoris), v. klitoris.

DRABKINOV REAGENS (engl. Drab-kin’s reagent ), rastvor koji se koristi u cijanmethemoglobinskoj metodi određivanja hemoglobina. Sastoji se od natrijum bikarbonata, kalijum-cijanida i kalijum-fericijanida u destilovanoj vodi. Zbog sadržaja kalijum-cijanida, koji je toksičan, sa ovim reagensom se mora pažljivo rukovati.

DRAKUNKULIJAZA (engl. dracontiasis, guinea worm infection, medina worm infection, serpent worm infection), drakuntijaza, infekcija potkožnog vezivnog tkiva čoveka, ređe psa, konja, govečeta, ovce i drugih

životinja, gravidnim valjkastim crvom Dracunculus medinensis. Sreće se u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Ljudi i životinje se zaraze kada sa vodom popiju prelaznog domaćina (određenu vrstu račića), koji je inficiran larvama ovog parazita. Iz trbušne duplje glavnog domaćina larve prelaze u potkožno tkivo gde parazitiraju. Najčešće su lokalizovani na nogama oko skočnog zgloba. Prisustvo para-zita ispod kože izaziva svrab, potom oticanje, crvenilo i stvara se ranica. Dužina odraslih parazita je od 4 cm (mužjaci) do 30 pa i 120 cm (ženke). Dijagnoza se postavlja otklanja-njem parazita i njihovom identifikacijom.

DREN (engl. drain), naprava, predmet čijim se kanalom ili otvorenim prostorom omogućava oticanje, izlazak gasova i/ili tečnog materijala iz šupljine, duplje, rane ili inficiranog pod-ručja. Cigaret d. , komad gaze ili hirurške spužve uvučene u gumenu cev; kontrolni d. , dren napravljen od četvrtastog oblika gaze koji je zajedno sa trakom od gaze kompresijom postavljen u ranu, tako da traka ostaje dostupna; Mikuliczev d. , dren formiran potiskivanjem, guranjem pojedinačnog sloja gaze u ranu ili šupljinu, a zatim se pakuju debeli fitilji gaze, tako da prvi sloj bude potisnut sve dublje i dublje u ranu, šupljinu; Penroseov d. , tanka gumena tuba, dijametra između 1,25-2,50 cm; rezervoar d. , dren sa dvostrukim otvorom, kroz čiji uži otvor ulazi vazduh, a kroz širi izlazi tečnost iz rane, šupljine; rezervoar - Penrose d. , dren trostrukog lumena formiran stavljanjem tube sa dva otvora u Penroseov dren; ubodni d. , drenaža ostvarena postavlja-njem drena kroz ranu, rasekotinu, napravljenu u blizini operativne rane.

DRENAŽA (engl. drainage), sistematsko izvlačenje vazduha, tečnosti i gnoja iz rane, šupljine. Bazalna d. , izvlačenje cerebrospinalne tečnosti iz bazalnog subarahnoidalnog prostora radi smanjenja intrakranijalnog pritiska; dugme d. , drenaža peritonealnog, trbušnog izliva izvedena pomoću specijalnog dugmeta pričvršćenog kroz sve slojeve trbušnog zida; kapilarna d. , drenaža izvedena od dlake, ketguta i ostalog materijala malog promera, koji indukuje kapilarno kretanje tečnosti; otvorena d. , drenaža kojom je omogućen ulazak spoljašnjeg vazduha kroz jednu ili više gumenih cevčica pričvršćenih za otvor mesta drena; položajna d. , drenaža kojom se uklanjaju sekreti iz brohiektazija i abscesa pluća promenom položaja pacijenta uz ponavljanje udara, lupkanja dlanom po grudnom košu; sukciona d. , uklanjanje sa-držaja usisnim aparatom ugrađenim u dre-nažnu tubu; Wangensteenova d. ili d. nepre-kidnom sukcijom, stalna drenaža sukcijom sa ubacivanjem drena u želudac ili dvanaestopalačno crevo, najčešće radi tretmana zače-pljenja creva, paralize rada pojedinih delova creva i sl.; zatvorena d. , drenaža nepropustljiva za ulazak vazduha spolja u šupljinu, čime se preventivno sprečava ulazak i kontaminiranog materijala.

DREPANOCIT (engl. drepanocyte, sickle cell), nenormalan eritrocit u vidu srpa, koji sadrži hemoglobin S, karakterističan za anemiju srpastih ćelija.

DREPANOCITOZA

(engl. drepanocytosis, sickle cell anaemia), teška, hronična, neiz-lečiva hemoglobinopatija. Anemija se javlja kod osoba koje su homozigoti za hemoglobin S (HbS). Nenormalni hemoglobin uslovljava promenu oblika eritrocita, koji postaje fragilniji. Klinički drepanocitozu karakterišu krize bolova u zglobovima, tromboze, povišena temperatura, hronična anemija, splenomegalija, letargija i slabost.

DRHTANJE (engl. shivering), rezultat oscilacija povratne sprege refleksnog mehanizma istezanja mišićnog vretena, a nastaje aktivacijom primarnog motornog centra za drhtanje kada telesna temperatura opadne čak i za deo stepena ispod kritičnog temperaturnog nivoa. Signali iz ovog centra se prenose do motoneurona u prednjim rogovima kičmene moždine i dovode do povećanja tonusa skeletne muskulature - kada tonus poraste preko određenog kritičnog nivoa, nastaje drhtanje. Povećanjem tonusa povećava se metabolizam u mišićnim ćelijama, a samim tim i stvaranje toplote - na ovaj način produkcija toplote se može povećati i do 4 - 5 puta).

DROMOTROPIZAM (engl. dromotropism), promena brzine kondukcije ekscitacije kroz srce. Dromotropan uticaj se posebno ostvaruje u atrioventrikularnom čvoru.

DROPERIDOL (engl. droperidol or dehydrobezperidol ), butirofenon po strukturi; prouzrokuje stanje emocionalnog mira i mentalne opuštenosti. Koristi se za neuroleptanalgeziju u kombinaciji sa opijatnim analgetikom, i u premedikaciji. Preparati: Dehydrobenzperidol, Thalamonal.

DRŠKA (engl. handle, lat. manubrium), v. manubrijum.

DRŽAČ (engl. holder, needle-holder ), 1. iglodržač, hirurški instrument različite veličine, sličan makazama, kod nas nazvan nemačkim nazivom „halter” odn. „Nadelhalter” sa du-gim polugama i kraćim, tupim i iznutra nareckanim površinama za hvatanje, tako da se njime može čvrsto da se drži igla i konac radi šivenja; 2. podržni šav (holder, halter), stavlja se na ivice organa ili tkiva u cilju njihovog poravnanja ili postavljanja u položaj prilikom šivenja.

DTPA, DIETILENTRIAMINOPENTA SIR-ĆETNA KISELINA (engl. diethylene triamine pentaacetic acid), helatno jedinjenje koje se iz organizma čoveka izlučuje, gotovo isključivo, filtriranjem u glomerulima. Obe-ležena s 99mTc u nuklearnoj medicini služi za dinamsku scintigrafiju bubrega i merenje jačine glomerulske filtracije.

DUBREUIL-CHAMBARDELOV SINDROM (engl. Dubreuil-Chambardel syndrome), zub-ni karijes na sekutićima sa mnogo lokacija, posebno na gornjim sekutićima. Nekrotični procesi koji su obično tokom adolescencije, u toj meri uznapredovali, da za nekoliko godina zubi postanu toliko razoreni da je reparabilnost i rekonstrukcija nemoguća. Javlja se i alopecija. Neki autori ne priznaju ovaj sindrom.

DUDIJASTI MOLAR, v. Hutchinsonovi zubi.

DUKTUS (engl. duct, conduct, lat. ductus), kanal ili vod. Cevasto oblikovan kanal mekotkivnih zidova kroz koji protiče sekret, ekskret ili određena tečnost. D. arteriosus (lat. d. arteriosus), arterijski kanal, prolazni i nestalni arterijski krvni sud, karakterističan za fetalni krvotok. Arterijski kanal je krvni sud dug oko 15 mm koji najčešće povezuje početni deo leve plućne arterije i luk aorte. Ovaj krvni sud polazi sa gornje površine leve plućne arterije, a završava se duž donje površine luka aorte, u nivou odvajanja leve potključne arterije. Kod ploda krv zaobilazi pluća koja ne učestvuju u disanju do samog rođenja. To se dešava delimično zahvaljujući arterijskom kanalu, pri čemu krv iz desne komore fetalnog srca odlazi kroz arterijski kanal u luk aorte. Neposredno po rođenju i uspostavljanju funkcije disanja, dolazi do zatvaranja i obliterisanja ovog krvnog suda koji kod odraslih osoba zaostaje kao arterijska veza (v. ligamentum arteriozum). Ponekad ovaj kanal može ostati prolazan i posle rođenja, pri čemu dolazi do mešanja arterijske i venske krvi i posledičnih tegoba koje prate ovo stanje. Zaostatak arterijskog kanala naziva se perzistirajući arterijski kanal; d. cistikus (engl. cystic d., lat. d. cysticus), kanal žučne kesice. Žučni kanal se pruža od vrata žučne kesice do ušća u zajednički jetreni žučni kanal; d. endolimfatikus (engl. endolymphatic d., lat. d. endolymphaticus), endolimfatični kanal, deo opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Kanal povezuje posredno kesicu i mešinicu opnastog labirinta sa endolimfatičnom kesicom; d. hepatikus komunis (engl. common hepatic d., lat. d. hepaticus communis), zajednički jetreni kanal. Žučni put dug 3 - 4 cm, nastaje spajanjem desnog i levog jetrenog žučnog kanala. Zajednički jetreni kanal se pruža kroz hepatoduodenalnu vezu (v. ligamentum hepatoduodenale), unutar koje se nalazi ispred portne vene i neposredno udesno od posebne jetrene arterije. Spajanjem zajedničkog jetrenog kanala i kanala žučne kesice nastaje žučovod; d. holedokus (engl. choledochous d., bile d., lat. d. choledochus), žučo-vod. Glavni žučni put, dug oko 5 cm sa pro-merom od oko 5 mm, kojim žuč dospeva u početni deo tankog creva. Žučovod nastaje spajanjem zajedničkog jetrenog kanala i kanala žučne kesice, a završava se ulivajući se u nishodni deo dvanaestopalačnog creva. Završni deo žučovoda se naglo sužava do promera od 2 do 3 mm i najčešće spaja sa kanalom gušterače (v. duktus pankreatikus), gradeći hepatopankreatičnu ampulu (v. ampula hepatopankreatika); d. nazolakrimalis (engl. nasolacrimal duct, lat. d. nasolacri-malis), nosno-suzni kanal. Opnasti kanal tan-kih zidova kojim suze delimično otiču iz suzne kesice u donji nosni hodnik. Ovaj opnasti kanal se probija kroz istoimeni koštani kanal smešten između suzne kosti, tela donje vilice i donje nosne školjke; d. pankreatikus (engl. pancreatis duct, canal of Wirsung, lat. d. pancreaticus ), glavni izvodni kanal gušterače koji nastaje u predelu repa guš-terače odakle se pruža kroz telo i glavu gušte-rače. Tokom svog puta u ovaj kanal se ulivaju brojni kanalići režnjića gušterače. Završni deo kanala se najčešće spaja sa završnim delom žučovoda

(v. duktus holedokus), gradeći hepato-pankreatičnu ampulu (v. ampula hepatopankreatika), preko koje pankreasni sok dospeva u dvanaestopalačno crevo; d. thoracicus (engl. thoracic duct, lat. d. thoracicus), grudni limfni kanal. Najveći sabirni limfni kanal ljudskog tela koji drenira limfu iz čitavog potprečažnog dela tela, leve polovine grudnog koša, levog gornjeg ekstremiteta i leve polovine glave i vrata. Grudni limfni kanal nastaje u trbušnoj duplji, u visini tela prvog slabinskog pršljena spajanjem sabirnih crevnih i slabinskih limfnih kanala. Početni deo grudnog limfnog kanala je najčešće lako proširen i gradi početno proširenje - cisternu hili. Od mesta nastanka ovaj kanal se pruža naviše, prolazi kroz aortni otvor na dijafragmi, ulazi u grudnu duplju kroz koju prolazi zadnjim delom donjeg sredogruđa. Završni deo grudnog limfnog kanala prolazi kroz gornji otvor grudne duplje i uliva se u levi venski ugao.

DUMPING SINDROM (engl. dumping syndrome), izraz iz engl. jezika koji označava „ubrzano pražnjenje zaliha robe usled niskih cena”. U medicini označava sindrom ubrzanog pražnjenja želuca i creva posle operacije na želucu po tipu Bilroth II ili posle kombinovanih operacija na želucu tipa resekcija plus vagotomija. Javlja se u prvih nekoliko meseci posle operacije (najčešće šest) i uvek spontano prestaje posle godinu dana, kada se organizam prilagodi na novonastalu situaciju. Manifestuje se kao tzv. „rani dumping sindrom” koji se javlja odmah posle jela uz preznojavanje, ubrzan srčani rad, grčevit bol, nagon za povraćanjem i prolivom, što prestaje sat do dva posle jela. Rani dumping sindrom uzrokovan je naglim pražnjenjem koncentrisane hrane iz želuca odmah posle jela, što tanko crevo nije u stanju da prihvati i usled čega nastaju pomenuti simptomi. „Kasni dumping sindrom” nastaje oko 2 sata posle jela uz preznojavanje, vrtoglavicu i nesvesticu, usporen srčani rad, nizak pritisak i proliv što je posledica povećanog lučenja insulina usled naglog ulaska veće količine šećera iz hrane u tanko crevo i povlačenja vode i soli iz krvotoka u tanko crevo. Pošto oboljenje najčešće prolazi samo od sebe, osnovna terapijska mera je dijetetska prevencija: češći i manji obroci, unošenje tečnosti odvojeno od jela, unošenje dovoljne količine soli i elektrolita, posebno kalijuma, izbegavanje upotrebe veće količine prostih šećera i upotreba sredstava koja usporavaju peristaltiku želuca i creva (klometol, lisergid, mebeverin). Vrlo retko, ukoliko obo-ljenje ne prolazi za godinu dana, a postojanje dumping sindroma bude dokazano odgovarajućim rendgenskim i biohemijskim ispitivanjima, izvodi se operativni zahvat kojim se resekcija tipa Bilroth II pretvara u resekciju tipa Bilroth I (tzv. konverziona procedura).

DUODENALNI ULKUS , ulceracija se nalazi najčešće na bulbusu duodenuma. Ne prelazi veličinu od 1 cm u prečniku. Siguran i direktni znak ulkusa je ulkusna niša koja se na rendgenskom snimku vidi u vidu depoa kontrasta, oko koga postoji oreol svetline nastao od edema okolne sluznice. Prema niši konvergiraju nabori sluznice koji su izraz početka cikatrizacije ulceracije. Indirektni znaci su pore-mećaji tonusa, motiliteta, sekrecije: spazam antruma i pilorusa, lokalni spazmi na bulbusu, iritabilnost sluznice bulbusa, brz prolaz kontrasta. Kad je na zadnjem zidu bulbusa pokazuje skonost ka krvarenju, a na prednjem sklonost ka perforaciji. Komplikacije ulkusa: perforacija kada se vidi gas ispod dijafragme, paralitički ileus, krvarenje, penetracija u pankreas, holedokus, stenoza pilorusa, deformacija bulbusa u vidu čekića, lista deteline, fizički oblik, prestenotički, divertikul - Akerlundov, postenotični - Hardtov divertikul.

DUODEN-, DUODENO(engl. duodeno-), koji se odnosi na duodenum, dvanaestopalačno crevo.

DUODENITIS (engl. duodenitis), zapaljenje duodenuma. Ubedljivo najčešći uzrok je Helicobacter pylori, retko je izazvan Kronovom bolešću, citomegalovirusom, sarkoidozom i dr.

DUODENOJEJUNALNI UGAO (engl. duodenojejunal flexure, lat. flexura duodenojejunalis), v. fleksura duodenojejunalis.

DUODENOSKOP (engl. duodenoscope), fibe-roptički ili video-instrument koji se koristi za pregled unutrašnjosti duodenuma. Najčešće se koriste instrumenti kod kojih se optika za posmatranje nalazi na samom kraju, dok se instrumenti sa optikom postavljenom sa strane koriste za ERCP procedure. Instrument sa optikom na samom kraju takođe se koristi za pregled želuca (poznat i pod nazivom gastroduodenoskop), a često kombinovano za oba pregleda (v. gastroskop). Posebnu vrstu predstavlja duodenoskop sa bočnim svetlom koji se koristi za vizuelizaciju papile duodeni i ubacivanje kontrasta u žučni i pankreasni kanal i neke interventne procedure, kao što su vađenje kamena iz glavnog žučnog kanala, plasiranje endoproteza i sl.

DUODENOSTOMIJA (engl. duodenostomy), hirurška procedura kojom se u cilju pražnjenja ili obezbeđenja linije šavova kroz otvor na dvanaestopalačnom crevu ubacuje gumena cev ili kateter koji se izvodi na prednji trbušni zid. Najčešće se izvodi terminalno, tj. na početku duodenuma (kontrolisana duodenalna fistula) ili bočno na silaznom delu duodenuma (Devinov postupak). Posle određenog vremena i smirenja patološkog procesa, najčešće za 4 do 6 nedelja, dren se vadi i otvor na duodenumu se spontano zatvara bez novog operativnog zahvata.

DUODENUM (engl. dudeonum, lat. duodenum), dvanaestopalačno crevo. Početni, najkraći i nepokretni deo tankog creva koji se pruža od izlaznog otvora želuca (v. ostijum pilorikum) do spoja dvanaestopalačnog i praznog creva (v. fleksura duodenojejunalis). Dvanaestpalačno crevo je smešteno retroperitonealno, neposredno ispred i spolja u donosu na prva tri slabinska pršljena. Dvanaestopalačno crevo je dugo oko 28 cm što približno odgovara dužini od 12 palaca poređanih svojom širinom jedan uz drugi. Ovaj deo tankog creva ima oblik kvadrata zaobljenih uglova kom nedostaje gornji levi ugao. Sastoji se od četiri dela: prvog ili gornjeg, drugog ili nishodnog, trećeg ili donjeg (horizontalnog) i četvrtog ili ushodnog dela. Duodenum je samo delimično pokriven trbušnom maramicom i to njegov prvi ili gornji deo. Početni deo dvanaestopalačnog creva je lako kesasto proširen i nosi naziv duodenalna

ampula ili bulbus (v. ampula duodeni, bulbus duodeni). Funkcionalno najvažniji deo duodenuma je nishodni deo u koji se otvaraju žučovod i izvodni kanali gušterače.

DUPLIKACIJA (engl. duplication), deo hromozoma u višku u hromozomskom komplementu. Za razliku od delecija, duplikacije manje oštećuju fenotip. Duplikacije odre-đenih genetičkih regiona mogu da deluju slično genskim mutacijama i uslove jasnu kli-ničku sliku, dok su u drugim slučajevima fenotipski efekti vrlo blagi. Duplikacije su značajne hromozomske promene sa stanovišta evolucije, jer obezbeđuju dodatni genetički materijal, potencijalno sposoban za nove funkcije (divergencija gena).

DUPLJA (engl. cavity, lat. cavitas), v. kavitas, kavum.

DUPUYTRENOVA KONTRAKTURA (engl. Dupuytren’s contracture), stanje nepoznatog uzroka koje dovodi do progresivnog zadeb-ljanja palmarne fascije i izaziva fleksionu kontrakturu prstiju, uglavnom IV i V. Obično zahvata obe šake, a nekad i plantarnu fasciju. Dlanovi postaju zadebljali, vide se linije fibroze i potkožni čvorići, naročito duž mi-šićnih tetiva što izaziva fleksionu kontrakturu metakarpofalangealnih i proksimalnih interfalangealnih zglobova.

DURA MATER (engl. dura mater, pachyme-ninx, lat. dura mater ), tvrda moždana ovojnica ili omotač. Spoljašnja, čvrsta, nerastegljiva i beličasta ovojnica koja obavija mozak i kičmenu moždinu. Sastoji se od dva lista, spoljašnjeg, koji gradi periost kostiju lobanje i unutrašnjeg, vezivnog, koji prisno naleže uz paučinastu moždanu ovojnicu. Prostor izme-đu dva lista tvrde moždane ovojnice naziva se epiduralni ili ekstraduralni prostor.

DUšNIK (engl. trachea), vazdušni put dugačak oko 20 cm, smešten između baze larinksa i karine. Sastoji se od: 1. tunica mucosa: a) epitel tj. pseudoslojevit epitel koji leži na ne-obično debeloj bazalnoj lamini; b) lamina propria je tanak sloj rastresitog vezivnog tki-va bogatog elastičnim vlaknima; 2. tela submucosa sastoji se od rastresitog vezivnog tkiva sa dosta lutajućih ćelija. Trahealne žlez-de su smeštene u ovom sloju; 3. tunica fibromusculocartilaginea: a) hrskavičavi deo sastavljen od 16 - 20 hrskavica oblika slova C koje su međusobno povezane vertikalno pos-tavljenim slojem gustog fibroelastičnog tkiva umetnutog u perihondrijum hrskavičavih prstenova. U prostoru između prstenova na-laze se trahealne žlezde; b) membranozni deo je sloj glatkih mišićnih ćelija rastegnut iz-među špiceva hrskavičavih prstenova. U submukoznom sloju ovog dela takođe su prisutne trahealne žlezde; 4. tunica adventitia, rastresito vezivno tkivo. Primarni bronh ima iden-tičnu strukturu.

DUVAN (engl. tobacco), sasušeni listovi biljke Nicotina tobacum. Puše se ili žvaću. Duvan sadrži nikotin, veoma toksičan alkaloid koji je istovremeno stimulator i depresor ganglija. On je jedini sastojak duvana na koji se stvara zavisnost. Duvanski dim sadrži oko 4.000 različitih supstanci koje hemijski i biološki oštećuju organizam. Neke od njih su farmakološki, antigeno, citotoksično, mutageno ili karcinogeno aktivne. Ovi različiti biološki efekti čine osnovu za razumevanje neželjenog dejstva pušenja. Upotreba duvana je štetna, posebno pušenje cigareta koje predstavlja rizik za nastanak karcinoma pluća, usta, mokraćne bešike i pankreasa. Pušenje znatno povećava oboljevanje od emfizema pluća, hroničnog bronhitisa, koronarnih, cerebrovaskulranih i drugih bo-lesti. Pušenje cigareta je naročito štetno tokom trudnoće, jer izaziva češće spontane prekide trudnoće i rađanje dece sa manjom telesnom težinom.

DUŽICA (engl. iris, rainbow, lat. iris), v. iris.

DUŽINA (engl. length), osnovna fizička veličina koja predstavlja rastojanje između dve tačke u prostoru. Jedinica u SI sistemu je metar (m).

DVOGLAVI MIŠIĆ (engl. two-headed muscle, lat. musculus biceps), v. muskulus biceps.

DVOJNO PRELAMANJE SVETLOSTI (engl. birefringence), pri ulasku svetlosti u anizotropnu sredinu nastaju dva polarizovana zraka, jedan (redovan) konstantnog indeksa prelamanja i drugi (neredovan), čiji indeks prelamanja zavisi od pravca upadnog zraka.

DVOSTRUKA APSORPCIOMETRIJA X-ZRACIMA (engl. dual energy X-ray absorptiometry, DXA, DEXA), metoda procene koštane gustine zasnovana na stepenu apsorpcije dve različite energije rendgenskih zraka. Pregled može da se ponavlja u kraćim vremenskim intervalima bez opasnosti po bolesnika. Moguća je: procena ukupnog kal-cijuma u telu, merenje koštane gustine lumbalne kičme (u antero-posteriornoj i bočnoj projekciji), kuka, podlaktice, a radi minimal-nog zračenja kod dece i merenje koštane gustine.

DVOSTRUKA (DVOSNOPNA) FOTON-SKA APSORPCIOMETRIJA (engl. Dual-Photon Absorptiometry, DPA ), metoda mere-nja koštane gustine zasnovana na stepenu apsorpcije dva fotonska snopa različite energije, pri čemu kao radioaktivni izvor služi Gado-

linijum153. Moguće je merenje ukupnog kalcijuma u organizmu i koštane gustine lumbalnog segmenta kičme i kuka.

DVOSTRUKA SLEPA PILOTAŽA (engl. double blind study, double blind clinical trial), v. dvostruko slepi eksperiment.

DVOSTRUKO SLEPI EKSPERIMENT (engl. double blind study, double blind clinical trial), klinički eksperiment u kome niko od učesnika, uključujući bolesnike, lekare koji ih leče i procenjuju rezultate terapije i ostalo osoblje istraživačkog tima, ne zna koji bolesnik prima lek koji se testira (eksperimentalna grupa), a ko prima placebo (kontrolna grupa). Placebo predstavlja najčešće farmakološki inaktivisane supstance kao što su fiziološki rastvor, destilovana voda i dr. U primeni dvostruke slepe tehnike, i eksperimentalno i kontrolisano sredstvo su istog spo-ljašnjeg izgleda (boja, konzistencija, oblik i pakovanje). Da bi se znalo koje se sredstvo ispituje, a koje je placebo, oba moraju da budu šifrovana. Šifre se čuvaju u tajnosti do završetka eksperimenta. Cilj ovakvog plana istraživanja jeste da se izbegne subjektivnost. Sva istraživanja se planiraju tako da se i „prekinu slepo“, ukoliko medicinski uslovi to zahtevaju (v. slepa pilotaža). V. eksperimentalna epidemiologija.

DVOUDARNI PULS (engl. bisferious pulse), karakterišu ga dva talasa na krivi karotidnog pulsa tokom istiskivanja krvi iz komore u aortu. Javlja se u aortnoj insuficijenciji, hiper-trofičkoj opstruktivnoj kardiomiopatiji, arteriosklerozi, vazokonstrikciji perifernih krvnih sudova.

DZIERZYNSKYEV SINDROM (engl. Dzier-zynsky syndrome), hereditarna forma kraniomandibularnofacijalne disostoze, koja se manifestuje akrocefalijom, skafocefalijom, lordotičkom krivinom baze lobanje, karakterističnim licem, isturenim i pravim nosem, tankim falangama, klavikulama i sternumom. Naziva se još i periostalna hiperplastična familijarna distrofija.

DŽOGING (engl. jogging), rekreativno trčanje, metod kardiovaskularnog treninga; trčanje u prirodi.

DŽUL, J (engl. joule), James Prescott Joule, engleski fizičar, 1818-1899, međunarodna merna jedinica za energiju, rad ili toplotu koja se definiše kao rad koji proizvede sila od 1 njutna na rastojanju od 1 metra (1 N.m).

DŽARDIJAZA

(engl. giardiasis, intestinal lambliasis), protozoalno oboljenje gornjih partija tankog creva. Parazit (Giardia lamblia) se prenosi na zdrave osobe najčešće svojim cističnim oblicima preko vode. Klinički se ispoljava bilo akutnim ("eksplozivne" stolice, trbušni bolovi, flatulencija, muka, povraćanje), ili hroničnim simptomima (blaži, sa intermitenom pojavom). Prisutan je visok procenat asimptomatskih izlučilaca cisti. Teži slučajevi su praćeni malapsorcionim sindromom. Dijagnoza se postavlja nalazom trofozoita ili cista parazita u stolici ili duodenalnom sadržaju

EALEOVA BOLEST (engl. Eales’ disease ), retka forma primarnog vaskulitisa centralnog nervnog sistema. Reč je o izolovanom perifernom vaskulitisu krvnih sudova mrežnjače (ređe je prisutan i prednji uveitis), koji se jav-lja kod mladih osoba i često dovodi do slepila.

EATONOV AGENS (engl. Eaton agent), (Monroe Davis Eaton, američki bakteriolog, 1904-), primarno opisan kao filtrabilni agens, kasnije identifikovan kao Myocoplasma pneumoniae (v. mikoplazma). Infekcija se prenosi respiratornim putem, najčešće do-vodeći do kataralnih infekcija gornjih i donjih respiratornih puteva, sa umerenom febrilnošću ili bez nje. U odnosu na broj inficiranih, pneumonija se retko javlja, najčešće kod dece školskog uzrasta i mladih. Dijagnoza se postavlja nalazom antitela, lgM klase, na mikoplazmu. Mikoplazma pokazuje osetlji-vost na eritromicin i tetraciklin, ali je efikasnost terapije niska u odnosu na efikasnost te-rapije adekvatnim antibioticima drugih bakte-rijskih infekcija.

EBNEROVE ŽLEZDE (engl. Ebner’s glands, lat. glandula gustatoria), sitne, jezične žlez-de, seroznog tipa, locirane između mišićnih snopova jezičnog mišića, ispod opšančenih papila jezika. Izvodni kanali Ebnerove žlezde otvaraju se u dno šanca (vallum). Njihova uloga je u aktivaciji molekula koji deluju na gustativna telašca izazivajući osećaj ukusa.

EBOLA (engl. ebola virus disease), ebola, epidemična hemoragična groznica, afrička hemoragička groznica. Prvi put se pojavila 1976. g. u Sudanu i Južnom Zairu. Izazivač je virus Ebole, nazvan po imenu reke koja protiče u blizini mesta gde je iz krvi bolesnika prvi put izolovan virus. Bolest se javlja sporadično i epidemijski u letnjim mesecima. Inkubacija traje od 4 do 14 dana posle čega dolazi do naglog skoka temperature, sa bolovima u mišićima, ekstremitetima, grlu i potiljku. Posle nekoliko dana dolazi do intestinalnih krvarenja, hematemeze, hemoptoe, melene i supkonjuktivalnih krvarenja. Kod polovine bolesnika dolazi do makulopapuloznog, vezikuloznog egzantema i deskvamacije kože. Česte pojave su psihomotorni nemir, kaheksija, konvulzije i akutna bubrežna insuficijencija. Smrtnost je od 55% do 89%. Prenosi se sa čoveka na čoveka i česte su intrahospitalne infekcije.

EBOLA VIRUS (engl. Ebola virus), uzročnik hemoragične groznice sa smrtnošću do 90%. Prirodni rezervoar virusa

nije poznat (reka Ebola u Zairu), a najverovatnije je da je enzootičan i da se infekcija prenosi na čoveka sa životinja ili artropoda. Infekcija se prenosi i interhumano i veliki je problem za zdravstvene radnike koji leče obolele.

EBURNIZACIJA (engl. eburnation), pretvaranje kosti u masu sličnu dentinu. U toku osteoartritisa dolazi do istanjenja i gubitka zglobnih hrskavica i ogoljavanja suphondralnog dela kosti koja tada postaje krta, istrošene površine i glatka. Dentinska ebur-nizacija viđa se kod popravljanog zubnog ka-rijesa, karakteriše se velikom otvorenom šupljinom, obično na griznoj površini mlečnih i stalnih zuba, u kojoj je dekalcifikovani dentin postao gladak i braonkast.

EC,L,L-etilendicistein (engl. ethylene dicysteine), kompleksno nefrotropno jedinjenje. Obeležen s 99mTc služi u nuklearnoj medicini za izvođenje dinamske scintigrafije bubrega i ispitivanje njihove funkcije i morfologije.

ECD , etil cisteinat dimer (N,N’-1,2-etandibis-L-cistein dietilestar), obeležen s 99mTc služi u nuklearnoj medicini za ispitivanje regional-nog protoka krvi u mozgu.

ECHO VIRUSI (engl. enteric cytopathogenic human orphan viruses), grupa crevnih virusa iz roda enterovirus. Postoji više od 30 serotipova. Većina infekcija prolazi bez simptoma i retko izazivaju teža oboljenja (meningitis, perikarditis, miokarditis).

E-ĆELIJE , Feyerterove ćelije, svetle, diseminovane intraepitelne endokrine ćelije sa nekoliko zajedničkih morfoloških i funkcionalnih karakteristika: nalaze se nepravilno razbacane u raznim epitelima, imaju pretežno svetlu citoplazmu i sadrže u bazalnom delu specifične sekretorne granule; u bliskom su odnosu sa adrenergičkim nervnim završecima; produkuju razne hormone koji ulaze u cirkulaciju, ali deluju i lokalno; mogu se transformisati u karcinoide i karcinome. U E-ćelije spadaju endokrine ćelije gastrointestinalnog trakta, ćelije neuroepitelnih tela pluća i uretralne. Koncept APUD sistema se u ogromnoj meri preklapa sa E sistemom.

EDCF (engl. EDCF), skraćenica za konstriktorni faktor porekla iz endotela.

EDEM

(engl. edema), otok, prisustvo nenormalno velike količine tečnosti u međućelijskim prostorima; obično se pojavljuje kao jasno opipljiv u potkožnom tkivu; može biti lokalizovan zbog venske opstrukcije ili opstrukcije limfnih sudova; povećane propustljivosti krvnih sudova ili može biti sistemski (opšti) kao posledica srčane insuficijencije, bubrežnih oboljenja ili smanjene količine plazmatskih proteina. Nakupljanje edematozne tečnosti može da bude ogra-ničeno u pojedinim šupljinama: peritonealna šupljina (ascit); pleuralni prostor (hidrotoraks), perikardijalna ovojnica (hidro-peri-kard). Masivni generalizovani edem naziva se anasarka.

EDEM MOZGA (engl. cerebral edema), v. moždani edem.

EDEM OČNOG DISKA (engl. papilledema), otok očnog diska, koji nastaje usled pove-ćanog intrakranijalnog pritiska cerebro-spin-alne tečnosti. Edem može da se javi kod upale očnog diska, infiltracije diska malignim ćelijama i hipotonije.

EDEM PLUĆA (engl. pulmonary edema), nakupljanje tečnosti iz plućnih kapilara u alveolama i intersticijumu pluća. Najčešći uzrok je popuštanje srca kada edem nastaje zbog povećanja hidrostatskog pritiska u plućnim kapilarima. U početku, dok je edem lokalizovan u intersticijumu, postoji otežano disanje (dispneja), u naporu i u ležećem položaju (ortopneja), uz suv kašalj. Edem pluća nastaje naglo, dispneja je i u mirovanju sve intenzivnija, iskašljava se penušav ispljuvak ružičaste boje. Nad celim plućima čuje se pucketanje i zviždanje. Radiografski se vide obostrano konfluentna zasenčenja nepravil-nog oblika, obično parahilarno („silueta leptira”), manja ili veća količina transudata u pleuralnom prostoru. Bolesnik se prvo postavi u sedeći položaj sa spuštenim nogama, zatim se daju kiseonik, morfijum, diure-tik, kardiotonik, nitroglicerin i aminofilin, a može da se primeni i venepunkcija. Do ede-ma pluća dolazi i kod akutnog respiratornog distres-sindroma odraslih zbog oštećenja alveolokapilarne membrane, a uzroci su mnogobrojni.

EDHF (engl. EDHF), skraćenica za relaksirajući faktor porekla iz endotela koji se oslobađa pod dejstvom acetilholina (v. hiperpolarizirajući faktor endotela). NO nastaje u broj-nim ćelijama ili tkivima (leukociti, monociti, neuroni i dr.). Izaziva vazodilataciju, pove-ćava protok, inhibiše agregaciju i adheziju trombocita. Citotoksičnu ulogu u inflamaciji ostvaruje kao sekundaran glasnik.

EDIPIZAM (engl. Oedipus complex), v. Edipov kompleks, ponašanje vođeno nereše-nom edipalnom situacijom.

EDIPOV KOMPLEKS

(engl. Oedipus complex), psihoanalitički koncept čiji je tvorac Z. Freud. Podrazumeva intenzivno vezivanje za roditelja suprotnog pola, uz želju za unište-njem roditelja-rivala, sopstvenog pola. Normalna je razvojna faza u psihoseksualnom razvoju jedinke, javlja se oko 4-5. godine života i prevazilazi se pod uslovom da je razvoj normalan. U psihopatološkom smislu ovaj termin se koristi za obeležavanje fiksacije za edipalnu fazu i neprevazilaženje konflikta, koji traje i u odraslom dobu, te se ne formira zrela ličnost.

EDRF (engl. EDRF), skraćena oznaka od naziva na engleskom jeziku za relaksirajuće faktore edotelnog porekla. Jedan oblik je NO koji oslobođen relaksira okolne glatke mišiće, dilatira krvne sudove i povećava protok. Redukcija protoka kroz krvne sudove redukuje oslobađanje NO, tako da nastaje vazokonstrikcija.

EDROFONIJUM (engl. edrophonium), inhibitor holinesteraze vrlo kratkog dejstva, koji prolazno pojačava tonus skeletnih mišića. Koristi se u vidu intravenske ili intramuskularne injekcije u dijagnostici miastenije gravis. Preparat: Edrophonium, Tensilon.

EDTA ETILEN-DIAMINO-TETRASIRĆET-NA KISELINA (engl. ethylenediamine tetra-acetic acid), helatni agens, vezuje brojne dvovalentne i trovalentne metale. Ima RMM 292,24. Dinatrijumove i dikalijumove soli se koriste kao antikoagulansi pune krvi, pri čemu EDTA vezuje kalcijumove jone koji su potrebni za proces koagulacije. Obeležena sa radioaktivnim hromom (51Cr), u nuklearnoj medicini služi za merenje jačine glomerulske filtracije.

EDWARDOV SINDROM (engl. Edward’s syndrome ), autosomna trizomija 18. para hromozoma. Postoji teško intrauterino oštećenje ploda: malo lice, velika glava - makrocefalija ili hidrocefalis, kontrakture prstiju, anomalije organa: srca, bubrega, gastrointestinalnog sistema i dr. Do smrtnog ishoda uglavnom dolazi u prvoj godini života.

EFEDRIN (engl. ephedrine), simpatomimetik i vazokonstriktor; ne koristi se više za lečenje bronhijalne astme jer ima boljih lekova. Naj-više se koristi kao lokalni dekongestiv, jer sužava krvne sudove, smanjuje otok sluznica i olakšava disanje kod sinuzitisa, gripa ili prehlade. Primenjuje se u obliku kapi za nos za decu i odrasle koje se prave u apoteci.

EFEKT (engl. effect), dejstvo, rezultat ili posle-dica neke radnje. Bohrov efekt , uticaj pH na afinitet

hemoglobina prema kiseoniku. Velika koncentracija ugljen-dioksida i vodonikovih jona, koja postoji u metabolički aktivnom tki-vu, smanjuje afinitet hemoglobina za kiseonik pa dovodi do njegonog većeg otpuštanja u tkivo. Suprotno u plućnim kapilarima zbog otpuštanja ugljen-dioksida smanjuje se koncentracija H+ jona pa afinitet hemoglobina raste i on vezuje više kiseonika; Haldanov efekt, velika koncentracija kiseonika, kao što je slučaj u alveolarnim kapilarima pluća, poboljšava i ubrzava disocijaciju ugljen-dioksida i vodonika iz hemoglobina.

EFEKTOR (engl. effector), izvršilac; 1. u neurofiziologiji periferno tkivo koje prima nerv-ne impulse i na njih odgovara kontrakcijom (mišići) ili sekrecijom (žlezde); 2. sve ćelije u organizmu koje promenom svoje aktivnosti odgovaraju na opšte i lokalne homeostatske kontrolne stimuluse.

EFERENS (engl. efferent, efferential, lat. efferens ), pojam koji se odnosi na odvodni tok, tok usmeren od središnje strukture ili centra. Odvodni tok se najčešće odnosi na motorne živce koji sprovode impulse od centralnog nervnog sistema ka mišićima. Može da se odnosi i na arterijske krvne sudove koji odvode krv od srca prema tkivima ili organima. Pojam eferens je suprotan pojmu aferens.

EFLORESCENCIJA (engl. efflorescence), svaka promena na koži odnosno vidljivoj sluzokoži koja se razlikuje od normalne kože, a nastaje kao posledica promena i različitih afizioloških stanja u koži. Deli se na primarne i sekundarne .

EFUZIJA (engl. effusion), isticanje tečnosti u neki organ ili tkivo. Efuzija može biti eksudat ili transudat što zavisi od sadržaja proteina u izlivu; hemoragična e., isticanje krvi; peri-kardijalna e. , nakupljanje tečnosti u srčanoj ovojnici; pleuralna e. , prisustvo tečnog sadržaja u pleuralnom prostoru.

EGO (engl. ego), jedna od tri komponente psihičkog aparata, u Frojdovoj strukturnoj podeli. Nalazi se kao središnja instanca ličnosti, između Ida sa jedne i Super Ega sa druge strane. Nastaje pri sudaru Ida sa spo-ljašnjom stvarnošću i prvo se razvija kao te-lesni Ego. Njegova prva i najvažnija uloga jeste prilagođavanje stvarnosti. Ego se u tom procesu upravlja principom realnosti, koji podrazumeva više sigurnosti u procesu zadovo-ljenja nagonskih potreba. Druga važna fun-kcija Ega je organizovanje i integracija pojedinih psihičkih funkcija u skladnu celinu. Jedan deo Ega je svestan, ali su mnoge njegove radnje automatske i nesvesne. Izuzev Ida i spoljnje sredine, na Ego deluje i kaž-njavajući Super Ego, čije nezadovoljenje vodi u osećanje manje vrednosti ili krivice. Dinamična funkcija Ega ogleda se u njegovoj sposobnosti da uspostavi harmoniju, homeostazu između Ida, spoljnje sredine i Super Ega. Osim takvog, klasičnog Frojdovog pristupa, prema Ego-psihologiji, Ego se može shvatiti kao autonomna instanca, sa sopstve-nim izvorom energije i ciljevima.

EGOFONIJA (engl. egophony), meketanje, auskultatorna pojava koju karakteriše izme-njena bronhofonija, odnosno pektorilokvija, pri čemu se menja zvučnost izgovorenih reči, tako da podseća na meketanje koze. Javlja se kad postoji tanji sloj tečnosti u pleuralnom prostoru.

EGZACERBACIJA (engl. exacerbation), jačanje intenziteta bolesti, ili nekog njenog simptoma.

EGZALTACIJA (engl. exaltation), ushićenje, vrlo intenzivno emocionalno stanje kome odgovara osećaj zadovoljstva, vitalne snage, radosti i sreće. Može biti praćena vidljivim telesnim fenomenima.

EGZANTEM (engl. exanthem), osip koji se javlja regionalno ili češće diseminovano po koži celog tela. Može biti: virusni, medikamentozni, termički, u sklopu infektivnih obo-ljenja, tumora i drugih bolesti.

EGZENTEREZA (engl. exenteresis), obiman hirurški zahvat kojim se uklanjaju svi organi određenog područja, najčešće u cilju radi-kalnog lečenja uznapredovalog malignog oboljenja. Ove vrste intervencija počele su češće da se rade poslednjih 10 godina, posle usvajanja pažljive disekcione operativne tehnike razvijene u Nacionalnom centru za rak u Japanu. Sada se izvode uspešno i u našim ustanovama. Razlikuje se: gornja egzentereza , kod koje se uklanjaju ceo želudac i završni deo jednjaka, slezina, dve trećine gušterače, masno tkivo i trbušna maramica oko pankreasa i sa prednje strane bubrega (burzektomija), veliki i mali opor-njak, sve limfne žlezde gornjeg dela trbuha, sve limfne žlezde uz gornji deo aorte, uz koren levog bubrega i uz nadbubrežnu žlezdu; prednja egzentereza male karlice , gde se uklanja završni deo debelog creva, bešika, materica, jajnici i vagina, uz obimno uklanjanje svog masnog tkiva, svih limfnih žlezda od karlice duž aorte i donje šuplje vene, sa uspostavljanjem kontinuiteta mokrenja zamenom bešike pomoću tankog creva; zadnja egzentereza male karlice , kod koje se ostavlja bešika, ali se kod žena ukla-njanju ginekološki organi, kod muškaraca prostata, a kod oba pola deo sakralne kosti uz limfadenektomiju; totalna egzentereza obuhvata prednju i zadnju egzenterezu. Operacija traje nekoliko časova, a smrtnost i u dobro opremljenim centrima iznosi oko 10%. Posle uspešne operacije preživljavanje iznosi preko 5 godina..

EGZIBICIONIZAM (engl. exhibitionism), predstavlja seksualnu nastranost u kojoj, obično, muškarac izlaže svoje genitalije po-gledu žena u socijalno neprihvatljivim us-lovima. Poremećaj je redak kod žena. Iza čina

krije se želja da se kod žene (posmatrača) izazove reakcija, koja će potvrditi bolesniku da je njegov penis adekvatan.

EGZODONTIZAM (engl. exodontism, lat. exodontismus), radikalna terapijska doktrina koja je preporučivala vađenje zuba u smislu prevencije i sanacije drugih oboljenja.

EGZOFTALMOMETAR (engl. exophthalmometer), instrument kojim se meri vanorbitalna prominencija oka, a radi određivanja položaja oka u sagitalnoj osi. Pri tom se kao mera uzima prominencija rožnjače izvan bočnog orbitalnog zida - najčešće se koristi egzoftalmometar po Hertelu.

EGZOFTALMUS (engl. exophtalmus), jednostrano ili obostrano izbočenje očnih jabučica. Najčešće nastaje kao posledica tumora, vaskularnih nenormalnosti ili zbog upalnih procesa. Jednostrani e., javlja se kod dece, najčešće zbog orbitalnog celulitisa. Kod odraslih uglav-nom se javlja kod bolesnika sa Morbus Graves Basedow zbog otoka retrobulbarnog tkiva. Nekada može biti veoma izražen tako da bolesnik ne može da zatvori oči, pri čemu se razvijaju, propratno, konjunktivitis, keratitis, neuritis n. optici, atrofija optičkog nerva, gubitak oštrine vida.

EGZOKRINE ŽLEZDE (engl. exocrine glands, lat. glandula exocrina), žlezde sa spoljašnjim lučenjem, imaju sistem ekskretornih kanalića koji proizvode žlezda izvode na unutrašnju ili spoljašnju površinu tela (koja je opet povezana sa spoljašnjom sredinom). Mogu biti jednostavne (proste) ili složene. Najprostije su intraepitelne žlezde, koje mogu biti jednoćelijske, unicelularne i višećelijske. Vanepitelne egzokrine ž. su uvek višećelijske i neki autori ih dele na jednoslojne i višeslojne. Jednoslojne se, prema obliku sekretornih jedinica, dele na tubularne, tubuloacinusne i tubuloalveolarne. Prema načinu sekrecije sve ove žlezde mogu biti apokrine i ekkrine. Višeslojne egzokrine ž. su po tipu sekrecije holokrine, a po obliku alveolarne. Prema viskoznosti sekreta, mogu biti serozne, mukozne ili mešovite.

EGZONUKLEAZA (engl. exonuclease), opšti naziv za nekoliko enzima koji pripadaju hidrolazama (EC 3.1.11, 13, 14, 15 i 16) koje katalizuju hidrolitičko otcepljivanje jednog ostatka nukleotida na samom kraju deoksiribo- ili ribopolinukleotidnih lanaca. Ovi enzimi su značajni u metabolizmu, u održavanju i popravci nukleinskih kiselina.

EGZOPEPTIDAZE (engl. exopeptidase), proteolitički enzimi koji katalizuju hidrolizu terminalnih peptidnih veza u

polipeptidnom lancu. Na taj način se oslobađaju slobodne aminokiseline.

EGZOSMOZA (engl. exosmosi), isticanje osmotskim tokom. V. osmoza.

EGZOSTOZA (engl. exostosis), dobroćudni tumor koji se javlja na spoljnoj površini kosti i obično je prekriven hrskavicom koja raste. Ovakvi izraštaji se mogu javiti pojedinačno ili višestruko kao nasledni poremećaj.

EGZOTERMAN PROCES (engl. exothermic process), proces u kome sistem vrši osloba-đanje energije u vidu toplote, v. toplota.

EGZOTOKSIN (engl. exotoxin), egzoprodukt Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija, proteinske prirode, koji kao snažan antigen i imunogen senzibiliše imunski sistem doma-ćina na produkciju specifičnih antitoksičnih antitela. Zbog afiniteta ka pojedinim tkivima i/ili organima, egzotoksini mogu biti neurotoksini, kardiotoksini, nefrotoksini. Na temperaturi višoj od 56oC gube toksičnost zbog svoje polipeptidne prirode. Ako se izlože delovanju formalina i povećanoj temperaturi gube toksičnost, ali zadržavaju imunogena svojstva; tako nastaju anatoksini ili toksoidi, tj. vakcine koje se koriste u imunizaciji ljudi protiv nekih zaraznih bolesti (npr. difterija i tetanus).

EGZOTROPIJA (engl. exotropia), poremećaj okulomotorne ravnoteže koji se karakteriše divergentnom devijacijom vidne ose jednog oka u odnosu na osu drugog. Sinonim - divergentni strabizam.

EHIMOZA (engl. ecchymosis), mala hemoragična mrlja, veća od petehije, na koži ili sluzokoži, u njihovoj ravni. Kružnog je ili nepravilnog oblika, plavičaste ili rumenkaste boje.

EHINANTIGEN (engl. echiantigen), sadržaj ehinokokne ciste (larvenog oblika) male pseće pantljičare Echinococcus granulosus, koji se koristi za izvođenje dijagnostičke alergijske probe kod sumnje na ehinokokozu.

EHINOCITI

(engl. echinocyte, burr cells), eri-trociti koji imaju na površini 10 do 30 šiljaka ravnomerno raspoređenih. Javljaju se kod uremije, deficita piruvat-kinaze, karcinoma želuca, krvarećeg ulkusa želuca. Morfološki bliski ehinocitima su akantociti u kojih su ispusci opne nepravilni i razne dužine.

EHINOKOK PLUĆA (engl. lung echinococcus), parazitarno oboljenje koje izaziva pseća pantljičara (Taenia echinococcus) koja živi u tankom crevu psa i nekih zveri. Kada čovek proguta jaja, u tankom crevu se iz njih izlegu embrioni koji portnim krvotokom dospevaju u jetru i pluća. Embrion prerasta u larvu cističnog oblika sa skoleksima, ispunjenu bistrom hidatidnom tečnošću. Ciste su najčešće (u 80% slučajeva) solitarne, oko njih se formira fibrozna opna (pericista). Osim u slučaju rupture ciste u bronh, ehinikok u plućima ne daje simptome i najčešće se otkriva slučajno. Radiografski ima izgled kružne ili ovalne senke različite veličine. Može se potvrditi i imunološkim reakcijama (BotteriCasonievom reakcijom, fiksacijom komplementa, imunofluorescencijom). Lečenje je pre svega operativno, mada je odskora moguće i medikamentozno lečenje preparatima mebendazolom ili albendazolom.

EHINOKOKOZA (engl. echinococcosis), oboljenje uzrokovano psećom pantljičarom. Razlikuju se dve vrste parazita: Echinococcus granulosus, koji obično uzrokuje stvaranje solitarnih tzv. hidatidnih cisti u jetri, plućima, ređe mozgu i kostima čoveka i Echinococcus multilocularis ili alveolaris (tirolsko-bavarski tip), koji uzrokuje stvaranje brojnih cisti u jetri i predstavlja maligni tip oboljenja. Dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvučnog nalaza dopunjenog određivanjem specifičnih antitela na E. granulosus u serumu. Lečenje je uglavnom hirurško u kombinaciji sa medikamentoznim (albendazol).

EHINOKOKUS (engl. Echinococcus), rod pantljičara. Echinococcus granulosus (pseća pantljičara) kao odrastao parazit živi u tankom crevu psa, šakala, vuka i dr., a u larvenom obliku (ehinokokna cista) u različitim organima čoveka, ovce, govečeta, koze, konja i dr. Obo-ljenje koje izaziva naziva se ehinokokoza i čovek se zarazi ako u digestivni trakt unese jaja ehinokokusa bilo preko zagađene hrane, vode ili ruku uprljanih milovanjem psa koji je oboleo ili je zdrav, a na njušci ili dlaci zadrži jaja ove pantljičare. Lokalizacija ehinokokne ciste kod čoveka je najčešća u jetri i plućima.

EHOAKUZIJA (engl. echoacusis), osećaj istog zvuka prvo na jednom, a posle na drugom uvu.

EHOGRAFIJA (engl. echography), tehnika koja koristi ultrazvučne talase za ocrtavanje i ispitivanje unutrašnje strukture tela. Različite strukture unutar tela odbijaju ultrazvučne talase u različitom stepenu. Vizuelni zapis tih reflektovanih talasa naziva se ehogram.

EHOGRAM (engl. echogram), vizuelni zapis reflektovanih ultrazvučnih talasa od različitih struktura unutar tela pri ehografiji.

EHOKARDIOGRAFIJA (engl. echocardiography), ultrazvučna metoda u dijagnostici oboljenja srca. Značajna je u dijagnostici urođenih oboljenja, bolesti zalistaka, proceni pokretljivosti srčanog mišića i otkrivanju pri-sustva stranih masa.

EHOKARDIOGRAM (engl. echocardiogram), prikazuje kretanje valvula za vreme srčanog ciklusa.

EHOKINEZA (engl. echokinesis), bolesna potreba da se ponavljaju jednom učinjeni pokreti. Sreće se kod nekih neuroloških bolesnika.

EHOLALIJA (engl. echolalia), ponavljanje reči druge osobe, od strane pacijenta. Susreće se kod shizofrenije, najžešće kod katatone forme. Neki autori objašnjavaju ovakvo po-našanje kao pokušaj pacijenta da održi kontinuitet procesa mišljenja.

EHOSONOGRAFIJA (engl. echosonography), neinvazivna vizuelna dijagnostička metoda pomoću koje se prikazuju različite telesne strukture i organi u vidu preseka u jednoj ravni. Zasniva se na usmerenom emitovanju i refleksiji ultrazvučnih talasa od različitih telesnih struktura (tkivo, tečnost, gas, mineralne kolekcije), koje sprečavaju širenje zvuka (akustična impedanca). U medicinskoj dijagnostici se koriste pretežno impulsni, diskontinuirano emitovani ultrazvučni talasi. Odjeci ultrazvučnih impulsa prikazuju se na ekranu ehoskopa ili u vidu amplituda čija je visina proporcionalna jačini vraćenog odjeka (A-mod) ili u vidu različito osvetljenih tačaka, čiji raspored odgovara položaju odgovarajućih reflektora u tkivima (B-mod). Brzo stvaranje i smenjivanje dvodimenzionalnih slika u B-modu (najmanje 16 u sekudi) omogućava procenu i morfologije i kinetike pojedinih anatomskih struktura.

EHOTOMOGRAFIJA (engl. echotomography), v. ultrasonotomografija.

EHRLICHOV DIAZO REAGENS

(engl. Ehrlich’s diazo reagent ), ŠPaul Ehrilich, ne-mački bakteriolog, 1854 - 1915, dobitnik Nobelove nagrade za rad na imunitetuĆ, rastvor natrijum-p-diazobenzena, koji se dobija mešanjem natrijum-nitrita, sulfanilne kiseline i hlorovodonične kiseline neposredno pre upotrebe. Primarno je korišćen za spektrofotometrijsko određivanje bilirubina kao azobilirubina.

EIDETIČAN (engl. eidetic), označava neobično jasnu ili određenu mentalnu sliku objekata ranije viđenih ili zamišljenih.

EIKONOMETAR (engl. eiconometer, space ), instrument za merenje dispariteta u veličini retinalnih slika sa dva oka iste osobe.

EINHORNOVA SONDA (engl. Einhorn’s tu-be ), tanka sonda od gume koja se završava metalnim usisnikom - olivom, a koristi se za ispitivanje želudačnog i duodenalnog sadr-žaja. Uvodi se kroz nos, ždrelo, zatim jednjak, a oliva služi za radioskopsko obeleža-vanje.

EINTHOVENOV ZAKON (engl. Einthoven low), vektor QRS kompleksa drugog standardnog odvoda jednak je zbiru vektora QRS kompleksa druga dva odvoda. Služi za procenu položaja srca u grudnom košu u fizio-loškim uslovima. U patološkim uslovima znak je promena na srcu.

EISENMANGEROV SINDROM (engl. Eisenmenger syndrome), posledica kongenitalnih oboljenja srca. Manifestuje se pove-ćanim protokom krvi kroz pluća i strukturnim promenama na krvnim sudovima koji dovode do plućne hipertenzije. Glavna obeležja su plućna hipertenzija, komunikacija između desnog i levog srca, bidirekcioni ili des-no-levi šant. Izraz „Eisenmangerov kompleks“ se koristi da označi ventrikularnu prirodu defekta, a „Eisenmangerova reakcija” za razvoj teške plućne hipertenzije koja može nastati u bilo kom obliku urođene bolesti srca.

EJAKULACIJA (engl. ejaculatio), izbaciva-nje semene tečnosti. E. ante portam, (coitus iterruptus), prekinuti seksualni odnos, kad se penis izvlači iz vagine pre izbacivanja semena; e. praecox, prebrzo doživljavanje orgazma u toku seksualnog odnosa sa ejakulacijom, što nije u skladu sa željom muškarca i seksualnog partnera; retrogradna e., izba-civanje semene tečnosti u mokraćnu bešiku, obično kao rezultat disfunkcije unutrašnjeg sfinktera ili vrata mokraćne bešike, što se javlja posle prostatektomije, kod terapije a-blokerima i autonomne neuropatije zbog diabetes mellitus-a.

EJAKULAT (engl. ejaculate), količina semene tečnosti koja se izbaci tokom jedne ejakulacije. Prosečna zapremina ejakulata je oko 3,5 ml, a sadrži oko 200 do 300 miliona spermatozoida.

EJAKULIRATI (engl. ejaculation), naglo izbaciti, kao semenu tečnost.

EKARTER (engl. retractor), hirurški instrument u obliku kuke, različite veličine, koji se koristi za razmicanje tkiva i ekspoziciju ope-rativnog polja u cilju pristupa potrebnim anatomskim strukturama radi lakšeg izvo-đenja operacije. Ovi instrumenti mogu biti raznog oblika: oštre kuke za potkožno i mas-no tkivo, tupe kuke za mišiće i fascije, du-boke kuke za organe i telesne duplje i posebno konstruisane za rad na pojedinim organima (srce, mozak mokraćna bešika). Po konstrukciji ovi instrumenti mogu biti oprem-ljeni mehanizmom za stalno održavanje rastojanja između dva ekartera (automatski ekarter), za suspenziju (viseći ekarter), ali se najčešće koriste manuelno, što je ponekad vrlo naporno.

EKCEM (engl. eczema), upalna kožna reakcija koja se javlja samo kod osoba preosetljivih na dodir s pojedinim neutralnim supstancama, koje kod normalnih ljudi ne izazivaju nikakve promene na koži. Manifestuje se polimorfnim promenama, a nastajanje je vezano za imuno-loške mehanizme kasnog tipa. Dele se na akutne, subakutne i hronične ekceme.

EKCEM NA ŠAKAMA (engl. hand eczema), upalna reakcija kože šaka. Veoma je čest, pošto ruke dolaze u kontakt sa mnogobrojnim supstancama. Javlja se kao difuzni dermatitis, akutni ekcem ili dishidroza s pojavom mehurića na upaljenoj površini.

EKCEMATOZAN (engl. eczematous), sličan ekcemu, ali se od njega razlikuje po tome što su epikutani testovi negativni.

EKCENTRIČNA KONTRAKCIJA (engl. eccentric contraction), kada razvijanje snage u mišiću prati i izduživanje mišića. Izduživanje mišića za vreme kontrakcije je funkcionalno značajno kao npr. kada se sporo spušta težak predmet, ili u toku silaženja niz stepenice.

EKDEMIJA

(engl. ecdemic), pojedinačni slučajevi infekcije ili infektivne bolesti, koji su uneti u virginalnu populaciju (bez autoh-tonog održavanja bolesti) sa nekog drugog područja (obolevanje hadžije od velikih boginja na Kosovu 12 dana po dolasku iz Bagdada; importovani slučajevi malarije, ko-lere, hemoragične groznice i dr.).

EKG (engl. ECG), skraćena oznaka za elektrokardiogram.

EKHONDROM (engl. ecchondroma, osteochondroma), benigna neoplazma koštanog tkiva koja se javlja obično kao izraštaj u blizini krajeva dugih kostiju. Građen je od kosti i hrskavice normalnog izgleda.

EKKRINA SEKRECIJA (engl. eccrine/merocrine secretion), zove se još i merokrina sekrecija; način oslobađanja egzocitozom, bez gubljenja citoplazme ćelija. Sekret je „upakovan“ u granule okružene membranom. Memrana granula se fuzioniše sa apikalnom plazmalemom, otvori se i sadržaj se izruči na površinu datog epitela ili u neki izvodni kanal. Ogromna većina sekretornih ćelija funkcionoše na taj način.

EKLAMPSIJA (engl. eclampsia), najteži oblik graviditetne toksikoze. Najčešće se javlja pri kraju trudnoće i u toku porođaja, a ređe odmah po porođaju. Uglavnom obolevaju prvorotke, žene sa višeplodnom trudnoćom, dijabetičarke, gojazne i hipertenzivne žene, žene u čijoj ishrani dominiraju masti životinjskog porekla. Simtomi su: glavobolja, tre-perenje i svetlucanje, zujanje u ušima, opšta slabost, otoci, jako visok krvni pritisak. Trudnica gubi svest i dobija grčeve mišića. Kod najtežeg stanja (status eclampticus) bolesnica uopšte ne dolazi svesti, smenjuju se napad za napadom i često nastupa smrt.

EKLAMPTOGEN (engl. eclamptogenic), koji izaziva grčeve (konvulzije).

EKOLOŠKA KORELACIJA (engl. ecological correlation), analiza zasnovana na gru-pisanim podacima sa izvedenom korelacijom u kojoj su ispitivane populacione grupe, a ne pojedinci. Dobijena na ovaj način, ne mora da važi za pojedine članove populacionih grupa. V. ekološka zabluda.

EKOLOŠKA ZABLUDA (engl. ecological fallacy), pristrasnost koja proizilazi iz či-njenice da zapažena povezanost

određenih činilaca i bolesti dobijena na nivou ispitivanja populacionih grupa ne odražava uvek povezanost na pojedinačnom nivou. Korelacija iz ekoloških studija ne mora da se ponovi pri ispitivanju koje je zasnovano na pojedina-čnim karakteristikama; povezanost može da nestane ili da dobije obrnuti smer.

EKOLOGIJA (engl. ecology), nauka o odnosima čoveka prema svojoj živoj i mrtvoj okolini - flori i fauni, kao i vrednostima stvorenim čovečijim radom, i obratno - odnos životinja i biljaka prema okolini. Ekologija obuhvata simbiotički odnos, zajedničko življenje, korisnu, tesnu i trajnu zajednicu čoveka i njegove okoline na način koji doprinosi održavanju i unapređenju kvaliteta života svih organskih sistema i nežive okoline. Svi zajedno čine jedinstven ekosistem koji sačinjavaju mnogobrojni podsistemi. Ekološki pristup obuhvata zaštitu životne sredine, održavanje i unapređivanje stanja svih stratuma čovekove okoline: vazduha, vode, zemljišta i hrane, putem sanacije ili eliminacije (svih) fizičkih, hemijskih, bio-loških i sličnih faktora štetnih po ljudsko zdravlje i stanje ukupne sredine. To pretpostavlja i zaštitu od buke.

EKONAZOL (engl. econazole), antigljivični lek iz grupe azola, efikasan kod gljivičnih infekcija kože i sluznica. Koristi se u više oblika: gel, krem, mast, losion ili vaginalete. Preparati: Pevaryl, Gyno-Pevaryl.

EKONOMOVA BOLEST (engl. Economo’s dicease ), ŠC. von Economo, Bec, 1917.-Ć encephalitis lethargica, encefalitis tip A, poznata kao epidemijska bolest praćena poremećajima spavanja koja se prvi put javila u toku Prvog svetskog rata, trajala nekoliko godina i nestala. Najverovatnije je bila uzrokovana virusom gripa. Ispoljavala se u početku znacima preh-ladne bolesti slične gripu sa temperaturom, a zatim je došlo do paralize očnih i ždrelnih mišića, podrhtavanja mišića tela i glave. Za bolest je naročito bio karakterističan pore-mećaj spavanja odnosno pospanost (letargija). Kao posledica bolesti često se javljao parkinsonizam sa ritmičnim trzajima glave, ruku i ukočenim stavom i hodom. Danas lekari istraživači smatraju da se radilo o zapaljenskoj bolesti mozga i to pretežno njegove sive supstancije.

EKONOMSKA EUTANAZIJA (engl. economic euthanasia), podrazumeva uklanjanje onih pojedinaca koji ekonomski opterećuju zajednicu: duševni bolesnici, starci, invalidi i dr.

EKOSISTEM (engl. ecosystem), skup živih organizama i nežive prirode na određenom području.

EKRAZER

(engl. ecrazeur), hirurški instrument za stezanje, gnječenje i mrvljenje tkiva. Postavlja se na resekcione linije pri uklanja-nju tkiva i organa, a u cilju postizanja hemostaze, ili utiskivanja tkiva u tkivo radi spre-čavanja infekcije usled izlivanja sadržaja. Koristi se u hirurgiji jetre i hirurgiji digestivnog trakta, pri resekcijama želuca, creva, gušte-rače i delova jetre.

EKSANGVINOTRANSFUZIJA (engl. exsanguinotransfusion), zamena celokupne krvi bolesnika. Krv bolesnika se ispušta iz jedne vene, a u drugu se istovremeno daje transfuzija brzinom kojom se krv ispušta. Postupak se retko primenjuje u savremenoj medicini, obično u teškim septičkim stanjima rezistentnim na terapiju i kod hemolitičke bolesti novorođenčadi. Zamenom krvi deteta koja sadrži antitela majke i davanjem odgovarajuće krvi, dete se oslobađa antitela i istovremeno visoke koncentracije bilirubina.

EKSCIPIJENS (engl. excipient), neutralna supstanca koja se dodaje aktivnom leku pri farmaceutskom oblikovanju, npr. talk ili šećer za tablete ili voda za rastvore i injekcije; sin. konstituens.

EKSCITABILNOST (engl. excitability), razdražljivost, uzbudljivost, svojstvo nerava i mišića. V. iritabilnost.

EKSCITACIJA (engl. excitation), razdraženje ili uzbuđenje, u neurofiziologiji označava stvaranje (izbijanje) i sprovođenje impulsa u membrani mišićnih ili nervnih vlakana. Za vreme ekscitacije polarizovana membrana trenutno postaje depolarizovana, tj. nastaje akcioni potencijal koji se momentalno širi dok se cela membrana ne depolariše. V. akcioni potencijal.

EKSCIZIJA (engl. excision), označava od-stranjenje tumora, nekog tkiva ili organa u celini, sa adekvatnom udaljenošću od bočnih ivica tumora prema okolnom, zdravom tkivu. Za različita tkiva i/ili organe, odnosno za različiti tip tumora, zona okolnog zdravog tkiva je drugačija. Ukoliko se radi o dobroćudnom tumoru, dovoljno ga je odstraniti zajedno sa nekoliko milimetara okolnog tkiva, a ukoliko se radi o malignom tumoru, granica je najmanje jedan centimetar od ivica tumora prema zdravom tkivu, što zavisi i od veličine i agresivnosti tumora, kao i od tkiva, odnosno organa, u kojem je tumor nastao.

EKSFOLIJACIJA (engl. exfoliation), pojača-no lamelozno ljuštenje većih površina kože kod pojedinih kožnih oboljenja (eksfolijativne dermatoze).

EKSHUMACIJA (engl. exhumation), iskopavanje leševa; postupak kojim se omogućava vađenje posmrtnih ostataka, u celini ili samo delova. Može biti slučajna i namerna. Slučaj-na se sreće pri iskopavanjima za izgradnju stambenih objekata, u ratu prilikom eksplozije granata, u zamljotresima i sl. Namerna ekshumacija se primenjuje pri prenosu leševa iz groba u grob, za potrebe sudsko-medicinske ekspertize, radi utvrđivanja žrtava genocida, ratnih zločina i dr., a postoji i zlonamerna (kod prikrivanja zločina, krađe i sl). Namerna e. se vrši i u cilju verskog obreda i radi uništenja i zamene leša. Opisane su i ekshumacije radi nekrofilije. U našoj zemlji ekshumacija može biti: redovna , koja se izvodi svakih 10 - 12 godina radi prenošenja u zajedničke kosturnice posmrtnih ostataka o kojima rodbina više ne vodi računa; vanredna , kad vlast zahteva iskopavanje (kao kod sudsko-medicinske ekshumacije) ili po zahtevu rodbine (kada se žele preneti posmrtni ostaci iz jednog mesta u drugo). Pri redovnim ekshumacijama javnost se obaveštava šest meseci pre izvođenja postupka. Vanredna ekshumacija se radi po nalogu suda uz odobrenje sanitarne inspekcije opštine na čijoj se teritoriji vrši iskopavanje, i čiji je predstavnik dužan da prisustvuje samom procesu kao službeno lice. Sudsko-medicinska ekshumacija se vrši isklučivopo nalogu suda najčešće u cilju naknadnog pregleda leševa koji nisu obdukovani, iskopavanja osoba za koje se posumnja da su sahranjene kao „prividno mrtve“, dokazivanja ili osporavanja identiteta leša, utvrđivanja uzroka smrti, utvrđivanja načina i sredstva povređivanja, dinamike i mehanizma povređivanja, otklanjanja sumnje ili potvr-đivanja pretpostavki o nasilnoj smrti u sluča-jevima kada je urađena obdukcija izvedena površno i nepotpuno sa očiglednim propustima ili je leš sahranjen bez obdukcije.

EKSKAVACIJA (engl. pouch, lat. excavatio), udubljenje, špag. E. rektouterina (engl. rectouterine p., p. of Douglas, lat. e. rectouterina), duboki peritonealni špag nastao spuštanjem trbušne maramice u karličnu duplju i njenim prebacivanjem sa zadnje površine materice na prednji zid čmarnog creva. Ovaj špag je najniži prostor peritonealne duplje kod osoba ženskog pola u kome se nalaze vijuge završnog dela usukanog creva i deo sigmoidnog kolona; e. rektovezikali , (engl. rectovesical pouch, lat. e. rectovesicalis), plitki peritonealni špag nastao spuštanjem trbušne maramice u karličnu duplju i njenim prebacivanjem sa gornje površine mokraćne bešike na prednju stranu čmarnog creva kod osoba muškog pola; e. vesikouterina (engl. vesicouterine p., lat. e. vesicouterina), plitki peritonealni špag nastao spuštanjem trbušne maramice u karličnu duplju i njenim prebacivanjem sa gornje površine mokraćne bešike na prednju stranu materice kod osoba ženskog pola.

EKSKORIJACIJA (engl. excoriation), crtasti površinski nedostatak epiderma, nastaje najčešće posle blage mehaničke povrede - grebanja. Ogrebotine zaceljuju bez ožiljka.

EKSKRECENCIJA (engl. excrescence), nenormalan rast nekog tkiva prema spolja kao što je: sunđerast rast pupka posle odvajanja od pupčane vrpce, stvaranje granulomatoznog tkiva na pupku, nastajanje malih papiloma na srčanim zaliscima koji se često vide na obdukcionom nalazu starih osoba.

EKSKRECIJA (engl. excretion), lučenje, od-stranjivanje iz tela štetnih produkata metabolizma.

EKSKRETORNA UROGRAFIJA (engl. excretory urography ), rendgenografski prikaz urogenitalnog sistema posle intravenskog ubrizgavanja jodnog kontrastnog sredstva. Bubrezi koncentrišu i izlučuju kontrastno jodno sredstvo, pa prema tome ekskretorna urografija daje informacije o funkcionalnom i morfološkom statusu bubrega i mokraćnih puteva. Pomoću nje mogu da se otkriju obo-ljenja bubrežnog parenhima (zapaljenska oboljenja, tumori, kalkuloza) i mokraćnih puteva.

EKSPEKTORACIJA (engl. expectorate), is-kašljavanje, izbacivanje kroz usta sadržaja iz disajnog sistema. V. sputum.

EKSPEKTORANS (engl. expectorant), lek koji olakšava iskašljavanje gustog sekreta kod bolesti disajnih puteva: astme, bronhitisa, bronhiektazija. Ekspektoransi pojačavaju sekreciju u bronhijama i razmekšavaju sekret koji se onda lakše iskašljava. Kao ekspektoransi se koriste mnogi ekstrakti biljnih droga kao sastojci sirupa za kašalj. V. bromheksin i mukokinetici.

EKSPERIMENT (engl. experiment), postupak kojim se testira hipoteza, potvrđuje činjenica, ili demonstrira princip. Kontrolisani e. ili istraživanje uključuje standard (ili kontrolu) sa kojim se porede efekti opservirani na drugoj grupi ili subjektima koji su izloženi varijabli koja se ispituje.

EKSPERIMENTALNA EPIDEMIOLOGIJA (engl. experimental epidemiology), proverava ispravnost hipoteza do kojih se došlo deskriptivnom metodom, a koje su najčešće testirane analitičkom metodom. Obično se radi o proveri hipoteza o uzročnoj povezanosti određenih faktora i poremećaja zdravlja. Iz etičkih razloga, provera štetnog dejstva nekog činioca može se izvršiti is-ključivo na indirektan način ispitivanjem efe-kta redukcije ili potpunog uklanjanja potencijalnog faktora rizika za određenu bolest. Us-led ograničenih mogućnosti testiranja dejstva štetnih noksi, eksperimentalnom metodom u epidemiologiji najčešće se proverava efikasnost nekog preventivnog ili terapeutskog sredstva. Specifičnost eksperimentalnog me-toda je u tome što se izvodi na ljudima. Za razliku od deskriptivne i analitičke studije, u kojima je istraživač samo posmatrač (nazivaju se i opservacione studije), u eksperimentalnoj studiji istraživač interveniše u studijskoj (eksperimentalnoj) grupi i rezultate poredi sa nalazima kontrolne grupe (interventna studija) U izboru eksperimentalne i kontrolne grupe koristi se postupak randomizacije (v. randomizacija). Tri osnovne vrste eksperimenta su: klinički eksperiment, terenski eks-periment, eksperiment u društvenoj zajednici.

EKSPERIMENTALNA GRUPA (engl. experimental group), grupa ili subjekti u kontrolisanom eksperimentu koji su eksponirani varijabli koja se proučava.

EKSPERIMENT U DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI (engl. field trial in community), vrsta terenskog eksperimenta koji uključuje celu zajednicu. Primeri takvog eksperimenta su: testiranje fluorisanja vode za piće u cilju prevencije zubnog karijesa, ispitivanje efikasnosti smanjenja maksimalne brzine vožnje u prevenciji saobraćajnog traumatizma i dr. V. eksperimentalna epidemiologija.

EKSPIRACIJA (engl. expiration), deo akta disanja u toku koga se vazduh izdiše, izbacuje iz pluća, v. ekspirijum.

EKSPIRIJUM (engl. expiration), izdisaj, izbacivanje vazduha iz pluća u atmosferu. Pri respiraciji u miru je pasivan proces, a pri forsiranoj respiraciji se ostvaruje radom ekspirijumskih mišića.

EKSPIRIJUMSKI MIŠIĆI (engl. expiratory muscles), mišići koji svojom kontrakcijom dovode do forsiranog ekspirijuma (unutrašnji interkostalni mišići i abdominalni mišići).

EKSPIRIJUMSKI REZERVNI VOLUMEN, ERV (engl. expiratory reserve volume), volumen vazduha koji se može izdahnuti, posle normalnog ekspirijuma, maksimalnom kontrakcijom ekspirijumske muskulature.

EKSPLORACIJA (engl. exploration), aktivno pretraživanje organa ili telesne šupljine, klasičnom hirurškom ili endoskopskom procedurom. Koristi se u slučajevima kada neinvazivnim metodama nije moguće postaviti preciznu dijagnozu ili odrediti tretman. Često se eksploracija može nastaviti u terapijsku proceduru; npr. eksplorativna laparatomija kojom se utvrdi da je tumor operabilan nastavlja se u operaciju uklanjanja tumora.

EKSPLOZIVNA RANA (engl. firearm wound, gunshot wound), v. ustrelina.

EKSPLOZIVNE MATERIJE, SMEŠE

(engl. explosion mixture), materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa naglo razlažu i hemijski menjaju razvijajući eksploziju. Fenomen karakteriše brzo oslobađanje ener-gije i visokog pritiska kao i ekspanzija materijalnih nosilaca procesa, neposrednog medijuma kao i oslobađanje velike količine toplote i gasova.

EKSPOZICIJA (engl. exposition), u radiologiji, izlaganje delovanju jonizujućih zraka.

EKSTENZIJA (engl. extension, lat. extensio), opružanje, ispravljanje ili istezanje, najčešće kičmenog stuba, ekstremiteta ili dela ekstremiteta. Pojam ekstenzija je suprotan pojmu fleksija.

EKSTENZOR (engl. extensor, lat. extensor), onaj koji deluje u smislu opružanja, isprav-ljanja ili istezanja. Odnosi se najčešće na mišiće koji svojom akcijom dovode do pokreta opružanja. Pojam ekstenzor je suprotan pojmu fleksor.

EKSTERIORIZACIJA (engl. exteriorisation), hirurški zahvat koji jedan organ privremeno ili trajno pomera sa njegovog mesta u organi-zmu i izvodi se na površinu tela, kao npr. kada se debelo crevo operativno izvadi na površinu trbušnog zida kod tumora debelog creva.

EKSTERNUS (engl. external, lat. externus), spoljašnji. Pojam koji se odnosi na strukturu koja ostaje van telesne duplje, organskog prostora ili organa. Pojam eksternus je suprotan pojmu internus. Na primer, spoljaš-nja karotidna arterija ne ulazi u lobanjsku duplju, već se pruža kroz predeo glave i vrata, za razliku od unutrašnje karotidne arterije koja ulazi u lobanjsku duplju učestvujući u vaskularizaciji mozga i oka. Veoma često, termin eksternus se pogrešno upotrebljava i zamenjuje terminom lateralis.

EKSTEROCEPTOR (engl. exteroceptor), spoljni prijemnik. To su strukture ili slobodni nervni završeci u koži i sluzokoži koji reaguju (odgovaraju) na draži iz spoljašnje sredine organizma. V. receptor.

EKSTINKCIONI KOEFICIJENT (engl. extinction coefficient), u spektometriji označava apsorptivnost.

EKSTIRPACIJA

(engl. extirpation), označava hirurško odstranjenje tumora u celini, do makroskopski jasnih granica. Definicija se skoro isključivo odnosi na odstranjenje dobroćudnih tumora, jer je ekstirpacija zloćudog tumora, odstranjenje samo tumora, povezano sa rizikom od pojave recidiva, ponovne pojave bolesti. Operacija svakog tumora, pa i dobroćudnog, radi se do vidljivih granica prema zdravom tkivu i uz mikroskopsku proveru tokom same operacije, ex tempore. Tokom operacije potencijalno zloćudog tumora, važi pravilo da tumor ne sme da se vidi golim okom, tj. uvek je potrebno da se odstrani i okolno zdravo tkivo najmanje jedan centimetar od ivica tumora prema zdravom tkivu. Za razliku od ekscizije ovaj termin se koristi u slučaju kada je deo koji se uklanja sa svih strana okružen zdravim tkivom (tumori dojke, uvećane limfne).

EKSTIRPACIJA PULPE ZUBA (engl. extirpation of pulp, lat. extirpatio pulpae dentis), metoda lečenja potpunim uklanjanjem zubne pulpe iz kruničnog i korenskog dela zuba. Kod mortalnog tretmana pulpa se prethodno devitalizira (arsenskim ili formaldehidskim preparatima), osuši i zatim ekstirpira. Kod vitalnog tretmana ekstirpacija se radi u lokalnoj anesteziji.

EKSTORZIJA (engl. extorsion), skretanje oka oko njegove prednje-zadnje osovine, tako da je gornji kraj vertikalnog meridijana pomeren put temporalno (spolja).

EKSTRA(engl. extra, lat. extra), prefiks koji označava nešto što je van, izvan, preko, iznad ili dodatno.

EKSTRACELULARNA TEČNOST (engl. extrecellular fluid), ukupna telesna tečnost izvan ćelija. To je intersticijalna tečnost, plazma, limfa, cerebrospinalna i druge transcelularne tečnosti. Vanćelijska tečnost nastaje ultrafiltracijom plazme i aktivnom ćelijskom sekrecijom (transcelularna tečnost), a sastoji se većinom od vode i u njoj rastvorenih neorganskih i organskih materija.

EKSTRADURALNA ANESTEZIJA (engl. epidural anesthesia), v. anestezija, epiduralna anestezija.

EKSTRADURALNI (engl. extradural, lat. extraduralis), v. epiduralni.

EKSTRADURALNI HEMATOM (engl. extradural hematoma), v. epiduralni hematom.

EKSTRAKCIJA ZUBA (engl. extraction of tooth, lat. extractio dentis), v. vađenje zuba.

EKSTRAKORPORALNO (engl. extracorporeal), koje je smešteno ili nastaje izvan tela.

EKSTRAKT (engl. extract), preparat koji sadrži farmakološki aktivne sastojke koji se dobijaju iz biljaka ili životinjskih tkiva. U modernoj medicini ekstrakti se malo koriste, ali su vrlo popularni u alternativnoj medicini.

EKSTRAMEDULARNA HEMATOPOEZA (engl. extramedullary hematopoiesis), formiranje krvnih elemenata van kostne srži (medule). Fiziološka ekstramedularna h. se odvija tokom intrauterinog razvoja ploda u žuman-čanoj kesici, jetri i slezini. Faze razvoja: mezoblastična, vitelinska, od 1. do 3. embrio-nalnog meseca, u krvnim ostrvima u zidu žumančane kesice. Sve ćelije su primitivni jedarni eritroblasti; hepatolijenalna, od 2. do 9. meseca, odvija se u mezenhimu začetaka jetre i slezine. Ćelije crvene krvne loze gube jedra (u periodu od 3. do 4. embrionalnog meseca), a pojavljuju se i granulociti; mijeloidno-medularna faza nastaje posle 5. meseca intrauterinog razvoja i odvija se u kostnoj srži. Prisutne su sve hemopoetske ćelijske linije.

EKSTRAPIRAMIDALNI (engl. extrapyramidal, lat. extrapyramidalis), onaj koji se nalazi van piramidalnog (kortikospinalnog) puta ili sistema. Termin je izuzetno neprecizan i proizvoljno izveden jer mnoga vlakna ekstrapiramidalnog sistema ulaze u sastav piramidalnog.

EKSTRAPIRAMIDALNI MOTORNI SISTEM, v. ekstrapiramidalni sistem.

EKSTRAPIRAMIDALNI SISTEM (engl. extrapyramidal system, lat. systema extrapyramidalis), složeni deo nervnog sistema koji učestvuje u regulaciji pokreta, ravnoteže, tonusa mišića i mišićnih refleksa. U sastav ovog sistema ulaze vanpiramidalna motorna polja kore velikog mozga, bazalne ganglije, jedra talamusa, retikularna formacija, delovi malog mozga, vestibularna jedra i jedra kičmene moždine, kao i putevi koji povezuju navedene strukture. Ekstrapiramidalni putevi su složeni, polisinaptički i često grupisani u neuronske krugove. Osobenost ovih krugova leži u činjenici da oni polaze iz vanpiramidalnih motornih polja, povezuju brojne delove ekstrapiramidalnog sistema koji delimično modifikuju

prispele informacije i vraćaju se nazad u ekstrapirmidalna ili piramidalna motorna polja kore velikog mozga.

EKSTRAPLEURALNI, VANPLEURALNI (engl. extrapleural), lokalizovan van plućne maramice.

EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA (engl. extrasensorial perception), doživljavanje spoljnog događaja na drugačiji način, izvan pet čula, poput telepatije. Reč je o percepciji za koju postoji navodni dar da se opažaju predmeti izvan vidnog polja. U izvesnim slučajevima može da se izjednači sa intuitiv-nim načinom spoznaje.

EKSTRASISTOLA (engl. extrasystole), presistola, odnosno, prevremena kontrakcija srca koju obično prati duža pauza (kompezaciona) od normalnog intervala između dve kontrakcije srca. Ovu pauzu obično i registrujemo. Može se javiti kao pojedinačna (bigeminija, trigeminija, kvadrigeminija itd.) i u vidu salvi. Javljaju se u kao ventrikularne ili supraventrikularne u zavisnosti od loka-lizacije fokusa. Ekstrasistole se često opisuju kao palpitacije.

EKSTRAUTERINA TRUDNOĆA (engl. ectopic pregnancy), vanmaterična trudnoća. Nastaje kada se oplođena jajna ćelija zadrži na svom putu, pa se umesto u sluzokožu materice usadi u jajovod, trbušnu duplju ili na samu površinu jajnika. Umesto vanmaterična, precizniji je termin ektopična trudnoća, jer trudnoća može da se razvija i u samoj materici kao što je slučaj kada se ovulum nalazi u delu jajovoda unutar materice, a da je ipak reč o ektopičnoj trudnoći. Najčešći uzroci su suže-nja jajovoda nastala kao posledica zapaljenskih procesa, zatim nedovoljne razvijenosti unutrašnjih polnih organa kao i u slučajevima kada oplođena jajna ćelija iz bilo kojih razloga ranije stekne sposobnost usađivanja. Daleko najčešći tip je tubarna (jajovodna) vanmaterična trudnoća, zatim abdominalna (trbušna), trudnoća u rudimentiranom rogu materice, zatim cervikalna (u grliću materice), dok je jajnička izvanredno retka. Razvoj tubarne trudnoće najčešće ide u prav-cu tubarnog abortusa (pobačaja), što dovodi do jakih bolova i krvavljenja u trbušnu duplju i do hitne hirurške intervencije. U drugim slučajevima može doći do rupture (prskanja) jajovoda, jakih bolova i jakog krvavlenja. I u ovim slučajevima lečenje je hirurško. U poslednje vreme u svrhe rane dijagnostike služi laparoskopija i tada je eventualno moguće sačuvati jajovod pre nego bude oštećen.

EKSTRAUTERINI (engl. extrauterine), koji se nalazi van materice (vanmaterični).

EKSTRAVASKULARAN

(engl.extravascular), koji se odnosi na sve izvan krvnih sudova ili cirkulacionog sistema.

EKSTRAVAZACIJA (engl. extravasation), neuobičajeno isticanje tečnosti (krvi, seruma ili limfe) u tkiva.

EKSTREMITAS (engl. extremity, lat. extremitas ), okrajak, pol. 1. periferni ili udaljeni deo izdužene strukture, kosti ili organa. 2. ekstremitet, gornji ili donji.

EKSTREMITET (engl. limb, lat. membrum), v. membrum.

EKSTROFIJA (engl. exstrophy), kongenitalno izvrnuće ili everzija unutrašnje strane nekog organa prema spolja. E. mokraćne bešike, kongenitalni defekt prednjeg zida m. bešike i prednjeg abdominalnog zida, sa prominira-njem sluzokože zadnjeg zida m. bešike kroz defekt; e. kloake, anomalija u razvoju tako da su delovi intestinalne sluzokože umetnuti između delova mokraćne bešike.

EKSTROFIJA MOKRAĆNE BEŠIKE (engl. bladder extrophy), izvraćena mokraćna bešika, bez svog prednjeg zida, anomalično postavljena na koži prednjeg trbušnog zida tako da se uočavaju ureteralna ušća (ušća mokraćovoda u pod mokraćne bešike) iz kojih curi mokraća van. Njena učestalost je 1:30.000 novorođenih. Ekstrofija je udružena sa nedostatkom donjeg dela prednjeg trbušnog zida, rascepom spoljnih polnih organa i uretre (mokraćne neci), odsustvom spajanja pubičnih karličnih kostiju. Lečenje je hirurško.

EKSTROVERZIJA (engl. extroversion), lat. ekstera - spolja, spoljni, versu - ka, prema, okrenutost ka spolja, prema spoljašnjem svetu. Predstavlja crtu ličnosti koja vodi praktičnom ponašanju i rešavanju konkretnih životnih problema, lakom i brzom uspostavlja-nju međuljudskih odnosa, smelom ulaženju u nove situacije, i brzom prilagođavanju. Na osnovu univerzalnosti crte, K.G. Jung je na-pravio osnovnu podelu ličnosti na: ektraverziju i intraverziju.

EKSTRUZIJA (engl. exstrusion), istiskivati ili izbacivati nešto napolje, izbacivanje snagom, vađenje zuba, ispadanje nukleusa pulpozusa kroz anulus fibrozus kada jedarni materijal ostaje uklješten.

EKSTRUZIJA ZUBA

(engl. extrusion of tooth, lat. extrusio dentis), istiskivanje zuba iz alveole, delimično pomeranje zuba iz alveole u vertikalnom pravcu, najčešće pri povredi zuba.

EKSTUBACIJA (engl. extubation), uklanjanje prethodno uvedenog tubusa, iz organa ili otvora; najčešće označava uklanjanje tubusa posle intubacije larinksa ili traheje.

EKSUDACIJA (engl. exudation), izlaženje tečnosti, ćelija ili raspadnutih ćelija iz krvnih sudova i njihovo taloženje u tkivu ili na nje-mu. Najčešće je posledica zapaljenja tkiva.

EKSUDAT (engl. exudate), serozni izliv koji nastaje usled zapaljenja sluznica ili seroza, prelaskom tečnosti i ćelijskih elemenata iz kapilara koji su zbog zapaljenja povećane propustljivosti. Odlikuje se bogatstvom be-lančevina (više od 20 g na 1 litar), speci-fičnom težinom preko 1015 i ćelijskim elementima (leukociti, sljuštene endotelne ćeli-je).

EKSUFLACIJA (engl. exufflation), evakuacija vazduha iz pleuralnog prostora, kod pneumotoraksa, u cilju restituisanja negativnog intrapleuralnog pritiska i proširenja pluća. Izvodi se iglom za torakocentezu koja je priklju-čena na vakuum-pumpu.

EKTIMA (engl. ecthyma), teška piogena infekcija koja ostavlja ožiljke. Javlja se kao akutno oboljenje odojčadi, male dece koja su neuhranjena, kahektičnih staraca čiji je organizam oslabljen nekom teškom bolešću i opštim stanjem (npr. iznemoglost od nekog malignog oboljenja i sl.).

EKTODERM (engl. ectoderm), spoljašnji embrionalni list, od koga nastaju sve nervne ćelije centralnog i perifernog nervnog sistema, zatim pokožica, epitel kože (epidermis) i njegovi derivati: lojne, znojne i mlečne žlezde, dlake i nokti, ameloblasti, senzorni epiteli, očno sočivo, retina i epitel opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Od ektoderma potiče i srž nadbubrežne žlezde.

EKTOKARDIJA (engl. ectocardia), urođeno pogrešna lokalizacije srca.

EKTOMIJA

(engl. -ectomy), uklanjanje odn. vađenje organa ili njegovog funkcionalnog dela, delimično ili u celini, resekcijom, ekscizijom ili ekstirpacijom. Imenica kojoj se dodaje sufiks daje značenje, odrednicu, npr. tonzilektomija (vađenje krajnika), holecistektomija (uklanjanje žučne kese ), histerektomija (uklanjanje materice ) i sl.

EKTOPARAZIT (engl. ectoparasite), paraziti koji žive na površini tela (koža, dlaka) domaćina. Mogu biti obligatni (potpuno zavi-sni od domaćina) ili fakultativno infektivni agensi (slobodno živeći ili udruženi sa domaćinom). Ektoparaziti su u znatnoj meri povezani sa mortalitetom i morbiditetom širom sveta, što se objašnjava kompeticijom na nivou ishrane.

EKTOPIČAN UDAR (engl. ectopic heart beat), prevremena kontrakcija srčane komore koja remeti normalan srčani ritam.

EKTOPIČNA TRUDNOĆA (engl. ectopic pregnancy), v. ekstrauterina trudnoća.

EKTOPIJA (engl. ectopia), 1. pojava organa i tkiva i tamo gde nije njihovo uobičajeno anatomsko mesto. Ektopija nastaje najčešće usled razvojnih (embrioloških) poremećaja i anomalija. Patološki značaj ovakvih promena zavisi od vrste i lokalizacije. Pojedine pro-mene mogu predstavljati samo kozmetičke poremećaje, npr. e. bradavice dojke, mada su većinom takva tkiva i organi podložni kasnijim patološkim promenama. Takvi primeri su: e. testisa (kod koje preti sterilitet i kasnije nastajanje tumora), e. tkiva štitne žlezde u bazu jezika (kod koje preti zapaljenje sa ugušenjem i kasnije nastajanje tumora), e. materičnog tkiva na organe trbušne duplje (endometrioza), sa jakim bolovima i slikom crevne prepreke, e. srca i krvnih sudova, e. trbušnih organa posebno apendiksa, e. želudačne sluzokože u tanko crevo sa stvaranjem ulkusa i krvarenjem i sl.; 2. ektopičan (engl. ectopic), koji se nalazi van svoga mesta, npr. e. trudnoća (vanmaterična trudnoća), e. testis (testis u trbušnoj duplji), e. sluzokoža materice (npr. cilindričan epitel na grliću materice) i sl.

EKTOPIJA ZUBA (engl. tooth ectopia, lat. ectopio dentis), nenormalan razvoj zubne klice u drugim tkivima ili organima.

EKTOZOON (engl. ectozoon), životinjski parazit koji živi na površini tela.

EKTROMELIJA

(engl. ectromelia), aplazija ili izražena hipoplazija jednog ili više eks-tremiteta, odnosno dugih kostiju ruku i/ili nogu. Ovaj pojam bliže se definiše kao amelija (engl. amelia), kongentalni nedostatak jednog ili više ekstremiteta; hemimelija (engl. hemimelia), razvojna anomalija koju karakteriše nedostatak distalnog dela ekstremiteta ili njegovog dela (na ruci- radijalna ili ulnarna hemimelija, a na nozi tibijalna ili fibularna); meromelija (engl. meromelia), kongenitalni defekat (nedostatak) bilo kog dela ekstremiteta (adektilija, hemimelija ili fokomelija); fokomelija (engl. phocomelia), kongenitalna anomalija koju karakteriše nedostatak (odsustvo) proksimalnog dela jednog ili više ekstremiteta, tako da se šaka ili stopalo vezuju za trup samo jednom, nepravilno razvijenom i malom, koštanom strukturom. Poznata je „epidemija“ fokomelija ili amelije (od 1958. do 1963.) kao posledica uzimanja leka talidomida u vreme trudnoće (između 34. i 50. dana od kraja poslednje menstruacije), a oštećena deca su pokazivala i druge znake talidomidne embriopatije: defekte očiju, slušnog aparata, srca, pluća, digestivnog trakta, bubrega. Aplazija radijusa, slična onoj u talidomidnoj embriopatija, viđa se u Holt-Oram sindromu, autosomno-dominantno naslednom poremećaju koga karakterišu i urođene srčane mane (defekti pretkomorske ili pregrade između komore), ili u Fankonijevoj anemiji koja podrazumeva: zastoj rasta, redukcione malformacije ruku (nedostatak radijusa i palca), panmijeloftizu i hiperpigmentaciju.

EKTROPION (engl. ectropion), izvrnutost kapaka prema spolja; malpozicija kapaka kod kojih je ivica okrenuta spolja od bulbusa. Donji kapak je češće zahvaćen nego gornji. Najčešće je praćen suzenjem i ekspozicionim keratitisom. Može da bude: senilni, para-litički, mehanički i ožiljni.

EKTROPIONIRATI (engl. eversion), izvrnuti gornji ili donji kapak i učiniti njihove unu-trašnje površine dostupne pregledu, najčešće radi uklanjanja zaostalih stranih tela.

EKVILIBRIJUMSKI POTENCIJAL (engl. equilibrium potential), potencijal ravnoteže; membranski potencijal pri kome nema neto kretanja nekog jona kroz ćelijsku membranu, jer na njega deluju sile iste snage (električni i koncetracioni gradijent), ali suprotnog smera; npr. e.p. za K+ će nastati kada izlazak K+ iz će-lije, niz koncetracioni gradijent, stvori elektri-čni gradijent koji će se i suprotstaviti daljem izlasku K+ i dovesti do njegovog ulaska u će-liju; vrednost potencijala pri kojoj je izlazak i ulazak K+ u ravnoteži (neto fluks=0) je e. p. za K+.

ELASTAZA (engl. elastase), endopeptidaza iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.11) koja katalizuje hidrolizu elastina i polipeptida na peptidnim vezama. Peptidne veze u lancima sa strane sadrže nenaelektrisane nearomatične amino-kiseline, kao što su leucin i serin. Izlučuje je pankreas, kao proelastazu, a aktivira je tri-psin. Značajna je za razgradnju proteina u tan-kom crevu. Ovaj enzim razgrađuje i muko-peptide nekih bakterijskih ćelijskih zidova.

ELASTIČNOST PLUĆA (engl. lung elasticity), mera promene volumena pluća pri jediničnoj promeni pritiska. Veća vrednost komplijanse znači da je manja vrednost pritiska potrebna za unošenje datog volumena vazduha u pluća. Pri mehaničkoj ventilaciji dolazi do smanjenja komplijanse pluća usled inertnosti torakalnog zida. Ubačeni vazduh zato mora da bude pod nešto višim pritiskom. Respirator izračunava komplijansu na osnovu vrednosti respiratornog (tidal) volumena koji se u vidu inspirijuma daje pacijentu i iz-merenog pritiska koji je potreban da zadrži ovaj volumen i koji je jednak razlici platopritiska i PEEP-a (pozitivnog pritiska na kraju ekspirijuma).

ELASTIN (engl. elastin), fibrozni protein koji je glavni sastojak elastičnih vlakana koja omogućavaju skupljanje izvesnih tkiva i vra-ćanje u prvobitni oblik. Jednu trećinu sastava elastina čine glicin, lizin i valin.

ELASTOMERI, sintetičke gume, koriste se za uzimanje preciznih otisaka u stomatologiji.

ELASTOZA (engl. elastosis), degeneracija elastičnog tkiva; degenerativne promene u vezivnom tkivu kože sa povećanom količi-nom materijala sličnog elastinu koji se boji kao elastin; bilo koji poremećaj vezivnog tki-va kože.

ELEFANTIJAZA (engl. elephantiasis), 1. primarno oboljenje koje se najčešće javlja u tropskim predelima, izazvano parazitom Fili-aria Bancrofti, koji se razmnožava u limfnom tkivu i blokira limfne puteve; 2. urođeno oboljenje, nastalo usled anomalija i sužavanja limfnih puteva esktremiteta, najčešće nogu, što favorizuje streptokokne infekcije, a one dalje sužavaju limfne puteve; 3. sekundarno oboljenje, nastalo posle pojedinih infekcija (crveni vetar, svinjski erizipel, tuberkuloza, učestale streptokokne infekcije kože) ili usled blokade limfnih puteva malignim ćelijama pojedinih tumora (tumori dojke, melanom i sl.); 4. posledica terapeutskih zahvata kod malignih oboljenja (radioterapija, limfadenektomija, uklanjanje limfnih puteva). Osim estetskog nedostatka upotreba obolelog ekstremiteta je otežana, može dostići enormne dimenzije, a javljaju se ulceracije i infekcije kože. Dijagnoza se postavlja klinički i rentgenski (limfografija), a terapija je teška. Konzervativne mere se sastoje od elevacije, kompresije elastičnim zavojima i upotrebe pumpi sa pneumatskim jastučićima, koji ma-siraju i prazne ekstremitet. Od operativnih zahvata najuspešniji su oni koji radikalno uklanjanju izmenjeno potkožno tkivo od kože do mišića, a zatim vraćaju kožu kao transplantat direktno na mišiće. Anastomoze između vena, limfnih žlezda i limfnih puteva nemaju uspeha. Kod malignih limfedema, korist od ovih zahvata nije značajna, pa se primenjuju konzervativne procedure i na kraju amputacija.

ELEKROHEMIJSKI GRADIJENT (engl. electrochemical gradient), sila koja određuje veličinu neto kretanja naelektrisanih čestica. Kombinacija je električnog gradijenta, odre-đenog potencijalnom razlikom između dve tačke, i hemijskog gradijenta određenog razlikom u koncentraciji između te dve tačke.

ELEKTRIČNI BELEG (engl. electrocution), v. elektrokucija.

ELEKTRICITET (engl. electricity), skup fenomena prouzrokovanih naelektrisanim česticama (pozitivnim ili negativnim). Manifestuje se nizom električnih i magnetnih pojava. Statička naelektrisanja (u stanju mirova-nja) formiraju, u prostoru oko sebe, električno polje, dok naelektrisanja u kretanju (konstantnom brzinom) formiraju i magnetno ili (pro-menjivom brzinom) elektromagnetno polje. Naelektrisanja međusobno interaguju svojim poljima.

ELEKTRODA (engl. electrode), deo elektri-čnog izvora (završetak) koji skuplja, emituje ili odbija naelektrisane čestice. Obično su elektrode čvrste provodne ploče (metalne, ugljenične) ili žice koje naelektrisanja vode u sredine ili ih odvode iz sredina kao što su elektrolit, gas, dielektrik ili poluprovodnik. Pozitivna elektroda se zove anoda, a negativna katoda. Koriste se u ispitivanju živih tkiva elektrodijagnostika, kao i u mnogim elektroterapijama - elektrokoagulacija, dijatermija.

ELEKTRODIJAGNOZA (engl. electrodiagnosis), opšti naziv za veliki broj dijagno-stičkih metoda koje sakupljaju, pojačavaju, registruju i prikazuju na papiru ili displeju bilo koji električni događaj tela. Primeri: su elektrokardiografija, elektromiografija, elektronistagmografija, itd.

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (engl. ele-ctroencephalography), tehnika neprekidnog registrovanja električne aktivnosti iz različitih delova mozga, pomoću aparata koji se naziva encefalograf. Tako nastao zapis (EEG) ima karakteristične talase (a,b, d i q ), čije prisustvo označava kvalitet funkcije mozga i nivo svesti. Elektroencefalografija se najčešće koristi u dijagnostičke svrhe kod epilepsija i sličnih disfunkcija mozga.

ELEKTROENCEFALOGRAM, EEG (engl. electroencephalogram), zapis nastao registrovanjem električne aktivnosti mozga. V. elektroencefalografija.

ELEKTROFEROGRAM (engl. electropherogram ili electrophoretogram ), razvijena (obojena) elektroforetska traka na kojoj se uočavaju elektroforetske linije, koje mogu da se denzitometriraju.

ELEKTROFOREZA (engl. electrophoresis ), 1. pojava kretanja naelektrisanih čestica pod dejstvom električnog polja ka elektrodama (anaforeza - kretanje ka anodi, katoforeza - kretanje ka katodi); 2. analitička metoda razdvajanja sastojaka smeše u električnom polju. Brzina kretanja jednog sastojka smeše zavisi od njegovog naelektrisanja, mase, sredine u kojoj se kreće i napona uspostavljenog između elektroda. Smeša koja se ispituje nanosi se na podlogu (prožetu puferom), čiji su krajevi povezani sa elektrodama. Posle izvesnog vremena, položaj jonizovanih sastojaka se detektuje. Elektroforeza se rutinski koristi za razdvajanje proteinskih frakcija seruma, urina ili cerebrospinalne tečnosti i za razdvajanje serumskih lipoproteina i pojedinih izoenzima. U kombinaciji sa imunodifuzijom na osnovu antigenih razlika kod proteina elektroforeza se može izvoditi i kao imunoelektroforeza.

ELEKTROGENA PUMPA (engl. electrogenic pump), aktivni transportni sistem koji stvara potencijalnu razliku kroz ćelijsku membranu; e. p. je Na-K pumpa, odnos između Na+ koji se izbacuje iz ćelije i K+ koji se ubacuje u ćeliju je 3:2. Ova pumpa, manjim delom, doprinosi stvaranju mirovnog membranskog potencijala, jer dovodi do neto izlaska katjona iz ćelije.

ELEKTROGUSTOMETRIJA (engl. electrogustometry), klinički metod za ispitivanje gustativne funkcije, koja je mnogo jednostavnija od hemijske gustometrije. Njeno izvođenje zahteva vrlo malo vremena, jednostavno je i sastoji se od lakog povlačenja elektrode (anode) po rubu jezika u njegove prednje dve trećine pa se električnom stimulacijom između 10 i 60 mikro-ampera, u normalnim slučajevima, dobija metalnokiselkasti ukus. Preko tih vrednosti smatra se da je funkcija poremećena, a ako se ni pri 300 mikroampera ne dobije nikakav gustativni osećaj, reč je o gubitku ukusa ili ageuziji. Osećaj pečenja na jeziku javlja se pri 500 mikro-ampera. Ova metoda ispitivanja našla je svoje mesto u funkcionalnom ispitivanju facijalnog živca: kod paraliza facijalnog živca kako perifernih, tako i centralnih , kao i u ranoj dijagnostici tumora VIII živca. Zatim služi u endokrinologiji kao i u ispitivanju raznih posttraumatskih aguezija.

ELEKTROKARDIOFONOGRAFIJA (engl. electrocardiophonography ), poligrafska me-toda kojom se simultano registruje elektrokardiogram (električna aktivnost srčanog mišića) i fonokardiogram (registrovanje zvučnih pojava tokom vibracije struktura srca i krvnih sudova).

ELEKTROKARDIOGRAF

(engl. electrocardiograph), instrument koji električnu aktivnost srca konvertuje i pojačava u zapis na kalibrisanu papirnu traku koja se kreće.

ELEKTROKARDIOGRAFIJA (engl. electrocardiography), tehnika registrovanja električne aktivnosti srca preko elektroda koje se postavljaju na površinu tela, a bazira se na potencijalnoj razlici između stimulisanih i nestimulisanih delova miokarda. Elektrode elektrokardiografa se postavljaju na kožu sva četiri ekstremiteta i prednju stranu zida grudnog koša. Registrovani zapis je elektrokardiogram. Po konvenciji elektrokardiogram se registruje u 12 odvoda: tri standardna u frontalnoj ravni, tri unipolarna sa ekstremiteta u sagitalnoj ravni i šest unipolarnih prekordijalnih u transverzalnoj ravni. U posebnim uslovima koriste se i dodatni odvodi kao što je ezofagealni odvod.

ELEKTROKARDIOGRAM (engl. electrocardiogram), grafički zapis električnih struja nastalih u toku električne stimulacije rada srca. Električna stimulacija može biti normalna, fiziološka ili veštačka - električnim stimulatorima srca. Normalan elektrokardiogram ima P talas, koji označava razdraženje pretkomora, i QRS talas, koji označava razdraženje komora. P talas je prvi pozitivan otklon, Q zubac je prvi negativan otklon, R zubac drugi pozitivan otklon i S zubac drugi negativan otklon. Kod osoba koje su preživele srčani udar, odnosno u određenim regijama u kojima je izumro srčani mišić celom svojom debljinom, nestaje R zubac čija je visina, inače, normalno proporcionalna srčanoj debljini pod elektrodom gde se EKG registruje, te se Q i S zupci spajaju, a taj kompleks se naziva QS. T talas predstavlja repolarizaciju (vraćanje u prethodno stanje mirovanja) komora. Iza T talasa kod nekih osoba registruje se i U talas, čije poreklo nije sasvim proučeno. Analiza električne aktivnosti je značajna metoda za procenu funkcionalnog stanja miokarda, anatomske orijentacije srca, relativne veličine ventrikula srca, frekvence, ritma, mesta ekscitacije i rasprostiranja impulsa. Ne daje direktne podatke o kontrakciji miokarda i neefikasnosti srca kao pumpe.

ELEKTROKAUTERIJA (engl. electrocau-tery), razaranje ili odstranjivanje tkiva primenom toplote pomoću elektrokautera. Ovaj instrument se sastoji od platinaste žice, koja se propuštanjem električne struje može dovesti do crvenog ili belog usijanja. Tako proizvedenom toplotom vrši se kauterizacija nekog tkiva.

ELEKTROKOAGULACIJA (engl. electrocoagulation), koagulacija živog tkiva primenom visokofrekventne struje. Koagulacija tkiva se postiže kada struja, koja kroz njih prolazi, dostigne izvesnu jačinu pri prolazu kroz određenu površinu. Povećanjem gustine struje, smanjenjem površine primene i pove-ćanjem napona postiže se sečenje, tj. plitko razaranje tkiva, što čini električni skalpel.

ELEKTROKUCIJA (engl. electrocution), strujni udar, fizička povreda (v. povreda) nastala dejstvom tehničkog

elektriciteta, usled prolaska električne struje kroz telo. Na mestu ulaza i izlaza električne struje iz tela nastaju specifične promene na koži u vidu tzv. električnog belega (lat. signum electricum s. stigma electrica), koji može biti praćen i ope-kotinom. Na mestu električnog belega koža je suva, čvrsta, beličasta, bedemasto izdignutih ivica. Električna opekotina može biti bilo kog stepena (v. opekotina). Smrt nastaje usled prolaska električne struje kroz centralni nervni sistem, srce ili disajnu muskulaturu.

ELEKTROKULOGRAFIJA (engl. electroculography), 1. elektrodijagnostička metoda ispitivanja pokretljivosti oka; 2. senzorni test funkcionalnog stanja normalne i patološki promenjene mrežnjače. Elektrofiziološku podlogu predstavlja električni očni potencijal, koji u prvom slučaju služi za interpretaciju bulbomotorike, a u drugom služi za ispitiva-nje retinalne funkcije.

ELEKTROLIT (engl. electrolyte), supstanca (baza, kiselina, so) koja je u određenom rastvoru razložena na jone, tako da taj rastvor provodi električnu struju. Tečnosti u organizmu su rastvori elektrolita, čija je stalna koncentracija važna za normalno odvijanje svih fizioloških procesa u organizmu. U kliničkoj hemiji izraz se koristi da označi jone koji se mere u ekstraćelijskoj tečnosti: natrijum (Na+), kalijum (K+), hlorid (Cl-) i bikarbonat (HCO3-).

ELEKTROLIZA (engl. electrolysis), hemijsko razdvajanje supstance u rastvoru, na suprotno naelektrisane jone. Razlaganje se izaziva uspostavljanjem razlike potencijala na elektrodama koje su u rastvoru. Terapijska elektroliza predstavlja primenu stalnih struja na živa tkiva i vrši se pomoću elektroda otpornih na proizvode elektrolize. Proizvodi elektrolize (zavisno od vrste elektroda koje se koriste) deluju antiseptički ili razorno (na kožne tumore, mladeže, koriste se u elektroepilaciji).

ELEKTROMIOGRAFIJA, EMG (engl. electromygraphy), sakupljanje, pojačavanje i registrovanje električnih pojava koje prethode i izazivaju mišićnu kontrakciju. Signal se sakuplja preko površinskih elektroda koje se postavljaju na kožu iznad mišića ili preko igala koje se postavljaju u mišić. Ova metoda omogućava razlikovanje promena na nervima, mišićima i nervno mišićnoj vezi.

ELEKTROMIOGRAM (engl. electromio-gram), zapis ekscitacije mišića različitim me-todama elektromiografije koji se dobija pomoću elektromiografa.

ELEKTRON

(engl. electron), elementarna čestica koja pored protona i neutrona ulazi u sastav atoma formirajući elektronski omotač oko jezgra. Nosilac je negativnog naelektrisanja 1,6 10-19oC, mase mirovanja 9,105 10-28g, spina ½.

ELEKTRONARKOZA (engl. electronarcosis ), izazivanje neosetljivosti na bol koriš-ćenjem električne struje; anestezija izazvana prolaskom električne struje kroz mozak po-moću elektroda postavljenih na slepoočnice.

ELEKTRONEUROMIOGRAFIJA, ENMG (engl. elecromyography), v. elektromiografija.

ELEKTRONISTAGMOGRAFIJA (engl. ele-ctronystagmography), metoda koja omo-gućuje grafičko registrovanje nistagmusa (spontanog, pozicionog i provociranog). Pri ovoj metodi registruje se i ispituje trajanje nistagmusnog odgovora, njegova učestalost, amplituda i brzina spore komponente. Metoda je od velikog značaja za ispitivanje vestibularnog aparata i izvodi se pomoću specijalnih aparata u tihim i zamračenim prostorijama. Bolesnik treba da bude smiren, ali ne i pospan.

ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA (engl. electron microscopy ), metoda dobijanja jako uvećanih slika veoma malih objekata korišćenjem snopa ubrzanih elektrona umesto svetlosti. Moderni instrumenti omogućavaju da se objekti manji od 1 nm (milioniti deo milimetra) mogu videti. To je skoro ispod atomskog nivoa. Fokusiranje se vrši pomoću magnetnog polja dobijenog između naelektrisanih ploča ili strujnih kalemova. Ova polja deluju kao sočiva. Elektronski mikroskop je osnovni alat za istraživanja i dijagnostiku u medicini.

ELEKTRONSKI MIKROSKOP (engl. electron microscope ), mikroskop koji koristi snop elektrona kao radijacioni izvor za gledanje uzoraka. Moć razlaganja (sposobnost registrovanja finih detalja) je hiljadu puta veća nego kod običnog svetlosnog mikroskopa. Uzorak mora biti ispitivan u vakuumu, koji zahteva specifičnu tehniku za pripremu uzorka. Elektroni se obično fokusiraju na fluoroescentni ekran (za direktno gledanje) ili na fotografsku ploču za dobijanje fotografije ili elektronskog mikrografa. Transmisioni elektronski mikroskopi se koriste za ispitivanje uzanih delova uzorka sa velikim uvećanjem. Skenirajući elektronski mikroskop otkriva površine objekta sa različitim uvećanjima. Velika dubina njegovog fokusa je prednost.

ELEKTRORETINOGRAFIJA (engl. electroretinography ), tehnika ispitivanja različitih delova mrežnjače spoljnom stimulacijom

svetlom različitog intenziteta. Na pacijentovo oko stavlja se elektroda sa kontaktnim soči-vom na rožnjaču i na taj način se snimaju električni odgovori sa različitih delova retine. Isključuju se nasledne i stečene bolesti retine: noćno slepilo, retinitis pigmentoza, horioretinalne degeneracije ili upale, retinalne ishemije, toksičnost određenih lekova, stranih tela.

ELEKTROŠOK (engl. electric schock), koriš-ćenje kratkotrajnog električnog šoka u terapiji psihijatrijskih oboljenja izazivanjem epi- napada posle prethodne moždane stimulacije.

ELEKTROTERAPIJA (engl. electrotherapy), 1. deo fizikalne terapije koji izučava biološko dejstvo elektriciteta i mogućnosti njene primene u lečenju povređenih i obolelih. Električna energija ispoljava termički, hemijski i elektromagnetni efekt na tkiva. Prime-njuju se jednosmerna struja, koja može biti konstantnog (galvanska struja), impulsnog ili isprekidanog toka (neofaradska struja, diadinamične struje i eksponencijalne struje), i naizmenična struja, koja može biti nisko-frekventna (do 200 Hz faradska struja), srednje frekventna (do 10.000 Hz interferentne struje), visoko frekventna struja (preko 10.000 Hz D’Arsonvalove struje, dugi talasi, kratki talasi, mikrotalasi). 2. terapijska upotreba elektriciteta s izuzetkom radioterapije (rendgenterapije) i lečenja neutronima i elektronima (iako je u pitanju zračenje, aktinoterapija i fototerapija su ovde uključene). Elektroterapija ima: ekscitomotorna, destruktivna, sedativna i toplotna dejstva.

ELEKTROTONIČNI POTENCIJAL (engl. elektrotonic potentials), lokalne gradirane, nepropagirajuće promene membranskog potencijala u pravcu depolarizacije ili hiperpolarizacije. Amplituda e. p. zavisi od intenziteta draži i opada sa vremenom i distancom. Mogu da se sumiraju i tako dovedu membranski potencijal do pragovnog potencijala na kojem se generiše akcioni potencijal. Nastaju pod dejstvom subpragovnih električnih draži u eksperimentalnim uslovima (katelektrotonus i anelektrotonus), a in vivo - pod uticajem adekvatnog stimulusa u receptorima, nervnim i nervnomišićnim sinapsama - predhodnik akcionog potencijala neophodan za njegov nastanak i propagaciju.

ELEKTROTONUS (engl. electrotonus), pasivne promene mirovnog membranskog potencijala nastale dodavanjem ili oduzimanjem električnog naboja na mestu delovanja elektroda konstantne struje: depolarizacija pod katodom (katelektrotonus) i hiperpolarizacija pod anodom (anelektrotonus).

ELEMENT (engl. element), primarni ili nepromenljivi deo nečega; hemijski element, čista supstanca, koja ne može da se razloži hemijskom reakcijom. Sastoji se od svih atoma sa datim brojem protona (i istim brojem elektrona). Broj neutrona i masa atoma može da varira. Atomi sa istim brojem protona i različitim brojem neutrona zovu se izotopi. Svaki element ima svoj atomski broj (Z) (jednak broju

protona) i atomsku težinu. Svaki element ima jedinstvene hemijske i fizičke osobine koje su definisane elektronskom konfiguracijom.

ELEMENT PROSTORA (engl. volume element), element trodimenzionalnog (3D) prostora koji odgovara pikselu date debljine sloja.

ELEMENT SLIKE (engl. picture element), najmanji diskretni deo prikaza digitalne slike. Površina prikaza digitalne slike, koja odgovara elementu slike odnosno pikselu i ima istu vrednost nivoa skale sivog, odnosno odgovara mu jednoznačna numerička vrednost digitalnog zapisa slike. Odgovarajući element slike može biti manji od stvarne prostorne rezolucije.

ELEMENT U TRAGU (engl. trace element), hemijski element koji se nalazi u malim količinama u nekoj supstanci. Elementi u tragu koji se nalaze u ljudskom organizmu dele se na esencijalne i neesencijalne koji nemaju nikakav poznati efekat, ali se unose hranom, vodom ili vazduhom. U ovu kategoriju spadaju aluminijum, antimon, arsen, bizmut, boron, kadmijum, zlato, olovo, živa, srebro i titanijum. Nekoliko ovih, naročito teških metala su toksični.

ELEMENTARNA MEMBRANA (engl. elementary membrane, unit elementary), trosloj-ni omotač, debljine oko 7,5 do 11 nm, koji čini ćelijsku membranu i citomembrane. Tamni slojevi (lamina externa i interna) su proteinski slojevi, a centralni svetao sloj je bimolekularni lipidni sloj.

ELFIN, VILINSKI FACIES SINDROM (engl. elfin face syndrome), sindrom multipnih kongenitalnih abnormalnosti sa razvojnom i mentalnom retardacijom, mikrocefalijom i preranim zatvaranjem kranijalnih sutura, majušnim vilinskim licem, kratkim palpebralnim fisurama, ulegnutim nosem, plavim očima, strelastim šarama u zenicama, istaknutim usnama, izduženim filtrumom i otvorenim ustima, hipoplastičnim noktima, kardio- vaskularnim defektima, kao što su: stenoze supraalveolarne aorte, pulmonalne arterije, ventrikularni i atrijalni septalni defekti. Dentalne abnormalnosti obuhvaćene su oligodoncijom, hipoplazijom gleđi, masovnim karijesom, mikrodoncijom i nenormalno malim korenovima zuba. Prateći simptomi su: srčani šumovi, muskularna hipotonija, hipertenzija, anoreksija, povraćanje, hiperfosfatemija, azo-temija, albuminurija, nizak klirens ureje i visok titar mokraćnog kalcijuma. Mokraćni fosfati, osteoskleroza, niske alkalne rezerve i hiperholesteremija, hiperkalcemija su često prisutni, ali retko posle perioda od jedne godine.

ELIMINACIJA BOLESTI

(engl. elimination of disease), koristi se povremeno kao termin da opiše eradikaciju bolesti sa širih geografskih područja, kao što su npr. male boginje. U medicinskoj terminologiji, eliminacija znači odsustvo bolesti na određenom području uz prisustvo prouzrokovača u populaciji (difterija).

ELIPTOCITOZA (engl. elliptocytosis), nenormalno stanje krvi zbog povećanog broja eritrocita koji imaju jajast ili loptast oblik. Manje od 15% eritrocita ima normalan izgled. Umereno povećanje eliptocita nalazi se u raznim oblicima anemije, uključujući i naslednu eliptocitozu.

ELISA TEST (engl. Enzyme Linked ImmunoSorbent Assay-ELISA), imunoenzimski test kojim se dokazuje prisustvo antitela ili antigena, na mikrotitracionim pločama, kod koga je enzim vezan za neko od sekundarnih antitela. Antigen (ukoliko se određuju antitela), odnosno specifično antitelo (ukoliko se određuje antigen), vezan je fizičkohemijskim vezama za površinu polistirenske mi-krotitracione ploče (sa U ili ravnim dnom). Specifična antitela, prisutna u bolesničkom materijalu (serum, likvor), odnosno antigen u krvi, likvoru, raznim brisevima, vezuju se i izgrađuju imune komplekse. Konjugat su antiantitela (životinjska antitela na humana antitela lgM ili lgG klase), najčešće mišja ili kozja za koje je vezan enzim (alkalna fosfataza - AF, horseradišperoksidaza - HRP i dr.). Dodatkom supstrata koji se razgrađuje pod uticajem ovog enzima, pri čemu prelazi iz neobojene u obojenu fazu, reakcija postaje vidljiva i može se očitati spektrofotometrom, ali i golim okom. Intenzitet boje je i mera kvantiteta antitela ili antigena.

ELUAT (engl. eluate), supstanca koja je odvojena postupkom elucije.

ELUCIJA (engl. elution), postupak u hemiji koji se koristi za razdvajanje materijala ispiranjem (eluiranjem) pri kome rastvarač rastvara samo jednu komponentu. Ovaj naziv označava i oslobađanje nekog jedinjenja koje je vezano za neki nerastvorljivi adsorbent.

ELUENT (engl. eluent), rastvarač ili rastvor koji se koristi za postupak elucije.

ELUTRIJACIJA (engl. elutriation), ispiranje, prečišćavanje (purifikacija). Odvajanje neke supstance vrši se tako što se materijal koji je sadrži najpre razmuti u rastvaraču. Taj rastvarač treba da ima osobinu da se u njemu rastvara samo izdvajana supstanca dok se ostatak materijala, kao nerastvorljiv, istaloži na dno suda. Zatim se odatle odvoji rastvor sa že-ljenom supstancom i ona se dalje izdvaja nekom od

pogodnih tehnika (npr. kuvanjem, pri čemu rastvarač ispari).

EMANACIJA (engl. emanation), izlaženje strujanjem (odavanjem iz sebe) iz neke materije vazduha ili gasova sa neutralnim ili štetnim delovanjem na biološke organizme i ljude; npr. supstanca koja izlazi - emanira iz radioaktivnih materija i koja je takođe radioaktivna. Na principu emanacije zasniva se i emanaciona terapija tj. lečenje nekih patoloških stanja emanacijom radijuma u obliku tzv. radiogenskih materija niskog intenziteta delovanja sadržanih u nekim vodama ili blatu. Nekada se takva terapija sprovodi putem inhaliranja emanata u zatvorenim prostorima.

EMBRIONALNI ADENOMIOSARKOM BUBREG (engl. embryonal nephroma, malignant nephroma), v. Wilmsov tumor.

EMBRIONALNI NEFROM (engl. embryonal adenosarcoma), v. Wilmsov tumor.

EMBOLIJA (engl. embolism), proces preno-šenja patološkog materijala (embolusa) putem krvi u krvnom sudu, gde dolazi do zaustav-ljanja embolusa, zato što je lumen krvnog suda toliko uzan da kroz njega ne može proći. Ortogradna e ., embolus se kreće u smeru struje krvi; retrogradna e ., embolus se kreće u suprotnom smeru od normalne struje krvi; paradoksna e ., embolus iz venskog sistema prelazi u arterijski kroz otvorenu ovalnu jamu u pregradi između pretko-mora srca. Začep-ljenje arterije stranom materijom u krvnoj struji (embolusom) ima za rezultat trenutni prekid dotoka krvi u segment tkiva koga ishranjuje krv te arterije, tako da tkivo umire i omekšava. Ako taj deo nije neophodan za život, pacijent preživljava sa nastankom ožiljka koji zamenjuje mrtvo tkivo. Proces smrti i omekšavanja tkiva kao posledica embolije se zove infarkcija, a mrtvo tkivo infarkt. Ako je embolus sadržavao bakterije može doći do nastanka abscesa, a ako je imao kancerogeno tkivo do nastanka sekundarnog tumora. Masna embolija se ponekad javlja posle teških fraktura, a gasna embolija posle povreda vena vrata i glave.

EMBOLUS (engl. embolus), svaka strana materija u krvnom sudu, nošena krvnom strujom koja može da dovede do embolije. Embolus može biti: otkinuti deo tromba, gomilica tumorskih ćelija, bakterija, masne kapljice, gasni mehurići itd. E. jahač, embolus koji se zadržao na mestu račvanja krvnog suda, tako da jedan njegov kraj ulazi u jednu, a drugi u drugu granu krvnog suda.

EMBRION (engl. embryo), začetak, conceptus (proizvod koncepcije - oplođenja) do osme nedelje od oplođenja

ili desete nedelje od poslednje menstruacije. Nastaje posle usa-đivanja oplođene jajne ćelije u deciduu (dejstvom progesterona promenjenu sluzokožu materice). U najranijem stadijumu razvoja ova formacija nazvana ovulum predstavlja kompaktnu loptastu tvorevinu koja pod mikroskopom daje sliku kupine. Uskoro se u njoj diferenciraju spoljašnji sloj nazvan trofoblast i sloj ćelija u unutrašnjosti loptice nazvan embrioblast. Između trofoblasta i embrioblasta nastaje šupljina blastociste, a cela tvorevina naziva se blastocista. U embrioblastu se ubrzo po usađivanju diferenciraju klicini listovi od kojih kasnije, kroz proces embriogeneze, nastaju svi organi. Na kraju osme nedelje od koncepcije embrionalni period je završen i embrion se može prepoznati kao humani (ljudski). Od tada započinje fetalni period tokom koga dolazi do rasta i sazrevanja struktura nastalih tokom embrionalnog perioda. Embrion (začetak) se naziva plod ili fetus.

EMBRIOPATIJA (engl. embriopathy), bolest embriona u materici. Uzroci embriopatije su mnogobrojni, ali dejstvuju samo u periodu embriogeneze ili organogeneze, tj. u toku prva tri meseca života u materici i ispoljavaju se pri rođenju deteta u vidu malformacija. Embriopatije se razlikuju od fetopatija, bolesti fetusa koje se zbivaju na organizmu već praktično uobličenom u celini, čije, eventualne, posledice treba da budu označene terminom deformacije, ali ne više malformacije. Razlikuju se: traumatske embriopatije, nas-tale u toku abortivnih pokušaja; embriopatije izazvane fizičkim agensima, u toku jonizujućih ili radijumskih zračenja, u toku lečenja X zracima ili izuzetno u toku atomske eksplozije. Treba znati da sistemska i obavezna radioskopija (rendgenski pregled) gravidnih žena ne predstavlja nikakvu opasnost za embrion, koji je, ako se pregled obavlja propisno, zaštićen od svakog dejstva zračenja; embriopatije izazvane infektivnim agensima : sifilisom, parazitima (protozoa Toxsoplasma, virusima); embriopatije izazvane hemijskim sredstvima , naročito zapažene prilikom upotrebe talidomida; embriopatije izazvane karencijom , među kojima treba istaći karenciju kiseonika (anoksija) i karenciju vitamina; hormonske embriopatije , posledica su poremećenog rada majčinih endokrinih žlez-da.

EMBRIOSKOPIJA (engl. embryoscopy), pregled embriona ili fetusa u toku prvih 12 nede-lja, ali ne i pre navršenih 5 nedelja trudnoće pomoću optičkog instrumenta - endoskopa koji se uvlači u grlić materice. Endoskop omogućava pristup krvotoku fetusa tako da lekar koji vrši pregled može da postavi dijagnozu i otkrije abnormalnosti.

EMEPRONIJUM (engl. emepronium), antiholinergik koji selektivno smanjuje tonus mokraćne bešike i koristi se u lečenju nekontrolisanog mokrenja kod dece i odraslih i protiv grčeva pri mokrenju. Preparat: Cisrelax.

EMETIK (engl. emetic), sredstvo koje izaziva povraćanje; može biti korisno kad se primeni relativno brzo posle trovanja lekovima. Najjači emetik je apomorfin.

EMETROPIJA (engl. emmetropia), stanje normalnog oka kod koga su moć prelamanja (59 dioptrija) i dužina očne jabučice (23 - 24 mm) podešeni tako da omogućuju stvaranje oštrog, jasnog lika posmatranog predmeta, na mrežnjači. Ovakvo oko vidi jasno (bez akomodacije) predmete na rastojanju od 6 metara i dalje (u beskonačnosti).

EMEZA (engl. vomiting), povraćanje, protektivni refleks čiji je centar u produženoj moždini. Izaziva ga iritacija gastrointestinalnog trakta, vestibularnog aparata, centara u mozgu, psihički faktori, medikamenti i toksini. Praćen je mukom, hipersalivacijom, tahi-kardijom, tahipnejom i znojenjem. Po-činje snažnim peristaltičkim talasom koji se iz jejunuma ili duodenuma širi kroz relaksirani pilorus potiskujući sadržaj u želudac, pri tome je dijafragma fiksirana u inspirijumskom položaju, kontrahovani su abdominalni mišići, relaksiran gastroezofagealni sfinkter, zatvoren glotis i podignuto meko nepce, pa se sadržaj iz želuca u mlazu izbacuje kroz usta.

EMFIZEM (engl. emphysema), hronična opstruktivna bolest pluća koju karakteriše razaranje respiratornih disajnih puteva i alveola (male vazdušne vrećice) i prskanje među-alveolarnih pregrada zbog čega se formiraju veći vazdušni prostori, a površina raspo-loživa za razmenu gasova se smanjuje. Emfizem je često udružen sa hroničnim bronhitisom. Dominantan simptom bolesti je nedostatak vazduha koji se pogoršava pri naporu, grudni koš postaje bačvast. Emfizem se javlja kod pušača i nekih urođenih poremeća-ja.

EMFIZEM PLUĆA (engl. lung emphysema), oboljenje koje karakterišu: trajno difuzno proširenje vazdušnih prostora, distalno od terminalnih bronhiola sa destrukcijom alveolarnih septuma, gubitak plućne elastičnosti i oštećenje plućne funkcije. Emfizem je u različitom stepenu uvek udružen sa razvijenim hroničnim bronhitisom (v. hronični opstruktivni bronhitis) kada nastaje zbog oslobađanja elastaze i drugih proteolitičkih enzima iz polimorfonukleara, a usled često ponavljanih upala u malim disajnim putevima (v. bolest malih disajnih puteva). Pluća su prepunjena vazduhom, u ekspirijumu dolazi do kolapsa malih bronhija i njihove opstrukcije. Uvek postoji ireverzibilna bronhoopstrukcija. Respiratorna insuficijencija dovodi do razvoja plućne hipertenzije i plućnog srca. Pres-tanak pušenja, primena bronhodilatatora, teofilinskih preparata i glikokortikoida uz fizi-kalnu rehabilitaciju (vežbe disanja) i kontinuiranu primenu kiseonika u malim protocima, mogu da uspore inače vrlo brzu progresiju bolesti. Emfizem može da bude i primarni, u oko 20% slučajeva, zbog urođenog nedostatka alfa-1-antitripsina koji inhibira proteolitičke enzime leukocita, a razvija se već u drugoj deceniji života.

EMG

(engl. EMG), skraćena oznaka za elektromiogram.

EMINENCIJA (engl. eminence, lat. eminentia), uzvišenje ili lako uzdignuto i prostrano polje na površini tela ili kosti. E. hipotenaris (engl. hypothenar e., lat. e. hypothenaris), uzvišenje malog prsta. Uzvišenje koje se pruža unutraš-njom površinom dlana prema korenu malog prsta. Odižu ga tri kratka mišića namenjena malom prstu: odvodilac, pregibač i suprotilac malog prsta; e. tenaris (engl. thenar e., lat. e. thenaris), uzvišenje palca, koje se pruža spo-ljašnjom površinom dlana prema korenu palca. Odižu ga četiri kratka mišića namenjena palcu: odvodilac, suprotilac, pregibač i delimično privodilac palca.

EMISIJA (engl. emission), odašiljanje, oslobađanje (elektromagnetnih talasa, čestica, energije).

EMISIONA SPEKTROSKOPIJA (engl. emi-ssion spectroscopy), spektrometrijska identifikacija metalnih i semimetalnih elemenata na osnovu njihovog emisionog spektra, kada su ekscitirani plamenom, svetlosnim lukom, varnicom itd.

EMIT (engl. enzyme multipled immunoassay technique), vrsta enzimskog imunoodređi-vanja koje se izvodi u homogenoj sredini.

EMLA KREM (engl. emla cream: eutectic mixture of local anaesthetics), mešavina lokalnih anestetika (lidokaina i prilokaina) koja se koristi za lokalnu anesteziju kože pre uzimanja uzoraka krvi, ili biopsija kod male dece. Preparat: Emla.

EMOCIJA (engl. emotion), osećaj praćen psihičkom, somatskom i bihejvioralnom komponentom. Spoljnja i subjektivna manifestacija emocije je afekat, koji prati ideju ili mentalnu sliku.

EMPATIJA (engl. empathy), intelektualna i emocionalna svesnost i razumevanje psihičkog stanja druge osobe. Uključuje projekciju našeg u vrednosni sistem druge osobe. To je značajna sposobnost za uspešnog terapeuta i uslov za tretiranje nekim oblikom grupne psihoterapije.

EMPHYSEMA SENILIS

(engl. emphysema senilis), emfizem koji se javlja kod starih osoba, predstavlja fiziološku pojavu.

EMPHYSEMA SPUMOSUM (engl. drowning), v. utopljenje.

EMPIJEM (engl. empyema), telesna šupljina ispunjena gnojem. Empijem pleure , kolekcija gnoja u prostoru između pluća i zida grudnog koša (pleuralna šupljina) koja nastaje širenjem gnojnog zapaljenskog procesa pluća na pleuru, rupturom apscesa pluća u pleuralni prostor (piopneumotoraks), invazijom supfreničke infekcije ili traumatskom povredom grudnog koša. Najčešći uzročnici su stafilokok, pneumokok ili streptokok. Komplikacija je upale pluća, tuberkuloze ili karcinoma odgovarajućeg plućnog krila. Empijem onemogućava širenje pluća, otežava disanje i gnoj se obavezno uklanja hirurškim putem.

EMULZIJA (engl. emulsion), preparat koji sadrži kapljice tečnog leka uljastih osobina raspršene u drugoj tečnosti npr. vodi. Na taj način se prikrivaju neprijatne osobine nekih aktivnih sastojaka. U modernoj medicini emulzije su napuštene kao oblik leka, ali se primenjuju u kozmetici.

ENALAPRIL (engl. enalapril), ACE inhibitor koji se koristi za lečenje hipertenzije i insuficijencije srca, sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Preparati: Enalapril, Prilenap, Re-nitec.

ENAMELOM (engl. enameloma), ograničena gleđna izbočina na gleđno-cementnoj granici, pomerena prema apikalno, najčešće u račvi korenova kutnjaka. Sinonim: gleđna perla.

ENANTEM (engl. enanhtema), krvarenje na sluzokoži u vidu makula ili većih površina.

ENCEFALITIS (engl. encephalitis), zapaljenje mozga, najčešće izazvano virusima. Klasifikacija oboljenja se vrši na osnovu etiologije, epidemioloških karakteristika, patogeneze, tipa neurološkog oštećenja i kliničke slike. Podela na primarne i sekundarne encefalitise danas ima manji značaj, pošto su imunološki mehanizmi oštećenja nervnog tkiva prisutni kod oba tipa oboljenja. Međutim, direktni citopatogeni mehanizmi oštećenja nervnog tkiva dominiraju kod primarnih, dok su u osnovi patogeneze sekundarnih encefalitisa dominantni imunološki poremećaji.

ENCEFALO(engl. encephalo-, encephal-), odnosi se na mozak (moždani) ili mu pripada.

ENCEFALOMIJELITIS (engl. encephalo-myelitis), zapaljenje mozga i kičmene mož-dine (v. encefalitis).

ENCEFALON (engl. brain, lat. encephalon), mozak. Deo centralnog nervnog sistema koji se nalazi u lobanjskoj duplji, obmotan moždanim ovojnicama. Mozak se kod kič-menjaka sastoji od tri dela: prednjeg, srednjeg i zadnjeg mozga. Prednji mozak se nalazi u supratentorijalnom spratu lobanjske duplje, a sastoji se od velikog mozga i međumozga. Srednji mozak se nalazi na granici između supratentorijalnog i infratentorijalnog sprata lobanjske duplje, umetnut između prednjeg i zadnjeg mozga. Zadnji ili rombasti mozak zauzima prostor infratentorijalnog sprata loba-njske duplje, a sastoji se od četiri dela: suženja zadnjeg mozga, moždanog mosta, produžene moždine i malog mozga.

ENDARTERITIS (engl. endarteritis), zapa-ljenje unutrašnjeg dela (intime) arterije.

ENDEMIJA (engl. endemic), stalno prisustvo neke bolesti među stanovništvom određenog područja, bez vremenskog ograničenja. Endemija može da bude vezana za bolesti različite etiologije: zarazne endemski sifilis, endemski trahom; nezarazne - endemska gušavost; nepoznate etiologije - endemska nefropatija. Prema stepenu učestalosti, bolesti mogu da budu hipo-, mezo- i hiperendemske. Hiperendemska bolest, npr., pokazuje odo-maćenost na nekom području sa visokim sto-pama incidencije u svim uzrasnim grupama. Holoendemska bolest ima visoku učestalost zaražavanja i zahvata najveći deo dečje populacije, a u populaciji odraslih obolevanje je znatno ređe. Malarija je u mnogim zemljama holoendemska bolest.

ENDEMSKI SIFILIS (engl. endemic syphilis), sifilis koji je proširen među stanovništvom jedne zemlje, a koji se nije generacijama lečio zbog kulturne zaostalosti i zdravstvene neprosvećenosti. Glavni epidemiološki faktor i rezervoar zaraze, koja se ekstragenitalno stiče obično u detinjstvu, su deca. Odnos zaraže-nog organizma i Treponeme pallidum (izazivača sifilisa) prepušten je, kod endemskog sifilisa, prirodnim odnosima napada i od-brane, a ti odnosi nisu poremećeni speci-fičnom terapijom. Nakon lečenja endemski sifilis izgubi svoje kliničke osobine i ne mo-žemo ga tada razlikovati od običnog sporadičnog sifilisa.

ENDO-,

prefiks koji označava unutar, unutra. Ponekad se ovaj prefiks zamenjuje sa prefiksom ento-, što nije u skladu sa Nominom Anatomikom.

ENDOABDOMINALNI (engl. intraabdominal, lat. intraabdominalis), v. intraabdominalni.

ENDOCERVICITIS (engl. endocervicitis), zapaljenje cervikalnog kanala (kanala grlića materice), odnosno cilindričnog epitela koji oblaže ovaj kanal, najčešće prouzrokovano infektivnim agensima. Površne (epitelne) ćelije izumiru što rezultira razvojem novog, zdravog epitela u toj zoni. Ovo stanje je praćeno pojačanom gustom sekrecijom.

ENDOCERVIKS (engl. endocervix), cervi-kalni kanal, kanal grlića materice, obložen sluzokožom (jednoslojenim cilindričnim epitelom) debljine oko 2-3 mm koja prodire u zid cervikalnog kanala u obliku razgranatih žljezda koje stvaraju sluz (žlezdani epitel). Granica između endocerviksa i ektocerviksa (spoljne površine grlića, njegovog slobodnog dela koji prominira u vaginu) je spoljno ušće materice.

ENDOCITOZA (engl. endocytosis), proces unošenja (interiorizacije) tečnih ili čvrstih materija u ćeliju. Fagocitoza i pinocitoza su dva vida endocitoze.

ENDODEOKSIRIBONUKLEAZA (engl. endodeoxyribonuclease), opšti naziv za enzime iz roda hidrolaza (EC 3.1.21-25) koje katalizuju unutrašnje razgrađivanje polinukleotioda u lancu DNK. Ovi enzimi su značajni za metabolizam i popravku dezoksiribonukleinskih kiselina.

ENDODONCIJA (engl. endodontia), grana stomatologije koja se bavi etiologijom, prevencijom, dijagnozom i lečenjem oboljenja i povreda koja se tiču zubne pulpe, zubnog korena i periapikalnog tkiva.

ENDOENZIM (engl. endoenzyme), intracelularni enzim, koji ostaje unutar ćelije i normalno ne difunduje u okolni medijum.

ENDOFRIN

(engl. endomorphin), supstrat iz grupe endogenih opijata koji se normalno nalazi u mozgu, ublažava bol i stvara dobro raspoloženje, slično kao opijati. Sastoji se od tri neuropeptida: alfa, beta i gama. Nastaju iz beta-lipotrofina koji se nalazi u hipofizi i utiče na kontrolu aktivnosti endokrinih žlezda.

ENDOFTALMITIS (engl. endophthalmitis), ozbiljna gnojna upala intraokularnih tkiva kao odgovor na infekciju, traumu ili kao imunološka reakcija, kao odgovor na vaskulitise ili tumore. Uzrok su bakterije i gljive.

ENDOKARDIJUM (engl. endocardium, lat. endocardium), unutrašnji sloj srčanog zida koji oblaže zidove srčanih šupljina. To je tanak endotelni sloj poduprt elastičnim vezivnim tkivom koji se nastavlja endotelom velikih krvnih sudova baze srca. Endokardijum učestvuje i u izgradnji srčanih zalistaka.

ENDOKARDITIS (engl. endocarditis), zapaljenje endokarda. Javlja se u više oblika: atipični, verukozni Libman Sacks (sistemska oboljenja), bakterijski (akutni i subakutni), reumatični muralni, valvularni, vegetativni i dr. Najčešće se javlja na aortnim zaliscima kod kongenitalnih i srčanih oštećenja na tkivu oko veštačke valvule, kod prolapsa mitralne valvule, arteriovenske fistule. Subakutni e. se javlja na prethodno oštećenim ili veštačkim valvulama. Kod 90 - 95% slu-čajeva uzročnik je Streptococcus viridans. Ukoliko se ne leči prognoza je loša.

ENDOKRINA SEKRECIJA (engl. endocrine secreting), lučenje supstrata (hormona) direktno u krvotok ili limfotok sa specifičnim efektom na udaljene organe ili tkiva. Treba je razlikovati od egzokrine sekrecije.

ENDOKRINE ŽLEZDE (engl. endocrine glands), žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Nemaju izvodne kanale, jer svoje proizvode ubacuju direktno u krv (hemokrine), limfu ili cerebrospinalnu tečnost pa imaju dejstvo na udaljene organe ili tkiva. Endokrine žlezde su epifiza, hipofiza, tireoidna žlezda, parati-reoidne žlezde, nadbubrežne žlezde, ovarijumi i testisi, placenta, delovi hipotalamusa i pankreasa (endokrini pankreas).

ENDOKRINE ĆELIJE (engl. endocrine cells), ćelije koje ubacuju svoje produkte direktno u krv, cerebrospinalnu tečnost i/ili limfu. Strukturno postoje dva tipa endokrinih ćelija: ćelije koje luče proteinske, glikoproteinske ili polipeptidne hormone, imaju du-gačke mitohondrije sa kristama, dobro razvijen granulisani endoplazmatski retikulum i Golgi aparat udružen sa različitim brojem tipičnih sekretornih granula. Sadržaj granula se oslobađa egzocitozom; ćelije koje proiz-vode steroidne hormone sadrže okrugle

ili eliptične mitohondrije sa tubulima, bogat glatki a slabo razvijen granulisani endoplazmatski retikulum, veliki Golgi aparat, lizozome, peroksizome, lipofuscinske granule i često krupne lipidne kapi u kojima se nalazi holesterol - prekursor hormona. U ovu grupu spadaju ćelije kore nadbubrežne žlezde, folikularne ćelije ovarijalnih folikula, luteinske ćelije žutih tela i intersticijalne (Leydigove) ćelije testisa.

ENDOKRINE ĆELIJE GASTROINTESTINALNOG TRAKTA , nalaze se razbacane u epitelu ovog trakta, počev od fundusa želuca pa do debelog creva. Ćelije su označene velikim slovima: A-ćelije luče enteroglukagon; D - somatostatin; G - gastrin; D(1) vazoaktivne intestinalne peptide; EC - serotonin; EC(1) - serotonin i histamin; ECL - histamin i supstancu P; EC(2) - serotonin i histamin; I - holecistokinin-PZ; K - gastrični inhibitorni peptid; S sekretin. Imaju veoma sličnu ultrastrukturu i međusobno se mogu razlikovati samo imunocitohemijskim metodama. Sve pripadaju grupi ćelija APUD sistema.

ENDOKRINI SISTEM (engl. endocrine system), srodna grupa organa (endokrinih žlezda u užem smislu) i difuzno raspoređenih endokrinih žlezda čija je zajednička osobina sposobnost da luče aktivne supstance peptide i biogene amine (hormone), koji imaju ulogu u regulaciji gotovo svih metaboličkih i homeostatskih aktivnosti organizma. Endokrine žlezde su: tiroidna, paratiroidne, endokrine ćelije pankreasa, nadbubrežne, testisi, jajnici i placenta u trudnoći. Osovina hipotalamus - hipofiza je najznačajnija u regulaciji lučenja hormona.

ENDOKRINOLOG (engl. endocrinologist), lekar čija je uža specijalizacija endokrinologija. Proučava, dijagnostikuje i leči poremećaje u radu endokrinih žlezda.

ENDOKRINOLOGIJA (engl. endocrino-logy), grana medicine koja proučava endokrini sistem (endokrine žlezde, njihov međusobni odnos, hormone) i njegovu ulogu u fiziološkim funkcijama organizma.

ENDOKRINOPATIJE (engl. endocrinopathy), bilo koja bolest ili poremećaj endokrinog sistema.

ENDOLIMFA (engl. endolymph, lat. endolympha), tečnost koja u potpunosti ispunjava delove opnastog labirinta unutrašnjeg uha. Po sastavu endolimfa odgovara unutarćelijskoj tečnosti, ali način njenog stvaranja, lučenja i oticanja je nedovoljno poznat. Po sastavu, endolimfa se razlikuje od perilimfe.

ENDOLIMFATIČNA KESICA (engl. endolymphatic sac, lat. saccus endolymphaticus), v. sakus endolimfatikus.

ENDOLIMFATIČNI KANAL (engl. endolymphatic duct, lat. ductus endolymphaticus), v. duktus endolimfatikus.

ENDOMETRIJUM (engl. endometrium, lat. endometrium), unutrašnji sloj zida materice koji je u potpunosti izgrađen od sluznice. Endometrijum oblaže zidove materične duplje, a njegova debljina se kreće od 1.5 do 2 mm. Endometrijum podleže naročitim promenama tokom menstrualnog ciklusa i tokom trudnoće.

ENDOMETRIOZA (engl. endometriosis), oboljenje koje karakteriše prisustvo sluzokože materice van uobičajenog mesta tj. izvan materične šupljine (ektopična loka-lizacija endometrijuma - materične sluznice). Nepoznatog je uzroka, a može da se pojavi u muskulaturi materice (adenomioza ili unutrašnja endometrioza) ili jajovodima, jajnicima, Douglasovom prostoru ili drugim kar-ličnim ili trbušnim organima (spoljašnja endometrioza). Najčešće se sreće kod neudatih devojaka ili žena koje nisu rađale i koje su starije od 30 godina. Bolest je u velikom procentu slučajeva praćena sterilitetom. Endometrijum i izvan materične duplje podleže cikličnim promenama između dve menstru-acije, pa zbog toga bolesnice imaju izražene dismenoroične smetnje u toku menstruacije (bolne menstruacije). Ostale tegobe su vezane za lokalizaciju endometrioze. Lečenje endometrioze može biti konzervativno (sintetski steroid, danazol ili gonadotropin rilizing hormon agonist, buserelin) ili operativno (uklanjanje ognjišta endometrioze).

ENDOMETRITIS (engl. endometritis), zapa-ljenje endometrijuma. Kao izolovana pojava uglavnom se javlja dok je proces u akutnoj fazi, odn. dok je njime pogođen površni funkcionalni sloj endometrijuma. U subakutnoj i hroničnoj fazi zahvaćen je i bazalni sloj endometrijuma, pa je tada postojeće zapalje-nje praćeno promenama i na miometrijumu, pa čak i perimetrijumu. Naročito često se jav-lja u puerperijumu, posle pobačaja ili po-rođaja. Može da se javi i posle drugih dijagnostičkih ili terapijskih intrauterinih intervencija.

ENDOMIOKARDITIS (engl. endomyocarditis), zapaljenje endokardijuma i miokarda (srčanog mišića). Može biti akutni ili subakutni (infektivni i reumatska groznica), usled primene lekova u toku bolesti metabolizma i hroničnim bolestima nepoznatog uzroka. Najčešće je uzrokovan Coxsackie B virusom.

ENDOMORFINI

(engl. endomorfins), supstance koje pripadaju velikoj familiji endogenih opioidnih peptida. Nastaju iz proopiomelanokortina (POMC), preko međuprodukta beta-lipotropina, a najaktivniji je b-endorfin, koga najviše ima u hipofizi, a mnogo manje u hipotalamusu i periventrikularnim regionima mozga. Fiziološki uticaji, pored analgezije i sedacije, jesu i kontrola aktivnosti endokrinih žlezdi. Sekretuje se zajedno sa ACTH kao odgovor na stres. V. enkefalini.

ENDONUKLEAZE (engl. endonuclease), enzimi iz roda hidrolaza (EC 3.1.21-31) koje katalizuju razgradnju polinukleotida (npr. deoksiribonukleaze, endodeoksiribonukleaze i endoribonukleaze). Ovi enzimi su značajni za metabolizam DNK i RNK.

ENDOPARAZIT (engl. endoparasite), parazit koji boravi u unutrašnjosti svog domaćina, u njegovim raznim telesnim šupljinama, tkivima i ćelijama. Većina mikroorganizama pripada endoparazitima. Mogu biti obligatni (potpuno zavisni od domaćina) ili fakultativno zavisni (žive slobodno ili udruženi sa domaćinom).

ENDOPEPTIDAZA (engl. endopeptidase), uobičajen naziv za grupu enzima peptidaza (EC 3.4.21-24) koji katalizuju hidrolizu unu-trašnjih peptidnih veza u polipeptidnim lancima. Specifične endopeptidaze su katepsin, himotripsin, trombin i tripsin.

ENDORFIN (engl. endorphin), peptid dugog lanca koji je sličan opijatima, a nalazi se u mozgu. Postoje tri ovakva peptida: a-,b-, i g- -endorfin. Učestvuju u prirodnom savladavanju bola i imaju dejstva slična morfinu. Veruje se da endorfini i enkefalini imaju više regulatornih funkcija, ali one nisu razjaš-njene. Naziv je nastao kao akronim od reči endogeni morfin.

ENDOSKOP (engl. endoscope), bilo koji instrument koji se koristi za posmatranje unutrašnjosti tela. Primeri endoskopa su otoskop, koji služi za pregled ušnog kanala i bubne opne, i gastroskop, za pregled unutrašnjosti želuca. Većina endoskopa sastoji se od cevi sa svetlosnim izvorom na jednom kraju i optičkim sistemom ili minijaturnom videokamerom za prenos slike do oka posmatrača.

ENDOSPORA (engl. endospore), metabolički inaktivni oblik bakterijske ćelije koji nastaje unutar vegetativnog oblika nekih bakterija koje pripadaju prevashodno rodovima Bacillus i Clostridium. Ove bakterije stvaraju u svojoj citoplazmi okruglu ili ovalnu formaciju koja može biti lokalizovana centralno, supterminalno ili terminalno. Endospora je složene građe: ima jezgro - srž u kome se nalazi jedro;

oko jezgra je citoplazmatska membrana spore koju obavija debela kora - cortex omo-tan sporinim omotačem. Oko tog omotača nalazi se tanka membrana - exosporium. U poređenju sa vegetativnim oblikom bakterije, spora je otporna na sušenje, temperaturu, dezinficijense, antibiotike i hemioterapeutike. Posebno odgovorna za rezistenciju spore je so dipikolične kiseline koja sa Ca gradi kalcijum-dipikolinat koji se uglavnom nalazi u jezgru spore.

ENDOTELINI (engl. endothelins), vazokonstriktorni peptidi sa 21 aminokiselinom. Veruje se da su najsnažniji do sada poznati vazokonstriktori. Jedan od njih je endotelin 1 (ET-l), koji je porekla iz endotela krvnih sudova, najpotentniji je vazokonstriktor (10 puta potentniji od angiotenzina II) koji izaziva i konstrikciju bronha, inhibiše oslobađanje renina iz bubrega i povećava snagu kontrakcije srca. Njegovo prisustvo i značaj u drugim organima se istražuju. Postoje i endotelin II i endotelin III (ET-2, ET-3).

ENDOTELIOM (engl. endothelioma), naziv za grupu neoplazmi nastalih iz endotela krvnih ili limfnih sudova.

ENDOTERMNI PROCES (engl. endothermic process), proces pri kome sistem apsorbuje energiju iz svoje okoline, u vidu toplote.

ENDOTOKSIN (engl. endotoxin), intracelularni toksin, koji je integralni deo ćelijskog zida Gram-negativnih bakterija. Bakterije ne mogu izlučivati endotoksine u svoju okolinu, jer se oni oslobađaju tek dezintegracijom bakterijske ćelije. Endotoksini su kompleksne građe: to su glikolipidopolipeptidni kompleksi, otporni na temperaturu, kiseline, baze i druge agense koji denaturišu proteine. Ne pokazuju izrazit afinitet prema pojedinim vrstama tkiva, već izazivaju iste ili slične simptome: povećanu telesnu temperaturu, leukocitozu, trombocitopeniju, DIK, neretko šok, ponekad i smrt. Za razliku od egzotoksina mnogo su slabiji antigeni, koji indukuju veoma slab ili uopšte ne indukuju humoralni imunski odgovor. Ne mogu se prevoditi u toksoide (anatoksine).

ENDOTORAKALNI (engl. intrathoracic, lat. intrathoracalis), v. intratorakalni.

ENDOTRAHEALNA INTUBACIJA (engl. endotracheal intubation), uvođenje plastičnog ili gumenog tubusa (cevi), kroz nos ili usta, u traheju, u cilju uspostavljanja slobodnog disa-jnog puta i izvođenja arteficijelne ventilacije.

ENERGETSKA POTROŠNJA (engl. energy expenditure), energija utrošena za osnovni energetski promet u bazalnim uslovima (bazalni metabolizam) i energija koja se utroši za pridodati energetski promet, čija je veličina promenljiva i zavisi od fizičke aktivnosti, aktivnosti termoregulacionih mehanizama, hormonskog statusa, unosa hrane (specifično dinamičko dejstvo hrane, termičko dejstvo hrane) i drugih faktora.

ENERGETSKE POTREBE (engl. energy requirements ), kalorijska vrednost unete hrane koja mora da bude jednaka energetskoj potrošnji i koja, kod osobe određene veličine tela i telesne građe i koja obavlja određene fizičke aktivnosti, doprinosi njenom dugo-ročnom zdravlju i blagostanju. Kod dece i kod žena u toku graviditeta i laktacije, energetske potrebe uključuju i energiju koja je potrebna za rast tkiva i sintezu i sekreciju mleka. Energetske potrebe neke osobe određuju se na osnovu energetske potrošnje.

ENERGIJA (engl. energy), sposobnost (svojstvo) materije da vrši rad. U mehanici (klasičnoj) razlikujemo energiju kretanja (kinetičku energiju) i energiju položaja (potencijalnu energiju) tela. Prema zakonu održanja energije, ona se ne može ni iz čega stvarati niti uništiti, već može prelaziti iz jednog oblika u drugi. Različiti oblici energije su hemijska, toplotna, električna, magnetna, radioaktivna i dr. U relativističkoj mehanici, energija i masa su ekvivalentne odn. konvertibilne. Telo mase m, koje se nalazi u stanju mirovanja ima energiju mirovanja E = mc2.

ENERGOGENEZA (engl. energogenesis), nastanak energijom bogatih fosfatnih jedi-njenja (adenozintrifosfata - ATP i kreatin-fosfata) u toku oksidacije ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu. Od ukupne količine oslobođene hemijske energije u toku oksidativnih procesa u organizmu, 30 -50% odmah prelazi u toplotu, a 50 - 70% se deponuje u vidu ATP. Razgradnjom ATP dobija se energija koju koriste različiti funkcionalni i anabolički sistemi organizma.

ENERVACIJA (engl. enervation), ukidanje inervacije nekog organa. Enervacija može da se izvrši hirurški, presecanjem ili isecanjem izvesne dužine živaca koji pripadaju nekom organu. Ona može da se postigne i lokalnom injekcijom alkohola (alkoholizacija) koji uništava nervna vlakna. Enervacija se vrši u slučaju nepodnošljivih bolova u izvesnom predelu, otpornih na sve ostalo lečenje (neuralgija facijalnog živca, neke vrste raka). Umesto presecanja živaca, može se izvršiti presecanje zadnjih korenova (senzitivnih) kičmenih živaca ili čak presecanje senzitivnih snopova kičmene moždine. Presecanje simpatičkih živaca naziva se simpatektomija.

ENFLURAN

(engl. enflurane), snažan, nezapaljiv i neeksplozivan inhalacioni anestetik. To je lako isparljiva tečnost koja se koristi za uvod i održavanje opšte anestezije. Hemijsko ime: 2-chloro-1,1,2trifluoroethyl difluoromethyl ether.

ENGRAM (engl. engram), memorijski trag; neurofiziološki supstrat pamćenja tj. karakte-rističan spoj neurona („tragovi pamćenja”) koji čini morfološku osnovu individualne memorije.

ENKEFALINI (engl. encephalins), druga velika grupa supstanci iz familije endogenih opioidnih peptida. Iz proenkefalina A nastaju dva aktivna oblika met- i leu-enkefalin. Iz proen-kefalina B nastaju dinorfini A i B. Enkefalin-sekretujući neuroni su obilno prisutni u različitim delovima CNS, a naročito u limbičkim strukturama, bazalnim ganglijama, moždanom stablu i kičmenoj moždini. Naj-važniji fiziološki uticaji su: antinocicepcija (analgezija), emetski i antitusogeni učinak, euforija i ostali morfinu slični efekti. Deluju putem aktivacije specifičnih opioidnih receptora.

ENKOPREZA (engl. encopresis), nekontrolisani i neželjeni izlazak fecesa. Inkontinencija fecesa koja nije izazvana organskim oboljenjem, već psihijatrijskim poremećajem, demencijom i dr.

ENOFTALMUS (engl. enophthalmus), uvu-čenost očnih jabučica zbog promene sadržaja orbitalne duplje. U starosti se količina mas-nog tkiva smanjuje u orbiti i bulbus utone u očnu duplju. Javlja se i posle tupe povrede oka, naročito pri prelomima koštanih zidova orbite, kod ozlede vratnog simpatikusa, kod bolesnika sa teškom dehidracijom ili kaheksijom.

ENOKSACIN (engl. enoxacin), fluorohinolonski antibiotik sa baktericidnim dejstvom na izazivače gonoreje i urinarnih infekcija. Preparat: Hemoren.

ENOKSAPARIN (engl. enoxaparin), heparin male molekulske težine.

ENOKSIMON (engl. enoximone), inotropni lek, pojačava snagu srčanog mišića, ali se koristi samo intravenski, u kratkim kurama u toku pripreme bolesnika za transplantaciju srca. Preparat: Perfan.

ENOL (engl. enol), jedinjenje koje sadrži neku alkoholnu ili hidroksilnu grupu koja je vezana na dvostruku vezu, vinil-alkohol. Ova jedi-njenja obično postoje kao ketoenol tautomeri.

ENOLAZA (engl. enolase), enzim 2-fosfo-D- -glicerat hidrolaza (EC 4.2.1.11) koja sudeluje u EmbdenMeyerhofovom putu metabolizma glukoze i katalizuje prevođenje 2-fosfo-D- -glicerata u fosfoenolpiruvat.

ENTAMOEBA (engl. Entamoeba), rod ameba. Parazitira u cekumu ili debelom crevu ljudi i drugih primata. Entamoeba hystolitica je patogena ameba koja pripada kolu protozoa, potkolo rizopoda. U ovo kolo svrstana je na osnovu načina kretanja uz pomoć rizopoda ili pseudopoda kao lokomotornih organela koje nastaju ispuštanjem izdanaka hijaline protoplazme i omogućavaju ovom parazitu ameboidno kretanje. To je patogena ameba koja izaziva intestinalnu - crevnu amebijazu i vanintestinalnu - jetrinu amebijazu. Javlja se morfološki u tri oblika: forma hystolitica, forma minuta (obe vegetativne forme trofozoit) i u obliku ciste.

ENTERALGIJA (engl. enteralgia), grčevit bol u trbuhu izazvan spazmima creva.

ENTERALNA GROZNICA (engl. enteric fever), pojava visoke temperature različitog izgleda temperaturne krivulje od konstantnih (kontinua), remitentnih sa varijacijama do jednog stepena, do intermitentnih septičnog tipa. Najčešća je kod infekcija sa Salmonella typhi (v. tifoidna groznica). Enteralnu groznicu ređe mogu izazvati paratifusne salmonele (v. paratifusna groznica), i animalne salmonele, naročito S. choleraesuis i S. typhi murium (v. salmoneloze).

ENTERALNI (engl. enteric, grč. enterikos), crevni, onaj koji se odnosi na creva.

ENTEREKTOMIJA (engl. enterectomy), uklanjanje delova tankog creva resekcijom uz naknadnu rekonstrukciju i anastomozu, radi lečenja patoloških promena (tumora, zapa-ljenja, gangrene) ovoga organa. Pri ovakvim zahvatima nastaje delimičan gubitak resorpcione površine digestivnog trakta, što može da se odrazi na funkciju i opšte stanje organizma. Masivnom resekcijom se smatra enterektomija kod koje se uklanja više od 150 cm tankog creva, pri čemu je važnije očuvanje makar jednog dela ileuma. Kod

masivne resekcije nastaje tzv. sindrom kratkog creva, koji se manifestuje dijarejom, gubljenjem u težini i malapsorpcijom. Kod odrasle osobe mora se ostaviti najmanje 45, a kod dece najmanje 75 cm tankog creva, bez čega nije moguće preživljavanje. Resekcija creva ma-nja od 1,5 m se dobro podnosi, uz dijetu i od-govarajuću ishranu.

ENTERIČAN (engl. enteric), koji se odnosi na tanka creva.

ENTERIČNA STOLICA (engl. enteric stool), pojava retke ili kašaste stolice. Nastaje kao posledica poremećenih funkcija tankog creva: loše varenje, smanjenje apsorpcije i pojava patološke sekrecije. Javlja se kod infektivnih crevnih bolesti i tada je uzrokovana određenim infektivnim agensom, kao i kod internističkih oboljenja koja su posledica oštećenja funkcije pankreasa, jetre, žučne kese i tankog creva. Akutne forme karakteriše vodenasta stolica uz gubitak vode i elektrolita. Kod hroničnih formi stolica je kašasta, a kliničkom slikom dominira deficit proteina, vitamina, masti i gvožđa.

ENTERITIS (engl. enteritis), inflamacija tan-kog creva. E. simplex (engl. simple enteritis), zapaljenje uzrokovano enteričnim bakterijama (najčešće: Salmonela sp., Schigella sp., Campylobacter sp.) i virusima (najčešće: Rotavirus i Ehovirus); e. protozoalis (engl. protozoal enteritis), izazvan raznim protozoama; e. mucomembranacea (engl. mucomembranous e.), mukozni enteritis; e. pseudomembranacea (engl. pseudomembranous e.), pseudomembranozni enteritis; e. alergica (engl. allergic e.), alergijski enteritis uzrokovan senzibilizacijom na alimentarne antigene, često praćen ekstraintestinalnim alergijskim manifestacijama; e. nectroticans (engl. necrotizing e.), sa nekrozom zida creva uzrokovan Clostridium Welchii; e. phlegmonosa ( engl. phlegmonous e.), teška akutna inflamacija tankog creva sa edemom zida koji je infiltrovan gnojem; e. regionalis (engl. regional e.) Crohn’s disease, hronično zapaljenje zida creva nepoznate etiologije, segmentnog karaktera sa najčešćom lokalizacijom na završnom delu ileuma; e. tuberculosis (engl. tuberculous e.), tuberkulozni enteritis, javlja se u diseminovanoj tuberkolozi, najverovatnije gutanjem ispljuvka koji sadrži bacile. Drugi put infekcije uključuje korišćenje nepasterizovanog mleka koje je kontaminirano bovnim tipom bacila tuberkuloze.

ENTERO(engl. entero-), koji se odnosi na creva, ili označava pripadnost crevima.

ENTEROBIJAZA, OKSIURIJAZA (engl. enterobiasis), fekooralna infekcija prouzrokovana Enterobius vermicularisom, helmintom koji pripada valjkastim crvima - Nematodama. Klinička slika enterobijaze je različita i u zavisnosti je od jačine infestacije. Varira od lakih formi praćenih blagim kolitičnim tegobama, pa do težih formi u vidu hemoragičnog kolitisa. Dominantan simptom je jak svrab u predelu anusa - pruritus ani, koji je

najintenzivniji noću, što je posledica nadražaja sluznice usled kretanja parazita. Enterobijaza je naročito raširena u dečijim kolektivima ili malim zatvorenim grupama, npr. u porodici, gde često zahvata veći broj članova zbog direktnog i lakog načina prenošenja parazita. Dijagnoza se postavlja nalazom parazita u stolici i eozinofilije u perifernoj krvi. Važno je voditi računa o ličnoj higijeni i zdravstvenom prosvećivanju.

ENTEROBIUS, OXYURIUS (engl. Enterobius), Nematoda koja pripada potkolu valjka-stih crva - nemathelminthes. Parazit završnog dela tankog creva i početnih delova debelog creva. Ženka Enterobius vermicularisa nakon kopulacije napušta tanko crevo i prelazi u cekum, odakle noću migrira ka rektumu i u perianalnim naborima na granici kože i sluznice. Ređe u genitalnoj regiji (ponekad vulva kod infekcije devojčica) polaže segmentirana jaja, koja su infektivna jer je u njima već formirana larva. Čovek se ovom nematodom zarazi kada prljavim rukama (autoinfekcija), zagađenom hranom ili vodom unese jaje u digestivni trakt. U duodenumu se larve oslobađaju opne i silaze u donje delove tankog creva gde se razvijaju u odrasle parazite.

ENTEROCELA (engl. enterocele), intestinalna hernija.

ENTEROCENTEZA (engl. enterocentesis), hirurška intervencija pri kojoj se vrši punkcija intestinuma.

ENTEROCITI , v. apsorptivne ćelije.

ENTEROGASTRIČNI REFLEKS (engl. enterogastric reflex ), refleksna regulacija praž-njenja želuca izazvana stimulacijom duodenuma i jejunuma istezanjem i sastavom himusa. Hemoreceptori intestinalne sluzokože su osetljivi na pH, amino kiseline (naročito triptofan), masti i osmolalnost himusa. U eferentnom delu refleksnog luka moguća je nervna komponenta (vagus), ali su značajnije hormonske komponente: CCK, GIP i sekretin.

ENTEROGASTRON (engl. enterogastrone), hormon iz crevne mukoze, koji inhibira gastričnu sekreciju i motilitet.

ENTEROGENI (engl. enterogenous), crevni, poreklom od primarnog primitivnog creva (foregut).

ENTEROHEPATIČNA CIRKULACIJA (engl. enterohepatic circulation), kruženje žučnih soli (i nekih drugih sastojaka žuči) koje, pošto se reapsorbuju u crevima, preko portne vene dospevaju u jetru, a odatle se ekskretuju i preko žučnog kanala ponovo dospevaju u crevo.

ENTEROKINAZA (engl. enterokinase), v. enteropeptidaza.

ENTEROKOLITIS (engl. enterocolitis), istovremeno zapaljenje tankog i debelog creva. Dominantan simptom je proliv. Izazvan je različitim uzročnicima (virusi, bakterije, antibiotici, zračenje).

ENTEROLIT (engl. enterolith), intestinalni kalkulus formiran od naslaga oko progutane nesvarljive ili teško svarljive materije. Može da izazove delimično ili potpuno začepljenje creva.

ENTEROMEGALIJA (engl. enteromegaly), veliko crevo.

ENTEROPATIJA (engl. enteropathy), bolest creva (od pilorusa do anusa).

ENTEROPATIJSKI ARTRITISI (engl. enteropathic arthropathy ), grupa seronegativnih upala zglobova koja se javlja kod bolesnika sa pojedinim zapaljenskim oboljenjima creva (eng. inflammatory bowel disease): ulcerozni kolitis i regionalni enteritis (Cronova bolest); zatim u intestinalnoj lipodistrofiji (Whippleova bolest) i kod bolesnika sa premošćenjem creva (intestinal bypass - hirurška terapija patološke gojaznosti). Zahvataju pretežno veće periferne zglobove i tada je reč omono- i oligoartritisu. Često se javljaju i entezitis, sak-roiliitis ili spondilitis, nalaz HLA-B27 antigena, prednji uveitis i mukokutane promene.

ENTEROPEKSIJA (engl. enteropexy), 1. hirurška procedura kojom se tanka creva fiksiraju međusobno u funkcionalnom položaju, kako bi se sprečilo stvaranje neželjenih priraslica i nastanak ileusa (vezanih creva). Radi se na dva načina: ili se fiksira samo crevo (Nobbleova operacija) ili se fiksira koren tankog creva (Childova operacija); 2. fiksira-nje creva uz prednji ili zadnji trbušni zid iz bilo kog razloga (obezbeđenje položaja, podešavanje prohodnosti, prekrivanje drugih organa).

ENTEROPEPTIDAZA (engl. enteropeptidase), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.9) koja u tankom crevu katalizuje prevođenje tripsinogena u njegov aktivni oblik tripsin.

ENTEROPTOZA (engl. enteroptosis), v. visceroptoza.

ENTERORAFIJA (engl. enterorrhaphy), šav (sutura) creva. Presečeno crevo se šije resorptivnim ili neresorptivnim koncem, u jednom ili više slojeva, tako što se mora obezbediti da spoljna, glatka (serozna) strana creva legne jedna na drugu, a da sluzokoža bude uvrnuta u lumen creva, tj. unutra. Više vekova se smatralo da se tanko crevo ne može ušiti, pa je i Hipokrat naveo maksimu: „Prekinuto tanko crevo ne srasta“. Ambroise Parre (XV vek) je pokušao da šije tanko crevo preko guščijeg grkljana; Lembert je krajem XVIII veka postavio princip sero-seroznog šava i uvrtanja sluzokože prema unutra (invertirajući šav) koji čini osnovu uspešnog crevnog šava. Da-nas je crevna anastomoza rutinska i uspešna procedura i izvodi se ili ručno ili mehaničkim uređajem za šivenje (stapplerom).

ENTERORAGIJA (engl. enterorrhagia), pojava sveže krvi u stolici. Krvarenja mogu biti oskudna i obilna. Kod postojanja hemoroida i njihove erozije krv pokriva stolicu, tj. javlja se na njoj. Međutim, ako se prvo pojavi krv, a zatim stolica, onda je to znak oštećenja rektuma ili sigme, najčešće karcinoma ovih delova kolona. Kod ulceroznog kolitisa krv je pomešana sa stolicom. Obilnija krvarenja mogu se javiti kod polipoze kolona, infarkta ili ivaginacije creva.

ENTEROSTOMIJA (engl. enterostomy), stva-ranje komunikacije lumena creva sa spoljnom sredinom, preko prednjeg trbušnog zida, u cilju: a. unošenja hrane i tečnosti (nutritivna enterostomija), koja se konstruiše na počet-nom delu tankog creva (jejunumu); b. trajnog pražnjenja crevnog sadržaja pri zastoju crevne pasaže ili pri operacijama kod kojih treba obezbediti zarastanje creva distalno od mesta postavljanja stome (derivaciona ili rasteretna enterostomija); c. uklanjanja povređenog ili oštećenog dela creva, kada lokalni uslovi ne omogućuju bezbedno zarastanje crevne anastomoze (eksteriorizaciona enterostomija). Po operativnoj tehnici, enterostoma može biti: a. sa jednim otvorom - unipolarna (terminalna), b. sa dva otvora (bipolarna, tzv. „loop-enterostomija“), c. sa bočnim otvorom dovedenim do prednjeg trbušnog zida (prizidna); d. sa komunikacijom uspostavljenom pomoću katetera uvučenog u lumen creva (arterficijalna bočna fistula). Takođe može biti trajna ili privremena, pri čemu se zatvaranje enterostome izvodi uz resekciju dela creva i anastomozu.

ENTEROTOKSIN

(engl. enterotoxin), egzotoksin koji izaziva poremećaj reapsorpcije tečnosti u nižim delovima tankog creva - na nivou ileuma. Enterotoksin može biti termolabilan i termostabilan, oba su plazmidski kodirana. Luče ih E. coli, Vibrio cholerae. Termolabilni toksin se sastoji od dve subjedinice A i B. Subjedinica B se vezuje za Gm1 gangliozide na četkastom površinskom sloju intestinalnih epitelijalnih ćelija i omogućava ulazak subjedinice A. Subjedinica A aktivira adenil-ciklazu koja povećava koncentraciju cikličnog adenozin-monofosfata (ciklični AMP), što izaziva hipersekreciju vode i hlorida i inhibiciju reapsorpcije natrijuma; lumen creva je uvećan usled poremećene propustljivosti endotela tankog creva i nakup-ljanja tečnosti što uzrokuje hipermotilitet i dijareju. Termostabilni enterotoksin aktivira guanilat-ciklazu koja podiže nivo koncentracije cikličnog guanozin-monofosfata (cik-lični GMP) koji pojačava sekreciju tečnosti u crevima.

ENTEROVIRUSI (engl. enteroviruses), rod iz porodice pikorna virusa a naziv potiče od mesta prirodnog boravišta u crevima čoveka i životinja. Veoma su otporni i mogu dugo opstati u spoljašnjoj sredini, naročito u fekalno zagađenim vodama. Infekcija se prenosi peroralno (prljave ruke, zagađena hrana i voda), a najčešće protiče asimptomatski. Retko izazivaju teže manifestacije (dečja paraliza, meningitis, miokarditis i dr.) i nije poznato u kojim uslovima.

ENTEROVIRUSNE INFEKCIJE (engl. enterovirus infections), infekcije izazvane različitim enterovirusima (Polio virusi, Coxsackie virusi, Echo virusi, novi Entero virusi) koji imaju 72 stereotipa. Oko 95% infekcija izazvanih divljim poliovirusima i oko 50 - 80% non-polioenterovirusnih infekcija su asimptomatske. Klinički manifestna infekcija najčešće se ispoljava kao kratkotrajna febrilna bolest sa respiratornom ili gastrointestinalnom simptomatologijom. Poliomijelitis se može manifestovati kao abortivni, neparalitički i paralitički oblik. Skoro svi serotipovi non-polio enterovirusa mogu da izazovu aseptički meningitis, encefalitis i paralize slične onima kod poliomijelitisa. Ekstraneuralna oboljenja su karakteristična za odre-đene serotipove. Kod imunokompromitovanih osoba non-polio enterovirusi mogu da izazovu perzistentne infekcije centralnog nervnog sistema, digestivnog trakta, kože i mišića.

ENTEZA (engl. enthesis), posebno građena anatomska celina koja predstavlja mesto pripoja skeletnih mišića i ligamenta za kost. Tetivne ili ligamentarne fibrile na svom završetku prolaze kroz hrskavicu i nastavljaju se tj. direktno prelaze u koštane lamele. Hrskavica i kost enteze su utisnute jedna u drugu u vidu papila. Ovakva građa enteze, bez periosta, omogućuje joj veliku elastičnost i čvrstinu. Obilno je snabdevena senzitivnim nervima. Naziv potiče od starogrčke reči - enthesis (pripoj).

ENTEZITIS (engl. entesitis), zapaljenje pripoja skeletnog mišića ili ligamenta.

ENTEZOPATIJA

(engl. entesopathia), ošte-ćenja pripoja skeletnih mišića i ligamenta bilo kog porekla: degenerativnog, traumatskog, zapaljenskog, metaboličkog ili statičkog. Osnovno obeležje svih oštećenja je bol koji se pojačava prilikom pokreta, na palpaciju, od-nosno prilikom aktivacije mišića ili natezanja ligamenata. Može da se javi kao izolovani poremećaj ili tokom drugih reumatoloških oboljenja, najčešće u seronegativnim spondi-loartropatijama, reumatoidnom artritisu, metaboličkim oboljenjima, itd.

ENTOMOLOGIJA (engl. entomology), nauka o insektima. Pošto su insekti prenosioci ili domaćini pojedinih patoloških mikroorganizama, neophodno je poznavanje prirodnog ciklusa i osobina takvih insekata, da bi na pravi način i efektno mogle da se sprovode odgovarajuće mere prevencije.

ENTOPTIČKI FENOMEN (engl. entoptic images, phenomena), nastaje usled optičkih fenomena unutar oka, što je suprotno retinalnim slikama od spoljnih objekata. Najpoznatiji je Purkinjeov entoptički fenomen. Senka retinalnih krvnih sudova se formira kad mali izvor svetla šeta brzo sa jedne na drugu stranu naspram oka, obično prosijavajućI kroz donji kapak i skleru. Traka fotoreceptora ispod retinalnih krvnih sudova nema vremena da se adaptira, dok se senka krvnih sudova kreće brzo sa strane na stranu i senka postaje vidljiva kao razgranato drvo, obuhvatajući foveu - percepcija vaskularnih senki. Postoji i fenomen letećih korpuskula - kada se plavim svetlom osvetli oko koje se nalazi u tami, pojaviće se svetle tačke koje se kreću lučno i izgube se. Svetle tačke odgovaraju belim krv-nim zrncima, koja se kreću kroz kapilare; svetlo prolazi kroz transparentne leukocite, i stimuliše relativno adaptirane fotoreceptore na mrak, ispod kapilara.

ENTROPION (engl. entropion), malpozicija kapaka u kojoj je ivica kapka okrenuta prema oku. Funkcionalno je značajan, jer uvrnuti kapci trepavicama mogu da oštete rožnjaču i da izazovu keratitis i ulceracije. Može da bude: kongenitalan, senilan, spastičan, ožiljni.

ENUKLEACIJA (engl. enucleation), hirurško uklanjanje dobro ograničenog tumora sa kapsulom, najčešće iz parenhimskog organa, bez ikakve povrede drugih elemenata toga organa. Tipične su operacije enukleacije tumora štitne žlezde, nadbubrežne žlezde, pankreasa i do-broćudnih tumora iz zida želuca ili jednjaka. Za enukleaciju su potrebne pažljiva hirurška tehnika i disekcija od okolnog tkiva.

ENUREZA (engl. enuresis), 1. mokrenje u krevet; 2. nevoljno mokrenje po tipu kompletne mikcije, koje se obično javlja noću za vreme spavanja (e. nocturna) ; e. diurna, e. u toku dana.

ENZIM (engl. enzyme), protein koji deluje kao katalizator. Kao i drugi katalizatori enzimi učestvuju u reakciji, ubrzavaju je i iz nje izlaze nepromenjeni. Svi enzimi su proteini koji se sastoje od proteinskog dela (apoenzim) i koenzima ili prostetične grupe (npr. nekog organskog jedinjenja). Enzimi su specifični za određenu vrstu jedinjenja (supstrate) na koje deluju pri definisanim uslovima (pH, tempera-tura, prisustvo metalnih jona itd.).

ENZIM-POVEZAN (engl. enzyme-linked), vrsta laboratorijskih testova u kojima se pomoću enzima (fermenta) ubačenog u neku laboratorijsku smesu postiže fermentacija i promena boje celog supstrata. Tako se doka-zuje prisustvo tražene materije, koju drugačije nije bilo moguće dokazati.

ENZIMSKA INHIBICIJA (engl. enzyme inhibition), efekt proizveden dejstvom inhibitora, neke efektorne supstance koja se kombinuje sa enzimom i umanjuje mu aktivnost. Postoje tri tipa inhibicije: kompetitivna, nekompetitivna i akompetitivna koje se međusobno razlikuju po efektima koje izazivaju.

ENZIMSKO IMUNOODREĐ IVANJE, EIA (engl. enzyme immunoassay, EIA), v. ELISA.

ENZOOTIJA (engl. ensootic), endemija bole-sti u animalnoj populaciji.

EOZINOFIL (engl. eosinophil), granulocit, bilobarni leukocit, nešto veći od neutrofilnog leukocita, a odlikuje se velikim brojem gustih citoplazmatskih granula koje se boje kiselom bojom, eozinom. Eozinofilni leukociti čine 1 do 3% belih krvnih zrnaca u leukocitnoj formuli. Njihov broj raste u alergijskim stanjima, kod parazitarnih infekcija, a smanjuje se posle uzimanja kortikosteroida.

EOZINOFILIJA (engl. eosinophilia), poveća-nje broja eozinofila u krvi. Najčešće se javlja kod alergijskih reakcija, kožnih i parazitarnih oboljenja.

EOZINOFILNA LEUKEMIJA (engl. eosino-philic leukaemia), maligna neoplazma krvi i krvotvornih organa u kojoj su eozinofili predominantni elementi. Bolest odgovara hro-ničnoj mijeloidnoj leukemiji, ali može imati akutan tok

iako u perifernoj krvi blasti nisu prisutni.

EOZINOFILNA PNEUMONIJA (engl. pulmonary infiltration eosinophilia), veći ili manji lokalizovani ili diseminirani infiltrati u plućima, nastali nakupljanjem inflamatornih ćelija, pretežno eozinofila u alveolama. Nisu uvek udruženi sa povećanjem broja eozinofila u krvi. Mogu da budu posledica infestacije parazita (askaris lumbrikoides) ili su nepoznatog porekla kada su najverovatnije alergijska manifestacija.

EOZINOFILNI FASCIITIS (engl. eosino-philic fasciitis), zapaljenje fascije nepoznatog uzroka, praćeno procesom ožiljavanja (fibroze) i eozinofilijom. Koža ekstremiteta postaje zadebljala i tvrda, liči na koru pomorandže. Tipično je da su prsti pošteđeni, a obično nema ni oštećenja unutrašnjih organa.

EOZINOFILNI GRANULOCITI (engl. eosi-nophils, lat. granulocytus azurophilicus), eozinofili; vrsta polimorfonuklearnih leukocita. Od svih cirkulišućih leukocita njih ima 1 do 4%. Veličine su oko 12 µm, imaju tipično bilobarno (bisagasto) jedro, a u citoplazmi dominiraju tipične eozinofilne granule. Pokazuju slab ameboidizam i fagocituju samo u prisus-tvu antibakterijskih antitela. U alergijskim reakcijama fagocituju granule mastocita, koji ih privlače specifičnim hemotaksičnim faktorom. Njihov broj se povećava u parazitarnim infekcijama i raznim alergijskim oboljenjima, dok ACTH i kortizol imaju suprotan efekt (eozinopenija). Stalne su imigrantske ćelije rastresitog vezivnog tkiva.

EOZINOFILNI GRANULOM (engl. eosino-philic granuloma), histiocitoza X, Letterer-Siweova bolest; Hand-SchullerChristianova bolest. Retko oboljenje pluća, nepoznatog porekla, koje karakteriše proliferacija histiocita u intersticijumu pluća sa lokalnom nekrozom i eozinofilijom u krvi. U kliničkoj slici dominiraju kašalj i dispneja, na snimku pluća mnogobrojni zvezdasti čvorići u donjim i srednjim plućnim poljima, a u kasnijoj fazi i mnogobrojne male prstenaste senke („pluća u vidu pčelinjeg saća”). Bolest se razvija postepeno, sa dugim remisijama i periodima pogoršanja. Dijagnoza se postavlja patohistološkim nalazom. Lečenje se sprovodi glikokortikoidima.

EOZINOFILNI INFILTRAT , v. eozinofilna pneumonija.

EOZINOPENIJA (engl. eosinopenia), smanjen broj eozinofilnih leukocita u krvi.

EPENDIMOM

(engl. ependymoma), neoplazma porekla ependimalnih ćelija moždanih komora i centralnog kanala kičmene moždine, koje pokazuju tendenciju radijalne organizacije oko krvnih sudova za koje mogu biti adherentne pomoću fibrilarnih nastavaka. Javlja se u svim uzrastima, ali najčešće u deti-njstvu i to u 3. i 4. godini života.

EPI-, prefiks koji označava nešto što je iznad, nad.

EPIBLEFARON (engl. epiblepharon), suvišan kožni nabor, koji se vidi duž ivice kapka, najčešće na unutrašnjem delu donjeg kapka. Može da se pomeša sa entropionom. I ovde trepavice retko bodu rožnjaču unazad.

EPIDEMIJA (engl. epidemic), pojava bolesti u određenoj zajednici ili području u broju koji prevazilazi očekivane vrednosti za posmatranu populaciju i vreme javljanja. Najčešće su u pitanju zarazne bolesti, ali se pojam odnosi i na svaki drugi poremećaj zdravlja bez obzira na etiologiju (koronarnu bolest, rak pluća, saobraćajni traumatizam, povredu na radu). Iz definicije proizilazi da epidemiju ne određuje apsolutan broj obolelih i nije neophodno da taj broj bude velik. Ako se radi o zaraznoj bolesti koje dugo ili nikada nije bilo na jednom području, pojava samo dva povezana slučaja od kojih je jedan importovani, indeksni, a drugi domaći, autohtoni slučaj, predstavlja epidemiju.

EPIDEMIOLOŠKA ANKETA (engl. epidemiologic field survey), terensko ispitivanje koje se sastoji u aktivnom sistematskom prikup-ljanju podataka o ekološkim faktorima od interesa za određeni zdravstveni problem. Epidemiološka anketa obuhvata veliki deo sadr-žaja rada epidemiologa na terenu u slučaju pojave zarazne bolesti - upoznavanje s tipom na-selja, vodosnabdevanjem, dispozicijom otpadnih materija, prisustvom vektora i dr., preko postavljanja dijagnoze bolesti, do donošenja zaključka i preduzimanja potrebnih mera. U epidemiološkim studijama hroničnih bolesti nedovoljno poznate ili nepoznate etiologije, primenjuje se takođe koncept epidemiološke ankete. Počinje se od rutinski prikupljenih epidemiološko-statističkih podataka, a za dopunska ispitivanja na terenu koristi se, kao i kod zaraznih bolesti, epidemiološki upitnik.

EPIDEMIOLOŠKI UPITNIK (engl. epidemiologic questionnaire), osnovni instrument prikupljanja podataka u terenskim uslovima. U epidemiološkom upitniku sadržana su pitanja vezana za bolest koja se ispituje, formulisana u skladu sa ciljevima istraživanja. Kada se radi o zaraznim bolestima, cilj je otkrivanje načina širenja i izvora infekcije, kako bi se preduzele protivepidemijske mere. Cilj ispitivanja obo-ljenja nezarazne i nepoznate etiologije jeste bliže upoznavanje epidemioloških karakteristika i faktora vezanih za njihov nastanak. V. epidemiološka anketa.

EPIDEMIOLOGIJA (engl. epidemiology), nauka koja izučava distribuciju i uzroke poremećaja zdravlja u populaciji, u cilju nji- hove prevencije i suzbijanja. Definicija uk-ljučuje i pozitivne aspekte zdravlja (npr. dugovečnost), ali bavljenje ovim fenomenima predstavlja znatno uže područje epidemiološke aktivnosti usled daleko ozbiljnijih problema i većeg interesa u domenu patologije (obolevanja i umiranja) populacije.

EPIDERMIS (engl. epidermis), pokožica, površni sloj kože ispod koga se nalazi cutis (krzno) i subcutis (subkutano masno tkivo). Sastoji se od nekoliko slojeva: stratum basale, stratum spinosum, stratum lucidum i stratum corneum.

EPIDERMOID CARCINOMA, v. planoce-lularni karcinom.

EPIDERMOID CHOLESTEATOMA, ili drugi cistični tumor koji nastaje od aberantnih ćelija epidermisa.

EPIDERMOIDNA CISTA (epidermoid cyst), cista dermisa čiji sadržaj čine keratin i loj, zid je obložen keratinizirajućim epitelom koji liči na epidermis. Može nastati iz lojne ciste epidermalnom metaplazijom epitela.

EPIDERMOPHYTON (engl. epidermophyton), rod gljiva koji pripada dermatophytima klase Ascomycetes. Kod ljudi uzročnik je oboljenja koje zahvataju kožu i nokte, ali nikada dlaku. Ovom rodu pripada samo jedna vrsta patogena za čoveka, Epidermophyton floccosum. Ako promene zahvataju kožu, najčešća lokalizacija su intertriginozne regije (između prstiju ruku, nogu, pazušni predeo, glutealna regija) tinea pedis, inguinalis, axilaris, corporis. Promene na noktima izazvane ovom gljivom su onihomikoza u vidu: zadeb-ljanja nokatne ploče, koja je bez sjaja a nokat krt, lomljiv i nepravilno izbrazdan, tamno smeđe boje. Dijagnoza se postavlja uzima-njem strugotine i/ili ljuspica sa obolele kože odnosno nokatne ploče i mikroskopiranjem nativnog preparata.

EPIDIDIMEKTOMIJA (engl. epididymectomy), hirurško odstranjenje pasemenika. Vrši se kod zapaljenskih i tumoroznih oboljenja. Zapaljenjska oboljenja mogu biti nespecifična i specifična, tuberkulozna. Mesec dana pre epididimektomije kod genitalne, lečene tuberkuloze, potrebna je preoperaciona pri-prema antituberkuloticima u trajanju od mesec dana. Kod malignih tumora pasemenika ne vrši se

epididimektomija, već semikastracija (hirurško odstranjivanje semenika i pasemenika). To se utvrđuje operacijom ex tempore (uzima se isečak sa sumnjivog mesta pasemenika i odmah vrši mikromorfološki pregled).

EPIDIDIMIS (engl. epididymis, lat. epidi-dymis), pasemenik, deo unutrašnjih muških polnih organa. Pasemenik je usađen duž gor-njeg pola i delimično zadnje ivice semenika, a sadrži dugi i izrazito izvijugani pasemenički kanal koji predstavlja deo semenih puteva. U početni deo pasemeničkog kanala otvaraju se izvodni kanalići semenika. Pasemenik je lako izdužen i na njemu mogu da se razlikuju tri dela: prednji deo ili glava, srednji deo ili telo i donji deo ili rep pasemenika. U nivou repa pasemenika, pasemenički kanal se nastavlja semevodom.

EPIDIDIMITIS (engl. epididymis), zapaljenje epididimisa.

EPIDIDIMOVAZEKTOMIJA (engl. epididymovasectomy), operativno odstanjenje epididima i vas deferens-a (semevoda) obično proksimalno od mesta njegovog ulaska u ingvinalni kanal.

EPIDIJASKOP (engl. epidiascope), aparat koji služi da projektuje jako uvećanu sliku nekog objekta na platno, poput mikroskopske slike nekog uzorka sa diapozitiva.

EPIDURALNI (engl. epidural, lat. epiduralis), onaj koji se nalazi van prostora uokvirenog tvrdom moždanom ovojnicom. Pojam se naj-češće odnosi na epiduralni prostor.

EPIDURALNI HEMATOM (engl. epidural hematoma), nakupina krvi lokalizovana izme-đu kosti lobanje i tvrde moždanice. Nastaje zbog povrede moždaničnih arterija (najčešće iz stabla i grana srednje meningealne arterije). Zahteva hitno hirurško odstranjenje, a u sup-rotnom dovodi do smrtnog ishoda. Interhemisferični e.h ., lokalizovan između dve velikomoždane hemisfere, nastao zbog povrede gornjeg sagitalnog sinusa ili susednih vena mozga.

EPIDURALNI PROSTOR (engl. epidural space, lat. spatium epidurale), v. spacijum epidurale.

EPIFARINKS (engl. epipharynx, lat. epipharynx), gornji ili nosni sprat ždrelne duplje. Deo ždrelne duplje koji se nalazi neposredno iza nosne duplje, ispred tela prva dva vratna prš-ljena, ispod baze lobanje i iznad mekog nep-ca. Nosni sprat ždrela i nosna duplja, desna i leva, komuniciraju široko preko hoane, zadnjeg otvora nosne duplje. Termin epifarinks ima isto značenje kao i nazofarinks ili rinofarinks.

EPIFENOMEN (engl. epiphenomen), uzgredna ili sporedna pojava tokom neke bolesti, koja nije bitna za postavljanje dijagnoze, ali nekada može nepovoljno uticati na tok bolesti.

EPIFIZA (engl. epiphysis, pineal gland, lat. epiphysis, corpus pineale), 1. okrajak duge kosti koji se razvija iz sekundarnog centra okoštavanja ili osifikacije. 2. moždana šišar-čica ili šišarčica. Neuroepitelna struktura i endokrina žlezda koja predstavlja deo epitalamusa. Često se zove i biološki časovnik organizma jer učestvuje u regulaciji cirkadijalnog ritma, dnevnonoćnog ili dvadesetčetvoro-časovnog ritma. Pod normalnim okolnostima ovaj ritam se održava pod uticajem svetlosti. Šišarčica stvara i luči hormon koji se naziva melatonin, a koji vrši inhibiciju lučenja polnih hormona. Lučenje melatonina se odvija pod uticajem svetlosti.

EPIFIZEALNE DISPLAZIJE (engl. epiphyseal dysplasias), urođeni poremećaji osifikacije i razvoja okrajaka dugih kostiju (epifiza), što dovodi do deformacije zglobnih okrajaka. Najčešća forma je multipla epifizna displazija (engl. multple epiphyseal dysplasia) koja se nasleđuje autozomno dominantno. Kod dece se manifestuje bolom i ukočenošću zahvaćenih ekstremiteta sa njihovim skra-ćenjem i kontrakturama, a ponekad i skoliozom. Obično su zahvaćeni kukovi, kolena, falange prstiju i kičmeni pršljenovi. Ređa forma je spondiloepifizna displazija (engl. spondyloepiphyseal dysplasia) koja pretežno zahvata kukove, ramena i kičmene pršlje-nove.

EPIFIZEITIS (engl. epiphysitis), zapaljenje okrajka duge kosti najčešće prouzrokovano povredom. Obično se javlja kod dece.

EPIFORA (engl. epiphora), suženje oka. Nastaje zbog upale vežnjače, rožnjače, refleksnog nadražaja (amonijak, dim, hladnoća), kod glaukoma, iridociklitisa, zapušenja suzne kesice i kanalića, stranih tela na rožnjači i konjunktivi.

EPIFRENIČNA AMPULA,

segment jednjaka, tj. supradijfragmalni deo vestibuluma jednjaka. Vestibulum je sastavljen iz dva dela: supradijafragmalni deo 3 cm iznad hiatusa ezofagusa do donjeg ezofagusnog sfinktera i infradijafragmalni deo, 2-3 cm ispod dijafragmalnog otvora do kardije. Funkcija vestibuluma je prihvatanje i prenos bolusa u želudac i onemogućavanje regurgitacije želudčanog sadržaja u torakalni segment jednjaka. U fazi mirovanja on je zatvoren, a pri gutanju on se relaksira.

EPIGASTRIJUM (engl. epigastrium, lat. epigastrium), gornji trbušni sprat koji na površini odgovara desnom i levom rebarnom luku i međurebarnom uglu, prostoru između lukova. U sastav ovog sprata trbuha ulaze tri predela: desni i levi podrebarni ili hipohondrijačni predeo i srednji nadželudačni ili epigastrični predeo. U desnom podrebarnom predelu nalazi se desni režanj jetre, a u levom: uspravni deo želuca, slezina i rep gušterače. U nadželudač-nom predelu nalaze se: levi režanj jetre, horizontalni deo želuca, deo dvanaestopalačnog creva i veći deo gušterače.

EPIGASTROCELA (engl. epigastrocele), kila u predelu gornjeg srednjeg dela trbuha (epigastrijuma). Nastaje kao posledica slabosti mišića prednjeg trbušnog zida. Obično se javlja posle operacija u ovom predelu.

EPIGLOTIS (engl. epiglottis, grč. epiglottis), kapak, grkljanski kapak. Pokretna vezivno- -hrskavičava tvorevina nalik listu, koja predstavlja gornji produžetak prednjeg zida grk-ljana. Epiglotis se nalazi neposredno iza korena jezika i podjezične kosti, a neposredno ispred i iznad gornjeg ili ulaznog otvora grkljanske duplje. Gornji deo epiglotisa je proši-ren za razliku od donjeg koji je sužen nalik peteljci, pripojenoj uz duboku stranu ugla štitaste hrskavice grkljana. Tokom disanja epi-glotis je podignut a ulazni otvor grkljanske duplje otvoren. Tokom unošenja hrane i guta-nja, epiglotis je spušten, a ulazni otvor grk-ljanske duplje zatvoren.

EPIGLOTITIS (engl. epiglottitis), akutno zapaljenje grkljanskog poklopca, najčešće kod dece do pete godine života, prouzrokovano bakterijom Haemophyllus influenzae tip B. Nastaje naglo, a otok grkljanskog poklopca izaziva otežano disanje i gutanje. Zbog dramatične kliničke slike neophodna je intenzivna terapija antibioticima i kortikosteroidima, a ponekad se mora učiniti intubacija ili trahe-tomija radi obezbeđivanja disajnog puta.

EPIKARDIJA (engl. epicardia), donji, završni deo jednjaka, od njegovog ulaska u otvor na prečagi (hiatus esophagi) do kardije.

EPIKARDIJUM

(engl. epicardium, lat. epicardium), spoljašnji sloj srčanog zida koji vodi poreklo od srčane maramice. Epikardijum predstavlja unutrašnji ili visceralni list serozne srčane maramice koji je tanak, proziran i prisno naleže uz površinu srca.

EPIKONDILITIS (engl. epicondylitis), upala zglobnog okrajka humerusa, češće spoljnog - teniski lakat (engl. tennis elbow), a ređe unutrašnjeg - golferski lakat (engl. golfer’s elbow). Nastaje zbog naprezanja mišića podlaktice izazvanog ponavljanim pokretima što dovodi do upale mišićnog pripoja za kost. Obolelo mesto je bolno na pritisak, može biti i otečeno.

EPIKONDILUS (engl. epicondyle, lat. epicondylus), manje koštano nezglobno ispupčenje pridodato kondilusu (zglobnom ispupčenju) koje služi za pripoj zglobnim vezama ili tetivama.

EPIMER (engl. epimer), jedno od parnih jedi-njenja koja se razlikuju po konfiguraciji na jednom asimetričnom ugljenikovom atomu.

EPIMERAZA (engl. epimerase), podgrupa enzima koji pripadaju rodu izomeraza (EC 5.1) a katalizuju inverziju konfiguracije oko asi-metričnog atoma, kao što je npr. prevođenje ribuloze-5-fosfat u ksilozu-5fosfat, koje katalizuje ribuloza-5-fosfat-3-epimeraza.

EPINEFRIN (engl. epinephrine), hormon koji luči kora nadbubrega. Sintetizuje se iz tirozina. Dopa, dopamin i norepinefrin su intermedijeri ovog metaboličkog puta. Metaboliti epinefrina koji se izlučuju urinom su metanefrin i vanilmandelična kliselina (VMA). Od-ređivanje epinefrina u plazmi i metabolita u urinu koristi se za procenu funkcionalnog statusa srži nadbubrega i otkrivanje feohromocitoma. V. adrenalin.

EPIORHIJUM (engl. epiorchium, lat. epiorchium), jedan od omotača semenika. Unutrašnji list seroznog omotača semenika koji prisno naleže na površinu semenika. Vodi poreklo od organskog ili visceralnog lista trbušne maramice.

EPIPLOITIS (engl. epiploitis), zapaljenje omentuma (opornjačke kese). Opornjačka kesa je špag, džep, koji

trbušna maramica pravi u trbušnoj duplji.

EPIRUBICIN (engl. epirubicin), citotoksični antibiotik sličan doksorubicinu, po strukturi i efikasnosti u lečenju raka dojke. Preparat: Pharmorubicin.

EPISPADIJA (engl. epispadias), urođena urogenitalna anomalija kod koje se spoljašnji otvor uretre nalazi na dorzalnoj strani penisa. U zavisnosti od položaja meatusa uretre, razlikujemo: glandijalne, penilne i penopubične forme. Anomaliju karakteriše postojanje široko zjapeće uretralne ploče na dorzumu penisa koja se pruža od meatusa ka glansu. Na ventralnoj strani koža sa prepucijumom nalazi se u višku i prekriva glans, koji je spljošten. Penis je povijen prema prednjem trbušnom zidu. Inkontinencija se javlja kod svih oblika gde rascep uretre doseže vrat mokraćne bešike. Najčešće udružene anomalije koje je prate jesu kriptorhizam i preponske kile. Epispadija se ređe javlja kod devojčica (1:4); kod njih postoje kratka rascepljena uretra i bifidan klitoris.

EPISTAKSA (engl. epistaxis), krvarenje iz nosa, najčešće iz arteriovenskog spleta u prednje-donjem delu nosne pregrade (locus Kiesselbachi). Uzroci krvarenja su lokalni i opšti. Među lokalne uzroke spadaju: hemijsko-fizičke iritacije sluznice nosa, povrede, tumori, strana tela u nosu, zapaljenjski procesi. Opšti uzroci su: poremećaji krvi, visok krvni pritisak, febrilna stanja, oboljenja krvnih sudova. Krvarenje se zaustavlja kompresijom, lokalnim vazokonstriktorima, kauterizacijom krvnih sudova na septumu, tamponadom, operacijom. Krvarenje iz nosa može da ugrozi život. Ponekad je i pored tamponade potrebno bolničko lečenje, transfuzija, antišok terapija i lekarski nadzor.

EPISTAZA (engl. epistasis), 1. sprečavanje sekrecije ili ekskrecije kao što su krv, menstrualna krv, lohije; 2. interreakcija između gena na različitim lokusima što ima za posledicu da se neka nasledna karakteristika ne ispolji.

EPITALAMUS (engl. epithalamus, lat. epithalamus), najmanji deo međumozga koji gradi delimično gornji i zadnji zid treće moždane komore. Epitalamus se nalazi iz-među zadnjih delova desnog i levog talamusa, neposredno ispred pretektalnog pod-ručja. U sastav epitalamusa ulaze: sržne pruge talamusa ili strije medulares talami, uzdice ili habenule, spojnica uzdice ili ko-misura habenularum, zadnja spojnica ili ko-misura posterior i moždana šišarčica ili epifiza.

EPITEL MATERICE

(engl. epithelium of uterus), jednoslojan, cilindričan epitel koji oblaže materičnu šupljinu i materične žlezde. Sastoji se od dve vrste ćelija: sekretorne ćelije ili cellulae noncilliate su cilindrične ćelije na čijem se apikalnom delu nalaze nepravilni mikrovili i grubi produžeci prepunjeni glikogenom. Otkidajući se od ćelije ovi pro-dužeci zajedno sa sekretornim granulama učestvuju u sekreciji ovih ćelija, mada tačan mehanizam sekrecije nije poznat; cilijarne ćelije ili cellulae cilliate su cilindrične ćelije koje na svom apikalnom polu nose cilije. Cilije se kreću prema vagini, a u materičnim žlezdama prema materičnoj šupljini. Cilijarne ćelije su brojnije u epitelu materične šupljine, nego u žlezdanom.

EPITEL TRAHEJE (engl. epithelium of trachea, lat. epithelium trachealis), pseudoslojevit, cilijaran, cilindričan epitel koji se sastoji od nekoliko tipova ćelija: cilijarne ćelije, cellulae ciliate, visoke su, cilindrične ćelije čiji su nukleusi postavljeni na različitim visinama ćelije. Imaju dobro razvijene organele, a sa apikalnog pola polaze brojne cilije koje usmeravaju sekret i prašinu ka gore, prema tusigenim zonama; peharaste ćelije; bazalne ćelije su male poligonalne ćelije sa slabo razvijenim organelama. Od njih nastaju ili cilijarne ili peharaste ćelije preko intermedijarnih ćelija; intermedijarne ćelije su piramidalne, koje kao i sve ostale ćelije ovog epi-tela leže na bazalnoj membrani. Njihov apikalni pol ne doseže slobodnu površinu epitela. Organele su im osrednje razvijene; četkaste ćelije, cellulae penicilliate, cilindrične su ćelije koje leže na bazalnoj membrani i dosežu slobodnu površinu epitela. One imaju mikrovile umesto cilija, na svom apikalnom polu. Senzitivni nervni završeci formiraju sinapse sa bazalnim polom ovih ćelija, pa se smatra da su ove ćelije senzorni receptori; male granularne ili trahealne endokrine ćelije su cilindrične i u bazalnoj citoplazmi sadrže granule gustog sadržaja. Holinergična vlakna kontaktiraju sa ovim ćelijama za koje se smatra da su endokrine. Jedna vrsta ćelija stvara kateholamine, a druga polipeptidne hormone.

EPITELIOM (engl. epithelioma), benigni ili maligni epitelijalni tumori u koje spadaju papilomi, polipi, adenomi i karcinomi.

EPITELNE PERLE, v. Bonove perle.

EPITOP (engl. epitope), mesto na nekom antigenu koje biva prepoznato od strane odgovarajućeg antitela ili odgovarajućeg limfocita T, kao strano, i preko koga se antitelo, odnosno limfocit T, vezuje na taj antigen. Drugi naziv za epitop je antigena determinanta. Na jednom antigenu može da postoji jedan ili više epitopa.

EPIZIOTOMIJA (engl. episiotomy), prosecanje međice u cilju proširenja izlaza porođajnog kanala. Vrši se pri kraju

drugog doba porođaja (faze istiskivanja ploda) u momentu trajanja jednog od napona. Indikacije mogu da budu u vezi sa majkom (skraćuje se doba istiskivanja i olakšavaju tegobe majke, predupređuje se nastanak povreda i rascepa na međici i vagini); u vezi sa plodom (proširivanjem porođajnog puta smanjuje se mogu-ćnost nastanka povreda na prednjačećem delu, najčešće glavici, kod krupnog ploda, nepravilnog položaja glavice itd). Primenjuje se i kod završavanja porođaja nekom od akušerskih operacija (forceps, vakum). Prema pravcu vršenja postoje: središnja, bočna i kosa epiziotomija. Najčešće se primenjuje desna kosa epiziotomija jer je krvavljenje najmanje (za razliku od bočne), a ne postoji mogućnost povrede ulaza vagine ili čmara (kao kod središnje).

EPIZODA (engl. episode), sekvenca akcije ili segment ponašanja ograničen u vremenu, koji ima stalnu upravljenost. Situacija (lica i sredina) određuje tu epizodu.

EPIZOM (engl. episome), genetički element sastavljen od određenog broja nukleotida; može biti slobodan u citoplazmi, npr. faktor fertiliteta (F faktor) u E. coli, ili integrisan u hromozom ćelije domaćina (v. plazmid).

EPIZOOTIJA (engl. episootic), epidemija bo-lesti u animalnoj populaciji; često podrazu-meva i ugroženost ljudske populacije.

EPOKSI SMOLE, organska jedinjenja na bazi metakrilata, polimerizuju hemijskom ili svetlosnom inicijacijom, koriste se za estetske ispune u stomatologiji.

EPONIM (engl. eponym), imenovanje neke pojave, događaja, bolesti ili simptoma obo-ljenja prema ličnosti koja je prva otkrila ili opisala ili je na drugi profesionalan način povezana sa takvom pojavom, npr. Huntingtonova bolest (Marvi Huntington), Alz-heimerova bolest (Marvin Alzheimer), PasiniPierinieva atrofija kože (atrophodermia Pasini-Pierini), Raynaudov sindrom (syndroma Raynaudi) itd. Eponimskim postupkom odaje se počast ličnosti koja je doprinela otkrivanju i objavljivanju neke pojave, događaja, oboljenja i sl.

EPRUVETA (engl. test tube), cilindrična staklena cev koja je polukružno zatvorena na jednom kraju, a na drugom otvorena i koristi se u hemijskim i biološkim laboratorijama.

EPSTEIN-BARR VIRUS (engl. Epstein-Barr virus), DNK virus iz porodice herpes virusa. Antigenski je veoma složen, sa brojnim antigenima koji se pojavljuju u latentnoj ili litičkoj fazi infekcije. Ima afinitet za limfno tkivo, a izaziva infektivnu mononukleozu, nazofaringealni karcinom i Burkitov limfom. Dovodi se u vezu i sa različitim hematološkim poremećajima, limfomima kod imunodeficijentnih osoba i sa drugim sindromima.

EPULIS (engl. epulis), benigni tumor desni. Smatra se da je uzrok nastanka prisustvo hroničnih iritacija. Raste sporo i bezbolno. Lečenje je hirurško. E. gigantocelullare , tumor džinovskih ćelija sa osteogenim komponentama; e. fibromatosa , tumor u kome preovlađuju ćelije vezivnog tkiva; e. congenita , urođeni benigni tumor histiocitnog po-rekla. Najčešće se nalazi u predelu gornjih sekutića; e. fissurata , fibrozno uvećanje sluzokože desni, vestibuluma ili obraza, nastalo usled neprikladnih protetskih radovia.

Er169 , radioaktivni izotop erbijuma koji emituje b čestice čija je najveća energija 340 KeV i neznatno malo g fotona, a raspada se do stabilnog tulijuma (169Tm). Vreme poluraspada mu je 9,4 dana, a najveći domet u mekim tki-vima je oko 1 mm, odnosno 0,7 mm u hrska-vicama. U nuklearnoj medicini se u obliku ci-tratnog koloida koristi za radionuklidnu sino-viektomiju metakarpofalangealnih, metatarzofalangealnih i interfalangealnih zglobova.

ERADIKACIJA BOLESTI (engl. erradication of disease), obustavljanje prenosa infekcije uništavanjem infektivnog agensa. Era-dikacija je u slučaju velikih boginja bila zasnovana na udruženim aktivnostima vakcinacije, suzbijanja bolesti i permanentnog nadzora. U nekim zemljama postignuta je eradikacija malih boginja. Akcije regionalne eradikacije malarije pokazale su se kao uspešne, a u mnogim zemljama je blizu eradikacija poliomijelitisa.

EREKCIJA (engl. erection), pojava da penis ili klitoris postaju čvrsti, nabreknuti i uzdignuti usled punjenja krvlju njihovih erektilnih tkiva.

EREKTILAN (engl. erectile), 1. karakteristika ponašanja koje se manifestuje preteranim uzbuđenjem ili nadražljivošću. Termin se naj-češće koristi za nastupe naglog uzbuđenja koji nastaju bez razloga kod MNR lica i autuis-tičnih pacijenata; 2. sposoban za erekciju.

ERETIZAM (engl. erethism), preteran stepen nadražljivosti ili osetljivosti u nekim, ili svim delovima tela.

ERG (engl. erg), ranije upotrebljavana jedinica za rad; 1 erg predstavlja rad koji izvrši sila od 1din na putu od 1cm. U međunarodnom sistemu jedinica, rad se izražava u džulima (J), 1J = 107erg.

ERGO(engl. ergo-), prefiks sa značenjem rad i energija.

ERGOGRAF (engl. ergograph), instrument za registrovanje amplitude mišićne kontrakcije ili pritom izvršenog rada.

ERGOKALCIFEROL (engl. ergocalciferol ), kalciferol; vitamin D2 koji se razlikuje od vitamina D3 (holekalciferola) po dvostrukoj vezi između C-22 i C-23 i po metil-grupi na C-24. Proizvodi se u biljkama pri izlaganju sterola, ergosterola, ultravioletnom svetlu (v. vitamin D).

ERGOMETRIN (engl. ergometrine), ergot alkaloid, snažno kontrahuje matericu i koristi se u akušerstvu pri kraju porođaja i za zaustav-ljanje krvarenja posle porođaja. Preparat: Ergometrine (generički).

ERGONOMIJA (engl. ergonomics), grana ekologije koja se bavi izučavanjem čoveka i radnih uslova. Cilj izučavanja je primena na-učnih principa radi poboljšavanja uslova rada.

ERGOSTEROL (engl. ergosterol ), značajni provitamin D, koji se nalazi u kvascu i biljkama. Pod dejstvom ultravioletne svetlosti prevodi se u ergokalciferol (vitamin D2), antirahitičnu supstancu.

ERGOT (engl. ergot), ražena glavica, otporni oblik preživljavanja (na niskim temperaturama) gljive Claviceps purpura. Parazit raži koji izaziva transformaciju semena raži pretvarajući ga u kompaktnu masu gljivičnog pseudo-tkiva. Seme sadrži pet ili više optičkih izo-mernih parova alkaloida od kojih

su naj-važniji: ergotamin, ergometrin i ergotoksin, odnosno njihovi dihidroderivati, a njima slične strukture su bromokriptin i halucinogena droga LSD. Levi izomeri indukuju kontrakcije glatke muskulature materice, kontrolišu krvarenje i izazivaju neke lokalizovane vaskularne poremećaje (npr. migrena). U prošlosti je ishrana zaraženim ražanim hlebom prouzrokovala epidemijska trovanja (ergotizam) sa gangrenama usled jakog sužavanja arterija.

ERGOTAMIN (engl. ergotamine), ergot alkaloid koji snažno sužava arterije pa se koristi za lečenje akutnih napada vaskularne glavo-bolje migrene, koji ne reaguju na analgetike. Ne sme se koristiti za profilaksu migrene zbog ozbiljnih neželjenih dejstava. Preparat: Ergotamine.

ERGOTIONEIN (engl. ergothioneine), histidinu slična aminokiselina nepoznate funkcije. Nalazi se u jetri, eritrocitima i u patološkim količinama u urinu nekih pacijenata sa karcinomom.

ERITEM (engl. erythema), crvenilo kože izazvano egzogenim i endogenim faktorima, a može biti lokalizovan ili generalizovan. Obično se javlja pod uticajem termičkih, hemijskih, mehaničkih faktora ili kao posledica raznih infektivnih agenasa.

ERITRAZMA (engl. erythrasma), hronično površno oboljenje kože. Uzročnik je Coryne-bacterium minutissimum. Javlja se na kontaktnim površinama, najčešće oko genitalija muškaraca. Prenosi se sa jedne osobe na dru-gu bliskim kontaktom ili preko odeće.

ERITREMIJA (engl. erythremia), nenormalno povećanje broja crvenih krvnih zrnaca u krvi.

ERITROBLAST (engl. erythroblast), rodo-načelnik crvene krvne loze iz koje nastaju zreli eritrociti. Postoje tzv. bazofilni, polihromatofilni i eozinofilni ili oksifilni eritroblasti. To su razvojni oblici na putu diferencijacije ka eritrocitu. U svim ovim oblicima vrši se sve intenzivnija sinteza hemoglobina, veličina ćelije se smanjuje, jedro (nucleus) se smanjuje i zgušnjava dok ne bude izbačeno u fazi oksifilnog eritroblasta u retikulocit. Normalno se nalazi samo u kostnoj srži.

ERITROBLASTOZA FETALNA (engl. erythroblastosis foetalis), oblik hemolitičke anemije koji se javlja kod novorođenčadi kao

rezultat inkompatibilnosti krvnih grupa majke i fetusa, posebno one koja se odnosi na Rh sistem i ABO krvne grupe. Ovo stanje je prouzrokovano reakcijom antigen - antitelo u krvi deteta koja nastaje prelaskom kroz placentu majčinih antitela, čije je stvaranje izazvano inkompatibilnim antigenima fetalnih eritrocita. U Rh inkompatibilnosti, hemolitička reakcija nastaje samo ako je majka Rh negativna, a dete Rh pozitivno. Proces izoimunizacije retko se razvija tokom prve trudnoće, ali postoji rastući rizik sa sledećim trud-noćama. Senzibilizacija majke može da se spreči davanjem visokog titra anti-Rh gama- -globulina posle porođaja ili abortusa.

ERITROCIT (engl. erythrocyte, red blood cell ), crveno krvno zrnce; bezjedarna krvna ćelija, oblika bikonkavnog diska, promera 7,2 do 7,5 µm, debljine oko 1,9 µm, površine oko 140 µm2. Ukupna površina svih cir-kulišućih eritrocita u krvi je oko 3.800 m2. Eritrocit ima veoma elastičnu ćelijsku membranu. Glavnu masu eritrocita čini hemoglobin, fino zrnast osmiofilni materijal. Energija za razne funkcije eritrocita (održavanje bikonkavnog oblika, održavanje hemoglobina u redukovanom stanju, održavanje elektrolitnog ekvilibrijuma) obezbeđena je u obliku ATP-a, korišćenjem glikoze putem glikolize (Embden-Meyer-Holeov put) i oksidativnog puta pentozo-fosfata. Životni vek eritrocita u cirkulaciji je oko 120 dana, posle koga bivaju fagocitovani i razoreni od strane makrofaga u slezini, kostnoj srži i jetri. Glavna funkcija eritrocita je transport kiseonika. Broj eritrocita se kreće između 4,5 - 5,5 x1012/l kod muškaraca i između 4,0 i 4,8 x1012/l kod žena. Broj varira zavisno od životnog doba, aktivnosti i uslova sredine. Na primer, broj može da poraste i na 8,0 x1012/l na velikim nadmorskim visinama. Normalan vek eritrocita je 110 do 120 dana. Dnevno se stvara oko 1% eritrocita. Stvaranje eritrocita može da se poveća kod gubitka krvi, hemolize i u stanjima hipoksije. Eritrociti se kod odraslih osoba stvaraju u kostnoj srži pljosnatih kostiju iz svojih prekursora.

ERITROCITEMIJA (engl. erythrocythae-mia), povećanje broja eritrocita u cirkulišućoj krvi.

ERITROCITNI (engl. erythrocytic), poreklom od eritrocita ili je u odnosu sa eritrocitima.

ERITROCITOLIZA (engl. erythrocytolysis), v. hemoliza.

ERITROCITOPENIJA (engl. erythrocytopenia), smanjenje broja ili koncentracije eritrocita u krvi. Takođe eritropenija.

ERITROCITOZA (engl. erythrocytosis), po-većanje broja eritrocita u krvi.

ERITROCITURIJA (engl. erythrocyturia), nalaz eritrocita u mokraći najčešće kod kalkuloze urinarnih puteva, zapaljenskih i malignih procesa. Naziva se i mikrohematurija.

ERITRODERMA (engl. erythroderma), bilo koja dermatoza praćena crvenilom kože.

ERITROLIZA (engl. erythrolysis), v. hemoliza.

ERITROLIZIN (engl. erythrolysin), v. hemolizin.

ERITROMELALGIJA (engl. erythromelalgia), promene na koži koje karakterišu bolne paleće senzacije, povišena temperatura kože, crvenilo, najčešće na donjim ekstremitetima, često bilateralno. Nastaje usled paroksizmalne dilatacije perifernih krvnih sudova.

ERITROMICIN (engl. erythromycin), makroli-dni antibiotik, po antibakterijskom spektru sli-čan penicilinima, a različit po strukturi. Mogu da ga koriste bez rizika bolesnici koji su alergi-čni na peniciline. Preparati: Erigalin, Eritromicin.

ERITRON (engl. erythron), naziv koji je Boycott uveo 1933. g., ali se više ne upotrebljava. Označava zbir matičnih eritrocitopoeznih ćelija u kostnoj srži i eritrocita periferne krvi, koji po njemu predstavlja jedan isprekidan organ.

ERITROPOETIN (engl. erythropoietin), relativno termostabilni alfa-globulin, koji je glikoproteinski hormon (RMM 46.000). Sastoji se od 70% proteina i 30% ugljenih hidrata (10,8 % sijalinske kiseline). Stimulator je eri-tropoeze, a stvara se u bubrezima (90%) kao odgovor na hipoksiju. Eritropoetin deluje na eritropoetin osetljive ćelije (ERC), koje se onda diferenciraju preko CFU-E u proeritroblaste. Za potrebe lečenja proizvodi se genetskim inženjeringom. Koristi se kod teških anemija, naročito kod bolesnika sa renalnom insuficijencijom. U sportu se zloupotrebljava kao doping u disciplinama koje zahtevaju dugotrajan fizički napor (maraton, biciklizam i dr.), a teško ga je otkriti jer se razgrađuje u

organizmu.

ERITROPOEZA (engl. erythropoiesis), proces diferencijacije i maturacije (sazrevanja) eritrocita. Redosled događanja tokom ovog procesa je sledeći: deoba osnovnih (STEM) ćelija i formiranje CFU-E pod dejstvom eritropoetina; u datom trenutku neke od CFU-E gube svoju pluripotentnost i transformišu se u proeritroblaste. Ovi se nekoliko puta dele dajući istovrsne ćelije, a onda se neki od njih diferenciraju u bazofilne eritroblaste. Ovi se dalje opet dele u nekoliko generacija bazofilnih eritriblasta, a onda se neki od njih dalje diferenciraju u polihromatofilne, pa u oksifilne. Oksifilni se ne dele dalje nego se nizom procesa i gubljenjem jedra transformišu u zrele eritrocite.

ERITROPSIJA (engl. erythropsia), crveno gledanje; javlja se posle operacije katarakte zbog zablještenja, a takođe kod snežnog slepila zbog prejakog zablještenja u planinama; kod pilota na visinama.

ERIZIPELAS (engl. erysipelas), crveni vetar; streptokokna infekcija sa naglašenim afinitetom prema limfnim sudovima. Javlja se svuda po telu, češće na otkrivenim predelima, na normalnoj ili prethodno promenjenoj koži, naročito na erozijama i ulceracijama. Postoji velika sklonost ka recidivima na istom mestu ili na drugim delovima tela. Karakteriše ga svetlocrveni otok kože, koja je napeta na površini, glatka i sjajna.

ERIZIPELOID (engl. erysipeloid), ery-sipeloid, zarazno oboljenje uzrokovano bakterijom Erysipelotrix rhusiopathiae, a manifestuje se pre svega pojavom lokalnog otoka i crvenila kože na šakama. Izuzetno retko se javlja u crevima i u vidu septičkog oblika. To je u prvom redu oboljenje životinja (svinje, konji, ovce, živina) od kojih se zarazi i čovek, najčešće tokom klanja životinja (profesionalno oboljenje mesara). Efikasno se leči penicilinom.

EROGEN (engl. erogenous), koji izaziva seksualno tj. polno uzbuđenje.

EROTOMANIJA (engl. erotomania), od grčke reči eros - čulna želja, ljubav i manija - ludilo, sumanuti doživljaj osobe da je voljena, odakle počinje niz sledećih sumanutih interpretacija. Najčešće poznata ili slavna ličnost „voli” i izjavljuje ljubav i proganja osobu obolelu od erotomanije. Te dve osobe se ne moraju nikada ni upoznati, a doživljaj može da se javi i posle gledanja TV emisije ili čitanja novinskih članaka o slavnoj li-čnosti. Problem može da se zakomplikuje i da obolela osoba počne da proganja

drugu osobu i da se sveti za „učinjeno”. Češće se sreće kod žena, neudatih i bez stalnih veza, iskompleksiranih i nesigurnih osoba. Pore-mećaj spada u grupu paranoidnih psihoza i obolelog je izuzetno teško razuveriti u su-manutost.

EROZIJA (engl. erosion), površni defekt, ogrebotina sluznice. Za razliku od čira nikada ne prodire kroz mišićni sloj sluznice. Retko su pojedinačne, obično brojne, ovalnog, linearnog ili nepravilnog oblika. Veličina im je različita, nekoliko milimetara a nekada i manje, tako da se endoskopski teško primete. Uklanjanjem uzroka njihovog nastanka dolazi do brzog zaceljivanja u roku od dva do tri dana. V. oguljotina.

EROZIJA ZUBA (engl. erosion of tooth, lat. erosio dentis ), lokalizovan gubitak površinskog sloja tvrdih tkiva zuba (gleđi, dentina). Može biti nepoznate etiologije, profesionalna, hemijska i mehanička.

EROZIVNA ARTROPATIJA (engl. erosive arthropathy ), degenerativno oboljenje peri-fernih zglobova koje dovodi do koštane erozije zglobnih okrajaka. Najčešće se radi o erozivnoj artrozi šaka, gde se koštane erozije nalaze u suphondralnoj kosti distalnih, a ređe i proksimalnih interfalangealnih zglobova. Klinički i laboratorijski nalaz odgovara degenerativnom oboljenju zglobova, a radio-grafski, pored nalaza tipičnog za artrozu, nalaze se i jasne erozije.

EROZIVNI ARTRITIS (engl. erosive arthritis), zapaljensko oboljenje perifernih zglobova koje dovodi do koštane erozije zglobnih okrajaka.

ERUKTACIJA (engl. eructation), v. podrigivanje.

ERUPTIVNI HEMATOM (lat. haematoma eruptiva), javlja se neposredno pred izbijanje zuba punjenjem erupcione ciste krvnim koagu-lumom. Prolazi spontano kada zub iznikne.

ERYSIPELOTRIX (engl. erysipelotrix), Gram-pozitivne bakterije slične rodovima Corynebacteria i Listeria. Široko su rasprostranjene među sisarima, pticama i ribama. Erysipelotrix rhusiophatiae posle traumatske inokulacije u kožu izaziva erizipeloid ug-lavnom kod osoba profesionalno orijentisanih na rad sa

životinjskim proizvodima (mesari, veterinari, ribari). Erizipeloid se javlja u vidu bolnih eritematoznih oteklina na koži. Lek izbora u terapiji erizipeloida je penicilin, a mogu da se koriste i eritromicin i tetraciklini.

ERYTHEMA ELEVATUM DIUTINUM (engl. erythema elevatum diutinum), zajedno sa granuloma faciale (engl. granuloma faciale), retka forma hroničnog kutanog leuko-citoklastičnog vaskulitisa. Uzrok bolesti je nepoznat, a sistemske manifestacije veoma retke. Karakteriše se sporo napredujućim crvenkastobraonkastim plakovima na šakama, laktovima i kolenima.

ERYTHEMA MARGINATUM (engl. erythema marginatum), kožni osip, ružičaste ili bledo crvene boje, nepravilnog oblika, koji se javlja kod akutnog napada reumatske groznice. Obično se nalazi na trupu, ređe na proksimalnim delovima ekstremiteta, ali nikada na licu. Promene se mogu javljati i nestajati tokom nekoliko sati, a postepeno se pov-lače od sredine prema periferiji (otuda naziv eritema marginatum, jer spoljna ivica pro-mene najduže ostaje vidljiva). Zbog ovakvog izgleda, sa normalno prebojenim centrom i jasnom spoljnom granicom, promena nekada ima izgled prstena kada se naziva eritema anulare (engl. erythema annulare). Ovaj nalaz je relativno redak i jedan je od glavnih (major) manifestacija reumatske groznice.

ERYTHEMA MIGRANS (engl. erythema migrans), kružna, eritemska kožna promena koja se postepeno širi oko mesta ujeda krpelja kod obolelih od lajmske borelioze. Promena nastaje nekoliko dana do nekoliko nedelja posle infekcije Borrelijom Burgdrorferi, i javlja se kod 50 - 75% bolesnika. Obično je bezbolna, bez svraba, sa postepenim širenjem dok u centralnom delu promene crvena boja bledi. Traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci, retko do godinu dana, ali može i da recidivira, naročito kod nelečenih bolesnika. Kod teže, diseminovane forme bolesti mogu se javiti promene tipa eritema migrans na više mesta na koži (kod 10 - 15% bolesnika).

ERYTHEMA NODOSUM, oboljenje koje karakteriše pojava crvenih, bolnih, toplih čvorića u koži i potkožnom tkivu, obično na ekstenzornim stranama potkolenica i natko-lenica, ređe na gornjim ekstremitetima, struku i licu. Nastaje zbog preosetljivosti na neke agense infektivnog (obično steptokoka) i drugog porekla (u toku sarkoidoze), a javlja se i udružena sa tuberkulozom, ulceroznim kolitisom, Crohnovom bolešću itd. Histološki je reč o nespecifičnom kožnom vaskulitisu. Bolest je obično akutnog toka, češća u mla-đim i srednjim godinama života, a kožne pro-mene su praćene groznicom, nekad i artritisom perifernih zglobova.

ESCHERICHIA (engl. Escherichia), rod koji pripada familiji crevnih bakterija Enterobacteriaceae. Postoji nekoliko

vrsta od kojih medicinski značaj ima samo Escherichia coli. E. coli čini znatan deo normalne flore creva kod ljudi i životinja, boraveći prvenstveno u debelom crevu čoveka kao komensal. Pripada grupi otpornih bakterija, široko rasprostra-njenih u prirodi. To je Gram-negativna šta-pićasta bakterija, laktoza pozitivna, aerobna i fakultativno anaerobna, većinom pokretna sa peritrihijalnim rasporedom flagela. Neki sojevi imaju kapsulu, a neki fimbrije. Nije probirač, dobro raste na standardnim hranljivim podlogama u aerobnim uslovima i biohemijski je veoma aktivna. Oboljenja koja izaziva E. coli dele se na dve grupe: piogena (ekstraintestinalna) oboljenja i crevna (intestinalna). Crevne infekcije izaziva pet grupa patogenih sojeva E. coli: enterotoksične, enteroinva-zivne, enterohemoragične, enteropatogene i enteroagregatne E. coli.

ESHARA (engl. eschar), krasta nastala dejstvom korozivne ili kaustične supstance. Javlja se kao posledica suve nekroze kože. Nekrotični sloj kože može da bude različito debeo, tamnosmeđe do crnkaste boje, tvrde konzistencije. Tvrdo prianja uz podlogu, a demarkacionom zonom postepeno se odvaja od zdrave kože. Ispod eshare nalazi se ulceracija kao dletom izdubljena.

ESMOLOL (engl. esmolol), beta-blokator sa vrlo kratkotrajnim dejstvom. Koristi se intravenski za lečenje srčanih aritmija i hipertenzivnih reakcija u toku anestezije i u intenzivnoj nezi. Preparat: Brevibloc.

ESTENZIONEUROBLASTOM (engl. esthesioneuroblastoma), maligni tumor baze lobanje poreklom iz olfaktornog epitela na nazalnoj strani, ispod lamine kribroze. Leči se kombinacijom hirurške resekcije i zračenja.

ESTERAZA (engl. esterase), velika grupa en-zima iz roda hidrolaza, EC 3.1., koji hidro-lizuju estarske veze različitih estara, pri čemu nastaju alkohol i odgovarajući kiseli anjon.

ESTEZIJA (engl. esthesia, esthesio-), odrednica u složenicama koja znači da je nešto u vezi sa osećajem.

ESTEZIOMETAR (engl. esthesiometer), sprava za merenje osetljivosti.

ESTRADIOL (engl. estradiol), glavni ženski polni hormon koji se produkuje iz ovarijuma (v. estrogen).

ESTRIOL, E3 (engl. estriol), estrogen koji se stvara u metabolizmu aktivnog hormona estradiola kod žena koje nisu trudne; RMM mu je 288,37. Estriol je glavni estrogen u trudnoći; sintetiše se direktno u placenti iz 16a-hidroksi-dehidroepiandrosteron sulfata (16a-OH-DHEA-SO4), prekurzora koji potiče iz fetusa. Određivanje estriola se koristi za procenu fetoplacentalne funkcije u trećem trimestru trudnoće, kada se brzo povećava.

ESTROGENI (engl. estrogens), grupa steroidnih ženskih polnih hormona (estriol, estron i estradiol) koji kontrolišu ženski seksualni razvoj, potpomažu rast i funkciju ženskih seksualnih organa (v. menstrualni ciklus) i ženskih sekundarnih seksualnih karakteristika (razvoj dojki, tipične polne maljavosti). Estrogeni se uglavnom sintetišu u jajnicima, a male količine se proizvode i u nadbubrež-nim žlezdama, testisima i placenti. Kod muš-karca, ekscesivna produkcija estrogena vodi feminizaciji. Prirodni ili sintetski estrogeni primenjeni u obliku tableta ili injekcija, koriste se u lečenju amenoreje i menopauzalnih simptoma kao i androgen-zavisnih karcinoma (npr. karcinom prostate). Sintetski estrogeni su glavni sastojci oralnih kontraceptiva.

ET (engl. emission tomography), tehnike medicinskog slikanja uz upoterbu jonizujućeg zračenja koje se aplikuje pacijentu u obliku radiofarmaka, i koje se prilikom detekcije emituje iz pacijenta. Slike koje se dobiju ovom tehnikom su tomografski preseci raspo-dele radioobeleživača u ispitivanom organu, i mogu biti: transverzalni, sagitalni, koronalni, i kosi. U slučaju aplikacije gama zračenja tehnika se naziva SPECT tehnika (Single Photon Emission Tomography), a u slučaju primene pozitronskog zračenja PET (Positron Emission Tomography) tehnika.

ETAKRINSKA KISELINA (engl. ethacrynic acid), diuretik Henleove petlje sa vrlo snaž-nim dejstvom. Koristi se ponekad kod edema kad je potrebna hitna diureza, ali sve manje jer može izazvati trajna oštećenja sluha. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Edecrin.

ETAMBUTOL (engl. ethambutol), antituberkulotik prvog reda. Koristi se zajedno sa još 2 - 3 leka u terapiji tuberkuloze. Može prouzrokovati smanjenje oštrine vida, pa su potrebne povremene kontrole kod oftalmologa. Ne smeju ga koristiti vozači. Preparati: Etambutol, Etamol, Myambutol.

ETANOL (engl. ethanol), vidi alkohol.

ETAR (engl. ether), hemijsko ime diethyl ether, CH3CH2OCH2CH3, lako isparljiva, zapaljiva tečnost karakterističnog mirisa, koristi se udisanjem kao opšti anestetik. U upotrebu je uveden 1846. god. kao prvi efikasan hirurški anestetik. Danas je zamenjen efikasnijim i bezbednijim lekovima.

ETIL-BISKUMACETAT (engl. ethyl biscumacetate), oralni antikoagulans, smanjuje sintezu faktora koagulacije koji zavise od vitamina K. Koristi se za profilaksu tromboza dubokih vena i komplikacija tromboembolijskog tipa kod bolesnika sa fibrilacijom pretkomora, veštačkim zaliscima srca i eventualno kod osoba sa tranzitornim ishemičnim atacima/napadima (TIA). Neophodna je stroga laboratorijska i lekarska kontrola, jer su moguća opasna krvarenja. Preparat: Pelentan.

ETILEFRIN (engl. ethylephrin), simpato-mimetik i vazokonstriktor, stimuliše adrenergičke receptore i može da povisi sniženi krvni pritisak. Koristi se za lečenje esencijalne i ortostatske hipotenzije. Preparat: Effortil.

ETILEN-DIAMINO-TETRASIRĆETNA KISELINA, EDTA (engl. ethylenediamine tetraacetic acid), helatni agens, vezuje brojne dvovalentne i trovalentne metale. Ima RMM 292,24. Dinatrijumove i dikalijumove soli se koriste kao antikoagulansi pune krvi, pri čemu EDTA vezuje kalcijumove jone koji su potrebni za proces koagulacije. Obeležena sa radioaktivnim hromom (51Cr), u nuklearnoj medicini služi za merenje jačine glomerulske filtracije.

ETILENHIDROKSIDIFOSFONAT, EHDP (engl. ethylene hydroxydiphosphonate), difosfonatni kompleks s izrazitom sposobnošću akumulacije u zonama kostiju s pojačanim protokom krvi i intenzivnom osteoblastnom aktivnošću, obeležen sa 99mTc u nuklearnoj medicini služi za scintigrafiju kostiju.

ETIL-HLORID (engl. ethyl chloride), hloretil, hemijsko ime chlorethane, C2H5Cl, vrlo isparljiva, eksplozivna tečnost; koristi se za postizanje lokalne anestezije površinskim smrzavanjem. Snažan je inhalacioni aneste-tik.

ETINILESTRADIOL (engl. ethyniloestra-diol), sintetički estrogen koji se koristi oralno za suzbijanje simptoma u postmenopauzi, za supresiju laktacije kod majki koje ne doje, a u kombinaciji sa progestagenima ulazi u sastav oralnih kontraceptivnih sredstava. Preparati: Cilest, Diane 35, Frilavon, Legravan,

Marvelon, Microgynon 30, Trinovum.

ETIOLOŠKI (engl. etiologic), uzročni faktor u nastanku bolesti.

ETIOLOGIJA (engl. etiology), nauka koja se bavi proučavanjem uzroka bolesti.

ETIONAMID (engl. ethionamide), antituberkulotik drugog reda. Koristi se za lečenje tuberkuloze kad se ne mogu primeniti antituberkulotici prvog reda. Nije u prometu u Jugoslaviji.

ETISTERON (engl. ethisterone), sintetički progestagen, koji se ranije koristio u kombinaciji sa estrogenima za lečenje poremećaja menstruacije. Nije više u prometu u Jugosla-viji. Preparat: Lutestrol.

ETMOIDALNA KOST (engl. ethmoidal bone, lat. os ethmoidale), v. os etmoidale, sitasta kost.

ETNOLOGIJA (engl. etnology), nauka o životu, verovanjima i običajima nekog naroda. Iz etnoloških iskustava i životnih saznanja jednog naroda ili dela naroda proistekle su mnoge metode narodne medicine. U osnovi mnogih oblika tzv. alternativne medicine nalaze se etnografska iskustva ili verovanja. I lečenje lekovitim biljem može se smatrati delom narodnog - etnološkog iskustva i prakse koja se prenosi „s kolena na koleno“, laičkim iskustvom. Savremena medicina poštuje pa i preporučuje primenu određenih, naučno proverenih etnoloških metoda u te-rapiji određenih patoloških stanja.

ETODOLAK (engl. etodolac), nesteroidni antireumatik sličan naproksenu po efikasnosti i ibuprofenu po dobroj podnošljivosti. U kombinaciji sa karbamazepinom pojačava se analgetičko delovanje. Koristi se za ublažavanje umerenih i jakih bolova. Preparat: Novokomb.

ETOMIDAT (engl. etomidate), intravenski anestetik koji služi za uvod u anesteziju. Ne izaziva naknadni mamurluk i manje izaziva hipotenziju nego ostali lekovi za uvod u anesteziju. Neželjena dejstva su grčevi mišića i bol na mestu injekcije, ali se mogu sprečiti premedikacijom opijatnim analgeticima.

Preparat: Hypnomidate.

ETOPOZID (engl. etoposide), citotoksični lek, derivat podofilotoksina. Koristi se za lečenje nekih oblika raka pluća, testisa i limfoma. Neželjena dejstva su mučnina, alopecija i oštećenje kostne srži. Preparati: Etoposide, Vepesid.

ETOSUKCIMID (engl. ethosuximide), antiepi-leptik nepoznatog mehanizma dejstva; ne deluje preko GABA sistema. Lek je izbora za napade tipa absans (petit mal) kod jednostavnih ili kompleksnih kriza. Preparat: Suxi-nutin.

EUBAKTERIJA (engl. eubacteria, eubacterium), jedna od dve velike grupe bakterija koja je izdvojena na osnovu filogenskih karakteristika prokariotskih organizama. Drugu grupu čine Archaebacteriae. Grupa Eubakterija obuhvata: Gram-negativne Eubakterije sa ćelijskim zidom, Gram-pozitivne sa ćelijskim zidom i Eubakterije bez ćelijskog zida. Takođe, naziv Eubakterija označava i rod anaerobnih, pleomorfnih, nepokretnih Gram- -pozitivnih bakterija koje se najčešće otkrivaju kod mešovitih infekcija orofaringealne ili crevne flore. Obuhvata nekoliko vrsta od kojih je najznačajnija Eubacterium foedans.

EUGENIČKA EUTANAZIJA (engl. eugenic euthanasia), uklanjanje usmrćenjem nakaz-nih ili nasledno opterećenih pojedinaca, v. eutanazija.

EUGENIKA (engl. eugenics), oblast genetike koja se bavi kontrolom reprodukcije u humanim populacijama baziranom na saznanjima o nasleđivanju patoloških svojstava, naslednih bolesti i urođenih anomalija. Razlikuju se preventivna ili negativna eugenika i progresivna ili pozitivna eugenika. Primena eugenike je značajna u radu genetskog savetovališta za prevenciju naslednih poremećaja kao češći način rada, u odnosu na progresivnu eugeniku koja podrazumeva pozitivno delovanje u pravcu adekvatnog lečenja naslednih bolesti.

EUGLOBULIN (engl. euglobulin), onaj globulin koji se rastvara u rastvoru soli, ali ne i u vodi.

EUGNATIJA

(engl. eugnathia), abnormalitet usne duplje ograničen na zube i njihovu ne-posrednu alveolarnu okolinu, ne uključujući vilice. Naziva se još i disgnatijom.

EUHROMATIN (engl. euchromatin), gene-tički aktivan deo hromozoma koji sadrži ug-lavnom kodirajuće gene. Rano se replicira u S podfazi interfaze.

EUKALIPTOL (engl. eucalyptol), isparljivo ulje koje blago draži disajne puteve, usta i sluznice digestivnog trakta. Nalazi se u tabletama za sisanje i koristi kao pomoćno lekovito sredstvo kod blagih zapaljenja.

EUKARIOT (engl. eukaryot), organizam koji karakteriše eukariotska ćelija. Naziv potiče od grčke reči eu - pravi i karyon - jedro (ćelija sa pravim jedrom). Eukariotska ćelija ima jedro okruženo jedarnom membranom u kome se nalazi ćelijska DNK organizovana u vidu hromozoma (kod prokariota DNK nije odvojena od citoplazme). Jedro se deli u procesu mitoze. U citoplazmi su prisutne organele: mitohondrije, protoplasti, endoplazmatski retikulum, Goldžijev aparat i dr.; ćelijski zid ne sadrži peptidoglikan. Mikroorganizmi koji pripadaju eukariotima su protozoe, gljive i alge.

EULAR (engl. European League Against Rheumatism), v. Evropsko udruženje protiv reumatizma.

EUMENOREJA (engl. eumenorrhea), normalna, regularna menstruacija, što istovremeno ne mora da znači i regularnu ovulaciju.

EUPEPSIJA (engl. eupepsy), normalna digestija što posebno znači prisustvo normalne količine pepsina u želudačnom soku.

EUPLOIDIJA (engl. euploidy), svaka hromozomska konstitucija koja se sastoji od kompletnih haploidnih garnitura - genoma (n, 2n, 3n, 4n itd.).

EUPNEJA (engl. eupnea), normalno disanje, spontano disanje u uslovima mirovanja.

EUSTACHIEVA TUBA (engl. auditory tube, lat. tuba auditiva), v. tuba auditiva.

EUTANAZIJA (engl. euthanasia), 1. laka smrt; 2. olakšavanje smrtne muke ublažava-njem bola umirućem pomoću narkotika; 3. usmrćenje neizlečivo bolesnih. Opšte je prihvaćeno da se pod eutanazijom podrazumeva „ubistvo iz milosrđa“ radi skraćenja muka umirućem tj. radi ubrzavanja smrtnog ishoda teško obolelom licu (grčka reč: eu -blaga i thanatos - smrt). Antropološka istraživanja ljudskog postojanja ukazuju da se kod nekih plemena život starih i onemoćalih članova zajednice drastično završavao i ubrzavao od strane drugih članova zajednice što, nema sumnje, ne može da se smatra eutanazijom. U literaturi se navodi primer sa ostrva Sumatre: „Kada starac onemoća, popne se na drvo, a rodbina počinje da nariče, trese drvo i govori: godišnje doba je došlo, plod je dozreo, mora pasti. Starac siđe sa drveta, rodbina ga pretuče i pojede“. Prvi zapis koji govori o ovom problemu potiče iz stare Grčke (oko 300 godina pre nove ere): „Od svega što čovek želi od bogova, ne želi ništa bolje od dobre smrti“ (zapis grčkog pisca Posidipa). Sokrat je popivši otrov kao izrečenu mu kaznu, svoje prijatelje koji su plakali umirivao rečima: „Čovek treba da umre u smirenoj i pobožnoj tišini“. Samu reč eutanazija u rimski svet prenosi rimski pisac i filozof Ciceron (106 - 43. god. pre nove ere) podrazumevajući pod ovim izrazom „slavnu i dostojanstvenu smrt“. Rimski car Avgust Oktavian (63. - 14. p.n.e.) želeo je za sebe „laku smrt“. Stoici su zastupali tezu o „blagoj smrti koja bi se nasilno izvela“ upućujući na samoubistvo. Smatralo se da je samoubistvo herojsko delo, alternativa pred besmislenim životom, kakav je kod osakaćenih i neizlečivo bolesnih. U srednjem veku glavni pobornici ideje da se život napusti u dostojanstvu bili su Tomas Mor (1478 - 1535) i Frensis Bekon (1561 - 1626). Bekon u svojim delima, pozivajući se na Epikura, cara Augustina i druge, iznosi mišljenje da „lekar treba da štiti zdravlje, ublažava bol, ali i da olakša umira-nje i da ga učini blagim“. U svom delu Novum organorum (oko 1620. godine) prvi put uvodi reč eutanazija. U našem današnjem zakonodavstvu ne postoji poseban član koji bi regulisao „ubistvo na zahtev“ ili „privilegovano ubistvo“. Eutanazija se kažnjava kao i svako drugo krivično delo ubistva. Postoji jedino propis koji uzima u obzir određene olakšavajuće okolnosti pri odmeravanju kazne.

EUTIROIDAN (engl. euthyroid), koji ima normalnu funkciju štitaste žlezde.

EUVOLEMIJA (engl. euvolemia), održavanje normalnog ekstracelularnog volumena koji se postiže preciznim balansom ingestije soli dijetom i njene ekskrecije iz tela. Kod euvo-lemične osobe individualna dnevna ekskrecija soli jednaka je dnevnom unosu. Kada je volumen ekstracelularne tečnosti povećan, volumni receptori iniciraju (manji tonus simpa-tičkog sistema bubrega, supresija renin-angiotenzinaldosteron sistema, oslobađanje ANP) povećanu ekskrecija Na+ preko bubrega, što smanjuje volumen ekstracelularne tečnosti.

EVAGINACIJA (engl. evagination), ispadanje iz normalnog ležišta ili razdvajanje, prolaps materice.

EVAKUATOR (engl. evacuator), uređaj za izvlačenje, odnosno isisavanje tečnosti iz unutrašnjih šupljina tela. U najjednostavnijem obliku sastoji se od šuplje gumene lopte piključene pomoću sistema ventila na cev ubačenu u šupljinu. Drugi ventil se otvara da bi se cev ispraznila. Evakuatori mogu biti korišćeni za pražnjenje bešike od neželjenih materijala za vreme operacije uklanjanja kalkuloza ili tranuretralnih prostatektomija.

EVALUACIJA (engl. evaluation), 1. analiza ostvarivanja zdravstvene politike, zdrav-stvene strategije, planova i programa za zaštitu zdravlja. To je procedura koja treba da objasni: odnos između postavljenog i ostva-renog u sprovođenju nekog programa (efektivnost); odnos između dodeljenih (dobijenih) sredstava i ostvarenih rezultata (efikasnost); da li postoji potreba za dopunama, izmenama programa odnosno promenama taktike u izvršavanju mera i zadataka; 2. u statistici, vrednovanje podataka prikupljenih u nekom istraživanju. Evaluacija i kontrola prethode obradi podataka i podrazumevaju: proveru da li su dobijeni podaci od svih posmatranih pojedinačnih pojava, tj. statističkih jedinica, da li su dati odgovori na sva postavljena pitanja, i da li su dobijeni podaci logični i tačni, odnosno verodostojni. Utvrđuju se nedostaci prikupljenih podataka i vrši njihova korekcija, bilo na osnovu ponovnog prikupljanja podataka koji nedostaju, bilo nekim od automatskih metoda korekcije.

EVAPORACIJA (engl. evaporation), isparavanje; jedini način za odavanje toplote iz organizma u uslovima kada je temperatura okoline viša od temperature tela. U ovim uslovima održavanje telesne temperature na konstantnoj vrednosti moguće je samo ako postoji ravnoteža između količine toplote koja se stvara + primljena količina toplote iz okoline (kondukcijom i radijacijom) i količine toplote koja se gubi iz organizma sledećim oblicima evaporacije: perspiratio insensibilis, dahta-njem i znojenjem.

EVENTRACIJA (engl. eventration), ispadanje trbušnih organa iz trbušne duplje, npr. ispadanje creva kroz operativnu ranu, ispadanje creva u grudnu duplju kroz traumatski otvor na dijafragmi itd.

EVERZIJA (engl. eversion), obrtanje unutra, obrtanje spolja kao što je izvrtanje članka stopala ili očnog bulbusa iz očnog ležišta.

EVISCERACIJA

(engl. evisceration), 1. ispadanje trbušnih organa iz tela, posebno kroz hirurške rezove; 2. vađenje trbušnih organa.

EVROPSKO UDRUŽENJE PROTIV REU-MATIZMA (engl. European League Against Rheumatism), organizacija koja okuplja udruženja reumatologa zemalja Evrope u cilju da olakša saradnju među zemljama članicama i unapredi znanja i reumatološku praksu u Evropi.

EVULZIJA (engl. evulsion), nasilno vađenje nekog dela tkiva ili organa iz organizma.

EWINGOV SARKOM (engl. Ewing,’s sarcoma), primarni maligni tumor kostiju, koji se javlja najčešće od 5. do 10. godine života. Predilekciono mesto su duge kosti i karlica. Metastazira u duge kosti i pluća.

EXSICCATIO POSTMORTALIS , v. isušivanje leša.

EZOFAGEALNI (engl. oesophageal, lat. oesophagealis), koji se odnosi na jednjak, jed-njačni.

EZOFAGEALNI VARIKSI (engl. oesopha-geal varices), proširene vene jednjaka. Naj-češće se javljaju kao posledica povišenog pritiska u sistemu portne vene (ciroza jetre, tromboza portne vene, Budd-Chiari sindrom i dr.), zbog čega krv kolateralnim krvotokom dospeva u vene poslednje trećine jednjaka. Ređi uzrok je pritisak u medijastinumu (supsternalna struma, tumor), koji sprečava vensku drenažu i javljaju se variksi gornje polovine jednjaka. Krvarenje iz variksa jed-njaka je ozbiljan medicinski problem, praćen visokom stopom smrtnosti.

EZOFAGEKTAZIJA (engl. oesophagectasis, oesophagectasia), dilatacija jednjaka.

EZOFAGITIS (engl. oesophagitis), zapaljenje jednjaka. Ezofagitis može da nastane dejstvom različitih uzroka: mikroorganizama (bakterija, gljivica, virusa), hemijskim delovanjem (jake kiseline i baze, organski sekreti), fizičkim (prekomerna toplota), mehaničkim (strana tela), zračenjem i dr. Prema toku bolesti,

deli se na akutan i hroničan.

EZOFAGOCELA (engl. oesophagocele), protruizija sluznice jednjaka kroz oštećenje mišićnog sloja. Ezofagealna hernija.

EZOFAGOGRAFIJA (engl. oesophagography), rendgenološka metoda pregleda jednjaka kojom se uz pomoć kontrastnog sredstva prikazuje jednjak i to: njegov položaj, peristaltika, reljef sluznice, odnosi prema susednim organima.

EZOFAGOSKOPIJA (engl. oesophagosco-py), metoda direktnog pregleda jednjaka endoskopom koji se uvodi kroz usta. Ovo je naj-bolja metoda za makroskopsko prikazivanje sluznice i promena na njoj. Pored toga može se videti suženje (stenoza) lumena jednjaka, uzrok i stepen suženja. Preko endoskopa se može uzeti uzorak sa patološke promene za citološki i histološki pregled.

EZOFAGOSTOMIJA (engl. oesophagosto-my), izvođenje vratnog dela jednjaka na bočni zid vrata, u cilju: a. derivacije (skretanja) hrane i pljuvačke sa šava grudnog dela jednjaka kod povreda ili drugih operacija, a radi obezbeđenja zarastanja zašivenog jednjaka; b. izvođenja povređenog dela vratnog jednjaka van sredogruđa, u cilju sprečavanja infekcije (medijastinitisa); c. očuvanja preostalog, vrat-nog dela, posle operativnog uklanjanja grud-nog i trbušnog dela jednjaka kod tumora i po-vreda, kako bi se kasnije rekonstruisao put hrane ezofagoplastikom pomoću želuca, kolona ili tankog creva.

EZOFAGUS (engl. oesophagus, lat. esophagus, oesophagus), jednjak. Vezivno-mišićni organ cevastog oblika, dug 25 - 27 cm koji se nalazi između ždrela i želuca. Jednjak se pruža od donje ivice prstenaste hrskavice grkljana ili donje ivice šestog vratnog pršljena odakle nastavlja ždrelo, do dvanaestog grudnog pršljena odakle se nastavlja želucem. Jednjak se može podeliti na tri topografska dela: početni ili vratni, srednji ili grudni i završni ili trbušni deo. Jednjak se pruža organskim predelom vrata, ulazi u grudnu duplju u kojoj zauzima predeo zadnjeg dela donjeg sredogruđa, prolazi kroz otvor jednjaka na dijafragmi i ulazi u trbušnu duplju završavajući se u nivou ulaznog ili kardijačnog otvora želuca. Zid ezofagusa čine četiri sloja, raz-ličitih histoloških karakteristika: sluznica (tunica mucosa), podsluznica (tunica submucosa), mišićni sloj (tunica muscularis) i spo-ljašnji vezivni sloj (tunica externa, t. adventitia). Na površini sluznice nalazi se debeo, zaš-titni epitel (pločasto-slojevit bez orožavanja). U podsluznici se nalaze ezofagusne žlezde koje se izlivaju na površinu epitela i vlaže ga. Mišićni sloj se u gornjoj trećini sastoji od poprečno-prugastih mišićnih ćelija, u srednjem sloju su ove ćelije pomešane sa glatkim mišićnim ćelijama, a u donjoj trećini su samo glatke mišićne ćelije. Kružno postavljene ćelije na gornjem kraju čine gornji ezofagusni sfinkter, a na donjem kraju,

na ulazu u želudac donji ezofagusni sfinkter. Kratak intraabdominalni segment ezofagusa umesto spoljašnjeg vezivnog sloja ima peritonealni omotač (tunica subserosa i serosa). Lumen jednjaka je delimično sužen usled pritiska susednih organa na njegov zid. Suženja postoje u nivou prstenaste hrskavice grkljana, luka aorte, levog glavnog bronha i otvora na dijafragmi.

EZOFORIJA (engl. esophoria), povremeno skretanje oka prema unutra. Najčešće je izazvano nešto jačim refleksom konvergencije u toku akomodacije. Ako je skretanje u ok-viru fuzije, to je akomodativna e. Ezoforija se još naziva i latentni konvergentni strabi-zam.

F8 , radioaktivni izotop fluora koji se proizvodi u akceleratorima i emituje pozitrone. U nuklearnoj medicini se, u sastavu deoksiglukoze (v. 18FDG), primenjuje za izvođenje pozi-tronske emisione tomografije (PET).

Fab-FRAGMENTI (engl. Fab fragments), deo molekule imunoglobulina. Imunoglobulinsko antitelo predstavlja formaciju koja podseća na slovo Y, a sastoji se od dva teška lanca aminokiselina i 2 laka lanca. Fab fragment predstavlja jedan od dva kraka Y-formacije, a sastoji se od polovine teškog i celog lakog lanca. Fab fragmenti služe za vezivanje na antigen, a ima ih po dva u molekuli imu-noglobulina.

FABRY-EVA BOLEST, v. angiokeratom.

FACETNI BLOK I NEUROLIZA (engl. facet block and neurolysis), facetni ili zigapofizealni (engl. zygapophysial) bolni sindrom, relativno često bolno stanje, najčešće u cervi-kalnom i lumbalnom predelu kičme, uzrokovano lezijom ili inflamacijom u predelu ovog zgloba. Bol, pored paravertebralne lokalizacije, često iradira u predeo inervacije segmentalnog nerva (gluteus, bedro). Terapija je blo-kada nerva ili intraartikularno ubrizgavanje u facetni zglob lokalnog anestetika, nÃajčešće sa dodatkom depo steroida, posebnom tehnikom uz radiološku kontrolu. Najbolji rezultat daje perkutana radiofrekventna termokoagulacija nerva facetnog zgloba.

FACIJALIS (engl. facial, lat. facialis), koji se odnosi na predeo lica ili označava pripadnost predelu lica.

FACIJES

(engl. face, lat. facies), 1. lice. 2. strana ili površina strukture, organa ili dela tela.

FACILITACIJA (engl. facilitation), stanje povišene razdražljivosti nerva ili mišića nastalo delovanjem potpragovnih draži, ali nedovoljno da izbije akcioni potencijal.

FACIO(engl. facio-), koji se odnosi na lice ili označava pripadnost licu.

FACIOKARDIORENALNI SINDROM (engl. faciocardiorenal syndrome ), sindrom koji karakterišu: potkovičasti bubrezi, mentalna retardacija, karakterističan oblik lica, srčani defekti. Prenosi se autosomno recesivnim načinom nasleđivanja. Orofacijalne abnormalnosti uključuju malarnu hipoplaziju, široki nazalni koren, isturen antegonijalni zarez mandibule, plagiocefaliju, krute ušne školjke, rascep nepca i hipodonciju.

FAGOCIT (engl. phagocyte), svaka ćelija koja ima sposobnost da mikroorganizme, strane čestice i delove izumrlih ćelija uvuče u svoje telo („proguta”) i da ih pomoću svojih fermenata svari. Prema fagocitnoj moći, dele se na mikrofage (neutrofili) i makrofage (monociti i makrofagi). Ove ćelije imaju veoma važnu ulogu u odbrani organizma.

FAGOCITOZA (engl. phagocytosis), postupak unošenja u ćelijsko telo i varenja živih izazivača bolesti i stranih čestica od strane fagocita.

FAHRENHEITOVA TEMPERATURA (engl. Fahrenheit temperature ), vrednost temperature izmerena na Fahrenheitovoj tempera-turnoj skali na kojoj je temperatura mržnjenja vode 32oF, a temperatura ključanja 212oF (F - Fahrenheit); 1oF = 0,556oC.

FAKOID (engl. lens), sočivo; organ smešten u svojoj kapsuli, sastavljen od ćelija i vlakana, sa centralnim delom - jedrom ili nucleusom. Sočivo je najodgovornije za prelamanje zraka u toku akomodacije.

FAKTOR (engl. factor), sinonimi: činilac, determinanta. 1. događaj, karakteristika, drugi entitet, koji mogu da

se definišu i koji dovode do promene zdravstvenog stanja ili drugog definisanog ishoda; 2. sinonim za nezavisnu promenjivu varijablu.

FAKTOR AKTIVACIJE MAKROFAGA (engl. macrophage activating factor, MAF ), materija koja prevodi makrofage iz inaktivnog u stanje kada su spremni za funkcije fagocitoze. Postoje brojne materije koje mogu aktivirati makrofage, a jedna od najvažnijih je interferon-gama, polipeptidni hormon koji izlučuju okolni limfociti.

FAKTOR AKTIVACIJE TROMBOCITA (engl. platelet-activating factor, PAF ), visoko aktivna materija koju luče krvne pločice (trombociti) i mast ćelije. Ovaj medijator aktivira krvne pločice za njihove aktivnosti (kao što je zgrušavanje krvi), ali je istovremeno moćan medijator (posrednik) u raznim procesima zapaljenja u organizmu čoveka.

FAKTOR I (engl. factor I), v. fibrinogen.

FAKTOR II (engl. factor II), v. protrombin.

FAKTOR III (engl. factor III), v. tromboplastin.

FAKTOR IV (engl. factor IV), odgovara kalcijumu u procesu koagulacije krvi.

FAKTOR V (engl. factor V), nestabilni prokoagulant, potreban da omogući pretvaranje protrombina u trombin. U toku koagulacije, faktor V menja jedan neaktivan agens u aktivni akcelerator protrombina. Zove se i proakcelerin.

FAKTOR VI (engl. factor VI), hipotetički hemijski agens za koji neki smatraju da nastaje iz proakcelerina ili faktora V u procesu koagulacije krvi.

FAKTOR VII

(engl. factor VII), krvni prokoagulant prisutan u plazmi, sintetiše se u jetri u prisustvu vitamina K. Zove se i prokonvertin.

FAKTOR VIII (engl. antihemophilic factor A), plazma-koagulacioni faktor čiji deficit može biti urođen kao kod hemofilije A (deficit VIII:C) i Von Willebrandove bolesti (deficit VIIIR:Ag) ili stečen (u toku akutnog oblika diseminovane intravaskulne koagulacije). FVIII:C je koagulantna komponenta FVIII kompleksa, molekulske težine oko 250.000, deficitarna u klasičnoj hemofiliji A. FVIII:CAg protein plazme koji normalno ispoljava koagulantnu aktivnost VIII:C. FVIIIR:Ag nekoagulatna komponenta faktora VIII, neophodna za odvijanje adhezije trombocita na oštećeni endotel. Deficit ovog faktora dovodi do produženog vremena krvavljenja kod bolesnika sa Von Willebrandovom boleš-ću. Prisustvo ovog faktora u određenoj koncentraciji je neophodno in vitro uz antibiotik ristocetin da bi se izazvala agregacija trombocita.

FAKTOR IX (engl. factor IX, Christmas factor, antihaemophilic factor B, plasma thromboplastin component ), plazma-koagulacioni faktor čiji poremećaj može biti urođen (hemofilija B) ili stečen (bolesti jetre).

FAKTOR X (factor X), koagulacioni faktor koji se javlja u normalnoj plazmi, nedostaje u nekim naslednim deficitima koagulacije. Faktor X i protrombin su u uskoj vezi, oba se sintetišu u jetri u prisustvu vitamina K. Zove se i Stuart-Powerov faktor.

FAKTOR XI (engl. factor XI), koagulacioni faktor prisutan u normalnoj plazmi. Deficit ovog faktora dovodi do hemofilije C.

FAKTOR XII (engl. factor XII, Hageman factor), koagulacioni faktor prisutan u normalnoj plazmi koji započinje stvaranje bradikinina i udružene enzimske reakcije. Faktor XII je potreban za brzu koagulaciju in vitro, ali ne i za hemostazu in vivo. Može se aktivirati u laboratoriji kontaktom sa negativno naelektrisanim površinama, na staklu i kaolinu ili na biološkom materijalu, kao što je kolagen. Zove se i aktivacioni faktor.

FAKTOR XIII (engl. factor XIII), fibrinaza; koagulacioni faktor prisutan u normalnoj plazmi koji zajedno sa kalcijumom dovodi do stvaranja nerastvorljivog fibrinskog ugruška. Zove se i faktor koji stabilizuje fibrin.

FAKTOR KOJI STIMULIŠE KOLONIJE ILI FAKTOR RASTA, CSF (engl. colony stimulating factor, growth factor ), humoralni činilac neophodan u ćelijskoj kulturi za nastanak i rast kolonija zrelih ćelija iz ćelija opredeljenih za granulocitopoezu, eritrocitopoezu i trombocitopoezu. Faktori rasta su heterogeni po biološkom dejstvu. GM-CSF (granulocitnomakrofagni CSF), deluje na mlade ćelije opredeljene za granulocitopoezu koje još uvek imaju sposobnost da se diferentuju u granulocite i monocite. G-CSF faktor deluje samo na razvoj granulocita, M-CSF deluje na razvoj makrofaga, eritropoetin na razvoj eritrocita i trombopoetin na razvoj i stvaranje trombocita.

FAKTOR RIZIKA (engl. risk factor), izlo-ženost određenom faktoru ili prisustvo neke osobene karakteristike koji povećavaju verovatnoću pojave bolesti ili drugog ishoda. Način individualnog ponašanja ili životnog stila, izlaganje uticaju životne sredine, uro-đena ili nasleđena karakteristika za koje se, na osnovu epidemioloških nalaza, zna da su udruženi sa poremećajem zdravlja. Sinonimi: predisponirajući, uslovljavajući, potpomažući faktori. Npr. kod masovnih hroničnih obolje-nja (kardiovaskularne bolesti, maligni tumori) nije utvrđen uzročni faktor, ali su dokazani brojni faktori rizika koji zajedničkim delovanjem dovode do pojave oboljenja. Među njima neki imaju veći, a neki manji uticaj na nastanak oboljenja (utvrđeno da je pušenje najjači faktor rizika za rak pluća). Značaj otkrivanja brojnih faktora rizika omogućava da njihovom redukcijom ili eliminacijom preveniramo određeno oboljenje.

FAKTOR STABILIZACIJE FIBRINA (engl. fibrin stabilising factor), v. faktor XIII.

FAKTORI KOAGULACIJE (engl. coagulation factors), 13 činilaca neophodnih za odvijanje procesa koagulacije ili zgrušavanja krvi. To su sledeći faktori: faktor I ili fibrinogen; faktor II ili protrombin; faktor III ili tkivni tromboplastin; faktor IV ili kalcijum joni; faktor V i VI su proakcelerin ili labilni faktori; faktor VII, prokonvertin ili stabilni faktor; faktor VIII ili antihemofilni globulin; faktor IX ili plazmatromboplastinska komponenta (PTC); faktor X ili Stuartov faktor; faktor XI, plazma-tromboplastinski prethodnik (PTA); faktor XII ili Hagemanov faktor; faktor XIII ili faktor koji stabilizuje fibrin ili Laki-Lorandov faktor.

FAKTORI RASTA (engl. growth factors), polipeptidne supstance različitog porekla, sposobne da kontrolišu proliferaciju određene vrste ćelija. Smatraju se mesendžerima izme-đu ćelija kojima su namenjene i hormona rasta hipofize. U faktore rasta spadaju: epidermalni f. r., faktor stimulator kolonija, monocitno-makrofagni f. r., nervni f. r. i somatomedini.

FAKULTATIVNI (engl. facultative), podrazumeva sposobnost opstanka u različitim uslovima životne sredine (npr. fakultativni anaerobi su bakterije koje rastu u prisustvu kiseonika - aerobno, ali i bez kiseonika anaerobno kada fermentacijom obezbeđuju potrebnu energiju).

FALANGA (engl. phalanx, lat. phalanx), članak. Duga kost koja učestvuje u izgradnji skeleta prsta šake ili stopala. Svaki od prstiju šake ili stopala ima po tri članka, proksimalni ili prvi, srednji ili drugi i distalni ili treći. Izuzetak je palac šake i stopala koji ima dva članka, proksimalni ili prvi i distalni ili drugi. Proksimalni članci su najduži, a distalni najkraći. Članak se sastoji od baze ili proksimalnog dela, tela ili srednjeg dela i glave ili distalnog dela.

FALKS (engl. falx, lat. falx), srp ili srpasta pregrada. Srpolika vezivna pregrada koja vodi poreklo od tvrde moždane ovojnice. F. cerebeli ( engl. falciform process of cerebellum, lat. f. cerebelli ), srpasta pregrada malog mozga. Deo tvrde moždane ovojnice postavljen u sagitalnoj ravni između desne i leve hemisfere malog mozga; f. cerebri (engl. falciform process of cerebrum, lat. f. cerebri ), srpasta pregrada velikog mozga. Deo tvrde moždane ovojnice postavljen u sagitalnoj ravni između desne i leve hemisfere velikog mozga.

FALLOPIJEVA (FALLOPI) TUBA (engl. uterine tube, lat. tuba uterina), v. tuba uterina, jajovod.

FALOPOSKOP (engl. falloposcope), uzani fleksibilni fiberoptički endoskop, koji se koristi da bi se videla unutrašnjost Falopijeve cevi.

FALOPOSKOPIJA (engl. falloposcopy), pregled unutrašnjeg dela (unutrašnjosti) jajovoda uz pomoć faloposkopa koji se uvodi histeroskopom (tubus sa izvorom svetlosti i optički sistem koji služi za posmatranje unutrašnjosti materice).

FALLOTOVA TETRALOGIJA (engl. tetralogy of Fallot), najčešća urođena mana srca sa cijanozom, koja čini 10% od svih urođenih srčanih mana. Karakterišu je 4 anatomske osobine: stenoza pulmonarne arterije, dekstropozicija aorte, ventrikularni septalni defekt (VSD) i hipertrofija desne komore. Ukoliko je uz Fallotovu tetralogiju udružen i pretkomorski septalni defekt (ASD), onda je reč o Fallotovoj

pentalogiji.

FALUS (engl. phallus), svesna ili nesvesna predstava muškog reproduktivnog organa. To je simbol potentnosti i moći, polnosti, a ne sam penis. U mitsko-religijskom smislu simbol je muškosti, plodnosti, principa. Takođe je shvaćen i kao moćna magijska zaštita od zla i uroka, predmet obožavanja, pa je služio i u obredima. Po Frojdu, falus je glavni objekt infantilnog seksualnog interesovanja između treće i pete godine, pa je taj stadijum i nazvan falusni stadijum. Falusni stadijum se završava Edipalnom situacijom.

FAMCIKLOVIR (eng. famciclovir), antivirusni lek sličan acikloviru, a koristi se za lečenje infekcija koje izaziva Herpes zoster i kod genitalnog herpesa. U organizmu se preobrazi u aktivni metabolit penciklovir. Preparat: Famvir.

FAMILIJARNA MEDITERANSKA GROZ-NICA (engl. familiar mediterranean fever), v. mediteranska groznica.

FAMOTIDIN (engl. famotidine), antagonist H2 receptora koji smanjuje lučenje kiseline u želucu i koristi se za lečenje ulkusne bolesti, gastroezofagusnog refluksa i neulkusne dispepsije. Preparati: Famosan, Lecedil.

FANANASOVE ĆELIJE , (engl. cell’s of Fanana’s ), male neuroglijske ćelije, koje se nalaze u molekularnom sloju malog mozga.

FANCONIJEVA ANEMIJA (engl. Fanconi’s anemia ), retko kongenitalno oboljenje koje se prenosi autosomno recesivno. Karakteriše je aplastična anemija u detinjstvu ili anomalije skeleta i razvoja u ranom adultnom periodu. Kod dece se javljaju simptomi između 4. i 12. godine.

FANCONYEV SINDROM (engl. Fancony syndrome), 1. hereditarno, lagano progresivno oboljenje bubrega. Prvi simptomi obo-ljenja, koji postaju evidentni između 2. i 3. godine starosti obuhvataju polidipsiju, poliuriju i nokturiju praćenu niskom koncentracijom krvne glukoze i visokim nivoom elektrolita, a kasnije znacima glomerularnih disfunkcija obeleženih uvećanjem urinarnog nitrogena i krvnog

fosfora. Nizak nivo kalcijuma u krvi, retardacija razvića i osteodistrofija indiciraju hiperparatireoidizam, a ostali metabolički poremećaji su: niska alkalna rezerva, mala količina izlučenog amonijuma mokraćom što može da prethodi pojavi po-višene termperature i konvulzija. Patološki nalazi pokazuju progresivnu degeneraciju bubrežnog parenhima sa hijalinizacijom tubula i bazalnih membrana. Većina tubula je atrofična, uz mogućnost da je jedan manji broj hipertrofičan. Prednji režanj pituitarne žlezde može pokazivati eozinofiliju, dok je na paratiroidnim žlezdama prisutna adenomatozna hiperplazija. Kosti pokazuju fibroidnu degeneraciju sa ekscesivnom proizvodnjom osteoidnog tkiva; 2. Fanconi-Albertini-Zellwegers, sindrom kongenitalnih srčanih defekata, pahikefalije, kalcifikacije srpastog dela mozga, neobičnog oblika lica, mikro-doncije, albuminurije, leukocitoze, ali i slučajeva sa acidozom u urinu, osteoporozom sa spontanim frakturama, povijenim dugim kostima, anemijom, promenama u cerebro- -spinalnoj tečnosti i retardacijom rastenja. Nazvan je još i osteopathia acidotica pseudorachitica.

FANTAZIJA (engl. fantasy, imagination), potiče od grčke reči phainein-pojaviti se, izgledati. Označava dnevna sanjarenja u budnom stanju. Ima karakter ličnog, što zavisi od ambicija i interesovanja osobe, njenih intelektualnih kapaciteta i uzrasta. Mogu se odnositi na sve oblasti života i interesovanja, a uglavnom imaju funkciju da kompenzuju neostvarenost u životu. U tom kontekstu mogu biti i korisne, ukoliko se ne izgubi kontrola nad fantaziranjem kada je teško napraviti diferencijaciju između realno doživljenog i izfantaziranog. Javlja se kod osoba koje nemaju psihološke probleme, a naročito su prisutne u detinjstvu i adolescenciji, što je svojevrsna „vežba” za uklapanje u socijalnu sredinu. Takođe se viđa i kod neurotskih poremećaja, histerija, fobija, opsesivnih pore-mećaja. Veliki broj fantazija je vezan za seksualnu sferu i može imati i karakter seksualnih perverzija.

FANTOM (engl. phantom), pribor za kontrolu kvaliteta medicinskih uređaja. Uglavnom se koriste prethodno kalibrisani fantomi. Mogu da budu radioaktivni i neradioaktivni. Mogu da služe za kalibraciju samo jednog fizičkog parametra (npr. uniformnost, linearnost, brzina brojanja i drugi) ili više. Pored fantoma kojim se mere i kalibrišu pojedini fizički parametri, postoje i fantomi pojedinih organa koji obično služe za finalnu kalibraciju medicinskih uređaja.

FARAD, F (engl. farad - F), jedinica za kapacitet kondenzatora; kondenzator ima kapacitet 1F ako je između njegovih obloga uspostavljena potencijalna razlika 1V, pri čemu se između njih vrši izmena naelektrisanja 1C.

FARADIZAM (engl. faradism), učenje o fizičkom polju, zasnovano na materijalnoj sredini i njenom značaju; terapija naizme-ničnim strujama niske frekvencije.

FARINGITIS (engl. pharyngitis), zapaljenje sluznice ždrela. Može biti akutno i hronično. Akutno je najčešće izazvano nekim patogenim mikroorganizmom. Hronični faringitis je izazvan stalnom iritacijom ili izmenjenim kvalitetom sluznice ždrela.

FARINGOEZOFAGEALNI DIVERTIKULUM (engl. pharyngoesophageal diverticulum), stečeni prolaps podsluznice i sluznice kroz mišićne slojeve zadnjeg zida ždrela, a zbog povišenog pritiska na ovaj zid prilikom gutanja. Otvor ovog divertikula je širok a sluznica je sa znacima zapaljenja i sa ulceracijama.

FARINGOKONJUNKTIVNA GROZNICA (engl. pharyngoconjunctival febris), oboljenje izazvano adenovirusima, naročito serotipovima 3 i 7. Oboljenje je umereno teško, sa povišenom teperaturom, malaksalošću, glavo-boljom i mialgijama. Pregledom se utvrđuje kataralno zapaljenje konjunktiva, nosa i guše i cervikalni limfadenitis. Ponekad se na tonzilima vide fine fibrinske skrame. Inkubacija traje oko nedelju dana.

FARINKS (engl. pharynx, throat, lat. pharynx), ždrelo. Vezivno-mišićni organ koji se nalazi iza nosne duplje, usne duplje i grkljana, ispred tela prvih šest vratnih pršljenova, ispod baze lobanje i iznad jednjaka, kojim se nastavlja počev od donje ivice šestog vratnog pršljena. Ždrelo se sastoji od zidova ždrela i ždrelne duplje. Ždrelna duplja široko komunicira sa nosnom, usnom i grkljanskom dupljom, u odnosu na koje se deli na tri sprata: gornji ili nosni, srednji ili usni i donji ili grkljanski sprat. Ždrelo je istovremeno i deo organa za disanje i deo organa za varenje.

FARMACEUTSKI (engl. pharmaceutical), koji pripada farmaciji po sadržini, meto-dologiji, tehnologiji ili proizvodnji.

FARMAKODINAMIJA (engl. pharmacodynamics), grana farmakologije koja se bavi proučavanjem delovanja lekova, a posebno mehanizmima delovanja.

FARMAKOEKONOMIJA (engl. pharmacoeconomy), grana farmakologije koja se bavi ekonomskim aspektima upotrebe lekova u društvu.

FARMAKOEPIDEMIOLOGIJA

(engl. pharmacoepidemiology), grana farmakologije koja proučava upotrebu lekova epidemiološkim metodama, od praćenja opšte potrošnje lekova u materijalnom pogledu do propisivanja lekova kod pojedinih indikacija u nekoj konkretnoj oblasti (dom zdravlja, bolnica, opština, država).

FARMAKOGENETIKA (engl. pharmacogenetics), grana farmakologije koja proučava uticaje genske strukture organizma na delovanje lekova, jer genske anomalije izazivaju sasvim različite reakcije bolesnika ne neke lekove.

FARMAKOKINETIKA (engl. pharmacokinetics), grana farmakologije i farmacije koja proučava promet lekova u živom organizmu od mesta primene do eliminacije. Pri tome se prate posebne etape farmakokinetike: resorpcija, raspodela, metabolizam i eliminacija, uz prikazivanje farmakokinetičkih parametara: bioraspoloživosti, resorpcije, maksimalne koncentracije (Cmax), vremena maksimalne resorpcije (Tmax), površine pod krivom (AUC od engl. area under curve), poluvremena eli-minacije (t1/2) i dr.

FARMAKOLOGIJA (engl. pharmacology), nauka o lekovima u najširem smislu, koja obuhvata razne oblasti: farmakokinetika, farmakodinamija, imunofarmakologija, farmakogenetika, farmakoterapija, farmakoepidemiologija, farmakoekonomija, klinička farmakologija, neželjena dejstva lekova i dr.

FARMAKOPEJA (engl. pharmacopoeia), knjiga zakonske snage i važnosti, koja sadrži zbirku propisa za identifikaciju i ispitivanje lekova i monografije o pojedinim lekovima ili sirovinama za spravljanje lekova. Mnoge države imaju svoje farmakopeje, a među njima je i Jugoslavija, a još je više država koje priznaju propise evropske ili američke farmakopeje.

FARMAKOTERAPIJA (engl. pharmacotherapy), grana farmakologije i medicine koja proučava upotrebu lekova prema terapijskim programima kod pojedinih bolesti odnosno bolesnika.

FARMERSKA PLUĆA (engl. farmer’s lung), profesionalna alergijska bolest pluća uzrokovana ponavljanim udisanjem prašine koja sadrži spore gljivica iz ubuđane slame, sena, različitog semena i komposta. Karakterišu je napadi otežanog disanja, kašalj, mučnina, povišena temperatura. Tegobe se javljaju ne-koliko časova nakon izlaganja alergenima. Ponavljani napadi dovode do ožiljavanja (fibroze) pluća i otežane razmene gasova u plućima. V. alergijski alveolitis.

FASCIITIS

(engl. fasciitis), izolovano zapa-ljenje fascije bilo kog porekla. Najčešće je reč o idiopatskom fasciitisu sa eozinofilijom (v. eozinofilni fasciitis) ili o nodularnom fasciitisu (fasciitis nodularis) gde se kao naj-verovatniji uzrok navodi trauma.

FASCIJA (engl. fascia, lat. fascia), tanka vezivna opna izgrađena od rastresitog vezivnog tkiva prožetog kolagenim vlaknima, koja se umeće između pojedinih struktura ograničavajući ih ili deleći ih međusobno. Fascija može da bude potkožno postavljena, da gradi omotače pojedinim mišićima ili čitavim mišićnim grupama, obmotava krvne sudove, obmotava ili pokriva pojedine organe, zalazi između pojedinih organa ograničavajući organske prostore ili lože. Ona može biti jednostavna ili složena, izgrađena od više listova. Sve fascije se dele na površinske, postavljene neposredno ispod kože i duboke. F. endopelvina ( engl. endopelvic f., lat. f. endopelvina), duboka, organska fascija karlične duplje koja oblaže organe karlične duplje i deli karličnu duplju na organske prostore i lože; f. endotoracika, (engl. endothoracic f., lat. f. endothoracica), sloj rastresitog vezivnog tkiva umetnut između unutrašnje površine zidova grudne duplje i zidnog lista plućne maramice; f. parijetalis (engl. parietal f., lat. f. parietalis), sloj rastresitog vezivnog tkiva koji oblaže zidove organskih prostora ili loža; f. superficijalis (engl. superficial f., lat. f. superficialis), površinska fascija postavljena neposredno ispod kože. Poznatija je pod nazivom pot-kožno masno tkivo. Sastoji se od dva sloja, površinskog, izgrađenog od rastresitog ve-zivnog tkiva prožetog masnim tkivom i dubokog sloja koji se sastoji od tankog i zbijenog sloja vezivnog tkiva, nalik pregradi; f. transverzalis (engl. transverse f., endoabdominal f., lat. f. transversalis), poprečna trbušna fascija ili sloj rastresitog vezivnog tkiva umetnut između unutrašnje površine zidova trbušne duplje i zidnog lista trbušne maramice; f. visceralis (engl. visceral f., lat. f. visceralis), organska fascija ili tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva koji oblaže organe unutar telesnih duplji, prostora ili loža.

FASCIKULUS (engl. fascicle, bundle, lat. fasciculus), snop, struktura izgrađena od vlakana različitog porekla, vezivnog, mišićnog ili nervnog. F. atrioventrikularis ( engl. atrioventricular bundle, bundle of His, lat. f. atrioventricularis), pretkomorsko-komorski snop. Snop posebno izgrađenih i modifikovanih srčanih mišićnih vlakana odgovoran za pre-nošenje impulsa i kontrakciju srčanog mišića. Pretkomorsko-komorski snop polazi od pret-komorsko-komorskog čvora nakon čega se pruža duž međukomorske pregrade, usmeren prema srčanom vrhu. Pretkomorsko-komor-ski snop se deli na desni i levi krak namenjen zidu desne i leve srčane komore. Ovaj posebno oblikovani snop omogućava skladnu, uporednu i ritmičnu akciju srčanih pretkomora i komora.

FASCIOLA (engl. fasciola), rod trematoda (metilja) koji pripada potkolu pljosnatih crva Platyhelmintes. Fasciola hepatica (veliki metilj) je parazit žučnih puteva jetre ovaca, goveda, pa i čoveka. Odrastao parazit je oblika lista, veličine 3-4 cm, sivkastozelene boje sa dve pijavke (usna i trbušna). To su hermafroditi, polažu oplođena jaja koja putem fecesa stalnog domaćina dospevaju u spo-ljašnju sredinu. U povoljnim uslovima (voda) i prisustvom prelaznog domaćina (rečni pužić roda Limnea) stvara se infektivni oblik - metacerkarija koji se nastanjuje na vodenim biljkama. Čovek se zarazi

preko vode, sirovog povrća ili salate. Oboljenje koje izaziva zove se fascioliaza.

FASCIOLIAZA (engl. fascioliasis), oboljenje izazvano parazitom Fasciola hepatica (veliki metilj). Čovek se inficira oralnim putem uno-šenjem infektivnog oblika parazita, metacerkarija, preko zaražene vode ili sirovog povrća. U duodenumu se larve oslobađaju opne, probijaju zid creva i preko trbušne dup-lje ulaze u jetru tj. žučne puteve gde se razvijaju u odrasle parazite (2-3 meseca). Klinički, prilikom migracije parazita javljaju se nespecifični digestivni poremećaji praćeni bolovima ispod desnog rebarnog luka i povišenom telesnom temperaturom. Razvojem parazita u žučnim putevima javljaju se znaci bilijarne opstrukcije i holangitisa. Dijagnoza se postavlja nalazom jaja u stolici, žuči i duodenalnom soku. Terapija obuhvata primenu emetina i praziquantela.

FASET SINDROM , subluksacija intervertebralnog zgloba koja dovodi do akutnog bola bez propagacije, obično lokalizovanog u krstima (akutna lumbalgija) zbog nadražaja nervnih završetaka u zglobnoj kapsuli.

FAVUS (engl. favus), gljivično oboljenje kosmatog dela glave izazvano sa Trichophyton Schönlein. Prepoznaje se po malim alopecijskim žarištima sa crvenom kožom i sivkastožućkastim ljuspicama različite debljine, koje se slivaju u veća, nepravilna polja. Kosa je proređena, malo depigmentovana, bez sjaja i ne lomi se. Oko dlačica se mogu videti skutule u obliku tanjirića u kojima se nalazi čista kultura uzročnika. Promene dovode do atro-fičnih ožiljaka, a bolest ima dug tok. Javlja se u ranom detinjstvu, a ako se ne leči posle puberteta traje doživotno. Značajno je i potpuno i trajno opadanje kose, koje je praćeno atrofijom kože.

Fc FRAGMENTI (eng. Fc fragments), deo molekule imunoglobulina kojim se vezuje za odgovarajući Fc receptor na površini raznih ćelija u organizmu čoveka. Ovaj fragment molekule antitela sastoji se od dve polovine teških lanaca imunoglobulina. Pored funkcije vezivanja antitela za ćelijsku površinu, Fc fragmenti učestvuju i u drugim odbrambenim procesima organizma (aktivacija komplementa, i dr.).

Fc RECEPTORI (eng. Fc receptors), mesta na membrani raznih ćelija koja služe za veziva-nje Fc fragmenta imunoglobulina. Od vezivanja antitela na membrane određenih ćelija zavise brojni mehanizmi odbrane čoveka. Kod čoveka, Fc receptori za imunoglobuline E nazivaju se Fc receptori epsilon. Postoje epsilon receptori sa visokim afinitetom za vezivanje koji su označeni kao epsilon I, i receptori epsilon II koji imaju slabiji afinitet za vezivanje IgE antitela. Postoje i Fc receptori za vezivanje imunoglobulina G koji su označeni kao Fc receptori gama i to gama I, II i III.

F-ĆELIJE (engl. PP-cells), pankreasne popipeptidne ćelije (PP ćelije) i jedna vrsta sinovijalnih ćelija. Pankreasne F-ćelije su vrsta endokrinih ćelija koje se pretežno nalaze u Langerhansovim ostrvima u jukstaduodenalnom predelu pankreasa, a takođe mogu biti udružene i sa acinusnim i epitelnim ćelijama malih i srednjih izvodnih kanala. Produkuju male sekretorne granule sa tamnim centrom. Sadržaj ovih granula reaguje sa antitelima na humani pankreasni polipeptid, pa se smatra da F-ćelije proizvode tu supstancu. Sinovijalne F-ćelije, synoviocytus secretorius su krupne sinovijalne ćelije koje produkuju sekretorne granule, koje se prazne preko ćelijskih pro-dužetaka koji prodiru do sinovijalne duplje. Sadržaj ovih granula je proteoglikan i hijaluronska kiselina, koji imaju važnu ulogu u metabolizmu sinovijalne membrane. Sinovijalne F-ćelije nazivaju se i B-sinovijalne ćelije.

FDG18 , 18Fluor-2-deoksi-D-glukoza, obe-leženi metabolički analog glukoze koji se u nuklearnoj medicini koristi za izvođenje pozitronske emisione tomografije (PET) i ispitivanje metabolizma glukoze. Iz opšte cirkulacije prelazi u ćelije gde se pod dejstvom heksokinaze fosforiliše u D-glukozo-6-fosfat. Dalji metabolički put se prekida zbog čega se radiofarmak zadržava u ćelijama, a to, pomoću odgovarajućih PET scintilacionih kamera omogućava registrovanje njegove prostorne i vremenske distribucije, odnosno pozitronsku emisionu tomografiju.

FDP , skr. za fibrin (fibrinogen) degradacione produkte.

Fe (lat. ferrum), simbol za hemijski element gvožđe. Fe2+, skr. za fero oblik gvožđa. Fe3+, skr. za feri oblik gvožđa.

Fe52 , radioaktivni izotop gvožđa koji emituje pozitrone (b+) i g fotone, a proizvodi se u akceleratorima. Fizičko vreme poluraspada mu je 8 sati, a osnovna energija zračenja 165 i 510 KeV. U nuklearnoj medicini služi za ispitivanje ferokinetike (v. ferokinetika) i scintigrafiju kostne srži.

Fe59 , radioaktivni izotop gvožđa, nastaje u nuklearnim reaktorima ozračivanjem 58Fe (n, g reakcijom) koji emituje b - čestice i g fotone. Fizičko vreme poluraspada mu je 45 dana, a osnovna energija zračenja 1100 i 1290 KeV. U nuklearnoj medicini, u obliku citrata, služi za ispitivanje ferokinetike, v. ferokinetika.

FEBRILNOST

(engl. febricity), povremeno povišenje telesne temperature. Javlja se u toku septičnih stanja kao posledica povremenog nalaza u krvi najčešće endotoksina bakterijskog porekla ili produkata raspadnutih ćelija.

FEBRIS RHEUMATICA (engl. rheumatic fever), v. reumatska groznica.

FECES (engl. feces, stool), izmet, sadržaj kolona izbačen defekacijom. Sadrži vodu, bakterije i ostatke hrane koji nisu svareni ili apsorbovani u crevima. Braon boja potiče od sterkobilina i urobilina, a neprijatan miris (vodonik-sulfid, indol, skatol, merkaptani) zavisi od crevne flore i tipa ishrane.

FEHLINGOV RASTVOR (engl. Fehling’s solution ), ŠHerman Christian von Fehling, nemački hemičar, 1812-1885Ć, rastvor ba-kar(II)-sulfata, natrijum-hidroksida i kalijum--tartarata, koji se koristi za određivanje i dokazivanje šećera (glukoza) na osnovu njihovih redukcionih osobina.

FEHLINGOV TEST (engl. Fehling’s test ), služi za otkrivanje prisustva šećera u urinu. Test je danas uglavnom napušten zbog preciznijih i lakših metoda (npr. test trake).

FEINGOLDOVA ISHRANA (engl. Feingold diet), dijeta u kojoj je potpuno isključena upotreba aditiva u hrani uključujući i veštačke boje. Smatra se da može imati korisne efekte i dovesti do poboljšanja kod dece, posebno mlađe, koja pate od sindroma deficita pažnje i hipekinezije.

FEKALNA IMPAKCIJA (engl. fecal impaction), čvrsta sasušena stolica, zaglavljena u debelom crevu, najčešće u njegovom završnom delu, rektumu, koja ne može da prođe kroz čmar. Često se javlja kod starih, nepo-kretnih, neuroloških bolesnika i kod debilnih. Može dovesti do ileusa.

FEKALNI (engl. fecal), koji je od fecesa, izmeta.

FELACIO (eng . fellatio), stimulacija muških genitalija korišćenjem usta ili jezika.

FELODIPIN (engl. felodipine), antagonist kalcijuma iz grupe dihidropiridina sa velikom selektivnošću za krvne sudove i dugotrajnim dejstvom koje obezbeđuje primenu jednom dnevno. Koristi se oralno za lečenje hipertenzije i stabilne angine pektoris, sam, ili u kombinaciji sa beta-blokatorima ili drugim lekovima. Preparat: Plendil.

FELTYEV SINDROM (engl. Felty’s syndrome ), udružen nalaz splenomegalije i le-ukopenije kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom.

FEMINIZACIJA (engl. feminization), razvoj ženskih sekundarnih polnih odlika kod muškaraca: rast dojki, gubitak muškog tipa dlakavosti, raspored masnog tkiva. Posledica je endokrinog poremećaja kod muškaraca ili unošenja preparata estrogena.

FEMORALNI (engl. femoral, lat. femoralis), butni, onaj koji odgovara butu.

FEMTO, f (engl. femto-), prefiks koji se u međunarodnom sistemu (SI) koristi da označi 10-15 jedinice, npr. femtolitar (fL), femtometar (fm), femtomol (fmol) itd.

FEMUR (engl. tight, lat. femur), but, butna kost. But je deo donjeg ekstremiteta koji se nalazi između kuka i kolena. U sastav buta ulaze dva predela, prednji i zadnji predeo buta. Butna kost gradi skeletnu osnovu buta.

FENCIKLIDIN (engl. phencyclidine), halucinogena droga i sredstvo zavisnosti, a može da izazove teške psihotične poremećaje nalik na shizofreniju. Deluje na više mesta u CNS uključujući i opijatne receptore. U početku je bio razvijen kao sredstvo za intravensku anesteziju, ali se od toga odustalo kad su bile opisane: dezorijentacija, halucinacije i sklonost razvoju zavisnosti.

FENELZIN (engl. phenelzine), antidepresiv iz grupe neselektivnih inhibitora MAO, čija je upotreba uglavnom napuštena zbog obilja neželjenih dejstava i interakcija i zbog uvođe-nja novih selektivnijih ili manje

toksičnih antidepresiva. Nije u prometu u Jugoslaviji. Pre-parat: Nardil.

FENESTRA (engl. fenestra, window, lat. fenestra), prozor, okno. Otvor između dva prostora ili šupljine, obično postavljen na zidu između njih. F. kokhleje ( engl. f. of cochleae, cohlear w., round w., lat. f. cochleae), otvor puža. Mali, kružni otvor na unutrašnjem zidu bubne duplje zatvoren sekundarnom bubnom op-nom. Otvor puža se nalazi ispod i pozadi u odnosu na otvor trema, a neposredno spolja od bubnog sprata puža; f. vestibuli, (engl. vestibular w., oval w., lat. f. vestibuli ), otvor trema. Mali, ovalni otvor na unutrašnjem zidu bubne duplje u koji je uglavljena baza uzengije, jedne od slušnih koščica. Otvor trema se nalazi iznad i ispred u odnosu na otvor puža, a neposredno spolja od trema unutrašnjeg uva.

FENESTRIRANI KAPILARI (engl. porous capillaries), jedan od tipova pravih kapilara, obloženih veoma tankim endotelnim ćelijama, koje u svom zidu imaju otvore - fenestre. Otvori mogu biti veličine od 50 do 100 nm. Fenestre su obično premošćene tankom dijafragmom, membranom debljine oko 4 do 6 nm. Fenestre se nalaze u endokrinim žlezdama, jetri, bubregu, horiokapilarnom sloju horoideje oka itd. Na svim tim mestima postoje i lokalne posebnosti ovih kapilara.

FENFLURAMIN (engl. fenfluramine), supresor apetita sličan deksfenfluraminu. Koristio se dugo za lečenje gojaznosti (preparat Ponderax), ali je upotreba ovih lekova nedavno zabranjena jer se pokazalo da mogu izazvati potencijalno fatalnu plućnu hipertenziju i promene na srčanim zaliscima.

FENFORMIN (engl. phenformine), oralni antidijabetik iz grupe biguanida, sličan metforminu, koji je napušten zbog neprihvatljive opasnosti od razvoja acidoze usled nakuplja-nja mlečne kiseline.

FENILALANIN (engl. phenylalanine), 2-amino-3-fenilpropanska kiselina, C6H5CH2CH(NH2)-COOH, je prirodna esencijalna aminokiselina, RMM 165,19, koja se unosi hranom. Ulazi u sastav proteina i pre-kurzor je brojnih bioloških molekula, npr. tirozina, epinefrina, norepinefrina, 3,4-dihidroksifenilalanina (DOPA), 3,4-dihidro-ksifeniletilamina (dopamin) i melanina.

FENILALANIN-4-MONOOKSIGENAZA (engl. phenylalanine-4-monooxygenase), en-zim koji pripada rodu oksidoreduktaza (EC 1.14.16.1) koji katalizuje reakciju L-fenilalanin + tetrahidropteridin + O2 = L-tirozin + dihidropteridin + H2O. Ovaj enzim se primarno nalazi i u jetri gde katalizuje reakciju koja je prvi stepen u metabolizmu

fenilalanina koji se unosi hranom. Genetska deficijencija ovog enzima je poznata kao fenilketonurija, kod koje dolazi do akumulacije fenilalanina i njegovih metabolita u tkivima, a fenilpiruvat se izlučuje putem urina.

FENILBUTAZON (engl. phenylbutasone), nesteroidni antiinflamatorni lek iz grupe pirazolona. Uglavnom je napušten zbog mogućeg oštećenja kostne srži, promena u krvnoj slici, agranilocitoze i fatalnih ishoda.

FENILEFRIN (engl. phenylephrine), simpatikomimetik i vazokonstriktor, sužava krv-ne sudove posle lokalne primene na sluznicu nosa i olakšava disanje. Može da se koristi i u obliku kapi za oči ili za lečenje akutne hipotenzije u obliku intravenske infuzije. Preparati: Adrianol, Adrianol T.

FENINDION (engl. phenindione), oralni antikoagulans sličan varfarinu, ali se retko koristi. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Dindevan.

FENIRAMIN (engl. pheniramine), antihistaminik koji blokira H1 receptore i deluje sedativno. Koristi se za lečenje alergijskih reakcija: svraba, urtikarije, uboda insekata, edema, serumske bolesti i za sprečavanje povraćanja pri putovanju. Preparat: Avil.

FENITOIN (engl. phenytoin), antiepileptik efikasan kod toničko-kloničkih i parcijalnih kriza (osim kod absansapetit mal). Ima malu terapijsku širinu i mnogo neželjenih dejstava, pa je uglavnom napušten kao lek prvog izbora jer su uvedeni novi lekovi koji se bolje podnose. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

FENOBARBITON (engl. phenobarbitone), lek koji izaziva dozno-zavisnu depresiju CNS. U malim dozama deluje sedativno, u većim hipnotički i antikonvulzivno, a u velikim može da izazove komu sa fatalnim ishodom. Posle uvođenja benzodiazepina, upotreba fenobarbitona kao sedativa i hipnotika napuštena je i ograničena na neke oblike epilepsije ukoliko je prihvatljiv visok stepen sedacije. U obliku injekcija koristi se fenobarbiton-natrijum za lečenje status epileptikusa kao alternativa dia-zepamu, klonazepamu i fenitoinu. Preparati: Fenobarbiton, Phenobarbiton, Phenobarbiton-natrijum.

FENOFIBRATE (engl. fenofibrate), hipolipidemik iz grupe fibrata, koji se koristi za lečenje hiperlipoproteinemija

tipa II, III, IV i V, ako nisu dobro reagovale na terapiju statinima. Preparat: Fenofibrat.

FENOKSIBENZAMIN (engl. phenoxybenzamine), alfa-blokator snažnog i dugog dejstva sa mnogo neželjenih dejstava. Koristi se retko i to za lečenje epizoda teške hipertenzije kod bolesnika sa feohromocitomom (zajedno sa nekim beta-blokatorom). Osim toga, ponekad se koristi za lečenje teških oblika šoka koji ne reaguju na drugu terapiju.

FENOKSIMETIL PENICILIN (engl. phenoxymethyl penicillin), prirodni penicilin za oralnu primenu. Koristi se oralno u obliku tableta ili sirupa za lečenje blažih oblika infekcija izazvanih streptokokama, pneumo-kokama i osetljivim stafilokokama: tonzilitis, faringitis, otitis media, erizipel i za profilaksu reumatičke groznice. Preparat: Cliacil.

FENOL (engl. phenol), klasični antiseptik, ali se više ne koristi za te namene, već se jedino preporučuje, u obliku uljanog rastvora, kao jedno od sredstava za skleroziranje hemoroida. Nije u prometu u Jugoslaviji.

FENOLSULFOFTALEIN (engl. phenolsulphonphthalein), kiselo-bazni indikator sa pH oblasti 6,8 (žut)-8,4 (crven). U dijagno-stičkoj medicini koristi se fenolsulfoftaleinski test za ispitivanje renalne tubularne sekrecione funkcije.

FENOMEN (engl. phenomenon), činjenica ili događaj koji se može objasniti naučnim sredstvima; u medicini se često koristi za neki znak ili simptom.

FENOTEROL (engl. fenoterol), bronhodilatator, selektivni agonist beta2-adrenergičkih receptora (v. simpatomimetik). Koristi se sam ili u kombinaciji sa hromoglikatom u terapiji astme, hroničnog opstruktivnog bronhitisa, pa i emfizema pluća, ukoliko postoji reverzibilnost opstrukcije disajnih puteva. Primenjuje se inhalacijom, oralno ili u injekcijama. Neželjeni efekti, posebno posle velikih doza su: vrtoglavica, tremor i tahikardija. Prepa-rati: Berotec, Berodual, Ditec.

FENOTIAZINI (engl. phenothiazines), kla-sični, ili tipični antipsihotici, lekovi za shizofreniju i druge mentalne

bolesti, poznati i pod starim nazivom neuroleptici. U grupi je veliki broj lekova, a najpoznatiji su: hlopromazin, levopromazin, tioridazin, flufenazin i drugi. Blokiraju dopaminske receptore u mozgu i na tome se zasniva antipsihotičko i antiemetičko dejstvo, kao i skup neuroloških neželjenih dejstava sličnih Parkinsonovoj bolesti. Pojedini fenotiazini se razlikuju po više ili manje izraženom sedativnom dejstvu i stepenu blokade holinergičkih receptora, što utiče na profil neželjenih dejstava. U psihijatriji se koriste za lečenje shizofrenije i manije, u hirurgiji za pojačavanje anestezije i izazivanje hipotermije, u internoj medicini za suzbijanje povraćanja.

FENOTIP (engl. phenotype), sva svojstva jednog organizma koja rezultuju iz interakcije genetičke konstitucije i okolne sredine.

FENTANIL (engl. fentanyl), sintetski opijatni analgetik, koji se koristi za neurolept-anesteziju. Deluje kao morfin na opijatne mi receptore, ali 25-100 puta jače. Dejstvo posle intravenske primene traje samo oko 30 minuta. Preparati: Fentanyl, Leskin.

FENTERMIN (engl. phentermine), supresor apetita iz grupe simpatomimetika sličnih amfetaminu. U nekim delovima sveta koristi se kao pomoćni lek u terapiji težih oblika gojaznosti. Upotreba fentermina nosi rizik od potencijalno fatalne plućne hipertenzije. Nije u prometu u Jugoslaviji.

FENTIKONAZOL (engl. fenticonazole), antimikotik iz grupe azola. Deluje na veći broj gljivica i koristi se za lečenje površnih glji-vičnih infekcija tela, vagine i noktiju. Pre-parat: Fentikol.

FENTOLAMIN (engl. phentolamine), alfa- -blokator kratkog dejstva, koji se u modernoj medicini koristi retko za dijagnozu feohromocitoma, ili za lečenje epizoda hipertenzije kod bolesnika sa feohromocitomom, tumorom nadbubrežnih žlezda.Preparat: Rogitin.

FEOHROMOCITOM (engl. pheochromocytoma), mali tumor srži (medule) nadbubre-žnih žlezda ili u ređem slučaju, simpatičkih ganglija. Zbog nekontrolisane produkcije kateholamina (adrenalina, noradrenalina ili dopamina), tumor uzrokuje skokove krvnog pritiska, ubrzan rad srca, palpitacije i glavobolju.

FERI-

(engl. ferri-), koji sadrži gvožđe.

FERI-DEKSTRAN , kompleksni spoj gvožđa sa dekstranom pogodan za intramuskularnu primenu kod bolesnika koji ne podnose oralno uzimanje preparata gvožđa. Preparat: Fe-dex.

FERIHEMOGLOBIN (engl. ferrihemoglobin), v. methemoglobin.

FERITIN (engl. ferritin), metaloprotein, gvož-đe-apoferitinski kompleks. U tom obliku se gvožđe čuva i koristi prema potrebi organizma. Feritin se sastoji od 24 identična ili skoro identična polipeptida (RMM 18 500).

FERMENT (engl. ferment), enzim koji izvodi fermentaciju, npr. razlaganje ugljenih hidrata.

FERMENTACIJA (engl. fermentation), enzi-msko razlaganje organskih jedinjenja bez prisustva kiseonika, prevashodno ugljenih hidrata, pri čemu se oslobađa energija.

FERO, Fe+2 ili Fe(II), oblik jedinjenja koje sadrži gvožđe u dvovalentno-pozitivnom oksidativnom stanju.

FEROHELATAZA (engl. ferrochelatase), mitohondrijalni enzim koji pripada liazama (protohem feroliaza, EC 4.99.1.1). Katalizuje ugrađivanje gvožđa (Fe+2) u protoporfirin kako bi se nagradio protohem. Deficit ovog enzima javlja se u slučaju eritropoetske protoporfirije.

FEROKINETIKA (engl. ferokinetics), nuklearnomedicinska metoda za ispitivanje unu-trašnjeg ciklusa metabolizma gvožđa. Radioaktivnost seruma se meri u različitim vremenskim intervalima posle i.v. ubrizgavanja autologne plazme koja sadrži transferin obeležen s 59Fe-citratom. Na osnovu brzine iščezavanja radioaktivnosti iz venske krvi praćene tokom dve nedelje, izračunavaju se vremena iščezavanja gvožđa iz cirkulacije, brzina njegovog ugrađivanja u eritrocite i količina gvožđa koja se u toku dana oslobađa iz transferina. Indikovana je u dijagnostici aplastičkih i sideropenijskih anemija, hemoliznih

anemija i anemija izazvanih pore-mećenim stvaranjem eritrocita i kod bolesnika sa megaloblastnom anemijom. Radi pro-cene funkcije eritrocitopoeznog sistema i lokalizacije mesta intenzivne razgradnje eritrocita i deponovanja gvožđa vrše se spoljašna merenja radioaktivnosti iznad sakralne kosti, slezine i jetre.

FEROKSIDAZA (engl. ferroxidase), oksidoreduktaza (EC 1.16.3.1) koja sadrži bakar i poznata je kao ceruloplazmin.

FERO-SULFAT (engl. ferrous sulphate), so gvožđa koja se koristi kao standardni lek protiv hiposideremijske anemije. Neželjena dejstva su nadražaj želuca, muka ili proliv, a podnošljivost je bolja ako se lek uzima uz obroke ili u obliku retard-preparata. Preparati: Eryfer, Ferro-gradumet.

FERTILAN (engl. fertile), 1. plodan, sposoban za začeće i rađanje potomstva; 2. oplođen.

FERTILITET (engl. fertility), plodnost, spo-sobnost živog organizma da stvara potomstvo, osobina živog bića da proizvodi polne ćelije (gamete) sposobne za oplodnju. Plodnost u životinja je veoma različita i varira u velikom rasponu. Smatra se da su plodnije one životinjske vrste kod kojih je razvitak potomstva izložen nesigurnosti i mnogim opasnostima (razne morske životinje i unutrašnji paraziti). Kod sisara je plodnost veoma niska i zavisi od sledećih faktora: broja zrelih polnih ćelija u vreme akta oplodnje, učestalosti ovulacija, dužine trajanja života, odnosno od vremenskog trajanja reproduktivne faze života i od funkcionalne sposobnosti polnih ćelija. U vitalnoj statistici fertlitet (ili stopa fertiliteta) predstavlja broj živorođene dece na 1.000 žena reproduktivnog doba (između 15. i 44. godine). Može se izračunati za određenu grupu ženske populacije što služi za izučava-nje različitih uticaja (profesije, ishrane i dr). U ginekologji, fertilitet označava sposobnost žene da iznese plod do kraja trudnoće.

FERTILIZACIJA (engl. fertilization), spaja-nje spermatozoida sa zrelom jajnom ćelijom ili ćelijama žene. Odvija se u jajovodu i to veoma brzo posle ovulacije (od nekoliko minuta do nekoliko sati). Brze promene u membrani jajne ćelije sprečavaju ostale spermatozoide da prodru u nju. Fertilizacija, u stvari, podrazumeva dva sukcesivna procesa koji se u to vreme odigravaju u polnim organima žene: prodiranje spermatozoida u jajnu ćeliju (impregnacija) i stapanje jedara spermatozoida i jajne ćelije (konjugacija), posle čega nastaje oplođena jajna ćelija ili zigot sa 23 para hromozoma u kojima se nalaze nasledne osobine oba roditelja i koja počinje da se deli. Jedan od ovih 23 para su polni hromozomi i, pored drugih osobina, oni određuju pol deteta. In vitro fertilizacija , (IVF) vantelesno oplođenje koje se izvodi u laboratorijskim uslovima izolovanjem jedne ili više jajnih ćelija i dovođenjem u kontakt sa većim brojem pripremljenih spermatozoida u posebnom medijumu. Proces

oplođenja prati se pod mikroskopom, oplođene jajne ćelije ostaju da rastu u medijumu 48 sati i potom se instiliraju u unutrašnjost materice gde nastavljaju svoj rast.

FETALNA ERITROBLASTOSA (engl. fetal erytroblastosis), hemolizna bolest novoro-đenčeta. V. hemolizna bolest novorođenčeta.

FETALNA INFEKCIJA (engl. fetal infection), infekcija ploda u vreme njegovog razvoja u materici. Infekcija se prenosi od trudnice na plod (fetus) tokom trudnoće. Prenos je moguć tokom cele trudnoće sve od oplođenja jajne ćelije do kraja trudnoće, a i u toku samog porođaja. Najčešći put prenoše-nja je iz krvi majke kroz posteljicu u fetusu, a ređe iz grlića materice, ili vagine kroz ovoj-nice ploda ili iz zapaljenskog procesa okolnih organa materice. Da li će infekcija od majke preći na fetus (plod) zavisi od više faktora: vrste uzročnika (mikroorganizama), količine uzročnika, njegove sposobnosti da izazove infekciju, odbrane organizma trudnice i fetusa, očuvanosti posteljice, a naročito od zrelosti fetusa u vreme infekcije. Različiti uzročnici (virusi, bakterije protozoe, paraziti) mogu da pređu od trudnice u fetus. Neki od njih (citomegalovirus, virus rubeole, toksoplazma gondi, herpes simpleks virus i dr.) mogu da dovedu do pojave urođenih mana kod deteta.

FETALNI AMINOPTERINSKI SINDROM (engl. fetal aminopterin syndrome), sindrom koga karakterišu: kranijalna displazija, nenormalna stopala i ostali defekti dece čije su majke konzumirale aminopterin da bi izazvale abortus, uglavnom u periodu između četvrte i desete nedelje trudnoće. Glavni simptomi su: nedovoljno razviće, mikrocefa-lija, hipoplazija frontalne, parijetalne, temo-ralne i okcipitalne kosti, široke fontanele sa sinostozama lambdoidne i koronalne suture, širok nazalni greben, plitak supraorbitalni greben, prominentne oči, mikrocefalija, rascep nepca, hipoplazija gornje vilice i hipodaktilija. Abnormalnosti kostnog sistema i srca mogu biti pridružene pojave.

FETALNI HEMOGLOBIN, Hb F (engl. fetal hemoglobin), glavni oblik hemoglobina u fetalnoj krvi. Sastoji se od dva alfa- i dva gama--globulinska lanca. Može da se odredi teh-nikom alkalne denaturacije. Nivo Hb F je povećan kod nekih hemoglobinopatija, izvesnih tipova talasemija, leukemija i aplastičnih anemija.

FETALNI HIDANTIONSKI SINDROM , (engl. fetal hydantional syndrome), sindrom utvrđen kod dece čije su majke uzimale hidantion tokom trudnoće. Karakterišu ga različiti nedostaci u fizičkom i mentalnom razvoju: široke frontalne fontanele, hiper-telorizam, širok pljosnat nos, nisko postav-ljene nepravilne ušne školjke, širok alveolarni nastavak, rascep usne i nepca, hirzutizam, kratak vrat, hernije, dislokacije kukova, hipoplazija falangi i nenormalnosti na rebrima, mikrokefalija, brahikefalija, strabizam, iskošene palpebralne fisure itd.

FETALNI TRIMETADIONSKI SINDROM (engl. fetal trimethadione syndrome), sindrom koji se javlja kod dece čije su majke uzimale trimetadion tokom trudnoće. Karakterišu ga: razvojna retardacija, poremećaji govora, V- -forma obrve, epikantus, nisko položene ušne školjke, anomalije nepca i nepravilni zubi. Prateće pojave su: mikrocefalija, kardiovaskularni defekti, hipospadija, ingvinalne hernije i razvojno zaostajanje intra utero.

FETALNI-ALKOHOLIČNI SINDROM (engl. fetal alcohol syndrome), sindrom dece čije su majke alkoholičarke. Karakteriše ga: mentalna retardacija, kratke palpebralne fi-sure, oslabljena koordinacija, tremor, motorne smetnje, anomalije zglobova, šumovi na srcu i kraniofacijalni defekti koje čine ublažena mikrocefalija, kratke palpebralne fisure i hipoplazija gornje vilice. Mogu biti pri-druženi i blefaroptoza, rascep nepca i ostale anomalije.

FETALNO (engl. fetal), promene koje se dešavaju u fetalnom periodu koji obuhvata II i III trimestar trudnoće, posle perioda embriogeneze. Oko 60-og dana trudnoće u humerusu ploda otkriva se koštana srž. Od tada embrion postaje fetus, a dalji razvoj se odigrava u fetalnom periodu.

FETIŠ (engl. fetish), neživi (npr. krzno, cipela, rublje) ili živi predmet (npr. prsti stopala, kosa), za koji je fiksirana erotska želja i koji je simbolička zamena za neki deo tela ili predmet osobe za koju je erotska želje fiksirana.

FETIŠIZAM (engl. fetishism), parafilija u kojoj se seksualno uzbuđenje i gratifikacija, obezbeđuju kroz nežive objekte ili delove živog objekta. Sklonost fetišizmu deo je normalne seksualnosti, i postaje patološka kada preovladava kao jedina. Prema Frojdu „fetišista u svom fetišu nalazi supstitut za majčin falus, čije nepostojanje poriče”. Javlja se uglavnom kod muškaraca i obično je praćeno osećanjem krivice.

FETO(engl. feto-), prefiks koji označava povezanost sa fetusom (plodom).

FETOPATIJA (engl. fetopathy), stanje patnje ploda od kraja trećeg meseca intrauterinog života do kraja trudnoće. Za razliku od embriopatija koje mogu da dovedu do poremećaja u razvoju začetka, jer deluju u vreme organogeneze (formiranja organa), kod fetopatije plod ili intrauterino podlegne, ili se, ako preživi,

rađa bez urođenih razvojnih anomalija, ali sa smanjenom vitalnošću i sposobnošću za vanmaterični život. Fetopatije mogu da se jave zbog nedovoljne ili nepravilne funkcije posteljice, njenog parcijalnog ili totalnog prevremenog odlubljivanja, zbog nepravilnosti pupčanika (istezanje, uvrtanje, obmotavanje, kompresija), infektivnih bolesti majke, hro-ničnih bolesti (dijabet), Rh aloimunizacije (hemolitičke bolesti), itd. Osim toga, uzročnici embriopatija mogu nastaviti svoje negativno delovanje i posle trećeg meseca trudnoće kao uzročnici fetopatija, npr. genetske nepravilnosti, nepravilnosti u razvoju materice ili njena patološka stanja, insuficijencija hormona trudnice kao posledica nepravilne funkcije endokrinih žljezdi, nepravilna ishrana, zračenje, neracionalno korišćenje lekova itd. Najbolju orijentaciju o stanju ploda pruža ispitivanje funkcije posteljice: hormonska ispitivanja, amnioskopija, biohemijski i citološki pregledi plodove vode, elektrokardiotokografija i sl.

FETOPLACENTNI (engl. fetoplacental), koji se odnosi i na fetus (plod) i na placentu (posteljicu), odnosno na nešto za njih zajedničko, npr. fetoplacentni krvotok ili fetoplacentna jedinica.

FETOR (engl. stench), neprijatan miris, zadah. Fetor ex ore (halitosis), neugodan, neprijatan, specifičan zadah iz usta. Pojava fetora vezana je za nedovoljnu higijenu ili bolesti usne duplje (stomatitis, gingvitis, tonzilitis, karijes zuba), bolesti gastrointestinalnog trakta (gastritis, kolitis, divertikuloza ezofaguza, stenoza pilorusa i dr.), obolele od apscesa pluća ili bronhiektazija. Miris trule jabuke zadah acetona oseća se kod bolesnika sa dijabetesnom ketoacidozom. Fetor hepaticus se javlja kod bolesnika sa teško oslabljenom funkcijom jetre. To je miris trulje-nja, zemlje. Fetor uraemicus imaju bolesnici sa slabošću bubrega.To je miris na amonijak.

FETUS (engl. fetus), plod; začetak posle trećeg meseca trudnoće, kada je organogeneza u potpunosti završena.

FEULGENOVA REAKCIJA (engl. Feulgen reaction), specifičan metod bojenja za citohemijsku lokalizaciju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). U kombinaciji sa citospektrofotometrijom moguće je izračunati sadržaj DNK u pojedinačnom ćelijskom jedru.

FEV , v. forsirani ekspirijumski volumen.

FFA,

engl. skr. za free fatty acids (slobodne ili neesterifikovane masne kiseline).

FIBER OPIKA (engl. fibre optics), koristi specijalna vlakna za prenos optičkih slika. Sintetička vlakna sa posebnim optičkim oso-binama mogu da se koriste u instrumentima za prenos slika iz unutašnjosti tela za neposredno posmatranje ili fotografisanje.

FIBERSKOP (engl. fiberskope), endoskop koji koristi fiber optiku za prenos slike sa unu-trašnjih delova tela. Fiberskopi imaju veliku prednost u odnosu na starije endoskope, pošto su fleksibilni i mogu se uvući u relativno nepristupačne šupljine tela.

FIBRA (engl. fiber, lat. fibrae ), dug jasno ograničen snop izgrađen od vezivnih, mišić-nih ili nervnih vlakana.

FIBRE (engl. fibers, lat. fibrae), snopovi, množina od fibra. F. kortikonukleares ( engl. corticonuclear f., lat. f. corticonucleares), parni, desni i levi, snopovi ili vlakna kortikonuklearnog puta koji povezuju primarno somatomotorno polje sa jedrima moždanih živaca. Grade ih uglavnom aksoni nervnih ćelija koji vode poreklo iz donje trećine primarnog somatomotornog polja; f. kortikopontine (engl. corticopontine f., lat. f. corticopontinae), parni, desni i levi, snopovi ili kortikopontinska vlakna koja povezuju različite delove kore velikog mozga sa jedrima moždanog mosta ili ponsa. Polaze iz čeonih, temenih, potiljačnih i slepoočnih delova kore velikog mozga, spuštaju se naniže kroz unutrašnju kapsulu i velikomoždane krake, a završavaju se u jedrima moždanog mosta. Deo su ekstrapiramidalnog motornog sistema; f. kortikospinales (engl. corticospinal f., lat. f. corticospinales), parni, desni i levi, snopovi ili vlakna kortikospinalnog (piramidalnog) puta koja povezuju primarno somatomotorno polje sa jedrima kičmene moždine. Polaze, naj-većim delom, iz gornje dve trećine primarnog somatomotornog polja, odakle silaze kroz unutrašnju kapsulu, velikomoždane krake, ba-zalni deo moždanog mosta i produžene mož-dine. U nivou spoja produžene i kičmene moždine ova vlakna se najvećim delom ukrštaju (v. dekusacio piramidum) posle čega silaze odgovarajućom bočnom vrpcom kič-mene moždine; f. pontocerebelares (engl. pontocerebellar f., lat. f. pontocerebellares ), parni, desni i levi, snopovi ili vlakna koja po-vezuju jedra moždanog mosta sa delovima malog mozga. Ova vlakna prolaze kroz srednje malomoždane nožice. Deo su ekstrapiramidalnog motornog sistema.

FIBRILACIJA (engl. fibrilation), treperenje, veoma težak oblik poremećaja srčanog ritma; potpuno nepravilan rad komora, odnosno predkomora, uzrokovan kružnim kretanjem električnog impulsa. F. komora je najteži poremećaj srčanog ritma. Komore nisu u sta-nju da se sinhrono kontrahuju i izbace krv, tako da smrt

nastupa za nekoliko minuta ukoliko se ne interveniše. Javlja se naročito često u prvim satima akutnog infarkta i kod bolesti srčanog mišića. F. pretkomora relativno retko direktno dovodi do smrtnog ishoda. Može nastati delovanjem većeg broja uzročnih faktora (bolesti zalistaka, hipertenzije, plućne embolije, infekcija). Često može dovesti do pogoršanja simptoma osnovnog srčanog obo- ljenja, jer usled lošijeg punjenja komora, do-lazi do smanjenja količine krvi koju srce ispumpa u jedinici vremena.

FIBRIN (engl. fibrin), nerastvorljivi filamentozni protein koji u toku koagulacije krvi nastaje od fibrinogena pod dejstvom trombina, a u prisustvu kalcijumovih jona. Mreža fibrinskih niti čini osnovu krvnog ugruška.

FIBRIN (FIBRINOGEN) DEGRADACIONI PROIZVODI, FDP (engl. fibrin (fibrinogen) degradation products), proizvodi razgradnje fibrina i fibrinogena koji nastaju usled aktivacije fibrinolitičkog sistema. Nalaze se u serumu pacijenata sa diseminovanom intravaskularnom koagulacijom (DIC), u primarnoj fibrinolizi, kao i u urinu pacijenata sa transplantiranim bubregom. Formiraju se četiri fragmenta (X, Y, D i E), koji deluju kao antikoagulansi, tako što interferiraju sa polimerizacijom fibrinskih monomera ili inhibiraju dejstvo trombina na fibrinogen.

FIBRINAZA (engl. fibrinase), v. factor XIII.

FIBRINOGEN (engl. fibrinogen), faktor I (F I) koagulacije krvi; jedinjenje iz koga nastaje fibrin. To je glikoprotein plazme od 340.000 daltona. Sastoji se od tri para neidentičnih polipeptidnih lanaca koji su spojeni disulfidnim vezama (označavaju se a, b i g). Trombin dovodi do koagulacije krvi pretvarajući rastvorljivi fibrinogen u fibrinske monomere koji se polimerizuju i stvaraju osnovu (mrežu) za nastajanje krvnog ugruška. Fibrinogen se može izdvojiti iz krvi u terapijske svrhe i davati kod hipofibrinogenemije.

FIBRINOGENOLIZA (engl. fibrinogenoly-sis), razgradnja fibrinogena pomoću enzima plazmina.

FIBRINOGENOPENIJA (engl. fibrinogeno-penia), hipofibrinogenemija.

smanjenje

koncentracije

fibrinogena

u

krvi.

Zove

se

i

FIBRINOLITICI (engl. fibrinolytics), grupa lekova koji rastvaraju krvni ugrušak, tromb koji je uzrok začepljenja arterija odnosno infarkta srca ili pluća; zato se nazivaju i trombolitici. Grupu čine: strepokinaza, alteplaza, anistreplaza i urokinaza. Fibrinolitici prevode neaktivni enzim plazminogen u aktivni plazmin koji razgradi proteinsku strukturu tromba. Koriste se u vidu intravenske infuzije za lečenje akutnog infarkta srca ili pluća, kod tromboza dubokih vena, akutnih tromboza perifernih arterija ili kod tromboze arteriovenskih šantova. Neželjena dejstva mogu biti manja ili veća krvarenja od kojih je najopasnije moždano krvarenje, ili alergijske reakcije.

FIBRINOLITIČKI (engl. fibrinolytic), koji se odnosi na ili dovodi do fibrinolize.

FIBRINOLIZA (engl. fibrinolysis), razgradnja fibrina najčešće putem enzima plazmina koji se normalno nalazi u plazmi ili pomoću bakterijskog enzima streptokinaze, što dovodi do rastvaranja krvnog ugruška. Proces fibrinolize suprotan je koagulaciji krvi, a započinje nešto kasnije. Najpre dolazi do prelaska aktivatora plazminogena u aktivni enzimski oblik, a on zatim deluje na protein plazme plazminogen, te nastaje plazmin. Plazmin hidrolizuje fibrinske niti. Fibrinoliza je često praćena fibrinogenolizom.

FIBRINOPEPTID (engl. fibrinopeptide), pro-izvod koji nastaje dejstvom trombina na fibrinogen. Enzimskom reakcijom cepanja proteina fibrinogena nastaju fibrin i fibrinopeptidi A i B. Poslednja dva su kratki peptidni lanci koji nastaju cepanjem N-terminalnog kraja alfa i beta-lanaca molekula fibrininogena.

FIBRINURIJA (engl. fibrinuria), prisustvo fibrina u mokraći.

FIBROADENOM (engl. fibroadenoma), benigni tumor sastavljen od vezivnog tkiva i žlezdanih tvorevina.

FIBROBLASTI (engl. fibroblasts, lat. fibroblastus ), matične ćelije vlaknastih vezivnih tkiva, koje proizvode materijal za sve komponente intercelularnog matriksa: prokolagen (za kolagena vlakna), proelastin i mikrofibrilarni protein za elastična vlakna, glikozaminoglikane, proteoglikane i glikoproteine za osnovnu amorfnu supstancu. Fibroblasti su razgranate ćelije, zvezdolikog ili vretenastog tela, koje uvek ostaju u specifičnom odnosu sa kolagenim vlaknima i drugim komponentama ekstracelularnog matriksa. Fibroblasti imaju bogatu ultrastrukturnu građu tipičnih proteosintetskih ćelija. Svoje

produkte luče uglavnom egzocitozom, celom površinom svoga tela (na sve strane) i tako se nađu okruženi matriksom sa svih strana. Fibroblasti su visoko diferentovane, specijalizovane ćelije, ali se ipak pod određenim uslovima mogu transformisati u ćelije masnog, adipoz-nog tkiva.

FIBROCISTA (engl. fibrocyst), svaka cistična formacija koja je okružena fibroznim veziv-nim tkivom.

FIBROCISTIČNA BOLEST PANKREASA (engl. fibrocystic pancreas disease), oblik ispoljavanja cistične fibroze. V. cistična fibroza.

FIBROCITI (engl. fibrocytes, lat. fibrocitus ), zreliji oblici fibroblasta, koji su prošli fazu intenzivne sinteze i sekrecije materija za koje su bili programirani. Često se ta dva termina u stručnoj literaturi alternativno koriste. Fibro-citi su izduženog, vretenastog ili zvezdolikog oblika, sa dugačkim, tankim, često razgranatim produžecima. Sa susednim ćelijama se mestimično spajaju u vidu neksusa i okludentnih spojeva. Nalaze se u svim vlaknastim vezivnim tkivima, širom organizma.

FIBRODISPLAZIJA (engl. fibrodysplasia), abnormalni razvoj fibroznog vezivnog tkiva. F. ossificans progressiva, generalizovani poremećaj vezivnog tkiva u kojem kost zamenjuje tetive, fascije i ligamente. Nasleđuje se autozomno dominantno.

FIBROID, stari naziv za neke tipove lejomio-ma, naročito one koji se javljaju u materici (npr. fibrolejomiom, lejomiofibrom).

FIBROLEIOMIOM (engl. fibroleiomyoma, leiomyofibroma), leiomiom koji sadrži neneoplastično fibrozno vezivno tkivo. Najčešće nastaje u miometrijumu, a vezivno tkivo može tumoru dati čvrstu konzistenciju.

FIBROM (engl. fibroma), benigni tumor sastavljen od fibroznog vezivnog tkiva.

FIBROMATOZA DESNI (engl. gingival fibromatosis, lat. fibromatosis gingivae ), idi-opatsko generalizovano uvećanje desni izazvano fibroznom hiperplazijom, desni mogu imati ravnu ili čvornovatu površinu.

FIBROMATOZA GINGIVE (engl. fibromatosis gingivae), difuzna fibrozna hipertrofija tkiva obeju vilica koja može da se prenese na potomke autosomno dominantnim načinom nasleđivanja, može da bude izazvana lekovima npr. antikonvulzivima, ili je idiopatskog tipa. Za razliku od generalizovanog tipa, lokalizovana forma (fibroma) je uni- ili bilate-ralne lokalizacije u vidu hipertrofije gingivalnog tkiva tubera gornje vilice. Javlja se u dve forme: hereditarnoj, prenosivoj kao autosomno dominantna karakteristika i formi idi-opatskog tipa.

FIBROMIALGIJA (engl. fibromyalgia), bol lokalizovan na mišićnim pripojima (entezitis). Kriterijum za postavljanje dijagnoze je nalaz bar 11 od 18 osetljivih tačaka na pritisak po čitavom telu. Mogu da se jave i poremećaj sna, depresija, hronični zamor, loše držanje. Obično obolevaju sredovečne žene.

FIBROMIOM (engl. fibromyoma), miom koji sadrži veće količine fibroznog tkiva.

FIBRONEKTIN (engl. fibronectin), multimerni, adhezivni glikoprotein koji se nalazi na površinama ćelija, u bazalnim laminama, ve-zivnim tkivima i krvi. Igra ulogu u interakcijama između ćelija i ekstracelularne osnovne supstance. Zbog afiniteta prema kolagenu obezbeđuje adheziju fibroblasta i drugih ćelija na kolagenu fibrilarnu potporu. Izolovan je u obliku monomera i dimera (RMM 220.000).

FIBROSARKOM (engl. fibrosarcoma), maligni tumor sastavljen od ćelija koje su sposobne da stvaraju kolagen, a pokazuju razne stepene fibroblastne transformacije.

FIBROTORAKS (engl. fibrothorax), fibrozne, adhezivne promene listova pleure, koje sma-njuju pokretljivost pluća i obim hemitoraksa. Nekada je veštački izazivan u cilju lečenja tuberkuloze.

FIBROZA PLUĆA (engl. lung fibrosis), stvaranje vezivnog, fibroznog tkiva u plućima kao terminalni stadijum mnogih plućnih obo-ljenja (v. alergijski alveolitis, sarkoidoza, tuberkuloza). Dovodi do insuficijencije ventilacije restrikcijskog tipa i respiratorne insuficijencije.

FIBROZITIS

(engl. fibrositis), stari naziv za fibromialgiju.

FIBROZNA DISPLAZIJA (engl. dysplasia fibrosa, lat. dysplasia fibrosa polyostotica, syndroma Albright ), bolest kostiju sa fibrozno- -cističnim promenama, pojačanom pigmenta-cijom kože i preranom polnom zrelošću, v. fibrodisplazija.

FIBROZNI PRSTENOVI SRCA (engl. annuli fibrosi cordis ), četiri prstena gustog vezivnog tkiva koji okružuju atrioventrikularne otvore i otvore aorte i pulmonalnog stabla. Desni i levi atrioventrikularni prsten sa prstenom aorte zatvaraju fibrozne trouglove (trigona fibrosa). Sve ovo fibrozno tkivo služi za pripoj zalistaka (valvula) i srčanih mišićnih ćelija.

FIBULA (engl. fibula, fibular bone, lat. fibula), lišnjača. Spoljašnja, tanja kost potkolenice, koja se gornjim okrajkom spaja sa gole-njačom, a donjim sa golenjačom i skočnom kosti. Tela lišnjače i golenjače su spojena međukoštanom opnom potkolenice, postav-ljenom u sagitalnoj ravni.

FIGLU , v. formiminoglutaminska kiselina.

FIKSACIJA (engl. fixation), procedura koja ima za cilj da očuva ćelije, tkiva i organe u što boljem stanju od trenutka uzimanja do dalje pripreme za svetlosnu i elektronsku mikro-skopiju. Idealna fiksacija ne bi trebalo da do-vede ni do kakvih morfoloških niti biohemijskih oštećenja i trebalo bi da odslikava pravo stanje stvari u živom organizmu. Takva fiksacija ne postoji, ali su se naučnici trudili da se bar približe tom idealu. Postoje hemijska i fizička fiksacija i njihova kombinacija. Hemijska fiksacija se može izvesti imerzijom (potapanjem tkiva u fiksativ), ili perfuzijom (ubrizgavanjem fiksativa u krv životinje još za života). Fizička fiksacija podrazumeva primenu hladnoće i toplote. Za sada postoji samo fiksacija smrzavanjem na specifičan način i pod tačno određenim okolnostima.

FIKSACIJA KOMPLEMENTA (engl. complement fixation), imunološka reakcija u kojoj se antigen vezuje sa antitelom i njegovim komplementom, uzrokujući inaktiviranje ili “fiksiranje” faktora komplementa. Reakcija fiksacije komplementa može se testirati u la-boratoriji izlaganjem bolesnikovog seruma antigenu, komplementu i specifično senzibili-sanim eritrocitima. Reakcija fiksacije komplementa se upotrebljava da se otkriju antitela prema infektivnim bolestima, naročito sifilisu i virusnim infekcijama.

FIKSACIJA VILICA (engl. fixation of jaw, arch bar fixation), kod preloma vilica i hirurških korekcija deformiteta vilica, fragmenti se reponiraju, a imobilizacija i fiksacija se postižu plasiranjem žičanih udlaga i žiča-nih ligatura.

FIKSIRANO-NEPOKRETNO STANJE ( engl. locked inside syndrome), neurološka bolest koja je posledica oštećenja supranuklearnog mozga, a manifestuje se pojavom oduzetosti sva četiri ekstrmiteta, pri čemu je svest očuvana. Bolesnik je nepomičan, ne govori, niti može da gestikulira. Jedini mogući pok-reti su treptanje i pomeranje očiju naviše.

FIKSNI ORTODONTSKI APARAT, aparat za lečenje ortodonskih nepravilnosti koji se fiksira na zube metalnim prstenovima ili posebnom tehnikom.

FILA OLFAKTORIJA , (engl. olfactorial fila), snopovi amijelinskih nervnih vlakana, aksona olfaktivnih ćelija. Nemaju mijelinski omotač i obavija ih samo Schwannova košuljica. Jedna Schwannova ćelija može svojom citoplazmom da obuhvati 50 do 150 aksona. Ovi aksoni se sinaptički povezuju sa dentritima neurona olfaktivnog bulbusa.

FILADELFIJA HROMOZOM (engl. Phila-delphia chromosome), citogenetska abnormalnost koja predstavlja recipročnu translokaciju genetskog materijala, dugog kraka hromozoma 22 i hromozoma 9. Prisutna je kod 95% bolesnika sa hroničnom mijeloidnom leukemijom a ređe se nalazi u akutnim leukemijama. Filadelfijski hromozom se označava Ph, a anomalija se može naći u mijeloblastima, eritroblastima i megakarioblastima.

FILAMENT (engl. fillament), 1. anatomski: nit, vlakno, končasta anatomska struktura; 2. hirurški konac (v. šav, hirurški konac).

FILARIJA (engl. filaria), rod nematoda, potkolo valjkastih crva Nemathelmintes. Parazitiraju u potkožnom tkivu, krvi i lim-fnom sistemu životinja i čoveka prouzrokujući filarijazu. Odvojenih su polova, cilindričnog tela sa suženim krajevima, napred imaju usni, a pozadi analni otvor. Telo je beličaste boje obavijeno kutikulom, različite veličine (ženke su nešto veće). Za razvoj im je neophodno

prisustvo prelaznog domaćina. Najčešće su to hematofagni insekti (komarci, obadi, mušice), u čijim organima se od larvi (mikrofilarija) razvijaju odrasli paraziti. Polnu zrelost dostižu u potkožnom tkivu ili limfnom sistemu stalnog domaćina. Medicinski značaj ima nekoliko vrsta od kojih su najpoznatije: Wuchereria bancrofti, Loa loa, Onchocerca volvulus i Brugia malyi.

FILARIJAZA (engl. filariasis), obuhvata grupu oboljenja izazvanih nematodama iz familje Filaroide, koje napadaju limfatični sistem, površna i duboka vezivna tkiva, oči i ređe druge organske sisteme (pluća, nervi sistem). Bolest prenose, zavisno od vrste, različiti insekti, koji su istovremeno prelazni domaćini, sa izuzetkom Dracunculus mediensisa, koji prenosi zaraženi vodeni račić. Larve parazita (mikrofilarije), koje produkuje ženka, mikrofilarije, cirkulišu periodično (Wuchereria bancrofti, Brugia malay, Loa loa), sa ili bez posebnih pravilnosti kroz krv, migriraju zavisno od vrste i kroz druga tkiva (kožu) što se koristi u dijagnostici. Među najvažnije vrste spadaju: Wuchereria bancrofti, čiji odrastao parazit živi u limfnom tkivu. Mikrofilarije cirkulišu noću, a prenosioci su insekti rodova Culex, Aedes i Anopheles. Najčešće manifestacije bolesti su upala limfnih čvorova i sudova, limfangitis i limfadenitis, što za posledicu može imati nastanak velikih otoka ekstremiteta (elefantijaza), odnosno različitih delova genitalnog sistema, semene vrpce i semenika (funikulitis, orchitis) sa stvaranjem velikog otoka mošnica (hidrocela). Brugia malayi i timori, koje su rasprostranjene u Indoneziji i azijskim zemljama, žive takođe u limfnom tkivu. Mikrofilarije migriraju noću, prenose ih Anopheles i različite vrste Mansonia. Pored opisanih promena na limf-nom tkivu, javlja se i oštećenje limfnih sudova bubrega i izlivi limfe u drugim organima. Onchocerca volvulus prenosi crna muva (Simulium damnosum complex), koja živi u blizini reka. Odrastao parazit živi u potkožnom tkivu, dok mikrofilarije imaju poseban afinitet za oči, izazivajući teška oštećenja ronjaže koja dovode do slepila („rečno slepilo“). Filarija Loa loa (prenosilac Chrysops) živi u potkožnom vezivnom tkivu, dok se mikrofilarije sreću u vežnjači i koži, gde njihova migracija pored reumatskih smetnji izaziva karakteristične otoke („Kalabarski otoci“). Drakontijazu izaziva Dracunculus medinensis, koji živi u potkož-nom tkivu čoveka. Infekcija nastaje unošenjem „račića“, putem vode, (Cyclops sp.) koji je inficiran larvom parazita. Larva migrira kroz zid creva do potkožnog tkiva, najčešće pazušne i preponske regije, gde se razvija odrastao para-zit. Dijagnoza filarijaza postavlja se nalazom mikrofilarija u krvi, otkrivanjem eozinofilije, koja prati najveći broj infekcija i nalazom antitela u serumu (IHA, ELIZA, IIFT). Terapija zavisi od vrste parazita. Najčešće se primenjuje dietilkarbamazin koji deluje na mikrofilarije. Ivermectin se pokazao kao posebno efikasan u terapiji onhocekoze.

FILGASTRIM (engl. filgastrim), stimulator hematopoeze u kostnoj srži. Naročito sti-muliše stvaranje neutrofilnih granulocita i njihov prelazak u cirkulaciju. Koristi se za le-čenje neutropenije kod bolesnika koji dobijaju hemioterapiju zbog nemijeloidnog maligniteta. Preparat: Neupogen.

FILICIDIUM, ubistvo deteta od strane majke ili oca u periodu od rođenja do puberteta (v. čedomorstvo i deteubistvo).

FILIFORMAN, KONČAST (engl. filiform), koji je u vidu niti, konca (npr. Actinomycetes, Gram-pozitivni anaerobni štapićI koji imaju tendenciju grupisanja u vidu niti, filamenata).

FILOPODIJE , tanki citoplazmatski produžeci makrofagnih ćelija. Pretpostavlja se da služe za „usidravanje“ makrofaga radi efikasne fagocitoze.

FILOVIRUSI, porodica virusa koja je dobila ime prema latinskoj reči filum što značI nit, najmanja porodica RNK virusa u kojoj se nalaze samo dva virusa: Ebola (reka u Zairu) i Marburg (grad u Nemačkoj). Ne zna se prirodni rezervoar ovih virusa, a kod čoveka izazivaju hemoragične groznice sa visokom smrtnošću. Infekcija se može prenositi i interhumano.

FILTER FOTOMETAR (engl. filter photometer), v. kolorimetar.

FILTER PAPIR (engl. filter paper), specijalni papir koji se koristi kao filter u levku ili kao potporni medijum za hromatografiju ili elektroforezu.

FILTRACIJA (engl. filtration), proces odvajanja čvrste, suspendovane supstance iz tečnosti ceđenjem kroz filter. Filter je porozna sredina lako propustljiva za tečnost. Tečnost koja se filtrira nazivamo suspenzija, a tečnost koja prođe kroz filter - filtrat, dok čvrstu supstancu, koja se zadržava na filtru, označava-mo kao ostatak.

FILTRACIONA MEMBRANA GLOME-RULA (engl. glomerular filtration membrane, barier), filtraciona barijera, krvno-urinarna barijera. Sastoji se od tankog, fenestriranog endotela glomerularnih kapilara, glomerularne bazalne membrane i stopalastih produžetaka podocita. Zahvaljujući hemodinamskim uslovima - filtracionom pritisku i specifičnostima ove membrane, ultrafiltrat krvne plazme prolazi u urinarni prostor Bowmanove kapsule, odakle dalje otiče u nefronski kanalić na dalje procesiranje. Kroz filtracionu membranu mogu proći samo molekuli manji od 40.000 daltona. Dakle, normalno, kroz nju ne prolaze uobličeni krvni elementi, niti makromolekuli veće molekularne težine od albumina.

FILUM

(engl. filum, lat. filum), končić. Tanka, nežna i duga anatomska struktura. F. terminale (engl. terminal f., lat. f. terminale), tanak, završni glijalno-vezivni snop kičmene moždine koji polazi sa vrha njenog završnog, konusnog dela. Filum terminale se pruža na-niže, okružen slabinskim i krsnim kičmenim živcima, do nivoa drugog krsnog pršljena gde srasta sa tvrdom moždanom ovojnicom.

FIMBRIJA (engl. fimbria), končasta izraslina na površini nekih bakterija (najčešće Gram- -negativnih). Označene su i kao pili. Izrastaju iz citoplazmatske membrane i probijaju ćelijski zid na površini bakterijske ćelije. Fimbrije su izgrađene od strukturnog proteina koji nosi naziv pilin. Razlikuju se dve vrste fimbrija: obični pili, koji omogućavaju adherenciju (priljubljivanje) bakterija uz ćelije tkiva domaćina, i seksualni pili, značajni za prenos genetičkog materijala iz jedne u drugu bakterijsku ćeliju pri bakterijskoj konjugaciji. Mogu da imaju i ulogu antigena. F. tube uterine ( engl. f. uterine of tube, lat. f. tubae uterinae), resice jajovoda. Tanki i dugi prstoliki produžeci koji polaze sa obodne ivice spoljašnjeg, levkasto proširenog dela jajovoda.

FINASTERID (engl. finasteride), sprečava pretvaranje testosterona u još aktivniji dihidrotestosteron u tkivu prostate. Time se postepeno smanjuje veličina prostate, ubla-žavaju tegobe i poboljšava protok mokraće. Koristi se oralno za lečenje benigne hiper-trofije prostate kod bolesnika sa znatno uvećanom prostatom. Neželjena dejstva su impotencija, smanjenje ejakulacije i libida. Pre-parat: Proscar.

FINKELSTEINOV ZNAK (engl. Finkelst-ein’s sign ), znak De Quervainovog tendovaginitisa. Vrši se pasivna ulnarna devijacija ručja bolesnika, koja u slučaju postojanja bolesti izaziva oštar bol u korenu palca.

FISIJA (engl. fission), 1. cepanje, razdvajanje, deoba; 2. nuklearna fisija je proces cepanja teških atomskih jezgara na više jezgara. Najčešći uzrok fisije je nestabilnost težih jezgara (neravnoteža broja protona i neutrona u njemu). Energija koja se pri tome oslobađa je 104 puta manja od energije dobijene procesom fuzije. V. fuzija, v. nuklearna energija.

FISTULA (engl. fistula), kanal ili komunikacija, najčešće između dva unutrašnja organa ili od unutrašnjeg organa do spoljne površine tela koji nije fiziološki. Najčešće se naziva prema organima i delovima tela sa kojima komunicira, npr. anovaginalna, bronhokutana, hepatopleuralna, pulmoperitonealna, rektovaginalna, uterovaginalna fistula i sl. Fistule se često veštački prave i koriste u eksperimentalnim istraživanjima (na životinjama) da bi se pratila sekrecija pojedinih organa tokom istraživanja. Abdominalna, (trbušna) f. , kanal između unutrašnjeg trbušnog organa i spoljnje površine trbuha; Ackova f. , artificijelno izvedena komunikacija između portalne vene i vene kave, najčešće se

izvodi kod ži-votinja u eksperimentalne svrhe; amfibolična f. , otvaranje žučne kesice radi obezbeđivanja žuči za ispitivanja, pri čemu postojeći kanal ostaje netaknut da bi normalno funkcionisao posle uklanjanja fistule; analna f. , pravljenje izvoda anusa na koži u njegovoj blizini u slučajevima nedovoljne ili nepostojeće komunikacije debelog creva sa rektumom; arteriovenska f. , komunikacija između arterije i vene koja može biti posledica povrede (traumatska arteriovenska f.) ili urođene nenormalnosti (kongenitalna arteriovenska f.); bilijarna (žučna) f. , komunikacija sa žučnim putevima; bimukozna f. , anusna fistula čija se oba kraja otvaraju na sluzokoži analnog kanala; branhialna, škržna f. , fistula nastala kao posledica greške u zatvaranju škržnog rascepa, naziva se još i vratna fistula; f. bešike , komunikacija mokraćne bešike; fistula dentis, v. zubna fistula; f. rožnjače , fistula na rožnjači zaostala nakon neuspešnog lečenja oštećenja rožnjače; f.kolona. , komunikacija debelog creva i kože (spoljnja fistula debelog creva) ili debelog creva i nekog unutrašnjeg organa (unutranja fistula debelog creva); faringealna f. , komunikacija ždrela; fekalna f., komunikacija kolona sa spoljašnjom površinom tela preko koje se izbacuje fekalni sadržaj; fistula ušne školjke , preaurikularna urođena f., urođena fistula postavljena ispred ušne školjke; hepatična f. , komunikacija jetre i drugog dela tela ili organa; intestinalna f. , fistula između trbušne duplje i spoljašnje površine kože, najčešće urađena arteficijalno; karotidno-kavernozna f. (engl. carotidcavernous f.), arterio-venska komunikacija nastala rupturom intrakavernoznog dela karotidne arterije; kompletna f. , fistula čiji je jedan kraj otvoren na površini sluzokože, a drugi na površini kože; koronarna arteriovenska f. , urođena nenormalna komunikacija između koronarnih arterija i vena srca; koronarna f. , f. koronarne arterije, urođena komunikacija između koronarne arterije i desne strane srca ili plućne i bronhijalne arterije; kraniosinusna f. , fistula između intrakranijalne duplje i jednog od paranazalnih sinusa koja omo-gućava oticanje cerebrospinalne tečnosti u nos; lakrimalna f. , komunikacija suzne kesice ili njenog kanala sa kožom lica ili nosnim kanalom; laktealna f. , komunikacija mlečnog kanala sa kožom; limfatična f. , komunikacija sa limfnim sudovima; MannBollmnova f. , artificijelno otvaranje u izolovanom segmentu interstinuma tako što se proksimalni, gornji deo kanala ušije na prednji zid trbuha, a zadnji spaja sa duodenumom ili nekim drugim delom tankog creva, a koristi se u eksperimentima na životinjama; obrnuta Eckova f. , artificijelno urađena komunikacija donje šuplje vene sa portalnom venom i jetrom, upotrebljava se u eksperimentima na životi-njama; parijetalna f. , komunikacija nekog od organa ili telesne duplje sa površinom tela; pljuvačna f. , komunikacija između pljuvačne žlezde, odnosno kanala i površine kože ili usne duplje na neki drugi, osim normalan način; plućna f. , komunikacija sa plućima; potkovičasta f. , polukružni fistulozni trakt u blizini anusa sa oba izvoda na površini kože; rektovaginalna f. , komunikacija između vagine i rektuma; rektovezikalna f. , neprirodna komunikacija između debelog creva i mokraćne bešike; slepa f. , fistula otvorena samo na jednom kraju, na koži (spoljna slepa f.) ili na površini mukoze (unutrašnja slepa f.), naziva se još i nekompletna fistula; spermatična f. , komunikacija u semenim kanalima; spoljašnja f. , komunikacija između unu-trašnjeg organa i spoljašnje površine tela; submentalna f. , pljuvačna fistula koja se pojavljuje ispod brade; Thiryova f. , arteficijelno otvaranje izolovanog dela creva, čiji je proksimalni deo pričvršćen za zid trbuha, a zadnji ima slep završetak, urađen najčešće u eksperimentalne svrhe; Thiry-Vella f. , arteficijalni otvor na unutrašnjoj krivini tankog creva koji komunicira sa abdominalnim zidom kroz intestinalni segment, interponirajući se između krivine i površine zida, a upotrebljava se u eksperimentima sa životi-njama; torakalna f. , komunikacija grudne duplje; trahealna f. , komunikacija sa trahejom; umbilikalna f. , abnormalna komunikacija sa tankim crevom ili mehurnom vrpcom u pupku; unutrašnja f. , komunikacija između dva unutrašnja organa; urinarna f. , nenormalna komunikacija sa urinarnim traktom; urođena f. vrata , urođena fistula vrata koja se otvara u ždrelu; urođena plućna

arteriovenozna f. , urođena anomalija koju karakteriše postojanje direktne komunikacije između plućnog arterijskog i venskog sistema uslov-ljavajući prisustvo nedovoljno oksigenirane krvi u sistemskom arterijskom krvotoku; Vellaova f. , veštački otvor na izolovanom delu creva, a oba krajnja otvora su spojena sa trbušnim zidom, upotrebljavan u eksperimentima sa životinjama; vezikovaginalna f. , komunikacija mokraćne bešike sa vaginom; želudačna f. , komunikacija želuca i spoljaš-njeg trbušnog zida najčešće urađena arteficijalno (gastrostoma).

FISURA (engl. fissure, lat. fissura), pukotina. Dubok usečeni deo, žleb ili pukotina koja se nalazi između pojedinih mekotkivnih tvorevina, organa ili koštanih struktura. F. horizontalis pulmonis ( engl. horizontal f. of lung, lat. f. horizontalis pulmonis), kratka, duboka i poprečna pukotina desnog plućnog krila koja se pruža od prednje ivice pluća prema ulaznom polju pluća u čijoj se blizini spaja sa kosom pukotinom. Poprečna pukotina deli gornji od srednjeg režnja desnog plućnog krila; f. oblikva pulmonis (engl. oblique f. of lung, lat. f. obliqua pulmonis), duga, duboka i kosa pukotina koja se pruža gotovo od vrha pluća, koso i naniže do donjeg dela zadnje površine pluća. Ova pukotina proseca gotovo čitavu debljinu i desnog i levog plućnog krila. Na desnom plućnom krilu ona razdvaja donji od srednjeg i gornjeg režnja, a na levom, gornji od donjeg režnja pluća; f. orbitalis inferior (engl. inferior orbital f., lat. f. orbitalis inf.), donja očna pukotina. Pukotinasti prostor koji povezuje podslepoočnu i krilasto-nepčanu jamu sa očnom dupljom. Ograničena je: spolja i pozadi velikim krilom klinaste kosti, napred i unu-tra orbitalnim nastavkom nepčane kosti i napred telom gornje vilice. Kroz ovu pukoti-nu prolaze infraorbitalni i zigomatični živac, infraorbitalna arterija i vena; f. orbitalis superior (engl. superior orbital f., lat. f. orbitalis superior), gornja orbitalna pukotina. Pukotinasti prostor koji povezuje srednju lobanjsku sa očnom dupljom. Ograničena je: gore ma-lim krilom klinaste kosti, dole velikim krilom klinaste kosti i unutra bočnom stranom tela klinaste kosti. Kroz ovu pukotinu prolaze: III (nervus okulomotorijus), IV (nervus troh-learis), prva grana V (nervus oftalmikus) i VI (nervus abducens) moždani živac, gornja i donja očna vena; fisura zuba (lat. fissura coronae dentis), manje ili veće fiziološko udubljenje na griznim površinama nastalo spajanjem gleđnih lobusa (kvržica).

FITAT , inozitol heksafosforna kiselina; u obliku kalcijumove ili kalajne soli i obeležena sa 99mTc. U nuklearnoj medicini služi za statičku scintigrafiju i emisionu tomografiju (SPET) jetre.

FITOTERAPIJA (engl. phytotherapy), lečenje biljnim preparatima. U okvirima alternativne medicine i na talasu ekološkog pokreta promovišu se prednosti prirodnih preparata nad lekovima koji se dobijaju sintetskim putem, mada bez dovoljno naučne argumentacije.

FITOVANJE (engl. fitting), podešavanje matematičkih funkcija sa eksperimentalnim podacima medicinskih merenja u cilju izdvajanja pojedinih fizioloških parametara iz dijagnostičke studije. Koristi se u

procesu interpretacije mnogih dijagnostičkih studija, naročito u nuklearnoj medicini. Poželjno je fitovanje koristiti posle modelovanja ispitivanog fiziološkog procesa, a ne nasumice.

FIZIČKA AKTIVNOST (engl. physical activity), svaki pokret tela u kome učestvuje skeletna muskulatura, a koji rezultira utroškom energije. U svakodnevnom životu razlikuju se profesionalna fizička aktivnost (posao), sportska, rekreativna, poslovi u kući i drugo. Količina energije koja je potrebna za neku aktivnost može da se meri kilodžulima (kJ) ili kilokalorijama (kcal), pri čemu je 4,184 kJ = 1kcal. Ukupni utrošak energije svake pojedinačne aktivnosti zavisi od mišićne mase koja učestvuje u izvođenju pokreta i od intenziteta, trajanja i frekvencije mišićnih kontrakcija. Fizička aktivnost je nešto što svaki pojedinac upražnjava da bi održao život, ali “količina” varira kako od pojedinca do pojedinca, tako i kod jedne te iste jedinke tokom vremena. Moderan život karakteriše smanjenje ukupne fizičke aktivnosti, i to ne samo profesionalne, već i rekreativne. Zato se takav način života karakteriše kao sedenteran i uslovljava pojavu sve većeg broja oboljenja tipa hroničnih masovnih nezaraznih bolesti koje neki nazivaju i “bolestima nekretanja”. Kategorizacija fizičke aktivnosti je različita, ali je uobičajena ona na bazi identifikovanih dnevnih aktivnosti: fizička aktivnost u toku spavanja, fizička aktivnost u toku rada i fizička aktivnost u toku slobodnog vremena.

FIZIČKA ASFIKSIJA , v. udušenje.

FIZIČKA POVREDA , povreda (v. povreda) nastala usled dejstva fizičkog agensa na celo telo ili delove tela. Pod fizičkim agensima se podrazumevaju: visoka ili niska temperatura (v. termičke povrede), tehnički i atmosferski elektricitet (v. elektrokucija, v. fulguracija) i jonizujuće zračenje.

FIZIČKA VELIČINA (engl. physical quantity), količina ili funkcija koja predstavlja merljivo svojstvo materije. Veličine su, npr., masa, zapremina, sila, ureja, glikemija itd. jer svaka od njih ima svoju jedinicu. Veličine nisu emocije i bolesti jer zbog svoje izuzetno velike složenosti još uvek nije pronađen način kako da se mere.

FIZIKA (engl. physics), fundamentalna prirodna nauka koja proučava osnovne elemente univerzuma, sile između njih i posledice delovanja ovih sila. Savremena fizika koristi poseban pristup proučavanja, a zasniva se na zakonima simetrije (v. simetrija u fizici) i održanja. Zakoni održanja su zakon održanja energije, momenta impulsa, naelektrisanja i parnosti. Neke oblasti fizike su: mehanika, termodinamika, elektromagnetizam, atomska i molekularna fizika, nuklearna fizika itd. Oblast koja se bavi proučavanjem mikrosistema za koji se koristi poseban matematički aparat je kvantna fizika, a oblasti opisivanja sistema koji se kreću brzinama bliskim brzini svetlosti su relativistička mehanika i

dinamika. Zbog širine interesovanja i istraživanja ne postoji jasna razlika između fizike i drugih prirodnih nauka, tako da danas postoji čitav niz novih oblasti u kojima se fizika prepliće sa drugim naukama, kao što su fizička hemija, biofizika, fizička elektronika, geofizika, matematička fizika i dr.

FIZIKALNA MEDICINA (engl. physical medicine), medicinska disciplina koja se bavi proučavanjem biološkog dejstva pojedinih oblika fizičke energije i njihovom primenom u lečenju, dijagnostici i profilaksi. Deli se na fizikalnu terapiju, fizikalnu dijagnostiku i fizikalnu profilaksu. U lečenju se koriste elektricitet, magnetizam, zvuk, svetlost, toplota i mehanička energija. U lečenju se takođe koriste i prirodni lekoviti činioci: balneološki (peloidi, mineralne vode i gasovi), klimatski i talasoterapijski - lekoviti činioci svojstveni moru i primorju. Fizikalna dijagnostika se sastoji u primeni fizičkih faktora radi utvrđivanja dijagnoze oboljenja ili povrede i utvrđivanja stadijuma oboljenja odnosno povrede. Fizikalna profilaksa se sastoji u primeni fizičkih lekovitih činilaca radi pove-ćanja otpornosti organizma, sprečavanja obo-ljenja i radi sprečavanja posledica oboljenja i povreda. Fizikalna terapija, dijagnostika i profilaksa, široko se primenjuju u sistemu savremene medicinske rehabilitacije obolelih i povređenih i njeno su osnovno i najznačajnije sredstvo.

FIZIKALNA REHABILITACIJA (engl. phy-sical rehabilitation), primena fizičkih metoda (vežbanje, primena vode, vazduha, svetlosti, toplote ili hladnoće, elektriciteta i elektromagnetskog zračenja), u cilju vraćanja radne sposobnosti osobama kod kojih je ta sposobnost ugrožena bolestima, trovanjima ili pov-redama.

FIZIKALNA TERAPIJA (engl. physical therapy), deo fizikalne medicine koja podrazumeva primenu fizičkih agenasa u lečenju. Tako npr., elektrostimulacija se primenjuje za aktiviranje paralitičkih i jačanje zdravih mišića, masaža se primenjuje u le-čenju reumatskih oboljenja, posledica povreda i za poboljšanje cirkulacije itd. Fizikalna t. se deli prema vrsti energije, odnosno agensa koji se primenjuje u lečenju na mehanoterapiju, termoterapiju, hidroterapiju, fototerapiju, elektroterapiju, sonoterapiju i magnetoterapiju.

FIZIKOTERAPIJA (engl. physiotherapy), v. fizioterapija.

FIZIOLOŠKA ISHRANA , ishrana putem koje se u organizam unosi adekvatna količina energije, bar minimum proteina sa svim esencijalnim aminokiselinama, odgovarajuća koli-čina ugljenih hidrata, esencijalne masne kiseline, dijetna vlakna, vitamini, minerali, oligoelementi i voda.

FIZIOLOŠKI OBROK

, (engl. physiological meal), obrok koji sadrži u odgovarajućem odnosu energetske komponente ugljene hidrate, masti i proteine, odgovarajuću količinu dijetnih vlakana, minerala, vitamina i oligoelemenata. Ugljeni hidrati čine 65% dnevnih energetskih potreba, pri čemu 55% čine kompleksni ugljeni hidrati (skrob, glikogen) a 10% prosti ugljeni hidrati - prirodni šećeri; masti čine 20 - 30%, a proteini 10 - -15% dnevnih energetskih potreba. Prepo-ručuje se da veći deo proteina bude životinjskog porekla (punovredni proteini), a manji deo biljnog (nekompletni proteini). Za razliku od proteina, masti biljnog porekla (ulja) treba da su zastupljenije od životinjskih masti, pri čemu odnos nezasićenih i zasićenih masnih kiselina u hrani treba da bude 1 ili više, a ukupan dnevni sadržaj holesterola ne bi smeo da pređe 300 mg (1 žumance). U toku dana treba uneti i najmanje 25 g dijetnih vlakana.

FIZIOLOGIJA (engl. physiology), nauka o funkcionisanju živih organizama i njihovih pojedinih sastavnih delova. Sama reč (bez prideva) odnosi se posebno na fiziologiju čoveka. Fiziologija je osnova medicinske nauke, zajedno sa anatomijom i patologijom.

FIZIOTERAPEUT (engl. physiotherapist), medincinski radnik obučen da sprovodi le-čenje metodama fizikalne medicine i rehabilitacije.

FIZIOTERAPIJA (engl. physiotherapy), le-čenje primenom fizičkih metoda (vežbanje, primena vode, vazduha, svetlosti, toplote ili hladnoće, elektriciteta i elektromagnetskog zračenja).

FIZIOTERAPIJA (engl. physiotherapy), v. fizikalna terapija.

FIZOSTIGMIN (engl. physostigmine), inhi-bitor holinesteraze tj. antiholinesteraza sa re-verzibilnim dejstvom. Pojačava dejstva endogenog acetilholina na glatke mišiće i žlezde, a na oku izaziva miozu. Koristi se uglavnom samo lokalno, u obliku kapi za oči, kod glaukoma. Ima pokušaja da se koristi i u terapiji demencije Alzheimerovog tipa, s obzirom na to da lako prodire u mozak, a kod te bolesti postoji deficit holinergičkih neurona i acetilholina.

FLACCIDITAS MORTIS, v. mrtvačka mlitavost.

FLAGELA

(engl. flagella, lat. flagellum), veoma kompleksan pokretni ćelijski produ-žetak sa veoma kompleksnom unutrašnjom strukturom. Jedine ćelije sa flagelama kod sisara i čoveka su spermatozoidi.

FLAGELACIJA (engl. flagellation), proces formiranja mikroorganizama (bakterije, protozoe).

flagela,

bičevitih

lokomotornih

organela

nekih

FLAGELATE (engl. flagellate), protozoe razreda Zoomastogophora, koje pripadaju potkolu Sarcomastigophora. Karakteriše ih prisustvo flagela, lokomotornih organela nalik na bičeve. Flagelate su vretenastog ili kruškastog tela sa jednim jedrom i neuromotornim aparatom koji upravlja bičem i omo-gućava kretanje. Razmnožavaju se binarnom deobom. Medicinski značaj imaju: Giardia, Trichomonas (crevne i genitourinarne flagelate) i Trypanosoma, Leishmania (krvne i tkivne flagelate).

FLAGELUM (engl. flagellum), flagela; končasta, elastična, pokretna izraslina nalik biču na površini nekih mikroorganizama (bakterija, protozoa). Omogućavaju kretanje pa su označene kao lokomotorne organele. Broj i razmeštaj flagela je različit u zavisnosti od vrsta mikroorganizama. Značajna je i uloga flagela kao antigena (imunološka tipska specifičnost).

FLATUS (engl. flatus), „vetar”, progutan vazduh ili gasovi (vodonik, vodonik- sulfid, ugljen-dioksid, metan), nastali radom intestinalnih bakterija koji se iz gastrointestinalnog trakta mogu izbaciti kroz anus. Dnevna količina zavisi od vrste hrane i iznosi 500 - -1.500 ml.

FLAVI VIRUSI, porodica virusa koja je dobila ime prema latinskoj reči flavus (žut), ranije nazivani ARBO-virusi grupe B. Porodica od 66 virusa od kojih je 29 patogeno za čoveka. Klasifikovani su na osnovu načina prenošenja i fizičko-hemijskih osobina. Prototip i najznačajniji predstavnik je virus žute groznice, od koga potiče i naziv porodice. Većina se prenosi komarcima, pojedini krpeljima, a za neke nije poznat vektor. Na osnovu vektora, za čoveka najznačajniji virusi dele se na: a) viruse koje prenose komarci, b) viruse koje prenose krpelji. Kliničke manifestacije infekcije dele se na dve grupe: 1. encefalitisi (krpeljni i dr.); 2. hemoragične i druge groznice.

FLAVIN (engl. flavin), bilo koja grupa pigmenata koji sadrže izoaloksazinski nukleus, kao što je riboflavin, koji ulazi u sastav nekoliko flavoproteina. Ovi proteini sadrže flavin monokuleotid (FMN) ili flavin

adenin dinukleotid (FAD) vezane kovalentno. FMN i FAD su prostetične grupe brojnih enzima oksidoreduktaza, koji katalizuju prenos elektrona (oksido-redukciona reakcija).

FLAVIN ADENIN DINUKLEOTID, FAD (engl. flavin adenine dinuclotide), koenzim koji nastaje u kondenzaciji riboflavin-5’-fosfata (FMN) i adenozin-5’-fosfata (AMP). Prostetična je grupa nekih oskidoreduktaza, kao što su npr. sukcinat dehidrogenaza i oksidaza D-aminokiselina.

FLAVIN MONONUKELOTID, FMN (engl. flavin mononucleotide), riboflavin-5’-fosfat, koenzim nekih oksidoreduktaza.

FLEBITIS (engl. phlebitis), zapaljenje vena koje može da zahvati duboki i površni venski sistem. Obzirom da prilikom zapaljenja dolazi i do tromboze - zapušenja vena ugruškom, kompletniji i češće upotrebljavan termin je tromboflebitis. Mora se naglasiti da u venama može da nastupi i obrnut proces, da se na mestu tromboze javi zapaljiva reakcija. Prilikom lečenja ovog oboljenja mora se voditi računa o ova dva mehanizma nastanka tromboflebitisa.

FLEBO VIRUSI , rod iz porodice banja virusa. Prenose ih komarci i razne hematofagne vrste sitnih dvokrilaca roda flebotomus. Od preko 30 vrsta za čoveka su najznačajniji virus pa-patači groznice (oboljenje slično gripu) i virus groznice Rift Valley.

FLEBOGRAFIJA (engl. phlebographia), invazivna dijagnostička metoda u kojoj se jodni kontrast ubrizgava u venski sistem i vrši rentgensko snimanje, v. periferna venografija.

FLEBOLIT (engl. phlebolith), pojava manjih ili većih krečnih tvorevina u često proširenim venama. Fleboliti su najčešće okruglog oblika i nekada su lokalizovani u venama trbuha. Njihovo prisustvo značajno otežava venski protok. U težim slučajevima lečenje je hirurško.

FLEBOTROMBOZA (engl. phlebothrombosis). začepljenje vena ugruškom i zapaljivom reakcijom na tom mestu (v. tromboflebitis). Oboljenje može biti lokalizovano u površnim i dubokim venama. Poseban klinički značaj ima oboljenje lokalizovano u dubokim venama ekstremiteta. Ovo oboljenje se naziva duboka venska tromboza (DVT). U angiologiji se ovom oboljenju posvećuje velika pažnja. U toku duboke

venske tromboze može doći do odvajanja tromba ili dela tromba i zapušenja plućne arterije. DVT može da bude uzrok hronične venske insuficijencije. Kod ovog oboljenja dolazi do prelaska krvi iz dubokog u površinski venski sistem što se klinički ispoljava otocima, zapaljenjem površinskih vena i u težim slučajevima i venskim ulkusima.

FLEKAINID (engl. flecainid), antiaritmik sličan lidokainu. Može da se koristi oralno za lečenje komorskih/ventrikularnih aritmija, ali samo kod posebno odabranih bolesnika, jer se pokazalo da rutinska primena flekainida može da pogorša aritmije i poveća smrtnost. Nije u prometu u Jugoslaviji.

FLEKSIJA (engl. flexion, lat. flexio) savijanje, pregibanje. Odnosi se na pokret savijanja ili pregibanja, najčešće kičmenog stuba, ekstremiteta ili dela ekstremiteta. Pojam fleksija je suprotan pojmu ekstenzija.

FLEKSOR (engl. flexor, engl. flexor ), onaj koji deluje u smislu savijanja ili pregibanja. Odnosi se najčešće na mišiće koji svojom akcijom dovode do pokreta savijanja. Pojam fleksor je suprotan pojmu ekstenzor.

FLEKSURA (engl. flexure, lat. flexura), pre-gib, krivina, ugao. Uglasto povijen deo organa, najšešće cevastog. F. koli dekstra (engl. right colic f., lat. f. coli dextra), desni ugao kolona koji se nalazi na mestu prelaska ushodnog u poprečni kolon. Nalazi se u desnom podrebarnom predelu, neposredno ispod desnog režnja jetre a ispred donje-spo-ljašnjeg dela desnog bubrega; f. koli sinistra (engl. left colic f., lat. f. coli sinistra), levi ugao kolona koji se nalazi na mestu prelaska poprečnog u nishodni deo kolona. Nalazi se u levom podrebarnom predelu, neposredno ispod prednjeg pola slezine i repa gušterače, a ispred levog bubrega; f. duodenojejunalis (engl. duodenojejunal f., lat. f. duodenojejunalis), duodenojejunalni ugao. Uglasto povijeni spoj između ushodnog dela dvanaestopalačnog creva i praznog creva. Nalazi se u nivou leve strane drugog slabinskog pršljena, neposredno ispod pripoja korena poprečnog mezo-kolona, podržavan vlaknima suspenzornog mišića dvanaestopalačnog creva.

FLEROKSACIN (engl. fleroxacin), fluorohinolonski antibiotik sa širokim antibakterijskim spektrom. Koristi se za lečenje infekcija respiratornih i urinarnih puteva. Ne sme se davati deci ni mladima do 18 godina jer oštećuje hrskavice zglobova koji rastu. Preparat: Quinodis.

FLEŠBEK

(engl. flashback), predstavlja epizode ponovljenog preživljavanja trauma, u vidu nametljivih sećanja. Javlja se u okviru posttraumatskog stresnog poremećaja ili kao posledica upotrebe halucinogenih supstanci.

FLOATING-HARBOROV SINDROM , (engl. floating Harbor’s syndrome ), kongenitalan sindrom, koga karakterišu jezička, govorna, razvojna retardacija sa afazijom, pseudo-artroze, anomalije klavikule, kratak vrat, kratke ruke sa zdepastim prstima, klinodaktilija, nepovijeni nožni prsti, ograničena pok-retljivost lakata, trouglasto lice i visoko čelo, hipoplazija maksile, mikrognatija, mandibularni dubok preklop, dug nos, široka nazalna baza, uzano nepce, hipertrofija maksilarnog alveolarnog nastavka i nadole i unazad pos-tavljene ušne školjke. Inteligencija je normalna i osobe ne odaju utisak hromozomne abnormalnosti.

FLOKULACIJA (engl. flocculation), pojava kada se rastvoru neke materije doda određeni reagens, pa taj dotle bezbojni rastvor dobije pahuljice nastale reakcijom rastvorene mate-rije i dodatnog reagensa. Ova tehnika se koristi za dokazivanje pojedinih materija u ras-tvoru, na primer, važna je za ispitivanje funk-cije jetre kod čoveka.

FLOKULACIONI TEST (engl. flocculation test), pripada grupi dijagnostičkih testova za ispitivanje funkcija jetre na osnovu otkrivanja kvalitativnih i kvantitativnih promena u sastavu proteina u plazmi. Ovde spadaju i cefalinholesterol flokulacioni test, timol zamućenje i test zamućenja sa cink-sulfatom.

FLOKULUS (engl. floccule, lat. flocculus), pahuljica. Odnosi se na parni, desni i levi, deo ili režnjić malog mozga koji se nalazi na mestu spoja prednje i donje strane malog mozga, neposredno uz donje malomoždane nožice. Spada u filogenetski najstariji deo malog mozga - vestibulocerebelum, koji zajedno sa čvorićem ili nodulusom gradi flokulonodularni režanj malog mozga.

FLOU-CITOMETRIJA (engl. flow cytometry), tehnika određivanja broja i vrste pojedinih ćelija u tečnom medijumu. Određivanje broja ćelija vrši se bilo na osnovu njihove veličine, sposobnosti da vežu za sebe određenu fluorescentnu boju, na osnovu sadržaja DNA ili RNA i drugo. Ovo se vrši pomoću aparata koji se zove flou-citometar.

FLOUMETAR (engl. flowmeter), v. merač protoka.

FLUCITOZIN (engl. flucytosine), pomoćni lek kod teških sistemskih gljivičnih infekcija koje se primarno leče flukonazolom ili amfotericinom B. U toku terapije moguć je razvoj rezistencije, pa treba kontrolisati osetljivost izazivača infekcije, i krvnu sliku zbog neželjenih dejstava na kostnu srž. Preparat: Ancotil.

FLUDARABIN (engl. fludarabine), citotoksički lek iz grupe antimetabolita. Inhibira sintezu nukleinskih kiselina, a koristi se za lečenje hroničnih limfocitnih leukemija posle inicijalne neuspešne primene alkilirajućih agenasa. Neželjena dejstva su kumulativna: oštećenja kostne srži i smanjenje imuniteta. Preparat: Fludara.

FLUDROKORTIZON (engl. fludrocortisone), sintetski mineralokortikoid za lečenje Addisonove bolesti, insuficijencije kore nadbubrega. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Florinef.

FLUFENAZIN (engl. flufenazin), antipsiho-tički lek iz grupe fenotiazina; derivat piper-azina sa jakim antipsihotičkim, slabim sedativnim i antiholinergičkim dejstvima, a vrlo izraženim neželjenim ekstrapiramidalnim dejstvima. Koristi se za lečenje shizofrenije i drugih psihoza, a primenjuje oralno ili u vidu injekcija. Preparati: Flufenazin, Metoten, Moditen.

FLUKLOKSACILIN (engl. flucloxacillin), polusintetski penicilin otporan na penicilinazu, i zato namenjen lečenju infekcija izazvanih stafilokokama. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Floxapen.

FLUKONAZOL (engl. fluconazole), antiglji-vični antibiotik iz grupe azola, naročito efikasan u lečenju monilijaze, lokalnih i sistemskih infekcija. Lokalne vaginalne infekcije mogu se izlečiti samo jednom tabletom flukonazola, a ostale lokalne infekcije se leče oralno 2 - 4 nedelje. Teške sistemske infekcije kod osoba sa smanjenim imunitetom leče se intravenskim infuzijama. Preparat: Diflucan.

FLUKTUACIJA (engl. fluctuation), kretanje tečnosti u šupljini mekih zidova. Pritiskom prsta sa jedne strane šupljine dolazi do pomeranja tečne kolekcije (krvi, gnoja, limfe i sl.), što se može registrovati dodirom i izdizanjem nivoa na drugoj strani šupljine.

FLUMAZENIL

(engl. flumazenil), antagonist benzodiazepina, koji se koristi intravenski u anesteziji za prekidanje dejstva benzodiazepina, ili kao antagonist kod samoubilačkih trovanja benzodiazepinima. Preparat: Anexate.

FLUMETAZON (engl. flumethasone), dermatosteroid, kortikosteroid za lokalnu primenu sa umerenim antiinflamatornim i antialergijskim dejstvom. Koristi se u obliku masti ili krema za lečenje ekcema i drugih alergij-skih dermatoza. Locacorten N.

FLUNITRAZEPAM (engl. flunitrazepam), benzodiazepin dugog dejstva koji se koristi u kratkim kurama za lečenje nesanice. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Rohypnol.

FLUNIZOLID (engl. flunisolide), sintetski kortikosteroid za inhalaciju, koji se koristi u obliku spreja za lečenje bronhijalne astme i alergijskog rinitisa tj. polenske kijavice. Neželjena dejstva su lokalni nadražaj, kašalj i promuklost zbog superinfekcije monilijama. Preparat: Inhacort.

FLUOCINOLON (engl. fluocinolone acetonid), dermatosteroid, sintetski kortikosteroid za lokalnu primenu sa jakim antiinflamatornim, antialergijskim i antieksudativ-nim dejstvom. Koristi se u obliku krema ili masti za lečenje ekcema i drugih alergijskih dermatoza. Kod sekundarno inficiranih dermatoza koriste se kombinacije sa neomicinom. Preparati: Panolon, Sinoderm, Synalar, Sinoderm N, Synalar N.

FLUOCINONID (engl. fluocinonide), dermatosteroid, sintetski kortikosteroid za lo-kalnu primenu. Koristi se u obliku krema ili masti za lečenje ekcema i drugih alergijskih dermatoza. Preparat: Methosyn.

FLUOKORTOLON (engl. fluocortolone), sintetski kortikosteroid za lokalnu i sistemsku primenu sa jakim antiinflamatornim, antialergijskim i antieksudativnim dejstvom. Koristi se u obliku krema ili masti za lečenje ekcema i drugih alergijskih dermatoza, a u obliku tableta za lečenje sistemskih bolesti koje reaguju na terapiju steroidima: reumatizam, alergijske bolesti, bolesti oka, jetre, bubrega i krvnih sudova, maligne sistemske bolesti i dr. Preparati: Ultralan, Ultralan ophtalmicum, Ultralan oral.

FLUOKSETIN (engl. fluoxetine), antidepresiv, selektivni inhibitor preuzimanja serotonina. Koristi se oralno za

lečenje blažih sindroma depresije. Preparati: Flunirin, Prozac.

FLUOR, F , (engl. fluor), halogeni element vrlo rasprostranjem u prirodi, najviše ga ima u zemljinoj kori i vodi, vrlo je reaktivan i u prirodi se nalazi samo u obliku jedinjena. Esencijalan je za čoveka, ima ga najviše u kostima, zatim u zubima, a u mekim tkivima ga ima vrlo malo. Od posebnog je značaja za prevenciju karijesa i uspešno se primenjuje preko 50 godina. Dokazano je da je stalno prisustvo malih količina fluorida u pljuvačci od izuzetnog značaja za održavanje zdravlja usta i zuba. Najefikasnija metoda primene fluorida u prevenciji karijesa je fluorisanje vode za piće (1 mgF/l) koja se u svetu prime-njuje od 1945. god. u velikom broju zemalja. I u našoj zemlji postoji zakonska obaveza fluorisanja vode za piće do sada realizovana u Užicu, Kruševcu i Pančevu i sistemu vodosnabdevanja RZAV (Čačak, Gornji Milanovac, Lučani i Arilje). Paste za zube sa fluoridima su takođe izvanredno sredstvo za prevenciju karijesa, daju izvanredne rezultate, smatra se da su dovele do „tihe revolucije u stomatologiji“. U prevenciji karijesa se koriste i brojne druge metode primene fluorida (fluorisanje kuhinjske soli, mleka, tablete, rastvori za ispiranje usta i koncentrovani preparati za ambulantnu upotrebu).

FLUORESCEIN (engl. fluorescein), fluorescentna boja koja se široko upotrebljava za fluorescentnu mikroskopiju. Često se upotrebljava konjugovana sa antitelima za imunocitohemijsku lokalizaciju antigen-antitelo kompleksa. U biomikroskopiji oka (u živo) fluorescein se upotrebljava za lokalizaciju površnih oštećenja rožnjače.

FLUORESCENCIJA (engl. fluorescence), emisija elektromagnetske radijacije neke supstance posle apsorcije energije (npr. emisija svetlosti jedne boje, talasne dužine, kada je supstanca pobuđena izlaganjem svetlosti druge talasne dužine); rasejanje svetlosti na fluorescentnoj supstanci koja postaje izvor novog zračenja (svetlosti) veće talasne dužine od upadnog zračenja.

FLUORESCENTNA MIKROSKOPIJA (engl. fluorescence microscopy ), visoko osetljiva mikroskopska tehnika za analizu prirodnog fluorescentnog materijala, kao što su npr. nukleinske kiseline, lipidi ili steroidni hormoni. Uzorci se boje fluorescentnim bojama ili antitelima označenim fluorescentnim jedi-njenjem.

FLUORID (engl. fluoride), fluor je neophodan sastojak u ishrani za sprečavanje karijesa zuba. Ako u vodi za piće nema dovoljno fluora, onda se u vodovodu dodaje natrijum--florid u potrebnim količinama, i taj proces se naziva fluorisanje vode. Joni fluora mogu se preuzeti i iz lekovitih preparata kao ras-tvori za ispiranje usta, kapi ili tablete. Pre-parat: Fluorogal.

FLUORIMETRIJA (engl. fluorometry), analitički postupak određivanja fluorescentnih je-dinjenja (npr. porfirina, kateholamina, kinidina, kalcijuma, magnezijuma, tirozina, fenilalanina). Intenzitet fluorescencije na odre-đenoj telasnoj dužini proporcionalan je koncentraciji fluorescentnog jedinjenja. Fluorescentnom metodom moguće je odrediti manje od 1 pg/L neke supstance.

FLUORISANJE VODE ZA PIĆE (engl. fluoridation), dodavanje malih količina fluorida vodi za piće u cilju smanjenja pojave ka-rijesa u populaciji. Rezulati većine studija potvrdili su da se na ovaj način bitno smanjuje incidenca zubnog karijesa. Iako su naše vode među siromašnijim u svetu u pogledu sadržaja ovog elementa, fluorisanje pijaće vode kod nas nije zaživelo u praksi. S jedne strane to je posledica visokih troškova, a s druge bitnijih medicinskih razloga. Odavno je, naime, poznato da su optimalna i toksična doza fluora vrlo bliske, te da se većpri koncentracijama od 2 ppm javljaju znaci fluoroze, ali je tek odnedavno dokazano da fluor može biti i kancerogen.

FLUORIZACIJA (engl. fluoridation), tretman fluoridima, precizno dodavanje oko jednog promila raznih jedinjenja fluora (sodium fluorosilikata, sodium fluorida i sl.) u vodu ili kuhinjsku so, namenjenih opštoj potrošnji, kao dela programa narodnog zdravlja u cilju prevencije ili redukcije incidence zubnog karijesa.

FLUOROHINOLONI (engl. fluororquino-lones), sintetski antibiotici širokog spektra i hinolonske strukture koji u molekulu imaju atom fluora. Grupu čine: ciprofloksacin, fle-roksacin, ofloksacin, pefloksain. Koriste se za lečenje infekcija razne lokalizacije izazvanih uglavnom Gram-negativnim bakterijama uk-ljučujući i Pseudomonas, koji je inače rezistentan na mnoge antibiotike. Ne smeju se davati deci i mladima do 18 godina, jer oštećuju hrskavice zglobova koji rastu.

FLUOROHROM (engl. fluorochrome ), jedi-njenje koje ima osobinu da apsorbuje svetlost jedne talasne dužine, a emituje svetlost druge talasne dužine. Prirodni fluorohromi su steroidi, porfirini i nukleinske kiseline. Fluorohromi kao što su rodamin i fluorescein koriste se u kliničkoj hemiji vezani na antitela za detekciju i lokalizaciju antigena.

FLUOROMETAR (engl. fluorometer), instrument za izvođenje fluorimetrije.

FLUOROMETOLON

(engl. fluorometholone), dermatosteroid, kortikosteroid sa lokalnu primenu sa umereno jakim antiinflamatornim i antialergijskim dejstvom. Koristi se u kombinaciji sa drugim sastojcima za lečenje ekcema analnog predela i hemoroida. Preparat: Delmeson.

FLUOROURACIL (engl. fluorouracil), citotoksički lek iz grupe antimetabolita pirimidina, inhibira sintezu nukleinskih kiselina. Koristi se za lečenje odabranih slučajeva karcinoma kolona, pankreasa, dojke jer se ne mogu lečiti drugim sredstvima. Preparati: Fluorouracil, 5-Fluorouracil.

FLUOROZA ZUBA (engl. mottled enamel, lat. fluorosis), pojava belih linija ili mrlja i promena boje gleđi do žute ili mrke, a u težim slučajevima javljaju se i hipoplastični defekti u gleđi zuba. Posledica je dugotrajnog unoše-nja povećanih koncentracija fluorida u vodi za piće (preko 2 mgF/l) u vreme stvaranja gleđi. Prema težini može biti: blaga, umerena ili jaka fluoroza. Sinonim: šareni zubi.

FLUPENTIKSOL (engl. flupenthixol), antipsihotik iz grupe tioksantena. Koristi se retko za lečenje shizofrenije i drugih psihoza. Nije u prometu u Jugoslaviji.

FLURAZEPAM (engl. flurazepam), benzodiazepin umereno dugog dejstva koji se koristi u kratkim kurama za lečenje nesanice. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Dalmane.

FLURBIPROFEN (engl. flurbiprofen), nesteoidni antiinflamatorni lek, derivat propionske kiseline koji ima i analgetička i antipiretička dejstva. Reverzibilno blokira enzim ciklooksigenazu. Primenjuje se oralno ili u obliku supozitorija za lečenje reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Neželjena dejstva su zajednička za celu grupu: dispepsija, bolovi u želucu i krvarenje. Preparat: Flugalin.

FLUTAMID (engl. flutamide), antiandrogen; sprečava rast raka prostate u početnoj fazi te-rapije gonadorelinima (buserelin, goserelin i dr.). Preparat: Flucinom.

FLUTIKASON (engl. fluticasone propionate), sintetski kortikosteroid za inhalaciju. Koristi se u obliku aerosola za profilaksu napada bronhijalne astme kad bronhodilatatori i hromoglikat-natrijum nisu dovoljni. Neželjena dejstva su lokalni nadražaj, kašalj i promuklost zbog superinfekcije monilijama. Prepa-rat:

Flixotide.

FLUVASTATIN (engl. fluvastatin), inhibitor sinteze holesterola, odnosno enzima HMG- -CoA reduktaze. Smanjuje koncentracije ukupnog i aterogenog LDL-holesterola, a povećava nivoe antiaterogenog HDLholesterola. Usporava razvoj ateroskleroze i sma-njuje učestalost pojave infarkta miokarda posle višegodišnje primene. Može da izazove oštećenje jetre i bolove u skeletnoj muskulaturi. Preparat: Lescol.

FLUVOKSAMIN (engl. fluvoxamine), antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina u mozgu. Koristi se oralno za lečenje blažih sindroma depresije. Pre-parat: Fevarin.

FMN, skr. za flavin mononukleotid.

FOBIJA (engl. phobia), od grčke reči phobos- -strah, nesrazmerno intenzivan i iracionalan strah od izvesnih spoljašnjih samo potencijalno opasnih pojava, situacija ili predmeta. Objekti za koje je fiksiran strah, variraju od stvarno opasnih, kod kojih postoji filogenetski programirana reakcija straha (strah od zmije, visine), preko relativno malo ili retko opasnih (strah od letenja), pa do gotovo bezopasnih (zatvoren prostor). Značajan za fobiju nije sam strah, već njegova snaga, iracionalnost i nepromenjljivost. U stvari, strah je nesrazmerno veliki u odnosu na stvarnu opasnost, što ga čini besmislenim i neuro-tičnim. Osnova fobičnog straha je zabranjen nagon koji je potisnut i pomeren.

FOKOMELIJA (engl. sealmelia), urođeni nedostatak proksimalnog dela ekstremiteta. Ekstremiteti su kratki i ima se utisak kao da stopala ili šake izlaze direktno iz tela. Poznata je „epidemija“ koja je nastala posle uzimanja leka talidomida za smirenje od strane trudnica.

FOKUS (engl. focus), v. žiža.

FOLAT (engl. folate), so, estar ili anjon folne kiseline.

FOLIKUL STIMULIŠUĆI HORMON,

FSH (engl. folicule stimullating hormon, FSH), glikoproteinski hormon molekul-ske težine oko 30.000 daltona, koji luče gonadotropi tip I adenohipofize. FSH stimuliše rast i razvoj folikula jajnika, kao i sekreciju estrogena od strane folikularnih ćelija. Kod muških jedinki stimuliše rast semenih kanalića i proces razvoja spermatozoida.

FOLIKULARNA TEKA (engl. follicular the-ca), koncentričan omotač oko rastućeg i zre-log ovarijalnog folikula. Sastoji se od: teke interne (lat. theca interna), bogato vaskularizovanog sloja rastresitog vezivnog tkiva sa mnoštvom ćelija. Odvojena je od membrane granuloze jednom staklastom membranom (membrana propria Slavljanski). Tekalne će-lije teke interne postaju teka luteinske ćelije posle ovulacije, a uporedo sa tim rastresito vezivno tkivo i kapilari prodiru u korpus luteum formirajući njegovu stromu; teka eksterna (engl. theca externa), sloj koncentrično raspoređenih kolagenih vlakana u kome se nalazi i poneka ćelija nalik na fibroblast. U toku degeneracije korpusa luteuma, vezivno tkivo ovog sloja zamenjuje njegov epitel i formira korpus albikans (lat. corpus albicans).

FOLIKULARNE ĆELIJE FOLIKULA JAJ-NIKA , (engl. follicular cells of ovary follicle), okružuju jajnu ćeliju u svim fazama razvoja folikula jajnika. Nazivaju se još i granuloza ćelije, jer su sitne (granula = zrno). Folikularne ćelije su u kontaktu sa ovocitom preko zone pelucide, ali su od ovarijalne strome odvojene bazalnom laminom. Luče estrogene hormone do prskanja folikula, a tokom formiranja žutog tela transformišu se u granuloza luteinske ćelije.

FOLIKULITIS (engl. folliculitis), stafilo-kokna infekcija folikula dlake. U početku se javlja ostiofolliculitis, jedna žućkasta pustula u čijem se centru nalazi dlaka. Folikulitisi se većinom javljaju grupisano na licu, vratu, trupu.

FOLIKULO-STIMULIRAJUĆI HORMON, FSH (engl. follicle-stimulating hormone), hormon koji luči prednji režanj hipofize pod kontrolom gonadotropin-rilizing hormona (LH-ri-lizing hormon) koji luči hipotalamus. FSH je glikoprotein (RMM 30.000) sa alfa i beta-subjedinicama, koji se vezuje za specifične receptore na plazma membranama. Aktivirajući adenilat ciklazu dovodi do povećanja nivoa cikličnog AMP. Stimuliše tkivo gonada da izlučuju steroidne hormone i ključan je za plodnost. FSH stimuliše ovulaciju kod žena i spermatogenezu kod muškaraca.

FOLIN-CIOCALTEUOV REAGENS (engl. Folin-Cioacalteu reagent), analitički reagens koji je kompleks fosfo-volfram-molibdenske kiseline. Koristi se za detekciju i određivanje fenola i nekih drugih aromatičnih struktura, kao što su indol, imidazol i jedinjenja koja sadrže te grupe, kao što su tirozin i proteini (fibrinogen). Redukcijom reagensa dobija se tamno plava boja koja se meri spektrofotometrijski na 670 nm.

FOLINSKA KISELINA (engl. folinic acid), derivat folne kiseline koji učestvuje u sintezi purina. Koristi se kao antidot kod predoziranja metotreksata i drugih inhibitora enzima dihdrofolat reduktaze, i tako sprečava njihovu toksičnost. Preparat: Leucovorin.

FOLKODIN (engl. pholcodine), antitusik opioidne strukture. Suzbija kašalj delujući na CNS, a ne deluje analgetički niti izaziva razvoj zavisnosti. Koristi se za lečenje suvog, nadražajnog kašlja kod infekcija, alergije ili tumora disajnih puteva. Preparati: Folkodin, Pholcodin.

FOLNA KISELINA (engl. folic acid), jedan od vitamina B kompleksa neophodan za sintezu nukleinskih kiselina nezavisno od vitamina B-12. Od namirnica, nalazi se u kvascu, jetri i zelenom povrću. Dnevna potreba za odrasle je 200 g, a za trudnice bar 400 g zbog prevencije defekata nervnog tubusa kod fetusa (npr. spina bifida). Nedostatak folne kiseline dovodi do megaloblastičke enemije. Preparati: Folan, Folsan 2.

FON (engl. background radiation), v. osnovno zračenje.

FONACIJA (engl. phonation), jedna od faza u proizvođenju glasa u kojoj ekspirijumski vazduh struji između glasnih žica i dovodi do njihove vibracije. Mišići i zglobovi larinksa po-dešavaju položaj i napetost glasnih žica, zahvaljujući eferentnim signalima iz motosenzornog korteksa. To je filogenetski najmlađa funkcija koja je sekundarno adaptirana na organe za disanje i gutanje. Za sticanje govorne funkcije najvažniju ulogu ima centralni nervni sistem. Govor nije nagonska aktivnost nego stečena, ali proizilazi iz nagonske potrebe čoveka za društvom i komunikacijom.

FONIJATRIJA (engl. phoniatrics), grana me-dicine, interdisciplinarna oblast koja se bavi dijagnostikom, lečenjem i prevencijom bo-lesti i poremećaja glasa, govora i sluha u meri u kojoj utiče na glas i govor. Subspecijalizacija je u otorinolaringologiji. U tesnoj vezi sa fonijatrijom su: neurologija, psihijatrija, psihologija, endokrinologija, logopedija, fonopedija, lingvistika i akustika.

FONO (engl. phono), prefiks koji označava glas i ono što pripada glasu.

FONOKARDIOGRAFIJA (engl. phonocardiography), upisivanje srčanih talasa (šumova i tonova), metoda koja, pomoću naslanjanja nastavka aparata na pojedina mesta grudnog koša, daje grafički prikaz akustičkih fenomena odnosno srčanih tonova i šumova, njihovim registrovanjem sinhrono sa elektrokardiogramom. Ovom metodom se vrši zapis sr-čanih zvukova (engl. phonocardiogram) kako normalnih tako i patoloških i analizira njihovo trajanje (deo sistole, dijastole ili čitav njihov interval), njihov karakter. Tako, ako se jedan šum javi u početku sistole srca, naziva se protosistolni, u sredini sistole mezosistolni, na kraju sistole - telesistolni, ili tokom čitave sistole - holosistolni šum. Analogni su nazivi i za trajanje šuma u toku dijastole, pa ono može biti: proto-, mezo-, tele- ili holodijastolni šum. Verifikovanje šumova i tonova pomoću zapisa fonokardiograma, pomaže u dijagnozi stečenih i/ili urođenih srčanih mana i objektiviziranju (grafičkom potvrdom) onoga što se utvrdi auskultacijom bolesnika. Takođe, fono-kardiografija omogućuje i uvid u trajanje pojedinih delova srčanog ciklusa, kao i njihovo merenje (npr. elektromehanička sistola traje od Q-zupca do drugog aortnog tona, a mehanička sistola srca od prvog do drugog tona srca).

FONOKARDIOGRAM (engl. phonocardiogram), grafički zapis zvučne aktivnosti srca.

FONTANELA (engl. fontanel), mesto spajanja sutura lobanje. Od značaja su 2 fontanele: velika, prednja fontanela i mala, zadnja fon-tanela. Velika fontanela ima oblik romba, dijametra 2,5 cm. Nalazi se između čeone i te-mene kosti, a zatvara se između 4. i 26. meseca života. Mala fontanela je trouglastog oblika, veličine oko 0,5 cm. Postavljena je izme-đu temene i potiljačne kosti. Zatvara se izme-đu 4. i 8. nedelje života. Održavaju stanje intrakranijalnog pritiska.

FONTANINI PROSTORI , (engl. Fontona spaces), nalaze se između trabekularne mreže u iridokornealnom uglu oka. Sa jedne strane komuniciraju sa prednjom očnom komorom, a sa druge strane sa Schlemmovim kanalom, preko koga očna vodica otiče u vene beonjače oka.

FORAMEN (engl. foramen, lat. foramen), otvor ili prorez koji se probija kroz tkivnu strukturu, organ, vezivnu opnu ili kost. F. epiploikum ( engl. epiploic f., lat. f. epiploicum), otvor opornjačke kese preko koga komuniciraju ovaj peritonealni špag i prostor peritonealne duplje. Otvor je ograničen: napred - desnom ivicom malog opornjaka (omentum minus), pozadi - donjom šupljom venom, gore - repnim režnjem jetre i dole - gornjim delom dvanaestopalačnog creva. Prohodan je za širinu jednog, retko dva prsta. Ukoliko se prst plasira u navedeni otvor onda je on umetnut između dve od tri najveće vene ljudskog tela: napred vene porte, a pozadi donje šuplje vene; f. interventrikulare (engl. interventricular f., lat. f. interventriculare), međukomorski otvor. Parni, desni i levi otvor između

bočne i treće moždane komore, ograničen napred stubom forniksa (velikomoždanog svoda), a pozadi prednjim polom talamusa; f. ishiadikum majus (engl. greater ischiadic f., lat. f. ischiadicum majus), veliki sedalni otvor. Otvor preko koga komuniciraju prostor karlične duplje i sedalni predeo. Otvor je ograničen: spolja - velikim sedalnim urezom karlične kosti, unutra - bočnom stranom krsne kosti, i dole - sakrospinalnom vezom koja ga razdvaja od malog sedalnog otvora. Kroz veliki sedalni otvor prolazi kruškasti mišić i deli ga na dva manja otvora: gornji ili suprapiriformni i donji ili infrapiriformni otvor. Kroz suprapiriformni otvor prolaze: gornja sedalna arterija, vena i nerv. Kroz infrapiriformni otvor prolaze: donja sedalna arterija, vena i nerv, veliki sedalni živac, zadnji kožni živac buta, stidni živac, unutrašnja stidna arterija i vena; f. ishiadikum minus (engl. lesser ischiadic f., lat. f. ischiadicum minus), mali sedalni otvor. Otvor preko koga komuniciraju prostor karlične duplje i sedalni predeo. Otvor je ograničen: spolja - malim sedalnim urezom karlične kosti, unutra bočnom stranom krsne kosti, gore - sakrospinalnom vezom, dole - sakrotuberalnom vezom. Kroz mali sedalni otvor prolaze: unutrašnji zaporni mišić, stidni živac, unutrašnja stidna arterija i vena; f. jugulare (engl. jugular f., lat. f. jugulare), otvor na bazi lobanje nepravilnog oblika koji spaja zadnju lobanjsku duplju sa bočnim (laterofaringealnim) prostorom ždrela. Otvor grade jugularni urezi slepoočne i potiljačne kosti, a kroz njega prolaze: sigmoidni venski sinus koji se nastavlja unutrašnjom jugularnom venom, donji venski petrozni sinus, IX (nervus glosofaringeus), X (nervus vagus) i XI (nervus akcesorijus) moždani živac; f. magnum (engl. f. magnum, great f., lat. f. magnum), veliki potiljačni otvor na bazi lobanje preko koga komuniciraju zadnja lobanjska duplja i kičmeni kanal. Otvor se nalazi u središnjem delu potiljačne kosti ograničen njenim delovima: napred - bazilarnim delom, sa strane - bočnim delovima, desnim i levim i pozadi - ljuskastim delom ili ljuskom potiljačne kosti. Kroz ovaj, najveći otvor na bazi lobanje prolaze: produžena moždina, moždane ovojnice, desna i leva kičmena arterija, prednja i zadnje spinalne arterije, bazilarni venski splet i kičmeni kore-novi XI (nervus akcesorijus) kičmenog živca; f. omentale (engl. omental foramen, lat. foramen omentale), v. foramen epiploikum; f. ovale (engl. oval f., lat. f. ovale), 1. otvor na međupretkomorskoj pregradi srca preko koga komuniciraju desna i leva pretkomora. Osobenost je krvotoka ploda ili fetusa kod koga krv zaobilazi većim delom pluća tako što prolaskom kroz ovalni otvor prelazi iz desne u levu srčanu pretkomoru iz koje odlazi u levu komoru i početni deo aorte. 2. ovalni otvor na bazi lobanje preko koga komuniciraju srednja lobanjska duplja i podslepoočna jama. Otvor se nalazi pri bazi velikog krila klinaste kosti, a kroz njega prolazi donjovilični živac okružen malim venskim spletom; f. rotundum (engl. round f., lat. f. rotundum), okruglasti otvor na bazi lobanje preko koga komuniciraju srednja lobanjska duplja i krilastonepčana jama. Otvor se nalazi pri bazi velikog krila klinaste kosti, a kroz njega prolazi gornjovilični živac okružen malim venskim spletom; f. vertebrale (engl. vertebral f., lat. f. vertebrale), pršljenski otvor, v. vertebra.

FORENZIČKA MEDICINA, v. sudska medicina.

FORESTIEROVA BOLEST, v. ankilozirajuća hiperostoza.

FORMALDEHID

(engl. formaldehyde), al-dehidni derivat mravlje kiseline, koji se ne-kad koristio kao gas za dezinfekciju prosto-rija i predmeta npr. ćebadi i dušeka. For-maldehid nastaje kad se formalin kuva u otvorenim posudama, ili se koristi kao gas u autoklavima.

FORMALIN (engl. formalin), vodeni rastvor koji sadrži 40 % formaldehida. Koristi se za sterilizaciju, a u patologiji za fiksaciju tkiva. Deluje baktericidno, fungicidno, virucidno i sporocidno, pa se koristi za dezinfekciju vune, životinjskih koža i uništavanje spora bacila antraksa. Zagrevanjem rastvora oslobađa se formaldehid koji se takođe koristi za dezinfekciju.

FORMAT SLIKE (engl. image format), struktura neke digitalne slike. Definiše svako polje, odnosno element slike i podatke koji reprezentuju to polje. Standard DICOM-3 definiše format slike koju generišu različiti medicinski uređaji za slikanje (CT, MR, NM, ULS i dr.).

FORMIMINOGLUTAMINSKA KISELINA, FIGLU (engl. formiminoglutamic acid), intermedijerno jedinjenje u razgradnji histidina. FIGLU se prevodi u glutamat dejstvom enzima FIGLU transferaze, kojoj je koenzim folat. To znači da deficit folata dovodi do akumulacije FIGLU.

FORMOTEROL (engl. formoterol), bronhodilatator. Selektivno stimuliše beta-2-adrenergičke receptore kao salbutamol, ali dejstvo se razvija sporo, tokom 2 sata, a traje dugo, do 12 sati kao salmeterol. Koristi se za lečenje bronhijalne astme kod bolesnika koji se već leče nekim od antiinflamatornih lekova: kortikosteroidima za inhalaciju, hromoglikat-natrijumom. Preparati: Foradil, Oxis.

FORNIKS (engl. fornix, lat. fornix), svod, lučno povijena struktura. F. cerebri (engl. f. of cerebrum, fornix, lat. f. cerebri), velikomoždani svod. Veliki, parni, desni i levi, snop mijelinskih nervnih vlakana koji se pruža od hipokampusa, lučno zaobilazi žuljevito telo i završava se u septalnom predelu i bradavičastim (mamilarnim) telima hipotalamusa. Zadnji deo forniksa, koji nastavlja fimbriju hipokampi, zove se krak ili krus, srednji kompaktni deo je telo ili korpus, a prednji deo forniksa zove se stub ili kolumna. Forniks je, funkcionalno, deo limbičkog sistema; f. faringis (engl. f. of pharynx, lat. f. pharyngis), ždrelni svod. Gornji, lučno zaobljeni zid ili krov ždrelne duplje u čijoj se sluznici nalazi ždrelni ili treći krajnik; f. vagine (engl. f. of vagina, lat. f. vaginae), svod usmine. Gornji deo ili kružno uobličen špag usmine koji u potpunosti okružuje vrat materice. Ovom kru-žnom prostoru opisuju se četiri dela nejedna-ke dubine: prednji, dva bočna i zadnji deo, ko-ji odgovaraju zidovima usmine. Dubina delova opada idući od prednjeg ka zadnjem. Naj-dublji, zadnji deo svoda počiva neposredno ispod dna Daglasovog ili rektouterinog špaga.

FORSIRANI EKSPIRATORNI VOLUMEN, FEV (engl. forced expiratory volume in first second), zapremina vazduha koja se izdahne pri maksimalnom izdahu, nakon maksimalnog udaha. Izražava se u litrima. Pokazatelj je opstrukcije strujanju vazduha kroz disajne pu-teve. Meri se pomoću spirometra. FEV1, forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi.

FOSA (engl. fossa, trench, lat. fossa), jama ili udubljenje jasno ograničeno od okolnih struktura. F. aksilaris (engl. axillary f., axilla lat. f. axillaris), pazušna jama. Parni, desni i levi prostor piramidalnog oblika koji se nalazi između gornje-unutrašnjeg dela nadlakta i gornje-spoljašnjeg dela grudnog koša. U pazušnoj jami nalaze se: pazušna arterija i vena, pazušni limfni čvorovi i rameni živčani splet, okruženi rastresitim vezivnim i ćelijskim masnim tkivom; f. hipofizijalis (engl. hypophysial f., pituitary f., lat. f. hypo-physialis), hipofizna jama. Koštano-vezivna jama na gornjoj strani tela klinaste kosti u kojoj je smeštena endokrina žlezda, hipofiza; f. infratemporalis (engl. infratemporal f., lat. f. infratemporalis), podslepoočna jama. Du-boki predeo glave i parni, desni i levi, prostor nepravilnog oblika koji se nalazi spolja od nosnog i usnog sprata ždrela, unutra od grane donje vilice, ispod slepoočnog predela i srednje lobanjske jame. Zidove jame grade koštane, vezivne i mišićne strukture. U podslepoočnoj jami nalaze se: spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić, gornjovilični i donjovilični živac, bubna vrpca, gornjovilična arterija i vena, krilasti ili pterigoidni venski splet; f. ishio-analis (engl. ischioanal f., lat. f. ishioanalis), sedalno-čmarna jama. Parni, organski prostor koji ulazi u sastav međice ili peri-neuma. Nalazi se bočno, desno i levo u odnosu na čmarni kanal (kanalis analis). Ispunjena je vezivnim i masnim tkivom, donjom čmar-nom arterijom i donjim čmarnim živcima. Kroz spoljašnji zid ove jame, koji gradi zaporna opna (fascija obturatorija) pruža se stidni kanal kojim prolaze stidni živac, unutrašnja stidna arterija i vena; f. ishio-rektalis (engl. ischiorectal f., lat. f. ischiorectalis ), v. fosa ishioanalis. Naziv je pogrešan, ali opšte prihvaćen. Ova jama se ne nalazi bočno u odnosu na čmarno crevo (rektum), već bočno u odnosu na čmarni kanal (kanalis analis); f. kubitalis (engl. cubital f., lat. f. cubitalis), lakatna jama. Parni, desni i levi, organski prostor piramidalnog oblika koji se nalazi ispred zgloba lakta. U lakatnoj jami se nalaze: tetiva dvo-glavog mišića nadlakta, završni deo žbičnog živca, završni deo nadlakatne arterije i njene završne grane, žbična i lakatna arterija, vene pratilje navedenih arterija i središnji živac ruke ili nervus medijanus; f. ovarika (engl. ovarial f., lat. f. ovarica), jajnička jama. Plitka, peritonealna jama na bočnom zidu karlič-ne duplje uz koju je prislonjen jajnik. Ogra-ničena je: gore - spoljašnjom bedrenom arterijom, dole - materičnom arterijom i zapornim živcem (nervus obturatorijus), napred širokom materičnom vezom i pozadi - unu-trašnjom bedrenom arterijom i mokraćo-vodom; f. poplitea (engl. popliteal f., lat. f. poplitea), zatkolena jama. Parni, desni i levi organski prostor oblika romba, koji se nalazi neposredno iza zgloba kolena. U zatkolenoj jami nalaze se: zatkolena arterija i vena, golenjačni i zajednički lišnjačni živac, rastresito vezivno i ćelijsko masno tkivo; f. postpontina (engl. postpontile f., lat. f. postpontina), v. sulkus bulbopontinus; f. romboidea (engl. rhomboid f., lat. f. rhomboidea), rombasta jama. Jama rombastog oblika na zadnjoj ili dorzalnoj strani moždanog stabla koja gradi prednji zid četvrte moždane komore. Sastoji se od dva trougla, gornjeg ili pontinskog, koji odgovara zadnjoj strani moždanog mosta ili ponsa i donjeg ili oblongatnog, koji odgovara zadnjoj strani produžene moždine. Oba trougla su spojena bazama duž kojih se pružaju sržne pruge četvrte moždane komore.

FOSFAT (engl. phosphate), so ili estar jedne od tri fosforne kiseline (orto-, meta-, i piro-). U organizmu se nalaze neorganski i organski fosfati.

FOSFATAZE (engl. phosphatase), enzimi koji hidrolizuju fosfatne monoestre (EC 3.1.3). Ovi enzimi široke specifičnosti katalizuju reakciju: organski fosfat + H2O = alkohol + neorganski fosfat, ili reakciju prenosa fosfata: organski fosfat + fosfatni akceptor = alkohol + neorganski fosfat-fosfatni akceptor (npr. AMP pufer). Fosfataze se nalaze u svim tkivima, telesnim tečnostima i ćelijama. V. kisela fosfataza i alkalna fosfataza.

FOSFATIDILGLICEROL (engl. phosphati-dylglycerol), fosfolipid čije je prisustvo u amnionskoj tečnosti u dobroj korelaciji sa zre-lošću pluća. Površinski drugo je najveće aktivno jedinjenje u plućima, tako da je merenje odnosa lecitin-sfingomijelin (L/S) značajan dijagnostički test za procenu zrelosti pluća.

FOSFATIDILHOLIN (engl. phosphatidylcholine), fosfolipid koji sadrži estarski vezan glicerol sa dva molekula dugolančanih alifatičnih kiselina na ugljeniku 1 i 2, fosfornu kiselinu na ugljeniku 3, koja je esterifikovana sa alkoholnom grupom holina. Fosfatidilholini se naročito nalaze u nervnom tkivu, jetri, žumancetu jajeta i u manjoj količini u žuči i krvi. Nazivaju se i lecitini.

FOSFOENOLPIRUVAT (engl. phosphoeno-lpyruvate), intermedijerni glukoneogenezu i glioksilatni put.

metabolit,

koji

je

značajan za

glikolizu,

FOSFOGLUKOMUTAZA (engl. phosphoglucomutase), enzim iz roda transferaza (a-D-glukoza-1,6-bifosfat: a-D-glukoza-1fosfat fosfotransferaza, EC 2.7.5.1), koji katalizuje intramolekulski reverzibilni prenos fosfatne grupe sa ugljenika 1 na ugljenik 6 glukoze.

FOSFOGLUKONAT DEHIDROGENAZA (DEKARBOKSILIRAJUĆA) 6-PGD (engl. phosphogluconate dehydrogenase, decarboxylating), enzim iz roda oksidoreduktaza Š6fosfo-D-gluko-nat:NADP+ 2-oksoreduktaza dekarboksilirajuća, EC 1.1.1.44Ć. Kata-lizuje reakciju 6-fosfo-D-glukonat + NADP+ = D-ribuloza-5-fosfat + CO2 + NADPH, koja učestvuje u pentozno fosfatnom putu metabolizma glukoze.

FOSFOLIPAZA (engl. phospholipase), jedan od nekoliko enzima koji hidrolizuju spe-cifične veze fosfolipida, kao što su lecitin ili lizolecitin, uz oslobaðanje anjona slobodnih masnih kiselina i glicerofosfoholina, diacil- -glicerola ili fosforilholina.

FOSFOLIPIDI (engl. phospholipid), lipidi koji sadrže fosfor. Fosfolipidi su npr. lectini, kardiolipidini, sfingomijelini itd.

FOSFOMICIN (engl. phosphomycin), antibio-tik baktericidnog dejstva za većinu patogena u mokraćnim putevima. Koristi se oralno samo jedna doza za lečenje nekomplikovanih infekcija mokraćnih puteva, a za profilaksu kod transuretralnih intervencija u urologiji jedna doza pre i jedna posle intervencije. Preparat: Monuril.

FOSFOR, P (engl. phosphorous), nemetalni element sa atomskim brojem 15 i atomskom težinom 30,9738. Pripada V grupi periodnog sistema elemenata i ima oksidaciona stanja -3, +3, i +5. Nalazi se u tri alotropna oblika; belom (naziva se i žuti), crvenom i crnom fosforu. Fosfor je esencijalan mineralan sastojak.

FOSFOTRANSFERAZE (engl. phosphotransferase), potklasa enzima iz roda transferaza (EC 2.7.1-5) koji katalizuju prenos fosfatne grupe. Adenozin trifosfat je najčešći donor fosfatne grupe, mada postoje i drugi donori. Primeri ovih enzima su heksokinaza, miokinaza i fosfogliceromutaza.

FOSFOVOLFRAMOVA KISELINA (engl. phosphotungstic acid), 24WO3.2H3PO4.48H2O, je snažno oksidaciono sredstvo u vodenom rastvoru. Koristi se za taloženje proteina i kao reagens. Mnoga jedinjenja, npr. mokraćna kiselina, alkaloidi, azotne baze i aminokiseline redukuju fosfovolframovu kiselinu do volframovog plavog, fosfovolframovog kompleksa čija se apsorbancija meri na 710 nm.

FOSINOPRIL (engl. fosinopril), ACE inhibitor koji se koristi za lečenje hipertenzije i insuficijencije srca, sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Preparat: Staril.

FOSKARNET

(engl. foscarnet), antivirusni lek koji se koristi za lečenje infekcija izazvanih Herpes virusima, uključujući i citomegalo-viruse koji su rezistentni na aciklovir, posebno kod obolelih od AIDS-a. Neželjena dejstva su: jaka žeđ, pojačano mokrenje, oštećenje bubrega, muka, povraćanje i malaksalost. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Foscavir.

FOSULA (engl. small ditch, lat. fossula), mala jama, jamica (deminutiv od fosa). Jamica ili udubljenje jasno ograničeno od okolnih struktura.

FOTO(engl. photo-), prefiks sa značenjem svetlosni.

FOTOEFEKT (engl. photoelectric effect), emisija elektrona pod uticajem fotona odre-đene energije. Elektroni se oslobađaju iz materije samo u slučaju kada je energija fotona veća od vrednosti energije veze elektrona u datom sistemu. Energija tako emitovanog elektrona (fotoelektrona), jednaka je razlici energije apsorbovanog fotona i izlaznog rada. Kod gasova emituju se elektroni iz pojedinačnih atoma i molekula pod dejstvom zra-čenja, a izlazni rad se zamenjuje jonizacionim potencijalom (fotojonizacija).

FOTOEMISIJA (engl. photoemission), emisija elektrona koja nastaje kao rezultat bombardovanja supstance fotonima, v. fotoefekt.

FOTOERITEM (engl. fotoerythema), eritem koji se javlja po izlaganju sunčevoj svetlosti.

FOTOFOBIJA (engl. fotofobia), strah od svetlosti. Bolesnik neprijatno doživljava sunčevu i veštačke izvore svetlosti. Strah i uznemirenost često su praćeni bolom i drugim neprijatnim doživljavanjima. Fotofobija se javlja kod obo-ljenja oka (konjunktivitis, uveitis, akutni gau-kom). Čest je klinički znak i kod meningitisa. Bolesnik obično leži suprotno od izvora svetlosti, zgrčenih ekstremiteta, u tzv. menin-gealnom položaju.

FOTOGRAFIJA (engl. photography), trajna slika dobijena dejstvom svetlosti na ploče, filmove ili hartiju premazane smešom želatina i hemijskih jedinjenja osetljivih na svetlost: bromid srebra sa raznim dodacima.

Slika je najpre nevidljiva (latentna) i delovanjem spe-cijalnih rastvora, razvijača, postaje vidljiva, tj. bromid srebra se redukcijom prevodi u crno metalno srebro čijim se fiksiranjem dobija negativ (svetli delovi snimljenog predmeta su tamni, a tamni svetli). Slika se sa negativa ko-pira na hartiju, film, ploču premazanu smešom kao za snimanje, zatim se razvija i dobija se pozitiv, fotografija snimljenog predmeta.

FOTOKATODA (engl. photocathode), katoda sa koje se emituju elektroni kao rezultat foto-efekta. V. fotoefekt.

FOTOKOAGULACIJA (engl. photocoagulation), hirurška tehnika koja koristi intenzivan snop svetlosti (kao iz lasera) u cilju zatvaranja ili da bi se izvršila koagulacija tkiva.

FOTOLIZA (engl. photolysis), hemijsko razlaganje supstance na jone izazvano fotonima.

FOTOMETAR (engl. photometer), instrument za merenje intenziteta svetlosti. V. spektrofotometar.

FOTOMETRIJA (engl. photometry), merenje karakteristika svetlosti koje se uglavnom zasniva na merenju energije koju prenosi svetlost, kao i drugih veličina povezanih sa procesima predaje i prenosa energije prijemnom sistemu, oku ili svetlosnom detektoru. Fotometrija takođe proučava karakteristike svetlosnih izvora i njihovo delovanje na prijemnike.

FOTOMIKROGRAFIJA (engl. photomicrography), snimanje mikroskopske slike na fotografski medijum. Snimljena slika je fotomikrograf.

FOTON (engl. photon), osnovna jedinica ene-rgije elektromagnetnog zračenja, koja se označava i kao kvant. Max Plank i Albert Einstein, dobitnici Nobelove nagrade za fiziku, otkrili su da se svetlost, koja predstavlja deo spektra elektromagnetnih talasa, sastoji od niza manjih delova, paketa energije ili fotona. Energija fotona (E) određena je relacijom E = hn, gde je h = 6,62617610-34Js Plankova konstanta, a n frekvencija svetlosti, odn. elektomagnetnog zračenja.

FOTOPIGMENTI

(engl. photopigments), he-mijske supstance koje se nalaze u fotoreceptorima. One pretvaraju svetlost u nervni signal. U štapićima se nalazi fotopigment ro-dopsin a u čepićima tri različita fotopigmenta od kojih svaki optimalno ekscitira svetlost odgovarajuće talasne dužine (fotopigment maksimalno osetljiv na svetlost talasne duži-ne 560 nm - crvena boja; na svetlost talasne dužine oko 530 nm zelena boja; na svetlost talasne dužine oko 420 nm - plava boja). Prisustvo ove tri vrste fotopigmenata u čepi-ćima omogućuje razlikovanje boja (kolorni vid).

FOTOPSIJA (engl. photopsio), opažanje svetlaca, treperenja, svetlucanja, blještanja pri početnom odlubljenju mrežnjače, oftalmič-koj migreni, kod arterioskleroze krvnih sudova oka, kod visokog očnog pritiska.

FOTOPSKI VID (engl. fotopic vision), funkcija čepića koji su odgovorni za kolorni vid pri dnevnoj svetlosti.

FOTORECEPTORI (engl. photoreceptors), ćelije koje se nalaze u mrežnjači i pretvaraju svetlost u nervni signal. Postoje dve vrste ovih receptora: štapići i čepići. Osetljivost čepića i štapića na svetlost je približno srazmerna antilogaritmu koncentracije fotopigmenata u njima, što znači da im se osetljivost može promeniti u ogromnoj meri sa malim promenama koncentracije fotopigmenata. Osetljivost čepića na svetlost je oko 300 puta manja od osetljivosti štapića, što je i razlog da čepići odgovaraju na promene intenziteta svetlosti iznad bazičnog, dok štapići otkrivaju apsolutnu osvetljenost. Zbog toga je i funkcija štapića i čepića različita: čepići su odgovorni za vid pri dnevnoj svetlosti - fotopski vid (kolorni vid), a štapići za vid u uslovima slabije svetlosti - skotopski vid (noć, sumrak i zora).

FOTOSENZITIVNOST (engl. photosensitivity), preosetljivost na sunčevu svetlost koja se ispoljava kao eritemski kožni osip na iz-loženim delovima tela. Ovakav nalaz je jedan od kriterijuma za dijagnozu sistemskog eritemskog lupusa, mada se može javiti i kod drugih bolesti (porfirije) ili kao izolovan fenomen.

FOTOTERAPIJA (engl. phototherapy), deo fizikalne t. koji izučava biološko delovanje svetlosne energije kod povređenih i obolelih. Svetlosna energija ispoljava svoje biološke efekte samo ukoliko je apsorbuju koža i dublji slojevi tkiva. Dubina prodiranja svetlosti u tkiva zavisi od talasne dužine, frekvencije talasa i stanja kože. Prema vrsti svetlosnih elektromagnetnih talasa fototerapija se deli na: helioterapiju (sunčevim zračenjem), terapiju vidljivom svetlošću, hromoterapiju (t. pojedinim bojama vidljivog dela spektra), t. infracrvenim zracima, t. ultraviolentnim zrače-njem, t. polihromatskim svetlom (bioptron), t. monohromatskim svetlom (laser).

FOVEA CENTRALIS RETINE

(lat. fovea centralis), specijalizovano polje retine na očnom dnu, centralni deo žute mrlje, prečnika samo 0,4 mm. Ovo područje sastoji se od oko 30.000 čepića koji imaju posebnu strukturu i koja im omogućava da raspoznaju detalje u vidnoj slici. Posmatrani predmet vidi se jasno samo ako se njegov lik nalazi u fovei centralis- - tačka najoštrijeg vida. To se odnosi na vid pri dnevnoj svetlosti, kolorni vid (v. čepići). U uslovima slabe osvetljenosti (noću), nekolorni vid, posmatrani predmet se ne vidi ako se njegov lik formira u fovei centralis (zato što se u njoj nalaze samo čepići).

FOVEOLA (engl. small pit, lat. foveola), mala jama, jamica (deminutiv od fovea).

FRACTURES THRESHOLD , pretpostav-ljena vrednost koštane gustine pri kojoj dolazi do spontanih preloma kao posledica povećane krtosti kostiju.

FRAKCIJA FILTRACIJE (engl. filtracion fraction ), deo plazme filtrirane kroz glomerularnu membranu. Izračunava se odnosom između brzine glomerulske filtracije i renalnog protoka plazme.

FRAKTAL (engl. fractal), objekat koji karakterišu samosličnost i necelobrojna dimenzija. Samosličnost se ogleda u osobini da delovi fraktala posmatrani pod različitim uvećanjima uvek izgledaju isto. Primera ovakvih objekata u prirodi, tzv. statističkih fraktala, ima mno-go: grane drveća, pluća, površine oblaka itd. U teoriji se definišu tzv. deterministički fraktali. To su matematički objekti konstruisani itera-tivnim postupkom polazeći od konkretnog geometrijskog objekta.

FRAKTURA (engl. fracture; lat. fractura: frangere - slomiti, polomiti ), prelom; 1. prekid kontinuiteta strukture kao što su kosti, hrska-vice ili metal; 2. prekid u mehaničkoj snazi određene strukture. 3. razlog koji dovodi do prekida kontinuiteta. Fraktura ili prelom jeste delimičan ili potpuni prekid kontinuiteta kosti. Nastaje isključivo kao posledica agresije pri kojoj na kosti deluje mehanička sila čiji intenzitet prelazi granicu moguće fiziološke elastičnosti. Postoji više vrsta preloma u za-visnosti od uzroka: traumatski, patološki i prelom usled zamora.

FRAKTURA LOBANJE (engl. skull fracture), prekid kontinuiteta kosti lobanje izazvan traumom; linearna f. l. , čija je prelomna linija u nivou lobanje, bez dislokacije; depresiona f. l. , kada su koštani fragmenti utisnuti unutar lobanjske duplje najmanje za debljinu kosti lobanje; ping-pong f. l. , utisnuće dela kosti bez prekida njenog kontinuiteta, kod elastične lobanje dece; kominutivna f. l. , koja ima veći broj koštanih

fragmenata ili u nivou površine lobanje ili utisnutih u lobanjsku duplju; f. baze l. , kada frakturna linija preseca bazu lobanje ili se sa svoda lobanje spušta na bazu.

FRAKTURA NOSA (engl. fracture of the nasal bone), prelom nosnih kostiju koji može biti izolovan ili u sklopu politraume glave, sa ili bez dislokacije fragmenata kosti. Najčešće je posledica saobraćajnog udesa ili udarca rukom ili nogom. Terapija je repozicija sa imobilizacijom.

FRAKTURA ZUBA , (engl.tooth fracture), v. prelom zuba.

FRAMBEZIJA (engl. frambesia, yaws), framboesia tropica, bolest tropskih regiona, slična sifilisu, izazvana Treponemom pallidum subspecies pertenue. Ima hroničan tok, prenosi se direktnim kontaktom i protiče kroz manje ili više jasno odeljene stadijume. Primarnu leziju karakterišu infiltrativne („malinaste”) prome-ne, papule, na licu ili ekstremitetima; sekundarnu fazu karakterišu deseminovane ulcerativne, hiperkeratotičke i organ-specifične inflamatorne lezije; karakteristika tercijarnog stadijuma je diseminacija gumozno-destruktivnih promena, posebno na koštano zglobnom sistemu. Lek izbora je penicilin, a lična higijena čini najvažniju profilaktičku meru.

FRANK-STARLINGOV MEHANIZAM (engl. Frank-Starling mechanism), fiziološki, heterometrijski mehanizam autoregulacije, od-nosno podešavanja udarnog volumena obe komore (sprečavanje pražnjenja ili staze u plućnoj cirkulaciji), kao i adaptacije udarnog volumena na promene venskog priliva (polo-žaj tela, respiracija) i pritiska u aorti, odnosno automatsko podešavanje napona miokarda u miru na alteracije punjenja ventrikula i arterijski krvni pritisak. Zasniva se na činjenici da početna dužina mišića srca (venski priliv) određuje snagu kontrakcije srca.

FRC v. funkcionalni rezidualni kapacitet.

FREIOV TEST , (engl. Frei’s test), služi za dokazivanje lymphogranuloma venerum (Lymphopatia venerea). Izazivač veneričke limfopatije je Chlamydia lymphogranulomatosis, koja zajedno sa izazivačem psikatoze, trahoma i inkluzionog konjuktivitisa, spada u posebnu grupu mikroorganizama, između virusa i rikecija. U testu se koristi Lygranum St (Squibb) antigen, dobijen iz kultivisane hlamidije. Reakcija postaje pozitivna ako infiltrovna i eritematozna papula prelazi 5 mm, a čita se posle 48h.

FREKVENCIJA SRCA (engl. cardiac rhy-thm), broj srčanih ciklusa u minuti. U normalnim uslovima sinusni čvor kao „vodič’’ srčanog rada ima najbrži automatizam, emituje nadražaje frekvencijom od 60 do 100 kontrakcija srca u minuti (najčešće oko 75/min), pa se ova srčana frekvencija naziva euritmom. Varira sa stepenom aktivnosti. Najniže su vrednosti u uslovima psiho-fizičkog mira. Sporija srčana frekvencija (is-pod 60/min) naziva se bradikardijom, a brža (preko 100/min) tahikardijom. Nepravilan ritam srca sporije frekvencije srca naziva se bradiaritmijom, a nepravilan ritam brže frekvencije srca naziva se tahiaritmijom srca. Poremećaji ritma srca nazivaju se srčanim aritmijama (arrhythmyae cordis) ili disaritmijama. Prekobrojne, prevremene ili neočekivane kontrakcije ritma srca nazivaju se ekstra sistolama, koje mogu biti sinusne, pretkomor-ske, nodalne ili komorske. Postoje i tzv. pre-ekscitacioni sindromi srca, obično brze frek-vencije (tahikardni oblici), koji nastaju zbog aberatnog sprovođenja. Adams-Stock-Morgagni-Gerbecijusov sindrom je spori ritam srca u vidu ekstremne bradikardije (ispod 40/min), praćen poremećajima hemodinamike i krizama svesti, zbog atrioventrikularne disocijacije, odnosno najtežeg bloka (IIIo) atrioventrikularnog sprovođenja. Sinusnom tahikardijom se naziva frekvencija srca iznad 100/min. Ubrzana frekvencija pret-komora može biti u vidu flatera (lepršanja), treperenja, fibrilacije i paroksizmalne supraventrikularne tahikardije, kada se u komore provode brzi impulsi tako da daju tahikardnu frekvenciju komora (npr. tahiaritmija absoluta). Takođe, može biti i frekvencija komora brzog ritma u vidu komorske tahikardije, flatera i fibrilacije komore, koje predstavljaju maligne poremećaje srčanog ritma sa dubo-kim poremećajem hemodinamike (poslednja dva oblika tahikardije komora predstavljaju tzv. kardiak arest i uzrokuju stanje kliničke smrti, uvod u brzu biološku smrt i naprasnu srčanu smrt). Pored toga što je rutinski EKG metod snimanja pouzdan za utvrđivanje frek-vencije i ritma srca (i specifičan i senzitivan kao dijagnostička metoda), ipak je za cir-kardijalno praćenje frekvencije srca i pouzdaniju dijagnozu pogodniji holter monitoring EKG-a tokom 3 + 24 časa ili duže. On omogućava upoređivanje frekvencija srca, aktivnost ispitanika, subjektivni nalaz i pra-ćenje efekata datih lekova, kao i uticaj vremena ili stresa.

FREMITUS (engl. fremitus), vibracije koje se osete pri palpaciji, npr. bronhalni fremitus koji se oseti pri palpaciji grudnog koša u osobe koja ima hronični bronhitis, a vibracije nastaju prolaskom vazduha kroz krupne bronhije u kojima je sluz čvrsto prijubljena uz lumen bronha. Ovaj fremitus menja mesto na kome se može palpirati nakon kašlja, pri kome se pomera sekret. Fremitus pectoralis - govorni fremitus, predstavlja treperenje zida grudnog koša, koji nastaje kao posledica proizvedenih vibracija u laringsu pri izgovaranju određenih reči, što se prenosi naniže u bronhije. Vibracije se palpiraju dlanovima šaka postavljenim na zid grudnog koša pri izgovaranju dubokih samoglasnika (a, o, u) posle tvrdih suglasnika. Bolesnik laganim i dubo-kim glasom izgovara reči „tru-u-ba“, „tara-a-ba“. Šake se postavljaju na simetrična mesta prednje i zadnje strane grudnog koša, jer je bitno proceniti da li je fremitus simetričan ili ne.

FRENEKTOMIJA (engl. frenectomy, lat. frenectomia ), frenulektomija; hirurško premeštanje ili odstranjivanje dela ili cele vezice usne ili jezika.

FRENULUM (engl. frenulum, bridle, lat. frenulum), uzdica ili vezica. Tanak snop ve-zivnog tkiva ili trakasto uobličen deo sluznice koji ograničava pokretljivost organa ili dela strukture na kome se pripaja.

FRIGIDNOST (engl. frigidity), od latinske reči frigidus - hladan, seksualni poremećaj žene, koji se sastoji od nesposobnosti za seksualni odgovor ili seksualna osećanja. Može biti relativna ili totalna, varira, od potpune inhibicije do inkompletnog orgazma, ali i primarna ili sekundarna (uzrokovana organskim faktorom).

FRÖHLICHOV SINDROM (engl. Fröhlich’s syndrome ), poremećaj kod dečaka praćen ekstremnom gojaznošću, izostankom seksualnog razvoja, uz poremećaj sna i apetita. Nastaje kao posledica poremećaja u hipotalamusu, a medicinski naziv je dystrophia adiposogenitalis.

FROMENTOV ZNAK (engl. Froment’s sign ), nemogućnost zadržavanja tankog predmeta (pločice, papira i dr.) stiskom između palca i kažiprsta. Predstavlja osetljiv znak atrofije mišića tenara prilikom pareze n. ulnarisa.

FRONS (engl. foerhead, lat. frons), čelo, prednje-gornji deo lica između obrva i kosmatog dela glave.

FRONTALIS (engl. frontal, lat. frontalis ), 1. čeoni, onaj koji pripada predelu čela. 2. onaj koji odgovara frontalnoj ili koronarnoj ravni. 3. onaj koji odgovara prednjem delu određene strukture.

FRONTALNA RAVAN (engl. frontal plane), longitudinalno deli organ ili telo na prednji i zadnji deo. Označava se i kao koronarna ravan.

FRUKTOKINAZA (engl. fructokinase), enzim iz roda transferaza (ATP: D-fruktoza-6-fosfotransferaza, EC 2.7.1.4) koji katalizuje reakciju ATP + D-fruktoza = ADP + D-fruktoza 6-fosfat.

FRUKTOZA

(engl. fructose), 2-ketoheksoza, izomer glukoze. Prirodni izomer D-fruktoza se nalazi u medu i slatkom voću i ulazi u sastav disaharida D-saharoze (konzumni šećer).

FRUKTOZEMIJA (engl. frukctosemia), nalaz fruktoze u krvi. Javlja se kod nepodnošljivosti na fruktozu usled deficita hepatičnog enzima fruktoza-1-fosfat aldolaze, retkog naslednog metaboličkog poremećaja koji se prenosi na autozomalan recesivan način.

FRUKTOZURIJA (engl. fructosuria), prisus-tvo fruktoze u urinu, usled nepodnošljivosti na fruktozu i ređe usled unošenja većih količina voća.

FSH (engl. follicle-stimulating hormone), v. folikulo-stimulirajući hormon.

FTIZA (engl. phthisis), grčka reč, znači „propadanje”, sušica, jektika, sekundarna tuberkuloza pluća. V. tuberkuloza pluća.

FULGURACIJA (engl. lightning stroke), 1. udar groma, fizička povreda (v. povreda) nastala dej-stvom atmosferskog elektriciteta. Telesno ošte-ćenje i eventualna smrt nastaju zbog prolaska električne struje kroz telo (v. elektrokucija) i zbog istovremenog termičkog i mehaničkog dejstva munje; 2. fulguracija (engl. fulgura-tion), destrukcija živog tkiva električnom varnicom proizvedenom visokofrekventnom strujom. Pojava je štetna u kratkotalasnoj dijatermiji, ako se izolacija između elektrode i kože “probije”. Koristi se u hirurgiji za uklanjanje malih površinskih izraslina na površini kože, ali se uspešno koristi i za uništavanje patološki izmenjenih tkiva u dubini kože. Postupak se izvodi pod lokalnom anestezijom.

FULMINANTAN (engl. fulminant), bolest koja nastaje iznenada sa intenzivnim simptomima i ima veoma ozbiljan tok.

FUMARAT HIDRATAZA (engl. fumarate hydratase), enzim iz roda liaza (L-malat hidro-liaza, EC 4.2.1.2) koji sudeluje u ciklusu limunske kiseline u reakciji L-malat = fumarat + H2O. Naziva se i fumaraza.

FUMARAZA

(engl. fumarase), v. fumarat hidrataza.

FUMARNA KISELINA (engl. fumaric acid), nezasićena dibazna kiselina, koja je intermedijer u ciklusu limunske kiseline.

FUNDUS (engl. fundus, boottom, lat. fundus), dno, baza, najširi ili najdublji deo cevastog ili kesasto uobličenog organa. F. gastrikus ( engl. f. of stomach, lat. f. gastrikus), dno želuca. Zaobljeni i kupolasto prošireni deo želuca, često ispunjen vazduhom, koji se nalazi iznad nivoa ulaznog ili kardijačnog otvora želuca. Naziv je pogrešan, ali odomaćen, jer dno u ovom slučaju odgovara gornjem delu želuca. Pravilan naziv je želudačni svod ili forniks gastrikus; f. okuli (engl. f. of eye, eyeground, lat. f. oculi), zadnji deo unutrašnjosti očne jabučice vidljiv optičkim instrumentom oftalmoskopom. Ovaj deo obuhvata vidni deo mrežnjače, delove sudovnjače i beonjače; f. uteri (engl. f. of uterus, lat. f. uteri), materično dno, gornji, prošireni i kupolasto zaobljeni deo materičnog tela koji se nalazi iznad nivoa otvora jajovoda; f. ventrikuli (engl. f. of stomach, lat. f. ventriculi), v. fundus gastricus; f. vezike urinarije (engl. f. of urinary bladder, lat. f. vesicae urinariae ), dno mokraćne bešike. Zadnje-donji deo mokraćne bešike koji je kod osoba muškog pola odvojen od čmarnog creva rektovezikalnim špagom u gornjem delu, a semenim kesicama, seme-vodom i rektovezikalnom pregradom u do-njem delu. Kod osoba ženskog pola dno bešike je u odnosu sa vratom materice i gornjim delom vagine. Posmatrajući unutrašnjost mokraćne bešike, na njenom dnu vidi se tro-ugao bešike na čijim se temenima vide otvori desnog i levog mokraćovoda i unutrašnji otvor mokraćne cevi.

FUNDUS OKA (engl. fundus of the eye), očno dno; klinički izraz za deo mrežnjače koji se može sagledati oftalmoskopom (ogledalo koje u centru ima otvor i pomoću koga se ubacuje svetlost u oko). Na očnom dnu mogu da se vide krvni sudovi retine, žuta mrlja, papila očnog živca i drugi delovi mrežnjače.

FUNGICID (engl. fungicide), lek koji ubija patogene gljivice; v. antimikotici.

FUNGIFORMNE PAPILE JEZIKA (lat. papillae fungiformis), pečurkaste papile, vrsta jezičnih papila oblika malih pečurki. U svom epitelu na gornjoj površini sadrže mali broj gustativnih korpuskula, u kojima se nalaze receptorske ćelije čula ukusa. Na površini jezika vide se golim okom u vidu ružičastih tačkica, a okružene su filiformnim (končastim) papilama, koje nemaju gustativne korpuskule.

FUNICULOCELE

(engl. funiculocele) nakupljanje serozne tečnosti unutar spermatične vrpce.

FUNICULUS SPERMATICUS (engl. funiculus, lat. funis, vrpca, spermatična vrpca), vrpca koju formira duktus deferens i njemu pridružene strukture (krvni sudovi i nervi), koja polazi od unutrašnjeg otvora ingvinalnog kanala, prolazi kroz ingvinalni kanal i završava se u skrotumu.

FUNIKULITIS (engl. funiculitis), inflamacija funikulusa (vrpce): pupka (funiculus umbilicalis) i semevoda (funiculus spermaticus).

FUNIKULUS (engl. funicle, cord, lat. funiculus), vrpca, uzica. F. spermaticus ( engl. spermatic c., lat. f. spermaticus), semena vrpca. Vezivna, trakasto uobličena i parna tvorevina koja se pruža od dubokog otvora preponskog kanala do zadnje-gornjeg dela semenika. Kroz semenu vrpcu prolaze strukture name-njene semeniku i pasemeniku: semevod, arterijski krvni sudovi: semena arterija, arterija semevoda i kremasterična arterija, venski spletovi semenika i vena semenika, limfni sudovi, živčani spletovi semenika i semevoda; f. umbilikalis (engl. umbilical c., lat. f. umbilicalis), pupčana vrpca. Vezivna i trakasto uobličena struktura, duga oko 50 cm, koja postoji do samog rođenja i povezuje plod sa posteljicom. Pupčanu vrpcu sačinjavaju: pup-čana vena i dve pupčane arterije, alantoidni kanal ili urahus i pupčano-crevni kanal ili omfaloenterični kanal sa svojim krvnim sudovima.

FUNKCIJA (engl. function), 1. delatnost, određena aktivnost; 2. ispitivanje funkcije sistema predstavlja određivanje veze ulaznih i izlaznih veličina sistema (pobuda i reakcija sistema na njih).

FUNKCIOLEZA (engl. functio laesa), gubitak funkcije određenog dela tela.

FUNKCIONALNA GRUPA (engl. functional group), grupa atoma koja nekom organskom jedinjenju daje karakteristične hemijske osobine i određuje mu naziv, npr. hidroksi-grupa nekog alkohola, karbonil (okso) grupa aldehida ili ketona, karboksilna grupa karboksilne kiseline, ili amino-grupa amina.

FUNKCIONALNA SLIKA (engl. functional image), digitalna medicinska slika dobijena primenom prostih ili složenih matematičkih operacija u cilju izdvajanja jednog fizio-loškog parametra. Funkcionalne slike se

koriste u procesu interpretacije nuklearno medicinske dijagnostičke studije. Na taj način se primenom algebarskih operacija dobijaju funkcionalne slike koje se zovu i suptrakcione scintigrafske slike (npr. kod scintigrafije paratiroidea). Veliku kliničku primenu ima tzv. fazna analiza, koja je dobijena primenom Furijoovog reda na volumnu krivu leve komore srca, koja je dobijena radionuklidnom ventrikulografijom.

FUNKCIONALNI POREMEĆAJ (engl. functional disorder), poremećaj rada nekog organa, ali ne i njegove strukture; može biti jatrogeni, idiopatski i psihogeni.

FUNKCIONALNI REZIDUALNI KAPA-CITET (FRC) (engl. functional rezidual capacity), volumen vazduha koji ostaje u plu-ćima posle normalnog ekspirijuma. Jednak je zbiru ERV i TV.

FUNKCIONALNI SINCICIJUM (engl. functional syncycium), miokard atrijuma i ventrikula. Razdraženje bilo kog dela ventrikula (atrijuma) izaziva kontrakciju oba ventrikula (atrijuma) po zakonu „sve ili ništa” zahvaljujući delu ćelijske membrane miokardnih ćelija koja omogućava brzo rasprostiranje elekrtičnog impulsa. V. interkalatni disk.

FUROSEMID (engl. furosemide), diuretik Henleove petlje sa jakim i brzim dejstvom. Sprečava reapsorpciju jona natrijuma, hlorida i vode, a posle intravenske primene deluje direktno venodilatatorno. Koristi se za lečenje edema usled bolesti srca, jetre i bubrega i kod hipertenzije i insuficijencije srca. Neželjena dejstva su: hipokalemija, hiperurikemija, hipotenzija, kolaps i oštećenje sluha. Pre-parat: Lasix.

FURUNKL (engl. furuncle), duboka stafilogena infekcija folikula i perifolikularnog tkiva u dubokom kutisu i subkutisu. Sastoji se iz centralnog čepa (nekroza folikula) i kolikvativnog gnojenja sa perifernim zapaljenskim infiltratom.

FURUNKULOZA (engl. furunculosis), pojava većeg broja folikula kroz duži vremenski period na različitim delovima tela.

FUSIDINSKA KISELINA (engl. fusidic acid), antibiotik sa dejstvom na stafilokoke rezistentne na peniciline. Koristi se u

obliku tableta, suspenzije ili intravenske infuzije za lečenje osteomijelitisa i endokarditisa izazvanih stafiolokokama. Preparat: Stanicid.

FUSOBACTERIUM (engl. fusobacterium), rod Gram-negativnih bakterija. To su anae-robni, pleomorfni štapići koji se karakterišu produkcijom buterne kiseline kao glavnog metaboličkog produkta. Čine deo normalne flore gastrointestinalnog, gornjeg respiratornog i genitalnog trakta. Najčešće se izoluju pri mešovitim bakterijskim infekcijama (hronični sinuzitis, apsces pluća, jetre), ali se mogu naći i kao jedini uzročnici infekcije (npr. osteomijelitis). Najznačajnije vrste su: Fusobacterium nucleatum, F. necrophorum, F. mortiferum i F. varium.

FUZIFORMAN (engl. fusiform, lat. fuzoformis), v. fuziformis.

FUZIFORMIS (engl. fusiform, lat. fuzo-formis), vretenast, nalik vretenu.

FUZIJA (engl. fusion), 1. spajanje, stapanje, ujedinjenje; 2. nuklearna fuzija je nuklearna reakcija u kojoj se jezgra lakših atoma spajaju u veće jezgro, uz oslobađanje energije. Energija koja se oslobađa nastaje usled velikog smanjenja energije nukleona (protona i neutrona) u novonastalom jezgru u odnosu na energiju koju oni imaju u lakšim atomima. Smanjenje te energije je posledica savlađiva-nja delovanja jakih nuklearnih sila. Energije koje se oslobađaju procesom fuzije su reda 1 - 30 MeV; v. nuklearna energija.

FUZIJA ZUBA (engl. fusion of teeth), spajanje zuba, anomalija koja se dešava u vreme razvoja zuba spajanjem dve ili više zubnih klica u jedan zub. Zub je veći, nepravilnog oblika, sa naznačenom linijom spajanja.

G-1 FAZA , (engl. G-1 phase), postmitotska fa-za ćelijskog ciklusa, čije trajanje mnogo varira zavisno od tipa date ćelije. U tkivima koja se ne obnavljaju, kao što je nervno tkivo, G-1 faza se označava kao G-0. Dakle, nervne ćelije, neuroni, su stalno u G-0 fazi.

G-2 FAZA , (engl. G-2 phase), relativno kratka premitotska faza ćelijskog ciklusa. U ćelijama koje su predodređene za poliploidiju, G-2 faza može da traje beskonačno (ceo životni vek ćelije).

G-6-P , skr. za glukozu-6-fosfat.

G-6-PD, skr. za enzim glukozu-6-fosfat dehidrogenazu.

Ga67 , radioaktivni izotop galijuma koji se raspada elektronskim zahvatom, emituje fotone u spektru od 93 do 880 KeV, a vreme poluraspada mu je 3,3 dana (78,3 sati). U nuklearnoj medicini se primenjuje, najčešće kao galijum citrat, za scintigrafsku detekciju i lokalizaciju fokalnih infekcija i u onkološkoj dijagnostici. V. scintigrafija tumora.

g-AMINOBUTERNA KISELINA, GABA (engl. g-aminobutyric acid), 4-aminobuterna kiselina, H2NCH2CH2CH2COOH, neurotran-smiter koji se nalazi u centralnom nervnom sistemu. Formira se dekarboksila-cijom a-karboksil grupe Lglutamata, koju katalizuje enzim glutamat dehidrogenaza. Kao inhibitorni neurotransmiter GABA je uklju-čena u regulisanje neuralne aktivnosti. Tako-đe se nalazi u bubrezima, srcu i plućima.

GABA (engl. gamma-aminobytric acid), v. gama-aminobuterna kiselina.

GABAPENTIN (engl. gabapentin), novi anti-epileptik sličan GABA-i koji se koristi kao dopunska terapija kod parcijalnih kriza sa ili bez sekundarne generalizacije, kad ostali antiepileptici nisu dovoljno efikasni. Preparat: Neurontin.

GAĐ ENJE (engl. nausea), nelagodnost koja se oseća od želuca do guše, najčešće s teranjem na povraćanje, što se u narodu zove muka. Gađenje je praćeno nevoljnim grčenjem mišića ždrela, jednjaka, trbušnih zidova i ponekad obilnim lučenjem pljuvačke (salivacija). Nastaje bilo usled nadražaja nervnih završetaka usno-ždrelnog predela (u bolestima usta i ždrela), bilo zbog nadražaja nervnih centara moždanog stabla, a sreće se i kod poremećaja želuca, jetre i žučnih puteva, kao i kod nekih bolesti mozga, trovanja, morske bolesti i dr. Mogu da ga izazovu i neki bolovi, neuralgije, crevni, bubrežni i materični grčevi. Gađenje se može veštački izazvati pritiskom prsta ili nekog instrumenta na koren jezika.

GALAKTAGOG

(engl. galactagogue), supstanca ili lek koji stimuliše sekreciju mleka (npr. oksitocin).

GALAKTOCELA (engl. galactocele), 1. cista dojke koja sadrži mleko i koja nastaje zapušenjem mlečnih kanala; 2. nakupljanje mlečne tečnosti u prostoru koji okružuje testis.

GALAKTOKINAZA (engl. galactokinase), enzim iz roda transferaza (ATP:D-galaktoza- -1-fosfotransferaza, EC 2.7.1.6) koji katalizuje reakciju ATP + D-galaktoza = ADP + a-D- -galaktoza-1-fosfat. Ovo je prva reakcija u metabolizmu galaktoze u glukozu. Deficit galaktokinaze izaziva galaktozuriju posle korišćenja galaktoze ili laktoze u ishrani.

GALAKTOREA (eng. galactorrhoea), 1. nenormalno obilna sekrecija mleka iz dojki; 2. sekrecija mleka posle prestanka dojenja.

GALAKTOZA (engl. galactose), monosaharid aldoheksoza, optički izomer glukoze. Dobija se iz laktoze (mlečnog šećera) dejstvom enzima laktaze ili hidrolizom sa mineralnim kise-linama. D-galaktoza se nalazi u moždanim cerebrozidima. Povišena koncentracija galaktoze u krvi (galaktozemija) javlja se usled naslednog metaboličkog poremećaja.

GALAKTOZA TOLERANS TEST (engl. galactose tolerance test), test kojim se ispituje sposobnost jetre da prevodi galaktozu u glukozu. Nivo galaktoze se meri 1 sat posle oralno (40 g) ili intravenski (0,5 g/kg) date doze galaktoze.

GALAKTOZAMIN (engl. galactosamine), amino-šećer 2-amino-2-deoksi-a-D-galaktoza. Ulazi u sastav glikoproteina, mukoproteina i glikozaminoglikana.

GALAKTOZEMIJA (engl. galactosemia), urođena greška u metabolizmu galaktoze izazvana nedostatkom enzima UDPglukoza-heksoza-1-fosfat uridiltransferaze. Dolazi do akumulacije galaktoza-1-fosfata i/ili galaktiola. Galaktozemiju može da izazove i deficit galaktokinaze. Oboljenje se otkriva na osnovu određivanja aktivnosti navedenih enzima u eritrocitima.

GALAKTOZURIJA (engl. galactosuria), nalaz galaktoze u urinu.

GALAMIN (engl. gallamine), miorelaksans koji se koristi u toku anestezije i kao dijagnostički test za mijasteniju gravis. Preparat: Flaxedil.

GALENSKI (engl. galenic), farmaceutski preparat prirodnog porekla: biljni, mineralni ili životinjski.

GAMA KAMERA (engl. gamma camera), uređaj u nuklearnoj medicini, kojim se vrši detekcija gama zračenja. Gama zračenje iz tela pacijenta se u scintilacionom detektoru gama kamere pretvara u svetlost. U katodi fotomultiplikatora svetlost se pretvara u elektrone, a oni u struju, koja se koristi za generisanje slika koje nose informaciju o raspodeli gama zraka u telu pacijenta. Gama kamera obavezno sadrži: kolimator koji usmerava gama zračenje, scintilacioni kristal, mrežu fotomultiplikatora, elektronski deo koji vrši obradu signala i računar u kome se signal pretvara u sliku, prikazuje i analizira. Gama kamera prema nameni može biti sa okruglim većim ili manjim detektorom, sa četvrtastim detektorom, sa jednim ili dva detektora, sa fiziološkim trigerima (EKG) i nizom drugih dodataka. Gama kamerom mogu da se izvode: pojedinačne statičke studije, dinamske studije, studije celog tela, trigerovane (gated) stu-dije i SPECT studije. Prva generacija gama kamera (konstruisao je Hal Anger, 1962. god., pa se često zove Angerova kamera) bila je analogna, sledeća generacija - poludigitalna, a sadašnja peta generacija je potpuno digitalna, što podrazumeva da se signal digitalizuje odmah nakon izlaza iz fotomultiplikatora, što omogućava lokalni princip detekcije, a to znači da je za detekciju jednog fotona potrebno samo nekoliko okolnih fotomultiplikatora, a ne svi kao što je primenjivao Anger. Ova činjenica omogućila je niz poboljšanja i inovacija na digitalnoj gama kameri, od kojih je najpoznatija mogućnost istovremene detekcije gama i pozitronskih emitera na njoj čime su omogućene SPECT i PET studije na istom uređaju.

GAMA-AMINOBUTERNA KISELINA (engl. gamma-aminobutytric acid), amino-kiselina otkrivena u mozgu, posebno u hipotalamusnim neuronima. Deluje inhibitorno na neurotransmitere, kao što su acetilholin, dopamin, norepinefrin, serotonin, epinfrin i histamin.

GAMABENZEN HEKSAHLORID (engl. gammabenzene hexachloride), insekticid i pediculicid. Koristi se u obliku krema ili šampona kao lek protiv šuge i vašljivosti tela i kose. Preparat: Gamex.

GAMA-GLOBULIN (engl. gamma globulin), klasa serumskih proteina koji se pri elektroforetskom rastavljanju kreću ka oblasti koja je označena kao gama. Ovi molekuli su krajnje pozitivno naelektrisani i kreću se katodno. Većina imunoglobulina i antitela su gama-globulini.

GAMBUTACID (engl. gamma-aminohydroxybutyric acid), antiepileptik sumnjive efikasnosti jer slabo prodire u CNS. Preparat: Gamibetal.

GAMETI (engl. gamete, lat. gametus), haploidne oplodne ćelije, sposobne da sa ćelijama suprotnog pola formiraju zigot. To je sekundarni ovocit, koji se izbacuje iz Graafovog folikula u trenutku ovulacije kod žena, a spermatozoid kod muškaraca. V. ovogeneza, v. spermatogeneza.

GANCIKLOVIR (engl. ganciclovir), antivirusni lek koji se koristi za lečenje teških i po život opasnih infekcija citomegalovirusima, uglavnom kod obolelih od AIDS-a. Neželjena dejstva su teška: povraćanje, proliv, sterilitet, konvulzije, oštećenje kostne srži. Preparat: Cymevene.

GANGLIO-, odnosi se na ganglion ili čvor kao tvorevinu nervnog tkiva.

GANGLION (engl. ganglion, lat. ganglion), jasno uobličena i izdvojena grupa nervnih ćelija nalik čvoru koja je delimično isprepletana nervnim vlaknima i pridodata perifernom nervnom sistemu. Ganglioni se nalaze neposredno uz stablo nerva kome su pridodati, u duplikaturi vezivne opne, u neposrednoj blizini organa ili u zidu organa. U ganglionima dolazi do prekidanja dela nervnih vlakana. Vlakna koja dolaze do gangliona nazivaju se preganglijska. Ova vlakna se završavaju gra-deći sinapse sa nervnim ćelijama gangliona. Vlakna koja polaze iz gangliona ulaze u sastav nerava kojima su ganglioni pridodati i nose naziv postganglijska vlakna. G. autonomi-kum (engl. autonomic g., lat. g. autonomicum), ganglion koji pripada autonomnom ili visceralnom nervnom sistemu. Pojam se odnosi i na simpatičke i na parasimpatičke ganglione autonomnog nervnog sistema; g. cilijare (engl. ciliary g., lat. g. ciliare), trepljasti ili cilijarni ganglion. Parasimpatički ganglion koji svojim postganglijskim vlaknima inerviše dva glatka mišića oka, muskulus sfinkter pupile i muskulus cilijaris. Nalazi se u očnoj duplji, neposredno između stabla vidnog nerva i spoljašnjeg pravog mišića oka; g. parasimpatikum (engl. parasympathetic g., lat. g. parasympaticum), parasimpatički ganglion. Pripadaju perifernom delu autonomnog nervnog sistema. U njima se završavaju preganglijska vlakna koja vode poreklo iz parasimpatičkih jedara moždanog stabla i krsnih segmenata

kičmene moždine (S2-S4, od drugog do četvrtog segmenta). Iz parasimpatičkih gangliona polaze postganglijska holinergička vlakna koja služe za inervaciju unutrašnjih organa, krvnih sudova i žlezda sa unutrašnjim lučenjem; g. pelvikum (engl. pelvic g., lat. g. pelvicum), karlični ganglion. Ovi ganglioni predstavljaju i simpatičke i parasimpatičke ganglione koji ulaze u sastav kar-ličnog spleta ili pleksusa pelvinusa. Služe za inervaciju organa karlične duplje; g. spinale (engl. spinal g., lat. g. spinale), kičmeni ganglion. Senzitivni ganglion pridodat zadnjem korenu kičmenog nerva. Sadrži nervne ćelije čiji periferni produžeci polaze iz slobodnih ili uobličenih nervnih završetaka u koži, pot-kožnom tkivu (površinskoj fasciji), vezivnim opnama, zglobnim kapsulama, mišićima i mišićnim tetivama. Centralni nastavci ovih nervnih ćelija završavaju se u senzitivnim jedrima zadnjih korenova kičmene moždine; g. spirale kohlee (engl. spiral g., Cortis g., lat. g. spirale cochleae, g. spirale Corti), uvijeni ili spiralni ganglion smešten u unutrašnjem uvu i pridodat stablu slušnog ili akustičkog nerva. Nalazi se unutar spiralnog kanala stožera (modiolusa) puža, u petroznom delu slepo-očne kosti. Njegovi periferni produžeci polaze iz spiralnog organa, a centralni grade stablo slušnog živca; g. stelatum (engl. stellate g., lat. g. stellatum), zvezdasti ili vratnogrudni ganglion. Parni, simpatički ganglion koji se nalazi u nivou sedmog vratnog pršljena, a obično nastaje spajanjem sedmog vratnog i prvog grudnog gangliona simpatičkog stabla. Postganglijskim vlaknima učestvuje u inervaciji srca, gornjih ekstremiteta, vrata i glave; g. simpatikum (engl. sympathetic g., lat. g. sympaticum), simpatički ganglion. Pripadaju perifernom delu autonomnog nervnog sistema i ulaze u sastav simpatičkog stabla. U njima se završavaju preganglijska vlakna koja vode poreklo iz simpatičkih jedara u vratnom, grudnim i slabinskim segmentima kičmene moždine (C8-L2, od osmog vratnog do drugog slabinskog segmenta). Iz simpatičkih gangliona polaze postganglijska vlakna koja služe za inervaciju unutrašnjih organa, krvnih sudova i žlezda sa unutrašnjim lučenjem; g. trigeminale (engl. trigeminal g., lat. g. trige-minale), veliki senzitivni ganglion pridodat petom moždanom ili trogranom nervu (nervusu trigeminusu). Nalazi se pri vrhu petroznog dela slepoočne kosti, duž njegove prednje strane unutar vezivne trigeminalne jamice. Periferni nastavci nervnih ćelija u ovom ganglionu ulaze u sastav očnog (oftalmičnog), gornjoviličnog (maksilarnog) i do-njoviličnog (mandibularnog) nerva. Centralni produžeci ovog gangliona grade senzitivni koren trogranog živca; g. vestibulare, (engl. vestibular g., lat. g. vestibulare), tremni ili vestibularni ganglion smešten u unutrašnjem uvu i pridodat stablu statičkog ili vestibularnog nerva. Nalazi se neposredno uz dno unutrašnjeg slušnog kanala, u petroznom delu slepoočne kosti. Njegovi periferni produžeci polaze iz neuroepitelnih struktura: makula kesice i mešinice i grebena ili kristi polu-kružnih kanala, a centralni grade stablo statičkog živca.

GANGLION ZADNJIH KORENOVA (engl. dorsal root ganglion), zadebljanje zadnjih korenova u kojima su smeštena tela senzornih neurona.

GANGLIOZID (engl. ganglioside), opšti naziv za klasu glikolipida koji se nalaze u mozgu i drugim tkivima. Strukturno, ovi sfingolipidi su ceramid-oligosaharidi koji sadrže najmanje jedan ostatak Nacetilneuraminske kiseline (sijalinska kiselina) pored drugih ostataka šećera (npr. glukoze, galaktoze i N-acetil- -galaktoze).

GANGRENA SENILIS, (engl. senile gangre-ne), pojava gangrene (izumiranja tkiva) kod starih osoba, koja se javlja u odmaklom i raz-vijenom stadijumu obliterantne ateroskleroze perifernih arterija, tj. u četvrtom stadijumu bolesti, kada se istovremeno javljaju ulceracije i gangrena, što se javlja još izraženije i ranije ako starija osoba ima i šećernu bolest (diabetes mellitus) dugo vremena ili ako je neregularno i neadekvatno leči. Gangreni senilis obično prethode smetnje periferne cirkulacije i kla-udikacija intermittens (v. klaudikacija).

GANGRENA ZUBA (engl. gangrene of tooth), avitalan zub; raspadanje tkiva zubne srži, pulpe, kao posledica infekcije, traume, hemijskog ili toksičkog delovanja.

GANGRENOZNA PIODERMIJA (engl. gangrenous pyodermia, lat. pyoderma gangrenosum), ulcerativna lezija kože često udružena sa drugim bolestima: ulceroznim kolitisom, Cronhovom bolesti, seronegativnim artropatijama, reumatoidnim artritisom, degenerativnim oboljenjima zglobova, hematološkim malignim oboljenjima itd. Postoji više oblika ove bolesti: pustulozna forma, piostomatitis vegetans, atipična bulozna forma i maligna pioderma gangrenozum.

GARGOLIZAM (engl. gargoylsm), mukopoli-saharidoza 1, Hurlerova bolest. Nasledna bolest metabolizma kod koje se talože složeni ugljeni hidrati - mukopolisaharidi u raznim tkivima. Klinički se vide grube crte lica, povećanje glave, stridorozno disanje, skraćen i proširen grudni koš. Psihički razvoj je na nivou deteta od 2-3 godine. Smrtni ishod nastupa između 8. i 12. godine).

GASNA GANGRENA (engl. gaseous gangrene), teško akutno posttraumatsko infektivno oboljenje uzrokovano bakterijama koje se razmnožavaju i luče toksine u odsustvu vazduha, a pripadaju rodu klostridija (Clos-tridia). Bolest se ispoljava najpre bolom i osećajem zatezanja u predelu rane, zatim se javljaju temperatura i znaci zatrovanosti organizma. Lokalno se razvija otok povređenog tkiva koji na pritisak „pucketa” (krepitira) zbog nagomilavanja gasova usled prisustva bakterija. Koža je zategnuta, bleda i prošarana sivkastim mrljama. Iz rane se cedi sukrvičav sekret, ali nema gnojenja. Ako se bolest ne leči posle 2 do 4 dana razvija se teško stanje šoka i smrtni ishod, a terapija penicilinom i antigangrenoznim serumom uz hiruršku obradu rane mora biti najhitnije primenjena.

GASNA HROMATOGRAFIJA, GC (engl. gas chromatography), hromatografska tehno-logija koja se koristi za razdvajanje i analiziranje smeše isparljivih supstanci koje mogu da se prevedu u isparljive derivate. GC se koristi za

identifikaciju i za kvantitativno mere-nje sa relativno visokom preciznošću, spe-cifičnošću i osetljivošću.

GASNI ANALIZATOR (engl. gas analyzer), služi za gasnu analizu krvnih uzoraka. Sastoji se od tri podsistema: kalibracionog, mernog i kontrolnog sistema. Kalibracioni sistem stvara dve tečnosti poznatih pH, Pco2 i Po2 koje se koriste za kalibraciju elektroda. One se dobijaju uravnoteženjem dva kalibraciona rastvora sa dve različite gasne smeše. Merni sistem se sastoji od pH Pco2 i Po2 elektroda, fotometra za procenu hemoglobina i merača barometarskog pritiska. Kontrolni sistem se sastoji od mikroprocesora kombinovanog sa sistemom za prihvatanje podataka, displeja, štampača i kontrolne elektronike. Kompjuter ima tri načina rada: kalibraciju, merenje uzoraka i ispiranje. Startna kalibracija počinje posle uključivanja mašine i sadrži proceduru provere radi osiguranja pravilnog funkcio-nisanja elektroda. Ako to nije slučaj, radi sistem upozorenja. Svaka sledeća kalibracija se izvršava posle 2 sata i rezultati se štampaju na printeru. Rezultati kalibracije su smešteni u memoriju i koriste se za korekciju sledećih merenja uzoraka. Operater može da započne novu kalibraciju u svako vreme. Prilikom merenja uzoraka, krvni uzorak se dovodi u mernu kivetu i na kraju unapred određenog vremena merni signali sa elektroda se „čitaju“, podaci se koriguju iz kalibracionih krivih i prikazuju u digitalnom obliku, a izvedeni podaci se izračunavaju. Kompletni rezultati se potom štampaju, posle čega započinje ispiranje. Ceo sistem merenja traje oko 4 minuta, kalibracija oko 6 minuta, a ispiranje oko 1 minute. Sistem elektroda vrši merenja na 37 oC i moguće je uvesti temperaturne korekcione faktore za pH, Pco2 i Po2, ukoliko je uzorak krvi na različitoj temperaturi.

GASNI HROMATOGRAF (engl. gas chromatograph), instrument na kome se izvodi gasna hromatografija.

GASOVI U ARTERIJSKOJ KRVI (engl. arterial blood gases), parcijalni pritisak kiseonika i ugljen-dioksida u arterijskoj krvi. Ovi gasovi se još zovu i respiratorni gasovi. Pomoću njih se procenjuju procesi razmene gasova u plućima.

GAS SMEŠLJIVAC (engl. laughing gas), v. azotni oksidul.

GASTER (engl. stomach, ventriculus lat. gaster, ventriculus ), želudac. Vezivno-mišićni oragan kesastog oblika i najširi deo sistema organa za varenje. Nalazi se u gornjem delu trbušne duplje, u nadmezokoličnom spratu peritonealne duplje, u okviru koga zauzima nadželudačni (epigastrični) i levi podrebarni (hipohondrijačni) predeo. Kod želuca se opisuju dva otvora, dve strane i dve ivice. Otvori su gornji i donji. Gornji ili ulazni otvor nosi naziv kardijačni otvor, a preko njega komuniciraju lumen jednjaka i šupljina želuca. Donji ili izlazni otvor nosi naziv pilorični otvor, a

preko njega komuniciraju šupljina želuca i lumen dvanaestopalačnog creva. Strane želuca su prednja i zadnja. Prednja strana je u odnosu sa levim režnjem jetre, dijafragmom i prednjim trbušnim zidom. Zad-nja strana je u odnosu sa opornjačkom kesom, a preko nje i sa dijafragmom, slezinom, levim bubregom i nadbubrežnom žlezdom, gušte-račom i delom poprečnog kolona. Ivice želuca su desna ili mala želudačna krivina i leva ili velika želudačna krivina. S obzirom na izgled želudac se može podeliti na uspravni i horizontalni deo. U sastav uspravnog dela ulaze: ulazni ili kardijačni deo, dno ili fundus i telo ili korpus. U sastav horizontalnog dela ulaze: pilorično predvorje ili antrum i pilorični kanal.

GASTEROPHILUS (engl. gasterophilus), rod muva, koje pripadaju porodici Gasterophilidae. To su dvokrilci, paraziti konja koji ponekad mogu preći i na čoveka. Larve se zavlače u potkožno tkivo, gde se začaure i parazitiraju hraneći se tkivom i telesnim tečnostima do završetka razvojnog ciklusa kada napuštaju kožu. Oboljenje je označeno kao mijaza.

GASTR-, GASTRO(engl. gastro-), koji se odnosi na želudac.

GASTREKTAZIJA (engl. gastrectasia, gastrectasis), dilatacija želuca.

GASTREKTOMIJA (engl. gastrectomy), resekcija, uklanjanje, a. dela želuca (engl. partial gastrectomy); b. celog želuca (engl. total gastrectomy); c. celog želuca i okolnih organa - proširena gastrektomija (engl. extended gastrectomy). U našoj medicinskoj terminologiji izraz „gastrectomia“ podrazumeva uklanjanje celog želuca, dok se za parcijalnu gastrektomiju koristi termin „resekcija“. U anglosaksonskoj literaturi za oba pojma se koristi termin „gastrectomy”. Resekcija želuca se naj-češće radi u cilju lečenja ulkusnog oboljenja i ograničenih tumora, a rekonstrukcija digestivnog trakta se uspostavlja spojem (anastomozom) sa dvanaestopalačnim crevom (resekcija tipa Bilroth I) ili sa prvom vijugom tankog creva (resekcija tipa Bilroth II). Kod benignih oboljenja resecira se 1/2 do 2/3 želuca, a kod malignih 3/4 do 4/5, uz istovremeno uklanjanje limfnih žlezda. Totalna gastrektomija se radi uglavnom kod malignih oboljenja, uz uklanjanje limfnih žlezda, a može se izvesti pristupom kroz grudni koš ili kroz trbuh. Čovek može da živi bez želuca, čak ne mora da dođe do većeg gubitka telesne težine, ukoliko se pridržava režima ishrane i drugih pomoćnih mera. Posle ovih operacija neophodan je dijetetski režim, uzimanje češćih, manjih obroka i nadoknada gvožđa i vitamina B-12.

GASTRIČAN (engl. gastric), vidi želudačni.

GASTRIČNA AHILIJA (engl. gastric achi-lia), potpuna nemogućnost lučenja hlorovo-donične (sone) kiseline i drugih komponenti želudačnog soka. Najčešće je odraz atrofije želudačne sluznice.

GASTRIČNA FAZA (engl. gastric phase), jedna od faza u kontroli funkcije gastrointestinalnog sistema; ostvaruje se neurohumoralnim refleksnim mehanizmima koje izaziva stimulacija želudačnog zida.

GASTRIN (engl. gastrin), peptidni (17 ami-nokiselina) hormon koji sekretuju gastrointestinalni (želudac - G ćelije antralne mu-koze, tanko crevo, pankreas - D ćelije) i nervni sistem (hipofiza, hipotalamus, medula oblongata). Glavna dejstva gastrina (G 17) koga sekretuju G ćelije u piloričnom i antralnom delu želuca su: stimulacija sekrecije želudačne kiseline, pepsinogena, motiliteta želuca i trofički uticaj na sluzokožu želuca i creva. Sekrecija g. je regulisana nervnim (vagus), humoralnim (Ca2, adrenalin, sekretin, glukagon) i lokalnim faktorima (istezanje, pH, peptidi, aminokiseline - naročito fenilalanin i triptofan). Postoje dva tipa gastrina, gastrin I i gastrin II. Određivanje gastrina u serumu je značajno za procenu želudačne funkcije, kod osoba sa Zollinger-Ellisonovim (Z-E) sindromom ili u slučaju perniciozne anemije.

GASTRINOM (engl. gastrinoma), benigni ili maligni tumor koji luči gastrin, udružen sa Zollinger-Ellisonovim sindromom. Većina gastrinoma nastaje u pankreasu. Pankreatični gastrinomi su najčešće mali, multipli i u 50-60% slučajeva maligni. Ekstrapankreatični gastrinomi su obično solitarni i često benigni.

GASTRITIS (engl. gastritis), zapaljenski proces sluznice želuca. Po tipu može biti akutan, hroničan i poseban oblik (granulomatozni, eozinofilni, limfocitni, hipertrofični ili reaktivni). Može zahvatiti antrum, telo želuca ili ceo želudac. Najčešći izazivač je Helicobacter pylori, ređi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, autoimuni procesi i dr. Simptomi su dispepsija, podrigivanje, bolovi u predelu želuca, mučnina, eventualno povraćanje. Lečenje zavisi od uzroka.

GASTROCELA (engl. gastroocele), hernija dela želuca.

GASTRODUODENOSKOP (engl. gastroduodenoscope), endoskop za vizuelizaciju unutrašnjosti želuca i duodenuma. Ovim

instrumentom moguće je obaviti i neke dijagnostičko-terapijske procedure, kao npr. biopsije, polipektomije, sklerozacije i sl.

GASTRODUODENOSKOPIJA (engl. gastroduodenoscopy), pregled unutrašnjosti želuca i duodenuma endoskopom.

GASTRODUODENOSTOMIJA (engl. gastroduodenostomy), operativno konstruisanje spoja između ostatka želuca posle resekcije i početnog dela dvanaestopalačnog creva. U našoj medicinskoj literaturi nazvano je „operacija tipa Billroth I”, prema nemačkom hirurgu Billrothu koji je krajem XIX veka prvi izveo ovu operaciju.

GASTROENTERIČKI REFLEKS (engl. gastroenteric reflex ), povećanje podražljivosti (motiliteta i sekretorne aktivnosti) tankog creva posle obroka. Osnovni stimulus je rastezanje želuca (samo delom ulazak hrane u dvanaestopalačno crevo). Refleks se prenosi uglavnom mijenteričkim pleksusom. V. gastroileumski refleks.

GASTROENTERITIS (engl. gastroenteritis), zapaljenje sluznice želuca i tankog creva. Bolest je najčešće naglog početka i kratkog trajanja i uzrokovana infekcijom. Manifestuje se mučninom, povraćanjem, bolom u trbuhu i prolivom. Može da dovede do značajnog gubitka vode i mineralnih soli iz organizma.

GASTROENTEROSTOMIJA (engl. gastroenterostomy), 1. operativno konstruisanje spoja između ostatka želuca posle resekcije i prve vijuge tankog creva. U našoj medicinskoj literaturi nazvano je „operacija tipa Bilroth II“, prema nemačkom hirurgu Bilrothu, koji je krajem XIX veka prvi izveo ovu operaciju; 2. operativno spajanje nereseciranog želuca i prve vijuge tankog creva (gastroenteroanastomoza) radi zaobilaženja prepreke („by pass”) na izlaznom delu želuca ili na dvanaestopalačnom creva. Radi se kao palijativna (pomoćna) operacija kod ožiljnih stenoza dvanaestopalačnog creva i kod tumora izlaznog dela želuca, duodenuma i gušterače.

GASTROEZOFAGEALNI REFLUKS (engl. gastrooesophageal reflux disease ), pojava kiselog želudačnog ili alkalnog duodenalnog sadržaja u jednjaku. Posledica je smanjenja tonusa donjeg sfinktera jednjaka (koje može biti urođeno) ili povećanja pritiska u trbušnoj duplji (što je slučaj kod gojaznih osoba i u odmakloj trudnoći). Glavni simptomi su gorušica i povremeno povraćanje kiselog sadržaja. Tegobe se često javljaju u toku noći.

GASTROEZOFAGOSTOMIJA (engl. gastro-oesophagostomy), operativno konstruisanje spoja između ostatka reseciranog želuca i jednjaka ili spoja između nereseciranog želuca i dela reseciranog jednjaka. Ovaj operativni zahvat se izvodi pristupom kroz trbuh ili grudni koš, najčešće prilikom operacija kod malignih oboljenja, ili kod operativnog lečenja proširenih vena jednjaka (tzv. transsekcija jednjaka po Sughiuri). Izvodi se klasičnim šavom, ali je brže i bezbednije koristiti instrument za automatsko šivenje anastomoza („stappler“).

GASTROILEUMSKI REFLEKS (engl. gastroilleal reflex ), nastaje pri pražnjenju želuca, a sastoji se od povećane kontraktilne aktivnosti ileuma, relaksacije ileocekalne valvule i cekuma, što omogućava povećanu pasažu himusa kroz ileocekalnu valvulu. Izaziva se i prenosi kao gastroenterični refleks.

GASTROINTESTINALNI (engl. gastrointestinal, lat. gastrointestinalis ), želudačno-crevni, koji se odnosi na želudac i creva, tanko i debelo. Označava pripadnost želucu i crevima. Naziv se veoma često pogrešno zamenjuje sa nazivom digestivni.

GASTROINTESTINALNI TRAKT, GIT (engl. gastrointestinal tract), sistem za vare-nje, (lat. apparatus digestorius, engl. digestive tract), kontinuirana serija cevastih organa koja polazi od usne duplje, a završava se čmarom. Opšta građa zida slična je u svim delovima. Od lumena do spoljašnje površine postoje 4 podsloja: tunika mukoza (lat. tunica mucosa) - -sluznica, izgrađena od epitela (lat. lamina epi-thelialis), veziva (lat. lamina propria) i mi-šićnog lista (lat. lamina muscularis mucosae); tunika submukoza (lat. tunica submucosa) - -podsluznica, izgrađena od rastresitog veziv-nog tkiva u kome se nalaze krvni i limfni sudovi i nervi; tunika muskularis (lat. tunica muscularis) - mišićni sloj, izgrađen od različito orijentisanih glatkih mišićnih ćelija; tunika seroza (lat. tunica serosa ili adventitia), spoljašnji omotač. U GIT spadaju jednjak (lat. esophagus), želudac (lat. gaster, engl. sto-mach), dvanaestopalačno crevo (lat. duodenum), srednji deo tankog creva (lat. jejunum), završni deo tankog creva (lat. ileum) i debelo crevo (lat. colon). Uz ovu cev su u neposrednoj morfološkoj i funkcionalnoj vezi dve velike žlezde: jetra (lat. hepar) i gušterača (lat. pankreas).

GASTROJEJUNOSTOMIJA (engl. gastrojejunostomy), v. gastroenterostomija.

GASTROKOLIČNI REFLEKS (engl. gastrocolic reflex ), refleks koji dovodi do pokretanja sadržaja debelog creva, kome često prethodi isti proces i u tankom crevu. Nastaje nepo-sredno posle istezanja želuca hranom, a kod beba

i male dece dovodi do defekacije odmah posle obroka. Refleks se izaziva mijente-ričkim pleksusom, ali značajnije vancrevnim autonomnim sistemom.

GASTROLIZA (engl. gastrolysis), presecanje svih želudačnih veza kako bi se želudac mogao pomeriti kroz prečagu u grudni koš, preuzimajući ulogu odstranjenog jednjaka.

GASTROPEKSIJA (engl. gastropexy), fiksiranje zida želuca za prednji trbušni zid ili za dijafragmu, u cilju: a. sprečavanja uvrtanja (volvulusa) želuca; b. sprečavanja klizanja želuca kroz dijafragmu u grudni koš kod dijafragmalne („hijatus“) hernije; c. rekonstrukcije sfinkternog mehanizma spoja između jednjaka i želuca, u cilju sprečavanja vraćanja želudačnog sadržaja (ezofago-gastrični refluks) u jednjak.

GASTROPLASTIKA (engl. gastroplasty), 1. operativno formiranje cevi od dela želud-ačnog tkiva u cilju premošćenja defekata na okolnim digestivnim organima, a posle njihove resekcije. Npr.: ezofagogastroplastika (premošćenje defekta jednjaka posle resekcije, pomoću gastričnog transplantata), gastroduodenoplastika, gastrojejunoplastika 2. razni operativni zahvati kojima se rešavaju ožiljna suženja želuca, npr. posle korozivnih i drugih povreda.

GASTROPTOZA (engl. gastroptosis), spuš-tenost želuca, stanje kada donja granica želuca dopire ispod normalne granice njegove projekcije. Često se javlja u sklopu visceroptoze tj. udružen sa spuštenošću ostalih trbušnih organa, najčešće posle ekscesivnog gubitka telesne težine.

GASTROSHIZA (engl. gastroschisis), mali paraumbilikalni defekt trbušnog zida kroz koji prolabiraju creva u spoljašnju sredinu. Defekt se obično javlja desno od normalno razvijenog pupka, veličine oko 2 cm. Za razliku od omfalocele, jetra nikad ne prolabira kroz defekt.

GASTROSKOP (engl. gastroscope), optički instrument koji se koristi za ispitivanje unu-trašnjosti želuca. Godinama je to bio nesa-vitljiv ili polusavitljiv instrument koji je dopuštao samo ograničena vidna polja, dok današnji potpuno savitljivi instrumenti pre-nose sliku kroz fiberoptički snop ili sa sićuš-nom video kamerom omogućavaju da se sve površine želuca mogu videti i fotografisati, a uzorci tkiva uzeti za mikroskopske analize. Terapijske procedure (npr. zaustavljanje hemoragije, uklanjanje polipa, izvođenje gastrotomije) mogu da se izvode. Slični instrumenti se često ubacuju u duodenum i poznati su kao gastroduodenoskopi ili ezofagogastroduode-noskopi.

GASTROSTAKSA (engl. gastrostaxis), krvarenje iz sluzokože želuca.

GASTROSTOMIJA (engl. gastrostomy), operativni zahvat kojim se uspostavlja komunikacija između lumena želuca i spoljne sredine, preko prednjeg trbušnog zida. To se postiže ubacivanjem široke cevi u želudac uz fiksiranje (-peksiju) prednjeg zida želuca za prednji trbušni zid. Najčešće se radi u cilju ishrane bolesnika kod kojih je one-mogućeno gutanje usled malignih i drugih suženja ždrela, jednjaka i ulaznog dela želuca (kardije); kod povreda vratnog i grudnog jednjaka sa šavom jednjaka; kod velikih operacija u predelu vrata sa ukla-njanjem organa; ređe radi obezbeđenja dopunske ishrane kod opekotina, sepse, teških povreda, i oboljenja centralnog nervnog sistema sa gubitkom svesti, ili kod psihijatrijskih bolesnika koji odbijaju da uzimaju hranu. Gastrostomija može biti trajna (permanentna) ili privremena (temporerna). Pri-vremena gastrostomija se po izlečenju osnovnog patološkog stanja zatvara šavom želuca.

GASTRULACIJA (engl. gastrulation), proces kojim od bilaminarnog diska nastaje trilaminarni disk sa sva tri embrionalna (klicina) lista. To je početak morfogeneze tela i događa se u trećoj nedelji razvoja.

GAUS, G (engl. gauss), stara jedinica magnetne indukcije B. Jedinica magnetne indukcije u Međunarodnom sistemu jedinica je tesla, T; 1G = 10-4T.

GEL (engl. gel), koloidna suspenzija u hidrofilnoj podlozi meke konzistencije poput želea. Koristi se kao podloga za lekove koji se aplikuju lokalno na sluznice (npr. oralni gel ili vaginalni gel).

GEMCITABIN (engl. gemcitabin), citotok-sični lek iz grupe antimetabolita, analog cito-zina. Koristi se kao intravenska infuzija za lečenje lokalizovanih i metastatičkih karcinoma pluća i pankreasa. Preparat: Gemzar.

GEMEPROST (engl. gemeprost), prostag-landin, jedan od lekova izbora za indukciju medicinskih kasnih terapijskih pobačaja. Primenjuje se intravaginalno, omekšava grlić materice i olakšava izvođenje pobačaja. Preparat: Gemeprost.

GEMFIBROZIL (engl. gemfibrozil), hipolipidemik, u najvećoj meri snižava trigliceride, umereno LDL čestice, a značajno povećava protektivnu HDL frakciju holesterola. Koristi se za lečenje hiperholesterolemije II i IV kao dopuna statinima, i kod teške sekundarne hiperlipidemije (u toku dijabeta, hipotireoze i dr). Preparati: Boluzin, Sinelip.

GEMINACIJA ZUBA (engl. gemination of tooth), udvajanje zuba; razvojna anomalija nastala nepotpunom podelom zubne klice koja dovodi do stvaranja duple ili podeljene krunice zuba, ali sa jednim korenom i korenskim kanalom. Vrlo je slična fuziji zuba. Jav-lja se najčešće na mlečnim sekutićima.

GEN (engl. gene), organizaciona i funkcionalna jedinica naslednog materijala. Segment molekula DNK koji kontroliše sintezu jednog polipeptidnog molekula ili RNK. Kod eukariota geni za iRNK sastoje se od kodirajućih sekvenci - egzona i nekodirajućih sekvenci - introna. Svaki gen ima stalan položaj lokus u određenom hromozomu. Gen koji sadrži informaciju za polipeptidni lanac označen je kao strukturni gen, a onaj koji svojim produktom reguliše aktivnost strukturnog gena je regulatorni gen. Gen modifikator utiče na fenotipsku ekspresiju drugog gena.

GENERATOR (engl. generator), uređaj koji pretvara mehaničku u električnu energiju.

GENERATOR RADIONUKLIDA , nukle-arnomedicinski uređaj u kojem se od dugo-živućih radioaktivnih „predaka” dobijaju i ispiranjem, najčešće pomoću sterilnog fizio-loškog rastvora, izdvajaju kratkoživući radioaktivni „potomci”. Za uspešno formiranje generatora radionuklida potrebno je da postoje pogodan par „predak - potomak”, mo-gućnost proizvodnje dovoljne količine i radioaktivnosti „pretka” i jednostavno razdvajanje „potomka” od „pretka”. Za nuklearnu medicinu najveći značaj ima 99Mo/99mTc gene-rator.

GENERIČKI (engl. generic), naziv leka koji nema patentnu zaštitu, već nosi osobinu tj. naznaku grupe. Generički nazivi su usa-glašeni na internacionalnom nivou i kao takvi prihvaćeni u celom svetu, uz vrlo malo izuzetaka (npr.: adrenalin u svetu - epinefrin u SAD; salbutamol u svetu - albuterol u SAD i dr.).

GENETIČAR (engl. geneticist), naučnik, istraživač u nekoj oblasti genetike.

GENETIKA (engl. genetics), nauka koja proučava zakonitosti nasleđivanja i promen-ljivosti živih bića. U okviru genetike razvio se niz naučnih disciplina značajan za medicinu kao što su: molekularna genetika, humana genetika sa kliničkom genetikom, genetika razvića, imunogenetika, onkogenetika, farmakogenetika, genetika starenja, genetika ponašanja, populaciona genetika.

GENETSKI KOD (engl. genetic code), u molekulu DNK sadržane su genetičke informacije o redosledu aminokiselina u polipeptidnom lancu proteina. Informacija se izražava redosledom nukleotida u moleklu DNK. Budući da postoji 20 različitih amino-kiselina koje ulaze u sastav žive materije, a svega četiri različite azotne baze u molekulu DNK, dokazano je da genetski kod predstav-ljaju grupe od po tri nukleotida u određenom redosledu. Znači, redosled aminokiselina u proteinu određuje redosled tripleta baza. Genetski kod je univerzalan od virusa do čoveka, isti tripleti odgovaraju istim aminokiselinama. Od ovog pravila odstupa samo DNK mitohondrija čoveka.

GENETSKI SKRINING (engl. genetic screening), neke nasledne bolesti mogu da se otkriju sistematskim traganjem kod novorođene dece. Prvi put je sistematsko traganje primenjeno za otkrivanje fenilketonurije. Skrining je zna-čajan i za otkrivanje prekliničkih slučajva i osoba genetički predisponiranih za određene bolesti, što omogućava primenu odgovarajuće terapije pre pojave simptoma bolesti. Traganje za heterozigotnim nosiocima recesivnih mutiranih gena u humanim populacijama ima izu-zetan značaj zbog visokog rizika ovih osoba da štetne gene prenesu na potomstvo.

GENETSKO INŽENJERSTVO (engl. genetic engeneering), veštačko formiranje novih kombinacija naslednog materijala; skup metoda koje omogućuju uvođenje gena ili njegovog dela u ćeliju domaćina. Metode ge-netičkog inženjerstva su: a) tehnika rekombinantne DNK, koja se dobija kombinovanjem gena ili DNK iz različitih organizama. Za ovu metodu su neophodne tri osnovne komponente: restrikcione endonukleaze, DNK ligaze i vektori za kloniranje (plazmidi i virusi); b) tehnike koje uključuju direktno uvođenje naslednog materijala u jedan organizam, a u koje spadaju i mikroinjiciranje i mikroinkapsulacija; c) fuzionisanje ćelija (uključujući i fuzionisanje protoplasta) ili tehnike hibridoma kojima se formiraju žive ćelije sa novom kombinacijom naslednog materijala, na način koji se ne odigrava u prirodi.

GENETSKO SAVETOVANJE (engl. genetic counselling), izuzetno značajna oblast kliničke genetike. Podrazumeva angažovanje tima stručnjaka različitih profila i obuhvata: a) postavljanje pravilne dijagnoze; b) procenu prognoze i vrednosti bilo kog od mogućih oblika lečenja i c) utvrđivanje rizika ponovnog javljanja nasledne bolesti i poremećaja u po-rodici. Tri osnovne kategorije naslednih bolesti zahtevaju genetički savet:

hromozomopatije, monogenske genopatije i multifaktorski pore-mećaji. Glavni zadatak genetičkog savetovališta je prevencija rađanja dece sa naslednim bolestima i kongenitalnim malformacijama, kao i rađanje zdravog potomstva.

GENITALAN (engl. genital), 1. koji se odnosi na reprodukciju; 2. koji se odnosi na reproduktivne organe.

GENITALIJE (engl. genitalia), spoljašnji i unutrašnji reproduktivni organi žene ili muš-karca. Ovaj se termin, međutim, obično koris-ti da označi spoljašnje delove reproduktivnog sistema (vulva - ženske spoljašnje genitalije).

GENITALNI HERPES (engl. genital herpes simplex virus infection, herpes genitalis, lat herpes praeputialis, herpes progenitalis), virusna infekcija herpes simpleks virusom tip 1 ili 2, a prenosi se genitalnim i orogenitalnim putem. Ova infekcija može biti primarna, prva neprimarna epizoda i rekurentna. Kod primarne infekcije lokalne herpetične promene na genitalijama praćene su opštim simptomima bolesti (povišenom telesnom temperatu-rom, glavoboljom, bolovima u mišićima, vaginalnim ili uretralnim smetnjma, svrabom, di-zuričnim smetnjama, ingvinalnom limfade-nopatijom), dok kod prve neprimarne epizode ili rekurentne infekcije lokalni nalaz može proći bez opštih znakova bolesti ili sa veoma blago izraženim pojedinim gore pomenutim znacima. Lokalni nalaz su herpetične lezije u vidu vezikularne ospe na eritematoznoj osnovi koje se javljaju na penisu kod muškaraca ili cerviksu, perineumu, vagini ili vulvi kod žena, uzrokovane infekcijom herpes virusom tip 2.

GENITO-, prefiks koji se odnosi na polne organe.

GENITOURINARNI (engl. genitourinary), koji se odnosi na organe reproduktivnog i urinarnog sistema.

GENOM (engl. genome), kompletan set hromozoma koji se nasleđuje od jednog roditelja. To je skup naslednih informacija koje sadrži jedan gamet, gde su zastupljeni svi geni u jednostrukoj dozi.

GENOPATIJA (engl. genopathy), patološko stanje organizma uslovljeno genskom mutacijom. To su monogenski poremećaji, a mogu se nasleđivati na dominantan ili recesivan način.

GEN OPERATOR (engl. operator gene), region hromozoma bakterija sposoban za direktnu ili indirektnu interakciju sa specifičnim represorom (represornim proteinom). Na taj način kontroliše aktivnost transkripcije grupe strukturnih gena koji deluju koordinirano i kodiraju enzime jednog biohemijskog procesa, a raspoređeni su jedni pored drugih. Gen operator sa strukturnim genima čini funkcio-nalnu jedinicu transkripcije operon.

GENOTIP (engl. genotype), genetička konstitucija koja određuje fenotip jednog organizma. Ovaj naziv se odnosi i na genetičke či-nioce koji kontrolišu pojedinačna fenotipska svojstva, a to su parovi gena (alela) koji zau-zimaju isti lokus u homolgim hromozomima.

GENSKA TERAPIJA (engl. gene therapy), terapeutska tehnika koja uključuje inserciju novog genetičkog materijala u somatsku ćeliju. Prenos genetičke informacije u obolele ćelije odvija se putem nekoliko mehanizama: a) viralni - uz pomoć retrovirusa ili adenovirusa; b) hemijski - direktan prenos pakovanjem u lipozome; c) fizički - mikroinjekcija, elektroporcija, antisens - oligonukleotidi. Svaki mehanizam ima prednosti i nedostatke, a sama tehnologija je još u fazi istraživanja.

GENSKI KLON (engl. genetic clone), selektovana ćelija domaćina sa vektorom koji sadrži gen drugog organizma. Za umnožavanje nekog gena najpogodnije su bakterije. One se u povoljnim uslovima vrlo brzo dele i umno-žavaju, pa se umnožava i njihova DNK zajedno sa stranim genom.

GENSKI PUL, (engl. gene pool), celokupnost gena svih članova jedne populacije.

GEN SUPRESOR (engl. supressor gene), supresija je oblik interakcije nealelnih gena. Gen supresor može da spreči fenotipski efekt različitih mutacija drugih gena.

GENTAMICIN (engl. gentamycin), najpoznatiji aminoglikozidni antibiotik, efikasan protiv velikog broja uglavnom Gram-negativnih bakterija. Koristi se u vidu injekcija za lečenje sistemskih infekcija, a u vidu kapi ili masti za lokalnu primenu na kožu ili u oko. Neželjena dejstva su oštećenje bubrega, sluha i ravnoteže, pa se dužina lečenja ograničava na 7-10 dana. Preparati: Gentamicin, Gentokulin.

GENU (engl. knee, lat. genu), koleno. 1. deo donjeg ekstremiteta koji se nalazi između natkolenice i potkolenice. Koleno se sastoji od prednjeg i zadnjeg predela. Najveći deo zadnjeg predela izdubljen je u zatkolenu jamu. 2. anatomska struktura zakrivljena pod određenim uglom, nalik donjem ekstremitetu savijenom u zglobu kolena.

GENU VALGUM (engl. knock-knee), tibia valga, „X-noge“, deformitet gde natkolenica i potkolenica grade tup ugao otvoren put spo-lja. Kolena su priljubljena, dok su stopala sastavljena. Fiziološko stanje traje do 4. godine. Ovaj deformitet je najčešće obostran, uglavnom urođen, retko rahitogen. Često je praćen gojaznošću deteta. Može biti sekundaran kod već postojećeg deformiteta stopala. Jednostran je uvek patološki (prelom, upala, itd.).

GENU VARUM (engl. bowleg), tibia vara, „O-noge“, deformitet suprotan valgi, gde natkolenica i potkolenica zaklapaju tup ugao otvoren prema unutra. Fiziološki postoji do druge godine života. Patološki se javlja obostrano, u okviru metaboličkih poremećaja (vitamin D) ili jednostrano posle trauma ili zapaljenja. Specijalan oblik je Blauntova bolest (Morbus Blount), gde je deformitet uzrokovan kljunastom zakrivljenošću unu-trašnjeg dela gornjeg okrajka tibije. Ova bolest može biti obostrana, kod manjeg deteta, ili jednostrana, kod adolescenata.

GEOSFERA (engl. geosphere), neživi svet planete, koji se sastoji od atmosfere (vazduh), hidrosfere (vode) i litosfere (kopna).

GERIJATRIJA (engl. geriatrics), deo medicine koji se posebno bavi problemima stare-nja i bolestima u starijoj životnoj dobi.

GERL , skraćenica za veoma kompleksnu prostornu i funkcionalnu asocijaciju Golgi kompleksa sa glatkim endoplazminim retikulumom, koji zajedno proizvode lizozome i obložene vezikule (engl. coated vesiculae). Nastaje iz granulisanog endoplazminog reti-kuluma sa kojim ostaje povezan tubulima. Ova organela je veoma važna u procesima sekrecije.

GERMICID (engl. germicide), antiseptik ili antimikrobni lek širokog spektra dejstva, koji uništava bakterije,

gljivice i viruse. Naziv potiče od engleske reči germ - mikrob, mi-kroorganizam i latinske reči caedo - ubiti, uništiti. To su najčešće hemijska sredstva (dezinficijensi), ali mogu biti i fizička (germicidne svetiljke sa dejstvom UV zraka).

GERMINATIVNI CENTAR (engl. germinal center, lat. centrum germinal ), svetliji, centralni deo sekundarnih limfnih čvorića, koji se mogu razvijati u limfnim čvorovima (žlezdama) i slezini. Tu se nalaze B-limfociti (tokom blastne transformacije), plazmociti, makrofagi i mali broj T-limfocita. V. imuno-blast.

GERMINATIVNI EPITEL (engl. germinal epithelium, lat. epithelium superficiale), prost, kockast epitel koji pokriva celu površinu jajnika. Potiče od mezotela peritoneuma sa kojim je u kontinuitetu. Termin je ostao iz prošlosti, kada su naučnici smatrali da se od ovog epitela razvijaju jajne ćelije ovociti. Sada se zna da to nije tačno. V. ovarijum, ovogeneza.

GERONTOPSIHIJATRIJA (engl. gerontopsychiatry), nauka koja se bavi lečenjem ostarelih lica koji u predstaračkoj ili staračkoj dobi po prvi put u životu počinju da pate od različitih psihičkih poremećaja. Treba je razlikovati od psihogerijatrije koja se bavi lečenjem i tretmanom ostarelih psihijatrijskih bolesnika.

GESTONORON (engl. gestonoron), sintetski progestin sa dugim dejstvom koji se koristi za lečenje hipertrofije prostate i raka materice sa metastazama. Preparat: Depostat.

GFR (engl. GFR), skraćenica za brzinu glo-merulske filtracije. V. brzina glomerulske filtracije.

GHA , v. glukoheptonat.

GIARDIA (engl. giardia), rod protozoa, flagelata koji pripada razredu Zoomastigophora. Za čoveka je specifična vrsta Giardia lamblia. Iako je u suštini apatogeni komensal može da izazove oboljenje lamblijazu, kada parazitira u tankom crevu (ređe žučnim putevima). Čovek se zarazi fekalno-oralnim putem unošenjem ciste. Giardia lamblia se javlja u vegetativnom i cističnom obliku. Vegetativni oblik (trofozoit) je kruškastog oblika sa dva mehurasta jedra i četiri para flagela, koji se priljubljuje uz epitel duodenuma i jejunuma ometajući apsorpciju masti i vitamina (nadutost, bol u epigastrijumu,

malapsorpcijski sindrom). Cista je jajastog oblika sa četiri jedra i snopom aksonema. Dijagnoza se postavlja nalazom cista u stolici. U terapiji se primenjuje metronidazol.

GIGANTIZAM (engl. gigantism), nenormalno visok rast najčešće zbog preteranog lučenja hormona rasta u detinjstvu, odnosno u periodu telesnog razvoja kada rast još nije završen. Gigantizam nastaje zbog tumora hpofize koji pojačano luči hormon rasta. Kod odraslih ovi tumori dovode do akromegalije.

GIHT (engl. gout), v. uratni artritis.

GILBERT-ov SINDROM (engl. Gilbert’s syndrome ), sindrom nazvan po Nicolas A. Gilbertu, francuskom doktoru. To je nasledno benigno oboljenje koje se karakteriše hiperbilirubinemijom i žuticom. Predstavlja nedostatak enzima glukuronil-transferaze. Ne preporučuje se terapija.

GIMNASTIKA (engl. gymnastics), telesno vežbanje, sistem određenih vežbi, prostih ili na spravama, za jačanje tela ili pojedinih delova tela (korektivna gimnastika). Pokret je usklađen sa terapijskim zahtevom i doziran prema osobenostima oboljenja i poremećajem funkcije. Primenjuje se npr. u korekciji poremećaja stava i položaja tela (loše držanje, kifoza, skolioza i dr.).

GINEKOLOGIJA (engl. gynecology), grana medicine koja se bavi razvojem, funkcijama i bolestima ženskog organizma, naročito genitalnog trakta. Usko je povezana sa porodiljstvom (akušerstvom). Kao samostalna grana medicine razvila se tek u XIX veku. Veliki napredak ginekologija sa akušerstvom beleži od 1861. kada je Semmelweiss otkrio babinju groznicu, a kao operativna struka naročito se razvija posle uvođenja Werthe-imove operacije.

GINEKOMASTIJA (engl. gynecomastia), pojava rasta žlezdanog tkiva dojki kod dečaka, odnosno muškaraca. G. je česta kod muške novorođenčadi i posledica je delovanja maternalnih hormona. Veoma česta kod dečaka u pubertetu, zahvata obe ili jednu dojku i naj-češće je prolazna pojava. G. je retko posledica Klinefelterovog sindroma, tumora nadbubrežnih žlezda, ciroze jetre ili delovanja lekova, kao što su ženski polni hormoni (estrogeni), digitalis, ketokonazol ili uživanja marihuane. Glavno mesto patološkog procesa nalazi se u lizozomima, mikroskopskim strukturama (organelama), smeštenim u ćelijama različitih organa, u kojima se vrši razgradnja brojnih metaboličkih produkata uključujući i mukopolisaharide. Lizozomi su ispunjeni specifičnim enzimskim proteinima. U slučaju nedostatka

određenih enzima, nerazgrađena materija se nakuplja u lizozomima koji se potom uvećavaju i svojim mehaničkim dejstvom izazivaju deformaciju datog organa i dovode do poremećaja njegove funkcije. Ginekomastiju treba razlikovati od lipomastije, kod koje se radi o nakupini potkožnog masnog tkiva u predelu dojki, bez prisustva žlezdanog tkiva.

GINGIVA (engl. gingiva ili gum, lat. gingiva), zubno meso; fibrozno tkivo pokriveno mastikatornim tipom sluzokože usta. Kao kragna obuhvata vrat zuba, čvrsto je pripojena za alveolarnu kost. Sitnozrnaste je građe, bledoružičaste boje. Ivični deo gingive koji intimno naleže na površinu zuba, ali se može odvojiti od nje, je slobodna ili marginalna gingiva i sa površinom zuba stvara plitak žljeb otvoren prema usnoj duplji (sulkus gingivalis). Deo desni koji ispunjava međuzubni prostor je interdentalna papila, a deo koji je čvrsto spojen sa kosti pripojna gingiva. Širina pripojne gingive varira, a najveća je u predelu prednjih zuba. Epitel gingive je pločast, slojevit, sa tankim keratinizovanim slojem i broj-nim dubokim epitelnim grebenima, koji zalaze u vezivo ispod. Ispod epitela nalazi se gusto vezivno tkivo, čvrsto spojeno sa periostom kosti. Interdigitacije epitela i veziva i pripoji za kost obezbeđuju potpunu nepokretnost gingiva, što je neophodno za žvakanje.

GINGIVALNI (engl. gingival, lat. gingivalis), koji se odnosi na desni (gingive), onaj koji pripada desnima.

GINGIVEKTOMIJA (engl. gingivectomy), hirurška ekscizija gingive u nivou čašica i formiranje nove gingivalne margine. Vrši se u cilju eliminacije gingivalnih ili periodontalnih džepova ili u okviru šire hirurške intervencije kao i radi dodavanja kalcijuma u džepove.

GINGIVITIS (engl. gingivitis), akutno ili hronično zapaljenje desni kao samostalno oboljenje ili kao propratni simptom drugih bolesti. Kataralni g. (lat. g. catarrhalis), najlakši oblik inflamacije desni, zahvata marginalnu i interdentalnu gingivu. Češći je kod mladih osoba, uzrok je prisustvo zubnih plaka i kamenca na zubima; atrofični g . (lat. g. atrophica), hronično zapaljenje praćeno atrofijom i hiperkeratozom desni, obično se javlja kod starijih osoba, pretežno žena; g. u trudnoći (lat. g. gravidarum), posledica je hormonalnih promena u trudnoći, a javlja se kao hiperplazija desni, naročito interdentalnih papila; pubertetski g. (g. pubertetica), posledica je hormonskih promena u pubertetu i loše higijene usta i zuba; hiperplastični g . (lat. g. hyperplastica), nastaje najčešće usled lokalnih iritacija (loše plombe, protetski radovi, malponirani zubi), ali se javlja i kod nekih opštih oboljenja i primene nekih medikamenata (hidantoin); ulceronekrotični g. (lat. g. ulceronecroticans), izazvan fuzospirohetama. Bolest favorizuje smanjena otpornost organizma, lokalne iritacije i loša oralna higijena. Karakterišu ga nekroza interdentalnih papila, pojačano lučenje pljuvačke, zadah iz usta.

GINGIVO-, onaj koji se odnosi na desni (gingive), ili označava pripadnost desnima.

GINGIVOPLASTIKA (engl. gingivoplasty), hirurško preoblikovanje gingive da bi se obezbedio fiziološki oblik neophodan za očuvanje integriteta i zdravlja desni.

GINGIVOSTOMATITIS (engl. gingivostomatitis), inflamacioni proces koji obuhvata gingivu obeju vilica i sluzokožu usne duplje. Najčešći je herpetični, infektivni, ređi nekrotični i idiopatski.

GINOSPERMATOZOID (engl. gynospermatozoa), spernatozoid koji sadrži 22 autozoma i X hromozom. Imaju 6% do 7% veću jedarnu (nuklearnu) površinu od androspermatozoida.

GIRUS (engl. gyrus, convolution, lat. gyrus), moždana vijuga. Nabrani deo velikog mozga ograničen moždanim žlebovima ili pukotinama. G. cinguli (engl. cingulate g., callosal g., lat. g. cinguli), duga i lučno povijena vijuga na unutrašnjoj strani velikomoždane hemisfere koja okružuje žuljevito telo. Nalazi se između žleba žuljevitog tela i cingularnog žleba. Najveći deo ove vijuge zauzima limbička asocijativna kora; g. hipokampi (engl. hippocampal g., lat. g. hippocampi), krajnje nejasno definisan pojam. 1. para-hipokampalna vijuga, v. girus parahipokampalis, 2. Amonov rog ili hipokampalno kortikalno polje, 3. kompleksna struktura koja objedinjuje Amonov rog, girus dentatus i subikulum; g. lingvalis (engl. lingual g., lat. g. lingualis), vijuga na unutrašnjoj i donjoj strani potiljačnog i delimično slepoočnog režnja velikog mozga, koja se nalazi neposredno ispod kalkarinog žleba. Lingvalna vijuga se napred nastavlja bez jasne granice parahipokampalnom vijugom sa kojom gradi unutrašnju poti-ljačno-slepoočnu vijugu. Duž ove vijuge pružaju se vidna polja kore velikog mozga čoveka; g. parahipokampalis (engl. parahy-pocampal g., lat. g. parahypocampalis), vijuga na donjoj i unutrašnjoj strani slepoočnog režnja velikog mozga koja se nalazi između hipokampalnog i kolateralnog žleba. U sastav ove vijuge ulaze entorinalno polje i subikulum; g. postcentralis (engl. postcentral g., lat. g. postcentralis), vijuga na gornje-spoljašnjoj strani temenog režnja velikog mozga koja se nalazi između centralnog i postcentralnog žleba. Najveći deo ove vijuge zauzima primarno somatosenzitivno polje; g. precentralis (engl. precentral g., lat. g. praecentralis), vijuga na gornje-spoljašnjoj strani čeonog režnja velikog mozga koja se nalazi između centralnog i precentralnog žleba. Najveći deo ove vijuge zauzima primarno somatomotorno polje.

GLABELA (engl. glabella, metopic point, lat. glabella), kraniometrijska tačka koja se nalazi u središnjem delu

čeone kosti. Odgovara najispupčenijem delu ljuske čeone kosti koji se nalazi na sredini rastojanja između unutraš-njih krajeva desnog i levog nadveđnog luka.

GLACIJALAN (engl. glacial), koji podseća na led; čvrst.

GLACIJALNA SIRĆETNA KISELINA (engl. glacial acetic acid), bistra, bezbojna tečnost koja sadrži najmanje 99,4% sirćetne kiseline. Ponekad je na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju; zamrzava se na 16,7 oC.

GLADOVANJE (engl. starvation, fasting), dugotrajno neunošenje hrane i metaboličke promene u organizmu koje predstavljaju adaptacioni odgovor na nedostatak energetskih i nutritivnih supstanci. Adaptacioni odgovor uključuje lipolizu (iskorišćavanje slobodnih masnih kiselina i ketona u energetske svrhe od većine tkiva pa i mozga), proteolizu (iskorišćavanje aminokiselina iz strukturnih proteina za sintezu glukoze, enzima i hormona). Zbog tih metaboličkih promena smanjuje se masa masnog tkiva i mišića (smanjenje telesne mase), u krvi se povećava koncentracija ketonskih tela (acidoza), a zbog smanjene količine albumina u plazmi razvijaju se i edemi gladi (ascit). Gubitak težine je u početku veoma brz, potom se usporava i zbog povećanog učešća masti i zbog prilagođavanja. Prosečno, čovek može da izdrži bez hrane oko 60 dana, ako mu je obezbeđena voda u dovoljnim količinama. Ponegde se gladovanje primenjuje i kao terapijska dijeta; 60-ih godina ovog veka puno se očekivalo od tzv. „nulte” dijete u terapiji protiv gojaznosti, ali je ona danas gotovo potpuno napuštena.

GLANDULA (engl. gland lat. glandula), žlez-da. Jasno uobličena grupa epitelijalnih ćelija, loptastog, ovalnog ili nepravilnog oblika, koje stvaraju i luče odgovarajuće sekrete ili ekskrete. Žlezde se mogu podeliti na egzokrine i endokrine. G. adrenalis (engl. adrenal g., lat. g. adrenalis ), v. g. suprarenalis; g. bulbouretralis (engl. bulbourethral g., lat. g. bulbourethralis ), parna i mala egzokrina žlezda veličine zrna graška koja je pridodata muškim polnim organima. Nalazi se bočno, desno i levo, uz opnasti deo mokraćne cevi (v. uretra) u mokraćno-polnoj pregradi. Žlezda stvara i luči manji deo semene tečnosti koja izvodnim kanalom dospeva u zadnji prošireni kraj spongioznog dela mokraćne cevi; g. egzokrinea (engl. exocrine g., lat. g. exocrinea), žlezde sa spoljašnjim lučenjem. Ove žlezde imaju sistem izvodnih kanala kojim svoje sekrete izlučuju u šupljine cevastih organa i organske prostore, ili neposredno u spoljašnju sredinu. U tipične egzokrine žlezde ubrajaju se znojne i pljuvačne žlezde; g. endokrinea (engl. endocrine g., lat. g. endocrinea), žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Endokrine žlezde stvaraju i luče hemijski aktivne supstancije, hormone. Krakteriše ih odsustvo izvodnih kanala. Ove žlezde su prožete gustim mreža-ma krvnih sudova, posebno kapilara kojima njihovi produkti, hormoni, dospevaju u krvotok. Endokrine žlezdane ćelije mogu biti pojedinačno rasute unutar pojedinih organa, kao što je slučaj sa endokrinim delom gušterače, ili mogu obrazovati uobličene organe - endokrine žlezde; g. lakrimalis (engl. lacrimal g., lat. g. lacrimalis), suzna žlezda. Velika egzokrina žlezda koja stvara i luči suze. Nalazi se u jamici suzne žlezde, na

spoljaš-njem zidu očne duplje, neposredno iznad spo-ljašnjeg očnog ugla. Brojni i tanki izvodni kanali ove žlezde dospevaju i otvaraju se u gornjem svodu ko-njunktive. Podeljena je nepotpuno na dva dela, orbitalni i kapačni; g. mamarija (engl. mammary g., lat. g. mammaria), mlečna žlezda. Velika i parna egzokrina žlezda koja zauzima središnji deo dojke i sastoji se od 12 do 25 režnjeva odvojenih međusobno čvršćim vezivnim pregradama. Svi izvodni mlečni kanali usmereni su radijalno prema vrhu bradavice na čijoj površini imaju male otvore. Mlečna žlezda se bitno razlikuje s obzirom na pol. Kod osoba ženskog pola ona je prilagođena funkciji dojenja. Kod osoba muškog pola ona je iste građe kao i kod osoba ženskog pola, ali je izrazito zaostala u razvoju. Naime, do početka puberteta muška i ženska dojka razvijaju se na sličan način, ali sa pojavom puberteta ženska dojka se, pod dejstvom hormona, bitno menja; g. parotideja (engl. parotid g., lat. g. parotidea), zaušna ili doušna pljuvačna žlezda. Parna, desna i leva, i najveća pljuvačna žlezda koja se nalazi neposredno ispod spoljašnjeg slušnog kanala, ispred mastoidnog nastavka slepoočne kosti i iza grane donje vilice. Granama nerva lica, koji prolazi kroz sam parenhim žlezde, pode-ljena je na površinski i duboki deo. Izvodni kanal žlezde ili Stenonov kanal probija mišić obraza i otvara se u gornjem svodu predvorja usne duplje, neposredno u visini drugog kut-njaka gornje vilice; g. pituitarija (engl. pituitary g., lat. g. pituitaria), hipofiza. Neparna, mala endokrina žlezda ovalnog oblika, težine od 0.4 do 0.9 g. Nalazi se u istoimenoj vezivno-koštanoj jami na gornjoj strani tela klinaste kosti. Hipofiza se nalazi iznad klinastog sinusa, prema unutra od venskog kavernoznog sinusa, unutrašnjih karotidnih arterija i moždanih nerava (III, IV, V i VI), i ispod hipotalamusa i vidne raskrsnice. Povezana je direktno sa hipotalamusom pomoću tanke i nežne peteljke. Hipotalamus i hipofiza predstavljaju jedinstvenu funkcionalnu celinu koja reguliše rad gotovo svih endokrinih žlezda. Hipofiza se sastoji od dva dela, prednjeg ili adenohipofize i zadnjeg ili neurohipofize. Adenohipofiza se sastoji od tri dela: prednjeg režnja (pars anterior), srednjeg režnja (pars intermedija) i levkastog dela (pars infundibularis). Adenohipofiza luči veći broj hormona: hormon rasta (STH), adrenokortikotropni hormon (ACTH), tireotropni hormon (TTH), prolaktin, folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH). Neurohipofiza se sastoji takođe od tri dela: središ-njeg ispupčenja (eminencija medijana), peteljke hipofize i zadnjeg režnja (pars posterior). Neurohipofiza ne stvara hormone, već predstavlja mesto u kome se odlažu, deponuju dva hormona koje stvara hipotalamus: antidiuretski hormon i oksitocin. Ove hormone luči magnocelularni deo hipotalamusa, a oni dospevaju hipotalamo-hipofiznim snopom, koji prolazi kroz peteljku hipofize, do neurohipofize; g. suprarenalis (engl. suprarenal g., lat. g. suprarenalis ), nadbubrežna žlezda. Parna, velika endokrina žlezda priljubljena uz gornji pol bubrega, obmotana vezivnim kapsulama bubrega. Desna nadbubrežna žlezda je trouglastog, a leva polumesečastog oblika. Površinu žlezde obmotava tanka vezivna kapsula, a parenhim žlezde grade dva morfološki i funkcionalno različita dela, periferni ili kora i središnji ili srž. Kora stvara i luči tri vrste hormona: mineralokortikoide, glikokortikoide i androgene polne organe. Srž stvara i luči adrenalin i noradrenalin; g. tiroideja (engl. thyroid g., lat. g. thyroidea), štitasta žlezda. Najveća endokrina žlezda koja se nalazi u prednjem predelu vrata, prislonjena uz bočne zidove grkljana i početnog dela dušnika. Sastoji se od dva režnja, desnog i levog, koji su spojeni suženim delom, istmusom. Prednja strana žlezde je neposredno pod kožom prednjeg predela vrata tako da se lako može opipati, posebno u slučajevima kada je uvećana. Režnjevi štitaste žlezde su obavijeni vezivnom kapsulom i lako fiksirani za grkljan i dušnik prateći njihove pokrete pri govoru i gutanju. Žlezda stvara i luči dve vrste hormona: tiroksin i trijodtironin.

GLANDULARNA TULAREMIJA

(engl. glandular tularemia), najčešći oblik bolesti koju izaziva Francisella tularensis (v. tularemija). Karakteriše je uvećanje limfnih žlezda na vratu (kod dece) u ingvinalnim ili drugim regijama (odrasli), koje nastaje posle uboda inficiranog krpelja, odnosno posle ujeda ili druge ozlede koju nanosi bolesna životinja. Uvećanje limfnih žlezda može da se javi u vratnoj regiji i posle infekcije koja se prljavim rukama unese u vežnjaču (okuloglandularni oblik). U ulceroglandularnoj formi bolesti ulceracije na koži su crvene, otečene, izazivaju svrab i relativno dugo traju, dok su žlezde otečene, gnojne i bez terapije se spontano prazne. Početak bolesti po pravilu prate povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uz makulo-papuloznu ospu, koja se razvija kod oko 20% bolesnika. Dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka (kontakt sa životinjama, profesija, ubod krpelja), morfološkom identifikacijom bakterije u materijalu uzetom iz promena i nalazom antitela u serumu obolelog (aglutinacija, ELISA), dok kultivisanje materijala iz promena retko daje pozitivan nalaz. Lekovi izbora su aminoglikozidni antibiotici i tetraciklini.

GLAS (engl. voice), zvuk nastao u procesima: fonacije (koju obavlja larinks), artikulacije (koju obavljaju usne, jezik i meko nepce) i rezonancije (koju obavljaju usta, nos, para-nazalne šupljine, ždrelo, a nekad i grudna duplja).

GLASJONOMERNI CEMENT, kalcijum aluminijum silikati, koriste se za ispune i podloge ispuna u stomatologiji.

GLASNE ŽICE (engl. vocal cords, true vocal cords, vocal folds, lat. plica vocalis ), donji nabori laringealne mukoze. Struktura: epitel koji pokriva glasnice je pločastoslojevit bez orožavanja, koji postepeno prelazi u pseudoslojevit cilijarni epitel; lamina propria sadrži gusto pakovana elastična vlakna, koja formiraju vokalni ligament i lateralno od ligamenta vokalni mišić. Glasne žice učestvuju u stvaranju glasa.

GLATKE MIšIĆNE ĆELIJE (engl. smooth muscle cells, lat. myocytus nonstriatus), duge, vretenaste ćelije, poređane tako da se tanak kraj jedne nastavlja na najtanji početak druge. Imaju centralno, izduženo jedro, sa nekoliko dubokih invaginacija i jednim ili dva nukleolusa. U sarkoplazmi se nalaze uzdužno raspoređeni mikrofilamenti i gusta tela. U endoplazmi su koncentrisane mitohondrije, Golgi aparat, cisterne endoplazmatskog retikuluma, nešto lizozoma, partikule glikogena i slobodni ribozomi. Prisutni su tubuli glatkog endoplazmatskog retikuluma, koji se mogu širiti na ćelijsku periferiju. Sarkolema formira mnoge kaveole koje nedostaju u oblastima perifernih insercija gustih tela. Fina mreža kolagena, retikularnih mikrofibrila i elastičnih vlakana okružuje svaku glatku mišićnu ćeliju. Retikularne mikrofibrile penetriraju u uvrate glatke mišićne ćelije, čime ojačavaju ćelijsku povezanost. Autonomni nervni završeci su u bliskom kontaktu sa bazalnom laminom, a nalaze se i između susednih ćelija. Glatke mišićne ćelije su sposobne da sintetišu kolagen i elastična vlakna, kao

i glikozaminoglikane osnovne supstance.

GLATKI MIŠIĆI (engl. smooth muscle), različiti tipovi mišića koji ne poseduju poprečnu ispruganost jer aktinske i miozinske niti nisu organizovane u sarkomere. Grade zidove gastrointestinalnog i urogenitalnog trakta, respiratornih puteva krvnih sudova i irisa. Kontroliše ih autonomni nervni sistem, hormoni i lokalni faktori, a dele se na jednojedinične i višejedinične g. m.

GLATKO MIšIĆNO TKIVO (engl. smooth muscular tissue, lat. textus muscularis nonstriatus), agregacija mnogih glatkih mišićnih ćelija koja formira kontraktilni deo mnogih organa (gastrointestinalni trakt, duktusi nekih žlezda, bronhijalno stablo, genitourinarni sistem, arterije, vene, veliki limfni stubovi). Glatko mišićno tkivo prisutno je u koži penisa, skrotuma, areole dojke, bradavici, a nalazi se i u sklopu mišića erektora dlake.

GLAUKOM (engl. glaucoma), oboljenje koje karakterišu povišen očni pritisak, ispadi u vidnom polju i oštećenje vidnog živca. Postoje i tipovi glaukoma sa niskim pritiskom, tzv. low tension glaucoma.

GLAUKOM OTVORENOG UGLA (engl. open-angle glaucoma), tip glaukoma kod koga očna vodica ima normalan prolaz do trabekularnog drenažnog sistema u komornom uglu, ali je prisutan nenormalno visok otpor protoku tečnosti kroz trabekulum i Schlemmov kanal.

GLAUKOM ZATVORENOG UGLA (engl. angle-closure glaucoma), tip glaukoma kod koga periferna dužica zatvara trabekularni drenažni sistem, sprečavajući normalan dotok očne vodice do trabekuluma.

GLAVA (engl. head, lat. caput), v. kaput.

GLAVICA (engl. small head, lat. capitulum), v. kapitulum.

GLAVIČAST (engl. capitate, lat. capitatum), v. kapitatum.

GLAVIĆ PENISA (engl. glans penis), kupasto proširenje spongioznog tela penisa. Kod novorođenog dečaka epitel glavića srastao je sa epitelom prepucijuma sve do druge godine života. Posle razdvajanja glavić penisa pok-riven je veoma tankom kožom, bez dlaka, koja je čvrsto spojena za tkivo ispod. Na obodu glavića nalaze se veoma krupne lojne žlezde, čiji sekret ulazi u sastav smegme. Spongiozno telo glavića sastoji se od gustog vezivnog tkiva u kome se nalaze široki, anastomozirani venski krvni sudovi sa brojnim jastučićima u intimi. U centru glavića nalazi se proširenje uretre (lat. fossa navicularis). Na donjoj površini glavić je povezan trakom veziva sa prepucijumom. Glavić je bogat u slobodnim nervnim završecima i genitalnim korpuskulima

GLAVNA DUŠNICA (engl. principal bron-chus, main bronchus, lat. bronchus principalis), v. bronhus principalis.

GLAVNI HISTOKOMPATIBILNI KOMPLEKS (engl. major histocompatibility complex, MHC), kompleks belančevina koje se nalaze na površini ćelija i koje vezuju strane belančevine za sebe i tako ih čine prepoznatljivima za odbrambeni sistem organizma. Kod svakog čoveka postoje tri vrste MHC (klase I, II i III). Specifičnost ovog kompleksa za svaku osobu reguliše kompleks gena koji se nalaze na šestom hromozomu. MHC je poznat i pod nazivom antigeni humanih leukocita-HLA-kompleks.

GLAZGOVSKA SKALA KOME (engl. Glasgow coma scale), obrazac za numeričku ocenu težine poremećaja svesti, zasnovan na preciznim kliničkim kriterijumima. Ocenjivanjem sposobnosti otvaranja očiju, motorne funkcije i verbalnog odgovora dobija se zbir od 3 do 15 poena.

GLEŽANJ (engl. little hammer, lat. malleolus), v. maleolus.

GLIBENKLAMID (engl. glibenclamide), oralni antidijabetik iz grupe sulfonilureje, koji pojačava oslobađanje insulina iz pankreasa kod bolesnika sa insulin-nezavisnim dijabetom. Preparat: Daonil.

GLICERALDEHID (engl. glyceraledehyde), 2,3-dihidroksipropanol, koji nastaje umere-nom oksidacijom glicerola. Gliceraldehid je najednostavnija aldoza.

GLICERIL-TRINITRAT,

v. nitroglicerin.

GLICERIN (engl. glycerin), v. glicerol.

GLICEROL (engl. glycerol), trihidroksilni alkohol guste viskozne konzistencije. 1,2,3- -propantriol, CH2OHCHOHCH2OH (RMM 92,09), bistra, bezbojna tečnost, slatkog ukusa, bez mirisa. Sastojak je neutralnih masti (triacilglicerola), fosfatida i kardiolipina. Koristi se kao konstituens za mnoge kozmetičke preparate, a ima i blago laksantno dejstvo kad se primeni u obliku mikroklizme ili supozitorija. Preparat: Medilax.

GLICIN (engl. glycine), aminosirćetna kiselina, H2NCH2COOH (RMM 75,07), prirodna, neesencijalna aminokiselina, koja ulazi u sastav brojnih proteina i drugih jedinjenja. Nastaje iz serina. Snažan je inhibicioni neurotransmiter u CNS-u. Nalazi se u interneuronima prednjeg dela kičmene moždine, gde izaziva inhibicuju motoneurona. Njegovu aktvnost blokira strihnin.

GLICINURIJA (engl. glycinuria), prisustvo aminokiseline glicina u mokraći. To inače nije esencijalna aminokiselina, a nalazi se u sastavu niza proteina. Koristi se u različitim dijetama, kao želudačni antacid i za ispiranje mokraćne bešike posle transuretralne resekcije prostate.

GLIKEMIJA (engl. glycaemia), prisustvo glikoze u krvi. Normoglikemija , prisustvo glukoze u krvi u prosečnoj koncentraciji od 3,6 do 6,1 mmol/l, kod osobe koja nije jela u poslednja 3 - 4 sata. Nivo glikoze u krvi se obično određuje našte, u postapsorptivnom stanju (period između večere i doručka, prekonoćno gladovanje). Posle obroka koji sadrži velike količine ugljenih hidrata koncentracija glikoze u krvi vrlo retko prelazi vrednost od 7,8 mmol/l kod zdravih osoba.

GLIKLAZID (engl. gliclazide), oralni antidijabetik iz grupe sulfonilureje. Pojačava oslobađanje insulina iz pankreasa kod bolesnika sa insulin-nezavisnim dijabetom. Preparati: Gliklazid, Glikosan, Predian.

GLIKO(engl. glyco-), prefiks koji označava šećer ili ugljeni hidrat (npr. glikoprotein).

GLIKODEOKSIHOLNA KISELINA (engl. glycodeoxycholic acid), konjugovana deoksiholna žučna kiselina sa glicinom.

GLIKOGEN (engl. glycogen, lat. granulum glycogeni), energetski bogata polisaharidna inkluzija, lako pretvorljiva u glikozu. Sintetiše se uz pomoć glatkog endoplazmatskog retikuluma. Nalazi se u velikim količinama u hepatocitima (parenhimskim ćelijama jetre), skeletnim i srčanim mišićnim ćelijama, kori nadbubrežne žlezde itd. Histohemijski se može vizualizovati jodidima, Bestovim karminom, PAS reakcijom i sl. Na transmisio-nom elektronskom mikroskopu mogu se videti alfa i beta partikule glikogena, različitog oblika i veličine. Partikule glikogena se nalaze u ćeliji van glatkog retikuluma i nisu obavijene membranom. Poznata su brojna oboljenja vezana za poremećaje u skladište-nju glikogena (glikogenoze).

GLIKOGENEZA (engl. glycogenesis), proces polimerizacije glukoze do glikogena pomoću serije enzimskih reakcija. Usko je povezana sa membranama glatkog endoplazmatskog retikuluma (bogat glikozo-6-fosfatazom), ali morfofunkcionalni odnos nije u potpunosti razjašnjen. Suprotan je procesu glikoneogeneze, formiranju glikogena iz aminokiselina ili masti.

GLIKOGENI (engl. glycogenic), označava ono što je povezano sa glikogenezom. Glikogene aminokiseline su alanin, arginin, asparagin, asparaginska kiselina, cistein, glutaminska kiselina, glutamin, histidin, hidroksiprolin, izoleucin, metionin, ornitin, prolin, serin, treonin, triptofan i valin.

GLIKOGENOLIZA (engl. glycogenolysis), enzimska razgradnja glikogena do glukoza-1-fosfata i glukoze. Glukoza koja se čuva u obliku glikogena, naročito u jetri, ovim procesom omogućava proizvodnju energije i održavanje nivoa u krvi.

GLIKOGENOZE (engl. glycogenoses), grupa retkih naslednih poremećaja u skladištenju glikogena koji su uslovljeni deficitom pojedinih enzima koji učestvuju u razgradnji glikogena.

GLIKOHENODEOKSIHOLNA KISELINA (engl. glycochenodeoxycholic acid), N-henodeoksiholil-glicin, amidni konjugat henodeoksiholne kiseline sa glicinom. Jedna je od glavnih sastojaka žuči.

GLIKOHOLAT (engl. glycocholate), anjon glikoholne kiseline.

GLIKOHOLNA KISELINA (engl. glycocholic acid), konjugat holne kiseline sa glicinom, koji se formira kao amid u kombinaciji karboksilne grupe holne sa aminogrupom glicina.

GLIKOKALIKS (engl. glycolemma, surface coat, cell coat), elektronski umereno osmiofilni sloj koji oblaže spoljašnji deo ćelijske membrane. Debljina varira od 10 nm do 5 µm. Sastoji se od unutrašnje amorfne supstance i spoljašnjih finih filamenata (lat. antennulae microvilares). Pokazuje PAS pozitivnu reakciju, a na elektronskom mikroskopu može se vizualizovati pomoću alcian plavog, koloidnog gvožđa, torijuma itd. Sastoji se od glikoproteina (sa velikim sadržajem sijalične kiseline), glikolipida i proteoglikana. Komponente za glikokaliks sintetišu se koordi-nisanom akcijom Golgi kompleksa sa granu-lisanim endoplazminim retikulumom, a pre-nose se u vezikulama do ćelijske površine. Funkcije glikokaliksa su brojne: genetski programirano specifično ćelijsko prepoznavanje na molekularnom nivou; održavanje ćelijske mikrosredine - filtracijom supstanci i stvara-njem negativnih naboja; apsorpcija hranljivih materija i završna digestija proteina i ugljenih hidrata površinskim enzimima; zaštita ćelije od proteolitičkih i mukolitičkih enzima,

GLIKOKONJUGATI , (engl. glycoconugates), redovne komponente životinjskih ćelija sa širokim spektrom bioloških funkcija, uklju-čujući membranske interakcije unutar i van ćelija. Tu spadaju glikolipidi, glikoproteini, glikozaminoglikani i proteoglikani.

GLIKOKORTIKOID (engl. corticosteroid), v. kortikosteroidi.

GLIKOLIPID (engl. glycolipid), lipid koji sadrži ugljenohidratnu grupu, obično glu-kozu, galaktozu, inozitol itd.

GLIKOLITIČKI (engl. glycolytic), onaj koji pripada glikolizi.

GLIKOLITOHOLNA KISELINA (engl. glycolithocholic acid) je konjugovana žučna litoholna kiselina sa glicinom.

GLIKOLIZA (engl. glycolysis), proces poznat i kao fermentacija. Predstavlja razlaganje glukoze u manja jedinjenja. U ovom meta-boličkom putu glukoza se prevodi do piruvata ili laktata u zavisnosti od toga da li se reakcija odvija pod aerobnim ili anaerobnim uslovima.

GLIKOPEPTID (engl. glycopeptide), bilo koja klasa peptida koji sadrže ugljene hidrate, tj. kovalentno su vezani za ugljene hidrate. Ovde spadaju i aminošećeri.

GLIKOPROTEIN (engl. glycoprotein), supstanca koja sadrži proteine kovalentno vezane za ugljene hidrate. Obično se ostvaruje O- -glikozidno vezivanje sa hidroksilnom gru-pom serina ili treonina, ili N-glikozidno vezivanje sa asparaginom krajnjeg lanca proteina. Oligosaharidni deo glikoproteina najčešće izgrađuju sledeći monosaharidi: fukoza, ga-laktoza, N-acetilglukozamin, N-acetilgalaktozamin, manoza i sijalinska kiselina. U glikoproteine spadaju: tiroglobulin, gonado-tropni hormoni, mukus mukoid, zona pelucida itd.

GLIKOREGULACIJA (engl. glycoregulation), održavanje nivoa glukoze unutar striktnih vrednosti (v. normoglikemija). Posle obroka nivo glukoze u krvi raste iznad normalnog, ali sistem negativne povratne sprege za kontrolu nivoa glukoze u krvi vraća, obično u toku dva sata, nivo glukoze na normalan; i obrnuto, u periodima između dva obroka (interdigestivni periodi), postapsorptivnom periodu (prekonoćno gladovanje 8 - 12h posle poslednjeg obroka) i dužem gladovanju, kada nivo glukoze u krvi pada, ovaj sistem povratne sprege dodaje glikozu u krv. Mehanizmi za postizanje ovog visokog stepena kontrole nivoa glukoze u krvi jesu transport glukoze u ćelije i njeno deponovanje u glikogen jetre i mišića, u mast u masnom tkivu, posle obroka i glikogenoliza i glukoneogeneza u jetri posle gladovanja. Održavanje nivoa glukoze posle obroka pod kontrolom je insulina, a u toku gladovanja pod kontrolom glukagona.

GLIKOZAMINOGLIKANI (engl. glycosami-noglycans), mukopolisaharidi, polisaharidni molekuli izgrađeni od ponavljajućih disaharidnih jedinica, od kojih se svaka sastoji od jedne heksuronske kiseline povezane sa aminošećerom (heksozamin). Molekuli glikozaminoglikana su veoma hidrofilni i kombinuju se sa ogromnim brojem molekula vode. Kroz te „vodene kanale” odvijaju se difuzioni procesi u vezivno-potpornim tkivima. Održavaju turgor tkiva i imaju brojne važne funkcije. Dele se na sulfatisane i nesulfatisane. Sulfatisani su: hondroitin-4-sulfat, hondroitin-6-sulfat, dermatan sulfat, heparan sulfat i keratan sulfat. Sa proteinima formiraju proteoglikane. U nesulfatisane glikozaminoglikane spada hijaluronska kiselina. Prisustvo i kvantitativni odnos pojedinih glikozaminoglikana determinišu brojne morfološke i fiziološke osobenosti vezivno-potpornih tkiva u kojima se nalaze.

GLIKOZID (engl. glycoside), jedinjenje koje se formira kondenzacijom furanoze ili piranoze na anomernom ugljeniku sa drugim molekulom. Jedinjenje koje nastaje je tipični acetal. Primeri srčanih glikozida su digitonin i uabain.

GLIKOZILIRANI HEMOGLOBIN (engl. glycosylated hemoglobin), v. hemoglobin A1c.

GLIKOZURIJA , v. glukozurija.

GLIKVIDON (engl. gliquidone), oralni antidijabetik iz grupe sulfonilureje, koji pojačava oslobađanje insulina iz pankreasa kod boles-nika sa insulin-nezavisnim dijabetom. Pre-parat: Beglynor.

GLIOBLASTOM (engl. glioblastoma), maligni tumor koji potiče od astrocita, sastavljen od ćelija raznog oblika i stepena diferentovanosti što mu daje šaroliki histološki izgled. Postoji mišljenje da se svi astrocitomi završavaju ovim oblikom i da glioblastom predstavlja astrocitom gradus IV.

GLIOBLASTOM MULTIFORME (engl. glioblastoma multiforme), gliom koji se sastoji predominantno od izrazito nediferentovanih anaplastičnih ćelija koncentrično raspoređe-nih oko iregularnih fokusa nekroze. Raste vrlo brzo, difuzno infiltrativno I može da bude lo-kalizovan u različitim delovima mozga. Prognoza je infaustna.

GLIOFILAMENTI (engl. gliofilaments), fini filamenti koji se nalaze u telu i produžecima astrocita. Debljine su od 5 do 10 nm, a mogu biti dugi i po nekoliko µm. Čine skelet astrocita i daju čvrstinu njihovim produžecima. Ima ih više u fibroznim, nego u protoplazmatičnim astrocitima.

GLIOM (engl. glioma), tumor koji potiče od glijalnih ćelija (ćelije vezivnog moždanog tkiva). Razvija se u mozgu, kičmenoj moždini i oku. Vrste glioma su: spongioblastom, oligodendrogliom, astrocitom, glioblastom.

GLIPIZID

(engl. glipizide), oralni antidijabetik iz grupe sulfonilureje,koji pojačava oslo-bađanje insulina iz pankreasa kod bolesnika sa insulin-nezavisnim dijabetom. Preparat: Glibenese, Glucotrol XL.

GLISSONOVA KAPSULA (engl. Glisson’s capsule), vezivna kapsula jetre. Sastoji se od umereno gustog vezivnog tkiva koje je pokriveno mezotelom peritoneuma. Od kapsule polaze vezivne pregrade u periferni deo jetrinog parenhima, odvajajući lobuluse i interlobularne komponente.

GLISTASTI (engl. lumbrical, lat. lumbricalis), v. lumbrikalis, lumbrikalni.

GLOBIN (engl. globine), bilo koji član iz grupe globulinskih proteina, sličnih polipeptidima u hemoglobinu i mioglobinu. Globini su tetra-meri u hemoglobinu i monomeri u mioglobinu. Vezani su za hem preko gvožđa u hemu i negativnog naelektrisanja na porfirinskom prstenu.

-GLOBIN (engl. -globine), sufiks koji ozna-čava proteinski deo npr. u hemoglobinu.

GLOBULARNI PROTEIN (engl. globular protein), bilo koja klasa proteina rastvorljivih u vodi, obično u prisustvu soli. Brojni su globularni proteini (npr. albumini, globulini, svi poznati enzimi, proteinski hormoni itd.).

GLOBULIN (engl. globulin), pripada velikoj grupi proteina koji se rastvaraju u rastvorima koji sadrže nisku koncentraciju soli (0,10 - 0,50 mol/L), a nerastvorljivi su u rastvorima sa visokom koncentracijom soli (1,7 - 3,5 mol/L). Elektroforetski se rastavljaju na a-, b- i g-globuline, od kojih svaka navedena gru-pa obuhvata niz specifičnih proteina.

GLOBULIN SERUMA, (engl. serum globulius), Elektroforetski se rastavljaju na a-, b- i g-globuline, od kojih svaka navedena grupa obuhvata niz specifičnih proteina sa mnogobrojnim ulogama.

GLOBUS (engl. globe, sphere, lat. globus), struktura loptastog oblika.

GLOBUS HYSTERICUS, v. disfagija.

GLOBUS PALIDUS (lat. globus pallidus), bledo jedro. Jedna od bazalnih ganglija i unu-trašnji deo sočivastog jedra. Nalazi se spolja od unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula interna), a unutra od velikomoždane ljuske (putamen) od koje je odvojeno tankim slojem bele mase - spoljašnjim sržnim slojem (lamina medularis eksterna). Sastoji se od dva dela, unutrašnjeg i spoljašnjeg, između kojih se nalazi tanak sloj bele mase - unutrašnji sržni sloj (lamina medularis interna).

GLOMERUL (engl. glomerulus), mikroskop-ski vidljiva sferna mreža kapilarnih krvnih sudova. 1. kapilari u Bowmanovoj kapsuli nefrona koji su mesto filtracije krvi, odnosno nastajanja primarne mokraće. U toku pasaže primarne mokraće kroz tubule nefrona procesima reapsorpcije, sekrecije, nejonske difuzije i dr. nastaje urin; 2. bilo koja mala kružna masa.

GLOMERULARNA BAZALNA MEMBRA-NA, GBM (engl. glomerular basal membrana, lat. membrana basalis glomeruli), specijalan tip bazalne membrane, koja obezbeđuje arhitektonski aranžman i potporu glomerulu kao celini. Debela je oko 250 do 450 nm i na elektronskom mikroskopu poka-zuje troslojnu strukturu. U centru se nalazi tamniji sloj - lamina densa, a sa njene obe strane nalazi se po jedan svetli sloj - lamina rara (lucida): interna (prema endotelu krvnih kapilara ) i lamina rara externa (prema podocitima). Na ovu zajedničku bazalnu membranu usidravaju se dva epitela: endotel kapilara i epitel visceralnog lista Bowmanove kapsule - podociti. Glavna komponenta ove membrane je kolagen tip IV, koji je u preciznim i specijalnim odnosima sa ostalim komponentama - proteoglikanima bogatim u sijaličnom kiselinom (otuda je ova membrana PAS pozitivna). G. b. membrana čini srednji deo filtracione membrane glomerula. Stalno se obnavlja sintezom od strane endotelnih ćelija i u manjoj meri podocita, a ostareli delovi se odstranjuju zajedničkom akcijom mezangijalnih ćelija i podocita.

GLOMERULARNI KAPILARI (lat. rete capillare glomerulare), završni ogranci aferentne arteriole, koji formiraju glomerul. Pripadaju tipu fenestriranih kapilara, koji imaju velike fenestre (pore) bez dijafragmi. Jedra endotelnih ćelija orijentisana su prema centru glomerula, a citoplazma je veoma tanka, oblaže zidove kapilara prema urinarnom prostoru i učestvuje u izgradnji filtracione membrane glomerula.

GLOMERULONEFRITIS (engl. glomerulonefritis), raznorodna grupu oboljenja u kojima su prvenstveno oštećeni glomeruli, a promene na drugim strukturama bubrega i ekstrarenalni poremećaji su posledica morfoloških i

funkcionalnih oštećenja glomerula. Prema svom poreklu glomerulonefritisi se mogu podeliti na: primarne , u kojima se patološki procesi počinje i prvenstveno se odvija u bubrezima i sekundarne, u kojima se oštećenja glomerula javljaju u toku sistemskih, hereditarnih, metaboličkih ili biohemijskih poremećaja. Klinički se ova različita oštećenja bubrega ispoljavaju malobrojnim poremećajima: proteinurija, hematurija, sma-njenje jačine glomerulske filtracije i pore-mećaji izlučivanja vode i soli. Kombinacijom ovih znakova koji mogu biti različito izraženi, nastaje pet osnovnih kliničkih sindroma preko kojih se ispoljavaju glomerulonefritisi: 1) akutni glomerulonefritis, 2) brzoprogredirajući glomerulonefritis, 3) asimptomatske mokraćne nenormalnosti, 4) nefrotski sindrom i 5) hronični glomerulonefritis.

GLOMERULO-TUBULARNI BALANS (engl. glomerulotulular balance), podešava-nje reapsorpcije natrijuma i vode u proksimalnom tubulu bubrega prema promeni brzine glomerularne filtracije. Jedan od mehanizama regulacije volumena ekstracelularne tečnosti.

GLOMUS (engl. glome, lat. glomus), neuro-vaskularno telo, najčešće loptastog oblika koje sadrži bogato inervisane i gusto raspore-đene male arteriole. G. karotikum (engl. caro-tid g., carotid body, lat. g. caroticum), karotidno telo. Parno, malo, neurovaskularno telo ovalnog oblika koje se nalazi u predelu račve zajedničke karotidne arterije. Sadrži hemoreceptore, strukture koje reaguju na koncentra-cije respiratornih gasova. Karotidno telo je inervisano viscerosenzitivnim vlaknima jezično-ždrelnog živca (nervusa glosofaringeusa) preko kojih učestvuje u regulaciji disanja.

GLOMUSI (engl. glomus, lat. anastomosis arteriovenosa glomeriformis), mali kožni organi loptastog oblika, sastavljeni od izvijuganih i precizno organizovanih arterio-venskih anastomoza, obavijenih vezivnom kapsulom. Promera su do 2,5 mm i ima ih dosta u nokatnom krevecu (ispod nokatne ploče), jagodicama prstiju ruku i nogu, koži ušne školjke, šaka, stopala i još ponegde. Dovodna arteriola ulazi u vezivnu kapsulu, gubi svoju elastičnu laminu pa endotel naleže direktno na veoma specifičan mišićni deo zida (media). Postoje dva tipa glatkih mišićnih ćelija. Tip I je bogat mitohondrijama, a ima malo miofilamenata, a tip II obrnuto. Adventicija sadrži gustu mrežu mijelinskih i amijelinskih nervnih vlakana. Krv iz glomusa otiče u vene veoma tankog zida, a ove u obi-čne vene kože. Glomusi učestvuju u regulaciji cirkulacije krvi u delovima u kojima se nalaze, kao i u regulaciji krvnog pritiska, temperature i čuvanju toplote u određenim uslovima.

GLOMUSNE ĆELIJE KAROTIDNOG TE-LA, 1. g. ć. tip I su glavne ćelije (lat. granulocitus glomeris principalis); imaju specifičnu ultrastrukturu u kojoj dominiraju granule sa tamnim centrom, koje sadrže noradrenalin, dopamin i serotonin. Ove ćelije su u kontaktu sa eferentnim nervnim završecima bogatim mitohondrijama i sinaptičkim vezikulama. One nisu hemoreceptori, ali čine vezu u eferentnom lancu koji kontroliše osetljivost senzornih, aferentnih terminala, lociranih u perikapilarnom prostoru. G. ć. tip I su klasifikovane kao

APUD ćelije; 2. g. ć. tip II su potporne ćelije i smatra se da potiču od Schwannovih ćelija.

GLOMUS TUMOR (engl. glomus tumor, angiomyoneuroma, angioneuromyoma, glomangioma ), tumor sastavljen od pericita i neurocita, obično u vidu bolne solitarne inkapsulirane nodularne mase koja se u većini slučajeva javlja u koži.

GLOSEKTOMIJA (engl. glosectomy), hirur-ško odsecanje celog jezika zahvaćenog malignim tumorom. Praćena je visokim morbiditetom, gubitkom funkcija gutanja i govora.

GLOSITIS (engl. glossitis), akutno ili hronično zapaljenje jezika kao posledica infekcije ili oštih oboljenja. Atrofični g. (lat. g. atrophica), atrofično zapaljenje jezika. Površina jezika je glatka, ravna, bleda i edematozna. Obično je simptom anemije i deficita vitamina B grupe, pelagre ili drugih sistemskih bolesti; geografski jezik (lat. g. areata exfoliativa ili lingua geographica ili lingua marginalis), na površini jezika nalaze se ograničene, deskvaminirane površine bez jezičnih papila, crvene boje, ograničene belim hiperkeratotičnim rubom, podsećaju na geografsku kartu. Deskvaminirane površine obično migriraju; g. Hunter-Moeller, hronična površinska atrofija sluzokože jezika kod perniciozne anemije. Jezik je gladak, bolan, crven sa erozijama na vrhu i na ivicama jezika.

GLOSODINIJA (engl. glossodynia), bolan jezik sa osećajem žarenja, sličan glosopirozi.

GLOSOPIROZA (engl. glossopyrosis), neprijatni osećaj peckanja i žarenja u jeziku.

GLOTIS (engl. glottis), deo zida larinksa, koji ograničava srednju pukotinu (lat. rima glottidis). U prednje dve trećine ograničena je glasnim žicama (lat. plicae vocales), a u zadnjoj trećini aritenoidnom hrskavicom. Glotis je vokalni aparat larinksa (za produkciju zvuka)

GLUKAGON (engl. glucagon), polipeptidni hormon koji se sastoji od 29 aminokiselina (RMM 3.485). Izlučuju ga alfa ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa kao odgovor na hipoglikemiju, beta-adrenergična jedinjenja i aminokiseline. Glukagon povećava nivo glukoze u krvi tako što podstiče glikogenolizu u jetri aktivacijom hepatične adenilat-ciklaze. Glukagon takođe podstiče razgradnju proteina i lipida,

odnosno stimuliše glukoneogenezu i ketogenezu.

GLUKAGONOM (engl. glucagonoma), tumor gušterače (v. pankreas) sastavljen od ćelija (alfa-ćelije) koje luče glukagon. Karakterišu ga umerena hiperglikemija, mršavljenje, anemija i nekrolitične kožne promene. Više od 75% bolesnika u momentu dijagnoze već ima metastaze (jetra, kosti).

GLUKOCEREBROZID (engl. glucocerebroside ), ceramidni monosaharid (glukozil derivat ceramida), koji se akumulira u tkivima kod Gaucherovog oboljenja.

GLUKOGENEZA (engl. glucogenesis), formiranje glukoze od druguh metabolita. Izvor glukoze je glikogen, koji podleže glikogenolizi koja se odigrava u jetri. Ako su izvor pri izgradnji glukoze aminokiseline, masne kiseline, piruvat i druge keto kiseline, proces se označava kao glukoneogeneza.

GLUKOHEPTONAT , GLUKOHEPTANO-IČNA KISELINA ( engl. glucoheptanoic acid/gluco-heptonate), obeležen sa 99mTc u nuklearnoj medicini služi za scintigrafiju mozga i bubrega.

GLUKOKINAZA (engl. glucokinase), enzim koji pripada rodu transferaza (ATP: D-glu-koza-6-fosfotransferaza, EC 2.7.1.2), i katali-zuje reakciju ATP + D-glukoza = ADP + D- -glukoza-6-fosfat. Pripada grupi enzima koji su uključeni u regulaciju nivoa glukoze u krvi.

GLUKOKORTIKOIDI (engl. glucocorticoids), hormoni kore nadbubrega i njihovi sintetski analozi sa pretežnim dejstvom na metabolizam ugljenih hidrata. Grupu čine prirodni hormon kortizol/hidrokortizon i mnogo sintetskih analoga: prednozon, prednizolon, metilprednizolon, betametazon, deksametazon, fluocinolon, fluokortolon i dr. Svi imaju snažno antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo, a razlike su samo kvantitativne. Glukokortikoidi suzbijaju znake zapaljenja bez obzira na uzrok. Mehanizam dejstva je u inhibiciji stvaranja proinflamatornih medijatora: histamina, interleukina i drugih citokina, i povećanom stvaranju antiinflamatornog medijatora lipokortina. Imunosupresivno dejstvo je posledica inhibitornog delovanja na funkciju i broj limfocita. Koriste se za lečenje više grupa bolesti: autoimune i inflamatorne bolesti (reumatska groznica, reumatoidni artritis, bronhijalna astma, ulcerozni kolitis, hronični aktivni hepatitis, sarkoidoza), kolagenoze (lupus eritematozus, dermatomiozitis i dr.), bolesti krvi (trombocitopenična purpura, hemolitička anemija), neurološke bolesti (multipla skleroza), bubrežne bolesti (nefrotski sindrom), teške bolesti i stanja

(transplantacija organa, akutna leukemija, pemfigus, eksfolijativni dermatitis), bolesti oka, anafilaktičke reakcije, bolesti kože (atopički dermatitis, ekcemi, psorijaza i dr.). Neželjena dejstva su takođe brojna i potencijalno opasna: atrofija kore nadbubrega, povećana sklonost infekcijama zbog supresije imuniteta, znaci hiperfunkcije nadbubrega u vidu Cushingovog sindroma (okruglo lice, nagomilavanje masti na telu i vratu, atrofija mišića, osteoporoza i sklonost frakturama, smanjena tolerancija na glukozu i dijabet, pojačano lučenje želudačne kiseline i nastajanje ulkusa, uznemirenost, euforija i druge psihičke tegobe i dr.).

GLUKONEOGENEZA (engl. glyconeogenesis), proces formiranja ili sinteze glikogena iz aminokiselina ili masti.

GLUKOZA (engl. glucose), monosaharid, aldoheksoza, redukujući šećer. Glavni je izvor energije živih organizama. Kombinuje se u glukozide u brojnim di- i oligosaharidima. Sastojak je polisaharida, celuloze, skroba i glikogena.

GLUKOZA OKSIDAZA (engl. glucose oxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza (b-D- -glukoza: kiseonik 1-oksidoreduktaza, EC 1.1.3.4), koja katalizuje reakciju: b-D- -glukoza + O2 = D-glukono-d-lakton + H2O2. Lakton može dalje da se hidrolizuje do D-glukonske kiseline. Ovaj enzim je flavoprotein, specifičan za b-Dglukozu.

GLUKOZA-1-FOSFAT (engl. glucose-1-phosphate), značajan intermedijer u metabolizmu ugljenih hidrata i to za sintezu glikogena i metabolizam galaktoze.

GLUKOZA-6-FOSFAT DEHIDROGENA-ZA, GPD, G-6-PD, (engl. glucose-6-phosphate dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (D-glukoza-6-fosfat: NADP+ 1-oksidoreduktaza, EC. 1.1.1.49), koji katalizuje oksidaciju D-glukoza-6-fosfata u 6-fosfoD-glukono-d-lakton. Ova reakcija je prvi stepen u pentozno-fosfatnom šantu u kome se produkuju NADPH za sintetske reakcije i fosfati pentoza za sintezu nukleotida. Poznato je više deficijentnih oblika ovog enzima koji izazivaju teške hemolitične krize pri tretmanu sa antimalarijskim ili sulfonamidnim lekovima.

GLUKOZA-6-FOSFAT, G-6-P (engl. glucose-6-phosphate), prvo jedinjenje koje se formira u metabolizmu glukoze posle njenog ulaska u ćeliju. Formira se iz glukoze i ATP-a dejstvom kinaze.

GLUKOZA-6-FOSFATAZA (engl. glucose-6-phosphatase), enzim iz roda hidrolaza (D-glukoza-6-fosfat fosfohidrolaza, EC 3.1.3.9), koja katalizuje hidrolizu D-glukoza-6-fosfata do D-glukoze i ortofosfata. Enzim se nalazi u brojnim tkivima, a deficijentan je u slučaju poremećaja skladištenja glikogena tip I (Von Gierkeovo oboljenje).

GLUKOZAMIN (engl. glucosamine), amino-šećer (2-amino-2-deoksi-a-D-glukoza), heksozamin, koji je ponekad strukturni ugljeni hidrat, mada se mnogo češće sreću N-acetil derivati. Dobija se iz mucina i hitina hidrolizom.

GLUKOZOFOSFAT IZOMERAZA, GPI (engl. glucosephosphate isomerase), enzim koji pripada rodu izomeraza (D-glukoza-6-fosfat ketolizomeraza, EC 5.3.1.9), koji katalizuje prevođenje D-glukoze 6-fosfata u D-fruktoza 6-fosfat.

GLUKOZURIJA (engl. glycosuria), prisustvo glikoze u mokraći. Normalno šećera u mok-raći nema ili ga ima u beznačajnoj količini. Do glikozurije najčešće dolazi kod dija-betičara kada glikemija pređe tzv. bubrežni prag za glikozu (između 9 i 10 mmol/L). Ređe nastaje kada je šećer u krvi normalan, ali bubrezi propuštaju šećer i kod normalne koncentracije (nefrogena glikozurija). Alimentarna g ., javlja se posle uzimanja hranom većih količina šećera; hiperglikemična g ., nastaje u stanjima povišenog nivoa glikoze u krvi; emocionalna g ., u toku jakih uzbuđenja; epinefrilna g ., posle davanja injekcije epinefrina; floricinska g ., posle davanja floricina; bubrežna g ., kada je količina šećera u krvi normalna, ali postoji bubrežno oštećenje njegove reapsorpcije na nivou tubula; magnezijumska g ., nastaje kod prisustva visoke koncentracije magnezijuma u krvi.

GLUKURONID (engl. glucuronide), glikozidno jedinjenje glukuronske kiseline. Veziva-njem sa glukuronskom kiselinom u jetri de-toksikuju se brojni lekovi i otrovi, što omogu-ćava njihovo lakše izlučivanje.

GLUKURONSKA KISELINA (engl. glucuronic acid), uronska kiselina koja se formira oksidacijom primarne alkoholne grupe na C-6 glukoze u karboksilnu grupu. Ostaci glukuronske kiseline nalaze se u mukopolisaharidima, glikoproteinima i proteoglikanima. Glukuronska kiselina se u jetri koristi za formiranje rastvorljivih konjugata (glukuronida) brojnih fenola, alkohola i bilirubina.

GLUTAMAT DEHIDROGENAZA

(engl. glutamate dehydrogenase), oksidoreduktaza ŠL-glutamat:NAD+ ili NADP+ oksidoreduktaza (deaminiše), EC 1.4.1.2-4Ć. Katalizuje reakciju L-glutamat + H2O + NAD+ (ili NADP+) = 2ketoglutarat + NH3+ + NADH (ili NADPH). Enzim se nalazi u mitohondrijama većine tkiva gde u ćelijama reguliše ravnotežu glutamata i amonijaka.

GLUTAMAT-OKSALACETAT TRANSAMINAZA, GOT (engl. glutamic-oxaloacetic transaminase), zastareo naziv za enzim aspartat aminotransferazu.

GLUTAMAT-PIRUVAT TRANSAMINAZA, GPT (engl. glutamate-pyruvate transaminase), zastareo naziv za enzim alanin aminotransferazu.

GLUTAMIN (engl. glutamine), monoamid glutaminske kiseline (RMM 146,15), koji ulazi u sastav proteina. Koristi se za transport amonijaka, kao donor azota za sintezu purinskih i pirimidinskih baza.

GLUTAMINAZA (engl. glutaminase), enzim iz roda hidrolaza (L-glutamat amidohidrolaza, EC 3.5.1.2) koji katalizuje reakciju hidrolize L-glutamina do glutaminske kiseline i amonijaka. Nalazi se u bubrezima i tan-kom crevu.

GLUTAMINSKA KISELINA (engl. glutamic acid), prirodna neesencijalna aminokiselina, HOOC(CH2)2CH(NH2)COOH, (RMM 147,13). Ova aminokiselina je značajni konstituent proteina i donor azota u reakcijama transaminacije.

GLUTARALDEHID (engl. glutaraldehyde), fiksativ koji se široko koristi u elektronskoj mikroskopiji.

GLUTATION (engl. glutathione), tripeptid, g -glutamilcisteinilglicin (GSH) koji se nalazi u životinjskim i biljnim tkivima. Postoji kao redukovani (GSH) i oksidovani (GSSG) oblik i ima nekoliko funkcija u disulfidnoj izmeni, transportu aminokiselina, zaštiti eritrocita od oksidativnog oštećenja i održavanju njihovog integriteta, u metabolizmu mozga i u razli-čitim oksido-redukcionim sistemima.

GLUTATION-PEROKSIDAZA (engl. glutathione peroxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza (glutation: vodonik peroksid

oksidoreduktaza, EC 1.11.1.9) koji katalizuje re-akciju: 2 glutationa + H2O2 = oksidovani glutation + 2 H2O. Reakcija služi za uklanjanje štetnih količina vodonik-peroksida iz ćelije.

GLUTATION-REDUKTAZA (engl. glutat-hione reductase), enzim iz roda oksidoreduktaza (NAD (P)H:oksidovani glutation oksidoreduktaza, EC 1.6.4.2). Ovaj enzim je fla-voprotein sa FAD kao koenzimom. Nalazi se u eritrocitima gde ima funkciju da umanji akumulaciju methemoglobina.

GLUTAURIN , hormon paratiroidne žlezde koji deluje na metabolizam vitamina A, na vezivo kože u smislu povećanja sinteze proteoglikana i uključen je u kontrolu lizozoma.

GLUTEALAN (engl. gluteal), koji pripada sedalnom predelu, koji se odnosi na sedalni predeo, npr. glutealni apsces, glutealni tumor, glutealna povreda, glutealna arterija, glutealni mišić.

GLUTENSKA ENTEROPATIJA , CELIJAKIJA , SPRU , v. celijačna bolest.

GLUTEUS (engl. gluteus, lat. gluteus), sedalni. Obično se odnosi na sedalne mišiće: veliki, srednji ili mali.

GLUVOĆA (engl. deafness, anacusis), v. anakuzija

GNJILJENJE , v. maceracija.

GNOJENJE (engl. supuration), proces stva-ranja gnoja.

Gn-RF , skraćenica za gonadotropin-rilizing faktor, faktor iz hipotalamusa koji deluje na oslobađanje gonadotropnih hormona hipo-fize.

GnRH (engl. gonadotrophin releasing hormone), v. gonadotropni rilizing hormon.

GLJIVICA (engl. fungus), končasti aerobni mikroorganizam, eukariot. Raste na tamnim i vlažnim mestima pri čemu koristi gotova organska jedinjenja (heterotrofna ishrana). Mogu biti jednoćelijske ili višećelijske. Osnovna jedinica građe gljiva je hifa ili filament (protoplazmatska končasta nit). Razmnožavaju se stvarajući spore (aseksualne i seksualne). Medicinski značaj imaju patogene i uslovno patogene gljive kao izazivači površinskih i sistemskih mikoza i mikotoksikoza.

GOJAZNOST (engl. obesity), heterogeni poremećaj nastao kao posledica hronično prisutnog viška masti u organizmu u onom stepenu koji jasno ugrožava zdravlje. To je najčešći poremećaj ishrane koji se u razvijenim sredinama ispoljava u epidemijskom obliku. Za svake 9,3 kCal (40 kJ) viška energije unesene u organizam, deponuje se 1 gram masti.Kao surogat za višak masti koristi se BMI (body mass index) i dogovoreno je da se kao granična vrednost uzme BMI ³ 30 kg/m². Stanja između 25 i 29,9 kg/m² definišu se kao prekomerna uhranjenost (engl. overweight) i pod određenim uslovima zahtevaju lečenje. U kakvom obliku će se gojaznost ispoljiti zavisi mnogo i od tipa koji je definisan rasporedom masnog tkiva, a meri se preko odnosa obima struka i kukova (WHR). Razlikuju se generalno dva tipa: abdominalni (androidni) i gluteofemoralni (ginoidni). Prvi tip rezultira izmenjenim metaboličkim funkcijama što posredno pokazuju i termini kojima se ova stanja definišu; diabisity, označava istovremeno prisutnu gojaznost i šećernu bolest; Obetenzija, udruženost gojaznosti i hipertenzije; Sindrom X, pored abdominalne gojaznosti, istovremeno su prisutni hipertenzija, poremećaji u lipidima i glikoregulaciji. Ovaj tip gojaznosti često je udružen i sa drugim oboljenjima: ishemijskom bolešću srca i pojedinim karcinomima. Komorbiditeti češće prisutni u drugom, ginoidnom tipu gojaznosti inače karakterističnom za ženski pol, su: holecistitis, holelitijaza, variksi potkolenica. Gojaznost se prema etiološkim faktorima deli na: primarnu g ., komponentu pojedinih sindroma: Allström, Blount, Cohen, Carpenter, Laurence-Mo-od-Biedl, Prader-Willi i predstavlja manje od 1 % svih slučajeva; sekundarna ili stečena g ., nastaje kao posledica udruženosti više činilaca od kojih su neki genetski, a drugi stečeni tokom života kao navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Gojaznost se leči primenom dijetoterapije (hipokalorijske dijete sa manje od 500 kcal tzv. VLCD i konvencionalne dijete sa 800 - 1500 kcal), bihejvioralnom terapijom, farmakoterapijom i hirurškim metodama (ba-lon, vertikalna gastroplastika).

GOLENJAČA (engl. shin bone, lat. tibia), v. tibija.

GOLGI APARAT (engl. Golgi complex), he-terogena ćelijska organela, prisutna u svim ćelijama izuzev eritrocita. Na

svetlosnom mikroskopu može se videti posle specifičnog bojenja kao mreža kanala u blizini jedra. Na transmisionom elektronskom mikroskopu vidi se u vidu lamela ili cisterni, spljoštenih fenestriranih diskoidnih vrećica, promera od 0,5 do 5 µm. Ove vrećice su aranžirane kao blago zakrivljen stog sa konveksnom (formativnom) i konkavnom (maturacionom) stranom. Njihov broj varira od 3 do 30 u nekim ćelijama. Sa ivica cisterni odvajaju se pupljenjem, vezikule i vakuole, različite veličine i sadržaja. Neke ćelije imaju multiple, multilokularne Golgi aparate, ali su svi međusobno povezani. Golgi ima brojne funkcije: sinteza polisaharida i glikoproteina (glikokaliks, mukus); ugradnja ugljenohidratnih komponenata u glikoproteine dospele iz granulisanog endoplazmatskog retikuluma; koncentracija sekretornih proizvoda u kondenzujuće vakuole i formira-nje sekretornih granula; sinteza specijalnih apikalnih membrana, plakova. Sve funkcije Golgi aparata kontrolisane su iz jedra.

GOLGI POLJE (engl. Golgi field), diktiozom, izuzetno razvijen Golgi kompleks tako da stogovi cisterni obavijaju jedro, a međusobno komuniciraju sistemom anastomozirajućih i razgranatih tubula.

GOLGI TETIVNI ORGAN (engl. tendon organ, lat. fusus neurotendineus ), fuziformna struktura, dugačka oko 1 mm. Smeštena je između vlakana (ćelija) skeletnog mišića i tetivnih fibrila. Struktura: 1. kapsula je sastavljena od fibrocita između kojih se nalaze brojni kolageni mikrofibrili. Ona je u kontinuitetu sa prineuriumom nerva koji ulazi u vreteno; 2. unutrašnjost tetivnog organa sastoji se od različitog broja tetivnih vlakana. Posle prolaska kroz kapsulu jedan ili dva mijelinska nervna vlakna gube svoj omotač i granaju se u brojne nemijelinske grančice koje se upliću između tetivnih vlakana. Schwannove ćelije prate aksone skoro do njihovog završetka. Tokom mišićne kontrakcije, istezanje tetivnih fibrila pritiska ogoljene aksone i pobuđuje ih. G. tetivni organ je proprioceptor.

GOLGI-MAZZONIEV KORPUSKUL (engl. Golgi-Mazzoni corpuscles), telašce inkapsuliranog nervnog terminala, sličan, ali po građi jednostavniji od Vater-Pacinianovog korpuskula. Verovatno funkcioniše kao mehano-receptor.

GOLTZ-GORLINOV SINDROM (engl. Goltz-Gorlin syndrome), kongenitalno obo-ljenje, verovatno prenosivo kao dominantna karakteristika. Smrtnog ishoda kod osoba muškog pola. Karakterišu ga: atrofija i linearna pigmentacija kože sa retkom papilomatozom, keratozom i fokalnom aplazijom pro-širenom pre svega na trupu i udovima, multipne papilomatoze na labijalnim, oralnim i analnim sluzokožama i leukokeratoze oralne sluzokože, retko i alopecija na poglavini, tanki distrofični nokti, hipoplazija dentalne gleđi sa mikrodoncijom i reckavim zubima, koloboma irisa, strabizam, mikrooftalmija, adaktilija, sindaktilija, displazija klavikula, skolioza i često mentalne retardacije.

GONADALAN (engl. gonadal), koji se odnosi na gonade.

GONADE (engl. gonads), ženske ili muške polne žljezde koje stvaraju ženske odnosno muške polne ćelije (kod žena jajnik, a kod muškaraca testis). Jajnik je parni germinativni organ koji stvara ženske polne ćelije tj. gamete ili ovocite, a istovremeno deluje i kao žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Nalaze se u donjem delu trbuha sa obe strane materice. Svaki jajnik sadrži mnogobrojne folikule u kojima se razvijaju jajne ćelije. Folikuli luče estrogen i male količine androgena. Posle ovulacije se formira žuto telo i luči progesteron. Estrogen i progesteron regulišu pro-mene u materici u toku menstrualnog ciklusa i trudnoće. Testis je parna muška polna žljezda koja proizvodi muške polne ćelije - spermatozoide i muški polni hormon androgen. Smešteni su u skrotumu (mošnicama). Sastoje se iz seminifernih kanalića u kojima se razvijaju spermatozoidi. Između ovih kanalića su intersticijalne (Leydigove) ćelije koje proiz-vode androgene. Gonade zajedno sa provodnim kanalima i kopulativnim organima sačinjavaju polni sistem.

GONADEKTOMIJA (engl. gonadectomy), operativno odstranjenje ovarijuma ili testisa.

GONADOPATIJA (engl. gonadopathy), bolest koja zahvata gonade.

GONADOTROPAN (engl. gonadotropic), koji stimuliše gonade; opisuje ili se odnosi na hormone hipofize koji utiču na endokrine žlezde.

GONADOTROPI TIP I (engl. gonadotropes type I, lat. cellula gonadotrophica), FSH ćelije, krupne, ovalne, bazofilne ćelije locirane duž krvnih kapilara prednjeg režnja hipofize. Kao i sve visoko specijalizovane ćelije, gonadotropi imaju svojstvenu ultrastrukturu. Specifičnost su bazofilne granule, koje se formiraju u Golgi kompleksu. Postoje male granule prečnika do 200 nm i velike oko 500 nm. U granulama se nalazi folikulostimulišući hormon - FSH, koji se egzocitozom izbacuje u perikapilarni prostor. Kod čoveka se gonadotropi tip I i tip II ne razlikuju ni morfološki ni imunocitohemijski.

GONADOTROPI TIP II (engl. gonadotropes type II, lat. cellula gonadotrophica), ISCH-ćelije/LH- ćelije, gonadotropi luteinizirajućeg hormona, poligonalne, bazofilne ćelije, raspoređene duž krvnih kapilara prednjeg režnja hipofize. Imaju svojstvenu ultrastrukturu sa nešto lipidnih kapi i rezidualnih tela. Sekretorne granule sadrže elektronski gust materijal, a promera su oko 250 nm. U granulama ženskih jedinki nalazi se luteinizirajući hormon - LH, a muških jedinki ICSH - intersticiostimulatorni hormon, koji

deluje na Leydigove ćelije. Sekretorni proizvod se oslobađa egzocitozom. Opis ove dve vrste gonadotropa odnosi se na razne vrste životinja, a kod čoveka se ove ćelije ne razlikuju ni morfološki ni imunocitohemijski.

GONADOTROPINI (engl. gonadotrophins), hormoni koje počev od puberteta luči prednji režanj hipofize, i koji stimulišu rad jajnika. Glikoproteinski gonadotropini su folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH) tj. kod muškaraca, intersticiostimulišući hormon - ICSH, dok je polipeptidni gonadotropin prolaktin. Sastavljeni su od dve subjedinice. Alfa subjedinica je identična za sve tzv. tropne hormone, dok je beta subjedinica karakteristična za svaki hormon ponaosob i ona mu daje specifičnost dejstva. Sinteza gonadotropina odvija se pod uticajem gonadotropnog rilizing (oslobađajućeg) hormona (GnRH) koje stvaraju nervne ćelije hipotalamusa. FSH stimuliše rad jajnika i dovodi do sazrevanja njegovih folikula. Luči se pretežno do ovulacije. LH dovodi do provokacije ovulacije i stvaranja žutog tela iz prsnutog De Grafovog folikula. Prolaktin održava i podstiče žuto telo na lučenje progesterona i dovodi do sekrecije mleka u mlečnim žljezdama. Pored hipofiznih gonadotropina postoji i hormon koji se stvara u posteljici (horionskim čupicama) gravidnih žena i ima dejstvo slično gonadotropinima. To je humani horionski gonadotropin (HCG) koji sprečava involuciju (propadanje) žutog tela koja normalno nastupa krajem menstrualnog ciklusa i podstiče žuto telo na lučenje estrogena i progesterona.

GONADOTROPNI RILIZING HORMON, GnRH (engl. gonadotrophin-releasing hormone ), hormon koji oslobađa gonadotropine. Postoji jedinstveni rilizing (oslobađajući) hormon za folikulostimulirajući (FSH) i lu-teinizirajući (LH) hormon i prolaktin rilizing hormon (faktor). GnRH se stvara na nivou neurona (nervnih ćelija) hipotalamusa. Tu je u neposrednom kontaktu sa cirkulacijom krvi prema hipofizi pa se lako prenosi do prednjeg režnja i na taj način reguliše sekreciju gonadotropina koje luči hipofiza (FSH, LH, prolaktin). Izlučivanje GnRH je pulsativno, tj. u određenim pulsevima (intervalima) od 60 do 120 minuta, odnosno u proseku svakih 90 mi-nuta dolazi do njegovog izlučivanja. Sledst-veno tome je i izlučivanje gonadotropina pulsativno što se može videti na krivulji nivoa gonadotropina u toku menstrualnog ciklusa. Izlu-čivanje GnRH je regulisano feed-back mehanizmima (mehanizmima povratne sprege).

GONARTROZA (engl. knee osteoarthritis), degenerativno oboljenja zgloba kolena.

GONIOMETAR (engl. goniometer), instrument za merenje uglova, kao što su oni dobijeni pokretanjem zglobova.

GONISKOP (engl. goniscope), specijalno sočivo koje se koristi za gledanje strukture oko, ivice prednje komore

oka (ispred dužice). Ove strukture su sakrivene iza beo-njače na periferiji rožnjače i nisu pristupačne za direktno posmatranje.

GONOCIT (engl. gonocyte, germ cell), germinativna (matična) ćelija, svaka od embrionalnih ćelija koja ima mogućnost da se razvije u spermatozoid ili ovum (jajnu ćeliju). Termin se takođe odnosi na svaku od ćelija u gametogenezi kao i na same gamete.

GONOKOK (engl. gonococcus), Neisseria gonorrhoeae, Gram-negativna bakterija iz roda Neisseria. To je nepokretna, asporogena bakterija, karakterističnog bubrežastog oblika u vidu diplokoka koji se može uočiti na direktnom mikroskopskom preparatu unutar leukocita. Gonokok je primarno patogen za čoveka. Najčešće izaziva infekcije urogenitalnog trakta (gonoreja), zbog čega je uvršten u izazivače seksualno prenosivih bolesti sa kojima može biti i udružen. Javljaju se i ekstragenitalni oblici gonokoknih infekcija: lokalni (oftalmija novorođenčadi, faringitis) i generalizovani oblici kada gonokok ulazi u krv šireći se po celom organizmu (artritis, endokarditis, meningitis). U lečenju se koristi penicilin i/ili aminoglikozidi. Poslednjih godina u svetu se zapaža pojava gonokoka rezistentnog na penicilin.

GONOKOKNI ARTRITIS (engl. gonococcal arthritis), infekcijski artritis izazvan gono-kokom, obično malih zglobova šaka, ručja, laktova, kolena, skočnih zglobova i ređe osovinskih zglobova. Razvija se kod 1% bolesnika sa gonokoknom infekcijom. Simptomi od strane genito-urinarnog trakta su najčešće odsutni (kod 80%).

GONOREJA (engl. gonorrhea), kapavac, triper, specifični uretritis, zarazna bolest u vidu kataralnog zapaljenja genitalne mukoze koja se prenosi uglavnom seksualnim kontaktom, a uzročnik je Neisseria gonorrhoeae (gonokok). Može da zahvati donji i gornji genitalni trakt, posebno jajovode ili da se proširi na peritoneum i na druge organe krv-nim putem. Može da se prenese na novoro-đenče u toku porođaja, kada se manifestuje teškim zapaljenjem vežnjače oka (lat. blennorrhoea neonatorum), koje nelečeno može da dovede do slepila, a kao zaštita se svakom novorođenčetu ukapava Credéov rastvor (1% srebro-nitrat). Inkubacija traje 3-5 dana. Kod muškaraca g. počinje peckanjem i crvenilom na spoljašnjem otvoru uretre i ose-ćajem pečenja pri mokrenju, potom se pojavljuje gnojni iscedak iz uretre u kojem se mikroskopskim pregledom otkrivaju gono-koki. Zapaljenje se širi kanalikularnim pu-tem na testis, epididimis, prostatu i mok-raćnu bešiku. Kod nelečenih simptomi se stišavaju posle dve do tri nedelje i bolest prelazi u hronični oblik koji kao komplikaciju daje suženje uretre. Kod žena zapaljenje zahvata vaginu i uretru, sa oskudnim simptomima, brzo se širi na matericu, jajnike i jajovode izazivajući povi-šenu telesnu temperaturu sa groznicom. Komplikacije su suženje jajovoda, priraslice i skvrčavanja zahvaćenih organa što dovodi do neplodnosti. Leči se antibioticima.

GORLIN-CHAUDRY-MOSSOV SINDROM (engl. Gorlin-Chaudry-Moss syndrome), sindrom koji se verovatno autosomno recesivno nasleđuje. Karakterišu ga: kra-niostoze, hipoplazija srednjeg dela lica, hipertrihoza, nenormalnosti očiju, zuba, srca, genitalija, spuštenost supraorbitalnog grebena, antimongoloidna palpebralna kosina, nemogućnost potpunog otvaranja i zatvaranja očiju, kolobomi, mikrooftalmija, prerane sinostoze koronalne suture, brahikefalija, hipoplazija maksilarnih i nazalnih kostiju, okularni hipertelorizam i defekti petroznog mosta, oralne manifestacije su malokluzije klase III, gotsko nepce, hipodoncija, mikro-doncija kao i anomalije oblika zuba, otvoren duktus arteriozus, pupčana kila i hipoplazija velikih usana.

GORLIN ili BASEN-KORNZWEIGOV SINDROM (engl. Gorlin or Basen-Kornzweig syndrome), akantocitoza ili „battered baby or child syndrome“, kongenitalan sindrom izmu-čene bebe ili deteta koji karakterišu mikrobrahicefalija, mentalna retardacija, istureno čelo, hipoplazija srednjeg dela lica, progenija, primetni rascep mandibule po sredini lica i nedostatak srednjih sekutića, abnormalnosti na ušima i očima, razvojna retardacija i sekundarne anomalije vezane za hipotoniju, cerebralnu oduzetost i nepokretnost. Način nasleđivanja nije utvrđen.

GORLINOV SINDROM (engl. Gorlin syndrome), oboljenje koje karakterišu: multipni nevusni karcinomi bazalnih ćelija, odontogene keratociste viličnih zglobova, okularni hipertelorizam, intrakranijalne kalcifikacije, fibroza ovarijuma, limfomezenterične ciste i ostale abnormalnosti. Nasleđuje se autosomno dominantno sa visokom penetrantnošću i različitom ekspresivnošću. Kožni simptomi obuhvataju multipne nevusne karcinome bazalnih ćelija, sa kalcifikacijom i promenana na rukama; orofacijalne manifestacije obuhvataju multipne ciste zglobova i retko, fibrosarkom i ameloblastom zglobova, razne abnormalnosti skeletnog sistema su frontalna i temporoparijetalna ispupčenja, zadebljanja turskog sedla i ostale anomalije, mentalna retardacija, shizofrenija, kongenitalni hidrocefalus, meduloblastoma, nervna gluvoća i ostale anomalije, kongenitalno slepilo, hipertelorizam. Uz ostale defekte, ovi bolesnici odaju utisak lošeg opšteg stanja.

GORNJA CREVNA VENA (engl. inferior mesenteric vein, lat. vena mesenterica inferior), v. vena mezenterika inferior.

GORNJA šUPLJA VENA (engl. vena cava superior), krvni sud koji skuplja krv iz suprakardijačnog dela tela. Struktura: 1. tunica intima, tanak endotel koji leži na neupadljivom sloju kolagena prožetom elas-tičnim vlaknima; 2. tunica media, sloj delimično kružno raspoređenih glatkih mišićnih ćelija; 3. tunica adventita, rastresito vezivno tkivo sa uzdužnim snopovima glatkih mišić-nih ćelija. Zid gornje šuplje vene je mnogo tanji od zida donje.

GORNJA VILICA (engl. upper jaw, lat. maxilla), v. maksila.

GORNJI (engl. upper, lat. superior), v. superior.

GORNJI EKSTREMITET (engl. upper limb, lat. membrum superius), v. membrum superijus.

GORNJI SFINKTER EZOFAGUSA (engl. superior sphincter of esophagus, lat. pharyngoesophageal sphincter), ojačanje kružnog sloja tunike muskularis u gornjem delu ezofagusa

GORNJI UD (engl. upper limb, lat. membrum superius), v. membrum superijus.

GORUŠICA (engl. pyrosis), osećaj pečenja ili paljenja iza donjeg dela sternuma ili visoko u epigastrijumu. Javlja se u osoba sa hiperacidnim želudačnim sokom, što je često udru-ženo sa ulkusom želuca. Međutim, ovaj ose-ćaj mogu imati osobe sa hipoacidnim, čak anacidnim želudačnim sokom. Gorušica je često udružena sa gastroezofagealnim refluksom. Simptom je neprijatan i otporan na lečenje.

GOSERELIN (engl. goserelin), analog LHRH (luteinizirajući hormon - rilizing hormon), inhibitor lučenja LH i testosterona. Suzbija lučenje estrogena kod žena i testosterona kod muškaraca. Koristi se za lečenje endometrioza i odmaklih faza raka prostate. U početku se bol može prolazno pojačati, a tumor uvećati. Neželjena dejstva su znaci naglog klimakterijuma: navale vrućine, crvenilo lica, emocionalni poremećaji i gubitak libida. Preparat: Zoladex.

GOVOR (engl. speech), u neuropsihofiziologiji, svojstvo jedinke da se izrazi glasno izgovorenim rečima. Funkcija je govornog područ-ja velikog mozga koje se kod 95% desnorukih nalazi u levoj, jezički dominantnoj hemisferi. V. afazija.

GRAAFOV FOLIKUL

(engl. Graafian follicle), zreo ovarijalni (jajnički) folikul koji predstavlja formaciju prečnika 15 20 mm koja u vidu providnog mehurića ispupčava površinu jajnika. Dobio je ime po holandskom fizičaru i anatomu De Graafu, koji je 1677. godine opisao njegovu strukturu. Iako jajna ćelija sporo raste, u toku sazrevanja Graafovog folikula njen obim se poveća oko 40 puta pre nego što se završi sazrevanje. Nukleus (jedro) se, međutim, poveća samo 3 puta za isto vreme. Čim pimordijalni folikul počne da se razvija, dolazi do ubrzanih mitoza (ćelijskih deoba) i do povećanja veličine ćelija. Sa povećanjem folikula ove ćelije tj. teka luteinske ćelije akumuliraju lipide i žućkasti pigment što im daje granulozni izgled. Pre ovulacije teka ćelije se razdvajaju od granuloza ćelija polimerizovanom membranom koju depolimerizuje luteinizirajući hormon (LH) u vreme ovulacije. Prskanje Gra-fovog folikula i izbacivanje zrele jajne ćelije u duplju male karlice naziva se ovulacija. Ova pojava je hormonski uslovljena i odigrava se 14 dana pre očekivane naredne menstruacije. Ovulacija predstavlja završni akt sazrevanja folikula. Po pravilu, u jednom menstrualnom ciklusu samo jedan iz grupe folikula koji rastu nastavlja sa daljim razvojem i stvaranjem normalne zrele jajne ćelije koja se istiskuje ovulacijom. Mehanizmi koji ograničavaju sazrevanje i ovulaciju samo na jedan od rastućih folikula još nisu definisani i ovaj fenomen i dalje ostaje jedna od najvećih zagonetki fiziologije jajnika.

GRACILAN (engl. gracile, lat. gracilis), v. gracilis.

GRACILIS (engl. gracile, lat. gracilis), vitak, izdužen i tanak.

GRADENIGOOV SINDROM (engl. Grade-nig’s syndrome ), sindrom bolne disfunkcije. temporomandibularnog zgloba. Karakterišu ga: delimična gluvoća, prigušena osetljivost sluha naročito tokom žvakanja hrane, zujanje u ušima, krckanje i pucketanje u temporomandibularnom zglobu, vrtoglavica, glavo-bolja, bolovi u ušima, grlu, jeziku i nosu. Uzrok je povreda temporomandibularnog zgloba povezanog sa malokluzijama dubokog zagrižaja, odsustva bočnih zuba, loše pode-šanih zubnih nadoknada i /ili stanjem bezubosti. Promene su nastale kao posledica udara u glavnu granu aurikotemporalnog nerva između kondila i postglenoidalne spine ili udara horde timpani usled direktnog pritiska na slušne strukture i zatvaranje Eustahijeve tube.

GRADIJENT, grad ili Ñ (engl. gradient), vektor kojim se meri promena neke veličine s rastojanjem, na primer, sniženje atmosferskog pritiska s visinom uočenog mesta nad površinom zemlje. Gradijent funkcije f(x,y,z) definisane u nekoj tački (x,y,z) prostora predstavlja vektor čiji su pravac i smer dati pravcem i smerom najbržeg rasta ove funkcije u datoj tački, a intenzitet je jednak kvadratnom korenu zbira kvadrata parcijalnih izvoda ove funkcije po koordinatama x,y,z.

GRADIJENT ECHO (engl. gradient echo), MRI tehnika koja koristi sekvencu sa incijalnim RF impulsom promenljivog ugla, a eho se dobija kao posledica inverzije smera gradijenta magnetnog polja. Metod omogućava veoma kratka vremena TE i TR, ali je osetljiv na artifakte u oblastima nehomogenog magnetnog polja.

GRADIJENT MAGNETNOG POLJA (engl. magnetic field gradient), magnetno polje koje se menja po intenzitetu u datom pravcu. MRI sistemi obično koriste tri seta međusobno ortogonalnih linearnih gradijenta duž X, Y i Z osa, čija se polja superponiraju sa statičkim poljem magneta. Gradijenti magnetnog polja koriste se za izbor oblasti tela koji će se pobuditi, tj. za izolaciju oblasti za slikanje, kao i za dekodovanje lokacija sa kojih su primljeni MR signali. Nove tehnike slikanja koriste različite sekvence bazirane na ultrabrzim promenama gradijenata. Osnovni parametri gradijenata magnetnog polja su: maksimalna vrednost (mT/m), brzina uspostavljanja maksimalne vrednosti (mT/m/ms) i vreme uspostavljanja (us).

GRADUISATI (engl. graduate), deliti odabra-ne površine instrumenta ili mernog pribora pogodnim oznakama na podeljke. Graduisani instrument ima oznake, tako da se pomoću njih može izmeriti neka veličina. Na primer, termometar je graduisan, dok menzura ili sud mogu da budu graduisani.

GRAFIJA (engl. radiography), rendgenografija je snimanje trodimenzionalnog tela rendgen zracima na filmu koji se sastoji iz fotografske emulzije kristala srebro bromida u želatini. Rendgenski zraci pri prolazu kroz telo nailaze na različitu gustinu, debljinu i atomski broj elemenata i zato imaju različitu apsorpciju, prodornost i slabljenje što se odražava i njihovim nejednakim fotohemijskim dejstvom na film. To se manifestuje nejednakim crnjenjem filma od svetlosive do tamnocrne senke. Tako se na filmu stvori slika, rendgenografija.

GRAFT (engl. graft), v. transplantat.

GRAFTING (engl. grafting), transplantacija.

GRAM (engl. gram), hiljaditi deo kilograma, osnovne jedinice za masu tela; v. MSI. Pravilno se označava sa malim slovom g.

GRAMICIDIN (engl. gramicidin), antibiotik za lokalnu primenu, deluje na široki spektar bakterija. Koristi se sam, ili u kombinaciji sa drugim antibioticima (neomicinom, framicetinom) u obliku masti, krema ili spreja za lokalno lečenje infekcija kože, rana i opekotina. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparati: Neosporin, Soframycin.

GRANA (engl. branch, lat. ramus), v. ramus.

GRANIČNA OPNA (engl. terminal plate, lat. lamina terminalis), v. lamina terminalis.

GRANULACIONO TKIVO (engl. granulation tissue), novo stvoreno mlado vezivno tki-vo, sagrađeno iz kapilara, fibroblasta (mlade ćelije vezivnog tkiva) i ćelija zapaljenja, sve to uro-njeno u osnovnu supstancu koja sadrži dosta sluzi. Granulaciono tkivo je otporno na infekciju, nije osetljivo jer ne sadrži nervna vlakna, lako krvari na dodir. Vremenom granulaciono tkivo sazreva u fibrilarno vezivno tkivo koje sadrži dosta vezivnih vlakana i na kraju se ovo tkivo pretvara u ožiljak. Stvara-nje granulacionog tkiva dešava se prilikom obnavljanja oštećenog tkiva i kod zarastanja rana, kao sastavni deo procesa organizacije, v. organizacija.

GRANULARNE ĆELIJE (engl. granular cells), zrnaste ćelije.

GRANULARNI PNEUMOCIT , alveolarna ćelija tip II.

GRANULOCIT (engl. granulocyte), zajedni-čki naziv za sve polimorfonuklearne leuko-cite, zbog toga što u svojoj citoplazmi imaju primarne (azurofilne) i sekundarne (spe-cifične) granule. U granulocite spadaju neutrofilni, eozinofilni, bazofilni leukociti i njihovi prekursori. Upotrebljavaju se i nazivi granularni leukocit, neutrofil, polimorfonuklearni ili segmentovani leukocit. V. gnanulopoeza, v. neutrofilni granulociti, v. eozinofilni granulociti, v. bazofilni granulociti.

GRANULOCITOPENIJA (engl. granulocytopenia), nenormalno smanjen broj granulocita u krvi. Takođe se upotrebljavaju

nazivi granulopenija i hipogranulocitoza.

GRANULOCITOPOEZA (engl. granulopoiesis), formiranje i sazrevanje granulocitnih leukocita u kostnoj srži. V. granulopoeza.

GRANULOCITOZA (engl. granulocytosis), povećan broj granulocita u krvi ili tkivima.

GRANULOMA ANULARE (engl. granuloma annulare), prstenasta lezija na koži ekstenzornih strana ruku i nogu, posebno oko zglo-bova, kod mlađih osoba i dece. Rubovi su strmi i glatki, tvrde su konzistencije, ružičaste i crvene boje, promera i do 10 cm. Promena je uvek glatka, nikad ne egzulcerira niti ostavlja ožiljak.

GRANULOMA INGVINALE (engl. granuloma inguinale), hronična sporo napredujuća ulcerativna granulomatozna bolest za koju se zna da se prenosi seksualnim odnosom, a izaziva je Colymmathobacterium granulomatis i prvenstveno zahvata kožu i limfne sudove u predelu čmara i polnih organa, ali se nekad širi u perineum ili ka preponama. Jav-lja se u tropskim predelima kod ljudi crne rase. Poznata je još po nazivima donovanoza, četvrta venerična bolest, granulomatoza pudendi, pundendalni ulkus, granulomatoza venerum.

GRANULOM ZUBA (engl. dental glanu-loma), granulaciono tkivo ograničeno fibroz-nom kapsulom, vezano za vrh korena zuba. Nastaje zbog infekcije i iritacija iz kanalnog sistema korena zuba.

GRANULOPOEZA (engl. granulopoiesis, lat. granulocitopoiesis), proces formiranja i dife-rencijacije granulocita. Mitotskim deobama pluripotentna ćelija, označena kao CFU (engl. colony forming unit) stvara nove stem ćelije u kostnoj srži, od kojih se neke diferenciraju u mijeloblaste. Oni se opet dele, a zatim neke diferentuju u promijelocite, formiranjem azu-rofilnih granula. Posle niza deoba od ovih nastaju tri vrste mijelocita: neutrofilni, bazofilni i eozinofilni, sa karakterističnim granulama. Daljim deobama, pa zatim diferentovanjem nastaju metamijelociti, a od njih dalje štapićasti granulociti, koji prelaze u zrele forme. Ceo proces traje oko 14 dana. Tokom ovog procesa menjaju se oblik i veličina sukcesivnih generacija ćelija, kao i ultrastrukturne karakteristike jedra i citoplazme.

GRANULOPOEZAN

(engl. granulocytopoietic), koji stimuliše granulopoezu.

GRANULOZA-ĆELIJE FOLIKULA JAJ-NIKA (engl. granulosa cells of ovarial follicles, lat. cellula granulosa), nastaju visokom mitotskom aktivnošću folikularnih ćelija. Javljaju se kao slojevit epitel koji leži na bazalnoj membrani vezikularnih sekundarnih i zrelih ovarijalnih folikula. Ćelije su u početku cilindrične, a kasnije postaju kockaste. Između njih se pojavljuje folikularna tečnost i formira se antrum folikula. Imaju veoma specifičnu ultrastrukturu, koja se menja tokom sazrevanja. Pod uticajem FSH hormona hipofize proizvode estrogene sve do ovulacije, a kasnije se diferentuju u granuloza-luteinske ćelije.

GRANULOZA-LUTEINSKE ĆELIJE (engl. follicular lutein cells, lat. granulosoluteocytus), krupne poligonalne ćelije promera do 30 µm, koje posle ovulacije nastaju iz granuloza folikularnih ćelija. Veoma su bogate raznim organelama, među kojima dominira glatki endoplazmin retikulum. U njima ima mnogo lipidnih kapi, multivezikularnih tela, lipofuscina itd. Čine najveći deo žutog tela, a produkuju progesteron i male količine estrogena, pod dejstvom LH hormona hipofize. Tokom involucije žutog tela ove ćelije se pune lipidnim kapima, jedra postaju piknotična i ćelije degenerišu. Tokom trudnoće proizvode i relaksin.

GRAVESOVA BOLEST (eng. Graves’s disease), poznata i kao Basedowljeva bolest predstavlja udruženost hiperfunkcije tireoideje sa pridruženim autoimunim oboljenjem. Klinički je ispoljena difuzno povećana tireo-ideja (struma), oftalmopatija i dermopatija uz manifestne znake tireotoksikoze. Leči se medikamentozno, primenom radioaktivnog joda ili hirurškom tireoidektomijom.

GRAVIDNA (engl. pregnant), trudna, bremenita, u drugom stanju. Trudnoća je period u toku kojeg žena nosi fetus (plod) u razvoju u materici (mada postoji i vanmaterična, ektopična trudnoća). Traje oko 266 dana, računajući od začetka do rođenja novorođenčeta ili 280 dana, računajući od prvog dana poslednje menstrucije. U trudnoći izostaje menstruacija, žena ima povećani apetit, može da oseća jutarnju mučninu, grudi joj se povećavaju. Ovim i drugim promenama uzrok je hormon progesteron koji prvo proizvode jajnici, a zatim posteljica. Sigurnu dijagnozu trudnoće omogućavaju razni testovi trudnoće, otkriva-nje srčane radnje ploda i ultrazvuk.

GRAWITZOV TUMOR (engl. Grawitz tumor, renal cell carcinoma ), hipernefrom, adenokarcinom bubrega. Dobio je taj naziv jer se pretpostavljalo da potiče od ostataka nadbubrežnih ćelija u kori bubrega. Opisan je od strane Grawitz-a 1883., čini oko 86% svih malignih tumora bubrežnog parenhima. Javlja se najčešće u šestoj deceniji života, dva do tri puta češće kod muškaraca nego kod žena, nepoznate je etiologije. Najčešće se manifestuje u vidu solitarne izrasline, obično sfe-ričnog oblika, koja narušava konturu

bubrega. Od okolnog bubrežnog tkiva ograničen je pseudokapsulom, bogate neovaskularizacije, žućkaste boje. U toku svoje evolucije širi se lokalno, probijajući bubrežnu kapsulu, pone-kad i na okolne organe, urastajući u bubrežne krvne sudove i v. cava inferior u vidu tumorskog tromba, zahvata perirenalne limfne čvorove i metastazira limfnim i krvnim putem u pluća, jetru, kosti, nadbubreg, suprotni bubreg, mozak i ređe u druge organe. Simptomi su u početku oskudni i nekarakteristični, ukljućuju slabost, gubitak telesne težine, anemiju i nespecifične gastrointestinalne tegobe kao što su gubitak apetita, mučnina, povra-ćanje, nadutost, a kasnije se javljaju hematurija, bol u slabini i palpabilna slabinska masa. Povišena telesna temperatura, hipertenzija, edem donjih ekstremiteta, ascites, desnostrana varikocela i paraneoplastični sindrom, takođe čine kliničku sliku ove bolesti, a sa njenim napredovanjem javljaju se simptomi i znaci poreklom od metastatskih lezija. Dijagnoza se postavlja fizikalnim i laboratorijskim pregledom, radiografijom (IVU), ultrasonografijom, renovazografijom, kompjuterizovanom tomografijom i magnetnom rezonancom. Lečenje je operativno (radikalna nefrektomija), a kod metastatske bolesti primenjuje se imuno i hemioterapija.

GRBA (engl. hunchback), v. kifoza.

GRČ (engl. spasm, colica), kolika, u našem jeziku reč „grč“ označava nekontrolisano nastalo bolno zatezanje mišića, ili osećaj bolnog stezanja u bilo kom delu tela ili organu koji ima muskulaturu, sa karakteristikama naglosti i dramatičnosti. Tako postoje: grč creva, grč noge, grč mišića, grč bronhija, grč grla. U medicinskoj terminologiji i anglosaksonskoj literaturi koristi se termin „spazam”, koji označava nekontrolisano nastalu bolnu kontrakciju bilo poprečnoprugaste, bilo glatke muskulature, koja može ali i ne mora da prođe sama po sebi. Takav je npr. spazam larinksa, spazam bronhija, spazam mišića potkolenice (grč plivača, grč kod oboljenja vena), spazam jednjaka, spazam ekstremiteta, spazam bešike, spazam žučne kese, spazam uretera, spazam krvnog suda. U neurologiji, spazmima ili grčevima (engl. seizure) nazivaju se nekontrolisane i patološki nastale kontrakcije (grčenja) ekstremiteta prilikom nadražaja kore velikog mozga kao lokalizovana ili opšta epilepsija, ili usled nadražaja nervnih korenova npr. kod diskus hernije. Kolika (engl. colic) označava grčeviti bol u trbuhu nastao usled spazma glatke muskulature šupljih organa trbušne duplje, pa tako postoje bilijarna (žučna) kolika, bubrežna (renalna) kolika, ureteralna kolika, crevna (intestinalna kolika). Karakteristika ove vrste bola je periodičnost, tj. postupno nastajanje sa pojačavanjem i dostizanjem maksimuma u vremenskom periodu od nekoliko minuta, a zatim postupno smirivanje, da bi zatim došlo do perioda bez bola, posle koga ponovno počinje sledeća epizoda. Kolika obično označava opstrukciju ili zapaljenje šupljeg organa. Bol tipa kolike obično ne počinje iznad obolelog organa, već u srednjoj liniji trbuha, u visini obolelog organa, sa zračenjem duž dovodnih ili odvodnih puteva organa (npr. bol kod bilijarne kolike zrači u leđa i ka ramenu, kod renalne kolike ka maloj karlici), ali se gubi uvek iznad obolelog organa. Kod male dece javljaju se crevne kolike pri promeni ishrane. Pošto ovakvim bolom počinju i ozbiljna oboljenja (ileus), mora se brzo postaviti dijagnoza i ne sme se suzbijati bol ukoliko nije sigurna dijagnoza. Bol usled kolike je veoma intenzivan, pa ga po postav-ljanju dijagnoze treba brzo zaustaviti. Za diferencijalnu dijagnozu kolike od izvan-rednog značaja je ehotomografski pregled, kao brza i efikasna metoda ispitivanja.

GRČEVI U STOMAKU (engl. paroxymal abdominal pain), bol u trbuhu sa karakteris-tičnim pojačanjem, dostizanjem vrhunca intenziteta i smirenjem bola, a posle pauze ciklus se ponavlja. Najčešće je u vezi sa preprekom u pasaži cevastog organa (creva, ureter, d. cisticus, itd), kada peristaltični talas pokušava da prevaziđe - potisne prepreku.

GREBEN (engl. crest, lat. crista), v. krista.

GREDICA (engl. trabecula, lat. trabecula), v. trabekula.

GREJ (engl. Gray, Gy), jedinica apsorbovane doze u SI sistemu. Jedan grej je energija od 1 džula (J) koja se apsorbuje u 1 Kg mase. Odnos između vansistemske jedinice i greja je: 1 Gy = 100 rad.

GREšKA (engl. error), odstupanje između rezultata merenja i vrednosti merene veličine. Neslaganje može da se izrazi apsolutnom greškom, tj. razlikom između ove dve vrednosti, ili relativnom greškom, tj. količnikom te razlike i vrednosti merene veličine. Greška koja u toku više merenja iste fizičke veličine, izvršenih pri istim uslovima, ostaje stalna po apsolutnoj vrednosti i znaku zove se sistematska greška. Slučajna greška je ona koja se na nepredvidiv način menja po apsolutnoj vrednosti i po znaku kada se vrši veliki broj merenja iste fizičke veličine u istim uslovima.

GRGOTANJE (engl. gargling), način lečenja, pri kome vodena tečnost u kojoj su razblaženi razni lekovi određeni za ispiranje sluznica usne druplje i ždrela, dodiruju sluznicu, bez gutanja. Glavni medikamenti koji se upotreb-ljavaju za grgotanje su: za omekšavanje, adstringentna sredstva, hemijski antibiotici, antibiotici gljivičnog porekla. Grgotanje se koristi za lečenje bolesti usne duplje i ždrela (naročito angina) i primenjuje se hladno ili mlako (ne previše toplo da bi se izbegle opekotine). Da bi primena bila što bolja, preporučuje se da se u toku izdisanja u grkljanu zadrži vazduh koji dolazi iz vazdušnih puteva, da bi odatle „proključao” kroz medikamentnu tečnost. Hemijsko delovanje je udvostručeno akcijom mehaničkog izbacivanja sluzi, izazvano kontrakcijom mišića ždrela, koju podstiču nadražaji na povraćanje ili kašalj, koje izaziva grgotanje. Tečnosti za grgotanje ne treba gutati, ali slučajna ingestija jednog gutljaja nije značajna.

GRIP STRENGTH

, v. snaga stiska šaka.

GRIZEOFULVIN (engl. griseofulvin), antibiotik protiv gljivica, koji se koristi za lečenje infekcija kose, kože i noktiju. Preparat: Grizeofulvin.

GRIZLICA (engl. ulcer), v. čir.

GRKLJAN (engl. larynx), početni, prošireni deo donjih disajnih puteva, složene građe. Osnovne funkcije su: disanje, zaštita donjih di-sajnih puteva, fonacija i pomoć pri gutanju. Deli se na tri sprata ili nivoa: supraglotis (grkljanski poklopac, lažne glasnice, arite-noidne hrskavice), glotis (prednja i zadnja spojnica) i subglotis. V. larinks.

GRKLJANSKA KOMORA (engl. ventricle of larynx, lat. ventriculus laryngis), prostor iz-među glasnih žica i ventrikularnih nabora, obložen pseudoslojevitim cilijarnim epitelom. Izvodni kanali laringealnih žlezda se otvaraju u grkljansku komoru.

GRKLJANSKI KAPAK (engl. epiglottis, grč. epiglottis), v. epiglotis.

GRKLJANSKI NABORI (engl. ventricular folds, lat. plicae vestibulares), gornji nabori laringealne mukoze, koji su prekriveni pseudoslojevitim cilindričnim epitelom. Lamina propria sadrži neke mešane laringealne žlezde i limfne čvorove.

GRLIĆ MATERICE (engl. uterine neck, uterine cervix, lat. cervix uteri), v. uterus.

GROZNICA (engl. fiver), porast telesne temperature iznad normalne. Naziva se i pireksija. Može da nastane u toku stresa, ovulacije, povišenog lučenja tiroidnih hormona, napornog fizičkog rada, oštećenja centralnog nervnog sistema, infekcija, leukoza ili kao odbrambena reakcija organizma u nizu neinfektivnih zapaljenskih procesa. Prati infektivne zapaljenske reakcije, a nastaje zbog prisustva

pirogenih materija u krvi. Pirogene materije su endotoksini i to citokini, tumornekrozni faktor, interleukin-1, prostaglandini. Pod njihovim dejstvom u stanjima groznice dolazi do podešavanja rada termoregulacionog centra na jedan viši nivo.

GROZNICA PEL-EBSTEIN (engl. Pel-Ebstein fever), ŠPiter Klaases Pel, holandski lekar, 1852 - 1919, Wilhelm Ebstein, nemački lekar 1836 - 1912Ć, febrilnost koja traje 3 - 10 dana praćena afebrilnim periodom od 3 - 10 dana. Ovaj tip febrilnosti najčešće se javlja kod obolelih od Hodgkinovog limfoma, ali i kod drugih limfoma.

GROZNICA RIFT VALLEY, ENZOOTIČNI HEPATITIS ( engl. rift valley fever), bolest koja se sreće u Africi, primarno kod životinja i to pre svega ovaca i drugih domaćih životi-nja. Čovek se inficira sekundarno za vreme epizotija. Česte su laboratorijske infekcije. Klinička slika slična je kao kod Denge. Jav-ljaju se sedlasti tip temperature, uz pojavu graznice, bolova u mišićima i zglobovima kao i gastrointestinalne smetnje. Postoji leuko-penija. Tok bolesti je kratak a ozdravljenje je potpuno. Izazivač bolesti je virus koji se pre-nosi insektima i može se kultivisati na mno-gim životinjama.

GROZNICA ROVOVA (engl. qiuntan fever), Volinijska groznica, nekontagiozna epidemična rikecioza koju karakterišu febrilni paroksizmi, neuralgično - reumatski bolovi i glavobolja, sa znojenjem uz pojavu rozeolne ospe. Bolest je zabeležena u Evropi za vreme Prvog svetskog rata među vojnicima. Pro-uzrokovač bolesti je Rickettsia quintana. Rezervoar je obolela osoba u čijoj krvi se nalazi rikecija. Izvor zaraze su inficirane vaši. Bolesnik je zarazan dok je rikecija prisutna u cirkulaciji. Inkubacija traje 16 - 22 dana, može i kraće kod masivne infestacije, a može i duže. Smrtnosti nema ili je izuzetna kod interkurentne bolesti.

GROZNICA UJEDA PACOVA (engl. rat bite fever, sodoku), v. sodoku.

GRUDNA DUPLJA (engl. thoracic cavity, lat. cavitas thoracica), v. kavitas toracika.

GRUDNA KOST (engl. breast bone, lat. sternum), v. sternum.

GRUDNA ŽLEZDA

(engl. thymus, grč. thymus), v. timus.

GRUDNI (engl. thoracic, pectoral, sternal), označava povezanost ili pripadanje grudnom košu.

GRUDNI KOŠ (engl. chest, lat. thorax), v. toraks.

GRUDNI LIMFNI KANAL (engl. thoracic duct, lat. ductus thoracicus), glavni završni limfni kanal. Pruža se duž kičmenog stuba od trbuha do vrata i uliva se u velike vene vrata.

GRUDNI PRŠLJEN (engl. thoracic vertebra, lat. vertebra thoracica), v. vertebra toracika.

GRUPA (engl. group), skup osoba koje mogu, ali ne moraju, obavezno da imaju zajedničke karakteristike, a među kojima može da postoji i prostorna i interakcijska povezanost. Grupa može biti i skup osoba koje imaju neki zajednički cilj ili su zadužene za vršenje određenog posla. U zdravstvenoj ustanovi grupu naj-češće sačinjava skup zdravstvenih radnika raznih profila, među kojima postoje uzajamna zavisnost članova (uzjamni uticaj), zajedničke norme i zajednička aktivnost. Grupe se globalno dele na nestrukturirane g . - publika, masa, socijalni pokreti i strukturirane g . - male grupe, organizacije i velike društvene grupe. U statistici, subjekti koji pripadaju istoj kategoriji nezavisne varjable, ili istom nivou faktora ili koji primaju isti tretman u eksperimentu.

GRUPA U TRETMANU (engl. treatment group), grupa pacijenata koji su određeni da primaju određenu terapiju (određen tretman).

GSH, skr. za redukovani glutation.

GSSG, skr. za oksidovani glutation.

GUBERNAKUL

(engl. gubernaculum), fibrozna vrpca koja povezuje dve strukture. G. testis , mezenhimna traka tkiva koje povezuje fetalni testis sa skrotumom u razvoju i učestvuje u spuštanju testisa iz abdominalne duplje u skrotum. Poremećaj u razvoju g. dovodi do poremećaja u spuštanju testisa (kryptorchismus, ectopia).

GUBITAK TEŽINE (engl. weight loss), sma-njenje težine, koje može biti voljno kao posledica primene određenih mera ili nevoljno pri različitim oboljenjima. Telesna masa kod zdrave osobe retko varira više od 0.1 kg/dan. Gubitak preko 0.5 kg ukazuje na negativan energetski bilans ili dehidraciju, ili oboje. Gubitak težine kod potpunog gla-dovanja iznosi oko 0.4 kg/dan. Minimalna težina za preživljavanje je na 48 55% idealne, odnosno na vrednosti BMI između 13 i 15. Pri tome je ukupna mast u organizmu ispod 5%, pa svaki dalji gubitak ide samo na račun rezervi proteina, što vodi u smrt. Nevoljni gubitak težine se kvalifikuje kao težak ako je tokom 1 nedelje ≫ 2%, 1 meseca ≫ 5 %, pa 3 meseca ≫ 7% i za 6 meseci ≫ 10 %. Voljni gubitak težine nastaje kao posledica primene određenih mera u cilju lečenja gojaznosti i može znatno da premaši gore navedene procente. Kod redukcionih dijeta koje nisu strogo supervizirane i primenjuju se ambulantno, preporučuje se da mesečni gubitak težine bude do 2 kg.

GUILLAIN - BARREOV SINDROM (engl. syndrome Guillain - Barre ), postinfektivna polineuropatija, akutna infektivna polineuropatija klinički sindrom koji karakteriše pojava mišićnih slabosti nastalih kao posledica zapaljenske demijelinizacije korenova kič-mene moždine. Etiologija bolesti nije u potpunosti razjašnjena. Kliničku sliku čine mi-šićne slabosti i oduzetosti koje se šire ascedentno. Zahvaćeni su i kranijalni nervi. Bolest čine motorni poremećaji (slabost i oduzetosti), senzitivni simptomi i znaci (bol, parastezije, poremećaj senzibiliteta) i autonomna disfunkcija (poremećaj srčanog ritma, arterijska nestabilnost, poremećaji sfinktera). Najteži klinički oblici ispoljavaju se kvadriplegijom i respiratornom insuficijencijom. Pretpostavljena imunopatogenetska osnova bolesti opravdava primenu imunoterapije, koja ima različite efekte. Savremeni koncept u lečenju akutnog poliradikuloneuritisa preporučuje terapijsku plazmaferezu i visoke doze imunoglobulina.

GUMA (engl. gumma), manifestacija na koži i sluzokožama kod tercijalnog sifilisa (syphilis tertiaria). Javlja se asimetrično na koži i sluzokožama, a počinje kao tuber ili nodus veličine do oraha koji izdiže površinu kože, koja pocrveni, smekša i raspadne se, stvarajući ulceracije poznate pod imenom guma.

GUSTATIVNA JAMICA (engl. taste chamber), malo proširenje na dnu gustatorne pore, delimično ispunjeno glikozaminoglikanima, u koje su uronjeni apikalni mikrovili različitih gustatornih ćelija.

GUSTATIVNA PORA

(engl. taste pore, lat. porus gustatorius), mali otvor u epitelu koji pokriva gustatorno telo i predstavlja komunikaciju između gustatorne komore i usne duplje.

GUSTATIVNA TELAšCA (engl. taste buds, lat. caliculus gustatorius), hemoreceptori prisutni prevashodno u epitelu bočnih strana opšančenih papila, a ređe u pečurkastim papilama, mekom nepcu i na laringealnoj strani epiglotisa. Jedno gustatorno telašce sadrži oko 20 do 30 ćelija. Kod čoveka ima ih oko 2.000. Sastoje se od 5 tipova ćelija: ćelije tip I (lat. celulla sustentacularis), tamne, potporne ćelije, cilindričnog oblika. Sadrže guste granule, čiji se glikozaminoglikanski sadržaj sekretuje u gustativnu jamicu; ćelije tip II (lat. cellula gustatoria), uske ćelije koje se pružaju od bazalne lamine do gustativne jamice, u koju prominiraju njihovi mnogo-brojni, apikalni mikrovili. Jedra su smeštena bazalno, a dobro su razvijeni glatki i granulirani endoplazmatski retikulum i mitohondrije. Bazalni pol ćelije je u kontaktu sa nemijelinizovanim, intragemalnim nervnim završetkom. Apsorpcija supstanci na apikalnom kraju konvertuje se u električni signal i prima kao ukus; ćelije tip III su takođe gustatorne, vrlo slične tipu II. Na bazalnom delu imaju gušća polja, okružena vezikulama, sličnim onim u sinapsama. Nervni završeci su u kontaktu sa tim poljima. Ćelije tip II i III smatraju se glavnim gustatornim prenosiocima; ćelija tip IV (lat. cellula basalis), nediferentovana ćelija, lokalizovana na dnu gustatornog telašca. Ima nerazvijene organele i veliko jedro. Bazalne ćelije su matične, dele se i diferenciraju na ostale gustatorne ćelije; ćelija tip V je periferna, perigemalna ćelija u bliskom kontaktu sa perigemalnim nervnim završetkom.

GUSTATORNI (engl. gustatory, lat. gustatorius), 1. koji služi otkrivanju, prepoznavanju, odnosno tumačenju ukusa; 2. mirisan, koji se odnosi na čulo mirisa.

GUSTINA (engl. density), karakteristika supstancije određena količnikom njene mase i zapremine; jedinica gustine kg/m3.

GUšAVOST (eng. goitre), nabreknuće na vratu usled povećanja tireoidne žlezde. Može nastati usled nedostatka joda u hrani koji je neophodan za proizvodnju hormona tireoidne žlezde. Žlezda se povećava u nastojanju da poveća proizvodnju hormona. Ovaj mehanizam predstavlja uzrok nastanka endemske strume, ranije česte u oblastima sa deficitom joda u hrani. Sporadična struma može nastati usled jednostavnog preteranog uvećavanja (hiperplazije) žlezde ili zbog tumora. U egzoftalmusnoj strumi (Gravesova bolest) uvećanje žlezde je uzrokovano preteranom aktivnošću žlezde udruženom sa drugim simptomima (v. tireotoksikoza). Autoimuni tireoiditis može biti udružen sa strumom, (v. Hašimoto tiroiditis).

GUŠTERAČA

(engl. pancreas), v. pankreas.

GUTANJE (engl. swallowing), v. degluticija.

GUTAPERKA (engl. gutta-percha), materijal koji se koristi u zubarstvu za privremeno pu-njenje zubnog kanala.

GUTHRIEJEV TEST (engl. Guthrie’s test ), test kojim se otkrivaju povišene vrednosti fenilalanina u krvi, a koji se koristi kao prikladan skrining novorođenčadi na fenilketonuriju (nasledni defekt hidroksilacije fenilalanina u tirozin). Princip testa (otkrio Guthrie 1963. g.) sastoji se u tome da povišena koncentracija fenilalanina u krvi omo-gućava rast Bacilus subtilis-a iz podloge iz koje on normalno ne raste, jer se nalazi zajedno sa inhibitorom njegovog rasta (beta-2 thyenil-alanin). Porast Bacilus subtilisa je proporcionalan koncentraciji fenilalanina u krvi, ali nivo hiperalaninemije nije proporcionalan defektu hidroksilacije.

GVANAZA (engl. guanase), v. pod gvanin deaminaza.

GVANETIDIN (engl. guanethidine), blokator adrenergičkih neurona, smanjuje tonus simpatikusa i snižava krvni pritisak. Protiv hipertenzije se više ne upotrebljava zbog velikog broja neželjenih dejstava i uvođenja boljih novih lekova.

GVANIN (engl. guanine), 2-amino-6-oksipurin, purinska baza koja ulazi u sastav obe nukleinske kiseline (DNK i RNK). Njegova komplementarna baza je citozin.

GVANIN DEAMINAZA (engl. guanine deaminase), enzim koji pripada rodu hidrolaza (gvanin aminohidrolaza, EC 3.5.4.3) i katalizuje reakciju: gvanin + H2O = ksantin + NH3. Aktivnost ovog enzima značajno se povećava kod akutnog hepatitisa.

GVANOZIN (engl. guanosine), nukleotid, gvanin-ribozid, koji je intermedijer u biosintetskom metaboličkom putu

prevođenja gva-nina u gvanin-nukleotide, kao i pri razgradnji gvanin-nukleotida do mokraćne kiseline.

GVANOZIN TRIFOSFAT, GTP (engl. guan-osine triphosphate), visokoenergetsko jedi-njenje analogno adenozin trifosfatu (ATP). Uključen je u metabolizam masnih kiselina, glukoneogenezu, sintezu lipida i proteina itd.

GVOŽĐ E (engl. iron), metal koji se ugrađuje u hem, odnosno hemoglobin i aktivno učestvuje u prenosu kiseonika iz pluća do tkiva. Osim toga, gvožđe se nalazi rastvoreno u plazmi i ugrađeno u više važnih enzima. Unosi se u namirnicama životinjskog porekla (jetra, meso, žumance jajeta), a dnevna potreba je oko 1 mg. Ako nedostatak gvožđa traje duže ili se ono povećano gubi hroničnim krvarenjem, razvija se hiposideremijska anemija.

H3 , tricijum, radioaktivni izotop vodonika; emituje b - čestice; vreme poluraspada je 12,3 godina; u nuklearnoj medicini primenjuje se za obeležavanje brojnih supstancija, najčešće za primenu u eksperimentalnoj medicini.

HABENULA (engl. habenula, lat. habenula), 1. vezivna struktura nalik tračici ili uzici; 2. deo epitalamusa, tj. desno i levo trouglasto polje koje se nalazi neposredno iznad i spolja u odnosu na epifizu. Habenule su međusobno spojene tankim snopom koji se naziva habenularna spojnica, a sadrže dva jedra, unutraš-nje i spoljašnje habenularno jedro.

HABITUALNI ABORTUS (engl. habitual, recurrent abortion), neželjeni prekid trudnoće zbog toga što su prethodne tri ili više trudnoća završene spontanim pobačajem pod kojim se podrazumeva neželjeni prekid trudnoće iz bilo kog razloga pre nego što je plod dovoljno razvijen da bi mogao da preživi. Dok se ova definicija u Evropi odnosi na trudnoće do 28 nedelja i težinu ploda manju od 1.000 grama, u Americi je ta granica 20 nedelja trudnoće i težina ploda do 500 grama. Više od 80% pobačaja događa se u prvih 12 nedelja trudnoće. Uzroci su mnogobrojni: poremećen razvoj oplođene jajne ćelije (hromozomske abnormalnosti), infekcije majke, hronične bolesti majke, endokrini poremećaji, toksične materije, imunološki faktori, neki uticaji spoljne sredine, psihički poremećaji, anomalije materice, cervikalna inkompetencija (prevremeno otvaranje grlića materice), hromozomski poremećaji spermatozoida itd. Le-čenje habitualnih pobačaja vezano je za njihov uzrok.

HABITUS

(engl. habitus, habit), izgled, stav ili držanje tela. Telesni sastav u smislu urođene sklonosti za određeno oboljenje.

HAEMOPHILUS (engl. Haemophilus), rod Gram-negativnih bakterija. To su sitne, pleomorfne bakterije, aerobne i fakultativno anaerobne. Za rast zahtevaju faktore rasta X i V, koji su prisutni u krvi. Za humanu medicinu su značajni Haemophilus influenzae i H. ducreyi. Neinkapsulirani oblici H. influenzae su sastavni deo normalne flore gornjeg respiratornog trakta. Haemophilus influenzae tip b i drugi inkapsulirani oblici su izazivači gnojnih respiratornih infekcija, pa čak i meningitisa, naročito kod dece. Haemophilus ducreyi je uzročnik mekog šankra (ulcus molle) seksualno prenosivog oboljenja.

HAGEMANOV FAKTOR (engl. Hageman factor, factor XII ), koagulacioni faktor prisutan u normalnoj plazmi. Faktor XII je potreban za započinjanje unutrašnjeg puta procesa koagulacije. U laboratoriji se može aktivirati kontaktom sa negativno naelektrisanim povr-šinama, staklom i kaolinom ili biološkim materijalom kao što je kolagen.

HAJDU-CHENEYOV SINDROM (engl. Hajdu-Cheney syndrome), forma osteohondrodisplazije koja se prenosi autosomno dominantno sa sporadičnim slučajevima sveže mutacije. Karakteristike ovog sindroma su: kratak trup, odsustvo frontalnog sinusa, proširena sela turcika, mikrognatija, smanjen ramus mandibule, resorpcija alveolarne kosti sa ranim gubitkom zuba, kifoskolioza sa bikonkavnom kičmom, akroosteoliza sa kratkim distalnim falangama i noktima. Nazvana je još i akroosteoliza, artrodentosteodisplazija, kranioskeletalna displazija.

HALACION (engl. chalazion), fokalna, hro-nična granulomatozna upala lojne Meibomianove žlezde na kapcima, koja je praćena crvenilom i otokom kože iznad cistične prome-ne. Najčešće se leči hirurškom incizijom konjunktive i kiretažom promene.

HALDANEOV EFEKT (engl. Haldane effect), velika koncentracija kiseonika, kao što je slučaj u alveolarnim kapilarima pluća ubr-zava disocijaciju ugljen-dioksida i vodonika iz hemoglobina.

HALITOSIS, v. zadah iz usta.

HALLERMANN-STREIFFOV

SINDROM (engl. Hallermann-Streiff syndrome ), karakteristike su: ptičje lice, kongenitalna katarakta, mikrooftalmija, mikrognatija i hipotrihoza; nenormalan oblik glave, obično brahikefalični ili skafokefalični; frontalne i parijetalne kosti mogu biti uvećane; lobanja izgleda nesrazmerno velika u odnosu na lice; donja vilica hipoplastična, sa kratkim ramusom i odsus-tvom kondila, a temporomandibularni zglob može biti pomeren unapred; obično su prisutni tanke usne i visoko nepce; dentalne ano-malije mogu obuhvatati odsustvo zuba, perzistenciju dečjih zuba, malokluzije sa otvorenim zagrižajem i prerani karijes; uši su obično postavljene nisko; nistagmus, strabizam i ostale okularne abnormalnosti mogu biti prisutne. Nazvan je još i Francoisova discefalija, mandibulofacijalna dismorfija, okulomandibularna discefalija.

HALLUX RIGIDUS (engl. hallux rigidus), poremećaj kod koga postoji ograničenje pokreta dorzalnog i plantarnog pregibanja palca na stopalu, a nastaje kao posledica koštane hipertrofije na ivicama metatarzofalangealnog zgloba.

HALLUX VALGUS (engl. hallux valgus), deformitet palca stopala gde metatarzofalangealni zglob prominira prema središnjoj liniji tela. Obično se javlja kod osoba sa spuštenim poprečnim svodovima stopala.

HALLUX VARUS (engl. harux varus), deformitet palca stopala gde se prvi metatarzofalangealni zglob uda-ljuje od središnje linije tela.

HALOPERIDOL (engl. haloperidol), antipsihotik iz grupe butirofenona sa brzim i snažnim dejstvom. Koristi se oralno ili u vidu injekcija za lečenje shizofrenije i drugih psihoza kod agresivnih i agitiranih bolesnika. Preparat: Haloperidol.

HALOTAN (engl. halothane), opšti anestetik, hemijsko ime: 2-bromo-2-chloro-1,1,1-trifluoroethane, formula C2HBrClF3; isparljiva tečnost široko korišćena kao snažan, nezapaljiv i neeksplozivan inhalacioni anestetik koji se koristi za uvod i održavanje anestezije pri izvođenju svih tipova hirurških intervencija. Neželjena dejstva: depresija respiratornog i kardiovaskularnog sistema, povećana osetljivost na poremećaje ritma srca izazvane adrenalinom. Preparat: Halothan.

HALUCINACIJA (engl. hallucination), trabunjanje, priviđanje, psihopatologija opaža-nja. Obolela osoba ima predstavu da opaža (posredstvom različitih čula) nepostojeće predmete, pojave, događaje. Opažanje

bez predmeta opažanja najčešće je u oblasti čula sluha i vida, ređe čula dodira, mirisa i ukusa. Uvek predstavlja znak duševnog pore-mećaja (psihoze, teške depresije i manije). Treba ih razlikovati od iluzija koje definišemo kao pogrešno prepoznavanje predmeta opažanja.

HALUCINOGEN (engl. hallucinogen), supstanca odnosno droga koja prouzrokuje halucinacije, npr. LSD, meskalin, marihuana i dr.

HALUKS (engl. big toe, lat. hallux), palac stopala.

HAMARTOM (engl. hamartoma), malformacija koja nalikuje na neoplazmu, a nastala je kao rezultat poremećaja razvoja nekog organa. Sastoji se od abnormalne mešavine tkivnih elemanata ili nenormalne količine jednog elementa, inače normalno prisutnog na tom mestu. Hamartom raste i razvija se brzinom normalnom za komponente koje sadrži i obično ne dovodi do kompresije okolnih tkiva.

HAMULUS (engl. small hook, lat. hamulus), mala struktura nalik kuki ili udici.

HAND-SCHULLER-CHRISTIANOVA BOLEST (engl. Hand-Schuller-Christian syndrome), oboljenje sa trijasom simptoma: egzoftalmus, diabetes insipidus, destrukcije kostiju, koje se može javiti u bilo kom od nekoliko oboljenja. Tu spadaju eozinofilni granulom i Letterer-Siweova bolest.

HANTA VIRUSI (engl. hantaviruses), rod RNK virusa iz porodice Banja virusa (Hantaan, reka u Južnoj Koreji). U prirodi su prisutni kod divljih glodara kod kojih izazivaju perzistentne infekcije. Prenose se na čoveka aerosolom ili direktnim kontaktom sa izlučevinama glodara. Kod čoveka izazivaju hemoragičnu groznicu sa bubrežnim sindromom (mišja groznica). Postoji više od 10 antigenski srodnih virusa koji se razlikuju na osnovu ekoloških osobina (prirodni domaćin, geografska distribucija).

HAPLOIDIJA (engl. haploidy), hromozomski set koji se sastoji isključivo od jednog seta nehomologih hromozoma (hromozomska konstitucija u kojoj ćelija ima samo po jednu kopiju svakog hromozoma, tj. po jedan hromozom iz svakog para). Sadrži po jednu kopiju svakog autozoma i jedan polni hromozom, tj. 23

hromozoma. U gametima čoveka nalazi se haploidan (n) broj hromozoma, koji sadrže sve genetičke informacije poreklom od jednog roditelja. Spajanjem gameta u zigot u toku oplođenja, uspostavlja se diploidna (2n) hromozomska konstitucija karakteristična za sve somatske ćelije.

HAPLOIDNO (engl. haploid), v. haploidija.

HAPTEN (engl. haptene), niskomolekularne materije organskog, a ponekad i neorganskog porekla koje same nisu u stanju da izazovu stvaranje antitela, ali su u stanju da reaguju sa već stvorenim antitelima. Obično su male, hemijski definisane grupe, kao što je npr. dinitrofenil grupa. Hapteni mogu da se vežu na belančevinasti nosač i tada postaju kompletni antigeni i izazivaju stvaranje antitela

HAPTOGLOBIN (engl. haptoglobine), a2-globin, normalno prisutan u plazmi, koji se specifično vezuje za hemoglobin oslobođen iz eritrocita razgrađenih u cirkulirajućoj krvi. Sadrži četiri polipeptidna lanca i to dva laka (a) i dva teška (b) lanca. Pripada grupi poli-morfnih proteina Pretežno se sintetiše u hepatocitima i pri intravaskularnoj hemolizi štiti organizam od gubitka gvožđa, tako što ire-verzibilno vezuje hemoglobin u kompleks koji ne može da prolazi kroz glomerularnu membranu.

HAQ , v. Health Assessment Questionnaire.

HASHIMOTO TIROIDITIS (engl. Hashimoto’s thyroiditis ), hroničan upalni proces u tiroidnoj žlezdi uzrokovan formiranjem antitela protiv normalnog tkiva tiroideje (autoantitela, od kojih su najvažnija antitireo-globulinska i antimikrosomalna antitela). Njegove karakteristike podrazumevaju čvrstu konzistenciju povećane žlezde i delimičan ili potpun prekid izlučivanja hormona tiroideje. Obično su prisutna autoantitela usmerena i na druge organe, odnosno postoji udruženost sa drugim autoimunim oboljenjima (perniciozna anemija, adrenalna insuficijencija, diabetes mellitus, sistemski lupus eritematozus, reumatoidni artritis). Ova bolest je češća kod žena nego kod muškaraca.

HASSALLOVA TELA (engl. Hassall’s corpuscles, lat. corpuscula thymica), nalaze se u srži (meduli) timusa. Sastoje se od spljo-štenih ćelija epitelne mreže timusa, koncentrično raspoređenih (kao listovi lukovice). Formiranje ovih tela počinje degeneracijom jedne epitelne ćelije, čije jedro i citoplazma na-bubre. Potom se oko ovog centra ređaju druge epitelne ćelije u vidu koncentričnih slojeva. Ćelije se međusobno povezuju brojnim dezmozomima, a intercelularni prostori među njima su veoma uzani. U

centralnim ćelijama pojavljuju se keratohijalinske granule i tono-filamenti. Pored keratinizacije u centru mogu se pojaviti i nekroza i kalcifikacija. Hassallova tela mogu narasti i preko 100 mm, a njihov broj i veličina raste sa sta-rošću i u nekim stresogenim situacijama. O funkciji ovih tela još uvek se malo zna. Moguće je da učestvuju u imunološkim reakcijama.

HAVERSOV SISTEM LAMELA (engl. Haversian system), sekundarni osteon. Uzima se kao histološka jedinica zrele lamelarne kosti. Nastaje razaranjem nezrele kosti primarnih osteona. Osteoklasti erodiraju nezrelu kost formirajući apsorpcione hodnike u koje prodiru krvni sudovi i osteoprogenitorske ćelije, koje će se uskoro diferentovati u osteoblaste. Osteoblasti luče oko sebe sve materije neophodne za formiranje koštanih lamela. Veoma kompleksnim, preciznim sledom odvijaju se simultano razaranje postojećih osteona i izgradnja novih u nizu generacija, sve dok se sva nezrela kost ne zameni zrelom. Ostaci ranijih generacija osteona ostaju kao intersticijalne lamele. Remodeliranje osteona i kosti stalno se odvija tokom života u zavisnosti od promena telesne težine i fizičkih aktivnosti.

Hb , skr. za hemoglobin. Različiti tipovi hemoglobina označavaju se velikim slovima, npr. Hb A, Hb M, Hb S.

Hb CO , skr. za karboksihemoglobin.

Hb F , skr. za fetalni hemoglobin.

Hb O2 skr. za oksihemoglobin.

HCG (engl. HCG), v. humani horionski gonadotropin.

HCl, hemijska oznaka za hidrogen-hlorid, odnosno hlorovodoničnu kiselinu.

H. & E. BOJENJE (engl. hematoxylin & eosine staining), rutinska metoda bojenja histoloških isečaka za svetlosnu

mikroskopiju. Jedra boji hemalum, a citoplazmu i ekstracelularne komponente eozin. Rezultati: jedra su sivo-plava, a citoplazma i ekstracelularne komponente u različitim nijansama ružičastog.

HEALTH ASSESSMENT QUESTIONNAIRE , upitnik za procenu zdravstvenog stanja bolesnika, koristan za ispitivanje funkcije muskuloskeletnog sistema. Ovaj indeks ima 3 gradacije: 1. umerena nesposobnost (ukazuje na lako smanjenje funkcija svakodnevnog zivota); 2. teža nesposobnost (pokazuje ozbiljnija oštećenja u svim segmentima); 3. potpuna nesposobnost (pokazuje potpunu fizičku nesposobnost, uz neophodnost svakodnevne tuđe pomoći). Test se sastoji od 8 funkcijskih delova, koji se posebno ocenjuju: oblačenje, ustajanje, hranjenje, šetnja, održavanje higijene, dodavanje, hvatanje, spoljne aktivnosti. Ukupna ocena se podeli sa 8 i dobije HAQ index.

HED, HIDROKSIEFEDRIN (engl. hydroxy-ephedrine), supstanca po strukturi slična norepinefrinu; obeležen sa 11C, u nuklearnoj medicini služi za PET srži nadbubrežnih žlezda.

HEDP, HIDROKSIETILEN DIFOSFONAT (engl. hydroxyethylene diphosphonate), organski analog pirofosfata; obeležen sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za scintigrafiju kostiju.

HEILITIS (engl. cheilitis), zapaljenje usana, najčešće se manifestuje kao cheilitis exfoliativa, alergica i angularis. Praćen je svim znacima lokalnog zapaljenja. Lečenje se sastoji od uklanjanja uzročnika, ukoliko je poznat, i primene simptomatske terapije.

HEILO (engl. cheilo), odrednica u složenicama koja znači da se nešto odnosi na usne ili da je u vezi s njima.

HEILOPLASTIKA (engl. cheiloplasty), hirurško uspostavljanje kontinuiteta usana. Rekonstrukcijom usana kod rascepa uspostavlja se normalan izgled usana i nosa i funkcija ishrane. Optimalno vreme za rekonstrukciju je od 10. nedelje do 6. meseca.

HEILOSHIZA (engl. harelip), zečja usna, najčešća urođena anomalija lica i vilica, rascep usana. Karakteriše je nedostatak kontinuiteta tkiva usana. Rascepi usana su najčešće kombinovani sa rascepima palatuma. Lečenje je hirurško.

HEIMLICHOV MANEVAR (engl. Heimlich maneuver), zahvat ili manipulacija koju izvodi spasilac (reanimator) kod vitalno ugrožene, ali svesne žrtve, kod koje postoji opstrukcija disajnih puteva stranim telom. Spasilac se postavlja u stojeći stav, pripijen uz vitalno ugroženu osobu, koju postavlja u uspravan položaj i snažno obuhvati svojim rukama u gornjem delu stomaka i donjem delu grudnog koša. Ovakvim pritiskom stvara se pritisak u grudnom košu i disajnim putevima, koji pomaže istiskivanju stranog tela iz njih. Uz ovaj postupak, ako ne uspe odstranjenje stranog tela iz disajnih puteva, pokušava se njegovo vađenje drugim postupcima (prstima ako je dostupno ili laringoskopom).

HEKSAHLOROFEN (engl. hexachloropha-ne), antiseptik sličan fenolu. Ranije se često dodavao sapunima i kremama za negu kože, ali je to prestalo pre dvadesetak godina kad je dokazano da se može resorbovati i oštetiti mozak kod dece.

HEKSAMETIL-PROPILEN-AMINO-OKSIM, HMPAO ( engl. hexamethylpropyleneamine oxime), derivat propilenamino-oksima, kompleksno elektroneutralno liposolubilno jedinjenje. Prolazi intaktnu krvno-mož-danu barijeru, gubi liposolubilnost zbog čega, najvećim delom zaostaje u citoplazmi nervnih ćelija. Obeležen je sa 99mTc i služi za planarnu i tomografsku scintigrafiju mozga i merenje regionalnog moždanog protoka krvi. Najčešće se primenjuje kod bolesnika s demencijama različitog porekla, tranzitornim ishemičkim atacima, dugotrajnom reverzibilnom ishemijom mozga praćenom neurološkim ispadima, fokalnom epilepsijom, migrenom i traumom mozga.

HEKSETIDIN (engl. hexethidine), antiseptik koji se koristi za spravljanje rastvora za održavanje higijene usne duplje: suzbijanje zadaha, sitnih krvarenja i zapaljenja kod gingivitisa, stomatitisa i paradentoze. Preparat: Hexoral.

HEKSOKINAZA, HK (engl. hexokinase), enzim iz roda transferaza (ATP: D-heksoza-6--fosfotransferaza, EC 2.7.1.1), koji katalizuje reakciju ATP + D-heksoza = ADP + D-heksoza-6-fosfat. Akceptori fosfatne grupe mogu biti manoza, fruktoza i glukozamin.

HEKSOPRENALIN (engl. hexoprenaline), simpatomimetik i tokolitik, stimuliše b2-receptore i smanjuje tonus materice, smanjuje tonus i jačinu kontrakcija. Koristi se za lečenje pretećeg pobačaja kod prevremenih trudova, kod pripreme za carski rez ili stav-ljanje serklaža. Preparat: Gynipral.

HEKSOZA (engl. hexose), monosaharid koji ima 6 ugljenikovih atoma.

HEKSOZAFOSFAT (engl. hexosephosphate), estar heksoze sa fosfornom kiselinom, npr. glukoza-6-fosfat, glukoza-1fosfat i fruktoza-6-fosfat.

HEKSOZAMINIDAZA (engl. hexosamini-dase), enzim iz roda hidrolaza (2-acetamido-2-deoksi-b-D-galaktozid acetamidodeoksigalaktohidrolaza, EC 3.2.1.53), koji ima dva izoenzima, A i B koji katalizuju uklanjanje ostataka b-N-acetilgalaktozamina sa GM2-gangliozida. Deficijencija jednog ili drugog izoenzima dovodi do različitih GM2-gangliozidoza. Preporučeno ime ovog enzima je b-N- -acetil-Dgalaktozaminidaza.

HE LA KULTURA, prva uspostavljena kultura tumorskih ćelija, dobijena od ćelija karcinoma grlića; dobila je naziv prema imenu bolesnice.

HELAT (engl. chelate), kompleks (koordinaciono jedinjenje) koji se formira između centralnog metalnog jona i organskog liganda sa više od jednog vezivnog mesta (donorski atom). Rezultat vezivanja je jedan ili više prstenova koji okružuju metal. Ligand koji vezuje metalni jon naziva se helatni agens. Etilendiaminotetrasirćetna kiselina (EDTA) najčešći je helatni agens, koji se kao kalcijum-dinatrijumova so koristi pri trovanju olovom.

HELATNI AGENS (engl. chelating agent), organsko jedinjenje (npr. EDTA) koje može da veže metalne jone formirajući dve ili više kordinativnih veza sa katjonima.

HELICOBACTER PYLORI (engl. Helicobacter pylori), vrsta Gram-negativne bakterije, koja pripada rodu Helicobacter. To je mikroaerofilni, spiralni bacil sa 4 - 6 flagela smeštenih na jednom polu. Nema kapsulu, niti stvara spore. Mesto boravka ove bakterije je sluzokoža želuca, gde se vezuje i oštećuje epitelijalne ćelije dejstvom vakuolizirajućeg citotoksina koji produkuje. Smatra se da je uzročnik hroničnog gastritisa i jedan od faktora u nastajanju želudačnog i duodenalnog ulkusa. U poslednje vreme intenzivno se istražuje njegova uloga u nastanku karcinoma želuca. Osetljiv je na veći broj antibiotika (amoksicilin, eritromicin i dr.) i metronidazol.

HELIKOBAKTERIOZA (engl. helicobacter pylori infection, helicobacteriosis), hronična infekcija sluznice želuca i ostrvaca metaplastične sluznice želuca u duodenumu, uzrokovana Gram-negativnom bakterijom Helicobacter pylori koja na jednom kraju ima flageralne mikrofilamente koji joj omogućuju pokretljivost u želudačnoj sluzi i adherenciju. Veoma je rasprostranjena (inficirano je 60 - 70% ljudske populacije), najčešće se stiče u detinjstvu, a prenosi se orooralnim i fekooralnim putem. Posle niza godina hronične infekcije nastaje hronični aktivni superficijalni gastritis, čir u dvanaestopalačnom crevu, čir u želucu, karcinom želuca, ili tzv. MALT-limfom. Krajnji ishod nelečene hronične infekcije umnogome zavisi od soja H. pylori i ge-netske predispozicije domaćina. Lečenje se sastoji od eradikacije bakterije pomoću polivalentne terapije (najčešće kombinacija jednog antisekretornog sredstva i dva antibiotika).

HELIKOTREMA (engl. helicotrema), vrh puža unutrašnjeg uva (engl. cochlea), na kome komuniciraju vestibularna i timpanička skala, a talas perilimfe izazvan pritiskom uzengije na ovalnom prozoru se nesmetano prostire do ventilnog okruglog prozora.

HELIKS (engl. helix), deo ušne školjke u obliku nabora ili izbočenja hrskavice koje je prekriveno kožom. Predstavlja lučni nabor koji formira gornju polovinu ušne školjke.

HELIOTERAPIJA (engl. heliotherapy), primena svetlosne energije sunca u cilju lečenja. Ubraja se u najstarije vidove fizikalne terapije. Sunčeva svetlost koja dopire do zemlje sadrži 60% infracrvenih zraka, 35% vidljive svetlosti, 1 - 3 % ultravioletnih zraka i 2% ostalih zraka. Intenzitet sunčevog zračenja za-visi od godišnjeg doba, geografskog položaja, nadmorske visine, zagađenja vazduha, oblač-nosti i okoline. Biološko delovanje h. je stimulativno na mnoge procese u organizmu. Primena h. poboljšava subjektivno stanje, urav-notežava vegetativni nervni sistem, smanjuje osećaj bola, poboljšava turgor kože i smanjuje osetljivost kože na spoljne faktore, poboljšava imunološku aktivnost, povećava količinu hemoglobina i krvnih elemenata u krvi, reguliše povišene vrednosti holesterola, normalizuje nivo Ca i P u tkivima i dr. Pri nekontrolisanoj primeni h. mogu nastati sledeće neželjene posledice: opekotine, konjunktivitis, „snežno slepilo”, sunčanica, prekancerozne i kan-cerozne promene na koži.

HELIRAJUĆI AGENSI (engl. chelating agents), antidoti, supstance koje u organizmu kompleksno vezuju jone teških metala. Grupu čine: deferoksamin, dimerkapto-propanol, pe-nicilamin i kalcijum-dinatrijum-EDTA.

HELLEROVA OPERACIJA

(engl. Heller’s operation), Helerova ekstramukozna kardio-miotomija, operacija izbora u lečenju ahalazije ezofagusa (neuromuskularni poremećaj jednjaka kod koga dolazi do dilatacije i hipertrofije jednjaka bez organske stenoze). Sastoji se od uzdužne miotomije jednjaka u dužini oko 10 - 12 cm, koja prelazi na želudac najviše 1 cm. Veoma je važno da se preseku sva mišićna vlakna, čime se isključuje posleoperativna disfagija. Gastroezofagealni refluks je realna komplikacija zbog čega postoji mišljenje da istovremeno treba preventivno uraditi Nissenovu fundoplikaciju.

„HELLP“ SINDROM (engl. HELLP syndrome), trijas hemolize, povećanih jetrinih enzima i trombocitopenije, uzrokovan trombotičnim oštećenjem malih krvnih sudova, koje se događa tokom trudnoće. Neke boles-nice imaju izražene autoimunske feno-mene - povišen titar antinukleusnih ili antifosfolipidnih antitela. Bolest može biti opasna i za majku i za fetus.

HELMINT (engl. helminth), crv, višećelijski beskičmenjak koji živi slobodno u prirodi ili kao parazit ljudi, životinja i biljaka. Za humanu medicinu značajni su: potkolo pljosnatih crva - Platyhelminthes i potkolo valjkastih crva - Nemathelminthes. To su najčešće paraziti digestivnog trakta čoveka, ali se mogu nastaniti i u drugim tkivima i organima (jetra, pluća, krvni i limfni sudovi i dr.). Dejstvo helminata na organizam je dvojako, mehaničko i toksično. Oboljenje je označeno kao helmintijaza.

HELMINTEMEZA (engl. helminthemesis), povraćanje glista, koje parazitiraju u čoveku. Javlja se samo u izrazito teškim oblicima infestacije.

HELMINTIJAZA (engl. helminthiasis), grupa parazitskih oboljenja kod ljudi i životinja koje izazivaju patogeni valjkasti i pljosnati crvi. Postoje crevne, tkivne i krvne helmintijaze. Neki helminti su kosmopolitski, dok se neki sreću samo u tropskim krajevima (tropske helmintijaze).

HELPER T-LIMFOCITI (engl. helper cells), subpopulacija limfocita koja posreduje izme-đu antigena i B-limfocita, povećavajući proiz-vodnju antitela, a pomaže i efektorskim T-limfocitima tokom imunog odgovora.

HEM (eng haem), pigment koji sadrži gvožđe. Neproteinski je deo molekula hemoglobina. U svakom molekulu hemoglobina nalaze se 4 hema. Svaki hem ima cikličnu strukturu u vidu tetrapirola koji se zove protoporfirin za koji je u centru vezano gvožđe. Fe u hemu hemoglobina vezuje se za kiseonik i prenosi krvlju do tkiva gde se oslobađa, a prima CO2. Hem se nalazi i u nekim drugim proteinima

kao što su mioglobin, peroksidaza, katalaza i sl.

HEM-, HEMATO-, HEMO(engl. haem-, haemato-, haemo), prefiks koji označava, od-nosi se na krv.

HEMAGLUTINACIJA (engl. haemagglutination), međusobno slepljivanje i nakupljanje ćelija usled interreakcije sa antitelima koja se zovu hemaglutinini. Hemaglutinini se upotrebljavaju u određivanju krvnih grupa i jačine imunoglobulina ili imunih seruma.

HEMAGLUTININ (engl. haemagglutinin), 1. vrsta antitela koja aglutinira eritrocite. Klasifikuju se prema poreklu ćelija koje aglutiniraju, kao autologa (od istog organizma), homologa (od organizma iste vrste) i heterologa (od organizma druge vrste); 2. glikoproteinski izdanci na površini pojedinih virusa. Učestvuju u adsorpciji virusa za specifične receptore na površini osetljivih ćelija. Vežu se za receptore na eritrocitima, pa imaju hemaglutinacionu sposobnost. Imaju imunogena i antigena svojstva, pa se koriste u pripremi vakcina i dijagnostičkih antigena.

HEMANGIOM (engl. hemangioma), kongenitalna anomalija nastala proliferacijom vaskularnog endotela. Najčešće se javlja u koži i potkožnom tkivu. H. capillare , kongenitalna lezija koja se sastoji od brojnih, gusto raspoređenih, pretežno sitnih kapilara razdvojenih obično samo tankom mrežom retikulina; h. cavernosum, vaskularni tumor koji se sastoji od velikih, krvlju ispunjenih prostora nastalih dilatacijom i zadebljavanjem zidova kapilara; h. sclerotisans , dermatofibroma ili njegov varijetet; h. senile, crvena papula nastala zbog slabljenja zida kapilara, a nalazi se kod većine osoba starijih od 30 godina.

HEMANGIOM NOVOROĐ ENČETA (engl. neonatal hemangioma, port wine stein, port wine nevus), razvojni defekt kapilarnih krvnih sudova (dilatiran endotel kapilara), koji se zapaža kod 10% novorođenčadi (više od 20% prevremeno rođene dece ima telesnu masu manju od 1000 g). Predstavlja ograničenu, ružičastu ili purpurnu, elastičnu, solitarnu ili multiplu leziju, neravne površine, različite veličine, kod 60% slučajeva lokalizovanu na glavi i vratu (ako se nalazi u predelu inervacije n. trigeminusa, razmotriti postojanje Morbus Sturge-Weber). Retko se ispoljava odmah po rođenju, proliferiše do 6. ili 10. meseca, a potom involuira (do 5. godine se povlači 50% hemangioma, a do 10. godine 90%). Regresijom hemangioma ostaju višak kože, hipopigmentacija i teleangiektazije, a tok je isti, bez obzira na lokalizaciju. Moguće su lokalne komplikacije (ulceracija, infekcija, krvarenje). Oko 10% hemangioma novorođenčeta raste i dovodi do komplikacija opasnih po život (opstrukcija zbog maligne lokalizacije, npr. u predelu subglotisa, infekcija, srčana insuficijencija zbog velikog arterijsko-venskog šanta, trombocitopenija - sindrom Kasabach-Merritt). Hemangiom novorođenčeta

treba razlikovati od nevusa simplexa (v. nevus simplex).

HEMARTROZA (engl. hemarthrosis), krvarenje u zglobu koje se najčešće javlja kao posledica povreda, u leukozama, koagulopatijama, u retkom vilonodularnom sinovitisu, kao posledica prisustva hemangioma sinovijske membrane i u težim formama Ehlers-Danlosovog sindroma.

HEMATEMEZA (engl. hematemesis), povra-ćanje krvi. Nastaje kao posledica narušavanja integriteta sluzokože gornjih partija gastrointestinalnog trakta (jednjak, želudac) u smislu erozivnog gastritisa, ulkusnog krvarenja ili povrede proširenih vena - varixa distalnog jednjaka ili proksimalnog želuca. Povraćeni sadržaj može biti crn kao katran - hematin kada je krv bila dovoljno dugo u kontaktu sa hlorovodoničnom kiselinom iz želuca, ili sveža krv - koagulumi.

HEMATIN (engl. hematin), pigment koji se formira denaturacijom hemoglobina izrazito kiselim rastvorom (kiseli hematin) ili jakim rastvorima baza (bazni hematin).

HEMATOCELA (engl. hematocele), izliv krvi u kanal ili telesnu šupljinu. H. testis, nakup-ljanje krvi između listova tunike vaginalis testis (omotača testisa). Krv može biti tečna ili koagulisana. Nastaje usled primarnog zapaljenjskog oboljenja ovojnica testisa nepoznate etiologije, zapaljenjskog oboljenja testisa i pasemenika, traume testisa ili pasemenika, jatrogene povrede pri punkciji hidrocele, tumora testisa i pasemenika. Hematocela se razlikuje od hidrocele po tome što je teža i nije transparentna (ne propušta svetlost pri objektivnom pregledu). Terapija je hirurška. Sve hirurške procedure imaju za cilj otkla-njanje uzroka nastanka uz obavezno otkla-njanje ovojnice testisa. Ako je uzrok tumor testisa ili pasemenika radi se semikastracija (hirurško odstranjenje semenika i pasemenika).

HEMATODERMIJA (engl. hemodermy), kožno oboljenje izazvano promenama krvi. Zajedničke osobine hematodermija su svrab, pojava eritematoznih ploča s infiltracijom, ili pojava tumora, sporost pojave oboljenja, otpornost na lekove, ali i mogućnost spontanog izlečenja, koje može biti dugotrajno i, nasuprot tome, evolucija u finalnom stadijumu ka leukemiji. Bolesti su: fungoidna mikoza, retikuloza, Kaposijeva bolest, kožna obolje-nja koja se sreću u Hodgkinovoj bolesti i kožne manifestacije u toku leukemije.

HEMATOENCEFALNA BARIJERA (engl. hematoencephalic barrier, blood-brain barrier ), krvno-moždana barijera, selektivna fiziološka barijera između krvi i tkiva centralnog nervnog sistema. Komponente: 1. nefenestrirane

endotelne ćelije kapilara među-sobno povezane okludentnim zonulama; 2. bazalna lamina kapilara; 3. perivaskularni stopalasti produžeci astrocita, koji grade graničnu glijalnu membranu. Ovde nema perikapilarnog prostora. Hematoencefalna barijera obezbeđuje stalnu i optimalnu životnu sredinu nervnim ćelijama, neuronima, i blokira prolaz iz krvi u CNS nekim otrovima, medikamentima i žučnim pigmentima. U ovoj selektivnosti imaju ulogu razni enzimski sistemi na membrani endotela, dinamično, selektivno otvaranje i zatvaranje okludentnih zonula, kao i kontinuirani sloj stopala astrocita, koji „popločavaju” zid kapilara prema neuropilima. Ova barijera ne postoji u nekim regionima mozga: area postrema, horoidni pleksus, infundibulum, eminentia mediana, neurohipofiza, pinealni organ, organum vasculosum laminae terminalis, supkomisuralni i supfornikalni organ.

HEMATOFAGNI (engl. hematophagous), koji se hrani krvlju (npr. hematofagni insekti su značajni za prenos nekih parazitarnih obolje-nja - malarija, filarijaza i dr.).

HEMATOGENI (engl. haematogenous), pore-klom ili raznet putem krvi.

HEMATOGENI PIGMENT (engl. haemato-genous pigment), crvena boja eritrocita od hemoglobina.

HEMATOHEZIJA (engl. hematochezia), pražnjenje krvave stolice, za razliku od melene, kada je stolica cna kao katran. Kod obo-ljenja distalnih partija gastrointestinalnog trakta (divertikulitis, displazija) evakuiše se stolica izmešana sa svežom krvlju za razliku od hemoroidalnog krvarenja gde je stolica po-prskana svežom krvlju po površini.

HEMATOIDIN (engl. hematoidin, lat. granulum hematoidini), žućkasto-braon, endogeni, ekstrahepatični negvožđeviti pigment, koji nastaje enzimskim razlaganjem hemoglobina od strane makrofaga. H. difunduje iz makro-faga i rastvara se u krvi, a odatle ga stalno odstranjuju hepatociti i izlučuju u žuč. Posle krvarenja u tkivu se mogu formirati mali romboidno-prizmatični kristali, koje mogu fagocitovati makrofagi. Hemijski h. je identičan bilirubinu.

HEMATOKRIT, HCT, Hct (engl. hematocrit), 1. zapremina eritrocita izražena u procentu u odnosu na zapreminu pune krvi u uzorku. Određuje se tako što se uzorak krvi uzet sa antikoagulansom dobro izmeša i centrifugira, pri čemu se eritrociti sedimentiraju kao najmanja moguća zapremina. Normalan raspon je od 40% do 52% kod muškaraca i od 37% do 48% kod žena; 2. sprava za izdvajanje ćelija krvi od plazme.

HEMATOKSILIN (engl. hematoxylin), prirodna biljna boja (bazna boja), koja se dobija ekstrakcijom iz drveta (logwood). Široko se upotrebljava za bojenje jedara ćelija za posmatranje na svetlosnom mikroskopu. Hematoksilin je, sam po sebi, bezbojan, a prava boja je njegov oksidacioni produkt hematein. Koristi se za rutinsko bojenje u kombinaciji sa kiselom bojom eozinom, što se označava kao H. & E.

HEMATOLOG (engl. haematologist), lekar specijalista koji se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti krvi i krvotvornih organa.

HEMATOLOGIJA (engl. haematology), nauka koja se bavi ispitivanjem i lečenjem bolesti krvi i krvotvornih organa.

HEMATOM, v. krvni podliv.

HEMATOM UŠNE ŠKOLJKE (engl. he-matoma of the auricle), otohematom, krvni podliv između hrskavice i perihondralno-kožnog sloja ušne školjke. Bezbolno izbočenje koje mora biti odstranjeno incizijom u aseptičnim uslovima, jer usled nemogućnosti resorpcije dovodi do nekroze hrskavice i deformacije ušne školjke.

HEMATOPIJEZA (engl. hematopiesia), v. krvni pritisak.

HEMATOPOETIN (engl. hematopoietin), zastareo naziv za eritropoetin.

HEMATOPOETSKA TKIVA (engl. hemato-poietic tissues, lat. textus hemopoeticus), tkiva specijalizovana za produkciju krvnih ćelija. U prenatalnom periodu to su žuman-čana vrećica, jetra, slezina i kostna srž, a u postnatalnom periodu ostaje normalno samo kostna srž kao funkcionalno hematopoetsko tkivo.

HEMATOPOETSKE STEM ĆELIJE (engl. hematopoietic stem cells), „Kandidat stem ćelije”, pluripotentne ćelije sposobne za dife-

rencijaciju u ma koju krvnu lozu, kao i za deobe kojima same sebe obnavljaju, održa-vajući „pool” stem ćelija. Ovakvu definiciju podržavaju indirektni dokazi dobijeni eksperimentima sa CFU (colony forming units) i totipotentnim hematopoetskim ćelijama. Mnogi naučnici daju prednost izrazu „kandidat (za) stem ćelije”. Ova ćelija je primitivno strukturirana, nediferencirana, slična limfocitu, prisutna u kostnoj srži. Veličina može biti 7 - 9 mm ili oko 12 mm. Jedro je krupno i nepravilnije od jedra limfocita. Nukleoplazmatični indeks je u korist jedra. Postoje 1 - 2 krupna jedarca (nucleolus), a količina heterohromatina je manja nego u limfocitima. Tanka citoplazmatična zona može biti svetla ili bazofilna. U njoj se nalazi mali broj mitohondrija i slobodnih ribozoma. Koncept o ovim ćelijama je kompatibilan sa konceptom o CFU, za koji i dalje postoje samo indirektni dokazi. Izračunato je da kod odraslog miša postoji jedna hematopoetska stem ćelija na 10.000 jedarnih ćelija u kostnoj srži.

HEMATOPOEZA (engl. haematopoiesis), hemopoeza; stvaranje ćelija krvi - eritrocita, trombocita i leukocita u hematopoeznim organima, pre svega kostnoj srži. Kod odraslog se aktivna, tzv. crvena kostna srž nalazi u rebrima, grudnoj kosti, karličnim kostima, kostima lobanje i dr. Na formiranje, razvoj i sazrevanje krvnih ćelija utiču brojni lokalni i humoralni faktori. U teškoj anemiji i drugim hematološkim oboljenjima ćelije krvi se mogu stvarati i van kostne srži (ekstramedularna hematopoeza). Proces hemopoeze još uvek nije u potpunosti razjašnjen pa i dalje postoje kontroverze. Tekuća paradigma (na-učni stav) je monofiletička teorija po kojoj totipotentna hematopoetska stem ćelija nastaje iz primitivne mezenhimalne ćelije. Od nje nastaju stem ćelije za limfopoezu - imuno-blasti i CFU - c olony f orming u nit, koja se diferentuje u progenitore za sve ostale krvne loze.

HEMATOPOEZNI (engl. haematopoietic), koji se odnosi na proces stvaranja i razvoja raznih tipova krvnih ćelija.

HEMATOPOEZNI SISTEM (engl. haemato-poietic system), sistem organa i tkiva tela koji su uključeni u stvaranje ili funkciju krvnih ćelija. Obuhvata kostnu srž i slezinu. Zove se i hemopoezni sistem.

HEMATOSPERMIJA (engl. hematospermia), prisustvo krvi u semenoj tečnosti (grč. haima, krv + sperma, seme).

HEMATOZA (engl. hematosis), arterijalizacija krvi u plućima.

HEMATURIJA (engl. hematuria), prisustvo krvi ili eritrocita u mokraći. Mikrohema-turija , stanje gde se prisustvo

patološkog broja eritrocita u urinu otkriva mikroskopskim pregledom sedimenta urina; makrohematurija , krvav urin vidljiv golim okom; inicijalna h ., krv u mokraći se javlja pri početku mokrenja; terminalna h. , krv u mokraći se javlja pri završetku mokrenja; totalna h. , urin je krvav celim mlazom; intermitentna h ., mokrenje krvave mokraće povremeno uz intervale mokrenja bistre mokraće; kapriciozna h. ili neoplastička h. , krv u mokraći javlja se i prestaje bez ikakvog pravila i bez vidljivog uzroka; spontana h. , krv u mokraći javlja se bez prethodne provokacije; provocirana h. , neko postojeće stanje ili oboljenje izaziva pojavu krvi u mokraći; bezbolna h. , pojava krvi u mokraći koja nije praćena osećajem bola, a često i bez drugih simptoma; kalkulozna h. , pojava krvi u mokraći praćena bolovima koji su kod bubrežne kalkuloze tipa renalne kolike; endemska h. , izazvana parazitom Schistostoma haematobium; esencijalna h. , kod koje uzrok i izvor nisu poznati; pseudohematurija , lažna hematurija (zbog uzimanja neke vrste hrane ili lekova koji sadrže crveni pigment); renalna h. , koja nastaje zbog ekstravazacije krvi u glomerulske prostore, bubrežne tubule ili bubrežnu karlicu; uretralna h. , kod koje je mesto krvavljenja u uretri; vezikalna h ., kod koje je mesto krvavljenja u mokraćnoj bešici.

HEMI-, prefiks koji označava polovinu nečega ili se odnosi na polovinu strukture.

HEMIANOPSIJA (engl. hemianopsia), pojava ispada polovine vidnog polja, koja se manifestuje zavesom sa strane ili uspravnom senkom, najčešće kod odlubljene mrežnjače ili oštećenja vidnog puta.

HEMIDEZMOZOMI (engl. hemidesmosoma half desmosomes), ultrastrukturni elementi ćelije koji služe za čvrst pripoj epitelnih ćelija na bazalnu laminu, ispod koje se nalazi vezivno tkivo. Sastoje se od jedne guste spojne ploče (nalazi se uz samu ćelijsku membranu bazalnog dela ćelije), u koju se sa jedne strane usidravaju tonofilamenti iz citoplazme ćelije, a sa druge strane prema bazalnoj lamini radijalno polaze brojni, fini filamenti. Hemi-dezmozomi se tipično nalaze na mestima koja su izložena znatnom dejstvu mehaničkih sila: rožnjača, epidermis, usna duplja, jednjak, vagina itd.

HEMIDIJAFRAGMA (engl. hemidiaphragm), leva ili desna (jedna) polovina prečage (dijafragme).

HEMIGLOBIN, HiHb (engl. hemiglobin), v. methemoglobin.

HEMIGLOSEKTOMIJA (engl. hemiglossectomy), hirurško odsecanje polovine jezika zahvaćene malignim tumorom.

HEMIJA (engl. chemistry), nauka koja pro-učava hemijske elemente i njihova jedinjenja, naročito fizičke osobine jedinjenja i njihovih reakcija. Postoji više grana hemije, kao što su neorganska, organska, analitička i fizička hemija, kao i specijalne grane npr. biohemija, klinička hemija, geohemija itd.

HEMIJSKA ASFIKSIJA , v. udušenje.

HEMIJSKA INTERFERENCIJA (engl. chemical interference), uticaj neke hemijske supstance (npr. leka) pri analiziranju druge hemijske supstance ili fiziološke funkcije. Moguća je direktna hemijska interferencija sa hemijskim jedinjenjem koje sudeluje u reakciji koja se koristi za kvalitativno ili kvantitativno određivanje nekog sastojka (npr. uticaj askorbinske kiseline u reakciji glukoza oksidaza - peroksidaza). Moguć je uticaj i nekog hemijskog jedinjenja na kvantitativni sastav nekog sastojka u telesnim tečnostima ili tkivima (npr. epinefrin izaziva promenu nivoa glukoze u krvi). Ovakve interferencije se opisuju i kao in vitro i in vivo interferencije.

HEMIJSKA NEKROZA (engl. chemical necrosis), smrt tkiva ili ćelija izazvana hemijskim sredstvima, najčešće kiselinama, bazama ili deterdžentima. Nekroza izazvana kiselinama po tipu je koagulaciona; nekroza izazvana bazama je kolikvaciona i zahvata dublje delove tkiva, dok je nekroza izazvana deterdžentima najčešće površna. Nekroza je zaživotna promena i oko polja nekroze javlja se inflamatorna reakcija.

HEMIJSKA POVREDA (engl. chemical injury), povreda nastala lokalnim i/ili resorptivnim opštim, isključivo hemijskim dejstvom neke supstance, v. trovanje, povreda.

HEMIKOLEKTOMIJA (engl. hemicolectomy), operativni zahvat kojim se kod malignih, inflamatornih oboljenja ili povreda uklanja polovina debelog creva (kolona), a kontinuitet digestivnog trakta uspostavlja rekonstrukcijom i anastomozom. Razlikuju se: desna hemikolektomija (engl. right hemicolectomy), u kojoj se uklanja cekum (slepi deo kolona) i ascedentni kolon sa delom pop-rečnog kolona uz anastomozu završnog dela tankog creva i poprečnog dela debelog creva (ileotransverso-kolostomia); leva hemikolektomija (engl. left hemicolectomy, lat. hemicolectomia sinistra), u kojoj se uklanja deo poprečnog kolona, silazni deo debelog creva (colon descedens) i deo sigmoidnog kolona, uz anastomozu poprečnog dela debelog i pravog creva (transverso-recto-anastomosis). Ukoliko su uslovi za šav creva nepovoljni (zapaljenje, loša prokrvljenost) posle uklanjanja odgovarajućeg dela creva, operacija se moze završiti i formiranjem otvora preostalog dela creva na prednjem trbušnom zidu (ileostomija, posle

desne ili kolostomija, posle leve hemikolektomije), uz naknadnu rekonstrukciju.

HEMIKORPOREKTOMIJA (engl. hemicorporectomy), 1. uklanjanje polovine (hemi-) tela (corpus) nekog organa (npr. tela pankreasa, tela butne kosti, tela grudne kosti); 2. operacija koja je nekada izvođena kod malignih tumora karlice (sarkoma) sa zahvatanjem karličnih organa, kada se radila obostrana amputacija sa resekcijom kukova i karličnih kostiju, uz uklanjanje genitalnih organa, be-šike i rektuma i formiranje kolostome i urete-rostoma radi derivacije stolice i mokraće. Danas se ovakva operacija više ne izvodi, već se radi hemipelvektomija (tj. uklanjanje polovine karlice i zahvaćenih unutrašnjih organa egzenterezom), uz primenu dodatne radioterapije; 3. u medicinskom žargonu se i obostrana visoka amputacija donjih ekstremiteta uz uklanjanje zglobova kuka naziva hemikorporektomijom. Kasnije neophodne mere su: fizikalna terapija, rehabilitacija i upotreba trajnih invalidskih kolica.

HEMILUMINESCENCIJA (engl. chemiluminescence), emisija svetlosti molekula u ekscitiranom stanju posredstvom hemijske reakcije.

HEMIN (engl. hemin), Fe(III)porfirin, oksidovani oblik hema. Koristi se kao prekurzor prostetične grupe respiratornih enzima i faktora rasta (Faktor X).

HEMISFERA (engl. hemisphere, lat. hemispherium), polutka. Polovina loptasto oblikovane strukture. H. cerebeli (engl. cerebellar h., lat. h. cerebelli ), malomoždana polutka ili hemisfera. Parni, bočni i prošireni deo malog mozga koji se nalazi spolja u odnosu na malomoždanog crva. U odnosu na primarnu pukotinu malog mozga, hemisfera se deli na prednji ili manji i zadnji ili veći režanj. Režnjevi se sastoje od režnjića koji su međusobno nejasno odvojeni; h. cerebri (engl. cerebral h., lat. h. cerebri ), velikomoždana polutka ili hemisfera. Parna struktura koja gradi najveći deo velikog mozga. Desnu i levu veliko-moždanu hemisferu razdvaja duboka i uz-dužno postavljena međuhemisferična pukotina. Hemisfera ima tri pola, tri strane i tri ivice. Polovi su: prednji ili čeoni, zadnji ili poti-ljačni i donji ili slepoočni. Strane su: gornje- -spoljašnja koja je najprostranija i jasno ispupčena, unutrašnja koja je zaravnjena i donja koja je izrazito nepravilna. Ivice su: gornje-unutrašnja, donje-unutrašnja i donje- -spoljašnja. Površina velikomoždane hemisfere je izrazito izbrazdana žlebovima i pukotinama između kojih se nalaze vijuge, režnjići i režnjevi. U sastav hemisfere ulazi pet režnjeva: čeoni ili frontalni, temeni ili parijetalni, potiljačni ili okcipitalni, slepoočni ili temporalni i velikomož-dano ostrvo ili insula.

HEMISFEREKTOMIJA (engl. hemispherectomy), odstranjenje kortikalnog sloja i jednog dela bele mase mozga, bez ili sa delimičnom ekscizijom zida bočne moždane komore. Izvodi se na oštećenoj, atrofičnoj,

velikomoždanoj hemisferi i dolazi u obzir kod dece sa nekontrolisanim epileptičkim napadima i infantilnom hemiplegijom.

HEMITIROIDEKTOMIJA , v. tiroidektomija.

HEMITORAKS (engl. hemithorax), jedna polovina grudnog koša.

HEMOCITOBLAST (engl. hemocytoblast, lat. hemocytoblastus), stari termin za multipotentnu hemopoetsku stem ćeliju, sposobnu (prema monofiletičkoj teoriji) da se diferentuje u ma koji tip krvnih ćelija. Sada je taj termin zame-njen sa terminom CFU - colony forming unit.

HEMOCITOMETAR (engl. haemocitometer), uređaj za brojanje ćelija krvi, najčešće u obliku staklene ploče koja ima urezanu mrežu određene površine i dubine.

HEMODIJALIZA (engl. hemodialysis), metod lečenja terminalne bubrežne insuficijencije. Ona se zasniva na difuziji i ultrafiltaciji kroz polupropustljive veštačke membrane dijalizatora (celofan, celozoacetat, polimetiltakrilat), koji omogućavaju prelaz supstanci iz krvi u rastvor za dijalizu. Hemodijaliza je tehnološki veoma napredovala, pa iako samo delom zamenjuje ekskretornu funkciju bubrega, ona omogućava neočekivano produžavanje života bolesnika sa terminalnom hroničnom bubrež-nom insuficijencijom. Ipak, bolesnici lečeni redovnim hemodijalizama pate od brojnih poremećaja usled insuficijencije metaboličkih i endokrinih funkcija bubrega. Zbog toga je neophodno da se pored efikasne hemodijalize, koja se redovno ponavlja 3 - 4 puta nedeljno, sprovode prevencija i lečenje metaboličkih i endokrinih poremećaja karakterističnih za terminalnu insuficijenciju bubrega.

HEMODILUCIJA (engl. hemodillution), hematodilucija, razređenje krvi tj. smanjenje koncentracije crvenih krvnih elemenata (eritrocita), uz povećanje količine tečnog dela krvi. Stoga je pri hemodiluciji hematokrit snižen i bez postojanja prave anemije. Ako se višak odnosi isključivo na vodu i mineralne materije, zbog razređenja krvi bivaju snižene vrednost zapremine eritrocita u određenoj količini krvi i vrednost sadržaja ukupnih belančevina krvi. Stvarni pad njihove koncentracije u krvi ne postoji. Pojava suprotna opisanoj je hemokoncentracija (vrednost hematokrita je povišena, a pri globalnoj deihidraciji i vrednost sadržaja ukunih belan-čevina krvi). Hemodilucija se javlja posle prekomernog intravenskog unošenja plazme, fiziološkog rastvora ili u slučaju velikih otoka. Vrlo izražena

hemokoncentracija postoji u toku šoka i opekotina (zbog gubitka telesne tečnosti - dehidracije).

HEMODINAMIKA (engl. hemodynamics), izučavanje faktora koji učestvuju u kretanju i raspodeli mase krvi po različitim delovima organizma. Hematodinamička izučavanja mogu se sprovesti kod čoveka in vivo pomoću intrakranijalnog katetera.

HEMOFILIČAR (engl. haemophiliac), osoba koja ima oboljenje krvi - hemofiliju.

HEMOFILIČNA ARTROPATIJA (engl. haemophilic arthropathy), oboljenje perifernih zglobova koje nastaje kao posledica čestih ponavljanih krvarenja kod bolesnika sa težim oblicima hemofilije. Svako novo krvarenje u zglob sve više ga oštećuje i dovodi do definitivnih deformacija. Najčešće su zahvaćeni veći zglobovi izloženi češćem povređivanju - kolena i skočni zglobovi.

HEMOFILIJA (engl. haemophilia), grupa naslednih hemoragijskih sindroma kod kojih postoji deficit jednog od faktora potrebnih za proces koagulacije krvi. Dva najčešća oblika oboljenja su hemofilija A i hemofilija B. Hemofilija A (ili klasična hemofilija) nastaje usled manjka ili odsustva antihemofilnog globulina A ili faktora VIII. Ispoljava se kod muškaraca jer se prenosi recesivnim genom koji se nalazi na X hromozomu. Hemofilija B (Christmasova bolest) nastaje usled nedostatka plazmatske tromboplastinske komponente ili antihemofilnog globulina B ili faktora IX. Klinička težina bolesti zavisi od nivoa deficita. Najčešći problemi bolesnika sa hemofilijom su krvarenja nakon ekstrakcije zuba, epistaksa, krvarenje u zglobove i hematomi. Prenosi se recesivnim genom vezanim za X hromozom. Hemofilija C (engl. haemophilia C), nasledno oboljenje krvi koje se prenosi recesivnim genom na X hromozomu, uzrokovano deficitom faktora XI, plazminog prethodnika tromboplastina (PTA). Oboljenje je slično, ali mnogo lakše od hemofilije A. Zove se još i Rosenthalov sindrom.

HEMOGIENIJA (engl. hemogyenia), hemo-ragijski sindrom koji se manifestuje pojavom spontanih ili nenormalno obilnih krvarenja u koži, sluznicama i drugim organima, a nastaje kao posledica urođenog ili stečenog poreme-ćaja hemostaze. Svi hemoragijski sindromi po etiologiji mogu se svrstati u tri osnovne grupe: 1. nastali zbog poremećaja građe i funkcije malih krvnih sudova (sudovni hemoragijski sindrom); 2. nastali usled kvalitativnih i kvantitativnih promena trombocita (trombocitopenije); 3. nastali zbog primarnih poremećaja zgrušavanja tj. koagulacije krvi (koagulopatije).

HEMOGLOBIN A

(engl. haemoglobin A), vrsta hemoglobina, najviše zastupljen kod odraslih. Ima po dva a i b polipeptidna globinska lanca u molekulu.

HEMOGLOBIN, Hb (engl. haemoglobin, Hb), kompleksni, alosterni protein koji sadrži gvožđe i koji je odgovoran za transport O2, CO2 i H+. Nalazi se u eritrocitima i prenosi kiseonik iz pluća u ćelije i ugljen-dioksid iz tkiva u pluća. Svaki eritrocit sadrži 200 do 300 molekula hemoglobina, svaki molekul hemoglobina sadrži nekoliko molekula hema, a svaki molekul hema nosi jedan molekul kiseonika. Molekul hemoglobina sadrži 4 globinska polipeptidna lanca koji sadrže preko 100 aminokiselina, a označavaju se kao alfa, beta, gama i delta lanci. Hemoglobin normalnih odraslih osoba sadrži dva alfa i dva druga lanca (npr. beta, delta ili gama). Označava se kao adultni hemoglobin ili HbA. Oko 60% ljudskog hemoglobina pripada tipu A, 2% tipu A-2 i 2% fetalnom tipu F. HbA1a, HbA1b, HbA1c su glikozilirani oblici hemoglobina koji se od glavnih hemoglobinskih frakcija HbA1 i HbA2 mogu razdvojiti zonskom elektroforezom, jonoizmenjivačkom hromato-grafijom, HPLC tehnikom itd. i koriste se za kontrolu regulacije nivoa glukoze kod dijabetičara u proteklih nekoliko nedelja. Na osnovu razlike u lancima globina koje sadrže utvrđene su različite vrste hemoglobina. Na osnovu različite elektroforetske pokretljivosti identifikovano je više od 100 vrsta hemoglobina. Klasifikovani su kao S, C, D, E, G, H, I, J, K, L, M, N i O hemoglobini. Normalna koncentracija hemoglobina u krvi je između 115 i 155 g/l kod žena i 135 i 175 g/l kod muškaraca. U uslovima visoke koncentracije kiseonika, kakva je u plućima, hemoglobin vezuje kiseonik u vidu oksihemoglobina. U uslovima niske koncentracije kiseonika, kakva je u tkivima, kiseonik se oslobađa iz hemoglobina i odlazi u tkiva, a za hemoglobin se vezuje ugljen-dioksid u vidu karboksihemoglobina. Tokom razvoja crvene krvne loze sinteza hemoglobina počinje na stadijumu bazofilnog eritroblasta.

HEMOGLOBINEMIJA (engl. haemoglobinemia), prisustvo slobodnog hemoglobina u plazmi krvi. Normalno se nalaze samo tragovi hemoglobina, pošto se čak i pri veoma pažljivom uzimanju krvi uvek lizira nekoliko eritrocita.

HEMOGLOBINOPATIJA (engl. haemoglobinopathy), grupa naslednih oboljenja koja se odlikuju strukturnim varijacijama molekula hemoglobina. Nenormalnost može da se javi u homozigotnom ili heterozigotnom obliku. Poremećaj nastaje usled zamene na određenom mestu jedne aminokiseline drugom u globinskom delu molekula hemoglobina u dva alfa ili dva beta-globinska lanca. Mada je opisano oko 100 varijanti hemoglobina, viđaju se uglavnom hemoglobin S, C i D. U heterozigotnom obliku normalan hemoglobin A i varijanta hemoglobina nalaze se u eritrocitima. Klinički ima malo ili nimalo znakova bolesti. U homozigotnom obliku samo nenormalan hemoglobin je prisutan u eritrocitima, a bolest se ispoljava karakterističnim simptomima. U hemoglobinopatije spadaju bolest C hemoglobina, anemija srpastih eritrocita ili drepanocitoza i bolest S-C hemoglobina.

HEMOGLOBINURIJA

(engl. haemoglobinuria), prisustvo hemoglobina u mokraći. Jav-lja se ukoliko postoji veća količina slobodnog hemoglobina u cirkulišućoj krvi (hemoliza eritrocita); u zapaljenskim procesima bubrega, bubrežnih puteva i bešike, kalkulozi urinarnog sistema, kod malignih tumora bešike i urinarnih puteva. Hemoglobinurija može da nastane u raznim autoimunim oboljenjima ili hemoliznim epizodama (v. paroksizmalna hemoglobinurija na hladnoću i paroksizmalna noćna hemoglobinurija).

HEMOHORIJALNA PLACENTA (engl. hemochorial placenta, lat. placenta chorioallantoica), tip posteljice u kojoj su placentalne resice uronjene u krv majke. Takvog tipa je i humana posteljica.

HEMOKINI (engl. chemokines), citokini, aktivne materije koje luče neke ćelije, a imaju sposobnost da deluju na neke druge u smislu aktivacije i sl. Imaju sposobnost da privlače i aktiviraju razne ćelije, a najčešće ćelije koje imaju sposobnost fagocitoze ili one koje učestvuju u lokalnom zapaljenskom odgovoru organizma na prisustvo nekog izazivača. Postoji hemokina veliki broj, a jedan od važnijih je interleukin 8.

HEMOKONCENTRACIJA (engl. haemoconcentration), povećanje broja eritrocita nastalo ili zbog smanjenja volumena plazme ili zbog povećanog stvaranja eritrocita.

HEMOKRINIJA (engl. hemocrinia), izluči-vanje hormona iz pojedinačnih endokrinih ćelija ili iz žlezda direktno u krv.

HEMOKULT TEST (engl. hemocult test), koristi se za otkrivanje okultnog krvarenja u stolici. U ranim fazama pojedinih oboljenja kolona (inflamatorna, neoplazme) može se gubiti manja količina krvi, okom nevidljiva, tako da se hemijskom reakcijom dokazuje prisustvo gvožđa u stolici.

HEMOLIZA (engl. haemolysis), razgradnja eritrocita i oslobađanje hemoglobina, što se normalno odvija na kraju veka eritrocita. Hemoliza može da nastane usled antigen - antitelo reakcije, metaboličkih poremećaja eri-trocita koji značajno skraćuju njihov vek, mehaničke traume kao što su implantirani veštački srčani zalisci. Dilucija krvi infuzijom velike količine hipotoničnih rastvora iza-ziva progresivno bubrenje i eventulano pucanje membrane eritrocita, što takođe dovodi do hemolize.

HEMOLIZAT

(engl. hemolysate), proizvod hemolize eritrocita. Hemolizati koji se koriste za analizu hemoglobina i eritrocitnih enzima pripremaju se sa destilovanom vodom, to-luenom i drugim reagensima koji liziraju membranu eritrocita.

HEMOLIZIN (engl. haemolysin), jedna od brojnih supstanci koje prouzrokuju lizu ili razgradnju eritrocita. Hemolizine stvaraju bakterije, uključujući stafilokoke i strepto-koke i nalaze se u otrovima zmija i povrću. Bakterijski hemolizini se dele na one koji su filtrabilni i one koji se nalaze oko bakterij-skih kolonija na krvnim podlogama. Hemolizini omogućuju bakterijama lakši prodor u tkiva.

HEMOLIZNA ANEMIJA (engl. haemolytic anemia), poremećaj koji karakteriše prevremena razgradnja eritrocita. Anemija može biti minimalna ili odsutna, a što zavisi od sposobnosti kostne srži da poveća proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Stanje može da nastane udruženo sa nekim infekcijama, naslednim poremećajima strukture membrane eritrocita ili kao odgovor na neke lekove ili toksične agense.

HEMOLIZNA BOLEST NOVOROĐ ENČE-TA (engl. fetal erythroblastosis), hemolitička anemija novorođenčeta udružena sa pove-ćanim nivoom indirektnog bilirubina. Usled neslaganja izoantigena ABO i Rh sistema između majke i ploda dolazi do intrauterine hemolize. Dete se rađa sa kliničkom slikom hidrops fetalisa u najtežim slučajevima ili se rano ispoljava patološka žutica sa tendencijom pojave kernikterusa. Smrtnost je velika.

HEMOLIZNA ŽUTICA (engl. haemolytic jaundice), žuta obojenost kože nastala zbog razgradnje eritrocita, oslobađanja hemoglobina i povećanog stvaranja bilirubina.

HEMOLIZNO-UREMIJSKI SINDROM (engl. haemolytic uremia syndrome ), redak poremećaj bubrega koji karakterišu bubrežna insuficijencija, mikroangiopatska hemolitička anemija i smanjen broj trombocita. Uzrok sindroma je nepoznat a javlja se najčešće u detinjstvu.

HEMONUKLEOLIZA (engl. chemonucleolysis), v. nukleoliza.

HEMOPERFUZIJA (engl. haemoperfusion), perfuzija krvi kroz sorbentna sredstva kao što su aktivirani ugalj ili resin perle pre nego kroz opremu za dijalizu. Hemoperfuzija može da se upotrebi u lečenju uremije,

insuficijencije jetre i kod intoksikacije lekovima.

HEMOPERIKARDIJUM (engl. hemopericardium), krv u srčanoj kesi (izliv krvi u sredogruđu), nagomilavanje krvi u perikardijalnoj kesi, između dve njene membrane (lista): unutrašnje (serozne, visceralne) i spoljašnje (fibrozne, parijetalne). Između tzv. visce-ralnog (unutrašnjeg) i parijetalnog (spoljaš-njeg) listra srčane kese normalno se nalazi 15 do 20 ml tečnosti, koja omogućuje da se bez velikog trenja ovi listovi perikarda međusobno, pri radu (kretanju) srca, taru. U perikardnoj kesi može se naći različita količina krvi u raznim patološkim stanjima i oboljenjima (pericarditis hemorragica, i primarni i sekundarni tumori srca, leukoze i dr.). Krv se u perikardnoj kesi može naći i usled traumatskih povreda perikarda (penetrantne i nepenetrantne povrede, postoperativno i jatrogeno kod različitih dijagnostičkih procedura, npr. u toku kateterizacije srca, kod implantacije pejsmejkera), prilikom perikardiektomije, komisurotomije ili nakon traumatskih povreda toraksa, kao i posledica ranije povrede miokarda (sindrom postkardijalne povrede). Nakupljanje krvi u srčanoj kesi (perikardu) može se odvijati sporo ili brzo. Tako, u zavisnosti od brzine nakupljanja krvi u srčanoj kesi, od distenzibilnosti parijetalnog perikarda i apsolutne količine izlivene krvi u perikardu, nastupa porast pritiska u perikardu. Pri tome, ako se nakuplja brzo čak i mala količna tečnosti, može nastati tamponada srca, dok sporo nakupljanje, čak i do 1.000 ml krvi, ne mora da izazove tamponadu. Kardijalni hemodinamski pokazatelji u tamponadi srca su: porast intraperikardijalnog pritiska, pad pritiska punjenja u dijastoli i porast venskog pritiska. Sve navedeno izaziva hipertenziju. Takođe se javlja i paradoksni puls: opadanje sistolnog pritiska pri dubokom uzdahu za više od 10 mmHg. Tamponada srca nastaje ne samo kao posledica nagomilavanja krvi, već i druge tečnosti i gasa u perikardnoj kesi, koji izazivaju povećanje intrape-rikardnog pritiska, ograničavaju dijastolno punjenje srca, redukuju udarni volumen i dovode do pada minutnog volumena srca. Pri dijagnozi prirode hemoperikardijuma, ako se punkcijom perikarda dobije hemoragički sadržaj, najčešće se radi o specifičnom (tuberkuloznom) traumatskom ili malignom procescu, a ređe o reumatskoj groznici, uremiji ili komplikaciji akutnog infarkta miokarda (syndroma Dreslleri), rupturi aneurizme aorte dissecans. U cilju verifikacije dijagnoze hemoperikardijuma, naročito u akutnim stanjima i u toku brzog razvoja, pomažu prisutni znaci (koji su slični kao kod hidroperikardijuma): bol u grudima, dispneja, perikardno trenje, EKG promene (difuzne promene T-talasa) pozitivne u oko 80 - 90% slučajeva, RTG nalaz izliva koji daje izgled Erlenmeyerove boce ili vodenog balona, dvodimenzionalna ehokardiografija (pomaže ne samo lokalizaciji i kretanju već i određivanju količine izliva), a uz to fizički nalaz paradoksnog pulsa. Karakteristično je da mali izlivi ne daju značajne simptome, dok veliki (naročito ako se brzo nakupljaju u perikardu) daju simptome mehaničke kompresije: jaku dispneju, kašalj, ponekad nauzeju i štucanje. U cilju promptnog uklanjanja perikardnog hemoragijskog izliva (hemoperikardijuma) vrši se perkutanim putem perikardiocenteza pomoću specijalne igle, uz hemodinamsku potporu (intravenskim davanjem tečnosti, fiziološkog rastvora i apliciranjem inotropnih amina). V. tamponada srca.

HEMOPNEUMOTORAKS (engl. haemopneumothorax), krv i vazduh u prostoru između listova plućne maramice, odnosno u pleuralnoj šupljini.

HEMOPOEZA (engl. haemopoiesis), v. hematopoeza.

HEMOPREVENCIJA (engl. chemoprevention), primena lekova radi sprečavanja infekcije, najčešće tuberkuloze.

HEMOPROFILAKSA (engl. chemoprophylaxis), primena lekova radi sprečavanja razvoja bolesti, najčešće tuberkuloze.

HEMOPROTEIN (engl. hemoprotein), konjugovani protein koji sadrži hem kao pros-tetičnu grupu. U hemoproteine spadaju hemoglobin, mioglobin, citrohrom i katalaza.

HEMOPTIZIJA (engl. hemoptysis), prisustvo krvi u iskašljanom sadržaju; iskašljavanje krvi. Najčešće se javlja kod bronhiektazija, bronhitisa, tuberkuloze, plućne embolije ili raka pluća.

HEMOPTOA (engl. haemoptoe), iskašljavanje čiste krvi (otvorena kaverna, infarkt, tuberkuloza ili malignitet plućnog tkiva) uvek je znak ozbiljne bolesti pluća ili nazofarinksa.

HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBRE-ŽNIM SINDROMOM (engl. haemorragic fever with renal syndrom), mišja groznica, akutna virusna bolest zoonoznog karaktera, koju karakterišu: nagli početak sa visokom temperaturom, pojava hemoragičnog sindroma usled univerzalne kapilarotoksikoze, akutni poremećaj metabolizma sa povećanjem permeabilnosti zidova krvnih sudova, sa albuminurijom, hematurijom, cilindrurijom oligo-anurijom do anurije, azotemijom, a u stadijumu ozdravljenja pretećom poliurijom bez rezidualnih pojava. Bolest je široko rasprostranjena i registrovana i na teritoriji Jugoslavije u više prirodnih žarišta. Izazivač bolesti je virus nazvan HANTAN, kako se često i sama bolest naziva. Prenosi se na čoveka respiratornim, alimentarnim i direktnim kontaktom sa miševima koji su zdravi nosioci ovog virusa. Bolest ima preko 150 imena: korejska hemoragična groznica, hemoragični nefrozo nefritis, skandinavska edemska nefropatija itd.

HEMORAGIČNE GROZNICE (engl. hae-morragic fever), po savremenim shvatanjima predstavljaju veliku grupu raznovrsnih virusnih bolesti sa zajedničkim osobinama - pojavom hemoragičnog sindroma i visoke temperature.

Za mnoge je karakteristična, kod visoke temperature, manje ili više izražena povećana propustljivost zidova krvnih sudova - univerzalna kapilarotoksikoza, praćena u velikom broju slučajeva krvarenjima, nekada profuznim, a nekada sa hipovolemijom. Jav-ljaju se šok, prostracija i druge značajne izmene krvi, CNS-a i drugih unutrašnjih organa. U grupu hemoragičnih groznica na osnovu tri glavna znaka (hemoragični sindrom, virusna etiologija i prirodno žarište), ubraja se 12 etioloških samostalnih virusnih bolesti čoveka i dve epizootičke groznice životinja.

HEMORAGIČNI POREMEĆAJ (engl. hae-morrhagic diathesis), sklonost ka krvarenju usled poremećaja nekog od brojnih činilaca neophodnih u hemostazi.

HEMORAGIJA (engl. hemorrhage), izlazak krvi iz oštećenog krvnog suda sa nakuplja-njem u tkivima (hematom) i telesnim šupljinama, perikardnoj kesi (hematoperikard), torakalnoj šupljini (hematotoraks), između listova peritoneuma (hematoperitoneum), u jajovodu (hematosalpings) ili izvan organizma. Najčešći uzroci hemoragije su traume, oboljenja krvnih sudova i poremećaji homeostatskih mehanizama. Prema mestu izlivanja krvi, može biti spoljašnja i unutrašnja, a prema vrsti krvnog suda, arterijska, venska i kapilarna.

HEMORAGIJSKA PURPURA (engl. haemorrhagic purpura), oblik krvarenja u vidu sitnih tačkica po koži. Najčešće se javlja kod bolesnika sa trombocitopenijom i produženim vremenom krvarenja.

HEMORECEPTOR (engl. chemoreceptor), ćelija ili grupa ćelija koje stimulisane hemijskim supstancama odgovaraju receptorskim potencijalima koji generišu odgovarajući signal u senzornom nervu. To je način prenoše-nja informacija iz okoline u centralni nervni sistem. Nalaze se npr. u mukoznoj membrani nosa.

HEMORECEPTORSKI REFLEKS (engl. chemoreceptor reflex ), odgovor srca na stimulaciju perifernih hemoreceptora, kao posledica primarnog i sekundarnog refleksa. Primarna ekscitacija karotidnih hemoreceptora (uglavnom facilitira medularni centar vagusa) izaziva bradikardiju i negativan hronotropni uticaj. Sekundarni uticaj posredovan respiracionim sistemom je inhibicija medularnog centra vagusa i varira sa stimulacijom respiracije.

HEMOREOLOGIJA (engl. hemorheology), nova naučna disciplina koja istražuje opšta pravila u biološkim protočnim

sistemima i objašnjava faze tranzicije koje nastaju za vreme protoka.

HEMOROIDEKTOMIJA (engl. haemorrhoidectomy), operativno uklanjanje proši-renih venskih čvorova (hemoroida) u predelu završnog dela debelog creva. Operišu se hemoroidi III i IV stepena (tj. oni koji ispadaju ili koji su stalno izvan rektuma), u spinalnoj ili opštoj anesteziji. Ima preko 100 načina na koje se izvodi ova operacija, ali se danas rade najčešće dve: prva, sa skidanjem tri primarna čvora, sa očuvanjem mostova sluzokože između zona operisanih hemoroida (tzv. Morgan-Milliganova operacija), i druga, gde se potpuno uklanja ceo venac hemoroida, sa šavom preostale sluzokoze anusa za kožu (tzv. Whiteheadova operacija). Operacije su uspešne kod oko 95% slučajeva, dok u preostalim moraju da se primene dodatne mere (termokoagulacija, elastične ligature).

HEMOROIDI (engl. haemorrhoids), uvećanje unutrašnjeg venskog spleta analnog kanala. Vrlo često stanje u današnjoj populaciji, sa tegobama u vidu krvarenja putem stolice, nelagodnosti, svraba, čestog „ispadanja“ itd. Komplikacije u vidu uklještenja praćene su jakim bolovima i otokom u analnom predelu. U odnosu na položaj, dele se na unutrašnje i spoljašnje hemoroide.

HEMOSIDERIN (engl. hemosiderin, lat. granulum hemosiderini), smeđ, endogeni gvožđeviti pigment, nerastvorljiv u vodi. Nalazi se u citoplazmi makrofaga u vidu zrnaca ili gomilica, odvojenih membranom od ostalog dela citoplazme. Unutrašnjost granula sastoji se od gusto napakovanih partikula feritina, koje sadrže 24 -36% gvožđa. Hemosiderin se formira tokom enzimske destrukcije hemoglobina u makrofagima. Normalno se nalazi u malim količinama samo u makrofagima slezine i kostne srži i u Kupferovim ćelijama. Smatra se da služi kao depo gvožđa u organizmu.

HEMOSIDERINURIJA (engl. haemosiderinuria), prisustvo hemosiderina u urinu usled prekomernog unošenja gvožđa, patološkog metabolizma gvožđa i najčešće usled hemolize.

HEMOSIDEROZA (engl. haemosiderosis), difuzno ili mestimično taloženje gvožđa u tkivima. Plućna hemosideroza je prisustvo gvožđa u alveolarnim i tkivnim makrofagima. Može biti idiopatska kod dece i mladih, posledica srčane slabosti ili sindroma Good-Pasture, a nastaje i kod bolesnika sa hroničnom ekstenzivnom hemolizom kao što je talasemija major. Deponovanje gvožđa u suvišku može se javiti i kod ponavljanih transfuzija krvi.

HEMOSPERMIJA

(engl. haemospermy), krv u spermi, javlja se kod urogenitalne tuberkuloze, bilharijaze semenih kesica, hroničnog zapaljenja semenih kesica i iz nepoznatih razloga. Kod hemospermije sperma je rđastosmeđe boje, a ako je poznat uzrok leči se na osnovu antibiograma izolovanog prouzrokovača kulturom sperme.

HEMOSTAZA (engl. haemostasis), zaustavljanje krvarenja. a. prirodni, spontani proces kojim organizam zaustavlja krvarenje, a sastoji se od niza sadejstvujućih mehanizama od kojih su najvažniji po etapama: 1. spazam krvnog suda; 2. oslobađanje inicijalne materije zgrušavanja iz povređenih ćelija i iz krvnih pločica koje se lepe na mesto povrede (tkivna i trombocitna trombokinaza); 3. pod dejstvom trombokinaze, uz sadejstvo kalcijuma, neaktivna krvna belančevina činilac koagulacije, protrombin, prelazi u aktivni oblik, trombin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom vita-mina K; 4. pod dejstvom trombina, opet uz prisustvo kalcijuma, rastvorena krvna belan-čevina fibrinogen, prelazi u aktivni oblik fibrin i izaziva stvaranje ugruška krvi, koji kao lepak zatvara povređene krvne sudove i tkiva. U stvari, ovaj proces je znatno složeniji i u njemu učestvuje preko 20 faktora. Organizam je u stanju da efikasno postigne hemostazu, osim kod stečenog (npr. kod leukemije) ili urođenog nedostatka pojedinih faktora (npr. kod hemofilije). Tada i beznačajne povrede mogu biti uzrok fatalnog krvarenja; b. skup mera i postupaka kojima se terapeutskim putem kod povreda i operacija vrši zaustav-ljanje krvarenja iz prekinutih ili presečenih krvnih sudova i kapilara. Metode hemostaze su: 1. privremene - kompresivni zavoj, pritiskanje prstima (digitalna kompresija), konstrikcione poveske (Esmarhova poveska i modifikacije, Turnikeova poveska), hvatanje suda hvatalicom (klemom ili posebnom ste-zaljkom, klipsom), tamponada (pakovanje) i lepljenje rane; 2. stalne podvezivanje ili rekonstrukcija krvnog suda, termokoagulacija, sklerozacija i embolizacija krvnog suda, trajna tamponada, hemostatski šav, uklanjanje organa. Način hemostaze zavisi od okolnosti, postojeće opreme (standardna ili priručna) i organa ili tkiva koje krvavi. Tokom i posle zaustavljanja krvarenja uvek treba nadoknaditi izgubljenu krv i sprečiti nastajanje šoka.

HEMOSTAZNI (engl. haemostatic), koji se odnosi na postupak, sredstvo ili supstancu koja sprečava gubitak krvi. Digitalna kompresija, kompresivni zavoj, poveska (tourniquet) i hirurško podvezivanje su npr. mehaničke hemostazne mere. Aplikacija hladnoće olakšava hemostazu jer dovodi do vazokonstrikcije. Rastvor trombina, mikrofibrilarni kolagen koji izaziva agregaciju trombocita i stvaranje krvnog ugruška upotrebljavaju se za zaustav-ljanje hirurških krvarenja. Aminokapronska kiselina daje se oralno ili intravenozno u leče-nju obilnog krvarenja prouzrokovanog hiperfibrinolizom. Vitamin K se upotrebljava u prevenciji i lečenju hemoragične bolesti novorođenčeta i u lečenju deficita protrombina.

HEMOTAKSA (engl. chemotaxis), kretanje pojedinih ćelija (uslovljeno postojanjem razlike u potencijalu) ka višim koncentracijama hemijske materije koja ima sposobnost stvaranja razlike u gradijentu (pozitivna hemotaksa) ili ka suprotno višim koncentracijama (negativna hemotaksa). Takve materije nazivaju se hemotaksične materije, hemotaksini. Ove materije oslobađaju se u toku zapaljenskih procesa, a mogu

svoje delovanje da ispolje na makrofage, neutrofile, eozinofile i limfocite. Uglavnom su to limfokini koji se oslobađaju iz bazofila i mastocita, razne frakcije komplementa i neki bakterijski produkti.

HEMOTORAKS (engl. hemothorax), prisustvo krvi u prostoru između listova plućne maramice. Hemotoraks je posledica povrede ili oboljenja. Posle prestanka krvarenja, ukoliko se krv ne ukloni, javljaju se priraslice između dva lista plućne maramice koje ograničavaju pokrete pluća.

HEMOZIS (engl. chemosis), edem konjunktiva uzrokovan najčešće malignim egzoftalmusom, alkoholizmom, hroničnom respiratornom insuficijencijom ili opstrukcijom gornje vene kave.

HENDERSON-HASSELBALCHOVA JEDNAČINA (engl. Henderson-Hasselbalch equation), ŠLawrence Joseph Henderson, 1878 - 1942, hemičar iz Bostona i Karl L. Hasselbalch, 1874 - 1962, naučnik iz Kopenhagena preuredili su definiciju disocijacione konstante i iskoristili je za izračunavanje pH puferskog rastvora.Ć. Koristi se pri proceni acido-bazne regulacije.

HENLEOVA CEV, HENLEOVA PETLJA (engl. loop of Henle, lat. ansa nephroni), deo nefronskog kanalića, oblika slova „U”. Sastoji se od: 1. pravog dela proksimalnog tubula (debeli nishodni krak); 2. tankog segmenta; 3. pravog dela distalnog tubula nefrona (debeli ushodni krak). Tanki segment se sastoji od dva kraka (tanki nishodni i tanki ushodni) i spojnice. Henleova cev je najduža u tzv. jukstamedularnim nefronima. Dugačke Henleove cevi su veoma važne u procesima koncentracije mokraće.

HENOCH-SHÖNLEINOV VASKULITIS (engl. Henoch-Shönlein vasculitis), posebna forma kožnog nekrotizirajućeg vaskulitisa ili hipersenzitivnog vaskulitisa nepoznatog uzroka. Javlja se relativno često, pretežno kod dece i mladih odraslih osoba, obično nekoliko nedelja nakon infekcije gornjih disajnih puteva. Karakteristične su kožne promene, tipa palpabilne purpure na potkolenicama, koje se ne razlikuju od drugih formi kutanog nekrotizirajućeg venulitisa. Takođe su česti i artritisi ili artralgije, krvarenje u digestivnom traktu, oštećenje glomerula bubrega, uvećanje jetre i slezine i poremećaj opšteg stanja.

HENOCH-SHÖNLEINOVA PURPURA , v. Henoch-Shönleinov vaskulitis.

HENODEOKSIHOLNA KISELINA

(engl. henodeoxycholic acid), 3a,7a-dihidroksi-5b--holna kiselina, žučna kiselina; rastvara žučne kamence sastavljene od holesterola. Koristi se u konzervativnoj terapiji holelitijaze kad su kamenci rendgenski transparentni i sastav-ljeni pretežno od holesterola kod bolesnika sa velikim operativnim rizikom. Preparat: Henohol.

HENSENOVE ĆELIJE (engl. Hensen’s cells ), vrsta potpornih ćelija Cortievog organa, koje se nalaze do spoljašnjih Deitersovih ćelija. U početku su iste visine kao Deitersove ćelije, ali se ubrzo smanjuju i prelaze u kockaste Claudiusove ćelije. Imaju specifičnu ultrastrukturu, često enormno nabubre tokom pripremanja tkiva za elektronsku mikroskopiju. Često sadže istaknute lipidne kapljice, koje se oslobađaju u endolimfu. Neki autori smatraju da Hensenove ćelije moduliraju transmisiju vibracija u opnastom pužu.

HEPAR (engl. liver, lat. hepar ), jetra. Najveći parenhimatozni organ ljudskog tela, težine 1,5 - 2,0 kg, mekane konzistencije, obmotan čvrstom i nerastegljivom opnom. Nalazi se u nadmezokoličnom spratu trbušne duplje unutar desnog podrebarnog, nadželudačnog i levog podrebarnog predela. Kod jetre se opisuju dve strane i jedna obodna ivica. Strane jetre su gornja i donja. Gornja strana je u celini pokrivena dijafragmom, pa se naziva dijafragmatična strana. Donja strana je okrenuta prema organima trbušne duplje, pa se naziva organska ili visceralna strana jetre. Donja strana jetre je u odnosu sa desnim uglom kolona, gornjim delom dvanaesto-palačnog creva, desnim bubregom i desnom nadbubrežnom žlezdom, želucem i trbušnim delom jednjaka. Na ovoj strani nalazi se i ulazno polje jetre ili porta hepatis kroz koje prolaze žučni putevi, portna vena, posebna jetrina arterija, limfni sudovi i nervni spletovi. Jetra se funkcionalno može podeliti na dva režnja, desni i levi. U okviru levog režnja, na donjoj strani jetre, vidljiva su dva manja režnja: prednji ili četvrtasti i zadnji ili repni režanj. Grananje krvnih sudova i žučnih puteva u potpunosti prati podelu jetre na desni i levi režanj.

HEPARAN SULFAT (engl. heparan sulfate), mukopolisaharid (glikozaminoglikan) koji ulazi u sastav konektivnih tkiva, a sastoji se od izmenjenih ostataka uronske kiseline i glukozamina.

HEPARIN (engl. heparin), 1. antikoagulantni glikoprotein (RMM 17.000 daltona), iz različitih tkiva i mast ćelija, koji deluje kao kofaktor sa proteinom plazme, antitrombinom III. Nalazi se u specifičnim granulama bazo-filnih granulocita i mastocita, kojima daje osobine snažne bazofilije i metahromazije. Ima snažno antikoagulantno i antili-pemično dejstvo. Nalazi se i u osnovnoj supstanci rastresitog vezivnog tkiva; 2. antikoagulans koji se primenjuje intravenski ili potkožno. Inhibira aktivnost trombina i sprečava završne etape koagulacije krvi u krvnim sudovima. Koristi se intravenski za profilaksu i terapiju tromboze dubokih vena, kod nestabilne angine i akutnog infarkta miokarda, embolije pluća. Preparati: Heparin, Hepathrombin.

HEPARINI MALE MOLEKULSKE TEŽI-NE (engl. low-molecular-weight heparins), oblici heparina: deltaparin, enoksaparin i dr. Tokom poslednjih godina dokazali su se jednako efikasnim i bezbednim kao i standardni, nefrakcionisani heparin u prevenciji tromboze dubokih vena. Njihove prednosti su duže dejstvo, mogućnost da se daju samo jednom dnevno i jednostavnija kontrola bolesnika. Preparati: Alfaparin, Fraxarin, Fragmin.

HEPARINOID (engl. heparinoid), supstanca slična heparinu, a koristi se u obliku gela za lokalno lečenje površinskih tromboflebitisa i manjih povreda mekih tkiva. Preparati: Lasonil, Hirudoid.

HEPATEKTOMIJA (engl. hepatectomy), uklanjanje dela jetre operativnim putem. Složen i težak operativni zahvat, koji je danas po-boljšan i omogućen saznanjima o anatomskoj, segmentnoj strukturi jetre. Izvodi se u cilju lečenja tumora jetre i žučnih puteva, ređe kod povreda ovog organa. Može se ukloniti do 4/5 jetre, sa velikom verovatnoćom da će doći do regeneracije i narastanja (hipertrofije) preostalog tkiva. Razlikuju se: desna h. , resekcija desnog režnja jetre; leva h. , resekcija levog režnja jetre; segmentektomija , uklanjanje jedne ili više funkcionalnih jedinica jetre (jetra se deli na 8 segmenata); atipična resekcija jetre koja se radi najčešće kod povreda kada se uklanja uništeno tkivo, bez obzira na funkcionalne anatomske granice; hepatektomija u užem smislu, uklanja se cela jetra primaoca da bi se zatim izvršila transplantacija cele ili dela jetre davaoca.

HEPATIČKA RADIONUKLIDNA ANGIOGRAFIJA (engl. hepatic radionuclide angiography), dinamska nuklearnomedicinska metoda za merenje perfuzije jetre. Koriste se 99mTcO4, 99mTc-DTPA ili eritrociti obeleženi s 99mTc; računarska obrada scintigrafskih slika omogućava razdvajanje arterijske od venske komponente cirkulacije i izračunavanje perfuzionog indeksa (HPI). Indikovana je kod bolesnika s fibrozom jetre i portnom hipertenzijom.

HEPATIČNA ARTERIJA (engl. hepatic artery, lat. arteria hepatica), nutritivni krvni sud jetre. To je arterija mišićnog tipa, koja obezbeđuje ishranu strome jetre, ekstrahe-patičnih žučnih puteva i žučne kesice. Samo mali deo krvi ulazi u jetrine sinusoide.

HEPATIČNA ENCEFALOPATIJA (engl. hepatic encephalopathy), kompleksan neuropsihijatrijski, metaboličko-organski sindrom. Uzrokovana je hepatocelularnom insuficijencijom zbog hroničnog progredijentnog (de-kompenzovana ciroza jetre) ili akutnog propadanja (akutna insuficijencija jetre) većeg dela parenhima jetre, ali i

uznapredovalih obo-ljenja drugih organa, posebno kod postojanja porto-kavalnog šanta. U osnovi patogeneze hepatičke encefalopatije je sinergičko dejstvo raznih faktora: poremećena funkcija krvno-moždane barijere, neurotoksične supstance (npr. amonijak), nedostatak nutritivnih supstanci, poremećena ravnoteža ekscilatornih i inhibitornih neurotransmitera, što rezultira disbalansom neurotransmitera u pravcu porasta neuralne inhibicije. Klinička slika hepatične encefalopatije je složena jer su pogođeni svi delovi mozga. Javljaju se poremećaj svesti do nivoa kome, promene ličnosti, pogoršanje intelektualnih funkcija, neuromišićni poremećaji (lepršavi tremor) i karakterističan zadah iz usta sa mirisom na kuvani crni luk. Naziva se i portna encefalopatija.

HEPATIČNA KOMA (engl. hepatic coma), najdublji poremećaj svesti nastao zbog akutne ili hronične insuficijencije jetre. Manifestuje se skupom duševnih i nervnih poremećaja. Saglasno stepenu depresije CNS-a, deli se na fazu plitke kome i na fazu duboke kome. U prvoj fazi još postoje reakcije na bol i neki fiziološki refleksi. U dubokoj komi bolesnik je lišen svih fizioloških refleksa, ne odgovara na bolne draži. Česte su konvulzije, febrilnost, rigidnost ekstremiteta, hiperventilacija sa prelaskom u Kussmaulovo disanje. EEG je znatno izmenjen, a u završnom stadijumu nema cerebralne aktivnosti. U komi postoji intoksikacija moždanih ćelija materijama iz crevnog sadržaja koje nisu mogle da budu metabolisane u ćelijama oštećene jetre. Među tim toksičnim materijama najznačajniji je amonijak. Smatra se da hepatična koma nastaje i usled alkaloze, hipoglikemije, hipo-kaliemije, hipoksije i poremećenog metabolizma vode i soli.

HEPATIČNE VENE (engl. hepatic viens, lat. venae hepaticae), odvode krv iz jetre. U njihov sliv spadaju centralne vene (venae centrales), sublobularne, interkalatne vene i sabirne vene. Hepatične vene nemaju valvule. Okružene su obilnim rastresitim vezivnim tkivom.

HEPATIČNI (engl. hepatic, grč. hepatikos), jetreni, koji ima osobine jetre (opisni pridev), jetrin, koji pripada jetri (prisvojni pridev).

HEPATITIS A VIRUS (engl. hepatitis A virus), RNK virus iz roda enterovirus, porodi-ce pikornavirusa. Uzročnik je epidemijske za-razne žutice. Veoma je otporan u spo-ljašnjoj sredini pa mesecima može ostati infektivan u otpadnim vodama i živim školjkašima. Infekcija se prenosi peroralno, prljavim rukama i zagađenom hranom ili vodom. Bolest obično protiče asimptomatski ili sa blagim kliničkim tokom, bez posledica, i ne prelazi u hronični oblik.

HEPATITIS B VASKULITIS (engl. hepatitis B vasculitis), infekcija virusom hepatitisa B može biti uzrok supseta sistemskih nekrotizirajućih vaskulitisa, ali svakako moraju postojati i faktori dispozicije kod domaćina. Širok

spektar imunopatoloških zbivanja može se dogoditi tokom akutne ili hronične asimptomatske infekcije ovim virusom, počev od često fatalnog vaskulitisa do blagih simptoma bola u zglobovima.

HEPATITIS B VIRUS (engl. hepatitis B vi-rus), DNK virus iz porodice hepadnavirusa. Uzročnik zarazne žutice ranije nazivane serumski hepatitis. Čovek je jedini rezervoar virusa, a infekcija se prenosi putem krvi i drugih telesnih tečnosti (sperma, mleko, pljuvačka, vaginalni sekret i sl.) i sa majke na plod. Naročito su ugroženi intravenski narkomani, homoseksualci, promiskuitetni heteroseksualci, bolesnici na hemodijalizi i zdravstveni radnici. Virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Antigenski je veoma složen a najznačajniji je površinski (engl. surface), HBsAg, koji se koristi u pripremi vakcina dobijenih genetskim inženjeringom. Bolest ima teži klinički tok od hepatitisa A, sa smrtnošću do 5% i čestim prelaskom (2 - 10%) u hronični oblik koji završava cirozom jetre.

HEPATITIS C VIRUS (engl. hepatitis C vi-rus), RNK virus, još uvek neklasifikovan. Uzročnik je zarazne žutice (ranije nazivan non-A, non-B hepatitis). Infekcija se prenosi na isti način kao kod hepatitisa B. Bolest ima blaži klinički tok od hepatitisa B, ali sa češćim prelaskom u hronični oblik (do 70%) koji može završiti cirozom jetre.

HEPATITIS D VIRUS (engl. hepatitis D virus), RNK virus sa omotačem od HBsAg, još uvek neklasifikovan. Može se razmno-žavati samo u prisustvu hepatitis B virusa, u vidu koinfekcije (istovremena infekcija HBV i HDV) ili superinfekcije (infekcija sa HDV kod nosioca HBsAg). Infekcija se prenosi istim putevima kao i hepatitis B virus. Klinički tok je obično teži nego kod ostalih virusnih hepatitisa.

HEPATITIS E VIRUS (engl. hepatitis E virus), RNK virus, neklasifikovan. Uzročnik je epidemijskog non-A, non-B hepatitisa. Infekcija se najčešće prenosi putem zagađene vode. Klinička slika se ne razlikuje od ostalih virusnih hepatitisa, a naročito visoka smrtnost je među gravidnim ženama (do 30%).

HEPATIZACIJA (engl. hepatization), transformacija rastresitog tkiva u gustu, homogenu masu, sa strukturom i konzistencijom koja podseća na jetru. Najčešće podrazumeva pretvaranje normalnog plućnog tkiva u konsolidovani zapaljenski infiltrat u lobarnoj pneumoniji.

HEPATO, prefiks koji označava da se nešto odnosi na jetru.

HEPATOBILIJARNA SCINTIGRAFIJA (engl. hepatobilliary scintigraphy), dinamska scintigrafija jetre i žučnih puteva; nuklearnomedicinska metoda za funkcionalno i morfološko ispitivanje jetre, funkcije hepatocita i protoka žuči kroz intra- i ekstrahe-patičke žučne puteve, žučnu kesicu, kao i za detekciju duodenogastričnog refluksa. Koristi se obeležena iminodisirćetna kiselina (IDA) i njeni brojni derivati. Po i.v. ubrizgavanju i dolasku do jetre radiofarmak preuzimaju hepatociti i izlučuju ga u žučne kanaliće. Po-moću gama-scintilacione kamere registruje se dolazak radiofarmaceutika do jetre, prolazak kroz parenhim i protok kroz intra- i ekstrahepatičke žučne puteve, žučnu kesicu i njegov dolazak u dvanaestopalačno crevo. Raču-narskom obradom scintigrafskih slika dobijaju se kvantitativni podaci o brzini eliminacije radiofarmaka iz krvi, transhepatičkom tranzitu, protoku žuči, punjenju i pražnjenju žučne kesice i vremenu dolaska do duodenuma. Indikovana je kod bolesnika s bolovima u desnom hipohondrijumu, akutnim holecistitisom, poremećajima protoka žuči, poremećajima kontraktilnih sposobnosti holeciste, duodenogastričkim refluksom i u stanjima posle rekonstruktivnih i drugih regionalnih hirurških intervencija.

HEPATOGRAM , najčešće primenjivani laboratorijski parametri kvantitativne analize jetre, pri kojima se na osnovu nivoa prisustva ovih enzima u serumu može odrediti nivo nekroze jetrenih ćelija ili nivo holestaze (transaminaze - AST, ALT, alkalna fosfataza i gama-GT).

HEPATOJUGULARNI REFLUKS (engl. hepatojugular reflux), porast pritiska u jugularnoj veni kada se izvrši pritisak na abdomen ispod desnog rebarnog luka u trajanju od 30 do 60 sekundi i govori u prilog insuficijencije desnog srca.

HEPATOM (engl. hepatoma), primarni maligni tumor jetre koji karakterišu hepatomegalija, bol, hipoglikemija, gubitak telesne težine, anoreksija, ascites i prisustvo alfa-feto proteina u plazmi. Tumor se češće javlja udružen sa hepatitisom ili cirozom jetre. Leči se resekcijom jetre kada zahvata samo jedan režanj jetre, retko ciklofosfamidom, a sve češće transplantacijom jetre.

HEPATOMEGALIJA (engl. hepatomegaly), uvećanje jetre u celini koja predstavlja samo jedan klinički znak oboljenja jetre ili drugih sistemskih oboljenja. Najčešće se otkriva perkusijom i palpacijom koje su deo fizikalnog pregleda. Na nativnom snimku abdomena postoji elevacija desne hemidijafrag-me, homogena, intenzivna mekotkivna senka u desnom hipohondrijumu. Pri pregledu gastrointestinalnog trakta postoji impresija po maloj krivini želuca, dislokacija gastroduodenuma ulevo ili dislokacija hepatične fleksure kolona medijalno i distalno u zavisnosti da li postoji uvećanje samo levog lobusa jetre ili jetre u celini.

HEPATORENALNI SINDROM (engl. hepatorenal syndrome ), funkcionalna, progresivna oligurična bubrežna insuficijencija koja često komplikuje završni tok akutne insuficijencije jetre, dekompenzovane ciroze i metastatskog tumora jetre. Jedina bubrežna manifestacija kod bolesnika sa hepatorenalnim sindromom (HRS) je oligurija, uvek ispod 500 ml za 24 h. Nastaje naglo, tokom 48 h ili postepeno, najčešće tokom jedne do dve nedelje. U završnom stadijumu HRS bolesnik je komatozan, arterijski pritisak značajno pada i diureza je ispod 100 ml za 24 h. Smrtni ishod nastupa kod 95% bolesnika za nekoliko dana.

HEPATOSPLENIČNI (engl. hepatic-lienal, lat. hepaticolienalis), jetreno-slezinski; koji se odnosi na jetru i slezinu.

HEPATOSPLENOMEGALIJA (engl. hepatosplenomegaly), uvećanje jetre i slezine.

HEPATOTROPNI VIRUSI (engl. hepatotropic viruses), različiti virusi sa posebnim tropizmom (afinitetom) za hepatocite. Pored virusa hepatitisa A, B, C, D, E, tropizam za jetrene ćelije mogu pokazati: virus žute groznice, ci-tomegalovirus, Epstein-Barr virus, pojedini tipovi koksaki virusa, retko i neki drugi.

HERBICID (engl. herbicide), sredstvo koje ima svojstvo da uništava biljke, naročito korov.

HEREDITARNA SFEROCITOZA (engl. spherocytosis hereditaria, spherocytic anae-mia ), hematološko oboljenje koje se nasleđuje autosomno dominantno. Karakteriše ga hemolizna anemija koja nastaje usled prisustva crvenih krvnih zrnaca sferne, a ne bikonkavne konfiguracije. Ćelije su fragilne i imaju sklo-nost ka hemolizi naročito u slezini, gde postoji manjak kiseonika. Klinički se bolest ispo-ljava epizodama kriza abdominalnih bolova, žutice i splenomegalijom. Često su potrebne ponavljane transfuzije za lečenje anemije. Splenektomija može biti indikovana.

HEREDITARNA TELANGIEKTAZIJA (engl. hereditary telangiectasia), Morbus Rendu-Osler; nasledni poremećaj krvnih sudova u sklopu fakomatoze. Javljaju se tačkas-ta proširenja krvnih sudova kože, sluznica i centralnog nervnog sistema. Krvarenja iz njih daju određenu simptomatologiju, karakterističnu za zahvaćeni organ.

HEREDITARNOST

(engl. heredity), uslov-ljenost jedne ili više osobina nasleđem (v. nasleđe).

HERITABILNOST (engl. heritability), statistička mera koja označava udeo genetičkih faktora u determinaciji nekog svojstva, osobine.

HERLITZOV SINDROM (engl. Herlitz syndrome), forma bulozne epidermolize, karakteristične za neonatalni period. Karakteristike su: pigmentacione promene, stvaranje ožiljaka i smrt tokom prva tri meseca života; oralne manifestacije obuhvataju pojavu hemora-gičnih bula na granici tvrdog i mekog nepca i proliferaciju dentalne lamine i unutrašnjeg i spoljašnjeg gleđnog epitela u dekalcifikovanom delu.

HERMAFRODITIZAM (engl. hermaphroditism), prisustvo karakteristika oba pola kod jedne osobe. Može biti pravi i lažni. Pravi hermafroditi imaju ovarijum i testis ili ovotestus, koji nisu u korelaciji sa spoljnim izgledom i sekundarnim polnim karakteristikama. Pseudohermafroditizam može biti muški i ženski. Kod ovih osoba postoje osnovne polne žlezde i polni organi, ali i manje ili više izraženi elementi polnih karakteristika drugog pola.

HERMANN-PALLISTER-OPITZOV SINDROM (engl. Herrmann-Pallister-Opitz syndrome), sindrom koga karakterišu kranio-stenoza, simetrične malformacije udova, rascep usne i nepca, mikrobrahikefalija, sino-stoza najčešće koronalne suture, otvorena sagitalna i lamboidna sutura, okularni hiper-telorizam, kapilarni hemangiom na potiljku, isturene uši, devijacija nosne pregrade, mentalna retardacija, aplazija radijusa, kratka ulna, rascepljeni prsti, kongenitalne deformacije kuka, displazija femoralnih glavica i vratova, ankiloza kolena, kriptorhizam, uzana ramena i grudni koš, ulegnuće sternuma i ostale nenormalnosti.

HERNIJACIJA DISKUSA, v. prolabirani intervertebralni diskus.

HERNIJACIJA MOZGA (engl. brain herniation), v. moždana hernijacija.

HERNIORAFIJA (engl. herniorrhaphy), hirurška korekcija hernije koja podrazumeva zatvaranje hernijalnog otvora suturom; podvezivanje kilne kese.

HEROIN (engl. heroin), derivat morfina, opioidni analgetik koji se od svih opijata najviše zloupotrebljava kao sredstvo zavisnosti. U Jugoslaviji se koristi kao analgetik.

HERPANGINA (engl. herpangina), letnji grip, trodnevna groznica, coxsackie pharingitis; bolest izazvana virusima coxsackie A (sero-tipovi 1 - 10, 16, 22), znatno ređe ostalim enterovirusima. Manifestuje se povišenom temperaturom, gušoboljom, glavoboljom povra-ćanjem, bolovima u mišićima. Na mekom nepcu, uvuli i tonzilama javljaju se petehij-alne promene, kasnije vezikule i ulceracije.

HERPES (engl. herpes), 1. inflamatorno obo-ljenje kože karakteristično po prisustvu grupisanih vezikula na inflamatornoj bazi, posebno u slučajevima kad je izazvan herpes virusom; 2. herpes simpleks kataralis, opšte, akutno, virusno oboljenje koje karakteriše grupa vezikula oko 3 - 6 mm u prečniku na koži i mukoznoj membrani, često na ivici usnica ili nozdrve (h. labialis); najčešće prouzrokovan virusom herpes simpleks tip 1, ili na genitalijama (h. progenitalis, h. genita-lis), najčešće prouzrokovan virusom herpes simplex tip II.

HERPES SIMPLEX U TRUDNOĆI (engl. herpes simplex in pregnancy), bolest trudnica koju izaziva herpes simplex virus (HSV). Postoje dva tipa ovog virusa: tip 1, koji daje češće infekcije u predelu glave i vrata, i tip 2, koji češće daje infekciju polnih organa i mokraćnih puteva. U trudnoći je posebno značajan genitalni herpes. Infekcija može biti primarna (nastaje prvi put) ili rekurentna (povratna) koja nastaje reaktivacijom pritajene (latentne) HSV infekcije. Simptomi genitalnog herpesa (sekrecija iz vagine, osećaj pečenja i bola u predelu spoljnih genitalija uz prisustvo vezikula i ulceracija) javljaju se samo kod jedne trećine trudnica. Prenošenje HSV od trudnice na dete je znatno ređe u toku trudnoće nego u toku porođaja pri prolazu bebe kroz inficirane porođajne puteve majke. Bolest kod novorođenčeta sa herpes simplex virusnom infekcijom može da bude veoma teška, da zahvati više organa i sa smrtnim is-hodom.

HERPES SIMPLEX VIRUS (engl. herpes simplex virus), DNK virus, uzročnik vezikularnog egzantema na koži i sluzokoži usana, usne duplje i genitalija. Postoje dva serološka tipa, HSV-1 i HSV-2. Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa. Infekcija se prenosi direktnim kontaktom preko pljuvačke ili drugih sekreta iz guše, genitalija i oka. Primarna infekcija najčešće protiče u vidu vezikularnih promena na sluzokoži usana, usne duplje i desni. Virus ostaje doživotno u organizmu, u pritajenoj formi, a reaktivaciju izazivaju druge infekcije, stres, radijacija, medicinske intervencije i sl. Od težih komplikacija naj-značajnije su infekcije prednjeg segmenta oka i encefalitis. Posebno je značajan genitalni herpes zbog mogućnosti infekcije novo-rođenčeta prilikom porođaja. Intrauterina infekcija može izazvati pobačaj, smrt ploda

ili rađanje deteta sa kongenitalnim manama.

HERPES VIRUSI (engl. herpes viruses), porodica od oko sto DNK virusa široko rasprostranjenih u prirodi od kojih je za čoveka patogeno osam. Izazivaju kod čoveka širok spektar kliničkih manifestacija, a bitna biološka karakteristika je doživotna latencija u inficiranom organizmu, uz čestu reaktivaciju.

HERPES ZOSTER (engl. shingles, scourge of the elderly), endogena, rekurentna infekcija varicela-zoster virusom, najčešće odraslih osoba, ređe adolescenata i retko dece. Bolest karakteriše segmentalna upala spinalnih gangliona ili gangliona kranijalnih nerava sa pojavom patoloških promena na koži ili sluzokoži određenog dermatoma (grupisane vezikule na eritematozno promenjenoj osnovici) praćenih bolovima varirajućeg intenziteta. Ove promene su u većini slučajeva jednostrane i zahvataju jedan do tri dermatoma. Bilateralna lokalizacija herpesa zostera je retka, a diseminacija veoma retka i obično nedelju dana od pojave prvih lokalnih promena.

HERPES-6 VIRUS (engl. herpes-6 virus), DNK virus morfološki sličan herpes virusima. Biološke osobine nisu dovoljno poznate, a genetski je sličan citomegalovirusu. Teško se kultiviše, pa patogenetski mehanizmi nisu dovoljno proučeni. Izaziva oboljenje pod na-zivom exantema subitum (roseola) praćeno visokom temperaturom i ospom. Visoka prevalenca antitela u dečjoj dobi pokazuje ubikvitarnost, ali je uloga kod drugih bolesti čoveka nedovoljno poznata.

HERPES-7 VIRUS (engl. herpes-7 virus), novootkriveni virus iz grupe herpesa. DNK homologija bliska je HHV-6 i CMV. Ubikvitaran je, a javlja se u kasnijoj dobi nego HHV-6. Izolovan je iz obolelih sa različitim kliničkim sindromima, ali nije pouzdano utvrđena etiološka povezanost.

HERPETIČNA INFEKCIJA USTA (engl. cold sores, lat. herpes oralis), virusno zapa-ljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa, koje karakteriše pojava mehurića (vezikula) na sluzokoži usta ili koži. Herpetični gingivostomatitis (lat. stomatitis herpetica), primarna infekcija herpes simplex virusom, najčešće kod dece starosti 2 - 5 godina, obično prolazi bez izraženih simptoma, ali u određenim slučajevima daje kliničku sliku akutne herpetične infekcije, praćene visokom telesnom temperaturom, bolovima u grlu i u ustima, eritemom sluzokože usta, gingivitisom, broj-nim sitnim ulceracijama na sluzokoži i obloženim jezikom; groznica, povratni herpes (lat. herpes labialis), infekcija usne herpes simplex virusom koju karakteriše grupa vezikula koje prskaju i stvara se krusta.

HERRINGOVA TELA

(engl. Herring bodies, lat. corpuscula neurosecretoria accumulata), loptasta zadebljanja duž neurosekretornih aksona hipotalamo-hipofiznog trakta. Naročito su brojna u infundibulumu i neurohipofizi. Herringova tela su u suštini akumulacije neurosekretornih granula u samoj aksoplazmi aksona. Mogu se videti posle specifičnog boje-nja (aldehid-fuksinom ili tioninom npr.)

HERRMANN-OPITZOV SINDROM (engl. Herrmann-Opitz syndrome), kongenitalan sindrom koga karakterišu: kraniostenoza, brahisindaktilija ruku, odsustvo nožnog palca, hipoplazija supraorbitalnog grebena, okularni hipertelorizam, prominentne oči, ekstropija, posteriorna rotacija ušnih školjki, mikrognatija, visokolučno nepce, mali mastoidni sinusi, greške u osifikaciji frontalnih kostiju, parijetalni defekti, ograničene ekstenzije laktova, sindaktilija, oštećen razvoj i mentalna retardacija.

HERXHEIMEROVA REAKCIJA (engl. Herxheimer reaction), egzarcebacija sifilisne lezije kratko posle započinjanja penicilinske terapije. Smatra se da je posledica ranog oslobađanja endotoksina iz ubijenih spiroheta.

HETEROALEL (engl. heteroallele), alel koji se razlikuje od drugih alelnih formi datog gena po mestu na kome je locirana mutacija.

HETEROFAGIJA (engl. heterophagy), uvla-čenje (inkorporacija) i intracelularna digestija (varenje) stranih materijala (ćelija, bakterija, nekrotičnih masa) od strane fagocita. Materijal se obuhvata pseudopodama, uvlači u citoplazmu, okružuje membranom i čini fagocitnu vakuolu. Primarni lizozomi prilaze i izručuju svoje enzime u vakuolu, pa se ona sada zove heterofagozom. Fagocitovani materijal može biti u potpunosti svaren, ali se mogu formirati i tzv. rezidualna tela, koja postaju lipofuscinski pigment. Neke ćelije izbacuju rezidualna tela egzocitozom.

HETEROFORIJA (engl. heterophoria), fun-kcionalni poremećaj binokularnog vida koji nastaje usled neusklađenosti dejstva mišića pokretača očne jabučice. Motorni aparat očnih jabučica nalazi se u dinamičkoj ravnoteži i ima izvesnu gipkost dejstva. Stapanje slika, koje onemogućava diplopiju, potrebno je za vidnu ugodnost, i mi raspolažemo izvesnom sigurnosnom rezervom koja omogućuje, u slučaju neparalelnosti očnih jabučica, da povratimo ravnotežu u izvesnim granicama. Kaže se da postoji heteroforija u slučaju kad oči korektno upravljene prema tački fiksacije gube svoj ispravan položaj paralelnost. He-teroforija je nestabilan binokularni vid, mo-guć samo uz izvestan napor. U slučaju pore-mećaja opšteg stanja, promene načina života, ovaj napor može postati posebno težak i prouzrokovati glavobolje, bol u očima, prolaznu diplopiju. Sve te smetnje pojačavaju se pri naporu. Lako se otkriva ispitivanjem naj-bliže tačke konvergencije (punctum proximum convergentinae). To je najbliže rastoja-nje na kome se neki predmet (npr. vrh olovke) još vidi kao jedan, bliže od toga

vidi se dvostruko. U slučaju oštećenja konvergencije ova tačka je jasno patološka i iznosi 15 - 20 cm. Lečenje se sastoji od ortoptičkih vežbi.

HETEROHROMATIN (engl. heterochromatine, lat. heterochromatinum ), guste mase hromatina, vidljive u interfaznom jedru. H. je obično raspoređen duž jedarne membrane, ali se ne nalazi na mestima jedarnih pora. U nekim ćelijama može biti sasvim nepravilno raspoređen i u nukleoplazmi i delom spojen za jedarce perinukleolarni heterohromatin. H. ima veoma specifičan raspored u nekim ćelijama, što pomaže u njihovom identifikovanju na svetlosnom mikroskopu: plazmociti, eritroblasti. Sadrži guste spirale hromatinskih konaca (DNK). Jedra sa velikom masom he-terohromatina su relativno neaktivna. Geni koji kodiraju transfer i ribozomalnu RNK su locirani na heterohromatinu. Postoji konstitutivni i fakultativni h. Konstitutivni h. se redovno nalazi na tačno određenom mestu homologih hromozoma i izgleda da je genetski gotovo neaktivan. Fakultativni h. se nalazi samo u nekim regionima jednog homologog hromozoma. Polni hromatin, Barovo telo, je takođe heterohromatin.

HETEROKRINE ŽLEZDE (engl. heterocrine glands), žlezde sastavljene od dve ili više vrsta različitih ćelija, koje simultano luče razne proizvode. Takve su npr. želudačne žlezde.

HETEROMETRIJSKA AUTOREGULACIJA (engl. heterometric), v. Frank-Starlingov mehanizam.

HETEROPLOIDAN (engl. heteroploid), svaki broj hromozoma koji se razlikuje od normalnog broja za datu ćeliju ili organizam.

HETEROSEKSUALNOST (engl. heterosexuality), seksualna privlačnost osoba suprotnog pola. Pretpostavlja se da je kapacitet za he-teroseksualne odnose urođen i biološki programiran, mada je prema psihoanalitičkom tumačenju heteroseksualnost završni stepen u razvoju libida, koji prethodno prolazi kroz više različitih faza.

HETEROTOPIJA (engl. heterotopia), prisustvo normalnog tkiva na mestu gde ne bi trebalo da se nalazi, obično zbog greške za vreme procesa stvaranja organa u plodu (npr. čvorići normalnog tkiva pankreasa mogu da budu prisutni u zidu želuca).

hFSH

, skr. za humani folikulostimulirajući hormon.

HGPRT DEFICIJENCIJA (engl. HGPRT defficiency), odnosi se na X-vezano nasledno oboljenje usled nedostatka ćelijskog enzima hipoksantin-guanin-fosfo-ribozil-transferaze, koji se naziva i Lech-Nyhanov sindrom. Bolest se ispoljava isključivo kod dečaka pre puberteta i karakterišu je poremećaj metabolizma purinskih baza, hiperurikemija, bub-režna kalkuloza i giht. Prisutni su i neurološki poremećaji koji najčešće obuhvataju horeo-atetozu, spasticitet, različit stepen mentalne zaostalosti i težak poremećaj ponašanja sa sklonošću ka samopovređivanju. Postoji i blaža forma bolesti sa delimičnom deficijencijom enzima i blažim simptomima.

HIATUS (engl. hiatus, opening, lat. hiatus), zjap, pukotina. Veliki pukotinasti otvor nepravilnih, koštanih ili mekotkivnih zidova koji povezuje dva organska prostora. H. aortikus (engl. aortic o., lat. h. aorticus), aortni zjap ili otvor. Vezivno-koštani otvor na dijafragmi koji se nalazi u visini dvanaestog grudnog pršljena i kroz koji pored nishodnog dela aorte prolaze grudni limfni kanal i ponekad vena azigos; h. ezofageus (engl. esophageal o., lat. h. oesophageus), zjap ili otvor jednjaka. Vezivnomišićni otvor na dijafragmi koji se nalazi u visini desetog grudnog pršljena i kroz koji pored jednjaka prolaze desni i levi nervus vagus; h. subingvinalis (engl. subinguinal h., lat. h. subingu-inalis), potpreponski zjap ili otvor. Koštano-vezivni otvor koji povezuje karličnu duplju sa butnim trouglom na prednjoj strani buta. Potpreponski zjap je bedreno-češljastom lučnom vezom (arkus iliopektineus) podeljen na dva otvora: spoljašnji ili mišićni i unutrašnji ili sudovni. Kroz spoljašnji ili mišićni otvor (lakuna muskulorum) prolaze bedreno-slabinski mišić, butni živac i spoljašnji kožni živac buta. Kroz unutrašnji ili sudovni otvor (lakuna vazorum) prolaze butna arterija, butna vena i butna grana polno-butnog živca. Unu-trašnji deo sudovnog otvora naziva se butni prsten (anulus femorlis) i predstavlja slabu tačku prednje-bočnog trbušnog zida.

HIATUS HERNIJE ŽELUCA (engl. stomach hiatal hernia), prolazak fornixa, jednog dela ili celog želuca kroz hijatus dijafragme u grudnu duplju. Najsigurniji znak postojanja hijatus hernije je prikaz reljefa sluznice želuca iznad dijafragme. Hernija može biti stalna, fiksirana kad se vidi u stojećem stavu. Druge su povremene, intermitentne, kada se deo fornixa i kardija povremeno (obično u ležećem stavu) nađu iznad dijafragme. Ukoliko se jednjak u ovim slučajevima nađe na temenu hernije govorimo o aksijalnim hernijama. Paraezofagealne hiatus hernije su dosta ređe od prethodnih (manje od 10%). Kardija ostaje ispod dijafragme, a forniks prolazi pored distalnog dela jednjaka u grudnu duplju. Nekad se hernija teško diferencira od epifrenične ampule (torakalnog dela ezofagogastričnog vestibuluma). Ampula je u osovini jednjaka, iznad prečage, prečnik ne prelazi 5 cm, glatke je konveksne konture, naglo se prazni u želudac. Nabori sluznice jednjaka su pravi, paralelni, za razliku od vijugavih i nabranih nabora sluznice želuca koji se vide u herniji.

HIBERNACIJA

(engl. hibernation), zimski san.

HIBERNATORI (engl. hibernator), živa bića kod kojih termoregulacija varira sezonski: leti kada su aktivni homeotermi, zimi kada su neaktivni - poikilotermi sa sposobnošću vraćanja na homeoterme.

HIBRID (engl. hybrid), u klasičnoj genetici: potomak dobijen ukrštanjem dva genetički različita organizma. U genetici somatskih ćelija: ćelija koja se formira fuzijom dve somatske (telesne) ćelije različitog porekla, pri čemu se njihova jedra spajaju u jedno. Ovakva ćelija može da se umnožava i produkuje hibridnu ćelijsku liniju.

HIBRIDIZACIJA (engl. hybridization), dijagnostička metoda za dokazivanje virusnog genoma u ispitivanom materijalu. U genetici somatskih ćelija: proces formiranja hibrida. U molekularnoj biologiji: proces povezivanja dva lanca nukleinskih kiselina (DNK ili RNK) na osnovu komplementarnog spariva-nja baza, pri čemu se formira hibridni dvo-lančani molekul. Na tom principu se zasniva test hibridizacije, jedan od osnovnih postupaka u savremenoj molekularnoj biologiji: na specijalno pripremljenim membranama obe-ležena genska proba (DNK) meša se sa ispitivanim uzorkom DNK (ili RNK) i pod određe-nim uslovima (temperatura, pH) dolazi do sparivanja komplementarnih lanaca i stvaranja hibrida koji se može detektovati zahvaljujući obeleživaču. Posebna tehnika je hibridi-zacija in situ, u kojoj se test hibridizacije vrši na hromozomskim preparatima ili tankim isečcima tkiva. Test hibridizacije primenjuje se u detekciji genskih mutacija, identifikaciji različitih vrsta RNK, mapiranju gena, ispitivanju homologije naslednog materijala kod različitih vrsta itd.

HIDA, dimetil IDA, derivat iminodisirćetne kiseline, obeležen sa 99mTc, služi za izvođenje hepatobilijarne scintigrafije i detekciju duodenogastričnog refluksa.

HIDATIDIFORMNA MOLA (engl. hydatidiform mole), poremećena trudnoća koju karakteriše degeneracija čupica i njihovo pretvaranje u mehuriće poređane u obliku grozda, ispunjene bistrom tečnošću. U tipičnim slučajevima grozdaste mole, začetak ugine već u početku trudnoće i čupice se samostalno razvijaju. Povezane međusobno, degenerisane čupice čine mekanu, trošnu masu od koje se lako otkidaju pojedini elementi koji mogu da budu izbačeni iz materice. Postoje, i češći su, slučajevi parcijalne mole, kada nisu sve čupice zahvaćene degenerativnim procesom i kod kojih se začetak može i dalje razvijati. Tada mogu na plodu ponekad da se nađu i druge urođene anomalije, te on tada može da ugine pre termina očekivanog porođaja ili neposredno po porođaju.

HIDATIDNA CISTA (engl. hydatid cyst, hydatid disease), parazitarno oboljenje ljudi i životinja izazvano psećom pantljičarom (taenia echinococcus). Odrasli parazit veličine 3 - - 6 mm živi u crevu psa. Jaja parazita razvijaju se u prelazne oblike (heksakante) veličine oko 30 mikrona u crevima preživara, odakle probijajući zid ulaze u portalni krvotok kojim dospevaju u jetru, a posle nje i u druge organe, gde nastaje hidatidna (ehinokokna) cista. Pri tome je čovek slučajni sekundarni domaćin. Pas se ponovo zarazi hraneći se jetrom i organima zaraženih preživara, čime se ciklus zatvara. Hidatidna cista je vegetativni oblik parazita (protoskoleksa) i raste brzinom od 1 mm mesečno, odnosno 1 cm tokom godinu dana. Sastoji se od bistre tečnosti i hijaline membrane, koja sa unu-trašnje strane sadrži germinativnu membranu, odakle izrastaju ciste ćerke i novi protoskoleksi, koji se u slučaju prskanja ciste raseju po trbušnoj duplji. Organizam ograničava cistu vezivnim tkivom i pokušava da imunološki uništi parazite. Svojim rastom hidatidna cista remeti funkciju jetre, izazivajući suženje žučnih puteva, fibrozu, cirozu i atrofiju. U slučaju prskanja ciste nastaju alergične reakcije i anafilaktički šok. Ako organizam uništi protoskolekse, cista može da se zagnoji i nastaje apsces jetre sa svim posledicama. Ehinokok može da probije u žučne puteve izazivajući žuticu ili kroz dijafragmu u pluća izazivajući gnojenje i bronhobilijarnu fistulu. Osim u jetri, hidatidna cista (ehinokok) može se javiti i u plućima, mozgu, bubregu i slezini, izazivajući simptome spororastućeg tumora. Dijagnoza je srazmerno laka i postavlja se ultrazvukom, klasičnim rendgenološkim pregledom ili kompjuterizovanom tomografijom (CT). Terapija hidatidne ciste jetre je hirurška, vrlo je uspešna i sastoji se u odstranjenju hijaline membrane i „plombiranju“ (pakovanju) šupljine velikim omentumom ili, u radikalnoj resekciji, cele ciste sa pericistom. Ova druga operacija se primenjuje kod ostalih lokalizacija ciste. Danas je moguća i medikamentozna terapija hidatidne bolesti preparatima tipa mebendazola koji imaju germicidno dejstvo.

HIDRACIJA (engl. hydration), v. hidratacija.

HIDRADENOM (engl. hidradenoma), benigna neoplazma nastala od epitelijalnih će-lija znojnih žlezda. Papilarni hidradenom, apokrini adenom (engl. papillary hidradenoma), solitarni tumor, cističan i papilaran, nastaje najčešće u labia major, sastavljen od epitela koji nalikuje epitelu apokrinih žlezda.

HIDRALAZIN (engl. hydralazine), vazodilatator i pomoćni lek protiv hipertenzije. Ug-lavnom je napušten jer može da izazove sindrom nalik na lupus eritematozus. Nije u prometu u Jugoslaviji.

HIDRAMNION (engl. hydramnion, hydramnios), polihidramnion, povećana količina plodove vode - amnionske tečnosti (preko 2.000 ml) u gravidnoj materici. U većini slučajeva povećanje količine plodove vode

je postepeno (hronični hidramnion) i javlja se pred kraj trudnoće. Ređe se javlja akutni hidramnion, koji je po trudnicu mnogo opasniji i koji daje burnije simptome. Javlja se u ranoj trudnoći. Uzroci nisu poznati, ali je zapaženo da je povezan sa šećernom bolešću majke, sa anomalijama ploda (centralnog nervnog sistema i digestivnog trakta) i hidro-psom ploda. Samo u retkim slučajevima iziskuje lečenje, a ono se sastoji od evakuacije određene količine plodove vode punkcijom pod kontrolom ultrazvuka (amnio-derivacija).

HIDRARTROZA (engl. hydrarthrosis), preko-merno prisustvo tečnosti u zglobu.

HIDRATACIJA (engl. hydratation), 1. uno-šenje vode u organizam radi otklanjanja nje-nog nedostatka tj. dehidratacije; 2. hemijsko vezivanje vode za neku supstancu.

HIDREMIJA (engl. hydremia), višak vode u krvi; stanje u kome je deo seruma u krvi veći od dela ćelijskih elemenata.

HIDRO(engl. hydro-), prefiks koji označava nagomilavanje ili akumulaciju vode, odnosno telesnih tečnosti u telesnim šupljinama ili tkivima. Odrednicu čini imenica kojoj se prefiks dodaje, npr. hidrotoraks (nagomilavanje tečnosti u grudnoj duplji), hidrocefalus (u lobanjskoj duplji), hidrocela (među ovojnicama testisa), hidronefros (u bubrežnoj šupljini), hidroureter (u mokraćovodu). „Hidrops“ označava ili opšte nagomilavanje tečnosti u tkivima organizma (edem, anasarca) ili u šupljini i tkivima pojedinog organa istovremeno (npr. hidrops žučne kese).

HIDROADENITIS (engl. hydradenitis), stafi-lokokno zapaljenje apokrinih pazušnih žlez-da, koje je češće u letnjim mesecima kod oso-ba, oba pola, koje se mnogo znoje ili kod ko-jih je koža u predelu pazuha izložena trenju. Bolest počinje, najčešće jednostrano kao bolan, okrugao i tvrd infiltrat pod pazuhom u subkutatnom tkivu.

HIDROCEFALUS (engl. hydrocephalus), eks-cesivno akumuliranje cerebrospinalne tečnosti uz konsekutivnu dilataciju komornog sistema, redukciju moždane mase i razdvajanje loba-njskih šavova. Kongenitalni h. je evidentan po rođenju, a uslovljen je poremećajem u cirkulaciji cerebrospinalne tečnosti usled neadekvatne razvijenosti mozga i komornog sistema; stečeni h. javlja se i kod dece i kod odraslih, a posledica je patoloških procesa koji kompromituju cirkulaciju cerebrospinalne tečnosti (tumori,

trauma, hemoragije); komunikantni h., nastaje u slučaju postojanja komunikacije između cerebrospinalne tečnosti u komornom sistemu i lumbalnom subarahnoidalnom prostoru; ex vacuo h. , nastaje usled atrofije ili gubitka moždanog parenhima; nekomunikantni, opstruktivni h., nastaje usled opstrukcije u cirkulaciji cerebrospinalne tečnosti; normotenzivni h., nastaje usled poremećene apsorpcije cerebrospinalne tečnosti u Pacchionievim granulacijama. Klinički ga karakterišu progredijentna demencija, inkontinencija urina i nestabilnost u hodu i stajanju.

HIDROCELA (engl. hydrocelle), „vodena kila“; nakupljanje tečnosti između ovojnica testisa. Ako se to dešava u cistnoj kesi funikulusa (semene vrpce), onda je to funikulocela. Javlja se kao idiopatska, koja nema poznati uzrok, urođena (kod male dece) i ne operiše se jer najčešće prolazi sama od sebe, i stečena (povrede, zapaljenja, torzija testisa, tumor testisa). Manifestuje se pojavom bezbolne čvrsto-elastične tumefakcije u predelu skrotuma, koja pokazuje znake slobodne tečnosti i, za razliku od tumora, može se prosvetliti snopom svetlosti (pokazuje fenomen transiluminacije pri primeni hladnog svetla). Takođe se, za razliku od hernije, može odvojiti od prepone. Kao komplikacija može da se razvije piocela, kod prodora bakterija u seroznu tečnost, najčešće posle punkcije hidrocele. Stečena hidrocela se leči punkcijom ili, uspešnije, operacijom kojom se uklanjaju zah-vaćene ovojnice i omogućava drenažu teč-nosti u rastresito vezivno tkivo skrotalne kese (Winckelmannova ili Bergmannova operacija i operacija „fenestracije“).

HIDROCELEKTOMIJA (engl. hydrocelectomy), ekscizija hidrocele.

HIDROFOBIJA (engl. hydrofobia), patološki strah od vode. Javlja se kod besnila (v. besnilo). U toku bolesti javljaju se bolni grčevi la-ringsa i farinksa pri svakom pokušaju da se popije voda. Ubrzo ti grčevi nastaju spontano: kad bolesnik samo pomisli na vodu, kad je vidi, kad čuje šum, žuborenje, isticanje iz česme. Grčevi su praćeni velikim strahom od gušenja, bolesnik je veoma uznemiren, obilno se znoji i ima obilnu salivaciju. Ovi napadi vremenski različito traju, praćeni su izrazitim strahom i psihomotornim nemirom. Bolesnik umire od žeđi, ali se do kraja života plaši vode. Hidrofobija je obavezan, vodeći i karakterističan znak za besnilo i ima veliki dijagnostički značaj.

HIDROGEN, v. vodonik-peroksid.

HIDROGENACIJA (engl. hydrogenation), hemijska reakcija u kojoj se vodonik predaje nekom jedinjenju, naročito u slučajevima kada se dodaje na dvogubu ili trogubu vezu.

HIDROGENAZE (engl. hydrogenase), čine klasu enzima oksidoreduktaza koje katalizuju oksidaciju H2 u H+. Kao akceptor mogu da koriste NAD+, NADP+ ili citohrome.

HIDROHLOROTIAZID (engl. hydrochlo-rothiazid), diuretik umerene jačine iz grupe tiazida. Povećava diurezu i snižava povišeni krvni pritisak. Koristi se za lečenje blage i umerene hipertenzije, sam ili u kombinacijama sa drugim lekovima, i za lečenje edema raznog porekla. Preparati: Monozid, Co-Reni-tec, Hemokvin plus, Katopil plus, Prilazid plus, Tritace plus.

HIDROKORTIZON (engl. hydrocortisone), v. kortizol.

HIDROKSIKARBAMID (engl. hydroxycarbamide), citotoksični lek, koji se koristi oralno za lečenje hronične mijeloidne leukemije. Preparat: Hydrea.

HIDROKSIKOBALAMIN, CIJANOKOBA-LA MIN (engl. hydroxycobalamin), vitamin B12, vitamin iz grupe kompleksa B vitamina, rastvorljiv u vodi; u svom sastavu ima kobalt; utiče na dug život. Sastoji se od spoljašnjeg „extrinsik“ činioca, koji se nalazi u životi-nj-skim proteinima (jetra, slezina, bubrezi, jaja) i unutrašnjeg „instrinsik“činioca, koji luči želudačna sluzokoža i koji aktiviranjem enzima u tankom crevu pomaže dejstvo spoljašnjeg činioca. Uloga ovog vitamina je u spre-čavanju anemije, malokrvnosti, tzv. perniciozne ili Adisonove bolesti (Addison, 1793- -1860, engleski lekar). Vitamin B12 takođe pomaže rast, razvoj, zaštitu nervnog sistema i jača otpornost prema infekcijama. Injekcije vitamina B12 leče anemiju i koriste se u poremećajima crevne apsorpcije, nervnih poremećaja mentalne depresije, nesanice.

HIDROKSILAZA (engl. hydroxylase), enzim koji pripada potklasi oksidoreduktaza (EC 1.14). Katalizuje vezanu oksidaciju dva vodonična donora sa ugradnjom kiseonika u jedan od donora. Klinički su značajne one hidroksilaze koje deluju na steroide pri sintezi kortizola i kortikosterona, kao i one koje deluju na aromatične prstenove fenilalanina, tiro-zina i triptofana.

HIDROKSILNA GRUPA (engl. hydroxyl group), organska funkcionalna grupa OH-, vezuje se za ugljenik. Jedinjenja koja imaju hidroksilnu grupu vezanu za alifatični uglje-nikov atom zovu se alkoholi. Ako je hidrok-silna grupa vezana za aromatični prsten, takvo jedinjenje je fenol.

HIDROKSIMETILEN DIFOSFONAT, HMDP (engl. hydroxymethylene diphosphonate), difosfonatni kompleks s izrazitom sposobnošću akumulacije u zonama kostiju s pojačanim protokom krvi i intenzivnom osteoblastnom aktivnošću. Obeležen je sa 99mTc i u nuklearnoj medicini služi za scintigrafiju kostiju.

HIDROKSIPROLIN, Hyp (engl. hydroxyproline ), supstanca koja se u krvi i u urinu nalazi u tri oblika i to: kao slobodni Hyp, Hyp kombinovan u peptidima i Hyp u proteinima. U urinu se uglavnom nalazi peptidna forma (90%). Iz seruma primenom gel filtracije raz-dvaja se pet frakcija. Značajne količine hidro-ksiprolina nalaze se u kolagenu.

HIDROKSIZIN (engl. hydroxyzine), sedativni H1 antihistaminik, koji se ranije koristio kao sedativ i za ublažavanje svraba. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Atarax.

HIDROLAZE (engl. hydrolase), jedan od šest glavnih rodova enzima (EC 3) koji obuhvata enzime koji katalizuju hidrolitičko razlaganje različitih veza uz dodavanje vode. Klinički i fiziološki značajne hidrolaze su fosfataze, glikozidaze, esteraze, lipaze, proteinaze, peptidaze i nukleotidaze.

HIDROLIZA (engl. hydrolysis), cepanje jedi-njenja u fragmente dodatkom vode, pri čemu se hidroksilna grupa ugrađuje u jedan fragment, a vodonikov atom u drugi. Primeri ovakve reakcije su enzimska razgradnja proteina, polisaharida ili nukleinskih kiselina u monomere.

HIDROLIZOVATI (engl. hydrolize), izvršiti hidrolizu, v. hidroliza.

HIDROMASAŽA (engl. hydromassage), procedura fizikalne terapije u kojoj se vrši masaža tela ili ekstremiteta mlazom vode pod određenim pritiskom. Lečenje se postiže kombinovanim dejstvom hidro- i mehanote-rapije.

HIDRONEFROZA (engl. hydronephrosis ), proširenje bubrežne karlice i čašica jednog ili oba bubrega, koje nastaje zbog opstrukcije protoka urina. Nastaje kao posledica kongenitalnog suženja ureteropijeličnog

segmenta (ups), njegove disfunkcije ili prelaska abe-rantnog krvnog suda preko ups. Simptomi su često oskudni i nespecifični, javljaju se česte urinarne infekcije, bol u slabinskom predelu, a kod izražene h. može se palpirati slabinska masa. Bolest dovodi do progresivnog gubitka bubrežnog parenhima sa gubitkom bubrežne funkcije. Dijagnoza se postavlja ultrasonografijom (značajno za prenatalnu dijagnostiku), intravenskom urografijom, retrogradnom ureteropijelografijom, diureznom radiorenografijom i scintigrafijom sa određi-vanjem separatne bubrežne funkcije. Lečenje je operativno, izvode se rekonstruktivne ope-racije ili nefrektomija (u slučaju da se radi o potpunom gubitku bubrežnog tkiva i bubrež-ne funkcije, tzv. “end stage kidney”).

HIDROPERIKARDIJUM (engl. hydropericardium), izliv u srčanoj kesi, prisustvo (go-milanje) tečnog sadržaja (transudata ili eksudata) u perikardnoj kesi, koji može biti se-rozan, sero-fibrinozan, fibrinozan, purulentan (prisustvo hemoragičnog sadržaja, v. hemoperikardijum). Patološko-fiziološki poreme-ćaji i njihovi klinički izrazi usled hidro-perikardijuma nastaju u zavisnosti od količine nakupljenog tečnog sadržaja, brzine nakup-ljanja i sa njima vezanog porasta intraperi-kardijalnog pritiska, koji u slučaju razvoja tamponade srca vitalno ugrožavaju bolesnika, ograničavanjem dijastolnog punjenja srca, redukcijom udarnog i minutnog volumena srca (v. tamponada srca, v. hemoperikardijum). U dijagnozi hemoperikardijuma, naročito ako se brzo razvija, ako ima akutan tok, verifikaciju autentičnosti nalaza pomažu nagomilavanje tečnog sadržaja u perikardnoj kesi, bol u grudima, dispnea, perikardno trenje, EKG nalaz i paradoksni puls. Mali izlivi ne daju značajne simptome, dok veliki izlivi daju simptome mehaničke kompresije: jaku dispneu, kašalj, a ponekad nauzeju i štucanje, povišenu temperaturu. Dijagnoza se postavlja pomoću EKG nalaza (pozitivan je u oko 80 - 90% slučajeva). RTG nalaz daje izgled „boce’’ kod velikih izliva. EHO srca najbolje pomaže određivanju prisustva i stepena izliva, u čemu je od najvećeg značaja dvodimenzionalna ehokardiografija, kojom se pored lokalizacije može i kvantifikovati perikardni izliv. Perkutana perikardiocenteza, evakuacija tečnog sadržaja u hidroperikardijumu naraslom do stepena tamponade srca, vrši se kao vitalna indikacija na način i uz hemodinamsku potporu. V. hemoperikardijum, v. tamponada srca.

HIDROPNEUMOTORAKS (engl. hydropneumothorax), prisustvo tečnosti i vazduha u šupljini između dva lista plućne maramice (u pleuralnom prostoru).

HIDROREJA (engl. hydrorrhea), isticanje, odnosno curenje vodnjikave tečnosti. Nosna h ., curenje (isticanje) bistre tečnosti iz nozdrva, slično vodi (hidroreja), a suprotno je seroznim, seromukoznim i naročito gnojavim isticanjima, rinorejama. Ono ispoljava poja-čano lučenje (hipersekreciju) i pojačanu propustljivost krvnih sudova (hipertransudaciju) sluzokože nosnih šupljina i sinusa. Obilno i paroksizmalno curenje iz nosa ti-pično je za alergične rinitise. Isticanje iz nosa može biti i meningealnog porekla: tada ističe kičmena tečnost (liquor cerebrospinalis) usled prskanja (traumatskog porekla) moždane opne i sitaste pločice etmoidne kosti.

HIDROSFERA

(engl. hydrosphere), vodeni omotač planete, uključujući vodu okeana i vodu atmosfere.

HIDROTALCIT (engl. hydrotalcite), kompleksni antacid punog imena aluminijum-magnezijum-karbonat-hidroksid hidrat. Koristi se za ublažavanje gorušice i sličnih dispeptičkih tegoba. Preparat: Talcid.

HIDROTERAPIJA (engl. hydrotherapy), deo fizikalne terapije koja izučava biološko dejstvo vode i mogućnosti njene primene u lečenju povređenih i obolelih. H. je popularni vid fizikalne terapije, jer je voda kao fizički agens pristupačna, jeftina i ima veliku mogućnost primene u vanrednim uslovima. Voda kao fizički agens deluje na ljudski organizam svojom temperaturom, atmosferskim pritiskom i lekovitim mineralima rastvorenim u njoj. Bio-loško delovanje je zapravo rezultat njegovog toplotnog i mehaničkog delovanja, a kada se u njoj nalaze rastvorene hemijske materije i hemijskog delovanja tih materija. U hidrote-rapijske procedure se ubrajaju vlažne komprese (obloge), polivanje, tuširanje, kupke, kade i bazeni.

HIDROTORAKS (engl. hydrothorax), prisustvo tečnosti u šupljini između dva lista plućne maramice (u pleuralnom prostoru). Najčešće je posledica popuštanja srca ili generalizovanih otoka.

HIDROZA (engl. hidrosis), znojenje.

HIFEMA (engl. hyphema), pojava krvi u prednjoj očnoj komori. Očna komora može da bude delimično ili potpuno ispunjena krvlju. Javlja se najčešće posle kontuzionih i perforativnih povreda, kod odmaklog dijabetesa, kod tumora, kod neovaskularnog glaukoma.

HIG (engl. human immunoglobulin G), kompleksno jedinjenje čovečijeg imunoglobulina G, koje ima izrazit afinitet prema fokalnim zapaljenskim promenama u čvrstim i mekim tkivima. Obeležen sa 99mTc u nuklearnoj medicini služi za scintigrafsku lokalizaciju fokal-nih zapaljenja.

HIGIJENA (engl. hygiene), jedna od najstarijih preventivnih medicinskih nauka. Prošla je u razvoju dug istorijski put. U starom Vavi-lonu veštinom lečenja su se bavili sveštenici. Egipatska medicina kroz šest papirusa daje i higijenske mere: sanacija smeća, kontrola vode za piće, sanacija močvara,

obrada mesa. Jevrejska medicina u Talmudu i Trećoj Mojsijevoj knjizi daje značaj higijenskoprofilaktičkim merama. Stari zavet daje propise o čuvanju namirnica, o danima odmora, o čis-toći žena posle porođaja, o izolaciji bolesnika. Vakcinacija i zaštita od velikih boginja u Kini primenjivane su još u XI veku. Grčka medicina je u VI veku pre nove ere bila u „nadležnosti sveštenika“, propagirala je kupanje u toplim izvorima, šetnje, sunčanje. Hippocrates, otac medicine, pokušava da oslobodi medicinu od religije i magije i ute-meljuje prevenciju za vazduh, vodu i zemlju. Claudius Galen (130 - 201), poznati lekar, napisao je 20 dela o prevenciji oboljenja i lečenju. Avicena (980 - 1037) pisao je o pre-nosu oboljenja vodom za piće. Bernardo Ramazzini razvija preventivnu medicinu u Italiji. Kod nas Stevan Milosavljević (1827 - - 1879) pomaže da se u Srbiji donesu zakoni o apotekama, pravila za kalemljenje boginja, da se siromašnima plaća lečenje, da se osnuje Dom za „s’uma sišavše“. Dr Milan Jovanović - Batut (1847 - 1940), prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i prvi profesor higijene, postavio je temelje preventivnoj medicini u našoj zemlji. Higijena se danas bavi proučavanjem i unapređenjem činilaca radne i životne sredine koji utiču na zdravlje ljudi (primarna prevencija), ranom dijagnozom, brzim lečenjem i određivanjem invalidnosti (sekundarna prevencija) i rehabilitacijom i resocijalizacijom bolesnih (tercijarna prevencija). Naučne discipline u okviru predmeta higijena su: komunalna higijena, higijena rada, higijena ishrane, školska higijena i psihofiziologija rasta i razvoja, mentalna higijena, higijena fizičke kulture i vojna higijena (higijena vanrednih stanja).

HIGIJENA USTA I ZUBA, mere i postupci u održavanju čistoće usta i zuba. Osnovna sredstva za održavanje higijene usta i zuba su razni oblici četkica za zube. Kao pomoćna sredstva koriste se paste za zube, rastvori za ispiranje usta i razni pomoćni aparati za ispiranje usta i masažu desni.

HIGIJENIČAR (engl. hygienist), specijalista higijene, lekar koji se bavi različitim pod-ručjima delatnosti higijene; v. higijena.

HIGROM (engl. hygroma), 1. benigni tumor koji se sastoji od kavernoznih limfnih prostora. Uglavnom se javlja na vratu ili pod pazuhom i mogu dostići znatnu veličinu, te potpuno ispuniti aksilu i izazvati deformitet vrata. Simptomi nastaju zbog pritiska na su-sedne strukture kao što su krvni sudovi, pa čak i dušnik i jednjak. 2. džačić, cista ili ovojnica ispunjena tečnošću; vrsta vodenog tumora.

HIGROMETAR (engl. hygrometer), instrument za merenje vlažnosti vazduha. U proceni mikroklimatskih činilaca radne sredine određivanje vlažnosti vazduha je zakonom propisano. Određuju se vrednosti: apsolutne vlažnosti (trenutna količina vodene pare koja se nalazi u vazduhu i izražava se u g/m3 vazduha); maksimalne vlažnosti (najveće zasi-ćenje vazduha vodenom parom na određenoj temperaturi u određenoj zapremini vazduha i izražava se u g/m3 ili u mm Hg); relativne vlažnosti (odnos apsolutne i maksimalne vlažnosti vazduha i izražava se u procentima) i tačke rose (označava temperaturu na

kojoj se izjednačavaju apsolutna i maksimalna vlaž-nost). Instrumenti za merenje vlažnosti vazduha su higrometri: obični (mere temperaturu i relativnu vlažnost); polimetri (mere temperaturu vazduha, maksimalnu vlagu, relativnu vlagu i tačku rose) i psihrometri, rotacioni i Assmannov.

HIGROSKOPAN (engl. hygroscopic), „tež-nja” za vodom. Neke supstance pokazuju svojstvo da apsorbuju (upijaju) vodu iz tečnosti, ako su u kontaktu s njom, ili iz atmosfere, u obliku vodene pare.

HIIPOTRIHOZA (engl. hypotrichosis), sma-njena gustina dlaka na mestina gde one normalno postoje. Uzroci su pretežno hereditarni i familijarni, a ona može biti difuzna i regionalna.

HIIRZUTIZAM (engl. hirsutism), rast grubih i tamnih dlaka na licu, grudima, trbuhu i ekstremitetima kod žena. Rezultat je genetske sklonosti ili povećanog stvaranja ili dejstva muških polnih hormona (androgenizacija).

HIJALIN (engl. hyaline), histološki naziv koji se koristi za opisivanje kondenzacije i agregacije proteina bez obzira na hemijsku prirodu. Najčeši uzroci hijalinizacije kod čoveka su starenje i hronična oštećenja. Kondenzacioni materijal nastaje iz kolagenih konektivnih tkiva.

HIJALOZA (engl. asteroid hyalosis, hyalitis), pojava u staklastom telu; karakterišu je beli ili žuti čvrsti korpuskuli, koji su raspršeni po staklastom telu. Najverovatnije se radi o distrofiji staklastog tela sa slabom penetracijom. Kalcijum-palmitat i stearat su prisutni u ovim korpuskulima. Naziva se još i Bensonova bolest.

HIJALURONAT (engl. hyaluronate), polianjonski oblik hijaluronske kiseline, verovatno proteoglikan, pošto sadrži malu količinu proteina (1 - 2%). Sastoji se od dugih polisaharidnih lanaca koji sadrže i do 5000 ugljenohidratnih ostataka. Zbog visoke viskoznosti hijaluronat efikasno podmazuje zglobove i pufer je protiv mehaničkog oštećenja. To znači da je značajan sastojak sinovijalne tečnosti u zglobovima. Nalazi se i u zidovima arterija i drugim konektivnim tkivima.

HIJALURONIDAZE (engl. hyaluronidase), enzimi iz roda hidrolaza, hijaluronoglukozaminidaza (hijaluronat 4-

glukanohidrolaza, EC 3.2.1.35) i hijaluronoglukuronidaza (hijaluronat 3-glikanohidrolaza, EC 3.2.1.36). Ovi enzimi hidrolizuju hijaluronat do 2-acetamido-2-deoksi-b-D-glukoze (2-glukozamina) i ostatak b-D-glukuronata. Hidrolizuju i hondroitin, hondroitin 4- i 6-sulfat, dermatan i hijaluronsku kiselinu. Ovo su ekstracelularni enzimi koje luče testikularna tkiva, slezina i brojne Gram-pozitivne bakterije uključujući stafilokoke i streptokoke. Smatra se da pato-genost ovih koka potiče od njihove sposobnosti da liziraju osnovnu supstancu konektivnih tkiva.

HIJALURONSKA KISELINA (engl. hya-luronic acid), mukopolisaharid glikozamino-glikan koji formira kičmu proteoglikanskih agregata i nalazi se u hrskavici, koži, zidovima krvnih sudova, sinovijalnoj tečnosti itd.

HIJAZMA (engl. chiasm, lat. chiasma), raskrsnica ili ukrštanje. Ukrštanje dve trakasto uobličene strukture. Najčešće se radi o živcima i tetivama. H. optikum (engl. optic. c., lat. c. opticum), vidna raskrsnica. Zarav-njena, trakasta struktura koja se nalazi između donje površine hipotalamusa i gornje strane tela klinaste kosti. Odgovara mestu deli-mičnog ukrštanja vidnog živca. U prednje-spoljašnjim delovima raskrsnice završavaju se desni i levi vidni živac, a od njenih zadnje-spoljašnjih delova polaze desna i leva vidna traka (traktus optikus). U nivou raskrsnice dolazi do ukrštanja vlakana vidnog živca koja vode poreklo od unutrašnje ili nazalne polovine mrežnjače.

HI-KVADRAT (x2) TEST (engl. chi-square test), Pearsonov test, sta.tistička tehnika koja se koristi za proveru da li dobijene (opažene) frekvencije (proporcije) odstupaju od frek-vencija (proporcija) koje bismo očekivali pod određenom hipotezom. Test se bazira na hi-kvadrat statistici, , gde su fo opažene frekvencije, ft očekivane (teorijske) frekvencije. Hi-kvadrat test je najčešće primenjivan neparametarski test. Pored ostalog, upotrebljava se u sledećim situacijama: da se ustanovi da li frekvencije jednog uzorka odstupaju od frekvencija koje očekujemo uz neku hipotezu; da se na osnovu frekvencija dvaju ili više nezavisnih uzoraka ustanovi da li se uzorci razlikuju u opaženim svojstvima; da se na osnovu frekvencija dvaju zavisnih uzoraka, koji imaju dihotomna svojstva ustanovi da li se uzorci razlikuju u merenim svojstvima, tj. da li je došlo do promene. v. McNemarov test.

HILOMIKRON (engl. chylomicron), stabilna kapljica agregata lipida i proteina dijametra 0,1 do 0,5 mm. Uglavnom se sastoje od triglicerida (80 - 95%) koji potiču iz lipida iz hrane, holesterola (2 - 5%), fosfolipida (3 - 6%) i proteina (1 - 2%). Potiču siz intestinalnih limfnih sudova i nalaze se u krvi u toku i nakon obroka i daju serumu mlečan izgled. Iz krvi ih uklanja lipoproteinska lipaza koja se nalazi na endotelu kapilara. Prisustvo hilomikrona koristi se za dokazivanje različitih fenotipova hiperlipoproteinemija (tipovi I, III i V).

HILOMIKRONEMIJA

(engl. chylomicronemia), višak hilomikrona u krvi.

HILOTORAKS (engl. chylothorax), prisustvo limfnog sadržaja (mlečnog izgleda) u pleuralnom prostoru.

HILUM (engl. hilum, lat. hilum), ulazno polje. Malo polje ili ulegnuće na određenom organu kroz koje prolaze krvni i limfni sudovi, živci, vodovi ili kanali, ulazeći ili napuštajući organ. H. pulmonis (engl. h. of lung, lat. h. pulmonis), ulazno polje pluća. Ulegnuće nepra-vilnog, izduženog oblika koje se nalazi na unutrašnjoj ili medijastinalnoj strani pluća. Kroz ulazno polje prolaze elementi plućnog korena: glavna dušnica, plućna arterija, dve plućne vene, plućni živčani splet i nutritivni krvni sudovi pluća: dušnične grane i dušnične vene; h. renale (engl. h. of kidney, lat. h. renale ), ulazno polje bubrega. Duboki uspravno postavljeni prorez na sredini unutrašnje ivice bubrega kroz koji prolaze: bubrežna karlica, bubrežna arterija i vena i bubrežni živčani splet. Vena i njene grane su postavljene obično napred u ulaznom polju, arterija i njene grane u sredini, a bubrežna karlica pozadi.

HILUS (engl. hilum, lat. hilum), v. hilum.

HILUS PLUĆA engl. hilum pulmonis), centralni deo medijastinalne strane plućnog krila u kome bronhi i krvni sudovi ulaze u pluća.

HILUSNE ĆELIJE (engl. hilus cells), krupne, svetle ćelije, koje se u gomilicama nalaze oko hilusa jajnika. Sadrže mnogo lipohromnog pigmenta, lipidnih kapi i glatkih endoplazmatskih tubula. Okružene su kapilarima i amijelinskim nervnim vlaknima. Tokom trudnoće i u menopauzi njihov broj se povećava. Smatra se da su ove ćelije endokrine i da luče androgene.

HIMEHROMON (engl. hymecromone), antiholinergik, spazmolitik i holeretik. Smanjuje tonus glatkih mišića i povećava oticanje žuči. Koristi se oralno za lečenje spazama u žučnim putevima. Preparati: Himekromon, Mendiaxon.

HIMEN (engl. hymen, lat. hymen), devičnjak. Tanka, vezivna opna koja delimično ili potpuno zatvara ulazni otvor vagine kod devojaka. Oblik, veličina, debljina i elastičnost devičnjaka variraju, ponekad može

biti i urođeno odsutan, što je prava retkost.

HIMENOTOMIJA (engl. hymenotomy), ope-racija na vagini koja podrazumeva inciziju (hirurško zasecanje) himena. Izvodi se kod postojanja tzv. kožastog himena, himena pretežno izgrađenog od vezivih elastičnih vlakana, što dovodi do dispareunije (bolnog snošaja). Može se izvesti u kod mladih devojaka sa inperforantnim himenom (himenom bez otvora). U tim slučajevima dolazi do nakupljanja menstrualne krvi u vagini koja ne može da se izliva u spoljašnju sredinu.

HIMERA (engl. chimera), organizam koji nastaje spajanjem (fuzijom) ćelija poreklom od dva različita zigota (zametka). Kod ljudi se može javiti himerizam krvnih ćelija kod dvojajčanih blizanaca, kao posledica raz-mene matičnih ćelija hematopoeze preko placentalnih krvotoka in utero. Vrlo retke su dispermične himere, koje nastaju fuzijom dva zigota u jednu jedinku. Himerni DNK klon: DNK klon u kome su insertovane sekvence koje potiču od dva ili više različitih lokusa.

HIMOTRIPSIN (engl. chymotrypsin), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.1) koji katalizuje razgradnju polipeptida do manjih peptidnih jedinica. Iz pankreasa se izlučuje u formi himotripsinogena koji se aktivira tripsinom u tankom crevu. Snižena aktivnost himotripsina u stolici ukazuje na opstrukciju pankreasnog kanala ili cističnu fibrozu.

HIMOTRIPSINOGEN (engl. chymotrypsinogen), neaktivna forma enzima koji se nalazi u pankreasnom soku. Sekretuju ga ćelije egzo-krinog pankreasa pod uticajem holecistokinina i vagusa. U tankom crevu, pod dejstvom tripsi-na, prelazi u aktivnu formu, himotripsin.

HIMUS (engl. chyme), želudačna kaša, polutečni sadržaj želuca koji kardijačna pumpa kroz pilorus ubacuje u duodenum. Sastoji se od delimično svarene hrane i želudačnog soka. Himus je naziv i za sadržaj tankog cre-va.

HINOLONI (engl. quinolones), sintetski antibiotici izvedeni iz uroantiseptika nali-diksinske kiseline. Grupu čine: nalidiksinska kiselina, pipemidna kiselina, enoksacin, norfloksacin, ciprofloksacin, fleroksacin, ofloksacin, pefloksacin i dr. Dok su stari članovi niza samo uroantiseptici, većina novih hinolona ima u molekulu i atom fluora, pa se nazivaju fluorohinoloni. Osim u mokraćnim putevima, oni dostižu baktericidne koncentracije i u tkivima i telesnim tečnostima, pa mogu da se koriste za lečenje

sistemskih infekcija kao pravi antibiotici.

HIP-, HIPO(engl. hyp-, hypo), prefiks sa značenjem: 1. gubitak ili mala dimenzija; 2. anatomski pojam za ispod, manje nego. Npr. hipoglosalan, znači podjezični.

HIPER(engl. hyper-), prefiks sa značenjem: 1. ekscesivno, abnormalno povećan; 2. anatomski pojam za iznad.

HIPERACIDITET (engl. hyperacidity), višak kiselina u želudačnom soku.

HIPERAKUZIJA (engl. hyperacusis), preosetjivost, pojačan osećaj zvučne percepcije.

HIPERALDOSTERONIZAM (engl. hyperaldosteronism), v. aldosteronizam.

HIPERALGEZIJA (engl. hyperalgezia), po-većana osetljivost oštećenog ili inflamiranog tkiva, tako da i umerena stimulacija može da izazove bol. Može da bude: primarna, u predelu oštećenja tkiva, i sekundarna, u neoš-tećenom tkivu koje okružuje povredu.

HIPERALIMENTACIJA (engl. hyperalimentation), povećano uzimanje ili davanje hranljivih materija.

HIPERAMILAZEMIJA (engl. hyperamyla-semia), povišena aktivnost amilaze u krvi, koja se javlja pre svega u slučaju pankreatitisa i nekih drugih oboljenja. Usled povećane aktivnosti u krvi, u urinu je prisutna takođe veo-ma visoka aktivnost ovog enzima. Ova pojava se označava kao hiperamilazurija.

HIPERAMINOACIDEMIJA (engl. hyperaminoacidemia), povećana koncentracija ami-nokiselina u krvi, koja se često označava i imenom aminokiseline koja se povećava u kr-vi, kao npr. hiperglicinemija, hipervalinemija.

HIPERAMINOACIDURIJA (engl. hyperaminoaciduria), povećana koncentracija aminokiselina u urinu. Ova pojava se sekundarno javlja usled poremećenog metabolizma aminokiselina.

HIPERAMONEMIJA (engl. hyperammonemia), patološki visoka koncentracija amonijaka u krvi. Obično se javlja usled izmenjenog metabolizma amonijaka kod teških oboljenja jetre. Ova pojava se može javiti kongenitalno usled deficijencije enzima ornitin-karbamoil transferaze i karbamoil-fosfat sintetaze I.

HIPERBILIRUBINEMIJA (engl. hyperbili-rubinaemia), povišena koncentracija bili-rubina u krvi; javlja se u toku raznih vrsta žutica. U odnosu na vrstu bilirubina koji je povišen u krvi, hiperbilirubinemija može biti: kongenitalna , kod Crigler-Najjar sindroma; konjugovana , kod oštećene ekskrecije jetri-nih ćelija ili opstrukcije žučnih puteva u jetri ili ekstrahepatičnih žučnih puteva (ovaj tip se javlja kod DubinJohnsonovog sindroma ili Rotarovog sindroma); konstitucionalna, kod Gilbertovog sindroma; neonatalna , prolazna bilirubinemija u kojoj postoji povišenje nekonjugovanog bilirubina, a javlja se kod zdrave novorođenčadi (žutica se javlja 3 - 4 dana po rađanju i može da uzrokuje nastanak kernikterusa); nekonjugovana , posledica stvaranja velike količine bilirubina (kod hemolize), nedovoljnog odstranjivanja bilirubina iz krvi putem jetre ili njegove poremećene konjugacije u jetri.

HIPEREKSTENZIJA (engl. hyperextensio), povećano opružanje zgloba, više od normalnog.

HIPEREMEZIS GRAVIDARUM (engl. hyperemesis gravidarum), prekomerno povra-ćanje trudnice, najopasnija rana graviditetna toksikoza. Obično počinje u ranoj trudnoći i karakteriše je povraćanje 15 - 20 puta na dan, pri čemu trudnica ne može da unosi, zadržava niti koristi nikakvu vrstu ni tečne ni čvrste hrane, zbog čega dolazi do slabljenja, dehidratacije i značajnog poremećaja metabolizma. Ukoliko se ne leči, može doći i do promena na jetri, bubrezima i srcu. Uzrok je nepoznat, ali se pretpostavlja da je u pitanju psihički faktor, odnosno da kod ovih pacijenktinja postoji podsvesan otpor protiv postojeće trudnoće. Lečenje je uglavnom uspešno, a samo u retkim slučajevima neophodan je prekid trudnoće.

HIPERFLEKSIJA (engl. hyperflexion), obim pokreta fleksije (savijanja, odnosno primica-nja dva susedna segmenta) koji prelazi fizio-lošku granicu tog pokreta u datom zglobu.

HIPERFOSFATEMIJA

(engl. hyperphosphataemia), povećanje količine fosfata u krvi. Najčešće je asimptomatska.

HIPERGAMAGLOBULINEMIJA (engl. hypergammaglobulinaemia), suvišno stvaranje gama-globulina. Poremećaj se može ispoljiti kao poliklonska hipergamaglobulinemija, kada se istovremeno stvaraju dve ili više frakcija gamaglobulina. Javlja se u autoimunim bolestima (sistemski eritemski lupus, reumatoid artritis), hroničnim infekcijama (kalaazar, subakutni bakterijski endokarditis, tuberkuloza) i hroničnim oboljenjima jetre. Drugi način ispoljavanja hipergamaglobulinemije je povećanje samo jedne frakcije gama-globulina, tzv. monoklonska hipergamaglobulinemija. Javlja se u multiplom mijelomu.

HIPERGLIKEMIJA (engl. hyperglycemia), nalaz glukoze u krvi veći od normalnih vrednosti glukoze. Ovo stanje se najčešće javlja usled deficita insulina, kada se javlja šećerna bolest, praćena povećanim izlučivanjem glu-koze urinom.

HIPERHIDROZA (engl. hyperhidrosis), ekscesivno znojenje koje može biti lokalno i difuzno. Javlja se na rukama i nogama, ispod pazuha i oko genitalija, ili po celom telu. Može se pojaviti i u sklopu drugih bolesti, kao propratna pojava tuberkuloze, malarije, pneumonije, Basedowljeve bolesti i gihta. Postoji idiopatsko znojenje, kad se uzrok ne može otkriti. S druge strane prekomerno znojenje može biti prouzrokovano toplotom, vazomotornim medikamentima, spinalnim refleksima i emocijama. Pri oštećenju pojedinih nerava javljaju se unilateralne lokalne hiperhidoze, kod neuritisa, hemiplegija i encefalitisa.

HIPERHLORHIDRIJA (engl. hyperchlorhydria), povišena sekrecija hlorovodonične kiseline u parijetalnim ćelijama želudačne sluzokože.

HIPERHOLESTEROLEMIJA (engl. hypercholesterolaemia), patološki povećana koncentracija holesterola u krvi. Familijarna hiperholesterolemija je nasledna bolest metabolizma lipoproteina, a nastaje usled defekta u ćelijskim receptorima za LDL (lipoproteini male gustine). Nasleđuje se autosomno dominantno sa genski doziranim efektom. Karakterišu je ksantomi po koži i tetivama, oko kornee i rani nastanak ateroskleroze. To je tip IIa hiperlipoproteinemije po svom biohemijskom fenotipu. Ređe može biti zastupljen i IIb fenotip (v. hiperlipidemija). Poligenska hiperholesterolinemija javlja se u sklopu niza različitih bolesti kod kojih postoji kombinacija genetskih, ali često i negativnih faktora ži-votne sredine. Rezultat toga je porodična hiperholesterolemija i kombinovana poro-dična hiperlipidemija.

HIPERIMUNIZACIJA

(engl. hyperimmunization), stanje kada u organizmu postoji vrlo visok nivo nekih antitela, a nastao je kao posledica čestog davanja npr. vakcina protiv određenog izazivača bolesti.

HIPERINFLACIJA PLUĆA (engl. lung hyperinflation), povećanje totalnog kapaciteta pluća usled povećanja njihovog rezidualnog volumena, nekad praćeno smanjenjem vitalnog kapaciteta (pseudorestrikcija). Uzrok su najčešće emfizem ili astma.

HIPERKALCEMIJA (engl. hypercalcemia), patološki povećana koncentracija kalcijuma u serumu. Javlja se usled primarnog hipertiroidizma, različitih malignih stanja i nekih drugih oboljenja. Usled hiperkalcemije dolazi do povećanog izlučivanja kalcijuma putem urina, v. hiperkalciurija.

HIPERKALCIURIJA (engl. hypercalciuria), prisustvo kalcijuma u mokraći u povećanim količinama, najčešće u stanjima hiperkalcemije.

HIPERKALIJEMIJA (engl. hyperkalaemia), hiperkalemija, hiperpotazemija, nenormalno visoka koncentracija kalijuma u krvi, najčešće kao posledica poremećenog izlučivanja preko bubrega. Klinički je karakterišu elektrokardiografske promene (visok T-talas i nizak P-talas, ponekad pretkomorna asistolija). U izraženim slučajevima mogu da se jave bol i flakcidna paraliza, a iznenadni i veći porast kalijuma u krvi može da dovede do akutnog prestanka rada srca..

HIPERKAPNIJA (engl. hypercapnia), povišena koncentracija ugljen-dioksida u krvi, najčešće kao posledica smanjene ventilacije (hipoventilacija). V. respiratorna insuficijencija.

HIPERKERATOZA (engl. hyperkeratosis), prekomerna razvijenost rožastog sloja kože, koja nastaje zbog prekomerne produkcije ke-ratina. Opisana je i retencijska hiperkeratoza koja nastaje zbog smanjenog ljuštenja i zadebljanja kornealnog sloja kože (epiderma).

HIPERLIPIDEMIJA (engl. hyperlipidaemia), povećana količina lipida u krvi, koja se javlja usled poremećaja u ishrani ili naslednog faktora.

HIPERLIPOPROTEINEMIJA (engl. hyperlipoproteinaemia), povećana koncentracija lipoproteina u krvi zbog postojanja bolesti metabolizma lipoproteina. Može se javiti kao stečena, nasledna ili kombinovana. Bolest se klasifikuje po određivanju fenotipa, a svaki tip pokazuje neke varijacije u različitim koncentracijama pojedinih lipoproteinskih frakcija. Stečene h . nastaju sekundarno kao posledica neke druge primarne bolesti, kao što su hipotiroidizam, nefrotski sindrom, hipoadrenokorticizam, faktori spoljašnje sredine i način ishrane. Postoji pet fenotipova nasledne (familijarne) h. : tip 1 - egzogena hiperhilomikronemija (karakteriše je nenormalno povećanje koncentracije hilomikrona i do 12 sati nakon obroka koja nastaje zbog poremećaja u razgradnji hilomikrona gde se uz povećanu koncentraciju hilomikrona nalazi i izrazito povećanje koncentracije triglicerida); tip 2a - endogena hiperholesterolemija ili hiperbetalipoproteinemija (karakteriše je izrazito povećanje koncentracije lipoproteina male gustine (LDL), odnosno holesterola); tip 2b - hiperbeta i hiperprebeta ili lipoproteinemija (karakteriše je povećana koncentracija LDL i VLDL, lipoproteina vrlo male gustine, odnosno izra-zit porast koncentracije holesterola i umeren porast triglicerida); tip 3 - disbeta lipoproteinemija ili „broad beta“ lipoproteinemija (karakteriše je povećana koncentracija LDL, odnosno triglicerida i holesterola); tip 4 - endogena hipertrigliceridemija (karakteriše je povećana koncentracija VLDL, odnosno triglicerida sa obično normalnim nivoom holesterola; ako je koncentracija triglicerida izrazito visoka može doći do porasta koncentracije holesterola, ali je on uvek manji od porasta koncentracije triglicerida); tip 5 - egzogena hiperhilomikronemija ili endogena hiperprebetalipoproteinemija (karakteriše je povećana koncentracija VLDL i hilomikrona odnosno visoka koncentracija triglicerida i umeren porast koncentracije holesterola).

HIPERMENOREJA (engl. hypermenorrhoea), preterano jako menstrualno krvarenje. Karakteriše je veliki gubitak krvi, dok su trajanje krvarenja i vremenski razmaci (cik-ličnost) između njih potpuno normalni. Uz-roci su organski i funkcionalni, odnosno genitalni (endometrioza, miomi materice, polipi, hronična upala sluzokože materice, upala jaj-nika) i ekstragenitalni (poremećaji koagulacije krvi, povišen krvni pritisak, bubrežna oboljenja).

HIPERMETROPIJA (engl. hypermetropia, farsightedness), dalekovidost, refrakciona greška u kojoj se paralelni zraci koji dolaze iz beskonačnosti seku u tački iza ravni mrež-njače, tako da dalekovida osoba ima zamagljen vid (vizus), i na daljinu i na blizinu.

HIPERNATRIJEMIJA (engl. hypernatrae-mia), koncentracija natrijuma u serumu veća od normalnih vrednosti (136 - 145 mmol/L). Ova pojava se javlja uglavnom zbog gubitka telesnih tečnosti koje sadrže više vode nego natrijuma, a koji je praćen neodgovarajućim unošenjem vode. Na hipernatrijemiju utiču brojni renalni i ekstrarenalni faktori.

HIPERNEFROM (engl. hypernephroma), v. Grawitzov tumor.

HIPERODONCIJA, v. anomalije zuba.

HIPEROSMOLARNOST (engl. hyperosmolarity), povišenje osmotske koncentracije u telesnim tečnostima.

HIPEROSTOZA (engl. hyperostosis), hiper-trofija kosti, izraštaj na kosti ili osifikacija (okoštavanje) ligamenata.

HIPERPARATIROIDIZAM (engl. hyperparathyroidism), preterana sekrecija para-tiroidnog hormona zbog prisustva jedne ili više adenomski izmenjenih paratiroidnih žlezda. Karakteriše ga gubitak minerala kalcijuma iz kostiju uz slabljenje koštane strukture i mogućih preloma, kao i sledstveno poveća-nje kalcijuma i sniženje neorganskog fosfata u krvi. Klinički se ispoljavaju rekurentna nefro-litijaza, peptički ulkusi, mentalna izmenje-nost, a nekada i značajna resorpcija kostiju.

HIPERPERISTALTIKA (engl. hyperperistalsis), veoma ubrzana peristaltika. Odnosi se na sve cevaste organe ili delove organa koji imaju i uzdužna i poprečna prugasta mišićna vlakna. Može biti organska (razne infekcije, bakterijski toksini, toksične materije) i funkcionalna (nadražaj parasimpatikusa, ako je reč o peristaltici gastrointestinalnog sistema).

HIPERPIGMENTACIJA (engl. hyperpigmentation), prekomerno stvaranje melaninskog pigmenta. Postoje: mehaničke, fizičke, hemijske i aktinične pigmentacije, zatim, kod opštih bolesti, endokrinih poremećaja i kao propratni simptom nekih dermatoza.

HIPERPIREKSIJA (engl. hyperpyrexia), iz-razito povišena telesna temperatura (iznad 40oC) u toku groznice.

HIPERPITUITARIZAM (engl. hyperpituitarism), v. adenomi hipofize.

HIPERPNEJA (engl. hyperpnoea), nenormalno povišenje dubine i brzine respiratornih pokreta.

HIPERPOLARIZACIJA (engl. hiperpolarisation), stanje u kome je vrednost membranskog potencijala negativnija od mirovnog membranskog potencijala; faza akcionog potencijala koja nastaje posle repolarizacije Tada u toku nekoliko milisekundi ostaju otvoreni kalijumovi kanali kroz koje kalijum napušta ćeliju dovodeći do hiperpolarizacije membrane; ova faza akcionog potencijala naziva se i pozitivan, naknadni potencijal.

HIPERPOLARIZIRAJUĆI FAKTOR ENDOTELA (engl. endothelial hyperpolarizing factor), v. EDHF.

HIPERPROLAKTINEMIJA (engl. hyperprolactinemia), prekomeran nivo prolaktina nastao kao odgovor na fiziološka stanja (dojenje, stres), upotrebu nekih lekova, prisustvo adenoma hipofize ili oboljenja hipotalamusa. Klinički je karakteriše galaktoreja i/ili hipo-gonadizam (v. prolaktinom).

HIPERREAKTIVNOST (engl. hyperreactivity), pojačana reakcija na stimulus.

HIPERSALIVACIJA (engl. hypersalivation, lat. sialorrhea ili ptyalismus), povećano lučenje pljuvačke, najčešće kao posledica akutnih infekcija usne šupljine, nicanja zuba, mentalnih oboljenja, neuroloških poremećaja, alkoholizma, malnutricije, a nekada i prisus-tva stomatoloških nadoknada.

HIPERSEKRECIJA (engl. hypersecretion), pojačana sekrecija. Najčešće se odnosi na žlezdanu sekreciju sluzi, kiseline ili enzima.

HIPERSENZIBILNOST (engl. hypersensibility), suviše jaka percepcija (opažanje) osećaja.

HIPERSENZITIVNI VASKULITIS (engl. hypersensitive vasculitis), v. alergijski vaskulitis.

HIPERSENZITIVNOST (engl. hypersensitivity), 1. pojačan odgovor koji se javlja posle ponavljanog izlaganja antigenu i znatno je intenzivniji od reagovanja pri prvom kontaktu sa antigenom; 2. pojačana reakcija na svaki stimulus.

HIPERTELORIZAM (engl. hypertelorism), nenormalno povećanje razdaljine organa. Npr., očni ili orbitalni hipertelorizam karakteriše nenormalno povećana međuorbitalna razdaljina. Obično je udružen sa kraniofacijalnom i kleodokranijalnom dizostozom koje prati i mentalna retardacija.

HIPERTENZIJA (engl. hypertension), povi-šen pritisak krvi; oboljenje koje zbog meha-ničkog delovanja povišenog dijastolnog i/ili sistolnog krvnog pritiska na unutrašnju povr-šinu zida arterijskog krvnog suda, dovodi do naprezanja zida leve komore srca i oštećenja endotela arterija i arteriola. To se dalje izražava progresivnim promenama na odgovarajućem sistemu i u nizu organa (pretežno srca, mozga, bubrega) dovodeći do poveća-nog rizika smrtnosti. Krvni pritisak se izra-žava u milimetrima živinog stuba (mmHg) ili kilopaskalima (kPa) po novom međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI). Sistolni krvni pritisak nastaje u arterijama u trenutku sistole, tj. pritisak istiskivanja (izbacivanja) udarnim volumenom, kontrakcijom leve komore u cirkulaciju (odgovara broju mmHg pri kome se pojavljuje prvi ton nad arterijom brachialis prilikom merenja krvnog pritiska). Dijastolni krvni pritisak odražava krvni pritisak u arterijama u trenutku dijastole srca (prilikom merenja krvnog pritiska odgovara nivou krvnog pritiska izraženom u mmHg, pri kome u toku auskultacije iščezavaju tonovi nad arterijom brahialis). Bliže o tehnici i aparatima za merenje krvnog pritiska videti u odrednici “krvni pritisak’’. Normativi krvnog pritiska odraslih su: normalan krvni pritisak je sistolni ≪130 mmHg, a dijastolni ≪85 mmHg; visok normalan sistolni krvni pritisak je između 130 i 139 mmHg, a visok normalan dijastolni krvni pritisak između 85 i 89 mmHg. Kada se kod osobe nađu sistolni i dijastolni krvni pritisak u različitim kategorijama, bolesnik se klasifikuje prema većim vrednostima pritiska. Prema opšteprihvaćenim kriterijumima, smatra se da arterijska hi-pertenzija postoji (sistematizovana po stadijumima ili stepenima) kada je izražena u mmHg:Uobičajen način merenja (živin tenziometar, manometar, elektronski i dr.), iako najčešći i najdostupniji, ima puno ograničenja. Regi-struje se samo u određenom trenutku tokom 24 sata, pa se danas prednost daje registrovanju krvnog pritiska tokom 24 sata. Tako se sagledava kretanje krvnog pritiska tokom noćnodnevne aktivnosti i poredi se sa subjektivnim tegobama i odgovorom na lekove. Isključuje se tzv. „hipertenzija belih mantila’’, što danas omogućuje holter monitoring krvnog pritiska (v. holter monitoring). Hipertenzivne krize su iznenadni skokovi krvnog pritiska, koji dostiže visoke nivoe (preko 220/120 mmHg). Mogu da izazovu brojne i teške komplikacije na srcu (srčana insuficijencija, akutni infarkt miokarda), na CNS-u (cerebrovaskularna insuficijencija, moždani insult), rupturu aneurizme aorte, na bubrezima (akutna i hronična bubrežna insuficijencija, nefroskleroza) i da izazovu nap-rasnu srčanu smrt. Razlikuju se primarna ili esencijalna arterijska hipertenzija (hypertensio arterialis essentialis) kojoj je uzrok ne-poznat, ali se „okrivljuju“ mnogi faktori: genetski, nervno-psihički, godine života, sistem renin-angiotenzin, presoreceptori, endotelin, patogenetski način života i navike (unos soli, gojaznost, fizička neaktivnost, alkoholizam, neregulisan

dijabetes mellitus i dr.). Sekundarna hipertenzija je poznate etiologije i jav-lja se u bolestima drugih organa i sistema: bubrega (nefroparenhimska, nefrovaskularna), srca, endokrinih žlezda, oboljenja CNS-a i dr.

HIPERTENZIVNA HEMORAGIJA (engl. hypertensive hemorrhage), krvarenje u moz-gu, obično lokalizovano u području capsulae internae, prouzrokovano rupturom lentikulostrijatnih ili talamostrijatnih arterija prilikom hipertenzivne krize. Praćena je pore-mećajem stanja svesti i kontralateralnim piramidalnim deficitom.

HIPERTENZIVNA RETINOPATIJA (engl. hypertensive retinopathy), promene na retini koje se javljaju usled povećanog krvnog pritiska, a koje su posledica lokalne ishemije (sla-bije prokrvljenosti). Postoji podela po Keith-WagnerBarkeru na četiri stadijuma: I - postoji blago umanjenje arteriola kombinovano sa pojavom refleksa u obliku bakarne i srebrne žice; II - postoji znak arterijsko-venskog ukrštanja, proširenje venskih stabala; III - na retini se javljaju krvarenja, meki eksudati u obliku pamuka, otok retine, često sa trombozom grane vene centralis retine; IV - postoje svi znaci treće grupe uz otok papile optičkog živca.

HIPERTERMIJA (engl. hyperthermia), pregrejavanje organizma; javlja se pod dejstvom povišene spoljašnje temperature (tropski predeli, topionice, ložionice) na organizam. U momentu kada dođe do prekoračenja adaptacionih mogućnosti osobe koja se nalazi u ovakvim uslovima, javlja se insuficijencija termoregulacije i nastanak hipertermije. Postoji pet kliničkih oblika: toplotni udar, toplotni mišićni grčevi, sunčanica, hipertermički kolaps i termogenetska anhidroza.

HIPERTIROIDOZA (engl. hyperthyroidism, thyrotoxicosis ), sindrom nastao usled prisustva nenormalno velike količine tiroidnih hormona. Karakterišu je ubrzan rad srca, znoje-nje, nepodnošenje toplote, tremor, povećan apetit, mršavljenje, anksioznost. Najčešće je reč o povećanom lučenju tiroidnih hormona u štitastoj žlezdi zbog hiperaktivne difuzne strume ili nodusa. Najčešći vid hipertiroidoze je Graves-Basedowa hipertireoza.

HIPERTRIHOZA (engl. hypertrichosis), po-jačan rast kose na predelima gde normalno nema dlaka. Može biti uslovljena naslednim i stečenim faktorima. Može biti regionalna na pojedinim delovima tela, ili univerzalna kada zahvata površinu celog tela.

HIPERTROFIČNA OSTEOARTROPATIJA

(engl. hypertrophic osteoarthropathy), sindrom koji karakteriše pojava maljičastih prstiju na rukama i nogama, uzrokovana hroni-čnim periostitisom sa stvaranjem novog koštanog tkiva na distalnim okrajcima falangi. Često je prisutna i upala perifernih zglobova, kao i neurovegetativne smetnje (bledilo, crvenilo i znojenje). Postoji primarni (idiopatski i hereditarni) oblik i sekundarni , koji je posle-dica različitih bolesti unutrašnjih organa, naj-češće oboljenja pluća. Klinički nalaz je ti-pičan: zadebljanje distalnih falangi na šakama i stopalima, sa noktima koji imaju izgled stakla na satu, a u vrhovima prstiju i nad distalnim delovima kosti prisutan je osećaj pečenja.

HIPERTROFIČNA STENOZA PILORUSA U ODOJČETA (engl. hypertophic pyloric stenosis in an infant), nastaje kao posledica prolongiranog spazma mišićnog sloja, edema sluzokože i podsluzokože kanala pilorusa. Uzrok nije poznat. Utvrđeno je postojanje hipergastrinemije i hiperaciditeta u želucu. Palpacijom se otkriva valjkasta formacija hiper-trofičnog pilorusnog kanala. Dijagnostikuje se ehomotomografski i rendgenskim kontrastnim pregledom. Želudac je dilatiran, evakuacija iz želuca prolongirana. Pilorusni kanal se vidi u vidu trakaste senke okrenute vertikalno i kranijalno. Hipertrofična stenoza pilorusa kod od-raslih je prouzrokovana hipertrofijom mišića pilorusnog kanala. Pretpostavka je da nastaje kao posledica postulkusne strukture. Zapa-ljenske promene postoje u sluzokoži i podsluzokoži, a zatim dolazi do hipertrofije mišićnog sloja pilorusa. Ispoljava se ponavljanim, obilnim povraćanjem hrane unete u 3h. Endoskopski se isključuje maligni proces u antrumu.

HIPERURIKEMIJA (engl. hyperuricaemia), povišena koncentracija mononatrijum-urata (mokraćne kiseline) u serumu. Ovakav nalaz se nekad otkriva slučajno - asimptomatska hi-perurikemija. Prisutan je kod 98% bolesnika sa simptomatskim gihtom (uratna artropatija), mada se povišene vrednosti mononatrijumurata u serumu javljaju i kod bolesnika sa ras-prostranjenom kožnom psorijazom, tokom nekih malignih bolesti (pretežno krvi), kod bolesnika sa renalnom insuficijencijom, hi-pertenzijom, aterosklerozom i ishemijskom bolešću srca.

HIPERVENTILACIJA (engl. hyperventilation), plućna ventilacija koja prevazilazi ventilaciju neophodnu za zadovoljenje metaboli-čkih potreba organizma, a kao posledica toga može doći do smanjivanja koncentracije ugljen-dioksida u krvi i nastanka alkaloze. Hiperventilacija se nekad koristi kao test za izazivanje. Često se javlja u strahu, anksioz-nim stanjima, kod povišene telesne temperature, povreda centralnog nervnog sistetma i sl. Dovodi do hipokapnije (snižena koncentracija ugljen-dioksida u krvi), slabosti, vrtoglavice, trnjenja i tetaničkih grčeva.

HIPERVITAMINOZA (engl. hypervitamino-sis), nagomilavanje u organizmu jednog ili više vitamina. Kod hipervitaminoze vitamina A dolazi do gubitka kose, bolesti kože, glavobolje, bolova u kostima i zglobovima, anoreksije, umora, razdražljivosti, okoštava-nja, uvećanja jetre i slezine, otoka papila i pseudotumora mozga. Kod hipervitaminoze vitamina D javljaju se glavobolja, umor, gubitak u težini, bolovi u telu i

dr.

HIPERVOLEMIJA (engl. hypervolaemia), povećanje zapremine krvi. Javlja se u tri tipa: obična h. , postoji jednako povećanje ćelija i plazme i normalan hematokrit; oligocitemi-čna h. , smanjenje broja ćelija i apsolutno povećanje zapremine plazme, nizak hematokrit; policitemička h. , povećana masa eritrocita, plazmatski deo je normalne zapre-mine, a hematokrit izrazito visok.

HIPNOTICI (engl. hypnotics), lekovi za spavanje. Oni olakšavaju zaspivanje skoro pri-rodnim putem, jer najpre otklanjaju psihičku napetost i omogućavaju normalan dolazak sna. Tradicionalni hipnotici su bili barbiturati (fenobarbiton i dr.), ali su napušteni zbog razvoja zavisnosti i samoubilačkih trovanja. Moderni hipnotici su benzodiazepini: diazepam, flurazepam, nitrazepam i dr., koji imaju malo neželjenih dejstava, ali se ipak preporučuju samo za kratke kure lečenja nesanice. U nekim delovima sveta kao hipnotici se preporučuju i sedativni antihistaminici.

HIPNOZA (engl. hypnosis), izmenjeno stanje svesti koje može da se javi spontano ili da bude izazvano verbalnim i drugim stimulusima. Razvija se povećana prijemčivost za sugestije i sposobnost organizma da uve-de psihološke i fiziološke promene u po-našanje, koje u drugim stanjima nije u stanju da izvede. Protivurečni su izveštaji o ulozi hipnoze u terapiji, a još je spornija njena uloga u psihoterapiji. Veliki broj autora smatra da ona ne daje znatnije i trajnije efekte, a da je u mnogim slučajevima i kontraindikovana.

HIPOAKTIVAN (engl. hypoactive), koji se odnosi na hipoaktivnost ili je karakteriše.

HIPOAKTIVNOST (engl. hypoactivity), ne-normalno smanjena aktivnost jednog ili više organa ili delova tela (npr. peristaltika).

HIPOAKUZIJA (engl. hypacusis), nepotpuna gluvoća.

HIPOALBUMINEMIČNA MALNUTRICIJA (engl. hypoalbuminemic malnutrition), belančevinsko gladovanje malnutricionog tipa. Manifestuje se stanjem hronične pothra-njenosti. Intenzivan pad belančevina u krvi dovodi do hipoonkije i

hipovolemije sa stvaranjem otoka malnutricionog tipa.

HIPOALBUMINEMIJA (engl. hypoalbuminaemia), patološki niska koncentracija albumina u serumu, koja se javlja usled malnutricije, umanjene sposobnosti jetre da sintetiše albumin, kao npr. u slučaju ciroze ili hepatitisa. Javlja se i usled povećanog gubitka proteina u slučaju masivne proteinurije, npr. kod nefrotskog sindroma.

HIPOALERGEN (engl. hypoallergene), materija koja nema veliku sposobnost izazivanja alergijskih reakcija. Postoje deterdženti koji retko izazivaju alergijsku reakciju.

HIPOBETALIPOPROTEINEMIJA (engl. hypobetalipoproteinaemia), redak genetski poremećaj, koji se prenosi na autosomalni dominantni način, a karakteriše se smanjenom koncentracijom beta-lipoproteina, koji su poznati i kao proteini niske gustine (LDL).

HIPODIPSIJA (engl. hypodipsia), smanjen osećaj žeđi.

HIPODONCIJA (engl. hypodontia), delimi-čan nedostatak zuba; uopšteno, stanje karakteristično odsustvom jednog ili više zuba, retko povezano sa ostalim anomalijama. Naziva se i parcijalnom anodoncijom i oligodoncijom.

HIPOFARINKS (engl. hypopharynx, lat. hypopharynx), donji ili grkljanski sprat ždrelne duplje koji se nalazi neposredno iza grkljana a ispred tela III, IV, V i VI vratnog pršljena. Pruža se između dve ravni, gornje, koja prolazi vrhom uzdignutog grkljanskog kapka ili epiglotisa, i donje, koja prolazi donjom ivicom prstenaste hrskavice grkljana, odakle se ovaj sprat ždrela nastavlja lumenom jednjaka. Grkljanski sprat ždrelne duplje i grkljanska duplja komuniciraju međusobno preko ulaz-nog otvora grkljana.

HIPOFIZA (engl. pituitary gland), endokrina žlezda smeštena u turskom sedlu sfenoidne kosti na bazi lobanje. Sastoji se iz prednjeg režnja ili adenohipofize i zadnjeg režnja ili neurohipofize. V. glandula pituitaria.

HIPOFIZEKTOMIJA (engl. hypophysectomy), hirurška ekstirpacija ili destrukcija pituitarne žlezde u mozgu. Operacija može da se izvede putem otvaranja lobanje (transkranijalne operacije) ili bez otvaranja lobanje (ekstrakranijalne operacije). Ekstrakranijalne operacije na hipofizi izvode se pomoću po-sebnih instrumenata kroz nos ili kroz usta, re-zervisane su za tumore manjih dimenzija i omogućavaju da se hormonski aktivni tumori prednjeg režnja hipofize (adenomi) izljušte iz svog ležišta i odstrane (adenektomija). Ređe se koristi ekstirpacija prednjeg režnja hipofize (hipofizektomija). Dekstrukcija hipofize mo-že se postići i stereotaksičnim uvođenjem iz-vora radioaktivnog zračenja u tumor ili primenom kriohirurgije.

HIPOFIZNA JAMA (engl. hypophysial fossa, pituitary fossa, lat. fossa hypophysialis), v. fosa hipofizijalis.

HIPOFOSFATEMIJA (engl. hypophospha-taemia), smanjenje količine fosfata u krvi. Manifestuje se hemolizom, umorom, slabošću i konvulzijama. Može da se javi kod hiperparatiroidizma, rahitisa, osteomalacije, izra-ženih bubrežnih tubularnih poremećaja uklju-čujući i Fanconiev sindrom.

HIPOFUNKCIJA (engl. hypofunction), sma-njena ili ograničena funkcija.

HIPOGAMAGLOBULINEMIJA (engl. hypogammaglobulinaemia), kongenitalna ili stečena smanjena koncentracija jednog ili više gama-globulina u krvi, obično kao pos-ledica povećanog katabolizma proteina ili gubitka putem urina. Stanje je udruženo sa nekim bolestima krvi i stečenom imunodeficijencijom. Postoji sklonost ka infekcijama.

HIPOGASTRIJUM (engl. hypogastrium, lat. hypogastrium), donji trbušni sprat koji se sastoji od tri predela: srednjeg ili stidnog (pu-bičnog) i dva bočna, desnog i levog preponskog (ingvinalnog) predela.

HIPOGASTRIČNI PLEKSUS (GORNJI) (engl. superior hypogastric plexus), simpatički nervni pleksus koji čine postganglijska vlakna preaortnih i lumbalnih simpatičkih ganglija, a manjim delom sakralne parasimpatičke ganglije i vlakna. Nastavlja se na mezenterični pleksus; lokalizovan je ispred tela pršljenova L4, L5 i između ilijačnih krvnih sudova, produžava prema pelvisu i u predelu promontorijuma deli se na hipogastričke nerve koji dalje sa obe strane rektuma grade donji hipogastrični pleksus. Inerviše

distalni deo kolona, mokraćnu bešiku i reproduktivne organe. Njegova neuroliza alkoholom ili fenolom dorzalnim pristupom uz radiološku kontrolu položaja igala služi za palijativno uklanjanje visceralnog pelvičnog i perinealnog bola, najčešće maligne etiologije.

HIPOGLIKEMICI (engl. hypoglicemic drugs), lekovi koji snižavaju glikemiju, koncentraciju glikoze u krvi, kod bolesnika sa dijabetom. To su oralni antidijabetici i insulini koji se daju putem injekcija.

HIPOGLIKEMIJA (engl. hypoglycemia), smanjeni nivo glukoze u krvi.

HIPOGONADIZAM (engl. hypogonadism), nedovoljna funkcija polnih žlezda. Uslovljen je poremećajima embrionalnog razvoja testisa (potpuna nerazvijenost ili nespuštenost), odnosno jajnika, urođenim poremećajima hipofize (sekundarni h.) ili hromozomskim poremećajima; kod devojčica najčešće Turne-rovim sindromom, a kod dečaka Klinefelterovim sindromom. Ispoljava se izostankom pubertetskog razvoja kod dece oba pola. Stečeni h. je posledica oštećenja polnih žlezda zračenjem ili citostatskim lekovima, ređe povreda, tumora ili autoimunskih bolesti. Ispoljava se slabljenjem i gubitkom polne želje i polne moći, kod žena izostankom menstruacija i neplodnošću kod osoba oba pola. Može biti: eugonadotropni (sa normalnim gonadotropinima), hipergonadotropni (zbog primarnog deficita polnih hormona i reaktivnog porasta gonadotropina) i hipogonadotropni (postoji primarni deficit gonadotropina).

HIPOHLORHIDRIJA (engl. hypochlorhydria), smanjena količina hlorovodonične kiseline u želudačnom soku.

HIPOHONDRIJA (engl. hypochondria), stalna opsednutost i uznemirenost telesnim tego-bama i/ili bolešću (obično organskog porek-la), čija se lokacija često menja. Dijagnostikuje se kada žalbe potencijalnog bolesnika nisu objektivno zasnovane i kada se pronađe da ne postoji eventualna organska podloga za navedene tegobe. Za psihoanalizu, hipohondrija predstavlja povlačenje libida sa spoljnih objekata i njegovu investiciju u sopstveno telo.

HIPOHONDRIJUM (engl. hypochondrium, lat. hypochondrium), podrebarni predeo. Parni, desni i levi, predeo koji odgovara rebarnom luku i predstavlja deo gornjeg trbušnog sprata, v. epigastrijum.

HIPOHROMIJA

(engl. hypochromia), manjak normalne boje. Termin se obično upotrebljava da opiše crvena krvna zrnca koja karakterišu anemiju udruženu sa smanjenom sintezom hemoglobina; v. hipohromna anemija.

HIPOHROMNA ANEMIJA (engl. hypochro-mic anaemia), grupa anemija koje se odlikuju smanjenom koncentracijom hemoglobina u crvenim krvnim zrncima.

HIPOKALIJEMIJA (engl. hypokalaemia), nenormalno niska koncentracija kalijuma u krvi. Može da nastane zbog prekomernog gubitka kalijuma preko bubrega ili gastrointestinalnog sistema, zbog smanjenog unošenja ili međućelijskog premeštanja. Smanjenje kalijuma u ekstracelularnoj tečnosti hiperpolariše membranu u stanju mirovanja i redukuje eks-citabilnost neurona, srca i mišića. Veća hi-pokalijemija vodi ka paralizi, aritmiji srca, manjoj sposobnosti bubrega da koncentriše mokraću, metaboličkoj alkalozi, većem stva-ranju amonijum jona u bubregu i smrti. Kli-nički se može ispoljiti kao neuromišićno obo-ljenje, od slabosti do paralize, elektrokardiografskim promenama (depresija Ttalasa i elevacija U-talasa).

HIPOKALCIEMIJA (engl. hypocalcaemia), smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi ispod normalnih vrednosti. Razlozi su mnogobrojni, ali najčešći su: bubrežna oboljenja praćena proteinurijom i nesposobnost bubrega da stvaraju 1,25-dihidroksiholekalciferol i hipoparatireoidizam. Ispoljava se pojačanjem dubokih tetivnih refleksa, Chvostekovim znakom, grčevima mišića, trbušnih mišića i karpopedalnim spazmom.

HIPOKAMPALNA FORMACIJA (engl. hippocampal formation, lat. formatio hippocampi), deo limbičkog sistema odgovoran dominantno za funkciju pamćenja. Hipokampalna formacija je kompleksna struktura koja se sastoji od tri dela: hipokampusa ili Amo-novog roga, zupčaste vijuge ili girusa dentatusa i subikuluma. Izgrađuje je evolucijski najstariji deo kore velikog mozga troslojne građe, alokorteks, čiju površinu pokriva tanak sloj bele mase, alveus.

HIPOKAMPUS (engl. hippocampal gyrus, lat. gyrus hippocampi), v. girus hipokampi.

HIPOKAPNIJA (engl. hypocapnia), smanjenje parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi ispod normalnih vrednosti, obično zbog hiperventilacije pluća, v. respiratorna alkaloza.

HIPOKINEZIJA (engl. hypokinaesia), sma-njena pokretljivost, smanjena motorna funkcija ili motorna aktivnost.

HIPOKOAGULABILNOST (engl. hypocoagulability), poremećaj hemostaze uslovljen kvantitativnim ili kvalitativnim poremećajem činilaca koagulacije. Može biti nasledan ili stečen. Stečeni oblik se javlja kod oboljenja jetre, deficita vitamina K i diseminovane intravaskulne koagulacije.

HIPOKSANTIN (engl. hypoxanthine), purinska baza 6-oksipurin, koji je intermedijer u sintezi mokraćne kiseline. Formira se iz adenilne kiseline i prekurzor je ksantina.

HIPOKSEMIJA (engl. hypoxaemia), smanjen parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi ispod normalnih vrednosti, v. respiratorna insuficijencija.

HIPOKSIČNA HIPOKSIJA (engl. hypoxic hypoxia), hipoksija kod koje je snabdevanje eritrocita kiseonikom smanjeno zbog sma-njene količine kiseonika u atmosferskom vazduhu (velika nadmorska visina, hipoventilacija, ventilaciono-perfuzioni disbalans).

HIPOKSIJA (engl. hypoxia), nedovoljna snabdevenost ćelije kiseonikom, tako da je njegov parcijalni pritisak na nivou mitohondrija, kao krajnjeg potrošača, pao ispod kritične vrednosti. Razlikujemo 4 vrste hipoksije: anemi-čna h. (engl. anemic h.), u kojoj je kapacitet krvi za prenos kiseonika smanjen zbog sma-njene količine hemoglobina (smanjen broj eritrocita, smanjena količina hemoglobina) ili vezivanja kiseonika za njega (trovanje ugljen--monoksidom, abnormalni i hemijski prome-njen hemoglobin); hipoksična h. (engl. hypoxic h.), u kojoj je snabdevanje eritrocita kiseonikom smanjeno zbog smanjene količine kiseonika u atmosferskom vazduhu (velika nadmorska visina, hipoventilacija, ventilaciono-perfuzioni disbalans; histotoksična h. , (histotoxic h.), u kojoj tkivo ne može da koristi kiseonik za oksidativne procese zbog dejstva toksičnog agensa (npr. inaktivacija cito-hromoksidaze kod trovanja cijanidom); ishemična h. , (engl. ischemic h.), u kojoj je smanjeno snabdevanje ćelija krvlju, pa time i kiseonikom (šok, zatajivanje srca, intravaskularna opstrukcija); sinonimi: cirkulatorna h., stagnirajuća h. Fetalna h . ili h. in utero, javlja se kod nepravilne placentarne funkcije (odlubljena placenta), preeklampsije, prolapsa od-nosno uvrnute pupčane vrpce i u toku davanja anestezije; metabolička h. , u toku izrazito povećane potrebe organizma za kiseo-nikom (hipertireoza); stagnantana ili cirkulatorna ili ishemijska h., nastaje kao posledica poremećenog transporta inače prisutne dovoljne količine kiseonika zbog poremećenog krvnog protoka kao što se to dešava u toku

srčane insuficijencije.

HIPOLIPOPROTEINEMIJA (engl. hypolipoproteinaemia), relativni ili apsolutni deficit lipoproteina u krvi. Primarne hipolipoproteinemije su retki nasledni poremećaji; hipolipoproteinemije se mogu javiti i sekundarno usled drugih sistemskih stanja (malapsorpcija, malnutricija, anemija i hipertireo-idizam).

HIPOMAGNEZEMIJA (engl. hypomagnesaemia), nenormalno smanjena koncentracija magnezijuma u krvi. Manifestuje se preteranom nadražljivošću muskulature. Posledica je malapsorpcije, dehidracije, alkoholizma ili bubrežne bolesti. Klinički se često meša sa hipokalciemijom.

HIPOMASTIJA (engl. hypomastia), jedan od poremećaja u razvoju dojki. U stvari, dojke postoje, ali su slabo razvijene. Uzroci mogu biti agenezija ili hipoplazija jajnika. U tom slučaju prisutni su i seksualni infantilizam i telesna nerazvijenost. Primena terapije hormo-nima (estrogeni) može dovesti do rasta dojki.

HIPOMOTILITET (engl. hypomotility), sma-njenje bilo kakvih pokreta.

HIPONATRIJEMIJA (engl. hyponatriaemia), smanjenje količine natrijuma u plazmi.

HIPOOSMOLARNOST (engl. hypoosmolarity), smanjenje osmolariteta telesnih tečnosti.

HIPOPARATIROIDIZAM (engl. hypopa-rathyroidism), snižena aktivnost paratiroidnih žlezda praćena niskim nivoom paratireoidnog hormona u krvi. Oboljenje može biti nasledno ili stečeno. Nastaje pad koncentracije kalcijuma u krvi uz kliničku sliku mišićnih spazama (v. tetanija), hronične mentalne izmenjenosti i srčanih aritmija.

HIPOPIGMENTACIJA (engl. hypopigmentation), leukodermija; pomanjkanje kožnog pigmenta. Može biti regionalna i omeđena na pojedine predele kože, ili obuhvata gotovo celu ili celu površinu tela. Po postanku deli

se na hereditarne forme, često familijarne, i na ste-čene, koje se javljaju kasnije u životu. Uzroci nastanka mogu biti zapaljenjski ili usled poremećaja melanogeneze.

HIPOPION (engl. hypopion), nakupljanje gnoja u prednjoj očnoj komori, koji se nalazi u donjem delu komore, sivožućkaste je boje i ima horizontalan nivo (grč. hypo - dole, pyos - gnoj). Najčeće se javlja kod bakterijskih ulkusa rožnjače, kod endoftalmitisa.

HIPOPITUITARIZAM (engl. hypopituitarism), smanjena aktivnost jednog ili više hormona koja može biti urođena ili stečena. Deficit hormona rasta kod dece uzrokuje patuljast rast; deficit gonadotropina uzrokuje hipogonadizam i sterilitet; nedostatak tirostimulišućeg hormona (TSH) uzrokuje hipo-tireoidizam; deficit adrenokortikotropnog hormona (ACTH) vodi hipokorticizmu; nedostatak vazopresina dovodi do diabetes insipidusa. Lečenje izolovanog deficita hormona podrazumeva nadoknadu odgovarajućeg hormona; lečenje višestrukog deficita hormona podrazumeva prvo nadoknadu kortizola, a zatim ostalih nedostajućih hormona.

HIPOPLASTIČNA ANEMIJA (engl. hypo-plastic anaemia), široka kategorija anemija koju karakteriše smanjeno stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

HIPOPLAZIJA ZUBA (engl. dental hypoplasia), zub sa poremećenom strukturom ili oblikom. Posledica je poremećaja u razvoju i može biti urođena ili stečena.

HIPOPNEJA (engl. hypopnoea), smanjena vrednost brzine i dubine respiratornih pokreta.

HIPOPROLIFERATIVNA ANEMIJA (engl. hypoproliferative anaemia), grupa anemija koja nastaje usled neodgovarajućeg stvaranja eritrocita. Stanje može biti udruženo sa deficitom proteina, bubrežnom insuficijencijom ili miksedemom.

HIPOPROTROMBINEMIJA (engl. hypoprothrombinaemia), nenormalno smanjena koli-čina protrombina u cirkulišućoj krvi, što dovodi do slabog stvaranja koaguluma, pro-duženog vremena krvarenja i mogućeg krvarenja. Stanje najčešće nastaje usled slabe sinteze protrombina u jetri, najčešće kao re-zultat deficita K vitamina

usled teške bolesti jetre ili primene antikoagulantih lekova.

HIPOREAKTIVNOST (engl. hyporeactive), smanjenje normalnog odgovora na nadražaj.

HIPOSALIVACIJA (engl. hyposalivation), smanjeno lučenje pljuvačke. Uzrok može biti dehidratacija organizma, korišćenje raznih medikamenata, delimično ili potpuno hirur-ško uklanjanje velikih pljuvačnih žlezda, radijaciona oštećenja, sindrom suvih usta (v. kse-rostomija).

HIPOSEKRECIJA (engl. hyposecretion), smanjeno lučenje, npr. endokrinih žlezda, pljuvačke, sluzi, suza i dr.

HIPOSENZIBILIZACIJA (engl. hyposensitization ili desensitization), metod lečenja aler-gijskih bolesti, tako što se putem injekcija (u kožu) unose male, ali rastuće doze određe-nog alergena i time se postiže smanjena reakcija organizma na ponovni kontakt s tim aler-genom.

HIPOSMIJA (engl. hyposmia), delimični gubitak čula mirisa.

HIPOSPADIJA (engl. hypospadias), česta urođena anomalija. Spoljašnji otvor uretre se ne otvara na vrhu glansa već proksimalno od njega na ventralnoj strani penisa. Koža penisa je nepravilno raspoređena, gde sa ventralne strane prepucijum nedostaje, a dorzalno postoji višak kože koji kao kapuljača prekriva glans. Frenulum je uvek odsutan. Prema mestu otvaranja meatusa uretre sve hipo-spadije se dele na: glandijalne, koronalne, penilne, penoskrotalne, skrotalne i perinealne. Kod teških anomalija postoji feminizacija spoljašnjih genitalija, nije praćena inkontinencijom.

HIPOSTAZA (engl. hypostasis), stanje u kom se krv pod dejstvom gravitacije zadržava u donjim delovima organa i tela, a uslovljeno je slabošću cirkulacije (u normalnim uslovima, dejstvom gravitacije pritisak u krvnim sudovima ispod desne komore srca raste za 0,77 mmHg/cm). Shodno zakonima fizike, u hipostatskim delovima nastaju depoziti uobličenih elemenata krvi. Jedan vid hipostaze je postmortalno sleganje krvi u najniže delove tela zbog prestanka cirkulacije i dejstva sile zem-ljine teže na krv u vaskularnom koritu. To je jedna od lešnih osobina (v. lešne osobine). Spoljašnja hipostaza manifestuje se na koži pojavom mrtvačkih mrlja (v. livores mortis), a unutrašnja zahvata organe i

treba je razlikovati od zaživotnih oboljenja i povreda. Uz sleganje krvi najčešće dolazi i do njene postmortalne koagulacije. U praksi postmortalne koagulume treba razlikovati od zaživotno stvorenih.

HIPOTALAMUS (engl. hypothalamus, lat. hypothalamus), deo međumozga koji se pruža od graničnog lista (lamine terminalis) do bradavičastih tela, zauzimajući donji i delimično bočne zidove treće moždane komore. U odnosu na sagitalnu ravan hipotalamus se može podeliti na tri dela: prednji ili supraoptički, srednji ili tuberalni i zadnji ili mamilarni. U odnosu na frontalnu ravan hipotalamus se deli na unutrašnji i spoljašnji deo. Sve svoje efekte hipotalamus ostvaruje preko endokrinog sistema, autonomnog sistema i trećeg, nedovoljno definisanog motivacionog sistema. U hipotalamusu se nalaze centri za žeđ, glad i regulaciju telesne temperature. Hipotalamus učestvuje u regulaciji unošenja i izlučivanja tečnosti i u regulaciji stanja budnosti i sna. U endokrinološkom pogledu hipotalamus je centar integracionih hormonalnih funkcija i autonomnog nervnog sistema. Hipotalamus luči vasopresin i oksitocin, koje magacionira u neurohipofizi i luči mnoge oslobađajuće (releasing) činioce, koji regulišu rad adenohipofize: za gonadotropine (GnRH), hormon rasta (GHRH), tireostimulišući hormon (TRH) i za adrenokortikotropni hormon (CRF). U hipotalamusu su takođe kontrolni centri za telesnu temperaturu, žeđ, glad, sitost, bilans vode i seksualne funkcije.

HIPOTENAR (engl. hypothenar eminence, lat. eminentia hypothenaris), v. eminencija hipotenaris.

HIPOTENZIJA (engl. hypotension), arterijska hipotenzija, nizak arterijski krvni pritisak ili hipotonija; stanje kada je sistolni krvni pritisak niži od 90 mmHg (ili 12 kPa) i/ili kada je dijastolni arterijski krvni pritisak niži od 60 mmHg (odnosno 8 kPa). Hipotenzija je naj-češće hronično stanje, ali ponekad može biti i povremeno stanje koje je karakterisano nag-lim padovima krvnog pritiska (klinički iz-raženo subjektivnim tegobama, npr. pri naglim promenama vremena). Tako, siste-matska arterijska hipotenzija može biti: funk-ciona (kao posturalna, ortostatska); sekundarna (tj. simptomatska u toku pojedinih bolesti); primarna (kada je reč o esencijalnoj ili idiopatskoj hipotenziji). Postoje i specifični oblici hipotenzije (kao što su kolaps, sinkopa i šok). Idiopatska ili primarna hipotenzija ponekad se javlja i kod „zdravih“ osoba, koje su sklone pojačanom znojenju, ali koje imaju i distonične smetnje, koje prate promene srčane frekvencije i smanjenje udarnog volumena srca. Osim primarne, česta je funkciona hipotenzije, kao povremena stanja sniženog krvnog pritiska, koje se najčešće javlja pri nagloj promeni položaja tela, a naročito naglom ustajanju, i usled insuficijencije simpatičkog sistema (slabost vazomotornih centara, kič-mene moždine, kod naglog pražnjenja mokraćne bešike), i kod predoziranja pojedinih lekova (kao što su: vazodilatatori, ganglioplegici, simpatikolitici). Sekundarna hipo-tenzija se javlja kao prateći poremećaj niza patoloških stanja ili oboljenja, a naročito kardiovaskularnog sistema (konstriktivnog i eksudativnog perikarditisa, akutnog miokarditisa, tamponade srca, aortne i mitralne stenoze, periferne cirkulatorne insuficijencije, krvarenja, generalizovane ateroskleroze), i niza bolesti drugih sistema i organa: infektivnih (akutnih i hroničnih) bolesti, bolesti respiratornog sistema (emfizema pluća, bronhijalne astme, tuberkuloze pluća), endokrinih bolesti (Addisonove bolesti, miksedema, hipofizne kaheksije). Prateći je

poremećaj iscrpljenosti organizma, kaheksije, u toku gladovanja i dr. Osim opštih simptoma hipotenzije (osećaja umora, malaksalosti, vrtoglavice, omaglice, nesvestice sve do sinkope uz bradikardiju i neurocirkulatorne smetnje), sniženog krvnog pritiska (videti gornje kriterijume), svaki poseban oblik hipotenzije prate i simptomi i znaci osnovnog oboljenja, u kome je hipotenzija sekundarne prirode. U cilju lečenja, koje je dugotrajno kod odgovarajućih hipotenzija (koje su hroničnog toka), uz opšte mere treba sprovoditi i lečenje sekundarnih hipotenzija primereno za svako oboljenje koje je dovelo do hipotenzivnog stanja.

HIPOTERMIJA (engl. hypothermia), sniženje telesne temperature znatno ispod 37oC. U zavisnosti od temperature tela ona može biti srednja (32 - 35oC), umerena (28 - 32oC) i jaka (ispod 28oC). Hipotermija nastaje kada su odbrambeni mehanizmi protiv rashlađivanja nedovoljni da spreče gubitak toplote. Hipotermija redukuje metaboličku aktivnost (usporava hemijske reakcije) i na taj način omo-gućuje tkivima da duže izdrže smanjen protok krvi (ovo ima klinički značaj - v. kontrolisana hipotermija). Dalje smanjenje metaboličke aktivnosti dovodi do još manjeg stvaranja toplote i još većeg pada telesne temperature, razvija se circulus vitiosus koji dovodi do depresije centralnog nervnog sistema, a zatim i do pres-tanka rada srca, prestanka disanja i oštećenja mozga. Najčešće nastaje zadesno prilikom brodoloma i u zimskom periodu (zatrpavanja snegom). Može da se izazove uranjanjem tela ili delova tela u hladnu vodu ili smanjivanjem tkivnog metabolizma kada se ujedno smanjuje i potreba tkiva za kiseonikom (što se radi u toku nekih hirurških zahvata pre svega na srcu ili sa tkivima koja se koriste za transplantaciju). Endogena hipotermija je snižavanje telesne temperature kod hipofunkcije centralnog nervnog sistema (diencefalon) ili endokrinog sistema (hipotireoza). Može da bude: akcidentalna h. , nenamerno sniženje telesne temperature pri izlaganju hladnoći (hladnoj sredini); može da nastane kod novorođenčadi i odojčadi, naročito u toku operacije, ali i kod starijih osoba; regionalna h., perfuzija hladnom krvlju ili lokalno rashlađivanje da bi se rashladio organ koji će biti izložen ishemiji u cilju smanjenja njegovih metaboličkih potreba; ukupna telesna h. , namerno smanjenje ukupne telesne temperature, u cilju smanjenja opšteg metabolizma tkiva.

HIPOTEZA (engl. hypothesis), pretpostavka, nastala posmatranjem ili razmišljanjem, koja vodi predviđanjima podložnim opovrgavanju; svako nagađanje izraženo na način koji omo-gućuje testiranje i odbacivanje. Nulta hipo-teza je statistički pojam da jedna promenljiva nije povezana sa drugom ili nizom drugih ili da se raspodele dve ili više populacija me-đusobno ne razlikuju. Nultom hipotezom se tvrdi da rezultati dobijeni studijom, eksperimentom ili testom nisu različiti od onih koji su mogli da se jave kao rezultat dejstva samog slučajnog faktora.

HIPOTIROIDIZAM (engl. hypothyroidism), smanjena aktivnost tiroidne žlezde. Ako se dete rodi sa hipotiroidizmom (kongenitalni hipotireidizam), adekvatnom supstitucijom tiroksinom sprečavaju se posledice, a ukoliko se ne leči razvija se kretenizam. Kod odraslih najčešći uzroci hipotiroidizma su autoimune bolesti štitaste žlezde ili hirurško, odnosno radiološko odstranjenje žlezde (primarna hipo-tireoza). Karakterišu je mentalna i fizička usporenost, osećanje hladnoće, suva i perutava koža, usporeni puls,

povećanje telesne težine. U težim i nelečenim slučajevima nastaje opšti otok tela, miksedem. U ređim slučajevima ra-di se o deficitu tirostimulišućeg hormona (TSH) iz hipofize i tada je reč o sekundarnoj hipotireozi. Ovaj deficit najčešće je udružen i sa deficitom drugih hormona hipofize.

HIPOURIKEMIJSKA TERAPIJA (engl. hypouricemic therapy), ima za cilj da smanji ukupnu količinu urata u organizmu. Prime-njuje se kompetitivni inhibitor enzima ksantin oksidaze - alopurinol ili lekovi koji pospešuju izlučivanje urata preko bubrega - probenecid, sulfinpirazon ili benzbromaron.

HIPOVENTILACIJA (engl. hypoventilation), stanje u kome je alveolarna ventilacija sma-njena, što dovodi do porasta alveolarnog pritiska ugljen-dioksida (PCO2).

HIPOVITAMINOZA (engl. hypovitaminosis), stanje kada u organizmu postoji smanjenje količine nekih vitamina.

HIPOVOLEMIJA (engl. hypovolemia), sma-njenje zapremine cirkulišuće tečnosti u sistemu krvnih sudova ispod fiziološkog opsega.

HIPURNA KISELINA (engl. hippuric acid), formira se u jetri. Ranije je određivanje hipurne kiseline u urinu nakon davanja benzojeve kiseline korišćeno kao funkcionalni test za ispitivanje jetre.

HIRSCHSPRUNGOVA BOLEST (engl. Hirschsprung’s disease ), ŠHarald Hirsch-sprung, danski pedijatar, 1830 - 1916Ć zove se i kongenitalni megakolon (lat. megacolon congenitum), urođeno proširenje debelog creva zbog nedostatka ćelija mijenteričkog nervnog spleta u zidu creva, i oštećene peristaltike. Dolazi do enormne dilatacije debelog creva proksimalno od obolelog segmenta. U zavisnosti od oštećenja manifestuje se nakon rođenja znacima ileusa ili upornim opstipacionim tegobama.

HIRUDIN (engl. hirudin), antikoagulans po dejstvu sličan heparinu. Prvobitno je dobijen iz pijavica (Hirudo medicinalis), a kasnije sintetski preko rekombinantne DNK. Prednosti nad heparinom su selektivnije dejstvo i manje neželjenih dejstava i alergijskih reakcija, a nedostaci visoka cena. Još je u fazi ispitivanja.

HIRURG (engl. surgeon), „onaj koji radi rukama“, osoba koja se profesionalno bavi hirur-gijom odn. operativnim lečenjem, u okviru određene specijalizacije ili subspecijalizacije. Za obavljanje hirurškog rada, potrebno je specijalističko obrazovanje koje se sastoji od teoretskog dela (znanja), praktičnog, zanat-skog dela (veštine) i dozvole za rad. Teoretsko i praktično znanje stiču se tokom specija-lizantskog staža koji traje 5 do 6 godina, za-visno od zemlje obavljanja specijalizacije, a dozvola za rad se dobija polaganjem teoretskog i praktičnog specijalističkog ispita (u većini zemalja i kod nas) ili davanjem garancije mentora (rukovodioca specijalizacije) o osposobljenosti za rad, s tim što mentor odgovara još 5 godina za stručni rad kandidata (u Nemačkoj i nekim evropskim zemljama). U principu, svaka zemlja priznaje samo svoju specijalističku dozvolu za rad. Hirurška specijalizacija prolazi kroz prećutno prihvaćene stadijume: mlađi specijalizant (do dve godine rada), stariji specijalizant (treća i četvrta godina specijalizacije), predspecijalistički univerzitetski staž (peta godina specijalizacije) i konačno polaganje veoma teškog teoretskog i praktičnog specijalističkog ispita. Mlađi specijalista ima do 3 godine specijalističkog staža, a stariji 3 - 5 godina; znači, potrebno je 10 godina boravka na hirurgiji radi sticanja hirurške zrelosti. Anglosaksonski sistem razlikuje sledeće stepene specijalizacije: „house officer“ - stažer, „resident“ mlađi specija-lizant, „senior resident“ - stariji specijalizant, „attending surgeon“ - mlađi specijalista, „senior surgeon“ - stariji specijalista - šef odseka, „consultant“ - stariji specijalista, načelnik službe, često konsultant u više bolnica, odnosno „visiting surgeon“. Naziv „hirurg“ koristi se i kao sufiks, koji se dodaje imenici koja određuje specijalizaciju ili subspecijalizaciju; npr.: opšti hirurg, stomatohirurg, neurohirurg, vaskularni hirurg, oftalmohirurg, torakalni hirurg, vojni hirurg (engl. military surgeon) koji radi u vojsci itd. Tokom istorije najpre nije bilo razlike između lekara i hirurga, jer su obavljali iste poslove. Galen i Celsus su istovremeno bili i lekari i hirurzi. U Rimskoj vojsci su postojali ranarnici (lat. vulnerarii) koji su hirurški zbrinjavali povrede. U srednjem veku medicina se odvaja od hirurgije, koja je zbog religioznih razloga (puštanje krvi) smatrana nižom terapeutskom disciplinom, a hirurgijom su se bavili berberi, ranarnici i medicinski nepotpuno obrazovane osobe. Tek početkom XVII veka u Francuskoj je izjednačen status lekara i hirurga. I danas u Engleskoj hirurg nosi titulu „Mr.“ (Mister), a hirurško udruženje, osnovano poveljom Henrija VIII, iz 1540. godine, nosi naziv Udruženje berbera - hirurga (Barber-Surgeon’s Association). Treba citirati i tekst Celsusa (II vek n. e. „De medicina“) o tome kakav treba da bude hirurg. On kaže: „...hirurg treba da bude mlad, ili bliži mladosti, jake i stabilne ruke, koja nikada ne zadrhti, i sposoban da se podjednako služi i levom i desnom; oštrog i jasnog vida, nepokolebljivog duha, dovoljno milosrdan da hoće da izleči onoga koga primi, ali ne sme da ubrzava ope-raciju podstaknut njegovim jaukanjem niti da ga manje nego što je potrebno seče; već uvek da radi tako da na njega sa strane nema nikakvog uticaja“.

HIRURGIJA (engl. surgery), rad rukama, operativno lečenje, grana medicine koja zbrinjava bolesti koje se leče operativnim putem, odn. manipulacijom. Prema Oksfordskom medicinskom rečniku, hirurgija je „veština ili praksa lečenja povreda, bolesti, deformacija i drugih poremećaja koji se leče manuelnim zahvatom ili pomoću instrumenata“. Hirurgija jeste posebna grana medicine, ali nije odvojena od interne medicine. Zbog brojnih pore-mećaja tokom i posle operacije, potrebno je da hirurg bude dobro obrazovan u fiziologiji, biohemiji, anatomiji i patologiji. Operativna hirurgija se deli na četiri

osnovne vrste: hirurgija rana (engl. traumatology, wound surgery ), ekstirpacija organa i tkiva, tj. amputaciona hirurgija (engl. resective surgery ), rekonstruktivna hirurgija (engl. reconstructive surgery, restaurative surgery ). Svaka hirurška intervencija pripada u svom najvećem delu jednoj od ovih kategorija ili su one tokom operativnog postupka kombinovane. Iz opšte hirurgije izdvojile su se tokom XIX veka posebne specijalnosti: urologija, oftalmologija, otorinolaringologija i ginekologija. U XX veku došlo je do daljeg izdvajanja neurohirurgije, stomato- i maksilofacijalne hirurgije, ortopedske hirurgije, grudne hirurgije, kardiovaskularne hirurgije i plastične hirurgije. U okviru opšte hirurgije danas postoji niz subspecijalnosti kao što su hirurgija jednjaka i želuca, hirurgija digestivnog trakta, hirurgija jetre, žučnih puteva i pankreasa, hirurgija debelog creva i rektuma, hirurgija vrata i endokrinih organa, hirurgija malignih oboljenja (onkološka hirurgija) i u novije vreme laparoskopska hirurgija, koje će verovatno vremenom biti podeljene na posebne specijalnosti. Eksperimentalna hirurgija je grana koja se bavi bazičnim istraživanjima i otkrivanjem novih puteva, tehnologija hirurškog rada i tehnika operativnih zahvata. Naziv „hirurgija“ se koristi i kao determinativ - sufiks koji označava način i odlike operativnih zahvata, npr. septična hirurgija, aseptična hirurgija, urgentna hirurgija, elektivna (odložena, planirana) hirurgija, reinterventna hirurgija i sl. Ne sme se zaboraviti ni hirurgija životinja - vete-rinarska hirurgija. Razvoj hirurgije je prošao kroz nekoliko istorijskih faza. Pojedini nalazi iz praistorijskog perioda ukazuju da su vršene trepanacije lobanje (verovatno iz magijskih i religioznih razloga), zbrinjavanje povreda kostiju i lečenje rana. U starom veku, razvoj hirurgije se delio na prealeksandrijski period, iz koga postoje pisani dokumenti o lečenju rana, repoziciji i lečenju povreda kostiju, povreda glave i operacijama na očima. Iz tog perioda datiraju i Hipokratovi spisi sa opisima lečenja povreda, gnojnih oboljenja, tumora, ileusa, amputacije, nameštanja hernija i iš-čašenja. U aleksandrijskom periodu, dva najčuvenija lekara su Galen i Celsus. Oni ostavljaju opise niza elektivnih operacija (plombiranja zubi, operacija vena, vađenja kamena iz bešike, operacija hernija, rekonstrukcija rana, operacija tumora, operacija aneurizmi), koriste podvezivanje krvnih sudova i usijano gvožđe za zaustavljanje krvarenja. Srednjovekovna medicina razdvaja lekare i hirurge. U tom periodu hirurgija stagnira, kao neželjen način lečenja (povezan sa puštanjem krvi) i doktrine Celsusa i Galena ostaju na snazi sledećih XII vekova. Očuvanju stečenih saznanja doprinose arapski lekari Rhazes (IX vek) i Avicena (X vek). Interes za prirodne nauke i medicinu razvija se u renesansi. Ru-ggiere iz Salerna opisuje šav krvnog suda. U XV veku dozvoljena je ponovo disekcija leševa. Kao posledica toga pojavljuju se Ambroise Parre, hirurg građanskih ratova između Hugenota i katolika u Francuskoj, i Andreas Vesalius sa otkrićem krvotoka. Krajem XVI i početkom XVII veka hirurgija ponovo postaje grana medicine, a XVIII vek, sa formiranjem nacionalnih država, Napoleonovim ratovima i revolucijama, dovodi do napretka ratne hirurgije sa najznačajnijim predstavnicima kao što su Larrey, Lisfranc, John Hunter i Cooper. Hirurzi su znali anatomiju i šta treba da urade operativno, ali je operacija morala biti brza, jer je reanimacija bila nepoznata. Većina operacija u trbušnoj i grudnoj duplji završavala se smrtonosno zbog infekcije. Operacije krvnih sudova, ekstremiteta i povr-šinskih delova organizma su znatno napredovale. XIX vek označava početak moderne hirurgije: najpre se otkriva primena infuzionih rastvora (Latta 1848), zatim u periodu od 1840 do 1860 postaju poznati principi asepse i antisepse (Semmelweis, Pasteur, Listeur i Koch), a Morton 1845. otkriva primenu opšte anestezije. Usled toga nastaje bitan napredak: izvode se uspešne operacije u grudnoj (Mac Even i Sauerbruch) i trbušnoj duplji (Bilroth, Mikulicz, Langebeck), razvijaju se neurohirurgija (Cushing) i hirurgija endokrinih žlezda (Halstedt i Kocher). 1884. Koller koristi lokalnu, a Halstedt sprovodnu anesteziju. Početkom XX veka Landsteiner i Wiener otkrivaju krvne grupe i uvode u upotrebu transfuziju. Bio je potreban samo još pro-nalazak antibiotika (1929, Fleming) da hirurgija dostigne nivo veoma blizak

današ-njem. Velika većina abdominalnih operacija je pronađena i izvedena krajem XIX i po-četkom XX veka, samo su one zbog nesa-vršene prateće terapije bile nesigurne. Kao sasvim novi operativni zahvati se smatraju operacije u vantelesnom krvotoku, mikrohirurški zahvati i transplantacije organa, a u abdominalnoj hirurgiji totalna kolektomija sa ileoanalnom anastomozom („pouch“) i sistematski proširena radikalna limfadenektomija kod malignih oboljenja. Izrazom „surgery“ u engl. jeziku se označava i bilo kakva ordinacija i hirurška služba, kao što se i kod nas izrazom „hirurgija“ označava ustanova koja sprovodi hirurško lečenje.

HIRURŠKA KAŠIKA (engl. currete), kireta, metalni hirurški instrument oblika kašike, različite veličine, ali uvek oštrih ivica, koji služi za uklanjanje patološkog sadržaja iz telesnih šupljina ili tkiva (kiretaža, engl. curetage) i struganjem (abrazijom). Tipična je upotreba ovoga instrumenta u ginekologiji, gde se žargonski izraz „kiretaža“ koristi za označavanje abrazije materične duplje u cilju izazivanja veštačkog pobačaja, ali i u druge svrhe.

HIRURŠKI (engl. surgical), ono što pripada hirurgiji, što se odnosi na hirurgiju, što se leči hirurški, što je posledica hirurgije. Npr., hirurški instrument, hirurška organizacija, hirurško oboljenje, hirurška komplikacija.

HIRURŠKI ČVOR (engl. surgical knot, surgical tie ), ligatura, podvezivanje ili način vezivanja hirurških šavova u cilju obezbeđenja od odvezivanja. Dobar hirurški čvor treba da se lako vezuje i da je pouzdan, a potrebna je i vežba da se ovo vezivanje nauči. Hirurški čv-or se može vezati: sa tri prsta (uobičajeno i najčešće), jednim prstom i instrumentima. U sva tri slučaja jedna ruka je pasivna i pri-država konac, a druga vezuje čvor. Prema lakoći izvođenja razlukuju se: običan , pre-bačen jednostruki čvor (najmanje siguran); dupli, jednostrano prebačen („ženski“) čvor, koji se najčešće koristi, ali nije sasvim siguran, pa se vezuje najmanje tri, a kod klizajućih konaca i više puta; klizajući , jednostrano prebačen čvor, koji je isti kao dupli samo se prva zamka nabaci labavo, a drugom se stegne i čvor spusti nadole, a preko toga se stavi još jedna jednostrano prebačena zamka. Ovim se omogućuje zatezanje tkiva; ukršteni („muški“) čvor koji je jednostavan i siguran, ne odvezuje se i nema mogućnost naknadnog zatezanja; dupli (tzv. hirurški čvor) kod koga je prva petlja dvostruko jednostrano pre-bačena, a druga jednostruko, ali na suprotnu stranu. Ovaj čvor je nemoguće odvezati; upleteni čvor, kod koga se pokretni kraj konca nekoliko puta provuče kroz načinjenu petlju u jednom pravcu, a na kraju se sam nepokretni kraj provuče kroz istu petlju, ali u suprotnom pravcu, i petlja se spusti; instrumentalno se može izvesti i običan, i prebačeni i hururški čvor. Praktično, veoma retko, ili gotovo nikada ligatura se ne „odveže“ niti se hirurški čvor odreši sam po sebi, već dolazi do spadanja konca sa tkiva, ili presecanja tkiva koncem, usled čega i ligatura spada.

HIRURŠKI KONAC (engl. suture, file, filament, surgical file ), šav, konac, materijal za šivenje u hirurgiji, hirurški šavni

materijal. Datira od početaka hirurgije; u starom Egiptu se pominje dlaka od konjskog repa za podvezivanje sudova, u rimsko vreme laneni, kožni i kudeljni konac, u srednjem veku osim toga i žica od plemenitih metala („filum aureum“). Sredinom XIX veka pojavljuje se prvi resorptivni materijal sačinjen od vlakana ovčijih creva (pogrešno nazvan „catgut“ - mačija creva). Danas se za izradu konaca koristi niz prirodnih i sintetskih materijala. Idealan hirurški konac treba da je čvst i elastičan, da se dobro vezuje, da ne seče tkiva, da se ne kida pri dužem stajanju u tkivima, da ga organizam dobro podnosi i da ne podržava infekciju. Debljina konaca se označava ciframa: jako tanki, za mikrovaskularne anastomoze od 9-0 do 6-0; tanki, za vaskularne anastomoze od 5-0 do 4-0; tanki, za crevne anastomoze, od 3-0 do 2-0; srednji za fascije od 1-0 do 1; jači, za tetive, fascije i kožu 2 do 3. Konci mogu biti glatke površine (engl. smooth) koji ne oštećuju tkiva pri prolasku, ali se teže vezuju, upredeni (engl. braided) koji se lakše vezuju i obloženi (engl. coated) koji su glatki i presvučeni oblogom sa posebnim svojstvima. Konci su obični, ukoliko se koriste pomoću igle sa ušicama, ili atraumatski, ako je kraj konca zaliven u iglu. Prema vrsti materijala dele se na: neresorptivne (lan, svila, najlon, sintofil, prolen, dakron, žica), brzo resorptivne (običan ketgut i ketgut presvučen hromom), koji se gube za 1 do 2 nedelje, sporo resorptivne (dekson, makson, poliglikol - vicryl, polidioksan - PDS) koji u organizmu ostaju od 6 nedelja do nekoliko meseci. Obično se koža, fascije, tetive i krvni sudovi šiju neresorptivnim koncem, mišići i parenhimski organi brzo resorbujućim, krvni sudovi se podvezuju ili sporo resorptivnim ili neresorptivnim koncem, creva, želudac i bešika sporo resorbujućim, atraumatskim koncem. U slučaju šivenja kontaminiranih organa koriste se resorptivni konci, pošto ne podrža-vaju infekciju, a za stvaranje jakog vezivnog tkiva neresorptivni materijali. Neresorptivni materijali mogu da podržavaju infekciju, da stvaraju granulome i fistule oko konaca, koje organizam ne prihvata i pokušava da ih izbaci.

HIRURŠKI INSTRUMENT (engl. surgical instrument, surgical tool, „gadget“), alat, sprava predviđena za manuelnu upotrebu kojom se pomaže ili pomoću koje se vrše pojedine terapeutske i operativne radnje. U ovom smislu reč „instrument“ ne znači „način za izvođenje neke radnje“ kao što je npr. slučaj u pravnim i političkim naukama. Suš-tinska definicija reči hirurški instrument uvek podrazumeva njegovu manuelnu upotrebu, za razliku od mašine, uređaja (engl. machine, device) kod koga veći deo potrebnog posla obavlja sam uređaj, iako se on može nameštati za upotrebu (engl. to applicate, to use) ručno. Npr. hirurška klema, forceps, iglodržač i pinceta su instrumenti, a sternalna testera, trepan i stapler su mašine odn. uređaji. Svi hirurški instrumenti moraju biti izrađeni od materijala koji je mehanički pouzdan i pogodan za sterilizaciju i održavanje.

HIRZUTIZAM (engl. hirsutism), pojačana dlakavost kao porodična osobina; kod mnogih žena osim neurednog poremećaja ci-klusa, nije vezana ni za jedan značajan endokrini poremećaj. Većina pacijentkinja sa izraženim hirzutizmom ima povećanu brzinu stvaranja testosterona i povećane koncentra-cije testosterona u plazmi. Javlja se kod hi-perplazije kore nadbubrega, tumora nadbu-brega i kod sindroma policikličnog ovarijuma.

HISOV (HIS) SNOP

(engl. atrioventricular bundle, bundle of His, lat. fasciculus atrioventricularis), v. fascikulus atrioventrikularis.

HISTAMIN (engl. histamine), amin, b-imidazoliletilamin, koji se formira dekarboksilacijom histidina. Histamin se sintetiše i izlučuje iz mast ćelija i cirkulišućih bazofila. Ima snažno vazodilatatorno dejstvo.

HISTEREKTOMIJA (engl. hysterectomy), hirurško otklanjanje materice, bilo kroz abdominalni (trbušni) zid (abdominalna h.), bilo kroz vaginu (vaginalna h.). Vrši se zbog dobroćudnih i zloćudnih tumora materice, jajovoda i jajnika, povreda i krvarenja iz materice koja se konzervativnim lečenjem ne mogu zaustaviti, spada i ispadanja materice, njene inverzije i dr. Abdominalna h. može biti: suptotalna (otklanjanje tela materice, a ostavljanje grlića), koja se danas ređe prime-njuje i to uglavnom kod mladih žena čiji grlić ne pokazuje nikakve patološke promene, a sa sigurnošću je isključeno postojanje maligne bolesti genitalnih organa; totalna (odstranjivanje cele materice; klasična ili h. po Al-drigeu koja ima neke prednosti nad klasi-čnom, ali se ne koristi kod maligniteta) i radikalna (proširena) po Wertheim-Meigsu (primenjuje se kod žena koje boluju od karcinoma grlića materice u operabilnom stadijumu). Vaginalna histerektomija obično se vrši kod poremećaja statike, odnosno spuštanja i ispadanja materice, a ređe kod postojanja manjih mioma materice. Danas, sa razvojem laparoskopske hirurgije, vrši se i laparoskopski asistirana vaginalna histerektomija.

HISTEROSALPINGEKTOMIJA (engl. hysterosalpingectomy), hirurško odstranjivanje materice i jajovoda.

HISTEROSALPINGOSTOMIJA (engl. hysterosalpingostomy), operacija formiranja ana-stomoze (povezivanja) materice i jajovoda posle ekscizije (uklanjanja) suženog ili opstruiranog (zapušenog) dela jajovoda. Vrši se u cilju lečenja infertiliteta prouzrokovanog delimičnom ili potpunom neprohodnošću jednog ili oba jajovoda. Može biti uzrokovana upalnim procesima jajovoda ili čitave male karlice, endometriozom, ranijim tubarnim (jajovodnim) trudnoćama ili priraslicama kao posledicama ranijih operativnih zahvata u maloj karlici.

HISTIDIN, His (engl. histidine), prirodna aminokiselina, koja je neesencijalna za od-rasle osobe, ali je esencijalna za optimalan rast dece.

HISTIOCITI (engl. histiocytes, lat. macro-phagocytus), tkivni makrofagi, koji spadaju u porodicu makrofaga

objedinjenih u mononuklearni fagocitni sistem - MPS. Mogu biti fiksirani (stabilis) ili slobodni, pokretni (nomadicus). Morfološke karakteristike zavise od trenutnog funkcionalnog stanja. Mogu biti pretovareni fagocitovanim materijalom u raznim fazama digestije, kada u citoplazmi pored primarnih lizozoma dominiraju sekundarni lizozomi, vezikule, vakuole i rezidualna tela. Tada se mogu lako identifikovati i na svetlosnom mikroskopu na rutinski obojenim preparatima. Na elektronskom mikroskopu se zapaža bogata ultrastruktura tipične proteosintetske ćelije. Pored odstranjivanja izumrlih ćelija ili delova, ove ćelije su prave fabrike raznih materija koje posreduju u zapaljivim procesima, kao npr: pirogeni proteini, lizozim, interferon, kolagenaze, elastaze, proteini sistema komplementa, faktori za stimulaciju razvoja kolonija (za krvne elemente) itd. Aktivno su uključeni u imuni odgovor. Aktiviraju ih produkti mikroorganizama, ali i limfokini koje luče T-limfociti. Histiociti mogu postati džinovske multinuklearne ćelije kroz proces amitoze. Potiču od monocita, a životni vek im je oko 2 do 3 meseca.

HISTIOCITOZA (engl. histiocytosis), grupa idiopatskih proliferativnih bolesti makrofaga (histiocita) koje nisu uslovljene ni infekcijom ni poremećajem metabolizma lipida. Histiocitoze mogu biti lokalizovane ili sistemske. U lokalizovane spada eozinofilni granulom kostiju. Kada je bolest raširena na više mesta, ona prelazi u hronični oblik i zove se Hand- -Schuller-Christianovom bolešću. Maligni oblik bolesti ili Letterer-Siweova bolest relativno se brzo završava letalno.

HISTOFIZIOLOGIJA (engl. histophysiology), grana histologije koja proučava morfološke promene u tkivima i organima u vezi sa njihovom normalnom funkcijom. Termin histofiziologija se često koristi umesto termina funkcija.

HISTOGENEZA (engl. histogenesis), grana embriologije koja proučava normalan razvoj tkiva.

HISTOHEMIJA (engl. histochemistry), grana histologije koja proučava hemijsku prirodu tkivnih komponenata pomoću mikroskopskih metoda.

HISTOINKOMPATIBILNOST (engl. histoincompatibility), pojava kada se ne podudaraju genetski određeni antigeni na ćelijama organizma, npr. primaoca nekog organa i ćelijama organa koji treba da se transplantira. Kao posledica histoinkompatibilnosti dolazi do reakcije odbacivanja organa.

HISTOKOMPATIBILNI ANTIGENI

(engl. histocompatibility antigens), belančevine koje se nalaze na površini svih ćelija tela jedne jedinke, a genetski su određene. Ove belančevine izazivaju stvaranje antitela kada se nađu u stranoj sredini.

HISTOKOMPATIBILNOST (engl. histocompatibility), stanje kada postoji velika podudarnost između antigena na površini ćelija kod različitih osoba. Kada je histokompatibilnost prisutna, tada pri transplantaciji organa ili tkiva nema reakcije odbacivanja.

HISTOLOGIJA (engl. histology, lat. histologia), nauka koja proučava normalnu morfologiju, hemiju i fiziologiju tkiva. Glavne grane histologije su histohemija i histo-fiziologija. H. se deli na opštu i specijalnu. Opšta h. obuhvata citologiju i proučavanje četiri osnovne vrste tkiva na svtlosnom i elektronskom mikroskopu. To i jeste histologija u užem smislu. Specijalna h. je mikroskopska anatomija i proučava strukturu organa.

HISTONI (engl. histones), grupa proteina koji su čvrsto povezani sa molekulom DNK u hromozomima eukariota. To su bazni proteini male molekulske mase koji su visoko oču-vani tokom evolucije i dele se na pet klasa: H1, H2A, H2B, H3 i H4. Histoni imaju prvenstveno strukturnu ulogu: oktamer histona H2A-H4 ulazi u sastav nukleozoma, dok H1 vrši naknadnu spiralizaciju hromozomske (hromatinske) niti. Histoni vrše nespecifičnu inhibiciju genske aktivnosti eukariota, a njihove kovalentne modifikacije su u vezi sa dekondenzacijom hromatina.

HISTOPLAZMOZA (engl. histoplasmosis), retka bolest koja se javlja u pojedinim regijama Severne, Centralne i Južne Amerike, a uzrokovana je gljivicom Histoplasma capsulatum. Infekcija je vrlo česta u endemičnim regijama, no obično protiče bez simptoma. Manifestna bolest se javlja kod oko 1% osoba eksponiranih ovoj gljivici i tada ima ponajpre karakteristike plućne, a ponekad i diseminovane infekcije. Diseminovana infekcija se posebno sreće kod osoba sa imunodeficijencijom. Zbog toga histoplazma ima tipične ka-rakteristike oportunističke infekcije (v. stečeni sindrom imunodeficijencije). Za leče-nje se koristi amfotericin B, a efikasni su i itrakonazol i ketokonazol.

HISTORADIOGRAFIJA (engl. historadiography), v. autoradiografija.

HISTOTOKSIČNA HIPOKSIJA (engl. histotoxic hypoxia), pojava da tkivo ne može da koristi kiseonik za oksidativne procese zbog

dejstva toksičnog agensa (npr. inaktivacija citohromoksidaze kod trovanje cijanidom).

HITIN (engl. chitin), strukturni polisaharid, glavna komponenta egzoskeleta insekata i ćelijskih zidova mnogih biljaka

HIV (engl. human immunodeficiency virus), v. humani imunodeficijencija virus.

HIV BOLEST (engl. HIV disease), faza HIV infekcije u kojoj se javljaju simptomi i znaci imunodeficijencije. U početku je HIV bolest praćena minimalnim simptomima i znacima, koji su najčešće posledica „minor“ oportunističkih infekcija, da bi se potom i potpuno razvila klinička slika stečenog sindroma imunodeficijencije (AIDS, v. stečeni sindrom imunodeficijencije).

HIV INFEKCIJA (engl. HIV infection), infekcija virusom humane imunodeficijencije (engl. human immunodeficiency virus, HIV), ima karakteristike hronične infekcije, u toku koje se kod većine inficiranih osoba posle oko 10 godina razvija teška imunodeficijencija, tj. terminalna faza bolesti koja se naziva stečeni sindrom imunodeficijencije (AIDS, v. stečeni sindrom imunodeficijencije).

HLA ANTIGENI (engl. human leucocyte antigens), raniji naziv za histokompatibilne antigene. Dobili su takvo ime jer su ovi antigeni otkriveni prvi put na ljudskim leukocitima.

HLA-B27 ANTIGEN (engl. HLA-B27 anti-gen), proizvod gena glavnog histokompatibilnog kompleksa (MHC ili HLA) klase I, koji se javlja kod 4 - 13% zdravih osoba u Evropi, a znatno češće kod bolesnika sa seronegativnim spondiloartropatijama (i do 100% u velikim grupama bolesnika sa ankilozirajućim spondilitisom). Stoga se ovaj nalaz smatra korisnom dodatnom preocedurom u dijagnostici ovih bolesti.

HLADNI APSCES (engl. cold abscess), tuberkulozni apsces koji polazi od procesa na lumbalnim ili grudnim pršljenovima (tuberkulozni spondiltis) ili kukovima (tuberkulozni koksitis) ili sakralnoj tj. karličnoj kosti (tuberkulozni sakroileitis). Manifestuje se kao bezbolan, hladan otok u preponi, na unutraš-njoj strani butine ili slabinskom predelu, koji pokazuje znake slobodne tečnosti, bez znakova zapaljenja.

Dijagnoza se postavlja ren-dgenografski, gde se vide patološke promene na zahvaćenim kostima. Punkcijom, koja se uvek vrši kroz zdravo tkivo, dobija se sukrvičav gnojni sadržaj, iz koga se mogu izolovati bacili tuberkuloze. Ne sme se raditi incizija, pošto se stvara fistula koja veoma teško zarasta. Osnovna bolest se leči tuberkulostaticima i imobilizacijom, a apsces uzas-topnim punkcijama i ubacivanjem tuberkulostatika.

HLAMIDIJA (engl. Chlamydia), rod Gram-negativnih bakterija koji pripada porodici Chlamydiacae. To su obligatorni, intracelularni mikroorganizmi, loptastog oblika, koji se razmnožavaju isključivo u živim ćelijama jedinstvenim razvojnim ciklusom. Javljaju se u formi elementarnog telašca (ET) koji je infektivni ekstracelularni, transportni oblik, i kao retikularno telo (RT) značajno za reprodukciju hlamidija unutar inficirane ćelije. Hlamidije imaju afinitet prema epitelnim ćelijama te najčešće uzrokuju očne, respiratorne i genitalne infekcije. Ovaj rod obuhvata četiri vrste: Chlamydia psittaci, C. trachomatis, C. pneumoniae i C. pecorum. Poseban značaj imaju genitalne infekcije izazvane C. trachomatis (tipovi D-K), s obzirom na njihovu veliku rasprostranjenost kod oba pola i mogućnost da na različite načine kompromituju humanu reprodukciju.

HLAMIDIJAZA (engl. chlamydiasis), seksualnim kontaktom prenosiva genitalna infekcija izazvana mikroorganizmima Chlamydia trachomatis. Ispoljava se kao uretritis i epididimitis kod muškaraca, odnosno kao cervicitis i akutna zapaljenjska bolest male karlice kod žena. Kao posledica infekcije kod muškaraca može se javiti bolest zglobova, migratorni poliartritis (Reiter sindrom), a kod žena neplodnost, spontani prekid trudnoće ili prevremeni porođaj.

HLOR (engl. chlor), pod normalnim uslovima gas žućkastozelene boje. Sa vodom reaguje hidrolizom i gradi hipohlorastu kiselinu (HOCl), koja ima veliku oksidacionu moć i tako služi za higijensku dezinfekciju vode. Hlor ima jako baktericidno svojstvo, ne utiče nepovoljno na organizam, postojan je u vodi, lako se dozira, nije skupo sredstvo, ima produženo (rezidualno) delovanje u vodi. Preparati hlora su: hlordioksid (ClCO2) gas, dobro se rastvara u vodi i služi za dezinfekciju vodovoda; Žavelova voda (NaOCl), ima 10 - 14% aktivnog hlora, u tečnom je stanju i služi za dezinfekciju naših vodovoda: kaporit je kalcijum-hipohlorit (CaOCl2) sa oko 70% aktivnog hlora: hloramin (NH2Cl) sa 25% hlora i produženim dejstvom i hlorni kreč sa oko 30% aktivnog hlora, koji se ne koristi za dezinfekciju vode.

HLOR-, HLORO(engl. chlor-, chloro-), v. hlor.

HLORAL-HIDRAT (engl. chloral hydrate), klasični stari sedativ i hipnotik. Zbog neprijatnog ukusa i nadražajnog

dejstva više se ne koristi od kada su na raspolaganju benzodiazepini.

HLORAMBUCIL (engl. chlorambucil), citostatik iz grupe alkilirajućih agenasa, sa selektivnim delovanjem na ćelije kostne srži. Koristi se za lečenje hronične mijeloidne leu-kemije. Preparat: Leukeran.

HLORAMFENIKOL (engl. chloramphenicol), antibiotik sa vrlo širokim spektrom dejstva, ali se zbog jake toksičnosti za kostnu srž koristi retko kod teških sistemskih infekcija kad su izazivači osetljivi na hloramfenikol, a rezistentni na manje toksične antibiotike. Lo-kalno, kao kapi za oči koristi se za lečenje bakterijskih konjunktivitisa. Preparati: Chloramphenicol, Hloramkol.

HLORAZEPAT-DIKALIJUM (engl. chlorazepat dipotassium), benzodiazepin dugog dejstva, koji se koristi kao anksiolitik u kratkim kurama do 3 meseca. Preparat: Tranex.

HLORDIAZEPOKSID (engl. chlordiazepoxide), jedan od prvih benzodiazepina uveden kao lek. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Librium.

HLORFENIRAMIN (engl. chlorpheniramine), antihistaminik sa vrlo izraženom sedacijom. Koristi se za lečenje urtikarije, polenske kijavice, protiv povraćanja kod putovanja i his-taminske glavobolje. Preparat: Lentostamin.

HLORHEKSIDIN (engl. chlorhexidine), antiseptik za kožu i sluznice i konzervans koji se stavlja u kapi za oči. Preparati: Hibideks, Hibitane.

HLORHIDRIJA (engl. chlorhydria), prisustvo kiseline, ili veoma velike količine hlorovo-donične kiseline u želucu. V. hiperhlorhidrija.

HLORID, Cl (engl. chloride), so hlorovo-donične kiseline. Kod sisara najzastupljeniji je ekstraćelijski anjon (Cl), koji je značajan za regulisanje raspodele vode, ravnoteže anjona i katjona i osmotskog pritiska.

HLORISANJE VODE (engl. water chlorination), metoda hemijske dezinfekcije vode, čime se uništavaju saprofitni i patogeni mikroorganizmi. Cilj metode je da se odredi količina hlora, koja će da izvrši oksidaciju organskih i neorganskih materija u vodi - tzv. hlorni broj i količina hlora koja će ostati posle izvršene dezinfekcije i sprečavati sekundarno zagađenje vode, tzv. slobodni rezidualni hlor. U postupku hlorisanja vode, u zavisnosti od vodnih objekata, odabira se hlorni preparat i dozira u mg/lit vode.

HLORKREZOL (engl. chlorcrezol ), antiseptik, derivat fenola. Koristi se kao dezinfekciono sredstvo, a u malim koncentracijama i kao konzervans u rastvorima za injekcije, kremove i losione.

HLORMETIAZOL (engl. chlormethiazole), nespecifični sedativ i hipnotik koji se koristi i u programu odvikavanja od alkohola, kao i kod status epileptikusa. Nije više registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Heminevrin.

HLOROFIL (engl. chlorophyll), zeleni biljni pigment koji apsorbuje svetlost i ima centralnu ulogu u procesu fotosinteze. Nalazi se u specijalizovanim organelama - hloroplastima.

HLOROFORM (engl. chloroform), isparljiva tečnost koja je nekad bila korišćena kao anestetik, ali je napušten kao takav. Sada se koristi samo u malim koncentracijama kao konzervans ili lokalno kao rubefacijens u losionima i linimentima za kožu.

HLOROHIN (engl. chlorochin), antireumatik i antimalarik, a koristi se i za lečenje amebijaze i lupus eritematozusa. Pri dugoj primeni kod reumatizma može da izazove retinopatiju i poremećaje vida, zbog čega su potrebne kontrole kod oftalmologa. Preparat: Chlorochin.

HLOROKREZOL (engl. chlorocresol), sapunski rastvor za dezinfekciju ruku (1% rastvor); instrumenata, tekstila, krzna, kože (1 - 3% rastvor), nameštaja, podova (2% rastvor). Je-dinjenje nastaje mešavinom hlora i krezola.

HLOROKSILENOL (engl. chloroxylenol), antiseptik, derivat fenola, više selektivan u baktericidnom delovanju, a manje

toksičan. Koristi se kao rastvor za dezinfekciju kože. Preparat: Dettol.

HLOROPSIJA (engl. chloropsia), gledanje u zelenoj boji, najčešće se javlja usled primene određenih lekova, oboljenja mrežnjače, intraokularnih krvarenja.

HLOROVODONIČNA KISELINA (engl. hydrochloric acid), kiselina želudačnog soka, HCl. Funkcija HCl sastoji se u tome da pretvori pepsinogen u pepsin, da stvori optimalnu kiselost u želucu, pri čemu je delovanje ovih enzima maksimalno, kao i da izvrši ste-rilizaciju želudačne sredine. HCl je jedina neorganska kiselina koja se stvara u organizmu.

HLORPROMAZIN (engl. chlorpromazine), antipsihotik iz grupe fenotiazina, prototip antipsihotičkih lekova. Koristi se za lečenje shizofrenije i manije, teške anksioznosti i pov-raćanja. Preparat: Largactil.

HLORPROPAMID (engl. chlorpropamide), oralni antidijabetik iz grupe derivata sulfonilureje. Koristi se za lečenje insulin-nezavisnog dijabeta. Preparati: Biodiab, Chlorpropamid, Diabinese, Normoglik.

HLORTALIDON (engl. chlorthalidone), diuretik umerene jačine sličan tiazidima. Koristi se oralno za lečenje hipertenzije i edema. Preparat: Hygroton.

HLORTETRACIKLIN (engl. chlortetracycline), tetraciklin, antibiotik širokog spektra, koji se koristi oralno, parenteralno i lokalno. Pripada grupi starih tetraciklina koji se nepotpuno resorbuju iz creva, deluju relativno kratkotrajno i zato se zamenjuju ili novim tetraciklinima kao doksiciklin ili drugim novim antibioticima. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Aureomycin.

HMC SINDROM (engl. hipertelorism-microtia-clefting syndrome ), hereditaran, autosomno recesivno nasledan sindrom. Karakteristike su: mentalna retardacija, telekantus, epikantalni prevoji, nenormalnosti očiju, bifidni nos ili širok nosni vrh, rascep usne i nepca, prekobrojni zubi, debele usne, mikrokefalija, kratak mandibularni ramus, skraćena gornja visina lica, smanjena fleksija lobanje, nenormalne artikularne površine okcipitalnih kostiju i prvog vratnog pršljena, sindaktilija i hipoplazija ispupčenja na dlano-vima.

HOANA (engl. choana, grč. choana), paran, zadnji otvor nosne duplje preko koga ovaj prostor komunicira sa gornjim ili nosnim spratom ždrela. Desnu od leve hoane razdvaja zadnja ivica ralaste kosti postavljena u sagitalnoj ravni.

HODANJE (engl. walking, to walk), naučena motorna radnja naizmeničnog savijanja i op-ružanja suprotnih udova, kod čoveka samo nogu, sa ciljem premeštanja tela u prostoru (spoljašnjoj sredini).

HODGKINOV LIMFOM (engl. Hodgkin’s lymphoma, Hodgkin’s disease ), ŠThomas Hodgkin, engleski lekar, 1798-1866Ć, maligno oboljenje koje karakterišu bezbolno, progresivno uvećanje limfoidnog tkiva, najčešće limfnih žlezda na vratu, splenomegalija i pri-sustvo Reed-Sternbergovih ćelija u tumor-skom tkivu. Simptomi bolesti su anoreksija, gubitak težine, generalizovani svrab, tempe-ratura, noćno znojenje, anemija i leukocitoza. Oboljenje se obično javlja između 15. i 35. godine života. Dijagnoza bolesti se postavlja biopsijom limfnih žlezda i patohistološkim pregledom. Stadijum bolesti se utvrđuje laboratorijskim analizama, radiografskim pregledom pluća, kompjuterizovanom tomografijom abdomena, limfografijom, ultrasonografijom i biopsijom ilijačne kosti. Lečenje se sastoji od vazdušne terapije i primene citostatika u vidu protokola.

HODNIK (engl. pathway, meatus, lat. meatus), v. meatus.

HOFBAUEROVE ĆELIJE (engl. Hofbauer cells), krupne, jajaste do okrugle, mobilne ćelije u mezodermu horionskih resica. Jedro je ovalno ili izduženo sa istaknutim jedarcem. Citoplazma sadrži brojne mitohondrije, dobro razvijen Golgi, granulisani endoplazmatski retikulum, znatan broj malih i krupnih lizozoma, parčiće glikogena i slobodne ribozome. Na periferiji ćelije vide se veliki broj svetlih vakuola i rezidualna tela. Sa površine ćelije polaze brojni, nepravilni, debeli citoplazmat-ski produžeci i mikrovili. Broj ovih ćelija se povećava tokom trudnoće i smatra se da su to specifične makrofagne ćelije koje remodeliraju stromu horiona (horionski mezoderm) tokom grananja i izduživanja horionskih resica. Moguće je da su i aktivni učesnici u placentalnoj barijeri.

HOLAGOG (engl. cholagogue), supstanca koja stimuliše oticanje žuči iz žučne kesice i žučnih puteva u duodenum.

HOLANGIOGRAFIJA

(engl. cholangiography), specijalna rendgenografska procedura za ocrtavanje glavnih žučnih vodova, intravenskom injekcijom ili direktnom instilacijom kontrastnog sredstva. Intravenska holangiografija je vensko sporo davanje kontrastnog sredstva, a nakon toga ciljano rendgenografsko snimanje regije žučne kese. Operativna i postoperativna holangiografija je ubrizgavanje kontrastnog materijala u zajednički žučni vod - holedohus ili kroz T-dren ubačen tokom operacije, čija je svrha otkrivanje rezidualnih kamenaca. U perkutanoj transhepatičnoj holangiografiji kontrastni materijal se ubrizgava kroz dugu iglu koja se ubacuje direktno kroz kožu u tkivo jetre. Endoskopska retrogradna holangiografija (ERCP) predstavlja kanulaciju papile Vateri kroz fleksibilan duodenoskop, a potom instalaciju kontrastnog materijala direktno u holedohus.

HOLANGIOHEPATITIS (engl. hepatocho-langitis), inflamacija jetrenog tkiva i žučnih vodova.

HOLANGIOHEPATOM (engl. cholangiohepatoma), abnormalna neoplazma gde su izmešane maligne ćelije jetre i maligne ćelije žučnih vodova.

HOLANGIO-JEJUNOSTOMIA (engl. cho-langiojejunostomy), sinonim hepaticojejunostomia; operativna konstrukcija spoja između proksimalnog dela žučnih puteva, odn. hepatičnih žučnih puteva (engl. hepatic duct) iznad ulivanja žučne kese u žučne puteve, i početnog dela tankog creva, čime se omo-gućuje nesmetano oticanje žuči u digestivni trakt. Intervencija se izvodi kao radikalna, rekonstruktivna, posle operativnog uklanjanja patoloških promena ili kao palijativna u cilju lečenja povreda, zapaljivih i ožiljnih promena, suženja i opstruktivne žutice, kod malignih oboljenja žučnih puteva i pankreasa. Sada se najčešće izvodi hepatiko-jejunostomija tipa Roux, gde je vijuga tankog creva konstruisana kao slovo „Y“. Ostale biliodigestivne derivacije, kao što su holedohoduodenostomija, holecistoduodenostomija, holecistojejunostomija, i hepatikojejunostomija tipa „omega“ su napuštene.

HOLANGIOKARCINOM (engl. cholangiocarcinoma), adenokarcinom intrahepatičnih žučnih puteva.

HOLANGIOLITIS (engl. cholangiolitis), inflamacija najsitnijih tubula bilijarnog stabla koja može da se razvije u holangiolitičnu cirozu.

HOLANGIOM (engl. cholangioma), neoplazma poreklom od žučnih puteva, najčešće intrahepatičnih. Može biti benigna ili maligna (holangoikarcinom).

HOLANGITIS (engl. cholangitis), inflamacija žučnih vodova uzrokovana ili bakterijskom infekcijom ili opstrukcijom žučnog voda kalkulusom ili tumorom. U kliničkoj slici su karakteristični jak bol ispod desnog rebarnog luka, žutilo (ako postoji opstrukcija) i intermitentne temperature. Laboratorijske analize najčešće pokazuju povišene vrednosti serumskog bilirubina. Za definitivnu dijagnozu treba uraditi ultrazvuk abdomena i holangiografiju. Terapija je antibiotska za infekciju i hiruška kod akutne opstrukcije.

HOLAT (engl. cholate), so, estar ili katjonski oblik holne kiseline.

HOLECISTEKTOMIJA (engl. cholecystectomy), uklanjanje žučne kese, operativni zahvat kojim se u potpunosti uklanja žučna kesa zajedno sa patološkim supstratom - uzrokom oboljenja. Operativni zahvat se izvodi u opštoj anesteziji, kosim supkostalnim, uzdužnim paramedijalnim ili uzdužnim srednjim rezom, dužine 15 do 17 cm, i traje oko 30 do 45 mi-nuta. Mortalitet ove operacije iznosi oko 1/1.000, ali ako se operiše u akutnom zapa-ljenju ili se tom prilikom otvaraju žučni putevi, mortalitet se desetostruko povećava pa dostiže i 4%. To je danas najčešće izvođena operacija u abdominalnoj hirurgiji. U SAD se godišnje izvrši oko 30.000 ovih operacija, a kod nas oko 2.500. Danas se holecistektomija radi na: klasičan način, rezom kroz prednji trbušni zid; laparoskopski, uvođenjem operativnog instrumenta, optičkog sistema i aspiraciono-insuflacionog mehanizma kroz ukupno 4 otvora veličine 2 cm, na prednjem trbušnom zidu; kao hibridna operacija tzv. „minilaparotomija“ kod podesnih slučajeva (gracilan bolesnik, ne suviše izražen patološki nalaz) rezom veličine do 6 cm. Najčešća indikacija za holecistektomiju je kalkuloza žučne kese, a zatim zapaljenja, tumori i povrede. Ovaj zahvat se izvodi i u sklopu drugih operacija, npr. kod tumora gušterače ili resekcija jetre. Prvu uspešnu holecistektomiju izveo je nemački hirurg Langebuch, 1882. godine. Danas se laparoskopska holecistektopmija smatra meto-dom izbora za ovu vrstu procedure.

HOLECISTITIS (engl. cholecystitis), akutna ili hronična infekcija žučne kese. Akutni h. je najčešće prouzrokovan kamencima, koji se pokrenu iz žučne kesice, a ne mogu da prođu kroz duktus cistikus. Bol se javlja ispod desnog rebarnog luka i često je udružen sa gađenjem, povraćanjem i flatulencijom. Dijagnoza se najčešće postavlja ultrazvukom abdomena. Hirurški tretman je najprepo-ručljiviji. Hronični h. ima mnogo veću incidencu. Bol se obično javlja noću, često nakon masnih obroka. Najčešće komplikacije su žučni kamenci, pankreatitis i karcinom žučne kesice. Hirurški tretman je takođe najpreporučljiviji.

HOLECISTODUODENOSTOMIJA (engl. cholecystoduodenostomy), operativno konstruisanje spoja između žučne kese i dvanaestopalačnog creva, u cilju omogućava oticanja žuči. Osim u pojedinim slučajevima lečenja

žutice kod anomalija žučnih puteva ili kod transplantacije jetre, ovaj zahvat je danas poptuno napušten iz istih razloga kao i holecistojejunostomija.

HOLECISTOENTEROSTOMIJA (engl. cholecystoenterostomy), operativni zahvat, kojim se u cilju palijacije, radi omogućavanja pražnjenja žuči u digestivni trakt kod žutice, uglavnom usled malignih tumora, konstruiše spoj između žučne kese i početnog dela tankog creva, najčešće po tipu „omega“. Zbog mnogobrojnih nedostataka (čestog popušta-nja, brze blokade biliodigestivnog spoja i ne-efikasnog pražnjenja žuči) danas je ovaj zahvat potpuno napušten, osim u otklanjanju urođenih anomalija žučnih puteva. Umesto njega se radi hepatikojejunostomija.

HOLECISTOGASTROSTOMIJA (engl. cholecystogastrostomy), formiranje spoja između žučne kese i želuca, u cilju lečenja opstruktivne žutice kod malignih tumora žučnih puteva i jetre. Danas je zbog mnogih nedostataka napuštena operacija.

HOLECISTOGRAFIJA (engl. cholecystography), rendgensko ispitivanje žučne kesice. Najmanje 12 sati pre ispitivanja pacijent uz nemasni obrok uzima kontrastno sredstvo koje sadrži jod i najčešće je u formi tableta (kontrast može biti dat i intravenski). Jod koji pravi kontrast na rendgenskom snimku sekretuje se kroz jetru u žuč žučne kesice. Posle ove procedure pacijent uzima ili mastan obrok ili holecistokinin koji stimuliše žučnu kesicu da vrši kontrakcije i izbacuje kontrastni materijal u žučne vodove. Sledeći rendgenski snimci prave se posle sat vremena. Ovaj test je koristan u postavljanju dijagnoze holecistitisa, holelitijaze, tumora i u diferencijalnoj dijagnozi tumorskih masa u gornje-desnomkvadrantu stomaka.

HOLECISTOKININ, CCK (engl. cholecystokinin), familija polipeptidnih hormona, koje pored endokrinih ćelija tankog creva sekretuju i neuroni u ileumu, kolonu i mozgu. CCK 12 i CCK 8, koje sekretuju i ćelije sluzokože gornjeg dela tankog creva stimulišu: kontrakcije žučne kese, sekreciju pankreasnog soka bogatog enzimima, sekreciju enteropeptidaza, glukagona i insulina, a inhibiraju motilitet želuca. Sekrecija CCK podstaknuta je produktima digestije (peptidi, amino-kiseline i masne kiseline).

HOLECISTOKININ-PANKREOZIMIN, CCK-PZ (engl. cholecystokinin-pancreozymin), hormon koji luči mukoza gornjeg tankog creva, a koji stimuliše žučnu kesu i izlučivanje pankreasnih enzima. Ranije se smatralo da se ovo dejstvo ostvaruje sa dva različita hormona, holecistokininom i pankreoziminom.

HOLECISTOTOMIJA

(engl. cholecystotomy), operativni zahvat kojim se otvara žučna kesa, u cilju vađenja kamenja (engl. cholecystolithotomy). Ovaj zahvat se mora završiti jednim od sledećih načina: 1. zatvaranjem (šavom) žučne kese, što je veoma nesiguran postupak; 2. ubacivanjem drena u žučnu kesu i njegovim izvođenjem na prednji trbušni zid (engl. cholecystostomy) što se nekada radi u cilju lečenja akutnog zapaljenja gušterače; 3. uklanjanjem žučne kese (engl. cholecystectomia), čime je svrha same holecistotomije promašena. Danas je ovaj operativni zahvat napušten, osim u slučaju pod 2.

HOLEDOHOJEJUNOSTOMIA (engl. choledochojejunostomia), operativni zahvat kojim se stvara spoj između zajedničkog žučnog puta (holedohusa), tj. distalnog dela izvodnih žučnih puteva (ispod ulivanja žučne kese) i prve vijuge tankog creva, u cilju lečenja: opstrukcije žučnih puteva sa žuticom, izazvanom zapaljivim, oziljnim i malignim obo-ljenjima žučnih puteva, i glave pankreasa; u cilju lečenja povreda predela glave pankreasa, dvanaestopalačnog creva i donje trećine žučnih puteva; kao deo radikalne operacije kojom se nakon uklanjanja patološkog procesa u tom predelu rekonstruiše protok žuči u digestivni trakt. Izvodi se konstrukcijom vijuge tankog creva tipa Y („Roux“).

HOLEDOHOLITIJAZA (engl. choledocholithiasis), prisustvo kamenaca u glavnom žučnom vodu (v. bilijarne kolike).

HOLEDOHOPLASTIKA (engl. choledochoplasty), hirurška intervencija koja ima za cilj ponovno uspostavljanje prohodnosti žuč-nog kanala. U te svrhe upotrebljavaju se kalemovi (vena, ureter, apendiks) u kombinaciji s veštačkim materijalima, i delovi trbušne maramice i žučne kese. Holedohoplastika spada među veoma delikatne intervencije.

HOLEDOHOTOMIJA (engl. choledochotomy), operativni zahvat kojim se, u cilju ukla-njanja kamenova ili tumora, otvara zajednički žučni put - holedohus (engl. common bile duct) ispod mesta ulivanja žučne kese. Posle uklanjanja patološkog supstrata, žučni putevi se rekonstruišu šavom, uz obavezno postav-ljanje drena oblika slova „T“ (Kehrov dren, T-dren), koji se izvodi na prednji trbušni zid. Na taj način obezbeđuje se drenaža žuči i sma-njenje pritiska u žučnim putevima, kako bi šav holedohusa zarastao. Kroz „T“ dren se mogu obavljati rendgenski kontrastni pregledi i ubacivati medikamenti. Ovaj dren ostaje u žučnim putevima od 12 do 21 dan, kada se posle radiografski sprovedene kontrole prolaznosti holedohusa može izvaditi. U veoma retkim slučajevima i izuzetno pogodnim okolnostima, može se uraditi i primarni šav holedohusa bez „T“ drenaže. Sve navedeno se odnosi i na otvaranje i zbrinjavanje zajed-ničkog žučnog puta (hepatikotomija).

HOLEDOKO, prefiks koji se odnosi na žučovod, v. duktus holedokus.

HOLEDOKUS (engl. choledochus duct, bile duct, lat. ductus choledochus), v. duktus holedokus.

HOLEKALCIFEROL (engl. cholecalciferol), oblik vitamina D, vitamin D3, koji se sintetizuje iz provitamina, 7dehidroholesterola, pod dej-stvom ultravioletne svetlosti na kožu. U jetri se holekalciferol prevodi u 25-hidroksihole-kalciferol, koji zatim u bubrezima prelazi u fi-ziološki najaktivniji metabolit 1,25dihidroksiholekalciferol. Ovo jedinjenje ima hormonsko dejstvo na tanko crevo i kost pri čemu se povećava nivo kalcijuma i fosfata u plazmi.

HOLELITIJAZA (engl. cholelithiasis), prisustvo kamenaca u žučnoj kesici. Javlja se u oko 20% stanovništva posle 40-te godine života, nešto je češće kod žena i kod osoba koje se leče od ciroze jetre. Većina pacijenata se žali na neodređene abdominalne smetnje i na intoleranciju određene hrane. Neki pacijenti nemaju nikakve simptome. Kod pacijenata sa jakim bilijarnim kolikama, udru-ženim sa holelitijazom, preporučljiva je holecistektomija zbog prevencije mogućih komplikacija: holecistitisa, holangitisa i pankreatitisa.

HOLELITOTOMIJA (engl. cholelithotomy), operativno otvaranje žučne kese ili žučnih puteva na bilo kom mestu, u cilju uklanjanja žučnih kamenova. Ovaj izraz ne precizira o kojoj je strukturi bilijarnih puteva reč. Zavisno od organa koji se otvara, rekonstrukcija je različita, i navedena je pod pojmovima holecistoktomija, holecistotomija i holedoho- tj. hepatikotomija.

HOLEMIJA (engl. cholemia), prisustvo žuči ili žučnih pigmenata u krvi.

HOLEPERITONEUM (engl. choleperito-neum), izliv žuči u peritonealnu duplju, do čega dolazi zbog uspostavljanja fistule ili filtracije žuči kroz zid žučnih vodova. Oboljenje iziskuje hitnu hiruršku intervenciju.

HOLERETIK (engl. choleretic), supstanca koja stimuliše stvaranje žuči u jetri i tako povećava oticanje žuči.

HOLEREZA (engl. choleresis), proces lučenja žuči iz jetrenih ćelija u žučne vodove.

HOLESTAZA (engl. cholestasis), nemoguć-nost normalnog oticanja žuči iz bilo kog dela bilijarnog sistema, od jetre ka duodenumu. Najznačajnije za svakog doktora jeste da ustanovi uzrok holestaze, da li je intrahepatična ili ekstrahepatična holestaza. Intrahepatična holestaza je najčešće uzrokovana hepatitisom, toksičnim oštećenjem (lekovima i alkoho-lom), metastatskim karcinomima i trudno-ćom. Ekstrahepatična holestaza je uzrokovana opstruktivnim kalkulusom, tumorom glavnog žučnog voda ili karcinomom pankreasa. Sim-ptomi oba tipa holestaze uključuju žuticu, aho-ličnu i masnu stolicu, tamnu mokraću i intenzivan svrab kože. Ako je suspektna bolest jet-re, treba uraditi biopsiju jetre a posle toga lečiti glavni uzrok bolesti. Kod ekstrahepatič-ne holestaze preporučuje se operativno lečenje.

HOLESTEROL (engl. cholesterol), holest-5- -en-3-b-ol, glavni steroid kod viših životinja koji se sintetiše u svim ćelijama iz acetil CoA. Ima RMM 386,64. Nalazi se u svim tkivima, a naročito u životinjskim mastima i uljima. Oko tri četvrtine serumskog holesterola je esterifikovano nezasićenim dugolančanim masnim kiselinama. Preostali deo holesterola na-lazi se u slobodnom obliku.

HOLESTEROLEMIJA (engl. cholestero-lemia), povišena koncentracija holesterola u krvi. V. hiperlipoproteinemija.

HOLESTEROLURIJA (engl. cholesteroluria), prisustvo holesterola u urinu.

HOLESTIRAMIN (engl. cholestyramine), hipolipidemik iz grupe anjonskih smola. Vezuje u crevu žučne soli i sprečava njihov povratak u jetru i uključivanje u sintezu holesterola. Koristi se za ublažavanje svraba kod holestatske žutice, i kod hiperholesterolemije, kao alternativa ili u kombinaciji sa statinima, za usporavanje progresije ateroskleroze i njenih posledica. Neželjena dejstva su nauzeja, gorušica i opstipacija, a česte su interakcije sa drugim lekovima, jer ometa njihovu resorpciju. Preparat: Questran.

HOLIN (engl. choline), (2-hidroksietil)trimetil--amonijum jon, (CH3)3N+CH2CH2OH. Ima nekoliko biohemijskih uloga: ulazi u sastav nekoliko značajnih membranskih lipida, uključujući i fosfatidilholin i sfingomijelin. Sastojak je neurotransmitera acetilholina i koristi se kao donor metilgrupa. Lipotropni je agens pošto potpomaže transport viška masti do jetre. Koristi se kao terapeutski agens koji povećava sintezu acetilholina kod nekih neuroloških oboljenja.

HOLINERGIČKA NERVNA VLAKNA (engl. cholinergic nerve fibers) eferentna, amijelinska nervna vlakna, sa čijih se završetaka oslobađa acetilholin (autonomni nervni završeci). U ova vlakna spadaju sva vlakna parasimpatičkog nervnog sistema, preganglijska vlakna simpatičkog i postganglijska simpatička vlakna koja inervišu kožu i znojne žlezde. Holinergična vlakna se nalaze i u CNS-u.

HOLINERGIČKI (engl. cholinergic), opisuje nervna vlakna na čijim krajevima se oslobađa acetilholin kao neurotransmiter. Uporedi sa adrenergički.

HOLINESTERAZA (engl. cholinesterase), enzim iz roda hidrolaza (acetilholin acilhidrolaza, EC 3.1.1.8), koji katalizuje reakciju acetil (ili drugi acil) holin + H2O Û holin + acetat (ili drugi anjon karboksilne kiseline). Ovim nazivom ranije je obuhvatana i acetilholinesteraza (EC 3.1.1.7). Enzim ima umerenu supstratnu specifičnost i hidrolizuje butiril estre mnogo brže nego propionil ili acetil estre. Kao supstrati mogu da se koriste i benzoilholin i tioholin estri. Enzimsku aktivnost inhibiraju alkaloidi kao što su fizostigmin, prostigmin i morfin, kao i niz organofosfatnih jedinjenja kao što su diizopropilfluorofosfat, paration, sarin itd. Postoji više od se-dam izoenzimskih oblika, od kojih su najvažnije one genetske varijante sa neznatnom enzimskom aktivnošću, koje imaju povećanu rezistenciju na inhibiciju sa dibu-kainom ili fluoridom. S obzirom da se holinesteraza sintetizuje u jetri, određivanje aktivnosti ovog enzima značajno je i kod pacijenta sa oboljenjima jetre.

HOLMES-ADIEOV SINDROM (Adie’s syndrome), kombinacija tonične zenice i arefleksije. Karakteriše ga postupno sužavanje zenice na svetlost i konvergenciju. Uzrok je le-zija cilijarnog gangliona ili njegovih postganglijskih vlakana sa sfinkterom zenice.

HOLNA KISELINA (engl. cholic acid), žučna kiselina, a3, a7, 12a-trihidroksi-5b-holan-24- -oična kiselina. Kvantitativno je najznačajnija žučna kiselina. Sintetizuje se u jetri iz holesterola, skladišti vezana za koenzim A, a pre izlučiva-nja u žuč prevodi se u konjugate glicina i taurina (žučne soli). Holna i henodeoksiholna su primarne žučne kiseline, njihove soli ulaze u sastav žuči i pomažu u digestiji masti. Sekundarne h. k. su deoksiholna i litoholna, a nastuju iz primarnih pod dejstvom intestinalnih bakterija.

HOLO(engl. bile), označava da nešto pripada žuči ili da je s njom u vezi.

HOLODIJASTOLAN (engl. holodiastolic), promena koja se odnosi na celu dijastolu. Npr., holodijastolni šum (engl. holodiastolic murmur), šum koji se čuje tokom cele dijastole kod pacijenta sa insuficijencijom semilunarnih zalistaka aorte ili arterije pulmonalis.

HOLOENZIM (engl. holoenzyme), katalitički aktivno jedinjenje koje nastaje kombinacijom apoenzima i odgovarajućeg koenzima.

HOLOGRAM (engl. hologram), poseban način stvaranja fotografske slike bez ko-rišćenja sočiva. Hologram, koji je neprepoznatljiv splet linija i kružnica, kada se osvetli koherentnom svetlošću, kao što je laserski zrak, organizuje svetlost u trodimenzioni lik originalnog objekta.

HOLOKRINE ŽLEZDE (engl. holocrine glands), žlezde koje funkcionišu prema mehanizmu holokrine sekrecije; cela ćelija se postepeno transformiše u sekretorni produkt. Takve su npr. lojne žlezde. Produkcija spermatozoida se može smatrati vrstom holokrine sekrecije.

HOLOSISTOLAN (engl. holosystolic), oz-načava promene koje se uočavaju u vremenskom periodu tokom cele sistole tj. kontrakcije komora. Npr., holosistolni šum (engl. holosystolic murmur) čuje se sve vreme tokom sistole. Prema uslovima stvaranja izdvajaju se dva tipa holosistolnih šumova: šum vraćanja krvi (tzv. regurgitacioni šum - kod insuficijencija mitralnih ili trikuspidnih zalistaka) i sistolni šum istiskivanja (tzv. ejekcioni šum - kod stenoza semilunarnih zalistaka aorte ili arterije pulmonalis).

HOLTER MONITORING, dijagnostička metoda dinamičke elektrokardiografije, kojom se pomoću elektroda prilepljenih na grudni koš, neprekidno tokom 24 sata ili duže (do 36 sati) beleži na kaseti elektrokardiogram sa jasnim P-talasima i QRS kompleksima, najčešće u vanbolničkim, ali i hospitalnim uslovima. Potom se tako snimljen elektrokardiogram, za kratko vreme, pomoću kompjuterske tehnike analizira. Upoređiva-njem nalaza EKG-a, aktivnosti bolesnika i njegovih subjektivnih tegoba (sa ili bez terapije), moguće je utvrditi poremećaje ritma srca i sprovođenja, ishemijske (simptomatske ali i asimptomatske) epizode i utvrditi ukupno ishemijsko i aritmijsko „vreme“ tokom 24 h praćenja (registrovanja EKG-a), odnosno cirkadijalnog ritma. Aparati za holter monitoring EKG-a i krvnog pritiska su laki (ne prelaze težinu od 1/2 kg) i lako mogu da se nose u prehospitalnim uslovima. Pored holter monitoring elektrokardiograma, kao dijagnostička metoda postoji i holter monitoring krvnog pritiska, koji se, takođe, registruje (obično automatski svakih 15 min.) 24 sata ili duže (za to vreme

obavi se od 50 do 150 merenja krvnog pritiska). Nalazi obrađeni za kratko vreme kompjuterski se upoređuju sa aktivnošću bolesnika, subjektivnim tegobama i efektom na lekove u toku registrovanja krvnog pritiska ovim putem. Rezultati brojnih iskustava pokazuju da je isključen uticaj pri-sustva lekara koji postoji kod klasičnog merenja krvnog pritiska, pa se čak i do 20 % ranije nađenog krvnog pritiska ovim putem ne registruje (što govori da je u tom procentu potvrđena tzv. hipertenzija „belih mantila“).

HOLURIJA (engl. choluria), prisustvo žuči u mokraći. Mokraća postaje tamna zbog pri-sustva žučnih pigmenata.

HOM-, HOMO-, HOMEO - (engl. hom-, homo-, homeo-), prefiks sa značenjem isto, slično.

HOMANSOV ZNAK (engl. Homans’ sign), fizikalni znak dubokih venskih tromboza u nogama. Bolesnik oseća bol u predelu lista kada su prsti stopala u dorzofleksionom položaju.

HOMEOMETRIJSKA AUTOREGULACIJA (engl. homeometric autoregulation), modulacija efikasnosti intracelularnog kontraktilnog mehanizma miocita, odnosno promena kontraktilnosti nezavisna od promene početne dužine mišićnih vlakana srca. Povećavanje frekvence i snage kontrakcije je iznad one koja se pripisuje Frank-Starlingovom mehanizmu.

HOMEOPATIJA (engl. homeopathy), način lečenja baziran na primeni minimalnih doza leka protiv neke bolesti, koji bi kod zdravog čoveka izazvao tu bolest, npr. lečenje proliva sredstvima za čišćenje.

HOMEOSTAZA (engl. homeostasis), nepre-kidna, dinamička kontrola unutrašnje sredine živog organizma, u smislu očuvanja stalnosti njenih hemijskih i fizičkih karakteristika.

HOMEOTERME (engl. homeotherme), živa bića koja imaju stalnu telesnu temperaturu nezavisnu od spoljne sredine, zahvaljujući mehanizmima koji obezbeđuju stalnost temperature tj. termoregulacionim mehanizmima (v. regulacija temperature). To su toplokrvna živa bića - ptice i sisari (čovek).

HOMOCISTEIN

(engl. homocysteine), alfa- -aminokiselina, koja nastaje demetilacijom metionina preko adenozilmetionina i koristi se za sintezu cisteina.

HOMOCISTIN (engl. homocystine), disulfidni derivat homociteina. Homocistin je homolog sa cistinom. Povezan je sa urođenom greškom metabolizma, homocistinurijom, koja je pos-ledica deficita cistation-b-sintaze, i izluči-vanjem homocistina urinom.

HOMOCISTINURIJA (engl. homocystinuria), autosomno recesivno nasledno oboljenje koje nastaje usled poremećaja u prometu homocist(e)ina, intermedijarnog jedinjenja u metabolizmu bitne aminokiseline metionina. Javlja se u obliku klasične homocistinurije, u obliku homocistinurije usled poremećaja u resintezi metionina i kao udružena sa metil -malonskom acidurijom usled poremećaja u metabolizmu vitamina B12. Klasična homocistinurija je retko oboljenje. Učestalost je različita i zavisi od sredine, ali se procenjuje na 1:≫300.000 porođaja. Nastaje usled nedovoljne aktivnosti enzima cistationin -sintaze. Gen koji kontroliše sintezu enzima je kloniran i nalazi se na dugom kraku hromozoma 21(q21-22.1). Glavne karakteristike oboljenja su strukturne abnormalnosti vezivnog tkiva, posebno krvnih sudova, kostiju i disajnih puteva. Po izgledu nalikuju Marfanovom sindromu (v. Marfanov sindrom) a, za razliku od njega, imaju stečenu dislokaciju sočiva sa sekundarnim glaukomom. Najveći broj bolesnika zaostaje u mentalnom razvoju, a neki od njih imaju poremećaje ponašanja ili duševne poremećaje. Skloni su intravaskularnim trombozama sa začepljenjem arterijskih krvnih sudova i tromboembolijama još u ranom deti-njstvu. Rizik od tromboziranja se povećava u toku opšte anestezije. Osim toga, mogu da imaju i različite poremećaje funkcije disanja. Pored povećane sklonosti ka trombozama, heterozigoti češće oboljevaju od koronarne i cerebro-vaskularne bolesti, a osobe ženskog pola imaju povećan rizik od habitualnih pobačaja. Približno jedna polovina obolelih ima blažu kliničku sliku usled većeg intenziteta preostale enzimske aktivnosti i na veće doze vitamina B6 (250-900 mg dnevno) reaguju kliničkim poboljšanjem.

HOMOGEN (engl. homogeneous), onaj koji je sastavljan iz sličnih elemenata ili sastojaka, a koji ima ujednačen kvalitet u celom sastavu. U hemiji ovaj izraz označava hemijski sastav čistog jedinjenja ili elementa; smeša različitih jedinjenja opisuje se kao heterogena.

HOMOGENAT (engl. homogenate), materijal koji je pripremljen homogenizacijom, kao npr. tkiva koja se prvo isitne i zatim izmešaju.

HOMOGENIZACIJA (engl. homogenization), procedura mehaničkog cepanja ćelija u specijalnim aparatima homogenizatorima. Homogenat je visoko heterogena suspenzija raznih ćelijskih fragmenata i

organela. Analiza različitih frakcija homogenata moguća je posle centrifugiranja prema gradijentu gustine.

HOMOGENTIZAT 1,2-DIOKSIGENAZA (engl. homogentisate 1,2-dioxigenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (homogentizat: kiseonika 1,2oksidoreduktaza Šdeciklizira-jućaĆ, EC 1.13.11.5), koja katalizuje reakciju homogentizat + O2 = 4maleilacetoacetat. Genetski deficit ovog enzima izaziva alkaptonuriju, retko, ali dobro poznato metaboličko oboljenje, koje karakteriše akumulacija homogentizinske kiseline u urinu, usled čega urin potamni pri stajanju. Naziva se i homogentizat oksidaza.

HOMOGENTIZINSKA KISELINA, HGA (engl. homogentisic acid), 2,5-dihidroksifenilsirćetna kiselina, intermedijer u metabolizmu fenilalanina i tirozina. Formira se oksidacijom p-hidroksifenilpiruvata i oksidacijom sa homogentizat 1,2-dioksigenazom do 4- -maleilacetoacetata. Usled nedostatka ovog enzima javlja se alkaptonurija.

HOMOGRAFT (engl. homograft), tkivo ili organ koji se presađuje sa jedne, drugoj jedinki iste vrste.

HOMOKRINE ŽLEZDE (engl. homocrine glands), žlezde koje su izgrađene od samo jednog tipa ćelija, koje luče samo jedan proizvod. Takve su npr. pilorične žlezde i egzokrini pankreas.

HOMOLOGIJA (engl. homology), sličnost u strukturi organa ili molekula, koja odražava zajedničko evolutivno poreklo. Specifično: sličnost u sekvenci proteina ili nukleinskih kiselina. Kontrast sa analogijom sličnost koja ne odražava zajedničko evolutivno poreklo.

HOMOLOGNI (engl. homolog(ou)s), homologi hromozomi = par hromozoma (dve kopije istog tipa hromozoma) u diploidnoj ćeliji, koji su jednaki po obliku, veličini i redosledu genskih lokusa; jedan je nasleđen od oca, drugi od majke. Izuzetak je poremećaj označen kao uniparentalna dizomija, kada su oba hromozoma u paru poreklom od istog roditelja. Pojam polimorfizam homologih hromozoma označava normalne varijacije u njihovoj strukturi i formi. Homologi geni: dva ili više gena čija je sekvenca značajno slična, zbog evolutivne povezanosti, bilo u okviru iste vrste (paralogi) ili između vrsta (ortologi).

HOMONIMNA HEMIANOPSIJA

(engl. homonymous hemianopsia), ispadi desnih ili levih polovina vidnih polja oba oka. Lezija optičkog traktusa dovodi do homonimnih hemianopsija sa suprotne strane: povredom desnog traktusa nastaje leva homonimna hemianopsija, jer su presečena vlakna koja polaze iz desnih polovina obe retine, a koji primaju utiske iz levih polovina vidnih polja oba oka.

HOMOSEKSUALNOST (engl. homosexuality), seksualna privlačnost između osoba istog pola. Može biti manifestna i latentna, konstantna, povremena i situaciona (vojska, zatvor itd). Normalna je pojava u adolescenciji, a homoseksualna opredeljenost u zrelom dobu posledica je slabe androgenizacije u fetalnom periodu (biološka teorija), ili je posledica obrnutog Edipovog kompleksa - identifikacija sa roditeljem suprotnog pola (psihoanalitička teorija). Savremene klasifikacije bolesti ne ubrajaju homoseksualnost u patološka stanja.

HOMOVALINSKA KISELINA, HVA (engl. homovanillic acid), (3-metoksi,4-hidroksifenil) sirćetna kiselina, krajnji metabolit dopa-mina (kateholamina) (RMM 182,17). Nastaje iz dopamina O-metilacijom i oksidativnom deaminacijom i izlučuje se u slobodnom obliku putem urina. Povišen nivo HVA u urinu je znak malignog feohromocitoma, neuroblastoma i ganglioneurona.

HOMOZIGOT (engl. homozygote), diploidna ćelija ili organizam koji na paru homologih hromozoma ima dva identična alela odre-đenog gena.

HOMOZIGOTNI (engl. homozygous), v. homozigot.

HONDROBLAST (engl. chondroblast, lat. chondroblastus ), mlada hrskavičava ćelija. Ima malo, spljošteno ili ovalno telo, relativno krupno jedro i slabo razvijene organele. Tokom diferencijacije u hondrocit, hondroblast se povećava, zadobija loptast oblik, razvijaju se organele i počinje sinteza i sekrecija hrskavičavog matriksa.

HONDROBLASTOM (engl. chondroblastoma), tumor koji nastaje u epifizama dugih kostiju.

HONDROCIT (engl. chondrocyte, lat. chondrocytus ), zrela hrskavična ćelija. Ima jajasto ili loptasto telo. Leži u

lakuni hrskavičnog matriksa. Jedro je obično okruglo sa jednim do dva jedarca. U citoplazmi se nalaze: retke, male mitohondrije, veliki Golgi aparat i dobro razvijen granulisani endoplazmin retikulum, brojni slobodni ribozomi, vezikule, mikrofibrilarni snopovi, parčići glikogena i lipidne kapi. Na površini ćelija nalaze se brojni mikrovili i mikrogrebeni. H. sintetišu i luče prekursore za sav materijal koji se nalazi između ćelija i koji sačinjava hrskavični matriks. To su, za razne tipove hrskavica, različite količine prokolagena, proelastina i glikozaminoglikana.

HONDRODISPLAZIJA (engl. chondrodysplasia), zajednički naziv za više naslednih poremećaja rasta hrskavičavog tkiva. Prema vrsti zahvaćenog kolagena i lokalizaciji patoloških promena razlikujemo epifizne i metafizne displazije.

HONDROITIN SULFAT (engl. chondroitin sulfate), glikozaminoglikan (mukopolisaharid) koji se sastoji od lanca sa promenljivim ostacima N-acetil-D-glukozamina (GalNAc) i D-glukuronske kiseline (GlcUA), u kojima su GalNac ostaci sulfatni estri. Postoje dva tipa: hondroitin sulfat A i hondroitin sulfat C. Hondroitin sulfat B naziva se i dermatan sulfat, koji je sličan hondroitinu C. Hondroitin sulfati su najzastupljeniji glikozaminoglikani u hrskavici, kostima i krvnim sudovima. Nalaze se u koži, rožnjači i drugim vezivnim tkivima.

HONDROKALCINOZA (engl. chondrocalcinosis), prisustvo kalcijumovih soli naročito kalcijum-pirofosfata u hrskavičavom tkivu na jednom ili više mesta.

HONDROM (engl. chondroma), benigna neoplazma poreklom od mezodermalnih ćelija koje stvaraju hrskavicu.

HONDROMIKSOM (engl. chondromyxoma, chondrofibroma, chondromyxoid fibroma ), redak benigni tumor kosti sastavljen od lobularnog miksoidnog tkiva sa hondroidnim fokusima.

HONDROMUKOPROTEIN (engl. echondroprotein), proteoglikan i glavni konstituent hrskavičavog matriksa. H. je kopolimer u kompleksu sa hondroitin sulfatima, sa kojima je odgovoran za bazofiliju, metahromaziju i PAS pozitivnost hrskavičave osnovne supstance.

HONDROSARKOM

(engl. chondrosarcoma), maligna neoplazma poreklom od ćelija hrskavice. Javlja se najčešće u kostima karlice ili u blizini krajeva dugih kostiju.

HONDROSKOPIJA (engl. chondroscopy), v. artroskopija.

HORDA (engl. chord, cord, lat. chorda ), struktura nalik vrpci ili traci. H. tendinea kordis (engl. tendinous c. of heart, lat. c. tendinea cordis), tetivna nit. Tanki vezivni snopovi koji predstavljaju tetivna vlakna papilarnih mišića. Tetivne niti se pripajaju duž obodnih ivica pretkomorsko-komorskih srčanih zalistaka; h. timpani (engl. tympanic c., lat. c. tympani), bubna vrpca. Grana živca lica (nervus facijalis), koja sadrži nishodna parasimpatička vlakna namenjena inervaciji podjezične i podvilične pljuvačne žlezde, i ushodna gustoreceptivna vlakna koja prenose osećaje čula ukusa sa pečurkastih papila sluznice jezika. Bubna vrpca se u usnoj duplji priključuje stablu jezičnog živca čijim grančicama dospeva do struktura koje inerviše.

HORDEOLUM (engl. hordeolum), čmičak, fokalna akutna infekcija koja nastaje unutar Meibomianovih žlezda ili drugih žlezda ivice kapka. Infekcija je najčešće uzrokovana sta-filokokom. Leči se toplim oblogama i lokalnim antibioticima.

HORDOM (engl. chordoma), redak benigni tumor koji potiče iz zaostatka horde (hrskavičavi začetak kičmenog stuba kod kičmenjaka). Uobičajena lokalizacija je na bazi lobanje ili karličnom delu kičme.

HORDOTOMIJA (engl. chordotomy), hi-rurško presecanje puteva za bol u prednje-bočnoj vrpci kičmene moždine. Izvodi se u cilju lečenja bolnih stanja u ekstremitetima, posebno kod kauzalgije i fantomskog bola.

HOREA MINOR (engl. chorea minor), kasna manifestacija reumatske groznice koja se najčešće javlja kod dece između 5 i 15 godina, a ispoljava se besciljnim, bezvoljnim, bizarnim pokretima (grimase lica, kolutanje očima, pocupkivanje pri hodu), postepenim razvojem razdražljivosti, nesanice, noćnog mokrenja, a kasnije i otežanom koordinacijom pokreta i slabošću mišića. Najčešće prolazi bez posledica za 6 do 8 nedelja, a ponekad recidivira do puberteta.

HORIOGONADOTROPIN, CG, hCG

(engl. chorionic gonadotropin), polipeptidni hormon, sijaloprotein (RMM 56.000) koji sadrži 40% ugljenih hidrata i 9% sijalinske kiseline. Stvara se u placenti. Sadrži dve neidentične subjedinice, koje su označene kao alfa i beta. Alfa-subjedinica je identična sa alfa-subjedinicom hormona FSH, LH i TSH, a beta-subjedinice ovih hormona razlikuju se u aminokiselinskom sastavu, organospecifičnosti i imunološkim osobinama. Funkcija hCG je slična onoj kod LH. Kvalitativno određivanje hCG u urinu koristi se za dokazivanje trudnoće, a kvantitativno određivanje beta-subjedinice za utvrđivanje patološke trudnoće i trofoblastnih i testikularnih tumora.

HORION (engl. chorion), spoljašnja ekstraembrionalna membrana, koja se sastoji od horionskog mezoderma i trofoblasta. U potpunosti obuhvata, okružuje ceo zametak i sve njegove membrane zbog čega se sve to često naziva horionska vezikula.

HORIONSKE RESICE (engl. chorionic villi, lat. villi choriales), razvijaju se u tri stadijuma: I - primarne horionske r. su trake trofoblasta koje izrastaju sa horiona u endometrijum. Sastoje se od dva sloja horionskog epitela: citotrofoblasta i sinciciotrofoblasta; II - sekundarne horionske r. nastaju urastanjem vanembrionalnog mezoderma u centar resica, posle 15. dana gestacije; III - tercijarne resice nastaju razvojem embrionalnih krvnih sudova u mezodermu resica. Posle formiranja placente kao organa, horionske resice dobijaju naziv placentalne resice.

HORIONSKI MEZODERM (engl. chorionic mesoderm, lat. mesoderma chorionicum), deo vanembrionalnog mezoderma. Čini glavnu masu horiona, horionske ploče i strome sekundarnih i tercijarnih horionskih resica. Horionski mezoderm sastoji se od rastresito raspoređenih fibroblasta i fibrocita, koji produkuju prekursore za kolagene fibrile i osnovnu supstancu. Tu se nalaze i Hofbauerove ćelije.

HORIORETINITIS (engl. chorioretinitis), upala sudovne opne i mrežnjače. Najčešće je uzrokovana virusima, bakterijama, gljivicama, protozoama ili ima autoimunu etiologiju.

HORIZONTALNA RAVAN (engl. horizontal plane, lat. planum horizontale), v. ravan.

HORIZONTALNE ĆELIJE (engl. horizontal cells, lat. neurocytus horizontalis), retinalni interneuroni, čija se tela nalaze u spoljašnjem delu unutrašnjeg granuloznog sloja retine. Imaju veoma specifičnu ultrastrukturu, a uspostavljaju sinapse sa aksonima štapića i čepića i dendritima bipolarnih ćelija. Smatra se da

horizontalne ć. mogu da provode impulse u oba smera celom svojom dužinom. Utvrđeno je da postoje dve vrste horizontalnih ć.: svetlosne i hromatične. Svetlosne odgovaraju na iluminaciju fotoreceptora hiperpolarizacijom, a hromatične se aktiviraju zavisno od talasne dužine svetlosti.

HORMON (engl. hormone), sekret endokrinih ćelija i žlezda. Luče se u krv i druge telesne tečnosti, pa kao svojevrsni hemijski glasnici dospevaju do ciljnih ćelija i tkiva. Tu se vezuju za specifične receptore, koji se nalaze na ili u ciljnoj ćeliji, dovodeći do regulacije jedne ili više funkcija ciljne ćelije. Dejstvo h. može biti: a. autokrino - na ćeliju koja ga je i izlučila, b. parakrino - na susedne ćelije i c. endokrino - na udaljene ćelije. Po biohemijskoj strikturi h. mogu biti: proteini (polipeptidi), steroidi i derivati aminokiseline tirorozina. Kao primer mogu da posluže hormon rasta iz hipofize, kortikosteroidi iz kore nadbubrežnih žlezda i adrenalin iz srži nadbubrežnih žlezda.

HORMON (ESTROGEN) - SUPSTITUCIONA TERAPIJA (engl. hormone-replacement therapy - HRT, estrogen-replacement therapy - ERT ), primena estrogena ili kombinacije estrogena i progestagena kod žena u menopauzi, najčešće zbog otkljanjanja simptoma menopauze i sprečavanja nastanka osteoporoze i ateroskleroze krvnih sudova.

HORMON RASTA - RILIZING FAKTOR, GHRF (engl. growth hormone - releasing factor ), hipotalamusni faktor koji podstiče izlučivanje hormona rasta. Njegova struktura i tačna fiziološka uloga još uvek nisu poznate.

HORMON RASTA, GH, hGH (engl. growth hormone, GH), polipeptid koji se stvara i izlučuje iz prednjeg režnja hipofize. Sadrži 191 aminokiselinu (RMM 21.500). Potpomaže rast dugih kostiju u ekstremitetima i povećava sintezu proteina (pomoću somatomedina). Njegovo oslobađanje je kontrolisano delovanjem oslobađajućeg hormona hormona rasta (GHRH) i somatostatina. Preterana produkcija hormona rasta uzrokuje gigantizam pre puberteta i akromegaliju kod odraslih osoba. Nedostatak hormona kod dece dovodi do patuljastog rasta. Ovaj hormon ima lipolitički efekat na adipozna tkiva i utiče na metabolizam ugljenih hidrata.

HORMONI HIPOFIZE (engl. hypophysial hormones), glavni hormoni prednjeg režnja hipofize ili adenohipofize su: tiroidnostimulišući hormon (TSH), adrenokortikotropni hormon (ACTH), gonadotropini: folikulostimulišući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH), hormon rasta i prolaktin. Se-krecija navedenih hormona je regulisana dej-stvom specifičnih oslobađajućih i inhibišućih faktora iz hipotalamusa. Iz neurona zadnjeg režnja hipofize ili neurohipofize, oslobađaju se vazopresin i oksitocin, prethodno sintetisani u neuronima hipotalamusa, a zatim transportuju do hipofize i deponuju do trenutka oslobađanja.

HORMONOGENEZA (engl. hormonegenesis), proces sinteze hormona. U slučaju peptidnih hormona, geni kodiraju informativnu ribonukleinsku kiselinu (mRNA), koja se potom prevodi u proteinske prekursore. Oni podležu daljoj razgradnji (na primer: preproparatireoidni hormon - proparatireoidni hormon paratireoidni hormon) i/ili obradi (na primer: tiroglobulin - tiroksin - trijodotironin) radi formiranja aktivnog hormona koga prepoznaje ciljno tkivo. U slučaju steroidnih hormona, osnovni prekursor holesterol podleže nizu enzimatskih transformacija do formiranja konačnog proizvoda. Hormoni iz grupe amina sintetišu se preko niza reakcija sličnih kao u sintezi steroidnih hormona, osim što su u ovom slučaju prekursori amino kiseline.

HORMONSKA SUPSTITUCIJA (engl. hormone replacement therapy), nadoknađivanje onog hormona koji organizam ne stvara u dovoljnoj meri, kao npr., u dijabetesu insulin, u hipotireozi tiroksin, kod žena u menopauzi estrogena.

HORMONSKA TERAPIJA (engl. hormone therapy), supstituciona, stimulaciona ili supresivna terapija hormonima. Supstituciona se primenjuje kada jajnici luče malo ili nimalo hormona npr. kod odstranjivanja jajnika, zatim u klimakterijumu, kod disgenezije ili agenezije (nedostatka) jajnika. Stimulaciona se primenjuje kod polno zrele žene kod koje se pregledom ustanovi da inače normalni jajnici ne luče ni estrogene ni gestagene. Njihova stimulacija se vrši gonadotropinom iz prednjeg režnja hipofize. Supresivna hormonska terapija vrši se npr. radi sprečavanja ovulacije u cilju kontracepcije. Davanjem estrogena i gestagena u odgovarajućim dozama u toku dužeg vremena može da se smanji luče-nje gonadotropina iz prednjeg režnja hipofize do potpunog prestanka lučenja. Supresivna terapija, međutim, može da ima kao posledicu tzv. rebound-efekt (efekt protivudara). Naime, davanje estrogena i/ili gestagena u određenim dozama u toku dužeg vremena dovodi u nekim slučajevima do preteranog lučenja gonadotropnih hormona po prestanku davanja, zbog čega jajnici mogu da budu podstaknuti da luče veće količine svojih hormona (estrogena i gestagena).

HORMONSKI RECEPTOR (engl. hormone receptor), jedinstveni protein ciljnog tkiva za koji se vezuju hormoni. Receptorska mesta se nalaze u plazma membranama ćelija, jedru, na endoplazmatičnom retikulumu ili u Golgijevom aparatu.

HOROIDEA (engl. choroid, uveal tract), najveći deo srednje vaskularne očne ovojnice, smeštene između beonjače i mrežnjače, od zupčaste linije do optičkog nerva. Ova opna ishranjuje spoljni deo retine (gde se nalaze čepići i štapići) i sastoji se od tri sloja: unu-trašnjeg (od sitnih kapilara) choriocapilaris, srednjeg (od sabirnih vena) - Sattlerov sloj i spoljnjeg (od većih krvnih sudova) Hallerov sloj.

HOROIDITIS (engl. choroiditis), upala horoidee. Uveitis je opšti termin koji se odnosi na upalu uvealnog trakta. (Deli se na iritis, cyclitis, iridocyclitis i choroiditis). Početak je podmukao, sa malo bola, malo crvenila i retko gubitkom vida (ako je zahvaćena makula). Lezije horoidee mogu da budu difuzne, ali su često lokalizovane kao belo-žuta polja, koja se završavaju ožiljcima.

HOROIDNA TELA (engl. tela choroidea, tela choroidea), vrlo vaskularizovana lamina propria horoidnog pleksusa. Ona potiče od pie mater i pojavljuje se na mestima gde direktno naleže na epitel moždanih komora. Ovde, pia mater prominira formirajući produžetke (villi) horoidnog pleksusa.

HOROIDNI PLEKSUS (engl. choroid plexus, lat. plexus choroideus ), splet kapilarnih i resičasto oblikovanih nastavaka koji čine tvorevinu meke moždane ovojnice raspo-ređene unutar moždanih komora. Horoidni splet stvara i luči cerebrospinalnu tečnost ili likvor.

HOSPITALIZACIJA (engl. hospitalization), smeštanje bolesnika u ustanovu (bolnicu, kliniku ili institut) radi ispitivanja ili lečenja.

HOWELL-JOLLYEVA TELAŠCA (engl. Howell-Jolly bodies), okrugla telašca prečnika 0.5 mm koja predstavljaju ostatke jedra u mladim eritrocitima - retikulocitima. U jednom retikulocitu mogu se naći 1 do 2 Howell-Jollyeva telašca. Ona nastaju usled rasparčavanja i nepotpunog izbacivanja jedra. Često se nalaze u retikulocitima nakon sple-nektomije, jer se normalno u slezini uklanjaju iz eritrocita.

Hp , skr., v. haptoglobin.

HPLC , skr. za tečnu hromatografiju pod visokim pritiskom (od engl. reči high-pressure liquid chromatography).

H-PRUGA (engl. H-band, lat. stria H, zona lucida), vidi se na elektronskom mikroskopu kao svetlija zona koja prolazi kroz centar A pruge poprečno-prugastih i srčanih miofibrila. U sredini H-pruge nalazi se M-

linija, koja označava mesto poprečnih mostića između miozinskih miofilamenata A pruge. Tokom kontrakcije H-pruga se sužava u odnosu na relaksirano stanje, zbog interdigitacija aktinskih miofilamenata.

HRANA (engl. food), namirnice biljnog i živo-tinjskog porekla iz kojih organizam čoveka dobija materije, koje mu omogućavaju izgradnju ćelija, obnovu i rast, odnosno održavanje normalnog telesnog sastava. Hrana koju čovek unosi u organima za varenje razlaže se na proste šećere, aminokiseline, masne kiseline, vitamine, mineralne soli i oligoelemente. Neke od ovih materija služe za stvaranje gradivnih i zaštitnih materija potrebnih ćelijama, a neke kao izvor hemijske, tj. toplotne energije, koja se dalje pretvara u mehaničku i uslovljava rad. Hrana treba da obezbedi organizmu energetske materije neophodne za proizvodnju toplote i rad (ugljeni hidrati i masti), zatim gradivne materije za izgradnju ćelija i tkiva (belančevine, mineralne soli) i tzv. zaštitne materije, koje služe za pravilno iskorišćavanje energetskih i gradivnih materija, za sintezu hormona, enzima, antitela (vitamini, oligoelementi). Namirnice treba da imaju dobar izgled, ukus, zasićujuću moć, svarljivost i iskoristljivost.

HRANJIVA SUPSTANCA (engl. nutritional substance), najkorisniji deo materije iz hrane, koji se izražava u kilo-kalorijama.

HRIZOTERAPIJA (engl. chrysotherapy), korišćenje preparata koji sadrže soli zlata u terapiji reumatoidnog artritisa (sin. auroterapija)., v. terapija zlatom.

HRKANJE (engl. snoring), čujno disanje na usta tokom spavanja izazvano vibracijama mekog nepca. Grub, stružući zvuk posledica je udaha kroz sužen prostor ždrela čiji su zidovi opušteni, posebno mišići korena jezika. Hrkanju može da prethodi kratak prekid disa-nja (apnoja). Hrkanje se događa kada su usta za vreme spavanja otvorena, a usnuli leži na leđima ili kada su nozdrve blokirane. Hrkanje ne čuje osoba koja hrče. V. renhospazam.

HROMAFILNI (engl. chromaffin), sposoban da se lako preboji bojom porekla hromovih soli. Koristi se u histologiji za definisanje ćelija koje se lako prebojavaju. Primer su ćelije nadbubrežne žlezde koje sadrže granule ili zrnca koja se lako prebojavaju.

HROMATIDA (engl. chromatid), nakon replikacije DNK hromozom eukariota se sastoji iz dve sestrinske

(identične) hromatide koje su povezane zajedničkom centromerom. Tokom deobe ćelije centromera se deli, a hromatide razdvajaju i predstavljaju samostalne hromozome (v.hromozom).

HROMATIN (engl. chromatin), kompleks molekula DNK, histona i nehistonskih proteina prisutan u jedru eukariotskih ćelija. To je materijal od koga su sačinjeni hromozomi. Prema morfološkim i funkcionalnim osobinama razlikuju se dva tipa hromatina: euhromatin i heterohromatin. Euhromatin je svetliji, rastresitiji, ranije se replicira i sadrži uglavnom genetički aktivne regione, dok je heterohromatin tamniji, kondenzovan, kasnije se replicira i uglavnom je genetički neaktivan.

HROMATOGRAFIJA (engl. chromatography), tehnika pomoću koje se smese hemijskih jedinjenja razdvajaju na individualna jedinjenja prema relativnom afinitetu za dva različita medijuma, od kojih je jedan mobilna faza (tečnost - rastvarač ili gas), a druga je stacionarna faza ili sorbent (npr. porozna čvrsta podloga, gel ili tečnost koja je vezana za inertnu čvrstu potporu). S obzirom na to postoji više vrsta hromatografija: na koloni, gasna, tankoslojna, tečna, hromatografija pod visokim pritiskom itd.

HROMATOPSIJA (engl. chromatopsia), gle-danje u boji; prolazni poremećaj opažanja boja, najčešće uzrokovan bolestima mrež-njače i nekim lekovima.

HROMOGEN (engl. chromogen), hemijsko jedinjenje koje može da se prevede u obojeno jedinjenje ili može da se identifikuje pomoću takve reakcije uz odgovarajući reagens.

HROMOGENI (engl. chromogenic), onaj koji je sposoban da proizvede boju ili pigment.

HROMOPROTEIN (engl. chromoprotein), obojeni, konjugovani protein koji sadrži organsku prostetičnu grupu vezanu za jon metala. Primer hromoproteina je hemoglobin kod viših životinja ili plavi hemocijanin kod brojnih nižih životinja. Hromoproteini imaju respiratornu funkciju.

HROMOZOM (engl. chromosome), u najširem smislu molekul nukleinske kiseline u kome su sadržane genetičke informacije kod virusa, bakterija, eukariotskih ćelija ili ćelijskih organela. U prokariotskoj ćeliji (bakterija) postoji jedan hromozom, predstavljen cirkular-nim molekulom DNK. U jedru eukariota

hromozomi su končaste strukture sačinjene od dugačkog molekula DNK povezanog sa histonskim i nehistonskim proteinima. Broj hromozoma je karakterističan za vrstu, pa se u telesnim ćelijama čoveka nalazi 46 hromozoma. Van ćelijske deobe, u toku interfaze, hromozomi su despiralizovani i ne uočavaju se pod svetlosnim mikroskopom. Tokom pri-prema za deobu dolazi do udvajanja molekula DNK, tako da se svaki hromozom sastoji od dve identične sestrinske hromatide, koje su povezane centromerom. Sa početkom mitoze dolazi do kondenzacije i spiralizacije hromozoma, a najbolje vidljivi su u stadijumu meta-faze. Centromera deli hromozom na p i q krak. U odnosu na polozaj centromere i du-žinu kraka hromozom moze da bude metacentričan (p = q), submetacentričan (p ≫ q), akrocentričan (p ≫≫ q) i telocentričan (postoji samo p krak).

HROMOZOMOPATIJA (engl. chromosomopathy), patološko stanje organizma prou-zrokovano numeričkom ili strukturnom abe-racijom hromozoma.

HRONIČAN (engl. chronic), koji traje dug vremenski period; bolest čiji je tok dugotrajan i ima isti intenzitet simptoma, ili traje dugo sa povremenim poboljšanjima simptoma koji nikada ne iščezavaju potpuno.

HRONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA, HBI (engl. chronic renal failure ), progresivno i ireverzibilno oštećenje bubrega nastalo usled: glomerulskih, tubulointersticijalnih bolesti, hipertenzije, urođenih ili nas-lednih bolesti bubrega, dugotrajnog unošenja velikih doza analgetika, nelečene opstrukcije mokraćnih kanala, ili sistemskih bolesti (dijabetesa, sistemskih bolesti vezivnog tkiva, sarkoidoze, maligniteta). Karakterišu je: azotemija, metabolička acidoza, anemija, poremećaj metabolizma vode i elektrolita i smanjenje veličine bubrega (osim u slučaju policistične bolesti bubrega kada su bubrezi povećani). HBI neminovno napreduje ka terminalnoj bubrežnoj insuficijenciji (klirens endogenog kreatinina manji od 10 ml/min), a život nadalje nije moguć bez dijalize ili transplantacije bubrega. Osnovni principi lečenja su dijeta sa smanjenim unosom belančevina, lečenje hipertenzije, primena vezača fosfata i metabolita vitamina D, lečenje anemije eritropoetinom, lečenje poremećaja u metabolizmu lipida, dobra glikoregulacija u slučaju dijabetesa i dijabetesne nefropatije (dijaliza se u ovom slučaju započinje kada je klirens endogenog kreatina oko 15ml/min).

HRONIČNA KONGESTIVNA SPLENO-MEGALIJA (engl. chronic congestive sple-nomegaly), v. Bantijev sindrom.

HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA, CLL (engl. chronic lymphocytic leukaemia), maligno oboljenje tkiva koja stvaraju krv. Karakterišu je proliferacija malih limfocita koji dugo žive, najčešće B (preko 95% bolesnika) u kostnoj srži, krvi i limfoidnim organima. CLL se retko javlja ispod 35 godina, učestalost raste sa godinama i češće se javlja u muškaraca nego kod žena. Bolest počinje postepeno, a napredovanje uzrokuje malaksalost,

lako zamaranje, anoreksiju, gubitak telesne težine, noćno znojenje, limfadenopatiju i hepatosplenomegaliju. Većina bolesnika godinama nastavlja uobičajenu aktivnost. Bolest ne može da se izleči. Primenom chlorambucila, ciklofosfamida, gliko-kortikosteroida mogu se postići parcijalne remisije. U lečenju se primenjuju zračenje slezine ili celog tela, kao i splenektomija. U novije vreme primenjuje se fludarabin, kojim se postiže remisija kod do 30% bolesnika.

HRONIČNA MIJELOIDNA LEUKEMIJA (engl. chronic myelocytic leukaemia), maligna neoplazma tkiva koja stvaraju krv. Karakteriše je proliferacija granularnih leu-kocita i ponekad megakariocita. Bolest nastaje postepeno u srednjem životnom dobu sa uvećanjem slezine, pojavom malaksalosti, umereno povišenom temperaturom i značajnim uvećanjem broja belih krvnih zrnaca u cirkulaciji. Bolest ima hroničnu fazu, koja protiče bez značajnijih tegoba i fazu blastne transformacije u kojoj bolesnici imaju iste tegobe kao u akutnoj leukemiji. Za dijagnozu je potrebno uraditi analizu broja leukocita i diferencijalnu leukocitnu formulu, biopsiju kostne srži i citogenetsku analizu. Kod više od 90% bolesnika analizom kariotipa nalazi se filadelfijski hromozom, odnosno trans-lokacija hromozoma t(9;22). Aktivnost alkalne fosfataze u leukocitima je izrazito snižena. Bolest se leči busulfanom, hidroksiureom ili interferonom i transplantacijom kostne srži. Kad bolest dođe u fazu blastne transformacije, lečenje postaje bezuspešno. Naziva se i hroničnom granulocitnom leukemijom, hro-ničnom mijelogenom leukemijom i hroni-čnom mijelocitnom leukemijom.

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA, HOBP (engl. chronic obstructive pulmonary disease, COPD), hronična obo-ljenja pluća koja se manifestuju opstrukcijom bronha (v. emfizem pluća i hronični bronhitis), sa izuzetkom astme.

HRONIČNI BRONHITIS (engl. chronic bronchitis ), hronična upala bronha koju karakteriše hiperplazija bronhijalnih žlezda i peharastih ćelija, a manifestuje se iskašljava-njem sputuma u najvećem broju dana bar tokom tri uzastopna meseca u više od dve uzastopne godine. Ovo je široko rasprostra-njena bolest (20 - 60% muškaraca starijih od 60 godina) koja je najčešće prouzrokovana pušenjem (15 - 20% pušača oboli od hro-ničnog bronhitisa). Drugi uzroci su aerozagađenje, nesrazmer između stvaranja slobodnih radikala i antioksidanata u organizmu, deficit alfa-1 antitripsina i ponavljane infekcije disajnih puteva. U razvoju bolesti izdvajaju se tri faze: obični (simpleks) hr. b. sa iskašljavanjem mukoznog ispljuvka, mukopurulentni hr. b. sa iskašljavanjem gnojavog ispljuvka i opstruktivni hr. b. koji karakteriše opstruktivni poremećaj ventilacije pluća. Bolest ka-rakterišu pogoršanja koja su posledica čestih respiratornih infekcija. Opstruktivni hronični bronhitis je udružen sa emfizemom (hronična opstruktivna bolest pluća). U poslednjoj fazi dolazi do respiratorne insuficijencije i hroničnog plućnog srca. Osnovu lečenja predstavlja prestanak pušenja, uz bronhodilatatore, mukolitike i antibiotike.

HRONIČNI POREMEĆAJI ISHRANE (engl. chronic eating disorder ), poremećaji ishrane, koji mogu dovesti do oboljenja usled

nedovoljne ishrane ili do oboljenja usled preobilne ishrane. U oba slučaja je ishrana morbogeni činilac. Bolesti usled nedovoljne ishrane su: gladovanje (ishrana ne obezbeđuje dovoljne količine energetskih materija - ugljenih hidrata i masti, tako da je organizam primoran da razgrađuje sopstvene rezerve, glikogen i masti, a onda belančevine iz mišićnog tkiva i parenhilmnih organa); sindrom proteinskog deficita (hronični nedostatak belančevina, uglavnom životinjskog porekla, koji posebno pogađa decu u ranom detinjstvu, a kod odraslih dovodi do pojave rane senilnosti, smanjenja plodnosti i pobačaja); rahitis (oboljenje koje se najčešće javlja kod dece usled nedovoljnog unosa kalcijuma, fosfora i vitamina D3 i praćeno je promenama na kostima); osteomalacija (oboljenje se javlja kod žena koje se hrane namirnicama siromašnim belančevinama, kalcijumovim solima i vitaminima); skorbut (oboljenje nastaje usled nedovoljnog unosa vitamina C); pelagra (bolest nastaje usled nedostatka niacina - PP faktora i drugih vitamina B kompleksa); ariboflavinoza (nedovoljan unos vitamina B2 - riboflafina); atiaminoza, ili bolest beri-beri (nastaje usled nedostatka tiamina, vitamina B1 i dovodi do težih neuroloških pore-mećaja); avitaminoza A (oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog unosa provitamina i vitamina A);. nutritivna mikrocitna, hipohromna anemija (anemija, koja nastaje usled nedovoljnog unosa namirnica bogatih gvožđem i drugim oligoelementima); zubni karijes (bolest zuba koja nastaje usled nedovoljnog unosa hrane bogate vitaminima D, A, C, kao i nedovoljnog unosa fluora iz hrane i vode); struma (poremećaj štitaste žlezde, nastao usled nedostatka joda u hrani i vodi ili usled pove-ćanih potreba organizma). Bolesti usled preobilne ishrane su: gojaznost (psihosomatsko oboljenje koje podrazumeva preobilno nago-milavanje masti u organizmu. Gojaznost je praćena povećanjem sadržaja holesterola, triglicerida i lipoproteina u krvi. Sve to utiče na pojavu ateroskleroze, hipertenzije, infarkta miokarda i cerebralnih insulta); hipervitaminoza vitamina A (može da nastane usled oboljenja jetre, kada se otežano pretvara karotin u vitamin A, pri čemu su žuto prebojene beonjače i koža); hipervitaminoza vita-mina D (nastaje poremećaj usled povećanog unosa vitamina D i povećanog unosa kalcijuma); fluoroza (promene u organizmu i na zubima, nastale usled prekomernog unosa fluora iz vode i hrane i teže se leče od karijesa).

HRONIČNI RADIJACIONI SINDROM (engl. chronic radiation syndrome ), skup simptoma i znakova koji su posledica delovanja malih doza jonizujućih zračenja na dva radiosenzitivna tkiva ili više njih. Maksimalno dozvoljena godišnja doza predstavlja gor-nju granicu malih doza i iznosi 20 mSv. Ispod ove doze ne očekuju se nestohastički efekti radijacije, a verovatnoća stohastičkih svedena je na najmanju meru. Stohastički efekti ne zavise od doze (mogu nastati pri svakoj dozi), a verovatnoća da se pojave u linearnoj je korelaciji s veličinom doze (maligna oboljenja, genetske malformacije). Nestohastički efekti mogu nastati samo iznad određene doze (postoji prag doze). Za radioosetljiva tkiva (koštana srž, očno sočivo) ona iznosi 150 mSv, a za ostala 500 mSv. Hronični radijacioni sindrom nastaje pri eksternoj radijaciji, internoj radijaciji ili kombinovano (pri eksterno-internoj radijaciji). Promene se ispoljavaju prvenstevno na radioosetljivim tkivima. U koštanoj srži nastaje hipoplazija s hroničnom citopenijom, prolazna hipercelularnost ili je srž specifično izmenjena u smislu mijelodisplazije, mijeloproliferacije ili leukemije. U perifernoj krvi morfološke ili funkcionalne promene ispoljene su na jednoj, dve ili sve tri krvne loze. Na očnom sočivu razvija se radijaciona katarakta, najčešće počinje supkapsularno na zadnjem polu, progresivna je i vremenom obuhvata i nukleus. Na koži se razvija hro-nični radiodermatitis, koji u početku zahvata pretežno epiderm (reverzibilne promene), kasnije zahvata derm i sve slojeve kože oštećujući i kost. Mogu se razviti planocelularni i bazocelularni karcinom kože. Reproduktivne ćelije gonada i embriona spadaju u izrazito

radiosenzitivne.

HRONIČNO PLUĆNO SRCE (engl. cor pulmonale), hipertrofija desne komore sa popuštanjem desnog srca. Posledica je hronične plućne hipertenzije. Ispoljava se progresiv-nom dispnejom i perifernim edemima. Pored znakova osnovnog oboljenja auskultacijom se nađe pojačan drugi srčani ton nad plućnom arterijom, rendgenski uvećanje desne pretkomore i komore. Prisutni su elektrokardiografski i ultrasonografski znaci hipertrofije desnog srca. Hematokrit, koncentracija hemoglobina i broj ertirocita su povećani (sekundarna policitemija). Lečenje se zasniva na poboljšavanju plućne funkcije smanjivanjam opstrukcije disajnih puteva i na korekciji hipoksemije stalnom, dugotrajnom primenom kiseonika. Bolesnici najčešće umiru od de-kompenzacije desnog srca.

HRONOBIOLOGIJA (engl. chronobiology), 1. naučna disciplina koja se bavi objektivnim izučavanjem bioloških i vremenskih struktura; 2. biološki ciklusi. Starenje, npr., ogra-ničava dužinu života, funkcije svih organa se smanjuju gotovo paralelno i bez izuzetka sa početkom između 20. i 40. godine života za sve parametre. Najverovatnije je da se slično događa i sa mentalnim funkcijama, što je kvantitativno teže odrediti. Istraživanja starijih osoba post mortem pokazuju na većini organa patološke promene koje bi za kratko vreme izazvale smrt. U poslednjih 35 godina život čoveka je produžen, a najčešći uzrok smrti pomeren sa ishemijske bolesti srca na kancer pluća.

HRONOPSIHOFIZIOLOGIJA (engl. chro-nopsychophysiology), naučna disciplina koja proučava različite mehanizme i ustrojstvo psihofiziološke vremenske strukture, na relaciji stres, individualna specifičnost, emocionalno stanje i somatska reaktibilnost. Razmatra vremenske manifestacije psihofizio-loških pro-cesa, sva zbivanja i interakcije kojima u osnovi leže biološke vremenske karakteristike i interakcije sa spoljašnjom sredinom.

HRONOTROPIZAM (engl. chronotropizm), modifikacija frekvencije srca promenom frek-vencije inicijacije impulsa u predvodniku. Mada je srce kao autonoman organ sposobno da funkcioniše bez nervne regulacije, adap-tacija aktivnosti srca na promenjene potrebe organizma postiže se preko eferentnih kardijačnih nerava. Na funkciju srca utiču parasimpatička vlakna X (holinergična) i simpatički nervi. Vlakna X živca, koja se završavaju u sinoatrijalnom čvoru, usporavaju frekvencu srca (negativan hronotropni uticaj). Simpa-tički nervi preko beta-1 adrenoreceptora povećavaju frekvenciju srca, odnosno imaju pozitivan hronotropni uticaj na srce. Autonomni nervni sistem utiče na srce i inotropno, dromotropno i batmotropno.

HROPAC , v. agonija.

HROPAČKA POVREDA , v. agonalna povreda.

HRSKAVICA (engl. cartilage, lat. cartilago), v. kartilago.

HSA (engl. human serum albumin), albumin humanog seruma; suspenzija čestica HSA obeleženih s pogodnim radionuklidom služi u nuklearnoj medicini za ispitivanje krvnog i limfnog protoka.

HTLV (engl. human T-lymphotropic virus), v. humani T-limfotropni virus.

HUMANI GENOM (engl. human genome), nasledna osnova čoveka. Celokupna nasledna informacija svakog čoveka sadržana je u 23 para hromozoma koji karakterišu telesnu ćeliju. Smatra se da se u haploidnom hromozomskom setu čoveka nalazi približno 3 milijarde parova nukleotida (3000 Mb-mega baza), što bi bilo dovoljno za formiranje 3 miliona gena prosečne dužine po 1000 nukleotida. Međutim, procenjuje se da je u humanom genomu prisutno oko 150.000 gena, što ukazuje da veliki deo genetičkog materijala ima prvenstveno strukturnu ulogu. Jedan od vodećih međunarodnih naučnih projekata s kraja ovog i početka narednog veka je Projekt humanog genoma (Human genome project), čiji je cilj da utvrdi preciznu strukturu čitave nasledne osnove čoveka, i mapira i sekvencira gene koji je čine. Rezultati ovog istraživanja su od neprocenjivog značaja za medicinu, jer rasvetljavaju uzroke i mehanizme nastanka različitih poremećaja (nasledne bolesti, maligna oboljenja, itd.), omogućavaju njihovo pravovremeno otkrivanje, i daju nadu za razvoj adekvatne genske terapije.

HUMANI HORIONSKI GONADOTROPIN (engl. human chorionic gonadotrophin), glikoproteinski hormon koji luče trofoblastne ćelije posteljice. Stimuliše žuto telo u toku prva tri meseca trudnoće na lučenje estrogena i progesterona, neophodnih za održavanje graviditeta. Kod muškog ploda stimuliše lučenje malih količina testosterona neop-hodnog za razvoj muških polnih organa.

HUMANI IMUNODEFICIJENCIJA VIRUS (engl. human immunodeficiency virus), RNK virus iz porodice retro virusa. Uzrokuje AIDS (acquired immunodeficiency syndrome). Izvor infekcije je samo oboleli ili inficirani čovek. Virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, osetljiv je na rastvarače lipida, standardne dezinficijense,

zračenja i povišenu temperaturu. Izolovan je iz svih telesnih tečnosti inficiranih osoba, pa se infekcija prenosi: seksualnim kontaktom, iglama i špricevima zagađenim krvlju, transfuzijom nepregledane krvi i transplacentarno sa majke na plod. Centralni događaj u patogenezi bolesti je infekcija HIV CD4 pozitivnih T- -pomoćničkih limfocita, što dovodi do potpunog poremećaja u funkcionisanju odbrane organizma od infekcije. Ima brojne antigene determinante podlozne promenama, tako da je HIV do sada antigenski najnestabilniji virus. Postoje dva tipa HIV-1 (sa 11 varijanti i grupom 0) i HIV-2.

HUMANI T-LIMFOTROPNI VIRUS (engl. human T-lymphotropic virus ), RNK virusi iz porodice retro virusa, potporodice onko virusa. Postoje tri tipa: HTLV-I, HTLV-II i HTLV-V. Infekcija se prenosi istim putevima kao i HIV. Kod čoveka izazivaju leukemije i limfome T-limfocita, leukemiju vlasastih ćelija, kozne T-limfome, blage imunodeficijencije i tropsku spastičnu paraparezu. Virus je endemičan u Japanu, Karibima i centralnoj Africi, a u porastu je broj obolelih u SAD i zemljama zapadne Evrope.

HUMERALNI (engl. humeral, lat. humeralis), rameni, onaj koji se odnosi na predeo ramena.

HUMERUS (engl. humerus, lat. humerus), ramena kost ili ramenica. Duga i jedina kost nadlakta koja se svojim gornjim okrajkom spaja sa lopaticom učestvujući u izgradnji zgloba ramena, a donjim okrajkom sa gornjim okrajcima žbice i lakatne kosti gradeći zglob lakta.

HUMORALNI (engl. humoral), 1. koji se odnosi na antitelima posredovanu imunost.; 2. koji se odnosi na tečnost u oku. V. humor aquosus.

HUNTER-HARLEROV SINDROM (engl. Hunter-Harler syndrome), odnosi se na dva različita entiteta, ali budući da se mnogi sinonimi preklapaju, oba će biti opisana: Harlerov sindrom (mukopolisaharoidoza I), prenosiv autosomno dominantno. Mukopo-lisaharoidoza je obeležena kao progresivno fizičko i mentalno pogoršavanje koje vodi u smrt pre desete godine; razvoj je nekoliko meseci normalan da bi rani simptomi započeli formiranjem lumbalne grbe, krućenjem zglo-bova i rinitisom; kornea na početku jasna postaje opalescentna od mase sivih tačkica u supstanciji propriji, obično maskirajući pra-teću retinalnu degeneraciju; patuljast rast; hepatosplenomegalija usled taloženja mukopo-lisaharida u jetri i slezini; hidrocefalus, hipertelorizam; spljošten nosni greben, tanke usnice, isturen jezik koji licu daje poseban izgled tupavosti („lice otvora na oluku“); otežano disanje sa mogućim aspiratornim infekcijama; mentalna retardacija je evidentna već tokom druge godine života; depoziti mukopolisaharida u koronarnim arterijama i srčanim zaliscima mogu dovesti do popuštanja srčanog rada; kontrakture, kandžaste šake, debeli zarubljeni prsti, naborana tanka koža, malje, kratak vrat, odsustvo seksualne maturacije nasuprot naoko normalno razvijenim genitalijama, vertebralne i

skeletne abnormalnosti, uključujući kifozu i druge nenormalnosti; kongenitalni srčani defekti i brojni drugi; oralne nepravilnosti obuhvataju uve-ćanost frontalnog dela gingive i alveolarnog nastavka maksile, smanjenost i/ili klinast oblik prednjih zuba, dijasteme, poremećaj razvoja korenova zuba, malpozicije molara, kratka i široka mandibula, proširen ili odsutan ramus i izvesna polja koštane destrukcije. Hunter-ov sindrom (mukopolisaharidoza II), prenosiv recesivno, umnogome je sličan prvom sindromu, izuzev što su grba i išaranost korneje odsutni, a simptomi uopšteno blaži. Javljaju se pigmentacija retine, nodularne lezije kože, hipertrihoza, papiledema, optička atrofija, progresivna gluvoća i hipertenzija plućne etiologije. Smrt nastupa obično zbog kongestivnog popuštanja srca, a uglavnom se dešava tokom treće ili četvrte dekade. Naziva se još Johnie Melov sindrom i lipohondrodistrofija.

HUNTOV SINDROM (engl. Hunt syndrome), virusna infekcija herpesom zosterom kolenastog gangliona, sa spoljašnjim uvom i mukozom ustiju; pored toga javlja se: facijalna paraliza, jak bol u spoljašnjem ušnom kanalu, vezikularne erupcije u peritonzilarnom regionu, orofariksu i jeziku; smanjena salivacija; gubutak osetljivosti lica, smanjena koli-čina suza, poremećaji sluha, vertigo.

HUTCHINSON-GILFORDOV SINDROM (engl. Hutchinson-Gilford syndrome), forma progerije, preranog starenja, karakteristična po patuljastom rastu u kome deca ne napreduju u telesnoj težini i razvoju, iako su, u prvoj godini života, na izgled imala normalan razvoj; široka i prerana ćelavost glave, malo lice, isturene oči, odsustvo trepavica, prćast nos, uvučena mandibula, uzan grudni koš, isturen stomak, atrofična pigmentisana koža i odsustvo potkožnog sloja masnog tkiva daju pacijentima izgled prerane senilnosti; arterioskleroza, artritis, anginalni napadi i hemiplegija takođe mogu da se jave.

HUTCHINSONOVI ZUBI (engl. Hutchinson’s teeth ), anomalija strukture i oblika stalnih zuba. Javlja se zbog poremećaja razvoja stalnih zuba kod kongenitalnog sifilisa. Stalni centralni sekutići su uži u sečivnoj trećini krunice, sa polumesečastim udubljenjem na sečivnoj ivici. Prvi stalni kutnjaci su dudinjastog izgleda sa slabo izraženim kvržicama i plitkim fisurama.

HVA , skr., v. homovalinska kiselina.

H-ZONA (engl. H zone), jedna od poprečnih pruga kod poprečno-prugastih mišića; svetlija zona koja se nalazi u sredini tamne A pruge. Sastoji se samo od miozinskih filamenata, a vidi se kod mišića u miru. U toku kontrakcije se skraćuje i/ili nestaje.

123I , radioaktivni izotop joda; nastaje u akceleratorima ozračivanjem ksenona (123Xe); emituje fotone; vreme poluraspada 13,3 sati; osnovna energija zračenja 159 KeV. U nuklearnoj medicini primenjuje se za scintigrafiju štitaste žlezde i obeležavanje brojnih supstanci.

125I, radioaktivni izotop joda; nastaje u nuklearnim reaktorima ozračivanjem ksenona (125Xe); emituje Xzrake, vreme poluraspada 60 dana, osnovna energija zračenja 27 - 35 KeV, raspada se do 125Te; u nuklearnoj medicini se, najčešće, primenjuje kao obeleživač reaktanata u mikroanalitičkim, laboratorijskim procedurama (v. RIA, v. IRMA).

131I , radioaktivni izotop joda; u prirodi nastaje raspadanjem urana (235U); proizvodi se u nuklearnim reaktorima bombardovanjem stabilnog telurijuma neutronima; primenjuje se u nuklearnoj medicini samostalno ili u kompleksima, kao obeleživač mnogih supstancija i za nuklearnomedicinsku terapiju; emituje g fotone i b čestice; vreme poluraspada 8,04 dana, raspada se do 131Xe; osnovne energije fotona su 364 KeV (81%), 337 KeV (7,3%) i 284 KeV (6%) i b - čestica 610 KeV. Domet b - čestica u tkivu je 0,5 mm.

IBUPROFEN (engl. ibuprofen), nesteroidni antiinflamatorni lek, derivat propionske kiseline koji ima i analgetička i antipiretička svojstva. Reverzibilno blokira enzim ciklo-oksigenazu. Primenjuje se oralno u terapiji reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Preparati: Brufen, Ibuprofen.

IC, v. inspirijumski kapacitet.

ICSH , v. luteinizirajući hormon.

IDEACIJA (engl. ideation), mišljenje, obrazovanje pojmova i predstava, misaoni procesi koji prate konkretne događaje.

IDEALNA TELESNA MASA (engl. ideal body mass), antropometrijska mera za procenu stanja uhranjenosti ljudi. Izračunava se po

formuli De Mollea, koji uzima u obzir godine života, pol i visinu.ITM muškarci = (TB-100) - + ITM žene = (TB-100) - + ITM = idealna telesna masa G = godine starosti Po toj formuli izračunava se relativna telesna masa (RTM), koja predstavlja procenat od standarda, tj. od prosečne ili idealne telesne mase. PTM = x 100 Kvalifikacija stepena uhranjenosti vrši se pre-ma sledećim grupama: do 80 pothranjeni - 80 - 89 mršavi - 90 - 110 normalno uhranjeni - 111 - 119 umereno gojazni - 120 135 gojazni - 136 - 149 vrlo gojazni - 150 morbidna gojaznost

IDEJA (engl. idea), misao, pojam, predstava, zamisao. Bilo koji sadržaj mentalnih procesa. Sve ono što je opaženo i na neki način shvaćeno mentalnim (intelektualnim) procesima, a što se razlikuje od neposrednog čulnog saznanja.

IDEJNA APRAKSIJA (engl. ideational ap-raxia), nesposobnost formiranja predstave za izvođenje radnje.

IDENTIČNI BLIZANCI (engl. identical twins), blizanci nastali podelom iste oplođene jajne ćelije, zigota. Imaju identičnu naslednu osnovu, pa su prema tome uvek istog pola. U toku embrionalnog razvoja mogu da imaju jedan ili dva odvojena amniona; placenta im je uvek zajednička.

IDENTIFIKACIJA (engl. identification), skup postupaka kojima se utvrđuje istovetnost oso-be, tj. istinitost ličnosti izvesne osobe. Identifikovanje osoba može se vršiti na živima, od-nosno delovima živih ili na leševima, odnosno na delovima leševa, prvenstveno na telu ili pomoću stvari. Identifikacija se obavlja odre-đivanjem pola, utvrđivanjem doba života, opisivanjem tela i stvari, pokazivanjem tela i stvari, fotografisanjem, antropometrijom, daktiloskopijom i dr.

IDEOMOTORIKA (engl. ideomotor), sprega mišljenja (ideje) i motorike (radnje); ideomotorni pokreti, telesni pokreti koji prate ideacione pocese. Ako neko zamišlja ili posmatra neki događaj, prati ga dominirajućim ideacio-nim procesima, taj događaj će izazvati ideomotorne pokrete, obično u redukovanom vidu.

IDIOPATSKA HEMOSIDEROZA PLUĆA (engl. lung hemosiderosis), povremene manje ili veće hemoptizije praćene anemijom i promenama u plućima nastalim zbog deponovanja hemosiderina u alveolama pluća. Javlja se u detinjstvu i kod mladih osoba. Između faza pogoršanja postoje mirne faze različitog trajanja. Dijagnoza se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, pahuljastih i pramenastih simetričnih senki u srednjim plućnim poljima i nalazom siderofaga u sputumu. Napadi se smiruju velikim dozama glikokortikoida,

a lečenje se nastavlja imunosupresivnom terapijom. Bolest progredira u fibrozu pluća sa restriktivnim poremećajem ventilacije pluća.

IDIOPATSKA TROMBOCITOPENIJSKA PURPURA, ITP (engl. idiopathic thrombocytopenic purpura), smanjenje broja trombocita u cirkulaciji usled čega nastaju krvarenja po koži, u organima i iz sluznica. Može se javiti kao akutan ili hroničan oblik bolesti. Akutna ITP je bolest dece koja se jav-lja nakon virusne infekcije, traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i obično prolazi bez posledica. Hronična ITP se javlja kod adolescenata i odraslih, počinje postepeno i traje dugo. Kod bolesnika sa ITP nalaze se antitrombocitna antitela. Može se preneti na fetus ako je majka bolesna. Lečenje se sastoji u primeni kortikosteroida i splenektomiji.

IDIOPATSKE INFLAMATORNE MIOPATIJE (engl. idiopathic inflammatory myopathies), vrlo raznolika grupa retkih sindroma kojima je zajedničko hronično zapaljenje mišića nepoznatog uzroka koje dovodi do mišićne slabosti. Klinički se razlikuju: primarni idiopatski polimiozitis, primarni idio-patski dermatomiozitis, miozitis udružen sa drugom sistemskom bolešću vezivnog tkiva (preklapajući miozitis), miozotis udružen sa neoplazmom, juvenilni miozitis, miozitis inkluzionih telašaca i retke forme miozitisa (eozinofilni, granulomatozni, fokalni nodularni, okularni i dr.).

IDIOPATSKI (engl. idiopatic), bolest bez poznatog uzroka.

IDIOSINKRAZIJA (engl. idiosyncrasy), 1. genetski uslovljena kvalitativno izmenjena reakcija na primenu leka, kao posledica urođenog metaboličkog ili enzimskog deficita; 2. neželjeno dejstvo leka, različito od alergijske reakcije. Nastaje pri prvoj upotrebi leka i zavisi od primenjene doze.

IDIOT (engl. idiot), maloumnik, najteži stepen mentalne retardacije. U psihijatriji se kad god je to moguće izbegava ovaj naziv kao oznaka ličnosti, već se radije pribegava terminu idiotija.

IDIOTIJA (engl. idiotism), maloumnost naj-težeg stepena (IQ 0 - 19). Ponašanje ovakve osobe zasniva se na refleksima i impulsima, ne ume da govori ili je jezik krajnje redukovan i zasniva se na poluartikulisanim glasovima. Praktično ne ume da se hrani ili da kontroliše sfinktere na uobičajen način.

IDIOTIP (engl. idiotype), specifična molekulska struktura na varijabilnom (promenljivom) delu imunoglobulina, tj. antitela; određuje specifičnost antitela. Idiotipska antitela određenih osobina uvek su proizvedena od jednog klona ćelija koje produkuju antitela.

IDITOL DEHIDROGENAZA, ID (engl. iditol dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.1.1.14), koji katalizuje reakciju L-iditol + NAD+ = L-sorboza + NADH. Deluje i na D-sorbitol, pri čemu nastaje D-fruktoza. Nalazi se u jetri u značajnim količinama, a povišenje u serumu ukazuje na oštećenje parenhima jetre. Naziva se i poliol dehidrogenaza i sorbitol dehidrogenaza.

IDOKSURIDIN (engl. idoxuridine), antivirusni lek za lokalnu primenu, koji se ne prime-njuje sistemski zbog velike toksičnosti. Ranije je korišćen za lečenje labijalnih i genitalnih infekcija uzrokovanih herpes virusom (H. simplex). Potisnut je pronalaskom aciklovira.

Ig, skr. za bilo koji imunoglobulin od pet klasa: IgA, IgD, IgE, IgG ili IgM.

IGRANJE ULOGE (engl. playing a role), vršenje uloge ili postupanje u skladu sa nekom ulogom.

IHTIOZA (engl. ichthyosis), nasledni pore-mećaj keratinizacije, koji može biti generalizovan ili difuzan. Razlikuju se po tipu nasleđivanja i kliničko morfološkoj slici. Neki oblici ihtioza udruženi su s asociranim simptomima od strane drugih organa, naročito centralnog nervnog sistema.

IKTERIČAN (engl. icteric), osoba kod koje su koža i sluzokože prebojene manje ili više izraženom žutom bojom zbog prisustva žučnih boja u krvi i tkivima. Stanje koje se javlja kod nekih vrsta žutice.

IKTERUS (engl. jaundice), žutica; sindrom koji karakterišu hiperbilirubinemija i talo-ženje žučnih pigmenata u koži, sluzokožama i skleri sa manje ili više izraženom žutom prebojenošću bolesnika; inflamatorno oboljenje jetrinih ćelija. Žutice se klasifikuju vrlo široko na opstruktivne, hepatocelularne i hemolitičke ili po vrsti bilirubina koji dominira pore-mećajem, na konjugovane i nekonjugovane. Po

lokalizaciji promena koje dovode do nastanka žutice dele se na prehepatične (hemolitične žutice), hepatične (virusne, infektivne žutice) i posthepatične (opstruktivne). Etiološki faktori koji su najčešći razlog nastajanja žutice su brojni: virusi, hemoliza eritrocita, nasledni poremećaji eritrocita, defekti enzimskih sistema hepatocita, hemijske materije (alkohol, fosfor, derivati arsena, pikrična kiselina, ugljentetrahlorid), opstrukcije žučnih puteva u jetri i izvodnih žučnih puteva.

IL 1, skr. za interleukin 1.

IL 2, skr. za inreleukin 2.

ILEALNI (engl. ileal, ileac, lat. ilealis), koji se odnosi na usukano crevo ili ileum.

ILEITIS (engl. iIeitis), inflamacija ileuma, i. terminalis, v. Morbus Crohn.

ILEOCEKALNI (engl. ileal-cecal, lat. ileocaecalis), koji se odnosi na usukano i slepo crevo ili se nalazi na granici između navedenih struktura. Najčešće se odnosi na spoj, otvor ili zalistak.

ILEOCEKOSTOMIJA (engl. ileocoecos-tomy), operativni zahvat kojim se posle ukla-njanja patoloških (zapaljenjskih ili tumoroznih) promena sa završnog dela tankog creva (ileuma) kontinuitet digestivnog trakta uspostavlja stvaranjem spoja između ostatka ileuma i početnog dela debelog creva, cekuma. Ovaj operativni zahvat se radi kod inflamatornih bolesti tankog creva ili tumora limfnog tkiva ileuma.

ILEOKOLIČNA INTUSUSCEPCIJA (engl. ileocolic intususception), spontano stvaranje patološke prepreke (ileusa, odn. opstrukcije) na završnom delu tankog creva (ileumu), pri čemu se kao uvrnut prst od rukavice terminalni ileum uvlači kroz Bauhiniev zalistak u cekum. Uvučeni (uklješteni deo) trpi pritisak, otiče i podleže krvarenju i nekrozi, a usled otoka nastaje potpun zastoj prohodnosti creva (strangulacioni ileus). Oboljenje se najčešće pojavljuje u dečjem uzrastu, ređe kod starijih osoba koje su nepokretne ili imaju tumor tankog creva koji organizam pokušava da „izbaci“ prirodnim putem. Karakteristična su tri najvažnija simptoma: bol u trbuhu, elastična tumefakcija kobasičastog oblika koja se pomera i čiji se pokreti vide ispod trbušnog zida i krvava stolica, „boje maline“. Uz sve ovo se javlja povraćanje i nadutost.

Dijagnoza se postavlja uglavnom klinički, a ukoliko se ne interveniše nastupa gangrena creva i peritonitis. Operacija se svodi na „vraćanje“, tj. izvlačenje uklještenog creva uz naknadno fiksiranje (enteropeksiju), a u slučaju težih promena radi se i resekcija creva sa anastomozom.

ILEOKOLIČNA INVAGINACIJA (engl. ileocolic invagination), v. ileokolična intususcepcija.

ILEOKOLITIS (engl. ileocolitis), istovremeno zapaljenje ileuma i kolona.

ILEOKOLOSTOMIJA (engl. ileocolostomy), konstruisanje spoja (anastomoze) između završnog dela tankog creva i bilo kog dela debelog creva. Može da se izvede metodom „kraj za kraj“ (terminoterminalno), „bočna strana na bočnu stranu“ (laterolateralno) i „kraj za bočnu stranu“ (terminolateralno). Kao šavni materijal se koristi resorptivni konac, ali i mehanički uređaj za šivenje („stappler“). Ileokolostomija se izvodi kao samostalna procedura, u cilju zaobilaženja („by pass“) crevne prepreke na tankom ili debelom crevu, radi palijacije, odnosno privremenog lečenja i posle resekcije kolona (kolektomije) kao rekonstruktivna procedura. Zavisno od toga koji se delovi spajaju, koriste se termini: ileocekostomija (v. ileocekostomija), ileotransverzokolostomija (spoj ileuma i dela poprečnog kolona), ileosigmoidostomija (posle proširene desne hemikolektomije, spajaju se ileum i sigmoidni kolon) i ileorektoanastomoza (spoj ileuma i rektuma), nakon totalne kolektomije.

ILEOSTOMA (engl. ileostomy), ileostomija, izvođenje otvora završnog dela tankog creva (ileuma) na prednji trbušni zid u cilju omogućavanja pražnjenja (derivacije) crev-nog sadržaja. Radi se kao: terminalna ileosto-mija , kada se izvodi sam kraj presečenog creva; bipolarna (engl. loop ileostomy), kada se kao ileostomija izvede vijuga creva sa oba kraja (proksimalnim i distalnim); prizidna, kada se u cilju rasterećenja na prednji trbušni zid izvede samo bočni deo ileuma ili se spoj sa prednjim trbušnim zidom uspostavlja pomoću katetera uvučenog u lumen creva (tzv. Judinov postupak); kontinentna (rezervoarska), kada se ispred završnog otvora crevo konstruiše tako da sadrži rezervoar od 250 do 500 ml radi kontrolisanog pražnjenja; pendularna (everziona, Brookeova), vrsta terminalne ileostomije, izvrnute sluzokože (kao prst rukavice) u dužini od 7 do 10 cm, radi lakše nege i manipulacije. Ileostoma se izvodi kao samostalna operacija u cilju rešavanja prepreke kod tumora ili suženja, ili u cilju skretanja (derivacije) crevnog sadržaja sa obolelog (zapaljenog) creva ili distalnog šava (anastomoze kolona i rektuma). U tom slučaju ileostomija može biti privremena i izvodi se u sklopu drugih operacija (raznih oblika kolektomije), kao definitivna procedura kojom se uspostavlja kontinuitet pasaže digestivnog trakta, npr. posle totalne kolektomije (tj. potpunog uklanjanja debelog creva) ili koloproktektomije (tj. potpunog uklanjanja debelog creva i rektuma). Otvor ileostome zahteva pažljivu negu i promenu ileostomskih kesa za skupljanje sadržaja, pa postoje posebne službe koje se bave negom ileostome i savetovanjem i obukom pacijenata (jedinica za negu ileostome, engl. ileostomy care unit), kakva postoji i u Kliničkom centru Srbije.

ILEUM (engl. ileum, lat. ileum), usukano crevo. Završni, pokretni deo tankog creva koji se nalazi između jejunuma i slepog creva. Usukano crevo nastavlja prazno crevo. Pruža se do ileocekalnog otvora odakle se nastavlja slepim crevom, početnim delom debelog creva. Usukano crevo je izrazito izvijugano i dugo oko 3,5 m, pri čemu su njegove brojne vijuge povezane sa zadnjim trbušnim zidom peteljkom tankog creva. Prolaskom kroz peteljku živci, krvni i limfni sudovi pristupaju vijugama usukanog creva.

ILEUS (engl. ileus), vezana creva, crevna prepreka. Sindrom koji označava akutno nastali poremećaj pasaže kroz digestivni trakt, usled prepreke na tankom ili debelom crevu. Manifestuje se tzv. sindromom ileusa koji čine bol, povraćanje, odsustvo vetrova i stolice. Postoje izvesne terminološke razlike u objašnjenju pojma ileusa. Dok se u našoj, nemačkoj i francuskoj medicinskoj literaturi pod ovim pojmom podrazumevaju, sindrom i sve vrste ileusa, u anglosaksonskoj literaturi termin „ileus“ označava samo funkcionalni (dinamički) ileus, dok se mehanički ileus naziva „opstrukcija“. Ileus se deli na dinamički , tj. funkcionalni, a takav je spastički (zbog grčeva creva) ili paralitički (zbog prestanka crevnog rada). Obe ove vrste nastaju sekundarno, usled povreda, bolnih nad-ražaja, operacija, u sklopu peritonitisa, ili teških opštih oboljenja (dijabeta, uremije, ascita, popuštanja srca, cerebrovaskularnih inzulta) i leče se pretežno medikamentozno. Drugu grupu čini mehanički , uzrokovan stvarnom preprekom u radu creva, sa naknadnom podelom na opturacioni, usled začepljenja u užem smislu (opturacija spolja ili iznutra) i strangulacioni, sa uklještenjem u užem smislu (inkarceracija, invaginacija i volvulus). Mnogo je opasniji strangulacioni ileus, kod koga su uvek oštećeni krvni sudovi creva i zato izaziva jače simptome i brzo napreduje ka nekrozi i gangreni. Najčešći uzroci ileusa uopšte su: uklještenja (spoljašnja u hernije ili unutrašnja u prirođene ili stečene otvore i priraslice), priraslice (urođene ili stečene, koje u kombinaciji sa unosom voluminozne hrane izazivaju opturaciju) i tumori (koji svojim unutrašnjim rastom ili spoljnim pritiskom prekidaju pasažu). Zapaljenjske bolesti creva, urođene anomalije i sistemske bolesti su ređi uzroci ileusa. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i nativnog snimka trbuha u stojećem položaju, na kome se vide nivoi zastojne tečnosti u crevnim vijugama, a isto se može videti i ultrazvukom. Terapija je najpre konzervativna: postavljanje nazogastrične evakuacione sonde, primena dubokih klizmi i stavljanje leda na trbuh, uz rehidraciju, što može da pomogne kod funkcionalnih i nekih oblika mehaničkog ileusa (volvulus, opturacija, invaginacija). Ukoliko za 12 časova ne dođe do uspostavljanja pasaže, mora se operativno intervenisati i hirurški otkloniti nastala prepreka. Operacija koja se odlaže duže od 12 časova praćena je naglim skokom mortaliteta, posebno kod strangulacionih oblika. Primena stimulatora crevne peristaltike (prostigmin, redergin, metklopramid, cisaprid) opravdana je samo kod funkcionalnih oblika ileusa, ina-če može biti i štetna. Kod ileusa je strogo zab-ranjeno unošenje hrane i tečnosti na usta, primena sredstava za čišćenje, kao i sredstava protiv bola, a posebno spazmolitika (Baralgina, Buscopana i sl.). Dozvoljeno je jedino stav-ljanje leda na trbuh radi blagog stimulatornog ili umirujućeg dejstva lokalne hladnoće.

ILUZIJA (engl. illusion, lat. ilusio), čulna obmana, iskrivljeno opažanje postojeće draži. Radi terminoloških

razgraničenja potrebno je razlikovati: deluzije - bolesno verovanje u nešto što nije istinito, što se može lako utvrditi i halucinacije.

IMIDŽING TEHNIKE (engl. imaging), omo-gućavaju dobijanje slika organa ili tkiva me-todama i procedurama radiologije i nuklearne medicine na rendgen aparatima, kompjuterizovanim tomografima, magnetnim rezonancama, gama-kamerama, PET-ovima.

IMIDAZOL (engl. imidazole), heterociklično jedinjenje sa aromatičnim prstenom; slaba baza. Osnova strukture mnogih lekova: antihelmintika (tiabendazol, mebendazol) i antimikotika (klotrimazol, ketokonazol, miko-nazol i dr.).

IMINODISIRĆETNA KISELINA, IDA (engl. iminodiacetic acid), obeležena sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za hepatobilijarnu scintigrafiju i detekciju duodenogastričnog refluksa. Često se u istu svrhu koriste njeni brojni derivati obeleženi sa 99mTc.

IMIPENEM (engl. imipenem), beta-laktamski antibiotik širokog spektra dejstva iz grupe karbapenema. Deluje baktericidno na veliki broj aerobnih i anaerobnih, Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija. Posle vezivanja za posebne proteine (PBP-1 i PBP-2), inhibira sintezu ćelijskog zida i dovodi do lize bakterijskih ćelija. Primenjuje se isključivo parente-ralno, u kombinaciji sa cilastatinom. Može da izazove gastrointestinalne tegobe i dovede do pojave superinfekcija. Preparati: Conet, Tie-nam.

IMIPRAMIN (engl. imipramine), triciklični antidepresiv koji se primenjuje oralno ili pare-nteralno. Deluje posle latentnog perioda od dve nedelje. Najčešća neželjena dejstva su antimuskarinska (suvoća usta, sedacija malo izražena, poremećaji vida, opstipacija, otežano mokrenje) i kardiovaskularna (aritmije, tahikardija). Preparat: Tofranil.

IMOBILIZACIJA ZUBA (engl. teeth imobilization, lat. imobilisatio dentes), terapijski postupak učvršćivanja rasklaćenih zuba (povredom ili zbog oboljenja potpornih tkiva zuba) specijalnim šinama ili splintovima.

IMOBILIZOVANI ENZIM (engl. immobilized enzyme), enzim koji je hemijski kovalentno vezan za nerastvorljive čestice

adsorbenta kao što je celuloza ili agaroza. U ovom obliku enzimi se koriste kao reagensi za višekratnu upotrebu.

IMPAKCIJA ZUBA (engl. dental impaction), stanje u kome je iznicanje zuba zaustavljeno fizičkom barijerom, najčešće drugim zubima. Najčešće su impaktirani umnjaci i očnjaci.

IMPEDANSA (engl. impedance), 1. prividan otpor proticanju naizmenične struje u električnom kolu koji je analogan električnom otporu kod proticanja jednosmerne struje; predstavlja odnos efektivne elektromotorne sile i efektivne struje; 2. u akustici - odnos pritiska i intenziteta.

IMPETIGO (engl. impetigo), česta infektivna dermatoza kod dece na otkrivenim delovima tela. Posledica je kontaktne infekcije. Uzroč-nici oboljenja su stafilokoke i streptokoke. Lokalizovan je na licu oko usta, nosa, uva i na konjuktivima, u obliku mehurića (bistrih) koji se brzo zamute i sasuše u kruste boje meda (streptokokni) ili u tanke žućkaste kruste (stafilokokni).

„IMPINGEMENT SINDROM“ (engl. impingement syndrome), čest uzrok sindroma bolnog ramena, koji se javlja kada postoji uklještenje tetive m. supraspinatusa i subakromijalne burze između humerusa i korakoakromijalnog luka. Veći broj sportova i degenerativna oboljenja, najčešći su uzrok ovog sindroma.

„IMPINGEMENT ZNAK“ (engl. impingement sign), koristi se za ispitivanje bolesnika sa sindromom bolnog ramena. Izaziva se horizontalnom fleksijom (adukcijom) odgovarajuće ruke do 1300, uz istovremenu imobilizaciju zglobne čaure ramena. Tokom ovog manevra bolesnik oseti bol, jer dolazi do uk-lještenja tetive m. supraspinatusa između velike kvrge humerusa i akromioklavikularnog luka.

IMPLANTAT (engl. implant), 1. predmet ili materijal, kao što je aloplastični, radioaktivni ili tkivo, delom ili u celini umetnuto, usađeno u telo u protetičke, terapeutske, dijagnostičke ili eksperimentalne svrhe; 2. dentalni implantat, protetički izum od aloplastičnog materijala ugrađen u tkivo usne duplje ispod mukoznog ili periostalnog sloja da bi se učvrstila ili retinirala parcijalna ili totalna protetička nadoknada.

IMPLANTAT SOČIVA

(engl. intraocular lens), veštačko unutaročno sočivo. Sastoji se od polimetilenmetakrilata ili od silikona. Ugrađuje se u sočivnu vreću, posle hirurškog odstranjenja zamućenog jedra i kortikalnih masa prirodnog sočiva.

IMPOTENCIJA (engl. impotence), nesposobnost postizanja ili održavanja penilne erekcije. Uzroci su anatomski, vaskularni, neuro-loške i endokrine bolesti, terapija antihiper-tenzivima i antidepresivima, psihogeni, pov-rede, abdominalne operacije itd. Može biti totalna (anerekcija) ili delimična (mlitava, nepotpuna - otežava penetraciju). Pripada seksualnim poremećajima koji se vrlo teško podnose, jer predstavlja veliku narcističku povredu muškarca, te se i najčešće tretira u psihijatrijskim ordinacijama. Češće je psi-hički determinisana - psihogena ili primarna impotencija i kao takva može biti privremena situaciono uslovljena, ili trajna usled neraz-rešenih intrapsihičkih konflikata.

IMPRESIJA (engl. impression), upečatljiv utisak. Primarna impresija zavisi od indivi-dualnih razlika i vrste obuhvaćenih sadržaja. Bitni činioci koji utiču na impresiju su: selektivnost (utiče na izbor sadržaja), perceptualna organizacija (koja određuje strukturu impresije), akcentuacija (koja modifikuje impresiju, naglašavajući pojedine aspekte), fiksacija koja utvrđuje njenu osnovnu konstrukciju.

IMPRESIO (engl. impression, lat. impressio), otisak, utisak. Udubljenje na površini organa nastalo usled dodira ili dugotrajnog pritiska od strane drugog organa.

IMPULS (engl. impulse), 1. u fizici, mera količine kretanja, proizvod mase tela i njegove trenutne brzine; 2. izazvani talas koji se prenosi kroz tkiva, posebno kroz nervna vlakna i mišiće; rezultat fiziološke aktivnosti ili inhibicije.

IMUNI KOMPLEKSI (engl. immune complexes), nastaju u krvi čoveka kada se antigeni i specifična antitela vežu u odgovarajuće tvorevine. Formiranje imunih kompleksa izaziva aktiviranje belančevina iz sistema komplementa i sledstveno aktiviranje zapa-ljenskih ćelija sa određenim zapaljenskim promenama.

IMUNI NADZOR (engl. immune surveillance), mehanizam pomoću koga organizam prepoznaje ćelije tumora kao strane i uništava ih pomoću odgovarajućih limfocita T. U slučajevima kada je mehanizam nadzora oštećen češća je pojava malignih tumora.

IMUNI ODGOVOR (engl. immune response), odgovor imunog sistema organizma na prisu-stvo antigena. Odgovor imunog sistema na neki antigen može biti u stvaranju limfocita B i posledičnom stvaranju antitela, što predstavlja humoralni imunitet, ili u stvaranju limfocita T koji su odgovorni za imuni odgovor posredovan ćelijama.

IMUNITET (engl. immunity), stanje otpornosti organizma prema štetnim dejstvima živih izazivača bolesti (bakterije, virusi i dr.) ili otrovnih materija. Imunitet može biti urođeni ili stečeni. Postoji aktivni imunitet, koji se stiče posle preležane infektivne bolesti ili posle vakcinacije, i pasivni imunitet, koji se postiže davanjem tj. prenosom gotovih antitela od druge osobe koja ima aktivni imunitet.

IMUNITET POSREDOVAN ĆELIJAMA (engl. cell-mediated immunity ili cell-mediated immune responses), imuni odgovor organizma koji podrazumeva da u njemu glavnu ulogu igraju limfociti T specifični za određeni antigen, dok u humoralnom imunom odgo-voru glavnu ulogu igraju limfociti B sa svojim antitelima.

IMUNIZACIJA (engl. immunization), postupak izazivanja otpornosti prema nekom uzročniku bolesti na veštački način. Najčešće je to postupak koji se zove vakcinacija, pri kome se u organizam unosi mala količina oslabljenih ili mrtvih izazivača bolesti. Na taj način se podstiče imuni sistem koji stvara otpornost prema tom izazivaču.

IMUNO(engl. immuno-), prefiks koji se odnosi na imunitet ili imunološki odgovor.

IMUNOADSORPCIJA (engl. immunoadsorption), laboratorijska tehnika pomoću koje se vrši izdvajanje ili određivanje količine antitela iz krvnog seruma ili neke mešavine ili pak antigena iz nekog rastvora. Princip ovih testova je taj da se na čvrste čestice određenog materijala izvrši vezivanje (adsorpcija) antitela ili antigena iz tečne faze medijuma koji se ispituje i dalje se s njima vrši potrebna manipulacija.

IMUNOAGLUTINACIJA (engl. immunoagglutination), imunološki proces slepljivanja ćelija krvi ili bakterija izazvan odgovarajućim antitelima, a nastaje zbog toga što te ćelije imaju na svojoj površini odgovarajući antigen.

IMUNOCIT (engl. immunocyte), ćelija limfoidnog tkiva koja ima sposobnost da posle reakcije sa antigenom proizvede odgovarajuća antitela ili da učestvuje u ćelijama posredovanom imunom odgovoru. Sinonimi su imunokompetentne ćelije i imunološki kompetentne ćelije.

IMUNOCITOHEMIJA, IMUNOHISTOHE-MIJA (engl. immunocytochemistry), histološki i citološki postupak identifikacije nekog antigena pomoću antitela koja nose na sebi fluorescein (vrsta boje) ili neki ferment koji izaziva promenu boje novonastalih kompleksa, pa se lako mogu dokazati.

IMUNODEFICIJENCIJA (engl. immunodeficiency), stanje u kome postoji smanjen odgo-vor odbrane organizma na ulazak strane materije. Ovo se odnosi na smanjenu sposobnost stvaranja antitela, kao i na smanjenu aktivnost ćelija posredovanog imunog odgovora.

IMUNODIFUZIJA (engl. immunodiffusion), difuzija antigena i antitela u gel kao medijum u kome se kombinuju i formiraju precipitat. Postoje različite imunodifuzione tehnike.

IMUNOELEKTROFOREZA (engl. immunoelectrophoresis ), tip elektroforeze u kojoj se kombinuje zonska elektroforeza sa reakcijom antigen - antitelo u gelu. Serumski proteini se prvo elektroforetski rastavljaju, zatim se dodaju specifični antiserumi koji difunduju kroz agar i formiraju precipitinske trake koje odgovaraju pojedinim proteinima. Primenom imunoelektroforeze otkrivaju se patološki paraproteini u serumu, urinu i drugim telesnim tečnostima. Imunoelektroforezom se razlikuju poliklonalne od monoklonalnih gamaglo-bulinemija.

IMUNOESEJ (engl. immunoassay), bilo koja tehnika pomoću koje se dokazuje i meri nivo antitela ili antigena u nekom tkivu.

IMUNOFLUORESCENCIJA (engl. immunofluorescence), laboratorijska tehnika otkrivanja i određivanja količine antitela ili antigena u nekom tkivu. Zasniva se na primeni fluorescentne materije (boje) kojom se obeleže antitela, a zatim, kada se ona vežu za antigen, određuju se pod mikroskopom količina i raspored bojene materije.

IMUNOGLOBULINI, Ig (engl. immunoglobulins), krajnje heterogena grupa glikoproteina koji se nalaze u serumu, sa jedinstvenom sposobnošću da se kombinuju sa velikim brojem nesrodnih molekula, koji se označavaju kao antigeni i mogu biti proteini, ugljeni hidrati, lipidi, nukleinske kiseline itd. Svi imunoglobulini imaju sličnu strukturu pošto se sastoje od četiri polipeptidna lanca. Dva su teški ili H lanci (RMM 50.000 - 70.000), dok su druga dva laki ili L lanci (RMM 25.000). Povezani su disulfidnim vezama i tako formiraju osnovnu strukturu sa četiri lanca. Terminalni amino ostaci su odgovorni za vezivanje antigena. Postoji pet klasa imunoglobulina od kojih svaka igra važnu ulogu u odbrani organizma i to su: IgA, IgM, IgD, IgG i IgE.

IMUNOHEMIJA (engl. immunochemistry), oblast imunologije koja se bavi hemijskim supstancama i reakcijama imunog sistema, specifičnim proučavanjem antigena i antitela i njihovom međusobnom interakcijom.

IMUNOKOMPETENCIJA (engl. immunocompetence), sposobnost imunog sistema da na prisustvo stranog antigena adekvatno odgovori.

IMUNOKOMPLEKSNE BOLESTI (engl. immune complexes diseases), oboljenja koja nastaju kao posledica prisustva imunskih kompleksa u organizmu. Tu spadaju: serumska bolest; veći broj različitih glomerulonefritisa, najčešće prouzrokovanih mikrobnim antigenima (poststreptokokni, u sifilisu, tifusnoj groznici, toksoplazmozi, šistozomijazi, itd.); veći broj autoimunih bolesti prouzrokovanih autolognim (sopstvenim) antigenima (reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, mešovita krioglobulinemija i dr.) i bolesti imunskih kompleksa prouzrokovane tumorskim antigenima.

IMUNOKOMPROMITOVAN (engl. immunocompromised), bolesnik kod koga je imuni odgovor oslabljen ili potpuno nedostaje. Ovo stanje nastaje pod dejstvom nekih lekova, rendgenskog zračenja ili nekih izazivača bolesti.

IMUNOLOG (engl. immunologist), specijali-sta za imunologiju.

IMUNOLOGIJA (engl. immunology), nauka koja se bavi izučavanjem procesa odbrane organizma od stranih materija, naročito od stranih makromolekula. Ovi mehanizmi su odgovorni za prepoznavanje i razlikovanje stranih od vlastitih belančevina. Stvaranje antitela i limfocita koji reaguju na određene strane (engl.

non-self) makromolekule su dva glavna efektorska sistema imunog sistema, a koje izučava imunologija.

IMUNOLOŠKA TOLERANCIJA (engl. immunological tolerance), stanje kad organizam ne reaguje na unos stranih antigena stvaranjem antitela (što se inače normalno dešava). Imunološka tolerancija se postiže unošenjem antigena u organizam jedinke čiji imuni sistem nije zreo ili u toku života čestim unoše-njem malih doza antigena.

IMUNOLOŠKO PREPOZNAVANJE AUTOANTIGENA (engl. immunological re-cognition autoantigens), imunološki proces pomoću koga ćelije imunog sistema prepoznaju vlastite antigene i ne reaguju na njih imunološkim mehanizmima za njihovo uništavanje. Poremećaj prepoznavanja vlastitih antigena dovodi do autoimunih bolesti.

IMUNOODREĐ IVANJE (engl. immunoassay), merenje interakcije antigen-antitelo, primenom imunofluorescentnih tehnika, ra-dio-imunoodređivanja ili neizotopskih postupaka.

IMUNOPATOLOGIJA (engl. immunopathology), deo imunologije koji izučava ulogu imunoloških reakcija u nastanku, postavljanju dijagnoze i lečenju bolesti.

IMUNOPRECIPITACIJA (engl. immunoprecipitation), tehnika detekcije antigena u ne-kom rastvoru, a bazira se na tome što se u teč-nu sredinu koja sadrži antigen unesu speci-fična antitela. To dovodi do njihovog veziva-nja s antigenom i nastanka taloga (precipitata).

IMUNOPROFILAKSA (engl. immunoprophylaxis), sprečavanje bolesti bilo aktivnim merama koje se ogledaju u tome da se u organizam unese mala količina antigena i na taj način podstiče organizam da sam proizvodi odgovarajuća antitela koja sprečavaju nastanak bolesti, bilo pasivnim merama, tj. davanjem gotovih antitela koja su uzeta od davalaca koji imaju antitela protiv određenih bolesti.

IMUNOPROLIFERATIVAN (engl. immunoproliferative), materije koje izrazito pove-ćavaju broj ćelija koje stvaraju antitela.

IMUNORADIOMETRIJSKA ANALIZA, IRMA

(engl. immunoradiometric assay), nuklearnomedicinski mikroanalitički postupak velike osetljivosti, srodan RIA (v. radioimunološka analiza); služi za merenje koncentracije biološki aktivnih supstancija (hormona, lekova, virusnih i tumorskih mar-kera i sl.) u biološkim tečnostima, najčešće serumu. Zasniva se na kinetici reakcije antigen-obeleženo antitelo-antigen. Kao obeleži-vač se gotovo isključivo koristi 125I.

IMUNOREAKTIVAN (engl. immunoreactive), materije, najčešće hormoni koji imaju sposobnost da sudeluju u reakcijama antigen-antitelo.

IMUNOREAKTIVNOST (engl. immunoreactivity), sposobnost za odigravanje interakcije između antigena i antitela ili antigena i odgovarajućih plazma ćelija (ćelija koje stvaraju antitela).

IMUNOSCINTIGRAFIJA (engl. immuno-scintigraphy), planarna s.c. i/ili SPECT malignih tumora pomoću radioobeleženih monoklonskih antitela (MoAt) ili njihovih imunoreaktivnih fragmenata (Fab, F(abđ )2, Fab’, Fv, MRU) protiv različitih tumor asociranih antigena. Obeležavanje se vrši pomoću gama emitera (131J, 111In, 123J, 99mTc). Rutinski se primenjuju MoAt/fragmenti: anti CEA - BW431/26 (kolorektalni karcinomi, karcinom dojke, medularni karcinom ti-reoideje, karcinom pluća); anti Ca 19-9 - 19.9 (kolo-rektalni karcinomi, karcinom želuca, karcinom pankreasa); anti Ca 125 - OC 125 (karcinom ovarijuma); anti TAG 72 - B 72.3 (kolorektalni karcinomi, karcinom ovarijuma); anti HMW-MAA 255.28S (maligni melanom); anti CD 22 - LL2 (Hodgkin limfomi); anti PSA - CYT 356 (karcinom prostate).

IMUNOSELEKCIJA (engl. immunoselection), preživljavanje određenih vrsta ćelija koje se zasniva na njihovoj sposobnosti da izbegnu citotoksična (ubijanje ćelija) dejstva antitela ili odgovarajućih ćelija sa citotoksičnim svojstvima.

IMUNOSUPRESANT (engl. immunosuppressant), materija koja vrši potpuno kočenje ili značajno oslabljuje imuni odgovor na antigen.

IMUNOSUPRESIJA (engl. immunosuppression), kočenje (inhibicija) ili značajno smanjivanje imunog odgovora (reakcije) na prisustvo antigena. Može se postići nekim lekovima, rendgenskim zračenjem ili serumom protiv limfocita.

IMUNOSUPRESIV (engl. immunosuppressive), lek koji vrši potpuno kočenje ili sma-njuje odgovor organizma na antigen ili na izazivače bolesti (bakterije i sl.). Imunosupresivni lekovi daju se u slučajevima transplantacije organa ili tkiva sa željom da se smanji mogućnost imunološkog odbacivanja transplantata.

IMUNOTERAPIJA (engl. immunotherapy), terapija korišćenjem lekova koji modifikuju imuni odgovor. Primena gotovih antitela humanog ili životinjskog porekla (pasivna imunoterapija), imunizacija pacijenta antigenima u cilju stvaranja antitela (aktivna imunoterapija) ili nespecifična stimulacija imunog odgovora. Takođe, mogu se primeniti i aktivirani limfociti. Imunoterapija karcinoma (engl. cancer immunotherapy), pokušaj da se podstakne ili obnovi imunološki odgovor organizma u cilju uništavanja ćelija raka. Ove ćelije imaju specifične molekule tako da ih imuni sistem prepoznaje kao strane u odnosu na normalne ćelije organizma (ovi molekuli se zovu antigeni). Ovi molekuli mogu biti virusnog porekla ako je virus prouzrokovao pojavu tumora. Imunoterapija je aktivna kada imunološki sistem stimulišu ćelije karcinoma sopstvenog organizma (sa mrtvim ili samim ćelijama karcinoma ili sa nespecifičnim imunomodulatorima). Pasivna je kada se imuni sistem stimuliše unetim antitelima protiv tumorskih antigena (napravljenim in vivo ili in vitro). Može se postići i transfuzijom stranih limfocita ili transplantacijom kostne srži (koja produkuje limfocite). Oni su aktivniji protiv produkata tumorskih ćelija nego protiv tumor asociranih antigena.

IMUNSKI KOMPLEKSI (engl. immune complexes), spoj antigena i antitela za koje mogu naknadno da se vežu i razni proteini: komponente sistema komplementa, fibronektin ili reumatoidni faktor.

IMUNSKI NADZOR (engl. immune surveillance ili immunologic surveillance), v. imuni nadzor.

111In , radioaktivni izotop indijuma, emituje g fotone. Vreme poluraspada je 2,8 dana; osnovne energije zračenja 170 i 250 KeV.

113mIn , radioaktivni izotop indijuma, emituje g zračenje, vreme poluraspada 1,7 sati, osnovna energija zračenja 390 KeV.

INAKTIVACIJA

(engl. inactivation), prekid, prestanak neke aktivnosti.

INANITIO VIOLENTA , v. nutritivna povreda.

INCEST (engl. incest), potiče od latinske reči incestare - sramotom okaljati; seksualni odnos između bliskih rođaka (otac-ćerka, brat-sestra, majka-sin). Zabrana incesta potiče od vremena prvobitnih zajednica, veza-na je za totemizam i univerzalna je kulturna zabrana. U istoriji su zabeleženi slučajevi prekršenih zabrana - egipatski faraoni ženili su se sestrama. Najstroža zabrana odnosi se na incestuozni odnos majke i sina i bila je upriličena da se spreči realizacija potisnute Edipalne želje, uz nezaobilaznu agresiju prema ocu, suparniku. Rodoskrvni odnosi mogu se zadržati na milovanju, ali mogu biti i kompletni seksualni odnosi. Odnosi mogu da budu prolazni ili trajni. Veoma je česta rodoskrvna bliskost između brata i sestre, obično u pubertetu, i prestaje sa prestankom puberteta, ukoliko se ne radi o težem duševnom po-remećaju. Situacija nije retka, ali shodno uobičajenim zabranama krije se po porodicama. Često se sreće u porodicama alkoholičara, u duševnoj bolesti ili u slučajevima mentalne zaostalosti.

INCIDENCIJA (engl. incidence), čini stopu incidencije i kumulativnu incidenciju. Stopa incidencije pokazuje odnos broja novo-obolelih i zbira osoba - vremena izloženosti, odnosno procenjenog broja stanovnika sredinom posmatranog perioda. Ovaj odnos se množi sa konstantom (K) koja može da ima različitu vrednost (100-100.000) u zavisnosti od veličine populacije, kako bi se operisalo sa celim brojevima umesto sa decimalima sa mnogo nula. Incidencija je značajna za procenu aktuelne epidemiološke situacije i za proučavanje prisustva i delovanja uzročnih faktora odnosno faktora rizika na pojavu bolesti. Kumulativna incidencija predstavlja odnos zbira novoobolelih, praćenih u od-ređenom vremenskom intervalu i populacije koja se odabere na početku ispitivanja. Ovaj odnos se množi sa konstantom (K). Brojilac kumulativne incidencije čine novooboleli, a imenilac cele populacije, dakle i one osobe kod kojih se javio i one kod kojih se nije javio ispitivani poremećaj zdravlja. Reč je o odnosu dela i celine, pa kumulativna incidencija spa-da u proporcije. Kumulativna incidencija zavisi od stope incidencije i dužine perioda posmatranja. Ona se približava stopi incidencije kada je učestalost poremećaja zdravlja niska, a vreme praćenja kratko. U suprotnom, razlike su velike.

INCIZIJA (engl. incision), oštro zasecanje, rasecanje ili otvaranje pogodnim instrumentom (skalpel, lanceta, električni nož) tkiva, organa ili patološkog procesa (kolekcije) u cilju pristupa dubljim tkivima ili u cilju pražnjenja (evakuacije) patološkog sadržaja ili nakupljenog sadržaja šupljeg organa. Incizija se završava ubacivanjem gumene cevi radi obezbeđenja dalje evakuacije (drenaža) ili pakovanjem šupljine gazom ili drugim mate-rijalom (tamponada).

INCIZURA (engl. incisure, notch, lat. incisura), urez ili usek koji se nalazi uz ivicu anatomske strukture.

INDAPAMID (engl. indapamide), diuretik za oralnu primenu, srodan tiazidima. Pospešuje izlučivanje natrijuma putem urina i izaziva perifernu vazodilataciju. Primenjuje se u tera-piji hipertenzije. Može da se koristi i kod starijih i bolesnika koji imaju šećernu bolest ili bubrežnu insuficijenciju. Ima malobrojna ne-željena dejstva (hiperurikemija). Preparati: Arifon, Indapamid, Lescoprid.

INDEKS (engl. second finger, lat. index), kažiprst, drugi prst šake.

INDEKS ORALNE HIGIJENE, OHI, poka-zuje stepen čistoće usne šupljine merenjem količine mekih naslaga i zubnog kamenca. Iz-ražava se numerički. Meri se na svim zubima.

INDEKS PRELAMANJA (engl. index of refraction), odnos (količnik) brzine kretanja elektromagnetnog talasa u vakuumu i brzine kretanja elektromagnetnog talasa u drugoj sredini.

INDEKSI ORALNOG ZDRAVLJA, specifični pokazatelji stanja zdravlja zuba, poro-doncijuma i drugih delova usne duplje.

INDIGESTIJA (engl. indigestion), slabost varenja; obično se na taj način definiše neprijatan osećaj u trbuhu nakon uzimanja obroka, što podrazumeva više simptoma među kojima su: gorušica, nadimanje, neprijatan osećaj punoće želuca posle jela, bol u trbuhu, muka, gađenje.

INDIKATOR (engl. indicator), organsko jedi-njenje (često boja) koja ukazuje na prisustvo neke supstance ili njene koncentracije na osnovu promene boje. Boja se menja kada se kiseli oblik boje indikatora promeni u jonski oblik (ili so). Pojava, iščezavanje ili promena boje koristi se i za određivanje krajnje tačke titracije ili približnog pH rastvora.

INDIREKTNA STANDARDIZACIJA

(engl. indirect standardization), 1. postupak formiranja uporedivih fiktivnih opštih stopa nekog vitalnog događaja (npr. smrtnosti) za različite populacije. Metod se primenjuje kada se ne raspolaže stopama (smrtnosti), već strukturom ni po grupama (starosnim) i ukupnim brojem d (umrlih). Izračunava se očekivani broj umrlih prema odgovarajućim grupnim (specifičnim) stopama smrtnosti Pi standardne po-pulacije. Standardizovana stopa se računa kao (d/S nt Pt ) x S, gde je S opšta stopa smrtnosti standardne populacije. V. direktna standar-dizacija. (Breznik str. 110, ‘Demografija - analiza, metodi i modeli’ (u izdanju Centra za demografska istraživanja i Instituta društvenih nauka 1977, Beograd); 2. postupak formira-nja uporedivih fiktivnih opštih stopa nekog vitalnog događaja (npr. smrtnosti) za različite populacije. Metod se primenjuje kada se ne raspolaže stopama (smrtnosti), već sa strukturom ni po grupama (starosnim) populacija i sa odgovarajućim grupnim (specifičnim) stopama smrtnosti Pi standardne populacije. Opšta standardizovana stopa (smrtnosti) izračunava se od specifičnih standardne populacije, primenjujući strukturu (starosnu) populacije (S Pini/S ni). Tako, na primer, standardizovana stopa smrtnosti predstavlja broj umrlih na 1000 stanovnika pod pretpostavkom istog nivoa smrtnosti po starosti (prema standardnoj populaciji), ali sa starosnom strukturom odgovarajuće populacije (odgovarajućeg područja). Na taj način dolaze do izražaja razlike populacije u strukturi (sta-rosnoj). v. direktna standardizacija.

INDOL (engl. indole), heterociklično jedinjenje sa kondenzovanim benzolovim i pirolovim prstenom; derivat aminokiseline triptofana koji se izlučuje urinom i fecesom. Promenjeni nivoi indola u urinu imaju dijagnostički značaj.

INDOLSIRĆETNA KISELINA (engl. indolacetic acid), metabolit triptofana. Izlučuje se urinom u povećanoj količini kod osoba sa fenilketonurijom.

INDOMETACIN (engl. indomethacin), nesteroidni antiinflamatorni lek, derivat sirćetne kiseline. Primenjuje se u simptomatskoj tera-piji reumatskih i drugih oboljenja sa izra-ženom inflamacijom. Suzbija bol i znake zapaljenja, ali ne usporava progresiju zapalje-njskog procesa. Ima brojna neželjena dejstva (glavobolja, vrtoglavica, gastrointestinalni poremećaji), a sluznicu želuca nadražuje jače od srodnih lekova. Preparat: Indometacin.

INDUKCIJA POROĐ AJA, veštačko izazivanje kontrakcija materice radi završavanja porođaja vaginalnim putem. Vrši se najčešće kod nekih oblika rizične trudnoće, kada plodu preti opasnost po život od njegovog daljeg zadržavanja u materici, i kod već intrauterino uginulog ploda kada ne dođe do spontanog porođaja. Takođe se koristi kod biološki prenesene trudnoće, kod znakova intrauterine patnje ploda zbog Rh ili ABO inkopatibilije sa posledičnom početnom intrauterinom fetalnom eritroblastozom.

INERCIJA (engl. inertia), svojstvo materije da ostane u stanju mirovanja ili uniformnog kretanja po pravolinijskoj putanji, ukoliko na nju ne počne da deluje neka spoljašnja sila.

INERTAN (engl. inert), nepokretan, trom.

INFANTILIZAM (engl. infantilism), detinjasto ponašanje, nedozrelost. U francuskoj terminologiji koristi se termin puerilizam. U različitim oblicima javlja se kod psihoza, neuroza ili kod potpuno zdravih ličnosti u uslovima frustracije, koja za sobom neminovno povlači manju ili veću regresiju.

INFANTILNI GLAUKOM (engl. congenital glaucoma), kongenitalni glaukom; povećanje intraokularnog pritiska zbog poremećene raz-vijenosti komornog ugla, a time i povećanje otpora oticanju komorne tečnosti. Javlja se u prvim mesecima života i karakterišu ga uve-ćana rožnjača, dublja prednja komora, uve-ćanje celog bulbusa - buphthalmus. Na oč-nom dnu nalazi se plitko ekskavirana i atro-fična papila. Usled napredovanja promena, bolest vodi slepilu još u detinjstvu.

INFARKCIJA (engl. infarction), patološki proces izumiranja tkiva u regionu pripadajuće arterije, koja je okludirana (zapušena) embolusom ili trombom (često u kombinaciji sa spazmom ili vazokonstrikcijom krvnog suda na mestu njegove okluzije), što je praćeno razmekšavanjem tkiva i brojnim biohemijskim, termičkim, fizičkim i električnim procesima. Ako pacijent preživi infarkciju (v. infarkt, v. embolija, v. embolus), mrtvo tkivo (infarktno ognjište) kasnije se postepeno zamenjuje ožiljkom. Infarkcija se u slučaju infarkta miokarda verifikuje: klinički (pojavom statusa anginosusa), elektrokardiografski (nalazima koji ukazuju na nekrozu, leziju, ishemiju, odnosno na infarktno ognjište, odnosno ishemijsku nekrozu) i laboratorijski (čiji indikatori pokazuju postojanje nekrotičko-resorpcionog procesa, što potvrđuju kardiospecifični enzimi). Znaci postojanja infarkcije u srčanom mišiću vizuelizuju se i pomoću radionuklidnih metoda (talijum, tehnecijum, pojedinačno ili biindikatorno), bilo da nekrotično (infarktno) žarište u odnosu na ostali „zdravi“ deo miokarda „svetli“ ili da se pojavljuje kao „tamno“ polje. O infarkciji ostalih organa (pluća, mozga, bubrega, creva) videti u odgovarajućim odrednicama.

INFARKT INTRAARTERIJSKI (engl. anemic infarction), nekrozno mesto u organizmu usled opstrukcije krvnog suda. Predstavlja naglo zapušenje krvnog suda izraženo izumiranjem tkiva usled arterijske embolije ili tromboze, kome se pridružuje vazospazam (sve skupa dovodi do infarkcije). Najčešće se krvni sud (arterija) zapušava

trombom ili embolusom, uz pridruženi vazospazam, što izaziva ishemiju i nekrozu područja organa koji snabdeva okludirana arterija. Ukoliko se odmah i u dovoljnoj meri ne uspostavi kolate-ralni krvotok, dolazi do ireverzibilne ishemijske nekroze tkiva organa koji snabdeva okludirana arterija. Intraarterijski infarkt je najčešće (u 80 - 90% slučajeva) srčanog porekla, kao komplikacija stečenih srčanih mana mitralnog ušća, veštačkih valvula, infarkta miokarda, aneurizme arterija primarnih miokardiopatija. Takođe, nastanku akutnih tromboza doprinose stanja: dehidracije organizma, hipotenzija, kao i duža imobilizacija bolesnika u toku pojedinih bolesti (neoplazme, infektivne bolesti, policitemija i drugih hematoloških bolesti). Posebno je klinički značajan sindrom bifurkacije aorte (syndroma Leriche), kao veoma težak oblik embolije ili akutne tromboze kojom se zapušava (okludira) račva aorte, kada se javljaju: klaudikacija u butinama, odsustvo femo-ralnog pulsa i šum iznad prepona. Pored simptomatske terapije i analgezije bolesnik se zbrinjava hirurški (vrši se embolektomija).

INFARKT MIOKARDA (engl. miocardial infarction), srčani udar, nekroza dela mišićnog tkiva srca, odnosno dela srčanog mišića zbog naglog prekida cirkulacije u jednom delu srčanog mišića, uzrokovanog okluzijom jedne od koronarnih arterija koja ishranjuje taj deo srca. Izumiranje (nekroza) srčanog mišića nastaje usled nedostatka kiseonika. Tromboza koronarne arterije je daleko najčešći uzrok akutnog infarkta miokarda i uglavnom nastaje usled pucanja pokrova aterosklerotskih naslaga. Infarkt miokarda može da se javi i kada nema kompletne okluzije, ako je koronarni protok privremeno smanjen kao kod postoperativnog ili traumatskog šoka, krvarenja iz gastrointestinalnog trakta, kod hipotenzije uzrokovane bilo kojim razlogom ili dehidracije. Lokacija i proširenost infarkta miokarda zavise od anatomskog položaja krvnog suda, mesta sveže ili prethodne okluzije i obima kolateralne cirkulacije. Hemodinamski pore-mećaji zavise direktno od obima nekroze, tako da kod manjeg infarkta hemodinamika može da ostane normalna. Bolesnici se uglavnom žale na jak bol u sredogruđu, koji traje duže od 30 minuta. Akutni infarkt miokarda relativno često može dovesti do smrtnog ishoda.

INFARKT PLUĆA (engl. pulmonary infarction), nekroza plućnog parenhima kao posle-dica tromboembolije plućne arterije ili njenih grana. Prate ga znaci zapaljenja, pleuralni bol i pleuralni izliv.

INFEKCIJA (engl. infection), prodiranje i razvoj ili razmnožavanje infektivnog agensa, u organizmu čoveka ili životinje. Infekcija nije sinonim za infektivnu bolest; njen tok može da bude inaparentan, supklinički (neprimetan) bez prepoznatljivih simptoma i kliničkih znakova, ili manifestan, sa tipičnim ili atipičnim karakteristikama određene bolesti. Nalaz živih uzročnika zaraze na odeći ili predmetima nije infekcija, već kontaminacija.

INFEKCIJA HANTAN VIRUSOM (engl. haemorragic fever with renal syndrome), v. hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom.

INFEKCIJA RESPIRATORNOG TRAKTA (engl. respiratory tract infection), infekcija disajnih puteva uzrokovana patogenim mikroorganizmima (bakterijama, virusima, gljivicama itd.).

INFEKCIJA UGLA USANA (lat. angulus infectiosus oris), žvale, perlehe, heilitis angularis; javlja se jednostrano ili obostrano. Za-razna je, uzročnici su bakterije (streptokoke i stafilokoke) i gljivice (kanndida). Infekciju pospešuje vlaženje ugla usana pljuvačkom, nedostatak vitamina B kompleksa, poremećen (snižen) međuvilični odnos.

INFEKCIJE GORNJEG RESPIRATOR-NOG TRAKTA (engl. infection of upper part of respiratory tract), gornji respiratorni trakt obuhvata nos, nazofarings, usta, ždrelo i grk-ljan. Mogući su svi tipovi infekcije, najčešće virusne etiologije. Oboljenja se manifestuju otokom sluznice i seroznom sekrecijom, što dovodi do kijavice, gušobolje, nadražajnog kašlja, a redovno su zahvaćene i paranazalne šupljine, što predstavlja osnovu za razvoj hroničnih i bakterijskih infekcija.

INFEKCIJSKI ARTRITIS (engl. infectious arthritis), upala zglobova prouzrokovana mikroorganizmima. Najčešći prouzrokovači su bakterije (najčešće stafilokoke, u 80% slučajeva), virusi, gljivice i paraziti koji u zglob dospevaju hematogenim putem, posle traume, hirurške intervencije, punkcije zgloba, migracijom u zglobove iz osteomijeli-tičnog žarišta, mekotkivnog apscesa ili iz inficirane rane. Postoji direktna invazija zglobne šupljine patogenim klicama i njihovo umno-žavanje lokalno u zglobu.

INFEKTIVNA BOLEST (engl. infective disease), bolest koja je nastala kod osetljivog organizma pod dejstvom infektivnog agensa, klice (bakterije, rikecije, virusi, gljive, protozoe itd.), koji su ma kojim putem prodrli u organizam i ispoljili svoje patogeno dejstvo izazivajući promene u funkciji organa, organskih sistema ili organizma u celini.

INFEKTIVNA MONONUKLEOZA (engl. infective mononucleosis), infektivno obolje-nje koje izaziva Epstein Barr virus koji pripada herpetoviridama (v. herpetoviridae). Obo-ljenje karakterišu pseudomembranozna angina, povišena temperatura, hepatosplenomegalija, generalizovani limfadenitis i leukocitoza sa predominacijom limfomonocita. U razmazu periferne krvi nalaze se atipični, mladi limfociti, a serološkim pregledom nala-ze se povišeni titrovi heterofilnih antitela (Pa-ul Bunnell Davidsohnova reakcija) i prisutna antitela u lgM klasi na kapsidni antigen Epstein Barr virusa (lgM anti VCA). Infekcija ovim virusom

je ubikvitarna, a prokuženost u adolescentnom uzrastu oko 90%. Serokonverzija na Epstein Barr virus najčešće se odigrava inaparentno, veoma retko, iz još dovoljno neobjašnjenih razloga, u obliku infektivne mononukleoze.

INFERIOR (engl. inferior, lower, lat. inferior ), donji ili niži; struktura koja se nalazi na dnu ili neposredno uz dno. Pojam inferior je suprotan pojmu superior.

INFERO-, prefiks koji se odnosi na strukturu koja se nalazi uz dno ili neposredno uz dno.

INFERTILITET (engl. infertility), relativni sterilitet, oštećena ili odsutna plodnost (v. fertilitet). Ne sugeriše definitivno ili ireverzibilno stanje kao što je sterilitet ni kod muškarca ni kod žene. Razlog smanjene mogućnosti oplođenja je smanjen broj, smanjena pokret-ljivost i patološki oblici spermatozoida.

INFESTACIJA (engl. infestation), održavanje, razvoj i razmnožavanje artropoda na površini tela ljudi (u odeći takođe) i životinja; 2. prodiranje u organizam patogenih parazita spolja koji naseljavaju najčešće kožu i organe za varenje, ali i bilo koji deo tela čoveka ili živo-tinje gde žive kao odrasli paraziti ili njihovi razvojni oblici (larve).

INFESTACIJA ANKILOSTOMOM DUODENALE (engl. infestation by Ancylostoma duodenale), v. ankilostomijaza.

INFESTACIJA PARAZITOM ANCYLO-STOMA BRASILIENSIS (engl. infestation by Ancylostoma brasiliens), prodor kutane larve migrans (engl. cutaneus larva migrans, creeping eruption, sandworm, epidermis linearis migrans), zapaljenje kože izazvano larvama psećih i mačjih valjkastih crva Ancylostoma brasiliensis. Sreće se u tropskim i suptropskim krajevima, a najčešće u jugoistočnim američkim državama. Kod osoba koje su u čestom kontaktu sa zagađenom zemljom, infektivne larve probijaju kožu i sa mesta ulaska pokreću se nekoliko centimetara dnevno.

INFILTRAT (engl. infiltrate), nenormalno nakupljanje ćelija ili bezćelijskog materijala u tkivu.

INFLAMATORNI MEDIJATORI

(engl. inflammatory mediators), hemijske supstance koje se oslobađaju kao reakcija u oštećenom tkivu.

INFLUENCA (engl. influenza), oboljenje izazvano virusom influence tip A ili B. Javlja se pretežno u zimskim mesecima, u manjim ili većim epidemijama. Karakterišu ga umereno povišenje temperature, izražena malaksalost i bolovi u celom telu. Najznačajnija karakteristika gripa je diskrepanca između teškog op-šteg stanja bolesnika i oskudnog fizikalnog nalaza. Infekcija zahvata sluznicu respirator-nog trakta i prenosi se respiratornim putem. Bolest traje oko nedelju dana, benignog je toka i dobre prognoze. U retkim slučajevima može se manifestovati pneumonijom, koja može biti veoma teška, manifestovana alveolarno-kapilarnim blokom, sa letalnim isho-dom. Oboljenje je teže, nekad smrtonosno, kod starijih osoba, naročito ako boluju od hro-ničnih oboljenja kardiopulmonalnog sistema, pa se savetuje vakcinacija. Terapija gripa je simptomatska, mada lek Amantadin deluje na inhibiciju virusne replikacije, ali se ne upotrebljava zbog teške podnošljivosti.

INFLUENZA VIRUS (engl. Influenza virus), RNK virus iz porodice ortomiksovirusa. Postoje tri antigenski različita tipa virusa: A, B i C, koji izazivaju influencu (grip) kod ljudi i nekih životinjskih vrsta. Influenca je visoko kontagiozna akutna respiratorna infekcija čiji klinički tok varira u zavisnosti od vrste virusa, opšte otpornosti organizma, uzrasta i postojanja hroničnih bolesti. Najtežu kliničku sliku izaziva influenza A virus, koji ima i najveći epidemijski potencijal. Antigenski je veoma promenljiv, nastanak novih podtipova virusa rezultira velikim epidemijama ili pandemijama i otežava pripremanje kvalitetnih vakcina.

INFORMACIJA (engl. information), statis-tički podaci o zdravstvenim prilikama, zdravstvenom stanju populacije, demografskim kretanjima i strukturi stanovništva, radu zdravstvenih ustanova itd. koji se prikupljaju preko zdravstvenih ustanova. Informacije - podaci, služe kao stručna osnova za planiranje zdravstvene zaštite, organizovanje i unapre-đenje rada zdravstvene službe, ocenu zdrav-stvene situacije i uzroka oboljenja i smrti stanovništa, organizovano usmeravanje odgovarajućih mera prema problemima koji se nameću ili čije nastajanje želimo da sprečimo. Vođenje medicinske evidencije, sastavljanje izveštaja i njihova analiza odn. obrada prikupljenih informacija - podataka sastavni je deo stručnog rada zdravstvenog radnika i zdrav-stvene ustanove. I u našoj zemlji se organizuje savremeni zdravstveni informacioni sistem radi planiranja i efikasnijeg upravljanja sistemom zdravstvene zaštite i prikupljanja i obrade informacija - podataka, a u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva, stanjem i kvalitetom životne sredine, zdravstvenom službom i zdravstvenim osiguranjem.

INFRA-, prefiks koji označava nešto što je ispod, pod ili niže postavljeno.

INFRACRVENA SPEKTROSKOPIJA (engl. infrared spectroscopy ), postupak za merenje jačine kojom supstanca apsorbuje infracrveno zračenje na određenoj talasnoj dužini. Koristi se naročito za utvrđivanje strukture pojedinih jedinjenja sa karakterističnim funkcionalnim grupama.

INFRAKLAVIKULARNI (engl. infraclavicular, lat. infraclavicularis ), podključni, koji se nalazi ispod ključne kosti; znači isto što i supklavikularni.

INFRAOKLUZIJA (engl. infraoclusion), nedovoljno iznikao zub ili zubi koji ne dosežu do kontakta sa zubima suprotne vilice.

INFRAORBITALNI (engl. infraorbital, lat. infraorbitalis), koji se nalazi ispod očne duplje; znači isto što i suborbitalni.

INFRASKAPULARNI (engl. infrascapular, lat. infrascapularis), podlopatični, koji se nalazi ispod lopatice.

INFRASTERNALNI (engl. infrasternal, lat. infrasternalis), podgrudni, koji se nalazi ispod grudne kosti.

INFRATEMPORALNI (engl. infratemporal, lat. infratemporalis), podslepoočni, koji se nalazi ispod slepoočne jame lobanje.

INFUNDIBULUM (engl. infundibulum, funnel, lat. infundibulum), 1. levkasto oblikovana anatomska struktura. I. hipofizialis (engl. i. of pituitary gland, lat. i. hypophysialis), lučno oblikovan koren peteljke hipofize koji je usmeren od tubera cinereuma hipotalamusa naniže prema zadnjem režnju adenohipofize; i. hipotalamikus (engl. hypothalamic i., lat. i. hipothalamicus), v. i. hipofizijalis; i. tube uterine (engl. i. of uterine tube, lat. i. tubae uterinae), spoljašnji, levkasto prošireni deo jajovoda sa čijih ivica polaze resice jajovoda.

INFUZIJA

(engl. infusion), unošenje tečnosti koja nije krv niti derivat krvi, npr. soni rastvor u venu, po principu gravitacije.

INGESTIJA (engl. ingestion), 1. unošenje hrane, vode, pića i lekova preko usta u želudac; praćena je digestijom i apsorpcijom hrane iz digestivnog trakta; 2. uzimanje čestica od strane fagocita.

INGVINALNI (engl. inguinal, groinal, lat. inguinalis), preponski, koji se nalazi na prelazu između trbuha i donjeg ekstremiteta.

INHALACIJA (engl. inhalation), udisanje supstanci (prolaz kroz disajne puteve). Na ovaj način se primenjuju neki lekovi, ali se istim putem unosi i duvanski dim.

INHALATOR (engl. inhaler), aparat za stva-ranje aerosola (raspršene kapljice ili čvrste čestice koje lebde u gasu), istovremeno služi za njegovo udisanje. Koristi se u primeni različitih lekova za otklanjanje bronhoopstrukcije.

INHERENTAN (engl. inherent), nasleđe; pojava roditeljskih osobina kod potomaka.

INHIBICIJA (engl. inhibition), sprečavanje ili smanjenje funkcije nekog organa usled delovanja određenih nervnih impulsa. To je aktivni proces zaustavljanja rada ćelija ili celog organa. Za nervne ćelije to je nepropuštanje signala tj. njegovo gašenje svaki put kada se takva ćelija aktivira.

INHIBIN (engl. inhibin), produkt Sertolijevih ćelija koji inhibira ćelije adenohipofize koje stvaraju folikulostimulišući hormon (FSH).

INHIBITOR (engl. inhibitor), supstanca koja interferira sa hemijskom reakcijom, rastom ili drugom biološkom aktivnošću. Negativni aktivator je supstanca koja umanjuje brzinu hemijske reakcije, enzimski inhibitor je supstanca koja umanjuje aktivnost enzima, biološki antagonist je supstanca koja inhibira

rast mikroorganizama ili tkivnih kultura.

INHIBITOR C1 ESTERAZE (engl. C1 esterase inhibitor), inhibitor sistema komplementa koji blokira C1s (subjedinica prvog proteina koji reaguje u sistemu komplementa) i blokira prekurzorski oblik kalikreina, dejstvo plazmina i aktivira Hagemanov faktor. Osobe kojima nedostaje C1 inhibitor esteraze pate od angioedema larinksa.

INHIBITORI ACE, v. ACE inhibitori.

INHIBITORI HOLINESTERAZE, v. antiholinesteraze.

INHIBITORI MONOAMINOOKSIDAZE, MAO (engl. monoamine oxidase inhibitors), antidepresivi bez sedativnog dejstva, a antidepresivni efekat nastupa posle 3 - 4 nedelje. Ireverzibilni, neselektivni inhibitori MAO (tranilcipromin, fenelzin, izokarboksazid) napušteni su zbog brojnih neželjenih dejstava i interakcija (istovremena primena sa simpatomimeticima dovodi do naglog porasta pritiska). Danas se češće koristi moklobemid (selektivni reverzibilni inhibitor MAO). Inhibitori MAO bolje deluju kod fobičnih bolesnika i onih sa atipičnom slikom depresije, koja je praćena znacima hipohondrije ili histerije. Primenjuju se i kod bolesnika kod kojih drugi antidepresivi nisu delotvorni, ali tek posle 7 dana pauze (bez lekova). Inhibitori MAO nemaju sedativna svojstva, a maksimalan klinički efekat nastaje posle 3 do 4 nedelje terapije.

INHIBITORI PROTONSKE PUMPE (engl. proton pump inhibitors), omeprazol i lansoprazol, smanjuju sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, blokirajući kalijum-vodo-ničnu ATP-azu („K+/H+-pumpu“), a time i sekreciju vodonikovih jona. Indikacije: ulkus želuca i duodenuma, gastroezofagealni refluks, neulkusna dispepsija. Kombinacija omeprazola, metronidazola i antibiotika (kla-ritromicina ili amoksicilina) primenjuje se u terapiji infekcije bakterijom Helicobacter pylori.

INION (engl. inion, grč. inion), kraniometrijska tačka koja odgovara središnjem, najispup-čenijem mestu na spoljašnjoj potiljačnoj kvrgi.

INJEKCIJA

(engl. injection), uvođenje bilo koje supstance, a posebno lekova ili hranjivih materija u telo, obično uz pomoć šuplje igle i šprica. Injekcija se može dati u kožu (intradermalno), pod kožu (subkutano), u mišić (intramuskulno), u venu (intravenski), u arteriju (intraarterijski), u subarahnoidalni prostor (subarahnodalno), u omotače (intratekalno) ili u organe. Ponekad se ovaj termin koristi i za uvođenje materija kroz otvore tela.

INKARCERIRANA HERNIJA (engl. incarcerated hernia, strangulated hernia), uk-lještena hernija. Uklještenje je pojava pri kojoj se sadržaj kilne kese više ne može vratiti u trbušnu duplju, pri čemu kilni prsten steže (strangulira) organe koji se nalaze u kilnoj kesi. Obično nastane pri fizičkom radu, kaš-lju, napinjanju ili posle unošenja voluminozne hrane. Uklještenje može biti: elastično , nastalo naglim povećanjem pritiska u trbušnoj duplji, kada u kilnu kesu naglo izađe više trbušnih organa, a kilni prsten ih stegne i sterkoralno , kada se creva u kilnoj kesi napune delovima hrane, koja ne može da prođe prepreku. U oba slučaja preti oštećenje krvnih sudova uklještenih organa, zapaljenje, gangrena i prskanje sa peritonitisom, što ugrožava život. Inkarceracija se manifestuje bolom u preponi, bolnim povećanjem hernije, nemogućnošću njenog vraćanja (repozicije) i ostalim simptomima crevne prepreke (v. ileus). Ukoliko postoji samo nemogućnost vraćanja hernije, bez bola, radi se o ireponibilnoj, „srasloj“ herniji (hernia acreta). Pri pojavi uklještenja ne sme se pokušavati nasilno vraćanje u trbuh, pošto takav postupak, „nameštanje“ (lat. taxis), može da dovede do prskanja i povreda uklještenih delova; ne smeju se davati jača sredstva protiv bolova da ne bi došlo do spontanog vraćanja oštećenog creva u trbuh. Ispravni postupci su: prekid unošenja hrane i vode, stavljanje leda na preponu i hitno upućivanje nadležnom hirurgu. Inkarceracija hernije je ranije bila gotovo smrtonosna komplikacija, a život je spasavan po cenu kastracije ili stvaranja spoljnih fistula creva. Za repoziciju hernije koristilo se veša-nje bolesnika glavom nadole, za noge, tokom više časova, kako bi se uklješteni organi vratili. Danas se operacija uklještene hernije radi standardnom tehnikom radikalne ope-racije i hernioplastike, praktično bez morta-liteta.

INKLINACIJA ZUBA (engl. inclination of tooth), nefiziološko naginjanje zuba zbog gubitka kontakta sa susednim zubom ili zbog propadanja potpornih tkiva zuba.

INKLUZIJA (engl. inclusion), intraćelijska formacija nastala tokom razmnožavanja pojedinih virusa. Sastoji se od manjih zaraznih jedinica, elementarnih tela, opkoljenih proteinskim omotačem koji nastaje kao reakcija inficirane ćelije. Vidljiva je svetlosnim mikro-skopom. Mogu biti pojedinačne ili multiple, različite veličine, smeštene u jedru ili citoplazmi. Nisu patognomonične za virusnu infekciju jer mogu biti izazvane i hlamidijama ili hemijskim agensima.

INKLUZIONA CISTA (engl. inclusion cyst), uklještena formacija u potpornom tkivu u kojoj se nalaze mali delovi epitelijuma ili me-zotelijuma.

INKLUZIONI KONJUNKTIVITIS (engl. trachoma-inclusion conjunctivitis), hlamidijalni konjunktivitis, akutna upalna bolest vežnjače, često zahvata i rožnjaču i progredira u hronični folikularni konjunktivitis. Ovaj konjunktivitis ima različite forme kod dece i odraslih. Kod dece se javlja neonatalni inkluzioni konjunktivitis, 5 - 12 dana po rođenju, kao akutni konjunktivitis sa gnojnim sekretom. Kod odraslih, inkluzioni konjunktivitis se javlja kao mukopurulentni sekret posle inkubacije od 4 do 12 dana. Javlja se kod seksualno aktivnih odraslih osoba i često prelazi u hronični folikularni konjunktivitis. Leči se sistemskim tetraciklinima ili eritromicinom i lokalno, antibioticima.

INKONTINENCIJA (engl. incontinence), nesposobnost kontrole ekskretornih funkcija kao što su defekacija i mokrenje; ista pojava, curenje, može da se javi i kod nedovoljnog zatvaranja srčanih zalistaka. Stress i. , nevoljni gubitak mokraće pri naporu (kašlju, smehu, podizanju tereta); urgentna i. , gubitak urina zbog nemogućnosti odlaganja prvog poziva na mokrenje; prava i. , nekontrolisano mok-renje kod oštećenja centralnog nervnog sistema i refleksnog luka koji kontroliše akt mokrenja; ishiuria paradoxa , inkontinencija zbog prelivanja urina iz prepune mokraćne bešike; i. zbog postojanja patoloških otvora , inkontinencija zbog postojanja fistule, ektopičnog otvora uretera itd.

INKUBACIJA (engl. incubation), vreme proteklo od momenta prodora mikroba u organizam do pojave prvih simptoma oboljenja. Može iznositi nekoliko sati (virusne infekcije) ili nekoliko meseci (inokulacioni hepatitis).

INKUBATOR (engl. incubator), 1. savremeni aparat sličan providnoj kutiji namenjen intenzivnoj nezi novorođenog deteta. Novorođen-če se smešta u inkubator, koji održava odre-đenu temperaturu i vlažnost tela, obezbeđuje primenu kiseonika i smanjuje mogućnost kontaminacije. Posebno konstruisan, služi za transport ugroženog novorođenčeta. 2. aparat u kome se drže kulture bakterija na određenoj, stalnoj temperaturi, kojom se stimuliše njihov rast.

INKURABILAN (engl. incurable), neizlečiva bolest.

INKUS (engl. anvil, lat. incus), nakovanj. Slušna koščica koja se nalazi u bubnoj duplji, između čekića koji je utkan u bubnu opnu i uzengije koja je uglavljena u tremni otvor.

INLEJ

(engl. inlay), u stomatologiji, restoracioni deo zuba urađen van njega u cilju nadoknade njegovog dela; preparira se kavitet u zubu u koji se ova nadoknada cementira; liveni ispun od metala ili keramike.

INOTROPIZAM (engl. inotropic), uticaj na snagu, odnosno kontraktilnost srca. Kontraktilnost, odnosno razvijenu silu za datu po-četnu dužinu srčanog mišića, možemo pove-ćati egzogeno (pozitivan inotropni uticaj), izvođenjem izovolumetrijskog maksimuma. Tako se pomaže srcu u slučaju povećanog sistemskog krvnog pritiska ili volumena u komorama na kraju sistole. Inotropni uticaj izvode kateholamini preko beta-1 receptora. Kao mera kontraktilnosti srca klinički se koristi maksimalan izovolumetrijski porast pritiska.

INOZIN (engl. inosine), nukleozid, hipoksantin ribozid, koji nastaje hidrolizom inozin-5’-fosfata ili deaminacijom adenozina. Inozin je intermedijer u metaboličkom putu purina.

INOZIN-5’-FOSFAT, IMP (engl. inosine-5’- -phosphate), mononukleotid koji nastaje iz hipoksantina, riboze i fosforne kiseline. Pro-izvod je deaminacije adenilne kiseline pri formiranju mokraćne kiseline.

INSEKT (engl. insect), zglavkar (arthropoda) sa tri para nogu; neke vrste imaju i krila. Me-dicinski značaj imaju kao prenosioci različitih zaraznih bolesti, bilo kao biološki vektori kada se infektivni agens u insektima razmnožava ili razvija (npr. komarci - Plasmodium), bilo kao mehanički vektori gde se na površini tela insekta nalazi uzročnik zarazne bolesti.

INSEKTICID (engl. insecticide), sredstvo za uništavanje insekata sa određenim stepenom selektivne toksičnosti prema insektima.

INSEMINACIJA (engl. insemination), uno-šenje, uz pomoć instrumenta, sperme u va-ginu u cilju zatrudnjivanja. Inseminacija se vremenski podešava sa danom u kome se očekuje ovulacija. Uzorak sperme se može uzeti od supruga, na primer u slučaju impotencije (homologa), ili od nepoznatog donora ako je suprug sterilan (heterologa). Postoji nekoliko metoda inseminacije od kojih se danas najčešće primenjuje intrauterina (unutarmaterična) inseminacija (IUI), koja je metoda izbora kada je u pitanju subopitimalna sperma tj. kada spermatozoidi ne mogu da probiju cervikalni mukus (sluz) ili prepreke koje okružuju jajnu ćeliju. Spermatozoidi pre inseminacije mogu biti hemijski tretirani u in vitro

uslovima radi povećanja pokretljivosti i akrozomske reakcije (izdvajanje optimizi-ranih spermatozoida). Suština metoda izdvajanja optimiziranih spermatozoida jeste u selekciji morfološki normalnih i izuzetno pok-retljivih spermatozoida iz uzorka sperme. Da-nas postoje različite tehnike i postupci (swim--up, swim-down i dr). V. osemenjavanje.

INSERCIONA MUTAGENEZA (engl. insertion mutagenesis), mutacije izazvane insercijom dodatnih baznih parova iz drugih izvora.

„IN SITU“ (engl. in situ), u početnom položaju, na mestu. 1. izraz se koristi u hirurškoj onkologiji (nauci o tumorima) i patologiji (nauci o organskim promenama pri nastanku i razvoju oboljenja) i označava postojanje malignog procesa u samom začetku, dok još nije došlo do njegovog prodora u dublje slojeve tkiva. Oboljenje u ovom stadijumu poptuno je izlečivo i može se hirurškim putem u potpunosti ukloniti (u patologiji se označava često i kao nulti stadijum); 2. isti izraz se ponekad koristi da bi označio hiruršku tehniku pri kojoj se zahvat na organu izvodi bez njegovog preparisanja i mobilisanja, na samom mestu „kako jeste“ (npr. autovenski „by pass in situ“, gde se kao venski transplantat za premošćenje arterija natkolenice koristi nepreparisana spoljna butna vena).

INSOMNIJA (engl. insomnia), nesanica, nemogućnost spavanja usled unutrašnjih razloga. Može biti trajnijeg oblika.

INSPEKCIJA (engl. inspection), zapisivanje promena koje uočavamo pri pregledu bolesnika putem čula vida. Posmatranje bolesnika uvek je prvi i osnovni metod ispitivanja. Ovaj pregled može biti opšti i poseban. Sa opštom inspekcijom započinjemo sadašnje stanje (status praesens).

INSPEKCIJA LEŠA, postupak kojim lekar treba da dođe do sledećih informacija: da li na lešu postoje sveže povrede (oguljotine, krvni podlivi, rane i dr.); da pregledom i eventualno postmortalnim podacima utvrdi njihovo poreklo (lipotimičke, agonalne, postmortalne ili su u vezi sa nekim krivičnim delom); da li na lešu postoje ožiljci od davnašnjih povreda ili neki nedostaci (stečeni ili urođeni). Dalje, u domen inspekcije leša spadaju: tetovaže, tragovi povraćenog sadržaja, zaprljanost prašinom, masnim sadržajem, garom, travom, zamaza-nost blatom, krvlju, zagađenost ili zamazanost fekalijama, prisustvo larvi ili jaja muva, konstitucija i stepen uhranjenosti, otvorenost ili zatvorenost očnih kapaka i stepen zamućenja rožnjače, boja kože, krv oko polnih organa i čmara, izlivanje sperme, znaci zapuštenosti (nepodsečenost noktiju, vašljivost, prljav veš, velika i neuredna brada i dr.) itd.

INSPIRACIJA

(engl. inspiratio), nadahnuće. Prvobitno teološki termin u smislu božanskog nadahnuća, u kome se bog pokazuje čoveku na natprirodan način. U opštoj upotrebi: podstrekač na stvaralački nagon. V. inspirijum.

INSPIRIJUM (engl. inspiration), aktivna faza respiracije; nastaje kontrakcijom inspiratorne muskulature, što dovodi do povećanja volumena grudnog koša i smanjenja alveolarnog pritiska u odnosu na atmosferski, pa vazduh struji u pluća niz gradijent pritiska; u mirovanju iznosi oko 500 ml, a forsiranim inspirijumom može se uneti još 1.900 - 3.300 ml vazduha.

INSPIRIJUMSKI KAPACITET, IC (engl. inspiratory capacity), volumen gasa koji se može udahnuti maksimalnim inspirijumom posle pasivnog ekspirijuma; jednak je zbiru totalnog volumena (TV) i inspiratornog re-zervnog volumena (IRV).

INSPIRIJUMSKI MIŠIĆI (engl. inspiratory muscles), mišići čija kontrakcija dovodi do inspirijuma; glavni i. m. pri normalnom disanju su dijafragma (abdominalni tip disanja) i spoljašnji interkostalni m. (kostalni tip disa-nja), a pri forsiranom inspirijumu uključuju se i pomoćni i. m.: skalenusi, sternokleidomastoideusi i pektoralisi.

INSPIRIJUMSKI REZERVNI VOLUMEN, IRV (engl. inspiratory reserve volumen, IRV), maksimalni volumen vazduha koji može biti inspiriran posle normalnog inspirijuma. Jednak je razlici inspiratornog kapaciteta i respiratornog (tidal) volumena.

INSTILACIJA (engl. instillation), davanje tečnosti kap po kap.

INSTINKT (engl. instinct), nagon; više ili manje složen obrazac urođenog, nenaučenog ponašanja kod koga postoji stalna, neprome-njiva povezanost serije pojedinačnih odgovora na specifičnu draž: bezuslovni refleks. Prisutan je kod svih jedinki iste vrste. Ovo ponašanje može da se menja pod uticajem spoljašnjih stimulusa, ali je osnovni obrazac ponašanja relativno isti. V. nagon.

INSTRUKCIJA (engl. instruction), uputstvo, poučavanje, prenošenje znanja drugima. Iako nema semantičkih razloga

(osnovno značenje je uređivanje), ustalila se upotreba koja se odnosi na nastavu i obuku veština.

INSTRUMENT (engl. instrument), 1. sredstvo kojim se može uraditi nešto; koje se koristi radi postizanja neke svrhe; 2. hirurški alat; 3. uređaj za prikazivanje ili zapisivanje.

INSTRUMENT ZA ŠIRENJE USNOG OT-VORA (engl. instrument for oral cavity dilating), konični otvarač u obliku zavrtnja, najčešće od akrilata, plasiran između zuba gornje i donje vilice, okretanjem povećava razmak između zubnih lukova gornje i donje vilice.

INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE (engl. operant conditioning), oblik učenja gde je subjekt, čovek ili životinja, naučen da motorno odgovara ili tehnički izvodi zadatak. Učenje radnje je svaki put vezano za nagra-đivanje ili kažnjavanje, tako da ponavljanjem ti odgovori postaju veći i češći (nagrađivanje) ili suprotno, slabe i nestaju (kažnjavanje). Naučeni oblik ponašanja ima signalni, adaptacioni karakter. V. kondicioniranje, v. uslovljavanje.

INSUFICIJENCIJA (engl. insufficiention), nedovoljnost, nesposobnost funkcije organa ili tkiva da obavi svoju normalnu funkciju u cilju zadovoljavanja potrebe drugih organa ili tkiva koji od te funkcije zavise. Može biti izražena pri normalnim zahtevima i posebno pri povećanim zahtevima (npr. srčana insuficijencija, nesposobnost srčanog mišića da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom).

INSUFLACIJA (engl. insufflation), uduvavanje praha, pare, gasa ili vazduha u telesne šupljine; kranijalna i. , ubacivanje vazduha u subduralni prostor i moždane komore; endotrahealna i. , uvođenje vazduha u traheju kroz tubus uveden u larinks; koristi se za naduvavanje pluća u toku intratorakalnih operacija; i. pluća , akt uduvavanja vazduha u pluća u cilju arteficijelne ventilacije; perirenalna i. , ubrizgavanje vazduha oko bubrega u cilju rendgenske vizualizacije nadbubrežnih žlezda; presakralna i. , injekcija gasa, naj-češće ugljen-dioksida, oko bubrega kroz iglu uvedenu u retrorektalni prostor u cilju rendgenske vizualizacije čitavog retroperitone-umskog prostora sa ocrtavanjem područja bubrega i nadbubrežnih žlezda; tubarna i. , test za prohodnost uterinih tuba koji se izvodi transuterinom insuflacijom ugljen-dioksida.

INSULA (engl. insula, island, lat. insula), velikomoždano ostrvo. Jedan od režnjeva velikog mozga koji se nalazi u središnjem delu hemisfere, na dnu spoljašnje moždane jame. Velikomoždano ostrvo je u

potpunosti pokriveno okolnim delovima čeonog, teme-nog i slepoočnog režnja koji grade pokrov ili poklopac velikomoždanog ostrva. V. operkulum.

INSULIN (engl. insulin), hormon b-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa koji učes-tvuje u metabolizmu organskih materija. Osnovu polipeptidne strukture insulina čine dva peptidna lanca, A (21 aminokiselina) i B (30 aminokiselina), povezana sa dve disulfidne veze (RMM 5734). Insulin stimuliše transport glukoze, aminokiselina i kalijuma u ćelije i utiče na intracelularnu aktivaciju enzima metabolizma organskih materija. Diabetes mellitus nastaje u nedostatku insulina. Preparati insulina se koriste u terapiji svih formi ovog oboljenja. Primenjuju se parenteralno, naj-češće supkutano, pomažu normalizaciju gli-kemije i smanjuju učestalost nastanka kasnih komplikacija dijabeta. Primenjuju se preparati životinjskog (svinjskog i goveđeg) porekla, polusintetski (dobijeni enzimskom modifikacijom insulina životinjskog porekla) ili sintetski insulini (sintetisani rekombinantnom DNK tehnologijom), koji su strukturno identični humanom. Preparati insulina mogu imati kratko i brzo delovanje (koriste se neposredno pre obroka), srednje dugo ili dugo delovanje (periodi između obroka i san). Najčešće neželjeno dejstvo insulina je hipoglikemija. Preparati kratkog dejstva: Inutral, Actrapid; srednje dugog dejstva: Insulatard HM, Insulin lente HM, Monotard HM; dugog dejstva: Ultratard HM, Insulin superlente GPP.

INSULINOM (engl. insulinoma), redak tumor porekla ćelija pankreasa koje produkuju insulin.

INTEGRACIJA (engl. integration), 1. neurofiziološki, svojevrstan proces obrade svih nervnih impulsa koji preko hiljada sinapsi pristižu u telo nervne ćelije. Impulsi iz nekih sinapsi su ekscitacioni, a iz drugih inhibicioni, tako da tek posle sveobuhvatne obrade unutar neurona nastaje reakcija nervne ćelije u smislu propuštanja signala ili pak njegovog gašenja; 2. organizaciono spajanje više ustanova ili radnih celina u jedinstvenu instituciju radi efikasnijeg i racionalnijeg rada i poslovanja. Integracijom se stvaraju tehno- -ekonomske celine, pri čemu je ostvaren zajednički interes kojim se jačaju i interesi sastavnih delova koji su se integrisali. Na primer, više manjih zdravstvenih stanica i dispanzera integrišu se u jedinstveni dom zdravlja sa jedinstvenim paramedicinskim, administrativnim i tehničkim službama i jednim uprav-nim aparatom; jedan ili više domova zdravlja, apoteka i sličnih ustanova integrišu se sa bolnicom i čine veliki zdravstveni centar. U integraciju ulaze dobrovoljno kolektivi ustanova posle elaboracije svojih interesa i pozitivne ocene svih učesnika integracije o prednosti spajanja sa drugim ustanovama.

INTEGRALNI PROTEINI (engl. integral proteins), proteini plazma membrane koji su utisnuti u fosfolipidni sloj membrane. Mogu biti na spoljašnjoj, unutrašnjoj strani membrane ili prolaziti kroz celu membranu. Mogu da budu nosači, kanali, pumpe, receptori, antigeni i adhezivni molekuli plazma membrane.

INTEGUMENTUM KOMUNE (engl. skin, lat. integumentum commune), v. koža.

INTELEKTUALIZACIJA (engl. intellectualization), rastavljanje na pojmove, naglašeno razmišljanje (mehanizam egoodbrane), svo-đenje nekog psihološkog problema na kognitivne dimenzije.

INTELIGENCIJA (engl. intelligence), psihi-čka funkcija koja izražava misaonu asocijativnost. Sposobnost sjedinjavanja postojećeg znanja u svrhu snalaženja u novim situacijama ili za izdvajanje bitnog od nebitnog, sposobnost shvatanja, sposobnost apstraktnog mišljenja i brzog, a uspešnog učenja.

INTENZITET (engl. intensity), 1. vrednost vektorskih veličina; 2. energija po površini u jedinici vremena.

INTENZIVAN (engl. intensive), koji je velikog intenziteta; v. intenzitet.

INTENZIVNA NEGA (engl. intensive care), soba ili jedinica za intenzivan nadzor, pra-ćenje i lečenje teško obolelih ili povređenih pacijenata.

INTER(engl. inter-), prefiks sa značenjem između. Npr. interkostalni mišići nalaze se između rebara.

INTERAKCIJA U TOKSIKOLOGIJI , me-đusobno reagovanje pri istovremenom ili naizmeničnom delovanju hemijskih materija s radnog mesta i iz kuće, zatim lekova, hemijskih materija uzetih hranom, alkoholnim pićem ili pušenjem i intermedijarnih ili krajnjih produkata stvorenih u organizmu procesima biotransformacije. Prilikom simultanog delovanja na organizam više agenasa, interakcija može biti: nezavisna , kada svaki agens usled različitih mehanizama delovanja izaziva razne, nezavisne efekte; aditivna , kada je udruženi efekat više agenasa jednak zbiru njihovih pojedinačnih efekata; sinergetska , kada je efekat udruženog delovanja veći od aditivnog (multiplikovano delovanje je poseban oblik sinergizma); antagonistička , kada je kombinovani efekat manji od aditivnog. Interakcija na taj način menja razne toksiko-kinetičke procese pojedinih ksenobiotika (apsorpcija, distribucija, akumulacija, biotransformacija i eliminacija). Kao posledica toga, može nastati promena efekta ksenobiotika (pojačan, smanjen ili

modifikovan učinak nekog sastojka smeše).

INTERAKCIJE LEKOVA (engl. drug interactions), uzajamna dejstva lekova koja mogu dovesti do izmena njihovih farmakoloških karakteristika. Rezultat interakcije između lekova može biti pojačavanje ili slabljenje njihovog dejstva (sinergizam, antagonizam) ili izmena koncentracija lekova u tkivima (bez promene dejstva). Nisu sve interakcije klinički značajne; učestalost značajnih interakcija je od 5 do 20%. Interakcije mogu biti štetne i korisne za dalji tok lečenja. Posledice interakcija su češće kod starijih i hroničnih bolesnika (faktor: bolesnik) i lekova sa malom terapijskom širinom (faktor: lek). Do interakcija može doći u injekcionom špricu ili boci za infuziju, kao i u organizmu bolesnika.

INTERARTIKULARNI (engl. interarticular, lat. interarticularis ), međuzglobni, koji se nalazi između zglobnih površina ili dva zgloba.

INTERCEPTIVNA ORTOPEDIJA, grana stomatologije koja se bavi terapijom orto-dontskih nepravilnosti u ranoj fazi pojave nepravilnosti i obezbeđuje dalji pravilan razvoj organa za žvakanje.

INTERFALANGEALNI (engl. interphalangeal, lat. interphalangealis), koji se nalazi između dva članka ili falange. Najčešće se odnosi na zglobove između dva susedna članka prstiju.

INTERFAZA (engl. interphase), period u životu ćelije, ćelijskom ciklusu, između dve uzastopne deobe. Sastoji se od tri potfaze, označene kao G1, S i G2. U G1 fazi se vrši sinteza RNK (transkripcija), u (sintetskoj) potfazi se odvija replikacija - udvajanje molekula DNK i sinteza histona, dok se u G2 fazi histoni povezuju sa DNK i sintetišu se nehistonski proteini. Ćelija koja se ne deli, tj. diferencirana ćelija, nalazi se u produženoj G1 fazi, tzv. G0 fazi.

INTERFERENCIJA (engl. interference), 1. pojava u kojoj infekcija ćelije jednim virusom sprečava infekciju drugim virusom. Nastaje tako što virus menja ćelijske površinske receptore, metaboličke procese ili indukuje sintezu interferona; 2. sadejstvo, fenomen pri prostiranju dva ili više talasa (kroz istu sre-dinu); poremećaj rezultujućeg talasa je algebarski zbir poremećaja individualnih talasa (v. talas). Poremećaj rezultujućeg talasa može biti veći (konstruktivna interferenca) ili manji (destruktivna interferenca) od poremećaja individualnih talasa. Interferenca je karakteristika svih talasa (elektromagnetnih, zvučnih i dr.); 3. interferencija leka (engl. drug interference), u laboratorijskoj

medicini, a naročito kliničkoj hemiji, označava promenu rezultata merenja usled efekta nekog leka (jednog ili više metabolita leka) koji je dat pacijentu. Vrednost parametra koji se meri može da se promeni usled fiziološkog efekta leka ili lek može da interferira sa postupkom merenja.

INTERFERON (engl. interferon), proteinska supstanca koju sintetiše ćelija inficirana virusom ili stimulisana nekim drugim induktorima (endotoksini, sintetske RNK). Produkuju ih ćelije svih vrsta kičmenjaka, ali pokazuju vrsnu specifičnost, deluju samo na ćelije organizma vrste koja ih je produkovala. Antigenski i hemijski postoje tri različita tipa humanog IFN: alfa-IFN (leukocitarni); beta- -IFN (fibroblastni); gama-IFN (imuni-limfocitni). Pokazuju antivirusno, imunomodulatorno i antitumorsko dejstvo. Primenjuju se u lečenju različitih virusnih infekcija i brojnih malignih bolesti. Najpovoljniji efekat pokazuje alfa-IFN dobijen tehnikom rekombinantne DNK. Interferon alfa, u organizmu, proizvode mononuklearne bele krvne ćelije zadužene za fagocitozu (proždiranje) bakterija i drugih izazivača bolesti. Drugi oblik interferona - tip beta koji luče fibroblasti (ćelije vezivnog tkiva). Oba interferona najčešće nastaju kao posledica infekcije organizma virusima ili kao posledica antigen-antitelo reakcija. Ovi interferoni sprečavaju širenje virusne infekcije u organizmu. Interferon gama luči posebna vrsta belih krvnih zrnaca nazvanih limfociti T. Ovaj interferon snažno deluje na fagocitne ćelije i na imunološki odgovor organizma na antigene. Interferoni se koriste za lečenje teških virusnih oboljenja i u lečenju nekih malignih tumora.

INTERGLUTEALNI APSCES (engl. intergluteal abscess), apsces (gnojna kolekcija) u međusedalnom predelu, apsces između gluteusa, nastao kao posledica kožne infekcije (furunkul, kabunkul, flegmona), infekcije znojnih žlezda (hidroadenitis), infekcije perianalnog tkiva porekla kriptalnih žlezda čmara (perianalni apsces), infekcije uvrnutog kož-nog epitela u sakrokokcigealnom predelu (pilonidalni sinus, sakrokokcigealni apsces). Manifestuje se bolom, otokom, crvenilom, visokom temperaturom i nemogućnošću sede-nja, a kod perianalnih apscesa i otežanim pražnjenjem stolice. Bez lečenja većina apscesa će se otvoriti spontano i isprazniti, a kao posledica zaostaju perianalne i sakrokokcigealne fistule. Posebno su opasni perianalni apscesi, koji kod neotpornih bolesnika sa sistemskim oboljenjima (dijabetes, neurološki bolesnici, bolesnici sa padom imutiteta, sa inflamatornim crevnim bolestima, bolesnici na citoterapiji), mogu dovesti do sepse pa i do smrti. Ipak, većina interglutealnih apscesa je favorizovana i lošom higijenom. Terapija je kombinovana, antibiotska i hirurška istovremeno, pošto sama antibiotska terapija ne može dovesti do izlečenja. Ovi apscesi se hirurški rešavaju planiranom, dobro postav-ljenom i izdašnom incizijom i drenažom, tako da se onemogući nastajanje kasnijih fistula.

INTERKALATNI DISK (engl. intercalate disc), prelazna ploča je veza membrana su-sednih miocita i čine je: 1. dezmozomi ili makule adherens koje se nalaze sa obe strane prelazne ploče da obezbede mehanički pripoj ćelija; 2. zonule adherens su zadebljanja plazma membrane u koje uranjaju aktinske niti. Ova veza obezbeđuje prenošenje mehaničke sile; 3. porozne veze i neksusi su funkcio-nalne veze koje obezbeđuju brze međućelij-ske električne komunikacije.

INTERKONDILARNI (engl. intercondylar), međukondilarni, između dva koštana okrajka, kondila.

INTERKOSTALNI (engl. intercostal, lat. intercostalis), međurebarni, koji se nalazi između dva susedna rebra.

INTERLEUKIN (engl. interleukin), polipeptid koji ima brojna dejstva na proizvodnju krvnih ćelija i na imunološki odgovor organizma. Interleukina ima veliki broj (najmanje 15). Ove aktivne belančevine luče bela krvna zrnca, ali i mnoge druge ćelije organizma.

INTERLEUKIN 1, IL 1 (engl. interleukin 1), faktor koji proizvode aktivirane makrofage, pod dejstvom nekih materija bakterijskog porekla ili pod dejstvom citokina (aktivne materije koje se stvaraju od strane ćelija imunog sistema), i to monokini pre nego limfokini. Prvobitno im je opisana sposobnost da podstiču timocitnu proliferaciju ili sami ili udruženo sa mitogenom T-ćelije (konkavalin A ili fitohemoglutinin). IL-1 ima višestruka i snažna dejstva na imuni odgovor organizma, a takođe je odgovoran za izazivanje povišene telesne temperature i gubitka telesne mase u toku bakterijskih infekcija.

INTERLEUKIN 2, IL 2 (engl. interleukin 2), faktor koji proizvode T-ćelije nakon stimulacije sa mitogenom kao što je konkavalin. Biološki IL 2 je sličan IL 1 po tome što ima sposobnost da podstiče timocitni mitogeni odgovor, da proizvodi citotoksične T-ćelije i da pojačava odgovor antitela na eritrocite.

INTERMEDIJUS (engl. intermediate, lat. intermedius), srednji, koji se nalazi u sredini kada se posmatraju tri identične ili slične anatomske strukture.

INTERMENSTRUALAN (engl. intermenstrual), između dva menstrualna krvarenja (menstruacije). Najčešće se odnosi na intermenstrualno krvarenje tzv. ovulaciono krvarenje ili intermenstrualni bol koji ga prati.

INTERMENSTRUALNA DISMENOREJA (engl. intermenstrual dismenorrhoea), intermenstrualni (međumenstrualni) bol; bol u donjem delu trbuha koji se javlja najčešće u sredini ciklusa od 12. do 14. dana, istovremeno sa intermenstrualnim

(ovulacionim) krvarenjem. Ovo krvarenje je uglavnom slabo i traje od nekoliko sati do nekoliko dana, mada kod nekih žena ima osobine prave menstruacije, tako da one imaju utisak da dobijaju menstruaciju svake dve nedelje. Pojava intermenstrualnog krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom estrogena u krvi u vreme ovulacije, što dovodi do dezintegracije endometrijuma (materične sluzokože) praćene izlivanjem krvi. Ovo stanje ne zahteva leče-nje, izuzev u ekstremnim slučajevima kada se primenjuje hormonska terapija.

INTERMITENTNA HIDRARTROZA (engl. intermittent hydrarthrosis), sindrom ponav-ljanih napada izliva, obično u velikim zglobovima, najčešće u kolenima. Tipično napad zahvata jedan zglob, mada oba kolena mogu biti istovremeno zahvaćena. Traje 2 do 4 dana i spontano se povlači.

INTERMITENTNA KLAUDIKACIJA (engl. intermittent claudication, lat. claudicatio intermittens), povremeni grč, stezanje u mi-šićima prilikom mišićnog rada; povremen (intermitentan) bol koji se u početku javlja prilikom hoda, a najznačajniji je simptom obliterišuće ateroskleroze (lat. aterosclerosis ob-literans), koja je najčešća ateroskleroza perifernih arterija (po novoj nomenklaturi Svetske zdravstvene organizacije - periferna vaskularna bolest). Nastaje kao posledica smanjenog priliva krvi u mišić za vreme napora. Distanca klaudikacije je razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba. U poodmaklom (razvijenom) stadijumu obliterantne ateroskleroze, bol se javlja stalno (i u miro-vanju), veoma je jak i zahteva analgetike. Lokalizacija bola upućuje na mesto i izra-ženost patološkog procesa u različitim delovima ekstremiteta. Tako se kod promena na nivou račve aorte bol javlja u glutealnom predelu, na ilijakalnim arterijama bol se javlja u potkolenicama, u femoralnim i poplitealnim arterijama bol se javlja u potkolenicama, kod zahvaćenosti arterija ispod bifurkacije pot-kolenice bol se javlja u predelu stopala. Pored bola, značajan klinički nalaz je slabiji puls ispod, a pojačan puls iznad mesta stenoze arterije. Takođe, na mestu stenoze može se osetiti šum, a iznad stvorene arteriovenske fistule i dijastolno podrhtavanje (thril). Klau-dikacije se mogu javiti i u rukama za vreme fizičkog rada sa podignutim rukama. Opasne su i klaudikacije prilikom žvakanja kod pacijenata sa patološkim promenama na arterijama glave. Klaudikacije su najvažniji simptom u angiologiji.

INTERNA MEDICINA (engl. internal medicine), grana medicinske nauke koja se bavi sprečavanjem, otkrivanjem i lečenjem bolesti unutrašnjih organa čoveka. Lečenjem bolesnika od oboljenja unutrašnjih organa u početku su se bavili „lekari” koji su bili zanatlije i zanat izučavali od starijih majstora. Ovi prvi lekari školovali su se na izvorima verske i narodne medicine. Od samog početka izvršena je podela na lekare koji leče unutrašnje bolesti pomoću lekova, vidare rana koji leče nožem - hirurge i žene babice, koje se bave porodiljstvom. Dugo vremena obrazovanje lekara vršeno je u školama pri verskim ustanovama. Tako se najpre u pravoslavnoj crkvi, početkom 4. veka, osniva škola koja je bila i pokretač osnivanja prvih bolnica i azila u današnjoj Siriji. Tu školu vodilo je 16 kaluđera lekara, a među njima Kuzman i Damjan (koji su kasnije nazvani sveti vrači). Dva veka kasnije katolička crkva počinje razvoj medicine. Kao rezultat toga u šestom veku podiže se prva bolnica u Lionu, a u Salernu u 9. veku prvi univerzitet na kome su se školovali i lekari. Prvu kliniku za interne

bolesti osnovao je u Francuskoj Žan Nikol Korvizar, polovinom 19. veka. Krajem 19. i početkom 20. veka osnovana je prva interna klinika u Beogradu. Interne klinike su postala mesta gde su bolesnici ispitivani (dijagnostikovani) i lečeni, kao i mesta gde je napredovala tehnika dijagnostike i lečenja i gde su sticana značajna praktična i naučna saznanja. To je davalo snažan podsticaj razvoju interne medicine, što je dovelo do njene deobe na više užih specijalnosti. Zahvaljujući tome danas su kao delovi interne medicine izdvojene: kardiologija (bolesti srca i krvnih sudova), pulmologija (plućne bolesti), gastroenterologija (bolesti organa za varenje), endokrinologija (bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem), hematologija (bolesti krvi i krvotvornih organa), nefrologija (bolesti bubrega), alergologija sa kliničkom imunologijom (lečenje alergijskih bolesti) i reumatologija (reumatizam i slične bolesti).

INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (engl. internal radioactive contamination), unos u organizam radionuklida koji dovode do kontinuirane izloženosti unutraš-njih organa i tkiva jonizujućem zračenju. Veš-tački radionuklidi potiču iz otvorenih izvora jonizujućeg zračenja (jod, cezijum, stroncijum). U organizam dospevaju inhalacijom, ingestijom i preko kože pri kratkotrajnoj ekspoziciji ili se kontinuirano unose male količine radionukleida tokom dužeg vremenskog perioda. Kliničke manifestacije zavise od fizičkih i metaboličkih osobina radionuklida koji je postao unutrašnji izvor radijacije tela. Pri velikoj kontaminaciji (akcidenti) razvijaju se simptomi i znaci akutnog ozračivanja. Kod dugoživećih radionuklida i pri hroničnoj kontaminaciji razviće se hronični radijacioni sindrom.

INTERNACIONALNI SISTEM, SI (engl. International System), međunarodni merni sistem koji na koherentan način obuhvata sedam mernih jedinica i jedinice izvedene od osnovnih jedinica. Zvanično je poznat kao Međunarodni sistem jedinica, sa skraćenicom SI u svim jezicima. Preporučen je 1960. godine na Generalnoj konferenciji za težine i mere. Kod nas je primena SI sistema obavezna u svim komunikacijama.

INTERNET (engl. Internet), sistem kompjuterskih mreža izgrađen od hiljade međusobno povezanih mreža sa milionima centralnih računara u preko 70 zemalja, sastavljen od akademskih, komercijalnih, vladinih i vojnih mreža. Originalno je razvijen za vojne potre-be. Danas se Internet većinom koristi za akademska istraživanja i komercijalne primene. Korisnici Interneta pristupaju nepublikovanim podacima, žurnalima i BBS-ima (Bulletin Board System - računarski sistem za razmenu informacija i poruka posebne interesne gru-pe). Takođe se široko koristi kao svetski sistem elektronske pošte. Priključenje na Internet je moguće preko Internet provajdera (Internet Service Provider-organizacija koja obezbeđuje priključenje na Internet i koja se mora pozvati da bi se personalni računar ili mreža preduzeća spojili na Inernet). Neki od uslužnih programa kao što su Netscape, Mosaics potrebni su kao grafički interfejs za pretraživanje i rad na Internetu.

INTERNEURON (engl. interneuron), neuron čiji akson ostaje u istom delu CNS gde je locirano i ćelijsko telo, i koji

modifikuje aktivnost neurona čiji aksoni dopiru do drugih delova centralnog ili perifernog nervnog sistema.

INTERNI STANDARD (engl. internal standard), hemijsko jedinjenje čija se poznata koncentracija dodaje u analitičkoj proceduri ispitivanom uzorku koji se provodi kroz sve stepene procedure kako bi se obezbedilo tačno određivanje. Interni standard je sličan hemijski i strukturno supstanci koja se odre-đuje a koristi se za poređenje i izračunavanje koncentracije nepoznate supstance (npr. u gasnoj i tečnoj hromatografiji).

INTERNISTA (engl. internist), specijalista interne medicine tj. lekar specijalista za unu-trašnje bolesti. Postoje specijalisti internisti opšteg tipa, oni koji se nisu usmerili na neku užu oblast iz interne medicine, ali je njihov broj sve manji zbog želje internista i zbog realnih potreba da se usmeravaju na jednu od oblasti interne medicine kako bi mogli da prate savremene tokove razvoja medicinske nauke i da ih uspešno primenjuju u sprečava-nju, otkrivanju i dijagnostici oboljenja. Tako danas postoji veliki broj kardiologa, pulmologa i drugih subspecijalista.

INTERNUS (engl. internal, lat. internus), unu-trašnji. Pojam se odnosi na strukturu koja ulazi unutar telesne duplje, organskog prostora ili organa. Pojam internus je suprotan pojmu eksternus. Na primer, unutrašnja karo-tidna arterija ulazi u lobanjsku duplju učes-tvujući u vaskularizaciji mozga i oka za razliku od spoljašnje karotidne arterije koja ne ulazi u lobanjsku duplju, već se pruža kroz predele glave i vrata. Veoma često termin internus se pogrešno uoptrebljava i zamenjuje terminom medijalis.

INTERORBITALAN (engl. interorbital), lociran između orbita.

INTERPLEURALNA BLOKADA (engl. interpleural block), blokada interkostalnih nerava, torakalnog simpatičkog lanca i pleksusa brahijalisa (pod određenim uslovima), difuzijom lokalnog anestetika ubrizganog kroz kateter u interpleuralni prostor. Kateter se uvodi kroz iglu u interkostalnom prostoru između Th7 i Th8 posteriorno, jednostavnom tehnikom. Indikacije za blokadu su: hirurška anestezija, postoperativna analgezija i terapija hroničnog bola ubrizgavanjem lokalnog anestetika ili fenola.

INTERSEKSUALAN (engl. intersexual), organizam sa muškim i ženskim polnim odlikama. Termin je mnogo uopšteniji od termina hermafrodit i sl.

INTERSKAPULARAN (engl. interscapular), koji se nalazi između lopatica.

INTERSTICIJALNA PNEUMONIJA (engl. interstitial pneumonia), pneumonija koja zahvata intersticijum pluća (prostor između alveola i plućnih kapilara), najčešće uzrokovana virusima, mikoplazma pneumonije i hlamidijama.

INTERSTICIJALNA PLUĆNA FIBROZA (engl. interstitial pulmonary fibrosis), pove-ćano stvaranje fibroznog (ožiljnog) tkiva u međućelijskim prostorima pluća, koje prati čitav niz bolesti, najčešće nepoznatog uzroka.

INTERSTICIJALNA RADIOTERAPIJA (engl. interstitial irradiation), jedan od oblika brahiterapije koja podrazumeva, privremeno ili stalno, implantiranje radioaktivnih fokusa u obliku igala, zrnaca ili žica u tumorsko tkivo i to najčešće kože, usana, jezika, bešike, debelog creva, prostate, mozga, dojke, a u cilju direktnog ozračivanja. Ova implantacija može biti privremena, kada se radi o duže živećim radioaktivnim elementima ili stalna kada se radi o kratko živećim elementima (npr. radioaktivno zlato). Ovom metodom se obezbeđuje maksimalno ozračivanje obolelog tkiva uz znatnu poštedu okolnih zdravih struktura.

INTERSTICIJALNI KERATITIS (engl. stromal interstitial keratitis, immune rings), infekcija rožnjače, najčešće virusnog porekla, ma-nifestuje se kao nekrotični sir. Beli infiltrati leže ispod ulcera na rožnjači, ili se javljaju nezavisno. Najčešće se formira imuni prsten, koji se smatra mestom sudara antigena i anti-tela (po nekima je to i mesto replikacije viru-sa). Posle nekoliko nedelja od početka obo-ljenja, javlja se stromalna neovaskularizacija u rožnjači (novi krvni sudovi u rožnjači).

INTERSTICIJSKA TEČNOST (engl. interstitial fluid), tkivna tečnost, međućelijska tečnost; deo ekstracelularne telesne tečnosti koja okružuje sve ćelije organizma, a nije unutar krvnih i limfnih sudova, niti je transcelularna tečnost. Obezbeđuje relativno konstantnu unutrašnju sredinu za funkcionisanje ćelija; nastaje ultrafiltracijom plazme u kapilarima, a drenira se limfnim sistemom.

INTERTRIGO (engl. intertrigo), ojed; jasno ograničeno crvenilo predela kože koji se kod gojaznih ljudi dodiruju (u ingvinalnom predelu, analnom predelu, naborima na telu, ispod dojki). Etiološku ulogu imaju razni mikroorganizmi (koke i drugi saprofiti) kao i oboljenje diabetes mellitus.

INTERVAL POUZDANOSTI (engl. confidence interval), interval koji se određuje na osnovu podataka o uzorku i sadrži nepoznat parametar populacije, npr. sredinu ili proporciju, sa datom verovatnoćom, nivoom pove-renja b . Obično je b = 95%, što znači da u seriji od 100 ponovljenih uzoraka, od 100 odgovarajućih intervala oko 95 bi sadržalo nepoznati parametar.

INTERVENTRIKULARNI (engl. interventricular, lat. interventricularis ), međukomorski, koji se nalazi između komora. Najčešće se radi o otvoru ili pregradi. Interventrikularni septalni defekt (engl. ventricular septal defect), urođeni nedostatak manjeg ili većeg dela interventrikularnog, međukomornog, septuma. Prema veličini defekt može biti: mali opstruktivni, srednje veliki i veliki neopstruktivni. U zavisnosti od dela septuma koji je zahvaćen razlikuju se mišićni, membranozni i perimembranozni ventrikularni defekti. Veliki broj defekata ima tendenciju ka spontanom zatvaranju. Klinička slika odgovara manama sa levo-desnim šantom.

INTERVERTEBRALNI (engl. intervertebral, lat. intervertebralis), međupršljenski, koji se nalazi između dva susedna pršljena. Najčešće se odnosi na međupršljenski kolut umetnut između tela dva susedna pršljena ili međuprš-ljenski otvor koji se nalazi između lukova dva susedna pršljena i kroz koji prolazi odgovarajući kičmeni živac.

INTESTINALNA FAZA (engl. intestinal phase), faza gastrointestinalne kontrole; ostvaruje se neurohumoralnim refleksima koje izaziva stimulacija zida creva.

INTESTINALNI TRAKT (engl. intestinal tract), deo sistema organa za varenje koji se odnosi na tanko i debelo crevo. Proteže se od pilorusa do anusa, a sastoji se od duodenuma, jejunuma, ileuma, kolona i rektuma; u njemu se vrše digestija, apsorpcija (hranjivih materija, elektrolita i vode) i deponovanje fecesa do njegovog izbacivanja defekacijom.

INTESTINUM (engl. intestine, bowel, lat. intestinum), crevo. Vezivno-mišićni organ izdu-ženog i izvijuganog cevastog oblika. I. krasum (engl. large intestine, lat. i. crassum), debelo crevo. Završni deo sistema organa za varenje koji se pruža od ileocekalnog otvora od koga nastavlja ileum, do završnog, čmarnog otvora. Nalazi se, najvećim delom, u podmezokoličnom spratu trbušne duplje, a manjim završnim delom u subperitonealnom spratu karlične duplje. Debelo crevo se sastoji od četiri dela: slepog creva kome je pridodat crvuljak, kolona, čmarnog creva i čmarnog kanala. Kolon je najduži

deo debelog creva koji se sastoji od četiri dela: ushodnog, pop-rečnog, nishodnog i sigmoidnog dela. Dužina debelog creva iznosi 1,5 - 2 m, promer mu je znatno veći od promera tankog creva, ali je debljina zida manja u odnosu na tanko crevo. Spoljašnja površina debelog creva je tipično građena i na njoj se vide: tri uzdužne vrpce ili tenije, mehurasta ispupčenja ili haustre, pop-rečni žlebovi i masne resice. Debelo crevo učestvuje dominantno u resorpciji vode i elektorlita; i. tenue (engl. small i., lat. i. tenue), tanko crevo, najduži deo sistema organa za varenje, dug oko 6,5 m, koji se pruža od izlaznog ili piloričnog otvora želuca do ileocekalnog otvora od koga se nastavlja debelim crevom. Nalazi se najvećim delom u podmezokoličnom spratu trbušne duplje, uok-vireno vijugama debelog creva. Tanko crevo se sastoji od tri dela: dvanaestopalačnog creva ili duodenuma, praznog creva ili jejunuma i usukanog creva ili ileuma. Dvanaestopalačno crevo je početni, retroperitonealni i nepokretni deo tankog creva, dok jejunum i ileum sačinjavaju intraperitonealni i pokretni deo tankog creva, koji je sa zadnjim trbušnim zidom povezan prostranom peritonealnom peteljkom, mezenterijumom. Zahvaljujući velikoj površini, prisustvu žuči i pankreasnog soka, tanko crevo efikasno učestvuje u varenju i resorpciji hranjivih materija.

INTOKSIKACIJA (engl. intoxication), v. hemijska povreda.

INTOKSIKACIJA VODOM (engl. water intoxication), stanja koja nastaju kada se voda u organizmu zadržava uz pad koncentracije soli. Javljaju se pospanost, muka, povraćanje, mentalni poremećaji, a u teškim slučajevima konvulzije i koma.

INTRA(engl. intra-), prefiks sa značenjem unutra, unutrašnjost.

INTRAABDOMINALNI (engl. intra-abdominal, lat. intraabdominalis), koji se nalazi unu-tar zidova trbuha. Znači isto što i endoabdo-minalni.

INTRAARTERIJSKI (engl. intra-arterial), koji se nalazi u arteriji, koji se daje u arteriju.

INTRAARTIKULARAN (engl. intra-articular), koji se nalazi u zglobu.

INTRACELULARAN

(engl. intracellular), koji se nalazi u unutrašnjosti ćelije; ćelijski.

INTRACELULARNA TEČNOST (engl. intracellular fluid), ukupna telesna tečnost koja se nalazi unutar ćelija. Čini je voda u kojoj su rastvorene organske i neorganske supstance.

INTRACEREBRALNI HEMATOM (engl. intracerebral hematoma), lokalizovana ekstravaskularna kolekcija krvi u mozgu, obično koagulisana; spontani i. h. , (v. hipertenzivna hemoragija), intracerebralni hematom nastao rupturom cerebralnih vaskularnih malformacija (aneurizme, arteriovenske malformacije); traumatski i. h. , (v. kontuzija mozga), intracerebralni hematom nastao kao posledica delovanja trauma.

INTRADERMALAN (engl. intradermal), koji se nalazi u koži; intrakutano.

INTRAHEPATIČNI (engl. intrahepatic, lat. intrahepaticus), koji se nalazi unutar jetre, odnosno unutar vezivne kapsule jetre.

INTRAKARDIJALAN (engl. intracardiac), koji se nalazi u jednoj od šupljina (pretkomorama ili komorama) srca.

INTRAKAVITARNA TERAPIJA (engl. intracavitary therapy), aplikacija lekova u šupljine organa.

INTRAKRANIJALAN (engl. intracranial), koji se nalazi u unutrašnjosti lobanje.

INTRAKRANIJALNI SADRŽAJ (engl. intracranial contents), sadržaj lobanjske duplje koji čine: mozak sa intersticijalnom tečnošću (80%), krv (10%) i likvor (10%).

INTRAKUTAN (engl. intracutaneous), koji se nalazi u koži.

INTRALUMINALAN (engl. intraluminal), koji se nalazi u lumenu; u unutrašnjosti tubularne strukture.

INTRAMURALAN (engl. intramural), 1. koji se nalazi u zidu organa; 2. u ćeliji ili intercelularnom prostoru zida organa.

INTRAMUSKULARNI (engl. intramuscular), koji se nalazi u mišiću; koji se daje u mišić (skraćeno - im.).

INTRANAZALNI (engl. intranasal, lat. intranasalis), koji se nalazi unutar nosa, odnosno unutar predvorja ili šupljine nosne duplje.

INTRAOKULARAN (engl. intaocular, within globe), koji je unutar oka.

INTRAOKULARNI PRITISAK (engl. intraocular pressure), pritisak koji postoji unu-tar oka. Predstavlja odnos između produkcije i oticanja komorne tečnosti. Produkcija se vrši u cilijarnom telu, a oticanje preko sistema trabekuluma i Schlemovog kanala.

INTRAORALNI (engl. intraoral, lat. intraoralis), koji se nalazi unutar usta, odnosno usne duplje.

INTRAORBITALAN (engl. intraorbital), koji se nalazi unutar očne duplje (orbite).

INTRAPARIJETALAN (engl. intraparietal), 1. koji se nalazi u zidu; intramuralno; 2. u pa-rijetalnom režnju mozga.

INTRAPERITONEALAN (engl. intraperitoneal, lat. intraperitonealis), koji se nalazi unutar peritonealne duplje ili koji je obmotan trbušnom maramicom.

INTRAPLEURALNA TEČNOST (engl. intrapleural fluid), tanak sloj tečnosti u pleuralnom prostoru koji olakšava kliženje između visceralne i parijetalne pleure u toku respiracije.

INTRAPLEURALNI PRITISAK (engl. intrapleural pressure), pritisak u pleuralnom prostoru nastao zbog težnje pluća i grudnog koša da se udalje jedno od drugog zahvaljujući svojim elastičnim svojstvima; ove sile, delujući u suprotnim smerovima dovode do pada pritiska u intrapleuralnom prostoru, pa pošto je manji od atmosferskog u toku mirne respiracije nosi negativan predznak; u toku dubokog inspirijuma postaje još negativniji, a za vreme dubokog ekspirijuma može biti i pozitivan.

INTRAPULMONALAN (engl. intrapulmona-ry), koji se nalazi u plućima.

INTRAPULMONALNI PRITISAK, v. alveolarni pritisak.

INTRARENALAN (engl. intrarenal), koji se nalazi u bubregu.

INTRASPINALNI BLOK (engl. intraspinal block), subarahnoidalni blok, v. anestezija.

INTRATEKALAN (engl. intrathecal), 1. koji se nalazi u ovojnicama; 2. u subarahnoidalnom prostoru.

INTRATORAKALAN (engl. intrathoracic), koji se nalazi u grudnom košu. Znači isto što i endotorakalni.

INTRATRAHEALAN (engl. intratracheal), koji se nalazi u dušniku (traheji).

INTRAUTERINA KONTRACEPTIVNA SREDSTVA (engl. intrauterine contraceptive devices), intrauterini (unutarmaterični) ulošci koji se stavljaju u

materičnu šupljinu u cilju sprečavanja trudnoće. Mogu biti naprav-ljeni od inertnog polietilenskog materijala, najlona itd. (nemedicirani), a mogu i da sadr-že manju ili veću količinu bioaktivnih materija sa antifertilitetnim efektom - bakar, srebro, hormoni itd. (medicirani). Iako princip delovanja intrauterinih uložaka još uvek nije sasvim poznat, smatra se da je on zasnovan na stvaranju tzv. sterilne inflamacije materične sluzokože koja praktično predstavlja reakciju na strano telo i deluje spermicidno (uništava spermatozoide). U ovakvim uslovima samo retki spermatozoidi dospevaju do jajne ćelije, ali do oplođenja uglavnom ne dolazi, a ako i dođe, zapaljenjski odgovor sluzokože materice sprečava usađivanje. Efikasnost intrauterinih uložaka je visoka (samo 3% neuspeha) i veća je od oralne (hormonske) kontracepcije. Moguće komplikacije kod njihove primene su spontana ekspulzija (izbacivanje), poremećaji menstruacije (uglavnom produžena i obilnija), bolovi i infekcije.

INTRAUTERINE (KONGENITALNE) INFEKCIJE (engl. intrauterine infection, congenital infection), infekcije koje nastaju u toku trudnoće ili porođaja pri čemu mikroorganizmi prelaze s majke na dete. Najčešći uzročnici ovih infekcija su citomegalovirus, virus rubele, virus humane imunodeficijencije (HIV), herpes simplex virus tip 1 i tip 2, varicela zoster virus, hepatitis B virus, ljudski parvo virus B19, toksoplazma gondi, treponema palidum, listeria monocitogenes i dr. Ove infekcije mogu da dovedu do: spontanog pobačaja, smrti ploda, prevremenog porođaja, rađanja deteta sa urođenim manama od kojih su najčešće mane srca, mozga, čula vida i sluha, kao i rađanje deteta naizgled zdravog, kod koga se u kasnijem životu razvijaju simptomi bolesti (npr. psihomotorna retardacija, poremećaji vida, gluvoća itd.).

INTRAUTERINI (engl. intrauterine), koji se nalazi u materici, unutar materične šupljine.

INTRAVAGINALAN (engl. intravaginal), koji se nalazi u vagini.

INTRAVASKULARAN (engl. intravascular), koji se nalazi u krvnim i limfnim sudovima.

INTRAVENSKI (engl. intravenous), skraćeno: i.v.; 1. koji je u veni; 2. koji se daje u venu. Intravenskom injekcijom administrirani lekovi brzo deluju. Ovim putem moguće je davanje i lekova koji iritiraju, jer se brzo razblažuju i disperguju u krvi.

INTRAVENSKI PIJELOGRAM (engl. intravenous pyelogram), serija rendgenskih snimaka bubrega i mokraćnih puteva načinjena u

određenim vremenskim intervalima uz upo-trebu različitih kontrastnih sredstava koja sadrže jod, a daju se intravenskim putem, i ne propuštaju rendgenske zrake. Daje podatak o brzini izlučivanja kontrasta i tako o funkciji bubrega, a zatim o veličini, položaju bubrega i obliku čašice bubrežne karlice. Tokom izlu-čivanja kontrasta prikazuju se i ureteri i mok-raćna bešika.

INTRAVENTRIKULARAN (engl. intraventri-cular), 1. u komori srca; 2. u komori mozga.

INTRAVENTRIKULARNI SRČANI BLOK (engl. intraventricular block), blok grana Hissovog snopa, koji se dijagnostikuje elektrokardiografski ili metodom hisografije. Hissov snop ima levu i desnu granu (ramus sinister i ramus dexter). Desna grana Hissovog snopa ima dve grančice, prednju levu i zadnju levu. Kod bloka desne grane Hissovog snopa depolarizacija desne komore srca zakašnjava, jer se prethodno obavlja depolarizacija leve komore srca, pa su stoga i QRS kompleksi prošireni ≫0,12 sekundi u desnim prekordijalnim odvodima (V1 i V2) uz pojavu S-zupca u standardnim i levim prekordijalnim odvodima. Pojava ovog bloka ne mora uvek da znači difuzno oštećenje miokarda. Kod bloka leve grane Hissovog snopa (BLGHS) aktivacija (depolarizacija) leve komore srca javlja se kasnije od depolarizacije desne komore srca, što se na EKG-u izražava proširenjem QRS kompleksa (≫0,12 sec) u standardnim, aVL i levim prekordijalnim odvodima (V5 i V6). O postojanju prednje levog hemibloka (bloka u prednjem-levom fascikulusu) kazuje izraženo skretanje glavne EOS (električne osovine srca) u levo (obično 60o), uz mali zubac R i izražene (duboke) zupce S u II, III i aVF odvodima. Zadnji levi hemiblok (blok u zadnjem levom foscikulusu leve grane Hissovog snopa) izražava se EKG-om: skretanjem EOS udesno (za obično + 120o), uz pojavu dubokih S-zubaca u I i II odvodu, kao i visokih R talasa u III odvodu. Kombinovani intraventrikularni blokovi (blok grane Hissovog snopa ili BDGHS sa prednjim ili zadnjim hemiblokom LGHS) ili tzv. „bifascikularni blokovi“ mogu biti produžetak kompletnog srčanog bloka ispod Hissovog snopa i predstavljati uznapredovalo oštećenje usled aterosklerotskog procesa, praćenog fibrozom sprovodnog sistema (u ishemijskoj bolesti srca, u uznapredovaloj aterosklerozi kod oso-ba starijeg životnog doba i uopšte difuznog oštećenja sprovodnog sistema srca).

INTRAVEZIKALAN (engl. intravesical), 1. koji se nalazi u mokraćnoj bešici; 2. u žučnoj bešici.

INTRAVITALNA POVREDA , v. zaživotna povreda.

INTRO(engl. intro-, lat. intro-), prefiks sa značenjem unutra.

INTROITUS (engl. entrance, lat. introitus), ulaz u cevasti organ, šuplji organ ili telesnu duplju.

INTROJEKCIJA (engl. introjection), unoše-nje (u sebe), posvojenje (objekta, ideje, cilja), u opštem smislu prisvajanje i shvatanje spo-ljnog sveta pomoću mentalnih slika. To je veoma važan termin u psihoanalizi gde takođe podrazumeva da se nešto „spolja“ smešta „unutra“, ali se vezuje za identifikaciju, kada se slika roditelja (onako kako ih subjekt vidi) inkorporira u ego i superego. Introjekcija se može smatrati mehanizmom odbrane onda kada smanjuje tenziju, ali njena uloga je razvojna jer pomaže razvoju ega i superega i time doprinosi autonomiji ličnosti.

INTRON (engl. intron), za gen eukariota karakterističan je diskontinuitet genetičke informacije: između regiona koji nose genetičku informaciju, egzona, nalaze se delovi koji je ne nose, tj. nekodirajući delovi, nazvani interventne sekvence ili introni. Tokom genske ekspresije prepisuju se i egzoni i introni, a zatim se iz primarnog prepisa RNK isecaju i ukla-njaju introni, dok se egzoni spajaju formirajući zrelu informacionu RNK (iRNK). Broj introna može da varira od nekoliko do više od 50, a obično su vrlo dugački. Pojedini geni, kao što su geni za proteine temperaturnog stresa, nemaju introne.

INTROPIN (engl. intropin), fabričko ime za dopamin.

INTROSPEKCIJA (engl. introscpectio), samoposmatranje, samouvid. Postoji simultana introspekcija koja se odigrava jednovremeno sa doživljajem (ili samo malo kasni), i retrospektivna introspekcija, koja se tiče psiholoških podataka u sećanju. U oba slučaja subjekt daje iskaz o stanjima svoje svesti, pokušavajući da ih što iscrpnije opiše.

INTROVERTAN (engl. introvert), okrenut sebi, povučen, zatvoren. Introvertnu osobu karakteriše težnja ka premišljanju, povu-čenosti, oklevanju, rezervisanosti prema stva-rima, odbrambenim stavovima i teškoćama prilagođavanja sredini. Introvertnost je genetski uslovljena i u osnovnoj orijentaciji ne može se menjati.

INTRUZIJA ZUBA (engl. intrusion of tooth), povreda pri kojoj dolazi do delimičnog ili potpunog utiskivanja zuba u

alveolarnu kost. Češća je pri povredi mlečnih zuba i pri tom može doći do povrede zametka stalnog zuba.

INTUBACIJA (engl. intubation), endotrahealna intubacija, v. endotrahealna intubacija.

INTUMESENCIJA (engl. intumescentia), op-šti termin za nešto što je uvećano ili otečeno.

INTUSUSCEPCIJA (engl. intususception), uvlačenje, invaginacija, uvlačenje jednog segmenta tankog creva u drugi, slično uvrtanju prsta od rukavice tako da proksimalni deo creva (invaginatum, intususceptum) bude uvučen u distalni deo creva (invaginans, intususcipiens), pri čemu uvučeni deo creva biva uklješten i trpi oštećenje cirkulacije sa kasnijim nastajanjem ishemije i gangrene. Uz to se razvija i sindrom crevne prepreke (ileusa). Intususcepcija može nastati na bilo kom delu digestivnog trakta: tako se može uklještiti sluzokoža želuca u dvanaesto-palačno crevo (ako je povuče polip želuca), jejunum u jejunum (jejunojejunalna invaginacija), jejunuma u ileum (jejunoilealna invaginacija), kolon u drugi deo kolona (kolo-količna invaginacija). Najčešće su ileoilealna i ileokolična invaginacija. Simptomi, dijagnoza i terapija su opisani napred (v. ileo-količna intususcepcija).

INULIN (engl. inulin), polifruktan koji se sastoji od b-D-fruktofuranoznih jedinica. Relativno je otporan na hidrolizu u crevima tako da i nije važan izvor fruktoze. Pošto se potpuno filtrira kroz glomerule bez reapsorpcije u tubulima, koristi se za procenu brzine glomerularne filtracije u testu koji je poznat kao inulin klirens test.

INULIN KLIRENS (engl. inulin clearance), jedna od najpouzdanijih procedura za utvrđi-vanje brzine glomerularne filtracije.

INVAGINACIJA ZUBA (engl. invagination of enamel, lat. dens invaginatus ili dens in dente ili invaginatio enameli), razvojna anomalija uglavnom na gornjim bočnim sekutićima, nastaje uvrtanjem gleđnog organa u zubnu papilu. Radiografski daje sliku „zuba u zubu“.

INVANZIVAN (engl. invasive), 1. punkcija, incizija ili neki drugi način prodora u organizam kao deo neke

dijagnostičke procedure; 2. označava lokalno širenje maligne neoplazme infiltiranjem ili destrukcijom okol-nog tkiva.

INVERTIRANA BRADAVICA (engl. areolar invertion), uvučena bradavica, koja ako se pred porođaj ili neposredno posle njega ne izvrati (dođe u normalan položaj), mlečni kanali se izlivaju u procep sinus. Ovo stanje može kasnije da pričinjava teškoće, bilo kao uzrok problema pri dojenju ili kao žarište zapaljenjskih procesa u bradavici i dojci.

INVERZIJA (engl. inversion), vrsta strukturne hromozomske aberacije u kojoj je određeni segment hromozoma okrenut za 180o. Ako se u invertovanom segmentu nalazi centromera, reč je o pericentričnoj inverziji, a ako je invertovani segment bez centromere, o paracentričnoj inverziji. Pošto kod inverzija ne postoji disbalans u količini genetičkog materijala, njihovi nosioci su uglavnom fenotipski normalne osobe. Međutim, ovakve osobe mogu da formiraju gamete sa nebalansiranom konstitucijom, što dovodi do spontanih pobačaja ili rađanja aberantnog potomstva. Sem toga, kod osoba muškog pola inverzije negativno utiču na spermatogenezu i ukupan broj spermatozoida. U kariotipu čoveka javlja se pericentrična inverzija hromozoma 9, koja se smatra normalnim hromozomskim polimorfizmom.

INVERZIJA ZUBA (engl. inversion of tooth), zub obrnut oko svoje horizontalne osovine, tako da je krunica okrenuta prema bazi vilice, a koren u pravcu nicanja.

IN VITRO (engl. in vitro), u staklu (npr. epruveti). Odvijanje različitih procesa ili reakcija u veštačkim, laboratorijskim uslovima.

IN VITRO FERTILIZACIJA (engl. in vitro fertilisation), vantelesno oplođenje; preds-tavlja razvoj izolovanog, humanog embriona van tela majke u laboratorijskim uslovima. Za njenu primenu treba da postoje medicinski razlozi, pa ovaj postupak treba koristiti kada su iscrpljeni svi drugi vidovi tretmana infertiliteta. Ovo je poslednja mogućnost u lečenju steriliteta. Visokoetička svojstva, profesiona-lizam, društvena i naučna odgovornost su osnovne premise u realizaciji ove delikatne, složene i teške medicinske intervencije.

IN VIVO (engl. in vivo), uživo, naživo. Odnosi se na procese ili reakcije koji se odigravaju u živim organizmima.

INVOLUCIJA (engl. involution), progresivna degeneracija koja se odvija tokom prirodnog procesa starenja, a karakteriše je smanjivanje veličine i funkcije organa i tkiva.

INŽENJERING (engl. engineering), v. bioinženjering i genetsko inženjerstvo.

IODIDA , 3-jod-2,6-dietil IDA, derivat iminodisirćetne kiseline; obeležen sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za hepatobilijarnu sci-ntigrafiju i detekciju duodenogastričnog refluksa.

IPRATROPIJUM (engl. ipratropium bromide ), bronhospazmolitik, derivat atropina. Koristi se inhalacijom, pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim bronhodilatatorima za profilaksu i lečenje hroničnih opstruktivnih bolesti pluća. Preparati: Atrovent, Berodual.

IPRONIAZID (engl. iproniazid), antidepresiv, inhibitor MAO. Hemijski sličan izonijazidu, prvobitno je korišćen u lečenju tuberkuloze. Potisnut je u terapiji depresija zbog brojnih neželjenih i toksičnih efekata.

I PRUGA (engl. I band), poprečna pruga koja se, zajedno sa A prugom, ponavlja duž mio-fibrile u poprečnoprugastim mišićnim ćelijama. Vidi se kao svetla pruga jer je izotropna (I) za polarizovanu svetlost. Sastoji se od aktinskih niti, nalazi se između A pruga dve susedne sarkomere, a Z linijom je podeljena na dva jednaka dela. Smanjuje se ili nestaje za vreme kontrakcije, jer se aktinskim pridružuju i miozinske niti pa sredina postaje anizotropna (A) za polarizovanu svetlost.

IQ (engl. IQ), skraćenica od engl. naziva za koeficijent inteligencije. V. koeficijent inteligencije.

IRADIJACIJA (engl. irradiation), ozračiva-nje; izlaganje radijaciji.

IREVERZIBILAN (engl. ireversible), koji je bez mogućnosti korekcije ili oporavka. Ovde se najčešće misli na

promene nastale u toku bolesti.

IRIDEKTOMIJA (engl. iridectomy), hirurško odstranjenje dela dužice. Najčešće se radi kod operacije katarakte ili glaukoma, gde se iseca periferni deo dužice (u pravcu 90o), što se naziva bazalna iridektomija .

IRIDO(engl. irido), prefiks koji označava dužicu. Potiče od lat. reči iris, što znači dužica.

IRIDOCIKLITIS (engl. iridocyclitis), upala prednjeg dela uvealne opne (dužice i cilijarnog tela), koju karakterišu crvenilo, bol, pojava precipitata (orošenja) na zadnjoj površini rožnjače (u obliku trougla - Arltov trougao, Turckeova linija - od centra rožnjače ka 6 sati), pojava belančevina u prednjoj komori Tundallov fenomen. U zavisnosti od toga kakav je sekret, iridociklitis se deli na: serozni, fibrinski, purulentni, hemoragični.

IRIDODONEZA (engl. iridodonesis), podrhtavanje dužice usled gubitka njene potpore. Najčešće se viđa prilikom pokreta oka kod operativno odstranjenog sočiva (afakia), kod luksiranog ili subluksiranog sočiva.

IRIDOTOMIJA (engl. iridothomy), nešto šire hirurško rasecanje dužice; ranije se često koristila kod operacija glaukoma.

IRIGACIJA (engl. irrigate), ispiranje šupljine ili rane tečnošću (vodom, antiseptikom) pu-tem irigatora. Može biti kontinuirana, stalna ili intermitentna, povremena. Ispiranje se vrši kroz prirodne ili veštački načinjene otvore; i. kolona (engl. colon irigation), ispiranje kolona u cilju pripreme za dijagnostički ili operativni zahvat. Može se izvršiti ponovljenim klizmama, peroralnim uzimanjem određe-nih rastvora (Go-Lytelu) ili putem nazogastrične sonde kada se u želudac ubacuje velika količina elektrolitnih rastvora koja premašuje apsorpcionu moć creva (voluminogena dijareja). Irigacija se može raditi i intraoperativno.

IRIS (engl. iris, rainbow, lat. iris), dužica. Prednji, vidljivi i specifično obojeni deo srednjeg (sudovnog) omotača očne jabučice koji se nalazi iza rožnjače i prednje očne komore, a ispred sočiva. Dužica ima oblik kružne pločice postavljene u frontalnoj ravni kojoj se opisuju dve strane i dve ivice. Prednja

strana gradi zadnji zid prednje očne komore, a zad-nja je okrenuta prema sočivu. Ivice su spo-ljašnja i unutrašnja. Svojom spoljašnjom ivicom dužica je spojena sa trepljastim telom. Unutrašnja ivica je slobodna i ograničava kružni otvor u središnjem delu dužice koji se naziva zenica ili pupila. Kroz zenicu protiče očna vodica na putu iz zadnje u prednju očnu komoru. Prečnik zenice je promenjiv, može biti uzan ili širok, u zavisnosti od dejstva dva mišića dužice: sfinktera i dilatatora zenice. Prisustvo ili odsustvo pigmenta u srednjem sloju ili stromi dužice uslovljava tipičnu boju očiju. Mestimične crne tačke odgovaraju mestima gusto raspoređenog pigmenta. Pri od-sustvu pigmenta u stromi dužica je plave boje. Kada je količina pigmenta manja dužica je svetlije obojena, zeleno ili svetlo braon, a u slučaju gusto raspoređenog pigmenta ona je tamne ili mrke boje.

IRITABILNI KOLON (engl. irritable colon), funkcionalni poremećaj creva, stanje u kome periodični, abdominalni bol sa zatvorom i/ili prolivom traje godinama, bez opšteg pro-padanja organizma. Prisutan je bol u donjem delu trbuha, češće levo. Obroci ga poja-čavaju. Vidljivo je nadimanje trbuha. Javlja se mala količina stolice kod zatvora i kod proliva. Postoji olakšanje po defekaciji. Ne postoji neko organsko oboljenje creva. Simptomi su izazvani nepravilnim mišićnim kontrakcijama u crevima kao posledica pore-mećaja autonomnog nervnog sistema. Kao etiološki činioci navode se stres, napetost, a može pratiti i neke infekcije u crevima. Rendgenski nalaz pri irigografiji može biti uredan, ali mogu biti prisutni i simptomi pojačanog motiliteta (hiperhaustracija kolona koja daje sliku naslaganih tanjira) i hipertonusa (lumen kolona sužen do širine 1 cm). Punjenje kolona kontrastom je lako i brzo, a pražnjenje skoro potpuno. Terapija je bazirana na uklanjanju napetosti, prilagođenoj dijeti i sedativima.

IRITABILNOST (engl. irritability), svojstvo određenih tkiva koje im omogućava da na specifičan, sebi svojstven način, reaguju na spoljašnju stimulaciju. Tako će nervne ćelije stvarati i sprovoditi električne impulse kada su stimulisane, dok će se mišićne ćelije na stimulaciju kontrahovati. V. ekscitabilnost.

IRITIS (engl. iritis), upala dužice, koju karakterišu bol, crvenilo, eksudat i precipitati. Ret-ko se javlja odvojeno od upale cilijarnog tela. Postoji difuzni iritis (zahvaćena cela dužica) i nodularni (zahvaćen ograničeni deo dužice).

IRV, v. inspirijumski rezervni volumen.

ISHEMIČNA HIPOKSIJA (engl. ischemic hypoxia), hipoksija u kojoj je smanjeno snabdevanje ćelija krvlju, pa time i kiseonikom (šok, zatajivanje srca, intravaskularna opstrukcija). Sinonimi: cirkulatorna hipoksija, stagnirajuća hipoksija.

ISHEMIJA (engl. ischaemia), lokalna anemija, beskrvnost, stanje koje nastaje zbog smanjene ili poremećene cirkulacije u srčanom mišiću i umanjenog priliva krvi u srčani mišić. Pore-mećena cirkulacija u srčanom mišiću posledica je patoanatomskih promena na koronarnim arterijama, pri čemu dominira začepljenje ili suženje lumena suda u različitim stepenima. Pored suženja, nedovoljnoj prokrvljenosti srca može doprineti grč (spazam) glatkih mišića u arterijskom zidu. Raskorak između potreba srca za kiseonikom i mogućnosti srčanih arterija da ga dopreme naročito je izražena pri naporu kada su potrebe srčanog mišića za kiseonikom veće. Ishemijska bolest srca ima visok morbiditet i mortalitet. Tok bolesti je vrlo tajanstven u progrediranju i teško se otkriva u ranom stadijumu. Kliničke manifestacije ishemije su nepredvidljive ili odsutne. Polo-vina svih obolelih umire naprasnom smrću, a od toga kod 20% slučajeva naprasna smrt je prva i jedina manifestacija ove bolesti. Utvr-đivanje dijagnoze, pri čemu su još uvek suverene tzv. neinvanzivne metode povezano je sa znatnim teškoćama, a broj nepodudarnosti između kliničkog i EKG nalaza sa nalazima na autopsiji i dalje je veliki i kreće se između 20 i 30%. Ateroskleroza je kod približno 99% slučajeva uzrok ishemijske bolesti srca. U procesu nastajanja ishemijske bolesti srca veliku ulogu imaju tzv. faktori rizika: hipertenzija, povi-šeni lipidi.

ISHEMIJSKA NEKROZA (engl. ischemic necrosis), 1. smrt ili oštećenje tkiva izazvano smanjenim dotokom krvi. Promene su naj-ćešće posledica arteriosklerotično izmenjenih krvnih sudova, ili pak tromoboze ili embolije, ređe podvezivanja ili kompresije arterijskog suda; 2. patološki proces (nekrotičan proces) koji se sastoji u izumiranju tkiva usled prekida cirkulacije krvi nastale okluzijom (zapušenjem) koronarne arterije trombom u toku nestabilnog ateromskog plaka (ploče) uzročnika akutnog infarkta miokarda. Ishemijska nekroza je središte infarktnog žarišta, koje okružuje zona lezije (bliže) i zona ishemije (dalje). Sam centar infarktnog žarišta čini ishemijska nekroza, nju nastavlja zona ishemije (i zona lezije i ishemije su reverzibilne, dok je zona ishemijske nekroze ireverzibilna i u trajanju do 3 meseca zamenjuje se ožiljnim tkivom). U zavisnosti od prostranstva zone ishemijske nekroze (infarktnog žarišta) i veličine odnosno fun-kcionalnog značaja „infarktne arterije“ (okludirane koronarne arterije), javljaju se organski i funkcionalni poremećaji srca, koji uključuju i „remodelovanje srčane geometrije“, koju prate hipokinezija, diskinezija ili akinezija srčanog mišića, sve do rupture miokarda, stvaranja aneurizmi zida komora u predelu ožiljkom zamenjenog infarktnog ža-rišta. Ishemija (i nekroza), pridruženi električki poremećaji i disfunkcije srca kao pum-pe, mogu uzrokovati (pored drugih brojnih komplikacija: kardiogenog šoka, akutnog edema pluća) i naprasnu srčanu smrt koro-narne etiologije.

ISHEMIJSKA NEKROZA KOSTI (engl. avascular necrosis of bone), označava raza-ranje kosti izazvano nedovoljnom ishranom pojedinih zona koštanih epifiza usled lo-kalnog poremećaja cirkulacije. Kao sinonimi se upotrebljavaju „avaskularna“ i „aseptič-ka“ nekroza. Destrukcija se uglavnom odigrava u regijama kosti sa slabijom kolateralnom cirkulacijom kao što su: glava i kondili femura, glava humerusa, talus, čunasta i mesečasta kost ručja. Kao najvažniji uzroci navode se: traume, iščašenja, epifizeoliza,

kesonska bo-lest, alkoholizam, pankreatitis, radijaciona terapija i, kao najvažnije, sistemske bolesti vezivnog tkiva (sistemski eritemski lupus i reumatoidni artrirtis), naročito kod bolesnika lečenih glikokortikoidima i imunosupresiv-nim lekovima.

ISHIKAWA SINDROM (engl. Ishikawa syndrome), autosomno recesivno prenosiv sindrom sistemske hialinoze. Karakteristike su: kontrakture zglobova, bolovi mišića i/ili zglobova, grubo lice, relativna makrokefalija, hipertrofija gingive, razvojna retardacija viđe-na kao kratak trup, osteoporoza, osteoliza terminalnih falangi, otekli prsti, multipli, veliki potkožni čvorovi, disseboroične i sklerodermiformne promene kože, dispigmentacija, gnojne rekurentne infekcije kože, očiju, nosa i ušiju.

ISHRANA (engl. nutrition), pravilan unos hrane, koja treba da obezbedi proces asimilacije, tj. anabolizma i proces disimilacije, tj. katabolizma, pod uslovom da je funkcija ćelija, tkiva i organa odgovornih za razgradnju i apsorpciju, kao i delom metabolizam zadovoljavajuća. Energetske potrebe organizma, kroz pravilnu ishranu pokrivaju osnovne potrebe bazalnog metabolizma (osnovni energetski promet, koji održava stalnu telesnu temperaturu i mišićni tonus); energetsku potrošnju za rad i specifično dinamijsko dejstvo hrane - kalorigenijski efekat, koji uglav-nom obezbeđuju belančevine. Za pravilnu ishranu treba da budu zastupljene sve biološke grupe namirnica i hranljive materije koje potiču iz njih i to u preporučenom kvantitativnom unosu i odgovarajućem kvalitetu.

ISKRVARENJE (engl. bleeding to death, lat. effusio sanguinis), smrtonosni gubitak krvi. Može nastati usled spoljašnjeg, unutrašnjeg ili kombinovanog krvnog izliva (v. krvni izliv). Jedna od ozleda (v. ozleda) i jedna od apsolutnih vitalnih reakcija (v. vitalna reakcija).

ISPIRANJE ŽELUCA (engl. gastric lavage), lavaža želuca; radi se u cilju pripreme za dijagnostičke procedure ili kao terapijska mera. Ispiranje se vrši kroz plasiranu nazogastričnu sondu.

ISPLJUVAK (engl. sputum), sadržaj koji bolesnik iskašljava. Radi lakšeg pristupa dijagnozi neophodni su podaci o količini, izgledu i mirisu. Sluzav ispljuvak je pro-zirnosivkaste boje i obično se javlja kod zapaljenskih promena disajnih organa bez bakterijske infekcije. Gnojav je žućkasto zelenkaste boje, gust i znak je bakterijskih infekcija. Ispljuvak boje rđe viđa se kod pneumokoknih pneumonija. Velike količine gnojnog sputuma ukazuju na bronhiektazije (proširenje bronhija) ili apsces pluća. V. sputum.

ISPUPČENJE

(engl. protuberance, lat. protuberantia), v. prominencija, protuberancija.

ISTMUS (engl. narrow part, lat. isthmus), suženje ili suženi deo anatomske strukture. I. aorte, aortno suženje. Spoj luka i nishodnog dela aorte koji je lako kružno sužen, v. arkus aorte. Aortno suženje se nalazi u nivou leve strane četvrtog grudnog pršljena; i. faucijum (engl. i. of fauces, lat. i. faucium), usnoždrelni otvor ili suženje. Neznatno suženi otvor između usne duplje i usnog sprata ždrelne duplje. Ograničen je gore, zadnjom ivicom mekog nepca, bočno, nepčano-jezičnim lukovima i dole, poleđinom jezika; i. tube uterine , (engl. i. of uterine tube, lat. i. tubae uterinae), suženje jajovoda. Suženi i najtanji deo jajovoda, dug 3 - 4 cm, koji se nalazi između spoljašnje površine materičnog ugla i ampule jajovoda; i. uteri (engl. i. of uterus, lat. isthmus u.), suženi, srednji i najkraći deo materice koji se nalazi između tela i vrata materice. U nivou materičnog suženja, materična arterija pristupa bočnoj ivici materice.

ISTRAŽIVANJE (engl. research), sistemsko prikupljanje podataka, analiza i interpretacija dobijenih rezultata, da bi se odgovorilo na određeno pitanje ili rešio određeni naučni problem. Osnovne karakteristike su jasna formulacija naučno-istraživačkog problema i usmerenost ka određenom zaključku. Istraživa-nja se moraju ostvariti po određenom planu, odnosno na osnovu određenog istraživačkog dizajna. Plan istraživanja obuhvata postav-ljanje problema istraživanja, izvođenje, pre-zentiranje njegovih rezultata, analizu dobijenih rezultata i na kraju donošenje određenog zaključka/zaključaka. Istraživanja postoje u svim naučnim disciplinama, a u medicini ona su u vezi sa zdravljem i sa zdravstvenom službom. Istraživanja u vezi sa zdravljem odnose se na složene probleme vezane za pojedine bolesti i u širem smislu za zdravstveno stanje stanovništva. Istraživanja zdravstvene službe obuhvataju odnose između potreba, zahteva, snabdevenosti, korišćenja i ishoda koji se odnose na rezultate, odnosno da li lice koje koristi zdravstvene usluge ima koristi (preživljavanje, smanjenje nesposobnosti).

ISTRAJNOST (engl. persistance), crta lič-nosti, doslednost u radu na izvršenju zadatog cilja.

„ISTROŠENA“ TELA (engl. „wear and tear“ bodies), termin koji se ponekad koristi za rezidualna tela; v. rezidualna tela.

ISUŠIVANJE LEŠA (lat. exsiccatio postmortalis), postmortalno isparavanje tečnosti iz kože i sluzokoža (npr. zamućenje rožnjače, isušivanje beonjača, isušivanje sluzokože usana), v. desikacija. Jedna je od lešnih osobina (v. lešne osobine). Brzina i intenzitet isušivanja najviše zavise od vlažnosti i brzine strujanja vazduha. Treba je razlikovati od zaživotnih povreda (npr. od dejstva jetkih otrova na sluzokožu usana).

IŠIJALGIJA (engl. sciatica), radikulopatija n. ischiadikusa.

ITRAKONAZOL (engl. itrakonazole), antimikotik za sistemsku primenu. Koristi se kod velikog broja površnih gljivičnih infekcija: oralne monilijaze, vulvovaginalne monilijaze, pitirijazisa verzikolora i dr. Preparati: Kanazol, Orungal.

IUPAC (engl. International Union of Pure and Applied Chemistry), Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju.

IVICA (engl. edge, margin, border, lat. margo, limbus), v. margo, limbus.

IZDAH (engl. expiration), pasivni deo disajnog ciklusa pri kome vazduh izlazi iz pluća delovanjem elastičnih sila nakon opuštanja di-sajnih mišića.

IZLUČEVINA, v. sekret.

IZMET, v. feces.

IZMRŠAVELOST (engl. thin, lose weight), stanje organizma koje može da pređe u obo-ljenje, nastalo kao posledica nedovoljnog unošenja energetskih materija, tj. ugljenih hi-drata i masti, tako da organizam gladuje. Organizam je primoran da energiju koristi iz sopstvenih rezervi, iz telesnih masti, a zatim iz mišićnog tkiva i parenhimnih organa. Pri hroničnom gladovanju dolazi do tzv. inicijal-nog pada telesne težine, koja može da iznosi i do 30 kg, zatim se prolazi kroz fazu fizio-loškog prilagođavanja organizma (smanjene životne aktivnosti), da bi se ušlo u fazu iscrpljenosti organizma, kako fizički, tako i mentalno. Prema A. Keysu postoje četiri stepena pothranjenosti: 1. gubitak do 10% od idealne telesne težine (laka pothranjenost), 2. gubitak od 10 do 20% (umerena pothranjenost), 3. gubitak od 20 do 30% (teška pothranjenost), 4. gubitak veći od 30% (vrlo teška pothra-njenost). Hronično gladovanje

najteže pogađa decu, a javlja se kod mladih kao anorexia nervosa.

IZOALEL (engl. isoallele), alelni oblik gena čiji fenotipski efekti mogu da se razlikuju od efekata normalnog alela samo putem specijalnih testova.

IZOANTITELO (engl. isoantibody), antitelo koje se stvara u organizmu jedne jedinke na komponente tkiva druge jedinke koja pripada istoj životinjskoj vrsti.

IZOCITRAT DEHIDROGENAZA, ICD, NAD+ ili NADP+ (engl. isocitrate dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza koji prevodi izocitrat u aketoglutarat procesom oksidativne fosforilacije u ciklusu limunske kiseline. ICD je klinički značajan za dijagnostikovanje oštećenja jetre.

IZOELEKTRIČNA TAČKA, pI, pHi (engl. isoelectric point), pH pri kome molekuli (obično amonikiseline ili proteini) nemaju ukupno naelektrisanje i ne kreću se u električnom polju.

IZOELEKTRIČNI (engl. isoelectric), izraz koji se obično koristi za molekule koji nose istu količinu pozitivnog i negativnog naelektrisanja.

IZOELEKTRIČNO FOKUSIRANJE (engl. isoelectric focusing), posebna vrsta elektroforeze kod koje se pH gradijent uspostavlja duž potpornog medijuma (gela), a svaki protein iz rastvora se kreće prema tački gde mu je pH ravan izoelektričnoj tački; pH gradijent se uspostavlja dodavanjem amfolita gelu. Ova vrsta elektroforeze koristi se za identifikaciju hemoglobina, izoenzima itd.

IZOENZIMI (engl. isoenzyme), enzimi koji katalizuju istu hemijsku reakciju, ali se razlikuju po svojim strukturnim i hemijskim oso-binama, a nalaze se kod iste vrste. Raspod-e-ljuju se različito u pojedinim tkivima tako da se ova osobina koristi za dijagnostikovanje.

IZOENZIMI KREATIN KINAZE, CK (engl. creatine kinase isoenzymes), dimer sa M (mišićnim) i/ili B (moždanim) subjedinicama, čijim

kombinacijama nastaju tri izoenzima: CK-MM, CK-MB i CK-BB. U serumu od ukupne aktivnosti preko 95% čini izoenzim CK-MM, koji potiče iz skeletnih mišića. CK- -MB se uglavnom nalazi u srčanom mišiću, zatim 3 - 5% u skeletnim mišićima i u manjoj meri u nekim drugim tkivima. CK-BB se uglavnom nalazi u mozgu. Značajno je određivanje izoenzima CK kod oštećenja miokarda kada se povećava aktivnost CK- -MB. Izoenzim CK-MM se povećava kod oštećenja skeletnih mišića (npr. Duchenneova muskularna distrofija, polimiozitis). CK-BB se povećava kod oštećenja mozga.

IZOFAN INSULIN (engl. isophane insulin, neutral protamine Hagedorn, NPH), suspen-zija kristalnog insulina različitog porekla u kompleksu sa protaminom i cinkom u fosfatnom puferu. Pripada insulinima srednje du-gog delovanja: prve efekte ispoljava 1-2 h posle potkožnog ubrizgavanja, maksimalno dejstvo nastupa posle 6-12 h i traje ukupno 18-24 h. Primenjuju se i mešavine izofan i kristalnog insulina u različitim odnosima (bifazni insulini). Preparati: Insulatard, Insulin Isophane Squibb, Insulin NPH Lilly, NPH Insulin, Protaphane.

IZOGENEZA (engl. isogenesis), sličnost u razvojnim procesima.

IZOGENSKI (engl. isogenic), genetički identičan (osim prema polu).

IZOHROMOZOM (engl. isochromosome), vrsta strukturne aberacije hromozoma, u kojoj je jedan krak hromozoma dupliran, a drugi je deletiran, tj. nedostaje. Izohromozom ima dva identična p (izo p) ili q kraka (izo q), čiji su genski lokusi simetrično raspoređeni. Obično nastaje usled pogrešne, poprečne, podele centromere u ćelijskoj deobi. Najčešća varijanta izohromozoma u humanom kariotipu je X hromozom sa dva duga kraka - izo(Xq), a nalazi se kod žena sa reproduktivnim pore-mećajima. U malignim ćelijama mogu se naći različite varijante izohromozoma poreklom od autozoma. Posebna forma je izodicentričan hromozom, koji ima dve centromere i duplirane delove oba hromozomska kraka.

IZOIMUNITET (engl. isoimmunity ili alloimmunity), sposobnost imunog sistema jednog organizma da reaguje na unete antigene drugog organizma koji pripada istoj vrsti. Ovo omogućava prisustvo odgovarajućih antitela. Na primer: antitela, protiv antigena neodgovarajuće krvne grupe.

IZOKARBOKSAZID (engl. isocarboxazid), antidepresiv, neselektivni inhibitor MAO. Danas se ređe primenjuje u terapiji endogene depresije zbog brojnih neželjenih dejstava.

IZOKORTEKS (engl. neocortex, lat. neocortex), v. neokorteks.

IZOLACIJA (engl. isolation), dijagnostička metoda kojom se u bolesničkom materijalu dokazuje prisustvo živog, infektivnog virusa. Pošto se virusi razmnožavaju samo u živoj ćeliji, za izolaciju se upotrebljavaju: tkivne kulture, embrionisana jaja, laboratorijske ži-votinje.

IZOLEUCIN (engl. isoleucine), 2-amino-3- -metilpantanoinska kiselina, prirodna amino-kiselina (RMM 131,17) koja se u organizam unosi putem proteina iz hrane.

IZOMER (engl. isomer), jedno od dva ili više različitih hemijskih jedinjenja koja imaju istu molekulsku formulu, ali različite strukture ili fizičko-hemijske osobine.

IZOMERAZE (engl. isomerase), veliki rod enzima koji se označavaju sa EC 5. Ovi enzimi katalizuju međumolekulsko preorganizovanje ili reakcije izomerizacije (npr. prevođenje aldoza u ketoze, racemizaciju oko optički aktivnog atoma, cis-trans izomerizaciju itd.).

IZOMERIZACIJA (engl. isomerization), he-mijska reakcija u kojoj je glavni proizvod izo-meran sa glavnim reaktantom.

IZOMETRIČKA VEŽBA (engl. isometric exercise), statičke mišićne kontrakcije pri kojima se prvenstveno povećava zategnutost (to-nus) mišićnih vlakana, dok se vlakna samo u maloj meri skraćuju. Primenjuju se radi suzbijanja mišićne hipotrofije i poboljšanja cirkulacije. Prilikom mišićne kontrakcije pripoji se ne približavaju jedan drugome. Ova vrsta vežbi naziva se i statičkim vežbanjem.

IZOMETRIJSKA KONTRAKCIJA (engl. isometric contraction), kontrakcija koja se ostvaruje povećanjem tonusa dok dužina mišića ostaje konstantna; prava i. k. moguća je u eksperimentalnim uslovima, dok su u organizmu kontrakcije mešovite: izometrijske i izotonične ili prelaze jedna u drugu, kao npr. pri podizanju tereta kada izometrijska kontrakcija prelazi u izotoničnu: na početku, mišić se ne skraćuje sve dok tonus koji

razvija ne bude jednak teretu, tada izometrijska kontrakcija prelazi u izotoničnu, naime mišić se skraćuje, diže teret, a postignuti tonus se ne menja.

IZONIAZID (engl. isoniazid), antituberkulotik prvog reda koji se, ukoliko ne postoje kontraindikacije, obavezno koristi u terapiji tuberkuloze. Deluje selektivno na Mycobacterium tuberculosis, nedovoljno poznatim mehanizmom. Primenjuje se oralno, u kombinaciji sa drugim antituberkuloticima i piridoksinom (bez vitamina B6 može izazvati perifernu neuropatiju, naročito kod predisponiranih osoba). Druga neželjena dejstva: oštećenja jetre i reakcija preosetljivosti. Preparati: Isoniazid, Izostat.

IZOPRENALIN (engl. isoprenaline; isoproterenol ), simpatomimetik, sintetski neselektivni b-adrenergički agonist koji se u organizmu razlaže pod uticajem enzima COMT, ali ne i MAO. Izaziva perifernu vazodilataciju, bronhodilataciju, tahikardiju i stimulaciju kontraktilnosti miokarda, što može dovesti do koronarne insuficijencije. Izoprenalin se primenjuje u farmakoterapiji teške bradikardije, atrioventrikularnog bloka trećeg stepena i asistolije, dok je njegova upotreba u lečenju reverzibilne opstrukcije disajnih puteva uglavnom napuštena zbog neželjenih dejstava. Preparat: Isuprel, Saventrine.

IZOSORBID (engl. isosorbide), derivat sorbitola, ranije korišćen kao osmotski diuretik i u terapiji glaukoma, pošto brzo snižava intraokularni pritisak.

IZOSORBID MONO-, DINITRAT (engl. isosorbide mono-, dinitrate), estri izosorbida, nitrati za profilaksu i terapiju angine pektoris i srčane insuficijencije. Izazivaju prvenstveno perifernu venodilataciju (smanjuju priliv krvi u srce i opterećenje miokarda), a manje dilata-ciju arteriola (doprinosi smanjenju potrošnje kiseonika u miokardu, ali može dovesti do hipotenzije i refleksne tahikardije) i koronarnu vazodilataciju. Primenjuju se sublingvalno, u cilju prekida anginoznog bola (deluju sporije, ali i duže od gliceriltrinitrata), oralno, u profilaktičke svrhe, intravenski u terapiji nestabilne angine i drugim putevima. Prepa-rati: Cornilat, Isosorb, Maycor, Difutrat.

IZOSPORIJAZA (engl. isosporiasis), oportunistička crevna parazitska infekcija čoveka protozoom Isospora belli koja živi i razmno-žava se u crevnoj sluzokoži. Kod osoba obo-lelih od AIDS izaziva zapaljenje creva i uporne dugotrajne prolive, sa gubitkom teč-nosti. Kod osoba sa normalnim imunološkim statusom prolazi spontano. Infekcija nastaje preko zagađene hrane ili vode, a dijagnoza se postavlja otkrivanjem oocista parazita u stolici obolele osobe.

IZOTONIČAN (engl. isotonic), 1. rastvor koji ima isti osmotski pritisak kao krvna plazma; 2. koji ima isti pritisak (tenziju, tonus); 3. v. izotonička kontrakcija.

IZOZIM (engl. isozyme), v. izoenzim.

IZRAŽENA EMOCIJA (engl. strong emotion), v. afekt.

IZVOR INFEKCIJE (engl. source of infection), osoba, životinja, predmet ili supstancija sa kojih se infektivni agensi prenose na osetljivog domaćina. Izvor infekcije treba jasno razlikovati od izvora kontaminacije, kakav je izlivena septička jama koja zagađuje sistem vodosnabdevanja (zagađena voda je izvor infekcije).

IZVRTANJE (engl. supination, lat. supination), v. supinacija.

JABUČNA KISELINA (engl. malic acid), hidroćilibarna kiselina, COOH-CH2CHOH- -COOH, nalazi se u jabukama i drugom voću. Intermedijer je u ciklusu trikarboksilnih kiselina i uključena je u metabolizam nekih aminokiselina. Male količine jabučne kiseline nalaze se u krvi i urinu.

JABUČNA KOST (engl. zygomatic bone, lat. os zygomaticum), v. os zigomatikum.

JABUČNI (engl. zygomatic, lat. zygomaticus), v. zigomatični.

JABUČNI LUK (engl. zygomatic arch, lat. arcus zygomaticus), v. arkus zigomatikus.

JACCOUDOVA ARTROPATIJA

(engl. Jaccoud’s arthropathy ), deformacije prstiju šaka sa ulnarnom devijacijom i hiperekstenzijom u proksimalnim interfalangealnim zglobovima, najčešće na četvrtom i petom prstu, a retko na stopalima. Nema otoka, palpatorne osetlji-vosti i sinovitisa, a deformacije su posledica periartikularne fibroze. Nastaje kod manjeg broja bolesnika posle ponavljanih napada reu-matske groznice.

JACKSONOV ZNAK ŠChevalier, američki le-kar, 1865 - 1958Ć, astmoidno disanje.

JAČINA LEKA (engl. potency of drug), mera afiniteta leka za receptore. Jači (potentniji) je lek koji svoje dejstvo ostvaruje u manjoj dozi.

JAGODIČNA KOST (engl. zygomatic bone, lat. os zygomaticum), v. os zigomatikum.

JAGODIČNI (engl. zygomatic, lat. zygomaticus), v. zigomatični.

JAJNIČKA JAMA (engl. ovarial fossa, lat. fossa ovarica), v. fosa ovarika.

JAJNIK (engl. ovary, lat. ovarium), v. ovarijum.

JAJOVOD (engl. uterine tube, lat. tuba uterina), v. tuba uterina, Falopijeva tuba.

JAMA (engl. fossa, trench, valley, lat. fossa, fovea), v. fosa, fovea.

JAMICA (engl. small pit, small ditch, valley, lat. fossula, foveola, vallecula), v. fosula, foveola, valekula.

JAPANSKI ENCEFALITIS B

(engl. Japanese B encephalitis), zapaljenska bolest mozga uzrokovana virusom koji pripada tzv. Arbo virusima (ARBO). Prenose ga insekti artro-pode. Javlja se u Japanu i susednim zemljama. Ima epidemijski karakter pojavljivanja. Ispo-ljava se uvodnom fazom sa visokom temperaturom pri čemu liči na grip, a zatim se javljaju glavobolja, ukočenost vrata, a u težim slu-čajevima konfuzija, koma i paralize raznih mišića. Smrtnost je veoma visoka. Kod bo-lesnika koji se oporave mogu ostati posledice kao što su neuroza, glavobolja, poremećaj spavanja, slabosti ili paralize mišića, a često i intelektualni deficiti.

JATROGENO (engl. iatrogenic), prvobitno je upotrebljavano da označi psihičke poreme-ćaje nastale autosugestijom zbog lekarskog ponašanja tokom ispitivanja i lečenja. Danas se termin koristi da definiše oštećenja zdravlja naneta od strane lekara tokom ispitivanja i lečenja.

JAVNO ZDRAVLJE (engl. public health), prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji - SZO (World Health Organization WHO), javno zdravlje promoviše mogućnost prevencije bolesti, produžava život i štiti zdravlje preko organizovanih socijalnih aktivnosti (Acheson 1988). Koncentriše se na preduzimanju mera koje se baziraju na interdisciplinarnim pristupima proučavanja različitih populacionih grupa. Specifično, ciljevi jav-nog zdravlja su: proučavanje i prilagođavanje uslova sredine opštoj populaciji u zavisnosti od njihovog zdravstvenog stanja; proučava-nje i ustanovljavanje sistema zaštite zdravlja u zavisnosti od mogućnosti efektivnije strukturne organizacije. Ciljevi javnog zdravlja su unapređenje, održavanje i poboljšanje zdrav-lja, uspostavljanje prihvatljivog kvaliteta života kroz kolektivne socijalne mere čak i u slučajevima stalnih ograničenja i restrikcija. Važna područja javnog zdravlja, zajedno sa socijalnom medicinom i epidemiologijom, su zdravlje na radnom mestu, medicinsko inženjerstvo, zdravstvena ekonomika i administracija. U poslednje vreme rastući značaj je internacionalno dat ulozi javnog zdravlja u unapređenju zdravlja (Ottawa Charter for Health Promotion, 1986, poglavlje X, Maastricht Treaty). U Evropi su glavni aspekti javnog zdravlja definisani Asocijacijom škola javnog zdravlja u Evropskoj uniji.

JC VIRUS, v. polioma virusi.

JEDINICA (engl. unit), jedinstveni deo, funkcionalni konstituent veće celine. Ako se koristi za merenje, jedinica je precizno defi-nisana veličina neke fizičke osobine koja se koristi kao standardna (npr. metar, sekund, volt itd.). V. međunarodni merni sistem, SI.

JEDINJENJE (engl. compound), supstanca koja se sastoji od dva ili više materijala. U hemiji jedinjenje označava udružene iden-tične molekule.

JEDNJAK (engl. espohagus, lat. oesophagus, esophagus), v. ezofagus.

JEDNOĆELIJSKE ŽLEZDE (engl. unicellular glands), žlezde koje se sastoje od samo jedne ćelije.

JEDNOJEDINIČNI GLATKI MIŠIĆ (engl. single unit smooth muscle), glatki mišić u kome su membrane mišićnih ćelija spojene međusobno na malom delu (gap junction), što omogućava prenošenje električnog impulsa sa ćelije na ćeliju, pa takav mišićni snop fun-k-cioniše kao jedna jedinica; nalaze se u visceralnim organima.

JEDNOROTKA (engl. primipara), žena koja je jednom rodila jedno ili više novorođenčadi sposobnih za vanmaterični život. Od ovog termina treba razlikovati termin primigravida, koji označava ženu koja je bila ili je trudna bez obzira na ishod trudnoće. Sa prvim uspešnim porođajem postaje jednorotka, sa više - višerotka.

JEDNOSLOJAN CILINDRIČAN EPITEL (engl. simple columnar epithelium, unilayered prismatic epithelium, lat. epithelium colum-nare simplex), jednoslojan epitel, sastavljen od ćelija čija visina nekoliko puta prevazilazi širinu. Apikalni deo može biti prekriven mikrovilima, cilijama i sl., a bazalni pol može biti građen kao bazalni labirint. Jednoslojan c. e. se pojavljuje u delu od kardije želuca do analnog kanala, u jajovodima, uterusu, malim bronhima, bronhiolama do terminalnih, u ve-ćini sekretornih delova i kanala egzokrinih žlezda, u seminalnim vezikulama, tiroidnim folikulima, centralnom kanalu pupčane vrpce i nekim ovarijalnim folikulima. Može biti sastavljen od više tipova ćelija, među kojima su peharaste ćelije najčešće.

JEDNOSLOJAN KOCKAST EPITEL (engl. simple cuboidal epithelium, isoprismatic epithelium, lat. epithelium cuboideum simplex), jednoslojan epitel, sastavljen od ćelija čija je visina otprilike jednaka širini. To je epitel: proksimalnog i distalnog tubula nefrona, cilijarnog tela, horoidnog pleksusa, ependima, pigmentnog dela retine, tiroidnih folikula, mnogih žlezda i izvodnih kanala, žučnih puteva, terminalnih bronhiola i nekih folikula jajnika, kao i germinativni epitel ovarijuma.

JEDNOSLOJAN PLOČAST EPITEL (engl. simple squamous epithelium, lat. epithelium squamosum simplex), sloj poligonalnih ćelija

koje su međusobno povezane spojnim kompleksima i intercelularnim interdigitacijama. U jednoslojan p. e. spadaju: endotel, mezotel, epitel parijetalnog omotača Bowmanove kapsule, epitel unutrašnje površine bubne opne, epitel nespecijalizovanog dela membranoznog lavirinta, tanak segment Henleove petlje, neki segmenti rete testis, početni delovi interkalatnih duktusa, neke folikularne ćelije jajnika i endotel korneje.

JEDNOSLOJNE ŽLEZDE (engl. unistratified glands), egzokrine žlezde koje se sastoje od samo jednog sloja sekretornih ćelija. Osim višeslojnih žlezda (sebacealne i tarzalne žlezde), sve ostale su jednoslojne i imaju apokrini i/ili ekkrini tip sekrecije.

JEDNOSTRUKA (JEDNOSNOPNA) FOTONSKA APSORPCIOMETRIJA (engl. Single-Photon Absorptiometry, SPA ), metoda merenja koštane gustine zasnovana na stepenu apsorpcije jednog fotonskog snopa.

JEDRO (engl. nucleus), osnovni deo eukariotske ćelije u kome se nalazi nasledni materijal organizovan u hromozome. Sadržaj jedra je nukleoplazma, tj. hromatin. U njemu se vrši sinteza molekula RNK (transkripcija) i molekula DNK (replikacija). Jedro je odvojeno od citoplazme dvostrukom jedrovom membranom, kariotekom, na kojoj se nalaze pore koje omogućavaju promet makromolekula. U jedru se u vidu tamnijih telašaca zapaža jedno ili više jedaraca ili nukleolusa.

JEJUNALNI (engl. jejunal, lat. jejunalis), koji se odnosi na prazno crevo ili jejunum.

JEJUNALNA BIOPSIJA (engl. jejunal biopsy), uzimanje uzorka sluznice jejunuma za histološki ili neki drugi pregled kod raznih patoloških stanja vezanih za slabu apsorpciju hranljivih materija. Neophodna je u dijagnostičke svrhe i u cilju praćenja lečenja bolesti jejunuma. Uzorak se najčešće uzima preko endoskopa, sa više mesta i/ili sa neke određene promene (npr. tumora).

JEJUNOPLASTIKA (engl. jejunoplasty), operativni zahvat kojim se koristi segment jejunuma u cilju rekonstrukcije digestivnog trakta i defekata okolnih organa trbušne duplje, nakon njihove resekcije, pri čemu se segment jejunuma ubacuje (interponira) između funkcionalnih spojeva reseciranog organa. Ezofagojejunoplastika je premošćenje ili nadoknada reseciranog jednjaka tankim cre-vom; gastrojejunoplastika je nadoknada reseciranog želuca slobodnom vijugom jejunuma na vaskularnoj peteljci („Henleyeva operacija“); holangiojejunoplastika je nadoknada dela žučnih puteva vijugom

jejunuma. Jejunalni transplantat može biti na izolovanoj vaskularnoj peteljci, neizolovan „in situ“, ali podešen za ubacivanje (tip „Y“ ili tip „Omega“) i najzad slobodan transplantat na presečenoj vaskularnoj peteljci, koji se može postaviti bilo gde u digestivnom traktu uz mikrovaskularnu anastomozu (npr. faringo- -jejunoplastika).

JEJUNOSTOMIJA (engl. jejunostomy), konstruisanje otvora između početnog dela tankog creva (jejunuma) i spoljne sredine, preko trbušnog zida. Izvodi se uvek u cilju ishrane (nutrutivna jejunostomija) kod: radikalnog uklanjanja želuca i jednjaka, kao privremena mera do sledeće rekonstruktivne operacije; kao pomoćna (potporna) mera u ishrani posle teških operacija, zapaljenja, kod sepse, opekotina i povrede; kao definitivna, trajna palijativna mera za sprovođenje ishrane kod inoperabilnih malignih oboljenja jednjaka i želuca. Konstruiše se preko katetera provučenog kroz prednji trbušni zid (Witzelova jejunostomija) ili izvođenjem samog otvora vijuge creva konstruisane po tipu „Y“ na prednji trbušni zid (Rouxova ili Eiselsbergova jejunostomija).

JEJUNUM (engl. jejunum, empty intestie, lat. jejunum), prazno ili tašto crevo. Srednji, pokretni deo tankog creva koji se nalazi između dvanaestopalačnog i usukanog creva. Prazno crevo se pruža od duodenojejunalne krivine ili ugla odakle nastavlja dvanaes-topalačno crevo do spoja sa usukanim crevom ili ileumom. Jejunum je izrazito izvijugan i dug oko 2,5 m, pri čemu su njegove brojne vijuge povezane sa zadnjim trbušnim zidom peteljkom tankog creva. Prolaskom kroz peteljku, živci, krvni i limfni sudovi pristupaju vijugama praznog creva. Dobilo je naziv „prazno crevo” jer unutar njega nije uočeno prisustvo bilo kakvog sadržaja posle smrti. Najveći deo resorpcije hranjivih materija dešava se upravo u praznom crevu.

JEKTIČAV , tuberkulozan.

JENNEROVA VAKCINA (engl. Jenners vaccine), vakcina protiv velikih boginja, zasnovana na zapažanju i proveri engleskog lekara Edwarda Jennera (1749 - 1823) da su osobe, prethodno zaražene virusom bezazlenih kravljih boginja (Vaccinia virus), zaštićene od infekcije virusom često smrtonosnih velikih boginja (Variola virus). Zahvaljujući ovom empirijskom otkriću o postojanju ukrštenog imuniteta kod infekcija ortopoks grupom virusa, nastalom u vreme kada se ništa nije znalo ni o prouzrokovačima bolesti ni o imunologiji, sačuvani su milioni ljudskih života tokom naredna dva veka. Danas se Jennerova vakcina više nigde ne primenjuje, s obzirom na to da su velike boginje iskore-njene (SZO, 1980).

JERSINIJA (engl. Yersinia), rod Gram-negativnih bakterija koji pripada porodici Enterobacteriaceae. To su fakultativno anaerobni bacili ili kokobacili, laktoza-negativni, sa karakterističnom antigenskom

građom zavisnom od vrste Jersinija. Medicinski značaj ima Yersinia pestis kao izazivač kuge, Y. enterocolitica i Y. pseudotuberculosis kao uzročnici gastroenterokolitisa.

JETRA (engl. hepar, lat. liver), v. hepar.

JEZGRO (engl. nucleus, marrow, pulp, lat. nucleus, medulla), v. nukleus, medula.

JEZIČAK (engl. small tongue, lat. lingula), v. lingula.

JEZIČASTI PRODUŽECI OLIGODENDROCITA (engl. tongue processes of oligodendrocyte ), citoplazmatski prostori koji zaostaju između dve ćelijske membrane oligodendrocitnog pokrivača dok se on uvija oko aksona. Jezičasti p. o. su paralelni sa aksonom i sadrže mikrotubule i ponekad organele. Kraća strana trapezoidnog pokrivača koja direktno kontaktira sa aksonom je unutrašnji jezičasti p. o., dok je duža strana spoljašnji jezičasti p. o. Postoje i intermedijarni jezičasti p. o. koji su pronađeni između mijelinskih lamela.

JEZIČNI (engl. lingual, lat. lingualis), v. lingvalis, lingvalni.

JEZIČNI ŽIVAC (engl. hypoglossal nerve, lat. nervus hypoglossus), v. nervus hipoglosus.

JEZIČNI KRAJNIK (engl. lingual tonsil, lat. tonsilla lingualis), predstavljen jezičnim folikulima koji su grupisani u predelu korena jezika. Pripada Valdejerovom prstenu.

JEZIČNO-ŽDRELNI ŽIVAC (engl. glossopharyngeal nerve, lat. nervus glossopharyngeus), v. nervus glosofaringeus.

JEZIK (engl. tongue, lat. lingua), mišićni organ prekriven mukozom usne duplje. Struktura njegove gornje površine je sledeća: 1. tunica mucosa, delimično keratinizovan plo-často slojevit epitel koji je jako

nazupčen laminom propriom. Mukoza formira različite vrste papila sa karakterističnim rasporedom: papillae circumvallatae, papillae filiformes, papillae foliatae, papillae fungiformes, papillae lenticulares; 2. aponeurosis linguae, jer na dorzalnoj strani jezika ne postoje tela submucosa; 3. mišićni sloj koji je sastavljen od isprepletanih petlji skeletnih mišićnih vlakana koje su postavljene u tri ravni: vertikalnoj, transverzalnoj i longitudinalnoj; 4. jezične žlezde su: prednje, koje su isključivo Ebne-rove serozne žlezde, a luče svoj sekret u šanac cirkumvalatnih papila, i zadnje, isključivo mukozne žlezde, koje leže između mišića korena jezika; 5. lingvalne tonzile. Struktura donje strane jezika je sledeća: 1. tunica mucosa, nekeratinizovan pločasto-slojevit epitel koji je slabo nazupčen i ima rastresitu laminu propriu; 2. tela submucosa, sastavljena od rastresitog vezivnog tkiva; 3. jezični mišići.

JHA (engl. juvenile chronic arthritis), v. juvenilni hronični artritis.

JOD (engl. iodine), ljubičastocrveni, kristalni, čvrsti, nemetalni element koji sublimira. U molekulskom obliku označava se sa I2, ima atomski broj 53 i atomsku težinu 126,904. Pripada VII grupi periodnog sistema (halogenima). Elementarni jod ima snažno antiseptičko i dezinficijentno dejstvo. Jodna tinktura (etanolni rastvor joda) se ne upotrebljava zbog česte pojave dermatitisa, dok se povidon jod koristi češće. Jod je i esencijalni mikroelement koji se u organizmu najvećim delom nalazi u tiroidnoj žlezdi. Ugrađuje se u protein tiroglobulin, koji se zatim prevodi u dva hormona, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Nedostatak joda u hrani se može lečiti unosom soli, jodida ili jodata (jodirana so). Radioaktivni izotop joda 123I je g-emiter koji se koristi u dijagnostici oboljenja tiroidee, a izotop 131I, kao b i g-emiter, u nehirurškoj ablaciji tki-va štitne žlezde, odnosno terapiji hipertireoidizma.

JODIDI (engl. iodides), soli joda sa alkalnim metalima (Na+, K+), koriste se kao ekspektoransi, pošto razvodnjavaju hiperviskozni sekret u bronhijama i olakšavaju iskašljava-nje. Takođe, mogu da se primene u kratko-ročnom lečenju hipertiroidizma odnosno pri-premi bolesnika za hiruršku resekciju žlezde (smanjuju sekreciju hormona štitne žlezde, ali gube povoljno delovanje posle dve nedelje lečenja), kao i profilaksi oštećenja tkiva žlezde radioaktivnim jodom posle oštećenja nuklearnih reaktora.

JODOFORM (engl. iodoform), trijodometan, žuti kristalni prašak sa približno 96% joda. Upotrebljava se lokalno kao blag dezinficijens. Preparat: Alvogyl.

JOGURT (engl. yoghurt), mlečni proizvod, koji se dobija tako što se prokuvanom, odnosno pasterizovanom mleku dodaje čista kultura bakterija: Thermobacterium jogurti, Lactobacillus bulgaricus,

Streptoccocus thermophilus, a zatim ostavi na temperaturi od 42 do 45oC dva do tri sata, posle čega se dobija nakisela tečnost, prijatnog ukusa i mirisa. Jogurt ima veliku dijetetsku vrednost jer se njegove fine gromuljice, nastale usled dejstva mlečne kiseline na masti i belančevine lako vare i iskorišćavaju. Jogurt sa mlečnokiselinskim bakterijama deluje antagonistički na proteolitičke truležne bakterije i na druge crevne patogene mikroorganizme. Materije iz jogurta pomažu u stvaranju bakterija za sintezu vitamina B kompleksa. Dijetetska vrednost jogurta je najveća u primeni kod crevnih poremećaja.

JOHIMBIN (engl. yohimbine), alkaloid iz kore drveta Pausinystalia yohimbe iz familije Rubiaceae. Kompetitivni antagonist adrener-gičkih a2 receptora, korišćen je (uglavnom neopravdano) kao lek protiv impotencije i afrodizijak. Može da izazove ortostatsku hi-potenziju, tahikardiju, anksioznost i manične reakcije.

JON (engl. ion), svaki atom ili grupa atoma koji nose jedno ili više pozitivnih ili negativnih naelektrisanja. Pozitivno naelektrisani joni nazivaju se katjoni; negativno naelektrisani joni nazivaju se anjoni. Joni se formiraju na više načina: primanjem ili otpuštanjem elektrona iz atoma, molekula ili jona; vezivanjem jona sa drugim atomima; raskidanjem kovalentnih veza između dva atoma, tako što oba elektrona koji prave vezu prime jedan od atoma.

JONESOVI KRITERIJUMI (engl. Jones criteria), koriste se za postavljanje dijagnoze reumatske groznice (revidirani 1992). Obuhvataju glavne manifestacije (major): karditis, poliartritis, horea minor, eritema marginatum, potkožni čvorići i dopunske manifestacije (minor): kliničke (artralgije, povišena temperatura, anamneza o preležanoj re-umatskoj groznici ili groznica) i laboratorijske (ubrzana sedimentacija eritrocita, po-višeni proteini akutne faze, pozitivan C-reaktivni protein, produženi PR interval na EKG). Prisustvo dva glavna ili jednog glavnog i dva dopunska kriterijuma ukazuje na postojanje reumatske groznice, ukoliko ima dokaza o prethodnoj streptokoknoj infekciji (pozitivna kultura iz brisa ždrela, pozitivan test za dokazivanje streptokoknog antigena, povi-šen titar antitela protiv streptokoknih antigena, anamneza o nedavno preležanom šarla-hu).

JONIZACIJA (engl. ionization), svaki proces kojim se električno neutralni atomi ili mo-lekuli pretvaraju u naelektrisane atome ili mo-lekule (jone). Jonizacija je jedan od osnovnih načina kojom zračenje predaje svoju energiju materiji; naelektrisane čestice (a-čestice, elektroni i dr.), kao i X i gama-zraci vrše jonizaciju prolaskom kroz apsorber. Elektroni, stvoreni procesom jonizacije, mogu imati dovoljno energije da na svom putu izazovu jonizaciju, koja se naziva sekundarna jonizacija.

JONIZATOR

(engl. ionizer), uređaj koji vrši jonizaciju (stvara jone); jonizuje visokim naponom, X ili gamazracima ili usijanim vlaknom.

JONOIZMENJIVAČKA HROMATOGRA-FIJA (engl. ion-exchange chromatography), vrsta hromatografije koja koristi jonoizmenjivačku smolu kao stacionarnu fazu.

JONOIZMENJIVAČKA SMOLA (engl. ion- -exchange resin), nerastvorljivi granularni materijal koji može da uklanja selektivno jone iz rastvora tako što ih izmenjuje sa sličnim jonima koji su vezani za materijal. Ovakve smole se sastoje od polimera visoke relativne molekulske mase na koje su kovalentno vezane naelektrisane funkcionalne grupe (npr. sulfonatne, karboksilatne, fenolatne, tercijarne ili kvaternarne amonijumgrupe). Mogu biti katjonske ili anjonske izmenjivačke smole, shodno tome da li izmenjuju anjone ili katjone. Koriste se za izolaciju ili razdvajanje aminokiselina, proteina, naelektrisanih meta-bolita itd.

JONSKA HIPOTEZA (engl. ionic hypothe-sis), glavne postavke (Bernstein, 1902) su: membranski potencijal; selektivna permeabilnost ćelijske membrane za jone; difuzijski potencijal; akcioni potencijal kao posledica promene permeabilnosti ćelijske membrane za jone, prvenstveno za natrijum i kalijum, i njihovog kretanja kroz nju.

JONSKA IZMENA (engl. ions exchange), svaka hemijska reakcija koja uključuje razmenu jedne ili više jonskih komponenata.

JONSKA JAČINA (engl. ionic strenght), mera privlačenja između jona i njihove okolne jonske atmosfere. Ovaj izraz se često koristi da bi se označila koncentracija puferskog rastvora koji se koristi za elektroforetska razdvajanja.

JONSKI KANAL (engl. ion channel), proteinski kanal u ćelijskoj membrani koji omo-gućava razmenu jona između ćelije i njene okoline s obzirom da su membranski lipidi nepropustljivi za jone. Može biti selektivno propustljiv samo za jedan jon ili za više jona. Ima vitalni značaj za funkciju ekscitabilnih tkiva.

JONSKO NAELEKTRISANJE (engl. ionic charge), električno naelektrisanje jona. Označava se hemijskim formulama i indeksom u

gornjem desnom uglu, npr. Fe2+ ili hemijskim imenom pozitivnog jona ozna-čenog rimskim brojem Šnpr. gvožđe(II)Ć.

JONTOFOREZA (engl. iontophoresis), pomo-ću sredstava električne struje ubacivanje jona rastvorljivih soli u tkivo, najčešće u terapijske svrhe; metod je baziran na principu elektrolize kako bi se so, kao što je natrijum hlorid (NaCl), u obliku solucije podvrgla jonizaciji čiji je ishod koncentracija pozitivnih Na i negativnih Cl jona; nalazi primenu u endodonciji.

JRA (engl. juvenile rheumatoid arthritis), v. juvenilni reumatoidni artritis.

JUKSTA(engl. juxta-), prefiks sa značenjem blizu, pored, uzduž.

JUKSTAARTIKULARNI (engl. juxtaarticularis), ono što se nalazi pored zgloba ili u njegovoj neposrednoj blizini.

JUKSTAGLOMERULARAN (engl. juxtaglomerular), postavljen blizu glomerula nefrona u bubregu.

JUKSTAGLOMERULARAN APARAT (en-gl. juxtaglomerular apparatus), anatomski ga čine ćelije makule dense distalnog tubula, pridruženi deo eferentne i aferentne arteriole istog nefrona, ekstraglomerularne mezangijalne ćelije i simpatička nervna vlakna bubrega. Oslobađa renin u cirkulaciju na signal iz aferentne arteriole (promena krvnog pritiska) i makule dense ranog distalnog tubula (promena sastava urina).

JUKSTAMEDULARAN (engl. juxtamedulla-ry), postavljen u kori bubrega ali blizu medule bubrega.

JUKSTAMEDULARAN NEFRON (engl. juxtamedullary nephron), glomeruli ovih nefrona su u kori blizu medule, imaju duge Henleove petlje i isto toliko duge (oko 40 mm) kapilare (vaza rekta), koji su paralelni sa Henleovom petljom. Vaza rekta su jedini krvni sudovi medule bubrega.

JUNIN VIRUS,

v. arena virusi.

JUTARNJA MUČNINA (engl. morning sickness), jutarnje stuživanje, mučnina sa eventualnim povremenim povraćanjem, koja se često javlja u ranoj trudnoći, pa se zato smatra jednim od nesigurnih znakova trudnoće. Posle kraćeg ili dužeg trajanja, obično, najkasnije do kraja trećeg meseca trudnoće ova subjektivna tegoba nestaje. Da bi je ublažila trudnica treba da doručkuje ujutru dok je još u krevetu, a u toku dana da uzima male i česte obroke hladne i čvrste hrane. Tečnost treba da uzima između obroka. Uzroci povraćanja u trudnoći do sada nisu otkriveni. Jedna od pretpostavki jeste da u početku trudnoće dolazi do stvaranja znatnih količina hormona horionskog gonadotropina (HCG) i u izvesnoj meri do depresije funkcije kore nadbubrega. Pominju se i alergijski i toksični faktori izazvani produktima metabolizma žutog tela, decidue ili trofoblasta.

JUTARNJA UKOČENOST ZGLOBOVA (engl. morning stiffness), zajednička manifestacija svakog zapaljenja sinovije, u reumatoidnom artritisu, i u drugim reumatskim bo-lestima. Za razliku od kratkotrajne (5 - 10 mi-nuta), koja se javlja u artrozi, tipično u reumatoidnom artritisu traje i više sati (trajanje duže od sat vremena je jedan od kriterijuma za dijagnozu ove bolesti).

JUVENILNI DERMATOMIOZITIS (engl. juvenile myositis), v. juvenilni miozitis.

JUVENILNI HRONIČNI ARTRITIS (engl. juvenile chronic arthritis), grupa oboljenja dečjeg uzrasta koje karakteriše upala zglobova hroničnog toka i nepoznatog uzroka: javlja se pre šesnaeste godine života. Razlikuju se tri izdvojene forme: sistemski oblik (zapalje-nje zglobova sa naznačenim poremećajem opšteg stanja: povišena temperatura intermitentnog toka, tipična makulozna ili makulopapulozna ospa, često uvećanje limfnih žlezda, slezine i jetre, kao i zahvatanje unu-trašnjih organa); poliartikularni oblik (zahvatanje većeg broja zglobova, obično sime-tričnog rasporeda, dok su vanzglobni simptomi retki i blagi); mono- ili oligoartikulni oblik (zapaljenje postepeno zahvata pretežno zglobove donjih ekstremiteta, bez opštih simptoma, uz čest razvoj očnih komplikacija, iridociklitisa).

JUVENILNI MIOZITIS (engl. juvenile myo-sitis), oblik idiopatske inflamatorne miopatije (miozitisa ili dermatomiozitisa), koja se javlja kod dece od 4. do 10. godine starosti. Osim simptoma zajedničkih sa ostalim formama idiopatskih inflamatornih miopatija, karakteri-šu ga češći nalazi kalcifikacija u mekom tki-vu, obično na mestu spoljašnjeg pritiska. Čest nalaz je i slabost podizača mekog nepca sa prisutnim nazalnim govorom, kao i vaskulitis u vidu izmenjenih kapilara nokatnih ploča, povremeno sa nekrozom zahvaćenih tkiva kao što su koža, mišići i organi za varenje.

JUVENILNI PSORIJAZNI ARTRITIS (engl. juvenile psoriatic arthritis), hronični artritis udružen sa psorijazom, koji počinje pre šesnaeste godine života. Za razliku od psorijaznog artritisa odraslih, tipične kožne promene su često odsutne više godina posle pojave artritisa.

JUVENILNI REUMATOIDNI ARTRITIS (engl. juvenile rheumatoid arthritis), oblik juvenilnog hroničnog artritisa, koji se klinički i genetski ne razlikuje od reumatoidnog artritisa odraslih. Radi se o seropozitivnim boles-nicima (reumatoid faktor pozitivni) sa hronič-nim simetričnim poliartritisom.

KADAVERIČKI SPAZAM (engl. cadaveric spasm), kataleptička mrtvačka ukočenost (v. mrtvačka ukočenost). Specijalni vid mrtvačke ukočenosti koja nastaje odmah posle smrti i kojoj ne prethodi primarna mrtvačka mlitavost (v. mrtvačka mlitavost). Najčešće zahvata grupu mišića koji su u trenutku nastupa-nja smrti bili kontrahovani, ali može da zahvati i celo telo. Mehanizam nastanka još nije u potpunosti razjašnjen. Kao bitan faktor nastanka ovog fenomena najčešće se pominje jaka emotivna ili fizička angažovanost pred samu smrt.

KADAVERIN (engl. cadaverine), NH3+ (CH2)5(NH3)+, poliamin koji se formira dekarboksilacijom lizina pri bakterijskoj fermentaciji proteina. Ima neprijatan miris.

KADMIJUM, Cd (engl. cadmium), srebrno- beli, mek metalni element sa atomskim brojem 48 i atomskom težinom 112,40. Dobija se iz rude cinka a koristi se u proizvodnji legura, baterija itd. Profesionalna izloženost kadmijumu i unošenje kontaminirane (zagađene) vode i hrane mogu da izazovu teška trovanja, koja se manifestuju nadražajem respiratornog trakta, glavoboljom, vrtoglavicom, intestinalnim simptomima, anemijom, deformacijama ske-leta, itd.

KAHEKSIJA (engl. cachexia), teško stanje organizma nastalo usled konstitucionalnih poremećaja funkcija sa lošim opštim zdrav-stvenim stanjem i poremećajem ishranjenosti. Egzoftalmična k. , Gravesovo oboljenje; fluorična k. , tipična za fluorozu; gamadna k. , anemija i iznurenost kao posledica infekcije glistama; hipofizna k. , karakteristična za panhipopituitarizam, a praćena je simptomima krajnje oštećene funkcije hipofize, u koje su uključeni ftiza, gubitak seksualne funkcije, atrofija pituitarnih ciljnih ćelija, smanjena frekvencija rada srca, smanjena telesna temperatura, apatija i konačno koma; k. olovom , javlja se kod hroničnih trovanja olovom; kancerogena k. , neotpornost i oslabljena opšta kondicija koja se može javiti kod osoba sa malignim tumorima; limfatična k. , pseudo-leukemija;

malarična k. , grupa telesnih znakova hronične prirode nastala kao posledica prethodnih naleta malaričnog oboljenja. Glavni simptomi su anemija, bledilo kože, žute beonjače, uvećana slezina i jetra, a kod dece mentalna retardacija, ometen rast i pubertet; merkuriarna, živina k. , javlja se kod hroničnih trovanja živom; nadbubrežna k. , Adissonovo oboljenje; uremična k. , pove-zana sa ostalom grupom simptoma uznapredovale insuficijencije bubrega.

KAJALOVE HORIZONTALNE ĆELIJE (engl. horizontal cells of Cajal), mali neuroni, prisutni samo u molekularnom sloju kore mozga. Imaju dugačke razgranate dendrite, koji se pružaju horizontalno od vretenastog tela, a njihovi aksoni formiraju tzv. tangencijalna vlakna u molekularnom sloju.

KAKOSMIJA (engl. cacosmia), čulni pore-mećaj (ili obmana) sa osećanjem smrada.

KALA AZAR (engl. visceral leishmaniasis, kala azar), v. visceralna lajšmanijaza.

KALAMIN (engl. calamine), ružičasti prašak sastavljen od cink oksida ili baznog cink karbonata i male količine feri-oksida (lat. lapis calaminaris). Koristi se lokalno, kao adstringens, antipruriginozno sredstvo i lokalni protektiv, u obliku praška, rastvora, kreme ili masti za kožu.

KALCIEMIJA (engl. calciaemia), prisustvo kalcijuma u krvi.

KALCIFEROL (engl. calciferol), v. vitamin D.

KALCIFICIRAJUĆI PERIARTRITIS (engl. calcific periarthritis), pojava kalcifikacije u okolozglobnim strukturama (tetive, burza, kapsula...).

KALCIFICIRAJUĆI TENDINITIS (engl. calcific tendinitis), akutno zapaljenje tetiva pri čemu dolazi do taloženja kristala kalcijumapatita u tetivama i njihovim ovojnicama. Nekad protiče bez simptoma, a češće je praćen intenzivnim bolom koji se pojačava pri pokretima i naprezanju mišića. Najčešće se javlja u predelu ramena.

KALCIFIKACIJA (engl. calcification), nakupljanje kalcijumovih soli u mrtvim, umirućim ili normalnim tkivima. Deli se na distrofičnu i metastatsku kalcifikaciju. Distrofična kalcifikacija podrazumeva nakupljanje kalcijuma u mrtvim tkivima uprkos normalnom nivou kalcijuma u krvi i bez prisutnog poremećaja metabolizma kalcijuma. Metastatska kalcifikacija nastaje nakupljanjem kalcijuma u vitalnim tkivima i gotovo uvek izaziva pore-mećaj u metabolizmu kalcijuma što dovodi do hiperkalciemije. Distrofične kalcifikacije jav-ljaju se u područjima koagulacione, kolikvacione i kazeozne nekroze, kod hronične tuberkuloze pluća, tuberkuloze limfnih žlezda, središta infarkta, oštećenih srčanih zalistaka, uznapredovale ateroskleroze. Uzroci metastatske kalcifikacije uz istovremenu hiper-kalciemiju, javljaju se kod hiperparatireoidizma, intoksikacije vitaminom D, sarkoidoze, hipertireodizma, Adisonove bolesti, pojača-nog razaranja kostiju, jačeg oštećenja bubrega sa retencijom fosfora. Na radiografiji kalcifikacije vidimo kao enterolite, apendikolite, rebarne hrskavice, flebolite, kalcifikovane mezentarijalne limfne žlezde, i to kod hro-ničnih zapaljenja žučne kese, pankreasa, mio-ma uterusa, flebolita u slezini, kalcifikacije krvnih sudova.

KALCIJUM, Ca (engl. calcium), srebrnobeli, umereno mekani metal sa atomskim brojem 20 i atomskom težinom 40,08. Pripada II grupi periodnog sistema (zemnoalkalni me-tali). U organizmu se nalazi u svim tkivima. Oko 99% telesnog kalcijuma nalazi se u kostima i zubima u kojima su kalcijumove soli, primarno hidroksiapatit, glavne komponente koje daju strukturnu čvrstinu. U ekstraćelijskoj tečnosti nalazi se približno oko 2,5 mmol/L kalcijumovog jona (Ca2+). Potreban je za skoro sve reakcije pri koagulaciji krvi i označava se kao faktor IV koagulacije. Iz ćelija se transportuje posredstvom ATPzavisnog aktivnog transporta, ima značajnu ulogu u mišićnim kontrakcijama i posrednik je u funkcionisanju nekih enzima (paratireoidni hormon, kalcitonin, vitamin D). U serumu se kalcijum nalazi kao slobodan (difuzibilan) ili vezan za proteine (nedifuzibilan). Difuzibilni oblik kalcijuma može da bude kompleksiran ili u jonskom obliku (fiziološki aktivan oblik). Količina kalcijuma je homeostatski kontrolisana vrednost. Povećavanje intracelularne koncentracije kalcijuma reguliše brojne funkcije ćelija: modifikuje aktivnost brojnih enzima, jonskih kanala, izaziva fuziju vezikula sa plazma membranom, prerekvizit je koagulacije krvi itd. Povećanje koncentracije ekstracelularnog kalcijuma smanjuje neuromišićnu ekscitabilnost i izaziva aritmije srca.

KALCIJUM-FOLINAT (engl. calcium folinate), specifični antidot kod predoziranja metotreksata ili drugih antagonista folne kiseline. Koristi se po potrebi, posle metotreksata u toku hemioterapije tumora, nikad istovremeno. Preparati: Leucovorin, Leucovorin Ca.

KALCIJUM-GLUKOBIONAT (engl. calcium glucobionate), preparat kalcijuma za hipokalcemička stanja, eksudativne procese i kolike, a koristi se u vidu injekcija. Preparat: Calcium Sandoz.

KALCIJUM-GLUKONAT (engl. calcium gluconate), preparat kalcijuma za supstitucionu terapiju kad postoji nedostatak ili povećana potreba: u trudnoći, pri dojenju, kod dece u razvoju. Preparat: Kaltegal.

KALCIJUM-KARBONAT (engl. calcium carbonate), snižava hiperfosfatemiju kod bo-lesnika sa insuficijencijom bubrega, i služi za nadoknađivanje povećanih potreba za kalcijumom kod dece u razvoju i trudnica. Preparati: Kalcijum-karbonat, Kaltegal.

KALCIJUM-NATRIJUM KANALI , v. kalcijumovi kanali.

KALCIJUMOVI KANALI (engl. calcium channel), proteinski kanali propustljivi ug-lavnom za kalcijum, ali u manjoj meri i za natrijum. Postoje razni ligand i voltažno za-visni k. k. Široko su rasprostranjeni u organizmu, nalaze se u plazma membrani i membranama subcelularnih struktura; veoma su važni za generisanje akcionog potencijala u srčanom i glatkom mišiću, kao i za mišićnu kontrakciju.

KALCIJUM-PIROFOSFAT-DIHIDRAT KRISTALI (engl. calcium pirophosphat dihydrat crystals), nastaju kao posledica primarne mane hrskavice ili poremećaja metabolizma pirofosfata zbog deficita ili inhibicije enzima pirofosfataze. Kao posledica taloženja ovih kristala nastaje hondrokalcinoza (pseu-dogiht ili bolest taloženja kristala kalcijum- pirofosfat dihidrata).

KALCIJUMSKI ANTAGONISTI , v. antagonisti kalcijuma.

KALCIKOZA (engl. calcicosis), pneumokonioza kod kamenorezaca, nastaje udisanjem mermerne prašine ili krede; bolest vezana za profesiju.

KALCINOZA (engl. calcinosis), taloženje kalcijumovih soli u različitim tkivima ili organima.

KALCITONIN

(engl. calcitonin), hormon koji se stvara u C ili parafolikularnim ćelijama štitaste žlezde; sastoji se od jednog lanca od 32 aminokiseline koji proizvode parafolikularne ćelije tiroidne žlezde. Snižava nivo kalcijuma i fosfata u krvi, delujući suprotno od parathormona. Lučenje je stimulisano povišenim vrednostima kalcijuma u krvi. Služi u lečenju hiperkalcemije i osteoporoze. Ima analge-zičan efekat kod bola u kostima.

KALCITRIOL (engl. calcitriol), definitivni, aktivni oblik vitamina D, pošto prethodno prođe kroz bubrege. Hemijski je 1,25 - dihidroksiholekalciferol.

KALCIURIJA (engl. calciuria), prisustvo kalcijuma u urinu.

KALIBRATOR (engl. calibrator), 1. instrument koji se koristi za merenje veličine cevi ili otvora; 2. instrument koji se koristi za proširivanje cevastih delova, kao što je jed-njak.

KALIBRATOR AKTIVNOSTI (engl. dose calibrator), v. doze kalibrator.

KALICI VIRUSI , grupa RNK virusa koji su dobili ime po latinskoj reči calix - čaša. Veći su, ali po građi jednostavniji od Picorna virusa. Veoma su rasprostranjeni u prirodi. Kod čoveka izazivaju gastroenteritise sa do-minantnim simptomom povraćanja. Postoji mnogo vrsta koje se međusobno razlikuju po geografskoj distribuciji, antigenskoj građi i vezikulima. Prototip grupe je Norwalk virus. Kod životinja pored proliva izazivaju i druga oboljenja.

KALIEMIJA (engl. kaliemia), nivo kalijuma u krvi. Hiperkaliemija je povećanje nivoa kalijuma u krvi više od 5,5 mMol/L (v. hiper-kaliemija). Hipokaliemija je smanjen nivo kalijuma u krvi, ispod 3,5 mMol/L (v. hipo-kaliemija).

KALIJUM, K (engl. potassium), hemijski element iz I grupe periodnog sistema, sa atomskim brojem 19, atomskom težinom 39,102 i oksidacionim stanjem +1. Spontano se oksiduje i reaguje s vodom pri proizvodnji vo-donika. Metalni kalijum je krajnje kaustičan. Kalijum jon (K+) je esencijalni mineral. Neophodan je za: rast i deobu, funkcionisanje enzima, acidobazni balans, regulaciju volumena, ekscitabilnost i

kontraktilnost. Kalijum je glavni intracelularni katjon, koji je uključen u prenos nervnih i mišićnih impulsa. Samo 2% kalijuma nalazi se u ekstracelularnoj tečnosti. Veliku koncentracionu razliku kroz ćelijsku membranu održava Na+-K+-ATP-azna pumpa. Ovaj gradijent održava potencijalnu razliku kroz ćelijsku membranu (v. mirovni membranski potencijal), pa je značajan za ekscitabilnost i kontraktilnost.

KALIJUM-KLORAZEPAT (engl. potassium clorazepate), benzodiazepin dužeg dejstva. Koristi se za kratkoročno lečenje težih anksioznih stanja i kao antiepileptik u terapiji parcijalnih napada. Preparat: Tranex.

KALIJUM-PERMANGANAT (engl. potassium permanganate), „hipermangan“, oksidativni antiseptik i dezinficijens. Deluje baktericidno otpuštajući aktivni („nascentni“) kiseonik. Upotrebljava se u obliku vodenog rastvora za spoljašnju primenu (obloge i dezinfekcija), u koncentraciji od 0,01%. Draži kožu i boji tkanine.

KALIJUMOV KANAL (engl. potassium channel), proteinski kanal selektivno propustljiv za jon kalijuma. Nalazi se u membrani nervnih, mišićnih, sekretornih i drugih ćelija. Dele se na ligand (Ach, ATP) i vol-tažno zavisne kanale; poslednji su različitih karakteristika (5 vrsta), ali se uglavnom spo-ro otvaraju pri depolarizaciji ćelijske membrane.

KALIKREIN (engl. kallikrein), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.8). Pripada kininskom sistemu i razlaže kininogen pri stvaranju bradikinina.

KALIPER (engl. calliper), 1. instrument s dva kraka ili čeljusti, koristi se za merenje prečnika, posebno u akušerstvu za merenje prečnika karlice; 2. udlaga za nogu koja se sastoji od metalne šipke pričvršćene na hodni prsten na vrhu noge, koja prenosi težinu tela na karlicu. Kaliper udlaga se može koristiti za produženje deformisane ili paralisane noge kao deo ortopedskog tretmana.

KALIURIJA (engl. kaliuresis), prisustvo kalijuma u mokraći.

KALKANEUS (engl. heel bone, lat. calcaneus), petna kost. Najmasivnija kost nožja koja se gornjom površinom spaja sa skoč-nom kosti, a prednjom sa kockastom kosti. Zadnji deo petne kosti gradi petu, a ona

učestvuje i u formiranju unutrašnjeg luka stopala.

KALKS (engl. heel, lat. calx), peta. Zadnji, ispupčeni deo stopala koji izgrađuje petna kost.

KALKULUS URINARNOG TRAKTA (engl. urinary calculus), kamen nastao taloženjem soli organskih ili neorganskih kiselina. Može biti lokalizovan duž celog urinarnog trakta (bubrežne čašice i karlica, ureter, mokraćna bešika, uretra). Solitarni k. , jedan kamen unutar kanalnog sistema bubrega i/ili uretera; multipli k. , više kalkulusa u bubregu i/ili ureteru; koraliformni k. , izgledom podseća na koral, odlivni kamen koji ispunjava sve bubrežne šupljine; recidivni k. , ponovo stvoren kamen na istom mestu; rezidualni k. , kamen zaostao unutar urinarnog trakta posle hirurškog lečenja ili spontane eliminacije; impaktirani k. , kamen koji duže vreme stoji na istom mestu i čvrsto adherira za sluzokožu urinarnog trakta. Kalkulozna hematurija, hematurija nastala kao posledica prolaska kalkulusa kroz urinarni trakt; kalkulozna hidronefroza, pro-širenje kanalnog sistema bubrega uzrokovano opstrukcijom protoka urina zbog prisustva kamena; kalkulozna pijelonefroza, gnoj u bubregu nastao zbog infekcije u pri-sustvu kalkuloze; metabolička kalkuloza, formiranje urinarnih kalkulusa zbog pore-mećaja u metabolizmu kalcijuma, fosfata, oksalata, urata, cistina.

KALMANOV SINDROM (engl. Kalman’s syndrome ), izolovani hipoganadotropni hipoganadizam (deficit GnRH u hipotalamusu) udružen sa nedostatkom čula mirisa.

KALMODULIN (engl. callmodulin), protein koji ima četiri mesta za vezivanje Ca2+ i koji je posrednik za dejstvo Ca2+ u svim eukariotskim ćelijama. Vezivanje kalcijuma za kalmodulin izaziva konformacione promene prevodeći ga u aktivni oblik koji može da se veže za različite efektore enzima, prevodeći i njih u aktivni konformacioni oblik. Jedan od primera je Ca-zavisna ATP-aza, koja pumpa Ca2+ iz ćelija i prenosi ga na aktivni kalmodulin.

KALORIJA, JEDINICA ZA TOPLOTU (engl. calorie), v. kilokalorija.

KALORIJSKI KOEFICIJENT HRANJI-VIH MATERIJA (engl. caloric quotient), količina energije koja se oslobađa u obliku toplote iz ugljenih hidrata, masti i belančevina u prisustvu kiseonika izvan organizma (kalorimetrijska bomba). Pri tome 1 g ug-ljenih hidrata oslobađa oko 4,1 kCal (17,1 kJ), 1 g masti 9,3 kCal (38,9 kJ), 1 g proteina 5,3 kCal (22,2 kJ).

KALORIMETAR (engl. calorimeter), aparat kojim se meri potrošnja energije u toku dana, neophodna za rad, fizičku aktivnost i tzv. slobodne aktivnosti (ustajanje, oblačenje, izlasci, sastanci, popravke u kući i dr.). Energetska potrošnja može da se odredi na dva načina: direktnom kalorimetrijom u komori, gde se meri količina toplote, proizvedena pri nekom radu i indirektnom kalorimetrijom, koja se sastoji u određivanju količine potrošenog kiseonika i proizvedenog CO2, te se na osnovu tih vrednosti izračunava disajni koeficijent CO2/O2. Disajni koeficijent zavisi od vrste energetskog izvora. Tako, pri sagorevanju ugljenih hidrata iznosi 1,00, pri sagorevanju belančevina 0,80, a masti 0,71. Za mešovitu ishranu taj koeficijent iznosi 0,85.

KALOZOTOMIJA (engl. corpus callosotomy), hirurško presecanje korpusa kalozuma, čime se prekidaju nervni putevi koji povezuju dve hemisfere velikog mozga. Primenjuje se kao jedna od metoda u lečenju neobuzdane epilepsije.

KALVARIJA (engl. scalp, lat. calvaria), lobanjski svod. Gornji, tanki, prostrani i ispupčeni deo lobanje koji grade napred, ljuska čeone kosti, gore, desna i leva temena kost, pozadi, ljuskasti deo potiljačne kosti i bočno, ljuskasti delovi desne i leve slepoočne kosti.

KAMEN U BUBREGU (engl. renal calculus), v. kalkulus urinarnog trakta.

KAMEN URETERA (engl. ureteral stone), kamen nastao u bubregu može da siđe u ureter ako je male veličine (od 1 do 6 mm). Može da zastane na ma kom delu uretera (mokra-ćovoda), visoko u lumbalnoj regiji, na sredini, u ilijačnoj regiji, ili vrlo nisko, na mestu ulaska uretera u mokraćnu bešiku. Blokadom uretera nastaje njegovo proširenje proksimalno od kamena, nastaju jaki bolovi u slabini (bubrežna kolika). Dijagnoza se postavlja pomoću ultrazvuka (on pokazuje gde se nalazi kamen) i pomoću ekskretorne urografije koja pokazuje proširenje uretera proksimalno od kamena. Često, malo kamenje (od 1 do 4 mm) izmokrava se spontano. Njihov prolaz kroz ureter može se olakšati ako se u ureter postavi uretralni kateter koji proširuje ureter i odvodi urin koji je bio pod pritiskom. Ukoliko je kamen veći (4 - 6 mm), a naročito 8 mm trebalo bi ga hirurški odstraniti. Hirurška metoda - ureterolitotomija podrazumeva hirurški pristup ureteru i odstranjenje kamena. Ako se to radi u lumbalnom delu dužina reza je 10 cm, u ilijačnom delu dužina reza je 6 cm, a u pelvičnom (karličnom) delu dužina reza je 10 cm. Pronađe se ureter u retroperitoneumu i uzdužno se preseče nad kamenom u dužini od 5 do 10 mm. Kada je kamen izvađen, potrebno je ispitati prolaznost uretera naviše i naniže pomoću ureteralnog katetera (ureteralni kateter nekada može biti ostavljen u njemu). Incizija na ureteru se prešije pojedinačnim ketgutskim šavovima. Preporučuje se drenaža lože uretera. U poslednje vreme ova

hirurška metoda se ređe primenjuje. Preporučuje se drobljenje kamena pomoću ekstrakorporalnih talasa, endoskopska ekstrakcija (vađenje) sa Dormyevom sondom; primenjuje se kod kamena karličnog dela uretera ili kamena u intramularnom delu uretera (u ureteru na samom ulasku u mokraćnu bešiku), drobljenje pomoću lasera ili direktnim udarima pod kontrolom oka na svim nivoima uretera (ureteralna endoskopija). Posle odstranjenja kamena iz uretera preporučuje se kura povećane diureze uzimanjem velike količine tečnosti i dijetetski režim zavisno od hemijske analize kamena.

KAMERA (engl. chamber, lat. camera), komora. U anatomiji označava zatvoreni i jasno ograničeni prostor. K. anterior bulbi (engl. anterior c. of eye, lat. c. anterior bulbi), prednja očna komora. Ograničeni prostor ispunjen očnom vodicom koji se nalazi u prednjem delu očne jabučice, neposredno iza rožnjače, a ispred dužice i sočiva. Očna vodica dospeva u prednju iz zadnje očne komore proticanjem kroz zenicu, posle čega otiče ka perifernom, uglastom i kružno uobličenom delu dužično--rožnjačnom uglu (v. angulus iridokornealis); k. posterior bulbi (engl. posterior c. of eye, lat. c. posterior bulbi), zadnja očna komora. Uzani trouglasti prostor ispunjen očnom vodicom koji se nalazi u prednjem delu očne jabučice, neposredno iza irisa, unutra u odnosu na trep-ljasto telo i ispred sočiva i staklastog tela. Peri-ferni deo zadnje očne komore ispunjava mno-štvo trepljastih ili cilijarnih nastavaka koji stvaraju očnu vodicu. Zadnja i prednja očna komora komuniciraju preko zenice.

KAMFOR (engl. camphor), bezbojna ili bela kristalna supstanca ketonske strukture, karakterističnog mirisa i ukusa, izolovana iz zimzelenog drveta Cinnamonium camphora. Koristi se spolja, u formi mazila (linimenta), kao rubefacijens i blag analgetik. Intranazalna primena kamfora (dekongestiv) i unutrašnja upotreba (karminativ i ekspektorans) napuštene su zbog toksičnosti i nadražajnog svojstva.

KAMPIMETRIJA (engl. Bjerrum screen, tangent screen), metoda određivanja centralnog vidnog polja. Sastoji se od ekrana od crnog platna, 1 x 1 m ili 2 x 2 m, udaljenog od očiju 1 ili 2 m sa ucrtanim koncentričnim krugovima (5). Lekar na držaču uvodi belu markicu veličine 1 ili 2 mm od periferije ka fiksacionoj tački. Služi za određivanje centralnog skotoma i veličine slepe mrlje.

KAMPTODAKTILIJA (engl. camptodactyly), fleksiona kontraktura jednog ili više prstiju. Nasleđivanje je obično dominantno, a može se javiti i sporadično (minor malformacije).

KAMPTOMELIČNI SINDROM (engl. cam-ptomelic syndrome), kongenitalni sindrom koga karakterišu: povijenost tibije, hipoplazija rebara, lopatice i karlice, patuljast rast, makrocefalija sa isturenim čelom i pljosnatim profilom lica,

hipertelorizmom, mikrognatijom, rascepom nepca, laringotrahealnom malacijom, hidronefrozom, hipotonijom, smanjenom težinom novorođenčeta. Mnoga novorođenčad umiru pre 6. meseca posle rođenja obično od respiratornih oboljenja. Nazvan je i dentogenesis imperfecta.

KANAL (engl. canal, lat. canalis), v. kanalis.

KANAL RUČJA (engl. carpal canal, lat. canalis carpalis), v. kanalis karpalis.

KANALIĆ, v. kanalikulus.

KANALIKULUS (engl. small canal, lat. canaliculus), mali i izuzetno tanak kanal čiji su zidovi najčešće izgrađeni od vezivnog ili koštanog tkiva.

KANALIS (engl. canal, lat. canalis), kanal. Izdužena, tanka i cevasta struktura čiji su zidovi najčešće izgrađeni od vezivnog i koštanog tkiva. K. analis (engl. anal c., lat. c. analis), čmarni kanal. Završni i najkraći deo debelog creva koji se probija kroz međicu ili perineum. Pruža se od gornje ivice mišića podizača čmara (muskulus levator ani), odakle nastavlja čmarno crevo do čmarnog ili analnog otvora; k. ingvinalis (engl. inguinal c., lat. c. inguinalis), preponski kanal. Mekotkivni, koso postavljeni kanal, dug 4 - 5 cm, koji se nalazi u donjem delu prednjeg trbušnog zida. Nalazi se neposredno iznad unutrašnje polovine preponske veze i predstavlja jednu od slabih tačaka prednjeg trbušnog zida. Kroz preponski kanal kod muškarca prolazi semena vrpca, kod žena obla materična veza, a kod osoba oba pola bedreno-preponski živac (nervus ilioingvinalis); k. karpalis (engl. carpal c., lat. c. carpalis), kanal ručja. Koštano-vezivni kanal na prednjoj strani korena šake koji se nalazi pozadi vezice pregibača (retinakulum fleksorum) a ispred žleba ručja koji grade prednje, izdubljene strane kostiju ručja. Kroz ovaj kanal prolaze središ-nji živac i tetive mišića pregibača prstiju. Pritisak na središnji živac usled ekspanzivnog procesa unutar ovog kanala poznat je pod nazivom sindrom kanala ručja ili karpalnog kanala; k. optikus (engl. optic c., lat. c. opticus), vidni kanal. Koštani kanal koji se probija kroz koren malog krila klinaste kosti spajajući srednju lobanjsku jamu sa očnom dup-ljom. Kroz ovaj kanal prolaze vidni živac i očna arterija; k. pilorikus (engl. pyloric c., lat. c. pyloricus), deo pilorusa i ujedno suženi, završni deo želuca. Pilorični kanal nalazi se između piloričnog predvorja ili antruma i piloričnog otvora preko kojeg komunicira sa dvanaestopalačnim crevom. Granica između piloričnog predvorja i kanala nije morfološki precizno definisana; k. spinalis (engl. spinal c., lat. c. spinalis), v. kanalis vertebralis; k. vertebralis (engl. vertebral c., lat. c. vertebra-lis), kičmeni kanal. Središnji, koštani kanal koji se pruža čitavom dužinom kičmenog stuba. Pruža se od baze lobanje naniže a

nastaje spajanjem uzdužno postavljenih pršljenskih otvora. Lobanjska duplja i kičmeni kanal komuniciraju preko velikog potiljačnog otvora. U kičmenom kanalu nalaze se: kičmena moždina i njene ovojnice, korenovi kičmenih živaca, krvni sudovi i zadnja uzdužna veza kičmenog stuba.

KANALIZACIJA (engl. sewer), sistem pod-zemnih cevi i kanala kojima se odvode otpadne vode u urbanizovanim naseljima.

KANAMICIN (engl. kanamycin), antibiotik iz grupe aminoglikozida. Delotvoran uglavnom protiv infekcija uzrokovanih aerobnim, Gram-negativnim bakterijama (izuzev pseu-domonasa) i nekim sojevima stafilokoka i gonokoka; deluje baktericidno i na uzročnika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis). Primenjuje se parenteralno; ukoliko se kombinuje sa penicilinima ili cefalosporinima, savetuje se odvojeno ubrizgavanje. Ima sličan antibakterijski spektar i neželjene efekte kao gentamicin, ali češće izaziva centralna ošte-ćenja sluha. Preparati: Anamid, Kamycine.

KANDELA, cd (engl. candela), međunarodna (SI) jedinica za merenje intenziteta svetlosti.

KANDIDIJAZA (engl. candidiasis, monoliasis), grupa oboljenja izazvana gljivicama roda Candida (najčešće Candida albicans). Ova gljivica kolonizuje sluzokože (usta, gastrointestinalni trakt, genitalni organi žene), a znatno ređe dolazi do invazije dubokih tkiva i organa (u slučajevima pada otpornosti organizma i u toku različitih invazivnih dijagnos-tičkih i operativnih postupaka).

KANIBALIZAM (engl. canibalism), ljudož-derstvo.

KANILA (engl. cannula), trahealna kanila, cevčica od metala ili plastike koja se uvodi u traheju kroz traheostomu, kada postoji opstrukcija gornjih disajnih puteva (tumor, edem i dr.); plastični traheotomski tubus sa balo-n-čićem obezbeđuje zaptivanje i sprečava da regurgitirani želudačni sadržaj, saliva ili krv dospeju u traheju i pluća.

KANTARIDIN (engl. cantharidin), aktivni sastojak kantarida, španskih buba. Ako se proguta izaziva mučninu, povraćanje, nad-ražaj i zapaljenje u urogenitalnom traktu. Zbog ovog poslednjeg dobio je reputaciju

af-rodizijaka, a u stvari može da izazove ošte-ćenje bubrega sa fatalnim ishodom.

KANULA (engl. cannula), šuplja cev dizajnirana za inserciju u šupljine tela (npr. krvne sudove). Po uvođenju u krvni sud, kroz kanulu se uvode fiziološki rastvori i lekovi u organizam.

KANULIRANJE (engl. cannulation), insercija kanule u krvni sud.

KAOLIN (engl. kaolin), hidriatisani aluminijum silikat (lat. bolus alba), koristi se oralno za simptomatsku terapiju dijareja i lokalno za spravljanje obloga. Udisanje praha kaolina izaziva profesionalno oboljenje - kaolinizam.

KAOLINOZA, pneumokonioza od koje obolevaju radnici industrije keramike, porcelana, elektroindustrije, sejači i pakeri čistog kaolina itd. Na rendgenogramima pluća pri kaolinozi vidljive su ili diskretne mikronodularne pro-mene, raspoređene u svim plućnim poljima, ili veoma izražene nodularne promene koje mogu da konfluiraju i da daju konglomerate kao pri progresivnoj masivnoj plućnoj fubrozi s pleuralnim adhezijama i uvećanim hilusima. Razlike u rendgenskim nalazima objašnjavaju se različitom količinom slobodnog SiO2 u prašini.

KAP (engl. drop), određena količina tečnosti koja prilikom padanja ima sferni oblik; najmanja praktična jedinica kao mera za teč-nost.

KAPACITET (engl. capacity), maksimalna količina (ili broj) koji može biti sadržan ili primljen; individualne fizičke ili psihičke mogućnosti; u elektronici količina elektriciteta koju baterija (kondenzator) može da primi ili preda pri izvesnom naponu.

KAPACITET VEZIVANJA GVOŽĐ A (engl. iron-binding capacity), mera za količinu gvožđa koje se nalazi u apotransferinu. Ovaj prenosni plazmatski protein je obično zasićen 25 - 30%, što označava količinu serumskog gvožđa. Količina gvožđa koje može da se veže za apotransferin predstavlja tzv. ne-zasićeni (ili latentni) kapacitet vezivanja (UIBC). Obe vrednosti zajedno čine ukupni kapacitet vezivanja serumskog gvožđa (serumsko gvožđe + UIBC = TIBC).

KAPAČNI , v. palpebralni.

KAPAK (engl. eyelid, epigllottis, lat. palpebra, epiglottis), v. epiglotis, palpebra.

KAPAVAC, v. gonoreja.

KAPILAR (engl. capillary), najmanji i naj-brojniji krvni sudovi koji čine gustu mrežu između arteriola i venula. Zid kapilara se sastoji od endotela, bazalne lamine i malog broja adventicijalnih ćelija (pericita). Okruženi su tankom adventicijom, izgrađenom od mreže retikularnih i kolagenih fibrila. Njihova ukupna dužina iznosi neverovatnih 100.000 kilometara. Kapilari su zbog male brzine protoka (0,3 mm/s), velike ukupne površine (oko 300 m2), veoma tankih i permeabilnih zidova mesto razmene kiseonika, ugljen-dioksida i nutrijenata između krvi i tkiva. Na nivou kapilara sistemske cirkulacije svakoga dana se odfiltrira 20 l tečnosti u intersticijalni prostor od čega se 18 l reapsorbuje, a preostala 2 l se vraćaju u cirkulaciju preko limfotoka.

KAPILARIJAZA (engl. capillariasis), parazitska infekcija čoveka valjkastim crvima - nematodama iz roda Capillaria. Capillaria phillippinensis izaziva crevno oboljenje na Filipinima i Tajlandu a izvor zaraze su ribe koje žive u slatkim vodama, inficirane larvama ovog parazita. Capillaria hepatica ili dlakasti crv parazitira u spoljnu sredinu iz leševa glodara koji su bili inficirani. U jetri čoveka sreću se odrasli paraziti, mužjaci i ženke koje polažu jaja. Promene nastaju u vidu hepatitisa i tumoroznih promena, a dijagnoza se postavlja biopsijom jetre ili obdukcijom.

KAPILARNI (engl. capillary, lat. capillaris), onaj koji se odnosi na kapilar, v. kapilar.

KAPITATUM (engl. capitate, lat. capitatum), glavičast, onaj koji je glavičasto zaobljen.

KAPITULUM (engl. small head, lat. capitulum), glavica. Mala, glavičasto zaobljena struktura, najčešća u sastavu kostiju, pri čemu nosi malu zglobnu površinu za spoj sa susednom kosti.

KAPLJIČNI PUT (engl. droplet spread), prenošenje uzročnika zaraznih bolesti putem Fluggeovih kapljica koje dospevaju u vazduh iz respiratornog trakta kao rezervoara zaraze pri kijanju, kašljanju, govoru, smejanju i sl. Njihovim udisanjem infekcija se unosi u organizam zdrave osobe. Fluggeove kapljice se sastoje od vode, belančevina, mineralnih soli i mikroorganizama. Njihova veličina može biti različita, od 10 mikrona do 1 milimetra. Od veličine kapljica i brzine kojom su izbačene u spoljnu sredinu zavisi njihov domet, koji ne prelazi 2 metra. Pri kijanju se izbacuju velikom brzinom pa im je tako domet najveći. Mada se svi mikroorganizmi koji se nalaze u respiratornom traktu, rezervoaru infekcije, mogu preneti Fluggeovim kapljicama, njihova najveća uloga je u prenošenju uzročnika osetljivih u spoljašnjoj sredini.

KAPOSIJEV SARKOM (engl. Kaposi’s sarcoma, KS ), maligna bolest koja se sastoji od individualnih lezija uzrokovanih prekomer-nim rastom krvnih sudova. Manifestuje se bledo-crvenim bezbolnim čvorićima, najčešće na koži. Pre pojave epidemije AIDS-a, KS se javljao kod starijih ljudi, kod pacijenata kod kojih je izvršena transplantacija koji su primali kortikosteroidnu terapiju, i kao endemska bolest u delovima centralne Afrike i nekim mediteranskim zemljama i to sa relativno bezazlenim tokom. U slučaju AIDS-a, uzro-čnik KS je humani herpes virus tip 8 (HHV-8), a učestalost bolesti je povećana, tok agresivniji sa ranim širenjem kožnih promena i čestim pojavama lezija u unutrašnjim organima.

KAPREOMICIN (engl. capreomycin), antituberkulotik koji se koristi samo u vidu injekcija, i zato je nepodesan za duže lečenje. Nije registrovan u Jugoslaviji.

KAPSID (engl. capsid), proteinski omotač oko virusne nukleinske kiseline. Može da bude jednoslojan ili dvoslojan, a sastoji se od morfoloških jedinica, kapsomera, koje se elektronskim mikroskopom mogu videti na površini virusa.

KAPSOMERE (engl. capsomere), morfološke jedinice virusnog omotača. Sastoje se od više strukturnih jedinica sastavljenih od jednog ili više polipeptida.

KAPSULA (engl. capsule, lat. capsula), ča-hura. Tanka, široka i pljosnata tvorevina iz-građena od vezivnog, masnog ili hrska-vičavog tkiva koja pokriva, povezuje ili se umeće između pojedinih struktura ili organa. K. artikularis (engl. articular c., lat. c. articularis), zglobna čahura. Tanka, dvoslojna vezivna opna koja okružuje zglobne površine ograničavajući zglobnu šupljinu. Sastoji se od dva sloja

ili lista: spoljašnjeg ili vezivnog i unutrašnjeg ili sinovijalnog. Vezivni list (membrana fibroza), jeste čvrsta, beličasta i slabo rastegljiva opna koju pojačavaju zglobne veze. Sinovijalni list (membrana sinovijalis), jeste tanka, providna i elastična vezivna opna koja luči polutečni sadržaj - sinoviju, koja delimično ispunjava zglobnu šupljinu; k. eksterna (engl. external c., lat. c. externa), spoljašnja moždana čahura. Tanak sloj bele mase koji je umetnut između spoljašnje površine moždane ljuske ili putamena i moždanog bedema ili klaustruma. Sadrži uglavnom vlakna koja vode poreklo iz čeonog i temenog dela operkuluma moždanog ostrva (insula); k. interna (engl. internal c., lat. c. interna), unutrašnja moždana čahura. Masivan, lepezasto oblikovan sloj bele mase koji polazi iz različitih delova kore velikog mozga usmeren naniže prema velikomoždanim krako-vima. Na poprečnom preseku ima oblik tupog ugla otvorenog u polje. Sastoji se od tri dela: prednjeg kraka, kolena i zadnjeg kraka. Prednji krak se nalazi između glave repatog jedra i sočivastog jedra. Koleno se nalazi između prednjeg i zadnjeg kraka. Zadnji krak se sastoji od tri dela: talamolentiformnog, sublentiformnog i retrolentiformnog. Talamolentiformni deo se nalazi između talamusa i sočivastog jedra, sublentiformni ispod soči-vastog jedra, a retrolentiformni iza sočivastog jedra.

KAPSULE (engl. capsules), čahurice od želatina u koje se stavlja lek da bi se zaštitio od dejstva enzima u želucu, ili da bi se zaštitila sluznica želuca od nadražajnog dejstva lekova.

KAPSULITIS (engl. capsulitis), zapaljenje čahure, najčešće čahure zgloba u kojem postoje izražen bol i osetljivost, kako pri pokretima tako i na palpaciju. Pokreti u zahvaćenom zglobu su uvek značajno ograničeni zbog bola.

KAPTOPRIL (engl. captopril), ACE inhibitor koji se koristi za lečenje hipertenzije i insuficijencije srca. Preparati: Katopil, Zorkaptil.

KAPUT (engl. head, lat. caput), glava; 1. gornji deo tela u čiji sastav ulaze predeli lobanje i lica. Sadrži mozak i organe vida, sluha i ravnoteže, mirisa i ukusa; 2. istaknut i zaobljen deo kosti, tkivne strukture ili organa; k. epididymidis (engl. head of epididymis, lat. c. epididimis), glava pasemenika. Prednji, prošireni deo pasemenika koji je usađen duž gornjeg pola semenika. Sadrži početni izrazito izvijugan deo pasemeničkog kanala u koji se ulivaju izvodni kanalići semenika; k. pankreatis (engl. head of pancreas, lat. c. pancreatis ), glava gušterače. Prošireni, desni deo gušterače koji je okružen vijugama dvanaestopalačnog creva. Neposredno iza glave gušterače nalaze se važne organske strukture: portna vena, žučovod i donja šuplja vena.

KARAKTER (engl. caracter, personality ), re-lativno stalan način reagovanja, osećanja, mišljenja i htenja jedne

ličnosti; obeležja ličnosti koja je čine svojstvenom. Po tekućoj terminologiji odnosi se na sve psihološke crte pojedinca. U laičkoj terminologiji obično označava čvrsto integrisanu ličnost, otpornu na moralna i druga iskušenja.

KARANTIN (engl. quarantine), protivepidemijska mera, kojom se na određeno vreme odvajaju i nadziru ljudi, životinje i predmeti, za koje se sumnja da su zaraženi opasnim epidemijskim i infektivnim bolestima, a pre svega: kugom, kolerom, žutom groznicom, velikim boginjama, pegavcem i povratnom groznicom. Naziv je nastao u XV veku, od italijanske reči quaranta (četrdeset), pa su svi oboleli bili u izolaciji 40 dana, bez obzira na dužinu inkubacije. Izolacija putnika vrši se u pomorskim i rečnim lukama ili u tzv. sanitarnom kordonu, koji se nalazi uz državnu granicu ili okružuje područja epidemijskih ili endemskih bolesti. Izolacija leproznih boles-nika je preteča karantina. Među prvim gra-dovima u svetu koji su uveli karantin bio je Dubrovnik, 1377. godine, a u Srbiji postoji još u XVIII veku. Propisi su uvedeni u vreme prve vlade kneza Miloša (1829). Sanitarne i karantinske propise danas dala je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i oni se stalno usklađuju i usavršavaju. Razlikuju se: apsolutni ili potpuni k. , ograničenje slobode kretanja osoba izloženih zaraznoj bolesti tokom perioda koji ne prelazi najdužu inku-baciju za tu bolest, u cilju sprečavanja kontakta sa osobama koje nisu bile izložene; modifikovani k. , obuhvata selektivno, delimično ograničenje slobode kretanja, kontakata, obično na osnovu poznatih ili pretpostav-ljenih razlika u osetljivosti, a vezanih za opasnost širenja bolesti. Primeri su: zabrana deci da pohađaju školu, zadržavanje vojnih lica u kasarni itd. Ova mera obuhvata: a . zdrav-stveni nadzor tj. strogu medicinsku ili drugu kontrolu kontakata, u cilju brzog prepoznavanja infekcije ili bolesti, ali bez ograničavanja njihovog kretanja; b . segregaciju tj. izdvajanje dela pripadnika neke grupe, od ostalih, radi kontrole ili posmatranja (npr. sanitarnog kordona radi zaštite nezaraženih od zaraženih delova populacije).

KARBAHOL (engl. carbachol), holinergik (parasimpatomimetik) više postojan od acetilholina, koji se koristi posle operacije za lečenje pareze creva ili mokraćne bešike. Sve ređe se koristi lokalno kao kapi za oči u lečenju glaukoma. Neželjena dejstva su pre-znojavanje, nauzeja i nesvestica.

KARBAMAZEPIN (engl. carbamazepine), antiepileptik prvog reda za više oblika epilepsije, i snažan analgetik za lečenje neuralgije trigeminusa. Neželjena dejstva su vrtoglavica, nesiguran hod, pospanost, oštećenje kostne srži i promene krvne slike, usporavanje sprovođenja u srcu. Preparati: Karbapin, Maze-pine, Tegretol CR.

KARBAMID (engl. carbamide), diamid ug-ljene kiseline, CO(NH2)2; zvanični je mada retko korišćen naziv za ureu.

KARBAMINOHEMOGLOBIN (eng, carbaminohemoglobin), proizvod reakcije ami-no grupa hemoglobina sa ugljen-dioksidom (NHCOO-). Omogućava transport CO2 u krvi.

KARBAMOIL FOSFAT (engl. carbamoyl phosphate), značajan prekurzorski molekul, H2NCOPO32-, koji se koristi u biosintezi uree i pirimidinskih baza.

KARBENICILIN (engl. carbenicilline), sintetski penicilin za lečenje teških infekcija koje izaziva Pseudomonas aeruginosa, iako je aktivan i protiv drugih Gram-negativnih bakterija uključujući Proteus i Bacteroides fragilis. Odnedavno se umesto karbenicilina koristi aktivniji tikarcilin. Preparat: Pyopen.

KARBIDOPA (engl. carbidopa), inhibitor en-zima dopa-dekarboksilaza. Kombinuje se sa levodopom da bi se povećala njegova bioraspoloživost i efikasnost u lečenju Parkinsonove bolesti. Preparat: Sinemet.

KARBIMAZOL (engl. carbimasole), v. tiamazol.

KARBOCISTEIN (engl. carbocisteine), mu-kolitik, razlaže i smanjuje gustinu gustog sekreta u disajnim putevima i olakšava njegovo iskašljavanje. Koristi se kao pomoćni lek kod bronhitisa, bronhiektazija, bronhijalne astme. Preparati: Karbocistein, Mucody-ne.

KARBOKSIHEMOGLOBIN, HbCO (engl. carboxyhemoglobin), jedinjenje hemoglobina i ugljen-monoksida nastalo kovalentnim vezivanjem slično vezivanju između hemoglobina i O2. Ima 210 puta veći afinitet za hemoglobin od kiseonika, te njegovo vezivanje za hemoglobin dovodi do hipoksije i anoksije.

KARBOKSIHEMOGLOBINEMIJA (engl. carboxyhemoglobinemia), prisustvo karboksihemoglobina u krvi.

KARBOKSILAZA (engl. carboxylase), jedan od nekoliko enzima potklase karboksi-liaza (EC 4.1.1). Katalizuje

uklanjanje ugljen-dioksida iz karboksilatne grupe a-keto kiseline i drugih karboksilnih kiselina kao što su npr. piruvat i asparaginska kiselina.

KARBOKSIPEPTIDAZA (engl. carboxypeptidase), enzim iz roda hidrolaza (metalo-karboksipeptidaza, EC 3.4.17) koji hidrolizuje peptidnu vezu najbližu karboksilnom kraju polipeptidnog lanca pri čemu se oslobađa jedna aminokiselina i preostaje manji peptidni lanac. Ovi enzimi se nalaze u pankreasu i sadrže cink ili kobalt.

KARBONAT DEHIDRATAZA (engl. carbonate dehydratase), enzim koji pripada rodu liaza (karbonat hidro-liaza, EC 4.2.1.1) koja katalizuje reakciju CO2 + H2O = H2CO3. Uglavnom se nalazi u eritrocitima i bubrežnim parenhimskim ćelijama, sadrži cink i ima ulogu u prenosu CO2 iz tkiva do krvi i iz krvi do alveolarnog vazduha. Održava brzu ravnotežu između CO2 Û H2CO3 Û HCO3- u bubrezima. Naziva se i karbo-anhidraza.

KARBONIFIKACIJA (engl. charring), četvrti stepen opekotina (v. opekotina) koji nastaje usled dužeg izlaganja tela ili delova tela plamenu. Karakterišu je potpuno izumiranje i ugljenisanost mekih i/ili čvrstih tkiva. Kod ugljenisanih leševa ukočenost mišića nastaje usled dejstva visoke temperature i sledstvene koagulacije belančevina (engl. heat stiffening, heat rigor) i treba je razlikovati od mrtvačke ukočenosti (v. rigor mortis). U forenzičkoj praksi postavlja se pitanje zaživotnosti karbonifikacije (da li je osoba bila živa ili mrtva kada je dospela u plamen; v. zaživotna reakcija) i identifikacije ugljenisanog leša.

KARBOPLATIN (engl. carboplatin), citostatik, po efikasnosti sličan cisplatinu, ali manje toksičan. Koristi se za lečenje većeg broja solidnih tumora, naročito raka ovarijuma i testisa. Preparat: Carboplatin, Cycloplatin, Onkokarbin, Paraplatin.

KARBOPROST (engl. carboprost), pros-taglandin metil-PGF2a, koji stimuliše mate-ricu i u vreme kad nije osetljiva na oksitocin. Koristi se za izvođenje pobačaja u drugom trimestru. Preparat: Prostin 15M.

KARBUNKUL (engl. carbunculus), prostrana i veoma duboka flegmenozna, nekrotična upala potkožnog tkiva koja može dopreti sve do mišića. Lokalizuje se na vratu, leđima, trupu, retko na ekstremitetima, a razvija se u toku 7 - 10 dana, kao tvrd, dubok, bolan, nejasno omeđen infiltrat, koji dostiže veličinu dlana. Na

takvoj površini se stvaraju mali apscesi i kolikvacione nekroze. Javlja se kod osoba posle 40. godine života. Ostavlja dubok, nepravilan ožiljak.

KARCINOEMBRIOGENI ANTIGEN, CEA (engl. carcinoembryonic antigen), glikoprotein (RMM 200,000) koji luče gastrointestinalne ćelije fetusa starog 2 do 6 meseci, ali ne i normalne ćelije odraslog čoveka. Onkofetalni je antigen, javlja se kod nekih neoplazmi kao jedna od manifestacija neoplastične transformacije. Specifičan je antigen adenokarcinoma kolona. Brojni tumori, pre svega gastrointestinalnog i plućnog tkiva, produkuju CEA. Kao tumorski marker koristi se uglavnom za praćenje uspešnosti terapije kod kancera.

KARCINOGEN (engl. carcinogen), bilo koja supstanca sposobna da prouzrokuje nastanak malignih tumora kod živih tkiva, koja su izložena njenom dejstvu. Poznati karcinogeni su jonizujuće zračenje i mnoge hemikalije. Da bi došlo do nastanka malignog tumora pored dejstva karcinogena potrebna je i nasledna predispozicija. Često se pravi razlika između epigenetskih i genotoksičnih karcinogena. Epigenetski k ., karcinogen koji ne oštećuje direktno DNA, ali uzrokuje alteracije kao što su hormonalni poremećaji, imunosupresija ili hronično oštećenje tkiva što stvara predispoziciju za tumor; genotoksični k ., karcinogeni koji reaguju direktno sa DNA ili sa makromolekulima koji zatim reaguju sa DNA.

KARCINOGENEZA (engl. carcinogenesis), proces nastanka malignih tumora. Evolucija normalne ćelije u malignu. Prelazni period se označava kao prekanceroza ili premaligni stadijum.

KARCINOGENOST (engl. carcinogenicity), sposobnost ili tendencija za stvaranje karcinoma; kvalitet karcinogena.

KARCINOID (engl. carcinoid), maligni tumor sporog rasta poreklom od neuroendokrinih ćelija. Ove ćelije, produktima koje luče, mogu da redukuju amonijačne soli srebra, te otuda ime argentafinom. Devedeset procenata ovih tumora javlja se u digestivnom traktu (redom u tankom crevu, crvuljku, želucu, debelom crevu). Preostali se obično nalaze u bronhu ili u štitastoj žlezdi. Tumor luči materije koje deluju na mestu stvaranja i na glatke mišiće krvnih sudova i bronha. Razvoj metastaze dovodi do pojave karcinoidnog sindroma koji se manifestuje crvenilom lica, prolivom, pojavom otežanog disanja zbog grčeva bronha.

KARCINOIDNI SINDROM (engl. carcinoid syndrome), v. karcinoidni tumori.

KARCINOIDNI TUMORI (engl. carcinoid tumors), tumori koji potiču od argentafinih ćelija u digestivnom traktu ili žlezdama (v. apudomi), retko u bronhusima (bronhijalni karcinoidni adenom). Ovi tumori produkuju aktivne biološke supstance, kao što su serotonin i prostaglandini, dovodeći do tzv. karcinoidnog sindroma koji se ispoljava: crvenilom kože, glavoboljom, dijarejom, napadima gušenja slično astmi i ponekad oštećenjem desnog dela srca.

KARCINOM (engl. carcinoma, cancer), u najširem smislu bilo koji maligni tumor. Karcinom je maligni tumor porekla epitela, tkiva koje prekriva kožu i površinu unutrašnjih organa. Može da se javi u bilo kom tkivu koje ima epitelne ćelije. U zavisnosti od vrste epitelnih ćelija pojedini organi mogu imati više vrsta karcinoma (npr. adenokarcinom, skvamozni ili planocelularni karcinom).

KARCINOMATOZA (engl. carcinomatosis), rasejanje karcinoma po nekom organu ili šupljini, javlja se u odmaklim fazama bolesti. Rasejanje se javlja putem krvi i limfe. Najčešće se govori o karcinomatozi pluća, trbušne duplje i plućne maramice.

KARCINOM BAZALNIH ĆELIJA (engl. basal cell carcinoma), maligni tumor epitela kože koji nastaje iz ćelija bazalnog sloja površinskog omotača kože i dodatnih struktura npr. folikula dlake. Građen je od relativno slabo diferentovanih ćelija bazalnog sloja. Dovodi do lokalne destrukcije, a veoma retko daje udaljene metastaze.

KARCINOM BUBREGA (engl. kidney cancer), maligni tumor koji nastaje od ćelija savijenih kanalića bubrega kod bolesnika čiji su hromozomi često izmenjeni. Predstavlja 5% od svih karcinoma i 12% od urogenitalnih karcinoma kod čoveka. Dva puta je češći kod muškaraca. Tumor se pojavljuje u 50-im godinama starosti sa tri klasična simptoma: bezbolnom hematurijom, slabinskim bolom koji je čest kod poodmaklih tumora i palpatorno uvećanim bubregom. Prvi znaci tumora često mogu biti varijabilni: umereno povišena, dugotrajna telesna temperatura, anemija ili suprotno poliglobulija, arterijska hiperten-zija. Karcinom bubrega je adenokarcinom (nazvan Grawitzov tumor). Razvija se sporo. Da bi dostigao veličinu od 3 do 5 cm potrebno je više godina. Može dati udaljene metastaze: u pluća, kosti, jetru, mozak. Metastaze mogu biti hirurški odstranjive. Koristan dijagnostički znak je ubrzana sedimentacija eritrocita. Dijagnoza se postavlja pomoću ultrazvuka ako je tumor veći od 2 cm, ekskretorne urografije (pokazuje deformitet bubrega i njegovog kanalnog sistema), kompjuterizovane tomografije (pokazuje ne samo leziju već i njenu ekstenziju - proširenje). U slučaju sumnje na male tumore, arteriografija može biti korisna. Metastaze treba da budu pronađene da bi se odredio stadijum bolesti. Jedino efikasno lečenje je hirurško, odstranjenje bubrega i njegove okoline

(proširena nefrektomija), sa odstranjenjem susednih limfnih žlezda. Preparat treba pregledati mikroskopski. Tumor je najčešće sastavljen od svetlih ćelija. Lošu prognozu označavaju anomalije ćelijskih jedara, zahvaćenost krvnih sudova i limfnih žlezda. Najviše 15% obolelih proživi deset godina sa karcinomom bubrega. Latentni tumori 2 - 3 cm u dijametru često se otkrivaju ultrazvučno i odstranjuju pomoću parcijalne nefrektomije (odstranjenje dela bubrega). Ukoliko je jedna metastaza otkrivena i nju treba hirurški odstraniti. Kod veoma veli-kih tumora treba uraditi embolizaciju renalne arterije. Kod multiplih metastaza treba po-kušati sa hemioterapijom, koja ne uspeva kod kasno otkrivenih tumora. Primećena je privremena regresija tumora primenom interferona i interleukina.

KARCINOM DOJKE (engl. breast cancer, carcinoma ), maligni tumor dojke, najčešći tumor kod žena. U početnim stadijumima retko je praćen bolom i jedini znak mu je tvrdina koja raste. Kasnije se mogu javiti deformacije dojke, promene po koži (koža poput pomorandžine kore), uvlačenje bradavice, krvava sekrecija iz bradavice, uvećane limfne žlezde u pazuhu i iznad ključne kosti.

KARCINOM JETRE (engl. liver, hepatocellular carcinoma ), maligni tumor jetre. Najčešći je u pojedinim tropskim predelima. Dovodi se u vezu sa hroničnim B hepatitisom, cirozom jetre i uzimanjem hrane bogate alfatoksinom (produkt gljivice Aspergillus flavus). Spada u grupu tumora koji su najmanje osetljivi na citostatike i zračenje.

KARCINOM OVSENIH ĆELIJA (engl. oat cell carcinoma), v. karcinom sitnih ćelija.

KARCINOM PLUĆA (engl. lung cancer), zloćudni tumor u plućima, koji se najčešće javlja kod pušača. Vodeći je uzrok smrtnosti muškaraca i drugi među uzrocima smrti žena. Incidencija (učestalost javljanja) karcinoma pluća je u porastu. Pri postavljanju dijagnoze samo 20% bolesnika ima lokalno ograničenu bolest, 25% ima metastaze u regionalnim limfnim čvorovima i 55% ima udaljene metastaze. Petogodišnje preživljavanje kod bolesnika sa lokalizavonom bolešću iznosi kod muškaraca oko 30%, a kod žena oko 50%. Stoga su primarni karcinomi pluća značajan zdravstveni problem, sa lošom prognozom. Četiri vrste karcinoma obuhvataju 95% svih primarnih tumora pluća. To su: skvamozni ili epidermoidni karcinom, karcinom sitnih ćelija („oat cell“), adenokarcinom i karcinom krupnih ćelija („large cell carcinoma“). Ova četiri ćelijska tipa karcinoma imaju različit tok bolesti i odgovor na terapiju, pa je neophodno postaviti tačnu dijagnozu od koje zavisi dalje lečenje.

KARCINOM SITNIH ĆELIJA (engl. small cell carcinoma), tumor pluća visokog malignog potencijala. Tumorske ćelije su sitne, tamno prebojene, sa oskudnim ćelijskim sadržajem, okruglog, ovalnog ili vretenastog oblika. Mnogo

je češći kod pušača. Vrlo rano daje metastaze što znatno otežava lečenje, iako je tumor osetljiv na citostatike i zračenje. Često je hormonski aktivan, a najčešće luči hormon koji stimuliše koru nadbubrežne žlezde (ACTH).

KARCINOM SKVAMOZNIH ĆELIJA (engl. squamous cell carcinoma), planocelularni karcinom, nastaje iz slojevitog epitela. Histološkim pregledom često se uočavaju međućelijski mostovi i orožavanje.

KARCINOM ŽELUCA (engl. gastric, sto-mach cancer, carcinoma ), maligni tumor porekla epitela želuca. Bolest koja se češće javlja kod starijih i to sa nespecifičnim sim-ptomima tako da se retko otkriva u ranim stadijumima. Najčešće je praćen novonastalim bolom u gornjim partijama trbuha ili osećajem neprijatnog pritiska, neobjašnjivim povraćanjem sa primesama krvi i pojavom crne stolice. U ranim stadijumima leči se hirurški odstranjivanjem želuca, a u odmaklim citostaticima i zračenjem.

KARCINOSARKOM (engl. carcinosarcoma), redak tumor vrata i tela materice sastavljen od mešavine različitih tipova ćelija, adenokarcinoma i sarkoma. Tkiva porekla mezoderma (vrsta embrionalnog tkiva od koga nastaju potporni organi) kao što su kost, hrskavica ili poprečno-prugasti mišići mogu se naći u ovom tumoru.

KARD-, KARDI-, KARDIO(engl. card-, cardi-, cardio-), prefiks koji se odnosi na srce.

KARDIAK AREST (engl. cardiac arest), v. srčani zastoj.

KARDIJA (engl. heart, lat. kardia), 1. srce ili predeo srca; 2. ulazni otvor želuca (ostijum gastrikum); 3. ulazni deo želuca (pars kardijaka gastris).

KARDIOFACIJALNI SINDROM (engl. cardiofacial syndrome ), sindrom unilateralne facijalne slabosti koja može biti povezana sa defektima na srcu; sa licem često asimetrič-nim u miru, ustima jednostrano povučenim nadole, što pri govoru dovodi to iskrivljenosti usnog otvora jer se aktivira oslabeli depresor usne; kardiovaskularni defekti su širokog spektra u vidu duktusa arteriosusa persistensa, pulmonalne stenoze ili atrijalnog, ventrikularnog ili septalnog defekta. Mogu biti uključene razne abnormalnosti centralnog nervnog

sistema, koštanog tkiva, gastrointestinalnog trakta i ostalih organa i sistema. Naziva se i Caylerov sindrom.

KARDIOFASCIJALNI SINDROM (engl. cardiofascial syndrome ), hereditarni sindrom koji se nasleđuje autosomno dominantno. Kombinacija je defekata ventrikularne pregrade i plućne stenoze praćene uzanim licem i mikrognatijom, visokim, uzanim nosem sa isturenom pregradom, mikrostomom, ka vratu pomerenim ušnim školjkama i manjim deformacijama šaka i stopala. Vrlo često javljaju se dolihocefalija, ublažene mongoloidne palpebralne fisure, visoko nepce, progenija, kifoza. Naziva se i Rabenhorst.

KARDIOGRAF (engl. cardiograph), kardiograf, v. elektrokardiograf.

KARDIOGRAFIJA (engl. cardiography), upisivanje rada srca električnim instrumentima kao što su elektrokardiograf i utrazvuk.

KARDIOGRAM (engl. cardiogram), grafički zapis rada srca. V. elektrokardiogram.

KARDIOINHIBICIJA (engl. cardioinhibitory), usporavanje rada srca.

KARDIOLOGIJA (engl. cardiology), nauka o bolestima srca, odnosno grana medicine koja se bavi bolestima srca, krvnih i limfnih sudova. Posebno, bolestima arterija, vena i limfnih sudova bavi se još uža grana kardiologije koja se zove angiologija, u kojoj se kao posebno važno područje izdvajaju bolesti krvnih sudova ekstremiteta, koje se zajedničkim imenom nazivaju bolestima periferne cirkulacije. Kao veoma razvijena grana medicine, danas se kardiologija bavi zastupljenošću (epidemiologijom) i kretanjem kardiovaskularnih oboljenja, uzrocima njihove pojave i razvoja, faktorima rizika, prekursorima bolesti, trigger (okidačima) faktorima, mehanizmima nastanka (patogenezom), njihovom kliničkom slikom, dijagnozom, diferencijalnom dijagnozom, komplikacijama, prognozom, predskazateljima naprasne smrti, najširom prevencijom, izborom najboljih načina lečenja. U okviru kardiologije danas su posebno razvijene grane: preventivna kardiologija (koja izučava sprečavanje pojave i razvoj bolesti, rano otkrivanje i lečenje, rehabilitaciju poje-dinca i čitave nacije), urgentna kardiologija (prehospitalna i hospitalna, koje se bave urgentnim stanjima u kardiologiji), molekularna kardiologija, koja se bavi izučavanjima razvoja bolesti na molekularnom i ćelijskom nivou, dečja kardiologija, koja se bavi kardiovaskularnim bolestima dečjeg uzrasta. Unutar kardiologije kao

dijagnostičke metode posebno su se razvile dve grupe metoda: neinvazivne (elektrokardiografija, ehokardiografija, vektorkardiografija, doppler, holter monitoring, testovi opterećenja i dr.) i invazivne (korona-rografija, angiografija, kateterizacija levog i desnog srca i dr. koje uključuju radionuklidne metode, bez i sa testovima opterećenja). Po-red veoma razvijene medikamentozne terapije i uvođenja sve više i sve boljih visokoefektivnih lekova, koje izučava kardiološka farmakoterapija, razvijene su i elektrofizi-ološke metode lečenja, uz primenu pacemakera i kardioverzije, elektrostimulacije i defibrilacije, kao i kardiohirurške metode lečenja (kojima se bavi uža medicinska grana - kardiohirurgija).

KARDIOMIOPATIJA (engl. cardiomyopathy), prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, to su bolesti miokarda udružene sa njihovom disfunkcijom, pri čemu se razlikuju tri tipa disfunkcija srčanog mišića i restrikcija miokarda. Kod nekih drugih kardiomiopatija, ili u pojedinim fazama razvoja bolesti, navedene morfološke grupe mogu se preklapati (kombinovati u isto vreme). Razlikuju se primarne (uglavnom nepoznate etiologije) i sekundarne ili specifične kardiomiopatije. Od primarnih kardiomiopatija (na osnovu obeležja njihove disfunkcije) najznačajnije su: dilataciona (kongestivna) kardiomiopatija, hipertrofična kardiomiopatija, restriktivna kardiomiopatija, aritmogena kardiomiopatija desne komore i nekvalifikovane kardio-miopatije. U sekundarne ili specifične kardiomiopatije ubrajaju se bolesti srčanog mi-šića, udružene sa specifičnim srčanim ili sistemskim oboljenjima. Najznačajnije speci-fične kardiomiopatije su: ishemijska, hiper-tenzivna, peripartalna, infektivna (česta u Chagasovoj bolesti). Neki autori govore i o valvularnim kardiomiopatijama (koje se jav-ljaju, odnosno razvijaju u toku hemodinamskih poremećaja u stečenim i urođenim srčanim manama). Ipak, većina autora ne ubraja ih u kardiomiopatije, već ih smatra strukturnim i organskim promenama u razvoju odgovarajućih srčanih mana. Sekundarne kardiomiopatije javljaju se i kao pridružena stanja u nizu različitih bolesti: u sistemskim bolestima vezivnog tkiva; u toku hipersenzitivnih i toksičnih reakcija i dr. organizma. U cilju verifikacije etiološke autentičnosti svake od ovih kardiomiopatija, pored iscrpne i bri-žljivo uzete anamneze i detaljnog kliničkog nalaza disfunkcije srčanog mišića, značajnu pomoć u dijagnozi prirode kardiomiopatije pružaju: EKG, ehokardiografija, RÖ radionuklidne metode i kateterizacija srca. U razvijenoj fazi bolesti, poseban klinički zna-čaj imaju komplikacije ovih kardiomiopatija (među kojima su najznačajnije: srčani zastoj, maligni poremećaji srčanog ritma, srčana insuficijencija, tromboembolije), koje dovode do naprasne srčane smrti.

KARDIONATRIN (engl. cardionatrin), v. natriurezni peptid.

KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA (engl. cardiopulmonary resuscitation), skup postupaka i mera u cilju oživljavanja kod akutnog zastoja srca a koje podrazumevaju: oslobađanje disajnog puta, izvođenje arteficijelne ventilacije, izvođenje spoljne ili unu-trašnje direktne masaže srca, davanje odre-đenih medikamenata i izvođenje elektrote-rapije - defibrilacije ili elektrostimulacije (pejsinga).

KARDIOPULMONALNA SMRT (engl. cardiopulmonary death), „ireverzibilno ošte-ćenje cirkulacije i respiratorne funkcije“. Gubitak ovih funkcija utvrđuje se klinički, a može da se koristi i EKG. Ireverzibilnost podrazumeva da treba posmatrati pacijenta u odgovarajućem vremenskom periodu, procenjivati terapiju ili i jedno i drugo. Prestanak cirkulacije i respiracije i smrt mozga su u međusobnoj zavisnosti. Naime, prestanak cirkulacije i respiracije neizbežno prouzrokuje moždanu smrt i obratno. Prema tome, moždana smrt postoji ako je njome neizbežno prouzrokovan prestanak cirkulacije i respiracije. Iz toga sledi i ova definicija: smrt je smrt mozga koja dovodi do neizbežnog gubitka vitalnih funkcija cirkulacije i respiracije.

KARDIOSPAZAM (engl. cardiospasm), grč sfinktera kardije želuca.

KARDIOTOKOGRAFIJA, CTG (engl. fetal heart rate monitoring), metoda praćenja stanja ploda u trudnoći i porođaju istovremenim registrovanjem srčanih otkucaja ploda i materičnih kontrakcija majke. Uredan nalaz ukazuje na dobro stanje i kondiciju ploda. Njome se ispituju metabolička i respiratorna rezerva fetoplacentne jedinice koja kompenzuje porođajnu hipoksiju (manjak kiseonika) i acidozu. Pri proceni zapisa treba voditi računa o osnovnoj (bazalnoj) srčanoj frekvenciji, oscilacijama i promeni srčane frekvencije u odnosu na porođajne kontrakcije i pokrete ploda. Sve dok mehanizmima adaptacije plod odoleva hipoksiji, CTG zapis i amnioskopski nalazi su uredni. Kada su mogućnosti adaptacije iscrpljene, javlja se patološki CTG zapis, što je znak da porođaj treba što pre završiti.

KARDIOVASKULARAN (engl. cardiovascular), označava blisku vezu između srca i cir-kulacionog sistema (arterija, arteriola, kapilara, venula i vena).

KARDIOVASKULARNI SISTEM (engl. cardiovascular system), srčano-sudovni sistem koji sačinjavaju srce (zadatak mu je da ispumpava krv) i cirkulacijski sistem, koji čine krvni sudovi (arterije, vene i limfni sudovi). Srce sa svojom levom i desnom stranom (polovinom), koje imaju po jednu pretkomoru i komoru, povezano je sa cirkulacijskim sistemom, tako da zajedno formiraju tzv. sistemsku cirkulaciju (koju čine leva komora, aorta, arterije, arteriole, sistemski kapilari, venule, vene, gornja i donja šuplja vena i desna pretkomora) i plućnu cirkulaciju (koju čine desna komora, plućna arterija, plućni kapilari, venule, plućne vene i leva pretkomora). Kardiovaskularni sistem snabdeva tkiva kiseo-nikom i hranjivim materijama, a ostvaruje se tako što srce kao mišić, miokard, uz specijalizovani sprovodni sistem, fibrozni skelet i perikard, ispumpava (istiskuje) krv i to sa određenim volumenom i pritiskom punjenja, kao i pritiskom istiskivanja. Tako preko arterijskog sistema do kapilara doprema kiseonik i hranljive materije, a odatle preuzima štetne produkte metabolizma i putem venula i vena vensku krv

doprema do desne polovine srca („desno srce“), koja se dalje doprema u plu-ćnu cirkulaciju, gde se obogaćuje kiseonikom i kao arterijska krv dospeva u levu polovinu srca („levo srce“). To se tokom života ne-prekidno ponavlja dok srce funkcioniše. Osnovne radne karakteristike srca su udarni minutni volumen i minutni volumen srca (pro-izvod između udarnog volumena srca i srčane frekvencije u minuti).

KARDIOVERZIJA (engl. cardioversion), preobraćanje odsutnog ili nenormalno brzog ritma u normalan srčani ritam primenom DC (direct current) šoka, pomoću specijalnih aparata (defibrilatora). DC šok se efikasno koristi u kliničkom radu u lečenju komorskih (maligne prirode) tahikardija brze frekvencije i praćenih kardiovaskularnim kolapsom (kao što su: brza ventrikularna tahikardija, komorski flater i komorska tahikardija). Pošto preko kliničke smrti vode ka naprasnoj srčanoj smrti ove su aritmije srca označene kao „maligni“ poremećaji srčanog ritma. Ako se kardiover-zija obavi promptno i blagovremeno nastanak kliničke smrti je reverzibilan (kod srčanog zastoja uzrokovanog ovim aritmijama). Kardioverzija je upotreba kratkotrajnog elek-tričnog šoka preko elektroda postavljenih na grudnom košu radi prekidanja brzog ritma srca (maligne tahikardije). Da bi se ona izvela jedna elektroda se postavlja na predeo vrha srca, a druga desno, na gornji deo sternuma. Primenom elektrošoka jednosmerne struje (DC-direct current) depolariše se miokard i prekida tahikardija, odnosno tahiaritmija. U zavisnosti od tipa tahikardije (atrijalna fibrilacija, paroksizmalna supraventrikularna tahikardija) jačina obično iznosi 25 - 50 J; kod atrijalne fibrilacije i ventrikularne ta-hikardije i više, tj. 50 - 100 J. Ukoliko je primena DC šoka neefikasna (npr. kod ventrikularne tahikardije), odmah se ponavlja DC šok jačeg stepena. U cilju defibrilacije srca, kod ventrikularne fibrilacije, primenjuje se asin-hroni DC šok jačine 200 J. Ukoliko je i on bezuspešan, ponavlja se šok iste jačine, a potom (prema potrebi) najjači od 360 J i dodaje xylocain od 100 mg. Ako je bezuspešan prethodni, ponavlja se DC šok jačine 360 J. U slučaju zastoja srca (asistolija, na monitoru EKG-a se registruje ravna linija), posle DC šoka primenjuje se spoljna masaža srca i intravenski dodaje: adrenalin 1 mg i.v. i/ili atropin 2 mg i.v. Kod ventrikularne tahikardije, pretkomorskih tahikardija i tahiaritmija, posle kratkotrajne anestezije, primenjuje se sinhroni DC šok, odnosno kardioverzija. I obratno, u slučaju srčanog zastoja AICD može da funkcioniše i kao pejsmejker (pace-maker). Ovo dostignuće predstavlja revolucionarnu mogućnost u lečenju malignih poremećaja srčanog ritma, naročito kod odabrane populacije sa rizikom od naprasne smrti ili kod onih koji su već bili u kliničkoj smrti zbog malignih poremećaja srčanog ritma i srčanog zastoja. Istovremena ugradnja kardiovertera i defibrilatora svodi incidenciju naprasne smrti na minimum. Poslednjih decenija primenom endokardijalnog električnog šoka male jačine uspeva se prekinuti ventrikularna tahikardija ili ventrikularna fibrilacija. Danas je moguća, slično pejsmejkeru, i bez otvaranja grudnog koša, potkožna ugradnja kardiovertera - defibrilatora (AICD ili venskim putem uvode se elektrode u desno srce). Kardioverter uspešno „prepoznaje“ maligne poremećaje srčanog ritma i, u zavisnosti od tipa aritmije, automat-ski primenjuje prethodno pripremljen program, davanjem endokardijalnog šoka male jačine ili, prema potrebi, jačine 25 - 30 J. Uspostavljanje normalnog ritma srca primenom DC šoka, prilikom intervencije kod srčanog zastoja izazvanog malignim pore-mećajima srčanog ritma, potpomaže se i odr-žava i drugim merama kardiopulmonalnocerebralne reanimacije ili resustitucije (CPCR).

KARDITIS

(engl. carditis), v. pankarditis.

KARIJES (engl. caries), 1. propadanje ili smrt molekula kosti; kost postaje razmekšana, bezbojna, porozna. Praćen je hroničnim zapaljivim procesom periosta, pokosnice i okolnog tkiva formirajući tvrde apscese, ispunjene sirastom tečnošću, sličnoj gnoju, neprijatnog zadaha, koja se fistulom uporno probija kroz meke delove da bi iscurila u spoljnju sredinu ili u neku šupljinu; 2. Karijes zuba (engl. tooth decay, lat. caries dentis), progresivna destrukcija tvrdih zubnih tkiva usled demineralizacije. Veoma često obolje-nje čoveka, karakteristično po ograničenim razaranjem kalcificiranog tkiva. Započinje dekalcifikacijom gleđi na površini zuba, nastalom enzimskom lizom organske strukture. Dovodi do stvaranja šupljine u zubu koja, ako ostane van kontrole, probija gleđ i dentin i nekada stiže do zubne pulpe. Razvija se najčešće na površini zuba ispod dentalnog plaka, tvorevine nastale zadržavanjem delova hrane, odnosno ugljenih hidrata, zajedno sa bakterijama. Postoje statični, neprogresivni karijes, na ogoljelim vratovima zuba i kontaktni, na dodirnim tačkama, površinama zuba ili restorativnog materijala. Od mnogih teorija o nastanku karijesa danas je najprihvatljivija ona po kojoj karijes nastaje demineralizacijom otkrivenih delova, najčešće krunica zuba, delovanjem organskih kiselina proizvedenih tokom bakterijske (streptococcus mutans) fermentacije ishranom unetih ugljenih hidrata. Početni karijes gleđi (engl. incipient dental caries), gleđ je mutnobele boje, kredasta, ali kontinuitet nije prekinut. U ovoj fazi karijesa moguća je potpuna remineralizacija (reverzibilan proces). Ukoliko se ne isključi uzrok bolest napreduje i dolazi do dezintegracije površine gleđi; akutni k. (engl. rampant caries, lat. caries acuta, caries florida, caries humida), k. koji se iznenada pojavi na više zuba, brzo napreduje, karijesni dentin je bele boje, vlažan, skida se u velikim komadima, brzo prodire prema pulpi i daje komplikacije na pulpi. Češće se javlja u mladih osoba i na mlečnim zubima; hronični k. (engl. arrested dental caries, lat. caries chronica ili caries sicca), karijes sporo napreduje, dugo traje, više se prostire u širinu nego u dubinu, karijesni dentin prebojen mrkim ili skoro crnim bojama, češći je u starijih osoba; k. cementa ili k. korena (engl. senile dental caries, lat. caries cementi), javlja se kod starijih osoba u kojih dolazi do povlačenja desni i ogoljavanja korena zuba. Karijes se javlja na cementu, obično na aproksimalnim stranama zuba; sekundarni k. ili rubni k. ili rekurentni k. (engl. secondary dental caries, lat. caries secundaria), javlja se na rubu ispuna i kaviteta kao posledica nepravilne rubne i finalne obrade; recidirajući k. ili rezidualni k. (engl. residual dental caries, lat. caries recidivans ), karijesna lezija se širi ispod ispuna kao posledica zaostalih karijesnih masa u dentinu; cirkularni k. (engl. baby bottle caries,lat. caries cirkularis), poseban oblik karijesa, karakterističan za mlečne zube. Javlja se neposredno po nicanju mlečnih zuba kao posledica loših navika u ishrani (zašećerena voda, sokovi, kašasta neabrazivna hrana, laže umočene u šećer, med, ishrana bočicom sa cuclom u toku noći). Karijesna lezija se javlja kružno oko zuba uz desni, vrlo brzo napreduje, dovodi do potpune destrukcije zahvaćenih zuba, bolova i infekcija. Sinonimi: mela-nodontia, odontoclasia, melanosis dentis, night bottle syndrom, bottle mouth syndrom, nursing mouth.

KARIJES INDEKSI , pokazatelji rasprostra-njenosti karijesa. IZO, indeks zdravih osoba (engl. caries free index), stopa (procenat) zdravih osoba u određenoj populacionoj grupi (bez karijesnih, izvađenih i plombiranih zuba). ISO, indeks saniranih osoba , procenat zdravih i saniranih (bez slobodnog, nesaniranog

karijesa) u određenoj populacionoj grupi. KIO, indeks obolelih osoba , procenat osoba sa makar jednim obolelim (karijesnim, izvađenim ili plombiranim) zubom. KIP, prosečni karijes indeks , prosečan broj karijesnih, izvađenih i plombiranih zuba u odre-đenoj populacionoj grupi. Ovaj indeks je jednostavan za praćenje, ilustrativan i često se koristi za evaluaciju efekata programa preventivne stomatološke zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ga preporučuje za merenje stepena rasprostranjenosti karijesa u različitim regionima i zemljama i to: I stepen - vrlo niska (KIP 0,0 - 0,9 = zelena boja); II stepen - niska (1,0 - 2,4 = plava boja); III stepen - umerena (2,5 - 3,8 = žuta boja); IV stepen - visoka (3,9 - 5,5 = crvena boja) i V stepen - vrlo visoka (5,6 i više = smeđa boja). Prosečne vrednosti karijesa u našoj zemlji u 1998. godini su nešto ispod 4,0, odnosno na granici umerenih i visokih vrednosti. GPK, godišnji priraštaj karijesa, predstavlja incidenciju, prosečan broj novootkirivenih karijesnih, plombiranih i izvađenih zuba kod jedne osobe ili u određenoj populacionoj gru-pi u toku jedne godine.

KARIOCIT (engl. karyocyte), ćelija koja ima diferencirano jedro.

KARIOGAMIJA (engl. karyogamy), fuzija dva jedra obično se odnosi na jedra gameta tokom oplođenja.

KARIOKINEZA (engl. karyokinesis), deoba jedra u telesnoj eukariotskoj ćeliji, koja omogućava potpuno ravnomernu podelu naslednog materijala i formiranje dve ćerke ćelije, koje imaju isti broj hromozoma kao i majka ćelija. Prethodi joj replikacija - udvajanje molekula DNK u interfazi, tako da svaki hromozom ulazi u deobu sa dve identične sestrinske hromatide. Kariokineza može da se podeli u 4 faze: profaza , kada dolazi do spiralizacije i kondenzacije hromozoma; meta-faza , kada se hromozomi postavljaju u ekvatrorijalnu ravan deobnog vretena, povezujući se u nivou centromera sa nitima vretena; anafaza , kada se dele centromere i sestrinske hromatide udaljavaju ka suprotnim polovima vretena (ćelije); telofaza , kada se formiraju nova jedra. Kariokineza zajedno sa deobom citoplazme (citokineza) čini ćelijsku deobu - mitozu.

KARIOLIMFA (engl. karyolympha), nukleoplazma. V. jedro.

KARIOTIP (engl. karyotype), hromozomska konstitucija organizma (jedinke). Formula normalnog humanog kariotipa je 46 XX (ženski pol), odn. 46 XY (muški pol). Termin se takođe koristi za fotomikrografiju hromozoma jedne jedinke (ćelije) koji su standardno klasifikovani prema veličini, obliku i broju. Tako u humanom kariotipu postoje 22 para autozoma i jedan par polnih hromozoma, svrstanih u 7 grupa, označenih od A do G.

KARIOZOM (engl. karyosome), feulgen pozitivno (reakcija na DNK) telašce vidljivo u oociti drozofile tokom određenih stadijuma profaze mejoze.

KARLIČNA KOST (engl. hip bone, lat. os co-xae), v. os kokse.

KARLIČNA PREGRADA (engl. pelvic diaphragm, lat. diaphragma pelvis), v. dijafragma pelvis.

KARLIČNI GANGLION (engl. pelvic ganglion, lat. ganglion pelvicum), v. ganglion pelvikum.

KARLICA (engl. pelvis), 1. masivan koštani prsten koji obrazuju karlične kosti koje se spajaju sa krsnom i trtičnom kosti. Uloga joj je da prenosi težinu tela s kičmenog stuba na kostur noge, da omogući pripoj snažnim mišićima i da štiti unutrašnje organe. Ovaj koštani prsten podeljen je kružnim koštanim grebenom, graničnom linijom (linea terminalis), na veliku, pelvis major i malu, pelvis minor karlicu; 2. bilo koja šupljina koja izgledom podseća na posudu, npr. bubrežna k. V. pelvis.

KARMUSTIN (engl. carmustine BCNU), alki-lirajući agens koji se koristi za lečenje mijeloma, limfoma i tumora mozga. Posebno je toksičan za bubrege i može da izazove fibrozu pluća. Preparat: BiCNU.

KARNITIN (engl. carnitine), L-3-hidroksi-4-(trimetilamonijum) butirat, jedinjenje koje služi kao prenosilac acil-grupa pri njihovom transportu kroz unutrašnju mitohondrijalnu membranu i uravnotežavanju acil CoA sa obe strane membrane.

KAROTEN (engl. carotene), jedan od četiri izomerna pigmenta (a-, b-, g-, i d-) karotena koji mogu da budu ljubičasti, crvenožuti i žuti, a nalaze se u voću i povrću. Nezasićeni su alifatični ugljovodonici, rastvorljivi u mastima koji se enzimskim putem u intestinalnom zidu i u jetri životinja prevode u vitamin A. b--karoten je najveći prekurzor (provitamin) vi-tamina A kod čoveka.

KAROTIDNO TELO

(engl. carotic body, lat. glomus caroticum ), hemijski receptor; bogato vaskularizovano telašce, paraganglion, na bifurkaciji obe zajedničke karotidne arterije, u blizini karotidnog sinusa. Struktura: 1. fina vezivna kapsula; 2. parenhim se sastoji od grupica i traka, specifičnih granularnih, hromafinih, glomusnih ćelija tip I, oko kojih se nalaze negranularne glomusne ćelije tip II; 3. bogata mreža sinusoidnih kapilara; 4. eferentna nervna vlakna poreklom od n. glosofaringeusa i postganglijska simpatička vlakna iz gornjih cervikalnih gangliona čine gustu mrežu i kontaktiraju sa ćelijama tip I; 5. slobodni nervni završeci u perikapilarnim prostorima, smatraju se pravim hemoreceptornim nervnim završecima. Karotidno t. je endokrini organ i hemoreceptor koji reaguje na pad koncentracije kiseonika, povećanje koncentracije ugljen-dioksida i pad pH krvi. V. glomus karotikus.

KAROTIDNO-SINUSNI SINDROM (engl. carotid sinus syndrome ), stanje nastalo kao posledica stimulacije ili kompresije karo-tidnog sinusa, koji je uzrok usporavanja srčanog ritma, vazodilatacije i hipotenzije (karotidni sinus refleks); u to spadaju: nošenje tesnog okovratnika, iznenadna rotacija glave, manuelna kompresija vrata koja se pokazuje kao kratkotrajan napad obamrlosti ili slabosti lica, ruke ili noge, glavobolje, afazije, pone-kada sinkope, zatim konfuzije, poremećaji vida.

KARPALNI KANAL (engl. carpal c., lat. c. carpalis), v. kanalis karpalis.

KARPALNI TUNEL (engl. carpal tunnel), prostor koji sa zadnje i bočnih strana čine kosti karpusa, a sa prednje poprečni ligament karpusa. Kroz ovaj tunel čvrstih, rigidnih zidova, prolaze tetive fleksornih mišića šake i nervus medijanus, koji je među ovim strukturama najosetljiviji.

KARPAL-TUNEL SINDROM (engl. carpal tunnel syndrome), v. sindrom karpalnog tunela.

KARPOPEDALNI SPAZAM (engl. carpopedal spasm), grč šake, stopala, palca ili nožnih prstiju koji se javlja u toku tetanije. Ovi spazmi u nekim slučajevima mogu biti u vezi sa hiperventilacijom.

KARPUS (engl. wrist, lat. carpus), ručje, predeo korena šake. Ručje se nalazi između do-njeg dela podlakta i doručja. U njegov sastav ulaze dva predela, prednji i zadnji predeo ručja.

KARTAGENEROV SINDROM

(engl. Kartagener syndrome), nasledno, autosomno recesivno oboljenje kod koga postoje dekstrokardija (srce na desnoj strani), bronhiektazije i hronična upala sinusa.

KARTIKAIN (engl. carticaine), lokalni anestetik estarskog tipa srodan prokainu, koji se koristi u stomatološkoj praksi. Neželjena dejstva: nesvestica, kolaps, grčevi i alergijske reakcije. Preparat: Cystocain.

KARTILAGO (engl. cartilage, lat. cartilago), hrskavica. K. aritenoidea (engl. arythenoid c., lat. c. arythenoidea), zdelasta hrskavica grk-ljana. Parna hrskavica koja je bazom usađena duž gornje ivice pločice prstenaste hrskavice grkljana. Učestvuje u izgradnji zadnjeg zida grkljana; k. kostalis (engl. costal c., lat. c. costalis), rebarna hrskavica. Hrskavica koja nastavlja prednji okrajak rebra; k. krikoidea (engl. cricoid c., lat. c. cricoidea), prstenasta hrskavica grkljana. Neparna i najniže postav-ljena hrskavica grkljana prstenastog oblika. Sastoji se od dva dela: luka ili arkusa i pločice ili lamine. Luk je prednji, uži deo koji gradi prednji i bočne zidove grkljana. Pločica je zadnji, široki i uspravno postavljeni deo koji gradi deo zadnjeg zida grkljana. Od donje ivice prstenaste hrskavice grkljan se nastavlja dušnikom; k. epiglotika (engl. epiglottic c., lat. c. epiglottica), kapačna hrskavica grkljana. Neparna i najviše postavljena hrskavica grkljana, listolikog oblika, koja gradi osnovu grkljanskog kapka. Grkljanski kapak zatvara ulazni otvor grkljana tokom akta gutanja hrane; k. laringis (engl. laryngeal c., lat. c. laryngis), grkljanska hrskavica. Osnovu skeleta grkljana izgrađuju stalne hrskavice grkljana kojih ukupno ima šest, tri parne i tri neparne. Parne hrskavice grkljana su: zdelasta (k. aritenoidea), klinasta (k. kuneiformis) i rogljasta (k. kornikulata). Neparne hrskavice grkljana su: štitasta (k. tiroidea), kapačna (k. epiglotika) i prstenasta (k. krikoidea). Pored navedenih moguće je postojanje i nestalnih hrskavica grkljana; k. tiroidea (engl. thyroid k., lat. k. thyroidea), štitasta hrskavica grk-ljana. Neparna i najveća hrskavica grkljana koja ima oblik štita, sastavljenog od dve četvrtaste pločice spojene prednjim ivicama. Gradi najveći deo prednjeg i bočnih zidova grkljana.

KARUNKULA (engl. caruncula), bradavica, mala mesnata izraslina poreklom od uretralne mukoze, koja prominira kroz spoljašnji otvor uretre kod žena. Ponekad je bolna i daje kontaktna krvarenja, a može uzrokovati opstrukciju protoka urina.

KASKADA (engl. cascade), proces koji se razvija u stadijumima, u kome svaki naredni stadijum zavisi od prethodnog, na kraju je često moguć kumulativni efekat.

KASTRACIJA (engl. castration), hirurško odstranjenje polnih žlezda (semenika ili jajnika). Kastracija u dečjem uzrastu dovodi do zastoja u seksualnom razvoju. Ako se ona radi kod odraslih kao procedura u

lečenju malignoma ne dolazi do značajnih fizikalnih pro-mena kod oba pola. Kastracija dovodi do steriliteta ali to nije uzrok impotencije i gubitka libida.

KAŠALJ (engl. cough), vitalni refleksni mehanizam izazvan prisustvom iritirajućih materija ili pritiskom okolnih struktura na disajne puteve. Aferentni impulsi se prenose IX i X kranijalnim nervom do nucleus tractus solita-rijusa, a eferentni do mišića farinksa, larinksa, grudnog koša i abdomena. Počinje dubokim inspirijumom praćenim forsiranim ekspirijumom uz zatvoren glotis, što dovodi do povećanja pritiska u plućima do 100 mmHg. Naglo otvaranje glotisa dovodi do eksplo-zivnog izlaska vazduha (160 km/h) iz pluća koji sobom povlači iritirajući sadržaj.

KATABOLIZAM (engl. catabolism), meta-bolički proces u toku koga se složena hemijska jedinjenja (ugljeni hidrati, masti i proteini) razlažu na prostije sastavne komponente (glikozu, slobodne masne kiseline, glicerol i aminokiseline).

KATAL, kat (engl. katal), međunarodna merna SI jedinica za enzimsku aktivnost, odnosno količinu enzima koja katalizuje reakciju 1 mola supstrata ili koenzima za jedan sekund pod tačno definisanim uslovima (temperatura, pH i koncentracija supstrata). Češće se koristi međunarodna jedinica U; 1 katal = 6 x 107 U.

KATALAZA (engl. catalase), enzim iz roda oksidoreduktaza (vodonik-peroksid: vodonik--peroksid oksidoreduktaza, EC 1.11.1.6), koji katalizuje reakciju 2H2O2 Û O2 + 2H2O. Nalazi se u jetri, bubrezima i eritrocitima. Katalitičko dejstvo ovog enzima spada među najbrže enzimske reakcije. Prevashodno štiti ćelije od vodonik-peroksida koji se stvara u brojnim reakcijama.

KATALEPSIJA (engl. catalepsy), posebna ukočenost tela (u hipnozi, katatoniji); zadr-žavanje nekog položaja tela, posebno neuobičajenog, duže vreme. Simptom je nekih oboljenja, kao što su pojedini oblici shizofrenije, histerije, epilepsije.

KATALEPTIČKA MRTVAČKA UKOČE-NOST , v. kadaverički spazam.

KATALIZA

(engl. catalysis), povećanje brzine neke hemijske reakcije ili procesa.

KATALIZATOR (engl. catalyst), supstanca koja potpomaže katalizu, tj. povećava brzinu neke hemijske reakcije. Katalizator se u reakciji ne troši niti menja. Neorganski katalizatori se obično koriste u industrijskim procesima i u laboratorijskim uslovima. Enzimi, kao biološki aktivni proteini, su katalizatori brojnih fizioloških reakcija.

KATAPLEKSIJA (engl. cataplexy), nagli gubitak mišićnog tonusa.

KATAR NOSA (engl. rhinitis), zapaljenje nosne sluznice, koje se ispoljava zapušenošću nosa (kongestijom), curenjem iz nosa, kija-njem ili svrabom u nosu. Alergijski rinitis može biti sezonski (polenski) javlja se u vreme cvetanja pojedinih biljaka, ili stalni - traje cele godine. Najčešće je izazvan Dermatphagoides pteronisumusom (grinjom iz kućne prašine). Infektivni rinitis ima akutan i hroničan oblik. Leči se lokalnim sredstvima protiv zapušenosti nosa i inhalacionim kortikosteroidima. Važno je izbegavanje alergena. Na prvi pogled bezazlena bolest veoma remeti kvalitet života bolesnika.

KATARAKTA (engl. cataract), siva mrena; svako zamućenje u sočivu koje smanjuje vidnu oštrinu. U zavisnosti od toga gde su locirana zamućenja, katarakte se dele na: kortikalne, nuklearne, supkortikalne, polarne, ekvatorijalne, supkapsularne. Prema dobi u kojoj nastaju, dele se na: kongenitalne, presenilne i senilne. Prema stepenu zamućenja, na: incipijentne (početne), intumescentne, matur-ne, hipermaturne.

KATARZA (engl. catharsis), burno pražnjenje emocionalne napetosti. U psihoanalizi, podrazumeva oslobađanje od napetosti i emocionalnih sukoba kroz proživljavanje emocija, naročito skrivenih. Inače, ovaj termin je zamenjen terminom abreagovanje.

KATATONIJA (engl. catatonia), posebno stanje mišićnog tonusa kod katatone shizofrenije (i drugih katatonih stanja). Opšti simptom sastoji se u poremećaju motorike, koja je izgubila vezu sa spoljašnjom stimulacijom. Kod katatoničkog stupora javljaju se katalepsija, voštana fleksibilnost, izraziti negativizam i neki stereotipni pokreti tela.

KATAYAMA SINDROM

(engl. Katayama syndrome), skup alergijskih fenomena koji se javljaju posle prodora kroz kožu i invazije organizma larvama šistosome (schistosomiasis). Sindrom obuhvata koprivnjaču, svrab, bolove u mišićima i trbuhu, povišenu telesnu temperaturu, zapaljenje pluća i uvećanje slezine.

KATEHOLAMIN (engl. catecholamine), gru-pa fiziološki važnih supstanci, neurotransmitera na periferiji u simpatičkom sistemu i u CNS-u: adrenalin, dopamin, noradrenalin. Nalaze se u kori nadbubrega, neuronima i mozgu. Sintetizuju se nizom reakcija koje otpočinju sa L-tirozinom. Prekursor se hidroksiluje do 3,4-dihidroksifenilalanina (dopa), koji se zatim dekarboksiluje do dopamina. Metabolizam kateholamina odvija se preko katehol-O-metilacije i N-deaminacije. Nastaje niz proizvoda kao što su metanefrin, normetanefrin i vanilmandelična kiselina (VMA) iz epinefrina i norepinefrina i homovalinska kiselina (HVA) iz dopamina. Koncentracija kateholamina u plazmi i njihovih metabolita u urinu ukazuje na fun-kcionalno stanje nadbubrega i celokupne pe-riferne simpatičke aktivnosti. Zajedno sa parasimpatikusom i acetilholinom regulišu rad unutrašnjih organa, a imaju veliki značaj za regulaciju ponašanja (unos hrane, raspoloženje, seks) i mentalne aktivnosti. Kateholamini ostvaruju svoja dejstva preko alfa i beta receptora.

KATETER (engl. catheter), fleksibilna, savi-tljiva cev od gume ili plastike koja se koristi za pražnjenje šupljih organa, posebno mokra-ćne bešike, ili za dobijanje sadržaja iz nepristupačnih delova tela (krvnih sudova, srca). Urinarni k. se stavlja u mokraćnu bešiku kroz uretru (mokraćnu cev) kod akutne retencije mokraće (naglo nastale nemogućnosti mok-renja), prouzrokovane opstruktivnim promenama na vratu mokraćne bešike, kod hirurških intervencija na mokraćnoj bešici, kod abdominalnih operacija, kod drugih bolesnika čije je lečenje povezano sa tačnim merenjem jedno-časovnog ili dvadesetčetvoročasovnog izlu-čivanja mokraće. Foleyev k. , gumeni kateter sa balonom na vrhu koji služi za fiksiranje katetera u mokraćnoj bešici; stalni k. , koji je ostavljen da stoji u mokraćnoj bešici radi drenaže urina; Gouleyev k. , čvrsti metalni instrument sa krivinom na donjoj strani kako bi preko vodiča mogao pasirati uretralnu strikturu; Nelatonov k., Mercierov k. , fleksibilan kateter sa ravnim vrhom; Tiemannov k. , fleksibilan kateter sa zakrivljenim vrhom radi lakšeg pasiranja deformisane uretre kod hipertrofije prostate; ureteralni k. , namenjen za drenažu uretera; nefrostomski k. , namenjen za drenažu urina iz bubrega, izveden na kožu lumbalne regije.

KATETERIZACIJA (engl. catheterization), uvođenje katetera u šupljinu organa. Najčešće je indikovano kod retencije (nemogućnost mokrenja) mokraće zbog benigne hipertrofije prostate. Intermitentna kateterizacija (engl. intermitent c.) je jednokratno povremeno ispuštanje urina iz mokraćne bešike posle čega se kateter izvadi. Srčana k ., uvođenje specijalnog katetera preko arterije ruke ili noge, sa njegovim vrhom, do šupljina srca. Na ovaj način se dobijaju informacije o pritiscima u pojedinim šupljinama srca i o brzini protoka krvi iz jedne šupljine srca u drugu. K. arterija , vrši se kod radioloških procedura, zbog dijagnističkih i terapijskih procedura (arteriografije, dilatacije suženih krvnih sudova, embolizacije krvnih sudova organa kod malignoma organa).

KATJON (engl. cation), pozitivno naelektrisan jon (Na+, K+, Ca2+, Mg2+,…). Pod dejstvom električnog polja, katjoni se kreću prema ne-gativnoj elektrodi (katodi). Simboli za katjone se označavaju numeričkom vrednošću naelektrisanog jona, npr. NH4+ (amonijum jon) ili Fe3+ (feri jon).

KATODA (engl. cathode), negativna elektroda, koja odgovara elektrodi u elektrohemiji na kojoj se odvija redukcija. U gasnim cevima elektroni putuju od katode, a pozitivni joni putuju ka katodi. V. elektroda.

KAUDA (engl. tail, lat. cauda), rep; sužena i duga anatomska struktura nalik repu. K. epididimidis (engl. t. of epididymis, lat. c. epididimis), rep pasemenika. Završni, suženi deo pasemenika osoben po tome što sadrži završni deo pasemeničkog kanala koji se nastavlja semevodom; k. ekvina (engl. t. of horse, lat. c. equina), snop nalik konjskom repu izgrađen od korenova slabinskih i krsnih kičmenih živaca koji ispunjavaju završni deo kičmenog kanala. Ovaj snop okružuje završni končić (filum terminale). Nastaje usled različitog razvoja kičmenog stuba i kičmene moždine, pri čemu kičmena moždina ispunjava samo gornje dve trećine kičmenog kanala; k. pankreatis (engl. t. of pancreas, lat. c. pancreatis), rep gušterače ili pankreasa. Završni, dugi i suženi deo guš-terače usmeren ulevo prema unutrašnjoj strani i ulaznom polju slezine. Rep se pruža kroz duplikaturu slezinsko-bubrežne (splenorenalne) veze.

KAUDALIS (engl. caudal, lat. caudalis), struktura koja se u odnosu na iste ili slične nalazi bliže zadnjem kraju (delu) tkivne strukture, organa, dela tela ili tela. Termin kaudalis je suprotan pojmu kranijalis.

KAUDALNO (engl. caudal, lat. caudalis), v. kaudalis.

KAUTERIZACIJA (engl. cautery), spaljiva-nje ivica rane ili patološkog tkiva u cilju: zaustavljanja krvarenja i uništavanja, patološkog, nekrotičnog ili novostvorenog tkiva. Kauterizacija se primenjuje od samih početaka hirurgije, najviše radi zaustavljanja krvarenja i pod pogrešnom pretpostavkom da se tako čisti, tj. dezinficira rana, i na taj način štiti od infekcije. Ovakav stav je formulisao rimski lekar Galen u I veku n.e. koji je široko koristio usijano gvožđe. Bilo je potrebno četrnaest vekova da bi ga Ambroise Parre, kao preteča antisepse, izmenio u smislu „blagog postupanja sa ranama“ i njihovog ispiranja prokuvanim vinom i uljem. Prema vrsti energije koja se koristi za spaljivanje razlikuju se: termokoagulacija, elektrokoagulacija, laserska koagulacija tj. „laserska evaporacija“, fotokoagulacija infracrvenim svetlom. Oboljenja koja se najčešće leče koagulacijom su kožni tumori, tumori teles-nih

otvora, perianalni i perigenitalni tumori. Elektrokoagulacija, koja se koristi elek-tričnim strujama veoma visoke frekvencije („dijatermija“) danas se rutinski upotrebljava pri svakoj operaciji u cilju beskrvnog prosecanja tkiva ili zaustavljanja krvarenja iz malih sudova.

KAVERNA (engl. cavern), uobičajeni naziv za uznapredovalu destrukciju plućnog parenhima. Najčešće je posledica kazeozne nekroze u tuberkulozi pluća. Šupljina, kavum, u plućima nastao usled pražnjenja destruiranog tkiva (kazeum kod tuberkuloze, gnoj kod apscesa, nekrotični materijal kod karcinoma ili silikoze, sarkoidoze i dr.) u bronh.

KAVERNOZNI DISAJNI ŠUM (engl. cavern breath sound), auskultacijom iznad kaverne čuje se amforično disanje sa metalnim prizvukom. Ako u kaverni ima sekreta, čuju se i propratni pukoti. Kod kaverne tuberkulozne etiologije ponekad se čuje takozvano „kavernozno zviždanje i škripanje“.

KAVERNOZNI SINUS (engl. cavernous sinus), paran venski prostor nepravilnog oblika u duplikaturi dure mater lokalizovan sa obe strane tela sfenoidne kosti, lateralno od sele turcike hipofize, napred se pruža od medijalnog dela fisure orbitalis superior do vrha petroznog dela temporalne kosti pozadi. U njega se ulivaju okolni venski sudovi i sinusi, anastomoziran je sa suprotnim kavernoznim sinusom putem transverzalnog sinusa i sa istostranom jugularnom venom putem petro-znog sinusa. U lumenu se nalaze unutrašnja karotidna arterija, simpatički nervni pleksusi i n. abducens, a u lateralnom zidu n. okulomotorijus, n. trohlearis, n. oftalmikus i n. maksilaris.

KAVERNOZNO TELO (engl. cavernous body, lat. corpus cavernosus), v. korpus kave-rnozum.

KAVERNOZOMETRIJA (engl. cavernosometry), merenje pritiska unutar corpora cavernosa penisa za vreme infuzije. Potrebna brzina protoka koja proizvodi erekciju beleži se kao i protok potreban za održavanje indukovane erekcije. Pregled je važan za ispitivanje uzroka defekata erekcije i impotencije.

KAVERNOZONOGRAFIJA (engl. cavernosonography), radiološki pregled penisa koji zahteva infuziju radio-kontrastnog materijala u corpora cavernosa penisa pomoću male leptiraste igle. X-zraci dobijeni za vreme infuzije daju informacije koje se odnose na vene koje isušuju penis.

KAVITAS

(engl. cavity, lat. cavitas), duplja, šupljina. Šuplji prostor unutar tkivne strukture koji karakteriše različit sadržaj. K. abdominalis (engl. abdominal c., lat. c. abdominalis), trbušna duplja. Središnja organska duplja tela koja se nalazi unutar zidova trbuha. Trbušna duplja je od grudne odvojena dijafragmom. Njen prednji i bočne delove grade mekotkivne strukture: koža, površinska fascija, mišići, njihove tetivne tvorevine i fascije, poprečna fascija i trbušna maramica. Zadnji zid izgrađuju mekotkivne strukture raspoređene oko slabinskog dela kičmenog stuba: koža, površinska fascija, mišići, njihove tetivne tvorevine i fascije. Donji zid trbušne duplje je nepotpun i prisutan samo u bočnim delovima. Bočne delove donjeg zida trbušne duplje grade desna i leva bedrena jama. Središnji deo donjeg zida nedostaje. Njega predstavlja gornji otvor karlične duplje preko koga trbušna i karlična duplja široko komuniciraju. Trbušna duplja se deli na dva nejednaka prostora: peritonealnu duplju i retroperitonealni prostor. Peritonealna duplja je prednji, mnogo veći deo trbušne duplje koji je ograničen i zatvoren zidnim listom trbušne maramice. Podeljena je pop-rečnim kolonom i njegovom peritonealnom peteljkom na dva sprata: gornji ili nadmezokolični i donji ili podmezokolični. Peritonealna duplja sadrži uglavnom organe za varenje i slezinu. Retroperitonealni prostor je uzani, zadnji deo trbušne duplje koji se nalazi iza peritonealne duplje, a ispred i spolja u odnosu na slabinski deo kičmenog stuba. U ovom prostoru nalaze se, uglavnom, organi za mokrenje, nadbubrežne žlezde, veliki krvni i limfni sudovi i nervni spletovi; k. artikularis (engl. joint c., lat. c. articularis), zglobna šupljina. Prostor ograničen unutrašnjim ili sinovijalnim listom zglobne čahure. Unutar ovog prostora nalaze se delovi zglobnih površina pokriveni zglobnom hrskavicom i okruženi polutečnim sadržajem - sinovijom; k. krani (engl. cranial c., lat. c. crani), loba-njska duplja. Prostor unutar lobanje koji sadrži mozak, njegove ovojnice i pridodate im strukture. Lobanjska duplja se deli na tri manja prostora, prednju, srednju i zadnju lobanjsku duplju. U odnosu na pripoj šatora malog mozga, lobanjska duplja se deli na gornji ili supratentorijalni i donji ili infratentorijalni sprat. Oba sprata komuniciraju preko otvora na šatoru malog mozga koji se naziva urez šatora (incizura tentori). U supratentorijalnom spratu nalazi se prednji mozak ili prozencefalon, a u infratentorijalnom zadnji mozak ili rombencefalon. Kroz urez šatora prolazi srednji mozak koji spaja prednji sa zadnjim mozgom. Lobanjska duplja komunicira sa kičmenim kanalom preko velikog potiljačnog otvora; k. laringis (engl. laryngeal c., lat. c. laryngis), grkljanska duplja. Prostor koji se nalazi unutar zidova grkljana. Ima dva otvora: gornji ili ulazni (aditus laringis) preko koga komunicira sa dupljom ždrela i donji ili izlazni preko koga komunicira sa lumenom dušnika. Na bočnom zidu grk-ljanske duplje vide se dva para sluzničnih nabora, gornji i donji. Gornji par predstavlja lažne glasne žice (plike vestibulares), a donji prave glasne žice (plike vokales); k. nazi (engl. nasal c., lat. c. nasi), nosna duplja. Parni, desni i levi organski prostor koji se nalazi ispod prednje i srednje lobanjske duplje, iznad usne duplje, unutra u odnosu na očnu duplju, iza spoljašnjeg nosa, a ispred nosnog sprata ždrelne duplje. Desnu od leve nosne duplje razdvaja nosna pregrada postavljena u sagitalnoj ravni. Nosna duplja ima dva otvora: prednji i zadnji, i četiri zida: gornji, donji, spoljašnji i unutrašnji. Na bočnom zidu nosne duplje vide se tri nosne školjke: gornja, srednja i donja, ispod kojih se nalaze istoimeni nosni hodnici ili kanali: gornji, srednji i donji; k. oris (engl. oral c., lat. c. oris), usna duplja. Organski prostor koji se nalazi ispod nosne duplje, a ispred usnog sprata ždrela. Deli se na predvorje usne duplje i pravu usnu duplju. Predvorje ili vestibulum je prednji, uzani i potkovičasto oblikovani deo usne duplje koji se nalazi između usana i obraza, s jedne, i zuba i desni gornje i donje vilice, s druge strane. Prava usna duplja je zadnji i prostrani deo koji je napred i bočno ograničen zubima i desnima gornje i donje vilice. Gornji zid ovog prostora gradi nepce ili palatum, a donji usna pregrada. Usnu pregradu grade mišići: digastrični, milohioidni i geniohioidni. Prava usna duplja široko komunicira preko usno-ždrelnog otvora, v. istmus faucijum. Usnoj duplji su pridodati važni

organi: jezik, zubi i pljuvačne žlezde; k. perikardijalis (engl. pericardiac c., lat. c. pericardialis ), duplja srčane maramice. Uzani kapilarni prostor koji se nalazi između zidnog i organskog lista seroznog dela srčane mara-mice; k. peritonealis (engl. peritoneal c., lat. c. peritonealis), duplja trbušne maramice. Može se shvatiti na dva načina. 1. prostor koji se nalazi između zidnog ili parijetalnog i organskog ili visceralnog lista trbušne mara-mice, i 2. prostor unutar zidnog ili parijetalnog lista trbušne maramice. Peritonealna duplja je podeljena poprečnim kolonom i njegovom peritonealnom peteljkom na dva sprata: gonji ili nadmezokolični i donji ili podmezokolični, v. kavitas abdominalis; k. pleuralis (engl. pleural c., lat. c. pleuralis), duplja plućne maramice. Uzani, kapilarni prostor koji se nalazi između zidnog ili parijetalnog i organskog ili visceralnog zida plućne maramice; k. toracis (engl. thoracic c., lat. c. thoracis), grudna duplja. Gornji organski prostor trupa koji se nalazi unutar zidova grudne duplje. Grudna duplja ima dva otvora: gornji, preko koga komunicira sa organskim prostorom vrata i donji, koga zatvara dijafragma deleći grudnu od trbušne duplje. Zidove grudne duplje grade mekotkivne strukture raspoređene oko skeleta grudnog koša. Prostor grudne duplje se deli na tri manja prostora, dva bočna - desni i levi, i središnji prostor. Bočni prostori se nazivaju maramično-plućni prostori (regiones pleuropulmonales) i u njima se nalaze desno i levo plućno krilo obmotano plućnom maramicom. Središnji prostor se naziva sredogruđe, v. medijastinum; k. timpanika (engl. tympanic c., lat. c. tympanica), bubna duplja. Mali, parni koštano-vezivni prostor koji predstavlja deo srednjeg uha. Nalazi se unutar petroznog dela slepoočne kosti, i to: unutra od spoljašnjeg ušnog kanala od koga je odvojena bubnom opnom, spolja od unutrašnjeg uha, iza slušne tube preko koje komunicira sa ždrelnom dupljom, a ispred mastoidne pećine. Bubna duplja je ispunjena vazduhom. U njoj se nalaze: slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija), dva mala mišića (mišić uzengije i mišić zatezač bubne opne), bubne arterije, bubna vrpca, bubni živac i bubni živčani splet.

KAVUM (engl. cavity, lat. cavitas), v. kavitas, duplja, šupljina.

KAWASAKIEVA BOLEST (engl. Kawasaki disease), 1. tzv. infantilni poliarteritis ili sindrom mukokutane lezije limfadenopatija, akutno febrilno oboljenje nepoznate etiologije koje karakteriše pojava aneurizmi koronarnih arterija. Bolest je opisana u Japanu posle II svetskog rata. Javlja se u svim delovima sveta (nešto češće u Japanu, obično kod dece do 5. god. života, a karakterišu je: prolongirana febrilnost (≫5 dana), bilateralni nepurulentni konjunktivitis, prskotine i fisure na usnama, crvenilo sluznice, usta i ždrela, malinast jezik, cervikalna limfadenopatija, polimorfan raš na trupu, eritem i edem dlanova i tabana, artritis kod veće dece (veliki i mali zglobovi) i karakteristično perutanje šaka i stopala, koje počinje oko noktiju (u 2. ili 3. nedelji). Kod odojčadi bolest je krajnje netipična (znaci gastroenteritisa ili septikemije). Laboratorijski je karakterišu trombocitoza i ubrzana sedimentacija eritrocita. U akutnoj fazi bolesti mogu se javiti perikarditis, miokarditis i arteritis. Između 7. i 45. dana bolesti kod 20% malih pacijenata razvijaju se aneurizme koronarnih arterija, koje spontano prelaze kod 50% slučajeva, dok kod ostalih perzistiraju ili se, zbog fibroze, razvije stenoza sa posledičnom ishemijom miokarda. U akutnoj fazi bolesti kod 1 - 2% pacijenata može doći do smrti; 2. akutni sistemski vaskulitis dece koji se manifestuje produženom groznicom, konjuktivitisom, promenama na sluzokoži usne duplje i usana, promenama na koži šaka i stopala, egzantemom trupa i

akutnom upalom limfnih žlezda vrata. Relativno retka, ali potencijalno opasna komplikacija ove bolesti je miokardiopatija ili oštećenje mitralnih zalistaka i zalistaka aorte, kao i vaskulitis koronarnih arterija. Najčešće je prolazno obo-ljenje, obično sa dobrim ishodom.

KAZEIFIKACIJA (engl. protein breakdown), proces metabolizma belančevina iz mleka, a pre svega kazeina. Sir je proizvod dobijen dejstvom sirila (sirište preživara, koje sadrži fermente za zgrušavanje mleka) ili spontanim zgrušavanjem uz dodatak pavlake. Naknadnom obradom sir dobija karakterističan ukus, miris i čvrstinu. Pod dejstvom lab-fermenta i sirila, kazein prelazi u parakazein, koji se taloži, stvarajući koagulum, a pri tome se istiskuju voda, mineralne soli i vitamini. Spontano zgrušavanje mleka odigrava se pod dejstvom mlečnokiselinskih bakterija, pri čemu se iz kazeina stvara parakazein. Međutim, taj sir je lošiji po kvalitetu od sira dobijenog dejstvom lab-fermenta.

KAZEIN (engl. protein from milk ), belan-čevina mleka iz grupe nukleoalbumina, a nalazi se u mleku u vidu koloidalnog ras-tvora, kazeinogena, tj. kalcijum-kazeinata. Belančevina u kravljem mleku ima 3,4%, u mleku manjih sisara nešto više, a u ‘eninom manje. Kazein čini 83%, laktalbumin 14%, a laktglobulin 3% od celokupnih belančevina mleka. Toplota pri alkalnoj reakciji ne dovodi do koagulacije kazeinogena. Međutim, oduzimanjem kalijuma pod dejstvom kiseline ili lab-fermenta izdvaja se parakazein, koji je nerastvorljiv u vodi (sir). U preostaloj tečnosti (surutki) ostaju nekoagulisani laktalbumin i laktglobumin, jer na njih ne deluju ni kiselina ni lab-ferment. Laktalbumin je po sastavu sličan serum-albuminu, a laktoglobulin serum globulinima. Belančevine mleka sadrže sve bitne aminokiseline neophodne za održavanje azotne ravnoteže i za rast i razvoj.

KAŽIPRST (engl. second finger, lat. index), v. indeks.

KĆERKA (engl. daughter), potomak ženskog pola prvog stepena srodstva jednog roditeljskog para. Nasleđuje po jedan haploidan hromozomski set (23 somatska i 1 polni hromozom) od oca i majke.

KEFALOMETRIJA (engl. cephalometry), grana antropometrije koja se bavi merenjem dimenzije glave živih osoba direktno ili na crtežima zasnovanim na radiografskim fron-talnim ili bočnim snimcima. Kombinacijom linearnih i angularnih mera utvrđuju se pre svega odnosi određenih struktura glave. Koristi se za analizu, studije rasta i razvoja lobanje i glave pod normalnim i nenormalnim uslovima, radi utvrđivanja disharmonije stvo-rene naslednošću i uticaja okoline, odnosno potrebe korekcije ovih struktura.

KELOID (engl. keloid), obilno, jasno ogra-ničeno ožiljno tkivo na koži koje se, za razliku od hipertrofičnog ožiljka, vremenom ne smanjuje. Obično se javlja u dobi od 15 do 45 godina. Nastaje na mestu infekcije, opekotine, traume, ujeda insekta. Najčešće su lokalizovani u seboroičnim regijama (ramena i grudni koš) i na ekstremitetima.

KELVIN, K (engl. kelvin), ŠWilliam Thompson, Lord Kelvin, britanski fizičar, 1824- -1907Ć, jedinica međunarodnog mernog sistema za apsolutnu temperaturu koja je defini-sana kao 1/273,16 deo apsolutne temperature trojne tačke vode. Kelvin je iste veličine kao i stepen Celzijusa koji se koristi za uobičajenu temperaturu. Temperatura izražena u stepenima Kelvina prevodi se na Celzijusovu skalu dodavanjem 273,16.

KEP, DMF , kvantifikovan indeks za merenje rasprostranjenosti kariesa. Predstavlja zbir karijesnih (K), izvađenih (E) i plombiranih zuba (P).

KERATAN-SULFAT (engl. keratan sulfat), mukopolisaharid (glikozaminoglikan) koji sadrži izmenjive ostatake Dgalaktoze i N- -acetil-D-glukozamin 6-sulfata.

KERATEKTAZIJA (engl. ectatic corneal dystrophy), grupa oboljenja rožnjače, koja karakteriše izbočavanje centralne rožnjače, praćeno istanjenjem i ožiljcima, bez bola, sa progresivnim gubitkom vida, usled rastućeg iregularnog astigmatizma. Najčešće se javljaju: keratokonus i keratoglobus. Oboljenja su nasledna, mada postoje i spontane mutacije.

KERATEKTOMIJA (engl. keratectomy), operativna tehnika, karakteriše je parcijalno isecanje površnih slojeva strome rožnjače. Njome se skidaju pterigijumi, limbalni tumori.

KERATINI (engl. keratin), porodica u vodi nerastvorljivih, elastičnih ili tvrdih proteina, koji predstavljaju finalni proizvod epidermisa, dlaka, matriksa nokta i organskog matriksa zubnog emajla. Keratinska vlakna se sastoje od vezanih fibrila, koje čine po tri polipeptidna lanca uvijena u heliks. U obliku intermedijarnih filamenata prisutni su u gotovo svim epitelima. Imaju ulogu citoskeleta i zaštite. Dele se na tvrdi i meki keratin, mada je opisano sedam imunološki različitih klasa keratina.

KERATINIZACIJA (engl. keratinization), orožavanje, genetski programiran i precizno regulisan kompleks morfoloških promena i metaboličkih dešavanja koji se zbivaju progresivno u postmitotskim keratinocitima. Završnu fazu keratinizacije predstavlja krajnje diferentovan keratinocit koji sadrži filamente keratina. Keratin je protein, sastavni deo ćelijskog skeleta. U kulturi epidermalnih ćelija čini do 30% ćelijskih proteina. U stratum korneumu, ovaj procenat raste do 85%. Keratinizacija epidermisa (engl. keratinization of epidermis), proces diferencijacije živih ćelija epidermisa u mrtve rožaste ćelije. Postoje dve osnovne faze: 1. sintetska faza obuhvata formiranje tonofilamenata i keratohijalinskih granula i 2. degradativna faza u kojoj se aktivacijom specifičnih enzima razlažu ćelijske organele, dok tonofibrili i keratohijalinske granule ostaju nepromenjeni. Neposredno iznad živog granuloznog sloja nastaje masa mekog keratina, kojom se postepeno pune ćelije rožastog sloja. Za transformaciju matične ćelije bazalnog sloja epidermisa u rožastu ljuspicu je potrebno oko 20 do 90 dana. Keratinizacija nokta (engl. keratinization of nail), proces transformacije germinativnih, bazalnih ćelija matriksa nokta u tvrdi keratin nokatne ploče. Ovde nema faze formiranja keratohijalinskih granula. Samo se povećava količina tonofilamenata i odeb-ljavaju ćelijske membrane, verovatno zbog oslobađanja keratinozoma u intercelularne prostore.

KERATINOCITI (engl. keratinocytes), često se upotrebljava kao zajednički termin, koji označava sve ćelije pokožice - epidermisa.

KERATINOZOMI (engl. granulum lamelosum), spadaju u membrane coating granule. Okruglog su ili ovoidnog oblika, obavijene membranom, promera oko 0,1 do 0,3 µm i nalaze se u površnim ćelijama slojevitog pločastog epitela, bez obzira na stepen keratinizacije u datom predelu tela. Svoj sadržaj izlivaju u međućelijski prostor fuzijom sa membranom svoje ćelije. Sadrže specifične tanke lamele koje im na elektronskom mikro-skopu daju slojevit izgled. Izgrađene su od lipoproteina, fosfolipida i glikoproteina, a u njima se nalazi i nekoliko koncentrovanih lizozomalnih enzima. Detalji nastanka ovih granula nisu poznati. K. su uključeni u produkciju glikokaliksa, koji epidermis čini nepropustljivim za vodu. Svojim enzimima degradiraju međućelijske veze - dezmozome i omogućavaju deskvamaciju površnih rožastih ćelija epidermisa.

KERATINSKI FILAMENTI (engl. keratic filamenta), mikrofilamenti promera 6 do 8 nm, ukalupljeni u masu amorfnog keratina. Smatra se da filamenti mekog keratina potiču od tonofilamenata, udruženih sa keratohijalinskim granulama u epidermisu i sa trihohijalinskim granulama u dlakama. Izgrađeni su od fibroznog alfaproteina, koji im daje fleksibilnost i elastičnost.

KERATITIS

(engl. keratitis), upala i infekcija rožnjače, koja se karakteriše pojavom infiltrata sa ili bez grizlice, praćenih bolom i crvenilom oka. Dele se na k. ulcerosa , praćen gubitkom tkiva rožnjače i formiranjem grizlice, i k . stromalis (parenchimatosa) , kod koga je površina rožnjače neoštećena, a proces se odigrava u dubini rožnjače (stromi). Po etiologiji mogu da budu: bakterijski, virusni, mikotički, alergijski, trofički.

KERATOAKANTOM (engl. keratoacanthoma), relativno čest, benigni tumor kože koji nastaje iz folikula dlake. Javlja se na licu starih ljudi. Odlikuje se brzim rastom i spontanom regresijom unutar šest meseci. Boje je kože ili ružičast, oblika zaravnjene kupe prečnika do 25 mm, sa centralnim ulegnućem koje je ispunjeno rožastom masom. Najčešće je pojedinačan, lokalizovan na koži lica.

KERATOCELA (engl. descemetocele), stanje neposredno pre perforacije rožnjače, u kome otporna membrana descemeti odoleva raza-ranju, formirajući mehurasto izbočenje na dnu grizlice rožnjače.

KERATOCITI (engl. keratocyte), ćelije rož-njače. Nalaze se između čvrsto zbijenih ve-zivno-tkivnih paralelnih lamela. Fuziformnog su oblika, sa ćelijskim produžecima. Meta-bolički su visoko aktivne - sekretuju muko-polisaharide i kolagen.

KERATODERMA BLENNORRHAGICA (engl. keratoderma blennorrhagica), pro-mene koje se ispoljavaju tokom Reiterovog sindroma na koži. Stapanjem hiperkera-totičnih promena nastaju debele naslage. Najčešće se javljaju na koži tabana, ređe na dlanovima, retko po celom telu, uključujući i poglavinu (generalizovana keratodermija).

KERATODERMIJA (engl. keratoderma), regionalna hiperkeratoza, može biti kongenitalna ili stečena.

KERATOFAKIJA (engl. keratophakia), ope-rativna tehnika za korekciju afakije. Keratektomijom se izvadi disk strome rožnjače, zamrzne se, brušenjem se deformiše u potrebnoj meri, da bi se postigle krivina i potrebna prelomna moć, i vrati se na svoje prethodno mesto. Operacija je komplikovana, veoma skupa i retko se izvodi.

KERATOGLOBUS

(engl. keratoglobus), retko bilateralno uvećanje rožnjače loptastog oblika; najčešće je praćeno pojavom miopije i astigmatizma.

KERATOHIJALINSKE GRANULE (engl. keratohyalin granules, lat. granulum keratohyalini), elektronski guste strukture, bazo-filne, nepravilnog oblika i nisu obavijene membranama. Veličine su od 0,2 do 5 µm i uglavnom se nalaze u granuloznom sloju epidermisa. Sastoje se od gustih aglomeracija partikula veličine oko 2 nm, između i oko snopova tonofilamenata. Mogu se naći i u jedrima. Sadrže prolin i aminokiseline bogate u sulfhidrilnim grupama. Pojavljuju se u procesu keratinizacije epidermisa.

KERATOKONJUNKTIVITIS (engl. keratoconjunctivitis), reakcija rožnjače i vežnjače na štetni agens, najčešće izazvan virusima. Epidemijski keratokonjuktivitis (engl. epidemical k.) je akutni folikularni konjunktivitis praćen promenom na rožnjači; izaziva ga adeno virus tip 8 i 19. Javlja se u vidu naglog suzenja, grebanja; praćen je sluzavo-gnojnim sekretom, regionalne limfne žlezde su uve-ćane, mogu da se jave krvarenja na konjunktivi i subepitelni infiltrati na rožnjači. Keratokonjuktivitis sika (engl. keratoconjunctivitis sicca), suvo oko; hronična upala vežnjaže i konjunktive praćena niskim stepenom nadra-žaja oka, usled insuficijencije suza. Refleksna i bazalna sekrecija suza su smanjene. Prisutno je peckanje, grebanje, osećaj prisustva stranog tela u oku; konjunktive su suve i hiperemične. Takođe se javljaju poremećaj ishrane i ošte-ćenje rožnjače. Deskvamacija površnog epi-tela dovodi do formiranja fine mrežice, koja se delom treptanjem uklanja, a delom zadržava na rožnjači u vidu končića (keratitis filamentosa), dok se u kasnijem toku javljaju manji defekti i infiltrati u rožnjači (keratitis punktata). Često je udružen sa sistemskim oboljenjima, kao što su lupus erythematosus, pem-higoid, Sjogren sindrom, erythema multiforme, scleroderma, sarcoidosis, periarteritis nodosa. Dijagnostikuje se Schirmerovim tes-tom sekrecije suza i Rose Bengal bojenjem.

KERATOKONUS, v. keratektazija.

KERATOLITIK (engl. keratolytic), sredstvo koje odvaja hiperplastični rožnati sloj kože od preostalog epidermisa i pomaže u njegovom odstranjivanju (npr. 10% salicilna kiselina).

KERATOMETAR (engl. ophthalmometer), aparat za merenje kornealnog astigmatizma u dva glavna meridijana, dioptrijskih jačina, za izračunavanje radijusa zakrivljenosti prednje površine rožnjače (u mm). Najpoznatiji je keratometar po Javalu.

KERATOMETRIJA

(engl. keratometry), na osnovu dve refleksne slike rožnjače (pravo-ugaone i stepeničaste figure) izračunava se radijus zakrivljenosti rožnjače, njegova pre-lomna moć u dioptrijama. U optičkom sistemu keratometra su prizme koje udvostručuju sliku refleksnih sličica na retini. Test figure mogu da se pomeraju duž luka aparata, a sam luk aparata može da se rotira oko ose durbina.

KERATOPATIJA (engl. keratopathy), smanjena providnost rožnjače, koju karakteriše kornealna dekompenzacija, praćena epitelijalnim defektom i neinfiltrovanom ulceracijom. Javlja se kod nedovoljno dobrog mehanizma treptanja, kod proširenih međukapačnih otvora i posle hirurške intervencije na oku. Najteža forma je bulozna keratopatija, koja se javlja sa zamućenjem rožnjače, pojavom bula (plikova na površini rožnjače), a uzrokovana je oštećenjem endotela.

KERATOPLASTIKA (engl. keratoplasty), hirurški zahvat kojim se presađivanjem odgovarajućih delova zdrave rožnjače sa enukleisanog oka, ili oka leša, zamenjuju oboleli delovi rožnjače. Može da bude delimična, potpuna i neperforativna (lamelarna, ili perforativna). Ciljevi operacija su: tektonski, opti-čki i refrakcioni.

KERATOSKOP (engl. keratoscope), ploča sa koncentričnim crnim i belim krugovima i centralnim otvorom za posmatranje. Služi za utvrđivanje pravilnosti zakrivljenosti rož-njače. Najpoznatiji je Placidov keratoskop.

KERATOTOMIJA (engl. keratothomy), ope-rativna metoda kojom se prave urezi u rož-njači, da bi se ona zaravnila u jednom meridijanu. Spada u grupu keratorefraktivnih ope-racija (za korekciju refrakcionih anomalija).

KERATOZA (engl. keratosis), stanje koje se odlikuje pojačanim orožavanjem, tj. pove-ćanom produkcijom keratina. Aktinična (solarna, senilna) k. , viđa se na suncu izloženoj koži odraslih osoba svetle puti, a odlikuje se hiperkeratozom, parakeratozom, atrofijom gornjeg dela derma i ređe atipijom ćelija spinoznog sloja. Arsenom izazvana k. javljala se u vreme kada su arsenom lečili artritis, astmu, psorijazu i sifilis. Keratosis pilaris se naziva keratoza dlačnih folikula, a manifestuje se u vidu tvrdih papula, obično na ekstenzornim stranama ekstremiteta mladih osoba. Seboroična k. , benigni tumor kože koji se može pojaviti na bilo kom delu kože kod osoba starijih od 30 godina u vidu smeđe makule koja postepeno prerasta u bradavičasti čvor.

KERION

(engl. kerion), upaljena, gnojna, lepljiva masa izazvana gljivicama (dermatofitima), u vidu ploča, obično na kosmatom delu glave i bradi.

KERNIKTERUS (engl. kernicterus), žuta prebojenost nekih delova mozga. Nastaje kada vrednost nekonjugovanog bilirubina postane veća od 340 mol/l. Osnova patološkog procesa je nezrelost hematoencefalne barijere i prelazak bilirubina u neurone centralnog nervnog sistema. Manifestuje se od 3 do 6 dana života sa smanjenjem ili gašenjem refleksa i drugim neurološkim ispadima. Smrtnost je velika, a ako novorođenče preživi ostaju trajne sekvele.

KERNINGOV ZNAK (engl. Kerning’s sign ), jedan od meningealnih znakova koji nastaju usled povišenog intrakranijumskog i intraspinalnog pritiska. Pozitivan Kerningov znak je posledica hipertonusa paravertebralne leđne muskulature. Kerningov znak je, kao i ostali meningealni znaci, odbrambeni refleks pri dodatnom povišenju već povišenog intrakranijumskog i intraspinalnog pritiska.

KESA (engl. sac, lat. saccus), v. sakus.

KESICA (engl. saccule, lat. sacculus), v. sakulus.

KESONSKA BOLEST (engl. decompression sicknes), oboljenje koje karakterišu respiratorne smetnje, bolovi, promene na koži i neurološki poremećaji. Javlja se kod zaposlenih u avijatičarskoj službi, letača na velikim visinama i ljudi koji su izloženi brzim i velikim promenama vazdušnog pritiska, kao što su osobe koje udišu komprimovan vazduh u kesonima ili rone sa ronilačkom opremom.

KETAMIN (engl. ketamine), derivat fenciklidina, opšti anestetik za intravensku ili intramuskularnu primenu. Izaziva disocijativnu anesteziju. Pretpostavlja se da deluje blo-kadom receptora za glutamat u centralnom nervnom sistemu. Ima dobra analgetička svojstva i izaziva amneziju. Istovremeno, dovodi i do porasta arterijskog pritiska, srčane frekvencije i mišićnog tonusa. Može da izazove halucinacije (ređe kod dece). Koristi se najviše u dečjoj hirurgiji i kod bolnih dijagnostičkih procedura. Preparati: Ketalar, Ra-latek.

KETO-

(engl. keto-), prefiks koji označava prisustvo karbonilne grupe, ≫ C=O, kao u keto kiselinama (npr. b-ketobuterna kiselina). Ekvivalentan je i prefiksu okso-.

KETOACIDEMIJA (engl. ketoacidaemia), prisustvo ketonskih kiselina u krvi.

KETOACIDOZA (engl. ketoacidosis), meta-boličko stanje organizma udruženo sa nago-milavanjem ketonskih tela i acidozom. Naj-češće se javlja kod neregulisanog diabetes mellitusa, a praćena je mukom, povraćanjem, bolom u trbuhu, žeđu, poremećajem stanja svesti i komom. Neophodno je urgentno lečenje.

KETOACIDURIJA (engl. ketoaciduria), pri-sustvo ketonskih kiselina u mokraći.

KETOGENEZA (engl. ketogenesis), proizvodnja ketonskih tela. Ona su normalan proizvod metabolizma lipida i mogu se koristiti za proizvodnju energije. Ketoza je stanje koje se dešava pri preteranoj proizvodnji ketonskih tela.

2-KETOGLUTARAT (engl. 2-oxoglutarate), COOH-(CH2)-CO-COOH, intermedijerno jedinjenje trikarboksilnog ciklusa.

KETO-KISELINA (engl. keto acid), organska (karboksilna) kiselina koja sadrži jednu ili više okso (C=O) grupa (npr. a-oksoglutarna kiselina (COOHCH2CH2C=OCOOH).

KETOKONAZOL (engl. ketoconazole), antimikotik iz grupe azola, derivat imidazola koji deluje na veliki broj patogenih gljivica. Inhibiše sintezu ergosterola, specifičnog sastojka membrane gljivica. Koristi se za lečenje sistemskih gljivičnih infekcija. Posle oralne primene može dovesti do teškog oštećenja jetre i stupiti u farmakokinetičke interakcije sa drugim lekovima. Preparati: Ketoconazole, Mycoseb, Nizoral.

KETONI (engl. ketons), organska jedinjenja koja sadrže karbonilnu ili oksogrupu koja je vezana za dva druga

ugljenikova atoma, npr. CH3COC2H5.

KETONSKA TELA (engl. ketone bodies), proizvodi nepotpunog metabolizma masti u uslovima kada se u organizmu masne kiseline koriste kao izvor metaboličke energije (npr. kod gladovanja) ili u slučaju nedovoljnog intraćelijskog metabolizma ugljenih hidrata (npr. šećerna bolest). U ketonska tela se ubrajaju aceton, acetosirćetna kiselina i b-hidro-ksibuterna kiselina. Kod netretiranog dijabetesa višak ovih tela se nalazi u krvi i urinu i dovodi do ketoze.

KETONURIJA (engl. ketonuria), prisustvo ketonskih tela u urinu. Javlja se kod diabetes melitusa i tokom gladovanja.

KETOPROFEN (engl. ketoprofen), nesteroidni antiinflamatorni lek, derivat propionske kiseline, sličan ibuprofenu. Primenjuje se oralno ili parenteralno, u simptomatskoj tera-piji reumatskih oboljenja, gihta i dismenoreja kao antiinflamatorna i analgetička supstanca. Preparat: Orudis.

KETOROLAK (engl. ketorolac), nesteroidni antireumatik sa jakim analgetičkim dejstvom. Koristi se oralno i parenteralno za lečenje umerenih jakih postoperativnih bolova. Pre-parati: Toradol, Zodol.

KETOSTEROID (engl. ketosteroid), suptanca steroidne strukture koja ima ketonsku grupu na funkcionalnim ugljenikovim atomima. Steroidi sa 19 ugljenikovih (C) atoma i keto grupom na sedamnaestom C atomu nazivaju se 17-ketosteroidi; predstavljaju metaboličke produkte razgradnje androgena poreklom iz nadbubrežne žlezde i gonada i imaju dijagnostički značaj. Povećana količina 17ketosteroida u urinu javlja se u slučajevima tumora nadbubrežnih žlezda ili ovarijuma.

KETOTIFEN (engl. ketotifen), lek za profilaksu bronhijalne astme (nije zamena za bronhodilatatore niti se primenjuje za prekid napada astme). Blokira histaminske (H1) i serotoninske receptore i, verovatno, smanjuje oslobađanje medijatora inflamacije iz mastocita. Pravi mehanizam dejstva ovog leka je nepoznat. Koristi se oralno. Za pun profilaktički efekat potrebne su bar dve nedelje kontinuirane primene. Preparati: Ketotifen, Galitifen.

KIBERNETIKA

(engl. cybernetics), nauka o komunikacijama i teoriji upravljanja (kontrole), koja se posebno tiče uporednih studija o automatskim kontrolnim sistemima (npr. nervni sistem, mozak, mehaničkoelektrični komunikacioni sistemi).

KIČMENA MOŽDINA (engl. spinal cord, lat. medulla spinalis), oko 40 - 45 cm dugačak i 0,7 - 1 cm širok, cilindričan deo CNS-a, koji se nalazi u vertebralnom kanalu. Struktura: 1. siva masa, deo kičmene m. gde su smešteni perikarioni neurona. Podeljena je na prednju, zadnju i lateralnu kolumnu, koje su povezane centralnom sivom komisurom sa centralnim kanalom u sredini; 2. bela masa, ushodna i nishodna nervna vlakna grupisana u prednji, lateralni i zadnji snop. Zadnji snopovi su odvojeni središnjim ili zadnjim septumom, a prednji snopovi prednjom središnjom fisu-rom. Funkcionalno, bela masa je podeljena na mnoge puteve. V. medula spinalis.

KIČMENI GANGLION (engl. spinal ganglion, ganglion spinale), v. ganglion spinale.

KIČMENI STUB (engl. spinal column, lat. columna spinalis), v. kolumna.

KIFOSKOLIOZA (engl. kyphoscoliosis), deformitet kičmenog stuba koji predstavlja pojačanu fiziološku zakrivljenost grudne kičme u sagitalnoj ravni i istovremeno izvijenost kičme u stranu, sa ili bez rotacije kičmenih pršljenova.

KIFOZA (engl. kyphosis), deformitet kič-menog stuba koji predstavlja pojačanu fiziološku zakrivljenost grudne kičme u sagitalnoj ravni; kičma je izvijena unazad sa is-pupčenjem u vidu grbe. Posledica je kraš fraktura pršljenova usled hroničnog zapalje-nja, npr. tuberkuloze, osteoporoze ili povrede.

KIJANJE (engl. sneezing), nevoljno, naglo i eksplozivno izbacivanje vazduha kroz nos i usta izazvano iritacijom, obično u nosu. V. sternutacija.

KIJAVICA (engl. common cold), usvojen je engleski umesto uobičajenog latinskog naziva za oboljenje. Bolest karakterišu kataralno zapaljenje i serozna sekrecija nosne sluznice, dok je opšte stanje manje-više nepromenjeno. Simptomi traju oko nedelju dana. Terapija je simptomatska. Uz najveće napore,

etiološka dijagnoza je moguća kod oko 50% slučajeva, a postavlja se na osnovu pregleda brisa nosa imunofluorescentnom tehnikom. Ovo je obo-ljenje sa najvećim morbiditetom, izazvano ogromnim brojem uzročnika, najčešće virusima.

KILNA KESA (engl. hernial sac), omotač koji potiče od trbušne maramice, a obavija organe koji su se usled patološkog procesa ispadanja (hernijacije, prolapsa) našli izvan trbušne duplje. Kilna kesa se sastoji od: dna kilne kese koje je najudaljenija tačka hernijacije, tela u kome se nalaze organi i vrata kilne kese, a koji prolaze kroz kilni otvor na prednjem trbušnom zidu. Hernije koje imaju kilnu kesu su tzv. prave, a koje nemaju su lažne, kakve su postoperativne i retroperitonealne i njih je znatno teže zbrinuti. Kilna kesa štiti organe trbušne duplje na njihovoj novoj lokaciji i onemogućava njihovo međusobno srašćava-nje (akreciju), što nastaje zbog povremenih uklještenja, kontuzija i nošenja pojasa. Radi-kalna operacija hernije podrazumeva vraćanje (repoziciju) sadržaja trbušne duplje, resekciju kilne kese i podvezivanje njenog vrata, preko čega se vrši rekonstrukcija (plastika) otvora na prednjem trbušnom zidu.

KILO(engl. kilo), prefiks koji označava nešto 1.000 puta uvećano. Npr., kilotona (engl. kiloton), oznaka za masu koja je jednaka težini od 1.000 tona; eksplozivna sila ekvivalentna sili eksplozije od 1.000 tona TNT-a (trinitro-toluol).

KILOGRAM, kg (engl. kilogram), međunarodna merna SI jedinica za masu koja je definisana kao masa internacionalnog prototipa kilograma koji se čuva u Sevresu u Francuskoj.

KILOKALORIJA (engl. kilocalorie), prema preporuci eksperata Svetske zdravstvene organizacije iz 1985. godine, jedinica za toplotu i za izračunavanje energetskih potreba organizma. Tako jedna kilokalorija, 1 kcal odgovara vrednosti 4,184 kilodžula (kJ). Komponente energetskih potreba organizma su: ener-gija za bazalni metabolizam, energija za fi-zičku aktivnost i energija metaboličkog od-govora na hranu, tzv. specifično dinamijsko dejstvo hrane. Činioci od kojih zavise energetske potrebe su: pol, godine života, telesna težina i zahtev za rast, razvoj, trudnoću, dojenje. Energija osnovnog, bazalnog metabolizma održava telesnu temperaturu, proces disanja, cirkulaciju i ćelijske aktivnosti. Zavi-si od pola, godina starosti i telesne težine i precizno se izračunava prema formuli Aubea i Du Boisa. Brza metoda može se izraziti kao 1 kcal/kg/sat (4,184 kJ/kg/sat). Energetske potrebe za fizičku aktivnost bilo profesionalnog karaktera ili „slobodnog”, kao dodatne aktivnosti, mogu se izračunati, bilo direktnom kalorimetrijom u komori ili indirektnom, izračunavanjem tzv. disajnog koeficijenta (v. kalorimetar). Energija je potrebna za specifično dinamijsko dejstvo hrane, koje za belančevine iznosi i do 30%, jer je posle obroka potreba za kiseonikom i za drugim procesima u organizmu povećana.

KINAZA (engl. kinase), nesistematsko ime za potklasu fosfotransferaza (EC 2.7) koje kata-lizuju prenos fosfatne grupe sa donora (ATP ili GTP) na akceptor. Akceptor može da bude alkohol (EC 2.7.1), karboksilna (acil) grupa (EC 2.7.1), azotna grupa (EC 2.7.3) ili druga fosfatna grupa (EC 2.7.4).

KINETIKA (engl. kinetics), deo klasične mehanike koji proučava efekte sile na materijalno telo koje se kreće, ili promene u fizič-kim i hemijskim sistemima, v. mehanika.

KINEZIOLOGIJA (engl. kinesiology), nauka o pokretima ljudskog tela. Izučava položaje i stavove tela i pojedinih njegovih delova, uslovljenih funkcijom lokomotornog sistema i faktora koji utiču na stavove i položaje tela.

KINEZITERAPIJA (engl. kinesitherapy), deo fizikalne terapije koji izučava primenu pokreta u svrhu lečenja obolelih i povređenih i prevencije. K. deluje na sve sisteme i organe ljudskog organizma.

KINIDIN (engl. quinidine), hinidin.

KININ (engl. quinine), hinin.

KINOANGIOKARDIOGRAFIJA (engl. ci-neangiocardiography), oblik angiokardiografije kod koga se slike dobijene pomoću X- zraka zapisuju na kino-film. Pri projekciji tako dobijenog kino-filma moguće je ispitati dinamiku rada srca.

KINOFLUOROGRAFIJA (engl. cinefluorography), tehnika brzog uzastopnog foto-grafisanja fluoroscentnog ekrana pri fluoroskopiji, tako da se zapisani događaji mogu kasnije analizirati.

KINORADIOGRAFIJA (engl. cineradiography), tehnika brzog uzastopnog fotografisanja slika dobijenih X-zracima, da bi na

filmu bili uhvaćeni brzi događaji koji su se desili za vreme posebne radiografske procedure. Kod klasičnih rendgena, u te svrhe se koristi posebna kino-kamera koja se postavlja u optički razdelnik iza pojačivača slike, odnosno pojačivača ekranskog sjaja fotokatode pobuđene X-zracima. Kod digitalnih rendgena, koristi se softverska procedura, kojom se slike sačuvane u memoriji računara za vreme radiografske procedure prikazuju na monitoru kao kino-film.

KIRETA (engl. curette), instrument u obliku kašike za čišćenje tkiva grebanjem sa šupljine u telu.

KIRI (engl. curie), jedinica za aktivnost; količina radioaktivne materije u kojoj se izvrši 3,7x1010 raspada u sekundi. Jedinica je dobila ime po francuskoj fizičarki Marie Curie.

KISELA FOSFATAZA (engl. acid phosphatase), enzim koji pripada rodu hidrolaza (ortofosforna-monoestar fosfohidrolaza, EC 3.1.3.2), koji deluje pri pH nižem od 7,0. Optimalni pH zavisi od izvora (tkiva) iz kog enzim potiče, kao i supstrata na koji deluje. Kisele fosfataze se nalaze npr. u eritrocitima, trombocitima, koštanoj srži, slezini, jetri, pankreasu, prostati itd. Intracelularno, enzim se nalazi u organelama (lizozomima). Ima je u serumu i urinu. Nestabilna je iznad 37 oC i pri pH iznad 7,0. Merenje aktivnosti kisele fosfataze u serumu je naročito značajno za otkrivanje karcinoma prostate i oboljenja kostiju.

KISELA KIŠA (engl. acid rain), kiša ili bilo koja druga atmosferska padavina koja sadrži visoke koncentracije sumporne ili azotne kiseline. Kisele kiše nastaju usled zagađenja atmosfere isparenjima i dimom hemijske industrije, čeličana i produktima sagorevanja uglja. Smatraju se uzrokom devastacije šuma u predelima gde dolazi do njihovog taloženja.

KISEONIČKA TERAPIJA (engl. oxygen therapy), prva i osnovna terapijska mera u lečenju bolesnika sa hipoksemijskom hipoksijom teškog stepena. Cilj kiseoničke terapije je uklanjanje po život opasne hipoksije tkiva, sve dok se drugim terapijskim merama ne postigne poboljšanje osnovne bolesti ili stanja i adekvatna oksigenacija kiseonikom iz atmosferskog vazduha. Postoje tri vrste uređaja za primenu kiseonika: boce ili rezervoari sa komprimovanim gasom, tečni kiseonik u bocama i rezervoarima i koncentrator kiseonika. U toku kiseoničke terapije neophodno je pratiti parcijalni pritisak gasova u arterijskoj krvi.

KISEONIK, O

(engl. oxygen), nemetalni element, gas bez boje i mirisa (dioksigen, O2) ili oštar, plavičast gas (ozon, O3). Ima atom-ski broj 8, atomsku težinu 15,9994, pripada VI grupi periodnog sistema elemenata i nalazi se u oksidacionim stanjima -2, -1 i +2. Esencijalan je za život biljaka i životinja. Čini 20% atmosferskog vazduha. Ulazi i u sastav oksidnih ruda i vode. Nalazi se u brojnim organskim jedinjenjima, kao što su alkoholi, aldehidi, ketoni (npr. ugljeni hidrati) i karboksilnim kiselinama (npr. masnim kiselinama). Za anaerobne organizme kiseonik je akceptor elektrona u procesu oksidativne fosforilacije. Supstrat je za brojne kataboličke enzime, oksidaze. Kiseonik iz alveolarnog vazduha difunduje u krv plućnih kapilara, vezuje se za hemoglobin i cirkulacijom doprema do svake ćelije u organizmu. Služi za inhalaciju kod plućnih i srčanih bolesnika.

KISSING KARCINOM (engl. kissing cancer), karcinom koji se implantira (usadi) na novo, prethodno zdravo mesto kao posledica dugotrajnog kontakta sa mestom koje je već zahvaćeno karcinomom. To se najčešće događa u šupljim organima.

KLARITROMICIN (engl. clarthromycin), makrolidni antibiotik, derivat eritromicina veće efikasnosti u lečenju infekcija disajnih puteva, kože i mekih tkiva; pomoćni lek za ulkusnu bolest izazvanu Helicobacter pylori. Preparat: Klacid.

KLASIČNI PUT KOMPLEMENTA (engl. classical complement pathway), biohemijski put koji uključuje aktivaciju komponenti serumskog komplementa C1, C4, C2, C3 i C5 preko C9.

KLASIFIKACIJA BOLESTI (engl. classification of diseases), svrstavanje bolesti u grupe koje imaju zajedničke karakteristike. Značajna je za postizanje standardizacije metoda i poređenje načina prikazivanja morbiditetnih i mortalitetnih podataka iz različitih izvora. Može da sadrži numeričko obele-žavanje (šifru) za svaku bolest. Primeri su: Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti (YCD) i Međunarodna klasifikacija zdravstvenih problema u primarnoj zaštiti (YCHPPC).

KLASIFIKACIJA POVREDA , v. povreda.

KLASTER ANALIZA (engl. cluster analysis), niz statističkih metoda koje se koriste za grupisanje promenjivih veličina ili zapažanja u međusobno strogo povezane podgrupe.

KLAUSTROFOBIJA (engl. claustrophobia), strah od zatvorenog prostora. Javlja se na naj-različitijim mestima, ali je zajednički ime-nitelj prostor zatvorenog tipa. Obično se ma-nifestuje gušenjem i strahom od smrti.

KLAUSTRUM ( engl. bolt, lat. claustrum), velikomoždani bedem. Tanak sloj sive mase koji se nalazi između spoljašnje površine putamena od koje je odvojen kapsulom eksternom i kore velikomoždanog ostrva (insule) od koje je odvojen kapsulom ekstremom.

KLAVIKULA (engl. clavicle, lat. clavicula), ključna kost ili ključnica. Parna, prednja kost ramenog pojasa oblika izduženog i položenog slova S. Postavljena je horizontalno, nepo-sredno iznad nivoa gornjeg otvora grudnog koša. Svojim unutrašnjim okrajkom spaja se sa ručicom grudne kosti i hrskavicom prvog rebra. Spoljašnjim okrajkom se spaja sa natplećkom ili akromionom lopatice.

KLAVULANSKA KISELINA (engl. clavulanic acid), inhibitor enzima beta-laktamaza (penicilinaze), proširuje spektar i pojačava efikasnost amoksicilina. Preparati: Amoksiklav, Augmentin, Panklav.

KLAVUS (engl. clavus, corn), hiperkeratotična, ograničena promena sa centralnom tvrdom zonom koja se poput trna pruža u dubinu prema kutisu, obično na tačkama oslonca na stopalima. Na pritisak boli. Mogu biti tvrdi, mekani, vaskulni i neurovaskulni. Narodni izraz - kurije oko ili oko prepelice.

KLEIDO-, onaj koji se odnosi na ključnu kost ili joj pripada. Vodi poreklo od grčke reči kleidos - ključ.

KLEIDOKRANIJALNA DIZOSTOZA (engl. dysostosis cleidocranialis), poremećaj kostiju koje imaju poreklo iz vezivnog tkiva, kao što su kosti lobanje i ključnjače. Fontanela i šavovi glave su dugo otvoreni. Ključnjača nedostaje. Prisutne su i druge malformacije.

KLEMA (engl. clamp, forceps), hvatalica, klešta, forceps, metalni hirurški instrument izgleda makaza, tipa štipaljke, hvatalice, koji služi za hvatanje tkiva radi manipulacije i naročito za hvatanje krvnih sudova u cilju njihovog zbrinjavanja i zaustavljanja krvarenja (hemostaze). Kleme se dele na

standardne (hemostatske), kakve su hvatalice po Peanu, grube i tvrde za hvatanje i ekraziranje tkiva (po Kocheru, ekrazeri), prozoraste i meke za nežno hvatanje tkiva, vaskularne koje su istovremeno sigurne da ne puštaju krvni sud, ali imaju posebno izrađenu unutrašnju površinu koja ne oštećuje krvni sud (Satinskyeva klema, Spencer-Wellsova kle-ma). U akušerstvu i ginekologiji, izraz forceps, označava zahvat kojim se pomoću akušerskih klešta pomaže izvlačenje ploda pri porođaju.

KLEPTOMANIJA (engl. cleptomania), ne-odoljiv nagon za krađom (bez materijalne koristi). Javlja se retko, a nešto češće kod žena. Kod kleptomana iskušenje da kradu praćena su velikim strahom, a eventualno uspešno izvršena krađa istovremeno osećanjem olak-šanja i krivice.

KLICA (engl. germ), mikrob, mikroorganizam. Najčešće se ovaj naziv odnosi na patogene mikroorganizme, izazivače brojnih zaraznih bolesti.

KLIMAKTERIJUM (engl. climacteric ili climacterium), prelazno doba žene između gene-rativnog perioda i senijuma. Karakteriše ga gašenje ovarijalne funkcije. U našim uslovima najčešće se javlja između 45. i 50. godine života. Javljaju se poremećaji u vegetativnoj sferi (tahikardija, probodi u predelu srca, povremeni vreli talasi, znojenje itd.) i meno-pauza.

KLIN (engl. wedge, lat. cuneus), v. kuneus.

KLINASTA EROZIJA ZUBA (engl. erosion cuneiform, lat. erosio cuneiformis ), erozija u predelu vrata zuba, najčešće nastala usled loše tehnike pranja zuba i korišćenja loše i tvrde četkice za zube.

KLINASTA KOST (engl. sphenoidal bone, lat. os sphenoidale), v. os sfenoidale, os kunei-forme.

KLINASTA RESEKCIJA (engl. wedge resection), klinasto odstranjenje manjeg dela pluć-nog parenhima, najčešće kod manjih dobro-ćudnih tumora pluća ili radi biopsije.

KLINASTI

(engl. sphenoidal, lat. sphenoidalis), v. sfenoidalni.

KLINDAMICIN (engl. clindamycin), antibiotik sličan makrolidima, deluje i na anaerobne bakterije kao Bacteroides fragilis. Koristi se za lečenje teških infekcija izazvanih anaerobnim bakterijama. Neželjena dejstva: proliv i opasan po život pseudomembranozni kolitis. Preparati: Dalacin C, Klindamicin.

KLINEFELTEROV SINDROM (engl. Klinefelter syndrome, XXY syndrome ), najčešća je aberacija polnih hromozoma, oko 1:500 do 1:1.000 živorođenih dečaka. Manifestuje se kao primarni hipogonadizam i neplodnost odraslih: testiti su mali (ispod 4 ml zapre-mine), čvrsti i sa znacima disgeneze semenih tubula, što je praćeno azoospermijom i značajnim povišenjem nivoa gonadotropina (GSH, LH) u serumu, uz niži do normalnog testosteron i lako povišen estradiol. Izgled nije karakterističan, ali je visina iznad očekivane, a proporcije tela izmenjene: ruke i noge rastu brže od trupa, pa je raspon ruku velik, a odnos gornjeg segmenta (glava sa trupom) prema donjem, manji od 0,9. U vreme puberteta česta je ginekomastija, virilizacija je nepotpuna, testisi mali za uzrast. Ponekad imaju nespuštene testise i/ili hipospadiju, a u adolescenciji skoliozu. Mentalna retardacija nije česta, ali je verbalni IQ snižen, izražava-nje otežano, auditivna memorija slaba. Ponašanje izmenjeno: nezrelost, nesigurnost, stidljivost. Teško sklapaju prijateljstva, psihološko prilagođavanje je problematično. Stoga im je često neophodna pomoć u školi, a nekima i specijalno školovanje. Ima više varijanti sindroma, sa kariotipom 48 XXXY ili 49 XXXXY (što više X-hromozoma, češća je mentalna retardacija i ima više somatskih anomalija) ili mozaicizmom XY/XXY (mogu da budu fertilni), ili XXY/XXXY. Terapija: nadoknada androgena od 12 - 13. godine života depo preparatima testosterona, i.m. Uporna ginekomastija se rešava hirurški. U ovih osoba povećan je rizik od karcinoma dojke, tumora medijastinuma, retroperotoneuma ili pinealne žlezde (epifize).

KLINIČKA HEMIJA (engl. clinical chemistry), nauka koja se bavi primenom hemijskih nauka za proučavanje hemijskih procesa kod zdravih i bolesnih ljudi i životinja. Klinička hemija primenjuje fizičko-hemijske zakone na biohemijske reakcije u kojima sudeluje niz neorganskih i organskih jedinje-nja. Primenom tehnika analitičke hemije omogućeno je merenje koncentracije meta-bolita i drugih telesnih konstituenata kod zdravih i bolesnih. Ovakva proučavanja doprinose razumevanju i dijagnostikovanju oboljenja.

KLINIČKA LABORATORIJA (engl. clinical laboratory), zdravstvena dijagnostička služba u kojoj se izvode kliničko-hemijska, hematološka, histološka, serološka, citološka, mi-krobiološka, imunološka i druga određiva-nja.

KLINIČKA SMRT (engl. clinical death), sta-nje u kome još ima živih delova čoveka, tj. stanje u kome su prestale funkcije organa za disanje (apnea), rad srca (kardijalni arest) sa potpunim prekidom cerebralne

funkcije. Optimalnom terapijom ove funkcije mogu da se povrate. Ukoliko proces reanimacije potraje duže ili se kasnije započne, često dolazi do pojave komplikacija posle oživljavanja, pa i do smrtnog ishoda.

KLINIČKI EKSPERIMENT (engl. clinical trial), ispitivanje efikasnosti određenih lekova i drugih terapeutskih postupaka u lečenju bolesti, prevenciji komplikacija i recidiva ili u smanjenju rizika od smrti. V. eksperimentalna epidemiologija.

KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR, zdrav-stvena ustanova koja obavlja stacionarnu i specijalističku delatnost iz više medicinskih disciplina odnosno oblasti, vrši obrazovnu delatnost za studente fakulteta i medicinskih škola i bavi se istraživačkim radom u oblastima koje su zastupljene u ustanovi. Kliničko- -bolnički centar mora da ima najmanje: kli-nike, centre i/ili stacionirana odeljenja za: internu medicinu i supspecijalnosti hirurgiju (opšte i specijalizovane discipline), akušerstvo i ginekologiju, pedijatriju, uvo, grlo i nos, očne bolesti, neurologiju, psihijatriju, fizi-kalnu medicinu itd.; službe za: kliničko-biohemijska i hematološka ispitivanja, radiološku dijagnostiku, anesteziologiju i reanimaciju, intenzivnu negu, kliničku patologiju, transfuziju krvi, nuklearnu medicinu, medicinsko snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom i dr.; specijalističku polikliniku; urgentni centar (hitnu medicinsku pomoć); dnevnu bolnicu (za obavljanje dijagnostičkih i/ili terapijskih procedura u toku dnevnog rada).

KLINIKA (engl. clinic), zdravstvena ustanova ili deo veće ustanove - kliničkog centra, kliničko-bolničkog centra, instituta. Obavlja specijalizovanu, bolničku i polikliničku zdravstvenu delatnost iz određene grane medicine ili stomatologije. Pored zdravstvene delatnosti, klinika obavlja i obrazovnu delatnost za studente fakulteta i diplomirane doktore medicine, odnosno doktore stomatologije. Radi obavljanja svojih delatnosti, klinika mora da ima najmanje dva nastavnika medicinskog odnosno stomatološkog fakulteta i tri radnika u zvanju naučnog saradnika ili višem naučnom zvanju, a u organizacionom smislu, najmanje, sve službe koje su obavezne za specijalnu bolnicu i uslove za izvođenje nastavne i naučno-istraživačke delatnosti.

KLINODAKTILIJA (engl. clinodactyly), iskrivljenost, medijalna ili lateralna devijacija prsta/prstiju, najčešće na malom prstu. Javlja se kao izolovana („minor“) anomalija, ili u okviru brojnijih sindroma i hromozomskih aberacija.

KLIP (engl. clip), naprava od srebra u vidu štipaljke, koja se stavlja na moždani krvni sud radi zaustavljanja krvnog protoka ili na vrat aneurizme u cilju njenog isključenja iz cirkulacije.

KLIPPEL-FEILOV SINDROM (engl. Klippel-Feil syndrome), kongenitalan sindrom koji karakterišu: kratak vrat, smanjen broj vratnih pršljenova ili multiple hemivertebralne fuzije, tortikolis, spina bifida, menin-gomielokele, siringomielija, defekti poti-ljačnih kostiju, Sprengelovi deformiteti, hidrocefalus, oksikefalija, skolioza, lordoza, asimetrija lica, rascep nepca, visoko nepce i mikrognatija, mentalna retardacija, gluvoća, strabizam i nistagmus, spastična kvadriplegija, sinkineza i ataksija, anestezija i parestezija, različite anormalnosti mišićnog tkiva.

KLIPPEL-TRENAUNAY-WEBEROV SINDROM (engl. Klippel-Trenaunay syndrome ), karakteristike su: jednostrana hipertrofija skeletnog i mekog tkiva sa angiomatozom, pocrvenelim nevusima, varikozitetima na koži; vaskularne abnormalnosti; hipertrofija kože; angiomatoza posebno na jeziku i farinksu; hipertrofija orofacijalnih struktura; malokluzije i hipertrofija gingive.

KLIRENS (engl. clearance), frakciona ekskrecija. Klirens inulina (ne reapsorbuje se i ne sekretuje u tubulima nefrona) mera je brzine glomerularne filtracije. Klirens bilo koje druge supstance X upoređuje se sa brzinom glomerularne filtracije (frakciona ekskrecija). Supstance (npr. glikoza) koje se reapsorbuju iz tubula imaju frakcionu ekskreciju manju od 1. Supstance koje se transepitelnom sekrecijom izlučuju, pridružuju se urinu. Tako se npr. samo jednom pasažom kroz bubrege odstrani 90% PAH iz krvi (ekstrakcioni odnos). Zato klirens PAH daje aproksimativnu meru protoka plazme kroz bubreg. Proizvodi ćelijskog metabolizma sekretuju se kroz luminalnu membranu epitela tubula (NH3/NH4), pa je njihova količina u urinu veća od 1.

KLIRENS KREATININA (engl. creatinine clearance test), frakciona ekskrecija kreatinina je test brzine kojom bubreg odstranjuje kreatinin iz krvi. Koristi se kao indeks brzine filtracije krvi putem bubrega, odnosno test zdravlja i efikasnosti funkcije bubrega.

KLIRENS SLOBODNE VODE (engl. free- -water clearance), kvantitativna mera sposobnosti bubrega za ekskreciju vode i predstavlja volumen čiste vode koji treba dodati ili odstraniti iz urina (u ml/min) da bi bio izoosmotski sa plazmom.

KLITORIS (engl. clitoris, lat. clitoris), dra-žica, deo spoljašnjih ženskih polnih organa. Erektilno telo koje se nalazi neposredno iza prednje spojnice velikih stidnih usana. Svojim korenom, koji grade dva kraka, desni i levi, polazi sa donje grane preponske i sedalne kosti. Idući napred kraci se spajaju gradeći

telo dražice koje se povija i završava slobodnim krajem - glavićem dražice. Sastoji se od desnog i levog šupljikavog tela dražice koja obavija vezivnoelastična opna.

KLIVUS (engl. clivus, Blumenbach’s clivus, lat. clivus ), lobanjska padina. Koso postavljena i glatka koštana površina na unutrašnjoj strani baze lobanje koja se spušta od tela klinaste kosti ka velikom potiljačnom otvoru. Grade je leđa sedla (dorzum sele) na klinastoj kosti i gornja strana bazilarnog dela potiljačne kosti. Neposredno uz lobanjsku padinu nalaze se prednje strane moždanog mosta i produže-ne moždine, bazilarna arterija i bazilarni venski splet.

KLIZMA (engl. clysma), tečni lekoviti preparat koji se primenjuje rektalno. Najčešće se koriste klizme za čišćenje - klistir. Lekovite kli-zme mogu da sadrže lekove koji deluju u rektumu, završnom delu debelog creva ili se resorbuju i deluju na druge organe ili celo telo (mikroklizme za snižavanje temperature). Po-nekad se klizmom ispuni celo debelo crevo (kortikosteroidi kod ulceroznog kolitisa) pa se opisuju kao duboke klizme. Bilo je pokušaja da se i neki hranjivi sastojci primenjuju preko klizme („hranljive“ klizme), ali su oni napušteni.

KLODRONAT (engl. clodronate), bifosfonat, vezuje se za kostno tkivo, sprečava razgradnju kosti i smanjuje hiperkalciemiju. Koristi se za lečenje hiperkalcemije kod malignih bolesti sa metastazama u kosti i kod osteoporoze. Preparat: Lodronat.

KLOFIBRAT (engl. clofibrate), hipolipidemik, prvi iz grupe fibrata koji je bio uveden u terapiju; uglavnom napušten kad se pokazalo da povećava stvaranje žučnih kamenaca.

KLOKSACILIN (engl. cloxacillin), polusintetski penicilin otporan na beta-laktamaze (penicilinaze). Koristi se za lečenje infekcija izazvanih stafilokokama (koje proizvode beta-laktamaze). Nije više u prometu u Jugoslaviji, a za istu namenu koriste se drugi antibiotici.

KLOMETIAZOL (engl. clomethiazole), depresor CNS nejasnog mehanizma dejstva. Koristi se u lečenju raznorodnih stanja: status epileptikus, anksioznost, odvikavanje alkoholičara, mada i sam ima potencijal za razvoj zavisnosti. Preparat: Heminevrin.

KLOMIFEN

(engl. clomiphene), stimulator ovulacije, koji se koristi za lečenje steriliteta kod žena; moguće su višestruke trudnoće. Preparati: Gravosan, Klomifen, Ovulan.

KLOMIPRAMIN (engl. clomipramine), triciklički antidepresiv sa jačim sedativnim dejstvom. Koristi se oralno ili u vidu injekcija za lečenje depresivnih sindroma. Neželjena dejstva su: suvoća usta, poremećaj vida, hipotenzija srčane aritmije. Preparat: Anafranil.

KLON (engl. clone), populacija bioloških jedinica, nastalih od jednog ancestora (roditelja), putem aseksualne reprodukcije. Primeri: reprodukcija hromozoma ili ćelijskih organela, koje imaju autoreproduktivnu moć (centrioli, mitohondrije); reprodukcija ćelija mitozama. Članovi klona su genetski iden-tični, mada ih mutacije mogu promeniti. Klon-inhibitorni faktor (CIF - clone inhibiting factor) je limfokin koji inhibira mitoze u kulturi tkiva.

KLONAZEPAM (engl. clonazepam), benzodiazepin sa antikonvulzivnim i sedativnim delovanjem. Koristi se za lečenje nekih oblika epilepsije. Preparat: Rivotril.

KLONIDIN (engl. clonidine), antihipertenziv sa centralnim dejstvom manjeg značaja, a koristi se i za lečenje migrene. Preparat: Catapresan.

KLOPAMID (engl. clopamide), diuretik sličan tiazidima, koristi se sam ili u kombinaciji za lečenje edema i hipertenzije. Preparat: Ace-nosin.

KLOTRIMAZOL (engl. clotrimazole), fungicid azolskog tipa, koristi se za lečenje gljivičnih infekcija kože, u obliku krema ili vaginaleta. Preparati: Canesten, Kansen, Klotrimazol.

KLOZAPIN (engl. clozapine), atipični antipsihotički lek, koji prouzrokuje neurološke poremećaje ređe od standardnih, tipičnih antipsihotika fenotiazina. Koristi se za lečenje shizofrenije kod bolesnika koji ne podnose standardne lekove. Može da izazove ošte-ćenje kostne srži i leukopeniju. Preparat: Leponex.

KOAGULABILNOST

(engl. coagulability), sposobnost stvaranja krvnog ugruška.

KOAGULACIJA (engl. coagulation, clotting), zgrušavanje, prelazak iz tečnog (sol) u polučvrsto, pihtijasto (gel) stanje; 1. spontani proces hemostaze (v. hemostaza); 2. zgrušavanje krvi u tkivima, telesnim dupljama, i izvan organizma. Koagulacija je prirodno svojstvo krvi. Za hirurgiju je značajna pojava krvnih ugrušaka (engl. coagulum, clott) koji zaustavljaju krvarenje, ali je njihovo prisustvo u rani, tkivima i telesnim šupljinama nepo-željno, jer mogu biti uzrok infekcije ili krvarenja zbog lokalne fibrinolize (tendencije organizma da ukloni koagulum). Pri završetku operacije koagulumi se čiste, a u operativnu ložu stavljaju drenovi kako se ne bi skupljala krv. Krvarenje pri kome se pojavljuju ugrušci krvi uvek je sveže, a pojava krvi u kojoj nema koaguluma znači ili odsustvo hemostaze ili je izlivena krv stara, tj. krvarenje nije sveže; 3. kauterizacija, odn. uništavanje tkiva primenom toplotne, svetlosne ili električne energije (v. kauteruzacija).

KOAGULACIJA KRVI (engl. blood coagulation, clotting), pretvaranje krvi iz tečnog sta-nja u semisolidni gel. Mada koagulacija može da nastane unutar intaktnog krvnog suda, proces obično započinje nakon oštećenja tkiva. U toku nekoliko sekundi od povrede trombociti se agregiraju na mestu povrede. Ako u krvi ima dovoljno jona kalcijuma, trombocita i tkivnog faktora protrombin se pretvara u trombin. Trombin katalizuje pretvaranje fibrinogena u nerastvorljivi fibrin u kome su svi ćelijski elementi krvi imobilisani.

KOAGULANS (engl. coagulant), lek ili supstanca koja ubrzava zgrušavanje krvi i zaustavlja krvarenje. Sistemski hemostatici: faktori VIII i IX, arginin-vazopresin se koriste kao lekovi za hemofiliju i von Willebrand- tovu bolesti, a fibrinogen, protrombinski komopleks i vitamin K kod drugih krvavljenja nedostupnih lokalnoj primeni lekova. Lokalni hemostatici: fibrinogen (za lokalnu primenu), trombin i oksiceluloza se koriste za lečenje kapilarnih krvavljenja.

KOAGULISATI (engl. coagulate), izazvati zgrušavanje ili postati koagulisan.

KOAGULUM (engl. coagulum), 1. pihtijasta, polučvrsta masa koja nastaje pri koagulaciji supstance koja je u sol stanju, 2. krvni koagulum. Crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i krvne pločice nalaze se u mreži nerastvor-ljivog fibrina krvnog ugruška.

KOARKTACIJA

(engl. coarctation), urođeno suženje lumena aorte, lokalizovano najčešće distalno od ishodišta leve potključne arterije u blizini pripoja ligamentum arteriosum, a ređe bilo gde duž nishodne aorte. Ponekad se javlja sa drugim urođenim anomalijama kardiovaskularnog sistema, u oko 50% slučajeva sa bikuspidnim aortnim valvulama, kada klinička slika dominira i služi kao povod za otkrivanje koarktacije aorte. Zavisno od mesta i stepena suženja aorte i od toga da li je koarktacija udružena sa drugim anomalijama, javljaju se odgovarajući patološko-fiziološki poremećaji: povišenje pritiska u proksimalnom delu aorte i odgovarajućim arterijama, a distalno od mesta suženja pritiska. Javljaju se i druge pridružene kliničke manifestacije, kao što su: različiti nivoi pritiska i pulsa na krvnim sudovima gornjih i donjih ekstremiteta, pojava vijugavih kolateralnih arterija koje polaze ispod mesta koarktacije, njihove snažne pulzacije, koje dovode do uzure donjih ivica rebara. Povišenje pritiska u krvnim sudovima gornje polovine tela doprinosi učestalijoj i ubrzanijoj pojavi ateroskleroze, naročito koronarnih i moždanih arterija, često i sa aneurzmatičnim arterijama Willisovog kruga, čija ruptura uzrokuje rano (u drugoj i trećoj godini života) moždano krvarenje i smrt. Usled neblagovremeno korigovane (hirurški) koarktacije aorte, javljaju se i druge manifestacije, među kojima rupture i disekcije aorte, infektivni endokarditis i zastojna srčana suficijancija. Definitivna korekcija koarktacije aorte vrši se hirurškim putem uz medikamentoznu terapiju pre i posle kardiohirurškog tretmana i uz prevenciju infektivnog endokarditisa, što poboljšava prognozu bolesti i smanjuje smrtnost. Najznačajnije metode za dijagnozu mesta i dužine koarktacije aorte su: rendgenografija, dvodimenzionalna ehokardiografija i Doppler pomoću koga se određuju gradijenti pritisaka kojima se procenjuje stepen težine koarktacije.

KOBALT (engl. cobalt), hemijski element sa atomskim brojem 27, atomskom težinom 58,93 i oksidacionim stanjima +1 do +5 (+2 i +3 su najuobičajeniji). Kobalt(III) centralni je konstituent vitamina B12. Ima jedan prirodni izotop, 59Co i osam veštačkih izotopa, od kojih je 60Co najznačajniji.

KOCHOVI POSTULATI (engl. Koch’s postulates ), otkriće naučnika Roberta Kocha (1843-1910), nemačkog lekara, bakteriologa i higijeničara. Robert Koch je otkrio da se patogeni mikroorganizmi moraju izolovati, a zatim u čistom stanju moraju imati sposobnost da izazovu određenu bolest u do tada zdravoj životinji. U eksperimentalno vakcinisanoj životinji moraju se naći u izobilju patogeni mikroorganizmi. To su tzv. Kochovi po-stulati. Koch je otkrio bacil tuberkuloze. Takođe je dokazao da se epidemije crevnih zaraznih bolesti šire putem vode. Tako se vodom za piće mogu prenositi razne vrste mikroorganizama, izazivača crevnih infekcija, kao što su: tifus, paratifus, dizenterija i kolera. Do epidemije dolazi prodiranjem kanalizacione mreže u vodovodnu, u toku poplava i dr. Ove epidemije nastaju naglo i obuhvataju veliki broj ljudi. Kochov lanac podrazumeva dezinfekciju i sterilizaciju vodenom parom, sa maksimalnom temperaturom od oko 100 oC. To je fizička metoda dezinfekcije, koja se često primenjuje na terenu, u tzv. vanrednim stanjima.

KOD (engl. code), v. genetički kod.

KODEIN (engl. codeine), opijatni analgetik sličan morfinu, ali slabiji. Koristi se uglav-nom za ublažavanje kašlja, kao antitusik. Neželjena dejstva: opstipacija, pospanost, vrtoglavica. Preparati: Cafemin, Caffebol, Caffetin, Dikalm, Kafedon.

KODOCITI ILI „ĆELIJE CILJA“ (engl. codocyte, target cells), eritrociti koji liče na metu ili cilj, jer imaju pored obojenosti ivice eritrocita i obojenu centralnu zonu. To su tanke ćelije zbog povećanog odnosa površine opne prema zapremini ćelije. Javljaju se kod hipohromnih anemija, sideroblastnih anemija, posle splenektomije i kod bolesti jetre.

KODOMINANTAN (engl. codominant), ako se u heterozigotnom stanju eksprimiraju oba alela iz para, onda su ti aleli (ili osobine koje determinišu, ili oboje) kodominantni. Primer kodominantnog odnosa gena kod čoveka nalazimo kod gena za krvne grupe ABO sistema: aleli A i B su kodominantni, pa osobe sa AB genotipom imaju fenotipski AB krvnu grupu.

KODON (engl. codon), triplet tj. niz od tri nukleotida u molekulu DNK ili RNK koji određuje - predstavlja šifru za jednu ami-nokiselinu. Kodon se označava redosledom azotnih baza, koje su karakteristični delovi nukleotida. Kako postoje četiri tipa azotnih baza u molekulu DNK i RNK, broj mogućih kombinacija tripleta iznosi 43 = 64. Od toga je 61 funkcionalni kodon pa većina od 20 ami-nokiselina ima više odgovarajućih kodona. Tri kodona (UAA, UAG i UGA) ne kodiraju ni jednu aminokiselinu i predstavljaju signal za završetak sinteze polipeptidnog lanca.

KOEFICIJENT (engl. coefficient), 1. numerički faktor koji umnožava izraz u nekoj algebarskoj jednačini; 2. broj koji prethodi nekoj formuli u hemijskoj jednačini ukazujući na relativan broj molekula koji ulaze u reakciju; 3. nedimenzionalna konstanta (nema jedinicu u kojoj se izražava) koja karakteriše neki hemijski ili fizički proces; 4. nedimenzionalni statistički parametar.

KOEFICIJENT INTELIGENCIJE, IQ (engl. intelligence quotient, IQ), indeks intelektualne sposobnosti čoveka u odnosu na preostalu populaciju. Vrednost se dobija delje-njem broja mentalnih godina koje se odrede različitim testovima (npr. Stanford-Binet test) sa brojem starosnih godina i pomnoži sa 100. Postoje varijacije StanfordBinet testa za svaki uzrast od 2 do 20 godina. Ovi testovi uključuju aktivnosti kao što su kopiranje jednostavnih slika, postavljenja različitih oblika u odgovarajuće otvore, odgovaranje na pita-nja, prepoznavanje apsurda u slikama, izbor reči koje imaju nešto zajedničko u osnovi, sparivanje

apstraktnih oblika, predviđanje budućih pojmova u aritmetičkim ili grafičkim serijama itd. IQ se povećava sa starenjem sve do 18. godine i ostaje nepromenjen za vreme adultnog perioda života. Prema testu inteligencije utvrđuje se zbirna ocena na osnovu koje se osoba može svrstati u određenu grupu: graničnu mentalnu insuficijenciju predstavlja rezultat testa sa ocenom 70 - 80, granični prosek je 80 - 90, apsolutni prosek je 100, 50 - 69 označava moronstvo, 25 - 49 imbecilnost, a ispod 25 idiotiju. Osobe koje imaju IQ iznad 130 su izuzetno inteligentne.

KOEFICIJENT KORELACIJE (engl. coefficent of correlation), mera međuzavisnosti dve varijable. Obično je to broj između -1 i 1, gde vrednost 0 ukazuje na odsustvo korelacije, ali ne obavezno i odsustvo zavisnosti. Granične vrednosti 1 i -1 ukazuju na savršenu pozitivnu odnosno negativnu korelaciju. K. k. r , Pearsonov, mera linearne zavisnosti između kva-ntitativnih varijabli (intervalni ili podaci odnosa). Za verodostojnu vrednost koeficijenta r poželjno je da su raspodele obe varijable simetrične. U slučaju dvodimenzionalnog normalnog rasporeda varijabli, kada je jedina moguća zavisnost linearna, vrednost nula za koeficijent r znači stohastičku nezavisnost; Spearmanov k.k. ranga, r, za rangirane podatke daje približnu indikaciju o stepenu asocijacije između dve varijable. Opravdano ga je primeniti kada se ne može izračunati koeficijent r; parcijalni k. k ., korelacija r između dve varijable kad se isključi uticaj ostalih; k. višestruke k. , koeficijent r između vrednosti zavisne varijable regresije i odgovarajućih vrednosti (predviđenih) datih regresionom jednačinom. Pozitivna vrednost koeficijenta korelacije obeležava se sa R, dok se češće koristi R2, koeficijent determinacije, koji predstavlja proporciju varijanse zavisne varijable objašnjenu regresijom. v. regresiona analiza.

KOEFICIJENT VARIJACIJE (engl. coefficient of variation), relativna mera varijabiliteta; odnos standardne devijacije prema sredini (obično pomnožen sa 100 daje koliki procenat vrednosti aritmetičke sredine iznosi vrednost standardne devijacije). Osetljiv je na greške srednjih vrednosti, što mu ograničava primenu.

KOENZIM (engl. coenzyme), organski neproteinski molekul, često fosforilisani derivat vitamina rastvorljivih u vodi, koji su neophodni za aktiviranje enzima. Vezivanjem koenzima za protein (apoenzim) nastaje aktivni enzim (holoenzim). Značajniji koenzimi su nikotinamid-adenin-dinukleotid (NAD, ranije koenzim I ili DPN), nikotinamid-adenin- -dinukleotid-fosfat (NADP, ranije koenzim II ili TPN), koenzim A, piridoksal-fosfat i flavin-adenin-dinukleotid (FAD).

KOENZIM A (engl. coenzyme A), koenzim koji se sastoji od 4-fosfopantoteinske kiseline, b-merkaptoetilamina i adenozin-3đ,5đ-bifosfata. Prenosi acil grupe koje se vezuju za -SH grupe acetil CoA. Aktivirani oblik sirćetne kiseline ključni je učesnik u sintezi citrata i početni stepen u ciklusu trikarboksilnih kiselina (Krebsov ciklus).

KOENZIM Q (engl. coenzyme Q), v. ubihinon.

KOFAKTOR (engl. cofactor), element ili sastavni deo (npr. koenzim) pomoću koga se drugi materijal (npr. apoenzim) mora ujediniti ili udružiti kako bi se ostvarila funkcija.

KOFEIN (engl. caffeine), alkaloid koji se nalazi u kafi i čaju, stimuliše CNS i odgovoran je za poboljšanje stanja budnosti i radne sposobnosti. Pojačava analgetičko dejstvo aspirina i paracetamola i zato se nalazi u više kombinovanih analgetičkih preparata kao Caffebol, Caffetin i dr.

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA (engl. cognitive psychology), psihološki pravac koji najveći značaj daje čulnoj spoznaji okoline i ljudi. Ovaj naziv preovlađuje u SAD, dok se u evropskoj psihologiji ustalio naziv genetička psihologija.

KOGNITIVNA TERAPIJA (engl. cognitive therapy), vid psihoterapije koji korekcijom spoznajnih stavova menja (reguliše) emocionalne reakcije (poremećaje).

KOHEZIJA (engl. cohesion), u fizici, među-molekulska privlačna sila između dva bliska delića materije, posebno kod tečnog ili čvrstog stanja, koja drži delove materije zajedno. Međumolekulska sila takođe deluje između dve različite supstance u kontaktu - - fenomen poznat kao adhezija (v. adhezija). Sile nastaju prvenstveno zbog električnih interakcija.

KOHLEA (engl. snail, lat. cochlea), koštani puž. Deo koštanog labirinta unutrašnjeg uva koji svojim oblikom podseća na kućicu baštenskog puža. Nalazi se u petroznom delu slepoočne kosti, spolja od dna unutrašnjeg slušnog kanala, unutra od bubne duplje, a ispred trema. Sastoji se od osnove i vrha puža, koji je slepo zatvoren. U sastav koštanog puža ulaze: stožer, spiralni kanal i koštana spiralna pločica. Stožer gradi osovinu koštanog puža oko koga se nalazi spiralni kanal, izgrađen od dve i po spiralno uvijene vijuge. Spiralne vijuge su koštanom pločicom podeljene delimično na dva sprata: gornji ili tremni (skala vestibuli) i donji ili bubni (skala timpani). Unutar stožera nalaze se uzdužni kanalići i spiralni kanalić u kome je smešten spiralni ili Kortijev ganglion. Unutar koštanog puža, umetnut između tremnog i bubnog sprata spiralnog kanala, nalazi se opnasti puž, koji gradi srednji sprat

spiralnih vijuga (skala medija).

KOHLEROVA BOLEST (engl. Kohler’s disease ), poremećaj epifiznog rasta tarzalne navikularne kosti, koji može dovesti do degenerativnog oboljenja zglobova stopala i biti uzrok sindroma bolnog stopala.

KOHORTNA ANALIZA (engl. cohort analysis), analiza stopa obolevanja i umiranja u odnosu na uzrast određene grupe ljudi (kohorte), identifikovane u određenom vremenskom periodu i praćene kroz sukcesivne vremenske intervale tokom životnog veka. Pod određenim okolnostima, na primer u studijama migranata, kohortna analiza može da se vrši prema dužini boravka migranata u zemlji, a ne prema godini rođenja, kako bi se njihovo zdravstveno stanje posmatralo u odnosu na dužinu izloženosti.

KOHORTNA STUDIJA (engl. cohort study), naziv „kohorta“ danas u epidemiologiji ozna-čava grupu ljudi koje povezuje neko zajedničko iskustvo, npr. kohorta rođenih iste godine ili istovremeno upisanih na fakultet i sl. Studija predstavlja etiološko istraživanje u epidemiologiji, kojim se upoređuje učestalost bolesti u populacionim grupama izloženim i neizloženim uticaju opredeljenih činilaca koji su pretpostavljeni kao uzročni. Polazi se, dakle, od hipotetičkog uzroka (prisutnog ili odsutnog) i određuje se njegov doprinos pojavi bolesti. Pripadnici kohorte na početku studije moraju da budu zdravi u odnosu na bolest koja se proučava. Postoje dva pristupa u izvođenju kohortne studije: prospektivni i retrospektivni. U prospektivnim studijama odabrane kohorte se prate obično duže vreme, često godinama, da bi se odredila razlika u obolevanju ili umiranju. Činioci na osnovu kojih je izvršena podela ispitanika već su delovali, ali će se bolest pojaviti tek u bu-dućnosti. U retrospektivnim studijama, iz-loženost određenim faktorima i pojava bolesti već su se dogodili pre početka ispitivanja, a zadatak istraživača jeste da, poštujući osnovni metodološki pristup - idući od uzroka ka posledici, ispita njihovu međusobnu pove-zanost. Krajnji cilj i prospektivnih i retrospektivnih kohortnih studija jeste poređenje stopa incidencije ili mortaliteta među kohortama izloženim i neizloženim testiranim činio-cima.

KOHORTNE KRIVE (engl. cohort slopes), sređivanje podataka na način da, kada se predstave grafički, linije povezuju tačke koje označavaju uzrasno-specifične stope za gene-racijski (po rođenju) iste segmente populacije. Ove krive prikazuju promene stopa sa uzrastom tokom života svake kohorte.

KOILOCITOZA (engl. koilocytosis), vakuo-lizacija ćelija (beli halo oko jedra) pločasto-slojevitog epitela (npr. pločasto-slojevitog epitela kože ili grlića materice). Često je znak infekcije tog epitela humanim papiloma virusom.

KOITUS (engl. coitus), seksualni odnos između muškarca i žene.

KOKAIN (engl. cocaine), droga, sredstvo za-visnosti. Deluje nadražajno na CNS i izaziva psihološku zavisnost. Nekad se koristio kao lokalni anestetik, ali je takva upotreba napuštena.

KOKAINIZAM (engl. cocainism), sin. koka-inomanija, zavisnost od kokaina, ima odlike psihološke zavisnosti, ali se ne razvija apstinencijalni sindrom ako se prekine unošenje droge. Kokainisti mogu uzimati drogu povremeno i dobro funkcionisati u društvenom i profesionalnom pogledu.

KOKARCINOGEN (engl. cocarcinogen), supstanca koja pojačava dejstvo karcinogena. Samostalno ne može da dovede do pojave karcinoma, ali u kombinaciji sa drugim agensima potencira njihovo dejstvo i olakšava razvoj malignog tumora.

KOKCIDIOIDOMIKOZA (engl. Coccidioidomycosis), sistemsko gljivično oboljenje čiji je uzročnik Coccidioides immitis. Obo-ljenje je poznato i kao Valleyova groznica. Čovek se zarazi inhalacijom spora. Bolest se najčešće manifestuje kao akutna plućna kokcidioidomikoza (suvi kašalj, subfebrilna te-lesna temperatura, bolovi u grudima) koja ponekad prelazi u hronični oblik sa pojavom plućnih apscesa i kaverni. Kod imunokompromitovanih osoba (npr. AIDS) razvija se fatalna diseminovana kokcidioidomikoza sa difuznom retikulonodularnom pneumonijom i sličnim promenama na koži, zglobovima, jetri, bubrezima i meningeama. Dijagnoza se postavlja nalazom spora u bolesničkom materijalu (sputum, likvor, tkivo) ili kultivacijom. U terapiji se primenjuje amphotericin B.

KOKCIGEALNA KOST (engl. coccygeal bone, lat. os coocygis), v. os kokcigis, trtična kost.

KOKCIGODINIJA (engl. coccygodynia), predstavlja bol u predelu trtične kosti. Obično je posledica povrede i čestih porođaja.

KOKE (engl. cocci), bakterije loptastog, sferičnog ili ovalnog oblika. Naziv potiče od grčke reči kokkos -

zrno. Izazivači su mnogih zaraznih bolesti (npr. gonoreje - gonokok, pneumonije - pneumokok i dr.).

KOKOBACIL (engl. coccobacillus), bakterija u obliku veoma kratkog štapića tako da daje ovalni, pa čak okrugli izgled pa se teško razlikuje od koka. (npr. Yersinia pestis, Brucella i dr.).

KOKSA (engl. hip, lat. coxa), kuk ili bedro. Predeo koji odgovara korenu donjeg ekstre-miteta.

KOKSAKI VIRUSI (engl. Coxsackie virus), grupa enterovirusa, čiji naziv potiče od mesta gde su prvi put izolovani (Coxsackie - gradić u SAD). Na osnovu antigene građe dele se na grupu A (23 tipa) i grupu B (6 tipova). Većina infekcija protiče asimptomatski, samo kod pojedinih osoba prodiru dalje od crevnog epitela izazivajući širok spektar kliničkih manifestacija. Najznačajnije su miokarditis, perikarditis, meningitis i herpetična angina. Infekcija se prenosi kontaktom (prljave ruke i sl.) i preko kontaminirane vode.

KOKSALGIJA (engl. coxalgia), bol u kuku bilo kog uzroka.

KOKSARTROZA (engl. hip osteoarthritis), degenerativno oboljenje zgloba kuka.

KOLAGEN (engl. collagen), protein vezivnih tkiva. Formiraju ga fibroblasti iz osnovnih elemenata konektivnih tkiva, elastina i proteoglikana.

KOLAGENAZA (engl. collagenase), proteinaza koja je specifična za kolagen.

KOLAPS (engl. collaps), privremeno stanje naglo nastale slabosti, malaksalosti i nemoći, obično praćeno omaglicom, nesvesticom i kratkotrajnim gubitkom svesti. Javlja se kao posledica iznenadnog emocionalnog stresa, neprijatnog doživljaja (pogled na krv, jak bol, strah), koji uzrokuju naglu nevoljnu reakciju na centre u mozgu, a koji dovode do vazodilatacije (širenja perifernih krvnih sudova i krvnih sudova trbuha). Nastaje nagli pad krvnog pritiska što izaziva smanjeno snabdevanje

mozga krvlju. Javlja se obično kod mlađih osoba u stojećem ili sedećem po-ložaju. Kolaps krvnih sudova označava praktično prazne krvne sudove.

KOLAPS PLUĆA (engl. collaps of the lung), smanjenje zapremine pluća zbog smanjene količine vazduha u alveolama jednog ili više režnjeva ili segmenata pluća. Masivni kolaps zahvata celo pluće ili veliki deo pluća. Alveolarni kolaps predstavlja odsustvo vazduha u alveolnom prostoru, kao u atelektazi usled bronhijalne opstrukcije, ili usled kompresije kao u pneumotoraksu.

KOLATERALAN (engl. collateral, lat. collateralis), sporedan, dopunski, drugorazredan, pobočni, onaj koji se nalazi bočno. U anatomiji može da se odnosi na zglobne veze, anastomotične krvne sudove ili ogranke aksona nervnih ćelija.

KOLATERALNA CIRKULACIJA (engl. co-llateral circulation), dopunski krvotok naknadno stvoren za neki organ ili deo organa čije je snabdevanje krvlju nepotpuno ili sasvim obustavljeno, pošto je veliki krvni sud koji snabdeva neki organ ili deo organa začepljen ili uklonjen. Obrazuju ga već postojeći krvni sudovi koji su međusobno povezani i u uslovima smanjenog dotoka krvi postaju funkcionalni i uvećavaju se.

KOLEKTOMIJA (engl. colectomy), operativni zahvat kojim se uklanja deo debelog creva (parcijalna kolektomija) ili celo debelo crevo (totalna kolektomija). Parcijalna kolektomija može biti: segmentna , kada se uklanja deo tj. segment debelog creva; tipična , odn. desna i leva hemikolektomija, (v. odgovarajuće termine); totalna k ., kada se uklanja celo debelo crevo osim rektuma; proktokolektomija , kada se uklanjaju i debelo crevo i rektum. Totalna kolektomija i proktokolektomija se rade kod zapaljenjskih crevnih bolesti (ulceroznog kolitisa i Crohnove bolesti) i polipoze koja zahvata ceo organ, a parcijalne kod tumora, ograničenih zapaljenjskih procesa i povreda. Rekonstrukcija digestivnog trakta kod parcijalnih i segmentnih kolektomija uspostavlja se anastomozom preostalog dela kolona sa tankim ili debelim crevom, ili izvođenjem terminalne kolostome, a kod totalne kolektomije terminalnom ileostomijom ili ileoanalnom anastomozom (tzv. Pouch).

KOLENO (engl. knee, lat. genu), v. genu.

KOLERA (engl. cholera), akutna infektivna bolest uzrokovana bacilom Vibrio Cholere, tipovima Vibrio cholere classica i Vibrio cholere El Tor. To je endemsko-epidemijska bolest Dalekog istoka odakle

se povremeno širi i na ostale kontinente dajući pandemije. Klinička slika može biti blaga sa slabo izra-ženim intestinalnim simptomima. Teže forme karakterišu učestalo povraćanje i učestala retka stolica izgleda pirinčane čorbe, a koja po sastavu predstavlja besproteinsku plazmu. Febrilnost i bolovi u abdomenu su odsutni. Zbog gubitka tečnosti razvija se teška dehidratacija sa razvojem hipovolemijskog šoka i pojave metaboličke acidoze.

KOLESTIPOL (engl. colestipol), hipolipidemik iz grupe anjonskih smola. Vezuje u crevu žučne soli i sprečava njihov povratak u jetru i uključivanje u sintezu holesterola. Koristi se za ublažavanje svraba kod holestatske žutice, i kod hiperholesterolemije, kao alternativa, ili u kombinaciji sa statinima, za usporavanje progresije ateroskleroze i njenih posledica. Neželjena dejstva su nauzeja, gorušica i opstipacija, a česte su interakcije sa drugim lekovima, jer ometa njihovu resorpciju. Preparat: Colestid.

KOLHICIN (engl. colchicine), prirodni alkaloid izolovan iz šafrana, koristio se u kratkim kurama za lečenje akutnih napada gihta. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

KOLIČINA SUPSTANCE (engl. amount of substance), fizička veličina koja označava broj čestica određenog elementarnog entiteta (npr. atomi nekog elementa, molekuli nekog jedinjenja ili elektroni) koje se nalaze u nekom sistemu. Prema međunarodnom sistemu jedinica (SI sistem), jedinica za količinu materije (supstance) je mol (mol), koji sadrži identičan broj čestica sa brojem atoma u 1 g čistog ugljenika-12 (Avogadrov broj, 6,02 x 1023).

KOLIFORMNA BAKTERIJA (engl. bacteria Coli), pripada grupi tzv. koliformnih bakterija, koje se nalaze u intestinalnom traktu ljudi, pa njihov nalaz u vodi za piće ukazuje na fekalno zagađenje. Bakterije fekalnog porekla su: E. coli, Enterococcus i Proteus, pa se u svim vodama, bez obzira na poreklo, istražuju bacili koliformne grupe, a u vodama bunar-skog porekla i u površinskim vodama istra-žuju se još i Clostridium perfrigens i bakteriofag. Ove se bakterije određuju kod svih pregleda vode (osnovni, prošireni, periodični), i u odgovarajućim higijensko-epidemiološkim indikacijama. Fekalni indikatori (FK) i ukupne koliformne bakterije (UK) određuju se pomoću tri ogleda: prethodni, potvrdni i završni ogled. U prečišćenim i dezinfikovanim i u flaširanim prirodnim vodama ne smeju da se nalaze kolioformne bakterije, određene kao najverovatniji broj u 100 ml. Prirodna voda zatvorenih izvorišta ima do 10, a prirodna voda otvorenih izvorišta do 100 kolioformnih bakterija na 100 ml vode. E. coli ne sme da se nalazi ni u jednoj vodi za piće.

KOLIKA (engl. spasm), bolna senzacija uslov-ljena grčevitim kontrakcijama mišićnog sloja cevastog organa,

najčešće zbog postojanja prepreke u tom organu. Bol se javlja intermi-tetno, postepeno se pojačava, postiže odre-đeni intenzitet i zatim popušta. Bol izaziva sama napetost glatkih mišića (što direktno nadražuje receptore za bol) i lučenje supstanci koje su medijatori bola. Kolike su često praćene simptomima koji su posredovani autonomnim nervnim sistemom (mučnina, povraćanje).

KOLIKULUS (engl. mound, lat. colliculus), brežuljak ili kvržica. Mala, kružno ispupčena anatomska struktura.

KOLIMACIJA (engl. colimation), proces sužavanja primarnog vazdušnog snopa na korisnu širinu, korišćenjem primarnih brana od olova ili materijala ekvivalentnih olovu.

KOLIMATOR (engl. collimator), deo gama- -kamere koji služi za usmeravanje gama- -zračenja od pacijenta do uređaja.

KOLIPAZA (engl. colipase), nekatalitički protein (RMM 10.000) pankreasnog soka, čija je funkcija da spreči denaturaciju pankreasne lipaze vezivanjem triglicerida i vode i time pojača njenu aktivnost.

KOLIRIJUM (engl. collyrium), tečni preparati za ispiranje oka. Podležu istim pravilima primene i čuvanja kao i ostale kapi za oči. Najpoznatija je 3% borna kiselina.

KOLISTIN (engl. colistin), antibiotik dobijen od bakterija. Suviše je toksičan da bi se primenjivao za lečenje sistemskih infekcija. Koristi se u kombinaciji sa drugim antibioticima kao kapi ili masti za lokalnu primenu.

KOLITIS (engl. colitis), zapaljenje debelog creva. Može da bude akutno i hronično. Najčešće je infektivne prirode, uzrokovano različitim mikroorganizmima: bakterijama, parazitima iz grupe protozoa (amebni kolitis), virusima. Kod akutnog kolitisa javlja se proliv sa ili bez primesa sluzi i krvi. Kod hroničnog kolitisa stolica je neuredna: nekada po više kašastih stolica dnevno, nekada postoji zatvor više dana, a najčešće naizmenično zatvor i kašasta stolica. Posebna vrsta kolitisa je ulcerozni k. Njegov uzrok je nepoznat. Javlja se kod mlađih, psiholabilnih osoba. Bolest je hroničnog toka u kome se smenjuju faze pogoršanja i smirivanja. Pored zapaljenjskih promena postoje i brojni čirevi na sluznici creva.

Bolesnici imaju brojne učestale krvavo--sluzave stolice. Lečenje bolesti je dugotrajno.

KOLOBOMI (engl. colobomas), urođeni ili stečeni nedostaci tkiva, najčešće lokalizovani na kapcima, uveji, očnom živcu.

KOLON (engl. colon, lat. colon), najduži deo debelog creva koji se nalazi između slepog i čmarnog creva ili rektuma, v. intestinum krasum. Pruža se od zamišljene horizontalne ravni koja se nalazi u nivou otvora tankog creva u debelo crevo (v. ostium ileocekale), odakle nastavlja slepo crevo do nivoa trećeg krsnog pršljena,odakle se nastavlja čmarnim crevom ili rektumom. Sastoji se od četiri dela: ushodnog, poprečnog, nishodnog i sigmo-idnog kolona. K. ascendens (engl. ascending c., lat. c. ascendens), ushodni kolon. Početni i retroperitonealni deo kolona koji se nalazi između slepog creva i poprečnog kolona. Pruža se od desne bedrene jame naviše do donje strane desnog režnja jetre. Nastavlja se poprečnim kolonom. Spoj između ushodnog i poprečnog kolona je uglasto povijen i nosi naziv desni ugao kolona; k. descendens (engl. descending c., lat. c. descendens), nishodni kolon. Retroperitonealni deo kolona koji se nalazi između poprečnog i sigmoidnog kolo-na. Pruža se od prednjeg pola slezine naniže do leve bedrene jame. Nastavlja se sigmoidnim kolonom. Spoj između poprečnog i nishodnog kolona je uglasto povijen i nosi naziv levi ugao kolona; k. sigmoideum (engl. sigmoid c., lat. c. sigmoideum), sigmoidni kolon. Nalazi se između nishodnog kolona i čmarnog creva ili rektuma. Pruža se od leve bedrene jame naniže, ulazi u karličnu duplju i završava se u nivou trećeg krsnog pršljena odakle se nastavlja čmarnim crevom; k. transverzum (engl. transverse c., lat. c. transversum), poprečni deo kolona koji se nalazi između ushodnog i nishodnog kolona. Pruža se od donje strane desnog režnja jetre pop-rečno i ulevo do prednjeg pola slezine. Spoj ushodnog i poprečnog kolona gradi desni ugao kolona, a spoj između poprečnog i nis-hodnog kolona gradi levi ugao kolona. Poprečni kolon je pričvršćen za zadnji trbušni zid peritonealnom peteljkom koja se naziva mezokolon transverzum. Poprečni kolon i njegova peritonealna peteljka dele peritonealnu duplju na gornji ili nadmezokolični i donji ili podmezokolični sprat.

KOLONIJA (engl. colony), populacija bakterija nastala umnožavanjem jedne jedine bakte-rijske ćelije na čvrstim hranljivim podlogama. Izgled kolonije tj. njen oblik, veličina, pigmentacija, ivice i izgled površine značajni su za identifikaciju bakterija.

KOLONIJE SLEZINE (engl. splenic col-onies), mali fokusi klonske proliferacije suspenzije živih hematopoetskih ćelija, koji potiču od neozračenog donora, a ubrizgavaju se u slezinu letalno ozračene eksperimentalne životinje. S obzirom na to da se k. s. sastoje od svih tipova krvnih ćelija, one pružaju dokaz da svi ćelijski tipovi potiču od jedne stem ćelije.

KOLORIMETAR (engl. colorimeter), optički instrument za merenje apsorpcije elektromagnetnog zračenja u vidljivom delu spektra. Koristi se uglavnom za identifikaciju i odre-đivanje koncentracije supstance koja apsorbuje svetlost. Ako se koristi uređaj sa fotoelektričnim ćelijama, instrument se zove fotoelektrični kolorimetar. Instrument koji koristi uzani deo spektra zove se spektrofotometar.

KOLORIMETRIJA (engl. colorimetry), anali-ziranje ili merenje boje pomoću kolorimetra.

KOLOSTOMA (engl. colostomy), izvođenje otvora debelog creva na prednji trbušni zid u cilju: definitivne evakuacije stolice (definitivna ili terminalna kolostoma) posle resekcionih operacija na debelom crevu, kada je druga rekonstrukcija nemoguća; privremene evakuacije stolice (temporerna kolostoma) kod postojanja crevne prepreke, zapaljenja, ili radi privremene derivacije stolice sa obolelog ili prethodno zašivenog debelog creva kako bi se omogućio period oporavka i bolesnik pripremio za rekonstruktivnu operaciju; traj-nog, palijativnog rešenja kod uznapredovalih tumora i crevnih prepreka, kada druga resekciona operacija nije moguća. Kolostomija je: unipolarna , kada se na prednji trbušni zid izvodi samo proksimalni otvor kolona, i tada je najčešće i definitivna, tj. izvedena nakon radikalne operacije; bipolarna , koja može biti privremena i trajna palijativna, zavisno od slučaja. Prema mestu na kome se konstruiše, kolostoma se naziva: cekostoma (na cekumu), transverzostoma (na poprečnom kolonu) i sigmoidostoma (na sigmoidnom kolonu). Kolo-stoma se prazni u kesu zalepljenu na disk ili u kesu posebnog aparata sa pojasom, od 1 do 6 puta dnevno. Danas postoji takav sistem uređaja (Convatec, Coloplast i sl.) da su higijena i apsorpcija gasova potpuni. Postoje posebne službe za negu, zbrinjavanje i dava-nje uputstava pacijentima sa kolostomom (engl. colostomy care unit).

KOLPORAFIJA (engl. colporraphy), postupak ušivanja zidova vagine prilikom zbrinjavanja rana ili izvođenja prednje i zadnje plastike vagine radi korekcije poremećene statike karličnih organa žene.

KOLPOSUSPENZIJA (engl. colposuspension), operativna procedura kojom se vagina vraća u normalan položaj i fiksira. Izvodi se kod poremećaja normalnog položaja vagine.

KOLPOTOMIJA (engl. colpotomy), operativna tehnika prosecanja zida vagine zbog otvaranja Douglasovog prostora (najnižeg dela trbušne duplje). Najčešće se izvodi prosecanje zadnjeg svoda vagine zbog otvaranja apscesa Douglasovog prostora.

KOLUM (engl. neck, lat. collum), vrat; 1. suženi deo tela koji se nalazi između glave i grudnog koša. Vrat spaja glavu sa trupom; 2. suženi deo anatomske strukture nalik vratu. k. anatomikum humeri (engl. anatomical n. of humerus, lat. c. anatomicum humeri), ana-tomski vrat ramene kosti. Suženi deo ramene kosti, valjkastog oblika koji se nalazi između glave ramene kosti i velike i male kvrge; k. hirurgikum humeri (engl. surgical n. of humerus, lat. c. chirurgicum humeri ), hirurški vrat ramene kosti. Deo ramene kosti koji odgovara spoju vrata i tela kosti. Predstavlja mesto čestih preloma.

KOLUMNA (engl. column, lat. columna), stub. Uzdužno postavljena duga i cilindrična struktura. K. renalis (engl. renal c., lat. c. renalis ), bubrežni stub. Deo kore bubrega koji se umeće između dve susedne bubrežne ili Malpigijeve piramide; k. spinalis (engl. spinal c., lat. c. spinalis), v. kolumna vertebralis; k. vertebralis (engl. vertebral c., lat. c. vertebralis), kičmeni stub. Deo aksijalnog skeleta, oblika jako izduženog slova S, koji se pruža sredinom zadnjeg predela vrata i leđa. Kičmeni stub je svojim gornjim krajem spojen sa bazom lobanje dok se njegov donji kraj slobodno završava trtičnom kosti. Izgrađuju ga 33 - 34 kičmena pršljena, međupršljenski zglobovi i zglobne veze. U odnosu na deo tela, kičmeni stub se deli na vratni, grudni, slabinski, krsni i trtični segment ili deo. Vratni, grudni i slabinski segment grade pokret-ljivi deo kičmenog stuba. Tela ovih pršljenova su međusobno razdvojena međupršljenskim kolutovima. Vratnih pršljenova ima 7, grudnih 12, a slabinskih 5. Krsni i trtični segment predstavljaju nepokretni deo kičmenog stuba jer su krsni i trtični pršljenovi međusobno srasli i grade kompaktne kosti, krsnu i trtičnu. Krsnih pršljenova ima 5 a trtičnih 4 - 5. Bočni delovi krsne kosti nose zglobne površine za spoj sa desnom i levom karličnom kosti, a preko njih sa istostranim donjim ekstremitetom. Čitavom dužinom kičmenog stuba pruža se kičmeni kanal, v. kanalis vertebralis. Kičmeni stub obezbeđuje efikasnu zaštitu kičmenoj moždini i predstavlja potporu i oslonac predelu trupa. Čitavom njegovom dužinom pripajaju se mišići i zglobne veze koje dodatno, statički i dinamički, stabilizuju predeo trupa.

KOLUMNA INTERMEDIOLATERALIS (engl. intermediolateral cell column), deo kičmene moždine između Th1 i L3, u kome se nalaze ćelijska tela simpatičkih neurona čiji su aksoni preganglijska vlakna koja izlaze putem prednjih korenova spinalnih nerava i ulaze u trunkus simpatikus kao bele komunikantne grane.

KOMA (engl. coma), prolongirano, duboko besvesno stanje iz koga se ne može probuditi ni najgrubljim dražima, prema Glasgow Coma Score 8 poena i manje. Strukturalna k. , porekla oštećenja moždanih struktura, traumatska ili spontana; kardiogena k. , porekla teških poremećaja rada i morfoloških oštećenja srca; metabolička k. , porekla metabo-ličkih poremećaja - ketoacidozna, hepatična, uremična; psihogena k. , porekla psihijatrijskih poremećaja; nepoznatog porekla k. , nijedna od prethodno navedenih, nejasnog uzroka.

KOMARCI (engl. mosquitoes), insekti koji pripadaju porodici Culicidae, red Diptera (dvo-krilaca). To su mali insekti, vitkog tela, dugih nogu i izduženih krila. Razdvojenih su polova. Značajni su kao prenosioci virusnih (npr. rod Aëdes - žuta groznica, denga) i parazitarnih oboljenja (npr. rod Anopheles malarija, rod Culex - filarijaza).

KOMATOZNI BOLESNIK , bolesnik u stanju kome.

KOMBUSTIJA , v. opekotina.

KOMEDON (engl. comedone), acne punctata; crna ili tamno smeđa masa koja zatvara prošireni folikul dlake. Nastaje nakupljanjem orožalih ćelija i loja. Razlikuju se otvoreni i zatvoreni komedoni.

KOMENSAL (engl. commensal), mikroorganizam koji živi na površini i u šupljinama domaćina ne izazivajući bilo kakve štetne efekte. Npr. E. colli u crevima i Proteus u urinarnom traktu kod čoveka, odnosno Cl. tetani u crevima životinja su normalni stanovnici ovih šupljina. Komensal koristi svog domaćina za svoje potrebe, a za uzvrat mu ne daje ništa. Komensal zavisi od vrste hrane, temperature i drugih fizičko-hemijskih uslova koje nalazi u svome domaćinu. On je nepatogen parazit koji ne izaziva zarazna oboljenja kod domaćina.

KOMISIJA ZA ENZIME, EC (engl. Enzyme Commission), Međunarodna komisija za en-zime, koja je formirana 1956. godine pri Internacionalnoj uniji za biohemiju (IUB) sa ci- ljem da standardizuje klasifikaciju i nomenklaturu enzima. Prva takva nomenklatura je izdata 1961. godine.

KOMISURA (engl. commisure, lat. commisura), spojnica; 1. spoj između podudarnih i parnih anatomskih struktura koje se nalaze na suprotnim stranama, kao što je slučaj sa kapcima, usnama i zaliscima; 2. deo bele mase moždanog tkiva izgrađen od snopova nervnih vlakana koja povezuju podudarne delove desne i leve strane ili hemisfere mozga i kičmene moždine. K. cerebri anterior (engl. anterior cerebral c., lat. c. anterior cerebri ), prednja velikomoždana spojnica. Pruža se poprečno kroz prednji zid treće moždane komore a sadrži mijelinska vlakna koja povezuju suprotne, desne i leve, delove mirisnog mozga, čeonog (kora donje ili orbitalne strane) i slepoočnog (kora slepoočnog pola)

režnja velikog mozga; k. cerebri posterior (engl. posterior cerebral c., lat. c. cerebri posterior ), zadnja moždana spojnica. Sadrži snopove mijelinskih vlakana koja se pružaju kroz međumozak, neposredno iza mesta početka moždanog kanala, (v. akveduktus cerebri). Povezuje suprotne (desne i leve) delove vidnih i limbičkih struktura; k. fornicis (engl. c. of fornix, lat. c. fornicis), spojnica velikomoždanog svoda. Sadrži snopove mijelinskih vlakana koji se pružaju između krakova velikomoždanih svodova ili forniksa. Povezuju desnu i levu hipokampalnu formaciju; k. hipokampi (engl. hippocampal c., lat. c hippocampi), v. komisura fornicis.

KOMOCIJA (engl. concussion, commotio), potres, kratkotrajan, reverzibilan, funkcio-nalan poremećaj bez strukturalnog oštećenja tkiva i organa, izazvan povredom. K. kičmene moždine , prolazna inhibicija svih fizioloških funkcija kičmene moždine; k. mozga , klinički sindrom koji se manifestuje kratkotrajnim gubitkom svesti, amnezijom za događaj povre-đivanja i lakšim poremećajem vegetativnih funkcija; utvrđuje se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.

KOMORA (engl. chamber, ventricle, lat. came-ra, ventriculus), v. kamera, ventrikulus.

KOMORIJENTI , osobe umrle ili proglašene umrlim usled masovnih nesreća (zemljotresa, brodoloma, avionskih nesreća, poplava i sl.). U ovakvim slučajevima, naše pravo tretira sve osobe kao istovremeno umrle, ako nije mo-guće utvrditi tačno vreme smrti - što je zna-čajno u procesu nasleđivanja. Pravna nauka prisiljena je da koristi pretpostavke i fikcije da bi rešila pitanja vezana za nastupanje smrti i za tačno utvrđivanje kada je ona nastupila, v. pravno utvrđivanje smrti.

KOMORSKE ĆELIJE (engl. ventricular cells), visoke ćelije koje se pružaju od bazalne lamine do lumena rane neuralne cevi tokom histogeneze. V. neuroepitel.

KOMORSKI SISTEM MOZGA (engl. chamber system of brain, lat. systema c. cerebri), skup međusobno povezanih šupljina, otvora i kanala smešten u središnjim delovima mozga i kičmene moždine, kroz koji protiče cerebrospinalna tečnost ili likvor. Komorski sistem grade četiri moždane komore, jedna parna i dve neparne. Parna je bočna moždana komora (ventrikulus lateralis), koja predstav-lja središnju šupljinu velikomoždane hemisfere. Desna se označava kao prva, a leva kao druga. Neparne moždane komore su treća i četvrta. Treća moždana komora (ventrikulus tercijus) predstavlja središnju šupljinu među-mozga, a četvrta (ventrikulus kvartus) sre-dišnju šupljinu zadnjeg mozga ili rombencefalona. Bočne moždane komore komuniciraju sa trećom preko međukomorskih otvora, desnog i levog. Treću i četvrtu komoru po-vezuje moždani kanal (akveduktus cerebri). Iz četvrte moždane komore likvor otiče u subarahnoidalni prostor iz koga se resorbuje u venske sinuse tvrde moždane ovojnice. Malim delom

likvor otiče u centralni kanal kičmene moždine. U moždanim komorama nalaze se horoidni spletovi koji stvaraju i luče likvor.

KOMPARTMANSKA ANALIZA (engl. compartman analysis), najčešći način matema-tičkog modelovanja nekog fiziološkog procesa, kojim se ceo ispitivani fiziološki sistem deli na kompartmane (odeljke, prostore), između kojih je prolaz radioobeleživača tre-nutan. Ima široku primenu u nuklearnoj medicini, posebno za izračunavanje: volumena krvi, života eritrocita, ferokinetike i za merenje drugih volumena i protoka. Primenjuje se i u drugim oblastima medicine za matematičko rešavanje velikih globalnih modela organizma, modela pojedinih organa do ćelijskih modela.

KOMPATIBILNOST (engl. compatibility), 1. kvalitet ili stanje harmonije u zajednici; 2. efikasna integracija elemenata jednog sistema sa drugim; 3. stvaranje stabilnog hemijskog ili biohemijskog sistema, naročito u lekovima, tako da se dva ili više lekova mogu dati istovremeno bez nastajanja neželjenih dejstava ili bez izmene terapijske efikasnosti drugog agensa; 4. stepen do koga odbrambeni sistem tela bez imune reakcije toleriše prisustvo nečeg stranog, kao što su transfuzija krvi, transplantirano tkivo, transplantirani organi. Potpuna kompatibilnost postoji kod iden-tičnih blizanaca; 5. odsustvo reakcije između krvnih grupa tako da nema aglutinacije kada se eritrociti jednog uzorka krvi pomešaju sa serumom drugog uzorka; 6. ne postoji reakcija na transfundovanu krv.

KOMPENZACIJA (engl. compensation), mehanizam ego-odbrane kojim se određene slabosti jedinke nadoknađuju drugim osobinama i delatnostima jedinke. Sam mehanizam je prvi opisao Adler kao pojavu inferiornog organa, koji stvara unutrašnju neravnotežu, a zatim se ta neravnoteža kompenzuje pojačanim radom tog organa, ili nekom zamenom funkcije.

KOMPETICIJA (engl. competition), pojava da dve materije teže da se vežu na isto vezujuće mesto, a moguće je da istovremeno na tom mestu bude vezana samo jedna supstanca. Ovaj princip (pojava) koristi se u lečenju tako što se na vezujuće mesto veže neka materija koja ima sklonost ka vezivanju na tom mestu, a ne izaziva određene neželjenje efekte koji se inače javljaju ako se veže druga, aktivna materija.

KOMPETITIVNA INHIBICIJA (engl. competitive inhibition), u enzimskoj kinetici inhibicija kod koje se supstrat i inhibitor takmiče za isto katalitičko mesto na enzimu koje je strukturno slično. Ukupna inhibicija zavisi od koncentracije inhibitora, odnosa inhibitora prema supstratu i afiniteta inhibitora za enzim. Brojni lekovi su kompetitivni inhibitori enzima.

KOMPJUTERIZOVANA AKSIJALNA TOMOGRAFIJA (engl. computerized axial tomography), v. CT skeniranje.

KOMPLEKS (engl. complex), označava da se nešto sastoji od dva ili više sastavnih delova. U imunologiji (imuni kompleks), u elektrokardiografiji QRST kompleks, koji označava deo elektrokardiografskog zapisa sastavljen od zubaca Q, R, S i talasa T. U neuropsihijatriji kompleks označava skup želja povezanih sa veoma jakim emocijama, a koje su društveno neprihvatljive pa stoga moraju biti potiskivane.

KOMPLEKS INFERIORNOSTI (engl. inferiority complex), potisnuti psihički sadržaj koji izaziva osećanje manje vrednosti. Osećaj inferiornosti se smatra prirodnim pratiocem dečijeg razvoja. U psihoanalizi je važan činilac u razvoju ega i super-ega.

KOMPLEKS SUPERIORNOSTI (engl. superiority complex), potisnuti psihički sadržaj koji se manifestuje osećanjem više vrednosti. Naziva se kompleksom jer je jednim delom nesvesne prirode i obično u vezi sa drugim nesvesnim mehanizmima.

KOMPLEKSNI REGIONALNI BOLNI SINDROMI (engl. complex regional pain syndroms - CRPS), pređašnji naziv refleksna simpatička distrofija (engl. reflex sympathetic dystrophy ); poremećena klinička stanja bola sa izraženom disproporcijom u intenzitetu, distribuciji, senzornim poremećajima, motornoj, autonomnoj, trofičkoj i fiziološkoj disfunkciji, u odnosu na postojeću patologiju.

KOMPLEMENT (engl. complement), sistem rastvorljivih belančevina krvi koje se nalaze u inaktivnom stanju. Kada dođe do imunološke ili neimunološke stimulacije, ovaj sistem se aktivira poput kaskade, stvarajući pri tom veoma aktivne materije koje imaju sposobnost razaranja ćelijskih membrana, privla-čenja ćelija zapaljenja na mesto odigravanja reakcije, izazivanja zapaljenjske reakcije i dr. Ovih belančevina, tzv. komponenti ima oko dvadeset.

KOMPLEMENTACIJA (engl. complementation), interakcija između delova virusnog genoma, pri kojoj u udruženoj infekciji dolazi do povećane produkcije jednog ili oba roditeljska virusa, dok njihov genom ostaje nepromenjen.

KOMPLETNI PROTEINI , imaju takav sastav aminokiselina koji obezbeđuje odgovarajuću količinu esencijalnih aminokiselina i imaju visok stepen digestibilnosti. Ove uslove ispunjavaju proteini iz jaja, mleka, mesa i ribe, a zovu se i proteini visoke nutricione vrednosti.

KOMPLIJANSA (engl. compliance), porast pritiska pri porastu volumena. Komplijansa aorte je najveća za vreme uobičajenih varijacija pritiska. Kada su arterije normalno komplijantne, krv teče kroz kapilare za vreme srčanog ciklusa. Kada su arterije rigidne, krv protiče kroz kapilare samo za vreme sistole.

KOMPLIKACIJA (engl. complication), doga-đaj sa nepovoljnom tendencijom koji se razvija, nekada neočekivano, u vezi sa lečenjem, dijagnostikom i hirurškom procedurom. Mogu biti prirodne, nastale usled samog toka i progresije bolesti, i jatrogene, izazvane postupcima i intervencijom samog lekara. Dele se i na: dijagnostičke (u vezi sa izvođenjem dijagnostičkih postupaka, npr. rendgenskih ispitivanja i zahvata), terapeutske (vezane za terapijske postupke, npr. kod kateterizacije ili punkcije), hirurške , koje se mogu javiti intraoperativno i postoperativno, u vezi sa samim zahvatom. Hirurške se dele na: neposredne, unutar 48 h od operacije (šok, krvarenje); rane, tokom perioda hospitalizacije od 3. do 21. dana (infekcija, prskanje operativne rane, dehiscencija anastomoza, peritonitis, rani ileus, začepljenje krvnih sudova, žutica, sepsa, plućna embolija oštećenje jetre i bubrega); odložene, do 6 nedelja od operacije (sindrom malog želuca, kasni ileus, dumping sindrom); kasne, sve vrste komplikacija posle ovoga perioda do godinu dana. Sve komplikacije, a naročito rane, veoma su opasne, njihovo rešavanje delikatno i teško, a reintervencija praćena visokim mortalitetom koji se kreće od 20 do preko 70%! Dobra dijagnostika, procena stanja bolesnika, izbegavanje nepotrebnih i preteranih operacija, preoperativna priprema, pravilan izbor i izvođenje ope-rativne procedure, uz odgovarajuće perioperativno lečenje najbolji su način za izbegavanje ovih nemilih događaja.

KOMPLIKACIJE LAPAROSKOPIJE (engl. laparoscopic complications), povrede u toku izvođenja laparoskopije. Mogu nastati u toku kreiranja pneumoperitoneuma kao načina vizualizacije operativnog polja ubodom igle u intraperitonealni organ ili krvni sud. U toku operativnog zahvata zbog specifičnosti operativne tehnike, gde je izmenjeno poimanje treće dimenzije i prisutan nedostatak taktilnog osećaja u odnosu na otvorenu klasičnu operativnu tehniku, može doći do povreda struktura. Moguće su specifične postoperativne komplikacije kao što su pneumotoraks, fistulizacija itd. Opisane komplikacije se izbegavaju adekvatnim treningom i rigoroznim pridrža-vanjem operativne tehnike.

KOMPONENTA (engl. component), konstitutivni element ili deo nekog većeg sistema. U kliničkoj hemiji konstituent je sastojak koji se meri. Merenja su definisana izrazima sistem (npr. serum), komponenta (npr.

glukoza) i merna veličina (npr. koncentracija supstance). Komponenta je i bilo koja posebna hemijska supstanca koja ulazi u neku smesu ili rastvor.

KOMPOZITI, estetski materijali za zubne ispune, sastavljeni su od organskog i neorganskog dela. Polimerizuju se hemijskom ili fizičkom (svetlost) inicijacijom.

KOMPRESA (engle. compress, gauze), 1. smotana gaza, jastučić, smotana tkanina; sterilna, na poseban način u jastučić smotana gaza, veće sposobnosti upijanja, kojom se briše operativno polje, suši izlivena krv, hvata, pritiska, drži i uklanja tkivo tokom ope-racije. Kompresama se takođe zavijaju i pokrivaju organi kako ne bi tokom manipulacije i povlačenja retraktorima bili oštećeni. U našem hirurškom žargonu, koristi se izraz „gaza“; 2. sterilna, čvršća, platnena tkanina, obično obojena, kompresa u užem smislu, jednostavnog žargonskog naziva „čaršav“ (u engl. se koristi naziv „towel” sa istim znače-njem). Služi za aseptično ograđivanje operativnog polja i odvajanje ostalog dela kože od radne, operativne površine. Za pripremu operativnog polja koristi se kombinacija više oblika komprese (mala, velika, sa prozorom, uzdužna, poprečna), a sam postupak se naziva „ograđivanje“ ili „izolacija“.

KOMPRESIJA (engl. compression, lat. compressio: comprimere - spojiti, pritisnuti ), 1. akt pritiskanja, dejstvo usmereno na telo od strane spoljne sile koja ima za cilj da smanji njegovu zapreminu i čvrstinu; 2. smanjenje određenih stadijuma u periodu razvoja; k. mozga (cerebralna k.) , stanje u kome se mozak pritiska usled preloma, tumora, koaguluma krvi, apscesa itd.; digitalna k ., pritiska-nje krvnog suda prstima ili palcem u cilju sprečavanja daljeg krvarenja.

KOMPTONOV EFEKT (engl. Compton effect), interakcija X ili gama-zračenja kad interreaguju s orbitalnim elektronom atoma, pri čemu se izvrši apsorpcija i generišu se uzmakli elektro i gama kvant sa manjom energijom.

KOMPULZIJA (engl. compulsion), prisilna radnja, unutrašnje ili retko spoljašnje prisiljavanje na mentalne i motoričke radnje, koje se protive svesnom htenju ličnosti. Javlja se kao jedan od dominantnih simptoma opsesivno kompulzivne neuroze.

KONCENTRACIJA (engl. concentration), količina (koja može biti izražena masom, zapreminom, brojem molova, brojem

ekvivalenata itd.) rastvorka u odnosu na masu ili zapreminu rastvarača ili rastvora.

KONCENTRACIJA VODONIKOVOG JO-NA (engl. hydrogen ion concentration), molarna koncentracija vodonikovih jona u rastvoru. U razblaženim rastvorima ( H +) je definisan sa pH jednačinom pH = - log10 ( H +). Tako je npr. referentni interval za pH krvi 7,35 - 7,45 ekvivalentan 44-35 nmol/L.

KONCENTRIČNA KONTRAKCIJA (engl. concentric contraction), posle ekscitacije, povezivanja ekscitacije i mehaničke aktivnosti, mišić razvija snagu sa ili bez promene dužine. Promene mišića mogu da budu skra-ćivanje ili produžavanje. Koncentrična kontrakcija odgovara skraćivanju mišića.

KONCENTRISANJE URINA, za vreme ma-log unosa vode, bubrezi eliminišu otpadne materije i ekscesne jone protivstrujnim mehanizmom uz konzerviranje vode. Najzad, velika koncentracija antidiureznog hormona omogućava ekskreciju koncentrovanog urina. Urin može da bude 4 puta koncentrovaniji od plazme i glomerularnog filtrata.

KONČIĆ (engl. filum, lat. filum), v. filum.

KONDENZACIJA (engl. condensation), pro-mena agregatnog stanja supstance iz gasovitog u tečno ili tečnog u čvrsto. Obično se dešava na površinama koje su hladnije od gasa koji se kondenzuje i tom prilikom se oslobađa toplota.

KONDENZATOR (engl. condenser), 1. uređaj za menjanje agregatnog stanja supstance iz gasnog ili pare u tečno agregatno stanje; 2. uređaj koji se sastoji od dve provodne paralelne ploče, suprotno naelektrisane, između kojih je dielektrik.

KONDICIONIRANJE (engl. conditioning), uspostavljanje novog oblika ponašanja putem učenja (kroz ponavljanje) odnosa između dva stimulusa, od kojih je jedan bezuslovni, efektivni (BS), a drugi uslovljeni, neefektivni stimulus (US). U klasičnom uslovljavanju posle određenog broja sparivanja BS i US, primena samo US izazvaće odgovor kakav daje uvek samo taj BS. Uslovljavanje je prost oblik asocijativnog učenja, koje nastaje i nestaje tokom života jedinke, ima signalni, adaptacioni karakter. V. instrumentalno

uslovljavanje.

KONDIL (engl. condyle, lat. condylus), v. kondilus.

KONDILOM (engl. condyloma), polne, šiljate bradavice; benigni izraštaji, uglavnom na koži i sluzokožama polnih organa i koži pregiba. C. accuminata , najčešća polno prenosiva bolest izazvana humanim papiloma virusom; c. lata , široke, pljosnate papule često sa izraženom maceracijom, lokalizovane na koži pregiba perigenitalne regije; klinička manifestacija sekundarnog sifilisa.

KONDILUS (engl. condyle, lat. condylus), ovalni ili zaobljeni zglobni koštani nastavak ili ispupčenje koje se nalazi na okrajku kosti. K. lateralis (engl. lateral c., lat. c. lateralis), bočni kondilus. Zaobljeni zglobni nastavak na okrajku dugih kostiju; k. medijalis (engl. medial c., lat. c. medialis), unutrašnji kondilus. Zaobljeni zglobni nastavak na okrajku dugih kostiju; k. okcipitalis (engl. occipital c., lat. c. occipitalis), potiljačni kondil. Parni, desni i levi, zglobni nastavak bubrežastog oblika, koji se nalazi na donjoj strani bočnog dela potiljačne kosti, neposredno, desno i levo, od velikog potilja-čnog otvora. Spaja se sa gornjim zglobnim povr-šinama atlasa gradeći atlanto-okcipitalni zglob.

KONDOM (engl. condom), gumena navlaka za penis koja se upotrebljava radi sprečavanja začeća i/ili zaštite od seksualno prenosivih bolesti; sinonim je prezervativ.

KONDUKCIJA (engl. conduction), jedan od načina kojim se gubi toplota iz tela kada je temperatura okoline niža od temperature tela. Podrazumeva razmenu toplote između tela i objekta ili supstanci koje su u međusobnom direktnom kontaktu i između kojih postoji toplotni gradijent; kada neka osoba sedne na hladan predmet (stolicu), kondukcijom se odaje toplota sve dok se temperature ne izjednače i tada taj predmet (stolica) postaje izolator koji sprečava dalji gubitak toplote. Na ovaj način se odaje toplota i na sloj vazduha i u vodi. Odavanje toplote u vodi je veće od odavanja u vazduhu, zbog toga što voda ima oko 1.000 puta veću specifičnu toplotu (količina toplote koja je potrebna da poveća temperaturu nekog tela za 1oC po jedinici mase ili zapremine). Zato se povišena tempe-ratura nekoj osobi najbrže obara tuširanjem u vodi koja ima nižu temperaturu od tela (mlaka voda).

KONFABULACIJA (engl. confabulation), popunjavanje praznina (defekta) u sećanju izmišljenim sadržajem. Konfabulacije su posebno karakteristične za Korsakoffljevu alkoholnu psihozu, gde bolesnik defekte

u sećanju nadoknađuje izmišljenim sadržajem.

KONFLIKT (engl. concflict), postojanje dve protivrečne težnje kod iste osobe, sukob interesa. Obuhvata saznajne funkcije, dinamiku ličnosti i emocije. Prema radovima Pavlova ključnu ulogu u nastanku konflikta imaju saznajne funkcije.

KONFUZIJA (engl. confusion), zbunjenost, pometenost; stanje svesti pri kome bolesnik ne može koherentno da misli i nema sposobnost koncentracije, tako da može da se javi poremećaj orijentacije u odnosu na vreme, mesto i prema ličnostima. Ponekad je uvod u teži stepen poremećaja svesti.

KONGELACIJA , v. smrzavanje.

KONGENITALNA ADRENALNA HIPERPLAZIJA (engl. congenital adrenal hyperplasia), grupa naslednih, autosomno recesivnih poremećaja uslovljenih delimičnim ili potpunim nedostatkom jednog od pet razli-čitih enzima neophodnih u lancu sinteze hormona kore nadbubrežnih žlezda. Kod više od 95% dece sa k. a. h. postoji nedostatak enzima 21-hidroksilaze. Teži oblik ove bolesti može da dovede do smrtnog ishoda u novorođenačkom uzrastu. Povećana sekrecija muških polnih hormona (androgena) iz kore nadbubrežnih žlezda uslovljava neodređen, dvo-polan izgled spoljašnjih polnih organa i po-grešno određivanje pola kod ženske novo-rođenčadi, kao i pojavu lažnog preranog puberteta kod dece oba pola. Lakši oblici k. a. h. dovode do hirzutizma, izostanka menstruacije i neplodnosti kod devojaka i žena.

KONGENITALNA AMIOTONIJA (engl. Oppenheim’s disease ), Oppenheimova bolest, urođena bolest donjih motornih neurona. Mišići odojčeta su mlitavi sa retkim pokretima. Plač je slab, odsutni su duboki refleksi i nema odgovora ni na najintenzivnije draži. Životna prognoza je loša.

KONGENITALNA DISLOKACIJA KUKA (engl. congenital dislocation of the hip), urođeno iščašenje kukova usled urođene nezrelosti u formiranju delova kuka i poreme-ćaja njihovih odnosa. Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom, kojim se vidi razvijenost acetabuluma i glavice butne kosti kao i njihov položaj. Kod deteta je izražena asimetrija nogu, bolna i ograničena abdukcija kukova, a u kasnijem uzrastu gegav hod. Prevencija se sprovodi od rođenja širokim prepovijanjem.

KONGENITALNA DISPLAZIJA KUKA

(engl. congenital hip displasion), poremećaj u razvoju kuka u kome je čašica zgloba nerazvijena i plitko oblikovana zbog čega je deo glave butne kosti nepokriven. Zbog toga je kuk nestabilan i vremenom dolazi do njego-vog težeg oštećenja.

KONGENITALNA OBOLJENJA SRCA (engl. congenital heart disease), urođene, strukturne abnormalnosti srca i velikih krvnih sudova (aorta i a. pulmonalis). Tačna etiologija u većini slučajeva nije poznata. Hemodinamski postoje 4 grupe urođenih srčanih mana: sa levo-desnim (LD) šantom; desno- -levim šantom (DL); opstruktivne lezije na ušćima ili na samim krvnim sudovima; slo-žene mane. Mogu direktno ugrožavati život već u ranom novorođenačkom periodu.

KONGENITALNI MEGAKOLON (engl. congenital megacolon), urođeni aganglio-narni megakolon; urođeno proširenje kolona u celoj dužini, ili samo u pojedinim delovima. Nastaje zbog urođenog smanjenja intramuranih nervnih pleksusa, sa posledičnim odsustvom peristaltike u zahvaćenom segmentu i dilatacijom proksimalnog, intaktnog creva. Naročito često je proširen sigmoidni kolon. Bolest se ispoljava opstrukcijom, najčešće distalnog dela kolona, meteorizmom, distenzijom i opstipacijom. Lečenje je hirurško, sastoji se u resekciji aganglionarnog dela creva.

KONGENITALNI RUBEOLA SINDROM (engl. kongenital rubella syndrome), sindrom koji se javlja kod novorođenčadi čija je majka obolela od rubeole u prva tri meseca trudnoće. Karakterišu ga katarakta, anomalije srca, gluvonemost, mikrocefalija, mentalne smetnje, mikroftalmija, lezije retine, sindaktilija, diple-gija, mišićna mlitavost, rascep nepca i anoma-lije zuba u vidu hipoplazije gleđi, visoke incidence pojave karijesa i smetnjama u nicanju mlečnih zuba. Naziva se još i rubeola sindrom.

KONGENITALNO (engl. congenital), stanje koje postoji na rođenju ili za koje se veruje da je nastalo (prisutno) pre rođenja. Kongenitalne malformacije su sve nenormalnosti pri-sutne na rođenju, bez obzira da li su nasleđene ili ne.

KONGESTIJA (engl. congestion, lat. congestio), ekscesivno ili abnormalno nakupljanje tečnosti ili krvi u organu(ima); aktivna k ., nagomilavanje krvi u nekom tkivu (lokalno) na račun proširenja lumena krvnih sudova; funkcionalna k ., povećanje vaskularizovanosti i protoka krvi u tkivu ili organu za vreme povećanja njegove funkcije; hipostatska k ., kongestija nižih delova nekog organa pod dejstvom gravitacione sile, kada je cirkulacija jako oslabljena; neurotonična k ., posledica iritacije vazodilatatornih nerava; pasivna k ., lokalna kongestija koja nastaje zbog opstrukcije oticanja krvi; zove se još venska kongestija; plućna k ., prepunjenost krvnih sudova pluća sa transudacijom tečnosti u alveole i intersticijalni prostor; javlja se kod srčanih bolesti, infekcija i drugih oštećenja; 7.

venozna k ., v. pasivna k.

KONGO CRVENO (engl. Congo red), kisela diazo boja, koja se koristi u histologiji kao boja za amiloid, a ranije je korišćena u kliničkoj hemiji za otkrivanje amiloidoza.

KONHA (engl. concha, lat. concha), školjka. Anatomska struktura koja oblikom podseća na školjku. K. nazalis inferior (engl. inferior nasal c., lat. c. nasalis inferior), donja nosna školjka. Parna, lučno povijena kost lica usa-đena duž donjeg dela spoljašnjeg zida nosne duplje. Zajedno sa delom spoljašnjeg zida nosne duplje ograničava donji nosni hodnik, v. meatus nazi inferior; k. nazalis medija (engl. middle nasal c., lat. c. nasalis media), srednja nosna školjka. Parna, lučno povijena koštana formacija koja predstavlja deo sitaste kosti. Usađena je duž gornjeg dela spoljaš-njeg zida nosne duplje. Zajedno sa delom spoljašnjeg zida nosne duplje ograničava srednji nosni hodnik, v. meatus nazi medius; k. nazalis superior (engl. superior nasal c., lat. c. nasalis superior), gornja nosna školjka. Parna, lučno povijena koštana formacija koja predstavlja deo sitaste kosti. Usađena je duž gornjeg dela spoljašnjeg zida nosne duplje. Zajedno sa delom spoljašnjeg zida nosne duplje ograničava gornji nosni hodnik, v. meatus nazi superior.

KONIZACIJA (engl. conization), operativna metoda isecanja kupastog isečka sluzokože grlića materice od spoljašnjeg do unutrašnjeg ušća. Izvodi se u dijagnostičke i terapijske svrhe kod sumnje na malignitet. Dobijeni isečak se obavezno šalje na histopatološki pregled. Ukoliko se radi o prekanceroznim lezijama ili neinvazivnom karcinomu, konizacija je ujedno i dovoljna terapijska procedura. Ako se radi o invazivnom karcinomu, potrebna je dalja terapija. Konizacija se izvodi i kao tera-pijska mera kod benignih oboljenja kao što su hronično zapaljenje ili erozija grlića materice.

KONKAVAN (engl. concave, lat. concavus), ovalno izdubljen.

KONKORDANSA (engl. concordance), u humanoj genetici: par blizanaca u kojem oba člana ispoljavaju određenu osobinu. Analizom konkordantnosti kod monozigotnih i dizigotnih blizanaca procenjuje se udeo naslednog faktora u determinaciji određenog svojstva ili poremećaja.

KONKREMENT (engl. stone), kamenac, v. bubrežni kamenac.

KONKRESCENCIJA ZUBA (engl. concrescence of teeth), srastanje dva susedna zuba korenovima (cementom), najčešće gornji kutnjaci.

KONKVASACIJA , v. razorina.

KONSANGVINITET (engl. consanguinity), srodnost po krvnoj liniji, veza po poreklu od zajedničkog pretka. Termin se koristi i za označavanje braka između srodnika. U ovakvim brakovima veća je verovatnoća da će potomci biti homozigoti za štetne gene nasleđene od zajedničkog pretka. Ova verovatnoća se izražava koeficijentom inbridinga F=(1/2)n gde n predstavlja stepen srodstva.

KONSOLIDACIJA (engl. consolidation), proces zgušnjavanja pluća pri kome se gubi vazdušnost plućnog tkiva, a vazdušni prostori se ispunjavaju zapaljenjskim ćelijama i njihovim produktima. Promena je karakteristična za pneumoniju.

KONSTANTA (engl. constant), vrednost koja ne podleže promenama; u matematičkim jednačinama konstanta predstavlja veličinu sa fiksnom vrednošću, dok u kompjuterskim programima konstanta predstavlja numeričku ili logičku vrednost (npr. datum), koja se ne može menjati u datom programu.

KONSTANTAN (engl. constant), broj, vrednost ili objekat koji ima fiksnu veličinu; vrednost koja se ne menja u određenoj diskusiji ili operaciji, ili promenljiva koja može da ima samo jednu vrednost.

KONSTITUCIJA (engl. constitution), prirodni sastav nekoga ili nečega.

KONSTRIKTOR (engl. constrictor, lat. constrictor ), koji skuplja ili sužava obim mekotkivne strukture ili cevastog organa. Najčešće se odnosi na mišić čijom kontrakcijom dolazi do sužavanja cevastog organa.

KONTAKT ZARAZE

(engl. contact of an infection), čovek ili životinja koja je bila u vezi sa zaraženim čovekom ili životinjom ili sa zagađenom životnom sredinom na takav način da je postojala mogućnost zaražavanja. Kontakt može biti direktan i indirektan. Direktan kontakt je način prenošenja infekcije između rezervoara zaraze i osetljivog doma-ćina koji se ostvaruje dodirom između koža i sluzokoža, kao što je slučaj pri rukovanju, poljupcem, polnim odnosom i kontaktom novorođenčeta sa inficiranim porođajnim kanalom majke. Direktni kontakt se ostvaruje i između zaražene životinje i osetljivog domaćina. Indirektni kontakt se ostvaruje preko kontaminiranih predmeta, naročito ako su prouzrokovači otporni u spoljašnjoj sredini.

KONTAKTNA SOČIVA (engl. contact len-ses), svako sočivo koje se stavlja na površinu rožnjače i sklere, radi korekcije refrakcionih anomalija, lečenja očnih oboljenja, otklanja-nja kozmetskih defekata i promene boje očiju. Postoje tri vrste: kornealna, skle-ralna i semiskleralna. Mogu da budu tvrda ili meka, a u novije vreme i silikonska, koja su po osobinama između tvrdih i mekih.

KONTAMINACIJA (engl. contamination), proces zagađenja hrane, vode, vazduha, zem-lje, ljudi i životinja štetnim radiološkim, hemijskim ili biološkim zagađivačima, RHB kontaminacija.

KONTAMINANT (engl. contamination materia), zagađivač radiološkog, hemijskog ili biološkog porekla, kojim se vrši kontaminacija. V. kontaminacija.

KONTINENCIJA (engl. continence), sposobnost zadržavanja i kontrolisanog evakuisanja ekskreta, uslovljena očuvanim anatomskim i funkcionalnim integritetom svih struktura koje u tom mehanizmu učestvuju.

KONTINUALNI POZITIVNI PRITISAK VENTILACIJA, KPP VENTILACIJA (engl. controlled positive pressure ventilation, CPP ventilation ), oblik ventilacije sa intemitentim pozitivnim pritiskom uz dodavanje pozitivnog pritiska na kraju ekspirijuma, PEEP-a, čime se povećava sadržaj kiseonika u krvi uz konstantni procentat kiseonika u inspiratornoj smeši.

KONTINUIRANI KAPILARI (engl. nonfenestrated capillaries), obloženi kontinuiranim endotelom koji može biti „debeo“, 0,3 do 0,8 µm ili „tanak”, 0,1 do 0,2 µm. Bazalna lamina ispod endotela je gotovo uvek kontinuirana, a oko kapilara nalazi se relativno mali broj pericita (adventicijalnih ćelija). Na ultrastrukturnom nivou u endotelu vide se znaci transporta raznih materija: mikropinocitozne vezikule, transendotelni kanali itd. Ovakvi kapilari se nalaze u CNS-u, plućima, veziv-nom tkivu, vasi recti bubrega, slezini, timusu,

limfnim čvorovima, kostnoj srži i Haversovim kanalima.

KONTINUITET (engl. continuity), proces koji traje bez prekida: disanje, varenje, rad srca, mozga i dr.

KONTRACEPCIJA (engl. contraception), skup mera, postupaka i sredstava kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće. Za sprečavanje začeća koriste se hormonska kontraceptivna sredstva, prekidanje koitusa pre ejakulacije, apstiniranje tokom plodnih dana, fizičke i fizičko-hemijske barijere (prezervativi, dijafragma, vaginalne tablete i ulošci, spermatocidne masti i paste, intrauterini ulošci, cervikalne kapice i pesari) i trajna sterilizacija.

KONTRACEPTIVNI LEKOVI (engl. contraceptives), dve grupe lekova se koriste za kontracepciju: oralni kontraceptivi (hormoni estrogeni i progestageni), koji deluju sistemski sprečavajući ovulaciju i hemijski kontraceptivi ili spermicidi (nonoksinol), koji deluju lokalno ubijajući spermatozoide. Ostale metode kontracepcije su nefarmakološke: kondomi, dijafragme, spirale i dr.

KONTRAKTILNOST MIOKARDA (engl. miocard contractility), v. inotropizam.

KONTRAKTURA (engl. contractures), zglob u savijenom položaju, bez mogućnosti punog opružanja.

KONTRASTNI MEDIJUM (engl. contrast medium), veštačka tečna, uljana ili gasovita sredstva koja umešana u krvne sudove, limfne sudove, srčane šupljine, anatomske prostore i šuplje organe povećavaju ili smanjuju njihovu kontrastnost u odnosu na okolinu. Pozitivna kontrastna sredstva daju veći intenzitet senki u odnosu na okolinu, a negativna im smanjuju kontrastnost u odnosu na susedne organe i strukture. Kao pozitivna kontrastna sredstva u savremenoj radiologiji koriste se trijodne u vodi ili ulju rastvorljive supstance i barijum- -sulfat, jedina netoksična so barijuma. Kao negativna kontrastna sredstva koriste se sterilan vazduh, ugljen-dioksid i kiseonik.

KONTRASTNI SNIMAK (engl. contrast x ray), radiografija nekog organa ili patološke promene u tom organu, načinjena uz upotrebu pozitivnog i/ili negativnog kontrastnog sredstva. Kontrast na snimku je razlika u optičkoj gustini, odnosno stepenu crnine dve susedne površine osvetljenog i obrađenog rendgen filma. Treba

težiti optimalnom kontrastu, dobroj crnini snimka (optičkoj gustini) i što većoj oštrini. U čovečijem telu rendgenolog razlikuje svetlinu (od vazduha i raznih gasova), polusenku (od masnog ili mišićnog tkiva) i senku (kosti i fiziološka skrečavanja). Kontrastno sredstvo je ona supstanca koja apsorbuje rendgenske zrake manje ili više od telesnih tkiva ili organa. U prvom slučaju kontrastna sredstva su negativna, a u drugom pozitivna. Negativna kontrastna sredstva su vazduh, kiseonik, ugljen-dioksid. Pozitivna kontrastna sredstva su soli barijuma i joda. Metode kojima se prave radiografije sa pozitivnim kontrastom su: skopija i grafija gastrointestinalnog trakta, angiografija, limfografija, bronhografija, intravenska holangioholecistografija, intravenska urografija, mije-lografija, sijalografija, fistulografija. Negativno kontrastno sredstvo upotrebljava se kod pneumoretroperitoneuma, pneumoperikarda, dijagnostičkog pneumotoraksa, pneumoencefalografije.

KONTRATRANSPORT (engl. countertransport, antiport), sekundarni aktivni transport u kome se dve različite supstance istovremeno prenose u suprotnim smerovima kroz ćelijsku membranu. Primer je kotransport Na i Ca.

KONTRAUDARAC (engl. contrecoup), povreda koja nastaje suprotno od mesta udara. K. mozga , povreda dela mozga na suprotnoj strani od mesta dejstva sile na lobanju; npr. kada frontalni i temporalni lobusi mozga udaraju u neravnine kostiju prednjeg dela svoda lobanje kao rezultat udarca u potiljačni deo glave i obratno.

KONTROLA (engl. control), regulisanje, ograničavanje, ispravljanje, vraćanje u normalno stanje. Primenjena na mnoga zarazna i neka nezarazna oboljenja, kontrola označava tekuće postupke ili programe koji imaju za cilj snižavanje incidencije, a kod nekih hro-ničnih oboljenja produžetak preživljavanja odnosno bolju prognozu, kao što je slučaj sa nekim malignim tumorima. Kada se koristi u anamnestičkim studijama i randomiziranom kontrolisanom eksperimentu, kontrola predstavlja osobe u uporednoj grupi koja se u pogledu postojanja bolesti odnosno izlaganja određenom sredstvu razlikuje od grupe obolelih osoba odnosno eksperimentalne grupe. Kada se govori o kontrolisanoj varijabli (v. varijabla), u statistici, kontrolisati znači prilagoditi prema spoljašnjim uticajima i zapažanjima odnosno uzeti ih u obzir. U kliničkoj hemiji kontrola je uzorak sa poznatom vrednošću koji se koristi za utvrđivanje tačnosti metode.

KONTROLA KVALITETA ( engl. quality control), 1. sistem mera koji se uvodi u laboratorijama radi održavanja kvaliteta rada primenom niza definisanih standarda. Može se izvoditi kao unutrašnja i spoljašnja kontrola kvaliteta; 2. kontrola svih fizičkih parametara nekog medicinskog uređaja. Prilikom prijema nabavljenog medicinskog uređaja izvode se referentni testovi, koji su osnova za kasnije (dnevne, nedeljne, periodične) testove kontrole kvaliteta uređaja. Beleženjem istih i njihovo praćenje, kao i pravovremeno reagova-nje, podešavanjem uređaja smanjuje broj nepotrebnih servisnih intervencija i povećava stabilnost i kvalitet rada datog medicinskog uređaja. Kontrola kvaliteta je zakonski regu-

lisana i propisana, na nivou Svetske zdrav-stvene organizacije (WHO) i na nacionalnom nivou.

KONTROLA RAĐ ANJA (engl. birth control), plansko smanjivanje broja porođaja koriš-ćenjem kontraceptivnih metoda. Sprovode je pojedinci ili šire zajednice u cilju ograni-čavanja nataliteta, iz socijalnih, ekonomskih, medicinskih i drugih razloga.

KONTROLA ZARAZNIH BOLESTI (engl. control of infectious diseases), primena svih preventivnih mera koje treba da spreče pojavu bolesti i svih mera suzbijanja koje imaju za cilj sprečavanje širenja bolesti odnosno sni-žavanje incidencije, eliminacije i kao krajnji cilj iskorenjivanje određenog oboljenja.

KONTROLISANA HIPOTENZIJA (engl. induced hypotension, controlled h.), namerno, akutno smanjenje arterijskog krvnog pritiska radi smanjenja operativnog gubitka krvi, bilo farmakološkim sredstvima u toku anestezije i operacije, bilo uzimanjem krvi koja se vraća u cirkulaciju postoperativno.

KONTROLISANA HIPOTERMIJA (engl. controlled hypothermia), niska temperatura tela izazvana u cilju smanjenja metabolizma tkiva, a time i potrebe za kiseonikom. Koristi se u neurohirurgiji i kardiohirurgiji. Izaziva se davanjem sedativa koji deprimiraju hipotalamički termostat, lokalnim hlađenjem tela ledom, alkoholom do 21 24 oC u toku nekoliko sati, dana, nedelja i duže bez oštećenja nakon vraćanja telesne temperature na normalne vrednosti. U toku kontrolisane hipotermije potrebe tkiva za kiseonikom su smanjene, krvni pritisak nizak, a krvarenje minimalno.

KONTROLISANA MANDATARNA VENTILACIJA, KM VENTILACIJA (engl. controlled mandatory ventilation, CM ventilation), primenjuje se kada pacijent nije sposoban sam da diše, pa aparat preuzima funkciju disanja pacijenta. Intemitentno se primenjuje pozitivni pritisak, nešto viši od atmosferskog, u vazdušne puteve pacijenta. Inspiratorna smeša ima određenu koncentraciju kiseonika, uz moguće dodavanje leka, kao i definisani respiratorni (tidal) volumen. Intervali inspirijuma i ekspirijuma definišu se na aparatu, kao i granične vrednosti relevantnih parametara disanja.

KONTROLISANA RADIJACIONA ZONA (engl. controlled radiation area), radna površina ili zona u kojoj važe specijalna pra-vila u cilju zaštite ljudi.

KONTROLNA GRUPA

(engl. control group), grupa ili subjekat u eksperimentu ili istraživanju koja služi kao standard. Za razliku od druge grupe ili grupa ili subjekata (eksperimentalnih), nije izložena varijabli koja se proučava. Po svim ostalim svojstvima, koja bi mogla uticati na ono što se ispituje, mora biti što sličnija eksperimentalnoj grupi. Tako, jedina razlika između ovih grupa je ta da je neki postupak na jednu primenjen, a na drugu nije. Na primer, u ispitivanju epidemiološke hipoteze o nekoj bolesti, kontrolnu grupu mogu da čine lica za koje se zna da ne boluju od te bolesti i ona se poredi sa drugom grupom pacijenata (uparene po starosti, polu i drugim faktorima) za koje se zna da boluju. Takođe, efekat neke terapije određene bolesti može da se ispituje poređenjem grupa obolelih od te bolesti, pri čemu jedna, kontrolna, grupa pacijenata ne primi odgovarajuću terapiju. V. eksperimentalna grupa.

KONTURA (engl. contour), rendgenološki pojam za dvodimenzionu krivu koja ocrtava oblik tela, njegovog dela ili patološkog procesa određenog geometrijskog oblika. Kontura je pravilna ili nepravilna, oštra ili neoštra, glatka i ravna ili neravna sa izbočenjima i ulegnućima. Važan je rendgenološki pokazatelj u diferenciranju benignih od malignih tumora bilo koje lokalizacije, mada nije od apsolutne vrednosti.

KONTURISANJE (engl. contouring), ocrtavanje kontura manuelno ili digitalno.

KONTUZIJA (engl. contusion, lat. contusus), povreda kod koje ne dolazi do oštećenja kože, ali su potkožni krvni sudovi pokidani, pri čemu oni uzrokuju nastajanje potkožnih hematoma. Prvo se manifestuju kao otekline koje postaju plavo-crne, zatim zelenkaste, žućkaste, i na kraju se povuku. K. mozga je kidanje malih krvnih sudova moždanih ćelija nakon povrede. Ona može i ne mora biti povezana sa frakturom lobanje; cerebralna k. je nagnječevina mozga usled zatvorene povrede glave. V. nagnječina.

KONTUZIJA ABDOMENA (engl. abdominal contusion), svaka povreda abdomena kojom nije nastala rana. Osobe s takvim povredama treba hitno prebaciti u hirurški centar, gde će im se davanjem elektrolitnih rastvora i transfuzijom krvi odgovarajuće krvne grupe pomoći i sprečiti šok koji može da bude veoma težak. U nekim slučajevima već u toku prvog pregleda mogu se otkriti povrede unu-trašnjih abdominalnih organa, bilo da postoje znaci teškog unutrašnjeg krvarenja, koji su posledica prskanja parenhimnih organa trbušne duplje, bubrega, slezine, jetre, bilo da zatezanje trbušnih mišića navodi na dijagnozu povrede šupljih organa (želuca, tankog i debelog creva). Najčešće, povređene osobe se stavljaju pod hirurški nadzor. Proučavanje okolnosti pod kojima se dogodila nesreća omogućavaju procenu težine šoka i ako je moguće pravac i dejstvo uzročnika povrede. Zatezanje trbušnih mišića (čak i ako je lokalizovano) ili znaci krvarenja u trbušnoj duplji omogućuju postavljanje indikacija za operaciju. U nekim slučajevima kontuzija abdomena ne izgleda teška, stanje šoka se popravlja. Međutim, ubrzo se pojavljuju znaci sekundarnog prskanja šupljih ili punih organa trbušne duplje i to usled otpadanja nekrotičnog tkiva. Svaka mogućnost sekundarne lezije zahteva duži nadzor nad povređenim.

KONTUZIJA MOZGA (engl. cerebral contusion), nagnječenje mozga; žarišna ili difuzna morfološka povreda moždane supstance obično praćena sitnim hemoragijama i edemom. Kod zatvorenih povreda glave najčešće nastaje na osnovici čeonih i slepoočnih režnjeva, kao rezultat njihovog kretanja preko oštre ivice sfenoidalne kosti i neravnog poda baze lobanje; kod otvorenih povreda glave nastaje ispod depresionog preloma lobanje.

KONUS (engl. cone, lat. conus), kupasto oblikovan deo strukture. K. arteriozus (engl. arterial cone, lat. c. arteriosus), kupasto prošireni prednje-unutrašnji deo desne srčane komore koji usmerava krvnu struju prema otvoru plućnog stabla. V. ostijum trunci pulmonalis.

KONUSNA BIOPSIJA, v. konizacija.

KONVEKCIJA (engl. convection), odavanje toplote tela strujanjem vazduha (vetar, ventilator) i vode (talasi, plivanje); stalno dolazi novi talas vazduha i vode koji je hladniji.

KONVEKSAN (engl. convex, lat. convexus), ovalno ispupčen.

KONVEKSNOST (engl. convexity), u fizici i matematici, ispupčenost odnosno izbočenost.

KONVERGENCIJA (engl. convergence), pokretanje oba oka prema unutra, što je rezultat kontrakcije oba prava unutrašnja mišića oka i relaksacije oba spoljna prava mišića. Nastaje pri pogledu na blizinu. Praćena je, najčešće, suženjem zenica i akomodacijom.

KONVERZIJA (engl. conversion), simbolično somatsko (telesno) izražavanje potisnutog, nesvesnog sadržaja.

KONJSKA MUVA (engl. gad-fly), insekt, dvokrilac koji pripada rodu Gasterophilus, porodici Gasterophilidae. Iako su

paraziti konja, mogu preći na čoveka izazivajući potkožnu mijazu. V. Gasterophilus.

KONJUGACIJA (engl. conjugation), hemijska veza između molekula različitih supstanci. Konjugacija sa glukuronskom, sumpornom kiselinom i aminokiselinama je mehanizam metabolisanja, inaktivacije i ekskrecije biološki aktivnih i egzogeno unetih materija u telo.

KONJUGATA (engl. conjugate, lat. conjugata), prečnik. Prava linija koja povezuje suprotne tačke duž obima kružno ili ovalno oblikovane anatomske strukture. Duž navedene linije mere se određena rastojanja; k. anatomika pelvis (engl. anatomic c., lat. c. anatomica), prednje-zadnji prečnik gornjeg otvora karlične duplje, koji se pruža od promontorijuma do gornje ivice preponskog spoja ili simfize. Njegova dužina iznosi 11- -11,5 cm; k. dijagonalis pelvis ( engl. diagonal c. diameter, lat. c. diagonalis pelvis), kosi prečnik karlične duplje koji se pruža od krsno-bedrenog zgloba do bedrenopreponskog ispupčenja suprotne strane. Postoje desni i levi kosi prečnik i njihova dužina je identična i iznosi 12 - 12,5 cm; k. vera (engl. true c., lat. c. vera), pravi ili porodiljski prečnik karlične duplje koji se pruža od promontorijuma do najispupčenijeg dela zadnje strane preponskog spoja ili simfize. Njegova dužina iznosi 10,5 - 11 cm.

KONJUGOVANI PROTEIN (engl. conjuga-ted protein), klasični kompleksni protein koji karakteriše prisustvo jednog ili više neproteinskih molekula (prostetičnih grupa) vezanih za polipeptidne lance proteina. Ovak-vi proteini su: nukleoproteini, hromoproteini (npr. hemoglobin), glikoproteini, fosfoproteini, lipoproteini i metaloproteini.

KONJUNKTIVA (engl. conjunctiva), vežnjača oka; tanka, providna i sjajna opna, koja spaja zadnju stranu kapaka s jabučicom oka. Razlikuju se: kapačna vežnjača, gornji i donji svod vežnjače i konjunktiva očne jabučice.

KONJUNKTIVITIS (engl. conjunctivitis), upalna reakcija vežnjače na štetni agens. Karakterišu je znaci zapaljenja, kao što su: crvenilo, otok, bol, peckanje, svrab i različiti sekreti, u zavisnosti od izazivača. Često je praćen umnožavanjem limfoidnog tkiva u obliku folikula i papilarnom hiperplazijom. Može da bude akutni i hronični; bakterijski, virusni, gljivični, alergijski, u sklopu sistemskih oboljenja.

KONJUNKTIVITIS ZAVARIVAČA (engl. actinic conjunctivitis), nastaje kod zavarivača koji ne nose zaštitne naočare zbog dejstva

ultravioletnih zraka. Pojavljuju se simptomi posle latentnog intervala od nekoliko sati, sa jakim grčem kapaka i bolovima, zbog tač-kastih erozija i nekroza na rožnjači i vežnjači, čime se ogoljuju inervaciona vlakna rožnjače. Leči se antibioticima, anesteticima, midrijaticima.

KOPČA (engl. clips), kratka (5 - 6 mm) hvataljka od savitljivog limenog profila sa oštrim uvrnutim delom na krajevima, koji se stežu jedan ka drugom, i njima se rekonstruiše koža posle presecanja, slično običnom šavu. Koristi se pomoću posebnog instrumenta, za postavljenje kopči, a skida drugim krajem istog instrumenta. Ovaj način rekonstrukcije kože bio je ranije veoma proširen, posebno u ratnim okolnostima, jer je ispunjavao uslove brzog i pouzdanog šava, koji se lako stavljao, a kopče su se mogle lako sterilisati. Nedostaci ovog metoda rekonstrukcije su ti što ostavlja ružne ožiljke i na nekim delovima tela (šaka, perineum, uši, lice, polni organi i sl.). Njegova primena nije moguća.

KOPLIKOVE MRLJE (engl. Koplik’s spots ), beličaste mrlje (makulopapulozan enantem) koje se javljaju na bukalnoj sluznici pred kraj prodromalnog stadijuma morbila. Patogno-moničan znak ovog oboljenja, traje 2 - 3 dana. ŠHenry Koplik, njujorški pedijatar, 1858-1927Ć.

KOPRO(engl. copro-), prefiks grčkog porekla koji označava izmet, feces. Povezuje pojam sa izmetom.

KOPROFILIJA (engl. coprophilia), intenzivno interesovanje za izmet, što izaziva seksualno zadovoljstvo. Radi se o perverziji povezanoj sa fiksacijom u analnoj fazi psihoseksualnog razvoja.

KOPROFOBIJA (engl. coprophobia), patološki strah od ekskreta.

KOPROLALIJA (engl. coprolalia), potiče od grčke reči copros - izmet i lalein - govoriti; izgovaranje vulgarnih reči vezanih za izmet. Javlja se kod: dece, adolescenata, često predstavlja provokaciju ili bunt karakterističan za taj period. Kod anksioznih osoba može da predstavlja čin kompenzacije ili reaktivnu formaciju. Može se javiti kao kompulzivna reakcija kod opsesivnih osoba. Gubitak kontrole uz impulsivno izgovaranje vulgarnosti javlja se i kod maničnog poremećaja. Kod Giies de la Tourete poremećaja udružen je sa tikovima.

KOPROLIT

(engl. coprolit), kamen u lumenu creva, nastao otvrdnućem fekalnih materija zbog njihovog dužeg zadržavanja u crevu. Češće se javlja u debelom crevu. Kod starih osoba i dece može dovesti do ileusa.

KOPROPORFIRIJA (engl. coproporphyria), bilo koja porfirija u kojoj je povišen nivo koproporfirina. Postoje dva tipa koproporfirije, jedna, koja je krajnje retka, uglavnom asimptomatska eritropoetska koproporfirija i hepatična porfirija, koja se prenosi na autosomno dominantni način.

KOPROPORFIRIN (engl. coproporphyrin), tetra-karboksilni porfirin sa četiri izomera, od kojih su samo dva prirodna. Izomer tipa III je sporedni proizvod u sintezi hema. Male koli-čine se izlučuju normalno fecesom. Visoke koncentracije se nalaze u urinu i fecesu u slučaju koproporfirije. Nalaz povećane količi-ne koproporfirina u urinu koristi se za praće-nje trovanja olovom.

KOPROPORFIRINOGEN (engl. coproporphyrinogen), jedan od nekoliko bezbojnih porfirinskih prekurzora, koji se formiraju enzim-skom dekarboksilacijom sirćetne kiseline krajnjih lanaca uroporfirinogena, koji se zatim oksiduju do koproporfirina. Koproporfirinogeni se međusobno strukturno razlikuju. Pove-ćana koncentracija se nalazi kod nekih porfirija.

KOPROPORFIRINOGEN OKSIDAZA (engl. coproporphyrinogen oxidase), enzim oksidoreduktaza (EC 1.3.3.3) koji prevodi koproporfirinogen III u protoporfirinogen IX. Ge-netski deficit ovog enzima, koji se nasleđuje na autosomno dominantan način, ima za pos-ledicu naslednu koproporfiriju koju karakteriše masivno izlučivanje koproporfirina III.

KOPROPORFIRINURIJA (engl. coproporphyrinuria), nalaz koproporfirina u urinu.

KOPROSTANOL (engl. coprostanol), steroidni alkohol, 5b-holestan-3b-ol, koji se formira redukcijom holesterola intestinalnim bakterijama i izlučuje putem fecesa.

KOPULACIJA (engl. copulatio), v. koitus, v. snošaj.

KORA (engl. cortex, cortical layer, lat. cortex), v. korteks.

KORAK, STEPENIK (engl. step), hod, stupanje, stavljanje jedne noge ispred druge.

KORDOCENTEZA (engl. cordocentesis), naj-invazivnija punkciona metoda u prenatalnoj dijagnostici koja nosi određen rizik po majku i plod koji je za sada teško proceniti, jer su serije male, a intervencija se radi samo u većim medicinskim centrima. Izvodi se od 16. do 24. nedelje zbog dijagnostike naslednih i intrauterino stečenih poremećaja, ili u 3. trimestru zbog procene stanja ploda kod rizičnih trudnoća. Indikacije su pored pomenutih i ultrazvučno otkrivene fetalne anomalije, intrauterini zastoj fetalnog rasta, hidramnion, intrauterine infekcije, Rh izoimunizacija, fetalna hipoksija i acidoza. Tehnika izvođenja podrazumeva punkciju pupčanika, najčešće na mestu insercije za posteljicu, pod kontrolom ultrazvuka.

KOREKTOPIJA (engl. corectopia), dislokacija pupile sa njene normalne pozicije u oku.

KORELACIJA (engl. correlation), u najopštijem smislu, međusobna povezanost kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Češće se koristi u užem značenju, gde označava pove-zanost između varijabli sa vrednostima dobijenim merenjem ili rangiranjem. To je stepen u kome se promenljive pojave zajedno menjaju, odnosno dve pojave pokazuju neku međusobnu zavisnost, povezanost odnosno asocijaciju. Poznato je da postoji određena povezanost između uzrasta i krvnog pritiska, telesne visine i težine, ekonomskog statusa i zdrav-stvenog stanja, između količine konzumirane hrane i telesne težine. Ova povezanost može se nazvati korelacijom, a stepen te povezanosti koeficijentom korelacije. Korelacija može da bude linearna i nelinearna. Linearna pove-zanost između dve varijable je takva da kada se prikaže grafički predstavlja ravnu liniju tj. pravac. Linearna korelacija može da bude pozitivna, ako porast jedne varijable odgovara porastu druge varijable, i negativna ako porastu jedne varijable odgovara opadanje druge varijable i nema korelacije ako vrednosti jedne varijable nemaju nikakvog uticaja na drugu varijablu. Nelinearna korelacija ima zakriv-ljenu liniju.

KOREN (engl. root, lat.radix) v. radiks.

KORNEA

(engl. cornea), rožnjača; providna, fibrozna, prednja opna očne jabučice. Ima oblik pravilnog odsečka šuplje lopte i is-pupčena je prema napred. Sastoji se od pet slojeva: epitela, prednje granične opne - -Bowmanova o., strome, zadnje granične opne - Descemetova o. i endotela. Rožnjača je providna i lišena krvnih i limfnih sudova. Ona propušta i prelama prispelu svetlost.

KORNEALAN (engl. corneal), koji pripada i odnosi se na rožnjaču.

KORNEALNI PRSTEN (engl. corneoscleral limbus), granična zona rožnjače uvučena u skleralni prsten, sa kojim je čvrsto srasla. Ivica rožnjače je koso zasečena na račun prednje strane rožnjače, i to naročito u gornjem i donjem delu. Tu se krvni sudovi vežnjače, episklere i sklere granaju oko limba, odakle se rožnjača snabdeva krvlju.

KORNEALNI TRANSPLANTAT (engl. cor-neal graft), deo rožnjače u čitavoj njenoj debljini ili pojedinom delu koji se presađuje sa obolelog, istog takvog dela rožnjače.

KORNU (engl. horn, lat. cornu), rog. Zašiljena, duga i tanka anatomska struktura nalik rogu.

KORONA (engl. crown, lat. corona), kruna, venac; 1. kružno oblikovana struktura nalik kruni; 2. gornji, istaknuti deo anatomske strukture koji se jasno izdvaja od okoline. K. cilijaris , (engl. ciliary c., lat. c. ciliaris), prednji ispupčeni deo unutrašnje strane trepljastog tela. Sastavljena je od trepljastih nastavaka koji luče očnu vodicu i trepljastih žlebova koji se nalaze između baza trepljastih nastavaka; k. dentis (engl. c. of tooth, lat. c. dentis), kru-nica zuba. Vidljivi deo zuba koji nastavlja vrat zuba pokriven desnima.

KORONA VIRUSI (engl. coronaviruses) poro-dica RNK virusa koja je dobila ime prema latinskoj reči corona - kruna. Rasprostranjena je kod čoveka i brojnih životinjskih vrsta. Kod čoveka izazivaju oko 15% akutnih respiratornih infekcija, pretežno kod odraslih. Nije dovoljno poznata uloga u etiologiji akutnih gastroenteritisa.

KORONALNA RAVAN (engl. coronal plane, lat. planum coronale), v. ravan.

KORONALNI (engl. coronal, lat. coronale ), venačni ili kružni. Odnosi se i na strukturu koja je usmerena ili postavljena u odnosu na koronalnu (frontalnu) ravan.

KORONARAN (engl. coronary), oblik sličan kruni, vencu. Npr., koronarne arterije nastaju iz aorte neposredno iznad srca i granaju se kao kruna po površini srca.

KORONARNE ARTERIJE (engl. coronary arteries), nutritivni krvni sudovi srca. Do srčanog mišića krv stiže preko leve (6/7 protoka) i desne (1/7 krvi) koronarne arterije koje se odvajaju od aorte odmah iznad valvule aorte. Leva koronarna arterija odmah se deli na 2 stabla, pa se često opisuju kao 3 koronarne arterije. Protok kroz nutritivne sudove odvija se uglavnom za vreme dijastole srca. Krv se vraća preko koronarnog sinusa (2/3 krvi) i malih koronarnih vena (1/3).

KORONARNE VENE (engl. coronary veins), krvni sudovi koji dreniraju krv iz mišića srca i sakupljaju je u vene koje se prazne u desni atrijum.

KORONARNI PROTOK (engl. coronary blood flow), protok krvi, kroz srce mase oko 300 g, u uslovima mirovanja je oko 250 ml/min. Višestruko se povećava za vreme rada. Protok zavisi od arterijskog krvnog pritiska i dijametra koronarnih krvnih sudova. Na dijametar koronarnih sudova utiču transmuralni pritisak i tonus vaskularnog mišića. Koronarni protok se meri pletizmografijom, magnetnim meračem protoka i gasnom metodom.

KOROTKOFFOVI TONOVI (engl. Korotkoff sounds), pri merenju krvnog pritiska, nakon insulfacije vazduha u manžetnu aparata, do momenta kada se više ne palpira radijalni puls, nakon popuštanja pritiska prethodno komprimovane arterije, dolazi do pojave tonova relativno niske frekvencije koje se nazivaju po metodi Korotkoffa (1905). Postoji pet faza Korotkoffovih tonova. Prva faza su najbolje čujni tonovi na početku svoje pojave i označavaju sistolni pritisak. Pri daljem popu-štanju pritiska nastaju faza II i faza III u kojima je čujnost ovih tonova i dalje dobra. U fazi IV čujnost tonova je manja, postaju prigušeni i u fazi V se više ne čuju. Faza V označava dijastolni pritisak. Kada se istovremeno meri pritisak invazivnom metodom, intraarterijski, dijastolni pritisak odgovara fazi V.

KOROZIVNO SREDSTVO

, v. hemijska povreda.

KORPUS (engl. body, lat. corpus), telo, trup, najveći deo strukture. K. amigdaloideum (engl. amygdaloid body, amygdala, lat. corpus amygdaloideum), bademasto telo. Deo sive mase velikog mozga bademastog oblika, smešten u prednje-unutrašnjem delu slepo-očnog režnja. Sastoji se od grupa jedara koje se mogu podeliti na dva dela: kortikomedijalni i bazolateralni. Kortikomedijalni deo pripada funkcionalno uglavnom mirisnom mozgu - rinencefalonu i slabije je razvijen kod čoveka. Bazolateralni deo amigdaloidnog tela pripada funkcionalno limbičkom sistemu. Bioelektrična stimulacija amigdaloidnog tela kod čoveka izaziva intenzivan osećaj straha i strepnje, koji prate izrazita aktivacija simpatičkog dela automnonog nervnog sistema, nekontrolisani i neodređeni pokreti; k. cilijare (engl. ciliary body, lat. c. ciliare ), trepljasto telo. Srednji deo sudovnog omotača očne jabučice, koji se nalazi između dužice koja je spoljašnjom ivicom usađena uz bazu trepljastog tela i sudovnjače, od koje je odvojeno zupčastom linijom (ora serata). Ima oblik trostranog prizmatičnog prstena, širine 5 - 7 mm, čija je baza okrenuta napred, a vrh pozadi. Spoljašnju površinu trepljastog tela pokriva beonjača, a unutrašnju mrežnjača. Spolja-šnji, veći deo trepljastog tela gradi trepljasti mišić koji učestvuje u refleksu akomodacije. Duž unutrašnje površine trepljastog tela vidi se mnoštvo trepljastih nastavaka, odvojenih trepljastim žlebovima. Trepljasti nastavci (procesus cilijares) stvaraju i luče očnu vodi-cu; k. genikulatum laterale (engl. lateral geniculate b., lat. c. geniculatum laterale), spoljašnje kolenasto telo. Deo metencefalona u kome se završavaju vlakna vidne trake (traktus optikus), a od koga polaze vlakna vidne ili optičke radijacije (traktus genikulokalkarinus). Predstavlja relejno vidno jedro; k. genikulatum medijale (engl. medial geniculate b., lat. c. geniculatum mediale), unu-trašnje kolenasto telo. Deo metencefalona u kome se završavaju, najvećim delom, vlakna koja vode poreklo iz spoljašnjeg lemniskusa i donjih kvržica (kolikuli inferiores), a od koga polaze vlakna slušne ili akustičke radijacije. Predstavlja relejno slušno jedro; k. kalozum (engl. callosal b., great commisure, lat. c. callosum), najveća spojnica (komisura) velikog mozga kroz koju prolaze vlakna koja spajaju iste ili različite delove desne i leve moždane hemisfere. Nalazi se na dnu uzdužne velikomoždane pukotine, iznad međumozga, bazalnih ganglija i bočnih moždanih komora. Sastoji se od tri dela: srednjeg i dva bočna. Srednji deo žuljevitog tela je kompaktan i na sagitalnom preseku sastoji se od nekoliko delova (idući od napred prema nazad): kljuna (rostrum), kolena (genu), tela (trunkus) i zadeb-ljanja (splenijum). Bočni delovi, desni i levi, široko su zrakasto usmereni prema hemisferama i nose naziv radijacije žuljevitog tela. Zahvaljujući žuljevitom telu moguće su integracija i sinhronizacija funkcija desne i leve moždane hemisfere; k. kavernozum (engl. cavernous b., lat. c. cavernosum), parno, šupljikavo ili sunđerasto telo polnog uda ili dražice. Izgrađuju ga prošireni venski kapilari odvojeni vezivno-mišićnim pregradama. Šupljikavo telo obavija čvrst vezivni omotač, tunika albuginea; k. mamilare (engl. mamillary b., lat. c. mammilare), bradavičasto telo. Parno, ovalno ispupčenje u zadnjem delu donje površine hipotalamusa. Sadrži istoimeno jedro hipotalamusa; k. pineale (engl. epiphysis, pineal gland, lat. epiphysis, glangula pinealis), v. epifiza, moždana šišarčica; k. spongiozum (engl. spongy b., lat. c. spongiosum), neparno šupljikavo ili sunđerasto telo polnog uda, koje se nalazi unutar njego-vog vezivnog omotača, neposredno ispod kavernoznih tela. Zadnji deo ovog tela je glavičasto proširen i nosi naziv bulbus. Prednji deo je takođe proširen, ali u većoj meri, gradeći glavić polnog uda. Kroz spongiozno telo prolazi mokraćna cev, koja se otvara svojim spoljašnjim otvorom na vrhu glavića polnog uda; k. strijatum (engl. striate b., lat. c. striatum), prugasto telo. Najveći deo sive mase

bazalnih ganglija velikog mozga. Prugasto telo se sastoji od dva dela: repatog jedra (v. nukleus kaudatus) i sočivastog jedra (v. nukleus lentiformis) u čiji sastav ulaze velikomoždana ljuska ili putamen i bledo jedro ili globus palidus; k. uteri (engl. uterine body, lat. corpus uteri), v. uterus; k. vitreum (engl. vitreous b., lat. c. vitreum), staklasto telo. Polutečna, pihtijasta i providna masa koja ispu-njava najveći deo očne jabučice. Staklasto telo ispunjava deo očne jabučice koji se nalazi iza sočiva i trepljaste zone (v. zonula cilijaris). Predstavlja važan deo sadržaja očne jabučice, koji svojim stalnim pritiskom održava mrežnjaču priljubljenu uz pigmentni sloj, sprečavajući njeno nabiranje.

KORSAKOFFLJEVA PSIHOZA (engl. Korsakoff psychosis), duševni poremećaj izazvan dugotrajnom upotrebom alkohola, a karakterišu ga poremećaj pamćenja (konfabulacija) i upala nerava (polineuropatija).

KORTEKS (engl. cortex, cortical layer, lat. cortex ), kora. Tanak, spoljašnji tkivni sloj različite debljine, koji obavija površinu određene strukture. K. cerebeli (engl. cerebellar c., lat. c. cerebellaris ), kora malog mozga. Tanak sloj sive mase, debeo oko 1 mm, koji pokriva površinu malog mozga. Sastoji se od tri sloja: spoljašnjeg ili molekularnog, srednjeg ili sloja Purkinjijevih ćelija i unutrašnjeg ili granularnog sloja; k. cerebri (engl. cerebral c., lat. c. cerebralis ), kora velikog mozga. Tanak sloj sive mase, debeo 1,5 - 4,5 mm, koji pokriva površinu velikog mozga. U zavi-snosti od građe, kora velikog mozga se može podeliti na šestoslojnu (v. neokorteks, izokorteks) i dvoslojnu ili troslojnu koru (v. alokorteks).

KORTIKOBULBARNI PUT (engl. corticobulbar tract, lat. tractus corticobulbaris), v. traktus kortikobulbaris.

KORTIKOID (engl. corticoid), bilo koji steroid koji proizvodi kora nadbubrega. V. kortikosteroid.

KORTIKONUKLEARNA VLAKNA (engl. corticonuclear fibers, lat. fibrae corticonucleares), v. fibre kortikonukleares.

KORTIKONUKLEARNI PUT (engl. corticonuclear tract, lat. tractus corticonuclearis), v. traktus kortikonuklearis.

KORTIKOPONTINSKA VLAKNA (engl. corticopontine fibers, lat. fibrae corticopontinae), v. fibre kortikopontine.

KORTIKOSPINALNA VLAKNA (engl. corticospinal fibers, lat. fibrae corticospinales), v. fibre kortikospinales.

KORTIKOSPINALNI PUT (engl. corticospinal tract, pyramidal tract, lat. tractus corticospinalis, tractus pyramidalis), v. traktus kortikospinalis, traktus piramidalis.

KORTIKOSTEROIDI (engl. corticosteroids), steroidni hormoni koje proizvodi kora nadbubrega izuzev polnih hormona. To su: aldosteron, kortizol i kortikosteron. Postoje i sintetički analozi slične aktivnosti, kao što su deksametazon, predniziolon itd. Kortikosteroidi, kao i steroidni polni hormoni, sintetizuju se preko biosintetskih puteva koji počinju od holesterola. Postoje dva tipa kortikosteroida i to glukokortikosteroidi (kortizol, kortizon, kortikosteron i 11-dehidrokortikosteron), koji deluju na metabolizam ugljenih hidrata i mineralokortikosteroidi (aldosteron, 11-deoksikortikosteron, 18hidro-ksi-DOC), koji održavaju ravnotežu elektrolita.

KORTIKOSTERON (engl. corticosterone), steroidni hormon kore nadbubrežne žlezde koji ima dejstvo slično glikokortikoidu kortizolu, ali deluje i mineralokortikoidno; luči se u mnogo manjoj količini od kortizola.

KORTIZOL (engl. cortisol), glavni glukokortikoid koji kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Oko 90% kortizola se transportuje u plazmi vezan za transkortin i albumin. Slobodan kortizol je biološki aktivan. Vezivanje za protein štiti kortizol od razlaganja i izlučiva-nja. Određivanje kortizola je najznačajnije za dijagnostikovanje Cushingovog sindroma. U dozama većim od fizioloških ima antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo, pa se koristi u terapiji zapaljenja, autoimunih bolesti, kod presađivanja organa i dr.; naziva se i hidrokortizon.

KORTIZON (engl. cortisone), glukokortikoid kore nadbubrega sa značajnom mineralokortikoidnom aktivnošću. Uglavnom je neaktivan sve dok se ne prevede u aktivni hormon - kortizol.

KOST (engl. bone, lat. oss), v. os.

KOSTA

(engl. rib, lat. costa), rebro. Duga i pljosnata kost koja učestvuje u izgradnji skeleta grudnog koša. Rebro ima tri osnovna dela: srednji deo ili telo, prednji i zadnji okrajak. Prednji okrajci rebara se nastavljaju rebarnim hrskavicama. Zadnji okrajci se spajaju sa grudnim delom kičmenog stuba. Rebara ima ukupno 12 pari. Obeležavaju se rednim brojevima počev od najviše postavljenog. U odnosu prema grudnoj kosti, rebra se dele na prava, lažna i slobodna. Prvih 7 rebara su prava rebra (koste vere). Ona se posredstvom rebarnih hrskavica spajaju sa grudnom kosti. Osmo, deveto i deseto rebro su lažna rebra (koste spurije). Njihove hrskavice se spajaju međusobno nakon čega se pripajaju uz hrskavicu sedmog rebra. Hrskavice ovih rebara grade najveći deo rebarnog luka. Jedanaesto i dvanaesto rebro su slobodna rebra (koste fluitantes). Njihove rebarne hrskavice se slobodno završavaju duž bočnog zida grudnog koša. Rebra, zajedno sa rebar-nim hrskavicama, grudnom kosti i grudnim delom kičmenog stuba grade skelet grudnog koša.

KOSTALGIJA (engl. costalgia), bol koji potiče od rebara.

KOSTALNA RESPIRACIJA (engl. costal respiration), ostvaruje se uglavnom radom interkostalnih i drugih torakalnih mišića.

KOSTALNI (engl. costal, lat. costalis), rebarni, koji se odnosi na rebro.

KOSTNA SRŽ (engl. bone marrow), specijalizovano meko tkivo koje ispunjava prostore u kostima. Masna, žuta srž se nalazi u dugim, kompaktnim kostima odraslih osoba. Crvena srž se nalazi u svim kostima dece i u pljosnatim kostima odraslih (rebra, sternum, pršlje-novi, karlica). Sastoji se od mijeloidnog tkiva i neophodna je za stvaranje i sazrevanje ćelija krvi.

KOSTNE TRABEKULE (engl. bone trabecules, lat. trabeculae osseae), delovi kosti koji su lišeni Haversovih kanala. Izgledaju kao povezani koštani trnovi, zraci ili vrpce. Nastaju procesom direktnog stvaranja kosti putem fuzije malih ostrvaca nezrele kosti. Tokom indirektnog stvaranja kosti, prve k. t. pojavljuju se oko ostataka kalcifikovane hrskavice. Tokom sekundarnog formiranja kostiju k. t. bivaju zamenjene zrelom kosti.

KOSTO -, prefiks koji se odnosi na rebro ili označava pripadnost rebru.

KOSTOFRENIČAN

(engl. costophrenic), koji pripada rebrima i prečagi.

KOSTOHONDRITIS (engl. costochondritis), bolno stanje lokalizovano na prednjem zidu grudnog koša, na rebarnim hrskavicama, češće sa leve strane, bez otoka, po čemu se razlikuje od Titzeovog sindroma. Bolest obično kratko traje, ali promene mogu da recidiviraju.

KOSTUR (engl. skeleton, grč. skeletos), v. skeleton, skelet.

KOŠTANA ANKILOZA (engl. ankylosis), v. ankiloza.

KOŠTANA EROZIJA (engl. bone erosion), ivični defekti suphondralne kosti zglobnih okrajaka, nastali usled resorpcije i iščezavanja koštanog tkiva zbog prodiranja granulacionog tkiva (panus). Nalaz ovih promena na radiografijama zglobova je jedan od dijagnos-tičkih kriterijuma za reumatoidni artritis. Nalaze se i u drugim hroničnim artritisima, mada se ređe javljaju kao posledica degenerativnog oboljenja zglobova (erozivna artroza).

KOŠTANA MASA (KOŠTANA GUSTINA) , (engl. bone mass, bone density), pokazatelj stanja koštanog sistema i mera koštane gustine. Procenjuje se osteodenzitometrijski i izražava u g/cm2 kalcijumovih soli u koštanom tkivu.

KOŠTANA UZURA (engl. bone erosion), v. koštana erozija.

KOŠTANI LABIRINT (engl. bony labyrinth, lat. labyrinthus osseus), v. labirintus oseus.

KOŠTANO NEPCE (engl. bony palate, lat. palatum osseum), v. palatum oseum.

KOŽA (engl. skin, lat. integmentum co-mmune), spoljašnji pokrivač tela. Struktura: 1. epidermis; 2.

dermis: a. papilarni sloj, b. retikularni sloj. Dlake, znojne i lojne žlezde, mišići erektori dlake nalaze se u dermisu; 3. hipodermis. U zavisnosti od debljine epidermisa i prisustva odnosno odsustva dlaka, koža je podeljena na: a. debelu, nalazi se na dlanovima i tabanima i ne sadrži dlake i lojne žlezde; b. tanku, koja pokriva ostatak tela, ima dlake i kožne žlezde. Koža čini 16% težine tela, te je najteži pojedinačan organ u telu. Funkcije kože su sledeće: zaštita tela od fizičkih i hemijskih uticaja, kao što su: povrede, UV zračenje, itd. (keratin, melanin); zaštita od isušivanja (keratin); termoregulacija (znojenje, vaskularizacija); održavanje vodenog balansa (znojenje); ekskrecija (znojne žlezde); senzorni organi za dodir, pritisak, temperaturu, bol (korpuskuli, nervni završeci); metabolizam masti (hipodermis); metabolizam vitamina D; produkcija mirisnih supstanci (apokrine znojne žlezde). Vaskularizaciju kože obezbeđuju mišićne arterije koje prave mrežu (rete cutaneum) u hipodermisu. Iz jednog dela mreže polaze grane za hipoderm, duboke segmente folikula dlake i duboko smeštene znojne žlezde, dok iz gor-njeg dela mreže polaze grane koje se dalje granaju u dermu formirajući površnu mrežu (rete subpapillare), koja daje kapilarne petlje za dermalne papile. Venska krv se sabira u venske mreže koje su skoro paralelne sa arterijskim. Brojne arterio-venske anastomoze u koži formiraju glomuse. V. integumentum komune, kutis.

KOŽA TIPA KORE POMORANDŽE (fra, peau d’ orange), jedan od znakova upale dojke (mastitisa) i karcinoma dojke, kod koga koža dobija izgled pomorandžine kore zbog zadebljanja i otoka koji otvaraju i proširuju pore folikula dlaka i znojnih žlezda.

KOŽNA LAJŠMANIJAZA (engl. oriental sore, cutaneous leishmaniasis), parazitarna infekcija koju karakterišu lokalizovani, ređe diseminovani kožni granulomi sa tendencijom ka ulceraciji i hronicitetu. Uzročnik bolesti je flagelarna protozoa, lajšmanija, izvor zaraze mnogobrojne divlje i domaće životinje i čovek, a vektori infekcije peščane mušice, flebotomine. Na osnovu vrste uzroč-nika i geografske distribucije bolesti, kožna lajšmanijaza se deli na kožnu lajšmanijazu starog sveta (urbana, ruralna, difuzna i recidivantna) i kožnu lajšmanijazu novog sveta.

KOŽNE PROBE (engl. skin tests), manipulacije koje se izvode na koži sa ciljem dokazivanja reakcije preosetljivosti. Na kožu se na-nose alergeni za koje se sumnja da su odgovorni za pretpostavljenu reakciju preosetljivosti. Zavisno od tipa reakcije rade se pro-be ubodom (engl. prick) ili krpicom (engl. patch).

KOŽNI (engl. skin, lat. cutanius). v. kutani.

KOŽNI VASKULITIS (engl. skin vasculitis), upala krvnih sudova kože.

KOTRANSPORT (engl. cotransport, symport), sekundarni aktivni transport u kome se dve različite supstance istovremeno prenose u istom smeru kroz ćelijsku membranu; najčešći je kotransport sa Na+. Na ulazi u ćeliju niz svoj elektrohemijski gradijent i pri tome „vuče“ sa sobom, u istom smeru, neku supstancu nasuprot njenom koncentracionom gradijentu. Kotransport je važan za apsorpciju glukoze i aminokiselina u digestivnom traktu i bubrezima.

KOTRIMOKSAZOL (engl. co-trimoxazole), kombinacija dva antibakterijska leka: trimetoprima i sulfametoksazola. Koristi se za le-čenje infekcija mokraćnih puteva i prostate. Preparati: Bactrim, Bioprim, Kotrimoksazol, Trimosazol, Trimosul.

KOTVA (engl. anchor), 1. sredstvo, nosač , kojim se nešto učvršćuje, čini nepokretnim, stabilnim; endostealni implantat je metalni implantat, različitog oblika, najčešče urađen od hrom-kobalt legure. 2. zub nosač (engl. abutment), zub ili koren upotrebljen kao nosač pokretnog ili nepokretnog rehabilitacionog protetičkog rada, konstrukcije, nadogradnje, kao i implantata korišćenog u iste svrhe.

81mKr , radioaktivni izotop kriptona, nastaje raspadom rubidijuma (81Ru), emituje g fotone, osnovna energija zračenja je 190 KeV, a vre-me poluraspada 13 sekundi. U nuklearnoj me-dicini primenjuje se za merenje regionalnog protoka krvi.

KRAJNIK (engl. tonsil), limfoepitelni organ u ždrelu. Sistem ovih organa u ždrelu, koji se sastoji od dva nepčana (tonsilla palatina), dva jezična (tonsilla lingualis), ždrelnog krajnika (tonsilla pharyngealis) i tonsilla tubaria čini Waldeyerov prsten. Kriptične su građe, što višestruko povećava površinu kontakta imu-nološkog sistema sa svim materijama koje ulaze u naše telo. Krajnici imaju važnu ulogu u lokalnoj i opštoj odbrani organizma od infekcije, od proizvodnje i sazrevanja B i T limfocita do stvaranja plazma-ćelija i imunoglobulina, interferona, lizozoma itd. Bolesni kraj-nici su afunkcionalni i žarište su infekcije. Odstranjuju se operacijom. Kompletnu fun-kciju odstranjenih tonzila preuzima preostalo limfno tkivo. Operacija adenoida naziva se adenoidektomija, a palatinalnih tonzilektomija. Jezički krajnici operišu se retko. V. tonzila.

KRAK (lat. crus), v. krus.

KRANIJALIS

(engl. cranial, lat. cranialis), struktura koja je u odnosu na iste ili slične bliža glavi; struktura koja se nalazi bliže u odnosu na iste ili slične u poređenju sa prednjim delom tkivne strukture, organa, dela tela ili tela. Pojam kranijalis je suprotan pojmu kaudalis.

KRANIJALNI NERV (engl. cranial nerve, lat. nervus cranialis), v. nervus kranijalis.

KRANIJUM (engl. skull, lat. cranium), loba-nja. Koštani skelet glave koji se sastoji od krova i baze lobanje. Uz prednji deo baze lobanje pripajaju se kosti lica. Lobanju izgrađuje 8 kostiju, od kojih su 4 neparne i 2 parne. Neparne kosti lobanje su: čeona (os frontale), sitasta (os ethmoidale), klinasta (os sphenoidale) i potiljačna (os occipitale). Parne kosti su: temena (os parietale) i slepoočna (os temporale). Kosti lica, kojih ima 15, dele se na parne i neparne. Parne kosti su: gornja vilica (maxilla), nepčana (os palatinum), jabučna (os zygomatcum), nosna (os nasale), suzna (os lacrimale) i donja nosna školjka (concha nasalis inferior). Neparne kosti su: donja vilica (mandibula), ralasta (vomer) i podjezična (os hyoideum). Kosti lobanje grade koštane duplje ili jame: očnu, nosnu, slepoočnu, podslepoočnu i krilastonepčanu u kojima se nalaze čulni organi. Istovremeno na njima se pripajaju mišići glave, vrata i ždrela.

KRANIO-, prefiks koji se odnosi na lobanju, lobanjski.

KRANIOFARINGEOM (engl. craniopharyngeoma), tumor mozga nastao iz ostatka Rathkeovog špaga (engl. Rathke’s pouch) od koga je delom formirana i hipofiza. Manifestuje se povišenim intrakranijalnim pritiskom i diabetes insipidusom. Na rendgen snimku glave vide se tipične kalcifikacije unutar tumora i gubitak normalne koštane strukture oko hipofize.

KRANIOMETRIJA (engl. craniometry), merenje dimenzija glave. Obim glave se meri preko najvećeg obima tj. preko tubera fronta-lis napred i tubera okcipitalis nazad. Na rođenju obim je 35 cm. Ukoliko obim odstupa dve standardne devijacije za uzrast govorimo o makrocefaliji tj. uvećanju glave. Obim se meri najmanje dva puta godišnje kod dece do 3 godine starosti.

KRANIOPLASTIKA (engl. cranioplasty), ope-rativno zatvaranje i rekonstrukcija koštanog defekta ili nekog deformiteta lobanje.

KRANIOSINOSTOZA (engl. craniosinestosis), prevremeno okoštavanje jednog ili više šavova na lobanji. U zavisnosti od toga koji je šav srastao, nastaju različite promene oblika glave. Dete može biti bez simptoma ili sa različitim neurološkim ispadima, ako kosti lobanje vrše pritisak na moždanu masu.

KRANIOSTENOZA (engl. craniostenosis), preuranjeno zatvaranje kranijalnih sutura: sagitalne suture; koronarne suture; lambdoidne suture; metopične suture; multiple sinostoze; kraniofacijalni dismorfizam, a praćena konsekutivnim deformitetom lobanje i supresijom normalnog rasta i razvoja mozga. Neophodna je hirurška dekompresija da bi se sprečilo trajno oštećenje mozga.

KRANIOTOMIJA (engl. craniotomy), hirur-ško otvaranje lobanje u cilju lečenja; najstarija poznata hirurška intervencija. Osteoklastična k. , jednostavno kružno otvaranje lobanje posle koga ostaje defekt kosti; osteoplastična k. , otvaranje lobanje u vidu koštanog poklopca koji se na završetku operacije vraća i fiksira za susedni deo lobanje; trefinaciona k. , otvaranje lobanje kružnog oblika u vidu koštanog diska, koji se na kraju operacije vraća na mesto. Sinonim: trepanacija.

KRAŠ SINDROM (engl. crush syndrome), smrskavanje, zgnječavanje, postkompresivni sindrom, nastaje kao posledica zatrpavanja većih površina tela, najčešće ekstremiteta. Težina sindroma zavisi od veličine komprimovane površine, snage sile i trajanja pritiska. Lokalno nastaju traumatski edem i ishemična nekroza mišića, a od opštih poremećaja nastaju posttraumatski šok, progresivna oligurija, koja prelazi u terminalnu anuriju, povređeni pada u uremičku komu a fatalan ishod nastupa najčešće sedam do deset dana od povrede.

KRATKOVIDOST (engl. myopia, nearsightedness), refrakciona anomalija kod koje se fokusirana slika formira ispred ravni retine i očna jabučica je predugačko za optički sistem oka. Kratkovida osoba jasno vidi samo u prostoru između najbliže i najdalje tačke jasnog vida.

KRAUROZA VULVE (engl. kraurosis vul-vae), distrofično stanje koje karakteriše atrofija kože, potkožnog tkiva vulve i sluzokože vagine. Javlja se retko, kod žena neposredno pre ili u toku klimakterijuma. U odmaklim slučajevima velike i male usne stidnice potpuno nestaju, a vagina se pretvara u plitku, usku rigidnu cev, bolnu pri pregledu i seksualnom odnosu. Maligna alteracija krauroze je retka, ali moguća.

KRAVLJE MLEKO

, v. mleko.

KREATIN (engl. creatine), jedinjenje N-metilgvanidinosirćetna kiselina kojim se obezbe-đuje skladištenje visoko-energetskog fosfata u mišićnom i nervnom tkivu.

KREATIN KINAZA, CK (engl. creatine kinase), enzim iz klase fosfotransferaza (EC 2.7.3.2), koji katalizuje reakciju: kreatin + ATP = fosfokreatinin + ADP. Enzim aktiviraju Mg+2, Mn+2 i sulfhidrilni agensi. Ova reakcija služi za prenos energije iz ATP-a na fosfokreatinin koji se skladišti u mišićima. Povišena aktivnost CK u serumu nalazi se kod oboljenja skeletnih mišića (muskularna distrofija i poli-miozitis), i kod miokardnog i cerebralnog infarkta. Pri dijagnostikovanju je veoma zna-čajno određivanje izoenzima kreatin kinaze.

KREATININ (engl. creatinine), normalan raspadni produkt metabolizma kreatina, koji se nalazi u mišićima i krvi. Filtrira se u glome-rulima i aktivno ekskretuje u tubulima. Ta ekskrecija ima svoj maksimum i zavisi od koncentracije u plazmi. U fiziološkim uslovima koncentracije kreatinina u plazmi je konstantna: dnevno se stvara iz kreatinin-fosfata mišića 1 - -2 g kreatinina i njegova koncentracija ne zavisi od ishrane. Koncentracija kreatinina u plazmi raste sa smanjenjem bu-brežne funkcije.

KREATININ KLIRENS, Ccr (engl. creatinine clearance), metoda za ispitivanje brzine glomerularne filtracije bubrega (GFR). Meri se brzina kojom se endogeni kreatinin elimi-niše iz plazme. Koncentracije kreatinina se u definisanom vremenu (npr. 4- ili 24-h) određuju u uzorku urina (U) i u uzorku plazme (P). Vrednost klirensa korigovana sa standardnom površinom tela izračunava se po formuli: Ccr = (U x V) x (1,73) / (P x A), gde je V brzina protoka urina u mililitrima za minut, A je površina tela u kvadratnim metrima i 1,73 je standardna površina tela.

KREATINURIJA (engl. creatinuria), poveća-na količina kreatinina u urinu. Nastaje u sta-njima većeg razaranja mišića (akutna groznica, poodmakli dijabetes ili dugotrajnije glado-vanje).

KREATOREA (engl. creatorrhea), prisustvo nesvarenih mišićnih vlakana u izmetu.

KREBS-HENSELEITOV CIKLUS

, v. urea ciklus.

KREBSOV CIKLUS (engl. Krebs’ cycle ),ŠSir Hans Adolf Krebs, nemački biohemičar, 1900- - 1989, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju zajedno sa F.A. Lipmannom za otkriće ciklusa trikarboksilnih kiselinaĆ, v. ciklus trikarboksilnih kiselina.

KREM (engl. cream), lekoviti preparat polučvrste konzistencije za lokalnu primenu. Kremovi sadrže hidrofilnu podlogu koja se dobro upija, omogućava dobru kozmetičku prihvatljivost, pa se mogu primeniti kod promena na licu i na drugim osetljivim mestima (vaginalni krem). U obliku krema, za lo-kalno lečenje primenjuju se razne grupe lekova: antibiotici, antireumatici, antiinflamatorni lekovi, hormonski preparati i dr.

KREPITACIJE (engl. crepitation), zvuk ili senzacija koji je produkt trenja krajeva prelomljenih kostiju. U pulmologiji ovaj termin upotrebljava se za definiciju šuma koji odaje utisak sitnog prštanja ili suvog škri-putanja, po novoj terminologiji kasno inspirijumski pukoti. U normalnom plućnom tkivu osim vezikularnog disajnog šuma (normal-nog disajnog šuma - nova terminologija) nema drugih propratnih šumova. Međutim, u određenim uslovima (zapaljenje pluća, zastoj u plućima, dugotrajno ležanje i slabija ventilacija određenih partija pluća) kada alveolarni sakulusi postaju bezvazdušni, priljubljenih zidova, ali u koje vazduh može da prodre, dolazi do pojave šuma tokom inspirijuma. Naime, zbog prodora vazduha u bezvazdušne sakuluse dolazi do odlepljivanja ili rastezanja aleveolarnih zidova, a time i pojave šuma koji umnogome podseća na pucketanje soli na ugrejanoj ploči štednjaka ili trenje kose između prstiju neposredno pored uva.

KREPITACIJE ZGLOBOVA (engl. crepitatio), puckanje koje se čuje ili oseća pri pokretima u zglobu. Najčešće je beznačajan nalaz, ali može biti i znak oboljenja zgloba.

KREPITUS (engl. crepitus), pucketanje u različitim tkivima (zglobovi, pluća, tetive).

KRETENIZAM (engl. cretinism), stanje telesne degeneracije i duševne zaostalosti zbog smanjene funkcije štitaste žlezde.

KREZOL

(engl. cresol), antiseptik, derivat fenola, koristi se kao opšti antiseptik u sapunskim rastvorima, a u malim koncentracijama i kao konzervans u rastvorima za injekcije.

KREZOL CRVENO (engl. cresol red), pH indikator, o-krezolsulfoftalein, sa pH oblasti od 7,2 (žut) do 8,8 (crven).

KRIKOIDNA HRSKAVICA (engl. cricoid cartilage, lat. cartilago cricoidea), v. kartilago krikoidea.

KRILO (engl. wing, lat. ala), v. ala.

KRIMINALISTIČKA SUDSKA MEDICINA, proučava i istražuje materijalne dokaze izvršenih krivičnih dela: analizira i istražuje tragove krvi, sperme, dlaka, različitih mrlja, otisaka živih i leševa.

KRIMINOLOŠKA SUDSKA MEDICINA, proučava faktore koji dovode do izvršenja krivičnih dela (urođene sklonosti - kriminološkom antropologijom, socijalne uslove i dr.). Kriminologija doprinosi sprečavanju delinkvencije, posebno maloletnika, i vaspitavanju kažnjenika.

KRIOGLOBULIN (engl. cryoglobulin), patološki serumski protein koji se taloži na temperaturi nižoj od 37 oC i rastvara ponovo kada se zagreje na 37 oC. Postoje tri tipa krioglobulina: tip I - jednostavni krioglobulini, koji se sastoje od lakih lanaca imunoglobulina ili od čitavih molekula imunoglobulina; tip II - mešoviti monoklonski tip, najčešće sastavljen od IgM molekula tipa reumatoidnog faktora sa kapa lakim lancima, vezanog za IgG; tip III - mešoviti tip složenog sastava, sa poliklonskim imunoglobulinima i drugim vezanim molekulima (fibronektin, elementi komplementa, DNK i dr.). Krioglobulini se otkrivaju pri čuvanju seruma na 4 oC u vidu belog precipitata ili gela nakon promenljivog vremenskog perioda. Precipitat se obično javlja posle 24 - 72 h, mada serum treba posmatrati najmanje nedelju dana da bi se otkrili i tzv. kasnoformirajući krioglobulini. Krioglobulini tip I i II se obično nalaze kod pacijenata sa monoklonskim paraproteinemijama, kao što su limfom i multipli mijelom, dok je tip III indikativan za cirkulišuće imune komplekse kod reumatskih oboljenja i hroničnih infekcija.

KRIOGLOBULINEMIJA (engl. cryoglobulinaemia), prisustvo krioglobulina u krvi. Krioglobulini se mogu naći kod bolesnika

sa Waldenstromovom makroglobulinemijom; stvaranje patoloških imunoglobulina (hladni aglutinini) koji se talože u cirkulaciji na hladnoći, kao posledica naslednih ili hipersenzitivnih poremećaja imunog sistema.

KRIONEKROZA (engl. freezing), nekroza izazvana niskim temperaturama. Razlikuju se tri stepena zavisno od oštećenja tkiva.

KRIOPRECIPITAT (engl. cryoprecipitate) 1. bilo kakav precipitat koji se stvara hlađenjem rastvora; 2. preparat bogat faktorom VIII koji se daje u lečenju bolesnika sa hemofilijom A za zaustavljanje krvarenja. Sakuplja se zagrevanjem iz sveže humane plazme koja je bila zamrznuta.

KRIOTERAPIJA (engl. cryotherapy), termoterapijska procedura pomoću koje se vrši hlađenje tela, sniženje lokalne temperature tkiva pod dejstvom hladnoće, u terapijske svrhe. Predstavlja i deo hidroterapije, s obzirom da uglavnom koristi vodu u dva agregatna stanja. Lokalna primena hladnoće sprovodi se u vidu kriomasaže ledom, potapanjem (imerzijom) ekstremiteta u ledenu vodu i aplikacijom smrznutim kompresama. Kriomasaža posle faze vazokonstrikcije izaziva protrahovanu reaktivnu hiperemiju arteriola i kapilara, smanjuje povišen tonus mišića, deluje analgetički, sprečava odnosno smanjuje razvoj otoka i hematoma kod svežih povreda, omogućava bezbolno izvođenje kinezite-rapijskih procedura. Indikovana je kod zat-vorenih povreda mekih tkiva i kostiju - kontuzija, distorzija, distenzija, ruptura, luksacija, fraktura, u početnom stadijumu Sudeckove algodistrofije, kod akutnih mijalgija i neuralgija, hroničnih edema, limfadema, spasticiteta kod oštećenja centralnog motornog neurona, akutnog bolnog ramena, hematoma. Kriomasaža je kontraindikovana kod težih ošte-ćenja cirkulacije u perifernim arterijama - obliterirajućeg endarteritisa, Raynaudovog sindroma, oštećenja senzibiliteta, reumatoidnog artritisa, hroničnih, torpidnih reu-matskih zapaljenja. Evaporacija lako ispar-ljive tečnosti (sprej), kojom je odgovarajući deo kože poprskan, jeste vid krioterapije, koji se koristi uglavnom kod povreda mekih tkiva, posebno u sportskoj medicini. Lečenje hladnoćom može biti i deo hirurgije.

KRIPTOFTALMUS (engl. hidden eye, kryptoophthalmus), genetska anomalija koju karakteriše malo oko (microphthalmus), koje na rođenju izgleda kao da ne postoji, a u stvari je zbog svojih dimenzija duboko uronjeno u orbitalnu duplju i teško dostupno pregledu.

KRIPTOKOKOZA (engl. Cryptococcosis), oboljenje izazvano gljivicom Cryptococcus neoformans, iz roda Cryptococcus, porodice Cryptococcaceae. Čovek se zarazi inhala-cijom spora. Kriptokokoza se manifestuje kao hronično ili subakutno oboljenje pluća, kože ili centralnog nervnog sistema

(najčešće) u vidu apscesa i ulceracija. Može da se javi i generalizovani oblik usled hematogene diseminacije uzročnika (imunodeficijencija, AIDS). Dijagnoza se postavlja nalazom loptastih blastospora u bolesničkom materijalu (sputumu, gnoju, likvoru) ili kultivacijom. U terapiji se primenjuju amphotericin B i flurocytosin.

KRIPTOMENOREJA (engl. cryptomenorrhea), pojava menstrualnog krvarenja svakog meseca, ali bez oticanja menstrualne krvi iz vagine. Uzrokovana je urođenom anatomskom preprekom koja zadržava menstrualnu krv u unutrašnjim polnim organima žene.

KRIPTORHIZAM (engl. cryptorhism, cryptorhidism), nepravilan položaj testisa što se zbirnim imenom naziva distopija (engl. testicular dystophia). Manifestuje se na tri načina: kriptorhizam (engl. cryptorhism), ili zadržaj testisa, tj. zadržavanje testisa pri njihovom regularnom spuštanju iz trbuha u skrotum. Testis se može zaustaviti na bilo kom delu svog silaznog puta; ektopija testisa (engl. testicular ectopia), prebačaj, označava nepravilan položaj testisa pri njihovom fiziološkom spuštanju; značajno je da testis leži na neuobičajenom mestu koje se nalazi izvan smera normalnog spuštanja: perinealna e. (engl. perineal e.), femoralna e. (engl. femoral e., crural e.), pubopenilna e. (engl. pubopenial e.), ingvinalna e. (engl. inguinal e., interstitial e.), ilijačna e. (engl.iliac e., pelvineal e.), lumbalna e. (engl. lumbal e.), transverzalna e. (engl. transversal e.); inverzija testisa (engl. testicular inversion), izvrat testisa, manifetuje se kao vertikalna testikularna i. (engl. vertical testicular inversion) i horizontalna testikularna i. (engl. horizontal testicular inversion). Učestalost kriptorhizma kod muške novo-rođenčadi iznosi oko 4% dok se kod odraslih pojavljuje samo u 0,51%. U zavisnosti od lokalizacije nespuštenog testisa pogodna je podela na 4 osnovna oblika: abdominalni testis (engl. abdominal testis),oko 10%; kanalikularni t. (engl. canalicular testis),oko 20%; površni ingvinalni t. (engl. superficial inguinal testis), oko 20% i visoki skrotalni t. (oko 44%). Komplikacije na distopičnom testisu su mogućnost pojave torzije, tumora (abdominalni testis) i zapaljenja koje može imati atipičnu sliku i neobične komplikacije, npr. peritonitis. Hirurško lečenje zasniva se na teoriji da rano spuštanje testisa može omo-gućiti kasnije uspostavljanje spermatogeneze, osim ako postoji kongenitalni defekt germinalnog epitela. Preporučuje se hirurška metoda orhidopeksija u trećoj ili četvrtoj godini života, uz izvesnu garanciju za dobru endokrinu i spermatogenu funkciju testisa. Kod odraslih se orhidopeksija preporučuje zbog adekvatnije eventualne dijagnostike tumora, torzije ili zapaljenja.

KRIPTOSPORIDIJAZA (engl. cryptospori-diosis), crevna infekcija uzrokovana protozoom Cryptosporidium parvum. Karakterišu je obimna i učestala vodena stolica, bolovi u trbuhu, gubitak u težini i produženi tok. Prevashodno se javlja kod pacijenata sa oslab-ljenim imunitetom. I kod pacijenata sa oču-vanim imunitetom može da izazove slične simptome, ali slabijeg intenziteta i kraćeg trajanja. Dijagnoza se postavlja otkrivanjem oocista, oblika parazita koji se izlučuje u stolici obolele osobe.

KRISTA

(engl. crest, lat. crista), greben. Uzdužno ispupčenje ili greben, najčešće na koštanim strukturama.

KRISTAL (engl. crystal), svaki čvrst materijal u kome su atomi raspoređeni na određenim mestima čije površine pravilno reflektuju unu-trašnju simetriju materijala. Individualne strukturne jedinice, izgrađene od atoma, pona-vljajući se u svim pravcima, izgrađuju kristal. Geometrijski oblik kristala manifestuje se brojem i orijentacijom spoljnih ravnih površina koje se zovu kristalne površine.

KRISTALI MONONATRIJUM-URATA (engl. monosodium urate crystals), nastaju kao posledica hiperuratemije, igličastog su oblika i dvostruko prelamaju svetlost. Nalaze se u sinovijskoj tečnosti i isečcima sinovije kod bolesnika sa gihtom. Svojim prisustvom u sinovijskoj membrani izazivaju akutni zapaljenjski proces, usled čega se javlja napad gihta, a taloženjem u potkožna i druga vezivna tkiva stvaraju tofuse. Njihov nalaz u uzorku sinovijske tečnosti je apsolutan dijagnostički kriterijum za giht.

KRISTALNE ARTROPATIJE (engl. crystal arthropathies), akutna ili hronična oboljenja zglobova i okolozglobnog tkiva, koja nastaju kao posledica taloženja različitih kristala. Ovde se svrstavaju sledeće bolesti: giht (kristali mononatrijum-urata); hondrokalcinoza (bolest taloženja kalcijum-pirofosfat-dihidrata); akutni artritis koji se javlja kod bolesnika na dijalizi (kalcijum-oksalat i aluminijum-fosfat) i druge bolesti taloženja (baznog kalcijum-fosfata, hidroksiapatita, itd.).

KRITERIJUM (engl. criteria), određeni dogovoreni - utvrđeni standardi neke usluge ili mera nekog procesa. Koriste se za postavlja-nje nekog programa mera, plana razvoja, a služe i za evaluacije izvršenja nekih obaveza. Kriterijumi su i mere kvaliteta određenih aktivnosti i predstavljaju očekivanja u vezi sa zadovoljavajućim izvođenjem tih aktivnosti. Na osnovu ocene stepena izvršenja u odnosu na postavljene kriterijume, donose se odgovarajuće odluke i određuju same akcije.

KRITERIJUMI ZA ODREĐ IVANJE VREMENA NASTANKA SMRTNOG ISHODA, dele se na tri velike grupe. U prvoj grupi (vezani za promene na lešu) najvažniji su znaci za utvrđivanje vremena smrti. To su: supravitalne reakcije (v. supravitalne reakcije), povrede na lešu, ritam hlađenja leša, sušenje i zamućenje rožnjače, mrtvačke mrlje, mrtvačka ukočenost, truležno prebojavanje kože, pseudomaceracija, saponifikacija, mumifikacija, raspadanje mekog tkiva, smrzavanje leša, stanje varenja i prisustvo mokraće u bešici, proces eliminacije alkohola iz krvi, želudačnog sadržaja i mokraće (v. lešne oso-bine i lešne promene). Druga grupa (znakovi iz okoline leša) su znaci oko leša, a u vezi su s njim. Oni imaju prvenstveno kriminalistički značaj, ali se koriste

i za određivanje vremena smrti u sudskomedicinskoj praksi: npr. muve polažu jaja u otvore čovečijeg tela već u njegovoj agoniji. Upljuvci ožive kao sitni crvići za 24 do 48 sati. Crvi se hrane mekim tkivom i rastu da bi se posle deset dana pretvorili u lutke, a posle 2 nedelje iz čaure izleti nova muva. Muve mogu leš novorođenčeta potpuno da skeletiziraju za oko 4 do 5 nedelja. Ako je leš položen na travu odnosno zeleno bilje, onda će ispod leša iz zelenila nestati hlorofil i ono će požuteti za oko 6 do 8 dana. Zatim, prisustvo suvog ili vlažnog tla ispod leša, izrastanje korenja i stabljika biljaka kroz odeću. Kod leševa zakopanih van groblja, posmatranje zemlje iznad leša i pronalaženje jedno- i dvogodišnjih biljaka izniklih iznad leša mogu da ukažu na vreme kada je leš zakopan na tom mestu. U treću grupu ubrajaju se oni znaci koji nemaju direktnu vezu sa lešom, ali imaju uticaja oko aproksimativnog određivanja vremena smrti. Ti pokazatelji su: kalendar, novine sa datumom, zaustavljen sat u džepu ili na ruci pokojnika, poslednji telefonski razgovor, nepodignuta penzija, nepla-ćeni računi i sl.

KRITIČNA OBLAST (engl. critical region), u testiranju statističkih hipoteza, oblast (ili skup vrednosti) kojoj treba da pripada vrednost test-statistike da bi se nulta hipoteza odbacila.

KRITIČNA VREDNOST (engl. critical value), u testiranju statističkih hipoteza, vrednost od koje vrednost test-statistike mora da bude veća (po apsolutnoj vrednosti) da bi se nulta hipoteza odbacila.

KRITIČNI POTENCIJAL , v. pragovni potencijal.

KRIVA DISOCIJACIJE HEMOGLOBINA (engl. oxyhemoglobin dissociation curve), grafička kriva sigmoidnog oblika, koja prikazuje normalne varijacije količine kiseo-nika koja se vezuje za hemoglobin u zavisnosti od parcijalnog pritiska kiseonika. Faktori koji utiču na k. d. h. su: pH krvi, parcijalni pritisak ugljen-dioksida, temperatura, prisustvo ugljen-monoksida, promene u eritrocitima.

KRIVA STOPALA, urođeni ili stečeni deformiteti stopala. Stopalo može biti u sledećim položajima: equinovarus - prema unutra i nadole; metatarsovarus - prednji deo uvučen, a spoljna ivica konveksno izbočena u polje; calcanovalgus - stopalo u dorzalnoj fleksiji sa valgus položajem put spolja. Mogu biti uzrok velikom invaliditetu i ometanju u normalnim životnim funkcijama.

KRIVINA (engl. curve, lat. curvatura), v. kurvatura.

KRIZA (engl. crisis), stanje izazvano naglom promenom materijalne ili socio-kulturne realnosti pojedinca ili njegovom telesnom promenom.

KROMOLIN-NATRIJUM (engl. sodium chomogycate), lek nejasnog mehanizma antiastmatičkog i antialergijskog dejstva. Koristi se za dugotrajnu profilaksu astmatičnih napada, naročito kod dece sa hroničnom astmom, ali i kod alergijskih konjunktivitisa i alergije na hranu. Preparati: Ditec, Intal.

KROTAMITON (engl. crotamiton), lek protiv šuge i svraba. Koristi se u obliku krema i losiona; može izazvati crvenilo i reakcije preosetljivosti. Preparat: Eurax.

KROV (engl. tectum, tegmentum, lat. tectum, tegmentum), v. tegmentum, tektum.

KROVNO JEDRO (engl. fastigial nucleus, lat. nucleus fastigi), v. nukleus fastigi.

KRPELJ (engl. tick), člankonožac (arthropoda) koji pripada razredu Arachnida (pauka), redu Acari (grinje). Medicinski značaj imaju porodice Ixodidae i Agrasidae. Telo je jajastog oblika sa četiri para nogu (razvojni oblici imaju tri para nogu) i usnim organima (rilica ili hypostoma) prilagođenim za probijanje kože i sisanje krvi. To su hematofagni paraziti značaj-ni za prenošenje virusnih, bakterijskih i parazitarnih oboljenja (npr. virusni encefalitisi, Lajmska bolest, Q groznica, tularemija i dr.).

KRSNA KOST (engl. sacrum, lat. sacrum), v. sakrum.

KRSNI (engl. sacral, lat. sacralis), v. sakralis, sakralni.

KRSNI PRŠLJEN (engl. sacral vertebra, lat. vertebra sacralis), v. vertebra sakralis.

KRSNI SPLET (engl. sacral plexus, lat. plexus sacrallis), v. pleksus sakralis.

KRSTOBOLJA (engl. lumbago), v. lumbago.

KRUG (engl. circle, lat. circulus), v. cirkulus.

KRUNA (engl. crown, lat. corona), v. korona.

KRUP (engl. croup), difterija laringsa (grla) kod male dece. Ova forma difterije nastaje kod dece ispod dve godine starosti zbog malog promera laringsa (do 2 cm). Usled dej-stva difteričnog toksina na epitel laringsa, nastaju skrame sastavljene od fibrina i epitelnih ćelija koje mogu potpuno zatvoriti lumen laringsa i prekinuti dovod vazduha u pluća. Bolest se manifestuje najpre kašljem sličnim lavežu psa (disfonični stadijum) i promuklim glasom, potom nastaje otežano disanje (dispnoični stadijum) i na kraju, treći asfiktični stadijum u kome može da nastane smrt deteta usled ugušenja. Znaci intoksinacije u ovoj formi bolesti nisu značajno izraženi. Za zbri-njavanje ovih bolesnika neophodna je brza intervencija - primena antitoksičnog antidifteričnog seruma, antibiotika, kortikosteroida, vlažnog, toplog vazduha, sedativa.

KRUS (lat. crus), potkolenica ili krak; 1. potkolenica, deo donjeg ekstremiteta koji se nalazi između kolena i stopala; 2. krak, dugi i suženi deo anatomske strukture. K. cerebri (lat. c. cerebri), velikomoždani krak. Parni, prednji ili ventralni deo srednjeg mozga. Kroz velikomoždani krak prolaze dugi projekcioni putevi koji povezuju koru velikog mozga sa delovima moždanog stabla i kičmene moždine. Ovaj termin se veoma često zame-njuje sa terminom pedunkulus cerebri u čiji sastav ulaze dva dela srednjeg mozga: prednji ili krus cerebri i srednji ili tegmentum. Između ova dva dela nalazi se crna masa, v. supstancija nigra.

KRUSKALL-WALLISOV TEST (engl. Kruskall-Wallis test ), H-test, statistički test za poređenje nekoliko nezavisnih slučajnih uzoraka. Testira hipotezu da je k uzoraka poreklom iz iste populacije, protiv alternativne hipoteze da nije. Pri tome, umesto ori-ginalnih podataka, koristi rangove. Test je generalizacija MannWhitneyevog testa i predstavlja neparametarsku alternativu ana-lizi varijanse.

KRUSTA (engl. crusts), sasušeni ostaci seruma, krvi ili gnojnog eksudata na površini kože. Kruste su karakterističan nalaz u gnojnoj infekciji kože. Boja im je žuta (serum), žutozelena (gnoj) do smeđa (krv). Mogu biti adherentne, neadherenetne, tanke ili debele.

KRV (engl. blood), tečno tkivo koje cirkuliše kroz srce i krvne sudove - arterije, kapilare i vene. Sastoji se od bistre, žućkaste tečnosti koja se zove plazma i u njoj suspendovanih ćelija: eritrocita, leukocita i trombocita. Prenosi kiseonik i hranljive materije do tkiva, a ugljen-dioksid i druge razgradne proizvode metabolizma do pluća i ekskretornih organa (bubreg, koža, jetra). Transportuje i hormone do njihovih ciljnih ćelija i tkiva. Odrasle osobe imaju ukupan volumen krvi od 7 do 8% telesne težine ili 70 ml/kg TT kod muškaraca, odnosno 60 ml/kg TT kod žena. Krv protiče brzinom od 30 cm/s sa ukupnim vremenom cirkulacije od 20 s.

KRVARENJE (engl. bleeding), gubljenje krvi iz krvnih sudova i tela. Krv može isticati napolje kroz otvor ili ranu na koži ili unutra u šupljine, organe ili tkiva. Krvarenje može biti posledica bolesti ili povreda, arterijsko, vensko i kapilarno, spoljašnje i unutrašnje, primarno i sekundarno. Uzroci patološkog krvarenja mogu biti promene na krvnim sudovima, promene broja ili funkcije trombocita, smanjenje koncentracije činilaca koagulacije u cirkulaciji i diseminovane intravaskularne koagulacije. V. hemoragija.

KRVNA DISKRAZIJA (engl. blood dyscrasia), oboljenje krvi kod koga je krv nenormalne strukture, funkcije ili kvaliteta, kao što je leukemija ili hemofilija.

KRVNA GRUPA (engl. blood group), klasifikacija krvi na osnovu prisustva ili odsustva genetskih determinanti antigena na površini eritrocita. Opisano je nekoliko različitih sistema krvnih grupa. To su ABO, Duffy, I, Kell, Kidd, Lewis, MNS, P , Rh i Xg. Njihov značaj zavisi od kliničkog značaja u transfuziji, transplantaciji organa, kompatibilnosti iz-među majke i deteta i genetskim studijama. V. ABO sistem, v. krvno-grupni sistem.

KRVNA PLAZMA (engl. blood plasma), tečni deo krvi u kojoj su suspendovane ćelije. Plazma čini oko 50% ukupnog volumena krvi i sadrži glikozu, proteine, aminokiseline, nutritivne sastojke, ureu, hormone, vitamine, enzi-me i minerale. Razlikuje se od krvnog seruma po prisustvu nekih od činilaca koagulacije, pre svega fibrinogena, pa zato može da se zgrušava.

KRVNA VEZA (engl. consanguinity), v. konsangvinitet.

KRVNE ĆELIJE (engl. blood cells) , eritrociti, leukociti i trombociti.

KRVNI IZLIV (lat. extravasatio), krvarenje kod koga krv iz oštećenog krvnog suda ističe u spoljašnju sredinu (spoljašnji krvni izliv) ili neku od telesnih odnosno organskih duplji (unutrašnji krvni izliv hemotoraks, hemoperikard, hemoperitoneum, epiduralni i subduralni krvni izliv i dr.). U mnogim slučajevima postoji kombinacija spoljašnjeg i unu-trašnjeg krvnog izliva. Veliki gubitak krvi (v. iskrvarenje) ili pritisak izlivene krvi na neki vitalni organ (npr. srce - tamponada srca), može biti uzrok smrti. Jedna od ozleda (v. ozleda) i jedna od relativnih vitalnih reakcija (v. vitalna reakcija).

KRVNI KOAGULUM (engl. clot), polučvrsti, pihtijasti ugrušak krvi. Čini ga mreža fibrinskih niti u koju su zhvaćene ćelije krvi, pre svega eritrociti.

KRVNI PODLIV (engl. bruising, lat. haematoma), hematom, modrica, lokalno krvarenje kod koga krv istekla iz krvnog suda prožima okolno tkivo. Jedna od ozleda (v. ozleda). Najčešće nastaje usled dejstva tupine mehaničkog oruða (v. mehanička povreda). U forenzičkoj praksi jedna od relativnih vitalnih reakcija (v. vitalna reakcija). Dinamika menj-anja boje krvnog podliva (od modrikaste, preko zelenkaste do mrkožućkaste) ukazuje na vreme njegovog nastanka. Kvalifikacija krvnog podliva kao telesne povrede (v. povreda) zavisi od veličine, broja i lokalizacije.

KRVNI PRITISAK (engl. blood preassure ), opšti pojam koji se uglavnom odnosi na arte-rijski krvni pritisak u sistemskoj cirkulaciji. V. tensio arterialis. Arterijski krvni pritisak primarno zavisi od minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otpora. Krvni pritisak u venama uglavnom određuje volumen krvi i kapacitanca.

KRVNI SERUM (engl. blood serum), bistri, tečni deo krvi koji ostaje posle koagulacije. Serum ne sadrži krvne ćelije, trombocite ni fibronogen.

KRVNI SUDOVI

(engl. blood vessels), arterije, arteriole, kapilari, venule i vene. U sistemskoj cirkulaciji levi ventrikul prebacuje krv u aortu. Krv teče u arterije koje se dele na arteriole, preko kojih krv stiže u kapilare. Sjedinjavanjem kapilara nastaju venule iz kojih krv prelazi u vene i vraća se u desni atrijum srca preko donje i gornje vene kave.

KRVNI SUDOVI KRVNIH SUDOVA (lat. vasa vasorum), mali krvni sudovi koji vaskularizuju tuniku adventiciju i spoljašnji sloj tunicae mediae velikih arterija, vena i limfnih sudova (vasa lymphaticorum).

KRVNI SUDOVI NERAVA (lat. vasa nervorum), mali sudovi koji donose krv perifernim nervima. Smešteni su u epineurijumu, probijaju perineurijum i granaju se u endoneurijumu.

KRVNI UGRUŠAK (engl. blood coagulum), v. koagulum.

KRVNO ZRNCE (engl. blood corpuscule), raniji naziv za ćelije krvi: eritrocit (crveno k. z.) i leukocit (belo k. z.).

KRVNO-GRUPNI SISTEM (engl. blood group system), definisani sistem antigena na membrani eritrocita koje determiniše određen gen(i), sa dva ili više alela. Naziva se i krvna grupa. Najvažniji k-g. sistemi su ABO i Rh, jer daju snažne transfuzijske reakcije. Zbog antigene razlike među jedinkama, krvne grupe imaju značaja za transfuziju krvi, kod presađivanja organa i tkiva, inkopatibilnost majke i ploda, u sudskoj medicini.

KSANTELAZMA (engl. xanthelasma), tam-no-žućkaste pločice iznad ravni površine kože koje se najčešće zapažaju na gornjem ili donjem kapku, bliže unutrašnjem uglu oka. Pos-ledica su taloženja holesterina i mogu biti udružene sa hiperholesterolemijom. Veoma su česte kod starijih ljudi i osim estetskog nemaju drugog značaja. Međutim, u pojedinim slučajevima mogu biti i znak poremećaja metabolizma masti.

KSANTIN (engl. xanthine), 2,6-dioksipurin, koji nastaje oksidacijom hipoksantina a ovaj iz mokraćne kiseline. Obe reakcije katalizuje ksantin oksidaza. Nasledni deficit ksantin oksidaze izaziva ksantinuriju, koja se javlja i kod osoba koje su tretirane alupurinolom, inhibitorom ksantinoksidaze.

KSANTINOL NIKOTINAT (engl. xantinol nicotinate), vazodilatator koji poboljšava cirkulaciju u kapilarnoj mreži, a ne snižava krvni pritisak. Koristi se za lečenje pore-mećaja perifernog krvotoka i moždanog krvotoka. Preparat: Complamin.

KSANTINURIJA (engl. xanthinuria), redak nasledni poremećaj u metabolizmu purina, koji se prenosi na autosomno recesivan način i karakteriše deficitom enzima ksantin oksidaze. Usled ovog deficita povećano se izlu-čuje ksantin u urinu, što može da dovede do formiranja ksantinskih kamenaca u mokrać-nim putevima.

KSANTOM (engl. xanthoma), žućkasta kožna promena koja se javlja kod različitih pore-mećaja metabolizma masti. Ima nekoliko vrsta ksantoma. Tuberozni ksantom javlja se na laktovima i kolenima. Tendinozni ksantom se javlja na tetivama mišića ekstenzora (opružača) šake i stopala i Ahilovoj tetivi. Eruptivni ksantomi su pojava malih žućkastih papula (kvržica) bilo koje lokalizacije, dok se slivene ravne promene nazivaju planarni ksantomi.

KSANTOMATOZA (engl. xanthomatosis), prisustvo mnogobrojnih ksantoma po koži.

KSANTOPSIJA (engl. xanthopsia), gledanje u žutom. Najčešće se javlja kod uzimanja santorina, duže upotrebe sulfonamida, streptomicina, dugotrajne digitalizacije, žutice.

KSENOFOBIJA (engl. xenophobia), strah od stranih ljudi. Bitno je uočiti da postoji naglasak na njegovoj iracionalnoj prirodi i odsustvu obrazloženja.

KSERO(engl. xero), prefiks koji označava da je nešto suvo, npr. kseroderma - suva koža.

KSERODERMA PIGMENTOSUM (engl. xeroderma pigmentosum), autosomno recesivno nasledna bolest koju karakteriše preosetljivost na sunce, fotofobija, rano nastajanje pega na koži koje vremenom doživljavaju malignu transformaciju na površinama koje su suncu izložene. Postoji ćelijska preosetljivost na ultraljubičasto

zračenje.

KSERODERMO-GLEĐ NI SINDROM (engl. xerodermo-enamel syndrome ), kongenitalan sindrom, karakterišu ga: hipoplazija znojnih žlezda, hipohidroza, kserodermija, iščezava-nje kožnih bula, suva gruba kosa, nenormalnosti noktiju, rascep nepca, defekti na zubnoj gleđi, bilateralno čvornovata stopala, hipo-plazija očnih strukura, blefaritis, odsustvo trepavica na donjim kapcima, mentalna manj-kavost, abnormalan elektroencefalogram.

KSEROFTALMIJA (engl. xerophthalmus, dry eye), oboljenje koje karakteriše suvoća rožnjače i vežnjače. Nastaje kao posledica lokalne bolesti na osnovi ožiljnih promena (opekotine,trahom,pemfigus),kod nepravilnog položaja kapaka (ektropion, lagoftalmus), kod hipovitaminoze A. Epitel rožnjače i vežnjače orožava i dobija izgled epitela kože. Na vežnjači se uočavaju beličaste - Bitotove pege i noćno slepilo. V. suvo oko.

KSEROSTOMIJA (engl. xerostomia, dry mouth), v. suva usta.

KSEROZA (engl. xerosis), suvoća, koja može da zahvati samo konjunktivu ili samo rožnjaču. Vežnjača je sve manja, suva, stvaraju se priraslice i na kraju strada i rožnjača. Slične promene dešavaju se i na drugim sluzokožama.

KSIFOIDALGIJA , bol u ksifoidnom nastavku grudne kosti.

KSILOMETAZOLIN (engl. xylomethazoline), vazokonstriktor, sužava krvne sudove na sluznicama posle lokalne primene. Koristi se u vidu kapi ili spreja za lečenje kijavice, alergijskog rinitisa i sinuzitisa. Preparat: Olynth.

KUBITALNI (engl. cubital, lat. cubitalis), lakatni, koji se odnosi na lakat ili pripada laktu.

KUBITUS (engl. elbow, lat. cubitus), lakat. Deo gornjeg ekstremiteta koji se nalazi između nadlakta i podlakta.

U sastav lakta ulaze dva predela, prednji i zadnji. Najveći deo prednjeg predela izdubljen je u lakatnu jamu.

KUGA (engl. plague), infekcija uzrokovana bakterijama Yersinia pestis. Prenosi se sa pacova na ljude ubodom pacovske buve. Epidemija kuge pominje se još u Bibliji, potom u srednjem veku, kada se procenjuje da je ova bolest usmrtila jednu četvrtinu tadašnje evropske populacije, a povremeno se javlja i danas. Bolest se može različito ispoljiti, a najčešće u oblicima bubonske (v. bubonska kuga), plućne (v. plućna kuga), septične i meningealne kuge.

KUK (engl. hip, lat. coxa), v. koksa.

KUKA (engl. small hook, hook, lat. uncus, hamulus), v. hamulus, unkus.

KUKAST (engl. uncinate, hook-shaped, lat. uncinatus), v. uncinatus.

KULDOSKOP (engl. culdoscope), cevasti instrument sa sočivima i izvorom svetlosti, koji se koristi za direktno posmatranje uterusa, jaj-nika i Falopijevih cevi (kuldoskopija). Instrument prolazi kroz zid vagine pored vrata uterusa. Kuldoskop je sada uglavnom zame-njen laparoskopom.

KULON (engl. coulomb), jedinica za električno naelektrisanje u Međunarodnom sistemu jedinica. Kulon je definisan kao ona količina elektriciteta koja u jednoj sekundi prođe kroz poprečni presek provodnika pri struji od jed-nog ampera, i približno je jednaka 6,24 x1018 naelektrisanja elektrona.

KULTURA TKIVA (engl. tissue culture), eksperimentalna procedura kojom se grupa ćelija uzima sa tela i prenosi u prirodni ili veštački medijum. Posebni, dobro kontrolisani, sterilni uslovi omogućuju održava-nje ćelija tokom dugog vremenskog perioda. Različite k. t. koriste se u mnogim istraživa-njima.

KUMARINI (engl. coumarins), grupa oralnih antikoagulansa koju čine acenokumarol, dikumarol i varfarin.

Inhibiraju sintezu faktora koagulacije zavisnih od vitamina K. Koriste se za lečenje tromboza dubokih vena i posle akutnog infarkta miokarda.

KUMULATIVNI EFEKT, dejstvo leka koje se ne postiže odjednom, već tokom nekoliko dana primene usled kumulacije, nakupljanja leka do poželjnog nivoa u telesnim tečnostima i tkivima na koja deluje. To dejstvo održava se dozama za održavanje.

KUNEIFORMNA KOST (engl. cuneiform bobe, lat. oss cuneiforme), v. os kuneiforme.

KUNEUS (engl. wedge, lat. cuneus), klin, velikomoždani klin. Deo kore velikog mozga ko-ji se pruža duž unutrašnje strane potiljačnog režnja. Pruža se između temeno-potiljačne pu-kotine i kalkarinog žleba.

KUPULA (engl. cupola, lat. cupula), vrh ili kube. Zaobljena, kupasto oblikovana anatomska struktura koja se nalazi obično na vrhu organa ili dela organa.

KURARE (engl. curare), ekstrakt iz južno-američkih biljaka koji je prvobitno korišćen kao mišićni relaksans, a kasnije je iz njega izolovan alkaloid tubokurarin - lek koji se koristi i danas.

KURU (engl. kuru), degenerativna bolest CNS--a, utvrđena samo među kanibalističkim uro-đeničkim plemenima na visoravnima Papua Nova Gvineja. Uglavnom su obolevala samo deca i žene. Bolest je nastala konzumacijom mozga obolele osobe. Karakterišu je smetnje u govoru, podrhtavanje ekstremiteta i celog tela, grčevi, nemogućnost održavanja ravno-teže, demencija i smrtni ishod u toku jedne godine od početka bolesti. Eksperimentima na šimpanzama utvrđena je infektivna etiologija bolesti (prioni). Posle iskorenjivanja kanibalizma bolest je iščezla.

KURVATURA (engl. curve, lat. curvatura), krivina. Lučno povijena formacija koja se obično nalazi uz ivicu anatomske strukture. K. gastrika major (engl. greater c. of sto-mach, lat. c. gastrica major), velika želu-dačna krivina. Duga, lučno povijena i zaobljena leva ivica želuca duž koje se pripajaju tri veze, idući odozgo naniže: želudačno--prečažna, želudačno-slezinska i želudačno- -količna veza. Neposredno uz krivinu pružaju se desna i leva želudačno-opornjačka (gastroomentalna ili

gastroepiploična) arterija koje grade arterijsku arkadu velike želu-dačne krivine; k. gastrika minor (engl. lesser c. of stomach, lat. c. gastrica minor), mala, lučno povijena i zaobljena desna krivina želuca duž koje se pripaja jetreno-želudačna veza, deo malog opornjaka. Neposredno uz krivinu pružaju se desna i leva želudačna (gastrična) arterija koje grade arterijsku arkadu male želudačne krivine.

KUSPIDALNI ZALISTAK (engl. cuspid valve, lat. valva cuspidalis), v. valva kuspidalis.

KUSPIS (engl. cusp, lat. cuspis), list, jezičak, zalistak. Trouglasta, tanka i vezivna struktura nalik listu koja ulazi u sastav pretkomorsko-komorskih zalistaka. Zalisci se pripajaju svojim širokim bazama na vezivnom prstenu pretkomorsko-komorskih ušća. Uz obodnu ivicu vrha zaliska pripajaju se tetivne niti papilarnih mišića dok površinu zaliska pokriva endokard.

KUSSMAULOVO DISANJE , v. tipovi disa-nja.

KUTANI (engl. skin, lat. cutaneus), kožni, koji pripada koži.

KUTANI NEKROTIZIRAJUĆI VENULITIS (engl. cutaneus necrotizing venulitis), oblik nekrotizirajućeg zapaljenja, koja predominantno zahvata male krvne sudove kože. Može se javiti kao samostalno oboljenje ili udruženo sa drugim poremećajima imunskog sistema, kao posledica infekcije i preoset-ljivosti na lekove. Oštećenje kože se najčešće manifestuje kao palpabilna purpura (eritematozne papule koje ostaju vidljive i posle pritiska na kožu), ali i urtikarija - angioedem, pustule, vezikule, ulceracije, nekroze i livedo retuklaris. Najčešće se javlja na nogama, ali može i bilo gde na koži.

KUTIKULA (engl. cuticle), orožali sloj koji se pruža od gornjeg kraja zaslona nokta i priljubljen je uz nokatnu ploču.

KUTNJAK (engl. molar multicuspid tooth, lat. dens molaris), zub sa velikom griznom površinom, izraženim kvržicama, fisurama i jamicama, snažan, melje hranu. Ima ih po 6 u vilici (ukupno 12).

KVADRANTANOPSIJA (engl. quandrantopia), ispad u vidnom polju; karakteriše se kvadrantnim ispadom. Nastaje kao posledica oštećenja vidnog živca i vidnih puteva.

KVADRANTEKTOMIJA (engl. quadrantectomy), uklanjanje jednog kvadranta dojke kao vid „poštednog - konzervirajućeg” ope-rativnog tretmana karcinoma dojke. Pošte-dna hirurgija u lečenju raka dojke (uvedena 60-ih godina od strane Fishera i Veronessia) podrazumeva uklanjanje tumora dojke sa užim zaštitnim rubom normalnog tkiva dojke oko tumora (sinonimi: tumorektomija, lum-pektomija) ili širim zaštitnim rubom normalnog tkiva (sinonimi: kvadrantektomija, segmentektomija, tilektomija i dr.) uz disekciju aksile. Uz konzervirajuću hirurgiju neophodno je kombinovati i ozračivanje preostalog tkiva dojke radi kontrole lokalne diseminacije ili multicentričnosti tumora. U suštini koristi se kombinacija dve „manje agresivne metode” (poštedna operacija + zračenje) da bi se postigao isti efekat kao kod amputacije dojke, a ujedno izbegli nega-tivni psiho-socijalni efekti uklanjanja cele dojke. U onkološkom smislu, obe metode daju identične rezultate kad je reč o preživ-ljavanju bolesnika, odnosno lokalnoj kontroli bolesti. Ove operacije se primenjuju u lečenju karcinoma dojke manjih dimenzija i u našim onkološkim institucijama predstav-ljaju oko trećinu svih operacija.

KVADRICEPS (engl. four-headed, lat. quadriceps), četvoroglavi, izgrađen od četiri glave. Odnosi se na četvoroglavi mišić buta.

KVADRIPLEGIJA (engl. quadri - četvoro-struka + plegia - paraliza akutnog toka, bilo koji tip paralize), paraliza sva četiri ekstremi-teta (sinonim: tetraplegija). Nastaje najčešće usled povreda vratnog dela kičmenog stuba i kičmene moždine.

KVALIFIKACIJA POVREDA , v. povreda.

KVARCNO STAKLO (engl. quartz glass), staklasti silikat od čvrstog kvarca; staklo providno za UV zračenje.

KVATERNARNA AMONIJUMSKA JEDI-NJENJA (engl. quaternary ammonium compounds), hidrofilne supstance odnosno lekovi u kojima je azot petovalentan. U rastvorima se hidrolizuju u jone, teško se resorbuju iz creva i ne prolaze kroz krvnomoždanu barijeru (npr. butilskopolamin i neostigmin). Po tome se razlikuju od tercijarnih jedinjenja

(npr. skopolamin i fizostigmin) koja su lipofilne i prolaze u mozak, pa usled toga mogu imati neprihvatljiva neželjena dejstva.

KVEIMOV TEST (engl. Kveim test), dijagnostički test za sarkoidozu. Izvodi se intradermalnim ubrizgavanjem ekstrakta slezine obolelog od sarkoidoze (Kveimov antigen). Test je pozi-tivan ako se biopsijom kože sa mesta ubrizgavanja otkrije granulom.

KVINAPRIL (engl. quinapril), ACE inhibitor, deluje kao vazodilalator na arterije i arteriole, snižava krvni pritisak i olakšava rad srca. Koristi se sam ili u kombinaciji sa diuretikom za lečenje hipertenzije i insuficijencije srca. Preparati: Hemokvin, Hemokvin plus.

KVRGA (engl.tuber,lat. tuber, grč. trochanter), v. trohanter, tuber.

KWASCHIORKOR (engl. Kwaschiorkor), predstavlja težak stepen poremećaja ishrane usled nedovoljnog unosa proteina i drugih ener-getskih materija. Naziv potiče od imena mesta u Africi gde su živeli prvi opisani bolesnici. Kliničku sliku karakterišu zastoj u napredovanju, apatija i pojava generalizovanih otoka. Izlivi u telesnim šupljinama su vrlo retki. Telesna masa, uglavnom mišićna, vremenom opada uprkos postojanju edema i relativno očuvanog potkožnog masnog tkiva (oštećenje ugljenohidratnom hranom). Potom dete postaje nezadovoljno, apatično i odbija svaku hranu. Ponekad je razdražljivo ili pospano a česti su i stereotipni pokreti. Trbuh je uvećan i nadut. Javlja se poremećaj u apsorpciji hranljivih materija udružen sa dugotrajnim prolivom koji se odlikuje obilnim, tečnim i eksplozivnim stolicama. Neretko nastaje i infestacija crevnim parazitima. Zbog prožimanja mastima uvećana je i jetra. Koža je izmenjene pigmentacije, na nekim mestima depigmentisana, perutava i ulcerisana, naročito u predelu čmara i polnih organa. Osim toga, mogu da se jave i krvni podlivi, lezije mukoznih membrana, ragade na uglovima usana, herpetične promene na usnama i ulkusi rožnjače. Česte su bakterijske i gljivične infekcije, šugavost i vašljivost. Dlake su tanke, suve i krte, crvenkasto-žućkaste boje i lako ispadaju. Osim kliničkih, postoje i laboratorijski poremećaji koje karakterišu anemija, sniženi proteini u krvi, nedostatak oligoelemenata i poremećaj vodeno-elektrolitne i acido-bazne ravnoteže. Lečenje se sprovodi pravilno odmerenim dnev-nim energetskim i proteinskim potrebama i potrebama u vodi, odnosno mineralima i vitaminima. U početku je smanjena tolerancija prema svim hranljivim materijama o čemu tre-ba voditi računa.

KVRŽICA (engl. tubercle, lat. tuberculum), v. tuberkulum.

LABETALOL (engl. labetalol), kompetitivni blokator adrenergičkih a1 -1- i b-receptora. Primenjuje se oralno ili parenteralno u lečenju različitih oblika hipertenzije. Može da izazove posturalnu hipotenziju. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Trandate, Labrocol.

LABIJALNI (engl. labial, lat. labialis), onaj koji pripada usni.

LABIJUM (engl. lip, lat. labium), usna. Anatomska struktura zaobljene i duge ivice, nalik usni. L. majus pudendi (engl. greater l. of pudendum, lat. l. majus pudendi), velika stidna usna, deo stidnice. Parni, desni i levi, trouglasti kožni nabor koji ograničava među-sobno stidnu pukotinu ili rimu pudendi; l. mi-nus pudendi (engl. lesser l. of pudendum, lat. l. minus pudendi), male stidne usne, deo stidnice. Parni, desni i levi, tanki kožni nabor pokriven velikim usnama. Male stidne usne ograničavaju međusobno predvorje ili trem vagine unutar koga se otvaraju spoljašnji otvor mokraćne cevi i ulazni otvor vagine; l. oris (engl. lip, lat. l. oris), usna. Parna, gornja i donja, ivica usnog otvora koja gradi prednji zid usne duplje, nastavljajući se spolja obrazima. Spoljašnju površinu usana pokriva koža za razliku od unutrašnje koja je pokrivena sluznicom usne duplje. Gornja i donja usna su spojene duž uglova spojnicom usana, desnom i levom.

LABIRINT (engl. labyrinth, lat. labyrinthus), v. labirintus.

LABIRINTEKTOMIJA (engl. labyrinthectomy), hirurško uklanjanje i destrukcija labirinta kod gnojnog meningitisa i labirintitisa koji su nastali kao komplikacija zapaljenja srednjeg uva, ili kod Menierove bolesti koja je praćena nepodnošljivim vrtoglavicama i gluvoćom.

LABIRINTITIS (engl. labyrinthitis), v. labi-rintektomija.

LABIRINTUS (lat. labyrinthus, engl. laby-rinth), labirint. Sistem međusobno povezanih šupljina i kanala. L. membranaceus (engl. membranous labyrinth, lat. l. membranaceus), opnasti labirint. Deo unutrašnjeg uva koji predstavlja sistem međusobno povezanih šupljina i kanala čiji su zidovi tanki, opnasti, izgrađeni od vezivnog tkiva. Opnasti labirint se funkcionalno može podeliti na dva dela: statički i slušni. Statički ili vestibularni deo je odgovoran za održavanje ravnoteže i orijentaciju.

Sastoji se od: mešinice ili utrikulusa, kesice ili sakulusa, opnastih polukružnih kanala, prednjeg, zadnjeg i spoljašnjeg, zajedničkog kanala (duktus reunijens), mešinično- -kesičnog kanala (duktus utrikulosakularis), endolimfnog kanala i kesice. Gotovo svi navedeni delovi nalaze se unutar predvorja (v. vestibulum) ili koštanih polukružnih kanala koštanog labirinta. Slušni ili akustički deo je odgovoran za doživljaj sluha. Njega gradi opnasti puž, ili duktus kohlearis smešten u koštanom pužu (v. kohleja). Svi delovi sta-tičkog i slušnog dela opnastog labirinta ispunjeni su endolimfom. Uzani kapilarni prostor koji se nalazi između zidova koštanog i opnastog labirinta ispunjava perilimfa; l. oseus (engl. bony labyrinth, lat. l. osseus), koštani labirint. Deo unutrašnjeg uva koji predstavlja sistem međusobno povezanih koštanih šup-ljinica unutar kojih se nalaze delovi opnastog labirinta. Koštani labirint se sastoji od tri dela: puža (v. kohleja), trema (v. vestibulum) i polukružnih kanala: prednjeg, zadnjeg i spo-ljašnjeg.

LABORATORIJA (engl. laboratory), prostor koji je opremljen za izvođenje eksperimentalnog rada i za određivanje ili ispitivanje procedura, za lekove, hemikalije, opremu itd. Klinička laboratorija je deo bolnice ili klinike u kojoj se analiziraju uzorci ili telesne teč-nosti.

LABRUM (engl. lip, lat. labrum), v. labijum, usna.

LACERACIJA (engl. laceration, lat. laceratio), 1. povreda uzrokovana tupim predmetom pri čemu dolazi do kidanja kože i/ili mekih tkiva; 2. akt koji dovodi do poderotine odnosno razderotine.

LACERO-KONTUZNA POVREDA (lat. vulnus lacero-contusum), razderno-nagnječena rana. Ivice ovih rana su nepravilne, sa veoma razorenim tkivom i dubljim povredama neurovaskularnih elemenata. Kod ovakvih rana postoje kanali ispunjeni koagulumima i devitalizovanim tkivom.

LACIDIPIN (engl. lacidipine), antagonist kalcijuma dugog dejstva, iz grupe nifedipina. Koristi se za lečenje hipertenzije. Nije regi-strovan u Jugoslaviji. Preparat: Motens.

LAENOCOVA CIROZA , alkoholna ciroza; uzrok joj je alkohol, mada, verovatno, kod ovih bolesnika, pored direktnog delovanja alkohola, postoji i uticaj hipoproteinske ishrane. Pored ostalih karakteristika svake ciroze jetre, u ovom obliku se održava i masna infiltracija kojom je toksično dejstvo alkohola i započelo u jetrenom tkivu. Ona se obično predstavlja nalazom sitnih masnih kapljica, ali ponekad i masnih

vakuola, koje se nazivaju „masnim cistama“.

LAGOFTALMUS (engl. lagophthalmus), sta-nje u kome očni kapci ne mogu da pokriju očnu jabučicu. Nastaje zbog defekta u tkivu kapaka; jačeg egzoftalmusa; slabe ili uništene funkcije muskulus orbicularis oculi. Zbog stalne izloženosti rožnjače i vežnjače spolj-nim uticajima, dolazi do njihovog sušenja i posledičnih promena.

LAJMSKA BOLEST (engl. Lyme borreliosis ), lajmska borelioza je oboljenje izazvano spirohetom Borreliom Burgdorferi. Ovo je multisistemska bolest nazvana „veliki imitator”, s obzirom da patološkim procesom može biti zahvaćen bilo koji organ i da može imitirati veliki broj drugih bolesti. Bolest se odvija kroz tri klinička stadijuma: I stadijum, lokalna infekcija, Erythema migrans (EM); II stadijum, generalizovana infekcija, u kome patološkim procesom mogu biti zahvaćeni razni organi: koža, centralni nervni sistem, zglo-bovi, periferni nervi, srce, pluća, jetra i dr.; III stadijum, najčešće su zahvaćeni nervni sistem, zglobovi, srce, koža. U lečenju ovog oboljenja primenjuju se antibiotici iz grupe tetraciklina (dovicin, doxicicylin), beta-laktaminski derivati, makrolidi.

LAJMSKI ARTRITIS (engl. Lyme artritis), jedna od ređih manifestacija Lajmske bolesti. Najčešće zahvata jedan ili nekoliko velikih zglobova, mada može postojati i poliartritis. Ispoljava se kao recidivirajuća upala zglobova, koja obično traje jednu do dve nedelje i spontano prolazi, ređe je hroničnog toka (do 10%).

LAJŠMANIJAZA (engl. leishmaniasis), bolesti izazvane jednoćelijskim parazitima iz roda Leishmania koje prenose komarci, a zadržavaju se u ćelijama retikulo-endotelnog sistema čoveka. Moguće je i prenošenje sa obolelih, direktnim kontaktom, mada je izu-zetno retko. Rezervoar oboljenja su, osim lju-di, psi, mačke i glodari. Javljaju se tri glavna tipa bolesti različitih izazivača. Leishmania donovani izaziva viscelarnu lajšmanijazu (kala-azar), Leishmania tropica izaziva kožnu lajšmanijazu i Leishmania brasiliensis izaziva muko-kutanu lajšmanijazu. Visceralna i kož-na lajšmanijaza se viđaju i na područiju Jugoslavije.

LAKAT (engl. elbow, lat. cubitus), v. kubitus.

LAKATNA JAMA (engl. cubital fossa, lat. fossa cubitalis), v. fosa kubitalis.

LAKATNA KOST (engl. ulna, lat. ulna), v. ulna.

LAKATNI (engl. cubital, lat. cubitalis), v. kubitalis, kubitalni.

LAK ĆELIJE (engl. lymphokine activated killer cells), nespecifične citotoksične ćelije koje nastaju u prisustvu interleukina-2 i u odsustvu antigena.

LAK OPERON (engl. lac operon), set gena u naslednoj osnovi prokariota koji predstavlja jednu jedinicu transkripcije, a uključuje strukturne gene koji kodiraju enzime za razgradnju laktoze i elemente (promotor i operator) koji kontrolišu njihovu ekspresiju. Gen regulator kontroliše sintezu proteinskog molekula - represora, koji se vezuje za operator i blokira transkripciju (negativna kontrola). Kada je u podlozi i bakterijskoj ćeliji prisutna laktoza, ona se vezuje za represor i čini ga neaktivnim. Time se oslobađa operator i omogućava trans-kripcija strukturnih gena.

LAKRIMACIJA (engl. lacrimation), suzenje; povećana količina suza u konjunktivalnom sakusu (vrećici). Naziva se još i sekretorna epifora, kada je povećana produkcija suza, a normalno oticanje. Uzrokovana je povredama i stranim telima, konjunktivitisom, keratitisom, iridociklitisom, kongenitalnim glaukomom, oboljenjem nosa i sinusa, ekspozicijom oka iritansima, disfunkcijom štitne žlezde, psiho-emotivnim stanjima („krokodilske su-ze“).

LAKRIMALIS (engl. lacrimal, lat. lacri- malis), suzni, onaj koji pripada suznom pribo-ru.

LAKRIMALNA KOST (engl. lacrimal bone, lat. oss lacrimalis), v. os lakrimale, suzna kost.

LAKRIMALNI (engl.lacrimal, lat. lacrimalis), v. lakrimalis.

LAKSANSI

(engl. laxatives), sredstva koja pojačavaju i ubrzavaju peristaltiku i pražnje-nje creva. Laksantna sredstva mogu delovati: hemijskim nadražajem sluznice (glicerol, bisakodil, Ricini oleum); povećavanjem zapremine i omekšavanjem crevnog sadržaja (magnezijum-sulfat, biljna vlakna); olakšavanjem kretanja fekalnih masa (parafinsko ulje). Inače, savremena terapija opstipacije podrazumeva prvenstveno ishranu sa više biljnih vlakana i tečnosti, dok laksanse treba primeniti tek kada tvrda stolica pojačava krvarenje iz hemoroida, odnosno kada napinjanje pri ote-žanoj defekaciji dovodi do pogoršanja osnovne bolesti (npr. angine pektoris).

LAKSATIV (engl. laxative), sredstvo za pročišćavanje creva putem izazivanja defekacije.

LAKTAT (engl. lactate), so ili estar mlečne kiseline.

LAKTAT-DEHIDROGENAZA, LDH (engl. lactat dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza koji prenosi vodonik (laktat: NAD+ oksidoreduktaza, EC 1.1.1.27) i katali-zuje reakciju L-laktat + NAD+ = piruvat + NADH + H+. Ovaj enzim takođe oksiduje i a-hidroksibutirat pa se naziva i a- hidroksibutirat dehidrogenaza. Nalazi se u citoplazmi i ćelijama većine tkiva i ima svoje karakteris-tične izoenzime, koji su značajni za dijagnostikovanje oboljenja srca, jetre i drugih organa.

LAKTAZA (engl. lactase), enzim (a -D-galaktozidaza, EC 3.2.1.23), koji katalizuje hidro-lizu laktoze do galaktoze i glukoze. Pripada potklasi enzima disaharidaza.

LAKTOBACIL (engl. lactobacillus), rod Gram-pozitivnih bakterija. To su mikroaerofilne i anaerobne štapičaste bakterije koje čine deo normalne flore usta, kolona i genitalnog trakta žene (vagine). Značajne su za održa-vanje niskih vrednosti PH vagine usled produkcije mlečne kiseline. Retko izazivaju oportunističke infekcije.

LAKTOFERIN (engl, lactoferin), protein koji vezuje dva molekula gvožđa i ima RMM 77.000. Nalazi se u granulama polimorfonuklearnih leukocita i mleku, u kojima doprinosi njihovom antimikrobnom dejstvu tako što ograničava gvožđe ovim organizmima.

LAKTON

(engl. lactone), ciklično organsko jedinjenje u kome je prsten zatvoren formiranjem estra između karboksilne i hidroksilne grupe u istom molekulu.

LAKTOZA (engl. lactose), heterosaharid koji sadrži ostatke D-galaktoze i D-glukoze. Laktoza je redukcioni disaharid pošto sadrži slobodne anomerne ugljenikove atome na ostatku glukoze. Sintetizuju je sekretorne ćelije mlečne žlezde u periodu laktacije tako da se kao šećer nalazi u mleku.

LAKTOZURIJA (engl. lactosuria), prisustvo laktoze u urinu, koja se nalazi kod žena u toku perioda laktacije.

LAKTULOZA (engl. lactulose), polusintetski disaharid koji se ne resorbuje iz digestivnog trakta; osmotski laksans. Razlaže se u crevima do kiselih metabolita (laktata, acetata i formata) koji osmotskim putem privlače vodu, dovode do stvaranja voluminoznog fe-cesa mekše konzistencije i olakšavaju njegovu eliminaciju. Istovremeno, laktuloza smanjuje pH crevnog sadržaja. Tako, smanjuje sintezu i resorpciju i povećava eliminaciju amonijaka i drugih toksičnih materija iz organizma. Koristi se u lečenju hepatičke encefalopatije i opstipacije. Preparati: Sanilak, Duphalac.

LAKUNA (engl. lacune, ditch, lat. lacuna), prostori u finoj građi staklastog tela; šupljina ili prostor između ćelija, tkivnih struktura ili organa.

LALOFOBIJA (engl. lalophobia), v. logofobija.

LALOPATIJA (engl. lalophaty), poremećaj govora.

LALOPATOLOGIJA (engl. lalophatology), medicinska disciplina koja izučava poremećaje govora.

LAMBDA (grč. lambda), 1. lambda, jedanaesto slovo Grčke azbuke; 2. kraniometrijska tačka koja se nalazi na mesu spoja desne i leve temene kosti sa potiljačnom kosti. Nalazi se na mestu spoja sagitalnog i lambdoidnog šava lobanje.

LAMBDOIDNI (engl. lambdoid), nalik grčkom slovu lambda ( l).

LAMBDOIDNI ŠAV (engl. lambdoid suture, lat. sutura lambdoidea), v. sutura lambdoidea.

LAMINA (engl. plate, lat. lamina), ploča ili sloj. Tanka, prostrana i zaravnjena anatomska struktura nalik ploči ili listu. L. kribroza (engl. cribriform p., lat. l. cribrosa), rešetasti list sitaste kosti koji gradi deo krova nosne duplje. Razdvaja nosnu od prednje lobanjske jame i ima mnogo otvora kroz koje prolaze mirisni snopovi (fila olfaktorija); l. perpendikularis (engl. perpendicular p., lat. l. perpendicularis), uspravni list. Osoben je za pojedine koštane strukture (sitastu i nepčanu kost). Ima oblik uspravne i tanke četvrtaste ili pravougaone pločice; l. terminalis (engl. terminal p., lat. l. terminalis), granična opna. Tanak sloj sive mase koji gradi deo prednjeg zida treće moždane komore. Razapet je između kljuna žuljevitog tela (v. korpus kalozum) i gornje površine vidne raskrsnice.

LAMINARNI (engl. laminar, lat. laminaris), slojevit, izgrađen od više slojeva.

LAMINEKTOMIJA (engl. laminectomy), hirurško otvaranje kičmenog kanala putem odstranjenja spinoznih nastavaka i pršljenskih lukova na jednom ili više pršljenova. Izvodi se u cilju operacije tumora i drugih oboljenja u kičmenom kanalu i kičmenoj moždini; kod preloma kičmenog stuba vrši se u cilju oslobađanja kičmene moždine od pritiska.

LAMIVUDIN (engl. lamivudine), antivirusni lek za lečenje HIV infekcija. Preparat: Epivir.

LAMOTRIGIN (engl. lamotrigine), antiepi-leptik novije generacije. Koristi se za lečenje parcijalnih kriza i toničkokloničkih epilepsija sa sekundarnom generalizacijom. Preparat: Lamictal.

LAMPEKTOMIJA ( engl.lumpectomy), odst- ranjenje tumora (engl. lump - čvorić), obično iz tkiva dojke. Odstranjenje malignog tumora dojke podrazumeva pored odstranje-nja tu-mora i odstranjenje najmanje jedan centimetar okolnog, zdravog tkiva dojke. Mikro-skopskim pregledom se pretražuju, pored tu-mora, i

ivice prema zdravom tkivu. Na ivicama odstranjenog tkiva ne sme da bude malignog tkiva, jer je to znak da tumor nije u celini odstranjen. Stoga se češće izvode parcijalne ili segmentne resekcije tkiva dojke, sa više od jednog centimetra od ivica tumora prema zdravom tkivu u svim pravcima. Po pravilu, parcijalna resekcija tkiva dojke zbog raka dojke radi se kod manjih tumora, do 2 ili do 3 cm veličine ukoliko je tkivo dojke voluminozno. U istom aktu radi se i disekcija pripadajuće pazušne jame. Posle ovih operacija, kada je žlezdano tkivo dojke najvećim delom očuvano, sprovodi se postoperativna radio- terapija, a primena hemio- i/ili hormonoterapije zavisi od toga da li su limfni nodusi zahvaćeni metastazama i od pozitivnosti hormonskih receptora.

LANATOZID C (engl. lanatoside C), kardiotonički glikozid koji deluje brzo, a manje se kumulira od digoksina. Koristi se za le-čenje insuficijencije srca i supraventrikular-nih aritmija. Preparat: Cedigalan.

LANCEFIELDOVA STREPTOKOKNA KLASIFIKACIJA (engl. Lancefield’s classification of streptococci ), antigenska podela streptokoka na osnovu Cpolisaharidnih grupnih antigena prisutnih u omotaču hemolitičkih streptokoka. Na osnovu ove podele razlikuju se A - U grupe streptokoka.

LANCETA (engl. lancet), hirurški instrument, vrsta noža sa kratkim kopljastim vrhom, obostrano oštrih ivica, podešenim za bodenje i sečenje, koji je služio za otvaranje krvnih sudova u cilju puštanja krvi (venesekcije) ili za otvaranje apscesa i patoloških kolekcija, upravnim ubodom i zasecanjem (paracenteza). Danas se instrument tipa lancete koristi samo u ORL pri otvaranju (paracentezi) bubne opne, a pojedine vrste skalpela (mali skalpel oštroga vrha, ali samo sa jednom oštrom ivicom) imaju oblik lancete.

LANČANA REAKCIJA POLIMERAZE (engl. polymerase chain reaction PCR), metod koji omogućava selektivno umno-žavanje određenog segmenta molekula DNK in vitro. Preduslov za izvođenje reakcije je poznavanje sekvence graničnih regiona želj-e-nog segmenta i posedovanje sintetskih jednolančanih oligonukleotida - tzv. prajmera, koji su komplementarni ovim regionima. Reakcija se odvija na principu cikličnog pona-vljanja replikacije molekula DNK, pri čemu se prajmeri vezuju za matrične lance i služe DNK polimerazi kao početnice za sintezu komplementarnih lanaca nukleotida. Svaki ciklus se sastoji od tri faze: denaturacija uzorka DNK, hibridizacija tj. povezivanje prajmera i polimerizacija ciljnog segmenta (ekstenzija). Navedene faze su određene tempe-raturom na kojoj se odvijaju i vremenom trajanja. Ključni korak u razvoju metode ozna-čila je izolacija termostabilne DNK polimeraze koja može da sačuva efikasnost tokom temperaturnih promena. Nakon trideset ciklusa ciljni segment se umnoži 105 - 106 puta. Kao jednostavna, brza i senzitivna PCR metoda je sa svojim brojnim modifikacijama za kratko vreme našla najširu primenu u razli-čitim oblastima medicine (prenatalna i postnatalna dijagnostika naslednih oboljenja, otkrivanje mikroorganizama, identifikacija osoba itd.).

LANSOPRAZOL (engl. lansoprazole), inhibitor protonske pumpe, snažno smanjuje lučenje kiseline u želucu. Koristi se za lečenje ulkusa želuca i duodenuma, gastroezofagus-nog refluksa i neulkusne dispepsije. Preparati: Amarin, Lasoprol.

LAP, skr. za leucin aminopeptidazu.

LAPARO(engl. laparo-), prefiks koji ozna-čava trbušnu duplju ili ono što se odnosi na trbušnu duplju, odnosno peritonealnu šupljinu. Značenje daje imenica na koju se prefiks vezuje, npr.: laparotomija (otvaranje trbuva), laparoskopija (posmatranje trbušne duplje), laparorafija (šav trbušne duplje).

LAPAROSKOP (engl. laparoscope), endoskop za pregled trbušne šupljine.

LAPAROSKOPIJA (engl. laparoscopy), posmatranje i ispitivanje trbušne duplje opti-čkim instrumentom (laparoskopom), koji se uvodi kroz poseban rez (laparocenteza), zajedno sa izvorom svetla, uređajem za aspiraciju i biopsiju i uređajem za insuflaciju vazduha. Laparoskopija može biti samo dijagnostička ili terapeutska (interventna, hirurška, operativna) i čini osnovu laparoskopske hirurgije, koja je danas u razvoju i sve široj upotrebi. Prvu laparoskopiju izveo je 1901. godine Kelling u Nemačkoj, koristeći cistoskop. Postoje dve grupe laparoskopskih sistema: optički (upotrebljava se pretežno za dijagnostiku) i elektronski, sa telekamerom, sistemom za uvećavanje i mo-nitorom, koji se koristi za interventnu i ope-rativnu laparoskopiju.

LAPAROSKOPSKA HOLECISTEKTOMIJA (engl. laparoscopic cholecystectomy), operativna intervencija kojom se uklanja žučna kesa sa patološkim sadržajem putem lapa-roskopskog operativnog sistema, za razliku od klasične holecistektomije (v. holecistektomija). Danas se laparoskopska holecistektomija smatra zlatnim standardom, tj. preporučuje se da se što veći broj holecistektomija radi laparoskopski zbog niza prednosti nad klasičnim zahvatom. Osnovne prednosti su: manja operativna trauma, veća vidljivost i uvećanje operativnog polja, anatomskih elemenata hilusa jetre i žučnih puteva, manja mogućnost za infekciju, kraće vreme hospita-lizacije i kraća nesposobnost za rad, što sve znatno smanjuje troškove lečenja. Neodstaci laparoskopske holecistektomije su: potreba za posebnom, skupljom opremom i potrošnim materijalom, ali se ovaj materijalni negativni efekat brzo neutrališe manjim troškovima lečenja; nemogućnost rešavanja teškog, nejasnog i složenog patološkog nalaza, uklju-čujući zahvate na žučnim putevima, tako da operacija mora da se radi kao planirana i elektivna procedura. U

komplikovanom slučaju, hirurg može da pristupi klasičnoj laparotomiji i tako završi operativni zahvat (tzv. „konverzija zahvata“). Nedostatak taktilnog osećaja tokom operacije višestruko se kompenzuje optičkim uvećanjem operativnog polja. Procenat komplikacija i operativnih povreda žučnih puteva je isti kod laparoskopskog i klasičnog zahvata, a zarastanje rana i postope-rativni bol su izrazito manji kod laparo-skopske holecistektomije. Operacija se izvodi kroz četiri reza veličine 2 cm: za uvlačenje kamere odnosno optičkog instrumenta, za postavljanje uređaja za koagulaciju odnosno aspiraciju, za manipulativne uređaje (disektori i uređaj za postavljanje klema) i za insuflaciju ugljen-dioksida. Tkiva se prepa-rišu disektorom uz istovremenu koagulaciju, a hemostaza i ligatura spoja žučne kese i žučnih puteva se postiže stavljanjem dva klipsa na ductus cysticus. Po završetku operacije, žučna kesa se uklanja kroz cev optičkog sistema provučenu kroz rez na pupku. Prvu lapa-roskopsku apendektomiju izveo je u Ne-mačkoj Kurt Semm 1960. god., a prvu lapa-roskopsku holecistektomiju Phillipe Mou-ret, u Francuskoj 1987. god. Danas se ova ope-racija radi rutinski i u našim kliničkim centrima.

LAPAROSKOPSKA STERILIZACIJA (engl. laparoscopyc sterilization), operaciona tehnika kojom se postiže trajna neplodnost žene, prekid kontiniuteta jajovoda pomoću specijalnog instrumenta, laparoskopa, koji se kroz minimalni rez na prednjem trbušnom zidu uvodi u trbušnu duplju.

LAPAROTOMIJA (engl. laparotomy), otvaranje trbušne duplje u cilju dijagnostike ili operativnog zahvata na organima. Prema mestu pristupnog reza može biti: gornja , kada se rez nalazi iznad pupka; srednja , kada se rez postavlja iznad i ispod pupka, pri čemu se pupak zaobilazi sa leve strane, a krajevi reza dopiru nekoliko centimetara iznad pupka; donja , kada se rez postavlja ispod pupka; totalna , kada se rez proteže od donjeg dela grudne kosti do preponskih kostiju. Svaka ova vrsta se kombinuje sa različitim načinima izvođenja reza, pa tako rezovi mogu biti: kosi, (npr. supkostalni levi i desni), poprečni (levi, desni, gornji, donji), paramedijalni (par cm od srednje linije), pararektalni (između pravog trbušnog i kosih trbušnih mišića) i posebni (Mc Burneyev naizmenični rez kod apendektomije, Pfannenstielov rez kod ginekoloških operacija, Orrov rez kod velikih operacija jetre i sl.). Ako rez istovremeno otvara i grudnu duplju, naziva se torako-laparotomija. Laparotomija se zatvara po slojevima, produžnim spororesorptivnim ili neresorptivnim šavom. Za potpuno zarastanje laparotomije potrebno je 4 do 6 nedelja.

LAPIS (engl. lapis), od latinskog izraza koji označava „kamen“. U medicini je korišćen kao kaustično sredstvo, odnosno supstanca koja uništava obolelo tkivo (npr. lapis infernalis - srebro-nitrat u obliku štapića).

LARINGEALNI (engl. laryngeal, lat. laryngis), grkljanski, v.larinks.

LARINGEKTOMIJA (engl laryngectomy), hirurški postupak odstranjenja grkljana, bilo u celini (totalna laringektomija), bilo delimično (parcijalna laringektomija). Izvodi se po pra-vilu kod malignih tumora larinksa. Posle totalne laringektomije bolesnik diše na traheostomu (otvor na prednjoj strani vratnog dela traheje) i govori ezofagealnim govorom posle rehabilitacije. Posle parcijalne laringektomije bolesnik ima u većoj ili manjoj meri očuvane sve funkcije larinksa.

LARINGITIS (engl. laryngitis), akutno ili hronično zapaljenje sluznice grkljana. U etio-logiji, pored virusa i bakterija, učestvuju dim, prašina, duvanski dim, vokalni napor i infekcije okolnih organa. Praćen je skoro uvek promuklošću, a ponekad otežanim disanjem. U terapiji, pored antibiotika i kortikosteroida, značaj ima aerosol terapija i vokalni mir. Hronični laringitis je često prekan-cerozno stanje.

LARINGO (engl. laryngo-), prefiks koji označava larinks, grkljan.

LARINGOFARINKS (engl. laryngopharynx, hypopharynx, grč. laryngopharynx, hypopharynx), v. hipofarinks.

LARINGOLOGIJA (engl. laryngology), grana otorinolaringologije koja se bavi dijagnosti-kom, lečenjem i prevencijom oboljenja larin-ksa.

LARINGOSKOPIJA (engl. laryngoscopy), vizuelni pregled larinksa pomoću ogledala (indirektna laringoskopija), laringoskopa (direktna laringoskopija), mikroskopa (larin-gomikroskopija, koja je i terapijska mikrohirurška procedura), fibera (fiberlarin-goskopija), teleskopa (teleskoplaringoskopija).

LARINGOSPAZAM (engl. laryngospasm), grč mišića larinksa sa zatvaranjem glotisa i prestankom disanja zbog mehaničke ili neke druge iritacije. Predstavlja zaštitni mehanizam.

LARINGOSTENOZA (engl. laryngostenosis), suženje lumena larinksa, može biti akutno i hronično. Hronične stenoze su posledica povreda različite etiologije koje dovode do ožiljaka i nepokretnosti struktura, zatim

neuroloških poremećaja (nepokretnost glasnica), a mogu nastati posle parcijalnih laringektomija. Rešavaju se endoskopski CO2 laserom, spoljašnjim pristupom ili implantacijom proteza.

LARINGOTOMIJA (engl. laryngotomy), otvaranje larinksa, najčešće u cilju odstranjenja tumora, u terapiji stenoza ili kod akutnog gušenja kada nije moguća intubacija ili traheotomija.

LARINGOTRAHEOBRONHITIS (engl. la-ryngotracheobronchitis), akutno zapaljenje sluznice larinksa, traheje i bronha kod male dece do 3 godine, praćeno kašljem, otežanim disanjem i cijanozom, uzrokovano virusom ili bakterijom. Bolest karakterišu otok sluznice, gust sekret i kruste. Neophodna je intenzivna terapija u bolničkim uslovima.

LARINKS (engl. larynx, voice box, grč. larynx), grkljan. Početni, prošireni deo donjih disajnih puteva i organ za stvaranje glasa. Nalazi se u organskom prostoru vrata: ispod podjezične kosti i korena jezika, iznad duš-nika, ispred ždrela, između režnjeva štitaste žlezde. Na prednjoj strani vrata uzdiže se ispupčenje poznatije kao Adamova jabučica (v. prominencija laringea). Sastoji se od zidova grkljana i grkljanske duplje (v.kavitas laringis). Osnovu zida grkljana čine grkljan-ske hrskavice (v. kartilago laringea), čiju spo-ljašnju stranu pokrivaju mišići grkljana, a unutrašnju elastična opna grkljana ili podsluznica i sluznica grkljana.

LARMOROVA FREKVENCIJA (engl. Larmor frequency), frekvencija na kojoj dato jezgro rezonuje u datom magnetnom polju i direktno je proporcionalna jačini magnetnog polja. Promenljivo magnetno polje uzduž tela, koje se postiže superpozicijom statičkog magnetnog polja i promenljivog linearnog magnetnog polja generisano pomoću gradijentnih namotaja kod MRI sistema, uslovljava odgovarajuću linearnu promenu Larmorove fre-kvencije, koja se može koristiti za određivanje lokacije emitovanih MR signala. Za protone (jezgra vodonika) Larmorova frekvencija isnosi 42,58 MHz u magnetnom polju jačine 1 Tesla.

LARSEN-DALEOV INDEKS (engl. Larsen- -Dale Index), radiografski metod za procenu napredovanja koštanih oštećenja u reumatoidnom artritisu. Postoji više modifikacija, čija je zajednička karakteristika da se set standardnih radiografija upoređuje sa referentnim, na kojima postoji slika pet različitih stadijuma bolesti: od otoka mekih tkiva i jukstaartikularne osteoporoze (I stadijum) do kompletne destrukcije hrskavice i oštećenja zglobnih okrajaka sa ankilozom (v. stadijum).

LARVA

(engl. larva), stadijum razvoja nekih organizama (insekti, helminti i dr.). Mogu biti i infektivni oblici kao npr. Larva migrans visceralis, larva nekih valjkastih crva (nematoda) iz porodice Ascarididae, koja u tkivima (jetra, pluća, mozak) izaziva specifičnu zapaljensku reakciju (granulomatozna ognjišta sa brojnim fagocitima, veličine prosa).

LARVENI STADIJUM TREMATODA (engl. larval stage of trematodes), deo razvojnog ciklusa trematoda (metilja) roda pljosnatih crva (Platyhelminthes). Odvija se u pužu, prelaznom domaćinu gde se od miracidijuma (embriona koji izlazi iz oplođenih jaja) preko sporociste odnosno redija razvija Cerkarija, krajnji larveni oblik. Od njih se na vodenom bilju razvija metacerkarija, infektivni oblik trematoda.

LARVICID (engl. larvicide), lek koji uništava larve parazita.

LASEGUEOV ZNAK (engl. Lasegue’s sign), v. Lazarevićev znak.

LASER (engl. laser), uređaj koji generiše koherentne monohromatske elektromagnetne zrake u oblasti vidljivog spektra. Dobijeni snop svetlosti je veoma uzak i u njemu je koncentrisana velika energija (reč laser je skra-ćenica od engl. izraza Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation). Ovaj izvor energije se koristi u medicini za terapijske i dijagnostičke procedure. Laser omogućava izvanredno fokusiranje mlaza i potpunu kontrolu procesa predavanja energije. Laseri se koriste u kardiovaskularnoj hirurgiji, dermatologiji, ginekologiji, gastroenterologiji, oftamologiji, otorinologiji i drugim oblastima me-dicine. U hirurgiji, laser se koristi za obradu abnormalnosti malih površina bez oštećenja delikatnog okolnog tkiva. Na pri-mer, laseri se koriste za deblokiranje koronarnih arterija i za uklanjanje ateroma ili trombova krvi. Različiti tipovi lasera se koriste u hirurgiji oka za intervencije na mrežnjači, smanjenje očnog pritiska pri katarakti i dr. Osnovne karakteristike lasera su: tip (čvrstotelni, poluprovodnički, gasni), talasna dužina, snaga, mod zračenja (kontinualno, impulsno). Razlikujemo argonske, heliumneonske, CO2, YAG, diodne i druge lasere.

LASSA GROZNICA (engl. African haemo-rragic fever, Lassa fever ), akutno infektivno oboljenje iz grupe virusnih hemoragičnih groznica prvi put opisana 1969. god. u Nigeriji, a nešto kasnije kod laboratorijskih radnika u SAD. Bolest rasprostranjena u Afričkim zemljama: Nigeriji, Liberiji, Siera Leoneu itd. Često se javlja kao intrahospitalna infekcija. Uzročnik bolesti je virus Lassa koji živi u telu glodara koji su inficirani u oko 5,0 do 17,2 % slučajeva i zdravi su nosioci. Virus se na čoveka prenosi preko vode i hrane koje se termički ne obrađuju, mada je daleko najčešći put prenošenja respiratorni. Inkubacija traje od 7 do 8, nekada i 20 dana. Bolest se razvija postepeno bez prodroma a najkarakterističniji znaci su: septičke temperature, angine, po-vraćanje, i intenzivni bolovi u trbuhu i

grudima, a potom otok lica i znaci hemoragične dijateze, oštećenje CNS-a i znaci septičkog šoka. Letalitet je preko 25%.

LASSA VIRUS (engl. Lassa virus), RNK virus iz porodice arena virusa, koji je dobio ime po Lassi - gradiću u Nigeriji. Uzrokuje tešku toksemiju sa hemoragičnim sindromom. Le-talitet dostiže i do 50%. U prirodi se održava u pacovima raznih vrsta. Infekcija se najčešće prenosi aerogeno, udisanjem kontaminirane prašine i direktnim kontaktom sa izlučevinama. Moguće je i interhumano pre-nošenje infekcije. Bolest je endemična u zapadno-afričkim zemljama, a sporadični importovani slučajevi registrovani su u SAD i zapadnoevropskim zemljama.

LATENTNA INFEKCIJA (engl. latent infection), tip perzistentne infekcije u kojoj je virusni genom integrisan u genom ćelije. Samo povremeno dolazi do reaktivacije infekcije i sinteze virusnih čestica.

LATERALNI (engl. lateral, lat. lateralis), spoljašnji; struktura koja se nalazi dalje u odnosu na središnju ravan tela. Pojam latera-lis je suprotan pojmu medijalis i veoma se često pogrešno zamenjuje pojmom eksternus.

LATERALNI EPIKONDILITIS (engl. lateral epicondylitis), v. teniski lakat.

LATEROFARINGEALNI PROSTOR (engl. lateropharyngeal space, lat. spatium lateropharyngeum),v. spacijum laterofaringeum.

LATEROFLEKSIJA (engl. lateroflexion, lat. lateroflexio), bočno savijanje ili pregibanje. Savijanje u stranu.

LATEX RF TEST (engl. Latex RF test), v. latex test.

LATEX TEST (engl. Latex test), laboratorijski test koji se koristi u svakodnevnom radu za dokazivanje reumatoidnog faktora, klase IgM. Zasniva se na aglutinaciji koja nastaje između reumatoidnog faktora (iz biološkog uzorka, najčešće seruma) i latex čestica obloženih humanim IgG.

LATISIMUS (engl. widest, lat. latissimus), najširi. Najčešće se odnosi na široki, tanki i prostrani mišić.

LAUDANUM (engl. laudanum), latinski naziv, koji je uveo Paracelsus, za lekove čiji se sastav čuva u tajnosti, a obično sadrže opijum. Takođe i tinktura opijuma za oralnu primenu (1% alkoholno-vodeni rastvor morfina, pripremljen od macerata sirovog opijuma) koja je korišćena kao analgetik.

LAVAŽA (engl. lavage), ispiranje šupljeg organa ili šupljine.

LAZAREVIĆEV ZNAK (engl. Lazarevic sign), znak istezanja ishiadičnog živca. Izvodi se tako što bolesnik leži na leđima sa savijenom nogom u kolenu i kuku dok je druga noga opružena. Znak je pozitivan (patološki) ukoliko bolesnik ne može potpuno da opruži nogu u kolenu zbog bola koji nastaje isteza-njem ishiadičnog živca. U našoj praksi pod ovim imenom izvodi se obično Bragardov znak, tako što se ispružena noga bolesnika koji leži na leđima odiže od podloge do pojave bola u krsnom predelu ili nozi. Izražava se u stepenima ugla koji čini podignuta noga u odnosu na podlogu.

LCAT, skr. za lecitin-holesterol aciltransferazu.

LCM VIRUS, RNK virus iz porodice arena virusa. Uzrokuje limfocitarni horiomeningitis. Prirodni rezervoar virusa su glodari, a prisutan je u mnogim delovima sveta. Infekcija se na čoveka prenosi aerosolom ili direktnim i indirektnim kontaktom sa izlučevinama glodara. Klinički tok varira od blagih do teš-kih oblika meningitisa i encefalomijelitisa.

LDH, skr. za laktat-dehidrogenazu.

LDL (engl. low-density lipoprotein), skr. za lipoproteine male gustine.

LEBDEĆA ANKSIOZNOST,

difuzni osećaj teskobe.

LECITIN (engl. lecithin), v. fosfatidilholin.

LECITIN-HOLESTEROL ACILTRANSFERAZA, LCAT (engl. lecithin-cholesterol acyltransferase), enzim iz roda transferaza (EC 2.3.1.43) koji katalizuje reakciju lecitin + holesterol = 1-acilglicerofosfoholin + holesterol estar. Ovaj enzim se nalazi u krvi i njegov deficit dovodi do poremećaja u metabolizmu lipida.

LECITIN/SFINGOMIJELIN ODNOS, L/S (engl. lecithin-sphingomyelin ratio), dijagnostički test koji se koristi za procenu zrelosti pluća. Pre trideset četvrte nedelje trudnoće koncentracija fosfolipidnog lecitina i sfingomijelina u amnionskoj tečnosti je približno ista. Nakon ovog perioda značajno se povećava sinteza lecitina i na kraju trudnoće odnos L/S je iznad 2. Odnos L/S ispod 2 ukazuje na nezrelost pluća bebe i mogući razvoj respiratornog distresa. Ovaj odnos se najčešće određuje jednodimenzionalnom hromatografijom.

LECITINAZA (engl. lecithinase), generički naziv za enzime koji razlažu različite veze u fosfatidil-glicerolima (fosfolipidima). Ovi enzimi se razlikuju tako što se obeležavaju slovima A, B, C i D, npr. lecitinaza A je fosfatid 2-acilhidrolaza. Naziva se i fosfolipaza.

LEČENJE (engl. treat), postupak kojim se, po postavljanju dijagnoze oboljenja i/ili u toku dobijanja elemenata za definitivnu dijagnozu, preduzimaju odgovarajuće farmakološke (le-kovi), operativne (hirurške) ili druge metode radi izlečenja bolesti, odnosno restitucije organizma obolelog u stanje ozdravljenja. Suš-tina terapijskog tretmana bolesnika i cilj tih postupaka jeste da obolelom pomogne brzom i tačnom dijagnozom, efikasnim i efektnim lečenjem, da mu olakša bolove, patnje i spreči posledice oboljenja, da omogući rehabilitaciju funkcije organizma uz čuvanje dostojanstva i ličnosti bolesnika. Osnovni principi delovanja lekara u postupku lečenja zasnivaju se na sledećim postulatima: „pre svega ne naškoditi“, „spas bolesnika je najviši zakon“ i pri-državanje obaveza iz Hipokratove (lekarske) zakletve.

LEČENJE OTVORENIM IZVORIMA JO-NIZUJUĆEG ZRAČENJA , v. nuklearno-medicinska terapija.

LEGG-CALVE-PERTHESOVA BOLEST KUKA

(engl. Legg-Calve-Perthes disease), osteohondritis gornje epifize butne kosti (uglavnom jednostrano), koji se javlja usled poremećaja razvoja epifiza, zbog čega se ispoljava u ranom detinjstvu (između treće i desete godine). Češće obolevaju dečaci (80 %).

LEGIONARSKA BOLEST (engl. legionellosis), akutno infektivno, bakterijsko nekontagiozno oboljenje, koje se javlja ili u obliku teške, masivne pleuropneumonije sa bakterijemijom, poremećajem jetrine i bubrežne funkcije i visokim letalitetom, ili kao Pontiac Fever (Pontiak groznica), oboljenje koje karakterišu povišena temperatura, malaksalost i kašalj, ali se pneumonija ne razvija a prognoza je dobra. Uzročnik bolesti, Legionella pneumophil, razmnožava se u vodi rashladnih i drugih uređaja i preko aerosola prodire u disajne puteve. Kod starih i neotpornih osoba razvija se legionarska bolest, kod ostalih pontiak groznica. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, rendgen snimka i biopsije pluća i izolacije uzročnika. Jednostavniji su serološki testovi (IF, ELISA) i traženje urinarnog antigena (fragmenti legionele u urinu). Legionarska bolest leči se u odeljenjima za intenzivnu negu. Antibiotici izbora su makrolidi i hinoloni. Pontiak grozica je lako oboljenje koje zahteva samo simptomatsku terapiju.

LEGIONELLA PNEUMOPHILA (engl. Legionella pneumophila), vrsta Gram-negativne bakterije iz roda Legionella. To je aerobni, pleomorfni štapić sa čestim filamentoznim oblicima, ima flagele, ali nema sporu. Razlikuje se 14 serotipova. Uzročnik je legionarske bolesti, najčešće kod imunokompromitovanih osoba. U kliničkoj slici dominiraju znaci pneumonije. Dijagnoza se postavlja nalazom uzročnika u bolesničkom materijalu (sputum, pleularni eksudat) metodom direktne imunofluorescencije. Lek izbora je eritromicin.

LEGUMINOZE (engl. leguminous), namirnice vrste mahunastog povrća: pasulj, grašak, soja i sočivo, koje imaju značajnu ulogu u ishrani ljudi. Leguminoze imaju veliku količinu skroba i belančevina, a u izvesnim slučajevima i masti, tako da imaju energetsku i zasićujuću moć. Ove namirnice ne sadrže masti sa zasićenim masnim kiselinama i izvor su vitamina, posebno B grupe, kalcijuma i gvožđa.

LEISHMAN-DONOVANOVA TELAŠCA (engl. Leishman-Donovan’s bodies ), oblik patogenih parazita Leishmania, koji žive i razmnožavaju se u retikuloendotelnim ćelijama slezine, jetre, limfnih čvorova, kostne srži, bubrega, kože i drugih organa sisara, uklju-čujući i čoveka. Izazivaju kala-azar i druge lajšmanijoze, a prenose ih insekti koji se hra-ne krvlju. Dijagnoza se postavlja mikroskopskim otkrivanjem parazita u razmazu kostne srži ili biopsijom organa.

LEISHMANIA (engl. Leishmania), rod protozoa, porodice Trypanosomidae, razreda Zo-omastogophora. Pripada grupi krvnih i tkivnih flagelata koji se prenose hematofag-nim insektima iz roda Phlebotomus. U svom

životnom ciklusu prolaze kroz nekoliko oblika (promastigot, amastigot, epimastigot i tripomastigot). U čoveku se razmnožava u obliku amastigota (ovalne forme sa lateralno postavljenim okruglastim jedrom, bez biča) i to u retikuloendotelijalnim ćelijama (makro-fagi) kože, sluznica, slezine, jetre, koštane srži i limfnih čvorova. Najznačajnije vrste su: Leishmania donovani, uzročnik visceralne lajšmanijaze (kala-azar); L. tropica, uzročnik kožne lajšmanijaze i L. brasiliens, uzročnik mukokutane lajšmanijaze.

LEJOMIOM (engl. leiomyoma), benigni tumor porekla glatkih mišića (mišići koji grade unutrašnje organe i funkcija im nije pod kontrolom naše svesne komande). Mogu da se jave svugde gde postoje glatki mišići a najčešće su lokalizovani u materici (uterusu). Često su sastavljeni i od vezivnog (fibroznog) tkiva i u tim sliučajevima nazivaju se fibromiomi ili lejomiofibromi.

LEJOMIOSARKOM (engl. leiomyosarcoma), maligni tumor porekla glatkih mišića. Može da se javi u svim unutrašnjim organima koji u svojoj građi imaju ove mišiće.

LEK (engl. drug), supstanca ili proizvod koji se koristi ili može da se koristi da bi se modifikovala ili ispitala funkcija fizioloških sistema ili patoloških stanja, a za dobro osobe koja je prima (SZO). Lekovi su farmakološki aktivne supstance koje se koriste u profilaksi, dijagnostici i terapiji, ukoliko su primenjene u odgovarajućem obliku i količini i na odgovarajući način.

LEKAR (engl. physician), osoba koja je završila Medicinski fakultet. Pri prijemu diplome o završenim studijama, lekar potpisuje zakletvu da će se pri obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u Hipo-kratovoj zakletvi i Kodeksu etike zdrav-stvenih radnika. Lekar u obavljanju zdrav-stvene delatnosti primenjuje samo proverene i naučno dokazane metode u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji bolesti i bolesnika. Lekar ima pravo i dužnost da stalno prati razvoj medicinskih i srodnih nauka i da se stručno usavršava putem seminara, specijalizacija ili kroz naučno-istraživačke projekte.

LEKAR OPŠTE PRAKSE (engl. general practitioner), lekar koji je završio Medicinski fakultet, obavio obavezan pripravnički staž i položio stručni ispit, što mu daje pravo da se bavi opštom medicinom. Lekar opšte prakse koji je završio trogodišnju specijalizaciju iz opšte medicine, postaje lekar specijalista opšte medicine. Područje rada lekara opšte prakse je praktično celokupna medicina. Njegova oblast delovanja je: populacija u celini, uslovi života i rada na teritoriji, zdravstvena i higijensko-epidemiološka situacija i zdrav-stveno-vaspitna delatnost. Lekar opšte prakse je stub osnovne zdravstvene službe, odn.

primarne zdravstvene zaštite, koji zajedno sa dispanzerskim službama rešava oko 90% potreba i zahteva stanovništva u oblasti zdravstvene zaštite.

LEKARSKA GREŠKA (engl. therapeutic mishap), stručna zabluda bez elemenata nesavesnosti. Na osnovu medicinske dokumentacije i izvršene obdukcije, mogu da se utvrde nepravilnosti u postavljanju zaživotne dijagnoze bolesti i nepravilnosti lečenja. Kriterijumi za utvrđivanje lekarske greške su: nepotpuno i površno ispitivanje pacijenta; objektivne teškoće u postavljanju dijagnoze; po-vršna procena utvrđenih činjenica; površna procena dobijenih podataka iz anamneze, po-sebno o davnašnjim povredama ili oboljenji-ma; površan odnos u proceni laboratorijskih nalaza i drugih činjenica i ostali uzroci.

LEKARSKA TAJNA (engl. professional secret ), profesionalna tajna; obaveza svakog lekara i svakog zdravstvenog radnika da sve informacije koje pri obavljanju svog poziva sazna o bolesniku, bolesti i o intimnostima ličnog i porodičnog karaktera čuva kao profesionalnu tajnu. Od obaveze čuvanja tajne lekar može odstupiti samo ako oceni da je to neophodno za bolesnika, njegovu porodicu ili društvenu zajednicu. U tim granicama lekar ostaje moralno i lično odgovoran za saopšte-nje podataka. Hipokratovom zakletvom odre-đeno je da „što pri svojem poslu budem saznao ili video u saobraćanju sa ljudima, ukoliko se ne bude smelo javno znati, prećutaću i zadržati kao tajnu.“

LEKOVI DRUGE LINIJE (engl. Second line therapy), v. „bolest-modificirajući lekovi“.

LEMNISKUS (engl. ribbon, lat. lemniscus), traka, vrpca ili snop nervnih vlakana (aksona). L. lateralis (engl. lateral l., lat. l. lateralis), spoljašnji lemniskus. Deo slušnog puta koji vodi poreklo od slušnih jedara i trapezastog tela, nakon čega se ukršta i prelazi na suprotnu stranu moždanog stabla završavajući se u donjoj kvržici i unutrašnjem kolenastom telu; l. medijalis (engl. medial l., lat. l. medialis), unutrašnji lemniskus. Masivan snop nervnih vlakana nastao ukrštanjem unutrašnjih lučnih vlakana u nivou produžene moždine. Unut-rašnja lučna vlakna ili fibre arkuate interne grade aksoni nervnih ćelija smešteni u relej-nim jedrima produžene moždine: nukleusu gracilisu i nukleusu kuneatusu. Unutrašnji lemniskus se završava u zadnje-spoljašnjem ventralnom jedru talamusa (nukleus ventralis posterolateralis). Prenosi osećaje površinskog i dubokog senzibiliteta trupa i ekstremiteta.

LENS (engl. lens, lat. lens), sočivo. Providna struktura očne jabučice lišena krvnih sudova, koja ima oblik dvostruko ispupčenog (bikonveksnog) sočiva, smeštenog iza dužice i zadnje očne komore, a ispred staklastog tela. Sočivo je spojeno sa trepljastim telom posredstvom trepljaste zone, v. zonula cilijaris. Sočivo prelama i fokusira svetlosne zrake koji padaju na mrežnjaču stvarajući na njoj

obrnutu sliku posmatranog predela.

LENSEKTOMIJA (engl. lensectomy), hirur-ška tehnika odstranjenja zamućenog sočiva, kod istovremeno prisutnog vitreretinalnog oboljenja. Radi se kroz otvore na skleri uvođenjem ultrasonične igle, kojom se vrši fragmentacija jedra i kore sočiva i potom aspiracija i sekcija kapsule sočiva striperom.

LENTI VIRUSI, potporodica RNK virusa iz porodice retro virusa koja je dobila ime prema latinskoj reči lente polako. Najznačajniji i najviše proučavan je HIV, a pored njega svrstani su i razni virusi koji izazivaju imuno-deficijencije, neurološka oboljenja i anemije kod različitih životinjskih vrsta. Bitna biološka osobina je da izazivaju oboljenja posle dugotrajne, višegodišnje inkubacije.

LENTIFORMAN (engl. lens-shaped, lat. lentiformis), sočivast, onaj koji je nalik sočivu.

LENTIGO (engl. lentigo), obično velika, jasno ograničena, pigmentovana makula površno postavljena na suncem oštećenoj koži. Češće se javlja kod starijih.

LENTIKONUS (engl. lenticonus), stanje u kome su prednja ili zadnja površina sočiva, ili obe, izrazito konveksne ili konusne.

LENTIKULARAN (engl. lens-shaped, lat. lenticular), v. lentiformni.

LEONTIJAZA (engl. leontiasis), uvećanje kostiju lobanje, kao retko ispoljavanje Padge-tove bolesti.

LEPA RAVNODUŠNOST (franc. belle indiference), emocionalna ravnodušnost koja prati histerične poremećaje.

LEPRA (engl. leprosy, Hensen’s disease ), guba; hronična, granulomatozna, infektivna bolest koja

prvenstveno napada kožu i periferne nerve. Uzročnik je Mycobacterium leprae (Hansenov bacil, po imenu lekara koji ga je pr-vi opisao). Bolest je proširena svuda u svetu, ali se najveći broj obolelih nalazi u Indiji, Ki-ni, južnim delovima bivših republika Sovjetskog Saveza, u pojedinim predelima Afrike, u Evropi u oblasti Mediterana, kao i u severnim delovima (Norveška, Švedska). Nakon uvođenja „multi drug” terapije i poboljšanja uslova života, broj obolelih u svetu se smanjio na oko 2 miliona. Bolest se prenosi direktnim kontaktom, a moguće je i indirektno, preko izlučevina bolesnika (povraćeni sadržaj, stolica). Inku-bacija je duga, od nekoliko meseci do nekoliko godina. Postoji više oblika bolesti: nedefinisani oblik, tuberkulozna lepra, lepromatozna lepra i prelazni oblici između navedenih. Najteži oblik je lepromatozna lepra. Glavni lekovi su: Dapson, Clofazimin i Rifadin.

LEPRA TEST (engl. lepromin test), intradermalni test koji se izvodi u cilju ispitivanja osetljivosti ili otpornosti na infekciju Mycobacteriumom lepre. Izvodi se „leprominom” koji čini suspenzija ubijenih bacila lepre, a reakcija se naziva „leprominska reakcija”. Rani odgovor, Fernandezova reakcija nastaje posle 48 časova, kasni odgovor nakon 3 - 4 nedelje naziva se Mütsuda reakcija, koja je pozitivna kod pacijenata sa tuberkuloidnom formom lepre za više od 5 mm u prečniku, slabo pozitivna ili negativna kod bolesnika sa lepromatoznim oblikom lepre (0 - 2 mm), u border lajn formama (prelaznim formama) intermedijerno pozitivna (3 - 5 mm u prečniku).

LEPROM (engl. leproma), lezija na koži kod obolelih od lepromatozne lepre. Manifestuje se u obliku makula (lepromatozne makule), koje je teško razlikovati od makula kod nedefinisane i tuberkuloidne lepre. Promera su 1 - 2 cm, brojne, bakarnocrvene boje, sjajne. Karakterističniji su papulonodulirani lepromi, infiltrovani, različite veličine. Nalaze se u hipodermu („beli lepromi”) ili češće u dermu („crveni lepromi”), prominiraju iznad nivoa kože, crvenkasti su, glatki sjajni, bezbolni, usled poremećaja senzibiliteta. Mogu se spojiti u veće površine. U nivou lica spajaju se u predelu čela, usnih školjki, nazolabijalnih brazda. U izvesnim slučajevima daju licu izgled „lavljeg lica” („facies leonina”). Lepromi mogu biti raspoređeni u predelu ekstremiteta, na zadnjim stranama ruku i na spoljno-prednjim stranama donjih ekstremiteta.

LEPTO-, prefiks koji se odnosi na leptome-ninge. Leptomeninge su paučinasta (v. arahnoideja) i meka moždana ovojnica (v. pija mater).

LEPTOCIT (engl. leptocyte, target cell), eri-trocit koji ima smanjenu zapreminu, normalan prečnik i sadrži malo hemoglobina. Spada u tanke eritrocite. Nalazi se u talasemiji.

LEPTOMENIGS (engl. leptomeninges, lat. leptomeninx), v. leptomeninge.

LEPTOMENINGE (engl. leptomeninges, lat. leptomeninx), deo moždanih ovojnica koji obuhvata paučinastu (v. arahnoideja) i meku moždanu ovojnicu (v. pija mater).

LEPTOMENINGITIS (engl. leptomeningitis), zapaljenje mekih membrana, pije i arahnoideje, koje obmotavaju mozak i kičmenu moždinu (v. meningitis).

LEPTOSPIRA (engl. Leptospira), rod bakterija koje pripadaju porodici Spirochetae. To su aerobne, tanke spiralne bakterije oblika slova J, C, S. Kreću se brzo zahvaljujući aksijalnom filamentu. Razlikuju se dve fenotipski defini-sane grupe: Leptospirae interrogans (patogene) i L. biflexa (apatogene). Patogene vrste uzrokuju grupu oboljenja označenih kao leptospiroze (žutica, barska groznica, Weilova bolest i dr.). To su zoonoze, bolesti glodara, domaćih životinja. Čovek se zarazi unoše-njem leptospira per os, putem kože ili sluzokože. Razmnožavaju se u jetri, bubrezima, CNS-u. Dijagnoza se postavlja nalazom uzročnika u bolesničkom materijalu. U terapiji se primenjuju penicilin i antibiotici širokog spektra.

LEPTOSPIROZA (engl. leptospirosis), akutna infektivna bolest, koja se prenosi od životinja na čoveka. Izazivaju je leptospire, koje razne životinje (pacov, miš, svinja, pas, goveda) izlučuju putem urina u spoljnu sredinu. To je profesionalno oboljenje od koga najčešće obolevaju zemljoradnici, rudari, radnici koji rade u kanalizacijama i osobe koje pecaju ribu ili se kupaju u rekama, jezerima i barama. Inkubacija traje 6 do 14 dana. Bolest počinje naglo, sa visokom temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima, naročito u mi-šićima potkolenica, povraćanjem, krvarenjem iz nosa i ispod vežnjače oka. Posle nekoliko dana od početka bolesti može doći do smanje- -nog izlučivanja mokraće i pojave žutice. Oblik leptospiroza praćen žuticom i krvare-njima opisan je pod nazivom Weilova bolest. Kod nekih bolesnika klinička slika leptospiroza odgovara kliničkoj slici meningitisa sa bistrim likvorom.

LESCH-NYHANOV SINDROM (engl. Lesch-Nyhan syndrome), v. HGPRT deficijencija.

LEŠ (engl. corpse), mrtvo telo, pojam se posebno odnosi na humano telo; mogućnosti da se delovi tela mogu koristiti dovele su do mišlje- -nja da se leš i njegovi delovi mogu smatrati stvarima - sui generis, a zbog izuzetnosti i posebnog poštovanja čovekove ličnosti, umrlog (leš) možemo definisati kao: „stvar sa pijetetom“ (S. Pejaković).

LEŠNE OSOBINE (engl. post-mortem characteristic), postmortalni fenomeni koji se razvijaju u ranom periodu posle smrti. Javljaju se i traju u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana posle smrti. Ovim pojmom su obuhva-ćeni: sleganje i postmortalna koagulacija krvi (v. hipostaza), mrtvačke mrlje (v. mrtvačke mrlje), mrtvačko bledilo (v. mrtvačko bledilo), mrtvačka hladnoća (v. mrtvačka hlad-noća), mrtvačka ukočenost (v. mrtvačka uko-čenost), mrtvačka mlitavost (v. mrtvačka mlitavost), isušivanje leša (v. isušivanje leša), acidifikacija tkiva (v. acidifikacija), autodigestija (v. autodigestio postmortalis). Lešne osobine su fenomeni na osnovu kojih se utvr-đuju smrt i vreme kada je ona nastupila.

LEŠNE PROMENE (engl. post-mortem changes), postmortalni fenomeni koji se razvijaju u kasnijem periodu posle smrti, od nekoliko dana do više meseci i godina. Ovim pojmom su obuhvaćeni: truljenje (v. putrefakcija), raspadanje (v. dekompozicija), sapo-nifikacija (v. saponifikacija), mumifikacija (v. mumifikacija), gnjiljenje (v. maceracija). Svim ovim procesima prethodi faza autolize (v. autoliza). Lešne promene su fenomeni na osnovu kojih se utvrđuju smrt i vreme kada je ona nastupila. U zavisnosti od mikroklimatskih uslova, na različitim delovima leša mogu se istovremeno kombinovano razviti različite lešne promene. Zbog njihovog razvoja otežana je identifikacija leša i utvrđivanje uzroka smrti. U odnosu na mogućnost utvrđivanja forenzičkog nalaza (izgled rana i drugih povreda), putrefakcija i dekompozicija su tzv. destruktivne lešne promene (uništavaju forenzički nalaz), a saponifikacija i mumifikacija su tzv. konzervativne promene (forenzički nalaz je u većoj ili manjoj meri očuvan).

LETALITET (engl. case-fatality rate), proporcija slučajeva sa određenim poremećajem zdravlja čiji je ishod bio letalan tokom određenog perioda, najčešće godinu dana. Često je u upotrebi tradicionalni izraz „stopa letaliteta“. Definiše se na sledeći način:Ukoliko se radi o hroničnim bolestima koje dugo traju, preporučuje se umesto letaliteta, određivanje stopa preživljavanja. V. stopa preživljavanja.

LETALNI (engl. lethal), smrtonosan; koji uzrokuje smrt kao npr. smrtonosna doza otrova ili neizlečiva bolest.

LETARGIJA (engl. lethargy), patološka pospanost; u prvobitnom značenju težnja ka zaboravu. U svakodnevnom govoru označava dremljivost, apatiju, snenost.

LETTERER-SIWEOVA BOLEST (engl. Letterer-Siwe disease), ŠErich Letterer je nemački patolog, rođen 1895, a Sture A. Siwe švedski lekar, rođen 1897Ć, grupa malignih oboljenja nepoznatog porekla, koja se javljaju većinom u

detinjstvu a karakteriše ih prisustvo histiocitnih elemenata. Bolest se ispoljava anemijom, hemoragijskim sindromom, sple-nomegalijom, limfadenopatijom i lokalizovanim tumorima kostiju.

LEUCIN, leu ili L (engl. leucine), 2-amino-4- -metilpentanoinska kiselina koja je prirodna aminokiselina, RMM 131.17. Unosi se hranom i komponenta je proteinskih molekula.

LEUCIN AMINOPEPTIDAZA, LAP (engl. leucine aminopeptidase), enzim iz roda hidrolaza Ša- aminoacilpeptid hidrolaza (citozolna), EC 3.4.11.1Ć, koji katalizuje hidrolizu malih peptida na aminokiselinskom N-terminalnom kraju peptida. To je ektoenzim široke specifičnosti, koji nikad ne deluje na unutrašnje peptidne veze. Značajna je za dijagnostikovanje akutnog pankreatitisa, karcinoma pankreasa, oboljenja jetre i infektivne mo-no-nukleoze.

LEUK-, LEUKO(engl. leuk-, leuko-), prefiks sa značenjem beo, bezbojan.

LEUKEMIJA (engl. leukemia), maligna neoplazma tkiva koja stvaraju krv; karakterišu je difuzna zamena kostne srži prethodnicima leukocita koji proliferišu, nenormalan broj i oblik nezrelih belih krvnih zrnaca u cirkulaciji i infiltracija limfnih žlezda, slezine i jetre. Muškarci dva puta češće obolevaju od žena. Uzrok leukemije nije jasan. Može da nastane nakon izlaganja jonizujućem zračenju, benzenu ili drugim hemikalijama koje su toksične za kostnu srž. Rizik za razvoj leukemije je povećan kod osoba sa Downovim sindromom, Fanconievom anemijom, ataksijateleangijektazijom, Bloomovim sindromom ili nekim drugim oblicima kongenitalne aneuploidije, ili kod blizanca obolelog od leukemije. Leukemije se klasifikuju prema predominantnoj ćeliji koja proliferiše, kliničkom toku i trajanju bolesti. Akutne leukemije najčešće imaju brz, nagao početak i brzo napreduju. Znaci bolesti su: zamor, bledilo, temperatura, hemoragijski sindrom, bolovi u kostima i zglobovima i recidivne infekcije. Hronične leukemije se razvijaju postepeno, a znaci slični akutnim oblicima ne razvijaju se godinama. Dijagnoza i akutnih i hroničnih leu-kemija se postavlja pregledom periferne krvi i kostne srži. Lečenje se sastoji u davanju kombinacija citostatskih lekova.

LEUKEMIJA MATIČNIH ĆELIJA (engl. stem cell leukemia), maligna krvna bolest u kojoj su dominatne maligne ćelije tako nezrele da se ne mogu klasifikovati. Bolest evoluira brzo i uvek se završava fatalno. Zove se i nediferencirana leukemija.

LEUKEMIJA VLASASTIH ĆELIJA

(engl. hairy cell leukemia), maligno oboljenje krvotvornih organa, koje karakterišu pancitopenija, uvećana slezina i prisustvo limfoidnih ćelija koje imaju fine, tanke ispuste na površini, a nalaze se u krvi i kostnoj srži. Bolest je šest puta češća kod muškaraca nego kod žena, obično se pojavljuje u 5oj deceniji života sa postepenim početkom, anemijom, trombocitopenijom i spontanim krvarenjima i sklonošću ka infekcijama. Kod nekih bolesnika remisije se mogu postići splenektomijom i primenom alfa-interferona. Zove se i leuke-mijska retikuloendotelioza.

LEUKEMIJE KOD DECE (engl. childhood leukemias), leukemije su najčešća maligna oboljenja kod dece koja karakterišu bujanje nezrelih leukocita (blasta) u kostnoj srži. Bez lečenja ishod je uvek fatalan. Zahvaljujući preciznoj dijagnostici, koja određuje tip i podtip leukemije na osnovu određenih karakteristika malignih ćelija u kostnoj srži, moguća je efikasna specifična terapija. Dijagnostika i le-čenje leukemija se sprovodi u visoko specijalizovanim centrima. Rezultati lečenja su znatno i dramatično poboljšani poslednjih godina zahvaljujući primeni savremenih terapijskih protokola i boljoj potpornoj terapiji. Leukemije se dele na akutne i hronične. Kod dece su akutne leukemije zastupljene u 98% slučajeva. Akutna limfoblastna leukemija (ALL) dijagnostikuje se u 80%, a nelimfoblastna leukemija u 15 - 18% obolelih. Najbolji rezultati lečenja leukemija uopšte postižu se u ALL dečjeg doba. U grupi standardnog i umerenog rizika, kompletna remisija (stanje bez znakova bolesti) postiže se kod skoro svih bolesnika, a višegodišnje preživljavanje, odnosno izlečenje kod preko 75% obolelih. Rezultati lečenja su manje povoljni kod ALL visokog rizika, kod leukemije odojčeta, nelimfoblastne leukemije i kod hroničnih oblika - hronične mijeloidne leukemije adultnog i juvenilnog tipa. U ovim oblicima primenjuju se, osim kombinovane polihemioterapije, i alternativni oblici lečenja transplantacijom matične ćelije hematopoeze. Najveći broj dece izlečene od leukemije nemaju posledice (sekvele) zbog osnovne bolesti i primenjene terapije, što je potvrđeno brojnim multicentričnim studijama. Samo kod 10% izlečenih ispoljavaju se sekvele koje ne ugrožavaju ozbiljno normalan život. Deci izlečenoj od leukemije dostupno je normalno školovanje i profesionalna aktivnost. Po pra-vilu mogu da imaju normalan porodični život i zdravo potomstvo.

LEUKEMOGEN (engl. leukemogen), činilac koji kod čoveka utiče na veću pojavu i učestalost akutnih leukemija. Za nastanak leu-kemije potrebno je sadejstvo većeg broja tih činilaca. To su endogeni i egzogeni činioci. U endogene spadaju nasledni činioci. Spoljaš-nji činioci su jonizujuće zračenje, hemijska kancerogena jedinjenja, neki lekovi i leukemogeni virusi.

LEUKEMOGENEZA (engl. leukemogenesis), proces nastanka i razvoja leukemije.

LEUKEMOIDNA REAKCIJA (engl. leukemoid reaction), klinički sindrom u kome dolazi do znatnog porasta broja leukocita u perifernoj krvi kao reakcija na alergiju, zapa-ljenjske bolesti, infekcije, trovanja, opekotine, krvarenja, hemolizu ili stres, te liči na leukemiju.

LEUKO(engl. leuko-) , koji se odnosi na bela krvna zrnca, ili belo (npr. leukoplakia).

LEUKO VIRUS (engl. leukovirus), virusi iz grupe RNA virusa koji izazivaju bolest kod životinja. Ovi virusi izazivaju Rous sarkom i murine leukemije.

LEUKOBLAST (engl. leukoblast), opšti naziv za nezrelu belu krvnu ćeliju obično leukemijskog tipa, koji se danas malo upotrebljava. Postoje razne vrste leukoblasta: mijeloblast, monoblast, limfoblast, megakarioblast i eri-troblast.

LEUKOCIT (engl. leukocyte), belo krvno zrnce, jedan od formiranih elemenata cir-kulišuće krvi. Postoji 5 vrsta leukocita, koji se razlikuju na osnovu prisustva ili odsustva granula u citoplazmi. Leukociti koji nemaju granule, agranulociti, jesu limfociti i monociti. Leukociti koji sadrže granule, granulociti, jesu neutrofilni, bazofilni i eozinofilni. Bela krvna zrnca mogu da prolaze kroz intracelularne prostore procesom dijapedeze i da migriraju ameboidnim kretanjem. Leukociti su veličine od 8 do 20 mm. Normalan broj leukocita u krvi varira od 5 do 10 x109/l. Leukociti fagocituju bakterije, viruse i gljivice, detoksikuju toksične proteine koji nastaju tokom alergijskih reakcija, oštećenja tkiva i ćelija tokom imunih reakcija.

LEUKOCITNA ALKALNA FOSFATAZA (engl. leukocyte alkaline phosphatase), enzim koji se nalazi u neutrofilnim leukocitima a koji je uvećan u raznim oboljenjima, kao što su prava policitemija, agnogena mijeloidna metaplazija i u nekim infekcijama. U hroni-čnoj mijeloidnoj leukemiji alkalna fosfataza u leukocitima je izrazito snižena ili je kompletno odsutna. Njeno određivanje služi za dife-rencijalnu dijagnozu leukemoidnih reakcija od hronične mijeloidne leukemije.

LEUKOCITNA FORMULA (engl. differential white blood cell count), ispitivanje i utvrđivanje odnosa pojedinih leukocita u razmazu krvi (štapasti, segmentovani, eozinofilni, bazofilni, limfociti, monociti) izraženog u procentima u odnosu na ukupan broj leukocita periferne krvi.

LEUKOCITOKLASTIČNI VASKULITIS (engl. leucocitoclaxic vasculitis), vaskulitis malih krvnih sudova (arteriole, kapilari, venule), sa najčešćim manifestacijama na koži (palpabilna purpura), dok su visceralni organi retko zahvaćeni.

Histopatološki ga karakterišu fibrinoidna nekroza zida krvnog suda uz infiltraciju polimorfonuklearnim leukocitima i leukocitoklazijom (fragmentacija jedara). V. kutani nekrotizirajući vaskulitis.

LEUKOCITOZA (engl. leukocytosis), nenormalno povećanje broja cirkulišućih belih krvnih zrnaca. Može da se javi u bakterijskim infekcijama. Normalan broj leukocita je 5 - 10 x109/l. U leukemijama broj leukocita može biti čak do 500x109/l.

LEUKODERMA (engl. leukoderma, vitiligo), stečeno benigno oboljenje kože nepoznatog uzroka sa gubitkom pigmenta na manjim ili većim pojedinačnim ili slivenim površinama. Na tim mestima koža je bela, a ivice hiperpigmentisane. Najčešće se javlja na izloženim površinama (na licu, vratu, šakama). Lečenje je obično neuspešno.

LEUKODISTROFIJA (engl. leukodystrophy), bolest bele materije mozga, koja se odlikuje demijenilizacijom.

LEUKOERITROBLASTNA ANEMIJA (engl. leukoerythroblastic anaemia), nenormalno stanje u kome se veliki broj nezrelih crvenih i belih krvnih zrnaca nalazi u cirkulišućoj krvi. To je osobina nekih anemija koje nastaju kao rezultat zamene normalne kostne srži malignim tumorom.

LEUKOFOREZA (engl. leukophoresis), laboratorijska procedura u kojoj se bela krvna zrnca separišu elektroforezom za identifikaciju i evaluaciju tipa ćelija i njihovih odnosa.

LEUKONIHIJA (engl. leukonychia), bela prebojenost nokatne ploče. Nastaje usled prodiranja vazduha u nokatnu ploču. Može biti tačkasta (l. punctata), u vidu traka (l. striata) ili potpuna (l. totalis).

LEUKOPEDEZA (engl. leukopedesis), prolaz belih krvnih zrnaca kroz zid krvnog suda.

LEUKOPENIJA (engl. leukopenia), nenormalno smanjen broj belih krvnih zrnaca, ispod 5 x109/l u krvi. Stanje može

biti prouzrokovano negativnim dejstvom lekova, radijacionog zračenja ili patoloških stanja. Može da bude pogođena jedna, dve ili sve tri vrste belih krvnih zrnaca. Najčešći oblici leukopenije su neutrofilna i limfocitna leukopenija.

LEUKOPLAKIJA (engl. leukoplakia), tanka beličasta promena koja se javlja na sluzo-kožama, najčešće u usnoj duplji i na usnicama ženskih genitalija. Može biti posledica dugotrajne iritacije. Svrstava se u prekanceroze i ne sme se zanemarivati.

LEUKOPOEZA (engl. leukopoiesis), proces kojim se stvaraju i sazrevaju bela krvna zrnca. Neutrofili, bazofili i eozinofili se stvaraju u mijeloidnom tkivu kostne srži. Limfociti i monociti normalno nastaju iz matične ćelije hematopoeze takođe u kostnoj srži.

LEUKORAGIJA (engl. leukorrhagia), izra-žena, dugotrajna leukoreja.

LEUKOREJA (engl. lekorrhea), beličast, lepljiv sekret iz vagine i uterusa.

LEUKOTAKSA (engl. leukotaxis), usmerava-nje leukocita prema mestu zapaljenja. Pretpostavlja se da je izazivaju supstance koje nastaju u inflamiranom tkivu.

LEUKOTOMIJA (engl. leukotomy), incizija unutar bele mase čeonog režnja mozga. Danas se izvodi stereotaksičnom metodom i koristi se kod teških bolnih stanja uzrokovanih malignim oboljenjima.

LEUKOTRIENI (engl. leukotrienes), meta-boliti arahidonske kiseline koji nastaju u leukocitima i drugim ćelijama dejstvom enzima lipooksigenaze. Kao medijatori imaju važnu ulogu u zapaljenskim i alergijskim reakcijama.

LEUKOZA (engl. leukosis), v. leukemija.

LEUPRORELIN (engl. leuprorelin), leuprolid, sintetski analog gonadorelina dugog dejstva koji dovodi do inhibicije lučenja gonado-tropina. Primenjuje se kod lečenja prevremenog puberteta, endometrioze i malignih tumora koji su osetljivi na dejstvo hormona. Preparat: Lucrin.

LEVAMIZOL (engl. levamisole),antihelmintik za lečenje askaridoze. Deluje slično nikotinu, izaziva stimulaciju a zatim blokadu na nivou neuromišićnih sinapsi parazita. Paralisane gliste se zatim eliminišu stolicom. Takođe, primenjuje kod lečenja nekih malignih tumora, uglavnom kao imunostimulans.

LEVATOR (engl. elevator, lat. levator ), podizač. Najčešće se odnosi na mišić koji podiže deo strukture na koji se pripaja. Može se odnositi i na hirurški instrument kojim se odižu koštani elementi, posebno kada se radi o lobanji.

LE VEENOV ŠANT (engl. Le Veen’s shunt ), peritoneo-jugularni šant (engl. shunt - skretanje, kratak spoj), konstrukcija spoja između trbušne duplje u kojoj se nalazi tečnost (ascit) sa vratnom venom, pomoću posebno kons-truisanog plastičnog katetera sa filterom. Ova intervencija se izvodi kod mlađih osoba sa ascitom usled ciroze jetre, portalne hipertenzije i urođenih anomalija krvnih sudova jetre, u cilju pražnjenja ascita, a istovremenog zadr-žavanja korisnih sastojaka odn. belančevina i elektrolita u organizmu. Pošto u trbuhu sa ascitom vlada pozitivni pritisak, a u vratnoj veni negativni pritisak, uspostavlja se cirkulacija ove tečnosti kroz Le Veenov kateter. Sistem je sačinjen od silikonskog materijala, inertnog za organizam, čime su istovremeno one-mogućeni i koagulacija belančevina pri prolasku i začepljenje katetera ugruškom. U sklopu Le Veenovog katetera nalazi se i filter koji zadržava belančevine veće molekulske težine (makroglobuline) koji su nosioci aler-gijskih reakcija, tako da se ascitna tečnost može slobodno ulivati u krv, bez opasnosti od anafilaktičnih i alergijskih reakcija denatu-risanih belančevina u ascitu. Šant može stajati nekoliko godina, a zatim se mora zameniti pošto se kasnije ipak javljaju koagulacija i infekcija. U suštini, to je samo palijativna mera u lečenju ascita, i ne sprečava najčešći uzrok smrti kod ovih bolesnika (krvarenje iz proširenih vena jednjaka).

LEVI (engl. left, lat. sinister), v. sinister.

LEVI PRETKOMORSKO-KOMORSKI ZALISTAK (engl. left atrioventricular valve, bicuspid valve, mitral valve, lat. valva atrioventricularis sinistra, valva bicuspidalis, valva mitralis), v. valva atrioventrikularis sinistra, bikuspidalis,

mitralis.

LEVITIROKSIN, L-THYROXIN, v. tiroksin.

LEVI UGAO KOLONA (engl. left colic flexure, lat. flexura coli sinistra), v. fleksura koli sinistra.

LEVODOPA (engl. levodopa), L-optički izomer aminokiseline dihidroksi-fenilalanina (DOPA), prekursor dopamina. Antiparkinsonik za oralnu primenu koji prolazi krvno- -moždanu barijeru i konvertuje se u dopamin u preostalim dopaminergičkim neuronima u Corpus striatumu (supstituciona terapija parkinsonizma). Primenjuje se u kombinaciji sa lekovima koji sprečavaju perifernu razgradnju levodope (karbidopa, benzerazid). Klinički, levodopa ublažava rigidnost i hipo-kineziju više od tremora. Dejstvo nastaje sporo, dugo se održava po prestanku primene, ali i gubi posle nekoliko godina lečenja. Naj-češći neželjeni efekti su: gastrointestinalni (muka, povraćanje), kardiovaskularni (ortostatska hipotenzija, aritmije), neurološki (nevoljni pokreti) i psihijatrijski (psihotične reakcije, depresija). Preparati: Madopar, Sinemet.

LEVONORGESTREL (engl. levonorgestrel ), L-izomer norgestrela, progestagen iz grupe derivata testosterona. Sam ili u kombinaciji sa estrogenima, primenjuje se u hormonskoj kontracepciji (oralni kontraceptivi) i postmenopauzalnoj supstitucionoj hormonskoj terapiji (HRT). Može imati i androgena neže-ljena dejstva (akne, hirzutizam i dr). Pre-parati: Postinor, Legravan, Mycrogynon 30, Cyclo-Progynova.

LEVULOZA (engl. levulose), fruktoza.

LEZBEJSTVO (engl. lesbianism), safizam, najčešći termin za žensku homoseksualnost. V. homoseksualnost.

LEZIJE INTERVERTEBRALNOG DISKA (engl. intervertebral disc), oštećenja međupršljenske hrskavičave strukture umetnute između pršljenskih tela, sastavljene od spo-ljašnjeg fibroznog dela (lat. anulus fibrosus) i unutrašnjeg želatinoznog dela (lat. nucleus pulposus), u smislu prolapsa, ekstruzije ili sekvestracije, na lumbalnom, cervikalnom i torakalnom nivou.

LH (engl. luteinizing hormone), v. luteinizirajući hormon.

LH, v. luteinizirajući hormon.

Li, simbol za hemijski element litijum.

LIBERMANN-BURCHARDOVA REAKCIJA (engl. Libermann-Burchard reaction ), Š Leo von Szentlorincz Liebermann, mađarski fizičar, 1852 1926; H. Burchard, nemački hemičar, 19. vekĆ, hromogena reakcija koja se koristi za spektrofotometrijsko određivanje holesterola. Reakcija se odigrava u anhidrovanoj sredini. Rastvarač može da bude sirćetna kiselina ili hloroform; reagens se sastoji od anhidrida sirćetne kiseline i koncentrovane sumporne kiseline. Kada se ovaj reagens doda rastvoru holesterola nastaje zelena ili plavozelena boja, verovatno zbog formiranja holestapoliena.

LIBIDO (engl. libido), psihoanalitički termin, koji označava psihičku energiju vezanu za seksualni nagon; polna želja koja može biti svesna ili nesvesna.

LIBMAN SACKOV ENDOKARDITIS( engl. Libman Sack endocarditis), zapaljenje unu-trašnje srčane opne (endokarda), koje se javlja kao komplikacija u toku sistemskog eritema-toznog lupusa. Karakteriše ga pojava veru-koznih (bradavičastih) tvorevina, koje se javljaju pojedinačno ili u grupama. Najčešće se javlja na listićima mitralnevalvule.Kliničke manifestacije su retke.

LICE (engl. face), 1. termin korišćen u anatomskoj nomenklaturi koji označava: prednji aspekt glave od čela do brade, uključujući takođe i specifičnu površinu telesne strukture, dela ili organa; 2. izražajnost izgleda lica; abdominalno l. , izražajnost karakteristična po stisnutom, stegnutom, nespokojnom i namrgođenom licu, zategnutom gornjom usnicom i nosem; adenoidno l. , bezizražajno lice sa otvorenim ustima, povremeno viđena kod dece sa adenoidnim vegetacijama; istureno l. , prednje l., napred pomereno lice (oblast kut-njaka i pretkutnjaka); volovsko l. , lice slično onom kod kraniofacijalne disostoze; Corvisartovo l. , lice neobičnog izgleda kod onih sa regurgitacijom aorte: sa karakterističnim oto-kom i purpurno plavom bojom očiju, nadutim kapcima; vapijuće l. , izuzetno upadljivo, asimetrično lice u miru, sa ustima povučenim na dole i u stranu tako da se prilikom

oglašavanja aktivira unilateralni depresor usne; smatra se jednom od varijanti kardiofacijalnih sindroma; bolno (dolorosa) l. , lice pacijenata koje izražava bol i patnju; hipokratsko l. , izduženo, ozbiljno, suvonjavo i bledog izgleda, lice koje indicira skoru smrt; leontinsko, lavovsko l. , čudan, neobičan lavovski izgled lica kod ozbiljno uznapredovalih leproznih bolesnika sa fibroznom displazijom vilica; Marshall-Halovo l. , trouglasto lice sa hidrocefalusom i isturenim čelom; mitralno ili mitrotrikuspidalno l. , izgled lica kod osoba sa dugotrajnim mitralnim oboljenjem, obe-leženo crvenilom, rumenim obrazima i pro-širenim kapilarima; mijastenično l ., tipičan izgled lica kod mijastenie gravis uslovljen ptozom i slabošću facijalne muskulature; miopatično l ., tipičan izgled lica nastao labavošću, oslabljenošću mišića lica; Parkinsonovo l. , lice u vidu maske slične licu sa široko otvorenim očima, sialoreom i zamaš-ćenom kožom, patognomičnim simptomom ovog oboljenja; Poterovo l. , ravne, spljoštene palpebralne fisure, istaknut epikantus, spljoš-ten greben nosa, mandibularna mikrognatija i malformacije na usnoj školjki; tifusno l. , prazan, besmislen često prkosan i divlji izraz lica, koje izgleda podbulo i mračno, sive boje, viđeno u ranoj fazi tifozne povišene temperature.

LIČNOST (engl. personality), karakteristična konfiguracija osobina, svesnih i nesvesnih želja i ciljeva individue, koja određuje specifičnost ponašanja, osećanja i mišljenja. Ličnost se formira u toku razvoja kao interakcija nasleđenih potencijala, lične aktivnosti i uticaja sredine.

LIDOKAIN (engl. lidocaine; lignocaine), lokalni anestetik brzog dejstva (površinska, infiltraciona, sprovodna i epiduralna anestezija, uz dodatak male količine vazokonstriktora adrenalina). Lidokain je i antiaritmik prvog reda za ventrikularne aritmije, posebno one koje prate akutni infarkt miokarda (tada se primenjuje intravenski, bez adrenalina). Preparati: Xylocaine, Lidokain-hlorid.

LIGAMENT (engl. ligament, band, lat. ligamentum), v. ligamentum.

LIGAMENTUM (engl. ligament, band, lat. ligamentum), veza; 1. zglobna veza. Traka, ovojnica ili mestimično zadebljanje izgrađeno od vezivnog tkiva u kome dominiraju kolagena vezivna vlakna. Veze se mogu nalaziti van ili unutar zglobne čaure, mogu biti utkane u samu zglobnu čauru. Razapete između dve zglobne površine one ograničavaju pokretljivost u zglobu i pasivno pojačavaju zglob; 2. vezivna traka, zadebljanje fascije ili tvorevina peritoneuma koja povezuje dva, najčešće susedna organa; 3. embrionalni zaostatak pređašnje tkivne strukture ili organa. L. arteriozum (engl. arterious ligament, lat. lig. arteriosum), zaostatak embrionalnog arterijskog kanala (v. duktus arteriozus) u vidu kratkog vezivnog snopa koji spaja početni deo leve plućne arte-rije i luk aorte; l. flavum (engl. yellow l., lat. l. flavum), žuta veza kičmenog stuba. Kratke i snažne veze razapete između pršljenskih lukova dva susedna pršljena. One su najtanje u vratnom, a najdeblje u slabinskom delu kičmenog stuba. Svojom čvrsti nom pasivno zatežu kičmeni stub favorizujući uspravan stav tela; l. hepatoduodenale (engl.

hepatoduodenal l., lat. l. hepatoduodenale), jetreno- -dvaneastopalačna veza. Tvorevina organskog ili visceralnog lista trbušne maramice koja je razapeta između ulaznog polja jetre (porta hepatis) i gornjeg dela dvanaesto-palačnog creva. Gradi desnu ivicu malog opornjaka. Kroz ovu vezu prolaze: portna vena, jetrina arterija i žučovod; l. hepatogastrikum (engl. hepatogastric l., lat. l. hepatogastricum), jetreno-želudačna veza. Tvorevina organskog ili visceralnog lista trbušne maramice koja je razapeta između žleba venske veze (ligamentum venozum) i male krivine želuca. Gradi levu ivicu malog opornjaka; l. ingvinale (engl. inguinal l., lat. l. inguinale), lučno povijeni vezivni snop razapet između prednje-gornje bedrene bodlje i preponske kvržice (tuberkulum pubikum). Predstavlja donju, slobodnu ivicu aponeuroze spoljašnjeg kosog mišića trbuha; l. latum uteri (engl. broad l. of uterus, lat. l. latum uteri), široka materična veza. Duplikatura trbušne maramice koja je razapeta između bočne ivice materice i spoljašnjeg zida karlične duplje. Gornju ivicu ove veze gradi jajovod, a donja ivica odgovara karličnoj pregradi. Pripojem peteljke jajnika (mezoovarijuma) široka materična veza je podeljena na gornji, manji deo - mezosalpinks, i donji, veći deo - mezometrijum. U duplikaturi ove veze nalaze se: jajovod, paroofron i epoofron - zaostaci prabubrega, posebna veza jajnika, obla materična veza, materična arterija i mok-raćovod; l. kardinale uteri (engl. cardinal l. of uterus, lat. l. cardinale uteri ), donji deo široke materične veze koji se nalazi neposredno uz karličnu pregradu. Posebno je razvijen duž svoje donje ivice prožete gusto zbijenim vezivnim tkivom koje okružuje materičnu arteriju i vene; l. kolaterale (engl. collateral l., lat. l. collaterale), pobočna veza. Zglobna veza koja pojačava bočne strane zglobne čaure; l. krucijatum anterijus genus (engl. anterior cruciate l. of knee, lat. l. cruciatum anterius genus), prednja ukrštena veza zgloba kolena. Tanka i snažna intrakapsularna veza zgloba kolena razapeta između prednjeg međukondilarnog polja golenjače i unutrašnje površine spoljašnjeg kondila butne kosti; l. krucijatum posterijus genus (engl. posterior cruciate l. of knee, lat. l. cruciatum posterius genus), zadnja ukrštena veza zgloba kolena. Tanka i snažna intrakapsularna veza zgloba kolena razapeta između zadnjeg međukondilarnog polja golenjače i spoljašnje površine unutrašnjeg kondila butne kosti; l. patele (engl. patellar l., lat. l. patellae), čašična veza. Snažan tetivni snop četvoroglavog mišića buta, razapet između vrha čašice i golenjačnog ispupčenja. Duboka strana ove veze srasta sa čaurom zgloba kolena pri čemu je od sinovijalne opne odvojena potčašičnim masnim jastučetom ili telom; l. vokale (engl. vocal l., lat. l. vocale), glasna veza. Parna, desna i leva, veza koja gradi osnovu prave glasne žice (plika vokalis). Predstavlja gornju, zadebljalu ivicu elastične kupe grkljana razapete između zadnje površine ugla štitaste hrskavice i glasnog nastavka zdelaste hrskavice grkljana.

LIGAND (engl. ligand), molekul, jon ili atom koji se vezuju za centralni atom (obično metalni atom) koordinacionog jedinjenja ili helata. Primer je porfirinski prsten koji vezuje jon gvožđa u hemoglobinu.

LIGANDIN (engl. ligandin), protein jetre koji ima ulogu u transportu organskih jona u jetri. Takođe deluje i kao enzim glutation S-transferaza B koja omogućava brojnim jedinjenjima (koja su strana organizmu) bolju ras-tvorljivost i manju toksičnost pri izlučivanju putem bubrega.

LIGAND-ZAVISAN KANAL (engl. ligand- -gated channel), jonski kanal koji se aktivira vezivanjem liganda. Ovo vezivanje dovodi do konformacijske promene proteina tj. otvara-nja ili zatvaranja kanala. Ligandi mogu biti neurotransmiteri, hormoni, metaboliti, lekovi.

LIGAZE (engl. ligase), rod enzima (EC 6) koji katalizuju formiranje veza između dva supstratna molekula, koji se vezuju pri razgradnji pirofosfatne veze u ATP-u ili drugom energetskom donoru. Formirane veze su najčešće visokoenergetske. Značajni enzimi iz ovog roda su glutation sintetaza (EC 6.3.2.3), karbamoil-fosfat sintetaza (EC 6.3.4.16) i polideoksiribonukleotid sintetaza (EC 6.5.1.1.2).

LIGIRANJE TUBE (engl. tubal ligation), hirurški postupak sterilizacije žene podvezivanjem jajovoda. Može se izvesti na više načina, sa ili bez isecanja dela jajovoda.

LIHEN SIMPLEKS HRONIKUS (engl. lichen simplex chronicus), neurodermatitis; obično se manifestuje pojedinačnim pločama sa zadebljalom kožom pojačanog crteža i jakim osećajem svraba, najčešće na zadnjem delu vrata, ručnih zglobova, spoljnih strana udova.

LIHENIFIKACIJA (engl. lichenification), banalan sindrom koji se javlja u predisponiranih osoba, najčešće kao posledica dugotrajnog češanja ili trenja. Manifestuje se kao zadeb-ljanje kože, koja postaje mrke boje, svetlucave, često skvamozne (perutave) ili ispucale površine i izraženih nabora. Brzo se povlači posle prestanka dejstva uzroka.

LIHENOID (engl. lichenoid), makulopapulozni osip po koži koji nalikuje lihenu. Nastaje kao reakcija na lek ili usled diseminacije neke bolesti.

LIJAZE (engl. lyase), rod enzima (EC 4) koji reverzibilno razlažu C-C, C-O, C-N i druge veze bez hidrolize i oksidoredukcije, pri čemu nastaju dve jedinice, od kojih jedna ili dve sadrže dvostruko vezan ugljenik. Klinički značajni enzimi iz ovog roda su aldolaza (EC 4.1.2.13), d-aminolevulinat dehidrataza (EC 4.2.1.24) i ornitin dekarboksilaza (EC 4.1.1.17).

LIJEN

(engl. spleen, lat. lien), slezina. Najveći limfopoetski organ, oblika zrna kafe, smešten u levom podrebarnom predelu trbušne duplje, ispod i unutra od dijafragme, pozadi želuca, ispred levog bubrega i iznad levog ugla kolona. Slezina ima dve strane, dve ivice i dva pola. Strane su spoljašnja ili dijafragmatična i unutrašnja ili visceralna, na kojoij se vidi ulazno polje slezine (hilum splenikum). Ivice su gornja, koja je oštra i nazupčena i donja, zaobljena i glatka. Polovi slezine su prednji, širi i zadnji, uži. Slezina je u celini obmotana trbušnom maramicom (intraperitonealni organ), ispod koje se nalazi vezivna opna sle-zine. Od vezivne opne odvaja se mnoštvo vezivnih pregrada koje grade vezivnu mrežu unutar čijih se šupljinica nalazi parenhim ili pulpa slezine.

LIJENALNI (engl. lienal), v. slezinski.

LIKVOR CEREBROSPINALIS (engl. cerebrospinal fluid, lat. liquor cerebrospinalis ), cerebrospinalna tečnost. Anatomski pojam koji se odnosi na tečnost koju stvaraju pojedine strukture, folikuli jajnika ili horoidni spletovi komorskog sistema mozga.

LIKVOREJA (engl. liquorhoea), spontano i spolja vidljivo isticanje moždano-kičmene (cerebrospinalne) tečnosti. Najčešće nastaje kao posledica povrede glave ili kičmenog stuba pri čemu može doći i do oštećenja (rupture) moždanica. Povreda kostiju i tvrde moždanice na bazi lobanje je najčešći uzrok likvoreje. Ponekad likvoreja može nastati i kao posledica instrumentalnih dijagnostičkih postupaka, neurohirurških operacija, a izuzetno i kao posledica malignih tumora koji razaraju strukture nervnog sistema. Isticanje moždano- -kičmene tečnosti kroz nos (nazolikvoreja) je najčešće, ređe je isticanje kroz uvo (otolikvoreja), a još ređe kroz otvor na tvrdoj moždanici pri povredi kičmenog stuba (spinolikvoreja). Pri ustrelnim ili prostrelnim povredama lobanje likvoreja se može javiti i na mestu povrede. Ponekad se likvoreja javlja samo pri naročitom položaju glave. Medicinski značaj likvoreje je u velikom riziku od razvoja ushodne (ascendentne) infekcije bakterijama što uzrokuje po život opasan gnojni meningitis. Preterano isticanje kičmeno- -moždane tečnosti može biti uzrok jake glavobolje. Likvoreja se može sanirati posebnim operativnim postupkom. V. likvorna fistula.

LIKVORNA FISTULA (engl. cerebrospinal fluid fistula), traumatska, netraumatska ili postoperativna komunikacija između subarahnoidalnog i ekstraduralnog prostora preko koje cerebrospinalni likvor ističe u spoljašnju sredinu. Rinolikvorna f., v. rinolikvoreja; nazolikvorna f., v. rinolikvoreja; otolikvoreja, isticanje likvora iz ušnog kanala kao posledica oštećenja baze lobanje, dure mater i arahnoidalne ovojnice; rinolikvoreja, isticanje likvora u nazofaringealni prostor i kroz nos, zbog oštećenja kosti i moždanih ovojnica prednje lobanjske jame.

LIKVORNI ŠANT

(engl. cerebrospinal fluid shunt ), silastički drenažni sistem za odvo-đenje viška likvora iz moždanih komora u druge telesne šupljine. Služi za lečenje hidrocefalusa i drugih urođenih anomalija mozga. Lumbo-peritonealni l. š., odvodi likvor iz spinalnog arahnoidalnog prostora u peritonealnu šupljinu; ventrikulo-atrijalni l. š. , odvodi likvor iz bočne moždane komore u desnu srčanu pretkomoru preko zajedničke jugularne vene; ventrikulo-peritonealni l. š. , odvodi likvor u peritonealnu šupljinu;

LIMBIČKI SISTEM (engl. limbic system), složeni deo nervnog sistema odgovoran za ispoljavanje nagona, emocija i procese pamće-nja. Naziv potiče od činjenice da se veći deo ovog sistema nalazi uz unutrašnji pojas ili ivicu (limbus) velikomoždane hemisfere. Sve svoje efekte limbički sistem ostvaruje preko hipotalamusa. U limbički sistem spadaju: limbički deo kore velikog mozga na unu-trašnjoj i donjoj strani hemisfere, supkortikalna limbička jedra (amigdaloidno telo, septalna jedra, jedra bazalnog telencefalona, prednja grupa jedara talamusa i habenularna jedra), i veze između navedenih struktura.

LIMBUS (engl. edge, border, lat. limbus), ivica ili rub određene anatomske strukture.

LIMEN (engl. limit, lat. limen), prag ili granica određene anatomske strukture.

LIMF-, LIMFO(engl. lymph-, lympho-), prefiks koji se odnosi na limfu ili limfno tkivo.

LIMFA (engl. lymph), tečnost koja se nalazi u sudovima limfnog sistema. Tkivna tečnost kupa tkiva, nastaje iz krvi na nivou kapilara, a drenira se preko limfnih sudova u velike vene. Limfa prolazi kroz serije limfnih čvorova i vraća se u cirkulaciju preko duktusa toracikusa. Po sastavu je slična plazmi, ali sa manje proteina. Sastav limfe razlikuje se u različitim delovima tela. Limfa je uglavnom bistra i sadrži veliki broj leukocita i to uglavnom limfocita. Limfa digestivnog trakta uglavnom je mlečna, posebno posle obroka zbog velikog broja masnih kapljica koje sadrži.

LIMFADENEKTOMIJA (engl. lymphad-enectomy), hirurško odstranjenje jednog ili više limfnih nodusa, čvorova. Radi se u dijagnostičke i terapijske svrhe. Ukoliko se tokom operacije odstrani jedan ili nekoliko limfnih nodusa, operacija se naziva odstranjenje limfnog nodusa radi mikroskopskog pregleda. Ukoliko se odstranjuje grupa limfnih nodusa iz određene regije, operacija se naziva disekcijom. Dijagnostička limfadenektomija može da se uradi u lokalnoj anesteziji ukoliko je limfni nodus površno lociran, tj. lako dostupan ekstirpaciji. Potrebno je da se odstrani limfni nodus u celini kako bi se patohistologu

dostavio adekvatan materijal za mikroskopski pregled. Ukoliko su limfni nodusi locirani u dubljim tkivima: vratu, pazušnoj jami, Scar-pain trouglu ili retroperitoneumu, opšta anestezija je neophodna. Terapijske limfadenektomije , disekcije, podrazumevaju hirurško odstranjenje grupe limfnih nodusa određene regije (vrata, pazušne jame, retroperitoneuma, Scarpain trougla), najčešće zbog maligne bolesti, odnosno metastaza malignog tumora u određeno limfno područje. Zavisno od opsega disekcije, postoje podele na funkcijske i radikalne. Mogu da se rade u sklopu operacije primarnog tumora, raka, pojedinih organa (dojke, štitaste žlezde, želuca, kolona, ili rektuma itd.) u istom aktu. Korist od disekcije je dvostruka: 1. ukoliko su limfni nodusi za-hvaćeni metastazama to upućuje na mogućnost postojanja udaljenih mikro-metastaza, te se primenjuje sistemska hemio i/ili hormonska terapija; 2. odstranjenjem limfnog nodusa zahvaćenog metastazom eliminiše se mogućnost širenja tumora iz metastaze, koja u ovom slučaju može da se ponaša kao novi primarni tumor. Odložene limfadenektomije , disekcije, rade se kasnije, kada se limfni nodusi klinički izmene, uvećaju zbog prisustva metastaza u njima. Primeri su: melanom kože, planocelularni karcinom kože, metastaza karcinoma testisa ili drugih epitelnih tumora. Poslednjih godina postoji mogućnost provere „stražarskih”, „sentinel” limfnih nodusa korišćenjem vitalne boje (obično Patent pla-vo), koja se ubrizgava u okolinu tumora prema dre-nažnom limfnom području i zahvaljujući toku limfe u prve limfne noduse na „udaru”, „stražare” ili „sentinel” koji budu prebojeni bojom, moguće ih je lako makroskopski pronaći, hirurški odstraniti i poslati na mi-kroskopski pregled tokom operacije primarnog tumora. Ukoliko se mikroskopski ustanovi postojanje metastaza u limfnim nodu-sima, u istom aktu se uradi kompletna limfonodektomija odnosno disekcija limfnih no-dusa.

LIMFADENITIS (engl. lymphadenitis), zapa-ljenje jednog ili više limfnih čvorova, obično uzrokovan primarnim žarištem infekcije bilo gde u telu; kazeozni l. , hronična bolest ovaca i koza uzrokovana Carinebacterium pseudotuberculosis, koju karakteriše stvaranje apscesa ispunjenih sirastim sadržajem u limfnim čvorovima različitih organa (npr. koža, pluća) i mogu biti udruženi sa hroničnom pneumonijom i pleuralnim izlivom. Naziva se takođe pseudotuberkuloza; mezenteričini l. , stanje klinički slično akutnom apendicitisu, koje nastaje zbog zapaljenja limfnih čvorova koji primaju limfu iz creva. Naziva se takođe mezenterijalni adenitis; nebakterijski regionalni l., raniji naziv za bolest ogrebotine mačke (cat-schratch disease); paratuberkulozni l., v. kazeozni l.; regionalni l. , bolest ogrebotine mačke (cat-schratch disease); tuberkuloidni l. , zapaljenje limfnih čvorova slično onom u tuberkuloznom limfdenitisu. Može biti uzro-kovan bolestima kao što su sarkoidoza, regionaIni enteritis, lepra, sifilis i teške glji-vične infekcije; tuberkulozni l. , tuberkuloza limfnih čvorova, koja zahvata najčešće cer-vikalne (raniji naziv škrofula) i medijastinalne čvorove. Može biti u vidu primarne infekcije ili je uzrokovan limfogenim ili hematogenim širenjem iz primarnog žarišta infekcije bilo gde u telu. Naziva se takođe tuberkulozna limfadenopatija.

LIMFADENOMEGALIJA (engl. lymphadenomegaly), uvećanje limfnih žlezda.

LIMFADENOPATIJA (engl. lymphadenopathy), bolest limfnih čvorova. Angioimu-noblastična l. sa disproteinemijom

(AILD) , sistemski poremećaj sličan limfomu. Karakterišu je groznica, noćno znojenje, gubitak težine, generalizovana limfadenopatija sa polimorfnim ćelijskim infiltratom limfocita, imunoblasta i plazma ćelija koji remete ili brišu arhitekturu limfnih čvorova, hepatosplenomegalija, makulopapularna ospa, poliklonalna hipergamaglobunemija i Co-ombs-pozitivna hemolitička anemija. Ovo je stanje definisano kao nemaligna hiperimuna reakcija na hroničnu antigenu stimulaciju. Prisutna je proliferacija B ćelija praćena deficitom T ćelija. Bolest je progresivnog, ali ekstremno varijabilnog toka; neki pacijenti imaju dug život bez hemioterapije, dok neki imaju rapidni tok sa smrtnim ishodom usled superinfekcije. Naziva se takođe imu-no-blastična l.; dermatopatska l. , uvećanje regionalnih limfnih čvorova udruženo sa melanodermom i različitim bolestima u kojima je hronično prisutna eritrodermija, npr. ekstolijativni dermatitis i generalizovani neurodermatitis; naziva se takođe lipomelanotična retikuloza; imunoblastična l. , v. angio-imunoblastična l.; tuberkulozna l., v. limfadenitis.

LIMFANGIEKTAZIJA (engl. lymphangiectasia), proširenje sitnih limfnih sudova, najčešće izazvano opstrukcijom većih limfnih sudova, metastazama u žlezdama, infekcijom protozoama ili tuberkulozom. Intestinalna l., proširenje crevnog limfnog sistema, uglav-nom u crevnim resicama, udruženo sa protein deficitnom (gubećom) enteropatijom, stea-torejom i limfopenijom. Limfangiektazija može biti kongenitalna zbog abnormalnog limfnog sistema (kao u Milrojevoj bolesti) ili stečena, zbog zahvatanja glavnog crevnog limfatičkog duktusa zapaljenjskim procesom ili zbog povećanja limfnog pritiska, kao u valvularnoj bolesti srca ili konstriktivnom perikarditisu.

LIMFANGIOENDOTELIOM (engl. lymphangioendothelioma), tumor čije poreklo vodi od ćelija koje grade limfne sudove. Može biti benigni i maligni.

LIMFANGIOM (engl. lymphangioma), benigni tumor limfnih sudova, po pravilu je kongenitalni (urođen). Cistični oblik ovog tumora je higrom i javlja se ispod tetiva šake.

LIMFANGITIS (engl. lymphangitis), zapalje-nje limfnog suda ili limfnih sudova. Akutni limfangitis može rezultovati širenjem bakterijske infekcije (najčešće beta-hemolifičkog streptokoka) u limfne sudove, što se manifestuje bolnim potkožnim crvenim prugama duž prostiranja limfnih sudova. L. karcinomatoza , pseudozapaljenjska lezija limfnih sudova peritoneuma sa otokom i proliferacijom fibroznog tkiva oko sudova, zbog infiltracije kancerskih ćelija iz peritonealnih tumora; l.epizootika , hronična kontagiozna bolest konja uzrokovana gljivicom kvasca, Histoplazma farciminosus, karakteriše je gnojavo zapaljenje potkožnih limfnih sudova i regionalnih limfnih čvorova; gumatozni l ., cladiosis; ulcerozni l ., hronična zarazna bolest konja i drugih ekvinusa, koju karakterišu zapaljenje limfnih sudova sklonost ka nastanku ulceracija kože iznad zahvaćenih delova; naziva se takođe ulcerozni celulitis.

LIMFEDEM (engl. lymphoedema), edem međućelijskog tkiva (intersticijuma), usled blokade limfne cirkulacije izazvane zače-pljenjem limfnih sudova i nemogućnošću odvođenja limfe u venske sudove. Pošto u limfi ima oko 4 gr% belančevina, usled njihovog onkotskog dejstva, u međućelijske prostore se povlači voda i edem sukcesivno raste. Manifestuje se toplim, testastim otokom ekstremiteta i zadebljanom kožom, koja je gruba, tamne boje i sklona ulceracijama, sitnim povredama i posebno infekciji. Otok može biti enormno velik, pa se oboljenje nekad naziva i elefantijaza („slonovska bolest“).

LIMFNA ŽLEZDA (engl. lymph node), ovalna struktura koja se nalazi na putu limfnih sudova koja filtrira limfu. U njoj se stvaraju limfociti, monociti i plazmociti, koji se bore protiv infekcije. Veličina limfnih čvorova varira od zrna čiodine glave do zrna graška. Limfna žlezda ima kapsulu, a izgrađena je od svetlije kortikalne i tamnije medularne zone. Sadrži gusto sabijene limfocite, retikularno vezivno tkivo izdeljeno trabekulama i supkapsularnim kortikalnim i medularnim sinusima. Limfa ulazi kroz aferentne limfne sudove koji se otvaraju u supkapsularne sinuse. Eferentni limfni sudovi nastaju u medularnim sinusima i izlaze kroz mali periferni hilus kroz koji ulazi nutritivna arterija i izlazi drenažna vena. U tzv. germinativnim centrima mitozom se uvećava broj limfocita. Većina limfnih čvorova je grupisana u pojedinim predelima tela, npr. u ustima, na vratu, aksili, preponi, mezenterijumu itd. Kroz limfne sudove i limfne žlezde mogu se transportovati infektivni agensi, paraziti, maligne ćelije i drugo. V. nodus limfatikus.

LIMFNI ČVOR (engl. lymphatic node, lat. nodus lymphaticus), v. nodus limfatikus.

LIMFNI ČVORIĆ (engl. lymph follicle), limfni mešak, sastavni deo limfnog čvora ili žlezde.

LIMFNI ORGAN (engl. lymphatic organ), telesna struktura koja je izgrađena od limfnog tkiva (limfni čvorovi, slezina, tonzile, timus).

LIMFNI SISTEM (engl. lymphatic system, lat. systema lymphaticum), rasprostranjena mreža kapilara, sitnih sudova, sabirnih kanala, žlezda i organa koji omogućavaju očuvanje i održavanje unutrašnje sredine u telu, a koja se ostvaruje proizvodnjom, filtriranjem i transportom limfe i proizvodnjom različitih krvnih ćelija. Limfatički sistem u krvotok transportuje vodu, elektrolite, masti, belančevine i druge supstance. Limfa nastaje od tečnosti koja se filtrira na arterijskom delu kapilara, a koja se ne

reapsorbuje u venskom delu kapilara. Limfni sistem na periferiji direktno komunicira sa venskim sistemom. Limfni sudovi sadr-že valvule koje usmeravaju tok limfe u smeru spoja sa venskim sistemom koji se nalazi na vratu, na spoju unutrašnjih jugularnih i potključnih vena. Cirkulaciju limfe pomažu promene intratorakalnog pritiska uslovljene disanjem, kontrakcijom mišića i pokreti organa koji okružuju limfne sudove i žlezde. Duž limfnih sudova na različitim mestima su limfni čvorovi. Veliki sudovi: ductus tora-cikus i ductus limfaticus dexter vraćaju limfu u cirkulaciju preko vena inominata. V. sistema limfatikum.

LIMFOBLAST (engl. lymphoblast), nezrela ćelija limfocitne loze koja sazreva u limfocit.

LIMFOBLASTOM (engl. lymphoblastoma), tumor limfnog tkiva (limfom), sastavljen od limfoblasta, ćelija prethodnika (prekursora) limfocita.

LIMFOCIT (engl. lymphocyte), mali agranulocitni leukocit, mononuklear, koji nastaje od matične hematopoezne ćelije u kostnoj srži. Čini oko 25% ukupnog broja leukocita. Postoje B i T limfociti. B limfociti igraju ulogu u humoralnom imunitetu, T limfociti u celularnom, a neke subpopulacije T limfocita (T helperi i T supresori) i u humoralnom. T limfociti uništavaju sopstvene maligno transformisane ili virusima izmenjene ćelije. One teže da unište transplantirano tkivo i dovode do reakcije transplantata protiv primaoca.

LIMFOCITI B (engl. B lymphocytes ili B cells), populacija limfocita koja ima veoma važnu ulogu u odbrambenim reakcijama organizma. Limfociti B imaju dva oblika i to ćelije sećanja (engl. memory cells), koje pamte kontakt s antigenom i pri ponovljenom kontaktu s istim antigenom veoma brzo izazivaju diferenciranje većeg broja efektorskih limfocita B (druga podvrsta B limfocita), koji se zovu i plazma ćelije, koje imaju sposobnost da stvore i izluče veliku količinu imunoglobulina, tj. antitela protiv unetog antigena. Zbog ovih osobina i sposobnosti limfociti B su ključne ćelije za odbrambene reakcije putem antitela, a pošto se sve te reakcije odigravaju u tečnim sredinama organizma zajednički naziv za ove reakcije je humoralne reakcije, a imunitet koji se ovako ostvaruje je humoralni imunitet. Pored toga limfociti B mogu vršiti prezentaciju antigena (limfocitima T) i lučiti limfokine (aktivne materije poreklom iz limfocita) koji mogu aktivirati i na drugi način stimulisati druge ćelije čovekovog imunog sistema.

LIMFOCITNI HORIOMENINGITIS (engl. lymphocytic choriomeningitis), aseptički meningitis izazvan virusom limfocitnog horiomeningitisa, koji pripada familiji arena virusa. Rezervoar virusa su najčešće glodari, znatno ređe psi i majmuni. Čovek se inficira direktnim kontaktom sa glodarima, ujedom glodara, hranom

zagađenom ekskretima glodara, inhalacijom prašine u kojoj ima iz-lučevina glodara, intrakonjunktivno, a retko i u laboratorijskim uslovima. Infekcija se ponekad može preneti na ljude ili glodare posredstvom krpelja, stajskih muva ili larvi trihinele spiralis.

LIMFOCITOPENIJA (engl. lymphocytopenia), smanjen broj limfocita u krvi. Obično je uslovljena oboljenjima krvi, malnutricijom, malignim bolestima ili infektivnom mono-nukleozom.

LIMFOCITOPOEZA (engl.lymphocytopoiesis), v. limfopoeza.

LIMFOCITOZA (engl. lymphocytosis), pove-ćan broj limfocita u krvi. Najčešće nastaje u fazi oporavka od akutnih infekcija i kod hroničnih infektivnih oboljenja.

LIMFOGRAFIJA (engl. lymphography, lymphangiography), rendgensko snimanje lim-fnih sudova i limfnih žlezda posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u prethodno ka-nulisani periferni limfni sud. Izvodi se kod opstruktivnih oboljenja limfnog sistema (limfedem) i u cilju utvrđivanja zahvaćenosti limfnih žlezda malignim limfomom.

LIMFOGRANULOMA VENEREUM (engl. lymphogranuloma venereum), polno prenosiva bolest koju izaziva Chlamydia trachomatis. Karakteriše ga primarna lezija na genitalijama, uvećanje preponskih, a kasnije i drugih grupa limfnih žlezda. Bolest može da zahvati i završni deo debelog creva. Promene zaceljuju ožiljno.

LIMFOIDNO TKIVO PRIDRUŽENO CRE-VU (engl. gut-associated lymphoid tissue, GALT), imuni sistem organa za varenje koji ih štiti od štetnih dejstava stranih antigena. GALT se sastoji od: nepčanih tonzila, Peye-rovih ploča i intraepitelnih limfocita.

LIMFOIDNO TKIVO PRIDRUŽENO RESPIRATORNOM SISTEMU (engl. bron-chial-associated lyphoid tissues, BALT), deo mukoznog (sluzokožnog) imunog sistema čoveka. Mukozni imuni sistem organizovan je u vidu difuzno rasprostranjenih limfnih ćelija po čitavoj mukozi i u vidu organizovanih limfoidnih tkiva koja su karakteristična za odgovarajući sistem, tako u respiratornom sistemu postoji BALT. Ovo limfoidno tkivo je veoma važno za lokalnu (na nivou sluzokože), ali i za sistemsku odbranu organizma od stranih materija i živih izazivača bolesti.

LIMFOKINI (engl. lymphokines), solubilni proizvodi limfocita, različiti od antitela, koji kao hemijski glasnici deluju na druge ćelije; spadaju u citokine.

LIMFOLIZA (engl. lympholysis), limfocitoliza; proces razgradnje limfocita u toku imunog odgovora.

LIMFOM (engl. lymphoma), tumori limfa-tičkog tkiva koji su daleko najčešće maligni. Ima više vrsta limfoma. Hodgkin i non- -Hodgkin limfom su glavni oblici limfoma. Limfomi se najčešće ispoljavaju bezbolnim uvećanjem jedne ili više limfnih žlezda, praćenim slabošću, gubitkom težine, temperaturom i anemijom. Zavisno od opsega zahvaćenosti limfnih čvorova i organa bolest se deli na 4 stadijuma. Stadijum I: bolest zahvata pojedinačne žlezde u jednom regionu ili jedan ekstralimfatični organ ili mesto. Stadijum II: zahvaćena su dva ili više limfnih područja sa iste strane dijafragme ili lokalizovano zahvatanje jednog ekstralimfatičnog organa ili mesta uz jedan ili više limfnih regiona na istoj strani dijafragme. Stadijum III: zahvaćene su limfne žlezde sa obe strane dijafragme, kad je zahvaćena slezina ili lokalizovana zahvaćenost jednog ekstralimfatičnog organa ili mesta. Stadijum IV: postoji difuzna ili diseminovana zahvaćenost ekstralim-fatičnih organa ili mesta sa ili bez zahvaćenosti žlezda. U generalizovanim oblicima javljaju se hepatosplenomegalija, gastrointestinalni poremećaji, malapsorpcija i koštane lezije. U zavisnosti od stadijuma potencijalno su izlečivi u određenom procentu primenom citostatika i zračenja. Pojedini manje agresivni tipovi limfoma mogu da budu i više go-dina bez ikakve terapije. Agresivni oblici zahtevaju i agresivniju citostatsku terapiju. Zahvatanje koštane srži i pojava u perifernoj krvi odgovara leukemijskom obliku limfoma. Muškarci obolevaju češće od žena.

LIMFOPENIJA (lymphopenia), v. limfocitopenija.

LIMFOPOEZA (engl. lymphopoiesis), proces stvaranja limfocita.

LIMFOPROLIFERATIVAN (engl. lymphoproliferative), koji se odnosi na proliferaciju limfoidnog tkiva.

LIMFOSARKOM (engl. lymphosarcoma), termin koji je ranije korišćen za non-Hodgkin tipove limfoma. V.limfom.

LIMFOSARKOMATOZNA LEUKEMIJA (engl. lymphosarcoma cell leukaemia), maligno oboljenje krvi koje karakteriše prisustvo velikog broja limfosarkomatoznih ćelija u perifernoj cirkulaciji koje imaju sklonost da vrše malignu infiltraciju okolnih tkiva. Ćelije su nezrele, krupnije i više liče na retikularne ćelije nego na limfocite. Bolest može da se javi u sklopu limfoma.

LIMFOSCINTIGRAFIJA (engl. lymphoscin-tigraphy), dinamska nuklearnomedicinska metoda za vizualizaciju limfnih tokova i limfnih žlezda. Koriste se obeleženi koloidi kao što su 99mTc-antimon-sulfid i 99mTc-fitat u prosečnoj dozi od 370 MBq (10 mCi). Ako je indikovana vizualizacija ingvinalnih, ilijačnih ili paraaortnih limfnih žlezda, radiofarmaceutik se ubrizgava pod kožu u prvom interdigitalnom prostoru stopala; ako je potrebna vizualizacija limfnih žlezda u aksili radiofarmaceutik se ubrizgava u interdigitalni prostor s plantarne strane šake. Scintigrafija se vrši pomoću gama scintilacione kamere, neposredno po ubrizgavanju radiofarmaceutika (dinamska faza) i posle nekoliko sati (pozna statička faza). Indikovana je u detekciji poremećaja limfnih tokova i limfogene di-seminacije malignih tumora.

LIMINALNI STIMULUS (engl. liminal stimulus), pragovni stimulus.

LIMITIRANA SISTEMSKA SKLEROZA (engl. limited systemic sclerosis), lakši oblik sistemske skleroze (skleroderme), kod koga su promene ograničene na kožu prstiju, šaka, lica i vrata, a ređe se nalaze i na stopalu, potkolenicama i podlakticama. Fibrozne pro-mene u visceralnim organima su retke i slabijeg intenziteta. Progresija bolesti je vrlo spora i životni vek bolesnika nije značajno skraćen.

LIMUNSKA KISELINA (engl. citric acid), trikarbonska kiselina, metabolit u Krebsovom ciklusu. Endogena limunska kiselina ima i dijagnostički značaj, kao produkt prostate i sastojak ejakulata. Sintetskim putem dobijena, ispoljava diuretska i antikoagulantna svojstva. Korišćena je (umesto hlorovodonične kiseline) u lečenju gastrične ahilije, a nalazi se i u sastavu lekova koji penušaju u dodiru sa vodom (effervettae) i mnogih osvežavajućih napitaka.

LINDAN (engl. lindane), pedikulocid i skabicid jakog dejstva. Koristi se za lečenje šuge i vašljivosti tela. Ne treba ga koristiti protiv vaši u kosi zbog toksičnosti. Preparat: Gamex.

LINEA

(engl. line, lat. linea), linija. Duga, tanka i jasno uočljiva linija, traka, ispupčenje ili udubljenje koje se nalazi na površini ana-tomske strukture. L. alba (engl. white line, lat. l. alba), bela linija. Središnji, uzdužno postavljeni tetivni snop prednjeg trbušnog zida koji se pruža od vrha mačnog nastavka grudne kosti do preponskog spoja ili simfize. Umetnut je između unutrašnjih ivica desnog i levog pravog mišića trbuha. Grade ga aponeuroze kosih i poprečnog mišića trbuha. Na sredini bele linije uočljiv je kružni pupčani otvor; l. aspera (engl. femoral crest, lat. l. aspera), hrapava linija. Zadnja ivica tela butne kosti na kojoj se pripajaju mišići i vezivne pregrade.

LINEARNI AKCELERATOR (engl. linear accelerator - linac), mašina koja ubrzava naelektrisane čestice radi proizvodnje radijacije visoke energije, koja se koristi za tretman (radioterapiju) malignih oboljenja. U linearnoj akceleratorskoj cevi elektroni se ubrzavaju dok ne dostignu brzinu svetlosti. Na kraju akceleratorske cevi vrši se selekcija elektrona odgovarajuće energije, savijanjem elektronskog snopa u elektromagnetom polju i njegovo usmeravanje na metu od tvrdog materijala, pri čemu se generiše snop X- zraka ili se snop elektrona direktno propušta. U oba načina rada, sa elektronima ili Xzracima, snop radijacije visoke energije se usmerava preko kolimatora i aplikatora na tačno određeni deo tela u cilju tretmana.

LINESTRENOL (engl. linestrenol), sintetski progestagen za oralnu primenu. Koristi se za lečenje poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, cističnog mastitisa, steriliteta. Neželjena dejstva su: neredovna krvarenja, napetost dojki, smanjenje libida, depresivno raspoloženje i porast težine. Preparati: Endometril, Orgametril.

LINEWEAVER-BURKOVA JEDNAČINA (engl. Lineweaver-Burk equation), ŠHans Lineweaver, američki hemičar, rođen 1907; Dean Burk, američki hemičar, rođen 1904Ć linearni oblik Michaelis-Mentenove jednači-ne. Dobila je naziv po autorima, koji su obe strane Michaelis-Mentenove jednačine prika-zali recipročno, čime je omogućeno preciznije izračunavanje Km vrednosti.

LINGULA (engl. small tongue, lat. lingula), jezičak. Mala struktura ili nastavak koji oblikom podseća na jezik.

LINGVA (engl. tongue, lat. lingua), jezik. Vezivno-mišićni organ pridodat usnoj duplji. Jezik se sastoji od dva dela: korena (radiks lingve) i tela (korpus lingve). Koren je uspravno postavljeni, nepokretni deo koji gradi zadnju trećinu jezika. Posredstvom korena jezik je fiksiran za okolne strukture. Telo je horizontalno postavljeni, pokretni deo, koji gradi prednje dve trećine jezika. Ima gornju ili dorzalnu i donju stranu duž čijih spojeva se nalaze desna i leva ivica jezika. Ivice jezika se spajaju napred gradeći vrh jezika (apeks lingve).

LINGVALNI (engl. lingual, lat. lingualis), jezični, onaj koji se odnosi na jezik ili označava pripadnost jeziku.

LINIJA (engl. line, lat. linea), v. linea.

LINIJSKI (engl. linear), linearan; u matematici i fizici, jednodimenzioni prostor, skup tačaka koji je rešenje linearne jednačine.

LINIJSKI DIJAGRAM, dijagram koji ima samo jednu dimenziju i upoređivanje pomoću duži može da obuhvati samo vrednosti ili frekvencije jednog obeležja. Postoje dve vrste dijagrama: linijski dijagram u pravouglom koordinatnom sistemu i linijski dijagram u polarnom koordinatnom sistemu.

LINIMENT (engl. liniment), mazila, žitki ili gusti rastvori (pravi rastvori, suspenzije, emulzije), odnosno mešavine ulja, balzama ili sapuna za spoljašnu primenu. Utrljavaju se u neozleđenu kožu. Često sadrže nadražajna sredstva (kamfor, etanol, ulje od slačice, kapsaicin, amonijak, etarska ulja) koja dovode do hiperemije i inflamacije.

LINITIS PLASTICA (engl. lintis plastica), proces skvrčavanja želuca. Etiološki, proces može biti benigni i maligni. Benigni: fibromatoza ili ciroza želuca, lues, tuberkuloza. Maligni: najčešći uzrok je skirozni karcinom. Javlja se u dva oblika: lokalizovan, najčešće u predelu pilorusa sa dilatacijom proksimalnih delova želuca (želudac ima izgled čuturice). Kod difuznog oblika postoji difuzna infiltracija submukoze želuca malignim tkivom koji stvara rigiditet i suženje lumena. Želudac je mali, skvrčen, visoko položen, bez nabora sluznice, bez peristaltike, pilorus zjapi, a evakuacija je ubrzana.

LINKOMICIN (engl. lincomycin), bakterio-statski antibiotik iz grupe linkozamina. Delotvoran je protiv anaeroba (Bacteroides fragilis) i nekih Gram-pozitivnih koka. U glavnim indikacijama (osteomijelitisu izazvanom rezistentnim stafilokokama i intraabdominalnim anaerobnim infekcijama) potisnut je od strane klindamicina, zbog slabije resorpcije i manje delotvornosti. Pripada grupi rezervnih antibiotika i ne treba ga koristiti kao zamenu za penicilin. Može da izazove težak pseudomembranozni kolitis. Preparati: Lincocin, Linkomicin.

LINOLEAT (engl. linoleate), anjon linolne kiseline.

LINOLENSKA KISELINA (engl. linolenic acid), nezasićena karbonska kiselina koja u svom molekulu sadrži tri dvogube veze.

LINOLNA KISELINA (engl. linoleic acid), esencijalna masna kiselina, glavni sastojak brojnih biljnih ulja (lanenog, maslinovog i sojinog ulja, ulja maka itd), u kojima se nalazi u obliku glicerida. Nezasićena je karbonska masna kiselina sa dve dvogube veze u svom molekulu.

LIP-, LIPO(engl. lip-, lipo-), prefiks sa značenjem masti ili lipidi.

LIPAZA (engl. lipase), enzim iz klase esteraza, triacilglicerol lipaza (triacilglicerol acil hidrolaza, EC 3.1.1.3), koji katalizuje reakciju triacilglicerol + H2O = diacilglicerol + anjon masne kiseline. Ovaj enzim se stvara u pankreasu i deluje u tankom crevu u kojima razlaže masti do masnih kiselina i mono- ili diglicerida pre nego što se resorbuju u intestinalnoj mukozi. Aktivnost lipaze se povećava značajno u slučaju akutnog pankreatitisa.

LIPEKTOMIJA (engl. lipectomy), uklanjanje masnog potkožnog tkiva sa pojedinih predela tela u cilju postizanja kozmetičkog efekta i omogućavanja plastično-hirurških zahvata. Radi se na klasičan način, ekscizijom, ili aspiracijom pomoću posebnog ure-đaja, sa više malih rezova (sukciona lipektomnija).

LIPEMIJA (engl. lipemia), ili lipidemija, patološki visoka koncentracija masti ili lipida u krvi.

LIPIDI (engl. lipid), grupa organskih supstanci koje su nerastvorljive u vodi, a rastvorljive u alkoholu, etru, hloroformu i drugim rast- varačima masti. U organizmu se lipidi koriste kao izvor energije i značajni su sastojci ćelijskih struktura.

LIPIDOZA

(engl. lipidosis), nagomilavanje lipida u retikuloendotelnim ćelijama; bolesti deponovanja lipida.

LIPIDURIJA (engl. lipiduria), prisustvo lipida u urinu usled oštećenja bubrega (degenerativna tubularna oboljenja, nefrotski sindrom, oštećenje bubrega kamenom).

LIPOATROFIJA (engl. lipoatrophy), atrofija potkožnog masnog tkiva; inzulinska l ., lo-kalizovana lipoatrofija koja se javlja na mestu višekratnih inzulinskih injekcija. V. lipodistrofija.

LIPOCELA (engl. lipocella), nagomilavanje masnog tkiva u tkivnoj kesi ili izraslini, najčešće u skrotumu oko testisa. Karakteriše je bezbolno uvećanje testisa i skrotuma. Treba je razlikovati od tumora. Leči se hirurškim odstranjivanjem.

LIPODISTROFIJA (engl. lipodyslrophy), 1. bilo koji poremećaj metabolizma masti. 2. grupa stanja koja su posledica poremećenog (defektnog) metabolizma masti, koja rezultuju odsustvom supkutane masti, a mogu biti urođena ili stečena, delimična ili potpuna. Nazivaju se takođe lipoatrofija ili lipodistrofija. Intestinalna l ., bolest koju karakterišu dijareje s masnim stolicama, artritis, iznurenost, gubitak snage, prisustvo depozita masti u intestinalnom limfnom tkivu. Naziva se i Whippleova bolest i lipofagija granulomatoza; parcijalna l ., stanje koje se pojavljuje specijalno kod žena u prvoj dekadi života. Karakteriše ga simetričan gubitak supkutanog masnog tkiva (masti), što obično počinje na licu a zatim se širi na grudni koš, vrat, leđa i gornje ekstremitete, dajući zadnjici, bedrima i do-njim ekstremitetima izgled gojaznosti. Neki pacijenti razvijaju inzulin rezistentni diabetes mellitus, hipertrigliceridemiju i bubrežnu bolest. Naziva se i Barraqurrova ili Simensova bolest, lipodistrofija progresiva, progresivna l. i progresivna parcijalna l.; totalna l. , autosomno recesivni poremećaj koji se javlja uglavnom kod žena. Karakteriše je generalizovani gubitak supkutanog masnog tkiva i ekstrakutanog masnog tkiva. Prisutna je na rođenju ili se ispoljava kasnije u životu, udružena sa hepatomegalijom hipoglikemijom i inzulin rezistentnim nonketotičnim dijabetesom, hiperlipemijom, upadljivim pove-ćanjem bazalnog metabolizma, ubrzanjem somatskog rasta, ubrzanim sazrevanjem skeleta, akantozis nigrikansom i hirzuitizmom.

LIPOGENEZA (engl. lipogenesis), formiranje masti, odnosno transformacija materijala koji ne pripadaju mastima u masti.

LIPOGENI

(engl. lipogenic), onaj koji formira, proizvodi ili stvara masti.

LIPOGRANULOMATOZA (engl. lipogranulomathosis), retko oboljenje metabolizma kod koga odsustvo pojedinih enzima dovodi do nakupljanja masnih materija (ceramida i gangliozida) u nervnim ćelijama. Ovo oboljenje je praćeno teškim oštećenjima mozga i dovodi do smrti pre druge godine života.

LIPOHROM (engl. lipochrome), pigment rast-vorljiv u mastima, sličan karotenu, koji daje žutu, žutooranž ili oranžcrvenu boju tkivima koja sadrže lipide. U lipohrome spadaju karo-teni, likopen i ksantofil. Sintetišu se u biljkama, a posle varenja se rastvaraju i ugrađuju u životinjske masti ili masna tkiva. Lipohrom daje npr. žutu boju žumancetu jajeta.

LIPOLIZA (engl. lipolysis), razgradnja masti i izlučivanje masnih kiselina iz masnih ćelija u krv. Ovaj proces se naziva i adipoliza.

LIPOM (engl. lipoma), čest benigni tumor sačinjen od dobro diferentovanih masnih ćelija. Može da se javi bilo gde u masnom tkivu i karakteriše ga spor rast u toku koga formira meku elastičnu ovalnu izraslinu. Retko je praćen tegobama i u tim slučajevima se preporučuje hirurško odstranjivanje.

LIPOMASTIJA (engl. lipomastia), nakupina potkožnog masnog tkiva kod muškaraca u predelu grudi, obično vezana za opštu gojaznost. Često se meša sa ginekomastijom.

LIPOPATIJA (engl. lipopathy), bilo koji poremećaj metabolizma masti.

LIPOPEKSIJA (engl. lipopexy), akumulacija masti u tkivima.

LIPOPROTEIN (engl. lipoprotein), jedinjenje ili kompleks lipida i proteina koji su među-sobno povezani različitim vezama (hidrofobne, jonske). Najveće lipoproteinske klase su: hilomikroni, lipoproteini veoma male gustine (VLDL), male gustine (LDL) i velike gustine (HDL). Lipoproteinima se prenose neras-

tvorljive masti, kao što su trigliceridi, holesterol i estri holesterola u plazmi, iz intestinalnog trakta do jetre i drugih tkiva.

LIPOPROTEIN VISOKE GUSTINE (engl. high-density lipoporotein), v. lipoprotein.

LIPOPROTEINI VRLO MALE GUSTINE (engl. very low-density lipoproteins, VLDL), lipoproteini sastavljeni od apoproteina i mešavine holesterola i fosfolipida. Pojavljuju se u tubulima glatkog endoplazmatskog reti-kuluma jetrinih ćelija kao amorfne granule bez membrane. Odatle VLDL stižu do Golgy aparata i nakupljaju se u njemu posle dodavanja karbohidratne komponente. VLDL se transportuju u vezikulama Golgy aparata do plazmaleme odakle egzocitozom stižu do Disseovih prostora.

LIPOPROTEIN-X, Lp-X (engl. lipoprotein-X), patološki lipoprotein koji se nalazi kod osoba sa opstruktivnom žuticom (bilo intra- ili ekstra-hepatičnoj) i kod onih koji nemaju enzim lecitin: holesterol aciltransferazu (LCAT). Lp-X ima flotacionu brzinu i elektroforetsku pokretljivost koja se nalazi u oblasti lipoproteine niske gustine. Sadrži oko 65% lecitina, 30% holesterola i 5% proteina (apolipoproteina C i albumina).

LIPOSARKOM (engl. liposarcoma), redak maligni tumor porekla masnog tkiva. Češće se javlja kod starijih, izuzetno pre 30 godina života. Postoje 4 osnovna histološka tipa: dobro diferentovan, miksoidni (mešani), pleomorfni i liposarkom okruglih ćelija. Osnovni vid lečenja je operativni, a u slučaju metastaza primenjuju se citostatici.

LIPOTIMIČKE POVREDE, v. agonalne povrede.

LIPOTROPAN (engl. lipotropic), onaj koji deluje u metabolizmu lipida tako što podstiče uklanjanje ili smanjivanje depozita masti u jetri.

LISA VIRUSI, v. rabies virusi.

LIST

(engl. cusp, lat. cuspis), v. kuspis.

LISTERIOZA (engl. listeriosis), akutna infektivna bolest, koja se prenosi od životinja na čoveka i od čoveka na čoveka. Biološki rezerovari bakterije (Listeria monocytogenes), koja prouzrokuje ovo oboljenja, su životinje. Najčešći simptomi bolesti su: angina, uvećane limfne žlezde, a ređe menigitis (zapaljenje mekih moždanica), encefalitis (zapaljenje mozga), sepsa (generalizovana infekcija), urinarne infekcije i infekcije kože. Kod bolesnika sa smanjenom otpornošću organizma bo-lest može imati smrtan ishod. Listerioza se prenosi i od trudnice na fetus u toku trudnoće ili u toku porođaja, ukoliko su inficirani putevi majke.

LIŠNJAČA (engl. fibular bone, fibula, lat. fibula). v. fibula.

LIŠNJAČNI (engl. peroneal, lat. peronealis), v. peronealni.

LITAR, l, L (engl. liter), jedinica za zapreminu koja nije u skladu sa međunarodnim SI sistemom, a definiše se kao jedan hiljaditi deo kubnog metra (10-3 m3, 1 dm3). Zvanična skraćenica je l, međutim zbog moguće konfuzije sa brojem 1, preporučuje se korišćenje oznake L za litar (npr. mmol/L, g/L, mL).

LITIAZA (engl. lithiasis, calculosis), stanje koje karakteriše stvaranje kamenčića (calculus) u šupljinama unutrašnjih organa; apendikularna l. (lat. lithiasis appendicularis), stanje u kome se lumen crvuljka (lat. apendix vermiformis) ispuni kamenčićima. Upadljiva je porodična sklonost i udruženost sa gihtom i reumatizmom; konjunktivalna l. , stanje koje karakteriše stvaranje belih, krečnih naslaga u acinusima Meibomovih žlezda; pankreasna l. (lat. lithiasis pancreatis), stanje koje karakteriše stvaranje naslaga kalcijumovih soli u pankreasu; obično se jav-lja udruženo sa egzokrinom (digestivni enzimi) i endokrinom (inzulin) insuficijencijom pankreasa, steatoreom, gubitkom težine i diabetes melitusom.

LITIJUM, Li (engl. lithium), hemijski element sa atomskim brojem 3, atomskom težinom 6,939, koji pripada I grupi periodnog sistema elemenata, tzv. alkalinim metalima. Nalazi se u oksidacionom stanju +1. Ne nalazi se u organizmu. Daje se psihijatrijskim bolesnicima u profilaksi i terapiji manija, bipolarnih i unipolarnih psihoza. Ima brojne neželjene efekte: gastrointestinalne, neurološke, endokrine i može dovesti do nefrogenog insipidnog dijabeta. Preparat: Litijum karbonat.

LITO(grč. lithos), prefiks koji označava kamen .

LITOHOLAT (engl. lithocholate), so, estar ili disosovani oblik litoholne kiseline.

LITOHOLNA KISELINA (engl. litocholic acid), žučna kiselina, 3a -hidroksi-5b-holan- -24-oična kiselina, koja se formira bakterij-skim delovanjem u crevima u postupku 7-dehidroksilacije henodeoksiholne kiseline. Najveća količina litoholne kiseline gubi se fecesom. Mala količina podleže entero-he-pati-čnoj cirkulaciji. Među žučnim kiselinama, litoholna je relativno toksična u jetri (i drugim ćelijama) i može da utiče na patogenezu obo-ljenja jetre posle bilijarne staze.

LITOTOMIJA (engl. lithotomy), hirurško odstranjenje kamena iz mokraćnih puteva (iz bubrega, uretera i mokraćne bešike). Kamen u bubregu može biti u bubrežnoj karlici ili u čašičnom sistemu. Može da zahvati i ceo kanalni sistem bubrega (koraliformni kamen). Njegova težina može biti različita, u bub-režnoj karlici može da dostigne težinu 525 grama. Kamen u ureteru može biti u njegovoj gornjoj, srednjoj i donjoj trećini. Kamen u mokraćnoj bešici je najčešće sekundaran. Hirurško odstranjenje kamena iz mokraćnih puteva zavisi od njegove veličine i lokalizacije.

LITOTRIPSIJA (engl. lithotripsy), metoda neoperativne dezintegracije i destrukcije (razbijanja) kamena u mokraćnim putevima i kamena bilijarnog (žučnog) sistema. Vrši se dejstvom na kamen vantelesno proizvedenim udarnim talasima. Oni se prenose putem tečnosti i čvrstih tela sledeći fizičke zakone akustike (apsorpcija, refleksija - odbijanje i prelamanje talasa).

LITTLEOVA BOLEST (engl. Little’s disease ), ŠWilliam Little, engleski ortoped, 1810- -1884Ć cerebralna spastična paraliza, jedan od oblika cerebralne paralize, v. cerebralna paraliza.

LIVEDO RETIKULARIS (engl. livedo reticularis), konstriktorna funkcionalna vaskulopatija. Manifestuje se mrežastim ili mrljastim promenama, sa mestimičnim izbočenjima uz ružičastoplavičastu prebojenost kože, najčešće nogu. Najčešće se javlja u sklopu sistemskog vaskulitisa. Jedan je od kriterijuma u postavljanju dijagnoze nodoznog poliarteritisa.

LIVEDOIDNI VASKULITIS (engl. livedo vasculitis), vaskulitis kod koga dominira livedo retikularis.

LIVIDNI (engl. livid), modrikasta boja kože, najčešće udova.

LIVORES MORTIS , v. mrtvačke mrlje.

LIZA (engl. lysis), razlaganje ćelije, npr. en-zimskim delovanjem na ćelijsku membranu ili delovanjem lizina. To je i enzimsko razlaganje jedinjenja u manje gradivne jedinice, kao u procesu glikolize.

LIZERGIČNA KISELINA (engl. lysergic acid), osnova hemijske strukture svih alkaloida ražne glavnice. Dietilamid lizergične kiseline (engl. lysergic acid diethylamide) - LSD, polusintetski halucinogen, opojna dro-ga koja deluje na centralni nervni sistem i izaziva stanje nalik shizofreniji. Pretpostav-lja se da LSD moduliše dejstvo serotonina u mozgu.

LIZIN, Lys (lysine), prirodna esencijalna aminokiselina koja se nalazi u brojnim hran-ljivim proteinima. Ima RMM 146,19. Znača-jan je funkcionalni ostatak biotina, lipoinske kiseline, piridoksal fosfata i nekih enzima. Lizin sudeluje u stvaranju ukrštenih veza u kolagenu, fibrinu i keratinu.

LIZINOPRIL (engl. lisinopril), inhibitor ACE za lečenje arterijske hipertenzije i sr-čane insuficijencije. Preparati: Loril, Prini-vil.

LIZO(engl. lyso-), prefiks sa značenjem liza ili upućuje na dekompoziciju ćelije.

LIZOZIM (engl. lysozyme), enzim iz roda hidrolaza, mukopeptid N-acetilmuramoilhidrolaza (EC 3.2.1.17), koji katalizuje hidrolizu mukopolisaharida ili mukopeptida. Ima RMM 14. 000. Lizozim je intraćelijski bakteriolitički enzim koji stvaraju granulociti i monociti, ali ne i limfociti. Mala aktivnost ovog

enzima nalazi se u humanom mleku, suzama, salivi i serumu. Umereno se pove-ćava u serumu pacijenata sa tuberkulozom, sarkoidozom, kod Chronovog oboljenja i mijeloproliferativnih poremećaja. Zna-čajno povećanje aktivnosti u urinu i serumu nalazi se u slučaju monomijelocitne leukemije.

LOBANJA (engl. skull, lat. cranium), v. kranijum.

LOBANJSKA DUPLJA (engl. cranial cavity, lat. cavitas cranii), v. kavitas krani.

LOBANJSKI NERV (engl. cranial nerve, lat. nervus cranialis), v. nervus kranijalis.

LOBARNA PNEUMONIJA (engl. pneumonia lobaris), upala pluća koja zahvata jedan ili susedne režnjeve pluća. Najčešće je izaziva Streptococcus pneumoniae. Poznata je i pod nazivom krupozna pneumonija.

LOBEKTOMIJA (engl. lobectomy), doslovno označava odstranjenje, odnosno, resekciju jednog režnja (pluća, jetre). U grudnoj hirurgiji koristi se kao metoda izbora za lečenje karcinoma bronha, ali i proširenih inflamatornih procesa pluća, posledica njihove kontuzije. Najčešći operativni pristup je posterolateralna torakotomija, ali je lobektomiju moguće izvršiti i putem VATS-a (v. video asistiralna torakoskopska hirurgija).

LOBEKTOMIJA (engl. lobectomy), operativno uklanjanje jednog režnja plućnog krila, mozga ili štitaste žlezde.

LOBEKTOMISATI (engl. lobectomize), uraditi lobektomiju.

LOBELIN (engl. lobeline), alkaloid iz indijskog duvana (Lobelia inflata), farmakološki sličan nikotinu. Stimuliše disanje preko he-mioreceptora u moždanom stablu (korišćeno kod novorođenčadi sa apneom), dovodeći do porasta krvnog pritiska i fascikulacija ske-letne muskulature.

LOBOTOMIJA (engl. lobotomy), v. leukotomija.

LOBULI (engl. small lobes, lat. lobuli), režnjići, množina od lobulus.

LOBULUS (engl. small lobe, lat. lobulus), režnjić, manji deo režnja.

LOBUS (engl. lobe, lat. lobus), režanj. Podjedinica ili manji deo organa, ograničen žle-bovima, pukotinama, suženjima ili vezivnim pregradama. L. kaudatus hepatis (engl. caudate l. of liver, lat. l. caudatus hepatis), repni režanj jetre, vidljiv na donjoj strani jetre. Funkcionalno predstavlja deo levog režnja jetre; l. cerebri (engl. cerebral l., lat. l. cerebri ), režanj velikog mozga. Predstavlja manji, jasno ograničeni deo velikomoždane hemisfere, izgrađen od većeg broja moždanih vijuga. Površina velikomoždane hemisfere je izrazito izbrazdana žlebovima i pukotinama između kojih se nalaze vijuge, režnjići i režnjevi. U sastav hemisfere ulazi pet rež-njeva: čeoni ili frontalni, temeni ili parijetalni, potiljačni ili okcipitalni, slepoočni ili temporalni i velikomoždano ostrvo ili insula; l. hepatis (engl. l. of liver, hepatic l., lat. l. hepatis ), režanj jetre. Jetra se funkcionalno deli na dva režnja, desni i levi. U okviru levog rež-nja, na donjoj strani jetre, vidljiva su dva manja režnja, prednji ili četvrtasti i zadnji ili repni režanj. Grananje krvnih sudova i žučnih puteva u potpunosti prati podelu jetre na desni i levi režanj; l. kvadratus hepatis (engl. qua-drate l. of liver, lat. l. quadratus hepatis), čet-vrtasti režanj jetre, vidljiv na donjoj strani jetre. Funkcionalno predstavlja deo levog režnja jetre.

LOEFFLEROV SINDROM (engl. syndroma Loeffler), prolazni plućni infiltrat, sa poviše-nom telesnom temperaturom, kašljem, gušenjem i povećanim brojem eozinofilnih leukocita u perifernoj krvi.

LOEFLLEROV INFILTRAT , v. eozinofilna pneumonija.

LOGIKA (engl. logic), grana filozofije koja utvrđuje merila po kojima, pod predpostavkom da su upotrebljeni činjenični podaci tačni, može da se donese sud o vrednosti ili validnosti dokaza ili mišljenja. Logika je formalna disciplina i nju zanima da li je mišljenje pravilno ili ne, a ne zanimaju je psihološki uslovi koji dovode do pravilnog ili nepravilnog mišljenja.

LOGOFOBIJA (engl. logophobia), strah od govorne aktivnosti.

LOGOREA (engl. logorrhoea), ubrzan govor kod manije, organskih mentalnih poremećaja. Nezaustavljiva brbljivost kod euforičnog raspoloženja predstavlja lakši oblik logoreje.

LOHIJE (engl. lochia), pranje babinjare, odliv iz materice babinjare koji se javlja već prvog dana po porođaju i traje tokom babinja. Lohije su u početku krvave, sačinjene od krvi, seruma i manjih delova decidue, posteljičnih čupica i ovojaka. Iz dana u dan količina krvnih elemenata se smanjuje, tako da postaju braonkastožućkaste, a zatim i bezbojne. Paralelno sa promenom kvaliteta smanjuje se i količina lohija, tako da krajem treće postporođajne nedelje potpuno nestaju.

LOKALIZACIJA (engl. localisation), pozicija; određivanje mesta. U onkologiji se izraz koristi u određivanju mesta nastanka primarnog tumora i metastaza.

LOKALIZOVANA PROMENA (engl. localized change), promena koja zahvata manju površinu organa ili tkiva, pravilnog oblika, oštrih kontura, intenziteta mekih tkiva ili kalcijumove gustine, homogene ili nehomogene strukture: osteom, divertikulum, ehinokok.

LOKALIZOVANA SKLERODERMA (engl. localized scleroderma), promene u koži, slič-ne onim u sistemskoj sklerozi, ali bez visceralnih promena. Postoji više oblika: linerna (trakaste promene uz hiperpigmentaciju ko-že), morfea (tačkaste ili pločaste promene u koži) i generalizovana, supkutana morfea (zapaljenje i fibroza u potkožnom tkivu koje se šire na kožu i fasciju).

LOKALNA ANESTEZIJA (engl. local anesthesia), v. anestezija.

LOKALNI ANESTETIK (engl. local anesthetic), sredstvo koje naneto direktno na mukozne membrane ili ubrizgano u blizinu nerva proizvodi gubitak osećanja inhibišući nervnu nadražljivost ili provodljivost; v. anestetik.

LOKALNI POTENCIJAL (engl. local potential), v. elektrotonični potencijal.

LOKALNI TOK STRUJE (engl. local current flow), kretanje katjona kroz citoplazmu ili ekstracelularnu tečnost sa dela membrane koji je pozitivno naelektrisan prema delu koji je ne- gativno naelektrisan, uz istovremeno kretanje anjona u suprotnom pravcu; dovodi do depolarizacije ili hiperpolarizacije susednih segmenata membrane.

LOKOMOCIJA (engl. locomotion), hodanje, hod. V. hodanje.

LOKOMOTORNI (engl. locomotorial), koji se odnosi na sistem organa za kretanje.

LOKOMOTORNI SISTEM (engl. locomotor system), sistem organa za kretanje. Sastoji se od tri funkcionalno i morfološki povezana dela: koštanog sistema ili skeleta, zglobova i mišića. Skelet izgrađuje veliki broj kostiju međusobno povezanih zglobovima. Kosti i zglobovi čine pasivni deo koji gradi podlogu lokomotornom sistemu. Mišićni sistem je aktivni deo lokomotornog sistema čijim dej-stvom dolazi do pokreta i kretanja

LOKUS (engl. locus, place, lat. locus), 1. položaj (pozicija) gena na hromozomu; lokus mogu da zauzmu različite forme jednog gena (aleli); 2. l. ceruleus , (lat. l. ceruleus), tamnoplavo pigmentovano polje neposredno ispod površine gornjeg ugla rombaste jame moždanog stabla. Sadrži parno jedro unutar koga se nalazi 3000 - 4000 nervnih ćelija koje stvaraju i luče noradrenalin kao neurotransmiter. Koncentracija noradrenalina na ovom mestu je najveća zabeležena u mozgu; l. cinereus (lat. l. cinereus), v. lokus ceruleus.

LOOSER-MILKMANOV SINDROM, v. trovanje kadmijumom.

LOOSEROVE ZONE (engl. Looser’s zones ), tipičan radiološki nalaz u osteomalaciji, pseudofrakture u vidu linearnih poprečnih zaseka kroz kost, bez razmaknuća sa kalusima koji nedovoljno kalcifikuju. Najčešće se

javljaju na spoljnoj ivici lopatice, vratu nadlaktične i butne kosti, na medijalnoj strani proksimalnih delova dugih kostiju, stidnoj kosti i rebrima.

LOPATICA (engl. blade bone, scapular bone, scapula, lat. scapula), v. skapula.

LOPERAMID (engl. loperamide), antidijaroik, sintetski opioid za zaustavljanje hiperperistaltike creva različite geneze, odnosno akutnih (odrasli i deca) i hroničnih dijareja (odrasli). Koristi se kao simptomatska, pomo-ćna terapija dijareja, kod kojih je postavljena dijagnoza i sprovedeni primarni terapijski postupci (rehidratacija i ukoliko postoji, odgovarajuća kauzalna terapija). Preparati: Imodium, Loperamid.

LOPTASTO JEDRO (engl. globose nucleus, lat. nucleus globosus), v. nukleus globozus.

LORATADIN (engl. loratadine), nesedativni antihistaminik, blokator histaminskih H1-receptora. Ne prodire u CNS, pa ne izaziva pospanost i sedaciju kao sedativni antihistaminici. Primenjuje se u simptomatskoj terapiji alergijskih poremećaja. Preparati: Loradin, Claritine.

LORAZEPAM (engl. lorazepam), benzodiazepin srednje-dugog dejstva za lečenje anksioznih stanja i nesanice. Koristi se i u preanestetičkoj medikaciji (zbog izražene sedacije i anterogradne amnezije), i za prekid epileptičkog statusa (antikonvulzivno i miorelaksantno dejstvo). Preparati: Lorazepam, Loram.

LORDOSKOLIOZA (engl. lordoscoliosis), deformacija kičmenog stuba koja označava krivljenje kičme unazad (lordoza) i na stranu (skolioza).

LORDOZA (engl. lordosis), krivljenje kičme-nog stuba unazad. Fiziološka lordoza postoji na vratnom i slabinskom delu kičmenog stuba.

LOSARTAN (engl. losartan), antagonist AT1-receptora za angiotenzin II, antihipertenziv. Neželjena dejstva

losartana su najčešće blaga i prolazna: vrtoglavica, ortostatska hipotenzija, hiperkaliemija. Ne izaziva suvi kašalj kao ACE inhibitori. Preparati: Cozaar, Hyzaar.

LOVASTATIN (engl. lovastatin), inhibitor sinteze holesterola, odnosno enzima HMG-CoA reduktaze. Smanjuje koncentraciju ukupnog i aterogenog LDL-holesterola, a povećava nivo antiaterogenog HDLholesterola. Usporava razvoj ateroskleroze i smanjuje učestalost poja-ve infarkta miokarda posle višegodišnje pri-mene. Može da izazove oštećenje jetre i bolove u skeletnoj muskulaturi. Preparat: Mevacor.

LSD (engl. lsd, lysergic acid dyethilamide), v. lizergička kiselina.

LUČENJE , v. sekrecija.

LUBRIKANS (engl. lubricant), farmakološki neaktivan sastojak tableta koji smanjuje tre-nje; sredstvo za podmazivanje.

LUCIDNO (engl. lucid), jasno, svetlo.

LUDILO (engl. insenity), v. psihoza.

LUDNICA (engl. mental hospital), narodni naziv za duševnu bolnicu (psihijatrijsku ustanovu).

LUDWIGOVA ANGINA (engl. Ludwig’s angina), zapaljenje poda usne duplje. Karakterišu je visoka febrilnost, veoma bolan, tvrd otok poda usne duplje i izražena disfagija. Infekcija može da se proširi na vrat i da izazove supraglotični edem sa pretećom asfiksijom. Smatra se da je oboljenje izazvano udruženim delovanjem spirilum minusa (spiroheta) i bacillus fusiformisa (anerobna bakterija). Bolest se uspešno leči uobičajenim dozama penicilina. Ukoliko dođe do formiranja apscesa indikovana je hirurška intervencija.

LUES , v. sifilis.

LUGOLOV RASTVOR (engl. Lugol solu-tion), 5% rastvor kalijum jodida u vodi; u nuklearnoj medicini služi u pripremi bolesnika za različita ispitivanja u kojima je potrebna kratkotrajna farmakološka blokada aktivnosti štitaste žlezde.

LUK (engl. arch, bow, lat. arcus), v. arkus.

LUKSACIJA (eng. dislocatoion; lat. luxatio, luxare), iščašenje, ugon, dislokacija. L. coxae congenita , kongenitalno iščašenje kuka; l. erecta , iščašenje ramena tako da se ruke nalaze iznad glave; l. perinealis , tip iščašenja kuka pri kome se glava femura nalazi u perienumu; Malgaigneova l ., iš-čašenje glave radijusa iz anularnog ligamenta.

LUMBAGO (engl. lumbago), bol u slabinsko- -krsnom predelu kičme, bez širenja duž nogu.

LUMBALIZACIJA (engl. lumbarization), pojava kada prvi sakralni (krsni) pršljen ima anatomske karakteristike lumbalnog (slabinskog) pršljena.

LUMBALNA ANESTEZIJA (engl. spinal anesthesia), v. anestezija.

LUMBALNA PUNKCIJA (engl. puncture, spinal tap), dijagnostičko-terapijska procedura kojom se uvodi igla u subarahnoidalni prostor lumbalnog regiona, obično u nivou L3 - L4, u cilju uzimanja uzorka cerebrospinalne tečnosti za ispitivanje ili u cilju ubacivanja medikamenata intratekalno.

LUMBALNA SPINALNA STENOZA (engl. lumbar spinal stenosis), urođeno ili stečeno suženje lumbalnog dela kičmenog kanala i kičmenih otvora. Obuhvata krsnoslabinske nervne korenove i izaziva bol, parestezije, ukočenost i

slabost u leđima i nogama.

LUMBALNI (engl. lumbar), slabinski. Onaj koji se odnosi na slabinski predeo ili pripada ovom predelu.

LUMBALNI SIMPATIČKI GANGLIJSKI BLOK (engl. lumbar sympathetic ganglion block), parni simpatički ganglioni (najčešće L2, L3 i L4) segmentalno grupisani i međusobno povezani preganglijskim, postgangliskim i nociceptivnim aferentnim vlak- nima iz pelvisa i donjih ekstremiteta, čineći tako lumbalni simpatički lanac. Lokalizovan je u predelu anterolateralnog dela tela pršlje-nova i odvojen od somatskih spinalnih nerava psoas muskulaturom. Za blokadu (neurolizu) ovih gangliona koristi se 8 - 10% fenol, a prethodno je neophodna radiološka provera položaja igala. Koristi se za uklanjanje bolnih stanja iz pomenutih delova tela.

LUMBALNI SINDROM (engl. low back pain), skup simptoma i znakova koji ozna-ča-vaju oboljenje lumbalnog dela kičme. Karakterišu ga prisustvo bola u krsno-slabinskom predelu kičme koji može biti akutan ili hro-ničan, pojava grča paravertebralne muskulature i ograničena pokretljivost lumbalnog dela kičme. Mogući su širenje bola duž noge i pojava senzornih i motornih neuroloških ispada

LUMBO-, prefiks koji se odnosi na slabinski predeo, slabinski.

LUMBOSAKRALNI (engl. lumbosacral), lokalizacija u slabinsko-krsnom predelu kič-menog stuba.

LUMBRIKALIS (engl. lumbrical, lat. lumbricalis), glistasti, izduženi, nalik glisti.

LUMBRIKALNI (engl. lumbrical, lat. lumbricalis), v. lumbrikalis.

LUMINESCENCIJA (engl. luminescence), emisija svetlosti usled netermalnog procesa kao što je hemijska reakcija ili apsorcija jonizujućeg zračenja.

LUMINOFOR (engl. luminophore), deo jedi-njenja koji apsorbuje i emituje fotone koji čine jedinjenje luminescentnim.

LUPA (engl. magnifying glass), uveličavajuće staklo; komad stakla ili plastike koje je sa obe strane ispupčeno (konveksno).

LUPOIDNI (engl. lupoid), termin označava da je nešto nalik lupusu ili u sklopu lupusa, bilo l. vulgarisa, npr. lupoidna rosacea (epiteloidna, granulomatozna), ili sistemskog eritemskog lupusa (lupoidni hepatitis).

LUPUS (engl. lupus), v. lupus eritematodes.

LUPUS ANTIKOAGULANT (engl. lupus anticoagulant), antifosfolipidna anitela, koja različitim patofiziološkim mehanizmima mogu da indukuju nastanak tromboza. Mogu biti odgovorna za različite kliničke manifestacije u okviru antifosfolipidnog sindroma, kao što su tromboza, trombocitopenija, neki neurološki poremećaji, a kod žene povećavaju rizik za višestruke spontane pobačaje.

„LUPUS BAND TEST” (engl. lupus band test), v. test lupusne trake.

LUPUS ERITEMATOSUS (engl. lupus erythematosus), bolest kože koja se odlikuje pri-sustvom, najčešće jasno ograničenih crvenkastih, kao sočivo velikih čvorića sa beličastim, priraslim ljuspicama na površini koje nakon povlačenja ostavljaju ožiljke. Ovaj oblik se naziva hronični, kožni eritemski lupus (sin. diskoidni). Kada su pored nalaza na koži prisutni i određeni imunoserološki fenomeni, kao i oštećenje drugih organa i organskih sistema reč je o sistemskom eritemskom lupusu.

LUPUS ERITEMATOSUS DISEMINATUS (engl. lupus erythematosus diseminatus), hronična, autoimuna bolest nepoznate etiologije i nedovoljno razjašnjene patogeneze. U nastanku bolesti bitnu ulogu igraju imuni poremećaji, a anatomsku osnovu čine zapa-ljenjske promene u vezivnom tkivu, pre svega u malim krvnim sudovima.

Bolest je multisistemska i kliničkom slikom dominiraju promene kože i zglobova, seroza, bubrega, hematopoeznog tkiva i CNS. Karakterističan je nalaz mnogobrojnih autoantitela.

LUPUS IZAZVAN LEKOVIMA (engl. drug induced lupus), sindrom sličan lupusu. Može da se javi kod bolesnika na dugotrajnoj terapiji antikonvulzivnim sredstvima, d-penicilaminom, kinidinom, metildopom, izonijazidom, oralnim kontraceptivnim lekovima i dr. Karakteriše ga klinička slika blaža nego kod klasičnog sistemskog lupusa, a manifestacije od strane bubrega i CNS su izuzetno retke. Posle prekida uzimanja lekova koji su doveli do oboljenja svi simptomi i znaci se povlače za nekoliko nedelja ili nekoliko meseci.

„LUPUS LIKE SINDROM” (engl. lupus like syndrome ), v. lupus izazvan lekovima.

LUPUS VULGARIS (engl. lupus vulgaris), hronična, progresivna forma tuberkuloze kože. Promene su obično pojedinačne. U preko 90% slučajeva prve promene su locirane na koži lica. Osnovna promena je tzv. lupom, čvorić veličine glavice čiode smeđecrvene boje, mekane konzistencije, karakte-rističnog izgleda koji se poredi sa želeom od jabuke.

LUPUSNA PSIHOZA (engl. lupus psychosis), moguća manifestacija lupusne lezije CNS-a, koja se retko javlja, ali predstavlja kriterijum za dijagnozu sistemskog eritematoznog lupusa.

LUPUSNI NEFRITIS (engl. lupus nephritis), oboljenje bubrega u toku sistemskog eritematoznog lupusa. Klinički se manifestuje kod oko 50% bolesnika, a histopatološke promene se mogu naći gotovo kod svih bolesnika (depoziti imunoglobulina i komponenti komplementa).

LUTAJUĆE ĆELIJE VEZIVNOG TKIVA (engl. wandering cells of connective tissue proper), pokretne ćelije prisutne u vezivnom tkivu sa funkcijom: 1. odbrane organizma, bilo putem fagocitoze, bilo putem sinteze antitela (eozinofilni i neutrofilni granulociti, histiociti, limfociti, monociti, plazma ćelije); 2. produkcija dela osnovne supstance vezivnog tkiva (mast ćelije).

LUTEALAN (engl. luteal), koji se odnosi na žuto telo (corpus luteum).

LUTEINIZIRAJUĆI HORMON , LH (engl. luteinizing hormone), hormon prednjeg režnja hipofize; jedan od gonadotropina, po prirodi glikoprotein. Kod žena stimuliše ovulaciju, a zatim nastanak žutog tela u jajniku; kod muškaraca, se naziva i hormon koji stimuliše intersticijske ćelije, skraćeno ICSH (interstitial cell stimulating hormone), jer podstiče intersticijske ćelije testisa da luče muški polni hormon testosteron.

LUTEOM (engl. luteoma), nagomilavanje umnoženih ćelija žutog tela (corpus luteum) u jajniku, koje se ponekad javlja u poslednja tri meseca trudnoće. Luteom u nekim slučajevima luči muške hormone. Ne predstavlja pravi tumor i spontano regredira (smanjuje se i gubi) posle rođenja deteta.

LUTEOTROPNI HORMON, LTH (engl. luteotropic hormone), hormon koji stimuliše formiranje žutog tela (corpus luteum) i identičan je prolaktinu. Naziva se i luteotropin.

LYMPHOGRANULOMATOSIS (engl. lymphogranulomatosis), v. Hodgkinova bolest.

LJUSKA (engl. squame, lat. squama), v. skvama, putamen.

LJUSPIČASTI ZUBI (engl. chell teeth), retka strukturna anomalija; boja i veličina zuba su normalni, gleđ je normalna, dentin tanak i nepravilne građe, pulpa ogromna, korenovi kratki, zatupasti.

MACERACIJA (engl. maceration), gnjiljenje, postmortalna autoliza (v. autoliza) kod leševa u tečnosti, koja je bez bakterija ili je dejstvo bakterija sprečeno niskom temperaturom ili nekim drugim faktorom, tako da ne dolazi do truljenja (v. putrefakcija). Jedna je od lešnih promena (v. lešne promene). Primer je maceracija kod intrauterine smrti ploda i njegovog zadržavanja u materičnoj duplji. Koža i ostala tkiva dobijaju prljavocrvenkastu boju zbog imbibicije hemoglobinom, a zglobovi i suture postaju labaviji. Pored ovakve, tzv. prave maceracije, postoji i pseudomaceracija, lokalna promena kod leševa iz vode (v. pseudomaceracija).

MACHUPO VIRUS , v. Arena virusi.

MADAROZA (engl. madarosis), nedostatak trepavica na kapačnoj ivici. Može da se javi usled opekotina i uništenja folikula trepavica, kod blefaritis marginalisa.

MADURA STOPALO (engl. madura foot), sin. mycetoma, maduromycosis; lokalizo- vana, hronična, infektivna bolest kože, potkožnog tkiva i kosti koja dovodi do značajnih mutilacija. Bolest uzrokuju naj-češće aktinomicete, ređe neke gljive ili bakterije.

MADURELLA (engl. Madurella), rod sapro-fitnih gljiva zemljišta i vegetacije koji pripada porodici Eumycetoma (prave gljive). Izazivači su micetoma, hronične granulomatozne infekcije potkožnog tkiva, koja nastaje usled traumatske inokulacije uzročnika kontaminiranom zemljom u tkivo. Najznačajnije su M. mycetomatis i M. grisea, koje formiraju karakteristične crno prebojene granulacije u tkivu.

MAGISTRALNI LEKOVI (engl. magistral drugs), lekovi koji se spravljaju za jednog bolesnika i izdaju u apoteci, prema uputstvima lekara.

MAGNETNA REZONANCIJA, MR (engl. magnetic resonance), fenomen rezonancije, koji se manifestuje u apsorpciji i emisiji elektromagnetne energije od strane čestica sa magnetnim momentima, kao što su elektroni ili jezgra sa nenultim spinom, postavljeni u statičkom magnetnom polju, posle pobude sa odgovarajućim radiofrekventnim (RF) magnetnim poljem. Rezonantna frekvencija je proporcionalna jačini statičkog magnetnog polja. Energija koja se apsorbuje i emituje pri MR je u opsegu radio-frekfentnog zračenja. Drugi fenomen magnetne rezonancije je rezonacija spina elektrona (ESR).

MAGNETOTERAPIJA (engl. magnetotherapy), lečenje primenom magnetnog i elektromagnetnog polja, u okviru koje se izučavaju terapija konstantnim magnetom i t. elektromagnetnim poljem različite frekvence.

MAGNEZIJUM, Mg (engl. magnesium), hemijski element iz II grupe periodnog sistema (zemno-alkalni element), sa atomskim brojem 12 i atomskom težinom 24,312, koji se nalazi u oksidacionom stanju +2. Značajan je katjon u ćeliji neophodan za život. U telu odraslog čoveka se nalazi oko 25 g magnezijuma i to uglavnom u kostima. Magnezijum je neophodan za funkcionisanje nervnog i miši-ćnog tkiva, održavanje stabilnosti ćelijske membrane i proizvodnju energije. Takođe je kofaktor oko 90 enzima.

Izvor magnezijuma je zeleno lisnato povrće. Hemijski simbol: Mg.

MAGNEZIJUM-CITRAT (engl. magnesium citrate), so magnezijuma sa laksantnim svoj-stvima.

MAGNEZIJUM-HIDROKSID (engl. magnesium hydroxide), beli, amorfni prašak, skoro nerastvorljiv u vodi, sa antacidnim svojstvima. Koristi se sam ili u kombinaciji sa drugim antacidima i deluje blago laksantno. Magnezijumovo mleko (engl. milk of magnesia): 7 - 8,5 % suspenzija magnezijum-hidroksida u vodi.

MAGNEZIJUM-HLORID (engl. magnesium chloride), magnezijumova so za lečenje hipomagnezemije.

MAGNEZIJUM-KARBONAT (engl. magnesium carbonate), beli prašak, blag antacid sa laksantnim svojstvima. U želucu, pri neutra-lisanju hlorovodonične kiseline magnezijum- -karbonatom, nastaje ugljen-dioksid.

MAGNEZIJUM-STEARAT (engl. magnesium stearate), jedinjenje magnezijuma sa stearinskom kiselinom, skoro nerastvorljivo u vodi. Nalazi se, kao lubrikant, u sastavu mno-gih tableta.

MAGNEZIJUM-SULFAT (engl. magnesium sulphate), magnezijumova so za oralnu i parenteralnu primenu. Kao osmotski laksativ („gorka so“), unosi se sa mnogo vode, a naj-delotvorniji je u hipotoničnom rastvoru. Koristi se i u terapiji hipomagnezemije, srčanih aritmija (naročito ako su praćene sniženom koncentracijom magnezijuma ili kalijuma u serumu) i eklampsije (ima antikonvulzivna svojstva). Magnezijum-sulfat može da izazove relaksaciju glatke muskulature, pa se upotrebljava i kao tokolitik. Akumulira se u organizmu usled bubrežne insuficijencije.

MAGNEZIJUM-TRISILIKAT (engl. magnesium trisilicate), antacid za ublažavanje gorušice kod ulkusa, neulkusne dispepsije i ezofagealnog refluksa. U želucu se zadržava dovoljno dugo. Primenjuje se u kombinaciji sa antacidima, jedinjenjima aluminijuma. Preparat: Gelusil-Lac.

MAGNIFIKACIJA (engl. magnification), 1. prividno uvećanje kao pod mikroskopom; 2. proces, postupak kojim se

nešto uvećava kao upotrebom sočiva; 3. razlika između vizuelne i stvarne veličine.

MAJKA (engl. mother), roditelj ženskog pola koji putem jajne ćelije prenosi haploidan set hromozoma potomcima.

MAJOR (engl. greater, bigger, lat. major ), 1. veći; 2. veća od dve anatomske strukture. Pojam major je suprotan pojmu minor.

MAKROAGREGATI ALBUMINA ČOVE-ČJEG SERUMA, MAA (engl. macroagregated human serum albumin), čestice veličine oko 10-50 mm; obeležene sa 99mTc upotreb-ljavaju se za perfuzionu scintigrafiju pluća.

MAKROAMILAZA (engl. macroamylase), homogeni molekulski kompleks u kome je serumska normalna amilaza vezana za raz-ličite proteine, najverovatnije imunoglobuline. Ima RMM 200.000 pa ne može da se izlučuje putem bubrega, usled čega se nago-milava u krvi što može da navede na pogrešne zaključke. Da bi se izbegla zabuna potrebno je odrediti i amilazu u urinu, u kome je u slučaju makroamilazemije nema.

MAKROBIOTIKA (engl. macrobiotics), specifična vrsta ishrane ljudi. Reč „makrobiotika“ nastala je iz dve grčke reči macro (veliki) i bios (život). U slobodnom prevodu znači univerzalni pogled na život i zdravlje, pri čemu način ishrane igra veliku ulogu. Utemeljivač makrobiotike je Georg Oksava (1893 - 1966) iz Kjota, koji se uspešno lečio od tuberkuloze mrkim pirinčem i jelima od povrća. Makrobiotska ishrana je istovremeno i „filozofija“ balansiranja namirnica iz tzv. jin i jang grupe. Dnevni unos obezbeđuje složene ugljene hidrate 73% (žitarice, leguminoze, povrće), masti 15% i proteine 12%. Karakteristične namirnice u toku dijete su: žitarice (pirinač, pšenica, ječam, proso, kukuruz, zob i dr.); povrće (krompir, kupus, kelj, šargarepa, praziluk, prokelj); alge; leguminoze (pasulj, grašak, soja, sočivo); supe od žitarica i povrća; riba i školjke; semenke, orasi; sokovi od jabuka, povrća, čaj od kamilice; ulja uz malo morske soli. Prednosti makrobiotske dijete su: redukcija ukupnog unosa masti i onih sa opasnim zasićenim masnim kiselinama, redukcija unosa šećera, slatkiša i alkohola, uz povećanje konzumacije žitarica i povrća.

MAKROCEFALIJA (engl. macrocephaly), makrocefalus; obim glave koji je za dve standardne devijacije iznad srednjih vrednosti za uzrast i pol. Meri se najveća, okcipitofrontalna cirkumferencija, centimetarskom trakom koja se ne isteže (metalna ili od staklenih vlakana). Obim glave u najvećoj meri zavisi od veličine

mozga, ali i od cerebrospinalne tečnosti i krvi unutar lobanje, kao i od debljine kostiju i mekih delova - kože i potkožnog tkiva. Znači, prisustvo edema ili kefalhematoma može kod novorođenčeta značajno da poveća obim glave, a neobičan oblik takođe se odražava na merenje obima (okrugla glava je manjeg obima od glave ovalnog oblika, a iste zapre-mine). Merenje se uvek procenjuje uzimajući u obzir normalne varijacije, odnos veličine glave i drugih parametara rasta, raniji tempo rasta glave i druge značajne fizičke nalaze i podatke iz anamneze. Ako se obim naglo povećava, to ukazuje na hidrocefalus koji može da bude kongenitalan ili posledica meningoencefalitisa, vaskularne anomalije, subduralno nakup-ljanje tečnosti ili krvi, benignu intrakranijumsku hipertenziju, a prisutan je i u neurokutanim oboljenjima (neurofibromatoza, tuberozna skleroza i dr.), leukodistrofijama (Alexander-ova, Canavan-ova bolest), lizozomnim (Tay-Sachs-ova bolest, generalizovna gangliozidoza, mukopolisaharidoze, metahromatska distrofija) i peroksizomnim poremećajima (neonatalna adrenoleukodistrofija). Ona se nalazi i u poremećajima nepoznate etiologije, kao što su Beckwith-Wiedemannov ili Sotosov sindrom (cerebralni gigantizam). Brzo uveća-nje obima može da bude prva manifestacija intrakranijumskog tumora kod odojčeta ili malog deteta. Naravno, makrocefalija se uvek javlja i kod megalencefalije. Povećan mozak - makro ili megalencefalija (engl. macroencephaly tj. megalencephaly) je dominantno nasledna osobina u nekim porodicama i tada, po pravilu, nema drugih odstupanja od normal-nog razvoja, ali uz megalencefaliju je nekad asocirana mentalna deficijencija kao i neurološke anomalije (npr. atonija). Zadebljanje lobanjskih kostiju (kod osteopetroze, piknodizostoze, epifizne i kranio-metafizne displazije, progresivne dijafizne displazije ili osteogenesis imperfecta), takođe može da se ispolji kao povećan obim glave. Kada veličina glave ili brzi porast obima glave izazivaju uznemirenje, pored podataka o obimu glave na rođenju i parametara opšteg rasta (povećanje dužine/visine i telesne mase), moraju da se traže i znaci specifičnih sindroma ili drugih poremećaja, kako kod deteta, tako i u njegovoj porodici (razvojni i neurološki problemi, dismorfolo-gija, mentalna retardacija i dr.). U detaljnijem ispitivanju uzroka makrocefalije pomažu CT i/ili MRI.

MAKROCIT (engl. macrocyte), nenormalno velik zreo eritrocit koji obično prelazi 9 mm u dijametru. Obično se javlja u megaloblastnim anemijama.

MAKROCITNA ANEMIJA (engl. macrocytic anaemia), oboljenje krvi koje karakterišu poremećena eritropoeza i prisustvo velikih eritrocita u cirkulaciji. Makrocitna anemija najčešće nastaje zbog deficita folne kiseline ili vitamina B12.

MAKROCITOZA (engl. macrocytosis), nenor-malno prisustvo velikih eritrocita, makrocita u cirkulaciji.

MAKRODAKTILIJA (engl. macrodactyly), uvećanje prsta ili prstiju. Uzrok nije poznat, a može da se javi kod neurofibromatoze, Maffucci sindroma (uz hemangiome šake i stopa-la) i u kongenitalnom limfedemu.

Značajno veće šake i stopala su i kod dece sa cerebralnim gigantizmom (Syndroma Sotos), kao kod hipersekrecije hormona rastenja (akromegalije).

MAKRODONCIJA (engl. macrodontia), raz-vojna nepravilnost koja se manifestuje uve-ćanjem zuba; naziva se i makrodontizam, me-gadoncija i megalodoncija. Veličina zuba je genetski određena i u srazmeri je sa veličinom lica i vilica. Odstupanja se mogu javiti kod jed-nog, simetričnih ili svih zuba, retko se javljaju u mlečnoj denticiji. Relativno generalizovana m ., stanje u kome zubi normalne veličine daju utisak nenormalno uvećanih u odnosu na nenormalno male vilice; pojedinačna zubna m ., makrodoncija koja obuhvata samo jedan zub. Varijanta tih stanja može da bude viđena kod hemihipertrofije lica u kojoj su zubi na obuhvaćenoj strani veći nego oni na normalnoj; generalizovana m ., forma makrodoncije u kojoj su svi zubi veći od normalnih.

MAKROFAG (engl. macrophage), veoma važna ćelija imunog sistema čoveka. To su velike ćelije kojih ima svuda u organizmu. Pored fiksnih makrofaga, postoje i slobodne makrofage koje bivaju privučene na mesto zapaljenske reakcije. Ove ćelije imaju sposobnost da fagocituju (proždiru i uništavaju) bakterije i sve strane antigene. One imaju i ulogu da prikažu antigene ćelijama imunog sistema, kako bi mogao da se odigra imuni odgovor na strane antigene koji su uneti u organizam.

MAKROGAMET (engl. macrogamete, ovocyte), jajna ćelija, ženska polna ćelija i ujedno najveća ćelija ljudskog organizma. Nastaje mejozom (redukcionom deobom) i sadrži haploidni broj hromozoma (23). Zrela jajna ćelija nakon oplodnje (spajanje sa muškom polnom ćelijom) daje zigot koji predstavlja začetak novog organizma.

MAKROGENIJA (engl. macrogenia), uve-ćanost vilica posebno brade, koja može da obuhvati kostne i/ili meke strukture. Javlja se kao posledica poremećaja lučenja hipofize u odraslih (u sklopu akromegalije).

MAKROGLIJA (engl. macroglia), jedna od dve osnovne vrste glija ćelija u CNS, koje nisu neuroni. Postoje dve podvrste: astrociti i oligodendrociti. Uporedi sa mikroglijom.

MAKROGLOBULIN (engl. macroglobulin), bilo koji globulin seruma čoveka čija mole-kulska masa prelazi 400 kDa (kilo-Daltona). Najvažniji makroglobulin u serumu čoveka je imunoglobulin M, koji predstavlja vrstu anti-tela čija je funkcija da štite organizam od živih izazivača bolesti (bakterija). Normalno postoje u

serumu i drugi makroglobulini, ali u sklopu nekih oboljenja postoje i patološki makroglobulini.

MAKROGLOBULINEMIJA (engl. macro-globulinaemia), oblik monoklonske gama-patije kod koga postoji povećano stvaranje imunoglobulina IgM tipa, koga stvara klon plazma B ćelija, kao odgovor na antigen. Povećana koncentracija IgM povećava vis-koznost krvi što može da dovede do pore-mećaja cirkulacije, do slabosti, neuroloških poremećaja i zamora. Sinteza normalnih imu-noglobulina je smanjena, a osoba postaje osetljiva na infekcije, naročito bakterijsku pneumoniju i septikemiju. Lečenje se sastoji u izmeni plazme da bi se smanjila viskoznost. Zove se i Waldenstromova ma-kroglobulinemija.

MAKROGLOSIJA (engl. macroglossia), ekstremno uvećan jezik. Može da bude nasled-nog karaktera ili je veličina jezika posledica rasta tumora ili otoka, opstrukcije limfnih sudova, hiperpituitarizma, akromegalije. Može, takođe, da bude povezan sa malokluzijama, jer je pritisak jezika na zube veoma snažan i utiče na njihov položaj. Naziva se još megaglossia i megaloglossia. Unilateralna, jednostrana m., hemimacroglosia je jednostrana ma-kroglosija.

MAKROGNATIJA (engl. macrognathia), sta-nje koje se karakteriše nenormalnom veliči-nom vilica. Mandibularna m ., nenormalno uvećana donja vilica, progenija; maksilarna m. , nenormalno uvećana gornja vilica, maksilarni prognatizam.

MAKROHEILIJA (engl. macrocheilia), povećanje usana. Uzrok može biti fibrozna hiperplazija ili nakupljanje tečnosti u usnama. Pojavu obično prati i zapaljenje.

MAKROLIDNI ANTIBIOTICI (engl. macro-lide antibiotics), grupa antibiotika koja nosi naziv po strukturi u kojoj je karakterističan veliki prsten od 15 do 17 članova. Među njima je najstariji i najpoznatiji eritromicin, a odnedavno su priključeni: roksitromicin, azi-tromicin i klaritromicin. Po antibakterijskom spektru slični su penicilinima, ali je kod makrolida on još širi, pa se mogu davati bez rizika bolesnicima koji su alergični na penicilin. Makrolidi su moderni antibiotici za koje se indikacije proširuju i potrošnja pove-ćava zbog povoljnog odnosa efikasnost: ri-zik.

MAKROMASTIJA (engl. macromastia), uvećanje jedne ili obe dojke.

MAKROMAZIJA

(engl. macromasia), v. makromastija.

MAKROMELIJA (engl. macromelia), kongentalno uvećanje jednog ili više ekstremiteta. Plod sa ovako uvećanim ili izduženim rukama odnosno nogama, naziva se makro-melus (engl. macromelus).

MAKROMETOD (engl. macromethod), hemijski postupak u kome se količina supstance analizira primenom uobičajene laboratorijske opreme. Klasifikacija na ovu vrstu metoda je relativna i najčešće se odnosi na metode u kojima se primenjuje najmanje 0,1 mL uzorka.

MAKROMOLEKUL (engl. macromolecule), veliki molekul koji ima polimernu strukturu, kao u slučaju proteina, polisaharida i drugih prirodnih i sintetskih polimera. Njihova mole-kulska masa kreće se od 105 za tipične proteine do oko 1011 za DNK u humanom hromozomu.

MAKROMOLEKULARAN (engl. macromolecule), onaj koji ima velike molekule.

MAKRONUTRITIJENT (engl. macronutritient), dijetne komponente koje su organizmu potrebne u značajnim količinama ugljeni hidrati, masti, proteini i dijetna vlakna.

MAKROPSIJA (engl. macropsia), iluzija u kojoj se predmeti koje vidimo čine veći nego što su u stvarnosti.

MAKROSKOPSKI (engl. macroscopic), dovoljno velika promena da je vidljiva golim okom, znači bez uveličavanja.

MAKROSTOMIJA (engl. macrostomia), znatno povećana širina usta, sa približava-njem uglova usta ušnim školjkama. Defekt je jednostran ili obostran. Obično se nalazi kod dece sa sindromima: Angelman, Fryns, Morquio, Scheie i dr., a ponekad i u Noonan, Bec-kwith-Wiedemann, Treacher-Collins ili Wil-liams sindromu.

MAKSILA

(engl. upper jaw, lat. maxilla), gornja vilica. Parna i središnja kost lica koja nosi zube gornje vilice i učestvuje u izgradnji očne, nosne, usne duplje, podslepoočne i krilasto-nepčane jame. Gornja vilica se sastoji od tela i četiri nastavka. Telo je središnji deo kosti unutar koga se nalazi prostrani gornjovilični sinus. Nastavci gornje vilice su: gornji ili čeoni, spoljašnji ili jabučni, donji ili zubni i donjeunutrašnji ili nepčani nastavak.

MAKSILOFACIJALNI (engl. maxillofacial), koji se odnosi ili pripada regiji mekih tkiva lica i usne duplje, kostima lica i vilica.

MAKSILARNA PROTRUZIJA (engl. maxillar protrusion), ortodontska nepravilnost pri čemu su zubi jedne ili obe vilice u prednjem ili bočnom položaju u odnosu na centričnu okluziju.

MAKSILOFACIJALNA HIRURGIJA, hirurška grana koja se bavi ranom dijagnostikom i lečenjem bolesti, anomalija i povreda maksilofacijalnog predela.

MAKSILOFACIJALNA PROTETIKA, gra-na stomatologije koja se bavi funkcionalnom i estetskom rehabilitacijom pacijenata sa defektima lica i vilica nastalih posle operativnih zahvata, povreda ili kongenitalnih anomalija.

MAKSIMALAN STIMULUS (engl. maximal stimulus), stimulus čiji je intenzitet dovoljan da izazove odgovor maksimalne amplitude.

MAKSIMALNO AGENASA, MDK

DOZVOLJENE

KONCENTRACIJE

HEMIJSKIH

(engl. maximum allowable concentrations - MAC, threshold limit values - TLV), koncentracije u radnoj atmosferi kojima, po sadašnjim saznanjima, radnici mogu biti izloženi po 8 sati dnevno, 5 dana nedeljno tokom radnog veka, a da im zdravlje ne bude oštećeno. Obično su dva do tri puta manje od koncentracija koje izazivaju hronična obo-ljenja. Ako su izražene u srednjim vrednostima za 8 sati rada (engl. time-weighted average - TWA), prekoračenja su dozvoljena ukoliko su kompenzovana sniženjem koncentracije u istom trajanju. Manji broj vrlo toksičnih supstanci s jakim iritativnim dej-stvom, kome radnik sme biti izložen do 15 minuta, i to samo 4 puta u toku 8 sati, označavaju se engleskim terminom short term exposure limits - STEL. Plafonske vrednosti (engl. ceiling-C) uopšte se ne smeju prekoračiti, a važe za supstance s akutnim toksičnim delovanjem. Kancerogene supstance su klasifikovane u grupe A1 i A2. Prvu čine supstance s potvrđenim

kancerogenim dejstvom, a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije dokazan kod ljudi. Biološke granične vrednosti (engl. biological action limits - BAL) predstavljaju one koncentracije hemijskih materija u biološkom materijalu koje ne izazivaju nikakve biološke efekte, tj. one iznad kojih nastaju promene zdrav-stvenog stanja. Pri izlaganju smeši hemijskih supstanci dozvoljene koncentracije se izra-čunavaju po različitim matematičkim obrascima.

MAKULA (engl. spot, lat. macula), mrlja, pega. Mala i tačkasto oblikovana tvorevina koja se jasno razlikuje od okolnih struktura. M. ceka retine (engl. blind spot of retina, lat. m. caeca retinae), v. diskus nervi optici; m. flava (engl. yellow spot of retinae, lat. m. flava), v. makula lutea retine; m. lutea retine (engl. yellow spot of retina, lat. m. lutea retinae ), žuta mrlja mrežnjače. Mala, žućkasto obojena i tačkasta tvorevina, prečnika 1,5 - 2 mm, koja se nalazi na vidnom delu mrežnjače, upravo u predelu zadnjeg pola očne jabučice. Smeštena je neposredno spolja od koluta vidnog živca (v. diskus nervi optici), a njen središnji deo je lako udubljen i nosi naziv središnja jamica (v. fovea centralis retine) ili tačka jasnog vida. U oblasti središnje jamice svi slojevi mrežnjače su redukovani osim sloja neuroepitelnih ćelija u kome dominiraju vidne ćelije - čunići. Čunići su bogati žutim pigmentom koji daje osobenu boju ovoj tvorevini. Kroz središnju jamicu žute mrlje prolazi vidna linija oka (linea vizus), a na njenom dnu se stvara obrnuta slika posmatranog predmeta. Otuda i naziv tačka jasnog vida.

MAKULARNA DEGENERACIJA (engl. macular degeneration), jedna od najčešćih uzroka slepila u modernom svetu. Bazična patologija ovih promena locirana je na horio-kapilaru, Bruchovoj membrani i retinalnom pigmentnom epitelu (RPE). Senzorna retina je ovde zahvaćena primarno, za razliku od retinalnih vaskularnih oboljenja, u kojima je ona zahvaćena sekundarno. Horoidea i RPE mogu da budu zahvaćeni inflamacijom i degenera-cijom, kao rezultat različitih faktora (vaskularnih, metaboličkih ili toksičnih). Odgovor makule je serozno ili hemoragično odlublje-nje retine, kao primaran atrofički ili degenerativni odgovor.

MAKULOPAPULOZNO (engl. maculopapular), kliničke promene na koži tipa makula i papula, v. makula, v. papula.

MAL(engl. mal-), prefiks koji označava nedostatak, abnormalno, loše. Imenica označava bolest ili poremećaj.

MALACIJA (engl. malacia), patološko razmekšanje organa ili tkiva. U složenim izrazima označava specifična stanja, npr. osteomalacija. Metaplastična m. , osteitis fibrosa cystica; mijeloplastična m., osteogenesis imperfecta, porotična malacija, razmek-šanje udruženo sa proliferacijom vezivnog

tkiva; traumatska m., syringomyelia.

MALA KARLICA (engl. lesser pelvis, true pelvis, lat. pelvis minor), v. pelvis minor.

MALAKOPLAKIJA BEŠIKE (engl. bladder malakoplakia), retko upalno stanje u sluzokožama i drugim strukturama, nejasne etiologije i patogeneze (grč.malakos-mekan i plaks-ploča). Prepoznaje se po žućkastim uz-dignutim pločicama rasutim po sluzokožama i u tkivima. Pojavljuje se uglavnom na sluzokoži bešike, i to kod osoba iznad 40. godine života, obično u 6. i 7. deceniji; četiri puta je češća kod ženskog pola. Ređe se javlja na drugim nivoima urotrakta; u 75% slučajeva malakoplakija bešike je udružena sa infekcijom izazvanom Escherichiom coli zbog imu-nološke slabosti nastale poremećajem imunološke ravnoteže. Patološka histologija otkriva u građi pločica aglomerate velikih ćelija tipa histiocita (Hansemannove ćelije) koje sadrže tipične siderokalcijumske sferoidne inkulzije nazvane Michaelis-Gutmannova telašca. M. bubrega izaziva teške promene organa, a obostrana brzo vodi u renalnu insuficijenciju i smrt; dijagnoza se može postaviti samo biopsijom uz nalaz Hansemannovih ćelija sa Michaelis-Gutmannovim telašcima. Lečenje može da bude medikalno (hemioterapeutici i antibiotici) i operativno (parcijalna cistektomija ili parcijalna suptotalna cistektomija sa rekonstrukcijom bešike izolovanim segmentom sigme).

MALAKOTIČNI ZUBI, beličasti, slabo mi-neralizovani zubi.

MALAKSALOST (engl. adynamia, asthenia), umor, smanjenje ili gubitak normalne snage.

MALAPSORPCIJA (engl. malabsorption), nedovoljna ili neadekvatna gastrointestinalna apsorpcija. Može da nastane usled različitih razloga. Glavni uzroci malapsorpcije su glu-tenska enteropatija, tropski spru, resekcija creva, Whipple-ova bolest, srčana insuficijencija, infekcije crevne mukoze i dr. Nezavisno od uzroka, uvek se odlikuje dugotrajnim prolivom. Stolice su obilne i masne, ponekada mogu da sadrže i sluz ili primese krvi. Treba je razlikovati od poremećaja u varenju koji nastaju kao posledica nedovoljnog stvaranja enzima gušterače ili smetnji u oticanju žuči. Opšti znaci malapsorpcije su zastoj u napredovanju, gubitak telesne mase usled gubitka potkožnog masnog tkiva, zbog čega koža postaje naborana, naročito na butinama gde se mogu videti viseći nabori nalik duvankesi. Trbuh je uvećan i rasplinut i značajno odudara od istanjenih ekstremiteta. Obolela deca su često apatična ili razdražljiva, nisu zainteresovana za okolinu i igračke, zbog anemije postaju bleda i mlitava, a ponekad mogu da imaju tetaniju i druge znake rahitisa usled poremećaja u apsorpciji minerala i vitamina. Za etiološku dijagnozu je potrebno kliničko ispitivanje. Najčešće je neophodno

da se izvrši i biopsija sluznice tankog creva radi mikroskopske analize. Lečenje zavisi od uzroka.

MALAPSORPCIONI SINDROM (engl. malabsorption syndrome), klinički se manifestuje poremećajem varenja i apsorpcije. Rendgenološki konstantan nalaz je, dilatacija pojedinih segmenata ili celog tankog creva. Crevo je šire od 3 cm u prečniku. Javljaju se poremaćaj u pasaži kontrasta, koja je češće usporena, segmentacija rasporeda barijuma u crevu, hipersekrecija i zadebljanje nabora sluznice. Zadebljali Kerkingovi nabori daju grub izgled reljefu. Nabori mogu biti zbrisani, tako da su konture creva sasvim glatke, „slika mulaža“. Hipersekrecija povećava sadržaj tečnosti u crevu, što dovodi do flokulacije kontrasta, nakupljanja gasa i prisustva nivoa u stojećem stavu. Opisane promene su u vezi jedna s drugom, variraju u intenzitetu, a koje su jače izražene zavisi od osnovnog oboljenja.

MALARIJA (engl. malaria), najrasprostra-njenija tropska protozoalna bolest koju izazva jedna ili više vrsta roda Plasmodium (falciparum, vivax, ovale i malariae). Infekcija započinje unošenjem sporozoita u krvnu struju ubodom komarca. Nakon perioda aseksulane reprodukcije u ćelijama jetre oslobađaju se merozoiti, koji napadaju eritrocite. Razvoju parazita u eritrocitima sledi ruptura eritrocita, a oslobođeni merozoiti napadaju nove eritrocite. Kod nekih vrsta se deo parazita (ovale, vivax) ponovno vraća u jetru (što je podloga za nastajanje recidiva oboljenja). Biološki ciklus obezbeđuju gametociti koji se stvaraju u inficiranim eritrocitima. To dovodi do stimulacije makrofagnih ćelija na produkciju proimflamatornih citokina, pod čijim uticajem nastaju povišena temperatura i druge organske pro-mene koje se javljaju u toku malarije. Naj-važnije kliničke karakteristike infekcije su napadi febrilnosti, kojima prethode jeza i drh-tavica, glavobolja, bolovi u mišićima, bolovi u trbuhu, povraćanje i proliv. Otežano disanje, pad arterijskog pritiska, pojava crne mokraće i prestanak mokrenja, poremećaj svesti uz raz-voj neuroloških ispada i kome znaci su teške infekcije, koju po pravilu izaziva P. falciparum. Povećanje slezine i jetre uz manje ili više izraženu dehidraciju i klinički znaci anemije najčešće se nalaze pri fizikalnom pregledu obolelog. Periodičnost napada izražena je obično u početku infekcije i zavisi od bio-loškog ciklusa razvoja parazita u eritrocitima. Oni se javljaju na 48 sati kod P. vivax i ovale i na 72 sata kod P. malariae infekcije, dok P. falciparum od početka daje iregularni tip tempe-rature, koja se često ponavlja. Među najvažnije komplikacije bolesti ubrajaju se razvoj mož-danog oštećenja („cerebralna malarija“), bub-režno popuštanje, plućni edem i hematološki poremećaji (anemija, poremećaji koagulacije). Dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka o boravku u endemskim krajevima i nalazom parazita. Za „nefalciparum“ malariju lek izbora je hlorokvin, koji deluje na eritrocitne forme parazita, nakon koga se lečenje nastavlja dve nedeje primakvinom, koji deluje na parazite u jetri. Malarija izazvana P. falciparumom („tropska malarija“) leči se, zavisno od otpornosti izazivača na lekove i tipa oboljenja, hlorokvinom, kombinacijom sulfadoksin-piri-metamin, meflokinom, halofantrinom, kininom ili artermizinom. U teškim oblicima bolesti primenjuju se transfuzije eritrocita, korekcija metaboličkih poremećaja, hemodija-liza, veštačka ventilacija ili eksangvinotransfuzija. Hemioprofilaksa, koja se primenjuje pre putovanja u zemlje visokog rizika, započi-nje dve nedelje pre odlaska, sprovodi se sve vreme boravka i četiri nedelje po povratku. Izbor leka zavisi od zemlje boravka, doba i fiziološkog stanja putnika i profesije kojom se bavi. Najčešće se preporučuje hlorokvin u kombinaciji sa proguanilom, meflokin ili tetra-ciklinski

antibiotici.

MALASSEZIA FURFUR (engl. malassezia furfur), stari naziv za Pityrosporum orbiculare, dimorfna, lipofilna gljivica, koja se smatra delom normalne flore ljudske kože. Pod povoljnim uslovima (toplota, vlažnost, imunosupresija itd.) prelazi iz saprofitnog u parazitni oblik. Kod ljudi izaziva tineu ili pityriasis versicolor.

MALASSEZOVA OSTRVCA (engl. rest’s of Malassez ), epitelni ostaci Hertwigove epi-telne opne. Prvih 20 godina nalaze se u predelu vrha korena, a zatim u gingivi.

MALA STIDNA USNA (engl. lesser lip of pudendum, lat. labium minus pudendi), v. labijum minus pudendi.

MALAT (engl. malate), so jabučne kiseline.

MALAT DEHIDROGENAZA, MDH (engl. malate dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.1.1.37), koji katalizuje reakciju L-malat + NAD+ = oksalacetat + NADH, koja je značajna za ciklus limunske kiseline. Nalazi se u citoplazmi i u mitohondrijama. Omogućava malat-aspartatni šant u kome se prenose elektroni sa citosolnog NADH za redukciju mitohondrijalnog NAD+. Aktivnost MDH se povećava u serumu u slučajevima infarkta miokarda, nekroze jetre, megaloblastne anemije i neoplastičnih obo-ljenja.

MALATION (engl. malathion), insekticid organofosfatne strukture, pedikulocid i skabicid. Ima malu toksičnost za ljude, pa može da se koristi po kućama protiv mrava i buba, a u komunalnoj higijeni za zaprašivanje protiv komaraca. Preparat: Etiol.

MALA ŽELUDAČNA KRIVINA (engl. lesser curve of stomach, lat. curvatura gastrica minor), v. kurvatura gastrika minor.

MALE BOGINJE (engl. morbilli, measles), v. morbili.

MALEOLUS (engl. malleolus), gležanj. Ovalni koštani nastavak. Prisutan je na donjim okrajcima golenjače i lišnjače.

MALEUS (engl. hammer, mallet, lat. malleus ), čekić. Jedna od slušnih koščica srednjeg uva. Svojim spoljašnjim delom čekić je utkan u bubnu opnu, a unutrašnjim delom (glavom) spojen sa nakovnjem (v. inkus). Sastoji se od više delova: glave, vrata, ručice i dva nastavka, prednjeg i spoljašnjeg.

MALE VENE (engl. small veins), krvni sudovi prečnika 0,2 - 1 mm, koji su smešteni između mišićnih venula i vena srednje veličine. Struktura: 1. tunica intima je nefenestrirani endotel koji leži na bazalnoj lamini; 2. tunica media - dva do tri kompletna sloja glatkih mišićnih ćelija; 3. tunica adventitia, sastoji se od fibroblasta, fibrocita, kolagenih snopova i ponekog elastičnog vlakna.

MALFORMACIJA (engl. malformation), urođeni poremećaj morfogeneze, anomalija u razvoju jednog tkiva ili dela organizma, koja lančanom reakcijom, tzv. malformacionom sekvencom, izaziva kasnije defekte u razvoju organa ili većih delova organizma. Malformacione sekvence se različito ispoljavaju: manifestuju se od jedva primetnih, do veoma teških anomalija. Ukoliko dete ima mnoge strukturne defekte koji se ne mogu objasniti kao posledica jednog primarnog poremećaja razvoja, verovatno je reč o multiplim primarnim defektima u jednom ili više tkiva. Posledični defekti čine karakterističnu sliku - malformacioni sindrom. Etiologija malformacionih sindroma često nije poznata. Međutim, zna se da abnormalnosti hromozoma (broja i strukture), mutacije gena, teratogeni (lekovi: androgeni, antimetaboliti, citostatici, antiepileptici, jodidi, litijum, heroin, tetraciklini i dr.), teški metali (olovo, živa), radijacija, oboljenja i trovanja majke (alkoholizam, dijabetes tip l, fenilketonurija, miastenija gravis, sistemski lupus eritema-todes, pušenje), intrauterine infekcije (citomegalovirus, herpes simpleks, rubela, vari-cela, sifilis, toksoplazma) mogu da izazovu malformacije embriona. Najčešće malformacije (urođene srčane mane, spina bifida) su, veruje se, nastale multifaktorskim nasleđivanjem, odnosno kao posledica istovremenog delovanja mutantnog gena ili više gena i štetnih faktora spoljne sredine. Verovatnoća da će neko od sledeće dece istih roditelja imati malformaciju je, uopšte uzev, 10 - 20 puta veća od rizika u opštoj populaciji, ali znatno manja nego u slučajevima recesivnog ili dominantnog nasleđivanja.

MALIGNA HIPERTENZIJA (engl. malignant hypertension), izrazito visok krvni pritisak (dijastolni znatno iznad 130mmHg) koji dovodi do oštećenja različitih organa ili organskih sistema. Patoanatomski je karakterišu fibrinoidna nekroza aferentnih arteriola i endotelna proliferacija interlobulskih arterija bubrega. Sreće se u manje od 1% bolesnika sa visokim krvnim pritiskom. Visok krvni pritisak najčešće dovodi do oštećenja

mozga, očiju, srca, i bubrega. Oštećenja mozga se manifestuju glavoboljom, povraćanjem i psihomotornom uznemirenošću. Na očnom dnu se zapažaju krvarenja i otok papile očnog živca. Takođe, dolazi do hipertrofije srčanog mišića a može doći do popuštanja srca. Oštećenje bubrega je često praćeno popušta-njem bubrežne funkcije, što dovodi do poremećaja u količini i sastavu izlučene mokraće i nagomilavanja raspadnih produkata metabolizma u krvi. Ukoliko se ne leči smrtnost u toku jedne godine je do 80%, a u toku dve godine približava se 100%. Brz porast krvnog pritiska može da prouzrokuje srčanu insuficijenciju u toku 1-2 nedelje i bubrežnu insuficijenciju za mesec dana.

MALIGNA HIPERTERMIJA (engl. malignant hyperthermia), fulminantna hiperpireksija; brz nastanak izvanredno visoke temperature. Nasleđuje se autosomno dominantno, a javlja se kod bolesnika koji mora da primi opštu anesteziju (naročito halotan i sukcinilholin). Nastaje naglo uz brzi porast telesne temperature, sa znacima povišenog mišićnog metabolizma kao što su tahikardija, tahipnea, cijanoza, povišena produkcija ugljen-dioksida, preznojavanje i rigidnost mišića.

MALIGNA PUSTULA (engl. anthrax, carbuncle), crni prišt, bedrenica, prostrel; lokalizovana varijanta akutne, zarazne bolesti izazvane antraksnim tzv. Davaineovim bacilom. Češće se javlja kod nekih domaćih životinja, a čovek se zarazi obradom zaraženih životi-nja.

MALIGNI (engl. malignant), zloćudan. Opisuje tumor koji urasta i razara tkiva u svojoj okolini i ima sposobnost metastaziranja (rasejavanja) putem krvi i/ili limfe u druge organe ili tkiva. Koristi se i za opisivanje drugih poremećaja ili bolesti koje su preteće po život (npr. maligna hipertenzija)

MALIGNI HEPATOM (engl. malignant hepatoma, hepatocellular carcinoma, hepatocarcinoma), hepatocelularni karcinom, hepatokarcinom; karcinom poreklom od parenhimalnih ćelija jetre.

MALIGNI LIMFOM MEŠOVITIH ĆELIJA (engl. mixed cell malignant lymphoma), limfom koji sadrži limfocite i histiocite.

MALI KRVOTOK (engl. lesser circle, pulmonary circle, lat. circuluc sanguinis minor ), v. cirkulus sangvinis minor, plućni krvotok.

MALI MOZAK

(engl. small brain, lat. cerebellum), v. cerebelum.

MALI OPORNJAK (engl. lesser omentum, lat. omentum minus), v. omentum minus.

MALI SEDALNI OTVOR (engl. lesser ischiadic foramen, lat. foramen ischiadicum minus), v. foramen ishijadikum minus.

MALLORY-WEISSOV SINDROM (engl. Mallory-Weiss syndrome), rascep sluzokože želuca ili završnog dela jednjaka, najčešće nakon povraćanja praćenog naprezanjem (alkoholizam) ili napornog kašlja. Bolesnici prvo povraćaju hranu i želudačni sadržaj, potom sledi naprezanje, a zatim povraćanje krvavog sadržaja.

MALNUTRICIJA (engl. malnutrition), loša uhranjenost. Nastaje kao posledica nedovoljnog unosa hranljivih materija, njihovog neadekvatnog iskorišćavanja i/ili disproporcionalno povećane energetske potrošnje.

MALOKLUZIJA (engl. malocclusion), mal-pozicija kod koje kontakt gornjih i donjih zuba u celini ometaju optimalnu efikasnost izvo-đenja osnovnih pokreta vilice tokom žvakanja. Prema originalnoj klasifikaciji Anglea, u zavisnosti od anterioposteriornog odnosa vilica, čiji je glavni indikator prvi molar, svi zagrižaji podeljeni su u 4 klase: 1. klasa (neutrookluzija), sa normalnim anteroposteriornim odnosom vilica izraženim normalnom interkuspidacijom gornjih i donjih kutnjaka, ali sa teskobnošču ili rotacijom zuba drugde, tj.sa dentalnom displazijom ili uma-njenim zubnim lukovima; 2. klasa (distookluzija), u kojoj je donji zubni luk u distalnom, zadnjem položaju u odnosu na gornji u jednom od bočnih segmenata; donji prvi kutnjak je u odnosu na gornji u distalnom položaju; 3. klasa (mezuiookluzija), u kojoj je donji zubni luk u mezijalnom, prednjem položaju u odnosu na gornji u jednom ili oba bočna segmenta; donji prvi molar je u mezijalnom položaju u odnosu na gornji prvi molar; 4. klasa, u kojoj okluzalni odnosi zubnih lukova pokazuju tendenciju distalizacije okluzije na jednoj polovini, a mezijalizacije na drugoj polovini ustiju.

MALOMOŽDANA HEMISFERA (engl. cerebellar hemisphere, lat. hemispherium cerebelli), v. hemisferijum cerebeli.

MALOMOŽDANA NOŽICA (engl. cerebellar peduncle, lat. pedunculus cerebri), v. pedunkulus cerebeli.

MALOMOŽDANI ŠATOR (engl. cerebellar tent, lat. tentorium cerebelli), v. tentorijum cerebeli.

MALONIL KOENZIM A (engl. malonyl coenzyme A), tioestar CoA, HOOCCH2COSCoA, malonske kiseline. Prvi je proizvod koji se sintetiše iz acetil CoA u nizu reakcija koje vode stvaranju dugolančanih masnih kiselina.

MALONSKA KISELINA (engl. malonic acid), kristalna dibazna kiselina, COOH-CH2-COOH, koja nastaje oksidacijom jabučne kiseline sa hrom-trioksidom i koristi se za izradu barbiturata.

MALPIGIJEV KORPUSKUL (engl. Malpi-ghian corpuscle), deo nefrona koji se odnosi na kapilare glomerula u Bowmanovoj kapsuli koja ih okružuje. ŠMarcello Malpighi, italijanski anatom i fiziolog, 1626 - 1694Ć.

MALPIGIJEVO TELO (engl. Malpighian body), v. malpigijev korpuskul.

MALPOZICIJA (engl. malposition), nenormalni položaj ili anomalija u položaju nekog organa. Malpozicija zuba (engl. malposition of tooth), nepravilan položaj zuba u odnosu na alveolarni nastavak, susedne zube ili zube suprotne vilice.

MALPREZENTACIJA (engl. malpresentation), svako odstupanje od normalnog polo-žaja ploda u porođajnom kanalu majke prilikom porođaja. Svako odstupanje otežava ili onemogućava normalno odvijanje poro-đaja i znatno povećava mogućnost pojave komplikacija. Javljaju se u oko 5% svih po-rođaja i zahtevaju brižljivo praćenje i pravo-vremenu, odgovarajuću akušersku intervenciju.

MALTAZA (engl. maltase), enzim alfa-D-glukozidaza.

MALTEŠKA GROZNICA (engl. Malta fe-ver), febris undulans, febris caprina, talasasta groznica je akutna infektivna bolest koja počinje naglo, visokom talasastom tempera-turom, znojenjem, intenzivnim mršavljenjem,

malaksalošću, anemijom i neuralgičnim bolo-vima sa promenama u zglobovima. Uzročnik bolesti je Brucella Militensis, koja se prenosi mlekom od inficiranih koza ili bolesnih ljudi i koza. Letalitet je neznatan.

MALTOZA (engl. maltose), disaharid O-a-D-glukopiranozil-(1-4)-D-glukopiranoza. Maltoza je beli kristalni šećer koji nastaje kada amilaza hidrolizuje skrob, a koristi se kao zaslađivač i hranljivo sredstvo.

MALTOZURIJA (engl. maltosuria), nalaz maltoze u urinu. Nalazi se pored glukoze u urinu nekih dijabetičara.

MALJIČASTI PRSTI (engl. clubbing fin-gers), digiti hyppocratici; prsti koji liče na maljice za doboš. Vrhovi prstiju nogu i ruku su zadebljali, sa ispupčenim i zadebljalim noktima u vidu sahatnog stakla, povećane uzdužne i poprečne zakrivljenosti. Pojava može biti urođena ili stečena kod bolesnika sa centralnom cijanozom (v. cijanoza), kod urođenih srčanih mana, hroničnih plućnih oboljenja, infektivnog endokarditisa, hroni-čne bolesti jetre, prisustva hroničnog gnojnog procesa ili karcinoma. Maljičasti prsti su posledica smanjene koncentracije kiseonika u tkivima koje ima za posledicu povećavanje količine vezivnog tkiva.

MAMA (engl. breast, lat. mamma), dojka. Parni organ koji je, kod polno zrele žene, poluloptastog ili kupastog oblika uz odstupnja koja su najčešće genetski ili rasno uslovljena. Dojka se nalazi na prednjoj strani grudnog koša, u prostoru između trećeg i sedmog rebra, i na sredini između grudne kosti i pazuha. Ona svojom bazom ili osnovom po-čiva na fasciji velikog grudnog mišića. Baza se nastavlja telom dojke koje se završava bradavicom, smeštenom nešto ispod sredine dojke. Oko bradavice se nalazi kružno, tamnije pigmentovano polje koje se naziva kolut ili areola dojke. U sastav dojke ulaze koža, potkožno tkivo i mlečna žlezda (v. glandula mame).

MAMILARNO TELO (engl. mammilary body, lat. corpus mammilare), v. korpus mamilare, bradavičasto telo.

MAMOGRAFIJA (engl. mammography), nativni rendgenski snimak dojke. Predstavlja suverenu dijagnostičku metodu koja upotpunjuje klinički pregled, a može prikazati male, nepalpabilne tvorevine u dojci kao i punktiformne kalcifikacije, mikrokalcifikacije čiji je nalaz suspektan za karcinom dojke. Preporučuje se svim ženama preko 40 godina u cilju ranog otkrivanja tumora.

MAMOPLASTIKA (engl. mammoplasty), plastične operativne intervencije na dojkama, koje se dele na augmentacione (operativno unošenje specijalno konstruisanih proteza ispod postojeće dojke radi povećanja veličine), redukcione (smanjenje veličine dojke operativnim uklanjanjem dela tkiva dojke), mamopeksije (operativno podizanje spuštenih dojki) i rekonstrukcione (operativno kreiranje nove dojke i/ili rekonstrukcija bradavice. Ove intervencije se primenjuju ili posle amputacije ili agenezije dojke upotrebom proteza ili kožno-mišićnih rež-njeva)

MANA (engl. defect), nedovršenost, nedostatak ili odsustvo. Stečena m. , negenetski uslovljena, nastala sekundarno, nakon rođenja; uro-đena m. , defekt prisutan na rođenju.

MANDIBULA (engl. mandible, lower jaw, lat. mandibula), donja vilica. Neparna, najveća i potkovičasto oblikovana kost lica koja nosi zube donje vilice. Sastoji se od tela i grane, desne i leve. Telo je prednji, potkovičasto oblikovan deo koji duž svoje gornje ivice nosi zubne jamice namenjene zubima donje vilice. Grana donje vilice ima oblik četvrtaste koštane pločice duž čije se gornje ivice uočavaju dva koštana nastavka: prednji ili nezglobni i zadnji ili zglobni. Na zadnjem nastavku vide se glava i vrat donje vilice. Glava donje vilice se spaja sa donjo-viličnom jam-om slepoočne kosti gradeći donjo-vilični zglob. Mesto spoja tela i grane gradi ugao donje vilice. Na delovima donje vilice pripajaju se mastikatorni mišići koji učestvuju u funkciji žvakanja unete hrane.

MANGAN, Mn (engl. manganese), metalni element koji podseća na gvožđe. Ima atomski broj 25, atomsku težinu 54,938 i nalazi se u oksidacionim stanjima od +1 do +7, od kojih su najčešća +2, +4 i +7. Esencijalni je element koji sudeluje kao kofaktor u brojnim enzimima.

MANGANIZAM (engl. manganism), v. trovanje manganom.

MANIČNO-DEPRESIVNA BOLEST (engl. maniac-depressive dissease), duševna bolest u kojoj se smenjuju faze izraženo dobrog (manija) i izraženo lošeg raspoloženja (depresija). Predstavlja poremećaj prvenstveno emocionalne sfere. Spada u grupu psihoza. Obično depresivna faza bolesti traje znatno duže od manične i može je smeniti manična faza, ili period normalnosti.

MANIJA

(engl. mania), duševni poremećaj koji se odlikuje izraženo dobrim raspo-loženjem i hiperaktivnošću. Kreće se od prenaglašenog optimizma, preko euforije, sve do oduševljenja i eskstaze sa pratećom manjom, ili većom zbrkom ideja, njihovim gomila-njem, brzim i isprekidanim govorom. U širem značenju - mahnitost, u nekim sekvencama ponašanja.

MANIPULACIJA SLIKAMA (engl. image viewing), izraz koji se odnosi na osnovne ope-racije sa slikama kao što su: pretraživanje, prikaz slike, rotacija slike, inverzija, uveća-nje, pomeranje, promena visine i širine prozora, merenje rastojanja, merenje površine zadate konture, unošenje komentara, filmovanje i dr. Radne stanice koje sadrže softverski paket samo za manipalacije sa slikama, a ne i za njihovu obradu nazivaju se vjuving stanice (Image Viewing Workstations).

MANITOL (engl. mannitol), osmotski diuretik, analog sorbitola. Izvodi se iz manoze, HO(CH2OH)4CH2OH. Ima RMM 182,19. Posle intravenske primene, neizmenjen, eliminiše se putem bubrega (glomerularnom filtracijom) i povećava eliminaciju vode, odnosno većih zapremina hipoosmolalnog urina. Primenjuje se intravenski u terapiji edema mozga, glaukoma, akutne bubrežne insuficijencije (uz adekvatnu rehidrataciju) i za ispiranje mokraćne bešike. Preparati: Eufusol, Ispirol.

MANN-WHITNEYEV RANGOVA)

TEST,

U-TEST

(WILCOXONOV

TEST

SUME

(engl. Mann-Whitney-Wilcoxon test, Wilcoxon rank sum test ), neparametarski test o jednakosti parametara lokacije (centralnih vrednosti) dve populacije koje su po svemu ostalom jednake. Za date slučajne uzorke iz obe populacije, test statistika se obrazuje tako što se kombinuju uzorci, rangiraju posmatra-nja u kombinovanom uzorku i sumiraju rangovi posmatranja koja pripadaju jednom od uzoroka. Test je pogodan za poređenje dva nezavisna uzorka sa ordinalnim podacima ili sa numeričkim posmatranjima koja nisu normalno raspoređena, pri čemu je poželjno da uzorci imaju istu formu raspodele.

MANOMETAR (engl. manometer), instrument koji služi za merenje pritiska gasova ili tečnosti. Najjednostavniji manometri su u obliku U-cevi, rade na principu poređenja pritisaka (diferencijalni manometar), u kojima se nalazi tečnost poznate gustine.

MANOZA (engl. mannose), šećer, monosaharid, aldoheksoza koja je epimer glukoze. Nalazi se u nekim glikoproteinima i učestvuje u oboljenju poznatom kao manozidoza.

MANOZIDOZA

(engl. mannosidosis), urođena metabolička greška koja je posledica deficita lizozomalne a-Dmanozidaze, koja je uključena u metabolizam oligosaharidnog dela glikoproteina. Posledice ovog poremećaja su skladištenje oligosaharida u lizozomima i povećano izlučivanje putem urina.

MANTOUX TEST (engl. Mantoux test), intrakutani test za tuberkulozu. Bazira se na reakciji kasne preosetljivosti zbog povećanja koncentracije tuberkulinskog antigena priprem-ljenog od Mycobacterium tuberculosis. Tuberkulinski test se primenjuje u dijagnostici i diferencijalnoj dijagnostici tuberkuloze, za otkrivanje tuberkulozne zaraze među stanov-ništvom (indeks infekcije), za otkrivanje osoba koje su već bile zaražene bacilom tuberkuloze (tuberkulinski reaktori, tuberkulinski indeks), kao i za otkrivanje zdravih osoba koje nisu inficirane bacilom tuberkuloze, da bi se imunizirale BCG vakcinom. Dijagnostički značaj tuberkulinskog testa je veliki uprkos relativnoj promenljivosti specifične osetljivosti organizma. Rezultat testa se čita posle 72 sata.

MANUBRIJUM (engl. handle, lat. manubrium), drška. Anatomska struktura nalik dršci ili ručici. Osobena je za grudnu kost, u okviru koje gradi gornji deo (nalik dršci kratkog rimskog mača), i slušnu koščicu čekić.

MANUELNA VENTILACIJA (engl. manuel ventilation), upotrebom ruku, direktno ili indirektno, stvara se razlika između atmosferskog i alveolarnog pritiska što omogućava ventilaciju.

MANUS (engl. hand, lat. manus), šaka. Distalni i izuzetno pokretan deo gornjeg ekstremiteta koji se nalazi neposredno ispod zgloba ručja. Šaka ima dve strane i dve ivice. Strane šake su prednja ili dlanska (v. palma manus) i zadnja ili leđna (v. dorzum manus). Ivice šake su spoljašnja ili žbična i unutrašnja ili lakatna. Distalni deo šake odgovara korenu šake ili ručju (v. karpus) čiji skelet izgrađuje osam kostiju ručja. Ono se nastavlja srednjim de-lom šake koji se naziva doručje (v. metakarpus) i čiju osnovu izgrađuje pet kostiju doručja. Proksimalni deo šake grade prsti (v. digiti manus), koji se obeležavaju rimskim rednim brojevima počev od palca. Palac je prvi prst, a mali prst je peti. Osnovu prstiju grade članci (falange). Svaki prst ima po tri članka, osim palca koji ima dva. Prsti šake imaju i svoja posebna imena. Prvi prst je palac (v. poleks), drugi je kažiprst (v. indeks), treći je srednji prst (v. digitus medijus), četvrti je domali (v. digitus anularis), a peti je mali prst (v. digitus minimus).

MANJI (engl. smaller, lesser, lat. minor), v. minor.

MAO,

skr. za enzim monoamin oksidazu.

MAO INHIBITORI (engl. monoamine oxidase inhibitors), v. inhibitori MAO.

MAPA (engl. map), hromozomska (genska) mapa je prikaz pozicije gena i drugih DNK markera na hromozomu.

MAPA HROMOZOMA (engl. chromosome map), v. mapa.

MAPIRANJE (engl. mapping), proces određivanja pozicije gena i drugih DNK markera na hromozomu. Može da se vrši na nekoliko načina: na osnovu vezanog nas-leđivanja sa poznatim genetičkim markerom (linkage analiza), na osnovu gubitka funkcije gena pri deleciji određenog hromozomskog regiona (deleciono mapiranje), po-moću testa hibridizacije itd. Jedinica genske mape, koja označava relativnu udaljenost između gena na osnovu učestalosti njihove rekombinacije, je Morgan (M) ili centi Morgan (cM).

MAPROTILIN (engl. maprotiline), antidepresiv tetraciklične strukture sa izraženim sedativnim i antiholinergičkim svojstvima. Blokira preuzimanje noradrenalina i serotonina u mozgu i koristi se u terapiji endogenih depresija. Klinički efekti se ispoljavaju sporo (posle 2 do 4 nedelje lečenja). Ima brojna neželjena dejstva: kardiovaskularna (aritmije, hipotenzija, tahikardija, naprasna smrt), antiholinergička (suvoća usta, poremećaj akomodacije oka, opstipacija, retencija mokraće), centralna (konfuzije, hipomanija, konvulzije). Preparati: Maprotin, Maprotilin, Ladiomil.

MARAZAM (engl. marasmus), tip malnutricije u kome potrošnja energije prevazilazi unos proteina i kalorija obično u dužem periodu vremena. Koriste se endogeni energetski resursi, što rezultira ekstremnim gubitkom masti i somatske muskulature. Visceralne mišićne komponente su očuvane, pa je nivo serumskih albumina očuvan i ne dolazi do pojave edema. Klinički, pacijenti imaju karakterističan izgled sa prekomernom mršavošću, suvom, tamnom, neelastičnom kožom, prolivima, i kod dece se javlja zastoj u rastu.

MARBURG BOLEST (engl. Marburg disease), Cerkopitekus hemoragična bolest, akutna infektivna bolest iz grupe hemora-

gičnih groznica, koja se javlja u Ugandi, Južnoj Rodeziji i u drugim zemljama Afrike. Ova bolest se prvi put javila gotovo istovremeno, 1967. god., u Beogradu i Frankfurtu, kada su oboleli laboratorijski radnici. Uzro-čnik bolesti je virus iz grupe Rabdovirida pantropnog karaktera izolovan iz životinja i sekreta i ekstreta čoveka. Izvor zaraze je nepoznat. U navedenim slučajevima direktan kontakt sa krvi zelenih majmuna iz Afrike bio je razlog oboljevanja. Inkubacija traje od 3 do 5, nekada 18 dana. Bolest se razvija naglo uz visoku temperaturu i poremećaj koagulacije krvi uz masovna krvarenja, oštećenja parenhimatoznih organa, oštećenje svesti i pojavu ospe na glutealnom delu tela - važan dijagnostički znak. Česte su anurija i prote-inurija.

MARBURG VIRUS , RNK virus iz porodice filovirusa, koji je dobio ime prema Marburgu, gradu u Nemačkoj. Uzrokuje hemoragičnu groznicu sa veoma visokom smrtnošću.

MARCUS-GUNN FENOMEN (engl. Marcus-Gunn jaw-winking syndrome ), pojava da pri otvaranju usta ili žvakanju dolazi do podiza-nja gornjeg očnog kapka. Uzrok je paradoksalna inervacija, u kojoj postoji spoj između inervacije mišića žvakača i mišića podizača očnog kapka. To je, u užem smislu, fenomen. Sindrom Marcus-Gunn je određena ptoza (spuštenost) gornjeg kapka zbog paradoksalne inervacije.

MARFANOV SINDROM (engl. Marfan’s syndrome ), pripada grupi urođenih bolesti vezivnog tkiva. Nasleđuje se autosomno do-minantno, a javlja se sa učestalošću od 4 do 6 na 100.000 stanovnika. Gen odgovoran za oboljenje nalazi se na dugom kraku hromozoma 15. Bolesnici su visoki i mršavi, dugih ekstremiteta, nenormalno dugih i nežnih prstiju ruku i nogu (arahnodaktilija), sa izraženim deformitetima kičmenog stuba (skolioza, kifoskolioza) i povećanom savitljivošću zglobova. Uzlazni deo aorte je proširen sa mogućim razvojem disekantne aneurizme. Kod većine bolesnika izražena je dislokacija (subluksacija) očnih sočiva, udružena sa teškom kratkovidošću (miopija), a ponekad i odlubljivanjem mrežnjače. Bolesnicima se preporučuju kontaktna sočiva, sprečava razvoj deformiteta ili vrši njihova hirurška korekcija.

MARFIJEV ZNAK (engl. Murphy’s sign ), 1. znak koji govori u prilog akutne upale žučne kesice. Izvodi se pritiskom sa oba palca pod desnim rebarnim lukom na mesto projekcije žučne kese. Pozitivan je ako prilikom inspirijuma dođe do refleksnog zaustavljanja disanja i bola na mestu pritiska; 2. osetljivost u predelu kostovertebralnog ugla kod perine-fritičnog apscesa.

MARGINA (engl. edge, margin, lat. margo), v. margo, ivica.

MARGINALNI BLEFARITIS (engl. blepharitis marginalis), bolest ivice kapaka, nastala bakterijskom infekcijom izvodnih trepavičnih kanala. Ponekad može da nastane i kao posle-dica nekorigovane refrakcione anomalije, poremećene ishrane, alergijskog stanja, hro-ničnog nadražaja, hronične upale nosne sluz-nice i sinusa. Posledice blefaritisa su: gubitak trepavica, crvenilo i zadebljanje ivice kapaka, pojava ljuspica u području trepavica, zapa-ljenje korena trepavice i njihovo ispadanje.

MARGO (engl. edge, margin, lat. margo), ivi-ca. Rub ili ivica određene anatomske strukture. Ivica može biti oštra ili zaobljena, zup-časta ili glatka, jednostruka, višestruka ili kružna. Posebno je dobro izražena na kostima.

MARIHUANA (engl. marijuana), osušeni delovi indijske konoplje (Cannabis sativa), u žargonu zavisnih osoba: „trava“; smola. Ako je dobijena ekstrakcijom iz indijske konoplje naziva se hašiš. Najvažniji sastojak marihuane je tetrahidrokanabinol (THC), koji ima izražena centralna dejstva (euforiju, nekontrolisani smeh, gubitak osećaja za vreme, depersonalizaciju, pospanost i dr.), ali i neke efekte koji se mogu koristiti u terapiji (sniženje intraokularnog pritiska i antieme-tičko dejstvo). U mozgu su izolovani posebni kanabinoidni receptori. Marihuana je i predmet zloupotrebe, izaziva psihičku i (manje izraženu) fizičku zavisnost.

MARKER (engl. marker), obeleživač, materija karakteristična za neki određeni proces. Npr. tumor marker je materija koju izlučuje taj tumor i pomoću utvrđivanja postojanja te materije i merenja njene količine mogu se doka-zivati prisustvo, veličina i aktivnost odre-đenog tumora.

MAROTEAUX-LAMYEV SINDROM (engl. Maroteux-Lamy sindrome ), 1. hereditarna sistemska mukopolisaharoidoza, prenosi se na autosomno recesivni način. Karakterišu ga: patuljast rast trupa i ekstremiteta, zakasnelo zatvaranje fontanela, displazija lobanje, hipo-plazija gornje i donje vilice, lumbalna kifoza, isturenost sternuma, ukočenost zglobova, hepatosplenomegalija, različiti stepeni gluvoće usled rekurentnog otitisa medije i neobičan izgled lica sa tankim usnicama i izduženim nosem, defekti metafiza i epifiza, usporeno rastenje karpalnih i tarzalnih kostiju, deformiteti lumbalnih i torakalnih pršljenova, uključivanje polimorfonuklearnih i limfocitarnih elemenata u krv, a velike koncentracije hondroitin B sulfata u mokraći. Naziva se i mukopolisaharoidoza VI; 2. sindrom verovatno prenosiv kao autosomno recesivna karakteristika koga karakterišu: patuljast rast, tup mandibularni ugao, predispozicija ka prelo-mima kostiju, kratki prsti, parcijalna anodoncija i gluvoća, isturenost čela, zubni kvar, dvoredni zubi, plave sklere, kifoza, skolioza, mentalna retardacija. Naziva se i piknodistoza.

MARSEJSKA GROZNICA (engl. Mediterranean fever), v. mediteranska groznica.

MARSHALLOV SINDROM (engl. Marshall syndrome), hereditaran sindrom po tipu autosomno dominantnog načina nasleđivanja. Karakterišu ga: sedlast nos, senzornoneuralna gluvoća, miopia, katarakte, ezotropija, hiper-tropija, sekundarni glaukom, hipertelorizam, uvećani frontalni sinusi, smanjene nosne kosti i gornje vilice, protruzija gornjih sekutića, kratak ramus donje vilice; kalcifikacija dure i uzan auditivni kanal, hipodoncija i hipohidroza.

MARSUPIJELIZACIJA (engl. marsupielisation), operativni zahvat kojim se preko otvora na prednjem trbušnom zidu formira komunikacija između patološke šupljine, ciste ili apscesa organa, sa spoljnom sredinom. To se postiže šivenjem zida ciste za prednji trbušni zid, u cilju drenaže sadržaja i postupnog zara-stanja šupljine. Ovaj operativni zahvat se naj-češće koristio za zbrinjavanje hidatidne ciste jetre ili ciste i apscesa pankreasa, kao i drugih gnojnih kolekcija u trbuhu. Danas je ova vrsta zahvata praktično napuštena, pošto se njime ponekad stvara dugotrajna fistula koja teško zarasta, a istovremeno u šupljinu prodire infekcija iz spoljne sredine, ponekad virulentnija od inicijalne.

MASA (engl. mass), 1. pojam koji je obično vezan za telesnu masu (TM) i predstavlja bitan pokazatelj stanja uhranjenosti. Telesna masa se meri medicinskom decimalnom vagom sa pomičnim tegom do najbližih 0,1 kg; 2. u fizici, kvantitativna mera za inerciju tela; osnovno svojstvo (osobina) materije. Masa je otpor kojim se materijalno telo suprotstavlja promeni brzine ili položaja pod dejstvom sile. Jedinica za masu je kilogram (kg).

MASAŽA (engl. massage), metoda tretiranja tela u higijenske svrhe, pomoću ruku ili pomoću aparata. Time se postiže bolja cirkulacija krvi, bolji rad mišića, a jača otpornost organizma. Primenjuje se iz zdravstvenih, estetskih, rehabilitacionih indikacija, ali i u svrhe treninga i sportskih takmičenja.

MASAŽA SRCA (engl. cardiac massage), ritmička kompresija srca korenovima dlanova postavljenim na donju polovinu sternuma (grudne kosti). Zatvorena ili spoljna masaža srca , direktna kompresija srca kroz otvor na grudnom košu; otvorena ili direktna masaža srca , izvodi se radi uspostavljanja i održava-nja cirkulacije kod akutnog zastoja srca.

MASENI SPEKTROMETAR

(engl. mass spectrometer), analitički instrument koji se koristi za tačno utvrđivanje molekulske mase i strukture složenih molekula koji se nalaze u mikrogramskim količinama u uzorku. Može da se kombinuje sa tehnikama pomoću kojih se rastavljaju pojedina jedinjenja (npr. gasna hromatografija) i tada se dobija postupak visoke tačnosti. Jedinjenja se identifikuju na osnovu karakterističnog masenog spektra.

MASETER (engl. masseter muscle, lat. musculus massetericus), v. muskulus maseter, mišić žvakanja.

MASKIRANJE (engl. masking), proces kada jedna pojava koju čovek može da oseti postane pod dejstvom druge, jače pojave, nedostupna ljudskom čulu. Termin se koristi u audiologiji (nauka o čulu sluha) da označi pojavu kada jedan zvuk koji ljudsko uho može da čuje postane nečujan pod dejstvom zvuka veće jačine i šireg opsega.

MASLINA (engl. olive, lat. oliva), v. oliva.

MASNA DEGENERACIJA (engl. fatty degeneration), taloženje masnih globula u tkivu. To je stari naziv za promenu u tkivu koja se sada označava kao masna promena (fatty change).

MASNA NEKROZA (engl. fatty necrosis), stanje u kome neutralne masti u ćelijama ili u masnom tkivu podležu razlaganju na masne kiseline i glicerol. Najčešće pogađa pankreasnu i peripankreatičnu mast u akutnom hemoragičnom pankreatitisu. Označava se takođe kao steatonekroza.

MASNE KISELINE (engl. fatty acid), ravne ili razgranate monokarboksilne kiseline. U prirodi se nalaze samo u maloj količini u slobodnom stanju. U lipidima se vezuju estarskim ili amidnim vezama. Postoje tri značajne strukturne karakteristike masnih kiselina: uglav-nom su monokarboksilne kiseline, obično sadrže paran broj ugljenikovih atoma, mada ih ima i sa neparnim brojem, zasićene su, mada mogu da sadrže jednu ili više dvostru-kih veza (nezasićene). Esencijalne su one nezasićene masne kiseline koje se ne sintetišu u organizmu i moraju da se unose putem hrane, a to su linoleinska, linolna i arahidonska kiselina.

MAST

(engl. fat), hranjiva materija, koja obezbeđuje energetske potrebe organizma. To su uglavnom trigliceridi, koji bivaju hidro-lizirani pod dejstvom fermenata lipaze u masne kiseline i glicerol i potom apsorbovane kroz zid tankog creva, u kome se ponovo stvaraju neutralne masti, koje putem limfe i krvi dospevaju u druge organe. Značaj masti nije samo u tome što predstavljaju energetski koncentrat (1g=9 kcal=37,7kJ), već i u tome što su nosioci vitamina A, D, E i K, kao i esencijalnih nezasićenih viših masnih kiselina - linolne i linoleinske. Ove kiseline imaju značaj u profilaksi ateromatoze. Masti su neophodne za izgradnju steroidnih hormona i vitamina D3 - holekalciferola, a vezane za alfa i beta- globuline, kao lipoproteidi, igraju važnu ulogu u reakciji antigen - antitelo. Masti su neophodne za sintezu triglicerida, fosfolipida i holesterola, pa su tako neo-phodne za funkciju lojnih i mlečnih žlezda. Gradivna uloga je u tome što čine 2% svake ćelije. Tako im je uloga u rastu energije i sekreciji velika. Masti životinjskog porekla su uglavnom estri palmitinske i stearinske kiseline i glicerola. To su prave ili čvrste masti. Jedina mast životinjskog porekla u tečnom stanju je riblje ulje. Masti biljnog porekla su uglavnom estri oleinske kiseline. Dobijaju se presovanjem plodova maslina, žita, suncokreta, bundeve, lana, kikirikija. Ulje iz lana, suncokreta i kukuruza sadrži velike količine estera linolne i arahidonske kiseline, a ulje kikirikija je bogato estrima arahidonske kiseline. Biološka vrednost masti zavisi od tačke topljenja i sadržaja vitamina rastvorljivih u mastima i polinezasićenih masnih kiselina. Ukoliko je tačka topljenja niska, utoliko je iskoristljivost veća. U dnevnom obroku treba da se obezbede 25 - 30% kalorija, a od toga bar 4% daju polinezasićene masne kiseline.

MAST ĆELIJA (engl. mast cell), ćelija vezivnog tkiva koja se nalazi u velikom broju u koži, sluznicama i neposredno uz krvne sudove. Mast ćelija je jedna od ključnih ćelija koje učestvuju u alergijskim reakcijama. Na svojoj površini imaju receptore (prijemnike) za alergene, a u ćelijskom telu brojne granule ispunjene medijatorima alergijskih reakcija kao što je histamin. Kada se alergen veže na receptore mast ćelija (kod alergičnih osoba) dolazi do prskanja granula i oslobađanja ovih medijatora alergijske reakcije.

MASTEKTOMIJA (engl. mastectomy), hirurško odstranjenje dojke. Prosta m. (engl. simple mastectomy), hirurško odstranjenje dojke bez uklanjanja limfnih nodusa pazušne jame. Radikalna m . (engl. radical mastectomy) po Halstedu je sinonim za radikalnu ope-raciju raka dojke i podrazumeva hirurško uklanjanje dojke, velikog i malog grudnog mišića, i svih limfnih nodusa iz pazušne jame (sva tri sprata). Retko se izvodi, osim u slučaju direktne zahvaćenosti velikog grudnog mišića malignim tumorom. Danas se češće izvode modifikovane radikalne mastektomije. Modifikovana radikalna m. MRM (engl. modified radical mastectomy) je najčešća operacija zbog raka dojke. Označava uklanjanje dojke i limfnih nodusa u pazušnoj jami. Postoji nekoliko tipova modifikovane radikalne mastektomije, koji se razlikuju po tome koliki je opseg disekcije (hirurškog odstranjenja limfnih nodusa, v. limfadenektomija) limfnih nodusa pazušne jame urađen i po tome da li je odstranjen ili očuvan mali grudni mišić. Modifikovana radikalna m. - MRM po Maddenu je hirurško odstranjenje mlečne žlezde, dojke i limfnih nodusa iz srednjeg i donjeg sprata pazušne jame uz očuvanje malog i velikog grudnog mišića. Operacija se izvodi zbog raka dojke. Modifikovana radi-kalna m. - MRM po Auchinclossu je hirurško odstranjenje mlečne žlezde, dojke i limfnih nodusa iz srednjeg i donjeg

sprata pazušne jame uz očuvanje malog i velikog grudnog mišića. Operacija se izvodi zbog raka dojke. Modifikovana radikalna m. - MRM po Pateyu je hirurško odstranjenje mlečne žlezde, dojke, limfnih nodusa iz sva tri sprata pazušne jame uz odstranjenje i malog grudnog mišića, a očuvanje velikog grudnog mišića. Operacija se izvodi zbog raka dojke. Zahvaljujući primeni i drugih vidova lečenja raka dojke, radioterapiji i hemio-terapiji, uklanjanje cele mlečne žlezde sa disekcijom limfnih nodusa pazušne jame nije obavezna i jedina operacija. Danas se sve češće rade poštedne operacije zbog raka doj-ke, koje podrazumevaju odstranjenje dela mlečne žlezde sa tumorom u središtu i limfnih nodusa istostrane pazušne jame. V. lampektomija, v. parcijalna resekcija dojke, v. disekcija limfnih nodusa pazušne jame.

MASTIKACIJA (engl. mastication, chewing), žvakanje, proces koji se odvija refleksno i u kome se hrana priprema za gutanje i varenje; složen fiziološki proces u kome pored zuba koji odgrizaju, kidaju, sitne i melju hranu, učestvuju i drugi delovi mastikatornog organa. Refleks izaziva prisustvo hrane u ustima, pa se uz pomoć mišića žvakača vrši njena mehanička obrada zubima i natapanje pljuvačkom čime nastaje bolus.

MASTITIS (engl. mastitis), zapaljenje dojke koje se obično javlja tokom babinja i laktacije i praćeno je visokom temperaturom, crveni-lom i bolnom osetljivošću dojke. Najčešći uzročnik je Staphylococcus aureus koji pro-dire u dojku kroz ranice na bradavici.

MASTOCITOGENEZA (engl. mastocytogenesis), proces razvitka i sazrevanja mast ćelija.

MASTOCITOZA (engl. mastocytosis), pove-ćan broj mast ćelija ili infiltracija određenih tkiva mastocitima. Kao posledica mastocitoze javlja se povećano oslobađanje medijatora alergijske reakcije. Postoji i sistemska mastocitoza koja je praćena pigmentacijom kože, uvećanjem jetre, limfnih čvorova, manifestacijama od strane creva, kosti i koštane srži.

MASTODINIJA (engl. mastodynia), bol u dojkama. Javlja se kao simptom kod različitih oboljenja dojke, kao što su zapaljenja, tumori, hormonski disbalans ili kao bol nepoznatog porekla.

MASTOPATIJA (engl. mastopathy), bilo koja bolest dojke.

MASTOPLAZIJA (engl. mastoplasia), formiranje i razvoj tkiva dojke; naziva se takođe mamoplazija (engl. mamoplasia).

MASTOPTOZA (engl. mastoptosis), opu-štenost i mlitavost dojki. Javlja se češće kod starijih žena, koje su više puta rađale i dojile decu.

MASTURBACIJA (engl. masturbation), sino-nimi su: manusturpatio, ipsasio, onanismus, onanizam. Označava polno samozadovoljavanje, samozadovoljenje seksualnog nagona, manipulacijama penisom ili klitorisom radi samozadovoljenja. Smatra se da orgazmička masturbacija kod muškaraca počinje u drugoj polovini puberteta u 97% slučajeva. Oko polovine devojaka i žena takođe masturbira.

MATERIČNA SEKRECIJA (engl. uterine secretion), mukozna tečnost koju produkuju sekretorne ćelije epitela uterusa.

MATERIČNE ŽLEZDE (engl. uterine glands, lat. glandulae uterinae), proste tubularne žlezde koje su smeštene u endometrijumu i čije baze dosežu miometrijum gde se mogu granati. Okružene su materičnom stromom, a obložene jednoslojnim cilindričnim epitelom sa ponekom cilijarnom ćelijom. Njihov izgled se razlikuje u zavisnosti od toga da li je u pitanju devojčica pre puberteta, žena u reproduktivnom periodu, u postmenopauzi ili u trudnoći, kao i u zavisnosti od faze menstruacionog ciklusa. Pre puberteta materične ž. su kratki, cevasti uvrati epitela. U reproduktivnom periodu trpe ciklične promene. U proliferativnoj fazi ciklusa pod uticajem estrogena, regenerišu se iz žlezdanih ostataka bazal-nog sloja, postaju dugačke, ali uvek zadr-žavaju svoj prav oblik. Tokom sekretorne faze progesteron daje žlezdama izvijugan oblik sa mnoštvom kesastih proširenja, čineći središnji sloj endometrijuma sunđerastim, te se on i zove stratum spongiosum. Epitel postaje izreckan i mestimično pseudoslojevit, a žlezdane ćelije su pune glikogena. Kratki pravi segmenti materičnih žlezda prolaze kroz stratum compactum povezujući proširena tela sa materičnom šupljinom. Tokom trudnoće materične ž. poprimaju nepravilan oblik i postaju zaravnjene. Formiraju sunđerast sloj između bazalne decidue i miometrijuma. Posle izbacivanja placente iz njih se regeneriše epitel uterusa.

MATERIČNI (engl. uterine, lat. uterinus), v. uterini.

MATERIČNI VRAT

(engl. uterine neck, lat. cervix uteri), v. uterus.

MATERIČNO SUŽENJE (engl. narrow part of uteus, lat. isthmus uteri), v. istmus uteri, uterus.

MATERIČNO TELO (engl. uterine body, lat. corpus uteri), v. uterus.

MATERIA ALBA, meke bele naslage ostataka hrane, nisu fiksirane za zube i lako se uklanjaju običnim ispiranjem usta vodom. Posledica su loše higijene usta i zuba.

MATERICA (engl. uterus, womb, lat. uterus), neparan, šupalj, kruškolik organ, debelog zida u kome se oplođeno jaje razvija u dete. Van trudnoće materica je oko 7,5 cm duga, 3 - 4 cm široka i oko 2,5 cm debela. Sastoji se od gornjeg proširenog dela tj. tela materice (corpus uteri), koji se natavlja u vrat materice (cervix uteri). Deo tela materice između jajovoda je fundus, a uzak segment između tela i vrata je isthmus. Deo vrata materice koji prominira u vaginu zove se portio vaginalis cervicis.

MATERNALNI (PUERPERALNI) MORTALITET (STOPA) Šengl. maternal (puerperal) mortality (rate)Ć, meri rizik umiranja porodilja usled uzroka vezanih za nošenje dece. U brojiocu se nalaze smrtni slučajevi nastali tokom i/ili usled porođaja, komplikacija trudnoće i puerperijuma, najčešće za godinu dana. Broj živorođenih u istoj godini posmatranja najčešće se nalazi u denominatoru, mada bi za dobijanje tačne stope trebalo dodati i broj mrtvorođene dece. Postoje razlike u kriterijumima trajanja postpartalnog perioda za koji se određuje maternalni mortalitet. Prema SZO, maternalni mortalitet se definiše kao smrt žene tokom trudnoće ili u roku od 42 dana po okončavanju trudnoće, bez obzira na njeno trajanje i to-pičnost. Maternalni mortalitet može da se pojavi u dve grupe: direktne akušerske smrti usled komplikacija trudnoće; indirektne akušerske smrti izazvane ranijim bolestima i stanjima.

MATIČNA ĆELIJA (engl. stem cell), ćelija čije ćerke mogu da se diferentuju u druge vrste ćelija. Pluripotentna matična ćelija se može diferentovati na nekoliko različitih tipova ćelija uključujući limfocite, trombocite, leukocite i eritrocite.

MATURACIJA GLEĐ I, proces sazrevanja površinskog dela gleđi pri čemu se u površinu gleđi ugrađuju soli kalcijuma,

fosfati, fluoridi, a istiskuje voda. Maturacija je najintenzivnija u prve dve do tri godine po nicanju zuba (do njenog završetka zubi su osetljivi na kariogene nokse).

MAZOHIZAM (engl. masohism), seksualna perverzija (parafilija) u kojoj jedinka doživ-ljava polno zadovljstvo ako joj se nanosi bol. Termin potiče od austrijskog pisca Mazoha, koji je u XIX veku pisao romane o seksualnim perverzijama u kojima je opisano zadovoljstvo nanošenjem fizičkog bola i patnje. Prema psihoanalitičkom shvatanju predstavlja vid agresivnog naboja koji je okrenut ka sopstvenoj ličnosti mazohizam, drugoj - sadizam, ili i prema sopstvenoj i drugoj lič-nosti - sadomazohizam.

MBVT (engl. mixed connective tissue disease, MCTD), v. mešovita bolest vezivnog tkiva.

Mc BURNEY ZNAK (engl. Mc Burney’s sign ), lokalna osetljivost na blagu palpaciju u predelu McBurnijeve tačke (spoj spoljne i srednje trećine linje koja spaja pupak i desnu gor-nju bedrenu bodlju). Pozitivan je kod upale crvuljka.

MCH (engl. mean corpuscular haemoglobin), prosečna vrednost hemoglobina u eritrocitu koja se izračunava iz odnosa između nađene količine hemoglobina i prisutnog broja eri-trocita. Normalne vrednosti su 28 do 34 pg (pikogram, pg = 10-12/g) hemoglobina na jedan eritrocit.

MCHC (engl. mean corpuscular haemoglobin concentration), utvrđena koncentracija hemoglobina izražena u gramima na 100 ml eri-trocita, a proističe iz odnosa hemoglobina i hematokrita. Normalni MCHC je 30% do 35%.

MCNEMAROV TEST (engl. McNemar’s test ), statistički test za procenu značajnosti razlike frekvencija (proporcija) dihotomnog obeležja (obeležja sa alternartivama’+’ i’ -’) dva zavisna uzorka. Na primer, za poređenje rezultata jedne iste grupe’ pre’ i ’posle’, test se zasniva na informaciji o broju ispitanika koji su prešli iz jedne u drugu kategoriju između prvog i drugog ispitivanja. Test statistika se izvodi koristeći frekvencije b i c iz tabele 2x2:

MCV (engl. mean corpuscular volume), određivanje volumena svakog eritrocita, koje proističe iz odnosa

volumena eritrocita (hematokrit) prema ukupnom broju eritrocita. Normalan MCV je između 82 i 95 fl (femtolitar, fl= 10-15/l).

MDH, skr. za enzim malat-dehidrogenazu.

MEATUS (engl. pathway, meatus, lat. meatus), hodnik ili kanal preko koga se pristupa određenoj anatomskoj strukturi ili koji se nalazi unutarnje. M. akustikus eksternus (engl. external acoustic m., lat. m. acusticus externus), spoljašnji slušni kanal. Cevasto oblikovan deo spoljašnjeg uva koji se pruža od jame ušne školjke do bubne opne koja ga odvaja od prostora bubne duplje. Sastoji se od dva dela: spoljašnjeg, kraćeg i hrskavičavo- -opnastog (pars kartilaginea) i unutrašnjeg, dužeg i koštanog (pars osea). Oba dela se spajaju gradeći tup ugao otvoren put napred; m. akustikus internus (engl. internal acoustic m., lat. m. acusticus internus), unutrašnji slušni kanal. Kratki kanal koji se pruža kroz petrozni deo slepoočne kosti, neposredno unutra od unutrašnjeg uha. U kanal se dospeva preko otvora na zadnjoj strani petroznog dela slepoočne kosti, a dno kanala slepo zatvara koso postavljena rešetasta koštana pločica. Kroz kanal prolaze: živac lica (nervus facijalis), posredni živac (nervus intermedijus), živac sluha i ravnoteže (nervus vestibulokohlearis), arterija i vena labirinta; m. nazi inferior (engl. inferior nasal m., lat. m. nasi inferior), donji nosni kanal. Kanal na spoljašnjem zidu nosne duplje u čijem se prednjem delu otvara nosno-suzni kanal; m. nazi medijus (engl. middle nasal m., lat. m. nasi medius), srednji nosni kanal. Kanal na spoljašnjem zidu nosne duplje preko koga se otvaraju čeoni i gonjovilični sinus, i prednje i srednje sitaste (etmoidalne) ćelije; m. nazi superior (engl. superior nasal m., lat. m. nasi superior), gornji nosni kanal. Kanal na spo-ljašnjem zidu nosne duplje preko koga se otvaraju zadnje sitaste (etmoidalne) ćelije.

MEBENDAZOL (engl. mebendazole), antihelmintik iz grupe benzimidazola. Koristi se za lečenje crevnih infestacija uzrokovanih valjkastim crvima (nematodama): Enterobius vermicularis, Trichuris trichiura, Ascaris lumbricoides, Ancylostoma duodenale, Necator americanus. Deluje i protiv izazivača trihinoze (Trichinella spiralis), dok se još nalazi u crevima. Pretpostavlja se da inhibiše polimerizaciju mikrotubula i neke oksidativne enzime parazita. Nema mnogo neželjenih efekata (alergijske reakcije, bol u trbuhu), ali je teratogen i ne sme se primenjivati kod trudnica i male dece. Preparati: Vermox, Mebendazol, Soltrik.

MEBHIDROLIN (engl. mebhydrolin), sedativni antihistaminik, kompetitivni antagonist histaminskih H1 receptora, sa antimuskarinskim dejstvom. Primenjuje se u terapiji alergijskih poremećaja (urtikarija, alergijskih rinitisa) i kinetoza. Preparati: Fabahistin, Incidal.

MEBROFENIN

, 3-brom-2,4,6-trimetil IDA, derivat iminodiacetil sirćetne kiseline, iz jetre se brzo izlučuje u žuč, obeležen sa 99mTc je naj-povoljniji radiofarmaceutik za izvođenje hepatobilijarne scintigrafije i detekciju duodenogastričnog refluksa.

MECKELOV DIVERTIKULUM (engl. Mec-kel’s diverticulum ), vrećasta formacija na zidu tankog creva nasuprot mezenterijumu, koja predstavlja nepotpuno obliteriran ductus vitelinus spojen sa ileumom i leži 10 - 100 cm proksimalno od ileocekalnog zaliska. Preč-nika je od nekoliko mm do 10 cm. U preko 95% slučajeva je asimptomatski. Najbolje se dijagnostikuje enteroklizom. Kada je obložen želudačnom sluzokožom može biti sedište ulkusa ili karcinoma. Najčešće komplikacije su: krvarenje ulceracija, perforacija, intususcepcija i volvulus tankog creva. U poslednja dva slučaja postoji dilatacija tankog creva proksimalno od mesta opstrukcije i hidro-aerične senke u abdomenu.

MEČOVANJE (engl. matching), procedura izbora subjekata kontrolne grupe tako da po svim važnim karakteristikama, izuzev po vari-jabli koja se proučava, budu upareni (podudarni) sa subjektima eksperimentalne grupe. Na primer, u proučavanju etiologije neke bolesti, grupa bolesnih se poredi, po svojstvima važnim za tok bolesti, sa kontrolnom gru-pom koja nema tu bolest. Svaki bolesnik iz eksperimentalne grupe uparen je sa subjektom iz kontrolne grupe po polu, starosti i drugim karakteristikama.

MEDAZEPAM (engl. medazepam), benzodiazepin dugog dejstva, sličan diazepamu. Primenjuje se kao anksiolitik. Preparati: Nobrium, Nobritem.

MEDICINA RADA (engl. occupational medicine), „multidisciplinarna delatnost koja teži da zaštiti i poboljša zdravlje radnika spre-čavanjem i kontrolom profesionalnih bolesti i povreda na radu, da eliminiše profesionalne rizike i uslove na radu koji su opasni po zdravlje i sigurnost na radu, da razvije i unapredi zaštitu na radu, organizaciju rada i uslove radne sredine, da poboljša profesiona-lni i socijalni status radnika, njihovo fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, da održava i razvija radnu sposobnost radnika i omogući im socijalno i ekonomski produktivan život“ (SZO, MOR). Na taj način se medicina rada postepeno razvila od monodisciplinarne aktivnosti orijentisane na rizik u multidisciplinarnu aktivnost širokog pristupa, koja se stara o fizičkom, mentalnom i socijalnom blagostanju pojedinca i prati opšte zdrav-stveno stanje i razvoj svakog od njih. Prva međunarodna konferencija koja se bavila zaštitom zdravlja radnika održana je u Ber-linu 1890. godine, sledi osnivanje Međunarodnog udruženja za radno zakonodavstvo (1900), Međunarodnog ureda za radnička pitanja (1906) i Međunarodne organizacije rada (1919) sa sedištem u Ženevi. Prvi međunarodni kongres za profesionalne bolesti održan je u Milanu 1906. godine, kada je osnovana i Stalna međunarodna komisija za medicinu rada. Na VI međunarodnom kongresu, koji je održan u Lionu 1929. godine, usvojen je termin „medicina rada“ za delatnost koja obuhvata celokupnu

problematiku zaštite zdravlja radnika. Godine 1963. osnovano je Jugo-slovensko udruženje za medicinu rada. Tada je održan i Prvi jugoslovenski kongres medicine rada. U našoj zemlji danas medicina rada je integralni deo organizovane zdrav-stvene delatnosti sa osnovnim zadatkom da zaštiti i unapredi zdravlje radnika. Ona je komponenta primarne zdravstvene zaštite s ostvarenim jedinstvom preventivne i kurativne medicine (osnovna funkcija medicine rada jeste preventivna). Osnovni metodološki princip u radu jeste rad dispanzerskog tipa s težnjom da služba medicine rada obuhvati sve zaposlene.

MEDICINSKA BAKTERIOLOGIJA (engl. medical bacteriology), grana mikrobiologije, nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija značajnih za humanu medicinu. Opšta bakteriologija proučava morfo-logiju, strukturu bakterija, metabolizam, razmnožavanje, rast i genetiku bakterija. Specijalna bakteriologija izučava patogenost, virulenciju i oboljenja koja izazivaju odre-đene vrste bakterija.

MEDICINSKA PARAZITOLOGIJA (engl. medical parasitology), grana mikrobiologije, nauka koja proučava parazite i parazitizam u humanoj medicini. Za razliku od opšte parazitologije koja proučava morfologiju i fiziologiju parazita kao i zakonitosti unutar parazitizma, specijalna parazitologija obrađuje pojedine parazitske vrste i oboljenja koja izazivaju.

MEDICINSKA SLIKA (engl. medical image), slika organa ili sistema dobijena detekcijom signala nakon kontrolisanog dejstva neke spoljašnje energije na ljudsko telo, uglavnom energija iz elektromagnetskog spektra. Dobijena slika može da bude analogna ili digitalna. Postoje dvodimenzionalne (planarne), trodimenzionalne (tomografske) i dinamske (odre-đen broj slika u datom vremenskom periodu, sa zadatim periodom trajanja svake pojedine slike), koje se koriste za merenje protoka i drugih fizioloških parametara. Zavisno od primenjene spoljašnje energije, medicinske slike daju prikaz: biohemijskih (MRI tehnike), metaboličkih (PET tehnike), funkcionalnih (SPECT tehnike) i morfoloških (CT tehnike) stanja ispitivanog tela.

MEDICINSKI BIOHEMIČAR (engl. medical biochemist, clinical chemist or technologist), visoko obrazovana osoba osposobljena za praktično izvođenje analitičkih laboratorijskih procedura, njihovo uvođenje, kontrolu i izdavanje rezultata analiziranja pojednih telesnih sastojaka u telesnim tečnostima i tkivima.

MEDICINSKI CIKLOTRON (engl. medical ciklotron), ciklotroni nižih energija (do 16 MeV-a) služe za proizvodnju pozitronskih emitera, od kojih su za dijagnostičku primenu najznačajniji: ugljenik C-11, azot N-13, kiseonik O-15, i fluor F-18. Medicinski ciklotron je lociran u bolnicama i potpuno je automatizovan. Sastoji se od: ciklotrona odre-đene energije za proizvodnju navedenih pozitronskih emitera, automatskih hemijskih

jedinica za proizvodnju pojedinih pozitronskih radioobeleživača i sistema za njihovu kontrolu. Najpoznatiji pozitronski radioobele-živač koji se koristi za više namena u dijagnostici je F-18 FDG, za čiju je automatsku proizvodnju, u količinama koje su dovoljne za veliki broj bolesnika i kontrolu, potrebno oko 2 sata. Zbog velikog dijagnostičkog značaja ovog pozitronskog radioobeleživača u poslednje vreme se vrši njegova distribucija iako vreme njegovog poluraspada od 110 minuta to otežava.

MEDICINSKI UGALJ (engl. activated charcoal), adsorbens, vezuje veliki broj otrova. Koristi se oralno za inaktivaciju oralno uzetih otrova koji su toksični u malim dozama, kao npr. antidepresivi. Preparati: Carbo medicinalis.

MEDICINSKO SLIKANJE (engl. medical imaging), proces dobijanja medicinskih slika nekom od tehnika medicinskog slikanja. Kad se primenjuje X-zračenje koriste se radiografske tehnike (CT), u slučaju primene gama zračenja ili pozitrona, koriste se tehnike nuklearne medicine (SPECT i PET) itd. Sve tehnike imaju svoje mesto u dijagnostici zato što svaka od njih daje medicinske slike stanja pojedinih organa. V. medicinska slika.

MEDIGOKSIN (engl. medigoxin), kardio-tonički glikozid, polusintetski derivat digoksina sa brzim dejstvom. Koristi se u terapiji srčane insuficijencije sa fibrilacijom pret-komora i supraventrikularnih aritmija. Ima malu terapijsku širinu i brojna neželjena i toksična dejstva koja su više izražena ukoliko postoji hipokaliemija: kardijalna (poremećaji ritma) i ekstrakardijalna (muka, povraćanje, poremećaji vida, dezorijentacije, halucinacije, ginekomastija). Preparat: Lanitop.

MEDIJALIS (engl. medial, lat. medialis), unu-trašnji, struktura koja se nalazi bliže u odnosu na središnju ravan tela. Pojam medijalis je suprotan pojmu lateralis. Veoma se često po-grešno zamenjuje pojmom internus.

MEDIJALNA RAVAN (engl. medial plane), vertikatna ravan koja deli telo na desnu i levu polovinu. V. sagitalna ravan.

MEDIJANA (engl. median), sinonim, vrednost centralnog broja je vrednost koju ima statistička jedinica u sredini jedinica statističke mase (distribucije frekvencija) koje su pore-đane po veličini brojčane vrednosti numeri-čkog obeležja. Ako je broj statističkih jedinica neparan, medijana je jednaka vrednosti koju

ima statistička jedinica. Ako se npr. 25 razli-čitih rezultata posmatranja poređa od najmanje prema najvećoj vrednosti, onda je trinaesti rezultat centralni broj odnosno medijana. Ako je broj statističkih jedinica paran, medijana se dobija izračunavanjem sredine između vrednosti koje imaju statističke jedinice. Npr., ako imamo 26 različitih rezultata i poređaju se od najmanje prema najvećoj vrednosti, onda se medijana dobija izračunavanjem sredine između vrednosti koju ima 13-ti (26/2) i 14-ti (28/2) rezultat.

MEDIJANUS (engl. median, lat. medianus), 1. onaj koji zauzima središnje mesto unutar određene anatomske strukture; 2. onaj koji se pruža uzdužno središnjim delom anatomske strukture deleći je na simetrične polovine.

MEDIJASTINALNI (engl. mediastinal, lat. mediastinalis), koji se odnosi na sredogruđe ili pripada sredogruđu, v. medijastinum.

MEDIJASTINITIS (engl. mediastinitis), upala medijastinuma (sredogruđa).

MEDIJASTINOSKOPIJA (engl. mediastino-scopy), metoda vizualizacije prednjeg medijastinuma (sredogruđa) u cilju dijagnostike (biopsija) kod oboljenja medijastinuma po-moću medijastinoskopa, optičkog uređaja koji se u sredogruđe uvodi kroz mali rez iznad grudne kosti. Prednja medijastinoskopija po Carlensu je najčešća i služi za bioptičko dijagnostikovanje promena u prednjem medijastinumu, obično pretrahealno i paratrahealno desno. Jugularnom incizijom otvara se pretrahealna fascija i plasira poseban rigidni tubus - medijastinoskop. Prepariraju se limfne žlezde i biopsiraju. Služi za histološku tipizaciju oboljenja (maligni limfom, sarko-idoza, metastatski karcinom bronha) i za određivanje stadijuma karcinoma bronha.

MEDIJASTINOTOMIJA (engl. mediastinotomy), modifikacija po Chamberlainu, bioptička hirurška procedura, sa ciljem histološke potvrde promena u aorto-pulmonalnom prozoru, levo. Podrazumeva manju horizontalnu inciziju i resekciju dela III rebarne hrskavice levo.

MEDIJASTINUM (engl. mediastinum, lat. mediastinum), sredogruđe. Središnji organski prostor grudne duplje. Sredogruđe se nalazi neposredno iza grudne kosti, ispred grudnog dela kičmenog stuba, između desnog i levog plućnog krila, obmotanog plućnom maramicom. U svom gornjem delu komunicira,

preko gornjeg otvora grudne duplje, sa organskim prostorom vrata. Donji deo sredogruđa počiva na tetivnom središtu dijafragme. Sredogruđe se deli na gornje i donje. Granicu između njih gradi horizontalna ravan koja napred prolazi kroz ugao grudne kosti, a pozadi kroz među-pršljenski kolut između četvrtog i petog grud-nog pršljena. Gornje sredogruđe (medija-stinum superijus) nalazi se neposredno iza ručice grudne kosti. U njemu se nalaze: grudna žlezda (timus) ili njeni zaostaci, luk aorte i njegove grane, brahiocefalične vene i donja šuplja vena, dušnik i jednjak. Donje sredogruđe (medijastinum inferijus) nalazi se iza tela i mačnog nastavka grudne kosti. Ono je dodatno, prednjim i zadnjim listom srčane kese (perikard) podeljeno na tri dela: prednje, srednje i zadnje sredogruđe. Prednje sredogruđe (medijastimun anterijus) je prostor koji se nalazi između grudne kosti i prednjeg lista srčane kese. U njemu se nalaze: deo grudne žlezde ili njeni zaostaci, oskudna grupa limfnih čvorova, prednje veze srčane kese i rastresito vezivno tkivo. Srednje sredogruđe (medijastinum medijum) je deo koji se nalazi između prednjeg i zadnjeg lista srčane kese. U njemu se nalaze: srce obmotano srčanom kesom, veliki krvni sudovi baze srca i plućni korenovi, desni i levi. Zadnje sredogruđe (medijastinum posterijus) je deo koji se nalazi iza zadnjeg lista srčane kese i ispred grudnog dela kičmenog stuba, počev od petog grudnog pršljena naniže. U njemu se nalaze: grudni deo aorte, jednjak, desni i levi živac lutalac (nervus vagus), vene azigos i hemiazigos, grudni limfni kanal i simpatičko stablo.

MEDIJUS (engl. middle, lat. medius), srednji. Onaj koji se nalazi u sredini, između dve slične ili identične anatomske strukture.

MEDIKACIJA (engl. medication), lečenje lekovima.

MEDIKAMENT (engl. medicament), lek.

MEDIKAMENTOZNI (engl. medicamentous), koji je u vezi sa davanjem lekova.

MEDITERANSKA GROZNICA (engl. Medi-terranean fever), kvržičavi pegavac, Butonska groznica, akutna nekontagiozna krpeljska groznica koju karakterišu „crna mrlja“ na mestu uboda krpelja, papulozna i hemo-ragična ospa i temperatura. Javlja se u oblasti Sredozemlja, a prvi put je opisana u Tunisu. Za vreme povišene temperature izazivač bolesti Rickettsia conori nalazi se u krvi bolesnika. Rezervoari bolesti su inficirani psi, a izvor zaraze je krpelj i to najvažniji pseći krpelj - Ripocephalus sanguineus. Oštećenje endotela malih krvnih sudova je glavni patogenetski mehanizam. Inkubacija traje od 5 do 7 dana. Bolest počinje naglo. Karakterišu je napadi povišene temperature koja je udružena sa akutnim peritonitisom, pleuritisom i artritisom. Napadi spontano prolaze u toku jednog dana do jedne nedelje

i kasnije se ponavljaju. Letalitet je manji od 3 %.

MEDROKSIPROGESTERON (engl. medro-xyprogesteron ), progestagen iz grupe derivata progesterona. Primenjuje se u terapiji disfunkcionalnih krvarenja iz materice, dismenoreje, amenoreje, nekih malignih tumora (endometrijuma, dojke) koji su osetljivi na dejstvo hormona i kao kontraceptiv (jedna intramuskularna injekcija medroksiprogesteron acetata može da pruži pouzdanu zaštitu od začeća tokom sledeća tri meseca). Preparati: Dugen, Provera.

MEDULA (engl. marrow, pulp, lat. medulla), srž, jezgro, duša. Unutrašnji ili sržni deo tkivne strukture ili organa. M. oblongata (engl. oblongata, lat. m. oblongata), produže-na moždina. Deo moždanog stabla koji se na-lazi između moždanog mosta (pons) i kičme-ne moždine. Nalazi se ispred malog mozga od koga je odvaja šupljina četvrte moždane komore. U odnosu na veliki potiljačni otvor, produžena moždina se deli na gornji deo, smešten u zadnjoj lobanjskoj jami, i donji deo smešten u gornjem delu kičmenog kanala. Izgrađena je od sive i bele mase. U sastav sive mase produžene moždine ulaze: jedra IX (nervus glosofaringeus), X (nervus vagus), XI (nervus akcesorijus), XII (nervus hipoglosus) i delimično V (nervus trigeminus) i VIII (nervus vestibulokohlearis) moždanog živca, retikularna formacija i relejna jedra: nukleus gracilis, kuneatus, arkuatus i olivaris inferior. U sastav bele mase ulaze brojni nervni putevi koji prolaze kroz produženu moždinu. U produženoj moždini se nalaze važni vegetativni centri: centar za disanje, regulaciju srčanog rada i krvnog pritiska, kašalj, povraćanje. Retikularna formacija produžene moždine učestvuje u regulaciji stanja svesti, budnosti i sna; m. spinalis (engl. spinal cord, lat. m. spinalis), kičmena moždina. Izduženi i cilindrično oblikovani deo centralnog nervnog sistema koji se nalazi unutar kičmenog kanala, obmotan omotačima kičmene moždine. Pruža sa od prednjeg luka prvog vratnog pršljena (atlas), od koga nastavlja produženu moždinu, do donje ivice drugog slabinskog pršljena (L2), ispunjavajući samo gornje dve trećine kič-menog kanala. Donji deo kičmene moždine je kopljasto ili kupasto sužen (konus medularis). Od vrha ovog kupastog suženja pruža se naniže završni končić (filum terminale). Kičmena moždina ima 31 par kičmenih živa-ca. Deo kičmene moždine koji odgovara mestu odvajanja jednog para kičmenog živca nosi naziv segment kičmene moždine. Na poprečnom preseku kroz kičmenu moždinu uočava se da je ona izgrađena od sive i bele mase. Siva masa zauzima unutrašnji, središnji deo i u potpunosti je okružena belom masom. Siva masa ima, na poprečnom preseku, izgled slova H, na kome se razlikuju: prednji, zadnji i bočni rogovi, i središnji deo. Prednji rogovi, desni i levi, su kratki i široki i pružaju se čitavom dužinom, gradeći prednje stubove (kolumne) kičmene moždine. U njima se na-laze motorna jedra. Zadnji rogovi, desni i levi, su dugi i uzani, i pružaju se čitavom dužinom, gradeći zadnje stubove (kolumne) kičmene moždine. U njima se nalaze senzitivna jedra. Bočni rogovi, desni i levi, su kratki i široki, i pružaju se samo od osmog vratnog do drugog slabinskog segmenta kičmene moždine, gra-deći bočne stubove (kolumne) kičmene mož-dine. U njima se nalaze simpatička i parasimpatička jedra. Središnji deo sive mase se nalazi između korenova prednjih, zadnjih i bočnih rogova. Bela masa kičmene moždine gradi tri parne uzdužne vrpce, prednju, spoljašnju i zadnju, koje u potpunosti okružuju stubove sive mase. Kroz vrpce kičmene moždine prolaze brojni nervni putevi. Čitavom dužinom kičmene moždine pruža se mestimično obliterisani središnji kanal (kanalis centralis).

MEDULOBLASTOM (engl. medulloblastoma), tumor mozga koji se javlja kod dece. Nastaje iz ćelija koje imaju mogućnost da sazrevaju u neurone (nervne ćelije). Razvija se u centralnom delu malog mozga (vermis), u blizini četvrte moždane komore. Uzrokuje nesigurnost u hodu i drhtave pokrete ekstremiteta. Poremećaj u protoku moždane tečno-sti dovodi do hidrocefalusa (uvećanje lobanje na račun moždane tečnosti). Osnovni vidovi lečenja su hirurški i zračna terapija.

MEDULOEPITELIOM (engl. medulloepithelioma), 1. redak tumor oka koji zahvata cilijarno (staklasto) telo ili retinu (mrežnjaču) i može biti benigni i maligni. Poznat je i pod drugim nazivom - dictyoma; 2. redak maligni tumor nervnog sistema.

MEDULSKI KARCINOM (engl. medullary carcinoma), karcinom u tiroidnoj žlezdi nastao iz C ćelija koje luče kalcitonin. Javlja se sporadično i u sindromu multiple endokrine neoplazije (MEN 2A i MEN 2B).

MEĐ ICA (engl. perineum, lat. perineum), v. perineum.

MEĐ UKONDILARNI (engl. intercondylar, lat. intercondylaris), v. interkondilarni.

MEĐ UMOZAK (engl. diencephalon, lat. diencephalon), v. dijencefalon.

MEĐ UNARODNA UNIJA ZA ČISTU I PRIMENJENU HEMIJU, IUPAC (engl. International Union of Pure and Applied Chemi-stry), profesionlano udruženje koje utvrđuje i predlaže standarde za hemijsku nomenklaturu i terminologiju.

MEĐ UNARODNI SISTEM JEDINICA (engl. International System of Units), ime usvojeno na XI Generalnoj konferenciji za težine i mere, održanoj u Parizu 1960. godine, za univerzalan, jedinstven sistem mernih jedinica, baziran na MKS (metar-kilogram-sekund) sistemu. Međunarodni sistem jedinica poznat je širom sveta po imenu SI, što predstavlja inicijale francuskih reči Systéme International. Osnovne jedinice SI sistema su: metar (m) jedinica dužine, kilogram (kg) jedinica mase, sekunda (s) jedinica vremena, amper (A) jedinica jačine električne struje, kelvin (K) jedinica temperature i kandela (Cd) jedinica svetlosne jačine.

MEĐ UREBARNI (engl. intercostal, lat. intercostalis), v. interkostalni.

MEĐ UREBARNI PROSTOR (engl. intercostal space, lat. spatium intercostale), v. spacijum interkostale.

MEESOVE PRUGE (engl. Mees lines), v. trovanje arsenom.

MEFLOKIN (engl. mefloquine), antimalarik za hemioprofilaksu i terapiju malarije, hinolinski derivat, sličan hininu. Meflokin je krvni šizontocid, koji ne deluje protiv gameta i hepatičnih oblika. Primenjuje se kod teških oblika malarije (Plasmodium falciparum), rezistentnih na hlorokin. Preparat: Lariam.

MEGA(engl. mega), prefiks koji označava nešto što je 106 puta uvećano.

MEGADUODENUM (engl. megaduodenum), proširenje duodenuma uzrokovano intra- i ekstraluminalnim procesima na različitim nivo-ima duodenuma. Dolazi do niske ili visoke stenoze ili opstrukcije duodenuma. Rendgenski se vide dilatacija duodenuma proksimalno od prepreke i dilatacija želuca koje se nativno manifestuju kao dva hidrogasna nivoa: jedan u projekciji duodenuma, a drugi u želucu. Intraluminalni uzroci su: postinflamatorni procesi na sluznici duodenuma ili tumor zida duodenuma. Ekstraluminalni uzroci su: anularni pankreas, kongentinalne malformacije koje prstenasto obuhvate descedentni deo duodenuma, adhezije koje najčešće zahvataju bulbus i duodenum descedens, tumori pan-kreasa, arteriomezenterična okluzija, maligni limfomi, retroperitonealni tumori, adhezije posle zapaljenskih procesa žučne kesice, pan-kreasa.

MEGAKARIOCIT (engl. megakaryocyte), ekstremno velika ćelija u kostnoj srži veličine između 35 i 160mm u dijametru, koja ima jedro sa više lobusa. Megakariociti su neophodni za stvaranje trombocita u srži, a normalno se ne nalaze u cirkulaciji.

MEGAKARIOCITNA LEUKEMIJA (engl. megakaryocytic leukaemia), redak oblik malignog oboljenja u kome u kostnoj srži proli-ferišu megakariociti i cirkulišu u velikom broju u krvi.

MEGAKOLON (engl. megacolon), nenormalno proširenje debelog creva, sindrom različite etiologije i patogeneze. Hirschprpungova bolest, kongenitalni, aganglijski megakolon, urođeno proširenje kolona kod koga zbog odsustva intramuralnih ganglijskih ćelija rektosigmoidne regije taj deo ne može normalno da transportuje crevni sadržaj, pa se proksimalni deo širi, a ovaj deo postaje sužen; idi-opatski megakolon, oboljenje kod kog se sumnja na anomaliju u autonomoj inervaciji od strane lumbalnog pleksusa. Dolazi do atonije u normalno strukturisanom kolonu gde na irigografiji vidimo elongaciju i dilataciju debelog creva bez sužene rektosigmoidne regije; dolihokolon , kongenitalno izduženje i proširenje kolona kongenitalnog porekla i najčešće zahvata sigmoidni kolon. Simptomatski dolihokolon je izazvan nekom mehaničkom smetnjom u pasaži, najčešće su u pitanju niske stenoze, zapaljenjski i ožiljni procesi, benigne neoplazme.

MEGALOBLASTI (engl. megaloblasts), ne-normalno veliki nezreli eritrociti koji se razvijaju u velikom broju i nastaju u kostnoj srži. U cirkulaciji se normalno nalaze megalociti ili makrociti. Ovo stanje se javlja u anemijama koje nastaju zbog deficita folne kiseline ili vitamina B12. Efikasno se leči vitaminom B12 i folnom kiselinom.

MEGALOBLASTNA ANEMIJA (engl. megaloblastic anaemia), oboljenje krvi koje karakteriše prisustvo megalocita, velikih, nezrelih eritrocita u cirkulaciji i megaloblasta u kostnoj srži. Obično se javlja u pernicioznoj anemiji ili anemiji zbog deficita folne kiseline.

MEGALODONCIJA, v. makrodoncija.

MEGALOMANIJA (engl. megalomania), manija veličine, bolesno precenjivanje svoje ličnosti. Ideje o sopstvenoj veličini se mogu javiti u okviru maničnih stanja, ali i u okviru ponašanja koje se može oceniti kao skoro normalno.

MEGAURETER (engl. megaloureter), kongenitalna anomalija uretera koja se manifestuje kroz jako izraženu dilataciju uretera, kod koje ne nalazimo kao uzrok dilatacije nikakvu organsku intravezikalnu opstrukciju ili neurogenu disfunkciju mokraćne bešike, a kod koje su trigonum i ureterovezikalni spoj normalno oblikovani. Postojanje nedilatiranog ure-ternog segmenta ispod dilatiranog dela, koji je normalnog kalibra ili nešto sužen i koji predstavlja opstruktivni element, verovatno po tipu funkcionalne opstrukcije može da se dijagnostikuje veću prvoj godini života deteta; ne daje gotovo

nikakve simptome. Najčešća komplikacija je pijelonefritis, te se zbog toga m. otkriva onda kada se traže uzroci za refraktarnost lečenja pijelonefritisa i njegovo često recidiviranje. Dijagnoza se postavlja nefrografijom, scintigrafijom, intravenskom urografijom, cistoskopijom, retrogradnom pijelografijom i ehosonografijom. Lečenje je hirur-ško (neoimplantacija uretera u mokraćnu bešiku sa prethodnom resekcijom stenotičnog segmenta).

MEHANIČKA ASFIKSIJA , v. mehaničko udušenje.

MEHANIČKA POVREDA, povreda nanesena dinamičkim dejstvom mehaničkog oruđa (v. povreda). Osobine mehaničkih povreda zavise od kinetičke energije povrednog oruđa ili tela, izgleda oruđa, veličine dodirne površine između tela i oruđa, kao i karakteristika po-vređenog dela tela. Dejstveni princip mehaničkog oruđa može biti tupina, oštrica, ši-ljak i projektil (v. oruđe, v. oružje). U odnosu na svoj izgled i mogućnost utvrđivanja dejstvenog principa kojim su nanesene, meha-ničke povrede se dele na ozlede (v. ozleda) i rane (v. rana).

MEHANIČKA VENTILACIJA (engl. mechanical ventilation), postupak koji se primenjuje pri pojavi čija je osnovna indikacija akutna respiratorna insuficijencija prouzrokovana nedovoljnom ili potpuno odsutnom ventilacionom aktivnošću. Usled toga nastaje neadekvatna minutna ventilacija koja izaziva hiperkapniju (višak CO2) ili hipoksemiju (manjak O2).Postupak mehaničke ventilacije se obavlja aparatom (respiratorom), koji pri tome služi samo kao podrška obolelom pluću, te je neophodno i etiološko lečenje osnovne bolesti.

MEHANIČKO UDUŠENJE, mehanička asfiksija, asfiktička povreda (v. udušenje) kod koje je poremećaj ili prestanak disanja uzro-kovan dejstvom mehaničkog oruđa na organe za disanje. Po mehanizmu nastanka, u sudskoj medicini ove povrede se dele na dve velike grupe: strangulacione (strangulacija, engl. strangulation, lat. strangulatio - stezanje) i sufokativne (sufokacija, engl. suffocation, lat. suffocatio - zapušenje). Strangulacione mehaničke asfiksije nastaju stezanjem organa za disanje (v. trag stezanja), i obuhvataju: zagušenje (v. zagušenje); zadavljenje (v. zadavljenje); vešanje (v. vešanje) i pritisak na grudni koš (lat. compressio thoracis) - npr. kod zatrpanih u rudnicima ili pri velikim gužvama na fudbalskim stadionima, kada su onemo-gućeni disajni pokreti zbog spoljašnjeg pritiska na trup. Sufokativne mehaničke asfiksije nastaju zapušenjem organa za disanje i obuhvataju: zapušenje nosa i usta (engl. smothering, gagging, lat. oclusio nasi et oris), npr. šakom ili plastičnom kesom prebačenom preko glave; zapušenje ždrela i grkljana (lat. obturatio pharyngolaryngis), npr. zalogajem hrane (tzv. bolus smrt, engl. choking); zapušenje traheje i bronhija (lat. obturatio tracheobronchiorum, engl. choking), npr. zapušenje traheje klikerom ili zrnom pasulja kod dece; utopljenje (v. utopljenje).

MEHANIKA

(engl. mechanics), deo fizike koji se bavi proučavanjem kretanja tela pod dej-stvom sile, uključujući i specijalne slučajeve kada telo miruje. Osnovni problem koji meha-nika razmatra jeste kako jedno telo silom utiče na drugo. Mehanika se deli na tri oblasti: statiku , proučava sile koje deluju na telo u miru; kinematiku , opisuje moguće kretanje tela ili sistema tela; kinetiku , objašnjava kretanja koja se mogu desiti u budućnosti za datu situaciju. Principi mehanike su primenjeni na tri glavna problema: kretanje makrotela (zvezde, planete, sateliti); kretanje čestica na mikroskopskom nivou i proučavanje pona-šanja materije i elektromagnetnog zračenja na atomskom i subatomskom nivou.

MEHANIZAM KLIŽENJA FILAMENATA (engl. sliding -filament mechanism), proces pri mišićnoj kontrakciji u kojem tanki (aktinski) i debeli (miozinski) filamenti, zahvaljujući reverzibilnom i sukcesivnom stvaranju akto-miozinskih kompleksa, klize jedni među dru-ge dovodeći do skraćenja sarkomere a time i mišića.

MEHANORECEPTORI (engl. mechanoreceptors), receptori koji odgovaraju na meha-ničke stimuluse.

MEHANOTERAPIJA (engl. mechanotherapy), lečenje primenom mehaničke energije u okviru koje se izučavaju masaža (pasivni vid mehanoterapije), kineziterapija (aktivni vid mehanoterapije) i dr.

MEIBOMIANOVE ŽLEZDE (Meibomian’s glands), sebacealne žlezde raspoređene u sloju u samoj tarzalnoj ploči očnog kapka. One su postavljene paralelno jedna sa drugom i upravno na tarsus. Otvori tarzalnih žlezda formiraju red na slobodnoj ivici kapka i to pozadi od trepavica. Ima ih oko 30 na gor-njem i oko 25 na donjem kapku. Njihova funkcija je sprečavanje preteranog toka suza i obezbeđivanje dobrog naleganja kapka jed-nog na drugi dok su oči zatvorene. Na samoj ivici kapka uz koren trepavica nalaze se znojne Mollove trepavične žlezde (lat. glandulae cilliares) i obično po par malih Zeissovih lojnih žlezda.

MEIBOMOVA CISTA (engl. hordeolum internum), unutrašnji čmičak; akutna infekcija tarzalnih Meibomianovih žlezda, koja pro-uzrokuje jake bolove pošto se žlezde nalaze u čvrstom i zbijenom vezivnom tkivu, pa njihov otok stvara povećan pritisak u kapku.

MEIGS SINDROM (engl. syndrome Meigs), nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji i izme-đu listova plućne maramice udruženo sa tumorom ovarijuma, najčešće fibromom.

MEKA MOŽDANA OVOJNICA

(engl. pia, lat. pia mater), v. pija mater.

MEKI ŠANKR (engl. chancroid), akutna polno prenosiva bolest koju karakteriše meka-na ranica obično lokalizovana na genitalijama ili anusu, uz uvećane limfne čvorove. Uzro-čnik je Haemophilus ducrey, Gram-negativna bakterija.

MEKLOZIN (engl. meclozine), antiemetik, antagonist histaminskih H1 receptora. Koristi se u terapiji povraćanja kod kinetoza i vertiga i u kratkotrajnom lečenju težih oblika povraćanja u trudnoći. Preparat: Postafen.

MEKO NEPCE (engl. soft palate, lat. palatum mole), v. palatum mole.

MEKONIJALNI ILEUS (engl. meconium’s ileus ), prepreka normalnoj pasaži creva usled gustog mekonijuma u terminalnom, završ-nom, delu ileuma. Smatra se da je to jedan od oblika ispoljavanja cistične fibroze.

MEKONIJUM (engl. meconium), prva stolica novorođenčeta. Sastoji se od crevne sluzi, se-kreta, progutane plodove vode sa lanugo dla-čicama i epitela. Ovakva masa je žitka, lepljiva, tamno obojena žučnim bojama, bezmirisna. Mekonijum se izluči tokom prvih 12 - 24 časa.

MEKSILETIN (engl. mexiletine), antiaritmik, blokator natrijumskih kanala sličan lidokainu, ali može da se daje oralno. Primenjuje se u te-rapiji ventrikularnih aritmija, posebno posle infarkta miokarda. Preparati: Minsetil, Mexitil.

MELANHOLIJA (engl. melancholia), duševni poremećaj sa izraženim neraspoloženjem. U svakodnevnom govoru označava težnju ka setnom raspoloženju i zatamnjenom viđenju stvarnosti. U profesionalnoj upotrebi ranije je korišćen kao izraz koji označava depresivna stanja. U psihoanalitičkoj terminologiji stanje posle gubitka voljenog objekta.

MELANIN

(engl. melanin), složeni polimer, amorfni pigment koji je obično tamne boje i sintetiše se u melanocitima. Melanociti se nalaze u koži, mukoznim membranama, ner-vnom sistemu itd.

MELANOCIT (engl. melanocyte), ćelije spo-sobne da sintetizuju tirozinazu i melaninski pigment. Nalaze se u koži, sluzokožama, oku i centralnom nervnom sistemu.

MELANOCITNI (engl. melanocytic), koji se odnosi ili je građen od melanocita.

MELANOCITOM (engl. melanocytoma), bez-bolan benigni tumor uglavnom sastavljen od melanocita (pigmentnih ćelija). Javlja se na dužici oka, naročito kod crne rase.

MELANODERMA (engl. melanoderma), smeđa koža; sekundarna hiperpigmentacija epiderma obično u sklopu drugih bolesti (insuficijencije nadbubrežne žlezde, kasne kožne porfirije, pelagre) ili sindroma.

MELANODONCIJA (engl. melanodontia), crno smeđe naslage na cervikalnom delu mle-čnih zuba, prouzrokovane hromogenim bakterijama.

MELANOM (engl. melanoma), maligni tumor porekla pigmentnih ćelija melanocita. Spada u grupu najmalignijih tumora koji mogu brzo metastazirati u gotovo sve organe i tkiva. Faktor rizika je prekomerno izlaganje suncu i ultravioletnim zracima. Jedina mogućnost leče-nja je hirurško odstranjivanje u ranim fazama bolesti. Svi ostali vidovi lečenja u metastatskoj bolesti su bez uspeha.

MELANONIHIJA (engl. melanonychia), smeđa ili crna prebojenost nokatne ploče čiji je uzrok povećano odlaganje pigmenta mela-nina u nokatnoj ploči. Normalan je nalaz u tamnije pigmentovanih osoba.

MELANOSIS ARSENICA, v. trovanje arsenom.

MELANO-STIMULIŠUĆI HORMON

(engl. melanocyte-stimulating hormone), stvara se i oslobađa iz hipofize. Doprinosi pigmentaciji kože, ali njegova prava uloga još nije poznata.

MELANOZA (engl. melanosis), lokalna ili difuzna prebojenost kože pigmentom sličnim melaninu. Javlja se kao lokalna reakcija na lek, kao posledica dugotrajnog uzimanja ne-kih lekova, u sklopu nekih infektivnih bolesti i dr.

MELANURIJA (engl. melanuria), izlučivanje tamno obojene mokraće ili mokraće koja stajanjem na vazduhu dobija tamnu boju.

MELATONIN (engl. melatonin), hormon, N-acetil-5-metoksi serotonin, RMM 232,27, koji luči epifiza. Sintetiše se iz serotonina i primarno metaboliše u jetri, gde se hidroksiluje i zatim konjuguje sa glukuronskom ili sum-pornom kiselinom i izlučuje putem urina.

MELENA (engl. melena), prisustvo krvi u sto-lici koja je kašasta, sjajna i „crna kao katran“ ili „talog od crne kafe“. Javlja se tri do četiri puta u toku dana. Tada je obično u pitanju krvarenje iz želuca, duodenuma, tankog creva ili proksimalnih partija debelog creva. Pojava tzv. okultnog krvarenja, koje se ne može pri-metiti makroskopski već laboratorijskim pregledom stolice na prisustvo hemoglobina, sreće se kod erozivnih oštećenja sluzokože želuca ili u bolesnika sa hijatus hernijom. Krvarenje može biti iz plitkih promena, erozija, (sliveno krvarenje) ili dubljih promena, ulkusa, kada je integritet krvnog suda narušen (krvarenje u mlazu). Endoskopskim pregledom postavljamo dijagnozu, koja se može produžiti i terapeutski, kada se primenom različitih hemijskih (sklerozirajućih) ili bio-loški (fibrin) sredsatva uspostavlja hemostaza.

MELFALAN (engl. melphalan), citostatik, al-kilirajući agens za lečenje multiplog mijeloma i drugih malignih tumora. Oštećuje strukturu DNK i deluje na maligne ćelije u fazi deobe („ciklus-specifičan citostatik“). Ima brojna akutna i odložena neželjena i toksična dejstva i oštećuje gametogenezu. Preparat: Alkeran.

MELITURIJA (engl. malituria), prisustvo nekog šećera u urinu.

MELNICK-NEEDLESOV

SINDROM (engl. Melnick-Needles syndrome), hereditaran sindrom po tipu autosomno dominantnog nasle-đivanja. Kraniofacjalne anomalije čine: egzo-ftalmus, debeli obrazi, mikrognatija, malpozicija zubnih nizova, visoko i uzano čelo, skra-ćenost distalnih falangi naročito na pal-čevima. Naziva se i osteodisplastija.

MELOKSIKAM (engl. meloxicam), novi nesteroidni antiinflamatorni lek, selektivni inhibitor enzima ciklo-oksigenaze 2 (COX-2) sa manje izraženim nadražajnim dejstvom na želudac. Preparat: Movalis.

MEMBRANA (engl. membrane, lat. membrana), opna. Tanak tkivni sloj koji pokriva površinu organa, duplje, dela tela, povezuje ili razdvaja strukture i organske prostore. Ćelijske m., obavijaju ćeliju (plazma m.) ili njene organele (jedro, mitohondrije itd) i tako ih čine posebnim funkcionalnim jedinicama; omogućavaju razmenu materija i interakciju ćelije sa okolinom; plazma m., stvara i održava razlike u sastavu intracelularne i eks-tracelularne tečnosti zahvaljujući selektivnoj permeabilnosti; M. fibroza kapsule artikularis (engl. fibrous m. of articular capsule, lat. m. fibrosa capsulae articularis ), vezivna opna ili list zglobne čaure. Spoljašnji, čvrst i beli-čast sloj zglobne čaure koji je mestimično zadebljao i pojačan zglobnim vezama; m. sinovijalis kapsule artikularis (engl. synovial m. of articular capsule, lat. m. synovialis capsulae articularis), sinovijalna opna ili list zglobne čaure. Unutrašnji, tanak i nežan sloj zglobne čaure koji stvara sinovijalnu tečnost zgloba i kroz koji prolaze krvni sudovi i živci namenjeni zglobu; m. timpani (engl. tympa-nic m, lat. m. tympani), bubna opna. Poluprovidna vezivna opna, sedefastog izgleda koja zatvara dno spoljašnjeg slušnog kanala razdvajajući ga od prostora bubne dup-lje. U odnosu na zategnutost, bubna opna se deli na dva dela: gornji, manji i labavi (pars flakcida) i donji, veći i zategnuti (pars tenza). Spoljašnju površinu bubne opne pokriva koža spoljašnjeg slušnog kanala. Unutrašnju povr-šinu bubne opne pokriva sluznica bubne dup-lje i uz ovu površinu je utkana slušna koščica - čekić (maleus).

MEMBRANOZNI (engl. membranous, lat. membranaceus), onaj koji je nalik opni, opna-sti.

MEMBRANOZNI LABIRINT (engl. membranous labyrinth, lat. labyrinthus membranaceus), v. labirintus membranaceus, opnasti labirint.

MEMBRANOZNI SEPTUM (lat. septum membranaceum), membranozni deo međukomorskog septuma srca. Sastoji se od 1 - 2 mm debelog sloja gustog vezivnog tkiva koji je sa obe strane pokriven endokardom.

MEMBRANSKI POTENCIJAL

(engl. membrane potential), mirovni membranski potencijal; postoji na plazma membranama svih ćelija u miru; iznosi 10 - 100 mV. Označava se negativnim predznakom, jer je prvi put izmeren intracelularno. M. p. je razlika u potencijalu koja postoji između unutrašnje i spoljašnje strane ćelijske membrane; nastaje zbog nejednake distribucije jona intra i ekstracelularno, a ona je posledica aktivnog transporta i selektivne permeabilnosti plazma membrane za pojedine jone (najvažniji: Na, K, proteini).

MEMBRUM (engl. limb, lat. membrum), ekstremitet. M. superius (engl. upper limb, lat. m. superius), gornji ekstremitet ili ud. Sastoji se od korena i slobodnog dela. Koren je deo gornjeg ekstremiteta kojim je on pričvršćen uz gornje-spoljašnji deo trupa. Slobodni deo gornjeg ekstremiteta se pruža od zgloba ramena distalno ili naniže. U sastav slobodnog dela gornjeg ekstremiteta ulaze: rame, nadlakat, lakat, podlakat i šaka; m. inferius (engl. lower limb, lat. m. inferius), donji ekstremitet ili ud. Sastoji se od korena i slobodnog dela. Koren je deo donjeg ekstremiteta kojim je on pričvršćen uz donje-spoljašnji deo trupa. Slobodni deo donjeg ekstremiteta se pruža od zgloba kuka distalno ili naniže. U sastav slobodnog dela donjeg ekstremiteta ulaze: bedro, natkolenica ili but, koleno, potkolenica i stopalo.

MEMORIJA (engl. memory), proces zadr-žavanja znanja (informacija) za određen vremenski period. Fiziološki, pamćenje nastaje kao rezultat promena u kapacitetu sinaptičke transmisije, a kao posledica prethodne nervne aktivnosti (učenja). Suštinu pamćenja čini povećano sinaptičko provođenje za različito dug vremenski period. Razlikuje se: nepo-sredna (senzorna), primarna (kratkotrajna), sekundarna i tercijarna (dugotrajna) momorija.

MEN (engl. multiple endocrine neoplasia), v. multipla endokrina neoplazija.

MENARHA (engl. menarhe), pojava prve menstruacije, obično nastaje između 9. i 16. godine.

MENDEOV SINDROM (engl. Mende syndrome), kongenitalan sindrom koga karakte-rišu sledeće facijalne anomalije: pigmentacione promene, albinizam poglavine, facija-lnih i pupčanih dlaka, mongoloidni habitus i gluvonemost; rascep nepca, progenija, istu-renost donje usnice, abnormalnosti spoljaš-njih delova ušiju i defekti čula vida.

MENINGE (engl. coverings, lat. meninges), ovojnice ili omotači mozga i kičmene moždine. Mozak i kičmenu

moždinu obmotavaju tri ovojnice: spoljašnja ili tvrda (v. dura mater), srednja ili paučinasta (v. arahnoideja) i unutrašnja ili meka (v. pija mater). Tvrda ovojnica se naziva i pahimeninks, a paučinasta i meka ovojnica leptomeninks.

MENINGEOM (engl. meningioma), tumor koji nastaje od fibrozne (vezivne) ovojnice mozga i kičmene moždine (meninga). Obično sporo raste i simptomi su vezani za kompresiju na okolne nervne strukture u mozgu. Može da izazove epileptične napade ili oduzetost delova tela. Pojedini tipovi kao što su menin-gealni sarkom mogu da urastaju u okolna zdrava tkiva. Osnovni vid lečenja je operativ-ni, uz dodatak zračenja.

MENINGITIS (engl. meningitis), zapaljenje membrana mozga i kičmene moždine izazvano različitim infektivnim agensima (virusi, bakterije, gljivice, protozoe). Meningitis mo-že nastati i u toku multisistemskih bolesti ve-zivnog tkiva, prilikom primene nekih lekova (nesteroidnih antiinflamacionih sredstava, citozin-arabinozida, karbamazepina, antibiotika sa sulfa-komponentom), dejstvom razli-čitih hemijskih sredstava, otrova i toksina, pri postojanju različitih neoplazmi unutar, ali i izvan centralnog nervnog sistema.

MENINGIZAM (engl. meningism), menin-gealna reakcija sa normalnim likvornim nalazom. U toku nekih infektivnih bolesti, kada naglo dođe do razvoja visoke febrilnosti, glavobolje i povraćanja, može da se javi iritacija moždanih opni, praćena pozitivnim meningealnim znacima. Pregled cerebros-pinalne tečnosti pokazuje normalan nalaz. Meningizam, kao nadražaj moždanih opni, ali bez zapaljenske reakcije, može da se javi u toku pneumonije, akutne upale srednjeg uva, sinusitisa, urinarnih ili crevnih infekcija.

MENINGOENCEFALITIS (engl. meningoencephalitis), zapaljenje mozga i moždanih opni izazvano različitim uzročnicima, kako infektivne tako i neinfektivne prirode, koje karakterišu zapaljenske promene moždanih opni i okolnog moždanog tkiva. Među infektivnim uzročnicima najčešći su bakterije i virusi. Radi se o teškim oboljenjima čiji se glavni simptomi odnose na centralni nervni sistem (glavobolja, povraćanje, neurološki poreme-ćaji, poremećaji svesti, grčevi), uz povišenu temperaturu.

MENINGOKOKNA INFEKCIJA (engl. meningococcal infection), javlja se spo-radično, u vidu manjih lokalnih epidemija ili postoje regioni u kojima se održava kao masovna endemijska bolest („meningitično zvono“ u Subsaharijalnoj Africi). Nastaje posle najčešće asimptomatske kolonizacije nazofaringsa invazivnim sojem Neisseriae meningitidis, koja se prenosi na druge osobe kapljičnim putem, odnosno direktnim ili indirektnim oralnim kontaktom. U neepidemijskom periodu nazofaringealna kolonizacija iznosi oko

10%, dok u uslovima gustog smeštaja, odnosno u okolini obolelog može dostići 60 - 80%. Iz nazofaringsa bakterija se kroz epitel prenosi u sistemsku cirkulaciju. Ako tu ne bude uništena sinergističkom akcijom antitela, sistema komplementa i fagocitnih ćelija nastaje njena diseminacija (menin-gokokcemija), koja kod većine obolelih dovodi do razvoja meningitisa. Diseminacija bakterija najčešće je praćena promenama na koži, koje mogu biti makulo-papulozne, petehijalne ili u vidu većih ili manjih krvnih podliva u najtežim oblicima bolesti. Između 30 i 40% obolelih ima kliničke znake meningo-kok-cemije bez meningitisa. Diseminaciju prate povišena temperatura, mučnina i povraćanje, kojima se pridružuju glavobolja, meningealni znaci i različiti neurološki poremećaji u slu-čaju razvoja meningitisa, odnosno meningoencefalitisa. Pored meningokokcemije i meningitisa mogu se javiti i drugi oblici meningokokne infekcije, izazvani samom bakterijom ili imunološkim reakcijama koje ona pokreće, među kojima su najvažnije: pneumonija, artritis, sinuzitis, otitis, endoftalmitis, endokarditis, perikarditis, uretritis i endometritis. Dijagnoza bolesti se postavlja izolacijom odnosno identifikacijom bakterije u krvi i cerebrospinalnoj tečnosti, materijalu uzetom iz drugih obolelih organa. Lek izbora je pencilin G. Alternativni lekovi kod aler-gičnih osoba ili u slučaju rezistencije bakterije najčešće su cefalosporini (cefotaksim, ceftriakson) ili hloramfenikol. Opšta smrtnost od infekcije je oko 10% i vezana je uglavnom za fatalne oblike menigokokne sepse (do 50%), dok je od samog meningitisa smrtnost oko 5%. Hemoprofilaksa se sprovodi rifampicinom među osobama u najužem kontaktu sa obolelim, a alternativu čine ciprofloksacin, ofloksacin, odnosno ceftriakson za trudnice. Efikasna vakcina postoji za infekciju izazvanu serogrupama A, C, W-135 i Y.

MENINGOKOKNA SEPSA (engl. meningococcical sepsis), termin koji se sve češće zamenjuje širim pojmom meningokokcemija (v. meningokokna infekcija, meningokokni me-ningitis) i označava infekciju krvne struje Nesseriom meningitidis. Invazivni soj bakte-rije, posle najčešće asimptomatske kolonizacije nazofaringsa, prodire kroz respiratorni epitel u cirkulaciju. Ako ne bude uništen antitelima, sistemom komplementa i fagocitnim ćelijama oslobađa tokom multiplikacije i lize endotoksin, lipopolisaharid (LPS), koji direktno, ili posredstvom imunoloških mehanizama, pokre-će sistem koagulacije krvi, komplementa, fibrinolize i vazoaktivnih peptida (kalikrein-kinin). Istovremeno počinje sinteza ćelijskih faktora rasta (TNF alfa, Interleukini 1, 6, 8 i 10), azotnih oksida, adhezivnih molekula i brojnih drugih produkata metaboličke stimulacije velikog broja raznorodnih ćelija, posebno endotela. Težina nastalog “sistemskog inflamatornog odgovora“ (SIRS) i kliničkih pojava, u direktnoj je korelaciji s količinom oslobođenog endotoksina i za posledice ima vazodilataciju, agregaciju trombocita, diseminovanu intra-vaskulnu koagulaciju (DIK), propustljivost kapilara i slabljenje srčane funkcije, sa mo-gućim razvojem septičkog šoka, teškog poremećaja disanja (ARDS) i popuštanja većeg broja organskih sistema (MOF). Kliničke ma-nifestacije meningokokcemije mogu biti blage, vezane za laku bakterijemiju, ali ih češće karakterišu nagao početak, groznica, visoka temperatura, povraćanje, mijalgije i artralgije, poremećaj svesti i razvoj hipotenzije i hipotermije (kod najteže obolelih). Kako toksin poka-zuje poseban afinitet za krvne sudove i kožu, meningokokcemiju najčešće prate promene (3/4 pacijenata) u vidu makulo-papulozne ospe, petehija, ekhimoza ili krvnih podliva različite veličine (DIK), koji mogu progredirati do hemoragičnih bula sa obrazovanjem velikih nekrotičnih površina i izumiranjem delova eks-tremiteta (prstiju). Fulminantnu meningo-kokcemiju, ranije nazvanu Waterhouse-Fridrichsen sindrom, koja se javlja kod 10 - -20% obolelih, karakterišu brz razvoj septičkog šoka, DIK, multiorgansko popuštanje sa krvarenjima u nadbubrežnim žlezdama, kojima je ranije pridavano centralno mesto u nastanku cirkulatorne insuficijencije. Iako N.

meningitidis ima afinitete za strukture CNS-a, oko 30 - -40% obolelih sa meningokokcemijom ne razvija meningitis. Hronična meningo-kokcemija se javlja kod 1 - 2% od svih meningokoknih infekcija i karakterišu je rekurentna temperatura, makulopapulozna ospa i artralgije. Dijagnoza meningokokcemije postavlja se na osnovu kliničke slike, izolacije bakterije iz krvi i cerebrospinalne tečnosti (čak kad u njoj nema promena) i iz skarifikata promena na koži. Terapija meningokokcemije antibioticima (pencilin G, ceftriakson, cefotaksim, hloramfenikol) u najtežim slučajevima dopunjava se oporavkom cirkulatorne i miokardne funkcije (optimalan intravenski unos tečnosti uz dobutamin/dopamin) i korekcijom metaboličkih pore-mećaja. Korekcija poremećaja koagulacije pri prisustvu DIK-a sprovodi se sveže smrznutom plazmom (nadoknada antitrombina III, proteina C i S uz male doze heparina u posebnim slučajevima). U teškim oblicima bolesti potrebne su veštačka ventilacija, filtracija plazme odnosno hemodijaliza. Pomoć u lečenju očekuje se u perspektivi od imunološke terapije, koja je u eksperimentalnoj fazi (monoklonska antitela na endotoksin, TNF, IL-1 i adhezivni molekuli, solbini receptori citokina i drugo).

MENINGOKOKNI MENINGITIS (engl. meningococcal meningitis, lat. meningitis meningococcica), infekcija mekih moždanica Neisseriom manngitidis, koja do njih dospeva krvnom strujom. Simptomatologija bolesti je najčešće tipična za bakterijski meningitis, mada mogu da se jave inaparentni i fulminantni oblici oboljenja. Pored ukočenog vrata i drugih meningealnih znakova prisutni su povišena temperatura, glavobolja i povraća-nje. Pospanost, konfuznost i drugi poremećaji svesti mogu biti praćeni konvulzijama i različitim neurološkim poremećajima. Pro-mene na koži u vidu petehija, makulopapulozne ospe ili krvnih podliva različite veličine nalaze se kod 3/4 obolelih. Infekcija herpes virusom često prati oboljenje. U ranoj fazi bolesti cerebrospinalna tečnost (CST) može ostati bistra i pored prisustva bakterija u njoj, da bi u daljem toku postala zamućena, sa velikim brojem polimorfonuklearnih leukocita, sniženim vrednostima šećera i hlorida i povišenim vrednostima belančevina. Dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu kliničke slike i izolacije bakterije iz krvi i CST. Epidemiološki podaci korisni su u vreme epidemije, odnosno u endemijskim krajevima. Lek izbora je penicilin G, a alternative u slučaju izolovanja rezistentnih sojeva, odnosno preosetljivosti bolesnika mogu biti cealosporini III generacije i hloramfenikol, uz koje se primenjuju simptomatske mere i sredstva za smanjenje povišenog intrakranijumskog pritiska. V. meningitis, meningokokna bolest, meningokokna sepsa.

MENISKOPATIJA (engl. meniscopathy), oboljenje meniskusa.

MENISKUS (engl. meniscus, lat. meniscus), vezivno-hrskavičavi kolut, polumesečastog oblika umetnut između zglobnih površina zgloba kolena. Opis se odnosi na anatomsku strukturu.

MENNELOV ZNAK (engl. Mennel sign), test za ispitivanje osetljivosti sakroilijačnih zglo-bova. Obično se radi kod

bolesnika sa spondilartropatijama. Izvodi se tako što bolesnik leži potrbuške, ispitivač jednom rukom fiksira karlicu, a drugom izvodi hiperekstenziju kuka sa nogom savijenom u kolenu. Ako bolesnik pri tome oseti bol u predelu sakroilijačnog zgloba, znak je pozitivan.

MENOPAUZA (engl. menopause), prestanak krvarenja koja su posledica cikličnog dejstva hormona ovarijuma i označava kraj reproduktivnog perioda u životu žene. Najčešće se događa između 45. i 55. godne života, ali to zavisi od mnogih činilaca među kojima su najvažniji genski, socioekonomski faktori, vreme menarhe, broj porođaja, geografsko područje i dr. Promene balansa polnih hormona javljaju se najčešće posle 35. godine života što se manifestuje produžavanjem ili skraćivanjem perioda menstruacije ili perioda između menstruacija. Mogućje i iznenadni i potpuni prestanak menstruiranja. Sve te promene izazivaju promene u balansu polnih hormona koje mogu da budu praćene klimakteričnim znacima: vazomotorni talasi, atro-fične promene u vagini i osteoporoza. Kod nekih žena se javljaju i emocionalni pore-mećaji. Neke od ovih simptoma ublažava hormonska supstitucija.

MENORAGIJA (engl. menorrhagia), obilna i produžena menstrualna krvarenja. Mogu da budu posledica mioma na uterusu ili miomatoznog uterusa, karcinoma endometrijuma ili ovarijuma.

MENSTRUACIJA (engl. menstruation), redovno mesečno krvarenje iz materice, koje se kod žena javlja u pubertetu i traje sve do menopauze. Intervali između dveju uzastopnih menstruacija smatraju se normalnim ukoliko nisu kraći od 24, niti duži od 32 dana. Traje 3 do 5 dana, mada može i kraće i duže. Tokom menstruacije svaka žena prosečno izgubi 50 - 100 ml krvi. U njenom nastajanju glavnu ulogu imaju hormonski odnosi između estradiola i progesterona, takođe i odnosi između hormonskih zbivanja u prednjem režnju hipofize i jajnicima. Menstrualna krva-renja mogu da budu praćena slabijim ili jačim bolovima.

MENSTRUALNI PERIOD (engl. menstrual cycle), period od početka jedne do početka naredne menstruacije, za koje vreme jajna ćelija sazreva, ovulira i dospeva do materice preko jajovoda. Paralelno se odvijaju i pro-mene na sluzokoži materice koja se priprema za prihvatanje oplođene jajne ćelije. Ukoliko do oplođenja ne dođe, nabujala sluzokoža materice nekrotiše i zajedno sa krvlju otiče iz materice, što je početak novog ciklusa. Ceo proces je pod hormonskom kontrolom osovine hipofiza - jajnik.

MENSTRUALNI POREMEĆAJ (engl. menstrual disorder), svaka nepravilnost u normalnom menstruiranju žene. Razlikuju se rana ili pozna menarha (prva menstruacija), rani ili pozni klimakterijum (prestanak normalne menstruacije), amenoreja (izostanak menstruacije), hipomenoreja (oskudna menstruacija), oligomenoreja (retka menstruacija), hipermenoreja (obilna menstruacija), polimenoreja (česta menstruacija) i dismenoreja

(bolna menstruacija). Svaki od ovih poremećaja zahteva utvrđivanje uzroka i adekvatno lečenje.

MENTALNA DEFICIJENCIJA (engl. mental deficiency), maloumnost, slaboumnost. Predstavlja nedostatak, manjkavost intelektualnih funkcija, u okviru kojih se mogu klasifikovati različiti stepeni mentalne nedovoljnosti. Stepeni mentalne nedovoljnosti se označavaju IQ skalom, na kojoj graničnu mentalnu insuficijenciju predstavlja rezultat testa sa ocenom 70 - 80 (80 - 90 je granični prosek, 100 je apsolutni prosek), ocenom 50 - 69 se označava laka deficijencija, glupaci, 35 - 49 debilnost, 25 - 49 imbecilnost, a ispod 25 idiotija. Od stepena retardacije zavisi i stepen nesposobnosti za normalan život.

MEPERIDIN (engl. meperidine), petidin.

MEPROBAMAT (engl. meprobamat), derivat karbamata sa sedativnim, hipnotičkim i mio-relaksantnim svojstvima. Retko se prime-njuje zbog mogućeg oštećenja kostne srži i pojave fizičke zavisnosti posle duže prime-ne.

MERA (engl. measure), u matematici, genera-lizacija koncepta (shvatanja) dužine i površine neograničenog broja tačaka na određenom intervalu.

MERAČ PROTOKA (engl. flowmeter), instrument za merenje protoka tečnosti ili gasova. Uređaji za anesteziju moraju biti opremljeni meračem protoka kako bi se davanje anestetskih gasova u različitim proporcijama moglo kontrolisati. Merači protoka se dosta koriste kod bolesnika sa astmom, za merenje njihove sposobnosti izbacivanja vazduha.

MERA NASLEDNOSTI (engl. heritability), v. heritabilnost.

MERCURIALENTIS, ATKINSONOV ZNAK (engl. Atkin’s sign), v. trovanje živom.

MERE CENTRALNE TENDENCIJE (engl. measures of central tendency), mere izra-čunate na osnovu skupa vrednosti koje su u nekom

smislu centralne ili tipične. Arit-metička sredina (engl. mean), najčešća mera centralne tendecije. U populaciji predstavlja očekivanu vrednost varijable koju ispitujemo i označava se sa m. U uzorku se obeležava sa X i jednaka je sumi vrednosti podeljenoj sa njihovim brojem u uzorku (S X/n); medijana (engl. median), centralna vrednost, Me, vrednost koja deli raspodelu vrednosti na pola. U uzorku, u nizu rezultata poređanih po veličini (rangiranih), nalazi se tačno u sredini. Položaj centralne vrednosti određuje se prema (n+1) /2. Ako je broj rezultata paran, centralna vrednost se izračunava kad dva srednja rezultata podelimo sa 2; mod, modus, modalna vrednost (engl. mode), Mo, vrednost numeričke varijable koja se najčešće javlja. U uzorku vrednost obeležja koja je najčešće postignuta, tj. najfrekventnija vrednost. Može se desiti da postoje dve ili više modalne vrednosti (bimodalne i višemodalne distribucije frekvencije).

MERENJE (engl. measurement), proces koji povezuje fizičke veličine i pojmove sa brojevima. Merenje je osnova nauke i tehnike.

MERENJE MASE ERITROCITA (engl. red cell mass), v. merenje zapremine plazme.

MERENJE VEKA ERITROCITA I NALA-ŽENJE MESTA NJIHOVE RAZGRADNJE, dinamska nuklearnomedicinska metoda. Zasnovana je na principu da 51Cr ugrađen u hemoglobin ostaje u eritrocitima sve do njihove razgradnje. Posle i.v. ubrizgavanja eri-trocita, in vitro obeleženih sa 51Cr, uzimaju se uzorci venske krvi tokom 24 dana. Merenjem uzoraka krvi konstruiše se kriva opadanja radioaktivnosti i izračunava vreme potrebno da se ona smanji na polovinu od početne (T/2). Na osnovu T/2 iz odgovarajućih tablica se izračunava stvarni vek eritrocita. Mesto poja-čane razgradnje eritrocita određuje se spoljnim merenjem radioaktivnosti nad slezinom, jetrom i srčanim komorama. Iz odnosa rezultata merenja izračunavaju se lieno-kardijalni i hepato-kardijalni indeksi a pomoću njih intenzitet razgradnje eritrocita u posmatranim regionima. Indikovano je kod bolesnika sa urođenim i stečenim hemoliznim anemijama, ostalim vrstama anemija i anemijama izazvanim mijelotoksičnim agensima.

MERENJE VEKA TROMBOCITA I NALA-ŽENJE MESTA NJIHOVE RAZGRADNJE, dinamska nuklearnomedicinska metoda. Izvodi se pomoću reinjiciranih autolognih trombocita obeleženih sa 111In. Uzorci venske krvi se uzimaju svakodnevno tokom 10 dana radi brojanja trombocita i merenja radioaktivnosti u scintilacionom brojaču. Računarskom obradom dobijenih podataka izračunavaju se T/2, faktor razgradnje trombocita i prosečno trajanje njihovog života. Vrše se i spoljašna merenja nad regionima jetre, slezine i srčanih komora radi pronalaženja mesta pojačane akumulacije i destrukcije trombocita. Indikovano kod bolesnika s esencijalnom trombocitopenijom, trombocitozom i drugim poremećajima stvaranja, sazrevanja i razgradnje

trombocita.

MERENJE ZAPREMINE CELOKUPNE KRVI (engl. total blood volume), v. mere-nje zapremine plazme.

MERENJE ZAPREMINE ERITROCITA (engl. red cell mass), v. merenje zapremine plazme.

MERENJE ZAPREMINE PLAZME (engl. plasma volume), nuklearnomedicinska metoda zasnovana na principu razređenja poznate zapremine radiofarmaceutika poznate radioaktivnosti (A) unetog u intravaskularni prostor nepoznate zapremine. Najčešće se koristi HSA obeležen sa 131I. Tokom 30 minuta od ubrizgavanja uzima se nekoliko uzoraka venske krvi (a) radi merenja radioaktivnosti i konstruisanja krive iščezavanja. Zapremina plazme se izračunava iz odnosa A/a. Iz poznate zapremine plazme (VP) se pomoću hematokrita može izračunati zapremna celo-kupne krvi (TBV) a iz razlike VP - TBV zapremina eritrocita. Indikovano je posle akutnih krvavljenja, kod dehidriranih, kod bo-lesnika s policitemijom i različitim anemijama.

MERE VARIJABILITETA (engl. measures of dispersion), mere rasturanja skupa vrednosti, disperzije. Raspon (engl. range), najjednostavnija (ali i najnetačnija) mera grupisanja rezultata oko neke srednje vrednosti. Raspon je jednak razlici između najveće i najmanje vrednosti skupa rezultata. Prosečan raspon niza ponovljenih rezultata daje razumnu ocenu standardne devijacije populacije; varijansa (engl. variance), u populaciji varijansa, s 2, jednaka je sredini sume kvadratnih odstupanja od srednje vrednosti, u uzorku varijansa, s2 je suma kvadratnih odstupanja vrednosti od njihove sredine podeljen sa brojem vrednosti manje 1; standardna devijacija (engl. standard deviation), kvadratni koren varijanse, SD (u populaciji s, u uzorku s), je mera prosečnog rasturanja skupa vrednosti oko njihove sredine, u originalnoj skali rezultata. Ako se podaci, pravilno simetrično i ’normalno grupišu oko sredine, onda je na rastojanju 1SD od sredine 68% opservacija, na 2SD od sredine je 95% i na 3SD od sredine je 99% opservacija; standardna greška (engl. standard error ), kvadratni koren varijanse skupa vrednosti ili funkcije tog skupa. Standardna greška sredine jednaka je standardnoj devijaciji skupa opservacija podeljenoj sa kvadratnim korenom broja vrednosti u skupu. Standardna greška sredine uzorka ukazuje na to koliko se ona razlikuje od sredine populacije (očekivane vrednosti).

MERKAPTOACETIL TRIGLICIN MAG3, (engl. mercaptoacetyltriglycine), složeno jedinjenje s brzim renalnim klirensom. Mehanizam izlučivanja u bubrezima sličan je ortojodhipurnoj kiselini. U obliku betiatida i obeležen sa 99mTc, u kompleksu sa dinatrijum tartaratom i kalaj hloridom koristi se za merenje globalnog i separatnog renalnog protoka krvi, vremena tubulskog tranzita i brzine ekskrecije.

MERKAPTOPURIN (engl. mercaptopurine), citostatik iz grupe antimetabolita, antagonista purina. U organizmu se pretvara u ribonukleotid koji blokira metabolizam purinskih nukleotida i sintezu nukleinskih kiselina. Koristi se u svim fazama lečenja akutne limfocitne leukemije. Izaziva depresiju kostne srži. Preparat: Puri-Nethol.

MEROPENEM (engl. meropenem), beta-laktamski antibiotik najšireg spektra kao imipe-nem, ali otporan na enzime u bubregu pa se može davati bez cilastatina. Preparat: Mero-nem.

MEROZOIT (engl. merozoite), mali okrugli trofozoit Plasmodium sp., nastao procesom šizogonije u ćelijama jetre (EE faza ili egzoeri-trocitna faza ciklusa). Oslobađanjem iz ćelija jetre ulazi u jetrine sinuse i tu, u krvi, napada eritrocite. Ulaskom merozoita u eritrocite za-počinje E faza ili eritrocitna faza šizogonijskog ciklusa. U eritrocitima oni počinju da rastu, a unutar njih se pojavljuju zrnca pigmenta kao posledica digestije hemoglobina (mala-rijski pigment).

MESALAZIN (engl. mesalazine), nesteroidni antiinflamatorni lek koji se koristi za lečenje ulceroznog kolitisa oralno u vidu tableta ili kao klizma. Preparati: 5-ASA, Pentasa.

MESEČARENJE (engl. somnabulism), som-nabulizam; stanje nepotpune budnost u toku kojeg se spavač automatski kreće. Pojava je nešto češća za vreme mesečine, pa otud potiče termin mesečarenje. Motorika je uglavnom kordinisana, a remeti se tek ukoliko dođe do buđenja. Somnambul (osoba koja mesečari) se po pravilu kasnije ne seća svojih aktivnosti u toku nepotpune budnosti. Smatra se da je pojava epileptičke prirode ili, možda, neurotska reakcija na stres i teškoće

MESO (engl. meat), namirnica životinjskog porekla, koja može biti sirova ili prerađena i potiče od zaklane stoke: goveda, konja, svi-nja, ovaca, koza, živine i divljači. Meso ima veliku biološku vrednost, koja potiče od belančevina, tj. esencijalnih aminokiselina, veliki koeficijent iskoristljivosti (95%) i pepeo kisele reakcije. Hranjiva vrednost mesa je velika i zavisi od vrste, starosti i pola životi-nja kao i zasićujuća moć, a ni stepen iskoristljivosti nije uvek isti. Što je više belan-čevina, a manje masti i fascija, bolje se vari i kraće vreme zadržava u želucu. Vode u mesu ima od 50 do 74%. Belančevina ima od 15 do 22% i to više što je meso posnije. Najveći deo su belančevine nerastvorljive u vodi: miozin, globulin, miogen, pigment-protein crvene boje (mioglobin i citohrom) i kolagen prisutan u fascijama, a najmanji deo biološki najvredniji mioalbumin, koji se pri kuvanju u vidu pene često

odbacuje. Masti u mesu su estri palmitinske, stearinske i oleinske kiseline i glicerola i kreću se od 2 do 33%. Ugljeni hidrati u mesu su u vidu glikogena, pa se sazrevanjem stvara mala količina mlečne kiseline, koja poboljšava kulinarska svojstva mesa. Od minerala najviše ima fosfora, a od oligoelemenata gvožđa, bakra i kobalta. Pa-renhimni organi sadrže najviše vitamina B kompleksa i retinola. Dobro meso ima normalan izgled, boju, miris, ukus i konzistenciju, a nije zagađeno patogenim mikroorganiz-mima, parazitima, larvama i plesnima.

MESTEROLON (engl. mesterolone), sintetski androgen za oralnu supstitucionu terapiju hipogonadizma kod muškaraca. Preparat: Provi-ron.

MESTO (engl. place, lat. locus), v. lokus.

MEŠNICA (engl. utricle, lat. utriculus), v. utrikulus.

MEŠOVITA BOLEST VEZIVNOG TKIVA (engl. mixed connective tissue disease), sindrom preklapanja simptoma i znakova sistemskog eritemskog lupusa, sistemske skleroze, polimiozitisa i reumatoidnog artritisa uz nalaz antitela na U1 ribonukleoprotein (U1 RNP).

MEŠOVITA ISHRANA (engl. various nourishmet), treba da obezbedi organizmu energetske materije, neophodne za proizvodnju toplote i rad (ugljeni hidrati i masti), zatim gradivne materije, neophodne za izgradnju ćelija i tkiva (belančevine, mineralne soli) i tzv. zaštitne materije, neophodne za pravilno iskorišćavanje energetskih i gradivnih materija i sintezu hormona, enzima i antitela (vitamini, oligoelementi). To je, pre svega, raznovrsna ishrana, koja treba da ima sve biološke grupe namirnica u strukturi dnevnog obroka, a to znači: žitarice, hleb, testa; meso, ribu, jaja; mleko i mlečne proizvode; masti i ulja; povrće; voće i šećer i šećerne koncentrate.

MEŠOVITA KRIOGLOBULINEMIJA (engl. mixed cryoglobulinaemia), sindrom koji sačinjavaju purpura, artralgije uz nalaz poliklonskih imunoglobulina koji su najčešće antiimunoglobulinski imunski kompleksi, a mogu da sadrže i druge molekule, kao što su Beta l C ili lipoprotein.

MEŠOVITA VAKCINA

(engl. mixed vaccine), polivalentna vakcina; mešavina više vakcina. Tako je DT vakcina mešavina antitetanusnog i antidifteričnog anatoksina, vakcina DTP protiv difterije, tetanusa, poliomijelitisa.

MET-, META(engl. met-, meta-), 1. prefiks koji ukazuje na promenu oblika ili pozicije; 2. prefiks koji ima više značenja: do, pre, nakon, između, posle.

META - ANALIZA (engl. meta - analysis), primena statističkih metoda u cilju kombinovanja rezultata različitih studija. U biomedicinskim naukama, to je sistematizovana evalu-acija ispitivanog problema korišćenjem informacija iz različitih, nezavisnih studija. Često se koristi spajanje rezultata više malih randomizovanih kontrolisanih ogleda od kojih nijedan, posebno posmatran, nije dovoljno veliki da bi razlike bile statistički značajne. Značajnost se dostiže njihovim skupnim posmatranjem. Meta analiza sadrži elemente i opšteg pregleda i udruživanja podataka i pokazuje više nego svaki od njih ponaosob. Ipak, analiza nosi sobom rizik različitih oblika pristrasnosti.

METABOLIČKA ARTROPATIJA (engl. metabolic arthropathy), oboljenje zglobova nastalo zbog metaboličkog, najčešće urođe-nog poremećaja, enzimske prirode. U organizmu se nakuplja patološki produkt koji ne može normalno da se metaboliše i dovodi do oboljenja zglobova. Najčešće metaboličke artropatije su: giht, hondrokalcinoza, ohro-nozna spondilartropatija.

METABOLIČKI DOSTUPNA ENERGIJA , količina energije koja se oslobađa u organizmu u procesima oksidacije energetskih materi-ja (ugljeni hidrati, masti, proteini) umanjena za količinu energije koja se gubi npr. za proteine putem urina (u vidu azotnih supstanci oko 1,25 kCal), putem fecesa (ne vare se ili ne apsorbuju u potpunosti). Zato je energetska vrednost ugljenih hidrata 4 kCal, masti 9 kCal i proteina 4 kCal.

METABOLIČKI PUL (engl. metabolic pool), ukupna masa nepostojanih i reaktivnih supstancija u organizmu prema kojima i od kojih bezbrojne supstance neprestano prolaze; označava i ekstracelularni pul ili pul kalijuma.

METABOLIT (engl. metabolite), hemijsko jedinjenje koje se formira ili sudeluje u meta-boličkim procesima.

METABOLIZAM (eng. metabolism), 1. zbir svih hemijskih i fizičkih promena koje se odigravaju u telu omogućavajući

njegov stalni rast i funkcionisanje. Metabolizam obuhvata razlaganje kompleksnih organskih gradivnih sastojaka uz oslobađanje energije koja je potrebna za druge procese (katabolizam), i izgradnju kompleksnih jedinjenja koja ulaze u sastav tkiva i organa (anabolizam); 2. zbir biohemijskih promena kojima se podvrgavaju specifični sastojci organizma kao što je, na primer, metabolizam proteina.

METACIKLIN (engl. metacyclin), tetraciklin, antibiotik širokog spektra. Ne sme se davati deci do 12 godina jer ometa razvoj zuba. Pre-parat: Metaciklin-hlorid.

METADON (engl. methadone), sintetski opioidni analgetik dugog dejstva, slabiji sedativ od morfina, protiv jakih bolova. Primenjuje se i u svim fazama lečenja osoba koje su koristile i bile zavisne od opioidnih sredstava (morfina, heroina i sl.), naročito u početnoj fazi detoksikacije. Preparati: Metadon, Physeptone, Heptanon.

METAFIZA (engl. metaphysis, lat. metaphysis), zona ili kratki koštani pojas između epifize (okrajka) i dijafize (tela) duge kosti. Ovo je zona intenzivnog koštanog rasta na račun koje se ostvaruje rast dugih kostiju.

METAKARPALNI (engl. metacarpal, lat. metacarpalis), koji pripada doručju ili se odnosi na doručje.

METAKARPUS (engl. metacarpus, lat. metacarpus), doručje. Srednji deo šake koji se nalazi između ručja i prstiju šake. Skeletnu osnovu ovog dela gradi pet kostiju doručja između kojih se nalaze četiri međuprostora doručja.

METAL (engl. metal), svaka supstanca koju karakterišu visoka električna i toplotna provodljivost, kovnost, istegljivost i visok stepen refleksije svetlosti. Metali su obično u kristalnom čvrstom stanju, u većini slučajeva imaju relativno prostu kristalnu strukturu koju karakterišu gusto pakovanje atoma i visok stepen simetrije.

METALOENZIM (engl. metalloenzyme), enzim koji sadrži čvrsto vezane metalne atome kao integralni deo strukture, npr. kao u slučaju karboksipeptidaza i citohroma. Pri-sustvo metala je esencijalno za enzimsku

aktivnost.

METALOFLAVOPROTEIN (engl. metal-loflavoprotein), neki metaloprotein koji deluje kao dehidrogenaza, katalizujući oksidaciju supstrata mehanizmom koji uključuje redukciju prostetične grupe. Izvodi se iz riboflavina. Primer ovakvog enzima je ksantin oksidaza.

METALOPROTEIN (engl. metalloprotein), protein koji ima jedan ili više metalnih atoma ili jona kao prostetičnu grupu. Metal se drži funkcionalnim grupama aminokiselina koje su deo proteinskog lanca, ili pomoću specijalnih prostetičnih grupa kao što je porfirinski prsten hemoglobina.

METALOTIONEIN (engl. metallothionein), protein sposoban da vezuje višak metala, ograničava koncentraciju slobodnih jona i smanjuje citotoksičnost jona neesencijalnih metala (kadmijum, barijum i dr.). Pri tom je očuvano korišćenje esencijalnih oligoelemenata (cink, bakar i dr.) za određene biološke funkcije. Sinteza metalotioneina je genski re-gulisana, teški metali indukuju njihovu sintezu povećavajući kapacitet vezivanja metala u ćeliji, a time i veću toleranciju ćelija za štetne efekte metala. Metali su spojeni s metalotioneinima u termodinamičke stabilne komplekse isključivo tiolskim vezama. U nekim tkivima indukcija sinteze metalotioneina predstavlja visokospecifičan fenomen. Sadržaj metala u metalotioneinu vrlo je različit i zavisi od organa, tkiva i ekspozicije teškom metalu. Postoje dva izomera metalotioneina ili više njih, koji se grupišu u dve klase: metalotionein I (MT-I) i metalotionein II (MT-II), a svaka klasa sadrži različite izoproteine koji ih dele na MT-IA, MT-IB, MT-IC itd. Metalotionein III (MT-III) specifičan je metalotionein mozga, a metalotionein IV (MT-IV) prisutan je u tkivima koja sadrže skvamozne epitelne ćelije.

METAMIJELOCIT (engl. metamyelocyte), stadijum u razvoju granulocitne serije leuko-cita, između stadijuma mijelocita i zrelog gra-nulocita.

METAMIZOL (engl. noraminophenazone), analgetik i antipiretik, derivat pirazolona. Sve ređe se koristi jer može da ošteti kostnu srž i izazove agranulocitozu. Preparati: Analgin, Baralgin, Novalgetol.

METAMORFOZA (engl. metamorphosis), promena oblika ili sastava, prelazak iz jednog stanja u drugo.

METAN

(engl. methane), CH4, zapaljivi gas bez boje i mirisa koji nije toksičan, ali je zapa-ljiv kada se pomeša sa vazduhom.

METANEFRIN (engl. metanephrine), meta-bolit epinefrina koji se izlučuje urinom i formira se u nekim tkivima (npr. jetri). Naziva se i 3-metoksiepinefrin.

METANEFROS (engl. metanephros), završna faza (pronephros, mesonephros, metane-phros) razvitka „nefričkog sistema“ iz nefrogene vrpce, koja predstavlja osnovu u embrionalnom razvitku bubrega. Počinje da se razvija kod embriona od 5 - 6 mm, pod hemijskim uticajem ureteralnog pupoljka, koji se formira na distalnom kraju mezonefrosnog kanala. U toku proksimalne migracije ureteralnog pupoljka metanefrogeno tkivo se progresivno uvećava i podleže promenama koje dovode do razvoja definitivnih bubrega.

METANOL (engl. methanol), CH3OH, bistar, bezbojan, zapaljivi alkohol sa karakteris-tičnim mirisom. Krajnje je polaran i meša se sa drugim polarnim tečnostima, kao što je voda ili drugi alkoholi. Koristi se kao rastvarač. Vrlo je toksičan. U organizmu se metabolizuje do formaldehida i formata pod dejstvom enzima alkohol-dehidrogenaze. Ovi metaboliti izazivaju tešku acidozu i oštećuju optički nerv izazivajući slepilo.

METAPLAZIJA (engl. metaplasia), zamena zrelih, tj. potpuno diferentovanih ćelija jed-nog tipa sa sličnim ćelijama drugog tipa, koje su takođe zrele, potpuno diferentovane. Može da bude progresivna, kada je prelaz u tkivo na višem stupnju razvoja ili regregresivna, kada je prelaz u tkivo na nižem stupnju razvoja. Na nekom mestu u organizmu, ćelije jedne vrste tkiva zamenjuju se sa ćelijama druge vrste tkiva, ali sličnog tkiva. Npr. cilindrični epitel koji oblaže kanal grlića materice i stvara sluz, može da metaplazira u pločastoslojevit epitel. Vezivno tkivo može da metaplazira u koštano ili u hrskavično tkivo. Zbog metaplazije gubi se funkcija ćelija koje su zamenjene novim ćelijama drugog tipa, i to je neželjena promena za organizam.

METAR, m (engl. meter), međunarodna merna SI jedinica za dužinu.

METARAMINOL (engl. metaraminol), simpatomimetik sa izraženim kardiovaskularnim efektima. Stimuliše sve adrenergičke receptore direktno i indirektno (povećavajući oslobađanje noradrenalina). Izaziva

porast sistolnog i dijastolnog pritiska, tahikardiju i peri-fernu vazokonstrikciju. Primenjuje se u profilaksi i terapiji akutnih hipotenzivnih stanja (spinalna anestezija, hemoragije i dr.). Pre-parat: Aramine.

METASTAZA (engl. metastasis), rasejanje malignog tumora u delove organizma udaljene od mesta primarnog tumora, bez kontinuiteta sa primarnim procesom. Odvija se na tri glavna načina: putem krvi, putem limfe i kroz organske šupljine kao što su trbušna i plućna maramica. Metastatski depoziti u krvnim sudovima se nekad nazivaju metastaze u tranzitu. Tumori se razlikuju po sposobnosti metastaziranja, neki imaju veći potencijal, dok dru-gi ne metastaziraju.

METATARZALNI (engl. metatarsal, lat. metatarsal), koji pripada donožju ili se odnosi na donožje.

METATARZUS (engl. metatarsus, lat. meta-tarsus), donožje. Srednji deo stopala koji se nalazi između nožja i prstiju stopala. Ske-letnu osnovu ovog dela gradi pet kostiju do-nožja između kojih se nalaze četiri međuprostora donožja.

METENCEFALON (engl. afterbrain, lat. metencephalon), deo rombencefaličnog mož-danog mehura iz koga tokom razvoja mozga nastaju moždani most (pons), suženje zadnjeg mozga (istmus rombencefali) i mali mozak (cerebelum).

METEORIZAM (engl. meteorism), nadutost od gasova u trbuhu; distenzija želuca i creva prisustvom velike količine gasova.

METFORMIN (engl. metformin), oralni antidijabetik za lečenje insulin-nezavisnog tipa šećerne bolesti (tip II dijabeta). Povećava oslobađanje insulina iz preostalih rezervi, i iskorišćavanje glukoze u perifernim tkivima. Preparati: Gluformin, Tefor.

METHEMALBUMIN (engl. methaemalbumin), 1:1 stehiometrijski kompleks hemina (oksidovanog hemoglobina) i albumina koji se formira kada se hemopeksin iscrpe pri intravaskularnoj hemolizi. Kada se stvore nove količine hemopeksina, uklanjaju hemin sa albumina, uz formiranje kompleksa koji se eliminiše

putem jetre.

METHEMOGLOBIN (engl. methaemoglobin), oblik hemoglobina u kome je gvožđe oksidisano iz fero (Fe+2). u feri (Fe3+) oblik. Methemoglobin nije sposoban da transportuje kiseonik. Iako se stvara i kod zdravih osoba čini manje od 1% hemoglobina krvi jer neprekidno biva redukovan pomoću enzima NADH methemoglobin-reduktaze prisutnog u normalnim eritrocitima. Od methemoglobina potiču smeđa boja krvi i vidljiva cijanoza, ako se nalazi u koncentraciji većoj od 15 g/L krvi.

METHEMOGLOBINEMIJA (engl. methae-moglobinaemia), povećana količina methemoglobina u krvi. Može se javiti i usled deficita enzima NADH methemoglobin-reduktaze (citohrom b5 reduktaze) ili usled patološkog molekula hemoglobina (hemoglobin M oboljenje). Methemoglobinemija je najčeš-će izazvana nekim lekovima i hemikalijama.

METHEMOGLOBINURIJA (engl. methae-moglobinuria), prisustvo methemoglobina u urinu.

METIKLOTIAZID (engl. meticlothiazid), tiazidni diuretik, koji se koristi samostalno ili u kombinaciji sa diuretikom koji štedi kalijum. Preparat: Lometazid.

METILDOPA (engl. methyldopa), antihiper-tenziv sa centralnim dejstvom, koji snižava pritisak bez značajne promene srčane frek-vencije. U organizmu se prevodi u derivat neurotransmitera norepinefrina. Često izaziva neželjene efekte (sedaciju, depresiju, ošte-ćenje jetre, hemolitičku anemiju i dr.) i ne koristi se u početnoj monoterapiji hipertenzije. Delotvoran je u kombinaciji sa diureticima i primenjuje se u lečenju povišenog krvnog pritiska kod bolesnika sa bronhijalnom astmom, srčanom insuficijencijom i u trudnoći. Pre-parat: Aldomet.

METILENDIFOSFONAT, MDP (engl. methylene diphosphonate), organski analog pirofosfata, kompleksno osteofilno jedinjenje s izraženim svojstvom akumulacije u zonama kostiju s pojačanim protokom krvi i intenzivnom osteoblastnom aktivnošću. U nuklearnoj medicini, obeležen sa 99mTc, služi za scintigrafiju kostiju i u onkološkoj dijagnostici. V. scintigrafija tumora.

METILKSANTINI

(engl. methylxanthines), kofein, teofilin i teobromin, psihostimulansi i bronhodilatatori. Deluju na: centralni nervni sistem (stimulacija, tremor konvulzije); krvne sudove (vazodilatacija, povećan protok kroz bubrege sa pojačanom diurezom); srce (poja-čana kontraktilnost, tahikardija i aritmije) i skeletnu muskulaturu (pojačane kontrakcije). Dejstvo ostvaruju blokadom membranskih adenozinskih receptora i povećavanjem intracelularne koncentracije cikličnog adenozin-monofosfata (cAMP-a) i kalcijuma. U terapiji bronhijalne astme koriste se samo preparati teofilina.

METILPREDNIZOLON (engl. methylprednisolone), sintetski kortikosteroid pogodan za oralnu i parenteralnu primenu (u obliku m. natrijum-sukcinata). Oralno se koristi kad je neophodna dugotrajna terapija steroidima: endokrine bolesti, kolagenoze, reumatizam i dr., a parentaralno kod hitnih stanja: akutna insuficijencija kore nadbubrega, teška alergijska i anafilaktička stanja, status astmatikus i sl. Preparati: Lemod, Lemod-Solu, Nirypan- -Depo, Nirypan.

METILTRANSFERAZA (engl. methyltransferase), potklasa enzima (EC 2.1.1) iz roda transferaza, koji katalizuju prenos metil-grupa sa jednog jedinjenja na drugo.

METILJ (engl. trematode), pljosnati crv (Platyhelminthes) u obliku lista, čije je telo pokriveno relativno debelom kutikulom. Ispod kutikule se nalazi mišićni sloj, dok je unutrašnjost tela ispunjena retikularnim parenhimom. Ovi paraziti su karakteristični po tome što imaju dve pijavke, usnu i trbušnu, kao i nepotpun digestivni trakt koji se slepo završava, bez analnog otvora. Veći broj vrsta su hermafroditi. U našoj sredini najznačajnije vrste su Fasciola hepatica (veliki metilj), koji parazitira u žučnim putevima čoveka i izaziva fasciolazu jetre, i Dicrocoelium dendriticum (mali metilj), koji takođe parazitira u žučnim putevima čoveka. Infektivni oblik za čoveka je cerkarija (larva), a čovek se inficira unoše-njem tog oblika per os.

METIMAZOL (engl. methimazole), tiamazol.

METIONIN, Met ili M (engl. methionine), prirodna esencijalna aminokiselina koja ulazi u sastav proteina i ima RMM 149,21. Kao donor metil-grupe, metionin ima lipotropno dejstvo. Može da nastane metilacijom sopstvenog metabolita, homocisteina.

METIZERGID (engl. methysergide), antagonist serotoninskih receptora za profilaksu napada migrene. Ima brojna i

teška neželjena dejstva (poremećaji ponašanja, retroperitonealna fibroza i fibroza srčanih valvula) i primenjuje se samo intrahospitalno, u najte-žim slučajevima migrene. Preparat: Deseril.

METODA (engl. method), sistematska procedura koja se izvodi na osnovu određenog protokola, npr. u lečenju ili izvoðenju operacije ili laboratorijskog ispitivanja. Metoda se zasniva na naučnom principu koji je uključen u proceduru, tj. na hemijskoj reakciji koja se koristi za ispitivanje u kliničkoj hemiji. Metoda može biti analitička - ako se izvodi na odgovarajućem analitičkom instrumentu prema pisanom uputstvu i sa pripremljenim reagensima, definitivna - ako je zanemarljive netačnosti, referentna - ako je u potpunosti dokumentovana sa podacima o tačnosti, preciznosti osetljivosti, sudelovanju interferencija itd.

METOD IZBACIVANJA POSTELJICE IZ MATERICE (engl. tehnique of manual removal), akušerska tehnika kojom se posteljica ručno odlubljuje od materice i evakuiše iz materične šupljine. Spovodi se ukoliko nakon porođaja ne nastupi spontano odlubljivanje posteljice ili tokom odlubljivanja dođe do obilnog atoničnog krvarenja.

METOD MERENJA PROTOKA KRVI (engl. method of blood flow measurement), primenjuje se ultrazvučna tehnika i to Doppler, uz primenu vizualizacije krvnih sudova ultrazvukom, poznata kao tehnika duplex-scanner. Pulsnim Dopplerom meri se brzina protoka u lumenu krvnog suda i kompjuterski dobijaju i drugi parametri.

METOD PLODNIH DANA (engl. rhythm method), u ginekologiji, prirodni metod kontracepcije koji se sprovodi uzdržavanjem od seksualnih odnosa tokom plodnih dana menstruacionog ciklusa. Zasniva se na činjenici da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 časova nakon ovulacije i da je spermatozoid sposoban da je oplodi 36 časova nakon ejakulacije. S obzirom da je tačan datum ovulacije nemoguće precizno predvideti, ovaj metod je nepouzdan.

METOHEKSITON (engl. methohexital sodium), barbiturat za intravensku anesteziju vrlo kratkog dejstva. Preparat: Brietal.

METOKLOPRAMID (engl. metoclopramide), antiemetik i prokinetik, antagonist dopaminskih receptora. Periferno, ubrzava i pomaže pražnjenje želuca i tankog creva, ne utičući pri tome na sekreciju. Centralno, metoklopra-mid blokira dopaminske D2 receptore hemio-receptivne zone moždanog stabla (lat. area postrema) i deluje protiv svih tipova povra-ćanja, posebno ako su posledica bolesti

gastrointestinalnog trakta. U visokim dozama može da spreči i povraćanje izazvano citostaticima, ali i da izazove neurološke tegobe (ekstrapiramidni sindrom), posebno kod dece i veoma starih osoba. Preparati: Reglan, Klo-metol, Ventromet.

METOKSALEN (engl. metoxalen), stimulator pigmentacije, koji se koristi u terapiji psorijaze kao pomoćni lek. Senzibiliše kožu na efekte UV zraka u toku PUVA terapije. Potencijalno je kancerogen. Preparat: Oxoralen ultra.

METOPROLOL (engl. metoprolol), liposolubilni beta-adrenergički blokator, selektivan za B1-receptore. Nema parcijalne agonističke aktivnosti, ali stabilizuje ćelijsku membranu u terapijskim dozama. Primenjuje se u terapiji hipertenzije, angine pektoris, srčanih aritmija i tirotoksikoze i profilaksi migrene. Preparati: Betaloc, Presolol.

METOTREKSAT (engl. methotrexate), citostatik iz grupe antimetabolita, antagonist folne kiseline. Blokadom dihidrofolat-reduktaze zaustavlja sintezu purinskih i pirimidinskih nukleotida i nukleinskih kiselina, a time i proliferaciju malignih ćelija. Primenjuje se u terapiji leukemija, limfoma i drugih malignih bolesti, kao i u lečenju teških formi psorijaze i reumatoidnog artritisa. Stupa u interakcije sa mnogim lekovima i ima brojna neželjena i toksična dejstva, koja zavise od primenjene doze. Preparati: Beltreks, Methotrexate, MTX.

METRALGIJA (engl. metralgia), bol u materici. Predstavlja simptom koji ukazuje na postojanje patološkog procesa na unutrašnjim polnim organima žene.

METRIFONAT (engl. metrifonate; metriphonate), organofosforni antihelmintik, za lečenje šistosomijaza (Schistosoma haematobium, S. mansoni, S. japonicum). Aktivni metabolit metrifonata, dihlorvos, inhibiše enzime holinesteraze i dovodi do paralize parazita, a neželjena dejstva su posledica pojačanog dejstva endogenog acetilholina (povraćanje, bolovi u trbuhu, bronhospazam i dr). Preparat: Masoten.

METRITIS (engl. metritis), zapaljenje mi-šićnog dela materice koje nastaje širenjem zapaljenskog procesa sa sluzokože materice u dublje slojeve. Uzrokovano je prodorom patogenih bakterija u materičnu šupljinu, najčešće nakon porođaja, pobačaja ili intervencija nesterilnim instrumentima. Razlikuje se:

bazalni m ., kada zapaljenje zahvata samo sloj mišića koji leže neposredno ispod sluzokože, generalizovani m ., kada je zahvaćen ceo mišić i disekantni m ., koji se odlikuje stvaranjem apscesa u materičnom mišiću.

METROKOLPOCELA , patološko stanje poremećene statike materice i vagine pri kome dolazi do njihovog spuštanja prema izlazu male karlice. Razlikuju se tri stepena spuštanja materice: spad kod koga spuštena materica ne izlazi iz vagine; nepotpuno ispadanje kada delimično izlazi i potpuno ispadanje kod kog cela materica izlazi iz vagine. Ova pojava je uzrokovana slabošću mišića male karlice, koja je ređe izazvana konstitucionalnim anomalijama, a češće po-sledica teških, produženih porođaja sa ošte-ćenjima dna male karlice.

METRONIDAZOL (engl. metronidazole), derivat imidazola, antimikrobni lek širokog spektra. Pre svega, deluje na protozoe (Trichomonas vaginalis, Gardnerella vaginalis, Giardia lamblia, Entamoeba histolytica) i anaerobne bakterije (Bacteroides fragilis), a koristi se u lečenju ulkusa želuca i duodenuma izazvanih bakterijama (Helicobacter pylori), pseudomembranoznog kolitisa koji se javlja posle primene antibiotika, Crohnove bolesti i nekih kožnih oboljenja (Acne ro-sacea). Metronidazol je delotvoran tek posle konverzije u aktivne metabolite koji oslo-bađaju slobodne kiseonične radikale. Može da izazove nadražaj centralnog nervnog sistema, a povećava toksičnost etanola, pa se ne sme unositi sa alkoholnim pićima. Preparati: Di-lan, Orvagil, Flagyl.

METRORAGIJA (engl. metrorrhagia), patološko, aciklično krvarenje iz materice koje nije povezano sa menstrualnim ciklusom že-ne. Predstavlja jedan od najčešćih simptoma u ginekologiji. Može da bude uzrokovana organskim poremećajima ženskih polnih organa (zapaljenja, tumori, povrede i sl.) i funkcio-nalnim poremećajima, odnosno nepravilnostima u hormonskom statusu. Posebnu grupu čine krvarenja vezana za trudnoću, porođaj i babinje.

METROREJA (engl. metrorrhea), curenje mukoznog ili gnojavog sadržaja iz materice uzrokovano zapaljenjem.

METROSALPINGITIS (engl. metrosalpingitis), istovremeno zapaljenje materice i jednog ili oba jajovoda. Nastaje širenjem zapaljenskog procesa sa materice na jajovode. Najčešći uzročnici su streptokok, stafilokok, gonokok, hlamidije i mikoplazme, E. koli i dr. Javlja se obično posle porođaja, pobačaja, menstruacije i intervencija na polnim organima žene.

MEZENCEFALON

(engl. midbrain, lat. mesencephalon), srednji mozak. Deo moždanog stabla koji se nalazi između međumozga (dijencefalon) i moždanog mosta (pons). Sastoji se od tri osnovna dela: prednjeg ili velikomoždanog kraka - desnog i levog (krus cerebri), srednjeg ili krova (tegmentum) i zadnjeg ili krovne pločice (tektum). Kroz srednji mozak prolazi moždani kanal, v. akveduktus cerebri. Srednji mozak je izgrađen od sive i bele mase. U sastav sive mase ulaze: jedra III (nervus okulomotorijus), IV (nervus troh-learis) i delimično V (nervus trigeminus) moždanog živca, retikularna formacija i relejna jedra, od kojih su najvažniji crveno jedro (nukleus ruber) i crna masa (supstancija nigra). U sastav bele mase ulaze brojni nervni putevi koji prolaze kroz srednji mozak.

MEZENTERIČNA TROMBOZA (engl. me-senteric thrombosis), formiranje ili prisustvo tromba, ugruška u krvnim sudovima mezenterijuma koji ishranjuju segment ili veći deo intestinuma, što može dovesti do infarkta tkiva. Oboljenje životno ugrožava pacijenta.

MEZENTERIJALNI (engl. mesenteric, lat. mesentericus), onaj koji se odnosi na peritonealnu peteljku tankog creva ili joj pripada.

MEZENTERIJALNI ADENITIS (engl. mesenterial adenitis), zapaljenje limfnih žlez-da mezenterijuma.

MEZENTERIJUM (engl. mesentery, lat. mesenterium), peteljka tankog creva koju iz-građuje duplikatura organskog (visceralnog) lista trbušne maramice preko koje je tanko crevo povezano sa zadnjim trbušnim zidom. Kroz peteljku prolaze krvni, limfni sudovi i živci namenjeni tankom crevu.

MEZIODENS (engl. mesiodens), najčešće prekobrojni zub, pojedinačan ili u paru. Uglavnom je manji sa krunicom konusnog oblika i kraćim korenom, smešten između srednjih gornjih sekutića; mogu da budu iznikli, impaktirani ili invertirani.

MEZOAPENDICITIS (engl. mesoappendicitis), zapaljenje kratkog mezenterijuma apen-diksa koji se nalazi iza terminalnog ileuma i apendiksa.

MEZODONCIJA (engl. mesodontia), zubi srednje veličine.

MEZOGASTRIJUM (engl. mesogastrium, lat. mesogastrium), 1. deo primitivnog dorzalnog mezenterijuma iz koga dolazi do razvoja velikog opornjaka (omentum majus); 2. srednji trbušni predeo koji se nalazi između gornjeg (epigastrijum) i donjeg (hipogastrijum) tr-bušnog predela. Mezogastrijum se dodatno deli na tri manja predela, srednji ili pupčani (regio umbilikalis) i dva bočna trbušna predela, desni i levi (regio abdominalis lateralis dekstra i sinistra).

MEZOKOLON (engl. mesocolon, lat. mesocolon), peteljka debelog creva koju izgrađuje duplikatura organskog (visceralnog) lista trbušne maramice preko koje je debelo crevo povezano sa zadnjim trbušnim zidom. Peteljku imaju samo: slepo crevo, poprečni i sigmoidni kolon. Kroz peteljku prolaze krvni, limfni sudovi i živci namenjeni debelom crevu.

MEZOMETRIJUM (engl. mesometrium), donji deo široke materične veze (ligamentum latum uteri), distalno od pripoja mezovarijuma. Čine ga dva lista peritoneuma koji se pružaju od leve i desne ivice materice do bočnih zidova i dna karlice. Značaj mezometrijuma je u održavanju statike materice.

MEZOSALPINKS (engl. mesosalpinx), peritoneum jajovoda koji se nastavlja nadole duplikaturom, koja pretstavlja donji deo široke materične veze. Na spoljnom kraju jajovoda peritoneum se spaja sa sluzokožom. Na taj način, peritonealna duplja žene stupa, preko abdominalnog otvora jajovoda i preko unu-trašnjih polnih puteva, u vezu sa spoljnom sredinom.

MEZOTELIOM PLEURE (engl. mesothelioma), benigni mezoteliom potiče od visce-ralne ili parijetalne pleure, dugo je bez simptoma. Kašalj i bol su posledica rasta tumora i pritisaka na okolne organe. Na snimku pluća se uz zid grudnog koša vide jasno ograničene senke. Dijagnoza se postavlja perkutanom biopsijom iglom. Maligni mezoteliom raste multifokalno po plućnoj maramici. Tumor raste u grudnom košu i pravi „oklop“ oko pluća, urasta u zid, dijafragmu i pluća. Manifestuje se izlivom u plućnoj maramici, a kasnije dominira jak bol zbog urastanja tumora u zid grudnog koša. Histološka dijagnoza se postavlja biopsijom pleure. Samo rano dijagnostikovan i operisan mezoteliom ima uslove za bolju prognozu. Evolucija malignog mezo-telioma je loša, letalni ishod kod većine boles-nika nastupa u toku dve godine.

MIANSERIN (engl. mianserin), antidepresiv tetraciklične strukture, sa izraženim sedativnim svojstvima. Blokira presinaptičke a2-receptore u mozgu i pojačava dejstvo serotonina i noradrenalina. Koristi se u

terapiji depresivnih stanja i ima manje antimuskarinskih neželjenih dejstava od drugih srodnih lekova. Može da izazove sindrom sličan gripu, artritis, žuticu ili poremećaje krvne slike. Prepa-rat: Miansan.

MIASTENIJA (engl. myasthenia), mišićni umor; redukcija mišićne snage. Angiosklerotska paroksizmalna miastenija (engl. angiosclerotic paroxysmal myasthenia), v. intermitentna klaudikacija; m. gravis (engl. m. gravis), neuromuskularni poremećaj autoimunog porekla koga karakteriše slabost u određenim mišićnim grupama ili, ređe, ske-letne muskulature. U nekim slučajevima bo-lest je ograničena na spoljne okularne mišiće, sa ptozom, diplopijom i strabizmom, ali češće slabost je evidentna u mišićima potrebnim za žvakanje i gutanje, a ponekad zahvata i mišiće udova i celog tela. Etiologija bolesti nije utvrđena. Kod nekih pacijenata postoji uveća-nje timusa ili timom, kod nekih hipertiro-idizam, a ređe autoimune bolesti. Postoje do-kazi o poremećenoj neuromuskularnoj transmisiji zbog postojanja autoantitela za acetilholinske receptore na površini mišićnih vlakana. Mijastenične krize mogu da budu fatalne bez terapije zbog paralize respiratornih mišića.

MIBG, METAJODOBENZILGVANIDIN ( engl. meta-iodobenzylguanidine), kompleksno jedinjenje s izrazitim svojstvom akumulacije u hromafinim tkivima. Nastaje od benzil grupe bretilijuma i gvanidin grupe gvanetidina; analog je gvanetidina. Unet u cirkulaciju vezuje se za ćelije krvi i akumulira u sekretornim granulama citoplazme adrenergičkih ćelija. Postoji i fiziološka akumulacija MIBG u tkivima s intenzivnom simpatikusnom inervacijom (srčani mišić, pljuvačne žlezde); obeležen sa 123I ili sa 131I (u meta položaju), služi za scintigrafsku vizua-lizaciju i lokalizaciju tkiva neuroektodermnog porekla i detekciju tumora u njima, najčešće feohromocitoma i neuroblastoma. 131I-MIBG se primenjuje i u lečenju boles-nika s inoperabilnim tumorima hromafinog tkiva.

MIBI, METOKSIISOBUTILISONITRIL (engl. methoxyisobutylisonitrile), lipofilni preprat iz grupe izonitrila. Kompleks kojeg čine šest molekula MIBI (SESTAMIBI) obeleženih sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za ispitivanje prokrvljenosti i životnosti srčanog mišića. Regionalna distribucija u miokardu zavisi od protoka krvi i funkcije mitohondrija u miocitima srčanog mišića. Primenjuje se i u detekciji nekih malignih tumora.

MICELE (engl. micelle), male čestice masti (3 - 6 nm) rastvorene u vodi, nastale u toku njihove digestije u tankom crevu pod dejstvom lipaze i žučnih soli. Sastoje se od mono-glicerida, fosfolipida, masnih kiselina dugih lanaca i žučnih soli koje oblažu m. Hidrosolubilne su, jer su polarni, hidrofilni, delovi molekula žučnih soli orijentisani prema po-vršini micele. Neophodne su za apsorpciju masti, jer obezbeđuju intiman kontakt razlo-ženih masti sa intestinalnim epitelom i njihovu razmenu sa slobodnim masnim kise-linama i monogliceridima u vodenom ras-tvoru.

MICETOM (engl. mycetoma), v. madura stopalo.

MICHAELIS-MENTENOVA JEDNAČINA, Km (engl. Michaelis-Menten equation), jednačina koja opisuje brzinu reakcija koje katalizuju enzimi, a koja je jednaka onoj koncentraciji supstrata pri kojoj se postiže polo-vina maksimalne brzine reakcije. Koristi se za utvrđivanje afiniteta enzima prema supstratu. Ukoliko je vrednost Km manja, afinitet enzima prema supstratu je veći.

MIC KLASIFIKACIJA AKUTNIHLEUKE-MIJA (engl. MIC classification of acute leukemias), klasifikacija akutnih mijeloblastnih i akutnih limfoblastnih leukemija urađena na osnovu morfologije ćelija, imunoloških oso-bina ćelija određenih monoklonskim antitelima (tzv. fenotip ćelije) i citogenetskih nalaza kod nekih podtipova leukemija.

MIDAZOLAM (engl. midazolam), hidrosolubilni benzodiazepin za oralnu i parenteralnu primenu. Deluje sedativno, hipnotički, anksiolitički, miorelaksantno, antikonvulzivno i pojačava efekte opštih anestetika. Primenjuje se u preanestetičkoj medikaciji. Posle intravenske primene može dovesti do depresije disanja koja se leči flumazenilom. Preparat: Flormidal.

MIDODRIN (engl. midodrine), derivat efedrina, simpatomimetik koji umereno povećava krvni pritisak kod bolesnika sa hipotenzijom. Preparat: Gutron.

MIDRIJAZA (engl. midriasis), proširenje zenica iznad 4 mm u prečniku, za koju je odgovoran m. dilatator pupillae. Nastaje u tami, u afektivnim stanjima zbog nadražaja simpatikusa, medikamentima.

MIGRACIJA ZUBA (engl. migration of tooth), pomeranje zuba, najčešće zbog gubitka susednih kontaktnih zuba. Karakteristična je migracija zuba kod parodontopatije kao posledica gubitka potpore koštanog tkiva. Prednji zubi se pomeraju distalno, a bočni mezijalno.

MIJALGIJA (engl. myalgia), bol u mišićima.

MIJEL-, MIJELO(engl. myel-, myelo-), prefiks koji se odnosi na 1. kičmenu moždinu; 2. kostnu srž; 3. mijelin.

MIJELIN (engl. myelin), specifičan materijal iz koga su izgrađene lamele mijelinskog omotača nervnih vlakana. Deluje kao izolator. Karakteriše ga visok sadržaj lipida (70 - 80%) u odnosu na proteine. Lipidni deo čine holesterol, fosfolipidi i glikolipid-cerebrozid, spe-cifičan za mijelin. Proteinska frakcija se sastoji od baznih proteina, fosfolipidnih proteina, glikoproteina i enzima (ugljena anhidraza). Tačan sastav mijelina još nije u potpunosti osvetljen. Uz mijelin se nalazi asocirani glikoptotein - MAG (mijelin asocirani glikoprotein), molekulske težine oko 100.000 daltona. Luče ga Schwannove ćelije, a služi za održavanje periaksonskog prostora, Schmidt--Lantermanovih useka i spoljašnjih mezaksona, sprečavajući potpunu adherenciju Schwannovih ćelija na mijelinske lamele.V. periaksonski prostor, v. Schmidt-Lanterma-novi useci, v. mezakson.

MIJELINIZACIJA (engl. myelination), proces stvaranja i obavijanja aksona određenih nerava mijelinom. Mijelinizacija nervnih puteva u centralnom nervom sistemu zapo-činje sa senzitivnim putevima prenatalno, nastavlja se postnatalno mijelinizacija piramidalnog (motornog) puta do kraja druge godine života, a mijelinizacija mnogih asocijativnih puteva traje još duže.

MIJELINSKE LAMELE (engl. myelin lamellae, lat. lamella myelini), nastaju specifičnim namotavanjem i fuzijom ćelijske membrane oligodendrocita i Schwannovih ćellija oko aksona. Glavne tamne linije izgrađene su od velikog broja molekula baznih proteina. Dve susedne lamele čine intraperiodne linije koje sadrže molekule proteolipidnog proteina, koji održava lamele zajedno, i glikoproteina, koji zalazi u lipidni dvosloj. Glavne tamne i intraperiodne linije su međusobno povezane proteinima, čiji hemijski sastav nije u potpunosti poznat. Svi molekuli imaju radijalni aranžman. V. mijelin, v. mijelinski omotač, v. oligodendrociti, v. Schwannove ćelije.

MIJELINSKI OMOTAČ (engl. myelin shea- th, lat. stratum myelini), cevast lipoproteinski omotač oko aksona. U CNS-u mijelinizaciju vrše oligodendrociti, a u PNS-u Schwannove ćelije. Sastoji se od različitog broja koncentričnih navoja - mijelinskih lamela, koje se pod transmisionim elektronskim mikro-skopom vide kao svetle i tamne linije veoma preciznog rasporeda, koji se ponavlja na svakih 12 do 15 nm. Glavne tamne linije su debele oko 2,5 do 3 nm i predstavljaju tanak sloj citoplazme ćelije koja vrši mijelinizaciju. Intraperiodne linije su tanje i mesta su spoja ćelijskih membrana u navojima. Mijelinski omotač je pravilno isprekidan Ranvierovim suženjima. Mijelinski omotač okružuje velike aksone perifernog i centralnog nervnog sistema. Oko mijelinskog omotača u PNS-u nalazi se vezivo endoneurijuma.

MIJELOBLAST (engl. myeloblast), mlada ćelija u fazi sazrevanja granulocitnih leukocita. Citoplazma je oskudna, boji se svetlo-plavo, ne sadrži granule. Jedro sadrži rastresit hromatin sa nekoliko jasnih nukleolusa. U nekim leukemijama broj mijeloblasta raste i u perifernoj krvi i kostnoj srži.

MIJELOBLASTNA LEUKEMIJA (engl. myeloblastic leukemia), maligna neoplazma kostne srži koju karakteriše prisustvo velikog broja mijeloblasta u krvi, tkivima i kostnoj srži. Bolest može da bude terminalni stadijum hronične granulocitne leukemije.

MIJELOBLASTOMATOZA (engl. myelo-blastomatosis), nenormalne skupine mijelo-blasta u perifernoj krvi.

MIJELOBLASTOZA (engl. myeloblastosis), nenormalno prisustvo mijeloblasta u cirkulaciji.

MIJELOCIT (engl. myelocyte), prvi stepen u sazrevanju granulocitnih leukocita u kostnoj srži. Citoplazma sadrži granule. Za razliku od mijeloblasta, mijelocit ima gušći jedarni hromatin i slabije definisanu membranu. Citoplazma mijelocita je acidofilna, a jedro ekscentrično položeno u ćeliji. U toku sazrevanja broj granula raste. Normalno se ne nalazi u perifernoj krvi.

MIJELOCITEMIJA (engl. myelocythaemia), prisustvo mijelocita u perifernoj krvi, na primer u mijelocitnoj leukemiji.

MIJELOCITNA LEUKEMIJA (engl. myelocytic leukemia), v. hronična mijeloidna leu-kemija, v. hronična granulocitna leukemija.

MIJELOCITOM (engl. myelocythoma), loka-lizovana skupina mijelocita u perifernim krv-nim sudovima koja se javlja u mijeloidnoj leukemiji.

MIJELODISPLAZNI SINDROMI (engl. myelodysplastic syndromes), grupa stečenih malignih oboljenja kostne srži. Javljaju se obično kod starijih osoba, a karakteriše ih progresivna insuficijencija kostne srž usled pore-mećaja u sve tri

loze (eritrocitnoj, granulocitno/monocitnoj i trombocitnoj lozi), kao posle-dica defekta matične ćelije hematopoeze. Glavna osobina bolesti je neefektivna hemato-poeza, koja se manifestuje pancitopenijom u krvi iako kostna srž može biti normocelularna ili čak hipercelularna. Obolenje može da progredira u akutnu leukemiju, mada većina bolesnika umire pre nego do nje dođe. Mijelodisplazni sindrom se deli u 5 grupa na osnovu procenta blasta u kostnoj srži i krvi, prisustva ring sideroblasta i procenta monocita u krvi. To su refraktarna anemija (RA), refraktarna anemija sa ring sideroblastima (RARS), refraktarna anemija sa viškom blasta (RAEB), refraktarna anemija sa viškom blasta u transformaciji (RAEB-t) i hronična mijelomonocitna leukemija (CMML).

MIJELOGRAFIJA (engl. myelography), rendgenološka metoda ispitivanja za prikazivanje spinalnog kanala i kičmene moždine pomoću kontrastnih sredstava.

MIJELOIDAN (engl. myeloid), 1.odnosi se na kostnu srž; 2. mijelocit.

MIJELOIDNA METAPLAZIJA (engl. my-eloid metaplasia, agnogenic myeloid metaplasia, myelofibrosis), poremećaj u kome dolazi do stvaranja krvnih ćelija van kostne srži. Kostna srž je fibrozno izmenjena, sa sve manjom količinom hematopoeznog tkiva. Bo-lest krakterišu anemija, prisutvo nezrelih ćelija u krvi, splenomegalija, često i hepatomegalija. Mijeloidna metaplazija može biti sekundarna zbog metastaza karcinoma u kostnoj srži, kod policitemije, hronične mijeloidne leukemije ili tuberkuloze.

MIJELOM (engl. myeloma), maligno obolje-nje kostne srži koje karakteriše povećanje broja nenormalnih plazma ćelija (ćelije koje stvaraju antitela, belančevine kojima se organizam brani od stranih materija). U uznapredovalim fazama javljaju se destrukcije kosti i pove-ćana koncentracija imunoglobulina (antitela). Osnovna terapija je citostatska sa ciljanim zračenjem koštanih promena.

MIJELOPEROKSIDAZA (engl. myeloperoxidase), hemoprotein koji ima peroksidaznu aktivnost, a nalazi se u lizozomalnim granulama.

MIJELOPOEZA (engl. myelopoiesis), stva-ranje i razvoj kostne srži i ćelija u njoj. Ako nastane izvan kostne srži naziva se ekstra-medulskom hematopoezom.

MIJENTERIČNI PLEKSUS

(engl. myenteric plexus), v. Auerbachov pleksus.

MIKCIJA (engl. urinatio, micturitio), praž-njenje mokraćne bešike. Mokraćna bešika se prazni kada pritisak poraste na kritičnu vrednost. Bešiku prazni mikturicioni refleks. Za-počinjanje mikcije je voljno ili refleksno

MIKOLOGIJA (engl. micology), nauka koja izučava gljivice, plijesni, kvasnice, deo mikrobiologije.

MIKONAZOL (engl. miconazole), derivat imidazola, antimikotik za lokalnu primenu. Me-nja propustljivost ćelijske membrane gljivica inhibišući sintezu specifičnog sastojka, ergosterola. Primenjuje se za lečenje velikog broja gljivičnih infekcija kože, vagine, usne duplje i gastrointestinalnog trakta. Preparati: Daktarin, Daktanol.

MIKOZA (engl. tinea), v. tinea.

MIKRO(eng micro-), prefiks sa značenjem milioniti deo neke veličine (10-6).

MIKROALBUMINURIJA (engl. microalbuminuria), povećano izlučivanje albumina mokraćom, ali u meri u kojoj ne može da se meri uobičajenim postojećim metodama. Obično se javlja u toku povećane filtracije kod insulin zavisne šećerne bolesti.

MIKROANGIOPATIJA (engl. microangio-pathia), bolest malih krvnih sudova koja se može javiti u sklopu ateroskleroze (v. atero-skleroza). Najpoznatija je microangiopathia diabetica - bolest malih krvnih sudova kod šećerne bolesti. Postoje i mikroangiopatije u toku bolesti vezivnog tkiva.

MIKROB (engl. microbe), organizam mikro-skopske veličine i spada u grupu najjednostavnijih i najsićušnijih živih bića. U mikrobe (ili mikroorganizme) se ubrajaju bakterije, virusi, protozoe, fungi i alge. Većina njih su jednoćelijski organizmi, neki su građeni od nekoliko ćelija, a neki ni nemaju ćelijsku

strukturu (virusi). Javljaju se kao uzročnici različitih infekcija čoveka, životinja i biljaka.

MIKROBIOLOGIJA (engl. microbiology), nauka koja spada u biološke nauke i bavi se izučavanjem najjednostavnijih i najsićušnijih živih bića koja se nazivaju mikroorganizmi ili mikrobi (bakterije, virusi, protozoe, fungi i alge). Medicinska mikrobiologija je deo mikrobiologije i bavi se proučavanjem onih mikroorganizama koji su od značaja za humanu patologiju.

MIKROBLAST (engl. microblast), vrlo mala, nezrela krvna ćelija.

MIKROCEFALIJA (engl. microcephaly), obim glave je za više od 2 standardne devijacije ispod srednjih vrednosti za uzrast i pol deteta. Mikrocefalija ukazuje na nedovoljan razvoj mozga - mikroencefalija (engl. microencephaly) ili na poremećaj u razvoju mozga (agirija, mikropoligirija, makrogirija, lisencefalija), kada je praćena teškim intelektualnim i motornim nedostacima. Primarna m . (genetska ili porodična), kada ne može da se identifikuje uzrok u zastoju rasta mozga. Kod ove dece poremećaj se nasleđuje autosomno recesivno ili dominantno. Na rođenju je mikrocefalija umerena, da bi kasnije, usled nedovoljnog razvoja mozga, bila sve izraženija. U autosomnom recesivnom obliku lobanja je niska, čelo nazad ukošeno, uši i nos su veliki a potiljak pljosnat. Obično je praćena teškom mentalnom retardacijom i epilepsijom. U autosomnom dominantnom obliku mentalni razvoj može da bude i normalan. Primarna mikrocefalija viđa se i u mnogim hromozomskim anomalijama (Syndroma Down - trizomija 21, Sy. Edward - trizomija 18, Sy. Patau - trizomija 13, kao i u delecijama 3p, 4p, 5p, 11q, 18p i 18q), kao i u brojnim sindromima (Aicardi, Angelman, Bloom, Cockayne, de Lange, Dubowitz, Johanson-Blizzard, Meckel-Gruber, Miller-Dieker, Rubinstein-Taybi, Seckel, SmithLemli-Opitz, Williams). Sekundarna m ., normalan razvoj mozga prekida se delovanjem bilo toksina (alkohol, hidantoin), kongenitalnih infekcija - meningoencefalitisa (citomegalovirus, rubela, toksoplazma), metaboličkih oboljenja majke (hiperfenilalaninemija), radijacije, traume ili hipoksičko-ishemijskog oštećenja. Nedovoljan raz-voj mozga može da dovede do prevremene fuzije lobanjskih kostiju, što treba razlikovati od primarne kraniosinostoze. CT i MRI kranijuma kod dece sa sekundarnom mikrocefalijom su, po pravilu, abnormalni - kombinacija nespecifičnih promena (cerebralna atrofija) i proširenja moždanih komora. Kod primarnih mikrocefalija nalazi neuroradioloških ispitivanja su ili normalni, ili ukazuju na specifičnu etiologiju.

MIKROCIT (engl. microcyte), eritrocit vrlo malog volumena, ispod 80mm3, najčešće se javlja u hipohromnim anemijama.

MIKROCITAN (engl. microcytic), manji od normalne ćelije.

MIKROCITEMIJA (engl. microcythaemia), prisustvo velikog broja mikrocita u krvi.

MIKROCITOZA (engl. microcytosis), prisustvo eritrocita manjih od normalne veličine, najčešće u anemijama zbog deficita gvožđa.

MIKRODONCIJA (engl. microdontia), razvojni poremećaj koga karakteriše mala veličina zuba; relativna generalizovana m ., zubi normalne veličine koji izgledaju mali u odnosu na veličinu vilica; pojedinačna zubna m ., odnosi se samo na jedan zub, najčešće na gornji bočni sekutić i treći kut-njak, umnjak; prava generalizovana m., zubi su manji u odnosu na prosečnu veličinu zuba.

MIKRODREPANOCITOZA (engl. microdrepanocytosis ), prisustvo mikrocita i drepa-nocita u perifernoj krvi. Javlja se u kombinovanoj hemoglobinopatiji sickle-cell-talasemiji.

MIKROELEKTRODA (engl. microelectro-de ), minijaturna elektroda; elektroda koja se ubacuje u živu ćeliju ili tkivo pri proučavanju njihovih električnih potencijala.

MIKROFAG (engl. microphage), neutrofil sposoban za varenje sitnih čestica kao što su bakterije.

MIKROFILAMENTI GLATKIH MIŠIĆ-NIH ĆELIJA (engl. microfilaments of smo-oth muscle cells), 1. miofilamenti: a) aktinski miofilamenti su kontraktilni proteinski filamenti koji se pričvršćuju za gusta tela. Više od 12 aktinskih filamenata okružuje jedan miozinski, formirajući strukturu oblika ro-zete, ali i nepravilnog oblika; b) miozinski filamenti, kontraktilni proteinski filamenti koji se ne javljaju uvek, pa se stoga misli da se oni formiraju samo pod uslovima povoljnim za kontrakciju, a posle se razgrađuju. Miozinski filamenti nisu vezani za gusta tela. Oba tipa miofilamenata formiraju aktomiozin i učes-tvuju u kontrakciji glatke mišićne ćelije; 2. intermedijarni mikrofilamenti (nisu vidljivi), dezminski mikrofilamenti koji se pružaju od jednog do drugog žutog tela, formirajući cito-skelet ćelije. Sastoje se od proteina i nisu kontraktilni, pa su relativno rigidni. Tokom kontrakcije ovi fibrili omogućavaju simultano skraćenje čitave glatke mišićne ćelije.

MIKROFILARIJAZA (engl. microfilariasis), parazitsko oboljenje izazvano larvama valj-kastih crva iz grupe Filaria. Odrasle filarije žive u limfnim sudovima ili u potkožnom vezivnom tkivu gde polažu veliki broj larvi koje blokiraju limfatične vene, ili preko limfe i krvi dospevaju u druge organe koje oštećuju. Javljaju se u krajevima sa toplom klimom, a prenose ih određene vrste insekata ubodom. Dijagnoza se postavlja nalazom mikrofilarija u krvnim razmazima.

MIKROFTALMUS (engl. microphthalmus), najčešće urođeno smanjenje oka, čija je aksijalna dužina ispod 19 mm. Vidna oštrina je smanjena, postoje nistagmus i razrokost. Obično se javlja u sklopu sindroma.

MIKROGENIA (engl. microgenia), abnormalno mala brada u odnosu na lice i glavu.

MIKROGLIJA (engl. microglia), jedna od dve osnovne vrste glija ćelija u CNS-u čija je glavna uloga čišćenje nervnog tkiva (makro-fagi mozga). V. makrofagi.

MIKROGLOSIJA (engl. microglossia), mali jezik, najčešće nasledna anomalija. Može biti i posledica hirurškog zahvata.

MIKROGNATIJA (engl. micrognathia), neuobičajeno mala vilica. To je retka urođena anomalija. Donja vilica je retroponirana prema gornjoj vilici, daje licu specifičan ptičiji profil, praćena je poremećajem funkcije žvakanja. Leči se ortodontski i hirurški po završenom rastu.

MIKROHEILIJA (engl. microcheilie), neuobičajeno male usne. To je retka urođena anomalija, najčešće udružena sa drugim anomalijama.

MIKROINFARKT (engl. microinfarct ), vrlo mali infarkt, mikroskopski vidljiv, koji se može javiti u srcu, mozgu ili nekom drugom organu. Označava sićušnu beskrvno nekro-tičnu zonu, koja je posledica zapušenja takođe sićušnog krvnog suda.

MIKROMASTIA (engl. micromastia), nenormalno male dojke. Nastaje usled poremećaja razvoja dojke. Sreće se kod infantilnih žena.

MIKROMELIJA (engl. micromelia), urođena anomalija skraćenja jednog ili više ekstremi-teta. Može biti izolovana anomalija ili u okviru drugih sindroma.

MIKROMETASTAZE (engl. micrometastasis), v. metastaza. Metastaze koje se ne mogu otkriti standardnim kliničkim i dijagnostičkim metodama. Teoretski bi bile vidljive jedino mikroskopom.

MIKROMETOD (engl. micromethod), hemijski postupak kojim je moguće analiziranje manjih količina supstance ili uzorka nego uobičajenim metodama (npr. manje od 100 mg ili 100 mL). Za analiziranje veoma malih količina koriste se ultramikrometode.

MIKRONUTRITIJENT (engl. micronutritient), dijetne komponente potrebne organizmu u veoma malim količinama minerali, vitamini i oligoelementi.

MIKROORGANIZAM (engl. microorganism), v. mikrob.

MIKROPSIJA (engl. micropsia), opažanje zasenčene, nejasne, umanjene slike koja se javlja kod otoka makule.

MIKROSKOP (engl. microscope), instrument koji stvara veliko uvećanje slike nekog objekta, koji može biti tako mali da nije vidljiv golim okom. Svetlosni ili optički mikroskopi koriste svetlost kao radijacioni izvor za gledanje uzoraka i kombinaciju sočiva da bi uvećali sliku. To su obično objektiv i okular (prd. elektronski mikroskop, operativni mikroskop, ultramikroskop).

MIKROSTOMIJA (engl. microstomia), mala usta; nasledna anomalija povezana sa mikrohejlijom.

MIKROTOM (engl. microtome), instrument za pravljenje izuzetno tankih preseka tkiva u histopatologiji radi mikroskopske analize. Da bi se postigla odgovarajuća čvrstina materijal se obično kalupi u parafin pre sečenja. Za brzu analizu (biopsia „ex tempore“) tkivo se pre sečenja podvrgava brzom zamrzavanju.

MIKSEDEM (engl. myxoedema), kod ne-lečenja i dugotrajne hipotiroze može nastati stanje hipotermije, respiratorne depresije, oto-ka celog tela, pospanosti, glas postaje dubok i grub, a zatim dolazi do stupora i kome (mik-sedemska koma), koja može da se završi fatalno.

MIKSOM (engl. myxoma), redak benigni tumor vezivnog tkiva, želatinozne strukture sastavljen od hijaluronske kiseline. Može se javiti u mišićima, naročito na ramenu, a ređe u jednoj od srčanih šupljina. Kada se javi u srčanim šupljinama, može biti praćen razli-čitim poremećajima protoka krvi i zahteva hirurško odstranjivanje.

MIKSO VIRUSI , grupa virusa koja je dobila ime prema grčkoj reči miksa-sluz, zato što imaju afinitet za sluz. Po najnovijoj klasifikaciji podeljeni su u ortomikso viruse (grč. ortho - pravi) i paramikso viruse (grč. para - pored). Morfološki veoma pleomorfni, antigenski različiti virusi koji kod čoveka izazivaju širok spektar infekcija.

MIKSTURA (engl. mixture), mešavina, smesa dve ili više lekovitih supstanci u kojoj pojedine komponente zadržavaju svoje osobine. Mikstura u užem smislu: tečan oblik leka u kome su u vodi ili nekoj drugoj tečnosti supstance rastvorene u obliku pravih rastvora ili suspenzija.

MIKTURICIJA (engl. micturitio), prolaz mokraće.

MIKTURICIONI REFLEKS (engl. micturition reflex), automatski refleks kičmene mož-dine koji može da bude facilitiran ili inhibiran centrima u moždanom stablu i kori mozga.

MIKULIĆEVA BOLEST

(engl. Mikulicz’s di-sease ), sindrom koji se sastoji od suvoće usta, odsustva ili jako smanjenog stvaranja suza, udružen sa nekom od sledećih bolesti: leu-kemijom, sarkoidozom, tuberkulozom.

MILIJARIJA (engl. miliaria), obolenje koje nastaje usled zastoja znoja unutar kože. Razlikuju se m. kristalina (engl. crystallina), površno postavljen neupaljeni mehurić; m. rubra , upaljene papule praćene svrabom (prostire se kroz ceo epiderm do gornjeg derma); m. pustulosa , karakteriše ga postojanje gnojanice; m. profunda , nastaje kada znoj prodire u dublje slojeve kože, u vidu crvenih papula. Bolest je relativno česta kod dece i kod odraslih u vlažnim klimama koji su izloženi pojačanom znojenju.

MILIJARNA TUBERKULOZA (engl. miliary tuberculosis), hematogeni (milijarni) oblici tuberkuloze pluća. Mogu se razviti u doba primoinfekcije kao teži oblik bolesti ili, mnogo ređe reaktivacijom postprimarne tuberkuloze. Milijarni oblici uvek nastaju limfo-hematogenim rasejanjem pri čemu bacili iz tuberkuloznih ognjišta dospevaju u krvotok. Osnovne morfološke strukture hematogenih oblika tuberkuloze pluća čine tuberkulozni čvorići. Bolest ima akutnu kliničku sliku i praćena je brzim propadanjem organizma. Leči se primenom antituberkulotika.

MILRINON (engl. milrinone), inotropni lek za kratkotrajnu terapiju srčane insuficijencije u pripremi za transplantaciju srca. Inhibiše en-zim fosfodiesterazu, povećava cAMP i deluje kao kardiotonik. Preparat: Primacor.

„MILWAUKEE SHOULDER / KNEE SINDROM “, destruktivna artropatija zgloba ramena sa masivnom hipotrofijom mišića rotatora ramenog zgloba, što dovodi do subluksacije u zglobu ramena. Mogu biti zahvaćeni i kolenski zglobovi, a znatno ređe drugi pe-riferni zglobovi. U sinovijskoj tečnosti obole-log zgloba čest je nalaz kristala kalcijum pirofosfat dehidrata. Oboljevaju uglavnom starije žene.

MILJE (engl. environment), sinonim sredina, sve što okružuje domaćina tj. čoveka. Skup svih spoljašnjih faktora koji imaju uticaj na život i razvoj domaćina. Može da se podeli na geofizičku sredinu (geološki, geografski i klimatski faktori), biološku sredinu (životinje, biljke i vektori) i socijalnu sredinu (socijalno-ekonomski uslovi, opšta prosvećenost stanovništva uključujući i zdravstvenu prosvećenost, razvijenost zdravstvene službe, običaji, navike i dr.).

MIMETIK (

engl. mimetic), označava sličnost dejstva, odnosno simulaciju dejstva: simpatomimetik.

MIMIKRIJA (engl. mimicry), sličnost u izgledu između dve životinjske vrste. Ima zaštitnu ulogu.

MINERAL (engl. mineral), u hemiji neprecizni naziv koji se koristi za označavanje neorganskih supstanci (element, jedinjenje, smeša), koje potiču iz zemljine kore ili atmosfere. Ovaj izraz se koristi i za neke elemente koji su esencijalni u ishrani (kalcijum, gvozđe, magnezijum, bakar, selen, fosfor, fluor, kalijum, natrijum i cink).

MINERALIZACIJA ZUBA (engl. teeth mi-neralization), taloženje mineralnih soli u organsku matricu zuba.

MINERALOKORTIKOID (engl. mineralocorticoid), koritikosteroidni hormon koji je posebno efikasan u regulisanju retencije natrijuma, a manje kalijuma u organizmu. Svi kortikosteroidi, izuzev androgena, imaju takvo dejstvo; aldosteron je najefikasniji.

MINIMALNA MOŽDANA DISFUNKCIJA (engl. minor brain disfunction), (minimalna) oštećenja mozga pre, u toku ili nakon rođenja deteta sa posledičnim poremećajem emocio-nalnih, kognitivnih i motornih funkcija.

MINOKSIDIL (engl. minoxidil), vazodilatator za terapiju teške hipertenzije, rezistentne na druge lekove. Deluje pretežno na arteriole, ne izaziva ortostatsku hipotenziju, ali može dovesti do retencije soli i vode i tahikardije. Obično se koristi u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima koji ublažavaju njegova neželjena dejstva: furosemidom i beta blokatorima. Izaziva i hipertrihozu, a lokalno aplikovan na kožu glave pojačava u izvesnoj meri rast kose i koristi se u terapiji alopecije. Preparati: Loniten, Regaine.

MINOR (engl. lesser, smaller, lat. minor ), manji. Odnosi se na manju od dve anatomske strukture. Pojam minor je suprotan pojmu major.

MINOR MALFORMACIJE,

strukturne anomalije koje izuzev kozmetičkog, nemaju medicinski ili hirurški značaj. Javljaju se u 3 4% novorođene dece (ako su češće, označavaju se kao normalne varijacije razvoja). Kad se kod novorođenčeta nađu tri i više minor malformacija, neophodan je detaljan pregled i dalja istraživanja, jer se u oko 20% ove dece nađu i major malformacije, strukturne abnormalnosti od medicinskog odn. hirurškog značaja, često „skrivene“ (malformacije bubrega, neke uro-đene srčane mane).

MINUTNA MANDATARNA VENTILACIJA, MM VENTILACIJA (engl. minute mandatory ventilation, MM ventilation), primenjuje se pri odvikavanju pacijenta od mehaničke ventilacije, ali za razliku od SIMV oblika mandatorni („zadati“) udisaji se ne primenjuju ravnomerno, već samo kad postoji opasnost od pojave suviše male ventilacije. Aparatom se definiše minimalni potrebni volu-men, koji se pojavljuje kada spontano disanje nije dovoljno. Kod dovoljnog spontanog disanja „zadati“ udisaji izostaju.

MINUTNI VOLUMEN SRCA (engl. heart output, cardiac output), količina krvi koju srce ispumpa svakom od ventrikula u jednoj minuti (70 min - 1 x 0,07 L). Minutni volumen se dobija iz proizvoda udarnog volumena i frekvence srca i u mirovanju je oko 5 L/min. Minutni volumen se raspoređuje u sistemskoj cirkulaciji po organima (raspored volumena po organima odgovara trenutnim potrebama) koji su paralelno povezani. U plućnu cirkulaciju dospeva ceo minutni volumen desnog ventrikula. Sistemska cirkulacija je sa plu-ćima povezana serijski. Minutni volumen srca se višestruko povećava u fizičkom naporu (netreniranih osoba oko 25 L/min, a kod dobro treniranih sportista od 35 do 42 L/min).

MIOFIBRILA (engl. myofibril), mišićno vla-kance, tanko vlakno (1 mm) koje se nalazi u poprečnoprugastim mišićnim ćelijama. U ćeliji ima nekoliko stotina m. koje se protežu celom dužinom ćelije. M. se sastoje od miofilamenata, a Z-pločama su podeljene na sarko-mere.

MIOFILAMENT (engl. myofilament), mišićna nit proteinske prirode koja čine miofibrilu. Dele se na aktinske (tanke) i miozinske (debele) filamenate. Odgovorni su za kontraktilnu sposobnost mišića.

MIOFUNKCIONALNI BOLNO-DISFUN-KCIONALNI SINDROM , bolenje temporomandibularnog zgloba povezano sa smanjenom pokretljivošću, bolom i poteš-koćama tokom ishrane. Glavne manifastacije su bol u zglobu, bilo spontan ili nastao tokom žvakanja; otalgija, bol u mastoidnom nastavku, vratu i predelu lica, udružen sa glavo-boljom; zglobne krepitacije, spazam temporalnog, maseteričnog i lateralnog pterigo-idnog mišića su evidentni. Obično su mu uzrok okluzalne disharmonije, mada i neoplazme mogu da imaju etiološku ulogu.

MIOGLOBIN

(engl. myoglobin), monomerni protein koji sadrži hem i transportuje kiseonik u mišićima sisara. Svaki molekul (RMM 17.000) sastoji se od jednog hema koji sadrži jedan molekul gvožđa i jednog globina koji je strukturno sličan monomeru hemoglobina i vezuje jedan molekul kiseonika. Od njega potiče crvena boja mišića. U tragovima se može naći i u krvi. Pri oštećenju skeletnih mišića mioglobin se izlučuje urinom.

MIOGLOBINURIJA (engl. myoglobinuria), prisustvo mioglobina u mokraći kao posledica nedostatka mišićne fosforilaze, kod Crush sindroma, i posle napornog i dugog rada kod predisponiranih osoba.

MIOKARD (engl. myocardium), miokardium; mišić srca koji je sa unutrašnje strane pokri-ven endokardijumom, a sa spoljašnje epikardijumom i čine ga masa atrijuma i masa ventrikuluma koje razdvaja fibrozna masa. Funkcionalnu vezu ostvaruje atrioventrikularni nodus koji je deo specijalizovanog sprovodnog sistema. Strukturalno i funkcionalno predstavlja posebnu grupu mišića.

MIOKARDIOGRAFIJA (engl. myocardiography), scintigrafija srčanog mišića. Nuklearnomedicinska metoda koja pruža uvid u prokrvljenost mišićnih zidova srčanih komora, najčešće leve. Od radiofarmaka najčešće se koriste 201Tl-hlorid, 99mTc-MIBI, 99mTc-Tetrofosfmin, 99mTc-Tebo-roksim i 99mTc-Furifosmin. Izvodi se posle fizičkog ili farmakološkog opterećenja i i.v. ubrizgavanja radiofarmaka; indikovana je kod bolesnika sa ishemijskom bolesti srca i infarktom, dijagnostici i praćenju koronarne bolesti, za procenu životnosti miokarda pre i posle revaskularizacije, kod bolesnika sa „zamrznutim“ (hiberniranim) miokardom i proceni efekata lečenja. Za obradu dobijenih slika neophodan je računar i veoma složena programska podrška. Vizualizacioni protokol zavisi od primenjenog radiofarmaka. Planarna scintigrafija se izvodi u najmanje tri projekcije (AP, LAO 450, LL), a akvizicija se najčešće vrši u SPET modalitetu.

MIOKARDITIS (engl. myocarditis), zapalje-nje srčanog mišića koje može biti akutno i hronično. Za posledicu može imati manje ili veće oštećenje srčanog mišića i sprovodnog sistema. Uzroci nastanka mogu biti infektivni, najčešće virusni, bakterijski, gljivični, i neinfektivni, alergijski, toksični, a javlja se i u nekim sistemskim oboljenjima. Miokarditis može biti i idiopatski (nepoznatog porekla). Smatra se da u miokarditisu ima ulogu i genetski faktor što objašnjava različit tok bolesti i prelazak u hronicitet kod nekih bolesnika, kao i nastanak dilatacione kardiomiopatije (prošireno srce sa oslabljenim radom srčanog mišića).

MIOLOGIJA (engl. myology, grč. myo+logos), nauka o mišićima.

MIOMETRIJUM (engl. myometrium, lat. myometrium), srednji, mišićni i najdeblji sloj materičnog zida izgrađen od glatkih mišićnih vlakana. Miometrijum podleže izrazitim pro-menama tokom trudnoće.

MIONEURALNA SPOJNICA (engl. myoneural junction), mišićno-nervna veza. V. neuromišićna spojnica.

MIOPATIJA (engl. myopathy), oboljenje mišića.

MIOPIJA (engl. miopia), v. kratkovidost.

MIOSARKOM (engl. myosarcoma), maligni tumor porekla mišića. V. lejomiosarkom i rabdomiosarkom.

MIOTICI (engl. miotics), lekovi koji sužavaju zenicu oka, olakšavaju oticanje vodice iz prednje očne komore, smanjuju intraokularni pritisak. Koriste se za lečenje glaukoma. Grupu čine: fizostigmin, karbahol, pilokarpin i dr. Neželjena dejstva nastaju usled resorpcije i ispoljavaju se kao: preznojavanje, salivacija, bradikardija, bronhospazam i crevne kolike.

MIOZA (engl. miosis), sužena zenica; prečnik zenice je manji od 3 mm. Fiziološki, pro-uzrokuju je jaka svetlost, akt akomodacije i konvergencije oka, kod beba i starijih osoba. Nastaje pri dejstvu nekih lekova, oštećenjima živaca i intoksikaciji.

MIOZIN (engl. myosin), uz aktin najvažniji kontraktilni protein u mičićnim i drugim ćelijama. Molekul m. sastoji se od lakog mero-miozina koji čini rep i teškog meromiozina koji čini vrat i glavu molekule. 150 - 300 molekula m. čine miozinski (debeli) filament. Pokretljivost vrata i glave m. u odnosu na rep i ATP-azna aktivnost glave omogućava stva-ranje reverzibilnog kompleksa sa aktinom (aktomiozinski kompleks).

MIOZITIS

(engl. myositis), zapaljenje mišića.

MIOZITIS INKLUZIONIH TELAŠACA (engl. inclusion body myositis), poseban oblik polimiozitisa koji histopatološki karakteriše nalaz inkluzija u vidu cevčica ili končića (liče na delove virusa) u jedrima i citoplazmi miši-ća. Klinički se odlikuje sporom progresijom bolesti - mišićne slabosti uz lako povišene mišićne enzime. Slabo reaguje na glikokortikoidnu i imunosupresivnu terapiju.

MIRINGITIS (engl. myringitis), zapaljenje bubne opne, akutno ili hronično, retko je izolovano. Najčešće se javlja u sklopu zapa-ljenja spoljašnjeg ušnog kanala ili srednjeg uva.

MIRINGOPLASTIKA (engl. myringoplasty), hirurški postupak zatvaranja defekta na bubnoj opni koji se javlja kod hroničnog zapa-ljenja srednjeg uva kada su ostale strukture srednjeg uva očuvane, ili je otvor nastao posle povrede. Otvor se najčešće zatvara fascijom mišića iz okoline uva.

MIRINGOTOMIJA (engl. paracentesis), paracenteza, hirurški postupak prosecanja bubne opne u cilju evakuacije sekreta iz bubne duplje i omogućavanja aeracije srednjeg uva kod opstrukcije prirodnog otvora Eustachieve tube. Preteća spontana perforacija spontano slabo zarasta, a incizija kod paracenteze je glatkih ivica i na mestu gde brzo zarasta. Ova intervencija ubrzava izlečenje kod akutnog zapaljenja srednjeg uva, a aeracione cevčice koje se plasiraju u napravljeni otvor su, do sada, najbolji način lečenja hroničnog sekretornog zapaljenja srednjeg uva kod dece.

MIRIS (engl. olfactory), v. olfakcija.

MIRISNI (engl. olfactory, lat. olfactorius), v. olfaktorijus, olfaktivni.

MIRISNI MOZAK (engl. olfactory brain, smell brain, lat. rhinencephalon), v. rinencefalon.

MIRISNI PUT (engl. olfactory tract, lat. tractus olfactorius), v. traktus olfaktorijus.

MIRISNI ŽIVAC (engl. olfactory nerve, lat. nervus olfactorius), v. nervus olfaktorijus.

MIRISNI ŽLEB (engl. olfactory groove, lat. sulcus olfactorius), v. sulkus olfaktorijus.

MIRISTINSKA KISELINA (engl. myristic acid), široko rasprostranjena zasićena masna kiselina.

MIROVNI MEMBRANSKI POTENCIJAL (engl. membrane potential), membranski potencijal koji postoji na plazma membranama svih ćelija u miru i iznosi 10 - 100 mV. Označava se negativnim predznakom, jer je prvi put izmeren intracelularno. Mirovni membranski potencijal je razlika u potencijalu koja postoji između unutrašnje i spo-ljašnje strane ćelijske membrane. Nastaje zbog nejednake distribucije jona intra- i ekstracelularno, a ona je posledica aktivnog transporta i selektivne permeabilnosti plazma membrane za pojedine jone (najvažniji: Na, K, proteini).

MISSED POBAČAJ (engl. missed abortion), stanje kada začetak ili plod ugine u prvim mesecima razvoja, odn. do 28. nedelje trudnoće, ali ne dođe do njegovog izbacivanja iz materice. Ako je u pitanju rani graviditet, žena ima sve znake koji prate ranu trudnoću (izostanak menstruacije, eventualne jutarnje mučnine sa povraćanjem, osećaj napetosti u dojkama itd.). U to vreme su i biološke i imunološke reakcije trudnoće pozitivne. Kasnije, kada začetak ugine, subjektivni znaci graviditeta nestaju, a biološke reakcije su negativne. Ako je trudnoća bila starija od 4,5 meseci, a trudnica osećala pokrete plo-da, pokreti prestaju, a ako ih nije osećala, oni se ne javljaju u vreme kada ih trudnica očekuje.

MIŠIĆ (engl. muscle, lat. musculus), organ koji se sastoji od mišićnog i vezivnog tkiva, mreže krvnih sudova i nervnih vlakana. Zahvaljujući svojoj kontraktilnosti dovodi do kretanja tela i delova tela u prostoru. Mogu se podeliti: anatomski, na skeletne i visceralne, histološki, na poprečno-prugaste i glatke, a prema nervnoj kontroli na voljne i nevoljne. V. muskulus.

MIŠIĆ EREKTOR DLAKE (engl. hair erector muscle, lat. m. erector pili ), mali spljošteni snop glatkih mišićnih ćelija, usidrenih između papilarnog sloja dermisa i vezivnog sloja korena dlake. Prolazi ispod lojnih žlezda. Ovi mišići se kontrahuju pod dejstvom simpatičkog nervnog sistema, nadraženog hladnoćom, strahom, besom i sl. („naježena koža“). Istovremeno, dolazi do potiskivanja sekreta iz lojnih žlezda.

Dlake trepavica, obrva, tragusa i vibrise nosa nemaju ove mišiće.

MIŠIĆNE ARTERIJE (engl. muscular arteries, lat. arteria myotypica), arterije koje u srednjem sloju (tunica media) sadrže gotovo isključivo glatke mišićne ćelije. Velike mi-šićne arterije mogu biti promera od 2 do 10 mm. Primaju krv iz elastičnih arterija i raspodeljuju je dalje u tkiva i organe. Aktivnom kontrakcijom zida mogu regulisati količinu krvi koja ide dalje pa se zato zovu još i distributivne arterije. Unutrašnji sloj (tunica intima) sastoji se od kontinuiranog sloja endotela - ljuspastog epitela i subendotelnog veziva sa malim brojem longitudinalno orijentisanih glatkih mišićnih ćelija. U nekim mišićnim arterijama ove ćelije formiraju intimalne jastučiće koji imaju ulogu valvula. Fenestrirana unutrašnja elastična lamela odvaja intimu od medije. Medija se sastoji od 10 do 60 slojeva helikoidno raspoređenih glatkih mišićnih ćelija. Između njih se nalazi fina mreža kolagenih, retikularnih i elastičnih vlakana. Mediju od adventicije odvaja spoljašnja elastična lamela. U adventiciji se nalaze longitudinalno raspoređena elastična i kolagena vlakna i mali broj glatkih mišićnih ćelija. U vezivu adventicije nalaze se krvni sudovi (vasa vasorum), limfni sudovi, adrenergički nervni terminali. Simpatički nervni sistem dovodi do konstrikcije ovih arterija, sa izuzetkom koronarnih koje širi. Male mišićne arterije su promera 0,1 do 2 mm. Ovde endotel leži direktno na unutrašnjoj elastičnoj lamini, a medija je svedena na 3 do 4 sloja glatkih mišićnih ćelija. Spoljašnja elastična lamina obično nedostaje, a u adventiciji nema ni krvnih sudova ni glatkih mišićnih ćelija.

MIŠIĆNE VENULE (engl. muscular venules, lat. venula muscularis), mali krvni sudovi promera od 50 µm do 1 mm. Povezuju post-kapilarne venule sa malim venama. Intima se sastoji od kontinuiranog endotela, koji mestimično formira mioendotelne spojeve sa glatkim mišićnim ćelijama medije. Medija se sastoji od 1 - 2 sloja spljoštenih glatkih mišićnih ćelija. U slezini i bubrezima ovaj sloj je nepotpun. Adventicija se sastoji od kontinuiranog sloja kolagenih fibrila, nešto fibroblasta i amijelinskih nervnih vlakana. Mišićne venule prate arteriole i ostaju pod kontrolom autonomnog nervnog sistema, iako je njihova kontraktilnost slaba.

MIŠIĆNI RELAKSANSI (engl. muscle relaxants), lekovi koji smanjuju tonus skeletne muskulature, delujući na strukture centralnog nervnog sistema (centralni mišićni relaksansi - benzodiazepini, baklofen), ili neuromišićnu sinapsu i same mišiće (periferni mišićni relaksansi: tubokurarin, sukcinilholin, dantrolen). Mišićni relaksanti (miorelaksansi) u užem smislu, lekovi koji deluju na neuromišićnu sinapsu (depolarišući i nedepolarišući relaksansi); koriste se u anesteziologiji, za opuštanje skeletnih mišića u toku operacije. Nedepolarišući miorelaksansi (tubokurarin, atra-kurijum, vekuronijum, pankuronijum) blokiraju nikotinske receptore u neuromišićnim sinapsama (kompetitivni antagonizam), a depolarišući (sukcinilholin) izazivaju paralizu mišića posle dugotrajne stimulacije nikotinskih receptora (depolarizacioni blok).

MIŠIĆNI SPAZAM

(engl. muscle spasm), povećan tonus, odnosno kontrakcija mišića.

MIŠIĆNO TKIVO (engl. muscular tissue, lat. textus muscularis), obuhvata dve vrste mišić-nog tkiva: poprečnoprugasto i glatko. U po-prečno-prugasto spada skeletno i srčano mišić-no tkivo. Glatko mišićno tkivo čini muskulaturu unutrašnjih cevastih organa. Zajednička osobina svih mišićnih tkiva je kontraktilnost.

MIŠIĆ UZENGIJE (engl. stapedius muscle, lat. musculus stapedius), najmanji poprečno-prugasti mišić sisara koji se proteže između zida bubne duplje i stapesa. Inervisan je facijalnim nervom i utiče na pokretljivost stapesa u ovalnom prozoru.

MIŠIĆ ZATEZAČ BUBNE OPNE (engl. tensor tympani muscle, lat. musculus tensor tympani), mali skeletni mišić koji je finom tetivom pričvršćen za dršku maleusa. Karakteristika ovog mišića su brojna neuromuskularna vretena.

MIŠLJENJE (engl. thinking), složeni mentalni proces stvaranja pojmova i predstava, uzro-čno-posledičnog zaključivanja i formiranja određenih logičkih stavova. Obuhvata sve ono što spada u apstrahovanje, poimanje, zaključivanje, suđenje, sećanje i zamišljanje. Opažaji i čulni osećaji dopunjuju ovaj mentalni proces, ali sami u njega ne spadaju.

MITOHONDRIJALNE TUBULE (engl. tubules of mitochondria, lat. tubulus mitochondrialis), prstolike invaginacije unutrašnje mitohondrijalne membrane koje štrče u mitohondrijalni matriks. Često se završavaju loptastim proširenjem.

MITRALNA INSUFICIJENCIJA (engl. mitral insufficiency), stečena srčana mana usled koje dolazi do nepotpunog zatvaranja mitralnih zalistaka zbog oštećenja njihovih ivica tokom reumatskog i bakterijskog endokarditisa, a ne tako retko i zbog skvrčavanja hordi tendinea ili rupture papilarnog mišića. Čista mitralna insuficijencija je veoma retka i obič-no je udružena sa stenozom mitralnih zalistaka. Javlja se kao akutno ili hronično oboljenje. Hronično se deli na hemodinamski bez-načajno (prolaps mitralne valvule) i značajno oštećenje. Glavno obeležje hemodinamski značajne mitralne insuficijencije jeste da se krv tokom sistole vraća iz komore u pretkomoru. Količina vraćene krvi zavisi od stepena nastale insuficijencije. Pri regurgitaciji veće količine krvi dolazi do značajnog povećanja volumena krvi u levoj pretkomori, a kasnije i u levoj komori, tako da se brzo razviju dilatacija i hipertrofija miokarda leve pretkomore i leve komore. Pregledom bolesnika sa mitralnom insuficijencijom nalaze

se simptomi insuficijencije levog srca (dispnea pri naporu, kašalj, ređe napadi kardijalne astme i edema pluća), a kasnije sa razvojem insuficijencije desnog srca nabreklost vena na vratu, otok jetre, oligurija, otok nogu i ascites.

MITRALNA STENOZA (engl. mitral stenosis), stečena srčana mana usled koje dolazi zbog srastanja bikuspidalnih zalistaka po njihovim komisurama, čime se smanjuje promer mitralnog ušća na 1 - 2 cm2 . Reumatski endokarditis stvara ožiljne promene na mitralnom zalisku i često uzrokuje srašćivanje komisura i zadebljanje hordi tendinea. Krv otežano utiče iz leve pretkomore u levu komoru, dolazi do zastoja krvi i povećanog pritiska u levoj pretkomori, plućnim venama i kapilarima, a time i povećanja pritiska u plućnoj arteriji i opterećenja desnog srca. Naime, pritisak u levoj pretkomori mora da poraste da bi se održao normalan protok kroz valvulu i normalan minutni volumen srca. To ima za posledicu nastajanje razlike u pritiscima između leve pretkomore i leve komore u toku dijastole. Bolesnici imaju karakterističan izraz lica tzv. facies mitralis (cijanoza usana, jagodica i prstiju).

MITRALNA VALVULA (engl. mitral valve), valvula mitralis, smeštena je između leve pretkomore i leve komore. Valvularni aparat sačinjavaju dva listića (zalisci), valvularni prsten, papilarni mišići i horde. Otvaranjem listića tokom opuštanja (dijastole) leve komore omogućava se utok krvi iz leve pret-komore u levu komoru. Za vreme grčenja leve komore (sistole) zatvaraju se listići mitralne valvule i krv ne može da se vrati u levu pretkomoru. Očuvanom funkcijom mitralne valvule, omogućena je normalna cir-kulacija.

MITRAMICIN (engl. mithramycin), plika-micin.

MIVAKURIJUM (engl. mivacurium), kompe-titivni, nedepolarišući miorelaksans kratkog dejstva, koji može da oslobađa histamin (his-taminoliberator). Ima produženo delovanje kod starijih i bolesnika sa insuficijencijom jetre i bubrega. Preparat: Mivacron.

MIZOPROSTOL (engl. misoprostol), sintetski analog prostaglandina E1. Primenjuje se u profilaksi i terapiji gastričnog i duodenalnog ulkusa, naročito ako su posledica primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao i za indukciju pobačaja. Ima izražena teratogena svojstva i izaziva pojavu menoragija, metroragija i gastrointestinalne poremećaje (dijareje, bolove u abdomenu i dr.). Preparat: Cytotec.

MKB-S, međunarodna klasifikacija bolesti (X revizija) u stomatologiji (treće izdanje); pro-šireni deo

međunarodne klasifikacije bolesti koji se odnosi na oboljenja usta i zuba.

MLADEŽ (engl. naevus), pigmentovana (prebojena) kožna promena prisutna od rođenja, benigne (dobroćudne) prirode.

MLADOST (engl. youth), v. adolescencija.

MLEČNA FORMULA (engl. milk formula), služi za merenje tzv. suvog ostatka u mleku. Precizno merenje suvog ostatka vrši se posle isparavanja vode, a orijentaciono se može odrediti i primenom formule: ; S = suvi ostatak; m =procenat masti; ls = laktodenzimetarski stepen. Suvi ostatak bez masti dobija se kada se od dobijene vrednosti (treba da je veća od 12) oduzme izmereni procenat masti. Iz toga se prema specijalnim tablicama određuje koli-čina dodate vode.

MLEČNA KAŠICA (engl. milk porridge), mleko dobijeno rehidratacijom mleka u pra-hu, tj. dodavanjem vode. Mlečna kašica se dobija tako što se količini od 125 g mleka u prahu doda malo vode, zatim dobro umuti i posle toga doda voda do 1.000 ml ukupne zapremine. Dobijeno mleko se mora odmah prokuvati i utrošiti.

MLEČNA KISELINA (engl. lactic acid), 2-hidroksipropanska kiselina, CH3-CHOH-COOH, RMM 90,08. L-mlečna kiselina nalazi se u tkivima i telesnim tečnostima u anjonskom obliku koji je poznat kao laktat. D oblik proizvode neke bakterije, a DL recemski oblik se nalazi u kiselom mleku, u želucu i nekim fermentacionim proizvodima. Laktat je krajnji proizvod anaerobnog metabolizma glukoze. Stvaranje povećanih količina laktata koje prevazilaze kapacitet jetre pa ne može da ga metabolizuje, dovodi do tzv. laktične acidoze.

MLEČNA ŽLEZDA (engl. mammary gland, lat. glandula mammaria), v. glandula mama-rija.

MLEKO (engl. milk), proizvod mlečne žlezde, koji predstavlja emulziju masti u vodenom rastvoru belančevina, mlečnog šećera i mineralnih soli. Pod nazivom mleko, bez bliže oznake, podrazumeva se samo kravlje mleko, dobijeno redovnom mužom jedne ili više krava, kome nije ništa dodato ili

oduzeto (izuzetno se dopušta oduzimanje viška mlečne masti preko 3,2%), a koje je dobijeno 15 dana pre i 8 dana posle teljenja. Mleko drugih sisara mora imati oznaku. Hranjiva vrednost mleka je u tome što sadrži u optimalnom odnosu energetske, gradivne i zaštit-ne materije, tako da ih organizam lako koristi. Po hemijskom sastavu mleko nije visoko kalorično (67 kcal), zato što je njegov glavni sastojak voda (87%). Belančevina u kravljem mleku ima 3,4% i čine ih kazein 83%, laktalbumin 14% i laktglobulin 3%. Ove belančevine sadrže sve bitne amino-kiseline, neophodne za rast, razvoj i azotnu ravnotežu. Procenat masti u mleku se kreće od 3,4 do 6,5% u zavisnosti od vrste sisara. Masti iz mleka sadrže uglavnom estre viših masnih kiselina i glicerola, tzv. gliceride (3,5%), fosfolipide, lecitin (0,05%) i holesterol. Najznačajniji šećer mleka je laktoza (5%), a u ženinom mleku je u manjem procentu (2%). Od mineralnih soli najvažnije je prisustvo kalcijuma i fosfora i njihov povoljan odnos (1:3), a od oligoelemenata u mleku ima najviše cinka (0,4 mg%). U mleku sisara ima znatno više vitamina B kompleksa, nego u ženinom mleku. Fermenti mleka (peroksidaza, fosfataza i amilaza) su produkt mlečne žlezde i gube se kuvanjem, a prisustvo reduktaze i katalaze je znak da mleko nije sveže.

MLEKO U PRAHU (engl. powder milk), suvi ostatak mleka dobijen isparavanjem vode. Punomasno mleko u prahu ima sva hranjiva svojstva prirodnog mleka, ali je podložnije oksidaciji od posnog mleka, pa mu je upotrebljivost kraća. Posno mleko u prahu se dobija od pasterizovanog mleka, kome je delimično ili potpuno oduzeta mast, te se tako bolje čuva od oksidacije, odnosno užeglosti. Koristi se kod bolesnika, koji imaju pore-mećaj u apsorpciji masti, kod sindroma proteinskog deficita, pankreatitisa i gastroenteritisa.

M LINIJA (engl. M line), poprečna linija koja se ponavlja u poprečno-prugastim mišićnim ćelijama. Nalazi se u sredini sarkomere, tj u sredini H zone A pruge. Vidi se kao crna linija, čine je veze između repova miozinskih molekula.

MM, skr. za izoenzim kreatin-kinaze koji sadrži dve M subjedinice. V. kreatin-kinaza.

99Mo , radioaktivni izotop molibdena. Dobija se u nuklearnim reaktorima (n,g reakcijom), ozračivanjem stabilnog molibdena (98Mo); u nuklearnoj medicini, koristi se kao komponenta („predak“) u generatorima radionuklida. Služi za dobijanje tehnecijuma (v.tehnecijum). Emituje b čestice i g fotone, energija 40 KeV, vreme poluraspada 66.2 sata, raspada se do 99mTc i 99Tc.

MOBILIZACIJA (engl. mobilization), skup postupaka koji imaju za cilj da ponovo pokrenu neki deo tela ili kompletan organizam posle imobilizacije (nepokretnosti) nas-tale ili kao posledica neke povrede ili bo-lesti.

MOĆ (engl. power), karakteristika statističkog testa hipoteze koja označava verovatnoću da će nulta hipoteza biti odbačena kada je zaista pogrešna. Jednaka je razlici između jedinice (1) i verovatnoće greške druge vrste (b), (1-b). Beta greška se sastoji u propustu da se odbaci netačna nulta hipoteza.

MOĆ SOČIVA (engl. power of the lens), recipročna vrednost žižne daljine (f); jedinica je m-1 i naziva se dioptrija.

MOD (engl. mode), sinonim: tipična vrednost, jedna od mera centralne tendencije odnosno jedna od mera srednjih vrednosti. To je vrednost koja se najčešće javlja u nekom nizu posmatranja. Mod se određuje samo onda kada raspolažemo podacima koji se javljaju u obliku distribucije frekvencije. Za neka istraživanja mod je važniji i kazuje više o tendenciji okupljanja jedinica mase oko srednje vrednosti, nego aritmetička sredina. Tako je npr. u radu neke bolnice važ-nije da znamo koliko dugo tj. koliko dana ostaje u bolnici najveći broj bolesnika, nego da znamo prosečan broj dana koje bolesnici borave u bolnici. U epidemiološkim is-traživanjima, npr. kod pojave epidemije neke zarazne bolesti, važnije je da znamo u kojoj uzrasnoj grupi ima najviše obolelih, nego da znamo prosečan uzrast svih bolesnika.

MODALITET (engl. modality), 1. bilo koji oblik tretmana odnosno terapijske intervencije kao što su npr. hirurška, zračenje, hemiote-rapija, hormonska terapija; 2. različiti oblici osećaja kao npr. ukus, vid, miris, sluh.

MODEL (engl. model), apstraktan prikaz odnosa između logičkih, analitičkih i empirij-skih komponenata sistema ili prikaz neke uzročne situacije koji je proizveo zapažene posledice. Matematički model je predstav-ljanje sistema, procesa ili odnosa u mate-matičkom obliku pri čemu se koriste jedna-čine za simulaciju ispitivanog procesa. Epidemiološki model je predviđanje nastanka i toka epidemija. Animalni modeli koriste živo-tinje, jer na ljude ne mogu da se primene iz etičkih i drugih razloga.

MODELOVANJE (engl. modeling), proces interpretacije medicinske slike koji se sastoji od definisanja modela svih fizioloških i pato-fizioloških procesa vezanih za ispitivani organ ili sistem. Model se rešava primenom nekih od matematičkih metoda analize mo-dela, najčešće je primenjivana kompartmanska analiza, što daje određene parametre koji imaju dati i jednoznačan fiziološki smisao. Modelovanje daje najtačnije vrednosti parametara ispitivanog fiziološkog sistema, ali je zbog svoje složenosti

nedovoljno primenjivano u dijagnostici.

MODIFIKATOR BIOLOŠKOG ODGOVORA (engl. biological response modifier), te-rapijsko sredstvo koje značajno pojačava mehanizme odbrane organizma od ćelija raka. Takve materije su interferoni i interleukini, koje se i inače stvaraju u organizmu u malim količinama. Kada se daju u velikim dozama služe kao uspešna terapijska sredstva protiv nekih vrsta raka.

MODRICA , v. krvni podliv.

MODULACIJA (engl. modulation), u elektronici, tehnika za prenos informacija (glas, muzika, slika ili podatak) na radio-frekventnom nosećem talasu, varirajući jednu ili više karakteristika talasa u skladu sa signalom. Postoji nekoliko formi modulacije, u zavisnosti od pojedinačnih karakteristika nosećeg signala. Najčešće karakteristike koje se me-njaju su amplituda, frekvenca i faza.

MOKLOBEMID (engl. moclobemide), noviji antidepresiv, reverzibilni, selektivni inhibitor monoamino-oksidaze A (MAOA). Nema se-dativno dejstvo, niti stupa u interakcije sa sastojcima hrane, ali može izazvati poremećaje sna, vrtoglavicu i glavobolju. Preparati: Auromid, Aurorix.

MOKRAĆA (engl. urine), v. urin.

MOKRAĆNA BEŠIKA (engl. urinary bladder), sluzokožno-mišićni šuplji organ, prosečnog kapaciteta oko 350 ml. Služi kao rezervoar za urin između dve mikcije i obav-lja funkciju ekspulzije urina. Nalazi se u prednjem delu karlične duplje, odmah iza preponske simfize a ispred rektuma odnosno materice kod žena. Puna mokraćna bešika ima kruškast oblik, sa vrhom upravljenim naviše, ka pupku. Vrh m.b. (apex vesicae urinariae) nastavlja se središnjom pupčanom vezom (lig. umbilicale medianum), koja je zaostatak urachusa, intraembrionalnog dela alantoisa. Baza mokraćne bešike upravljena je nadole i nazad i kod muškarca odvojena je od poda karlične duplje prostatom, semenim kesicama i završnim delovima semevoda; kod žene je pričvršćena vezivnim tkivom uz prednji zid vagine i uz prednju stranu vrata materice. Prednji zid mokraćne bešike odvojen je od zadnje strane preponske simfize Retziusovim prostorom (spatium retropubicum - Retzii). Zadnji zid mokraćne bešike pokriven je peritoneumom, koji se kod muškarca spušta sve do ušća uretera i dna semenih kesica, a zatim prebacuje na prednju stranu rektuma, gradeći peritonealni špag, excavatio rectovesicalis. Kod žene između bešike i

rektuma nalazi se materica, koja odiže peritoneum naviše i stvara dva špaga, prednji - excavatio vesicouterina i zadnji - excavatio rectouterina. Zid mokraćne bešike čine tri sloja: sluzokoža (tunica mucosa), mišićni sloj (tunica muscularis) i adventicija (tunica adventitia). Spo-ljašnji omotač bešike sagrađen je od rastresitog vezivnog tkiva, a u predelu zadnje-gor-njeg zida bešike nalazi se i peritoneum (tunica serosa).

MOKRAĆNA CEV (engl. urethra, lat. urethra), v. uretra.

MOKRAĆNA KISELINA (engl. uric acid), po hemijskom sastavu 2,6,8-trioksipurin. Nalazi se u mokraći ljudi i životinja kao kraj-nji metabolički proizvod razlaganja purina.

MOKRAĆNI ORGANI (engl. urinary organs, lat. organa urinaria), v. organa urinarija.

MOKRAĆNO-POLNA PREGRADA (engl. urogenital diaphragma, lat. diaphragma urogenitalis), v. dijafragma urogenitalis.

MOKRAĆNO-POLNI SISTEM (engl, urogenital system, lat. systema urogenitale), v. sistema urogenitale.

MOKRAĆOVOD (engl. ureter, lat. renal duct, lat. ureter), v. ureter.

MOKRENJE (engl. micturition), v. uriniranje.

„MOKRI SNOVI“ (engl. wet dream), popularni izraz za erotske snove koji kulminiraju spontanim orgazmom i ejakulacijom u toku spavanja, najčešće kod dečaka u pubertetu.

MOKSONIDIN (engl. moxonidine), novi antihipertenziv sa centralnim dejstvom sličan klo-nidinu, jer stimuliše a2receptore u mozgu, a različit jer deluje i na novootkrivene imidazolske I1-receptore u mozgu. Uz

jednaku efikasnost, moksonidin ima manje neželjenih dejstava. Preparat: Tenzimoks.

MOL, mol (engl. mole), oznaka za mol, SI jedinica za količinu materije.

MOLALAN (engl. molal), jedinica za koncentraciju nekog rastvora, odnosno broj mola rastvorka na kilogram rastvarača.

MOLALITET (engl. molality), maseni udeo rastvora izražen u molima rastvorka na kilogram rastvarača. V. molalan.

MOLARITET (engl. molarity), koncentracija rastvora izražena u molima rastvorka u jednom litru rastvarača (mol/L).

MOLARNA APSORPTIVNOST (engl. molar absorptivity), v. apsorptivnost.

MOLARNA TEŽINA (engl. molar weight), masa 1 mola supstance. Molarna težina nekog hemijskog jedinjenja ima vrednost molekul-ske težine jedinjenja izraženu jedinicom gram (g).

MOLEKUL (engl. molecule), najmanja jedinica neke supstance koja još uvek zadržava sve hemijske osobine. Najmanji molekul (tj. neon) ima samo jedan atom; većina molekula ima više od jednog atoma koji se drže skupa kovalentnim ili polarnim kovalentnim vezama.

MOLEKULARNA BIOLOGIJA (engl. molecular biology), savremena grana biologije čiji je cilj da pronađe i objasni molekularne osnove životnih procesa. Predmet izučavanja molekularne biologije su biomakromolekuli, nosioci i realizatori nasledne informacije (nukleinske kiseline i proteini), i njihova međusobna strukturna i funkcionalna pove-zanost u živoj ćeliji. Saznanja iz oblasti molekularne biologije pomažu da se upoznaju organizacija nasledne osnove organizma, mehanizmi prenošenja genetičkih informacija u ćeliji kroz generacije i poremećaji u ovim procesima.

MOLEKULSKA TEŽINA (engl. molecular weight), zbir atomskih težina elemenata ne-kog hemijskog jedinjenja, od kojih je svaki pomnožen brojem atoma tog elementa u molekulu.

MOLIBDEN, Mo (engl. molybdenum), metalni element sa atomskim brojem 42, atomskom težinom 95,94 i oksidacionim stanjima +2 do +6. Esencijalan je i za biljke i životinje, pošto je kofaktor nekoliko oksidaza.

MOLLUSCUM CONTAGIOSUM (engl. molluscum contagiosum), brojne dobroćudne, udubljene papule na koži (najčešće dece) i sluznici. Uzročnik je pox moluscum contagiosum virus, DNK virus iz porodice poks viru-sa. Kod odraslih bolest može biti seksualno prenosiva. Papule se obično veličine 3 do 6 mm, boje kože ili svetle poput bisera sa jezgrom koje se lako istisne iz udubljenog središta. Promene su najčešće asimptomatske.

MOLSIDOMIN (engl. molsidomine), vazodilatator sličan nitratima, jer deluje kao donor NO, a od njih se razlikuje po tome što se prema njemu ne stvara tolerancija. Koristi se oralno za lečenje stabilne angine pektoris. Preparati: Lopion, Molicor.

MONCKEBERGOVA SKLEROZA (engl. Monckeberg’s sclerosis ), ognjišna kalcificirajuća ateroskleroza medije (srednjeg sloja zida arterije), tj. ognjišno nagomilavanje kalcijuma u elastičnim vlaknima medije, koje dovodi do izumiranja mišićnih ćelija medije sa posledičnim ognjišnim izumiranjem mišićnih će-lija. Javlja se kod arterija čiju mediju čine ćelije glatkih mišića, kao što su arterije gor-njih i donjih ekstremiteta i polnih organa. Izolovana Monckebergova skleroza ne pravi suženja arterija i poremećaje krvotoka.

MONGOLIZAM (engl monogolism), deo ispoljavanja Downovog sindroma, v. Downov sindrom.

MONGOLOIDNA TAČKA (engl. mongolian spot), tamnoplavo-sivkasta makularna, solitarna ili multipla promena nejasnih ivica, obično lokalizovana presakralno, ali i na ramenima, leđima, gluteusima i zadnjoj strani natkolenica. Može da zahvati veliku površinu. Sreće se kod ≫90% novorođenčadi Azijata i oko 10% novorođenčadi bele rase, a antro-pološki značaj nije poznat. Obično bledi tokom prve godine života (ekstenzivna promena se ne povlači). Specifična boja promene nastaje kao posledica prisustva

melanina u dermu, odnosno melanocita zaustavljenih u toku migracije od neuralnog grebena do epiderma. Maligna degeneracija nije primećena.

MONILIJAZA (engl. moniliasis), v. kandidijaza.

MONITOR (engl. monitor), 1. izlazni ili ulazno-izlazni deo uređaja, koji služi za vizualno prikazivanje grafika, slika, tekstualnih poruka, kao i za unos komandi i poruka. Najčešće je to ekran katodne cevi, mada su sada prisutni plazma monitori i kao ekrani koji reaguju na dodir prsta; 2. uređaj koji služi za istovremeno prikazivanje promena razli-čitih vitalnih fizioloških parametara, kao što su puls, respiracija, ekg, krvni pritisak, temperatura, sadržaj gasova u krvi i dr., kod nadgledanja bolesnika sa naglim pogoršanjem zdravstvenog stanja.

MONOAMINOOKSIDAZA, MAO (engl. monoamine oxidase), enzim koji katalizuje oksidaciju velikog broja monoamina uklju-čujući adrenalin, noradrenalin i serotonin uzrokujući njihovu inaktivaciju. MAO se nalazi u mnogim tkivima, naročito u jetri i nervnom sistemu. Lekovi koji su inhibitori ovog enzima široko se primenjuju u lečenju depresije. V. MAO inhibitori.

MONOARTRITIS (engl. monoarthritis), zapaljenje jednog zgloba.

MONOBAKTAM (engl. monobactam), aztreonam.

MONOBLAST (engl. monoblast), nezreli monocit. Povećano stvaranje monoblasta u kostnoj srži i prisustvo monoblasta u perifernoj krvi javljaju se u nekim leukemijama.

MONOBLASTNA LEUKEMIJA (engl. monoblastic leukaemia), maligna krvna bolest u kojoj dolazi do proliferacije monoblasta i monocita. Javlja se kod dece i odraslih.

MONOCIT (engl. monocyte), vrsta leukocita krvi, spada u mononuklearne agranulocite. Sa tkivnim makrofagima

čini mononuklearni fagocitni sistem, čije su uloge: fagocitoza stranih i mrtvih ćelija, prerada i predaja antigena limfocitima, sekrecija važnih biološki aktivnih supstanci.

MONOCITNA LEUKEMIJA (engl. monocy-tic leukaemia), maligna krvna bolest u kojoj su monociti dominantne ćelije. Bolest karakterišu malaksalost, slabost, gubitak apetita, gubitak u težini, temperatura, splenomegalija, anemija, krvarenje i rezistencija na terapiju. Javlja se u dva oblika, kao Schillingov tip leukemije u kojoj većinu ćelija čine monociti, a koja se danas prema FAB klasifikaciji zove i M5, i Naegeliev tip leukemije, kod koje pored monocita postoji veliki broj ćelija tipa mijeloblasta, a po FAB klasifikaciji to je M4 tip akutne mijeloblastne leukemije.

MONOCITOZA (engl. monocytosis), prisustvo većeg broja monocita u krvi.

MONOGLICERID (engl. monoglyceride), monoglicerol, monoestar jednog molekula masnih kiselina sa jednim molekulom glice-rola. Posle emulzifikacije sa žučnim kiselinama, trigliceridi uneti hranom primarno se prevode u b-monogliceride pod dejstvom pankreasne lipaze, a zatim apsorbuju preko intestinalne mukoze.

MONOKLONALNA ANTITELA (engl. mo-noclonal antibodies), antitela koja su proizvedena od jednog klona ćelija. Stvaranje monoklonalnih antitela vrši se na veštački način tako što se uzme jedna ćelija koja stvara antitela (limfocit B) iz slezine pa se vrši inku-bacija sa ćelijom mijeloma (maligna bolest plazma ćelija). Posle toga se stvaraju ćelije koje imaju potpuno iste osobine i stvaraju uvek ista antitela u velikim količinama. Monoklonalna antitela koriste se u dijagnostici, lečenju i u istraživačkom radu.

MONOKLONALNOST (engl. monoclonality), osobina identičnih ćelija organizma koje potiču od jedne jedine ćelije.

MONOKLONSKE GAMAPATIJE (engl. monoclonal gammopathy), oboljenja koja karakteriše proliferacija B-limfoidnih ćelija. Jedan klon B-limfoidnih ćelija proizvodi monoklonski protein ili tzv. M-protein. M- -protein se sastoji od jedne klase imunoglobulina koju čini jedna vrsta teškog lanca (gama u IgG, alfa u IgA, mi u IgM, delta u IgD) i jedne klase lakih lanaca (kapa ili lambda). Na elektroforezi M-protein se prikazuje u vidu jednog uzanog vrha u regionu gamaglobulina. To ukazuje na prisustvo velike količine jednog tipa imunoglobulina koga stvara jedan klon B limfocita.

MONOKULARNI VID (engl. one eye vision), gledanje jednim okom. Vidno polje monokularnog je uže od binokularnog. Sa monokularnim vidom ne postoji mogućnost uočava-nja dubine (trodimenzionalno gledanje) i stereoskopskog gledanja.

MONOMER (engl. monomer), molekul koji može da se kombinuje sa drugim molekulima pri čemu formiraju polimer. Tako npr., proteini se sastoje od aminokiselinskih monomera.

MONONATRIJUM-URAT (engl. mononatrium urate), so mokraćne kiseline, koja se u povećanoj količini nalazi kod bolesnika sa gihtom.

MONONEUROPATIJA (engl. mononeuropathy), proces bolesti u kome dolazi do dege-neracije ili demijelinizacije aksona specifičnih perifernih nerava.

MONONUKLEARNA ĆELIJA (engl. mono-nuclear cell), leukocit, limfocit i monocit, koji imaju okruglo ili ovalno jedro.

MONONUKLEOTID (engl. mononucleotide), fosfatni estar nukleozida koji može biti slobodan (npr. adenilna kiselina) ili je konstituent nukleinskih kiselina, iz kojih nastaje hidrolizom. Sastoji se od fosforne kiseline koja je vezana za ribozu (deoksiribozu) na ugljeniku 3 ili ugljeniku 5, a pentoza je vezana za purin ili pirimidin.

MONONUKLEOZA (engl. mononucleosis), v. infektivna mononukleoza.

MONOOKSIGENAZA (engl. monooxygenase), enzim iz roda oksidoreduktaza, koji katalizuje ugradnju jednog atoma kiseonika iz molekulskog kiseonika u supstrat.

MONOSAHARID (engl. monosaccharide), jednostavni šećer koji ne mo‘e da se hidro-lizuje na manje jedinice

(suprotno npr. disaharidima). Monosaharidi se klasifikuju kao trioze, tetroze, pentoze, heksoze itd., što znači da sadrže tri, četiri, pet ili šest ugljenikovih atoma. Monosaharidi koji sadrže jednu aldehidnu grupu nazivaju se aldolaze, a oni koji sadrže keto-grupu ketoze.

MONOZOMIJA (engl. monosomy), hromozomska konstitucija u kojoj je prisutan samo jedan hromozom iz homologog para. Kod ljudi su monozomije autozoma letalne. Jedina monozomija spojiva sa životom je monozomija X hromozoma (45 X0) koja dovodi do Turnerovog sindroma. Ipak, smatra se da je i ova monozomija visoko letalna u embrionalnom životu, tako da se živo rodi svega 1 - 2% plodova sa ovakvim kariotipom. Delecije određenih hromozomskih regiona se ozna-čavaju kao parcijalne monozomije.

MONS (engl. mons, lat. mons), brežuljak. U anatomiji ovalno uzdignuće ili ispupčenje. M. pubis (lat. m. pubis, veneris), stidni brežuljak. Lako uzdignut predeo neposredno ispred stidnih kostiju čija je koža obrasla stidnim dla-čicama.

MORBIDITET (engl. morbidity), sinonimi: obolevanje, pobolevanje, odnos između broja obolelih tokom određenog perioda (obično tokom jedne godine) i procenjenog broja stanovnika sredinom tog perioda. Ovaj odnos se množi sa konstantom (K) koja može imati vrednosti od 100 do 100.000. Veličina konstante zavisi od broja stanovnika. Stopa morbiditeta pokazuje rizik obolevanja od akutnih zaraznih bolesti i njihovo kretanje u populaciji. Ako se posmatraju sve akutne zarazne bolesti ili grupa bolesti (npr. crevne zarazne bolesti) u opštoj populaciji dobija se opšta stopa, za razliku od specifičnih stopa koje se odnose na pojedine bolesti i u populaciji na jedan pol ili određenu uzrasnu grupu (specifične stope prema polu ili uzrasno specifične stope).

MORBILI (engl. morbilli, measles), male boginje su oboljenje koje se ubraja u dečije bolesti. Javlja se sve ređe s obzirom na sistematsku vakcinaciju od 1971. godine. Obo-ljenje izaziva morbili virus (v. paramiksoviridae), karakterišu ga fiksna inkubacija od 9 do 11 dana, kataralni stadijum u toku koga je temperatura visoka i izraženo kataralno zapa-ljenje sluznice gornjih disajnih puteva, eruptivni stadijum u toku koga je pacijent febrilan, kataralno makulopapulozna ospa, koja u 4 do 5 naleta prekrije celo telo. Kada ospa izbije po celom telu, u nekomplikovanim slučajevima dolazi do prestanka febrilnosti i počinje stadijum rekonvalescencije. U toku bolesti i rekonvalescencije izražen je pad imuniteta, tako da se u bilo kom stadijumu mogu javiti bakterijske superinfekcije disajnih puteva, prvenstveno paranazalnih šupljina. Zahvaćenost pluća u toku morbila je redovna pojava, a kod male, pothranjene dece postoji velika opasnost od razvoja bakterija, superinfekcije, virusne pneumonije i letalnog ishoda.

MORBILI VIRUS (engl. morbillivirus), RNK virus iz porodice paramikso virusa. Kod čoveka izaziva oboljenje poznato pod nazi-vom male boginje (morbili), najčešće u deč-jem uzrastu. Izvor zaraze je samo oboleli čo-vek, a infekcija se prenosi aerogeno ili direktnim kontaktom. Najteža komplikacija je encefalitis. Prevencija se sastoji u vakcinaciji.

MORBOZNA POVREDA , povreda koja je izazvana prethodnim ili pogoršana naknadnim oboljenjem. Po svojoj suštini nalazi se između nasilnog i prirodnog oštećenja zdrav-lja, odnosno između povrede (v. povreda) i oboljenja. Npr., povrede nastale usled pada u toku epileptičkog napada kod genuine epilepsije ili kraniocerebralna povreda komplikovana hipostatskom pneumonijom. U forenzičkom smislu, morbozne povrede su zna-čajne kod tumačenja uzročno-posledične veze između oboljenja i povrede (v. traumatsko oboljenje).

MORBUS FORESTIER (engl. Forestier disease), v. difuzna idiopatska skeletna hiperostoza.

MORBUS WEGENER (engl. Wegener’s granulomatosis ), Wegenerova granulomatoza; re-dak klinčko patološki entitet koji se odlikuje granulomatoznim vaskulitisom i zahvata gor-nje i donje disajne puteve i bubrege. Obično ga karakterišu opšti znaci sistemske bolesti: povi-šena temperatura, malaksalost, gubitak u teži-ni, artralgije i mijalgije. Karakterističan znak je hronični rinitis i pogoršanje sinusitisa. Na sluznici nosa ili usta nalaze se ulceracije. Pluć-ne promene mogu da budu asimptomatske ili se javljaju osećaj gušenja, gnojav ispljuvak ili hemoptizije. Radiografski se otkrivaju patološ-ke promene u vidu pojedinčanih ili mnogobrojnih infiltracija u plućima. Specifičan nalaz je prisustvo antineutrofilnih citoplazmatskih antitela (c ANCA). Dijagnoza se postavlja na osnovu karakterističnog trijasa: inflamacija gor-njih disajnih puteva, plućni infiltrati i patološki sediment u urinu. Leči se imunosupresivnim lekovima (ciklofosfamid), trimetoprim-sulfametoksazolom uz kortikosteroide.

MORFEA (engl. morphea), v. skleroderma.

MORFIN (engl. morphine), alkaloid, derivat fenantrena, najvažniji aktivni sastojak opijuma. Deluje preko opioidnih receptora:m ,k ,s i d. Kao veoma efikasan opijatni analgetik, koristi se za smirivanje najjačih bolova, naročito ako potiču iz visceralnih struktura ili su praćeni snažnim emocijama. Delotvoran je i u terapiji akutnog kardijalnog edema pluća. Morfin centralnim putem (preko moždanih struktura) može da izazove i druge efekte: sedaciju, san, euforiju ili disforiju, miozu, blokadu refleksa

kašlja, stimulaciju povra-ćanja, smanjeno lučenje steroidnih hormona, depresiju disanja i konvulzije. Periferno, morfin oslobađa histamin (histaminoliberator) i snižava krvni pritisak, povećava tonus glatkih mišića i usporava peristaltiku gastrointestinalnog i urinarnog trakta sa opstipacijom i otežanim mokrenjem. Duža primena morfina može dovesti do razvoja tolerancije, psihičke i fizičke zavisnosti. Preparat: Morphini hydrochloridum.

MORFO-, prefiks koji se odnosi na oblik ili građu.

MORFOLOGIJA (engl. morphology), nauka koja se bavi istraživanjem izgleda, oblika i građe životinjskih i biljnih organizama.

MORSKA BOLEST (engl. kinetosis), kinetoza; bolest kretanja, specifični poremećaji u vegetativnom nervnom sistemu koje karakterišu muka i povraćanje, bledilo, vrtoglavica. Radi se o pojačanoj podražljivosti osetnih ćelija vestibularnog aparata za vreme kretanja. Kompleksne veze između čula vi-da, vestibularnog aparata i dubokog i po-vršnog senzibiliteta, koji učestvuju u održ-avanju ravnoteže, nisu dovoljne, jer su sva tri sistema pri kretanju na moru, u dubini, na ljuljašci, na visini, u izvesnoj meri u disfunk-ciji.

MOST (engl. bridge), 1. proizvod, konstrukcija koja spaja dve udaljene tačke, uključujući i delove organa; 2 .protetička zubna naprava kojom se nadoknađuju izgubljeni zubi. V. pons

MOŠNICE (engl. testicular bag, lat. scrotum), v. skrotum.

MOTIVACIJA (engl. motivation), složeni psihološki proces navođenja, podsticanja ili održavanja pobuda jedne individue za odre-đenu delatnost. Predstavlja dinamičko stanje, dok je motiv fiksno određen pojam, a predstavlja svesni ili nesvesni povod ili podstrek za određenu delatnost. Za razliku od termina motiv,koji se prvenstveno koristi u vezi sa ljudskim ponašanjem, motivacija se koristi u širem kontekstu.

MOTORNI NEURON (engl. motor neurone), vrsta nervne ćelije (neurona), čiji aksoni prave puteve i tako povezuju mozak sa efektornim organom, skeletnim mišićem. Postoje dve vrste ovih neurona: motoneuroni čija se tela

nalaze u višim delovima mozga, tako da njihovi aksoni dosežu sve do kičmene mož-dine gde grade sinapse sa spinalnim motoneuronima; motoneuroni koji imaju tela u mož-danom stablu i kičmenoj moždini, dok njihovi aksoni izlaze iz CNS-a u sastavu kranijalnih ili spinalnih motornih nerava koji dosežu do efektora na priferiji.

MOZAK (engl. brain, lat. encephalon, cerebrum), v. encefalon, cerebrum.

MOŽDANA HERNIJACIJA (engl. brain herniation), pomeranje i uklještenje delova mozga na kritičnim mestima u lobanjskoj duplji, kao posledica ekspanzivnih intrakranijumskih lezija (kao što su tumori, hematomi i dr.); subfalksna h. m. , ukleštenje girusa cinguli ispod moždanog falksa; tentorijalna h. m., ukleštenje dela slepoočnog režnja u otvor malomoždanog tentorijuma; tonzilarna h. m., ukleštenje tonzila malog mozga u velikom potiljačnom otvoru.

MOŽDANA SMRT (engl. brain death), ire-verzibilno oštećenje moždane funkcije. Za sudske medicinare ovaj pojam se odnosi na smrt vitalnog stabla, regiona u kome su smešteni za život važni centri - za disanje i rad srca. Jedino takva smrt - smrt vitalnog stabla, koja neminovno dovodi do prestanka rada srca, cirkulacije i disanja - može se smatrati cerebralnom smrću. Manje ili veće kontuzije mozga, pa čak i razaranje, posle mnogostrukih i teških preloma lobanje, nisu dovodili po pravilu i do cerebralne smrti, i takvi ljudi su mogli da se kreću, da se brane, pa i da napadaju. Čovek bez svesti, u komi, ne znači da ima mrtav mozak ukoliko su mu očuvane vitalne funkcije - cirkulacija i respiracija (srce i pluća funkcionišu bez veštačke pomoći - respiratora). Prema tome, regionalna povreda mozga, koja ponekad može biti praćena i gubitkom svesti, „ravnim EEG-om“ nije i ne može da bude jedini kriterijum utvrđivanja smrti. Upravo zbog toga, mnogi naučnici, timovi lekara i razna udruženja predlažu uvođenje „baterije testova“ kojima bi se ustanovilo postojanje cerebralne smrti i vreme njenog nastanka. Pored toga, u dijagnozi moždane smrti ne bi trebalo da se kao kriterijum koristi gubitak refleksa vezanih isključivo za funkciju kičmene moždine, jer ovi refleksi mogu da „nadžive moždanu smrt“. Kriterijumi koji važe za utvrđivanje moždane smrti vezani su za potpuni i trajni gubitak spontanog disanja, potpunu ugašenost svih refleksa, potpunu hipotoniju, potpuni gubitak EEG aktivnosti i odsustvo cerebralne cirkulacije.

MOŽDANA ŠIŠARČICA (engl. pineal gland, epiphysis, lat. corpus pineale, epiphysis), v. epifiza, korpus pineale.

MOŽDANA VIJUGA (engl. convolution, gyrus, lat. gyrus), v. girus.

MOŽDANI EDEM (engl. cerebral edema), stanje uvećane zapremine mozga koje je izazvano povećanjem sadržaja vode. Nastaje raz-ličitim patofiziološkim mehanizmima; citotoksični m. e. , nastaje kao rezultat hipoksije nervnog tkiva; intersticijski m. e. , nastaje transudacijom likvora u moždano tkivo u slučaju opstruktivnog hidrocefalusa; vazogeni m. e. , razvija se kao posledica povećane propustljivosti kapilara.

MOŽDANI MOST (engl. cerebral pons, pons cerebri), v. pons.

MOŽDANI TUMOR (engl. tumor of the brain), strana izraslina u mozgu. Može biti benigni i maligni. U zavisnosti od histološkog tipa (porekla) ima ih više vrsta. Zbog ogra-ničenog prostora u glavi (lobanji) svi se ponašaju zloćudno i dovode do povećanja pritiska u glavi, što se ispoljava najčešće glavo-boljom i povraćanjem. Maligni mogu biti po-rekla moždanih struktura ili metastaze iz dru-gih organa. Lečenje je operativno ili zrače-njem.

MOŽDANI ŽIVAC (engl. cranial nerve, lat. nervus cranialis), v. nervus kranijalis.

MOŽDANO STABLO (engl. cerebral trunk, lat. truncus cerebri), v. trunkus cerebri.

MREŽA (engl, lat. rete), v. rete.

MREŽAST (engl, lat. reticularis), v. retikularan, retikularis.

MREŽA TESTISA (engl. testical network, lat. rete testis), labirintni sistem anastomozirajućih kanalića i komora koji formira sunđerast kompleks u medijastinumu testisa. Mreža testisa spaja prave tubule sa eferentnim duktusom. Omotač mreže ide od jednoslojnog pločastog do niskog cilindričnog epitela. Sloj koji se nalazi ispod sastoji se od fibroblasta i velike količine kolagenih vlakana.

MREŽNJAČA

(engl. retina, lat. retina), specijalno diferentovan fotosenzitivan deo centralnog nervnog sistema koji predstavlja jedan od slojeva omotača očne jabučice. Mrežnjača je podeljena na zadnji ili optički deo, koji se pruža do ore serrate, i nefunkcioanalni prednji deo, koji pokriva cilijarno telo (pars cilliaris retinae) i zadnji deo dužice (pars iridica retinae). Mrežnjača ima pet tipova neurona: 1. fotoreceptore - čepiće i štapiće koji su neuron br. 1 optičkog puta; 2. bipolarne ćelije koji su neuron br. 2; 3. horizontalne ćelije; 4. amakrine ćelije; 5. ganglijske ćelije koje su neuron br. 3. Mrežnjača ima 10 slojeva, idući spolja put unutra: 1. pigmentni epitel (pars pigmentosa); 2. fotoreceptore (stratum photosensorium) - spoljašnji i unutrašnji segmenti čepića i štapića; 3. spoljašnju graničnu membranu (stratum limitans externum); 4. spo-ljašnji zrnasti sloj (stratum nucleare externum) - jedra fotoreceptora; 5. spoljašnji mrežasti sloj (stratum plexiforme externum) - sinapse između fotoreceptora, bipolarnih ćelija i horizontalnih ćelija; 6. unutrašnji zrn-asti sloj (stratum nucleare internum) - jedra bipolarnih, amakrinih, horizontalnih i Müllerovih ćelija (neuroglijalne ćelije); 7. unutrašnji mrežasti sloj (stratum plexiforme internum) - sinapse između bipolarnih, ganglijskih i amakrinih ćelija; 8. sloj ganglijskih ćelija (stratum ganglionare internum) - ganglijske ćelije retine; 9. sloj vlakana optičkog živca (stratum neurofibrarum); 10. unutrašnja granična membrana (stratum limitans internum). Mrežnjača je vaskularizovana od strane horiokapilara (dovode krv za pigmentni epitel, fotoreceptore i spoljašnju polovinu spoljašnjeg mre-žastog sloja) i centralne retinalne arterije, koja se grana odmah ispod unutrašnje granične membrane i formira kapilarnu mrežu u unutrašnjem zrnastom sloju. Dve glavne grane a. centralis retinae su terminalne arterije.

MREŽNJAČNI (engl. retinal, lat. retinalis), v. retinalni.

MRI (engl. magnetic rezonance imaging), kreiranje medicinske slike koristeći fenomen magnetne rezonancije. Neposredna praktična primena omogućava slikanje raspodele jezgra vodonika (protona). Osvetljaj oblasti na slici zavisi od gustine spina i vremena relaksacije, sa njihovim relativnim značajem određenim tehnikom slikanja koja je primenjena. Na osvetljaj slike takođe utiču pomeranja kao što je protok krvi.

MRI SISTEM (engl. MRI system), složeni elektronski sistem za kreiranje medicinske slike pomoću fenomena magnetne rezonancije. U osnovi, sistem se sastoji od magneta, najčešće superprovodnog, koji generiše sta-tičko magnetno polje i predstavlja jezgro ce-log sistema. Set gradijentnih namotaja stvara dodatna magnetna polja, koja modulišu osnovno polje u skladu sa izabranom speci-fičnom tehnikom snimanja. Transmiter i RF antene služe za predavanje RF impulsa koji su potrebni za pobudu rezonancije. Druge antene deluju kao prijemne, hvatajući emitovane signale. Najčešće predajne antene su ujedno i prijemne. Ostale komponente sistema su jedinice za akviziciju i obradu podataka, kao i jedinice za upravljanje i prikaz dobijenih slika.

MRLJA

(engl. spot, lat. macula), v. makula.

MR SIGNAL (engl. MR signal), elektromagnetni signal u radiofrekvencijskom opsegu, koji se dobija pri precesiji transferzalne magnetizacije spina, odnosno komponente koja leži u ravni upravnoj na pravac statičkog magnetnog polja. Rotacijom transferzalne magnetizacije indukuje se električni napon u anteni, koji se zatim pojačava i demoduliše na prijemniku.

MRTVAČKA HLADNOĆA (engl. post-mor-tem cooling, lat. algor mortis), postmortalno hlađenje leša. Jedna od lešnih osobina (v. lešne osobine). Leš se postepeno hladi do temperature okolne sredine i to procesima radijacije, kondukcije i konvekcije. Brzina hlađenja uslovljena je brojnim faktorima (mikroklimatski uslovi, telesne osobine, eventualno prethodno morbozno stanje i dr.) i u forenzičkoj praksi orijentaciono ukazuje na vreme nastupanja smrti.

MRTVAČKA MLITAVOST (engl. postmortem flaccidity, lat. flacciditas mortis), postmortalna mlitavost mišića može biti: primarna, nastaje neposredno posle nastupanja smrti usled gubitka tonusa mišća zbog denervacije i spada u lešne osobine (v. lešne osobine). Sledi razvija-nje mrtvačke ukočenosti (v. rigor mortis). Sekundarna mrtvačka mlitavost javlja se posle gubitka mrtvačke ukočenosti i posledica je putrefakcionih (truležnih) promena mišića (v. putrefakcija).

MRTVAČKA UKOČENOST (engl. post-mortem stiffening, rigor mortis, lat. rigor mortis) postmortalna ukočenost mišića. Jedna od lešnih osobina (v. lešne osobine). Skoro uvek joj prethodi primarna, a sledi sekundarna mrtvačka mlitavost (v. mrtvačka mlitavost). U retkim slučajevima ukočenost se razvija bez primarne mlitavosti (v. kadaverički spazam). Zahvata poprečno-prugastu i glatku muskulaturu. Posledica je prestanka oksidativnih procesa posle smrti i sledstvenog pada koncentracije ATP-a. Intenzitet, brzina nastanka i trajanje zavise od razvijenosti muskulature, mikroklimatskih uslova i stanja organizma pre smrti (npr. bolja izraženost ukočenosti kada je smrti prethodilo grčenje mišića bilo kog porekla). Zahvata srce i dijafragmu oko pola sata posle smrti, a posle 1 do 2 sata i skeletnu muskulaturu, u kojoj je potpuno razvijena posle 6 do 8 sati. Gubi se usled putrefakcionih promena mišića nekoliko dana posle smrti. Navedeni ritam promena koristi se u foren-zičkoj praksi za orijentaciono određivanje vremena smrti. Treba je razlikovati od ukočenosti mišića koja nastaje kao posledica dejstva vrlo visoke ili niske temperature (v. karbonifikacija, v. smrzavanje).

MRTVAČKE MRLJE (engl. post-mortem lividity, lat. livores ), mrlje na koži najnižih delova leša, najčešće sivoljubičaste boje, koje nastaju usled sleganja krvi (v. hipostaza). Jedna je od lešnih osobina (v. lešne osobine). Njihove karakteristike (intenzitet, raspored, boja i dr.) zavise od uzroka smrti, brzine umiranja,

vremena smrti, položaja leša i mikroklimatskih uslova. Počinju da se pojavljuju oko pola sata posle smrti, a maksimalno su izražene 8 do 12 sati posle nastupanja smrti. U forenzičkoj praksi treba ih razlikovati od krvnih podliva (v. hematom).

MRTVAČKO BLEDILO (lat. palor mortis), jedna od lešnih osobina (v. lešne osobine). Nastaje na koži delova tela koji nisu zahva-ćeni hipostazom (v. hipostaza) i na mestima gde je koža izložena pritisku o podlogu.

MRTVAČNICA (engl. mortuary), prostor u kome se čuvaju leševi. Mogu biti pri bolnicama, institutima za patologiju i sudsku medicinu i na grobljima. U njima se pripremaju leševi za sahranu, a ponegde održi i opelo. Prostori su obezbeđeni rashladnim i ventilacionim uređajima kako bi se sprečilo nastajanje neprijatnog mirisa i promena na lešu pre obdukcije i sahrane.

MRTVI PROSTOR (engl. dead space), volumen vazduha koji ispunjava disajne puteve i alveole ali ne učestvuje u razmeni gasova sa krvlju plućnih kapilara: alveolarni m. p . (engl. alveolar d. s.), volumen inspirisanog vazduha koji ispunjava alveole ali ne učestvuje u razmeni gasova, jer ventilacija alveola nije u ravnoteži sa njihovom perfuzijom; anatomski m.p. (engl.anatomic d.s.), deo respiracionog volumena koji ispunjava disajne puteve (usta, nos, ždrelo, dušnik i dušnice) do alveola, zadržava krupne čestice iz vazduha, vlaži ga i zagreva, učestvuje u govoru kao zvučna kutija koja određuje osobenost glasa.

MSH (engl. melanocyte-stimulating hormone), v. melano-stimulišući hormon.

MUCIN (engl. mucin), glikoprotein koji se sastoji od 4 subjedinice povezane disulfidnim vezama. Sa vodom čini fleksibilan gel koji je glavni sastojak mukusa. M. sekretuju mu-kusne ćelije, a sekreciju stimuliše parasimpa-tikus i mehanička i hemijska iritacija muko-ze.

MUKOCELA (engl. mucocele), proširenje šupljine zbog nakupljanja mukoznog sekreta.

MUKOKINETIK (engl. mucokinetic), lek koji deluje na procese koji pokreću mukus, razvodnjavanjem hiperviskoznog sekreta u bronhijama (voda, jodidi, bromheksin, karboksicistein i dr.).

MUKOKUTANA LAJŠMANIJAZA (engl. mucosal leishmaniasis, american mucocutaneous leishmaniasis), teška i hronična bolest, bez ikakve mogućnosti spontanog izlečenja i sa znacima obično teških mutilacija. Nastaje diseminacijom parazita (leishmania brasiliensis) iz primarne kožne lezije per continuitatem ili metastatski, najčešće u nosnu i buko-fari-ngo-laringealnu sluznicu, a veoma retko u trahealnu i genitalnu. Aspiraciona pneumonija u zadnjem stadijumu bolesti dovodi do smrtnog ishoda.

MUKOLIPIDOZA (engl. mucolipidosis), uro-đena metabolička greška kod koje se glikozaminoglikani i sfingolipidi akumuliraju u lizozomima izazivajući neurološke simptome.

MUKOLITIK (engl. mucolytic), lek koji razlaže i razvodnjava gustu sluz u disajnim putevima.

MUKOPOLISAHARID (engl. mucopolysaccharide), mukosupstance koje se nalaze u osnovnoj supstanci konektivnih tkiva. Hemijski ovi polisaharidi su klasifikovani kao glikozaminoglikani, heterosaharidi koji sadr-že heksozamin sulfate i heksuronske kiseline. Udruženi su sa proteinskom komponentom (mukoproteinom) u agregatima koji se zovu proteoglikani. Ovo su polisaharidi sa visokim sadržajem šećera, koji se dele na kisele mukopolisaharide (glikozaminoglikane) i neutralne mukopolisaharide, kao što je hitin.

MUKOPOLISAHARIDAZE (engl. mucopolysaccharidases), enzimi koji katalizuju hidrolizu različitih tipova mukopolisaharida. Ovi enzimi su poznati i pod nazivima hija-luronidaza, lizozim i neuraminidaza.

MUKOPOLISAHARIDOZA (engl. mucopolysaccharidoses), teško sistemsko progresivno oboljenje koje nastaje kao posledica nakupljanja nerazgrađenih mukopolisaharida u kostima i parenhimnim organima. Oboljenje se još naziva i gargoilizam, od francuske reči gargoyle što znači figura čoveka ili životinje nalik na istecište oluka na srednjovekovnim katedralama. Postoje i drugi nazivi, kao multipla dizostoza, hondroosteodistrofija, lipohondrodistrofija, polidistrofija Hurler, dizostozna idiotija itd. Nastaje usled nedostatka različitih enzimskih proteina. Stoga postoji više oblika mukopolisaharidoza koje se manje ili više međusobno razlikuju. Oboljenje je autosomno recesivno nasledno, osim kod tipa II gde je vezano za X hromozom. Za neke oblike mapirani su odgovarajući geni pod čijom je kontrolom sinteza enzima. Bolesnici imaju karakterističan izgled lica i skeletne deformitete različitog intenziteta na kičmenom stubu, dugim kostima ekstremiteta sa kontrakturama velikih ili malih zglobova, tako da su šake nalik na kandže. Kod nekih oblika se javljaju mentalna retardacija, uvećana jetra i slezina i

promene na srcu. Zbog slabosti vezivnog tkiva javljaju se pupčana i prepon-ska kila. Glavno mesto patološkog procesa se nalazi u lizozomima, mikroskopskim strukturama (organelama), smeštenim u ćelijama različitih organa, u kojima se vrši razgradnja brojnih metaboličkih produkata uključujući i mukopolisaharide. Lizozomi su ispunjeni specifičnim enzimskim proteinima. U slučaju nedostatka određenih enzima, nerazgrađena materija se nakuplja u lizozomima koji se potom uvećavaju i svojim mehaničkim dej-stvom izazivaju deformaciju datog organa i dovode do poremećaja njegove funkcije. Dijagnoza, uključujući i prenatalnu dijagnozu, može da se postavi biohemijskom analizom prisutnih mukopolisaharidnih materija u mo-kraći ili plodovoj vodi, ili određivanjem aktivnosti enzima u kulturi fibroblasta kože, odnosno ćelija plodove vode. Specifično leče-nje za sada ne postoji. Pravljeni su pokušaji sa ranom transplantacijom kostne srži, ali dosa-dašnji rezultati ne opravdavaju ovaj terapijski postupak. Stoga je prenatalna dijagnoza od izuzetnog značaja za porodice koje već imaju jedno ili više obolele dece od nekog oblika mukopolisaharidoze.

MUKOPROTEIN (engl. mucoprotein), protein koji sadrži ugljeni hidrat, a nalazi se u mukoz-nim sekrecijama. Ugljenohidratna komponenta sadrži aminoglikane.

MUKOSTATIK (engl. mucostatic), lekovita supstanca koja smanjuje lučenje sluzi

MUKOVISCIDOZA (engl. mucoviscidosis), v. cistična fibroza.

MUKOZNA MEMBRANA (engl. mucous membrane), sluzokoža gastrointestinalnog, urogenitalnog i respiratornog trakta. Sastoji se od epitela, koji sadrži mukusne ćelije koje sekretuju mucin i lamine proprije, a u digestivnom traktu i od lamine muskularis muko-ze.

MUKUS (engl. mucus), sluz, proziran viskozni sekret mukoznih membrana. Sastoji se od mucina, deskvamiranih epitelnih ćelija, leu-kocita i raznih neorganskih soli rastvorenih u vodi. Oblaže membrane i štiti ih od hemijskih i mehaničkih oštećenja.

MULTI INFARKT (engl. multiinfarct), više infarkta, više ograničenih beskrvnih zona kod kojih dolazi do izumiranja tkiva. Mogu se javi-ti u jednom ili više organa. Najčešće su posledica zapušenja krvnih sudova embolusima. Embolusi mogu biti različitog porekla: trombo-tičnog, vazdušnog, bakterijskog. Multipli infarkti mogu biti izazvani i multipnim promenama na samim krvnim sudovima.

MULTIPLA ENDOKRINA NEOPLAZIJA, MEN (engl. multiple endocrine neoplasia), grupa retkih bolesti uzrokovanih genetičkim poremećajima koji dovode do hiperplazije i hiperfunkcije dve ili više komponenti endokrinog sistema. Razlikujemo tri zasebna tipa multiple endokrine neoplazije: tip I, tip II, i tip III. Svi se oblici prenose na autosomno dominantan način sa različitom učestalošću ekspresije. Naziva se i multipla endokrina adenomatozna, pluriglandularna adenomatoza, poliendokrina adenomatoza i poliendokrinom. Multipla endokrina n. tip I , oblik koji obuhvata tumore hipofize, paratiroidnih žlezda i ćelija ostrvaca u pankreasu, uz visoku incidenciju peptičkih ulkusa i nekada sa Zollinger-Ellison sindromom. Uzrokuje je genetički poremećaj na dugom kraku hromozoma 11. Naziva se i Wermerov sindrom; multipla endokrina n. tip II , varijetet koji karakterišu medularni karcinom štitne žlezde, feohromocitom (često bilateralni i multipli) i paratiroidna hiperplazija. Naziva se i Sippleov sindrom i multipla endokrina n. tip IIA; Multipla endokrina n. tip III, oblik koji podseća na tip II, samo što je ovde paratiroidna hiperplazija retka, prosečno preživljavanje kraće, mogu se javiti marfanoidni telesni habitus, izobličujući neuromi na usnama, bukalnoj mukozi, jeziku, neurofibromi kože, ganglioneuromi gastrointestinalnog trakta, zadebljani kornealni nervi i mrlje boje bele kafe. Naziva se i sindrom mukoznih neuroma i multipla endokrina n. tip IIB.

MULTIPLA EPIFIZEALNA DISPLAZIJA (engl. multiple epiphysealis dysplasia), v. epifizealne displazije.

MULTIPLA HEMIJSKA SENZITIVNOST (engl. multiple chemical sensitivity), stečeni poremećaj koji karakterišu rekurentne kli-ničke manifestacije, koje potiču od više organa, a javljaju se kao odgovor na izloženost mnogim hemijski različitim materijama u dozama koje su daleko ispod onih koje izazivaju štetne poremećaje u opštoj populaciji. Svrstava se u grupu multifaktorskih poreme-ćaja koji su u vezi sa štetnostima radne sredine. U faktore rizika koji su povezani s procesom rada ubrajaju se organski rastvarači, pesticidi, iritansi respiratornog sistema, zatim psihosocijalni faktori odnosno njihovi efekti posredovani stresom. Izloženost u radnoj sredini izaziva gubitak specifične tolerancije na hemijske draži. Pri reekspoziciji izuzetno niskim nivoima hemijski različitih supstanci javljaju se veoma različiti poremećaji na mnogim organskim sistemima (zamor, malaksalost, problemi pamćenja, depresija, iritabilnost, digestivni poremećaji, nedostatak vazduha, intolerancija mirisa i dr.).

MULTIPLA POLIPOZA (engl. multiple polyposis), prisustvo velikog broja polipa u intestinalnom traktu; m. p. kolona, urođena bolest koju karakteriše veći broj polipa u kolonu. Može se javiti u ranom detinjstvu, ali je najčešća između 10. i 40. godine života. Nasleđuje se autosomno dominantno i sa go-dinama trajanja bolesti raste maligni potencijal; m. p. tankog creva i kolona uključuje nekoliko sindroma kao što su: Peutz- -Jeghersov sindrom, Gardnerov i Turcotov sindrom.

MULTIPLA TRUDNOĆA

(engl. multiple pregnancy), istovremeni razvoj više od jed-nog ploda u materici žene. Javlja se u 0,13% svih trudnoća i zbog komplikacija u trudnoći i porođaju svrstava se u trudnoće visokog rizika. Najčešći oblik takve trudnoće su bli-zanci koji se javljaju na 1:80 porođaja. Ima ih mnogo više nego što ima porođaja, pošto se mnoge završavaju pobačajem. Nasleđe ima veliku ulogu. Kod ove trudnoće smrtnost majki, a posebno dece je veća. Zapažena je i mnogo češća pojava anemija i hipertenzuja kod ovih trudnica. Ova trudnoća obično se ne iznese do kraja, pa su ta deca nedonesena, imaju malu telesnu te‘inu i manje šanse da prežive. Višeplodna trudnoća može da se razvije iz jedne jajne ćelije (monozigotna), iz dve (dizigotna) ili iz više jajnih ćelija (poli-zigotna). Dijagnoza multiple trudnoće treba da se postavi što pre, po mogućnosti do 20. nedelje graviditeta, kako bi mogle da se preduzmu odgovarajuće mere i spreči prematuritet koji dovodi do povećanog perinatalnog morbiditeta i mortaliteta.

MULTIPLI MIJELOM (engl. multiple myeloma), maligna neoplazma kostne srži. Tumor čine plazma ćelije koje razaraju koštano tkivo, naročito pljosnatih kostiju. Bolest prate bolovi, patološke frakture, hiperkalcemija i deformiteti kostiju. U krvi i u urinu nalazi se nenormalni tzv. M-protein. Postoje anemija, gubitak u težini, sklonost ka plućnim i urinarnim infekcijama, patološke frakture i hiperviskozni sindrom. Često je prisutna insuficijencija bubrega. U preko 95% slučajeva bolest se javlja posle 40. godine života.

MULTIREZISTENTNA TUBERKULOZA (engl. multidrug-resistant tuberculosis ), tuberkuloza izazvana bacilima koji su rezistentni na više antituberkulotika prvog reda. Nastaje ili zbog nepravilnog lečenja tuberkuloze ili se bolesnik zarazi sojem rezistentnih bacila. Predstavlja veliki problem zbog sve veće učestalosti u svetu, skupe, opasne i često (u 50%) neuspešne terapije antituberkuloticima drugog reda (aminoglikozidi, tioamidi, fluorokinoloni, cikloserin i paraaminosalicilna kiselina-PAS). V. tuberkuloza, v. antituberkulotici.

MULTIVEZIKULARNA TELA (engl. multivesicular body, lat. corpus multivesiculare ), intracitoplazmatične vakuole okružene tipičnom (jediničnom) membranom. Promera su 0,3 do 2 µm i sadrže različit broj na izgled praznih vezikula promera oko 50 nm. Često se mogu videti u hepatocitima, sinciciotrofoblastu, alveolarnim ćelijama tip II i u epitelnim ćelijama epididimisa. Poreklo, sudbina i funkcija ovih tela nisu u potpunosti razjaš-njeni. Smatraju ih vrstom sekundarnih lizozoma, jer u svom matriksu (ali ne i u vezikulama) sadrže kiselu fosfatazu. U alveolarnim ćelijama tip II prelaze u citozome. Pretpostavlja se da multivezikularna tela učestvuju i u formiranju melanozoma i membrane coating granula.

MUMIFIKACIJA (engl. mummification), postmortalno ubrzano i pojačano isušivanje leša u uslovima pojačanog strujanja toplog vazduha. Jedna od konzervativnih lešnih pro-mena (v. lešne promene). Usled isušivanja volumen i težina tkiva se smanjuju, a koža dobija mrkocrvenkastu boju i uštavljen izgled. Može obuhvatiti celo telo ili samo pojedine delove. Za potpunu mumifikaciju celog tela potrebno je više meseci.

MUMPS INFEKCIJA (engl. mumps), infekcija virusom zaušaka (paramikso virus) je akutna sistemska, kontagiozna bolest. Klinički je karakteriše zapaljenje jedne ili većeg broja pljuvačnih žlezda, najčešće doušnih, parotidnih, pa se bolest zato naziva Parotitis epide-mica. Virus se prenosi sa obolele osobe kapljičnim putem. Umnožava se u epitelu di-sajnih puteva, a potom širi cirkulacijom do pljuvačnih žlezda, centralnog nervnog sistema i drugih organa. Nakon inkubacije, koja najčešće traje 14-18 dana, bolest obično počinje temperaturom, bolovima u mišićima i gubitkom apetita. Parotitis se razvija najčešće u toku 24 sata, ali se može javiti i znatno kasnije. Submandibularni i sublingvalni sijaloadenitis ređe se javljaju. Orhitis je najčešća manifestacija bolesti kod muškaraca posle puberteta. Obično je jednostran, a sterilitet je redak. Ooforotis kod žena je ređa manifestacija i ne dovodi do steriliteta. Aseptični meningitis se javlja kod više od 50% obolelih, ali 2-25% bolesnika ima simptome oboljenja koje prolazi samo. Oštećenje slušnog živca se retko javlja, ali za posledicu ima gluvoću. Retke manifestacije mumps infekcije na nerv-nom sistemu su: encefalitis, cerebelarna ataksija, paraliza facijalnog nerva, transverzalni mijelitis, poliradikuloneuritis i hidrocefalus. Pankreatitis prate bolovi u trbuhu, a među ređe manifestacije ubrajaju se miokarditis, mastitis, tiroiditis, nefritis, artritis i trombocitopenija. Spontani pobačaji se javljaju ako bolest nastane u prva tri meseca trudnoće. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka, poviše-nja aktivnosti dijastaza u krvi i urinu i nalazom novostvorenih antitela u serumu (ELI-SA). Terapija bolesti je simptomatska, a dobru zaštitu pruža živa atenuirana vakcina.

MUMPS VIRUS , RNK virus iz prodice para-mikso virusa. Kod čoveka izaziva oboljenje poznato pod nazivima: parotitis, mumps ili zauške.

MUNCHAUSENOV SINDROM (engl. Munchausen’s syndrome ), sindrom podrazumeva simuliranu bolest (odsustvo prave bolesti, a bolesnik simulira znake i/ili simptome) koja može da se reflektuje na razne organe i organske sisteme. U dermatologiji to su: dermatitis artefacta , bolesnik sam izaziva pro-mene na koži koje su najčešće bizarne - ne odgovaraju nekoj poznatoj dermatozi, na mestima koja su dostupna njegovim rukama; pathomimia , bolesnik sam pogoršava ili izaziva recidiv postojeće bolesti; neurotske ekskorijacije , uglavnom kod žena pod stresom ili u depresiji koje imaju nezadrživu potrebu da „kopaju“ po svojoj koži.

MURALNE ĆELIJE RETINALNIH KAPILARA (engl. intramural pericytes), nalaze se u sklopu zida kapilara, periferno od endotelnih ćelija. Imaju krupno eliptično, heterohromatično jedro, umereno razvijene sve organele i nešto glikogena. U citoplazmi se nalaze i aktinski mikrofilamenti. Smatra se da su ove ćelije specijalni periciti koji kontrolišu protok krvi kroz retinalne kapilare.

MURALNI TROMB

(engl. mural thrombus), ugrušak krvi koji je priljubljen za unutrašnju opnu srčanih šupljina. Može biti pričvršćen širokom površinom, delimično ili je na peteljci. Muralni trombovi se najčešće javljaju kao komplikacije u poremećajima srčanog ritma tipa apsolutne aritmije, kod ugrađenih veštačkih valvula, posle akutnog infarkta itd. Muralni trombovi mogu se javiti i na zidu krvnih sudova kao posledica zapaljenja, povreda, na ateroskleroznim pločama. Deo tromba može se otkinuti i zove se embolus. On može zapušiti neki od krvnih sudova i dovesti do infarkta (usled neprokrvljenosti nastaje izumiranje tkiva) organa ili dela organa.

MURAMIDAZA (engl. muramidase), v. lizozim.

MUSCULUS DETRUSOR URINAE (engl. detrusor urinae muscle), muskulatura zida bešike izvan sfinktera (m. sphincter vesicae, m. sphincter urethrae membranaceae); njegova funkcija sastoji se u pražnjenju bešike.

MUSKARIN (engl. muscarin), alkaloid sa holinergičkim delovanjem izolovan iz nekih otrovnih gljiva (Amanita muscaria i rodovi Inocybe i Cytocybe). Jedna je od prvih farmakološki ispitanih supstanci. Nema terapij-ski, već samo teorijski i toksikološki značaj.

MUSKARINSKI RECEPTORI (engl. muscarinic receptors), vrsta holinergičkih receptora. Nalaze se u centralnom nervnom sistemu, srcu, glatkoj muskulaturi, egzokrinim žlezdama i endotelu krvnih sudova. Postoji pet podtipova muskarinskih receptora. Aktivacija ovih receptora dovodi do povećavanja intracelularne koncentracije kalcijuma (M1, M3) ili smanjenja koncentracije cikličnog adenozin-monofosfata (cAMP-a), sa otvaranjem kalijumskih i zatvaranjem kalcijumskih kanala (M2, M4). Preko njih se ostvaruju važna fiziolološka dejstva acetilholina.

MUSKATNA JETRA, jetra koja se nalazi u srčanoj insuficijenciji ili kod konstriktivnog perikarditisa. Jetra je jako tamne boje usled prepunjenosti sistema hepatičnih vena i na poprečnom preseku liči na presek muskatnog oraščića zbog slivenosti prepunih venula.

MUSKULOFASCIJALNI BOLNI SINDROM (engl. myofascial pain syndrome), akutno bolno stanje koje nastaje naglo, aktiviranjem triger tačaka (TT) u mišiću ili njego-voj fasciji, najčešće kao posledica preop-terećenosti, lokalne ishemije i energetskog deficita u mišiću, sa nizom konsekventnih hemijskih procesa u njemu. Dijagnostikuje se anamnezom i fizikalnim pregledom, pro-nalaženjem TT na predodređenom mestu u prenapregnutom

delu mišića, koje na pritisak izazivaju bol ili fascikulacije u najčešće uda-ljenom delu mišića. Terapija je blokada (ili kompresija) TT lokalnim anestetikom, pasiv-no istezanje i relaksacija mišića i aplikacija vlažnih toplih kompresa.

MUSKULUS (engl. muscle lat. musculus), mišić. Organ čije su dve osnovne osobine sposobnost kontrakcije i relaksacije. Mišić kontrakcijom omogućava primicanje i odmicanje, savijanje i opružanje, uvrtanje i izvrta-nje pojedinih delova tela, sužavanje i proširivanje lumena cevastih organa, otvaranje i zatvaranje prirodnih otvora. Mišići se dele na tri osnovne grupe: poprečnoprugaste ili skeletne, glatke mišiće i srčani mišić. M. biceps (engl. two-headed m., lat. m. biceps), dvoglavi mišić. Mišić koji polazi sa dva odvojena snopa ili glave koji se pripajaju na različitim delovima kosti, čaure ili opne. Snopovi ili glave se najčešće spajaju gradeći mišićno telo. Odnosi se na dvoglavi mišić nadlakta (m. biceps brachii) ili na dvoglavi mišić buta (m. biceps femoris); m. cilijaris (engl. ciliary m., lat. m. ciliaris), trepljasti mišić. Glatki mišić trepljastog tela koji učestvuje u refleksu akomodacije oka; m. deltoideus (engl. deltoid m., lat. m. deltoideus), deltoidni mišić. Skeletni mišić spoljašnje grupe ramena koji odiže karakteristično ispupčenje spoljašnjeg dela ramena; m. detrusor vezike (engl. detrusor muscle of urinary bladder, lat. m. detrusor vesicae ), glatki mišić zida mokraćne bešike čijom kontrakcijom dolazi do pražnjenja ovog organa; m. dilatator (engl. dilator m., lat. m. dilatator), mišić koji svojom kontrakcijom širi prirodni otvor, cevasti organ ili kanal; m. erektor spine (engl. erector m. of spine., lat. m. erector spinae ), mišić opružač kičmenog stuba. Složeni skeletni mišić koji se pruža uzdužno, desno i levo, duž kičmenog stuba. Sastoji se od tri nejednaka snopa: unutrašnjeg ili kičmenog (m. spinalis), srednjeg ili naj-dužeg (m. longisimus) i spoljašnjeg ili bedreno-rebarnog (m. iliocostalis). Inervisan je zadnjim granama kičmenih živaca. Pri obo-stranom dejstvu ovaj mišić opruža (ispravlja) kičmeni stub, dok pri jednostranom dejstvu vrši njegovo bočno pregibanje; m. gluteus (engl. gluteal m., lat. m. gluteus), sedalni mišić. Postoje tri sedalna mišića, veliki (m. gluteus maksimus), srednji (m. gluteus medijus) i mali (m. gluteus minimus); m. gracilis (engl. gracile m., lat. m. gracilis), vitki mišić. Skeletni mišić unutrašnje grupe buta koji oblikuje unutrašnju površinu buta dajući joj karakterističnu reljefnost; m. iliopsoas (engl. iliopsoas muscle, lat. m. iliopsoas), bedreno-slabinski mišić. Složeni skeletni mišić bedra koji se sastoji od dva ili tri mišića: velikog slabinskog (m. psoas major), varijabil-nog-malog slabinskog (m. psoas minor) i bedrenog mišića (m. ilijakus); m. kvadriceps, (engl. four-headed m., lat. m. quadriceps), četvoroglavi mišić. Skeletni mišić koji polazi sa četiri odvojena snopa ili glave koji se pripajaju na različitim delovima kosti, čaure ili opne. Odnosi se na četvoroglavi mišić buta (m. kvadriceps femoris); m. latisimus dorzi (engl. latissimus dorsi muscle, lat. m. latissimus dorsi), najširi leđni mišić. Mišić prvog ili površinskog sloja mišića leđa; m. maseter (lat. m. masseter), mastikatorni ili mišić žvakanja. Snažni skeletni mišić koji pokriva spoljašnju stranu grane donje vilice i učestvuje u aktu žvakanja hrane; m. pronator (engl. pronator musle, lat. m. pronator ), mišić uvrtač. Skeletni mišić svojstven gornjem ekstremitetu. Postoje 4 mišića uvrtača: veliki (m. pronator major) i mali (m. pronator minor) koji spadaju u mišiće zadnje grupe ramena, obli (m. pronator teres) i četvrtasti uvrtač (m. pronator kvadratus) koji spadaju u mišiće prednje grupe podlakta; m. sartorijus (engl. sartorius muscle, lat. m. sartorius), ter-zijski ili krojački mišić. Mišić prednje grupe buta. Svojom kontrakcijom ovaj mišić omogućava prekrštanje nogu što je bio uobičajen pokret krojača tokom izrade i šivenja tkanina u Starom Rimu; m. seratus (engl. serratus muscle, lat. m. serratus), zupčasti mišić. Mišić čiji je pripoj u vidu više mišićnih jezičaka koji uslovljavaju karakte-rističan

zupčast izgled; m. sfinkter (engl. sphincter muscle, lat. m. sphincter), mišić koji svojom kotnrakcijom zatvara prirodni otvor, cevasti organ ili kanal; m. trapezijus (engl. trapezius muscle, lat. m. trapezius), trapezni mišić. Mišić prvog ili površinskog sloja mišića leđa. Mišić je nepravilnog trouglastog oblika sa bazom okrenutom unutra prema kičmenom stubu, a vrhom spolja, prema gor-njem okrajku ramene kosti. Desni i levi trouglasti mišić zajedno obrazuju strukturu nalik trapezu pa otuda i naziv za ovaj mišić; m. triceps (engl. three-headed m., lat. m. triceps), troglavi mišić. Mišić koji polazi sa tri odvojena snopa ili glave koji se pripajaju na različitim delovima kosti, čaure ili opne. Odnosi se na troglavi mišić lista (m. triceps sure).

MUŠICA RODA SIMULIUM (engl. Simulium), tzv. mušice papučarice koje spadaju u grupu diptera (dvokrilaca). Kod nas su poznate po predstavniku, golubačkoj mušici (Simulium columbaczense), koja je nekada bila problem za stoku u Podunavlju. Ove mušice se legu u brzim, dobro oksigenisanim vodama uz koje ženke polažu jaja početkom leta. Papučarice se teško suzbijaju.

MUŠKA URETRA (engl. male urethra, lat. urethra masculina), oko 8 mm široka cev koja sprovodi urin od mokraćne bešike do spo- ljašnje sredine, a služi i za prolaz sperme tokom ejakulacije. Ima tri dela: pars prostatica (2cm): 1. tunica mucosa: a) epitel je predstavljen prelaznim epitelom sa plažama slojevitog cilindričnog epitela; b) lamina propria je rastresito vezivno tkivo koje se nastavlja na prostatičnu stromu i sadrži mnoštvo glatkih mišićnih ćelija; pars membranacea (18mm): 1. tunica mucosa: a) slojevit cilindričan epitel; b) lamina propria - rastresito vezivno tkivo; 2. tunica muscularis koju čine tanak, unu-trašnji longitudinalni i deblji, spoljašnji cirkularni sloj glatkih mišićnih ćelija. Sa obzirom da ovaj sloj odgovara urogenitalnoj i pel-vičnoj dijafragmi mogu se naći i skeletna mišićna vlakna; pars spongiosa (15 - 18cm): 1. tunica mucosa: a) epitel je predstavljen slojevitim cilindričnim epitelom koji se menja u pločasto slojevit bez orožavanja u predelu fosse navicularis. Epitel formira duboke razgranate tubule, uretralne žlezde; b) lamina propria je tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva koji se nastavlja spongioznim telom; 2. tunica albuginea se sastoji od kolagenih i elastičnih vlakana i od glatkih mišićnih ćelija. Tanja je nego u predelu kavernoznih tela penisa.

MUŠKI POLNI ORGANI (engl. male genital organs, lat. organa genitalia masculina), v. organa genitalija maskulina.

MUTACIJA (engl. mutation), svaka stabilna nasledna promena u strukturi genetičkog materijala tj. molekula DNK (gena). U užem smislu podrazumeva promenu u strukturi gena. Genske mutacije po svojoj prirodi mogu da budu: a) supstitucije, kada je jedan par baza zamenjen drugim, b) delecije, kada nedostaje deo gena i c) insercije, kada je u okviru gena umetnut niz nukleotida. Mutacije mogu da nastanu spontano ili da budu indukovane dejstvom mutagena. Procenjuje se da stopa mutacija pojedinih gena čoveka iznosi 10-5-10-6, što znači da se jedna mutacija javlja na sto hiljada do milion gameta po

generaciji. Promenom genetičke informacije mutacije dovode do promena u sintezi odgovarajućeg polipeptida: moguće je potpuno odsustvo produkta ili sinteza strukturno izmenjenog, nefunkcionalnog polipeptida. Mutacije koje se fenotipski ispoljavaju samo u homozigotnom stanju su recesivne, dok se dominantne mutacije manifestuju i u heterozigotnom stanju. Mutacije koje postoje u polnim ćelijama su nasledne, a promene ograničene na somatske (telesne) ćelije ne prenose se na potomstvo.

MUTAGEN (engl. mutagen), faktor koji izaziva promene u molekulu DNK-mutacije. Mutageni mogu da budu razna hemijska jedinje-nja i fizički faktori. Hemijska jedinjenja mogu da deluju na tri načina: a) reaguju sa DNK i transformišu azotne baze (npr. azotasta kiselina); b) pri replikaciji se ugrađuju u molekul DNK umesto uobičajenih baza (npr. 5-brom-uracil); c) umeću se u molekul DNK izazivajući inserciju ili deleciju (npr. akridinske boje). Od fizičkih mutagena najznačajnije je jonizujuće zračenje, koje oštećuje molekul DNK delujući preko ekstremno reaktivnih jona i radikala. Za mutageni efekat značajni su vrsta, primenjena doza i vremenski period izloženosti zračenju.

MUTANT (engl. mutant), gen koji je prome- njen mutacijom ili jedinka koja nosi mutirani gen.

MUTAZA (engl. mutase), potklasa enzima iz roda izomeraza (EC 5.4), koji katalizuju prenos acil-, fosfo-, amino- ili neke druge grupe sa jednog na drugi položaj unutar jednog molekula. D-fosfoglicerat 2,3fosfomutaza je enzim koji je značajan u Embden- -Mayerhofovom putu metabolizma ugljenih hidrata.

MUTILACIJA (engl. mutilation), sakaćenje; slučajno ili voljno razaranje ili otcepljenje dela tela. Psihičke posledice zadesnog saka-ćenja mogu biti teške. Voljno sakaćenje obuhvata heteromutilaciju (osakaćenje od strane drugog lica) i automutilaciju (osakaćenje samog sebe).

MUTILANTNI ARTRITIS (engl. arthritis mutilans), zapaljenje zglobova koje dovodi do velikih destruktivnih promena i resorpcije zglobnih okrajaka.

MUTILATIO DENTORUM, „osakaćenje“ zuba; ritualno brušenje zuba, najčešće u obliku šiljka.

MYCOBACTERIUM (engl. Mycobacterium), rod bakterija koji spada u porodicu Mycobacteriaceae. To su pravi ili nešto

savijeni vitki štapići, koji se ponekad granaju, a mogu biti i filamentozni. Nemaju flagele ni kapsulu i ne stvaraju spore. Boje se teško anilinskim bojama. Pošto sve vrste pokazuju manje ili više izraženu acido-alkoholnu rezistenciju, najčeš-će se boje po Ziehl-Neelsenu. Na osnovu patogenosti dele se na patogene mikobakterije (gde spada vrsta Mycobacterium tuberculosis), uslovno patogene mikobakterije (najčeš-ći uzročnici oportunističkih infekcija kod HIV pozitivnih pacijenata) i apatogene miko-bakterije (uglavnom se nalaze u zemlji i kuć-noj prašini).

MYCOPLASMA (engl. Mycoplasma), rod bakterija unutar porodice Mycoplasmataceae, mada se ovaj naziv često koristi za sve mikoplazme. Ove bakterije se od ostalih razlikuju po tome što nemaju ćelijski zid, zbog čega su ekstremno polimorfne. To su najsitnije bakterije čija veličina iznosi svega 0,3 mm. Mikoplazme su asporogene, a većina vrsta ima kapsulu. Nemaju flagele, ali su neke vrste ipak pokretne. Kreću se u vidu puzanja po površini tečne podloge. Kod čoveka se najčešće javljaju kao uzročnici pneumonije (Mycoplasma pneumoniae) i urogenitalnih infekcija (Mycoplasma hominis). Unutar roda Ureaplasma, vrsta Ureaplasma urealyticum je čest uzročnik urogenitalnih infekcija.

MYCOSIS FUNGOIDES (engl. mycosis fungoides), maligni limfom kože građen od T limfocita.

MYOTONIA CONGENITA (engl. congenital myotonia), kongenitalna miotonija s. Thomsen, heredofamilijarno (autosomno dominantno i autosomno recesivno nasledno) oboljenje koje karakteriše produžena kontrakcija, odnosno poremećena relaksacija voljnih i posturalnih mišića. Produžena kontrakcija mišića nastaje i posle refleksne i provocirane (npr. strujom) kontrakcije. Posebno je izražena posle spavanja, na hladnoći i u stanjima uznemirenosti. Bolest počinje u detinjstvu (2. ili 3. godina) i napreduje. Zahvaćeni mišići su hipertrofični, što detetu daje atletski izgled (Herkules).

13N , radioaktivni izotop azota, emituje pozi-trone i proizvodi se u ciklotronima. Fizičko vreme poluraspada je 10 minuta. Amonijak koji sadrži 13N služi u nuklearnoj medicini za izvođenje pozitronske emisione tomografije (PET) i merenje protoka krvi kroz srčani mi-šić i metaboličke studije.

Na (engl. sodium), simbol za hemijski element natrijum.

NABOR (engl. fold, lat. plica), v. plika.

NAČIN ŽIVOTA (engl. lifestyle), svakodnevne navike koje utiču na zdravstveno stanje jedne osobe kao ishrana, fizička aktivnost, stepen izloženosti stresu, konzumiranje alkohola i pušenje. Prema nekim stručnjacima, troškovi koji se izdvajaju za zdravstvenu zaštitu jedne nacije bili bi smanjeni ukoliko bi postojala veća individualna odgovornost za vođenje zdravog načina života.

NAD , skr. za oksidovani oblik redoks koenzima nikotinamid adenin dinukleotida.

NADBUBREŽNA ŽLEZDA (engl. adrenal gland, lat. glandula suprarenalis ), parna endokrina žlezda koja naleže na gornji pol odgovarajućeg bubrega. Sastoji se od kore i srži (cortex i medulla). Žlezda je spolja obavijena kapsulom. Kora se sastoji od tri zone, od kojih svaka luči posebnu vrstu hormona: 1. zona glomerulosa, koja se nalazi neposredno ispod kapsule, luči mineralokortikoide (aldosteron) koji regulišu koncentraciju jona, a pre svega jona natrijuma, i to pod dejstvom renin-angiotenzin sistema bubrega; 2. zona fasciculata luči glukokortikoide pod dejstvom ACTH (adreno-kortikotropnog hormona) hipofize; 3. zona reticularis luči male količine androgenih hormona i takođe je pod dejstvom hipofize. Kora okružuje centralno postavljenu srž (medulla). Srž se sastoji od poligonalnih ili cilindričnih hromafinih ćelija, koje su u blis-kom kontaktu sa kapilarima. Specijalnim metodama je pokazano da postoje dve vrste hromafinih ćelija: jedne proizvode adrenalin, a druge noradrenalin. Kontrola lučenja se odvija preko hipotalamusa i hipofize. Uprošćeno, niz događaja se može ovako predstaviti: Pod dej-stvom stresa iz hipotalamusa se oslobađa tzv. adrenokortikotropni oslobađajući (releasing) faktor (ACTH-RF). Ovaj hormon deluje na kortikotropne ćelije hipofize i podstiče ih na lučenje ACTH koji stimuliše zonu fascikulatu na lučenje kortikosteroida. Među ovim sistemima funkcioniše negativna povratna sprega. Sa druge strane, smanjenje arterijskog krvnog pritiska ili volumena krvi izaziva oslobađanje renina iz JGA bubrežnih korpuskula, te dolazi do stimulacije produkcije aldosterona, zadržavanja natrijuma i vode i do povećanja krvnog pritiska. Mikrocirkulacija u nadbubrežnoj žlezdi je veoma specifična. Krv iz kore sa izlučenim kortikalnim hormonima, odlazi u srž gde utiče na lučenje kateholamina iz hromafinih ćelija.

NADGLEDANJE (engl. surveillance), aktivno praćenje (kontrola) toka procesa, događaja, pojave, eksperimenta.

NADH, skr. za redukovani oblik koenzima nikotinamid adenin dinukleotioda.

NAD-JA, SUPER-EGO (engl. super Ego), psihološki deo ličnosti, koji nastaje posle dve druge strukture (ONO i JA). To je

unutrašnji predstavnik tradicionalnih vrednosti i ideala društva tumačenih još u detinjstvu i ugrađenih u ličnost sistemima nagrađivanja i kažnjava-nja deteta. Više zastupa idealno nego realno i više teži savršenstvu nego zadovoljstvu. Njegova „glavna briga“ je da oceni da li je nešto dobro ili rđavo da bi moglo delovati u saglasnosti sa postojećim i prihvaćenim moralnim standardima društva. Moralni je sudija vlada-nja. NAD-JA se sastoji od dva podsistema: kažnjavajući i nagrađujući. Glavne funkcije NAD-JA su: da koči impulse nesvesnog, da navede JA da zameni realističke ciljeve moralističkim, da teži savršenstvu.

NADLAKATNA KOST (engl. humerus, lat. humerus), v. humerus.

NADOLOL (engl. nadolol), neselektivan, hidrosolubilan beta-adrenergički blokator. Nema parcijalne agonističke aktivnosti niti stabilizuje ćelijsku membranu u terapijskim dozama. Koristi se u terapiji hipertenzije, angine pektoris, srčanih aritmija i tireotoksikoze i profilaksi migrene. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Corgard.

NADP , skr. za oksidovani oblik redoks koenzima nikotinamid adenin dinukleotid fosfata.

NADPH, skr. za redukovani oblik koenzima nikotinamid adenin dinukleotid fosfata.

NADRAŽAJ PERITONEUMA (engl. peritoneal iritation), reakcija peritonealnih ćelija na prisustvo nefizioloških uticaja (hemijskih, fizičkih, mikroorganizama), a koji se manifestuje bolom i palpabilnom osetljivošću trbušnog zida. Lečenje se svodi na uklanjanje uzroka iritacije, najčešće hirurškim putem (npr. apendektomija kod apendicitisa).

NADRAŽAJNO SREDSTVO , v. hemijska povreda.

NADRILEKARSTVO (engl. alternative medicine), prema članu 128 (KZSRS) nadrilekar je ono lice koje bez ikakve stručne spreme ili sa neodgovarajćom stručnom spremom leči bolesnike.

NADZOR BOLESTI

(engl. surveillance of disease), stalno praćenje i istraživanje svih relevantnih činilaca vezanih za pojavu i šire-nje bolesti, u cilju uspešnog sprečavanja i suzbijanja. Bolesti koje se nalaze pod nadzorom Svetske zdravstvene organizacije su: pegavi tifus, povratna groznica, paralitički poliomijelitis, malarija i influenca.

NADŽELUDAČNI PREDEO (engl. epigastrium, lat. epigastrium), v. epigastrijum.

NAEGELIJEVA LEUKEMIJA (engl. Naegeli leukemia), v. monocitna leukemija.

NAFARELIN (engl. nafarelin), sintetski analog gonadorelina dugog dejstva. Posle kontinuirane primene dovodi do biohemijske kastracije, odnosno inhibicije lučenja gonado-tropina. Primenjuje se u lečenju malignih tumora koji su osetljivi na dejstvo hormona, fibroida uterusa, endometrioze, policističnih ovarijuma, dece sa prevremenim pubertetom i za in vitro fertilizaciju. Preparat: Synarel.

NAFAZOLIN (engl. naphazoline hydrochloride), derivat imidazola, simpatomimetik, adrenergički vazokonstriktor sa direktnim delovanjem na a-adrenergičke receptore. Primenjuje se u obliku kapi za nos, kao dekongestiv, u terapiji rinitisa. Prekomerna upotreba može dovesti do reaktivnog edema sluz-nice, a veće doze i do depresije centralnog nervnog sistema i srčanih aritmija. Preparati: Nafazol, Hemokulin.

NAFTIDROFURIL (engl. naftidrofuryl), vazodilatator koji se koristi u terapiji oboljenja perifernih arterija. Preparat: Dusodril.

NAGNJEČINA (engl. contusion, lat. contusio), kontuzija, mehanička povreda kod koje je tkivo poremećene građe i prožeto krvlju (npr. kontuzija mozga, kontuzija pluća, kontuzija creva i dr.), v. mehanička povreda. Nagnječina kože predstavlja krvni podliv praćen ogu-ljotinom (v. oguljotina, v. krvni podliv). Jedna je od ozleda (v. ozleda) i jedna od relativnih vitalnih reakcija, v. vitalna reakcija, v. dekolman.

NAGON (engl. instinct), složen obrazac urođenog, nenaučenog ponašanja kod koga postoji stalna, nepromenljiva povezanost serije pojedinačnih odgovora na specifičan stimulus: bezuslovni (kompleksni) refleks. Prisutan je kod svih jedinki iste vrste. Ponašanje se može menjati pod uticajem

spoljašnjih stimulusa, ali osnovni obrazac ponašanja ostaje re-lativno isti.

NAIRO VIRUSI , rod iz porodice banja virusa koji je dobio ime prema gradu u Keniji - Nairobi. Prenose ih krpelji, a najznačajniji predstavnik je virus krimsko-kongoanske groznice. Bolest je registrovana u obliku epidemije u Makedoniji i na Kosovu, sa smrtnošću i do 50%.

NAJBLIŽA TAČKA JASNOG VIDA (engl. near point of vision, lat. punctum proximum), rastojanje najbliže oku, na kome se predmet vidi jasno pri maksimalnoj kontrakciji cilijarnog misića koji omogućuje akomodaciju. Kod mladih odraslih osoba ona se nalazi na rastojanju 10 - 15 cm od oka. Sa starenjem je na sve većoj udaljenosti od oka (50 cm kod osoba od 45 god., 100 cm kod osoba od 60 god., 150 cm kod osoba od 80 god.) zbog sma-njenja elastičnosti sočiva (v. akomodacija).

NAJDALJA TAČKA JASNOG VIDA (engl. distant point of vision, lat. punctum remotum), rastojanje najbliže oku na kome se predmet vidi jasno bez akomodacije. Ona se normalno nalazi na rastojanju od 6 m.

NAKNADNI POTENCIJAL (engl. afterpotential), potencijal male amplitude koji sledi posle glavnog ili šiljatog dela akcionog potencijala. Osnovni n. p. su negativni i pozitivni; negativan n. p. (engl. negative a.), potencijal koji sledi posle glavnog ili šiljatog dela akcio-nog potencijala. To je period u kome je povra-tak potencijala ekscitabilne membrane na mirovnu vrednost usporen; pozitivan n. p ., (engl. positive a.), potencijal koji sledi posle negativnog n. p., i za čije vreme je potencijal ekscitabilne membrane negativniji od mirov-nog potencijala. Naziva se „pozitivan“ jer je prvi put izmeren na spoljašnjoj strani ćelijske membrane koja je pozitivno naelektrisana.

NAKOVANJ (engl. anvil, lat. incus), v. inkus.

NALETI VRUĆINE OKO POJAVE MENO-PAUZE , valunzi, pojava koja se sreće u klimakterijumu i spada u grupu klimakteričnog sindroma. Javlja se kod 30-40 % žena. Za že-nu predstavlja specifično psihološko opte-rećenje.

NALIDIKSINSKA KISELINA (engl. nalidixic acid), uroantiseptik, derivat hinolona. Primenjuje se u lečenju nekomplikovanih urinarnih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (najčešće Escherichia coli). Može da izazove

gastrointestinalne tegobe i nadražaj centralnog nervnog sistema. Preparati: Baktogram, Negram.

NALOKSON (engl. naloxone), neselektivni kompetitivni antagonist svih opioidnih receptora (m, k, d), brzog i kratkog dejstva. Koristi se kao antidot pri trovanju opioidima, odnosno u terapiji depresije disanja izazvane opioidima. Ukoliko se primeni kod osoba koje su pod dejstvom i zavisne su od opioida, može doći do teškog apstinencijalnog sindroma. Pre-parat: Narcan.

NALORFIN (engl. nalorphine), antagonist opioidnih m i d-receptora i antagonist k-receptora. Može da se primeni u terapiji depresije disanja izazvane opioidima (ali ne i etanolom i drugim neopioidnim supstancama). Ima i blaga analgetička svojstva. Kod osoba koje koriste i zavisne su od opioida može da izazove apstinencijalni sindrom.

NALTREKSON (engl. naltrexone), derivat morfina, opioidni antagonist dugog dejstva. Primenjuje se oralno u terapiji „održavanja“ kod osoba zavisnih od opioida, posle procesa detoksikacije. Ukoliko pacijenti koriste i za-visni su od primene opioida (ili ako nije izvršena detoksikacija), naltrekson može da izazove apstinencijalni sindrom. Preparat: Antaxone.

NANDROLON (engl. nandrolone), anabolički steroid koji se primenjuje u terapiji apla-stičnih anemija. Ima jače anaboličko i slabije izraženo androgeno dejstvo od testosterona. Može da izazove retenciju natrijuma, holes-tatski hepatitis i pogoršanje karcinoma prostate. Kod žena izaziva maskulinizaciju, a kod dece prevremeno zatvaranje epifiza. Povoljno dejstvo anaboličkih steroida na razvoj muskulature i mišićnu snagu kod odraslih muškaraca nije potvrđeno. Preparat: Deca-Durabolin.

NANIZAM (engl. nanism), v. pituitarni patu- ljasti rast.

NANO,n (engl. nano), prefiks koji se koristi u Međunarodnom sistemu jedinica da označi 10-9, npr. 10-9 s = 1 nanosekunda (ns), 10-9 m = 1 nanometar (nm), 10-9g = 1 nanogram (ng).

NAOČARI (engl. eyeglasses), optička pomagala; služe za korekciju refrakcionih anomalija i sprečavanje štetnih spoljnih uticaja na oko (UV zračenje, zablještenje). Sastoje se od okvira i stakala (korekcionih,

zaštitnih).

NAPON (engl. voltage), 1. razlika potencijala u električnom polju; 2. elektromotorna sila izvora struje. Jedinica za napon je volt (V).

NAPRASNA SMRT (lat. mors subita naturalis), prirodno umiranje za srazmerno kratko vreme prividno zdravih osoba. Osnovna odre-dnica definicije je „prividno zdrave osobe”, tj. one koje za sebe, svoju bližu i dalju okolinu važe za zdrave.

NAPROKSEN (engl. naproxen), nesteroidni antiinflamatorni lek iz grupe derivata propionske kiseline sa analgetičkim i antipire-tičkim dejstvom. Reverzibilno inhibira enzim ciklo-oksigenaze i time prekida sintezu proinflamatornih prostaglandina. Koristi se u simptomatskoj terapiji reumatskog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa i gihta. Najčešća neželjena dejstva su: gastrointestinalne tego-be i ospa. Preparati: Naproxen, Naproksen, Naprosyn.

NARCIZAM (engl. narcissism), samodopa-danje, samozaljubljenost. Prema psihoanalizi, ego normalno preuzima drugu ličnost kao objekat ljubavi. Ukoliko do toga ne dođe okreće se ka sopstvenoj ličnosti.

NARES (engl. nostrils, lat. nares), nozdrve, parni, ovalni, spoljašnji otvor predvorja nosne duplje. Nozdrve su međusobno odvojene opnastim delom nosne pregrade.

NARIS (engl. nostril, lat. naris), nozdrva.

NARKO(engl. narco-), prefiks koji označava stupor, narkozu. Narkoman (u žargonu) je osoba zavisna od neke opojne droge (engl. street adict).

NARKOANALIZA (engl. narcoanalysis), tera-pijska metoda po kojoj se do nesvesnih konflikata lakše dopire u lako pospanom stanju izazvanom barbituratima. Pacijent se dovodi u stanje neposredno pred san, u nameri

da mu se na taj način oslabi pažnja i isključi autocenzura.

NARKOLEPSIJA (engl. narcolepsy), bolest koju karakteriše nezadrživa potreba za spavanjem u bilo koje doba dana („napadi spavanja”)

NARKOTIK (engl. narcotic), supstanca koja dovodi do narkoze; opioidni analgetik koji deluje hipnotički i analgetički (naziv „narko-tik“ se koristi bez obzira na glavnu indikaciju: smanjenje bolova, a ne za uvođenje u san). Duže, nekritičko korišćenje narkotika stvara zavisnost; narkoticima se nekada (u žargonu) nazivaju i opojne droge (heroin i dr.).

NARKOTIZOVATI (engl. narcotise), uvesti u narkozu.

NARKOZA (engl. narcosis), reverzibilna (preobratljiva) depresija autonomne aktivnosti ćelija; reverzibilno stanje koje karakterišu stupor i neosetljivost (ugljen-dioksidska narkoza ); ranije se ovaj naziv koristio kao sinonim za opštu anesteziju; azotna n. , izazvana azotnim materijama kao ona koja se sreće kod izvesnih oblika uremije i hepatičke kome; stuporozno stanje koje karakteriše gubitak rasuđivanja i pažnje što se javlja kod povećanog pritiska azota, kakav je kod gnjuraca koji udišu vazduh u toku podvodnih operacija; obično se pri-kazuje kao „zanos dubine“ ili „dubinski za-nos“, „obuzetost dubinom“; magnezijumska n. , intravensko davanje magnezijum-sulfata koje dovodi do depresije centralnog i perifernog nervnog sistema i mišića, pa se koristi pri različitim konvulzivnim stanjima (tetanusu, eklampsiji) kao antikonvulzivno sredstvo.

NASILNA SMRT (lat. mors violenta), smrtni ishod usled namernog, zlonamernog ili nehatnog učešća čoveka. Uzroci nasilne smrti su isključivo spoljašnji (egzogeni).

NASLEĐ E (engl. heredity), pojava da se u okviru porodice biološke osobine prenose iz generacije u generaciju. Genetička nauka je pokazala da je nasleđe rezultat prenošenja gena od roditelja na potomstvo. V. hereditarnost.

NASTAVAK (engl. procesus, lat. processus), v. procesus.

NATALITET (RAĐ ANJE) (engl. natality), v. stopa nataliteta.

NATIVAN SNIMAK ABDOMENA (engl. plain abdominal radiography), rendgenski snimak abdomena bez primene kontrastnog sredstva. Vrši se kod; sumnje na perforaciju i opstrukciju šupljih organa, u stojećem, leže-ćem stavu na leđima i boku.

NATREMIJA (engl. natremia), nivo natrijuma u krvi.

NATRIJUM, Na (engl. sodium, natrium), me-talni element sa atomskim brojem 11 i atomskom masom 22,98977, koji pripada I grupi periodnog sistema (alkalni metali). Nalazi se u oksidacionom stanju +1. Značajan je konstituent ljudskog tela. To je ekstracelularan jon koji kontroliše volumen ekstracelularnih tečnosti i acidobazni balans. Neophodan je za podražljivost, odnosno funkcionisanje nerava i mišića. Nalazi se u hrani, a unosi se i kao kuhinjska so, dobro se apsorbuje, a delova-njem hormona preko bubrega kao ciljnog organa održava se uglavnom nivo natrijuma u telu u fiziološkom opsegu.

NATRIJUM-BIKARBONAT (engl. sodium bicarbonate), soda bikarbona, najpoznatiji domaći/kućni antacid, lek protiv gorušice. Rastvorljiv u vodi deluje brzo ali kratko i može da izazove naknadno pojačano lučenje kiseline. Oslobađa ugljen-dioksid koji se iz-bacuje podrigivanjem. Resorpcija bikarbo-nata može da izazove alkalozu, a prisustvo natrijuma može da izazove zadržavanje viška vode, otoke i hipertenziju. Zato soda bikarbona nije antacid za dužu primenu. Osim toga, natrijum-bikarbonat se koristi oralno, ili u vidu intravenskih infuzija za lečenje raznih stanja sa hroničnom acidozom: uremije, meta-boličke acidoze (zajedno sa drugim tečnostima za infuziju).

NATRIJUM-FLUORID (engl. sodium fluoride), v. fluorid.

NATRIJUM-FUSIDAT (engl. sodium fusidate), so fusidinske kiseline, antibiotika efikasnog protiv stafilokoka. V. fusidinska kiselina.

NATRIJUM-HLORID

(engl. sodium chloride), kuhinjska so, u obliku praha ulazi u sastav preparata za oralnu rehidraciju, koja je danas ključna metoda u lečenju proliva. U obliku intravenskih infuzija u izotoničnom rast-voru predstavlja tradicionalni fiziološki rast-vor koji se može koristiti za rehidraciju kad postoji gubitak natrijuma, kao posle gastroenteritisa, dijabetičke ketoacidoze, ileusa i ascita. Zajedno sa rastvorima glukoze i kalijum-hlorida koristi se za rehidraciju posle teških povraćanja i proliva.

NATRIJUM-HROMOGLIKAT , v. kromolin natrijum.

NATRIJUM-KALIJUMSKA PUMPA (engl. sodium-potassium pump), aktivni mehanizam u aksonskoj membrani kojim Na joni izlaze iz aksona, a K joni se vraćaju u akson.

NATRIJUM-LAKTAT (engl. sodium lactate), rastvor za intravensku infuziju koji se koristio u cilju lečenja acidoze, ali je napušten kao opsoletan zbog rizika od nastanka acidoze usled stvaranja mlečne kiseline.

NATRIJUM-NITRIT (engl. sodium nitrite), antidot kod trovanja cijanidima, u vidu intravenske infuzije, posle čega se daje infuzija natrijum-tiosulfata. Preparate treba čuvati u bolnicama, laboratorijama ili fabrikama gde su moguća trovanja cijanidima.

NATRIJUM-NITROPRUSID v. nitroprusid-natrijum.

NATRIJUMOVI KANALI (engl. sodium channel), proteinski kanali ćelijske membrane selektivno propustljivi za jon natrijuma. Ose-tljivi su na promenu voltaže, ligande i istezanje. Voltažno zavisni n. k. imaju dvoja vrata: aktivaciona i inaktivaciona. Oni se brzo otvaraju u toku depolarizacije i brzo zatvaraju na kraju depolarizacije.

NATRIJUM-PIKOSULFAT (engl. sodium picosulphate), sintetski nadražajni laksans, koji ubrzava peristaltiku creva i pražnjenje stolice. Dejstvo nastupa posle latence od 8 do 12 sati od oralne primene. Preparat: Natrijumpicosulfat.

NATRIJUM-SALICILAT

, v. salicilati.

NATRIJUM-TIOSULFAT (engl. sodium thiosulphate), antidot kod trovanja cijanidima. U vidu intravenske infuzije daje se posle natrijum-nitrita da bi u krvi nastao netoksični produkt tiocijanat koji se izlučuje mokraćom.

NATRIJUM-VALPROAT (engl. sodium valproate), antiepileptik sa širokim spektrom dejstva, ekvivalentan valproinskoj kiselini. V. valproinska kiselina. Preparat: Eftil.

NATRIURETSKI HORMON (engl. natriuretic hormone), peptidni hormon koji luče srčane pretkomore. Deluje na bubreg i izaziva natriurezu tj. sekreciju natrijuma.

NATRIUREZA (engl. natriuresis), izlučivanje natrijuma urinom u količini većoj od normalne.

NATUROPATIJA (engl. naturopathy), pore-mećaj, oštećenje, ispad funkcije osnovnih prirodnih svojstava (narav, karakter, temperament) ili sveg onog što je samo sobom postalo nezavisno od ljudi i veštačkih uticaja (elementi prirodnog okruženja: svet, vasiona, red u svetu).

NAUKA O MATERIJALIMA (engl. materials science), bavi se primenom proizvoda i jedinjenja u konstrukciji tehnologija i alata. Ona je integralni deo dizajna telemedicinskih sistema.

NAUZEA (engl. nausea), osećaj neprijatnosti u predelu želuca sa gađenjem na hranu, muč-ninom i sklonošću ka povraćanju.

NAZALAN (engl. nasal), nosni, koji se odnosi na nos ili mu pripada.

NAZALNA OPSTRUKCIJA (engl. nasal obstruction), zapušenost nosa, nemogućnost disanja na nos. Može biti akutna, kod akut-

nog zapaljenja nosne i sinusne sluznice, po-vreda nosa, prisustva stranog tela, zapaljenja ždrela, ili hronična, kod devijacije septuma, tumora, kongenitalnih anomalija, polipa, adenoida, adhezija posle povrede i hroničnih zapaljenja. Zbog nemogućnosti disanja na nos, bolesnik prinudno diše na usta i nezagrejan, neprečišćen i nenavlažen vazduh iza-ziva patološke promene u ustima, ždrelu i donjim disajnim putevima, a promenjen je i govor.

NAZALNA STENOZA (engl. nasal stenosis), suženje nosne šupljine. Nastaje zbog iskriv-ljenosti nosne pregrade, uvećanja nosnih ško-ljki, priraslica posle povreda i sl. Terapija je hirurška.

NAZO-, prefiks koji se odnosi na nos, nosni.

NAZOFARINGITIS (engl. nasopharyngitis), zapaljenje sluznice gornjeg sprata ždrela. Manifestuje se zapušenošću nosa, osećajem stranog tela i bubnjanjem u ušima. Infekcija zahvata nosnu šupljinu, srednji sprat ždrela, a često i uši.

NAZOFARINKS (engl. epipharynx, lat. epipharynx), v. epifarinks.

NAZOGASTRIČNA SONDA (engl. nasogastric tube), želudačna sonda uvedena kroz nos. Služi za uklanjanje tečnosti i gasova iz želuca ili za veštačko hranjenje bolesnika koji hranu ne mogu da uzimaju na usta.

NAZOLAKRIMALNI (engl. nasolacrimal, lat. nasolacrimalis), nosno-suzni; koji se odnosi na nos i suzni pribor, v. duktus nazolakrimalis.

NAZUS (engl. nose, lat. nasus), nos; početni deo disajnih puteva koji se nalazi u središ-njem delu lica, iznad nosne duplje, a ispred ždrela. Nos se sastoji od dva dela: spoljaš-njeg nosa (nazus eksternus) i nosne duplje (v. kavitas nazi). Šupljina spoljašnjeg nosa zove se i predvorje nosne duplje (vestibulum nasi).

NBBs

(engl. NBBs), skraćenica od anglosaksonskog naziva za nebikarbonatne pufere. V. nebikarbonatni puferi.

NE-, NEO(engl. ne-, neo-), prefiks sa značenjem: a. nov, novostvoren; b. filogenetski mlađi; c. mlad, nezreo; d. novostvorene supstance iza (prefiksa ime supstance iz koje su stvorene).

NEBIKARBONATNI PUFERI, NBBs (engl. nonbicarbonate buffers), uglavnom su intracelularni puferi i čine 1/3 puferskog kapaciteta krvi. U krvi je hemoglobin glavni nebikarbonatni pufer.

NEDAVNO PAMĆENJE (engl. recent memory), prisećanje događaja koji su se odigrali u relativno bliskoj prošlosti. Sinonim: skorašnje pamćenje.

NEDIFERENCIRANA SISTEMSKA BO-LEST VEZIVNOG TKIVA , sistemsko obo-ljenje vezivnog tkiva koje se ne može klasifikovati u neku od sistemskih bolesti jer ne ispunjava klasifikacione kriterijume ni za jedan entitet.

NEDIFERENTOVANE ĆELIJE LIEBERK-UHNOVIH KRIPTI (engl. undifferentiated cells of Lieberkuhn’s crypts ), uske, cilindrične ćelije sa velikim jedrom, izraženim nukleolusom, slabo razvijenim organelama i sa mnogo slobodnih ribozoma. Mitotskom deobom ove ćelije zamenjuju apsorptivne i peharaste ćelije. One tokom svoje diferencijacije migriraju iz kripte i idu put apeksa villus intestina-lisa. Stadijum između nediferentovane i peharaste ćelije je oligomukozna ćelija.

NEFA (engl. nonesterified fatty acids), engl. skr. za neesterifikovane masne kiseline.

NEFELOMETAR (engl. nephelometer), optički instrument koji se koristi za merenje rasute svetlosti posredstvom finih čestica u suspenziji. Ovim instrumentom meri se odnos intenziteta disperzno rasute svetlosti prema intenzitetu upadne svetlosti. Intenziteti se porede prema standardu poznate koncentracije. Ovaj instrument se primenjuje pri imunohemijskim merenjima proteina.

NEFELOMETRIJA

(engl. nephelometry), tehnika koja se koristi za merenje broja i veličine čestica u suspenziji. V. nefelometar.

NEFR-, NEFRO(engl. nephr-, nephro-), oblik za kombinovanje reči koje se odnose na bu-brege.

NEFREKTAZIJA (engl. nephrectasia), naduvenost bubrega, distenzija bubrežnih čašica, obično sekundarno posle bubrežne opstrukcije.

NEFREKTOMIJA (engl. nephrectomy), ope-rativna metoda kojom se odstranjuje bubreg. Indikacije za nefrektomiju su: maligni tumori (bubrežnog parenhima, pijelona i čašičnog sistema), kalkulozna pionefroza, multipla kalkuloza sa destruiranim parenhimom bubrega, bespovratno oštećenje bubrega specifič-nim i nespecifičnim zapaljenskim procesom (pionefroza, pijelonefritični skvrčeni bubreg, uznapredovala tuberkuloza), degenerativna oboljenja bubrega koja su direktno oštetila parenhim (završni stadijum hidronefroze, policistično degenerisan bubreg, hipoplasti-čan bubreg). Vrste n. su: obična lumbalna („simplex” n.), supkapsularna n., parcijalna n., heminefrektomija, pannefrektomija, radikalna „tumor” nefrektomija.

NEFRITIČKI SINDROM (engl. nephritic syndrome), kliničko stanje koje je posledica glomerulonefritisa, inflamacije i proliferacije ćelija u glomerulima izazvanih prvenstveno imunološkim mehanizmima. Glavna karakteristika je hematurija glomerulskog porekla, praćena proteinurijom različitog stepena; u različitoj meri su izražene hipertenzija, sni-žena jačina glomerulske filtracije i oligurija. Akutni n.s. karakterišu nagla hematurija, proteinurija, hipertenzija, sniženje glomerulske filtracije (povećanje koncentracija ureje i kreatinina u plazmi), oligurija i retencija soli i vode. U najvećem broju slučajeva u pitanju je akutni poststreptokokni glomerulonefritis, nastao imunološkom reakcijom posle infekcije ždrela ili kože određenim sojevima grupe A beta-hemolitičkog streptokoka. Brzo progresivni n.s. karakterišu nagla ili podmukla hematurija, proteinurija, anemija i brzo slab-ljenje funkcije bubrega. Morfološka karakteristika je pojava polumesečastih tvorevina, koje u različitom stepenu opkoljavaju kapilare većine glomerula. Svojstva hroničnog n.s. su postepen i spor razvoj insuficijencije bubrega, hematurija, proteinurija i hipertenzija. Prouzrokovan je velikim brojem primarnih i sekundarnih glomerulonefritisa.

NEFRITIS (engl. nephritis), zapaljenje bubrega, difuzno progresivno degenerativno ili proliferativno oboljenje koje karakteriše ošte-ćenje renalnog parenhima, intersticijalnog tkiva i renalnog vaskularnog sistema. Oblici nefritisa su: akutni, albuminozni, arterio-sklerotični, azotemijski, bakterijski, kapsularni, kaseozni, kataralni, hloro-azotemijski, hronični, clostridijalni, kongenitalni, kruporni, degenerativni,

deskvamirajući, difuzni, n. dolorosa, eksudativni, fibrolipomatozni, glomerularni, glomerulokapsularni, n. gravidarum, hemoragijski, hydropyogeni, hipogenetični, idiopatski, indurativni, intersticijalni hronični, Lancereauxov n. (intersticijalni nefritis reumatoidnog porekla), lipomatozni, parenhimatozni, parenhimatozni hro-nični, pneumokokni, produktivni, šarlahni, subakutni, supurativni, sifilitični, transfu-zioni, tubularni, tuberkulozni, vaskularni i ratni nefritis.

NEFRO, prefiks koji se odnosi na bubreg, bubrežni.

NEFROBLASTOM (engl. nephroblastoma), maligni tumor bubrega koji se javlja kod dece. Nastaje iz nefroblasta (ćelija iz kojih se formiraju bubrezi). Drugi naziv je Wilmsov tumor, po nemačkom lekaru Maxu Wilmsu, 1867 - 1918. Leči se odstranjivanjem bubrega, sa dodatkom zračenja i citostatika. V. Wilmsov tumor.

NEFROCELA (engl. nephrocele), hernijalna protruzija bubrega.

NEFROKALCINOZA (engl. nephrocalcinosis), taloženje soli kalcijuma u papilama bubrega, proširenim sabirnim kanalićima ili u parenhimu bubrega, što konsekutivno rezultira bubrežnom insuficijencijom. Nastaje zbog procesa zapaljenja, metaboličkih poremećaja, degenerativnih promena ili toksičnog ošte-ćenja bubrega.

NEFROLITIJAZA (engl. nephrolithiasis), stvaranje kamena u mokraćnim organima. Najčešće nastaje u srednjim godinama živo-ta (između 20. i 50. godine). Način postanka kamena objašnjavaju 4 glavne hipoteze: 1) hipoteza supersaturacije i kristalizacije, 2) deficit inhibitora kristalizacije, 3) hipoteza kalkuloznog matriksa i 4) fenomen epitakse. Veliki konkrementi koji ispunjavaju bu-brežne šupljine imaju izgled korala (calculus coraliformis): telo kamena leži u pije-lonu, a ogranci krakova ispunjavaju čašice. Kompletan koraliformni kamen ispunjava sve čašice, a inkompletan daje produžetke samo u jednu ili dve grupe čašica. Bolesnik može imati samo jedan kamen, u pijelonu ili nekoj čašici (solitarni kamen), ali se često nalaze i multipli konkrementi, kojih može biti i nekoliko desetina, obično sitnih. Leče-nje: medikamentozno, hirurško, litotripsijom udarnim talasima (ESWL), elektrohidrauličnom litotripsijom (EHL). V. bubre-žni kamenac.

NEFROLITOTOMIJA (engl. nephrolithotomy), operativno vađenje kamena iz bubrežnih šupljina. Vrste n. su: izolovana nefrotomija, multipla nefrotomija, nefrolitotomija, pijelonefrolitotomija, nefrotomija sa resekcijom

jednog pola bubrega, nefrotomija sa nefrostomijom i longitudinalna nefrolitotomija.

NEFROLIZA (engl. nephrolysis), 1. operacija separacije (oslobađanja) bubrega od paranefritičnih adhezija; 2. destrukcija bubrežnih ćelija.

NEFROLOG (engl. nephrologyst), lekar internista koji se bavi lečenjem bubrega.

NEFROMA (engl. nephroma), v. nefroblastom.

NEFROMEGALIJA (engl. nephromegaly), urođeno ili stečeno uvećanje bubrega. Nastaje postepenom bubrežnom hipertrofijom zbog umnožavanja ćelija tubula i glomerula kod osoba sa jednim funkcionalnim bubregom, vikarna hipertrofija bubrega. U nastajanju nefromegalije zbog hipertrofije značajno je delovanje osmolskog preopterećenja nefrona i faktora rasta. Uvećanje bubrega može da nastane hroničnom stazom mokraće u bubrezima, praćenom atrofijom parenhima bubrega.

NEFRON (engl. nephron), osnovna jedinica strukture bubrega, odnosno aktivna ekskreciona (funkcionalna) jedinica. Svaki bubreg ima oko 1,2 miliona nefrona. Krv renalne arterije se filtrira kroz glomerularnu membranu (glomerul) u Bowmanovu kapsulu koja se nastavlja na renalne tubule, tako da voda, otpadni azotni prizvodi metabolizma i druge supstance prelaze u tubul. Supstance vazne za funkcionisanje ćelija se duž tubula reapsorbuju nazad u krv, druge supstance se ekskretuju u tubule. Mehanizmi nejonske difuzije, bidirekcionog transporta dodatno omogućavaju kontrolu nivoa u krvi endogenih i egzogeno konzumiranih ili administriranih supstancija. Najzad, preostala tečnost u tubulima je urin i drenira se u uretere.

NEFROPATIJA (engl. nephropathy), opšti naziv za bolesti bubrega. Glomerulopatije (glomerulonefritis) podrazumevaju prevashodno ošte-ćenje glomerula, tubulointersticijumske nefropatije - oštećenja tubula, a nefroangiopatije - pretežno oštećenje krvnih sudova bubrega.

NEFROPEKSIJA (engl. nephropexis), hirurški postupak lečenja nefroptoze (ren migrans, ren mobilis). Indikacije za nefropeksiju su: pijelonefritis, arterijska hipertenzija, hematurija, hidronefroza i nefrolitijaza. Metode

izvo-đenja n. su: suspenzija kapsulom po Marionu, oslanjanje na m. psoas (Rivoir) i dr.

NEFROPTOZA (engl. nephroptosis), abnormalna pokretljivost bubrega u bubrežnoj loži, kada se bubreg na rendgenskim snimcima ili pri palpaciji nalazi niže od normalne pozicije. Lečenje je konzervativno („kure ležanja”) i hirurško, (v. nefropeksija).

NEFROSKLEROZA (engl. nephrosclerosis ), skleroza bubrežnog tkiva koja nastaje najčeš-će kao posledica promena na arterijskim krv-nim sudovima bubrega. Arteriolarna nefro-skleroza deli se na dva tipa: benignu i malignu. Benigna se razvija kod starijih osoba u okviru hipertenzije. Patohistološki se odlikuje hijalinim depozitima na aferentnim arteriolama. Ove promene imaju za posledicu sma-njenje bubrežnog protoka plazme i smanjenje jačine glomerulske filtarcije. Maligna se najčešće javlja kod mladih muškaraca, a ispoljava se naglim skokom krvnog pritiska, udruženim sa edemom papile, simptomima oštećenja CNS, srčanom insuficijencijom i progresivnom bubrežnom insuficijencijom. Patohistološki se odlikuje fibrinoidnom ne-krozom arteriola i hiperplazijskim endarteritisom interlobularnih i lučnih arteriola.

NEFROSTOMIJA (engl. nephrostomy), vrsta supravezikalne derivacije urina, kod koje se urin iz bubrega izvodi u spoljašnju sredinu uz pomoć plastičnog (gumenog) katetera. Vrh katetera se postavlja u bubrežnu šupljinu, naj-bolje u pijelon, a kateter dalje prolazi kroz parenhim bubrega i lumbalnu muskulaturu u spoljašnju sredinu, gde se spaja sa kesom za urin. Kateter nefrostomije može da se uvede perkutanom punkcijom ili klasičnim operativnim postupkom, kroz rez lumbotomije. Mo-že da bude privremeni ili trajni (definitivni) način drenaže urina iz bubrega, samo ako se ne očekuje duže preživljavanje bubrega ili boles-nika, a u suprotnom radi se drugi odvod urina, koji je manje neprijatan za pacijenta.

NEFROTOKSIN (engl. nephrotoxin), toksin koji ima specifičan destruktivni efekat na bu-brežne ćelije.

NEFROTOMIJA (engl. nephrotomy), hirurška incizija (prosecanje) parenhima (tkiva) bubrega. Najčešće se radi zbog vađenja kamena iz bubrežnih čašica. V. nefrolitotomija.

NEFROTSKI SINDROM (engl. nephrotic syndrome ), kliničko stanje koje karakterišu obilna proteinurija, hipoalbuminemija, hiperholesterolemija, opšta hiperlipidemija i često pojava edema. Osnovni poremećaj, povećana propustljivost glomerula za proteine, može da bude prouzrokovan velikim brojem veoma raznovrsnih

lezija. N.s. se deli na primarni , kada je prouzrokovan oboljenjem ograni-čenim na bubreg, i na sekundarni , kada je deo sistemske bolesti ili poremećaja. Kod dece se javlja i kongenitalni n.s., koji se ispoljava na rođenju ili tokom prva tri meseca života. Većina dece sa primarnim n.s. ima minimalne morfološke promene u glomerulu, a znaci bolesti se povlače usled dejstva glikokortikosteroida i drugih imunomodulatornih lekova (alkilišućih agenasa, levamizola, ciklosporina); i pored pojave recidiva, koji mogu da budu česti, prognoza je kod više od 95% obolelih povoljna. Samo oko 20% obolelih odraslih osoba ima minimalne glomerulske lezije sa dobrom prognozom, dok su kod odraslih prisutne druge primarne lezije ili sistemske bolesti sa često nepredvidivim reagovanjem na terapiju i nepovoljnijom prognozom. Najčešće komplikacije su infekcije, tromboze i trombo-embolije, akutna insuficijencija bubrega i komplikacije izazvane neželjenim dejstvima lekova i drugih terapijskih postupaka i mera.

NEGACIJA (engl. negation), predstavlja mehanizam ego odbrane, čija je uloga da otkloni iz svesti ono što je neprihvatljivo. Prethodnica je potiskivanja, štiti od jakih spoljnjih draži, dok potiskivanje štiti od nagonskih potreba. Može da se javi, u odnosu na nivo regresije kod neuroze, ali i kod psihoza, kada je ovaj proces izraženiji sve do kompletne masovne negacije.

NEGATIVAN NAKNADNI POTENCIJAL (engl. negative afterpotential), potencijal koji sledi posle glavnog ili šiljatog dela akcionog potencijala; period u kome je povratak potencijala ekscitabilne membrane na mirovnu vrednost usporen.

NEGONOKOKNI URETRITIS (engl. nongonococcal urethritis), nespecifično zapaljensko oboljenje uretre (mokraćne cevi), prouzrokovano nespecifičnim bakterijama ili hla-midijom (Chlamydia trachomatis). Javlja se i kod osoba koje imaju stalni kateter. Simptomi su: žarenje u mokraćnoj cevi pri mokrenju, otežano mokrenje, zapaljenska sekrecija iz mokraćne cevi. Leči se antibioticima ili uro-antisepticima prema antibiotikogramu izolovane klice uretralnim brisom.

NEHIGIJENSKI (engl. nonhygienic), nije u skladu sa osnovnim principima negovanja, čuvanja i unapređenja zdravlja pojedinca ili populacije.

NEISSERIA (engl. Neisseria), rod bakterija unutar porodice Neisseriaceae. To su Gram-negativne koke grupisane uglavnom u parovima. Neke vrste imaju kapsulu, a neke fimbrije. One su mikroaerofilne ili fakultativno anaerobne, osetljive na neke faktore spoljaš-nje sredine kao što su nedovoljna vlažnost, nepovoljan pH, sunčeva svetlost i temperatura niža ili viša od optimalne. Za humanu patologiju najznačajnije vrste su Neisseria meningitidis (meningikok), uzročnik meningitisa i Neisseria

gonorrhoeae (gonokok), uzročnik polno prenosive bolesti gonoreje.

NEIZBEŽNI POBAČAJ (engl. incipient abortion), preteći pobačaj koji se ne može zaustaviti već i dalje napreduje. Ovulum, iako još intaktan, znatno je ugrožen. Javlja se krvare-nje, povremene kontrakcije materice, cervi-kalni kanal počinje da se širi i već je deli-mično otvoren. Šanse za očuvanje trudnoće su veoma male, jer je u većini slučajeva ovulum već uginuo.

NEJONSKA DIFUZIJA (engl. nonionic diffusion), pasivna reapsorpcija i sekrecija slabih organskih kiselina i baza. Nejonizovani oblici slabih baza i kiselina su rastvorljiviji u lipidima od jonizovanog oblika i lakše prolaze kroz ćelijsku membranu. To je mehanizam uticaja pH vrednosti tubularnog urina na pasivnu reapsorpciju u bubregu, odnosno i mehanizam regulacije koncentracije lekova u krvi. Npr. aspirin se sekretuje aktivno u lumen tubula, a pasivna reapsorpcija zavisi od pH urina. Povećanje protoka urina povećava ekskreciju slabih baza i kiselina.

NEKOMPETENTNA SRČANA VALVULA (engl. incompetent heart valve), srčana valvula čija je funkcija nepotpuna, nekompetentna, jer se valvula ne zatvara potpuno zbog promena na valvularnom aparatu. To dovodi do vraćanja dela krvi iza valvule suprotno toku krvi. Količina vraćene krvi i posledični pore-mećaji zavise od stepena nekompetentnosti valvule. Uzrok promena na valvularnom aparatu može biti različit.

NEKOMPETENTNA VENSKA VALVULA (engl. incompetent vein valve), nepotpuna funkcija venske valvule, što znači da je rad venske valvule poremećen. Venska valvula se ne zatvara, pa tako ne upravlja zapreminu krvi sa periferije prema srcu, već se jedan deo krvi vraća nazad i pravi stazu (otoke). To se na-ročito ispoljava na nogama u stojećem po-ložaju.

NEKOMPETENTNI GRLIĆ MATERICE , nastaje zbog slabosti mišićnih snopova u visini unutrašnjeg ušća materice. Zbog toga, otprilike na polovini trudnoće, dolazi do neželjene spontane dilatacije cervikalnog kanala, formiranja i prskanja vodenjaka i izbacivanja ploda. Uzrok je habitualnih pobačaja. Dobri rezultati u lečenju postižu se primenom serklaža.

NEKOMPLETNI ABORTUS (engl. incomplete abortion), stadijum pobačaja u kome su izvesni delovi ovuluma izbačeni iz materice, dok su se drugi još zadržali u njoj. Ovulum je uginuo ili je u tolikoj meri oštećen da se trudnoća nikakvim lečenjem ne može sačuvati i održati. Žena oseća bolove i obilno krvari kroz

cervikalni kanal, koji je potpuno otvo-ren. Neophodno je što pre izvršiti kiretažu.

NEKR(O) - (grč. nekros, smrt), prefiks koji označava vezu sa smrću ili smrt tela, ćelija ili tkiva.

NEKROBIOTIČAN (engl. necrobiotic), koji se odnosi na ili koji karakteriše nekrobioza.

NEKROBIOZA (engl. necrobiosis), otok, bazofilija i izobličenje kolagenih snopova u dermisu, ponekad sa obliteracijom normalne strukture, ali bez prave nekroze. Karakte-ristična za granuloma annulare i dijabetičnu lipoidnu nekrozu. Lipoidna n. (engl. necrosis lipoidica), degenerativna bolest vezivnog tkiva kože, koju karakteriše razvoj eritema-toznih papula ili nodula u pretibijalnom polju Ponekad je raširena po čitavom telu, u obliku sjajnih voštanih žuto-crvenih ploča, koje su oivičene sa teleangiektatičnim sudovima, ljuspastog atrofičnog i uvučenog centra. Više od polovine obolelih ima dijabetes. Kliničko ispoljavanje, genetska ispitivanja za dijabetes i histopatološka slika su identični kod dijabetičnih i nedijabetičnih bolesnika.

NEKROCITOTOKSIN (engl. necrocytotoxin), toksin koji izaziva smrt ćelije.

NEKROCITOZA (engl. necrocytosis), smrt i raspadanje ćelije.

NEKROFAGOZAN, koji se hrani ili živi od mrtvih tela.

NEKROFILIČAN (engl. necrophilic), 1. koji se odnosi na ili koga karakteriše nekrofilija, 2. koji pokazuje sklonost ka mrtvom tkivu, kao npr. nekrofilične bakterije.

NEKROFILIJA (engl. necrophilia), zainteresovanost ili seksualni kontakt sa leševima. Reč potiče od grčke reči necros - mrtav, leš, i philein- voleti. Strast prema svemu neživom ili težnja ka uništavanju. Reč je o teškom poremećaju koji može da nastane zbog dužeg lišavanja, neiživljenosti ili je rezultat teškog duševnog poremećaja.

NEKROFILIZAM (engl. necrophilism), v. nekrofilija.

NEKROFOBIJA (engl. necrophobia), 1. iracionalan strah od smrti, 2. iracionalan strah od leša.

NEKROGENIČAN (engl. necrogenic), koji izaziva nekrozu ili smrt ćelija.

NEKROGENOZAN (engl. necrogenous), koji potiče iz ili postaje od mrtve materije.

NEKROLIZA (engl. necrolysis), separacija ili eksfolijacija tkiva kao rezultat nekroze. Tok-sična epidermalna n. , eksfolijativna kožna bolest primarno odraslih, koja se javlja kao izražena kožna reakcija na različite etiološke faktore, uključujući pre svega lekove, ali i infekcije (virusne, bakterijske i gljivične), neoplastične bolesti, reakcije transplantat - domaćin i izlaganje hemijskim agensima. Histopatološki je karakteriše nekroza celo-kupnog epiderma po dubini, što za rezultat ima subepidermalnu separaciju i formiranje plikova, uz dermalne inflamatorne promene, a klinički, raširen gubitak kože, što ostavlja grube ogoljene regije tako da koža izgleda sagorelo. Naziva se i Lyellovom bolešću, nestafilokoknim sindromom sagorele kože i toksičnom buloznom epidermolizom.

NEKROLOG (engl. necrologist), ekspert u nekrologiji.

NEKROLOGIČAN (engl. necrologic), koji se odnosi na nekrologiju.

NEKROLOGIJA (engl. necrology), statistika ili registar smrtnih slučajeva.

NEKROMANIJA (engl. necromania), patološka preokupacija leševima, smrću, uništava-njem.

NEKROMIMEZA

(engl. necromimesis), podražavanje smrti, pretvaranje.

NEKRONEKTOMIJA (engl. necronectomy), v. nekrektomija.

NEKROPNEUMONIJA (engl. necropneumonia), gangrena pluća.

NEKROPSIJA (engl. necropsy), ispiti-vanje/pregled tela nakon smrti (autopsija). V. obdukcija.

NEKROSADIZAM (engl. necrosadism), mutilacija, mrcvarenje leša u svrhu uzbuđivanja ili zadovoljenja seksualnih pobuda/osećanja.

NEKROSKOPIRATI (engl. necroscopy), ispitivati prilikom nekropsije.

NEKROSPERMIČAN (engl. necrosperma-tic), koji se odnosi na ili ga karakteriše nekrospermija.

NEKROSPERMIJA (engl. necrospermia), stanje u kojem su spermatozoidi semene teč-nosti mrtvi ili nepokretni.

NEKROTIČAN (engl. necrotic), koji se odnosi na ili ga karakteriše nekroza.

NEKROTIZIRAJUĆI ANGIITIS (engl. necrotizing angiitis), v. nekrotizirajući vasku-litis.

NEKROTIZIRAJUĆI VASKULITIS (engl. necrotizing vasculitis), zapaljenje malih i srednjih krvnih sudova (kapilara, arteriola i venula). Histopatološki karakterišu ga infla-matorni infiltrati sa polimorfonuklearnim leu-kocitima u zidu krvnog suda, sa znacima fibrinoidne nekroze. Tipičan predstavnik je poliarteritis nodoza.

NEKROTIZUJUĆI (engl. necrotize), koji uzrokuje nekrozu.

NEKROTOKSIN (engl. necrotoxin), toksin koji ubija ćelije tkiva, npr. egzotoksini koje izlučuju vrste Clostridium i Staphylococcus aureus.

NEKROTOMIJA (engl. necrotomy), disekcija mrtvog tela, ekscizija sekvestra. Osteoplastična n., uklanjanje sekvestra sa kosti, pošto se prvo podigne isečak/ploča kosti, koji se zamenjuje po operaciji.

NEKROZA (engl. necrosis), zbir morfoloških promena koje ukazuju na smrt ćelije, grupe ćelija ili delova tkiva ili organa u toku života jedinke. Uzrokovana je faktorima koji dovode do oštećenja i smrti ćelija. Arteriolarna n. , arteriolonekroza; aseptična n. , uvećana skle-roza i cistične promene u glavi femura, što nekada vodi traumatskoj dislokaciji kuka. Slično se stanje nekada razvija u glavi humerusa nakon dislokacije ramenog zgloba; avaskularna n. , n. koja je rezultat deficitarnog priliva krvi; Balserova masna n. , gangrenozni pankreatitis sa omentalnim burzitisom i diseminovanom nekrozom masnog tkiva omentuma tj. pankreatitis sa masnom nekrozom; Bridging (premošćavajuća) n., septa konfluentne nekroze koja premošćavaju susedne centralne vene i portalne trijade hepatičkih lobulusa, karakteristične za subakutnu hepatičku nekrozu; centralna n ., ona koja pogađa centralni deo ćelije, ili centralni deo kosti ili lobulusa jetre; cerebrokortikalna n. , polioencefalomalacija; cistična medijalna n. , Erdheimova cistična medijalna n.; epifizna ishemična n. , degeneracija i eventualna zamena oseoznog nukleusa epifize, koji kolabira pod pritiskom i uzrokuje izobličenje okol-nog zdravog tkiva. Pripisuje se ometanju do-toka krvi u epifizu. Može da pogodi femur, tibiju, tarzalnu navikularnu glavu, humerus, itd. Naziva se i osteohondroza; Erdheimova cistična medijalna n. , promene u medijalnom sloju aorte. Sastoje se iz degeneracije i nekroze elastičnih i mišićnih vlakana, mu-koidne infiltracije, i formiranja ciste, što za rezultat često ima disekantnu aneurizmu. Naziva se i medionekrozom aorte; egzante-matozna n. , akutni nekrotični proces koji zahvata gingive, vilične kosti i neposredno susedna meka tkiva. Primarno pogađa decu. Podseća na gangrenozni stomatitis, osim toga što ovde postoje blagoneprijatan miris, tendencija samoograničavanja, niska stopa mortaliteta i normalan broj leukocita; fosforna n. , nekroza vilice, nekada udružena sa depozicioniranjem nove subperiostealne kosti. Javlja se kod radnika izloženih parama žutog fosfora. Naziva se i fosfonekroza; fokalna n. , prisustvo malih fokusa nekroze, često u jetri tokom neke od infekcija; gangrenozna n. , smrt ćelije uzrokovana kombinacijom ishemije i superponirane bakterijske infekcije, sa kombinacijom osobina koagulacione i kolik-vativne nekroze; gangrenozna n. pulpe , nekroza tkiva pulpe zbog ishemije, sa superponiranom bakterijskom infekcijom. Predstavlja poodmakli stadijum nelečenog pulpitisa. Naziva se i gangrena pulpe; hijalina n. , Zenkerova degeneracija; infektivna n. pankreasa , akutna bolest koja pogađa riblju mlađ i mlade primerke riba, originalno primećena kod salmonida, ali pogađa i nesalmonide. Uzrokovana je birna virusom. Karakterišu je tamnija pigmentacija, oko uzdužne ose, i masivna nekroza pankreasa, pilorusa i prednjeg creva, sa

formiranjem beličastog eksudata; ishemična n. , koagulaciona nekroza; labijalna n. zečeva , fatalna nekrobaciloza zečeva koja počinje na donjoj usni i širi se nadole prema toraksu; likvefakciona n. , v. kolikvativna nekroza; kazeozna n. (sirasta n.), kod koje je tkivo meko, suvo i nalik na sir. Javlja se uglavnom kod TBC i sifilisa; koagulaciona n. , u kojoj međućelij-ske granice mrtvih ćelija i osnovne konture tkiva ostaju očuvane. Nastaje kao rezultat istovremene denaturacije ne samo strukturnih već i enzimskih proteina, zbog čega nastaje blok proteolize ćelija. Proces koagulacione nekroze je karakteristika hipoksične smrti svih ćelija osim mozga; kolikvativna n. , kod koje nekrotični materijal postaje razmekšan i tečan; n. kontrakcionih traka , srčana lezija kod pacijenata sa neurološki indukovanim kardiografskim promenama, na uzorcima biopsije miokarda, i kod kokainske ili epinefrin-toksičnosti, koju karakterišu hiperkontrahovani miofibrili sa kontrakcionim trakama i oštećenjem mitohondrija. Uzrokovana je influksom jona kalcijuma u umiruće ćelije, što rezultuje arestom ćelija u kontrahovanom stanju, nakon izražene ishemije i kasnije reperfuzije. Naziva se i koagulativna miocitoliza. masna n. , stanje kod koga se neutralne masti u ćelijama masnog tkiva dele na masne kiseline i glicerol. Obično pogađa pankreas i peripankreatično masno tkivo kod hemoragičnog pankreatitisa. Naziva se i steato-nekroza; masivna hepatička n. , masivna nekroza jetre, retka komplikacija virusnog hepatitisa (fulminantni hepatitis), a može biti posledica i izlaganja hepatotoksinima ili hipersenzitivnosti na lekove. Lobus ili cela jetra se skupljaju, postajući meka masa žuto-braon ili zelenkaste boje sa naboranom kapsulom. Postoji konfluentna nekroza hepatocita, često sa masnim promenama. Mortalitet je 60 - 90%. Ranije je nazivana akutni parenhimatozni hepatitis i akutna žuta atrofija; merkurijalna n. , nekroza koja je rezultat trovanja živom; mumifikaciona n. , suva gangrena; Pagetova n. mirnog toka, proces lokalne nekroze i formiranja sekvestra u površinskim slojevima osovine duge kosti, sa minimalnom količinom supuracije oko sekvestra i bez formiranja sinusa; periferna n. , nekroza u perifernim regijama lobulusa jetre, kao kod puerperalne eklampsije; piecemeal n. , destrukcija hepatocita na sastavu između parenhima jetre i portalnih trijada, povezana sa limfocitnom infiltracijom. Karakteristična je za izraženi (aktivni) hronični hepatitis i primarnu bilijarnu cirozu; postpartalna pituitarna n. , nekroza hipofize tokom postpartalnog perioda, često povezana sa šokom i obilnim krvarenjem iz uterusa tokom porođaja, a vodi različitim oblicima hipopituitarizma. Naziva se i Sheehanovim sindromom; presiona n. , nekroza koja je rezultat nedovoljnog lokalnog dotoka krvi kao kod dekubitalnih ulkusa; n. progrediens , progresivno odbacivanje nekro-tičnih delova tela; progresivna emfizematozna n. , gasna gangrena; n. potkožnog masnog tkiva , adiponekroza subcutanea neonatorum; površinska n. , nekroza koja pogađa samo spoljašnje slojeve kosti; radijaciona n. , odumiranje tkiva uzrokovano radijacijom; radijumska n. , nekroza vilične kosti kod osoba u industriji radijuma; renalna papilarna n. , javlja se kod akutnog pijelonefritisa, najčešće kod dijabetičara. Karakteriše je nekroza renalne papile jednog ili oba bubrega, sa jasnom demarkacijom između nekrotičnog i živog tkiva. Naziva se i nekrozirajućim papilitisom; suva n. , kod koje cistično tkivo postaje suvo; septička n. , koja je rezultat bakterijske infekcije; subakutna hepatička n. , klinički entitet koji sadrži malu grupu slučajeva viralnog hepatitisa, a koju karakterišu premošćujuća nekroza i povećana incidenca progresije u insuficijenciju/otkazivanje jetre, hronični aktivni hepatitis ili cirozu. Naziva se i subakutna ili subhronična atrofija jetre i submasivna hepatička nekroza; sifilitična n. , uzrokovana sifilisom; totalna n. , koja pogađa sve delove kosti; n. ustilaginea , suva gangrena, rezultat ergotizma.

NEKROZIRATI (engl. necrose), postati nekrotičan ili podleći nekrozi.

NEKROZOOSPERMIJA (engl. necrozoospermia), v. nekrospermija.

NEMATOCID (engl. nematocide), lek koji izaziva smrt nematoda, valjkastih crva, crevnih parazita kao što su dečje gliste.

NEMATODE (engl. Nematode), cilindrični valjkasti crvi, veoma rasprostranjeni u prirodi. Telo im je obavijeno kutikulom, a ispod nje se nalazi hipodermalni sloj za koji su pripojeni telesni mišići. Jedna od osnovnih karakteristika ovih crva jeste da imaju odvojene polove, tj. postoje i mužjaci i ženke. Nematode koje parazitiraju kod čoveka dostižu dužinu i do jednog metra i imaju komplikovan razvojni ciklus. Najčešće su paraziti digestivnog trakta, mišićnog i potkožnog vezivnog tkiva, limfnih sudova, pluća i drugih organa čoveka. U nematode spadaju Ascaris lumbricoides (velika dečija glista), Trichuris trichiura, Enterobius vermicularis, Trichinella spiralis i dr. Čovek se inficira unošenjem jaja ovih crva per os.

NEMATODIJAZA (engl. nematodiasis), grupa oboljenja koja izazivaju patogeni valjkasti crvi (gliste).

NEMOST (engl. dumbness), nemogućnost proizvođenja glasa i govora, najčešće kao posledica potpune gluvoće. Ako gluvoća nastane posle naučenog govora, govor se deformiše i postaje skoro nerazumljiv zbog nemogućnosti povratne korekcije izgovo-renog.

NEOANTIGEN (engl. neoantigen), antigen koji se dobija kada se jedan protein hemijski veže na drugi protein (ili ćeliju). Pri tome nastaje antigen sa novim antigenim svojstvima koja nisu bila prisutna kod pojedinačnih antigena koji su ušli u reakciju.

NEOCEREBELUM (engl. neocerebellum, lat. neocerebellum), v. pontocerebelum.

NEOKINETIČKI (engl. neokinetic), motorni nervni mehanizam koji upravlja voljnom mišićnom kontrolom; najmlađi deo nervnog sistema.

NEOKORTEKS (engl. neocortex, lat. neocortex), evolucijski mlađi deo kore velikog mozga koji ima šestoslojnu građu. Površina neokorteksa zauzima 95,75% ukupne povr-šine kore velikog mozga čoveka. U odnosu na odstupanja od osnovnog šestoslojnog tipa građe, neokorteks se može podeliti na homotipičan i heterotipičan korteks. Homotipičan n. se od osnovnog šestoslojnog tipa razlikuje samo po debljini i razvijenosti pojedinih slojeva. On se dodatno deli na frontalni, parijetalni i polarni tip. Heterotipičan n. se u odnosu na osnovni šestoslojni tip razlikuje po građi pojedinih slojeva. Ovu vrstu neokorteksa moguće je dodatno podeliti na dva tipa, agranularni i granularni. Naziv neokorteks ima isto značenje kao i izokorteks.

NEOLOGIZAM (engl. neologism), nova reč ili fraza, nastala kombinacijom drugih reči i čije značenje nije razumljivo. Normalna je pojava kod male dece, u svakodnevnom govoru da bi se označili novi predmeti ili činjenice, u naučnom ili tehničkom jeziku. Kao patološka pojava viđa se kod shizofrenije i manije.

NEOMICIN (engl. neomycin), antibiotik širokog spektra dejstva iz grupe aminoglikozida. Deluje baktericidno na aerobne Gram-negativne bakterije i Micobacterium tuberculosis. Primenjuje se isključivo lokalno zbog velike toksičnosti, odnosno mogućnosti oštećenja sluha i bubrega posle sistemske primene. Lečenje kožnih infekcija neomicinom ne dovodi do potpune eradikacije bakterija; oralna primena neomicina je svedena na preoperativnu pripremu creva, dok je u terapiji hepatičke kome zamenjen manje toksičnom laktulozom. Preparati: Enbecin, Nebacetin, Mycifradin.

NEONATALNA LINIJA, granična linija izme-đu gleđi stvorene pre i posle rođenja. Nalazi se kod mlečnih zuba i u kvržicama prvih stalnih molara. Predstavlja jače izraženu Retziusovu liniju.

NEONATALNI (engl. neonatal), ono što pripada periodu novorođenčeta (v. neonatus).

NEONATALNI PERIOD (engl. neonatal period), period novorođenčeta između rođenja i 28. dana života. Postoje: rani , prvih 7 dana, i kasni neonatalni period od 7 do 28 dana života. Obiluje adaptacionim promenama.

NEONATALNI SLE SINDROM (engl. lupus neonatal syndrome), kožne promene tipa subakutnog eritematodesa i poremećaji u

sprovođenju električne draži u srcu (srčani blok) kod novorođenčeta majke koja boluje od SLE.

NEONATOLOG (engl. neonatologist), lekar specijalista koji se bavi problemima novoro-đenčeta (v. neonatus).

NEONATUS (engl. neonate), novorođenče, dete u razdoblju od rođenja do navršenih 28 dana života.

NEOPERABILAN (engl. inoperable), pro-širenost malignog oboljenja kod koga hirurška intervencija nije primenjiva zbog nemo-gućnosti lokalne kontrole bolesti. U onko-loškom smislu, ovo stanje nastaje ili kada je maligna bolest proširena u udaljene regione tela u odnosu na mesto nastanka i operacije ili ukoliko su lokalno zahvaćene vitalne strukture što onemogućava uklanjanje celo-kupnog tumoroznog tkiva. Inoperabilni maligni proces ne podrazumeva uvek odustajanje od operacije, već se često primenjuje ili „citoreduktivna” hirurgija (uklanjanje što veće mase tumoroznog tkiva, da bi se citostaticima ili zračenjem delovalo na ostatak) ili pak „palijativna” hirurgija (u cilju pobo-ljšavanja kvaliteta preostalog života pacijenta).

NEOPLASTIČAN (engl. neoplastic), 1. koji se odnosi na ili je sličan neoplazmi; 2. koji se odnosi na neoplaziju.

NEOPLASTIGENI (engl. neoplastigenic), onkogeni, tumorogeni.

NEOPLAZIJA (engl. neoplasia), 1. novo-nastalo tkivo, novotvorevina; 2. formiranje neoplazme, tj. progresivna multiplikacija ćelija pod uslovima koji ne bi proizveli ili uzrokovali prestanak multiplikacije normalnih ćelija. Cervikalna intraepitelijalna n. (CIN) displazija cervikalnog epitelijuma, često premaligna, koju karakterišu različiti stepeni hiperplazije, abnormalna keratinizacija i prisustvo kondiloma; gestaciona trofoblastična n. (GTN) grupa neoplastičnih poremećaja poreklom iz tkiva placente, uključujući benignu hidatidiformnu molu i maligne horioadenoma destruens i horiokarcinom. Naziva se i gestacionom trofoblas-tičnom bolešću i trofoblastičnom bolešću; lobularna n. lobularni karcinom in situ; v. multipla endokrina neoplazija.

NEOPLAZMA (engl. neoplasm), bilo koji novi i abnormalni rast; novi rast tkiva nekontrolisan i progresivan (v. neoplazija). Maligne neoplazme se razlikuju od benignih po tome što pokazuju veći stepen anaplazije

i imaju sposobnost invazije i metastaziranja. Naziva se i tumor. (1. Nakupina ćelija istog porekla, obično od jedne ćelije, koja se umnožila bez kontrole i proširila na okolinu; 2. tumor, novi rast.)

NEORGANSKI FOSFAT, Pi (engl. inorganic phosphate), bilo koja so fosforne kiseline.

NEOSTIGMIN (engl. neostigmine), reverzibilni inhibitor holinesteraze, pojačava dejstva endogenog acetilholina. Koristi se oralno ili u vidu injekcija za lečenje mijastenije gravis, postoperativne atonije mokraćne bešike i pareze creva, a u anesteziji za prekid paralize mišića pod dejstvom miorelaksanasa. Preparat: Prostigmin.

NEOSTOMA (engl. neostoma), operativno kreirana nova komunikacija između šupljih organa i spoljašnosti. Novokonstruisani otvor može da se koristi za unošenje hrane (gastrostome, jejunostome) ili pak za evakuaciju sekreta iz organizma (urostome, ileostome i kolostome). Ove stome se konstruišu za rešavanje prepreka u kanalikularnim sistemima organizma koje nije moguće hirurški rešiti, kao protekcija anastomoza ili kao definitivne stome kada se normalni prirodni otvori hirurški uklanjanju. Neostome mogu biti pri-vremene ili trajne, a po tipu konstrukcije sa direktnom anastomozom mukoze sa kožom odnosno uz upotrebu katetera.

NEPARNI GANGLION (engl. ganglion im-par), jedini neparni simpatički ganglion kojim se završavaju parne sakralne ganglije. Lokalizovan je na prednjoj strani sakrokokcigealnog zgloba. Njegovom neurolizom (fenolom) uklanja se perinealni bol visceralnog porekla genitalnih organa ili rektuma, najčešće maligne etiologije.

NEPCE (engl. palate), koštanomišićni krov usne i istovremeno dno nosne šupljine. U prednjem delu je koštane, a u zadnjem mi-šićne građe. Zadnji deo sa resicom je pokretan i ima ulogu u degluticiji i fonaciji. V. palatum.

NEPČANA KOST (engl. palatine bone, lat. oss palatinum), v. os palatinum.

NEPČANA RESICA (engl. uvula, lat. uvula), v. uvula.

NEPČANI KRAJNIK (engl. palatine tonsil, lat. tonsilla palatina), paran limfoepitelijalan organ smešten između glosofaringealnog i faringopalatinalnog luka. Sastoji se od 10 - 20 dubokih kripti, prekrivenih pločasto-slojevitim epitelom bez orožavanja, koje su bogato naseljene limfocitima. Lamina propria oko kripti okupirana je limfnim tkivom sa mnoštvom limfnih čvorića. Nepčani krajnik je okružen kapsulom koja je izgrađena od gustog vezivnog tkiva i od koje polaze septa u limfno tkivo. Nepčani krajnik ulazi u sastav Waldeyerovog prstena. V. tonzila palatina.

NEPROTEINSKI AZOT, NPN (engl. nonprotein nitrogen), azot koji se nalazi u azotnim jedinjenjima koja nisu proteini i sadrže 45 - 55% od ukupnog azota. Ova jedinjenja čine urea, aminokiseline, peptidi, mokraćna kiselina, kreatinin i amonijak.

NERV (engl. nerve, lat. nervus), živac. Skup nervnih vlakana istog ili različitog porekla i funkcije koji predstavlja jedinstvenu morfološku celinu. Živac izgrađuju aksoni (neuriti) nervnih ćelija i periferni nastavci pseu-dounipolarnih nervnih ćelija. U odnosu na način i tok sprovođenja impulsa živci se dele na nishodne i ushodne. Nishodni (eferentni) ili motorni živci prenose nadražaje od centralnog nervnog sistema prema periferiji. Ushodni (aferentni) živci mogu biti senzitivni i čulni. Ovi živci prenose nadražaje od spo-ljašnje sredine prema centralnom nervnom sistemu. Živac može da ima i nishodna i ushodna vlakna unutar svoje vezivne opne. Najveći broj živaca je izgrađen upravo na ovakav način i to su mešoviti živci. N. abducens (engl. abducent n., lat. n. abducens), živac odvodilac. Šesti moždani živac čije se jedro nalazi u moždanom mostu, a koji inerviše spoljašnji pravi mišić očne jabučice. Napušta lobanju i ulazi u očnu duplju prolaskom kroz gornju očnu pukotinu; n. akcesorijus (engl. accessory n., lat. n. accessorius), pomoćni živac. Jedanaesti moždani živac koji ima dva korena, kranijalni i spinalni. Kranijalni koren vodi poreklo od jedra koje se nalazi u produženoj moždini, a spinalni od jedara smeštenih unutar prednjih rogova prva četiri segmenta kičmene moždine. Spajanjem korenova nastaje stablo živca koje se deli na dve grane, spoljašnju i unutrašnju. Spoljašnja grana inerviše dva mišića: sternokleidomastoidni i trapezijus. Unutrašnja grana se priključuje stablu nervusa vagusa. Živac napušta lobanjsku duplju prolaskom kroz jugularni otvor, zatim dospeva u bočni prostor ždrela (laterofaringealni prostor) pristupajući strukturama koje inerviše; n. akustikus (engl. acustic n., lat. n. acusticus), slušni živac. Deo osmog moždanog živca koji prenosi utiske čula sluha. Polazi od spiralnog gangliona (v. ganglion spirale) unutrašnjeg uva, a završava se u slušnim (akustičkim) jedrima produžene moždine. Tokom svog puta živac prolazi kroz unutrašnji slušni kanal; n. auditorijus (engl. auditory n., lat. n. auditorius), v. nervus akustikus, slušni živac; n. facijalis (engl. facial n., lat. n. facialis), živac lica. Sedmi moždani živac koji inerviše mišiće lica (mimični mišići), mišić uzengije, stilohijoidni i deo dvotrbušastog mišića. Stablu živca lica pridodat je posredni živac (nervus intermedijus) koji sadrži dve vrste vlakana: čulna gusto receptivna vlakna koja prenose utiske čula ukusa sa pečurkastih papila jezika i parasimpatička vlakna kojima inerviše suznu žlezdu, podviličnu, podjezičnu žledu i žlezde nosne i usne duplje. Živac napušta lobanjsku duplju prolaskom kroz kanal živca lica (kanalis nervi facijalis), nakon čega dospeva u parotidnu ložu u kojoj se grana podelom na dva završna stabala, gornje i donje. Od

završnih stabala odvajaju se grane namenjene mišićima lica: slepoočne, jabučne, obrazne, donjovilična i grana namenjena platizmi; n. frenikus (engl. phrenic n., lat. n. phrenicus ), prečažni živac. Mešovit živac i grana vratnog živčanog spleta koja motornim vlaknima inerviše dijafragmu, a senzitivnim delove plućne, srčane i trbušne maramice. Živac prolazi kroz gornji otvor grudnog koša, ulazi u grudnu duplju unutar koje silazi ispred plućnih korenova i prednjim listom srčane kese, pristupajući dijafragmi i seroznim ovojnicama koje inerviše; n. glosofaringeus (engl. glossopharyngeal n., lat. n. glossopharyngeus), jezično-ždrelni živac. Deveti moždani živac. Mešovit živac koji ima motorna, senzitivna, čulna i parasimpatička vlakna. Motornim vlaknima inerviše mišiće nepca i ždrela, a senzitivnim vlaknima sluz-nicu ždrela i zadnje trećine jezika. Čulnim gusto receptivnim vlaknima prenosi utiske čula ukusa sa opšančenih (papile valate) i listastih (papile folijate) papila jezika. Parasimpatičkim vlaknima inerviše doušnu (parotidnu) žlezdu. Jezično-ždrelni živac napušta lobanjsku duplju prolaskom kroz jugularni otvor, nakon čega dospeva u bočni prostor ždrela (laterofaringealni prostor) pristupajući strukturama koje inerviše; n. hipoglosus (engl. hypoglossal n., lat. n. hypoglossus), jezični živac. Dvanaesti moždani živac namenjen inervaciji mišića jezika. Živac napušta lobanju prolaskom kroz kanal jezičnog živca, nakon čega dospeva u bočni prostor ždrela (laterofaringealni prostor) pristupajući korenu jezika; n. ishijadikus (engl. ishiadic n., lat. n. ischiadicus), veliki sedalni živac. Najveći živac ljudskog tela i završna grana krsnog živčanog spleta (v. pleksus sakralis) namenjen inervaciji donjeg ekstremiteta. Živac nastaje u karličnoj duplji, na prednjoj strani kruškastog mišića, nakon čega prolazi kroz potkruškasti otvor (foramen infrapiriforme) i ulazi u sedalni predeo. Veliki sedalni živac silazi sedalnim i zadnjim predelom buta i završava se podelom na dve završne grane: golenjačni i zajednički lišnjačni živac, najčešće u gornjem delu zatkolene jame; n. išijadikus (engl. ishiadic n., lat. n. ishiadicus), v. n. ishijadikus; n. kohlearis, (engl. cochlear n., lat. n. cochlearis), v. nervus akustikus, slušni živac; n. kranijalis (engl. cranial n., lat. n. cranialis), lobanjski ili moždani živac. Živac koji vodi poreklo ili odgovara jedrima moždanog stabla (deo mozga ili encefalona) i čiji su korenovi i početni delovi smešteni unu-tar lobanjske duplje. Postoji 12 pari lobanj-skih (moždanih živaca) koji se označavaju rimskim rednim brojevima prema mestu izlaska iz lobanjske duplje, idući od napred put nazad. Ovi živci imaji i posebne latinske nazive: I - nervus olfaktorijus, II - nervus optikus, III - nervus okulomotorijus, IV - nervus trohlearis, V - nervus trigeminus, VI - nervus abducens, VII - nervus facijalis, VIII - nervus vestibulokohlearis, IX - nervus glosofaringeus, X - nervus vagus, XI - nervus akcesorijus i XII - nervus hipoglosus; n. medianus (engl. median n., lat. n. medianus), središnji živac ruke. Mešovit živac namenjen inervaciji podlakta i šake. Motornim vlaknima inerviše mišiće prednje grupe podlakta i mišiće spoljašnje grupe šake. Senzitivnim granama inerviše kožu unutrašnje polovine dlana i delove kože palca, kažiprsta, srednjeg i delimično domalog prsta. Nastaje u pazušnoj jami spajanjem dva korena koji vode poreklo od spoljašnjeg i unutrašnjeg snopa ramenog živčanog spleta. Silazi naniže unutrašnjim delom nadlakta, lakatnom jamom i sredinom podlakta. Ulazi u šaku prolaskom kroz kanal ručja u kome može biti izložen kompresivnim povredama; n. oftalmikus (engl. ophthalmic n., lat. n. ophthalmicus), očni živac. Prva (gornja) i senzitivna grana trogranog živca namenjena inervaciji omotača očne jabučice, ali i vežnjači oka, sluznici nosne duplje, koži čela, gornjeg kapka i nosa. Živac prolazi kroz spoljašnji zid kavernoznog venskog sinusa i gornju orbitalnu pukotinu. U očnoj duplji se deli na tri grane: suzni, čeoni i nosno-suzni živac; n. okulomotorijus (engl. oculomotor n., lat. n. oculomotorius), treći moždani živac čija se jedra nalaze u srednjem mozgu. Ima motorna i parasimpatička vlakna. Motornim vlaknima inerviše sve mišiće pokretače očne jabučice, izuzev spoljašnjeg pravog i gornjeg kosog mišića. Parasimpatičkim vlaknima, koja se prekidaju u trepljastom (cilijarnom) ganglionu, inerviše dva glatka mišića oka:

sfinkter pupile i cilijarni mišić. Živac napušta lobanjsku duplju i ulazi u očnu duplju prolaskom kroz gornju orbitalnu pukotinu; n. olfaktorijus (engl. olfactory n., lat. n. olfactorius), mirisni živac. Prvi moždani živac i živac čula mirisa koji izgrađuju mirisni snopovi (file olfaktorije). Mirisne snopove grade tanka vlakna mirisnih receptora (ima ih oko 10 miliona!) raspoređenih unutar sluznice krova i delimično bočnih zidova nosne duplje. Mirisni snopovi prolaze kroz otvore na rešetastom listu sitaste kosti i ulaze u lobanjsku duplju; n. optikus (engl. optic n., lat. n. opticus), vidni živac. Drugi moždani živac koji se pruža od koluta (diskusa) vidnog živca do prednje-spoljašnjeg dela vidne raskrsnice (v. hijazma optikum). Vidni živac izgrađuju aksoni ganglijskih ćelija mrežnjače, kojih ima oko 1 milion. Živac napušta očnu duplju i ulazi u lobanjsku duplju prolaskom kroz vidni kanal (kanalis optikus); n. spinalis (engl. spinal n., lat. n. spinalis), kičmeni živac. Živac koji vodi poreklo ili odgovara jedrima kičmene moždine i čiji se korenovi nalaze unutar kičmenog kanala. Postoji 31 par kič-menih živaca. U odnosu na deo tela kome odgovaraju dele se na: vratne, kojih ima 8, grudne, kojih ima 12, slabinske, kojih ima 5, krsne, kojih ima 5 i 1 trtični živac. Deo kičmene moždine koji odgovara mestu odvajanja jednog para kičmenih živaca nosi naziv segment. Kičmeni živci se odvajaju pomoću dva korena: prednjeg ili motornog (radiks anterior) i zadnjeg ili senzitivnog (radiks posterior). Zadnjem korenu je pridodat senzitivni kičmeni ganglion. Oba korena se pružaju upolje i spajaju u nivou međupršljenskog otvora (foramen intervertebrale) gradeći stablo kič-menog živca. Stablo kičmenog živca je izuzetno kratko. Deli se na 4 grane: prednju ili ventralnu, zadnju ili dorzalnu, spojničnu, belu i sivu, i moždaničnu granu; n. trigeminus (engl. trigeminal n., lat. n. trigeminus), trograni živac. Peti i najveći moždani živac kome je pridodat senzitivni ganglion (ganglion trigeminale). Živac grade dva korena: senzitivni, veći i motorni, manji. Trograni živac se deli na tri završne grane: očni ili V1 (nervus oftalmikus), gornjovilični ili V2 (nervus maksilaris) i donjovilični ili V3 (nervus maksilaris). Živac ima dve vrste vlakana: motorna i senzitivna. Motorna vlakna ulaze u sastav donjoviličnog živca i inervišu sve mišiće žvakanja (mastikatorni mišići), mišić zatezač bubne opne i mekog nepca, milohioidni mišić i prednji trbuh dvo-trbušnog mišića. Senzitivna vlakna ulaze u sastav sve tri završne grane živca, a inervišu: moždane ovojnice, delove oka, sluznicu nos-ne i usne duplje, zube i desni gornje i donje vilice i kožu lica; n. trochlearis (engl. trochlear n., lat. n. trochlearis ), četvrti moždani živac. Motorni živac namenjen inervaciji gornjeg kosog mišića očne jabučice. Jedini živac koji napušta moždano stablo preko njegove zadnje strane. Trohlearni živac ulazi u očnu duplju prolaskom kroz gornju orbitalnu pukotinu; n. vagus (engl. vagal n., lat. n. vagus), živac lutalac. Deseti i mešovit mož-dani živac koji učestvuje u najvažnijim vitalnim funkcijama ljudskog tela. Inerviše dva od tri vitalna (životna) organa: srce i pluća, ali i organe vrata, grudne i trbušne duplje. Živac lutalac napušta lobanjsku duplju prolaskom kroz jugularni otvor, nakon čega dospeva u bočni prostor ždrela (laterofaringealni prostor). Silazi organskim prostorom vrata zajedno sa zajedničkom karotidnom arterijom i jugularnom venom, obmotan karotidnim omo-tačem (v. vagina karotika). Ulazi u grudnu duplju prolaskom kroz gornji otvor grudnog koša nakon čega prolazi kroz gornje sredogruđe i zadnji deo donjeg sredogruđa. Zajedno sa jednjakom, desni i levi živac lutalac napuštaju grudnu duplju prolaskom kroz otvor jednjaka ulazeći u trbušnu duplju; n. vestibularis (engl. vestibular n., lat. n. vestibularis), tremni živac. Deo osmog moždanog živca koji prenosi utiske čula ravnoteže. Polazi od tremnog (vestibularnog) gangliona unutrašnjeg uva, a završava se u tremnim (vestibularnim) jedrima moždanog stabla; n. vestibulokohlearis (engl. vestibulocochlear n., lat. n. vestibulocochlearis), živac čula sluha i ravnoteže. Osmi moždani živac koji se sastoji od dva funkcionalno različita dela: slušnog živca (v. nervus akustikus) i tremnog živca (v. nervus vestibularis). Živac se pruža od slušnog ili spiralnog i statičkog ili tremnog gangliona unutrašnjeg uva do slušnih i tremnih jedara moždanog stabla prolazeći kroz unutrašnji slušni kanal.

NERVNA GLUVOĆA (engl. neural deafness), gluvoća nastala oštećenjem slušnog puta, od neuroepitelnih ćelija labirinta do centara u mozgu. Oštećenje je najčešće ireverzibilno. Može biti urođeno i stečeno.

NERVNI (engl. nervous, lat. nervosum), živ-čani; onaj koji se odnosi na nervni sistem ili označava pripadnost ovom sistemu.

NERVNI BLOK (engl. nerve block), prekid prolaska impulsa kroz nerv električnim, hemijskim ili mehaničkim uticajem.

NERVNI BOJNI OTROVI (engl. nerve gases), ireverzibilni inhibitori holinesteraze: tabun, sarin, soman i VX otrovi. Pojačavaju dejstva acetilholina u mozgu, vrlo su toksični i brzo ubijaju; oko 10-100 puta su jači otrovi od insekticida. Čuvaju se u vojnim arsenalima i ponekad upotrebe u ratnim ili terorističkim dejstvima, mada je njihova primena načelno zabranjena (osim povlašćenim nacijama).

NERVNI IMPULS (engl. neural impuls), bio-električni fenomen kojim se ostvaruju funkcije nernog sistema, pojedinačni akcioni potencijal neurona.

NERVNI LUK (engl. neural arc), nervni krug koji se sastoji od: receptora, jednog ili više umetnutih neurona i efektora. Nervni luk je morfološki supstrat refleksa.

NERVNI SISTEM (engl. nervous system, lat. systema nervosum), mreža ćelija specijalizovana da prenosi informacije (u vidu nervnih impulsa) u i iz svih delova tela, radi pokreta-nja i kontrole telesnih aktivnosti. Sveukupni nervni aparat tela deli se na: centralni nervni sistem (mozak i kičmenu moždinu), periferni nervni sistem (periferni nervi i ganglije) i autonomni nervni sistem. Osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema je neuron.

NERVNI SLOM (engl. nervous break down), nespecifični laički izraz za akutnu mentalnu dekopmenzaciju.

NERVNO-MIŠIĆNA SINAPSA (engl. neuromuscular junction), funkcionalna veza nervne i mišićne ćelije koja služi za prenos akcionog potencijala. Prenos se obavlja preko transmi-tera (acetilholina, Ach) koji se oslobađa iz nervnog završetka, pod uticajem nervnog impulsa. Ach se vezuje za nikotinske receptore u postsinaptičkoj membrani što dovodi do lokalne promene u njenoj permeabilnosti za Na+ i K+ i nastanka potencijala motorne ploče koji depolariše susedni deo membrane mišić-ne ćelije do praga okidanja, pa nastaje akcioni potencijal mičićne ćelije.

NERVNO-MIŠIĆNI PREPARAT (engl. neuromuscular preparation), koristi se u elektrofiziološkim istraživanjima, a sastoji se od nerva i mišića koji taj nerv inerviše. Najčešće se koristi preparat nervusa ishiadikusa i muskulusa gastroknemijusa dobijen iz zadnjeg ekstremiteta žabe jer se dugo i jednostavno održava u funkcionalmon stanju.

NERVOZNE NAVIKE (engl. nervous habits), pokreti koji nemaju drugu svrhu sem da oslobode tenzionu energiju. Sastoje se iz dobro koordinisanih motornih radnji: lupkanje nogom, trljanje ruku, neke vrste manirizama ili tikovi. Ne javljaju se u svim situacijama već, po pravilu, u stanjima tenzije i uslovima koji je izazivaju.

NESAVESNO LEČENJE BOLESNIKA (engl. medical negligence), primena svakog načina i metode lečenja koji se protive opšte utvrđenim i priznatim pravilima medicinske nauke i prakse. Osnovni kriterijumi nesavesnosti u lečenju su površnost i nepotpunost, koji se primenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Krivično delo nesavesnog lečenja regulisano je članom 126 (KZSR Srbije). Prilikom utvrđivanja nesavesnog lečenja pacijenta izvanredan značaj se pridaje medicinskoj dokumentaciji, koja u svakom slučaju mora da se vodi prema osnovnim principima i kriterijumima, da bi bila upotrebljiva u postupku veštačenja. Inače, između radnje lekara i nastanka posledica zbog krivičnog dela nesavesnog lečenja bolesnika, mora da postoji uzročna veza.

NESENZIBILAN (engl. insensible), osoba koja nema mogućnost prepoznavanja ili re-gistrovanja čulima; lišen svesnosti ili senzibiliteta.

NESIGURNOST (engl. lack of self-confidence), osećanje bespomoćnosti, nezašti-ćenosti, nedovoljnosti, a ogleda se u nedovoljnom poštovanju svojih ciljeva, ideala, ta-lenata, uopšte u samorealizaciji, kao i u interpersonalnim relacijama.

NESLERIZACIJA (engl. nesslerization), for-miranje obojenog proizvoda dodatkom Nes-slerovog reagensa rastvoru koji sadrži amonijak.

NESPECIFIČNI IMUNI ODGOVOR (engl. non-specific immune response), brzi odbrambeni odgovor imunog sistema na neki agens koji ne zahteva prethodno upoznavanje od-brane organizma sa izazivačem.

NESPECIFIČNO (engl. non-specific), dejstvo nekog leka, npr. koje nije vezano za njegova specifična dejstva na određene receptore, već je to njegovo opšte dejstvo.

NESPUŠTEN TESTIS (engl. cryptorchidism), poremećaj u normalnom spuštanju testisa. Testis zaustavljen na normalnoj liniji spušta-nja može biti nepalpabilan - kriptorhičan, smešten intraabdominalno, ili palpabilan reteniran, smešten ili u ingvinalnom kanalu ili pred ulazom u skrotum. Kriptorhizam nije malformacija, već poremećaj osovine hipotalamus - hipofiza - testis. Testis zaustavljen van normalne linije spuštanja naziva se ekto-pičnim i zauzme neku od sledećih pozicija: epifascijalno, prepenilno, femoralno, umbilikalno, perinealno itransverzalno (u suprotni skrotum). V. kriptorhizam.

NESSLEROVA REAKCIJA (engl. Nessler reaction), ŠJulius Nessler, nemački hemičar, 1872 - 1905Ć, formiranje proizvoda (verovatno NH2Hg2I3), žute do oranž boje dodatkom Nesslerovog reagensa, alkalnog rastvora merkuri-jodida i kalijum-jodida, sa amonijakom. Ovo je veoma osetljiv i specifičan test za amonijak, koji je prvobitno bio korišćen za merenje koncentracije uree i neproteinskog azota u telesnim tečnostima.

NESTABILNOST ZGLOBA , stanje zgloba, u kome zbog oštećenja ili oboljenja okolo-zglobnih tkiva, pre svega ligamenata i zglobne kapsule, dolazi do nenormalne pokretljivosti zgloba, u smislu povećanog obima pokreta, i zglob nije u stanju da obavi stabilizacionu ulogu.

NESTEROIDNI ANTIINFLAMATORNI AGENSI (engl. nonsteroidal anti-inflammatory drugs), v. nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

NESTEROIDNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI

(engl. nonsteroid antiinflamatory drugs), sinonim nesteroidni antireumatici. Velika grupa lekova: aspirin i drugi salicilati; ibuprofen, naproksen, flurbiprofen i dr. derivati propionske kiseline; diklofenak, eto-dolak, indometacin i dr. derivati propionske kiseline; meloksikam, piroksikam, tenoksikam i dr. oksikami; azapropazon, fenilbutazon i dr. derivati pirazolona. Ublažavaju bol i druge simptome reumatičkih bolesti i pobo-ljšavaju pokretljivost zglobova. Inhibiraju enzim ciklooksigenazu i time sprečavaju stva-ranje prostaglandina i drugih citokina koji prouzrokuju zapaljenjsku reakciju tkiva. Ne-željena dejstva su vrlo česta: od nadražaja želuca i krvarenja, do oštećenja bubrega i alergijskih reakcija, a češća su kod starih ljudi. Podnošljivost je bolja ako se lekovi uzimaju uz obroke.

NESTRUKTURNI PROTEIN (engl. unstructural protein), enzim kodiran virusnim genima koji menja metabolizam i građu inficirane ćelije i učestvuje u razmnožavanju virusa.

NESVEST (engl. unconsciousness), gubitak svesti, sposobnosti da se ostane na oprezu i budan. Osoba bez svesti izgleda kao da spava, ali ne može da bude probuđena. Lakši stepen besvesnog stanja se ponekad naziva „stupor”, dok dublji gubitak svesti može da se nazove „koma”. Dubina nesvesnog stanja se meri odgovorom pacijenta na dozirane stimuluse kao što su poziv po imenu, dodirivanje pacijenta ili reagovanje na bolni stimulus. Odgo-vori mogu da se ispolje kao brza, ali neodgovarajuća reakcija, odgurivanje bolnog stimulusa, pravljenje grimasa, abnormalni stav tela (npr. u decerebraciji) ili se može desiti da odgovora nema. Zavisno od dubine nesves-nog stanja mogu da se jave i abnormalnosti u disanju, položaju tela, pupilarnom refleksu i okulo-vestibularnom refleksu. Elektroencefalogram je jednolično abnormalan i može da se koristi u određivanju dubine nesvesnog stanja. Uzroci nesvesnog stanja mogu da budu povreda glave, abnormalnosti metabolizma (npr. uremija, hipoglikemija), encefalitis i trovanje lekovima.

NETILMICIN (engl. netilmycin), aminoglikozidni antibiotik efikasan i protiv bakterija otpornih i na gentamicin. Koristi se u vidu in-jekcija za lečenje infekcija izazvanih uglav-nom Gram-negativnim bakterijama. Preparat: Netromycin.

NETIPSKI (engl. atypical), 1. onaj koji ne pripada grupi koja predstavlja nešto opšte i mno-gima zajedničko; 2. onaj koji nije bitan, karakterističan; 3. nekarakteristični primerak roda ili vrste.

NETROMBOCITOPENIČNA PURPURA (engl. non-thrombocytopenic purpura), pore-mećaj koji karakteriše pojava svetlocrvenih ili zagasitih promena po koži, a ne postoji sni-ženje broja trombocita.

NETROPSKI SPRU (engl. sprue), v. celijačna bolest.

NEUR-, NEURO(engl. neur-, neuro-), prefiks koji se odnosi na nerv.

NEURAMINIDAZA (engl. neuraminidase), enzim iz roda hidrolaza (actilneuraminil hidrolaza, EC 3.2.1.18), koji katalizuje hidrolizu glukozidnih veza između ostataka sijalinske kiseline i heksoze ili heksozamina na neredukcionom kraju oligosaharida, koji se nalaze u glikoproteinima, glikolipidima i proteoglikanima. Zbog genetski uslovljenog nedostatka neuraminidaze javlja se mukolipidoza I.

NEURAMINSKA KISELINA (engl. neuramic acid), piranozni keto-šećer sa devet uglje-nikovih atoma i D-konfiguracijom, koji bio-sintetski nastaje iz derivata piruvata i manozamina.

NEURAPRAKSIJA (engl. neurapraxia), otežana nervna provodljivost u odsustvu strukturnih promena kao posledica pritiska, ishemije; oporavak funkcije je moguć.

NEURASTENIJA (engl. neurasthenia), istovremena nervna slabost (iscrpljivost) i nervna razdražljivost. Izraz je suviše uopšten, pa se teži diferencijalnoj i specifičnoj analizi. U upotrebi je kao pridev (neurastenično ponašanje).

NEUREKTOMIJA (engl. neurectomy), hir- urško isecanje dela senzitivnog živca u cilju lečenja bolnog stanja, najčešće kod neuralgije.

NEURILEMOM (engl. neurilemmoma), v. neurofibroma.

NEURINOM (engl. neurinoma, neurolemmoma, schwannoma), benigni inkapsulirani tumor čija je osnovna komponenta identična Schwa-nnovim ćelijama; neoplastičke ćelije proli- feriraju unutar

endoneurijuma, a perineurijum čini kapsulu. Nastaje na kranijalnim nervima, posebno na osmom, kao i na perifernim i simpatičkim. N. pontocerebelarnog ugla , poreklom iz omotača vestibularnog živca. Izaziva progresivno slabljenje sluha i znake kompresije cerebeluma, moždanog stabla i donjih kranijalnih nerava.

NEURITIS (engl. neuritis), zapaljenje nerva praćeno bolom i slabošću; anestezijom i parestezijom, paralizom, atrofijom i gubitkom refleksne aktivnosti.

NEURO-, prefiks koji se odnosi na nervni sistem ili označava pripadnost nervnom sistemu.

NEUROANASTOMOZA (engl. neuroanastomosis), hirurško spajanje presečenih krajeva dva različita nerva.

NEUROANATOMIJA (engl. neuroanatomy), deo anatomije koji se bavi proučavanjem građe i načina organizovanja nervnog sistema čoveka i različitih životinjskih vrsta.

NEUROBLASTOM (engl. neuroblastoma), veoma maligan tumor nastao od ćelija od kojih se normalno razvija nervno tkivo. Može da se javi svugde gde postoji vegetativni nervni sistem. Najčešće se javlja u srži nadbubrežne žlezde. Daje metastaze u drugim organima i kostima. Javlja se kod dece do četvrte godine.

NEUROCIRKULARNA ASTENIJA (engl. neurocirculatory asthenia), sindrom koga karakterišu palpitacije, dispnea, osećaj umora, strah od napora, osećaj nelagodnosti prilikom rada ili bilo kakvog napora. Spada u neka od anksioznih stanja.

NEURODERMATITIS (engl. lichen simplex chronicus), v. lihen simpleks hronikus.

NEUROEFEKTOR (engl. neuroeffector), efe-rentni nerv i organ, mišić ili žlezda koje taj nerv inerviše.

NEUROENDOKRINI SISTEM (engl. neuroendocrine system), sistem dualne kontrole određenih telesnih aktivnosti nervima i cirkulišućim hormonima (neuroendokrini transdjuser na akcioni potencijal odgovara sekrecijom hormona). Funkcionisanje autonomnog nervnog sistema posebno je blisko povezano sa hipofizom i adrenalnim žlezdama. V. neurohormon, v. neurosekrecija.

NEUROENDOKRINO (engl. neuroendoc-rine), koje pripada nervnom i endokrinom sistemu u anatomskom ili funkcionalnom odnosu; npr. hipotalamička jedra i hipofiza čine neuroendokrini aparat.

NEUROEPITELIOM (engl. neuroepithelioma), maligni tumor mrežnjače oka (retinoblastom) nastao od primitivnog nervnog tkiva sličnog neuroblastomu. Može da se javi i u centralnom nervnom sistemu ili da zahvati nerv čula mirisa, ređe periferne nerve.

NEUROFIBROMA (engl. neurofibroma), benigni tumor porekla omotača perifernih nervnih vlakana (živaca). Obično nije praćen tegobama, osim ako raste u blizini korena nerava - na izlasku iz kičmenog stuba kada prouzrokuje bol. Drugi naziv mu je švanom.

NEUROFIBROMATOZA (engl. neurofibromatosis ), poznata kao Reklinghausenova bolest. Nasledno oboljenje koje karakterišu brojni benigni tumori porekla veziva omotača nerava (neurofibromi). Ukoliko se javi u kanalu kičmene moždine, može da pritiska nerve i dovodi do različitih ispada funkcije. Ponekad može da se izrodi u maligni oblik - neurofibrosarkom.

NEUROFIBROSARKOM (engl. neurofibrosarcoma ) maligni neurofibroma. V. neurosarkom.

tumor

nastao

malignom alteracijom (preobražajem)

NEUROFIZIOLOGIJA (engl. neurophysiology), fiziologija nervnog sistema.

NEUROGENA BEŠIKA , neurogena disfunkcija bešike. Oštećenje senzorne ili motorne inervacije donjeg urinarnog trakta ima za posledicu disfunkciju koja se s obzirom na poreklo naziva neurogena disfunkcija. Uzroci

neurogene disfunkcije bešike mogu da budu urođeni (mijelodisplazija i agenezija sakruma) i stečeni povrede kičmene moždine (komocija, kontuzija, kompresija, delimične ili potpune sekcije, mnoge bolesti centralnog i perifernog nervnog sistema). Poremećaj vezikalne inervacije nastaje i kao sekundarna posledica infekcije i posle ponavljanih hiperdistenzija bešike. Klasifikacije neurogene bešike: Bors-Comarova - 1) lezija senzornog neurona, 2) lezija motornog neurona, 3) lezija senzomotornog neurona (lezija gornjeg motornog neurona, lezija donjeg motornog neurona, mešovita lezija); klasifikacija po Lapidesu - refleksna bešika, neinhibirana bešika, autonomna bešika, lezija senzornog neurona, lezija motornog neurona. Lečenje obuhvata arteficijalno pražnjenje bešike, farmakološku terapiju, „biofeedback” i ponovni trening bešike, prekid inervacije (subarahnoidalni blok, sakralna rizotomija, periferna denervacija bešike), augmentacionu cistoplastiku, fizioterapiju, električnu stimulaciju karličnog dna, vezikouretralnu suspenziju, rekonstrukciju vrata bešike, mehaničku kompresiju uretre (teflonska pasta ili kolagen), Credeovu kompresiju, Valsalva manevar, redukcionu cistoplastiku i dr.

NEUROGENI (engl. neurogenic), 1. koji potiče iz nervnog sistema; 2. izazvan nerv-nom stimulacijom; 3. izazvan bolešću ili disfunkcijom nervnog sistema.

NEUROGENI ŠOK (engl. neurogenic shock), nastaje zbog neurogene vazodilatacije do koje može da dođe kod traume moždanog tkiva ili krvarenja u mozgu, povrede kičmene mož-dine, duboke opšte ili spinalne anestezije ili intoksikacije moždanog tkiva.

NEUROHIPOFIZA (engl. neurohypophysis, the posterior lobe of the pituitary gland), zadnji režanj hipofize nije žlezdano tkivo, za razliku od prednjeg režnja, već tkivo u kome se završavaju nervni produžeci ćelija koje se nalaze u hipotalamusu. Ovim nervnim završecima iz hipotalamusa dospevaju granule vasopresina i oksitocina, gde se deponuju do oslobađanja u cirkulaciju. V. hipofiza.

NEUROHIRURG (engl. neurosurgeon), lekar specijalista koji izvodi neurohirurške operacije; specijalizacija u našoj zemlji traje šest godina, a zvanje se stiče polaganjem specijalističkog ispita.

NEUROHIRURGIJA (engl. neurosurgery), zasebna grana hirurgije koja se bavi lečenjem oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, moždanih ovojnica i okružujućih koš-tanih struktura; obuhvata povrede, urođene anomalije, vaskularna oboljenja, tumore, zapaljenjske i parazitarne bolesti mozga i kič-mene moždine, degenerativna oboljenja kič-menog stuba, povrede i tumore perifernih živaca i funkcionalne poremećaje (epilepsiju, bol, nevoljne pokrete, spastičnost, psihičke poremećaje). Karakterišu je mikrohirurška tehnika i razvoj minimalno-invazivnih metoda (endovaskularna, endoskopska,

stereotaksička).

NEUROHIRURŠKI PACIJENT (engl. neurosurgery patient ), obolela ili osoba koja pati od neuroloških poremećaja koji se mogu izlečiti hirurški, ili je pretrpela kraniocerebralnu i/ili spinalnu i/ili traumu perifernog nervnog sistema koje se leče hirurškim putem, a čiji je tretman u toku.

NEUROHORMON (engl. neurohormone), hormon koji se proizvodi unutar specijalizovanih nervnih ćelija i sekretuje iz nervnih završetaka u cirkulaciju. Primeri: hormoni oksitocin i vazopresin, koje proizvode nervne ćelije hipotalamusa i oslobađaju u cirkulaciju zadnjeg režnja hipofize, i noradrenalin, koga sekretuje hromafino tkivo u adrenalnoj me-duli.

NEUROLEPTANALGEZIJA (engl. neuroleptanalgesia), stanje intenzivne analgezije i amnezije izazvano davanjem narkotičkih analgetika i neuroleptičkih lekova; svest može ostati očuvana ili ne, a kardiorespiratorna funkcija može biti izmenjena.

NEUROLEPTANESTEZIJA (engl. neuroleptanesthesia), stanje neuroleptanalgezije i gubitka svesti izazvano udruženim davanjem narkotičkih analgetika i neuroleptičkog sredstva, zajedno sa inhalacijom azotnog oksidula i kiseonika, sa ili bez davanja mišićnih relaksanata.

NEUROLEPTICI (engl. neuroleptics), v. antipsihotički lekovi.

NEUROLEPTIČAN (engl. neuroleptic), neuroleptično sredstvo; sredstvo sa neuro-leptičkim delovanjem; neurofarmakološko sredstvo koje ima antipsihotično delovanje, u osnovi utiče na psihomotornu aktivnost i nema hipnotičko delovanje; može da izazove ekstrapiramidalni sindrom.

NEUROLIZA (engl. neurolysis), 1. razaranje nervne supstance; 2. hirurška procedura koja podrazumeva oslobađanje nerva i dekompresiju endoneuralnog prostora; spoljašnja n. , oslobađanje nerva od adhezija i uklanjanje paraneurijuma; unutrašnja n. , interfascikularna n. , uklanjanje fibrotičnog epifascikularnog i interfascikularnog epineurijuma, paraneurijuma i endoneurijalne fibroze.

NEUROLIZA PERIFERNIH SOMATSKIH NERAVA ILI GANGLIJA (engl. neurolysis of peripheral somatic nerves or ganglions), destrukcija nervnog tkiva hemijskim neuroliticima (alkohol, fenol, glicerol), kriogeno (smrzavanjem) i termalnom radiofrekventnom koagulacijom. Indikovana kod dugotrajnog, intenzivnog i netraktabilnog bola maligne etiologije kod pacijenata sa kratkotraj-nom životnom prognozom. Alkohol izaziva neuritis, krioanalgezija kratkotrajni efekt, a najbolja i najsavremenija je termalna radiofrekventna koagulacija, ali je oprema veoma skupa.

NEUROM (engl. neuroma), 1. stari opšti termin za neoplazme poreklom iz ćelija nervnog sistema, koji se danas ne koristi; 2. zadeblja-nje na mestu delimičnog prekida ili na kraju proksimalnog patrljka perifernog živca, nastalo regeneracijom nervnih vlakana koja se sklupčavaju u ožiljnom vezivnom tkivu. Označava se i kao traumatski i amputacioni neurom. Kada je praćen žestokim bolom, zahteva hiruršku eksciziju.

NEUROMALACIJA (engl. neuromalation), patološko razmekšavanje nerava.

NEUROMEHANIZAM (engl. neuromecha-nism), strukture nervnog sistema koje regu- lišu telesne aktivnosti.

NEUROMODULATOR (engl. neuromodulator), hemijska supstanca koja ima sposobnost da menja aktivnost ćelija u endokrinom i nervnom sistemu višecelularnih organizama.

NEUROMUSKULARAN (engl. neuromuscular), koji se odnosi na nerve i mišiće.

NEUROMUSKULARNA SPOJNICA (engl. neuromuscular junction), mioneuralna spojnica. Veza između motornog nerva i mišića ko-ga on inerviše. Između proširenog završetka nervnog vlakna (motorna završna ploča) iz koga se oslobađa neurotransmiter i membrane mišića postoji pukotina kroz koju neurotransmiter difunduje, dolazi do mišića (postsinaptička membrana) i izaziva njegovu kontrakciju. Ova spojnica je vrsta periferne sinapse.

NEURON

(engl. neuron), osnovna anatomska jedinica nervnog sistema; ćelija koja je specijalizovana da stvara i prenosi električne impulse. Ona se sastoji od ćelijskog tela, jednog aksona i brojnih dendrita.

NEURONI GOLGI TIP I (lat. neuronum multipolare longiaxonicum), kategorija krupnih nervnih ćelija (neurona) sa dugim aksonima koji napuštaju okolnu sivu masu i završavaju se u nekom drugom delu CNS-a, ili u nekom drugom tkivu ili organu (mišići, žlezde, koža itd.) Ovde spadaju neuroni koji učestvuju u formiranju asocijativnih, komisuralnih i projekcionih vlakana, kao i perifernih nerava: Purkinjeve ćelije malog mozga, piramidalni neuroni kore velikog mozga, motorni neuroni kičmene moždine i dr.

NEURONI GOLGI TIP II (lat. neuronum multipolare breviaxonicum), kategorija malih nervnih ćelija sa kratkim aksonima, koji ostaju u okolnoj sivoj masi. Tu spadaju zrnasti neuroni, asocijativni i komisuralni neuroni kičmene moždine, stelatne i korpaste ćelije malog mozga, Martinottieve, Renshawove ćelije itd.

NEUROPARAZIT (engl. neuroparasite), patogeni paraziti koji izazivaju oboljenja nervnog sistema. Neuroparaziti mogu biti jednoćelijska bića - protozoe koje žive i razmnožavaju se u tkivu organa, ili larveni oblici parazitskih crva - helminata koji preko krvi dolaze u centralni nervni sistem i u ovim organima ne završavaju svoj biološki ciklus, već izumiru i kalcificiraju.

NEUROPATSKA ARTROPATIJA (engl. neuropathic arthropaties ), oboljenje zglobova koje je posledica poremećaja senzorne inervacije zglobova. Nalazi se kod šećerne bolesti, alkoholizma, tabesa dorzalisa, lepre, siringomijelije i nekih ređih neuroloških bolesti. Karakterišu je destruktivne promene na zglo-bovima uz minimalne subjektivne smetnje.

NEUROPEPTID (engl. neuropeptide), peptid koji sintetiše i sekretuje nervna ćelija i utiče na nervnu aktivnost bliskih ćelija. V. neuromodulator.

NEUROPROTEZA (engl. neuroprosthesis ), protetički aparat koji se priključuje na periferni nerv ili se implantira u strukture centralnog nervnog sistema. Koristi se za hroničnu sti-mulaciju nervnog sistema kod različitih stanja i oboljenja. V. neurostimulator.

NEURORAFIJA

(engl. neuroraphy), hirurško spajanje krajeva presečenog nerva pomoću šava.

NEUROREGULACIJA (engl. neuroregulation), usklađivanje aktivnosti (tkiva, organa, organskih sistema) sa fiziološkim standardima tog delovanja.

NEURORETINOPATIJA (engl. neurore-tinopathy ), istovremeno prisustvo promena na retini i optičkom živcu. Javlja se kod tok-sičnog dejstva određenih supstanci i kod sistemske hipertenzije, kada hipertonična reti- nopatija i edem papile daju hipertenzivnu neuroretinopatiju.

NEUROSARKOM (engl. neurosarcoma), poznat kao maligni švanom. Tumor porekla Sch-wannove opne (lipidnog omotača) nervnih vlakana.

NEUROSEKRECIJA (engl. neurosecretion), 1. sekretorna aktivnost nervnih ćelija; 2. pro-izvod sekretorne aktivnosti nervnih ćelija (npr. sekrecija oslobađajućih hormona, neurotransmitera i dr.).

NEUROSIFILIS (engl. neurosyphilis), retka manifestacija kasnog sifilisa sa zahvatanjem krvnih sudova i tkiva mozga, moždanih opni i kičmene moždine.

NEUROSKLEROZA (engl. neurosclerosis ), grupa oboljenja čija je zajednička osobina demijelinizacija bele supstance mozga i kič-mene moždine uz sekundarnu proliferaciju glije; difuzna skleroza moždanog tkiva.

NEUROSTIMULATOR (engl. neurostimulator), implatibilni električni stimulator nerv-nog sistema sa izlaznim elektrodama; ciljevi stimulacije su blokada teškog bola ili podsticanje odgovarajućeg nerva da izazove mišić-nu kontrakciju.

NEUROTIČAR (engl. neurotic), pacijent koji boluje od neurotičnog poremećaja.

NEUROTIZACIJA

(engl. neurotization), 1. implantacija nerva u mišić; 2. regeneracija nerva.

NEUROTMEZA (engl. neurotmesis), deli-mično ili potpuno presecanje nerva sa kida- njem aksona, mijelinskog omotača i vezivnog tkiva. Regeneracija kod ovakvog oštećenja ni-je moguća.

NEUROTOMIJA (engl. neurotomya), potpuno ili delimično presecanje kranijalnog ili pe-rifernog živca, čime se prekida refleksni luk u cilju snižavanja spastičnosti udova ili lečenja neuralgije; retrogradna n. , selektivno presecanje retroganglionarnog dela nervusa trige-minusa uz poštedu motornog i oftalmičnog dela živca. Jedna je od metoda za lečenja neuralgije trigeminusa koja se danas ređe koristi.

NEUROTRANSMISIJA (engl. neurotransmission), prenošenje električnih impulsa sa jednog neurona na drugi.

NEUROTRANSMITER (engl. neurotransmitter), supstanca koju proizvodi nervna ćelija, obično nervni završetak, koja reaguje sa receptorom na susednoj ćeliji ili ćeliji na izvesnoj udaljenosti i proizvodi odgovor receptorske postsinaptičke ćelije. U ova jedinjenja spadaju acetilholin, epinefrin, norepinferin, dopamin, serotonin, g-aminobuterna kiselina, glicin, glutamat i neki oligopeptidi.

NEUROTRAUMA (engl. neurotrauma, nerve lesion), opšti termin za različite povrede živ-ca, koje uključuju kompresiju, kontuziju, laceraciju, avulziju i termičke, ishemičke, injekcione i projektilne povrede.

NEUROTRAUMATOLOGIJA (engl. neurotraumatology), grana neurohirurgije koja se bavi izučavanjem, lečenjem i prevencijom kraniocerebralnih i spinalnih povreda.

NEUROTROFAN (engl. neurotrophic), uticaj nerva na ishranu i održavanje normalnog sta-nja u tkivima.

NEUROTROFIČNA ULCERACIJA (engl. tropic ulcer), defekt kože i potkožja nastao kao rezultat dugotrajnog pritiska ili trenja na mestima koja su postala neosetljiva usled neke neurološke bolesti ili poremećaja cirkulacije. Često

se mogu videti kod dijabetičara, siringomijelije, dorzalnog tabesa, lepre itd.

NEUROTROFINI (engl. neurotrophins ), Ciljne strukture, ćelije mete ili target ćelije mogu da utiču na ćelije koje ih inervišu sintetišući i oslobađajući neurotrofine. Neurotrofine preuzimaju nervni završeci preko specifičnih receptora sa malim i velikim afi-nitetom za tirozin kinazu i transportuju retrogradno u aferentni neuron. Do sada je najviše istražen faktor rasta (nerve growth factor, NGF) koji preuzimaju trk (tirozin kinaza) A receptori. Drugi je neurotropni faktor mozga (brain derived neurotrophic factor, BDNF) koji preuzimaju trk B receptori, dok neurotrofin-3 (neurotrophin-3) deluje preko trk C receptora.

NEUROTROPAN (engl. neurotropic), koji pokazuje afinitet prema, ili koji se lokalizuje u nervnom tkivu.

NEUROTROPIZAM (engl. neurotropism), afinitet nekog patogenog mikroorganizma prema nervnom tkivu, gde može prouzrokovati infekciju različitog intenziteta i zahvatiti različite delove nervnog tkiva. Neurotropnost nekog mikroorganizma može da bude njegova primarna osobina (v. rabies) ili samo jedna od njegovih osobina koje se ispoljavaju u toku sistemske infekcije ili izolovano (npr. Herpes simplex virus, Mycobacterium Tuberculosis).

NEUROTROPNI VIRUSI (engl. neurotropic virus ), vrste virusa sa izraženim tropizmom za nervno tkivo. Od brojnih vrsta najznačajniji su rabies virus, entero virus, pojedini alfa vi-rusi (virusi konjskog encefalitisa), virus krpeljnog meningoencefalitisa, virus limfocitarnog horiomeningitisa i herpes virusi.

NEUROTROZA (engl. neurotrosis), v. neurotrauma.

NEUROZA (engl. neurosis), stari naziv za grupu nepsihotičnih mentalnih poremećaja, sada zamenjen (ICD-10) specifičnim oznakama: anksiozni, fobijski, disocijativni pore-mećaji. Predstavlja funkcionalno oboljenje nervnog sistema. Medicinski, neuroza je skup simptoma koji ometaju svakodnevni život i izražavaju anksioznost u obliku somatskih konverzija, fobija ili opsesija. Psihoanalitički, neuroze se zasnivaju na nere-šenim konfliktima u kojima je bitan Edipovski model sukoba. Simptom neuroze izražava neuspeh sekundarnog potiskivanja pulzija. Odnos prema realnosti je očuvan i kod neuroza ne dolazi do dezintegracije ličnosti (kao kod psihoza).

NEUSLOVLJEN ODGOVOR, v. neuslovljen stimulus.

NEUSLOVLJEN STIMULUS (engl. unconditioned stimulus), prirodna draž (i refleksni odgovor) npr. lučenje pljuvačke na miris hrane

NEUTRALIZACIJA (engl. neutralization), 1. reakcija neke kiseline sa bazom u kojoj nastaju so i voda; 2. sprečavanje vezivanja virusa za specifične receptore na površini ćelije. Antitela IgM i IgG klase neutrališu viruse u cirkulaciji, a sekretorna IgA antitela na sluzokožama.

NEUTRALNE MASTI (engl. neutral fats), naj-zastupljenija grupa lipida u prirodi, a estri su masnih kiselina sa glicerolom. Formiraju se kao mono-, di- i triacilglicerol estri, od kojih je triacilglicerol najzastupljeniji.

NEUTROFILIJA (engl. neutrophilia), pove-ćanje broja neutrofilnih granulocita u cirkulirajućoj krvi iznad 7,5 x109/l. Termin granulocitoza često se upotrebljava umesto termina neutrofilija. Javlja se u infekcijama, zapaljenjima neutvrđene etiologije kao što je miozitis, malignim bolestima, poremećajima metabolizma (dijabetesnoj ketoacidozi, akutnom gihtu), opekotinama, u malignim bolestima krvi kao što su agnogena mijeloidna metaplazija, prava policitemija. Neutrofilija može nastati dejstvom epinefrina i glukokortikoida.

NEUTROFILNA EKSUDACIJA (engl. neutrophil exudation), izlazak neutrofila iz krv-nog suda u akutnim fazama zapaljenja; nalaz eozinofila u eksudatu.

NEUTROFILNA LEUKEMIJA (engl. neutrophilic leukaemia), maligna krvna bolest u kojoj dominiraju segmentovani leukociti. Zove se i leukemija zrelih ćelija ili polimorfonuklearna leukemija.

NEUTROFILNI GRANULOCITI (engl. neutrophils, lat. granulocitus neutrophilicus segmentonuclearis ), neutrofili; najbrojnija vrsta granulocita, 40% do 75% cirkulišućih leukocita. Promera su od 10 do 12 µm, imaju tipično segmentirano jedro (3-5 lobusa povezanim uskim mostovima hromatina) i sitne granule u citoplazmi,

koje se boje i baznim i kiselim bojama i otuda im naziv. Oko 20% granula čine azurofilne granule, promera oko 500 nm, koje se smatraju primarnim lizozomima, jer sadrže brojne enzime koje „izručuju” u fagolitične vakuole. Specifične granule su veličine oko 200 nm, sadrže lizozim, fagocitin i alkalnu fosfatazu, a svoj sadržaj takođe dodaju u fagolitične vakuole. Neutrofilni granulociti imaju sposobnost ameboidnog kretanja, dijapedeze i fagocitoze. To su specijalisti za fagocitozu bakterija. Oko 50% neutrofilnih granulocita je priljubljeno uz zidove kapilara, odakle odlaze u vezivna tkiva širom organizma, privučeni raznim hemotaktičnim materijama. Životni vek im je oko 8 dana. U zdravom organizmu postoji rezerva neutrofilnih g. za brzu mobilizaciju u slučaju naglog prodora bakterija: deo te rezerve je u koštanoj srži, a deo uz ivice kapilara.

NEUTRON (engl. neutron), elementarna čestica, sastavni deo svih atomskih jezgara (osim jezgra najrasprostranjenijeg izotopa vodonika). Neutron je nenaelektrisan, a masa mu je 1,6749286 x10-27 kg. Može da se raspadne na proton, elektron i antineutrino (b raspad). Van jezgra vreme poluraspada neutrona je 12 - 13 minuta.

NEUTRONSKA TERAPIJA (engl. neutron therapy), radioterapija u kojoj je zrak koji se primenjuje snop neutrona.

NEUTROPENIJA (engl. neutropenia), nenormalno smanjenje broja neutrofila u krvi. Često se javlja u toku akutne leukemije, infekcija, hipersplenizma, splenomegalije, reu-matoidnog artritisa i kod nedostatka vitamina B12. V. leukopenija.

NEVOLJNI MIŠIĆI (engl. involuntary muscle), v. glatki mišići.

NEVOLJNO GRČENJE OČNIH KAPAKA (engl. blepharospasmus), grčevito zatvaranje oba očna kapka. Grč može da bude kloničan i toničan. Kloničan je ako se grče pojedini snopovi m. orbicularis oculi (fibrilatio), koje bolesnici osećaju kao nevoljno grčenje, obič-no spoljašnjeg dela donjeg kapka, što se vidi kao podrhtavanje kože na mestu grča. Javlja se kod nervoznih i premorenih ljudi. Tonički grč m. orbicularis oculi je pravi blefarospazam. On je najčešće refleksan i nastaje nadra-žajem n. trigeminusa pri raznim oboljenjima oka.

NEVUS (engl. naevus), mladež, razvojni poremećaji kože (hamartomi) koji se odlikuju hiperplazijom pojedinih struktura kože i adneksnih struktura u vidu jasno ograničenih areala. V. mladež.

NEVUS SIMPLEX (engl. Salmon patch), „ujed lososa”, mala, nejasno ograničena vaskularna lezija (ektazija), obično simetrična (sa obe strane srednje linije), na kapcima, glabeli, gornjoj usni ili zadnjoj strani vrata, koju uočavamo kod 30 - 40% novorođenčadi, a koja može postati izraženija pri plaču ili pri promeni temperature okoline. Spontano se povlači posle više meseci, a na mestu pro-mene ostaje normalna koža.

NEZAVISNOST DOGAĐ AJA (engl. independence of events), dva događaja su nezavisna ako pojava jednog ni na koji način ne određuje pojavu drugog. Za dve promenjive varijable kaže se da su nezavisne ako raspo-dela vrednosti jedne od njih ostaje ista pri svim vrednostima druge. Nezavisnost je antonim za povezanost.

NEZNANA SMRT, nejasna prirodna smrt čiji je uzrok nepoznat. Najčešća je kod osoba koje su umrle bez prisustva drugih, za života lekarski nepregledanih i nelečenih, ili kod osoba za života lekarski pregledanih i lečenih, ali kod kojih vrsta oboljenja nije mogla biti određena.

NEŽELJENO DEJSTVO (engl. adverse effect, adverse reaction), svaka nenameravana reakcija ili posledica primene leka, odnosno svaki toksičan i neželjeni efekt leka koji se ispoljio posle primene uobičajene doze za čoveka i na pravilan način. Uzroci neželjenih dejstava su: neselektivnost leka za organe, izmenjena farmakokinetika leka zbog bolesti jetre ili bubrega, posebna stanja organizma kao alergija, mladost ili starost i dr. Načini ispoljavanja su različiti: od pojačavanja osnovnog farmakološkog dejstva (depresija CNS, hipotenzija, hipoglikemija i dr.) do toksičnog oštećenja organa (hepatotoksičnost, kardiotoksičnost, nefrotoksičnost, neurotoksičnost i dr). Dozno-zavisna neželjena dejstva su posledica neusklađenosti doze i organizma bolesnika i mogu se predvideti i lako korigovati smanjivanjem doze. Dozno-nezavisna neželjena dejstva su obično alergijske reakcije i ona su po pravilu nepredvidljiva po vrsti i težini, i kad se jave treba prekinuti uzimanje leka.

NEŽNOST (engl. tenderness), specifično ose-ćanje, jedna od komponenata ljubavi. Osim u erotskim odnosima, sreće se i u odnosima prema nezaštićenima, mladim i starim osobama, kao i prema životinjama.

NGA , neogalaktoalbumin. Proteinski kompleks koji se selektivno vezuje za receptore na membranama hepatocita. Intenzitet ve-zivanja zavisi od gustine receptora i protoka krvi kroz jetru. Obeležen sa 99mTc u nuklearnoj medicini služi za scintigrafsku procenu funkcije hepatocita što je indikovano u ispitivanju farmakoloških dejstava i efekata hemioterapije kod bolesnika s malignim tumorima u jetri.

NIACIN (engl. niacin), vitamin B3, 3- -piridinkarboksilna kiselina, RMM 123,11. Niacin je vitamin rastvorljiv u vodi koji se originalno naziva PP faktor, prema sposobnosti da deluje preventivno protiv pelagre. Amidni oblik niacina, niacinamid, ulazi u sastav dva koenzima nikotinamid adenin dinukleotida (NAD) i nikotinamid adenin dinukleotid fosfata (NADP). U organizmu se niacin sintetizuje iz triptofana. Naziva se i nikotinska kiselina.

NIACINAMID (engl. niacinamide), amidni oblik niacina.

NICANJE ZUBA (engl. eruption of tooth, lat. eruptio dentis), kontinuirano kretanje zuba kroz kost i meka tkiva do funkcionalnog polo-žaja u zubnom nizu.

NIDACIJA (engl. nidation), implantacija oplo-đenog jajeta u materičnu sluzokožu. Posle oplođenja jajna ćelija stiže u materičnu duplju, gde se ubrzano deli i od morule postaje blastocista. Pod dejstvom citolitičkih enzima, ova formacija naleže na endometrijum, razara ga i prodire u njegovu dubinu. Na mestu pro-dora jajne ćelije formira se čep, koji biva zamenjen kapsularnom deciduom. Nidacija se najčešće vrši u deciduu prednjeg ili zadnjeg zida tela materice, gde se kasnije iz bazalnog dela decidue i čupastog horiona stvara poste-ljica.

NIFEDIPIN (engl. nifedipine), antagonist kalcijuma iz grupe dihidropiridina. Vazodilatator koji deluje selektivno na arteriole i arterije, snižava krvni pritisak i smanjuje potrebu srca za kiseonikom. Koristi se oralno za lečenje hipertenzije, stabilne i vazospastične angine pektoris i kod Raynaudovog sindroma. Neželjena dejstva su posledica nagle vazodilatacije: crvenilo lica, glavobolja, malaksalost, palpitacije, peckanje u očima, edemi članaka i prolazna hipotenzija. Preparati: Adalat, Nifelat, Nifelat retard, Nifedipin.

NIHILIZAM (engl. nihilism), stanovište potpunog odricanja vrednosti, u psihijatriji depresivna sumanutost npr. kod involutivne melanholije (Cotardov sindrom).

NIKARDIPIN (engl. nicardipine), antagonist kalcijuma sličan nifedipinu, ali dugotrajnijeg dejstva. Koristi se oralno za lečenje hiperten-zije i stabilne angine pektoris. Preparat: Bac-ri.

NIKLOZAMID (engl. niclozamide), tenicid, lek koji ubija pantljičare. Koristi se za lečenje tenijaze, tako što se odjednom uzmu sve 4 tablete posle doručka. Preparat: Yomesan.

NIKORANDIL (engl. nicorandil), vazodilatator koji širi i vene i arterije. Pripada novoj grupi lekova čiji je mehanizam dejstva otvaranje kalijumskih kanala. Koristi se za leče-nje i profilaksu stabilne angine pektoris, ali njegovo mesto u terapiji nije sasvim defi-nisano. Preparat: Ikorel.

NIKOTIN (engl. nicotine), alkaloid, sastojak duvana i duvanskog dima. Nadražajno deluje na CNS i podstiče stanje budnosti, a delom i na autonomne ganglije i skeletne mišiće što pojačava tonus glatke i skeletne muskulature i sekreciju žlezda. Nikotin stimuliše tzv. niko-tinske receptore, preko kojih inače acetilholin održava normalnu funkciju ovih organa. U poljoprivredi, nikotin se koristi kao insekticid, pa ako se zadesno popije rastvor nikotina, može doći do smrtonosnog trovanja.

NIKOTINAMID ADENIN DINUKLEOTID, NAD (engl. nicotinamide adenine dinu-celotide), koenzim brojnih enzima oksidoreduktaza u kojima služi kao akceptor elektrona u reverzibilnoj reakciji. Sastoji se od dva nukleotida koja su medusobno vezana pirofosfatnom vezom. Nukleotidi sadrže adenin ili nikotinamid, D-ribozu i fosfornu kiselinu. Ovaj koenzim se koristi i za merenje aktivnosti mnogih enzima na osnovu promene apsorbancije redukovanog oblika koenzima NADH na 339 nm.

NIKOTINAMID ADENIN DINUKLEOTID FOSFAT, NADP (engl. nicotinamide adenine dinucleotid phosphate), koenzim osidoreduktaza, koji se od koenzima NAD razlikuje samo po jednom ostatku fosforne kiseline više koja je estarski vezana u položaju C-3 adenozinskog dela molekula. Ima istu ulogu kao i NAD.

NILUTAMID (engl. nilutamide), selektivni antagonist androgenih receptora. Sprečava vezivanje testosterona za tkiva. Koristi se za lečenje raka prostate sa metastazama kao do-punska terapija. Specifična neželjena dejstva su: impotencija, smanjenje libida i intolerancija na alkohol. Preparat: Anandron.

NIMESULID (engl. nimesulide), novi nesteroidni antiinflamatorni lek. Preparat: Nim-ulid.

NIMFOMANIJA

(engl. nymphomania), kvantitativni poremećaj seksualnog nagona žene, u smislu pojačane seksualne aktivnosti. Naj-češće se sreće u sklopu manije.

NIMODIPIN (engl. nimodipine), antagonist kalcijuma sa vazodilatatornim dejstvom na arterije mozga. Koristi se najpre u vidu intravenske infuzije, pa oralno za suzbijanje vazospazma posle subarahnoidnog krvarenja. Preparati: Galmodipin, Nimotop S.

NISHODNI KOLON (engl. descending colon, lat. colon descendens), v. kolon descendens.

NISTAGMUS (engl. nystagmus), horizontalni, vertikalni ili kružni nesvesni i nevoljni pokreti očnih jabučica; titranje očiju. Ovi očni pokreti su različite brzine i amplitude, i uglavnom horizontalnog pravca. Postoji više od 38 klasifikacija nistamusa. Najčešći su nistagmus oftalmologa, otologa i neurologa; postoje i fiziološki nistagmus - optokinetski, zatim vestibularni (prilikom praćenja linearnog kretanja predmeta) i kompenzatorni pokreti očiju pri promeni položaja tela, da bi se izbegla vidna dezorijentacija.

NISTATIN (engl. nystatin), antibiotik protiv gljivice kandida (lat. Candida ili Monillia albicans). Koristi se lokalno za lečenje monilijaze na koži i sluznicama usta ili creva. Preparat: Nistatin.

NITRATI (engl. nitrates, organic nitrates), organski preparati nitrata: nitroglicerin, izosorbid-dinitrat, izosorbid-mononitrat, pentae-ritrol-tetranitrat i dr. U organizmu se pretvaraju u azotni oksid NO, koji je inače odgovorni faktor endotela za vazodilataciju. Nitrati šire uglavnom vene, u njima se duže zadržava krv i smanjuje dotok u srce. Zato se smanjuje srčani rad i potreba za kiseonikom. Nitrati su klasični lekovi za profilaksu i lečenje bolnih epizoda kod stabilne angine pektoris, ali mogu da se koriste i kod drugih oblika ishemijske bolesti srca. Neželjena dejstva nitrata su česta, ali blaga i uglavnom posledica vazodilatacije: crvenilo lica, navala vrućine, svrab, palpitacije, blaga hipotenzija, nesvestica. U toku uzimanja nitrata razvija se tolerancija, dejstvo slabi, i zato je potreban period od 10 sati bez nitrata.

NITRAZEPAM (engl. nitrazepam), benzodiazepin dugog dejstva koji se preporučuje kao lek protiv nesanice. Preparat: Nitram.

NITRENDIPIN (engl. nitrendipine), antagonist kalcijuma sličan nifedipinu, ali dugotrajnijeg dejstva. Koristi se oralno za lečenje hipertenzije i stabilne angine pektoris. Pre-parati: Nitrepin, Stadipin.

NITROFURANTOIN (engl. nitrofurantoin), uroantiseptik, ubija bakterije izazivače infekcija mokraćinih puteva. Nije više u prometu u Jugoslaviji, jer su uvedeni efikasniji lekovi, hinoloni i fluorohinoloni, sa manje neželjenih dejstava. Može da izazove oštećenja pluća, sindrom sličan lupus eritematodesu, perifernu neuropatiju, promene krvne slike i teške alergijske reakcije. Preparati: Furadantin, Nitrofurantoin.

NITROGLICERIN (engl. nitroglycerin), lek za stabilnu anginu pektoris. Za prekidanje anginoznog napada pod jezik se stavljaju 1-2 lingvalete ili sprej, za prevenciju napada koriste se neki retard preparati u obliku tableta ili masti. Kod nestabilne angine pektoris ili akutnog infarkta miokarda daju se intravenske infuzije nitroglicerina. Preparati: An-gised, Nirmin, Nitroglicerin, Nitrosol.

NITROPRUSID-NATRIJUM (engl. nitroprusside sodium), vazodilatator koji jednako deluje na arterije i vene. Koristi se u vidu dugotrajnih intravenskih infuzija za lečenje hipertenzivnih kriza. Preparat: Nitroprusid natrijum.

NIVOI NA RENDGENSKOM SNIMKU ABDOMENA (engl. fluid levels on plain film of the abdomen), akutni abdomen je urgentno patološko stanje koje se razvija za nekoliko sati ili dana i ugrožava život bolesnika. Na rendgenskom snimku vide se hidroaerične senke gde horizontalna linija razdvaja vazduh i tečnost prisutne u digestivnom traktu. Hidrogasni nivoi sa distenzijom pripadajućih vijuga koje su arkadno oblikovane karakteristične su za ileus, mada se javljaju i kod paralitičkog ileusa. Dvostruki hidrogasni nivoi javljaju se kod volvulusa želuca i pri smetnjama u pasaži dvanaestopalačnog creva distalno od genus superior duodeni. Postoje normalno u želucu, bulbusu, terminalnom ileumu. Prisutni su i kod težih metaboličkih poremećaja: uremije, hipokalijemije, dijabetične ketoacidoze. Ni u jednom od navedenih slučajeva nema distenzije vijuga creva.

NIZATIDIN (engl. nizathidine), antagonist H2 receptora. Smanjuje lučenje kiseline u želucu i ublažava tegobe. Koristi se za lečenje ulkusa želuca i duodenuma, gastro-ezofagusnog refluksa i pratećih tegoba kod neulkusne dispepsije. Preparat: Galitidin.

NIZOLDIPIN

(engl. nisoldipine), antagonist kalcijuma sličan nifedipinu, ali dugotrajnijeg dejstva. Koristi se oralno za lečenje hiperten-zije i stabilne angine pektoris. Preparat: Nizoldin.

NOCARDIA (engl. Nocardia), rod bakterija unutar porodice Nocardiaceae. To su asporogeni, dugački, razgranati štapići razne veliči-ne. Veoma često se nalaze u vidu filamenata koji su u zahvaćenom tkivu i kulturi isprepleteni i obrazuju splet filamenata ili hifa koji se naziva micelijum. Nokardije su aerobne bakterije. Većina su saprofiti, a za humanu patologiju najznačajnija vrsta je Nocardia asteroides, koja izaziva sistemsku nokardiozu, supkutanu nokardiozu i micetom (hronično granulomatozno oboljenje).

NOCI(lat. nocivus), prefiks koje se odnose na bol.

NOCICEPTOR (engl. nociceptor), receptor visokog praga koji odgovara na stimuluse (kao što su pritisak, sečenje, pečenje, lomljenje) dovoljnog intenziteta da izazovu oštećenje tkiva i bol

NOCIPERCEPCIJA (engl. nociperception), osećaj bola.

NOCIRECEPTOR (engl. nociceptor), receptor za bol koji biva podražen oštećenjem telesnih tkiva. Oštećenja mogu biti: fizička, mehanička, toplotna, električka, hemijska kao što su toksini, ali i povećano stvaranje netoksičnih materija u organizmu. Većina nocireceptora nalazi se u koži ili u ovojnicama visceralnih organa.

NOĆNA APNEA (engl. sleep apnea), pore-mećaj koji karakteriše povremeno i ponav-ljano zatvaranje faringealnog dela vazdušnih puteva, sa delimičnim ili potpunim pres-tankom disanja za vreme sna. Ispoljava se glasnim hrkanjem, jutarnjim glavoboljama, pospanošću u toku dana, lošim kvalitetom sna, pogoršanjem intelektualnih funkcija i smanjenim libidom. Obično je udružena sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i gojaznošću. Detaljno ispitivanje vrši se polisomnografijom (praćenje saturacije oskihemoglobina, protoka vazduha kroz usta i nos, elektrokardiografija i elektromiografsko praćenje pokreta mišića grudi i trbuha). Leči se izbegavanjem alkohola i sedativa, spavanja na leđima, smanjivanjem telesne ma-se, a ukoliko sve to nema efekta, onda se primenjuje stalni pozitivni pritisak u disajnim putevima pomoću nosne maske ili se pokuša operativni zahvat (uvulopalatofaringoplastika).

NOĆNA ENUREZA (engl. nocturnal enuresis), enuresis nocturna, bezvoljno kompletno pražnjenje bešike tokom noći, u snu kad bolesnik nije u stanju da primeni mehanizme kočenja mokrenja, nego se ono, kada dođe do početka mokrenja, nastavlja do kraja. To je u suštini vraćanje na „dečji tip mokrenja”, na tip mokrenja kod bebe. U suštini kod enureze mokrenje se odvija bez kontrole viših centara u mozgu; u 50% slučajeva u pitanju su samo psihički poremećaji, u 20% ima organskih promena koje su u uzročnoj vezi sa enurezom, a u 30% se može smatrati da je u pitanju zakasnela maturacija centara za mokrenje. Lečenje obuhvata „režim” za dete i medikamentnu terapiju.

NOĆNA MORA (engl. nightmare), predstavlja košmarne snove koji se javljaju u toku REM-spavanja. Ukoliko nije povezana sa drugom psihijatrijskom simptomatologijom, ne smatra se patološkom pojavom.

NOĆNO MOKRENJE (engl. night urinate), nekontrolisano mokrenje u toku spavanja.

NOĆNO SLEPILO (engl. nigh blindness), hemeralopija; smanjenje vidne oštrine u sumrak. Javlja se kod pigmentne degeneracije mrežnjače, kratkovidosti, manjka vitamina A, ablacije mrežnjače, glaukoma, atrofije očnog živca. Naziva se i kokošije slepilo.

NOĆNO ZNOJENJE (engl. night sweating), znojenje tokom spavanja ili noću. Najčešće se javlja u tuberkulozi.

NODALAN (engl. nodal), znači da električni impuls potiče iz atrioventrikularnog (pretkomorsko - komorskog) čvora (nodusa).

NODALNA TAHIKARDIJA (engl. A-V junctional tachycardia), ubrzani srčani rad čiji je izvor u pretkomorsko-komorskom čvoru. Može biti neparoksizmalna tahikardija i paroksizmalna. Neparoksizmalna nastaje i prestaje postepeno i duže traje, frekvenca je obično oko 70 - 130 udara u minuti. Izazivaju je automatski impulsi u AV čvoru. Uzroci nastanka su prezasićenost digitalisom, infarkt srčanog mišića, zapaljenje srčanog mišića, a može se javiti i kod zdravih osoba. Paroksizmalna nodalna tahikardija prestaje i nastaje naglo i traje kratko, frekvenca je obično 180 - 200 udara u minuti. Izazvana je kruženjem impulsa u atrioventrikularnom čvoru. Javlja se u ishemijskoj bolesti srca, zapaljenskim oboljenjima srčanog mišića i drugim obolje-njima. Ovu tahikardiju kod zdravih izazivaju duvan, alkohol i neki

lekovi.

NODOZAN (engl. nodose), osoba koja ima nodus ili noduse.

NODOZNA STRUMA (lat. struma nodosa), nodusi ili čvorovi u tiroidnoj žlezdi mogu biti mali ili veliki, pojedinačni ili multipli. Čvor koji se pipa u predelu žlezde može da predstavlja cistu, tumor tiroidne žlezde ili paratiroidnih žlezda, laringokelu, adenopatiju. Prave čvorove unutar štitaste žlezde obično sačinjavaju koloidni ili folikularni adenomi.

NODULARNI VASKULITIS (engl. vasculitis nodularis), vrsta kutanog nekrotizirajućeg vaskulitisa koji karakteriše pojava nodula u potkožnom tkivu, kao što je nodozni eritem.

NODULUS (engl. nodule, lat. nodulus), čvorić; mala, ovalna tkivna masa.

NODUS (engl. node, knob, lat. nodus), grupa ćelija, tkivna struktura ili organ nalik čvoru. N. atrioventrikularis (engl. atrioventricular node, lat. n. atrioventricularis), pretkomor-sko-komorski čvor. Grupa posebno izgra-đenih i modifikovanih srčanih mišićnih ćelija koju karakteriše nadražljivost. Pretkomorsko-komorski čvor nalazi se neposredno uz prednje-donji deo međupretkomorske pregrade, iznad samog ušća srčanog venskog sinusa u desnu pretkomoru. Donji deo ovog čvora dopire do baze međukomorske pregrade. Od pretkomorsko-komorskog čvora polazi istoimeni snop (v. fascikulus atrioventrikularis); n. limfatikus (engl. lymphatic n., lat. n. lymphaticus), limfni čvor. Organ limfnog sistema koji izgrađuje tanka vezivna čaura unutar koje se nalaze guste agregacije limfnog tkiva. Kroz limfni čvor protiče limfa. Limfa dospeva do limfnog čvora dovodnim limfnim (vaza aferens), a otiče iz njega odvodnim limfnim sudovima (vaza eferens).

NOKARDIJAZA (engl. nocardiasis), infekcija bakterijom Nocardia asteroides, koja se manifestuje pojavom apscesa pluća i centralnog nervnog sistema. Nokardijaza se tipično javlja kod imunokompromitovanih pacijenata koji su dugo bili na terapiji kortikosteroidima. Sulfapreparati su efikasni u lečenju nokardijaze.

NOKTURIJA

(engl. nocturia), noćno mokre-nje, povećano i/ili učestalo mokrenje tokom noći.

NOMA (engl. noma, lat. cancrum oris), progresivno, destruktivno, gangrenozno oboljenje mekih tkiva i kostiju lica, izazvano udru-ženom infekcijom fuzospirohetom i/ili streptokokom (Streptococcus haemoliticus, Bacilius fusiformis i Treponaema Vinceti). Rani simptom je pojava male vezikule ili ulcera na bukalnoj ili gingivalnoj sluzokoži koja rapidno postaje nekrotična, šireći se na okolna tkiva vilica, usana i obraza i proizvodeći smrdljivu, tamnu gangrenoznu masu okruženu induracionim tkivom žute cakline. Povremeno mogu biti obuhvaćeni jezik i nepce. Bol, visoka temperatura, opšta slabost su prateće pojave. Komplikacije mogu dovesti do pneumonije i toksemije. Praćena je visokim mortalitetom. Opisana je kao najteža komplikacija morbila kod dece koja su prethodno bila u izraženoj malnutriciji. Pojavljuje se i kod iznurenih odraslih osoba kao i kod zatvorenika koncentracionih logora. Bolest se i danas povremeno javlja u Indiji. Naziva se još i ulcer corrosive, stomatitis gangrenosa, stomatonecrosis. Leči se antibioticima koji deluju na Gram-negativne anaerobe, lokalno i sistemski uz debridman.

NOMENKLATURA (engl. nomenclature), klasifikacioni sistem naziva, npr., mikroorganizama, anatomskih struktura, hemijskih je-dinjenja ili patoloških procesa (npr. tumora).

NON(lat. non), prefiks sa značenjem nedostatak, odricanje.

NON-HODGKIN LIMFOM (engl. non-Hodgkin lymphoma), bilo koja vrsta malignog limfoma osim Hodgkinove bolesti.

NONOKSINOL (engl. nonoxinol), hemijski kontraceptiv koji deluje kao spermicid. Koristi se u vidu krema pomoću aplikatora ili u vidu vaginaleta. Preparati: Delfen, Patentex oval.

NON-REM SPAVANJE (engl. non-REM sleep), spavanje bez REM faze.

NOONAN SINDROM (engl. Noonan syndrome, Turner-like syndrome ), skup promena kod dece (dečaka i devojčica) tako da izgledom podsećaju na devojčice sa Turner sindromom. Međutim, njihov kariotip je normalan, a morfologija gonada odgovara hromozomskom i fenotipskom polu. Prevalencija je, verovatno, oko

1:1.500 živorođene dece. Fenotipske karakteristike su: ptoza i antimonogoloidno postavljeni otvori kapaka, hipertelorizam, kratak i širok nos, nisko usađene i deformisane ušne školjke. Vrat je kratak i širok, kosmatost nisko spuštena. Grudni koš je širok, uz pectus excavatum ili pectus carinatum deformitet. Karakteristične su urođene mane: valvularna stenoza plućne arterije, hipertrofija leve komore, defekt pretkomorske pregrade, subaortna stenoza (ali ne koarktacija aorte). Dečaci imaju često nešto manji penis, a testisi su hipoplastični i/ili nespušteni. Ovarijumi u devojčica normalno funkcionišu. Nizak rast je u više od polovine, a mentalna retardacija u preko 1/4 ove dece, uz dobro socijalno prilagođavanje. Ponekad imaju sklonost ka krvarenju usled raznih defekata koagulacionih faktora i/ili zbog trombocitopenije. Nasleđivanje je autosomno dominantno, ali su sporadični slučajevi češći.

NORADRENALIN (engl. noradrenaline, NA), (izraz koji se koristi u Evropi), 1. hormon usko povezan sa adrenalinom, luči ga srž nadbubrežne žlezde; 2. neurotransmiter u CNS-u i u postganglijskim adrenergičkim vlaknima. Stvara se i izlučuje u meduli nadbubrežnih žlezda. Dovodi do konstrikcije malih krvnih sudova i porasta krvnog pritiska, povećava protok kroz koronarne arterije, produbljuje disanje i vodi opuštanju glatkih mišića u zidovima digestivnog traktaV. norepinefrin.

NOREPINEFRIN (engl. norepinephrine, NE), (izraz koji se upotrebljava u Americi), levorotatorni izomer (levarterenol), sintetizuje se iz do-pamina i čuva u specijalizovanim granulama ili vezikulama nervnih završetaka. Njegovo dejstvo na ciljne ćelije je posredovano alfa i beta-receptorima. Koristi se u terapeutske svrhe za održavanje krvnog pritiska u akutnim hipotenzivnim stanjima, koja su izazvana hirurškom ili bilo kakvom drugom traumom, centralnoj vazomotornoj depresiji, hemoragiji. Norepinefrin se inaktivira kroz dva glavna puta i to O-metilaciju i N-deaminaciju. Glavni metaboliti su normetanefrin i vanilmandelična kiselina. Sino-nimi: arterenol, noradrenalin. V. noradrenalin.

NORETISTERON (engl. norethisteron), sintetski progestagen koji ulazi u sastav hormonskih oralnih kontraceptiva u kombinaciji sa estrogenom. Preparati: Kliogest, Primolut Nor, Trinovum, Trisequens.

NORFLOKSACIN (engl. norfloxacin), uroantiseptik hinolonske strukture. Koristi se za lečenje akutnih i hroničnih infekcija mok-raćnih puteva. Ne sme se davati deci i mladima do 18 godina jer može da ošteti hrskavice zglobova koji rastu. Preparati: Nofocin, Re-nosept, Uricin.

NORGESTREL (engl. norgestrel ), sintetski progestagen koji ulazi u sastav kombinovanih oralnih hormonskih kontraceptiva. Preparat: Cyclo Progynova.

NORMA (engl. norm), standard koji označava tipično, prosečno, prihvatljivo.

NORMALAN TREMOR (engl. normal tremor), fiziološki tremor. V. tremor.

NORMALIZACIJA (engl. normalization), proces u kome dolazi do vraćanja u normalno stanje funkcija koje su bile poremećene.

NORMALNA (GAUSSOVA) RASPODELA Šengl. normal (Gaussian) distributionĆ, naj-poznatija raspodela sa ključnom ulogom u statističkom zaključivanju, definisana je funkcijom gustine (raspodelom verovatnoća), gde je x proizvoljan broj iz intervala (- , + ), p i e su matematičke konstante, p = 3,14 i e = 2,72. Parametri m i s su sredina i standardna devijacija raspodele, respektivno, koji je potpuno određuju. Raspodela je zvonastog oblika, simetrična sa izrazitim maksimumom i retkim velikim odstupanjima od središnje vrednosti, 95% vrednosti su u intervalu (m ± 2s). Karakteri-stična je za merenja neprekidnih veličina koje su rezultat simultanog delovanja velikog bro-ja nezavisnih faktora istog intenziteta. Mnogi testovi značajnosti baziraju se na tom svojstvu, tj. na činjenici da je zbir velikog broja nezavisnih slučajnih varijabli, iste ali proizvoljne raspodele, aproksimativno normalnog rasporeda (centralna granična teorema). Standardna n. r. z raspodela (engl. standard n. d. ili z distribution), normalna raspodela sa sredinom 0 i standardnom devijacijom 1, sa oznakom N(0,1). Postoje tablice za ovaj raspored na osnovu kojih se može izračunati verovatnoća da vrednost varijable bude u bilo kom intervalu (a, b). Proizvoljan normalan raspored X, sa sredinom m i standardnom devijacijom s se transformacijom Z= (X-m)/s svode na z raspored, N(0,1). V. raspodela.

NORMALNE VREDNOSTI (engl. normal values), u laboratorijskoj medicini predstavlj-aju oblast vrednosti za neki sastojak koje pripadaju zdravim osobama.

NORMETANEFRIN (engl. normetanephrine), metabolit norepinefrina koji se izlučuje putem urina, a nalazi se u nekim tkivima, kao što je nervno tkivo.

NORMOBLAST (engl. normoblast), ćelija iz koje nastaje eritrocit i koja sadrži jedro. Kad se oslobodi jedra, normoblast prelazi u retikulocit (mlada forma eritrocita) i ulazi u cirkulaciju.

NORMOCIT (engl. normocyte), zreli eritrocit, prosečnog dijametra oko 8 mm.

NORMOHROMATIČAN (engl. normochromatic), eritrocit koji ima normalnu boju i normalnu količinu hemoglobina.

NORMOKAPNIJA (engl. normocapnia), normalan pritisak CO2 u arterijskoj krvi koji iznosi oko 40 mm Hg.

NORMOREFLEKSIJA (engl. normoreflexia), stanje u kome su refleksi normalne snage

NORMOTENZIJA (engl. normotension), fiziološki opseg pritiska krvi u arterijama. V. tensio arterialis.

NORMOVOLEMIJA (engl. normovolemia), normalna zapremina tj. količina krvi u organizmu.

NORTRIPTILIN (engl. nortriptyline), triciklički antidepresiv sličan amitriptilinu. Nije više u prometu u Jugoslaviji i može se smatrati zastarelim posle uvođenja novih lekova, selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina i selektivnih inhibitora MAO.

NORWALK VIRUS (engl. Norwalk virus), dobio ime prema gradiću u SAD - Norwalku; prvi otkriveni virus uzročnik akutnog gastroenteritisa kod čoveka. Prototip je grupe virusa slične veličine i bioloških osobina iz porodice kalici virusa.

NOS (engl. nose, lat. nasus), v. nazus.

NOSILA (engl. stretcher), nosiljka za preno-šenje, transport bolesnih i povređenih.

NOSILAC, NOSAČ (engl. carrier), osoba koja u sebi nosi neku patogenu klicu i koju oslobađa iz sebe, tako da može inficirati (zaraziti) drugu osobu, a da pri tom ona sama nema nikakvih znakova bolesti. Odnosi se i na velike molekule belančevina koji mogu da vežu neku niskomolekulsku materiju ili lek i da kao takav spoj izazovu imuni odgovor organizma.

NOSILAC HBs ANTIGENA (engl. hepatitis b surface antigen carrier), osoba koja u krvi ima hepatitis B površinski antigen (skraćeno HbsAg) sa ili bez evidentnog oboljenja jetre. Nosioci HBsAg ne moraju uvek u svom organizmu imati i kompletan hepatitis B virus (HBS) i zato prisustvo samo HBsAg u krvi nije znak za zaraznost. Ukoliko se pored HBsAg kod bolesnika nalaze i drugi antigeni (hepatitis e antigen u serumu, hepatitis core (jezgra) antigen u tkivu jetre) i dezoksiribonukleinska kiselina HBS, tada se bolesnik smatra apsolutno zaraznim i može biti izvor zaraze za osetljive osobe (osobe koje nisu preležale hepatitis B ili nisu vakcinisane protiv HBS infekcije). U svetu postoji oko 350 miliona nosilaca hepatitisa B. Prisustvo HBsAg može biti akutno (traje 6 meseci od nastanka infekcije) i hronično (traje godinama i često ceo život). Asimptomatski nosioci HBsAg su osobe bez simptoma bolesti, a u nalazu biopsije jetre mogu imati nespecifične minimalne promene ili hronični hepatitis i cirozu jetre. Nosioci HBsAg ne smeju biti dobrovoljni davaoci krvi i treba da paze da svojom krvlju ili telesnim tečnostima ne zaraze druge osobe.

NOSNA DUPLJA (engl. nasal cavity, lat. cavitas nasi), v. kavitas nazalis.

NOSNA PREGRADA, v. septum nazi.

NOSNI, v. nazalni, rinalni.

NOSNO KRILCE (engl. wing of nostril, lat. ala nasi), kožno-hrskavičava struktura koja gradi bočni zid svake nozdrve. U koži spo-ljašnje površine postoji obilje sebacealnih žlezda koje nisu povezane sa dlakama, nekoliko ekkrinih znojnih žlezda i poneka dlaka. Broj sebacealnih žlezda postepeno se smanjuje idući prema unutrašnjoj površini, gde se nalaze vestibularne žlezde i nosne dlačice. U unutrašnjosti nosnog krilca prisutno je parče hijaline hrskavice. Poprečno-prugasta mišić-na vlakna musculus nasalisa povezana su sa perihondrijumom pomenute hrskavice.

NOSNO-SUZNI,

v. nazolakrimalni.

NOTOHORDA (engl. notochord), glaveni produžetak mezoderma primitivne pruge. Označava središnju osovinu embriona, i bu-dući položaj kičmenog stuba. Indukuje diferencijaciju neuroektoderma i formiranje nerv-ne ploče.

NOZDRVA, v. naris.

NOZOGRAFIJA (engl. nosography), određi-vanje imena svakom entitetu bolesti u grupi; stvaranje njihove nomenklature.

NOZOKOMIJALNE INFEKCIJE (engl. nosocomial infections), infekcije, unakrsne ili autoinfekcije, nastale za vreme boravka u bolnici. Mogu se klinički manifestovati u toku hospitalizacije ili po njenom prestanku, ili su neispoljene (latentne). U praksi se kao intrahospitalne označavaju one infekcije čiji je tok manifestan. Bolničke infekcije uključuju i one nastale kod bolničkog osoblja.

NOZOLOGIJA (engl. nosology), grana medicine koja se bavi klasifikacijom bolesti; klasifikacija obolelih osoba u grupe, nezavisno od vrste kriterijuma i granica između grupa.

NOŽICA, v. pedunkulus.

NOŽJE, v. tarzus.

NUKLEARNA ENERGIJA (engl. nuclear ene-rgy), energija dobijena kao posledica nuklearne fisije ili nuklearne fuzije. Po jedinici mase energija oslobođena fisijom urana je oko 2.500.000 puta veća od energije oslobođene sagoravanjem ugljenika. Nuklearna fuzija deuterijuma kojom se stvara helijum oslobađa oko 400 puta veću energiju nego fisija urana. V. fisija, v. fuzija.

NUKLEARNA MAGNETNA REZONANCIJA, NMR (engl. nuclear magnetic resonance), v. magnetna rezonancija (MR).

NUKLEARNI AKCIDENT (engl. nuclear accident), neočekivan i nepoželjan nuklearni događaj, nuklearna nesreća, u nuklearnim instalacijama ili drugim radijacionim zonama. Prouzrokuje nekontrolisano širenje radioaktivnog materijala, čime je izazvano neželjeno i nepotrebno ozračenje i kontaminacija sta-novništva i životne sredine. Po klasifikaciji Svetske agencije za atomsku energiju (IAEA), a u skladu sa prihvaćenim kriterijumima, nuklearni akcidenti se dele na: globalni akcident, ozbiljni akcident, akcident sa posledicama po okolinu, akcident sa posledicama u instalaciji. Poznati su akcidenti na nuklearnim reaktorima, ali isto tako poznati su akcidenti sa radioaktivnim materijalima koji su se koristili u medicinske svrhe, posebno u radiote-rapiji.

NUKLEARNI OTPAD (engl. nuclear waste), radioaktivni nusproizvodi rada nuklearnog reaktora ili obogaćivanja istrošenog nuklear-nog goriva.

NUKLEARNOMEDICINSKA SLIKA (engl. nuclear medicine image, scintigraphy), v. scintigrafija.

NUKLEARNOMEDICINSKA TERAPIJA (engl. radionuclide therapy), lečenje pomoću otvorenih izvora jonizujućeg zračenja, vrsta radioterapije. Zasniva se na selektivnoj, or-gan-specifičnoj i kompartmanskoj lokaliza-ciji radioaktivnih lekova i, često, njihovoj metaboličkoj inkorporaciji u ciljnim organima i tkivima. Terapijsko dejstvo ostvaruju b čestice radiofarmaka sprečavanjem deobe ozračenih ćelija ili indukcijom apoptoze. Cilj terapije je smanjenje funkcije ili delimična ili potpuna destrukcija ozračenog tkiva. Ishod n.t. je u funkciji apsorbovane doze zračenja u tkivu. Apsolutne kontraindikacije za primenu bilo koje vrste n.t. su trudnoća i dojenje. N. t. benignih bolesti štitaste žlezde: vrsta radikalne terapije hipertireoidizma tipa Gravesove bolesti, polinodozne toksične strume i autonomnog hiperfunkcionišućeg tireoidnog nodusa (Plummerova bolest, toksični adenom). Radioafarmak izbora u ovom slučaju je 131I u obliku natrijum jodida. Terapijska doza 131I se aplikuje per os u vodenom rastvoru ili u želatinskim kapsulama. Veličina doze, čiji je raspon od 74 1.000 MBq (2 - 27 mCi) zavisi od vrste hipertireoidizma, veličine strume i brzine akumulacije joda u štitastoj žlezdi. Najveći deo unete terapijske doze radiojoda se akumulira u štitastoj žlezdi, a ostatak izlučuje mok-raćom, pljuvačkom i stolicom, a manjim delom se vezuje u želudačnoj sluznici i horioidnom pleksusu. Terapijsko dejstvo radioaktivnog joda ostvaruju b čestice sprečavajući deobe hiperaktivnih tireocita i indukcijom apoptoze. Na ishod radiojodne terapije utiču veličina doze, broj hiperaktivnih tireocita u momentu lečenja i njihova radiosenzitivnost. Ako je potrebno terapija sa 131I se ponavlja u tromesečnim intervalima. Indikovana je kod bolesnika s čestim recidivima bolesti

i kada je hirurška intervencija kontraindikovana. Naj-značajnija neželjena posledica terapijske primene 131I je trajna tireoidna insuficijencija; N.t. malignih bolesti štitaste žlezde, prime- njuje se kod bolesnika s inoperabilnim karcinomima visokodiferentovanih tireocita i njihovim metastazama i kod operisanih bolesnika radi ablacije preostalog maligno alterisanog tkiva štitaste žlezde. Radiofarmak iz-bora je 131I. Terapija se sprovodi u namenski građenim bolničkim odelenjima u kojima postoje uslovi za bezbednu i adekvatnu pos-terapijsku negu lečenih. Veličina doze je u rasponu od 3.7 - 11,1 GBq (100 - 300 mCi). Neželjene posledice lečenja mogu da budu privremena mijelosupresija, sijaloadenitis i smanjeno lučenje pljuvačke, a retko, trajna insuficijencija pljuvačnih žlezda; N.t. mijeloproliferativnih bolesti, u terapiji prave crvene policitemije i esencijalne trombocitoze upotrebljava se Na332PO4 u dozi od 74 - -111 MBq (2-3 mCi) po kvadratnom metru površine tela bolesnika. Posle i.v. ubrizgava-nja, radiofarmak se aktivno akumulira u nukleinskim kiselinama ćelija koje se brzo dele, ćelijama koje sintetišu belančevine i u kortikalnim zonama kostiju. Terapijsko dejstvo 32P zasniva se pretežno na supresiji deoba hiperproliferativnih ćelija, a manje na njihovoj destrukciji. Terapija pomoću 32P može se ponavljati svaka tri meseca, sve do postizanja odgovarajućeg terapijskog efekta. Neželjene posledice primene 32P su leukopenija i trombocitopenija; nuklearnomedicinska sinoviektomija kolenog zgloba, upotrebljava se 90Y u obliku čestica silikatnog ili citratnog koloida. Veličina doze je u rasponu od 185 - 222 MBq (5-6 mCi). Posle aseptičkog ubrizgavanja radiofarmaka u imobilisani koleni zglob, čestice koloida prodiru u površne ćelije sinovije, izazivaju intenzivnu inflamatornu reakciju, nekrozu i demarkaciju njenog površnog sloja. Neželjene posledice primene 90Y su intraartikularni izlivi, alergija i, veoma retko, aberacije hromozoma; nuklearno-medicinska sinoviektomija metakarpofalangealnih, metatarzofalangealnih i interfalangealnih zglobova, upotrebljava se 169Er citrat ili koloid. Veličina doze zavisi od vrste zglobova koji se leče a u rasponu je od 10 - 40 MBq (0,27-1 mCi). Posle aseptičkog ubrizgavanja radiofarmaka u imobilisane zglobove,b čestice izazivaju koagulacionu nekrozu i demarkaciju površnih ćelija sinovije. Manje čestice koloida mogu limfnim putevima da se akumuliraju u regionalnim limfnim žlezdama; nuklearnomedicinska sinoviektomija zgloba kuka, ramena, lakta, ručja i stopala, upotrebljava se 186Re sulfid ili koloid. Veličina doze zavisi od vrste zgloba koji se leči a u rasponu je od 37 - 150 MBq (1 - 4 mCi). Posle aseptičkog ubrizgavanja radiofarmaka u imobilisan zglob,b čestice izazivaju koagulacionu nekrozu i demarkaciju površnih ćelija sinovije. Ako je lečeni zglob nepotpuno imobilisan manje čestice koloida mogu limfnim putevima da se akumuliraju u regionalnim limfnim žlezdama; n.t. malignih izliva u pleuralnoj ili peritoneumskoj šupljini, upotrebljava se 90Y u obliku čestica silikatnog ili citratnog koloida. Veličina doze je u rasponu od 2,6 - 4 GBq (70 - 110 mCi). Radiofarmak se rastvara u fiziološkom rastvoru i ubrizgava u pleuralnu ili peritoneumsku šupljinu u kojoj se nalazi maligni izliv. Čestice koloida prodiru u maligne ćelije u efuzatu i izazivaju njihovu nekrozu. Neželjene posledice su alergija i, retko, aberacije hromozoma; N.T. tumora tkiva neuroektodermnog porekla, u terapiji inoperabilnih feohromocitoma, neuroblastoma, paraganglioma, medulskog karcinoma štitaste žlezde i karcinoida primenjuje se 131I-MIBG. Pre davanja terapijske doze neop-hodna je privremena farmakološka blokada štitaste žlezde. 131I-MIBG se unosi u venu, sporom infuzijom u dozi od 3,7 11,1 GBq (100 - 300 mCi). Veličina doze zavisi od vrste tumora, uzrasta i telesne mase bolesnika. Po ubrizgavanju radiofarmak se aktivnim transportom i pasivnom difuzijom akumulira u neurosekretornim granulama ćelija zdravog adrenergičkog tkiva (srž nadbubrežnih žlezda, simpatikusni deo nervnog sistema, pljuvačne žlezde, srčani mišić) i ćelijama tumora hromafinih tkiva. Terapijski efekat zasniva se na joni-zujućem dejstvu -b- čestica nastalih raspadom atoma 131I. Povoljne farmakološke efekte 131I-MIBG umanjuju blokatori b receptora, simpatikomimetici,

blokatori kalcijumovih kanala, triciklični antidepresivi. Zbog relativno velikih radijacionih doza i trajanja lečenja poseban logistički problem čini zdrav-stvena nega lečenih. Neželjene posledice terapije sa 131I-MIBG mogu biti muka, povra-ćanje i privremena ili trajna supresija aktivnosti kostne srži; palijativna N.T. bolova , u palijativnoj terapiji bolova izazvanih metastazama malignih tumora u kostima najčešće se koristi 89Sr i, nešto ređe 186Re. Prosečna terapijska doza 89Sr je 150 MBq (4 mCi). Posle i.v. ubrizgavanja, radiofarmak se akumulira u zonama intenzivne osteoblastne aktivnosti. Na biodistribuciju 89Sr utiču prokrvljenost kosti, aktivnost osteoblasta i svi činioci homeostaze kalcijuma. Povoljni tera-pijski efekti 89Sr zasnivaju se na direktnom dejstvu b čestica na maligne ćelije i okolnu kost. Ana-gezički efekti traju nekoliko meseci, a po po-trebi terapija se ponavlja u tromesečnim intervalima. Neželjene posledice su prolazna leukopenija i trombocitopenija. Mijelotoksi-čki efekti su kumulativni. V. Radioimunoterapija.

NUKLEARNOMEDICINSKE METODE ISPITIVANJA GASTRO-INTESTINALNOG TRAKTA, motilitet jednjaka

MOTILITETA

, ispituje se registrovanjem kretanja obeleženog bolusa (99mTc-S-koloid ili 99mTc-DTPA u dozi od 18 - 37 MBq (0.5 - 1 mCi)) od kranijalnog do kaudalnog ezofagusnog sfinktera. Ispitanik svakih 15 sekundi proguta deo rastvora radiofarmaka čiji se transport do želudca registruje gama scintilacionom ka-merom. Kod zdravih, posle svakog gutljaja u kaudalnom delu ezofagusa ostaje do 10% unetog bolusa. Indikovano kod bolesnika s disfagijama, ahalazijom, sa spazmima ezofagusne muskulature, dijabetesnom neuropatijom i sklerodermijom. Moguća je primena 99mTc-sukralfata kada se na kondenzovanim scintigramima (v.tamo) uočava izrazita retencija radiofarmaceutika u ulceracijama ezofagusne sluznice; gastroezofagusni refluks , ispituje se registrovanjem promena aktivnosti u regionima želudca i kaudalnog dela jednjaka posle unošenja radioaktivnog test-obroka (mešavina razblažene HCl, 99mTc-S-koloida i pomorandžinog soka). Kod bolesnika sa spontanim ili izazvanim refuksom se pored kontura želudca na scintigramu uočava i akumulacija radioaktivnosti u kaudalnomn delu jednjaka. Odnos ove dve registrovane aktiv-nosti daje indeks refluksa (do 4% kod zdra-vih); brzina pražnjenja želuca , ispituje se merenjem vremena u kojom želudac potiskuje obeleženi test-obrok ka dvanaestopalač-nom crevu. Test-obrok može da bude u tečnom ili čvrstom stanju ili mešavina oba stanja. Tečni obroci se mogu obeležiti sa 99mTc-DTPA, 99mTc-S-koloidom, 123I, 131I, 111In, a čvrsti sa 99mTcO4. Ako se test izvodi s mešavinom tečnog i čvrstog obroka onda se faze obeležavaju različitim radionuklidima. Kod zdravih, vreme za koje se radioaktivnost nad želudcem smanji na polovinu od početne je od 50 do 100 minuta. Indikovano je kod bolesnika sa gastroezofagusnim refluksom, gastričnim ili duodenalnim ulkusom, karcinomom želudca, sistemskom sklerozom, dijabetesnom parezom želudca, Zollinger-Ellisonovim sindromom, posle hirurških intervencija na želudcu i dvanaestopalačnom crevu; duodenogastrični refluks , pomoću gama scintilacione kamere se kod ispitanika prati kretanje bilijarnih radiofarmaka (IDA i njeni derivati obeleženi sa 99mTc) u intra i ekstrahepatičkim žučnim putevima i duodenumu. Registrovanjem aktivnosti u želucu dokazuje se refluks.

NUKLEARNOMEDICINSKE METODE ISPITIVANJA APSORPCIJE U CREVIMA, gubitak belančevina

POREMEĆAJA

, ispituje se merenjem i.v. unetog obeleženog hrom hlorida (51CrCl) u stolici sakupljanoj tokom 4

dana. Ako je ukupna količina radiofarmaka u stolici ≫2% od ukupno unete doze, rezultat se smatra patološkim; poremećaji apsorpcije vitamina B12 (Schillingov test) , ispitanik per os unosi dve kapsule: jedna sadrži B12 obeležen sa 58Co, a druga mešavinu B12 obeleženog sa 57Co i unutrašnjeg faktora. U sakupljenoj mokraći se meri količina izlu-čenih radiofarmaka. Kod zdravih se izlučuje najmanje 7% od unete doze a odnos 57Co/58Co je oko 1. Kod bolesnika s nedostatkom unutrašnjeg činioca ovaj odnos raste (≫2). Indikovan je kod bolesnika s megaloblastnom anemijom, Chronovom bolesti i oboljenjima tankog creva; izdisajni testovi , služe u dijagnostici poremećaja apsorpcije masti i žučnih kiselina kod bolesnika s insuficijencijom pankreasa, celijačnom bolesti i posle hirurških intervencija. Koriste se 14C-triolein i 14C-holilglicin koji se tokom normalnog metaboličkog puta razgrađuju do 14CO2. Pomoću zatvorenog sistema za disanje sakuplja se izdahnuti vazduh i meri količina radioaktivnosti. Kod zdravih se u izdahnutom vazduhu nalazi do 16% unete aktivnosti, poremećaji apsorpcije žučnih kiselina , detektuju se merenjem abdomenske retencije per os unetog obeleženog analoga žučnih kiselina SEHCAT. Kod bolesnika se, nad trbuhom, pomoću gama scintilacione kamere meri koli-čina radioaktivnosti. Kod zdravih se registruje ≫15% od unete doze. Indikovano je kod bolesnika sa dugotrajnim prolivima i/ili oboljenjima završnog dela tankog creva.

NUKLEAZA (engl. nuclease), opšti naziv za enzime iz roda hidrolaza, koji cepaju fosfodiestarske veze u nukleinskim kiselinama do nukleotida ili oligonukleotida. Nukleaze se klasifikuju u podgrupe kao egzonukleaze (EC 3.2.11-16) ili endonukleaze (EC 3.1.21-3). Značajni enzimi su ribonukleaze i deoksiribonukleaze.

NUKLEINSKA KISELINA (engl. nucleic acid), komponenta od posebne važnosti za sve organizme. Nalazi se u deoksiribonukleinskoj kiselini (DNK) i ribonukleinskoj kiselini (RNK). Normalno svi živi organizmi imaju obe, dok samo neki virusi imaju samo jednu ili drugu. Nukleinske kiseline su polimeri nukleotida koji sadrže šećer pentozu, fosfatnu grupu i bazu. Šećeri su riboza ili deoksiriboza, a baze mogu biti purinske (adenin i guanin) ili pirimidinske (citozin i timin). Nukleinske kiseline su linearni polimeri u kojima se nukleotidi vezuju jedan za drugi pomoću fosfat-diestarskih veza sa pentoznim ostatkom.

NUKLEOKAPSID (engl. nucleocapsid), vi-rusna nukleinska kiselina zajedno sa protei-nskim omotačem, kapsidom. Kod pojedinih virusa predstavlja kompletnu virusnu česticu, virion.

NUKLEOLIZA (engl. nucleolysis), razlaganje prolabiranog ili oštećenog pulpoznog jedra intervertebralnog diskusa u terapijske svrhe. Za nukleolizu najčešće se upotrebljava himopapain. Postupak je invazivan, a postoji i opasnost od anafilaktičke reakcije, pa je u nekim zemljama napušten.

NUKLEOLUS (engl. nucleolus), jedarce, struktura (region) u jedru eukariota u kojoj se vrši sinteza ribozomske RNK i formiraju subjedinice ribozoma. Nukleolusi se formiraju oko regiona hromozoma koji sadrže gene za rRNK - to su regioni organizatori nukleolusa ili NOR-ovi. U naslednoj osnovi čoveka NORovi su locirani na kratkim kracima akrocentričnih hromozoma. Broj i veličina nukleolusa ukazuje na intenzitet sinteze proteina u ćeliji; tako maligne ćelije karakteriše veliki broj krupnih nukleolusa.

NUKLEOPROTEIN (engl. nucleoprotein), kompleks nukleinske kiseline i proteina, npr. kisele DNK i baznih histona, koji čine hromozome.

NUKLEOTID (engl. nucleotide), fosfatni estar nukleozida, jedan od proizvoda koji nastaju dejstvom enzima nukleaze; kompleksan molekul koji se sastoji od pentoznog šećera, za čiji je prvi ugljenikov (1C) atom vezana azotna baza, a za atom 5C organska fosfatna grupa. U sastav nukleotida ulaze dve vrste šećera koje se međusobno neznatno razlikuju: to su riboza, koja karakteriše ribonukleotide, i dezoksiriboza, koja karakteriše dezoksiribonukleotide. Azotne baze u nukleotidima mogu da budu purinske: adenin (A) i guanin (G), ili pirimidinske: timin (T), citozin (C) i uracil (U). Timin se javlja samo u dezoksiribonukleotidima, dok je uracil karakterističan samo za ribonukleotide. Nukleotidi u živoj materiji vrše veoma značajne funkcije: predstavljaju osnovne komponente genetičkog materijala (DNK, RNK); prenose energiju sadržanu u fosfatnim vezama (npr. ATP, GTP); ulaze u sastav koenzima (npr. FAD, NAD); deluju kao signalni molekuli (npr. cAMP).

5,-NUKLEOTIDAZA, 5’,-N (engl. 5-nucleotidase), enzim iz roda hidrolaza (5-ribonukleotid fosfohidrolaza, EC 3.1.3.5), koji katalizuje reakciju hidrolize 5-ribonukleotida do ribonukleozida i ortofosfata. Široko je rasprostranjena u tkivima u organizmu. Povećava se u slučaju opstrukcione žutice, hepatobilijarnih oboljenja i intrahepatične holestaze. Retko se koristi kao primarni laboratorijski test.

NUKLEOZID (engl. nucleoside), komponenta sastavljena od pentoznog šećera (riboze ili dezoksiriboze) i purinske ili pirimidinske azotne baze; vezivanjem fosfatne grupe za peti uglje-nikov atom (5C) šećera formira se nukleotid. Nukleozidi nastaju hidrolitičkim odvajanjem fosfatne grupe iz nukleotida.

NUKLEOZOM (engl. nucleosome), osnovna jedinica građe hromozoma eukariota. Sastoji se od proteinskog jezgra koje čini osam mole-kula histona (2x H2A, H2B, H3 i H4), oko koga su namotana dva navoja molekula DNK, dužine 150 baznih parova. Niz nukleozoma formira strukturu koja se naknadno

spiralizuje povezivanjem sa molekulima histona H1 i stvara hromatinsku nit.

NUKLEUS (engl. nucleus, lat. nucleus), jedro ili jezgro; 1. unutrašnji deo anatomske strukture, srž; 2. deo sive mase centralnog nervnog sistema izgrađen od gusto grupisanih nervnih ćelija; 3. opnasto ograničeni unutrašnji deo eukariotskih ćelija unutar koga se nalaze jedarni materijal i jedarce. N. dentatus (engl. dentate n., lat. n. dentatus), zupčasto jedro. Najveće jedro malog mozga koje se nalazi unutar bele mase malomoždane hemisfere, neposredno unutra od čepolikog jedra; n. emboliformis (engl. emboliform n., lat. n. emboliformis), čepoliko jedro. Jedro malog mozga koje se nalazi unutar bele mase malomoždane hemisfere. Postoji samo kod čoveka i čovekolikih majmuna. Nosi naziv čepoliko jer je prislo-njeno uz ulazno polje zupčastog jedra. Nalazi se između zupčastog jedra koje je spolja i loptastog jedra koje je unutra; n. fastigi (engl. fastigial n., lat. n. fastigi), krovno jedro. Jedro malog mozga koje se nalazi unutar bele mase malomoždane hemisfere. Krovno jedro je naj-medijalnije postavljeno jedro malog mozga koje leži neposredno uz krov četvrte moždane komore; n. globozus (engl. globose n., lat. n. globosus), loptasto jedro. Jedro malog mozga koje se nalazi unutar bele mase malomoždane hemisfere. Duboko postavljeno jedro malog mozga koje se nalazi između čepolikog jedra koje je spolja i krovnog jedra koje je unutra. Postoji samo kod čoveka i čovekolikih majmuna; n. kaudatus (engl. caudate n., lat. n. caudatus), repato jedro. Jedna od bazalnih ganglija i unutrašnji deo prugastog tela (v. korpus strijatum). Repato jedro ima oblik izdu-žene potkovice otvorene put napred i naniže, koja obuhvata talamus i unutrašnju velikomoždanu kapsulu. Ima tri osnovna dela: glavu, telo i rep. Glava je prednji, prošireni deo koji je tankim i brojnim mostovima sive mase povezan sa prednjim delom sočivastog jedra (v. nukleus lentiformis). Telo je srednji i najduži deo koji obuhvata gornje-spoljašnji deo talamusa. Rep je zadnji, suženi deo koji obuhvata zadnje-donji deo talamusa pružajući se gotovo do bademastog tela. Ulazi u sastav ekstrapiramidalnog motornog sistema; n. lentiformis (engl. lentiform n., lat. n. lenti-formis), sočivasto jedro. Jedna od bazalnih ganglija i spoljašnji deo prugastog tela (v. korpus strijatum). Nalazi se spolja od unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula interna), a unutra od spoljašnje velikomoždane kapsule (kapsula eksterna) i velikomoždanog bedema (klaustrum). Sastoji se od dva nejednaka dela: bledog jedra (globus palidus), koje gradi unutrašnji deo i velikomoždane ljuske (putamen), koja predstavlja spoljašnji deo sočivastog jedra. Između ova dva dela nalazi se uzani sloj bele mase - spoljašnja sržna pruga (lamina medularis eksterna). Ulazi u sastav ekstrapiramidalnog motornog sistema; n. pulposus (engl. pulpy n., lat. n. pulposus), meko jedro. Središnji, meki deo međupršljenskog koluta obmotan vezivnim prstenom; n. ruber , (engl. red n., lat. n. ruber), crveno jedro. Dugo, cilindrično jedro, prečnika 5 mm, čija se gornja trećina nalazi u suptalamusu, a donje dve trećine u tegmentumu srednjeg mozga. Ulazi u sastav ekstrapiramidalnog motornog sistema; n. solitarijus (engl. solitary n., engl. n. solitarius), usamljeno jedro, v. nukleus trakti solitari; n. traktus solitari (engl. n. of solitary tract, lat. n. tractus solitari), jedro usamljenog snopa. Viscerosenzitivno jedro, zajedničko za VII (nervus facijalis), IX (nervus glosofaringeus) i X (nervus vagus) moždani živac. Nalazi se u zadnjespoljašnjem delu tegmentuma produ-žene moždine obavijajući u potpunosti usamljeni snop (traktus solitarijus); n. subtalamikus (engl. subthalamic n., lat. n. subthalamicus), suptalamičko jedro. Jedro sočivastog oblika smešteno u zadnjem delu suptalamusa, nepo-sredno unutra od zadnjeg kraka unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula interna). Ulazi u sastav ekstrapiramidalnog motornog sistema.

NULTE ĆELIJE (engl. null cells), veliki gra-nulirani limfociti koji po svojim osobinama ne pripadaju ni limfocitima B ni limfocitima T. Ova grupa obuhvata ćelije ubice i ćelije prirodne ubice i veoma su važne u odbrani organizma od virusa i malignih bolesti.

NUTRICIONISTA (engl. nutritionist), osoba koja je završila specijalizaciju iz oblasti ishrane (nutricije), posebno primenu pravila ishrane u cilju održavanja zdravlja i u tretmanu bolesti. Bavi se stručnom ocenom kalorijskog i nutritivnog unosa ishranom.

NUTRITIVNA ANEMIJA (engl. nutritic anemia), anemija izazvana nedostatkom belan-čevina, vitamina i gvožđa u ishrani.

NUTRITIVNA POVREDA , povreda (v. pov-reda) nastala usled nasilnog prekida unosa hrane (nasilna glad - lat. inanitio violenta) i/ili tečnosti (nasilna žeđ - lat. sitis violenta). Po poreklu je najčešće zadesna (npr. rudari blokirani u oknu), ređe samoubilačka, a izuzetno ubilačka (v. pasivno čedomorstvo).

NJUKASTL VIRUS, uzročnik atipične kuge živine, veoma zarazne i smrtonosne bolesti. Kod profesionalno izloženih ljudi može da izazove blag konjunktivitis.

NJUTN, N (engl. newton), Š Isaac Newton 1642 - 1727Ć jedinica sile u Međunarodnom sistemu jedinica. Sila potrebna da telu mase jednog kilograma da ubrzanje od 1m/s2.

15O , radioaktivni izotop kiseonika, emituje pozitrone (b+), fizičko vreme poluraspada 20 sekundi. Molekuli vode koji sadrže 15O brzo difunduju kroz ćelijske membrane, ali se kratko zadržavaju u unutarćelijskom prostoru. U nuklearnoj medicini služi za izvođenje pozitronske emisione tomografije i ispitivanje metabolizma.

OBDUCENT, lekar koji vrši obdukciju i ispituje uzrok i poreklo smrti.

OBDUKCIJA

(engl. autopsy, lat. autopsia), sinonimi: sekcija, razudba, paranje. Postupak ispitivanja svih delova tela umrlog - leša, otvaranje duplji i sečenje organa po izvesnim pravilima i po utvrđenom redu, da bi se utvrdile patološke i druge karakteristične promene i da bi se ustanovio i objasnio uzrok smrti. Danas se dosta manipuliše i sa terminom disekcija , kao sinonimom obdukcije. Često se zamenjuje i pojmom sekcija (sectio). Sekcija je naučna metoda pretra-živanja leša u normalnoj anatomiji, za proučavanje normalne građe ljudskog organizma (u te svrhe se koristi postupak odvajanja pojedinih delova tela, ekstremiteta i organa). Značaj se ogleda u užem (medicinskom) i širem (društvenom) smislu. Sudskomedicinske (i patološko-anatomske) obdukcije korisne su u praktičnoj medicinskoj delatnosti. Svojim sagledavanjem, otkriva-njem infektivnih bolesti i nekih drugih masovnih trovanja, posebno u vanrednim prilikama i ratnim uslovima, direktno utiču na sprečavanje i upotrebu nekih sredstava opasnih za ljudsko zdravlje i sl. U dijagnostičkom pogledu dopunjuju ili direktno omogućavaju postavljanje određenih kliničkih dijagnoza ili koriguju već postavljenje kliničke dijagnoze. U terapijskom pogledu verifikuju indikacije i kontrolišu rezultate terapijskog postupka koji se sprovodi. Pored toga, one pružaju dobru osnovu medicinskoj statistici i socijalnoj medicini. Zadaci sudskomedicinske obdukcije su utvrđivanje uzroka smrti, utvrđivanje porekla smrti (prirodna ili nasilna - zades, samoubistvo, ubistvo), praćenje i utvrđivanje dinamike smrti, razjašnjenje svih slučajeva neznane, sumnjive ili naprasne smrti, otkrivanje mehanizma povređivanja kod poginu-lih u saobraćajnim nezgodama, blagovremeno otkrivanje i verifikovanje povreda i drugih oblika nasilne smrti, utvrđivanje tačnosti postavljenih dijagnoza lečenja, doprinos u stvaranju pouzdane medicinske statistike, utvrđivanje ili isključenje stanja i oboljenja koja su mogla da doprinesu smrtnom ishodu, kao i njihov uticaj na nastanak nekog oblika nasilne smrti, utvrđivanje vremena smrti, identifikacija osobe i leša, identifikacija povrednog oruđa, utvrđivanje mehanizma povrede (pad, udar, sudar), ispitivanje uticaja lekarske intervencije ili dijagnos-tičkog postupka koji je primenjen i me-đusobnog uticaja na nastanak smrtnog ishoda, ispitivanje, s jedne strane, međusobne povezanosti između nastalih povreda, nasta-lih komplikacija i posledica i, s druge, uzroka smrti, utvrđivanje nastanka povreda, za ži-vota, posmrtno ili u toku agonije. Pored ovih, neposrednih zadataka koji imaju i medicinski i pravno-medicinski značaj, obdukcijom treba stvoriti uslove i za dopunska pretra-živanja: uzimanje organa za patohistološki pregled, za hemijsko-toksikološku analizu, serološka i bakteriološka istraživanja i za primenu niza dijagnostičkih postupaka čije utvrđivanje i dobijeni rezultati imaju za cilj da odgovore na osnovne zadatke obdukcije, ali i šire: unapređenje medicinskih znanja, proveru i dopunu naučnih medicinskih metoda i pružanje pouzdanih dokaza policijskim i pravosudnim organima pravovremenim ot-krivanjem pravog uzroka smrti.

OBDUKCIONA TEHNIKA , skup postupaka kojima se vrši pregled, otvaranje i sečenje organa i tkiva u cilju pronalaženja određenih promena, povreda i utvrđivanja stanja, a sve radi utvrđivanja uzroka smrti. Modernu obdukcionu tehniku utemeljili su Virchow i Rokitansky. Sa manjim izmenama, obdukciona tehnika koja se kod nas primenjuje oslanja se na kombinaciju delimičnog vađenja organa iz leša i pregleda in situ, koju je utemeljio M. Milovanović.

OBELEŽJE (engl. characteristic, variable), karakteristika (osobina) proučavanih jedinica. Različiti vidovi u kojima obeležje može da se javi nazivaju se modaliteti tog obeležja: kvali-tativno (atributivno) o. ,

koje se može samo opisati (npr. pol, tip oboljenja); kvantitativno (numeričko) o. , koje se može brojčano iskazati; diskretno o. , numeričko obeležje za koje se uzima samo određen broj vrednosti, najčešće celi brojevi (npr. broj bolesnika); neprekidno o. , numeričko obeležje za koje se uzimaju sve vrednosti nekog brojnog intervala (npr. starost, visina, težina).

OBILNO KRVARENJE (engl. excesive bleeding), gubitak veće količine krvi u kratkom vremenskom periodu. Može biti: krvarenje iz želudačnog čira ili čira iz dvanaestopalačnog creva, krvarenje prilikom rupture slezine, u toku portne hipertenzije i kod raznih vrsta traumatskih povreda arterijskih krvnih sudova ili ruptura aneurizme, krvarenje iz uterusa (metroragija).

OBJEKAT (engl. object), 1. predmet, stvar, ono što se posmatra ili predstavlja; 2. predmet ili osoba koja se posmatra ili prati.

OBJEKAT SIGURNOSTI (engl. object of security), deo psihološkog inventara jedinke koji obezbeđuje osećanje, prvenstveno, emocionalne sigurnosti. Prisustvo objekta sigur-nosti smanjuje napetost, a gubitak pomoći i zaštite, koju objekat sigurnosti obezbeđuje, obično dovodi i do gubitka samouvažavanja. Prvi objekat je majka (zamena za majku) i to je za dete period pasivno-receptivnog pona-šanja. Fiksacijom na ovaj period razvoja ili preteranim zaštićivanjem deteta tokom vaspitanja, stvara se potreba da se zaštita i podrška traži u okolini umesto u samom sebi. Funkciju objekta sigurnosti mogu imati supstituti kao što su: alkohol, cigarete, hrana i sl.

OBLIK (engl. shape), 1. vid, izgled, spoljašnja strana; 2. obrazac, model; 3. uređenje, način, propis. V. forma.

OBLITERANTNA ARTERIOSKLEROZA ( engl. arteriosclerosis obliterans), obliterantna arterioskleroza, u 95 % slučajeva je uzrok bolesti arterija ekstremiteta. Javlja se deset puta češće na donjim ekstremitetima. To je bolest starijeg životnog doba, ali oko 20% obolelih su osobe između 30. i 40. godine. Znatno je češća kod muškaraca. Isti faktori rizika koji su navedeni kod ateroskleroze važe i za ovu bolest, ali je ipak najvažniji duvan. Najvažniji simptom su klaudikacije (v. claudicatio intermittens). Važno je da se bolest otkrije na vreme, najefikasnije ultrazvukom. Leči se lekovima i hirurškim putem.

OBOLJENJA PLUĆA (engl. lung disease), obuhvata bolesti disajnih organa u širem smislu (gornji i donji disajni putevi,

plućno tkivo, plućna maramica, plućni krvni sudovi i nervna vlakna, sredogruđe, prečaga, kostno - zglobni sistem grudnog koša, disajni mišići i respiratorni centar).

OBOLJENJA PROSTATE (engl. prostate disorders ), mogu biti zapaljenjska (specifična i nespecifična) i tumorozna. Nespecifična zapaljenska oboljenja mogu biti prouzrokovana bakterijama (Gram-pozitivne i Gramnegativne), mikoplazmom, hlamidijom trahomatis, trihomonasom vaginalisom. Zapaljenjsko oboljenje prostate (prostatitis) može biti akutnog ili hroničnog karaktera. Glavne tego-be su: neodređen osećaj u predelu međice, češće mokrenje, neodređene tegobe u testisima, žarenje u mokraćnoj cevi pri mokrenju. Leče se prema antibiogramu izolovanog prouzrokovača bakteriološkim pregledom sperme. Tumorska oboljenja prostate su benigna i maligna. Benigni tumor prostate je adenom (benigna hiperplazija prostate). Maligni tumori prostate su karcinom i sarkom. Tegobe vezane za tumore prostate su učestalo i otežano mokrenje. Kod malignog tumora prve tegobe mogu biti bolovi u krstima.

OBOLJENJE (engl. disease, lat. morbus s. nosema), u sudskoj medicini, prirodno oštećenje zdravlja koje nastaje spontano, prirodno, izazvano endogenim ili egzogenim činiocima. V. bolest.

OBRADA SLIKA (engl. image processing), kompleksne operacije sa slikama kao što su: rekonstrukcije po proizvoljnim kosim ravnima i krivim površinama (MPR - Multy Planar Reformatting), trodimenzionalne rekonstrukcije (3D-3-Dimensional Reconstruction), projekcije maksimalnog i minimalnog intenziteta (MIP - Angio), i dr. Radne stanice koje podržavaju osnovne operacije sa slikama (Image Viewing) kao i kompleksne funkcije za obradu slika nazivaju se radne stanice za obradu, odnosno procesiranje slika (Image Processing Workstation).

OBRAZ (engl. cheek, lat. bucca), v. buka.

OBREZIVANJE (engl. circumcision), v. cirkumcizija.

OBROK (engl. meal), 1. količina hrane (namirnica) koja se konzumira u redovnim vremenskim intevalima kao doručak, ručak, večera i užina ili bilo kada u toku 24h. Može da se sastoji od različitih namirnica raznovrstan obrok ili samo od namirnica iz jedne grupe: mlečni obrok, voćni obrok, mesni obrok i sl.

OBRVA (engl. eyebrow, lat. supercilium), v. supercilijum.

OCENA (engl. estimate), u statističkoj analizi, vrednost dobijena na osnovu uzorka i koristi se za ocenu parametra populacije.

OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI (engl. determination of working capability), postupak koji ima za cilj da se na osnovu bioloških funkcija organizma radnika i bio-loških zahteva radnog mesta proceni koje je poslove ispitivana osoba sposobna da obavlja. Radna sposobnost zdravih i bolesnih, zaposlenih i nezaposlenih osoba procenjuje se pri profesionalnoj orijentaciji, pri zasnivanju radnog odnosa, posle periodičnih i ciljanih pregleda radnika, pri trajnom gubitku radne sposobnosti usled hroničnog oboljenja ili posledica povrede, pri postojanju urođenih ili stečenih oboljenja nezaposlenih lica, pri upućivanju radnika na prekvalifikaciju, pri promeni tehnologije na radnom mestu, u sudskim sporovima i u slučajevima privremene radne nesposobnosti (bolovanje). Za adekvatnu procenu radne sposobnosti potrebno je detaljno poznavanje psihofizičkih (bioloških) sposobnosti ispitanika, uslova i rizika na radnom mestu i zahteva radnog mesta. Uskla-đivanje dobijenih podataka i donošenje zaključaka mora obezbediti da posao radniku ne ugrožava zdravlje, ne skraćuje radni i životni vek, a istovremeno omogućava punu krea-tivnost i produktivnost. Ocena radne sposobnosti najčešće nije konačna, treba da bude primenjiva u praksi i usklađena sa zakonskim propisima.

OČEKIVANO TRAJANJE ŽIVOTA , prose- čan broj godina koliko se očekuje da živi osoba određenog uzrasta, ukoliko se nastave postojeći trendovi mortaliteta. Statističko izračunavanje bazira se na postojanju uzrasno-specifičnih stopa mortaliteta. Očekivano trajanje života novorođenčeta je prosečan broj godina života koje bi trebalo osoba da do‘ivi, ukoliko se nastave postojeći trendovi mortaliteta. Očekivano trajanje života je hipotetična mera i pokazatelj postojećeg stanja zdravlja i smrtnosti.

OČNA DUPLJA (engl. orbit, eye socket, lat. orbita ), v. orbita.

OČNA MRLJA (engl. macula, lat. macula lutea), tačka jasnog vida; zona elipsoidnog oblika, koja leži na zadnjem delu očne jabu-čice i pripada retini. U ovom delu se nalaze, od neuroepitelnih elemenata, samo čepići, odgovorni za najfiniji vid i razlikovanje boja. U ovom delu retina je najtanja, a u njenom centru se nalazi centralna jamica. V. macula lutea.

OČNA VODICA (engl. aqueos humor), bistra bezbojna tečnost, koja se nalazi u prednjoj i zadnjoj očnoj komori. Luči se u nastavcima cilijarnog tela. Učestvuje u refrakciji, održa-vanju očnog pritiska, oksigenaciji i ishrani očnih tkiva, posebno sočiva, odvođenju produkata metabolizma i inflamacija, održavanju temperature očnih tkiva.

OČNI ŽIVAC (engl. ophtalmic nerve, lat. nervus ophtalmicus), v. nervus oftalmikus.

OČNO DNO (engl. ground of eye, eyeground, lat. fundus oculi), v. fundus okuli.

ODDIEV SFINKTER (engl. sphincter of Oddi, lat. musculus sphincter ampullae hepatopancreaticae), terminalni kraj duktusa holedohusa, pankreatičnog duktusa i ampule pankreatike sačinjenog od glatkog mišića. Delovi: 1. musculus sphincter choledochus, glatke mišićne ćelije koje okružuju holedohus pre njegovog spoja sa pankreatičnim kana-lom; 2. musculus sphincter pancreaticus, gladak mišićni sloj koji okružuje intramuralni deo pankreatičnog kanala; 3. longitudinalni snopovi, glatki mišićni snopovi koji se pru-žaju od mesta prodora holedoha i pankre-atičnog kanala do ampule; 4. musculus sphincter ampullae, kružna vlakna koja okružuju ampule. Svi sfinkteri zatvaraju prolaz sadr-žaja u duodenum, a relaksiraju se posle obroka. Kontrakcija uzdužnih snopova skraćuje ampulu i ubrzava dotok žuči u duodenum.

ODELJENJE (engl. department), 1. posebno izdvojena grupa na istom poslu; 2. deo ustanove, bolnice, dispanzera u kojem se obav-lja ista delatnost.

ODLUBLJENJE STAKLASTOG TELA (engl. posterior vitreous detachment), odvajanje staklastog tela od svojih pripoja na zadnjoj površini oka (retina i optički disk), tako da napred ostaje vezano za svoje pripoje na bazi staklastog tela oko zupčaste linije. Nastaje u starosti, posle krvarenja u staklasto telo, usled traume, kod dijabetesa i ablacije retine.

ODNOS (engl. ratio), 1. vrednost koja se dobija kada se jedna veličina podeli drugom. To je opšti pojam koji obuhvata stope, proporcije, procente i druge pokazatelje. U užem smislu, odnos čine dve posebne veličine, brojilac (numerator) i denominator, od kojih nijedna nije sadržana u drugoj. Npr. odnos

polova u određenoj populaciji dobija se kada se broj muškaraca podeli brojem žena. Iz primera proizilazi da brojilac i imenilac ne moraju da budu izraženi u istim jedinicama (brojilac čine muškarci, a imenilac žene), pri čemu se opseg mogućih vrednosti odnosa kreće od nule (ako u populaciji nema muškaraca) do besko-načnog (ako nema nijedne žene). 2. (engl. relationship), postojeća međusobna veza između pojava, procesa ili ljudi. V. povezanost.

ODNOS ALBUMINA/GLOBULINA, A/G (engl. albumin/globulin ratio), odnos koncentracija albumina i globulina u serumu, obično određenih elektroforezom proteina. Nizak A/G odnos se javlja u cirozi, hepatitisu i drugim oboljenjima jetre i odražava smanjeni kapacitet jetre da sintetizuje albumin. Kvantitativna merenja pojedinih proteinskih komponenti u telesnim tečnostima potisnula su značaj ovog odnosa.

ODONTALGIJA, v. dentalgija.

ODONTOBLAST (engl. odontoblast), ćelija koja stvara dentin.

ODONTODISPLAZIJA (engl. odontodisplasia), avetinjski zubi, segmentalna odontodisplazija; poremećaj u razvoju svih zubnih tkiva. Zubi su slabo mineralizovani, radiografski slabo se razlikuju od okolne kosti, kao da imaju plašt. O. se javlja uniteralno, češće u gornjoj vilici. Uzrok nije poznat.

ODONTOGENEZA (engl. odontogenesis), proces filogenetskog razvoja zuba, od stva-ranja zubne klice do konačnog formiranja zuba. U stvaranju zuba učestvuju ćelije epi-telnog i mezodermalnog porekla.

ODONTOGENI FIBROSARKOM (engl. odontogenic fibrosarcoma), maligna forma odontogenog fibroma. Pojavljuje se kao agresivna velika lezija koja započinje embrionalnom strukturom zubnog zametka dentalne papile ili folikula.

ODONTOGENI TUMORI (engl. odontogenous tumors), neoplazme histogenetski pove-zane sa zubnim tkivima. Mogu biti benigni i maligni. Prema histološkoj slici mogu biti epitelni (ameloblastom, adenomatoidni odontogeni tumor, kalcificirajući odontogeni tu-mor), mezenhimalni (fibrom, miksom, denti-nom, cementom) i mešoviti (ameloblastični fibrom, odontom).

ODONTOM (engl.odontoma), 1. tumor odontogenog porekla; 2. mešoviti tumor odontogenog porekla u kojem epitelijalne ćelije zajedno sa mezenhimalnim pokazuju kompletnu diferenciranost ispoljenu u formiranju zubne strukture.

ODRAŽEN BOL (engl. referred pain), bol koji se ne oseća u području u kome nastaje, npr. kod oboljenja žučne kese bol se oseća ispod desne lopatice. V. reflektovan bol.

ODREĐ IVANJE (engl. assay), merenje koli-čine nekog hemijskog konstituenta, ili aktivnosti nekog enzima, ili farmakološke ili biološke jačine nekog leka u biološkoj teč-nosti.

ODREĐ IVANJE ENZIMA (engl. enzyme assays), postupak određivanja količine ili aktivnosti nekog enzima u biološkom uzorku. Za određivanje količine enzima koriste se različite fizičko-hemijske metode.

ODREĐ IVANJE POLA (engl. sex determination), pol je genetski određen u trenutku oplodnje. Svi sekundarni ovociti su genetski identični, imaju 22 autozoma i jedan X hromozom. Postoje dve vrste spermatozoida: ginospermatozoidi nose 22+X, a androspermatozoidi 22+Y. Oplodnja sekundarnog ovocita androspermatozoidom dovodi do formiranja zigota iz koga će se razvijati muška jedinka (44+XY), a oplodnja ginospermatozoidom daće ženski zigot (44+XX). Pošto su ginospermatozoidi nešto veći i „teži” izgleda da su i sporiji. Tako se može objasniti činjenica što se na 100 beba devojčica rodi 105 dečaka.

ODRŽAVANJE (engl. maintenance), 1. postojanje, funkcionisanje, kontinuitet postojećeg procesa, radnje, funkcije; 2. održavanje u životu - obezbeđivanje rada vitalnih organa, kontinuitet vitalnih funkcija organizma.

ODSTRANJENJE KAPSULE OČNOG SO-ČIVA (engl. capsulorexis), operativna tehnika kojom se, u početku ekstrakapsularne ope-racije ili kod fakoemulzifikacije, odstranjuje deo prednje kapsule, da bi u daljim fazama operacije kroz taj otvor na kapsuli bili izvu-čeni sočivne mase i nukleus.

ODVOD

(engl. lead), razlika u električnom potencijalu između dve elektrode stavljene na površinu ili unutar tela, a povezane direktno ili preko provodnika sa aparatom za bele-ženje.

ODVODNI (engl. excretory), koji vodi iz jedne sredine u drugu, služi za prolaz (evakuaciju) različitih sadržaja (vazduha, krvi , likvora, eksudata i sl.).

OFLOKSACIN (engl. ofloxacin), fluorohinolonski antibiotik širokog spektra. Koristi se za lečenje infekcija disajnih i urogenitalnih organa i drugih infekcija razne lokalizacije izazvanih uglavnom Gram-negativnim bakterijama uključujući i Pseudomonas, koji je inače rezistentan na mnoge antibiotike. Ne sme se davati deci i mladima do 18 godina. Preparat: Visiren.

OFTALMIJA (engl. ophthalmia), promene na očnim strukturama, najčešće upalne, koje imaju jedan latentni period, ali je uvek zahva-ćeno više očnih struktura (npr. rožnjača i vežnjača). Najčešće definisane patološke pro-mene koje obuhvata pojam oftalmija su: o. actinica, o. sympathica, o. aegiptica.

OFTALMIJA NEONATORUM (engl. ophthalmia neonatorum), zapaljenje konjunktive oka izazvano bakterijama, virusima ili hlamidijama, a eventualno i hemijskom iri-tacijom. Ranije je gonokokna infekcija bila najčešći uzrok neonatalne oftalmije, ali je uvođenje profilakse, ukapavanje 1%-og rastvora srebro nitrata (Credeov postupak) na rođenju, smanjilo učestalost. Ako je konjunktivitis izazvan iritacijom srebro nitratom, znaci (crvenilo konjunktive, otok kapaka, mukopurulentni ili krvavi sekret) se javljaju odmah po rođenju, u toku 24 časa od stavljanja kapi u oči. Gonokokni konjunktivitis se javlja u roku od 2 do 3 dana (ali i kasnije, ako je primenjena profilaksa bila nedovoljna), druge bakterijske infekcije 3 do 5 dana kasnije, a infekcija hlamidijama od 5. dana do 3. nedelje po rođenju. Ako neonatalna oftalmija traje do 4 nedelje označava se kao akutna, a kada traje duže - hronična. Može da zahvati jedno ili oba oka. Da bi se utvrdio uzročnik zapaljenja neophodno je uzeti bris konjunktive, kulturu dobijenog materijala i odrediti osetljivost izolovane klice na antibiotike. Bris se uvek boji (Giemsa bojenje za Chlamydiu trachomatis ili herpes simplex, a Gram bojenje za gonokoke i druge bakterije), a dijagnoza potvrđuje kultivisanjem na specifičnim podlogama, kulturom virusa i direktnim bojenjem sa mono-klonskim antitelima (DFA-Direct Fluorescent Antibody Staining), kao i ELISA testom (Enzyme-linked Immunoessay). Hla-midijalni konjunktivitis (uzročnik Chlamydia trachomatis), poznat i kao inkluziona blenoreja, najčešći je infektivni konjunktivitis novo-rođenčadi od 80-ih godina ovoga veka. Rastvor srebro-nitrata ne pruža zaštitu i posle 5 - 15 dana (ili više) javlja se mukopurulentni konjunktivitis, ponekad se stvaraju pseudo-membrane, obično jednostrano. Poš-to postoji opasnost od zapaljenja pluća, infekcija hlamidijama leči se i sistemski datim antibioticima (eritromicin), a roditeljima (da bi se izbegla ponovna infekcija deteta) daju se eritromicin ili doksiciklin u toku 7 dana. Hlamidijalni konjunktivitis, po pravilu ne ostavlja značajnije posledice. Pored hlamidija, neonatalna oftalmija može da bude posle-dica infekcije drugim bakterijama

(Neisseria go-norrhoeae, Staphilococcus aureus, Pneumococcus, Haemophilus influenzae, Pseudomonas aeruginosa i dr.), kao i virusima. Poš-to svaki konjunktivitis novorođenčeta može da ukazuje na ozbiljnu infekciju, mora se utvrditi uzrok i sprovesti odgovarajuće lo-kalno, a nekad i parenteralno lečenje antibioticima.

OFTALMITIS (engl. ophthalmitis), upalne pomene na očnim strukturama, pri čemu sufiks itis uvek znači upalnu komponentu.

OFTALMO (engl. ophthalmo), što se odnosi na oko.

OFTALMODINAMOMETRIJA (engl. ophthalmodinamometry), metoda određivanja pritiska u oftalmičnoj arteriji. Povišenjem očnog pritiska izaziva se kolaps vidljivih krvnih sudova na PNO (papila optičkog ner-va), i to prvo u dijastoli, a onda u sistoli. Zbir dijastolnog krvnog pritiska i 1/3 razlike sistolnog i dijastolnog pritiska definiše se kao srednji arterijski pritisak u oftalmičnoj arteriji.

OFTALMOLOG (engl. ophthalmologist), lekar specijalista koji se bavi izučavanjem, dijagnostikom, lečenjem i hirurgijom očnih obo-ljenja.

OFTALMOLOGIJA (engl. ophthalmology), nauka koja se bavi anatomijom, fiziologijom, patofiziologijom, kliničkim izgledom i medika-mentoznom i hirurškom terapijom obo-ljenja oka i okolnih tkiva.

OFTALMOPLEGIJE (engl. ophthalmoplegias), grupe oboljenja koja karakterišu po-remećaji pokretljivosti privremenim ili trajnim promenama na spoju nerava i mišića, ili unutar samih mišićnih Najčešće su: o. externa (paraliza poprečno-prugastih spoljašnjih mišića oka, pa je očna upravljena lateralno i dole); o. interna (paraliza m. sfinktera pupile i m. cilijarisa, proširenom pupilom i poremećajem akomodacije); o. totalis (pareza svih mišića oka).

oka, sa vlakana. jabučica praćena

OFTALMOSKOP (engl. ophthalmoscope), aparat za posmatranje očnog dna. Može da bude direktan i indirektan. Direktan oftalmoskop ima izvor svetla i ogledalo, kao i niz konveksnih i konkavnih sočiva koja mogu da se menjaju iza otvora kroz koji posmatramo očno dno. Ovde se posmatra u uspravnoj slici.

Indirektan o. ima izvor svetla i sistem ogle-dala i prizmi, kojima se snop svetla ubaci u zenični otvor. Sočivo se postavlja između posmatrača i pacijenta. Njime se vrši posmatranje promena u obrnutoj slici.

OFTALMOTONOMETAR (engl. tonometer), instrument za merenje očnog pritiska, čije su normalne vrednosti od 16 do 22 mmHg. Najčešće se koristi aplanaciona tonometrija - pomoću aplanacionog tonometra, koji se montira na biomikroskop. Posle lokalne ane-stezije rožnjače i bojenja fluoresceinom, tono-metar se naslanja na rožnjaču i na osnovi po-stignutog zaravnjenja rožnjaže očita se vrednost očnog pritiska u mm Hg. Ovo je najpreciznija metoda merenja očnog pritiska.

OGLEDALO (engl. mirror), površina koja odbija najveći deo svetlosti koji na nju padne. Ravno ogledalo (engl. plane mirror) je ravna površina. Lik koji formira ovo ogledalo je uspravan i imaginaran. Sferna ogledala (engl. spherical mirrors) su deo sfere. Lik koji for-mira konveksno ogledalo je uspravan i imaginaran, a onaj koji formira konkavno je ili obrnut i realan ili uspravan i imaginaran.

OGULJOTINA (engl. abrasion, excoriation), povreda kod koje je koža lišena epiderma, a ogoleli derm se kod zaživotnog povređivanja prekriva izlivenom limfom i/ili krvlju, koja se sasušuje u krastu. Jedna od ozleda (v. ozleda) i jedna od relativnih vitalnih reakcija (v. vitalna reakcija). Najčešće nastaje u sklopu me-haničke traume (v. mehanička povreda, v. nagnječina). Po saniranju ne ostavlja ožiljak. U forenzičkoj praksi treba je razlikovati od sasušine (v. sasušina). Oguljotina može da nastane i na sluzokoži (erozija sluzokože, lat. erosio mucosae).

OHRONOZNA ARTROPATIJA (engl. ochro-notic spondylarthropathy), v. ohronozna spondilartropatija.

OHRONOZNA SPONDILARTROPATIJA (engl. ochronotic spondylarthropathy ), meta-bolička artropatija. Nastaje zbog urođenog nedostatka enzima oksigenaze homogenitizinske kiseline, zbog čega se polimeri homogentizinske kiseline talože u vezivnim i hrskavičnim tkivima organizma, u intervertebralnim diskusima, izazivajući bol i ukočenost kičme uz karakterističan radiološki nalaz okoštavanja kičmenog stuba. Promenama su ređe zahvaćeni veliki periferni zglo-bovi, kada bolesnik ima slične tegobe kao u artrozi.

OIH , v. ortojodhipurat.

OKLUZIJA (engl. occlusion), 1. akt ili proces zatvaranja; 2. odnos između svih komponenata mastikatornog sistema u normalnoj funkciji, disfunkciji i parafunkciji, uključujući i morfološke i funkcionalne karakteristike kontaktnih površina zuba antagonista i ugrađenih nadoknada, okluzalnih trauma i disfunkcija, neuromuskularnih fizioloških funkcija, funk-cija temporomandibularnog zgloba, mišića žvakanja i gutanja, psihofiziološkog statusa i dijagnoze, prevencije i terapije funkcionalnih oboljenja sistema za žvakanje. Abnormalna o ., malokluzija; acentrična o ., kada voljna okluzija nije saglasna sa centričnom već nastaju prerani kontakti antagonista u centralnom položaju zatvaranja; adaptaciona o ., pri restauraciji zuba, smanjen ili pojačan okluzalni kontakt pri pokretima balansiranja ili funkcionalnoj okluziji između antagonističkih struktura; atriciona o ., kada svaki zub biva brušen okluzalno i proksimalno tokom funkcije žvakanja još od vremena nicanja; balansirajuća o ., u kojoj je okluzalni kontakt zuba na radnoj strani propraćen harmoničnim kontaktom zuba na suprotnoj, balansnoj strani; ukrštena o ., u kojoj donji zubi preklapaju gornje zube; tet-a-tet o ., u kojoj se gornji i donji zubi susreću duž njihovih incizalnih ivica u centralnoj okluziji; idealna o ., savršena interkuspidacija gornjih i donjih zuba, praćena neuromuskularnom harmonijom mastikatornog sistema. To je stabilan odnos vilica kada zubi ostvaruju kontakt u centralnom položaju. Rastojanje između centralnog odnosa pri mirovanju i centralne okluzije je oko 0,1 do 0,2 mm u temporomandibularnom zglobu, a oko 0,5 mm u nivou zuba. Takođe predstavlja nesputavajuće kliženje, artikulaciju okluzalnih kontaktnih pokreta tokom različitih ekskurzija centrične okluzije i centralnog odnosa i okluzalno vođstvo prilikom različitih pokreta, pre na radnoj nego na balansirajućoj strani; normalna o ., kontakt gor-njih i donjih zuba u centralnom odnosu uzimajući u obzir adaptacione promene mastikatornog sistema u odsustvu prepoznavanja patoloških manifestacija, ili kada su centralno inducirane poteškoće i disfunkcije na relaciji temporomandibularni zglob-mišič-bol sasvim kontrolisani; patogenična o ., okluzalni odnos koji je u stanju da izazove patološke promene u okolnom tkivu; traumatska o ., progresivno povređivanje pratećih struktura zuba kao rezultat okluzalne disfunkcije, koji može, ali ne mora da obuhvati periodoncijum. Malokluzije, loše navike, disharmonija temporomandibularnog zgloba, gubitak zuba, atrofič-ne promene periodoncijuma, karijes zuba, loše restauracije zuba i nadoknade, loša orto-donska terapija kao i malpozicija zuba su jedni od predisponirajućih faktora.

OKLUZIJA RETINALNE VENE (engl. retinal vein occlusion), začepljenje toka krvi sa rastom intravaskularnog pritiska i stagnacijom toka krvi. Zbog toga dolazi do otoka okolne retine, nenormalnog curenja iz krvnih sudova, pojava dubokog i površnog krvarenja u retini, sa jakim proširenjem vena i brojnim pamučastim depozitima. Okluzija je često praćena edemom makule i padom vidne oštrine. Može da bude okludirano stablo ili grana centralne vene retine.

OKO (engl. eye, lat. oculus), v. okulus.

OKRAJAK

(engl. extremity, lat. extremitas), v. ekstremitas.

OKRUGLASTI OTVOR (engl. round foramen, lat. foramen rotundum), v. foramen rotundum.

OKRUŽENJE (engl. enviroment), skup svih stvari, uslova ili uticaja u spoljašnjoj sredini.

OKRZOTINA , (engl. scratch), specijalna vrsta razderine (v. razderina) koja nastaje tangencijalnim dejstvom tupine mehaničkog oruđa, što joj daje olučast izgled. Pored tupine, okrzotina može nastati i tangencijalnim dejstvom projektila iz vatrenog oružja.

OKSALACETAT (engl. oxalacetate), so oksalsirćetne kiseline.

OKSALAT (engl. oxalate), so ili estar oksalne kiseline.

OKSALNA KISELINA (engl. oxalic acid), kristalna dikarboksilna kiselina, HOOC- -COOH, koja se nalazi u brojnim biljkama. Mala količina oksalata se sintetiše u organizmu čoveka u metabolizmu askorbata i glioksilata. Genetski poremećaj poznat kao oksaloza dovodi do oksalurije, koja podstiče for-miranje kalicijum-oksalatnog bubrežnog kamenja.

OKSALSIRĆETNA KISELINA (engl. oca-lacetic acid), dikarboksilna kiselina, HOOC- -CH2-CO-COOH, značajan intermedijerni metabolit ciklusa limunske kiseline.

OKSALURIJA (engl. oxaluria, hyperoxaluria), povećana količina oksalata u mo-kraći. Može dovesti do stvaranja kalkuloze u mokraćnim putevima. Javlja se posle veće resekcije ili oboljenja tankog creva kada dolazi do velike apsorpcije oksalata iz debelog creva i stvaranja kalcijum-oksalatnih kamenova. Može biti i genetski uslovljena, kada je takođe karakteriše izlučivanje velike količine oksalata preko mokraće uz nastanak nefrolitijaze, nefrokalcinoze, rane bubrežne insuficijencije i generalizovanog taloženja kalcijum oksalata. Genetski poremećaj je u metabolizmu glioksalata.

OKSATOMID (engl. oxathomide), sedativni H1 antihistaminik. Koristi se za lečenje urtikarije, polenske kijavice, povraćanja na putovanju i histaminske glavobolje. Preparat: Tinset.

OKSAZEPAM (engl. oxazepam), benzodiazepin umereno dugog dejstva. Koristi se za lečenje akutne anksioznosti, nesanice i spastičnosti skeletnih mišića. Preparat: Adumbran.

OKSICEFALIJA (engl. oxycephaly), prerano srastanje, zatvaranje, svih šavova kostiju lo-banje. Glava je izbočena u predelu velike fontanele. Česti su različiti neurološki ispadi, zbog pritiska na moždanu masu.

OKSIDACIJA (engl. oxidation), hemijska reakcija u kojoj se oksidacioni broj atoma povećava tj. gube se elektroni. Oksidacija se događa istovremeno sa redukcijom. U elektrohemijskoj ćeliji oksidacija se odigrava na anodi. To je i hemijska reakcija u kojoj se kiseonik kombinuje sa drugim jedinjenjem.

OKSIDACIONI BROJ (engl. oxidation number), broj naznačen na svakom atomu u mole-kulu ili jonu koji ukazuje na teoretski broj primljenih elektrona (ako je oksidacioni broj negativan) ili izgubljen (ako je oksidacioni broj pozitivan), pri prevođenju atoma u oblik elementa koji ima oksidacioni broj nula. Kise-onik obično ima oksidacioni broj -2, a vodonik +1 (izuzev u hidridima). Zbir oksidacionih brojeva svih atoma u jednom jonu jednak je jonskoj jačini, a u atomima u neutralnom jedinjenju jednak je nuli.

OKSIDANT (engl. oxidant), jedinjenje koje podleže redukciji ili prima elektrone u oksidoredukcionim (redoks) reakcijama. Naziva se i oksidacioni agens.

OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA (engl. oxidative phosphorylation), krajnji stepen u aerobnom katabolizmu energetskih molekula u kome se deo njihovog energetskog sadržaja vezuje i čuva u visokoenergetskim fosfatnim vezama ATP-a.

OKSIDAZA (engl. oxidase), bilo koji enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.9), koji katalizuju reakciju u kojoj

molekulski kiseonik deluje kao direktni akceptor elektrona sa supstrata kao donora pri čemu se formira voda. Primer ovakvog enzima je askorbat-oksidaza.

OKSIDAZA D-AMINOKISELINA (engl. D-amino acid oxidase), enzim iz roda oksidoreduktazaŠD-aminokiselina: kiseonik oksidoreduktaza (deaminirajuća), EC 21.4.3.3Ć. Nalazi se u jetri i bubrezima gde katalizuje deaminaciju D-aminokiselina do a-keto kiselina i slobodnog amonijaka. Ima čvrsto vezanu FAD grupu i koristi molekulski kiseonik u reakciji. Ovaj enzim pretežno razlaže D- -aminokiseline, koje nastaju pri bakterijskom metabolizmu peptida u organizmu i nema kliničku primenu.

OKSIDAZA L-AMINOKISELINA (engl. L-amino acid oxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza ŠL-aminokiselina: kiseonik oksidoreduktaza (deaminirajuća), EC 1.4.3.2Ć. Po raspodeli i funkcijama ovaj enzim je sličan oksidazi D-aminokiselina, mada radije oksiduje L-aminokiseline od D-aminokiselina. U velikim količinama se nalazi u otrovu nekih zmija.

OKSIDO-REDUKCIONA REAKCIJA (engl. oxidation-reduction reaction), hemijska reakcija u kojoj se odigravaju oksidacija i redukcija, npr. 2H2 + O2 = 2H2O. Oksidovana supstanca (H2) naziva se redukcioni agens ili reduktant; redukovana supstanca (O2) naziva se oksidacioni agens ili oksidant. Ove reakcije se nazivaju i redoks reakcije.

OKSIDOREDUKTAZE (engl. oxidoreductases), rod enzima (EC 1) kome pripadaju oni enzimi koji katalizuju reakcije u kojima se jedno jedinjenje oksiduje, a drugo redukuje. Neki od klinički značajnih enzima iz ovog roda su alkohol-dehidrogenaza, glukozo-6-fosfat-dehidrogenaza, latat-dehidrogenaza itd.

OKSIGENOTERAPIJA, v. kiseonička terapija.

OKSIHEMOGLOBIN (engl. oxyhaemoglobin), hemoglobin koji je vezao kiseonik. Za razliku od prave oksidacije, ova veza je labava i nastaje oksigenacijom.

OKSIMETAR (engl. oximeter), fotoelektrični instrument kojim se meri zasićenje krvi kiseonikom (oksigene frakcije hemaglobina, oxihemaglobina) u krvi koja cirkuliše. Oksimetri koriste fotoelektrične metode za

detekciju razlike u boji krvi sa različitim zasiće-njem kiseonika. Oni su dragocena pomoć u zaštititi i široko se koriste u operacionim salama i odeljenjima intenzivne nege.

OKSITETRACIKLIN (engl. oxytetracyclin), stari tetraciklinski antibiotik širokog spektra dejstva. Kod sistemskih infekcija je preva-ziđen posle uvođenja novih grupa antibiotika, ali se koristi u kombinacijama sa nistatinom i kortikosteroidima za lečenje infekcija kože i sluznica. Preparati: Farmacyclin, Hydrocyclin, Oksinistin, Pancyclin.

OKSITOCIN (engl. oxytocin), ciklični peptidni hormon koji sadrži osam aminokiselina. Deluje na ženski reproduktivni sistem i ima RMM 1.000. Stvara se u neuronima i para-ventrikularnim jedrima hipotalamusa, a oslobađa se iz neurohipofize zajedno sa vazopresinom. Oksitocin se povećano izlučuje u toku porođaja dovodeći do ritmičkih kontrakcija uterusa i podstiče lučenje mleka iz dojke. Koristi se i za indukciju porođaja u vidu intravenske infuzije i protiv krvarenja posle poro-đaja u vidu intramuskularnih injekcija. Pre-parat: Syntocinon.

OKSOGLUTARAT DEHIDROGENAZA (engl. oxoglutarate dehydrogenase), multienzimski kompleks (2-oksoglutarat:lipoamidoksidoreduktaza, EC 1.2.4.2), koji se sastoji od najmanje tri enzima koji katalizuju složenu enzimsku reakciju 2-oksoglutarat + CoA-SH + NAD+ = sukcinil koenzim A + NADH + H+ + CO2. Ova reakcija je biološki ireverzibilna. Kao kofaktori se koriste tiamin-difosfat, lipoinska kiselina, CoA, FAD i NAD+. Ova reakcija je veoma značajna za Krebsov ciklus limunske kiseline. Naziva se i aketoglutarat--dehidrogenaza.

OKSPRENOLOL (engl. oxprenolol), beta-blokator koji ima unutrašnju simpatičku aktivnost, pa zato izaziva bradikardiju i hladne noge ređe od ostalih beta-blokatora. Koristi se za lečenje angine pektoris, srčanih aritmija, hipertenzije i anksioznosti. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Trasicor.

OKTREOTID (engl. octreotide), sintetisani oktapeptid, analog somatostatina. Poseduje identična biološka svojstva kao i somatostatin, ali je vreme iščezavanja iz cirkulacije znatno produženo. Inhibiše sekreciju i dejstva hormona rastenja i peptida gastroenteropankreasnog endokrinog sistema. Koristi se za lečenje tumora hipofize (koji luče hormon rasta), akromegalije (kad nije moguća operacija), gastrinoma, insulinoma i karcinoida. Preparat: Sandostatin. Obeležen 123I (123I-Tyr3-octreotide) ili 111In (111In-DTPA-D-Phe1-octreotide) u nuklearnoj medicini služi za scintigrafsku lokalizaciju neuroendokrinih tumora i ostalih tumora koji imaju receptore za somatostatin. V. scintigrafija tumora.

OKULARAN (engl. ocular), koji se odnosi na oko.

OKULIST, v. oftalmolog.

OKULO-AURIKULO-VERTEBRALNI SINDROM (engl. oculoauriculovertebral syndrome), sindrom koga karakterišu epibulbarne dermoidne ciste, razne vertebralne nepravilnosti, nenormalnosti rebara, neurološke komplikacije, uključujuči i mentalnu retardaciju. Okularne komplikacije čine konjuaktivalne dermoide i/ili lipodermoide, kolobomi, mikrooftalmija. Ponekad je lobanja asimetrična, frontalno isturena. Prisutni su: hemifacijalna mikrostomija kao posledica hipoplazije ili aplazije ramusa mandibule i/ili kondila, unilateralne hipoplazije lica, antimongoloidni palpebralni nagib, makrostomija i atrezija nozdrva. Naziva se još i mandibulofacijalna disostoza sa epibulbarnim dermoidima, okuloaurikularna displazija.

OKULO-CEREBRO-FACIJALNI SINDROM (engl. oculocerebrofacial syndrome ), sidrom prenosiv kao autosomno recesivna karakteristika. Karakterišu ga mentalna retardacija, mikrokefalija, mongoloidni nagib palpebralnih fisura, mikrokornea, strabizam, miopija, atrofija optičkog nerva, gotsko nepce i manja donja vilica.

OKULOGIRNE KRIZE (engl. vestibular nystagmus), refleksni pokreti očnih jabučica, glave i vrata, zbog nadražaja vestibularnog aparata. Ovo se ostvaruje preko glavnog asocijacionog puta moždanog stabla uzdužnog medijalnog snopa, koji povezuje okulogirna jedra sa motornim nukleusima živaca koji ostvaruju pokrete glave i vrata.

OKULO-ORO-GENITALNI SINDROM (engl. oculoorogenital syndrome ), oboljenje nastalo zbog nedostatka značajnih elemenata u hrani, a ispitano na američkim zatvorenicima u japanskim logorima tokom drugog svetskog rata. Više od 75% zatvorenika posle šest meseci neadekvatne ishrane imalo je eksfolijativni dermatitis skrotuma, stomatitis, konjunktivitis, kao i simptome slične pelagri, mada ne i pelagru per se. Verovatno je bila posledica nedostatka specifičnog komplementa iz kompleksa B vitamina. Naziva se još i Jacobov ili orogenitalni sindrom.

OKULOPATIJA, v. oftalmija.

OKULTAN (engl. latent), skriven, nešto što nije ispoljeno, još uvek mirno, ne pokazuje se tj. ne može se dokazati, a sumnja se da postoji (npr. krvarenje unutrašnjeg organa).

OKULTNO KRVARENJE (engl. ocult bleeding), krvarenje u stolici ili mokraći koje nije okom vidljivo, ali se može dokazati speci-fičnim testovima (npr. hemokult test). Često je udruženo sa ranim stadijumima neoplazmi; okultna krv (engl. occult blood), krv koja se nalazi u malim količinama koje mogu da se otkriju samo hemijskom analizom, spektroskopskim ili mikroskopskim ispitivanjima u stolici.

OKULUS (engl. eye, lat. oculus), oko. Organ vida, sastoji se od tri dela: očne jabučice (v. bulbus okuli), vidnog živca (v. nervus optikus) i pomoćnih organa oka. Pomoćni organi oka su: mišići pokretači očne jabučice, fascije i masno telo očne duplje, očni kapci, vežnjača i suzni pribor (v. aparatus lakrimalis).

OKUPACIONA TERAPIJA, RADNA TERAPIJA (engl. occupation therapy, working therapy), podrazumeva aktivnosti koje imaju za cilj da angažuju (okupiraju) bolesnika da vreme, najčešće u bolnici, provede na više ili manje kreativan način (npr. slikanje, vajanje, heklanje, obrada drveta i sl.). Potrebno je da ove aktivnosti budu stručno propisane i vođene prema specifičnim potrebama odre-đenih kategorija psihijatrijskih pacijenata.

OLAKŠANA DIFUZIJA (engl. facilitated diffusion), nosačima posredovan transportni mehanizam u kome se molekuli kreću kroz membranu niz koncentracioni gradijent; rav-noteža se postiže kada se izjednače koncentracije na obe strane membrane.

OLAKŠAVANJE (engl. relief), delimično uklanjanje bilo čega što je stresogeno; uklanja-nje neprijatnosti ili bola.

OLANZAPINE (engl. olanzapine), novi ati-pični antipsihotik sličan klozapinu. Koristi se za lečenje shizofrenije, kod bolesnika koji ne reaguju na konvencionalne lekove, ali još nije određeno njegovo mesto u terapiji. Preparat: Zyprexa.

OLEKRANON

(engl. olecranon, lat. olecranon), lakatni nastavak. Nastavak na gornjem okrajku lakatne kosti na čijem se vrhu pripaja završna tetiva troglavog mišića nadlakta.

OLFAKCIJA (engl. olfaction), pretvaranje mirisnih hemijskih supstanci u nervni signal.

OLFAKTIVNI (engl. olfactory, lat. olfactorius), v. olfaktorijus, mirisni.

OLFAKTIVNI PUT (engl. olfactory tract, lat. tractus olfactorius), v. traktus olfaktorijus.

OLFAKTORIJUS (engl. olfactory, lat. olfactorius), mirisni, odnosi se na čulo mirisa ili je vezan za strukture koje učestvuju u tumačenju čula mirisa.

OLIGO(engl. oligo-), prefiks u složenicama sa značenjem mali broj, malen.

OLIGOARTIKULARNI , lokalizacija promena na 2 do 4 zgloba.

OLIGOARTRITIS (engl. oligoarthritis), zapaljenje 2 do 4 zgloba.

OLIGOCITEMIJA (engl. oligocythaemia), smanjen broj ćelija.

OLIGODENDROGLIOM (engl. oligodendroglioma), tumor centralnog nervnog sistema porekla glijalnih ćelija (potporno veziv-no tkivo) mozga; relativno redak spororastući gliom, koga karakterišu brojne male okrugle ili ovoidne ćelije oligodendroglije razbacane u gustoj fibrilarnoj stromi. Leči se operativ-nim putem.

OLIGODONCIJA

(engl.oligodontia), nedostatak mnogih zuba, smanjenje veličine postojećih, kao i ostale anomalične pojave.

OLIGOFRENIJA (engl. oligophrenia), ma-loumnost, umna zaostalost, (od grčke reči oligos = malo i phren = um, duša, duh). Odlikuje se trajnom i delimično ireverzibilnom intelektualnom insuficijenciom. Uzroci nastanka ovog poremećaja mogu biti: biološki i sociološki. Stepen intelektualne insuficijencije (oštećenja) se određuje koeficijentom inte-ligencije, koji suštinski određuje stepen mentalnog uzrasta. Oligofrenije se klasifikuju prema stepenu oštećenja na: idiotije, imbecilnost i debilnost.

OLIGOMER (engl. oligomer), polimer koji se sastoji od samo nekoliko monomera (subjedinica), npr. oligomer je dimer, trimer ili tetramer. Subjedinice mogu da budu iste ili različite. Ovaj izraz se često koristi kod izoenzima, proteina i nukleinskih kiselina.

OLIGOPEPTID (engl. oligopeptide), v. peptid.

OLIGOSAHARID (engl. oligosaccharide), ugljeni hidrat koji pri hidrolizi daje 2 - 10 monosaharida, za razliku od polisaharida, koji se sastoje od većeg broja monosaharidnih jedinica.

OLIGOSPERMIJA (engl. oligospermia), oligozospermija, smanjen broj spermatozoida u semenoj tečnosti.

OLIGURIJA (engl. oliguria), smanjenje volumena mokraće koju bolesnik izmokri za 24h (ispod 400 ml). Zdrava osoba izluči od 700 do 2.000 ml urina dnevno. Oligurija obično nastaje kao posledica nedovoljnog unošenja tečnosti, ili povećanog gubljenja tečnosti znojenjem ili dijareom. Ozbiljniji uzrok oli-gurije je smanjena funkcija bubrega koju izazivaju akutne ili češće hronične bolesti bu-brega.

OLIVA (engl. olive, lat. oliva), maslina. Malo, ovalno ispupčenje na spoljašnjoj strani produ-žene moždine ispod koga se nalazi donje ma-slinasto (olivarno) jedro.

OLOVNA POLINEUROPATIJA

(engl. lead polyneuropathy), v. trovanje olovom.

OLOVNI RUB (engl. Burtonian line), v. trovanje olovom.

OMARICA (engl. heatstroke, lat. sideratio), toplotni udar, termička povreda (v. povreda) nastala usled otežanog odavanja telesne to-plote u toploj i vlažnoj sredini.

OMENTEKTOMIJA (engl. omentectomy), uklanjanje (resekcija) velikog omentuma, u sklopu drugih operativnih zahvata, najčešće kod malignih oboljenja. Totalna o., rutinski se izvodi kod karcinoma ovarijuma (uz ovarijektomiju i histerektomiju), kod karcinoma želu-ca (uz suptotalnu ili totalnu gastrektomiju sa limfadenektomijom); parcijalna o., radi se kod drugih malignih oboljenja (segmentne resekcije kolona i hemikolektomije) ili zapa-ljenskih procesa, kada se uklanja samo zalepljeni, izmenjeni ili upaljeni deo omentuma. Osim kod totalne omentektomije i metastaza, uvek se teži očuvanju omentuma zbog njegove zaštitne, resorptivne i antiinfektivne funkcije.

OMENTUM (engl. omentum, lat. omentum), opornjak, maramica. Tvorevina organskog (visceralnog) lista trbušne maramice koja polazi sa velike i male krivine želuca. O. majus , (engl. greater o., lat. o. majus), veliki opor-njak. Tvorevina organskog (visceralnog) lista trbušne maramice nalik dvostrukoj opni koja polazi sa velike krivine želuca prebacujući se preko organa podmezokoličnog sprata peritonealne duplje. Sastoji se od korena i slobodnog dela. Koren je razapet između velike krivine želuca i poprečnog kolona. Slobodni deo velikog opornjaka se poput kecelje prebacuje preko prednjih površina tankog i debelog creva dospevajući gotovo do preponskih kostiju; o. minus (engl. lesser o., lat. o. minus), mali opornjak. Tvorevina organskog (visceralnog) lista trbušne maramice nalik dvostrukoj opni koja polazi sa male krivine želuca i gornjeg dela dvanaestopalačnog cre-va pripajajući se, drugim krajem, duž ulaznog polja jetre i pukotine venske veze jetre. Može se podeliti na dva manja dela ili veze: levu ili jetreno-želudačnu vezu (ligamentum hepatogastrikum) i desnu ili jetreno-dvanaesto-palačnu vezu (ligamentum hepatoduodenale).

OMEPRAZOL (engl. omeprazole), smanjuje sekreciju kiseline u želucu jače od ostalih antisekretornih lekova, tzv. inhibitor protonske pumpe - enzima koji izlučuje H+ jon, a preuzima K+ jon. Lek izbora za bolesti kod kojih postoji hiperaciditet u želucu kao uzročna ili prateća pojava: ulkus želuca i duodenuma, gastroezofagusni refluks, Zol-linger-Ellisonov sindrom. Preparati: Losec, Omeprol.

OMFALITIS

(engl. omphalitis), akutna inflamacija periumbilikalnog vezivnog tkiva, koja nastaje prodorom patogenog uzročnika (spontano ili manipulacijom na krvnim sudovima) iz krvnih sudova pupčanika u perivaskularno tkivo. Ispoljava se purulentnom i/ili sangvinolentnom sekrecijom pupčane rane i otokom i crvenilom okolnog tkiva. Omfalitis može da dovede do širenja procesa duž venskih krvnih sudova do v. portae ili do okluzije umbilikalnih i/ili ilijačnih arterija, sa mogućom bakterijemijom, septičnom embolizacijom, nekrotizirajućim fascitisom, peritonitisom i portnom hipertenzijom.

OMFALOCELA (engl. omphalocele), exomphalos, zastoj u normalnom razvoju creva i prednjeg trbušnog zida. Postoji hernijacija organa trbušne duplje kroz centralni defekt trbušnog zida. Omotač omfalocele sačinjavaju peritoneum i amnionska membrana. Ako je defekt manji od 4 cm, omfalocela sadrži samo tanka creva. Ovo stanje je poznato kao hernija umbilikalne vrpce. Ako je defekt veći od 4 cm, omfalocela sadrži i druge abdominalne organe (jetra i dr.).

OMOTAČ (engl. tunic, lat. tunica s. tela), spo-ljašnji sloj nekog organa, posebno organa ce-vastog oblika.

ONANIZAM (engl. masturbation, autoerotism), masturbacija, predstavlja erotsko samostimulisanje, koje dovodi do genitalnog seksualnog zadovoljstva, bez stvarnog prisustva adekvatnog (spoljnjeg) objekta. Javlja se kod oba pola, i u različitim životnim dobima.

ONDANSETRON (engl. ondansetron), anta-gonist receptora za serotonin u mozgu i na pe-riferiji, vrlo jak antiemetik. Koristi se u vidu tableta ili injekcija za sprečavanje povraćanja kod primene citostatika. Preparati: Avessa, Pindasan, Zofran.

ONIHIJA (engl. onychia), bolest nokatne ploče.

ONIHO (engl. enycho-), nokat, kao prefiks u složenicama označava da je nešto u vezi sa noktima.

ONIHODISTROFIJA (engl. onychodystrophy), izmenjenost nokatne ploče u vidu transverzalne ili longitudinalne zakrivljenosti nokatne ploče (koilonychia), sitnih erozija površine nokatne ploče u vidu tački (pitting), hrapavosti nokatne ploče koja izgleda kao da je uzdužno trljana šmirgl papirom

(trachyonychia).

ONIHOGRIFOZA (engl. onychogryphosis), izraženo zadebljanje nokatne ploče u toku života. Nokti su kandžasti i tvrdi. Najčešća lokalizacija je palac na stopalu.

ONIHOLIZA (engl. onycholysis), odvajanje nokatne ploče od ležišta nokta.

ONIHOMIKOZA (engl. onychomycosis), infekcija nokatne ploče gljivicama. Prema delu nokta koji je zahvaćen može biti: distalna, proksimalna, lateralna, totalna i bela, površna onihomikoza.

ONIHOREKSIJA (engl. onychorrhexis), uzdužno cepanje nokatne ploče počev od nje-ne slobodne ivice.

ONKO(engl. onco-), prefiks koji se odnosi na tumore.

ONKOCIT (engl. oncocyt), maligna ćelija, tumorska ćelija.

ONKOGEN (engl. oncogene), svaki gen koji učestvuje u transformaciji ćelije ili nastanku karcinoma. Nastaju mutacijom lokusa (protoonkogen) prisutnom u svim normalnim ćelijama i obično imaju slične ili identične gene u virusima (virusni onkogeni) koji su u stanju da transformišu eukariotsku ćeliju. Produkti protoonkogena su faktori rasta, membranski receptori i proteini koji se vežu za DNK. Da bi normalna ćelija postala karcinomska po-trebno je više od jednog onkogena.

ONKOGENEZA (engl. oncogenesis), proces novog nenormalnog rasta tj. razvoja tumora (malignog ili benignog).

ONKOLIZA ( engl. oncolysis), proces raspada-nja tumora ili tumorskih ćelija. Može nastati spontano ili kao posledica tretiranja tumora zračenjem i citostaticima.

ONKOLOŠKI (engl. oncologic), koji je u vezi sa onkologijom.

ONKOLOG (engl. oncologist), stručnjak koji se bavi onkologijom. Uglavnom su to lekari specijalisti interne medicine, hirurgije, radiologije i patologije.

ONKOLOGIJA (engl. oncology), nauka koja se bavi proučavanjem uzroka, osobina i pona-šanja tumora i njihovim lečenjem.

ONKOVIRUSI (engl. oncoviruses), potporodica retro virusa, koja je dobila ime prema grčkoj reči onkos - tumor. Izazivaju različite vrste tumora kod životinja i ljudi. Oboljenja čoveka izazivaju HTLV-I, HTLV-II i HTLV-V.

„O” NOGE (engl. varus), deformacija položaja kolena, kod koje je koleno udaljeno od srednje linije tela, a natkolenica i potkolenica čine ugao otvoren unutra.

ONOMATOMANIJA (engl. onomatomania), onomatomia, ludački strah i zaziranje od novih reči. Opsesija čiji se misaoni sadržaj odnosi na reči ili grupe reči. Bolesnik je opsednut strahom da će zaboraviti neku reč, neko ime, za koje se ne bi moglo reći da ima bilo kakvu posebnu vrednost. Ako ne uspe da ga se seti, bolesnik zapada u stanje anksi-oznosti koje traje sve dok tu reč ne pronađe. Opsesija nekad dobija impulzivni karakter: bolesnik se oseća prisiljenim da izgovara reč ili formulaciju koja bi svojom vulgarnošću ili nepristojnošću mogla da izazove skandal.

OPACITATI U STAKLASTOM TELU OKA (engl. vitreous opacities), zamućenja koja se javljaju sa godinama zbog fizičkih i hemijskih promena u vitreusu. Najčešće se javljaju kao mušice u vidnom polju. Etiološki, opacitate možemo da podelimo na: kongenitalne ostatke hijaloidnog vaskularnog sistema, proteinske koagulume, kristalne depozite (aste-roidna tela, synchisis scintillans, krv, eksudativne ćelije, tumorske ćelije, pigment).

OPALSKYEV SINDROM (engl. Opalsky syndrome), kombinacija bola i temperaturne hipoestezije lica, u stvari

Bernarg-Hornero-vog sindroma i piramidalne paralize ekstremiteta jedne strane tela, povezana sa kontralateralnim bolom i temperaturnom hipoestezijom trupa i ekstremiteta. Nalazi se fokalna lezija u subbulbarnom regionu sa učešćem spinalnog segmenta trigeminalnog nerva cerebrospinalne zone i piramidalnog trakta, nastalih kao posledica poremećaja cirkulacije u zadnjoj spinalnoj arteriji.

OPARINA (engl. scald), v. opekotina.

OPAROTINA (engl. scald, lat. ambustio), termička povreda (v. povreda) nastala dej-stvom vlažne toplote (zagrejanih para i gasova) na celo telo ili delove tela. Dolazi do denaturacije tkivnih i ćelijskih belančevina i stvaranja kolikvacione nekroze dejstvom pare i toplog vazduha. V. opekotine. Prema stepenu oštećenja tkiva postoje tri stepena oparotina: prvi sa eritemom kože, drugi sa stvaranjem bula i treći sa nekrozom. Težina i ishod ove povrede zavise od stepena oparotine, lokali-zacije, opštih karakteristika povređene osobe (starost, pol, prethodna bolest), a najviše od obima zahvaćenog dela tela.

OPEKOTINA (engl. burn, lat. combustio), povreda izazvana dejstvom termičkog agensa (v. povreda). Mogu nastati dejstvom vlažne toplote, ambustiones - oparotine , ili dej-stvom suve toplote - combustiones. Izvor visoke temperature mogu biti užareni predmeti, plamen, zagrejane tečnosti, pare i topao vazduh. Zagrejane tečnosti i pare stvaraju kolikvacionu nekrozu, a suvi izvori toplote, koagulacionu. Slično dejstvo imaju hemijske supstance (baze i kiseline) i električna energija. Prema dubini dele se na: opekotine I stepena - zahvaćen je samo spoljašnji sloj epiderma. Manifestuju se eritemom, otokom i umerenim bolom. Izlečenje nastaje za 3 - 6 dana; opekotine II stepena - zahvataju ceo epiderm. Karakterišu ih bule (plikovi), vlaženje, otok i bol. Prema izgledu derma, posle skidanja bula one se dele na „A“ i „B“ stepen. Kod „A“ stepena derm je crven i odgovara površnoj opekotini, a kod „B“ stepena derm je bled i reč je o dubokoj opekotini. Izlečenje nastupa za dve do tri nedelje; opekotine III stepena - zahvataju derm i predeo folikula dlake, koji su uništeni koagulacionom nekrozom do potkožnog tkiva. Otok je izraženiji nego kod prethodnih grupa. Nisu bolne, zbog oštećenja nervnih završetaka. Proces reparacije teče sporo, a težina i ishod ove povrede zavise od mehanizma nastanka, stepena opekotine, lokalizacije, opštih karakteristika povređene osobe (starost, pol, prethodna bolest), a naj-više od obima zahvaćenog dela tela. Patologija opekotina proizilazi iz destrukcije kožne barijere i otvaranja puta infekciji.

OPEKOTINE OD SUNCA (engl. sunburn reaction), nastaju posle prekomernog izlaganja ultravioletnom zračenju sunca, u vidu upalne reakcije koja se odlikuje crvenilom, toplotom, bolom, otokom i ponekad mehurovima.

OPERABILAN

(engl. operabile), u hirurgiji oboljenje koje se može rešiti hirurškim zahvatom. Uglavnom se upotrebljava u onkologiji za tumore kod kojih je moguće uraditi radikalnu operaciju, odnosno ukloniti svo vidljivo tumorozno tkivo, uz uspostavljanje normalnih fizioloških funkcija. Ovaj pojam ne treba mešati sa tehničkom mogućnošću uklanjanja tumoroznog tkiva, jer se često ope-riše u palijativne svrhe odnosno ostavlja deo tkiva koje nije bilo moguće ukloniti.

OPERACIJA (engl. operation, surgical procedure ), manipulativni terapeutski zahvat, koji se prema pravilima hirurških disciplina i ope-rativne tehnike izvodi u cilju uklanjanja patoloških promena, korekcije anomalija i le-čenja povreda. Operaciju izvodi hirurški tim, koji se satoji od rukovodioca tima (operator, glavni hirurg), anesteziologa, anestetičara, prvog i drugog hirurškog asistenta, instrumentarke, pomoćne instrumentarke i spremača. U timskom radu, svaki član vrši i odgovara za svoj deo posla. Odgovornost za operativni rad snosi operator, za uvođenje u ane-steziju, buđenje i neposredan postoperativni tok anesteziolog, za sterilnost instrumenata, operativnog polja i hururški materijal instrumentarka. Operacije se dele na elektivne (hladne, planirane) i urgentne (hitne, neplanirane). Po težini, operacije se dele na: lake (izvode se na površini tela, daleko od vitalnih organa, kratko traju i tehnički su lako izvod-ljive praktično bez mortaliteta); srednje (otvaraju se telesne duplje i radi se u blizini vitalnih organa i velikih sudova, ali bez njihovog angažovanja, uz prosečan mortalitet do 2%); teške (zahvati na vitalnim organima i krvnim sudovima, dužeg trajanja i mortaliteta do 5%); veoma teške i dugotrajne (uključuju ne samo rad na više vitalnih organa uz zbrinjavanje velikih krvnih sudova, nego i primenu posebnih, veštačkih uslova rada ekstrakorporalni krvotok, hipotermija, rad u skafanderu i sl., sa mortalitetom 5 - 10 %). Primeri lake operacije su uklanjanje kožnih tumora, manje plastične operacije, hernijektomija i apendektomija; primeri srednje operacije su holecistektomija, ovarijektomija, vagotomija, resekcija želuca; primeri teške operacije su totalna gastrektomija, totalna kolektomija, operacije na velikim krvnim sudovima trbuha i eks-tremiteta, totalna histerektomija; primeri veoma teških su operacije na srcu uz vantelesni krvotok, operacije tumora mozga, ope-racije na velikim krvnim sudovima grudnog koša, transplantacija kostiju i sl. Svaka, pa i najmanja operacija može postati rizična ukoliko je stanje bolesnika teško. Hitne operacije imaju daleko veći mortalitet od elektivnih.

OPERACIONA PROMENA POLA (engl. sex reassignment surgery ), menjanje spoljnih genitalija u suprotni pol. To se retko sprovodi, ali je ponekad opravdano kod osoba sa dvopolnim genitalijama (hermafroditi) ili kod osoba sa „neodređenim polom” jer su one ubeđene da imaju anatomski nenormalan pol.

OPERACIONA SALA (engl. operating theatre), mesto na kome se uz odgovarajuće uslove, smeštaj, opremu i organizaciju izvo-de hirurške (operativne) procedure. Opera-ciona sala može biti standardna (prethodno konstruisana za tu svrhu, tehnički, prostorno i materijalno adekvatno opremljena); privremena, priručna, improvizovana (u zidanom objektu ili pod šatorom), kada se zbog sticaja okolnosti ili potrebe operativni zahvati izvode u nepovoljnim uslovima. Osnovni elementi koje operaciona sala mora da ispunjava su uslovljeni održavanjem principa asepse. Svaka operaciona sala mora biti

pokrivena (zaštićena od atmosferskih uticaja), izolovana od okoline sa obezbeđenim kontrolisanim pristupom, mora imati obez-beđen odliv vode, tečnosti, telesnih tečnosti i otpada, pod i zidovi moraju biti podobni za pranje i čišćenje, mora imati dovoljno prostora za smeštaj operativnog stola, ormana i kolica sa instrumentima i mora da obezbedi kretanje osoblja. Osim ovih elementarnih uslova sala mora imati obezbeđenu vodu, svetlo, električnu energiju, kanalizaciju i grejanje, a po mogućnosti i pristupne prostorije kojima je izdvojen sam operacioni blok od svlačionice, tuševa, higijenskih porostorija, prostorija za prethodni smeštaj, buđenje pacijenata i premedikaciju, i pomoćnih prostorija za smeštaj i pripremu materijala. Najbolje je da je operaciona sala smeštena u nivou prijemne službe, ukoliko se primaju hitni slučajevi; za elektivnu hirurgiju bolji je smeštaj na spratu, radi efikasnije izolacije, ali tada se moraju obez-bediti najmanje dva lifta i pomoćni pris-tup širokim stepeništem pored koga se nalazi kosi uspon za bolnička kolica i nosila.

„OPERA GLASS HANDS”, deformacija prs-tiju u psorijaznom artritisu. Nastaje zbog resorptivnih promena na koštanim falangama prstiju, zbog čega postoji višak mekog tkiva i kože kroz koju koštani deo prsta klizi.

OPERANTNO USLOVLJAVANJE, UČE-NJE (engl. operant conditioning, learning), v. instrumentalno uslovljavanje, v. pojačava-nje refleksa.

OPERATIVNI MIKROSKOP (engl. operating microscope), binokularni mikroskop koji se uglavnom koristi u mikrohirurgiji. Polje rada je osvetljeno kroz sočiva objektiva svetlosnim izvorom unutar mikroskopa. Mnogi modeli imaju ugrađene delitelje snopa svetlosti i drugi komplet okulara, tako da omo-gućavaju hiruškim asistentima da gledaju operaciju. Takođe, savremeni operacioni mikro-skopi, umesto drugog kompleta okulara, imaju ugrađenu video-kameru, tako da tok operacije može da se prati na monitorima u okviru zatvorenog televizijiskog sistema.

OPERKULUM (engl. cover, lat. operculum ), poklopac, pokrivač 1. pokrovna opna ili sloj koji postoji kod kičmenjaka i beskičmenjaka 2. velikomoždani pokrivač. Deo moždanog tkiva koji u potpunosti pokriva veliko-mož-dano ostrvo (insula). Grade ga okolni delovi čeonog, temenog i slepoočnog režnja, čije se vijuge intenzivno razvijaju pokrivajući vijuge velikomoždanog ostrva.

OPERON (engl. operon), set gena u naslednoj osnovi prokariota koji predstavlja jednu jedinicu transkripcije, a uključuje strukturne gene i elemente (promotor i operator) koji kontrolišu njihovu ekspresiju. Gen regulator kontroliše sintezu proteinskog molekula koji utiče na funkcionalno stanje operona. Ovakva organizacija omogućava ekspresiju strukturnih gena u operonu pod koordinisanom kontrolom promotora i operatora.

-OPIJA, -OPSIJA (engl. -opia), koristi se za kombinovanje reči koje se odnose na poseban oblik gledanja.

OPIJATNI ANALGETICI , OPIJATI , v. opioidni analgetici.

OPIOIDNI ANALGETICI (engl. opioid analgesics), opioidi - zbirni naziv za lekove koji ublažavaju bolove delujući preko opioidnih receptora:n, k i s. Prirodni lekovi koji se dobijaju iz opijuma: morfin i kodein i njihovi analozi kao heroin nazivaju se i opijatni analgetici, a sintetski kao: fentanil, metadon, petantin, pentazocin, tramadol i dr. su strogo gledano opioidni analgetici. Ublažavaju i najjače bolove, izazivaju sedaciju ili euforiju, deprimiraju disanje, sužavaju zenice, pove-ćavaju tonus creva i izazivaju opstipaciju. Izazivaju zavisnost i skoro svi se ubrajaju u opojne droge.

OPIOIDNI ANTAGONISTI (engl. opioid antagonists), lekovi antagonisti koji blokiraju opioidne receptore i poništavaju dejstva opioida, naročito depresiju disanja. Grupu čine nalokson i naltrekson. Koriste se kao antidoti kod predoziranja opioidnih analgetika kad je izražena depresija disanja. Naltrekson se koristi i u toku odvikavanja narkomana od opioidnih droga jer blokira euforizantne efekte.

OPISTOTONUS (engl. opisthotonus), ukočen vrat sa glavom zabačenom natrag, kao posle-dica kontrakcije vratne muskulature. Klinički nalaz veoma je signifikantan kod sumnje na afekciju meninga. Pored menigitisa može da se javi i kod epilepsije, tetanusa, subarahnoidalnog krvarenja i apscesa mozga.

OPITZOV SINDROM (engl. Opitz syndrome), hereditaran sindrom po tipu autosomno dominantnog nasleđivanja. Karakterišu ga okularni hipertelorizam i hipospadija kod osoba muš-kog pola, a samo hipertelorizam kod žena. Kriptorhizam i hernije su ponekad obuhva-ćene mentalnom retardacijom, kardiovaskularnim defektima i rascepom usne i/ili nepca. Naziva se i hipertelorizam-hipospadija sindrom.

OPITZOV TRIGONOCEFALNI SINDROM (engl. Opitz trigonocephalic syndrome), sindrom multiplih abnormalnosti. Karakterišu ga: uzano čelo, izbrazdana lobanja ili zadeb-ljanje kranijalnih sutura, mongoloidne palpebralne suture, epikantalni prevoji, strabizam, kratak i širok nos, široka usta, kratka uvučena brada, visoko nepce, širok alveolarni nastavak, ušne školjke rotirane unazad, širok vrat, razmaknuto postavljene

bradavice, kratak sternum, kratke noge, polidaktilija, dislokacija zgloba, krepitacije, dorzofleksija nožnog palca, devijacija ulne, hemangiomi, naborana koža, sindaktilija, neonatalna žutica i kardijalni, renalni i genitalni defekti.

OPNA (engl. membrane, lat. membrana), v. membrana.

OPNASTI (engl. membraneus, lat. membranaceus), v. membranozni.

OPNASTI LABIRINT (engl. membraneus labyrinth, lat. labyrinthus membranaceus), v. labirintus membranaceus.

OPOJNE DROGE , stari domaći izraz za sredstva zavisnosti, odnosno lekove sa potencijalom zavisnosti. S obzirom na to da je njihov promet regulisan posebnom pravnom, zakonskom odredbom ispred njihovog naziva se stavlja znak § pa se nazivaju i paragrafici. U Jugoslaviji se, od lekova koji su legalno re-gistrovani, u paragrafike ubrajaju sledeći lekovi i preparati proizvedeni od njih: alfentanil, fenobarbiton, fentanil, metadon, morfin, piritramid, ramifentanil, sufentanil, tilidin i triheksifenidil.

OPORNJAČKA KESA (engl. omental bursa, omental sac, lat. bursa omentalis), v. burza omentalis.

OPORNJAK (engl. omentum, lat. omentum), v. omentum.

OPORUČNA EUTANAZIJA (v .eutanazija), situacija kada bolesnik unapred ostavi opo-ruku kojom se odriče posebne tehnike i zahvata na sebi, ako dospe u stanje koje nosi puno patnje i bez izgleda je za ozdravljenje.

OPRUŽANJE (engl. extension, lat. extensio), v. ekstenzija.

OPSESIJA (engl. obssesion), saletanje, na-valjivanje, spopadanje, spopadnutost, obuzetost nečim. Kao simptom

se definiše kao ideja ili grupa ideja koje se nameću duhu na bolan i mučan način i koje pacijent ne može da odagna iako ih smatra apsurdnim. Opsesiju treba razlikovati od sumanute ideje. Sumnja i svest o poremećaju kod opsesivne osobe su-protne su neprepoznavanju patološkog karaktera poremećaja i čvrstom ubeđenju sumanute osobe. Za razliku od fobije kod koje izbegavanje patogenog objekta ili situacije dovodi do smirivanja simptoma, kod opsesije nije moguće ponašanje izbegavanja, jer opsesivni fenomen nastaje bez vidljivog razloga, u mislima pacijenta, koji nikako ne može da izbegne. Opsesiju treba razlikovati i od fiksne ideje koja nije praćena strepnjom.

OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREME-ĆAJ (engl. obsesive-compulsive disorder), karakterišu ga prisilne misli i radnje koje oboleli doživljavaju kao strane i nametnute, kojima ne mogu da se suprotstave. Poremećaj podrazumeva i posebnu organizaciju ličnosti obolelog, nazvanu prisilni ili anankastni karakter.

OPSONIN (engl. opsonin), materija koja može da se veže na površinu bakterije ili druge ćelije i da tako olakša proces fagocitoze (pro-ždiranja od strane odgovarajućih ćelija). Kao opsonini služe razna antitela, delovi komponenti komplementa ili neki fermenti.

OPSONIZACIJA (engl. opsonization), proces vezivanja odgovarajućih opsonina na povr-šinu bakterija ili drugih ćelija koje treba fago-citovati, posle čega je fagocitoza te ćelije mnogo lakša i efikasnija.

OPSTIPACIJA (engl. obstipation), zadržava-nje stolice po nekoliko dana (3 - 5 pa i više). Stolica je oskudna po količini, tvrde konzistencije, javlja se u vidu malih gromuljica ili skibala, jer dolazi do veće resorpcije vode tokom produženog boravka raspadnih produkata u kolonu. Može da nastane usled funk-cionalnih poremećaja, spazma (tzv. spastičan kolon) ili atonije kolona sa stvaranjem tzv. megakolona ili dolihokolona, što se odlikuje retencijom obilnih fekalnih masa. Može da nastane i usled oboljenja kolona, sigme i rektuma. Zastoj fekalnih masa u nivou kolon descedensa često prolazi bez određenih subjektivnih tegoba, dok zastoj u nivou kolon ascedensa može da bude praćen simptomima i znacima sterkoralne intoksikacije, jer taj deo kolona ima moć absorpcije. U takvim stanjima stolica je homogena, tj. ne pokazuje osobite promene u izgledu.

OPSTRUKCIJA (engl. obstruction), začep-ljenje, opstrukcija. Začepljenje šupljeg organa koji sprovodi telesne tečnosti (npr. opstrukcija creva, uretera, krvnog suda, žučnih puteva), što izaziva spazam ili grč organa, sa pojavom bola duž samog organa, a ukoliko se radi o organu trbušne duplje nastaje kolika (v. grč, kolika). Ukoliko se radi o krvnom sudu, nastaje oštećenje (ishemija, infarkt, nekroza, čak i gangrena) dela organa koji začepljeni krvni sud ishranjuje. Ukoliko se radi o šupljem organu, nastaje zastoj eliminacije telesnih teč-nosti opstruiranog organa sa daljim posledicama (infekcijom, širenjem

zastojnog prostora, oštećenjem organa koji luči tečnost) kao što su žutica kod opstrukcije žučnih puteva, hidronefroza i anurija kod opstrukcije uretera, ileus kod opstrukcije creva, pankreatitis kod opstrukcije izvodnog dela pankreasnog kana-la. Organizam se brani od opstrukcije tako što povisi pritisak iznad prepreke, a obori ispod prepreke. Na taj način nekada uspe da savlada opstrukciju, mada je kod začepljenja krvnih sudova ovaj mehanizam često kontraproduktivan jer remeti rad srca i još više smanjuje perfuziju oštećenog organa. U anglosaksonskoj literaturi termin se koristi za označavanje mehaničkog ileusa (vezanih cre-va) odnosno opturacije, strangulacije i inkar-ceracije (v. ileus).

OPSTRUKCIJA BRONHA (engl. bronchial obstruction), smetnja, suženje disajnih puteva, začepljenost, v. ventilacija pluća.

OPSTRUKTIVNA PLUĆNA BOLEST (engl. chronic obstructive pulmonary disease), hronična opstruktivna bolest pluća (podrazumeva: hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća). Odlikuje se smanjenjem maksimalnog protoka vazduha pri izdahu i usporenim forsiranim pražnjenjem pluća koje se ne menja bitno tokom više meseci. Sma-njenje protoka uglavnom progredira sporo i ireverzibilno, a nastaje zbog oboljenja disajnih puteva i plućnog tkiva. Najčešći spo-ljašnji uzrok nastanka bolesti je pušenje cigareta. Pored toga faktori rizika su: aero-zagađenje životne i radne sredine, loši socijalnoekonomski uslovi i drugo. Bolest može da bude posledica urođenog nedostatka alfa-1 antitripsina koji štiti pluća od destruktivnog delovanja proteolitičkih enzima. Hronična opstruktivna bolest pluća se leči bronhodilatatorima, a za vreme akutnog pogoršanja - kortikosteroidima i antibioticima. Akutna pogoršanja nastaju najčešće zbog virusnih i bakterijskih infekcija. Borba protiv pušenja je osnovni vid prevencije i zaustavljanja progresije bolesti.

OPSTRUKTIVNA ŽUTICA (engl. obstructive jaundice), žutica koja nastaje zbog opstrukcije žučnih puteva izazvane mehaničkim preprekama koje mogu da budu: tumorozne tvorevine iznutra ili spolja, zapaljenski procesi u žučnim kanalima, kamenje u glavnim žučnim putevima, priraslice i ožiljci, spazam Oddijevog sfinktera.

OPŠTA PRAKSA (engl. general practice), delatnost ambulantno-polikliničkih ustanova koju sprovode lekari opšte medicine, najčešće u domu zdravlja, u okviru službe opšte medicine, zdravstvenih stanica, dispanzera i ambulanti opšte prakse. Služba opšte prakse može da se stara o zdravstvenoj zaštiti celokupne populacije, ali je to najčešće grupacija odra-slih građana. Delatnost ove službe jeste da prati i proverava zdravstveno stanje i uzroke obolevanja te grupacije stanovništva, stara se o ranom otkrivanju bolesti i efikasnom leče-nju, utiče zdravstveno-vaspitnim metodama na podizanje zdravstvene svesti i znanja stanovništva o zdravom načinu života, ishra-ni, stanovanju i eliminaciji ili sanaciji faktora rizika po zdravlje. Služba opšte prakse je prva linija zaštite zdravlja. Preko nje se ostvaruju mnoga prava bolesnika: upućivanje na specijalističke i konsultativne preglede, na bolnič-ko lečenje, na rehabilitaciju posle bolesti ili povreda, na lekarske komisije, na bolovanje zaposlenih itd.

OPT(engl. opt-), oblik za kombinovanje reči koje se odnose na oko ili gledanje.

OPTIČAR (engl. optican), zanatlija koji se bavi izradom optičkih pomagala za korekciju refrakcionih anomalija.

OPTIČKA AKTIVNOST (engl. optical activity), 1. osobina nekih supstanci da obrću ravan propuštene polarizovane svetlosti na levu ili na desnu stranu. Pojava je posledica nesi-metrične građe molekula koji mogu postojati u dva prostorna oblika (optički izomeri), i odnose se jedan prema drugom kao predmet i njegov lik u ogledalu. Označavaju se prefiksima d- i l-, prema smeru obrtanja polarizovane svetlosti. Belančevine u biljnim i životinjskim organizmima sastavljene su isključivo od l-aminokiselina, a glukoza se u prirodi javlja isključivo kao d-glukoza; 2. sposobnost očnih i neuralnih struktura da učestvuju u percepcijama, transmisiji i prepoznavanju aktivnosti vidnog procesa.

OPTIČKA ATROFIJA (engl. optic atrophy), završni stadijum vrlo različitih promena na vlaknima očnog živca, koja su odumrla i bez funkcije. Može da bude: parcijalna i totalna; ascendentna (uzlazna) i descendentna (silazna).

OPTIČKA GUSTINA (engl. optical density, OD), zastareli naziv za apsorbanciju.

OPTIČKI (engl. optic, lat. opticus), vidni, koji se odnosi na organ vida.

OPTIČKI DISK (engl. optic disc, optic nerve head),1. disk kružnog oblika, promera 1,5 mm, predstavlja mesto gde vlakna očnog živca izlaze iz očne jabučice i grade očni ži-vac. Tu ne postoje neurosenzorne ćelije čepići i štapići, pa je ovaj deo nesposoban za primanje vidnih utisaka. Zato se naziva i slepa mrlja retine; 2. (engl. optical disc), glatka kružna ploča prevučena specijalnim slojem koji omogućava beleženje i čuvanje podataka posredstvom laserskog zraka i čitanje pomoću laserskog čitača. Ima veliki kapacitet za čuva-nje podataka.

OPTIČKI NEURITIS

(engl. optic neuritis), zapaljenski proces koji zahvata očni živac čitavom dužinom, ili se lokalizuje samo na nekim njegovim segmentima. Mogu da nastanu izolovani papilitis, retrobulbarni neuritis i optohijazmatični neuritis. Najčešći simptomi su: pad vidne oštrine; kod papilitisa je papila edematozna; prisustvo centralnog skotoma za boje; proširenje slepe mrlje; promene u širini vidnog polja.

OPTIČKI NEUROMIJELITIS (engl. optic neuromyelitis), Devicova bolest; karakteriše je demijelinizacija optičkih živaca, koja istovremeno pogađa i kičmenu moždinu. Proces uglavnom zahvata papile optičkih živaca i belu masu kičmene moždine. Klinički, dolazi do naglog pada vidne oštrine, a kasnije i do atrofije optičkih papila i slepila. Veoma je retka bolest.

OPTIČKI PUT (engl. optic tract, lat. tractus opticus), v. traktus optikus.

OPTIKA (engl. optics), deo fizike koji se bavi izučavanjem pojava vezanih za stvaranje, prostiranje i detektovanje svetlosti. U širem smislu uključuje i izučavanje svih pojava vezanih za infracrvene i ultraljubičaste zrake. Geo-metrijska optika (engl. geometrical optics) pretpostavlja da se svetlost prostire pravolinijski i izučava zakone odbijanja i prelamanja zraka svetlosti. Fizička optika (engl. physical optics) izučava pojave koje zavise od talasne prirode svetlosti, npr. difrakcija, interferencija, polarizacija.

OPTIMALAN (engl. optimal), najpovoljniji, najbolji.

OPTIMUM (engl. optimum), najbolji uslovi u kojima organizam funkcioniše.

OPTOMETAR (engl. optometer), instrument za merenje refrakcije oka. Autorefraktor izračunava automatski zahtevane korekcije sočiva za naočare. S obzirom na to da su korekcija i upotreba optometra veoma složene, greške refrakcije (prelamanja) se određuju retinoskopom.

OPTURACIJA (engl. opturation), 1. način zatvaranja ili zapušenja; 2. način opstrukcije creva.

OPTURATORIJUS (engl. obturator, lat. obturatus), v. opturatus, zatvoren.

OPTURATUS (engl. obturator, lat. obturatus ), zatvoren, zaptiven. Odnosi se na strukturu koja zatvara određeni otvor ili pukotinu.

OPUŠTANJE (engl. relaxation), proces sma-njivanja psihičke i fizičke napetosti aktivnim pristupom.

ORALIS (engl. oral, lat. oralis), usni, koji se odnosi na usta.

ORALNA HIRURGIJA (engl. oral surgery), deo stomatologije koji se bavi problematikom hirurškog lečenja oboljenja usne šupljine.

ORALNA IMPLANTOLOGIJA, deo stomatologije koji se bavi problemima hirurške ugradnje stranih materijala u oralna tkiva u cilju rehabilitacije i estetske korekcije organa za žvakanje.

ORALNA MEDICINA (engl. oral medicine), deo stomatologije koji se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem oboljenja usne šupljine.

ORALNI (engl. oral, lat. oralis), v. oralis.

ORALNI ANTIDIJABETICI (engl. oral antidiabetic drugs), lekovi protiv insulin-neza-visnog dijabetesa - dijabetes tip II-koji se uzimaju oralno. Grupu čine derivati sulfonilureje: hlorpropamid, glibenklamid, gliklazid, glikvidon, glipizid i dr., i derivati biguanida: metformin. Izdvojeni su u zasebnu grupu da bi se razlikovali od preparata insulina, koji se daju bolesnicima sa insulin-zavisnim dijabetom, a u nekim okolnostima i bolesnicima sa insulin-nezavisnim dijabetom i to uvek u vidu injekcija.

ORALNI ANTIKOAGULANSI (engl. oral anticoaglants), sintetski antikoagulansi koji se uzimaju oralno. Grupu čine: acenokumarol, etilbiskum acetat i varfarin, koji spre-čavaju koagulaciju krvi indirektno, time što inhibiraju sintezu faktora koagulacije za-visnih od vitamina K: protrombina, VII, IX i X faktora. Dejstvo nastupa sa latencom od 48 do 72 sata, pa kad je ono hitno potrebno treba dati heparin. Koriste se za profilaksu tromboza dubokih vena, tromboza veštačkih val-vula, embolije pluća i drugih tromboembolijskih komplikacija kao i posle akutnog infarkta miokarda. Potrebna je redovna kontrola parametara koagulacije.

ORALNI IMPLANT , biološki ili aloplastični materijal ugrađen u zub, koštano ili meka tkiva usne šupljine u cilju izrade protetskog rada ili terapije oboljenja usta i zuba.

ORALNI KONTRACEPTIVI (engl. oral contraceptives), hormonska kontraceptivna sredstva koja se obično sastoje od kombinacije estrogena (etinilestradiola) i progestagena: dezogestrela, levogestrela ili noretisterona. Povišeni nivoi hormona u krvi deluju na hipotalamus, smanjuje se lučenje gonadotropnih hormona iz hipofize i oni ne stimulišu jaj-nike te izostaje ovulacija. Oralni kontraceptivi su najefikasnije sredstvo kontrole plodnosti žene. Zaštita od trudnoće je potpuna ako se tablete uzimaju redovno. Pre uzimanja oralnih kontraceptiva treba obaviti konsultaciju sa lekarom i isključiti mogućnost da je trudnoća već u toku.

ORALNO ZDRAVLJE, standard zdravlja oralnih i drugih pripadajućih tkiva koji omogućava pojedincu ishranu, govor i društ-veni život bez aktivnih oboljenja, uznemiravanja ili drugih neprilika i koji doprinosi opštem blagostanju pojedinca.

ORBIKULARNI (engl. orbicular, lat. orbicularis ), kružni. Onaj koji je raspoređen kružno. Nejčešće se odnosi na mišiće raspoređene kružno oko prirodnih otvora ili cevastih organa. Može se odnositi i na vezivna vlakna.

ORBITA (engl. orbit, eye socket, lat. orbita), očna duplja. Parni, koštano-vezivni organski prostor glave u kome se nalazi najveći deo organa vida - oka. Nalazi se ispod prednje lobanjske duplje, a spolja u odnosu na nosnu duplju. Ima oblik četvorostrane piramide sa bazom okrenutom napred. Vrh očne duplje je usmeren pozadi i unutra i odgovara spo-ljašnjem otvoru vidnog kanala kroz koji prolaze vidni živac i očna arterija. Zidovi očne duplje su gornji, donji, spoljašnji i unutrašnji. Na zidovima se

uočavaju brojni otvori ili pukotine preko kojih očna duplja komunicira sa okolnim organskim prostorima.

ORBITOTOMIJA (engl. orbitothomy), hirur-ška tehnika ulaza u orbitalnu šupljinu, a da se pri tom očuva očna jabučica. Može biti gor-nja, donja i lateralna. Može da se vrši transkutano (kroz kožu) i transkonjunktivalno (kroz vežnjaču).

ORBIVIRUSI , rod virusa iz porodice reovirusa koji je dobio ime prema latinskoj reči orbis - krug. Veoma mali broj je izolovan kod čove-ka. Najznačajniji je virus krpeljske groznice Kolorado.

ORCIPRENALIN (engl. orciprenaline ), bronhodilatator, neselektivni agonist b-adrenergičkih receptora. Koristi se oralno (tablete i sirup) ili inhalacijom za lečenje bronhijalne astme. Može se smatrati prevaziđenim posle uvođenja više selektivnih b2-agonista (salbutamol, salmeterol i dr.). Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Alupent.

ORFVIRUS (engl. ofr virus), DNK virus, roda parapoks iz porodice poks virusa, uzročnik ektime, kontagioznog pustularnog dermatitisa. Primarno je patogen za životinje, a infekcije kod čoveka nastaju direktnim kontaktom sa obolelim životinjama.

ORFENADRIN (engl. orphenadrine), antiholinergik koji se koristi za lečenje Parkinso- nove bolesti, sličan je triheksifenidilu. Nije u prometu u Jugoslaviji.

ORGAN (engl. organ, lat. organum), v. organum.

ORGANA (engl. organs, lat. organa), organi. Množina od organum. O. genitalija feminina (engl. female genital o., lat. o. genitalia feminina), ženski polni organi. Osnovno obeležje osoba ženskog pola. Dele se na spoljašnje i unutrašnje. U ženske spoljašnje polne organe spadaju: stidni breg, stidnica (v. pudendum), dražica i tremne žlezde, dok se u unutrašnje ženske polne organe ubrajaju: jajnik, jajovod, materica i usmina; o. genitalija maskulina (engl. male genital o., lat. o. genitalia masculina), muški polni organi. Osnovno obeležje osoba muškog pola. Muški polni organi se dele na

spoljašnje i unutrašnje. U muške spo-ljašnje polne organe ubrajaju se: polni ud, mošnice i mokraćna cev. Muški unutrašnji polni organi su: semenik, semeni putevi (pasemenički kanal, semevod i briznik) i žlezde pridodate semenim putevima (semene kesice, prostata i bulbouretralne žlezde); o. urinarija (engl. urinary o., lat. o. urinaria), mokraćni organi. Organi odgovorni za stvaranje mokraće kojom se završni produkti metabolizma uklanjaju iz krvotoka i izlučuju u spoljašnju sredinu. Nalaze se u trbušnoj i delimično karličnoj duplji. Dele se na parne i neparne. Parni mokraćni organi su: bubreg, bubrežne čašice (male i velike), bubrežna karlica i mokraćovod. Neparni mokraćni organi su: mokraćna bešika i mokraćna cev.

ORGANIZACIJA (engl. organization), 1. zamenjivanje nekrotičnog tkiva, zapaljenskog eksudata, tromba, krvnog koaguluma kao i stranog tela, mladim vezivnim tkivom (v. nekroza, v. zapaljenje, v. tromb, v. granulaciono tkivo). Mlado vezivno tkivo koje se zove granulaciono tkivo, vremenom sazreva u vlaknasto vezivno tkivo koje sadrži dosta vezivnih vlakana i na kraju se pretvara u ožiljak. Tako npr., pomoću procesa organizacije umesto izumrlog (nekrotičnog) tkiva, koje se nalazi u nekom organu, stvara se ožiljak. Tromb u krvnom sudu pomoću pro-cesa organizacije zamenjuje se vezivnim tkivom. Zapaljenski eksudat, npr. na plućnoj maramici, pomoću procesa organizacije zamenjuje se vezivnim tkivom. Organizacija je veoma značajan proces za obnavljanje ošte-ćenog tkiva. Naravno, za organizam bi bilo najbolje da se obnavljanje oštećenog tkiva vrši pomoću regeneracije (v. regeneracija), ali nažalost regeneracija nije uvek moguća. Zbog toga, prilikom obnavljanja oštećenog tkiva, tamo gde nije moguća regeneracija obnavljanje oštećenog tkiva vrši se pomoću organizacije; 2. proces povezivanja ili stanje međusobne povezanosti više delova (jedinica) ili grupa u jedinstvenu celinu. Organizacijom može da se smatra i strukturirana celina (preduzeće, ustanova, služba) koja je sastavljena od više grupa ili jedinica među-sobno povezanih zajedničkim ciljem. Grupe ili jedinice u organizaciji ne moraju da budu uvek izdvojene kao posebne. Zadatak im je da se staraju o uspešnom obavljanju svoje i ukupne delatnosti celine kojoj pripadaju. U okviru organizacije bitno je regulisanje odnosa između pojedinih delova, dobra pode-la rada i funkcija, poštovanje hijerarhije, autoriteta i odgovornosti. To znači da u dobro strukturiranoj organizaciji sve grupe treba da prihvataju zajednički cilj; da je izvršena celi-shodna podela zadataka i funkcija preko položaja i uloga; da su prihvaćene grupne norme kojima se reguliše ponašanje članova organizacije i članova pojedinih grupa; da je razvijena svest o pripadnosti grupi odnosno celini - organizaciji.

ORGAN MIRISA (engl. olfactory organ, lat organum olfactorius), v. organum olfaktus.

ORGANOFOSFORNI PESTICIDI (engl. organophosphates pesticides), više srodnih jedinjenja koja su po hemijskom sastavu estri fosforne kiseline. Koriste se kao insekticidi, fungicidi, korvicidi i nematocidi. U organizam dospevaju preko respiratornog sistema, kože i sluzokože digestivnog trakta. Nemaju tendenciju kumuliranja u organizmu. Toksični efekti su posledica inhibicije acetilholinesteraze usled reakcije estarskog mesta enzima s fosfatnom grupom organofosfata. Nastali kompleks je postojan, ne podleže hidrolizi i zbog toga ne dolazi do spontane reaktivacije enzima. Kao posledice nastaju nakupljanje

acetilholina na sinapsama, poremećaj u pro-vođenju impulsa i prenadraženost nikotinskih i muskarinskih receptora. Istovremeno dolazi do inhibicije i serumske ili pseudoholinesteraze i neurotoksične esteraze koja se nalazi u nervnom sistemu i koja je, najverovatnije, odgovorna za razvoj neuropatije. Lečenje je simptomatsko uz primenu atropina (do pojave atropinizacije) i reaktivatora holinesteraze (pralidoksim).

ORGAN UKUSA (engl. taste organ, lat. organum gustus), v. organum gustus.

ORGANUM (engl. organ, lat. organum), organ. Anatomska struktura prilagođena obavljanju jedne ili više specifičnih funkcija. O. gustus (engl. taste o., lat. o. gustus), organ ukusa. Grade ga tkivne strukture smeštene u sluznici jezika, tvrdog i mekog nepca, koje reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane. Organ ukusa čine gustativna telašca (kalikuli gustatori) koja se grupišu unutar posebnih tvorevina sluznice jezika - gustativnih papila; o. olfaktus (engl. olfactory o., o. olfactus), organ mirisa. Grade ga tkivne strukture smeštene u sluznici krova i gornjeg dela bočnog zida nosne duplje, iznad nivoa gornje nosne školjke. U sluznici ovog dela nosne duplje nalaze se receptorske neuroepitelijalne ćelije koje reaguju na prisustvo isparljivih supstanci; o. senzum (engl. sensory o., lat. o. senzum), čulni organ. Organ sposoban da preko posebnih nervnih struktura, receptora, reaguje na nadražaje prispele iz spoljašnje sredine. Osnovni čulni organi su: organ vida ili oko, organ sluha i ravnoteže ili uvo, organ mirisa, ukusa i dodira; o. vizum (engl. eye, lat. oculus), v. okulus, oko.

ORGAZAM (engl. orgasm), intenzivan, difuzan i subjektivno prijatan osećaj koji se doživljava tokom seksualnog odnosa ili genitalne manipulacije, a kulminira kod muškarca u ejakulaciji semena. Kod žene je pojava orgazma mnogo varijabilnija, zavisi od broj-nih fizioloških i psiholoških faktora, a karakterišu ga kontrakcije uterusa, oblivanje topli-nom, drhtanje i damari u karlici.

ORGAZMOLEPSIJA (engl. orgasmolepsy), iznenadan gubitak mišićnog tonusa tokom seksualnog orgazma, praćen prolaznim gubitkom svesti.

ORHIDEKTOMIJA (engl. orchidectomy), hirurško odstranjenje semenika. Najčešće se radi kod malignih tumora testisa. Ako je ona obostrana, javlja se sterilitet.

ORHIDOPEKSIJA (engl. orchidopexy), hirur-ška fiksacija nespuštenog testisa u skrotumu.

ORIFICIJUM (engl. orifice), ulaz u bilo koju telesnu šupljinu. U urologiji: ureteralni orificijum (engl. ureteral orifice), otvor uretre u mokraćnu bešiku; unutrašnji uretralni orificijum (engl. internal uretral orifice), otvor uretre na vratu mokraćne bešike; spoljašnji uretralni o . (engl. external uretral orifice), otvor uretre na vrhu glansa penisa kod muškarca ili u usmini kod žene.

ORIJENTACIJA (engl. orientation), sna-laženje. Parametar je očuvane svesti i podrazumeva: orijentaciju prema sebi (prepoznaje ljude u okolini), u prostoru (zna gde se nalazi), u vremenu (doba dana, dan, datum). Kao prolazni fenomen nemogućnost ispravne orijentacije javlja se u delirantnom pomu-ćenju svesti, toksičnih i tokso-infektivnih psihoza. Kao trajna nemogućnost ispravne orijentacije karakteristična je kod hroničnih moždano-organskih sindroma. Prvobitno: određenje prema stranama sveta odnosno prema istoku (orijentu), kako bi se odredili i ostali pravci i omogućilo snalaženje u prostoru.

ORLISTAT (engl. orlistat), inhibitor crevne lipaze, smanjuje resorpciju masti unetih hranom. Koristi se uz umerenu dijetu u lečenju gojaznosti. Neželjena dejstva su veći broj uljastih stolica i bol u abdomenu. Preparat: Xenical.

ORNIDAZOL (engl. ornidazole), antimikrobni lek sličan metronidazolu, efikasan protiv anaerobnih bakterija i parazita creva (ameba dizenterije, lamblia). Koristi se u vidu intravenskih infuzija za teške anaerobne infekcije: sepsu, endometritis, meningitis, peritonitis, postoperativne infekcije, preoperativno za profilaksu, kao i kod amebijaze i lamblijaze. Neželjena dejstva su ozbiljna: vrtoglavica, senzorna i periferna neuropatija, poremećaji svesti i koordinacije. Oprez je potreban kod bolesti CNS, jetre i bubrega, kod alkoholičara i dece. Preparat: Tiberal.

ORNITIN (engl. ornithine), diaminomonokarboksilna kiselina. Ornitin je intermedijer u urea ciklusu (sinteza uree) koji se koristi za sintezu proteina.

ORNITIN KARBAMOILTRANSFERAZA, OCT (engl. ornithine carbamoyltransferase), enzim koji pripada rodu transferaza (karbamoilfosfat: Lornitin karbamoiltransferaza, EC 2.1.3.3), koji katalizuje reakciju karbamoilfosfat + L-ornitin = ortofosfat + L-citrulin. Ova reakcija je značajan stepen u Krebs-Henseleitovom ciklusu sinteze uree. OCT se skoro isključivo nalazi u jetri; u serumu se povećava posle oštećenja jetre.

ORNITOZA

(engl. ornithosis), bolest koja se od obolelih ptica prenosi na ljude izazivajući multisistemske, prevashodno plućne manifestacije. Uobičajeno je da se termin ornitoza odnosi na infekcije dobijene od ptica koje nisu papagaji (a psitakoza od papagaja), ali je psitakoza generički termin za sve forme ove bolesti. V. psitakoza.

OROFACIJALNE ANOMALIJE, složene razvojne anomalije koštanih i mekih tkiva orofacijalnog predela, različitog stepena, koje u manjoj ili većoj meri ometaju funkciju i estetiku.

ORO-FACIJALNO-DIGITALNI SINDROM (engl. orofaciodigital syndrome ), 1. hereditarni kompleks simptoma koji se karakteriše ožiljavanjem gornjih i donjih vestibularnih sulkusa koji obezbeđuju gornji i donji alveolarni nastavak. Karakterišu ga: rascepi jezika i nepca, pseudorascepi gornje usnice, dentalne anomalije koje obuhvataju prekobrojne oč-njake i odsustvo donjih bočnih sekutića, abnormalnosti na prstima u vidu osteoporoze, kamptodaktilija i sindaktilija (ređe su zajedno), polidaktilija, alopecija i ćelavost, seboroične promene kože lica, benigni tumori jezika, epikantus, mentalna retardacija i podrhtavanje. Prenosi se kao nekompletna recesivna karakteristika, mada skorašnja saznanja pokazuju da se prenosi kao X-vezano dominantno oboljenje, aficirajući oba pola, ali muški smrtno; 2. kongenitalni sindrom, prenosiv kao autosomno recesivna karakteristika. Karakterišu ga: digitalne i orofacijalne abnormalnosti koje obuhvataju skeletne defekte i koduktivnu gluvoću sa malformacijama inkusa. Orofacijalne abnormalnosti obuhvataju režnjevit jezik, rascep usne u srednjoj liniji, rascep gotskog nepca, hipertrofiju frenuluma, širok nazalni koren, širok i bifidni nazalni vrh, mikrognatiju i hipoplaziju zigomatičnog luka i gornje vilice. Digitalne abnormalnosti obuhvataju bilateralnu reduplikaciju nožnih palčeva, široku i udvojenu srednju klinastu kost, kratke i široke navikularne i prve metatarzalne kosti, brahidaktiliju, sindaktiliju, klinodaktiliju ili polidaktiliju. Skeletni defekti obuhvataju umereno skraćen trup i iregularnosti metafiza. Naziva se i Mohrov sindrom i OFD II sindrom.

OROFARINKS (engl. oral part of pharynx, lat. oropharynx), usni sprat ždrela ili ždrelne duplje. Deo ždrelne duplje koji se nalazi neposredno iza usne duplje, sa kojom komunicira preko usno-ždrelnog suženja (istmus faucijum). Ovaj deo se nalazi između mekog nepca koje ga nepotpuno odvaja od nosnog sprata ždrela i zamišljene horizontalne ravni koja prolazi gornjom ivicom uzdignutog kap-ka grkljana (epiglotis) koja ga razdvaja od grkljanskog sprata ždrela. Na bočnom zidu usnog sprata ždrela nalazi se krajnička jama u kojoj je smešten nepčani krajnik (tonzila palatina).

ORSOMUKOID (engl. orsomucoid), plazma protein iz grupe a1-globulina i a1-glikoproteina. Ovo je protein akutne faze koji se pove-ćava sa drugim reaktantima akutne faze u slu-čaju nekog inflamatornog stanja.

ORTO(engl. ortho-), prefiks koji se odnosi na: 1. prav, uspravan, 2. normalan npr. ortokrazija, odnosno normalna reakcija organizma.

ORTODONCIJA (engl. orthodontics), grana stomatologije koja se bavi nadzorom, vođe-njem rastenja i razvića ili maturacijom dentofacijalnih struktura, uključujući i ona stanja koja iziskuju pomeranja zuba ili korekciju lošeg položaja, odnosno malformacija njihovih odnosnih struktura, kao i regulisanje međuodnosa samih zuba, vilica i lica primenom sila i/ili stimulacijom ili preusmeravanjem funkcionalnih sila u okviru kraniofacijalnog kompleksa. Glavna odgovornost ortodontske delatnosti je u dijagnozi, prevenciji, intercepciji i sveobuhvatnom tretmanu svih formi malokluzija zuba i vilica i njihovih okolnih tkiva, oblikovanju, primeni i kontroli funkcionalnih i korektivnih aparata, vođenju i usmeravanju denticije, nicanja zuba i njihovih okolnih struktura radi postizanja i održavanja optimalnih okluzalnih odnosa u fiziološkoj i estetskoj harmoniji facijalnih i kranijalnih struktura.

ORTODONTSKI APARAT, PROTEZA (engl. orthodontic appliance), opšti termin za pomagala namenjena za izvođenje funkcio-nalnih ili terapijskih efekata u korekciji zuba, vilica i lica.

ORTOFORIJA (engl. orthophoria), idealno postavljene oči; bez skretanja, čak i kad ispitivač veštački prekine fuziju.

ORTOGNATIJA (engl. orthognatia), grana oralne medicine koja se bavi uzrocima i tera-pijom malpozicija kosti temporomandibularnog zgloba.

ORTOGRADNO (engl. orthograde), hodanje ili stajanje u uspravnom položaju.

ORTOHROMATSKI (engl. isochromatic lenses), sočiva koja imaju podjednako obojene površine, za razliku od drugih, koja su na konveksnim delovima svojih površina jače obojena nego na perifernim delovima.

ORTOJODHIPURAT (engl. ortho-iodo-hippurate), derivat hipurne kiseline, iz organizma se izlučuje pretežno tubulskom

sekrecijom i delimično, glomerulskom filtracijom. Obeležen izotopima joda (123I ili 131I) u orto položaju, primenjuje se u nuklearnoj medicini za izvođenje radio-renografije, merenje efektivnog bubrežnog protoka plazme i radionuklidnih klirensa.

ORTOMIKSOVIRUSI, v. miksovirusi,v. influenza virus.

ORTOPANTOMOGRAFIJA, specijalna tehnika radiografisanja zuba obe vilice i vilič-nih zglobova metodom panoramske radiografije.

ORTOPNEA (engl. ortophnoea), otežano di-sanje u ležećem položaju, a olakšano u polu-sedećem i sedećem. Ortopnea najčešće znači popuštanje levog dela srca ili stenozu (suže-nje) mitralnog ušća. Može da se javi i kod opstruktivne bolesti pluća.

ORTOPOKSVIRUSI, v. poksvirusi.

ORTOSTATIČKI (engl. orthostatic), zavisan od uspravnog položaja.

ORTOSTATIČKI REFLEKS (engl. orthostatic reflex), refleksno povećanje frekvencije srca i perifernog otpora u ortostazi kada su vene nogu izložene delovanju dodatnog hidrostatskog pritiska. Posledica je dilatacije vena i akumulacije krvi primarno iz plućne cirkulacije što redukuje količinu krvi koja se vraća u srce. Ortostatski refleks sprečava značajnije smanjenje krvnog pritiska.

ORTOSTATSKA ALBUMINURIJA (engl. orthostatic albuminuria), prisustvo albumina u mokraći (posturalna proteinurija). Javlja se kod inače zdravih, mlađih osoba pri stajanju. Smatra se da u osnovi leži lakši poremećaj funkcije membrane glomerula koja time omogućava povećanu filtraciju belančevina plazme.

ORTOSTAZA (engl. orthostasis), uspravan stav, uspravno držanje.

ORTOZE (engl. orthosis), naprave ili aparati pomoću kojih se postiže rasterećenje ili imobilizacija zgloba i potpomaže ili stabilizuje funkcija položaja i kretanja.

ORTURIJA (engl. orthuria), normalno mokre-nje.

ORUĐ E (engl. tool), mehaničko ili neme-haničko povredno sredstvo koje je podobno da povredi telo, odnosno ošteti zdravlje, ali nije posebno namenjeno za napad i odbranu (npr. sekira, nož, motika, vile, kanap), v. povreda.

OS (engl. bone, lat. oss), kost. Organ i deo skeleta nastao okoštavanjem vezivnog ili hrskavičavog tkiva. Površinu kosti pokriva tanka, beličasta vezivna opna koja se naziva pokosnica (periost). Delovi kosti koji ulaze u sastav zgloba nisu pokriveni na tom mestu pokosnicom već zglobnom hrskavicom. Ispod pokosnice nalaze se dve vrste koštanog tkiva: zbijeno i sunđerasto. Zbijeno tkivo (supstancija kompakta) gradi površinski sloj, za razliku od sunđerastog koštanog tkiva (supstancija spongioza) koje ispunjava dublje delove kosti. U odnosu na oblik i građu, kosti se dele na: duge, kratke, pljosnate i nepravilne. O. etmoidale (engl. ethmoidal b., lat. o. ethmoidale), sitasta kost. Neparna kost lobanje umetnuta u sitasti urez čeone kosti, postavljena između čeone kosti koja se nalazi ispred i klinaste kosti koja se nalazi pozadi. Učestvuje u izgradnji prednje lobanjske duplje, očne i usne duplje. Sastoji se od četiri dela: horizontalnog lista ili rešetaste pločice (lamina kribroza), uspravnog lista (krista gali i lamina perpendikularis) i dve bočne mase (labirintus etmoidalis). Unutar labirinta nalazi se mnoš-tvo koštanih ćelijica koje zajedno grade sitasti sinus (sinus etmoidalis); o. frontale (engl. frontal b., lat. o. frontale ), čeona kost. Neparna kost koja izgrađuje prednji deo krova i baze lobanje. Sastoji se od dva dela: uspravnog i horizontalnog, koji su spojeni duž prednje ivice čeone kosti. Uspravni deo ili ljuska čeone kosti (skvama frontalis) gradi prednji deo krova lobanje. Horizontalni deo se sastoji od središnjeg ili nosnog dela (pars nazalis) i dva bočna ili orbitalna dela (partes orbitales), koji grade krov očne duplje. Oba orbitalna dela povezana su napred nosnim delom, a razdvojena pozadi dubokim sitastim urezom u koji se uvlači rešetasti list sitaste kosti. U unutrašnjosti kosti, na mestu spoja uspravnog i horizontalnog lista nalazi se čeoni sinus (sinus frontalis); o. kokcigis (engl. coccygeal b., lat. os coccygis), trtična kost. Mala kost koja je bazom usađena uz vrh krsne kosti. Učestvuje u izgradnji distalnog dela kičmenog stuba. Nastaje srastanjem 4 - 5 trtičnih pršljenova; o. kokse (engl. hip b., lat. o. coxae), karlična kost. Parna, pljosnata kost nepravilnog oblika koja učestvuje u izgradnji prednjeg i bočnih delova karlice. Sastoji se od tri prvobitno odvojene kosti: bedrene (os ilijum), preponske (os pubis) i sedalne (os ishi), koje međusobno srastaju u predelu čašice (v. acetabulum). Unutar čašice karlične kosti vidi se polumesečasta zglobna površina za spoj sa glavom butne kosti (v. artikulacio kokse, zglob kuka); o. kuneiforme (engl. cuneiform b., lat. o. cuneiforme), klinasta kost. Kratka kost klinastog oblika. Postoje tri klinaste kosti: spoljašnja, srednja i unutrašnja, koje učestvuju u izgradnji skeleta stopala;

o. lunatum (engl. lunate b., lat. o. lunatum), polu-mesečasta kost. Kratka kost ručja, koja predstavlja drugu kost proksimalnog reda ručja, i nalazi se između čunaste kosti koja je spolja i troroglje kosti koja je unutra. Učestvuje u izgradnji zgloba ručja; o. okcipitale (engl. occipital b., lat. o. occipitale), potiljačna kost. Neparna kost koja učestvuje u izgradnji zadnjeg dela krova i baze lobanje. Sastoji se od četiri dela: bazilarnog, dva bočna i ljuskastog, koji okružuju veliki potiljačni otvor (v. foramen magnum). Bazilarni deo se nalazi ispred velikog potiljačnog otvora, bočni spolja, desno i levo, a ljuskasti pozadi ovog otvora; o. palatinum (engl. palatine b., lat. o. palatinum), nepčana kost. Parna kost lica koja gradi zadnju trećinu tvrdog nepca i deo bočnog zida nosne duplje. Sastoji se od dva lista, horizontalnog i uspravnog, koji su spojeni pod pravim uglom; o. parijetale (engl. parietal b., lat. o. parietale), temena kost. Parna, pljosnata kost koja učestvuje u izgradnji krova lobanje. Temene kosti se međusobno spajaju unutrašnjim ivicama, duž sagitalnog šava; o. sfenoidale (engl. sphenoidal b., lat. o. sphenoidale), klinasta kost. Neparna kost, koja učestvuje u izgradnji srednje lobanjske jame, očne i nosne duplje, slepoočne i podslepoočne jame. Ova kost je poput klina umetnuta između čeone i sitaste kosti koje su napred, slepoočnih kostiju koje su bočno i potiljačne kosti koja je pozadi. Sastoji se od središnjeg dela ili tela i tri parna nastavka: velikog krila (ala major), malog krila (ala minor) i krilastog nastavka (procesus pterigoideus); o. temporale (engl. temporal b., lat. o. temporale), slepoočna kost. Parna kost koja gradi bočni deo krova i baze lobanje i u kojoj je smešten organ čula sluha i ravnoteže. Sastoji se od tri nejednaka dela: ljuskastog, bubnog i petroznog, koji srastaju u predelu spoljašnjeg slušnog kanala. Ljuskasti deo (pars skvamoza) ima dva lista: uspravni, koji gradi deo bočnog zida krova lobanje, i horizontalni na kome se vidi donjovilična jama za spoj sa glavom donje vilice. Bubni deo (pars timpanika) gradi prednji, donji i delimično zadnji zid spoljašnjeg slušnog kanala. Petrozni deo (pars petroza) je najvažniji deo ove kosti. Ima oblik trostrane piramide čija je baza okrenuta pozadi. Ovaj deo je poznat i pod nazivom piramida. U njemu se nalaze delovi srednjeg i unutrašnjeg uva, a kroz njega se probijaju karotidni kanal, unutrašnji slušni kanal i kanal živca lica; o. zigomatikum (engl. zygomatic b., lat. o. zygomaticum), jabučna ili jagodična kost. Parna i mala kost koja se nalazi u gornje-spoljaš-njem delu lica. Gradi osobena ispupčenja, jagodice lica.

OSA (engl. bones, lat. ossa), kosti. Množina od os.

OSCILACIJA (engl. oscillation), jedan vremenski i prostorno kompletan poremećaj: odlazak iz ravnotežnog položaja u maksimalan, povratak preko ravnotežnog položaja u minimalan i ponovni povratak u ravnotežan polo-žaj.

OSCILOSKOP (engl. oscilloscope), katodna vakuum cev tako konstruisana da vizuelno pokazuje skretanja ili oscilacije elektromotorne sile u funkciji vremena. V. katodni oscilo-skop.

OSEĆAJI

(engl. sense), elementi opažanja spoljnog sveta. Vezani su za čula i imaju naj-češće objektivan karakter. Osećaji odražava-ju stanje objekta percepcije (npr. oblik, kvali-tet, boju i dr.).

OSEĆANJA (engl. emotions), specifičan emocionalni odnos čoveka prema konkretnim predmetima i pojavama stvarnosti. Imaju subjektivan karakter i predstavljaju kvalitet neposrednog doživljavanja našeg „Ja“. Osećanja održavaju naš stav, naš odnos prema objektu. Mogu da budu: prijatna (radost, zadovoljstvo), neprijatna (strah, žalost), nagonska (strepnja, bes), socijalna (ljubav, zavist), složena (strahopoštovanje) ili primarna (bes).

OSGOOD-SCHLATTEROVA BOLEST (engl. Osgood-Schlaters disease), osteohondroza tuberositas tibije (gornje kvrge golenjače), aseptička nekroza tibije usled hroničnih povreda (npr. skijaša). Češće se javlja kod dečaka starosti 10 - 15 godina i ispoljava se otokom ispod kolena i pri naporu postoji jak bol. Proces traje 12 - 24 meseca.

OSIFICIRAJUĆI MIOZITIS (engl. ossificatory myositis, lat. myositis osificans), retka, nasledna bolest vezivnog tkiva mišića, tetiva, ligamenata i mišićnih ovojnica, u kojima dolazi do bujanja nedovoljno diferenciranog vezivnog tkiva, koje se kasnije preobražava u koštano tkivo. Patogenetski je u vezi sa metaplastičkom osifikacijom, zbog pogrešne dife-rencijacije matičnih ćelija vezivnog tkiva u septama skeletnog mišića. Potencijalno je maligna. Najčešće se ispoljava kod dece između četvrte i šeste godine života.

OSIFIKACIJA (engl. ossification, lat. ossificatio), osifikacija, okoštavanje, proces nastanka kostnog tkiva. Normalno, osifikacija može biti: direktna, endesmalna (npr. kosti lica i lobanje), pri čemu iz embrionalnog vezivnog tkiva nastaju osteoblasti koji stvaraju koštane lamele; indirektna, enhondralna (npr. duge kosti), pri čemu iz vezivnog tkiva nastaje hrskavičavo tkivo koje se razara, a na tom mestu krvlju doneseni osteoblasti luče osnovnu koštanu supstancu; mešovita, endosmalno-enhondralna (npr. kosti baze lobanje) i periostalna (proces u kome kosti debljaju), stvaranje koštanih gredica na površini ceva-stih i spongioznih kostiju. Moguća je i nenormalna osifikacija: heterotopična (engl. heterotopic), tj. razvoj kosti u tkivima koja ne pripadaju skeletu, intramembranska (engl. intramembranous), tj. stvaranje kosti u vezivnom tkivu bez pojave hrskavice, i metaplastična (engl. metaplastic) osifikacija, tj. konverzija mekog tkiva u kost.

OSIPNA GROZNICA ROCKY MOUNTINES (engl. Rocky Mountain spotted fever), bolest rikecijskog porekla, koja predstavlja prototip pegavca spotted fever - grupe, rikecijski endoangitis. Karakterišu je nagli početak, dvonedeljna povišena temperatura, glavobo-lja, konjunktivitis i makulpapulozna ospa. Nekada se javljaju tifozno stanje i menin-gizam. Ospa između 4. i 7. dana lako i brzo prelazi u petehijalni egzantem, konfluira i to

upadljivo na delovima koji su izloženi pritisku, zahvata kosmati deo glave, dlanove i tabane. Izazivač bolesti je Rickettsia rickettsi, a rezervoar infekcije su krpelji, divlji zečevi, poljski miševi, psi. Bolest na čoveka prenosi krpelj ubodom ili zgnječenim tkivom i izmetom. Letalitet kod nelečenih osoba je oko 15% do 20%, a kod rano započete terapije smrtnost je mala.

OSLEROVI ČVORIĆI (engl. Osler’s nodes ), male osetljive rozikastoljubičaste tačkaste (kao ubod iglom) promene na koži veličine 3 - 5 mm. Lokalizovani su najčešće na jago-dicama prstiju ruku i nogu, dlanovima i na tabanima. Javljaju se u infektivnom endokarditisu (zapaljenje unutrašnje srčane opne), a izazvane infektivnim mikroembolijama ili vas-kulitisom (zapaljensko nekrotične promene) sitnih krvnih sudova.

OSLER-WEBER-RENDU SINDROM (engl. Osler-Weber-Rendu syndrome, William Osler, Frederick Weber i Henry Rendu ), nasledna vaskularna anomalija koja se prenosi autosomno dominantno. Klinički se ispoljava hemoragičkim teleangijektazijama na koži i sluzokožama, najčešće na usnama, ustima i nosnoj sluzokoži, jeziku i na vrhovima prstiju. Sitni dilatirani krvni sudovi lako krvare pri mikrotraumi. Bolest je progresivna, krvarenje može biti profuzno i dovesti do teške anemije. Nema specifičnog leka. Lokalno krvarenje može da se zaustavi kompresijom, elektrokauterizacijom, laserom i skleroziranjem. Pone-kad su potrebne transfuzije i terapija gvožđem.

OSMOL, Osm (engl. osmole), količina supstance koja disocira u rastvoru do jednog mola čestica. Za supstance poput glukoze, koja se ne disocira, jedan mol je jednak jednom osmolu. Za supstance koje se kompletno disociraju u dva jona po molu, postoje dva osmola po molu. Osmol je molekulska masa rastvorene supstance, izražena u gramima, podeljena sa brojem čestica na koje ta supstanca disocira u rastvoru.

OSMOLALITET (engl. osmolality), koncentracija rastvora izražena u osmolima čestica rastvorka u kilogramu rastvarača (Osm/kg). U kliničkoj hemiji osmolalnost seruma i urina meri se osmometrom.

OSMOLARITET (engl. osmolarity), osmolarnost; koncentracija rastvora izražena u osmolima čestica rastvorka u jednom litru rastvora (Osm/L).

OSMOMETAR (engl. osmometer), instrument kojim se meri osmolalitet u rastvoru. Najčešći osmometri se zasnivaju

na snižavanju tačke mržnjenja supstance.

OSMORECEPTOR (engl. osmoreceptor), grupa ćelija u hipotalamusu koja meri osmolalnost telesnih tečnosti. Promena osmolalnosti izaziva promenu broja nervnih impulsa hipotalamohipofiznim traktusom što je signal za promenu sekrecije antidiureznog hormona iz neurohipofize. Antidiurezni hormon preko svojih receptora u bubregu promenom koli-čine izlučenog urina, odnosno vode, reguliše osmolalnost telesnih tečnosti.

OSMOTSKA FRAGILNOST ERITROCITA (engl. osmotic erythocyte fragility), oset-ljivost eritrocita na promene osmotskog pritiska. Izloženi hipotoničnim rastvorima natrijuma, eritrociti upijaju vodu, bubre i kad bubrenje prevaziđe otpornost ćelijske membrane eritrocit prska. U hipertoničnim ras-tvorima natrijuma eritrociti gube vodu, smežuravaju se i raspadaju. Koriste se kao laboratorijski test naročito u dijagnostici sferocitoze. Hemoliza zdravih ćelija počinje između 0,39 i 0,45% NaCl, do potpune hemolize dolazi u 0,30 0,33% rastvoru NaCl u toku 24 h na temperaturi od 37o C.

OSMOZA (engl. osmosis), prelazak čistog rastvarača u rastvor kroz polupropustljivu membranu koja ih razdvaja. Na taj način iz dela suda u kome se nalazi rastvarač molekuli prelaze kroz membranu u rastvor i razblažuju ga. Javlja se tzv. osmotski pritisak , koji zavisi od koncentracije rastvora i vrste rastvorene supstance. Osmoza se nastavlja sve dok se brzine difuzije u oba smera ne izjednače.

OSNOVNA AMORFNA SUPSTANCA (engl. ground substance, lat. substantia fundamentalis), jedna od komponenata međućeliske mase (ekstracelularnog matriksa) vezivnih i potpornih tkiva. Različite je viskoznosti i okr-užuje ćelije i vlakna. Sastoji se od vode i intersticijalnog matriksa izgrađenog od glikozaminoglikana i glikoproteina. Od kvantitativnog odnosa ovih materija zavise fiziko-hemijske i biološke karakteristike. U veziv-nim tkivima može biti u sol i gel stanju, u hrskavici je čvrsta zahvaljujući većoj koncentraciji hondromukoproteina, a u kosti, cementu i dentinu je kalcifikovana. Osnovna amorfna supstanca je neposredna transportna sredina između ćelija i kapilara.

OSNOVNE ZAKONITOSTI ZA POSTIZANJE I OČUVANJE ZDRAVLJA , 1. građanin mora da vodi takav život koji će rizike po zdravlje i život svesti na najmanju meru. To pretpostavlja praktikovanje odgovarajućih higijenskih procedura, zdravu ishra-nu, fizičke aktivnosti, izbegavanje štetnih navika, održavanje povoljne psiho-socijalne klime itd.; 2. društvena zajednica se obavezuje da obezbedi društveno-političke, socijalne, ekološke, ekonomske i druge us-love u kojima će faktori rizika po zdravlje biti sanirani ili u značajnoj meri smanjeni. Postizanjem ovakvog socijalnog konsenzusa između pojedinaca, njihovih porodica i društvene zajednice u celini, omogućiće se dostizanje po-trebnog stepena ravnoteže fizičkog, mentalnog, socijalnog, moralnog i

duhovnog sta-nja pojedinaca, sledstveno i populacije u celini.

OSNOVNI ČINIOCI ZDRAVLJA POPULACIJE , savremena socijalna medicina definiše četiri osnovne determinante zdravlja po-pulacije: prva d. , ekonomska sposobnost poje-dinca, porodice i društva (obezbeđenje mo-gućnosti kupovanja određenih roba i usluga: stan, hrana, voda, gorivo, sredstva za higijenu, školovanje itd.); druga d. , zdrava životna sredina svih stratuma (odgovarajući higijensko-sanitarni uslovi); treća d. , nivo znanja stanovništva (o zaštiti zdravlja, zdravom životu, ishrani, navikama, higijenskom reži-mu života i sl.); četvrta d. , dobar sistem zdrav-stvene zaštite i organizacije zdravstvene služ-be (primarne i problemski orijentisane sekundarne i tercijarne zdravstvene delatnosti).

OSNOVNI NIVO, OSNOVNA STOPA (engl. background level, rate), sinonim: polazni nivo, stopa. Koncentracija, najčešće niska, u kojoj su neke supstance, atene, prisutne ili se javljaju pod određenim vremenskim ili prostornim uslovima. Primer je osnovni nivo prirodno nastalih oblika jonizujućeg zračenja, kome smo svi izloženi.

OSNOVNI UZROK SMRTI (engl. underlying cause of death), bolest ili povreda koja je uslovila niz nepovoljnih događaja okončanih smrću, zatim nastanak okolnosti nesrećnog slučaja ili nasilnog akta (samoubistvo, ubistvo) koji su doveli do smrtne povrede. U zvaničnim nacionalnim statističkim publikacijama šifruje se i tabelarno prikazuje osnovni uzrok smrti.

OSNOVNO ZRAČENJE (engl. background radiation), kosmičko zračenje i zračenje iz prirode i drugih prirodnih radioaktivnih izvora.

OSPA (engl. rash), akutna ili hronična pojava većeg broja sitnih (tačkastih, kao sočivo ili većih) patoloških promena na koži, obično u sklopu infekcije, toksične reakcije ili reakcije preosetljivosti na lek i dr. Može biti mono-morfna npr. makulozna, papulozna itd., ili polimorfna npr. makulopapulozna.

OSPOSOBLJAVANJE (engl. rehabilitation), proces postizanja maksimalnog potencijala za normalan fizički, psihički, socijalni i profesionalni život. V. rehabilitacija.

OSTEITIS (engl. osteitis), zapaljenjski proces u koštanom tkivu koji nastaje usled infekcije, metaboličkih

oboljenja ili drugih oštećenja.

OSTEITIS DEFORMANS (engl. Morbus Paget), oboljenje kostiju koje karakterišu povećana razgradnja ili izgradnja kosti i haotična arhitektura kosti zbog čega nastaju spontani bolovi i deformacije kostiju.

OSTEITIS FIBROZA CISTIKA (engl. osteitis fibrosa cystica), karakteristične cistične promene u kostima posle dužeg trajanja nelečenog hiperparatireoidizma. Karakte-ristična je subperiostalna resorpcija kostiju. Česta su posledica patološke frakture kostiju. Ciste i erozije u kostima su nepravilno raspoređene i mogu se javiti u bilo kom delu ske-leta.

OSTEOARTRITIS (engl. osteoarthritis), v. osteoartroza.

OSTEOARTROPATIJA (engl. osteoarthropathy), oboljenje zglobova i kostiju različite prirode - zapaljenjske, metaboličke ili dege-nerativne.

OSTEOARTROZA (engl. osteoarthritis), degenerativno oboljenje zglobova koje karakterišu oštećenje i propadanje hrskavice uz istovremenu reakciju okolne kosti u vidu skle-roze subhondralne kosti i stvaranja koštanih izraštaja - osteofita.

OSTEOBLAST (engl. osteoblast), ćelija koja se nalazi u koštanom matriksu i koja ima zadatak izgradnje kosti.

OSTEOCIT (engl. osteocyte), ćelija koja se nalazi u koštanom matriksu. Smatra se da ima ulogu u ishrani kosti i održavanju homeostaze kalcijuma u kosti.

OSTEODENZITOMETRIJA (engl. osteodensitometry), metoda za procenu koštane mineralne gustine. Koristi se u dijagnozi osteoporoze.

OSTEODISTROFIJA

(engl. osteodystrophy), osteodistrofija, defektno formiranje koštanog tkiva. Cistična o ., fibrozni cistični osteitis; fibrozna o ., fibrozni cistični osteitis; Albrightova nasledna o ., pseudohipoparatiroidizam; renalna o ., stanje koje je rezultat hroničnog oboljenja bubrega, a počinje uglavnom u de-tinjstvu. Karakterišu je pogoršana renalna funkcija, povišen nivo fosfora u serumu i nizak ili normalan nivo kalcijuma u serumu i stimulacija paratiroidne funkcije. Rezultujuća bolest koštanog tkiva je varijabilna mešavina sledećih elemenata: fibroznog cističnog osteitisa, osteomalacije, osteoporoze, nekada i osteoskleroze. Ako otpočne u detinjstvu, kao posledica može da se javi renalna nanozomija (patuljasti rast).

OSTEOFIT (engl. osteophyte), koštani izraštaj na ivicama koštanih okrajaka zgloba ili pršljenskog tela, koji se javlja u degenerativnim oboljenjima koštano-zglobnog sistema.

OSTEOGENESIS IMPERFEKTA , urođeno oboljenje metaboličke prirode. Zbog sma-njene sinteze kolagena, pojačane sinteze osteoidnog tkiva i poremećaja u mineralizaciji kostiju nastaju prelomi kostiju u detinjstvu, a nekad i intrauterino. Na mestima fraktura ne formira se kalus nego pseudoartroza.

OSTEOHONDRITIS (engl. osteochondritis), nezapaljenska oboljenja epifiza kod dece, koja su nazvana po autorima koji su ih opisali.

OSTEOKLAST (engl. osteoclast), ćelija koja se nalazi u koštanom matriksu i koja razgra-đuje kost.

OSTEOLOGIJA (engl. osteology), nauka o kostima.

OSTEOM (engl. osteoma), benigni tumor kosti. Najčešće se javlja na kostima lobanje ili vilice, a može da se javi i u sinusima ili košta-nom delu očne duplje (orbita). Sporo raste i treba ga odstraniti.

OSTEOMALACIJA (engl. osteomalacia), progesivan gubitak kalcijuma iz kostiju; metaboličko oboljenje kostiju odraslih osoba, koje karakteriše višak nemineralizovane kos-ti. Nastaje najčešće zbog nedostatka vitamina D, ali i zbog nedostatka kalcijuma i fosfora. Karakterišu ga bolovi u kostima, slabost proksimalne muskulature i deformacije kostiju.

OSTEOMIJELOFIBROZA (engl. osteomyelofibrosis), v. mijeloidna metaplazija.

OSTEONEKROZA (engl. osteonecrosis), izumiranje koštanog tkiva.

OSTEOPATIJA (engl. osteopathy), različiti patološki procesi u kostima.

OSTEOPENIJA (engl. osteopenia), smanjena mineralna koštana gustina kostiju.

OSTEOPETROZA (engl. osteopetrosis), retko nasledno oboljenje, koje karakterišu povećana gustina i debljina i povećana lomljivost kostiju.

OSTEOPOIKILIJA (engl. osteopoikilosis), pojava mnogobrojnih malih ognjišta osteo-skleroze, raširenih po celom skeletu, a na-ročito u epifizama. Oboljenje nema patološki značaj.

OSTEOPOROZA (engl. osteoporosis), gubitak ukupnog kostnog tkiva, dok je minerali-zacija normalna. Kada smanjenje postane veliko, dolazi i do poremećaja mikroarhitekture kosti što dovodi do preloma kostiju. Generalizovana osteoporoza nastaje u starosti (osteoporoza tipa II), kod žena nešto ranije, posle menopauze (osteoporoza tipa I), zbog sma-njenja estrogena. Lokalizovana osteoporoza nastaje posle frakture kostiju, povreda i lokalnih infekcija. Fizička aktivnost i ishrana sa dovoljno kalcijuma, a kod postmeno-pau-znih žena supstitucija hormonima, prevenira osteoporozu.

OSTEOSKLEROZA (engl. osteosclerosis), otvrdnuće kosti, kao posledica povećanog stvaranja koštanog tkiva. Najčešće se javlja kod osteomijelitisa, metastaza u kostima i luesa.

OSTIJUM (engl. orifice, opening, lat. ostium), ušće, otvor. Otvor preko koga se dospeva u telesnu duplju, prostor ili cevasti organ. O. aorte (engl. aortic o., lat. o. aortae), aortni otvor. Otvor na bazi leve

srčane komore koga zatvara aortni zalistak. Prolaskom kroz ovaj otvor krv dospeva iz leve srčane komore u lumen aorte; o. atrioventrikulare (engl. atrioventricular o., lat. o. atrioventriculare), pretkomorsko-komorski otvor. Otvor na bazi srčane komore preko koga komuniciraju pretkomora i komora. Postoje dva pretkomorsko-komorska otvora, desni i levi. Desni pretkomorsko-komorski otvor je na bazi desne srčane komore. Zatvara ga trolisni (trikuspidalni) zalistak. Levi pretkomorskokomorski otvor je na bazi leve srčane komore. Zatvara ga dvolisni (bikuspidalni ili mitralni) zalistak o. ileocekale (engl. ileocecal o., lat. o. ileocaecale), otvor između završnog dela usukanog creva (ileuma) i slepog creva (cekuma); o. kardijakum (engl. cardiac o., lat. o. cardiacum), ulazni otvor želuca. Otvor između završnog dela jednjaka u želuca; o. pilorikum (engl. pyloric o., lat. o. pyloricum), izlazni otvor želuca. Otvor između želuca i početnog dela dvanaestopalačnog creva; o. trunci pulmonalis (engl. o. of pulmonary trunk, pulmonary o., lat. o. trunci pulmonalis), otvor plućnog stabla ili plućni otvor. Otvor na bazi desne srčane komore koga zatvara plućni zali-stak. Prolaskom kroz ovaj otvor krv dospeva iz desne srčane komore u lumen plućnog stabla, a preko njega i u plućne arterije; o. vagine (engl. vaginal o., hymenal o., lat. o. vaginae), ulazni otvor usmine. Nalazi se unutar predvorja usmine. Kod devojaka je delimično ili potpuno zatvoren devičnjakom.

OSTRVO (engl. insula, island, lat. insula), v. insula.

OSVETLJAVANJE (engl. lumination), izlaganje svetlosti odgovarajućeg intenziteta i kvaliteta iz prirodnih ili veštačkih izvora.

OŠTEĆENJE (engl. disturbance), nastajanje funkcionalnih ili organskih promena u organizmu pod dejstvom štetnog faktora.

OŠTEĆENJE ZDRAVLJA (lat. laesio valetudinis), poremećaj sastava ili funkcije, odnosno sastava i funkcije tela i duše Može se završiti ili potpunim oporavljanjem, delimičnim zalečenjem ili smrću. Prirodno oštećenje zdravlja (lat. laesio valetudinis naturalis) razvija se spontano, samo od sebe. Nasilno oštećenje zdravlja (lat. laesio valetudinis violenta) nastalo je namerno, zlonamerno i nehatno učešćem čoveka.

OTALGIJA (engl. otalgia), bol u predelu uva, najčešće simptom oboljenja uva. Ponekad je bol u uvu simptom tumora ždrela ili bolesnog zuba.

OTEŽANO DISANJE

, v. dispnea.

OTICANJE (engl. defluxion), iznenadno nestajanje; obilno izbacivanje, isticanje, kao što je npr. kataralna tečnost; ispadanje kao što je to u slučaju kose.

OTISAK (engl. impression, lat. impressio), v. impresio.

OTITIS EXTERNA (engl. otitis externa), zapaljenje spoljašnjeg uva različite etiologije (bakterijske, virusne, gljivične), praćeno bo-lom i otokom, eventualno oslabljenim sluhom i sekrecijom. Bolest je češća leti zbog kupanja u prljavim rekama i bazenima. Osnovna terapija je lokalna primena antibiotika i antimikotika prema uzročniku, kortikosteroida i higijena kanala. Uvek treba isključiti zapaljenje srednjeg uva.

OTITIS MEDIA (engl. otitis media), zapalje-nje sluzokože pneumatskih prostora srednjeg uva. U najvećem broju slučajeva radi se o reverzibilnom procesu. Zapaljenjski proces može da zahvati okolne organe i izazove endo- i egzokranijalne komplikacije koje ugrožavaju život. Akutna zapaljenja se leče intenzivnom antibiotskom terapijom i kapima za nos. Hirurška terapija se primenjuje retko, i to uglavnom kod komplikacija. Kod hro-ničnog zapaljenja srednjeg uva neophodna je hirurška terapija koja ima za cilj uklanjanje patološkog procesa (sluznice, destruirane i nekrozne kosti) i rekonstrukciju timpano-osikularnog lanca uz poboljšanje ili konzervaciju sluha.

OTKUCAJ SRCA (engl. heart beat), udar ili pulzacija srca koja se javlja sa svakim komorskim grčenjem (sistolom).

OTO-(engl. oto-), prefiks koji se odnosi na uvo ili označava pripadnost uvu.

OTOLIKVOREJA (engl. cerebrospinal fluid otorrhea), v. likvorna fistula.

OTOLOGIJA (engl. otology), deo otorinolaringologije koji se bavi dijagnostikom, te-rapijom i prevencijom oboljenja uva.

O-TOLUIDIN (engl. o-toluidine), bela ili crvenkasta, čvrsta kristalna supstanca, 4,4’-diamino-3,3’-dimetilbifenil, koja se koristi u proizvodnji boja i kao reagens za detekciju hemoglobina u urinu ili fecesu.

OTOMIKOZA (engl. otomycosis), infekcija uva (najčešće se odnosi na spoljnje uvo) gljivicama, koje ne moraju biti uvek patoge-ne. Često su to saprofitne gljivice koje žive na loju i mrtvim ćelijama u spoljnjem ušnom kanalu.

OTO-PALATO-DIGITALNI SINDROM (engl. otopatodigital syndrome), kongenitalni sindrom koga karakterišu: kostne displazije, patuljast rast, rascepi nepca, karakterističan oblik lica, gluvoća i mentalna retardacija. Facijalne abnormalnosti obuhvataju frontalnu i okcipitalnu isturenost sa debelim frontalnim kostima i debelom bazom lobanje, odsustvo frontalnih i sfenoidalnih sinusa, displaziju kosti lica, hipertelorizam, manji nos i usta i bočna punoća supraorbitalnih grebena. Javljaju se i rascep nepca, manji trup, nedostaci u fuziji nervnih arkusa, smanjen ilijačni greben, ograničena pokretljivost laktova, kratki nokti, kratke metakarpalne kosti kao i pomoćni osifikacioni centar na bazi druge metatarzalne kosti. Muškarci su ozbiljno aficirani. Sindrom je prenosiv kao X-vezana, poludominantna karakteristika.

OTOPLASTIKA (engl. otoplasty), hirurška korekcija ušne školjke kod klempavih ušiju ili otapostaze. Otoplastika podrazumeva i druge korekcije na ušnoj školjki (smanjenje, pove-ćanje).

OTOREJA (engl. otorrhea), sekrecija iz uva. Može biti serozna, gnojava, krvava, žuta, a znak je oboljenja spoljašnjeg i srednjeg uva. Bistri sekret iz uva posle povrede najčešće je cerebrospinalna tečnost. Kod bolesti srednjeg uva sekrecija označava i to da postoji otvor na bubnoj opni.

OTORINOLARINGOLOGIJA (engl. otorhinolaryngology), medicinska grana, koja se bavi dijagnostikom, terapijom i prevencijom bolesti uva, nosa i grla.

OTOSKLEROZA (engl. otosclerosis), obo-ljenje koštanog labirinta, nejasne etiologije, sa fiksacijom lanca slušnih koščica u nivou uzengije (stapesa), praćeno nagluvošću. Te-rapija se sastoji u hirurškom uklanjanju fiksi-ranog stapesa (stapedektomije), koji se zame-njuje protezom.

OTOSKOP (engl. otoscope), aparat sa osvet-ljenjem koji služi za vizuelni pregled uva. Pregled je jednostavan, bezbolan, kratko traje i može se izvesti kod svakog pacijenta.

OTOTOKSIČNOST (engl. ototoxicity), štetno dejstvo nekih materija na senzitivni neuroepitel unutrašnjeg uva. Ototoksičnost imaju aminoglikozidi i diuretici, neki industrijski proizvodi, duvan i alkohol. Endogeni toksini koji oštećuju uvo su: bakterijski i virusni, zatim metabolički toksini kod dijabeta i bub-režnih oboljenja. Tačan mehanizam oštećenja nije precizno utvrđen.

OTPADNE VODE (engl. waste water), vode koje sadrže otpadne materije-zagađivače. Zagađivači mogu biti patogeni mikroorga-nizmi, jedinjenja koja vezuju kiseonik, priro-dna i sintetska organska jedinjenja, neorganska jedinjenja, sedimenti, radioaktivna je dinjenja i toplota. Otpadne vode mogu poticati iz jednog ili više izvora.

OTPOR PROTICANJU KRVI (engl. resistance to flow), v. ukupan periferan otpor.

OTPUST IZ BOLNICE (engl. hospital separation), termin koji se koristi u izveštajima bolničke statistike u slučaju prestanka hospitalizacije, bez naznake da li je pacijent živ ili mrtav (razlika je nevažna ukoliko se razmatra statistička bolnička aktivnost, kao što je npr. zauzetost posteljnog fonda).

OTROV (engl. poison), supstanca štetna po zdravlje i može da uništi život kad se unese u organizam ili resorbuje sa kože ili sluznica u malim količinama. Najvažnije grupe otrova su: nervni bojni otrovi, insekticidi, herbicidi, cijanidi, teški metali, alkohol, metil-alkohol i dr. Otrovi su uzročnici akutnih i hroničnih trovanja. Lekovi uneti u velikim dozama takođe mogu da izazovu teška ili smrtonosna trovanja.

OTUĐ ENJE (engl. alienation), alijenacija; sta-nje, način iskustva, u kome osoba doživljava sebe kao neko strano biće. Otuđenje je od sa-mog sebe, a nema ni kontakta sa drugim oso-bama. Sebe doživljava kao što se doživljavaju stvari - čulima i zdravim razumom, ne uspo-stavljajući pritom produktivne veze ni sa sobom ni sa spoljašnjim svetom. Za mnoge autore otuđenje je objektivno društveno sta-nje. U savremenim uslovima življenja sma-njuje se osećanje pripadanja primarnoj grupi (porodici,

prijateljima, komšijama), a sekundarne grupe ne obezbeđuju bliskost. U klasi-čnoj psihopatologiji, stari izraz za društveno rastrojstvo je alienatio mentis (lat.).

OTVOR (engl. foramen, lat. foramen), v. foramen.

OTVOR PUŽA (engl. fenestra of cochleae, cohlear window, round window, lat. fenestra cochleae ), v. fenestra kohleje.

OTVOR TREMA (engl. vestibular window., oval window., lat. f. vestibuli),v. fenestra vestibuli.

OTVOREN DUKTUS ARTERIOZUS (engl. patent ductus arteriosus), urođena anomalija kod koje perzistira vaskularni kanal između pulmonalne arterije i aorte. U fetusu se preko ovog kanala prenosi najveći deo krvi iz pulmonalne arterije u aortu tj. u sistemsku cirkulaciju. Po rođenju se zatvara, najpre fun-kcionalno, a zatim i anatomski. Njegovo per-zistiranje dovodi do formiranja levo-desnog šanta, tj. omogućuje prelaz krvi iz aorte u pulmonalnu arteriju čime se opterećuju pluća i leva strana srca. Kod manje izraženog šanta simptomatologija može da izostaje, dok kod širokog duktusa postoje česte respiratorne infekcije, lako zamaranje, zastoj u rastu, pa čak i srčana insuficijencija.

OTVOREN ZAGRIŽAJ (engl. open bite), nedostatak kontakta jednog ili više zuba sa zubima druge vilice, dok su ostali zubi u okluziji. Otvoren zagrižaj je najčešće u predelu sekutića.

OVALBUMIN (engl. ovalbumin), albumin koji se dobija iz belanceta jajeta.

OVALNI PROZOR (engl. oval window, lat. fenestra ovalis, fenestra vestibuli), ovalni otvor u zidu vestibuluma koštanog labirinta. U ovaj otvor uglavljeno je stopalo slušne koščice, uzengije (stapesa) pomoću prstenastog (anularnog) ligamenta. Ovaj ligament for-mira majušni zglob oko stopala stapesa.

OVARIJALNI , koji se odnosi na jajnik ili mu pripada.

OVARIJUM (engl. ovary, ovarium, lat. ovarium), jajnik. Reproduktivni organ osoba ženskog pola u čijoj kori dolazi do sazrevanja i oslobađanja zrelih jajnih ćelija i endokrina žlezda koja luči dva važna hormona: estrogen i progesteron. Jajnik ima oblik i dimenzije zrna badema. Nalazi se na bočnom zidu kar-lične duplje prislonjen uz peritonealnu jajničku jamicu (fosa ovarika), neposredno iza široke materične veze. Jajnik ima dve strane, dva pola i dve ivice. Strane su spo-ljašnja, koja naleže uz jajničku jamicu, i unu-trašnja, okrenuta prema materici. Polovi su gornji, koga lučno okružuje spoljašnji kraj jajovoda i donji pol, sa koga polazi posebna veza jajnika koja ga povezuje sa materičnim rogom. Ivice jajnika su prednja, sa koje polazi peteljka jajnika (mezoovarijum) i zadnja, slobodna ivica. Na preseku jajnika vidi se da je on izgrađen od: epitelnog omotača i strome jajnika. Stroma jajnika se sastoji od dva dela: spoljašnjeg ili kore, unutar koje dolazi do sazrevanja folikula jajnika i unutrašnjeg ili sudovno-živčanog dela.

OVERLAP SINDROM (engl. overlap syndrome), v. sindrom preklapanja.

OVOFOREKTOMIJA (engl. oophorectomia), hirurški postupak uklanjanja jajnika pri čemu jajovod ostaje sačuvan. Indikacije su najčešće kod postojanja ovarijalnih cisti ili ređe kod ovarijalne trudnoće.

OVOFORITIS (engl. oophoritis), zapaljenski proces koji zahvata jajnike. Retko se može dijagnostikovati izolovani ovoforitis, jer zapaljenje obično istovremeno zahvata i jajnike i jajovode, te se tada govori o adneksitisu (adnexitis). Najčešće nastaje posle prekida trudnoće, posle instrumentalnih intervencija na materici i posle prenošenja zapaljenja sa materične sluzokože na jajovode, kao i prenosom zapaljenja limfnim i krvnim sudovima. Akutni oblik bolesti zbog nepravil-nog ili nedovoljnog lečenja prelazi u hronič-nu formu.

OVOGENEZA (engl. ovogenesis), proces stvaranja, sazrevanja jajnih ćelija. Jajna ćelija se nalazi u prvobitnom mešku, okružena je slojem zrnastih ćelija i omotana je tekom folikuli. Pojava rasta prvobitnih meškova naro-čito se zapaža od puberteta, kada se u mešcima umnožavaju granulozne ćelije i na taj način se stvaraju sekundarni mešci. Manji broj ovih meškova nastavlja svoj razvoj zajedno sa jajnom ćelijom, pri čemu dolazi do njenog uvećavanja i umnožavanja zrnastih ćelija. Na jednom polu meška stvara se šupljina ispunjena tečnošću (liquor folliculi), a na suprotnom polu je jajna ćelija, i to čini tercijarni folikul. U jednom menstruacionom ciklusu samo se jedan tercijarni folikul pretvara u zreo De Grafov folikul, pri čijem prskanju se oslobađa zrela jajna ćelija.

OVOGONIJA

(engl. ovogonium), matična jajna ćelija. Razvija se iz primordijalnih germinativnih ćelija koje migriraju u gonade u toku rane embriogeneze. Posle niza mitotič- kih deoba ovogonije ulaze u prvu mejotičku deobu, posle koje se nazivaju primarni ovociti.

OVULACIJA (engl. ovulation), prskanje De Grafovog folikula i oslobađanje iz jajnika zrele jajne ćelije (ovuma) u duplju male karlice. Ovulacija treba da se odigra 14 dana pre očekivane menstruacije, ali to može varirati pod uticajem fizičkih i psihičkih faktora. Potvrda ovulacije vrši se raznim testovima, a najčešći su: merenje bazalne TNº, endometrijalna biopsija, citohormonski pregled vaginalnog sekreta, hormonski testovi, test paprati (test arborizacije). Proces ovulacije je regulisan gonadotropnim hormonima hipo-fize.

OVUM (engl. ovum), neoplođena jajna ćelija kod većine sisara. To je velika nepokretna ćelija koja sadrži haploidan broj hromozoma u jedru. Kod mnogih životinja to je ovocit - oplođeno jaje (ribe, vodozemci, ptice, niži si-sari).

OXYURIS VERMICULARIS (engl. Oxyuris vermicularis), mala nematoda, poznata i pod imenom Enterobius vermicularis. To je mali končasti valjkasti crv bele boje. Ženka je oviviviparna jer polaže jaja koja sadrže već razvijenu larvu, zbog čega je jaje odmah infektivno za čoveka. Kosmopolitski je parazit, i najčešće se javlja kod dece. Parazitira u do-njim delovima tankog creva, ileumu, apendiksu i početnom delu debelog creva. Infektivni oblik za čoveka je jaje ove nematode, a put infekcije je fekalno-oralni. Oboljenje koje izaziva naziva se enterobijaza.

OZENA (engl. ozena), hronični zapaljenjski proces sluznice nosa koji zahvata i hrskavice i kost. Karakterišu ga atrofija i nekroza, kruste, smrdljiv sekret i otežano disanje. Nepoznate je etiologije. Terapija je konzervativna (ispiranjem) i hirurška.

OZLEDA (engl. injury), nespecifična, najčešće mehanička povreda (v. mehanička povreda) po čijim se karakteristikama ne može utvrditi kojim je dejstvenim principom mehaničkog oruđa nanesena. Ozlede se mogu javiti i u sklopu drugih povreda (asfiktičkih, hemijskih, fizičkih), a mogu biti i morboznog porekla. Ozlede su: krvni podliv, krvni izliv, oguljotina, nagnječina, rascep, prodor, proboj, provala, prelom, iščašenje, razorina i raskomadina (v. krvni podliv, v. krvni izliv, v. oguljotina, v. nagnječina, v. rascep, v. prodor, v. proboj, v. provala, v. razorina i v. raskomadina).

OŽILJAK

(engl. scar, cicatrix ), promena koja predstavlja mesto zarastanja na koži gde je bio narušen njen kontinuitet. Mogu biti hiper-trofični, atrofični. Epiderm je obično tanak, bez očuvanog crteža kože. Adneksne strukture kože nedostaju, preovladava vezivno tkivo.

OŽILJAN (engl. scarified), nastao ožiljava-njem.

OŽIVLJAVANJE (engl. resuscitation), v. kardiopulmonalna reanimacija.

OŽILJNO TKIVO, vezivno tkivo na mestu ožiljka.

32P , radioaktivni izotop fosfora, dobija se u nuklearnim reaktorima (n, g-reakcijom), ozrači-vanjem stabilnog fosfora (31P). Emituje samo b-čestice čiji je domet u rastresitom tkivu oko 3 mm, najveća energija zračenja je 1,71 MeV; fizičko vreme poluraspada je 14,3 dana, a biološko 7 - 9 dana. Poseduje svojstvo da se intenzivno akumulira u nukleinske kiseline ćelija u fazi deobe, u ćelijama koje sintetišu belančevine i kortikalnom delu kostiju. U nuklearnoj medicini se u obliku natrijumortofosfata, primenjuje u lečenju nekih mijeloproliferativnih bolesti (prava crvena poli-citemija i esencijalna trombocitoza).

PABA, skr. za p-aminobenzoevu kiselinu.

PACIJENT (engl. patient), svaka osoba kojoj je potrebna zdravstvena zaštita odnosno me-dicinska pomoć, bez obzira na pol, starost, ekonomski i socijalni status ili bilo koju drugu pripadnost. Savremena zdravstvena zaštita usmerena je prevashodno na zaštitu, očuvanje, unapređenje i promociju zdravlja populacije radi eliminacije faktora rizika zdravlja i sma-njenja obolevanja ljudi i broja obolelih osoba - pacijenata.

PACINIJEV KORPUSKUL (engl. Pacinian corpuscle), najveći i najrasprostranjeniji inkapsulirani senzorni receptor za dodir u koži. Razlikuje se od drugih inkapsuliranih organa u najvećoj meri u bolje razvijenoj peri-neuralnoj kapsuli. Sastoji se od senzornog nervnog završetka okruženog kapsulama membrane u obliku lukovice. Naročito je ose-tljiv na promene u pritisku pa je pogodan za detekciju vibracije. Sinonim:

Vater-Pacinijev korpuskul.

PACS (engl. Picture Archiving and Communication Systems ), računarski sistem za arhiviranje, prikaz i prenos medicinske slike u digitalnom formatu sa različitih dijagnostičkih sistema, kao što su kompjuterizovani tomograf (CT), magnetna rezonanca (MR), gama kamera (NM), ultrazvuk (ULS) i digitalni rendgenski uređaj (DXR). PACS sistemi se sastoje od radnih stanica za manipulaciju i prikaz slika, spojenih na uređaje za arhivira-nje slika i mreže za povezivanje i prenos. PACS sistemi omogućavaju prenos slike u bilo koji deo bolnice, direktan pristup arhiviranim slikama i simultani pristup slikama od strane hirurga, referentnog lekara i osoblja hitne službe. Može biti korišćen za centralizovane konsultacije, zahvaljujući mogućnosti upoređivanja rezultata (slika) sa različitih modaliteta, odnosno dijagnostičkih sistema. Često su povezani na bolničke informacione sisteme (BIS) i radiološke informacione sisteme (RIS) i sadrže baze podataka o arhiviranim slikama kojima se može neposredno ili posredno pristupiti. PACS sistem se sastoji od različitih podsistema kao što su: arhivske stanice, radne stanice za manipulaciju i prikaz slika, mrežni interfejsi, intrerfejsi prema HIS/RIS, digitalizatori filma, laserske kame-re, digitalni štampači i dr. Slike ulaze u PACS sistem na nekoliko načina: preko lokalne mreže (LAN - Local Area Network) koristeći DICOM-3 ili neki drugi nestandardni protokol, pri čemu se, ako je slika koju generiše sistem data u obliku video signala, koristi inerfejs za zahvat i digitalizaciju slike (video frame grabber) ili paralelni inerfejs za zahvat slike koja je na sistemu pripremljena u digitalnom obliku.

PAF, v. faktor aktivacije trombocita.

PAGETOVA BOLEST BRADAVICE (engl. Paget’s disease of the nipple ), karcinom mlečnih kanala dojke koji se javlja u obliku ekcema (crvenila i perutanja) bradavice. Dijagnoza se postavlja biopsijom a lečenje se sprovodi hirurški.

PAHI , debeo, kao prefiks u složenicama označava da je nešto debelo.

PAHIDA, derivat iminodiacetil sirćetne kiseline, obeležen sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za izvođenje hepatobilijarne scintigrafije i detekciju duodenogastričnog refluksa.

PAHIDERMIJA (engl. pachydermia), zadeb-ljanje kože uzrokovano hiperplastičnom akantozom epiderma.

PAHIDERMOPERIOSTOZA (engl. pachydermoperiostosis), primarni ili idiopatski oblik hipertrofične osteoartropatije. Bolest je retka, često ima porodični karakter, češće obolevaju muškarci. Karakterišu je pojava maljičastih prstiju, periostitis distalnih delova dijafiza dugih kostiju, artralgije ili artritis i neurovegetativni poremećaji (crvenilo, bledilo, znojenje). Koža distalnih delova ekstremiteta, čela i poglavine je zadebljala i masna (pahidermija).

PAHIMENINKS (engl. dura mater, pachymeninx, lat. dura mater), v. dura mater, tvrda moždana ovojnica.

PAHIONIHIJA (engl. pachyonichya), sin. onychauxis; zadebljanje nokatne ploče koje nastaje zbog promena u matriksu ili kao posledica hronične traume.

PAHULJICA (engl. floccule, lat. flocculus), v. flokulus.

PAKLITAKSEL (engl. paclitaxel), citotoksični lek, prvi iz nove grupe taksana. Koristi se u vidu intravenskih infuzija za primarno i sekundarno lečenje raka jajnika i sekundarno lečenje raka dojke. Preparat: Taxol.

PALAC STOPALA (engl. big toe, lat. hallux), v. haluks.

PALAC ŠAKE (engl. thumb, lat. pollex), v. poleks.

PALATALNI REFLEKS (engl. palatal reflex), podizanje mekog nepca u odgovoru na dodir sluzokože ždrela. Gutanje izazvano iritacijom nepca.

PALATOSHIZA (engl. palatoshisis), rascep nepca.

PALATUM

(engl. palate, lat. palatum), nepce. Tkivna struktura koja gradi krov usne duplje. Nepce razdvaja nosnu od usne duplje, a delimično i nosni od usnog sprata ždrelne duplje. Sastoji se od dva dela: tvrdog i mekog nepca. P. durum ( engl. hard p., lat. p. durum), tvrdo nepce. Nepokretni deo nepca koji obrazuje njegove prednje dve trećine. Gradi ga koštano nepce pokriveno sluznicom. Gornju površinu tvrdog nepca pokriva sluznica nosne duplje, a donju sluznica usne duplje. Uz zadnju ivicu tvrdog nepca pripaja se meko nepce; p. mole (engl. soft p., lat. p. molle), meko nepce. Pokretni deo nepca koji gradi njegovu zadnju trećinu. Pripaja se uz zadnju ivicu tvrdog nepca a umetnuto je između nosnog i usnog sprata ždrelne duplje. Njegovu osnovu gradi vezivna opna duž koje se pripajaju poprečno- -prugasti mišići nepca pokriveni sluznicom. Zadnja ivica mekog nepca je slobodna. Sa njenih bočnih krajeva polaze dva luka: prednji ili nepčano-jezični i zadnji ili nepčano-ždrelni. Od središnjeg dela mekog nepca polazi resica (v. vula); p. oseum (engl. bony p., lat. p. osseum), koštano nepce. Skelet ili osnova tvrdog nepca koja razdvaja nosnu od usne duplje. Koštano nepce grade dve kosti: gornja vilica i nepčana kost. Prednje dve trećine gradi nepčani nastavak desne i leve gornje vilice, a zadnju trećinu nepčani nastavak desne i leve nepčane kosti.

PALEO-, PALAEO(grč. palaios), prefiks sa značenjem: stari; primitivan, filogenetski rano razvijen.

PALEOCEREBELUM (engl. paleocerebellum, lat. paleocerebellum), v. spinocerebelum.

PALEOKINETSKI (engl. paleokinetic), motorne aktivnosti starijeg nervnog sistema, kod sisara predstavljen bazalnim ganglijama i moždanim stablom, strukturama koje odre-đuju posturalne, statičke i automatske pokrete.

PALEOKORTEKS (engl. paleocortex, lat. paleocortex), evolucijski stariji deo kore velikog mozga osoben po dvoslojnoj građi. Nalazi se u predelu mirisne glavice, retrobulbarnog predela, septalnog predela i piriformnog dela kore velikog mozga.

PALESTEZIJA (engl. pallesthesia, pallaesthesia), osećaj vibracije, sličan onome koji se izaziva aktiviranom zvučnom viljuškom.

PALINDROMSKI REUMATIZAM (engl. palindromic rheumatism), kratkotrajni, intermitentni napadi bolnih otoka zglobova, koji se ponavljaju u nepravilnim vremenskim razmacima. Često su uvod u reumatoidni artritis.

PALMA MANUS (engl. palma, palm, palm of hand, lat. palma manus), dlan ili prednja strana šake. Prednji, lako izdubljeni deo šake koji se pruža od zgloba ručja do korenova prstiju. Na koži dlana uočavaju se brojne linije i brazde nastale duž pregibnih površina.

PALMARAN (engl. palmar, lat. palmaris), v. palmaris.

PALMARIS (engl. palmar, lat. palmaris), dlanski, onaj koji odgovara dlanu ili prednjoj strani šake.

PALMARNI FASCIITIS (engl. palmar fasciitis), retko oboljenje fascije (aponeuroze) dlanova, koje karakteriše fibroza fascije, koja zadebljava u vidu čvorova i traka, a kasnije se javlja fibroza potkožnog tkiva i kože dlana što dovodi do fleksionih kontraktura prstiju.

PALMITAT (engl. palmitate), so, anjon ili estar palmitinske kiseline.

PALMITINSKA KISELINA (engl. palmitic acid), najzastupljenija masna kiselina u organizmu čoveka.

PALOR MORTIS , v. mrtvačko bledilo.

PALPABILNA PURPURA (engl. palpable purpura), tačkasta krvarenja na koži (i sluzokoži), i to iznad ravni kože, pa se mogu opipati.

PALPACIJA (engl. palpation), pregled meto-dom pipanja (dodirivanja) pojedinih delova tela. Tako npr. pri palpaciji grudnog koša mogu da se otkriju promene u stanju muskulature i mogu da se osete vibracije grudnog koša pri izgovoru pojedinih reči. Palpaciju treba vršiti prijanjanjem vrhova prstiju ili volarnog dela dlana na mesto pipanja.

PALPEBRA (engl. eyelid, lat. palpebra), očni kapak. Pomoćni organ oka. Parni, gornji i donji, pokretni kožni nabor koji pokriva prednju površinu očne jabučice. Gornji i donji očni kapak razdvaja međusobno kapačna pukotina čiji bočni deo gradi kapačni ugao. Prednju površinu kapka pokriva koža lica, a unutrašnju vežnjača oka.

PALPEBRALNI (engl. palpebral, lat. palpebralis), kapačni, onaj koji pripada očnom kapku.

PALPITACIJE (engl. palpitations), udaranje, lupanje, osećaj brzih, snažnih ili nepravilnih udara srca. Najčešća je smetnja koja se odnosi na srce. U većini slučajeva palpitacije nemaju organsku podlogu. Organski uzroci palpitacija su anemija, tireotokiskoza, slabost i paroksizmalna aritmija. Bolesnici najčešće opisuju dve vrste palpitacija: sinusna tahikardija (brzo snažno udaranje koje može da započne postepeno ili iznenada) i prevremene ventrikularne ekstrasistole (koje prouzrokuju osećaj da je srce „preskočilo udar“).

PAMĆENJE (engl. memory), v. memorija.

PAMIDRONAT-DINATRIJUM (engl. disodium pamidronate), bifosfonat, smanjuje resorpciju kosti i hiperkalcemiju kod malignih bolesti i Pagetove bolesti. Preparat: Aredia.

p-AMINOBENZOEVA KISELINA, PABA (engl. p-aminobenzoic acid), vitamin Bx, H2NC6H4COOH, široko rasprostranjen u prirodi kao B kompleks faktor (RMM 137,13). PABA je esencijalni metabolit za sintezu folne kiseline u biljkama i brojnim mikroorganizmima. Sulfonamidi su antagonisti PABA zbog njihove slične strukture, pa se koriste kao antibakterijski agensi pošto blokiraju sintezu folne kiseline, koja je od bitne važnosti za rast bakterija. Međutim, inhibicija bakterijskog rasta sa sulfonamidima može da se spreči dodatkom PABA u podlogu za rast.

p-AMINOHIPURAT, PAH (engl. p-aminohippurate), sintetička supstanca koja se koristi za procenu efektivnog renalnog plazma protoka. Kada se injicira pacijentu, PAH se filtrira na nivou glomerula i izlučuje preko tubularnih ćelija. Iz protoka plazme i hematokrita moguće je izračunati ukupni protok krvi kroz bubrege.

p-AMINOHIPURATNI KLIRENS (engl. p-aminohippurate clearance test), koristi se za procenu protoka krvi kroz bubrege i ekskretornog kapaciteta bubrega. Izvodi se intravenskim davanjem relativno visokih koncentracija PAH i određivanjem u krvi i u uzorcima urina.

PANAGLUTININ (engl. panagglutinin), materija koja je u stanju da izazove aglutinaciju (slepljivanje) eritrocita bilo koje krvne grupe.

PANARTRITIS (engl. panarthritis), v. poliartritis.

pANCA , periferni tip antitela na citoplazmu neutrofilnih leukocita. Nalaze se češće kod mikroskopskog poliangitisa, Churg-Strausso-vog sindroma i nekih sistemskih bolesti ve-zivnog tkiva.

PANCITOPENIJA (engl. pancytopenia), smanjenje broja svih krvnih ćelija u cirkulaciji. V. kongenitalna pancitopenija, v. Fanconieva anemija.

PANCOASTOV TUMOR (engl. Pancoast’s tumour ), bilo koji tumor lociran u donjim partijama vrata prema grudnom košu, koji zbog svoje lokalizacije i zahvatanja određenih struktura ima određenu grupu simptoma. To mogu biti: bol kod tumora pluća zbog zahvatanja plućne maramice, rebara ili kičmenih živaca; slabost ruke zbog razaranja nerava; Hornerov sindrom zbog razaranja lanca simpatičkog (vegetativnog autonomnog) nerv-nog lanca na vratu. Naziv potiče od ame-ričkog radiologa Henrya Pancoasta (1875 - 1939).

PANDEMIJA (engl. pandemic), širenje epidemije na ogromna prostranstva, može da zahvati više kontinenata i obično pogađa veliki deo populacije. Primeri pandemije se najčešće vezuju za grip jer je ova pojava najčešće posledica antigenih mutacija virusa gripa. Sedma pandemija kolere, koja je počela 1961. godine, održava se blizu 40 godina, a pandemija side je od 1981. godine u stalnom porastu.

PANHIPOPITUITARIZAM (engl. panhypopituitarism), opšti hipopituitarizam zbog odsustva ili oštećenja hipofize, sa nedostat-

kom gonadnih funkcija i insuficijencijom tiroidne i nadbubrežne žlezde. Ako nastane u detinjstvu, rast u visinu nije moguć, kasnije nastaju regresija sekundarnih polnih odlika i gubitak libida, mršavljenje, bradi-kardija, hipotenzija, depresija. Danas je moguća potpuna hormonska supstitucija.

PANIČNI NAPAD (engl. panick attack), karakterističan za panični poremećaj; javlja se spontano, bez vidljivog razloga. Karakteriše ga: intenzivan strah (do osećaja užasa), pra-ćen brojnim telesnim simptomima (lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, nesvestice, opšta slabost i malaksalost). Napad traje najčešće oko desetak minuta i ima tendenciju da se ponavlja.

PANIČNI POREMEĆAJ (engl. panick disorder), oblik straha koji karakterišu napadi panike. Napadi nastaju spontano i nisu uslov-ljeni životno opasnim situacijama, psihijatrijskim ili telesnim bolestima. Mogu da budu kombinovani sa fobičnim ponašanjima ili depresijama.

PANIKULITIS (engl. panniculitis), zapaljenje tkiva, celulitis ili flegmona. Kod nas se ovaj izraz koristi za označavanje zapaljenja masnog tkiva (paniculus adiposus) usled infekcije i pankreatitisa. Panikulitis može biti akutni , infektivni, kao posledica gnojne i druge infekcije i ukoliko je infekcija virulentna, prerasta u flegmonu (celulitis) koja dalje napreduje ka supuraciji. Tkiva su otečena, zapaljena i iz njih curi serozna tečnost, uz ostale znake inflamacije (otok, bol, crvenilo, toplota); hronični , produktivni, kod koga su tkiva zadebljala i otečena, ali ne posebno bolna, uz prorastanje vezivnim tkivom i hro-ničnim zapaljenjskim infiltratima. Panikulitisom ili celulitisom se nekada naziva i hronično zapaljenje masnog tkiva neposredno ispod same kože, koje zahvata sitne limfne sudove i stvara sloj produktivno izmenjenog tkiva sa limfostazom, usled čega koža dobija ružan izgled „kore od pomorandže”, što se uklanja kozmetičkim i plastično-hirurškim intervencijama. Pojava „kore pomorandže“ na dojkama može biti i znak malignog celulitisa u toj zoni. V. celulitis.

PANKARDITIS (engl. pancarditis), zapaljenje sva tri sloja srca: usrčnice (endokarditis), miokarda (miokarditis) i srčane kese odnosno perikarda (perikarditis). Kada su zapalje-nskim procesom zahvaćena sva tri sloja srca može se reći i endomioperikarditis, što je slučaj kao sekundarna pojava u toku pojedinih oboljenja, npr. u akutnoj fazi reumatske groznice (Febris rheumatica). O postojanju reumatskog karditisa i zapaljenskog procesa na odgovarajućim slojevima (strukturama) srca govore: organski šum najčešće na mitralnom i/ili aortnom ušću, koji ranije nije postojao (zbog valvulitisa na odgovarajućim zaliscima, tj. zapaljenja na srčanim zaliscima), što su znaci endokarditisa; zastojna srčana insuficijencija, kao znak popuštanja srca, koje je prošireno, uvećano, sve do kardiomegalije, sa malim udarnim i minutnim volumenom, ukazuje na postojanje miokarditisa (miokarditisa); perikardno trenje ili zastupljenost perikardnog izliva, ukazuje na perikarditis (perikarditis) reumatske etiologije. Pošto je u karditisu zapaljenski proces raširen na sve slojeve srca, česti su nalazi i poremećaja ritma srca i provođenja (atrio-ventrikularni blokovi I-III o i intraventrikularnog

provođenja, kao što su blokovi grana). Razvoj karditisa u reumatskoj groznici, sa uvećanom srčanom senkom (odnosno srcem) i srčanom insuficijencijom, ima ozbiljnu prognozu i zahteva duže lečenje i mirovanje u postelji, sve do normalizovanja kliničkih i laboratorijskih nalaza, što važi i za karditise druge etiologije.

PANKOLEKTOMIJA (engl. pancolectomy), uklanjanje celog debelog creva sa očuvanjem mišića anusa, u cilju lečenja inflamatornih ili sistemskih polipoznih bolesti kolona (Crohnova bolest, ulcerozni kolitis, familijarna polipoza). Kontinuitet digestivnog trakta se uspostavlja terminalnom ileostomijom ili ileoanalnom anastomozom (“Pouch”), v. kolektomija.

PANKREAS (engl. pancreas, grč. pankreas ), gušterača. Masivan žlezdani organ koji se nalazi u nadmezokoličnom spratu peritonealne duplje, pruža se poprečno, neposredno iza želuca, a ispred tela prvog i drugog slabinskog pršljena. Gušterača ima tri dela: glavu, telo i rep. Glava je desni, prošireni deo gušterače koji je obuhvaćen vijugama dvanaestopalačnog creva. Od njegovog do-njeg dela odvaja se kukasti nastavak (procesus uncinatus) koji obuhvata gornju crevnu arteriju i venu. Telo je srednji, nešto suženi deo gušterače koji se nastavlja repom. Rep je levi, suženi deo gušterače koji svojim vrhom dospeva do unutrašnje (visceralne) strane slezine prolazeći između dva lista slezinskobubrežne veze (ligamentum splenorenale). Gušterača je izgrađena od dve vrste žlezdanog tkiva: endokrinog i egzokrinog. Endokrini deo gušterače stvara i luči veliki broj hormona od kojih su najpoznatiji insulin i glukagon. Egzokrini deo gušterače luči pankreasni sok koji dospeva u početni deo tankog creva gde učestvuje u varenju i resorpciji unete hrane. Gradi ga veliki broj režnjića čiji se izvodni kanali spajaju i ulivaju u dva velika izvodna kanala: glavni i sporedni kanal gušterače. Posredstvom ovih kanala pankreasni sok dospeva u nishodni deo dvaneastopalačnog creva.

PANKREASNI SOK (engl. pancreatic juice, lat. sucus pancreaticus ), sekret egzokrinog pankreasa koji sadrži veliku količinu bikarbonata pa je alkalan, razne elektrolite i digestivne proenzime i enzime: tripsinogen, himotripsinogen, elastazu, karboksipeptidazu A i B, kopilazu, lipazu, a-amilazu, holesterolesterazu, ribonukleazu i deoksiribonukleazu; vrši neutralizaciju kiselog želudačnog sadr-žaja i digestiju proteina, masti i ugljenih hidrata; kontrola sekrecije je nervna (vagus) i hormonska (sekretin i holecistokinin).

PANKREATEKTOMIJA (engl. pancreatectomy), uklanjanje celog pankreasa (engl. total pancreatectomy), ili delova pankreasa (engl. pancretic resection). Prelazni oblik je subtotalna p. (engl. „nearly total“ pancreatectomy). Operacija se izvodi zbog malignih oboljenja pankreasa, ređe zbog zapaljenjskih promena (hronični pankreatitis) ili povreda. Totalna pankreatektomija ima nedostatak, jer posle takve operacije nastaje potpun, insulin zavisni dijabetes, usled čega se povećava invaliditet bolesnika. Taj nedostatak se ponekad izbegava subtotalnom pankreatektomijom, pa uz duodenum ostaje ipak

dovoljno tkiva koje luči insulin. Češće se rade resekcije pankreasa i to: prednja, odn. resekcija glave pankreasa, dela duodenuma i dela želuca (Whippleova operacija), sa anastomozom preostalog dela (tela i repa pankreasa) sa tankim crevom, tzv. duodeno-pankreatektomija; zadnja, tj. distalna resekcija pankreasa (engl. distal pancreatectomy) kod koje se uklanjaju slezina, rep i telo pankreasa, a preostali deo pankreasa se ili slepo zatvori ili anastomozira sa vijugom tankog creva tipa Roux „Y” (Childova ope-racija); srednja (Berger), izvodi se samo kod hroničnog pankreatitisa, gde se resecira telo pankreasa, a glava i rep ušiju u vijugu tankog creva. Sve ove operacije su teške i delikatne, sa ozbiljnim postoperativnim tokom i morta-litetom od 5 do 17%.

PANKREATIČNA DIJAREJA (engl. pancreatic diarrhoea), v. dijareja. Zbog nedovoljne količine fermenata gušterače smanjeno je va-renje hrane, naročito masti. Nastaje kod teš-kog hroničnog zapaljenja pankreasa. Stolice su obilne, masne, smrdljive. Sadržaj nesvarenih sastojaka hrane je povećan, naročito na račun masti.

PANKREATITIS (engl. pancreatitis), zapa-ljenje tkiva gušterače. Može biti akutno i hronično. Akutni pankreatitis može biti ra-zličitog stepena težine, zavisno od uzroka i patoanatomskih promena na njemu. Bol u gornjem delu trbuha, sa širenjem ulevo ili put leđa, povraćanje i povišena temperatura su najizrazitiji simptomi ove bolesti. Obično se nalaze povišene amilaze u serumu i urinu. Hronični pankreatitis nastaje zbog ponav-ljanih upala gušterače. Kod hroničnog pan-kreatitisa nastaje gubitak žlezdanog tkiva i fibroze gušterače. Proces je ireverzibilan, funkcija gušterače se nepovratno gubi (v. pankreatična dijareja).

PANKREATOGRAFIJA (engl. pancreatography), metoda rendgenskog pregleda gušterače ubrizgavanjem kontrastnog sredstva u pan-kreasne puteve, a zatim se vrši sekvencijalno snimanje. Izvodi se preko endoskopske retrogradne pankreatografije ili u toku operacije.

PANKREATOLIT (engl. pancreatolith), ka-men u pankreasnim kanalima nastao usled zastoja u eliminaciji sekreta, njegovog zgušnjavanja i zatim oblaganja krečnim solima. Kamenovi u izvodnim kanalima pljuvačnih žlez-da su im vrlo slični (sijaloliti).

PANKREATOMEGALIJA (engl. pancreatomegaly), uvećanje pankreasa, gušterače.

PANKREOLIZA (engl. pancreolysis), razara-nje tkiva gušterače. Najčešće se javlja zbog autodigestije aktivacijom

fermenata koje luči sam pankreas.

PANKREOZIMIN (engl. pancreozymine), v. holecistokinin.

PANKURONIJUM (engl. pancuronium), miši-ćni relaksans nedepolarišućeg tipa, za primenu u anesteziji. Preparati: Miolax, Pavulon.

PANOFTALMITIS (engl. panophthalmitis), gnojno zapaljenje svih omotača očne jabu-čice. Počinje naglo, bolom, jakom mešovitom hiperemijom, gnojnom kolekcijom u prednjoj komori i staklastom telu. Upala zahvata i orbitu, dolazi do otoka kapaka, vežnjače, ne-pokretnosti očne jabučice i protruzije. Završava se gubitkom funkcije oka.

PANTOMOGRAFIJA (engl. pantomography), tomografski metod vizualizacije iskrivljenih površina tela na nekoj dubini, sloju. Može da se koristi u rendgenografiji maksilarnih i mandibularnih zubnih lukova i njihovih pripadajućih struktura. Naziva se još i panoramska radiografija.

PANTOPRAZOL (engl. pantoprazole), inhibitor sekrecije kiseline u želucu sličan omeperazolu. Koristi se za lečenje bolesti kod kojih postoji hiperaciditet u želucu kao uzročna ili prateća pojava: ulkus želuca i duodenuma, gastroezofagusni refluks, Zollinger-Ellisonov sindrom. Preparat: Controloc.

PANTOTENSKA KISELINA (engl. panthothenic acid), vitamin koji je rastvorljiv u vodi (RMM 219,23). Esencijalni je sastojak koenzima A i proteina acil prenosnika, koji imaju funkciju u biosintezi i razgradnji masnih kiselina.

PANUS (engl. pannus), granulaciono tkivo, koje nastaje u reumatoidnom artritisu, proli-feracijom fibroblasta sinovije i subsinovijskog vezivnog tkiva, umnožavanjem krvnih sudova, nakupljanjem imunocita i umnoža-vanjem i povećavanjem rubnih ćelija sinovije. Ovo granulaciono tkivo se širi kroz sinoviju, hrskavicu i subhondralnu kost i oštećuje ih.

PANUVEITIS

(engl. panuveitis), upalna reakcija celokupnog uvealnog trakta. Početak može da bude akutan ili podmukao - javljaju se krupni precipitati na endotelu, uzane ze-nice, irisni čvorovi i zamućenja u staklastom telu. Tok vrlo lako može da bude hroničan, sa kasnijom lošom prognozom. Recidivi su česti uprkos terapiji.

PAPANIKOLAU, PAPA TEST (engl. Papa test), specijalan način bojenja i mikroskopskog pregleda sekreta uzetog sa grlića materice. Na taj način je moguće otkriti eventualne maligne ćelije koje potiču iz genitalnog trakta. Prema Papanikolau, svi nalazi se dele u pet grupa: prva i druga grupa su normalni nalazi, znači nema prisustva malignih ćelija; u trećoj grupi postoje nenormalne ćelije sum-njive na maligne, ali bez pouzdanih znakova maligniteta; u četvrtoj grupi vidi se mali broj atipičnih ćelija i pojedine ćelije sa znacima maligniteta; u petoj grupi postoje mnogobrojne atipične ćelije sa sigurnim znacima maligniteta. Ovaj test ima veliki značaj u gine-kologiji naročito u ranoj dijagnostici, jer je postupak bezbolan, lako izvodljiv i svima dostupan. Pouzdanost mu nije stoprocentna, pa njegov nalaz treba uskladiti sa kliničkim nalazom.

PAPATAČI GROZNICA (engl. Phlebotomus fever), akutna infektivna bolest virusnog porekla koju karakteriše nagli početak, temperatura koja traje tri do četiri dana, jaka glavobolja, malaksalost i bolovi u mišićima i kostima. Najčešće se javlja u zemljama Sredozemlja, Rusiji, odnosno u zemljama tropa i suptropa. Uzročnik bolesti je virus sa oko deset antigenih sojeva. Rezervoar bolesti je čovek, mada može biti i životinja. Izvor zaraze je ženka Phlebotomusa. Čovek je zaražen 24 h pre i isto toliko posle početka bolesti. Inkubacija traje od 3 do 6 dana. Smrtnost je neznatna.

PAPILA (engl. papilla, lat. papilla), bradavica. Malo, ovalno mekotkivno ispupčenje koje vodi poreklo najčešće od sluznice. P. folijata ( engl. foliate p., lat. p. foliate), listasta papila. Gustativna papila jezika. Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni brežuljci) koje reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane. Listaste papile su raspoređene duž zadnjeg dela bočne ivice jezika. Osećaje ukusa sa ovih papila prenosi jezično-ždrelni živac (v. nervus glosofaringeus); p. fungiformis (engl. fungiform p., lat. p. fungiformis), pečurkasta papila. Gustativna papila jezika. Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni brežuljci) koje reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane. Pečurkaste papile su raspoređene duž gornje strane tela jezika (dorzuma jezika), neposredno ispred graničnog žleba jezika (sulkus limitans) i opšančenih papila. Osećaj ukusa sa ovih papila prenosi živac lica (v. nervus facijalis); p. lingvalis (engl. lingual p., lat. p. lingualis), papila jezika. Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni brežuljci i slobodni nervni završeci) koje reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane i osećaje dodira, toplog, hladnog i bola. Papile jezika se mogu podeliti na gustativne i senzitivne. Gustativne papile reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane i dele se na tri grupe: opšančene (v. papila valate), pečurkaste (v. papila fungiformes) i listaste papile (v. papila folijate). Senzitivne papile prenose osećaje vezane za površinski senzibilitet (osećaj dodira, toplog, hladnog i bola sa sluznice jezika) i dele se na dve grupe: konusne (papile konike) i končaste (papile filiformes); p.

mame (engl. nipple, mammary p., lat. p. mammae), bradavica dojke. Tamnije pigmentovan i ovalno ispup-čen deo koji polazi sa vrha dojke. Oblik i položaj bradavice dojke su izrazito varijabilni. Bradavica je veoma osetljiva na dodir, a na njenom vrhu otvaraju se izvodni kanalići mlečne žlezde; p. nervi optici (lat. p. nervi optici), v. diskus nervi optici, kolut vidnog živca; p. valata (engl. vallate p., lat. p. vallata), opšančena papila. Najveća gustativna papila jezika. Tvorevina sluznice jezika koja sadrži specifične nervne strukture (olfaktivni bre-žuljci) koje reaguju na osećaje vezane za ukus unete hrane. Opšančene papile su raspoređene duž gornje strane jezika (poleđine jezika), odmah ispred graničnog žleba (sulkus limitans). Sastoje se od kružno postavljenog bedema unutar kog se nalazi nešto niže postavljen središnji deo. Oba dela odvaja duboki kružni žleb. Osećaje ukusa sa ovih papila prenosi jezično-ždrelni živac (v. nervus glosofari-ngeus).

PAPILA OČNOG ŽIVCA (lat. papila nervi optici), deo mrežnjače nešto veći od žute mrlje, okruglog ili neznatno ovalnog oblika, jasno ograničen i svetliji u odnosu na boju ostalih delova očnog dna. Na tom mestu krvni sudovi ulaze u oko a optički nerv napušta oko. Ovo je deo mrežnjače na kome se ne nalaze fotoreceptori, pa se zbog toga zove i slepa mrlja. Prilikom određivanja širine vidnog polja, kada markica padne na ovaj deo retine ostaje nezapažena - fiziološki skotom u vidnom polju.

PAPILLON-LEFEVREV SINDROM (engl. Papillon-Lefevrev syndrome ), sindrom koji karakterišu: palmarna i plantarna hiperkeratoza, periodontoklazija, prerana eksfolijacija zuba, početne lezije kože tokom prve i druge godine, periodontoza već tokom smene zuba, destrukcija horizontalne kosti i u predelu nicanja zuba. Prenosi se na potomke autosomno recesivnim načinom nasleđivanja.

PAPILOEDEM (engl. papilledema), otok papile optičkog živca, usled podizanja pritiska cerebrospinalne tečnosti intrakranijalno. Otok se javlja usled intraneuralne transudacije tečnosti - zadebljavaju aksoni i papila. Mogu da se jave otok papile, hiperemija, venska našikanost i hemoragije.

PAPILOM (engl. papilloma), benigni tumor kože ili sluzokože kod koga epitelne (pokrovne) ćelije rastu iznad površine i unu-tar koga se nalaze vezivno tkivo i krvni sud. Može biti ravan ili loptast na tankoj peteljci.

PAPILOMA VIRUSI (engl. papillomavirus), potporodica papova virusa. Inficiraju samo skvamozne epitelne ćelije kože i sluzokože, izazivajući tumore papilome. Čovek je jedini rezervoar virusa, a infekcija nastaje prodorom virusa kroz oštećenja na koži i slu-zokožama. Zavisno od lokalizacije papilomi se manifestuju kao kožne bradavice, papilomi respiratorne, oralne ili genitalne sluzokože. Postoji više od 60 tipova virusa čoveka. Pojedini tipovi se češće nalaze u malignim lezijama, dok su drugi prisutni samo u

benignim. Dug period latencije (20-50 godina) i visoka prevalenca kod zdravih osoba ukazuju da je virusna infekcija potreban ali ne i dovoljan uslov za malignu transformaciju.

PAPILOMATOZA (engl. papillomatosis), sta-nje u kome se javljaju mnogobrojni papilomi u jednom području kože ili sluzokože.

PAPILOMATOZAN (engl. papillomatous), koji je nalik na papilom.

PAPIRNA HROMATOGRAFIJA (engl. pa-per chromatography), vrsta hromatografije kod koje je stacionarna faza specijalna vrsta filter-papira, a mobilna faza je rastvarač ili smeša rastvarača. Ova vrsta hromatografije može da se izvodi kao jedno- ili dvodimenzionalna. Rastavljene supstance se identifikuju prema Rf vrednostima, a u poređenju sa odgovarajućim standardom.

PAPOVA VIRUSI (engl. papovavirus), porodica malih DNK virusa veoma rasprostranjenih u prirodi, u čoveku i brojnim životinjskim vrstama. Virusni genom perzistira u inficiranoj ćeliji, integrisan ili u episomalnom obliku, tako da može da izazove transformaciju ćelije i stvaranje tumora. Dele se na papiloma viruse i polioma viruse.

PAPULA (engl. papule), čvorić, primarna eflorescencija iznad nivoa kože, tvrde konzistencije, boje kože ili belo do crveno prebojena. Posledica su upalnog ćelijskog infiltrata u dermu.

PARA-, prefiks koji se odnosi na nešto što se nalazi uz, pored, posle, kod, kraj određene vodeće strukture.

PARAAMINOSALICILNA KISELINA, PAS (engl. para aminosalicylic acid), stari i prevaziđeni lek tuberkuloze. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PARACELULARNI TRANSPORT (engl. paracellular transport), put kretanja vode i supstanci između ćelija. Apsorpcija je kreta-nje ka krvnim sudovima, a sekrecija je suprotno kretanje.

PARACENTEZA (engl. paracenthesis), probijanje telesne ili patološke šupljine pod pravim uglom, u cilju evakuacije patološkog sadržaja (ascit, tečnost, gnoj, krv). Izraz se u užem smislu koristi za označavanje probijanja trbušne duplje (abdominocenteza) ili bubne opne srednjeg uha (otocenteza). Izvodi se posebnim, kopljastim instrumentom (lanceta) ili oštrom cevi (“troakar”). Ukoliko se ovaj postupak izvodi iglom, naziva se punkcija, v. centeza.

PARACETAMOL (engl. paracetamol), anti-piretik i analgetik sličan aspirinu, ali ne deluje antiinflamatorno. Koristi se za snižavanje temperature i ublažavanje blagih i umerenih bolova: glavobolje, zubobolje, dismenoreje, mijalgija, neuralgija. Pogodan je za decu koja ne smeju dobijati aspirin u toku virusnih infekcija. Preparati: Febricet, Miralgin, Paracet i dr.

PARADOKSNI EMBOLUS (engl. paradoxal embolus), takav embolus koji zbog veće srčane mane zaobilazi plućnu cirkulaciju i preko levog srca ulazi u veliki krvotok.

PARAFARINGEALNI PROSTOR (engl. parapharyngeal space, lat. spatium parapharyngeum), v. spacijum parafaringeum.

PARAFILIJE (engl. paraphilia), devijantnost seksualnog ponašanja, koje je u suštini naročit poremećaj ličnosti. U sklopu parafilija izdvajaju se: sadizam, mazohizam, pedofilija, zoofilija, nekrofilija.

PARAFINOM (engl. paraffinoma), otok nalik na tumor uzrokovan upalom izazvanom dugotrajnim izlaganjem rastopljenom parafinu.

PARAHIPOKAMPALNA VIJUGA (engl. parahyppocampal gyrus., lat. gyrus. parahyppocampalis), v. girus parahipokampalis.

PARAINFLUENZA VIRUSI (engl. parainfluenza viruses), RNK virusi iz roda paramikso virusa. Postoje 4 serološka tipa koja kod čoveka izazivaju akutne respiratorne infekcije, prvenstveno gornjih respiratornih puteva. Kod dece je najznačajnija manifestacija krup, a kod odraslih prehlade. Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom sa respiratornim sekretima inficirane osobe.

PARAKVAT (engl. paraquat), herbicid koji služi u poljoprivredi za uništavanje korova. Ako dospe na sluznicu oka, jako draži i može da ošteti rožnjaču; zato je potrebno obilno ispiranje. Ako se unese preko usta može da izazove teška trovanja sa oštećenjima sluznice usta i želuca, bubrega, jetre, pluća i CNS uz fatalni ishod. Nema antidota za parakvat, pa se lečenje sastoji u davanju me-dicinskog uglja, nadoknadi tečnosti i elektrolita i profilaktičkoj primeni kortikosteroida i antibiotika.

PARALDEHID (engl. paraldehyde), antiepileptik koji može da se primeni rektalno ili du-boko intramuskularno u terapiji status epi-leptikusa. S obzirom na to da neznatno deprimira disanje, može da se da i u okolnostima kad nema potrebne opreme za reanimaciju. Nije u prometu u Jugoslaviji.

PARALIZA SPAVANJA (engl. sleeping para-lysis), simptom poremećaja prekomernog spavanja (narkolepsija). Manifestuje se prolaz-nim gubitkom mišićne zategnutosti. Nesposo-bnost i izvođenja pokreta javlja se između spavanja i buđenja.

PARALYSIS AGITANS (engl. agitating paralyse), Parkinsonova bolest, (u SAD paralyze) koja nastaje kao posledica promena u ekstrapiramidnom sistemu mozga. Obolele osobe su motorno usporene, hipomimične, polusavijenih ruku i kičmenog stuba. Hodaju sitnim koracima. Često su psihički izmenjene dementne.

PARAMETAR (engl. parameter), u statistici, vrednost u populaciji koja je karakteristika raspodele ispitivanog obeležja (varijable), na primer, relativna frekvencija, sredina ili standardna devijacija. Parametri izračunati na osnovu uzorka zovu se ocene ili statistike. Parametri u populaciji se obično obeležavaju grčkim slovima, npr. relativna frekvencija, sredina i standardna devijacija, sa p, m i s odgovarajuće vrednosti na osnovu uzorka su p, x, s.

PARAMETRIJUM (engl. parametrium, lat. parametrium), sloj rastresitog vezivnog tkiva koji se nalazi između dva lista široke materične veze (v. ligamentum latum uteri).

PARAMETRITIS (engl. parametritis), upala vezivnog tkiva male karlice. Uzročnici su najčešće strepto- i stafilokoke, koli bacil, koji prodiru u parametrijum sa grlića materice, limfnim ili hematogenim putem sa

udaljenog ognjišta u organizmu. Prema mestu infekcije razlikuju se prednji, zadnji i bočni parametritis. Najčešće se javlja posle spontanih poba-čaja, instrumentalno dovršenih pobačaja, kao i posle kriminalnih pobačaja. Terapija je apsolutno mirovanje i primena antibiotika. Akutna faza može preći u hroničnu zbog nepravilnog ili nedovoljnog lečenja.

PARAMIKSO VIRUSI (engl. paramyxoviru-ses), porodica RNK virusa iz grupe mikso virusa. Od ostalih mikso virusa se razlikuju po tome što su pleomorfni i nemaju segmentiran genom. Podeljeni su u tri roda: paramikso virus, morbili virus i pneumo vi-rus.

PARAMNEZIJA (engl. paramnesia), smetnje u pamćenju koje se manifestuju kombinova-njem stvarnih doživljaja sa fantazijama. Retko se javljaju kod zdravih. Bolesnik nije siguran da li je nešto sanjao ili je to stvarno doživeo. Čest je simptom schizofrenije.

PARANEOPLASTIČNI SINDROMI (engl. paraneoplastic syndromes), znaci i simptomi koji se mogu javiti kod bolesnika sa karcinomom koji nisu direktna posledica lokalnog rasta tumora, već posledica stvaranja i lučenja različitih proteinskih materija (kao što su hormoni i enzimi) od strane tumora. Obično odstranjenje tumora dovodi i do povlačenja ovih sindroma.

PARANESTEZIJA (engl. paranaesthesia), anestezija donjeg dela tela.

PARANOIDAN (engl. paranoid), osoba koja produkuje sadržajni poremaćaj mišljenja tipa sumanutih ideja, koje mogu da budu podložne korekciji psihološkim uticajem. Paranoičan je onaj, čija je sumanutost preplavljena snažnim afektima i teško se bolesni sadržaj misli može korigovati, izuzev primenom medikacije.

PARANOIDNE IDEJE (engl. paranoid ideas, delusion), bolesne misli, obmane, varke i sumanutosti proganjanja. Mogu nastati intuitivno, imaginatorno, interpretativno i halucinatorno. Uvek su znak psihoze.

PARANOJA (engl. paranoia), hronično duševno oboljenje, psihoza koju karakterišu bolesne - sumanute ideje proganjanja. Inteligencija i ličnost bolesnika mogu biti dugo očuvani. Upadljivost se odnosi na

bolesne misli. Čvrsto povezan misaoni lanac (izuzev prve ideje koja je očito bolesna) ima relativno logičan redosled.

PARAPERTUSIS (engl. parapertussis), bolest slična pertusisu, ali je znatno blažeg kliničkog toka i kraćeg trajanja. Izazivač bolesti je Bordetella parapertussis. Leukocitoza sa limfocitozom u ovoj bolesti je ređe zastupljena, ređe se javljaju teži klinički oblici i komplikacije. Leči se antibioticima i simptomatskom terapijom, a prevencija se sastoji u sistematskoj primeni vakcine.

PARAPLEGIJA (engl. paraplegia), oduzetost oba donja uda; flacidna ili spastična paraliza donjih ekstremiteta. Ako je uzrokovana lezijom kičmenog stuba, dolazi i do paralize do-njeg dela trupa i sfinktera. Može biti uzrokovana bolešću ili povredom kičmene moždine, lokomotornom ataksijom, transverznim mijelitisom, hroničnim alkoholizmom, malarijom, anemijom i povredama mozga.

PARAPOKS VIRUSI, rod porodice poks virusa, od kojih se razlikuju morfološki i po većoj otpornosti. Za čoveka su patogena tri virusa: paravakcinija (virus kravljih pseudo-boginja), orf virus i virus goveđeg papuloznog stomatitisa. Infekcije čoveka nastaju posle direktnog kontakta sa inficiranim živo-tinjama, a promene su lokalizovane.

PARAPROTEIN (engl. paraprotein), monoklonalni imunoglobulin plazme, koji se elektroforetski utvrđuje kao intenzivna traka između , g, b ili a2 zona. Paraprotein sintetiše klon broj-nih istih plazma ćelija, koje proizilaze iz patološke multiplikacije jedne ćeliije. Ćelije koje pripadaju jednom klonu proizvode identične imunoglobulinske molekule iste pokretljivosti, koje se izražavaju elektroforetski kao oštra monoklonalna ili M traka (paraprotein). Nalaz paraproteina u serumu ukazuje na proliferativni klon ćelija koje proizvode imunoglobuline.

PARAPROTEINEMIJA (engl. paraproteina-emia), stanje koje karakteriše povećana ko-ličina homogenih imunoglobulina ili imuno-globulinskih delova u krvi. Imunoglobulin može da pripada bilo kojoj klasi (IgM, IgG, IgA, IgD ili IgE) i može biti kompletan, samo jedan lanac (teški ili laki) ili polipeptidni fragment. Ovo stanje karakteriše nekontrolisana proliferacija klona plazma ćelija i praćeno je malignim, benignim ili neoplastičnim obo-ljenjima.

PARAPSIHOLOGIJA (engl. parapsychology), nauka o vančulnom opažanju, kao što su tele-patija i telekineza.

PARASIMPATIČKI (engl. parasympathetic), koji se odnosi na kraniosakralni deo autono-mnog nervnog sistema. V. holinergički.

PARASIMPATIČKI GANGLION (engl. pa-rasympathetic ganglion, lat. ganglion para-sympathicum), v. ganglion parasimpatikum.

PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM (engl. parasympathetic nervous sustem, lat. systema nervosum parasympathicum), deo autonomnog nervnog sistema namenjen inervaciji unutrašnjih organa i žlezda sa unu-trašnjim lučenjem. Ima dva dela: kranijalni i spinalni. Kranijalni deo parasimpatičkog ner-vnog sistema grade parasimpatička jedra III, VII, IX i X moždanog živca (nervus oculomotorius, facialis, glossopharingeus i va-gus). Spinalni deo parasimpatičkog nervnog sistema grade parasimpatička jedra koja se nalaze u krsnim segmentima kičmene mož-dine (S2 - S4, od drugog do četvrtog segmenta). Od parasimpatičkih jedara polaze preganglijska vlakna koja se završavaju u parasimpatičkim ganglionima. Iz parasimpatičkih gangliona polaze postganglijska holinergička vlakna namenjena inervaciji unu-trašnjih organa i žlezda sa unutrašnjim lučenjem, izuzev nadbubrežne žlezde, semenika i jajnika.

PARASIMPATOLITIK (engl. parasympatholytic), v. antiholinergik.

PARASIMPATOMIMETIK (engl. parasympathomimetic), lek koji deluje slično kao stimulacija parasimpatičkih tj. holinergičkih nerava, odnosno koji ima dejstva slična acetilholinu, jer se on oslobađa pri takvoj stimulaciji. Termin je zastareo i zamenjuje se izrazom „holinergički”.

PARASUICID (engl. parasuicide), pokušaj samoubistva. Definiše se kao „nesudbonosni čin, pri kojem se čovek povredi ili proguta materiju u dozi koja prelazi opštu dozvoljenu ili propisanu količinu“ (Kreitman, 1979). Postupci pokušaja samoubistva su različiti ali uvek manje opasni, u klasičnom smislu, nego kod uspelog samoubistva. Najčešće se kod poku-šaja samoubistva koriste lekovi za lečenje anksioznih stanja. Neposredni povod samo-ubilačkom pokušaju često je skorašnji traumatski događaj: smrt, raskid, razvod, gubitak posla, ali i promena mesta stanovanja, svađe roditelja i drugo. Pokušaji suicida su češći krajem dana i za dane vikenda i praznika. Stanje svesti u trenutku čina je vrlo teško odrediti, ali u svakom slučaju treba tačno proceniti stanje samoubice nakon pokušaja, pošto preti velika opasnost od ponovnog pokušaja, koji po pra-vilu bude ozbiljniji od prethodnog.

PARATHORMON

(engl. parathormone), v. paratireoidni hormon.

PARATIFUSNA GROZNICA (engl. paratyphoid fever), uzrokovana bakterijama Salmonella paratyphi A, B i C. Za razliku od tifusne groznice, ovi uzročnici su manje invazivni, klinička slika je „blaža”, mada paratifus A može dati dugotrajne pireksije. Izraženija je iritacija želudačno-crevnog trakta. Inkubacija je kraća, a u inicijalnoj fazi, pre invazivnog stadijuma, u kliničkoj slici dominiraju pov-raćanje i proliv. Dijagnoza se postavlja nalazom uzročnika u stolici, krvi, urinu i žuči. Serološka potvrda bolesti vrši se nalazom antitela na paratifusne bakterije.

PARATION (engl. parathion), insekticid iz grupe organofosfatnih inhibitora holineste-raze. Koristi se u poljoprivredi za zimsko prs-kanje voćaka. Spada u I grupu najjačih otrova, u jetri se metaboliše u još toksičniji paraokson koji je uzrok fatalnih trovanja insekticidima. Znaci trovanja su burni: uznemirenost, tre-mor, konfuzija, grčevi, depresija disanja, znojenje, gušenje, usporen rad srca, hipotenzija i dr. Lečenje se sastoji u davanju atropina, pralidoksima i primeni simptomatskih mera.

PARATIROIDEKTOMIJA (engl. parathyroidectomy), operacija na paratiroidnim žlezdama kojima se odstranjuje jedna ili više obolelih paratiroidnih žlezdi. Kod primarnog hiperparatiroidizma, kada je uzrok bolesti obično adenom jedne paratiroidne žlezde, odstranjuje se jedna paratiroidna žlezda zajedno sa tumorom. Ako je u pitanju hiperpla-zija svih paratiroidnih žlezda primenjuje se subtotalna paratiroidektomija ili totalna paratiroidektomija i autotransplantacija.

PARATIROIDNE ŽLEZDE (engl. parathyroid glands), četiri male žlezde žutobraon boje koje se nalaze iza tiroidne žlezde, ređe u njoj. Luče paratiroidni hormon (PTH), koji reguliše metabolizam kalcijuma u krvi. Najčešći poremećaji su hiperfunkcija (hiperparatiroidizam) ili hipofunkcija (hipopara-tiroidizam).

PARATIROIDNI HORMON, PTH (engl. parathyroid hormone), hormon koji stvaraju i luče paratiroidne žlezde. Sastoji se od jednog polipeptida (RMM 9500). Ovaj hormon ostvaruje glavnu funkciju u regulaciji homeos-taze kalcijuma u sadejstvu sa kalcitoninom i vitaminom D. Stimulus za lučenje parathormona je hipokalcemija.

PARAVENSKI (engl. paravenous), pored vene; pogrešno ubrizgavanje nekog rastvora pored, umesto u venu.

PARAVERTEBRALIS

(engl. paravertebral), pored kičmenog stuba; npr. paravertebralna blokada nerva, ubrizgavanje lokalnog ane-stetika u okolinu živca (interkostalnog) po njegovom izlasku iz kičmenog kanala.

PARAZIT (engl. parasite), mikroorganizam koji sve ono što mu je neophodno za život dobija od žive ćelije (ćelije domaćina). To su obligatorni ili striktni paraziti. Ti mikroorganizmi moraju aminokiseline, ugljene hidrate i druge materije koje ne mogu sintetisati uzimati od ćelije domaćina. Nasuprot njima, neki mikroorganizmi mogu da žive od neživih organskih materija, ali bolje rastu ako im kao izvor energije služe organske materije poreklom od živih ćelija. To su fakultativni ili us-lovni paraziti. Paraziti mogu biti adaptirani na zajednički život samo sa jednom vrstom domaćina, npr. sa čovekom. To su monofagni paraziti. Drugi mogu da žive kod više raz-ličitih domaćina (npr. čoveka i životinja). to su polifagni paraziti.

PARAZITARNO OBOLJENJE CREVA (engl. parasital bowel disease), prouzrokuju ga dve grupe parazita: crevne protozoe i helminti. Amebijaza (uzročnik: Entamoeba histolytica) i lamblijaza (uzročnik: Giardia lamblia) su najčešća protozoarna oboljenja. Coccidiosis (Isopra belli, I. hominis) je udružena, najčešće, sa imunodeficitarnim stanjem. Balantidiasis (Balantidum coli) se ređe klinički manifestuje. Ascariasis (Ascaris lumbricoides - dečja glista) je najčešća helmintijaza. Slede trichuriasis (Trichuris trichiura), Enterobiasis - Oxyuriasis (Enterobius vermicularis), Strongiloidasis (Stron-giloides stercoralis, Ancylostoma duodenale). Helminti koji izazivaju crevna oboljenja mogu da budu i različite vrste pantljičara: Taenia solium (svinjska pantljičara), Taenia saginata (goveđa pantljičara), Hymenolepis nana (mala dečija pantljičara). Parazitarna oboljenja creva klinički se prezentuju od bla-gih enterokolitnih simptoma do tipičnih dizenterija sa krvavosluzavom stolicom. Dijagnoza se postavlja nalazom parazita ili jaja helminata u kliničkom materijalu (stolica, duodenalni sok, itd.). Eozinofilija u krvnoj slici je tipična za helmintijazu.

PARAZITEMIJA (engl. parasitaemia), pri-sustvo parazita u krvi, najčešće parazita u odsustvu kliničkih simptoma, kao npr. kod afebrilnog stadijuma malarije. Različite vrste Plasmodiuma cirkulacijom mogu da prodru i kroz placentarnu barijeru i intrauterino inficiraju plod (kongenitalna malarija).

PARAZITOLOGIJA (engl. parasitology), biološka nauka. Bavi se izučavanjem jednostavnih i složenih živih bića, od veoma sitnih do krupnih, koja spadaju u životinjski svet. Helmintologija je deo parazitologije i izučava helminte, crve ili gliste iz carstva Animalia. Entomologija je deo parazitologije i bavi se izučavanjem zglavkara (Arthropoda).

PARAZITOZA (engl. parasitosis), parazitsko oboljenje izazvano jednoćelijskim ili višećelijskim patogenim

parazitima, protozoama, helmintima ili artropodama.

PARAZITOZA MOZGA (engl. parasitic infections of the brain), velika grupa oboljenja izazvana različitim parazitima, koji pokazuju afinitet za centralni i periferni nervni sistem. Među najčešćim uzročnicima, na našem terenu, su cisticercus cerebri, ehinokokus, toksoplazma, dok se na drugim kontinentima sreću i brojni drugi uzročnici (malarija, amebe i dr.). Obično se radi o hroničnim oboljenjima koja se klinički ispoljavaju kao hronična zapaljenja ili kao tumor mozga.

PARCIJALNI PROTEINI , nemaju adekvatnu količinu izvesnih esencijalnih aminokiselina pa se zbog toga ne mogu koristiti za sintezu tkivnih proteina. Kada su prisutni u hrani u velikoj količini, dnevne potrebe za proteinima su mnogo veće od uobičajenih. To su proteini biljnog porekla. Dobar primer nutricijskog deficita koji nastaje zbog unosa parcijalnih proteina jeste kod afričkih plemena koja unose gotovo isključivo kukuruzne produkte, a kao rezultat toga kod njih se, posebno u dečijem uzrastu, razvija sindrom proteinskog deficita nazvan kvašiorkor.

PARCIJALNO TROMBOPLASTINSKO VREME, PTT (engl. partial thromboplastin time), test pomoću koga se mere faktori koa-gulacije unutrašnjeg puta u plazmi. Kalcijum-hlorid, fosfolipidni supstituent za trombocite (parcijalni tromboplastin) i neki aktivator kojim se osigurava maksimalna aktivacija faktora XII (kaolin, eleginska kiselina itd.) dodaju se plazmi i zatim se meri vreme potrebno za formiranje fibrina.

PARENHIMATOZNA ŽUTICA (engl. paren-chimal jaundice), difuzno oštećenje jetre pri kome su jednovremeno obuhvaćeni svi hepatociti; žutica koja se ispoljava u toku akutne ili hronične bolesti jetre. Povišene vrednosti ukupnog bilirubina karakteriše porast konju-ngovanog bilirubina usled oštećenja funkcije hepatocita i povećane sekrecije žučnih boja ka krvotoku. Etiologija je različita, najčešće virusna ili toksična (teška trovanja parenhima jetre fosfatima, alkoholom, lekovima, estrogenima, steroidima, kateholaminima) ili urođena (Sy Crigler-Najjar, Sy Rotor). V. he-patitis.

PARENTERALNO (engl. parenteral), uno-šenje supstanci ne kroz alimentarni trakt već na drugi način, npr. injekcijama: subkutano, intramuskularno, intravenski, intraorbitalno, intrakapsularno itd.

PARIJES (engl. wall, lat. paries), zid ili granični deo organa, prostora ili duplje.

PARIJETALNI (engl. parietal, lat. parietalis), 1. temeni, onaj koji se odnosi na predeo temena lobanje ili temenu kost; 2. zidni, onaj koji se odnosi na zid ili označava pripadnost zidu organa, prostora ili duplje.

PARODONCIJUM (engl. parodontium), potporna tkiva koja drže zub u alveolarnoj kosti (alveolarna kost, periodontalni ligament, zubni cement, gingiva).

PARODONTALNI DŽEP, javlja se kod uznapredovale parodontopatije kao posledica razaranja koštanog tkiva oko zuba i spuštanja epitelnog pripoja prema vrhu korena zuba.

PARODONTALNI INDEKSI, pokazuju stanje gingive, alveolarne kosti, prisustvo i dubinu parodontalnih džepova, na svim zubima (Russel, Schour, Massler) ili na indeksnim zubima (Ramfjord, CPITN).

PARODONTOPATIJA (engl. parodontopa-thia), oboljenje svih delova potpornog aparata zuba (desni, alveolarne kosti i periodoncijuma). Početni znaci su krvarenje iz desni pri pranju zuba ili pri žvakanju čvrste hrane, crvenilo desni, otok, ogoljeni zubi osetljivi na hladno i slatko. Kasnije se javlja gnojni sekret iz parodontalnih džepova, zubi počinju da se klate, menjaju položaj, naginju se i najzad ispadaju. Ceo proces je bezbolan. P. odraslih , čini 95% svih oblika, najčešća je oko 40. godine života; brzo napredujuća p. , javlja se kod osoba svih uzrasta. Vrlo brzo se javljaju duboki parodontalni apscesi, razaranje alveolarne kosti i ispadanje zuba; predpubertetska p. , brzo napredujuća parodontopatija u dece pre puberteta kao posledica nekih opštih obo-ljenja i imunoloških poremećaja; juvenilna p. , redak oblik parodontopatije koja se javlja u pubertetu ili pre puberteta, a može biti lokalizovana (zahvata samo kutnjake i srednje sekutiće) ili generalizovana. Nasleđe i teži imunološki poremećaji imaju važnu ulogu u pojavi ovog oblika parodontopatije; p. otporna na terapiju , vrlo redak oblik parodontopatije, brzo dovodi do gubitka svih zuba.

PAROKSETIN (engl. paroxetine), antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora preuzima-nja serotonina u mozgu. Koristi se za lečenje depresivnih sindroma, opsesivno-kompul-zivnih poremećaja i paničnih stanja. Preparat: Serotax.

PAROKSIZAM (engl. paroxysm), 1. Iznenadan, žestok napad, naročito spazma ili konvulzija; 2. periodična

pogoršanja ili krize u razvoju bolesti; nagla ponovna pojava simptoma bolesti ili pojačavanja intenziteta simptoma.

PAROKSIZMALNA HEMOGLOBINURIJA (engl. paroxysmal haemoglobinuria), iznenadna ekskrecija hemoglobina preko urina do koje dolazi posle lokalnog ili opšteg izlaganja tela niskim temperaturama.

PAROKSIZMALNA HEMOGLOBINURIJA NA HLADNOĆU, PCH (engl. paroxysmal cold haemoglobinuria), redak autoimuni poremećaj kod koga pri izlaganju hladnoći dolazi do hemolize i hematurije.

PAROKSIZMALNA NOĆNA HEMOGLOBINURIJA, PNH (engl. paroxysmal nocturnal haemoglobinuria), poremećaj u kome dolazi do intravaskulne hemolize i hemoglobinurije. Krize bolesti se ponavljaju u nepravilnim periodima, traju po nekoliko dana i izraženije su noću. Suština bolesti jeste poremećaj u eritrocitima koji su izrazito ose-tljivi na hemolizu do koje dovodi komplement. Uzrok bolesti je nepoznat. Najčešće se javlja kod odraslih osoba između 25. i 45. godine života. U periodima kriza javljaju se bolovi u trbuhu i slabinama i glavobolja. Komplikacije sa javljaju u vidu tromboza i deficita gvožđa. Leči se transfuzijama krvi i preparatima gvožđa. Ponekad je korisna kortikosteroidna terapija. Tromboze se leče antikoagulantnom terapijom.

PARONIHIJA (engl. paronychya), upala zaslona nokta izazvana bakterijama, gljivicama ili kvasnicama. Manifestuje se crvenilom, otokom i odvajanjem zaslona nokta od nokatne ploče.

PAROREKSIJA (engl. parorexia), abnormalna želja za jelom neuobičajenih supstanci.

PAROTITIS (engl. parotitis), upala zaušnih pljuvačnih žlezda, najčešće izazvana mumps virusom (v. mumps infekcija). Mogu da je izazovu drugi virusi (parainfluenze, influenze, koksaki, HIV), metabolička oboljenja (šećerna bolest i uremija) i lekovi (fenilbutazon i tiouracil). Jednostrano uvećanje žlezde mogu izazvati tumori, ciste i opstrukcija izvodnih kanala prouzrokovana kalkulozom ili strikturom. Hronični otok paratidnih žlezda javlja se u toku sarkoidoze, reumatoloških oboljenja tipa Sjogrenovog sindroma, ili maligna infiltracija limfomskim ćelijama. Gnojni parotitis, izazvan Staphyloccusom aureusom najčešće nastaje zbog oboljenja usne duplje, zuba u toku pothranjenosti i imunoloških poremećaja. Dijagnoza parotitisa postavlja se fizikalnim pregledom, nalazom povišene aktivnosti dijastaza u krvi i urinu (koje ova žlezda produkuje) i spe-cifičnim testovima za dokazivanje

pojedinih izazivača (antitela na viruse, autoantitela i drugo). Sijalografija i scintigrafija pljuvač-nih žlezda su dopunske dijagnostičke meto-de, posebno značajne za razlikovanje parotitisa od drugih regionalnih oboljenja, kao i pri sumnji na tumor ili opstrukciju izvodnih kanala žlezda.

PARS (engl. part, lat. pars), deo.

PARTIKULA (engl. particle), čestica.

PARVO VIRUSI (engl. parvoviruses), najma-nja porodica DNK virusa koja je dobila ime prema latinskoj reči parvus - mali. Veoma su rasprostranjeni i inficiraju od insekata do čoveka, veoma su specifični. Za čoveka je patogen samo parvo virus B-19, koji izaziva infektivni eritem, osipnu bolest sličnu rubeoli. Retke komplikacije su artropatije, aplastične krize, anemija i poremećaji u trudnoći.

PASIVAN IMUNITET (engl. passive immunity), otpornost organizma prema određenim izazivačima bolesti koja je stečena unošenjem antitela od druge osobe, bilo putem injekcija ili prelaskom antitela kroz posteljicu od majke na plod.

PASIVNA EUTANAZIJA, podrazumeva izv-orno značenje: ublažiti bol i omogućiti smi-reno i prirodno umiranje. U literaturi se sreću i nazivi: indirektna ili negativna eutanazija. Može se sprovesti adekvatnim ublažavanjem ili potpunim uklanjanjem bolova, čime se omogućava nastupanje smrti „s ljudskim dostojanstvom“, s tim što dolazi do ubrzanja umiranja. U negativnom kontekstu, pasivna eutanazija znači poštovanje već započetog i nezaustavljivog toka agonije. Ovde se odustaje od primene tehničkih sredstava koja su moguća, ili se većzapočeti tretmani prekidaju ukoliko su se pokazali nekorisnim (ili nastav-ljaju, pa se produžava tok umiranja i „oskudno stanje“ života bez potrebnih svojstava i obeležja koja su karakteristična za čoveka). Pojam pasivna eutanazija se ovde odnosi samo na pasivan odnos prema blizini neminovne smrti. Njena pasivnost se odnosi na „ne borbu“, život se prepušta neminovno nadola-zećoj smrti, a egzekutor je sam morbozni proces. Međutim, u odnosu na ličnost umirućeg, odnosno na obolelu osobu, pasivna eutanazija nikad nije pasivna u pravom smislu reči, zbog čega neki autori smatraju da, u suštini, pojam pasivne eutanazije i ne postoji. Ovde treba istaći da se u pravu postupak propuštanja či-njenja (nečinjenje) izjednačava sa činjenjem, pa se izazivanje smrti nečinjenjem, tj. nepru-žanje dužne pomoći kažnjava kao krivično delo.

PASIVNO (NEDOBROVOLJNO) PUŠENJE

(engl. passive /involontery/ smoking), udisa-nje duvanskog dima od strane nepušača, a koji u vazduhu ostavljaju pušači. Podrazumeva dim koji izdahnu pušači i dim koji se iz zapa-ljenog duvana direktno oslobađa u okolni vazduh, a označava se kao „bočna struja“ (engl. sidestream). Bočna struja dima sadrži veće koncentracije toksičnih i drugih, kancerogenih, supstancija nego izdahnuti dim. Izraz „nedobrovoljno“ je poželjniji nego „pasivno“ pušenje koje podrazumeva prepuštanje, a nepušači se sve više brane od ovog oblika zagađenja vazduha. Međutim, „pasivno“ puše-nje je kao formulacija u uobičajenoj upotrebi SZO.

PASKAL, Pa (engl. pascal), ŠBlaise Pascal, francuski naučnik, 1623 - 1662Ć, međunarodna merna SI jedinica za pritisak koja se definiše kao 1 Njutn na kvadratni metar (N/m2).

PASTA (engl. paste), oblik leka za lokalnu primenu pastozne konzistencije, čvršće od gela ili masti, koji sadrži masnu podlogu i neutralne praškove (cinkoksid ili skrob) koji omogućavaju da preparat upija više sekreta sa obolelog mesta, npr. kod herpesa, hroničnih ekcema ili psorijaze. U modernoj medicini i farmaciji paste se napuštaju i zamenjuju novim sintetskim podlogama.

PASTERIZACIJA (engl. pasterisation), postupak za dezinfekciju i konzervaciju namirnica na temperaturama koje ubijaju vegetativne oblike bakterija (najčešće se koristi za mleko). Visoka pasterizacija kratkotrajno se (15 - 30, 120 sec) izvodi na temperaturi od 72 - 85oC, a niska pasterizacija na temperaturi od 63 65oC u trajanju od 30 min i završava se naglim hlađenjem na temperaturi 12oC i niže (4 - 8oC).

PASTEROVA PIPETA (engl. Pasteur pipet), ŠLouis Pasteur, francuski hemičar i bakteriolog, 1822 - 1895Ć, pipeta koja ima gumeni loptasti nastavak koji omogućava uvlačenje tečnosti, kako bi se izbegao oralni kontakt kada se prenose kulture, patogeni mikroorganizmi i toksični rastvarači.

PATAUOV SINDROM (engl. Patau syndro-me), trisomija 13, uzrokovana obično primarnim nerazdvajanjem, ređe translokacijom i mozaicizmom. Novorođeni su teški oko 2500 grama. Očekivana dužina života je preko 10 godina, mada mnogo dece umire u prva tri meseca života. Sindrom karakterišu: multipne abnormalnosti glave, mozga, ušiju, očiju, kardiovaskularnog sistema, slezine, reproduktivnog sistema, pankreasa i ostalih organa; mikrokefalija, iskošenost čela, široke sagitalne fisure i fontanele, arhinenkefalija, cebokefalija, ageneza premaksile, mikrooftalmija, umbilikalna hernija, hiperkonveksni uzani nokti, kapilarni hemangiomi i defekti skalpa su najčešće zajedničke anomalije; orofacijalni defekti mogu obuhvatiti mikrognatiju i rascepe usne i nepca; mentalna retardacija, hipertenzija, gluvoća i problemi sa ishranom su zajednički simptomi. Nazvan je još i hromozomski 13. sindrom, trisomija 13 sindrom i trisomija D.

PATELA (engl. kneecap, lat. patella), čašica. Najveća sezamoidna kost ljudskog tela koja se razvija u tetivi četvoroglavog mišića buta. Nalazi se na prednjoj strani zgloba kolena gradeći karakteristično potkožno ispupčenje. Čašica deli tetivu četvoroglavog mišića buta na dva dela: gornji i donji koji se naziva čašična veza (v. ligamentum patele).

PATELARNI REFLEKS (engl. patellar reflex), kontrakcija m. quadricepsa femorisa što izaziva ekstenziju noge u kolenu, u odgovoru na brz, okomit udarac u patelarnu tetivu. Sinonimi: refleks kolena, refleks kvadricepsa.

PATOFIZIOLOGIJA (engl. pathophysiology), nauka koja se bavi fiziologijom pore-mećenih funkcija; grana medicine. Osnovni elementi izučavanja su svi uzročnici bolesnih stanja (etiološki činioci) i mehanizmi nastanka bolesti, njen tok i ishod (patogeneza).

PATOGEN (engl. pathogen), mikroorganizmi koji mogu da izazovu bolest.

PATOGENEZA (engl. pathogenesis), razvoj bolesti ili bolesnog stanja; ćelijski događaji ili reakcije koje se javljaju u toku razvoja bo-lesti; objašnjava dinamiku patološkog procesa i celokupan tok bolesti.

PATOGNOMONIČAN ZNAK (engl. pathognomonic sign), znak koji je specifičan samo za jednu vrstu oboljenja i po njemu se može lako postaviti dijagnoza bolesti. Chvostekov z., spazam facijalne muskulature koja se pojavljuje pri perkusiji facijalnog nerva u regionu parotidne žlezde (viđa se u tetaniji); Dalrympleov z. , povećan ugao rime okoli u predelu spoja gornjeg kapka (Gravesova oftalmopatija); Graefeov z. , uočavanje beonjače iznad rožnjača pri spontanom ili provociranom pokretanju bulbusa, zbog pojačane kontraktilosti podizača gornjih kapaka (M. Graves); Homanov z. , bolest ispod kolena nakon snažne i brze dorsifleksije stopala (troboflebit potkolenice); Moebiusov z ., nemogućnost održavanja konvergencije bulbusa zbog insuficijencije unutrašnjih rektusa očnih jabučica; Mussetov z. , ritmično, u skladu sa pulsom, njihanje glave kod bolesnika sa teškom aortnom insuficijencijom; Rombergov z. , njihanje tela ili padanje pri stajanju spojenih stopala i zatvorenih očiju (tabes dorsalis).

PATOLOGIJA

(engl. pathology), nauka o bolestima. Deli se na opštu patologiju koja izučava opšte znake i promene zajedničke za više bolesti i specijalnu patologiju koja izu-čava specijalne ili karakteristične znake i promene za jednu bolest.

PATOLOŠKA POKRETLJIVOST, gubitak kontinuiteta kostiju zbog traumatskog ošte-ćenja ili patološkog procesa na kom mestu se mogu izvoditi pokreti samih kostiju. Tipični primeri su nesrasli prelomi odnosno pseudo-artroza dugih kostiju.

PATOLOŠKI (engl. pathologic), koji ukazuje da može da dovede ili dovodi do bolesnog stanja.

PATULJAK (engl. dwarf), osoba vrlo niskog rasta, niža više od 20% od normalne osobe srednje visine, iste starosti, istog pola i iste rasne pripadnosti.

PATULJAST (engl. nanosomia), osoba patu-ljastog rasta.

PATULJAST RAST ZBOG BUBREŽNOG POREMEĆAJA (engl. renalnanism), infantilna renalna osteodistrofija; javlja se pri pojedinim formama najverovatnije kongenitalnih mana bubrega ili hroničnog intersticijalnog nefritisa u detinjstvu. Patogeneza renalnog nanizma i nanizma kod drugih hroničnih visceropatija, nije još uvek jasna, ali se smatra da su u pitanju diencefalohipofizarni poremećaji. Renalnom nanizmu sličan je i Toni-Debre- Fankoniev sindrom u kome se takođe javljaju nanizam, rahitične promene, albuminurija, glukozurija i acidoza, bez azotemije sa hipofosfatemijom. U tu grupu spada i cistoza (Lig-nacov sindrom) sa renalnim nanizmom, jakim promenama na kostima, renalnim dijabetesom, albuminurijom i cilindrurijom. Takva deca obično rano umiru, a ako duže žive jav-lja se klinička slika infantilizma.

PAUZA (engl. pause), privremeni prestanak rada, prekid toka.

PAVLOVLJEVO USLOVLJAVANJE (engl. Pavlovian conditioning), v. uslovljavanje.

PAVOR

(engl. pavor), strah, užas.

PAZUH (engl. armpit, lat. axilla), v. aksila.

PAZUŠNA JAMA (engl. axillary space, lat. fossa axillaris), v. fosa aksilaris.

PAZUŠNI (engl. axillary. lat. axillaris), v. aksilaris.

Pb, simbol za hemijski element olovo.

PBG (engl. porfobilinogen), v. porfobilinogen.

PBI131 (engl. Protein Bound Iodine), 1. jedinje-nja joda vezana za belančevine seruma; 2. naziv nuklearnomedicinske metode za dijagnostikovanje poremećaja funkcije štitaste žlezde. Zasniva se na merenju jedinjenja joda vezanih za belančevine seruma ispitanika kojem je prethodno data dijagnostička doza 131I. Povećanje PBI131 ukazuje na tireoidnu hiperfunkciju.

PCR (eng. polymerase chain reaction), složena laboratorijska tehnika pomoću koje se može dokazati specifična dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) u nekom uzorku za pregled. Laboratorijsko dokazivanje prisustva DNK u nekom uzorku je veoma specifična i pouzdana metoda pomoću koje se dokazuje prisustvo određenog izazivača ili određenih ćelija u nekom uzorku. Ranije laboratorijske tehnike pomoću kojih se vršilo dokazivanje DNK su zahtevale velike količine DNK da bi ispitivanje moglo da se izvede. PCR je nova tehnika dokazivanja DNK u uzorku za koju je potrebna vrlo mala količina DNK, koja ovom tehnikom biva višestruko multiplicirana, tako da je tada lako identifikovati. Suština testa je u tome da se pomoću fermenta polimeraze, dobijene od termofilnih bakterija (bakterije koje podnose visoke temperature), izaziva višestruko umnožavanje DNK. Posle oko 20 ciklusa PCR dobija se 220.000 kopija polimerizovane DNK. PCR tehnika se koristi u otkrivanju virusnih ili bakterijskih DNK, tako da se danas široko koristi i u postavljanju dijagnoze tuberkuloze. Ovom tehnikom mo-guće je pratiti maligne tumore limfoidnog tki-va, utvrđivati postojanje urođenih deficita imunog sistema, urođene sklonosti za obolevanje od malignih i drugih bolesti. Tipizacija

tkiva pre transplantacije pomoću PCR je naj-pouzdanija tehnika. PCR bi se mogao prevesti na naš jezik kao lančana reakcija polimerizacije.

PECTUS CARINATUM (engl. „keeled“, „chicken“, „pigeon breast“), anomalija razvoja grudnog koša u kojoj je grudna kost (sternum) izbočena usled izrazitog ubrzanja rasta kosto-sternalnih hrskavica. Ovom deformitetu nekad doprinose oboljenja pluća, a ponekad je i posledica rahitisa. Nikada nema poremećaja ventilacije pluća i značaj ovog deformiteta je kozmetički. Hirurški zahvat se odlaže do pred kraj puberteta, a pomaže i ortotičko lečenje uz vežbe mišića za disanje .

PECTUS EXCAVATUM (engl. Funnel chest, „hollowed“ breast), najčešće izolovani, kongenitalni deformitet grudnog koša koji je u središnjem delu sužen, sa konkavnim, ugnutim sternumom. Ponekad je i stečen (rahitis), a javlja se i u raznim definisanim sindromima: Aarskog, Coffin-Lowry, Marfan (i u homocistinuriji), Morquio, Noonan i dr., a i u nekim hromozomskim anomalijama (delecija 18p, XO, XYY, ponekad i XXXXY sindroma). Kod dece sa opstruktivnom bolešću gornjih ili donjih disajnih puteva povećan negativni inspiratorni pritisak dovodi do povlačenja grudnog koša unutra; uspešnim lečenjem popravlja se i deformitet grudnog koša. Ventilacija po pravilu nije ograničena i restruktivna plućna bolest je veoma retka. Izvesno smanjenje radne sposobnosti i brže zamaranje obično je posledica nedovoljne fizičke aktivnosti ove dece usled straha roditelja ili nelagodnosti deteta da se izlaže pogledima vršnjaka. Pošto su srce i medijastinum pomereni ulevo, izmenjen je EKG, a nekad se javi Wolff-Parkinson-White sindrom i/ili prolaps mitralne valvule. Izražen deformitet može da se koriguje hirurški, već kod predškolske dece, uz brzi oporavak i pobo-ljšanje plućnih testova. Kod adolescenata posle operacije obično nema primetnog pobo-ljšanja, pogotovo ako je FEV1 bio ranije ma-nji od 75%, ali se gubi prolaps mitralne val-vule. Ipak, kozmetički i psihološki efekat operacije su povoljni.

PEDERASTIJA (engl. pederasty), analni koitus sa dečakom ili mlađim čovekom.

PEDICULUS PUBIS (engl. Pediculus pubis), stidna vaš i pripada porodici Pediculidae. Obligatorni je hematofagni ektoparazit čo-veka prilagođen na život između stidnih dlaka genitalne regije. Ima izduženu četvrtastu glavu sa dva jasno izražena oka. Njeno pljosnato telo je bele boje, a kada se hrani krvlju, boja prelazi u plavosivu. Oplođena ženka polaže jaja uz dlake genitalne regije. Jaja su sitna, bele boje (gnjide). Stidna vaš lako prelazi sa čoveka na čoveka.

PEDIGRE (engl. pedigree, genealogy), rodoslov, u medicinskoj genetici predstavlja dijagram porodične anamneze, koji prikazuje članove porodice i rodbinske odnose sa probandom, kao i to da li je

određeno nasledno svojstvo koje se prati prisutno ili ne.

PEDIJATRIJA (engl. pediatrics, pediatry), medicinska nauka koja se bavi proučavanjem svih fizioloških i patoloških pojava kod dece od rođenja do kraja puberteta. Naziv pedijatrija potiče od grčkih reči pais, paidos (dete, deteta) i iatreia (lečenje). Kao medicinska grana, pedijatrija se izdvojila iz okvira interne medicine krajem XIX, a svoju punu afirmaciju doživela je u XX veku. Za razliku od drugih medicinskih disciplina, ne proučava samo bolesti organa i organskih sistema, već i sve probleme i pojave koji su u vezi sa zdravim i bolesnim detetom. Ona, prema tome, ne predstavlja jednu granu medicine, već celokupnu medicinu jednog životnog perioda koji karakterišu rastenje i razvoj. Pored toga, savremena pedijatrija sve je više usmerena na prekoncepcijsku i prenatalnu zaštitu žene, s obzirom na to da zdravlje deteta u najvećoj meri zavisi od zdravstvenog stanja majke.

PEDIKULOZA (engl. pediculosis), v. vaš-ljivost.

PEDODONCIJA (engl. pedodontics), 1. deo stomatologije koji se bavi dijagnozom i lečenjem stanja zuba i usne duplje kod dece, uključujući restauraciju i održavanje dečje, mešovite i stalne denticije; 2. sprovođenje preventivnih mera protiv zubnog karijesa i parodontalnih oboljenja; prevencija, intercepcija i korekcija okluzalnih problema; 3. vaspitanje dece i obuka da uspešno sprovode negu zuba.

PEDOFILIJA (engl. pedophilia), seksualna privlačnost odraslog prema deci. Predstavlja izopačenost seksualnog cilja u kome je odraslom dete objekat.

PEDUNKULUS (engl. peduncle, lat. pedunculus), nožica, krak. Tkivna struktura nalik nožici ili kraku. P. cerebeli (engl. cerebellar p., lat. p. cerebelli ), malomoždana nožica. Deo bele mase malog mozga koji ga morfološki povezuje sa delovima moždanog stabla i kičmene moždine. Postoje tri para malomoždanih nožica: gornja (p. cerebeli superior), srednja (p. cerebeli medius) i donja (p. cerebeli inferior), kroz koje prolaze brojni putevi koji povezuju mali mozak sa različitim delovima centralnog nervnog sistema; p. cerebri (engl. cerebral p., lat. p. cerebri ), velikomoždana nožica. Deo srednjeg mozga kroz koji prolaze dugi projekcioni putevi koji spajaju koru velikog mozga sa različitim delovima moždanog stabla i kičmene moždine. U sastav velikomoždane nožice ulaze dva dela srednjeg mozga: prednji ili krus cerebri i srednji ili tegmentum. Između ova dva dela nalazi se crna masa, v. supstancija nigra.

PEG (engl. polyethylene glycol), v. polietilenglikol.

PEGA (engl. spot, lat. macula), jasno ogra-ničeni areal kože obično ovalnog oblika koji se u odnosu na okolnu kožu razlikuje jedino bojom. V. makula.

PEHARASTE ĆELIJE (engl. goblet cell,mucous cell, lat. cellula caliciformis), jednoćelijske žlezde, cilindrične bazofilne ćelije razbacane, nepravilno raspoređene u epitelu konjunktive, tankog i debelog creva, nazofarinksa, larinksa traheje i bronha. Nagomilane muku-sne kapi u gornjem delu daju ćeliji peharast oblik. U toj fazi su jedro i organele potisnute u bazalni deo ćelije. Brojne okruglaste mukusne kapi formiraju se u dobro razvijenom Golgi kompleksu. Sekret iz kapi se oslobađa egzocitozom. Često ćelija izbaci sve mukusne kapi i postane uzana cilindrična sve do sledećeg sekretornog ciklusa. Sa susednim ćelijama peharaste ćelije su vezane vezivnim kompleksima. Sadržaj mukusnih kapi je PAS pozitivan, bazofilan i metahromatičan, jer se sastoji od glikoproteina i glikozaminoglikana. Sekret stvara zaštitni film na površini epitela u kome se nalaze peharaste ć. Njihov životni vek traje samo 2 do 4 dana, sa jednim ili dva sekretorna ciklusa. Prekursori intestinalnih peharastih ć. su oligomukozne ćelije koje nastaju iz matičnjaka Lieberkühn kripti.

PEKTORALAN (engl. pectoral, lat. pectoralis), grudni; koji se odnosi na grudni koš ili pripada ovom delu trupa.

PELGER-HUETOVA ANOMALIJA (engl. Pelger-Huet abnormality), benigna nenormalnost granulocita u kojoj ne postoji segmentacija jedra u završnoj fazi sazrevanja granulocita. Jedro najčešće ima dva lobusa spojena uskim mostom hromatina, dok u manjem broju gra-nulocita jedro ima izgled kikirikija. Anomalija može biti nasledna i stečena. Stečena se javlja u hroničnoj granulocitnoj leukemiji i mije-lodisplaznim sindromima.

PELLEGRINI-STIEDA SINDROM (engl. Pellegrini Stieda syndroma), pojava linearnih kalcifikacija u području medijalnih kolateralnih ligamenata koje nastaju posle povrede kolena.

PELVIMETRIJA (engl. pelvimetry), postupak uzimanja karličnih mera, koji pruža veliku pomoć pri proceni veličine karlice.

PELVIS (engl. pelvis, bowl, lat. pelvis), karlica. Donji deo trupa koji se nalazi između trbuha i korena donjih ekstremiteta. Karlica se sastoji od zidova, bedrenih jama i karlične duplje (v. kavitas pelvis). Osnovu zida karlice grade: bočno, desna i leva karlična kost, a pozadi krsna i trtična kost. Koštana osnova je okru-žena mekotkivnim strukturama koje ulaze u sastav zidova karlice. Karlica se deli na veliku i malu karlicu. Granica između njih ogovara gornjem otvoru karlice. Velika karlica gradi dno trbušne duplje (v. kavitas abdominalis). Mala karlica odgovara karlici u užem smislu. Karlica se bitno razlikuje u odnosu na pol. Kod osoba ženskog pola ona ima oblik niskog valjka, njen gornji otvor je ovalnog, a donji okruglastog oblika. Kod osoba muškog pola karlica ima oblik konusa čija je baza okrenuta naviše, gornji otvor je bubrežastog, a donji ovalnog oblika; p. major (engl. greater p., false p., lat. pelvis major), velika karlica. Deo karlice koji se nalazi iznad nivoa gornjeg otvora karlice. Ovaj predeo odgovara trbušnoj duplji (v. kavitas abdominalis) i učestvuje u izgradnji njenog donjeg, nepotpunog zida. U sastav velike karlice ulaze desna i leva bedrena jama; p. minor (engl. lesser p., true p., lat. pelvis minor), mala karlica. Deo karlice koji se nalazi ispod nivoa gornjeg otvora karlice. Prostor unutar male karlice predstavlja karličnu duplju (v. kavitas pelvis); p. renalis (engl. renal p., lat. pelvis renalis ), bubrežna karlica. Prošireni, levkasti deo mokraćnih puteva koji se nalazi unutar bubrežne duplje (sinus renalis). Bubrežna karlica nastaje spajanjem 2 - 3 velike bubrežne čašice. Njen širi, spoljašnji deo leži unutar bubrežne duplje. Uži, unutrašnji deo bubrežne karlice prolazi kroz ulazno polje bubrega (hilum renalis) nastavljajući se mokraćovodom (v. ureter).

PEMFIGOID (engl. pemphigoid), autoimunska bolest, uglavnom starijih osoba, sa osnovnom promenom na koži u vidu napetih mehurova na crvenoj ili neizmenjenoj koži. U serumu i koži ovih bolesnika prisutna su autoantitela prema zoni bazalne membrane.

PEMFIGUS (engl. pemphigus), hronična autoimunska bolest sa stvaranjem mlohavih mehurova i erozija na koži i sluzokožama. Histološka karakteristika bolesti je intraepidermalni rascep sa akantolitičkim ćelijama. U serumu i koži ovih bolesnika prisutna su tzv. pemfigusna autoantitela. Razlikuju se p. vulgaris, p. vegetans, p. erythematosus, seborrhoicus i p. foliaceus, paraneoplazijski i izazvan lekovima.

PENASTI EMFIZEM , v. utopljenje.

PENETRACIJA (engl. penetration), faza u razmnožavanju virusa. Ulazak virusa u ćeliju odvija se: endocitozom (uvlačenjem), translokacijom kroz plazma membranu, fuzijom plazma membrane sa virusnim lipoproteinskim omotačem. V. proboj.

PENICILAMIN (engl. penicillamine), antireumatik drugog reda i antidot za akutna trovanja teškim metalima. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Penicilamine.

PENICILINAZA (engl. penicillinase), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.5.2.6) koji katalizuje hidrolizu beta-laktamskog prstena penicilina, pri čemu se formira kiselina koja je inaktivna kao antibiotik. Ovaj enzim stavaraju neke bakterije kao što su stafilokoke, čineći ih rezistentnim na penicilin.

„PENCIL IN CUP” DEFORMACIJE (engl. “pencil in cup” deformations), izgled zaši-ljene olovke, radiološki nalaz u psorijaznom artritisu, gde zbog izraženih destruktivnih promena na okrajcima malih zglobova stopala ili šaka, posebno u glavicama metatarzalnih kostiju, ovi okrajci dobijaju izgled zašiljene olovke.

PENICILINI (engl. penicillines), zbirni naziv za najveću i najvažniju grupu antibiotika. Penicilini su efikasni, bezbedni i jeftini antibiotici. Grupu čine: prirodni penicilini - benzilpenicilin, prokainpenicilin i fenoksi-metilpenicilin, penicilini otporni na penicilinazu: meticilin, kloksacilin, flukloksacilin i dr., penicilini širokog spektra: ampicilin, amoksicilin, koamoksiklav i dr., antipseu-domonasni penicilini: azlocilin, piperacilin, tikarcilin. Penicilini deluju baktericidno, ubijaju osetljive bakterije. Mehanizam dejstva je inhibicija sinteze bakterijskog zida. Koriste se oralno ili u vidu injekcija za lečenje vrlo velikog broja sistemskih infekcija (vidi kod pojedinih penicilina). Neželjena dejstva penicilina su retka i nisu opasna, osim alergijskih reakcija svake vrste, od ospe do anafilak-tičkog šoka.

PENILNI REFLEKS (engl. penile reflex), kontrakcija bulbokavernoznog mišića u odgovoru na blago tapkanje ili kuckanje dorzalne strane penisa.

PENIS (engl. penis, lat. penis), polni ud. Muški kopulacioni organ valjkastog oblika kroz koji prolazi završni i najduži deo mokraćne cevi. Polni ud ima tri dela: koren, telo i glavić. Koren je zadnji, nepokretni deo polnog uda kojim je on pričvršćen uz mokraćno-polnu pregradu, preponsku i sedalnu kost. Telo je središnji deo polnog uda koji ima gornju stranu ili poleđinu i donju stranu. Glavić je kupasto prošireni deo polnog uda na čijem se vrhu otvara mokraćna cev svojim spoljašnjim otvorom. Polni ud je sastavljen od tri šupljikava tela: dva gornja ili kavernozna i jednog donjeg ili spongioznog, kroz koja prolazi mokraćna cev. Šupljikava tela obmotavaju omotači polnog uda: duboka i površinska fascija i koža.

PENISNE BRADAVICE, sin. genitalne bradavice, v. kondilom.

PENISNI POREMEĆAJI (engl. penile disorders), kongenitalni : apenia, megalopenis, micropenis, penis, bifidus, difalus; stečeni : priapismus, Morbus Peyronie (induratio penis plastica), fimoza, parafimoza.

PENISNI UMETAK (engl. penile prothesis), penilna proteza, umetak kojim se postiže pasivna čvrstina penisa, a koristi se u lečenju raznih vidova impotencije.

PENTAERITROL-TETRANITRAT (engl. pentaerythritol tetranitrate), organski nitrat, za oralnu profilaksu napada angine pektoris. Preparati: Dilcoran 80, Lentonitrat 50, Lentrat 50.

PENTAGASTRIN TEST (engl. pentagastrin test), test davanja pentagastrina, sintetskog pentapeptida, u cilju ispitivanja maksimalne želudačne sekrecije. Pentagastrin stimuliše ukupnu masu parijetalnih ćelija želudačne sluznice. Ahlorhidrija postoji ako se posle maksimalne stimulacije izlučuje manje od 0,25 mmol HCL na sat, ili ako pH želudačnog soka ne padne ispod 6. Hiperhlorhidrija postoji ako su vrednosti izlučene HCL preko 30 miliekvivalenata na sat. Iz vrednosti dobijenih maksimalnom stimulacijom želudačne sekrecije mogu se izračunavati i druge vrednosti, kao što su ukupna maksimalna sekrecija u toku maksimalne stimulacije, maksimalno lučenje kiseline u toku testa i pik sekrecije u toku maksimalne stimulacije.

PENTAMIDINE (engl. pentamidine), zamena za kotromoksazol u terapiji pneumonije izazvane Pneumocystis carinii kod bolesnika sa AIDS-om. Neželjena dejstva su teška hi-potenzija, hipoglikemija, pankreatitis, aritmije, oštećenja kostne srži, bubrega i jetre. Primenjuje se intravenski ili inhalacijom uz strogu kontrolu lekara specijaliste. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Pentacarinat.

PENTAZOCIN (engl. pentazocine), opioidni analgetik koji deluje i kao agonist i kao anta-gonist na opioidnim receptorima, što kod bo-lesnika zavisnih od opijata može da izazove bol. Ubrzava rad srca i izaziva halucinacije, pa se ne preporučuje za ublažavanje bola posle infarkta miokarda. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PENTOBARBITON-NATRIJUM (engl. pentobarbitol sodium), v. tiopenton-natrijum.

PENTOKSIFILIN (engl. pentoxyphylline), vazoaktivni lek, koji nejasnim mehanizmom dejstva poboljšava perifernu cirkulaciju, pre svega u nogama. Koristi se oralno ili intravenski za lečenje bolesti perifernih arterija. Preparati: Damaton, Pentoksifilin, Trental.

PENTOZA (engl. pentose), generičko ime za 5-ugljenične monosaharide koji se nalaze u obliku aldoza i ketoza. Pentoze, siloza i riboza se nalaze u hrani, pa se mogu naći i u urinu. Pošto su redukujući šećeri moraju se razdvojiti od glukoze pri utvrđivanju glukozurije u dijabetesu.

PENTOZID (engl. pentoside), kombinacija pentoze (riboze ili deoksiriboze) sa purinskom ili pirimidinskom bazom.

PENTOZNI FOSFATNI PUT (engl. pentose phosphate pathway), odvojak Embden-Meyerhofovog metaboličkog puta ugljenih hidrata koji se odvija u citoplazmi (glikoliza). Fun-kciju odvajanja vrši enzim glukoza-6-fosfat dehidrogenaza čiji je koenzim NADP. Ovaj put je značajan za sintezu riboze, koja se koristi za sintezu nukleinskih kiselina i stvaranje redukovanih ekvivalenata koenzima NADPH, koji se koriste za reduktivne sintetičke reakcije, npr. pri sintezi masnih kiselina, holesterola i prevođenju oksidovanog glutationa u redukovani glutation.

PENTOZURIJA (engl. pentosuria), izlučiva-nje putem urina jednog ili više pentoznih še-ćera. Pentozurija može biti benigna (alimentarna) ili posledica genetskog defekta (esencijalna pentozurija) kada se javlja povećano izlučivanje L-ksiloze.

PEPSIN (engl. pepsin), opšti naziv za nekoliko hidrolitičkih enzima (pepsin A, B, C; EC 3.4.23.1-3) koje luči želudačna mukoza, a koji katalizuju hidrolizu proteina do smeše poli-peptida.

PEPSINOGEN (engl. pepsinogen), inaktivni prekurzor pepsina, koji se pri kiselom pH autokatalitički prevodi u

aktivnu formu pepsin. Naziva se i propepsin.

PEPTIČKI ULKUS (engl. peptic ulcer), čir na sluznici probavnog trakta (najčešće želuca i dvanaestopalačnog creva, ređe jednjaka). Nastaje zbog dejstva kiselog želudačnog soka. Tipičan peptički ulkus je ovalan, oštro ograničen defekt, ivica obično u ravni sa okolnom sluznicom. Dno peptičkog ulkusa je obično glatko i čisto. V. čir na dvanaesto-palačnom crevu, v. čir na ‘elucu.

PEPTID (engl. peptide), jedinjenje koje nastaje vezivanjem dve ili više aminokiselina pomoću amidnih (ili peptidnih) veza.

PEPTIDAZE (engl. peptidase), jedna od sedam potklasa enzima hidrolaza (EC 3.4.11-17). Ovi enzimi hidrolizuju karboksi i amino-terminalne peptidne veze u malim polipeptidima, pri čemu se stvaraju manji peptidi i slobodne aminokiseline ili dipeptidi. Nazivaju se i egzopeptidaze i peptid hidrolaze.

PERAZIN (engl. perazine), antipsihotički lek iz grupe fenotiazina. Koristi se za lečenje shizofrenije i drugih psihoza. Preparat: Taxilan.

PERCEPCIJA (engl. perception), primećiva-nje, čulno opažanje, osećaj; proces kojim se informacije o svetu, primljene receptorima analiziraju i daje im se značenje. Prepoznavanje odgovora na senzorni stimulus; mentalna radnja ili proces kojim se pamćenje odre-đenih osobina radnje, iskustva ili objekta po-vezuje sa drugim osobinama koje se utiskuju osećajima, pa se na taj način omogućava prepoznavanje i interpretacija novih senzornih podataka.

PERCEPCIJA POKRETA PLODA U MATERICI , jedan od metoda za određivanje starosti trudnoće i termina porođaja. Prvorotka pokrete ploda po prvi put zapazi, po pra-vilu, tačno na polovini trudnoće, odnosno četiri i po kalendarskih meseci po njenom početku, dok žena koja je već rađala prve pokrete oseti 15 dana ranije.

PERCEPTUALNA PSIHOLOGIJA (engl. perceptual psychology), u telemedicinskim aplikacijama se bavi dizajnom interfejsa između ljudi i kompjutera. Ona je veoma zna-čajna obzirom da se ovim interfejsom definiše lakoća upotrebe sistema i njegova relevantnost.

PERFORACIJA (engl. perforation), probija-nje, prskanje. Patološki ili nasilnim putem naglo nastala komunikacija između šupljine unutrašnjeg organa ili druge patološke šupljine (npr. apscesne) i odgovarajuće telesne duplje, npr. perforacija duodenalnog ulkusa, p. žučne kese, p. tumora kolona, p. apscesa, p. hidatidne ciste, p. apendiksa, traumatska p. creva. Svaka perforacija je ili prekrivena (engl. covered perforation), kada organizam ograniči infekciju i prekrije mesto prskanja omentumom, fibrinom i okolnim organima, i kada nastaje lokalni peritoinitis; slobodna (engl. free perforation), kada se patološka tečnost razlije po celoj trbušnoj duplji i nastaje difuzni peritonitis koji je, ukoliko se ne leči, smrtonosan. Znaci perforacije su: nagli, iznenadan bol, kolaps, zgrčenost mišića prednjeg trbušnog zida (mišićni defans), povra-ćanje, ubrzan puls i naglo pogoršavanje opšteg stanja. Terapija se sastoji od konzer-vativnih mera: prekid unošenja hrane i teč-nosti, postavljanje nazogastrične sonde, infuzije, led na trbuh i upućivanje u nadležnu hiruršku ustanovu. Perforacija se operativno rešava šavom perforiranog mesta ili ukla-njanjem obolelog organa, i drenažom trbušne duplje, uz dodatnu antibiotsku terapiju. V. provala.

PERFUZIONA SCINTIGRAFIJA PLUĆA (engl. pulmonary perfusion study, scintigraphy), v. scintigrafija pluća.

PERGOLID (engl. pergolyde), antiparkinsonik, derivat ergota sličan bromokriptinu, koji direktno stimuliše dopaminske receptore u mozgu. Koristi se kod bolesnika kod kojih levodopa više nije dovoljna, ili ako bolesnici ne podnose levodopu. Neželjena dejstva su konfuzna stanja i psihotične reakcije. Preparat: Celance.

PERHLORATSKI TEST (engl. perchlorate discharge test ), nuklearnomedicinski test za detekciju poremećaja organifikacije jodida u štitastoj žlezdi. Zasniva se na sposobnosti kalijum- ili natrijum-perhlorata da iz štitaste žlezde ukloni neorganifikovani jodid. U nuklearnoj medicini služi u dijagnostici defekata orginifikacije jodida, Pendredovog sindroma i Hašimotovog tireoiditisa.

PERIARTERITIS NODOSA (engl. periarteritis nodosa), teže oboljenje arterijskog sistema, u čijem nastanku igraju ulogu imunološki procesi a zahvaćene su mišićne arterije srednjeg i malog kalibra. Postoji još jedan naziv za ovu bolest koji možda još više označava njenu prirodu - polyarteritis nodosa. Bolest može zahvatiti i nervni sistem, bubrege, trbušne organe, srce, kožu i zglobove. Postoje opšti znaci koji se manifestuju povišenom temperaturom i drugim znacima zapaljenja. Javljaju se i znaci poremećene funkcije organa koji je zahvaćen patološkim procesom. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, laboratorijskih nalaza, a pot-vrđuje histološkim nalazom biopsije mišića. Prognoza je nepovoljna.

PERIARTIKULARNI (engl. periarticular), oko zgloba.

PERIARTRITIS (engl. periarthritis), zapa-ljenje okolozglobnog (vanzglobnog) tkiva: tetivnih i mišićnih pripoja, mišićnih tetiva, tetivnih ovojnica, burza, zglobne kapsule.

PERIDENS , prekobrojni zub nepravilnog oblika, akcesorni; niče pored zubnog niza, obično spolja.

PERIFERNA VASKULARNA BOLEST, oboljenje periferne cirkulacije, obuhvata bolesti arterija, vena i limfnih sudova. U bolesti periferne arterijske cirkulacije ubrajaju se sve bolesti arterija osim arterija lobanje i srca. Najvažniji uzrok periferne vaskularne bolesti je ateroskleroza. Faktori rizika navedeni u poglavlju ateroskleroze važe i za peri-fernu arterijsku bolest, dok se bolestima peri-fernih venskih i limfnih sudova dodaju još i posebni faktori rizika.

PERIFERNA VENOGRAFIJA , periferna flebografija; invazivna metoda pomoću koje se korišćenjem jodnog kontrasta prikazuje venski sistem ekstremiteta. Flebografijom se prikazuju patološke promene na venama: tromboze, kompresije, kolateralni protok i druge promene koje mogu da pruže podatke o protoku u dubokom venskom sistemu i njegovu povezanost sa površnim. Iako je ultrazvukom moguće dobiti više podataka o izgledu i protoku u pojedinim venama, flebografija se primenjuje i dalje, ali u znatno manjem procentu, naročito u slučajevima kada treba postaviti indikaciju za hirurški zahvat na venama. Kontraindikacija za izvođenje ove me-tode je akutno zapaljenje vena.

PERIFERNI ARTRITIS , zapaljenje perifernih zglobova (zglobova šaka, ručnih zglobova, lakatnih, kolenskih, skočnih i malih zglobova stopala).

PERIFERNI NERV (engl. peripheral nerve), bilo koji nerv u sastavu perifernog nervnog sistema. Može biti somatski i autonomni.

PERIFERNI NERVNI SISTEM (engl. peripheral nervous system, lat. systema nervosum periphericum), deo nervnog sistema koji

se na-lazi van lobanjske duplje i kičmenog kanala. U sastav ovog dela nervnog sistema ulaze moždani (v. nervus kranijalis) i kičmeni živci (v. nervus spinalis) kojima su pridodati ganglioni.

PERIHOLANGITIS (engl. pericholangitis), zapaljenski proces u tkivu koje se nalazi oko žučnih kanalića.

PERIHONDRITIS (engl. perichondritis), zapaljenje hrskavice i okolnog mekog tkiva, obično zbog hronične infekcije. Najčešće se lokalizuje na spoljnjem uhu.

PERIKARDIJUM (engl. capsule of heart, heart sac, lat. pericardium, capsula cordis ), srčana maramica ili kesa, perikard; dvostruki vezivni omotač koji obavija srce i početne delove velikih krvnih sudova baze srca. Sastoji se od dva dela ili lista: spoljašnjeg i unu-trašnjeg. Spoljašnji deo je vezivni (perikardijum fibrozum). On je beličast, čvrst i neras-tegljiv. Prebacuje se na velike krvne sudove baze srca nastavljajući se njihovim vezivnim omotačem (adventicijom). Unutrašnji ili serozni deo (perikardijum serozum) je tanka, prozračna dvolisna opna koja se sastoji od zidnog i organskog lista. Zidni list (lamina parijetalis) srasta uz duboku stranu fibroznog perikardijuma. Organski list (lamina visce-ralis) prisno naleže na površinu srca gradeći spoljašnji sloj srčanog zida ili epikardijum. Uzani, kapilarni prostor koji se nalazi između dva lista seroznog perikardijuma, naziva se duplja srčane maramice (kavitas perikardijalis). Tu se nalazi 15 - 20 cm3 bistre serozne tečnosti.

PERIKARDITIS (engl. pericarditis), zapalje-nje srčane kese, može biti akutno i hronično. Uzročnici su različiti: virusni, tuberkulozni, bakterijski, gljivični, uremijski, tumorski, radijacijski, autoimuni, postinfarktni, posle operacije na srcu, posttraumatski. Poremećaj krvotoka i ishod kod akutnog zapaljenja srča-ne kese zavisi od veličine izliva (naglo nastao veliki izliv može dovesti i do smrtnog ishoda). Kod hroničnog oblika perikarditisa tok zavisi od obima lokalizacije i vrste priraslica.

PERIKIMATA (lat. perikymata), mali pop-rečni nabori na spoljašnjoj strani gleđi.

PERIKORONITIS (engl. pericoronitis), teško nicanje zuba; zapaljenje mekih tkiva oko krunice zuba u nicanju, najčešće oko donjih umnjaka, praćeno bolovima, trizmusom i otokom regionalnih limfnih žlezda.

PERIMETRIJA

(engl. perimetry), određivanje širine vidnog polja (granice vidnog polja) i ose-tljivosti mrežnjače unutar tih granica, koja se izvodi pomoću perimetara, koji mogu da budu: u obliku luka (Forsterov) ili polulopte (Goldmannov). Sferični perimetri su precizniji. Na osnovu jedne svetle tačke, koja se pomera, određuju se granice vidnog polja. Perimetrijom se ispituje monokularno vidno polje prostor koji vidimo jednim okom pri pogledu fiksiranom u jednu tačku. Ovaj prostor je ograničen veličinom receptivne retine i konturama lica (istaknute obrve, izražen koren nosa, spušten gornji kapak) i kod mladih osoba, za belu boju iznosi priblizno 90o spolja, 60o unutra, 56o gore i 65o dole. Modernija metoda je „octopus”, u kojoj se pomoću kompjutera ispituju 72 tačke u vidnom polju. Perimetrija može biti kinetička i statička, u zavisnosti od toga da li se tačka pomera u vidnom polju, ili je fiksna, ali se menja intenzitet osvetljenosti tačke dok se ne uoči.

PERINATALNO (engl. perinatal), doba koje obuhvata period od 28. nedelje gestacije do 8. dana života deteta, tj. period trudnoće od 28. nedelje, rođenje i prvih 7 dana života deteta.

PERINATOLOGIJA (eng. perinatology), ob-last medicine koja proučava fetus odnosno novorođenče u perinatalnom periodu. V. perinatalno.

PERINEFRIJUM (engl. perinephrium), vezivno tkivo i mast koji okružuju bubreg.

PERINEUM (engl. perineum, lat. perineum), međica. Mekotkivna struktura koja gradi donji zid ili dno karlične duplje. Međica u potpunosti zatvara donji otvor karlične duplje, pružajući se između unutrašnjih delova butina. U okviru međice postoje dva predela: prednji ili mokraćno-polni i zadnji ili čmarni. Duž mokraćno-polnog predela (regio urogenitalis) usađeni su spoljašnji polni organi. Kroz debljinu ovog predela probijaju se kod muškarca mokraćna cev, a kod žena mokraćna cev i vagina. U okviru čmarnog predela uočava se čmarni otvor, a kroz debljinu ovog predela probija se čmarni kanal, završni deo sistema organa za varenje. U sastav međice ulaze, idući od površine u dubinu: koža, površinska fascija (potkožno masno tkivo), površinski predeo međice (spacijum perinei superficijale), sedalno-čmarna jama (v. fosa ishioanalis), duboki predeo međice (spacijum perinei profundum) i karlična pregrada (v. dijafragma pelvis).

PERIOD, INTERVAL (engl. interval), razmak između dva ista ili različita fenomena, ili određeno vreme u toku koga se javljaju izvesne pojave ili fenomeni.

PERIODIČNA GROZNICA

(engl. periodic fever), heredofamilijarno oboljenje nepoznate geneze najverovatnije metaboličke, koje karakterišu epizode bolova u trbuhu ili grudima, povećana temperatura i leukocitoza. Obično se javlja u mediteranskim zemljama. Oboljenje se javlja u vidu akutnih, perio-dičnih i recidivantnih ataka, koji se spontano smiruju i nikada ne dovode do letalnog ishoda. U nekim slučajevima se javlja privremena amiloidoza, koja ponekad može dovesti do letalnog ishoda usled insuficijencije bubrega i srca. Emocionalni stres, alkohol i obilna ishrana mogu delovati kao faktori u nastanku akutnih epizoda. Lečenje je simptomatsko.

PERIODONCIJA (engl. periodontics), grana stomatologije koja se bavi dijagnozom, prevencijom i lečenjem periodontalnih oboljenja.

PERIODONCIJUM (engl. periodontal membrane, lat. periodontium), modifikovani periost između zuba i kosti vilice. Sastoji se od kolagenih vezivnih vlakana pripojenih na zubni cement i zid alveole. Vezuje zub za koštanu alveolu i raspoređuje i amortizuje okluzalne pritiske. Preko periodoncijuma se obezbeđuje ishrana cementa.

PERIODONTITIS (engl. periodontitis), inflamatorno oboljenje periodoncijuma ili okolnog tkiva zuba ili inficirane povrede gingive proširene na okolnu kost koje, ako ostanu nelečene, mogu da dovedu do gubitka kosti i periodoncijuma.

PERIONIHIJA (engl. perionychia), oboljenje eponihijuma, epidermne navlake koja pokriva koren i bočne strane nokatne ploče.

PERIOST (engl. periost, lat. periosteum), tanki, spoljašnji, vezivni omotač kosti. Periost ne pokriva delove kosti koji ulaze u sastav zglobnih površina. Oni su pokriveni zglobnom hrskavicom.

PERIOSTITIS (engl. periostitis), zapaljenje periosta. Može biti akutno, koje nastaje u toku direktne povrede kosti ili hronično, koje se javlja u nekim hroničnim zapaljenjskim reumatskim bolestima (psorijazni artritis) ili u toku hroničnih infekcija kosti kao što je TBC.

PERITONEALNA DUPLJA

(engl. peritoneal cavity, lat. cavitas peritonealis), v. kavitas peritonealis.

PERITONEOSKOP (engl. peritoneoscope), laparoskop, endoskop koji može proći u šupljinu trbušne maramice kroz mali rez na zidu abdomena tako da omogućava ispitiva-nje trbušne maramice. Odvajanje unutašnjih organa od zida trbuha se postiže uduvavanjem gasa.

PERITONEUM (engl. peritoneum, lat. peritoneum), trbušna maramica. Glatka i sjajna dvolisna serozna ovojnica koja obavija zidove i organe trbušne i karlične duplje. Prostor unu-tar trbušne maramice naziva se peritonealna duplja (v. kavitas peritonealis). Trbušna maramica ima dva lista: spoljašnji ili peritonealni i unutrašnji ili visceralni. P. parije-tale, ( engl. parietal p., lat. p. parietale), zidni ili spoljašnji list trbušne maramice koji pokriva zidove trbušne i karlične duplje. Nastavlja se visceralnim listom koji se prebacuje na organe trbušne i karlične duplje; p. viscerale (engl. visceral p., lat. p. viscerale), organski ili unutrašnji list trbušne maramice koji oblaže organe trbušne duplje. Prebacujući se sa zidova trbušne duplje na organe ili sa organa na organe, visceralni list gradi veze ili ligamente (v. ligamentum hepatoduodenale). Prebacujući se sa velike i male krivine želuca na okolne organe, visceralni list gradi opornjake ili omenta (v. omentum majus, omentum minus). Prebacujući se sa zidova trbušne duplje na slobodne delove tankog i debelog creva, visceralni list gradi peteljke ili mezoe (v. mezenterijum, mezokolon).

PERITONEUMSKA DIJALIZA (engl. peritoneal dialysis), metod lečenja bolesti bo-lesnika u terminalnoj bubrežnoj insuficijenciji koja se obavlja preko biološke - peritoneumske membrane i njegovih krvnih sudova. Rastvor za dijalizu se ubacuje u peritoneumski prostor preko katetera postavljenih kroz prednji trbušni zid. Razmena materija između krvi i dijaliznog rastvora se obavlja procesima difuzije i ultrafiltracije. Perito-neumska dijaliza je metod izbora kod bolesnika sa ozbiljnom srčanom bolešću i kod onih kod kojih je nemoguće obezbediti vaskularni pristup za hemodijalizu, a preporučuje se i bolesnicima sa dijabetes melitusom.

PERITONITIS (engl. peritonitis), zapaljenje trbušne duplje usled hemijskog (želudačni sok, žuč, pankreasni sok), bakterijskog ili mešovitog dejstva. Osnovni znaci peritonitisa daju sliku akutnog abdomena sa bolom u trbuhu, povraćanjem, peritonealnom osetljivošću, zastojem peristaltike, ubrzanim srčanim radom i opštim propadanjem. Ukoliko se ne leči, bo-le-snik dolazi u stanje sepse i kaheksije, suvih usta i jezika, široko otvorenih i upalih očiju, žućkastog lica i ušiljenog nosa (tzv. „hipokra-tsko lice“), i umire u roku od 3 do 5 dana od početka bolesti. Pojava peritonitisa posle ope-racije (postoperativni peritonitis) je više vekova onemogućavala razvoj hirurgije, jer se skoro svaka abdominalna operacija ili povreda završavala smrtonosno. To je trajalo sve do poptunog usvajanja principa asepse, početkom dvadesetog veka. Peritonitisi se dele na: primarne (pneumokokni, streptokokni i gonokokni), koji nastaju širenjem klica putem krvi, a javljaju se kod dece; sekundarne , koji nastaju

prskanjem (perforacijom) šupljih organa ili prenošenjem zapaljenja na okolinu; postope-rativne , koji nastaju kao posledica operativnih zahvata i njihovih komplikacija; tercijarne , koji nastaju naknadnom infekcijom kod bole-snika sa ascitom, kod bolesnika na peritoneo-dijalizi, na citoterapiji i imunosupresivnoj terapiji zbog malignih i sistemskih oboljenja, kada je imunitet oslabljen. Početna terapija peritonitisa se sastoji u primeni rehidracije intravenskim putem i rasterećenju digestivnog trakta nazogastričnom sondom. Antibiotici i hirurški zahvat su ključni i podjednako zna-čajni delovi lečenja. U načelu, hirurški zahvat podrazumeva otklanjanje izvora infekcije šavom ili uklanjanjem obolelog organa, čiš-ćenje i ispiranje trbušne duplje i drenažu intraperitonealnog patološkog sadržaja. Prognoza zavisi od pravovremenosti operacije, vrste peritonitisa i pratećih oboljenja. Najopasniji su peritonitisi usled perforacije debelog creva (sterkoralni), udruženi sa gangrenom creva, bilijarni (žučni) i postoperativni peritonitisi. Opšta smrtnost kod peritonitisa je različita i kreće se u opsegu od 3 do preko 70%.

PERITONZILARNI APSCES (engl. peritonsillar abscess), gnojna kolekcija između kapsule palatinalnog krajnika i mišića, kompli-kacija tonzilitisa. Bolesnik ima bol, neprija-tan zadah i otežano otvara usta. Terapija se sastoji u inciziji apscesa i davanju antibiotika.

PERKUSIJA (engl. percussion), metod pregleda pri kojem se udaranjem vrhova prstiju sa zamahom iz ručnog zgloba na 10-15cm uda-ljenosti od površine tela, proizvodi perkutorni zvuk. Treba uvek izvesti dva udarca, jedan za drugim. Perkusija koja se vrši direktno na deo tela (npr. grudni koš) naziv za direktnu per-kusiju. Indirektna perkusija je posredna per-kusija, kada se udar srednjeg prsta desne ruke (položaj i zamah su isti kao kod direktne per-kusije) prenese prvo na prst plesimetar, tj. prstprenosilac (srednji prst leve ruke) i pri tom proizvede zvuk. Samo je srednji prst leve ruke prislonjen na mesto perkusije, dok ostali prsti i dlanovi nisu. To je tzv. digito-digitalna per-kusija.

PERKUTANA NEFROSTOMIJA (engl. percutaneous nephrostomy ), dreniranje kanalnog sistema bubrega preko kože pomoću specijalnog katetera. Vrši se u cilju izvođenja dijagnostičkih i terapijskih procedura. Dijagnostička procedura služi za ispitivanje bub-režne funkcije. Kao terapijski metod koristi se u cilju dekompresije gornjih mokraćnih puteva (kanalni sistem bubrega i ureter) gde postoji prepreka u oticanju mokraće prirodnim putem. Ona je prolazna metoda u izvođenju drugih perkutanih interventnih uroradioloških metoda.

PERKUTANA TRANSHEPATIČNA HO-LANGIOPANKREATOGRAFIJA (engl. percutaneous transhepatic cholangiopancreatography ), prikazivanje žučnih i pankrea-tičnih puteva pomoću radiopaknih supstanci (sredstva koja apsorbuju rendgenske zrake). Unose se preko katetera uvedenog u žučne kanale preko kože. Koristi se u dijagnostici tumora, kalkuloze žučnih i pankreatičnih puteva.

PERKUTANI (engl. percutaneous), preko kože (kroz kožu), sprovođenje dijagnostičkih ili terapijskih postupaka primenom dijagnos-tičkih ili terapijskih sredstava kroz kožu.

PERLEŠ (engl. perlesh), pojedinačna ili multipna fisura i krasta na uglu usta čiji uzrok mogu da budu primarna ili naknadna infekcija mikroorganizmima kao što su candida albicans, staphilococcus, streptococcus, zatim loša higijena, dubok preklop vilica, avitaminoza riboflavina kao njen prvi znak i ostali uzroci. Može da se pojavi jednostrano ili obostrano i da evoluira u bledu fleku na uglu ustiju praćenu bolnim senzacijama i maceracijama komisure usnice. U odmaklom stadijumu, lezije koje mogu da budu izuzetno bolne mogu da se prošire na usne i obraze sa masivnijim deskvamacijama epitela. Naziva se još i cheilitis angularis, angulus infectiosus.

PERMEABILNOST (engl. permeability), propustljivost, propuštanje supstanci kroz membrane ili druge strukture.

PERMEABILNOST ĆELIJSKE MEMBRANE (engl. cell membrane permeability), selektivnost ćelijske membrane, zahvaljujući čemu se održava razlika u sastavu intra- i ekstracelularne tečnosti; lipidni sloj ćelijske membrane je barijera za difuziju velikih, polarnih i u lipidima nerastvorljivih supstanci, dok proteini ćelijske membrane grade kanale, nosače i jonske pumpe i tako omogućavaju transmembranski transport specifičnih supstanci. Promena p. ćelijske membrane je važan mehanizam za regulaciju mnogih ćelijskih funkcija.

PERMETRIN (engl. permethrine), pedikulocid i skabicid, lek biljnog porekla koji ubija vaši i parazite šuge. Preparat: Ekoped ABC.

PERNICIOZNA ANEMIJA (engl. pernicious anaemia), megaloblastna, makrocitna anemija koja nastaje zbog nedostatka unutrašnjeg faktora, koji je neophodan za resorpciju cijankobalamina. Sazrevanje eritrocita je poremećeno, bolest zahvata uglavnom starije oso-be, a ako se ne leči ima progresivan tok. Vremenom se javljaju oštećenja zadnjih i bočnih rogova kičmene moždine. Broj leukocita opa-da. Ispoljava se progresivnom slabošću, pare-stezijama na ekstremitetima, karakterističnim bledilom, gubitkom apetita, gubitkom u težini i povišenom temperaturom. Leči se parente-ralnim davanjem cijankobalamina, vitamina B12 i gvožđa.

PERNIO

, v. smrzotina.

PEROKSIDAZA, POD (engl. peroxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.11.1) koji deluje na supstrat (donor elektrona) sa vodonik-peroksidom kao akceptorom elektrona (ili vodonika). Ovi enzimi uklanjaju toksične perokside unutar ćelija, npr. glutation reduktaza i katalaza. U kliničkoj hemiji ovaj enzim se koristi kao pomoćni pri određivanju glukoze, mokraćne kiseline i drugih sastojaka.

PERONEALNI (engl. peroneal, lat. peroneus), v. peroneus.

PERONEUS (engl. peroneal, lat. peroneus ), lišnjačni. Predeo lista ili označava pripadnost ovom predelu. Najčešće se radi o mišićima, arterijama ili živcima.

PERORALNO (engl. peroral), obaviti, izvršiti ili uneti nešto preko usta.

PERSPIRACIJA (engl. perspiration), znojenje.

PERSPIRACIO INSENSIBILIS , gubitak toplote tela isparavanjem sa kože, mukoznih membrana usta i respiratornih puteva. Na ovaj način ispari 500 - 700 ml vode (isparavanjem 1g vode izgubi se oko 2,4 kJ toplote = 0,6 kCal), odnosno gubi se 50 - 70 kJ toplote na čas. Ovo neosetno isparavanje se ne može kontrolisati niti koristiti za regulaciju telesne temperature, jer nastaje usled neprekidne difuzije molekula vode kroz kožu i respiratorne puteve bez obzira na temperaturu tela.

PERTHESOVA BOLEST (engl. Perthes’ disease ), Legg-Calve-Perthesova bolest, koksa plana, aseptična nekroza glave butne kosti - femura. Šest puta je češća kod dečaka. Prolazi kroz 3 stadijuma: aseptička nekroza, revaskularizacija i reosifikacija. Zbog svega ovoga, razvija se ravna, spljoštena glava butne kosti koja može kompromitovati hod i funkciju noge.

PERTUSIS (engl. whooping, cough), veliki kašalj, magareći kašalj, kukurikavac, respiratorna bolest

prvenstveno odojčeta i malog deteta. Karakterišu je uporan kašalj i često zacenjivanje. Nije praćena povišenom tempe-raturom. Nakon inkubacije od 7 do 8 dana, bolest počinje kašljem koji je sve učestaliji, javlja se zacenjivanje, naročito noću. Stadijum zacenjivanja traje oko dve nedelje, a zatim sledi duga rekonvalescencija. Izazivač bolesti je Bordetella pertusis (Bordet-Gaugouov bacil), odnosno toksini ove bakterije. Najznačajniji je veliki pertusisni toksin (pertusigen) koji ima više toksičnih efekata: provocira pojavu leukocitoze sa limfocitozom, histaminu sličan efekat i hipoglikemijski efekat. Bolest je praćena brojnim komplikacijama od kojih su najznačajnije pertusisne pneumopatije, zatim otitisi, kod starije dece sinuzitisi. Pneumonije se javljaju i kao superinfekcije virusima i bakterijama. Za prevenciju bolesti veoma je važna sistematska DiTePer vakcinacija.

PERUT (engl. dandruff), vidljive tanke ljuspice na koži poglavine. Često prethodi seboroičnom dermatitisu.

PERVERZIJA (engl. perversion), predstavlja izopačavanje, navođenje na zlo, iskvarenost, razuzdanost i raskalašnost koja najčešće ima seksualnu konotaciju.

PERZISTENCIJA ZUBA (lat. persistentio dentis), zadržavanje mlečnog zuba u zubnom nizu, posle uobičajenog vremena fiziološke zamene stalnim zubom.

PERZISTENTNA INFEKCIJA (engl. persis-tent infection), infekcija koju karakteriše to da inficirana ćelija sintetiše i oslobađa virus, pri čemu je ćelijski metabolizam neznatno oštećen, tako da ona nesmetano funkcioniše. Virusi se oslobađaju pupljenjem kroz membranu ćelije i ne dovode do njenog uginuća. Antigene promene na površini ćelije mogu provocirati imuni odgovor domaćina.

PES (engl. foot, lat. pes), stopalo. Distalni deo donjeg ekstremiteta. Stopalo ima dve strane i dve ivice. Strane su gornja ili poleđina stopala (v. dorzum pedis) i donja ili tabanska strana (v. planta pedis). Ivice su spoljašnja ili fibularna i unutrašnja ili tibijalna. Zadnji deo stopala se naziva peta, dok prednji deo grade prsti stopala. U sastav stopala ulaze nožje (v. tarzus), donožje (v. metatarzus) i prsti stopala.

PES CAVUS (lat. pes excavatus), deformacija stopala, gde je uzdužni luk stopala povišen, a prsti često zgrčeni.

PESIMIZAM (engl. pessimism), opša osobina ličnosti; osoba smatra ili očekuje sve rđavo ili najgore. Polarizuje se na skali optimizam - pesimizam. Neki autori smatraju da je pe-simizam karakteristika depresije.

PES PLANUS (lat. pes planus), ravno stopalo, sniženje, spuštenost svoda stopala, naročito uzdužnog.

PESTICIDI (engl. pesticides), supstance ili smeše supstanci namenjene za prevenciju i uništavanje, suzbijanje ili smanjenje količine štetočina koje žive na zemlji ili u vodi, izuzev mikoorganizama koji žive na ili u čoveku ili životinjama. U svetu je registrovano oko 1500 različitih aktivnih supstanci koje se koriste za proizvodnju nekoliko hiljada vrsta pesticida. Prema nameni dele se na: akaricide - za uništavanje grinja, insekticide - za uništava-nje insekata, fungicide - za uništavanje gljiva, nematocide - za uništavanje nematoda, herbicide - za uništavanje korova, arboricide - za uništavanje drvenastih biljaka, moluscide - za uništavanje štetnih puževa, rodenticide - za uništavanje glodara, fumigante gasove koji se koriste za sterilizaciju. U pesticide spadaju i supstance ili smeše supstanci koje se koriste kao regulatori rasta biljaka, defolijanti ili desikanti. Prema hemijskom sastavu, dele se na: neorganska i metaloorganska jedinjenja (arsentrioksid, bakarsulfat, olovni arsenat, cinkfosfid, metilživa i dr.), alkaloide (nikotin, piretrin, strihnin i dr.), halogene derivate ugljovodonika (DDT, aldrin, lindan, hlordan i dr.), homologe i derivate benzena (nitrofenol, nitrokrezol, ksilen i dr.), organofosfate (malation, paration, bromofos, hlorofos i dr.), karbamate (karbaril, cineb, ciram i dr.), triazine (atrazin, aziprotil i dr.), dipiridile (parakvat i dikvat) i ostala jedinjenja (kumarin, varfarin i dr.). Prema toksičnosti, pesticidi se dele na ekstremno toksične (Ia), visoko toksične (Ib), umereno toksične (II) i malo toksične (III). Rizik od trovanja postoji u pocesu sinteze, formulacije, pri pakovanju, distribuciji i primeni pesticida. Pored osoba profesionalno izloženih pesticidima, rizik postoji i za stanovništvo pri upotrebi tretiranih proizvoda, pri boravku u prostorijama u kojima je vršena deratizacija itd.

PEŠČANA BUVA (engl. sand flea), tropska buva Tunga penetrans koja pripada rodu Tunga. Fertilna ženka ove buve izaziva veliku neprijatnost svojim kretanjem ispod kože.

PETA (engl. heel, lat. calx), v. kalks.

PETEHIJE (engl. petechiae), v. purpura.

PETELJKA DEBELOG CREVA (engl. mesocolon, lat. mesocolon), v. mezokolon.

PETELJKA TANKOG CREVA (engl. mesentery, lat. mesenterium), v. mezenterijum.

PETIDIN (engl. pethidine), opioidni analgetik sa brzim i kratkim dejstvom, slabiji od morfina. Nije pogodan kod jakih dugotrajnih bolova. Manje deprimira disanje od ostalih opioidnih analgetika, i zato se koristi za analgeziju u akušerstvu. Preparat: Dolantin.

PETLJA (engl. handle, hook, loop, lat. ansa), v. anza.

PETNA KOST (engl. heel bone, lat. calcaneus), v. kalkaneus.

PETRIJEVA ŠOLJA (engl. petri dish), okrugla posuda, najčešće od stakla, u koju se uliva na toploti rastopljena čvrsta podloga u vidu okrugle ploče sa glatkom površinom. Koristi se u bakteriologiji i mikologiji za kultivisanje različitih vrsta bakterija i gljiva.

PETROZNI (engl. petrous, lat. petrosus), kameni. Tkivna struktura čvrste konzistencije nalik kamenoj. Termin se po pravilu odnosi na petrozni deo ili piramidu slepoočne kosti (v. os temporale).

PET TUMORA (engl. PET of tumours), zasniva se na kvalitativnom (vizualizacija) i kvantitativnom ispitivanju metabolizma glukoze (18F-deoksiglukoza) i specifičnih amino-kiselina (11C-metionin, 11C-tirozin i dr.) u tumorskom tkivu. Omogućuje dijagnozu i dife-rencijalnu dijagnozu primarnih tumora, njihovih recidiva i metastaza, procenu diferentovanosti i invazivnosti tumora, kao i egzaktnu procenu efekata terapije. Rutinski se prime-njuje u dijagnostici tumora: mozga, orofa-ringsa, tireoideje, dojke, pluća, kolona i rektuma, genito-urinarnog sistema, kostiju, mekog tkiva, limfoma i malignog melanoma.

PEUTZ-JEGHERSOV SINDROM

(engl. Peutz-Jeghers syndrome), multipla polipoza intestinalnog trakta uz istovremenu pojavu melanotičnih mrlja usana, bukalne sluznice i kože. Polipi su hamartromatozni, najčešće lokalizovani u tankom crevu. Bolest se javlja familijarno, a način nasleđivanja je autosomno dominantan. Maligni potencijal polipa je relativno slab, ali su česta krvarenja i intususcepcije. Lečenje je hirurško.

PEVAČKI ČVORIČI (engl. singer’s nodules ), zadebljanje sluznice u obliku čvorića na spoju prednje i srednje trećine glasnica. Nastaju zbog nepravilne upotrebe glasa. Izazivaju promuklost, a terapija je kombinacija mikrohirurgije, konzervativne terapije i rehabilitacije.

PEYRONIEVA BOLEST (engl. Peyronie’s disease), induratio penis plastica: više ili manje izražena fibrozna transformacija u vezivnom tkivu penisa (fibrozni septum, tunica albuginea). Nepoznate je etiologije, postoje bolovi i krivljenja penisa u erekciji što onemogućava kopulaciju. Lečenje: medikamentozno, fizikalna terapija, zračenje i hirurški tretman.

PFEIFFEROV SINDROM (engl. Pfeiffer syndrome), sindrom koji karakterišu: kranio-stenoza, debeli palčevi i veliki nožni prsti, sindaktilija šaka i stopala, turibrahikefalija, asimetrija lobanje, hidrocefalus, maksilarna hipoplazija, progenija, prćast nos, okularni hipertelorizam, antimongoloidni nagib palpebralnih fisura, proptoza, strabizam, gotsko nepce, širok alveolarni nastavak, malokluzije III klase, teskobnost zuba, epilepsija; inteligencija obično normalna, mada je mentalna retardacija kod nekih otkrivena; prekobroj-ni zubi, gingivalna hipertrofija, stenoza pilorusa, malpozicija anusa, atrezija hoana, kriptorhizam, abnormalnosti bubrega, kongenitlani defekti srca. Prenosi se autosomno dominantnim načinom nasleđivanja.

PG (engl. prostaglandin), v. prostaglandini.

PGA, 1.skr. za prostaglandin; ima ih više a obeležavju se brojem u indeksu npr. PGA1, PGA2 itd.; 2.v. poliglandularni autoimuni sindrom.

pH (engl. pH), mera koncentracije vodonikovih jona u rastvoru koja služi za izražavanje aciditeta i alkalnosti rastvora. pH je logaritam koncentracije slobodnih vodonikovih jona u molima na litar, izražen kao pozitivan broj. pH skala je opsega od 0 do 14. Neutralna sredina je 7,0. Svi brojevi ispod 7 označavaju kiselost, koja se povećava približavanjem 0. Brojevi iznad 7 označavaju porast

alkalnosti sredine. pH krvi zdravih ljudi se održava između 7,35 do 7,45. Ispod ovog opsega je stanje acidoze, a iznad alkaloze. Konstantan pH održavaju puferi i tako štite fiziološke funkcije osetljive na promene pH.

pH INDIKATOR (engl. pH indicator), organsko jedinjenje koje menja boju pri prelasku kiselog oblika u jonski oblik (ili so). Postoje brojni pH indikatori, koji pokrivaju različite pH oblasti (npr. bromkrezol zeleno, kongo crveno, fonolftalein, timol plavo itd.).

pH METAR (engl. pH meter), instrument kojim se pH meri elektrohemijski (potenciometrijski). Ovaj instrument ima dve elektrode, osetljivu staklenu elektrodu na vodonični jon i kalomelovu referentnu elektrodu, kao i potenciometar za merenje razlike u naponu koji postoji između dve elektrode uronjene u rastvor čiji se pH meri. pH je u linearnoj funkciji izmerenog napona.

Phe (engl. phenylalanine), v. fenilalanin.

PICKWICK SINDROM (engl. syndroma Pickwick), ekstremna gojaznost usled koje dolazi do hipoventilacije, porasta ugljendioksida koji ne stimuliše respiratorni centar što ima za posledicu pad parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi i pospanost. Ove osobe imaju često apnoju spavanja. Smanjivanjem telesne težine popravlja se ventilacija pluća, gasna razmena i otklanja pospanost.

PIEMIJA (engl. pyemia), opšta infekcija organizma klicama koje izazivaju gnojenje, kada krvotok predstavlja samo transportni put za klice koje mogu bilo gde u organizmu stvoriti septične metastaze. Septične metastaze su posledica lokalnog razmnožavanja klica iz septičnog embolusa uz nastanak lokalnog gnojenja i apscesa u tkivima udaljenim od mesta ulaska uzročnika.

PIEZOELEKTRIČNI EFEKT (engl. piezoelectric effect), polarizacija nekih neprovodnih kristala koja nastaje kao posledica mehaničkog pritiska. Proizvedena električna polarizacija je proporcionalna pritisku, a smer joj se menja ako pritisak pređe u istezanje.

PIGMENT (engl. pigment), obojena materija u obliku zrnaca u ćelijama.

PIGMENTACIJA (engl. pigmentation), ogra-ničeno ili difuzno nakupljanje pigmenta u koži i/ili sluzokožama. Može biti urođeno ili stečeno.

PIGMENTNI VILONODULARNI SINOVITIS (engl. synovitis villonodularis pigmentosa), hronično zapaljenje jednog, najčešće kolenskog zgloba. Nastaje zbog proliferacije mezenhimnog tkiva sinovijalne membrane zgloba, koje stvara vilozne resice, koje mogu spajanjem formirati nodule (čvoriće) koji su mrko obojeni zbog prisustva hemosiderina. Promene mogu biti ograničene (na deo sinovije) ili difuzne, a klinički ih karakteriše bolan otok zgloba, u kome se nalazi hemoragična sinovijska tečnost. Promene mogu biti lokalizovane na sinovijalnim ovojnicama tetiva, najčešće na šakama. Terapija je hirurška.

PIJA MATER (engl. pia, lat. pia mater), meka moždana ovojnica ili moždanica. Unutrašnji, tanki vezivni omotač mozga i kičmene moždine. Meka moždana ovojnica prisno naleže na površinu mozga i kičmene moždine zalazeći u žlebove i pukotine.

PIJANSTVO (engl. alcoholism), bolesno sta-nje uzrokovano preteranim unosom alkoholnih pića.

PIJAVICA (engl. leech), pripada grupi brojnih životinjskih ili krvopijućih glista unutar klase Hirudinea. Karakterišu je tipično segmentirano telo sa izraženim spoljašnjim prstenovima, pijavkama na svakom kraju i ustima na prednjoj pijavki. Hermafroditi su. Životni ciklus se odvija uglavnom u svežim vodama, a kod svega nekoliko morskih i tropskih formi na zemlji. Vrsta Hirudo medicinalis se ranije koristila u medicinske svrhe za iskrvljivanje pacijenata.

PIJELEKTAZIJA (engl. pyelectasia), izolovana dilatacija bubrežne karlice najčešće nastala kao rezultat opstrukcije protoka urina bilo koje etiologije.

PIJELITIS (engl. pyelitis), 1. zapaljenje bubrežne karlice; praćeno je bolovima u slabinama, iritabilnošću mokraćne bešike, remitentnim temperaturama, krvavim ili gnojavim urinom, dijarejom, mukom, gađenjem i povraćanjem; izazvano obično Gram-negativnim bakterijama; lečenje je kapsulno antibioticima; 2. termin koji označava zapalje-nje kanalnog sistema bubrega.

PIJELO(engl. pyelo-), odrednica u složenicama koja označava nešto u vezi sa bubrežnom karlicom.

PIJELOGRAFIJA (engl. pyelography), urološka kontrastna rendgenska metoda, koja na fiziološki način prikazuje organe koji seceniraju i transportuju urin. Prikazuje morfološke promene mokraćnih puteva i do određene mere funkciju bubrega. Vrste: intravenska urografija (engl. intravenous p.), nefrotomografija (engl. nephrotomography), retrogradna pijelografija Chevassu (engl. retrograde p.), anterogradna pijelografija (engl. anterograde p.).

PIJELOLITOTOMIJA (engl. pyelolithotomia), zasecanje ili sečenje (incizija) bubrežne karlice radi vađenja kamena operativnim putem.

PIJELONEFRITIS (engl. pyelonephritis), zapaljenje bubrežne karlice i bubrega bilo koje etiologije, najčešće izazvano Gram-negativ-nim bakterijama ascendentnim širenjem.

PIKA (engl. pica), poremećaj ishrane koji se sastoji u neodoljivom prohtevu da se jedu predmeti nepodesni za ishranu. Može da se javi kod nekih žena u trudnoći, ili u nekim psihopatološkim slučajevima u vidu neodo-ljive potrebe za unošenjem boje, gline, blata i materija koje ne služe ishrani.

PIKORNA VIRUSI (engl. picornaviruses) po-rodica malih RNK virusa koja je dobila ime prema latinskoj reči pico mali + RNA, jedna od najvećih i najznačajnijih za humanu i veterinarsku patologiju. Kod čoveka izazivaju širok spektar oboljenja, počev od bezazlenih prehlada do teških formi miokarditisa, meningitisa i paraliza. Za čoveka su najznačajniji rodovi entero virus i rino virus.

PIKRINSKA KISELINA (engl. picric acid), uobičajen naziv za 2,4,6-trinitrofenol (RMM 229,11). U kliničkoj hemiji ovo jedinjenje se koristi u reakciji određivanja kreatinina pomoću tzv. Jaffeove reakcije.

PIKSEL (engl. pixel), osnovni element digitalne medicinske slike. V. element slike.

PILEFLEBITIS (engl. pylephlebitis), zapa-ljenje vene porte. Nastaje širenjem zapaljenja sa izvesnih organa trbušne duplje. Može se javiti samostalno ili udruženo sa piletrombozom. Pileflebitis i piletromboza mogu izazvati apsces, zapaljivo ognjište u jetri.

PILING (engl. pilling), arteficijalno perutanje površnog orožalog sloja epiderma koje se izvodi u terapijske svrhe fizičkim ili hemij-skim sredstvima.

PILO - ,dlaka, kao prefiks označava da je nešto u vezi sa dlakom.

PILOEREKCIJA (engl. piloerection), usprav-ljanje dlaka, nakostrešenost dlaka. Predstavlja mehanizam za smanjeno odavanje toplote u okolinu u cilju održanja telesne temperature. Uspravan položaj dlake stvara tanak sloj izolatorskog vazduha neposredno uz kožu, čime se znatno smanjuje prenos toplote na okolinu. Ovaj mehanizam nije važan kod ljudi, već kod životinja. Nastaje usled kontrakcije mi-šića koji su vezani za folikul dlake pod dej-stvom simpatikusa.

PILOKARPIN (engl. pilocarpine), miotik, sužava zenicu oka, smanjuje intraokularni pritisak i koristi se u obliku kapi za lečenje glaukoma. Preparat: Miokarpin.

PILOMOTORNI (engl. pilomotor), koji izaziva kretanje dlake, kao piloerektorni mišići.

PILOROPLASTIKA (engl. pyloroplasty), operativni zahvat kojim se presecanjem mišića izlaznog dela želuca (pilorusa) i odgovarajućom rekonstrukcijom, postiže proširenje otvora između želuca i dvanaestopalačnog creva. Ovo se radi kod: urođene stenoze pilorusa kod odojčadi, koja ne mogu da se hrane kada se preseca samo hipertrofisani mišić stezač pilorusa (m. sfincter pylori), dok sluzokoža ostaje nepovređena, a tkiva iznad mišića se poprečno zašiju (Ramstedtova ope-racija); kod ožiljnih stenoza zbog ulkusne bolesti duodenuma (stenosis pylori), u sklopu operativnih zahvata na nervima želuca (trun-kalna i selektivna vagotomija), u svrhu traj-nog rešavanja ulkusne bolesti i prepreke; prilikom trunkalne i selektivne vagotomije tokom hirurškog lečenja bilo kog oblika ulkusne bolesti duodenuma ili želuca: bolne faze, penetracije, krvarenja, perforacije; posle presecanja jednjaka u bilo koju svrhu (plastike, transekcije), pošto tom prilikom uvek budu presečeni vagusni živci, bez kojih je otvaranje pilorusa

nemoguće. Piloroplastika se radi na više načina, a najčešći su: uzdužno presecanje prednjeg zida piloričnog kanala i poprečni šav, kružno isecanje tkiva i poprečni šav, presecanje po tipu obrnutog slova „U“ i poprečni šav. Formiran otvor na pilorusu ne sme biti suviše širok, pošto to dovodi do vraćanja (refluksa) žuči u želudac, niti suviše uzak, pošto će nastati stenoza; odgovarajući prečnik pilorusa je 2,5 cm.

PILORUS (engl. pylorus, lat. pylorus), donji, horizontalni deo želuca koji se nalazi između tela želuca i početnog dela dvanaestopalačnog creva. Sastoji se od: predvorja (antrum pilorikum) i piloričnog kanala (kanalis pilorikus).

PILORUSNA STENOZA (engl. pyloric stenosis), kod odraslih karakteriše je hipertrofija mišićnog sloja pilorusnog kanala. Stenoza može biti benigna i maligna. Najčešće nastaje u fazi izlečenja ulkusa pilorusa. Spazmolitici dovode do blagog popuštanja stenoze. U suprotnom dolazi do fibroziranja promene. Rendgenološki se vidi dilatacija želuca koji je ispunjen gasom i ostacima hrane, sa sma-njenom prisutnošću gasa u tankom i debelom crevu.

PILOSEBUMSKI (engl. pilosebaceous), kao pilosebumska jedinica ili aparat, podrazumeva koren dlake sa pripadajućom lojnom žlezdom.

PILOT ISTRAŽIVANJE (engl. pilot study), preliminarno (probno) istraživanje koje se planira i sprovodi sa ciljem da se ustanovi da li ima smisla, sa stanovištva rezultata, vremena i troškova da se sprovede veće istraživanje.

PIMOZID (engl. pimozide), antipsihotik sličan hlorpromazinu, ali deluje manje sedativno. Koristi se za lečenje shizofrenije i drugih psihoza. Nije u prometu u Jugoslaviji.

PINAVERIUM (engl. pinaverium), spazmolitik sa dejstvom na gastrointestinalni trakt i žučne puteve. Koristi se za opuštanje spazama creva i žučnih puteva i u pripremi bole-snika za rendgenske preglede. Preparat: Di-cetel.

PINDOLOL

(engl. pindolol), beta-blokator koji ima unutrašnju simpatičku aktivnost, pa zato ređe izaziva bradikardiju i hladnoću nogu nego ostali beta-blokatori. Koristi se za lečenje angine pektoris, srčanih aritmija, hipertenzije i anksioznosti. Nije u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Visken.

PINEALNA ŽLEZDA (engl. epiphysis, pineal gland, lat. epiphysis, corpus pineale), v. epifiza.

PINK PUFFER (engl. pink puffer), oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća (emfizema) koji uglavnom imaju normalne gasove u krvi uprkos prisutnoj dispneji („rumeni du-vači“).

PIOGENI ARTRITIS (engl. pyogenic arthritis), v. bakterijski artritis.

PIOPNEUMOTORAKS (engl. pyopneumothorax), prisustvo gnojnog sadržaja i vazduha u pleuralnom prostoru.

PIOREJA (engl. pyorrhea), protok gnoja. Obično se odnosi na gnojni ispirak iz sinusa i bronhijalnog stabla, a može i iz desni. Izazvana je raznim piogenim bakterijskim infekcijama.

PIOTORAKS , v. empijem.

PIPEMIDINSKA KISELINA (engl. pipe-midic acid), uroantiseptik iz grupe hinolona. Koristi se oralno za lečenje infekcija mokraćnih puteva. Preparati: Pipegal, Pipem, Uripam.

PIPERACILIN (engl. piperacillin), antipseu-domonasni penicilin. Koristi se u vidu injekcija ili intravenskih infuzija za lečenje teških infekcija izazvanih pseudomonasom. Prepa-rati: Akocil, Pipril, Tazocin.

PIPERAZIN (engl. piperazine), lek protiv crevnih parazita: dečjih glista (Ascaris lumbricoides) i malih dečjih glista (Entero-bius/Oxyuris vermicularis). Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PIPETA (engl. pipette), staklena ili plastična transparentna cev koja je sužena na jednom kraju i koja se koristi za merenje male koli-čina tečnosti. Pipeta koja se koristi za odme-ravanje zapremine manje od 1 mL često se naziva mikropipeta.

PIPIDA , p-izopropil IDA, derivat iminodiacetil sirćetne kiseline, sporo se izlučuje iz jetre u žuč; obeležen sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služi za izvođenje hepatobilijarne scintigrafije i detekciju duodenogastričnog refluksa.

PIRACETAM (engl. piracetam), nootropni lek nejasnog mehanizma dejstva na CNS i nedokazane efikasnosti. Navodno, poboljšava motornu koordinaciju, orijentaciju i psihičko stanje kod bolesnika posle apopleksije, trauma, operacije i u senilnosti. Preparati: Noo-tropil, Oikamid, Piracetam.

PIRAMIDALNI PUT (engl. corticospinal tract, lat. tractus corticospinalis), v. traktus kortikospinalis, v. traktus piramidalis.

PIRANTEL PAMOAT (engl. piranthel pa-moat), antihelmintik efikasan protiv crevnih parazita Enterobius vermikularis (engl. Enterobius vermicularis), Strongiloides stercoralis i Trichiuris trichura. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Combantrin.

PIRAZINAMID (engl. pyrazinamide), antituberkulotik koji dobro prodire u sva tkiva, ali se brzo stvara rezistencija, pa se koristi u prvim fazama lečenja tokom 2 - 3 meseca. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PIRAZOLONI (engl. pyrazolone derivatives), analgetici, antipiretici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi pirazolonske strukture: aminofenazon, noraminofenazon, propifenazon, azapropazon, fenilbutazon. Zbog ošteće-nja kostne srži i po život opasne agranulocitoze napuštaju se i povlače iz upotrebe.

PIREKSIJA (engl. pyrexia), groznica, febrilno stanje, nenormalno povišenje telesne tempe-rature izazvano prisustvom pirogenih materija u krvi i podešavanjem termoregulacionog centra da normalno radi, ali

na višem nivou ( iznad 37 oC ).

PIREKSIJA NEPOZNATOG POREKLA (engl. fever of unknown origin - FUO), temperatura koja je višekratno povišena iznad 38,3oC, traje duže od tri nedelje, a priroda oboljenja ne može se otkriti ni nakon sedmodnevnog ispitivanja u bolnici (Petersdorf, Beson 1961). Normalna radiografija pluća, nekarakteristične promene pri fizikalnom pregledu i pri pregledu krvne slike i mokraće uslov su većine autora za prihvatanje navedene definicije. U poslednje vreme iz navedene „klasične” definicije izdvajaju se pacijenti koji imaju neutropeniju, HIV infekciju ili kod kojih je temperatura nastala u bolni-čkim uslovima. Za njih, zbog prirode imunološkog stanja ili posebnih epide-mioloških uslova, važe druga pravila i definicije. Oko 50% „klasičnih” pireksija nepoznatog pore-kla čine infekcije. Među tim bolestima važno mesto zauzima tuberkuloza, posebno vanplućne lokalizacije. Tu se ubrajaju (apscesi) infekcije različitih lokalizacija, sepsa, endokarditis, infekcije herpes virusima (CMV, E. Barr), visceralna lajšmanijaza, bruceloza, salmoneloza, jersinioza, infekcije izazvane mikoplazmom, legionelom, listerijom, psitakoza, Q-groznica i brojne druge bakterijske, virusne, parazitarne i gljivične bolesti koje mogu imati posebnu geografsku i epidemiološku distribuciju. Neinfektivne bole-sti, posebno tumori limfnog i drugih tkiva, sistemske bolesti vezivnog tkiva (sistemski eritemski lupus, različiti vaskulititisi), Stillova bolest, granulomatozne bolesti tipa sarko-idoze, inflamatorne crevne bolesti (ulcerozni kolitits, Kronova bolest), hipertireoza, porodična mediteranska groznica, febrilnost vezana za veliki broj lekova i konačno ve-štački izazvana (ili izmišljena) temperatura različitim sredstvima, čine rešenje problema febrilnosti nejasnog porekla jednim od najsloženijih medicinskih zadataka. Pored bakterioloških metoda izolacije i identifikacije eventualnog infektivnog uzročnika, za razja-šnjenje porekla bolesti koriste se najraz-ličitiji dijagnostički postupci, od klasičnih metoda ispitivanja krvi i urina do najsavremenijih postupaka prikazivanja delova tela tipa kompjuterizovane tomografije i nuklearne magnetne rezonancije.

PIRENZEPIN (engl. pirenzepine), selektivni antagonist muskarinskih M1 receptora, sm-njuje lučenje kiseline u želucu i motilitet creva. Koristio se za lečenje ulkusa želuca i duodenuma, ali je napušten zbog uvođenja efikasnijih lekova. Sada se koristi u eksperimentalne svrhe. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PIRETRIN (engl. pirethrin), pedikulocid i insekticid biljnog porekla. Koristi se za lečenje vašljivosti glave i stidnog predela. Preparat: Bubil.

PIRIDIN (engl. pyridine), azotni analog benzena sa aromatičnim prstenom. U prirodi postoje brojni derivati piridina.

PIRIDIN NUKLEOTID (engl. pyridine nucleotide), difosfopiridin (DPN) ili trifosfo-piridin (TPN) nukleotidi. Ovi nukleotidi sadrže piridin kao deo svoje molekulske strukture. Značajni su enzimski kofaktori koji sudeluju u oksidoredukcionim reakcijama. Prema novoj nomenklaturi nazivaju se nikotin-amid adenin dinukleotid (NAD) i nikotin-amid adenin dinukleotid fosfat (NADP).

PIRIDOKSAL-5’-FOSFAT (engl. pyridoxal-5’-phosphate), anjonski oblik estra piridoksala i fosforne kiseline, odnosno jedan od oblika vitamina B6 (RMM 247,15). Koenzim je u brojnim reakcijama uključujući slobodne aminokiseline, npr. aminotransferaze, dekarboksilaze aminokiselina itd.

PIRIDOKSAMIN (engl. pyridoxamine), jedan od tri aktivna oblika vitamina B6.

PIRIDOKSIN (engl. pyridoxine), oblik vitamina B6 sa alkoholnom grupom, koji se prevodi u aktivnije oblike vitamina B6, piridoksal i piridoksamin fosfat.

PIRIDOSTIGMIN (engl. pyridostigmine), inhibitor holinesteraze, derivat neostigmina efikasan i posle oralne primene. Koristi se za lečenje mijastenije gravis, postoperativne ato-nije creva i mokraćne bešike. Preparat: Mestinon.

PIRIFORMNI KORTEKS (engl. piriform cortex, piriform area, lat. cortex piriformis), deo mirisnog mozga u koji spadaju prednji deo parahipokampalne vijuge, unkus i spo-ljašnja mirisna traka.

PIRIFORMNI REŽANJ (engl. piriform cortex, piriform area, lat. cortex piriformis), v. piriformni korteks.

PIRIMETAMIN (engl. pyrimethamine), antimalarik, koji se koristi u kombinaciji sa dapsonom ili sulfadoksinom. Koristi se za lečenje, ali ne i za profilaksu malarije izazvane Plasmodium falciparum, kao i za lečenje toksoplazmoze. Preparat: Daraprim.

PIROFOSFAT

(engl. pyrophosphate), jon koji se formira razgradnjom nukleozid-trifosfata. Fosfat se otcepljuje usled dejstva enzima neorganske pirofosfataze.

PIROGEN (engl. pyrogen), supstanca koja dovodi do nastanka groznice. Može biti bakte-rijskog porekla (endotoksin), endogenog pore-kla (interleukin - 1); egzogenog porekla (bakterijski endotoksini ili drugi produkti mikroorganizama, kompleksi antigen-antitelo, virusi ili sintetski polinukleotidi, nekompatibilna krv i krvni produkti, produkti androgena).

PIROGROŽĐ ANA KISELINA (engl. pyruvic acid), CH3CO-CO2H, značajan intermedijer u metabolizmu ugljenih hidrata i aminokiselina. Metabolički se može oksidovati do acetil CoA, koji zatim ulazi u ciklus trikarboksilnih kiselina.

PIROKSIKAM (engl. piroxicam), nesteroidni antiinflamatorni lek sa dugim dejstvom, pa može da se daje samo jednom dnevno. Koristi se za lečenje reumatoidnog artritisa i drugih reumatičkih bolesti. Preparati: Feldene, Roxicam.

PIROLIZA (engl. pyrolisis), toplotna razgrad-nja organskih supstanci.

PIROMANIJA (engl. pyromania), nekontro-lisan repetitivan i ne svojom voljom, već impulsom, izveden akt izazivanja paljevine, a služi kao odbrana od neželjenih ideja i želja sa ciljem redukcije anksioznosti.

PIRUVAT (engl. pyruvate), so, estar ili disosovani oblik pirogrožđane kiseline.

PIRUVAT KINAZA (engl. pyruvate kinase), enzim iz roda transferaza (ATP piruvat 2-O-fosfotransferaza, EC 2.7.1.40) koji katalizuje reakciju fosfoenolpiruvat + ADP = piruvat + ATP. Ovo je krajnja reakcija EmbdenMeyerhofovog puta glikolize, jedne od dve reakcije u kojima se stvara adenozin-trifosfat. Genet-ski deficit ovog enzima izaziva snižavanje koncentracije ATP-a i defekte ćelijske membrane koji dovode do nesferocitne hemo-litičke anemije.

PITIRIJAZA

(engl. pityriasis), brojne papule i male ploče sa tankom ljuspom koja je često najvidljivija na rubu promene. Promene su najbrojnije na trupu i često prate linije istezanja kože.

PITUITARNA ŽLEZDA (engl. pituitary gland, hypophysis, lat. glandula pituitaria), v. hipofiza, glandula pituitarija.

PITUITARNI PATULJASTI RAST (engl. pituitary dwarfs), mali rast nastao zbog nedostatka hormona rasta iz hipofize. Rast je proporcionalan i ne postoje mentalne promene, ali seksualni razvoj može biti oštećen. Danas je moguća efikasna supstitucija biosintetskim hormonom rasta.

„PITYRIASIS ALBA” (engl. pityriasis alba), bledo ružičaste ili svetlo smeđe, jasno ograni-čene makule sa brašnastim perutanjem na po-vršini. Najčešće se javlja kod dece, obično na koži lica.

„PITYRIASIS ROSEA” (engl. pityriasis ro-sea), akutna erupcija promena na koži ugla-vnom trupa, u vidu, tzv. primarnog medaljona, a potom brojnih, obično eritematoznih papula i manjih ploča sa ili bez površne, bele, brašnaste deskvamacije. Prisutan je i osećaj svraba.

„PITYRIASIS VERSICOLOR” (engl. pityriasis versicolor), sin. tinea versicolor. Česta, hronična gljivična infekcija najpovršnijeg sloja epiderma koja često recidivira. Uzročnik je Pityrosporon ovale. Manifestuje se u vidu različito prebojenih makula na koži sa površnom, brašnastom deskvamacijom.

PIURIA (engl. piuria), prisustvo gnoja u mo-kraći, odnosno ≫10 leukocita u mm3 mokraće. Kod 97% bolesnika udružena je sa simptomatskom bakteriurijom. Prisustvo piurije kod bolesnika koji imaju simptome infekcije mokraćnih puteva, ali bez signifikantnog broja bakterija u urinokulturi, obavezuje da se traga za tuberkulozom ili infekcijom Hlamidiama. Prisustvo leukociturije, koje može da bude posledica zapaljenja genitalnih organa žena ili koje se održava posle lečenja bakteriurije, zahteva dodatna ispitivanja. Pored toga, nalaz leukocita u mokraći nije sam po sebi spe-cifičan za infekciju i često se može naći kod bolesnika sa kalkulozom, papilarnom nekrozom i intersticijskim nefritisom, pa čak i u nekim tipovima glomerulonefritisa.

PIVAMPICILIN (engl. pivampicillin), estar ampicilina koji se bolje resorbuje posle oralne primene i ređe izaziva

prolive kao neželjena dejstva od samog ampicilina. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PIZIFORMNI (engl. pisiform, lat. pisiformis), onaj koji je nalik zrnu graška, graškast.

PIZOTIFEN (engl. pizotifen), antihistaminik i antagonist serotonina, a strukturno sličan tricikličkim antidepresivima. Koristi se oralno u profilaksi migrene. Neželjeno dejstvo je pospanost, koja se može izbeći malim počet-nim dozama. Preparat: Sandomigran.

PK (engl. pyruvate kinase), v. piruvat kinaza.

PLACEBO (engl. placebo), preparat koji sadrži farmakološki neutralnu supstancu, a po obliku i izgledu placebo preparat se ni po čemu ne razlikuje od novog leka koji se ispituje. Koristi se kao kontrola u kliničkim ispitivanjima novih lekova radi eliminisanja subjektivnosti u proceni rezultata lečenja.

PLACEBO EFEKT (engl. placebo effect), realno dejstvo placebo preparata koje se zasniva na psihološkim faktorima koji mogu doprineti da se bolesnik koji želi da ozdravi zaista oseća bolje posle uzimanja bilo kog leka, pa i placebo preparata. Placebo efekt je naročito izražen u bolestima kod kojih je bol jedan od vodećih simptoma i kod psihosomatskih poremećaja.

PLACENTA (engl. placenta), posteljica; organ ovuluma koji se stvara krajem trećeg meseca trudnoće iz čupastog horiona i bazalne deci-due. Sastoji od svih elemenata koji se nalaze između krvi majke i krvi ploda. U prvoj polo-vini trudnoće placenta je deblja i sastoji se od kontinuiranih slojeva sinciciotrofoblasta i citotrofoblasta, zatim mezenhima horionskih resica i endotela zida fetalnih kapilara u resicama. Posle 20. nedelje razvoja ćelije citotrofoblasta postaju ljuspaste i nestaju na velikim površinama, ostajući samo mestimično u vidu nepravilnih gomilica i polja. Kako trudnoća odmiče placentalna membrana postaje sve tanja, obezbeđujući sve efikasniju i sve veću razmenu materija neophodnu za brz porast težine ploda. Razmena raznih materija se, dakle, neprestano odvija između krvi majke i krvi ploda, ali nikada ne dolazi do njihovog mešanja. Placenta je neophodna u razmeni materija između majke i ploda, zaštiti ploda od infekcije i stvaranju hormona neophodnih za održavanje trudnoće. U toku razmene materija, posteljica obavlja tri važne funkcije: nutritivnu, respiratornu i ekskretornu. Poste-ljica predstavlja i zaštitnu barijeru, koju, dok je neoštećena i zdrava, ne mogu da prođu uobličeni elementi i krupne čestice, kao što su eritrociti majke i druge njene ćelije. Antigeni

lako prolaze kroz posteljicu u oba smera, izazivajući stvaranje odgovarajućih antitela. Neoštećena posteljica štiti plod samo od bakterijske infekcije, ali ne i od prodiranja toksina i virusa. Vrši i sekretornu funkciju, te na taj način predstavlja i žlezdu sa unutrašnjim lučenjem. Razvija se najčešće na prednjem ili zadnjem zidu materice i tada se naziva normalno usađenom posteljicom.

PLACENTA ACCRETA (engl. placenta ac-creta), teži patološki oblik usađivanja pos-teljice, kada posteljične čupice probijaju bazalnu deciduu i srastaju sa mišićnim slojem materice. Javlja se pri nepovoljnim uslovima za usađivanje oplođenog jajeta u materici, odn. pri slaboj decidualnoj reakciji endometrijuma. Ovo stanje je veoma opasno, jer zbog nemogućnosti spontanog odlubljivanja placente, nastaje obilno atonično krvarenje u trećem dobu porođaja.

PLACENTALNI HUMANI LAKTOGEN, hPL (engl. placental lactogen, human), polipeptidni hormon sa jednim lancem (RMM 38.000), koji luči placenta počev od pete nedelje trudnoće. hPL je veoma sličan hormonu rasta i ima laktogenu i somatotropnu aktivnost.

PLACENTA PREVIA (engl. placenta previa), oblik nisko usađene posteljice kada tkivo ovog organa delimično ili potpuno pokriva unu-trašnje ušće materice. (Nisko usađena posteljica je stanje kada je donja ivica posteljice uda-ljena od unutrašnjeg ušća materice za više od 7 cm). Ako posteljica svojom ivicom samo dodiruje unutrašnje ušće grlića materice, radi se o marginalnoj p. p. , ako ga delimično pokriva to je parcijalna p. p. , a ako ga potpuno zatvara - totalna ili centralna p. p.

PLAK (engl. plaque),1. ploča, primarna eflorescencija iznad nivoa okolne kože najčešće nastaje spajanjem više papula kao kod psorijaze, ali može biti i posledica dugog češanja, tzv. lihenificirani plak; 2. dentalni p. , mekan, tanak film ostataka hrane, mucina i mrtvih epitelijalnih ćelija nataloženih na zube koji stvaraju sredinu za razvoj raznih mikroorganizama specijalno lactobacillus acidophilus i drugih laktobacila, streptococcusa, micrococcusa i ostalih koka, zatim cladothrix placoidesa, actinomycetesa i neisseria. Prvih nekoliko dana u plaku sastavljenom od organskog matriksa (polisaharidi, proteini, karbohidrati, lipidi) i neorganskih materija (kalcijum, fosfor, magnezijum) bakterije se razmnožavaju da bi se kasnije uz maturaciju organskog sastava broj bakterija smanjivao. Plak igra etiološku ulogu u pojavi i razviću zubnog karijesa i gingivalnih i periodontalnih obo-ljenja.

PLANARNI SCINTIGRAM (engl. planar scintigraphy), v. scintigrafija.

PLANIN(AR)SKA BOLEST

(engl. mountain sickness), sindrom čiji je uzrok izloženost visini na kojoj je koncentracija kiseonika u toj meri smanjena da se kao posledica javlja hipoksemija. Akutna forma (Acostaovo obo-ljenje) može da bude primećena nakon boravka od nekoliko časova na velikoj visini, a manifestuje se malaksalošću, vrtoglavicom, zadihanošću, glavoboljom, gađenjem, povra-ćanjem, nesanicom, smanjenjem mentalnog kapaciteta, rasuđivanja i utučenošću. Hroni-čnu formu (bolest Anda) odlikuje smanjena tolerancija hipoksije, kod prethodno aklimatizovanih osoba i sekundarna policitemija. Bolest može da se ispolji u dva oblika: enfizematoznom, sa dispneom kao glavnim simptomom, pojavom bronhitisa i laringitisa, cijanozom i eritemom praćenim crvenilom koje često evoluira u cijanozu, malaksalošću, gla-voboljom, povremenim stuporom, parestezi- jama, gubitkom apetita, gađenjem, povraća-njem, smanjenjem oštrine vida. Subakutna fo-rma je klinički izraženija od hronične, slična akutnoj samo što duže traje. Hronična i subakutna mogu biti izražene silaskom u predele niže visine ili na morski nivo.

PLANOCELULARNI KARCINOM (engl. squamous cell carcinoma), v. karcinom skvamoznih ćelija.

PLANTA PEDIS (lat. planta pedis), taban, donja strana stopala.

PLANTARAN (engl. plantar, lat. plantaris), koji se odnosi na taban ili pripada tabanu.

PLANTARNA BRADAVICA (engl. wart, verruca plantaris), v. veruka, bradavica.

PLANTARNI FASCIITIS (engl. plantar fasciitis), fibrozne promene u fasciji tabana, koje mogu zahvatiti i potkožno tkivo i kožu tabana dovodeći do fleksionih kontraktura prstiju stopala i deformacije stopala po tipu pes cavus.

PLASTICITET ZADNJIH ROGOVA (engl. dorsal horn plasticity), promene aktiviteta neurona zadnjih rogova kičmene moždine koje mogu trajati satima ili danima, nastale kao posledica oštećenja tkiva. Te promene podrazumevaju povećanu ekscitaciju, smanje-nje praga nadražaja na mehaničke stimuluse i povećanje receptivnog polja, a u njihovom nastanku umešani su brojni neurotransmiteri.

PLASTIKA BRADE

(engl. chin plasty), hirur-ško povećanje bradnog predela koštanim tkivom pacijenta ili implantacijom aloplas-tičnih materijala.

PLASTIKA NOSA (engl. rhinoplasty), hirurški postupak korekcije oblika, veličine i položaja spoljašnjeg nosa, nosne piramide (estetski efekat), i korekcija iskrivljenog septuma radi poboljšanja disanja (funkcionalni efekat).

PLATIBAZIJA (engl. platybasia), razvojna anomalija lobanje ili stečeno razmekšanje kostiju lobanje, koje karakterišu: prominencija poda zadnje lobanjske jame na gore prema foramen magnumu; poravnjanje baze lobanje tj. uvećanje normalnog ugla baze koji iznosi 135o (mereno na profilnom snimku lobanje). Može biti i sekundarni fenomen kod novorođene dece i odojčadi sa hidrocefalusom i kod nekih oblika kraniostenoze. Platibazija sama po sebi ne dovodi do kompresivnih pojava, pa je to razlikuje od bazilarne impresije.

PLATIZMA (engl. platysma muscle, lat. platysma), potkožni mišić vrata. Parni, tanki i prostrani mišić pravougaonog oblika koji se pruža kroz potkožno tkivo prednjeg predela vrata. Platizma je čvrsto srasla uz duboku stranu kože prednjeg predela vrata. Njenu duboku površinu pokriva površinski list vratne fascije. Ovaj mišić kontrakcijom pov-lači donju usnu i ugao usana naniže, zatežući isovremeno kožu prednjeg predela vrata.

PLATO(engl. platy-), odrednica za kombinovanje reči odnosi se na: 1. ravan ili širok; 2. deo akcionog potencijala.

PLAZMA (engl. plasma), tečni deo krvi, limfe; v. krvna plazma.

PLAZMA ĆELIJSKI MIJELOM (engl. plasma cell myeloma), v. multipli mijelom.

PLAZMAFEREZA (engl. plasmapheresis), postupak izdvajanja plazme iz izdvojene krvi metodom centrifugiranja, rekonstitucijom ćelijskih elemenata u izotonim rastvorima i reinfuzijom ovih elemenata u davaoca.

PLAZMID (engl. plasmide), molekul DNK koji postoji van glavnog hromozoma kod bakterija i nezavisno se replicira. Plazmidi su dvolančani, zatvoreni molekuli DNK veličine od 1 do 200 kb. Iako se obično nalazi izdvojen od glavnog hromozoma bakterije, on može biti i ugrađen. Na plazmidu mogu da se nalaze praktično značajni bakterijski geni, kao što su geni za otpornost prema pojedinim antibioticima. Predstavlja evolutivnu prednost za ćeliju domaćina. U genetičkom inženjeringu plazmidi se koriste kao vektori pri kloniranju fragmenta DNK.

PLAZMIN (engl. plasmin), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.7), endopeptidaza koja nastaje iz plazminogena proteolizom. Kata-lizuje izvesne argininske i lizinske peptidne veze i hidrolizu nerastvorljivog fibrina u rastvorljive komponente.

PLAZMINOGEN (engl. plasminogen), beta-globulin, zimogen (proenzim), koji se uglav-nom nalazi u plazmi, ali i u drugim telesnim tečnostima. Aktivira se streptokinazom, uro-kinazom i proteolitičkim tkivnim faktorom, a koprecipitira sa fibrinom na mestu fibrinskog depozita.

PLAZMINOGEN AKTIVATOR (engl. plasminogen activator), proteolitički enzim koji hidrolizuje argininske i/ili lizinske veze i kraj-nje je specifičan za aktiviranje plazminogena.

PLAZMOCIT (engl. plasma cell, plasmocyte), ćelija koja liči na limfocit, a nalazi se u kostnoj srži, rastresitom tkivu, ponekad i u peri-fernoj krvi. Predstavlja završnu fazu sazrevanja aktivisanog B limfocita i ima sposobnost sinteze i izlučivanja imunoglobulina. Jedro je postavljeno ekscentrično sa hromatinom poređanim u vidu paoka na točku ili brojeva na časovniku. Imaju ulogu u imunom mehanizmu. Velika proliferacija plazmocita dovodi do multiplog mijeloma.

PLAZMOCITOM (engl. plasmocytoma), loka-lizovani tumor koji se sastoji od plazma ćelija. Može da zahvati kostnu srž, ali i unutrašnje organe i sluzokože usta i nazofarinksa. Naziva se i periferni plazmocitom. V. mijelom.

PLAZMODIJUM (engl. Plasmodium), rod protozoa krvi i tkiva. Četiri vrste unutar roda javljaju se kao uzročnici malarije kod čoveka: P. vivax, P. ovale, P. malariae i P. falciparum. Sve vrste prolaze šizogoniju u

tkivima i eritrocitima čoveka, a gamogoniju sa sporogonijom u komarcima. Za eritrocitnu šizogoniju karakte-ristična je pojava pigmenta (malarični pigment), dok je tkivna faza apigmentarna. Infektivni oblik plazmodijuma za čoveka je sporozoit koji u čovekovu cirkulaciju ulazi sa pljuvačkom komarca prilikom njegovog uboda.

PLAZMOLIZA (engl. plasmolysis), kontrakcija ili skupljanje protoplazme žive ćelije usled gubitka vode mehanizmom osmoze.

PLEKSUS (engl. plexus, lat. plexus), splet. Gusta mreža krvnih sudova, limfnih sudova, živaca ili kanalića. P. brahijalis (engl. brachial p., lat. p. brachialis), rameni živčani splet namenjen inervaciji gornjeg ekstremiteta. Nastaje spajanjem prednjih grana V, VI, VII i VIII vratnog i prednje grane I grudnog kičmenog živca (C5 - C8, T1). Grane vratnih i grudnog kičmenog živca grade tri stabla ramenog živčanog spleta: gornje, srednje i donje. Stabla se granaju na prednje i zadnje grane od kojih nastaju tri snopa ili vrpce ramenog živčanog spleta: spoljašnji, unutrašnji i zadnji splet (fascikulus). Od snopova ramenog živčanog spleta nastaju veliki živci gornjih ekstremiteta. Od ostalih delova ovog spleta odvajaju se bočne grane; p. celijakus (engl. celiac p., solar p., lat. p. coeliacus), vegetativni živčani splet namenjen inervaciji organa trbušne duplje, semenika i jajnika. Grade ga simpatička i parasimpatička vlakna koja pletu gustu mrežu oko arterijskog celijačnog stabla (v. trunkus celijakus). Celi-jačnom spletu je pridodat parni, desni i levi, celijačni ganglion. U ganglionima se zavr-šavaju preganglijska parasimpatička vlakna koja vode poreklo od nervusa vagusa i preganglijska simpatička vlakna koja vode po-reklo od grudnih splanhničkih živaca (velikog i malog); p. cervikalis (engl. cervical p., lat. p. cervicalis), vratni živčani splet. Namenjen je inervaciji kože potiljka i vrata, mišića vrata i dijafragme. Nastaje spajanjem prednjih grana prva četiri kičmena živca (C1 - C4); p. horoideus (engl. choroid p., lat. p. chorioideus, p. choroideus ), gusta mreža resičasto uobličenih kapilara koja vodi poreklo od meke moždane ovojnice. Nalazi se unutar moždanih komora (bočnih, treće i četvrte), a odgovoran je za stvaranje cerebrospinalne tečnosti ili likvora; p. lumbalis (engl. lumbar p., lat. p. lumbalis), slabinski živčani splet. Splet namenjen inervaciji zadnjeg trbušnog zida i donjeg ekstremiteta. Nastaje na prednjoj strani velikog slabinskog mišića (muskulus psoas major) spajanjem prednjih grana prva četiri kičmena živca (L1 - L4); p. pelvinus (engl. pelvic p., p. pelvinus), karlični živčani splet. Splet namenjen inervaciji organa karlične duplje. Sadrži simpatička vlakna koja vode poreklo od hipogastričnog živca (simpatički splet oko srednje krsne arterije) i parasimpatička vlakna koja dospevaju karlič-nim splahničkim živcima (nervi erigentes). Spletu su pridodati mali, zrnasti karlični ganglioni smešteni unutar fascije endopelvine. Naziva se i pleksus hipogastrikus inferior; p. sakralis (engl. sacral p., lat. p. sacralis), krsni živčani splet. Namenjen je inervaciji donjeg ekstremiteta. Nastaje na prednjoj strani kruš-kastog mišića, spajanjem prednjih grana IV i V slabinskog, i prva tri krsna kičmena živca (L4 - L5, S1 - S3). Završna grana ovog spleta je veliki sedalni živac (v. nervus ishijadikus).

PLEKSUS PAPILOM (engl. plexus papilloma), beningna neoplazma porekla epitela horioidnog pleksusa, koju karakteriše

razgranata fibrovaskularna stroma koja je pokrivena neoplastičnim ćelijama.

PLEOCITOZA (engl. pleocytosis), prisustvo većeg broja ćelija nego što je to normalno u cerebrospinalnoj tečnosti.

PLETORA (engl. plethora), povećanje broja crvenih krvnih ćelija ili uopšte količine krvi.

PLETORIČNO (eng plethoric), 1. punokrvno, prepuno, obilno; 2. proširenost krvnih sudova ili zastoj krvi koji izaziva crvenilo ili rumenilo, naročito lica.

PLEURA (engl. pleura, lat. pleura), plućna maramica. Dvostruka, serozna ovojnica koja oblaže pluća i zidove grudne duplje. Sastoji se od dva lista: spoljašnjeg ili parijetalnog i unu-trašnjeg ili visceralnog. Parijetalni list oblaže zidove grudne duplje, a visceralni plućna krila, desno i levo. P. parijetalis (engl. parietal p., lat. p. parietalis), zidni ili spoljašnji list plućne maramice koji oblaže zidove grudne duplje. Prebacuje se na plućna krila nastavljajući se kao visceralni ili unutrašnji list. U odnosu na deo plućnog krila na koji se prebacuje, deli se na: rebarnu (pleura kostalis), medijastinalnu (pleura medijastinalis), dijafragmatičnu (pleura dijafragmatika) i vratnu (pleura cervikalis ili kupula pleure); p . visceralis (engl. visceral p., lat. p. visceralis), organski ili unutrašnji list plućne maramice koji prisno naleže na površinu pluća od koje se ne može odvojiti. Organski list zalazi unutar plućnih pukotina, za razliku od zidnog koji ih premošćava.

PLEURALNA PUNKCIJA (engl. pleural puncture, thoracentesis), dijagnostička i tera-pijska procedura kojom se evakuiše tečni sadržaj iz pleuralnog prostora. Može da se kombinuje sa biopsijom pleure i tada se upotrebljava specijalna igla. Može da se izvodi pod kontrolom rendgena ili ultrazvuka.

PLEURALNI IZLIV (engl. pleural effusion), nakupljanje tečnosti u pleuralnom prostoru u količini većoj od fiziološke (25 ml) i predstavlja znak oboljenja pleure i pluća ili srca, bubrega i udaljenih organa. Eksudati su zapaljenske etiologije sa koncentracijom proteina većom od 30 g/L. Nastaju kao posledica bakterijske ili tuberkulozne upale, tumora pluća, pleure i drugih organa (karcinoza pleure), infarkta pluća, Dresslerovog sindroma posle infarkta miokarda, subfreničkog apscesa ili sistemskih oboljenja (reumatoidni artritis, sistemski lupus). Transudat se javlja kod kongestivne srčane insuficijencije, tamponade perikarda, (konstriktivni perikarditis), hipoalbuminemije (ciroza jetre, nefrotski sindrom), prolaska transudata iz abdominalne duplje (ascita) ili je nepoznatog uzroka (Meigsov sindrom kod

ovarijalnih tumora). Može da se otkrije fizičkim, rendgenskim i ehosonografskim pregledom. Pleuralnom punkcijom dobija se uzorak tečnosti pomoću kojeg se utvrđuje etiologija izliva.

PLEURALNO TRENJE (engl. pleural rub), u pleuralnom prostoru normalno postoji mala količina tečnosti koja odvaja viscelarni od parijetalnog lista, što omogućava njihovo slobodno kretanje pri disanju. Suprotno, kada pleuralne površine zadebljaju i orapave zbog zapaljenskog ili neoplastičnog procesa, one-mogućeno je lako klizanje i javlja se pleuralno trenje. Tipično je da se trenje čuje u toku inspirijuma i ekspirijuma, mada njegove komponente mogu da se jave pojedinačno u bilo kojem delu respiratornog ciklusa (šum se često upoređuje sa onim koji se čuje pri gnječenju suvog snega u šaci). Suprotno, kada postoje ožiljci od zapaljenja u vidu debelih priraslica, čuju se pleuralna škripanja, upo-ređuje se sa šumom koji daje, pri koračanju, nov đon od cipela.

PLEURITIS (engl. wet pleurisy), zapaljenje pleure (plućne maramice), koje može da bude suvo ili sa eksudatom (v. pleuralni izliv). Uzroci su virusi, bakterije i sistemska obo-ljenja (sistemski lupus i reumatoidni artritis). Manifestuje se bolom na zahvaćenoj strani grudnog koša koji ograničava respiratorne pokrete, a čuje se pleuralno trenje. Kao posledica pleuritisa ponekad se formiraju priraslice između dva lista pleure. Uz drugu tera-piju potrebni su i analgetici.

PLEUROCENTEZA (engl. pleurocentesis), ubod u plućnu maramicu, punkcija pleure.

PLEURODEZA (engl. pleurodesis), slepljivanje listova plućne maramice izazvano upalom plućne maramice usled ubrizgavanja iritantnih materija (talk, BCG vakcina, tetra-ciklin, neki citostatici).

PLEURODINIJA (engl. pleurodynia), bol u grudnom košu koji potiče od pleure.

PLEUROKUTANA FISTULA (engl. thoracic fistula), patološka komunikacija pleuralnog prostora sa površinom kože.

PLEUROPNEUMONEKTOMIJA (engl. ple-uropneumonectomy), odstranjenje, odnosno, resekcija jednog plućnog krila zajedno sa pari-jetalnom pleurom, najčešće kod ekstenzivnih posledica tuberkuloze ili gnojnih procesa u grudnom košu.

PLEUROSKOPIJA (engl. pleuroscopy), me-toda vizualizacije pleuralnog prostora u cilju dijagnostike (biopsija) ili terapije kod obo-ljenja pleure. V. torakoskopija.

PLIK (engl. bulla), jasno ograničeni, izdignuti, mehurovi prečnika većeg od 5 mm, sa na-petim ili mlohavim pokrovom koji je tanak i providan. Mogu biti ispunjeni serumom, limfom, krvlju. Predstavlja jednu od primarnih promena na koži. V. bula.

PLIKA (engl. fold, lat. plica), nabor. Najčešće se radi o naboru sluznice unutar šupljeg ili cevastog organa. P. vokalis ( engl. vocal f., lat. p. vocalis), glasna žica ili prava glasna žica. Parni, desni i levi, horizontalni nabor sluznice koji se pruža bočnim zidom grkljanske duplje, od štitne hrskavice napred do zdelaste hrska-vice pozadi. U sastav glasne žice ulaze: glasna veza (v. ligamentum vokale) koju gradi gornja zadebljala ivica elastične kupe grk-ljana (konus elastikus), glasni nastavak zdelaste hrskavice (procesus vokalis) i glasni mišić (muskulus vokalis).

PLIVAČKO UVO (engl. swimer’s ear), v. otitis externa.

PLOČA (engl. plate, lat. lamina), v. lamina.

PLOČASTO-SLOJEVIT EPITEL BEZ OROŽAVANJA (engl. non keratinized stratified squamous epithelium, lat. epithelium squamoum stratificatim non cornificatum), epitel sastavljen od više slojeva ćelija gde samo bazalne ćelije dodiruju bazalnu laminu. Sve ćelije su međusobno povezane brojnim dezmozomima. Napredujući prema površini ćelije postaju pločastije i počinju da se odvajaju. Proliferacijom bazalnih ćelija otpale ćelije se stalno zamenjuju. Podmazivanje epitela obezbeđuju različite žlezde. Pločasto-slojevit epitel bez orožavanja oblaže najveći deo usne šupljine, delove farinksa i epiglotisa, ezofagus, glasne žice, intermedijarnu zonu analnog kanala, vaginu, terminalne delove muške i ženske uretre i prednju površinu korneje.

PLOČASTO-SLOJEVIT EPITEL SA OROŽAVANJEM (engl. keratinized stratified squamous epithelium, lat. epithelium squamoum stratificatim cornificatum), više-slojan epitel kod koga su samo bazalne ćelije u kontaktu sa bazalnom laminom. Ćelije koje se nalaze iznad bazalnog sloja tokom keratinizacije postaju rožnate i stalno podležu

ljuštenju. Obnavljanje ovih ćelija obezbeđuje se mitotskom aktivnošću bazalnog sloja. U ovom epitelu postoji i nekoliko drugih vrsta ćelija kao što su melanociti, Merkelove ćelije, Langerhansove ćelije i nemijelinizovana nervna vlakna. Epidermis, epitel koji oblaže gingive, filiformne papile jezika i deo tvrdog nepca sačinjen je od ovog tipa epitela.

PLODOVA VODA (engl. amniotic fluid), v. amnionska tešnost.

PLUĆA (engl. lung), parni disajni organ konusnog oblika,elastične strukture, smešten u grudnoj duplji, okružen i odvojen plućnom maramicom od srca i drugih organa sredogruđa. V. pulmo.

PLUĆA TIPA „PČELINJEG SAĆA“ (engl. honeycomb lung), rendgenska slika pluća sa mnogobrojnim rasvetljenjima tankih zidova, gustine mekog tkiva, sreće se u intersticijskim bolestima pluća sa fibrozom.

PLUĆNA ASPERGILOZA (engl. pulmonary Aspergillosis), infekcija pluća izazvana gljivicama roda Aspergillus. Infekcija može da bude hronična i granulomatozna, ili akutna sa teškom inflamacijom uz raspadanje tkiva. Reakcije lokalne preosetljivosti se javljaju naročito u plućima. Ako aspergilus raste u plućnoj šupljini i formira loptasti micelijum, reč je o aspergilomu.

PLUĆNA EMBOLIJA (engl. pulmonary embolism), začepljenje plućne arterije ili njenih grana krvnim ugruškom (tromb) poreklom iz dubokih vena donjih ekstremiteta, ređe karličnih, bubrežnih, vena gornjih ekstremiteta ili desnog srca. U znatnom broju slučajeva plućna embolija prolazi neopa-žena, naročito kada se radi o embolizaciji manjih krvnih sudova. Smrtnost je velika. Faktori rizika koji dovode do nastanka embolije su: imobilizacija, hirurška intervencija tokom poslednja 3 meseca, šlog, podatak o ranijem venskom tromboembolizmu i malignitet. Najčešći simptomi i znaci su: gušenje, bol u grudima, kašalj, iskašljavanje krvi, ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, naglašen II ton nad ušćem plućne arterije. Elektrokardiografski nalaz je često poremećen, ali nije specifičan. Na rendgenskom snimku se mogu naći raziličite promene u plućnom tkivu (atelektaza, pleuralni izliv i drugo). Dijagnostički postupak obavezno uključuje ventilaciono/perfuzionu scintigrafiju pluća, ultrazvučni pregled dubokih vena nogu i karlice, a po potrebi snimanje krvnih sudova pluća. Leči se mirovanjem, lekovima za razlaganje krvnih ugrušaka, sprečavanjem zgrušavanja krvi uz simptomatska sredstva. Ređe se leči hirurškim metodama. U rizi-čnim grupama potrebno je sprovoditi mere prevencije.

PLUĆNA EOZINOFILIJA

, v. eozinofilna pneumonija.

PLUĆNA FIBROZA (engl. pulmonary fibrosis), v. intersticijska fibroza pluća.

PLUĆNA HIPERTENZIJA (engl. pulmonary hypertension), porast pritiska u plućnoj cirkulaciji. Može da se javi kao poremećaj na nivou krvnih sudova (primarna plućna hiper-tenzija), usled hronične tromboembolijske plućne hipertenzije ili kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva sa zahvatanjem pluća. Kli-nička slika je nespecifična zbog čega se dijagnoza postavlja kasno u odnosu na pojavu prvih simptoma. Tri najčešća simptoma su: gušenje, bol u grudima i sinkopa. Pored detaljnih podataka o bolesti dijagnostički postupci uključuju: radiografsko ispitivanje, određivanje plućne funkcije, elektrokardiografiju, ehokardiografiju, imunološke analize, ventilaciono/perfuzionu scintigrafiju pluća i kateterizaciju srca uz merenje pritisaka u plućnom krvotoku. Lečenje je vazodilatator-nim supstancama, prostaciklinom i transplantacija pluća.

PLUĆNA INSUFICIJENCIJA (engl. pulmonary insufficiency), poremećaj razmene gasova između vazduha spoljašnje sredine i krvi. Akutna respiratorna insuficijencija predstavlja poremećaj koji ugrožava život bolesnika. Karakteriše je u početku teška hipoksemija, PaO2≪8kPa, a zatim progresivna hiperkapnija, PaCO2≫6,7kPa i acidoza, što zahteva hitno lečenje. Hronična respiratorna insuficijencija podrazumeva hipoksemiju i/ili hiperkapniju prisutnu u dužem vremenskom periodu. Razlozi za nastanak respiratorne insuficijencije su: opstrukcija disajnih puteva, oštećenje plućnog parenhima i poremećaj ventilacije zbog oštećenja mišićno-koštanih struktura zida grudnog koša ili primarnih poremećaja respiratornog centra.

PLUĆNA KUGA (engl. pneumonic plague), jedna od komplikacija kuge (v. bubonska kuga) i javlja se kada infekcija putem krvi dospeva u pluća iz limfnih žlezda. Plućna kuga je veoma zarazna bolest i može se javiti i kao primarna, inhalaciona pneumonija u toku epidemije bubonske kuge, s obzirom na mogućnost prenošenja vazduhom, što se u današnje vreme retko dešava. Ispoljava se kašljem, bolovima u grudima i često krvavim ispljuvkom. Stepen smrtnosti je veoma visok, a smrt kod nelečenih pacijenata nastupa prvog dana od početka bolesti.

PLUĆNA MARAMICA (engl. pleura, lat. pleura), v. pleura.

PLUĆNA TROMBOEMBOLIJA

(engl. pulmonary thromboembolism), zapušenje plu-ćne arterije ili njenih grana odnosno plućnih kapilara sadržajem (v. embolus), koji je krvnim tokom donet sa drugog mesta, naj-češće iz tromboziranih vena donjih ekstremi-teta i karlice. Predstavlja urgentno stanje sa visokim mortalitetom, tegobe su nespeci-fične (bol u grudima, ubrzan rad srca, ote-žano disanje), a često i izostaju. Leči se trom-boliticima i antikoagulantnom terapijom. Ponekad dovodi do infarkta pluća (v. infarkt pluća).

PLUĆNA VENA (engl. pulmonal vein, lat. vena pulmonalis), v. vena pulmonalis.

PLUĆNE ALVEOLE (engl. lung alveoli), anatomska jedinica pluća u kojoj se obavlja razmena gasova. Svaka je okružena sa oko 1.000 plućnih kapilara. Unutrašnju površinu čine alveolarne epitelne ćelije obložene surfaktantom. Broj alveola na rođenju iznosi 20 do 40 miliona (ukupna površina 3 m2), a od osme godine života oko 300 miliona (ukupna površina 80 m2).

PLUĆNI ANTRAKS (engl. pulomonary anthrax), v. antraks.

PLUĆNI KOREN (engl. root of lung, lat. radix pulmonis), v. radiks pulmonis.

PLUĆNI KRVOTOK (engl. lesser c., pulmonary c., lat. c. sanguinis minor), v. cirkulus sangvinis minor, mali krvotok.

PLUĆNI OTVOR (engl. opening of pulmonary trunk, pulmonary opening, lat. ostium trunci pulmonalis), v. ostijum pulmonale.

PLUĆNI ZALISCI (engl. pulmonic valves, lat. valvulae semilunares), avaskularni listići gustog vezivnog tkiva prekriveni endotelom. Smešteni su na početku truncusa pulmonalisa i povezani sa annulus fibrosus. Strukturno su identični aortnim valvulama.

PLUĆNO SRCE (engl. cor pulmonale, lat. cor pulmonale), uvećanje desne komore usled bolesti pluća ili plućne

cirkulacije, uklju-čujići plućne vaskularne bolesti, emfizem i bolesti zida grudnog koša. Hronično p. s. (engl. chronic cor pulmonale), srčano oboljenje, i to prevashodno desne strane, zbog visokog pritiska krvi u arterijskom delu plućne cirkulacije (plućne hipertenzije), koje je posledica smanjenja njene efektivne povr-šine, odnosno ukupnog poprečnog preseka. Može nastati zbog oštećenja plućne cirkulacije ili zbog primarnog oštećenja plućnog parenhima te posledične redukcije plućne cirkulacije. Tako, do hroničnog plućnog srca dovode i ponavljane mikroembolizacije u plućima, ali i hronični bronhitis i emfizem pluća; cor pulmonale acutum (engl. acute cor pulmonale), srčano oboljenje, i to prevashodno desne strane, nastalo naglim i masivnim (više od 60%) embolijskim zapu-šenjem plućne arterijske cirkulacije. Manifestuje se naglim porastom pritiska u plućnoj arterijskoj cirkulaciji, a padom protoka u plućnoj te i u sistemskoj cirkulaciji sa konsekutivnim padom pritiska u sistemskoj cirkulaciji. Dijagnostikuje se rendgenskim, elektrokardiografskim, ehokardiografskim i izotopskim pregledima.

PLUĆNO STABLO (engl. pulmonary trunk, lat. truncus pulmonalis), v. trunkus pulmonalis.

PLUMMER-VINSONOV SINDROM (engl. Plummer-Vinson’s syndrome ), ŠHenry Stanley Plummer, amer. fizičar, 1874 - 1937, Porter Paisley Vinson, američki hirurg, 1890 - 1959Ć, retko oboljenje praćeno teškom hro-ničnom hipohromnom anemijom, glositisom, koilonihijom, istanjenjem noktiju i disfagijom. U postkrikoidnoj regiji ezofagusa postoji atrofija sluznice i mišića. Kod 30% bolesnika vremenom se razvija karcinom postkrikoidne regije ezofagusa.

PLUTONIJUM, Pu (engl. plutonium), transuranski element, atomski broj 94, indirektno se stvara iz urana u nuklearnim reaktorima, a u prirodi se javlja u tragovima. He-mijski je sličan uranu i vrlo je reaktivan. Poznato je 13 izotopa plutonijuma od kojih je najvažniji plutonijum 239, koji se koristi za nuklearno oružje i kao gorivo. Vreme poluraspada mu je 2,44 x 104 godina.

PLJOSNATI CRV (engl. Platyhelminthes), pripada potkolu Platyhelminthes i obuhvata, za humanu medicinu, dve važne klase: Cestodes (pantljičare) i Trematodes (metilji). Telo pantljičara je u obliku trake ili vrpce, segmentirano, podeljeno na člančiće proglotide, čiji se broj kreće od tri do nekoliko hiljada. Sve vrste su hermafroditi. Trematode su pljosnati crvi u obliku lista, čije je telo prekriveno relativno debelom kutikulom. Oni su karakteri-stični po tome što imaju dve pijavke, usnu i trbušnu, kao i nepotpun digestivni trakt. Većina vrsta su hermafroditi, a jedino su šistozome odvojenih polova.

PLJUVAČKA (engl. saliva), bistar sekret, blago kiseo ili neutralan, koji luče tri para velikih pljuvačnih žlezda (parotidne, podvilične i podjezične) i brojnih malih pljuvačnih žlezda u sluzokoži usta. Dnevno se

izluči oko litar pljuvačke. Uloga: spira ostatke hrane i bakterije iz usta, vlaži sluzokožu usta i zube, razblažuje i neutrališe kiseline i baze, ome-kšava, vlaži i oblaže hranu i priprema je za gutanje i dalju digestiju, deluje baktericidno. Sadrži uglavnom vodu (99,4%), a ostatak su organski i neorganski sastojci. V. saliva.

PLJUVAČNE ŽLEZDE (engl. salivary glands), pljuvačne žlezde čine tri parne velike pljuvačne žlezde (parotis, submandibularna i sublingvalna) i brojne male submukozne žlezde smeštene u usnoj duplji. Po karekteru sekreta mogu biti serozne, mešovite i mukozne.

PNEUMO(engl. pneumo-), prefiks koji ozna-čava plućno krilo ili pluća, vazduh, gas, disa-nje i oštećenje plućnog tkiva.

PNEUMOCEFALUS (engl. pneumocephalus), prisustvo vazduha u lobanjskoj duplji. Nastaje usled preloma baze lobanje ili posle operativnog otvaranja lobanje.

PNEUMOCYSTIS CARINII PNEUMONIA (engl. Pneumocystis carinii pneumonia), plućna infekcija uzrokovana Pneumocystis carinii, za koji se smatralo da pripada protozoama, ali se sada zna da je sličniji gljivama. Javlja se kod osoba sa oslabljenim imunitetom, posebno kod pacijenata sa AIDS-om. Manifestuje se gušenjem, kašljem, povišenom telesnom temperaturom uz oskudan fizički nalaz na plućima. Dokazuje se specifičnim histopatološkim bojenjem preparatom srebra. Leči se pentamidinom i trimetoprimsulfametoksazolom.

PNEUMOHEMOTORAKS (engl. hemopneumthorax), v. hemopneumotoraks.

PNEUMOKONIOZA (engl. pneumoconiosis), patološki proces koji podrazumeva akumulaciju prašine u plućima i reakciju tkiva na njeno prisustvo. Termin prašina uzet je u značenju aerosola čvrstih neživih čestica. Pneumokonioza može biti izazvana udisa-njem neorganske i organske prašine. Prema patoanatomskim karakteristikama, deli se na kolagensku, nekolagensku i mešanu. Kolagenske pneumokonioze (silikoza, azbestoza) karakterišu: stvaranje kolagenskih vlakana u stromi, ireverzibilne promene ili destrukcija alveolarne strukture i trajni ožiljci u plućima. Vezivna vlakna mogu formirati čvoriće (nodularna, cirkumskriptna fibroza) ili se prostiru u intersticijumu (difuzna fibroza). Pro-mene imaju hroničan i progresivan tok i mogu evoluirati i posle prestanka ekspozicije prašini. Nekolagenska

pneumokonioza (sta-noza, baritoza, sideroza) izavana je nefibrozogenom prašinom i ima sledeće karakteristike: alveolarna građa pluća je intaktna, reakcija strome je minimalna i sastoji se uglavnom od retikulinskih vlakana, reakcija plućnog tkiva na prašinu je potencijalno reverzibilna. U mešane pneumokonioze spadaju talkoza, silikoantimonoza, pneumo-konioza rudara ugljenokopa i dr.

PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENO-KOPA (engl. coal workers’ pneumoconiosis ), posebna vrsta pneumokonioze uzrokovana inhalacijom i akumulacijom ugljene prašine u plućima i reakcijom pluća na njeno prisustvo. Javlja se u obliku jednostavne (proste) pne-umokonioze i progresivne masivne fibroze. Osnovne lezije pri jednostavnoj pneumokoniozi jesu male nakupine ugljene prašine u vidu crnih mrlja, okruglastog, zvezdastog ili nepravilnog oblika, a njihovu kapsulu čine kolagenska vlakna. Na radiografiji pluća vide se mala zasenčenja, veličine od 1 do 5 mm, mekša nego pri silikozi, nejasno ograničena, simetrično difuzno posejana po svim plućnim poljima, najviše gornjim. Progresivnu masivnu fibrozu karakteriše pojava većih čvorova, čiju kapsulu čine hijalinizovana kolagenska vlakna poređana u snopove ili nepravilno s kolikvacionom nekrozom u centru. Radiografsku sliku karakteriše pojava jedne senke ili više njih, obično u gornjim ili srednjim plućnim poljima, najčešće obostrano. Bolest se javlja kod rudara ugljenokopa posle 10 do 15 godina ekspozicije, sporo napreduje i samo u slučajevima progresivne masivne fibroze završava se letalno.

PNEUMOMEDIJASTINUM (engl. pneumomediastinum), prisustvo vazduha u medijastinumu.

PNEUMONEKTOMIJA (engl. pneumonectomia), hirurško odstranjenje plućnog krila.

PNEUMONIJA (engl. pneumonia), zapaljenje donjeg dela respiratornog sistema, disajnih puteva i plućnog tkiva usled delovanja tok-sičnih materija, hemikalija ili širokog spektra mikrobnih uzročnika, uključujući bakterije, mikobakterije, viruse, gljivice, rikecije, mikoplazmu i parazite. Prema mestu nastanka dele se na: vanbolničke i bolničke. Obično je akut-nog toka, sa eksudacijom i ćelijskom infiltracijom u alveolama i/ili intersticijumu pluća. Uglavnom nastaje kod zdravih ljudi u normalnim uslovima života (oko 1% stanov-ništva godišnje), kod bolesnika u bolnicama (intrahospitalne) ili kod bolesnika sa ošteće-nim imunim sistemom. Sekundarne pneumonije se javljaju kod bolesnika sa prethodno postojećim oštećenjem respiratornog sistema. Lobarna pneumonija zahvata jedan ili više režnjeva pluća, bronhopneumonija jedan ili više lobulusa (režnjića) pluća, a intersticijska pneumonija intersticijum pluća (v. atipične pneumonije). Klinička slika pneumonija zavi-si od vrste i virulencije uzročnika i od stanja organizma obolelog. Po pravilu je teška sa naglim početkom, febrilnošću, kašljem, iskaš-ljavanjem, ubrzanim di-sanjem i cijanozom. Nad zahvaćenim delom pluća pojačan je di-sajni zvuk uz pucketanje i zvižduke. Rendgenski snimak pluća pokazuje promene koje odgovaraju tipu pneumonije. Sedimentacija ertirocita je ubrzana, broj leukocita povećan, a u sputumu može da se izoluje bakterijski uzročnik. Leče se antibioticima uz simptomatsku terapiju. Uprkos efikasnim

antibioticima umiranje od pneumonija nije retko (oko 5% obolelih).

PNEUMONITIS (engl. pneumonitis), zapa-ljenje pluća koje nije uzrokovano mikroorganizmima, obično kod sistemskih oboljenja ili egzogenih činilaca (radijacija, lekovi).

PNEUMOPERIKARDIJUM (engl. pneumopericardium), prisustvo gasa u perikardnoj šupljini.

PNEUMOPERIOTNEUM (engl. pneumoperitoneum), prisustvo vazduha u trbušnoj duplji.

PNEUMOTORAKS (engl. pneumothorax), prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru, obično sa manjim ili većim kolapsom pluća. Spontani p. je najčešći, javlja se kod muškaraca srednje životne dobi. Uzrok u 90% slučajeva ostaje nepoznat, a pretpostavlja se da nastaje usled prskanja malih subpleuralnih bula u gornjim delovima pluća. Manifestuje se iznenadnim bolom u jednoj strani grudnog koša koji se širi ka ramenu i praćen je kratkotrajnim osećajem gušenja. Pneumotoraks može da bude i komplikacija više plućnih oboljenja. Radiografski se zapaža kolabirano plućno krilo. Traumatski p. nastaje usled penetrantnih povreda grudnog koša ili kao posledica barotraume. Može da bude praćen potkožnim i/ili medijastinalnim emfizemom zbog usisavanja vazduha u tkivo prilikom inspiratornih pokreta grudnog koša. Tenzioni (ventilni) p. nastaje kada je komunikacija sa spoljnim vazduhom otvorena samo pri inspi-rijumu, a pri ekspirijumu se zatvara, te intrapleuralni pritisak stalno raste, što može da dovede do pomeranja srca i medijastinuma u suprotnu stranu i cirkulatornog kolapsa. Manji pneumotoraksi mogu da se resorbuju i spontano, dok veći, a osobito tenzioni, zahtevaju drenažu sa eksuflacijom vazduha.

PODACI (engl. data), opservacije dobijene prebrojavanjem, merenjem ili klasifikovanjem. U statističkim istraživanjima su osnov za analizu i donošenje zaključaka. Nominalni p. (engl. nominal d.), odnose se na pojave koje mogu biti klasifikovane samo na određen broj ili tip modaliteta. Ista stvar se označava istim brojem, tj. umesto imena predmeta navodimo njegov broj (npr. anemije se mogu klasifikovati na mikrocitne - 1, makrocitne - 2, i normocitne - 3 anemije). Ovi podaci često se zovu i kvalitativne ili kategorijske opservacije. Podaci sa dve kategorije (npr. da - 1, ne - 2) zovu se dihotomne ili binarne opservacije (podaci). Nominalni podaci se često izražavaju procentima i proporcijama. Od statističkih postupaka smeju se upotrebljavati račun proporcija, hi-kvadrat test, koeficijent kontigencije, modalna vrednost; ordinalni p. (engl. ordinal d.) se mogu klasifikovati po redosledu (npr. klasifikacija neke bolesti po stadijumima). Karakteristika ovih merenja jeste da je određeno šta je veće, a šta manje, ali razlike između pojedinih jedinica skale merenja nisu jednake. Uz postupke za nominalne podatke, moguće je koristiti i medijalnu vrednost, korelaciju ranga i rang

analizu varijanse; intervalni p. (engl. interval d.), opservacije kod kojih razlike između brojeva imaju smisla na numeričkoj skali, pa je moguće odrediti rastojanje između opservacija (npr. razlika 1oC je uvek jednaka bez obzira da li se radi o razlici između 0o i 1o ili 122o i 123o). Osim postupaka za nominalne i ordinalne podatke, smeju da se izračunavaju: aritmetička sredina, standardna devijacija, koeficijenti korelacije i standardni statistički testovi kao što su t-test i F-test; p. odnosa (engl. ratio d.) imaju sva svojstva intervalnih podataka i uz to definisanu apsolutnu nulu (temperatura u K, fizičke veličine merene u m, kg, s). Jednaki brojni odnosi (razmere) znače i jednake odnose u merenoj pojavi. Na primer, masa 90 kg je tri puta veća od mase 30 kg, i to je tačno u svakom sistemu merenja, tj. u bilo kojim masenim jedinicama. Za ove podatke moguća je upotreba, uz postupke za ostale tipove podataka, geometrijske i harmonijske sredine i koeficijenta varijacije.

PODELA OBDUKCIJE PREMA CILJU, na patološko-anatomske (kliničke) i sudskome-dicinske. Kliničke obdukcije (patološko-anatomske) su jednostavnije i po izvođenju i po zadacima koje treba da ispune. Dok su patološko-anatomske obdukcije uglavnom ana-litičke, dotle su sudskomedicinske analitičko-sintetičke, odnosno deduktivne. Osnovni cilj patološko-anatomskih obdukcija ostvaruje se u slučajevima jasne prirodne smrti, gde treba ustanoviti svako pojedinačno oboljenje, protumačiti njihovu međusobnu vezu (utvrditi glavno, sporedno i slučajno oboljenje). Kod ovih obdukcija spoljašnji pregled leša nema poseban značaj (sem ukoliko se ne radi o oboljenjima kože ili onima koja se manifestuju na površini tela), za razliku od sudskomedicinske obdukcije gde svaka povreda, promena ili zaprljanost kože stranim sadržajem ima izuzetan značaj u objašnjenju mehanizma nastanka smrtnog ishoda, ili same povrede i dr. Često sudskomedicinska obdukcija mora da otkrije one činjenice koje brižljivo skriva rodbina umrlog, ili treba da uputi istragu u određenom pravcu shodno ustanovljenom nalazu, što se može dobiti samo pravovremenom sudskomedicinskom obdukcijom. Je-dan od značajnih ciljeva sudskomedicinske obdukcije je provera medicinskih dijagnoza i preduzetih postupaka lečenja. Patološko ana-tomska obdukcija se radi po Zakonu o zdrav-stvenoj zaštiti, a sudskomedicinska po Zakonu o krivičnom postupku i po nalogu suda.

PODELA SUDSKOMEDICINSKIH OBDU-KCIJA, prema načinu izvođenja i primeni obdukcione tehnike razlikujemo dve vrste sudskomedicinske obdukcije: 1. opšta ili obična , u kojoj se primenjuje uobičajena standardna obdukciona tehnika. Njeno izvođenje je jednostavno i prikladno za većinu sluča-jeva; 2. specijalne ili posebne , kod kojih se obdukciona tehnika u manjem ili većem stepenu, zavisno od slučaja, razlikuje od opšte. One su složenije i zahtevaju veću preciznost i iskustvo u tumačenju dobijenih rezultata (v. specijalne obdukcije). Izvode se u svim slu-čajevima kada se uobičajenim postupcima obdukovanja ne može utvrditi uzrok smrti, odnosno kada se opštim pristupom ne utvrdi uzrok smrti.

PODIZAČ (engl. elevator, lat. levator), v. levator.

PODJEZIČNE ŽLEZDE

(engl. sublingual glands, lat. glandula sublingualis), parne, mešovite tubuloacinusne, velike pljuvačne žlezde, u kojima dominiraju mukozni kanali. Struktura: 1. kapsula; 2. stroma - vezivna septa koja deli parenhim na lobule; 3. parenhim - mukozni tubuli sa ili bez seroznih tubula; acinusi i interkalatni kanali su retki. Mio-epitelijalne ćelije okružuju sekretorne krajeve. Posle napuštanja lobula prugasti kanali se udružuju da bi formirali interlobularne kanale, a nekoliko njih daje izvodni kanal. Ove žlezde produkuju mukoznu komponentu pljuvačke.

PODLAKAT (engl. forearm, lat. antebrachim), v. antebrahijum.

PODLOŽNOST (engl. predisposition), pove-ćana osetljivost, prijemčivost za pojedine štetne agense fizičke, hemijske ili biološke prirode.

PODMREŽNJAČNI PROSTOR (engl. subretinal space, lat. spatium subretinale ), prostor između pigmentnog epitela i fotoreceptora, koji sadrži proteoglikane. Podmrežnjačni p. je ispunjen brojnim nastavcima pigmentnih ćelija koje pojačavaju kontakt između pigmentnog epitela i drugih segmenata štapića i čepića.

PODOCIT (engl. podocyte), epitelna ćelija glomerula koja se nalazi sa spoljne strane glomerulske bazalne mebrane. Na elektronskom mikroskopu se vidi da ove ćelije imaju nastavak u obliku stopala pomoću kojih su u kontaktu sa bazalnom memranom.

PODOFILIN (engl. podophylum), kaustično sredstvo koje se koristi u vidu masti za skidanje bradavica u genitalnom predelu. Nije u prometu u Jugoslaviji. Condilyne, Warticon.

PODPRAGOVNI STIMULUS (engl. subtreshold stimulus), stimulus čiji intenzitet nije dovoljan da izazove odgovor; koji depolariše membranu ispod praga dovodeći do pojave subpragovnih ili elektrotoničkih potencijala.

PODREBARNI PREDEO (engl. epigastrium, lat. epigastrium), v. epigastrijum.

PODRIGIVANJE

(eng. eructation), naglo izbacivanje vazduha iz želuca. Patološka je pojava. Nastaje zbog organskih promena (oboljenja jednjaka, želuca, gušterače) ili zbog fukcionalnih poremećaja. Za oboljenja digestivnog trakta karakteristično je uporno podrigivanje posle obroka. Nervno labilne osobe zbog gutanja vazduha često imaju ovakve tegobe.

PODRŠKA (engl. support), prihvatanje i odo-bravanje nečijih psiholoških sadržaja čime oni dobijaju na socijalnoj legitimnosti. Pasivno zavisne ličnosti podršku traže u svojoj okolini čime sebi obezbeđuju osećaj si-gurnosti i zaštite. Neurotične osobe traženjem podrške izbegavaju preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Zrele ličnosti podršku i oslonac pronalaze u sebi.

PODSLEPOOČNA JAMA (engl. infratemporal fossa, lat. fossa infratemporalis), v. fosa infratemporalis.

PODSLUZOKOŽNI SPLET (engl. submucosal plexus, Meissner’s plexus, lat. plexus submucosus ), unutrašnja, razgranata mreža nerava, koja je smeštena u submukoznom sloju gastrointestinalnog trakta. Sastoji se od malih interpolarnih neurona koji su slični autonomnim neuronima tip I simpatičkih gangliona i od velikog broja nemijelinizovanih nervnih vla-kana. Podsluzokožni splet dobija postganglijska simpatička nervna vlakna iz simpatičkog stabla. Inerviše laminu muskularis mukoze, laminu propriju, submukozni sloj i njegove krvne sudove, žlezde i limfno tkivo.

PODSVESNO (engl. subconscious), misli, sećanja, potisnuti ili delimično potisnuti impulsi, koji produkuju psihološki konflikt ili neugodnost, ali u stanju su da se verbalno predstave i iskažu. To je sadržaj kojim se označava ili ono što je „slabo“ svesno ili ono što se nalazi ispod praga aktuelne svesti, ali joj je nedostupno. „Ne miruju“, već raspolažu svojom dinamikom i energijom. Ima značaj u nastanku neuroza.

PODVOJENA LIČNOST (engl. separated person), naziva se i dvostruka ili višestruka ličnost. Predstavlja u suštini poremećaj integrativne funkcije svesti. Najčešće se javlja kao neurotični fenomen. Bolesnik sebe do-življava čas kao jednu, čas kao sasvim drugu ličnost. Ličnosti koje se pojavljuju ne znaju jedna za drugu. Javlja se i kod schizofrenije.

POGORŠANJE (engl. deterioration), sticanje, zadobijanje lošijeg kvaliteta, osobine.

POIKILOCITOZA (engl. poikilocytosis), pri-sustvo velikog broja eritrocita u perifernoj krvi različitog oblika. Uporedi sa anizocitozom, mikrocitozom i makrocitozom.

POIKILOTERME (engl. poikilotherme), živa bića čija telesna temperatura varira i zavisi od temperature okoline hladnokrvna živa bića (ribe, vodozemci, gmizavci).

POJAČAVAČ SLIKE (engl. image intensi-fier), deo rendgenskog uređaja, koji služi za konverziju X-zraka u ekranski sjaj, proporcionalan njihovom slabljenju pri prolasku kroz telo, pri čemu je pojačan tako da je pogodan za snimanje video-kamerom. Veličina otvora fotokatode pojačavača definiše vidno polje (FOV - Field Of View) rendgenskog uređaja. Standardne veličine su 9, 12, 14 i 16 inča.

POJAČAVANJE (engl. reinforcement ), pove-ćanje dodavanjem, ponavljanjem ili bilo kojom radnjom koja doprinosi kumulativnom, većem odgovoru.

POJAČAVANJE REFLEKSA (engl. reinforcement of reflexes), povećanje miotatičke iritabilnosti (ili drugog refleksnog odgovora) kada se mentalna i mišićna aktivnost izvode sinhrono ili kada se drugi stimulusi primene istovremeno na delu tela koji nije uključen u refleksni luk. Primer: pojačano uslovljavanje.

POJAS (engl. cingule, girdle, lat. cingulum), v. cingulum.

POKLOPAC (engl. cover, lat. operculum), v. operkulum.

POKRET (engl. movement), aktiviranje mišića i segmenata tela radi određenog cilja (ustaja-nje, hodanje, trčanje).

POKROV (engl. cover, lat. operculum), v. operkulum.

POKROVNO STAKALCE (engl. cover glass), staklena pločica koja se koristi da pokrije mikroskopski preparat.

POKS VIRUSI (engl. poxviruses), porodica DNK virusa koja je dobila ime po engleskoj reči pox - pustula. Najveći su i po građi naj-kompleksniji. Veoma su rasprostranjeni u prirodi i inficiraju brojne vrste, od insekata do čoveka. Prema prirodnim domaćinima dele se u dve potporodice: hordopoks viruse (virusi kičmenjaka) i entomopoks viruse (virusi insekata). Porodica hordopoks virusa sadrži šest rodova, od kojih oboljenja čoveka mogu izazvati samo virusi iz rodova ortopoks i parapoks. Morfološki, strukturno i antigenski spadaju u veoma kompleksne viruse. Veoma su otporni u spoljašnjoj sredini: u sasušenim krastama mogu zadržati infektivnost više meseci i preživeti nekoliko minuta na tempe-raturi od 100°C.

POKUŠAJ SAMOUBISTVA (engl. attempted suicide), započeto, ali nedovršeno samoubistvo. Kao i svršeno samoubistvo, tako i pokušaj samoubistva počinje svesno i namerno, radi uništenja sopstvenog života, ali nasuprot iskrenoj želji i ozbiljnoj nameri usled raznih uzroka ovaj čin ostaje nedovršen.

POL (engl. pole, lat. polus), v. polus.

POLARIMETRIJA (engl. polarimetry), fizič-ko-hemijski postupak merenja optičke rotacije, odnosno jačine kojom se ravan polarizacione svetlosti rotira nekom optički aktivnom supstancom.

POLARITET (engl. polarity), svojstvo pozitivnog i negativnog postojanja, posedovanje dva pola ili dva potpuno suprotna mesta sa suprotnim (privlačnim ili odbojnim) svojstvima. Otuda magnetni ili električni polaritet.

POLARIZACIJA (engl. polarization), električna p. , stanje u koje dolazi neki izolator kad se unese u električno polje. Na međusobno suprotnim krajevima (tj. površinama normalnim na linije sile polja) nastaju jednake količine elektriciteta, ali suprotnog predznaka; elektrohemijska p. , pojava da se u galvanskom elementu ili pri elektrolizi, zbog hemijskih promena na elektrodama, javlja elektromotorna sila suprotna elektromotornoj sili elementa ili priključenom naponu; p. svetlosti , usmeravanje oscilovanja vektora električnog i magnetnog polja u jednom sme-ru (za razliku od oscilovanja tih

vektora u svim smerovima u običnoj svetlosti), prouz-rokovano refleksijom ili prelamanjem svetlosti.

POLEKS (engl. thumb, lat. pollex), palac na šaci. Prvi prst šake.

POLI-, POLIO(engl. poly-), prefiks sa značenjem: više; višestruko.

POLIAKRILAMID (engl. polyacrylamide), polimer akrilamida, koji može biti rastvorljiv ili nerastvorljiv u vodi. Priprema se zagreva-njem akrilamida sa različitim katalizatorima, sa ili bez agenasa za umrežavanje. Poliakrilamidni gelovi se koriste u kliničkim laboratorijama kao medijum za zonsku elektroforezu.

POLIAMINI (engl. polyamines), jedna od gru-pa alifatičnih amina koji biosintetski nastaju iz ornitina, a kojima pripadaju putrescin, spermidin i spermin.

POLIARTERITIS NODOSA (engl. polyar-teritis nodosa), tipičan predstavnik sistemskih nekrotizujućih vaskulitisa, koji zahvata male i srednje arterije bubrega i drugih visceralnih organa, ali ne pluća i slezine. Patoanatomski ga odlikuju fokalne lezije krvnog suda segmentnog rasporeda. Bolest je retka, češće obolevaju muškarci, može da se javi u sva-kom životnu dobu, ali najčešće između 40. i 60. godine. Klinički je karakterišu visoka telesna temperatura, malaksalost i znaci multisistemske bolesti.

POLIARTRALGIJA , bol u više od 4 zgloba.

POLIARTRITIS (engl. polyarthritis), zapa-ljenje više od 4 zgloba.

POLICISTIČNI BUBREZI (engl. polycystic kidneys, lat. degeneratio polycystica renum), urođeno oboljenje oba bubrega koje karakte-rišu mnogobrojne ciste, čijim rastom se uništava bubrežno tkivo i funkcija; manifestuje se u dva oblika: juvenilni i adultni.

POLICISTIČNI JAJNIK

(engl. polycystic ovary), v. sindrom policističnih ovarijuma.

POLICITEMIJA (engl. polycythaemia), pove-ćan broj eritrocita u krvi. Može biti primarna ili sekundarna u kardiopulmonalnim obolje-njima. Kod osoba koje duže borave na velikim visinama ponekad je idiopatska.

POLIDAKTILIJA (engl. polydactyly), pore-mećaj u razvoju kada se na šakama i/ili stopalima javljaju prekobrojni prsti. Reč je o dosta čestoj anomaliji, obično o rudimentarnom šestom prstu uz mali prst na ruci ili stopalu, a ponekad uz palac, ili kao duplikacija palca. Podaci o polidaktiliji u porodici dobijaju se u skoro 1/3 slučajeva. Ako je reč o rudimentima prstiju, operativno lečenje obavlja se odmah po rođenju, a ako postoji zglob (metakarpofalangealni ili metatarzofalagealni, uz eventualne anomalije meta-tarzusa), amputacija - ekscizija vrši se sa navršenih godinu dana života deteta. Ima više sindroma sociranih sa polidaktilijom: Laurence-Moon-Bardet-Biedl, Carpenter, Mec-kel-Gruber, Mohr, Pallister-Hall, kao i brojnih hromozomskih anomalija (trizomija 13, delecije: 3p, 4p, 9p; duplikacije 4p, 10q). Šestoprstost je česta u ektodermalnoj displaziji - Sy. Ellis-van Creveld.

POLIDIPSIJA (engl. polydipsia), hronično povišen unos vode. Može biti uslovljena organskim poremećajima kao što su dehidracija, šećerna bolest, insipidni dijabet ili tokom primene nekih lekova. Može da se javi i kod psihijatrijskih poremećaja. Ukoliko se ne leče primarni uzroci nastanka može da dovede do trovanja vodom.

POLIETILEN GLIKOL (engl. polyethylene glycol), kondenzacioni polimer etilen-glikola, H(-CH2-CH2-)nOH. Različita priprema uslov-ljava srednju molekulsku masu i viskozitet nastalih polimera (npr. PEG 200 do PEG 20.000). Polietilen-glikol se koristi laboratorijski, kao i u farmaceutskoj industriji.

POLIFAGIJA (engl. polyphagia), preterano unošenje hrane zbog osećaja neutoljive gladi. Često se javlja kod mentalnih poremećaja, lezija u hipotalamusu (hipotalamusna gojaznost), u manjem obimu u šećernoj bolesti i stanjima hipertireoze.

POLIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROM (engl. polygandular autoimmune syndrome), nastaje kada autoimuni proces zahvati više endokrinih žlezda, dovodeći do njihove insuficijencije. Postoji više tipova ovog poremećaja. PGA tip I ispoljava se već u prepubertetskom dobu kandidijazom, hipo-paratireoidizmom i insuficijencijom

nadbubrežnih žlezda (v. Addisonova bolest). PGA tip II počinje u kasnijem životnom dobu i manifestuje se često kao diabetes mellitus, Hashimoto tireoiditis i nadbubrežna insuficijencija. PGA tipa III zahvata samo dve žlezde: diabetes mellitus i Hashimoto tireoiditis ili tireoiditis i nadbubrežnu insuficijenciju.

POLIGRAF (engl. polygraph), instrument koji istovremeno beleži promene različitih fizioloških parametara kao što su puls, respiracija, pritisak krvi i promene otpora kože pri znojenju. Ovi parametri su osetljivi na promene u emocijama i uređaj se koristi za otkrivanje obmana u odgovorima na pitanja, kao „detektor laži”.

POLIHIDRAMNION (engl. polyhydram-nion), količina plodove vode veća od 1.200 ml. Može da bude akutni i hronični. Akutni se javlja u ranoj trudnoći, najčešće između 4. i 5. meseca. Hronični se češće javlja i to obično pred kraj trudnoće. Uzroci nisu poznati, ali je čest pratilac šećerne bolesti, kao i višeplodne trudnoće. Uzroci koji potiču od ploda (uro-đene anomalije u razvoju ploda), takođe mogu izazvati polihidramnion. Prognoza po majku je obično povoljna, a po plod je u visokom procentu loša.

POLIHONDRITIS (engl. polychondritis), zapaljenje hrskavica; p. recidivans (engl. relapsing p.), recidivirajući zapaljenjski proces u hrskavicama, nepoznatog uzroka i sporog toka. Karakterišu ga oštećenje hrskavice i njena deformacija, sa najčešćom lokalizacijom na hrskavicama ušnih školjki (poremećaj sluha), nosa (sedlasti nos) i traheobronhijalnog stabla (promuklost). Bol i/ili otok zglobova posledica su oštećenja zglobne hrskavice. Često su prisutni opšti simptomi i povišena telesna temperatura.

POLIHROMATOFILIJA (engl. polychromatophilia), nenormalna sklonost eritrocita da u različitom stepenu primaju boju, neki se boje slabije a neki jače.

POLIKORIJA (engl. polycoria), poremećaj kod koga se javlja više dodatnih otvora na dužici. Mogu da izazovu monokularne duple slike.

POLIMASTIJA (engl. polymastia, polythelia), prekobrojnost bradavica na prsima, javljanje više od jednog para bradavica odn. dojki. Re-lativno je česta kongenitalna anomalija. Prekobrojne bradavice javljaju se duž „mleč-ne linije“ u 1 - 2 % devojčica, a često su hipo-plastične.

POLIMENOREJA (engl. polymenorrhea), česta menstrualna krvarenja (insuficijencija lutealne faze, karcinom endometrijuma, cer-viksa uterusa ili ovarijuma).

POLIMER (engl. polymer), molekul koji nastaje vezivanjem brojnih identičnih ili sličnih subjedinica koje se zovu monomeri. Polimer može biti linearan lanac monomera koji su povezani istim tipom veze (npr. peptidna veza u proteinima) ili mogu da budu razgranati lanci. Sintetički polimeri imaju niz ukrštenih veza između lanaca. Ako polimer sadrži nešto više od pet monomera, naziva se oligomer.

POLIMERAZA (engl. polymerase), enzim ko-ji katalizuje polimerizaciju, npr. DNK poli-meraza.

POLIMERIZACIJA (engl. polymerization), hemijska reakcija u kojoj se formira polimer.

POLIMIJALGIJA REUMATIKA (engl. po-lymialgia rheumatica), ukočenost i bolovi u mišićima ramenog i karličnog pojasa sa prisutnim nespecifičnim kliničkim (povišena temperatura, veliki gubitak telesne težine, opšta malaksalost) i laboratorijskim znacima (povišena sedimentacija eritrocita preko 50 za prvi sat, leukocitoza i dr.). Ovaj sindrom je obično udružen sa arteritisom arterije temporalis.

POLIMIKSINI (engl. polymixins), grupa polienskih antibiotika koji deluju pretežno na Gram-negativne bakterije. Suviše su toksični za sistemsku primenu, ali se koriste za lokalno lečenje infekcija na koži i sluznicama u kombinaciji sa bacitracinom ili trimetoprimom. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparati: Polyfax, Polytrim.

POLIMIOZITIS (engl. polymyositis), sistem-ska bolest, koju karakteriše hronično zapa-ljenje poprečnoprugastih mišića, ponekad i kože (dermatomiozitis). Prisutni su i znaci aktivacije imunog sistema i limfocitna infiltracija mišića, povišene vrednosti mišićnih enzima, naročito kreatin-kinaze. Klinički se ispoljava bezbolnom slabošću mišića ramenog i karličnog pojasa, sa ili bez eritemskih promena na koži. Mogu biti zahvaćeni i zglobovi, pluća, srce i gastrointestinalni trakt.

POLIMORFAN

(engl. polymorphic), izraže-nost nekog simptoma ili tegobe u nekoliko ili u brojnim formama. Bolesnik sa polimorfnim tegobama se žali na mnogobrojne tegobe, ali ni jedna nema specifičan značaj.

POLIMORFIZAM (engl. polymorphism), kvalitet ili karakteristika koja se javlja kod nekoliko različitih oblika. U genetici to je pojava dva ili više različitih genotipova u jednoj populaciji. Učestalost svakog od ovih geno-tipova mora da bude veća od učestalosti geno-tipova koji se održavaju samo putem pojave rekurentnih mutacija. Genski lokus se smatra polimorfnim ako je učestalost ređeg alela 0,01, tako da učestalost heterozigota iznosi najmanje 0,02. Postoji nekoliko normalnih oblika proteina koji su kontrolisani poli-morfnim lokusom. Antigeni krvnih grupa (eri-trocitni) i HLA (leukocitni) su polimorfni i dokazuju se pomoću specifičnih antiseruma. Brojni enzimi su polimorfni, a varijante mogu da se razdvoje elektroforetski (npr. a1-antitripsin).

POLIMORFIZAM RESTRIKCIONIH FRA-GMENATA (engl. restriction fragment len-gth polymorphisms, RFLPs), varijacije pri-sutne u okviru vrste, u dužini fragmenata DNK nastalih delovanjem specifičnih endonukleaza. Ova raznolikost u dužini fragmenata DNK nastaje kao posledica mutacija koje stvaraju nova ili ukidaju postojeća mesta prepoznavanja (restrikciona mesta) i delovanja ovih enzima.

POLIMORFONUKLEARNI LEUKOCIT (engl. polymorphonuclear leukocyte), bela krvna ćelija čije jedro ima veći broj lobulusa ili segmenata koji su međusobno povezani uzanim trakastim hromatinskim mostovima, kakav je neutrofil. Postoje tri vrste ovih ćelija, eozinofil, bazofil i neutrofil.

POLINEURALGIJA (engl. polyneuralgia), neuralgija nekoliko nerava u isto vreme.

POLINEURITIS (engl. polyneuritis), istovremeno zapaljenje više nerava.

POLINEUROPATIJA (engl. polyneuropathy), proces oboljenja u kome su aksoni brojnih perifernih nerava degenerisani ili demijeli-nizirani.

POLIO VIRUS (engl. poliovirus), RNK virus roda entero virusa, porodice pikorna virusa. Morfološki se ne

razlikuje od ostalih entero virusa, a na osnovu antigenske građe deli se na tri tipa. Posle peroralne infekcije raz-množava se u limfnom tkivu ždrela i creva. Većina infekcija protiče asimptomatski, virus se izlučuje putem stolice, a organizam stvara specifična antitela. U manjem postotku infekcija virus prodire u regionalne limfne žlezde šireći se u krvotok. Najteža klinička manifestacija je akutni poliomijelitis (dečija para-liza), koji može da varira od lakšeg do letalnog oblika. Bolest je danas retka, jer je veći deo populacije zaštićen kvalitetnim vak-cinama, Salkovom i Sabinovom.

POLIOL DEHIDROGENAZA (engl. polyol dehydrogenase), v. iditol dehidrogenaza.

POLIOMA VIRUSI (engl. poliomaviruses), potporodica DNK virusa porodice papova virusa. Najrasprostranjeniji su među pticama, glodarima i primatima. Kod prirodnih do-maćina ne izazivaju tumore, ali mogu indukovati transformaciju ćelija in vitro i izazvati tumore kod eksperimentalnih životinja. Za čoveka su značajni jedino virusi BK i JCV. Put ulaska nije poznat, a virusi hematogeno mogu dospeti do raznih organa. Kod imuno-kompetentnih osoba perzistiraju doživotno, kod imunodeficijentnih dolazi do reaktivacije, ali bez kliničke manifestacije. BK virus ne izaziva značajnije manifestacije, a JCV izaziva progresivnu multifokalnu encefalopatiju.

POLIOMIJELITIS (engl. poliomyelitis; lat. poliomyelitis), akutna dečja paraliza - oduzetost, poznata i kao HeineMedinova bolest, česta infekcija čoveka, naročito dece, uzrokovana nekim od tri tipa (1, 2 i 3) srodnih virusa. Može da se ispolji kao akutna bolest sa visokom temperaturom (često udružena sa prolivom), kao meningitis (serozni - virusni) i ređe kao teška paralitična bolest kada dolazi do mišićnih paraliza. Virus najviše napada motorne ćelije u prednjim rogovima kičmene moždine i motorne ćelije u moždanom stablu. Oduzetosti mišića su uvek nesimetrične. Naj-opasnija komplikacija poliomijelitisa je ugu-šenje, zbog paralize mišića za disanje. Posle smirivanja akutne faze bolesti ostaju trajne paralize mišića sa smanjenjem njihovog obi-ma (atrofije). Poliomijelitis se može uspešno sprečiti vakcinacijom dece živom vakcinom koja sadrži oslabljene (atenuisane) viruse poliomijelitisa sva tri tipa.

POLIOPIJA (engl. polyopia), viđenje mnogostrukih likova istog predmeta.

POLIP (engl. polyp), izraštaj, obično benigni na sluzokoži. Obično se nalaze u nosu i sinusima i dovode do hroničnih infekcija i upa-le sinusa. Javljaju se kod bolesnika sa alergijskom kijavicom, kao posledica dugotrajnog nadražaja alergenima. Druga mesta nastanka su uvo, želudac i debelo crevo, gde mogu da alterišu u maligne. Leče se hirurškim odstranjivanjem.

POLIPEKTOMIJA (engl. polypectomy), uklanjanje benignog tumora ili potencijalno benignog tumora epitelnog (pokrivajućeg) tkiva, kože i drugih organa (ždrelo, grlo, glasne žice, ceo digestivni trakt, bešika, genitalni organi). Benigni polipi imaju sledeće karakteristike: veličina do 2 cm, osnova na peteljci, bez upale i ulceracije, sa histološki prvim i drugim stepenom izmene ćelija (displazije). Takvi polipi se mogu ukloniti pomoću endoskopskih instrumenata (interventna endoskopija) ili manjim operativnim zahvatima. Polipi drugačijih karakteristika se smatraju potencijalno malignim i treba ih ukloniti operativnim putem, tipičnim hirurškim zahvatima (ekscizijom, segmentnom resekcijom) uz brzi histološki pregled. Svaki uklonjeni polip mora biti histološki pregledan. Polipektomija je i preventivna mera u lečenju malignih oboljenja, pošto polipi koji dugo ostaju u organizmu imaju tendenciju rasta i izmene ka malignitetu (tzv. teorija polip-karcinom sekvence).

POLIPEPTID (engl. polypeptide), peptid koji pri hidrolizi daje više od 20 aminokiselina, shodno broju aminokiselina koje sadrži.

POLIPLOIDNO (engl. polyploid), ćelije, tkiva ili organizmi koji imaju više od dve kopije haploidnog genoma odnosno više od dva haploidna hromozomska seta. Na primer: tri-ploidija (3n) sadrži tri haploidna hromozomska seta, dok su u tetraplodiji (4n) prisutna četiri. Ovi poremećaji su letalni za čoveka i skoro po pravilu dovode do spontanih pobačaja embriona ovakve hromozomske konstitucije. Međutim, poznato je da su poliploidije normalno prisutne u pojedinim tkivima čoveka (u ćelijama jetre, posteljice).

POLIPNEJA , v. tipovi disanja.

POLIPOZA (engl. polyposis), prisustvo nekoliko polipa.

POLIPOZA KOLONA (engl. colonic poliposis), prisustvo više polipa (preko sto) u debelom crevu.

POLIRIBOZOM (engl. polyribosome), struktura koju čini više ribozoma na jednom molekulu iRNK, a na svakom ribozomu se sintetiše po jedan, uvek jednaki, polipeptid.

POLISAHARID (engl. polysaccharide), uglje-ni hidrat (npr. skrob, inulin, celuloza) koji sadrži relativno veliki broj monosaharidnih jedinica po molekulu. Polisaharidi mogu da se hidrolizuju pomoću kiselina ili enzima u svoje komponente monosaharide.

POLISEROZITIS (engl. polyserositis), zapa-ljenje svih seroznih membrana sa seroznim iz-livom.

POLISINAPTIČKI (engl. polysynaptic), koji je sastavljen od više sinapsi.

POLITIAZID (engl. polythiazide), tiazidni diuretik sa umerenim diuretičkim i antihipertenzivnim dejstvom. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Renese.

POLITRAUMA (grč. poli - višestruko + trauma - povreda), istovremena povreda više tkiva i organa, odnosno udruženost spo-ljašnjih i unutrašnjih povreda. Ovakva povreda zahteva posebno planiranu terapiju, tzv. ekipnu ili timsku obradu uz učešće više specijalista raznih medicinskih, a naročito hirur-ških grana.

POLIURIJA (engl. polyuria), nastajanje i izlučivanje prekomerne količine urina (preko 2 - 3 l u toku 24h) koji je razblažen i svetle boje. Može da nastane jednostavno kao posledica povećanog unošenja tečnosti, ili bolesti kao sto su dijabetes mellitus, dijabetes insipidus ili bolesti bubrega.

POLIVALENTAN (engl. polyvalent), u hemiji, onaj koji ima dve ili više različitih valenci ili valencu veću od 2.

POLNA ĆELIJA (engl. sexual cell), kod muškaraca spermatozoid, kod žena jajna ćelija. Spermatozoid je građen od glave i repa. U jedru spermatozoida je kondenzovan gene-tički materijal, a iznad jedra je akrozom u kojem se nalaze hidrolitički enzimi neophodni za proces oplođenja. Rep spermatozoida omogućava njegovu pokretljivost. Dužina spermatozoida je 0,05 mm, dok je jajna ćelija znatno veća zbog deponovanih hranljivih materija (jajna ćelija ima prečnik od 150 mm). Jajna ćelija je zaštićena zonom pelucidom (sastoji se od 3 vrste glikoproteina) i zonom radiatom (sloj folikularnih ćelija koje

služe za njenu ishranu).

POLNA SELEKCIJA (engl. sexual selection), teorija koju je prvi predložio Charles Darwin da kod izvesnih vrsta organizama postoji borba između mužjaka za ženku, što predstavlja poseban oblik selekcije koji je nezavistan od njihove borbe za preživljavanje u određenim uslovima. Savremeni istraživači smatraju da je ovaj oblik selekcije satavni deo prirodne selekcije.

POLNE ŽLEZDE (engl. sexual glands), žle-zde sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem i reproduktivnom funkcijom koje su karakte-ristične za pol (kod žena jajnici, kod muškaraca testisi). V. gonade.

POLNI (engl. genital, lat. genitalis), v. genitalni.

POLNI HORMONI (eng. sex hormones), bilo koji steroidni hormon proizveden uglavnom u ovarijumima ili testisima i koji je odgovoran za kontrolu seksualnog razvoja i reproduktivne funkcije. Estrogeni i progesteron su ženski polni hormoni, a androgeni su muški polni hormoni.

POLNI HROMOZOMI, HETEROHROMOZOMI GONOSOMA (engl. sex chromozomes), par hromozoma koji se razlikuju kod muškog i ženskog pola. Kod ženskog pola ova dva hromozoma su morfološki identični (XX), a kod muškog pola razlikuju se po veličini i položaju centromere (XY). Diplo-idne ćelije ljudskog tela imaju garniture hromozoma 44 XX kod ženskih i 44 XY kod muških jedinki. Y hromozom sadrži gene za razvoj muških polnih žlezda - testisa i nadjačava svoj X hromozom. Ženski pol je homozigotski, a muški heterozigotski.

POLNI ODNOS (engl. sexual intercourse), v. koitus.

POLNI UD (engl. penis, lat. penis), v. penis.

POLNO PRENOSIVE BOLESTI (engl. sexually transmitted diseases), bolesti koje se pre-nose polnim kontaktom a ispoljavaju se na polnim i drugim organima. Neke od njih iako se prenose polnim putem ne daju manifestacije na

polnim, već samo na drugim organima npr. jetri, plućima, itd. Uzročnici polno prenosivih bolestu su bakterije, virusi, paraziti, gljivice i ektoparaziti. Najpoznatije su sifilis, gonoreja, AIDS, hlamidijalne infekcije, genitalni herpes, trihomonijaza, genitalne bradavice.

POLOŽAJ (engl. posture), postupak; odnos dimenzija čovekovog tela prema dimenzijama prostora.

POLUMESEČAST (engl. semilunar, lat. semilunaris), v. semilunaris.

POLUMESEČASTA KOST (engl. lunate bone, lat. oss lunatum), v. os lunatum.

POLUMESEČASTI ZALISTAK (engl. semilunar valve, lat. valva semilunaris), v. valva semilunaris.

POLUPROPUSTLJIV (engl. semipermeable), odnosi se na membranu ili drugu strukturu koja selektivno propušta određene atome i molekule. Prolazak rastvarača kroz polupropustljivu membranu u neki rastvor, pri čemu molekuli ili joni rastvorene supstance ne mogu da prođu kroz nju u suprotnom smeru je pojava osmoze. Zidovi svih ćelija u biljnim i životinjskim organizmima su polupropust-ljive membrane.

POLURASPAD (engl. half-life), vreme za koje se broj neraspadnutih radioaktivnih jezgara smanji na polovinu od početnog broja.

POLUS (engl. pole, lat. polus), pol. Kraj ili zaobljeni deo određenog organa.

POLUVREME ŽIVOTA (engl. half-life), vreme za koje se polovina neke supstance prevede u neki proizvod ili se eliminiše u nekom procesu (npr. hemijskom reakcijom, radioaktivnim raspadanjem ili biološkom eliminacijom). Označava se sa t1/2.

POMOĆNI

(engl. accessory, lat. accessorius), v. akcesorijus.

POMOĆNIK OBDUCENTA, tehničko lice koje pomaže obducentu pri obdukciji, pri-prema leš za obdukciju i nakon toga vrši toaletu leša.

PONAŠANJE (engl. behaviour), delatnost ogranizma. Da bi psihologija postala objektivna nauka, morala je da odbaci nesigurnu metodu introspekcije i da izučava samo ono što se objektivno može posmatrati pona-šanje. Opservacija ponašanja je način prikup-ljanja relevantnih podataka i sastavni je deo analize određene ličnosti. Ona je osnov svakog dobrog kliničkog rada i obuhvata: držanje i stav tela, pokrete, izraz lica, gestove, glas i sl. Ako se umesto psihe za objekat posmatranja uzme ponašanje, onda i u terapiji treba lečiti ponašanje. Tako je nastala terapija ponašanja - bihejvior terapija, u kojoj se pretpostavlja da će promena u ponašanju dovesti i do promene u subjektivnom doživljaju.

PONCETOV SINDROM (engl. Poncet’s syndrome ), sterilni poliartritis kod bolesnika koji imaju vanplućnu TBC, npr. TBC limfnih žlezda.

PONDER (engl. weight), u statistici, numerički koeficijent pridružen opservaciji, često mno-ženjem, u cilju da ona postigne željeni stepen važnosti u funkcijii svih ostalih opservacija skupa.

PONS (engl. bridge, lat. pons), most, moždani most. Prošireni deo moždanog stabla koji se nalazi između srednjeg mozga i produžene moždine, a ispred malog mozga. Dobio je naziv most jer duž uzdužne osovine spaja srednji mozak i produženu moždinu, a duž pop-rečne hemisfere malog mozga. Sastoji se od prednjeg, bazalnog dela i zadnjeg dela ili krova (tegmentum). Na preseku kroz moždani most može se uočiti da je on izgrađen od sive i bele mase. Sivu masu grade: jedra moždanih živa-ca, VI (nervus abducens), VII (nervus facijalis) i delimično V (nervus trigeminus) i VIII (ner-vus vestibulokohlearis) moždanog živca, relejna jedra (od kojih su najpoznatija gornje olivarno jedro i jedra ponsa) i retikularna formacija. Belu masu moždanog mosta grade brojni nervni putevi koji prolaze kroz bazalni deo.

PONSO S (engl. ponceau S), crvena kisela boja, koja se primarno koristi kao boja za proteine i to za serumske proteine pri elektroforetskom rastavljanju na celuloza-acetatu.

PONTOCEREBELARNA VLAKNA (engl. pontocerebellar f., lat. f. pontocerebellares), v. fibre pontocerebelares.

PONTOCEREBELARNI UGAO (engl. pontocerebelar angle), oštar površinski ugao ili ugao diedar otvoren napred i upolje. Čine ga bočne strane ponsa i medule oblongate sa susednim slobodnim delom prednje strane cerebeluma. Spreda je zatvoren zadnjom stranom piramide temporalne kosti i na taj način pretvoren u trostrano prizmatični subarahnoidalni prostor zvani cisterna pontocerebelaris ili cisterna pontis lateralis. Sadržaj pontocerebelarne cisterne čine: 1. Likvor; 2. V-XI kranijalni nervi raspoređeni u tri peteljke: gornju, koju čine V i VI kranijalni nerv, srednju, koju čine VII, VIIbis i VIII kranijalni nerv, i donju, koju čine IX, X i XI kranijalni nerv; 3. a. cerebelaris superior, a. auditiva interna s. labyrinthi; 4. Dandyeva vena.

PONTOCEREBELUM (lat. pontocerebe-llum), filogenetski najmlađi deo malog mozga koji je odgovoran za funkciju kontrole pokreta. U sastav pontocerebeluma ulaze zadnji režanj malog mozga i zupčasto jedro malog mozga. U ovaj deo malog mozga dospevaju pontocerebelarna vlakna koja vode poreklo iz jedara moždanog mosta ili ponsa.

POPLITEALNA CISTA (engl. popliteal cyst), v. Backerova cista.

POPLITEALAN (engl. popliteal, lat. popliteus),v. popliteus.

POPLITEUS (engl. popliteal, lat. popliteus), zatkoleni, odnosi se na zadnji predeo kolena ili pripada ovom predelu.

POPREČAN (engl. transverse, lat. transversalis), v. transverzalis.

POPREČNI KOLON (engl. transverse colon, lat. colon transverasalis), v. kolon transverzum.

POPREČNI MOSTOVI

(engl. cross-bridges), deo miozinske molekule koji je sposoban da razvije silu koja će dovesti do „kliženja“ aktinskih među miozinske niti. P. m. čine glava i vrat miozinske molekule koji vire iz miozinskog filamenta na svakih 60o njegovog obima. Nalaze se u A prugi sarkomere. U muru, glave nisu vezane za aktin i stoje pod uglom od 90o u odnosu na vrat; u toku kontrakcije revezibilno se vezuju za aktin i zahvaljujući svojoj pokretljivosti, savijajući se od 90o na 45o, vuku aktinske niti prema centru sarkomere dovodeći do njenog skraćenja. V aktinsko-miozinski kompleks.

POPREČNO-PRUGASTA MIŠIĆNA VLA-KNA (engl. streited muscle fibres ), morfofunkcionalne jedinice poprečno-prugastih mišića. Srčani mišić sastoji se od mnoštva mišićnih ćelija, a u skeletnom mišiću nalaze se mišićna vlakna.

POPREČNO-PRUGASTI MIŠIĆI (engl. striated muscles), mišići koji su dobili ime prema tamnim i svetlim prugama, poprečno postav-ljenih u odnosu na dužinu mišićne ćelije, koje se ponavljaju u pravilnim razmacima. Pruge se vide pod mikroskopom zbog razlike u prelamanju polarizovane svetlosti: tamne pruge su anizotropne (A) a svetle izotropne (I) za polarizovanu svetlost. Razlike u prelama-nju potiču od razlika u sastavu A i I pruge. P. m. su skeletni i srčani mišić.

POPULACIJA (engl. population), 1. grupa ljudi sa jednom ili više zajedničkih demografskih karakteristika: starost, mesto stanovanja ili rođenja, socioekonomske karakteristike, nivo obrazovanja; 2. (pri uzorkovanju), ukupan zbir jedinica iz koga se bira uzorak; nije neophodno da bude populacija ljudi, jedinice mogu da budu ustanove, podaci, događaji. Uzorak treba da pruži rezultate koji su repre-zentativni za celu populaciju.

POREĐ ENJE GRUPA (engl. group comparison), poređenje grupa subjekata, obično na osnovu reprezentativnih vrednosti (kao što su aritmetičke sredine) iz svake.

POREMEĆAJ KONVERZIJE (engl. disorder of conversion), transformacija intrapsihičkog konflikta (neprihvatljivog za svesni deo ličnosti) u telesne simptome. Sam razvoj motornih i senzornih oštećenja lišava osobu dotadašnje psihičke napetosti i straha. Simptomi imaju simbolični karakter i tipični su za konverzivnu neurozu, ali se mogu zapaziti i kod drugih duševnih oboljenja.

POREMEĆAJ MISLI (engl. disorder of thoughts), oštećenje procesa mišljenja po formi ili po sadržini. Oštećenja po sadržaju su: zablude, sumanute ideje, precenjene ideje, misli koje se bezvoljno nameću ili mis-li koje

se voljno ne mogu odagnati (prisilne misli). Oštećenja po formi su: ubrzan ili usporen misaoni tok, blok misli, nevoljno ponavljanje termina, novoformirani termini i dr. (čiji je sadržaj razumljiv samo tvorcu-boles-niku) itd.

POREMEĆAJ NEDOSTATKA PAŽNJE (engl. attention-deficit disorder), poremećaj pažnje, rasejanost ili aprossexia normalno se sreće u dečijem uzrastu (kada je karakteriše hipervigilnost i hipotenacitet) i kod naučnih radnika (hipertenaciteta i hipovigilnosti). Tipični psihijatriski poremećaji sa oštećenjem pažnje su manijakalno-depresivna psihoza i shizofrenija. Poremećaj nedostatak pažnje udružen sa hiperaktivnošću javlja se u razvoj-nom dobu, a karakteriše se uzrasno neadekvatno razvojem pažnje, uzrasno neadekvatnom hiperaktivnošću i impulsivnošću ili kombinovanim grupama simptoma.

POREMEĆAJ ODNOSA (engl. disorder of relationships ), javlja se kod psihijatrijskih bolesnika, najčešće kod onih koji produkuju sumanute ideje proganjanja, a bolesnik sve što se dešava oko njega tumači tako da se na neki način odnosi na njega.

POREMEĆAJ PARATIROIDNIH ŽLEZDA (engl. parathyroid gland disorder), v. hiperparatiroidizam i hipoparatiroidizam.

POREMEĆAJ PAROTIDNIH ŽLEZDA (engl. parotid gland disorder), v. tumori parotidnih žlezda, parotitis.

POREMEĆAJ RASPOLOŽENJA (engl. mood disorder), poremećaj ralativno trajnog, ravnomernog stanja osećanja. Poremećaj raspoloženja može da se manifestuje kao bolesno povišeno raspoloženje polarisano kao hipertimija tuge (depresija) ili hipertimija veselosti (manija). Poremećaj raspoloženja može da se manifestuje i kao gubitak emocija, odnos kao bolesna ravnodušnost (apatija).

POREMEĆAJ SOMATIZACIJE - HISTERIJA (engl. disorder of somatization - hysteria), najčešće spominjani neurotični poremećaj, nastao mehanizmom konverzije, a manifestuje se brojnim i različitim telesnim simptomima kao što su: nemogućnost govora, slepilo, gluvoća, oduzetost, itd. Naziva se još i somatoneuroza, jer se smatra da je naziv histerija (grč. hystera-materica) zastareo i da je u svakodnevnom govoru dobio uvredljiv, u etičkom smislu neprihvatljiv prizvuk.

POREMEĆAJ SPROVOĐ ENJA

(engl. conduction disorder), poremećaj prenosa energije u obliku toplote, zvuka ili elektriciteta.

POREMEĆAJ TESTISA (engl. testical disorder), urođena i stečena oboljenja muške polne žljezde. V. hipogonadizam, pubertet, tumori testisa.

POREMEĆAJ TIROIDNE ŽLEZDE (engl. thyroid gland disorder), v. hipertireoza, hipotireoza, nodozna struma, tiroiditis.

POREMEĆAJI MITRALNE VALVULE , ukoliko se mitralna valvula ne zatvori dobro u kontrakciji (sistoli) leve komore može doći do mitralne regurgitacije (insuficijencije) u levu pretkomoru. Uzrok tome mogu biti reumatska oštećenja mitralne valvule, zatim ishemička oštećenja papilarnih mišića i hordi i prolaps mitralne valvule. Poremećaji otvaranja mitralne valvule u dijastoli (mitralna stenoza) sa posledičnim zadržavanjem krvi u levoj pret-komori najčešće su posledica reumatske groznice. Ređe su urođeni. Moguće su i kombinovane mitralne mane. Prolaps mitralne valvule bez mitralne regurgitacije nema hemodinamskog značaja. Najčešće je urođen.

POREMEĆAJI MOKRAĆNE BEŠIKE (engl. urinary bladder disorders), urođena i stečena oboljenja mokraćne bešike koja dovode do poremećaja funkcije (anomalije, infekcije, kalkuloza, tumori).

POREMEĆAJI PROSTATE (engl. prostatic disorders ), oboljenja prostate koja dovode do poremećaja funkcije (zapaljenja, kalkuloza i tumori).

POREMEĆAJI TRUDNOĆE (engl. pregnancy disorders ), razne patološke pojave koje mogu da dovedu do komplikacija u trudnoći i koje su u integralnoj vezi sa razvojem produkta začeća, fetusa i novorođenčeta. One mogu da budu maternalne i fetalne prirode, a mogu da potiču i od patoloških stanja posteljice.

POREMEĆAJI UTERUSA (engl. uterine disorders), razvojne anomalije koje se kreću od asimetričnog razvoja, nedovoljne razvijenosti do potpunog nedostatka materice. Najzna-čajnije anomalije su: dvostruka materica sa dvostrukom vaginom, materica sa nepotpunom pregradom, materica sa dva roga i dva vrata, dupla materica, jednoroga materica. Najveći praktični značaj ima nedovoljno raz-vijena materica, koju obično prati i nedovoljna razvijenost drugih genitalnih organa. Ovi poremećaji dovode do steriliteta,

poremećaja ili potpunog nedostatka menstruacionog ciklusa. Ukoliko dođe do trudnoće češće se javlja vanmaterična trudnoća i spontani pobačaji, ali u zavisnosti od hipoplazije trudnoća može da se iznese.

POREMEĆAJI VIDA (engl. visual disorders), najrazličitiji poremećaji koji dovode do umanjenja normalnih vidnih funkcija. Najčešći su: kolorni ispadi vida, noćno slepilo, poremećena adaptacija na tamu, refrakcione anomalije.

POREMEĆAJI VULVE (engl. vulvar disorders), razvojne malformacije vulve (stidnice), koje su predstavljene različitim stepenom deformiteta. Krajnji stepen deformiteta je potpuno odsustvo vulve, dok se veći razvojni poremećaji sreću kod slučajeva hermafroditizma i pseudohermafroditizma. Nešto češće se sreće površna atrezija vulve, koja nastaje međusobnim srašćivanjem malih ili malih i velikih stidnih usana, kao posledica intrauterinog zapaljenja ili zapaljenja u toku samog porođaja.

POREMEĆAJI ZENICA (engl. pupillary disorders), najrazličitiji poremećaji koji dovode do promena u obliku, lokaciji i širini zenica. Najčešći su: priraslice zadnjeg irisa za sočivo, urođeni novi otvori na dužici.

PORFIN (engl. porphin), osnovna prstenasta struktura sastavljena od četiri pirolova jezgra koja su povezana metenskim mostovima (-CH=). Porfirini, hemin, citohromi i hlorofil su derivati porfina koji sadrže različite supstituente na b-ugljenicima pirola i metalnih jona vezanih za azote pirola.

PORFIRINI (engl. porphyrins), derivati porfirina bez gvožđa ili magnezijuma, koji se nalaze u protoplazmi i razlikuju se u supstituentima na b-položajima pirolskog prstena.

PORFIRINURIJA (engl. porphyrinuria), pri-sustvo porfirina i/ili porfirinogena u urinu u višku. Porfirini mogu biti uroili koprooblici, tipa III ili I.

PORFOBILINOGEN (engl. porphobilinogen), nestabilni intermedijerni proizvod u biosintezi hema. To je pirolski derivat koji se formira kondenzacijom dva molekula d-aminolevulinske kiseline (DALA) citoplazmatičnom DALA-dehidratazom. Kondenzuju se četiri molekula kako bi nastala PBG prstenasta struktura. Lako

se prevodi u uroporfirinogen.

PORFOBILINOGEN SINTAZA (engl. porphobilinogen synthase), enzim iz roda liaza (5-aminolevulinat hidroliaza, EC 4.2.1.24), koji katalizuje reakciju 2,5-aminolevulinat = porfobilinogen + 2H2O. Ova reakcija je značajan stepen u biosintezi hema. Inhibira je olovo u malim količinama, čime se snižava nivo enzima u eritrocitima što je znak trova-nja olovom.

PORICANJE (engl. denial), psihoanalitički izraz koji podrazumeva mehanizam odbrane Ega kojim se nesvesno odbacuju i poriču određeni događaji i situacije, neprihvatljive za ličnost.

PORODIČNA HISTIOCITNA RETIKULOZA (engl. familial histiocytic reticulosis), nasledno oboljenje koje se prenosi autosomno recesivnim genom. Karakterišu je anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Fagocitoza krvnih ćelija i infiltracija kostne srži histiocitima najčešće dovodi do smrti deteta. Zove se i porodična hemofagocitna retikuloza.

PORODIČNA MEDITERANSKA GROZNICA (lat. febris familliaris Mediterranea), v. mediteranska groznica.

PORODIČNI (engl. familiar), bilo koje svojstvo koje je češće prisutno kod srodnika aficirane osobe nego u opštoj populaciji, bilo da je uslovljeno genetičkim faktorima, sredinskim faktorima ili oba.

POROĐ AJ (engl. delivery), prekid trudnoće posle 28 nedelja intrauterinog života kada je novorođenče spremno za vanmaterični život. Fiziološko zbivanje koje se završava rađa-njem deteta i izbacivanjem posteljice i plodovih ovojaka. Počinje ritmičnim kontrakcijama materičnog mišića koje su praćene dilatacijom cervikalnog kanala i formiranjem, a zatim spontanim prskanjem vodenjaka. Pri-rodne porođajne snage, porođajni putevi i plod su faktori koji učestvuju u porođaju. Presudni činioci za početak porođaja su: pore-mećaj odnosa progesterona i estrogenih hormona, smanjena vitalnost posteljice (faktor starenja posteljice), metaboličke promene u previše razvučenom zidu materice, glad fetusa. Dužina porođaja može da bude različita, što zavisi kako od stanja majke, tako i od stanja ploda.

POROZNE VEZE

(engl. gap junction), v. propusne veze.

PORTA (engl. gate, lat. porta), vrata, ulazno mesto ili polje. Ulazno polje kroz koje prolaze krvni sudovi, limfni sudovi, živci, kanali ili vodovi, pristupajući ili napuštajući organ. Znači isto što i hilum ili hilus. P. hepatis ( engl. hepatic p., lat. p. hepatis), ulazno polje jetre. Polje na donjoj ili visceralnoj strani jetre, između četvrtastog i repnog režnja jetre. Kroz ulazno polje jetre prolaze: portna vena, posebna jetrina arterija, zajednički jetreni žučni kanal sadržani u jetreno-dvanaesto-palačnoj vezi (ligamentum hepatoduodenale).

PORTALNA TRIJADA (engl. portal triad, lat. trias hepatica), trijada koju čine tri najupadljivija elementa portalnog kanala: interlobularna arterija, interlobularna vena i interlobularni žučni put.

PORTNA HIPERTENZIJA (engl. portal hypertension), nenormalno povišenje krvnog pritiska u portnom venskom sistemu, najčešća komplikacija ciroze jetre.

PORTNA VENA (engl. portal vein, lat. vena portae), v. vena porte.

PORTNI (engl. portal, lat. portalis), 1. onaj koji odgovara ulaznom polju jetre (porti hepatis); 2. koji se odnosi na sistem portne vene; 3. koji se odnosi na portalni sistem cirkulacije; 4. koji se odnosi na ulazno polje organa.

POSEKOTINA (lat. vulnus scissum), nastaje dejstvom oštrog oružja (nož, staklo itd.). Oštrica ovog oružja dejstvuje upravno na površinu tkiva. Ukoliko je dejstvo oštrice koso, nastaje zasekotina, a ako je jedan deo tkiva u potpunosti odsečen, onda to nazivamo isekotina. Ove rane obično zjape, ivice i zidovi su im glatki, nagnječenja odnosno devitalizacije tkiva skoro i da nema. Posekotine obilno krvare jer su sudovi i tkiva glatko presečeni tako da je lumen krvnih sudova široko otvoren.

POSLE SMRTI (lat. postmortem), promene ili povrede koje nastaju posle smrti (v. posmrtne povrede).

POSMRTNA POVREDA

, povreda (v. povreda) nastala posle smrti (postmortalna povreda), tj. povreda nanesena lešu. Karakteriše je odsustvo apsolutnih i eventualno prisustvo re-lativnih vitalnih reakcija (v. vitalna reakcija).

POST(lat. post), prefiks sa značenjem iza, posle.

POSTAKSIJALO-POLIDAKTILO-DEN-TO-VERTEBRALNI SINDROM (engl. postaxial-polydactilo-dento-verterbral syndrome), hereditaran sindrom po tipu dominantnog nasleđivanja. Karakterišu ga kraniofacijalne abnormalnosti: nenormalne uši, debeo vrat, epikantus, progenija; oralni defekti: bifidna uvula, fuziona makrodoncija, hipo-doncija, hipoplazija gleđi, anomalije zuba (zub u zubu), kratki korenovi; kardiovaskularni poremaćaji; pielonefritis, hidronefroza; nenormalnosti ruku: polidaktilija, brahidakti-lija; anomalije stopala: postaksijalna polidaktilija, široki nožni prsti, sindaktilija drugog i trećeg nožnog prsta.

POSTCENTRALNA VIJUGA (engl. postcentral gyrus, lat. gyrus postcentralis), v. girus postcentralis.

POSTELJICA (engl. placenta, lat. placenta), v. placenta.

POSTERIOR (engl. behind, lat. posterior), zadnji. Najčešće se odnosi na zadnji deo tela, dela tela ili organa. Označava i zadnju povr-šinu morfološke strukture ili stukturu koja se nalazi pozadi u odnosu na okolne ili vodeće strukture. Pojam posterior je suprotan pojmu anterior.

POSTGANGLIJSKI (engl. postganglionic), koji je smešten iza ganglije; u nervnom putu, neuron koji počinje u gangliji, a završava u mišiću ili žlezdi koju inerviše.

POSTHERPETIČNI BOL (engl. postherpetic neuralgia, zoosterassociated chronic pain), najčešća komplikacija herpes zoster infekcije i manifestuje se obično perzistencijom bola najmanje šest meseci posle akutne faze bolesti. Incidencija pojave ove komplikacije raste sa godinama starosti bolesnika. Nije uslovljena težinom simptoma u akutnoj fazi bolesti, a rano započeta antivirusna terapija znatno redukuje pojavu ovih bolova.

POSTHIPNOTSKA SUGESTIJA (engl. post-hipnosis suggestion), izvršavanje naloga datog za vreme hipnotičkog stanja. Subjekt u neko vreme (obično tog dana ili sutradan) radi nešto što može da bude sasvim apsurdno, a pod uticajem hipnotizera.

POSTINFARKTNI SINDROM (engl. Dre-ssler’s syndrome ), zapaljenje sinovija relativno kasno (1 - 6 nedelja) posle infarkta, najčešće perikarda, pleure, ređe peritoneuma nerazjašnjene etiologije. Smatra se da autoimuni procesi dominiraju. Zove se i Dresslerov sindrom.

POSTITIS (engl. posthitits), bakterijsko zap-ljenjsko oboljenje prepucijuma (kožice polnog uda). Često je udruženo sa zapaljenskim obo-ljenjem glavića polnog uda (balanitis), v. balanopostitis. Glavni simptomi su: bol, crvenilo, otok, zapaljenska sekrecija prepucijuma. Leči se antibioticima. Najbolja je lokalna primena blagog rastvora hipermangana. Ukoliko se često ponavlja indikovana je cirkumcizija.

POSTKOITUSNA KONTRACEPCIJA (engl. postcoital contraception), podrazumeva vid hormonske kontracepcije koja se primenjuje u indikovanim slučajevima. U roku od 72h od potencijalno oplođavajućeg polnog odnosa, uzima se 1 ili 2 doze (nakon l2h) određene količine hormonskog preparata. Smatra se da ovakav vid kontracepcije ima visok stepen pouzdanosti zaštite od neželjene trudnoće.

POSTMORTALNA POVREDA , v. posmrtna povreda.

POSTNATALNA DEPRESIJA (engl. postnatal depression), depresivno stanje koje nastaje kada se dete na ranom uzrastu odvoji od majke, naročito izraženo u situacijama kada je razdvajanje brutalno i kad nije praćeno kva-litetnom psihološkom zamenom. Posle kraćeg perioda nemira i protesta, dete postaje bez-voljno, povlači se, tiho plače, odbija uobi-čajene komunikacije, hranu, igračke, sma-njenih je interesovanja i izgleda tužno.

POSTNATALNA NEGA (eng. postnatal care), nega deteta posle rođenja.

POSTNATALNO

(eng. postnatal), koje nastaje ili se dešava posle porođaja, tj. rođenja.

POSTOPERATIVNI (enlg. postoperative), sve ono što sledi posle operacije ili u vremenu posle operacije, ili je u uzročno-posledičnoj vezi sa prethodno izvedenom operacijom: postoperativni tok, postoperativna nega, postoperativna komplikacija, postoperativno lečenje, postoperativni zahvat, postoperativna rehabilitacija, postoperativna infekcija, postoperativni šok, postoperativni metabolizam, postoperativna psihoza.

POSTOPERATIVNI ŠOK (engl. postoperative shock), stanje šoka posle operacije.

POSTPARTALNA DEPRESIJA (engl. postpartum depression), poseban oblik depresije koji se javlja kod žena u prvim mesecima posle porođaja. To je stanje neraspoloženja, praćeno osećanjem beznađa, bespomoćnosti, bezvoljnosti, usporene mentalne dinamike i izgubljene motivacije. Misli su sumorne i teške. U težim depresivnim stanjima javljaju se i ideje grešnosti, krivice, samooptuživanja, samouništenja, osiromašenja ili bolesnog uve-renja o postojanju neizlečive telesne bolesti. Gubitak apetita i težine, nesanica, kao i fun-kcionalni poremaćaji organa su česti. Ovakva stanja mogu da budu inhibirana ili agitirana. Kod inhibiranih oblika aktivnost je ponekad blokirana do stupora. U agitiranim oblicima dominira uznemirenost i usplahirenost (poja-čan motorni angažman kao izraz velike unu-trašnje napetosti).

POSTPARTALNA HEMORAGIJA (engl. postpartum hemorrhage), svako krvarenje koje nastaje u trećem porođajnom dobu, a izazvano je nepravilnim odlubljivanjem pos-teljice i posledičnom atonijom materice. Količina izgubljene krvi je individualna. Ako se porodilji daju uterotonička sredstva, ubrzava se odlubljivanje posteljice i smanjuje količina izgubljene krvi. Ako se porođaj prepusti prirodnim porođajnim snagama, količina izgubljene krvi se obično kreće do 300 ml, ali se ne smatra opasnim svaki gubitak do 500 ml, što čini maksimalno dozvo-ljeni gubitak krvi u porođaju. U slučaju jačeg krvarenja pokušati odlubljivanje posteljice preko trbušnog zida, pa ako to ne uspe pristupiti ručnom odlubljivanju posteljice.

POSTPARTUM (engl. postpartum), babinje, koje podrazumeva vreme od 6 do 8 nedelja posle porođaja i sve promene koje se u tom periodu dešavaju u organizmu žene, a koje su u vezi sa tek završenom trudnoćom i poro-đajem. U to vreme svi organi žene vraćaju se u predgravidno stanje, promene i povrede nastale u toku trudnoće i porođaja nestaju, a u velikom procentu menstruacioni ciklus se reguliše kod žena koje ne doje.

POSTPRANDIJALNO (engl. postprandial), što sledi posle obroka, odnosno unosa hrane.

POSTRADIJACIONA NEKROZA (engl. postradiation necrosis), poseban vid izazvan zračenjem, bilo akcidentnim, bilo terapijskim. Po tipu je to koagulaciona nekroza, a karaktreriše je pojava tzv. postiradijacionih fibro-blasta ili fibroblasta u vidu lastinog repa.

POSTSINAPTIČKA MEMBRANA (engl. postsynaptic membrane), deo neurona koji je u neposrednoj blizini aksonskog terminala i specifičan za preuzimanje molekula neurotransmitera.

POSTSINAPTIČKA POTENCIJACIJA (engl. postsynaptic potentiation), pojava da drugi ili svaki naredni impuls povećava delotvornost sinapse.

POSTSINAPTIČKI (engl. postsynaptic), koji je smešten iza ili se pojavljuje iza sinapse, npr. postsinaptička membrana ili receptor.

POSTUPAK, TRETMAN (engl. treatment), postupak lečenja, nege (obrade, podvrgava-nja); specifičan režim, metod ili procedura koja se testira u kliničkom opitu.

POSTUPAK SA MRTVACEM, v. prijava smrti.

POSTURALAN (engl. postural), koji se odnosi na držanje tela ili položaj.

POSTURALNA HIPOTENZIJA (engl. postural hypotension), poremećaj regulacije krvnog pritiska koji karakterišu pad krvnog pritiska i posledična nesvestica ili gubitak svesti, a nastaje pri naglom zauzimanju uspravnog položaja.

POSTURALNI POLOŽAJ (engl. postural posture), držanje tela, uspravno, pravo, odnosno, odnos različitih delova tela jednih prema drugima i u odnosu na vertikalnu ravan. Kod mladih i zdravih ljudi stav tela je voljno kontrolisan. U stanjima koja pogađaju stav tela, promena u stavu i položaju jednih delova tela prema drugima teži da postane stalna i može da pogodi zdravlje i dobar izgled.

POSTVAKCINALNI MORBILI (engl. postvaccinal morbilli), bolest izazvana morbili virusom kod osoba koje su prethodno vakcinisane protiv morbila. Antimorbilozni vakcinalni imunitet je solidan, ali može da bude primarni nedostatak vakcinacije, tj. da osoba nije ni vakcinisana, kada u slučaju da dođe u kontakt sa divljim virusom reaguje po tipu primarnog imunog odgovara, ili da dođe do gubitka imuniteta, kada reaguje po tipu sekundarnog imunog odgovora. Kod nekih osoba vakcinisanih mrtvom vakcinom protiv morbila (registrovana u SAD 1963) uočena je pojava atipičnih morbila (engl. atypical mea-sles) kada bi došli u kontakt sa divljim virusom. Bolest karakterišu: teško opšte stanje, ospa koja je makulopapulozna, urtikarijalna hemoragična ili vezikulozna, širi se centripetalno, traje duže nego obični morbili, bolesnici nisu zarazni jer virus nije izolovan iz sekreta dostupnih sluznica, a u serumu se javljaju veoma visoki titrovi specifičnih antitela. Smatra se da je supstrat ovog oboljenja reakcija preosetljivosti na razorenu F komponentu virusa, koji je sadržala mrtva vakcina.

POTENCIJA (engl. potency), 1. moć, sila, snaga, sposobnost; 2. farmakološka aktivnost nekog leka; 3. seksualna p., sposobnost da se izvrši polni akt, pre svega se odnosi na muški pol.

POTENCIJACIJA (engl. potentiation), 1. sposobnost supstance koja kada se doda drugoj supstanci čini tu drugu supstancu moćnijom; 2. pojava da kada udružimo dve supstance njihovo dejstvo je mnogo jače nego ukupan uticaj svake kada se upotrebe odvojeno.

POTENCIJALNI (engl. potential), 1. koji je spreman za akciju, ali još nije aktivan; 2. potencijal je rad po jedinici napona potreban da pomeri telo u električnom polju od referencijalne tačke (obično od beskonačnosti) do druge tačke, mereno u voltima.

POTENCIJAL RAVNOTEŽE , v. ekvilibrijumski potencijal.

POTENCIJAL-ZAVISAN KANAL

, v. vol-tažno-zavisan kanal.

POTENCIOMETAR (engl. potentiometer), instrument kojim se meri voltaža u poređenju sa poznatom referentnom vrednošću.

POTENCIOMETRIJA (engl. potentiometry), merenje razlike u električnom potencijalu (naponu, voltaži) između dve elektrode jedne elektrohemijske ćelije, koja ukazuje na koncentraciju supstance koja trpi elektrohemijsku reakciju na indikatorskoj elektrodi.

POTHRANJENOST (engl. undernutrition), nedovoljna telesna masa u odnosu na visinu, starost i pol. Prema BMI („body mass index”) definiše se kao vrednost manja od 18, a prema relativnoj telesnoj težini (odnos izmerene i idealne težine izražen u %), kao vrednost ispod 80% (80 - 70% „umerena” i ≪70% „izražena pothranjenost”). U dečijem uzrastu pothranjenost se procenjuje kroz odstupanje broja SD (standardnih devijacija) od referentnih vrednosti (medijane) indeksa telesna masa prema telesnoj visini: „laka pothranjenost” je prisutna kada je odstupanje od -1 do -2 SD, „umerena” za vrednosti od -2 do -3 SD, a „izražena”, za vrednosti za -3 SD i manje od referentnih.

POTILJAČNA KOST (engl. temporal bone, lat. oss temporale), v. os temporale.

POTKOŽNI, ono što se nalazi ispod kože.

POTKOŽNI ČVORIĆ (engl. nodulus subcutaneous), čvorić u potkožnom tkivu, veli-čine zrna pirinča do veličine zrna graška, ređe i veći, bezbolan, pokretan, javlja se na ekstenzornim (spoljnim) stranama zglobova kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom i kod bolesnika sa reumatskom groznicom. U obe bolesti predstavlja dijagnostički kriterijum.

POTKOŽNI EMFIZEM (engl. emphysema subcutaneus), najčešći fizički znak pneumomedijastinuma - prisustva vazduha u sredogruđu. Postoje tri glavna uzroka ove pojave: 1. prskanje alveola sa prodiranjem vazduha u sredogruđe, 2. prskanje jednjaka, dušnika ili glavnih bronhija, 3. prodiranje vazduha iz vrata ili trbuha u sredogruđe. Simptomi pneumomedijastinuma su blagi, beznačajni ili vrlo teški. Bol iza

grudne kosti može da se širi u vrat ili ruke. Fizičkim pregledom čuju se krepitacije u predelu vrata i gornjeg dela grudnog koša. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem. Obično nije potrebno lečenje.

POTKOVIČASTI BUBREG (engl. arched kidney), urođena anomalija položaja, oblika i spajanja bubrega, kad su bubrezi spojeni do-njim polom, tkivnim mostom koji prelazi preko kičmenog stuba u obliku potkovice.

POTPORNA TKIVA (engl. supporting tissues, lat. textus sustentacularis), grupa tkiva koju karakteriše čvrsta međućelijska supstanca. To su: kosti; hrskavice; cementum; dentin. U širem smisli potporna tkiva pripadaju veziv-nom tkivu.

POTPORNE ČARAPE, elastične čarape, najčešće se koriste za proširene vene.

POTPOVRŠINSKE CISTERNE (engl. subsurface cisternae), zaravnjeni, jediničnom membranom okruženi prostori koji leže paralelno sa plazmalemom. Smatra se da ovaj prostor pripada glatkom endoplazmatskom retikulumu. Pronađeni su u ekscitabilnim ćelijama, kao što su pinealociti, mišićne ćelije i vlakna, vlasaste ćelije itd. Posebna vrsta potpovršinskih cisterni je pronađena u Sertolyevim ćelijama.

POTRES (engl. concussion, commotio), v. komocija.

POTTOVA BOLEST (engl. Pott’s disease ), tuberkuloza torakalne i lumbalne kičme i može biti posledica aktivne tuberkuloze genito-urinarnog sistema. To je najčešće bolest detinjstva, pre puberteta. Najčešće je zahvaćen jedan ili dva susedna pršljena, a ređe više. Zbog razaranja u pršljenovima nastaju deformacije - grba. Ponekad se javlja oduzetost donjih ekstremiteta.

POTVRDA O SMRTI (engl. death certifi-cate), dokument na osnovu koga familija ili prijatelji umrlog mogu da obave sahranu. Ukoliko posle pažljivog i svestranog pregleda leša nisu ustanovljene povrede i ako nema nikakvih suspektnih okolnosti, a medicinska dokumentacija ukazuje na vrstu oboljenja koje je moglo prouzrokovati smrtni ishod (uvek ispitati da li to oboljenje ne stoji u uzročnoj vezi sa nekom povredom), onda lekar popunjava formular „Potvrda o smrti“. Međutim, lekar koji je izvršio pregled

bezuslovno će tražiti sudskomedicinsku obdukciju kod onih slučajeva gde je: smrt nastupila posle delovanja nasilnog uzroka, odnosno kod svih oblika nasilne smrti; smrt nastupila neposredno posle neke lekarske intervencije, naročito ako se sumnja na lekarski rad ili rad drugog medicinskog osoblja; samo umiranje praćeno izvesnim sumnjivim okolnostima (smrt u stanu ljubavnice, ili u tuđem stanu, na javnom mestu, na skrivenom mestu, u šumi, posle nekog jela u restoranu ili kod drugih osoba, licu su pretili smrću, posle svađe ili tuče i sl.); na lešu uočeno postojanje sumnjivih znakova (svetlo crvene mrtvačke mrlje, dugotrajna ukočenost, cijanoza i sl.); posle lečenja i ispitivanja, a nije postavljena dijagnoza oboljenja, bez obzira na mesto smrti; ako se ma ko i na ma koji način okrivljuje za smrt dotičnog. U takvim slučajevima treba odmah obavestiti istražnog sudiju nadležnog suda i prepustiti mu odluku o obdukciji, odnosno sugerisati mu da je neophodno izvršiti sudskomedicinsku obdukciju. Na lekaru je da napiše samo da je ustanovio smrt dotičnog lica, vreme i čas kada je konstatovao smrt. Ukoliko postoje navedene okolnosti koje zahtevaju obdukciju, a sud ne prihvati preporuku da se ona i izvede, lekar ne sme da napiše „uzrok smrti“ u potvrdi o smrti, već samo: „Mors ignota“ - nepoznat uzrok smrti.

POVEĆANJE (engl. increment), vrednosti ili količine neke materije ili povećane funkcije organa koje su iznad usvojenih za normalne.

POVESKA, ZAVOJ (engl. bandage), 1. traka ili rolna, smotuljak gaze ili drugog materijala za omotavanje ili zavijanje nekog dela tela; 2. pokrivanje ovojom ili trakom gaze ili nekog drugog materijala. Ace z. , izatkan od elastičnog materijala; Bartonov z. , kombinacija osam zavojnih traka koje sa donje i prednje strane pridržavaju, imobilišu donju vilicu; Borschov z., zavoj kojim se pokrivaju oči; četvororepni z. , svaka od dve trake zavoja je razrezana na dve polovine jednake širine koje osiguravaju, učvršćuju srednji deo, a prolaze iznad ili ispod vilice ili nekog drugog ispupčenja; Desaultov z. , zavoj koji obuhvata lakat sa strane, a ima ispunjen jastučić koji naleže u pazušnu jamu. Stavlja se kod preloma nadključne kosti. Naziva se još i Dezolov aparat; elastični z. , zavoj od elastičnog mate-rijala koji na tkivo ispod vrši stalan pritisak; Esmarchov z. , gumeni z. koji se postavlja ovijanjem od distalnog ka proksimalnom kraju ekstremiteta sa ciljem da se protok krvi u njemu zaustavi; Gibneyov z. , adhezivna, upijajuća traka gaze koja obavija bočnu i zadnju stranu stopala i noge, pri čemu štiti stopalo od lakših povreda, a ostavlja njegov dor-zum i prednji deo noge vidljivim, naziva se još i Gibenyeva utega; gipsani z. , z. koji se kruti pastom od gipsa, tvrd zavoj posut gipsanim prahom pokvašen vodom stvrdnjava se i služi za imobilizaciju; imobilizacioni z. , z. koji delimično imobilizira deo tela; kapuljača z ., zavoj u vidu kape ili pokrivača glave i/ili ramena ili amputacionog patrljka; kompresivni z. , zavoj koji se stavlja radi pritiskivanja, stiskanja nečega; z. čijim se pritiskom spre-čava krvarenje; kos z. , zavoj koji je iskošen bez obavijanja stavljen na ekstremitet; krstasti z ., zavoj u obliku slova T; kružni z. , zavoj koji se stavlja kružno, najčešće oko ekstremiteta; Martinov z. , rolna od tanke elastične gume; obratan z. , zavoj koji se stavlja na ekstremitet tako da se krunica do pola ili savim prevrne pri svakom obilasku oko ekstremiteta, što ga čini ravnim i glatkim bez obzira na dimenziju ekstremiteta; osmica z. , zavoj koji se stavlja pokretima kao pri pisanju broja osam; polurukavičasti z. , pokriva šaku, a prste ostavlja otkrivene; povratni z. , stavlja se na distalni patrljak prsta, stopala, noge ili amputiranog dela ekstremiteta u dovoljnoj dužini da njegov kraj u

celini obuhvata okrajak patrljka, a osiguran je kružnim delom zavoja; rukavica z. , zavoj koji kao rukavica pokriva šaku i prste; skoturan z. , kružni zavoj različite širine i materijala; spika z. , zavoj koji se postavlja slično osmici tako da se trake ukrštaju u obliku slova V, a najčešće se upotrebljava za previjanje anatomskih delova sasvim različitih dimenzija, kao što su karlica i butina ili grudni koš i ruka; spiralni z. , zavoj koji u vidu spirale obavija deo tela, najčešće ekstremitet; spiralno obratan z. , stavlja se sa izokrenutom trakom sa ciljem što ugodnije podešenosti različitim konturama i dimenzijama ekstremi-teta; suspenzorijalni z. , služi za pridržavanje skrotuma; T z. , zavoj oblika slova T, naziva se još i krstasti; trougla marama , trouglasti materijal koji služi za vezivanje, uvijanje i pridržavanje; Velpeauov z. , pridržava ekstremitet i obezbeđuje imobilizaciju lakta i ramena, upotrebljava se kao podržni, imobilizira povređenu ruku, rameni pojas i gornji okrajak nadlaktice; veslasti z. , zavoj sa mnogo krajeva, repova koji pokrivaju jedan drugog, a pričvršćeni su sigurnosnim prošiv-cima.

POVEZANOST DOGAĐ AJA (engl. association of events), sinonim: korelacija (statis-tička) zavisnost, veza, asociranost. Povezanost događaja, karakteristika promenjivih varijabli, prisutna je ako je uslovljena njihovom međusobnom zavisnošću. Povezanost između dve promenjive je pozitivna ako porast ili pad jedne prati isti smer vrednosti druge promenjive. U negativnoj povezanosti, pojava viših vrednosti jedne promenjive udružena je sa nižim vrednostima druge. Postojanje povezanosti između dve pojave ne mora da označava njihov uzročan odnos. Za potrebe etioloških razmatranja u epidemiologiji, najviše zadovoljava definicija po kojoj je povezanost među događajima uzroč-na ukoliko promene u učestalosti ili kvalitetu jednih uslovljavaju promenu drugih.

POVEZANOST, INDIREKTNA UZROČNA (engl. indirect causal association), pove-zanost određenog faktora (C) i bolesti (A) posledica je njihove zajedničke povezanosti sa nekim trećim (pridruženim) činiocem (B). Promena faktora C neće da dovede do promene učestalosti bolesti A, osim ukoliko ne utiču na faktor B. Ovaj tip povezanosti naziva se sekundarnom povezanošću.

POVEZIVANJE PODATAKA (engl. record linkage ), metod prikupljanja informacija sadr-žanih u dva ili više izvora, npr. u različitim vrstama istorija bolesti i u podacima vitalne statistike, pri čemu se vodi računa da se jedna osoba pojavljuje samo jedanput. Uobičajeno je da se ove informacije čuvaju i pronalaze uz pomoć kompjutera, koji može da se programira za tabeliranje i analizu ovih podataka.

POVIDON JOD (engl. povidone iodine), antiseptik u kome aktivni sastojak jod deluje germicidno, a kompleksno je vezan za nosač polivinilpirolidon od koga se sporo otpušta i ne draži tkiva na koja se primenjuje. Koristi se kao opšti antiseptik: u pripremi kože za operaciju, za preoperativno pranje ruku hirur-škog osoblja, dezinfekciju rana i opekotina, lečenje manjih infekcija na koži i sluznicama, ispiranje usta pri stomatohirurškim intervencijama, suzbijanje zadaha iz usta. Preparati: Betadine, Povidon-jod.

POVOD SMRTI (lat. occasio mortis), činilac koji isključivo podstiče dejstvo uzroka smrti odnosno deluje sa uzrokom smrti. Npr., kod ubrzane smrti infarkcija srčanog mišića zbog uznapredovalih aterosklerotičnih promena, uzbuđenje može da bude povod smrti.

POVRAĆANJE (engl. vomitus), izbacivanje želudačnog sadržaja kroz usta. Predstavlja refleksni akt, kada nadražaj želuca ili creva, preko vagusnih i simpatičkih vlakana dolazi do centra za povraćanje u produženoj mož-dini. Dolazi do snažne kontrakcije dijafragme uz istovremenu kontrakciju svih trbušnih mišića, zatvaranja izlaznog, a otvaranja ulaz-nog dela želuca i izbacivanje sadržaja iz želuca, kroz jednjak, na usta. V. emeza.

POVRAĆANJE U TOKU OPŠTE ANESTE-ZIJE (engl. intraoperatiue vomiting), povra-ćeni sadržaj može biti udahnut (aspiriran) u disajne puteve; hemijskim i mehaničkim delovanjem aspirirani sadržaj dovodi do teškog poremećaja disanja (respiratorni distres sindrom odraslih), a nekad i do smrti.

POVRAĆENI MATERIJAL (engl. vomitus), sadržaj koji se iz želuca izbacuje povraća-njem. Miris ovog sadržaja je kiselkast, ali ako je sluznica želuca atrofična, sadržaj nema miris. Izrazito neprijatan miris se javlja kod ahalazije, karcinoma želuca, divertikuluma jednjaka intestinalne opstrukcije, peritonitisa i dr. Povraćanje želudačnog soka bez primesa hrane javlja se kod noćnog povraćanja i akutnog duodenalnog ulkusa sa pilorospazmom. Sluz se javlja kod gastritisa i karcinoma želuca. Gnoj se može naći u gnojnim gastritisima, apscesima želuca i usled prodora vanželudačnih gnojnih kolekcija u želudac. Povraćanje krvi se javlja u brojnim pato-loškim stanjima, kao što su variksi jednjaka, ezofagitisi, komplikacije ulkusne bolesti, tumori jednjaka, želuca i duodenuma, vaskularni poremećaji ovih organa i dr. Ponekad se u povraćenom sadržaju mogu naći progutana strana tela i paraziti.

POVRATNA GROZNICA (engl. reccurent fever ), akutna endemična ili epidemična spirohetalna bolest sa febrilnim periodima u trajanju od nekoliko dana koji se smenjuju sa periodima afebrilnosti. Po načinu prenošenja razlikujemo dve vrste rekurensa: epidemički - evropski, gde su vaši prenosioci uzročnika i edemični - krpeljski gde uzročnike prenose krpelji. Evropski rekurens osim u Evropi jav-lja se i u Aziji i Africi, a krpeljski u tropskoj Africi, Južnoj i Severnoj Americi, Aziji, u Evropi samo u Španiji. Uzročnik je Borrelia recurentis. Inkubacija traje 3 do 10 dana i bolest počinje naglo, bolesnik je često subikteričan. Letalitet je 10% kod nelečenih i manji je kod dece. U težim oblicima, kod bolesnika koji imaju neko hronično oboljenje, smrtnost je i do 50%.

POVREDA

(engl. injury, lat. trauma, lat. laesio valetudinis violenta), nasilno oštećenje zdravlja izazvano isključivo egzogenim faktorima (v. oruđe, v. oružje). U sudskoj medicini podela povreda izvršena je prema vrsti štetnog faktora koji oštećuje zdravlje na mehaničke, asfiktičke, fizičke, hemijske, bakterijske i parazitarne, nutritivne i psihičke povrede (v. mehanička povreda, v. asfiktička povreda, v. fizička povreda, v. hemijska povreda, v. nutritivna povreda). U foren-zičkom smislu kvalifikacija povrede podrazumeva procenu njene težine na osnovu stepena oštećenja zdravlja nastalog u momentu nanošenja povrede i vrši se u skladu sa odredbama Krivičnog zakona (laka i teška telesna povreda). Po poreklu povreda može biti zadesna, samoubilačka ili ubilačka (v. zades, samoubistvo, ubistvo). Ishod oštećenja zdravlja uzrokovanog povredom može biti smrtan i nesmrtan. V. trauma.

POVREDA NA RADU , prema Zakonu o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, „jeste svaka povreda osiguranika pruzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom, kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, ako je takva povreda uzročno vezana za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka“. Povredom na radu može se smatrati samo povreda izazvana obavljanjem posla, pod uslovom da postoje i vremenska i prostorna povezanost s obavljanjem tog posla.

POVREDA ZUBA (engl. tooth trauma), deli se na povrede mekih tkiva, potpornih tkiva zuba i prelome tvrdih tkiva zuba. Povrede potpornih tkiva zuba mogu dovesti do rasklaćenja zuba (lat. luxatio dentis) ili do izbijanja zuba (lat. avulsio dentis). Povrede tvrdih tkiva zuba (lat. fractura dentis) mogu zahvatiti samo gleđ, gleđ i dentin, gleđ i dentin sa otvaranjem komore pulpe, i cement i dentin (prelomi korena).

POVREDE GLAVE (engl. head injury), oštećenja glave i intrakranijalnog sadržaja uzrokovana traumom. Mogu biti: povrede mekih tkiva poglavine i kraniocerebralne povrede; primarne p. g., koje nastaju u vreme povređivanja; sekundarne p. g., koje se javljaju izvesno vreme posle povređivanja i uzrokovane su različitim stanjima kao što su npr. intrakranijalna krvarenja, poremećeno disanje sa hipoksijom i hiperkapnijom i smanjenje moždane perfuzije zbog hipotenzije; zatvo-rene p. g., podrazumevaju očuvan kontinuitet mekih tkiva poglavine i koštanih struktura; otvorene (penetrantne) p. g., podrazumevaju prekinut kontinuitet mekih tkiva poglavine i koštanih struktura lobanje uz uspostavljanje komunikacije između spoljašnje sredine i endokranijuma.

POVREDE KIČMENE MOŽDINE (engl. spinal cord injury), oštećenja kičmene moždine uzrokovana traumom. Mogu biti: primarne p. k. m., nastaju u vreme povre-đivanja delovanjem sile; sekundarne p. k. m., javljaju se izvesno vreme posle povređivanja i uzrokovane su različitim stanjima kao što su npr. intramedularna krvarenja, poremećena intramedularna cirkulacija uz konsekutivnu hipoksiju i hiperkapniju i smanjenje intramedularne perfuzije zbog hipotenzije uz konsekutivnu ishemiju medule; zatvorene p. k. m.,

podrazumevaju očuvan kontinuitet mekih tkiva i koštanih struktura oko kičmene moždine; otvorene (penetrantne) p. k. m., podrazumevaju prekinut kontinuitet mekih tkiva i koštanih struktura uz uspostavljanje komunikacije između spoljašnje sredine i spinalnog kanala.

POVREDE MEKIH TKIVA (engl. soft tisuue injury), povrede kože, potkožnog i vezivnog tkiva. Koštano tkivo ostaje nepovređeno.

POVREDE VRATA (engl. neck injury), oš-tećenja vratnog segmenta kičmenog stuba koja nastaju hiperekstenzionohiperfleksionim me-hanizmom. Mogu biti udružena sa lezijama koštanih struktura vrata, uz dijapazon kliničkih manifestacija, od blagih, prolaznih, po tipu parestezija u ekstremitetima i vratu, do kvadriplegije, respiratorne insuficijencije i smrti.

POVRŠ (engl. surface), osnovni matematički pojam koji zato ne podleže definisanju. To je skup tačaka u prostoru, koji predstavljaju grafik funkcionalne zavisnosti koordinata (x, y, z) ovih tačaka, tj. f(x, y, z) = C (C je konstanta) i mogućih parametara (a, b, c). Npr., sfera je površ u prostoru, koja u pravouglom koordinatnom sistemu može da bude data jednačinom ax2 + by2 + cz2 = R2.

POVRŠINA (engl. face, lat. facies), v. facijes.

POVRŠINSKA ANESTEZIJA (engl. topical anesthesia), v. anestezija.

POVRŠINSKI DIJAGRAM, dijagram koji ima dve dimenzije i omogućava šire pore-đenje statističkih podataka jer se površine uzete za upoređivanje mogu deliti i delovi različito označiti, a svaki deo može da predstavlja drugu vrednost ili modalitet obeležja. Postoje tri vrste dijagrama i to: štapićasti dijagram, histogram i kružni dijagram ili dijagram strukture.

POVRŠINSKI NAPON (engl. surface tension), napon koji teži da smanji slobodnu površinu tečnosti. Može se izraziti kao količnik sile i dužine ili ekvivalentno koli-čnikom rada i površine. Posledica je među-molekulskih sila.

POVRŠNE MUKOZNE ĆELIJE GASTRIČNE MUKOZE (engl. surface mucous cells of gastric mucosa, lat. cellula superficialis mucosae), visoke, cilindrične ćelije koje oblažu foveole gastrike. Granule, koje se nalaze u apikalnom polu ćelije i sadrže PAS+ mucigen, potiču iz Golgi aparata, a pretpostavlja se da se iz ćelije oslobađaju difuzijom. One su obložene jediničnom membranom i sadrže elektron-gust materijal koji se sastoji od glikozaminoglikana. U lumenu foveola mucigen se konvertuje u acidorezistentni mukus koji podmazuje želudačnu površinu, štiteći je od dejstva želudačnog soka. Apikalni pol ćelija ima kratke mikro-vile. Životni vek ovih ćelija je 3 dana.

POZITIVNI NAKNADNI POTENCIJAL (engl. positive afterpotential), potencijal koji sledi posle negativnog n. p., i za čije vreme je potencijal ekscitabilne membrane negativniji od mirovnog potencijala. Naziva se pozitivan jer je prvi put izmeren na spoljašnjoj strani ćelijske membrane koja je pozitivno naelektrisana.

POZITRON (engl. positron), čestica iden-tična po masi elektronu, ali nosi pozitivno naelektrisanje (b+); nastaje raspadom radionuklida s nedovoljnim brojem neutrona (nepovoljnim odnosom broja neutrona i protona) u jezgru. Kada se spoji s elektronom (b-) nastaje anihilacija; stvaraju se dva g fotona energije od 511 KeV koji se jedan od drugog udaljavaju u suprotnim pravcima, pozitronski emiteri se u nuklearnoj medicini koriste kao radiofarmaci za pozitronsku emisionu tomografiju.

POZITRONSKA EMISIONA TOMOGRA-FIJA, PET (engl. positron emission tomography), nuklearnomedicinska tehnika vizuali-zacije organa, tkiva i metaboličkih procesa. Koriste se obeleživači koji emituju pozitrone, najčešće 18F. To je tehnika detekcije pozitronskih emitera iz tela pacijenta, kojom se dobijaju slike raspodele i kinetike pozitronskih radioobeleživača u telu pacijenta, što omo-gućuje praćenje metaboličkih stanja ispitivanog organa. PET kamera ima scintilacione ili BGO detektore postavljene oko celog tela (u krug ili heksagonalno) i koristi se princip antikoincidencije radi detekcije dva gama fotona energije od 511 KeV-a, koji se kreću pod uglom od 180 stepeni, a koji su generisani nakon anihilacije jednog pozitrona i jednog elektrona na mestu nastanka pozitrona. PET tehnika zahteva, zbog kratkog vremena poluraspada pozitronskih emitera, prisustvo medicinskog ciklotrona na mestu aplikacije pozitronskih emitera pacijentu. U poslednje vreme učinjeno je niz poboljšanja sa ciljem što veće kliničke primene PET tehnike, kao što su SPECT I PET detekcija na istom uređaju, FDG distribucija. V. gama kamera i medicinski ciklotron.

PPD (engl. Purified Protein Derivate), prečiš-ćeni proteinski derivat tuberkulina (v. tuberkulin).

P-Q INTERVAL

(engl. P-Q interval), vreme između započinjanja ekscitacije atrijuma do ekscitacije ventrikula. Predstavlja vreme za kondukciju impulsa od mesta generisanja do miokarda ventrikula. Čita se iz elektrokardiograma.

P-Q SEGMENT (engl. P-Q segment), normalno je na izoelektričnoj liniji (na ili blizu 0 mV).

P-R INTERVAL (engl. P-R interval), razmak u elektrokardiogramu između započinjanja aktivnosti atrijuma i ventrikuluma. Predstavlja vreme potrebno da impuls iz sinoatrijalnog čvora stigne do ventrikula.

PRAG (engl. limit, lat. limen), v. limen.

PRAG BOLA (engl. pain threshold), najniži intenzitet stimulusa koji dovodi do percepcije bola.

PRAG NADRAŽAJA (engl. stimulation tresh-hold), nivo stimulacije koji mora da bude dostignut pre nego što receptor izazove nastanak akcionog potencijala.

PRAGOVNA DRAŽ, v. pragovni stimulus.

PRAGOVNI POTENCIJAL (engl. treshold potential), vrednost membranskog potencijala do koga ekscitabilna membrana mora da bude depolarisana da bi nastao akcioni potencijal.

PRAGOVNI STIMULUS (engl. treshold stimulus), stimulus čiji je intenzitet dovoljan da izazove odgovor; stimulus koji je sposoban da depolariše membranu do praga okidanja.

PRAJMALIJUM (engl. prajmalium), antiaritmik sličan hinidinu. Koristi se za profilaksu i lečenje supraventrikularnih tahikardija, ekstrasistola i održavanje sinusnog ritma posle elektrokonverzije. Preparati: Neo-

Giliritmal, Prajmalin.

PRALIDOKSIM (engl. pralidoxime), antidot kod trovanja antiholinesteraznim inskekticidima ili bojnim otrovima. Parcijalno reaktivira blokirani enzim i pruža izvestan stepen zaštite od trovanja. Preparati: Pralidoksim, PAM-2.

PRANJE , pojačana vaginalna sekrecija, koja je posledica zapaljenja koje nastaje pod uticajem bakterijske infekcije. Uzročnici zapalje-nja otkrivaju se pregledom vaginalnog sekreta. Postoji 6 grupa vaginalnog sekreta: prva i druga grupa su fiziološke i sastoje se iz sekreta koje luče žlezde iz grlića materice, ćelija vaginalne sluzokože i normalno prisutnih bakterija; treća grupa izazvana je gnojnim prouzrokovačima i zahteva lečenje. Razlikuju se četiri podgrupe ove grupe: a) prouz-rokovač je stafilokok, b) prouzrokovač je streptokok, c) prouzrokovač je E. koli, d) prouzrokovač je Leptotrix; četvrta grupa izazvana je gono-kokom i ona ima podgrupu a) koju čini akutna infekcija gonokokom i podgrupu b) koju čini hronična gonokokna infekcija; peta grupa kao prouzrokovača ima trihomonas vaginalis; šesta grupa je gljivično oboljenje čiji je uzročnik Candida albicans, što čini a) podgrupu ove grupe , a ako se uz gljivičnu infekciju javi i bakterijska reč je o podgrupi b).

PRAŠKOVI (engl. pouders), elementarni farmaceutski oblici lekova, sirovine za sprav-ljanje drugih finalnih oblika: tableta, dražeja, rastvora, injekcija, masti i dr. Praškovi za spoljašnju upotrebu su posipi ili puderi - blagi antiseptici ili neutralni kao talk, a retko antibiotici. Praškovi za unutrašnju upotrebu su lekovi blagog dejstva kao soda bikarbona ili medicinski ugalj; kad su jakog dejstva, onda se od njih prave tablete, jer su u takvom obliku mnogo postojanije i doziranje je preciznije. Liofilizovani praškovi su sterilni, pakuju se u staklene bočice i posle rastvaranja koriste kao injekcije.

PRAVA PACIJENATA (engl. patient’s rights ), regulisana su zakonima, propisima o zdrav-stvenom osiguranju, kodeksom zdravstvenih radnika. Prilikom pružanja zdravstvene zaš-tite bolesniku, uvažavaju se odgovarajuća građanska prava. Zdravstvena zaštita se os-tvaruje u zdravstvenoj ustanovi, na radnom mestu, u stanu građana i na drugom mestu kada za to postoji potreba. Građanin ima pravo da mu se pruži zdravstvena zaštita u zdravstvenoj ustanovi u toku dnevnog rada, a za hitne slučajeve i noću. Ukoliko zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži odgovarajuću pomoć u okviru svoje delatnosti, pravo je bolesnika da bude upućen u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Oboleli ili povređeni pacijent ima pravo da mu se preduzimaju hirurške i druge medicinske intervencije samo po prethodnom pristanku, izuzev kada je u opasnosti njegov život, a on je u takvom stanju da sam ne može doneti odluku (tada se intervencija radi na osnovu konzilijarnog pregleda i odluke tima lekara). Ostala prava su: očuvanje individualnog dostojanstva i humani postupak; upoznavanje sa individualnim planom lečenja; upoznavanje sa istorijom bolesti i prognozom lečenja (ukoliko lekar odluči da to neće pogoršati bolest); tajnost medicinske dokumentacije; mogućnost žalbe protiv

primenjenog lečenja itd.

PRAVA POLICITEMIJA (engl. polycythae-mia rubra vera), maligno oboljenje krvi nepoznatog uzroka, koje karakterišu povećan broj eritrocita, povišen hematokrit i koncentracija hemoglobina, povećan broj leukocita i trombocita i povišen ukupni volumen krvi. Bolesnici su pletorični i imaju često hepatosplenomegaliju, hipertenziju i neurološke poremećaje. Tokom vremena bolest može preći u akutnu leukemiju.

PRAVA SMRT (engl. death), biološka smrt, nastaje na kraju agonije, kada dolazi do prestanka disanja, cirkulacije, rada srca, fun-kcije centralnog nervnog sistema i prestanka metabolizma. U sudskomedicinskoj praksi biološka smrt pruža kriterijume za njeno si-gurno utvrđivanje. Preko znakova kojima se ona manifestuje, vrši se dijagnoza prestanka agonije i započinjanje smrti.

PRAVASTATIN (engl. pravastatine), hipolipidemik iz grupe statina, inhibira enzim HMG CoA reduktazu i smanjuje sintezu holesterola u jetri. Naročito snižava koncentracije čestica LDL-holesterola u plazmi, smanjuje broj infarkta i mortalitet. Koristi se za lečenje hiperholesterolemija i u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnog rizika. Preparati: Lipostat, Pravahol.

PRAV DEO PROKSIMALNOG TUBULA (engl. straight portion of proximal tubule, lat. pars recta partis proximalis ), segment proksimalnog tubula koji se nalazi između proksimalnog konvoluta i tankog segmenta Henleove petlje. Ćelije ovog dela imaju manje interdigitalnih produžetaka, užu četkastu ivicu i slabije razvijen bazalni labirint, nego ćelije proksimalnog konvoluta. Funkcija pravog dela je ista kao kod ostatka proksimalnog tubula. Ćelije su kuboidne, manje i po ultrastrukturi jednostavnije od ćelija proksimalnog konvoluta.

PRAVE ARTERIJE ENDOMETRIJUMA (engl. straight arteries of endometrium, lat. arteriae rectae endometrii), mišićne grane spiralnih arterija koje služe za snabdevanje krvlju bazalnog sloja. Ove arterije ne reaguju na cikličan hormonski ritam.

PRAVI TUBULI (engl. straight tubules, lat. tubuli recti s. tubulus seminifer rectus ), kanalići koji spajaju seminiferne tubule sa rete testis. Početni deo pravog tubula obložen je modifikovanim Sertolievim ćelijama, a ostatak je obložen jednoslojnim kuboidnim epitelom čije ćelije nose nepravilne mikrovile i poneku ciliju. Pravi tubuli su okruženi gustim vezivnim tkivom u kome može biti prisutna poneka

glatka mišićna ćelija.

PRAVNA MEDICINA, v. sudska medicina.

PRAVNO UTVRĐ IVANJE SMRTI, potrebno je u slučajevima transplantacije organa uzetih sa leša; u vezi sa raznim krivičnim delima (npr., da bi postojalo krivično delo ubistva potrebno je da objekt dela, žrtva bude živa); u građanskim parnicama (kod nasleđivanja), osiguranja: lekarskom greškom (malpractice); pogrešnim utvrđivanjem smrti i dr. Pravno se utvrđuje smrt i za lica koja nisu identifikovana, a umrla su u masovnim nesrećama. Kod nas i u drugim zemljama postoji institucija proglašenja umrlim osoba koje su nestale.

PRAVO NA ŽIVOT , u okviru korpusa ljudskih prava, pravo na život se temelji na Hipokratovoj zakletvi lekara i vitalističkom posmatranju ljudskog života i celokupnoj filozofiji današnje civilizacije. Osnovno polazište jeste da je život neprikosnoven i najveća vrednost. Pravo na život obavezuje sve da se život poštuje do kraja (život drugih, a ponekad i sopstveni) i to je osnov našeg morala i našeg prava. Međutim, kao i većina moralnih i pravnih načela, ovaj princip se ne može ispoštovati bezrezervno i apsolutno (primer za to: dilema u kojoj se nalazi lekar ginekolog kada treba da odluči između života majke i deteta; ubistvo iz nužne odbrane naš zakon ne kaž-njava; ubistva u ratu - ubijajući protivnike, mnogi su postali heroji itd.).

PRAZEPAM (engl. prazepam), benzodiazepin dugog dejstva, koji se koristi za lečenje anksioznih stanja i nesanice. Preparat: Deme-trin.

PRAZNO CREVO (engl. jejunum, empty intesinum, lat. jejunum), v. jejunum.

PRAZOSIN (engl. prazosin), selektivni alfa-adrenergički blokator, snižava tonus arteriola i sfinktera. Koristi se za lečenje hipertenzije i benigne hiperplazije prostate. Neželjena dej-stva su posledica nagle vazodilatacije: crvenilo, vrućina, vrtoglavica nesvestica, naro-čito pri uzimanju prve doze. Preparat: Minipress.

PRE(lat. prae), prefiks sa značenjem pre, nešto ispred, prethodi.

PREADER-WILLIEV SINDROM (engl. Prea-der-Willi syndrome ), sindrom koga karakterišu: mentalna retardacija, kratak trup, hipotonija mišića, smanjene šake i stopala, gojaznost, kriptorhizam, okularni hipertelo-ri-zam, epikantus, strabizam, gotsko nepce, mikrognatija, mikrodoncija, karijes zuba, defektna zubna gleđ, akromikrija i klinodaktilija. Ako je povezan sa šećernom bolešću poznat je kao Royerov sindrom.

PREALBUMIN (engl. prealbumin), serumski protein koji se nalazi ispred albumina pri razdvajanju pomoću papirne hromatografije. Ima RMM 55.000. Vezuje i prenosi tiroksin i retinol u krvi.

PRE-BETA-LIPOPROTEIN (engl. pre-beta- -lipoprotein), lipoprotein koji se sastoji uglavnom od lipoproteina veoma male gustine. Povećava se kod tipova IV i V hiperlipoproteinemija. V. lipoproteini veoma male gustine.

PRECENTRALNA VIJUGA (engl. precentral gyrus, lat. gyrus praecentralis), v. girus precentralis.

PRECIPITACIJA (engl. precipitation), stva-ranje i taloženje čestica iz nekog rastvora (v. imunoprecipitacija, precipitant i precipitat).

PRECIPITANT (engl. precipitant), supstanca koja izaziva precipitaciju odnosno taloženje.

PRECIPITAT (engl. precipitate), sloj malih čestica koji se formira taloženjem iz rastvora ili gasa. Čestice mogu da nastanu usled hemij-ske reakcije koja daje supstancu u višku iznad njene rastvorljivosti, snižavanjem temperature tako da se rastvorljivost snižava, krista-lizacijom prezasićenog rastvora ili aglomeracijom koloidnih čestica usled primene električne energije.

PREČNIK (engl. conjugate, lat. conjugata), v. konjugata.

PREDENTIN, v. dentin.

PREDEO (engl. region, lat. regio), v. regio, region.

PREDIKTIVNA VREDNOST (engl. predictive value), u dijagnostičkim i skrining testovima, verovatnoća da je osoba sa pozitivnim testom zaista bolesna označava se kao prediktivna vrednost pozitivnog testa . Verovatnoća da je osoba sa negativnim testom zdrava predstavlja prediktivnu vrednost ne-gativnog testa .

PREDISPOZICIJA (engl. predisposition), neispoljena osetljivost za nastanak neke bolesti koja može biti aktivirana pod odre-đenim uslovima.

PREDMENSTRUALNA NAPETOST, v. predmenstrualni sindrom.

PREDMENSTRUALNI SINDROM (engl. premenstrual syndrome ), karakteriše specifična grupa ili grupe simptoma koji obuhvataju razdražljivost, umor, napetost, promene apetita i libida i poremećaj koordinacije pokreta. Ovi simptomi su povezani sa menstrualnim ciklusom, a njihovo ponavljanje je ciklično. Najčešće se pojavljuju nekoliko dana u kasnoj predmenstrualnoj fazi i naglo prestaju sa početkom menstruacije. Ređe počinju u vreme ovulacije pa sa prekidom ili bez prekida traju do pojave menstruacije. Pretpostavlja se da je u pitanju poremaćaj u funkciji endokrine osovine centralnog ner-vnog sistema (hipotalamus-hipofiza) i jajnika. Terapija može da bude trojaka: simptomatska, hormonska i psihoterapija.

PREDMETI SUDSKOMEDICINSKOG VE-ŠTAČENJA (engl. subjects of medico-legal expertize), sve ono što zahteva stručnu medicinsku verifikaciju ili objašnjenje u cilju pružanja dokaza o delu i utvrđivanje istinosti o događaju. Predmeti sudskomedicinskog veštačenja mogu se podeliti u sledeće grupe: 1. veštačenje na živim osobama u slučajevima telesnih povreda, utvrđivanje oplodne i sno-šajne moći, veštačenja u vezi sa trudnoćom, porođajem, pobačajem, silovanjem i drugim seksualnim deliktima, utvrđivanje očinstva, utvrđivanje pola, životne dobi i dr., veštačenje stanja alkoholisanosti, veštačenje u slučajevima simulacije i agravacije; 2. veštačenje na leševima - sudskomedicinska obdukcija: pregled mrtvaca, identifikacija, veštačenje na pojedinim delovima leševa i dr.; 3. veštačenje na oružju i oruđima - pregled oružja i oruđa u cilju njihove identifikacije kao povrednog sredstva; 4. veštačenje bioloških tragova - krv i krvne mrlje, sperma, dlake, mokraća, mekonijum, pljuvačka, mleko, kolostrum, znoj itd.; 5. veštačenje na osnovu spisa.

PREDNIZOLON (engl. prednisolone), sintetski glukokortikoid sa snažnim antiinflamator-nim dejstvom koje se ispoljava pri sistemskoj i lokalnoj primeni. Postoji svetski standard za glukokortikoide, ali kod nas nema takav status i nisu u prometu preparati za sistemsku primenu. Koristi se samo lokalno za lečenje neinficiranih zapaljenja oka, a u kombinaciji sa antibioticima i drugim lekovima i za infekcije spoljnog ušnog kanala, hemoroida i površinskih tromboflebitisa. Preparati: Oftalmol, Hepathrombin H, Otol H.

PREDNIZON (engl. prednisone), prvi sintetski glukokortikoid, aktivan samo posle sistemske primene jer se u jetri pretvara u prednizolon. U našoj zemlji prednizon je standard za sve glukokortikoide. Koristi se oralno kod svih bolesti kod kojih su oni indikovani. Preparati: Prednison, Pronison.

PREDNJA OČNA KOMORA (engl. anterior chamber of the eye, lat. camera anterioris bulbi), prostor ograničen spreda rožnjačom (cornea), a sa zadnje strane dužicom (iris), zatim iridokornealnim uglom i centralnim delom prednje površine očnog sočiva - deo koji naleže na zenicu (pupilla). U prednjoj očnoj komori nalazi se očna vodica (humor aqueous), koja ovamo dolazi iz zadnje očne komore, klizeći između površine sočiva i pupilarne ivice irisa.

PREDNJA UKRŠTENA VEZA ZGLOBA KOLENA (engl. anterior cruciate ligament of knee, lat. ligamentum cruciatum anterius genus), v. ligamentum krucijatum genus anterior.

PREDNJA VELIKOMOŽDANA SPOJNICA (engl. anterior cerebral commisure, lat. commisura cerebri anterior), v. komisura cerebri anterior.

PREDNJI (engl. forward, lat. anterior), v. anterior.

PREDNJI MOZAK (engl. forebrain, lat. pro-sencephalon), v. prozencefalon.

PREDNJI ROGOVI (engl. ventral horn), deo kičmene moždine u kojem su locirana ćelijska tela motornih neurona.

PREDSTAVLJANJE ANTIGENA (eng. antigen presentation), proces razgradnje antigena (koji su obično belančevine) do sastavnih delova poznatih pod nazivom peptidi (kratki lanci amino-kiselina). Peptidi se vezuju na specijalizovane ćelije (ćelije koje vrše predstavljanje antigena) i tek tada ih prepoznaju T limfociti kada može započeti imunološki odgovor na uneti antigen.

PREDVORJE (engl. vestible, lat. vestibulum), v. vestibulum.

PREDVORJE NOSA (engl. nose vestible, lat. vestibulum nasi), prednji deo nosne šupljine koji je spolja ograničen krilcima nozdrva, a medijalno nazalnim septumom, tako da dobijamo dva dela. Čitavo predvorje obloženo je epidermom koji je nastavak epiderma sa lica. Struktura: 1. spoljašnji deo sadrži dlačice koje su udružene sa apokrinim znojnim žlezdama (lat. glandulae vestibulares nasi); 2. unutrašnji deo nema dlačice niti bilo koju kožnu žlezdu i nastavlja se respiratornom mukozom.

PREEKLAMPSIJA (engl. preeclampsia), vaskularna bolest bubrega ranije poznata kao toksemija u trudnoći ili EPHgestoza. Javlja se posle 32 nedelje trudnoće, ali može i ranije kod žena koje su pre trudnoće imale bubrežnu bolest ili hipertenziju. Ovaj poremećaj odlikuju povišen pritisak, edemi i proteinurija, a ukoliko je hipertenzija teška može doći i do konvulzije i kome, kada se govori o eklampsiji. Uzrok preeklampsije je nepoznat a pretpostavlja se da neravnoteža u lučenju vazokontrsiktornih (renis) i vazodilatatornih supstanci (prostglandini E serije) u bubregu i materici može dovesti do nastanka ovog poremećaja. Lečenje se sastoji u mirovanju, blagoj sedaciji, davanju antihipertenzivnih lekova i izbegavanju diuretkika.

PREEMTIVNA ANALGEZIJA (engl. pre-emtive analgesia), preventivno sprečavanje hiperekscitacije neurona zadnjih rogova (neuroplasticiteta) nastale kao posledica traume tkiva (hirurške). Postiže se različitim analgetskim tretmanima (NSAIL, opijati, lokalni anestetici) pre nastanka traume, u cilju inhibicije stresnog odgovora na traumu, sprečava-nja hroničnog bolnog sindroma i bolje postoperativne analgezije. Prava klinička potvrda za to još uvek nedostaje.

PREFRONTALNI (engl. prefrontal, lat. prefrontalis), predčeoni, odnosi se na prednji deo čeonog režnja mozga.

PREFRONTALNI KORTEKS

(engl. prefrontal cortex, lat. cortex prefrontalis), čeoni asocijativni korteks. Deo kore čeonog režnja velikog mozga koji se nalazi ispred precentralne vijuge (girus precentralis). Obuhvata sve strane čeonog režnja pa se deli na tri dela: gornje-spoljašnji, unutrašnji i donji. Najbolje se definiše kao deo kore velikog mozga koji prima vlakna iz mediodorzalnog jedra talamusa. Odgovoran je za racionalno mišljenje i rasuđivanje, socijalno ponašanje i motorno planiranje.

PREGALJ (engl. Vermis casearius ), vrsta crva Vermis casearius, parazit sira. Naziv se koristi u cilju opisa kretanja - premeće se kao pregalj.

PREGANGLIJSKI (engl. preganglionic), vlakna u nervnom putu koja završavaju u gangliji gde stvaraju sinapse sa postganglijskim vlaknima.

PREGNANDIOL (engl. pregnandiol), 5b-pre-gnan-3a, 20a-diol, najveći metabolit progesterona u urinu (RMM 320,50). Pregnandiol se formira redukcijom progesterona do dihidroksi derivata. Njegovo određivanje mo-guće je kolo-rimetrijski ili gasnom hromato-grafijom ako se primene enzimska ili kisela hidroliza pregnandiol-glukuronida u urinu i ekstrakcija sa odgovarajućim rastvaračem. Određivanje pregnandiola u urinu je klinički značajno za utvrđivanje ovulacije i funkcije žutog tela kod negravidnih žena.

PREGNANTRIOL (engl. pregnantriol), 5b-pregnan-3a,17a,20a-triol, redukovani meta-bolit 17-hidroksiprogesterona (RMM 336,50). Normalno se nalazi u telesnim tečnostima i u urinu u malim količinama, a značajno se povećava kod poremećaja kore nadbubrega kada je izmenjena 21-hidroksilacija ili 11bhidroksilacija steroidnog jezgra.

PREGRADA (engl. septum, lat. septum), v. septum.

PREGREJAVANJE ORGANIZMA (engl. hypertermia), v. hipertermija.

PREJAKO LUČENJE PLJUVAČKE (engl. ptialismus), sijaloreja, izlučivanje prevelike količine pljuvačke, u nekim slučajevima više litara u toku 24 časa. Mehanizam je refleksan i uslovljavaju ga: refleksi iz nadražene usne sluzokože

(stomatitis, mehaničko razdra-ženje), refleksi iz jednjaka (oštećena sluzo-koža jednjaka, inflamacija jednjaka, grč ili tumor kardije, pri sondiranju), parasimpatikomimetička sredstva (acetilholin, pilokarpin, ezerin, fizostigmin). Simptomatska hipersalivacija javlja se kod tonzilitisa, trovanja metalima (jod, živa, olovo, bizmut, arsen ) i pri neuralgiji trigeminusa.

PREKANCEROZA (engl. precancerosis), pro-mena koja je potencijalno maligna ukoliko se ne leči.

PREKANCEROZNO (engl. precancerous), nemaligno stanje za koje se zna da može preći u maligno ako se ne leči.

PREKID TRUDNOĆE (engl. abortion), predstavlja spontano (abortus spontaneus) ili izazvano (abortus artefitialis) izbacivanje produkta oplođenja pre plodove sposobnosti za vanmaterični život. Vremenski odgovara periodu pre 28. nedelje trudnoće, a po težini ploda ispod 1.000 g plodove mase. Izazvani pobačaj može da bude dozvoljeni (abortus artefitialis legalis) ili nedozvoljen (abortus artefitialis ilegalis); v. spontani pobačaj.

PREKINUTI SNOŠAJ (engl. inerrupted sexual intercourse), najstariji i najmasovniji način sprečavanja neželjene trudnoće, ali zato i najnesigurniji kontraceptivni metod, pri čemu muškarac izvlači penis iz vagine pre ejakulacije i ejakulira izvan vagine.

PREKOBROJNI (engl. supernumerary), hromozom koji je prisutan u višku u odnosu na karakterističan, stalan komplement hromozoma.

PREKOBROJNI ZUBI (engl. poliodontia), prisustvo većeg broja zuba u zubnom nizu.

PREKOMERNO ZNOJENJE (engl. hiperhydrosis), v. hiperhidroza.

PREKUNEUS (engl. quadrate gyrus, lat. precuneus), složena vijuga na unutrašnjoj strani velikomoždane hemisfere. Odgovara unu-trašnjoj strani temenog režnja. Nalazi se iz-među paracentralnog režnjića

koji je napred (lobulus paracentralis) i velikomoždanog kli-na (kuneus) koji je pozadi i od koga je odvojen temeno-potiljačnim žlebom (sulkus parijeto-okcipitalis).

PREKURSOR (engl. precursor), nešto što prethodi; u lancu metaboličkih reakcija onaj koji prethodi krajnjem proizvodu (npr. enzi-mu, hormonu, vitaminu), ili neko jedinjenje koje se stvara ili troši u intermedijernim reakcijama; to je i neaktivni oblik značajnog metabolita, koji se prevodi u aktivni oblik pomoću odgovarajućeg enzima ili nekog drugog procesa (npr. tripsinogen je prekursor tripsina, a b-karoten je prekursor retinola).

PRELAZNI EPITEL (engl. transitional epi-thelium, lat. epithelium transitionale s. uro-thelium), višeslojni epitel koji prekriva bubrežne čašice, bubrežne karlice, ureter, mokraćnu bešiku i početni deo muške i ženske uretre. Sastavljen je od sledećih slojeva: 1. stratuma basale, sloja bazalnih ćelija koje su u kontaktu sa bazalnom laminom; 2. stratuma intermedium, tj. nekoliko slojeva intermedijarnih ćelija koje su izdužene i koje sve polaze od bazalne lamine; 3. stratuma superficiale, sloja velikih fasetiranih ćelija koje sadrže diskoidne vezikule. Postoji mišljenje da fasetirane ćelije imaju specijalne pro-dužetke koji dopiru do bazalne lamine. Ukoliko je to tačno, prelazni epitel spada u pseudoslojevite, a ne u slojevite epitele, mada to još nije potvrđeno. Prelazni epitel se tako i zove, jer je u stanju ispražnjenosti bešike visok, fasetirane ćelije štrče u lumen, a njihovi apikalni delovi su veoma zakrivljeni. Međutim, kada je bešika puna, izgled epitela se menja, on se isteže i postaje zaravnjen, tako da se vide samo dva ćelijska sloja. Fasetirane ćelije postaju kuboidne ili skvamozne, njihov apikalni deo postaje ravan jer sada biva prekrivena veća površina. Ovaj proces omogućavaju diskoidne vezikule u fasetira-nim ćelijama.

PRELOM ZUBA (engl. tooth fracture, lat. fractura dentis), prelom tvrdog tkiva zuba usled delovanja spoljašnje sile. Može biti prelom krunice, korena ili kombinovan. U odnosu na zubna tkiva može biti prelom gleđi, gleđi i dentina bez ili sa otvaranjem komore pulpe, cementa i dentina, ili kombinovan prelom svih zubnih tkiva.

PREMATURITET (engl. prematurity), oz-načava nezrelost novorođenčeta koje je ro-đeno pre vremena, tj. pre navršenih 37 nedelja trudnoće. Osobine nezrelosti su telesna masa ispod 2.500 grama, telesna dužina ispod 48 cm, manje razvijeno potkožno masno tkivo, crvena boja kože, pojačan sirasti maz (vernix caseosa), pojačana maljavost, nokti ne dosežu do jagodica prstiju, nepotpuno razvijena ušna hrskavica, kod devojčica velike polne usne ne pokrivaju male, a kod dečaka testisi nisu spušteni u skrotalne kesice.

PREMATURUS

(engl. premature infant ), nedonošče, živorođeno dete, rođeno pre navr-šenih punih 37 nedelja od prvog dana poslednjeg menstrualnog ciklusa.

PREMEDIKACIJA (engl. premedication), preoperativna medikacija, davanje određenih medikamenata u neposrednom preoperativnom periodu koje ima za cilj psihičko smirenje bolesnika, izazivanje analgezije, sniženje bazalnog metabolizma i inhibiciju sekrecije u disajnim putevima. Najčešće se koriste opijati, sedativi, preparati beladone (atropin), antihistaminici i dr.

PREMOLAR (engl. prempar tooth, lat. dens premolaris), v. dens premolaris, pretkut-njak.

PREMOTORNO PODRUČJE (engl. premotor area), Brodmannovo područje 6; glavno kortikalno motorno područje koje leži neposredno ispred motornog područja (Brodmannovo područje 4) i od koga se razlikuje histološki zbog odsustva Betzovih ćelija.

PRENATALNO (engl. prenatal), koje nastaje ili se dešava pre rođenja, a odnosi se na fetus.

PRENESENA TRUDNOĆA (engl. prolonged, postterm pregnancy), svaka trudnoća koja traje duže od 42 nedelje ili 294 dana i u ovoj grupi je oko 12% svih trudnoća. U ovakvoj trudnoći protok krvi kroz matericu je smanjen zbog pozicionih efekata materice i fetusa. Zbog toga je mogućnost posteljice da obavlja adekvatnu nutritivnu i gasnu razmenu smanjena, pa je ona raznovrsno patološki izmenjena (kalcifikacije, infarkti, retroplacentni he-matomi, i dr.). Plodova voda je često redukovana i žuto-zelena, a deca iz ovih trudnoća imaju veći morbiditet. U proceni stanja ploda pored kliničkih nalaza koriste se i druge dijagnostičke metode, pre svih ultrasonografija, kardiotokografija i neke biohemijske analize (određivanje hormona). Smrtnost dece, kao i procenat ovih trudnoća koje se završe carskim rezom znatno je veći nego u grupi terminskih trudnoća.

PREOPERATIVNA PRIPREMA (engl. pre-paring for anesthesia), skup terapijskih mera koje imaju za cilj da bolesnika (koji može biti u teškom stanju) dovedu u optimalno stanje za operaciju; podrazumeva davanje infuzija tečnosti i elektrolita, transfuzija krvi i njenih derivata, antibiotika, kardiotonika, kiseonika i dr. Sve ove mere treba da pripreme bolesnika za operaciju i njen operativni rizik.

PREOPTEREĆENJE

(engl. overload), poremećaj izazvan velikim naporima.

PREPONSKA VEZA (engl. inguinal l., lat. l. inguinale), v. ligamentum ingvinale.

PREPONSKI (engl. inguinal, lat. inguinale), v. ingvinalni.

PREPOZNAVANJE (engl. identification), uviđanje sopstvenih psiholoških sadržaja u toku psihoterapijskog procesa. Nastaje posle kraćeg ili dužeg preispitivanja problema, a zatim se javlja „aha“ doživljaj. U grupnoj psihoterapiji prepoznavanje je ubrzano zahvaljujući „fenomenu ogledala“ (kroz tuđe psihološke sadržaje prepoznaju se vlastiti). Prepoznavanje može da se javi i u izboru druženja, odnosno pripadanja određenoj grupi ljudi („sličan se sličnom raduje“), bliskih pogleda na stvari i pojave, bilo da se radi o istom tipu ličnosti, ili o istoj psihopatologiji.

PREPROTEIN (engl. preprotein), prekursor proteinskog molekula koji nema biološku aktivnost. Inicijalno se prenosi i transportuje u endoplazmatični retikulum i proteolizom se prevodi u proprotein. Drugi stepen proteolize, koja se odigrava ili u intraćelijskim granulama ili izvan ćelija, prevodi proprotein u aktivni proteinski molekul proteolitičkim uklanjanjem polipeptidnog lanca sa preproteina. Primeri ekstracelularne aktivacije su digestivni enzimi, koji se aktiviraju nakon ulaska u tanko crevo i tkivni enzimi koagulacije krvi, koji se aktiviraju nakon oštećenja tkiva. Primeri intraćelijske aktivacije su proteinski hormoni.

PREPUCIJUM, UDNA KOŽICA (engl. prepuce, lat. perputium), tanka kožna duplikatura polnog uda ili dražice. Kod osoba muškog pola prepucijum pokriva glavić polnog uda.

PRERANA EJAKULACIJA (engl. premature ejaculation), prevremeno izbacivanje semena u toku polnog odnosa. Javlja se kod većine mladih muškaraca koji do tada nisu imali ili su retko imali polni odnos, kod muškaraca srednjih godina starosti, sa redovnim seksualnim odnosima. Kod mladih muškaraca prerana ejakulacija iščezava sa uspostavljanjem redovnih polnih odnosa. Kod osoba srednjeg doba starosti preporučuje se „skraćenje” pripreme za polni akt. Kod neurotičnih osoba potrebno je lečenje.

PRERANI PUBERTET

(engl. precocious puberty), pojava polnog sazrevanja kod devojčica pre 8, odnosno kod dečaka pre 9 godina. Pravi p.p. je uzrokovan preranom aktivacijom osovine hipotalamus-hipofiza-pol-ne žlezde. Karakteriše ga normalan redosled pojave sekundarnih polnih odlika. Češće se sreće kod devojčica, dok je kod dečaka često uzrokovan tumorima mozga. Glavna posledica p.p. je niži rast u odraslom dobu. Lažni p.p. karakteriše pojava samo nekih pubertetskih znakova (stidna dlakavost ili rast dojki) i najčešće je posledica kongenitalne adrenalne hiperplazije ili tumora nadbubrežnih, odnosno polnih žlezda.

PRESBIOPIJA (engl. presbyopia), staračka dalekovidost; smanjenje elastičnosti sočiva sa godinama, tako da prilikom posmatranja predmeta na blizinu, uz maksimalan grč cilijarnog mišića, sočivo svojom elastičnošću ne može dovoljno da se ispupči i poveća prelomnu moć. Zato su potrebne naočare da nadoknade nedostatak u prelomnoj moći sočiva.

PRESINAPTIČKA MEMBRANA (engl. pre-synaptic membrane), specifičan deo membrane aksonskog terminala putem koje se oslobađaju molekuli neurotransmitera.

PRESINAPTIČKI (engl. presynaptic), koji se nalazi u blizini ili pojavljuje, događa pre sinapse, npr. presinaptički nervni završetak.

PRE SMRTI (lat. pre mortem), premortalno, odnosi se prvenstveno na promene i povrede (v. zaživotne povrede) koje nastaju u toku života i agonije, dok još postoje očuvane funkcije kardiovaskularnog sistema, disanje i funkcije centralnog nervnog sistema.

PRETKOMORSKO-KOMORSKI OTVOR (engl. atrioventricular ostium, lat. ostium atrioventriculare), v. ostijum atrioventrikulare.

PRETKUTNJAK (engl. premolar tooth, lat. dens premolaris ), v. dens premolaris, premolar, nalazi se između očnjaka i molara, obično ima dve kvržice, sitni hranu. Zamenjuje mlečne molare.

PREDPOROĐ AJNA HEMORAGIJA (engl. prepartum hemorrhage), krvarenje pred porođaj, kao uzrok ima dva poremećaja: placenta previja i prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice. Placenta previja je oblik nisko

usađene posteljice koja dodiruje ili delimično ili potpuno pokriva unutrašnje ušće materice. Placenta previa centralis je najteža komplikacija porođaja, koja može da ugrozi život žene. Prevremeno odlubljivanje posteljice je svako odlubljivanje pre rođenja ploda, ali može da se desi u svakom trenutku tokom cele trudnoće. Javlja se kod trudnica koje boluju od kasnih gestoza, srčanih oboljenja, hroničnog nefritisa, ali i u slučaju spo-ljašnjih povreda i udara.

PREVALENCIJA (engl. prevalence), izražava odnos ukupnog broja obolelih (zbir novo-obolelih osoba i osoba koje su ranije obolele) u nekoj populaciji i procenjenog broja stanov-nika u određenom vremenskom trenutku (u praksi je to obično jedan dan). Zbog te vremenske ograničenosti ona se naziva i tačkom prevalencije. Ovaj odnos se množi sa konstantom (K). Prevalencija je i snimak situacije u jednom momentu i njena veličina je uslov-ljena prvenstveno dužinom preživljavanja (bolesti sa dužim preživljavanjem imaju veću prevalenciju) i veličinom incidencije. Zna-čajna je za planiranje zdravstvene službe (veličine bolničkog prostora, broja zdrav-stvenih radnika, količine sanitarnog materijala, lekova i dr.). Periodična prevalencija predstavlja ukupan broj obolelih osoba bilo kada tokom određenog perioda.

PREVALENCIJA KARIJESA (engl. caries prevalence), presek stanja karijesa zuba u populaciji u određenom vremenu. Izražava se stopom zdravih osoba (IZO), prosečnim vrednostima karijesa (KIP), incidencijom kariijesa (GPK). V. karijes indekse.

PREVENCIJA BOLESTI (engl. prevention), mere koje se preduzimaju da se predupredi bolest i da se unapredi zdravlje. U širem smislu termin se koristi za bilo koju meru koja dovodi do smanjenja faktora rizika i ima tri nivoa. Primarna prevencija podrazumeva preduzimanje mera protiv bolesti pre no što se simptomi pojave. Sekundarna prevencija uključuje rano otkrivanje, dijagnozu i lečenje u cilju izlečenja ili usporenja prirodne progresije bolesti, izbegavanja komplikacija ili smanjenja njihovog uticaja. Tercijarna prevencija su mere koje se preduzimaju posle bolesti ili povrede u cilju minimalizovanja nesposobnosti i drugih dugoročnih efekata. Efi-kasnom primenom Papanikolau testa smanjena je stopa smrtnosti od kancera grlića materice za 73% od 1950. godine. Zahvaljujući imunizaciji, zauške, morbili i rubeola su postale retke bolesti. Saobraćajni traumatizam je smanjen zahvaljujući upotrebi sigurnosnih pojaseva, smanjenju brzine kretanja vozila i zabrani zloupotrebe alkohola. Međutim, efikasna prevencija nije ustoličena za mnoge bolesti kao što je kancer dojke.

PREVENTIVNA STOMATOLOGIJA (engl. preventive stomatology), deo stomatologije koji se bavi izučavanjem narodnog zdravlja, oralne patologije i etioloških činilaca, i na osnovu toga predlaže i preduzima mere i aktivnosti za sprečavanje pojave oboljenja orofacijalnog sistema (primarna), progresije postojećih oboljenja (sekundarna) i spreči pojavu posledica po opšte zdravlje (tercijarna).

PREZBIAKUZIJA (engl. presbyacusis), sta-račka nagluvost, degenerativna bolest labirinta, koja je simetrična. Javlja se posle 40. godine, a postoji familijarna dispozicija. Pored mikrovaskularne ishemije, i neki nepoznati faktori imaju uticaja na tok bolesti. Bolest uglavnom zahvata kohlearni deo labirinta. Terapija je rehabilitacija pomoću slušnih aparata.

PREZENTACIJA (engl. presentation), stav, podrazumeva deo ploda koji prednjači u slučaju uzdužnog položaja. Najčešće je u pitanju stav glavom i to potiljačni, koji je najpovoljniji. Od stavova glavom postoje još temeni, čeoni i lični, koji su mnogo ređi i nepovoljniji, a neki se vrlo često (čeoni) završavaju carskim rezom. Prednjačeći deo ploda u porođaju može da bude i donji deo ploda (karlica ili nožica). Takve prezentacije se ubrajaju u manje povoljne.

PREZERVATIV (engl. preservative, condom), gumeno mehaničko sredstvo koje štiti od neželjene trudnoće i polnih bolesti.

PREŽIVLJAVANJE (engl. survival), kumulativna stopa preživljavanja odnosno proporcija preživelih u nekoj grupi, npr. pacijenata ispitivanih i praćenih tokom izvesnog vremenskog perioda. To je proporcija osoba u određenoj grupi živih na početku jednog vremenskog intervala (npr. petogodišnjeg perioda) koje preživljavaju do kraja tog intervala. Stopa preživljavanja može da se analizira metodom tekućih ili kohortnih životnih tablica.

PRIJAPIZAM (engl. priapism), patološka, bolna i trajna erekcija muškog uda (penis), nastala bez seksualne stimulacije, npr. kod trovanja kantaridinom, bolova u kičmi i kod nekih duševnih bolesnika.

PRIJAVA SMRTI , članovi porodice i rodbina dužni su da odmah prijave nastanak smrti osobe. Ako ih nema, prijavu vrši svaka druga osoba. Ako je smrt nastupila u stanu na području grada, o tome se obaveštava radna organizacija za pogrebne usluge, koja ima stalnu vezu sa lekarom koji vrši pregled umrlih i izdaje potvrde o smrti. Ukoliko je smrt nastupila na selu, o tome se obaveštava mesna kancelarija, a lekar nadležne ambulante ili doma zdravlja (najbliže zdravstvene organizacije) vrši pregled i izdaje potvrdu o smrti. Lice koje prijavljuje smrt dužno je da pruži tačne podatke o identitetu umrlog, mestu i vremenu smrti, adresu gde se leš nalazi i da da podatke o sebi. Službeno lice koje prima podatke i poziv dužno je da obavesti lice koje prijavljuje nečiju smrt o tome šta treba da uradi i pripremi do dolaska lekara: svu medicinsku dokumentaciju za umrlog (gde se, kada i od čega lečio), ličnu kartu

umrlog, zdravstvenu knjižicu i dr. Rodbinu ili prijate-lje umrlog obavestiti da ne diraju leš i da ga ne oblače. Ako je neko lice umrlo u bolnici, onda se izdaju otpusna lista i potvrda o smrti, od strane lekara dotične zdravstvene ustanove. Sa otpusnom listom i potvrdom o smrti (ukoliko se ne zahteva obdukcija) lice koje se stara o sahrani odlazi u matični ured opštine na čijoj je teritoriji nastupila smrt, gde službenik opštine (matičar) izdaje izvod iz matične knjige umrlih i odmah formira umrlicu (Izvod iz matične knjige umrlih). U drugim slučajevima (ako smrt nije nastupila u bolnici) matičar opštine na čijoj je teritoriji lice umrlo, sedam dana posle obavljene sahrane, a na zahtev zainteresovanog lica izdaje izvod iz matične knjige umrlih.

PRILAGODITI (engl. to adapt), adaptirati se. Uključuje svaku promenu u funkciji ili strukturi organizma koja vodi poboljšanju uslova opstanka. Svojstvo životnog organizma je da se prilagođava promenama uslova sredine kako bi se razvio najpovoljniji odnos sa sredinom uz najmanji utrošak energije. Ličnost prilagođava, odnosno usklađuje svoje potrebe i ponašanja mogućnostima i zahtevima sredine. To ponekad zahteva promenu obrazaca ponašanja. Ne postoji idealna prilagođenost, niti se ona od zrele ličnosti očekuje. Zrela ličnost je autentična, živi u saglasnosti i sa sobom i sa okolinom, a prilagođenost u visokom stepenu vodi u konformizam.

PRILAGOĐ AVANJE, v. adaptacija.

PRILOKAIN (engl. prilocaine), lokalni anestetik male toksičnosti sličan lidokainu. Koristi se za sve vrste lokalne anestezije. Nije u prometu u Jugoslaviji, osim kao kombinovani preparat EMLA za površinsku anesteziju.

PRIMAKVIN (engl. primaquine), antimalarik koji se koristi za eliminaciju hepatičke faze Plasmodium vivax i P. ovale, posle lečenja hlorohinom. Nije u prometu u Jugoslaviji jer kod nas nema malarije.

PRIMARNA HEMOSTAZA (engl. cellular, primary, hemostasis ), složeni proces zaustav-ljanja krvarenja na mestu povrede krvnog suda u kome učestvuju vaskularni i hemodinamski činioci, krvne pločice (trombociti) i belančevine (proteini) krvne plazme, koji imaju ulogu u stvaranju, odnosno razgradnji krvnog ugruška. Primarna hemostaza obuhvata zbivanja u vaskularnoj i trombocitnoj fazi, interakciju oštećenog zida krvnog suda i krvnih pločica i seriju događaja koji dovode do stvaranja trombocitnog tromba i zaustavljanja krvarenja na nivou kapilara i malih krvnih sudova. Na mestu povrede krvnog suda odigrava se slepljivanje (adhezija) trombocita uz pomoć receptora trombocitne membrane i veznih proteina iz plazme koji imaju ulogu u primarnoj hemostazi. Na ovaj proces nadovezuje se međusobno slepljivanje dodatnih trombocita (agregacija) i oslobađanje supstanci koje predstavljaju

sekretorni sadržaj trombocitnih granula. Zbivanja u primarnoj hemostazi dovode do stvaranja trombocitnog (nestabilnog) tromba i na njih se nadovezuje druga faza, stvaranje fibrinskog tromba (v. trajna hemostaza). Stanje zida krvnog suda, broj trombocita (normalne vrednosti 150 - 400 x 109 /l) i funkcije trombocita (adhezija, agregacija i sekrecija) od presudnog su značaja za zbivanja u primarnoj hemostazi. Promene zida krvnog suda, urođeni i stečeni kvantitativni i kvalitativni poremećaji trombocita mogu da se manifestuju kao hemoragijski sindromi (povećana sklonost ka krvarenju) ili kao tromboembolijske komplikacije. Dijagnostika ovih poremećaja obavlja se u specijalizovanim laboratorijama za hemostazu.

PRIMARNA POLICITEMIJA (engl. primary polycythemia), v. prava policitemija.

PRIMARNA STRUKTURA (engl. primary structure), sekvenca aminokiselinskih ostataka u polipeptidnom lancu proteina ili sekvenca ostataka nukleotida u polinukleotidnom lancu nukleinskih kiselina. Primarna struktura određuje sekundarnu, tercijarnu i kvaternarnu strukturu.

PRIMARNA TUBERKULOZA PLUĆA (engl. primary pulmonary tuberculosis), tuberkuloza pluća nastala neposredno posle zaraze bacilima tuberkuloze kod koje su vidljive promene primarnog tuberkuloznog kompleksa (v. primarni tuberkulozni kompleks).

PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA (engl. primary care), osnovna zdravstvena zaštita tj. nivo u zdravstvenoj zaštiti na koji pacijent prvo nailazi kada traži medicinsku pomoć. Lekar opšte prakse, kao nocilac primarne zdravstvene zaštite, brine se o očuva-nju zdravlja pacijenta i o lečenju bolesti. On koordiniše čitavom zdravstvenom zaštitom osobe, tj. svim njegovim zdravstvenim problemima (biološkim, bihejvioalnim ili socijalnim). Adekvatno uključivanje konsultanata je važan deo primarne zdravstvene zaštite. Pored lekara, u ovom nivou zdravstvene zaštite učestvuje i medicinska sestra.

PRIMARNI AKTIVNI TRANSPORT (engl. primary active transport), prenos jona kroz ćelijske membrane nasuprot elektrohemij-skom gradijentu pri čemu hidroliza ATP, direktno, daje energiju za „pumpanje“ jona (Na+, K+, Ca2+, H+ ); ove „pumpe“ se zovu i ATP-aze; najpoznatija je Na+-K+-pumpa.

PRIMARNI GIHT (engl. gout), akutni recidivirajući artritis koji nastaje zbog hiperuratemije uglavnom nepoznate, a ređe poznate gensko-enzimske prirode.

PRIMARNI SPERMATOCITI (engl. primary spermatocytes, lat. spermatocytus primarius), ćerke ćelije spermatogonija tip B. Iz primarnih spermatocita nastaju sekundarni spermatociti, procesom redukcione mejoze.

PRIMARNI STANDARD (engl. primary standard), visokoprečišćena hemikalija dobro definisanog sastava, koja je prihvaćena od odgovarajućeg internacionalnog tela. Prihvaćeno je više standardnih referentnih materijala. Ovakvi materijali ne mogu biti higroskopni, a pri sušenju se ne menjaju i lako se koriste pri odmeravanju i pripremi standarda. Sadržaj nečistoća je deklarisan i sveden na minimum.

PRIMARNI TUBERKULOZNI KOMPLE-KS (engl. primary tuberculotic complex), patološki entitet koji sačinjavaju primarno tuberkulozno žarište (primoafekt), tuberkulozni limfangitis i regionalni tuberkulozni limfadenitis (najčešće u hilusu na istoj strani). Nastaje neposredno posle infekcije bacilom tuberkuloze.

PRIMARNO (engl. primary), prvo po redu ili po vremenu događanja.

PRIMARNO ZARASTANJE RANA (lat. sanatio per primam intentionem), javlja se kada rana ima glatke ivice i zidove koji naležu jedni na druge, ako ne postoje jača devitali-zacija tkiva, infekcija ili strana tela. Za nekoliko dana stvara se gladak, linearan ožiljak.

PRIMICANJE (engl. adduction, lat. adductio), v. adukcija.

PRIMIDON (engl. primidone), antiepileptik barbituratne strukture, u organizmu se delom pretvara u fenobarbiton i to je preduslov za antiepileptičko dejstvo. Efikasan je protiv svih oblika epilepsije osim absansa, ali se ne koristi kao lek izbora zbog jake sedacije tipične za barbiturate. Nije više u prometu u Jugoslaviji.

PRINCIP ZADOVOLJSTVA (engl. principle of pleasure), psihoanalitički pojam kojim se objašnjava psihičko funkcionisanje, naime, težnja da se postigne zadovoljstvo, a izbegne bol. U najranijem periodu života, bebe žive po „principu zadovoljstva“ navikavanjem na ritam spavanja, hranjenja, povijanja, postepeno se princip

zadovoljstva zamenjuje principom realnosti.

PRIONI (engl. proteinaceous infectious particles - prions), transmisivni agensi koji uzrokuju grupu degenerativnih bolesti centralnog nervnog sistema pod zajedničkim nazivom spongiformne encefalopatije. Infekcija se prenosi inokulacijom ili ingestijom moždanog tkiva obolelih. Prioni su do sada najsitnije i po građi najjednostavnije infektivne čestice. Sastoje se samo od proteina bez nukleinske kiseline. Veoma su otporni na dej-stvo ultravioletnih i jonizujućih zračenja, povišenu temperaturu, dok im autoklaviranje na 121°C za 60 minuta značajno smanjuje infektivnost. Inaktiviraju ih jedino proteaze i hemijska sredstva koja denaturišu proteine. Primenom testa in vitro infektivnosti utrvđeno je da su transmisibilni i da uzrokuju spongiformne encefalopatije kod životinja (svrbljivac, engl. scrapie, kod ovaca i koza, bolest „ludih krava“) i čoveka (Creutzfeld-Jacobova bolest, Gerstman-Strasslerov sindrom, kuru).

PRIONSKA BOLEST (engl. prion’s disease, spongiforme encephalopathy ), sunđerasta encefalopatija je degenerativno oboljenje mozga koje karakterišu vakuolna degeneracija neurona, astrocitoza i glioza. Oboljenje se javlja kod ljudi i životinja. Prema načinu nastanka ove bolesti su infektivne, transmisivne i nasledne. Duge su inkubacije, dugog kli-ničkog toka i uvek smrtnog ishoda. Patološki proces se odvija u predelu centralnog nervnog sistema, pri čemu nema pojave zapaljive reakcije, niti demijelinizacije. Od 1982. godine, prihvaćena je teorija Prusinera i saradnika da su izazivači ovih oboljenja prioni, proteinske infektivne partikule veoma male veličine (20 - 30 mm), nemaju DNK, rezistentni su na procedure koje hidrolizuju nukleinske kiseline. Oboljenja kod životinja su: scrapie (ovce i koze), bovina spongioformna encefalopatija (krave), hronična bolest mršavljenja (jeleni i srne), transmisivna mink encefalopatija (vizoni). Kod ljudi: Kuru, Creutzfeldt-Jakobova bolest (CJD), Gerstman-Straussler-Scheinker syndrom (GSS), Fatal familial insomnia (FFI), Alpers disease i nova varijanta CJD (v. CJD).

PRIORITET U ZBRINJAVANJU PACIJE-NTA , zavisi prvenstveno od kategorije povre-de. Postoje tri kategorije povreda: 1. povrede koje ugrožavaju vitalne fiziološke funkcije i neposredno prete životu, npr. masivno krvarenje ili opstrukcija disajnog puta. Takav bolesnik iziskuje hiruršku pomoć 5 - 10 mi-nuta od prijema; 2. povrede koje bolesnika ne dovode u neposrednu opasnost po život (ovu grupu čini većina bolesnika). Kod njih je u periodu od 1 do 2 sata uglavnom potrebna hirurška intervencija, tako da ima dovoljno vremena za dijagnostičko ispitivanje i pri-premu za operaciju; 3. povrede koje izazivaju samo okultno oštećenje. Kod ovih bolesnika hirurška intervencija može da ne bude indicirana satima, čak danima (ruptura slezine u dva vremena), ponekad i da izostane. Ali, ovakvi bolesnici mogu svakog trenutka da padnu u šok tako da je neophodan stalan nadzor. Pojava šoka je indikacija za hitnu hiruršku intervenciju.

PRIPREMA ANTIGENA

(engl. antigen processing), prethodi procesu predstavljanja antigena, a sastoji se od degradacije belančevina antigena do peptidnih lanaca koji su jedini u stanju da se vežu na glavni histokompatibilni kompleks proteina na ćelijama koje vrše prezentaciju antigena i tada bivaju prepoznati od strane T i B limfocita.

PRIRODNA ANTITELA (engl. natural antibodies), antitela koja se nalaze u organizmu čoveka i deluju protiv crvenih krvnih zrnaca krvne grupe koja je različita od sopstvene. Ova antitela se nalaze u serumu osoba koje nisu prethodno došle u kontakt s antigenima drugih krvnih grupa.

PRIRODNA ISHRANA (engl. natural feeding), ishrana odojčeta majčinim mlekom. Mešovita ishrana predstavlja kombinaciju majčinog mleka i formule (fabričkog preparata mleka prilagođenog uzrastu deteta).

PRIRODNA SELEKCIJA (engl. natural selection), preferencijalno razmnožavanje i preživljavanje organizama različitih genotipova u izmenjenim uslovima sredine.

PRIRODNA SMRT (engl. natural death, lat. mors naturalis), smrt uzrokovana prirodnim oštećenjem zdravlja, koje se razvilo spontano, samo od sebe. Uzroci prirodne smrti mogu biti unutrašnji (endogeni) i spoljašnji (egzogeni).

PRIRODNE ĆELIJE UBICE (engl. natural killer cells), ćelije sposobne da unište različite ciljne ćelije. To su limfociti sposobni da unište ćelije tumora i ćelije inficirane virusima.

PRIRODNI IMUNITET (engl. natural immunity), opšta nespecifična otpornost organizma prema izazivačima bolesti s kojima organizam nije bio ranije u kontaktu. Ovu vrstu otpornosti imaju svi zdravi ljudi.

PRIRODNI LEKOVI , v. fitoterapija.

PRIRODNO RADIOAKTIVNO ZRAČE-NJE (engl. natural radiation), uključuje kosmičko zračenje, terestrijalno zračenje, radioizotope unutar

ljudskog tela i gas radon.

PRISTRASNOST (engl. bias), svaki postupak ili proces koji vodi odstupanju rezultata odnosno zaključaka od istine. U tom postupku prikupljanje, prikazivanje, analiza i tuma-čenje podataka mogu da dovedu do zaključaka sistematski različitih od istine. Opisano je 50 vrsta pristrasnosti, do kojih može da dođe u ma kojoj fazi istraživanja. Najpoznatije pristrasnosti su: 1. pristranost izbora (engl. selection bias), greška usled sistematskih razlika u karakteristikama onih koji su odabrani za ispitivanje i onih koji nisu, odnosno ako se pogrešno odabere uzorak. Takav je slučaj u anamnestičkim studijama sa neadekvatnim izborom kontrolne grupe. U studiji gde se ispituje uloga pušenja u nastanku raka pluća, poređenje pušačkog iskustva bolesnika sa ovim malignim tumorom i osoba bez (kontrolna grupa) koji leže na istom pulmološkom odeljenju iz drugih razloga, može proizići zaključak da razlike nema. Objašnjenje je u činjenici da je pušenje povezano i sa rakom pluća i sa nizom drugih plućnih bolesti koje zahtevaju hospitalizaciju; 2. informaciona pristrasnost (engl. information bias), propust u merenju izloženosti ili ishoda koji ima za posledicu različitu tačnost informacija u upoređivanim grupama; 3. pristrasnost usled pridruženosti (engl. bias due to confaunding), kada je odnos između dve varijable (hipotetične uzročne i manifestacione koja predstavlja bolest) zamagljen uticajem treće varijable koja je povezana sa obe prethodne. Konfaunding se može objasniti i kao mešanje efekta nekog hipotetičnog uzročnog faktora koji ispitujemo, zato što se prepliće sa uticajem konfaunding faktora. Ovaj efekat faktora koji je izmenjen pod uticajem konfaundinga može da bude veliki i da dovede do precenjivanja ili potcenjivanja efekta, zavisno od smera njegove povezanosti sa ispitivanim uzročnim faktorom. Karakteri-stike konfaunding faktora su: faktor rizika za oboljenje koje ispitujemo, povezan sa faktorom koji ispitujemo, ne sme da bude veza na putu od hipotetičnog uzročnog faktora ka bolesti.

PRISUSTVO ŠEĆERA U URINU (engl. glycosuria), v. glukozurija.

PRITISAK (engl. pressure ), fizička veličina definisana količnikom sile F i dodirne površine S na koju ta sila deluje (p = F/S). Jedinica za pritisak je paskal (Pa).

PRIVIDNA SMRT (lat. vita minima s. vita reducta), izraz koji je uveo Masshoff, označava da su sve životne funkcije svedene na minimum, pa se uobičajenim metodama ne može sa sigurnošću ustanoviti da li život zaista postoji. U toj fazi potrebno je primeniti EKG ili EEG pretraživanje. Prognoza prividne smrti zavisi od faktora koji su prouzrokovali ovo stanje (npr. od veličine infarkta, od težine kontuzije mozga, količine unetih barbiturata i dr.). Vreme igra važnu ulogu utoliko što produženje trajanja vitae minimae ima lošiju prognozu. Dugotrajni prekidi ili ponavljani kratkotrajni prekidi cirkulacije dovode do oštećenja mozga poznatog kao „hipoksična encefalopatija“. Zahvaljujući modernim anesteziološko-reanimacionim i hirurškim postupcima stanje prividne smrti se ne završava smrću.

Treba napomenuti da se za razliku od agonije, koja uvek prethodi smrti, prividna smrt može završiti oživljava-njem ili smrću.

PRIVOĐ ENJE (engl. adduction, lat. adductio), v. adukcija.

PRIVREMENA IMOBILIZACIJA (engl. temporary immobilization), ima zadatak da izvrši imobilizaciju nekog dela tela ili ekstremiteta privremeno, u cilju transporta ili do stavljanja stalne, trajne imobilizacije. Pored improvizovanih sredstava za imoblizaciju (daska, štap, karton) postoje i standardne udlage - šine (Cramerova, Thomasova, Diterihsova, Braunova i dr.).

PROBADAJUĆI BOLOVI (engl. stitch), iznenadni bolovi kratkog trajanja, pacijent ih opisuje kao ubod iglom, ubod nožem i može da pokaže tačno mesto gde su lokalizovani. Prestaju na mestu gde nastaju, obično nemaju propagaciju.

PROBAND (engl. proband, propositus ), pro-pozitus, indeksni slučaj genetske studije; član porodice koji je nekom svojom osobinom prvi ukazao na mogućnost njene genetske odre-đenosti; klinički aficiran član porodice preko koga je pažnja usmerena na porodicu u cilju genetičkog ispitivanja.

PROBENECID (engl. probenecid), lek protiv gihta sličan alopurinolu, povećava izlučivanje mokraćne kiseline. Koristi se za lečenje rezistentnih oblika gihta kao zamena za alopurinol ili zajedno sa njim. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Benemid.

PROBODINA , v. ubodina.

PROBOJ (engl. penetration, lat. penetratio), penetracija, u sudskoj medicini prekid kontinuiteta zida telesne duplje ili šupljeg organa direktnim dejstvom mehaničkog oruđa, čime se uspostavlja komunikacija sa spoljašnjom sredinom. Jedna od ozleda (v. ozleda). Sastavni je deo kanala ubodina (v. ubodina) i ustrelina (v. ustrelina).

PROBUKOL

(engl. probucol), hipolipidemik manje efikasnosti od statina i kao takav je izgubio mesto u terapiji hiperlipoproteinemija, ali se forsira kao antioksidans. Nema određeno mesto u terapiji. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Lipomal.

PROCEDURA (engl. procedure), način rada, definisan postupak, pravni put.

PROCENA RIZIKA (engl. risk assessment), pri ekspoziciji hemijskim materijama podrazumeva identifikaciju hazarda, procenu ekspozicije i procenu odnosa ekspozici-ja-efekat. Najpreciznije se ostvaruje biomarkerima koji, u širem smislu, dokumentuju svaku merljivu refleksiju u interakciji između biološkog sistema i ksenobiotika. Njihova primena kao screening testova i u svrhe monitoringa zahteva veliki stepen selektivnosti i validnosti, što uključuje specifičnost, senzitivnost, preciznost, pouzdanost i etičku i socijalnu podobnost. Spoljašnja ekspozicija određena je poznavanjem koncentracije hemijskog agensa u svemu što je u direktnom kontaktu s čovekom (vazduh, voda, hrana, alkoholna i bezalkoholna pića, duvan, kozmetički preparati, medikamenti i dr.). Ukupna spoljašnja ekspozicija uslovljena je intenzitetom, trajanjem i frekvencijom ekspozicije i putevima unošenja ksenobiotika (inhalacijom, ingestijom, transkutanim putem). Procenjuje se ambijentalnim monitoringom, jednokratnim ili kontinuiranim, pomoću stacionarnog ili personalnog sakup-ljača. Unutrašnja ekspozicija podrazumeva ukupan unutrašnji teret otrova (integralnu unutrašnju dozu), bez obzira na različite izvore spoljašnje ekpozicije i različite puteve ulaska otrova u organizam. Ukupna unu-trašnja doza zavisi od vrste i koncentracije otrova, trajanja izloženosti, fizičkog opte-rećenja, puteva unošenja u organizam, individualnih razlika u toksikokinetici, prethodne ili istovremene izloženosti drugim hemij-skim materijama, antropometrijskih varijabli i urođenih ili stečenih poremećaja metabolizma.

PROCENAT (engl. percentage), odnos dela prema celini pomnožen sa konstantom (K) koja iznosi 100. Npr., procentualno učešće umrlih od raka želuca u strukturi umrlih od svih malignih tumora digestivnog trakta, procentualno učešće umrlih u odnosu na obolele od tetanusa što predstavlja letalitet i procentualno učešće kliničkih manifestno obolelih u odnosu na sve izložene osetljive osobe, a naziva se indeksom kliničke manifestacije.

PROCESUS (engl. processus, lat. processus ), nastavak. P. cilijaris ( engl. ciliary p., lat. p. ciliaris), trepljasti nastavak. Gusto grupisani nastavci na unutrašnjoj strani trepljastog tela koji štrče prema šupljini zadnje očne komore. Trepljasti nastavci, kojih ima oko 70, predstavljaju kapilarne nastavke koji stvaraju i luče očnu vodicu (humor akvozus); p. ksifoideus (engl. xiphoid p., lat. p. xiphoideus), mačni nastavak grudne kosti. Donji, suženi i slobodni deo grudne kosti. Izrazito varira u odnosu na oblik, veličinu i zakrivljenost; p. pterigoideus (engl. pterygoid p., lat. p. pterygoideus), krilasti nastavak klinaste kosti. Sastoji se od korena i dva lista ili ploče. Koren se odvaja od donje površine tela klinaste kosti i nastavlja listovima. Listovi su spoljašnji (la-mina lateralis) i unutrašnji (lamina

medijalis). Oni su spojeni duž svojih prednjih ivica, a razdvojeni pozadi, ograničavajući međusobno krilastu jamu; p. styloideus (engl. styloid p., lat. p. styloideus), šiljasti nastavak. Dug, tanak i oštar koštani nastavak koji postoji na slepoočnoj kosti, žbici u lakatnoj kosti.

PROCIKLIDIN (engl. procyclidine), sintetski antiholinergik sličan triheksifenidilu koji se najviše koristi. Blokadom muskarinskih receptora u mozgu smanjuje dominaciju holi-nergičkog sistema nastalu zbog nedostatka dopamina. U terapiji parkinsonizma može se kombinovati sa L-DOPA. Koristi se i za otklanjanje ekstrapiramidalnih simptoma jatrogeno uzrokovanih neurolepticima. Neželjena dejstva v. antiholinergici. Preparat: Procipar.

PRODOR (lat. canal), prekid kontinuiteta tkiva i organa u obliku kanala, nastao direktnim dinamičkim dejstvom (prodiranjem) meha-ničkog oruđa. Jedna od ozleda (v. ozleda). Sastavni je deo kanala ubodina (v. ubodina) i ustrelina (v. ustrelina).

PRODROM (engl. prodroma), uvod u bolesno stanje; period pre ispoljavanja bolesti.

PRODUKCIJA (engl. production), stvaranje nečeg, npr. stvaranje ektopičnih hormona, (stvaranje nekih hormona na mestu uda-ljenom od mesta gde se oni obično stvaraju). Neki tumori pluća imaju sposobnost da luče ektopične polne hormone.

PRODUŽENA MOŽDINA (engl. spinal bulb, lat. medulla oblongata), v. medula oblongata.

PROENZIM (engl. proenzyme), neaktivni prekursor enzima koji se prevodi u aktivni enzim delimičnom hidrolizom kojom se uklanja inhibirajući deo polipeptida. Ovaj proces katalizuju kiseline, alkalije, drugi enzim ili sam enzim. Takođe se naziva i zimogen.

PROFESIONALNA TOKSIKOLOGIJA (engl. occupational toxicology), nauka koja se bavi izučavanjem neželjenih (štetnih) efekata hemijskih supstanci na živi organizam. Kao deo medicine rada i toksikologije, profesio-nalna toksikologija izučava trovanja koja nastaju u procesu rada i pod uticajem uslova rada kao rezultat, najčešće, uzastopnog dejstva otrova. Otrovna materija u profesionalnim uslovima može biti polazna

sirovina, međuprodukt, otpadna materija, sporedni proizvod, slučajna primesa, krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnološkog procesa. Otrovne materije mogu nastati u proizvodnji, distribuciji i primeni i mogu biti u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju. Klinička slika trovanja zavisi od fizičko-hemijskih osobina otrova, količine unetog otrova, puteva uno-šenja i individualnih osobina otrovanog. Toksični efekti se mogu ispoljiti na mestu kontakta s hemijskom materijom (lokalno dejstvo), ili su posledica oštećenja organa i sistema u koje dospevaju prilikom distribucije u organizmu (sistemski efekti). U posledice delovanja hemijskih agenasa ubrajaju se i hipersenzitivne reakcije, zatim mutageni, teratogeni i kancerogeni efekti. Poremećaji nastaju kao posledica oslabljene ćelijske funkcije u momentu kada je kritična koncentracija otrova delovala na kritični organ i izazvala kritični efekat.

PROFESIONALNE BOLESTI (engl. occupational diseases), patološka stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim zanimanjem bolesnika. To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja. Rezultat su trajnog, uzastopnog ili višekratnog delovanja uzroč-nika. Pojam ne obuhvata bolesti prema njihovim nozološkim, već prema etiološkim osobinama. Zajednička karakteristika ovih oštećenja zdravlja jeste povezanost s radom, pa se i pravne i medicinske definicije uglav-nom zasnivaju na bližem tumačenju ove veze. Pojam profesionalne bolesti, u smislu Zakona o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, obuhvata određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. Iz date definicije pojma profesionalnih bolesti proizilazi da se radi o određenim bolestima, da su te bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada, da se taj rad i uslovi rada odnose na radno mesto odnosno poslove koje je osiguranik obavljao i da je to ono radno mesto odnosno oni poslovi po osnovu kojih je osiguranik osi-guran. Da bi se bolest mogla smatrati profesionalnom, potrebno je da svi uslovi budu ispunjeni. Osnovni uslov da se jedna bolest u zakonskom smislu smatra profesionalom jeste postojanje uzročno-posledičnog odnosa izme-đu obavljanja poslova i nastanka bolesti. Posebnim pravilnikom utvrđeno je 56 profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju te bolesti pojavljuju, kao i uslovi pod kojima se ove bolesti smatraju profesionalnim. Za profesionalne se mogu priznati samo bolesti navedene u Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

PROFIL (engl. profile), izgled sa strane, obično u preseku, slika u preseku bilo kog sadržaja (strukture ličnosti, sposobnosti i sl.). U psihološkoj praksi dobija se namenskim koriš-ćenjem određenih psiholoških mernih instrumenata, npr. Profil indeks emocija (PIE), gde dobijeni grafikon na očigledan način pokazuje razmeštaj i intenzitet merenih karakteristika.

PROFILAKSA (engl. prophylaxis), aktivnosti i mere koje su vezane za sprečavanje pojave oboljenja. One mogu biti opšte i specifične. Opšte mere se preduzimaju da spreče pojavu grupe oboljenja, npr. crevnih zaraznih bolesti (obezbeđenje ispravne vode za piće, obez-beđenje ispravne hrane, higijensko uklanjanje otpadnih materija, lična higijena i dr.). Specifične mere se preduzimaju da spreče pojavu

jednog oboljenja (primena imuno, sero i hemioprofilaksa).

PROFILAKSA NEPRAVILNE ISHRANE (engl. prophylaxis of irregular nutrition), sprečavanje pojave neželjenih posledica nedovoljnog/prekomernog unosa hranjivih materija. Profilaksa deficita predstavlja pravo-vremeno sprečavanje posledica nedovoljnog unosa pojedinih hranjivih materija (vitamina, minerala, proteina); profilaksa pothranjenosti označava prevenciju nedovoljnog unosa hrane u energetskom i nutritivnom smislu; profilaksa gojaznosti se odnosi na sprečava-nje pojave energetskog suficita sa posle-dičnim uvećanjem masnog tkiva.

PROGENIJA (engl. mandibular prognatism), prerazvijena donja vilica u odnosu na gornju, njačešći uzrok je vezan za nasleđe. U izgledu lica zapaža se dominantan položaj donje vili-ce. Isturenost donje vilice dovodi do promene okluzije zuba što stvara teškoće u žvakanju i govoru. Lečenje je ortodontsko do završenog rasta, a potom hirurško.

PROGERIJA (engl. progeria), prerano stare-nje organizma, bolest vezivnog tkiva. Javlja se veoma retko i nisu utvrđeni nikakvi nasledni faktori. Ispoljava se mnogobrojnim stigmatama: patuljastim rastom, hidrocefalusom, hipoplazijom mišića i masnog tkiva, ukoče-nošću zglobova, uznapredovalom arterioskle-rozom sa povećanjem lipoproteina u krvi i dr. Terapije nema, osim simptomatske. Deca umiru rano.

PROGESTAGENI (engl. progestagens), sintetski analozi progesterona su ili derivati samog progesterona: alilestrenol, gestonoron, linestrenol, medroksiprogesteron, ili derivati testosterona: noretisteron, norgestrel i etisteron. Koriste se oralno za lečenje disfunk-cionalnih krvarenja iz materice, kod žena u postmenopauzi uz supstitucionu terapiju estrogenima i u oralnim kontraceptivima i u te-rapiji raka dojke. Neželjena dejstva su: akne, napetost dojki, hemoroidi, epizode depresije, smanjenje libida, porast telesne težine.

PROGESTERON (engl. progesterone), ženski polni hormon. Ovaj steroid je primarno uklju-čen u pripremu uterusa za trudnoću, njegovo održavanje u toku trudnoće i u pripremu dojki za laktaciju. Kod negravidnih žena progesteron se sintetiše skoro isključivo u žutom telu, dok u toku trudnoće ovu funkciju preuzima placenta. Kako je progesteron prekursor androgena i kortikosteroida kod muškaraca, takođe se u malim količinama stvara u testisima i nadbubrežnim žlezdama.

PROGNACIJA

(engl. prognatism, lat. prognathismus ), nepravilan položaj zuba u gornjoj vilici što može da dovede do njene izbočenosti put napred, analogna pojava na donjoj vilici naziva se progenija (progenia).

PROGRAM (engl. programm), specifična forma kroz koju se nakon analize stanja i situacije utvrđuju prioriteti, definišu i postav-ljaju mere, aktivnosti i zadaci u ukupnoj zdravstvenoj službi i drugim činiocima koji utiču na sistem zdravstvene zaštite. Programom se daje osnova za planove rada pojedinih ustanova, funkcionalno povezuju (koordiniraju) akcije pojedinih zdravstvenih ustanova, službi u cilju racionalnijeg rada i izbegavanja dupliranja poslova. Program mera zdravstvene zaštite obuhvata sledeće: 1. odgovarajuće činjenice i ocene utvrđene pu-tem analiziranja i proučavanja zdravstvenog stanja stanovništva, higijenskih prilika i delatnosti zdravstvene službe, 2. ciljeve koji se žele postići u oblasti zaštite zdravlja sta-novništva i poboljšanja higijenskih uslova njihovog života i rada, 3. mere za zaštitu zdrav-lja ukupnog stanovništva a naročito vulnerabilnih, osetljivih grupacija - dece, žena, starih, koje se moraju preduzeti radi postizanja postavljenih ciljeva, a posebno prioritetne mere kojima se rešavaju najaktuelniji i naj značajniji problemi, 4. materijalne moguć-nosti i sredstva potrebna za izvršenje delatnosti zdravstvene službe i sprovođenje utvr-đenih mera.

PROGRAMIRANA ĆELIJSKA SMRT (engl. apoptosis ili programmed cell death), pojava koja je poznata i pod nazivima fiziološka ćelijska smrt i samoubistvo ćelija. Apoptoza je proces koji kod većine ćelija organizma čoveka stalno uklanja izmenjene ćelije i tako omogućava da se izmenjene ćelije zamene normalnim ćelijama. Ova pojava je važna u održavanju stalnog broja ćelija krvi, ali je veoma važna za odbranu organizma od virusa i drugih unutarćelijskih izazivača bolesti (razgradnjom tih ćelija sprečava se širenje infekcije na zdrave ćelije), kao i od širenja malignih oboljenja. U svim ovim slučajevima ćelija dobija signal koji aktivira unutarćelijske enzime koji veoma brzo raza-raju ćeliju i što je najvažnije njenu dezoribonukleinsku kiselinu. Partikule koje ovako nastanu veoma brzo bivaju fagocitovane od okolnih ćelija i uništene. Smrt ćelije nastaje tako što pod dejstvom određenih enzima, aktiviranih signalom za apoptozu, dolazi do kondenzacije jedra, a zatim do njegove podele na fragmente, a ćelijska membrana nabubri i dobije vezikule (mehuriće). Tako izumrlu ćeliju veoma brzo „progutaju” fagociti (v. fagocitoza) tako da ne dolazi do oslobađanja ćelijskog sadržaja u okolinu izumrle ćelije. Na taj način se sprečava lokalna zapaljenjska reakcija. Kod ćelija koje ne izumiru apoptozom već dolazi do njihove nekroze pod dej-stvom nekih štetnih faktora dolazi do oslobađanja sadržaja ćelije u okolinu i do lokalne zapaljenjske reakcije.

PROGRESIVNA MULTIFOKALNA LE-UKOENCEFALOPATIJA (engl. progressive multifocal leukoencephalopathy - PML), teška bolest koja prevashodno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema, ali mogu biti zahvaćeni i talamus i moždano stablo. Nastaje kao posledica infekcije oligodendrocita JC papova virusom. Ovo je ti-pična oportunistička infekcija koja se javlja samo u stanjima imunodeficijencije (vidi stečeni sindrom imunodeficijencije). U patološkoj osnovi bolesti dominira demijelizacija sa vrlo malo inflamatorne reakcije. Multifokalne zone demijelizacije se progresivno šire i konfluiraju, tako da klinička slika zavisi od anatomskih lokalizacija promena. Tako se u neurološkom nalazu obično zapaža asimetrija po tipu lezije

centralnog motornog neurona, dezinhibicioni fenomeni, a u od-makloj fazi bolesti i mentalna sporost do abulije. MRI i CT pregled mozga otkrivaju multiple i konfluentne promene u beloj masi, koje su neekspanzivne i bez efekata pojačanog vezivanja kontrasta. Za definitivnu dijagnozu je potrebna biopsija mozga. Nema efikasne kauzalne terapije i bolest se posle više meseci (retko duže) smrtno završava.

PROGRESIVNA SISTEMSKA SKLEROZA (engl. progressive systemic sclerosis), v. skleroderma, v. sistemska skleroza.

PROGRESIVNI KALCIFIKUJUĆI MIOZITIS (lat. myositis ossificans progressiva) v. osificirajući miozitis.

PROHLORPERAZIN (engl. prochlorperazine), antipsihotik iz grupe fenotiazina i antiemetik. U psihijatriji se koristi za lečenje shizofrenije i drugih psihoza, kao i kod teške anksioznosti. U ostalim granama medicine koristi se u lečenju jake nauzeje, vrtoglavice, labirintitisa i povraćanja. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Stemetil.

PROHORMON (engl. prohormone), hormonski prekursor. Neki peptidni hormoni se izlučuju kao prohormoni koji daju aktivne hormone nakon proteolize (npr. proinsulin).

PROINSULIN (engl. proinsulin), prekursor insulina, koji se sastoji od jednog polipeptidnog lanca koji sadrži 86 aminokiselinskih ostataka, a sintetišu ga beta-ćelije pankreasa (RMM 8.000-10.000). Proteolitičkom razgradnjom iz proinsulina nastaju aktivni insulin i biološki inaktivni C peptid.

PROJEKCIONA VLAKNA (engl. projection fibers), vlakna koja spajaju cerebralni korteks sa nižim centrima i obrnuto.

PROKAIN (engl. procaine), lokalni anestetik estarskog tipa, za infiltracionu i sprovodnu anesteziju, kao i za blokadu nerava. Koristi se sam ili uz dodatak vazokonstriktora. Alergij-ske reakcije su česte i razlog za sve manju upotrebu prokaina. Preparat: Procaini chloridum.

PROKAINAMID

(engl. procainamide), anti-aritmik kratkog dejstva, koji se koristi oralno ili u vidu intravenskih infuzija za lečenje supraventrikularnih i ventrikularnih aritmija, naročito posle infarkta miokarda. Preparati: Novocamid, Pronestil.

PROKAIN BENZILPENICILIN (engl. procaine benzylpenicillin), penicilin slabe rastvorljivosti i produžene resorpcije sa mesta ubrizgavanja. Koristi se u vidu intramuskularnih depo-injekcija u kombinaciji sa ras-tvorljivim benzilpenicilinom za lečenje: ton-zilitisa, faringitisa, bronhopneumonije, otitisa, furunkuloze, flegmone, gonoreje, sifilisa i drugih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama. Preparat: Jugocillin.

PROKARBAZIN (engl. procarbazine), citotoksički lek nejasnog mehanizma dejstva. Koristi se oralno za lečenje Hodgkinove bolesti u kombinaciji MOPP (mustin, oncovin, prokarbazin, prednizolon). Preparat: Natulan.

PROKARIOTI (engl. procaryotes), primitivne ćelije čiji je jedarni (nuklearni) genetski materijal raspoređen difuzno u citoplazmi, dakle, nemaju formirano jedro. Takođe nemaju ni mitohondrije, a njihov genom čini samo jedan krupni molekul DNK. Ovde nema mitotske replikacije. U prokariote spadaju npr. bakterije i cijanobakterije.

PROKOAGULANT (engl. procoagulant), pre-kursor ili drugi agens koji učestvuje u koagulaciji krvi. Primeri su fibrinogen i protrombin.

PROKOLAGEN (engl. procollagen), polipeptidni prekursor koji se koristi u sintezi kolagena. Hidroksilacija prolil i lizil ostataka polipeptida odigrava se pre nego što je ribozomalna translacija završena. Prokolageni lanci se kombinuju u trostruki heliks u sle-dećem stepenu formiranja kolagena.

PROKONVERTIN (engl. proconvertin), v. faktor VII.

PROKSIMALIS (engl. proximal, lat. proximalis ), deo koji se nalazi bliže ili je bliži u odnosu na početak, pripoj, koren, srednju liniju ili ravan. Pojam proksimalis je suprotan pojmu distalis.

PROKTALGIA FUGAS (engl. proctalgia fugax), perinealni bol, sindrom koji je opisao Thaysen 1935. god., koji označava pojavu intermitentnog, jakog, često sinkopalnog bola u perinealnoj regiji, bez vidljivog uzroka. Javlja se uglavnom noću, traje od nekoliko sekundi do više časova. Smatra se da je posledica spazma mišića podizača anusa.

PROKTITIS (engl. proctitis), zapaljenje mukoze rektuma. Može biti izazvan različitim uzročnicima kao što su bakterije, virusi, zračenje, ali i u sklopu bolesti nepoznate etio-logije (ulcerozni kolitis). Najčešći simptom je proliv.

PROKTOLOGIJA (engl. proctology), nauka koja proučava bolesti završnog dela debelog creva.

PROKTOSKOPIJA (engl. proctoscopy), endoskopska dijagnostička procedura kojom se specijalnim instrumentom uvedenim kroz anus direktnom vizualizacijom ispituje morfologija sluznice završnog dela debelog creva.

PROLABIRANI INTERVERTEBRALNI DISKUS (engl. prolapsed intervertebral disc), nukleus pulpozus koji je napustio svoj fiziološki položaj i kroz iskidane lamele anulusa fibrozusa (koje ga normalno okružuju) pomerio se dorzolateralno, ili prema intervertebralnom otvoru, ređe dorzomedijalno u kič-meni kanal. Moguće je pomeranje bočno, napred, ili u vertikalnom pravcu, u pršljensko telo.

PROLAKTIN (engl. prolactin, lactogenic hormone), hormon koji se stvara u laktofilnim ćelijama adenohipofize (RMM 22.500), a stimuliše produkciju mleka posle porođaja i podstiče sintezu progesterona u ovarijumima. U oba pola povećana sekrecija prolaktina (v. prolaktinom) dovodi do pojave mleka u grudima, a kod muškaraca i ginekomastije. Do povećane sekrecije prolaktina mogu dovesti i neki lekovi.

PROLAKTINOM (engl. prolactinoma), tumor hipofize sastavljen od ćelija koje luče prolaktin. Najčešće se radi o mikroprolaktinima (veličina manja od 1 cm). Klinički se manifestuje kod žena sindromom galaktoreja-amenoreja, kod muškaraca ginekomastijom i impotencijom. Zbog pritiska na očne živce može dovesti do slepila. Može se sumnjati na tumor i kod neočekivanog lučenja mleka (laktacije).

Danas je efikasno medikamentno lečenje, retko hirurško.

PROLEĆNI KONJUNKTIVITIS (engl. vernal conjunctivitis), sezonska, povratna bila-teralna upala konjunktive, praćena svrabom, suzenjem, fotofobijom i osećajem stranog tela. Javlja se u dve forme: palpebralna f., sa kaldrmastim papilama na tarzalnoj konjunktivi, a mogu da se pojave grizlice na gornjoj rožnjači; limbalna f., sa papilarnom hiper-trofijom limbalne vežnjače, udruženom sa belim, kredastim tačkama blizu limba. Terapija: kortikosteroidi (ranije); danas se daje disodiumchromoglycate 2 - 4%, 4 puta na dan.

PROLIFERACIJA (engl. proliferation), rast kao posledica reprodukcije istih ili sličnih ćelija.

PROLIV (engl. diarrhoea), pojava većeg broja (dve i više) kašastih, tečnih ili vodenih stolica, ponekad sa primesama sluzi, krvi ili koma-dićima crevne sluznice. Može da se javi kao posledica virusne, bakterijske, protozoalne ili gljivične infekcije, infestacije crevnim parazitima, dejstva egzogenih ili endogenih hemijskih agenasa i alergije ili nepodnošenja pojednih sastojaka hrane. Retko se javlja kao kongenitalna hlorna dijareja. Prema dužini trajanja može biti akutna, produženog toka ili hronična. Uzrokuje gubitak vode, minerala, crevnih sokova i različitih sastojaka hrane. Usled toga mogu da nastanu akutna ili hro-nična dehidracija i pothranjenost različitog stepena. Kod naglih i intenzivnih gubitaka vode često dolazi do cirkulatornih smetnji, šoka, poremećaja svesti, konvulzija, a pone-kad i smrti. Najvažniji postupak u lečenju dijareje je davanje tečnosti u cilju nadoknade izgubljene vode. Mogu se dati slabo zaslađeni čaj (3 - 5% šećera), 3% pirinčana čorba, posoljene čorbe od povrća, voćni sokovi ili čista voda. Antibiotici i crevni antiseptici se kod dece posle prve godine života i kod odraslih osoba daju samo izuzetno, kada postoji sumnja na infekciju izazvanu invazivnim crevnim bakterijama ili iz epidemioloških razloga. Kada je proliv izazvan crevnim patogenim bakterijama kod dece u prvoj godini života, u cilju sprečavanja komplikacija sa poremećajem u apsorpciji hranljivih sastojaka, treba dati odgovarajući antibiotik. Ishrana u toku akutnih proliva se ne razlikuje zna-čajnije u odnosu na period pre bolesti. Ona ne treba da bude koncentrovana, ne sme da sadrži veće količine šećera niti drugih materija velike osmotske aktivnosti. Energetski unos treba da bude veći od potreba kada je dete zdravo. S obzirom na to da se masti dobro podnose, a u malom volumenu sadrže veće količine energije, mogu se dati u toku proliva ali u lako svarljivom obliku kao biljne masti (npr. ulje od suncokreta). Kada se dete hrani kravljim ili adaptiranim mlekom zbog potrebe smanjenja količine mlečnog šećera (laktoze) preporučuje se više razblaženo mleko u toku dva do tri dana sa kasnijim postepenim pove-ćanjem do dostizanja optimalnih količina. Kod dece na mešovitoj ishrani bolje je dati jogurt ili kiselo mleko. Za veću decu i kod od-raslih treba da se obezbedi pretežno tečna, la-ko svarljiva i dovoljno kalorična hrana, bez ja-kih začina i takođe bez koncentrovanih šećera.

PROMAZIN (engl. promazine), fenotiazin sličan hlorpromazinu, ali nedovoljno efikasan kao antipsihotik. Koristi se za kratkotrajno lečenje psihomotorne agitacije kod starijih osoba kao pomoćni lek. Nije u prometu

u Jugoslaviji. Preparat: Promazine.

PROMENA BOJE ZUBA (engl. discoloration of tooth, lat. discoloratio dentis), najčešće uzrokovana medikamentima pri lečenju zuba, krvarenjima ili nekrotičnim procesima u pulpi.

PROMETAZIN (engl. promethazine), sedativni antihistaminik fenotiazinske strukture, koji deluje antihistaminski, antialergijski i antiemetički. Koristi se za lečenje serumske bolesti, urtikarije, polenske kijavice, svraba i povraćanja. Neželjena dejstva su sedacija, opstipacija i otežano mokrenje kod odraslih, a uznemirenost i konvulzije kod dece. Preparat: Phenergan.

PROMIJELOCIT (engl. promyelocyte), krupna mononuklearna ćelija koja sadrži veliko, okruglo, centralno postavljeno jedro, a u citoplazmi nediferentovane granule. To je pre-lazni oblik između mijeloblasta i mijelocita. Kad se nađe u perifernoj krvi ukazuje na leukemiju.

PROMINENCIJA (engl. prominence, lat. prominentia), v. ispupčenje.

PROMOCIJA RASTA (engl. growth promotion), najčešće se vidi kod tkiva koja su u inicijalnoj fazi tumorogeneze. Materije i sredstva koja izazivaju promociju se nazivaju promoteri i uglavnom se razlikuju od inicijalnih agenasa ili inicijatora. Promoteri mogu biti fizički, hemijski i biološki agensi.

PROMONTORIJUM (engl. promontory, lat. promontorium ), karlični rt; 1. tup ugao otvo-ren pozadi koji odgovara mestu spoja petog slabinskog i prvog krsnog pršljena; 2. ispup-čen prednji deo gornje ivice tela prvog krsnog pršljena koji štrči prema karličnoj duplji.

PROMOTER (engl. promoter agens), agens koji ubrzava proces nastanka i razvoja karcinoma. Sam promoter ne može biti uzročnik nastanka malignog tumora bez prethodnog delovanja nekog karcinogena. Može da bude fizičkog, hemijskog i biološkog porekla.

PROMRZLINA

(engl. chilliblain, congelation), oštećenje (povreda) kože izazvano niskom temperaturom. Prvo nastupa bledilo, potom hiperemija, cijanoza i otok. Drugi stepen uključuje pojavu mehurova, a u trećem stepenu dolazi do nekroze tkiva (gangrena).

PROMRZLINA , v. smrzotina.

PROMUKLOST (engl. dysphonia), v. disfonija.

PRONACIJA (engl. pronation), pokret šake, pri kome se uvrtanjem u ručnom zglobu dlan nađe okrenut prema dole.

PRONORMOBLAST (engl. pronormoblast), matična ćelija eritroidne loze, prečnika 20 - 25 mm, izrazito bazofilne citoplazme, ne-pravilno okruglog ili ovalnog jedra, sa mre-žastim rastresitim hromatinom i nekoliko nukleolusa.

PROPAFENON (engl. propaphenon), antiaritmik kompleksnog mehanizma dejstva koji se koristi za profilaksu i lečenje supraventrikularnih i ventrikularnih aritmija. Preparati: Profenan, Propafen.

PROPAGACIJA (engl. propagation), raspros-tiranje, širenje put napred.

PROPAGACIJA NERVNOG IMPULSA (engl. propagation of nerve impulse), propagiranje, širenje akcionog potencijala u neuronu duž aksona do aksonskih završetaka; a. p. se propagira tako što izaziva sukcesivnu elektrotoničnu depolarizaciju membrane ispred sebe, koja dovodi membranski potencijal do praga okidanja. To je aktivan samoregene-rativni proces koji u nemijeliniziranim akso-nima teče duž celog aksona (0,5 2m/s), a u mijeliniziranim skokovito od jednog do drugog Ranvijerovog čvora (3 - 120m/s).

PROPOFOL (engl. propofol), opšti anestetik sa brzim početkom i kratkim dejstvom. Koristi se za uvod u anesteziju, održavanje opšte anestezije, ali i za sedaciju bolesnika u ode-ljenju za intenzivnu negu. Preparat: Disoprivan.

PROPORCIJA (engl. proportion), odnos dela prema celini u decimalama (0,5), kao razlomak (1/10) ili najčešće kao procenat (25%). Njegov imenilac predstavlja određenu statističku masu (npr. obolevanje od svih zaraznih bolesti), dok je brojilac (npr. obolevanje od virusnog hepatitisa A) deo te mase. Proporcija se obeležava sa p, a jednaka je broju opservacija (k) sa određenom karakteri-stikom podeljenom sa ukupnim brojem opservacija (n), p=k/n. Za izračunavanje proporcija dovoljno je da su podaci nominalni. U statističkoj analizi se na osnovu slučajnih uzoraka i proporcija uzoraka donose zaključci koji se tiču proporcija u populaciji iz koje su izvučeni. Za dovoljno velike uzorke i np≫5 i n(1p)≫5, moguća je aproksimacija binomne (raspodele proporcija) sa standardnom normalnom raspodelom. U tim slučajevima varijante z-testa se koriste za poređenje proporcije sa standardom i za poređenje dve proporcije bilo zavisnih ili nezavisnih uzoraka. Većina ostalih postupaka za poređenje (testiranje) proporcija bazira se na hi-kvadrat testu. Sa epidemiološke tačke gledišta, loša strana proporcija jeste to što, ukazujući na udeo jedne kategorije poremećaja zdravlja u okviru šire grupe takvih poremećaja (npr. umrli od raka pluća u strukturi umrlih od svih malignih tumora), ne izražava rizik od nastanka odre-đene bolesti u populaciji. Drugi nedostatak proporcija je ograničena mogućnost njihovog upoređivanja, što je posledica učešća dve promenljive veličine, kakve su broj obolelih ili umrlih od jedne bolesti i broj obolelih ili umrlih od grupe bolesti ili svih bolesti.

PROPRANOLOL (engl. propranolol), neselektivni beta-blokator koji se koristi za lečenje hipertenzije, stabilne angine pektoris, srčanih aritmija, a ređe za profilaksu migrene, lečenje esencijalnog tremora i anksioznosti. Pre-parati: Inderal, Propranolol.

PROPRIOCEPCIJA (engl. proprioception), registrovanje promena iz unutrašnjosti tela koje su izazvane mišićnom aktivnošću, ili pokretima celog tela ili pojedinih njegovih delova; oblik senzibiliteta za primećivanje položaja, stava tela.

PROPRIOCEPTOR (engl. proprioceptor), receptor smešten u mišiću, tetivi, zglobu ili vestibularnom aparatu koji reaguje na pro-mene položaja. Informacije iz ovih receptora obezbeđuju refleksnu koordinaciju pokreta i položaja tela.

PROPTOZA, v. egzoftalmus.

PROPUSNA VEZA (engl. gap junction), jedna vrsta intercelularnih veza; kanal izgrađen od heksagonalnog proteina

koneksina koji omo-gućava da se joni i mali molekuli (amino kiseline, šećeri, nukleotidi) razmenjuju između citoplazmi dve susedne ćelije.

PROREZ (engl. cleft, lat. rima), v. rima.

PROREZATI, PROSEĆI (engl. to cut, to incide), hirurško otvaranje oštrim instrumentom bilo koje normalne ili patološke organsko- -tkivne strukture, u cilju evakuacije (pražnje-nja) ili pristupa sadržaju koji se nalazi ispod: npr. incizija apscesa, incizija hidatidne ciste, incizija tromboziranog hemoroida. Radi se i incizija crevnog zida, incizija kapsule jetre, incizija trbušnog zida, incizija poglavine. Ovakva operativna procedura se naziva zasecanje, incizija (engl. incision).

PROSTACIKLIN, PGI2 (engl. prostacyclin), 9--deoksi-6,9a-epoksi-D5-PGF1, prostaglandin ko-ji nastaje iz arahidonske kiseline (20:4) a stva-ra se uglavnom u krvnim sudovima, srcu, bub-rezima i plućima (RMM 352,48). Pros-taciklin je snažan vazodilatator i jedan je od najsnažni-jih prirodnih inhibitora agregacije trombocita.

PROSTAGLANDINI (engl. prostaglandin), grupa prirodnih cikličnih hidroksi masnih kiselina sa 20 ugljenikovih atoma koji imaju brojna biološka dejstva, koja se izražavaju u nanogramskim količinama. Između ostalih dejstava, prostaglandini povećavaju ili sma-njuju stvaranje cAMP, deluju na krvne sudove, izazivaju ili inhibiraju agregaciju trombocita, inhibiraju izlučivanje želudačne kiseline, menjaju renalnu elektrolitnu ravnotežu, izazivaju porođaj itd. Efekti prostaglandina su često razliđiti i kontradiktorni međusobno u zavisnosti od tipa prostaglandina i organa na koji deluju. Prostaglandini su podeljeni u tipove od A do I na osnovu njihove funkcije u ciklopentanskom prstenu. Broj u indeksu (1, 2 ili 3) označava broj dvostrukih veza u bočnom lancu, dok se sa a i b označava konfiguracija supstituenata u prstenu.

PROSTATA (engl. prostate, lat. prostata), kestenjača; žlezda pridodata semenim putevima, koja se kod muškarca nalazi iza preponskog spoja ili simfize, ispred čmarnog creva, ispod dna mokraćne bešike i iznad mokraćno--polne pregrade. Kroz tkivo prostate probijaju se početni deo mokraćne cevi i briznik, desni i levi. Prostata ima bazu okrenutu naviše, vrh okrenut naniže, prednju stranu i dve zadnje- donje strane. Nepotpuno je podeljena na tri režnja: srednji i dva bočna, desni i levi koji su napred spojeni vezivno-mišićnim snopom - suženjem prostate (istmus). Stvara i luči semenu tečnost (oko 30% ukupnog volumena).

PROSTATEKTOMIJA (engl. prostatectomy), uklanjanje dela ili cele prostate kod dobro-ćudnih i zloćudnih tumora prostate.

PROSTATITIS (engl. prostatitis), zapaljenje prostate bilo koje etiologije.

PROSTATIZAM (engl. prostatism), klinički sindrom koga karakteriše uvećanje prostate, kao i znaci iritacije i opstrukcije protoka urina; najčešće su izraženi imperativni nagoni za mokrenjem i učestalo mokrenje.

PROSTETIČNA GRUPA (engl. prosthetic group), neproteinski deo udružen sa polipeptidom (apoprotein) pri izgradnji kompletnog, funkcionalnog proteina. Primer ovakvog proteina je hemoglobin, koji se sastoji od hema kao prostetične grupe i polipeptida globina koji je apoprotein.

PROSTOR (engl. area, lat. spatium), bilo koja ograničena površina. Čitav jedan deo koji je opskrbljen određenom arterijom ili inervisan određenim nervom; deo organa koji ima specifičnu funkciju (npr. langerhansova ostrvca). V. spacijum.

PROSTORNA REZOLUCIJA (engl. spacial resolution), najmanje rastojanje između dve tačke na objektu, koje se mogu razlikovati kao posebni detalji na slici. Generalno se prikazuje kao dužina ili broj parova crnih i belih linija po mm.

PROSTORNA SUMACIJA (engl. spatial summation), zbirni uticaj prostorno razdvojenih, ali praktično simultanih stimulusa koji konvergiraju na ekscitabilnu ćeliju ili tkivo.

PROSTRELINA , v. ustrelina.

PROTAMIN-SULFAT (engl. protamine sulphate), antagonist heparina brzog dejstva. Koristi se u vidu intravenske injekcije kao antidot kod krvarenja u toku terapije heparinom. Preparat: Protamin-sulfat.

PROTANOPIJA (engl. protanopia), nemo-gućnost raspoznavanja crvene boje; slepilo za crvenu boju. Najčešće je nasledno.

PROTEAZA (engl. protease), opšti naziv za proteolitičke enzime.

PROTEIN (engl. protein), glavni funkcionalni sastojak svih živih bića. Proteini su složena makromolekularna azotna jedinjenja, čije se molekulske mase kreću od 5.000 do nekoliko miliona. Proteini se sastoje od lanaca a- -aminokiselina, koje se vezuju peptidnim vezama, pri čemu jedan kraj peptidnog lanca ima slobodnu amino-grupu, a drugi slobodnu karboksilnu grupu. Jedan ili više polipeptidnih lanaca formira protein. Proteini mogu biti konjugovani sa drugim molekulima kao što su ugljeni hidrati ili masti.

PROTEINAZE (engl. proteinases), enzimi koji pripadaju jednoj od četiri potklase hidrolaza (EC 3.4.21-24), koji hidrolizuju unu-trašnje peptidne veze u proteinu pri čemu nastaju polipeptidi. Takođe se nazivaju i endopeptidaze, peptidil-peptid hidrolaze i proteolitički enzimi.

PROTEINI PLAZME (engl. plasma proteins), stotine različitih proteina iz krvne plazme, po vrstama albumini, globulini i fibrinogen. Osmotski zadržavaju vodu u krvnim sudovima, a imaju ulogu nosača (npr. transferin, haptoglobin), antitela (imunoglobulini), prekursora (angiotenzinogen), činioca koagulacije (fibrinogen, protrombin i dr.), komponente komplementnog sistema, inhibitora enzima (inhibitori proteaza), učestvuju u fibrinolizi (plazminogen).

PROTEINSKI KANAL (engl. protein channel), kanal, pora, u ćelijskoj membrani. Gradi ga integralni glikoprotein u ćelijskoj membrani koji u sredini sadrži vodeni kanal kroz koji se difuzujom vrši razmena jona i malih molekula između ćelije i njene okoline. Mogu biti pasivni, koji su stalno otvoreni, i aktivni, čije je otvaranje i zatvaranje regulisano. Naj-bolje proučeni p. k. su jonski kanali.

PROTEINSKI „TURN-OVER“ (engl. protein turn-over), neprekidna razgradnja i resinteza telesnih proteina čak i kada se organizam nalazi u stanju ravnoteže (engl. steady state). Kod organizama koji su završili rast proteinski turnover = proteinskoj sintezi = proteinskoj razgradnji; kod organizama koji još uvek rastu stepen sinteze

i razgradnje proteina nije jednak - proteinska sinteza je u ovom slučaju jednaka zbiru resintetisanih proteina i strukturnih proteina koji su odgovorni za rast tkiva. Stepen proteinskog turn-overa varira od tkiva do tkiva, u zavisnosti od uzrasta, fiziološkog stanja i promene proteinskog unosa.

PROTEINURIJA (engl. proteinuria), prisustvo proteina u urinu u koncentracijama koje su veće od normalnih. Tip i količina proteina koji se izlučuju putem urina zavisi pre svega od funkcije bubrega.

PROTEOGLIKAN (engl. proteoglycan), supstanca koja se primarno nalazi u osnovnoj supstanci konektivnih tkiva a sadrži oko 95% polisaharida i 5% proteina. Kičmu proteoglikanskih agregata čini hijaluronska kiselina za koju su nekovalentno vezane subjedinice proteoglikana na svakih 20 - 30 nm.

PROTEOLITIČKI (engl. proteolitic), onaj koji potpomaže proteolizu, odnosno hidrolizu proteina u manje sastojke.

PROTEZA KOJA NADOMEŠTA DOJKU (engl. breast prothesis ), specijalno konstruisana plastična proteza, okruglog ili ovalnog oblika, ispunjena ili silikonskim gelom ili fiziološkim rastvorom, odnosno kombinacijom ova dva medijuma. Operativno se unosi ispod grudnog mišića kod rekonstrukcije, nakon amputacije dojke. Od ove tzv. implantacione proteze treba razlikovati „spo-ljašnju” protezu, koja se postavlja u grudnjak i služi samo za vizuelnu nadoknadu amputirane dojke. Spoljašnja proteza je obično napravljena ili od silikonske ili penaste gume. Zbog operativnih deformiteta nastalih nakon amputacije dojke, ove proteze su različitih oblika i veličine, da bi se obezbedile željene konture dojke.

PROTIONAMID (engl. prothionamide), antituberkulotik drugog reda, koji se koristi retko kod bolesnika sa tuberkulozom rezistentnom na standardnu terapiju. Nije u prometu u Jugoslaviji.

PROTODIJASTOLA (engl. protodiastole), kratak period u srčanom ciklusu između po-četka faze relaksacije ventrikula i zatvaranja semilunarnih valvula, što omogućava zapo-činjanje dijastole.

PROTOK (engl. flow), veličina koja je jednaka količini materije, energije ili naelektrisanja koja protekne kroz određeni presek u jedinici vremena. Pošto se količina materije može definisati njenom masom ili zapreminom, može se govoriti o masenom ili zapremin-skom protoku. V. difuzija.

PROTOKOL (engl. protocol), zabeleška nači-njena pri autopsiji, eksperimentu ili na slučaju bolesti; posebno napravljen zapis - putokaz za ispitivanje određenih bolesti.

PROTON, p (engl. proton), elementarna čestica koja ima isto naelektrisanje kao i elektron i masu približnu neutronu. Protoni i neutroni izgrađuju atomsko jezgro.

PROTONSKA PUMPA (engl. proton pump, acid pump)), ATP-aza koja stvara pH gradijent; nalazi se u plazma membrani i membranama intracelularnih organela (mitohondrije, lizozomi, sekretorne vezikule). Najpoznatija je H+-K+-ATP-aza u apikalnoj membrani parijetalnih ćelija želudačne sluzokože koja sekretuje HCl, (pH oko 0.8) u želudačni sok.

PROTOONKOGEN (engl. proto-oncogene), bilo koji gen sposoban da postane gen koji stvara karcinom (onkogen). Pojedini protoonkogeni imaju važnu funkciju u deobi normalnih ćelija. Njihova mutacija (promena) koja se stiče, menja njihovu genetsku kontrolu, pod uticajem onko virusa, tako da oni gube svoje normalne regulatorne funkcije i dovode do nekontrolisanog rasta i umno-žavanja ćelija.

PROTOPORFIRIN (engl. protoporphyrin), oblik porfirina koji se vezuje sa gvožđem i proteinima i stvara različite organske mole-kule, uključujući katalaze, hemoglobin i mioglobin.

PROTOPORFIRIN IX (engl. protoporphyrin IX), supstituisani porfirin koji sa gvožđem formira hem hemoglobina i drugih hem proteina. Prisustvom četiri metil-grupe, dve vi-nil-grupe i dva bočna propionska lanca formira se 15 izomera, koji shodno tome i dobijaju naziv.

PROTOPORFIRINOGEN OKSIDAZA (engl. protoporphyrinogen oxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.3.3.4) koji katalizuje reakciju protoporfirinogen-IX + O2 = protoporfirin-IX + H2O. Ova reakcija je jedna od terminalnih reakcija u procesu sinteze hema.

PROTOZOA (engl. Protozoa), kolo (phylum) mikroorganizama polifiletskog porekla, pripada heterotrofnim

(nefotosintetskim) eukariotima. Izgrađeni su od jedne funkcionalne ćelijske jedinice - protoplasta (nalik jednoj ćeliji) različitog oblika, u kome se nalazi jasno izraženo jedno ili više jedara okruženo citoplazmom sa organelama i ćelijskim zidom. Razmnožavaju se aseksualnim (binarna deo-ba, pupljenje) ili seksualnim putem. Neke vrste se javljaju u vegetativnom i cističnom obliku. Medicinski značaj imaju vrste gru-pisane u tri potkolena (subphylum): Sarcomastigophora (obuhvata flagelate i amebe), Apicomplexa (sporozoe) i Ciliophora (cilijati).

PROTRIPTILIN (engl. protriptyline), triciklički antidepresiv sličan amipriptilinu, ali manje izaziva sedaciju. Koristi se za lečenje depresivnih sindroma. Nije više u prometu u Jugoslaviji. Preparat: Concordin.

PROTROMBIN (engl. prothrombin), drugi faktor koagulacije (F II). Pod dejstvom tromboplastina u prisustvu kalcijumovih jona od protrombina nastaje aktivni enzim trombin. Trombin zatim deluje na fibrinogen, te nastaje fibrin, čije niti formiraju krvni ugrušak. Protrombin je glikoprotein koji se sintetiše u jetri (uz prisustvo vitamina K), gde su i njegove rezerve.

PROTROMBINEMIJA (engl. prothrombinaemia), prisustvo protrombina u krvi.

PROTROMBINSKO VREME, PV (engl. prothrombin time, PT), laboratorijski test za utvrđivanje poremećaja koagulacije zbog nedostatka faktora V, VII i X. Uzorku ispitivane plazme dodaju se istovremeno tromboplastin i kalcijum kao i uzorku normalne kontrolne plazme, pa se i meri vreme do pojave koaguluma. Protrombin se u prisustvu kalcijuma i tromboplastina pretvara u trombin. Produženo PV ukazuje na sniženje jednog od faktora što se može javiti u bolestima jetre, dužoj kompletnoj opstrukcionoj žutici, zbog nedostatka vitamina K i kod bolesnika koji primaju antikoagulantnu kumarinsku terapiju. Normalno PV iznosi 11,5 - 12đđ, odnosno 85 - 100%. Uporedi sa PTT.

PROTRUZIJA ACETABULUMA (engl. acetabular protrusion), pomeranje glave butne kosti kroz patološki promenjen acetabulum u trbušnu duplju.

PROTRUZIJA INTERVERTEBRALNOG DISKUSA (engl. intervertebral disc protrusion), pomeranje nukleusa pulpozusa kroz istegnute ili ispupčene lamele anulusa fibrozusa.

PROTUBERANCIJA

(engl. protuberance, lat. protuberantia), ispupčenje. Obično se uočava na koštanim ili hrskavičavim strukturama.

PROVALA (engl. perforation, lat. perforatio), perforacija, u sudskoj medicini prekid kontinuiteta zida telesne duplje ili šupljeg organa morboznim procesom ili dejstvom nemehaničkog oruđa, čime se uspostavlja komunikacija sa spoljašnjom sredinom (npr. pro-vala duodenalnog ulkusa u trbušnu duplju, provala zida želuca kod trovanja kamenom sodom). Jedna od ozleda (v. ozleda).

PROVIRUS (engl. provirus), faza u raz-množavanju retro virusa, virusna DNK sintetisana pomoću enzima reverzne transkriptaze, koja se ugrađuje u genom ćelije.

PROVITAMIN (engl. provitamin), supstanca iz koje, pod određenim uslovima u organizmu, nastaju vitamini. Provitamin D3 (cholecalciferol) se nalazi u koži, provitamini A u obliku karotena i kriptoksantina u žuto-narandžastom voću i povrću.

PROZENCEFALON (engl. forebrain, lat. prosencephalon), prednji mozak. Najveći deo mozga koji se u celini nalazi u supratentorijalnom spratu lobanjske duplje. Sastoji se od dva dela: velikog mozga (v. telencefalon) i međumozga (v. dijencefalon).

PROZOR (engl. fenestra, window, lat. fenestra), v. fenestra.

PROZRAČNA PREGRADA (engl. pellucid s., lat. s. pellucidum), v. septum pelucidum.

PRSKOTINA , specijalna vrsta razderine (v. razderina) koja nastaje dejstvom tupine mehaničkog oruđa na mestima gde je koža zategnuta preko kosti (npr. epikranijum, prednja strana potkolenice). Svojim izgledom nalazi se na prelazu između tipične razderine i sekotine (v. sekotina).

PRST (engl. finger, toe, lat. digitus), v. digitus.

PRSTEN (engl. ring, lat. anulus), v. anulus.

PRST OKIDAČ (engl. trigger finger), obolje-nje (zadebljanje) tetive fleksora prstiju, zbog čega se pri savijanju prsta, zadebljala tetiva zaglavi u suženoj tetivnoj ovojnici. To se klinički manifestuje zakočenjem prsta u toku pokreta i čujnim škljocanjem pri nastavku pokreta.

PRŠLJEN (engl. vertebra, back bone, lat. vertebra), v. vertebra.

PRUGASTA OBLAST (engl. striate area, Brodmann’s area 17, lat. area striata ), deo vizuelnog moždanog korteksa oko sulkusa kalkarinusa. Karakteriše je prisustvo Genna-rieve ili D’Azyrieve linije koja deli unutrašnji granularni sloj na dve pruge i građen je od brojnih ćelija sa malim granulama. Neke posebno velike ćelije (Meynertove ćelije) leže u Gennarievoj liniji. U arei striati, kao primarni vizuelni korteks, stiže optička radijacija iz lateralnog kolenastog tela.

PRUGASTI KANALI, IZVODNI KANALI (engl. striated ducts, secretory ducts, lat. ductus striatus), intralobularni sistem kanala pljuvačnih žlezda. Kanali su obloženi jednosloj-nim cilindričnim epitelom u čijim se ćelijama nalazi dosta mitohondrija, vertikalno orijentisanih u odnosu na bazu ćelije, te se zato zovu prugasti. U njih se ulivaju interkalatni kanali, a oni se ulivaju u interlobularne. Najzastupljeniji su u parotidnoj žlezdi, a samo se povremeno javljaju u podjezičnoj pljuvačnoj žlezdi.

PRUGASTO TELO (engl. striate b., lat. c. striatum), v. korpus strijatum.

PRURIGO (engl. prurigo), erupcija sitnih ili krupnijih čvorića praćenih izrazito jakim osećajem svraba, najčešće kod žena srednje životne dobi, obično na ekstenzornim stranama ekstremiteta i trupu.

PRURITUS (engl. pruritus, itch), osećaj svraba; subjektivan i najčešće neprijatan osećaj koji stvara želju za češanjem. Često je manifestacija maligniteta ili hronične bolesti nekog organa ili organskog sistema npr. jetre, bubrega ili endokrinog sistema.

PRURITUS VULVE (engl. pruritus vulvae), svrab stidnice, najčešće prati neku osnovnu bolest koja ga izaziva. Postoji i esencijalni p. v. , kao samostalna patološka manifestacija. Naročito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i početni karcinom, a nešto ređe i kraurozu stidnice.

PRVA LINIJA LEČENJA REUMATOID-NOG ARTRITISA (engl. first line therapy of the reumatoid arthritis), simptomatski lekovi, nesteroidni antiinflamacijski lekovi i male doze glikokortikoida.

PRVA POMOĆ (engl. first aid), hitna, nepo-sredna medicinska pomoć u slučaju povrede, iznenadne bolesti ili incidenta, koju ukazuje lekar, drugi zdravstveni radnik ili laik pre definitivnog medicinskog ili hirurškog zbrinjavanja.

PSEUDOARTROZA (engl. pseudoarthrosis), pojava kada okrajci prelomljene, nesrasle kosti čine lažni zglob.

PSEUDOCISTA (engl. pseudocyst), nenormalna ili proširena šupljina koja liči na pravu cistu, ali njena unutrašnjost nije obložena epitelom, za razliku od ciste koja je iznutra obložena epitelom, v. cista.

PSEUDOEFEDRIN (engl. pseudoefedrin), analog efedrina, vazokonstriktor koji smanjuje kongestiju nosa, a manje od efedrina deluje na CNS. Koristi se u kombinovanim preparatima za lečenje prehlade i kijavice. Preparati: Defrinol, Pretuval C, Rinasek.

PSEUDOGIHT (engl. pseudogout), v. bolest deponovanja kristala kalcijum-pirofosfata.

PSEUDOHERMAFRODITIZAM (engl. pse-udohermaphroditism), heterogena grupa po-remećaja kada osobe imaju gonade jednog pola, muške, dok je hermafroditizam (engl. hermaphroditism) stanje koje karakteriše pri-sustvo gonadnog tkiva kako muškog, tako i ženskog (ista osoba ima ovarijum i testis ili ovotestis): pri tome, retko, genitalije oba pola, a češće postoji diskrepancija između morfologije gonada i spoljnih genitalija (izgled je različit: od normalnog ženskog, sa lakim uvećanjem klitorisa, do skoro potpuno normalno formiranih muških genitalija uklju-čujući i sve prelazne oblike). Na osnovu kli-ničkih,

genetskih ispitivanja (kariotip), odre-đivanja morfologije spoljnih i unutrašnjih polnih organa (pregled, Rtg, CT, MRI, ehosonografija) i endokrinoloških analiza (dokazivanje steroidnih hormona u serumu i/ili urinu), razlikuju se dve osnovne grupe dece sa interseksualnim izgledom spoljnih polnih organa na rođenju: muški pseudohermafroditizam (engl. male pseudohermaphroditism), to su osobe sa muškim gonadama, kariotipom 46 XY, ali ženskim, ili genitalijama neodređenog izgleda, kao i ženski pseu-dohermafroditizam (engl. female pseudohermaphroditism), a deca sa ovarijumima i kariotipom 46 XX, ali virilizacijom spoljnih genitalija različitog stepena. Deca sa ženskim pseudohermafroditizmom, pored ovarijuma, imaju i normalan uterus, falopijeve tube i gornji deo vagine, ali maskulinizaciju genita-lija. Ona nemaju derivate Volfovih kanala (epididimis, vas deferens i semene vezikule). Obično je uzrok kongenitalna virilizujuća adrenalna hiperplazija (deficit 21-hidrosidehidrogenaze ili 11-hidroksilaze) ili, ređe, izlaganje majki koje nose ženski plod uticaju androgena ili progesterona, a još ređe, kongenitalne malformacije ili deficit enzima aromataze. Deca sa muškim pseudohermafroditizmom imaju kariotip 46 XY, gonade su testisi, a nemaju unutrašnje polne organe ženskog tipa (nemaju uterus, falopijeve tube, ovarijume). Međutim, spoljne genitalije nisu dovoljno virilizovane: izgled je od kompletne feminizacije do blažih oblika - fenotipskih dečaka sa hipospadijom, kriptorhizimom ili slabije razvijenim penisom. Uzrok je defekat biosinteze testosterona (opisano je 5 ovakvih, autosomno-recesivno naslednih enzimskih deficita), ili rezistencija perifernih tkiva na androgene (kompletna - „testikulna feminizacija“ ili parcijalna), defekat u metabolizmu testosterona (nedostatak 5 alfa-reduktaze, odn. defekti u sintezi antimilerovskog hormona, AMH). Pošto se neodređen izgled ge-nitalija obično primeti već na rođenju, važno je hitno i detaljno ispitati dete, a zatim odrediti u kojem polu da se podiže (kao muško ili žensko) i da li je u pitanju poremećaj koji ugrožava život (npr. kongenitalna adrenalna hiperplazija sa gubitkom soli), da bi što pre započelo odgovarajuće lečenje - medikamentima i/ili hirurško, uz psihološku potporu.

PSEUDOHOLINESTERAZA (engl. pseudocholinesterase), v. holinesteraza.

PSEUDOIKTERUS (engl. pseudojaundice), prebojenost kože u žutu boju uzrokovana prisustvom u krvi veće količine karotina (karotinemija), a ne žučnih pigmenata.

PSEUDOMACERACIJA (engl. pseudoma-ceration), beličasta nabubrelost i smežuranost (tumescencija) epiderma kože šaka i stopala kod leševa koji su izvesno vreme bili u tečnoj sredini. Posle nekoliko sati zahvata jagodice prstiju, zatim postepeno dlanove i tabane, a kasnije celu površinu šaka i stopala, što je praćeno potpunim odvajanjem i ljuštenjem epiderma i noktiju. Intenzitet i ekstenzitet pseudomaceracije ukazuje na dužinu boravka leša u tečnosti. Pseudomaceracija nastaje i zaživotno (tzv. koža pralje).

PSEUDOMELANOZA (engl. pseudomelanosis), prljavozelenkasta prebojenost kože, koja nastaje u prvoj fazi putrefakcije

(v. putrefakcija) i njen je prvi spoljašnji vidljivi znak. Prebojenost je posledica stvaranja sulfhemoglobina spajanjem hemoglobina sa vodonik-sulfidom koji se oslobađa kao tru-ležni gas. Po pravilu, prvo se javlja u desnom ilijačnom predelu, jer je na tom mestu cekum u bliskom kontaktu sa prednjim trbušnim zidom. Kasnije se širi zahvatajući međurebarne prostore, supraklavikularne predele, a potom i celo telo.

PSEUDOMONAS (engl. Pseudomonas), rod Gram-negativnih bakterija. To su striktni aerobni, pokretni, nefermentativni bacili, sapro-fiti vode i zemlje. Mogu se naći u sastavu fiziološke mikroflore creva, ali su i izazivači oportunističkih infekcija čoveka i intrahospitalnih infekcija. Rod Pseudomonas je pode-ljen na grupe (sekcije) I - V na osnovu homolognosti ribozomalne RNK. Najznačajnija vrsta za humanu medicinu je Pseudomonas aeruginosa.

PSEUDOMUCINOZNI CISTADENOM (engl. pseudomucinous cystadenoma), benigni tu-mor jajnika sastavljen od mnogobrojnih cista ispunjenih mucinoznom (želatinoznom) materijom. Može da naraste do velikih dimenzija i bude težak i preko 10 kilograma.

PSEUDOOPSTRUKCIJA DEBELOG CRE-VA (engl. colon pseudoopstruction), klinička slika koja bi odgovarala smetnji pasaže izazvane tumorom, ali u stvari vezana je za niz metaboličkih i neuroloških poremećaja (diabetest mellitus, uremia, retardirane osobe, EBV infekcija). Važno je da se diferencijalno dijagnostički isključi prava opstrukcija gde je lečenje operativno za razliku od pseudoopstrukcije gde se koriguju metabolički disba-lans, rehidratacija i potporne mere u smislu mehaničkog čišćenja kolona.

PSEUDOPODIJA (engl. Pseudopodia), izdanak ektoplazme, prstastog oblika koji omogućava progresivno kretanje (više-manje u jednom smeru) ili ishranu pojedinih vrsta protozoa odnosno ameba (npr. Entamoeba hystolitica).

PSEUDOTUMOR (engl. pseudotumour), tumorska senka koja rendgenološki imponuje kao pravi tumor, a histološki to nije. Mnogobrojni su primeri: Wanisching tumor - izliv u incizurama, fiksirana hijatus hernija, fito i trihobezoari u želucu, pseudolimfomi želuca, luetične gume raznih lokalizacija, tuberkulozni infiltrati, granulomatozne bolesti pluća.

PSEUDOTUMOR MOZGA (engl. pseudotumour cerebri, benign intracranial hypertension), klinički sindrom povišenog

intrakranijumskog pritiska u odsustvu hidrocefalusa, a i ekspanzivnog intrakranijumskog oboljenja. Najčešće je prouzrokovan trombozom velikih venskih sinusa. Uzrokuje postepeno progresivno slabljenje vida zbog sekundarne atrofije papile vidnog živca.

PSIHA (engl. psyche), duša, često u složenicama kao psihologija, psihijatrija, psihoza, itd. U praktičnom pristupu duša čoveka podrazumeva njegov psihički život, odnosno skup psihičkih funkcija (svest, pažnja, opaža-nje, pamćenje, mišljenje, inteligencija, afekt, volja i nagoni).

PSIHIJATRIJA (engl. psychiatry), nauka o duševnim bolestima, njihovim uzrocima, njihovom razvitku i lečenju. Medicinski, to je grana medicine koja se bavi lečenjem (prevencijom, dijagnostikom i zbrinjavanjem) svih mentalnih poremećaja, bez obzira na njihovo poreklo i oblike. Razvija uže specijalnosti kao što su socijalna psihijatrija, forenzička, ratna, psihijatrija razvojnog doba i sarađuje sa drugim naukama i granama medicine.

PSIHO (engl. psycho), predmetak u složenici sa značenjem: duh, duša, duševni.

PSIHOANALIZA (engl. psychoanalyze), 1. psihoterapijska tehnika koju je osnovao Frojd; 2. metod istraživanja ljudske duše i psihičkog funkcionisanja, pre svega preko slobodnih asocijacija i snova; 3. izgrađen sistem posmatranja i teorija o duševnom razvoju, motivima i ponašanju; 4. institucionalizovan sistem školovanja.

PSIHODIJAGNOSTIKA (engl. psychodiagnostics), grana psihološke nauke koja u sebi sadrži određene postupke čija je namena otkrivanje faktora odgovornih za ponašanje čoveka, posebno za poremećeno ponašanje. Psihodijagnostika služi i određivanju precizne dijagnoze vrste mentalnog poremećaja.

PSIHODINAMIKA (engl. psychodynamics), 1.karakteriše svaki psihološki sistem koji teži za objašnjenjem ponašanja u pojmovima motiva i nagona; odnosi se na sistem koji pripisuje uzročno dejstvo izvesnim ili svim psihološkim procesima; 2. odnosi se na psihoana-lizu - kada se psihoanalitički postupak koristi za objašnjenje nesvesnih motiva ponašanja čoveka; 3.odnosi se na psihološki proces koji je promenljiv ili prouzrokuje promenu.

PSIHODRAMA

(engl. psychodrama), 1. akciona metoda grupne psihoterapije čiji je tvorac J. L. Moreno (18891974). Osnovna metoda psihodrame je metoda zamene uloga. Kroz psihodramsku akciju, a uz pomoć članova grupe, protagonista (pacijent) odigrava zna-čajne scene iz sopstvenog života, sna ili fantazije. Dolaženjem do osnovnog konflikta protagonista dolazi do mentalne katarze koja podrazumeva sticanje emocionalnog, ali i kognitivnog uvida u poreklo sopstvenog ponašnja. Psihodrama ima sopstveni rečnik gde koristi priličan broj termina iz teatra. Osnovi elementi psihodrame: grupa, protagonista, direktor psihodrame, scena, pomoćno ja. Psihodrama se uvek odigrava na psihodramskoj sceni. Osnovna pitanja koja se postavljaju protagonisti u psihodrami: Kada, Gde i Ko; 2. francuska analitička psihodrama - metoda čiji su tvorci: Lebovici, Diatkin i Kestenberg. Pomoćna je metoda u psihoanalitičkoj psihoterapiji. Da bi se došlo do interpretacije, pacijent koji je na individualnom tretmanu odigrava scenski scene iz svog života uz pomoć pet ili šest pomoćnih terapeuta. Posle toga sledi interpretacija i nastavak individualnog psihoanalitičkog tretmana.

PSIHODRAMSKE ULOGE (engl. psychodramatic roles), uloge koje predstavljaju psihološke dimenzije našeg JA (v. psihodrama Moreno).

PSIHOFIZIOLOGIJA (engl. psychophysiology), naučna disciplina, koja se bavi izu-čavanjem odnosa (uticaja) akutnog i hro-ničnog stresa, strukture ličnosti i emocio-nalnog stanja sa jedne strane i stanja, odnosno promena u telesnim funkcijama sa druge strane.

PSIHOGALVANOMETAR (engl. psychogalvanometer), uređaj za registrovanje promena potencijala sa površine kože na raznovrsne mentalne stimuluse praćene emocionalnim reakcijama. Njegova praktična primena: detektor laži.

PSIHOGALVANSKI REFLEKS (engl. psychogalvanic reflex), promene u električnoj provodljivosti kože u odgovoru na emocionalne stimuluse zbog promena u cirkulaciji krvi, sekreciji znoja i temperaturi kože.

PSIHOGEN (engl. psychogenic), odnosi se na poreklo psiholoških ili psihičkih procesa i atributa; koji je duševnog, a ne telesnog porekla.

PSIHOGENETIKA (engl. psychogenetics), izučavanje naslednosti psiholoških odlika.

PSIHOGENEZA (engl. psychogenesis), 1. poreklo i razvoj psihičkog ma kako ono bilo definisano; 2. poreklo jednog psihičkog doga-đaja u jednoj ranijoj psihološkoj aktivnosti ili iskustvu. Treba razlikovati termine: psihogeneza, psihogenetika i psihogen.

PSIHOGENO (engl. psychogene), prouzrokovano (izazvano) psihičkim putem, koje je psihičkog porekla. Psihogene bolesti su multifaktorske etiologije, ali je psihološki činilac u njihovom nastanku dominantan.

PSIHOGERIJATRIJA (engl. psychogeriatrics), izdvojena oblast u psihijatriji koja se bavi psihičkim poremećajima kod starih osoba. Obuhvata nastanak, dijagnostifikova-nje, lečenje i eventualno rehabilitovanje preostalih sposobnosti mentalno obolelih pozne životne dobi.

PSIHOGNOZA (engl. psychognosis), nauka i veština razumevanja individualne osobe.

PSIHOGRAFIJA (engl. psychography), 1. umetnost literarnog karakterisanja jedne individue realne ili fiktivne, slobodno se koristeći psihološkim ili psihoanalitičkim kategorijama i teorijama; 2. psihološka biografija.

PSIHOHIRURGIJA (engl. surgical psychiatry, psychiatryc surgery ), hirurško lečenje duševnih poremećaja i oboljenja, uglavnom stereotaksičkom metodom. Intenzivno se razvijala od 1936. godine sa uvođenjem prefrontalne leukotomije Danas se primenjuje izuzetno retko, i dolazi u obzir kod nekih opsesivnih neuroza i neobuzdanog agresivnog ponašanja.

PSIHOKINEZA (engl. psychokinesis), pretpostavljena sposobnost izvesnih individua da menjaju stanje i položaj objekta samo snagom usmerenih misli, bez ikakve fizičke aktivnosti (v. parapsihologija).

PSIHOLINGVISTIKA (engl. psycholingvistics), nauka koja se bavi izučavanjem jezika u vezi sa opštim ili individualnim karakteristikama korisnika jezika. Ona obuhvata procese pomoću kojih govornik odašilje simbole ili signale i procese pomoću kojih se ti signali tumače.

PSIHOLOG (engl. psychologist), edukovan stručnjak koji je opširno izučavao psihologiju pod stručnim vođenjem i koji se bavi prvenstveno psihodijagnostikom, v. psihodijagnostika psihičkih poremećaja. Razlikovati od reči psihijatar.

PSIHOLOGIJA (engl. psychology), nauka koja se bavi izučavanjem ljudskog ponaša-nja, aktima i mentalnim procesima indivi-due; nauka o duši, o činjenicama, zakonima i razvitku duševnog života uopšte. Psiho-logija je empirijska nauka, jer su njen predmet - pojave iz neposrednog, unutarnjeg iskustva.

PSIHOLOŠKI TESTOVI (engl. psychotests), merni instrumenti za utvrđivanje različitih sposobnosti i osobina ličnosti. Izrađeni su na određeni način i moraju imati tzv. merne karakteristike: valjanost, pouzdanost, objektivnost, osetljivost i normiranost. Podeljeni su u tri grupe (testovi inteligencije, testovi za procenu organskih oštećenja, i testovi lič-nosti). Osnovna namena psiholoških testova u psihijatriji jeste pružanje pomoći u dijagnostici i diferencijalnoj dijagnostici psihičkih po-remećaja.

PSIHOMETRIJA (engl. psychometry), poku-šaj da se psihičko predstavi matematičkim putem, odnosno iznalaženje matematičkih ekvivalenata za psihološka svojstva.

PSIHOMOTORNI RAZVOJ (engl. psychomotor development), progresivno sticanje motornih veština u datom vremenskom periodu (sposobnost voljnog prevrtanja, sedenja, puzenja, stajanja, hodanja i trčanja) i intelektualnih veština (smisaoni govor ili druga vrsta komunikacije, voljna kontrola mikturicije i defekacije, kognitivne veštine kao što je sposobnost rešavanja problema). Normalna je pojava kod neurološki i mentalno intaktnog novorođenčeta. Ove životne prekretnice pos-tižu se do 3. i 4. godine života (v. mijelinizacija), posle čega se povećanje kognitivnih sposobnosti ostvaruje u najvećoj meri zahvaljujući učenju na osnovu iskustva.

PSIHOMOTORNO (engl. psychomotor), koji se odnosi na mentalnu i motornu aktivnost. V. psihomotorni razvoj.

PSIHONEUROZA (engl. psychoneurosis), v. neuroza.

PSIHOPATIJA

(engl. psychopathy), težak poremećaj u strukturalnom obrascu ličnosti koji za posledicu ima neprilagođeno, ma-ladaptivno ponašanje. Najvažnije karakteristike su: nemogućnost kontrole sopstvenih nagonskih poriva, nizak prag za toleranciju frustracije, davanje prednosti trenutnim nad trajnim zadovoljstvima, nejasna predstava o sopstvenim htenjima, ekscentričnost, nepoš-tovanje društvenih normi i poremećeno pona-šanje prema drugim ličnostima.

PSIHOPATOLOGIJA (engl. psychopathology), grana psihijatrije i opšte psihologije, odnosno nauka o bolesnim duševnim pojavama. Psihopatološki fenomeni su manifestacije obolelih psihičkih funkcija.

PSIHOSEKSUALNI POREMEĆAJI (engl. psychosexual disorders), predstavlja poreme-ćaje seksualnog funkcionisanja, seksualne želje ili seksualne performance koji su pok-renuti psihološkim faktorima.

PSIHOSOMATSKI (engl. psychosomatic), holističko shvatanje psihofizičkog jedinstva, sve ono što ukazuje na neki odnos između psihičkog i somatskog. Najčešće se ondosi na bolesti za koje se smatra da su prouzrokovane prevashodno psihičkim poremećajima koji su se odrazili na fiziološko funkcionisanje organa, sa eventualno kasnijim organskim oštećenjima.

PSIHOSTIMULANS (engl. psychostimulant), sredstvo koje snažno stimuliše centralni nervni sistem, ublažava osećanje zamora, povećava stanje budnosti i popravlja raspoloženje i kod zdravih osoba.

PSIHOTERAPIJA (engl. psychotherapy), lečenje psihološkim uticajem na obolele, lečenje uticanjem na dušu. U širem smislu, psihoterapija obuhvata sve metode lečenja psihičkih, pa i somatskih poremećaja psihološkim postupcima i psihološkim odnosom terapeut i bolesnik. U psihoterapiji, izbor tehnike jednako je važan kao i ličnost terapeuta. U psihoanalitičkom smislu, psihoterapija je psihološko lečenje tegoba emocionalne prirode kad stručno lice smišljeno zasniva profesionalni odnos sa bolesnikom sa ciljem da: otkloni ili ublaži simptome, uskladi pore-mećeno ponašanje ili unapredi pozitivan rast i razvoj ličnosti (Wolberg, 1997.).

PSIHOTERAPIJSKA METODA (engl. psychotherapeutical method), može da se definiše kao tačno određeni postupak (metod) primene psihoterapije. Psihoterapijske meto-de se dele na individualne i grupne. U individualne psihoterapijske metode spadaju: psihoterapija ohrabrenja, sugestija, hipnoza, individualna reedukacija, tehnike relaksacije, bihejvioralne terapije, psihoanaliza. U grupne psihoterapijske

metode se ubrajaju: grupna psihoanaliza, Morenova psihodrama, analitička psihodrama, psihoterapija mladih psihotičnih pacijenata u malim grupama, porodična psihoterapija. Od ostalih psihoterapij-skih metoda treba pomenuti: transakcionu psihoterapiju, Geštalt, kognitivnu psihoterapiju, Rodgerovu na klijenta usmerenu psihote-rapiju.

PSIHOTROPNI LEKOVI (engl. psychotropic drugs), lekovi koji menjaju ljudsku psihu. U užem smislu, psihofarmaci su lekovi protiv duševnih bolesti: anksiolitici, antidepresivi, antipsihotici i psihostimulansi. U širem smislu, njima se mogu priključiti i drugi lekovi koji deluju na ponašanje kao: sedativi i hipnotici, opijatni analgetici i sl., pa i produkti koji se široko primenjuju, a nemaju nikakvog terapijskog efekta: alkohol, kafa, duvan i halucinogeni.

PSIHOZA (engl. psychosis), pejorativno - ludilo. Duševni poremećaj ili bolest duha, usled nekog oboljenja mozga sa narušenim biohemijskim procesima u mozgu. Spada u najteže psihičke poremećaje. Osnovna odlika osobe koja je obolela od psihoze je da je u nekoj meri, ili potpuno, izgubila dodir sa realnošću. Halucinacije i deluzije (sumanutos-ti) menjaju bolesnikovu percepciju, raspo-loženje, ponašanje i onemogućavaju mu kontakt sa okolinom; postoji oštećenje saznajnih funkcija, posebno govora i pamćenja, ote-žano shvatanje stvari u okolini i sopstvene situacije (nedostatak uvida), uključujući i napore drugih da tu osobu leče. Tradicionalno se vrši podela na funkcionalne (bez organskog oštećenja moždanih struktura) i organske psihoze (postoji oštećenje organskih struktura).

PSILOCIBIN (engl. psilocybin), halucinogen dobijen iz meksikanske pečurke, nema nikakav terapijski značaj.

PSITAKOZA (engl. psittacosis, parrot fever), primarna infekcija ptica čiji je uzročnik Chlamydia psittaci. Prenošenjem infekcije sa ptica na ljude javlja se febrilna bolest koju karakterišu pneumonitis i sistemske manifestacije. Moguće su i inaparentna infekcija i lakša, gripu slična bolest. Patogeni agens je prisutan u nazalnom sekretu i ekskretima, tkivima i izmetu inficiranih ptica. Na ljude se uvek prenosi respiratornim putem. Dominantni simptomi bolesti su: povišena temperatura, glavobolje, bolovi u mišićima i neproduktivni kašalj. Najčešći klinički znaci bolesti su: promene na plućima koje se rendgenski manifestuju homogenim mrljastim infiltratima segmentalne ili lobarne distribucije. Neretko je uvećana slezina. Laboratorijski, obično je broj leukocita normalan i uredne su ostale analize. Dijagnoza se postavlja izolacijom patogenog agensa ili mnogo češće serološkim testovima.

PSORIJAZA (engl. psoriasis), ljuskavica; relativno česta, genetski determinisana, hronična, upalno proliferativna bolest kože sa karakte-rističnim promenama u vidu jasno ogra-ničenih, tamnocrvenih papula i ploča, sa be-lom skvamom na površini, na koži najčešće ekstenzornih strana ekstremiteta i skalpa. Bolest

ima nepredvidiv tok u pogledu traja-nja, proširenosti i morfološkog ispoljavanja. Mogu biti oštećeni i zglobovi arthritis psoriatica .

PSORIJAZNA SPONDILOARTROPATIJA (engl. psoriatic spondyloarthropathy), hro-nično seronegativno zapaljenje zglobova udruženo sa psorijazom, u kome pored pe-rifernih zglobova mogu biti zahvaćeni sakro-ilijačni zglobovi i kičmeni stub.

PSORIJAZNI ARTRITIS (engl. psoriatic arthritis), v. psorijazna spondiloartropatija.

PSORIJAZNI SPONDILITIS (engl. psoriatic spondylitis), atipični spondilitis koji se javlja u okviru psorijazne spondiloartropatije, a karakterišu ga asimetrični sakroilitis i para-spinalne osifikacije, koje su asimetrične i retko zahvataju čitav kičmeni stub.

PSP (engl. phenolsulfonphthalein), v. fenolsulfoftalein.

P TALAS (engl. P wave), razdraženje (depola-rizacija) pretkomora. Kod razdraženja prouz-rokovanog iz sinusnog čvora P talas je pozitivan u svim odvodima izuzev u odvodu aVR i interval od početka P talasa do Q zupca nije kraći od 0,12đđ. Ukoliko je razdraženje poteklo iz AV čvora P talas je negativan u odvodima koji „gledaju“ na srce sa dijafragmalne strane: II, III i aVF i interval od početka P talasa do Q zupca je kraći od 0,12đđ.

PTERIGIJUM (engl. pterygium), degenerativna promena vežnjače. Karakteriše je pojava duplikature vežnjače, koja prelazi na rož-njaču, najčešće sa nazalne strane. Ima glavu, vrat i telo. Terapija je operativna.

PTERION (engl. pterion, lat. pterion), krani-ometrijska tačka koja odgovara sredini klinasto-temenog šava (sutura sfenoparijetalis) u slepoočnoj jami.

PTIJALIZAM (engl. ptialism), hipersalivacija; pojačana proizvodnja pljuvačke.

PTOZA (engl. ptosis), spuštenost gornjeg kapka, usled njegovog oslabljenog aktivnog podizanja. Klinički, otvor kapaka je sužen, a rub gornjeg kapka pokriva delimično i predeo zenice. Može da bude urođena i ste-čena.

PTT (engl. partial thromboplastin time), laboratorijski test za utvrđivanje koagulacionih poremećaja unutrašnjeg sistema koagulacije, koji se izvodi dodavanjem aktiviranog parcijalnog tromboplastina u uzorak plazme koja se testira i uzorak normalne plazme koja služi kao kontrola. Zatim se upoređuje vreme pot-rebno za formiranje ugruška u ispitivanoj pla-zmi sa istim u normalnoj plazmi. Produženi PTT ukazuje na smanjenje jednog ili više faktora unutrašnjeg sistema koagulacije. Koristi se kao jedan od osnovnih testova u otkrivanju hemofilije i u praćenju antikoagulantne terapije heparinom.

PUBERTET (engl. puberty), tranzitorni period između detinjstva i adultnog doba. Faza raz-voja obeležena seksualnim sazrevanjem, somatskim rastom, psihološkim promenama i uspostavljanjem sposobnosti reprodukcije. To je vreme kada reproduktivni organi postaju funkcionalni i u oba pola se manifestuje pojavom sekundarnih polnih osobina, a kod devojčica započinje menstruiranje. Ove pro-mene nastaju kao posledica povećane sekrecije polnih hormona usled stimulacije testisa i ovarijuma hormonima hipofize, odnosno aktivnosti hipotalamohipofizno gonadne osovine.

PUDENDALNA BLOKADA (engl. pudendal anesthesia), v. anestezija.

PUDENDUM FEMININUM (engl. vulva, lat. vulva, pudendum femininum), v. vulva, stidnica.

PUERICIDIUM, ubistvo deteta u širem smislu, a u užem smislu ubistvo deteta od strane bilo koje druge osobe (v. čedomorstvo i deteubistvo).

PUERPERIUM (engl. puerperium), babinje; vreme od 6 do 8 nedelja posle porođaja i sve promene koje se u tom periodu dešavaju u organizmu žene, a u vezi sa prethodnom trudnoćom i porođajem.

PUFER

(engl. buffer), hemijski sistem koji sprečava ili umanjuje promene koncentracije nekog hemijskog jedinjenja. Puferi su smese slabih kiselina i njihovih soli, ili slabih baza i njihovih soli, čija se pHvrednost u vodenom rastvoru ne menja malim dodatkom kiseline ili baze. U kliničkoj hemiji značajni su fosfatni, acetatni, glicinski, dietilbarbiturantni (veronal pufer), tris (hidroksimetil) amino-metan (Tris), dietanolamin (DEA) i 2-amino-2-metil-1-propanol (AMP) pufer. Kapacitet pufera se izražava puferskom vrednošću koja je jednaka količini kiseline ili baze (izraženoj u milimolima) koja može da izazove promenu pH za jednu jedinicu. Puferi koji se koriste pri elektroforetskim razdvajanjima izražavaju se jonskom jačinom, koja je jednaka polovini zbira vrednosti koja se dobija množenjem koncentracije (u mol/L) svakog jona kvad-ratom njegovog jonskog naelektrisanja. Puferi su značajni za elektroforetske procedure, zatim za održavanje i regulisanje pH vrednosti pri izvođenju brojnih određivanja (npr. merenje aktivnosti enzima), kao i za održa-vanje pH telesnih tečnosti, kao fioziološki puferi.

PUFERSKI KAPACITET, b (engl. buffer capacity), vrednost kojom se označava moguć-nost pufera da spreči promenu pH ako se dodaju kiselina ili baza. Predstavlja se brojem ekvivalenata jake baze (kiseline) potrebnih da izvrše promenu pH za jednu jedinicu u 1 L puferskog rastvora. Označava se još i kao puferska vrednost i Van Slykeova puferska vrednost.

PUFERSKI SISTEM (engl. buffer system), svi konjugovani kiselo-bazni parovi koji regulišu pH u nekom hemijskom sistemu, a naročito u ekstracelularnim i intracelularnim tečnostima u organizmu. Najznačajniji puferski sistemi u organizmu su: bikarbonat/ugljena kiselina, hemoglobin u eritrocitima (imidazolska grupa ostatka histidina je protonski akceptor), proteini plazme, fosfati plazme (H2PO4- /HPO42-), eritrocitni 2,3-difosfoglicerat.

PUKOTI (engl. crackles), auskultatorno, nemuzički plućni tonovi frekvencije od 200 do 2.000 Hz koji se čuju iznad grudnog koša a ponekad i ispred otvorenih usta bolesnika, pojedinačno (pukot) ili u nizu (pucketanje) u pravilnom ili nepravilnom ritmu. Pucketanje se javlja u bilo koje vreme tokom disajnog ciklusa, ali najčešće u kasnoj, ili u ranoj fazi inspirijuma. Na pojavu pucketanja, njegovo sla-bljenje ili nestajanje, utiče promena položaja bolesnika, a ponekad i kašljanje. Rano inspirijumsko pucketanje nastaje u bronhijama plu-ćnih režnjeva i segmenata, niske je frekvencije i lokalizovano je u donjim delovima pluća; čuje se kod hronične opstruktivne bolesti plu-ća, posebno kod hroničnog bronhitisa. Kasno inspirijumsko pucketanje nastaje u perifernim disajnim putevima i visoke je frekvencije; čuje se u fibroznim bolestima pluća.

PUKOTINA (engl. fissure, lat. fissura), v. fisura.

PUL (engl. pool), 1. pomešana plazma od nekoliko davalaca; 2. nakupljanje (akumulacija), kao npr. krvi u nekom delu tela usled zastoja venske krvi; 3. mali ribnjak; 4. ulog u igri.

PULMEKTOMIJA , v. pneumonektomija.

PULMO (engl. lung, lat. pulmo), pluće, plućno krilo (v. pulmones).

PULMO (engl. pulmo-), prefiks koji se odnosi na pluća ili označava pripadnost plućima.

PULMONALNE ARTERIOVENSKE MALFORMACIJE (engl. pulmonary arteriovenous malformations), direktne komunikacije između plućne arterije i plućnih vena (desno-levi šant). U jednoj trećini slučajeva su višestruke i mogu biti udružene sa naslednim hemoragičnim teleangiektazijama (Osler-Weber-Rendu). Najčešće su asimptomatske, ali mogu biti uzrok hemoptizija ili dispneje. Nekad postoje cijanoza i maljičasti prsti. Na radiografiji se vidi kao jasno ograničena ok-rugla senka u parenhimu sa dilatiranim krvnim sudovima koji je spajaju sa hilusom. Definitivna dijagnoza se postavlja angiografijom plućne arterije ili kompjuterizovanom tomografijom uz upotrebu kontrasta. Terapija izbora je embolizacija pomoću katetera pod kontrolom rendgena ili hirurška resekcija pojedinačnih arteriovenskih malformacija.

PULMONES (engl. lungs, lat. pulmones), plu-ća. Središnji organ respiratornog sistema koji se nalazi u bočnim delovima grudne duplje (maramično-plućni prostori) obmotan pluć-nom maramicom (v. pleura). Pluća su pove-zana sa organima sredogruđa plućnim korenom (v. radiks pulmonis). Sastoje se od dva plućna krila, desnog i levog, koja se međusobno razlikuju. Desno plućno krilo je veće, ima veću zapreminu i podeljeno je kosom i poprečnom pukotinom na tri režnja: gornji, srednji i donji. Levo plućno krilo je manje, ima manju zapreminu i podeljeno je kosom pukotinom na dva režnja: gornji i donji. Plućno krilo ima bazu, vrh, dve strane i dve ivice. Baza plućnog krila je prostrani donji deo koji leži na dijafragmi, pa se zove i dijafragmatična strana. Vrh plućnog krila je deo pluća koji se pruža iznad nivoa II rebra. Strane pluća su spoljašnja i unutrašnja. Spo-ljašnja strana je ispupčena i okrenuta prema rebrima pa se naziva rebarna strana. Unutrašnja strana plućnog krila je okrenuta prema sredogruđu pa se naziva medijastinalna strana. Ona je lako izdubljena i u njenom središnjem delu vidi se ulazno polje pluća (v. hilum pulmonis). Ivice pluća su prednja i donja. Prednja ivica je oštra i nalazi se na mestu spoja spoljašnje i unutrašnje strane. Donja ivica okružuje bazu plućnog krila. Zadnji deo pluća je zaobljen i širok. Okrenut je prema kičmenom stubu, pa se zove kičmeni

deo. Pluća su podeljena na režnjeve (lobi pulmones) koji su izgrađeni od manjih podjedinica, segmenata. Segmenti (segmenta bronhopulmonalija) su izgrađeni od još manjih podjedinica: primarnih i sekundarnih režnjića (lobuli pulmones). Podelu plućnog parenhima u potpunosti prati podela disajnih puteva i krvnih sudova (funkcionalnih i nutritivnih).

PULPALGIJA (engl. pulpalgia), bol pulpe. Zbog specifičnosti pulpe, kao što su veliki broj nervnih vlakana i nemogućnost širenja u komori pulpe, bolovi pulpe su vrlo jaki.

PULPEKTOMIJA (engl. pulpectomy), ekstripacija vitalne ili zapaljene pulpe; potpuno uklanjanje pulpe iz kruničnog i korenskog dela zuba. Termin se ne koristi za uklanjanje ne-krotične pulpe.

PULPITIS (engl. pulpitis), zapaljiv proces zubne pulpe, najčešće bakterijskom infekcijom u zubnom karijesu, njegovoj frakturi, ili ostalim uslovima izloženosti zubne pulpe dej-stvu bakterija.

PULPOLIT, v. dentikl.

PULPOTOMIJA (engl. pulpotomy), amputacija obično kruničnog dela pulpe sa ciljem da se sačuva vitalnost korenskog dela.

PULS (engl. pulse), ritmičke oscilacije zidova arterijskih krvnih sudova. Lako se detektuje palpacijom površinskih arterija, najčešće arterije radijalis u sulcusu pulsusu i karotidne arterije na vratu. Kod zdravih ljudi puls (bilo, udar) je u uslovima relativnog psihofizičkog mirovanja regularan, umereno punjen, frek-vencije između 50 i 100. Frekvencija pulsa se povećava u uslovima fizičke aktivnosti, emocija, povreda ili bolesti. V. arterijski puls.

PULSNI OKSIMETAR (engl. pulse oximeter), uređaj za kontinualno merenje nivoa kiseonika u krvi, i to na oba načina vizuelno i zvučno, za vreme opšte anestezije. Glavni cilj je da se postigne zaštita bolesnika, pošto je i mali pad oksigenacije krvi trenutno vidljiv i alarmantan pa anesteziolog treba da utvrdi razlog.

PULSNI PRITISAK

(engl. pulse pressure ), razlika između sistolnog i dijastolnog pritiska. Pulsni pritisak (PP) je u osnovi funkcija udarnog volumena i komplijanse arterijskih krvnih sudova. Pri istom udarnom volumenu smanjenje komplijanse, koje se događa kada sa starenjem krvni sudovi postaju rigidniji, izaziva veći porast sistolnog od dijastolnog krvnog pritiska, što znači da se PP povećava. Porast udarnog volumena pri nepromenjenoj komplijansi izaziva veći porast sistolnog od dijastolnog pritiska, što takođe povećava PP. Pri konstantnoj frekvenciji i udarnom volumenu srca srednji krvni pritisak je proporcionalan ukupnom perifernom otporu. Porast ukupnog perifernog otpora može da povećava i sistolni i dijastolni krvni pritisak, tako da se PP ne menja. PP se smanjuje kada povećanje ukupnog perifernog otpora produžava fazu ejekcije udarnog volumena tako da je porast sistolnog pritiska manji od dijastolnog.

PULSUS ALTERNANS (engl. pulse alternans), puls kod koga postoji regularno sme-njivanje slabih i jakih udaraca bez promene dužine srčanog ciklusa, a koji se obično javlja kod slabljenja srca.

PUNA KRV (engl. blood), tečnost koja struji kroz krvne sudove, a sastoji se od krvne plazme u kojoj su suspendovane zrele diferentovane ćelije: eritrociti, leukociti i trombociti.

PUNKTUM (engl. point, lat. punctum), tačka, vrh.

PUNKTURA (engl. puncture), bod, ubod, izvršiti punkciju pustiti neku tečnost ubodom.

PUPAK (engl. belly button, lat. umbilicus), v. umbilikus.

PUPČANA VRPCA (engl. umbilical cord, lat. funiculus umbilicalis), vrpca dužine oko 50 cm, debljine malog prsta koja povezuje fetus sa placentom (posteljicom). Kroz pupčanik se odvija krvotok između posteljice i ploda. Sastoji se od: 1. amnionskog epitela, koji ide od jednoslojnog kockastog do pločasto slojevitog epitela i nastavlja se na epiderm kože abdomena; 2. želatinozne mase koja obavija dve pupčane arterije i jednu pupčanu venu. Pupčana vrpca nema nerve, ni limfne sudove. Ponekad se u njoj mogu naći ostaci alantoisa. V. funikulus umbilicalis.

PUPILA

(engl. pupil, lat. pupilla), zenica. Kružni otvor tamne boje koji se nalazi u središnjem delu dužice. Prolaskom kroz zenicu svetlost prodire u unutrašnjost očne jabučice. Kroz zenicu protiče očna vodica tokom svog puta iz zadnje u prednju očnu komoru. Promer zenice se menja u zavisnosti od količine svetlosti, emocionalnog ili zdrav-stvenog stanja. Pri manjoj količini svetlosti, u stanjima straha i uzbuđenosti ili usled koriš-ćenja psihostimulansa, zenice su proširene (v. midrijaza). Pri većoj količini svetlosti ili korišćenju sedativa zenice su sužene (v. mioza).

PUPILARAN (engl. pupillar), koji se odnosi ili pripada zenici oka.

PUPILARNI (engl. pupillary, lat. pupillaris), koji se odnosi na zenicu ili pripada zenici.

PURGATIVI (engl. purgatives), v. laksansi.

PURIN (engl. purine), heterociklično organsko jedinjenje koje je osnovno za grupu jedinjenja poznatih kao purinske i pirimidinske baze. Neka od ovih jedinjenja su konstituenti nukleinskih kiselina. Kod čoveka mokraćna kiselina je krajnji metabolički proizvod ovih baza.

PURKINJEOVA VLAKNA (engl. Purkinje’s fibers), modifikovane srčane ćelije koje se nalaze u subendokardijumu i učestvuju u sprovođenju električnih impulsa na radnu muskulaturu srca. Gusta mreža ovih vlakana učestvuje u formiranju i sinoatrijalnog i atrioventrikularnog čvora.

PURPURA (engl. purpura), tamno crvene makule na koži ili sluzokožama koje nastaju usled izlaska crvenih krvnih zrnaca iz krvnih sudova. Važan su klinički znak i ukazuju na moguće mnogobrojne poremećaje: trombocitopenija, povećana propustljivost krvnog suda, sistemske bolesti vezivnog tkiva itd. Petehije su male purpurične promene dijametra do 2 mm, najčešće na trupu. Ekhimoze (sin. modrice) zahvataju veće površine kože.

PURULENTNI ARTRITIS (engl. purulent arthritis), v. infekcijski artritis.

PURULENTNO

(engl. purulent), gnojno, a najčešće se odnosi na zapaljenje.

PUS (engl. pus), gnoj, stvara se u toku akutnih i hroničnih infekcija izazvanih bakterijama; osnovni sastojak gnoja su izumrli polimorfonuklearni neutrofilni leukociti.

PUSTULA (engl. pustule), gnojanica; vidljivo nakupljanje slobodnog gnoja. Može da se javi unutar pilosebaceumskog folikula ili izvodnog kanala znojne žlezde, ređe na neobrasloj koži. Najčešće je u pitanju manifestacija stafilokokne infekcije, ređe drugih bakterijskih ili gljivičnih infekcija ili bolesti koje imaju tzv. sterilne pustule, npr. psorijaza.

PUSTULA (engl. pustule), mali apsces na koži (v. apsces).

PUSTULOZNI ARTROOSTEITIS (engl. pu-stular arthroosteitis), aseptični artritis sternoklavikularnog zgloba udružen sa pustuloznim promenama na koži dlanova ili tabana. Laboratorijske analize su u granicama normale.

PUŠENJE (engl. smoking), v. duvan.

PUT (engl. tract, pathway), u neurofiziologiji, pravac duž nervnog vlakna kojim impuls putuje bilo od periferije prema centru (afe-rentni put) ili od centra prema efektorskom organu (eferentni put). V. traktus.

PUTAMEN (engl. putamen, lat. putamen), velikomoždana ljuska. Spoljašnji deo sočivastog jedra (v. nukleus lentiformis) koji se nalazi spolja od bledog jedra (v. globus palidus), od koga je odvojen spoljašnjom sržnom prugom (lamina medularis eksterna), i velikomoždanog bedema (v. klaustrum), od koga je odvojen spoljašnjom veliko-možda-nom kapsulom (kapsula eksterna). Ulazi u sastav ekstrapiramidalnog motornog sistema.

PUTNIČKA MUČNINA (engl. kinetosis), v. morska bolest.

PUTREFAKCIJA , v. truljenje.

PUTRESCIN (engl. putrescine), NH3+(CH2)4NH3+, poliamin koji se formira dekarboksilacijom ornitina i ima podsticajno dejstvo na rast si-sarskih i bakterijskih ćelija.

PUŽ (engl. snail, lat. cochlea), v. kokhleja.

P-VREDNOST (engl. p-value), u testiranju statističkih hipoteza, verovatnoća opserviranja rezultata kao što je dobijeni ili još ekstremniji, pod pretpostavkom da je nulta hipoteza tačna.

PYODERMA GANGRENOSUM (engl. gangrenous pyoderma), vaskulitis koji se manifestuje kao destruktivna, nekrozna, nezarazna ulceracija kože u vidu pustule (gnojanice), hemoragijske bule ili furunkulusa.

PYP (engl. pyrophosphate), pirofosfat, Na4P2O7, kompleksno jedinjenje obeleženo sa 99mTc služi za scintigrafsku lokalizaciju infarkta srčanog mišića.

Q GROZNICA (engl. Q Fever), akutna infektivna bolest čiji je uzročnik rikecija Coxiella Burnetii. Pripada grupi zoonoza. Karakterišu je iznenadni porast telesne temperature, glavobolja, slabost i intersticijski pneumonitis. Za razliku od drugih bolesti prouzrokovanih rikecijama, po koži se javlja osip, a u serumu je pozitivna Weill-Felix reakcija aglutinacije na sojeve proteusa. Kod obolelih može da dođe do razvoja granulomatoznog hepatitisa i endokarditisa. Bolest se prenosi udisanjem uzročnika. Obično se javlja kod radnika koji dolaze u kontakt sa domać im ži-votinjama i njihovim proizvodima. Može da se prenese i konzumacijom inficiranog nekuvanog mleka. Infekcija domać ih životinja ponekad protiče bez simptoma (ovce i koze) i one predstavljaju rezervoar za širenje infekcije među ljudima. Profilaksa prenošenja ove infekcije sa životinje na čoveka obuhvata: pasterizaciju mleka, održavanje higijene u industrijskim granama za preradu mleka i mesa, pravilno uklanjanje lučevina životinja i poste-ljice. Lečenje antibioticima (tetraciklini i hloramfenikol) je efikasno.

QRS KOMPLEKS

(engl. QRS complex), zapis u elektrokardiogramu koji označava razdraživanje (depolarizaciju) komora. Q zubac je prvi negativan otklon, R zubac drugi pozitivan otklon i S zubac drugi negativan otklon. Kod osoba koje su preležale srčani udar, odnosno u određenim regijama u kojima je izumro srčani miš ić celom svojom debljinom, nestaje R zubac, čija je visina normalno proporcionalna srčanoj debljini pod elektrodom gde se EKG registruje, te se Q i S zupci spajaju, a taj kompleks se naziva QS.

Q TALAS (engl. Q wave), negativna defleksija u elektrokardiogramu koja označava započi-njanje električne aktivnosti komora.

Q-T INTERVAL (engl. Q-T interval, lat. Q-T intervallus), razmak u elektrokardiogramu koji predstavlja vreme potrebno za depolari-zaciju i repolarizaciju ventrikula. Ovaj interval varira sa frekvencom srca.

RABDOMIOM (engl. rhabdomyoma), benigni tumor porekla poprečnoprugastih mišića (mišići koji su pod kontrolom naše volje).

RABDOMIOSARKOM (engl. rhabdomyosarcoma), maligni tumor visokog malignog potencijala porekla poprečnoprugastih mišića. Može da se javi svugde gde postoje poprečno prugasti mišići u svim životnim dobima. Postoji više podtipova kao što su: pleomorfni, koji se javlja u poodmaklim godinama u mišićima ekstremiteta; embrionalni, koji se javlja kod dece i adolescenata, najčešće na glavi i vratu ili očnoj duplji; alveolarni se javlja na bazi palca; botrioidni u vagini ili mokraćnoj bešici. Lečenje se sprovodi operativnim putem, zračenjem i citostaticima.

RABIES VIRUSI (engl. rabies viruses), poro-dica više od 70 RNK virusa koji izazivaju oboljenja čoveka, životinja i biljaka. Za čo-veka je najznačajniji rabies virus, predstavnik roda lisa virusa, uzročnik besnila, encefalitisa kod raznih divljih i domaćih životinja i čoveka. Ovo su veoma raznorodni virusi koji su svrstani u jednu porodicu samo na osnovu oblika viriona (grč. rabdo-štapičast), koji može biti štapičast ili u obliku puščanog zrna. Podeljeni su u rodove: lisa virus i vezikulo virus. U prirodi se održavaju među brojnim životinjskim vrstama, a najznačajniji prenosioci na čoveka su pas, mačka, vuk, lisica i šišmiš.

RACEMOZNE ŽLEZDE (engl. racemose glands), sinonim za složene tubulo-alveolarne žlezde.

RACIONALIZACIJA (engl. rationalization), organizacija i primena razložnosti u praktič-nim delatnostima. U svakodnevnom govoru podrazumeva opravdanje posle nekog pona-šanja čiji se pravi motivi ne vide, ili postupak koji teži da objasni i učini povezanim i racio-nalnim neki poremećaj ponašanja ili rasuđi-vanja. U psihoanalitičkom smislu reč je o ne-urotičnom mehanizmu odbrane, pomoću koga pacijent traži logično i zdravim razumom shvatljivo objašnjenje nekih iracionalnih postupaka, koji potiču iz nesvesnih ili svešću neshvatljivih emocija. Ovim mehanizmom odbrane posebno se služe opsesivni bo-lesnici. Prisutan je i kod psihotičnih bolesnika, naročito u sistematizovanoj interpretativnoj hroničnoj paranoidnoj sumanutosti.

RA ĆELIJE (engl. ragocyte), v. ragociti.

RAD (engl. work), 1. fizička ili mentalna aktivnost proizvodnog ili operativnog tipa; 2. transfer energije sa jednog tela ili sistema na drugo.

RADIJACIJA (engl. radiation), 1. odavanje toplote tela zračenjem u obliku infracrvenih toplotnih zraka na okolne predmete koji nisu u direktnom kontaktu sa telom; takođe predstavlja i način odavanja toplote sa okolnih predmeta na naše telo, ako je njihova tempe-ratura viša od temperature tela (ako je telo izloženo infracrvenim zracima nekog izvora toplote, npr. peći, ono će apsorbovati 97% tih zraka koji ga pogode, bez obzira na boju kože; međutim, pri sunčevoj svetlosti, tamna koža će apsorbovati više toplote od bele jer bela boja odbija oko 35% svetlosnih zraka). 2. Rasuti snopovi nervnih vlakana koja povezuju različite delove mozga. R. akustika (engl. acoustic r., lat. r. acustica ), deo slušnog puta koji se pruža od unutrašnjeg kolenastog tela (korpus genikulatum medijale) do primarnog slušnog polja (giri temporales transverzi). Vlakna ovog snopa prolaze sublentiformnim delom unutrašnje veliko-moždane kapsule. Postoji veći broj naziva za ovaj deo slušnog puta. Najpoznatiji su: traktus genikulotemporalis i talamotemporalna radijacija; r. optika (engl. optic r., lat. r. optica ), deo vidnog puta koji se pruža od spo-ljašnjeg kolenastog tela (korpus genikulatum laterale) do primarnog vidnog polja (prugasto polje - area striata), koje se nalazi duž zidova i dna kalkarinog žleba. Vlakna ovog snopa prolaze retrolentiformnim delom unutrašnje velikomoždane kapsule. Postoji veći broj naziva za ovaj deo vidnog puta. Najpoznatiji su: traktus genikulokalkarinus i Gracioletova (Gratiolet) radijacija ili vlakna; r. talamika (engl. thalamic r., lat. r. thalamica ), snopovi nervnih vlakana koji povezuju talamus sa različitim delovima kore velikog mozga. Talamička radijacija je grupisana u 4 snopa ili nožice: prednji (pedunkulus talami anterior), gornji (pedunkulus talami superior), zadnji (pedunkulus talami posterior) i donji (pedunkulus talami inferior). Prednji snop povezuje talamus sa delovima čeonog režnja. Prolazi kroz prednji krak unutrašnje velikomoždane kapsule (v. kapsula interna). Gornji krak povezuje talamus sa delovima čeonog i temenog režnja mozga. Prolazi kroz zadnji krak unutrašnje velikomoždane kapsule. Zadnji krak povezuje talamus sa delovima potiljačnog režnja. Prolazi kroz retrolentiformni deo unutrašnje velikomoždane kapsule. Donji krak povezuje

talamus sa delovima slepoočnog režnja. Prolazi kroz sublentiformni deo unutrašnje velikomoždane kapsule.

RADIJACIONA SINEOVIEKTOMIJA (engl. radiation synoviectomy), ozračivanje sinovije radionuklidima (radioaktivni itrijum, zlato ili renijum), koji se ubrizgavaju u zglobnu šupljinu u cilju uništavanja patološki izmenjene sinovije kod hroničnog artritisa.

RADIJACIONA TERAPIJA (engl. radiation therapy), najčešće primenjivan modalitet u lečenju malignih tumora. Smatra se da 60% od svih obolelih od raka biva lečeno zra-čenjem. Tehnološki napredak u tehnikama uz poznavanje radiobioloških efekata obez-beđuje maksimalnu korist sa minimalnim toksičnim efektima i značajnom poštedom zdravih struktura. Radijaciona terapija može biti spoljna (transkutana) sa elektromagnetnim radioterapijskim uređajima, kao što su linearni akceleratori, ili teleradioterapijskim uređajima kao što je Kobalt(60), ili unutraš-nja (brahiterapija) kod koje se uvode u šupljine organa ili u sam tumor radioaktivni fokusi. Tu spada i metabolička radioterapija kao što je terapija sa radioaktivnim jodom (131).

RADIJALIS (engl. radial, lat. radialis), 1. žbični, onaj koji se odnosi na žbicu (v. radijus), spoljašnju kost podlakta; 2. zrakasti, onaj koji se pruža zrakasto.

RADIJALNA KERATOTOMIJA (engl. radial keratotomy), hirurška tehnika korekcije kratkovidosti, u cilju smanjenja prelomne moći rožnjače. Vrši se stavljanjem radijalnih zareza od centra ka limbu rožnjače, pri čemu centar ostaje neoštećen.

RADIJALNI (engl. radial, lat. radialis), v. radijalis, zrakasti.

RADIJALNI REFLEKS (engl. radial reflex), v. brahioradijalni refleks.

RADIJUM (engl. radium), radioaktivni element čiji je simbol 88Ra. Spada u grupu alkalnih metala i nalazi se u II grupi Periodnog sistema elemenata. Radijum je srebrnobele boje i hemijski je veoma aktivan. Nastaje radioaktivnim raspadom uranijuma. U medicini primena radijuma ograničena je na tretman

malignih tkiva.

RADIJUS (engl. radial bone, lat. radius), 1. žbica, spoljašnja kost podlakta koja se gor-njim okrajkom spaja sa ramenom kosti i gor-njim okrajkom lakatne kosti, a donjim okrajkom sa kostima ručja (čunastom i polu-mesečastom) i donjim okrajkom lakatne kosti. Tela žbice i lakatne kosti povezuje među-koštana opna podlakta postavljena u frontalnoj ravni; 2. matematički pojam za veličinu koja spaja centar sfere (ili kruga) sa bilo kojom tačkom na površini sfere (ili na krugu).

RADIKAL (engl. radical), deo molekula (često ugljenohidratni deo) kod koga se grupa atoma tretira kao zajednička celina; često se naziva i supstituciona grupa. Radikal je takođe jedi-njenje koje ima nesparene elektrone.

RADIKALNA OPERACIJA (engl. radical operation), u onkologiji uklanjanje dela ili celog organa zahvaćenog tumorom sa širokim zaštitnim rubom normalnog tkiva i prvim regionom tumoroznog širenja (limfnim žlezdama). Ove operacije se izvode sa „namerom za izlečenje” i podrazumevaju da posle zavr-šenog zahvata nije ostalo vidljivog tumo-roznog tkiva. Podaci o eventualnoj zahva-ćenosti regionalnih limfnih žlezda omo-gućuju bolju procenu potrebe za dopunskom - adjuvantnom (najčešće citostaskom) terapijom.

RADIKS (engl. root, lat. radix), koren. Deo kojim je struktura usađena ili učvršćena. R dentis (engl. root of tooth, lat. r. dentis ), koren zuba. Deo zuba koji je usađen u zubnu jamicu vilice. Kroz središnji deo korena prolazi kanal korena zuba; r. lingve (engl. r. of tongue, lat. r. linguae ), koren jezika. Uspravno postavljeni, nepokretni deo koji gradi zadnju trećinu jezika. Posredstvom korena je-zik je fiksiran za okolne strukture (nepce, ždrelo, šiljasti nastavak slepoočne kosti, do-nju vilicu i podjezičnu kost); r. pulmonis (engl. r. of lung, lat. r. pulmonis), plućni koren. Koren pluća povezuje ulazno polje pluća (hilum pulmonis) sa srcem i dušnikom. U sastav plućnog korena ulaze: glavna dušni-ca, plućna arterija, dve plućne vene, plućni živčani splet, nutritivni krvni sudovi pluća (dušnične grane i dušnične vene, dušnično-plućni limfni čvorovi i sudovi). Sve navedene strukture cilindrično obavija plućna maramica.

RADIKULARNA CISTA (engl. radicular cyst, periodontal cyst), ektodermalna zapa-ljenska cista odontogenog porekla. Nastaje oko korena zuba kao posledica hroničnog zapaljenja - apscesa.

RADIKULARNI

(engl. radicular, lat. radikularis), koreni, koji se odnosi na koren ili pripada korenu.

RADIKULITIS (engl. radiculitis), zapaljenje nervnog korena.

RADIKULOPATIJA (engl. sciatica), ošteće-nje nervnog korena, usled iritacije ili kompresije nekog od spinalnih korenova, najčešće prolabiranim intervertebralnim diskusom.

RADIOFARMACEUTICI (engl. radiopharmaceuticals), radioaktivni lekovi, medicinski proizvodi namenjeni dijagnostici i lečenju. Od uobičajenih lekova se razlikuju po tome što pored aktivne supstance sadrže radionuklide i što se najčešće koriste u količinama nedovoljnim da u organizmu čoveka ostvare farmakološke efekte. Ponekad je radionuklid istovremeno i radiofarmaceutik. S obzirom da se unose u ljudski organizam, neophodno je da zadovoljavaju sve farmakološke kriterijume koji važe za uobičajene lekove. Nalaze se u svim vodećim farmakopejama.

RADIOFARMAK (engl. radiopharmaceutical), v. radioobeleživač.

RADIOFARMAKOLOGIJA (engl. radiopharmacology), deo nuklearne medicine i farmakologije koji proučava obeležavanje, biološko ponašanje i kliničke primene radiofarmaceutika.

RADIOIMUNOLOŠKA ANALIZA, RIA (engl. radioimmunoassay), nuklearnomedicinska mikroanalitička metoda za merenje koncentracija biološki aktivnih supstanca (hormona, lekova, virusnih i tumorskih markera i sl.) u biološkim tečnostima, najčešće serumu. U medicinsku praksu je uvedena 1960.g. Zasniva se na kinetici reakcije antigen-antitelo-obeleženi antigen. Kao obele-živač se gotovo isključivo koristi 125I. To je postupak srodan IRMA postupku (v. imunoradiometrijska analiza).

RADIOIMUNOODREĐ IVANJE (engl. radioimmunoassay), laboratorijska procedura za merenje malih količina različitih supstanci primenom osetljivog radioizotopa i specifi-čnog antitela. RIA tehnike se koriste za odre-đivanje proteina, hormona, lekova itd.

RADIOIMUNOTERAPIJA

(engl. radioimmunotherapy), nuklearnomedicinska terapij-ska metoda, kojom se postiže kontinuirano zračenje malignih tumora. Zasniva se na selektivnom vezivanju u tumorskom tkivu monoklonskih antitela (MoAt) ili njihovih imunoreaktivnih fragmenata. Usmerena je protiv specifičnih tumorasociranih antigena, obeleženih ß emiterima (131J, 90Y, 186Re, 67Cu). Dobri preliminarni rezultati dobijeni su u lečenju: Hodgkin i non-Hodgkin limfoma, kolorektalnih karcinoma i karcinoma ovarijuma.

RADIOLOGIJA (engl. radiology), u savremenoj terminologiji predstavlja specijalizovanu oblast medicine koja podrazumeva vizuelizacionu dijagnostiku u medicini i prateće terapijske procedure. Precizne dijagnostičke informacije u radiologiji mogu da budu prikupljene primenom prenesene, emitovane ili reflektovane elektromagnetske radijacije ili mehaničke vibracije. Vizuelizaciona dijagnostika obuhvata: klasičnu radiologiju - rendgenologija (radiografija i fluoroskopija) i kompjuterizovanu tomografiju koje se zasnivaju na primeni x zraka, ultrasonografiju i magnetnu rezonancu, a terapijske procedure se nazivaju interventna radiologija.

RADIONEUROHIRURGIJA (engl. radione-urosurgery), neinvazivni metod za destrukciju ili prekid trodimenzionalno određenog cilja u lobanji, primenom kontrolisanog zraka visoke radijacione energije, oslobođenog u jednoj dozi. Služi za destrukciju ciljnog nervnog tkiva i različitih patoloških supstrata u mozgu, koji su nepristupačni ili nepogodni za otvo-renu hiruršku intervenciju.

RADIONUKLIDNA DETEKCIJA INTES-TINALNIH KRVARENJA, u detekciji i lokalizaciji intestinalnih krvarenja koriste se 99mTc-S-koloid ili 99mTc-Sn-koloid u dozi od 370 MBq (10 mCi) i eritrociti obeleženi sa 99mTc ili 111In. Indikovana je kod bolesnika s akutnim, intermitentnim i hroničnim unutra-šnjim krvarenjima. U detekciji Meckelovog divertikuluma koristi se 99mTcO4 jer se akumulira u parijetalnim ćelijama ektopijske sluznice želuca. Kod bolesnika sa M. d. se u projekciji abdomena, najčešće infraumbilikalno, registruje fokalna zona intenzivne akumulacije radiofarmaceutika.

RADIONUKLIDNA TERAPIJA , v. nuklearnomedicinska terapija.

RADIONUKLIDNA VENTRIKULOGRA-FIJA (engl.radionuclide ventriculography), nuklearnomedicinska metoda za ispitivanje funkcije leve komore srca. Izvodi se kao metoda „prvog prolaza” ili češće, kao ekvilibrijumska radionuklidna ventrikulografija. Izvodi se autolognim eritrocitima obeleženim in vitro ili, češće in vivo 99mTc. Istovremeno s akvizicijom scintigrafske slike registruje se elektrokardiogram. Detektor gama kamere se postavlja u prednjoj kosoj projekciji u odnosu na frontalnu ravan grudnog koša ispitanika (LAO 45o). Računarskom obradom podataka dobija se volumna kriva, a pomoću nje niz pokazatelja

funkcije leve komore (globalna i regionalna istisna frakcija, vreme najbržeg punjenja ili pražnjenja leve komore). Primenom Fourierove analize u obradi podataka dobijaju se funkcionalne slike (amplitudna slika prikazuje veličinu srčanih kontrakcija tokom ciklusa a fazna slika momenat najintenzivnije kontrakcije srčanog mišića).

RADIONUKLIDNI IZDISAJNI TEST (engl. radionuclide breath test), v. nuklearnomedicinske metode ispitivanja poremećaja apsorpcije u crevima.

RADIOOBELEŽIVAČ (engl. traser), radionuklid ili radioobeleženi molekul koji se aplikuje u pacijenta ili uzorak u cilju praćenja fizičkih, hemijskih ili bioloških procesa.

RADIOSENZITIVAN (engl. radiosensitive), osetljiv na jonizujuće zračenje tumora ili normalnog tkiva.

RADIOSENZITIVNOST (engl. radiosensitivity), relativan pojam koji može biti okarakte-risan jedino, što važi i za termin suprotnog značenja radiorezistentnost, kao definicija za specijalnu upotrebu u radiobiologiji. Ona karakteriše i kvantifikuje odgovor ćelija na zračni inzult. Međutim, treba pomenuti da različiti procesi su uključeni u odgovoru na zračenje (oporavak, reoksigenacija, repopulacija, redistribucija) što uz prirodu ozračene ćelije ili tkiva onemogućuje da radiosenzi-vnost bude okarakterisana samo jednim parametrom. U praksi se primenjuju tabele re-lativne radiosenzitivnosti, odnosno radiorezi-stentnosti, normalnog tkiva i zloćudnih tumora.

RADIOTERAPIJA (engl. radiotherapy), spe-cijalizovana oblast medicine koja se bavi terapijskom primenom jonizujućeg zračenja najčešće u lečenju malignih bolesti, a ređe u lečenju nekih benignih tumora, vaskularnih malformacija, hroničnih degenerativnih i sistemskih bolesti nepoznate etiologije itd. Izvo-ri zračenja mogu biti elektromagnetni talasi ili korpuskule. Od elektromagnetnih talasa koriste se x fotoni velikih energija i gama fotoni, a od korpuskule elektroni, protoni, neuroni, helioni i Pimezoni. U zavisnosti od toga da li je izvor zračenja u kontaktu ili neposrednoj blizini volumena koji se zrači ili je distanca izvora od volumena od interesa najmanje 5 - 100 cm, postoje dve osnovne metode radioterapije: brahiterapija i teleradioterapija. Brahiterapija se deli na: intrakavitarnu (izvori zračenja se uvode u odgovarajuću šupljinu); intersticijalnu (izvori zračenja se aplikuju u sam tumor); intraluminalnu (izvori zračenja se uvode u odgovarajući kanal) i površinsku . U brahiterapiji se najčešće koriste kao radionuklidi kobalt 60, cezijum 137, iridijum 132 i kalifornijum 252 (dok se ranije koristio radijum). Teleradioterapija se deli na ortovolt-ažnu (kontaktna, površinska, srednje duboka i duboka) i supervoltažnu radioterapiju. U supervoltažnoj radioterapiji energije zrače-nja su od 1 do

45 MeV (mega-elektronvolt). Supervoltažna radioterapija može da bude: fotonska , ukoliko se kao izvori zračenja koriste visokoenergetski x zraci ili gama zraci i primenjuje se na električnim mašinama (linerani akceleratori) ili izotopskim mašinama (kobalt bomba) i korpuskularna , kada se koriste brzi elektroni (primenjuje se na linearnim akceleratorima). U eksperimentalne svrhe koriste se i teške korpuskule (neutroni, protoni, helioni, Pimezoni) koje se dobijaju u generatorima tipa ciklotrona, sinhrotrona, Pi - mezonskog generatora i sl.

RADNA SPOSOBNOST (engl. occupational health), sposobnost radnika da optimalno funkcioniše na radnom mestu u smislu produktivnosti, prisustva na poslu, dugovečne radne sposobnosti i kompenzacije eventualne nesposobnosti.

RADNA STANICA (engl. workstation), jednokorisnički mikrokompjuterski ili minikompjuterski sistem visokih performansi, koji se koristi za grafičku obradu, projektovanje (CAD), simulaciju, manipulaciju sa slikama (Image Viewing) ili za procesiranje, odnosno obradu slika (Image Processing). Obično je zasnovana na računaru RISC tehnologije koji radi pod nekom varijantom UNIX operati-vnog sistema. Takođe, radna stanica može biti i personalni računar u mreži. U tom kontekstu radna stanica je isto što i klijent.

RADNI TERAPEUT , medicinski radnik obu-čen za samostalno sprovođenje radne terapije, lečenja pomoću rada, uključivanje bolesnika u rad pomoću igre i sl. Radna terapija se deli na okupacionu i funkcionalnu. Terapeut planira i sprovodi individualne programe radne te-rapije u cilju poboljšanja funkcionalnog stanja, uvežbavanja i obuke za samozbrinjavanje, zabavu bolesnika i profesionalno radno osposobljavanje.

RAFE (engl. raphe, seam, grč. rhaphe), šav; takođe i linija duž koje se spajaju dve sime-trične strukture.

RAGOCITI (engl. ragocytes), ćelije, najčešće polimorfonuklearni leukociti, koje u citoplazmi sadrže okruglaste granule. Najviše ih ima u sinovijskoj tečnosti bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA ćelije), ali se u manjem broju mogu pojaviti kod bolesnika sa drugim tipovima artritisa.

RAHITIČAN (engl. rachitic), koji ima karakteristike rahitisa, v. rahitis.

RAHITIS (engl. rachitis, ), opšte oboljenje organizma koje nastaje kao posledica pore-mećaja u mineralizaciji skeleta usled nedo-statka kalcijuma, fosfora i vitamina D. Javlja se u periodu ubrzanog rasta, naročito u prvim godinama života. Pojavi rahitisa prethode nepravilna ishrana, naročito nepovoljan odnos kalcijuma i fosfora u kravljem mleku kod veštačke ishrane, nedovoljno osunčavanje kože i nedovoljan unos vitamina D hranom. Stoga se rahitis češće javlja kod dece rođene u kasnu jesen i u toku zime. Rahitis se može javiti i kao posledica urođenog poremećaja u metabolizmu vitamina D (pseudovitamin D deficijentni ili vitamin D zavisni rahitis) ili naslednih poremećaja u transportu fosfora u gornjim partijama proksimalnih bubrežnih kanalića (vitamin D rezistentni ili hipofosfatemijski rahitis). Oboljenje kostiju usled poremećaja u metabolizmu kalcijuma, fosfora i vitamina D, odnosno sinonim za rahitis koji nastaje u kasnijem životnom dobu nakon završetka procesa rastenja, naziva se osteomalacija (v. osteomalacija). Kliničku sliku karakterišu opšti simptomi i znaci bolesti kao što su: razdražljivost, pojačano znojenje, mlitavost, bledilo, tetanija i specifične promene na kostima usled smanjene mineralizacije novostvorenog koštanog tkiva. Najraniji koštani znak je razmekšavanje potiljačnih kostiju koje su zbog ležanja deteta najizloženijem pritisku. Kasnije se javljaju promene i na drugim kostima kao brojanice na rebrima, narukvice na podlaktičnim kostima, konture dvostrukog zgloba, krivljenje nogu u obliku slova „O” i „X” kada dete prohoda i spontani prelomi nalik na zalomljenu zelenu grančicu. U određenim fazama rahitisa mogu da se jave grčevi nogu i ruku praćeni gubitkom svesti što nalikuje epilepsiji. Ponekad se grčevi javljaju u toku nespecifične infekcije disajnih puteva praćene povišenom temperaturom, što može pogrešno da navede na febrilne konvulzije. Deca koja boluju od rahitisa ionako su, usled nepotpunog imunološkog odgovora, sklonija infekcijama, naročito sistema za disanje. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza (smanjeni kalcijum i fosfor, povišena aktivnost alkalne fosfataze) i promena na kostima vidljivih na rendgenskom snimku. Lečenje običnog rahitisa sastoji se u korekciji ishrane, povećanom osunčava-nju kada je moguće i davanje većih doza vitamina D u toku dužeg vremenskog perioda. Za lečenje drugih oblika rahitisa postupak je mnogo komplikovaniji. Prevencija rahitisa se sprovodi stimulacijom dojenja, davanjem dobro adaptiranih formula mleka kod veštač-ke ishrane i dodavanjem 400 jedinica (kod prevremeno rođene dece i do 1000 jedinica), vitamina D u obliku kapi tokom cele prve godine života.

RAK KOŽE (engl. skin cancer), maligni (zlo-ćudni) tumor kože porekla epitelnih (pokro-vnih) ćelija. Postoje dva osnovna histološka tipa: bazocelularni i planocelularni.

RALASTA KOST (engl. vomer, lat. vomer), v. vomer.

RAMENI (engl. humeral, lat. humeralis), v. humeralni.

RAMENI SPLET (engl. brachial plexus, lat. plexus brachialis), v. pleksus brahijalis.

RAMIPRIL (engl. ramipril), ACE inhibitor, koji se koristi za lečenje hipertenzije, akutnog infarkta miokarda i insuficijencije srca, sam ili u kombinaciji sa diuretikom. Preparati: Tritace, Tritace plus.

RAMSAY-HUNTOV SINDROM (engl. Ramsay-Hunt syndrome), 1. neuralgija gangliona genikuli u toku herpes zoster infekcije praćena paralizom facijalisa, bolovima u srednjem uvu i spoljašnjem ušnom kanalu, hiperakuzijom, gubitkom čula ukusa i smanjenjem lučenja suza i pljuvačke; 2. progresivna cerebelarna asinergija (engl. dyssynergia cerebellaris progressiva).

RAMUS (engl. branch, lat. ramus), grana; 1. struktura nastala grananjem krvnog suda, limfnog suda ili živca; 2. deo kosti nalik nastavku koji se odvaja, najčešće od okrajka kosti. R. cirkumfleksus (engl. circumflex b., lat. r. circumflexus ), polukružna grana. Naj-če-šće se odvaja od arterije. Svojim stablom lučno obuhvata određenu anatomsku strukturu; r. komunikans (engl. communicating b., lat. r. communicans), spojnička grana. Grana koja povezuje dva krvna suda ili živca. Naziva se i anastomotična grana; r. kutaneus (engl. cutaneous b., lat. r. cutaneus ), kožna grana. Grana krvnog suda ili živca namenjena koži; r. perforans (engl. perforating b., lat. r. perforans ), probojna grana. Grana krvnog suda ili živca koja probija određenu anatomsku strukturu; r. profundus (engl. deep b., lat. r. profundus ), duboka grana. Grana krvnog suda ili živca koja prodire duboko u anatomsku strukturu; r. superficijalis (engl. superficial b., lat. r. superficialis ), površinska grana. Grana krvnog suda ili živca koja se probija kroz površinski postavljene strukture, naj-češće kroz površinsku fasciju (potkožno masno tkivo).

R-ANA (engl. rheumatoid arthritis nuclear antigen), (RAP-reumatoid precipitat = Anti SS C), jedarni antigen, koji se nalazi u ćelijama inficiranim Ebstein-Barrovim virusom, ali nije virusni antigen.

RANA (engl. wound, injury, lat. vulnus), povreda tela izvedena fizičkim sredstvima, razara-njem, uništavanjem normalnog kontinuiteta strukture tkiva. Aseptična r. , r. koja nije inficirana patogenim materijalom, (hirurška ra-na); fitiljna (seton) r., ona koja je urađena na zidu povređene šupljine i služi za čišćenje rane; isisavajuća r. , penetrantna r. na grudnom košu, na koju vazduh izlazi napolje; kontuzna r. , r. pri kojoj je koža neprekinuta; nepenetrantna r. , r. koja nema komunikacije sa nekom od telesnih šupljina; otvorena r. , r. izložena direktnom kontaktu sa vazduhom; penetrirajuća , ulazna r., r.

izazvana oštrim, obično tankim predmetom, odnosno hladnim oružjem ili oruđem čije je oštro sečivo i/ili vrh probilo kožu i ušlo u dublje slojeve tkiva; perforirajuća r. , r. koja ulazi u telesnu duplju ili šuplji organ; potkožna r. , r. koja prolazi samo kroz kožu i potkožno tkivo; razderotina (la-ceracija), rana sa iskidanim tkivom; septična r ., r. koja je zaražena patogenim materijalom; tačkasta r. , r. koja je napravljena veoma uza-nim oštrim vrhom predmeta, instrumenta i pe-netrirajuća je; tangencijalna r. , okrznuće tkiva kojim se rana proteže do potkožnog tkiva. U sudskoj medicini, specifična meha-nička otvorena povreda kože ili sluzokože, po čijim se karakteristikama može utvrditi kojim je dejstvenim principom mehaničkog oruđa ili oružja nanesena (v. oruđe, v. oružje). Bitni delovi rane su otvor (ulazni, eventualno i izla-zni) i prostor. Izgled otvora i prostora rane uslovljeni su dejstvenim principom meha-ničkog oruđa kojim su nanesene i prema tome postoje: razderina, ubodina, sekotina i ustrelina (v. razderina, v. ubodina, v. sekotina, v. ustrelina).

RANA OD METKA (engl. missile wound), najčešće penetrirajuća, perforirajuća ili tangencijalna rana zadobijena dejstvom metka iz vatrenog oružja.

RANDOMIZACIJA (engl. randomization), za skup objekata se kaže da je randomiziran ako su objekti raspoređeni u niz na slučajan način; skup tretmana primenjenih na skup jedinica je randomiziran ako se tretmani dodeljuju raspoloživim jedinicama na slučajan način.

RANDOMIZOVANI KONTROLISANI EK-SPERIMENT (engl. randomized controlled trial), slučajno raspoređivanje učesnika u eksperimentu u dve grupe: studijsku ili ekspe-rimentalnu i kontrolnu grupu. Na ovaj način moguće je da se obe grupe učine što sličnijim u odnosu na demografske karakteristike (npr. pol, uzrast, zanimanje, etnička pripadnost, navike ispitanika, zdravstveno stanje i dr.), koje bi mogle imati uticaja na rezultate ekspe-rimenta. U slučaju manjih populacionih gru-pa, potrebno je prvo izvršiti stratifikaciju, odnosno učesnike u studiji razvrstati po polu, uzrastu ili drugom obeležju, pa onda iz takvih grupa randomizacijom formirati eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Randomizovani kontrolisani eksperiment smatra se naučno najri-goroznijim metodom testiranja hipoteza u epidemiologiji.

RANITIDIN (engl. ranitidine), antagonist H2 receptora, smanjuje lučenje kiseline u želucu i ublažava tegobe. Koristi se za lečenje ulkusa želuca i duodenuma, gastro-ezofagusnog refluksa i pratećih tegoba kod neulkusne dispepsije. Preparati: Ranisan, Ranital, Ranitidin, Ulcodin.

RANULA (engl. ranula), žabica; salivarna, retenciona (mukozna) cista, sublingvalne pljuvačne žlezde koja nastaje usled delimične opstrukcije izvodnog kanala ili parenhima žlez-de. Najčešće se pojavljuje u dečijoj dobi. Raz-vija se bez simptoma i može da dostigne veće razmere i ometa ishranu i disanje.

Lečenje je hirurško.

RANVIEROV ČVOR (engl. node of Ranvier), prekidi na jednakim rastojanjima u mijelinskoj ovojnici nervnih vlakana, između susednih Schwannovih ćelija, putem kojih se prenosi akcioni potencijal.

RASCEP (engl. cleft), izdužen otvor ili fisura. Alveolarni r ., rascep alveolarnog nastavka, ponekad sa rascepom usne i/ili nepca; bilate-ralni r ., obostrani rascep, svaki sa po jedne strane medijalne linije; brahijalni r ., otvor između brahijalnih lukova embriona; facijalni kos r ., veoma retka forma rascepa lica od ugla usne do unutrašnjeg kantusa palpebre; facijalni lateralni r ., transverzalni rascep lica koji se proteže od ugla usta do uha; fascijalni r ., onaj koji nastaje duž neke površine gde se embrionalni procesi sjedinjuju formirajući lice; gingivalni r ., rascep gingive, obično uzan i u obliku slova V; hioidni ili hipomandibularni r ., rascep između hioidne kosti i mandibule nastao tokom embrionalnog perioda; interdentalni r ., u vidu dijasteme zuba; obrazni r ., razvojna anomalija koja se karakteriše abnormalnom fisurom facijalnog procesusa; r. usne i nepca , kongenitalni rascep nepca nastao greškom u fuziji sa tipičnim otvorom duž svoda usne duplje, u nosnoj šupljini, prostirući se napred do premaksile; r. jezika , pukotina koja jezik čini bifidnim, lingva bifida; r. usne , kongenitalni defekt usne, najčešće na gornjoj, nastao greškom u srastanju srednjeg nazalnog i maksilarnog nastavka, ponekad praćen i rascepom nosa, alveolarnog nastavka, tvrdog nepca i veluma. Naziva se još heilošiza i stomatošiza; r. vilice, gnatoshiza, otvor između srednjeg maksilarnog i nazalnog nastavka koji prolazi kroz alveolu.

RASKOMADINA (lat. detractio), detrakcija, potpuno anatomsko odvajanje delova tela ili predvajanje celog tela dejstvom mehaničkog oruđa koje deluje jakom silom (npr. predvajanje tela položenog na šine prilikom prega-ženja vozom, giljotiniranje i dr.). Jedna od ozleda (v. ozleda). U sudskoj medicini važno je razlikovati zaživotnu od posmrtne detrakcije konstatovanjem vitalnih reakcija (v. vitalna reakcija).

RASKRSNICA (engl. chiasm, lat. chiasma), v. hijazma.

RASPADANJE (engl. decomposition, lat. decompositio), dekompozicija, postmortalni gubitak mekih tkiva koji nastaje usled autolize (v. autoliza), truljenja (v. putrefakcija) i dejstva postmortalne lešne flore i faune (insekti, divlje životinje, ribe, plesni i dr.). Jedna je od destruktivnih lešnih promena (v. lešne pro-mene). Brzina raspadanja zavisi od mikroklimatskih uslova, telesnih osobina i vrsta mesne flore i faune.

RASPODELA (engl. distribution), 1. distribucija vrednosti obeležja ili varijable zajedno sa učestalošću njihovog javljanja. Distribucija može da bude zasnovana na empirijskim opservacijama ili teorijskoj distribuciji vero-vatnoće (npr. normalna, binomna, hih-va-drat). R. frekvencija (engl. frequency d.), za skup numeričkih opservacija je lista vrednosti zajedno sa njihovom frekvencijom javlja-nja. U slučaju opservacija neprekidnih obe-ležja prethodno se podaci grupišu u klase i određuju frekvencije po klasama. Distribucija frekvencija (apsolutnih ili relativnih) pri-kazuje se tabelarno ili grafički u formi histograma; kumulativna r. frekvencija (engl. cumulative frequency d.), za skup numeričkih podataka, je lista vrednosti zajedno sa frekvencijama (ili relativnim frekvencijama) opservacija sa vrednostima manjim ili jednakim vrednosti; funkcija r. ili kumulativna funkcija r. ( engl. d. function ili cumulative d. function), specificira verovatnoću da slučajna varijabla X primi vrednost manju ili jednaku x. Ova funkcija je definisana za sve realne vrednosti i raste monotono od 0 do 1; r. verovatnoća (engl. probability d.), specificira verovatnoće sa kojima se vrednosti diskretne slučajne varijable realizuju; funkcijom gustine određuje raspodelu verovatnoća u slučaju neprekidnih varijabli. Verovatnoća da slučajna varijabla primi vrednost iz nekog intervala (a, b) jednaka je površini ispod grafikona funkcije gustine; 2. etapa farmakokinetike u kojoj se lek posle resorpcije raspoređuje po tkivima. Mera raspodele jeste Vd = volumen distribucije.

RASPOLOŽENJE (engl. mood), podrazumeva dugotrajno, ravnomerno i relativno trajno stanje osećanja koje najčešće nema reaktivni karakter. Ono je i poseban oblik emocionalne reakcije na biotonus, tj. na celovito socio- -psiho-fiziološko stanje organizma. Tako npr. kod stanja dobrog fizičkog zdravlja i zadovoljenja socijalnih potreba, raspoloženje je u znaku vedrine, dobro „pozitivno“.

RAST (engl. grow up), povećanje dimenzija i mase tela i dimenzija i mase organa i tkiva u organizmu. Na njega utiču mnogobrojni faktori u samom organizmu i van njega.

RASTVARAČI ŽUČNIH KONKREMENATA (engl. drugs used for the dissolution of gallstones), henodeoksiholna kiselina, urzodeoksiholna kiselina i mono-oktanoin rastvaraju samo holesterolske konkremente. Tera-pijska vrednost ovih preparata je mala, pa je hirurški zahvat i dalje metod izbora za odstra-njivanje žučnih konkremenata.

RASTVOR (engl. solution), 1. u hemiji homogena smesa (u jednoj fazi) dve ili više supstanci u kojoj se molekuli, atomi ili joni svake supstance raspodeljuju podjednako u celo-kupnoj zapremini rastvora. Rastvorak može biti gasovit, čvrst ili tečan, kao i sam rastvarač, odnosno rastvor; 2. jednoliki tečni oblici lekova koji sadrže lekovitu supstancu ras-tvorenu u pogodnim rastvaračima: voda ili voda za injekcije, alkohol, neko neutralno ulje. Rastvori za spoljašnju primenu su ug-lavnom antiseptička

sredstva za dezinfekciju kože i predmeta ili ispiranje sluznica. Ras-tvori za unutrašnju primenu se unose oralno, a retko koriste za duže lečenje zbog male postojanosti. Rastvori za injekcije su sterilni i spravljaju se u obliku ampula, bočica za injekcije ili bočica i boca za infuzije.

RASTVORLJIVOST (engl. solubility), spo-sobnost jedne supstance da se rastvara u drugoj.

RATHKEOVA CISTA (engl. Rathke's cyst), folikuli intermedijarnog dela hipofize, oblo-ženi jednoslojnim kuboidnim epitelom koji može biti cilijaran. R. c. sadrži koloid. Smatra se da je Rathkeova c. produkt fragmentacije Rathkeove pukotine kod odraslih.

RATHKEOVA PUKOTINA (engl. Rathke's cleft, lat. lumen resiudualis sacculi hypo-physialis), procep u intermedijarnom delu hi-pofize, ostatak Rathkeovog špaga. Javlja se kod dece, a po pravilu postaje diskontinuirana i pretvara se u Rathkeovu cistu kod odraslih.

RATHKEOV ŠPAG (engl. Rathke's pouch, lat. sacculus hypophysialis), ektodermalna invaginacija krova primitivne bukofaringealne šupljine. Tokom razvoja iz Rathkeovog špaga nastaju pars distalis, pars tuberalis i pars intermedia hipofize.

RATNA ZLOUPOTREBA HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH AGENASA (engl. war abuse of chemical and biological agents), ratna upotreba hemijskih i bioloških, zajedno sa atomskim sredstvima. U literaturi se tretira kao ABC ili ABH oružani sukob u kojem bi jedna ili obe strane upotrebile atomsko oru-žje, biološka sredstva i hemijsko oružje, bilo u kombinaciji sa konvencionalnim oružjem ili samostalno. Mada su hemijska borbena sredstva (otrovi, dim, zapaljive materije) u ratne svrhe korišćene još od davnina, naziv hemijski rat potiče tek od 1915. godine (Prvi svetski rat), kada je prvi put počela masovna upotreba bojnih otrova. Posle Prvog svetskog rata uočene su mogućnosti ratne primene bakterioloških sredstava za uništenje žive sile, pa su ona zbog sličnosti delovanja, zaštite i pravnog položaja kod većine armija posmatrana zajedno sa bojnim otrovima. Godine 1899. usvojena je Haška konvencija kojom se zabranjuje pro-izvodnja i upotreba otrova i otrovnih materija u ratne svrhe. U Prvom sveskom ratu ovu Ko-nvenciju su pogazili pre svega njeni potpisnici. Sve strane su u manjoj ili većoj meri koristile ova zabranjena sredstva u ratne svrhe do današnjih dana.

RAVAN (engl. plane, lat. planum), prostorna odrednica ili zamišljena zaravnjena površina u odnosu na koju

se opisuje telo ili pojedini delovi tela; frontalna r. (engl. frontal p., lat. p. frontale ), čeona ravan. Uzdužna ravan koja deli telo ili deo tela na dve polovine, prednju i zadnju. Naziva se i koronalna ravan; horizontalna r. (engl. horizontal p., lat. p. horizontale), horizontalna ili vodoravna ravan. Ravan koja deli telo ili deo tela na polovine, gornju i donju; koronalna r. (engl. coronal p., lat. p. coronale), v. frontalna ravan; sagitalna r. ( engl. sagittal p., lat. p. sagittale), prednje-zadnja ravan. Uzdužna ravan koja deli telo ili deo tela na dve polovine, desnu i levu. Ukoliko se pruža idealnom sredinom tela, naziva se središnja sagitalna ravan.

RAYNAUDOV ZNAK (engl. Raynaud’s sign ), nagli, reverzibilni spazam krvnih sudova ekstremiteta. Manifestuje se u vidu trofazne ili dvofazne promene boje kože koja je izazvana hladnoćom ili emocionalnim stresom. Obično na koži distalnih delova prstiju dolazi prvo do bledila, potom cijanoze i na kraju eritema. Javlja se gotovo kod svih bolesnika sa sistemskom sklerozom, a ređe kod drugih sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

RAZBLAŽIVANJE (engl. dilution), postupak (ili proces) kojim se smanjuje koncentracija nekog rastvorka dodavanjem rastvarača.

RAZDERINA (engl. laceration, lat. vulnus lacerum s. lacerocontusum), rana nanesena tupinom mehaničkog oruđa (v. rana, v. oruđe), npr. metalne šipke, pendreka, usled pada na čvrstu podlogu i dr. Otvor i prostor razderine najčešće su nepravilnog oblika, ivice i strane su neravne i podlivene krvlju. U grupi razderina svojim specifičnim karakteristikama posebno se izdvajaju: prskotina, ujedina, okrzotina i avulzija (v. prskotina, v. ujedina, v. okrzotina, v. avulzija).

RAZMAZ KRVI (engl. blood smear), laboratorijski uzorak za mikroskopski pregled koji se dobija pravljenjem tankog razmaza krvi ili drugog tkiva na staklenoj pločici. Razmaz se najčešće boji ali postoje i drugi specifični načini pripreme.

RAZMENA KATJONA (engl. cation exchange), proces jonske izmene tokom koga se razmenjuju katjoni, v. jonsku izmenu.

RAZORINA (lat. destructio ili conquassatio), destrukcija, konkvasacija, potpuno narušenje anatomskog sklopa tkiva, organa ili delova tela (npr. razorenje glave kod pregaženja teškim vozilom, razorenje trbušnih organa usled eksplozije bombe i dr.). Najčešće nastaje u sklopu mehaničke traume, dejstvom sile

jakog intenziteta. Jedna od ozleda (v. ozleda).

RAZVOJ (engl. development), proces rasta i diferencijacije (sazrevanja); 1. prenatalni r., razvoj fetusa pre rođenja; 2. postnatalni r., razvoj deteta po rođenju, u užem medicinskom smislu do kraja prve godine života.

82Rb , radioaktivni izotop rubidijuma, emituje pozitrone i proizvodi se u generatorima radionuklida. Fizičko vreme poluraspada je 76 sekundi.

186Re , radioaktivni izotop renijuma, proizvodi se u nuklearnim reaktorima. Emituje b- čestice, s najvećom energijom od 1,07 MeV i g-fotone od 137 KeV. Raspada se do stabilnog osmijuma (186Os) i volframa (186W). Vreme poluraspada186Re je 3,72 dana. Najveći domet b- čestica u mekim tkivima je 1,2 mm odnosno 0,9 mm u hrskavicama. U nuklearnoj medicini se u obliku sulfidnog koloida koristi za radi-onuklidnu sinoviektomiju zgloba kuka, ramena, lakta, ručja i stopala. Primenjuje se i u palijativnoj nuklearnomedicinskoj terapiji bolova i za scintigrafiju skeleta.

188Re , radioaktivni izotop renijuma, proizvodi se u 188W/188Re generatoru u obliku 188ReO4. Fizičko vreme poluraspada je 16,7 časova.

REAGENS (engl. reagent), hemijsko jedinje-nje koje se koristi kao reaktant u hemijskoj reakciji.

REAGENS TRAKA (engl. reagent strip), papirna traka koja ima jednu ili više impregniranih površina sa reagensima koji podležu pro-meni boje ako reaguju sa specifičnim supstancama u vodenim rastvorima (npr. glukoza, ketoni, proteini i izvesne aminokiseline). Intenzi-tet promene boje obično se označava od 0 do 4.

REAGINSKO ANTITELO (engl. reaginic antibody ili reagin), vrsta antitela koja pripadaju imunoglobulinu E. Ova antitela se stvaraju protiv određenog antigena, a vezuju se za membrane mast ćelija. Pri ponovnom ulasku antigena u organizam dolazi do vezivanja antigena na antitelo što uslovljava promene u ćeliji (mast ćeliji) tako da ona oslobodi iz svog tela medijatore (aktivne supstance) alergijske reakcije kao što je histamin i dr.

REAKCIJA (engl. reaction), recipročno dejstvo hemijskih agenasa jednih na druge. Reakcija je i fiziološki odgovor na stimulaciju (npr. mišića ili nerava) ili specifičan ćelijski efekat proizveden stranim delovanjem (npr. kod testiranja alergena). Hemijska reakcija je proces u kome se jedna ili više hemijskih supstanci (reaktanata) prevodi u druge hemijske proizvode.

REAKCIJA ODBACIVANJA TRANSPLAN-TATA (engl. graft rejection reaction), obuhvata sve humoralne i celularne događaje koji se odvijaju tokom imunog odgovora u pokušaju eliminacije homo- ili heterotransplantata (grafta), kao izvora stranih antigena.

REAKCIONA BRZINA (engl. reaction rate), brzina (u molima ili sekundama) kojom se stvaraju proizvodi ili troše reaktanti u hemij-skoj reakciji. Reakciona brzina zavisi od vr-ste i broja učesnika u reakciji.

REAKCIONO VREME (engl. reaction time), vremenski interval između primene stimulusa i početka odgovora.

REAKTANT (engl. reactant), supstanca koja učestvuje u hemijskoj reakciji i podleže odgovarajućim promenama. Pošto je većina hemij-skih reakcija reverzibilna, reaktanti postaju proizvodi (vice versa) ako se reakcija odvija u suprotnom smeru. U enzimski katalizovanim reakcijama, reaktanti su obično označeni kao supstrati enzima.

REAKTIVACIJA (engl. reactivation), genetska promena virusa u kojoj jedan ili oba virusa nisu infektivni, ali u udruženoj infekciji produkuju infektivne viruse sa osobinama oba roditelja. Između infektivnog i inaktivnog virusa je ukrštena reakcija, a multipla između dva inaktivna virusa.

REAKTIVNA HIPEREMIJA (engl. reactive hypermia) crvenilo kože koje se javlja nakon trljanja ili drugog fizičkog nadražaja.

REAKTIVNI ARTRITIS (engl. reactive art-hritis), aseptični artritis koji se javlja kao imu-nološki odgovor na poznatu infekciju u organ-izmu.

REANIMACIJA (engl. resuscitation), v. kardiopulmonalna reanimacija.

REANIMATOR , osoba koja izvodi reanimaciju: lekar (najčešće anesteziolog) ili drugi medicinski radnik koji izvodi reanimaciju (kardiopulmonalnu reanimaciju).

REANIMIRATI (engl. resuscitate), oživeti; uspostaviti život posle prividne smrti; v. kardiopulmonalna reanimacija.

REASORTMAN (engl. rearrangement), genetska rekombinacija kod virusa sa segmentira-nim RNK genomom, u kojoj dolazi do prera-spodele segmenata. Dobijeni virusi sadrže osobine oba roditeljska virusa.

REBARNI (engl. costal, lat. costalis), v. kostalni.

REBRO (engl. rib, lat. costa), v. kosta.

RECEPT (engl. prescription), pismeno uputstvo lekara apotekaru kako da pripremi i kako da izda lek.

RECEPTIVAN (engl. receptive), koji ima oso-binu za primanje ili prijem.

RECEPTIVNI CENTAR (engl. receptive center), nervni centar koji prima uticaje koji mo-gu pobuditi osećaje ili neku vrstu aktivnosti koje nisu povezane sa svesnom percepcijom.

RECEPTIVNO POLJE (engl. receptive field), oblast čija stimulacija aktivira određeni senzorni neuron.

RECEPTOR

(engl. receptor), 1. prijemnik, specijalizovana struktura senzornog nervnog završetka koju karakteristično draži (ekscitira) specifični stimulus; 2. molekulska struktura na površini ćelije ili u unutrašnjosti ćelije koja je sposobna da se vezuje sa molekulima kao što su toksini, hormoni, antigeni, imuno-globulini i komponente komplement sistema.

RECESIVNO (engl. recessive), kod diploidnih organizama, gen koji se ispoljava u fenotipu u homozigotnom stanju, a maskiran (neispo-ljen) u prisustvu dominantnog alela predstav-lja recesivan gen. Obično dominantan alel stvara funkcionalan produkt dok recesivan alel ne stvara. Tako se normalni fenotip ispo-ljava ako je dominantan alel prisutan (u jednoj ili u dve doze po jedru), dok se mutirani fenotip ispoljava jedino u odsustvu normalnog alela (kada je recesivan gen u homozigotnom stanju).

RECESUS (engl. recessus, sac, lat. reccessus, bursa), špag, kesa ili džep, v. bursa.

RECIKLIRANJE (engl. recycling), obrada korišćenih ili otpadnih materijala u cilju njihovog ponovnog korišćenja.

RECIPROČNA INHIBICIJA (engl. reciprocal inhibition), istovremena inhibicija antagoniste kada se aktivira agonist.

RECKLINGHAUSENOVA BOLEST (engl. Recklinghausen's disease), ŠFriedrich Daniel von Recklinghausen, 1833 - 1910Ć, v. neurofibromatoza; Engel-Recklinghausen,ŠGerhard Engel, nemački lekar koji je živeo sredinom XIX vekaĆ, v. osteitis fibrosa cistika.

REEDS SINDROM (engl. REEDS syndrome), akronim od R etencije suza, E ktrodaktilija, E ktodermalna D isplazija i U padljiva kosa, koža i zubi. Hereditaran, prenosiv kao autosomno dominantna karakteristika. Karakte-rišu ga: sindaktilija, klinodaktilija, ektrodaktilija, keratitis, difuzna hipopigmentacija kože i kose, mali broj dlaka na skalpu i obrvama, kovrdžava kosa, distrofični nokti, at-rezija ili defekti lakrimalnog duktusa, keratokonjuktivitis, blefaritis, blefarofimoza, fo-tofobija, plave zenice, rascep usne i /ili nep-ca, anodoncija ili oligodoncija, mikrodoncija, odsustvo prvog stalnog sekutića, karijes zu-ba, malarna i maksilarna hipoplazija, mi-krokefalija, mentalna retardacija, ingvinalne hernije, defekti bubrega i uretre, infekcija urinarnog trakta, malformacije ušiju i glu-voća.

REED-STERNBERGOVA ĆELIJA

(engl. Reed-Sternberg cell, Dorothy Reed Carl Sternberg ), velika, patološka višejedarna retikuloendotelijalna ćelija koja se javlja u Hodgkinovom limfomu. Ova ćelija se javlja u četiri morfološke varijante: tipična višejedarna ćelija, jednojedarna Hodgkinova ćelija, lakunarna ćelija i „popcorn“ ćelija (u obliku kukuruzne pahuljice). Nalaz ovih ćelija uz karakteristično okruženje koje čine limfociti, eozinofili, fibroblasti i plazmociti su osnova za histopatološku klasifikaciju podtipova Hodgkinovog limfoma.

REEPITELIZACIJA (engl. reepithelization), ponovno stvaranje epitela, odnosno popunjavanje defekta epitela kože ili sluzokože umnožavanjem epitelnih ćelija.

REFERENTNE VREDNOSTI (engl. reference values), vrednosti nekog fiziološkog parametra koje pripadaju većini zdravih osoba. Ove vrednosti se utvrđuju ispitivanjem uzoraka dobro definisane populacije zdravih osoba (obično od 100 do 300) i izračunava-njem intervala kome pripada 95% vrednosti. Referentne vrednosti zavise od metode i niza drugih uslova (npr. pola, starosti itd.).

REFERENTNI MATERIJALI (engl. reference materials ), definisani od Međunarodne organizacije za standardizaciju (engl. International Standards Organization, ISO), kao „materijali ili supstance sa fizičkim ili hemijskim osobinama definisanim dovoljno dobro da bi se koristili za kalibraciju nekog aparata ili za potvrdu merne metode”. Klasifikuju se kao primarni, sekundarni i kontrolni materijali.

REFLEKS (engl. reflex), stereotipni, nevoljni pokret ili drugi odgovor perifernog organa na adekvatan stimulus; odgovor se pojavljuje trenutno, bez učešća volje, često čak ni ne dostiže svest.

REFLEKSIJA (engl. reflection), odbijanje. Na graničnoj površini dve sredine upadni zrak menja pravac prostiranja tako što se odbija od granične površine, a odbijeni ugao jednak je upadnom uglu.

REFLEKSNA BEŠIKA (engl. reflexogenous bladder), spastična ili atonična neurogena mokraćna bešika prouzrokovana raznim lezijama kičmene moždine iznad refleksnog spinalnog centra. Najčešći uzrok je trauma, ali mogu biti i tumor, multipla skleroza. Lezija obično obuhvata motorni i senzitivni neuron. Refleksni luk ostaje intaktan, ali nema cerebralne (moždane) inhibicije zbog čega se jav-ljaju nevoljne kontrakcije mokraćne bešike paralelno sa njenim punjenjem. Mokrenje je nevoljno i u mlazu. Razvija se hipertrofija detruzora mokraćne bešike. Njen kapacitet je smanjen. Dakle, karakteristike ovakve

bešike su: reduciran kapacitet, nevoljna kontrakcija detruzora, visoki intravezikalni pritisak, hipertrofija zida mokraćne bešike, spazam spoljašnjeg sfinktera mokraćne bešike.

REFLEKSNA SIMPATIČKA DISTROFIJA (engl. reflexive sympathetic dystrophy), v. sindrom rame-šaka.

REFLEKSNI LUK (engl. reflexive arc ), put kojim prolazi impuls kroz neki deo centralnog nervnog sistema tokom refleksne aktivnosti. Obično se prostire od receptora do efektora, preko sinapse koja se nalazi u centralnom nervnom sistemu, mada nije obavezno.

REFLEKSOGENI (engl. reflexogenic), koji izaziva ili pojačava refleksnu aktivnost.

REFLEKSOGRAF (engl. reflexograph), instrument za grafičko registrovanje refleksa kao što je npr. patelarni refleks.

REFLEKSOMETAR (engl. reflexometer), 1. instrument za merenje sile koja je potrebna da izazove refleks na istezanje; 2. bilo koji instrument koji meri silu potrebnu za izazivanje refleksa.

REFLUKSNI EZOFAGITIS (engl. reflux esophagitis), zapaljenje sluznice jednjaka. Nastaje kao posledica prisustva kiselog želu-dačnog ili alkalnog sadržaja iz dvanaesto-pa-lačnog creva u jednjaku, naročito ako je usporeno čišćenje tog sadržaja iz jednjaka. Zapaljenje može biti raznog stepena, od lakog do teškog sa čirom koji zahteva intenzivno lečenje. Dugotrajni ezofagitis može da dove-de do nastanka Baretovog ezofagusa (v. Baretov ezofagus).

REFRAKCIJA (engl. refraction), prelamanje. Pojava je karakteristična za talase i sastoji se u promeni pravca prostiranja talasa pri pre-lasku iz jedne sredine u drugu.

REFRAKTARNOST (engl. refractory), opiranje tretmanu; nesposobnost da se odgovori na adekvatnu stimulaciju; mišić ili nerv su nesposobni da odgovore na naredni stimulus neposredno nakon odgovora na prvobitni stimulus.

REFRAKTOR (engl. refractor), 1. supstanca koja prelama talase (najčešće svetlosne) koji padaju na njenu površinu; 2. instrument za određivanje indeksa prelamanja datog materijala.

REFRAKTORNI PERIOD (engl. refractory period), period nepodražljivosti, period u akcionom potencijalu u kome ekscitabilna membrana ne odgovara na sledeći stimulus čiji je intenzitet normalno dovoljan da izazove akcioni potencijal. Deli se na apsolutni i relativni. Apsolutni r. p ., ( engl. absolute r. p.), deo refraktornog perioda u kojem ekscitabilna membrana ne može da generiše nov akcioni potencijal bez obzira na intenzitet prime-njenog stimulusa; relativni r. p. (engl. relative r. p. ), deo r.p. koji sledi posle apsolutnog r.p.; vreme u kome ekscitabilna membrana može da generiše nov akcioni potencijal, ali samo pod dejstvom stimulusa čiji je intenzitet veći od pragovnog stimulusa.

REGANOV IZOENZIM (engl. Regan isoenzyme), izoenzim alkalne fosfataze koji se nalazi u serumu oko 5% osoba sa različitim karcinomima. Ovaj izoenzim je sličan placentalnom po elektroforetskoj pokretljivosti i stepenu inhibicije sa fenilalaninom, toplotom i ureom.

REGENERACIJA (engl. regeneration), proces zamenjivanja uništenih ćelija stvaranjem novih ćelija istog tipa, procesom mejoze ili mitoze. R. je moguća samo iz tkiva iste klase, a zavisi od stepena diferencijacije tkiva (složenost građe i funkcije), starosnog doba jedinke, prokrvljenosti itd. Što je viši stepen diferencijacije, manji je kapacitet tkiva za diferencijaciju. U slučaju malog kapaciteta, tkivo biva zamenjeno vezivnim ili glijalnim ožiljkom. Svakoga dana organizam čoveka normalno izgubi oko 1 2 % ćelija (npr., ćelije površine kože, ćelije sluznica, ćelije krvi) i one se normalno zamenjuju novostvorenim ćelijama istog tipa procesom regeneracije. To je fiziološka regeneracija. Ako ćelije organizma bivaju uništene nekim patološkim procesom, one takođe procesom regeneracije mogu da budu nadoknađene odno-sno umesto njih stvaraju se nove ćelije istog tipa i to je patološka regeneracija . Međutim, nemaju sve ćelije istu sposobnost da se regenerišu. Npr. ćelije pločastoslojevitog epi-tela na površini kože, ćelije sluzokože raznih organa imaju jaku sposobnost za regeneraciju. Ali, nažalost, postoje ćelije koje uopšte ne mogu da se regenerišu, to su nervne ćelije i sr-čana mišićna vlakna. Ako patološki proces uništi deo srčanog mišića, npr. kod infarkta srčanog mišića (v.infarkt) ili deo mozga, npr. kod infarkta mozga, obnavljanje tog ošte-ćenog tkiva neće se ostvariti pomoću rege-neracije već pomoću organizacije (v. organizacija). Prema brzini i sposobnosti regene-racije tkiva se mogu podeliti na: 1. tkiva sa visokom stopom regeneracije (gastrointestinalni epitel, epidermis, hematopoezne ćelije, seminiferni epitel,...); 2. tkiva sa niskom stopom regeneracije (parenhim jetre, bubreg, tiroidna žlezda, pljuvačna žlezda); neka od ovih tkiva mogu da povećaju svoj kapacitet za regeneraciju u izmenjenim uslovima, npr. jetrin parenhim posle parcijalne hepatektomije (tzv. uslovna regeneracija); 3. tkiva bez sposobnosti regeneracije (neuroni).

REGIJA OD INTERESA (engl. region of interest ), region kojim se na nuklearnomedicinskoj slici definiše granica ispitivanog organa. Ovaj način obrade scintigrafske slike koristi se najčešće za dobijanje vremenskih krivih aktivnosti, ali i za druge namene obrade i analize.

REGIO (engl. region, lat. regio), predeo; u anatomiji predeo ili deo tela karakteristične građe ili funkcije.

REGION (engl. region, lat. regio), v. regio.

REGIONALNI ILEITIS (engl. iletis regionalis), zapaljenje jednog dela tankog creva koji pripada ileumu. Najčešće zahvata završni deo ileuma (terminalni ileitis). Obično se javlja kod Crohnove bolesti, ali nastaje i zbog vraćanja sadržaja iz debelog u taj deo tankog cre-va. Zapaljenje je dugotrajno i može da dovede do suženja creva i ileusa.

REGISTAR (engl. register, registry ), u epidemiologiji, kartoteka, dosijei, kojima su obuhvaćeni svi slučajevi određene bolesti ili nekog stanja vezanog za zdravlje u defi-nisanoj populaciji. Ako se bolesnici redovno prate, mogu da se procene stope incidencije, prevalencija, podaci o remisijama, egzacerbacijama, preživljavanju. Na teritoriji Srbije predviđeno je formiranje registra za 11 oboljenja i patoloških stanja: 1. psihoze, 2. reu-matska groznica, 3. maligna oboljenja, 4. še-ćerna bolest, 5. endemska nefropatija, 6. hemofilija, 7. progresivne mišićne distrofije, 8. hronična insuficijencija bubrega, 9. koronarna bolest srca, 10. opstruktivna bolest pluća, 11. narkomanija.

REGISTAR SLEPIH (engl. Registry of blindness), nacionalni registar podataka lica koja ispunjavaju kriterijum za slepe osobe.

REGRESIONA ANALIZA (engl. regression analysis ), statistički metod za predviđanje vrednosti jedne varijable Y (zavisne, kriterijum, odziv) na osnovu datih vrednosti jedne ili više varijabli X (nezavisnih, regresora, prediktora). Pretpostavlja se da se zavisna va-rijabla može izraziti određenim regresionim modelom, y=f(X)+e, gde je e slučajna veli-čina sa sredinom 0. Najčešće se razmatra mo-del linearne regresije, y = a + b X+ e. U regresionoj analizi nepoznati parametri a i b ocenjuju se, na primer metodom najmanjih kvadrata, tako da suma kvadrata odstupanja vrednosti zavisne varijable od ocenjene

regresione linije bude minimalna. Određuje se me-ra tačnosti predviđanja ili asocijacije zavi- sne sa nezavisnim varijablama (koeficijent vi-šestruke korelacije) i ako je stepen zavisnosti zadovoljavajući, regresija se koristi za predviđanje vrednosti zavisne varijable (sa odre-đenim stepenom pouzdanosti) na osnovu vre-dnosti nezavisnih varijabli.

REGULACIJA RECEPTORA (engl. receptor regulation), promena broja receptora. Nishodna regulacija receptora je smanjenje njihovog broja usled hronične primene lekova agonista receptora (npr. bronhodilatatora koji su adrenergički beta2-agonisti). Posledica toga je ra-zvoj tolerancije već posle dve do tri nedelje od početka primene. Po prestanku primene, tolerancija se za isto toliko vremena gubi. Ushodna regulacija receptora je povećanje njihovog broja kao posledica dugotrajne primene antagonista datih receptora. Na pri-mer, hronična terapija antagonistima beta- -adrenergičkih receptora može da dovede do porasta broja adrenergičkih receptora, tako da nagli prekid korišćenja ovih lekova može da pogorša simptome bolesti, npr. anginu pektoris. Ova pojava se zove „sindrom obustave“ i verovatno je posledica preosetljivosti organizma na endogene kateholamine. Zato je važno da se terapija lekovima koji uzrokuju ushodnu regulaciju receptora ne prekida naglo, već postepeno.

REGULACIJA TEMPERATURE (engl. temperature regulation), v. termoregulacija.

REGULATORNI GEN (engl. regulatory gene), gen čija je primarna uloga u kontroli sinteze produkata drugih, udaljenih gena. Regulatorni gen kontroliše sintezu represornog proteina.

REGURGITACIJA (engl. regurgitation), vra-ćanje sadržaja u suprotnom smeru od normal-nog strujanja. Najčešće se odnosi na vraćanje želudačnog soka u jednjak ili duodenalnog sadržaja u želudac. Posledica je prepreke normalnom toku ili slabljenja sfinktera (zatvarača) između pojedinih šupljih organa.

REHABILITACIJA (engl. rehabilitation), proces optimalno mogućeg osposobljavanja invalida u smislu njemu odgovarajuće socijalne funkcije, razvijanjem do maksimuma njegovih preostalih fizičkih, mentalnih, socijalnih i profesionalnih sposobnosti i moguć-nosti. Rehabilitacija je jedinstven proces i celovit sistem principa, metoda, tehnika i zakonskih propisa, koji služe organizovanom osposobljavanju invalidnih osoba za dalji život i regulisanju njihovog položaja i prava. Rehabilitacija je multidisciplinarna oblast zdravstvene i invalidske zaštite u kojoj su uključene različite društvene delatnosti: zdravstvo i zdravstvena zaštita, socijalna zaš-tita i socijalno osiguranje, vaspitanje i obrazovanje, penzijsko i invalidsko osiguranje, zapošljavanje, privreda, društveno-političke zajednice, udruženja invalida. Prva faza rehabilitacije je medicinska rehabilitacija, koju sprovodi zdravstvo kroz zdravstvenu zaštitu. Ciljevi medicinske rehabilitacije su: spreča-vanje težeg stepena

invalidnosti i hendikepa, osposobljavanje invalida za nezavisnost u vođenju svakodnevnog života, zapošljavanje i socijalna reintegracija. Zadaci medicinske rehabilitacije su: očuvanje ugroženih i uspostavljanje oštećenih funkcija, nadoknada izgubljenih funkcija kroz razvijanje preostalih sposobnosti (kompenzacija) ili zamenu (supstitucija) i prilagođavanje invalida na invalidnost. Medicinsku rehabilitaciju sprovodi tim stručnjaka koji obezbeđuje potrebne mere i postupke iz delokruga svog rada: lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije - fi-zijatar, lekari specijalisti, konsultanti odgovarajućih specijalnosti, fizioterapeut, radni terapeut, medicinska sestra, socijalni radnik, psiholog, protetičar, defektolog, savetnik za izbor zanimanja. Osim medicinske postoje i profesionalna, socijalna, psihička, obrazovna i druge vrste rehabilitacije.

REIGEROV SINDROM (engl. Reiger syndrome), kongenitalan sindrom koji se prenosi autosomno dominantnim načinom. Karakterišu ga: kornealna opalescencija, hipoplastična stroma irisa, iridotrabekularne priraslice i posteriorni embriotokson, mikrokornea ili megalokornea, kornea plana, aniridia, defekti papile, koloboma, ektopia ili zamućenje sočiva, glaukom, strabizam, ametropija, disgnatija, hipodoncija prednjih zuba, miotonična distrofija, hipertelorazam, hidrocefalus, hipo-plazija mozga i mentalna retardacija.

REINFEKCIJA (engl. reinfection), ponovna, sekundarna infekcija istim mikroorganizmima posle izlečenja ili u toku primarne infekcije.

REINTERVENCIJA (engl. reintervention), naknadna operativna procedura (operativna revizija), kojom se rešavaju postoperativne komplikacije (v. komplikacije). Reintervencija je uvek teška i delikatna procedura; u ranom postoperativnom periodu uvek se izvodi u nepovoljnim okolnostima, zbog krvare-nja, popuštanja šavova i anastomoza (dehiscencije), ranog ileusa ili postoperativnog peritonitisa, ili tromboze krvnih sudova sa nekrozom organa. Tada je organizam, usled pret-hodne operacije, izrazito smanjene otpornosti, poremećenog metabolizma i iscrpljen, a lo-kalno stanje tkiva sa zapaljenjem, otokom, pojačanom prokrvljenošću, fragilnim tkivima koja ne drže šav, lošim priraslicama i infekcijom ne omogućava pouzdan hirurški zahvat. Mortalitet kod reintervencija u ovom periodu je izuzetno velik, od 12 do preko 70% i zato ih treba, ako je moguće, izbeći i konzervativnim merama odložiti novi operativni zahvat najmanje mesec dana od operacije. Ukoliko to nije moguće, u abdominalnoj hirurgiji treba se rukovoditi sledećim stavovinma: a. odluku za reintervenciju doneti samo na osnovu jasnih znakova komplikacija i vitalne ugroženosti, najbolje konzilijarno, i ne odlagati suviše zahvat radi pripreme; b. pripremu sprovesti brzo i efikasno, nadoknaditi krv i belančevine, teč-nost, elektrolite, stabilizovati koliko je mo-guće kardiovaskularni sistem i sprovesti potpuno praćenje vitalnih funkcija (monitoring); c. krvarenje se mora zaustaviti potpuno, po cenu maksimalne intervencije, pošto novo krvarenje bolesnik sigurno neće moći da izdrži; d. izvršiti potpunu reviziju i uklanjanje priraslica iz trbuha, isprati i drenirati sve prostore gde se skuplja tečnost ili patološki sadržaj; e. izbegavati anastomoze i kontinuitet digestivnog trakta uspostavljati putem stoma; f. operativnu ranu zatvoriti uz postavljanje produžnih šavova; g. u postoperativnom toku sprovesti

intenzivnu terapiju uz totalnu parenteralnu nutriciju i adekvatnu antibiotsku terapiju. Tek kada prođe 6 nedelja od operacije, reintervencija se može planirati kao standardan, mada tehnički uvek teži operativni zahvat, zbog prisustva ožiljaka i priraslica.

REISSNEROVA MEMBRANA (engl. Reissner's membrane, lat. membrana vestibularis), tanak, dvoslojni omotač koji se koso prostire od unutrašnje ivice spiralnog limbusa do spiralnog ligamenta, odvajajući pri tom skalu vestibuli od kohlearnog duktusa. Deo Reissnerove membrane okrenut ka kohlearnom duktusu obložen je zaravnjenim epitelnim ćelijama. Apikalni segment ovih ćelija ima kratke mikrovile, a bazalni deo je naboran i pokazuje brojna vakuolarna proširenja i mikropincitotičke vezikule. Ćelije leže na bazalnoj membrani. U delu prema skali ve-stibuli nalaze se kolageni mikrofibrili i sloj ćelija nalik na fibrocite bez bazalne membrane. Smatra se da R. m. ima ulogu u meta-bolizmu vode i elektrolita.

REITEROV SINDROM (engl. Reiter's syndrome), oboljenje iz grupe seronegativnih spondiloartropatija koje karakteriše tetrada: urogenitalna ili intestinalna infekcija, artritis, promene na očima (konjunktivitis, iridociklitis) i promene na koži (keratoderma blenoragika) i sluzokoži (glans penisa, usna sluzokoža).

REKOMBINACIJA (engl. recombination), 1. fizička interakcija genoma dva virusa u kojoj novostvoreni virusni genom sadrži informacije koje se ne nalaze u roditeljskim virusima. Kod DNK i pojedinih RNK virusa sa geno-mom iz jedne molekule dolazi do intramo-lekularnih rekombinacija; 2. proces u kome se hromozomi ili molekuli DNK prekidaju i nastali fragmenti se spajaju u novim kombinacijama. Mogu da nastanu u živim ćelijama - npr. u procesu crossing-overa tokom mejoze ili in vitro upotrebom prečišćenih DNK i enzima koji prekidaju i spajaju DNK lance. Nastaje potomak sa kombinacijom gena koja se razlikuje od kombinacije gena kod roditelja nastala nezavisnim razdvajanjem i putem crossing-overa.

REKOMBINANT (engl. recombinant), 1. novi organizam ili ćelije nastale kao rezultat rekombinacije; 2. rekombinovana DNK ili klon koji sadrži rekombinovanu DNK.

REKOMBINANTNA DNK (engl. recombinant DNA), DNK molekul nastao od delova koji potiču od više roditeljskih molekula.

REKON (engl. recon), najmanja jedinica DNK sposobna da se rekombinuje (Benzer, 1955).

REKONSTRUKCIJA OČNIH KAPAKA (engl. reconstruction of eyelids), operativne tehnike kojima se rekonstruišu deformisani kapci, zbog urođenih ili stečenih promena na njima (epikantus, ankiloblefaroni, entropiumi, ektropioni, kolobomi).

REKTALNA ANESTEZIJA (engl. rectal anesthesia), v. anestezija.

REKTALNI KARCINOM (engl. rectal cancer), maligni tumor završnog dela debelog creva koji raste unutar creva. U poodmaklim stadijumima probija zid i urasta u okolne strukture, dajući metastaze u limfnim žlezdama i jetri. Ovo je jedan od najčešćih karcinoma. Prvi simptomi vezani su za poremećaje pražnjenja, pojavu sluzi i krvi u stolici. Le-čenje se sastoji u hirurškom odstranjivanju zahvaćenog dela creva i otvaranju privremenog ili stalnog otvora na prednjem trbuš-nom zidu (kolostoma).

REKTALNI PREGLED (engl. rectal exam), palpatorni pregled završnog dela debelog creva pomoću prsta zaštićenog rukavicom i namazanim nekim lumbrikantnim sredstvom (vazelin).

REKTALNI PROLAPS (engl. rectal prolapse ), predstavlja ispadanje dela debelog creva kroz analni otvor. Postoji nepotpuni prolaps, ukoliko ispada samo sluzokoža, ili potpuni (procidentia) kada ispadaju svi slojevi zida.

REKTALNO KRVARENJE (engl. rectal bleeding), zove se i rektoragija (lat. rectorrhagia), hematohezija (lat. hematochezia); pojava sveže crvene ili tamne krvi putem stolice koja može ali ne mora da bude pomešana sa stolicom.

REKTOCELA (engl. rectocele), vrećasto is-pupčenje donjeg dela rektuma u vaginu, zbog njenog oslabljenog zadnjeg zida, obično kod starijih osoba.

REKTOPEKSIJA (engl. rectopexy), operativna procedura koja se izvodi kod ispadanja (prolapsa) debelog creva kroz čmar. Ovim operativnim zahvatom fiksira se olabavljeni i izduženi deo debelog creva (rektum i

sigmoidni kolon) za sakralnu (krsnu) kost i tki-vne strukture zadnjeg zida karlice. Fiksacija se postiže ili direktnim šavom ili pravlje-njem omče od stranog (aloplastičnog) neresortivnog materijala (prolen, dakron, sin-tofil) kojom se obavija rektum i fiksira za sakralnu kost. Ova operacija (Wells i Parks) veoma je uspešna i javlja se manje od 2% recidiva.

REKTUM (engl. rectum, lat. rectum), terminalni deo gastrointestinalnog trakta koji se sastoji od dva segmenta: gornjeg (pravi rektum) i donjeg (canalis analis). Struktura pravog rektuma: 1. tunica mucosa: a) epitel - jednoslojan cilindričan epitel u kome se nalazi poneka apsorptivna ćelija i dosta peharastih ćelija. Epitel formira mnogo dubokih kripti; b) lamina propria - rastresito vezivno tkivo sa razbacanim limfnim čvorovima; c) lamina muscularis mucosae - sloj glatkih mišićnih ćelija. Tunica mucosa je podeljena na tri odvojena nabora (plicae transversales recti), od kojih je jedan na desnoj, a dva na levoj; 2. tela submucosa - dobro vaskularizovan i inervisan sloj rastersitog vezivnog tkiva; 3. tunica muscularis - glatke mišićne ćelija koje su raspo-ređene u unutrašnji cirkularni i spoljašnji longitudinalni sloj; 4. tela subserosa - rastresito vezivno tkivo; 5. tunica serosa - peritoneum. Umesto tunicae serosae i tele subserosae, retroperitonealni deo r. je pokriven tunicaom adventitiaom.

RELAKSIRAJUĆI FAKTOR ENDOTELA (engl. endothelium-derived relaxing factor), v. EDRF.

RELAPS (engl. relapse), ponovna pojava simptoma bolesti od koje se bolesnik bio oporavio.

RELAPSIRAJUĆI POLIHONDRITIS (engl. relapsing polychondritis), v. polihondritis recidivans.

RELATIVNA TELESNA MASA, RTM (engl. relative body weight), antropometrijski poka-zatelj stanja uhranjenosti koji predstavlja od-nos između stvarne (izmerene) i idealne telesne mase (prema Demoleovoj formuli) izražen u procentima. Normalnu uhranjenost definiše vrednost RTM = 90-110%. RTM se koristi za procenu stanja uhranjenosti u uzrastu 20-50 godina.

RELATIVNI REFRAKTORNI PERIOD (engl. relative refractory period), deo refraktornog perioda koji sledi posle apsolutnog refraktornog perioda; vreme u kome eksci-tabilna membrana može da generiše nov akcioni potencijal, ali samo pod dejstvom stimulusa čiji je intenzitet veći od pragovnog stimulusa.

RELATIVNI RIZIK

(engl. relative risk), odnos proporcije (stope) obolelih, ili umrlih, od neke bolesti u grupi koja je izložena nekom faktoru koji se proučava i odgovarajuće proporcije grupe koja nije izložena tom faktoru (npr. pušača i nepušača).

REM (engl. rapid eye movement), skraćenica za brzi očni pokret. V. REM spavanje.

REMINERALIZACIJA ZUBA (engl. teeth remineralization), proces ponovnog deponovanja mineralnih soli u demineralizovane delove zubnih tkiva, najčešće gleđi.

REMISIJA (engl. remission), delimično ili potpuno nestajanje kliničkih simptoma hroničnih ili malignih bolesti. Može da nastne spontano ili kao rezultat terapije. Remisija može biti trajna i tada znači izlečenje.

REMITENTNO (engl. remittent), vraćanje na normalno stanje ili na normalan interval; izraz koji se koristi u opisu odlika nekih tempe-raturnih krivulja.

REM SPAVANJE (engl. REM sleep), vrsta spavanja koja prati sporotalasno spavanje i odlikuje se desinhronizacijom u EEG-u, ato-nijom skeletnih mišića, brzim očnim pokretima i mentalnim sadržajem - snovima.

RENALNA MEDULA (engl. renal medulla, lat. medulla renalis ), deo bubrežnog parenhima koji se sastoji od pravih delova proksimalnog i distalnog tubula, Henleove petlje i sabirnih kanalića.

RENALNA PAPILA (engl. renal papilla, lat. papilla renalis ), vrh bubrežne piramide koji prodire u malu čašicu; 200 700 papilarnih duktusa se, formirajući areu cribrosu, otvaraju u predelu r. p. koja je obavijena pseudoslojevitim cilindričnim epitelom koji se nastavlja na prelazni epitel čašica.

RENALNA PIRAMIDA (engl. renal pyramid, medullary pyramid, lat. pyramis renalis ), kupasta masa medularne supstance sa blago konveksnom bazom koja naleže na korteks, a vrhom ili papilom prominira u malu čašicu. Medularni zraci se pružaju od baze r. p. u korteks. Osim krvnih i limfnih sudova, nemijeliniziranih

nervnih vlakana, r. p. se sastoji i od pravih sabirnih kanalića, papilarnih kanala i Henleovih petlji. Postoji 8 - 18 r. p. u humanom bubregu.

RENALNI (engl. renal), odnosi se na bu-breg.

RENALNI GLOMERUL (engl. renal glome-rulus, lat. glomerulus corpusculi renalis ), skup 10 - 50 kapilarnih petlji koje se nalaze u Bowmanovoj kapsuli, a direktno su obavijene njenim visceralnim slojem. Pošto uđu u korpuskul aferentne arteriole se granaju na 4 - 8 primarnih grančica, od kojih se svaka širi u mrežu kapilara, formirajući po jedan glome-rularni lobulus. Lobulusi su međusobno anastomozirani. Svi kapilari se potom ponovo ujedinjuju da bi formirali eferentnu arteriolu, tako da r. g. predstavlja arterio-arterijalnu anastomozu. Sa Bowmanovom kapsulom r. g. formira renalni korpuskul.

RENALNI KALKULUS (engl. renal calculus), prisustvo kamena u bubregu, odnosno njegovim šupljinama, mineralnog ili metabo-ličkog porekla.

RENALNI KORPUSKUL (engl. renal corpuscle, Malpighian corpuscle, lat. corpusculum renale ), inicijalni deo nefrona, koji se sastoji od Bowmanove kapsule i bubrežnog glo-merula. R. k. ima vaskularni pol gde aferentne i eferentne arteriole ulaze i izlaze, i urinarni pol gde počinje proksimalni tubul.

RENALNI KORTEKS (engl. renal cortex, lat. cortex renalis ), deo renalnog parenhima, sastavljen od renalnih korpuskula, proksimalnih i distalnih konvoluta, lučnih sabirnih kanalića i medularnih zraka.

RENALNI LOBULUS (engl. renal lobule, lat. lobulu renalis ), mali deo renalnog korteksa koji se sastoji od medularnog zraka i tkiva koje mu je asocirano.

RENALNI LOBUS (engl. renal lobe, lat. lobus renalis ), deo parenhima bubrega sastavljen od piramide i dela korteksa iznad piramide.

RENALNI SINUS

(engl. renal sinus, lat. sinus renalis ), zaravnjena šupljina u bubregu kroz koju prolaze renalna arterija, renalna vena, limfatici i nervi; u r. s. su smeštene bubrežna karlica i čašice. R. s. je ispunjen uglavnom masnim tkivom i komunicira sa hilusom.

RENALNI TUBULI (engl. renal tubule, uriniferous tubule ), tubularni deo nefrona kroz koji prolazi primarna mokraća. Procesi reapsorpcije i sekrecije u tubulima omogućavaju nastajanje mokraće.

RENDGENOSKOPIJA (engl. X-ray scopy), dopunska dijagnostička metoda koja po redosledu pregleda dolazi odmah iza rendge-nografije, a primenjuje je radiolog ukoliko smatra da je potrebna u cilju donošenja rendgenskog zaključka. Rendgenoskopija je posmatranje nekog organa na fluorescentnom ekranu, ili u savremenim uslovima na TV monitoru pod dejstvom rendgenskih zraka. Rendgenoskopija pluća i srca je metoda izbora u praćenju dinamike pulzirajućih intratorakalnih struktura i respiratornih pokreta prečage. I dok je radiografija osnovni dijagnostički postupak koji pruža obilje podataka, a pre svega jer se primenjuju male ekspozicione doze, rendgenoskopija je subjektivna metoda kod koje se mnoge sitne patološke promene mogu prevideti, a pacijent i radiolog su znatno više ozračeni.

RENDGENSKI SNIMAK (engl. X-ray), vizuelna crno-bela manifestacija konusne projekcije trodimenzionalnog tela u jednoj ravni, ravni filma, nastala sumacijom svih slojeva kroz koje su prošli rendgenski zraci na eksponiranom, razvijenom, fiksiranom i osušenom filmu stavljenom na negatoskop.

RENDU-OSLER-WEBER, v. Osler-Weber-Rendu.

RENHOSPAZAM (engl. snoring), hrkanje, bučno i hrapavo disanje u toku spavanja ili kome. Nastaje usled vibracija mekog nepca, a ponekad i glasnih žica u toku inspirijuma.

RENIN (engl. renin), proteolitički enzim koji granularne ćelije bubrega oslobađaju u cirkulaciju kada je protok krvi kroz bubreg sma-njen (akutno smanjenje krvnog pritiska ili redukcija volumena plazme). Mehanizmom negativne povratne sprege reguliše krvni pritisak ili volumen plazme. Renin sadrže i drugi organi (mozak, srce, nadbubrežne žlezde). Supstrat za renin je angiotenzinogen. U reakciji sa angiotenzinogenom nastaje angiotenzin I, koji pod uticajem angiotenzinaze izaziva stvaranje angiotenzina II. Angiotenzin II je snažan vazokonstriktor koji povećava krvni pritisak. Ekscesivna produkcija renina daje sindrom renalne hipertenzije, što je i razlog da se aktivnost ovog enzima

određuje u krvi.

RENOGRAFIJA (engl. renography), rendgensko snimanje bubrega: nativni snimak bubrega, rendgensko snimanje regiona kome pripadaju bubrezi, mokraćovodi i mokraćna bešika; intravenska pijelografija (IVP) , rendgensko snimanje urinarnih puteva, prebojavanjem jodnim kontrastom koji se daje u venu; renovazografija , Rö snimanje krvnih sudova bubrega, prebojavanjem kontrastom koji se daje preko arterijskih sudova.

RENOVASKULARNI (engl renovascular), označava promene na krvnim sudovima bubrega, a u zavisnosti od veličine krvnih sudova na kojima se javljaju promene i brzine njihovog nastanka razlikuje se i kliničko ispoljavanje ovih bolesti. Najčešće se upotreb-ljava u označavanju povišenog krvnog pritiska koji je uzrokovan suženjem krvnih sudova bubrega.

REO VIRUSI (engl. respiratory enteric orphan viruses), porodica RNK virusa sa karakte-rističnim dvolančanim segmentiranim geno-mom. Od šest rodova za čoveka su značajni samo ortoreo virusi (asimptomatske ili blage respiratorne infekcije), orbi virusi (virus Kolorado-krpeljske groznice) i rota virusi.

REOLOGIJA (engl. rheology), ispitivanje protoka materije kroz cevi. Reologija je značajna za ispitivanje protoka krvi kroz krvne sudove. V. hemoreologija.

REORGANIZACIJA (engl. reorganization), proces preraspodele mesta u strukturi neke organizacije, uloge i/ili odgovornosti pojedinih delova jedne organizacije odn. strukturirane celine (reorganizacija preduzeća ili ustanove) ili nekog sistema (reorganizacija sistema zdravstvene službe i sl.), u cilju postizanja bolje podele rada i radnih efekata i efikasnije organizacije delatnosti organizacije ili sistema u celini. Reorganizacija se vrši posle ozbiljnih socijalno-ekonomskih izučavanja, studija i pilot projekata, kojima se, primenom naučno--istraživačke metodologije, teorijski i prak-tično mogu pretpostaviti unapređenje i bolji razvoj neke organizacije ili sistema.

REP (engl. tail, lat. cauda), v. kauda.

REPARACIJA

(engl. reparation), obnavljanje oštećenog tkiva. Obnavljanje oštećenog tkiva može da se izvrši samo pomoću procesa regeneracije (v. regeneracija), samo pomoću procesa organizacije (v. organizacija), ili pomoću kombinacije procesa regeneracije i organizacije. Za organizam bi bilo idelano kada bi se obnavljanje oštećenog tkiva uvek vršilo pomoću procesa regeneracije. Nažalost, regeneracija nekada nije uopšte moguća, ili je delimično moguća, pa u takvim slučajevima obnavljanje oštećenog tkiva vrši se pomoću procesa organizacije.

REPATO JEDRO (engl. caudate n., lat. n. caudatus), v. nukleus kaudatus.

REPELENT (engl. repelent), supstanca koja odbija insekte.

REPLIKACIJA (engl. replication), razmnoža-vanje virusa koje se odvija u šest faza: adsorpcija, penetracija, dekapsidacija, biosinteza, sazrevanje (sklapanje), oslobađanje. Biosinteza virusnih sastavnih delova dirigovana je informacijama virusnog genoma, a odvija se uz pomoć virusnih i ćelijskih enzima i ćelijskih organela. Energetski je zavisna i može da se odvija samo u živoj ćeliji.

REPOLARIZACIJA (engl. repolarization), 1. ponovno uspostavljanje polarnosti; 2. faza akcionog potencijala koja sledi posle faze depolarizacije i koja dovodi membranski potencijal na vrednost u miru; obnavljanje mirovnog ili polarisanog stanja membrane nerva ili mi-šićnog vlakna tokom oporavka od kondukcije impulsa ili serije impulsa. Tokom repolariza-cije joni difunduju nazad da obnove polarisa-nost membrane i osposobe nerv za ponovnu aktivnost.

REPOZICIJA (engl. reposition, lat. repositio), vraćanje u normalan položaj, vraćanje na mesto, nameštanje. Zadatak repozicije je da se dislocirani fragmenti dovedu u anatomski položaj.

REPRESIJA (engl. repression), 1. sprečavanje (inhibicija) transkripcije ili translacije usled vezivanja represornog proteina za operator na molekulu DNK ili na specifično mesto na iRNK; 2. prestanak sinteze jednog ili više enzima kada produkti reakcija, koje oni kata-lizuju, dostignu kritičnu koncentraciju.

REPRESORNI GEN

(engl. repression gen), v. regulatorni gen.

RESA (engl. fringe, lat. fimbria), v. fimbrija.

RESE (engl. fringes, lat. fimbriae), v. fimbrije.

RESEKCIJA CREVA (engl. bowel resection), uklanjanje dela creva zbog tumora ili drugog patološkog procesa (angiodisplazija, divertikul sa ili bez komplikacija). Rekonstrukcija nakon resekcije se izvodi jednom od različitih vrsta anastomoza. Danas je u praksi sve češće primena mehaničkih šivača - staplera.

RESEKCIJA TRAHEJE (engl. partial resection of the trachea), parcijalno odstranjenje traheje sa termino-terminalnom anastomozom koja se izvodi kod tumora, ožiljnih stenoza i malacije.

RESEKTOSKOP (engl. resectoscope), specijalni endoskopski instrument za transuretralno elektrohirurško uklanjanje promena u mokraćnoj bešici, prostati i uretri.

RESICA (engl. uvula, lat. uvula), mali, neparan produžetak zadnjeg dela mekog nepca koji visi u ustima. Obložena je pločasto-slojevitim epitelom bez orožavanja, ispod koga se nalazi rastresito vezivno tkivo lamine proprie, bogato elastičnim vlaknima. Nekoliko grupa mu-koznih tubula i skeletnih mišićnih vlakana m. uvulae nalaze se u unutrašnjosti r.

RESICE (lat. villi), v. vili.

RESIČAST JEZIK (engl. furrowed tongue), naborana sluzokoža jezika, nepoznate etiologije. Stanje jezika je odraz opšteg zdrav-stvenog stanja, a posebno digestivnog trakta. Ovo stanje je u početku bez simptoma, a u kasnijoj fazi razvijaju se znaci lokalnog zapa-ljenja. Lečenje je simptomatsko.

RESORPCIJA

(engl. resorption), etapa farmakokinetike u kojoj lek prelazi u krvnu cirkulaciju sa mesta primene: iz digestivnog trakta, sa mesta ubrizgavanja, iz pluća posle udisanja ili sa kože ili sluznice.

RESORPCIJA ZUBA (engl. teeth resorp-tion), fiziološki proces na korenovima mlečnih zuba koji obezbeđuje laku smenu zuba. Ukoliko se resorpcija korena zuba javi na stalnim zubima ili na mlečnim zubima pre fiziološke smene radi se o patološkoj resorpciji.

RESORPTIVNA ARTROPATIJA (engl. resorptive arthropathy), artropatija koju karakterišu veće destruktivne (resorptivne) prome-ne na zglobnim okrajcima.

RESPIRACIJA (engl .respiration), disanje, 1. osnovni metabolički proces u ćeliji u kojem se pomoću kiseonika oksidišu organske materije dajući energiju, ugljen-dioksid i vodu; 2. izme-na gasova (kiseonika i ugljen-dioksida) između vazduha i ćelija. Sastoji se od ventilacije i difuzije gasova na nivou plućnih i tkivnih kapilara. Abdominalna r. ( engl. abdominal r.), ostvaruje se uglavnom radom dijafragme; aerobna r. (engl. aerobic r. ), u kojoj se koristi kiseonik za proizvodnju energije; anaerobna r . (engl. anaerobic r. ), u kojoj se energija oslobađa iz hemijskih reakcija koje ne koriste kiseonik; arteficijelna r. (engl. arteficial r.), v. arteficijelna ventilacija; ćelijska r . (engl. cell r.), v. respiracija; kostalna r . (engl. costal r.), koja se ostvaruje uglavnom radom interkostalnih i drugih torakalnih mišića; spoljašnja r . (external r.), u kojoj se gasovi razmenjuju na nivou plućnih kapilara tako da kiseonik difunduje iz alveola u krv a ugljen-dioksid je napušta i prelazi u alveole; tkivna r. (tissue r.), v. unutrašnja r.; unu-trašnja r. ( engl. internal r.), u kojoj se gasovi razmenjuju na nivou tkivnih kapilara tako da kiseonik difunduje iz krvi u ćelije a ugljen- -dioksid iz ćelija u krv.

RESPIRACIONA MEMBRANA (engl. respiratory membrane), membrana respiratornih bronhiola, alveolarnih duktusa i alveola kroz koju se vrši razmena gasova. Sastoji se od sloja surfaktanta, alveolarnog epitela i kapilarnog endotela.

RESPIRACIONI CENTAR (engl. respiratory center), nalazi se u medulopontinoj regiji i vrši automatsku kontrolu disanja na osnovu impulsa koji stižu iz hemoreceptora, mehano-receptora pluća, proprioreceptora, baroreceptora i struktura centralnog nervnog sistema (korteks, hipotalamus, limbički sistem) koji utiču na disanje u toku gutanja, govora, bola, straha itd. Stimuliše ga hipoksija, hiperkapnija i povećana koncentracija H+ jona, a odgo-vor na ove promene je stimulacija disanja.

RESPIRACIONI KOLIČNIK

(engl. respiratory quotient, RQ), odnos između količine oslobođenog ugljen-dioksida (CO2) i utrošenog kiseonika (O2) za vreme oksidacije neke energetske materije; njegova vrednost zavisi od vrste hranjive supstance koja pretežno oksidiše u momentu merenja - za ugljene hidrate iznosi 1, za masti 0,71, a za proteine 0,83; za mešovitu ishranu iznosi 0,825.

RESPIRACIONI SISTEM (engl. respiratory system), pribor za disanje, organi uključeni u izmenu gasova između spoljašnje sredine i krvi. Sastoji se od disajnih puteva, pluća i grudnog koša.

RESPIRACIONI VOLUMEN, TV (engl. tidal volumen, Vt), volumen vazduha koji se inspiriše i ekspiriše pri normalnoj, neforsiranoj respiraciji.

RESPIRATOR (engl. respirator), aparat koji se koristi pri intenzivnoj nezi bolesnika, obez-beđujući dovod vazduha obogaćenog kise-onikom i lekom, određene temperature i vla-žnosti, u pacijentova pluća. Osnovni princip rada respiratora je primena intermitentnog po-zitivnog pritiska čime se omogućava inflacija pluća usled promene pozitivnog pritiska u va-zdušnim putevima pacijenta. Inspiratornu fa-zu (udah) respirator prekida pri postizanju una-pred određenog pritiska, respiratornog volumena ili vremena, dok je ekspiratorna faza (izdah) spontana. Dovod vazduha u respirator može se obezbediti na dva načina: priklju-čenjem na centralni dovod medicinskog vazduha ili kompresorom koji je tada sastavni deo aparata. Posle prolaska kroz bakterijski filter, vazduh i kiseonik se u unapred zadatoj procentualnoj smeši mešaju, smeša prolazi kroz ovlaživač i greje se do unapred određene temperature. Ukoliko se dodaje lek, on se u inspiratornu smešu gasa nebulizerom ubrizgava finim raspršivanjem. Pomoću insuflacionog generatora, sklopa senzora i ventila, inspiratorni vazduh se pod zadatim pritiskom i protokom, preko inspiratornog ventila, dovodi u pluća pacijenta, a preko ekspiracionog ventila vraća na pripremu čineći tako zatvoreni pneumatski krug. U zavisnosti od savremenosti aparata, merni sistemi mogu biti pneumatski ili elektronski, a merene veličine su: respiratorni (tidal) volumen, frekvencija disanja, minutni volumen (proizvod prethodnih veličina), pritisak u disajnim putevima pacijenta, temperatura inspiratorne smeše gasa, komplijansa i rezistansa. Kontrolni sistem obezbeđuje postavljanje graničnih vrednosti parametara mehaničke ventilacije, čime se omogućava startovanje alarmnih sistema pri dostizanju postavljenih graničnih opsega. Respirator, u zavisnosti od udela spontanog disanja, može da podrži nekoliko oblika mehaničke ventilacije i to od potpuno mehaničkog, preko mešovitog do spontanog disanja pacijenta u krugu aparata. Komorski r ., respirator u kome se nalazi celo telo pacijenta; Drinkerov r. , „čelična pluća“, mehanički respirator kod koga je celo telo izuzev glave unutar metalnog tanka koji je zaptiven u predelu vrata. Arteficijalna ventilacija izvodi se naizmeničnim stvaranjem pozitivnog, odnosno negativnog pritiska vazduha unutar tanka; pritiskom kontrolisani r. , aparat za arteficijelnu ventilaciju (veštačko disanje) koji obezbeđuje unapred određeni pritisak gasova u toku inhalacije, dok se volumen gasa koji se kreće menja zavisno od otpora; volumenom kontrolisani r. , aparat za arteficijelnu ventilaciju (veštačko disanje) koji obez-beđuje unapred određeni volumen gasa tokom inhalacije, dok se pritisak potreban da pokreće volumen menja zavisno od otpora.

RESPIRATOR UPRAVLJAN PRITISKOM (engl. pressure cycled respirator ), prekida inspiratornu fazu po postizanju unapred definisanog pritiska u krugu respiratora. Respiratorni volumen je promenljiv i varira u zavisnosti od promene otpora u vazdušnim putevima, plućne komplijanse i neprekidnosti ventilacionog kruga. Ovi respiratori ne mogu da proizvedu pritisak u vazdušnim putevima iznad 40 - 50 mbar i da postignu adekvatnu ventilaciju kod pacijenata sa niskom komplijansom. Ne upotrebljavaju se za dugotrajnu mehaničku ventilaciju kod pacijenata sa plućnom insuficijencijom, ali prednost im je što ne razvijaju visok pritisak u vazdušnim putevima što smanjuje opasnost od barotraume i lako prilagođavanje spontanom di-sanju.

RESPIRATOR UPRAVLJAN VOLUME-NOM (engl. volume cycled respirator), u najširoj je upotrebi i prekida inspiratornu fazu po postizanju unapred definisanog respiratornog volumena. Najveći nedostatak ovih respiratora je mogućnost nastanka visokog pritiska u vazdušnim putevima. Respiratorni i minutni volumen se kontrolišu i regulišu neposredno, konstantni su i nezavisni od pa-tofizioloških zbivanja u plućima, što je pogodno za dugotrajnu mehaničku ventilaciju.

RESPIRATORNA ACIDOZA (engl. respiratory acidosis), poremećaj normalnog acidobaznog stanja koji nastaje zbog povećanja kiselih (pozitivnih) jona vodonika i smanjenja bikarbonata u krvi i tkivu usled hiperkapnije u globalnoj respiratornoj insuficijenciji.

RESPIRATORNA ALKALOZA (engl. respiratory alkalosis), poremećaj normalnog acidobaznog stanja koji nastaje zbog povećanja pH vrednosti krvi i tkiva usled hiperventilacije i hipokapnije.

RESPIRATORNA FREKVENCIJA (engl. respiratory rate), pokazuje broj disajnih ciklusa u minuti. Pri mirnom disanju respiratorna frekvencija je 14 do 20 udaha u minutu i dovodi do izmene 6 do 7 litara vazduha. Svaki udah sadrži 500 do 600 ccm vazduha što se naziva disajni volumen. Ubrzano disanje površnih respiracija (tahipnea) može povećati minutnu ventilaciju. S druge strane, ako je smanjena brzina udaha, tahipnea samo kompenzuje smanjenu količinu vazduha koja se razmenjuje pri svakoj respiraciji. Bolesnici sa restrikcijskim poremećajima (fibroze pluća, pleuralni bol, podignuta dijafragma, fiksirani obim grudnog koša), dišu ubrzano i površno. Usporeno disanje (bradipnea) može biti posledica dijabetične kome, depresije disanja izazvanog lekovima i povećanog intrakranijalnog pritiska.

RESPIRATORNA INSUFICIJENCIJA (engl. respiratory faillure), stanje koje karakteriše smanjen parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj

krvi (hipoksemija), bilo izolovan ili udružen sa povećanjem parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u arterijskoj krvi (hiperkapnijom). Nastaje kao posledica oboljenja respiratornog sistema (opstruktivne bolesti disajnih puteva, pneumonije, fibroze pluća, akutnog respiratornog distres sindroma, mehaničke opstrukcije disajnih puteva), kardiovaskularnih oboljenja (tromboembolije pluća, kardiogenog edema pluća, šanta između plućne i sistemske cirkulacije), oboljenja zida grudnog koša i pleure (velikog pleuralnog izliva, opsežnih pleuralnih priraslica, pneumotoraksa, kifoze, skolioze), kod ekstremne gojaznosti (Pickwickov sindrom) i kod neuromuskularnih poremećaja. Po nastanku može da bude akutna ili hronična, a po ispoljavanju latentna (samo u naporu) ili manifestna (uvek prisutna). Parcijalnom se naziva kada je prisutna samo hipoksemija, a globalnom kada postoji i hiperkapnija. Dijagnostikuje se analizom respiratornih gasova u arterijskoj krvi. Obično se komplikuje respiratornom acidozom (v. respiratorna acidoza).

RESPIRATORNA JEDINICA (engl. respiratory unit), najmanja morfo-funkcionalna komponenta pluća koja odgovara plućnom acinusu.

RESPIRATORNA MUKOZA (engl. respiratory mucosa, lat. tunica mucosa nasi), tunica mucosa koja oblaže šupljinu nosa i nazofarinksa. Struktura: 1. pseudoslojevit cilijarni epitel sa peharastim ćelijama; 2. lamina propria rastresito vezivno tkivo sa dosta mešovitih žlezda, slobodnih limfocita i velikih vena sa proširenjima koja formiraju razgranat venski pleksus, posebno dobro razvijen u nosnoj sluzokoži i nosnim školjkama. Lamina propria je u tesnoj vezi sa periostom ili pe-rihondrijumom.

RESPIRATORNA ZONA (engl. respiratory zone), zajednički termin za strukture pluća koje su uključene u razmenu gasova: alveole, alveolarni kanalići, alveolarne kesice i respiratorne bronhiole. Prosečna površina r. z. iznosi oko 150 m2.

RESPIRATORNI AREST (engl. respiratory arrest ), zastoj disanja. Može biti primaran , kao posledica opstrukcije disajnih puteva, nea-dekvatnog rada respiratornog centra ili slabosti respiratornih mišića ili sekundaran , kao posledica srčanog zastoja. Potpuni disajni zastoj se klinički manifestuje odsustvom pokreta spontane ventilacije kod osobe bez svesti, uz postojanje cijanoze. Može da nastane i akutno kod svesne osobe, zbog opstrukcije disajnih puteva stranim telom. Ako duže traje, nastupa brzo srčani zastoj, jer progresivna hipoksemija utiče nepovoljno na rad srca.

RESPIRATORNI DISTRES SINDROM (engl. adult respiratory distress syndrom - ARDS ), akutna respiratorna insuficijencija koja se javlja kod različitih oboljenja ili povreda: sepse, šoka, udisanja otrovnih gasova, virusne pneumonije, aspiracije želudač-nog sadržaja, neuroloških povreda, predoziranja narkoticima i dr. Praćen je

visokim mortalitetom. Posledica je primarnog povećanja propustljivosti plućne mikrocirkulacije koja nastaje usled oštećenja zida kapilara.

RESPIRATORNI DISTRES SINDROM NO-VOROĐ ENČADI (engl. respiratory distress syndrom of the newborn ), najčešće se javlja kod prevremeno rođene dece (nedonoščadi), dece dijabetičnih majki i rođene carskim rezom. Sindrom ima dva oblika: sindrom hijaline membrane i idiopatski respiratorni distres novorođenčadi.

RESPIRATORNI INDEKS (engl. respiratory index), mera za pokretljivost grudnog koša. Označava razliku između maksimalnog udaha i maksimalnog izdaha, izraženu u cm.

RESPIRATORNI OTPOR (engl. respiratory resistance ), mera otpora protoka vazduha koji prolazi kroz disajne puteve pacijenta. Fiziološki predstavlja zbir otpora u disajnim putevima i otpora u tkivu i označava indikaciju opstrukcije u vazdušnim putevima pacijenta. Veća vrednost rezistanse znači da je potrebna veća razlika pritisaka da bi se održao željeni protok vazduha. U toku meha-ničke ventilacije, vrednost rezistanse se po-većava. Respirator izračunava njenu vrednost na osnovu vrednosti za maksimalni protok i vrednosti pada pritiska u vazdušnim putevima pacijenta koji se dobija kao razlika pritiska u respiratoru (maksimalni pritisak) i pritiska u plućima (plato-pritisak + PEEP). Dok je protok gasa u vazdušnim putevima pacijenta laminaran, rezistansa nije zavisna od veličine protoka. U praksi, protok gasa ima turbulentnu prirodu, te se stvarna vrednost rezistanse menja linearno sa vrednošću protoka. Zato se vrši „normalizacija“ na standardni protok od 0,5 L/sek.

RESPIRATORNI SINCICIJALNI VIRUS (engl. Respiratory Syncytial Virus), RNK virus iz roda pneumo virusa porodice paramikso virusa. Najznačajniji je uzročnik oboljenja donjih respiratornih puteva (bronhioloitis, pneumonija) kod novorođenčadi i male dece. Najosetljivija su deca uzrasta 2 - 6 meseci. Virus je veoma kontagiozan, a infekcija se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa respiratornim sekretima.

RESPIRATORNI SISTEM (engl. respiratory system, lat. apparatus respiratorius, systema respiratorium ), čine svi organi primarno uključeni u unošenje kiseonika u krv i eliminaciju ugljen-dioksida iz krvi. R. sistem se sastoji od tri dela: sprovodnog, respiratornog i ventilacionog. U sprovodni deo spadaju svi delovi ovog sistema kroz koje vazduh dolazi do alveola: nos, grkljan (larinks), dušnik (trahea), dušnice (bronhi) i celo bronhijalno stablo sve do respiratornih bronhiola. U respiratorni deo spadaju samo alveole, a njih ima u respiratornim bronhiolama, alveolarnim hodnicima i alveolarnim vrećicama. U ventilacioni deo spadaju: grudna duplja, međurebarni mišići i elastično tkivo pluća.

RESPONDER (engl. responder), osoba kod koje se posle hemioterapije, zračenja ili drugog lečenja smanjio tumor najmanje za 50%.

RESTRIKCIJA (engl. restriction), suženost, stegnutost, nemogućnost širenja. Restrikcija u ventilaciji pluća karakteriše se smanjenjem plućnih volumena i kapaciteta. Postoji kod plućne fibroze, bolesti pleure, poremećaja funkcije grudnog koša, obilnih plućnih infiltrata, pleuralnog izliva, pneumotoraksa i poremećene pokretljivosti dijafragme i neuromuskularnih bolesti.

RESTRIKCIONI ENZIMI (engl. restriction enzymes), restrikcione endonukleaze, enzimi koji seku DNK molekul na mestima sa specifičnim nizom nukleotida (obično dugim 4 - 6 bp), a nazivaju se restrikcionim mestima. Oni nose troslovne nazive koji su skraćenice od imena bakterijskih vrsta iz kojih su izolovani. Neki restrikcioni enzimi presecaju dvolan-čanu DNK na istim mestima u oba lanca, pa su krajevi tako dobijenih fragmenata dvolan-čani i spareni (ravni). Većina restrikcionih enzima preseca dva lanca DNK na razmaku od 2 do 4 nukleotida, tako da krajevi dobijenih fragmenata ostaju jednolančani i nazivaju se lepljivim krajevima. Ovi enzimi imaju veliku praktičnu primenu u genetičkom inženjerstvu.

RESUSCITACIJA (engl. resuscitation), reanimacija, oživljavanje, v. kardiopulmonalna reanimacija.

RESUSCITATOR (engl. resuscitator), v. sistem za održavanje života.

REŠETASTI LIST (engl. cribriform p., lat. l. cribrosa), v. lamina kribroza.

RETARDACIJA (engl. retardation), zaostatak u psihičkom i/ili fizičkom razvoju. Obično se javlja u sklopu nekog drugog oboljenja, ali i izolovano. Ispoljava se u širokom spektru, od minimalnih promena do kompletne nesposobnosti za život.

RETE (engl. network, lat. rete), mreža. Gusto isprepletani krvni sudovi ili živci.

RETENCIJA (engl. retention), akt pri kome se nešto zadržava ili čuva; zadržavanje materije u organizmu koja normalno treba da se izbaci; nemogućnost izbacivanja stvorene mokraće iz mokraćne bešike zbog, najčešće, uvećane prostate, gravidnog uterusa, uglavljenog kal-kulusa u uretri, polipa i dr.

RETENCIJA URINA (engl. urinary reten-tion), zadržavanje mokraće u mokraćnoj bešici, kao rezultat opstrukcije ili neurogene disfunkcije mokraćne bešike, zastoj potpun ili nepotpun.

RETENCIJA ZUBA (engl. tooth retention), zadržavanje zuba u vilici. V. impakcija zuba.

RETENCIONA CISTA (engl. retention cyst), cista (šupljina ispunjena tečnošću) nastala kao posledica zapušenja izvodnog kanala neke žlezde koja normalno luči (sekretuje) tečni sadržaj. Povremeno mogu biti veoma velike i u zavisnosti od lokalizacije da stvaraju probleme zbog pritiska na okolne organe.

RETIKULARNA FORMACIJA (engl. reticular formation), bilo koji deo moždanog stabla koji se odlikuje strukturno obiljem ćelija različitog tipa i veličine, raspoređene na najrazličitije načine i međusobno povezane veoma složenom mrežom vlakana. U ovakvom matriksu se nalaze jedra i putevi.

RETIKULARNA VLAKNA (engl. reticular fibers, lat. fibra reticularis ), vlakna prisutna u svim vezivnim tkivima. R. v. čine trodimenzionalnu potpornu mrežu za limfne čvorove, slezinu i kostnu srž. R. v. su prisutna u interlobarnim septama pankreasa i pljuvačnih žlez-da, ona okružuju kapilare, adipozne ćelije, glatke mišićne ćelije, skeletna mišićna vlakna, periferna nervna vlakna. R. v. su u blis-kom kontaktu sa retikularnim ćelijama.

RETIKULARNE ĆELIJE (engl. reticular cells, lat. cellula reticularis ), zvezdaste ili nepravilno oblikovane ćelije koje ulaze u sastav potporne mreže kostne srži, limfnih čvorova, slezine, tonzila. U bliskom su kontaktu sa retikularnim vlaknima. Funkcije: sinteza retikularnih vlakana; fagocitoza mrtvih ćelija, ćelijskog debrisa, infektivnih agenasa, delova inertnog stranog materijala; zadrža-vanje antigena na svojoj površini i indukcija susednih B-limfocita da se pretvore u plazma ćelije; neke r. ć. sa slabo razvijenim organelama izgleda da predstavljaju stem ćelije za limfatična i mijeloidna tkiva.

RETIKULARNI (engl. reticular, lat. reticularis), mrežast. Mrežasto građena ili struktura nalik mreži.

RETIKULARNO TKIVO (engl. reticular tissue, lat. textus conectivus reticularis ), vrsta fibroznog vezivnog tkiva u vidu trodimenzio-nalne mreže sastavljene od retikularnih ćelija i retikularnih vlakana. U r. t. nalaze se još i makrofagi, limfociti, monociti, plazma ćelije, eozinofili. R. t. je osnovno tkivo limfnih čvo-rova, tonzila, kostne srži, slezine. Uključeno je u odbranu organizma.

RETIKULO(engl. reticulo-), oblik za kombinovanje reči koje se odnose na mrežu ili mreži slične strukture.

RETIKULOCITI (engl. reticulocytes, lat. reticulocytus ), bezjedarna, kružna ili poligonalna ćelija koja pripada eritrocitnoj lozi, a prisutna je u kostnoj srži i cirkulišućoj krvi (oko 0,8 - 1% broja eritrocita). U svežim r. poliribozomi se precipitiraju sa briljant-krezil plavim i daju mrežastu strukturu po kojoj je ćelija dobila ime. R. mikropinocitozom mogu da preuzmu feritin, i da sintetišu hemoglobin. U roku od 24h gube svoj retikulum i postaju zreli eritrociti. Broj retikulocita odražava dnevnu eritrocitopoezu; veći procenat ukazuje na ubrzanu eritropoezu uglavnom zbog krvarenja ili hemolize.

RETIKULOCITOPENIJA (engl. reticulocytopenia), smanjen broj retikulocita u perifernoj krvi, ispod 0,5%.

RETIKULOCITOZA (engl. reticulocytosis), porast broja retikulocita u cirkulišućoj krvi zbog pojačane aktivnosti kostne srži zbog hemolize, krvarenja, aklimatizacije na veće nadmorske visine i terapiju.

RETIKULOENDOTELIJALNI SISTEM, RES (engl. reticuloendothelial system), difuzan sistem makrofaga (retikularnih ćelija) limfnih organa i specijalizovanih fagocitnih endotelijalnih ćelija, koje oblažu krvne sinuse mnogih organa. Postoji i širi sistem u koji su uključeni i histiociti, monociti i mi-kroglije, koji se zove retikulohistiocitni sistem (RHS). Sa otkrićem da endotelijalne će-lije krvnih sinusa nemaju fagocitne sposobnosti, koncept RES/RHS sistema zamenjen je terminom „mononuklearno-fagocitni sistem“.

RETIKULOSARKOM (engl. reticulosarcoma), naziv koji se ranije koristio za non Hodgkinove limfome.

RETINA (engl. retina, lat. retina), mrežnjača. Deo unutrašnjeg (živčanog) omotača očne jabučice i funkcionalno najvažniji deo oka. Spoljašnju površinu mrežnjače pokriva pigmentni sloj mrežnjače koji je odvaja od sudovnjače. Unutrašnja površina mrežnjače oblaže šupljinu očne jabučice, počev od unutrašnje (pupilarne) ivice dužice do koluta (diskusa) vidnog živca. U odnosu na delove srednje (sudovne) opne očne jabučice koje oblaže, mrežnjača se deli na tri dela: prednji ili dužični (pars iridika), srednji ili trepljasti (pars cilijaris) i zadnji ili optički deo mrež-njače (pars optika). Dužični i trepljasti deo mrežnjače nemaju neuroepitelne ćelije spo-sobne da reaguju na prispelu svetlost pa se nazivaju slepi deo mrežnjače (pars ceka retine). Zadnji deo mrežnjače ima gusto raspoređene neuroepitelne ćelije koje reaguju na prispelu svetlost pa se naziva optički deo mrežnjače (pars optika retine). Ovaj deo naleže uz sudovnjaču oka. Granica između slepog i optičkog dela mrežnjače je zupčasta linija (ora serata). Nastaje usled redukcije slojeva mrežnjače. Na unutrašnjoj strani optičkog dela mrežnjače vide se kolut ili papila vidnog živca (v. disks nervi optici) i žuta mrlja (v. makula lutea). Unutar optičkog dela mrežnjače nalaze se tri osnovna sloja koja se sastoje od podslojeva. Osnovni slojevi su: neuroepitelni koji sadrži fotoreceptivne ćelije (čunići i štapići) i u bliskom je kontaktu sa pigmentnim slojem mrežnjače, ganglijski sloj mrežnjače u kome dominiraju bipolarne ćelije i ganglijski sloj vidnog živca osoben po ganglijskim ćelijama mrežnjače.

RETINAKULUM (lat. retinaculum), 1. vezi-vni snop ili traka koja učvršćuje određenu strukturu; 2. mreža.

RETINALNA HEMORAGIJA (engl. retinal hemorrhage), krvarenja u različitim slojevima retine. Preretinalne h., nalaze se između retine i staklastog tela (zaklanjaju krvne sudove i granica im je horizontalna); krvarenja u sloju vlakana imaju izgled plamička sveće; intraretinalne h. su u dubljim slojevima retine (imaju oblik nepravilnih mrlja, tamnocrvene boje); retroretinalne h. su iza retine (imaju tamniju boju od intraretinalnih). Uzroci su: povrede, povećan intrakranijalni pritisak, dijabetes, zapaljenja, oboljenja hemato-poeznog sistema.

RETINALNI (engl. retinal, lat. retinalis), mrežnjačni, koji se odnosi na mrežnjaču (re-tinu) ili pripada mrežnjači.

RETINITIS (engl. retinitis), upalni proces; primarno zahvata senzornu retinu, retinalni pigmentni epitel, ili zahvata obe - i retinu i horoideu. Izaziva gubitak centralnog vida zbog direktne zahvaćenosti makule, ili seku-ndarno, zbog edema retine ili ablacije retine paramakularnog regiona. Često su prisutne i upalne ćelije u staklastom telu. Uzročnici su najčešće bakterije, virusi i gljivice.

RETINITIS PIGMENTOZA

(engl. retinitis pigmentosa), najčešća retinalna distrofija, čiji je prvi znak noćno slepilo. Na očnom dnu se vidi atenuacija retinalnih krvnih sudova, pigment oko krvnih sudova na srednjoj periferiji, voštano bela boja papile očnog živca. Vidno polje pokazuje suženja (skotomi), vidna oštrina se smanjuje i pacijent vidi kao kroz cev. Najozbiljnija forma je autosomno recesivna pigmentozna retinopatija.

RETINO-, prefiks koji se odnosi na mrežnja-ču (retinu) ili označava pripadnost mrežnja-či.

RETINOBLASTOM (engl. retinoblastoma), v. neuroepiteliom. Veoma zloćudan tumor porekla mrežnjače oka, koji se javlja kod odojčadi i male dece. U jednoj trećini slučajeva zahvata oba oka. Može da se proširi i zahvati sve delove tela. Lečenje je hirurško ili zračenjem.

RETINOPATIJA (engl. retinopathy), distro-fično-degenerativne promene na retini; naj-ćešće imaju progredijentan tok. Najčešće reti-nopatije su: r. dijabetica, r. hipertensiva, r. pigmentosa, r. prematurorum.

RETINOSHIZA (engl. retinoschisis, splitting), raslojavanje retine između bilo kojih slojeva, najčešće dole i temporalno. Često je bilateralna i viđa se kod starijih pacijenata. Nastaje od mikrocistoidne degeneracije retine. Daje apsolutni skotom. Ablacija retine se javlja ako se pojavi ruptura na unutrašnjem i spoljnom zidu shize. Retinoshize mogu da budu: juvenilne (kongentalne), senilne, stečene (sekundarne).

RETINOSKOP (engl. retinoscope), instrument (drži se u ruci) kojim se ubacuje svetlo kroz pupilu i posmatra refleks dobijen svetlošću reflektovanom sa retine u obliku senke. Svetlost reflektovana sa retine je prelomljena očnim medijima i fokusirana na udaljenu tačku jasnog vida pacijentovog oka. Ubacivanjem plus i minus sočiva ispred pacijentovog oka, dobija se jasna tačka i izgled svetlosnog refleksa, čime se određuje objektivna refrakcija ispitivanog oka.

RETINOSKOPIJA (engl. retinoscopy), metoda objektivnog određivanja refrakcije oka. Vrši se retinoskopom.

RETRO(engl. retro-), prefiks koji se odnosi na: nazad, pozadi, put nazad.

RETROBULBARNI NEURITIS (engl. neuritis retrobulbaris ), zapaljenski proces lokalizovan na očnom živcu, iza očne jabučice. Kli-nički, dolazi do smanjenja vidne oštrine zbog većeg centralnog skotoma i pojave bolova pri pokretu očne jabučice. U početku, oftalmos-kopom se ne vidi ništa na papili očnog živca; tek posle tri nedelje se vidi bledilo na papili.

RETROGRADNO (engl. retrograde ), koje ide unazad, unazadno, nazadno, zaostalo, kreta-nje unazad, pre aktuelnog vremena.

RETROLENTALNA FIBROPLAZIJA (engl. retinopathy of prematurity - retrolental fibroplasia ), terminalna ožiljna faza retinopatije kod prevremeno rođene dece, koja su bila u inkubatoru. Zbog nedovoljno zrelih krvnih sudova temporalne periferije retine prevremeno rođenog deteta, dolazi do stvaranja fibrovaskularnog tkiva koje nabira retinu i do-vodi do njene ablacije. Peti stepen ovog oži-ljavanja se karakteriše prekrivenošću cele pupile retrolentalnom membranom i totalnom ablacijom retine. Smatra se da je kiseonik odgovoran za nastanak ovog oboljenja (njegova visoka koncentracija u inkubatoru).

RETROPERITONEALNA FIBROZA (engl. retroperitoneal fibrosis ), fibrozno bujanje u retroperitonealnom tkivu, nespecifično, infiltrativnog karaktera, ali bez izrazitog neoplastičnog obeležja. Proces više izgleda kao zapaljenjski. Fibrozno tkivo urasta u masno tkivo oko organa u retroperitoneumu, dovo-deći do simptoma. Najčešće zahvatanje ure-tera daje znake hidronefroze.

RETROPERITONEALNI PROSTOR (engl. retroperitoneal space, lat. spatium retroperitoneale), v. spacijum retroperitoneale.

RETROTONZILARNI APSCES (engl. retrotonsillar abscess ), gnojna kolekcija iza krajnika, nastaje kao komplikacija tonzilitisa ili tonzilektomije. Terapija su hirurška incizija i antibiotici.

RETROVERZIJA (engl. retroversion, lat. retroversio ), povijenost put nazad. Naj-češće se odnosi na matericu ili zube i ozna-čava odstupanje od normalnog anatomskog položaja.

RETRO VIRUSI

(engl. retroviruses), porodica RNK virusa veoma rasprostranjena kod broj-nih vrsta kičmenjaka. Od ostalih RNK virusa razlikuju se po tome što sadrže enzim reve-rznu transkriptazu, koji u toku replikacije virusa od jednolančane RNK sintetiše dvo-lančanu DNK koja se u obliku provirusa ugrađuje u genom inficirane ćelije. Jedinstven replikativni ciklus dovodi do širokog spektra različitih bioloških manifestacija: sposobnosti ugrađivanja u genom ćelije sa različitim genetskim posledicama (aktivacija ili inaktivacija gena); različitih vrsta interakcija sa domaćinom, počev od benignih do teških smrtonosnih bolesti (AIDS); sposobnosti sticanja i menjanja strukture i funkcije delova genoma ćelije, što je veoma značajno u onkoge-nezi; visoke frekvencije genetskih promena; postojanja veoma velikog broja virusa sa ra-zličitim životnim ciklusom i patološkim po-sledicama. Podeljeni su u tri potporodice: on-ko virusi, lenti virusi i spuma virusi, prvenstveno na osnovu patogenosti.

RETTOV SINDROM (engl. Rett’s syndrome ), urođena atrofija sive moždane mase, progresivno oboljenje. Manifestuje se autizmom, konvulzijama, ataksijom i drugim neurološ-kim ispadima.

REUMATIZAM (engl. rheumatism), oboljenja koja zahvataju koštano-zglobni sistem i mišiće.

REUMATOIDNA BOLEST PLUĆA (engl. rheumatoid lung disease), promene u plućima u toku reumatoidnog artritisa koje karakteriše pojava reumatoidnih nodula.

REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA (engl. rheumatoid pneumoconiosis), v. Caplanov sindrom.

REUMATOIDNI ARTRITIS (engl. rheumatoid arthritis), hronični, progresivni, sime-trični poliartritis koji tokom vremena dovodi do deformacije, desktrukcije i poremećene funkcije zglobova. Pored zglobova mogu biti zahvaćeni i drugi sistemi i organi što obolje-nju daje multisistemski karakter. Ovo je naj-češće oboljenje u grupi zapaljenskih reu-matskih bolesti sa prevalencom 0,3 - 6%.

REUMATOIDNI ČVORIĆI (engl. rheumatoid noduli), v. potkožni čvorići.

REUMATOIDNI FAKTOR (engl. rheumatoid factor), antiimunoglobulinsko autoantitelo, najčešće pripada klasi imunoglobulina M i klasi imunoglobulina G, a ređe i klasama IgA, IgD i IgE usmereno na Fc fragment IgG.

REUMATOLOG (engl. rheumatologist), subspecijalista u okviru svoje osnovne specija-lizacije (interne medicine, fizikalne medicine, pedijatrije ili opšte medicine).

REUMATSKA GROZNICA (engl. rheumatic fever), najčešći uzrok stečenih oštećenja srca među decom i mladim osobama. Znatno je ređa u visoko razvijenim zemljama nego u zemljama u razvoju. Danas je opšte prihva-ćeno da je r. g. postinfektivna reakcija organizma izazvana infekcijom ždrela beta-hemolitičkim streptokokusom grupe A. Ako se ova infekcija ne leči adekvatno kod nekih, verovatno predisponiranih osoba, posle približno 3 nedelje javljaju se znaci r. g. U ovom intervalu bolesnik nema tegoba. R. g. može da zahvati različite organe. Ukoliko ne zahvati srce, bolest ne ostavlja posledice. Ako zahvati srce (srčanu kesu, mišić ili zaliske srca), posledice se mogu ispoljiti u vidu oštećenja zalistaka i mišića srca. Mehanizam oštećenja pojedinih organa, mada nesumnjivo povezan sa beta-hemolitičkim streptokokom, nije u potpunosti jasan. Zapaljenje velikih zglobova javlja se kod 75% bolesnika, dok se kod 50% bolesnika oboljenje manifestuje različitim stepenom oštećenja srca. Retko se ispoljavaju simptomi i znaci poremećaja centralnog nerv-nog sistema (chorea minor), a još ređe pro-mene na koži ili potkožnim slojevima. Prevencija r. g. postiže se adekvatnim lečenjem primarne streptokokne infekcije penicilinom. Bolest srca i/ili zglobova leči se aspirinom, a u nekim slučajevima kortikosteroidima. Po prestanku akutne faze obolje-nja, potrebno je da ovi bolesnici redovno primaju godinama depo preparate penicilina. Kod oformljenih oštećenja zalistaka, pre ili kasnije, neophodno je hirurško lečenje.

REUMATSKA POLIMIJALGIJA (engl. polymyalgia rheumatica), v. polimijalgija reumatika.

REUMATSKI (engl. rheumatic), koji se odnosi na ili joj pripada patologiji koštano-zglobnog sistema.

REUMATSKI KARDITIS (engl. rheumatic carditis), srčano oboljenje tokom reumatske groznice koje može da zahvati endokard, miokard i perikard. Ukoliko je teško, može biti manifestovano kongestivnom srčanom insuficijencijom, progresivnim uvećanjem srca, perikarditisom i značajnim šumovima.

REVAKCINACIJA (engl. revaccination), davanje jedne ili više doza određene vakcine u određenom vremenskom periodu posle prethodne vakcinacije. Ovim se postiže povećanje imuniteta za određenu bolest.

REVERBERACIJA

(engl. reverberation), odbijanje, odraz.

REVERZIBILAN (engl. reversible), poreme-ćaj u toku bolesti koji može da se koriguje.

REVERZNA TRANSKRIPTAZA (engl. reverse transcriptase), enzim, RNK zavisna DNK polimeraza koji ima sposobnost obrnute (reverzne) transkripcije RNK u DNK.

REVIZIJA (engl. revision), naknadni pregled, popravka, ispravljanje; 1. bilo kakva terapeutska radnja kojom se naknadno pregleda, popravlja ili dopunjava prethodni terapeutski postupak (npr. revizija položaja katetera, revizija zavoja, revizija sonde, revizija tampo-nade); 2. operativna revizija (engl. operative revision, „second look“) predstavlja: a. operativni zahvat kojim se utvrđuje stanje organa telesnih duplji ili drugih velikih anatomskih struktura posle povrede; b. novi operativni zahvat kojim se: b.1. utvrđuje stanje posle prethodne operacije, ili sprovedene npr. cito-statske ili radioterapije, b.2. uklanjaju komplikacije, b.3. popravlja ili menja prethodni operativni zahvat uz eventualnu novu rekonstrukciju odnosa organa i tkiva, b.4. sprovodi dodatna hirurška ili druga terapija, b.5. uklanjaju prethodno stavljeni strani materijali, tamponada, proteze, sonde, stent, i druga namerno ostavljena sredstva, b.6. rekonstrui-šu organi, uklanjaju priraslice i zatvaraju stome i fistule. Ipak, revizija je najčešće neželjena intervencija, pošto se pretpostavlja da se na ovoj operaciji postavlja poptuna dijagnoza, da operativni zahvat treba sprovesti u potpunosti u jednom aktu. Zato revizija podrazumeva rešavanje komplikacije; v. reintervenciija.

REYEV SINDROM (engl. Rey’s syndrome ), akutna encefalopatija sa masnom infiltra-cijom jetre. Nastanak ovog sindroma pove-zuje se sa uzimanjem aspirina. Obično mu prethodi virusna infekcija. Dete počinje da povraća uz konfuzno, somnoletno stanje. Postoje svi znaci povećanog intrakranijalnog pritiska i insuficijencije jetre. Oko 40% dece umire.

REZERVNI ANTIBIOTICI , najnoviji antibiotici koji još uvek deluju protiv multirezistentnih bakterija (Pseudomonas, Enterobacter i Staphyloccocus aureus), pa se smatra da ih treba čuvati „kao rezervu” za slučaj pojave teških intrahospitalnih infekcija, koje više nije moguće lečiti postojećim antibioticima. SZO je predložila, a mnoge zemlje su već usvojile i sprovode tzv. „koncept rezervnih antibiotika”. Na listi rezervnih antibiotika, za sada, nalaze se: cefalosporini treće generacije (ceftriakson, ceftazidim, cefobid), piperacilin, imipenem sa cilastatinom, fluorohinoloni (ciprofloksacin, ofloksacin, pefloksacin) i vankomicin. Ovi antibiotici se, prema sadašnjim propisima, smeju propisivati samo na osnovu posebne kliničke slike, antibiograma i to uz posebno odobrenje direktora ustanove.

REZERVOAR INFEKCIJE (engl. infection reservoir), svaka osoba, životinja, artropoda, biljka, zemljište ili supstanca, kao i njihove kombinacije, u kojima infektivni agensi normalno žive i razmnožavaju se i sa kojih se mogu preneti na osetljivog domaćina. Naj-važniji rezervoari zaraze su čovek i životnja.

REZIDUALNI VOLUMEN PLUĆA , RV ( engl. residual volume), zapremina vazduha koja ostaje u plućima na kraju maksimalne ekspiracije. Povećanje rezidualnog volumena predstavlja hiperinflaciju pluća (v. hiperinflacija pluća). Jednak je razlici FRC i ERV.

REZOLUCIJA (engl. resolution), 1. u fizici, mogućnost razlikovanja najmanjih delova na izabranom objektu posmatranja, najma-nje rastojanje između uočenih delova (npr. rezolucija oka je oko 0,4 mm); 2. u medicini, povlačenje patološkog procesa, npr. smirivanje zapaljenja; 3. u hemiji, razdvajanje dveju vrsta supstanci unutar neke hemijske smeše.

REZONANCA (engl. resonance), pojava izjednačavanja učestalosti ekscitatora (telo koje deluje na sistem) sa učestalošću oscilovanja sistema. Posledica rezonance je naglo pove-ćanje amplitude oscilovanja oscilatornog sistema.

REZORCINOL (engl. resorcinol ), derivat fenola, opsoletni antiseptik. U rezorcinole spada i grupa jedinjenja strukturno sličnih kateholaminima kod kojih je bočni lanac, umesto za kateholno, vezan za rezorcinolsko jezgro. To su agonisti adrenergičkih beta-receptora: orciprenalin, terbutalin, fenoterol. Ova strukturna modifikacija čini da nisu supstrat za enzim COMT, te im dejstvo duže traje. Mogu da se koriste oralno, za razliku od kateholamina, jer se ne razgrađuju u gastrointestinalnom traktu.

REZUS FAKTOR (engl. Rhesus factor), prema terminologiji Fichera i Racea obuhvata pet glavnih Rh determinanti na opni eritrocita. Antigeni C, c, E i e su manje imunogeni od antigena D koji je odgovoran za tešku hemoliznu bolest novorođenčeta u slučaju kad nema pasivne imunizacije Rh negativne trudnice; v. Rh faktor.

REŽANJ (engl. lobe, lat. lobus), v. lobus.

REŽANJSKA DUŠNICA (engl. lobar b., lat. b. lobaris.), v. bronhus lobaris.

REŽNJIĆ (engl. small lobe, lat. lobulus),v. lobulus.

REŽNJIĆI (engl. small lobes, lat. lobuli), v. lobuli.

RF (engl. rheumatoid factor), v. reumatoidni faktor.

Rh GENI (engl. Rh genes), serija aleličnih gena koji se javljaju u različitim Rh krvnim grupama. Postoje 4 varijacije Rh gena - Ro, R1, R2 i Rz, koje omogućuju 4 varijacije gena - r, rđ, rđđ i ryo.

Rh IMUNI GLOBULIN (engl. Rh immune globulin), imunoglobulin koji se daje Rh ne-gativnim majkama posle abortusa ili porođaja ukoliko je plod bio Rh pozitivan.

Rh INKOMPATIBILNOST (engl. Rh incompatibility), odsustvo kompatibilnosti između eritrocita koji imaju i koji nemaju Rh faktor.

RH KRVNA GRUPA (engl. Rh blood group), v. Rh sistem.

Rh NEGATIVAN (engl. Rhesus null), u rutinskim ispitivanjima i u pretransfuzijskim testovima znači odsustvo antigena D, C i E na membrani eritrocita, v. Rh sistem.

Rh POZITIVAN , v. Rh sistem.

RH SISTEM (engl. Rh system), krvno-grupni sistem, najvažniji pored ABO sistema. Na osnovu prisustva Rh D antigena (naziva se i Rh ili rezus faktor) na eritrocitima, osobe se dele na Rh+ (pozitivne) i Rh(negativne). Rh- negativne osobe nemaju anti-D antitela u plazmi. Senzibilizacija sa Rh= eritrocitima najčešće se dešava kod žena u trudnoći u kojoj je plod Rh+. Oko 85% belaca je Rh pozitivno. Ako se Rh negativnoj osobi da Rh pozitivna krv može doći do hemolize i anemije. Rh pozitivan plod može biti izložen antitelima koje stvara Rh negativna majka što rezultira destrukcijom eritrocita i fetalnom eritroblastozom. Rh faktor je prvo bio identifikovan kod Rhesus majmuna.

RIA (engl. radioimmunoassay), v. radioimuno određivanje.

RIBAVIRIN (engl. ribavirin), antivirusni lek koji je efikasan protiv velikog broja DNK i RNK virusa uključujući herpes viruse, respiratorni sincicijalni virus, viruse koji uzrokuju hepatitis, nekoliko sojeva virusa uzročnika influence kao i Lassa groznice. Koristi se putem inhalacije, oralno ili putem intravenske injekcije. Mogući neželjeni efekti su: otežano disa-nje, bakterijska pneumonija i pneumotoraks. Na žalost, ribavirin antagonizuje dejstvo zidovudina protiv HIV-a. Preparat: Virazole.

RIBOFLAVIN (engl. riboflavin), vitamin B2, ulazi u sastav enzima koji učestvuju u procesima ćelijskog disanja. Nalazi se u iznutricama, mleku (siru), mesu i jajima, zelenom lisnatom povrću, integralnim žitaricama i mahunarkama. Crevna flora sintetiše male količine riboflavina. Dnevne potrebe su između 0,5 mg do 1,8 mg/dan i variraju u zavisnosti od uzrasta i telesne mase. Nedostatak riboflavina povezuje se sa pojavom stomatitis angularis, fotofobijom, izraženom proliferacijom kapilara cornee, glositisom, i seboroičnim dermati-tom.

RIBOFLAVIN-5-FOSFAT (engl. riboflavin-5--phosphate), fosfatni estarski derivat riboflavina, koji sadrži dimetilizoaloksazin vezan za alkohol (ribitol).

RIBONUKLEAZE, Rnaza (engl. ribonuclease), enzimi koji pripadaju hidrolazama (EC 3.1.13, 14, 26, 27, 30, 31) i katalizuju hid-rolizu (polimerizaciju) ribonukleinskih kiselina hidrolizom fosfatne estarske veze. Ovi enzimi se nalaze u različitim bakterijama, bilj-kama i životinjama, gde imaju funkciju razlaganja ribonukleinskih kiselina.

RIBONUKLEINSKA KISELINA, RNK

(engl. ribonucleic acid), polimer ribonukleotida koji sadrže tri komponente: azotnu bazu, D-ribozu i fosfatni ostatak izveden iz fosforne kiseline. Baze koje se nalaze u svim RNK su purini adenin (A) i gvanin (G) i pirimidini citozin (C) i uracil (U), analog timina (T) koji se nalazi u DNK.

RIBONUKLEOTID (engl. ribonucleotide), organski molekul koji se sastoji od purinske ili pirimidinske azotne baze vezane za šećer ribozu za koji je vezana fosfatna grupa. Gradivna je jedinica (monomer) ribonukleinskih kiselina.

RIBONUKLEOZID (engl. ribonucleoside), jedinjenje formirano glikozidnom kombinacijom riboze i purina ili pirimidina.

RIBOZA (engl. ribose), monosaharid pentoza, prosti šećer sastavljen od pet ugljenikovih atoma koji ulazi u sastav strukture ribonukleinskih kiselina.

RIBOZA-5-FOSFAT (engl. ribose-5-phospha-te), 5-fosfatni derivat riboze, značajan intermedijer u pentoznom šantu metabolizma glukoze i konstituent ribonukleinske kiseline.

RIBOZOMI (engl. ribosomes, lat. ribosoma), guste, granularne organele koje su od velikog značaja za sintezu proteina. Sastoje se od dve asimetrične subjedinice. Mala subjedinica (40 S) ima jednu rRNK i 24 različita proteina, dok velika subjedinica (60 S) ima dva molekula rRNK i 40 različitih proteina. Mala subjedinica ima glavu i bazu sa koje se ispupčava platforma. Velika subjedinica se sastoji od centralne protuberancije, grebena i štapića. Informaciona RNK prolazi kroz pukotinu između glave i platforme male subjedinice. Smatra se da su tRNK i amino-kiseline, tokom sinteze proteina, smeštene između grebena i centralne protuberancije velike subjedinice. R. se mogu pojaviti i samostalno u citoplazmi, u vidu monoribozoma ili poliribozoma.

RIBOZOMSKA RNK, rRNK (engl. ribosomal RNA, rRNA), ribonukleinske kiseline od 2.500 do 5.500 nukleotida koje su sastavni deo ribozoma, ribonukleoproteinskih kompleksa u kojima se odvija povezivanje amino-kiselina peptidnim vezama u polipeptidne lance. Razlikuju se po koeficijentima sedimentacije i označavaju sa npr. 18S, 28S.

RIBULOZA

(engl. ribulose), 2-keto izomer riboze.

RICINUSOVO ULJE (engl. castor oil), ulje koje se dobija iz biljke Ricinus communis. Koristi se kao nadražajni laksativ. Iako samo ulje nema laksativno dejstvo, ono hidrolizuje u gornjem delu gastrointestinalnog trakta u ricinolsku kiselinu koja deluje kao lokalni iritans i povećava motilitet creva. Efekat nastaje brzo i deluje sve dok se jedinjenje ne izluči preko kolona. Indikacije: trovanje lekovima i hranom, preoperativna priprema, posle upo-trebe nekih antihelmintika. Neželjeni efekat: grčevi u crevima.

RICKETTSIA (engl. Rickettsia), rod Gram- -negativnih bakterija porodice Rickettsiaceae. To su kratki bacili ili kokobacili koji nemaju flagele ni kapsulu. Predstavljaju obligatorne intracelularne parazite koji se obično nalaze u citoplazmi ćelije, ponekad u jedru. Razmno-žavaju se binarnom deobom. Njihov rezervoar u prirodi su životinje. Na čoveka se prenose vektorima (vaši, krpelji, buve). Izazivaju različita oboljenja na osnovu čega su podeljeni u grupe: Rikecije pegavog tifusa (R. prowazeki, R. typhi, R. canada); Rikecije šarenih groznica (najznačajnije su R. rickettsii i R. conori) i Rikecije pegavog tifusa šipražja (R. tsutsugamushi).

RIEDELOV TIROIDITIS (eng. Riedel's thyroiditis), oboljenje sa intenzivnom fibrozom štitaste žlezde i okolnih struktura, vodi otvrdnjavanju tkiva vrata, a može biti udruženo sa medijastinalnom i retroperitonealnom fibrozom. Potrebno ga je razlikovati od tiroidne neoplazije.

RIFAMPICIN (engl. rifampicin), antibiotik koji se koristi u terapiji velikog broja infekcija uzrokovanih Grampozitivnim i Gram- -negativnim bakterijama. Inhibira DNK - zavisnu RNK polimerazu. Baktericidno deluje i protiv bacila tuberkuloze, pa je jedan od naj-efikasnijih antituberkulotika. Koristi se i u profilaksi meningokoknog meningitisa. Daje se oralno. Neželjeni efekti su oštećenja jetre, poremećaji digestivnog trakta i reakcije preosetljivosti. Preparati: Rifamor, Rifampicin, Riftan.

„RIGHT ANGLE“ (engl. „right angle“, dissector), pravougaoni metalni disektor, instrument za preparisanje i zaomčavanje. Hirurški instrument u obliku hvatalice (kleme), sa vrhom savijenim pod pravim uglom, name-njen preparisanju i tupoj disekciji tkiva, izdvajanju i zaomčavanju anatomskih elemenata ligaturama. Ovaj instrument je nezaobilazan u svakom kompletu opreme za opštu, abdominalnu, grudnu i vaskularnu hirurgiju.

RIGIDAN

(engl. rigid), 1. tvrd, čvrst, nesa-vitljiv; 2. napet, spastičan; odnosi se na mišić.

RIGIDNOST (engl. rigidity), čvrstina, nesa-vitljivost, imobilnost.

RIGOR MORTIS (engl. rigor mortis), mrt-vačka ukočenost; ukočenost skeletne muskulature koja nastaje obično nekoliko sati posle smrti. Njen tok i trajanje zavise od mnogih faktora; u toku r. m. mišići se ne mogu pasivno istezati jer su predhodno formirane veze između kontraktilnih proteina stabilne; pošto su, post mortem, prestali oksidatavni procesi nema ATP koji je neophodan za cepanje ovih veza pa mišići ostaju ukočeni sve dok se ove veze ne razore autolizom tkiva.

RIKECIJSKE GROZNICE (engl. rickettsial fevers), više srodnih antigenih vrsta Rikecije izazivaju oboljenja sa egzantemom i groznicom u čijem prenošenju učestvuju različiti insekti: Rickettsia Rickettsi - pegavi tifus Stenovitih planina; Rickettsia Sibirica - sibirski tifus (severnoazijski krpeljni pegavi tifus); Rickettsia conori marseljska groznica (mediteranska groznica); Rickettsia Australis - kvinslendski krpeljni pegavac; Rickettsia akaii - rikecijske boginje.

RIMA (engl. cleft, lat. rima), prorez. Uzani otvor između dve simetrične strukture. R. glotidis , (engl. cleft of glottis, lat. r. glottidis ), glasnička pukotina. Uzani prostor koji se nalazi između dve prave glasne žice (v. plika vokalis). Pukotina je deo organa za stvaranje glasa (v. glotis); r. oris ( engl. cleft of oris, lat. r. oris ), usni otvor. Prostor ograničen gornjom i donjom usnom spoje-nim duž ugla usana; r. palpebrarum (engl. rima of palpebrum, lat. r. palpebrarum), kapačna pukotina. Prostor ograničen očnim kapcima spojenim duž kapačnog ugla; r. pudendi (engl. pudendal c., valval c., lat. r. pudendi ), stidna pukotina. Prostor ograničen velikim stidnim usnama.

RIMITEROL (engl. rimiterol), adrenergički bronhodilatator, sličan izoprenalinu, koji se koristi u terapiji astme i hroničnog bronhitisa. Koristi se inhalacijom, a neželjeni efekti posle velikih doza su: vrtoglavica, nesvestica, tre-mor, anksioznost i tahikardija. Nije registro-van u Jugoslaviji. Preparat: Pulmadil.

RINENCEFALON (engl. olfactory brain, smell-brain, lat. rhinencephalon), mirisni mozak. Deo mozga odgovoran za osećaj mi-risa. Mirisni mozak sačinjavaju: mirisni živci, mirisna glavica i traka, mirisne pruge (spoljašnja, srednja i unutrašnja), prednje mirisno jedro, prednja rupičasta supstanca (supstanca perforata anterior), bademasto telo (v. korpus amigdaloideum) i mirisna polja kore velikog mozga. U

mirisna polja kore velikog mozga spadaju: prepiriformni korteks (korteks duž spoljašnje mirisne pruge) piriformni korteks (periamigdaloidni korteks, unkus i entorinalno polje), i zadnja trećina orbitofrontalnog korteksa.

RINGEROV RASTVOR (engl. Ringer’s solution, Ringer’s mixture ), bistar, bezbojan fiziološki rastvor natrijum-hlorida (kuhinjska so), kalijum-hlorida i kalcijum-hlorida u prokuvanoj čistoj vodi. Osmotski pritisak rastvora je isti kao osmotski pritisak seruma. Koristi se za održavanje vitalnosti organa i tkiva van životinjskog ili ljudskog organizma tokom ograničenog vremenskog perioda. U terapiji dehidracije, može da se koristi oralno, a sterilni Ringerov rastvor i intravenski. Može da se koristi umesto izotoničnog rastvora natrijum-hlorida u toku operacija pri inicijalnom zbrinjavanju ranjenih i povređenih i kod hipohloremične alkaloze. Preparati: Ringerov rastvor, Natrii chloridi infundibile compositum.

RINITIS (engl. rhinitis), akutno ili hronično zapaljenje sluznice nosa, čiji su uzročnici bakterija, virus, gljivica, a dodatni faktori dim, prašina, hemikalije i alergija.

RINO(engl. rhino-), prefiks koji se odnosi na nos ili označava pripadnost nosu.

RINOFARINKS (engl. epipharynx, lat. epi-pharynx), v. epifarinks.

RINOFIMA (engl. rhinophyma), enormno uvećanje distalnog dela nosa kod muškaraca koji boluju od rozacee. Nastaje u toku nekoliko godina i rezultat je hronične i duboko smeštene upale, umnožavanja veziva, hiperplazije lojnih žlezda i proširenja venskih krvnih sudova.

RINOGENI (engl. rhinologic), nosni, koji pripada nosu.

RINOLALIJA (engl. rhinogenic), oštećenje artikulacije, odnosno boje glasa zbog neadekvatne funkcije nosnog rezonatora. Otvorena rinolalija nastaje zbog nemogućnosti stvara-nja kompresione šupljine kod inkompetencije mekog nepca. Uzrok je rascep nepca, paraliza nepca ili kratko nepce. Zatvorena rinolalija nastaje zbog opstrukcije u nosu ili nazofarinksu kod uvećanog krajnika, tumora. U oba

slučaja govor je slabo razumljiv, skoro nerazumljiv. Terapija je hirurška korekcija i fonijatrijska rehabilitacija.

RINOLIKVOREJA (engl. cerebrospinal fluid rhinorrhea), v. likvorna fistula.

RINOLIT (engl. rhinolith), krečni konkrement koji se razvija sporo oko nekog neprepoznatog stranog tela u nosnim šupljinama. Ma-nifestuje se jednostranom rinoinfekcijom.

RINOLOGIJA (engl. rhinology), deo otorinolaringologije koji se bavi dijagnostikom, te-rapijom i prevencijom oboljenja nosa.

RINOPLASTIKA (engl. rhinoplasty), v. plastika nosa.

RINORAGIJA (engl. rhinorrhagia), profuzno krvarenje iz nosa. V. epistaksa.

RINOREJA (engl. rhinorrhea), sekrecija iz nosa, može biti bistra, gnojava, sukrvičava. Znak je zapaljenja nosa, paranazalnih sinusa i ždrela. Bistar sekret iz nosa posle povrede glave može biti cerebrospinalna tečnost.

RINOSKOP (engl. rhinoscope), instrument u obliku otvarača ili spekuluma. Stavlja se u početni deo nosa (vestibulum), koji omo-gućava vizuelni pregled najvećeg dela nosne šupljine.

RINO VIRUSI (engl. rhinoviruses), najbrojniji rod RNK virusa porodice pikorna virusa (grč. ris, rinos - nos). Kod čoveka su najčešći uzro-čnici blagih infekcija gornjih respiratornih puteva - prehlada (engl. common cold). Postoji više od 100 serotipova. Imunitet je serotip specifičan, više serotipova istovremeno cirkuliše u jednom području, tako da jedna osoba može oboleti više puta tokom godine.

RISPERIDON

(engl. risperidone), atipični ne-uroleptik koji istovremeno blokira i dopa-minske D2 i serotoninske 5-HT2A/2C receptore. Koristi se u terapiji shizofrenije. Preparat: Rispolept.

RITAM (engl. rhythm), regularna aktivnost.

RITCHIE INDEKS , služi za procenu aktivnosti artritisa. Meri selektovane zglobove ili grupe zglobova prema četvorostepenoj skali bolne palpatorne osetljivosti.

RITCHIEV ZGLOBNI INDEKS , v. Ritchie indeks.

RITMIČAN (engl. rhythmical), regularnost aktivnosti, npr. regularnost aktivnosti predvodnika rada srca (sinusnog čvora).

RITMIČNOST (engl. rhythmicity), 1. osobina ritmične periodičnosti ili ponavljanja; 2. oso-bina ritmičke kontraktilnosti.

RITODRIN (engl. ritodrine), selektivni agonist adrenergičkih beta2 -receptora koji se koristi kao tokolitik kod nekomplikovanog prevremenog porođaja. Koristi se oralno, intramuskularno ili intravenski. Neželjeni efekti: bol u grudima, edem pluća, tahikardija, hipo-tenzija, aritmije i dr. Lek primenjuju samo specijalisti uz kontrolu krvnog pritiska i srčanog rada. Preparat: Pre Par.

RIZARTROZA , artroza korena palca šake.

RIZOTOMIJA (engl. rhizotomy), hirurško pre-secanje nervnih puteva za bol u zadnjim senzitivnim korenovima kičmene moždine, u nivou bolnog segmenta. Primenjuje se kod teških bolnih stanja uzrokovanih malignim obolje-njima; hemijska r. , postiže se injekcijom fenola putem lumbalne punkcije; intraduralna r. , izvodi se mehanički, preko laminektomije.

RIZUS SARDONIKUS (engl. sardonic risus, cinic risus), bolan ili ciničan osmeh, karakterističan klinički znak bolesti kod tetanusa (v. tetanus). Stalni grč mišića žvakača dovodi do bolne stegnutosti vilica (trizmus) i nemogućnosti otvaranja usta, govora i gutanja. Zbog grča mimičnih mišića na području sve tri grane n. facijalisa čelo bolesnika je nabrano, oči žmirkave i poluotvorene, a nazolabijalne bra-zde jasno naglašene. Rizus sardonikus je pato-gnomoničan klinički znak kod tetanusa. Donekle popušta pri intravenskom davanju benzodiazepina, a u potpunosti pri primeni mi-šićnih relaksanata.

RNK (engl. ribonucleic acid, RNA), v. ribonukleinska kiselina.

RNK POLIMERAZA (engl. RNA poly-merase), enzim koji katalizuje prepisivanje RNK molekula (transkripciju) sa lanca DNK molekula koji predstavlja model za sintezu. Kod prokariota postoje dva tipa RNK poli-meraza: jedna prepisuje RNK početnicu ne-ophodnu za replikaciju DNK; druga prepisuje sva tri tipa RNK (iRNK, tRNK, rRNK). Kod eukariota svaki tip RNK prepisuje se raz-ličitom RNK polimerazom.

RNK VIRUSI (engl. RNA viruses), grupa od 12 porodica virusa sa RNK genomom. U prirodi su brojniji i rasprostranjeniji od DNK virusa. Osim razlike u tipu nukleinske kiseline, od DNK virusa se razlikuju i po mnogo većoj genetskoj nestabilnosti, odnosno mo-gućnosti genetskih promena u prirodnim uslovima.

ROBERTSOV SINDROM (engl. Robert’s syndrome ), hereditaran sindrom koji se na-sleđuje autosomno recesivno. Karakterišu ga: razvojna i mentalna retardacija, rascep usne i/ili nepca, isturena maksilarna mikrognatija, hipertelorizam, kapilarni hemangiom sredine lica, uzane nozdrve, otekle orbite, isturene oči, plavkaste sklere, malformacije ušiju u vidu hipoplastičnih lobusa, osedelost kose, radijalna aplazija, sindaktilija klinodaktilija, kriptorhizam, relativno veliki penis, frontalne encefalokele, hidrocefalus, kratak vrat, katarakta, defekti srca, abnormalnosti bubrega i uterusa.

ROBINOWOV SINDROM (engl. Robinow syndrome), kombinacija neobičnog oblika lica, skraćenih podlaktica i hipoplastičnih genitalija. Karakterišu ga: hipoplazija srednjeg dela lica, isturenost čela, okularni hiper-telorizam, kratak nos sa ravnim grebenom, trouglasta usta, ublažena mikrognatija, gingivalna hipertrofija, poremećeno nicanje zuba, teskobnost zuba, nesvrstanost zuba, reckasti zubi, odsustvo uvule, mali rascep donje usne na srednjoj liniji može biti viđen. Glava je disproporcionalno velika, udovi kratki, po-sebno nadlaktice, sa širokim i kratkim ša-kama i stopalima, klinodaktilijom petih prstiju. Takođe

su prisutni: mali penis, redak kriptorhizam, mala labia minora, hepatospleno-megalija, dupli bubreg, hidronefroza. Nasle-đuje se autozomno dominantno i recesivno.

RODENTICIDI (engl. rodenticides), hemijska jedinjenja namenjena uništavanju mišolikih glodara. Pripadaju grupi pesticida (biocida).

RODOPSIN (engl. rhodopsin), fotopigment koji upija (apsorbuje) svetlost koja se odbija od predmeta koji posmatramo, ili koju zrači (emituje) predmet koji posmatramo. Kada rodopsin apsorbuje svetlost, nastaje njegovo postepeno i brzo razlaganje preko niza nestabilnih jedinjenja do njegovih sastavnih komponenti. Jedno od ovih jedinjenja (metarodopsin II) funkcioniše kao enzim koji pokreće niz hemijskih reakcija koje na kraju dovode do smanjenog oslobađanja neurotransmitera na sinaptičkom završetku štapića. Ova promena je signal koji se dalje prenosi nervnim ćelijama mrežnjače do optičkog nerva i dalje do centralnog nervnog sistema (okcipitalni re-žanj). Zato se kaže da rodopsin pretvara svetlost u nervni signal. Resinteza rodopsina se odvija u mraku. Vitamin A učestvuje u regeneraciji vidnog purpura. I kod čepića, razlaga-nje i resinteza njihovih vidnih pigmenata odvija se sličnim mehanizmom, ali mnogo sporije.

ROG (engl. horn, lat. cornu), v. kornu.

ROKSITROMICIN (engl. roxithromycin), makrolidni antibiotik, po svemu sličan eritromicinu, ali ima povoljniju farmakokinetiku, a daje se samo dva puta dnevno. Preparati: Ro-ximisan, Runac.

ROKURONIJUM (engl. rocuronium), nedepolarizujući miorelaksans sa brzim dejstvom koje počinje posle 1 - 2 min., a traje 30- 40 min. Ne smanjuje minutni volumen srca. Preparat: Esmeron.

ROMBASTA JAMA (engl. rhomboid f., lat. f. rhomboidea), v. fosa romboidea.

ROMBENCEFALON (engl. rhombencepha-lon, grč. rhombencephalon), zadnji mozak.

RORSCHACHOV TEST

(engl. Rorschach’s test ), jedan od najšire korišćenih i najpoznatijih projektivnih testova, nazvan po imenu švaj-carskog psihijatra. Sastoji se od serije slika sačinjenih od mrlja mastila i boja. Smatra se da je ovim testom moguće dobiti informacije o ličnosti ispitanika i o eventualnim psihopatološkim poremećajima.

ROSEOLA INFANTUM (lat. egzantema su-bitum), akutno oboljenje odojčadi i male dece izazvano Herpes simplex virusom tip 6. Karakteriše ga visoka temperatura (i do 40oC) koja počinje naglo, održava se obično 3 dana, a zatim naglo pada uz pojavu fine, ružičaste ospe, lokalizovane uglavnom na trupu. Ospa traje 1 - 2 dana i povlači se bez tragova. Lečenje se bazira na snižavanju temperature i mirovanju, a prognoza je dobra.

ROSE-WAALER TEST (engl. Rose-Waaler test ), laboratorijski test koji se koristi u svakodnevnom radu za dokazivanje reumatoidnog faktora, klase IgM. Zasniva se na aglutinaciji koja nastaje između reumato-idnog faktora (iz biološkog uzorka, najčešće seruma) i zečijih IgG kojima su obloženi eri-trociti ovce.

ROSTRALIS (engl. rostral, lat. rostralis ), struktura koja se u odnosu na iste ili slične nalazi bliže prednjem kraju (delu) tkivne strukture, organa, dela tela ili tela. Pojam rostralis je suprotan pojmu kaudalis.

ROSTRALNO (engl. rostral, lat. rostralis), v. rostralis.

ROTA VIRUSI (engl. rotaviruses), rod RNK virusa porodice reovirida koji je dobio ime prema latinskoj reči rota točak. Najznačajniji su uzročnici akutnih gastroenteritisa kod novorođenčadi i male dece. Rasprostranjeni su i kod brojnih životinjskih vrsta kod kojih takođe izazivaju akutne gastroenteritise mladunčadi. Imaju segmentiran genom tako da su veoma podložni genetskim promenama. U kliničkoj slici dominira proliv praćen teškom dehidratacijom.

ROTACIJA (engl. rotation), pokret uvrtanja oko osovine.

ROTACIJA ZUBA (engl. rotation of tooth, lat. rotatio dentis), zub okrenut oko svoje uzdu-ž-ne osovine.

ROTHMUND-THOMSONOV SINDROM (engl. Rothmund-Thomson syndrome), hereditaran sindrom koji se autosomno recesivno nasleđuje. Karakterišu ga: obostrana katarakta, poikiloderma, pigmentacioni poremećaji, hipogonadizam, kasnija hiper ili hipopigmentacija, proporcionalni patuljast rast, sedlast nos, alopecija, defekti zuba i kostiju, smanjene šake i prsti, cistične lezije kostiju, sindaktilija, mikrodoncija, poremećaji u nicanju zuba.

ROTOR SINDROM (engl. Rotor syndrome), familijarna pojava blage fluktuirajuće žutice koja je praćena abdominalnim bolom i povišenim konjugovanim bilirubinom (2-20 mg/100 ml).

ROTTER-ERBOV SINDROM (engl. Rotter-Erb syndrome), sindrom koga karakterišu: deformiteti kostiju, zglobova i tetiva, patuljast rast, brahikefalija, multiple epifizealne lezije, gubitak zglobova, multiple dislokacije, pterigiumom koli. Prisutni su i deformiteti prš-ljenova, kifoskolioza, rascep kičmenog luka i rascep nepca.

ROVOVSKO STOPALO (engl. trench foot), pojava smrzotina na stopalima vojnika koji u rovovima moraju dugo da stoje u hladnoj vodi.

ROZACEA (engl. rosacea), sin. acne rosacea; hronična bolest kože, najčešće centralnih delova lica, nepoznatog uzroka koja se manifestuje u vidu crvenila, proširenja kapilara, papula i pustula.

ROZETA (engl. rosette), kružno-radijalna tvorevina koja se javlja kod nekih tumora, a postoje i rozete koje nastaju pri nekim imunološkim dijagnostičkim testovima.

ROŽNJAČA (engl. cornea, lat. cornea), v. kornea.

ROŽNJAČNI (engl. corneal, lat. cornealis), v. kornealni.

Rp

. (lat. recipe), deo recepta koji se zove Invocatio (Praepositio). Rp. je skraćenica od latinskog glagola recipere - uzeti, odnosno od njegovog imperativa recipe - uzmi. To je, u stvari, nalog apotekaru: „Uzmi sledeće supstance...”. Pretpostavlja se da ovaj deo recepta u sadašnjem obliku potiče iz srednjeg veka. Stari narodi su na receptima crtali ili pisali druge znake (Egipćani Horusovo oko, Grci - Jupiterov znak, Rimljani - J.J. - od Juvente Jove i sl.). Danas se u mnogim zemljama pišu drugi simboli.

RSV (engl. Respiratory Syncytial Virus), v. respiratorni sincicijalni virus.

RUBEFACIJENS (engl. rubefacient), supstance koje posle nanošenja na kožu pro-uzrokuju crvenilo i toplotu. Koriste se u tera-piji bolova mišićnog porekla.

RUBELLA VIRUS (engl. rubella virus), rod RNK virusa porodice toga virusa, sa kojima je sličan morfološki, ali se razlikuje po biološkim osobinama i odsustvu antigenskih sličnosti. Kod čoveka izaziva blagu osipnu groznicu najčešće u dečjem uzrastu. Retke komplikacije su artritis i encefalomijelitis. Rubella u trudnoći može da izazove različita oštećenja ploda, naročito u prvom trimestru trudnoće.

RUBINSTEIN-TAYBIEV SINDROM (engl. Rubinstein-Taybi syndrome ), kongenitalan sindrom koga karakterišu: kratke široke terminalne falange palca i dugog prsta, kratak trup, skeletna maturacija zaostaje, deformiteti lica su u vidu gotskog nepca, pravog ili povijenog nosa, mentalne retardacije, nepravilnosti očiju uključujući mongoloidni nagib, epi-kantus, strabizam, kataraktu, refrakcione gre-ške, visoke supraorbitalne lukove, duge tre-pavice, kriptorhizam.

RUBOR (engl. reddest, shingles), crvenilo.

RUČJE (engl. wrist, lat. carpus), v. karpus.

RUDIGEROV SINDROM (engl. Rudiger syndrome), hereditaran sindrom, koji se verovatno prenosi autosomno recesivnim načinom. Karakterišu ga: mentalna retardacija, zgrče-nost šaka sa debelim palmarnim naborima majmunskog oblika, smanjeni prsti i nokti, stenoza uretera, hidronefroza, ingvinalna kila, hipoplazija

ušne hrskavice, rascep nepca, grubo lice.

RUKA-RAME SINDROM (engl. shoulder--hand sindrom), v. sindrom rame-šaka.

RUMPEL-LEEDEOV ZNAK (engl. Rumpel-Leede’s phenomenon ), pravilnije „Rumpel- -Leedeov fenomen”, čitaj RumpelLedeov fenomen; opisali su kod obolelih od šarlaha nemački lekari T. Rumpel i C.S. Leede 1911. god. kao pojavu krvnih izliva u koži podlaktice i lakatnog pregiba, pošto su rukom ili poveskom stezali mišicu iste ruke zaustavljajući protok u mišićnim venama. Kasnije se pokazalo da je ovaj fenomen moguće izvesti i kod obolelih od pneumonije, reumatizma, malih boginja, srčanih oboljenja i nekih drugih bolesti, pa i kod zdravih ljudi. Danas se ovaj fenomen u dijagnostici šarlaha više ne praktikuje.

RUPTURA (engl. rupture), prskanje organa i tkiva pod dejstvom tupe sile koja deluje bilo spolja (trauma), bilo iznutra (patološki proces, rastezanje i pritisak) ili kombinovano. Tako se javlja npr.: ruptura kože usled kontu-zije, ruptura jetre ili slezine pod dejstvom traume, ruptura creva zbog distenzije izazvane opstrukcijom, ruptura bešike usled prepunjenosti i pada na trbuh, ruptura mišića i tetiva usled napinjanja, ruptura aneurizme krvnog suda usled disekcije i arterioskleroze, ruptura ligamenata zglobova usled uvrtanja i sl. Posledica rupture uvek je krvarenje ili krvni podliv (hematom), a kod povrede šupljih organa i infekcija, peritonitis, fistula i sl. V. rascep.

RUSSELLOVA TELAŠCA (engl. Russell bodies), mukoproteinske inkluzije u plazma ćelijama koje sadrže gamaglobuline, a koji nastaju kondenzacijom ćelijskih sekreta. Nalaze se u karcinomima i zapaljenskim infiltratima.

RUSSELL-SILVEROV SINDROM (engl. Russell-Silver syndrome), kongenitalan sindrom koga karakterišu: insuficijentno prenatalno razviće, nezrelost osealnog razvića u ranoj fazi detinjstva i dečaštva, kasno zatvaranje prednjih fontanela, malo trouglasto lice sa spuštenim uglovima usana, plavim sklerama u ranom detinjstvu, razvojna asi-metrija, kratak i /ili nesavijen peti prst, hipoglikemija u dečaštvu. Nasleđuje se autozomno dominantno.

SABINOVA VAKCINA (engl. Sabin vaccine), ŠAlbert Bruce Sabin, amer. bakteriolog ruskog porekla, 1906 - Ć, živa vakcina poliomijelitis virusa, atenuiranog (avirulentnog) višestrukom kultivacijom u ćelijama majmunskog bubrega. Daje se peroralno u tri doze u toku prvih 18 meseci života.

SA ČVOR (engl. SA node), skraćena oznaka za sinoatrijalni čvor, v. sinoatrijalni čvor.

SADISTA (engl. sadist), osoba koja postiže seksualno zadovoljstvo nanošenjem bola ili poniženja drugoj osobi. Nije isključiv cilj nanošenje bola ili poniženja, već su ti postupci seksualni stimulans i služe dovođenju do orgazma.

SADIZAM (engl. sadism), sklonost postizanja seksualnog zadovoljstva nanošenjem bola ili poniženja drugoj osobi. U jednom slučaju se-ksualno zadovoljstvo pričinjava samo nano-šenje bola, a u drugom je to uvod za druge seksualne aktivnosti.

SADOMAZOHIZAM (engl. sadomasochism), perverzije (v. perverzije), čiji se delovi - aktivni sadizam i pasivni mazohizam nalaze u istoj osobi. Sadista je istovremeno i mazohista, iako aktivna ili pasivna strana perverzije kod njega može biti jače izražena i predstavlja njegovu pretežno seksualnu aktivnost. From: „Sadomazohizam nije samo perverzija, već i način odnošenja prema svetu i jedan vid neadekvatnog povezivanja sa drugim ljudima“.

SAETHRE-CHOTZENOV SINDROM (engl. Seathre-Chotzen syndrome ), hereditaran sindrom po tipu autosomno dominantnog nasleđivanja sa nekompletnom penetracijom i raz-ličitom ekspresivnošću. Karakterišu ga: kraniostenoza, povijen nos sa devijacijom septuma, ptoza očnih kapaka, strabizam, refrakcione smetnje, stenoza lakrimalnog duktusa, brahidaktilija, facijalna asimetrija, mikrokefalija, optička atrofija, ambliopija, okularni hipertelorizam, rascep nepca, gotsko nepce, anodoncija, anomalije maksilarnih bočnih inciziva; spinalne anomalije, klinodaktilija, sindaktilija. Nazvan još i pseudo-Crouzonov sindrom, akrocefalosindaktilija .

SAGITALIS (engl. sagittal, lat. sagittalis), onaj koji se pruža ili posmatra u odnosu na sagitalnu (prednje-zadnju) ravan.

SAGITALNA RAVAN (engl. sagittal plane), uzdužna, ravan od napred put nazad koja seče telo ili organ longitudinalno i deli ga na levu i desnu polovinu. Ako sagitalna ravan ide kroz sredinu tako da su delovi jednaki i simetrični, ravan je medijalna sagitalna ravan. Ostale ravni su parasagitalne. V. ravan.

SAGITALNI (engl. sagittal, lat. sagittalis), v. sagitalis.

SAHARIN (engl. saccharine), veštački zasla-đivač, oko 400 puta slađi od šećera, ali nema energetsku vrednost. Koristi se u dijabetičnoj i niskokaloričnoj ishrani. Ne može se kuvati jer ga toplota razgrađuje.

SAHAROZA (engl. sucrose), neredukujući di-saharid koji se sastoji od jedinica glukoze i fruktoze. V. šećer.

SAHRANA (engl. funeral), član 188 Zakona o zdravstvenoj zaštiti reguliše vreme sahrane posle utvrđivanja smrti i njenog uzroka. Za lica umrla van mesta boravka, odnosno lica koja se sahranjuju van mesta gde je smrt nastupila, neophodna je dozvola za prevoz umrlih, odnosno specijalna sprovodnica leša. Ovu dozvolu izdaje bolnica gde je došlo do smr-tnog ishoda, sanitarna inspekcija (na osnovu potvrde o smrti) ili prosekture. Lice koje je umrlo u gradu u kome treba da se obavi sa-hrana, sahranjuje se preko specijalizovanih komunalnih radnih organizacija za pogrebne usluge. O sahrani lica koja su umrla izvan gradskog područja obaveštava se mesna ka-ncelarija. Pogreb se obavlja 24 do 48 sati nakon smrti, izuzetno može pre ili posle ovog roka, u posebno opravdanim slučajevima kao što su: obdukcije, prevoz iz druge zemlje, brzo truljenje i sl. Sahrana se obavlja u drve-nom sanduku, ređe u metalnom. Kod umrlih lica muslimanske veroispovesti sahranjivanje se odobrava po verskom obredu - leš se uvija u belo platno, prethodno se detaljno opere i obrije. Potom se leš polaže na daske, stavlja u iskopanu raku u koju se stave drvene letve pod uglom preko tela pokojnika, pa tek onda prekrije zemljom. Lica koja preuzimaju sta-ranje oko sahrane podnose zahtev: za dodeljivanje groba (ukoliko nemaju grob ili grobnicu), za sahranjivanje u porodičnu grobnicu ili grob, za otvaranje grobnog mesta ili grobnice. Za kremiranje treba podneti izjavu datu za života pokojnika da želi da se spali - kre-mira. U slučajevima smrti i kremiranja maloletnog deteta potrebno je da oba roditelja podnesu zahtev za kremiranje, odnosno da oba roditelja potpišu izjavu da žele kremaciju deteta.

SAKATI-NYHAN-TISDALEOV SINDROM (engl. Sakati-Nyhan-Tisdale syndrome ), sindrom koga karakterišu: akrocefalosindaktilija, kratki udovi, kongenitalne nepravilnosti srca, uva, kože; velika kalvarija, disproporcionalno malo lice, sinostoze kranijalnih fisura, podbule orbite, isturene očne jabučice, displazija ušiju, alopecija, atrofija kože, gotsko nepce, hipoplazija gornje vilice, teskobnost gornjih zuba, kratak vrat, kratke ruke, prekobrojni prsti, kratki ekstremiteti, polisindaktilija, hipoplazija tibije, malformacije tarzalnih i metetarzalnih kostiju, razmaknute bradavice, kriptorhizam, mali penis, ing-vinalne hernije.

SAKRALGIJA

(engl. sacralgia), krstobolja, bol u krstima.

SAKRALIZACIJA (engl. sacralisation), ano-malija u kojoj je peti lumbalni (slabinski) prš-ljen koštano spojen sa krsnom kosti (sakrumom) i sa njom čini jedinstvenu kost.

SAKRALNI (engl. sacral, lat. sacralis), krsni, koji se odnosi na krsnu kost ili joj pripada.

SAKRO-, prefiks koji se odnosi na krsnu kost ili označava pripadnost ovoj kosti.

SAKROILIITIS (engl. sacroiliitis), zapaljenje sakroilijačnog zgloba. Karakterističan je za spondiloartropatije.

SAKRO-KOKCIGEALNI TERATOM (engl. sacrococcygeal teratoma), tumor koji nastaje od ostataka tzv. primitivne pruge (ranog začetka mezoderma, srednjeg klicinog lista). Pošto nastaje od pluripotentnih ćelija, ovaj tumor sadrži sve tipove tkiva. Incidencija ovog tumora je najveća u odnosu na sve tumore u periodu novorođenčeta i iznosi 1/35.000 do 1/40.000. Češći su kod ženske dece i često maligno alteriraju tokom ranog detinjstva.

SAKRUM (engl. sacrum. lat. sacrum), krsna kost. Neparna, simetrična kost koja gradi zadnji deo karlice. Krsna kost je u vidu klina umetnuta između desne i leve karlične kosti sa kojima je spojena krsno-bedrenim zglo-bom. Nastaje srastanjem 5 krsnih pršljenova, čija se veličina smanjuje idući naniže. Krsna kost ima: bazu, vrh i četiri strane. Baza je gornji, prošireni deo koji se središnjim delom spaja sa petim slabinskim pršljenom. Mesto ovog spoja se naziva karlični rt (v. promontorijum). Vrh je donji, suženi deo kosti koji se spaja sa bazom trtične kosti. Strane su: pred-nja ili karlična, zadnja ili leđna i dve bočne, desna i leva. Kroz središnji deo krsne kosti probija se završni deo kičmenog kanala.

SAKULUS (engl. saccule, lat. sacculus), kesica; deminutiv od sakus.

SAKUS (engl. sac, lat. saccus), kesa, poluotvorena opnasta struktura tankih zidova. S. endolimfatikus (engl.

endolymphatic s., lat. saccus endolymphaticus), endolimfna kesica. Kesica promenjivih dimenzija, tankog i poroznog zida, koja se nalazi na zadnjoj strani petroznog dela slepoočne kosti umetnuta između dva lista tvrde moždane ovojnice; s. lakrimalis (engl. lacrimal s., lat. s. lacrima-lis), suzna kesica. Kesica tankog i poroznog zida koja ispunjava suznu jamicu smeštenu uz prednji deo unutrašnjeg zida očne duplje. Prihvata suze koje dotiču iz vežnjačne kesice preko dva suzna kanalića, gornjeg i donjeg. Suze iz suzne kesice otiču u donji nosni kanal posredstvom nosno-suznog kanala koji polazi sa dna suzne kesice.

SAKVINAVIR (engl. saquinavir), antivirusni lek u terapiji HIV infekcije, inhibitor virusnog enzima aspartatne proteaze. Kombinovana te-rapija sa anti-HIV lekovima iz grupe analoga nukleozida smanjuje pojavu rezistencije (npr. zidovudin i sakvinavir). Preparat: Invirase.

SALBUTAMOL (engl. salbutamol), adrenergički bronhodilatator, selektivni agonist beta2 adrenergičkih receptora (v. simpatomimetik). Koristi se u terapiji astme, hroničnog opstruktivnog bronhitisa, pa i emfizema pluća ukoliko postoji reverzibilnost opstrukcije disajnih puteva. Primenjuje se inhalacijom, oralno ili putem injekcija. Neželjeni efekti, posebno posle velikih doza su: vrtoglavica, tremor i tahikardija. Preparati: Aloprol, Salbutamol, Spalmotil, Ventolin.

SALICILATI (engl. salicylates), soli salicilne kiseline. Salicilati pripadaju grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Poznati salicilati su: natrijum-salicilat, natrijum-tiosalicilat, magnezijum-salicilat, salicilamid, holin--salicilat, diflunisal, salsalat, a najznačajniji salicilat je acetilsalicilna kiselina. Salicilati inhibiraju enzim ciklooksigenazu i tako zaustavljaju proces biosinteze prostanglandina. Karakterišu ih antiinflamatorno, antipiretičko i analgetičko dejstvo. Metil-salicilat se koristi lokalno kao rubefaciens.

SALICILIZAM (engl. salicylism), trovanje uzrokovano uzimanjem velikih doza salicilata (više od 10 g). Manifestuje se zujanjem u ušima, vrtoglavicom i povremenom gluvo-ćom. Posle početne stimulacije centralnog nervnog sistema nastaje depresija. Bitna karakteristika akutnog trovanja salicilatima je pojava respiratorne i metaboličke alkaloze. Leči se ispiranjem želuca, održavanjem dobre diureze, infuzijom natrijum-bikarbonata, a u težim slučajevima i dijalizom.

SALICILNA KISELINA (engl. salicylic acid), keratolitik koji omogućava skidanje površinskog sloja kože i uništava bakterije i gljivice. Koristi se isključivo lokalno u terapiji kožnih oboljenja kao što su: ulkus, perut, ekcem, psorijaza, bradavice i žuljevi. Nalazi se u sastavu sledećih preparata: Cignol, Criniton, Diprosalic, Satar, Vipsogal, Vipsogal S.G.

SALIGENINI (engl. saligenins), grupa jedi-njenja koja nastaje modifikacijom jedne od hidroksilnih (OH) grupa u kateholnom prs-tenu kateholamina. Tipičan primer je salbutamol koji deluje uglavnom selektivno na adre-nergičke beta2 -receptore.

SALIVA (engl. saliva), pljuvačka, bistar, manje ili više viskozan sekret parotidne, submandibularne, sublingvalne i malih mukoznih žlezda usne duplje. Sadrži:a -amilazu, mucin, serum albunim, IgA, lizozim, laktoferin, kalijum-tiocijanat, elektrolite, leukocite i epitelni debris. Čisti, vlaži i štiti usnu duplju delujući bakteriostatski i baktericidno; natapa i raz-mekšava hranu; neutrališe gastričnu HCl.

SALIVACIJA (engl. salivation), lučenje pljuvačke. Saliva se stvara u acinusima, a modifikuje u duktusima salivarnih (pljuvačnih) žlezda. Kontrola salivacije obavlja se preko salivarnih jedara koja se ekscitiraju signalima iz ukusnih mirisnih i taktilnih receptora, signalima iz viših nervnih centara kao i refleksima koji potiču iz želuca i duodenuma. Regulacija salivacije odvija se preko eferentnih parasimpatičkih nervnih vlakana čija stimulacija dovodi do sekrecije obilne, vodenaste salive i simpatičkih čija stimulacija dovodi do sekrecije male količine guste salive bogate organskim materijama.

SALKOVA VAKCINA (engl. Salk vaccine), ŠJonas Salk, amer. mikrobiolog, 1914 - Ć, vak-cina (mrtvog) poliomijelitis virusa, priprem-ljena kultivacijom virusa u ćelijama bubrega majmuna, a zatim inaktiviranog (ubijenog) formalinom. Daje se intramuskularno u toku prvih 18 meseci života. Postiže slabiju zaštitu od Sabinove vakcine.

SALMETEROL (engl. salmeterol), selektivni agonist beta2-adrenergičkih receptora, adre-nergički bronhodilatator sa produženim dejstvom (12 h). Koristi se inhalacijom, oralno ili parenteralno za lečenje bronhijalne astme kod bolesnika koji se već leče nekim od antiinflamatornih lekova: kortikosteroidima za inhalaciju, hromoglikat-natrijumom. Prepa-rat: Serevent.

SALMONELLA (engl. Salmonella), rod Gram-negativnih bakterija porodice Ente-robacteriaceae. To su pokretni, fakultativno anaerobni bacili koji nemaju kapsulu i ne stvaraju spore. Antigensku građu karakterišu tri glavna antigena: H (flagelarni), O (somatski) i Vi (ovojni). Salmonele su patogeni mikroorganizmi, uzročnici salmoneloza, koje se ispoljavaju različitim kliničkim manifestacijama. Kod čoveka se

javljaju u vidu opštih cikličnih oboljenja (trbušnog tifusa i paratifusa A, B i C), gastroenteritisa, alimentarnih toksoinfekcija, fokalnih infekcija razli-čitih tkiva i organa i asimptomatskog kliconoštva. Rod Salmonella obuhvata preko 2000 serotipova. Postoji više klasifikacija sal-monela. Najznačajnije vrste su: S. typhi, S. paratyphi A, B i C, S. Cholerae suis, S. enteridis i S. typhimurium.

SALMONELOZE (engl. salmonellosis), infekcije uzrokovane bakterijama roda Salmonella. U užem smislu pod ovim terminom podrazumevaju se infekcije izazvane animalnim tipovima Salmonella. Klinički se ispoljavaju kao febrilni enteritis, enterokolitis i kolitis. Dijagnoza se postavlja nalazom bakterije u stolici uz pozitivnu Widalovu reakciju.

SALPINGO-OOPHORITIS (engl. adnexitis), adneksitis; zapaljenski proces koji zahvata jajovode i jajnike. U najvećem broju slučajeva, zbog anatomskih odnosa ova dva organa, zapaljenske promene zahvataju i jedan i drugi. Najčešći izazivači su streptokoke, stafilo-koke, E. coli, Proteus, Enterobacter, Pseudo-monas, Chlamidia, Mycoplasma. Može da bu-de akutan, kada ga karakterišu intenzivni bo-lovi u malom trbuhu, najčešće obostrano, povišena telesna temperatura i nadražaj peritoneuma, ili hroničan, kada su dodatni simptomi bolovi u krstima, bol pri snošaju i bolne menstruacije. Terapija je uzročna, antibiotska.

SALPINGOPLASTIKA (engl salpingoplasty), hirurški korektivni tretman u slučaju hro-ničnog zapaljenja izmenjenih i neprohodnih jajovoda koji su uzrok neplodnosti. Ovom ope-rativnom metodom se ponovo uspostavlja njihova narušena funkcija.

SALTATORNA TRANSMISIJA (engl. saltatory transmision), prolazak akcionog potencijala duž mijelinskog nervnog vlakna skokovito od jednog do susednog Ranvierovog čvora, pri čemu se aktivan čvor elektrotonički depolariše do nivoa za okidanje akcionog potencijala, bez značajne aktivacije internodusnih segmenata. Ovakav način transmisije nervnih impulsa duž mijelinskog aksona povećava brzinu propagacije 50 puta u poređenju sa najbržim amijelinskim nervnim vlaknima.

SALTATORNO (engl. saltatory), 1. skokovito, na mahove; 2. sukcesivno napredovanje brzih i naglih, pre nego kontinuiranih promena.

SAMOBRIGA (engl. self-care), skup postupaka i mera koje osoba preuzima radi zaštite i unapređenja svog

psihičkog i fizičkog statusa.

SAMODIGESTIJA (engl. selfdigestion), enzi-mska digestija ćelija sopstvenim enzimima. Podrazumeva destrukciju ćelija pod dejstvom lizina koji se formira u sopstvenom organizmu.

SAMOPOVREDA (engl. self-inflicted injury), svesno i namerno oštećenje isključivo sopstvenog zdravlja (sopstvena smrt se ne želi), radi bilo kakve koristi. Kod samopovrede je unapred sve predviđeno: sredstvo, način, vreme, mesto, intenzitet povređivanja, predeo tela koji se povređuje i ostalo - da bi se po mogućstvu izbeglo znatnije oštećenje zdrav-lja, a po svaku cenu smrtni ishod.

SAMOUBISTVO (engl. suicide), klasično se definiše kao čin kojim čovek sam sebi oduzima život, ili kao ponašanje nanošenja sebi razornih povreda, usled kojih nastupa smrt. Označava sve one slučajeve smrti „koji su direktna ili indirektna posledica pozitivnog ili negativnog čina same žrtve, koja zna kakva će biti posledica tog čina“ (Durkheim, 1951.). Sa psihološkog stanovišta, samoubistva nisu je-dinstvena grupa, već se klasifikuju u tri podgrupe: 1) kada osoba ne može da odgovori zahtevima i nije u stanju da prihvati date okolnosti iz kojih „beži“, 2) kada osoba nije u stanju da agresivne impulse usmeri od sebe, nego ih vraća u sopstvenu ličnost i 3) kada osoba za svoju tešku životnu poziciju okriv-ljuje svoju okolinu, pa samoubistvo izvršava demonstrativno, čak i javno.

SAN (engl. dream), vremenski segment spava-nja i sličnih stanja koji najčešće sadrže scensko-vizuelne fenomene praćene osećanjima. Sadržaji snova su bez jasnih prostorno-vremenskih koherentnosti. Psihoanalitičari im pridaju veliku važnost.

SANITACIJA (engl. sanitation), niz postupaka u stvaranju zdravstveno-bezbednih i higijenskih uslova sredine; ispitivanje i primena higijenskih mera, kao što su drenaža, ventilacija, vodosnabdevanje, dispozicija otpadaka i sl. Takođe, postupak koji podesnim dezinfekcionim sredstvima i merama sprečava prenošenje patogenih mikroorganizama i koji služi za poboljšanje higijenskih prilika.

SANITARAN (engl. sanitary), koji je u vezi sa zdravljem, posebno sa unapređivanjem zdra-vlja, higijenskim uslovima, higijensko-tehn-ičkim merama i uređajima; obezbeđivanje higijenskih uslova otklanjanjem nečistoća, infektivnih i drugih agenasa bolesti.

SANITARNA ZAŠTITA (engl. sanitary protection), niz postupaka i mera koje se preduzimaju radi unapređenja i očuvanja zdravlja i sprečavanja oštećenja zbog delovanja bioloških, hemijskih i fizičkih agenasa iz spo-ljne sredine. To podrazumeva mere lične i opšte higijene, uslove za proizvodnju i promet namirnica, vodosnabdevanja, bezbedne dispozicije otpadaka, sanaciju uslova života i rada, mere za sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. Podrazumeva i stalno sprovođenje zdravstveno-vaspitnih me-ra u cilju samozaštite i brige o zdravlju svih kategorija stanovništva. Specijalan vid sanitarne zaštite jeste preduzimanje posebnih mera u cilju sprečavanja nekih bolesti (kontrola kliconoštva, zoonoze, vakcinacija, sero i hemioprofilaksa, rano otkrivanje faktora rizika i sl.).

SANITARNI RADNIK (engl. sanitarian), osoba specijalno obučena za sanitarnu te-hniku, koja radi u službi javnog zdravlja ili higijenskoj službi. Može biti lekar, inženjer ili tehničar, uključen u inspekcijske, savetodavne poslove, ili na sistematskom praćenju higijensko-epidemiološke situacije na odre-đenom području, a prema potrebama za redovan higijenski nadzor. Treba da poznaje osnovne sanitarno-tehničke i tehnološke principe objekata za vodosnabdevanje, proi-zvodnju i promet namirnica, dispoziciju otpadaka, stambenih objekata, školskih, sportskih, zdravstvenih i drugih javnih objekata od značaja za područje na kome se vrši nadzor.

SAPET JEZIK (lat. lingua brevae), nepravilnost razvoja jezika koju karakteriše kratka vezica jezika. Otežani su ishrana i govor.

SAPHO SINDROM (engl. SAPHO syndrome), sinovitis-akne-pustuloza-hiperostoza-osteomijelitis. Skup simptoma i znakova grupe retkih oboljenja kostiju, zglobova i kože. Na koži se najčešće javljaju akne, supurativni hidradenitis, palmo-plantarna pustuloza; na kostima sterno-kosto-klavikularna hiperostoza i hronični recidivantni multifokalni osteomijelitis, a na zglobovima seronegativni asimetrični oligoartritis, sakroiliitis, sindezmofiti i entezopatije.

SAPONIFIKACIJA (engl. adipocere, saponification), postmortalno razlaganje tkivnih masti i sledstveno formiranje sapuna spaja-njem oslobođenih masnih kiselina i jona alkalnih i zemnoalkalnih metala. Jedna je od ko-nzervativnih lešnih promena (v. lešne pro-mene). Nastaje u uslovima velike vlažnosti okoline i odsustva kiseonika (npr. voda, plav-no zemljište). U početku se stvara sapunasta, ljigava, sivožućkasta masa koja kasnije dobije izgled gipsane ploče, što može očuvati forenzički nalaz, npr. izgled rane. Može da obuhvati celo telo ili samo pojedine delove. Za saponifikaciju celog tela potrebno je oko 6 do 12 meseci.

SAPROFIT (engl. saprophyte), organotrofan organizam koji za svoju ishranu koristi razne inertne organske ili nežive organske materije koje su otpadni i razgradni produkti živih bića. U mikrobiologiji u saprofite spadaju neke vrste bakterija i gljiva.

SAPUNI (engl. soaps), alkalne soli viših masnih kiselina koje snižavaju površinski napon i rastvaraju lipidni sloj na koži u kome se nalaze bakterije. Na sapune su osetljive samo Gram-pozitivne bakterije, a Gram-negativne su neosetljive. Koriste se u prvoj fazi hirur-škog pranja ruku pre operacije. Nedostaci sapuna su što slabije deluju u tvrdoj vodi, suše i draže kožu i smanjuju aktivnost deterdženata ako se slučajno pomešaju.

SARCOPTES SCABIEI v. skabies.

SARIN (engl. sarin), nervni bojni otrov, antiholinesterazno sredstvo u obliku lipofilne isparljive tečnosti koja prodire u organizam preko kože, sluzokože ili udisanjem. Simptomi trovanja su posledica stimulacije CNS (uznemirenost, nesanica, tremor, konfuzija, konvulzije, kolaps i depresija disanja), muskarinskih (bronhosekrecija, gušenje, salivacija, znojenje, bradikardija, hipotenzija) i nikotinskih (fascikulacije mišića, tahikardija, hipertenzija) efekata na periferiji. Prevencija: gas-maska, kabanica, rukavice. Leči se atro-pinom, pralidoksimom i diazepamom.

SARK-, SARKO(engl. sarc-, sarco-), prefiks koji se odnosi na skeletni ili poprečno-prugasti mišić.

SARKOID (engl. sarcoid), v. sarkoidoza.

SARKOIDOZA (engl. sarcoidosis), hronična, multisistemska, granulomatozna bolest ne-poznate etiologije. Najčešće se javlja u limf-nim žlezdama hilusa, plućnom tkivu i koži. Promene se ređe nalaze u pljuvačnim i sluznim žlezdama, na strukturama oka, zglobovima, srčanom mišiću i nervnim vlaknima. Granulome čine T - limfociti i džinovske ćelije, bez kazeozne nekroze. Nalaze se u zidu bronhija, alveola i krvnih sudova. Granulomi se mogu izgubiti ili pretvoriti u ožiljno tkivo što izaziva trajno oštećenje funkcije zahvaćenog organa. Bolest se dokazuje patohistološkim pregledom i nalazom sarkoidnih granuloma. Prolazi spontano ili se leči kortikosteroidima.

SARKOIDOZA PLUĆA (engl. lung sarcoidosis), plućna manifestacija hronične multisistemske granulomatoze nepoznate etiologije. Najčešće zahvata limfne žlezde u hilusima, plućni parenhim, a van pluća kožu, pljuvačne i suzne žlezde, oko, zglobove, srčani mišić, jetru i nerve. Smatra se da je uzrok sarkoidoze reakcija organizma na neki, za sada još neidentifikovani, inhalacioni antigen koji dovodi do migracije makrofaga i oslobađanja interleukina-1 koji aktivira T-limfocite, pa se na kraju stvaraju sarkoidni epiteloidni granulomi. Akutni oblik s., Loefgrenov sindrom , javlja se u oko 30% slučajeva sa povišenom temperaturom, nodoznim eritemom, bolovima u zglobovima i uvećanjem limfnih žlezda u hilusima. Hronični oblik s. manifestuje se umorom, malaksalošću, gubitkom težine, febrilnošću, a kasnije suvim kašljem i dispnejom. U 30% slučajeva nema nikakvih simptoma. U toku bolesti razlikuju se tri stadijuma: prvi sa promenama samo u limfnim žlezdama medijastinuma, u drugom promene zahvataju i parenhim pluća, a treći karakterišu fibrozne promene u plućima. Dijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih granuloma u bioptičkom materijalu (najčešće se dobija bronhoskopijom). Tok bolesti je uglavnom povoljan, lečenje se sprovodi glukokortikoidima, ali se kod manjeg broja bolesnika uprkos lečenju razvije fibroza pluća.

SARKOLEMA (engl., lat. sarcolemma), naziv za ćelijsku membranu svih vrsta mišićnih ćelija. Neposredno uz sarkolemu nalaze se bazalna lamina i fina mreža retikulinskih vlakanaca, pa se sve to vidi i na svetlosnom mikroskopu kao fina linija.

SARKOLIZA (engl. sarcolysis), razaranje citoplazme mišićnih vlakana.

SARKOM (engl. sarcoma), bilo koji maligni tumor porekla vezivnog tkiva, kao što su: ko-st, mišići, hrskavica, tetive, krvni sudovi. Na-ziv sarkom se dodaje posle naziva odgovarajućeg tkiva od koga je nastao tumor, npr. osteosarkom, hondrosarkom, fibrosarkom, angiosarkom i sl. U zavisnosti od histologije postoji nekoliko desetina podtipova. Leči se putem hirurškog odstranjivanja, a u slučaju metastaza primenjuju se zračenje i citostatici.

SARKOMATOZA (engl. sarcomatosis), sarkom koji se rasejao negde po telu, najčešće putem krvi.

SARKOMERA (engl. sarcomere ), strukturna i funkcionalna (kontraktilna) jedinica popre-čnoprugastih mišića koja se ponavlja duž miofibrile; deo miofibrile koji se nalazi izme-đu dve Z linije i u kojem se pod običnim mi-kroskopom vide svetle i tamne pruge nastale zbog specifičnog rasporeda aktinskih i mio-

zinskih filamenata.

SARKOPLAZMA (engl. sarcoplasm, lat. sarcoplasma), citoplazma glatkih mišićnih, ske-letnih mišićnih ćelija i ćelja srčanog mišića.

SARKOPLAZMATSKI RETIKULUM (engl. sarcoplasmic reticulum, lat. reticulum sarcoplasmaticum ), specijalna vrsta glatkog endoplazmatskog retikuluma, specifična za poprečno-prugaste mišićne ćelije. Sastoji se od longitudinalnog L-sistema sarkotubula, povezanih sa transverzalno orijentisanim terminalnim cisternama, koje formiraju trijadu sa umetnutim „T” tubulima. U periodu relaksacije ćelija u sarkoplazmatskom r. akumuliraju se joni kalcijuma, a tokom širenja akcionog potencijala ovi joni izlaze iz s. r. u predeo anizotropne pruge i iniciraju kontrakciju.

SASUŠINA (engl. desiccation), desikacija, ograničena žutomrka ili mrkocrvena pergamentasta promena kože, koja nastaje posle smrti usled isparavanja tečnosti iz tkiva, kroz očuvan ali razdešen epiderm (v. exsiccatio postmortalis). Nastaje na mestima gde je koža bila izložena većem pritisku (npr. trag stezanja na vratu kod vešanja) ili u predelima gde je koža za života bila vlažnija (npr. telesni pregibi). U forenzičkoj praksi treba je razlikovati od oguljotine (v. ekskorijacija). Sasušine nastaju i na otkrivenim sluzokožama, naročito usana i oka. Trouglaste mrke sasušine na beonjači neposredno uz rožnjaču (fr. tache noire) posledica su postmortalnog sasušenja zida očne jabučice kada su kapci posle smrti ostali otvoreni, pa se usled istanjenja sasu-šenih površnih delova očne jabučice providi pigmentni sloj retine, što daje mrku boju ovim promenama.

SATIRIJAZA (engl. satyriasis), preterana polna želja ili potreba muškarca, uzrokovana organskim ili psihičkim faktorima. Odgovara nimfomaniji kod žena. U psihijatrijskim entitetima javlja se kod poremećaja ličnosti, psihoze i demencije.

SATURACIJA KISEONIKOM (engl. oxygen saturation), procenat zasićenja hemoglobina kiseonikom u arterijskoj krvi.

„SAUSAGE“ PRST, v. daktilitis.

SAVIJANJE

(engl. flexion, lat. flexio), v. fleksija.

SAŽALJENJE (engl. compassion), specifično osećanje (između brižnosti i žaljenja) koje čovek ima prema ljudima koji su u nesreći i patnji. Podrazumeva empatiju, simpatiju kao i intuitivno poimanje stanja drugih.

SBVT (engl. systemic connective tissue disease), v. sistemska bolest vezivnog tkiva.

SCHATZKIEV PRSTEN (engl. Schatzki’s ring ), donji ezofagusni prsten, opnasta formacija prouzrokovana ezofagitisom u području prstena (sfinkter kardije). Rendgenski se može videti samo uz hernijaciju želuca s kardijom iznad dijafragme. Donji ezofagusni prsten treba razlikovati od funkcionalnog „kontrakcijskog“ prstena, kako se naziva nenormalno kontrahovan tubulovestibularni sfinkter ako postoji aksijalna hijatus hernija.

SCHEIEOV SINDROM (engl. Scheie syndrome), sistemska mukopolisaharoidoza, pre-nosiva kao autosomno recesivna karakteri-stika (ukrućenost zglobova, umereni deformiteti kostiju, hirzutizam, retinitis pigmentoza, kornealna zamućenost i velika usta). Takozvani karpalni tunel sindrom često je prateći simptom.

SCHERUEMANNOVA BOLEST (engl. Sche-uermann’s disease ), osteohondritis kičmenog stuba, koji je u fazi aktivne bolesti praćen bolom duž kičme i kifozom.

SCHIFFOVA BAZA (engl. Schiff base), Š Hugo Schiff, nemački hemičar u Firenci, 1834 - 1915Ć, jedinjenja, aldimini, koji nastaju u hemijskoj reakciji (kondenzaciji) aldehida ili ketona sa primarnim aminima. Takva jedi-njenja formiraju aminokiseline u toku metabolizma. Neki supstrati formiraju ova jedinje-nja sa enzimskom amino-grupom u toku enzimske reakcije. Proces transaminacije u kojoj deluju kofaktori piridoksal i piridoksamin odigrava se kroz mehanizam Schiffovih baza.

SCHILLINGOV TEST (engl. Schilling’s test ), ŠVietor Teodore Schilling, nem. lekar, 1883 - 1960Ć, v. nuklearnomedicinske metode ispitivanja poremećaja apsorpcije u crevima.

SCHILLINGOVA LEUKEMIJA,

v. monocitna leukemija .

SCHIRMEROV TEST (engl. Schirmer’s test ), ŠRudolph Schirmer, nem. lekar, 1831 - 1896Ć, test po kome se određuje intenzitet lučenja suza. Meri se filter-papirom zataknutim za donji kapak u toku 5 minuta. Normalno vla-ženje je ovlaženost papira u dužini od 10 do 20 mm. Ako je ovlaženo manje od 5 mm, znači da je smanjena sekrecija suza. Ovaj test se najčešće koristi u dijagnostici keratoko-njunktivitis sicca, koji je prisutan kod 95% obolelih od Sjögrenovog sindroma.

SCHLEMMOV KANAL (engl. Schlemm’s canal, lat. sinus venosus sclerae ), spljoštena, prstenolika vena bez valvula u prednjem uglu sklere, ispred trabekularne mreže. Schlemmov k. okružuje periferiju korneje. Struktura: vrlo tanak nefenestriran endotel, isprekidana bazalna lamina i tanak adventicijalni sloj sastavljen od kolagenih vlakana i fibrocita. Schlemmov k. prima očnu vodicu iz fontana prostora i odvodi je kroz 25 -35 finih kanala u episkleralnu venu.

SCHMIDT-LANTERMANOVE PUKOTI-NE (engl. Schmidt-Lanterman clefts, incisure, lat. incisura myelini), kupasti prostori u kojima su lamele mijelinskog omotača međusobno razdvojene u nivou glavne guste linije. S.-L. p. se vide na svetlosnom mikro-skopu, posle osmifikacije, kao kosi levkasti prekidi u mijelinskom omotaču. Često se nalaze u mijeliniziranim nervnim vlaknima, dok skoro da nedostaju u CNS-u, pa se prema tome smatra da čine fleksibilnijim nervna vlakna.

SCHMIDT-LANTERMANOVI SEGMENTI (engl. Schmidt-Lanterman segments), kratki delovi mijeliniziranih nervnih vlakana izme-đu dve S.L. pukotine.

SCHMIDTOV SINDROM (engl. Schmidt syndrome), varijanta Jackson-Mac Kenziečevog sindroma u kojem unilateralna obuhvaćenost desetog i jedanaestog kranijalnog nerva daje ipsilateralnu paralizu mekog nepca, glasnih žica, sternokleidomastoidnog i trapeznog mi-šića. Nazvan još i vagoakcesorni sindrom.

SCHMORLOVE HERNIJE (engl. Schmorl’s nodes ), poremećaj oblika kičmenih pršljenova koji bivaju ulegnuti u centralnom delu prš-ljenskog tela. Ulegnuće nastaje zbog utiskivanja intervertebralnog diskusa u pršljensko telo, najčešće zbog smanjenja koštane gustine pršljena.

SCHNITZLEROV SINDROM

(engl. Schnitzler’s syndrome), sindrom hronične urtikarije sa makroglobulinemijom.

SCHOBEROV TEST (ZNAK) (engl. Scho-ber’s test), test za merenje pokretljivosti lumbalnog dela kičme. Bolesnik stoji uspravno. Označi se mesto na kome linija između dve spine ilijake posterior superior prelazi preko kičme (to je po pravilu projekcija petog lumbalnog pršljena). Druga linija se označi 10 cm iznad prve. Bolesnik treba da se savije una-pred, najviše što može, bez savijanja kolena. Kod normalne pokretljivosti lumbalnog dela kičme razmak između dve označene linije mora da se poveća bar za 5 cm. Zatim se bole-snik savije unazad i kod normalne pokre-tljivosti lumbalnog dela kičme razmak izme-đu dve označene linije mora da se smanji bar za 2 cm. Smanjena pokretljivost lumbalne ki-čme najčešće se javlja kod ankilozantnog spondilitisa i drugih spondiloartropatija.

SCHÜLLEROVA JODNA PROBA (engl. Schüller’s iodine test ), premazivanje jodnim rastvorom, tj. Lugolovim rastvorom, sum-njivog mesta na usminskom delu grlića materice. Zasniva se na činjenici da su ćelije površinskih slojeva sluzokože vagine i vaginalnog dela grlića materice u normalnim uslovima bogate glikogenom, tako da u do-diru sa rastvorom joda ova sluzokoža poprima tamnomrku boju. Maligne ćelije su siromašne glikogenom, tako da plaže malignih ćelija u dodiru sa istim rastvorom ostaju svetlije, jer izostaje reakcija između glikogena i joda. Ovo se tumači kao negativna Schüllerova reakcija i ukazuje na moguće maligno ognjište, ali je negativna i pri postojanju izvesnih benignih promena na pločastom epitelu porcije. Stoga, ova proba nema apsolutni dijagnostički značaj, već se koristi kao dopunska mera pre uzimanja isečka ili kolposkopije.

SCHULTZ-CHARLTON TEST (engl. Schu-ltz-Charlton blanching test), imunološki ko-žni test i pomoćno sredstvo za potvrdu dijagnoze šarlaha. Pojava bledila šarlaholike ospe ili njeno iščezavanje u prečniku od nekoliko centimetera oko mesta gde je u kožu ubrizgan humani antišarlahni serum je znak pozitivne reakcije i potvrda dijagnoze šarlaha. Negativan rezultat ovoga testa ne isključuje uvek dijagnozu šarlaha, odnosno šarlahnu prirodu ospe.

SCHWANNOVE ĆELIJE (engl. Schwann’s cells, lamenocyte, neurolemnocyte, neurilemmal cells, sheat cells, lat. neurolemmocytus), izdužene neuroglijalne ćelije koje obavijaju aksone u perifernom nervnom sistemu. U mijeliniziranom nervnom vlaknu svaka S. ć. formira samo po jedan internodalni segment, dok je granicu između S. ć. u nemijeliniziranom nervnom vlaknu teško odrediti jer se S. ć. preklapaju. S. ć. u mijeliniziranom nerv-nom vlaknu obezbeđuju omotač za samo jedan akson, dok u nemijeliniziranom vlaknu obavijaju 2 - 20 i više aksona ne dajući im mijelinski omotač. S. ć. su mehanički i metabolički elementi potpore za aksone koji ih takođe odvajaju od endoneurijuma.

SCINTIGRAFIJA

(engl. scintigraphy), tehnika nuklearnomedicinskog slikanja kojim se prikazuje, vizualizuje morfologija i funkcija organa, dela organa ili tkiva, nakon aplikacije radioaktivnog materijala u obliku radioobe-leživača kod pacijenta i detekcije istog gama kamerom.

SCINTIGRAFIJA ŠTITASTE ŽLEZDE (engl. thyroid scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska metoda vizualizacije funkcijski spo-sobnog i očuvanog tkiva štitaste žlezde. Od radiofarmaceutika najčešće se primenjuje te-hnecijum pertehnetat, ređe radioaktivni izotopi joda (123I ili 131I). Indikovana je u detekciji urođenih anomalija razvoja štitaste žlezde, ispitivanju funkcionalnosti intratiroidnih no-dusa, detekciji malignih intratiroidnih tumora, stanjima pre i posle hirurških zahvata i praćenju efekata pojedinih načina lečenja.

SCINTIGRAFIJA BUBREGA (engl. renal scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska me-toda vizualizacije funkcijski sposobnog bu-brežnog parenhima. Radiofarmak izbora je 99mTc-DMSA u dozi od 74- 148 MBq (2-4 mCi). Snimanje se vrši gama kamerom u PA i AP projekcijama oko 2 sata posle i.v. ubrizgavanja radiofarmaka. Obrada scintigrama po-moću računara omogućava izračunavanje relativnog doprinosa svakog bubrega ukupnoj bubrežnoj funkciji. Indikovana kod bolesnika s akutnim i hroničnim bolestima bubrega, urođenim anomalijama razvoja, ekspanziv-nim i degenerativnim procesima, metabo-ličkim poremećajima, hipertenzijom i stanjima pre i posle hirurških intervencija.

SCINTIGRAFIJA CELOKUPNOG TELA (engl. whole body scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska metoda za scintigrafsku vizualizaciju celokupnog tela. Vrši se u AP i PA projekcijama tela ispitanika, pomoću gama kamere s pokretnim detektorom ili sa pokretnim ležajem. Najčešće se primenjuje u scintigrafiji kostiju, detekciji zapaljenskih žarišta, istraživanjima biološke distribucije radiofarmaceutika.

SCINTIGRAFIJA DOJKE (engl. scintimammography), nuklearnomedicinska metoda detekcije ekspanzivnih procesa u dojkama. Od radiofarmaka koriste se 201Tl, 99mTc-MIBI i 99mTc-tetrofosfmin.

SCINTIGRAFIJA JETRE (engl. liver scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska metoda za planarnu ili tomografsku vizualizaciju jetre. Izvodi se pomoću stacionarne ili rotacione gama scintilacione kamere posle i.v. ubrizgavanja 99mTc-S-koloida, 99mTc-Sn-koloida, ili 99mTc-fitata. Zasniva se na sposobnosti Kupfe-rovih ćelija retikuloendotelskog sistema da fagocituju čestice koloida. Indikovana je kod bolesnika s hepatomegalijom, fokalnom no-dulskom hiperplazijom, hemangiomom, apscesom u jetri, nekim parazitarnim obolje-njima i primarnim i sekundarnim malignim bolestima. Posebna vrsta scintigrafije jetre je vizualizacija „poola” krvi pomoću in vivo obeleženih eritrocita. Indikovana u dijagnostici hemangioma. Emisiona tomografija jetre (SPET) povećava osetljivost i specifičnost u tumačenju scintigrafskih nalaza.

SCINTIGRAFIJA JETRE I ŽUČNIH PU-TEVA , v. hepatobilijarna scintigrafija.

SCINTIGRAFIJA KOSTIJU (engl. bone scintigraphy/scan), statička nuklearnomedicinska metoda za vizualizaciju kostiju. Zasniva se na intenzivnijoj akumulaciji osteofilnih radiofarmaceutika u zonama kostiju s ubrzanim regionalnim metabolizmom kalcijuma, povećanim protokom krvi i povećanom osteoblastnom aktivnošću. Koriste se difosfonatna jedinjenja (DPD, HEDP, HMDP, MDP) obeležena sa 99mTc u prosečnoj dozi od 740 MBq (20 mCi). Izvodi se 2-3 sata posle i.v. ubrizgavanja radiofarmaceutika, u AP i PA projekcijama celokupnog tela. Ponekad se izvodi u tri faze (vaskularna, tkivna i pozna, tzv. trofazna scintigrafija kostiju). Poseduje veoma visoku osetljivost, a nezadovoljavajuću specifičnost. Indikovana je kod bolesnika s primarnim ili sekundarnim ekspanzivnim procesima u kostima, akutnim i hroničnim zapaljenjima, praćenju toka bolesti i efekata lečenja kao i kod metaboličkih bolesti kostiju.

SCINTIGRAFIJA KOSTNE SRŽI (engl. bone marrow scintigraphy/scan), nuklearno-medicinska metoda za funkcionalnu vizualizaciju aktivne kostne srži. Izvodi se pomoću transferina obeleženog sa 52Fe, 59Fe, ili 111In koji se deponuje u eritrocitopoezne ćelije aktivne kostne srži ili pomoću koloida i mikroagregata HSA obeleženih sa 99mTc. Čestice koloida i mikroagregati HSA, čija je veličina ≪100 nm, zadržavaju se u makrofagno-histiocitnom sistemu kostne srži. Na scintigramu kod zdravih osoba uočava se akumulacija radiofarmaka u srži kostiju aksijalnog skeleta i proksimalnim trećinama butnih kostiju i nadlaktica. Indikovano kod bolesnika s aplazijskom anemijom, mijelodisplazijom, mijeloproliferativnim bo-lestima i malignim limfomima.

SCINTIGRAFIJA LIMFNIH PUTEVA , v. limfoscintigrafija.

SCINTIGRAFIJA MOZGA (engl. brain scintigraphy/scan), zbirni naziv nekoliko ra-zličitih nuklearnomedicinskih metoda koje u različitim modalitetima omogućavaju ispitivanje funkcionalnog integriteta krvno-mož-dane barijere (KMB), regionalnog protoka krvi (rCBF), volumena krvi, brzine ekstrakcije i metabolizma kiseonika, mehanizama neurotransmisije i metabolizma glukoze u moz-gu. Planarna statička S.M. : izvodi se pomoću radiofarmaka (99mTcO4, 99mTc-DTPA ili 99mTc-glukoheptonat) koji ne prolaze intaktnu KMB. Kod bolesnika s lezijom radiofarmaceutici difunduju u tkivo mozga i na scintigramu se prikazuju kao zone intenzivne akumulacije. Dinamika akumulacije radiofarmaka u lezijama („rani” i „pozni” scintigrami) može da ukaže na prirodu lezije. Planarna dinamska S.M. : omogućava detekciju prostorne i vremenske raspodele nedifuzibilnih radiofarmaka u mozgu i ispitivanje različitih

hemodinamskih poremećaja. Primenjuje se u detekciji ekspanzivnih intrakraniumskih procesa, cerebrovaskularnih bolesti, zapaljenskih pro-cesa u mozgu i posttraumatskih oštećenja mozga. Ispitivanje rCBF : upotrebljavaju se 133Xe, 15CO2, 99mTc-HMPAO, 99mTc-ECD. Izbor radiofarmaka određuje način njegove aplikacije, tehniku akvizicije i načine obrade scintigrama. Ispitivanje rCBF je indikovano kod bolesnika s akutnom ishemijskom bolesti mozga, epilepsijom, demencijama izazvanim različitim uzrocima, psihijatrijskim poreme-ćajima i u ispitivanju dejstava vazoaktivnih lekova. Ispitivanje metabolizma glukoze u mozgu : ispituje se pomoću 18FDG i PET. Radiofarmak se unosi i.v. u dozi od 111 - 222 MBq (3- 6 mCi). Metabolizam glukoze je najmanji u beloj supstanci, a najveći u optičkom regionu kore; menja se u zavisnosti od regio-nalne aktivnosti i protoka krvi. U pojedinim situacijama vrše se uporedna ispitivanja rCBF i metabolizma glukoze u mozgu.

SCINTIGRAFIJA NADBUBREŽNIH ŽLEZ-DA (engl. adrenal scintigraphy/scan), zbirni naziv nuklearanomedicinskih metoda za fu-nkcionalnu i morfološku vizualizaciju kore i srži nadbubrežnih žlezda. Scintigrafija kore nadbubrežnih žlezda (engl. adrenocortical scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska me-toda za funkcionalnu i morfološku vizualizaciju kore nadbubrežnih žlezda; izvodi se 7 - 14 dana posle i.v. ubrizgavanja 7.4 MBq (0.2 mCi) obeleženog derivata holesterola (6-CH3-75Se-19-norholesterol). Indikovana kod bolesnika s ACTH zavisnom Cushingovom bolesti, autonomnim hiperfunkcionim adenomom ili karcinomom u kori nadbubrežnih žlezda, aldosteronomom, urođenom ili steče-nom obostranom adrenalnom hiperplazijom, Barterovim sindromom i recidivima posle parcijalne ili totalne adrenalektomije. U dijagnostici primarnog hiperaldosteronizma scintigrafija se vrši posle premedikacije deksame-tazonom. Unilateralna nesupresibilnost vezivanja radiofarmaka u kori nadbubrežnih žlezda ukazuje na Connov sindrom. Scintigrafija srži nadbubrežnih žlezda , (engl. Adrenomedullary scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska metoda za funkcionalnu i morfološku vizualizaciju srži nadbubrežnih žlezda. Izvodi se 48 sati posle i.v. ubrizgava-nja 131I-MIBG u dozi od 18 MBq (0.5 mCi)/m2 površine tela ispitanika; primenjuje se i 123I-MIBG u dozama od 185 370 MBq (5 - 10 mCi)/m2. Pre ubrizgavanja radiofarmaka neophodna je premedikacija ispitanika sa Lugolovim rastvorom radi farmakološke bloka-de aktivnosti štitaste žlezde. Indikovana je u dijagnostici benignih ili malignih feohromocitoma, paraganglioma, hemodektoma i neuroblastoma.

SCINTIGRAFIJA PARAŠTITASTIH ŽLEZ-DA (engl. parathyroid scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska metoda za funkcionalnu i morfološku vizualizaciju i lokalizaciju para-štitastih žlezda. Vrši se kombinovanom i konsekutivnom primenom 99mTcO4 i 201TlCl. U prv-om aktu izvodi se standardna scintigrafija štitaste žlezde, oko 30 minuta posle i.v. ubrizgavanja 74 - 148 MBq (2 - 4 mCi) 99mTcO4 Potom se i.v. ubrizga 37 MBq (1 mCi) 201TlCl i snimi 6 scintigrama tiroidnog regiona vrata, regiona grudne kosti i sredogruđa. Pomoću računara formira se zbirna slika od koje se „oduzima” normalizovan tehnecijumski scin-tigram (metodom „subtrakcije”). Indikovana u bolesnika s primarnom hiperplazijom para-štitastIh žlezda, hiperplazijom u sklopu sindroma multipne endokrine hiperplazije (MEN I i MEN II), adenomom i karcinomom.

SCINTIGRAFIJA PLUĆA

(engl. pulmonary scintigraphy), opšti naziv za nuklearnomedicinske metode ispitivanja plućne perfuzije, regionalne ventilacione sposobnosti, permeabilnosti alveolokapilarnih membrana, funk-cije epitela bronha i prohodnosti disajnih puteva. Perfuziona s.p., izvodi se posle i.v. ubrizgavanja 99mTc-MAA ili albuminskih mikrosfera obeleženih sa 99mTc. Zbog svoje veličine, čestice radiofarmaka se po dolasku u pluća zadržavaju u prekapilarima i kapilarima ne izazivajući pri tom neželjene hemodinamske promene. Obeležene čestice spontano iščezavaju iz pluća posle 3 sata od ubrizgavanja. Scintigrafija se vrši pomoću gama scintilacione kamere, u AP, PA i dve posteriorne kose projekcije. Deo pluća sa smanjenom perfuzijom se na scintigramu prikazuje kao segmentna ili, najčešće, klinasta zona u kojoj nema akumulacije radiofarmaka. Indikovana je u dijagnostici i praćenju toka tromboembolijske bolesti plu-ća, kod bolesnika s primarnim središno lokalizovanim karcinomom bronha i drugim bolestima pluća. Inhalaciona s.p., izvodi se posle udisanja radioaktivnih inertnih gasova; najčešće se koristi 133Xe u dozi od 555 - 740 MBq (15 - 20 mCi) metodom pojedinačnog dubokog udaha ili udisanjem do postizanja ravnoteže, posle čega se pomoću sekvencijalne ili dinamske scintigrafije pluća meri brzina „ispiranja” (wash-out) radiofarmaka. Usporena eliminacija radiofarmaka ukazuje na opstruktivne promene u plućima. Mogu se koristiti i pozitronski obeleživači (C15 O2). S.p. je indikovana kod bolesnika s opstruktivnim bolestima pluća, inflamatornim i granulomskim bolestima plućnog parenhima, ekspanzivnim procesima u plućima, profesionalnim oboljenjima pluća. Kombinova-nje nalaza dobijenih perfuzionom i inhalacionom s.p. omogućava semikvantifikaciju odnosa plućne ventilacije i perfuzije (V/Q odnos). Scintigrafija pluća pomoću radioaktivnih aerosola omogućava ispitivanje raspodele ventilacije, prohodnosti disajnih puteva, propustljivosti alveolokapilarnih membrana i merenje mukocilijarnog klirensa.

SCINTIGRAFIJA PLJUVAČNIH ŽLEZDA (engl. radionuclide syalography), dinamska nuklearnomedicinska metoda za ispitivanje funkcije i morfologije velikih pljuvačnih žlezda. Ispitaniku se i.v. ubrizga 185 - 370 MBq (5 - 10 mCi) 99mTcO4 a zatim se tokom 20 minuta pomoću gama scintilacione kamere registruje brzina akumulacije i izlučivanja radiofarmaka iz zaušnih i podviličnih pljuvač-nih žlezda. Tokom akvizicije se pomoću askorbinske ili limunske kiseline stimuliše salivacija čemu, u zdravih, sledi brzo i izdašno smanjivanje aktivnosti u oba para pljuvačnih žlezda. Indikovana u bolesnika sa sijaloadenitisom, jednostranom ili obostranom sijalolitijazom, tumorom parotidnih žlezda i Sjögre-novim sindromom.

SCINTIGRAFIJA SAKROILIJAČNIH ZG-LOBOVA (engl. sacroiliac joint scintigraphy/scan), nuklearnomedicinska metoda za detekciju zapaljenjskih i degenerativnih pro-cesa u sakroilijačnim zglobovima. Izvodi se oko 2 sata posle i.v. ubrizgavanja osteofilnih radiofarmaka u istim dozama kao za scintigrafiju kostiju.

SCINTIGRAFIJA SLEZINE (engl. spleen scintigraphy/ scan), nuklearnomedicinska metoda za morfološku i funkcionalnu vizualizaciju slezine. Zasniva se na svojstvu slezine da zadržava oštećene eritrocite, koje zatim, ćelije makrofagno-histiocitnog sistema u slezini fagocituju. Membrane izdvojenih eritrocita, obeleženih sa 99mTc ili 51Cr, se oštećuju štavljenjem (taninizovanjem) ili toplotom. Scintigrafija se vrši pomoću gama scintilacione kamere u AP, PA i LL projekcijama. Indikovana je kod bolesnika sa

splenomegalijom, apscesima, cistama ili infarktom slezine, kao i u dijagnostici posttraumatskih ruptura i urođenih anomalija razvoja slezine.

SCINTIGRAFIJA SRŽI NADBUBREŽNIH ŽLEZDA , v. scintigrafija nadbubrežnih žle-zda.

SCINTIGRAFIJA SRČANOG MIŠIĆA , v. miokardiografija.

SCINTIGRAFIJA TUMORA (engl. scintigraphy of tumours), planarna s.c. i/ili SPECT. Zasniva se na primeni radionuklida odnosno radiofarmaka obeleženih gama emiterima, koji se različitim mehanizmima (difuzija, aktivni transport, receptori i dr.) selektivno vezuju u tkivu različitih tumora. Primenjuje se u dijagnostici primarnih tumora, njihovih recidiva, metastaza i praćenju terpijskih efe-kata. Kao tumor-avidni radionuklidi/radiofarmaci koriste se: 67 Ga-citrat (limfomi, karcinom pluća, maligni melanom, hepatom, sar-komi, tumori testisa, neuroblastomi); 131 J (recidivi i metastaze diferentovanih karcinoma tiroidee); 201 Tl (limfomi, medularni karcinom tiroidee, karcinom pluća, karcinom dojke, tumori mozga, osteosarkom); 111 In-pentreotid (111In-ŠDTPA-D-Phe1-oktreotid), vezuje se za somatostatinske receptore (gastroendokrini tumori - gastrinomi, glukagonomi, karcinoid, insulinomi, somatostatinomi, VIP-omi; me-ningeomi, adenom hipofize, limfomi, karcinom dojke, karcinom pluća, neuroblastomi); 99mTc-(sesta) MIBI (karcinom dojke, limfomi, karcinom tiroidee, adenom paratiroidee, tumori mozga, sarkomi kostiju i mekih tkiva); 123 J(131J)-metajodbenzilgvanidin MIBG (tumori porekla nervnog grebena - feohromocitom, paragangliomi, neuroblastomi, ganglioneuroblastomi, karcinoid); 99mTc-tetrofosmin (karcinom dojke, karcinom pluća, karcinom tiroidee); 99mTc-metilen difosfonat (MDP) - karcinom dojke; 131 J-6-(-jodometil (75Se-6-(-selenometil)-19-norholesterol (tumori kore nadbubrega); 123 J-2-hidroksi-3-jodo-6-metoksi-benzamid IBZM - ( maligni melanom). V. imunoscintigrafija.

SCINTIGRAM (engl. scintigram, scan), nuklearnomedicinski nalaz, medicinska slika dobijena gama scintilacionom kamerom. Može da se nalazi na hartiji, fotografskom papiru, rentgenskom filmu, magnetnom mediju.

SDH (engl. sorbitol dehydrogenase), v. iditol dehidrogenaza.

SDS-GEL ELEKTROFOREZA (engl. SDS- -gel electrophoresis ), tehnika kojom se na-elektrisani kompleksi proteina sa natrijumdodecil-sulfatom (SDS) podvrgavaju zonskoj elektroforezi na gelu uniformne poroznosti, pri čemu se

brzina pokretljivosti povećava sa smanjenjem molekulske mase. Odnos između molekulske mase proteina i njihove pokret-ljivosti je linearan i može se koristiti za odre-đivanje molekulske mase proteina.

74Se , emituje g fotone; fizičko vreme poluraspada 121 dan; osnovne energije zračenja 140 i 270 KeV. U nuklearnoj medicini služi kao obeleživač metionina, metilholesterola i taurohomoholne kiseline.

75Se , radioaktivni izotop selenijuma, nastaje u nuklearnim reaktorima ozračivanjem.

SEBACEALNA CISTA (engl. sebaceous cyst), lojna cista, intradermalna, jasno ograničena tumefakcija, pokretna prema podlozi. Boje su žućkaste do bele, najčešće lokalizovane na li-cu, vratu, grudima i leđima.

SEBACEALNE ĆELIJE (engl. sebaceous cells, lat cellula sebacea), velike poligonalne ćelije koje grade sebacealne žlezde. S. ć. koje leže na bazalnoj lamini su nediferentovane. Postepenom diferencijacijom bazalne s. ć. se uvećavaju i postaju poligonalne, njihova citoplazma se ispunjava lipidnim kapima koje daju penušav izgled ćeliji. Susedne s. ć. se međusobno vezuju brojnim malim dezmozomima. Napredujući prema centru žlezde, s. ć. menja svoj izgled: jedro postaje piknotično, mitohondrije se smežuravaju, plazmolema propada, lipidne kapi se sjedinjuju, a s. ć. konačno propada i transformiše se u sebum. S. ć. se konstantno obnavljaju mitotskom aktivnošću bazalnih ćelija.

SEBACEALNE ŽLEZDE (engl. sebaceous gland, lat. glandula sebacea pili), alveolarne žlezde sa holokrinom sekrecijom. Nalaze se razbacane u dermu, ali ih nema u koži dlanova i tabana. Sastoje se od nekoliko alveola koje su obložene bazalnom laminom i tankim slojem veziva. Alveole se udružuju i formiraju kratak, često keratinizovan kanal, koji se otvara u predelu gornjeg dela folikula dlake. S. ž. areole, bradavice, očnog kapka, ivice usana, velikih usana, glansa penisa i unu-trašnje površine prepucijuma otvaraju se direktno na površinu kože. Bazalne ćelije su nediferentovane, dele se i pretvaraju u sebacealne ćelije od kojih nastaje sebum. Na jednom cm2 kožne površine ima oko 100 sebacealnih ćelija. One su sastavni deo pilosebacealnog kompleksa, a stimulišu ih androgeni.

SEBACEALNI FOLIKULI (engl. sebaceous follicles, lat. glandula sebacea separata), posebno velike sebacealne žlezde koje se često nalaze u koži čela, nosa, spoljašnjeg uva. Otvori s. f. su vidljivi golim okom kao pore na kožnoj površini. Na 1 cm2 kože nalazi se oko 800 sebacealnih folikula. Oni su vrlo osetljivi na

androgene.

SEBO, skraćeno od sebum (loj), kao prefiks označava da je nešto u vezi sa lojnim žlezdama.

SEBOREJA (engl. seborrhoea), pojačano lučenje lojnih žlezda. Koža ima nauljen izgled.

SEBOROIČNI DERMATITIS (engl. seborrhoeic dermatitis), hronična upala kože nastala pojačanim lučenjem i zadržavanjem loja na površini kože, sa karakterističnim promenama na koži (eritem, ljuspanje) i lokalizacijom (poglavina, lice, gornja polovina trupa).

SEBUM (engl. sebum, lat. sebum), produkt sebacealnih žlezda koji nastaje holokrinim raspadanjem sebacealnih ćelija. S. se sastoji od lipida, triglicerida, estara voska, skvalena i vrlo male količine sterola. S. podmazuje kožu i dlake čineći ih mekim i savitljivim, mada njegova uloga nije do kraja jasna.

SECCELOV SINDROM (engl. Seccel syndrome), sindrom koga karakteriše: intrauterino proporcionalan patuljast rast i ptičje lice sa isturenim ponekada unazad povijenim nosem, mikrognatija, visokolučno ili rascepljeno nepce, nisko postavljene uši, prominentne oči, antimongoloidne palpebralne fisure, epikantni prevoji. Abnormalnost koštanog sistema ogleda se u multipnim dislokacijama, kao što su: kongenitalna dislokacija kuka, kifoskolioza, defekti grudnog koša, odsustvo patele i usporena maturacija kostiju. Javlja se takođe i klinodaktilija, uvećanje rastojanja između prvog i drugog nožnog prsta, kriptorhizam, pancitopenija, mentalna retardacija. Naj-verovatnije se prenosi autosomno recesivno.

SEDACIJA (engl. sedation), umirenje, čije su glavne karakteristike smanjena spontana motorna aktivnost i smanjena reaktivnost prema spoljnim dražima. Sa povećanjem doze sedativa, ovo stanje može progredirati do pojave pospanosti.

SEDALNO-ČMARNA JAMA (engl. ischio-anal fossa, lat. fossa ishioanalis), v. fosa ishi-oanalis, ishiorektalis.

SEDATIV

(engl. sedative), lek koji umiruje, uzrokuje sedaciju, a u većim dozama može da prouzrokuje pospanost tj. ima hipnotički efekt; sredstvo koje smanjuje nervnu razdraž-ljivost; zavisno od namene razlikuju se kardijalni, cerebralni, nervni, respiratorni i spinalni sedativi.

SEDIMENTACIJA (engl. sedimentation), proces kojim se stvara sediment, naročito u slu-čaju centrifugiranja.

SEDIMENTACIONA BRZINA (engl. sedimentation rate), brzina kojom se sediment taloži iz rastvora npr. pri centrifugiranju.

SEDIMENTACIONI KOEFICIJENT (engl. sedimentation coefficient), brzina kojom se čestice talože iz rastvora (sedimentaciona brzina). Najčešće korišćena jedinica je svedberg (S), koji je jednak 10-3 s. Sedimentacioni koeficijent zavisi od gustine i oblika čestice. Sferni molekuli imaju sedimentacioni koeficijent 2S, što odgovara masi od 10.000 daltona; 4S odgovara 50.000 daltona; 8S je 160.000 daltona i 16S je 400.000 daltona.

SEDIMENT MOKRAĆE (engl. urin sediment), predstavlja talog mokraće koji može nastati prirodno (stajanjem se talože čvrste čestice mokraće) ili centrifugiranjem, zagrevanjem ili dodavanjem određenih hemijskih supstanci. Pregled sedimenta mokraće po-moću mikroskopa je dijagnostički postupak koji se rutinski primenjuje i od velike je koristi u otkrivanju i ispitivanju bubrežnih bo-lesti. Ovim pregledom se utvrđuje prisustvo uobičajenih ćelijskih elemenata (eritrocita, leukocita, bubrežnih tubulskih ćelija, tranzitornih i skvamoznih epitelnih ćelija) kao i prisustvo masti, cilindara, kristala i mikroorganizama.

SEDIRATI (engl. sedate), izazvati efekat smi-rivanja; umiriti bolesnika sedativnim sredstvima.

SEDOHEPTULOZA-7-FOSFAT (engl. sedoheptulose-7-phosphate), 7-fosfatni derivat 2-ketoheptuloze, šećera sa 7-ugljenika, koji je značajan intermedijer pentoznog šanta u metabolizmu glukoze.

SEDOST (engl. canities, graying), smanjenje pigmenta u dlaci tako da ona postaje svetla, siva do bela. Ovo se dešava sa starenjem, kao i u sklopu određenih poremećaja.

SEGMENT

(engl. segment), bilo koji od separabilnih delova tela. U pulmologiji predstavlja hirurški izdvojiv deo pluća. Nema svoju membranu, odnosno, visceralnu pleuru, ali ima definisan bronh. U desnom pluću najčešće ima deset, a u levom osam segmenata.

SEGMENTEKTOMIJA (engl. segmentectomy), uklanjanje funkcionalne jedinice odn. segmenta organa. Segment organa je onaj deo koji može sam po sebi uspešno da funk-cioniše, nezavisno od ostalih delova organa, i ima anatomski određenu strukturu i granice. Zbog toga se, u užem smislu, termin segmentektomija koristi za opis operativnih zahvata na plućima (svako plućno krilo ima 10 anatomski određenih segmenata) i jetri (koja se sastoji od ukupno 8 segmenata). Za ostale, šuplje organe trbušne duplje, uglavnom se koristi izraz „segmentna resekcija“. Segmentektomija je usko specijalistički operativni zahvat koji zahteva dobro poznavanje anatomije i hirurške tehnike.

SEGMENTIRANI NEUTROFIL (engl. segmented neutrophil), neutrofil sa filamentima koji povezuju jedarne lobuse.

SEHCAT , Tauro-23-(75Se)-25-homoholna ki-selina, obeleženi, sintetički analog tauroholne kiseline. U nuklearnoj medicini se koristi u ispitivanjima poremećaja apsorpcije žučnih kiselina, v. nuklearnomedicinske metode.

SEKOTINA (engl. incision, incised wound, lat. vulnus scissum ili incisum), rana nanesena oštricom mehaničkog oruđa, npr. noža, žileta, stakla i dr. (v. rana, v. oruđe). Karakteriše je velika dužina otvora u odnosu na malu dubinu. Ivice i strane su ravne i nepodlivene krvlju. Specijalni oblik sekotina (tzv. vulnus secatum) nastaje dejstvom oštrice teških i jako zamahnutih oruđa (npr. sekire, satare, motike, ašova i dr.) i njih karakterišu velika dubina i eventualni prelomi kostiju.

SEKRECIJA (engl. secretion), lučenje, stvara-nje i oslobađanje organskih molekula, jona i vode od strane ćelije kao odgovor na specifičnu stimulaciju.

SEKRECIJA SA UNUTRAŠNJIM LUČE-NJEM (engl. endocrine secreting), v. endokrina sekrecija.

SEKRET (engl. secrete), izlučevina, proizvod sekrecije.

SEKRETIN (engl. secretin), polipeptid koji izlučuju S ćelije duodenalne mukoze i jejunuma. Sastoji se od jednog lanca od 27 aminokiselina (sličan je po strukturi glukagonu). Sekretin stimuliše izlučivanje pankreasnog soka. Stimuliše i izlučivanje pepsi-nogena i bikarbonata.

SEKRETINSKI TEST (engl. secretin test), koristi se za direktno merenje pankreasne funkcije, na osnovu određivanja jačine izlu-čivanja bikarbonata i sekretina u pankreasnom soku stimulisane sekretinom. Ovaj test koristi se za procenu disfunkcija pankreasa (npr. kod fibrocističnih oboljenja) i za difere-nciranje steatoreja pankreasnog porekla.

SEKRETOGOG (engl. secretagogue), supstanca koja stimuliše sekreciju, npr. gastrin i pentagastrin stimulišu sekreciju HCl i pepsina.

SEKRETORNE GRANULE (engl. secretory granules, lat. granulum secretorium), sferične inkluzije, okružene jediničnom membranom, ispunjene srednje do jako osmiofilnim sadr-žajem. Nastaju iz Golgijevog aparata u cilju sekrecije. Posle različito dugog procesa sazrevanja i kondenzacije, sadržaj s. g. se oslobađa egzocitozom. S. g. endokrinih ćelija su u osnovi manje od onih kod egzokrinih.

SEKRETORNI IgA (engl. secretory IgA), klasa imunoglobulina koji se nalaze u nekim telesnim izlučevinama (npr. salivi, nazalnim sekrecijama, znoju, mleku, kolostrumu). Sva-ki sekretorni IgA molekul sastoji se od dva četvoročlana lanca osnovnih jedinica imuno-globulina, sekretorne komponente i J lanca. Sekretorni IgA je odgovoran za lokalni imunitet u mukozi i telesnim sekrecijama.

SEKSOLOGIJA (engl. sexology), posebna nauka koja se bavi istraživanjem seksualnog ponašanja kod različitih vrsta, a prvenstveno homo sapiensa.

SEKSUALNA DEVIJACIJA (engl. sexual deviation), seksualno ponašanje koje zakon zabranjuje (izuzev prostitucije u nekim zem-ljama); smatra se devijantnim, kao npr.: transvestitizam, homoseksualnost, silovanje. Ovaj termin treba umereno upotrebljavati pošto teži konotaciji koja osuđuje.

SEKSUALNA TERAPIJA

(engl. sexual therapy), poseban oblik psihoterapije sa isklju-čivim ciljem da brzo i uspešno leči seksualne poremećaje i neuspešno seksualno ponašanje. Prvi celovit program lečenja dali su Mastersova i Johonsonova (1970). Ovo ubrzo postaje opšteprihvaćena metoda lečenja neuspešnog seksualnog ponašanja. Kasnije je došlo do mnogih izmena i dopuna, ali je prototip me-tode ostao isti.

SEKSUALNI INSTINKT (engl. sexual instict), 1. tendencija koja je znatnim delom, ali ne i potpuno urođena, a čini je ponašanje za-vođenja, udvaranja radi realizacije seksualnog opštenja, koja je karakteristična za vrstu; 2. u psihoanalitičkom smislu, svaka tendencija usmerena ka postizanju seksualnog zadovoljstva.

SEKSUALNOST (engl. sexuality), termin koji se koristi kada je reč o anatomskim i morfološkim razlikama među polovima: seksualne karakteristike, seksualni organi, seksualna disfunkcija, seksualni hromozomi. To uklju-čuje takođe i upotrebu reči seks, radi ukaziva-nja na razlike između muškog i ženskog pola. U neanalitičkom smislu koristi se u mnogim naukama i odnosi se na normalan seksualni život u službi razmnožavanja. Freud je ovaj tremin koristio u jednom posebnom smislu (sinonim libido), koji je predstavljao opštu pozitivnu energiju čiji je izvor eros, odnosno seksualni nagon koji usmerava na život.

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE (engl. sexual abuse), odstupanje od seksualnog nagona u kojem se seksualno zadovoljstvo pos-tiže nanošenjem bola ili poniženja partnera. Prvi put ga je opisao francuski autor Markiz de Sad (17401814). Uključuje sadomazohistički seksualni odnos u kojem postoji uži-vanje u patnji od strane jednog partnera - mazohista i uživanje u nanošenju bola ili poniženja od strane drugog parnera sadista. Ova dva činioca su kompletna u seksualnoj interakciji.

SEKUNDARNA POLICITEMIJA (engl. secondary polycythaemia), oblik policitemije koja nastaje usled nekih drugih oboljenja, najčešće plućnih.

SEKUNDARNI AKTIVNI TRANSPORT (engl. secondary active transport), aktivni transport jedne supstance koji je vezan pomo-ću nosača za istovremeni pasivni transport druge supstance, najčešće Na+ jona. Energiju obezbeđuje koncentracioni gradijent za Na+ nastao njegovim primarnim aktivnim transportom. Deli se na kotransport i kontratransport.

SEKUNDARNI SPERMATOCITI (engl. secondary spermatocytes, lat. spermatocytus secondarius), ćerke ćelije primarnih

spermatocita. Ubrzo posle nastanka, s. s. ulaze u deobu bez deljenja DNK sadržaja, pa ćelije koje iz njih nastaju (spermatide) imaju haploidan broj hromozoma.

SEKUNDARNO ZARASTANJE RANA (lat. sanatio per secundam intentionem, ili per granulationem), nastaje kod većih defekata, rana koje zjape sa prisutnim nekrotičnim i devitalizovanim tkivom, infekcijom ili stranim telom koji smetaju epitelizaciji rane, zbog čega proces eliminacije (lize i resorpcije) traje nedeljama. Tek nakon ovog procesa granulaciono tkivo će ispuniti ranu i biti presvučeno epitelom uz stvaranje masivnog ožiljka.

SEKUTIĆ (engl. incisor, lat. dens incisivus), v. dens incizivus.

SEKVELA (engl. sequela), morbidno stanje koje sledi ili se događa kao posledica bolesti ili povrede.

SEKVENCA (engl. sequence), redosled nukleotidnih baza (sekvenca baza) u DNK ili RNK molekulu ili redosled aminokiselina u proteinu. Proces sekvenciranja je određivanje redosleda nukleotida u DNK ili RNK molekulu ili redosleda aminokiselina u proteinu.

SEKVENCIJALNE SCINTIGRAFSKE SLI-KE (engl. sequencial scintigraphy), v. dinamska scintigrafska studija.

SELEGILIN (engl. selegiline), deprenyl, antiparkinsonik, selektivni inhibitor enzima monoamino-oksidaze tipa B (MAO-B). Poja-čava i produžuje efekt levodope. Koristi se oralno. Ne stupa u interakciju sa tiraminom iz hrane. Neželjeni efekti su: nesvestica u stoje-ćem položaju, mučnina, nevoljni pokreti, konfuzija. Preparat: Juprenil.

SELEKCIJA (engl. selection), ŠCharles Darwin, engl. prirodnjak, 1809 - 1882Ć, preferencijalna reprodukcija ili preživljavanje jedinki različitih genotipova pod različitim uslovima (1858).

SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMA-NJA SEROTONINA (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRIs ), nova grupa antidepresiva koju čine: fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin i dr. Antidepresivno dejstvo zasnivaju na inhibiciji

preuzimanja serotonina u depoe, čime se pojačava aktivnost serotonina u regulisanju ponašanja i raspoloženja. U odnosu na stare tricikličke antidepresive imaju jednaku efikasnost i bolju podnošljivost: manje sedacije, antiho-linergičkih neželjenih dejstava, kardiotoksičnosti i nema povećanja težine.

SELEKTIVNOST (engl. selectivity), sposobnost virusa da inficira određenu biološku vrstu. Postoje veoma selektivni virusi koji mogu inficirati samo jednu biološku vrstu, dok pojedini mogu inficirati sve vrste od insekata do čoveka.

SELEKTIVNOST LEKOVA (engl. drug sele-ctivity), važna osobina nekih lekova da deluju samo na jedan tip receptora ili samo na neki podtip receptora. Na primer, kardioselektivni beta-adrenergički agonisti deluju selektivno na adrenergičke beta1-receptore u srcu, a ne utiču na adrenergičke beta2-receptore u bronhijama.

SELEN, Se (engl. selenium), hemijski element, sive boje, nemetal iz VI grupe periodnog sistema (atomski broj 34, RMM=78,96). Nalazi se u oksidacionim stanjima +4, +6, -2. Prisutan je u skoro svim tkivima u organizmu. Aktivan je kao sastojak enzima glutation-peroksidaze, koja uz druge antioksidativne elemente u organizmu učestvuje u vezivanju slobodnih (toksičnih) radikala kiseonika. Posle-dice nedostatka selena kod ljudi prvi put su opisali Kinezi, početkom 70-ih godina, kod dece u oblasti Kesan, gde je tlo izuzetno siromašno selenom. U novije vreme nedostatak selena se pominje kao faktor rizika u nastaja-nju ishemijske bolesti srca i nekih malignih bolesti. Dobri izvori selena su hrana iz mora, meso, mleko, žitarice, a količine su zavisne od prisustva selena u tlu. Selen unet u većoj količini može da deluje toksično.

SELEN-SULFID (engl. selenium sulfide), antiseboroik i antimikotik koji se u obliku šampona koristi u terapiji peruti i infekcija kosmatog dela glave. Nije registrovan u Jugo-slaviji. Preparati: Lenium, Selsum.

SEMENA PLAZMA (engl. seminal plasma), slabo bazna, mlečna mešavina bogata fruktozom. Produkt je sekrecije testisa, epididimisa, seminalnih vezikula, prostate, bulbouretralnih i uretralnih žlezda i čini oko 90% sperme. Služi kao hranjiva potpora i podloga za kretanje spermatozoida. Takođe neutrališe acidi-tet vagine.

SEMENA TEČNOST (engl. seminal fluid), v. sperma.

SEMENA VRPCA (engl. spermatic cord, lat. funuculus spermaticus), v. funikulus spermatikus.

SEMENIK (engl. testicle, lat. testis), v. testis.

SEMENURIJA (engl. spermaturia), prisustvo spermatozoida (semenih ćelija) u mokraći.

SEMI-, prefiks koji označava polovinu ili deo nečega.

SEMICIRKULARNI DUKTUSI (engl. semicircular ducts, lat. ductus semicirculares ), tri membranozne cevi ekscentrično postavljene u semicirkularne kanale i ispunjene endolimfom. S. d. pripadaju membranoznom labirintu.

SEMICIRKULARNI KANALI (engl. semicircular canals, lat. canales semicirculares ), tri koštana tunela koja leže u tri ravni, normalne jedna na drugu. S. k. pripadaju koštanom labirintu i obloženi su tankim slojem endosteuma, čiji produžeci stižu do lamine proprije semicirkularnih duktusa postavljenih u s. k. Kroz s. k. cirkuliše perilimfa.

SEMIKOMA (engl. semicoma), blaži oblik kome iz koje je moguće probuditi pacijenta.

SEMILUNARIS (engl. semilunar, lat. semilunaris), polumesečast, nalik polumesecu.

SEMILUNARNA VALVULA (engl. semilunar valve), jedna od dve valvule srca koje se nalaze na početku aorte (semilunarna valvula aorte) i pulmonalne arterije (semilunarna val-vula pulmonalne arterije). Svaka valvula ima po 3 kuspisa. Ove valvule usmeravaju krv iz srca u sistemsku i plućnu cirkulaciju.

SEMILUNARNI

(engl. semilunar, lat. semilunaris), v. semilunaris.

SEMILUNARNI ZALISTAK (engl. semilunar valve, lat. valva semilunaris), v. valvula semilunaris.

SEMINALNE VEZIKULE (engl. seminal vesicles, lat. vesicula seminalis), parni, pomoćni, muški polni organi, nepravilnog oblika, smešteni iza prostate i lateralno od svake ampule duktusa deferensa. Sastoje se od nekoliko navoja cevi, koja se sastoji od slede-ćih slojeva: 1. tunica mucosa: a) epitel - jednoslojan cilindričan epitel sa poljima necilijarnog, pseudoslojevitog cilindričnog epitela; epitel je žućkast zbog prisustva lipofuscina; b) lamina propria - rastresito vezivo sa elastičnim vlaknima i sudovima. Mukoza formira brojne razgranate nabore, kesaste evaginacije različite dužine; 2. tunica muscularis - unutrašnji kružni i spoljašnji longitudinalni sloj glatkih mišićnih ćelija; 3. tunica adventitia - rastresito vezivo sa elastičnom mrežom, koje čini kapsulu seminalne ve-zikule. Proksimalni kraj se spaja sa duktusom deferensom da bi se formirao ejakulatorni duktus. Epitel produkuje žućkastu, alkalnu tečnost, koja omogućava pokretanje spermatozoida i štiti ih od vaginalne sekrecije. Značajne količine prostaglandina nalaze se u sekreciji vezikula. Aktivnost vezikula stimuliše testosteron.

SEMINIFERNI EPITEL (engl. seminiferous epithelium, lat. epithelium spermatogeni-cum), visokospecijalizovan slojevito cilindrični epitel koji oblaže seminiferne tubule. S. e. se sastoji od potpornih ćelija (Sertolieve ćelije) i spermatogenih ćelija: spermatogonije, primarni spermatociti, sekundarni spermatociti, spermatide, spermatozoe. Samo Sertolieve ćelije i spermatogonije leže na bazalnoj lamini. Sertolieve ćelije dele s. e. na bazalni i adluminalni deo. Jedan ciklus spermatogeneze kod čoveka traje 16+/-1 dan, a spermatogeneza traje 4 ciklusa ili oko 64+/-4,5 dana. Tokom svakog ciklusa razlikuje se 6 stadijuma.

SEMINIFERNI TUBULI (engl. seminiferous tubules, lat. tubulus seminifer convolutus), veoma izvijugani kanali koji formiraju ekskretorni parenhim testisa. S. t. su obično duge petlje koje počinju i završavaju se kao tubuli rekti vodeći u rete testis. Mogu se granati, anastomozirati ili počinjati slepo. Od jedan do četiri s. t. formiraju jedan od 250 lobulusa, čiji su apeksi orijentisani ka medijastinumu testisa. S. t. su obloženi seminifer-nim epitelom i okruženi bazalnom laminom, ispod koje je lamina proprija, sastavljena od nekoliko slojeva peritubularnih miofibroblasta i fibrocita. Ritmičkim kontrakcijama miofibroblasta, nezavisno od nervnih impulsa, postepeno se potiskuju spermatozoe kroz rete testis.

SEMINOM (engl. seminoma), vrsta malignog tumora testisa. Sastavljen je od ćelija koje liče na nezrele germinativne ćelije (ćelije od kojih nastaju spermatozoidi). Prvi znak je bezbolni otok testisa. Najbolji vid lečenja je hirurško odstranjivanje sa zračenjem mesta na kome je tumor nastao. U

slučaju pojave metastaze primenjuju se citostatici.

SEMIPERMEABILNA MEMBRANA (engl. semipermeable membrane), membrana kroz koju slobodno prolaze molekule rastvarača i neke čestice rastvorka. Kroz potpuno permeabilnu membranu prolazi samo rastvarač.

SENA (engl. senna), sasušeni listovi biljke sene (lat. Folia Sennae), koji pripadaju antrahinonskim drogama. Sadrže glikozide koji se u gastrointestinalnom traktu razlažu i oslobađaju aktivne principe, emodine, koji se jednim delom resorbuju u tankom crevu i delimično izlučuju preko kolona, a drugim delom dospevaju direktno do kolona. U kolonu emodini deluju nadražajno prouzrokujući pojačanje peristaltike i refleks defekacije. Osušeno lišće sene je sastojak mnogih čajeva koji se koriste u terapiji opstipacije. Neželjeni efekti su grč-evi u trbuhu i hiperemija svih organa u maloj karlici. Ne smeju se koristiti u trudnoći, tokom menstruacije, u slučaju prisustva hemoroida i ulceroznog kolitisa.

SENGSTAKENOVA CEV (engl. Sengstaken’s tube ), Sengstaken-Blackmooreova sonda, sonda namenjena za kompresiju proširenih vena jednjaka i želuca, i za zaustavljanje krvarenja kod prskanja proširenih vena jednjaka kod portalne hipertenzije (ciroza, hepatitis). Konstruisana je kao gastrična sonda (sukcija) sa dva balona: manji, blizu vrha sonde, zapremine 40 - 50 ml, koji se ispuni vazduhom ili tečnošću kada se sonda ubaci kroz nos u želudac; zatim se sonda povuče unazad tako da ovaj prvi balon (nazvan i želudačni) zastane na ulazu jednjaka u želudac (kardija). Na taj način, drugi, duguljasti balon, dužine 30 cm i zapremine 120 ml dospeva na pravo mesto, tj. u jednjak, u predeo gde se nalaze proširene vene jednjaka. Sada se drugi balon napuni sa 120 ml vazduha, svojim pritiskom nalegne na vene jednjaka i zaustavlja krvarenje. Bolesnici veoma teško podnose ovu sondu, naročito punjenje balona u jednjaku, što podstiče vagusni refleks i izaziva povraćanje i osećaj gušenja. Baloni pod pritiskom mogu da stoje do 72 h, a onda ih treba otpustiti da ne izazovu ošte-ćenje sluzokože. Ovo je postupak koji spasava život kod veoma opasnog krvarenja i služi za privremenu kontrolu hemostaze, a posle 72 h, kada se stanje stabilizuje, preduzima se drugo lečenje variksa, najčešće skleroterapija, ili transsekcija jednjaka i podvezivanje variksa (Sughiura).

SENILAN (engl. senile), starački, oronuo, izla-peo, izmenjenog ponašanja koje podrazumeva izmene u ishrani, higijeni, odnosu prema drugima, zaboravnost, gubitak orijentacije u prostoru. Posebno je naglašena uznemirenost u večernjim satima.

SENILNA INVOLUCIJA (engl. senile involution), spore, progresivne degenerativne pro-mene koje se javljaju kod odmakle starosti, često sa gubitkom mišićnog i potkožnog tkiva i smežuravanjem drugih organa.

SENILNI LUK (engl. arcus lipoides, gerontoxon, lat. arcus senilis ), mutan sivkast prsten blizu ivice rožnjače, čest kod starijih osoba. Posledica je nagomilavanja lipidnih materija (masti i holesterola) u međućelijskim prostorima strome rožnjače, i u Descemetovoj membrani.

SENILNO (engl. senile), koje pripada, izazvano je ili karakteriše starost; staračka nemoć.

SENILNOST (engl. senility), stanje slabljenja fizičke i psihičke aktivnosti kod starih osoba. Duševni poremećaji u starosti podrazumevaju progresivno propadanje moždanih ćelija što je praćeno slabljenjem intelektualnih funkcija.

SENZACIJA (engl. sensation), 1. svesno zapažanje izazvano stimulacijom aferentnog nerva ili senzornog receptora; 2. osećaj ili svest o emocionalnom stanju ili psihičkoj aktivnosti, koji može nastati unutar centralnog nervnog sistema i ne mora neophodno izazvati neposredan odgovor na spoljašnji stimulus; 3. telesni osećaj, kao što je bol, koji se doživljava u talamusnom sindromu, i koji nastaje kao posledica stimulusa unutar, a ne izvan organizma.

SENZIBILITET (engl. sensibility), sposobnost primanja nadražaja iz okoline. To je bitna karakteristika nervnih ćelija.

SENZIBILIZACIJA (engl. sensitization), snižen prag nadražaja i povećano reagovanje nociceptora na nebolne stimuluse, kao posle-dica oslobađanja inflamatornih medijatora u oštećenom tkivu.

SENZIBILIZACIJA CENTRALNA ILI FENOMEN VIHOR (engl. central sensitization or phenomenon of wind up), ponovljena stimulacija C vlakana (ne A vlakana) ume-renom frekvencom dovodi do progresivne dugotrajne parcijalne depolarizacije neurona, čineći membranu osetljivijom na aferentne impulse. Ovaj fenomen nastaje posredstvom NMDA receptora i može da bude blokiran antagonistima ovih receptora, kao što je ketamin.

SENZIBILNO (engl. sensible), 1. čulno osetljivo, naročito vidom i mirisom; 2. sposobno da prima utiske preko

čula.

SENZIBILNOST (engl. sensibility), 1. sposobnost da se prime, osete i procene fizički i psihički utisci; 2. sposobnost nerva ili završnog organa da prima i odašilje impulse.

SENZITIVNI KORTEKS (engl. senzory cortex), delovi cerebralnog korteksa koji prihvataju i transformišu senzorne draži. Smatra se da su bolne draži topografsko anatomski vezane za cingularni korteks i primarni i sekundarni senzitivni korteks. Doživljaj bola verovatno nastaje, kada ekscitacije dostignu dovoljno visok intenzitet i obuhvate dovoljno velik broj neurona.

SENZITIVNOST (engl. sensitivity), 1. sposobnost da se primi, proceni i prenese senzacija; 2. sposobnost reakcije na stimuluse; 3. spo-sobnost individue da odgovori emocionalno na promene u svojoj okolini, naročito njegovi međuljudski i socijalni međuodnosi; 4. stepen promene ili odgovora organizma u odnosu na neki specifičan faktor ili supstancu (senzitivnost na antibiotike).

SENZITIVNOST SKRINING TESTA (engl. sensitivity of screening test), proporcija stvarno obolelih osoba u ispitanoj populaciji koju je skrining test označio kao bolesnu.

SENZITIZACIJA (engl. sensitization), 1. oblaganje ćelije antitelima, tako da mogu aglutinisati ili lizirati ako se doda komplement; 2. veći odgovor na kasniji stimulus u poređenju sa početnim; 3. proces sticanja reaktivnosti ili hipersenzitivnosti, naročito na polen, serum i ostale antigene.

SENZORIMOTORNO (engl. sensorimotor), koje se odnosi ili pripada percepciji senzor-nih impulsa i generisanju motornih impulsa, npr. senzorimotorni sistem u kontroli motorike.

SENZORINEURALNA GLUVOĆA (engl. sensorineural deafness), v. nervna gluvoća.

SENZORINEURALNO (engl. sensorineural), koji se odnosi ili pripada senzornim nervima.

SENZORNE ĆELIJE (engl. sensory cells), kategorija specijalizovanih epitelnih ćelija koje reaguju na spoljašnje draži. One su raz-bacane u senzornom epitelu.

SENZORNE GANGLIJE (engl. sensory ganglia), spinalne ganglije i ganglije pridružene nekim kranijalnim nervima. Sve s. g. imaju identičnu histološku strukturu.

SENZORNI EPITEL (engl. sensory epithelium), površni epitel koji sadrži senzorne ćelije. Epitel makule sakulusa i utrikulusa, ampularnih krista, Cortievog organa, olfaktorni epitel i epitel gustatornih tela spadaju u tipičan senzorni epitel.

SENZORNI KORTEKS (engl. sensory cortex), područja cerebralnog korteksa odgovorna za prijem pristižućih informacija iz senzornih nervnih puteva koji potiču iz svih delova tela. Različita područja korteksa odgovaraju na različite senzacije iz različitih delova tela.

SENZORNI NERV (engl. sensory nerve), vrsta nerva koja nosi impulse od receptora kože, iz mišića i zglobova u CNS. V. aferentan. Upo-redi motorni nerv.

SENZORNI NEURONI (engl. sensory neurons), neuroni koji sprovode nervne impulse sa periferije tela (kože, unutrašnjih i senzornih organa) do CNS-a.

SENZORNI RECEPTORI (engl. sensory receptors), specijalizovani nervni završeci ili organi koji rade kao prevodioci različitih formi energije u neuronsku aktivnost. Pre-ma izvorima impulsa na koje s. r. reaguju, mogu se podeliti na: 1. eksteroceptore; 2. interoceptore; 3. proprioceptore; 4. teleceptore. Fiziološka klasifikacija deli s. r. prema vrsti energije na koju reaguju na: 1. baroreceptore; 2. hemoreceptore; 3. termoreceptore; 4. mehanoreceptore; 5. fotoreceptore.

SENZUALIZAM (engl. sensualism), stanje ili karakter individue koji je kontrolisan ili mu nedostaje kontrola nad primitivnijim telesnim željama ili emocijama.

SEPARACIJA (engl. separation), odvajanje, rastavljanje, otcepljenje. U okviru razvojnog ciklusa čoveka proces separacije (individua-lizacije) od primarne porodice jedan je od osnovnih razvojnih zadataka i uslov za postiza-nje zrelosti. Za ovaj proces vezani su brojni konflikti i strahovi, pa on samim tim predstavlja jedan od bitnih momenata koji pri-vlače pažnju u procesu psihološke eksploa-tacije ličnosti, kao i u psihoterapiji. Separacija na ranom uzrastu ostavlja brojne negativne posledice na psihički razvoj individue.

SEPSA (engl. sepsis), infekcija, kontaminacija; teška, po život opasna manifestacija prodora patogenih klica u krvotok, njihovo širenje cirkulacijom do udaljenih i osetljivih tkiva, zadržavanje i razmnožavanje klica u njima uz stvaranje toksina i izrazitu reakciju domaćina na invaziju. To uključuje brzo i masovno amplfikovanje signala i odgovora koji se šire van napadnog tkiva. Sve to je praćeno groznicom ili hipotermijom uz jezu, ubrzano disanje i ubrzan rad srca. Produbljivanjem poremećaja i popuštanjem mehanizma kontrole nastaje teška sepsa i sledstveno septični šok. Sepsu najčešće izazivaju bakterije, ali i bilo koji drugi mikroorganizmi (rikecije, gljive, virusi, protozoe). Za nastanak sepse nije neophodno stalno prisustvo mikroorganizma u krvi. Ukoliko se brzo i adekvatno ne leči ima vrlo visoku smrtnost.

SEPTALNI DEFEKT (engl. septal defect), urođena srčana mana kod koje septum, srčana pregrada, nije potpuno zatvorena, pa postoji nenormalna komunikacija između srčanih šupljina. Prema lokalizaciji otvora postoje pretkomorski i komorski septalni defekt. Ove mane su acijanotične, nema poremećaja u zasićenju kiseonikom, pa bolesnici nisu plavi. Tok i prognoza zavise od veličine otvora. Ukoliko je deo septuma koji nedostaje veći, a hirurškom intervencijom se na vreme ne zat-vori, dolazi do ozbiljnih poremećaja krvotoka, što može da izazove smrtni ishod. Koža bolesnika je plava zbog smanjene zasićenosti krvi kiseonikom usled mešanja arterijske i venske krvi. Komorski septalni defekt može biti stečen i to kao komplikacija akutnog infarkta miokarda.

SEPTIČAN (engl. septic), 1. u spoljnoj sredini: ono što u sebi sadrži septičan materijal, materijal koji izaziva infekciju, sepsu i truljenje, npr. septična sredina, septičan teren, septični uslovi, septično odeljenje, septična jama, septična cev, septični odvod; 2. u organizmu: ono što izaziva sepsu, dovodi do sepse, npr. septična nekroza, septično žarište, septično ognjište, septične bakterije, septični proces, septična infekcija; 3. ono što pokazuje znake sepse, kliničku sliku sepse; npr. septična slika, septična temperatura, septična rana, septični furunkul, septična bolest, septične posledice. Kliničku sliku sepse karakterišu: visoka, oscilirajuća temperatura, koja traje duže vreme i iscrpljuje bolesnika; ubrzan srčani rad, pogor-šanje opšteg stanja, anemija ili žutica, nekada bunilo; mala krvarenja po koži (petehije); uvećanje slezine; porast broja belih krvnih zrnaca i pad broja krvnih pločica. Dijagnoza se postavlja zasejavanjem krvi bolesnika koji ima povišenu temperaturu (hemokultura) či-me se otkriva uzročnik tj. izazivač sepse. Samo septično ognjište i uzrok sepse nisu uvek uočljivi pa je potrebno

detaljno ispitivanje da bi se ustanovila prava dijagnoza.

SEPTIČKA GROZNICA (engl. septic fever), porast telesne temperature usled infekcije patogenim mikroorganizmima ili njihovim toksinima.

SEPTIČKI ABORTUS (engl. septic abortion), svaki abortus kod kojeg su materična šupljina i njen sadržaj inficirani bilo kojim patogenim uzročnikom. Skoro uvek se javlja kod kriminalnih abortusa. Izazivači su najčešće stafi-lokoke, streptokoke i koli bacili. Kod kriminalnih abortusa se sreću posebni slučajevi izazvani bacilom Perfrigensa sa visokom stopom smrtnosti. Terapija septičnih abortusa podrazumeva veoma visoke doze antibiotika širokog spektra delovanja.

SEPTIČKI EMBOLUS (engl. septic embolus), gomilica bakterija u krvnom sudu koja nošena krvnom strujom može da izazove emboliju sa razvojem septičnih metastaza, što se često viđa i u piemiji.

SEPTIČKI ŠOK (engl. septic shock), teško, po život opasno stanje, nastaje u prisustvu teških, najčešće abdominalnih i pelvičkih infekcija Gram-negativnim bakterijama ili drugim bakterijama, virusima, gljivicama i protozoama, kao komplikacija traume ili operacija. Smatra se da nastaje usled dejstva endotoksina ili drugih produkata infektivnog agensa na krvne sudove, dovodeći do velikog zadržavanja krvi u kapilarima i venama. Uključena su i štetna dejstva komplementa, sistema kinina, oslobađanje histamina, citokina, prostaglandina i drugih medijatora. Predstavlja sepsu sa sni-ženjem krvnog pritiska (hipotenzijom) za više od 40 mmHg od početne vrednosti, koja ne reaguje na intravensko davanje tečnosti uz postepen razvoj disfunkcija organa i organskih sistema. Ako se ne leči brzo i adekvatno, prelazi u refraktarni šok koji se najčešće završava smrtno.

SEPTIČNO (engl. septic), prisustvo klica koje svojim prodorom u organizam mogu dati infekciju, lokalnu ili opštu.

SEPTIKEMIJA (engl. septicaemia, septice-mia), sistemski odgovor na prisustvo bakterija u krvi, najteža manifestacija infektivnog procesa. Uzročnici su različite Gram-pozitivne (Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus pyogenes i dr.) i Gram-negativne bakterije (Neisseria meningitidis, Haemophilus influenzae i dr.) koje u krv najčešće dospevaju preko sluznice disajnog i crevnog trakta. Krv za kulturu uzima se u vreme najviše temperature, zasejava na podlogu i čuva na 37oC. Klinički se

ispoljava povišenom temperatu-rom, bledilom, smanjenim krvnim pritiskom, oslabljenim protokom krvi kroz tkiva, pore-mećenim mentalnim stanjem i oskudnim mokrenjem. Dijagnoza se postavlja izolova-njem bakterija iz krvi (hemokultura). Lečenje je složeno, upravljeno na uzročnike i poremećaje koji ugrožavaju život bolesnika (šok, otkazivanje funkcije srca, pluća, bubrega i drugih organa), a obavlja se na odeljenjima intenzivne nege. U narodu je poznata kao trovanje krvi.

SEPTUM (engl. septum, lat. septum), pregrada. Zid ili deo zida koji razdvaja susedne strukture. S. interatrijale (engl. interatrial s., lat. s. interatriale), međupretkomorska pregrada. Deo srčane pregrade koji razdvaja desnu od leve srčane pretkomore. Sastoji se od peri-fernog, mišićnog dela i središnjeg, opnastog dela na kome se vidi ovalni otvor (foramen ovale); s. interventrikulare (engl. interventricular s., lat. s. interventriculare), međukomorska pregrada. Deo srčane pregrade koji razdvaja desnu od leve srčane komore. Sastoji se od prednje-donjeg, mišićnog dela i zadnje- gornjeg, opnastog dela; s. nazi (engl. nasal s., lat. s. nasale), nosna pregrada. Pregrada slože-ne građe postavljena u sagitalnoj ravni, koja razdvaja desnu od leve nosne duplje. Nosna pregrada se sastoji od tri dela: koštanog, hrskavičavog i opnastog. Koštani deo predstavlja zadnje-gornji deo nosne pregrade. Izgrađuju ga ralasta kost i uspravni list sitaste kosti. Hrskavičavi deo je srednji deo nosne pregrade, umetnut između koštanog i opnastog, koji izgrađuje hrskavica nosne pregrade. Opnasti deo je prednje-donji deo nosne pregrade koji gradi koža predvorja nosne duplje; s. pelucidum (engl. pellucid s., lat. s. pellucidum), prozračna pregrada. Tanka, glijalna opna razapeta između donje površine žuljevitog tela (korpus kalozum) i velikomoždanog svoda (forniks). Postavljena u sagitalnoj ravni razdvaja čeone rogove desne i leve bočne moždane komore. Sastoji se od dva lista iz-među kojih ponekad postoji uzana šupljina (kavitas septi pelucidi).

SERIN (engl. serine), prirodna neesencijalna aminokiselina (RMM 105,09), koja se sintetizuje iz glukoze. Serin je supstrat za formiranje cistationa. Nalazi se u brojnim proteinima u kojima obezbeđuje hidroksilnu grupu bočnog lanca.

SERKLAŽ (engl. cerclage), hirurški terapijski metod u prevenciji prevremenih porođaja kod insuficijencije grlića materice. Izvodi se po-stavljenjem produžnog, kružnog, submu-koznog neresorptivnog šava u nivou unu-trašnjeg materičnog ušća. Najčešće se serklaž aplikuje u periodu od 12. do 14. nedelje trudnoće, mada se iz opravdanih razloga može staviti i u kasnijim nedeljama graviditeta.

SERO(engl. sero-), prefiks koji se odnosi na serum ili serumski.

SERODIJAGNOZA (engl. serodiagnosis), korišćenje seroloških testova za postavljanje dijagnoze bolesti (dijagnoza

postavljena na osnovu ispitivanja seruma pacijenta), npr. dokazivanje antitela u serumu za određenu bolest.

SEROEPIDEMIOLOGIJA (engl. seroepidemiology), epidemiološka studija zasnovana na otkrivanju, prilikom serološkog testiranja, karakterističnih promena u nivou specifičnih serumskih antitela. Pored klinički manifestnih oblika, tako mogu da se otkriju latentne, supkliničke infekcije i stanja kliconoštva.

SEROKONVERZIJA (engl. seroconversion), stvaranje specifičnih antitela u serumu nekog pacijenta posle infekcije (zaražavanja) odre-đenim izazivačem ili posle vakcinacije.

SEROLOGIJA (engl. serology), nauka koja se bavi ispitivanjem prisustva raznih antitela i antigena u serumu i u drugim tečnostima organizma.

SEROLOŠKA DIJAGNOZA (engl. serologic diagnosis), dijagnoza postavljena laboratorij-skim ispitivanjem reakcije antigena i antitela u serumu. Zove se još i imunodijagnostika.

SEROLOŠKI (engl. serologic), odnosi se na granu medicine koja izučava krvni serum.

SEROLOŠKI TEST (engl. serologic test), test u kome se koristi serum.

SERONEGATIVAN (engl. seronegative), se-rološki test sa negativnim rezultatom.

SERONEGATIVNA SPONDILOARTRO-PATIJA (engl. seronegative spondyloarthro-pathy), v. spondiloartropatija.

SERONEGATIVNI POLIARTRITIS (engl. seronegative polyarthritis), zapaljenje više od četiri zgloba istovremeno, bez nalaza reumatoidnog faktora u krvi. Najčešće se javlja u psorijaznom artritisu.

SEROPOZITIVAN (engl. seropositive), sero-loški test sa pozitivnim rezultatom.

SEROPOZITIVNI POLIARTRITIS (engl. seropositive polyarthritis), zapaljenje više od četiri zgloba istovremeno, uz nalaz reumatoidnog faktora u krvi. Najčešće se javlja u reumatoidnom artritisu.

SEROPROFILAKSA (engl. serum prophylaxis), postupak sprečavanja obolevanja čoveka profilaktičkom primenom specifičnog anti-+virusnog, antibakterijskog ili antitoksičnog seruma. Najčešće se koristi antitoksični serum (sadrži antitoksine) u profilaksi tetanusa, difterije, gasne gangrene, botulizma i trovanja zmijskim otrovom. U upotrebi su heterologni serumi (porekla životinja), dok se poslednjih godina sve više primenjuju preparati seruma ljudskog porekla, sa visokom koncentracijom potrebnih antitela (hiperimuni globulini), npr. protiv virusa zarazne žutice B, crvenke, malih boginja, ovčijih boginja, zauški, besnila, toksina tetanusa i dr. Njihova delotvornost u odnosu na heterologni serum je znatno veća, a neželjeni efekti svedeni na najmanju meru.

SEROPURULENTNO (engl. seropurulent), označava vrstu eksudata kod eksudativnih zapaljenja. Ovaj eksudat je serozan sa tendencijom prelaska u gnojni.

SEROSANGVINOLENTAN (engl. serosanguineous), sekret koji se sastoji od seruma i krvi.

SEROTERAPIJA (engl. serotherapy), koriš-ćenje seruma (v. antiserum) koji sadrži poznata antitela, u terapiji infekcije ili radi obez-beđivanja pasivnog imuniteta kod osoba sa specijalnim rizikom od infekcije (seroprofilaksa). Korišćenje seruma životinjskog porek-la je praćeno rizikom od hipersenzitivnih reakcija (npr. na proteine iz seruma konja), dok je rizik značajno smanjen ako se koristi humani serum.

SEROTONIN (engl. serotonin), supstanca, 5- -hydroxytyptamin, koja se kod ljudi sintetizuje u crevnim hromafinim ćelijama, kao i u centralnim i perifernim neuronima. Nalazi se u visokim koncentracijama u mnogim tkivima. Ima vazokonstriktorno dejstvo, inhibiše gastričnu sekreciju, stimuliše glatke mišiće, služi kao transmiter u centralnom nervnom sistemu, a prekursor je melatonina. Oksiduje se u 5hidroksiindolsirćetnu kiselinu (5-HIAA) u vidu koje se izlučuje. Koncentracija serotonina se

povećava u krvi pacijenata sa metastatskim karcinoidnim tumorima.

SEROZNE ĆELIJE PLJUVAČNIH ŽLEZ-DA (engl. serous cells of salivary glands, lat. serocytus), kockaste ćelije koje formiraju acinuse i kanale pljuvačnih žlezda. S. ć. produkuju vodenast deo salive, bogat amilazom, peroksidazom, ptijalinom, glukozaminoglika-nima i solima. Prema novoj, široj klasifikaciji, ćelije pankreasnih acinusa i želudačne parijetalne ćelije takođe pripadaju s. ć. pljuvačnih žlezda.

SEROZNE MEMBRANE (engl. serous membranes), jednoslojan mezotelni pokrivač zatvorenih seroznih šupljina tela i organa koji se u njima nalazi (perikard, pleura, peritoneum, tunica vaginalis testis). S. m. ne sadrže žlezde; mezotel produkuje serozan eksudat sličan limfi. Sinovijalne membrane, sinovijalna vagina i mezotendineum su vrste s. m.

SEROZNE ŠUPLJINE (engl. serous cavites), zatvoreni prostori u telu obloženi mezotelom. Peritonealna, pleuralna i perikardna šupljina, kao i šupljina obložena tunikom vaginalis testisa su serozne šupljine.

SEROZNE ŽLEZDE (engl. serous glands, lat. glandula serosa), egzokrine žlezde koje produkuju vodenast sekret (egzokrini pankreas, suzne žlezde, parotidne žlezde itd.).

SEROZNI EKSUDAT (engl. serous exudate), vodenasta tečnost sa malim procentom proteina. Uvek je u maloj količini prisutna u seroznim šupljinama, gde je produkuje mezotel u cilju olakšavanja klizanja organa. Pod normalnim uslovima, s. e. sadrži samo nekoliko slobodnih ćelija i to najčešće makrofaga, malih limfocita, deskvamiranih mezotelnih ćelija, eozinofila i mast ćelija.

SERTOLIEVE ĆELIJE (engl. Sertoli’s cells, lat. cellula sustentacularis ), visoka, nepravilna, cilindrična ćelija koja se pruža od bazalne membrane do lumena seminifernog tubula. Zonulae occludens između S. ć. grade krvno- -testisnu barijeru. Lateralne površine ovih ćelija imaju duboke recesuse u kojima se nalaze spermatogene ćelije tokom maturacije, pri čemu ih obavijaju dugački, razgranati produžeci S. ć. Funkcije: 1. mehanička potpora spermatogenih ćelija; 2. zaštitna uloga; 3. učešće u metabolizmu; 4. obezbeđenje mikrosredine za germinativne ćelije; 5. oslobađanje zrelih spermatida u tubularni lumen; 6. fagocitoza propalih germinativnih ćelija i rezidualne citoplazme; 7. sekrecija androgen--vezujućeg proteina; 8. moguće učešće u konverziji pregenenolona u testosteron; 9. formiranje krvno-testisne barijere; 10. sekrecija malih količina estrogena.

SERTRALIN (engl. sertraline), antidepresiv, selektivni inhibitor preuzimanja serotonina. Neželjeni efekti: glavobolja, nemir, nauzeja. Neophodan je oprez kod osoba sa epilepsijom jer snižava prag za konvulzije. Ne sme se kombinovati sa inhibitorima MAO. Preparat: Zoloft.

SERUM (engl. serum), bistra, žućkasta tečnost koja se izdvaja iz krvi posle koagulacije.

SERUMSKA BOLEST (engl. serum sickness), reakcija organizma na injekciju stranog seruma koja se javlja posle 7 - 12 dana. Antigeni materijal iz stranog seruma nalazi se u cirkulaciji sve vreme dok se ne stvore antitela protiv njega, a da ne daje nikakve manifestacije bolesti. Kada se ispolji serumska bolest, jav-ljaju se koprivnjača, groznica, bolovi u zglo-bovima i uvećanje limfnih čvorova.

SERUMSKA GLUTAMAT-OKSALACET- -AT-TRANSAMINAZA (engl. serum glutamate oxalacetate transaminase), v. aspartat- -aminotransferaza.

SERUMSKA GLUTAMAT-PIRUVAT-TRAN- SAMINAZA (engl. serum glutamate pyruvate transaminase), v. alanin-aminotransferaza.

SERUMSKI (engl. serumal), koji se odnosi na serum (krvni).

SERUMSKI HEPATITIS (engl. serum hepatitis), raniji (stari) naziv za akutni virusni hepatitis, za koji je uočeno da se prenosi inokulaci-jom, tada nepoznatog virusa, putem zaraženih igala, kontaminiranom krvlju ili krvnim derivatima. Time je razlikovan od tzv. infektivnog hepatitisa koji se javljao u epidemijama, a prenosio fekooralno (v. zarazna žutica tip A). Kada su Blumberg i njegovi saradnici otkrili 1965. god. Australija antigen (v. Australija antigen), otkrivena je i etiologija ovog hepatitisa. V. hepatitis B.

SERUMSKI ŠOK (engl. serumal shock), akutna alergijska reakcija koja nastaje kod osoba prethodno senzibilisanih (preosetljivih) na određeni strani serum, kada dobiju injekciju tog stranog seruma.

SEZARY SINDROM

(engl. Sezary syndrome), maligno umnožavanje limfocita T, naj-verovatnije izazvano dejstvom nekih virusa (HTLV-1). Karakterišu ga difuzno crvenilo kože, uvećanje limfnih čvorova, a u krvi se vidi veliki broj atipičnih limfocita T.

SFENOIDALNA KOST (engl. sphenoidal bone, lat. oss sphenoidale), v. os sfenoidale.

SFENOIDALNI (engl. sphenoidal, lat. sphenoidalis), klinasti; 1. koji se odnosi na klinastu kost (os sfenoidale) ili joj pripada; 2. koji se odnosi na strukturu klinastog oblika ili joj pripada.

SFEROCIT (engl. spherocyte), nenormalni loptasti eritrocit koji sadrži količinu hemoglobina veću od normalne. Dijagnostikuje se pregledom obojenog razmaza krvi pod mikro-skopom. Sferociti su osmotski fragilniji od normalnih eritrocita.

SFEROCITNA ANEMIJA (engl. spherocytic anemia), bolest krvi koja se nasleđuje autosomno dominantno. Karakteriše je hemo-litička anemija zbog sfernog oblika eritrocita koji su fragilniji i lakše hemoliziraju u perifernoj krvi, naročito u delovima cirkulacije gde je sadržaj kiseonika snižen. Hemolitičke krize su praćene bolovima, temperaturom i žuticom. Splenomegalija je redovno prisutna. Leči se transfuzijama. Zbog pojačane hemolize u slezini korisno je uraditi splenektomiju.

SFEROCITOZA (engl. spherocytosis), prisustvo sferocita u perifernoj krvi.

SFEROIDI (engl, spheroids), formacije trodimenzionalnog rasta ćelija u medijumu bez prisustva krvnih sudova. Oponašaju tumore u fazi pre neoangiogeneze.

SFINGMOMANOMETAR (engl. sphyngomanometer), instrument za indirektno mere-nje arterijskog krvnog pritiska. Preko neras-tegljive manžetne postavljene obično na nadlakticu, kontrapritiskom se komprimuje a. brahijalis. Pritisak u manžetni se meri živinim ili aneroidnim manometrom. Palpacionom metodom se čita sistolni pritisak (kada je pritisak u manžetni iznad sistolnog pritiska ne palpira se puls). Auskultaciona metoda je osetljivija i preciznija: kada je pritisak u manžetni iznad sistolnog pritiska a. brahijalis je okludirana (tišina); kada je pritisak u manžetni samo malo ispod sistolnog pritiska zvuk

se čuje sa svakim otkucajem (v. Korotkoffove tonove). Pritisak pri kojem se detektuje prvi ton je sistolni pritisak. Kada je inflacioni pritisak nešto ispod dijastolnog pritiska ton nestaje.

SFINGOLIPID (engl. sphingolipid), lipidni molekul koji sadrži strukturne ostatke sfingozina, dihidrosfingozina ili sličnih molekula.

SFINGOMIJELIN (engl. sphingomyelin), opšti naziv za označavanje grupe fosfolipida ili sfingolipida (fosfoholinski derivati ceramida), koji se razlikuju jedan od drugog po prirodi acil-grupa koje su vezane za amino- grupu sfingozina. Pri hidrolizi daju fosfornu kiselinu, holin, sfingozin ili bazu sličnu sfin-gozinu i masnu kiselinu koja može imati 16 - 24 atoma ugljenika. Sfingomijelin se primarno nalazi u nervnom tkivu i u membranama.

SFINKTER (engl. sphincter), kružni mišić, stezač. Obuhvata otvor, šupljinu ili cevasti organ i svojom kontrakcijom dovodi do njihovog suženja ili zatvaranja.

SFINKTEROTOMIJA (engl. sphincterotomy), operativni zahvat kojim se određeni sfinkter (mišić stezač) preseca u cilju omogućavanja boljeg pražnjenja sadržaja, ili bolje kontrole organa kome sfinkter pripada. Sfinkterotomija se najčešće radi ukoliko je sfinkter u trajnom grču (spazmu) ili u sklerozi, pa se ne otvara na pravilan način, čime ometa isticanje sadržaja iz organa uz druge posledice. Najčešće se rade: a . sfinkterotomija mišića stezača vratnog jednjaka (kriko-miotomija) kod pojave divertikuluma (kesastog proširenja) vratnog dela jednjaka; b. sfinkterotomija mišića stezača izlaznog dela želuca (piloroplastika), zbog urođene ili stečene stenoze pilorusa; c. sfinkterotomija mišića stezača (papilla Vateri) odvodnih žučnih i pankreasnih puteva pri njihovom ulasku u dvanaestopalačno crevo, kod spazma, stenoze, skleroze sfinktera i zaglavljiva-nja kamena u otvoru sluzokože. Ova intervencija se danas najčešće izvodi endoskopski, a nekada i direktno, operativno; d. sfinkterotomija površnog mišića stezača čmara (m. sfincteris ani superficialis), kod stenoze i skleroze čmara usled hronične prskotine (fisure) čmara sa bolnim sindromom (engl. lateral sfincterotomy); e. sfinkterotomija mišića podizača čmara (levator ani), kod poremećaja poda male karlice sa otežanim pražnjenjem stolice i pojavom rektocele. Sfinkterotomijom se uvek narušavaju integritet i valvularni mehanizam spoja između dva šuplja organa, što može imati posledice, pa je odluka i izvođenje ovakve operacije predmet usko specijalizovanih oblasti hirurgije.

SFINKTER ZENICE (engl. sphincter pupillae muscle, lat. musculus sphincter pupillae), prsten sačinjen od glatkih mišićnih ćelija koji okružuju pupilarnu ivicu irisa. Kontakcija s. z. smanjuje pupilarni dijametar. S. z. je ine-rvisan nemijelizovanim parasimpatičkim nervnim vlaknima iz postganglijskih neurona

cilijarnih gangliona.

SGOT (engl. serum glutamate oxalacetate transaminase), v. aspartat-aminotransferaza.

SGPT (engl. serum glutamate pyruvate transaminase), v. alanin-aminotransferaza.

SHARPEYEVA VLAKNA (engl. Sharpey’s fibers, perforating fibers, cementoalveolar fi-bers, lat. fibrae perforantes, fibrae perforantes cementales), 1. periostealna - usme-rena kolagena vlakna koja penetriraju spo-ljašnje kružne i čak unutrašnje lamele kosti, a polaze iz fibroznog sloja periosteuma. S. v. pojačavaju kontakt između periosteuma i kosti; 2. zubna - usmerena kolagena vlakna koja sa jedne strane prožimaju alveolarnu kost, a na drugom kraju cementum. S. v. se koso pružaju kroz periodontalni prostor do apeksa zuba, dajući potporu pri žvakanju i griženju. Dozvoljavaju izvestan stepen po-kretljivosti.

S Hb (engl. Hb S), skr. za sulfohemoglobin.

SHEEHANOV SINDROM (engl. Sheehan’s syndrome ), nastaje zbog nekroze adenohipofize tokom porođaja, a manifestuje se postporođajnom amenorejom, gubitkom mle-ka i postepenim iščezavanjem dlaka u pubisu, pod pazuhom i na ekstremitetima. Završava se znacima panhipopituitarizma.

SHISTOCIT (engl. schistocyte), fragment eri-trocita karakterističan za hemolizu i fragmentaciju eritrocita, koja se javlja u diseminovanoj intravaskularnoj koagulaciji i teškim opekotinama.

SHIZOIDNA LIČNOST (engl. schizoid person), ličnost sa simptomima shizofrenije, ali u smanjenom opsegu i blaže izraženim. Dominantne osobine ovog tipa ličnosti su: nezainteresovanost za interpersonalne odnose, indiferentnost kako prema kritici tako i prema pohvalama, hladan i zaravnjen afektivitet bez manifestacije pozitivnih emocija ali i bez hostilnosti i agresivnosti. Sredina ih uglavnom prihvata kao ekscentrične osobe („samot-njaci“).

SHRAPNELLOVA MEMBRANA

(engl. Shrapnell’s membrane, lat. pars flaccida mem-branae tympani ), prednje-gornji labav deo bubne opne lišen srednjeg fibroznog sloja.

SHULMANOV SINDROM (engl. Schulman’s syndrome), v. eozinofilni fasciitis.

SI (engl. International System; Systeme International D“Unites), skr. za međunarodni merni sistem.

SIBIRSKI TIFUS (engl. Assian rickettiosis), akutno infektivno oboljenje. Karakteriše ga nagli početak sa visokom temperaturom i do 40oC uz pojavu primarnog afekta na mestu uboda krpelja, okruglastog oblika, koji je u središnjem delu nekrotičan, a na periferiji rozikasto hiperemičan. Primarni afekt javlja se na otkrivenim delovima tela tj. na mestima gde krpelji ubadaju. Karakterističan simptom je polimorfna rozeolo - papulozna ospa, kod koje se u kasnijem periodu bolesti centralna zona pretvara u petehijalna krvarenja. Ospa se prvo javlja po grudima, leđima i prevojima velikih zglobova. Inkubacija traje 3 - 5 dana, retko 2 - 7 dana. Bolest je izazvana posebnom varijantom Rickettie tzv. Dermocentroxenus sibiricu. Bolest ima regionalni karakter jer se javlja isključivo u Sibiru, Dalekom istoku i srednjoj Aziji.

SICCA SINDROM , v. Sjögrenov sindrom.

SICKLE CELL TALASEMIJA (engl. sickle cell thalassemia), kombinovani nasledni pore-mećaj u homozigota u kome se nasleđuju geni i za sickle cell anemiju i za talasemiju. Kli-nička slika varira od vrlo lake do izuzetno teške, što zavisi od stepena supresije sinteze b -lanaca genom talasemije. Ta sinteza može biti samo delimično suprimirana, pa eritrociti, pored dominirajućeg hemoglobina S, mogu sadržavati i normalni hemoglobin A. Ako je sinteza b-lanca potpuno onemogućena, ovi eri-trociti sadrže samo hemoglobin S. Klinička slika je tada teška.

SIDERO (engl. sidero), koji se odnosi na gvožđe.

SIDEROBLAST (engl. sideroblast), crvena krvna ćelija kostne srži koja sadrži jedro bogato gvožđem.

SIDEROBLASTNA ANEMIJA (engl. sideroblastic anaemia), anemija koju karakterišu normocitni ili lako makrocitni hipohromni ili normohromni eritrociti, u kojoj su sniženi i eritropoeza i sinteza hemoglobina. Eritrociti sadrže prsten oko jedra od granula koje sadrže gvožđe. Bolest može biti i nasledna i stečena, a stečena može biti primarna ili sekundarna. Priroda bolesti nije dovoljno poznata. Leči se piridoksinom, folnom kiselinom i transfuzijom krvi.

SIDEROCIT (engl. siderocyte), abnormalan eritrocit u kome se vide partikuli gvožđa koje nije vezano za hemoglobin.

SIDEROFIBROZA (engl. siderofibrosis ), fibroza indukovana taloženjem hemosiderina u tkivima, zbog prethodnog krvarenja ili hemolize.

SIDEROPENIČNA DISFAGIJA , v. Plummer-Vinsonov sindrom.

SIDEROTIČKE GRANULE (engl. siderotic granules), inkluziona telašca koja se viđaju u eritrocitima splenektomisanih osoba i u slu-čajevima sinteze hemoglobina i hemolitičkih anemija. Granule sadrže gvožđe koje se boje prusko plavim.

SIDEROZA (engl. siderosis), benigna pneu-mokonioza izazvana udisanjem prašine gvož-đa, koje se deponuje u plućnom parenhimu ne izazivajući fibrozogenu reakciju. Rendgeno-loška slika pokazuje diskretna mikronodularna i nodularna zasenčenja koja ne konfluiraju, bez pleuralnih zadebljanja i promena na dijafragmi. S prestankom izlaganja prašini gvožđa rendgenografski nalaz na plućima se popravlja, zasenčenja se vremenom smanjuju i gube. Prisustvo veće količine SiO2 u prašini gvožđa uzrokuje fibrozogenu reakciju u plu-ćima i tada je reč o siderosilikozi. Razvija se intersticijalna fibroza sa zadebljanjem među-alveolarnih i interlobularnih septa i proliferacijom peribronhijalnog i perivaskularnog vezivnog tkiva. Rendgenološke promene, u zavisnosti od procenta silicijum-dioksida u udahnutoj prašini, imaju sve osobine prave silikoze. Klinički tok je progredijentan s komplikacijama u vidu formiranja pseudotumora i udruženosti s tuberkulozom.

SIDEROZOMI (engl. siderosomes), aglo-merati gvožđa u obliku feritina, koji se nalaze u citoplazmi eritroblasta,

retikulocita i siderocita.

SIDRENJE (engl. anchorage), 1. biti učvršćen i nepomičan; 2. učvršćivanje, fiksacija; 3. u praktičnoj stomatologiji učvršćivanje zubnih ispuna, plombi, krunica, mostova; 4. u ortodonciji učvršćivanje na zube ili na konstrukcije oralne ili ekstraoralne lokalizacije raznih proteza i drugih nosilaca elemenata doziranih sila, namenjenih korekciji anomalija u položaju zuba, vilica i viličnog zgloba.

SIFILIS (engl. syphilis), polno prenosiva bolest koju izaziva spiroheta Treponema pallidum. Javlja se u celom svetu, kod svih rasa podjednako. Bolest se deli na rani klinički oblik (primarni i sekundarni); latentni (rani i kasni) i pozni (neurosifilis, kardiovaskularni) i gumozni stadijum. Karakteristična promena za primarni sifilis je bezbolni, tvrdi ulkus, obič-no smešten na polnom organu, tzv. ulcus durum.

SIGMOIDITIS (engl. sigmoiditis), zapaljenje sigmoidnog kolona.

SIGMOIDNI KOLON (engl. sigmoid colon, lat. colon sigmoideum), v. kolon sigmoideum.

SIGMOIDOSKOPIJA (engl. sigmoidoscopy), pregled unutrašnjosti sigmoidnog kolona fleksibilnim instrumentom sigmoidoskopom.

SIGURNOST (engl. self-confidence), stabilan osećaj da osoba veruje u svoje snage i potencijale i da se na sebe može osloniti: osećaj da je kompetentna i ravnopravna sa drugima, da štiti svoja prava, ne narušavajući prava drugih. Može da bude narušen unutrašnjim ili spoljašnjim promenama i manifestuje se u krizama ili kao trajni nedostatak. Kada je reč o introjektovanoj osobini, nastaje postepeno, tokom psihoseksualnog razvoja, ili se nikada ne razvija, ili ostaje nedovršen.

SIJALO(engl. sialo-), prefiks koji se odnosi na pljuvačku.

SIJALOADENITIS

(engl. sialoadenitis), zapaljenje pljuvačnih žlezda, akutno ili hro-nično. Akutna zapaljenja su najčešće izazvana mikroorganizmima iz usne duplje koji dospevaju u žlezdu preko izvodnih kanala. Praćen je svim znacima lokalnog zapaljenja i pore-mećajem opšteg stanja. Hronična zapaljenja imaju blaže simptome. Lečenje je antibiotsko, a kod hroničnih zapaljenja i hirurško.

SIJALOGOG (engl. sialogogue), lek koji sti-muliše sekreciju pljuvačke, npr. parasimpatomimetici.

SIJALOGRAFIJA (engl. sialography), dijagnostička metoda oboljenja pljuvačnih žlezda. Zasnovana je na ubrizgavanju kontrastnog sredstva u izvodni kanal pljuvačnih žlezda i na rendgenskom snimanju distribucije kontrasta kroz kanalikularni sistem. Na osnovu distribucije zaključuje se o stanju kanalikularnog sistema i parenhima pljuvačnih žlezda.

SIJALOLITIJAZA (engl. sialolithiasis), for-miranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih pljuvačnih žlezda. Najčešće se formiraju u submanidbularnoj pljuvačnoj žlezdi. Preovlađuju simptomi opstrukcije, otok i bolovi. Leči se antibioticima i hirurškim odstranjenjem kal-kulusa.

SIJAMSKI BLIZANCI (engl. siamese twins), anomalija u vidu srašćenja odnosno nerazdvajanja u razvoju jednojajčanih blizanaca. Ovi blizanci mogu biti spojeni na nivou grudnog koša (thoracophagus), sakralnog segmenta (pygophagus) ili na nivou potiljka (craniophagus). Njihov razvoj može biti proporcionalan, ali i diskordinantan. Razdvajanje blizanaca u zavisnosti od mesta srastanja i anatomsko- -funkcionalnih karakteristika može biti lako, otežano ili nemoguće.

SI JEDINICE (engl. SI units), skup fizičkih veličina i njihovih jedinica na kojima se zasniva Međunarnodni sistem jedinica (SI sistem), v. Međunarodni sistem jedinica.

SIKOZA (engl. sycosis), upala ležišta dlake i njene okoline na obrasloj koži lica. Ima hro-ničan tok.

SILIBININ (engl. silibinin), hepatoprotektiv neodređene aktivnosti kod trovanja gljivama Amanita phaloides i kod drugih oštećenja jet-re. Preparati: Legalon, Leprotek.

SILIKOTUBERKULOZA (engl. silicotuberculosis), tuberkulozno oboljenje pluća zahva-ćenih silikozom. Klinička slika, tok i progno-za su mnogo gori nego kod obične tuberkuloze.

SILIKOZA (engl. silicosis), fibroza pluća izazvana dugogodišnjim udisanjem i akumulacijom prašine koja sadrži slobodni silicijum-dioksid (SiO2). Javlja se uglavnom kada je koncentracija slobodnog SiO2 bar 5% u mešanoj prašini i pri ekspoziciji od 20 i više godina. Najčešće obolevaju rudari, livci, kamenoresci, brusači i svi oni koji pri radu udišu prašinu sa slobodnim SiO2. Fibrozu pluća karakteriše stvaranje silikotičnog čvorića koji se sastoji od retikulinskih i kolagenskih vlakana poređanih kao konac u klupku ili kao slojevi u glavici crnog luka (retikulinska na periferiji, kolagenska bliže centru čvorića). Između kolagenskih vlakana nalaze se čestice SiO2 koje dvogubo prelamaju svetlost. Centar čvorića je bez ćelija. Veliki čvorići (pseudotumori) pokazuju sklonost ka kalcifikaciji i kolikvacionoj nekrozi. Poremećaj plućnih funk-cija karakteriše smanjenje vitalnog kapaciteta i totalnog plućnog kapaciteta. Nastaje restriktivni tip poremećaja plućne ventilacije na koji se može nadovezati opstruktivna komponenta zbog razvoja hroničnog opstruktivnog bronhitisa i emfizema pluća. U terminalnom stadijumu bolesti razvija se hronična plućna insuficijencija i hronično plućno srce. Silikoza pluća je ireverzibilna fibroza i ne može se smanjiti nikakvim lekovima. Akutna s. (silikoproteinoza) nastaje nakon kratke ekspozicije (nekoliko meseci do nekoliko godina) visokim koncentracijama slobodnog SiO2 (90 - 100%). Karakterišu je brza progresivna fibroza, infiltracija alveolarnih septi mono-nuklearnim ćelijama i alveolarnim eksudatom koji liči na idiopatsku alveolarnu proteinozu. Pozna s. javlja se posle višegodišnjeg prekida ekspozicije (deset i više godina). Najčešće se nodularne fibrozne promene nalaze u medijalnim partijama gornjih i srednjih plućnih polja. Janus s . (jednostrana silikoza, dvolična silikoza), nastaje kod osoba kod kojih je pre ekspozicije kvarcnoj prašini jedno plućno krilo bilo zahvaćeno plućnom distrofijom. Hilus tog plućnog krila je hipoplastičan, a promene karakteristične za silikozu vidljive su samo u drugom plućnom krilu. Adenosilikoza ozna-čava silikotično izmenjene hilusne i paratrahealne limfne žlezde (kalcifikacije u vidu ljuski jajeta), bez pneumokoniotičnih zasen-čenja u plućnim poljima. Kalcifikovanu s . karakterišu difuzno posejane, jasno ogra-ničene i intenzivne senke, koje predstavljaju kalcifikovane silikotične lezije u plućnom parenhimu (kalcifikovani noduli). Silikoantimonoza se javlja kod topioničara antimonske rude posle ekspozicije od 15 i više godina. Karakterišu je mnogobrojne punktiformne senke raspoređene u svim plućnim poljima („griz“ forma), koje nikada ne obrazuju pseudotumore i izuzetno retko se udružuju s tuberkulozom. Silikotuberkuloza je oboljenje sui generis, nastaje kada se na postojeću silikozu nadovezuje tuberkuloza, na postojeću tuberkulozu nadovezuje silikoza ili obe bolesti nastaju i razvijaju se istovremeno. Evolucija je brza, remisije se teško postižu i kratko traju. Lečenje antituberkuloticima mo-ra biti energično i dugotrajno. Reumatoidna s . označava udruženost pneumokonioze i reumatoidnog artritisa. Koštano-zglobne promene specifične za reumatoidni artritis pra-ćene su okruglastim jasno ograničenim zasen-čenjima na plućima, lokalizovanim više na periferiji i u srednjim i gornjim plućnim poljima (pseudometastatska slika).

SILOVANJE

(engl. rape), nasilno polno opštenje, koje je izvedeno ili primoravanjem na polno opštenje ili iskorišćavanjem za polno opštenje drugog polnog partnera protiv njegove volje. Pod primoravanjem na silovanje podrazumeva se ili primena opasne pretnje, ili upotreba sile prema drugom polnom partneru; dok se pod iskorišćavanjem podrazumeva zloupotreba stanja, ili onesvešćenosti ili bezotpornosti drugog polnog partnera. Svršeno silovanje postoji kada je dotična polna radnja potpuno obavljena, a pokušano kada je izvesna polna radnja započeta, ali nije dovršena.

SIMBIOZA (engl. symbiosis), oblik udruživa-nja organizama različitih vrsta u kome svi učesnici imaju korist. Primer je udruživanje algi i gljiva u lišajeve.

SIMBLEFARON (engl. symblepharon), srastanje kapaka sa očnom jabučicom, zbog oži-ljaka koji spajaju vežnjaču kapaka prelazne bore i očnu jabučicu. Najčešće nastaje posle hemijskih povreda i zapaljenjskih i degenerativnih oboljenja.

SIMBOL (engl. symbol), potiče od grčke reči symbolon- oznaka, znak, ono što po analogiji predstavlja nešto drugo, u skladu sa magij-skim zakonom, arhepitom. Mitologija nam pruža primere brojnih simbola (sfinga, sirena). Simbol može da bude deo celine, kondenzovano prikazivanje. Upotrebljavan je u obre-dima, kao talisman, oznaka plemena, države (grb, zastava, himna). Umetnička stvaranja su puna simbolike, bilo da se radi o pisanim oblicima ili o slikarstvu i vajarstvu. Simboli mogu imati arhetipski ili lični karakter. Anal-izu simbola srećemo u analizi crteža, analizi snova, analizi omaške. Postoji izjednačavanje izvesnih predmeta ili radnji sa telesnim ili duševnim procesima: kuća ljudsko telo, drvo - ljudsko telo, vatra - seksualna želja, letenje - zadovoljenje zabranjene seksualne želje.

SIMETIKON (engl. simethicone), supstanca na bazi silikona koja sprečava penušanje. Koristi se kao sastojak kombinovanih antacida. Nalazi se i u različitim zaštitnim kremama za spoljnu primenu.

SIMETRIJA U FIZICI (engl. symmetry in physics), ako se zakoni koji uspostavljaju ve-zu između veličina koje karakterišu neki sistem ne menjaju pri određenim transformacijama sistema, kaže se da su ti zakoni simetrični (invarijantni) u odnosu na tu transformaciju. Tako su, na primer, zakoni fizike simetrični u odnosu na neprekidne prostorno-vremenske transformacije (translaciju, rotaciju i sl.). Simetrija zakona postoji i u kvantno-meha-ničkim sistemima.

SIMFIZA

(engl. symphysis, grč. symphysis), zglob ili spoj izgrađen po tipu hrskavičavog zgloba u okviru koga su dve zglobne površine povezane slojem hijaline hrskavice ili umetnutim zglobnim kolutom. Zglobovi građeni po ovom tipu su slabo pokretni.

SIMMONDSOV SINDROM (engl. Simmond’s syndrome ), stanje se javlja kod oba pola usled nekroze pituitarne žlezde sa kompletnim ili delimičnim funkcionalnim popuštanjem prednjeg režnja i sekundarnom atrofijom gonada, adrenalne kore, tiroidne žlezde. Kod bolesnika postoji: bradikardiija, hipotenzija, prateći diabetes insipidus, hipoglikemija, atrofija genitalija i grudi, amenoreja, anoreksija, mršavljenje, kaheksija, gubitak dlakavosti, libida, apetita, depresija, koma, hipotiroidizam i adrenalna i gonadalna insuficijencija; oralni simptomi su nespecifični: kserostomija pove-zana sa uvećanom sklonošću ka karijesu dentalne gleđi i inflamaciji periodontalnog tkiva; anoksija sa hemoragijom se smatra mogućim uzrokom. Slično stanje sa nekrozom pituitarne žlezde u postpartalnom periodu je poznato kao Sheehanov sindrom.

SIMPATEKTOMIJA (engl. sympathectomy), hirurška ekscizija ili hemijska inaktivacija simpatičkog nerva ili jednog ili više simpatičkih gangliona. Izvodi se u cilju lečenja kauzalgičnih bolova u ekstremitetima ili bo-lova kod periferne vaskularne okluzivne bo-lesti.

SIMPATIČKA OFTALMIJA (engl. sympathetic ophthalmia), bilateralni granulomatozni panuveitis, koji se razvija oko 4 - 8 nedelja posle povrede ili očne operacije. Najranije se javlja 9. dana, a najkasnije posle 50 godina. Smatra se da je u pitanju alergijska reakcija na očne pigmente. Klinički znaci su: pad vizusa nepovređenog oka na blizinu zbog ćelijske infiltracije dužice i cilijarnog tela; česti duboki noduli i papilitis; mogu da se vide žuto-bele trake na fundusu (Dalen-Fuchs noduli). Mogu da se pojave opadanje kose i bele trepavice. Ukoliko se ne leči dovodi do slepila. Izuzetno je retka.

SIMPATIČKE GANGLIJE (engl. sympathetic ganglia), parna zadebljanja lokalizovana duž obe strane kičmenog stuba, koja sadrže ćelijska tela simpatičkih neurona. U cervi-kalnom delu su 3 simpatička gangliona: superior, medium i cervikotorakalni (stellatum); u torakalnom ih ima 12; u lumbalnom 4- 5; u pelvičnom delu 4 - 5 i završavaju kokcigealnim ili neparnim ganglionom.

SIMPATIČKI BAZALNI PLEKSUS (engl. sympathetic ground plexus), terminalne grane simpatičkih postganglijskih nervnih vlakana, koje formiraju mrežu u različitim tkivima i organima.

SIMPATIČKI GANGLION

(engl. sympathetic ganglion, lat. ganglion sympathicum), v. ganglion simpatikum.

SIMPATIČKI NERVNI SISTEM (engl. symphathetic nervous sustem, lat. systema nervosum symphaticum), deo autonomnog nervnog sistema namenjen inervaciji unutrašnjih organa, krvnih sudova i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Ima dva dela, centralni i periferni. Centralni deo simpatičkog nervnog sistema grade simpatička jedra koja se nalaze u vratnom, grudnim i slabinskim segmentima kič-mene moždine (C8 - L2, od osmog vratnog do drugog slabinskog segmenta). Ova jedra se nalaze unutar bočnih stubova kičmene moždine i grade simpatički centar kičmene moždine. Od simpatičkih jedara polaze preganglijska vlakna koja se završavaju u simpatičkim ganglionima. Periferni deo simpa-tičkog sistema grade simpatički ganglioni i njihova postganglijska vlakna. Simpatički ganglioni su deo simpatičkog stabla (v. trunkus simpatikus), ali se nalaze i u neposrednoj blizini organa, ili u zidu organa. Postganglijska vlakna polaze od simpatičkih gangliona i pristupaju strukturama koje inervišu.

SIMPATIČKO STABLO (engl. sympathetic trunk, lat. truncus sympathicus), parni lanci vertebralnih gangliona na svakoj strani kič-mene moždine. S. s. je povezano sa perifer-nim nervima i sa prevertebralnim neuronima.

SIMPATOLITIK (engl. sympatholytic), lek koji inhibira aktivnost simpatičkog nervnog sistema. To su: blokatori adrenergičkih receptora, blokatori adrenergičkog neurona, ganglijski blokatori, rezerpin, metildopa, klonidin i dr.

SIMPATOMIMETIK (engl. sympathomimetic), lek koji ispoljava efekte stimulacije simpatičkog nervnog sistema. Dejstva simpatomimetika su adrenergička (slična efektima noradrenalina). Agonisti adrenergičkih alfareceptora kao fenilefrin, kontrahuju krv-ne sudove u koži i crevima i koriste se kao nazalni dekongestivi; agonisti adrenergičkih beta-receptora, kao što su salbutamol, salmeterol i terbutalin, relaksiraju glatke mišiće bronhijalnog stabla i koriste se kao bronhodilatatori. Neki adrenergički lekovi, kao na primer efedrin, deluju indirektno, osloba-đajući noradrenalin iz adrenergičkih nervnih završetaka.

SIMPORT (engl. symport), transport proteina koji simultano pokreće dve supstance u istom smeru. V. aktivni transport.

SIMPTOM (engl. symptom), subjektivna tegoba koju ne možemo da objektivizujemo (npr. glavobolja).

Temperatura je i simptom i znak, bolesnik je oseća, a može da se i objektivizuje. Međutim u svakodnevnoj medicinskoj komunikaciji i jedna i druga kategorija ozna-čavaju se kao simptom.

SIMPTOMATSKA TERAPIJA (engl. symptomatic therapy), korišćenje lekova koji uspešno otklanjaju simptome i znake bolesti, kao što su bol, kašalj, groznica itd., a ne utiču na osnovni poremećaj. U takvom slučaju dej-stvo leka je simptomatsko.

SIMULACIJA (engl. simulation), voljno i svesno stvaranje telesnih ili psiholoških simptoma, radi ostvarivanja određene dobiti (npr. sažaljenja, penzije, bolovanja, novca, od osigu-ravajućeg zavoda, izbegavanja kazne zatvora, vojne obaveze).

SIMULIRANJE, v. simulacija.

SIMVASTATIN (engl. simvastatine), hipoli-pemik, inhibitor sinteze holesterola. Koristi se u terapiji hiperlipoproteinemije, u primarnoj i sekundarnoj prevenciji angine pektoris, infarkta miokarda i naprasne srčane smrti. Do-zira se oralno, jednom dnevno i to uveče. Neželjeni efekti su: gastrointestinalne tegobe, ospa po koži, oštećenje jetre, bolovi u miši-ćima. Preparat: Zocor.

SIN (engl. son), potomak muškog pola prvog stepena srodstva jednog roditeljskog para. Nasleđuje po jedan haploidan hromozomski set od oca (23 X ili 23 Y) i majke (23 X).

SINAPSA (engl. synapse), specijalan, membranski kontakt između: dva neurona, neurona i efektora (mišića, ćelije), neurona i senzornog receptora (vlasaste ćelije, gustativne ćelije, vestibularne ćelije). Sinapsa služi za propagaciju nervnih impulsa; veza između 2 ekscitabilne ćelije (između 2 neurona, neurona i mišića); tačka na kojoj impuls prolazi sa aksona jednog neurona na dendrite, akson ili telo sledećeg neurona. Sinapsa provodi nervni impuls samo u jednom smeru. Kada impuls stigne u presinaptički nervni završetak, izaziva oslobađanje neurotransmitera koji difuzijom kroz sinaptičku pukotinu dolazi na postsinaptičku membranu neurona i izaziva njegovu eksci-taciju ili inhibiciju. Karakteriše je zamara-nje. Sinapse se dele na: hemijske (1. interneuronska, a. aksoaksonska, aksodendritska, aksosomatska; 2. neuromuskularna, a. motorna ploča; 3. neuroglandularna; 4. neurosomatska), električne (1. interneuronska) i mešane (1. interneuronske).

SINAPTIČKA PUKOTINA (engl. synaptic cleft), pukotina koja deli membrane presinaptičkog i postsinaptičkog neurona.

SINAPTIČKE VEZIKULE (engl. synaptic vesicles), loptaste tvorevine obavijene membranom koje sadrže molekule neurotransmi-tera i lokalizovane su u završetku aksona.

SINARTROZA (engl. synarthrosis, lat. synar-throsis ), nepokretan ili delimično pokretan zglob bez zglobne šupljine. U zavisnosti od tkiva koje spaja dve kosti (gusto vezivno tkivo, fibrozna hrskavica, hijalina hrskavica, kost), razlikuju se sindezmoze, simfize, sinhondroze i sinostoze.

SINCICIJUM (engl. syncytium, lat. syncytium), mnogojedarna protoplazmatična masa koja nastaje spajanjem mnogih odvojenih ćelija, prilikom čega nestaju njihove ćelijske membrane (skeletna mišićna vlakna, sinciciotrofoblast).

SINCICIOTROFOBLAST (engl. syncytiothrophoblast, lat. syncytiothrophoblastus), spoljašnji sloj trofoblasta.

SINDAKTILIJA (engl. syndactyly, syndac-tylism), najčešća urođena anomalija razvoja na šakama i/ili stopalima, a označava sraslost dva ili više prstiju jedan uz drugi. Sindaktilija je parcijalna kada kožica između prstiju samo delimično spaja prste; kompletna , kada su prsti povezani od korena do vrha; prosta, kada prste spaja samo kožni nabor; kompleksna, sa spajanjem kostiju i tetiva. Posle radiografske evaluacije preporučuje se hirurško odvajanje prstiju sa kožnim graftom. Nekad je neophodna i rekonstrukcija kostiju, tetiva i neurovaskularnih struktura. Ako su prsti iste dužine, operacija se odlaže do navršene 2. godine života, a ako su nejednaki, neophodna je rana operacija. Sindaktilija je asocirana i sa raznim sindromima: Apert, Carpenter, de Lange, Fraser, Goltz, Holt-Oram, oro-facio- digitalni, Miller, Mohr i dr., a javlja se i u hromozomskim anomalijama (trizomije 13, 18 i 21, delecija 18p i duplikacije 4p i 9p).

SINDESMOZA (engl. syndesmosis, lat. syndesmosis), zglob ili spoj izgrađen po tipu vezivnog zgloba u okviru koga su dve zglobne površine međusobno udaljene i spojene vezivnim snopovima, trakama ili opnama.

SINDEZMOFIT

(engl. syndesmophyte), okoštavanje spoljnjeg omotača anulusa fibrozusa intervertebralnih diskusa, koje se razvija u toku spondilitisa. Radiografski se vidi kao tanka koštana traka koja se pruža od ivice pršljenskog tela, obično simetrično sa obe strane pršljena. Kada premosti prostor između pršljenova, daje radiološku sliku »bambusovog štapa« što je karakteristično za anki-lozirajući spondilitis.

SINDROM (engl. syndrome), skup simptoma koje čine jednu bolest. Adrenogenitalni s ., hiperfunkcija kore nadbubrega, koja uzrokuje pseudohermafroditizam i virilizam kod dece ženskog pola, obično je poremećaj vidljiv na rođenju; rani razvoj seksualnih karakteristika kod dece muškog pola. Promene često nisu evidentne do treće ili četvrte godine života. Dubin-Jonsonov s ., hereditarna hronična nehemolitička žutica koja je posledica pore-mećene ekskrecije konjugovanog bilirubina. Gardnerov s. , familijarna polipoza kolona udružena sa tumorima kostiju i mekih tkiva. Marfanov s. , hereditaran poremećaj koji se manifestuje veoma dugim ekstremitetima, posebno prstiju i palčeva, subluksacijom sočiva, kardiovaskularnim poremećajima, obično valvula bifida aorta, gotskim nepcem i sl. Sheehanov s. , panhipopitutarizam usled postpartalne nekroze hipofize, kao posledica infarkta iste, kod žena sa dugim i teškim porođajem. Hornerov s. , ptoza gornjeg kap-ka, mioza i enoftalmus (usled oštećenja simpatikusa u vratnom delu, najčešće usled tumora medijastinuma ili postojanja retrosternalne strume).

SINDROM BOLESNIH ZGRADA (engl. sick building syndrome), pojava nespecifičnih nadražajnih simptoma u očima, nosu, grlu i na koži, kao i češća pojava opštih simptoma (glavobolje, umora) kod osoba koje u „boles-nim“ zgradama žive i rade. Ove zgrade su zidane sa centralnom kontrolom dotoka spoljašnjeg vazduha preko mehaničkih ventilacionih sistema, s prozorima koji se ne otvaraju i s nameštajem i podnim oblogama od sintetičkih masa i hemijskih jedinjenja. Pore-mećaji nastaju kao posledica delovanja nepovoljnih mikroklimatskih faktora (temperature, brzine strujanja i relativne vlažnosti vazduha), hemijskih faktora (ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, organskih rastvarača - isparljivi ugljovodonici, formaldehid i slično), fizičkih faktora (nepovoljnog elektrostatičkog polja, jonizujućeg zračenja - radon), prašine, mikro-organizama i dr. Primeri: Masovna psihogena bolest nastaje kao reakcija na „okidač“ (najčešće neprijatan miris), iznenada, istovremeno kod jedne grupe radnika, izgleda ozbiljno, ali je benigne prirode i prolazi bez posledica. Hipersenzitivni pneumonitis je imunološki poremećaj koji se odlikuje limfocitnom ili granulocitnom infiltracijom alveolarnih zidova usled ekspozicije organskoj prašini (intersticijalna bolest pluća). Javlja se u zgradama u kojima dolazi do razmnožava-nja gljivica u ovlaživačima vazduha ili uređajima za kondicioniranje vazduha. Ređe se gljivice mogu naći u vlažnim tepisima ili nameštaju. Legionarska bolest je oboljenje celog organizma (preovlađuju simptomi pneumonije) koju izaziva Legionella pneumophilia, s mogućim letalnim ishodom. Nastaje kontaminacijom sistema za centralno grejanje, ovlaživača vazduha i sistema za kondicioniranje vazduha.

SINDROM DUGOG LICA (engl. long face syndrome), dentofacijalni deformiteti karakteristični za dugo lice sa ili bez prednjeg okluzalnog dela. Iako je gornja trećina lica u okvirima normalnih vrednosti, srednja poka-zuje uzan

nos, uzanu nosnu bazu, istaknut nosni greben, ulegnute paranazalne prostore. Donja trećina se ističe protruzijom prednjih gornjih zuba sa zategnutom usnicom, istaknutim gornjim zubima i gingivom tokom osmeha, inkompetencijom usnica, retropozicijom brade i smanjenom donjom trećinom lica; malokluzija klase II je najčešća.

SINDROM FEMORALNE HIPOPLAZIJE I NEOBIČNOG LICA (engl. femoral hypoplasia and unusual face syndrome), kongenitalna abnormalnost, koju karakterišu iskošene palpebralne fisure, kratak nos, širok nosni vrh, uzana nosna krilca, izdužen filtrum, tanka gornja usnica, sma-njena mandibula, rascep nepca, kratki ili nedostajući femuri i fibule, bangava stopala, neznatno skraćeni humerusi, ograni-čeno pokretljivi laktovi, abnormalnosti karlice i rebara; inteligencija afektiranih je normalna.

SINDROM FRAGILNOG X HROMOZOMA (engl. fragile X syndrome, Martin- -Bell syndrome ), X-hromozomska mentalna retardacija sa fragilnim mestom na X hromozomu. Najčešći je oblik nasledne mentalne retardacije kod muškaraca (5 - 10% od svih mentalno retardiranih muškaraca), sa učestalošću 1 na 1.000 - 1.500 muške novorođenčadi. Tipična klinička slika ovog sindroma obuhvata mentalnu retardaciju (IQ približno 50), izduženo lice sa velikim ušnim školjkama i uvećane testise (makroorhi-dizam). Citogenetičkom analizom se može utvrditi prekid na X hromozomu - fragilno mesto u regionu Xq27.3. Utvrđeno je da se u tom regionu nalazi gen označen kao FMR-1 (fragile X mental retardation 1) koji je aktivan u ćelijama mozga čoveka. Mutacija odgovorna za pojavu sindroma jeste povećanje (eks-panzija) broja CGG nukleotidnih ponovaka koji se nalaze blizu kodirajućeg regiona gena. Dok se kod normalnih osoba nalazi do 50 ovih ponovaka kod obolelih taj broj se povećava na preko 200 pa i do nekoliko hiljada što onemogućava normalnu aktivnost FMR-1 gena. Karakteristično je da majke obolelih osoba nose premutaciju sa 50 - 200 ponovaka, uglavnom bez kliničkih manifestacija, a ekspanzija CGG tripleta, koja premutaciju prevodi u mutaciju, dešava se tokom oogeneze. Molekularno-biološke metode omogućavaju i prenatalnu dijagnozu ovog oboljenja.

SINDROM GORNJE APERTURE TORAKSA (engl. thoracic outlet syndrome), karakte-rišu ga pretežno neurološki poremećaji, najčešće neuobičajene i neprijatne senzacije u prstima. Uslovljen je pritiskom na korenove plexus brachialisa.

SINDROM GRUDNOG IZLAZA (engl. superior vena cava syndrome, SVC), sindrom gornje šuplje vene, opstrukcija gornje šuplje vene pritiskom tumorske mase u sredogruđu. To izaziva širenje kolateralnih vena gornjeg dela grudnog koša i vrata, otoke, pletoru lica, vrata i gornjeg dela grudnog koša. Pored toga, javljaju se krvarenje i otok konjuktiva, guše-nje u ležećem položaju i simptomi vezani za centralni nervni sistem (glavobolja, pore-mećaji vida i svesti). Zbog teške kliničke slike SVC potrebno je hitno lečenje. Neophodna je histološka dijagnoza medijastinalnog tumora. Benigne bolesti retko prouzrokoju ovaj sindrom. Najčešće je prisutan kod malignih neoplazmi pluća, dojke i limfoma.

SINDROM HIPERMOBILNOSTI ZGLO-BOVA (engl. hypermobility syndrome), pove-ćan obim pokreta zglobova zbog labavosti ligamenata. Ispoljava se hiperekstenzijom laktova, kolena, prstiju šaka, često i drugih zglobova i povećanim obimom pokreta kič-menog stuba. Povećana pokretljivost može da ošteti zglobove i dovede do istegnuća i zapa-ljenja tetiva i enteza, nestabilnosti zglobova, stres fraktura, hroničnog artritisa ili ubrzanog razvoja artroze. Može biti urođen, kada se prenosi dominantno i kod žena se ispoljava češće i u težem obliku nego kod muškaraca. Može biti i stečen, u toku akromegalije, reu-matske groznice, hiperparatiroidizma i hro-ničnog alkoholizma.

SINDROM HRONIČNOG ZAMORA (engl. chronic fatigue syndrome ), složeno kliničko stanje čija je osnovna karakteristika dugotrajan, iscrpljujući zamor koji onemogućava normalne fizičke i mentalne aktivnosti. Traje najmanje 6 meseci i praćen je različitim somatskim i psihičkim simptomima i znacima (slabošću u mišićima, bolovima u zglobovima, gušoboljom, glavoboljom, poremećajima sna, različitim kongitivnim disfunkcijama i anksiozno-depresivnim poremećajima, dugotrajnom subfebrilnom temperaturom, uve-ćanim limfnim žlezdama). Uzročnik je nepoznat, a dijagnoza se postavlja metodom isklju-čivanja drugih poznatih bolesti. Još uvek ne postoji terapijski koncept za ovo oboljenje.

SINDROM IRITABILNIH CREVA (engl. irritable bowel syndrome), v. iritabilni kolon.

SINDROM IZNENADNE SMRTI ODOJ-ČETA (engl. sudden infant death syndrome, SIDS), iznenadna i neočekivana smrt na izgled zdravog odojčeta, koja ostaje nerazjaš-njena i posle kompletno obavljene obdukcije (kriterijumi po Beskvithu). SIDS se javlja sa učestalošću 1-3:1.000, češće kod muške dece (3:2), a najveći broj odojčadi umire između drugog i četvrtog meseca života a izuzetno retko u neonatalnom periodu i posle 2. godine života, naročito u toku zime i ranog proleća. Najvećem riziku od SIDS-a izložena su prevremeno rođena deca, deca iz blizanačke trudnoće, zatim deca iz višestruke trudnoće i deca mladih majki, a posebno majki koje puše ili uzimaju drogu. Stavljanje deteta da spava u položaju potrbuške značajno povećava učestalost SIDS. Kao mogući uzroci SIDS-a navode se infekcije, metabolički, neurološki i kardiopulmonalni poremećaji, ali se poslednjih godina sve više ističe uloga defekata u mehanizmima koji učestvuju u regulaciji disanja. Izbegnuti SIDS (engl. near-miss SIDS) označava epizode prestanka disanja (apneje), pomodrelosti (cijanoze) ili bledila često sa mlitavošću, koje su izražene u takvom stepenu da zahtevaju primenu postupaka u cilju oživljavanja (mehanički nadražaji, disanje usta na usta i dr.). U slučaju izbegnutog SIDS--a neophodno je bolničko ispitivanje u cilju isključivanja srčanih i plućnih oboljenja, konvulzija, gastroezofagealnog refluksa, metaboličkih i drugih poremećaja kao mogućih uzroka prestanka disanja.

SINDROM KARPALNOG TUNELA

(engl. carpal tunnel syndrome), javlja se zbog kompresije nervusa medijanusa na mestu njego-vog prolaska kroz karpalni tunel. Svi procesi koji dovode do suženja ovog prostora izazivaju povećani pritisak, koji na prvom mestu pogađa nervus medijanus. Najčešće se radi o tenosinovitisu tetiva fleksora šake bilo kog uzroka, degenerativnim promenama zglobova ručja, sistemskim bolestima vezivnog tkiva, gihtu i o lokalnim traumama, tumorima, talo-ženju amiloida, miksedemu, dijabetesu itd. Glavni znak oboljenja je bolno trnjenje ili pečenje, koje bolesnik oseća u predelu inervacije zahvaćenog nerva, tj. I do III i delimično u IV prstu.

SINDROM KRAĐ E KRVI (engl. steal syndrome), javlja se kada farmakološka supstanca data bolesniku sa ishemijskim oboljenjem srca, poboljšava krvotok u zdravom, a pogor-šava u ishemijskom (slabije prokrvljenom) delu srčanog mišića. Ovo se javlja kao posle-dica preraspodele krvi, jer ove supstance šire krvne sudove u zdravom delu srčanog mišića, a oduzimaju - kradu deo krvi od slabije prokrvljenog dela srčanog mišića. Na ovom principu baziraju se farmakološki testovi u dijagnozi koronarne bolesti.

SINDROM KRATKOG LICA (engl. short face syndrome), insuficijentno vertikalno razviće gornje vilice, sa kratkim, četvrtastim licem sa gornjim sekutićima skrivenim iza gornje usnice tokom odmora zgloba; uglovi usana su povijeni nadole; makrostomija je prateća i bezubi izgled lica; gornja trećina lica ima tendenciju da ostane u granicama normalnih vrednosti, ali srednja pokazuje široku nazalnu bazu i široke nozdrve, dok je zadnji deo širok jer je mandibularni ugao isturen bočno sa pripojem masetera; maksilarni i dentalni lukovi su široki, a palatalni svod je izuzetno ublažen; smanjenost vertikalne dimenzije maksile i mala mandibularna ravan su glavni kefalometrijski nalazi; malokluzije klase I ili II sa dubokim preklopom zuba su najčešće; maksilarni ukršten zagrižaj .

SINDROM MAČIJEG PLAČA (fr. cri-du-shat syndrome), urođeni defekt kratkog kraka hromozoma 5. Deca se rađaju sa malom telesnom težinom. Uvek je izražena mentalna retardacija. Karakterističan je plač visokog tonaliteta sličan mjaukanju mačke. Postoje i druge vid-ljive stigmate: antimongoloidno postavljene oči, hipertelorizam i dr. Životni vek je skraćen.

SINDROM NEMIRNIH NOGU (engl. restless legs syndrome ), neprijatna osećanja u mišićima, najčešće nogu i bokova, koja se javljaju pretežno kod žena srednjeg životnog doba. Bolesnici osećaju da treba da pomeraju noge da bi se oslobodili neprijatnih osećanja. Mogu se javiti i miotonički grčevi mišića, obično u toku spavanja. Često se javlja u uremiji, drugim neuropatijama, ali i porodično bez dokaza o neuropatiji.

SINDROM POLICISTIČNIH OVARIJUMA (engl. polycystic ovary sindrome, POS), ka-rakterišu ga male multiple supkapsularne cis-te u ovarijumima, sa poremećajem razvoja Grafovih folikula i ovulacije, što dovodi do infertiliteta, uz

hormonske poremećaje, goja-znost, hirzutizam i akne (Stein-Leventhalov sindrom).

SINDROM PREKLAPANJA (engl. overlap syndrome), pojava simptoma i znakova više zapaljenskih reumatskih bolesti ili sistemskih bolesti vezivnog tkiva istovremeno kod jed-nog bolesnika.

SINDROM PREKLAPANJA POLIANGIITISA (engl. polyangiitis overlap syndrome), kada se kod jednog bolesnika nađu istovremeno simptomi i znaci, kao i patološki nalazi, klasičnog nodoznog poliarteritisa, alergijskog angiitisa i granulomatoze.

SINDROM RAME-ŠAKA (engl. shoulder- -hand syndrome), najčešći oblik refleksne simpatičke distrofije. Ispoljava se izraženom osetljivošću, otokom i bolom u šaci, vazomotornim promenama šake i jakim bolovima i ukočenošću ramena. Nastaje najčešće iznenada, nakon hemiplegija, infarkta miokarda ili povreda mekih tkiva.

SINDROM SLEPE VIJUGE (engl. „blind loop” syndrome), sindrom koji nastaje usled smetnji u transportu sadržaja kroz tanko crevo, zbog čega u crevu dolazi do bujanja i razmnožavanja bakterijske flore, najčešće anaerobne. Usled poremećaja crevne flore dolazi do nedostatka vitamina B12, pojave steatoreje, smanjene apsorpcije ugljenih hidrata i aminokiselina. Najčešći uzroci ovog sindroma su ahlorhidrija, gastrektomija, ishemična bolest creva, šećerna bolest i dr.

SINDROM SLIČAN LUPUSU (engl. lupoid syndrome), v. lupus izazvan lekovima.

SINDROM SREDNJELINIJSKOG RASCEPA, sindrom multipnih abnormalnosti, prenosi se kao autosomno dominantna karakteristika. Karakterišu ga kombinacija mentalne retardacije, mikrokefalije, kraniofacijalnih anomalija, rascepa usne i prednjeg nepca, hipotelorizam, antimongoloidna iskošenost palpebralnih fisura, skeletne anomalije, hro-nična konstipacija.

SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (engl. acquired immunodeficiency syndrome - AIDS, franc. syndrome d’immunodepressio acyuise SIDA), terminalni stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV, v. HIV infekcije, v. HIV bolesti). Tokom višegodišnje hronične infekcije HIV- -om dolazi do postepenog gubitka čitavih klonova CD4+T-limfocita, sve do potpune dekompenzacije imunog sistema. Zbog toga ovaj sindrom

karakteriše imunodeficijencija (smanjena odbrana organizma). Klinički se manifestuje pojavom teških i upornih infekcija i nekih tumora, koji se vrlo retko ili nikada ne javljaju kod osoba sa očuvanim imunitetom. Ove infekcije se nazivaju oportunis-tičkim infekcijama, a tumori oportunističkim tumorima. Uprkos različitim terapijskim mo-gućnostima, oportunističke infekcije i/ili tumori dovode do smrti. Za sada je AIDS neizlečiva bolest.

SINDROM SUPRASPINATUSA (engl. rotator cuff tendinitis), bol u ramenu, čiji je uzrok zapaljenje tetive m. supraspinatusa. To je posledica ponavljanih mehaničkih opterećenja ove tetive pri prolasku između akromiona i glave humerusa, kao i smanjenog snabdevanja krvlju pri abdukciji ruke. Zbog mehaničke povrede tetive razvija se zapaljenje, fibroza, a može doći i do kidanja tetive.

SINDROM TARZALNOG TUNELA (engl. tarsal tunnel syndrome), pojava žarećeg bola praćenog parestezijama u predelu stopala, zbog pritiska na nervus tibialis posterior unu-tar tarzalnog tunela. Tarzalni tunel je koštano fibrozni kanal koji grade fleksor retinakulum kao fibrozni deo i medijalni maleolus, talus i kalkaneus kao koštani delovi. Hipertrofija kosti posle povreda, zapaljenje i oticanje tetiva, ligamenata i hipertrofija sinovije okolnih zglobova najčešći su uzroci suženja ovog kanala.

SINDROM TESTIKULARNE FEMINIZA-CIJE (engl. testicular feminization syndrome), ekstremna forma muškog pseudohermafrodizma, sa ženskim sekundarnim polnim osobinama, ali sa prisustvom testisa, bez uterusa. Postoji rezistencija na dejstvo 5 alfa- -testosterona.

SINDROM TOKSIČNOG ŠOKA (engl. toxic shock syndrome), stafilokokna endotoksična infekcija, najčešće vaginalna, kod žena u menstruaciji koje koriste tampone, pa se zove i „tamponska bolest“. Karakterišu ga visoka temperatura, povraćanje, dijareja, skarlatiniformni raš sa kasnijom deskvamacijom, sniženim krvnim pritiskom i šokom koji se može završiti smrću; može se videti i hipe-remija konjunktiva, orofarinksa i vaginalne mukoze.

SINDROM TRISOMIJE 18 , v. Edwardov sindrom.

SINDROM TRISOMIJE 21 , v. Downov sindrom.

SINDROM UKRUĆENOG ČOVEKA

(engl. stiff-man syndrome), teška, difuzna, bolna ukočenost mišića, koja je posledica gubitka kočećeg neurološkog uticaja na ćelije prednjih rogova kičmene moždine, što dovodi do ponavljanih električnih pražnjenja ovih ćelija i grčenja mišića.

SINDROM VIŠESTRUKIH TRANSFUZIJA (engl. multiple transfusion syndrome), hemo-ragični sindrom nastao usled mnogobrojnih transfuzija krvi a zbog male količine trombocita u konzervisanoj krvi. Leči se transfuzijom koncentrovanih trombocita.

SINDROM ZLOSTAVLJANJA DETETA (engl. abused child syndrome), nasilje nad decom u smislu neredovne ili nedovoljne ishrane, zapostavljanje higijenskih ili zdrav-stvenih potreba, ostavljanje deteta samog ili sa neodgovarajućim osobama, fizičko maltretiranje i prebijanje, nanošenje opekotina. Može se odnositi i na emocionalnu karencu. Budući da se radi o nasilju koje je izuzetno društveno neprihvatljivo i nailazi na snažne osude takvi se postupci prema deci skrivaju u porodici. Decu zlostavljaju roditelji ili braća i sestre, što je ređe. Budući da se takvi sluča-jevi teško otkrivaju, u sve većem broju zemalja se osnivaju teleapel službe za pomoć. Zbog zlostavljanja u najranijem detinjstvu deca mogu kasnije da imaju brojne i teške posledice fizičke i mentalne prirode. Zbog toga je moguće pokrenuti postupak o oduzimanju dece i njihovom adekvatnom zbrinjavanju ili u drugu porodicu ili u odgovarajuću ustanovu.

„SINGLE-PHOTON“ APSORPCIOMETRIJA (engl. single photone apsorpciometrija.

absorptiometry,

SPA ),

v.

jednostruka

(jednosnopna)

fotonska

SINERGIST (engl. synergist), lek koji pojačava efekt drugog leka.

SINERGIZAM (engl. synergism), pojava da dva leka deluju u istom smislu. Aditivni sinergizam je kada se dejstva lekova sabiraju jer deluju preko istog mehanizma (npr. aspirin i paracetamol). Potencirajući sinergizam je kad jedan lek pojačava dejstvo drugog, odnosno povećava njegov maksimalni efekt (npr. trimetoprim i sulfometoksazol). Ovde se meha-nizmi dejstva razlikuju.

SINGAMIJA (engl. singamy), označava spajanje dvaju gameta u procesu oplođenja koji se sastoji iz 2 faze: prva faza je kariogamija i predstavlja spajanje jedara polnih ćelija, a druga faza je plazmogamija koja podrazumeva spajanje citoplazmi ovih ćelija.

SINGENEZA (engl. syngenesis), pojava genetički identičnih organizama: identični (jednojajni) blizanci ili članovi linija organizama koji su tokom generacija ukrštani u srodstvu (visoko inbridovani). Pošto singenični organizmi imaju jednake antigene u svojim tkivima, to obezbeđuje uspešne transplantacije kože i organa među ovim jedinkama.

SINGLETON-MERTENOV SINDROM (engl. Singleton-Merten syndrome), verovatno pre-nosiv kao recesivna karakteristika. Karakterišu ga dentalna displazija, kalcifikacija torakalnog dela aorte, osteoporoza, ozbiljna anemija, mišićna slabost tokom prve i druge godine života, opšta osteoporoza sa smanje-nim kostima šaka i stopala, stanjen korteks metakarpalnih i metatarzalnih kostiju, uveća-nost medularnih prostora, erozija terminalnih falangi sa prisustvom psoriaziformnih lezija kože, kalcifikacija stenoze aorte praćena sistoličnim šumovima i nekada subaortična stenoza, koja dovodi do disfunkcije levog srca, psoriaza, kalcifikacija mekog tkiva; kratak trup, abnormalnosti očiju: glaukom, keratitis; dentalna displazija, karijes dečjih zuba, prerani gubitak zuba, displazija stalnih zuba i poremećeno nicanje zuba.

SINGULTUS (engl. hiccup), štucanje, nevoljna, snažna kontrakcija dijafragme koja dovodi do naglog inspirijuma koga prekida zatvara-nje glotisa dovodeći do pojave karakteri-stičnog zvuka.

SINHONDROZA (engl. synchondrosis, lat. synchondrosis ), zglob ili spoj izgrađen po tipu hrskavičavog zgloba u okviru koga su dve zglobne površine spojene slojem hijaline hrs-kavice.

SINHRONIZOVANA VENTILACIJA

INTERMITENTNA

VENTILACIJA,

SIM

(engl. sinchronized intermittent ventilation, SIM ventilation), mešoviti oblik zadatog (pomoću mašine za ventilaciju) i spontanog disanja pri kome pacijent može spontano da diše u propisanim, ravnomernim vremenskim intervalima, dok u međuvremenu udisaji mehaničkom ventilacijom obezbeđuju minimalnu ventilaciju pluća zadatog minutnog volumena disanja. Zadati udisaji se sinhronizuju sa početkom inspiratorne faze spontanog disanja pomoću okidnog (trigger) signala koji omogućava da se zadati udisaj pojavi u unapred definisanom polju vremena očekivanja. Ukoliko pacijent diše na početku polja vremena očekivanja, zadati udisaj umanjuje svoj volumen za iznos udahnutog vazduha kako ne bi došlo do nadutosti pluća. SIM oblik mehaničke ventilacije se primenjuje u fazi odvikavanja pacijenta od mehaničke ventilacije, jer u toku njegove duže primene jača disajna muskulatura pacijenta, čime se smanjuje frekvencija zadatih udaha, a pove-ćava vremenska pauza za spontano disanje, sve dok se minutni volumen ne zameni potpuno spontanim disanjem.

SINISTER (engl. left, lat. sinister), levi, upućuje na levu stranu tela, dela tela, organa ili tkivne strukture.

SINKOPA (engl. syncope), iznenadni, ali prolazni gubitak svesti, koji nastaje kada protok krvi kroz centralni nervni sistem postane nedovoljan. U retkim slučajevima napad sin- kope može dovesti do pojedinačnih kloničnih pokreta ili inkontinencije urina, što treba jasno razlikovati od gubitka svesti praćenog tonično-kloničnim grčevima kod epilepsije tipa grand mal. Često se sinkopa meša sa kolapsom, mada su to i etiološki dve različite pojave. Kolaps je najčešće rezultat naglog i kratkotrajnog pada krvnog pritiska, što vodi slabosti u celoj telesnoj muskulaturi do tog stepena da se bolesnik sruši, uz pomućenje svesti, ali retko nastaje potpuni gubitak svesti. Čim bolesnik zauzme horizontalan položaj, krvni pritisak se popravlja, kao i opšte stanje.

SINKOPALNA POVREDA (engl. syncopal injury), povreda (v. povreda) nastala usled klonulosti tela ili gubitka svesti. Sinkopalne povrede najčešće su mehaničke (v. mehanička povreda) i tada su po pravilu lokalizovane na isturenim delovima tela. Mogu biti i asfik-tičke, fizičke i hemijske. Ukoliko je gubitak svesti ili telesna klonulost posledica agonije, onda je sinkopalna ujedno i agonalna (v. agonalna povreda).

SINOATRIJALNI ČVOR (engl. sinoatrial node), čvor koji čine specijalizovane mišićne ćelije mikroskopskih dimenzija u gornjem zidu desnog atrijuma blizu ušća vene kave, koji deluje kao prirodni fiziološki predvodnik rada srca (engl. pacemaker) određujući frek-vencu srca zajedno sa drugim kontrolnim uticajima. Ćelije sinoatrijalnog čvora su samo-podražljive i generisani akcioni potencijali se rasprostiru kroz atrijalne mišiće preko atrioventrikularnog čvora do mišića komora. Svaki akcioni potencijal iz sinoatrijalnog čvora izaziva kontrakciju miokarda, što znači da frekvencija impulsa ovog predvodnika određuje frekvenciju srca. Vlakna autono-mnog nervnog sistema inervišu sinoatrijalni čvor i menjaju frekvenciju srca, snagu kontrakcije mišića, brzinu propagacije impulsa i prag draži.

SINOSTOZA (engl. synostosis, lat. synostosis), vrsta sinartroze kod koje su delovi skeleta sekundarno povezani koštanim tkivom. Pri-mer: do puberteta bedrena, preponska i sedalna kost povezane su hijalinom hrskavicom (što omogućava rast). Posle puberteta hijalina hrskavica zamenjena je koštanim tkivom i nastaje kost kuka. Kada se sakralni pršljenovi povežu koštanim tkivom, formiraju sakrum.

SINOVIJA (engl. synovia, synovial membrane, lat. synovia), membrana građena od vezivnog tkiva čije ćelije luče sinovijalnu tečnost i koja prekriva unutrašnju stranu zglobne kapsule i unutrašnju površinu burza

i omotača tetiva.

SINOVIJALNA HONDROMATOZA (engl. synovial chondromatosis), retko stanje nepoznatog uzroka u kome se stvaraju mnogobrojna ognjišta hrskavice u zglobovima, tetivnim omotačima i burzama. To se dešava zbog metaplazije ćelija u vezivnom tkivu ispod sino-vije. Bolešću je najčešće zahvaćeno koleno.

SINOVIJALNA MEMBRANA (engl. synovial membrane, lat. membrana synovialis), oblaže unutrašnju površinu zglobne kapsule, osim zglobnih hrskavica. Prema načinu grupisanja sinovijalnih ćelija u odnosu na fibroznu kapsulu, razlikuju se tri tipa sinovijalne membrane: 1. fibrozni tip - sinovijalne ćelije leže direktno na sinovijalnoj membrani. Ova membrana se nalazi u delovima koji su izloženi pritisku; 2. areolarni tip - sinovijalne ćelije koje formiraju 3 - 6 slojeva, su rastresitim vezivnim tkivom odvojene od fibrozne kapsule, što omogućava slobodno pomeranje sinovije po kapsuli; 3. adipozni tip - sinovijalne ćelije su od fibrozne kapsule odvojene slojem masnog tkiva. Pored makrofaga, limfocita, nepravilno poređanih kolagenih vla-kana, sinovija sadrži i dosta krvnih i limfnih sudova, kao i mijelinizovanih i nemijelinizovanih nervnih vlakana.

SINOVIJALNA OPNA TETIVE (engl. synovial vagina of tendon, lat. vagina synovialis tendinis), dvoslojna cev unutar koje klize segmenti nekih tetiva. S. o. t. se sastoji od unutrašnje membrane, koja je spojena rastresitim vezivnim tkivom epitendineuma sa tetivom, i spoljašnje membrane, koju oblaže unutrašnja površina fibrozne opne tetive. S. o. t. ima mezotelijalne ćelije koje luče malu količinu sinovijalne tečnosti u sinovijalnu šupljinu, pospešujući klizanje tetive.

SINOVIJALNA TEČNOST (engl. synovial fluid, lat. synovia), viskozna providna tečnost, prisutna u malim količinama u svakoj zglobnoj površini. Sačinjena je od vode (95%), koja nastaje ultrafiltracijom krvi iz krvnih sudova sinovijalne membrane, i od proteoglikana i hijaluronske kiseline porekla sinovijalnih B ćelija. S. t. podmazuje artikularne površine i ishranjuje zglobne hrskavice prostom difuzijom.

SINOVIJALNE ĆELIJE (engl. synovial cells, lat. celullae synoviales), ćelije grupisane u jedan od šest epiteloidnih slojeva duž unu-trašnje ivice epiteloidne membrane. To su ćelije nalik na fibroblaste, mezenhimnog su porekla i leže između kolagenih vlakana fibrozne strome. Postoje dva tipa s. ć.: A ćelije , nalik na makrofage, za koje se pretpostavlja da imaju ulogu u fagocitozi. One se ne preklapaju i ne drže zajedno veznim kompleksima; B ćelije , nalik na fibroblaste, koje sekretuju proteoglikane i hijaluronsku kiselinu. Imaju važnu ulugu u metabolizmu sinovijalne membrane i utiču na sastav sinovijalne tečnosti.

SINOVIJALNI (engl. synovial, lat. synovialis), pojam koji se odnosi na sinovijalni list zglobne čaure ili mu pripada.

SINOVIJEKTOMIJA (engl. synoviectomia), uklanjanje sinovijske membrane. Može biti hemijska, radijaciona i hirurška.

SINOVIOM (engl. synovioma), benigni tumor porekla sinovijalnog omotača (omotač zglo-bova). Javlja se na pripojima tetiva i može produkovati sinovijalnu tečnost, što dovodi do otoka zgloba. Postoji i maligni oblik ovog tumora - sinoviosarkom.

SINOVITIS (engl. synovitis), zapaljenje sino-vijske membrane praćeno pojačanim stvara-njem sinovijske tečnosti, bolom, povišenom temperaturom, otokom i ograničenom pokret-ljivošću zgloba.

SINUS (engl. hollow, sinus, lat. sinus), šupljina, nabor ili džep; 1. šupljina u središnjem delu kosti ispunjena vazduhom i obložena sluznicom; 2. prošireni venski krvni sudovi nepra-vilnog oblika i debljih zidova; 3. delimično prošireni deo venskog krvnog suda. S. dure matris (engl. venous s. of dura mater, lat. s. durae matris ), venski sinus tvrde moždane ovojnice. Venski krvni sud nepravilnog oblika prisutan u duplikaturi tvrde moždane ovoj-nice. Ovi venski sinusi dreniraju vensku krv iz lobanjske duplje i mozga. Osobeni su po tome što im je unutrašnjost obložena endotelom i lišena venskih zalistaka; s. karo-tikus (engl. carotid s., lat. s. caroticus ), karo-tidni sinus. Prošireni završni deo zajedničke karotidne arterije u čijem se zidu nalaze baroreceptori (presoreceptori) koji reaguju na promenu krvnog pritiska; s. kavernozus (engl. cavernous s., lat. s. cavernosus), parni šupljikavi venski sinus tvrde moždane ovoj-nice koji se nalazi uz bočnu stranu tela klinaste kosti. Pruža se od gornje orbitalne pukotine do vrha petroznog dela slepoočne kosti. Kroz spoljašnji zid ovog venskog sinusa prolaze III (nervus okulomotorijus), IV (nervus trohlearis), V1 (nervus oftalmikus) i V2 (nervus maksilaris) moždani živac. Kroz samu šupljinu venskog sinusa prolaze unu-trašnja karotidna arterija i VI moždani živac (nervus abducens); s. koronarijus (engl. coronary s., lat. s. coronarius ), srčani venski sinus. Najveći venski krvni sud srca koji se nalazi u zadnjem delu pretkomorskokomorskog žle-ba. Prihvata vensku krv iz većeg broja vena srčanog zida; s. paranazalis (engl. paranasal s., lat. s. paranasalis), vazdušni sinus pridodat nosnoj duplji. Vazdušni paranazalni sinusi predstavljaju šupljine u središnjim delovima pojedinih kostiju lobanje i lica, čiji su zidovi obloženi sluznicom i koji komuniciraju sa nosnom dupljom. U paranazalne sinuse ubrajaju se 4 parna sinusa: čeoni (sinus frontalis), klinasti (sinus sfenoidalis), sitasti (sinus etmoidalis) i gornjovilični (sinus maksilaris).

SINUS PILONIDALIS (engl. pilonidal sinus), uvrtanje epitela kože u potkožno tkivo, bilo urođeno (dermoidalna cista, engl. epidermoid cyst) bilo stečeno, usled mikrotraume, sede-nja ili trljanja, kada se ponovljenom mikrotraumom u potkožno tkivo utiskuje koren dlake sa svojim okolnim epidermom. Ovaj epiderm počinje da raste u obliku lopte (cista) ili u obliku cevi (sinus). Ovo se najčešće do-gađa u međusedalnom odnosno sakrokokcig-ealnom predelu, koji je predisponiran pošto je to deo tela na kome se sedi, a pored toga ima dosta malja, pa je kod nekih zanimanja (vozači …) oboljenje dosta često. Moguće je da se i sinus i cista jave bilo gde na telu na mestu spajanja embrioloških režnjeva epiderma: takva su mesta npr. na licu iznad obrva i u predelu spoja obraza i krila nosa, kod usana, na uglovima oka, u pazuhu i sl. Pošto se u sinusu i dermoidnoj cisti nalaze i dlake, nastaje infekcija, koja se manifestuje kao zapaljenje i apsces ili se javlja hronična gnojna sekrecija na fistulozni otvor. Usled uzastopnih zapa-ljenja, apscediranja, otvaranja i smirivanja, formira se više kanala različitih pravaca kroz koje se drenira gnojni sadržaj, tako da operativni zahvat postaje teškoća. Oboljenje se leči konzervativno (održavanjem higijene obolelog predela i pranjem mlakom vodom i sapunicom) i operativno. Kod apscesa se vrše incizija i drenaža, a kod sinusa otvaranje i radikalna kiretaža, tako da se otvore svi kanali, uklone gnoj, dlake i detritus, uz zarastanje „per secundam“, a ređe uz primarni šav.

SINUSI DURE MATER (engl. sinuses of dura mater, lat. sinus durae matris ), veliki venski sudovi smešteni između dva sloja dure mater. Struktura: 1. tunica intima - endotel koji leži na bazalnoj lamini; 2. fibrozni sloj gusto vezivno tkivo koje je u nekim delovima povezano za periost lobanjskih kostiju. Pošto glatki mišići nedostaju u zidu s. d. m. oni ne mogu da promene dijametar.

SINUSITIS (engl. sinusitis), akutno ili hro-nično zapaljenje sluznice paranazalnih sinusa čiji je uzrok virus ili bakterija. Dominiraju sekrecija i zapušenost nosa, a kod akutnih formi bolovi i poremećaj opšteg stanja. Lečenje uključuje obezbeđivanje prohodnosti nosa i ušća sinusa, primenu antibiotika i hirurgiju.

SINUSNA BRADIKARDIJA (engl. sinus bradicardia), sinusni ritam sa frekvencom ispod šezdeset udara u minuti. Normalno se javlja u snu, naročito kod sportista, kada srčana frekvenca može da padne na 31 - 34 udara u minuti. Javlja se i kod mladih zdravih muškaraca kod kojih preovladava dejstvo nervusa vagusa, ili je slabije dejstvo simpatikusa. Sinusna bradikardija može se javiti i pri uzimanju nekih lekova, kao što su beta- -blokatori, kalcijumski antagonisti, pri predoziranju digitalisom itd. Javlja se i u nekim bolestima, kao što su koronarna bolest, sma-njeno lučenje štitaste žlezde, povećan pritisak u lobanji, žutica, itd.

SINUSNA TAHIKARDIJA

(engl. sinus tachycardia), sinusni ritam čija frekvenca prelazi 100 udara u minuti. Sinusna tahikardija kod zdravih osoba javlja se u naporu pri pove-ćanom tonusu simpatikusa, uzbuđenju, bolu. Javlja se i pri prekomernoj upotrebi kafe, čaja, alkohola i duvana. Sinusna tahikardija prati i neka bolesna stanja, kao što su popuštanje srčanog mišića (srčana insuficijencija), pove-ćano lučenje štitaste žlezde (hyperthireosis), visoka temperatura, infekcija, anemija. Neki lekovi mogu biti uzrok sinusne tahikardije, kao što su atropin, tiroidni hormoni, kateholamini.

SINUSNI ČVOR (engl. sinus node), v. sinoatrijalni čvor.

SINUSOIDNI KAPILARI (engl. sinusoidal capillaries, lat. vas capillare sinusoideum), karakterišu ih otvori u zidu (koji mogu biti veličine od 0,5 do 3 µm, nejednakog lumena i često vijugavog toka). Otvori mogu biti izme-đu ćelija ili u zidu samih ćelija. Bazalna lamina je često u celini odsutna, a ćelije su među-sobno povezane okludentnim vezama i neksusima. Ovakvi kapilari nalaze se u jetri, sle-zini, koštanoj srži, nadbubrežnoj žlezdi i u prednjem režnju hipofize.

SIRĆE (engl. vinegar), neprečišćena, raz-blažena sirćetna kiselina koja se pravi od grožđa, jabuka, ječmenog i drugog slada itd.

SIRĆETNA KISELINA (engl. acetic acid), CH3COOH, glavni sastojak sirćeta. Deluje baktericidno, te se 0,25 - 1% sirćetna kiselina koristi u hirurgiji i urologiji.

SIRINGOBULBIJA (engl. syringobulbia), kongenitalna nenormalnost, koju karakterišu šupljina unutar produžene moždine i destrukcija centralne mase produžene moždine, čime se oštećuju jedra trigeminusa i dolazi do disocijacije senzibiliteta na licu.

SIRUP (engl. syrup), gusti, viskozni rastvor ili suspenzija lekovitih supstanci slatkog ukusa. Sirupi sadrže šećere: saharozu, glukozu ili fruktozu. Mogu sadržati i pomoćne supstance: veštačke zaslađivače, aromatične vode i kon-zervanse. U obliku sirupa ne smeju da se spravljaju lekovi veoma jakog dejstva. Posebno su pogodni za davanje deci.

SISTEM

(engl. system), postojanje i fun-kcionisanje niza zajedničkih elemenata koji su organizaciono i/ili funkcionalno povezani. Svaki sistem, ma koliko široko i elastično postavljen, neizbežno utiče na samostalnost i razvoj pojedinih njegovih delova i obratno. Organizam čoveka u celini može se smatrati jednim kompleksnim sistemom, koji sačinjava veći broj pojedinačnih specifičnih organskih ili funkcionalnih sistema ili podsistema (gastrohepatoduodenalni trakt, nervni sistem, mišićnoskeletni sistem i sl.). Sve zdravstvene ustanove čine sistem zdravstvene službe. Prava građana na zdravstvenu zaštitu, mogu-ćnost korišćenja tih prava i drugi relevantni faktori čine sistem zdravstvene zaštite.

SISTEMA (engl. system, lat. systema), sistem. Skup međusobno povezanih anatomskih struktura ili organa koji grade funkcionalnu celinu. S. cardiovasculare (engl. cardiovascular s., lat. s. cardiovasculare ), sistem odgovoran za krvotok - optok (cirkulaciju) krvi. Grade ga srce i krvni sudovi, koji sprovode krv od srca do svih tkiva i vraćaju nazad do srca. Krvni sudovi (arterije, kapilari i vene) grade zatvoren sistem kroz koji krv nepre-stano protiče zahvaljujući ritmičkim kontrakcijama srčanog mišića. Kroz zidove najma-njih krvnih sudova, kapilara, vrši se nepres-tano razmena gasova između krvi i ćelija tkiva. Složeni sistem krvnih sudova gradi celinu koja se naziva krvotok. Krvotok se deli na mali ili plućni (v. cirkulus sangvinis minor) i veliki krvotok (v. cirkulus sangvinis major); s. limfatikum (engl. lymphatic s., lat. s. lymphaticum), limfni sistem. Organski sistem koji grade: limfni sudovi, limfni čvorovi i limfopoetski organi. Kroz limfni sistem cirkuliše limfa, deo međućelijske tečnosti koja otiče u venski deo krvotoka. Limfa otiče limfnim sudovima koji prolaze kroz limfne čvorove pre ulivanja u venski deo krvotoka. Limfopoetski organi su: krajnici (tonzile), grudna žlezda (timus) i slezina (lien); s. nervosum (engl. nervous s., lat. s. nervosum), nervni sistem. Sistem koji predstavlja osnovu adaptacione sposobnosti čoveka i njegovog opstanka. Nervni sistem teži uspostavljanju skladnog odnosa prema sredini koja ga okružuje i uspostavljanju stalnosti i nepromenjivosti uslova u unutrašnjoj sredini organizma. Karakterišu ga tri osnovne osobine: sposobnost opažanja (senzorna funkcija), koja omogućava registrovanje promena u telu i spoljašnjoj sredini, sposobnost integracije (asocijativna funkcija), koja omogućava tu-mačenje registrovanih promena i sposobnost akcije (motorna funkcija), koja omogućava odgovor u vidu ciljanih i skladnih mišićnih kontrakcija, ili sekrecije odgovarajućih žlezda. U odnosu na građu, nervni sistem se deli na centralni (v. centralni nervni sistem) i periferni (v. periferni nervni sistem). U odnosu na funkciju, nervni sistem se deli na somatski i vegetativni. Vegetativni nervni sistem kontroliše funkcije unutrašnjih organa, žlezdi sa unutrašnjim lučenjem i glatke muskulature kože i krvnih sudova (v. autonomni nervni sistem). Somatski ili cerebrospinalni nervni sistem učestvuje u opaža-nju promena u spoljašnjoj sredini i kontroli dejstva poprečno-prugaste muskulature, tru-pa, ekstremiteta i pojedinih organa, prvenstveno jezika, ždrela i grkljana; s. respiratorijum (engl. respiratory system, lat. sistema respiratoria), v. aparatus respiratorijus; s. urogenitalis (engl. urogemital s., lat. s. urogenitale ), sistem mokraćnih i polnih organa. Sistem mokraćnih organa (v. organa urinarija) je odgovoran za stvaranje mokraće kojom se završni produkti metabolizma uklanjaju iz krvotoka i izlučuju u spoljašnju sredinu. Parni mokraćni organi su: bubreg, bubrežne čašice (male i velike), bubrežna karlica i mokra-ćovod. Neparni mokraćni organi su mokraćna bešika i mokraćna cev. Polni organi (v. organa genitalija maskulina, v. organa genitalija feminina) su osnovno seksualno obeležje muškarca i žene. Odgovorni su za funkciju reprodukcije a stvaraju i luče polne hormone koji su odgovorni za ispoljavanje osobina vezanih za pol.

SISTEM SA NISKIM KRVNIM PRITIS-KOM (engl. low pressure system), baroreceptori u zidovima sistemskih vena, desnog atrijuma i krvnih sudova plućne cirkulacije koji odgovaraju na distenziju. Ovi baroreceptori šalju signale hipotalamusu i medularnim centrima preko aferentnih vlakana X živca. Distenzija povećava tonus simpatikusa i sekreciju antidiureznog hormona. Zbog velikog kapaciteta i visoke komplijanse ovaj sistem može da služi kao rezervoar krvi.

SISTEM SA VISOKIM KRVNIM PRITISKOM (engl. high pressure system), baroreceptori luka aorte, karotidnog sinusa i aferentne arteriole bubrega koji odgovaraju na promene krvnog pritiska. Povećanje krv-nog pritiska povećava broj impulsa koji se prenose n. vagusom i n. glosofaringeusom u hipotalamus i medularne centre mozga što menja tonus simpatikusa i sekreciju antidiureznog hormona. Aferentna arteriola glo-merula registruje promene u perfuzionom pritisku što menja sekreciju renina (v. re-nin).

SISTEM ZA ODRŽAVANJE ŽIVOTA (engl. resuscitator), aparat za izvođenje veštačkog disanja kod asfiksije; kardiopulmonalni sistem za održavanje života predstavlja aparat koji simultano izvodi arteficijelnu ventilaciju i spoljnu masažu srca.

SISTEMATSKI PREGLED (engl. systematic medical chek-up), niz postupaka koji imaju za cilj utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja. Koriste se za rano otkrivanje raznih vidova oštećenja zdravlja, premorbidnih stanja, kliconoštva i sl. Omogućavaju pravovremeno preduzimanje mera za sprečavanje pojave zaraznih i nezaraznih bolesti, ranu terapiju i rehabilitaciju. Neke vrste pregleda vrše se kao zakonska obaveza, periodično (odojčad, mala i školska deca, studenti, sportisti, radnici u zdravstvu, u proizvodnji hrane, vode i sl.). Specijalni sistematski pregledi vrše se kod osoba izloženih profesionalnom riziku i među stanovništvom u cilju ranog otkrivanja faktora rizika od pojave hroničnih masovnih bole-sti (tuberkuloze, malignih bolesti i dr.), a prema posebno kreiranim programima.

SISTEMSKA CIRKULACIJA (engl. systemic circulation), sistem krvnih sudova koji snabdeva krvlju sve delove tela osim pluća. Ovaj sistem čini aorta i sve njene grane koje nose oksigenisanu krv ka tkivima i sve vene koje deoksigenisanu krv saturisanu ugljen-dioksidom vode u venu kavu.

SISTEMSKA SKLEROZA (engl. systemic sclerosis), sistemska bolest vezivnog tkiva u kojoj dolazi do oštećenja i nekroze malih krvnih sudova, aktivacije imunskog sistema i stvaranja velike količine vezivnih vlakana koja se talože u koži i visceralnim organima. Najuočljivije kliničko obeležje je tvrda zadebljala koža

(sklerodermija), a prognoza zavisi od stepena fibroze i oštećenja važnih unutrašnjih organa (pluća, bubrega, srca i digestivnog sistema).

SISTEMSKE BOLESTI VEZIVNOG TKI-VA (engl. systemic connective tissue diseases), zajednički naziv za grupu hroničnih zapaljenskih bolesti koje zahvataju različite sisteme i organe, a u kojima poremećaj funk-cije imunog sistema i autoimuni procesi igraju značajnu ulogu u patogenezi. Često se ispoljavaju zapaljenjem zglobova i pridruženih struktura vezivnog tkiva. Najčešće sistemske bolesti vezivnog tkiva su sistemski lupus eritematodes, sistemska skleroza, polimiozitis/dermatomiozitis.

SISTEMSKI (engl. systemic), 1. odnosi se na ono što pogađa celo telo pre nego njegove pojedine delove; 2. cirkulacija koja snabdeva krvlju sve delove tela osim pluća.

SISTEMSKI KRVOTOK (engl. greater c., systemic c., lat. c. sanguinis major), v. cirkulus sangvinis major, v. sistemski krvotok.

SISTEMSKI LUPUS ERITEMATOZUS, SLE (engl. systemic lupus erythematosus), hronična zapaljenska bolest vezivnog tkiva nepoznatog uzroka. Zbog prisustva brojnih autoantitela u krvi (antitela uperenih protiv vlastitih struktura i tkiva) svrstava se u autoimune bolesti. Karakterišu ga promene na koži lica u vidu leptira, zahvaćeni su zglobo-vi, krvni sudovi u raznim organima, zglobne opne, opne koje obavijaju unutrašnje organe, pluća, srca, mozak, a može biti zahvaćen bilo koji organ ili tkivo. Žene obolevaju znatno češće. Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu kliničke slike i dokaza postojanja u krvi antitela protiv vlastite deoksiribonukleinske kiseline, tzv. antinuklearnih antitela. V. lupus eritematodes sistemicus.

SISTEMSKI NEKROTIZIRAJUĆI VAS-KULITIS (engl. systemic necrotizing vasculitis), grupa bolesti koje se ispoljavaju zapaljenjem i nekrozom malih krvnih sudova. U ovu grupu spadaju klasični poliarteritis no-doza, alergijski angiitis i granulomatoza (Churg-Straussova bolest) i sindrom preklapanja poliangiitisa.

SISTEMSKI VASKULITIS (engl. systemic vasculitis), grupa sistemskih bolesti koje karakterišu poremećaj imunog sistema, zapa-ljenske promene na različitim krvnim sudovima i različiti stepeni oštećenja krvnih sudova i tkiva. Klinička slika, tok i prognoza zavise od vrste krvnih sudova koji su zahvaćeni, težine i rasprostranjenosti oštećenja krvnih sudova i tkiva.

SISTOLA (engl. systole), period srčanog ciklusa kada se srce kontrahuje. Za vreme sistole atrija krv se ispumpava u ventrikule. Snažna sistola ventrikula upumpava krv u arterije. Sistola se naizmenično smenjuje sa periodom relaksacije srca (dijastola srca). Ako je frek-venca srca 75/min., srčani ciklus traje 0,8 se-kundi, a sistola atrijuma traje 0,1 sekundu, a sistola ventrikula 0,3 sekunde.

SISTOLNI UDARNI VOLUMEN (engl. stroke volume), v. udarni volumen srca.

SISTOLNI VOLUMEN (engl. stroke volume), v. udarni volumen srca.

SITASTA KOST (engl. ethmoidal bone, lat. oss ethmoidale), v. os etmoidale.

SITUS INVERSUS (engl. situs inversus), izvrnuti položaj organa, obrnut položaj organa u kome, usled poremećaja embrionalnog raz-voja i nepotpune rotacije, organi zauzimaju mesto suprotno uobičajenom. Postoji potpuni „situs inversus“ kod koga i grudni i trbušni organi imaju suprotan položaj, a karakteriše se malrotacijom srca, odn. srčani vrh je na desnoj strani, leva komora napred, a desna nazad i sa leve strane. Pri tome su organi trbušne duplje takođe izmenjenog položaja. Ukoliko je „situs inversus“ nepotpun, onda je promenjen položaj samo organa trbušne dup-lje: jetra, žučna kesa i glava pankreasa se nalaze levo, slezina i rep pankreasa desno, želudac je rotiran tako da se pilorus nalazi ulevo od srednje linije i ispod pupka, uz malrotaciju duodenuma i tankog creva. Cekum i apendiks su levo, a silazni kolon i sigmoidni kolon nešto udesno od srednje linije. Bubrezi su tada asimetrični i jedan je atrofičan. Situs inversus predstavlja opasnost zbog toga što se znaci oboljenja u trbuhu atipično manifestuju, moguća je izmenjena klinička slika apendicitisa, postoji sklonost ka nastanku ileusa i operativni zahvati mogu biti teški zbog anomalija vaskularizacije. Tada nisu retke ni anomalije ulivanja kanala jetre i pankreasa, što samo po sebi može biti uzrok težih oboljenja (pankreatitis, žutica). Ako se jedan organ nađe u izvrnutom položaju, uvek je potrebno izvršiti dodatno ispitivanje i utvrditi položaj i ostalih organa.

SIVA MASA CNS-a (engl. gray matter of CNS, lat. substantia grisea), sastoji se od tela neurona, njihovih dendrita i delova, ili celih aksona. Može biti u vidu slojeva, gomilica (jed-ra - nukleusi u CNS-u) ili gangliona.

SJÖGREN-LARSONOV SINDROM

(engl. Sjögren-Larson syndrome ), kongenitalni sindrom koji se prenosi autosomno recesivno. Karakterišu ga: mentalna i razvojna retardacija, spastična paraliza, ihtioza ili ihtioziformna eritoderma, seda kosa; displazija zubne gleđi, hipertelorizam, pigmentarna degeneracija retine, hipohidroza izuzev na licu i dorzumima šaka, metafizealna displazija sa smanjenim, iregularnim epifizama.

SJÖGRENOV SINDROM (engl. Sjögren’s syndrome ), hronično autoimuno zapaljensko oboljenje koje karakterišu suvoća sluznice oka (keratokonjunktivitis sicca), suvoća sluz-nice usta i jezika (kserostomija) i nakupljanje velikog broja limfocita (limfocitna infiltracija) u suznim i pljuvačnim žlezdama. Zove se i sicca sindrom ili Sjögrenova bolest.

SKABICID (engl. scabicide), lekovi koji uništavaju uzročnika šuge, Sarcoptes scabiei. To su: benzil-benzoat, gama-benzenheksahlorid, krotamiton i sumpor.

SKABIJES (engl. scabies), zarazna bolest kože izazvana parazitom iz roda Akarina, Sarcoptes scabiei. Prenosi se najčešće bliskim kontaktom sa bolesnom kožom. Vodeći znak je osećaj svraba koji je naročito jak uveče i kada se koža utopli. Promene na koži su papule, ekskorijacije i ploče u karakteristi-čnom rasporedu.

SKALA (engl. scale), sistem uređenih oznaka na određenom rastojanju koji služi za merenje (upoređivanje brojne vrednosti) iste fizičke veličine.

SKALPEL (engl. scalpel, surgical knife, surgical blade ), hirurški nož, skalpel, simbol hirurške veštine, instrument sa dugom drškom i kratkom jednostranom oštricom, namenjen za sečenje i bodenje tkiva, korišćen još u doba starog Rima. Razlikuju se: trbušasti skalpel, pretežno namenjen za sečenje, i šiljati, pretež-no namenjen za bodenje, odn. otvaranje vrhom.

SKAPULA (engl. blade bone, lat. scapula), lopatica. Parna, pljosnata kost trouglastog oblika koja učestvuje u izgradnji zadnjeg dela ramenog pojasa. Lopatice su priljubljene uz zadnji zid grudnog koša u nivou između drugog i sedmog rebra. Spaja se sa ključnom kosti gradeći natplećno-ključni zglob, i gla-vom ramene kosti gradeći zglob ramena.

SKELET (engl. skeleton, grč. skeleton), v. skeleton.

SKELETNA TUBERKULOZA (engl. skeletal tuberculosis), tuberkulozno zapaljenje kostiju i zglobova. Najčešće se ispoljava na središ-njem delu torakalne kičme, kuku i kolenu.

SKELETNE MIŠIĆNE ĆELIJE, SKELETNA MIŠIĆNA VLAKNA (engl. myocytues), veoma dugačke cilindrične multinuklearne ćelije, dužine i do nekoliko cm, širine 10 do 40 µm. Ćelijska membrana se ovde zove sarkolema (lat. sarcolemma). Neposredno is-pod nje smešteni su u nizu na stotine/hiljade jedara, Golgi aparati i cisterne i granulisani endoplazmatski retikulum. Citoplazma se ov-de zove sarkoplazma (od grč. sarcos - meso). Najveći deo sarkoplazme zauzimaju miofibrili, pravilno raspoređeni i međusobno razdvojeni nizovima končastih mitohondrija i sarkoplazmatskim retikulumom, karakteri-stičnim za poprečno-prugasta mišićna tkiva. Pored toga tu su i značajna količina glikogena, lipidnih kapljica i slobodnih ribozoma. Na dužnom preseku s. m. v. pokazuje poprečnu ispruganost zbog pravilnog i preciznog prostornog aranžmana tamnih i svetlih pruga miofibrila. Postoje tri vrste s. m. v.: crvena, bela i intermedijarna. Crvena vlakna su u poređenju sa belim manjeg dijametra, ali su bogatija sarkoplazmom, mioglobinom, mitohondrijama i lipidnim kapima. Takođe su bolje snabdevena krvnim sudovima. Dominantno su zastupljena u međurebarnim miši-ćima, očnim i mišićima za žvakanje. Imaju relativno spore kontrakcije, ali se teže zamaraju. Bela vlakna se brže kontrahuju, ali se brže i zamaraju. Dominiraju u mišićima ekstremiteta. Intermedijarna vlakna su morfološki na sredini između crvenih i belih. Zbog različite količine oksidativnih enzima (sukcino-dehidrogenaza npr.) različito se „oboje” posle primene određenih histohemijskih reakcija.

SKELETNI MIŠIĆ (engl. skeletal muscle, lat. musculus), funkcionalna jedinica sastavljena od velikog broja izuzetno dugačkih, a tankih skeletnih mišićnih ćelija (pogrešno zvanih „vlakna” zbog svog morfološkog izgleda), grupisanih u mišićne snopove (fasciculus). Oko svake ćelije nalazi se vezivni omotač nazvan endomizijum. Određeni broj ćelija je asociran u vidu snopova, koji su omotani debljim slojem veziva zvanog perimizijum, a određeni broj snopova (fasciculus) sačinjava ceo mišić, omotan perifernim delom veziva - epimizijumom. Preko epimizijuma nalazi se fascija. Omogućavaju interakciju organizma i spoljašnje sredine. Najveći deo ove interakcije se odvija voljno (govor, hodanje), a manji nevoljno (disanje, treptanje). Kontrolisani su od strane somatskog nervnog sistema. Zbog specifične strukturne i metaboličke adaptacije, mišićna vlakna se razlikuju prema boji (bela i crvena) i prema brzini kontrakcije (brza i spora).

SKELETON (engl. skeleton, grč. skeleton), kostur ili skelet; 1. koštano-hrskavičava osnova životinjskog i

ljudskog tela; 2. koštani sistem povezan u jedinstvenu celinu. Skelet se deli na dva dela: osovinski i pridruženi. Osovinski , ili aksijalni skelet grade kosti raspoređene duž uzdužne osovine tela. Njega grade: kosti glave, kičmenog stuba i grudnog koša. Pridruženi , ili apendikularni skelet grade kosti gornjih i donjih ekstremi-teta.

SKIJA (engl. shadow), senka; dobija se ubacivanjem svetla retinoskopom kroz zenični otvor.

SKIJASKOP, v. retinoskop.

SKIJASKOPIJA, v. retinoskopija.

SKIROZAN (engl. scirrhous), fibrozan tvrd tumor. Termin se posebno koristi kod malignih tumora koji su sastavljeni od gustog vez-ivnog tkiva.

SKLERA (engl. sclera, lat. sclera), beonjača; sloj gustog vezivnog tkiva koji formira spo-ljašnji omotač očne jabučice sve do limbusa korneje. Struktura: 1. spoljašnji fibrozni sloj - gusta mreža izukrštanih snopova kolagenih vlakana, paralelnih sa površinom, između kojih se nalaze poneka elastična vlakna i zvezdasti fibrociti. Ovaj sloj je vaskularizovan, ali mu nedostaju glikozaminoglikani; 2. lamina fusca - tanak unutrašnji sloj sklere sa vitkim snopovima kolagenih i elastičnih vlakana i melanocitima. U predelu optičke papile, na skleri se nalaze brojni mali otvori - lamina cribrosa. Uzak suprahoroidni prostor deli skleru od horoidee, a episkleralni prostor od Tenonove kapsule.

SKLERITIS (engl. scleritis), zapaljenje beo-njače; može da bude površno (episkleritis) i duboko (skleritis). Skleritisi se dele na prednje i zadnje ; često su znak sistemskih obo-ljenja. Klinički se mogu videti nejasno ogra-ničeni, izdignuti, crveni i na dodir veoma bol-ni čvorići. Ako je u pitanju zadnji skleritis, dolazi i do pada vidne oštrine.

SKLERO(engl. scleral), prefiks koji ozna-čava ono što se odnosi na beonjaču.

SKLERODAKTILIJA

(engl. sclerodactylia), sklerodermija prstiju šaka do metakarpofalangealnih zglobova, ili prstiju stopala do metatarzofalangealnih zglobova. Jedan je od sporednih kriterijuma za dijagnozu sistemske skleroze, ali se može javiti i u diabetes mellitusu i drugim bolestima sa izraženom mikroangiopatijom.

SKLERODERMA (engl. scleroderma), hron-ična bolest nepoznatog uzroka koja zahvata najsitnije krvne sudove i potporno vezivno tkivo. Manifestuje se fibrozom i obliteracijom krvnih sudova kože, pluća, probavnog trakta, bubrega i srca. Može se javiti u lokalizovanom obliku morphoea (slerodermia circumscripta) , i kao sclerosis systemica progressiva , kada su osim kože zahvaćeni i drugi organi i organski sistemi.

SKLEROMALACIJA (engl. scleritis necroti-zing), razmekšavanje tkiva i stvaranje defekata u beonjači. Najčešće se javlja u starijoj do-bi, kod žena koje boluju od reumatizma. Počinje pojavom jednog ili više nekrotičnih žarišta; vežnjača je iznad intaktna, ali kasnije i ona nekrotizuje. Na kraju dolazi do gubitka bulbusa.

SKLEROTIČAN (engl. sclerotic), skupljen, retrahovan, skvrčen, pretvoren u vezivno tkivo, ili sa povećanom količinom vezivnog tkiva, uz eventualno oštećenje funkcije organa, npr. sklerotičan krvni sud, sklerotičan mišić, sklerotičan bubreg, sklerotičan zid, sklerotična manifestacija i sl.

SKLEROTOMIJA (engl. sclerotomy), hirur-ška tehnika otvaranja sklere, kroz čije otvore se uvode instrumenti pri vitrealnoj hirurgiji, ili drugim hirurškim tehnikama.

SKLEROZA (engl. sclerosis), induracija, ili stvrdnjavanje, ili očvršćivanje; uglavnom se odnosi na stvrdnjavanje kao posledicu upale i pojačanog formiranja vezivnog tkiva i kod bolesti intersticijalne supstance. Odnosi se i na stvrdnjavanje u okviru nervnog sistema koje je posledica deponovanja vezivnog tkiva, i na stvrdnjavanje krvnih sudova. Amiotrofna lateralna s. , bolest motornih neurona, koju karakteriše progresivna degeneracija neurona, koji pobuđuju kortikospinalni trakt i motornih ćelija moždanog stabla i kičmene moždine, što kao posledicu ima deficit gornjih i donjih motornih neurona; obično se fatalno završava u roku od 2 do 3 godine. Naziva se i Charcotovim sindromom i Lou Gehrigovom bolešću; anterolateralna s. , skleroza ventralnih i late-ralnih stubića, kolumni, kičmene moždine, koja dovodi do spastične paraplegije. Naziva se i ventrolateralnom s.; arterijalna s ., arteriokapilarna s., arterioskleroza; arteriolarna s. , arterioloskleroza; dentinalna s. , regresivna alteracija zubne supstance sa kalcifikacijom dentinalnih kanalića, obično uzrokovana traumom, abrazijom ili normalnim procesima starenja, sa produkcijom translucentnih zona (providan dentin); dijafizna s. , dijafizna displazija; difuzna s. , skleroza koja pogađa velike regije u mozgu i kičmenoj moždini;

difuzna cerebralna s. , infantilna forma metahromatske leukodistrofije; v. leukodistrofija; difuzna sistemska s. v. sistemska skleroderma, pod skleroderma; diseminovana s. , multipla s.; endokardijalna s. , v. fibroelastoza; Erbova s. , primarna lateralna s.; familijalna centrolobarna s. , Pelizaeus-Merz-bacherova bolest; fokalna s. , v. multipla s.; fokalna glomerularna s. , pojava fokalnih sklerozantnih lezija renalnih glomerula, sa proteinurijom, hematurijom, hipertenzijom i nefrotičnim sindromom. Može biti idiopatska ili posledica drugih bolesti, uključujući nefropatiju kod zloupotrebe heroina, hronični intersticijalni nefritis i malignitete. Mogu se javiti egzacerbacije i remisije, najčešće kod dece. Stopa progresije u renalnu insuficijenciju je promenljiva i nepredvidiva; gastrična s. , linitis plastica; hiperplastična s. , oblik arterioskleroze malih arterija i arteriola sa subintimalnim zadebljanjem zida ovih krvnih sudova; koštana s. , eburnacija, konverzija kosti u masu nalik na slonovaču; kombinovana s. , subakutna kombinovana degeneracija kič-mene moždine, v. degeneracija; koncentrična s. , Baloova bolest; insularna s. , multipla s; lateralna s. , bolest motornih neurona koju karakteriše degeneracija lateralnih stubića kičmene moždine, što dovodi do spastične paraplegije. V. amiotrofna lateralna s., v. primatna lateralna skleroza; lobarna s. , prisustvo uskih, ožiljcima izobličenih konvolucija u velikoj regiji (lobusu) na površini cerebralnih hemisfera; javlja se često kod cerebralne para-lize; milijarna s. , skleroza u obliku sitnih tačkica; Monckebergova s. , v. arterioskle-roza; multipla s. (MS) , bolest kod koje postoje fokusi demijelinizacije različite veličine po beloj masi CNS, koji se ponekad šire i u sivu masu. Tipično, simptomi lezija u beloj masi su slabost, nekoordiniranost, parestezije, poremećaji govora i vida. Tok bolesti je obič-no produžen, pa se termin multipla odnosi i na remisije i relapse tokom perioda od više godina. Etiologija bolesti nije poznata. Naziva se i diseminovanom, fokalnom, insularnom i sklerozom en plaques; PelizaeusMerz-bacherova s. ; posteriorna s. , posteriorna spinalna s., tabes dorsalis; posteriolateralna s. , subakutna kombinovana degeneracija kičmene moždine; v. degeneracija; primarna lateralna s. , oblik bolesti motornih neurona, gde je degenerativni proces ograničen na kortikospinalne puteve, v. Erbova skleroza; progresivna sistemska s. , v. sistemska skleroderma, pod skleroderma; renalna arteriolarna s. , arterioskleroza koja zahvata uglavnom renalne arteriole, što za posledicu ima kontrahovanje bubrega; subendokardijalna s. , endokardijalna fibroelastoza; sistemska s. , v. skleroderma; tuberozna s. , autosomno dominantna bolest koju prvenstveno karakteriše prisustvo hamartoma mozga (protuberancije), mrežnjače (fakomi), unutrašnjih organa, mentalna retardacija, insulti i adenoma sebaceum, često uz druge kožne lezije, uključujući subungvalne fibrome, vitiliginozne zone, šagrinozne zone i mrlje boje bele kafe. Naziva se i Bournevilleovom bolešću i epilojom; unicelularna s. , razvoj traka fibroznog materijala između žlezdanih ćelija; valvularna s. , fibrozno zadebljanje srčanog zaliska, posebno mitralnog zaliska; vaskularna s. , arterio-skleroza; venska s. , fleboskleroza; ventrola-teralna s. , anterolateralna s.

SKLEROZA (engl. sclerosis), vrsta fibroze kada dolazi do iščezavanja fibroblasta i fibrocita a ostaje samo kolageni materijal.

SKLEROZACIJA (engl. sclerosation), medi-kamentozna ili operativna intervencija kojom se podstiče i izaziva proces sklerozacije (um-nožavanja vezivnog tkiva, začepljenja i zatvaranja) u cilju terapije, radi zatvaranja (obliteracije) patoloških šupljina, lečenja proširenih i krvarećih sudova, ili zatvaranja patoloških

kanala i komunikacija (fistula). Tako se vrši npr. sklerozacija krvarećih proširenih vena (variksa) jednjaka, sklerozacija hemoroida, sklerozacija šupljine između ovojnica testisa (hidrocela), sklerozacija empijemske šupljine grudne duplje, sklerozacija vena donjih ekstremiteta, sklerozacija krvarećeg suda u dvanaestopalačnom crevu, sklerozacija kana-la fistule. To se postiže ubrizgavanjem sklero-zantnog rastvora (Etoksi-sklerol, Morhuatin, Chinin-Urethan, Fenol, Hipertona so i sl.) ili struganjem (abrazijom) unutrašnjih površina šupljine u cilju izazivanja reaktivnog zap-aljenja i produkcije vezivnog tkiva.

SKLEROZIRAN (engl. sclerosed), prirodnim ili veštačkim putem podvrgnut procesu skle-rozacije, tj. prorastanju vezivnog tkiva i za-čepljenju uz eventualno oštećenje funkcije organa ili tkiva, završni stadijum procesa skle-rozacije odn. skleroze; npr. skleroziran krvni sud, skleroziran hemoroid, sklerozirana jetra, skleroziran bubreg, sklerozirana šupljina, skleroziran izvodni kanal.

SKOČNA KOST (engl. ankle bone, lat. talus), v. talus.

SKOLIOZA (engl. scoliosis), lateralna zakriv-ljenost kičme.

S-KOLOID , sumpor koloid, koloidne čestice veličine od 10 - 500 nm; obeležene sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služe za scintigrafiju jetre, detekciju i lokalizaciju intestinalnih krvavljenja i druga nuklearnomedicinska ispitivanja.

SKOPOLAMIN (engl. scopolamine), alkaloid koji se nalazi u lišću i semenu biljaka: velebi-lja (lat. Atropa beladonna), bunike (lat. Hyo-scyamus niger) i tatule (lat. Datura stramonium); antiholinergik. Kompetitivni je antagonist acetilholina na muskarinskim receptorima. Danas se proizvodi sintetski. Sintetske zamene za skopolamin su podesnije za terapiju. Koristi se u terapiji spazama u gastrointestinalnom traktu, kinetoza i u premedikaciji u anesteziji. Neželjenji efekti su: suvoća usta, poremećaj vida, tahikardija, opstipacija, retencija urina. Moguća su trovanja pomenutim biljkama, posebno kod dece. Preparat: Buscopan.

SKORBUT (engl. scurvy), bolest koja nastaje usled nedostatka askorbinske kiseline (vitamin C) u ishrani. Glavni simptomi su sklonost ka krvarenjima, krvarenja i ulceracije u desnima sa zapaljenjem, krvarenja po koži, pro-mene na kostima i zglobovima, malokrvnost. Obolevaju osobe koje dugo ne uzimaju sveže

povrće i voće (bolest mornara).

SKOTOM (engl. scotoma), ispad u centralnim delovima vidnih polja. Postoje: apsolutni s., ako pacijent ne vidi najsjajniju test markicu; relativni s., ako pacijent ne vidi samo značke slabijeg intenziteta; centrocekalni s., ako je skotom smešten centralno i spaja se sa slepom mrljom; pozitivni s., ako pacijent vidi defekt; negativni s., skotom postoji, ali ga pacijent nije svestan.

SKOTOPIJA (engl. scotopio), vid u uslovima smanjene vidljivosti, u sumrak, noću.

SKOTOPSKI VID (engl. scotopic vision), funkcija štapića - nekolorni vid u mraku.

SKRINING (engl. screening), preliminarno otkrivanje poremećaja zdravlja u prekliničkoj, asimtomatskoj fazi, uz pomoć testova, ispitivanja ili drugih postupaka koji mogu brzo i lako da se primene. Skrining ne predstavlja definitivnu dijagnozu, već podelu prividno zdravih ispitanika na one koji verovatno imaju i verovatno nemaju bolest. Skrining se najčešće odnosi na hronične poremećaje zdravlja, na čiji se tok i/ili ishod može uticati ranim otkrivanjem. Vrste skrininga su: ma-sovni s. koji obuhvata celokupnu populaciju. Primeri: fluorografisanje svih građana, genetski skrining novorođenčadi, pregled ženske populacije određenog uzrasta radi ranog otkrivanja raka dojke ili grlića materice i dr.; selektivni s. uključuje određene strogo defi-nisane grupe ljudi, na primer osobe pod povišenim rizikom (članovi porodice dijabetičara, obolele od endemskog nefritisa, multiple skleroze i dr.), ili osobe specifičnih zanimanja čiji bi neotkriveni poremaćaj mogao da ima teške posledice (oštećenje vida pilota ili mentalna labilnost vojnih lica, itd.); multipli ili multirasni s. podrazumeva primenu više skrining testova u cilju istovremenog otkrivanja različitih poremećaja zdravlja (npr. merenje krvnog i očnog pritiska i određivanje glikemije u krvi); oportunistički s. se izvodi među pacijentima koji odlaze kod lekara zbog tegoba pa se tom prilikom podvrgavaju skrining testu za neko oboljenje (npr. pregled dojki žena koje dolaze u savetovalište za kontracepciju).

SKRINING NIVO (engl. screening level), uobičajena granica ili tačka preseka pri kojoj se skrining test smatra pozitivnim.

SKRINING PARAMETRI (engl. screening parameters), parametri skrining testa su validnost i pouzdanost . Validnost skrining testa odnosi se na sposobnost testa da klasifikuje ispitanike na verovatno obolele i zdrave.

Pouzdanost skrining testa je sposobnost da daje isti rezultat pri ponovljenim ispitivanjima. Validnost skrining testa se proce-njuje određivanjem senzitivnosti i specifi-čnosti. V. senzitivnost, v. specifičnost skrining testa.

SKRIVENI REUMATOIDNI FAKTOR (engl. hidden rheumatoid factor), anti-IgG antitelo koje je vezano za Fc fragment nekog drugog imunoglobulina G i sa njim gradi imunski kompleks, tako da je nepristupačno za otkrivanje uobičajenim tehnikama. Kada je reumatoidni faktor skriven u imunom kompleksu može se otkriti pošto se imuni kompleks razloži određenim tehnikama. Posle razlaganja reumatoidni faktor se oslobađa iz imunog kompleksa i može se dokazati u serumu klasičnim tehnikama (RW, Latex).

SKROFULA (engl. scrofula), tuberculosis colliquativa; primarni tuberkulozni limfni čvor na vratu. Usled kazeozne nekroze u centralnom delu često razmekšava i fistulizira. Nakon regresije ostaje ružan ožiljak.

SKROTALNI REFLEKS (engl. scrotal re-flex ), spora peristaltička kontrakcija mišića mošnica u odgovoru na stimulaciju perineuma ili bedara udaranjem ili primenom hladnoće.

SKROTUM (engl. testicular bag,scrotum, lat. scrotum), mošnice. Muški spoljašnji polni organ. Vezivno-mišićni organ kesastog oblika u kome su smešteni semenici (testisi), pasemenici i završni deo semene vrpce.

SKVALEN (engl. squalene), nezasićeni ugljo-vodonični terpen, koji je intermedijer u bio-sintezi holesterola.

SKVAMA (engl. scale), ljuska; nastaje na po-vršini kože kao posledica patološkog oroža-vanja kornealnog sloja. Boja ljuske zavisi od njene debljine i obično je bela. Može biti različitog izgleda (suva, masna), veličine (brašnasta, lamelozna itd.) i prianjanja za podlogu.

SKVAMOZAN (engl. squamous), koji se odnosi na nešto ljuspavo, perutavo; stanje koje se odlikuje obiljem skvama.

SKVAMOZNA ĆELIJA

(engl. squamous cell), ćelije poligonalnog oblika, unutar epiderma smeštene između sloja bazalnih ćelija ispod, i granularnog sloja iznad. Prema povr-šini, ćelije postaju spljoštene. U našem jeziku je ukorenjen naziv spinozna ćelija.

SKVAMOZNI EPITEL (engl. squamous epithel), epitel građen od spinoznih ćelija.

SLABINSKI (engl. lumbar, lat. lumbalis), v. lumbalni.

SLABINSKI PRŠLJEN (lat. vertebra lumbalis, engl. lumbar vertebra), v. vertebra lumbalis.

SLABINSKI SPLET (engl. lumbar plexus, lat. plexus lumbalis), v. pleksus lumbalis.

SLABINSKO-KRSNI (engl. lumbosacral, lat. lumbosacralis), v. lumbosakralni.

SLE (engl. systemic lupus erythematosus), v. lupus eritematodes sistemicus.

„SLEEVE“ LOBEKTOMIJA (engl. sleeve lobektomy), resekcija plućnog režnja sa delom većeg bronha sa kojim se spaja lobarni bronh, sa ciljem da se izbegne pneumonektomija, odnosno odstranjenje jednog pluća kod osoba sa umanjenom disajnom funkcijom.

„SLEEVE“ PNEUMONEKTOMIJA (engl. sleeve pneumonectomy), resekcija jednog pluća, sa resekcijom centralne karine i dela traheje i termino-terminalnom anastomozom glavnog bronha i traheje. Indikovana je kod centralnih karcinoma koji zahvataju prok-simitet glavnih bronha, a ponekad i centralnu karinu.

SLEPA MRLJA (engl. blind spot), mesto na retini na kome nema neurosenzornih ćelija (čepića i štapića) i odakle izlaze vlakna očnog živca iz bulbusa, gradeći papilu očnog živca. To je fiziološki negativan skotom

na mestu projekcije papile u vidnom polju (nazalno i dole od makule tj. centra vidnog polja).

SLEPA PILOTAŽA, SLEPO ISTRAŽIVA-NJE (engl. single blind study), klinički eksperiment u kome se, radi izbegavanja subjektivne pristrasnosti, prikriva od pacijenta koji tretman prima. Dok traje ogled, poželjno je da pacijent ne zna da je uključen u njega. V. dvostruko slepi ogled.

SLEPA PROBA (engl. blank), u spektrofotometrijskoj analizi (npr. u kliničkoj hemiji) kiveta sa identičnim rastvorom u sastavu i sadržaju kao kod kivete sa ispitivanom analizom, osim što je u njoj izostavljena supstanca koja se meri. Rastvor u slepoj probi tretira se na isti način (npr. zagrevanjem, mešanjem) kao i rastvor analize. Kivete koje sadrže anali-zu ili standard očitavaju se na spektrofotometru prema kiveti koja je pripremljena kao slepa proba. Ovakva slepa proba često se označava i kao slepa proba reagensa. Slepa proba analize (npr. seruma ili urina) sadrži uzorak, ali ne i reagens i izvodi se radi korekcije uticaja pigmenta (hemoglobin, bilirubin) ili zamućenja uzorka.

SLEPA VIJUGA (engl. blind loop), dovodna vijuga. Sindrom slepe vijuge vezan je za želudac operisan po metodi Billorth II. Urađene su gastrektomija, ezofagojejunostoma i LL anastomoza delova vijuga tankih creva spojene sa jednjakom i ima dovodnu i odvodnu vijugu. Sindrom dovodne vijuge je posledica opstrukcije proksimalnog dela anastomozirane vijuge tankog creva posle operacije po metodi Billroth II. Uzroci mogu biti preduga dovodna vijuga, adhezije, volvulus tog segmenta. Simptomi proističu iz nakupljanja žu-či, sekreta pankreasa i bakterija. Nativna radiografija pokazuje proširenje dovodne vijuge i nivo tečnosti u njoj. Pri pregledu sa barijumskim kontrastom, isti se dugo zadržava u pro-širenoj dovodnoj vijugi.

SLEPILO (engl. blindness), smanjenje korigovane vidne oštrine (naočarima ili kontaktnim sočivima) na 0,1 ili manje na oba oka; ili je vidno polje manje od 10 stepeni centralno (definicija data u SAD).

SLEPILO ZA BOJE (engl. color blindness), nemogućnost raspoznavanja jedne od osnovnih boja. Postoje: protanopia nemo-gućnost raspoznavanja crvene, deuteranopia - zelene; tritanopia - plave boje.

SLEPOOČNA KOST (engl. temporal bone, lat. oss temporale), v. os temporale.

SLEPOOČNI

(engl. temporal, lat. temporalis), v. temporalis, temporalni.

SLEZINA (engl. spleen, lat. lien, splen), limfatički organ težak oko 200 g, smešten u levom hipogastrijumu i pokriven peritoneumom. Struktura: 1. kapsula; 2. stroma, trabekule koje dospevaju iz hilusa i sa unutrašnje strane kapsule, zatim se granaju i dele parenhim na nepravilne delove koji među sobom komuniciraju. Trabekule se sastoje od gustog vezivnog tkiva sa malo glatkih mišićnih ćelija i sadrže trabekularne arterije i vene; 3. parenhim: a) bela pulpa - slezinski čvorovi i periarterijski limfni omotači; b) crvena pulpa - slezinski sinusoidi, vrpce i krv u njima. Limfatici u slezini postoje samo u kapsuli, trabekulama i beloj pulpi, dok ih u crvenoj nema. U hilusu limfatici se udružuju i formiraju sud koji drenira limfu u limfatični kanal. Vaskula-rizaciju slezini daje slezinska arterija, koja se grana i daje trabekularne arterije, koje napuštaju trabekule i ulaze u crvenu pulpu, gde ih okružuje periarterijski limfni omotač sve do slezinskog čvora. Kratak arterijski segment koji prodire u slezinski čvor je slezinska arterija koja daje kapilare za čvor. Na granici između nodula i crvene pulpe, centralna arterija se grana u 2 - 6 penicilarnih arterija, a svaka od njih u kapilare. Većina kapilara se završava u retikularnom tkivu spleničnih vrpci, a ostatak se direktno otvara u slezinske sinusoide. Krv iz spleničnih vrpci skuplja se u sinusoidima. Nekoliko sinusoida se udružuje u vene crvene pulpe koje dreniraju krv u trabekularne vene, a odatle u slezinsku venu. Funkcije sle-zine: 1. destrukcija starih eritrocita u makro-fagima; 2. prečišćavanje krvi od raznih partikula, propalih i starih ćelija; 3. produkcija B-limfocita; 4. skupljanje cirkulišućih antigena; 5. produkcija antitela; 6. imunološka odbrana organizma pojačavanjem kontakta B i T limfocita sa makrofagima i antigenima; 7. depo plazma ćelija; 8. sekvestracija monocita krvi i stimulacija njihovog prelaska u makrofage; 9. depo trombocita; 10. depo krvi.

SLEZINSKA VENA (engl. splenic vein, lat. vena lienalis), velika potiskujuća vena koja ima strukturu identičnu donjoj šupljoj veni.

SLEZINSKE TRABEKULE (engl. trabeculae of spleen), produžeci gustog vezivnog tkiva koji polaze od hilusa i sa unutrašnjosti kapsule. Ovde se može naći poneka glatko- mišićna ćelija. Kroz s. t. prolaze trabekularna arterija i vena.

SLEZINSKE VRPCE (engl. Bllroth’s cords, splenic cords, lat. chorda splenica ), trake crvene pulpe, sastavljene od mnoštva ćelija (retikularnih, makrofaga, monocita, limfocita i drugih zrelih krvnih ćelija, što podrazumeva i eritrocite), koje dele slezinske sinusoide jedne od drugih.

SLEZINSKI (engl. lienal, splenic, lat. lienalis), koji se odnosi se na slezinu; v. spleni-čan.

SLEZINSKI ČVOROVI (engl. Malpighian corpuscle, lat. lymphonodulus splenicus), mali beli krugovi, vidljivi golim okom na površini sveže presečene slezine. To su sferi-čne akumulacije limfnog tkiva oko centralne arterije, razbacane unutar periarterijskog limfnog omotača. Osnovno tkivo s. č. su retikularna vlakna i retikularne ćelije koje grade mrežu, unutar koje su celularni elementi. Struktura: 1. kapsula; 2. omotač - periferna zona koja ima dosta B i T-limfocita, plazma ćelija i retkih makrofaga; 3. germinalni centar - centralna svetla zona koja se sastoji pretežno od B-limfocita, B-imunoblasta, srednjih i velikih limfocita i ćelija koje se diferenciraju u plazma-ćelije; 4. centralna arterija - mišićna arterija srednje veličine koja ima ekscentričan položaj u s. č. Njena adventicija je zamenjena limfnim tkivom. Arterija daje mnogo radijalnih grančica za ishranu s. č. Eri-trociti ne napuštaju centralnu arteriju, ali antigeni koji potiču iz krvi mogu da difunduju kroz zid krvnog suda.

SLEZINSKI SINUSOIDI (engl. splenic sinusoids, lat. sinus venosus), dugački kanali, nepravilnog oblika, koji se bogato anastomoziraju, formirajući najveći deo crvene pulpe. Obloženi su endotelnim ćelijama koje su spolja ojačane retikularnim vlaknima i adventicijalnim ćelijama. Između endotelnih ćelija postoje procepi koji omogućavaju razmenu eritrocita i lutajućih ćelija između eri-trocita i susednog retikularnog tkiva crvene pulpe. Spajanjem nekoliko s. s. nastaje pulpna vena.

SLEZINSKO-BUBREŽNI (engl. spleno- -renal), onaj koji se odnosi na anatomski region i blizinu slezine i levog bubrega.

SLIKANJE POMOĆU MAGNETNE REZONANCIJE (engl. magnetic resonance imaging), v. MRI.

SLOBODNE ASOCIJACIJE (engl. free associations), termin vezan za psihoanalitičku psihoterapiju, kada pacijent sasvim slobodno, glasno, na seansi iskazuje svoja osećanja, misli, bez uzdržavanja, onako kako mu dolazi na pamet, ma koliko besmisleno, nevažno, bolno, sramotno itd. bilo. Pronalazak tehnike slobodnih asocijacija vezuje se za Frojda (1892.) i predstavlja od tada metod za izražavanje nesvesnog sadržaja, jer sve što pacijentu slobodno i spontano dolazi na um određeno je njegovim nesvesnim željama i potisnutim konfliktima. Zbog ove metode je napuštena hipnoza jer se ispostavilo da se hipnozom ne dobija više sadržaja nego metodom analize slobodnih asocijacija, a da su primenom psihoanalitičke metode efekti lečenja dugotrajniji. Od terapeuta i pacijenta se očekuje da zamršeni splet asocijacija protumače i daju mu pečat ličnog, jer svako od nas može imati svoj asocijativni svet. Tehnika se radi udruženo sa analizom snova koji su takođe put ka nesvesnom.

SLOBODNE MASNE KISELINE, FFA

(engl. free fatty acids), masne kiseline koje nisu kovalentno vezane estarskom ili amidnom vezom za druge molekule. Uglavnom se nalaze u plazmi u niskoj koncentraciji, i u malim količinama u tkivima. U plazmi su nekovalentno vezane za proteine i to uglav-nom za albumin. Nazivaju se i neesterifikovane masne kiseline (engl. nonesterified fatty acids, NEFA).

SLOBODNI RADIKALI (engl. free radicals), atomi, molekuli ili joni koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona i pokazuju veliku reaktivnost. Nastaju gubitkom elektrona iz molekula ili primanjem elektrona, ili sime-tričnom podelom elektronskog para jedinjenja s kovalentnom vezom prilikom cepanja ove veze. Najpoznatiji slobodni radikali u bio-loškom sistemu jesu derivati kiseonika: superoksid, vodonikperoksid, hidroksiradikal i slobodni ugljenični radikal. Najčešće nastaju „curenjem elektrona“ prilikom procesa transfera elektrona (elektroni se predaju kiseoniku i nastaje superoksid) u mitohondrijama i endoplazmatskom retikulumu. Slobodni radikali mogu da oštete sve sastojke ćelija, ali su najosetljiviji lipidi ćelijskih membrana (peroksidacija lipida - oksidativna razgradnja lipida), proteini koji u sebi imaju jone prelaznih metala i genetski materijal. U odbranu organizma od negativnih efekata slobodnih radikala uključuje se više mehanizama koji sprečavaju nastanak oštećenja (glutation, glutationperoksidaza, katalaza, superoksiddizmutaza i dr.) ili pasivno vezuju slobodni radikal - „čistači slobodnih radikala“ (alfa-tokoferol, vitamin C). Koncentracija slobodnih radikala u organizmu procenjuje se indirektno, određivanjem metabolita koji govore o procesu peroksidacije lipida. Najčešće se određuje malondialdehid i supstance koje reaguju s tiobarbituratnom kiselinom.

SLOJ (engl. plate, lat. lamina), v. lamina.

SLOJEVIT CILINDRIČAN EPITEL (engl. stratified columnar epithelium, lat. epithelium columnare stratificatum), epitel izgrađen od nekoliko redova ćelija od kojih samo bazalne leže na bazalnoj lamini. Površni sloj ćelija čine kuboidne i/ili cilindrične ćelije. Oblaže spongiozni deo muške uretre, segment ženske uretre, vaskularnu striju, konjunktivalne for-nikse i izvodne kanale znojnih žlezda. Nalazi se u prelaznim zonama između pseudoslojevitog cilindričnog epitela i pločasto-slojevitog epitela bez orožavanja. Epitel seminifernih tubula je takođe slojevit i cilindričan.

SLUŠNA TUBA (engl. auditory tube, lat. tuba auditiva), v. tuba auditiva.

SLUŠNI ŽIVAC (engl. acustic nerve, lat. nervus acusticus), v. nervus akustikus, auditivus, kohlearis.

SLUČAJ (engl. case), bolesnik - pojedinac ili patološka pojava koja zahteva profesionalnu intervenciju zdravstvenog radnika i/ili jedne ili više zdravstvenih ustanova i drugih institucija. Slučajem se naziva i jedan bolesnik kome je potrebna medicinska pomoć, ali i zdrava osoba kojoj se primenom preventivnih mera štiti zdravlje. Slučaj je i epidemijska pojava koja zahvata više osoba ili masovna nesreća sa više povređenih.

SLUČAJAN (engl. random), opšti, bez zako-nomernosti ili cilja; proces u kome prethodno realizovani događaji nemaju nikakav značaj za predviđanje budućih događaja.

SLUČAJAN BROJ (engl. random number), broj generisan ili izvučen putem nekog slučajnog procesa.

SLUČAJNA VARIJABLA (engl. random variable), varijabla koja može da primi bilo koju iz skupa mogućih vrednosti, gde je skup mogućih vrednosti određen raspodelom vero-vatnoća (npr. binomna, normalna); diskretna v. , može uzeti samo određen broj vrednosti, najčešće cele brojeve (npr. broj bolesnika); neprekidna v. , može uzeti sve vrednosti nekog brojnog intervala (npr. starost, visinu, težinu). V. raspodela.

SLUH (engl. hearing), percepcija, registrovanje zvuka, zvučnih talasa koji na komplikovan način bivaju prihvaćeni, preneti, registrovani i obrađeni od spoljašnjeg uva do centralnog nervnog sistema.

SLUŠNE DLAČICE , dlačice slušnih ćelija Cortievog organa su čvrste (rigidne) stereoci-lije (nepokretne treplje). Ima ih od 60 do 200 na apikalnom kraju slušnih ćelija. Mogu biti visoke od 2 do 12 µm, debljine 0,1 do 0,25 µm. Aranžirane su u 2 do 6 redova, formirajući „U”ili „W” oblik. Bazalni deo svake s. d. je sužen i tu ulazi centralni filament, okružen brojnim aktinskim filamentima. Najduže s. d. su uklopljene u tektorijalnu membranu i učestvuju neposredno u formiranju talasa depolarizacije.

SLUŠNE KOŠČICE (engl. auditory ossicles, lat. ossicula auditus), tri male zrele kosti, bez epifiza: čekić (malleus), nakovanj (incus) i uzengija (stapes). Međusobno su povezane zglobovima tipa diartroza. Periostalna površina s. k. je obložena prostim kockastim epi-telom bubne duplje. Čekić je usidren u vezivo bubne opne, a stopalo uzengije zatvara ovalni prozor na koštanom zidu vestibuluma. Lanac s. k. prenosi vibracije, izazvane zvučnim talasima sa bubne opne na perilimfu unutraš-njeg uva.

SLUŠNI APARAT (engl. hearing aid), naprava koja kod osobe oštećenog sluha pojačava spoljašnji zvuk do praga sluha ili do nivoa jačine koju ona može čuti. Sastoji se od: mikrofona koji zvučne talase pretvara u električne impulse; pojačivača koji pojačava impulse; slušalice koja zvučne impulse ponovo pretvara u zvuk. Današnji aparati su malih dimenzija, mogu se staviti u spoljašnji ušni kanal, iza uva, u ram naočara, u džep i sl.

SLUZ v. mukus.

SLUZNO VEZIVNO TKIVO (engl. mucous connective tissue, Wharton’s jelly, lat. textus mucoides connexens ), Whartonova pihtija, spada u embrionalna vezivna tkiva. Nalazi se oko krvnih sudova u pupčanoj vrpci i na mestu njenog pripoja na horionskoj ploči. Sastoji se od zvezdolikih i vretenastih ćelija koje podsećaju na mezenhimalne ćelije, ali nemaju nikakvih potencijala za dalju diferencijaciju (nisu pluripotentne kao mezenhimalne ćelije). Između ćelija nalaze se mala količina tankih kolagenih fibrila i velika količina osnovne amorfne supstance, koja se ovde sastoji uglavnom od hijaluronske kiseline.

SMEĐ A MAST U ADIPOZNOM TKIVU (engl. brown adipose tissue), značajan izvor toplote naročito kod mladunaca brojnih vrsta uključujući i novorođenče čoveka. To je specijalno masno tkivo lokalizovano na vratu, oko i između lopatica i oko visceralnih organa. Za razliku od običnog masnog tkiva odraslih osoba, u ovom masnom tkivu slobodne masne kiseline, koje nastaju lipolizom masti pod dejstvom simpatikusa, oksidišu se oksidacijom koja ne daje vezanu energiju (u vidu ATP), već stvara isključivo toplotnu ene-rgiju. Količina smeđeg masnog tkiva kod čoveka je zanemarljiva već u prvoj godini ‘ivota.

SMEGMA (engl. smegma), otpadne epitelne ćelije, bakterije, koji izgledaju kao beličasti sekret koji se nakuplja ispod udne navlake penisa i oko dražice i vagine.

SMEH (engl. laugh), spontana mimička ekspresija emocionalnog stanja koja je obično po- vezana sa komičnim sadržajima ili veselim raspoloženjima, ali može da bude povezana i sa podrugivanjem, osećanjem superiornosti, cinizmom. Može imati i paradoksalni aspekt (smeh na sahranama, kao izraz patološkog stanja ili smeh kao mehanizam odbrane od neprijatnih sadržaja). Kod maničnih je smeh rezultat gubitka kontrole ili vid agresije jer može da bude udružen sa grubim, neslanim šalama. Nekontrolisan smeh može da bude povezan i sa nekim neurološkim poreme-ćajima. U nastanku te mimičke ekspresije učestvuju mišići lica, disajnih organa, vratni i stomačni mišići. Ističe se veliki

značaj smeha za psihičko zdravlje čoveka, a njegovo nedostajanje se obično doživljava kao gubitak u kvalitetu života.

SMITH-LEMLY-OPITZOV SINDROM (engl. Smith-Lemly-Opitz syndrome), sindrom koji se prenosi recesivno. Karakterišu ga: mentalna i razvojna retardacija, teškoće u ishrani, poremećeni mišični tonus, mikrocefalija, uzani frontalni segment, nisko postavljene uši, blefaroptoza, strabizam, široki nosni vrh, mikrognatija, širok maksilarni sekundarni alveolarni nastavak, sindaktilija, kriptorhizam i hipospadija; epileptični napadi, abnormalan elektroencefalogram; rascep nepca, katarakta i dr.

SMRT (engl. death, lat. mors), stanje ljudskog organizma posle ireverzibilnog prestanka osnovnih životnih funkcija - centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Razvojem transplantacije kadaveričnih organa ovaj problem je dobio prvorazredan značaj, u medicini uopšte, ali i u pravu. Potreba za kadaverič-nim organima u procesu transplantacije uslovila je redefinisanje pojma smrti. Bez redefinisanja pojma smrti, odnosno bez uvođenja i drugih kriterijuma (cerebralna smrt) nije bilo moguće (pravno) izvršiti transplantaciju kadaveričnih organa bez posledica po lekare i u velikoj meri bila bi smanjena mogućnost uspešne transplantacije (u medicinskom smislu) delova tela. Uočavajući razlike između „zakonske“ i „medicinske“ definicije smrti neki autori su predložili opštu definiciju smrti: „Smrt je ireverzibilni prestanak kompletne cerebralne funkcije, spontanog funkcionisanja respiratornog i cirkulatornog sistema“. Danas zakon mora da prihvati definiciju smrti, i to: „ili da se opredeli da smrt nastaje kada prestane da radi srce i kada prestane disanje, ili da prihvati da je smrt nastala kada je usled smrti mozga došlo do neiz-bežnih ireverzibilnih gubitaka vitalnih fun-kcija“. Prva se koristi za izdavanje potvrde o smrti i dozvole za sahranu, a druga u procesu transplantacije organa uzetih iz leša. Prema tome, prva definicija bi bila da je smrt potpun i trajan (stalan) gubitak cirkulacije i respiracije. Ovom se, za lekare praktičnom, definicijom smrti ponovo pot-vrđuje tačnost definicije koju je dao profesor M. Milovanović: “Pod pravom smrću podrazumeva se trajni prekid bitnih životnih pojava, krvotoka i disanja“, što istovremeno predstavlja i krajnje uzroke smrti.

SMRTONOSNA POVREDA, povreda koja neminovno dovodi do smrti. U krivično- -pravnom smislu razlikuje se od teške telesne povrede kod koje može, ali ne mora, da dođe do smrtnog ishoda.

SMRTONOSNO (engl. deadly), oboljenje ili povreda koja dovodi do smrti čoveka.

SMRTOVNICA (engl. death certificate), v. potvrda o smrti.

SMRT U KOLEVCI (engl. cot death, crib death), sindrom iznenadne smrti odojčeta, v. sindrom iznenadne smrti.

SMRZAVANJE (engl. hypothermia, lat. congelatio), termička povreda (v. povreda) nastala usled izlaganja celog tela niskoj temperaturi. Štetno dejstvo niske temperature izraženije je ukoliko se telo nalazi u vlažnoj sredini (npr. kod brodolomaca). Kod smrznutih leševa ukočenost mišića nastaje usled dejstva niske temperature i sledstvenog smrzavanja tkivne tečnosti (engl. cold stiffening). Treba je razlikovati od mrtvačke ukočenosti (v. rigor mortis).

SMRZNUTO RAME (engl. „frozen schoulder“), v. adhezivni kapsulitis.

SMRZOTINA (engl. frostbite, lat. pernio), promrzlina, lokalna termička povreda (v. povreda) nastala dejstvom niske temperature (npr. promrzlina stopala kod vojnika u rovu). Prema stepenu oštećenja tkiva postoje tri stepena smrzotina: prvi - sa bledilom i naknadnim eritemom i pomodrelošću kože, drugi sa stvaranjem bula i treći - sa nekrozom (gangrenom).

SNAGA (engl. strenght), fizička veličina defi-nisana količnikom rada (A) i vremena (t) za koje je taj rad izvršen, bez obzira na oblik izvršenog rada (P = A/t). Jedinica za snagu je vat (W).

SNAGA STISKA ŠAKE (engl. grip strength), pritisak koji se postiže stiskanjem jastučeta sfingomanometra šakom. Izražava se u mmHg ili kPa. Služi za procenu funkcije šake.

SNELLENOVE TABLICE (engl. Snellen chart for visual acuity), jedan od testova (optotipa) za ispitivanje vidne oštrine na distanci. Pacijent posmatra slova ili brojeve sa distance od 6 m. Slova i brojevi su upisani u kvadratu, čija svaka strana čini ugao od 5 minuta luka, a peti deo kvadrata čini vidni ugao od 1 minuta, što je najmanji razmak između dve tačke, koje oko može da vidi razdvojeno. Što je oko udaljenije od posmatranog slova, to je slika na retini manja. Kombinacijom dva faktora: veličine slova i distance moguće je odrediti minimalni vidni ugao, tj. najmanju retinalnu sliku koja može biti viđena datim okom. To je određivanje vidne oštrine pomoću tablica.

SNEŽNO SLEPILO

(engl. solar retinopathy, retinal phototoxicity ), specifična foveolarna lezija, koja se javlja kod osoba koje duže vreme gledaju u sunce; u sneg, zbog snažne refleksije zraka sa površine snega; kod gledanja u pomračenje sunca. Brzo posle izlaganja sunčevim zracima nastaju metamorfopsije (iskrivljeni i umanjeni likovi) i centralni skotom. Neposredno posle izlaganja, mala siva zona se razvija oko foveole, zbog fotohemijske ozlede senzorne retine i retinalnog pigmentnog epitela. Kasnije, tu može da se pojavi nepotpuna rupa (ne u svim slojevima) retine. Vidna oštrina se smanjuje na 0,5 - 0,1. U narednim mesecima može da se očekuje oporavak.

SNIŽENJE TELESNE TEMPERATURE (engl. hypothermia), v. hipotermija, v. kontrolisana h.

Sn-KOLOID , kalaj koloid, čestice koloida veličine od 5 do 80 nm; obeležene sa 99mTc, u nuklearnoj medicini služe za scintigrafiju jetre, detekciju i lokalizaciju intestinalnih krvarenja i druga nuklearnomedicinska ispitivanja.

SNOP (engl. fiber, lat. fibra), v. fibra, v. fascikulus.

SNOPOVI (engl. fibers, lat. fibrae), v. fibre.

SNOŠAJ (engl. sexual intercourse), polni odn-os, čin prodiranja penisa u vaginu kojim se stvara potomstvo i kada se dvoje ljudi svesno i uzajamno nadražuju sa ciljem da jedno drugo uzbude i zadovolje.

SO (engl. salt), natrijum-hlorid, NaCl, kuhinjska so je bela, kristalna suspstanca, karakteri-stičnog ukusa, najčešće je upotrebljavan začin i bitan telesni sastojak pa postoji potreba da se određene količine unose hranom. Nalazi se u mnogim namirnicama, a dodaje se i u toku pripremanja hrane (poboljšava ukus) ili kao konzervans. Količina soli koja se prirodno nalazi u namirnicama ili je dodata u toku industrijske proizvodnje hrane naziva se nediskrecionom i teško se kontroliše koliki je unos. Diskreciona je ona količina kuhinjske soli koju korisnik sam dodaje. Ona se može lakše kontrolisati. Pošto je rizik od pojave povišenog krvnog pritiska veći ukoliko je unos soli veći od 6 g na dan, poželjno je kontrolisati unos odnosno smanjiti ako je potrebno. Nedostatak soli nije poželjan pri visokim temperaturama okoline i napornom radu, kada se znojem gubi velika količina soli. Javljaju se muka, povraćanje, glavobolja, bolni grčevi u mišićima. Za zdrave odrasle osobe preporučuje se dnevni unos soli između 3 i 6 grama.

SOČIVAST (engl. lenticular, lat. lenticularis), v. lentikularan,v. lentiforman.

SOČIVASTO JEDRO (engl. lentiform nucleus, lat. nucleus lentiformis), v. nukleus lentiformis.

SOČIVO (engl. lens, lat. lens), v. lens.

SODOKU (engl. rat bite fever, sodoku), japansko ime za bolest koja nastaje ujedom pacova, a izazivač je Borelia muris - Spirillum minus. Inkubacija traje oko dve nedelje, a bolest karakterišu: lokalno oštećenje na mestu ugriza, te limfadenitis, limfangitis i napadi groznice, često praćene ospom. Ponekad su veoma izraženi mišićni i nervni bolovi. Bolest se retko javlja u Evropi i SAD.

SODOMIJA (engl. sodomy), po palestinskom gradu Sodomi koji je poznat po tome što je uništen zbog razvratnog života njegovih stanovnika. Pojam označava analni seksualni odnos. Može biti povremena ili predstavljati dominantan oblik seksualnog opštenja.

SOK (engl. juice), 1. tečni deo biljke, voća ili povrća; koristi se u ishrani sveže ekstrahovan ili konzerviran. Ne treba dugo da stoji na običnoj temeperaturi (gubi se vitamin C zbog oksidacije), a ako se čuva u frižideru, treba da je pokriven. Za spravljanje soka uvek se koriste kvalitetne i sveže namirnice; 2. tečnost koja se nalazi u životinjskom tkivu ili se dobija iz njega (želudačni, crevni sok, sok iz mesa i sl.). Želudačni s ., bistra tečnost koja se luči u želucu; crevni s . je bistra tečnost koju luče Lieberkuhnovi folikuli; pankreasni s . gusta, bistra tečnost koju luči pankreas; ceđeni s. tečnost je dobijena izlaganjem tkiva velikom pritisku.

SOLARAN (engl. solar), sunčani, koji je u vezi sa suncem ili delovanjem sunčevog zračenja, pa je nastao kao posledica (npr. Erythema solare).

SOLARNI DERMATITIS (engl. solar dermatitis), upala kože sa crvenilom, otokom, osećajem pečenja i svraba, koja je izazvana delovanjem sunčevih (ultraljubičastih) zraka.

SOLARNI PLEKSUS (engl. celiac plexus, solar plexus, lat. plexus coeliacus), v. pleksus celijakus.

SOLUBLETE (lat. solublettae), poseban oblik tableta koje se koriste za spravljanje rastvora za spoljnu upotrebu.

SOMATOPSIHIČKI (engl. somatopsychic), sve ono što ukazuje na neki odnos između somatskog (telesnog) i psihičkog. Najčešće se odnosi na psihopatološke fenomene koji prate određena somatska oboljenja, npr. strah od smrti kod infarkta miokarda, pojava stida kod polnih bolesti.

SOMATOSENZORAN (engl. somatosensory), koji pripada telesnim osećajima.

SOMATOSTATIN (engl. somatostatin), hormon koji se stvara u hipotalamusu i nekim drugim tkivima, kao što su gastrointestinalni trakt i pankreas. Inhibiše oslobađanje hormona rasta, tirotropnog i kortikotropnog hormona iz hipofize. Takođe smanjuje gastrointestinalnu sekreciju, smanjuje krvni protok u abdomenu, zbog čega i redukuje krvarenje iz ezofagalnih variksa.

SOMATOSTATINOMA (engl. somatostatinoma), redak tumor pankreasnih ostrvaca koja luče somatostatin, udružen sa poremećajem glikoregulacije ili dijabetesom i poremećajem crvenog motiliteta. Spada u apudome.

SOMATOTOPNO (engl. somatotopic), podudaranje delova tela sa određenim delom cerebralnog korteksa ili drugim regionima u mozgu.

SOMATOTROPI HIPOFIZE (engl. somatotropes of hypophysis, lat. callula somatotropica), okrugla ili ovalna ćelija, srednje veličine. Postoji velik broj elektron gustih sekretornih granula, okruženih jediničnom membranom, koje se odvajaju od Golgijevog aparata. Njihov sadržaj se iz ćelije prazni egzocitozom. S. h. sintetišu hormon rasta; uključene su APUD sistem.

SOMATOTROPNI HORMON, STH

(engl. somatotrophin), polipeptidni hormon koji luče acidofilne ćelije prednjeg režnja hipofize. Zbog dejstva na rast ćelija, tkiva i celokupnog organizma naziva se i hormon rasta. Dejstvo na rast ispoljava preko supstanci nazvanih somatomedini, koji se uglavnom proizvode u jetri. Metabolička dejstva STH su: stimulacija sinteze proteina, smanjeno korišćenje glikoze, mobilizacija masnih kiselina iz masnog tkiva, te se one koriste u energetske svrhe.

SOMATSKA SMRT (engl. somatic death), smrt sveukupnog organizma; posledica ire-verzibilnog prestanka funkcije vitalnih centara u moždanom stablu usled njegovog primarnog oštećenja (povrede) ili posle potpunog i trajnog prestanka respiracije i cirkulacije (sekundarno oštećenje). Gordon i Shapiro su (1975) definisali smrt kao „ irever-zibilni gubitak svojstva žive materije koji može da se odnosi na organizam kao celinu (ireverzibilni gubitak njegove koordinirajuće aktivnosti - somatska smrt) ili na njegove sastavne delove (organi, tkiva, ćelije - molekularna smrt)“. Danas su priznate dve faze smrti: somatska i molekularna smrt. Zapravo, pod pojmom smrti se podrazumeva somatska smrt, odnosno misli se na smrt organizma kao celine. Dosadašnja istraživanja su pokazala da posle somatske smrti organi, tkiva i ćelije obavljaju funkciju i umiru posle kraćeg ili dužeg vremena „nekom svojom smrću“. Na ovaj način se i objašnjavaju tzv. supravitalne reakcije. Biohemijski krah u ćeliji, prestanak metabolizma u ćelijama, znak je da je nastupila molekularna smrt. Neki autori su skloni da prihvate mišljenje da molekularna smrt zahvata ćelije organizma tri do četiri sata nakon somatske smrti.

SOMATSKE ĆELIJE (engl. somatic cells), sve ćelije tela osim germinativnih. Sve somatske ćelije imaju identičan DNK raspored u svojim nukleusima.

SOMATSKI (engl. somatic), koji je u vezi sa muskulaturom i zglobovima.

SOMATSKI NERV (engl. somatic nerve), jedan od nerava koji snabdeva somatske strukture, kao što su voljni mišići, koža, tetive, zglobovi i parijetalne serozne membrane.

SOMATSKI NERVNI SISTEM (engl. somatic nervous system), funkcionalni deo nervnog sistema sastavljen od centralnog nervnog sistema, kranijalnih i spinalnih ganglija, senzornih i motornih neurona.

SOMATSKO (engl. somatic), 1. telesno, korporalno; 2. ono što pripada telu; 3. ono što pripada skeletu tela, a ne

pripada visceralnim organima.

SOMESTETIČKO PODRUČJE (engl. some-sthetic area), receptivni centar za proprioceptivne ili taktilne senzacije u postcentralnom girusu: Brodmannova područja 1, 2, 3.

SOMN-, SOMNO(lat. somnus), prefiks sa značenjem spavanje.

SOMNAMBULIST (engl. somnambulist), osoba koja šeta u toku spavanja.

SOMNAMBULIZAM (engl. sleepwalking, somnambulism), kretanje za vreme spavanja pri kome osoba može da se služi svojim čulima, izvodi složene radnje a da se san ne prekida, te se pri buđenju osoba ničega ne seća.Traje obično nekoliko minuta, kada oso-ba ustaje iz postelje i kreće. Javlja se u psihopata, dece i osoba u pubertetu. Mesečarenje u detinjstvu nema medicinskog značaja, a je-dina opasnost je nehotična povreda.

SOMNOKINEMATOGRAF (engl. somnocinematograph), uređaj koji beleži pokrete izvedene tokom spavanja.

SOMNOLENCIJA (engl. somnolence), stanje u kome je osoba polubudna, nesigurna na nogama i tetura se kao da je pijana.

SONDA (engl. probe), tanka šipka od savitjivog metala kao što je srebro sa tupim zadebljanim krajem. Instrument se koristi za istraživanje šupljina, rana, fistula i sinusnih kanala.

SONOTERAPIJA (engl. sonotherapy), lečenje primenom energije zvuka.

SORBITOL (engl. sorbitol), šećerni alkohol koji se formira kao intermedijer pri prevo-đenju glukoze u fruktozu.

Slatkog je ukusa, te se koristi kao veštački zaslađivač kod poreme-ćaja metabolizma ugljenih hidrata, npr. dijabetes melitus (lat. diabetes mellitus) i kod niskokalorične ishrane. Neželjeni efekt je dijareja. Zahvaljujući osmotskim karakteristikama sorbitol u obliku 70% rastvora koristi se kao sredstvo za čišćenje kod trovanja. Takođe, nalazi se i u sastavu veštačke pljuvačke. Naziva se i glucitol.

SORBITOL DEHIDROGENAZA (engl. sorbitol dehydrogenase), v. iditol dehidrogenaza.

SOTALOL (engl. sotalol), antiaritmik, neselektivni blokator adrenergičkih beta-receptora. Koristi se oralno u terapiji srčane aritmije. Neželjeni efekti su: poremećaji gastrointestinalnog sistema, umor i vrtoglavica, aritmije. Preparati: Gilucor, Gilucor mite.

SPACIJUM (engl. space, lat. spatium), prostor. Jasno ograničen i otvoren organski prostor koji može biti stvaran ili potencijalan. S. epidurale (engl. epidural s., lat. s. epidurale), epiduralni prostor. Prostor koji se nalazi između dva lista tvrde moždane ovojnice, periosta kostiju lobanje ili kičmenog kanala i vezivnog sloja tvrde moždane ovojnice. Epiduralni prostor realno ne postoji u loba-njskoj duplji. On se formira najčešće usled izlivanja tečnosti i rastezanja listova tvrde moždane ovojnice. Ovaj prostor realno postoji samo u kičmenom kanalu, unutar koga je ispunjen ćelijskim masnim tkivom, korenovima kičmenih živaca i krvnim sudovima kičmene moždine. Naziv ima isto značenje kao i ekstraduralni; s . interkostale (engl. intercostal s., lat. s. intercostale ), međurebarni prostor. Prostor koji se nalazi između dva susedna rebra i njihovih hrskavica. Postoji 11 međurebarnih prostora koje ispunjavaju respiratorni mišići. Kroz ove prostore prolaze i krvni sudovi i živci zidova grudnog koša; s. laterofaringeum (engl. lateropharyngeal s., lat. s. lateropharyngeum), bočni predeo ždrela. Duboki i parni predeo glave i vrata koji se nalazi bočno, desno i levo u odnosu na ždrelo. Ovaj prostor se nalazi unutra od pod-slepoočne jame i parotidne lože. Deli se na prednji ili prestiloidni i zadnji ili retrostiloidni deo. U ovom prostoru nalaze se: IX (nervus glosofaringeus), X (nervus vagus), XI (nervus akcesorijus) i XII (nervus hipoglosus) mož-dani živac, unutrašnja karotidna arterija, unutrašnja jugularna vena i simpatičko stablo; s. parapharyngeum (engl. parapharyngeal s., lat. s. parapharyngeum), prostor koji se nalazi oko ždrela, bočno i pozadi. Deli se na tri predela: parni, desni i levi laterofaringealni prostor i neparni retrofaringealni prostor; s. retroperitoneale (engl. retroperitoneal s., lat. s. retroperitoneale ), retroperitonealni prostor. Uzani, zadnji deo trbušne duplje koji se nalazi iza peritonealne duplje, a ispred i spolja u odnosu na slabinski deo kičmenog stuba i zadnji trbušni zid. U ovom prostoru nalaze se, uglavnom, organi za mokrenje, nadbubrežne žlezde, veliki krvni i limfni sudovi i živčani spletovi; s. subarahnoideum (engl. subarachnoidal s., lat. s. subarachnoideum), subarahnoidalni prostor. Prostor koji se nalazi između paučinaste i meke moždane ovojnice mozga i kičmene moždine i koji ispunjavaju cerebrospinalna tečnost ili likvor. Ovaj prostor pokazuje mestimična proširenja ili subarahnoidalne cisterne; s. subdurale (engl. subdural s., lat. s. subdurale), subduralni prostor. Prostor koji se nalazi između tvrde i pau-činaste moždane ovojnice mozga i kičmene moždine.

SPAD (engl. descent, falling), descenzus je pojam koji se odnosi na patološki položaj unutrašnjih ženskih polnih organa, a javlja se najčešće kod starijih višerotki zbog ranijih nezbrinutih ruptura međice, oštećenja dubokih tkiva i trajno razmaknutih mišića karlične dijafragme. Izuzetno retko se javlja kod mlađih žena i nerotkinja. Zidovi vagine su labavi i mlitavi pa izazivaju osećaj težine i vučenja u donjem delu trbuha. Ukoliko se pojava ispolji ispadanjem prednjeg ili zadnjeg zida vagine dolazi do komplikacija u vezi sa mokraćnom bešikom (stres inkontinentio urinae) i završnim delom debelog creva. Spad vagine je često udružen sa spadom materice većeg ili manjeg stepena.

SPARIVANJE (engl. pairing, synapsis), sinapsis, približavanje i priljubljivanje homologih hromozoma tokom stadijuma zigotena u profazi I mejoze, što gradi sinaptički (sinaptonemalni) kompleks.

SPARIVANJE BAZA (engl. base pairing), azotne baze nukleotida stvaraju bazne parove (bp) po određenom pravilu: adenin (A) se sparuje sa timinom (T) ili uracilom (U), a guanin (G) sa citozinom (C) u dvolančanim molekulima nukleinskih kiselina. Baze koje se sparuju su komplementarne i uvek se povezuju purinske sa pirimidinskim bazama. Bazni parovi su povezani vodoničnim vezama: dve veze u A/T (U) i tri veze u G/C parovima. Komplementarno sparivanje baza leži u osnovi dvolančane strukture molekula DNK i omogućuje procese replikacije, transkripcije i translacije.

SPASTICITET (engl. spasticity), stanje povišenog mišićnog tonusa sa tendencijom zahvatanja fleksorne muskulature ruku i ekstenzora nogu, uz pojačane tetivne reflekse.

SPASTIČKI KOLON (engl. iritable colon), v. iritabilni kolon.

SPASTIČNI ILEUS (engl. spastic ileus), v. ileus.

SPATULA (engl. spatula), širok, ravan, zatupljen, obično fleksibilan instrument, male debljine (2 - 3 mm) koji se upotrebljava za pregled sluzokoža (tada je od drveta ili metala) ili za razmazivanje dobijenog materijala (punktata, brisa) po ravnoj površini (tada je od stakla).

SPAVANJE

(engl. sleeping), prirodno stanje organizma sa odsustvom svesti i vidljivih telesnih aktivnosti. Može se registrovati elektroencefalogramom (EEG). Deli se na sporotalasno spavanje (slow wave sleep SWS) i rapid eye movement sleep - REM spavanje. Dva stanja spavanja se smenjuju ciklično svakih 30 do 90 minuta. REM spavanje odu-zima ¼ od ukupnog vremena spavanja.

SPAZAM PILORUSA (engl. pylorospasm), spazam pilorusa, grč piloričnog mišića. Do-vodi do otežane pasaže želudačnog sadržaja u dvanaestopalačno crevo.

SPAZMOLITIK (engl. spasmolytic), lek koji oslobađa glatke mišiće od spazma odnosno relaksira ih. Spazmolitici su npr.: antiholinergički lekovi, aminofilin, papaverin, bronhodilatatori i dr.

SPECIFIČNA GUSTINA (engl. specific gravity), odnos gustine supstance prema gustini standardne supstance (obično vode) na precizno određenoj temperaturi. Merenje specifične težine urina je standardna procedura pri rutinskom ispitivanju i pruža informaciju o sposobnosti renalnih tubula za koncentrova-nje i razblaživanje. Specifična težina i osmolalitet su međusobno srodne mere, s obzirom da odražavaju koncentraciju rastvorenih supstanci, mada ne uvek i proporcionalno. Specifična težina se meri pomoću urinometra koji je precizno kalibrisan.

SPECIFIČNO DINAMIČKO DEJSTVO HRANE (engl. specific dynamic diet action, diet induced thermogenesis), metabolički odgovor na hranu koji se ogleda u povećanoj potrošnji kiseonika posle obroka, odnosno ima kao rezultat veću potrošnju energije za digestiju, apsorpciju i deponovanje veće koli-čine unetih nutrijenasa. Ova potrošnja energije zavisi od prirodnog sastava konzumirane hrane i najveća je za proteine (posle obroka koji sadrži meso energetska potrošnja se povećava za 16%).

SPECIFIČNOST (engl. specificity), sposobnost kliničkog odnosno laboratorijskog testa da tačno identifikuje one osobe koje nisu obolele, odnosno rezultat testa je negativan.

SPECIFIČNOST SKRINING TESTA (engl. specifity of a screening test), proporcija stvarno zdravih osoba koje su skrining testom označene kao takve.

SPECIJALISTA

(engl. specialist), doktor me-dicine, doktor stomatologije i diplomirani farmaceut koji su nakon diplomiranja, zavr-šenog obaveznog jednogodišnjeg pripravnič-kog staža i položenog stručnog ispita dobili saglasnost, a proveli propisani period vremena (3 - 6 godina) na specijalizaciji iz odre-đene grane medicine ili oblasti zdravstvene zaštite, na fakultetu i određenim zdravstvenim i drugim ustanovama, i uspešno položili specijalistički ispit pred komisijom na matič-nom fakultetu. Za svaku specijalizaciju i užu specijalizaciju propisan je program teorijske i praktične nastave i praktičnog rada, kojima se tokom specijalističkog staža stiču potrebna znanja i savladavaju odgovarajuće veštine neophodne za uspešan rad u odgovarajućoj grani nauke ili oblasti zdravstvene zaštite. Na početku specijalističkog staža svakom specijalizantu dodeljuje se mentor - nastavnik, fakultetski uvažen stručnjak iz odgovarajućih oblasti, koji ga vodi i usmerava u toku staža, a na kraju ocenjuje uspešnost u savladavanju potrebnih znanja i veština.

SPECIJALIZACIJA (engl. specialization), oblik programiranog poslediplomskog usavr-šavanja doktora medicine, doktora stomatologije ili diplomiranog farmaceuta iz određene izabrane i odobrene grane medicine ili oblasti zdravstvene zaštite, pri čemu je specijalizant dužan da provede 3 - 6 godina, u zavisnosti od grane medicine, na odgovarajućem fakulteltu i/ili zdravstvenim ustanovama u učenju i praktičnom radu, posle čega polaže specijalistički ispit. Specijalizacije se odobravaju po programima kojima je utvrđen obim, sadržaj i plan sprovođenja teorijske i praktične nastave i praktičnog stručnog rada kao i znanje i veština koje se stiču tokom specijalističkog staža. U našoj zemlji postoji 40 specijalističkih disciplina za doktore medicine, a vreme specijalizacije je po pravilu 4 godine, izuzev za neke 3 odnosno 5 godina, a za neurohirurgiju - 6 godina. Doktori stomatologije mogu da specijaliziraju iz 9 specija-lističkih disciplina koje traju po 3 godine, izuzev za maksilofacijalnu hirurgiju - 5 godina. Diplomirani farmaceuti mogu specija-lizirati neku od 9 specijalističkih disciplina koje traju po 3 godine, a diplomirani farmaceuti - medicinski biohemičari jednu od 4 specijalističke discipline, u trajanju od 3 godine. Doktori medicine specijalisti mogu se, u zavisnosti od specijalizacije, specijalizovati iz 49 užih specijalističkih grana i oblasti zdravstvene zaštite (uža specijalizacija).

SPECIJALNA BOLNICA (engl. special hospital), zdravstvena ustanova koja obavlja specijalizovanu stacioniranu i specijalističku polikliničku delatnost bolesnicima određenih dobnih grupa ili obolelima od određenih bolesti (dečija bolnica, ginekološko-akušer-ska bolnica, psihijatrijska bolnica, ortopedska bolnica, bolnica za tuberkulozu i dr.). Specijalna bolnica mora najmanje da ima: stacionirana odeljenja; službe za: kliničko-biohemijska ispitivanja, za radiološku dijagnostiku, za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, za transfuziju krvi, za kliničku patologiju, medicinsko snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom i dr.; specijalističku polikliniku; dnevnu bolnicu (za obavljanje dijagnostičkih i/ili terapijskih procedura u toku dnevnog rada).

SPECT (engl. single photon emission computerized tomography), tehnika dobijanja scintigrafskih tomografskih slika. Proces se sastoji od detekcije gama emitera oko tela pacijenta, što služI za dalju rekonstrukciju volumne raspodele tih emitera u telu pacijenta. Za korišćenje ove tehnike neophodna je

gama kamera sa stativom, nosačem detektora, koji dozvoljava rotaciju njenog detektora za 360o oko tela pacijenta, kao i odgovarajući softver koji omogućava rekonstrukciju raspodele gama zračenja u ispitivanom organu iz projekcija, odnosno dobijenih scintigrafskih slika oko pacijenta. Zbog problema sa atenuacijom zračenja kroz telo potrebno je u ovoj metodi primeniti neki metod atenuacije, kako bi se povećala tačnost tehnike. Tomografski scintigrafski preseci imaju veću osetljivost od planarnih scintigrama i bolje lokalizuju fokalne lezije, pa je ova tehnika postala standard u nuklearnoj medicini. V. emisiona tomografija.

SPEKTINOMICIN (engl. spectinomycin), antibiotik hemijski srodan aminoglikozidima. Koristi se u alternativnoj terapiji gonoreje, kod osoba alergičnih na penicilin, ili u slučaju rezistencije bakterija na penicilin. Oko 10% gonokoka je rezistentno na spektinomicin. Dovoljna je jedna intramuskularna injekcija od 2 g. Neželjeni efekti su: bol na mestu injekcije, groznica, mučnina, a ređe oštećenje bubrega. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Trobicin.

SPEKTROFOTOMETAR (engl. spectrophotometer), optički instrument kojim se meri svetlosna energija koja se prenosi (transmituje) kroz rastvor (ili gas) pri datoj talasnoj dužini iz kontinuiranog niza talasnih dužina. Obično se misli na primenu merenja u ultravioletnoj i vidljivoj oblasti spektra u rasponu od 200 do 800 nm, mada je ovim optičkim instrumentom obuhvaćena i infracrvena oblast spektra.

SPEKTROFOTOMETRIJA (engl. spectrophotometry), tehnika koja se koristi za utvrđivanje apsorpcionog spektra hemijskih entiteta. Primenom spektrofotometrije mere se apsorbancije rastvora, tečnosti ili čvrstih supstanci pri specifičnim talasnim dužinama kao deo analitičke procedure.

SPEKTROMETAR (engl. spectrometer), spe-ktroskop kojim se mere talasne dužine emitovane iz datog izvora ili njihov intenzitet.

SPEKULUM (engl. speculum), instrument koji se koristi pri ginekološkom pregledu vagine i grlića materice. Sastoji se od dve spojene ka-šike čijim se otvaranjem, unutrašnjost vagine i grlić materice učine dostupni makroskopskom pregledu.

SPENCER WELLSOV ARTERIJSKI FORCEPS (engl. Spencer-Wells arterial forceps ), klema za hvatanje velikih krvnih sudova (aorte, velikih arterija) sa sigurnim sistemom zatvaranja, posebno konstruisane unutrašnje površine, tako da malim

pritiskom zatvara krvni sud, a pri tome ne oštećuje intimu. Podobna je za rad u vaskularnoj hirurgiji velikih krvnih sudova.

SPERMA (engl. semen, sperm, lat. sperma), žućkasta, blago opalescentna, viskozna tečnost koja je mešavina sekrecije testisa, epididimisa, semenih vezikula, prostate, bulbouretralnih i uretralnih žlezda. 10% sperme čine spermatozoe, a ostatak je seminalna plazma. S. takođe sadrži poneku epitelijalnu će-liju, Sertolieve ćelije, spermatogonije, spermatocite, lutajuće ćelije (prevashodno limfocite), prostatične konkremente, Bottcherove kristale, pigmentne granule, lipidne kapi, aminokiseline, holesterol, mlečnu kiselinu, fruktozu, proteine, hijaluronidazu i prost-aglandine.

SPERMA-, SPERMATO-, SPERMO(engl. sperme-, spermato-, spermo-), deo složenica koje se odnose na spermu - seme, tj. na spermatozoide.

SPERMATIČAN (engl. spermatic), spermaticus, onaj koji se odnosi na spermu, semeni.

SPERMATIČNA VRPCA (engl. spermatic cord, lat. funiculus spermaticus), duga vaskularna vrpca koja se pruža od dubokog ingvinalnog prstena, kroz ingvinalni kanal do skrotuma. U s. v. nalaze se inkorporirani u rastresito vezivo: ductus deferens, a. testicuaris, a. ductus deferentis, vene pampiniformnog pleksusa, m. cremaster, limfatici i nervni pleksusi.

SPERMATIDE (engl. spermatids, lat. spermatidum), ćelije srednje veličine, ćerke ćelije sekundarnih spermatocita, na koje veoma podsećaju u svom ranom stadijumu. S. formiraju sloj uz lumen seminifernog tubula. S. se diferenciraju u spermatozoe bez ikakve deobe.

SPERMATOCELA (engl. spermatocele), intraskrotalna (u mošnicama) cista koja nastaje kao posledica delimičnog začepljenja kanala kojim prolazi sperma. Obično se javlja u 4. i 5. deceniji života. Nastaje najčešće zbog jake seksualne uzbuđenosti, hroničnog zapalje-njskog oboljenja epididimisa (pasemenika), traume. Lokalizovana je najčešće unutar tunike vaginalis (omotača semenika) ili ekstra-vaginalno. Ona je unutra obložena epitelom, a spolja je deblji sloj vezivnog tkiva. Ispunjena je tečnošću mutnog izgleda. U njoj se naj-češće nalaze: nepokretni spermatozoidi, epi-telne ćelije i limfociti. Kod većine bolesnika nema tegoba.

SPERMATOCID (engl. spermicide), v. spermicid.

SPERMATOCIT (engl. spermatocyte), ćelija koja nastaje od spermatogonijuma u procesu spermatogeneze do spermatozoida; primarni spermatocit (engl. primary s.), nastaje iz spermatogonijuma prostom deobom; sekundarni spermatocit (engl. secondary s.), nastaje od primarnog spermatocita prvom redukcionom deobom, a nadalje, drugom redukcionom deobom daje dve spermatide.

SPERMATOCITOGENEZA (engl. spermatocytogenesis), faza spermatogeneze tokom koje spermatogonije proliferišu i postaju primarni spermatociti.

SPERMATOGENEZA (engl. spermatogenesis), proces nastanka i razvoja spermatozoa iz spermatogonija. Faze: 1. multiplikaciona f. ili spermatocitogeneza - proliferacija spermatogonija u primarne spermatocite; 2. f. rasta - povećanje volumena primarnih spermatocita i početak mejotičke profaze; 3. f. sazrevanja prva (redukciona) mejotička deoba i formiranje sekundarnih spermatocita sa haploidnim brojem hromozoma. Ovo je praćeno sekundarnom mejotičkom deobom sekundarnih spermatocita u spermatide; 4. transformaciona f. spermiogeneza - postepena diferencijacija spermatida u spermatozoe. Spermatogeneza traje oko 64 dana, pri čemu pahiten mejotičke profaze traje 16 dana. S. počinje u pubertetu i nastavlja se tokom života. Ona je zavisna od temperature, naime visoka temperatura je inhibira. Samo u skrotumu, gde tunica dartos održava temperaturu za 30°C nižu od temperature tela, testis može da produkuje spermatozoe.

SPERMATOGONIJE (engl. spermatogonia, spermatoblast, lat. spermatogonium), dva tipa stem ćelija za spermatogenezu. 1. spermatogonija A, zaravnjena ćelija koja svojom širokom bazom leži na bazalnoj lamini seminifernog tubula. S. A se dele mitotičkom deobom. Oko pola novonastalih ćelija služi za samoobnavljanje, a druga polovina se tokom 4 uzastopne mitotičke deobe polako diferencira u spermatogonije B; 2. spermatogonija B - kontaktiraju sa bazalnom laminom svojom uskom stranom. Posle mitotičke deobe, iz ovih ćelija nastaju primarni spermatociti.

SPERMATOREJA (engl. spermatorrhea), nevoljno izbacivanje semena bez orgazma.

SPERMATOZOA

(engl. spermatozoa), muški gamet ili polna ćelija, koja je sastavljena od glave i repa i sadrži genetsku informaciju koju prenosi muškarac; poseduje autokinezu i sposobnost zigoze ovuuma (grč. zygosis, susresti se).

SPERMATOZOID (engl. spermatozoon, lat. spermium), oko 60 µm dugačka, živo pokretna, muška germinativna ćelija. S. je visoko diferenciran i sastoji se od: 1. glave; 2. repa: a) vrata spermatozoida, b) srednjeg dela, c) glavnog dela i d) završnog dela. Glava s. je hidrodinamski oblikovana i sastoji se od nukleusa, akrozoma (specijalizovane organele koja čini 2/3 s. i postakrozomalnog regiona, dela koji se nalazi između akrozoma i vrata. Struktura vrata: 1. kapitulum - konveksan, proširen prednji kraj jednog od segmentovanih stubova spermatozoida koji po obliku odgovara implantacionoj jami. On je kaudalna zglobna površina između glave i vrata spermatozoida; 2. segmentovani stubovi - poprečno isprugani produžeci spoljašnjih gustih vlakana koji se pružaju prema glavi spermatozoida; 3. proksimalna centriola: devet mikrotubularnih tripleta obavijenih materijalom segmentovanih kolumni; 4. distalna centriola - samo je njen ostatak prisutan u zrelom spermatozoidu. Smatra se da distalna centriola formira segmentovane stubove i aksoneme. Rep spermatozoida je specijalna cilija koja je odgovorna za pokretljivost s. Struktura: 1. vrat (v. ranije); 2. srednji deo se nalazi odmah iza repa. Tik ispod plazmaleme nalazi se sloj helikoidno orijentisanih mitohondrija, koji obmotava devet spoljnih gustih vlakana raspoređenih oko aksoneme. Mitohondrije daju energiju za kretanje spermatozoida; 3. glavni deo se nalazi između srednjeg i završnog dela. Ispod plazmaleme je fibrozni omotač sa stubovima koji deli glavni deo na veliki odeljak (koji se sastoji od četiri spo-ljašnja gusta vlakna) i mali odeljak (koji se sastoji od tri spoljašnja gusta vlakna). Gusta vlakna su koncentrično raspoređena oko aksonema. Smatra se da asimetrija glavnog dela ima ulogu u pokretanju čitavog repa; 4. završni deo, segment koji se sastoji od aksoneme obavijene plazmalemom.

SPERMATURIJA (engl. spermaturia), pojava semena - sperme u urinu, najčešće kao rezultat retrogradne ejakulacije u mokraćnu bešiku, kod neuroloških poremećaja sfinkternog mehanizma ili kao posledica operacija na prostati.

SPERMICIDI (engl. spermicides), agensi koji razaraju spermatozoide. Najčešći spermicidi su lokalna kontraceptivna sredstva koja se lokalno stavljaju u vaginu u vidu krema, pene ili želea.

SPERMIN (engl. spermine), poliamin koji se nalazi u ćelijama.

SPERMIOGENEZA (engl. spermiogenesis), segment spermatogeneze u toku koga od spermatida redukcionom deobom postaju spermatozoidi.

SPERMOLIZA (engl. spermolysis), destrukcija sa rastvaranjem spermatozoida.

SPIDER NAEVUS (engl. spider angioma), promena na koži crvene boje koju čini pro-šireni krvni sud u centru, sa bočno razgranatim sitnim krvnim sudovima (telangiektazije). Promena liči na pauka.

SPIKULE KOSTI (engl. spicules of bone), male trake sastavljene od koštanog tkiva okružene jednim slojem osteoblasta. One se spajaju da formiraju prve trabekule membranozne kosti. Tokom direktnog stvaranja kostiju prve s. k. se stvaraju oko kalcifikovanih ostataka hijaline hrskavice i u vidu su prstolikih izraštaja.

SPIN (engl. spin), elementarni magnetni momenat, odnosno unutrašnji uglovni momenat elementarnih čestica, ili sistema čestica kao što je jedro, koji takođe uzrokuje magnetni mome-nat; ili, čestica ili jezgro koji imaju takav spin. Spinovi jezgra imaju karakteristične fiksne vrednosti. Parovi neutrona i protona se postavljaju tako da poništavaju njihove spi-nove, dok jezgra sa neparnim brojem neutrona i/ili protona imaju nenultni spin. Jezgra vodo-nika, natrijuma i fosfora daju MR signale, dok jezgro helijuma ima nulti magnetni momenat i ne daje MR signal.

SPINA (engl. spine, lat. spina), bodlja ili trn. Dugi, tanki i oštri koštani nastavak.

SPINA BIFIDA (engl. spina bifida), kongenitalni poremećaj u formiranju kičmenog stuba sa protruzijom moždanih omotača.

SPINALNA ANESTEZIJA (engl. spinal anesthesia), v. anestezija.

SPINALNA DEKOMPRESIJA (engl. spinal decompression), odstranjenje patološkog supstrata koji pritiska kičmenu moždinu (tumor, cista, hematom, slomljena kost). Izvodi se preko laminektomije.

SPINALNA STENOZA (engl. spinal stenosis), suženje koštanog dela spinalnog kanala sa mogućim pritiskom i oštećenjem nervnih struktura.

SPINALNI (engl. spinal), 1. koji liči na trn ili kičmu; 2. koji pripada ili se nalazi u blizini vertebralnih kolumni.

SPINALNI REFLEKS (engl. spinal reflex), bilo koji refleks koji se integriše u kičmenoj moždini bez neophodnog učešća viših delova centralnog nervnog sistema.

SPINALNI ŠOK (engl. spinal shock), stanje mlitave paralize i supresije sveukupne refleksne aktivnosti neposredno nakon transekcije kičmene moždine i uključuje sve segmente ispod nivoa lezije. U većini slučajeva kod čoveka refleksna aktivnost se vraća u toku 1 do 6 nedelja, a u malom procentu stanje potpune arefleksije je permanentno.

SPIN EHO IMIDŽING (engl. spin echo imiging), jedna od tehnika koja se koristi pri slikanju pomoću magnetne rezonancije (MRI), a sastoji se od primene RF impulsa od 90o koga prati serija impulsa od 180o, i u detekciji odgovarajućih ehoa. Svaki od ovih ehoa se pretvara u jednu sliku. Različita vremena ehoa (TE-Time to Echo) daju različit kvalitet slika i različit kontrast unutar slike. Generalno, povećanje vremena ehoa (TE) smanjuje odnos signal-šum (S/N), a daje više T2 informacija u slici.

SPINOCEREBELUM (engl. spinocerebellum, lat. spinocerebellum), filogenetski srednje star deo malog mozga odgovoran za funkciju regulacije mišićnog tonusa. U sastav spinoce-rebeluma ulaze prednji režanj malog mozga i dva jedra malog mozga: loptasto i čepoliko. U ovaj deo malog mozga dospevaju vlakna spinocerebelarnih puteva.

SPINOTALAMIČKI PUT (engl. spinothalamic tract, lat. tractus spinothalamicus), v. traktus spinotalamikus.

SPINOTALAMIČNI LATERALNI TRAKT (engl. lateral spinothalamic tract), skup aksona koji ascendiraju duž bele mase kičmene moždine i prenose informacije o bolnim stimulusima supraspinalno do talamusa. Ćelijska tela ovih aksona

najvećim delom leže u kontralateralnoj strani zadnjih rogova kičmene moždine.

SPIRALNI GANGLION (engl. spiral, coch-lear, Corti’s ganglion, lat. ganglion spirale ), spiralni lanac neurona koji se nalazi na bazi spiralne koštane lamine. S. g. je sastavljen od pravih bipolarnih neurona od kojih su neki obavijeni mijelinskim omotačem. Njihovi dendriti stižu do vlasastih ćelija Cortievog organa, dok aksoni napuštaju modiolus i ujedi-njuju se formirajući kohlearni nerv.

SPIRALNI LIGAMENT (engl. spiral ligament, lat. ligamentum spirale), krstolik zadebljao i dobro vaskularizovan endoosteum spoljašnje kohlearne granice. S. l. počinje na lateralnom delu kohlernog duktusa, malo iznad pripoja Rajsnerove membrane, a pruža se skoro do bazilarne membrane, te na taj način formira spoljašnji zid i skale vestibuli i skale timpani. S. l. je predeo spoljašnjeg pripoja bazilarne membrane.

SPIRALNI LIMBUS (engl. spiral limbus, lat. limbus laminae spiralis), zadebljao endoosteum lamine spiralis koji se pruža u kohlearni duktus. S. limbus je ograničen vestibularnim i timpaničnim usnama i unutrašnjim spiralnim kanalom između njih. Većina kolagenih vlakana spiralnog limbusa je vertikalno orijentisana i formira auditorni zub. Neka vlakna se radijalno šire od timpanične usne u pars arcuata bazilarne membrane. Na gornjoj površini s. limbusa smeštene su interdentalne ćelije sa svojim produktom tektorijalnom membranom, koja se širi od vestibularne usne. Rajsnerova membrana je fiksirana za unutrašnju ivicu s. l.

SPIROHETA (engl. Spirocheta), spiralna bakterija karakterističnog oblika u vidu opruge ili spirale zavijene oko svoje zamišljene uzdužne ose. Mogu imati jedan navoj, spirile, ili više navoja, spirohete. Takođe, spirohete predstavljaju i porodicu spiralnih pokretnih bakterija - Spirochetae. Medicinski značaj iz ove porodice imaju tri roda: Treponema (T. pallidum, izazivač sifilisa); rod Borrelia (B. recurrentis, povratna groznica, B. burgdorferi - lajmska borelioza) i rod Leptospira (leptospiroze).

SPIROHETEMIJA (engl. spirochaetaemia), prisustvo spiralnih bakterija u krvi (npr. prodor uzročnika sifilisa Treponema pallidum u cirkulaciju nakon primarnog afekta i širenje uzročnika po organizmu kada nastaje sekundarni stadijum sifilisa).

SPIROMETRIJA (engl. spirometry, lung function tests ), merenje promena zapremine pluća za vreme jasno određenih

disajnih manevara. Njome se određuju parametri ventilatorne funkcije pluća od kojih su najznačajniji vitalni kapacitet (skr. VC) i forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi (skr. FEV1), kao i njihov odnos (v. Tiffeneau indeks). Sada se radi pomoću kompjuterizovanih aparata - spirometara, koji određuju i parametre krivu-lje protok-volumen. Izmerene vrednosti se upoređuju sa očekivanim vrednostima koje se izračunavaju pomoću regresionih jednačina uzimajući u obzir pol, starost i visinu ispitanika. Spirometrija se koristi u dijagnostici, di-ferencijalnoj dijagnostici, ranom otkrivanju (skriningu), praćenju lečenja i toka plućnih bolesti.

SPIRONOLAKTON (engl. spironolactone), diuretik koji štedi kalijum. Antagonist je aldosterona. Koristi se oralno u terapiji: primarnog aldosteronizma, edema koji prate cirozu jetre, nefrotski sindrom i kongestivnu insuficijenciju srca, kao i arterijske hiperten-zije. Neželjeni efekti su: dijareja, pospanost, ataksija, konfuzija, glavobolja, kod muškaraca ginekomastija, a kod žena androgeni efekti. Preparati: Aldactone, Spironolakton.

SPLANHNIČAN (engl. splanchnic), koji se odnosi na utrobu; visceralni.

SPLANHNIČKI NERVI (engl. splanchnic nerves), parni simpatički nervi koji najvećim delom učestvuju u građi celijačnog pleksusa. Iz toraksa ulaze u retroperitoneum abdomena kroz dijafragmalna krura i dalje ventralno prema korenu celijačnog stabla. Potiču naj-češće od korenova Th7 - 9 gornji, Th10 - 11 srednji i Th12 donji koji najčešće i nedostaje. Njihova neuroliza alkoholom u retrokruralnom prostoru na mestu ulaska u dijafragmu (donja trećina tela pršljena Th12), i blokada celijačnog pleksusa služe za palijativno uklanjanje visceralnog bola abdominalnih organa (pankreasa), najčešće maligne etiologije.

SPLAŠNJAVANJE (engl. flattening), smanjivanje obima, otoka, napetosti u trbuhu kod prisustva gasova i dr.

SPLEN (engl. spleen, lat. lien), v. lijen, v. slezina.

SPLENEKTOMIJA (engl. splenectomy), ope-rativni zahvat kojim se posle podvezivanja odgovarajućih krvnih sudova u celosti uklanja slezina. Najčešće se izvodi transabdominalnim putem (kroz trbuh), ali može se izvesti i torakoabdominalnim pristupom (kroz trbuh i grudni koš). Najčešći razlozi za splenektomiju su: trauma, odn. povreda i prskanje slezine usled kontuzije (dejstva tupe sile) na trbuh. Izvodi se u cilju

terapije određenih bolesti krvi i to kod hemolitičke anemije (pošto se u slezini razaraju crvena krvna zrnca), kod raznih vrsta trombocitopenije (kada slezina pojačano razara krvne pločice), i kod tumora i tzv. limfoproliferativnih bolesti, kada je slezina mesto gde se umnožava patološko limfno tkivo. Splenektomija se nekada radi i u okviru drugih operacija, kod malignih oboljenja želuca i debelog creva, kada se slezina sa njenim žlezdama uklanja kao mogući nosilac metastaza. Efekat splenektomije u lečenju ovih oboljenja je različit. Potrebne su dobra priprema i procena bolesti uz saradnju hematologa i hirurga. Posle uklanjanja slezine nastaje dugotrajan porast broja belih krvnih zrnaca i krvnih pločica, što se i koristi u tera-peutske svrhe. Iako je život bez slezine moguć, ipak se za izvesno vreme pojavljuje smanjenje otpornosti na infekciju i sklonost ka pojavi sepse, posebno kod dece i iscrpljenih osoba. Zato se taj tzv. „postsplenektomični sindrom“ mora prevazići primenom antibiotika, seruma i sredstava za pojačanje imuniteta. Prvu splenektomiju zbog traume izveo je Nicolaus Mathias u Kejptaunu u Južnoj Africi, a prvu splenektomiju zbog hematološkog oboljenja (sferocitoze) Spencer Wells 1887. u Engleskoj. Često se u literaturi diskutuje i o delimičnoj (parcijalnoj) splenektomiji kod traume, uz različite metode reparacije, mada ovaj postupak nije u širokoj primeni, pre svega iz sudskomedicinskog razloga, jer je manje siguran u zaustavljanju krvarenja. U cilju sprečavanja post-splenektomičnog sindroma dosta se radi i na autotransplantaciji tkiva slezine, za šta postoji više operativnih metoda sa različitim uspehom. Opšti mortalitet usled splenektomije zbog traume zavisi od pratećih povreda, i kreće se od 1 do 5%.

SPLENO(engl. spleno-, splen-), prefiks koji se odnosi na slezinu ili označava pripadnost ovom organu.

SPLENOHEPATOMEGALIJA (engl. splenohepatomegaly), istovremeno uvećanje slezine i jetre.

SPLENOMEGALIJA (engl. splenomegaly), abnormalno uvećanje slezine koje se može javiti u mnogim oboljenjima. Portalna hiper-tenzija, leukemija i Gaucherova bolest i dr. uzroci su splenomegalije.

SPLENOPORTOGRAM (engl. splenoportogram), kontrastna dijagnostička metoda kojom se ispituje stanje portnog sistema. Može se izvesti na dva načina: direktno i indirektno. Direktna splenoportografija se izvodi perkutanim ubrizgavanjem jodnog kontrasta u puplu slezine, u prednjoj aksilarnoj liniji kroz IX ili X međurebarni prostor. Indirektna splenoportografija se izvodi selektivnom arteriografijom lijenalne arterije. Na splenoportogramima se vide kontrastom ispunjena lijenalna vena, stablo, ekstra i interehepatalne grane v. porte, kao i kolateralne ukoliko postoje.

SPLET (engl. plexus, lat. plexus), v. pleksus.

SPLINT (engl. splint), 1. krut ili elastičan, fleksibilan aparat korišćen za postavljanje u položaj pomerenog ili pokretnog dela ili zadržavanje u mestu i njegovo održavanje povređenog dela; 2. akt učvrščivanja, imobilizacije splintom pomerenog ili pokretnog dela ili podrška za rehabilitaciju dela tela. Nalazi primenu kod repozicije nekih delova tela posebno u predelu zuba, vilica i lica.

SPOJ (engl. joint, lat. articulatio), v. artikulacio, v. zglob.

SPOJNICA (engl. commisure, lat. commisura), v. komisura.

SPOJNICA VELIKOMOŽDANOG SVODA (engl. hippocampal commisure, commisure of fornix, lat. commisura hippocampi, commisura fornicis), v. komisura fornicis, v. komisura hipokampi.

SPOLJAŠNJA RESPIRACIJA (engl. external respiration), u kojoj se gasovi razmenjuju na nivou plućnih kapilara, tako da kiseonik difunduje iz alveola u krv, a ugljen-dioksid je napušta i prelazi u alveole.

SPOLJAŠNJE SLUŠNE ĆELIJE (engl. outer hair cells, lat. cellula sensoria pillosa externa), visoke, cilindrične, senzorne ćelije čula sluha. Svaka je pojedinačno smeštena u čašoliko udubljenje svoje odgovarajuće spoljašnje Deitersove, falangealne ćelije. Ima ih oko 20.000 i raspoređene su u 3 do 5 redova. Apikalni pol s. s. ć. je okružen retikularnom membranom i ojačan specijalnom dobro raz-vijenom kutikularnom pločom. Na apikal-nom polu nalazi se 100 do 200 slušnih dlačica, specifično raspoređenih, čiji se krajevi uklapaju u želatinsku masu tektorijalne membrane. Bazalni deo ćelije formira sinapse sa dendritima neurona Cortievog gangliona i sa nešto eferentnih nervnih završetaka. Vibracije bazilarne membrane dovode do povla-čenja slušnih dlačica uklopljenih u tektorijalnu membranu i do depolarizacije s. s. ć., što se prenosi na aferentna nervna vlakna. S. s. ć., kao i unutrašnje slušne ćelije i vestibularne, izuzetno su osetljivi mehanoreceptori, koji reaguju na pomeranje perilimfe - endolimfe, transformišući mehaničku energiju u elek-trični signal.

SPOLJAŠNJE KOLENASTO TELO (engl. lateral geniculate body, lat. corpus geniculatum laterale), v. korpus genikulatum laterale.

SPOLJAŠNJI

(engl. lateral, lat. lateralis), v. lateralis, v. eksternus.

SPOLJAŠNJI SLUŠNI KANAL (engl. external acoustic meatus, lat. meatus acusticus externus), v. meatus akustikus eksternus.

SPOLJAŠNJI KANAL KOHLEJE (engl. external sulcus of cochlea, lat. sulcus spiralis externus), spiralni prostor između vestibularnih i timpaničnih usana spiralnog limbusa.

SPOLJAŠNJI SLUŠNI KANAL (engl. external auditory meatus, lat. meatus acusticus externus), dug oko 25 mm i promera oko 8 mm. Obložen je kožom i pruža se od ušne školjke do bubne opne. Spoljašnja polovina kanala ima hrskavičnu podlogu, a unutrašnja košta-nu. Površinu oblaže tanka koža sa brojnim dlakama, lojnim i ceruminoznim žlezdama. Dermis kože je čvrsto povezan sa perihondrijumom/periostom pa je koža s. s. k. potpuno nepokretna. Prema bubnoj opni koža postaje sve tanja i gubi dlake i žlezde.

SPOLJNE GENITALIJE (engl. external genital organs), penis, testis, pasemenik i spermatična vrpca muškarca, a vagina, klitoris, velike i male usne kod žene.

SPONDILARTRITIS (engl. spondylarthritis), zapaljenje zglobova kičmenog stuba.

SPONDILITIS (engl. spondylitis), zapaljenje kičmenih pršljenova.

SPONDILOARTROPATIJE (engl. spondylarthropathies), grupa zapaljenskih reumat-skih bolesti koje karakterišu udruženost sa HLA B 27 antigenom, spondilitis, entezo-patija, asimetrični oligoartritis perifernih zglobova i promena na koži. U ovu grupu spadaju ankilozantni spondilitis, psorijazni artritis, Reiterov sindrom, enteropatski artritisi.

SPONDILODISCITIS (engl. spondylodiscitis), zapaljenje intervertebralnog diskusa.

SPONDILOEPIFIZEALNA DISPLAZIJA

(engl. spondyloepiphyseal dysplasia), nenormalnosti u rastu različitih kostiju uključujući kičmene pršljenove, kosti karlice, karpusa i tarzusa, kao i epifize dugih kostiju.

SPONDILOLISTEZA (engl. spondylolysthesis), pomeranje tela petog ili četvrtog lumbalnog pršljena put napred ili unazad; kongenitalna s., nastaje zbog odsustva fuzije luka i tela pršljena u visini pršljenskog radiksa; traumatska s., pomeranje pršljenskog tela u anterioposteriornom smeru zbog preloma na spoju pršljenskog luka sa telom pršljena u visini pršljenskog radiksa.

SPONDILOZA (engl. spondylosis), zajednički naziv za više različitih degenerativnih promena kičmenog stuba. Najčešće se javljaju: dege-neracija intervertebralnog diskusa i njegovo istanjenje, osteofiti, zadebljanje i okoštavanje li-gamenata i delimične subluksacije pršljenova.

SPONGIOZNO TELO (engl. spongious body, lat. corpus spongiosum), sunđerasti sistem iregularno anastomoziranih vena, lokalizovanih unutar lamine proprije u spongioznom delu muške uretre. U venama se nalaze longitudinalno orijentisani intimalni jastučići koje uzdižu glatke mišićne ćelije prominirajući u venski volumen. Trabekule između vena se sastoje od rastresitog vezivnog tkiva bogatog elastičnim vlaknima, nervnim vlaknima i glatkim mišićnim ćelijama; arterije helicine takođe prolaze kroz trabekule. Nasuprot ka-vernoznim telima penisa, ovde krv cirkuliše kroz vene u odsustvu erekcije. Tokom erekcije venska drenaža nije blokirana kao u kavernoznim telima, pa je prema tome spongiozno telo znatno mekše, dozvoljavajući spermi da prođe tokom ejakulacije.

SPONTANA AMPUTACIJA (engl. spontaneous amputation), gubitak dela tela, organa, koji se dešava bez hirurške intervencije kao kod lepre, šećerne bolesti, Buergerovog obo-ljenja.

SPONTANI ABORTUS (engl. spontaneous abortion), ekscesivna, anahrona materična aktivnost koja dovodi do ekspulzije koncepta pre navršene 20. nedelje trudnoće. Abortus u prvih 12 nedelja je rani, a između 12. i 20. nedelje kasni. Ako do spontane ekspulzije dođe između 21. i 28. nedelje, fetalna težina je do 1.000 grama, porođaj je prevremen, sa izgledima da neki plod preživi. Nastaje iz materičnih i ovularnih razloga i može imati sledeći klinički tok: 1) preteći pobačaj (lat. abortus imminens), 2) započeti pobačaj (lat. abortus incipiens), 3) pobačaj u toku (lat. abortus in tractu), 4) nepotpuni pobačaj (lat. abortus incopletus), 5) potpuni pobačaj (lat. abortus completus).

SPONTANI PNEUMOTORAKS

(engl. pneumothorax spontaneus), v. pnumotoraks.

SPORA (engl. spore), otporan oblik bakterije u nepovoljnim životnim uslovima. Spora je ovalnog ili loptastog oblika. Sadrži protoplast sa jedrom koji je okružen citoplazmatskom membranom i korom spore. U njoj se nalazi kompletan pribor za sintezu proteina i produkciju energije. Ako je unutar bakterijske ćelije, označena je kao endospora i može biti smeštena terminalno, supterminalno i centralno. Kada se nađe u povoljnim uslovima iz nje se razvija vegetativni oblik bakterije. Tipične sporogene bakterije su iz rodova Bacillus i Clostridium. Takođe, spora je jedan od stadijuma u aseksualnom razmnožavanju nekih protozoa (sporozoaside-sporozoe), kao i aseksualne i seksualne reprodukcije nekih gljiva.

SPORADIČNOST (engl. sporadic), neredovna, obično retka pojava bolesti, nasumice, s vremena na vreme, kao npr. slučajevi nekih zaraznih bolesti (poliomilijelitis, lepra).

SPORE VIRUSNE INFEKCIJE (engl. slow viral infection), karakteriše ih dugotrajna inkubacija od nekoliko meseci do nekoliko godina, a manifestuju se sporim degenerativnim bolestima centralnog nervnog sistema, sa progresivnim tokom bolesti koje završavaju letalno. Pored bolesti koje uzrokuju prioni, u ovu grupu pripadaju i subakutni sklerozirajući panencefalitis (javlja se nekoliko godina posle prebolelih morbila), progresivna multifokalna encefalopatija (uz-ročnik polioma virus JCV), visna (danski uvenuti) bolest ovaca uzrokovana lenti virusom.

SPORI JONSKI KANALI (engl. slow channel), proteinski kanali koji se sporo aktiviraju. Vrednost aktivaciong potencijala voltažno zavisnih sporih kanala je veća od onog kod brzih kanala; tipičan primer su kalcijumovi kanali i neke vrste kalijumovih kanala.

SPORI POTENCIJALI (engl. slow potentials), v. elektrotonični potencijali.

SPORO(engl. sporo-), prefiks koji se odnosi na spore (npr. sporocidan, što znači letalan za spore, uništava ih).

SPORO CRVENO MIŠIĆNO VLAKNO

(engl. slow red muscle fiber), vlakno kod koga se aktivnost miozin-ATPaze odvija spo-ro u odnosu na brza vlakna; izvor ATP je aerobna glikoliza.

SPOROTRIHOZA (engl. sporotrichosis), hro-nična infekcija izazvana prodiranjem gljive Sporothrix schenckii u kožu. Karakteristične su promene u potkožnom tkivu i koži u vidu papula, pustula i čvorova koji ulcerišu. Pone-kad imitira primarnu sifilisnu promenu. Uzro-čnik se širi limfnim i krvnim sudovima u druge organe. Pored kožnog oblika, poznata je i plućna sporotrihoza.

SPOROZOA (engl. Sporozoa), razred protozoa, označen i kao Sporozoasida, koji pripada potkolu Apicomplexa. To su pokretni, intracelularni paraziti krvi i tkiva čoveka. Ka-rakteriše ih složeni životni ciklus u kome se smenjuju aseksualne i seksualne reproduktivne faze koje najčešće uključuju dva raz-ličita domaćina. Medicinski značaj imaju potklasa Coccidia (rodovi Isospora, Toxoplasma, Cryptosporidium) kao i potklasa Haemosporina (Plasmodium).

SPOROZOIT (engl. sporozoite), razvojni oblik u toku seksualnog razmnožavanja protozoa iz razreda Sporozoasida. Vretenastog je oblika sa centralno postavljenim izduženim jedrom i uskom trakom citoplazme. Kod malarije (v. Plasmodium) sporozoiti su infektivni oblici koji dospevaju u krv čoveka ubodom zaraženog komarca.

SPORT (engl. sport), negovanje telesnih spo-sobnosti, njihovo proveravanje i dalje una-pređenje kroz nadmetanja, borbe i igre; skup motornih aktivnosti koje se obavljaju obič-nom ili natprosečnom aktivnošću organizma u takmičarskom duhu, u cilju da se kompleksnom aktivnošću izvrši njihovo usavršavanje.

SPORTSKA MEDICINA (engl. sport medicine), grana medicine koja se bavi proučava-njem uticaja sporta na čovekov razvoj i njegovo zdravlje. Deli se na sportsku fiziologiju i sportsku traumatologiju (nauka o sportskim povredama). To je multidisciplinarna specijalnost koja obuhvata: sportsku fiziologiju, sp. biohemiju, sp. kardiologiju, sp. patologiju, sp. traumatologiju, sp. psihologiju, fizikalnu me-dicinu u sportu, higijenu sporta, rekreativnu medicinu.

SPORULACIJA (engl. sporulation), proces formiranja spore. Ovu sposobnost imaju neke bakterije označene kao sporogene (rodovi Bacillus i Clostridium). Bakterija se uvećava, prestane da se deli, a jedro se

premešta ka jednom polu bakterijske ćelije. Invaginacijom citoplazmatske membrane odeli se jedan deo jedra i okružuje membranom. Daljim razvojem nastaje spora. Sporulacija je u suštini proces adaptacije bakterija na izmenjene uslove života.

SPOSOBNOST (engl. capability), izvršna mogućnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. Razlikuju se opšta sposobnost (koja obuhvata širok opseg različitih vrsta operacija sa manje-više ujednačenim nivoom izvođe-nja) i specijalna sposobnost (koja podrazumeva jednu užu ili širu vrstu operacija). Psihologija je razvila kvalitetne merne instrumente za kvantitativno određenje intelektualnih spo-sobnosti.

SPRAT (engl. scale, lat. scala), skala.

SPREJ (engl. spray), raspršivač. Tečne lekovite supstance ili rastvori lekovitih supstanci u vodi ili drugom odgovarajućem rastvaraču, kao i praškaste propisno usitnjene lekovite supstance raspršene u vazduhu uz pomoć prikladnog raspršivača. Pomoću sprejova se lekoviti preparati u obliku kapljica ili čestica mikronske veličine inhaliraju kroz usta ili nos. Sprejovi se koriste i za aplikaciju lekova za spoljnu upotrebu. Kao potiskivač lekovite supstance koriste se, još uvek, fluorirani ugljovodonici, freoni. Oni su toksični, jer naj-verovatnije povećavaju osetljivost miokarda prema endogenim kateholaminima.

SPREMNOST (engl. fitness), u pojedinim oblastima epidemiologije ima različita zna-čenja. U unapređenju zdravlja i proceni zdra-vstvenih rizika, fizička spremnost je skup karakteristika koje ljudi imaju ili postižu, a koje se odnose na njihovu sposobnost obav-ljanja fizičkih aktivnosti. Intelektualna i emocionalna spremnost takođe mogu da se definišu i u izvesnom stepenu mere.

SPROVODNI SISTEM SRCA (engl. impulse-conducting system of heart, lat. sistema conducens cardiacum), sistem specijalno modifikovanih srčanih mišićnih ćelija sa funkcijom stvaranja i sprovođenja impulsa za srčane kontrakcije do raznih delova miokarda, kao i osiguranja pravilnog sleda kontrakcija pret-komora i komora srca. Sastoji se od sinoatrijalnog, Keith-Flackovog čvora - SA (nodus sinuatrialis), atrioventrikularnog - AVN, ili Aschoff-Tawarinog čvora (nodus atrioventricularis), atrioventrikularnog - AVS (truncus fasciculi atrioventricularis) ili Hisovog snopa, Purkinjeovih vlakana i Purkinjeovih ćelija. Od okolnog miokarda, elementi sprovodnog sistema su odvojeni vezivom i sastoje se od nodalnih ćelija, Purkinjeovih ćelija i prelaznih ćelija.

SPRUE

(engl. sprue), sindrom koji obuhvata: tropski s. , hroničnu bolest tropskih predela. Klinički znaci su pečenje jezika, osetljivost i bolni grčevi u trbuhu, proliv (stolica penušava, masna, zaudara), mršavljenje, anemija i drugi znaci deficita zbog lošeg iskorišćavanja hranljivih materija. Uzroci nisu sasvim jasni (bakterijska infekcija, poremećaj apsorpcije masti i dr.); celijačna s. (netropska s., enteropatija zbog glutena) odnosno celijakija kod dece je hroničan poremećaj kao posledica preosetljivosti na neke frakcije belančevina iz nekih žitarica (gluten tj. alfa-gliadin iz pše-nice, raži, ječma, ovsa). Kao posledica javlja se poremećaj apsorpcije svih hranljivih materija. Ako se ne leči, gubi se apetit, javljaju se prolivi do pothranjenosti. U lečenju se koristi dijeta bez glutena (kukuruz, pirinač, pšenični skrob, brašno od krompira, soje umesto dru-gih žitarica).

SPUMOZNI EMFIZEM , v. utopljenje.

SPUTUM (engl. sputum), ispljuvak, mukozni sadržaj koji se iskašljava iz pluća, bronha i traheje pri iritaciji disajnih puteva. Različite je boje (beo, žut, zelen) i sastava (mukozni, mukopurulentan, hemoragičan) kod bolesti disajnih organa.

SPUŠTANJE FETUSA PRED KRAJ TRUDNOĆE , jedan je od predznaka skorog porođaja, kada njegov prednjačeći deo u maloj karlici vrši pritisak na mokraćnu bešiku i zbog toga dovodi do pojave smetnji pri mokrenju. Istovremeno se spušta dno materice, što zbog smanjenog pritiska na dijafragmu, želudac, srce, pluća i jetru olakšava disanje trudnice i prekida gorušicu i ostale smetnje.

89Sr , radioaktivni izotop stroncijuma, proizvodi se u nuklearnim reaktorima neutronskim bombardovanjem stabilnog stroncijuma (88Sr). Emituje b- čestice s najvećom energijom od 1,46 MeV i neznatno malo g- fotona od 910 KeV; raspada se do stabilnog itrijuma (89Y). Vreme poluraspada 50,5 dana; fizio-loški analog kalcijuma. U obliku stroncijum hlorida koristi se u palijativnoj nuklearno-medicinskoj terapiji bolova.

SRAZMERA (engl. odds), odnos verovatnoće javljanja nekog događaja, bolesti ili smrti i mogućnosti njegovog odsustva. Ako 60 pušača dobije hronični bronhitis, a 40 ne dobije, među 100 pušača srazmera onih koji imaju i koji nemaju oboljenje je 60:40 ili 1,5; verovatnoća da će pušači dobiti hronični bronhitis iznosi 60/100 ili 6/10 ili 0,6.

SRCE

(engl. heart, lat. cor), četvorokomorna mišićna pumpa koja leži između pluća sa vrhom usmerenim nadole, prema napred i u levo. Veličine je zatvorene pesnice čoveka. Zidove srca čini miokardijum, prekriven sa unutrašnje strane endokardijumom a sa spo-ljašnje strane perikardijumom. Septum deli srce na levu i desnu polovinu, a svaka od njih je podeljena na atrijum koji je gore i ventrikul ispod. Specijalizovana muskulatura srca čini sistem koji podražuje srce i sprovodi impulse do miokardijuma. Ritmičke kontrakcije mio-kardijuma i rad valvula desnog i levog srca održava cirkulaciju krvi kroz pluća (plućni ili mali krvotok) i sva ostala tkiva što čini sistemsku cirkulaciju (veliki krvotok). Deoksigenisana krv iz tkiva preko vene kave se prebacuje u desni atrijum i ventrikulum. Kontrakcija mišića srca pumpa krv kroz pluća preko plućne arterije. Znači, desna strana srca pumpa deoksigenisanu krv kroz pluća i vraća oksigenisanu krv nazad preko plućnih vena u levi atrijum i levi ventrikul. Snažna kontrakcija leve strane srca pumpa krv oksigenisanu u plućima kroz sve delove tela.

SRCE SA TRI ŠUPLJINE (engl. three cavitary cor), može se javiti u dva oblika: 1. jedna pretkomora (single atrium), retka izolovana srčana mana, ponekad udružena sa drugim urođenim manama. Kod ove mane nedostaje pretkomorski septum (pregrada), te tako postoji samo jedna pretkomora, koja preko dva otvora, mitralnog i trikuspidnog, komunicira sa dve komore; 2. pretkomorsko-komorska veza, jedna komora (atriventricular connection, single ventricle), urođena srčana mana gde postoji samo jedna komora jer nedostaje međukomorska pregrada. Obe pretkomore komuniciraju sa komorom preko dva otvora ili preko zajedničkog otvora. Ova mana je udružena sa drugim manama i anomalijama velikih krvnih sudova.

SRČANA INSUFICIJENCIJA (engl. cardiac insufficiency, heart failure ), srčana slabost, manjkavost, stanje u kome srce nije sposobno da održava adekvatan minutni volumen prema metaboličkim potrebama organizma, uprkos korišćenju rezervnih mehanizama i uz pretpostavku dovoljnog venskog priliva. Srčana slabost se manifestuje tegobama kao što su slabost, zamaranje i gušenje, najpre samo usled napora, a kako bolest napreduje tegobe postaju teže i u terminalnoj fazi postaju izražene i u miru. Osnovni razlog za pojavu srčane insuficijencije, bez obzira na ana-tomske lezije, jeste smanjena kontraktilna sposobnost miokarda. Usled nedovoljne kontrakcije smanjuje se efektivni volumen krvi koji komora izbacuje u aortu, a istovremeno se povećava količina rezidualne krvi u komori. Zbog smanjenja udarnog volumena dolazi do smanjenja minutnog volumena, a povećanje rezidualnog volumena dovešće do povišenja pritiska na kraju dijastole u levoj komori. To povišenje pritiska na kraju dijastole u levoj komori prvi je znak otpočinjanja insuficijencije leve komore. Najčešći uzroci popuštanja srca jesu koronarna bolest, obo-ljenje srčanih zalistaka i primarne bolesti srčanog mišića.

SRČANA MARAMICA (engl. capsule of heart, heart sac, lat. pericardium, capsula cordis), v. perikardijum.

SRČANE MIŠIĆNE ĆELIJE

(engl. cardiac muscle cells, lat. myocitus cardiacus ), jednostavni ili razgranati deo srčanog mišićnog vlakna, dužine 100 do 150 µm debljine 10 do 20 µm. U centralnom delu s. m. ć. nalaze se 1 do 2 jedra. Miofibrili su longitudinalno orijentisani, divergiraju oko jedra ostavljajući prostor u kome se nalaze mitohondrije, Golgi, granulisani endoplazmin retikulum, lizozomi, parčići glikogena, lipofuscinske granule, nešto lipidnih kapi i atrijalne granule. Ćelije su međusobno spojene interkalatnim diskovima na čije se transverzalne delove pripajaju aktinski miofilamenti. Aktinski i miozinski miofilamenti su raspoređeni u izotropne (I pruge) i anizotropne (A pruge), kao i kod skeletnih mišićnih ćelija. Sarkoplazmin retikulum i T-tubuli su slični (ali ne isti) kao kod skeletnih mišićnih ćelija. Oko ćelijske membrane (sarkoleme) nalazi se bazalna lamina poja-čana retikulinskim i kolagenim mikrofibrilima.

SRČANI BLOK (engl. heart block), smetnje u provođenju impulsa iz pretkomora u komore na nivou atrioventrikularnog čvora (AV). Ove smetnje variraju od kašnjenja u sprovođenju impulsa (AV blok I stepena), preko delimične blokade (AV blok II stepena), do potpune blokade u sprovođenju impulsa iz pretkomora u komore (AV blok III stepena). Pojava viših stepena srčanog bloka može zahtevati ugradnju veštačkog vodiča srčanog ritma (pejsmej-ker). Blok se može pojaviti na svim delovima sprovodnog sistema: 1. sinoatrijalni blok, koji se dešava na nivou sinusnog čvora i pret-komora; 2. AV blok na nivou pretkomora i komora; 3. u komorskim sprovodnim granama kao blok leve i desne Hisove grane, sa mogućnošću oštećenja jedne ili više grana, kada se govori o mono-, bi- i trifascikularnom bloku.

SRČANI CIKLUS (engl. cardiac cycle), me-haničke pojave od početka jedne do početka druge kontrakcije. U uslovima mirovanja traje najčešće manje od 1 sekunde. Mehaničkim pojavama u toku srčanog ciklusa prethode električne pojave. Impulsi iz sinusnog čvora (P talas EKG-a) inicira atrijalnu sistolu koja završava punjenje ventrikula (volumen ventrikula na kraju dijastole). Pristigao impuls u ventrikule (QRS kompleks) izaziva sistolu ventrikula. Izovolumetrijska kontrakcija po-većava pritisak u ventrikulima te se zatvaraju atrioventrikularne valvule. Povećavanje pritiska iznad vrednosti pritiska u aorti i a. pulmonalis otvara semilunarne valvule i za-počinje ejekcija krvi. Po ejekciji krvi izovo-lumetrijska relaksacija ventrikula snižava intraventrikularni pritisak ispod vrednosti pritiska u aorti i a. pulmonalis, tako da razlika u pritisku zatvara semilunarne i otvara atrioventrikularne valvule te započinje faza punjenja ventrikula. Znači, snažnom kontrakcijom ventrikuli pumpaju krv kroz aortu i plućnu arteriju. Za vreme kontrakcije ventrikula atriji se relaksiraju i ponovo pune krvlju. Rutinski, u svakodnevnoj kliničkoj praksi, srčani ciklus se procenjuje na osnovu arterijskog pulsa, jugularnog pulsa, udara vrha srca i srčanih tonova.

SRČANI MIŠIĆ (engl. cardiac muscle), vrsta mišićnog tkiva koje se sastoji od pop-rečno-prugastih srčanih mišićnih ćelija, koje se međusobno anastomoziraju i formiraju kompleksnu trodimenzionalnu mrežu srednjeg sloja srca - miokarda. S. ćelije su među-sobno spojene specijalnim spojnim kompleksima (discus intercalatus), koji istovremeno obezbeđuju čvrst spoj i funkcionalno jedinstvo. Između ćelija se

nalazi obilan endomizi-jum, bogat krvnim i limfnim sudovima i ner-vnim vlaknima.

SRČANI SKELET (engl. cardiac skeleton), sastoji se od četiri fibrozna prstena na koja se pripajaju valvule (atrioventrikularne i semilunarne), dva fibrozna trougla i membranozne pregrade srca. To je potporno tkivo srca, koje odvaja pretkomornu i komornu muskulaturu, obezbeđuje pravilan prostorni aranžman pojedinih delova i služi za pripoj srčanih mišićnih ćelija.

SRČANI TONOVI (engl. heart sounds), zvuč-ne pojave koje prate rad srca. Registruju se stetoskopom ili fonokardiografom koji se postavljaju na grudni koš iznad srca. Najjasniji su tonovi u vezi sa zatvaranjem valvula srca, prvi srčani ton koji nastaje u fazi izovo-lumetrijske kontrakcije zatvaranjem atrioventrikularnih valvula i drugi u vreme zatvaranja semilunarnih. Određivanjem vremena pojavljivanja i osobina tonova određuju se sistola i dijastola (vreme između prvog i drugog srčanog tona odgovara sistoli, a vremenski period između drugog i narednog prvog srčanog tona odgovara dijastoli ventrikula), dok se procenom vremena pojavljivanja i osobina šumova dobijaju informacije o stanju srca.

SRČANI ZASTOJ (engl. cardiac arrest ), prestanak rada srca, gubitak efikasne srčane funkcije sa posledičnim prestankom cirkulacije; manifestuje se kliničkom slikom potpunog prestanka cirkulacije, koja uključuje odsustvo svesti, odsustvo disanja ili hropac, odsustvo pulsa nad velikim arterijama i mrtvački izgled. Može biti primaran , kao kod iznenadne fibrilacije komora ili primarne asistolije (odsustvo električne aktivnosti srca) ili teškog oštećenja srčanog mišića, kada električna aktivnost postoji ali ne i efikasne srčane kontrakcije (električna aktivnost bez pulsa), i sekundaran , kao onaj koji nastaje usled alveolarne anoksije, asfiksije, iskrvarenja ili nastaje u toku nekoliko časova u teškoj hipoksiji, usled plućnog edema ili upale pluća, šoka usled traume (hipovolemije), sepse, dekompenzacije srca ili opstrukcije krvotoka (npr. masivne plućne embolije). Srčani zastoj zahteva hitnu primenu odgovarajućih metoda oživljavanja (reanimacije). Trajno oštećenje mozga može nastati ako je primarni srčani zastoj trajao duže od 5 minuta, a kod sekundarnog i posle reanimacije koja je započela u vremenu kraćem od 5 minuta po nastanku srčanog zastoja, usled tkivne hipoksije koja mu je prethodila.

SREBRO (engl. silver), Ag-; jon srebra koji precipitira proteine (adstringentno dejstvo) i ometa osnovne metaboličke aktivnosti bakte-rijskih ćelija. Neorganske soli srebra deluju snažno baktericidno. Koloidalni preparati srebra se lokalno bolje podnose i imaju značajno bakteriostatsko delovanje.

SREBRO-NITRAT (engl. silver nitrate), so srebra sa adstringentnim i baktericidnim dej-stvom. Koristi se u obliku

rastvora ili kreme za lečenje opekotina (0,5% rastvor). U obliku 1% rastvora, još uvek, u nekim delovima sve-ta ukapava se u oko novorođenoj deci za profilaksu gonokokne oftalmije. Boji kožu u plavičasto crno.

SREDINA (engl. environment), kompletno okruženje domaćina, tj. čoveka kao pojedinca. Može da se podeli na fizičku, biološku i socijalnu, a svaka ponaosob i sve zajedno mogu da utiču na zdravstveno stanje populacije.

SREDNJA EFEKTIVNA DOZA (engl. mean effective dose), ED50, ona količina leka koja kod 50% eksperimentalnih životinja ili pacijenata prouzrokuje određeni željeni efekt.

SREDNJA LETALNA DOZA (engl. mean lethal dose), LD50, doza koja prouzrokuje smrt kod 50% životinja.

SREDNJA TOKSIČNA DOZA (engl. mean toxic dose), TD50, ona količina supstance koja kod 50% eksperimentalnih životinja prouzro-kuje određeni toksični efekt.

SREDNJA VREDNOST (engl. average), matematički pojam za broj (ili vrednost) koji predstavlja sredinu niza brojeva (ili vrednosti). Dobija se sabiranjem niza, a zatim delje-njem brojem članova niza.

SREDNJE UVO (engl. middle ear, lat. auris media), sistem pneumatskih šupljina (bubna duplja, slušna truba i mastoidna šupljina). U bubnoj duplji nalaze se tri slušne koščice: maleus (čekić) utkan u bubnu opnu, inkus (nakovanj) i stapes (uzengija) koji je bazalnom pločom i odgovarajućim ligamentom zglobljen sa unutrašnjim zidom bubne duplje. Preko bubne opne i sistema slušnih koščica zvuk se prenosi iz vazdušne sredine na tečnu sredinu unutrašnjeg uva. Slušna truba (tuba Eustachii) povezuje bubnu duplju sa gornjim spratom ždrela.

SREDNJI (engl. median, lat. medianus), v. medijus, intermedijus.

SREDNJI KRVNI PRITISAK

(engl. mean blood pressure ), pritisak koji se određuje geometrijskom sredinom, odnosno grafički, postavljanjem linije preko, direktnom meto-dom, izmerenog arterijskog krvnog pritiska.

SREDNJI MOZAK (engl. midbrain, lat. mesencephalon), v. mezencefalon.

SREDNJI NOSNI KANAL (engl. middle nasal meatus, lat. meatus nasi medius), v. meatus nazi medijus.

SREDOGRUĐ E (engl. mediastinum, lat. mediastinum), v. medijastinum.

SREDSTVO ZA UMIRENJE , v. anksiolitik, v. sedativ, v. trankvilizer.

SRIH , v. somatostatin.

SRPASTA ĆELIJA (engl. sickle cell), eritrocit nenormalnog srpastog oblika koji sadrži hemoglobin S.

SS , v. somatostatin.

STABILNA POPULACIJA (engl. stable population), populacija koja ima konstantne stope fertiliteta i mortaliteta, bez migracionih kretanja, pa otuda ima skoro nepromenjivu uzrasnu strukturu i relativno stalnu stopu rasta.

STABILNO (engl. stabile), nepomično, čvrsto, postojano, stalno.

STABLO (engl. trunk, lat. truncus), v. trunkus.

STAFILOKOK (engl. Staphylococcus), rod Gram-pozitivnih bakterija. To su aerobne i fakultativno anaerobne, nepokretne, asporogene koke, najčešće grupisane u grozdaste formacije. Karakteristična antigenska građa je predstavljena sa polisaharidnim i proteinskim strukturama ćelijskog zida (peptidoglikan, teihoinska kiselina i dr.). Veliki značaj imaju i egzoprodukti stafilokoka: toksini i enzimi. Rod Stafilokoka obuhvata saprofitne, uslovno patogene i patogene vrste od kojih su za čoveka najznačajnije: Staphylococcus aureus (gnojne infekcije), S. epidermidis i S. saprophyticus (oportunističke infekcije). U zavisnosti od patogeneze i kliničkih manifestacija stafilokokna oboljenja su podeljena u dve velike grupe: invazivna (lokalna i generalizovana) i toksična (akutno trovanje hranom, stafilokokni sindrom oparene kože i toksični šok sindrom). Veoma su rasprostranjeni, a naročit značaj imaju multirezistentni sojevi kao uzročnici intrahospitalnih infekcija.

STAFILOKOKNE INFEKCIJE (engl. sta-phylococcal infection), brojne i česte infekcije različitih sistema i organa uzrokovane bakte-rijama iz grupe stafilokoka, koje karakterišu veliki stepen rezistencije na antibiotike i učestalost u nozokomijalnim infekcijama (v. Staphylococcus). Najznačajnije stafilokoke koje imaju udela u infekcijama su S. pyogenes, epidermidis i saprophyticus. S. pyogenes - koagulaza pozitivna, zlatna 2 stafilokoka, uzrokuje infekcije kože i mekih tkiva (v. pioderma, folikulitis, karbunkul) kao i generalizovani ekfolijativni dermatitis, zatim, mekih moždanica (v. meningitis purulenta), apscese moždanog tkiva (v. apsces mozga), endokarditis (v. endokarditis), artritis (v. artritis), osteomijelitise (v. osteomijelitis) i sepsu (v. sepsa). S. epidermidis - koagulaza negativna stafilokoka je važna za nozokomijalne infekcije i naseljava vaskularne katetere i ortopedska pomagala. S. saphrophyticus je čest uzročnik infekcija urinarnog trakta. Stafilokokna infekcija leči se odgovarajućim antibioticima (v. terapija bakterijskih infekcija).

STAGNIRAJUĆA HIPOKSIJA , v. ishemična hipoksija.

STAKLASTO TELO (engl. vitreous body, vitreous humor, lat. corpus vitreum ), bezbojna, amorfna, providna, želatinozna masa, koja ispunjava šupljinu između sočiva i retine. S. t. je sastavljeno od jedne vrste vezivnog tkiva koja sadrži oko 99,9% vode i ima dva sastojka: čvrst deo i tečan deo. Čvrsti deo se sastoji od hijalocita i veoma malog broja mikrofibrila (verovatno kolagenih). Mikrofibrili su povezani sa unutrašnjom ograničavajućom membranom retine. Hijalociti, poneki makrofag i mikrofibrili su prevashodno raspoređeni na periferiji ove strukture formirajući na taj način kapsulu. Kapsula je blago zadebljala na prednjem delu koji se zato zove hijaloidna membrana. Tečni deo se sastoji od dugačkih lanaca polimerizovane hijaluronske kiseline koja vezuje veliku količinu vode. Uloga s. t. se ogleda u propuštanju svetlosnih zraka, održavanju položaja sočiva, održava-nju unutrašnjeg retinalnog sloja u kontaktu sa pigmentnim epitelom i u učešću u metabolizmu retine.

STALNI KATETER (engl. permanent cat-heter), plastični ili gumeni kateter koji se plasira u mokraćnu bešiku preko uretre, mok-raćne izvodne cevi, kod stanja u kojem postoji zastoj urina bilo koje etiologije: Foleyev k. (engl. Foley’s catheter ), kateter sa balonom na vrhu koji drži kateter u zahtevanom položaju bez dodatne fiksacije; Nelatonov k. (engl. Ne-laton’s c. ), polučvrsti, sa pravim zaobljenim vrhom, bez balona; Mercier-ov k. (engl. Mercier’s c. ), sličan Nelatonovom; Tiemannov k. (engl. Tiemann’s c. ), polučvrsti, sa kljunasto, povijenim vrhom nagore.

STANDARD (engl. standard), osnova koja služi za poređenje. Tehnički ili pisani izveštaj koji su sastavili eksperti prema rezultatima naučnih studija, tehnologije i iskustava, u cilju ostvarivanja optimalne dobiti, a sa odobrenjem odgovarajućeg zvaničnog i kompetentnog tela.

STANDARDIZACIJA (engl. standardization), postupak koji se koristi da se u najvećoj meri otklone efekti razlika u uzrastu i drugim konfaunding (pridruženim) promenjivim varijablama pri poređenju dve ili više populacija. Postoje dva glavna metoda standardizacije: direktan m ., specifične stope po uzrastu, polu i dr. jedne ili više populacija koje se porede, uprosečavaju se korišćenjem, kao pondera, raspodele određene populacije koja služi kao standard - standardna populacija. Direktno standardizovana stopa pokazuje kolika bi bila stopa obolevanja ili umiranja u populacijama koje se studiraju, kada bi one imale istu distribuciju kao i standardna populacija u odnosu na varijable za koje je izvršeno prilagođava-nje, odn. standardizacija; indirektan m ., koristi se za poređenje populacija za koje su specifične stope nepoznate ili nepouzdane. Specifične stope u standardnoj populaciji se uprosečavaju korišćenjem, kao pondera, ras-podela u populacijama koje se ispituju. Odnos stope u studijskoj populaciji prema tako ponderisanom proseku je standardizovani morbiditetni (ili mortalitetni) odnos - SMR. Indirektno standardizovana stopa je proizvod SMR i sirove stope standardne populacije.

STANDARDIZACIJA LEKOVA (engl. drug standardization), skup metoda kojima se aktivnost preparata/ekstrakta upoređuje sa nekim standardom, u svetu najboljim pre-paratom takve vrste. Standarde određuje SZO. Biološka standardizacija lekova je ona u kojoj se koriste biološke metode tj. ispitivanja na celim životinjama, izolovanim organima ili kulturama mikroorganizama.

STANDARDI ZAŠTITE ZDRAVLJA, SI-GURNOSNI STANDARDI (engl. safety standards), prema aktu o sigurnosti i zaštiti zdravlja na radu (Occupation Safety and Health Act), „sigurnosni i zdravstveni standard zaštite na radu“ označava standard kojim se traži ispunjavanje uslova, ili prihvatanje jednog ili više postupaka, metoda, procesa, koji su potrebni za ostvarenje bezbednog i zdravog zaposlenja i radnog mesta. Postoji više vrsta standarda zaštite zdravlja: standardi sadržani u OSHA, uglavnom za kancerogene, ali i za pamučnu prašinu i olovo,

preporuke o dozvoljenim granicama izloženosti radnim toksičnim supstancama, zasnovane na ispitivanjima na životinjama, empirijskim zapa-žanjima i epidemiološkim ispitivanjima.

STANDARDIZOVANI MORTALITETI (MORBIDITETI) (engl. standardized mortality/morbiditi ratio - SMR), odnos broja umrlih (ili obolelih) zapaženih u definisanoj populacionoj grupi, prema broju koji bi se očekivao kada bi ta populacija imala iste specifične stope kao i standardna populacija, pomnožen sa 100 (v. standardizovana stopa).

STANDARDIZOVANI ODNOS STOPA (engl. standardized rate ratio - SRR), odnos stopa u kome su stope sadržane u brojiocu i imeniocu standardizovane prema raspodeli iste standardne populacije.

STANDARDNA DEVIJACIJA (engl. standard deviation), mera disperzije (rasipanja) raspodele učestalosti jednaka je kvadratnom korenu varijanse. Aritmetička sredina ukazuje na centralne vrednosti neke grupe, a standardna devijacija je sumarni pokazatelj koliko široko su rasute vrednosti oko tog centra.

STANDARDNI RASTVOR (engl. standard solution), rastvor koji sadrži poznatu koncentraciju nekog konstituenta, koji se koristi pri standardizovanju analitičke metode. Priprema se odmeravanjem i rastvaranjem čiste, suve supstance u poznatoj zapremini rastvarača.

STANDFORD-BINET TEST , američka revi-zija jednog od prvih testova opšte inteligencije koji je ušao u masovnu upotrebu, a čiji je autor psiholog Binet. Sastoji se od niza zadataka prilagođenih uzrastu po složenosti operacija i intelektualnim zahtevima.

STANESCOV SINDROM (engl. Stanesco syndrome), verovatno se prenosi autosomno dominantnim načinom. Karakterišu ga: patu-ljast rast, nenormalnosti lica, dugih kostiju i zuba, brahikefalija, ponekada sa depresijom frontoparijetalnih fisura, smanjena pneumatizacija frontalnih i parijetalnih kostiju, izbu-ljene oči, zatekle orbite, uzana gornja vilica, smanjena donja vilica, teskobnost smanjenih zuba, hipoplazija gleđi, relativno kratke duge kosti u odnosu na noge i ruke; frakture i egzostoze.

STANIŠTE (engl. biotope), životna sredina sa određenim geografsko-klimatskim uslovima i karakterističnim biotičkim sadržajem (florom i faunom).

STANOZA (engl. stanosis), nekolagena pneumokonioza izazvana udisanjem prašine čistog oksida kalaja. U svim plućnim poljima vidljive su mikronodularne promene, koje ne konfluiraju, hilusi nisu znatnije uvećani, a na bazalnoj pleuri mogu da se jave adhezije. Prestanak ekspozicije može dovesti do sporog povlačenja promena. Prisustvo silicijum- -dioksida u prašini kalaja izaziva određeni stepen fibrozne reakcije.

STANOZOLOL (engl. stanozolol), anabolički steroid. Nije registrovan u Jugoslaviji. Pre-parat: Stromba.

STANJE VEGETIRANJA (engl. vegetative), trajno vegetirajuće stanje ili apalični sindrom; nastaje usled opsežnog oštećenja mozga kao posledica teške povrede glave ili hipoksije izazvane akutnim zastojem srca; prestanak funkcionisanja kore mozga dok moždano stablo ostaje aktivno; pacijent je bez svesti i ne reaguje ali ima očuvane reflekse i može spontano da diše. Ovo stanje zove se i „socijalna smrt“.

STAPEDEKTOMIJA (engl. stapedectomy), v. otoskleroza.

STAPES (engl. stirrup, lat. stapes), uzengija. Najmanja slušna koščica srednjeg uva, smeštena u bubnoj duplji. Uzengija se svojim spoljašnjim delom ili glavom spaja sa nakovnjem dok je svojim unutrašnjim delom ili bazom uglavljena u tremni prozor (v. fenestra vestibuli) uz čije je ivice spojena kruž-nom vezom.

„STAPPLER“ (engl. stappler, autosuture ), mehanički uređaj za šivenje koji za nekoliko sekundi postavlja niz metalnih klema - „klanfi“, kroz sve slojeve zida organa koji se spajaju anastomozom. U potpunosti zamenjuje hirurški šav, a posebno je pogodan za šivenje teško dostupnih anastomoza. Postoje: kružni s., koji služi za kružne (cirkularne) anastomoze, kakve su između jednjaka i želuca, želuca i dvanaestopalačnog creva, tankog i debelog creva, debelog creva i rektuma; ravni ili linearni s. , koji služi za slepo zatvaranje presečenih krajeva organa; bočni (laterolateralni) s ., koji služi za stvaranje bočnih (laterolateralnih) anastomoza između šupljih organa trbušne duplje. Anastomoza automatskim uređajem za šivenje isto je tako pouzdana kao i kod šivenja rukom, a mnogo brže se postav-lja i izvodi, pa ovakvi uređaji ulaze u sve veću upotrebu u hirurgiji.

STARAČKI EKCEM

(engl. eczema senilis), vulgarni ekcem na staračkoj koži, a javlja se posle 60. godine života, na različitim regijama kože usled slabe prokrvljenosti i suvoće kože.

STARENJE (engl. aging), proces smanjenja svih funkcija organa kome doprinosi nekoliko mehanizama: nakupljanje toksičnih metabolita, peroksidacija lipida, modifikacija proteina, umanjena i otežana popravka modifikacija DNA koje se događaju spontano i neprekidno sa učestalošću 10.000 dnevno po ćeliji. Ispituje se i uticaj genske kontrole na proces stare-nja .

STARENJE POPULACIJE (engl. aiging of the population), demografski pojam koji označava porast broja starih osoba u populaciji tokom vremena. To nije uvek rezultat povećanja očekivanog trajanja života. Glavni uzrok starenja populacije je snižavanje stope rađanja: kada natalitet opada, a ne raste stopa smrtnosti starijih uzrasnih grupa, proporcija starijih osoba u populaciji se povećava.

STARLINGOVE SILE (engl. Starling forces), hidrostatski i onkotski pritisak su sile koje vode tečnost iz lumena kapilara u međućelijski prostor, npr. vode tečnost iz lumena glomerularnih kapilara, preko filtracione barijere (v. glomerularnu membranu) u Bowmanovu kapsulu. Mehanizam je nastajanja ultrafiltrata.

STATIČKA SCINTIGRAFSKA SLIKA (engl. static scintigraphy), planarna slika ispitivanog organa dobijena gama kamerom, predodređenog vremenskog trajanja ili predodređenog broja impulsa. Statička scintigrafska slika se generiše izvestan period vremena nakon aplikacije radioobeleživača pacijentu, koji je dovoljan da dođe do njegove ravnoteže u ispitivanom organu. Koristi se za praćenje prostorne raspodele primenjenog radio-obeleživača. Zbog smanjenja kontrasta i oset-ljivosti tehnike, ovi snimci se najčešće dobijaju u više položaja. Tako se statička scintigrafija jetre standardno radi u tri položaja (AP, PA, LLT), statička scintigrafija pluća u 4 do 6 položaja (AP, RAO, RLT, PA, LAO, LLT). U poslednje vreme radi praćenja prostorne raspodele radiofarmaka gde je to god moguće koristi se SPECT tehnika, zbog boljeg kontrasta na slikama i time veće dijagnostičke mogućnosti.

STATIČKI ELEKTRICITET (engl. static electricity), elektricitet u stanju mirovanja. Predstavlja opasnost u operacionoj sali, jer njegova varnica može da zapali eksplozivne mešavine nekih anestetika, naročito ciklopropana.

STATINI (engl. statins), nova grupa hipolipidemika: atorvastatin, cerivastatin, fluvastatin, lovastatin, simvastatin i dr. Inhibiraju enzim HMG CoA reduktazu i smanjuju sintezu holesterola u jetri. Kod

bolesnika sa hiperholesterolemijom snižavaju najviše nivoe LDL-holesterola u plazmi. Smanjuju kardiovaskularni rizik i mortalitet. Koriste se za lečenje hiperholesterolemija i sekundarnu prevenciju kardiovaskularnog rizika. Neželjena dejstva su retka oštećenja jetre i mišića, zbog čega treba pratiti enzime transaminaze i kreatin fosfokinazu u plazmi tokom prve godine lečenja.

STATISTIČKA HIPOTEZA (engl. statistical hypothesis), pretpostavka o parametrima ili obliku raspodele ispitivane populacije; ili opštije, pretpostavka o slučajnom mehanizmu koji je generisao opservacije. Nulta h. , hipoteza koja se testira sa ciljem da bude odbačena jer sadrži pretpostavku koja je po mišljenju istraživača pogrešna; tvrdi da je proučavana pojava rezultat slučajnih zbivanja pa se zbog toga ne može smatrati značajnom. Odbacivanjem inače tačne nulte hipoteze čini se greška koja se naziva greškom prve (I) vrste (a-greška), radna h. (alternativna h.), hipoteza kojom istraživač objašnjava nastanak ispitivane pojave uticajem konkretnog faktora pa se on smatra njenim uzrokom; postavlja se sa ciljem da bude prihvaćena, jer sadrži pretpostavku koja je po mišljenju istraživača tačna; svaka dopustiva hipoteza koja se razmatra kao alternativa onoj koja se testira; dvostrana alternativna h. , alternativa nultoj hipotezi koja ima raspon mogućih vrednosti simetrično raspoređenih oko nulte vrednosti; jednostrana alternativna h. , alternativa nultoj hipotezi čiji je skup mogućih vrednosti sa jedne strane nulte vrednosti.

STATISTIČKA SERIJA (engl. statistical series), brojčani podaci u redovima i kolonama tabele koji čine nizove istovrsnih statističkih veličina koje pripadaju jednoj statističkoj masi. Takvi nizovi se nazivaju statističke serije, a pojedinačne veličine koje sačinjavaju seriju nazivaju se članovi serije. Ako se u nizu svaki član javlja samo jedanput, tj. ako niz sadrži negrupisane podatke, onda je to prosta ili jednostavna serija. Ali, ako se u nizu kvantitativnih statističkih podataka članovi serije javljaju dva ili više puta, odnosno ako niz sadrži grupisane numeričke podatke, onda se takva statistička serija naziva distribucijom frekvencija. Serije se formiraju na osnovu podataka o obeležjima statističkih jedinica. Karakteristike statističkih jedinica o kojima se podaci prikupljaju nazivaju se obeležja, koja mogu biti kvalitativna ili atributivna i kvantitativna ili numerička. Pored atributivnih i numeričkih serija, one se dele i prema tome kakvu osobinu statističke mase pokazuju. Prema ovom kriterijumu, postoje serije strukture (sastav populacije prema nekom obeležju), geografske serije (distribucija statističkog skupa u prostoru) i vremenske serije (varijacija statističkog skupa u vremenu).

STATISTIČKA ZNAČAJNOST (engl. statistical significance), u testiranju statističkih hipoteza, unapred zaračunata maksimalno dozvoljena greška u zaključivanju. Minimalni nivo značajnosti u medicinskim istraživanjima definisan je odnosom verovatnoće sigurnosti od 0,95 (95%) i verovatnoće greške tj. rizika od 0,05 (5%), čime se obezbeđuje značajnost statističkog zaključivanja. Drugi, konvencijom utvrđen granični nivo značaj-nosti definisan je odnosom verovatnoće si-gurnosti od 0,99 (99%) i verovatnoće greše odnosno rizika od 0,01 (1%). Ovaj granični nivo značajnosti obezbeđuje visoku značaj-nost statističkog zaključka. Zadavanjem ma-njeg praga značajnosti umanjuje se rizik pogrešnog odbacivanja nulte hipoteze, ali istovremeno povećava rizik da se pogreši tako što se neće odbaciti

kada ona nije tačna. Napomena: 5% ili 1% znači rezultat koji se desi 5 puta, odnosno 1 u 100 merenja.

STATISTIČKI TEST (engl. statistical test), procedura koja omogućava da se na osnovu opservacija realizovanog uzorka donese odluka o tome da li da se hipoteza odbaci ili ne. Mnogi testovi zahtevaju da opservacije budu nezavisne, kao kod slučajnog uzorka sa po-navljanjem. Većina statističkih testova se izvodi uz pomoć test statistike, funkcije opservacija uzorka. Na osnovu vrednosti test statistike, prema tome da li pripada kritičnoj oblasti ili ne, donosi se odluka o odbacivanju ili ne nulte hipoteze. Dvostrani t. (engl. two- -tailed t.), test u kome alternativna hipoteza specificira devijaciju od nulte hipoteze u oba smera. Kritična oblast se nalazi na oba kraja raspodele test statistike; jednostrani t. (engl. one-tailed t.), test u kome je alternativna hipoteza specificirana kao razlika samo u jednom smeru. Kritična oblast se nalazi na jednom kraju raspodele test statistike; neparametarski t. , ne zavisi od raspodele populacije iz koje je izvučen uzorak. Metodi su manje efikasni i precizni od odgovarajućih parametarskih procedura.

STATISTIKA (engl. statistics), 1. numerički podaci koji se odnose na članove agregata (na sve jedinice nekog skupa); 2. nauka o prikup-ljanju, sažimanju, analizi i intrepretaciji tak-vih podataka. Deskriptivna s. se bavi saži-manjem i prezentacijom podataka; induktivna ili inferencijalna s. ima cilj da se na osnovu istraživanja sprovedenog na uzorku iz populacije, donesu zaključci koji se odnose na celu populaciju za čija smo svojstva zainteresovani. Zaključivanje je induktivno sa preciznim tvrđenjima u terminima verovatnoće o stepenu neodređenosti donesenih zaključaka. Poznavanje statistike omogućava i praćenje stručne i naučne literature gde su rezultati prikazani različitim statističkim pokazateljima korišćenjem odgovarajućih statističkih metoda.; 3. vrednost izračunata na osnovu opservacija uzorka, često ocena nekog parametra populacije kao što je aritmetička sredina, proporcija, standardna devijacija; funkcija vrednosti uzoraka.

STAZA (engl. stasis), prestanak protoka krvi kroz krvne sudove (hemostaza) ili limfe kroz limfne sudove (limfostaza).

STAZNI DERMATITIS (engl. stasis dermatitis), hronična upala kože, obično potkolenica, kod osoba sa hroničnim venskim zastojem. Karakteriše se tamnijom prebojenošću, atrofijom i delimičnom sklerozom kože.

STEARINSKA KISELINA (engl. stearic acid), CH3(CH2)16COOH, zasićena masna kiselina, koja je široko zastupljena u životi-njskim i biljnim mastima.

STEATOREJA (engl. steatorrhea), povećanje količine masti u stolici. Gubitak masti se mo-že utvrditi pregledom stolice koja se sakuplja u toku 24h. Steatoreja je znak smanjene pro-bave i apsorpcije masti (v. pankreatična dijareja).

STEČENI SINDROM IMUNE DEFICIJENCIJE, AIDS (engl. acquired immune deficiency syndrome ), nastaje kao posledica infekcije organizma virusom imune deficijencije čoveka (human immunodeficiency virus - - HIV), koji razara limfocite što izaziva izrazito smanjenje imunog odgovora organizma. Bolest se najčešće prenosi seksualnim putem (homoili heteroseksualno), a može se preneti i putem transfuzije zaražene krvi i od zara-žene majke na plod. Kada se neka osoba zara-zi ovim virusom, u njenoj krvi pojave se spe-cifična antitela, pa se kaže da je ta osoba HIV pozitivna. Posle različito dugog vremena jav-ljaju se kliničke manifestacije AIDS-a. Naj-češće manifestacije ove bolesti izražene su kao posledica raznih infekcija (zaraza) organizma, a česta je i pojava zloćudnog tumora zvanog Kaposi sarkom. Za sada, nažalost, ovo je neizlečiva bolest.

STEČENO (engl. acquired), u potomstvu pojava osobina roditelja koje su posledica delovanja faktora sredine, a ne genetičkih faktora.

STEINBROCKEROV ANATOMSKI STA-DIJUM (engl. Steinbrocker’s anatomic stage ), radiološki kriterijumi za procenu stepena oštećenja zglobova u reumatoidnom artritisu. Postoje četiri stadijuma radioloških promena: I - periartikularni otok mekih tkiva i blaga osteoporoza zglobnih okrajaka kostiju; II - suženje zglobnog prostora i pojava supkortikalnih cista ili manjih erozija zglobnih površina kostiju; III - izražene erozivne pro-mene i subluksacije zglobova, najčešće MCP i MTP; IV - ankiloza zglobova, najčešće ručja i doručja.

STEINBROCKEROVA FUNKCIONALNA KLASA (engl. Steinbrocker’s functional class ), podela bolesnika sa reumatoidnim artritisom na klase, na osnovu funkcijske sposobnosti. Bolesnici su svrstani u četiri klase: I klasa - potpuna funkcijska sposobnost, II klasa - obavljanje svakodnevnih aktivnosti sa teškoćom, uz ograničenje radne sposobnosti, III klasa - sve aktivnosti ograni-čene su, osim samozbrinjavanja, veoma je smanjena radna sposobnost pa postoji ogra-ničenje u obavljanju profesionalne aktivnosti, IV klasa - sve aktivnosti, uključujući i sva-kodnevne, su ograničene i postoji radna nesposobnost uz zavisnost od tuđe nege i pomoći.

STEIN-LEVENTHAL SINDROM , sindrom policističnih jajnika, skup simptoma udru-ženih sa prisustvom mnogobrojnih cističnih i

drugih strukturnih promena na oba jajnika. U osnovi ovog sindroma stoji poremećaj u endokrinoj osovini centralnog nervnog sistema (hipotalamus-hipofiza-jajnik), zbog čega je poremećen odnos nivoa određenih hormona. Usled ovih promena javlja se veliki broj simptoma od kojih je najčešći poremećaj menstrualnog ciklusa bez sazrevanja jajne ćelije što rezultira neplodnošću, pojačanoj maljavosti i gojaznošću. Terapija je danas prvenstveno medikamentozna-hormonska.

STELATUM GANGLION BLOKADA (engl. stellate ganglion blocks), najniži od tri cervikalna parna simpatička gangliona, nastao najčešće fuzijom donjeg cervikalnog i prvog torakalnog gangliona, kroz koji prolaze sva simpatička vlakna za glavu i gornje ekstremitete. Lokalizovan je sa prednje strane vrata prvoga rebra i pozadi vertebralne arterije u visini između C7 i Th1. Njegova blokada se vrši najčešće prednjim pristupom u visini transferzalnog nastavka C6 (tuberculum Cha-ussignac). Indikacije za njegovu blokadu (neurolizu) su terapija kompleksnih regionalnih bolnih sindroma glave i ruku. Klinički efekt blokade manifestuje se nastankom Horne-rovog sindroma i povišenom temperaturom kože ruke, sa venskom vazodilatacijom.

STENOPIJA (engl. pin hole test), ispitivanje vidne oštrine kroz stenopijski otvor. To su, u stvari, naočari sa neprovidnom membranom i rupicom u sredini, bez korekcionih sočiva. One propuštaju samo centralni uzani snop svetlosnih zraka, što omogućava oštriji vid, jer se na taj način eliminišu refrakcione anomalije rožnjače.

STENOZA (engl. stenosis), kontrakcija kanala ili ušća.

STENOZA KAROTIDNE ARTERIJE (engl. carotid artherial stenosis), suženje velikog krvnog suda vrata. Stenoza je aterosklero-tičnog porekla i može biti različitog stepena. U zavisnosti od stepena suženja javljaju se različite smetnje. Pri izraženijoj stenozi mogu se javiti jednostrani gubitak vida, omaglice, nesvestice i prolazna slabost ili utrnulost jedne polovine tela. Ukoliko je ateromatozna ploča neravna i egzulcerisana može se otkinuti delić (v. embolus) i zapušiti krvni sud mozga i tako dovesti do neprokrvljenosti jednog dela mozga (infarkt mozga).

STENOZA PILORUSA (engl. pyloric stenosis), suženje lumena izlaznog dela želuca u duodenum (pilorus). Može biti urođeno i stečeno. Urođeno je obično posledica hiper-trofije mišićnih slojeva zida. Stečeno se javlja zbog dugotrajnog čira u početnom delu dva-naestopalačnog creva ili malignog procesa u samom pilorusu ili završnom delu antruma. Glavni simptom ovog oboljenja je povra-ćanje, koje kod urođene stenoze može biti u jakom mlazu.

STENOZIRAJUĆI TENOVAGINITIS (engl. stenosing tenovaginitis), zapaljenje omotača tetive sa bujanjem vezivnog tkiva, sklerozom i stenozom tetivnog omotača što dovodi do otežanog, ograničenog ili onemogućenog kli-zanja tetive duž omotača. Često je praćeno stvaranjem čvora na tetivi.

„STENT“ (engl. stent, endoprosthesis), oja-čanje, potpora; uređaj od različitog materijala specifične konstrukcije (plastični, metalni, solidan, šupalj), koji se hirurški postavlja ili implantira u organ (engl. „stenting“, implantation) u svrhu: a. ojačavanja tkivne strukture ili zarastanja organa (žice i klinovi za održavanje položaja i zarastanja kostiju, aloplastični materijal za pokrivanje defekata prednjeg trbušnog zida, sonde za uretere, konac za semevod i sl.); b. materijal u obliku šuplje cevi različite strukture i konstrukcije, koji se ubacuje u lumen organa u cilju održavanja prolaznosti i funkcije organa, najčešće u cilju palijacije, npr.: endoproteza jednjaka koja omogućuje gutanje kod karcinoma jednjaka, endoproteza žučnih puteva kod maligne opstruktivne žutice, endoproteza uretera radi održavanja protoka mokraće, endoproteza krvnog suda (npr. aorte) u cilju trajnog omogućavanja krvotoka, privremena endoluminalna proteza koja tokom operacije (npr. na karotidnom sudu) omogućuje perfuziju mozga i sl. Pasivni „stent“, samošireća („self expanding“) je endoproteza koja ima mogućnost ekspanzije i duže održava lumen prolaznim, što je veoma pogodno kod malignih oboljenja.

„STEP-DOWN “ TERAPIJA (engl. „step- -down“ therapy), kombinovana terapija re-umatoidnog artritisa, koja se sprovodi istovremenom primenom više različitih bolesti modi-fikujućih lekova. Time se po postizanju remi-sije postepeno ukida jedan po jedan lek po-čevši od najagresivnijeg u toj kombinaciji.

STEPEN (engl. degree), jedinica za ugao u ravni (ili prostoru). Jedan stepen jednak je devedesetom delu pravog ugla. Stepen se obeležava kružićem iznad broja (primer 45o).

STEPEN UHRANJENOSTI (engl. nutritional status), parametar koji služi za kvalifikaciju odstupanja stanja uhranjenosti od normale, najčešće za antropometrijske karakteristike. Na taj način se dobija klasifikacija uhranjenosti od ekstremne pothranjenosti do patološke gojaznosti. Najčešće korišćen indeks u te svrhe je Indeks telesne mase (ITM) izra-čunat iz odnosa telesne težine (kg) i kvadrata telesne visine (m), a arbitrarno je prihvaćena sledeća podela: ITM do 19 - pothranjenost; od 20 do 24,9 - normalna uhranjenost; (nulti stepen uhranjenosti); od 25 do 29,9 - ume-reno gojazni ili I stepen gojaznosti; od 30 do 39,9 - gojazni (II stepen ) i preko 40 su patološki gojazni (III stepen). Najmanja smrtnost je otkrivena za interval ITM od 21,66 do 23,83, računajući za odraslu populaciju. Stepen uhranjenosti

kod dece određuje se na drugi način, uz korišćenje percentilne raspo-dele antropometrijskih parametara, prema po-lu i uzrastu.

STEREO (engl. stereo), koji je reljefan, dubinski.

STEREOCILIJA (engl. stereocilia, lat. stereocilium), vitak, nepokretan, mikrovilozan produžetak, koji se pruža od apikalne površine.

STEREOGRAM, ima tri dimenzije i pruža široke mogućnosti za upoređivanje statistič-kih podataka. Međutim, razumevanje odnosa prikazanih u tri dimenzije je komplikovano. Zato se stereogram retko koristi.

STEREOHEMIJA (engl. stereochemistry), poddisciplina organske hemije koja se bavi proučavanjem trodimenzionalne strukture i konfiguracije molekula. Bavi se i stereo-izomerima, jedinjenjima identične hemijske strukture, koji se razlikuju u organizaciji ato-ma ili grupa u prostoru. Stereoizomeri se dele na dve velike klase - enantiomere i dijastereomere.

STEREOPSIJA (engl. stereopsis), dubinski, reljefni, trodimenzionalni vid; najsavršeniji oblik binokularnog vida, u kome životne potrebe uslovljavaju lažno razlikovanje udaljenosti predmeta. Počiva na refleksu fuzije (stapanja), gde se blago nekorespondentne tačke fuzionišu. Na toj disociranosti postiže se utisak dubine posmatranih predmeta.

STEREOTAKSIČKA OPERACIJA (engl. stereotactic surgery ), precizna metoda za ci-ljanu destrukciju ili inaktivaciju dubokih moždanih struktura, čija se lokalizacija odre-đuje pomoću trodimenzionalnih koordinata. Izvodi se pomoću stereotaksičke aparature i primenjuje u lečenju nevoljnih pokreta, epilepsije, bolnih stanja kao i za biopsiju tumora i drugih lezija u mozgu.

STEREOTAKSIJA (engl. stereotaxy), v. stereotaksička operacija.

STERILIZACIJA

(engl. sterilization), 1. kompletno uništavanje, destrukcija ili eliminisanje svih živih mikroorganizama upotrebljavajući (suvu ili vlažnu) toplotu, hemijske agense (etilen oksid, formaldehid, alkohol), zračenje (ultravioletni i katodni zraci) ili mehaničke metode (filtracija); 2. izvesna procedura kojom se jedna individua čini nesposobnom za reprodukciju, kao što je kastracija, vazektomija, salpingotomija. Eugenična s. , proces selekcije osoba nepodobnih za reprodukciju potomstva jer bi potomci možda bili nepo-željni kao tipovi, ili zato što roditelji nisu u stanju da odgovorno odgajaju decu. Deli-mična, s. sa prekidima , destrukcija mikrobiološke vitalnosti primenom odgovarajuće procedure u intervalima da bi se sporama dozvolilo razviće u vegetativnu formu koju je mnogo lakše uništiti.

STERILNO (engl. sterile), 1. nesposobno da proizvede potomke, jalovo; 2. aseptično, ne sadrži mikroorganizme.

STERKOBILIN (engl. stercobilin), žučni pigment koji se formira oksidacijom sterkobilinogena na vazduhu, koji nastaje redukcijom bilirubina. Ovaj pigment daje karakte-rističnu boju stolici i verovatno urinu.

STERKOBILINOGEN (engl. stercobilinogen), metabolit bilirubina i prekurzor sterkobilina koji se formira redukcijom urobilinogena.

STERKORALAN (engl. stercoral), koji sadrži ili je u celini od fecesa.

STERNALAN (engl. sternal, lat. sternalis), grudni, koji se odnosi na grudni koš ili mu pripada.

STERNALNA PUNKCIJA (engl. sternal puncture), dijagnostička intervencija u kojoj se specijalna igla uvodi u srž sternuma i iz nje aspirira uzorak za pregled. Razmaz se boji i gleda pod mikroskopom.

STERNOTOMIJA (engl. sternotomy), otvaranje grudnog koša preko grudne kosti (sternuma), obično medijalno. Najčešći je pristup kardiohirurškim zahvatima, tumorima prednjeg medijastinuma i kombinovanim zahvatima na plućima i medijastinumu. Transverzalna sternotomija sa prednjim torakotomija najpogodniji je pristup bilateralnoj transplantaciji pluća.

STERNUM (engl. breast bone, lat. sternum), grudna kost. Neparna, pljosnata kost grudnog koša koja gradi središnji deo njegovog prednjeg zida. Spaja se sa ključnom kosti i hrskavicama prvih sedam rebara. Sastoji se od tri dela: gornjeg ili ručice (manubrijum ster-ni), srednjeg ili tela (korpus sterni) i donjeg dela ili mačnog nastavka (v. procesus ksifoideus).

STERNUTACIJA (engl. sneezing), kijanje, refleks kojim se uklanjaju iritirajuće materije iz nosnih šupljina. Aferentni impulsi se prenose V kranijalnim živcem do produžene moždine gde je centar refleksa; počinje dubokim inspirijumom posle koga sledi forsiran ekspirijum pa se kroz otvoren glotis vazduh snažno izbacuje kroz nos i usta.

STEROID (engl. steroid), koji ima steroidno jezgro koje sačinjavaju tri šestočlana i jedan ciklopentanofenantrenski prsten. Od prirodnih supstanci, steroidnu strukturu imaju: seksualni hormoni (androgeni i estrogeni), hormoni kore nadbubrežne žlezde (kortikosteroidi), progesteron, žučne soli i steroli.

STEROID-21-MONOOKSIGENAZA (engl. steroid-21-monooxygenase), enzim iz roda oksidoreduktaza Šsteroid, vodonik-peroksid: kiseonik oksidoreduktaza (hidroksilirajuća), EC 1.14.99.10)Ć koji katalizuje reakciju steroid + vodonik donor (H2) + O2 = 21- -hidrosteroid + vodonik donor + H2O. Ovaj enzimski sistem takođe uključuje citohrom P450 i flavoprotein. Genetska deficijencija ovog enzima je najčešći uzrok adrenogenitalnog sindroma koji karakterišu nedostatak kortizola i povećanje 17-ketogenih steroida u urinu i to naročito pregnantriola.

STEROIDNI LEKOVI (engl. steroid drugs), lekovi koji imaju steroidnu strukturu.

STEROL (engl. sterol), steroid sa dugim (8 - -10 ugljenika) alifatičnim bočnim lancem na položaju 17 i sa najmanje jednom alkoholnom hidroksilnom grupom, obično na položaju 3. Po rastvorljivosti su slični lipidima. Primeri sterola su holesterol i ergosterol.

STETOSKOP (engl. stethoscope), instrument za slušanje zvukova koji dolaze iz tela, kao što su oni iz srca i pluća. Prost stetoskop se obično sastoji od senzora u obliku membrane ili u vidu otvorenog zvona (koji se

stavlja na telo), spojenog sa gumenim ili plastičnim crevom koje se račva na dva kraka u obliku pogodnom za stavljanje u uši ispitivača. Komplikovaniji uređaji imaju elektronski pojačivački sistem koji pomaže pri dijagnostici.

STEVENS-JOHNSONOV SINDROM (engl. Stevens-Johnsonov syndrome), težak oblik preosetljivosti na lekove (tip III preosetlji-vosti), koji karakterišu erythema multiforme, artritis, nefritis, poremećaji centralnog nerv-nog sistema i miokarditis. ŠAlbert M. Ste-vens, 1884 - 1935, i Frank C. Johnson, 1894 - 1934, amer. pedijatriĆ. Često je udružen sa te-rapijom sulfonamidima.

STH - HORMON RASTA , somatotropni hormon, polipeptid molekulske težine oko 20.000 daltona. Proizvode ga somatotropi adenohipofize. Posebno snažno dejstvo ima na hrskavične ćelije epifizne ploče, koje svojim deobama omogućavaju rast kosti, a time i celog organizma. Lučenje hormona rasta kontroliše se STH-rilizing faktorom iz hipotalamusa i somatostatinom.

STICKLEROV SINDROM (engl. Stickler syndrome), hereditaran sindrom po tipu autosomno dominantnog nasleđivanja. Karakterišu ga: depresija nazalnog grebena i epikantalnih prevoja, hipoplazija srednjeg dela lica ili donje vilice, rascep nepca, Pierre Robinov sindrom, gluvoća, miopija, ablacija retine i/ili katarakta, hipotonija hiperekstenzivnost zglobova, široki zglobovi, bolovi u zglobu koji simulira juvenilni reumatiodni artritis, subluksacija kukova, spondiloepifizealna displazija. Kliničke manifestacije mogu pokazati značajne varijacije u intenzitetu simptoma obuhvaćenih organa. Nazvan je još i artrooftalmopatija.

STIDNA PUKOTINA (engl. cleft, lat. rima), v. rima pudendi.

STIDNICA (engl. vulva, lat. vulva, pudendum femininum), v. pudendum femininum, v. vulva.

„STIFF MAN“ SINDROM, v. sindrom ukrućenog čoveka.

STIGMA (engl. stigma, lat. macula pellucida), mala ograničena površina na preovulatornom folikulu. Cirkulacija krvi u stigmi počinje da opada 30 minuta pre ovulacije. Ova hemostaza izaziva

diskontinuitet germinalnog epitela, jako istanjivanje stratuma granulozuma i tunike albuginee. Pet minuta pre ovulacije pretvara se u bradavičastu kupu na površini folikula.

STILBESTROL (engl. stilboestrol), sintetski estrogen koji se koristi u terapiji simptoma koji prate menopauzu, menstrualnih pore-mećaja, u terapiji karcinoma prostate i dojke i za supresiju laktacije. Daje se oralno ili putem injekcije. Neželjeni efekti su kao kod ostalih sintetskih estrogena.

STILLOVA BOLEST (engl. Stills disease), trijas simptoma: poliartritis, uvećanje slezine - - splenomegalija i uvećanje limfnih žlezda - - limfadenopatija. Ranije, bolest je označila juvenilni reumatoidni artritis, dok danas predstavlja samo njegov deo.

STILLOVA BOLEST ODRASLIH (engl. adult Still’s disease), pojava Stillove bolesti kod osoba starijih od 16 godina.

STIMULACIJA (engl. stimulation), pojava suprotna interferenciji virusa. Nastaje pove-ćana produkcija jednog virusa kao posledica istovremene infekcije drugim virusom.

STIMULUS (engl. stimulus), draž; 1. promena u spoljašnjoj ili unutrašnjoj sredini organizma koju mogu detektovati specifični receptori i koja dovodi do adekvatnog odgovora. Stimulusi po prirodi mogu biti: mehanički, hemijski, termički, električni; 2. faktor koji dovodi do povećanja neke funkcije ili metaboličkog procesa. Adekvatni s . (engl. s. adequate), specifična forma energije koja deluje na određeni, osetljivi receptor i dovodi do karakteristične reakcije; liminalni s. (engl. liminal s.), pragovni s; maksimalni s . (maximal s.), s. čiji je intenzitet dovoljan da izazove odgovor maksimalne amplitude; pragovni s. (engl. treshold s.), s. čiji je intenzitet dovoljan da izazove odgovor; s. koji je sposoban da depolariše membranu do praga okidanja; subliminalni s . (engl. subliminal s.), subpragovni s.; subpragovni s. (engl. subtreshold s.), s. čiji intenzitet nije dovoljan da izazove odgovor; koji depolariše membranu ispod praga dovodeći do pojave subpragovnih ili elektrotoničkih potencijala; supraliminalni s. (supraliminal s.), suprapragovni s.; supramaksimalni s. (supramaximal s.), s. čiji je intenzitet veći od maksimalnog; u elektrodijagnostičkim studijama se koristi da bi se utvrdilo da li je izazvani potencijal dostigao svoju maksimalnu amplitudu; suprapragovni s. (engl. supratreshold s.), s. čiji je intenzitet veći od pragovnog s.; koji depolariše membranu iznad praga okidanja.

ST. LUIS GROZNICA

(engl. St. Louis encephalitis), infektivna bolest uzrokovana arbo virusom, a javlja se u nekim područjima Se-verne, Srednje i Južne Amerike. Prenosioci virusa na čoveka su komarci roda Culex. Najčešće protiče kao akutna teška bolest sa jakom groznicom i liči na grip. Međutim, često se komplikuje meningitisom i encefalitisom (zapaljenje mozga). Tada je karakterišu visoka temperatura, glavobolja, groznica, ukočen vrat, podrhtavanja mišića, napadi mišićnih grčeva (konvulzije), a u težim sluča-jevima poremećaji svesti i smetnje vitalnih funkcija. Smrtnost se kreće od 25 do 50 %, a kod 25 % osoba koje su se oporavile mogu zaostati posledice u vidu paraliza, govornih smetnji i smetnji senzibiliteta.

STOKES-ADAMSOVI NAPADI (engl. Stokes Adams syndrome), napadi gubitka svesti nekada praćeni ritmičnim grčevima i trzajima muskulature zbog nedostatka kiseo-nika u mozgu, kao posledica privremenog prekida krvotoka. Prekid može biti prouzro-kovan pretkomorsko-komorskim blokom tre-ćeg stepena, sporim pretkomorsko-komor-skim blokom drugog stepena, dugom pauzom između dva srčana udara, zbog sinoatrijalnog bloka (blok između sinusnog čvora i pret-komora). Javlja se i kod potpunog prestanka rada srca, treperenja komora. Elektrokardiogram načinjen za vreme napada otkriva uzrok. Elektrokardiogram van napada može biti normalan.

STOMA (engl. stoma), 1. majušan otvor, prorez na slobodnoj površini; 2. otvor izveden na trbušnom zidu u vidu kolostome, ileostome i sl.; 3. otvor između dva dela creva radi njihove anostomoze.

STOMATITIS (engl. stomatitis), inflamatorno oboljenje sluzokože usne duplje koje može da obuhvati sluzokožu obraza i usana, nepca, jezika, poda usne duplje i gingive. Živin s ., stomatitis nastao akutnim ili hroničnim trovanjem živom; tipičan po nekrotičnim i ulceroznim lezijama i diskoloracijama sličnim olovnoj liniji na gingivi, jakom metalnom ukusu u ustima, učestalom disanju, osetljivim desnima, obilnoj salivaciji, lokalnoj infekciji, gubitku zuba i nekrozi alveolarnog nastavka; neonatalni monilijalni s., obično subklinička forma kandidijaze (monilijaze) usne sluzokože, uz prisustvo candidae albicans u ustima novorođenčadi. Ona može postati virulentna kod obolele dece pod različitim uslovima, kao što je uzimanje antibiotika, na koje je kandida neosetljiva; aftozni s., rekurentni aftozni stomatitis; alergijski s ., nastao izlaganjem nekom alergenu; ispoljava se kao manifestacija nekog alergijskog sta-nja; angularni s ., površne lezije i fisure na uglu ustiju; može se pojaviti kao posledica avitaminoze B, pelagre, dubokog preklopa vilica. Naziva se još i intertrigo labialis; arsenski s ., nastao hroničnim trovanjem arsenom; karakteriše ga suva, crvena i bolna sluzokoža, njene ulceracije, purpure, pone-kad i klaćenje zuba; bizmutski s ., nastao trovanjem bizmutom, karakterističan po tankoj plavo-beloj liniji na ivici gingive (bizmutska linija), pigmentaciji bukalne sluzokože, belom jeziku, metalnom ukusu, osećaju pečenja na sluzokoži usta. Naziva se još i bizmutski gingivitis, odnosno stomatitis, bizmutska pigmentacija; fuzospirohetalni s ., ulceronekrozni gingivostomatitis; gangre-nozni s ., noma; gonokokni s ., gonorealni stomatitis; gonorealni s ., relativno retka forma gonoree usne duplje, najčešće prenesena orogenitalnim kontaktom, karakteristična po linearnoj ili površinskoj erupciji vezanoj za prisustvo intracelularnih i

ekstracelularnih neutrofila; simptomi su crvenilo, svrab i žarenje oralne sluzokože; salivacija može da bude smanjena; herpetični s. , herpes simpleks obuhvata usnice i usnu sluzokožu; osnovna forma se javlja kod dece i mlađih odraslih i karakteriše se povišenom tempera-turom, prenadražljivošću, glavoboljom, teškoćama u gutanju, regionalnom limfopatijom, gingivitisom, pojavljivanjem žućkastih vezikula na usnama i u manjem obimu na jeziku, obraznoj sluzokoži, nepcu, farinksu i krajnicima; posle prskanja vezikule formiraju se ragade, bolne ulcere, pokrivene sivim membranama, opkoljene eritematoznim prs-tenovima koji se zaceljuju za 7-14 dana; kod rekurentne ili sekundarne forme koja je u stvari blaži oblik primarne infekcije lezije su slične onima viđenim kod primarne infekcije; ona se javlja kod odraslih i često je povezana sa iscrpljenošću, trudnoćom, emocionalnim problemima, izloženošću ultravioletnim zra-cima i uopšteno govoreći sa smanjenom otpornošču tela; hronični nekrotični s. , mukozni nekrotični rekurentni periadenitis; kataralni s ., prolazna inflamacija usne sluzokože, ponekad samo na gingivi, povezana sa eritemom, otokom i ponekad deskvamacijom epitela; smatra se da je posledica promene bakterijske oralne flore; medikamentozni s ., nastaje kao alergijska reakcija na lekove unete oralno, preko kože ili sluzokože ili potkožnom injekcijom; simptomi su slični onima viđenim kod stomatitisa izazvanog dejstvom raznih otrova, uključujući vezikule, erozije, ulcere, eritem, purpure, angioedeme, osećaj peckanja i svraba. Neki lekovi mogu izazvati pojavu Quinkeovog edema, otoka jezika, respiratornu opstrukciju, anafilaktički šok i smrt; olovni s ., nastao trovanjem olovom; manifestuje se plavo-crnom linijom duž slobodne linije gingive (olovna linija), pigmentacijom mukozne membrane na kontaktnoj liniji sa zubima, metalnim osećajem u ustima, obilnom salivacijom, otokom pljuvačnih žlezda; Plaut- -Vincentov s . je putridni stomatitis, odnosno akutni nekrotizirajuči gingivitis; protezni s ., generalizovana inflamacija usne sluzokože ponekad kod pacijenata opserviranih novim ili starim, neodgovarajućim protetičkim i drugim nadoknadama, karakteristična po crvenoj, otečenoj i bolnoj sluznici u kontaktu sa protezom; oštar osećaj pečenja, multipna ostrva hiperemije i superinfekcije candidom albicans mogu da budu prateće pojave; uremični s. je oralna manifestacija uremije, tipična po azotemičnom vonju u izdisaju, eritemu, eksudacijama, ulceracijama, pseudo-membranoznim formacijama i osećajem peckanja. Naziva se i nefritični gingivitis i uremični gingivitis; s. nastao trovanjem leko-vima (venenata) je alergično stanje oralne sluzokože nastalo kontaktom sa supstancama na koje je pacijent preosetljiv, senzibiliziran, uključujući i kozmetička sredstva, pastu za zube, zubni materijal i lekove uzete lokalno; inflamacija i otok sluznice, koja postaje sjajna i glatka sa svrabom kao glavnim simptomom. Neki lekovi mogu izazvati anafilak-tički šok, Quinckeov edem, otok jezika, respiratornu opstrukciju i smrt. Naziva se još i kontaktni stomatitis.

STOMATODINIJA (engl. stomatodynia), sindrom bolnih usta; osećaj bola na sluzokoži usta.

STOMATOLOG (engl. stomatologist), specijalista stomatologije; osoba koja je kvalifikovana za prevenciju, dijagnostiku i lečenje oboljenja, povreda i razvojnih nepravilnosti usta i zuba.

STOMATOLOGIJA (engl. stomatology), grana medicine koja se bavi istraživanjem, sprečavanjem, dijagnostikom,

terapijom i rehabilitacijom bolesti, povreda i nepravilnosti razvoja orofacijalnog područja.

STOMATOLOŠKA PROTETIKA , deo sto-matologije koji izučava i sprovodi mere rehabilitacije delimično ili potpuno bezubog organa za žvakanje različitim protetskim nadoknadam.

STOMATOLOŠKI FAKULTET, visokoobrazovna ustanova koja se bavi edukacijom stomatoloških kadrova, naučnoistraživačkim radom i obezbeđuje vrhunske usluge u oblasti stomatološke zdravstvene delatnosti.

STOMATOPIROZA (engl. stomatopyrosis), osećaj žarenja i peckanja na sluzokoži usta.

STOMATOPLASTIKA (engl. stomatoplasty), plastična nadoknada defekata ili rekonstrukcija usta.

-STOMIJA (engl. -stomy), sufiks koji označava otvaranje organa čije se ime dodaje sufiksu tj. izvođenje otvora između unutrašnjih šupljih organa: a . na spoljnjem telesnom zidu i koži, u cilju derivacije sadržaja ili omogućavanja funkcije dotičnog organa (traheostomija - bronha, gastrostomija - želuca, enterostomija - tankog creva, kolostomija - debelog creva, nefrostomija - bubrega, cistostomija - mokraćne bešike, holecistostomija - žučne kese); b . stvaranje anastomoze - otvora između dva unutrašnja organa u cilju derivacije sadržaja (npr. gastroenterostomija - želuca i tankog creva, holedohojejunostomija holedohusa i jejunuma, ileokolostomija - ileuma i kolona, ureterocistostomija - uretera i mokraćne bešike, i sl.), pri čemu se uopšte ne podrazumeva izvođenje takvog otvora na prednji trbušni zid. Razlika između a. i b. se određuje prema smislu operacije. Ako je sufiks - stomija dodat imenu jednog organa, onda se radi o formiranju spoljnjeg otvora (a), a ako je dodat uz ime dva organa, onda se radi o unutrašnjem spoju, tj. anastomozi (b).

STOPA (engl. rate), mera učestalosti javljanja, odnosno kretanja neke pojave u jedinici vremena za definisanu populaciju. Odnos jedinica sa određenom karakteristikom kroz ukupan broj jedinica populacije pomnožen sa 1.000 (ili 10.000 itd.), npr. stopa obolelih na 1.000 stanovnika određene populacije u jednom vremenskom periodu (obično godinu dana). Korišćenje stopa umesto apsolutnih brojeva bitno je za poređenje situacije u populaciji u različito vreme, na različitim mestima ili među različitim grupama ljudi. Komponente stope su numerator, denominator, određeno vreme za koje se javlja određena pojava i, obično, množitelj - stepen broja 10, kojim se stopa od nezgrapnog decimala pretvara u prikladniji broj. Brojilac stope je zbir posmatranih pojava, događaja (npr. broj novih

slučajeva bolesti, broj umrlih), a imenilac čini zbir vremena tokom koji je svaki ispitanik bio praćen, odnosno bio u riziku da oboli ili umre od neke bolesti. Koja se stopa izračunava za veće područje ili celu zemlju, nije moguće odrediti vreme izloženosti svakog pripadnika ove populacije, pa se za imenilac uzima stanovništvo sredinom posmatranog perioda (kada se radi o godišnjoj stopi, to je procenjeno stanovništvo na dan 30. juna). Stope, znači, predstavljaju takvu vrstu odnosa (ratio) u kome je obavezno prisutna vremenska komponenta kao sastavni deo imenioca. Prema definiciji, od pokazate-lja obolevanja i umiranja, u prave stope spa-daju stopa incidencije i mortaliteta, a kumulativna incidencija, prevalencija i letalitet predstavljaju propozicije.

STOPA FERTILITETA (engl. fertility rate), odnos između broja živorođene dece u populaciji tokom određenog perioda (obično tokom jedne godine) i broja ženskog stanov-ništva sredinom iste godine. Budući da žene rađaju u uzrastu od 15 do 49 godina, uzimaju se u obzir žene u tom uzrastu. Kao imenilac može se uzeti i broj udatih žena mlađih od 49 godina, ali nam broj tih žena nije uvek poznat, pa je izračunavanje takve stope fertiliteta nemoguće. Veličina stope fertiliteta zavisi od sastava fertilnih žena prema uzrasnim grupama, jer je učestalost rađanja žena pojedinih uzrasta različita. Ovaj pokazatelj zahteva izračunavanje uzrasno specifičnih stopa fert-liteta i njihov niz specifičnih stopa čine tzv. tablice fertiliteta.

STOPA INCIDENCIJE (engl. incidence rata), broj novih događaja, novih slučajeva bolesti, u definisanoj populaciji za određeni period posmatranja. Imenilac predstavlja populaciju izloženu riziku za taj događaj tokom istog perioda i ponekad se izražava u terminu osobe - vreme praćenja (v. stopa).

STOPALO (engl. foot, lat. pes), v. pes.

STOPA MORTALITETA (engl. mortality rate), broj smrtnih ishoda neke bolesti u određenoj populaciji za određeni period posmatranja. Naziva se i sirovom stopom smrtnosti (engl. crude mortality rate). U denominatoru nalazi se procena populacije sredinom posmatranog perioda ili zbir osoba - vremena izloženosti (v. stopa). Ako je stopa niska, ona se približava vrednosti kumulativne stope smrtnosti (v. kumulativna stopa).

STOPA MORTALITETA ODOJČADI (engl. infant mortality rate), mera godišnje stope umiranja dece mlađe od jedne godine. Imenilac je broj živorođene dece tokom te godine. Izražava se na sledeći način:

STOPA MRTVOROĐ ENOSTI

(engl. birth death rate), mrtvorođena deca preko 28 nedelja gestacije u odnosu na 1.000 živo-rođene dece i mrtvorođene preko 28 nedelja gestacije tokom perioda posmatranja, naj-češće za godinu dana.

STOPA NATALITETA (engl. birth rate), odnos broja živorođene dece u populaciji tokom određenog perioda (obično tokom jedne godine) i procenjenog broja stanovnika sredinom iste godine. Ovaj odnos se množi sa konstantom (K) koja iznosi 1.000. Ova stopa ukazuje na učestalost rađanja odnosno označava broj živorođene dece na 1.000 stanovnika. Iz samog broja ne može se saznati zašto se u tom stanovništvu rađa u tom vremenskom periodu malo ili mnogo dece. Na stopu nataliteta utiču mnogi faktori, kao što su broj žena u populaciji, broj brakova, kontrola rađanja kao jedna od karakteristika savremene civilizacije čiji razlozi mogu biti vrlo raznovrsni.

STOPA NEONATALNOG MORTALITETA (engl. neonatal mortality rate), u vitalnoj statistici, broj umrle odojčadi do 28. dana po rođenju u odnosu na 1.000 živorođene dece u određenom periodu, obično za godinu dana. U opstetričnim i perinatalnim istraživanjima, ovaj pojam se često koristi da označi kumulativnu stopu mortaliteta živorođene dece u prvih 28 dana života.

STOPA PERINATALNOG MORTALITETA (engl. perinatal mortality rate), mrtvorođena deca preko 28 nedelja gestacije i deca umrla u prvoj nedelji života u odnosu na 1.000 živorođene dece i mrtvorođene preko 28 nedelja gestacije tokom perioda praćenja, najčešće godinu dana.

STOPA PREŽIVLJAVANJA (engl. survival rate), sinonim: kumulativna stopa preživljavanja. Proporcija preživelih u nekoj grupi, npr. pacijenata, koja se prati tokom određenog vremena. Može da se primeni ne samo na preživljavanje već i na trajanje odsustva bolesi ili komplikacija. Određuje se metodom tekućih ili kohortnih tablica života.

STOPA RASTA POPULACIJE (engl. population growth rate), mera rasta populacije (u odsustvu migracije) koja se sastoji u dodava-nju novorođenih broju stanovnika i oduzimanju umrlih. Ova, tzv. prirodna stopa porasta računa se na sledeći način:Izražena na drugi način, stopa predstavlja razliku između sirove stope nataliteta i sirove stope smrtnosti.

STOPA SEKUNDARNOG JAVLJANJA (engl. secondary attack rate), proporcija kontakata koji dobijaju zaraznu bolest posle izloženosti infekciji u dodiru sa primarnim indeksnim slučajem.

STRABIZAM (engl. strabismus), razrokost, devijacija očne osovine. Prema položaju oka, razlikujemo sledeće oblike: konvergentni s. (esotropio), kad oko beži unutra; divergentni s. (exotropio), kad oko beži spolja; sursum-vergens s. (hypertropio) , kad oko beži gore; deorsumvergens s. (hypotropio) , kad oko beži dole; cyclotropio , kad oko kruži; kao i različite kombinacije. Strabismus paraliticus nastaje kao posledica paralize mišića pokretača očne jabučice. Strabismus concomitans nastaje kao posledica postojanja refrakcionih anomalija u oku. Kod paralitičnog strabizma pokretljivost oka je ograničena samo u pravcu oštećenog mišića i bolesnik pokušava da kompenzuje poremećaj pokretanjem glave u određenom smeru. Konkomitantni strabizam je isti u svim pokretima pogleda i on može biti sa otklonom vidne osovine oka prema nosu (strabismus convergens) ili prema spolja, prema temporalnoj regiji (strabismus divergens).

STRAH (engl. fear), normalna i snažna emocionalna reakcija koja se javlja u situacijama pretnje integritetu organizma. Reakcija je praćena unutrašnjim i spoljašnjim fiziološkim promenama i manifestacijama (bledilo, znojenje, drhtavica, ubrzan rad srca). Normalni ili realni strah se može shvatiti kao manifestacija vitalnog motiva samoodržavanja, on pomaže ličnosti da se organizuje u borbi protiv opasnosti (bekstvo, odbrana, napad). U situacijama iznenadne, neočekivane opasnosti mučni doživljaj straha može narasti preko granice korisne za ličnost i remetiti ostale psihičke funkcije (suženje svesti, poremećaj logičkog rasuđivanja, čulne obmane), a u motornoj sferi izazivati necelishodne motorne radnje (ukočenost ili nesvrsishodnu motornu aktivnost). Patološki strah je bolesno stanje straha jer nije u vezi sa situacijama koje su realna pretnja integritetu ličnosti. Takav oblik straha javlja se kod neuroza u formi unutrašnje slobodno lebdeće strepnje od predstojeće opasnosti ili kao bezrazložan strah od nekih spo-ljašnjih objekata i situacija koje realno nisu izvor opasnosti (v. fobije). Poseban oblik straha je onaj koji se javlja kod psihotičnih stanja, čiji nastanak može biti u vezi sa doživljajem zastrašujućih čulnih obmana i sumanutosti kada može poprimiti intenzitet užasa.

STRAH OD MUNJE I GROMA (engl. astraphobia, astrapophobia), snažna emocionalno-telesna reakcija (v. strah) pri pojavi munje i groma, koja se najčešće konstatuje kod osoba preplavljenih unutrašnjim strahovima od smrti ili strahovima da se ne izgubi kontrola nad sopstvenim nagonskim porivima.

STRAH OD KANCERA (engl. cancer phobia, cancerophobia), iracionalni strah od karcinoma, strah čiji uzrok nije racionalan jer ne postoji realna opasnost od nastanka raka. Može biti praćen kompulzivnim (usiljenim) ritualima čestih odlazaka kod lekara, izbegavanjem određene hrane ili kontakta sa drugim ljudima i preteranim izbegavanjem poznatih faktora rizika. Minimalni simptomi često se panično tumače kao prisustvo karcinoma. Često je potrebna konsultacija psihijatra, a u težim slučajevima i terapiija.

STRANGULACIJA , v. mehaničko udušenje, v. ileus.

STRANGULATIO FUNALIS , v. zadavljenje.

STRANGULATIO MANUALIS , v. zaguše-nje.

STRANGULISANA HERNIJA (engl. strangulated hernia), uklještenje (inkarceracija) hernije strangulacijom, odn. „elastično uklještenje“, kod koga se pri naglom napinjanju privremeno proširi kilni otvor i kroz njega izađu trbušni organi u kilnu kesu. Po pres-tanku napinjanja kilni otvor se stegne, uklješti sadržaj u vratu kilne kese, usled čega nastaju simptomi inkarceracije. Anglosaksonska lite-ratura koristi izraz „strangulisana hernija“ za sve oblike uklještenja, dok se kod nas za to koristi izraz „inkarceracija“, a „strangulacija“ podrazumeva samo tzv. elastično uklještenje, ali ne i sterkoralno (v. hernija). Pri strangulaciji, nastaje slika crevne prepreke sa bolom u trbuhu, povraćanjem uz zastoj vetrova i stolice, a takođe se javljaju bol i uvećanje otoka u predelu hernije, koja se više ne može vratiti u trbuh. Zbog stezanja krvnih sudova i trbušnih organa, u vratu kilne kese nastaje oštećenje (kontuzija, flegmona i gangrena) uklještenih elemenata, a kasnije peritonitis, što može da dovede do smrti. Dijagnoza se postavlja klinički; ne sme se pokušavati repozicija (vraća-nje sadržaja) kilne kese u trbuh; terapija je hitna, operativna tj. oslobađanje organa presecanjem vrata kilne kese, proširenjem otvora u prednjem trbušnom zidu uz repoziciju organa.

STRANO (engl. xeno-), nešto strano, drugačije.

STRATIFIKACIJA (engl. stratification), postupak čiji je rezultat razdvajanje uzorka u više poduzoraka prema određenim karakteristikama kao što su uzrast, pol, socioekonomsko stanje itd. Stratifikacija je upoređivanje grupe izloženih i neizloženih odnosno grupe obole-lih i kontrolne grupe unutar podgrupa odnosno stratuma homogenih u odnosu na konfaunding faktor. Na taj način efekat konfaunding faktora može da se kontroliše u analizi rezultata. Npr. ako je pol konfaunding varijabla, ispitanici se dele na dva stratuma, podgrupu žena i podgrupu muškaraca. Efekat hipote-tičnog uzročnog faktora se procenjuje u svakom stratumu posebno. Drugi primer, za rak pluća se zna da je povezan sa pušenjem. Radi ispitivanja moguće povezanosti između gradskog aerozagađenja i raka pluća, uzimajući pušenje u obzir, populacija može da se podeli na stratume prema pušačkom statusu. Povezanost između zagađenja vazduha i raka pluća može da se ocenjuje odvojeno za svaki stratum. Znači da se

stratifikacija koristi za kontrolu efekta konfaunding faktora odnosno omogućuje ispitivanje efekta pušenja na povezanost aerozagađenja i raka pluća.

STREPTO(engl. strepto-), koji je uvijen, u vidu vijuge, lanca (npr. rod bakterija Streptococcus najčešće se grupiše u vidu lanaca).

STREPTOKINAZA (engl. streptokinase), proteolitički enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4), fibrinolitik koji razgrađuje tromb i vrši rekanalizaciju zapušenog krvnog suda. Mehanizam dejstva je aktivacija plazminogena. Daje se intravenski u terapiji infarkta miokarda, tromboze dubokih vena, embolije pluća i embolije perifernih arterija. Neželjena dejstva su alergijske reakcije i krvarenje. Ovaj enzim ekstracelularno stvara grupa A streptokoka. Preparat: Streptase.

STREPTOKOK (engl. Streptococcus), rod Gram-pozitivnih bakterija. To su aerobne i fakultativno anaerobne, nepokretne, asporogene koke koje pokazuju tendenciju grupisa-nja u kraće ili duže lance. Većina vrsta stvara citoplazmatske produžetke (adhezivne fimbrije) koje im služe za kolonizaciju domaćina. Virulentni sojevi imaju kapsulu, čiji je hemij-ski sastav karakterističan za određene vrste streptokoka. Ovaj rod obuhvata heterogenu grupu saprofitnih, uslovno patogenih i patogenih bakterija. Postoji više klasifikacija streptokoka, koje se zasnivaju na obliku hemolize na krvnom agaru, na fiziološko-hemijskim osobinama i antigenim svojstvima (Lancefieldova klasifikacija). Za čoveka najznačajnije vrste su: Streptococcus pyogenes, S. agalactiae i S. faecalis. Među ovim vrstama S. pyogenes je najčešći uzročnik oboljenja kod ljudi, koja nastaju usled direktnog dejstva (lokalno - erysipelas; opšte šarlah, streptokokni toksični šok sindrom) i/ili indirektnog dejstva - poststreptokokne sekvele (reumatska groznica, eryhthema nodosum, akutni glomerulonefritis i chorea minor).

STREPTOKOKNA INFEKCIJA (engl. streptococcal infection), značajna i česta infekcija gotovo svih organa i sistema ljudi uzrokovana bakterijama iz grupe streptokoka (v. Streptococcus). Beta-hemolitične streptokoke grupe A, B i C uzrokuju različite bolesti od kojih najveću važnost ima streptokoka grupe A (S. pyogenes), koja izaziva zapaljenje ždrela (lat. pharyngitis streptococcica), šarlah (lat. scarlatina), crveni vetar (lat. erysipelas), kože, mišića i fascija (lat. pyoderma, cellulitis, myositis, fascitis necroticans) mekih možda-nica (lat. meningitis purulenta) i sepsu (lat. sepsis). Akutni reumatizam i glomerulonefritis mogu biti alergijska posledica infekcije ovom streptokokom. Streptokoka grupe B (S. agalactiae) uzrokuje teške infekcije novo-rođenčadi (sepsu i meningitis) i infekcije u puerperijumu. Ranije, streptokoke grupe D, sada reklasifikovane kao enterokoke (E. faecalis) izazivaju abdominalne infekcije kod starijih osoba. Alfa-hemolitične streptokoke, S. pneumoniae uzrokuju pneumonije (lat. pneumonia), meningitis i druge infekcije, dok je S. viridans značajan za subakutni endo-karditis. Anaerobne streptokoke mogu učes-tvovati u mešanim infekcijama u apscesima mozga, pluća, zuba ili drugih odontalnih infekcija (v. angina Ludwig). Streptokokna infekcija se leči penicilinom ili drugim

antibioticima (v. terapija bakterijskih infekcija).

STREPTOKOKNA SEPSA (engl. streptococcal sepsis), generalizovana bakterijska infekcija uzrokovana najčešće streptokokama grupe A i B, koja potiče iz nekog lokalnog žarišta, najčešće celulitisa, pneumonije, nekrotizirajućeg fascitisa ili zagnojenog endometrijuma (v. sepsa). Bakterijemija streptokokom bez lokalizovanog žarišta najčešće upućuje na eventualni endokarditis, apsces ili osteomijelitis. Sekundarna žarišta koja nastaju u toku streptokokne sepse mogu biti: endokarditis, meningitis, septični artritis, osteomijelitis, peritonitis ili apscesi visceralnih organa. Uz kliničke manifestacije karakte-ristične za septično stanje, Cone i saradnici su 1987. god. opisali bolesnike sa toksičnim šoknim sindromom sličnim toksičnom šok sindromu u toku stafilokokne infekcije, za koji se pretpostavlja da je uzrokovan piroge-nim toksinom grupe A streptokoka. Sindrom je praćen hipotenzijom, bubrežnom i respiratornom insuficijencijom. Za razliku od stafi-lokoknog šoknog sindroma, streptokokni šok često nije praćen ospom i bakterijska kultura je pozitivna. Smrtnost je oko 30%. Lečenje streptokokne sepse podrazumeva antibiotsku terapiju uz opšte i posebne mere održavanja funkcije vitalnih organa.

STREPTOKOKNA UPALA GUŠE (engl. streptococcal pharyngitis), zapaljenje ždrela uzrokovano beta-hemolitičnom streptoko-kom grupe A. Zapaljenje zahvata Wal-deyerov limfatični prsten pri čemu dominira zapaljenje tonzila i njihove okoline. Javlja se u svim uzrastima, iako retko kod dece do tri godine. Klinički je karakterišu nagli početak uz infektivni sindrom (povišena telesna temperatura, jeza i drhtavica, malaksalost) i lokalni nalaz zapaljenog izrazito hipere-mičnog ždrela i uvećanih tonzila sa najčešće gnojnim eksudatom. Istovremeno se ispo-ljavaju uvećanje i bolnost prednjih vratnih limfnih žlezda. Dijagnoza se postavlja na osnovu karakterističnog lokalnog nalaza, leu-kocitoze sa granulocitozom i izolacijom streptokoka iz brisa ždrela. Leči se penicilinom ili drugim antibioticima kod osoba koje su preosetljive na penicilin. Komplikacije ove infekcije su danas retke kod lečenih bolesnika, a mogu biti ispoljene u vidu diseminacije supurativne infekcije ili kao alergijske manifestacije: akutni reumatizam ili glomerulonefritis.

STREPTOLIZIN (engl. streptolysin), egzotoksin koji lizira eritrocite, a proizvode ga streptokoke grupe A. Odgovoran je za hemolitičku aktivnost organizma. Identifikovana su dva oblika, streptolizin S i O.

STREPTOMICIN (engl. streptomycin), ami-noglikozidni antibiotik, poreklom od bakterije Streptomyces griseus. Prvi efikasan antituberkulotik otkriven 1944. godine, ali je u modernoj medicini zamenjen boljim lekovima. Efikasan je i protiv velikog broja Gram- -negativnih i nekih Gram-pozitivnih bakterija. Daje se putem intramuskularne injekcije. U terapiji tuberkuloze se kombinuje sa drugim antituberkuloticima, jer bacil tuberkuloze brzo stiče rezistenciju. Neželjeni efekti su oštećenje sluha i oštećenje bubrega. Preparat: Streptomycin sulfat.

STRES ULKUS (engl. stress ulcer), čir koji nastaje na želucu i dvanaestopalačnom crevu posle jačeg psihičkog uzbuđenja (stresa). Stres ulkus karakteriše brzi nastanak posle jakog uzbuđenja, ili ako psihičko opterećenje umerenog intenziteta duže traje. Krvarenje je često prvi znak bolesti. Ako se osoba psihički stabilizuje, odnosno ukloni stres, dolazi do brzog zaceljenja čira.

STRIDOR (engl. stridor), grub, visokotonski zvuk čujan pri disanju, naročito pri udahu, koji ukazuje na opstrukciju velikih disajnih puteva, pre svega grkljana ili dušnika.

STRIHNIN (engl. strychnine), konvulzivni otrov dobijen iz biljke Strycnosnux vomica. Ometa delovanje glicina u sinapsama između Renshaw ćelija i motornih neurona u kičmenoj moždini. Refleksna razdražljivost kičmene moždine je toliko povećana da je dovoljna i slaba senzorna draž (svetlost, lupa vratima) da kod otrovanih prouzrokuje napad konvulzija. Smrt nastupa kao posledica toničnog grča dijafragme. Trovanje se leči veštačkom ventilacijom i intravenskom primenom barbiturata sa kratkotrajnim delovanjem, hloral-hidrata, miorelaksantnih lekova i diazepama. Nema nikakve farmakološke osnove za primenu strihnina u roborantnim preparatima (tonici).

STRIJE (engl. stria), trakasti rastezi na koži. Strije u Cushingovom sindromu su modro-crvene boje, palpacijom se utvrđuje defekt u tkivu, a formiraju se pretežno na bočnim delovima abdomena, ramena i natkolenica. Strije nastale tokom graviditeta ili zbog nagle gojaznosti su sedefaste boje, bez znakova defekta tkiva.

STRIKTURA (engl. stricture), suženje nekog luminalnog organa. Strikture benignih osobina imaju postupan prelaz nepromenjenog dela zida u segment zahvaćen patološkim procesom. Nema razaranja reljefa sluznice, ni tu-mora da štrči u lumen digestivnog trakta. Striktura je relativno dugačka, a sreće se kao: urođena stenoza jednjaka, postkorozivna striktura, postinflamatorna striktura digestivnog trakta, striktura usled prisustva benignog tumora. Strikture malignih osobina karakteri-še: nagao prelaz između nepromenjenog dela zida i malignog tumora. Mase tumora štrče u šupljinu organa i nadnose se iznad makro-skopski normalnog zida. Razoren je reljef sluznice u tom segmentu, a kontura postaje rigidna. Izraz se obično koristi za uretru kada dolazi do nemogućnosti izbacivanja mokraće.

STROMA (engl. stroma, lat. stroma), mreža sastavljena od gustog ili rastresitog veziva i služi za potporu parenhima mnogih organa. Organizovana je u septa i/ili trabekule, komunicira sa kapsulom ili

hilusom organa. Deli parenhim na lobule, donoseći krvne, limfne sudove i nervna vlakna. Izuzetak je stroma irisa, cilijarnog tela i korneje, jer ne pruža potporu parenhimu i avaskularna je.

STRONCIJUM , v. 89Sr.

STRONGILOIDIJAZA (engl. Strongyloidiasis), parazitarno oboljenje izazvano nematodom (valjkastim crvom) Strongyloides stercoralisom. Čovek se zarazi preko zemlje prodiranjem filariformnih larvi kroz sitne erozije na koži ili preko zagađene hrane. Parazit prilikom ulaska u kožu izaziva jak svrab, crvenilo i otok. U plućima larve izazivaju žarišta bronhopneumonije i bronhitisa, a u krvi eozinofiliju. U crevima uzrokuje enteritise (kataralni, edematozni i ulcerozni). Mo-guće su autoinfekcije. Dijagnoza se postavlja nalazom larvi u svežoj stolici. Lek izbora je mebendazol.

STRUJNI UDAR , v. elektrokucija.

STRUKTURNI GEN (engl. structural gene), deo molekula DNK koji nosi informaciju za sintezu RNK ili proteina; regulatorni geni su strukturni geni čiji produkti kontrolišu aktivnost drugih gena.

STRUKTURNI PROTEIN (engl. structural protein), 1. sastavni deo virusne čestice, od-govoran za simetriju nukleokapsida. Učest-vuje u adsorpciji na ćelijske receptore, štiti genom od delovanja nukleaza i sadrži antigene determinante; 2. grupa proteinskih mole-kula koji imaju strukturnu funkciju u tkivima. Ovi proteini su najčešće mnogo duži od prečnika i formiraju vlakna vezivanjem preko bočnih grupa. Primeri strukturnih proteina su keratin, kolagen i elastin.

STRUMA (engl. goiter), gušavost, patološko povećanje tiroidnih žlezda, zbog povećane akumulacije koloida, a uz nedovoljnu koncentraciju joda u krvi.

S-T SEGMENT (engl. S-T segment), vreme od kraja depolarizacije ventrikula do započinja-nja njihove repolarizacije. Normalno se re-gistruje na izolektričnoj liniji, kao i 1 mm iz-nad ili ispod ove linije. Predstavlja plato fazu akcionog potencijala ventrikula.

STUB (engl. column, lat. columna), v. kolumna.

STUDIJA PRAĆENJA (engl. follow-up stu-dy), 1. studija u kojoj se pojedinci ili grupe, odabrani na osnovu izloženosti nekom faktoru rizika, podvrgavani nekom preventivnom ili terapeutskom postupku, prate radi procene efekta primenjenog postupka; 2. sinonim za epidemiološku kohortnu studiju.

STUDIJA PRESEKA (engl. cross-sectional study), sinonimi: „studija ispitivanja učestalosti bolesti“, „transverzalna studija“, „stu-dija prevalencije“. Ova studija je vrsta epidemiološke analitičke metode koja ispituje odnos između bolesti i pretpostavljenog (eg-zogenog ili endogenog) uzroka, uzimajući u obzir njegovo postojanje u definisanoj populaciji u određenom trenutku. Osnovna karakteristika ove studije je jednovremenost utvrđi-vanja ekspozicije i bolesti. Prisustvo ili odsus-tvo bolesti i prisustvo ili odsustvo pretpos-tavljenog faktora (ako je kvantitativan, njegovog nivoa) određuje se za svakog člana ispitivane populacije ili za njen reprezentativni uzorak u određenom trenutku. Odnos između pretpostavljenog faktora i bolesti može da se ispita u odnosu na: 1. prevalenciju bolesti u različitim podgrupama populacije prema prisustvu agensa (odnosno nivou ukoliko je kvantitativan) ili odsustvo agensa; 2. prisustvo (odnosno nivo) ili odsustvo agensa među obolelim i neobolelim osobama.

STUDIJE MIGRANATA (engl. migrant studies), istraživanja koja ispituju rizik obolevanja i umiranja migranata i upoređuju sa odgovarajućim stopama u zemlji koju naseljavaju i/ili zemlji iz koje potiču. Ponekad se ispituju i upoređuju iskustva različitih grupa imigranata u istu zemlju.

STUPOR (engl. stupor), stanje svesti pri kojem bolesnik reaguje na snažne spoljne draži, ali se verbalni kontakt veoma teško ili nikako ne može uspostaviti.

STURGE-WEBEROV SINDROM (engl. Sturge-Weber syndrome), encefalotrigeminalni angiom; kongenitalan sindrom koga karakterišu venozni angiomi leptomeninga, ipsila-teralna telangiektazija ili nevusi trigemina-l-nog regiona, koji se javljaju na gornjoj trećini lica, očima, ustima i nazalnoj sluzokoži. Javljaju se i kontralateralna hemiplegija, horo-idalne promene sa kasnijim glaukomom. Vas-kularne promene su obično u vezi sa intrakranijalnim kalcifikacijama, mentalnom retardacijom, epilepsijom, ukrštenom hemiparezom, hidroftalmijom i hemianopsijom.

SUB-,

pod, ispod.

SUBAKUTNO (engl. subacute), tok patološkog procesa koji se po trajanju nalazi između akutnog i hroničnog.

SUBARAHNOIDALNA NEUROLITIČKA BLOKADA (engl. subarachnoid neurolytic blocks), neuroliza zadnjih senzitivnih korenova kičmene moždine unutar subarahnoidalnog prostora, hipobarnim apsolutnim alkoholom ili hiperbarnim 8 - 10% fenolom u glicerinu (adekvatniji naziv je intratekalna dorzalna radikuloliza). Indikovana je kod dominantno somatskog bola, lokalizovanog u dva do tri dermatoma i maligne je etiologije. Pacijent je u lateralnom položaju pod uglom od 45° prema ventralno (alkohol) ili dorzalno (fenol). Spinalna igla 22G plasira se tačno u odgovarajući dermatom (pojava parestezije), a neurolitik se frakcionirano ubrizgava po 0,1 cm3, do ukupnog volumena 0,7 - 1 cm3/dermatom.

SUBARAHNOIDALNI PROSTOR (engl. subarachnoidal space, lat. spatium subarachnoidale), v. spacijum subarahnoidale.

SUBARAHNOIDNA HEMORAGIJA (engl. subarachnoid hemorrhage), prisustvo krvi u subarahnoidalnom prostoru odnosno cerebrospinalnom likvoru, zbog rupture krvnog suda; spontana s. h. , izazvana najčešće rupturom aneurizme moždane arterije i arteriovenske malformacije. Ređe je izazivaju arterijska hipertenzija i druga oboljenja (vas-kulitis, moya-moya bolest, krvarenje u tumoru, spinalne vaskularne malformacije). Karakterišu je naglo nastala i žestoka glavobolja i meningealni sindrom. Potvrđuje se lumbalnom punkcijom; traumatska s. h., nastaje zbog lezije krvnih sudova moždanog korteksa prilikom kontuzije ili laceracije mozga.

SUBDURALNI HEMATOM (engl. subdural hematoma), krvni izliv između duralne i arahnoidalne ovojnice mozga; akutni s. h., nastaje rupturom površnih moždanih krvnih sudova prilikom teške povrede mozga; najčešće se razvija preko cele površine moždane hemisfere i zahteva hiruršku evakuaciju; hronični s. h., nastaje rupturom mostnih vena mozga posle lakših povreda mozga i ima sporu evoluciju; traumatski s. h., v. akutni s. h.

SUBDURALNI PROSTOR (engl. subdural space, lat. spatium subdurale), v. spacijum subdurale.

SUBDURALNO KRVARENJE

(engl. subdural hemorrhage), v. subduralni hematom.

SUBEPENDIMALNI SLOJ (engl. subependymal layer, lat. hypenduma), različito debeo sloj sastavljen od malih zvezdastih neuroglijalnih ćelija, mijelinizovanih i nemijelinizovanih vlakana i ponekog neurona odmah ispod ependima. U nekim delovima kapilari ovog sloja okruženi su perikapilarnim prostorom, tj. ovde nedostaje krvno-moždana ba-rijera.

SUBFRENIČNI APSCES (engl. subphrenic abscess), ograničena gnojna kolekcija, najčešće lokalizovana sa desne strane između dijafragme i jetre, a sa leve strane između dijafragme i želuca i slezine. Posledica je nekog intraperitonealnog septičkog procesa (akut-nog apendicitisa, perforacije gastroduodenalnog ulkusa, akutnog holecistitisa, penetrantne rane abdomena). Može nastati i posle operativnog zahvata, a ređe usled torakalnog gnojnog procesa. Širi se direktno ili limfnim putem. Dijagnoza se najsigurnije postavlja radiološki: hemidijafragma je podignuta i slabije pokretna. Na odgovarajućoj strani vidi se bazalna atelektaza, a subdijafragmalno po-lumesečasta svetlina sa nivoom.

SUBINGVINALAN (engl. subinguinal, lat. subinguinalis), potpreponski, onaj koji se nalazi neposredno ispod preponske veze. Najčešće se odnosi na zjap ili otvor, v. hijatus subingvinalis, v. potpreponski zjap.

SUBKAPSULARNI SINUS (engl. subcapsular sinus, marginal sinus, lat. sinus subcapsularis), prostor između kapsule i korteksa limfnog čvora. Obložen je graničnim ćelijama koje su u kontinuitetu sa endotelijalnim ćelijama aferentnih limfnih sudova. Sastoji se od retikularnog tkiva, čije retikularne ćelije i retikularna vlakna ukrštaju sinuse. Limfa stiže aferentnim limfnim sudovima i teče i kroz korteks i kroz sinus filtrirajući se. Limfociti mogu da migriraju između graničnih ćelija.

SUBKLAVIKULARAN (engl. infraclavicular, lat. infraclavicularis), v. infraklavikularan.

SUBKONJUNKTIVALNA HEMORAGIJA (engl. subconjunctival hemorrhage, lat. suffusio conjunctivae), krvni izliv vežnjače, koji se javlja u subkonjunktivalnom vezivnom tkivu, tamno crvene boje, homogenog izgleda, jasno ograničen. Javlja se spontano (dijabetes, arterijska hipertenzija), pri povredama i prska-nju krvnih sudova usled naprezanja (kašalj, opstipacija). Spontano se resorbuju za 2 do 3 nedelje, bez lečenja.

SUBLIMACIJA

(engl. sublimation), tip us-pešne ego odbrane, sposobnost pretvaranja motiva, koji ima samo tendenciju ličnog zadovoljstva, u društveno korisnu aktivnost; slabljenje snage jednog instiktivnog impulsa korišćenjem energije drugog. Sublimirane pulzije rasterećuju ličnost, jer su našle svoj izlaz kroz odgovarajuću zamenu (od sredine odobrenu). Karakterišu je: promena cilja, deseksualizovanje, potpuna asorpcija instikta u njegove zamene, izmena samoga ega.

SUBLIMINALNI STIMULUS (engl. subliminal stimulus), subpragovni s.

SUBLINGVALAN (engl. sublingual), predeo ispod jezika, koji čini pod usne duplje, sastavljen od mišića.

SUBLUKSACIJA ZGLOBA (engl. subluxation of the joint), delimično pomeranje jedne od kostiju unutar zgloba i poremećaj odnosa zglobnih površina. Po pravilu je praćena istezanjem i povredom mekih tkiva zgloba.

SUBMANDIBULARNE ŽLEZDE (engl. submandibular glands, lat. glandula submandi-bularis), parne mešovite, velike tubuloacinusne pljuvačne žlezde sa predominacijom seroznih elemenata. Struktura: 1. kapsula, 2. stroma, vezivna septa koja deli parenhim u lobuluse, 3. parenhim, gde dominiraju acinusi, na koje se nastavljaju interkalatni duktusi. Takođe su brojni i prugasti kanali. Manji deo parenhima je sastavljen od mukoznih tubula. Mioepitelijalne ćelije su prisutne u okolini sekretornih krajeva. Isprugani kanali formiraju glavni ekskretorni kanal (submandibularni kanal). S. ž. produkuju uglav-nom seroznu pljuvačku i sintetišu preko dvadeset biološki aktivnih peptida, među kojima je i nervni faktor rasta.

SUBMANDIBULARNI KANAL (engl. submandibular duct, Wharton’s duct, lat. ductus glandulae submandibularis ), glavni izvodni kanal podjezične žlezde koji se otvara na podu usne duplje. Na početku je obložen visokim jednorednim cilindričnim epitelom, koji na terminalnom kraju postaje slojevit. Srednje gusta lamina proprija sa malo elastičnih vlakana okružuje epitel.

SUBMERZIJA , v. utopljenje.

SUBMIKROSKOPSKI (engl. submicroscopic), veličina objekta koja se ne može posmatrati optičkim mikroskopom. Najčešće se odnosi na objekat čija je veličina manja od 0,15 µm.

SUBMUKOZNA RESEKCIJA (engl. submucous resection), hirurški postupak kojim se uklanja dobro ograničena patološka promena, najčešće tumor ili polip: a. otvaranjem tkiva i slojeva šupljeg organa od spolja prema unutra, tako da se promena ukloni, a mukoza ostaje intaktna, tj. ne dolazi do otvaranja šupljeg organa i kontaminacije. Tako se radi npr. submukozna resekcija lejomioma (tumora glatkih mišića) jednjaka ili želuca; b. resekcijom ograničene promene na mukozi organa uz resekciju submukoze, tako da ostali slojevi organa ne budu otvoreni. Na taj način se ekscidira npr. polip ili promena na cer-viksu (vratu) materice ili polip iz rektuma. Za ovaj postupak potrebno je dobro poznavanje anatomije organa i pažljiva operativna tehnika.

SUBMUKOZNI SLOJ (engl. submucosal tela, lat. tela submucosa, tunica submucosa), sloj vrlo bogato vaskularizovanog i inervisanog rastresitog vezivnog tkiva. Smešten je između tunice mucose i tunice muscularis. Sastavni je deo različitih tubularnih organa.

SUBNEURALNI APARAT (engl. subneural apparatus, lat. plicae postsynapticae), sekundarne sinaptičke pukotine koje nastaju dubo-kim uvratima sarkoleme sinaptičkog korita, povećavajući na taj način dodirnu površinu iz-među aksona i skeletnog mišićnog vlakna. Ispunjen je glikoproteinskim materijalom koji se nastavlja na bazalnu laminu mišićnog vlakna.

SUBPAPILARNA MREŽA (engl. subpapillar network, lat. rete subpapillare ), vaskularna mreža pri bazi dermalnih papila. Iz s. m. nastaje kapilarna petlja, koja se sastoji od ascendentnog arterijskog i descendentnog venskog dela. Po jedna petlja prodire u jednu dermalnu papilu.

SUBSARKOLEMALNE CISTERNE (engl. subsarcolemmal cisternae, lat. cisternae subsarcolemales ), cisterne sarkoplazmatičnog retikuluma koje se nalaze tik ispod sarkoleme. Predstavljaju kategoriju potpovršinskih cisterni.

SUBSEROZNI SLOJ (engl. subserosal tela, lat. lamina propria serosae, tunica subsero-sa ), sloj rastresitog vezivnog tkiva smeštenog između tunice muscularis i tunice serose.

SUBSKAPULARAN (engl. infrascapular, subscapular, lat. infrascapularis, subscapularis), v. infraskapularan.

SUBUNGVALAN (engl. subungual), koji se nalazi ispod nokatne ploče.

SUD (engl. vessel), sistem zatvorenih kanala za proticanje tečnosti. Vrsta tečnosti koja protiče određuje i vrstu suda, tako da razlikujemo krvne sudove, limfne sudove itd.

SUDAN (engl. Sudan), velika grupa diazo boja rastvorljivih u mastima, koje se koriste prvenstveno kao histološke boje za neutralne masti. Postoji više ovih boja kao npr. Sudan I, Sudan II, Sudan III i Sudan crno B.

SUDECKOV SINDROM (engl. Sudeck’s syndrome), v. algodistrofijski sindrom.

SUDEKOVA ATROFIJA (engl. Sudek’s atrophy, reflex sympathetic dystrophy ), karakterišu je trofičke promene na koži koja je tanka i sjajna, gubitak mišićne mase i ponekad kontrakture zglobova. Praćena je demineralizacijom kostiju.

SUDENHAMOVA HOREA, v. horea minor.

SUDORIFEROZAN (engl. sudoriferous), koji izaziva znojenje.

SUDOVI (engl. vessels, lat. vasa), v. vaza.

SUDOVNJAČA (lat. uvea, tunica vasculosa bulbi), dobro vaskularizovan, središnji omo-tač očne jabučice. Podeljena je na horoideu, cilijarno telo i iris. S. je odgovorna za vaskularizaciju skoro čitave očne jabučice, akomodaciju oka i regulaciju količine svetlosti koja dospeva u oko.

SUDSKA MEDICINA

(engl. forensic medicine, lat. medicina forensis ), pravna medicina, forenzička medicina, specijalistička grana medicine koja se bavi proučavanjem i utvrđivanjem medicinskih činjenica čije poznavanje i tumačenje koriste u prvom redu pravosudni organi, pravnici u rešavanju različitih sporova, policija, vojska i medicinski radnici u celini. Objekt njenog rada i proučavanja je čovek (živ ili mrtav), njegovi delovi i sve ono što okružuje ili je u dodiru sa čovekom (biljke, životinje, stvari, okolina, pisani dokumenti…). S.m. kao posebna medicinska i naučna disciplina može se dvostruko definisati, prema tome da li se definicija odnosi na njeno teorijsko područje ili na njenu praktičnu delatnost. Teorijska s.m. se odnosi na proučavanje odnosa uzroka i posledica povreda na području sudske traumatologije, nozologije ili teratološke patologije, kada pod određenim uslovima ova stanja imaju poseban pravni značaj. Praktična s.m . koristi celokupno medicinsko znanje, dostignuća same sudske medicine i specifična znanja drugih naučnih disciplina i dostignuća u cilju raspravljanja pravnih odnosa. S.m. ima naučni, praktični i preventivni značaj u medicini, ona se praktično i teorijski proučava na medicinskim i pravnim fakultetima u svim zemljama sveta. Po Zakonu o ustrojstvu Velike škole u Beogradu 1863. god., s.m. se uvodi kao obavezan predmet za studente Pravnog fakulteta, a 1865. pojavljuje se i prvi udžbenik sudske medicine Aćima Medovića, a 1868. udžbenik Milana Jovanovića. Pravni fakultet u Beogradu 1880. godine osniva zajedničku katedru sudske medicine i higijene kao obavezan predmet za pravnike IV godine. Godine 1887. s.m. predaje Milan Jovanović- -Batut sve do početka Prvog svetskog rata, a njegova skripta izlazi 1896. godine. Godine 1923. Milovan Milovanović osniva Institut za sudsku medicinu u Beogradu, a nakon Drugog svetskog rata njegovo mesto zauzima Julijana Bogićević; sredinom sedamdesetih godina na njeno mesto dolazi Rusomir Đ orđević. Udžbenik M. Milovanovića i danas se koristi kao osnovni udžbenik sudske medicine za studente medicinskih fakulteta u Srbiji i Jugoslaviji. Na Pravnom fakultetu u Beogradu pravnici je uče u IV godini u grupi krivičnog prava.

SUDSKOMEDICINSKA DEONTOLOGIJA, posebna oblast u teorijskoj sudskoj medicini, koja proučava i utvrđuje prava i dužnosti lekara i drugih zdravstvenih radnika.

SUDSKOMEDICINSKA PSIHIJATRIJA, proučava duševna stanja i oboljenja koja mogu biti uzrok delinkvencije ili kriminala, utvrđuje elemente uračunljivosti izvršioca krivičnih dela; duševno stanje i poslovnu sposobnost kod osoba koje sklapaju različite ugovore o nasledstvu i doživotnom izdržava-nju, utvrđuje roditeljsku sposobnost i sposobnost za staraoca.

SUDSKOMEDICINSKA STOMATOLOGIJA, grana stomatologije; bavi se praktičnim i teorijskim radom u okviru sudske medicine, identifikacijom osoba i svim onim što je vezano za rad lekara stomatologa.

SUDSKOMEDICINSKA TOKSIKOLOGIJA, proučava trovanja, a dijagnozu postavlja na osnovu poznavanja simptoma, kliničke slike i rezultata hemijsko-toksikološke ana-lize, pregledom biološkog materijala, u smrtnim slučajevima i sudsko

medicinskom obdukcijom. Najčešće se istražuju alkoholemija i ugljen-monoksid, a u poslednjoj deceniji i različiti opijati i droge.

SUFENTANIL (engl. sufentanil), opioidni analgetik, strukturni analog fentanila koji se koristi u anesteziji, prvenstveno kod kardiohirurških operacija. Neželjeni efekti su: depresija disanja, rigiditet skeletne muskulature. Preparat: Sufenta.

SUFOKACIJA , v. mehaničko udušenje.

SUICID, v. samoubistvo.

SUKCIJA (engl. suction, aspiration), 1. hirurški postupak kojim se patološka promena ili patološki sadržaj telesne šupljine ili šupljeg organa usisava, odn. aspirira. Tako npr. vrši se sukcija sadržaja zagnojene žučne kese, izlivene tečnosti iz grudne duplje, izvlači se vazduh (pneumotoraks) iz grudne duplje, izvlači se sadržaj ehinokokne ciste, aspirira se sadržaj materične duplje pri izvršenju abortusa (kiretaže), aspirira strani sadržaj iz dušnika pri utopljenju, i sl.; 2. uređaj za aspiraciju odnosno sukciju, koji stvaranjem negativnog pritiska u sistemu cevi i sudova omogućuje vršenje aspiracije. Negativni pritisak se stvara pomoću električne pumpe, vodene pumpe, pumpe na vazduh sa negativnim pritiskom, ili sistemom krive natege i slobodnog pada. Najčešće se koristi sistem krive natege i slobodnog pada kao uređaj za aspiraciju želuca u postoperativnom toku, ili sistem sa električnom odn. vazdušnom pumpom sa negativ-nim pritiskom za postoperativnu aspiraciju grudne duplje.

SUKCINILHOLIN (engl. succinylcholine), depolarizujući miorelaksans. Kratkog je dejstva (5 min) ako pacijent ima normalni enzim plazma-holinesterazu. Kod nedostatka ovog enzima, koji je genetski određen, efekt sukcinilholina je produžen. Nema antidota za razliku od nedepolarizujućih miorelaksanasa.

SUKCINILKOENZIM A (engl. succinylcoenzime A), sukcinatni tioestar koenzima A, značajan intermedijer u ciklusu limunske kiseline. Učestvuje i u metabolizmu masnih kiselina i valina, kao i u sintezi protoporfirina, metionina i lizina.

SUKCIONA LIPEKTOMIJA

(engl. suction lipectomy, aspiration lipectomy), operativni zahvat kojim se iz kozmetičkih razloga ukla-nja nagomilano potkožno masno tkivo. U opštoj anesteziji se kroz nekoliko malih rezova u potkožno tkivo uvuče metalna sonda, kojom se istovremeno razara i aspirira masno tkivo. Na taj način se manjom intervencijom može ukloniti nekoliko kilograma masnih naslaga, najčešće sa prednjeg trbušnog zida. Pri ovoj metodi postoji i izvestan rizik od komplikacija (masne i plućne embolije).

SUKRALFAT (engl. sucralfate), sulfatisani disaharid koji sadrži aluminijum. Deluje protektivno na sluzokožu želuca i duodenuma, pa se koristi u terapiji želudačnog i duodenalnog ulkusa. Neželjeni efekt je opstipacija. Nije više registrovan u Jugoslaviji.

SUKRAZA (engl. sucrase), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.2.1.48), koji katalizuje hidrolizu a-D-glikozidnih veza u saharozi, maltozi i izomaltozi.

SULBAKTAM (engl. sulbactam), inhibitor beta-laktamaza. Povećava efikasnost beta- -laktamskih antibiotika, koje hidrolizuju ovi enzimi, pri čemu sam biva hidralizovan. Nalazi se u sastavu preparata Unasyn (ampicilin+sulbaktam).

SULFACETAMID (engl. sulphacetamide), sulfonamid koji se u obliku kapi za oči koristi u terapiji bakterijskog konjunktivitisa. Veće doze mogu da prouzrokuju lokalnu iritaciju konjunktive. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparati: Albucil, Ocusol.

SULFADIAZIN (engl. sulfadiazine), sulfonamid kratkog dejstva čija je upotreba napuštena.

SULFADIAZIN SREBRO (engl. silver sulphadiazine), kombinovani preparat srebra i sulfonamida koji se u obliku kreme koristi u terapiji opekotina. Preparat: Sanaderm.

SULFAGVANIDIN , sulfonamid male rastvor-ljivosti; zato se eventualno koristi u terapiji crevnih infekcija. Preparat: Sulfa-guanidin.

SULFAMETOKSAZOL (engl. sulphamethoxazole), sulfonamid dugog dejstva, koji se najčešće kombinuje sa trimetoprimom u kotrimoksazol. Nalazi se u sastavu preparata: Bactrim, Bioprim, Kotrimoksazol, Trimosazol, Trimosul.

SULFAMETOKSI-PIRIDAZIN , sulfonamid. Nalazi se u sastavu preparata: Deltavagin.

SULFASALAZIN (engl. sulphasalazine), konjugat 5-aminosalicilne kiseline (5-ASA) i sulfapiridina. Ispoljava lokalno antiinflamatorno dejstvo u crevima, pa se koristi u terapiji ulceroznog kolitisa i drugih inflamatornih obo-ljenja kolona. Pokazuje efikasnost i u terapiji reumatoidnog artritisa. Mehanizam dejstva nije dovoljno poznat. Primenjuje se oralno, putem klizme ili supozitorija. Neželjeni efekti: gastrointestinalni poremećaji, vrtoglavica i fotosenzitivnost. Preparat: Sulfasalazin.

SULFATAZA (engl. sulphatase), enzim iz roda hidrolaza (hidrolaza estra sumporne kiseline, EC 3.1.6) koji hidrolizuje estar sumporne kiseline u sumpornu kiselinu i alkohol. V. arilsulfataza.

SULFHEMOGLOBIN (engl. sulphhemoglobin), jedinjenje koje nastaje u interakciji hemoglobina sa vodonik-sulfidom u prisustvu oksidujućeg agensa. Normalno se ne nalazi u krvi, a stvara se pod dejstvom nekih lekova koji utiču na formiranje methemoglobina (npr. fenacetin, sulfonamidi i acetanilid), ali može nastati i bez izlaganja lekovima. Ima karakterističan apsorpcioni maksimum na 620 nm. Naziva se i sulfmethemoglobin.

SULFHEMOGLOBINEMIJA (engl. sulfhemoglobinemia), pojava sulfhemoglobina u krvi, što dovodi do cijanoze.

SULFHIDRILNA GRUPA (engl. sulphhydryl group), univalentni radikal, -SH.

SULFINPIRAZON (engl. sulphinpyrazone), urikozirik, lek koji se koristi u terapiji gihta jer pojačava izlučivanje mokraćne kiseline. Neželjeni efekti javljaju se u gastrointestinalnom traktu. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Anturan.

SULFIT OKSIDAZA (engl. sulphite oxidase), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.8.3.1) koji katalizuje reakciju sulfit + O2 + H2O = =sulfat + H2O2. Ovaj enzim sadrži molibden i hemoprotein i značajan je u metabolizmu mozga.

SULFMETHEMOGLOBIN (engl. sulphmethemoglobin), v. sulfhemoglobin.

SULFONAMIDI (engl. sulfonamides), antimikrobni lekovi, strukturni analozi paraami-nobenzoeve kiseline (PABA) sa značajnim bakteriostatskim delovanjem protiv Gram-pozitivnih, Gram-negativnih bakterija, Nocardia, Chlamidia trachomatis, a deluju i protiv nekih protozoa. Danas su u velikoj meri potisnuti zbog razvoja rezistencije bakterija i zbog uvođenja novih, efikasnijih i manje toksičnih lekova. I dalje su lekovi izbora u prethodno nelečenoj infekciji urinarnog trakta, nokardiozi, a ponekad i drugim bakterijskim infekcijama. Neželjeni efekti su: poremećaj gastrointestinalnog trakta, glavobolja, poreme-ćaji hematopoeze, groznica, ospa po koži, poremećaji urinarnog trakta, Stevens-Johnsonov sindrom.

SULFONI (engl. sulphones), grupa lekova strukturno i po mehanizmu dejstva slična sulfonamidima. Inhibiraju sintezu folata. Efikasni su protiv Mycobacterium leprae, pa se koriste u terapiji lepre. U terapiji malarije uzrokovane Plasmodium falciparumom kombinuju se sa inhibitorima dihidrofolat reduktaze npr. pirimetamin. Najpoznatiji sulfon je dapson. Efikasni su u izvesnoj meri i u terapiji autoimunih i nekih kožnih oboljenja. Neže-ljeni efekti su: methemoglobinemija, poreme-ćaji od strane gastrointestinalnog sistema, groznica, ospa po koži.

SULFONILUREJA (engl. sulphonylurea), jedna od grupa oralnih antidijabetika, poreklom od sulfonamida. Derivati sulfonilureje koji se koriste u terapiji insulin-nezavisnog dijabetesa su: hlorpropamid, glibenklamid, gliklazid i glikvidon. Povećavaju oslobađanje insulina iz pankreasa. Najvažniji zajednički neželjeni efekt je hipoglikemija.

SULINDAK (engl. sulindac), nesteroidni antiinflamatorni lek, derivat indolsirćetne kiseline. Indikacije i neželjeni efekti su isti kao kod ostalih lekova iz ove grupe. Nije regi-strovan u Jugoslaviji. Preparat: Clinoril.

SULKUS

(engl. groove, lat. sulcus), žleb ili plitko linearno udubljenje. Posebno se odnosi na mozak, kičmenu moždinu i koštane strukture. S. bulbopontinus (engl. bulbopontine s., lat. s. bulbopontinus), žleb na prednjoj strani moždanog stabla koji se nalazi između moždanog mosta i produžene moždine. Kroz ovaj žleb prolaze moždani živci: VI (nervus abducens), VII (nervus facijalis), VII bis (nervus intermedijus) i VIII (nervus vestibulokohlearis). Naziv ima isto značenje kao i fosa postpontina; s. centralis (engl. central s., lat. s. centralis), središnji ili centralni žleb. Nalazi se na spoljašnjoj strani velikomoždane hemisfere i predstavlja granicu između čeonog i temenog režnja velikog mozga. Ovaj žleb je umetnut između dve uzdužno postav-ljene vijuge: precentralne, koja pripada čeo-nom režnju i postcentralne, koja pripada temenom režnju. Prelazi delimično i na unu-trašnju stranu velikomoždane hemisfere pri čemu se deo mozga koji se nalazi oko njega naziva paracentralni režnjić (lobulus paracentralis); s. cerebri (engl. cerebral s., lat. s. cerebri ), moždani žleb. Žleb koji razdvaja dve susedne moždane vijuge, režnjića ili režnja; s. hipokampi (engl. hippocampal s., lat. s. hippocampi), plitak žleb na unutrašnjoj strani velikomoždane hemisfere koji predstavlja nastavak žleba žuljevitog tela. Žleb ograničava hipokampalnu vijugu duž njene unutrašnje površine, deleći je od zupčaste vijuge; s. kalkarinus (engl. calcarine s., lat. s. calcarinus), žleb na unutrašnjoj strani potiljačnog i delimično slepoočnog režnja koji se umeće između velikomoždanog klina (kuneus) i lingvalne vijuge. Duž zidova i dna ovog žleba nalazi se primarno vidno polje (areja strijata); s. olfaktorijus (engl. olfactory s., lat. s. olfactorius), mirisni žleb. Žleb na donjoj strani čeonog režnja koji se nalazi između prave vijuge koja je unutra i orbitalnih vijuga koje su spolja. Ovaj žleb pokrivaju delovi mirisnog mozga: mirisna glavica (bulbus olfaktori) i mirisna traka (traktus olfaktorijus); s. parijetookcipitalis (engl. parieto-ocipital s., lat. s. parietooccipitalis), temeno-potiljačni žleb. Duboki, prostrani žleb na unutrašnjoj strani velikomoždane hemisfere koji predstavlja granicu između temenog i potiljačnog režnja, odnosno između njihovih delova, prekuneusa i kuneusa. Donjim delom ovaj žleb se spaja sa kalkarinim žlebom. Mesto ovog spoja se zove kunealna tačka. Temenopotiljačni žleb delimično prelazi i na spoljašnju stranu velikomoždane hemisfere; s. precentralis (engl. precentral s., lat. s. praecentralis), precentralni žleb. Žleb na spoljašnjoj strani velikomoždane hemisfere, unutar čeonog režnja, koji razdvaja precentralnu vijugu od ostalih delova čeonog režnja. Pruža se neposredno ispred i gotovo paralelno sa centralnim žlebom; s. postcentralis (engl. postcentral s., lat. s. postcentralis), postcentralni žleb. Žleb na spoljašnjoj strani velikomoždane hemisfere, unutar temenog režnja, koji razdvaja postcentralnu vijugu od ostalih delova temenog režnja. Pruža se neposredno iza i gotovo paralelno sa centralnim žlebom.

SULPIRID (engl. sulpiride), atipični neuroleptik koji u velikim dozama dobro suzbija burne psihotične simptome, a u malim može da pop-ravi raspoloženje apatičnih bolesnika. Mehanizam dejstva je nedovoljno poznat. Koristi se u terapiji shizofrenije, depresije i gastroduodenalnog ulkusa. Dozira se oralno. Neželjeni efekti su: ekstrapiramidni sindrom, osećaj umora i galaktoreja, a veće doze uzrokuju i holinergičke efekte. Preparat: Sulpirid.

SUMATRIPTAN (engl. sumatriptan), agonist 5-HT1d receptora. Koristi se u terapiji akut-nog napada migrene. Neželjeni efekti su: vrtoglavica, slabost mišića, osećaj trnjenja i toplote i bol u vratu. Preparat: Imigran.

SUMMITTOV SINDROM (engl. Summitt syndrome), autosomno recesivno nasledan sindrom koga karakterišu kombinacija krani-osinostoze i različitih sindaktilija, koje mogu da budu u vezi sa akrokefalijom, okcipitalnim defektima, skafokefalijom, epikantalnim prevojima, strabizmom, gotskim nepcem, pore-mećenom denticijom, klinodaktilijom i brahi-mezofalangama.

SUMNJA (engl. suspicion), sastavni deo sadr-žine mišljenja koje karakteriše nepoverenje, a čiji je raspon od racionalnog, realnog do iracionalnog i bolesnog. Realno nepoverenje je posledica uvida u stvarne činjenice koje upućuju da postoji opasnost od ugroženosti. Bolesno nepoverenje je karakteristično za paranoidno strukturisane ličnosti i sumanuto obolele osobe. Ovu karakteristiku mišljenja prate neprijatne emocije različitog intenziteta.

SUMNJIVA SMRT, prirodna smrt nejasnog uzroka, za koji se ponekad pretpostavlja da je bio nasilan. Takva smrt može biti sumnjiva kao posledica povrede ili neke lekarske intervencije; kod prethodno neobičnih ili neraspoznatih oboljenja, koja po svom početku, toku, pojavama ili završetku podsećaju na razna trovanja, a oboleli umire usled ileusa, uremije ili vanmaterične trudnoće; kod pogrešno shvaćenih simptoma oboljenja ili promena na lešu; kod postojanja hropačkih ili posmrtnih promena; zbog naročitih okolnosti pod kojima se smrt dogodila (smrt vanbračne novorođenčadi, odojčadi, posle kafanskih svađa i dr.).

SUMPOR (engl. sulphur), nemetalni element koji je efikasan protiv gljivica i parazita. Ima keratolitičko svojstvo. Kao sastojak masti tradicionalno se koristio u terapiji kožnih oboljenja i infekcija kao što su: psorijaza, razni oblici dermatitisa, šuga. U modernoj medicini je neprihvatljiv zbog male efikasnosti i kozmetičkih razloga. Alkalni sulfidi uništavaju slobodni deo dlake, te se koriste kao hemijska sredstva za depilaciju.

SUMPORNA KISELINA (engl. sulphuric acid), H2SO4, korozivni otrov, uzrokuje koa-gulaciju proteina na sluzokoži i koži. Trova-nje sumpornom kiselinom leči se hitnim uno-šenjem magnezijum-oksida oralno (može i mleko, belance jajeta razmućeno u vodi). Ukoliko se ovakva terapija ne primeni odmah, kasnije je treba izostaviti jer preti opasnost od perforacije jednjaka ili želuca. Lekovi protiv šoka su jaki analgetici i infuzije elektrolita ako postoji acidoza. Ne treba ispirati želudac niti provocirati povraćanje da ne bi došlo do perforacije. Kasnije, radi sprečavanja nastajanja fibroze daju se kortikosteroidi.

SUMRAČNI SAN

(engl. twilight dream), terminalni san, poslednja etapa, završetak sum-račnog stanja (složen sindrom, koga karakteriše suženje svesti praćeno čulnim obmanama i strahom do užasa kada se osoba brani bekstvom ili napadom). Najčešće je manifestacija epilepsije i patološkog alkoholnog pijanstva, a nakon samog sna bolesnik ispo-ljava nesećanje za kompletan period sum-račnog stanja.

SUNČANICA (engl. sunstroke, lat. insolatio), nastaje posle dužeg direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićene delove glave, a preko njih na mozak. Ispoljava se znacima prenadraženosti CNS-a, ubrzanim pulsom i disanjem, cirkulatornim poremećajima i teškim manijakalno-depresivnim stanjem sa halucinacijama; mogu da se jave i grčevi, a nekad i smrt.

SUNČANJE (engl. solarization), korišćenje sunčeve energije izlaganjem sunčevom zračenju koje objedinjuje biološko delovanje vidljivog spektra i nevidljivih ultraljubičastih i infracrvenih zrakova. Pri sunčanju se oseća toplota, izazvana delovanjem toplog zračenja i brzo se javlja crvenilo kože (lat. erythema solare). Crvenilo kože može da se javi i pod dejstvom ultraljubičastog zračenja, samo kasnije, kao naknadni efekat i postepeno biva praćen pigmentacijom (stvaranje melanina koji ima zaštitni efekat). Izlaganje suncu može biti lokalno (samo delovi tela) ili celog tela i ima povoljan učinak na razna kožna oboljenja, zarašćivanje rana, obezbeđivanje vitamina D, bilans kalcijuma i fosfora (stanje posle preloma), povećanje otpornosti organizma. Suncu se treba izlagati postepeno, najpre nekoliko minuta, a posle duže, i to do 10 sati pre podne i posle 16 sati. Kožu obavezno treba štititi kremama koje imaju zaštitne filtre, zbog mogućih štetnih efekata UV zračenja.

SUNĐ ERASTO TELO (engl. spongious body, lat. corpus spongiosum), v. korpus spongiozum.

SUPER-, prefiks koji se odnosi na iznad, gore, pri vrhu ili označava položaj pri vrhu hije-rarhijske lestvice ili raspodele.

SUPERCILIJARAN (engl. superciliary, eyebrow area), koji se odnosi na obrvni luk.

SUPERCILIJUM (engl. eyebrow, lat. supercilium ), obrva. Lučna kožna struktura, obrasla retkim dlačicama, koja natkriljuje gornju ivicu otvora očne duplje.

SUPERFEKUNDACIJA

(engl. superfecundation), oplođenje dveju ili više jajnih ćelija oslobođenih iz jajnika u toku jedne ili istovremenih ovulacija, u toku dva ili više naknadnih snošaja.

SUPERINFEKCIJA (engl. superinfection), nova infekcija pridodata već postojećoj. Superinfekcija gljivicama iz roda Candida ili rezistentnim vrstama bakterija je neželjeni efekt terapije antibioticima. Npr., kod pseudomembranoznog kolitisa kao posledica te-rapije antibioticima (najčešće klindamicinom, ampicilinom, cefalosporinima) dolazi do pre-komernog razmnožavanja bakterije Clostridium difficile, koja stvara toksine i uzrokuje profuzne dijareje, grčeve, tenezme, groznicu pa i pojavu krvi u mokraći. Leči se metronidazolom ili vankomicinom.

SUPERIOR (engl. upper, lat. superior ), gornji ili viši; struktura koja se nalazi pri vrhu ili neposredno uz vrh. Pojam superior je supro-tan pojmu inferior.

SUPERNATANT (engl. supernatant), nalazi se iznad ili na vrhu nečega; tečnost koja pliva iznad druge tečnosti ili čvrstog sedimenta ili precipitata.

SUPEROKSID-DISMUTAZA (engl. superoxide dismutase), enzim iz roda oksidoreduktaza (superoksid: superoksid oksidoreduktaza, EC 1.15.1.1), koji katalizuje reakciju O2- + 2H+ = H2O2 + O2. Ovaj enzim ima malu relativnu molekulsku masu od 32.500. Nalazi se u svim živim organizmima izuzev u anaerobnim bakterijama. Superoksid anjon, O2-, štetan je za žive organizme i mutageni je agens koji se formira jonizujućim zračenjem. Gor-nja reakcija obezbeđuje njegovo uklanjanje. Ovaj enzim koji sadrži Cu2+ i Zn2đ, po molekulu je identičan sa drugim proteinima kao što su hemokuprein, eritrokuprein, cerebroku-prein i hepatokuprein.

SUPINACIJA (engl. supination), okretanje (uvrtanje, rotacija) šake i podlaktice, tako da je dlan okrenut nagore, a radijus i ulna su paralelni.

SUPINATOR (engl. supinator, lat. supinator), mišić izvrtač, v. muskulus supinator.

SUPKLINIČKI (engl. subclinic), stanje bolesti sa slabije izraženim kliničkim simptomima.

SUPOZITORIJA (engl. suppository), čepići, čvrsti oblici lekova, koničnog, jajastog ili ci-lindričnog oblika koji se koriste za aplikaciju u telesne otvore, uglavnom u anus (čmar). Na sobnoj temperaturi su čvrsti, a tope se na temperaturi tela.

SUPRA-, prefiks koji znači iznad, nad, u gor-njem delu.

SUPRALIMINALNI STIMULUS (engl. su-praliminal stimulus), suprapragovni s.

SUPRAMAKSIMALNI STIMULUS (engl. supramaximal stimulus), stimulus čiji je intenzitet veći od maksimalnog; u elektrodijagnostičkim studijama koristi se da bi se utvrdilo da li je izazvani potencijal dostigao maksimalnu amplitudu.

SUPRAOPTIČKO JEDRO (engl. supraoptic nucleus, lat. nucleus supraopticus), grupa neurosekretornih neurona hipotalamusa, koja se nalazi neposredno iznad optičke hijazme. Ćelije ovog jedra produkuju antidiuretski hormon (ADH) i malu količinu oksitocina. Oba ova hormona se transportuju do neurohipo-fize, gde se skladište. Aksoni supraoptičkog nukleusa grade supraoptičko-hipofizalni put. Neuroni s. j. smatraju se osmoreceptorima.

SUPRAPRAGOVNI STIMULUS (engl. sup-ratreshold stimulus), stimulus čiji je intenzitet veći od pragovnog; depolariše membranu iznad praga okidanja.

SUPRAPUBIČNA INCIZIJA (engl. suprapubic incision), hirurški pristup, poprečni ilil uzdužni, iznad preponske kosti za organe karlice.

SUPRARENALEKTOMIJA (engl. suprare-nalectomy, adrenalectomy ), hirurško odstra-njivanje jedne ili obe nadbubrežne žlezde. Najčešći razlog za operaciju je tumor jedne nadbubrežne žlezde i tada se primenjuje jednostrana operacija (unilateralna suprarenalektomija). Ako je maligni tumor urastao u okolne organe koristi se proširena suprare-nalektomija. Kod hiperplazije i tumora koji su zahvatili oba

nadbubrega primenjuje se bila-teralna suprarenalektomija. S obzirom na to da je kora nadbubrega neophodna za život, posle bilateralne adrenalektomije neophodna je doživotna supstitucija kortikosteroidima.

SUPRARENALNE ŽLEZDE (engl. adrenal glands), v. nadbubrežne žlezde.

SUPRAVENTRIKULARNA TAHIKARDIJA (engl. supraventricular tachicardia), brza, pravilna srčana radnja. Električni vodič (izvor impulsa) nalazi se iznad komora vansinusnog čvora.

SUPRAVITALNA REAKCIJA (engl. supravital reaction), biološka zbivanja ili reakcije pojedinih tkiva i ćelija koje se spontano odigravaju ili se mogu izazvati posle nastupanja kliničke smrti, a pre nastupanja njihove biološke smrti (v. klinička smrt, v. biološka smrt), npr. kontrakcija mišića na mehaničku ili električnu stimulaciju, reakcija zenica izazvana hemijskim dejstvom lokalno aplikova-nog miotika ili midrijatika, pokreti trepljastog epitela traheje i dr. U forenzičkoj praksi koris-te se za preciznije utvrđivanje vremena smrti.

SUPRESIVNA TERAPIJA (engl. suppressive therapy), lekovi koji zaustavljaju razvoj i tok bolesti, mada ne utiču na uzrok. Tako deluju glikokortikoidi i drugi imunosupresivi kod reumatoidnog artritisa, hepatitisa ili pri transplantaciji organa.

SUPRESOR (engl. suppressor), materija koja ima sposobnost kočenja nekog fiziološkog procesa u organizmu. Npr., supresor gena (no-silac naslednih osobina) je onaj gen koji spre-čava pojavu izmenjenog gena u organizmu.

SUPSTANCIJA (engl. substance, lat. substantia), masa. Materija različitog sastava koju karakterišu nejasni ili nedefinisani oblik i veličina. S. alba (engl. white s., s. alba), bela masa moždanog tkiva. Deo moždanog tkiva koji izgrađuju produžeci nervnih ćelija obmotani mijelinskim omotačem: aksoni i dendriti, oligodendrociti (glijalne ćelije); s. gri-zea (engl. gray s., lat. s. grisea), siva masa moždanog tkiva. Deo moždanog tkiva koji izgrađuju nervne ćelije, glijalne ćelije i po-četni delovi aksona i dendrita; s. nigra (engl. black s., lat. s. nigra), crna masa; parna, desna i leva, nakupina sive mase i relejno jedro koje sadrži tamni pigment nervnih ćelija. Pruža se unutar subtalamusa i srednjeg mozga, nepo-sredno između velikomoždanog kraka i teg-mentuma srednjeg mozga. Sastoji se od dva

dela, prednjeg ili ventralnog (pars retikulata) i zadnjeg ili dorzalnog (pars kompakta). Funk-cionalno ulazi u sastav ekstrapiramidalnog motornog sistema.

SUPSTITUCIONA TERAPIJA (engl. substitution therapy), unošenje supstanci koje organizmu nedostaju ili su prisutne u nedovoljnoj količini. Primer takve terapije je lečenje obo-ljenja koja se zasnivaju na nedostatku vitamina, minerala i hormona.

SUPSTRAT (engl. substrate), supstanca na koju deluje enzim, odnosno hemijsko jedi-njenje koje se pri katalitičkom delovanju enzima prevodi u proizvod ili proizvode.

SUPTALAMIČKO JEDRO (engl. subthalamic nucleus, lat. nucleus subthalamicus), v. nukleus suptalamikus.

SUPTRAKCIONA SCINTIGRAFIJA (engl. subtraction scintigraphy), v. funkcionalne slike.

SUPURACIJA (engl. suppuration), stvaranje gnoja. Javlja se kod nekih oblika gnojnog zapaljenja. V. apsces.

SURA (engl. calf, lat. sura), list. Zadnji predeo potkolenice.

SURAMIN (engl. suramin), lek izbora u terapiji hemolimfatičkog stadijuma afričke tripanozomijaze zvane Tripanosoma brucei gambiense i Tripanosoma brucei rhodesiense, i alternativni lek za iskorenjivanje odraslih parazita Onchocerca volvulus. Neželjeni efekti su brojni: gastrointestinalne tegobe, šok, gubitak svesti, pa primenu ovog leka treba prepustiti samo ekspertima. Nije regi-strovan u Jugoslaviji. Preparat: Bayer 205.

SURFAKTANT (engl. surfactant), 1. tečni pokrivač epitelnog sloja alveola pluća koji se sastoji od dva sloja: na površini se nalazi tanak film fosfolipidne supstance, a ispod njega sloj mukopolisaharida. Suprotstavlja se silama površinskog napona i tako sprečava kolaps alveola na kraju ekspirijuma. Sintetišu ga alveolarne ćelije (pneumociti) tipa II. Nedostatak surfaktanata zbog nezrelosti pluća kod

prevremeno rođene dece dovodi do respiratornog distresa ili bolesti hijaline membrane sa kolapsom alveola i razvojem atelektaze; 2. jedinjenje slično sapunima i deterdžentima i ima površinski aktivno dejstvo. Molekuli ovih jedinjenja imaju hidrofilni i hidrofobni deo i smanjuju površinski napon. Formiranjem mi-cela i slojeva u kojima je hidrofilni deo mole-kule u kontaktu sa vodom, ova jedinjenja so-lubilizuju hidrofobne molekule i strukture. Sintetski deterdženti mogu biti anjonski, neanjonski ili katjonski; katjonski deterdženti su kvaternerna amonijum jedinjenja koja se koriste kao antiseptična i dezinficijentna sredstva.

SUSPENZIJA (engl. suspension), u hemiji, smeša čvrstih i tečnih čestica (disperzna faza) u tečnosti ili gasu (kontinualna faza) u kojoj su čestice agregati molekula dovoljno mali da se ne bi taložili.

SUSPENZORNI LIGAMENT (engl. suspensorial ligament), ligamenum suspensorium ovarii (engl. ovarial suspensorial ligament), peritonealna veza koja se proteže od gornjeg pola jajnika i sadrži krvne sudove i nerve jaj-nika; ligamentum suspensorium penis (engl. testical suspensorial ligament), fibrozna veza sa donje ivice preponske kosti na dorzalnu (gornju) stranu korena penisa; ligamenta suspensoria mammae (engl. mammary suspensorial ligaments), dobro razvijena retinakula kože koja se protežu od kožnog pokrivača do fibrozne strome mlečne žljezde.

SUŠIČAVOST , v. tuberkuloza, v. ftiza.

SUTURA (engl. sutura), 1. tip fibroznog spoja kostiju u kome su suprotne strane čvrsto sje-dinjene kao npr. u lobanji; 2. materijal upo-trebljen za zatvaranje hirurške ili traumatske rane prošivanjem; 3. šav ili serija šavova urađenih da približe i osiguraju ivice hirurših ili traumatskih rana; 4. radnja ili proces srastanja rane ušivanjem. Absorpciona s. , vrsta materijala upotrebljena za ušivanje koja se pod dejstvom proteolitičnih enzima koji luče inflamatorne ćelije raspada; Albertova s. , oblik Czeryeve suture u kojoj prvi red šavova prolazi kroz unutrašnju debljinu creva; Apolitova s. , Getyeva sutura; apoziciona s. , površinska sutura, služi za egzaktnu aproksimaciju kožnih krajeva rane; aproksimativna s. , duboka sutura koja obezbeđuje apoziciju svih tkiva rane; arkusna, lučna s., s koronalis; Beilova s. , s. oblika zatvorene petlje u kojoj igla prolazi kroz spoljašnju ili kroz dve ivice rane; Brava-šav s. , neprekidna hemostatična sutura korišćena u intestinalnoj hirurgiji; igla prolazi kroz sve slojeve zida creva, a pet-lja suturnog materijala pada preko mesta izlaska igle koja prolazi kroz nju formirajući sopstveno zavezivanje u mrtav čvor posle zatezanja; Connellova s. , kontinuirana s. oblika slova U, primenjivana u intestinalnim anastomozama, gde su šavovi stavljeni paralelno na i oko 4 mm od ivica rane, prolazeći kroz sve slojeve creva; Cushingova s. , kontinuirana inverzivna sutura primenjivana za zatvaranje seromuskularnih slojeva u hirurgiji gastrointestinalnog trakta: Czernyjeva s. , 1. intestinalna sutura u kojoj nit prolazi jedino kroz mukoznu membranu, 2. pojedinačna nekontinuirana s., svaka omča je urađena od pojedinačnog dela materijala; čunasta s. , s.

urađena sa šavnim materijalom udenutim u iglu na oba kraja; dušek, horizontalna s. , s. u kojoj su petlje urađene paralelno ivicama rane, a šavni materijal se od jednog do drugog zida, u dubini, ukršta; dugme s. , s. u kojoj petlje prolaze kroz dugme, disk, da spreče da suturni materijal pocepa kožu i propadne; intradermalna s. , s. urađena paralelno ivicama rane, ali kroz slojeve kože najčešće produžnim šavom; kontinuirana s ., ona u kojoj je neprekinuta du-žina materijala upotrebljena da približi ivicu jednog ili više slojeva tkiva; kružna s. , s. koja se primenjuje za unutrašnji obim šupljih organa da bi osigurala zatvaranje, ili za deo visceralnog zida radi postizanja zatvorenog kružnog prostora; lančana s. , kontinuirana sutura u kojoj je svaka petlja konca spojena sa sledećom susednom; Le Dentusova s. , s. za razdvajanje tetiva; dva šava polaze sa leve i desne strane, a pričvršćeni su spreda, dok se treći šav postavlja s desne na levu stranu iznad i ispod posekotine, a pričvršćuje se sa strane; Le Fortsova s. , s. za razdvajanje tetiva, petlja prolazi sa jedne strane i iznad rasekotine, izlazi spreda, nastavlja se ispod reza sa svake strane da bi bila pričvršćena posle izlaska van, u frontalnom sektoru; Lembertova s. , s. najčešće primenjivana u gastrointestinalnoj hirurgiji; šav prolazi oko 2,5 mm od incizije, kroz seroznu i muskularnu membranu, izbegavajući submukozu izlazi van, blizu ivice incizije, zatim ponovo ulazi blizu ivice suprotne strane i izlazi na najdistalnijoj tački, izbegavajući ulazak u lumen creva; može da bude isprekidana ili neprekidna; neabsorbentne, neresorptivne s. , materijal za zatvaranje rana koji se ne resorbuje u telu kao npr. svila, pamuk, nerđajući čelik, sintetički materijal kao što je najlon, itd.; neresorbujuće hirurške s. , niti od materijala otpornog na aktivnost živog tkiva sisara koje se prave u različitim dimenzijama, napregnutosti i čvrstini. Može da bude impregniran ili obložen pogodnim antimikrobnim agensom, svrsishodno izbeljen ili obojen aditivima i odobren zakonom za upotrebu hrane i lekova; nervna s. , ušivanje rastavljenih nervnih delova suturom; Pareova s. , trake platna postav-ljene duž ivica rane, a zatim ušivene zajedno čime se margine rane dovode u apoziciju; plastična s. , metod kojim se jezik ukroji u jednu usnicu rane, a žleb u drugu, a zatim se jezik i žleb ušiju zajedno dok se preko rolne od adhezivnog flastera zategne nit; posu-vraćena s. , seromuskularni šav urađen u intestinalnoj anastomozi da bi približio i posuvratio seroznu površinu od dva segmenta kao kod Kušingove ili Lamberove suture; povr-šinska s. , ona koja se jedino stavlja na superficijalnu fasciju; pravougla dušek s. , vertikalna dušek sutura, metod u kojim su šavovi napravljeni pod pravim uglom na ivicu rane kroz njene duboke i površne delove, što kasnije obezbeđuje veoma egzaktan položaj obe-ju ivica kože; presekciona s. , šav ili serija šavova koja se uradi na tkivu pre nego što se izvrši incizija; primarna s. , zatvaranje rane odmah posle povređivanja tkiva; prošivak s. , kontinuirana jorgan s.; relaksaciona s. , s. stavljena da zatvori ranu, ali tako formirana da se može olabaviti radi popuštanja tenzije ako dođe do njenog porasta; retenciona s. , pojačane suture za abdominalne rane uz korišćenje izuzetno jakih materijala kao što je upredena svila ili nerđajući čelik; pošto uključuju veliku količinu tkiva, u svakom šavu, namera je da se smanji pritisak na primarnoj liniji suture i spreči postoperativna ruptura tj. evisceracija rane; rol s. , sutura čiji su krajevi zastegnuti preko tanke rol gaze ili komada gumene tube radi smanjenja pritiska na kožu; s. u vidu vrpce na kesi , neprekidna sutura urađena oko kružnog otvora; ako se uradi sa posuvraćenim ivicama upotrebljava se kod operacija na apendiksu ili na kilnoj kesi; sekundarna s. , kojom se zatvara operativna ili traumatska rana najčešće zbog postojeće ili očekivane infekcije; pod sekundarnom s. se smatra i resutura operativne rane kojoj preti raspadanje; seroserozna s. , spaja dve serozne površine; Simsova s. , strelna s.; strelna s. , ona u kojoj dva kraja žičane suture prolaze kroz razorenu ili perforiranu ranu olovom koja se zatim komprimuje; subkutana s. , metod zatvaranja kože šavovima u potkož-nom tkivu; zakopana s. , s. koja je stavljena duboko u tkivo, skrivena kožom.

SUVA USTA (engl. aptialism, xerostomia, dry mouth), kserostomija, javlja se kada privremeno prestane lučenje pljuvačke kao što je to usled uzbuđenja i straha. Sekrecija pljuvačke se znatno smanjuje i usled dehidracije ili peri-fernog oštećenja n. facialisa. Antiholinergici takođe koče sekreciju. Atrofija pljuvačnih žlezda javlja se i pri postojanju Sjögrenovog sindroma, obično kod žena u klimakterijumu (autoimuno oboljenje). Jedan je od glavnih kliničkih znakova i diabetes mellitusa.

SUVO OKO (engl. xerophtalmia, dry eye), smanjeno lučenje, ređe prestanak lučenja, suza. Javlja se u sklopu Sjögrenovog sindroma, u drugim sistemskim bolestima ili kao zasebna bolest.

SUZE (engl. tears), sterilan, vodenast, providan produkt lakrimalnih žlezda. Sadrže natrijum- -hlorid, malo proteina i neke baktericidne enzime (lizozim). U budnom stanju produkuje se oko 0,5 g suza na dan.

SUZNA ŽLEZDA (engl. lacrimal gland, lat. glandula lacrimalis), v. glandula lakrimalis.

SUZNA KESICA (engl. lacrimal sac, lat. saccus lacrimalis), v. sakus lakrimalis.

SUZNI (engl. lacrimal, lat. lacrimalis), v. lakrimalni.

SUZNI GAS, SUZAVAC (engl. tear gas), bojni otrov iz grupe nadražljivaca (2-hlor-benzilidenmalononodinitril). Bezbojna ili svetložuta kristalna supstanca koja deluje na kožu izazivajući osećaj žarenja i svrab sluzokože očiju i nosa, izazivajući suzenje i kijanje. Nadražu-juća koncentracija bojnog otrova je 0,05- -0,1mgmin/m3, srednja borbena doza je 10mgmin/m3, a srednja smrtonosna doza je 40-75 gmin/m3. Primenjuju se u obliku aero-sola, otrovno dimnih kutija, dimnih bombi i raspršivača. U miru se koriste kao policijski otrovi ili za obuku vojnih jedinica. Smatraju se perspektivnim bojnim otrovima za privremeno onesposobljavanje žive sile. Suzavci deluju na nervne završetke sluznice očiju već 5-10 sek. posle kontaminacije, izazivajući jako suzenje i bolove u očima, grčevito steza-nje očnih kapaka i glavobolju. Oči zacrvene, a očni kapci oteknu. Zaštita se postiže stavlja-njem zaštitne maske ili udaljavanjem iz kontaminirane prostorije. Prva pomoć se sastoji u ispiranju očiju, nosa i grla 2%vodenim rast-vorom natrijum bikarbonata i pranju nepo-krivenih delova tela vodom i sapunom.

SUŽENJE (engl. narrow part, coarctation, lat. isthmus ), smanjenje prečnika lumena ili otvora koji nastaju usled strikture odnosno kontrakcije ili je posledica zapaljenskih procesa, degenerativnih procesa (arteroskleroza), na-kupljanja sekreta i dr.; odnosi se na kanale, ušća, srčane zaliske, krvne sudove, jajovode, žučne puteve, mokraćne kanale. V. istmus.

SUŽENJE ZGLOBNOG PROSTORA (engl. joint space narrowing), suženje prostora koji se na radiografiji vidi između dva zglobna okrajka kostiju. Taj prostor ispunjava hrskavica koja prekriva zglobne okrajke i koja se na radiografiji ne vidi. To je znak istanjenja hrskavice koja prekriva zglobne okrajke kostiju. Jedan je od glavnih radiografskih znakova degenerativnog oštećenja zglobova.

SVEDBERG (S) , ŠTheodor Svedberg, švedski hemičar, 1884 - 1971, inovator ultracentrifuge, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1926. god. za rad na disperznim sistemimaĆ, jedinica koja je jednaka 10-3 s, a koristi se za izražavanje sedimentacionog koeficijenta. Takođe se naziva i Svedbergova konstanta.

SVEDBERGOVA FLOTACIONA JEDINICA (engl. Svedberg flotation unit), jedinica koja je po veličini jednaka svedbergu, ali je suprotnog znaka; pomoću nje se meri brzina kojom se supstanca penje (flotaciona brzina), pre nego što tone (sedimentaciona brzina). Naziva se i negativna sedimentaciona Svedbergova jedinica.

SVEDBERGOVA JEDINICA (engl. Svedberg unit), v. svedberg.

SVESNOST (engl. consciousness), intelektualno, intuitivno i emociono saznanje o nama i o svetu oko nas svakog trenutka, u kome va-ljano sintetišemo zbir individualnih iskustava. Budnost predstavlja preduslov jasne svesti, (ispravnog doživljaja sebe, okoline, ali i saznanja dinamike ovih odnosa).

SVESNOST SVOGA TELA (engl. body consciousness), u psihološkom smislu, saznanje koje posedujemo o nama samima, odnosno o našoj telesnoj shemi i fizičkim karakteristikama.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZA-CIJA (engl. World Health Organisation ), organizacija Ujedinjenih nacija. Osnovana je donošenjem

Ustava Svetske zdravstvene organizacije 7. aprila 1948. god. (7. april - - Međunarodni dan zdravlja) i od tada uspešno radi na širenju ideja o potrebi socija-lizacije medicine i aktivnoj zaštiti zdravlja stanovništva, na programima unapređenja i zaštite životne sredine, na suzbijanju zaraznih bolesti i drugih savremenih masovnih obo-ljenja, borbi protiv širenja droga i sl. Sve čla-nice UN su i članice Svetske zdravstvene organizacije (preko 200), koje u najviši organ - Skupštinu SZO, koja se sastaje jednom godišnje, šalju po 3 delegata. Odluke Skup-štine sprovodi Izvršni odbor, Sekretarijat, sa generalnim direktorom na čelu (sedište u Ženevi). Za evropski region Sekretarijat regionalnog biroa SZO je u Kopenhagenu. Glavni zadaci SZO su: koordinacija i usmeravanje zdravstvene politike među članicama radi poboljšanja zdravstvenog standarda; pomoć zemljama članicama da prebrode teške zdravstvene probleme, poboljšaju zdravstve-nu službu i sl.; sprovođenje i učešće kadrovima i sredstvima u međunarodnim istraživač-kim projektima na području zdravstvene zaštite; obezbeđenje zemljama članicama po-trebnih tehničkih servisa, statitičko-epidemioloških informacija, publikacija i sl.; organizovanje raznih oblika usavršavanja stručnjaka na međunarodnom nivou putem stipendiranja polaznika i sl.

SVINJETINA (engl. pork meal), meso svinje koje se koristi u ishrani ljudi. Sadrži između 20 i 70 % vode; belančevina od 7 do 20 %, koje su biološki vredne. Sadržaj masti je promenljiv i kreće se od 7 do 70%, a po sastavu to su estri palmitinske, stearinske i oleinske kiseline i glicerola. U svinjskom mesu mast je raspo-ređena između mišićnih vlakana i to u malim količinama pa se ne može ni izdvojiti, a vreme zadržavanja u želucu je duže, uz dugotrajan osećaj sitosti. Važan je izvor i drugih hranljivih materija (fosfora, kalcijuma, gvožđa, cinka, selena, bakra, vitamina grupe B i vitamina A). Koristi se termički pripremljeno (kuvano, dinstano ili pečeno) ili kao prerađevina, sušeno, dimljeno ili konzervisano na neki drugi način. Ako se nehigijenski obrađuje, čuva ili transportuje može da dođe do kontaminacije biološkim agensima, koji se lako razmnožavaju, pa je meso uzrok trovanja hranom.

SVOD (engl. fornix, lat. fornix), v. forniks.

SVRAB (engl. pruritus, itch), v. pruritus.

SWAN-GANZ KATETER (engl. Swan-Ganz katheter), tanak, vrlo fleksibilan kateter koji na vrhu ima balon koji se može naduvati. Služi za merenje pritiska u plućnoj arteriji. U plućnu arteriju se uvodi preko šupljina desnog srca. Ako se balon naduva u jednoj od grana plućne arte-rije i njen lumen potpuno zatvori, dijastolni pritisak koji se tada izmeri u plućnoj arteriji odgovara pritisku (dijastolnom) u levoj pretkomori.

„SWAN NECK“ DEFORMACIJA (engl. swan-neck deformity), deformacija prstiju ša-ka koja se javlja kao posledica oštećenja zglo-

bova, ligamenata i tetiva u toku reumatoidnog artritisa. Karakterišu je hiperekstenzija u proksimalnom interfalangealnom zglobu i flek-sija u distalnom interfalangealnom zglobu.

SYCOSIS BARBAE (engl. syscosis barbae), duboki folikulitis sa perifolikularnom upalom na obrasloj koži brade. Bolest je najčešće hroničnog toka. Izazvana je gljivicama ili bakterijama.

ŠAKA (engl. hand, lat. manus), v. manus.

ŠANCOVA KRAGNA (engl. orthopaedic collar), ortopedski aparat koji može biti naprav-ljen od gipsa ili plastike i koji služi za stabilizovanje regije vrata kod suspektnih ili doka-zanih preloma ili iščašenja vratnih pršljenova kičmenog stuba.

ŠANKR (engl. ulcus molle, ulcus durum), v. sifilis, v. ulcus molle.

ŠAPAT (engl. whisper), artikulacija slabog, mekog i piskavog zvuka koji nastaje prolaskom vazduha kroz mali trouglast otvor nastao približavanjem glasnih žica koje ne osciluju.

ŠARENI ZUBI, v. fluoroza zuba.

ŠATOR (engl. tent, lat. tentorium), v. tentorijum.

ŠAV (engl. suture, lat. sutura), v. sutura, rafe.

ŠAV DUVANKESE (engl. purse-string suture), kontinuirani šav postavljen u krug radi inverzije ili zatvaranja. Najpoznatija primena: kod operacije upaljenog crvuljka. Kasnije moguća radiografska slika pseudotumora cekuma.

ŠAVNI MATERIJAL (engl. suture materials), obuhvata ketgut, svilu, pamuk, metalnu žicu, sintetičke materijale i poliglikolnu kiselinu.

ŠIGELOZA (engl. shigellosis), bacilarna di-zenterija je dijarealno oboljenje debelog creva. Završni deo tankog creva može biti zahvaćen kod težih infekcija. Uzročnici su bakterije roda šigela: Sh. sonnei, SH. flexner, Sh. boydii, a Sh. shigae daje najteže kliničke oblike i ograničena je na tropske predele i Daleki istok. Infekcija se prenosi hranom i vodom na zdrave osobe. Klinički se manifestuje prolivom. U stolici često ima primesa sluzi i krvi. Česti su „lažni pozivi” za stolicu i „dizenterični ispljuvak” (v. bac-larna dizenterija). Praćena je povišenom temperaturom, a intenzitet povraćanja i proliva direktno je srazmeran težini bolesti i stepenu dehidratacije i gubitku elektrolita. Dijagnoza se postavlja nalazom šigela u stolici koprokulturom.

ŠIRINA VIDNOG POLJA (engl. width of a visual field), ograničenost projekcije optičkog dela retine u prostoru. Monokularno vidno polje je limitirano anatomskim preprekama (nos, gornji orbitalni luk), tako da u beloj svetlosti normalna širina vidnog polja iznosi sa temporalne strane 90 stepeni, nazalno i gore 60, a prema dole 70 stepeni. Binokularno vidno polje dobija se gledanjem sa oba oka, i šire je nego monokularno.

ŠISTOZOMIJAZA (engl. schistosomiasis), tropska bolest koja se prenosi putem krvi zaražene šistozomom; često zahvata samo urinarni trakt. Rasprostranjena je širom Afri-ke, a najviše je ima u Egiptu. Nalaz jajašaca u mokraći je osnova za postavljanje dijagnoze. V. bilharzijaza.

ŠIŠARČICA (engl. epiphysis, pineal gland, lat. epyphysis, corpus pineale), v. epifiza.

ŠIZODONCIJA, v. anomalije zuba.

ŠKOLJKA (engl. concha, lat. concha), v. konha.

ŠKRIPANJE ZUBA, v. bruksizam, v. bruksomanija.

ŠOK SOBA (engl. intensive care unit), stari, pogrešan naziv, trebalo bi antišok soba, zove se i soba za intenzivnu negu; soba ili jedinica za intenzivan nadzor, praćenje i lečenje teško obolelih i povređenih pacijenata tj. pacijenata u teškom opštem stanju.

ŠPAG (engl. reccess, sac, lat. reccessus, bursa), v. recesus, v. burza.

ŠPRIC (engl. syringe), instrument koji se koristi za davanje injekcija ili za aspiraciju telesnih tečnosti. Sastoji se od šuplje cevi, klipa i šuplje metalne igle. Ranije su se koristili stakleni špricevi koji su zahtevali steri-lizaciju, a danas se koriste plastični za jednokratnu upotrebu.

ŠTETOČINA (engl. pest), napast, v. pesticidi.

ŠTITASTA ŽLEZDA, v. tiroidna žlezda.

ŠTUCANJE (engl. hiccup, lat. singultus), nekontrolisane, ritmičke kontrakcije prečage, zbog nadražaja freničnog nerva, koje su praćene prestankom disanja. Pri štucanju se čuje karakterističan zvuk. Štucanje najčešće nema veliki značaj mada ponekad može da bude simptom ozbiljne bolesti. Javlja se kod dilatacije želuca, aerofagije (gutanja vazduha), opstrukcije pilorusa, a ponekad u terminalnoj fazi karcinoma želuca. Može prethoditi povraćanju.

ŠUGA (engl. scabies), bolest kože prouzrokovana životinjskim parazitom Ascarus Scabiei ili Sarcoptes Scabiei, pri ulazu u najpovršniji sloj epiderma. Javlja se sporadično ili u epidemijama, vezano za nizak standard i za izostajanje sanitarnih mera. Prenosi se direktnim kontaktom sa obolelom osobom ili preko predmeta i odeće, a najlakše spavanjem u zajedničkoj postelji. Manifestuje se svrabom (pruritusom) koji je naročito izražen noću. Karakterišu ga skabiesni hodnici i brežuljci u koži, koji se javljaju u vremenu do 30 dana. Promene se najčešće lokalizuju između prstiju ruku, na unutrašnjoj strani podlaktica i ručnog zgloba, prednjoj strani pazuha, predelu prsa i dojki, donjem trbuhu, debelom mesu i u visini skočnih zglobova, unutrašnjih strana bedara, a često se komplikuju piokoknim infekcijama.

ŠUGARAC (engl. acarus scabiei), humani parazit koji ulazi u površni sloj kože, stvara hodnike u koje ulaže jajašca.

ŠUM (engl. murmur), u medicini zvuk koji se čuje pri auskultaciji srca i podseća na blago duvanje; v. srčani šumovi.

ŠUMEĆE TABLETE (engl. effervescent tablets, lat. effervettae), poseban oblik tableta koje se pre upotrebe otapaju u vodi uz penu-šanje i uzimaju se u obliku napitka. Penuša-nje omogućava natrijum bikarbonat i limunska kiselina koji u vodenom rastvoru oslobađaju ugljen-dioksid.

ŠUM TRENJA,PLEURALNI TAREŽ. (engl. pleuritic rub), u pleuralnom prostoru normalno postoji mala količina tečnosti koja odvaja dva lista plućne maramice što im omogućava slobodno pokretanje u toku disanja. Nasuprot tome, kada su pleuralne površine zadebljane i hrapave, zbog zapaljenskog ili neoplastičnog procesa, one-mogućeno je slobodno klizanje listova i javlja se pleuralno trenje. Ovi zvuci su različitog intenziteta, ali često imaju škripav, „kožast“ kvalitet koji se pojačava pritiskom stetoskopa na grudni koš. Tipično je da se trenje čuje u toku udaha i izdaha, mada se njegove komponente mogu čuti poje-dinačno u bilo kom delu disajnog ciklusa.

ŠUPLJIKAVO TELO (engl. cavernous body, lat. corpus cavernosum), v. korpus kavernozum.

ŠVANOM (engl. schwannoma), 1. neurofibroma, fibroneuroma, umereno čvrsta, benigna neinkapsulirana neoplazma nastala proliferacijom Schwannovih ćelija; 2. neurilemoma, neurinoma, benigna inkapsulirana neoplazma u kojoj je osnovna komponenta strukturalno identična švanovim ćelijama. Neoplastične ćelije proliferišu u endoneurijumu, a perineurijum stvara kapsulu. Može nastati od perifernih, simpatičkih ili kranijalnih nerava.

ŠAV (engl. suture, stitch), 1. spajanje prekinutog tkiva ili spajanje dva različita tkiva ili organa šivenjem pomoću hirurškog konca. Šavovi se dele prema načinu izvođenja (pro-dužni, pojedinačni, skriveniintrakutani, sa izvrtanjem ili uvrtanjem tkiva, u obliku slova Z ili U, itd.) ili prema nameni (za zaustavlja-nje krvarenja - hemostatski, podržni, duboki ili površni, povezujući, crevni, parenhimski,

tetivni, mišićni, fascijalni, kožni i sl.). Šivenje se može izvoditi po slojevima tkiva ili kroz sva tkiva (totalno), gusto ili ređe, prema karakteristikama tkiva i potrebama; 2. sam hirurški konac u užem smislu (v. hirurški konac, v. sutura).

ŠILJAK (engl. spike), u elektroencefalografiji, prolazan talas koji se po obliku jasno razlikuje od osnovne elektrografske aktivnosti, ima istaknut vrh pri standardnoj brzini kretanja hartije i traje 20 do 70 ms.

ŠILJAK I SPORI TALAS (engl. spike and slow wave), u elektroencefalografiji, obrazac koji se sastoji od šiljka koji prati spori talas.

T , simbol za apsolutnu temperaturu, kao i za period (vreme), zatim za tera-, tesla, treonin i transmisiju.

T3 , skraćenica za trijodtironin.

T4 , skraćenica za tiroksin.

TA (engl. TA), skraćenica od tensio arterialis, v. tensio arterialis.

TABAN (lat. planta), v. planta.

TABELA (engl. table), sistematski pregled brojčanih podataka o obeležjima posmatranog statističkog skupa (statističke mase). Prostor između vertikalnih pravaca naziva se kolona, a između horizontalnih pravaca red. Uže omeđeni prostor tabele je rubrika. Prva vertikalna kolona čini pretkolonu tabele. Prvi vodoravni red je zaglavlje tabele. Pretkolona i zaglavlje služe za označavanje obeležja i njihovih grupa koje su brojčano izražene u kolonama i redovima. Ako su u tabelu uneti podaci samo po jednom obeležju statističke mase, to je jednostavna statistička tabela. Kada je tabela sastavljena ukrštanjem dva ili više obeležja istog skupa, onda je to kombinovana (ukrštena) tabela. Tačno popunjavanje tabele jedan je od najvažnijih zahteva za njeno pravilno tumačenje i razumevanje. Na-

ročito je važno da svaka rubrika bude popu-njena brojem ili znakom koji objašnjava zašto nema broja. Najčešće korišćeni znaci su: - (nema pojave); .... (ne raspolaže se podatkom); Æ (prosek); // (nedovoljno proveren podatak).

TABLETA (engl. tablet), čvrst, doziran, lekovit preparat, ovalnog ili pločastog oblika, ravnih ili slabo izbočenih površina, koji se spravlja presovanjem smese jedne ili više lekovitih supstanci u obliku praška i odgovarajuće podloge (glukoza, saharoza, talk, skrob itd.). Ponekad se dodaju sredstva za bubrenje kao što su agar ili prašak od laminarije. Posebne vrste tableta su: dražeje, lingvalete, tablete za implantaciju, tablete sa produženim dejstvom, oriblete, bukalete, puferete, šumeće tablete, solublete.

TABLETA SE PRODUŽENIM DEJSTVOM (engl. sustained action, sustained release tablet), retard tableta; oblik tablete koji omo-gućava produženo dejstvo leka tj. obezbeđuje željenu dozu leka inicijalno, a zatim održava datu dozu ili je ponavlja u određenim interva-lima.

TABLETE ZA IMPLANTACIJU (engl. subdermal implants), specijalno spravljene tablete koje se implantiraju pod kožu. U SAD je registrovan implantat progestagena, levonorgestrel, koji se koristi kao kontraceptivno sredstvo. Dejstvo implantata traje 5 godina, posle čega se mora hirurški izvaditi i staviti nov.

TABUN (engl. tabun), savremeni, kratkotrajni, visokotoksični organofosforni bojni otrov, nervnoparalitičkog delovanja. Spada u grupu smrtonosnih bojnih otrova. Veoma lako i brzo prodire u organizam preko organa za disanje, varenje i kožu. Izaziva paralizu nervnog sistema. Toksični efekti se ispoljavaju u suženju zenica, obilnoj sekreciji pljuvačke, teškom disanju, jakim grčevima i poremećaju svesti. Teška trovanja izazivaju smrt. Za tabun je karakteristično da je to tečnost bez boje, sa mirisom na voće, dobro rastvorljiv u organskim rastvaračima, dok se u vodi i alkalnim rastvaračima hidrolizuje što se koristi pri dekontaminaciji. Srednja smrtonosna doza pri udisanju je 0,1 mgmin/l.

TAČKA (engl. point, lat. punctum), mate-matički pojam. Dobija se presekom dve linije. U fizici materijalna tačka predstavlja telo date mase i zanemarljivih dimenzija. V. punktum.

TAČKE KOMPRESIJE (engl. points of compression), mesta na kojima se pritiskom prstiju zaustavlja krvarenje iz magistralnih krvnih sudova ekstremiteta i na vratu (a. carotis), u pazuhu (a. brachialis), u lakatnoj

jami (a. radialis et ulnaris), u preponi (a. femoralis), u potkolenoj jami (a. poplitea), itd.

TAHI(engl. tachy), prefiks sa značenjem ubrzan, na primer: ubrzan srčani rad, ubrzano disanje.

TAHIARITMIJA (engl. tachyarrhythmia), nepravilna, ubrzana srčana radnja, gde vremenski razmaci između pojedinih srčanih udara nisu jednaki. Srčani rad može biti potpuno nepravilan, razmaci između svih srčanih udara su nejednaki (apsolutna tahiaritmija). Javlja se samo kod bolesnih stanja. Ukoliko je osnovni ritam pravilan, sa povremenim upadima ekstraudara (ekstrasistola), a razmak između udara povremeno češće ili ređe nejednak, radi se o ekstrasistolnoj tahiaritmiji. Mo-že se javiti i kod zdravih i kod bolesnih osoba.

TAHIFILAKSIJA (engl. tachyphylaxis), brzo smanjenje efikasnosti u toku višekratne primene leka koje se dešava tokom nekoliko minuta ili sati. Na primer, tahifilaksija prema vazokonstriktornom efektu efedrina objaš-njava se iscrpljenjem zaliha noradrenalina u završecima adrenergičkih nervnih završetaka posle ponovljene primene ovog leka.

TAHIKARDIJA (engl. tachycardia), ubrzan, pravilan srčani rad. Razmaci između srčanih udara su jednaki. Izvor električnih impulsa mogu biti razni delovi sprovodnog sistema: sinusna, pretkomorska, nodalna, komorska. Može biti stalna ili se javlja u napadima.

TAHIPNEA (engl. tachypnea), ubrzano i povr-šno disanje, kompenzatorni mehanizam koji se javlja u situacijama kada je smanjena količina vazduha koja se razmenjuje pri svakoj respiraciji. Može da se vidi kod bolesnika sa restrikcijskim poremećajima (fibroza pluća), kod postojanja pleuralnog bola, podignute dijafragme ili fiksiranog grudnog koša. Javlja se i kao posledica povećanja mi-nutne ventilacije kod osoba kod kojih je pot-rebno prilagoditi minutnu ventilaciju zbog povećane razmene za kojom postoji potreba usled fizičkog naprezanja, povišene temperature, hipermetaboličkog stanja ili uzbuđenja. V. respiratorna frekvencija.

TAHIPNOJA (engl. taphypnea), v. tahipnea.

TAKAYASU ARTERITIS

(engl. pulseless disease), v. bolest bez pulsa.

TAKAYASU BOLEST (Takayasu’s disease), v. bolest bez pulsa.

TAKSONOMIJA (engl. taxonomy), izučavanje klasifikacije živih bića. Nekada, taksonomija je podrazumevala opisivanje, davanje naziva i klasifikaciju organizama u grupe na osnovu morfološke sličnosti. Savremeniji pristup predstavlja svrstavanje organizama u grupe na osnovu njihovog srodstva. Za utvrđivanje evolutivnog porekla i stepena genetičke slič-nosti danas se koristi veliki broj metoda.

TAKTILNE ĆELIJE (engl. tactile cells), modifikovane Schwannove ćelije prisutne u Meisnerovom korpuskulu.

TALAMUS (engl. thalamus, lat. thalamus), najveća siva masa međumozga koja gradi veliki deo bočnog zida treće moždane komore. Nalazi se ispod središnjeg dela bočne mož-dane komore, unutra od repatog jedra i unutrašnje velikomoždane kapsule, iznad hipo-talamusa i suptalamusa. Talamus je parna struktura ovalnog oblika koja se deli na dva dela: prednji, uži deo (polus anterior) i zadnji, širi deo (pulvinar talami). Desni i levi talamus međusobno su povezani uzanim snopom - masom intermedijom (adhezio intertalamika), koja prolazi kroz šupljinu treće moždane komore, u oko 70% slučajeva. Talamus je snopovima i listovima bele mase podeljen na 3 osnovne grupe jedara: prednju, spoljašnju i unutrašnju, unutar kojih postoji različit broj podgrupa. U jedrima talamusa prekida se veliki broj nervnih puteva, a od jedara polaze snopovi vlakana usmereni prema kori velikog mozga. Ovi snopovi grade talamičku radijaciju. V. radijacio talami.

TALAS (engl. wave), 1. periodična promena neke fizičke veličine u prostoru i vremenu. Ako se menja elektromagnetno polje, govori se o elektromagnetnim talasima. Ako dolazi do promene gustine i pritiska sredine, onda je reč o zvučnom talasu itd.; 2. stalno kretanje krvi kroz krvne sudove u organizmu stvara talase na krvnim sudovima. Promene u obliku, širini, visini i broju mogu ukazati na neke poremećaje krvotoka izazvane raznim srča-nim oboljenjima. Postoje metode koje omo-gućavaju beleženje i detaljniju analizu nastalih talasa. Talasi u elektrokardiogramu i encefalogramu beleže promene u električnoj aktivnosti srca i mozga i ukazuju na postojanje normalnog ili izmenjenog stanja ovih organa.

TALASEMIJA (engl. thalassemia), hemolizna hemoglobinopatska anemija koju karakteriše mikrocitna hipohromna

anemija. Nastaje usled hemolize defektnih eritrocita koja je izazvana deficijentnom sintezom hemoglobina. Bolest je najčešća u mediteranskim zemljama, a pre-nosi se preko autosomnog recesivnog gena. Javlja se u dva oblika, kao talasemija major ili Cooleyeva anemija i talasemija minor. Talasemija major se javlja kod odojčadi. Dete je anemično, febrilno, ima uvećanu slezinu i sporo napreduje. Pregledom periferne krvi otkrivaju se eritrociti sa karakterističnim pro-menama. Zbog ubrzane hemolize neophodne su česte transfuzije krvi. Tokom brze hemolize oslobađa se veća količina gvožđa koja se taloži u koži koja dobija bronzanu nijansu. Gvožđe se deponuje i u druge organe, a naro-čito srce, jetru i pankreas u kojima dolazi do fibroznih promena. Slezina može dostići og-romne dimenzije. U hemoliznim krizama jav-ljaju su česte glavobolje, bolovi u trbuhu, gubitak apetita i opšta slabost. Deca sporo rastu. Talasemija minor se javlja kod heterozigota, promene na eritrocitima su male, a anemija laka. Ponekad nema nikakvih simptoma.

TALIDOMID (engl. thalidomide), opsolentan sedativ. Bio je uzrok čuvene talidomidske katastrofe iz 60-ih, kad su trudnice uzimale ovaj lek radi smirenja, pa su nastajale mnoge anomalije ekstremiteta fetusa.

TALIJUM (engl. thallium), hemijski element, metal. Radioaktivni izotop talijuma201 (201Tl), nastaje u akceleratorima ozračivanjem stabilnog talijuma, emituje x-zrake i fotone. Osnovna energija zračenja mu je u rasponu od 60 - 80 KeV, vreme poluraspada 73,5 časa. Kao fiziološki analog kalijumu, u obliku hlorida, primenjuje se u nuklearnoj medicini, najčešće za ispitivanje perfuzije i životnosti srčanog mišića a ređe za scintigrafiju štitaste i paraštitastih žlezda, lokalizaciju nekih tumora. Posle i.v. unošenja u organizam brzo se akumulira u viabilnom miokardu.

TALK (engl. talc), mekan beli prašak koji se sastoji od magnezijum-silikata. Nerastvorljiv je i dobro upija tečnosti. Koristi se u farmaceutskoj i u industiji kozmetičkih preparata. Talk koji se koristi za zaprašivanje hirurških rukavica može da uzrokuje iritaciju seroznih membrana i stvaranje adhezija ukoliko se ne otkloni pre operacije.

TALKOZA (engl. talcosis), pneumokonioza izazvana udisanjem prašine vlaknastog silikata - talka. Dodavanjem talku cinka ili kaolina prašina postaje agresivnija. Nakon ekspozicije od 10 do 15 godina na rendgenografijama pluća vidljiva su retikularna zasenčenja u srednjim i donjim plućnim poljima. Kasnije se na toj podlozi javljaju nodularne senke, koje povremeno mogu da konfluiraju i tada podsećaju na progresivnu masivnu fibrozu. U manje od 10% slučajeva vide se zadebljanja na pleuri i perikardu, pojava pleuralnih plaka i kalcifikacija.

TALUS (engl. ankle bone, lat. talus), skočna kost. Druga po veličini kost nožja koja se spaja sa donjim

okrajcima golenjače i lišnjače gradeći skočni zglob. Donja površina talusa spaja se sa petnom, a prednja sa čunastom kosti nožja.

TAMNJENJE KOŽE (engl. tanning of skin), histofiziološki odgovor melanocita i melano-zoma na izlaganje sunčevoj svetlosti. Trenutni odgovor sastoji se u transformaciji mela-nozoma (u melanocitima i u ćelijama germinalnog sloja epiderma) u melaninske granule. Posle nekoliko dana melanociti sintetišu nove melanozome koji se pretvaraju u melaninske granule.

TAMOKSIFEN (engl. tamoxifen), antiestrogen, kompetitivni antagonist delovanja estrogena na estrogenskim receptorima. Koristi se u terapiji karcinoma dojke u postmenopauzalnom periodu. Neželjeni efekti su: navale vrućine, nauzeja, retencija tečnosti. Preparati: Nolvadex, Nolvasan, Oncomox, Tamofen, Tamoxifen.

TAMPON (engl. tampon), svežanj, jastučić ili čep, zapušač napravljen od pamuka, spužve ili drugog materijala koji ima raznoliku primenu u hirurgiji kao zapušač, npr. nosa, vagine, itd., za kontrolu krvarenja ili upijanja sekrecije.

TAMPONADA NOSA (engl. tamponade of nose), v. epistaksis.

TANATOLOGIJA , deo sudske medicine koji izučava pojave u toku umiranja i promene posle smrti (v. agonija, v. lešne osobine, v. lešne promene).

TANATOPSIJA, pregled umrlih i izdavanje potvrde o smrti. Ovu delatnost vrše isključivo lekari (prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti) nadležnih zdravstvenih ustanova ili lekari specijalizovanih službi za obavljanje ovog posla, kao što je Služba pregleda umrlih u Beogradu. Svi lekari koji vrše ovu profesio-nalnu dužnost moraju da se pridržavaju slede-ćih pravila: od trenutka smrti do pregleda leša mora da prođe određeno vreme (najmanje 3, a bolje 4 do 6 sati). Ovu činjenicu moraju da poznaju građani kako bi se izbegle nesuglasice između rodbine i lekara. Zapravo, potrebno je da prođe toliko vremena od smrti da bi se pojavili znaci na osnovu kojih lekar može da postavi pouzdanu dijagnozu smrti. U gradskim sredinama lekarski pregled treba da se obavi najkasnije do 12 sati posle nastanka smrti. Pregledom treba utvrditi postojanje smrti, uzrok i vreme nastupanja smrti, te ustanoviti da li se radi o prirodnoj ili nasilnoj smrti. Pored toga, potrebno je ustanoviti da li se radi o mrtvorođenosti ili ne. U

svim slučajevima nasilne smrti i sumnje na nju ne sme se dozvoliti sahrana bez saglasnosti nad-ležnih sudskih organa. Nakon izvršenog pregleda, leš se prevozi u kapelu (u gradovima i manjim mestima) ili se iz kuće ili sa lica mesta direktno prevozi na mesto određeno za sahranu.

TANDEM VRETENO (engl. tandem spindle), dva neuromišićna vretena linijski poređana. Vlakna jedarnih vreća nastavljaju se sa jednog vretena na drugo.

TANICITI (engl. tanycytes), specijalizovane, ependimalne ćelije, kuboidnog ili cilindričnog oblika, dijametra 10 - 15 m. Imaju promenjivo dugačak, gladak bazalni nastavak koji se završava terminalnim stopalom, koje je u kontaktu sa kapilarom donjeg neuropila. Na apikalnom polu tanicita su prisutni brojni mikrovilozni produžeci i retke cilije. U citoplazmi se nalazi dosta mitohondrija, prevas-hodno smeštenih u donjem polu, izražen Gol-gi aparat, granulirani endoplazmatski retikulum, brojni slobodni ribozomi, lizozomi, multivezikularna tela, mikrotubuli i glikogenske partikule. Taniciti se nalaze na lateralnom zi-du treće moždane komore, u infundibularnom recesusu, u eminentia mediana, u organum vasculosum laminae terminalis. Funkcija im se sastoji u povezivanju dve odvojene tečne komponente: cerebrospinalne tečnosti i krvi.

TANKI SEGEMENT HENLEOVE PETLJE (engl. thin segment of loop of Henle), tubul oblika slova U, dijametra 15 - 30 mm, obložen niskim, pločastim epitelnim ćelijama, tako da njihova jedra štrče u lumen. Nalazi se između pravih delova proksimalnog i distalnog tubula nefrona. Naročito je dugačak kod jukstamedularnih nefrona, a nedostaje ili je kratak kod kortikalnih, ali je u svakom slučaju smešten u renalnoj meduli. Postoje dva tipa tankog segmenta i to: tip I sa brojnim intercelularnim interdigitacijama i kratkim zonulama okludens; tip II koji je bez interdigitacija i sa dugačkim okludentnim zonama. Tanki segment je propustljiv za vodu i natrijum, a služi za koncentrisanje urina.

TANKO CREVO (engl. small intestine, lat. intestinum tenue), v. intestinum tenue.

TANKOSLOJNA HROMATOGRAFIJA (engl. thin-layer chromatography), hromatografski postupak u kome je stacionarna faza tanki sloj adsorbenta (npr. silika gel, aluminijum, poliakrilamidni gel, skrobni gel ili mikroceluloza) kojim je presvučena staklena ploča ili plas-tična folija, a mobilna faza je neki rastvarač ili smeša rastvarača. Adsorbentu se često dodaju neki fluorescentni materijali radi otkrivanja jedinjenja koja se iz ispitivanog uzorka hromatografski razdvajaju. Razdvojena jedinje-nja se utvrđuju nakon bojenja prema Rf vrednostima, koje predstavljaju rastojanje otkrive-ne mrlje od starta. Rf vrednost nepoznatog jedinjenja poredi se prema Rf vrednosti standarda. U kliničkim laboratorijama tankoslojna hromatografija se koristi za identifikaciju šećera u urinu, barbiturata, aminokiselina,

lekova itd.

TARGET ĆELIJA (engl. target cell, leptocyte), abnormalan eritrocit koji ima taman centar, okružen bledom zonom, a po periferiji tamnim nepravilnim prstenom, tako da pod-seća na metu. U krvi se javljaju posle splenektomije, u anemijama, talasemiji i kad eritrociti sadrže hemoglobin C.

TARTARAT (engl. tartarate), so ili estar vinske kiseline.

TARZAL TUNEL SINDROM (engl. tarsal tunel syndrome), v. sindrom tarzalnog tunela.

TARZALAN (engl. tarsal, lat. tarsalis), koji se odnosi na nožje (tarzus) ili pripada nožju.

TARZALGIJA (engl. tarsalgia), bol u predelu tarzusa.

TARZALNE PLOČE (engl. tarsal plates), čvrste, srpolike ploče sazdane od gustog vezivnog tkiva. One čine skelet očnog kapka, za čiju su čvrstinu odgovorne. Gornji tarsus je širok oko 10 mm, a donji oko 5 mm.

TARZALNE ŽLEZDE (engl. tarsal glands, lat. glandula tarsalis), v. Meibomianove žlezde.

TARZALNI MIŠIĆI (engl. tarsal muscles, lat. musculus tarsalis superior et inferior), glatki mišići čiji tonus reguliše otvor između kapaka (lat. rima palpebrarum). Postoje: 1. m. tarsalis superior, mali mišić čije se ćelije mešaju sa vlaknima skeletnog mišića m. levator palpebrae superioris; 2. m. tarsalis inferior, koji je lociran između donjeg tarsusa i donjeg konjunktivalnog forniksa.

TARZORAFIJA (engl. tarsorraphy), operativna tehnika zatvaranja kapaka šavovima. Može da bude parcijalna (privremena), kada su kapci do pola zatvoreni ili totalna. Primenjuje se kod nemogućnosti zatvaranja

kapaka usled: egzoftalmusa kod hipertiroze, kod neurotropnog keratitisa, kod teških povreda sa prolapsom (ispadanjem) orbitalnog sadržaja.

TARZUS (engl. tarsus, lat. tarsus), 1. nožje, predeo korena stopala koji se nalazi između distalnih delova golenjače i lišnjače i kostiju donožja. Skeletnu osnovu nožja gradi 7 kostiju nožja raspoređenih u dva reda: zadnji i prednji; 2. vezivna pločica koja gradi tvrdo- -tkivnu osnovu očnog kapka.

TAŠTO CREVO (engl. jejunum, empty intestie, lat. jejunum), v. jejunum.

TAURIN (engl. taurine), 2-amino-etansulfonska kiselina koja se nalazi u žuči u obliku peptidnog konjugata sa žučnim kiselinama. Taurin se nalazi u mozgu i u malim količinama u plućima, mišićima i u serumu. Nastaje iz cisteina oksidacijom cistein-sulfonske kiseline, koju prate dekarboksilacija i druga oksidacija.

TAURODEOKSIHOLNA KISELINA (engl. taurodeoxycholic acid), konjugat žučne kiseline kod koga su karboksilna grupa deoksiholne kiseline i amino-grupa taurina pove-zane amidnom vezom. Formira se u jetri iz deoksiholne kiseline koja nastaje u crevima bakterijskom dehidroksilacijom holne kiseline koja se vraća enterohepatičnom cirkulacijom.

TAURODONTIZAM (engl. taurodontismat, lat. taurodontismus ), retka filogenetska ne-pravilnost; zaostatak u filogenetskom raz-voju; zubi su slični zubima preživara (volovski zubi), komora pulpe je enormno velika i proteže se duboko u predeo korena zuba.

TAUROHENODEOKSIHOLAT (engl. taurochenodeoxycholate), so, estar ili disosovani oblik taurohenodeoksiholne kiseline.

TAUROHENODEOKSIHOLNA KISELINA (engl. taurochenodeoxycholic acid), N-henodeoksiholil-taurin, amidni konjugat henodeoksiholne kiseline sa taurinom. Nastaje u jetri i nalazi se u žuči.

TAUROHOLAT

(engl. taurocholic acid), so, estar ili disosovani oblik tauroholne kiseline. V. tauroholna kiselina.

TAUROHOLNA KISELINA (engl. taurocholic acid), v. žučne kiseline.

TAUROLITOHOLNA KISELINA (engl. taurolitocholic acid), konjugovana žučna kiselina u kojoj su karboksilna grupa litoholne kiseline i amino-grupa taurina povezane amidnom vezom. Formira se u jetri iz litoholne kiseline koja nastaje u crevima bakterijskom dehidroksilacijom henodeoksiholne kiseline i vraćanjem u enterohepatičnu cirkulaciju.

TAZOBAKTAM (engl. tazobactam), inhibitor beta-laktamaze koji povećava efikasnost beta--laktamskih antibiotika. Nalazi se u sastavu preparata: Tazocin (piperacilin + tazobaktam).

TBG (engl. thyroxine-binding globulin), skr. za tiroksin-vezujući globulin.

99mTc , v. tehnecijum.

99mTcO4 , TEHNECIJUM PERTEHNETAT (engl. technetium-99m pertechnetate), v. tehnecijum.

TEBOROKSIM (engl. teboroxime), izrazito lipofilno jedinjenje, akumulira se u ćelijama srčanog mišića, distribuira se u miokardu proporcionalno regionalnom protoku krvi, obe-ležen sa 99mTc služi za scintigrafsko ispitivanje perfuzije i životnosti srčanog mišića.

TEČNA HROMATOGRAFIJA POD VISOKIM PRITISKOM, HPLC (engl. high- -pressure liquid chromatography ), hroma-tografska tehnologija koja se koristi za razdvajanje i određivanje supstanci iz smeše u rastvoru. Jedna je od najtačnijih i najpreciznijih tehnika za određivanje većine organskih jedinjenja.

TEČNOST

(engl. liquid), jedno od agregatnih stanja. Kod tečnosti molekuli nemaju određen prostorni raspored i zato oblik tečnosti zavisi od oblika suda u kome se nalazi.

TEGMENTUM (engl. tegmentum, lat. teg-mentum), 1. krov; 2. zadnji (dorzalni) deo moždanog stabla, koji se pruža kroz srednji mozak, moždani most i produženu moždinu. Sadrži jedra moždanih živaca, relejna jedra, retikularnu formaciju i brojne nervne pute-ve.

TEHNECIJUM (engl. technetium), veštački element pronađen 1937. god., nalazi se u sedmoj grupi elemenata Periodnog sistema. Proizvodi se u nuklearnim reaktorima. Poznato je oko 20 radioaktivnih izotopa tehnecijuma (91Tc - 110Tc). Metastabilni oblik tehnecijuma (99mTc) nastaje u generatorima radionuklida raspadanjem molibdena (99Mo). Emituje g fotone, vreme poluraspada 6,02 sati, osnovna energija zračenja 140 KeV. Iz generatora se izdvaja ispiranjem pomoću fiziološkog rastvora. Raspada se do dugoživućeg tehne-cijuma (99Tc), čija akumulacija u prirodi može da postane značajan ekološki problem. U jonskom stanju, kao natrijum pertehnetat koristi se za scintigrafiju mozga, štitaste i pljuvačnih žlezda, detekciju ekstragastrične ektopije želudačne sluzokože. U obliku složenih, najčešće helatnih jedinjenja, koristi se za statičku i dinamsku scintigrafiju brojnih organa i sistema. Najčešće je upotrebljavan radio-nuklid u savremenim nuklearnomedicinskim ustanovama.

TEHNIČAR (engl. technician), osoba koja je osposobljena za izvođenje tehničkih ili proceduralnih aspekata zdravstvene profesije. Tehničari izvode rutinski rad pod profesionalnom kontrolom lekara, medicinskih biohemičara ili osoblja drugih zdravstvenih specijalizacija. Kod nas je za osposobljavanje tehničara potrebno četvorogodišnje obrazovanje.

TEHNIKA (engl. technic, technique), metod, procedura ili način kako se koriste osnovne veštine u naučnom ili stručnom praktičnom radu. U medicini označava razne procedure, npr. laboratorijske t., medicinske t., sanitarne t., rendgenske t., t. intervjua, t. hranjenja bolesnika i niz drugih.

TEHNIKA FOKUSIRANJA OSEĆANJA (engl. focused feelings technique), model operacija koji čine proces usmeravanja pažnje na emocije, a koji ima naročit značaj u procesu psihoterapije. Cilj je da se postigne svesnost i uvid u sopstveno osećanje.

TEHNIKA HRANJENJA ODOJČETA (engl. infant nutrition tehnique), tehnika hranjenja kravljim mlekom ili nekom drugom vrstom hrane

koja se daje bočicom ili kašičicom. Ako se daje bočicom sa sisaljkom, sisaljka treba da bude odgovarajuće veličine tako da kada je bočica okrenuta naniže sadržaj treba da kaplje, a temperatura hrane treba da je približna temperaturi tela deteta. Dete se drži isto kao kada se doji, na jednoj ruci u poluuspravnom položaju, a drugom se pruža bočica, pazeći da su grlić i sisaljka uvek puni mleka. Posle obroka odojče se drži uspravno da podrigne. Bočica se uvek opere i prokuva, kao i sisaljka i čuva u sudu sa vodom pokrivena.

TEHNIKE SLIKANJA (engl. imaging), v. imidžing tehnike.

TEIKOPLANIN (engl. teicoplanin), glikopeptidni antibiotik sličan vankomicinu, baktericidan za aerobne i anaerobne Gram-pozitivne bakterije. Koristi se intravenski kao injekcija ili infuzija za lečenje teških infekcija poput endokarditisa, peritonitisa kod osoba na dija-lizi i teških stafilokoknih infekcija.

TEKALNE ĆELIJE (engl. thecal cells), ćelije koje formiraju folikularnu teku. Postoje dve vrste ovih ćelija: 1. ćelije teke interne, vretenaste ćelije sa eliptičnim ili kružnim jedrom, dosta mitohondrija, sa skromno razvijenim Golgi aparatom. Neke imaju vrlo izražen granulirani endoplazmatski retikulum, a druge, naročito brojne pred ovulaciju, imaju razvijen i razgranat glatki endoplazmatski retikulum i lipidne kapi. One pre ovulacije sintetišu androgene (pod uticajem LH), koji bivaju preuzeti od strane granuloza ćelija, te se tu završava sinteza estrogena (pod uticajem FSH). Posle ovulacije neke propadaju, a neke se transformišu u teka luteinske ćelije (paraluteinske ćelije); 2. ćelije teke eksterne su izdužene ćelije, nalik na fibroblaste, sa uskim jedrom, nekoliko mitohondrija, dugačkim granuliranim endoplazmatskim retikulumom i malim Golgi aparatom. Imaju velik broj kontraktilnih mikrofibrila, zbog čega se smatraju mikrofibroblastima. Nemaju sekretornu aktivnost, ali možda imaju ulogu u postovulatornom folikularnom kolapsu.

TEKA LUTEINSKE ĆELIJE (engl. theca lutein cells, paralutein cells, lat. theco luteocytus), poligonalne ćelije, dijametra 20 µm koje formiraju mali, periferan deo corpus luteum-a. Imaju kružno jedro, bogato u hromatinu i izražen nukleolus. Citoplazma im je tamnija nego kod granuloza luteinskih ćelija. Poseduju mitohondrije, dobro razvijen Golgi aparat, granulirani endoplazmatski retikulum, lipidne kapi, nekoliko lizozoma i veliki broj slobodnih ribozoma. Nastaju od ćelija teke interne tokom luteinizacije. Smatra se da produkuju androgene, dok granuloza-luteinske ćelije produkuju progesteron.

TEKINA KUPA (engl. theca cone), klinasta proliferacija teke folikula, orijentisana prema spoljnjoj površini ovarijuma. Njen rast premešta primordijalne ovarijalne folikule late-ralno, tako da ih ne pritiska folikul koji se uvećava.

TEKTORIJALNA MEMBRANA (engl. tectorial membrane, lat. membrana tectoria), želatinozna struktura sastavljena od mukoproteina i glikozaminoglikana, a sekretuju je interdentalne ćelije. Pruža se od vestibularne ivice spiralnog limbusa do spoljašnjeg reda spoljnjih slušnih ćelija Cortievog organa. T. m. ima prugast izgled i sastoji se od radijalnih mikrofibrila između kojih je homogena supstanca. Donja traka je tamna i nema strijatnu strukturu, a zove se Hensenova traka. Vrhovi najviših slušnih ćelija fiksirani su u ovom sloju.

TEKTUM (engl. tectum, lat. tectum), 1. krov ili krovna pločica; 2. dorzalni, tanki i uzdužno postavljeni deo srednjeg mozga koji se nalazi pozadi (dorzalno) od moždanog kanala (akveduktus cerebri). Grade ga gornje i donje kvržice srednjeg mozga.

TEKUĆI (engl. current), koji je aktuelan, sada prihvaćen, skorašnji. Može da se odnosi na znanje, sadržaj, termin, izdanje, pravac, tendenciju i sl.

TELANGIEKTAZIJE (engl. telangiectasis), dilatirani kapilari plave ili crvene boje. Mogu da nastanu kao samostalne promene (kongenitalnog karaktera), kao posledica hiperestrogenemije (perimenopauza, ciroza jetre) ili kao deo drugih lezija kao što je karcinom bazalnih ćelija ili radiodermatitis (koža oštećena zračenjem). Stečene telangiektazije mogu da se jave sa bolovima u trbuhu, simptomima od strane zglobova i zapaljenjem bubrega.

TELECEPTORI (engl. teleceptors), grupa senzornih receptora koji reaguju na udaljene stimuluse (uvo, oko, olfaktorna mukoza).

TELEKARDIOGRAFIJA (engl. telecardiography), rendgenski snimak srca sa dva metra razdaljine od mesta izvora zraka, da bi se izbeglo izobličavanje slike zbog njihovog rasipanja.

TELEKINEZA (engl. telekinesis), navodna sposobnost pomeranja predmeta mislima, bez dodirivanja.

TELEMEDICINA

(engl. telemedicine), obez-beđenje usluga zdravstvene nege u realnom vremenu na daljinu koristeći telekomunikacionu mrežu koja podržava prenos audio, video i računarskih podataka. Telemedicina po tradiciji koristi video-konferencije radi uspostavljanja dijagnoze bolesti i obezbeđenja medicinskog tretmana na daljinu. Često se koristi za nadgledanje i asistiranje pri hirurškim zahvatima. Posebno je efikasna u ruralnim područjima gde se zdravstvena zaštita ne može lako obezbediti. (Telemedicina je nauka o prikupljanju, upravljanju i prenosu informacija putem konvergencije tehnoloških dostig-nuća u brojnim oblastima, uključujući medicinu, telekomunikacije, kompjuterski inži-njering, informatiku, veštačku inteligenciju, robotiku, nauku o materijalima i perceptualnu psihologiju).

TELEMETRIJA (engl. telemetry), daljinsko merenje i prenos vitalnih parametara stanja bolesnika u centar za medicinski nadzor, istraživanje i dijagnostiku, pomoću radio-talasa ili drugih sredstava telekomunikacije.

TELENCEFALON (engl. endbrain, lat. telencephalon, cerebrum), veliki mozak, cerebrum. Deo prednjeg mozga i funkcionalno najvažniji deo nervnog sistema. Zauzima supratentorijalni sprat lobanjske duplje. Sastoji se od dve hemisfere (v. hemisferijum cerebri), desne i leve, koje svojim donje-unu-trašnjim delovima obuhvataju međumozak. U središnjem delu velikomoždane hemisfere nalazi se bočna moždana komora (v. ventrikulus lateralis). Na preseku kroz hemisferu vidi se da je ona izgrađena od sive i bele mase. U sastav sive mase ulaze kora velikog mozga i bazalne ganglije. Belu masu grade: centrum semiovale, velikomoždane kapsule i spojnice. Centrum semiovale gradi bela masa umetnuta između kore velikog mozga i bazalnih ganglija. Velikomoždane kapsule su delovi bele mase umetnute između pojedinih bazalnih ganglija. Velikomoždane kapsule su: unu-trašnja (v. kapsula interna), spoljašnja (v. kapsula eksterna) i krajnje spoljašnja (kapsula ekstrema). Velikomoždane komisure sadrže snopove bele mase kroz koje prolaze vlakna koja povezuju različite delove desne i leve hemisfere. Velikomoždane komisure su: žu-ljevito telo (v. korpus kalozum), prednja velikomoždana (v. komisura cerebri anterior) i komisura velikomoždanog svoda (v. komisura fornicis).

TELEPATIJA (engl. telepathy), vrsta van-čulnog opažanja; navodna sposobnost čitanja, emitovanja ili prijema misli, bez učešća čula.

TELERADIOLOGIJA (engl. teleradiology), koristi se za prenos radioloških slika i teksta za konsultacije sa jedne lokacije na drugu. Projektovani su da obezbede brzu dijagnostiku i konsultacije specijalista. Sistemi za teleradiologiju povezuju međusobno odeljenje bolnice sa drugim odeljenjima, drugim bolnicama ili lekarima kod kuće pomoću telefona, digitalne mreže, mikrotalasa i prenosnim satelitima. Teleradiologija dozvoljava dvostranu direktnu konsultaciju i omogućuje radiolozima da opslužuju nekoliko radioloških centara. Tipična teleradiološka mreža sastoji se od radne stanice za zahvat i

prijem radioloških slika. Uobičajeno je da su radne stanice povezane preko modema i telefonom. Sistemi za teleradiologiju se razlikuju od PACS sistema (Picture Archiving and Comunication Systems - sistemi za prenos i arhiviranje medicinskih slika) po mnogo skromnijim mogućnostima arhiviranja, pretraživanja i obrade radioloških slika.

TELESERVIS (engl. teleservice), koristi telekomunikacije za dijagnostikovanje kvara i održavanje uređaja za produkciju medicinske slike (skeneri, magnetne rezonace i dr.) kao i radnih stanica za obradu i gledanje medicinskih slika. Standardne telefonske li-nije i modemi, ISDN linije, ili čak Internet mogu biti korišćeni kao telekomunikacioni mediji. Generalno, teleservis obezbeđuje pristup i upravljanje na daljinu. Upravljanje na daljinu dozvoljava servisnom inženjeru da se spoji na udaljeni skener (ili radnu stanicu) i da se koristeći svoju tastaturu, miš i monitor direktno priključi na računar skenera. Inženjer tako može da uradi skoro sve programe raspoložive na skeneru uključujući programe održavanja i dijagnostikovanja iz udaljenog servisnog centra. Pristup na daljinu dozvoljava inženjeru da se priključi na lokalnu mrežu (LAN-Local Area Network) skenera i da pristupi njegovim podacima (slikama i drugim fajlovima) kao da radi na radnoj stanici u toj lokalnoj mreži. Na taj način inženjeru je omogućen lak prenos slika i drugih fajlova sa skenera na njegov računar i može da ih analizira lokalno u servisnom centru.

TELESNA PLETIZMOGRAFIJA (engl. body pletisomography), metoda za merenje otpora protoku vazduha u disajnim putevima i plućnih volumena. Aparat kojim se vrši merenje je telesni pletizmograf.

TELESNA TEČNOST (engl. body fluid), ukupna tečnost organizma, neophodna za život i odvijanje ćelijskih funkcija. Sastoji se najvećim delom od vode, u kojoj su rastvo-rene organske i neorganske materije. Deli se na intracelularnu, na koju otpada dve trećine, i ekstracelularnu tečnost. Ekstracelularna teč-nost deli se na intersticijsku, tečnost koja se nalazi unutar krvnih (plazma) i limfnih sudova (limfa), i transcelularnu tečnost.

TELESNA TEMPERATURA (engl. body temperature), srazmerna toploti tela koja se u organizmu neprekidno stvara (kao nusprodukt metabolizma) i neprekidno odaje iz tela. Odr-žavanje stalne temperature tela sa malim varijacijama moguće je samo ako postoji ravno-teža između količine toplote koja se stvara i količine toplote koja se gubi iz tela, i tada kažemo da je organizam u stanju termičke neutralnosti, toplotne ravnoteže, u toplotnom bilansu. U slučaju da je ova ravnoteža poremećena, uključuju se termoregulacioni mehanizmi koji sprečavaju pregrejavanje, odnosno rashlađivanje organizma (v. regulacija temperature). Prosečna telesna tempe-ratura, odrasle zdrave osobe, izmerena u jutarnjim časovima iznosi: oralno, 36,7 - 37oC (u rasponu od 36 do 37oC); rektalno za 0,6oC više u odnosu na oralno izmerenu temperaturu iste osobe. Postoje cirkadijalne varijacije telesne temperature od 0,5 do 0,7oC sa naj-nižim vrednostima rano ujutro (03 - 06 h), a najvišim u večernjim časovima (18 h).

Teles-na temperatura zavisi od brojnih faktora: nači-na merenja, doba dana, uzrasta osobe, endokrinog statusa, aktivnosti osobe, pa zbog toga u tumačenju vrednosti treba uzeti u obzir ove faktore.

TELESNA TEŽINA NOVOROĐ ENČETA (engl. birth weight), telesna masa deteta na rođenju; zavisi od dužine trajanja trudnoće i uslova za razvoj ploda tokom trudnoće; 1. deca male težine, manje od 2.500 grama; 2. deca veoma male težine, manje od 1.500 grama. Normalna telesna masa deteta na rođenju kreće se od 2.500 do 4.000 grama. Deca sa intrauterinim zastojem u rastu imaju telesnu masu ispod 3 odnosno 10 percentila prihvaćene krive rasta (malo za datum).

TEL-HASHOMER-KAMPODAKOV SINDROM (engl. Tel-Hashomer-Kampodak syndrome ), sindrom koga karakteriše: kamptodaktilija, karakteristično lice, hipoplazija mišića, displazija skeleta, nenormalna palmarna naboranost tipična za jevrejske porodice iz Maroka i arapskog beduinskog porekla, kratak trup, brahikefalija, istureno čelo i gornja vilica, široka donja vilica, asimetrično lice, hipertelorizam, mala usta, gotsko nepce, uvećana dužina filtruma, teskobnost zuba, skolioza grudnog koša, razne abnoralnosti ekstremiteta i mišićnog sistema.

TELO (engl. body, lat. corpus), v. korpus.

TELODENDRIJE (engl. preterminal arborization), mnogobrojni, fini ogranci aksona u blizini njegovog terminalnog završetka.

TELOGENA DLAKA (engl. telogen hair, club hair ), dlaka sa kratkim folikulom koji nema čvrstu vezu sa dermisom. Folikuli telogene dlake formiraju matriksne ćelije koje su prestale da se dele, već keratinizuju in situ formirajući zadebljanje koje podseća na epidermis. T. d. se može vrlo lako izvući iz folikula. U normalnom procesu obnavljanja dlaka, skoro 5% dlaka je u ovom stadijumu.

TELOGLIJA (engl. teloglia), specijalno diferentovane, zaravnjene Schwannove ćelije koje prekrivaju akson u predelu motorne ploče. Teloglije su prekrivene bazalnom laminom koja se nastavlja sa vlakna skeletnog mišića.

TEMENA KOST

(engl. parietal bone, lat. oss parietale), v. os parijetale.

TEMENI (engl. parietal, lat. parrietalis), v. parijetalni.

TEMPERAMENT (engl. temperament), skup psiholoških karakteristika koji pobliže odre-đuje ličnost; to je njen predominantan ritam osećanja, karakterističan način reagovanja i psihičke snage, tipičnost u komuniciranju, a uslovljen je tesnom isprepletanošću genetskog i uticaja okoline.

TEMPORALNI (engl. temporal, lat. temporalis), slepoočni; onaj koji odgovara slepo-očnom predelu.

TEMPORALNI ARTERITIS (engl. temporal arteritis), kranijalni gigantocelularni arteritis; inflamacija arterija srednjeg i većeg kalibra. Karakteristično zahvata jednu ili više grana karotidne arterije, najčešće temporalnu, iako bolest u osnovi ima sistemski karakter. Histopatološki se radi o panarteritisu sa infiltratom od mononuklearnih ćelija u zidu arterija uz formiranje gigantskih ćelija, proliferaciju intime i fragmentaciju elastičnog sloja. Bolest se javlja kod starijih osoba, najčešće iznad 55. godine života. Karakterišu je povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima (vrat, ramena, donji ekstremiteti - „sindrom polimijalgije“), ubrzana sedimentacija eritrocita i anemija. Dijagnoza se postavlja biopsijom i histološim pregledom zahvaćenog krvnog suda, a lek izbora su glikokortikoidi. V. arteritis džinovskih ćelija.

TENACITET, UPORNOST, IZDRŽLJI-VOST (engl. tenacity), koncentracija, spo-sobnost održavanja mentalne energije - - pažnje (mentalne aktivnosti) na određenom području (objektu posmatranja), odnosno sposobnost da se pažnja vremenski usredsređuje ili održava, do realizacije postav-ljenog cilja. Pažnja kod dece ima svojstvo lakog usmeravanja sa jednog na drugi objekat interesovanja, pa ih je neophodno učiti da zadrže pažnju što duže na tom objektu.

TENAR (engl. thenar eminence, lat. eminentio thenaris), v. eminencija tenaris.

TENDENCIJA (engl. tendency), stremljenje, težnja, usmerenost nekog procesa događaja, ponašanja prema nekom definisanom ishodu. U psihologiji može, ali ne mora da sadrži svesnu nameru. Tendencije je moguće

na neki način interpretirati (mogu naknadno biti ugrađene u ponašanje), a uz pomoć određenih psiholoških instrumenata, kvantifikovati jači-nu određenih psihičkih procesa u njima.

TENDINITIS (engl. tendinitis), zapaljenje tetive.

TENDINOZNE HORDE (engl. tendinous cords, lat. chordae tendineae ), kolageno-elastične trake obmotane endokardom, koje polaze od papilarnog mišića i idu do slobodne ivice atrioventrikularnog zaliska.

TENDO (engl. tendon, lat. tendo), tetiva. Snažan vezivni snop ili traka izgrađena od uzdužno postavljenih kolagenih vlakana okruženih čvrstom vezivnom opnom. Tetiva je nekontraktilni deo kojim se mišić pripaja na kosti.

TENDOLIZA (engl. tenolysis), omekšanje i razgradnja tetive.

TENEZMI (engl. tenesmus), česti nagoni za stolicom uz osećaj neispražnjenosti debelog creva. Javlja se u sklopu zapaljenjskih, infektivnih, neoplastičnih i drugih bolesti debelog creva.

TENICID (engl. tenicide), antiparazitni lek koji ubija pantljičare Taenia solium, Taenia saginata, Diphyllobotrium latum i Hymenolepis nana. Najpoznatiji tenicid je niklozamid.

TENIJA (engl. tenia, lat. tenia, taenia), traka. Izdužena i tanka anatomska struktura nalik traci.

TENIJAZA (engl. taeniasis), parazitska infekcija tankih creva čoveka pljosnatim crvima, koji su u narodu poznati pod imenom „pantljičare”. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno termički obrađeno svinjsko meso zaraženo larvama svinjske pantljičare - Taenia sollum, ili goveđe meso zaraženo larvama goveđe pantljičare - Taenia saginata. Dijagnoza se postavlja mikroskopskim otkrivanjem jaja u stolici ili identifikacijom izbačenih delova pantljičara.

TENIJE KOLONA (engl. taeniae of colon, lat. taeniae coli), tri zadebljanja longitudinalnog sloja tunice muscularis kolona.

TENISKI LAKAT (engl. tennis elbow), zapa-ljenje tetivnih pripoja (enteza) spoljašnjeg okrajka humerusa u predelu lakta. Zove se i lateralni epikondilitis.

TENOKSIKAM (engl. tenoxicam), nesteroidni antiinflamatorni lek dugog dejstva iz grupe oksikama. Sličan je piroksikamu. Preparati: Tenicam, Tilcotil.

TENOSINOVITIS (engl. tenosinovitis), zapa-ljenje tetivnog omotača (vagine tetive) koji čine sinovijska membrana i vezivno tkivo. Zove se i tenovaginitis.

TENOVAGINITIS (engl. tenovaginitis), v. tenosinovitis.

TENS (engl. transcutaneous electrical nerve stimulation), v. transkutana električna nervna stimulacija.

TENSIO ARTERIALIS (engl. arterial ten-sion), pritisak krvi na jedinicu površine zida arterijskog krvnog suda. Osciluje sa svakim srčanim ciklusom između najviše vrednosti za vreme sistole i minimalne vrednosti za vreme dijastole srca. Meri se najčešće indirektnom metodom (Riva-Rocci) na nadlaktu i izražava u mmHg. Idealni krvni pritisak je 120/70 mmHg. Fiziološke varijacije u uslovima mirovanja (sedenja ili ležanja) za sistolni krvni pritisak su 100 - 150 mmHg, a za dijastolni krvni pritisak 60 - 90 mmHg. Arterijski krvni pritisak primarno zavisi od minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otpora.

TENTORIJUM (engl. tent, lat. tentorium), šator. Tanka, snažna i prostrana vezivna opna koja pokriva ili razdvaja određene anatomske strukture. T. cerebeli (engl. cerebellar tent, lat. tentorium cerebelli ), šator malog mozga. Čvrsta vezivna opna koja vodi poreklo od tvrde moždane ovojnice. Pokriva gornju površinu malog mozga razdvajajući je od potiljačnih režnjeva velikog mozga. Na prednjem delu malomoždanog šatora uočava se urez šatora (incizura tentori) kroz koji prolazi srednji mozak.

Malomoždani šator deli loba-njsku duplju na dva prostora: gornji ili supratentorijalni i donji ili infratentorijalni.

TENZIO (engl. tension, lat. tensio), zatezanje.

TENZOR (engl. tensor, lat. tensor ), zatezač, onaj koji zateže. Najčešće je reč o mišiću koji svojom kontrakcijom zateže određenu strukturu.

TEOBROMIN (engl. theobromine), alkaloid koji se nalazi u kafi i čaju, metilksantin. Ne koristi se u farmakoterapiji.

TEOFILIN (engl. teophylline), alkaloid koji se nalazi u čaju. Pripada grupi lekova pod ime-nom metilksantini. Najvažnija je primena u terapiji bronhijalne astme (v. aminofilin). Preparat: Durofilin retard.

TEORIJA KAPIJE KONTROLE BOLA (engl. gate control theory of pain), teorija koja objašnjava regulisanje mehanizma prenošenja bolnih stimulusa u zadnjim rogo-vima kičmene moždine, od periferije do moz-ga. Pretpostavlja postojanje inhibitornih enkefalinskih interneurona, na koje deluju mnogobrojni drugi neuroni, pa oni tako postaju filteri ili „kapija“ za ascedentnu transmisiju prispelih bolnih draži. U zavisnosti od toga da li je „kapija“ zatvorena ili otvorena, dolazi do ekscitacije ili inhibicije sekundarnih neurona, koji šalju svoje aksone prema supraspinalnim centrima, pa tako dolazi do inhibicije (delimično ili potpuno) ili percepcije bola.

TEORIJE O HEMATOPOEZI (engl. theories of hematopoiesis), podrazumevaju nekoliko kontroverznih stavova, koji nastoje da objasne poreklo progenitora za razne krvne loze. 1. Monofiletička teorija: svi oformljeni krvni elementi nastaju od jedinstvene totipotentne hematopoetske stem ćelije i CFU putem dife-rencijacije; 2. Difiletička teorija: bela i crvena krvna loza (uključujući trombocite) potiču od dve različite vrste stem ćelija; 3. Polifiletička teorija: svaka linija formiranih krvnih elemenata potiče od svoje specijalizovane stem ćelije. Otkriće CFU i totipotentne hematopoetske ćelije ide u prilog monofiletičkoj teoriji, koja se uzima kao zvaničan naučni stav.

TERAPEUT

(engl. therapist), osoba koja se bavi lečenjem.

TERAPIJA ENUREZE (engl. therapy of enuresis), u terapiji enureze primenjuje se kombinovano psihološko i medikamentozno lečenje, kao i menjanje navika u uzimanju tečnosti.

TERAPIJA GOVORA (engl. talking therapy), logopedska tehnika primenom odgovarajućih rehabilitacija, koja ima za cilj da obezbedi kvalitetne funkcije u verbalnoj komunikaciji jedinke, što pozitivno utiče na njen psihički, fizički i socijalni život.

TERAPIJA HLADNOĆOM , v. krioterapija.

TERAPIJA LEKOVIMA (engl. drug thera-py), korišćenje lekova u lečenju bolesti. Vrste terapije: kauzalna (etiološka) terapija, simptomatska terapija, supstituciona terapija, supresiona terapija, hemioterapija.

TERAPIJA RADIONUKLIDIMA , v. nuklearnomedicinska terapija.

TERAPIJA ZLATOM (engl. gold therapy), lečenje reumatoidnog artritisa, ređe drugih hroničnih zapaljenskih reumatskih bolesti oralnim ili parenteralnim preparatima soli zlata (auranofin, aurotiomalat, aurotioglu-koza). Najduže i najčešće korišćeni lekovi su oni iz grupe bolesti modificirajućih lekova.

TERAPIJSKA PIRAMIDA (engl. pyramide aproach), klasičan, danas sve manje primenjivan, princip lečenja reumatoidnog artritisa. Sastoji se u primeni higijensko dijetetskih mera, fizikalne terapije i najblažih lekova u početku lečenja (nesteroidni antizapaljenski lekovi), a zatim u postepenom uvođenju agresivnijeg lečenja. Najveći nedostatak ovog načina lečenja jeste da najčešće ne zaustavlja aktivnost bolesti u prvih pola do jedne godine trajanja bolesti. Za to vreme, kod većine bolesnika, najčešće se već razviju oštećenja zglobova.

TERAPIJSKA ŠIRINA LEKA , razlika iz-među terapijske i toksične doze. Kad je terapijska širina velika (benzodiazepini,

penicilini) doziranje je slobodno i bezbedno, a kad je mala (anestetici, antidepresivi, digitalis i dr.) onda se doziranju pristupa oprezno, i doza podešava individualno prema reakcijama organizma bolesnika.

TERAPIJSKI INDEKS, TI (engl. therapeutic index), količnik srednje letalne i srednje efektivne doze tj. TI = LD50/ED50. Ukoliko je vrednost TI veća, utoliko je verovatnije da će lek prouzrokovati manje neželjenih i toksičnih efekata. Potencijalno korisni lekovi ne smeju da imaju terapijski indeks manji od 10.

TERATO - (engl. terato-), od grčke reči teras ili teratos, a znači monstrum. Odnosi se na različite tipove nakaznosti.

TERATOGEN (engl. teratogen), agens koji dovodi do kongenitalnih anomalija ili povećava njihovu incidencu. Deluje tokom faza aktivne diferencijacije organa ili tkiva (od 3. do 8. nedelje gestacije). U teratogene spadaju alkohol, droge, neki lekovi, neke hemikalije, neki infektivni agensi i visoke doze jonizujućeg zračenja. Teratogenost ma kog od ovih agenasa zavisi od nekoliko osnovnih faktora: perioda razvoja ploda, doze (količine) određenog leka ili hemikalije, intenziteta infekcije ili zračenja i genotipa embriona (ploda).

TERATOGENEZA (engl. teratogenesis), proces nastajanja fizičkih nedostataka ploda tokom trudnoće, a kao posledica dejstva tera-togena (v. teratogen). Za razliku od mutageneze i karcinogeneze, teratogeneza ne zah-teva interakciju sa genetskim materijalom.

TERATOGENOST (engl. teratogenicity), oso-bina svake supstance, agensa ili dejstva koja dovodi do poremećaja razvoja i abnormalnosti fetusa. Teratogeni mogu biti izvesni lekovi kao npr. talidomid, virusi kao npr. rubela virus ili citomegalovirus, rendgenski zraci i dr. Pretkliničko ispitivanje lekova na teratogenezu je zakonski obavezno i sprovodi se na dve životinjske vrste. S obzirom na razlike između životinje i čoveka, ovi podaci imaju samo indikativni i informativni značaj.

TERATOLOGIJA (engl. teratology), oblast medicine, odnosno grana embriologije i patologije koja proučava poremećaje razvoja ploda i urođene anomalije.

TERATOM

(engl. teratoma), najčešći fetalni tumor koji se razvija u krsnom predelu, loba-njskoj ili grudnoj šupljini, a sastavljen je od više vrsta zrelih tkiva od kojih ni jedno ne pripada organu i tkivu u kojima se tumor nalazi. Ponekad je teratom samo izuzetno malformisan drugi plod, „brat“ onog u kome se nalazi (npr. tumor polnih žlezda građen od moždanog tkiva).

TERBINAFIN (engl. terbinafine), antimikotik, derivat azola za oralnu primenu. Efikasan je u terapiji dermatofitija na noktima i koži. Neželjeni efekti su: crvenilo, svrab i peckanje. Preparat: Lamisil.

TERBUTALIN (engl. terbutaline), adrenergički bronhodilatator i tokolitik, selektivan agonist beta2-adrenergičkih receptora. Koristi se za lečenje bronhijalne astme. Preparat: Bricanyl.

TERENSKI EKSPERIMENT (engl. field trial), eksperiment koji obuhvata zdrave osobe koje imaju uobičajeni ili povećani r-izik od nastanka bolesti. Koristi se za procenu efekta nekog preventivnog ili protivepidemijskog sredstva. Primeri se nalaze u testiranju brojnih vakcina i lekova u profilaktičke svrhe, načina ishrane u prevenciji koronarne bolesti i dr. V. eksperimentalna epidemiologija.

TERFENADIN (engl. terfenadine), nesedativni antihistaminik (blokator H1-receptora). Koristi se za lečenje polenske kijavice, urtikarije i uboda insekata. Opisane su retke, ali opasne ventrikularne aritmije tokom pri-mene lekova iz ove grupe. Preparati: Bronal, Tefen.

TERMIČKA POVREDA (engl. thermic injury), vrsta fizičke povrede (v. fizička povreda), koja nastaje dejstvom visoke ili niske temperature na celo telo ili delove tela (v. opekotina, v. oparotina, v. sunčanica, v. oma-rica, v. smrzavanje, v. smrzotina).

TERMINALNA CISTERNA (engl. terminal cistern, lat. cisterna terminalis), proširenje sarkoplazmatskog retikuluma u koje se otvaraju tubuli L-sistema. Kod skeletnih mi-šićnih vlakana, terminalne cisterne okružuju svaki miofibril. Dve susedne cisterne ne komuniciraju, već se između njih umeće T-tubul formirajući trijadu. U ćelijama srčanog mi-šića, T-tubuli su zaravnjeni, diskontinuirani i formiraju dijadu.

TERMINALNA DEGENERACIJA (engl. terminal degeneration), rana morfološka promena koja se odvija tokom Wallerianove

degeneracije. Počinje na nervnim završecima i ogleda se u: bubrenju i gubitku sinaptičkih vezikula (12 - 24 h posle aksotomije), pove-ćanju neurofilamenata sa povećanjem argirofilije, baloniranju terminalnih dugmadi (terminal buttons) i povećanju gustine aksoplazme.

TERMINALNA GANGLIJA (engl. terminal ganglia), vrsta malih autonomnih ganglija (pretežno simpatičkih), koje su locirane blizu organa koji inervišu. Struktura im odgovara strukturi ostalih autonomnih ganglija. Izgleda da su neuroni nekih t. g. nekompletno okru-ženi satelitskim ćelijama. U terminalne ganglije spadaju: cilijarne i srčane ganglije, kao i ganglije mijenteričkog i submukoznog pleksusa.

TERMINALNA MREŽA (engl. terminal web), mreža mikrofilamenata, tik ispod slobodne površine nekih epitelnih ćelija. Struktura je sledeća: 1. apikalna zona, sastoji se od aktinskih mikrofilamenata koji su tesno po-vezani sa učvršćujućim elementima zonule occludens; 2. adherentna zona, sastavljena je od aktinskih mikrofilamenata, ojačanih tono-filamentima i intermedijarnim filamentima. Svi ovi filamenti se lateralno pričvršćuju u zonuli adherens; 3. bazalna zona, formiraju je tonofilamenti koji se završavaju u dezmozomima. Intermedijarni filamenti prodiru du-blje u citoplazmu. U strukturu t. m. ulaze još i alfa-aktinin, kratki miozinski mikrofilamenti i tropomiozin, doprinoseći, kao i ostatak cito-skeleta, stabilnosti eptelne ćelije i kontraktilnosti mikrovila.

TERMINALNA NEGA (engl. terminal care), u onkologiji, mada primenjiva i na sva ostala terminalna stanja hroničnog toka, podrazumeva skup medicinskih, farmakoloških, psiho-socijalinih mera i mera zdravstvene nege, koje imaju za svrhu da podignu, na najviši mogući nivo, kvalitet preostalog života. Obično su najveći problemi kod kome, kao i kod depresivnih stanja koja su izraz nemoći, napuštenosti, usamljenosti u patnjama i sl., i treba im posvetiti posebnu pažnju.

TERMINALNA ŠIPKA (engl. terminal bar), tamna tačka ili kratka gusta nit vidljiva na svetlosnom mikroskopu i to između kuboidalnih ili kolumnarnih epitelnih ćelija, odmah ispod njihove slobodne površine. Na horizontalnom preseku vidi se tanka linija koja okružuje svaku pojedinačnu ćeliju. T. š. odgovara zonuli occludens i zonuli adherens veznog kompleksa.

TERMINALNE ARTERIJE (engl. terminal arteries, lat. aa. terminales), mišićne arterije čije grane nemaju ili imaju vrlo malo anastomoza sa susednim arterijama. Grane koronarnih arterija i a. centralis retinae su terminalne arterije.

TERMINALNE DLAKE

(engl. terminal hair), dugačke, grube, pigmentovane dlake koje pokrivaju skalp, pubis, aksilu, bradu, ruke i noge. T. d. su takođe i dlake trepavica, uha i nosa.

TERMO(engl. thermo-), prefiks koji označa-va toplotu; nešto što je zagrejano.

TERMOANESTEZIJA (engl. thermanethesia, thermoanesthesia), gubitak osećaja top-lote ili sposobnosti da se razlikuje toplo od hladnog; neosetljivost na toplotu ili promene temperature.

TERMOGRAFIJA (engl. thermography), tehnika koja služi za merenje i beleženje toplote koju zrače pojedini delovi tela, koristeći fotografski film osetljiv na infracrveno zračenje. Tako dobijena slika naziva se termogram. Toplotno zračenje sa tela varira u pojedinim delovima zavisno od protoka krvi kroz krvne sudove, tako da oblasti sa slabom cirkulacijom proizvode manje toplote. S druge strane, tumor sa abnormalno povećanim snabdevanjem krvlju pojavljuje se na termogramu kao „vruće mesto“. Tehnika se koristi u dijagnostici tumora dojki (mamotermografija).

TERMOGRAM (engl. thermogram), grafički zapis dobijen termografski, tj. tehnikom u kojoj infracrvena kamera snima površinsku temperaturu tela koje emituje infracrveno zračenje. Ova tehnika omogućuje da se otkriju i dijagnostikuju unutrašnje patološke pro-mene u organizmu, kao što su, na primer, tumori mozga.

TERMOLABILAN (engl. termolabile), koji se lako menja ili razlaže toplotom.

TERMOMETAR (engl. thermometer), uređaj za pokazivanje temperature. Klinički t. sastoji se od zaptivene uzane staklene cevi sa loptastim proširenjem na jednom kraju. U njemu se nalazi živa koja se širi kada se toplota cevi povećava. Cev je kalibrisana u stepenima, pri čemu je konstruisana tako da pokazuje temperaturu između 35 oC (95 oF) i 43,5 oC (1/10 oF). Oralni t. se. stavlja u usta, a rektalni t . u završni deo debelog creva.

TERMORECEPTORI (engl. thermoreceptors), slobodni nervni završeci koji reaguju na promene temperature. Termalne gradacije se razlikuju pomoću tri tipa receptora: za hladno, za toplo i za bol. Receptori za bol

stimulišu se samo ekstremnom hladnoćom ili ekstremnom toplotom. Receptori za toplo i hladno smešteni su neposredno ispod kože, s tim što receptora za hladno ima 10 puta više. Ovi termoreceptori u koži kao i oni u dubokim tkivima - kičmena moždina, abdominalni organi, oko velikih vena, zbog svoje lokalizacije zovu se i periferni termoreceptori i imaju ulogu u sprečavanju nastanka hipotermije. U prednjem delu hipotalamusa nalazi se veliki broj neurona koji su osetljivi na toplotu i koji funkcionišu kao termosenzori. Oni se zovu i centralni termoreceptori, i značajni su u sprečavanju nastanka hipertermije.

TERMOREGULACIJA (engl. thermoregulation), proces pomoću koga se telesna tempe-ratura održava stalnom sa malim varijacijama u toku dana (ne više od 0,6°C). Ovaj kontrolni sistem funkcioniše mehanizmom negativne povratne sprege. Kada kontrolni centar koji se nalazi u hipotalamusu (hipotalamički termostat) detektuje povišenje temperature, aktivira mehanizme za povećano odavanje (vazodilatacija krvnih sudova kože, znojenje), a sma-njeno stvaranje toplote (inhibicija hemijske termogeneze i mehanizma drhtanja) što dovodi do pada telesne temperature. I obrnuto, kada kontrolni centar detektuje sniženu telesnu temperaturu, aktivira povećano stvaranje (pove-ćava hemijsku termogenezu, izaziva drhta-nje), a smanjeno odavanje toplote (vazokonstrikcija u koži i svuda u telu), što dovodi do porasta temperature. Veoma je značajno odr-žavati telesnu temperaturu konstantnom, jer su temperaturni uslovi u kojima se ćelije nalaze jedan od najvažnijih faktora koji određuju njihovo stanje i aktivnost (odvijanje hemijskih reakcija - intenzitet metabolizma zavisi od telesne temperature, jer enzimski sistemi tela funkcionišu u uskom temperaturnom intervalu).

TERMOTERAPIJA (engl. thermotherapy), deo fizikalne terapije koji izučava biološko dejstvo toplotne energije i mogućnost njene primene kod obolelih i povređenih. T. spada među najstarije postupke u fizikalnoj terapiji i postupke koji se najčešće primenjuju, bilo kao samostalna procedura ili kao uvod u druge terapijske procedure. Prema smeru kretanja toplote t. se deli na t. u užem smislu (odnosno proceduru pri kojoj se organizmu dovodi toplota), i krioterapiju (proceduru pri kojoj se od organizma odvodi toplota).

TEROR (engl. terror), način vladavine uliva-njem straha i nasiljem ili politička borba pu-tem zastrašivanja, što izaziva intenzivan strah kod žrtve (individualni ili grupni). Jedan broj žrtava brani se od ovakvog oblika straha mehanizmom poistovećivanja sa agresorom i na taj način postaje tiranin dojučerašnjih sapatnika (v. Ana Frojd - mehanizam identifikacije sa agresorom).

TEST (engl. test), analiza; kvalitativno, semikvantitativno ili kvantitativno ispitivanje nekog hemijskog sastojka primenom odgovarajuće metode ili postupka.

TESTASTI OTOK (engl. pitting edema), otok potkožnog tkiva kod koga na pritisak dugo ostaje otisak.

TEST FIKSACIJE RADIOAKTIVNOG JO-DA (engl. thyroid radioiodine uptake test), nuklearnomedicinska metoda za procenu funkcije štitaste žlezde, dijagnostikovanje subakutnog tiroiditisa i izračunavanje veličine terapijske doze radioaktivnog joda. Primenjuje se i u dijagnostici ostalih oboljenja štitaste žlezde. Posle unošenja dijagnostičke doze radioaktivnog joda (131I) meri se brzina njego-vog vezivanja u štitastoj žlezdi, a rezultat testa iskazuje se kao procenat akumuliranog u odnosu na ukupno datu količinu. Rezultat testa fiksacije je upravo proporcionalan funkciji štitaste žlezde, a obrnuto proporcionalan unosu stabilnog joda hranom.

TEST LUPUSNE TRAKE (engl. lupus band test), imunofluorescentna tehnika koja služi za potvrdu dijagnoze lupusnih promena u koži. Dokazuju se imuni kompleksi u koži, na granici epiderma i derma, koji označavaju aktivnost bolesti, a iščezavaju sa smirenjem kliničkih manifestacija.

TEST NA OKULTNU KRV (engl. occult blood test), skrining test za dokazivanje prisu-stva krvi u urinu ili fecesu, koji se zasniva na peroksidaznoj aktivnosti hemoglobina, mioglobina i drugih hem proteina. Za ovo dokazivanje postoji niz komercijalnih testova.

TEST NA SRPASTE ĆELIJE (engl. sickle cell test), test kojim se dokazuju eritrociti koji sadrže patološki hemoglobin S. U njima se, u in vitro uslovima, u sredini sa manje kiseonika kristalizuje hemoglobin S u vidu iglica deformišući eritrocite koji dobijaju izgled srpa. Taj oblik eritrociti dobijaju usled kristalizacije hemoglobina u vidu iglica, koje tako razapnu eritrocit. Najčešće se koristi metoda po Stentonu, gde se krv bolesnika meša sa rastvorom natrijum-metabisulfita što izaziva kristalizaciju hemoglobina u pomenutim uslovima.

TEST OPTEREĆENJA (engl. stress test), dozirano fizičko opterećenje pri kome se ispitivanoj osobi stalno prati elektrokardiogram, meri puls, arterijski krvni pritisak, eventualno potrošnja kiseonika. Na osnovu promena na elektrokardiogramu može se potvrditi ili isključiti koronarna bolest (nedovoljno snabdevanje krvlju srčanog mišića). Test opte-rećenja može se koristiti u proceni nastanka aritmija i smetnji u sprovođenju električnih impulsa i u proceni terapije, kondicije, odnosno srčane insuficijencije. Izvodi se na biciklu ili pokretnoj traci.

TEST POKRIVANJA (engl. cover test), jedan od najjednostavnijih i najvažnijih testova, kojim se otkriva ne samo manifestni već i latentni strabizam, i daje uvid u to da li postoji horizontalna ili vertikalna devijacija. Izvodi se pokrivanjem jednog oka zastorom, čime se isključuje refleks fuzije, i oko pod zastorom ostaje na normalnom položaju; ako ima poremećaj položaja, beži u jedan od pomenutih pravaca. Otkrivanjem zastora ponovo se uspostavlja refleks fuzije, i na osnovu restitucionog pokreta bulbusa zaključuje se o kom tipu devijacije se radi.

TEST TIMOL ZAMUĆENJA (engl. thymol turbidity test), zastareo test za ispitivanje funkcije jetre, koji se zasniva na stvaranju precipitata pri dodatku reagensa serumu koji ima povećanu koncentraciju gamaglobulina, a sniženu koncentraciju albumina. Pozitivan test se dobija i sa serumima sa povećanom koncentracijom lipoproteina i lipida.

TEST ZA DIJAGNOZU PERNICIOZNE ANEMIJE , vitamin B12 obeleži se radioaktivnim kobaltom (57Co) i daje oralno, nakon parenteralnog davanja neobeleženog vitamina B12. Resorpcija obeleženog 57Co vitamina B12 u digestivnom traktu određuje se merenjem radioaktivnosti urina koji se skuplja tokom 24h. Normalno se urinom izluči 8 40% radioaktivnog vitamina B12. U pernicioznoj anemiji ekskrecija je smanjena.

TESTIS (engl. testicle, lat. testis), semenik. Paran muški polni organ, ovalnog oblika promera 4,5 cm x 2,5 cm x 3 cm, težine oko 15 g, koji se nalazi u mošnicama, podržavan semenom vrpcom. To je muški polni organ koji predstavlja egzokrinu žlezdu koja produkuje spermatozoide (holokrina sekrecija) i androgen vezujući protein (ekkrina sekrecija) koji sekretuju Sertolieve ćelije, i endokrinu žlezdu koja produkuje testosteron. Ovoidnog je oblika, Struktura: 1. tunica albuginea je omotač testisa koji na zadnjoj strani formira medijastinum testisa; 2. stroma tj. septula koja deli testis na 250 lobula koji konvergiraju ka medijastinumu, kroz koji krvni, limfni sudovi i nervi ulaze i izlaze; 3. parenhim koji se sastoji od: a) 500 - 1.000 seminifernih tubula koji se ulivaju u rete testis, između kojih je rastresito vezivno tkivo i b) Leydigovih ćelija. Testis je smešten u skrotumu i delimično obavijen tunicom vaginalis. Testis ima dve strane, dve ivice i dva pola. Strane su spoljašnja i unutrašnja. Ivice su prednja (slobodna) i zadnja. Duž gornjeg dela zadnje ivice usađen je deo pasemenika, a u središnjem delu ove ivice vidi se ulazno polje semenika kroz koje prolaze krvni sudovi i živci namenjeni ovom organu. Polovi su gornji, duž koga je usađen pasemenik, i donji, koji je lako fiksiran za dno mošnica. Semenik je obmotan omotačima ispod kojih se nalazi vezivna opna semenika (tunica albuginea). Od duboke strane vezivne opne odvajaju se brojne pregrade koje dele parenhim semenika na režnjiće (lobuli testis). U režnjićima se nalaze brojni izvijugani i pravi semeni kanalići čiji se završni delovi nastavljaju odvodnim semenim kanalićima koji se ulivaju u početni deo pasemeničkog kanala. Sazrevanjem epitela semenih kanalića, kroz više stadijuma, nastaju zrele polne ćelije spermatozoidi. Između semenih kanalića nalazi se intersticijumsko tkivo semenika, čije ćelije stvaraju i luče polne hormone. Retinirani t. (engl. retained t.), ne može se spustiti u skrotum; mobilni

t. (engl. mobile t.), kad je izvan skrotuma može se reponirati u skrotum; retraktilni t. (engl. retractile t.), nakon potisnuća u skrotum odmah se vraća na prvobitno mesto; ektopični t. (engl. ectopic t.), descendirao ali u pogrešnom pravcu; kriptorhizam (engl. cryptorchism), testis u trbuhu; agenezija t. (engl. testicle agenesion), uopšte ga nema.

TESTOSTERON (engl. testosterone), glavni muški polni hormon; 17b-hidroksiandrost-4- -en-3-on (RMM 288,41). Testosteron je C19 androgen koji se sintetizuje iz holesterola u intersticijelnim ili Leydigovim ćelijama testisa. Testosteron se metabolizuje u jetri do svog glukuronida ili sulfata, a takođe se prevodi i u androsteron i etioholanolon. Ova jedinjenja se određuju u urinu kao 17-ketosteroidi i prema tome odražavaju testikularnu funkciju.

TESTOVI PLUĆNE FUNCKIJE (engl. pulmonary function tests), ispitivanje plućne funkcije obuhvata malu spirometriju i druge znatno sofisticiranije metode fiziološkog ispitivanja (telesna pletizmografija, difuzijski kapacitet, distribucija ventilacije, ispitivanje malih disajnih puteva, kontrola disanja, merenje parcijalnih pritisaka gasova u arterijskoj krvi i drugo).

TESTOVI SA MASTILOM (engl. ink’s tests ), npr. Rorscharchov test, specifične projektivne tehnike za dobijanje podataka o ličnosti ispitanika kao i o eventualnim poremećajima. Čine je tablice slika sačinjenih od mrlja mastila i boja. Slike se dobijaju tako što se list nakapan mastilom i bojom presavije na pola i dobije simetrična slika, koju treba analizirati.

TESTOVI SLUHA (engl. test of hearing), način utvrđivanja kvantiteta (stepena) i kvaliteta (mesta) oštećenja sluha. Postoje testovi zvučnim viljuškama kojima se na jednostavan način utvrđuje gruba lokalizacija lezije, odnosno da li je lezija u sprovodnom (konduktivnom) delu ili u senzorineuralnom (perceptivnom) delu. To su: Weberov, Rinneov, Schwabachov i Gelleov test. Audiometrijski testovi - tonalna i govorna audiometrija omogućavaju procenu funkcio-nalnog stanja provodnog i perceptivnog dela slušnog sistema i drugih delova centralnog i perifernog nervnog sistema koji imaju funk-cionalnu vezu sa slušnim putevima i centrima.

TEŠKI METALI (engl. heavy metals), izraz koji označava relativno teške metalne jone ili njihove anjone, kao što su antimon, arsen, bizmut, gvožđe, olovo i živa. Većina ovih metala i naročito njihovih jona krajnje su tok-sični, čak i u niskim koncentracijama.

TETANIJA

(engl. tetany), povećana razdra-ženost nerava i mišića zbog smanjene koncentracije jonizovanog kalcijuma u ekstraćelijskom prostoru. Može da se javi zbog sma-njenog stvaranja paratiroidnog hormona, nedostatka vitamina D, alkaloze ili povećanog zadržavanja bikarbonata. Karakterišu je karpopedalni spazam, trzajevi mišića i mišićni grčevi, laringospazam sa inspiratornim stridorom, hiperrefleksija i horeaformni pokreti.

TETANUS (engl. tetanus), zli grč; teška akutna infektivna nekontagiozna bolest uzrokovana toksinima anaerobne bakterije iz roda klostridija (Clostridium tetani). Ova bolest nastaje kao posledica zagađenja povređenog tkiva sporama Clostridium tetani, koje u uslovima bez vazduha proklijavaju i luče veći broj veoma jakih toksina od kojih je najopasniji tetanospazmin. Najopasnije su duboke ubodne rane, ali i na izgled bezazlene povrede mogu biti opasne. Bolest se posle inkubacije, koja u proseku traje sedam dana, ispoljava najpre stegnutim vilicama (trismus), a posle nekoliko dana grčevi zahvataju sve poprečno--prugaste mišiće. Najopasnije komplikacije ove bolesti su paraliza disanja i poremećaji srčane funkcije (aritmija, hipertenzija). Zbog svakodnevnih trauma i rizika od ove bolesti neophodno je sprovesti sistematsku vakcinaciju u cilju njene prevencije.

TETIVA (engl. tendon), organ koji povezuje skeletni mišić sa kosti. Sastoji se od gustog vezivnog tkiva, tj. tetivnih vlakana postav-ljenih paralelno sa osovinom tetive, između kojih se nalaze tetivne ćelije. Tetivna vlakna su grupisana u primarne snopove okružene endotendineumom. Više primarnih snopova formira sekundarni snop koji je obmotan peritendineumom. Svi sekundarni snopovi drže se zajedno pomoću epitendineuma koji se nastavlja slojem rastresitog vezivnog tkiva, tzv. paratendineumom. Neke tetive su obmotane sinovijalnom opnom i imaju mezotendineum. Krvni sudovi, limfatici i nervi smešteni su u centralnom delu tetive.

TETIVNA SINOVIJALNA VAGINA (engl. synovial vagina of tendon, lat. vagina synovialis tendini), cilindrična cev dvostrukog zida u kojoj klizi tetiva. Sastoji se od unutrašnje serozne membrane, koja je vezana rastresitim vezivnim tkivom epitendineuma za tetivu, i od spoljašnje serozne membrane koja oblaže unutrašnju površinu fibrozne vagine tetive. U predelu mezotendineuma, one su razdvojene, a na krajevima se nastavljaju jedna na drugu. Tetivna s. v. je obložena mezotelnim ćelijama koje oslobađaju malu količinu sinovijalne tečnosti u vaginalnu šupljinu i na taj način pospešuju klizanje tetive.

TETIVNA VLAKNA (engl. tendon fibers, lat. fibreae tendineae), jaki snopovi tetivnih mikrofibrila između kojih ima i nekoliko elastičnih vlakana.

TETIVNE ĆELIJE (engl. tendon cells, lat. cellula tendinea), dugačke ćelije koje liče na fibroblaste. Imaju eliptično

jedro, izražen nu-kleus i uobičajene organele. Imaju čaršavaste produžetke kojima obrgljavaju tetivna vlakna i stižu do susednih tetivnih ćelija. T. ć. su odgovorne za sintezu i dalji opstanak raz-ličitih vrsta vlakana i sintezu osnovne supstance tetiva.

TETIVNE MIKROFIBRILE (engl. tendon microfibrils), kolagene mikrofibrile koje formiraju tetivna vlakna. Promera su od 40 do 250 nm. Na uzdužnom preseku pokazuju raspored i periodicitet kolagenih vlakana koji je isti kao i bilo gde drugde u organizmu. Na poprečnom preseku vide se međuveze sastavljene od osmiofilnih mostova.

TETOVIRANJE (engl. tattoo), iscrtavanje slika, pisanje teksta ili brojeva po koži. U starim civilizacijama je magijskog karaktera, označava pripadnost nečemu ili odbranu od pretećeg zla. U savremenoj civilizaciji može imati simbolično značenje. Odnos prema tetoviranom zapisu je promenjiv i u skladu je sa afektivnim odnosom prema tetoviranim sadržajima. Sreće se i kod osoba patoloških karakteristika ličnosti, ali i kao manifestacija modnih trendova.

TETRA(engl. tetra-), prefiks koji se dodaje osnovnoj internacionalnoj mernoj (SI) jedinici da označi 1012 deo osnovne jedinice.

TETRACIKLINI (engl. tetracycline), antibiotici širokog antibakterijskog spektra. Inhibiraju sintezu proteina i deluju bakteriostatski. Koriste se dugo, pa je veliki broj bakterija postao rezistentan. Lekovi su prvog izbora za infekcije koje izazivaju: hlamidije, mikoplazma pneumonije, brucele, spirohete, rikecije. Koriste se i u terapiji akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa i juvenilnih akni. Kla-sični tetraciklini, tetraciklin, oksitetraciklin, hlortetraciklin, uglavnom su napušteni. Noviji tetraciklini, kao što su metaciklin, minociklin i doksiciklin, imaju povoljniju farmako-kinetiku. Neželjeni efekti su diskoloracija zuba i oštećenje dentina, gastrointestinalne smetnje, oštećenje jetre, superinfekcije (Candida, Staphylococcus). Ne smeju se davati deci mlađoj od 12 god. i trudnicama.

TETRAHIDRO-11-DEOKSIKORTIZOL (engl. tetrahydro-11-deoxycortisol ), glavni metabolit 11-deoksikortizola (jedinjenje S). Stvara se redukcijom jedinjenja S u jetri i izlučuje kao konjugat glukuronida putem urina.

TETRAHIDROFOLAT DEHIDROGENA-ZA (engl. tetrahydrofolate dehydrogenase ), enzim iz roda oksidoreduktaza (5,6,7,8- tetrahidrofolat:NADP+ oksidoreduktaza, EC 1.5.1.3), koji katalizuje reakciju 5,6,7,8- -tetrahidrofolat

+ NADP+ = 7,8-dihidrofolat + NADPH. Reakcija je veoma značajna za sintezu nukleotida; inhibira je antineoplastični lek metotreksat (derivat folata). Naziva se i folat-reduktaza ili dihidroksifolatreduktaza.

TETRAHIDROFOLNA KISELINA (engl. tetrahydrofolic acid), redukovani pteridin, tetrahidropteroilglutamat, koji je pteridin vezan za p-aminobenzoevu kiselinu vezanu za glutaminsku kiselinu. To je kofaktor koji ima specifičnu funkciju za prenos jedinice sa jednim ugljenikom.

TETRAHIDROKANABINOL (engl. tetrahydrocannabinol), THC, najvažniji aktivni sastojak u indijskoj konoplji (Cannabis sativa) koja je u mnogim delovima sveta rašireno sredstvo zavisnosti (marihuana), a u nekim je i legalizovana, društveno prihvaćena. U po-četku prouzrokuje euforiju, nekontrolisani smeh, gubitak osećaja za vreme i osećaj depersonalizacije, a kasnije relaksaciju i sa-njivost. Farmakološki efekti koji su od interesa za terapiju su sniženje intraokularnog pritiska i antiemetičko dejstvo. Danas se već koristi derivat pod imenom dronabinol za zaustavljanje povraćanja koje nastaje u toku hemioterapije tumora. Preparat: Marinol.

TETRAHIDROKORTIZOL (engl. tetrahydrocortisol), jedan od glavnih metabolita kortizola koji se stvara u jetri redukcijom kortizola.

TETRAJODTIRONIN, T (engl. thyroxine), v. tiroksin.

TETRAKAIN (engl. tetracaine), lokalni anestetik iz grupe estara para-amino-benzoeve kiseline. Ima jako i dugo dejstvo i koristi se za razne vrste lokalne anestezije.

TETRALOGIJA FALLOT (engl. tetralogy of Fallot), ŠEtienne-Louis Arthur Fallot, francuski lekar, 1850-1911Ć takođe i pentalogija odn. trilogija Fallot (engl. pentalogy, trilogy), najčešća urođena srčana mana sa cijanozom posle prve godine života. Karakteriše je kombinacija 4 strukturne anomalije: A. Stenoza plućne arterije, opstrukcija izlasku krvi iz desne komore usled suženja prstena plućnih zalistaka koji su često i bikuspidni, ali češće zbog hipertrofije subpulmonalnih mišića i infundibularne stenoze. Plućna arterija je manje ili više sužena (supravalvularna stenoza), sve do potpune atrezije, a njene grane su hipoplastične; tada krv u plućni krvotok može da stigne iz otvorenog ductus arteriosusa ili kolateralnim arterijama iz aorte. B. Defekt međukomorske pregrade, velik i nerestriktivan, smešten

neposredno ispod zalistaka aorte (ne zatvara se spontano). C. Dekstropozicija aorte (u 20 - 25% slučajeva). D. Hipertrofija desne komore, hemodinamska posledica povišenog pritiska u desnoj komori srca. Uz navedene anomalije, može se naći defekt pretkomorske pregrade (tzv. pentalogija Fallot). On, sa stenozom plućne arterije i hiper-tofijom desne komore nosi oznaku trilogija Fallot. Mada je često izolovana, pridružuju joj se i druge urođene anomalije u oko 15% slučajeva: rascep usne i nepca, malformacije skeleta (Klippel-Feil sekvenca), hipospadija i povezanost sa sindromima: - de Lange, Goldenhar i brojnim hromozomskim poremeća-jima. Anatomske anomalije dovode do izjednačenja pritisaka u obe srčane komore, desno--levog šanta i cijanoze.

TETRAMER (engl. tetramer), oligomer koji se sastoji od četiri monomera, npr. hemoglobin, izoenzimi laktatdehidrogenaze, itd.

TETRAZOLIJUM SOLI (engl. tetrazolium salts), bezbojne supstance, rastvorljive u vodi koje se koriste pri histohemijskom otkrivanju enzimskih reakcija. Redukcijom sa vodonik-peroksidom pri dehidrogenacionoj reakciji ove soli grade obojene proizvode.

TETRAZOLIN (engl. tetrazoline), lokalni vazokonstriktor, u obliku kapi za oči. Koristi se za lečenje konjunktivitisa i nadražaja kod nošenja veštačkih sočiva. Neželjeni efekti su iritacija oka i midrijaza. Preparati: Montevizin, Tyzine, Visine.

TETROFOSMIN (engl. tetrophosmine), lipo-filno kompleksno jedinjenje koje se akumulira u ćelijama srčanog mišića i ćelijama nekih tumora difundujući kroz ćelijsku membranu u smeru električkog gradijenta. Distribucija u miokardu je proporcionalna regionalnom protoku krvi. Obeležen sa 99mTc služi za izvođenje miokardiografije i scintigrafsku lokalizaciju nekih tumora. V. scintigrafija tu-mora.

TEŽINA (engl. weight), iznos koliko neko telo teži ili bi trebalo da teži. Telesna težina je najvažnija i najjednostavnija mera zdravlja i ishrane, a kod dece promena telesne težine je najvredniji pokazatelj pravilne ishrane i rasta. Merenja treba obavljati uz odgovarajuću opremu i standardnim metodama da bi se dobili dovoljno precizni podaci. Telesna težina se izražava u kilogramima. Aktuelna t. je ona dobijena merenjem; idealna, standardna, poželjna t. je ona koju bi osoba trebalo da ima prema polu, uzrastu i visini; realna t. je odnos aktuelne prema idealnoj izražen u procentima i služi za procenu stepena uhranjenosti.

THC

(engl. tetrahydrocannabinol), v. tetra-hidrokanabinol.

TIABENDAZOL (engl. thiabendazole), antihelmintik, lek izbora u terapiji strongiloidijaze i kožne larve migrans. U odsustvu drugih lekova, može da se koristi u terapiji trihinoze i visceralne larve migrans. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Mintezol.

TIAMAZOL (engl. methimazole), v. metimazol.

TIAMIN (engl. thiamine), generičko ime za jedinjenje koje ima aktivnost vitamina B1. Deficit ovog vitamina pogađa neuromuskularni sistem.

TIAPROFENSKA KISELINA (engl. thiaprofenic acid), nesteroidni antiinflamatorni lek sa analgetičkim, antiinflamatornim i antipireti-čkim dejstvom. Koristi se za lečenje reumatoidnog artritisa i srodnih bolesti. Neželjena dejstva su tipična za ovu grupu lekova: nadražaj želuca, bolovi, povraćanje i eventualno krvarenje. Preparat: Turganil.

TIAZIDNI DIURETICI (engl. thiazide diuretic), sulfonamidni diuretici, koji uzrokuju umerenu diurezu inhibicijom resorpcije jona Na+ i Cl- u distalnim tubulima bubrega. To su: hlorotiazid, hidrohlorotiazid, politiazid, hlortalidon, kinetazon, metolazon, indapamid. Efekt počinje posle 1 - 2 sata od oralnog unošenja i traje 12 - 24 sata. Kod hronične primene ovih lekova poželjna je bar dvodnevna pauza radi izbegavanja neželjenih efekata. Koriste se za lečenje hipertenzije, akutne i hronične insuficijencije srca, edema i idi-opatske hiperkalciurije. Kod bolesnika sa diabetes insipidusom tiazidi deluju antidiure-tički. Neželjeni efekti su: gubitak kalijuma, hiperurikemija, poremećaj tolerancije uglje-nih hidrata, alergijske reakcije i hiperlipidemija. Ne smeju da se koriste kod bubrežne insuficijencije, diabetes mellitusa, gihta i hipokaliemije. Zbog moguće hipo-kaliemije potreban je oprez kod terapije edema u cirozi jetre i kod istovremene pri-mene tiazida i glikozida digitalisa.

TIBC, skr. za ukupan kapacitet vezivanja gvožđa.

TIBIJA

(engl. shin bone, lat. tibia), golenjača. Unutrašnja, deblja kost potkolenice, koja se gornjim okrajkom spaja sa butnom kosti i lišnjačom, a donjim okrajkom sa lišnjačom i skočnom kosti. Tela golenjače i lišnjače su spojena međukoštanom opnom potkolenice, postavljenom u sagitalnoj ravni.

TIETZOV SINDROM (engl Tietze’s syndrome ), bol, osetljivost na dodir i otok sternokostalnog zgloba prednjeg zida grudnog koša. Javlja se kod mlađih osoba, najčešće na jednom (drugom ili trećem) sternokostalnom zglobu. Malo se zna o patogenezi, a trauma se smatra najčešćim pokretačem patološkog procesa.

TIFFENEAU INDEKS , odnos forsiranog ekspirijumskog protoka u prvoj sekundi (FEV1) i vitalnog kapaciteta. Izražava se u procentima i predstavlja pokazatelj opstrukcije di-sajnih puteva. V. spirometrija, v. opstrukcija bronha, v. ventilacija pluća.

TIFUS (engl. typhus), akutno infektivno obo-ljenje creva uzrokovano bacilom tifusa. Ranije je bolest imala endemo-epidemijski karakter, a u današnje vreme javlja se sporadično. Izvor zaraze je čovek, kao bolesnik ili kliconoša, a put infekcije je fekooralni. U crevima bakterija izaziva zapaljenske reakcije i stvaranje ulceracija uz uvećanje regionalnih limfnih žlezda. Ove bakterija prodiru u krvotok i dovode do pojave sepse. Klasičnu klini-čku sliku karakterišu opšti toksemični simptomi uz prisustvo nervnih simptoma (tifozno stanje). I drugi zahvaćeni organi pokazuju simptome (dijareja, ospa, pneumonitis, mio-karditis). Komplikacije uključuju perforaciju creva i enteroragiju.

TIFUSNA GROZNICA (engl. typhoid fever), febrilnost koja prati invazivnu fazu trbušnog tifusa ima karakterističnu temperaturnu krivulju (v. tifus). Nakon postepenog rasta (inkrementni stadijum) uporno se održava visoka temperatura (kontinua) sa eventualnim manjim varijacijama unutar jednog stepena (remitentna). Na kraju febrilne faze tempera-tura se postepeno normalizuje (dekrementni stadijum).

TIFUSNA ROZEOLA (engl. typhoid roseola, lat. roseola typhica), promena na koži kod obolelih od trbušnog tifusa. Reč je o diskretnim, makuloznim promenama koje se gube na pritisak. Obično se nalaze na koži trbuha i leđa, ali i na koži ostalih delova tela. Javljaju se početkom druge nedelje bolesti, kada su znaci intoksikacije maksimalno ispoljeni. Retko se javlja u obimnoj formi slično morbiloznoj ospi. Rozeola nastaje zbog stvaranja aglutinina i gomilanja tifusnih bacila u površnim kapilarima kože. U izvesnim slučajevima iz rozeoliformnih promena izoluje se Salmonella typhi. Pojava može biti od značaja za dijagnostiku obolelih od trbušnog tifusa.

TIFUSNI PRENOSILAC

(engl. typhoid carrier), prema vremenu izlučivanja i izvoru izlučivanja može biti trojak: rekonvalescentni pacijent, izlučuje tifusne klice stolicom do 6 meseci po preležanom tifusu; hronični pacijent, nastavlja da izlučuje tifusne klice i godi-nu dana od akutne bolesti; fekalni pacijent, najčešće su žene. Žučna kesa i žučni putevi su mesta hronične infekcije. Ukoliko je hronična infekcija lokalizovana u bubrežnoj karlici, onda se tifusne klice izlučuju urinom (urinarni prenosilac).

TIGROIDNA SUPSTANCA (engl. tigroid substance), nekadašnji naziv za Nisslova tela.

TIKARCILIN (engl. ticarcillin), penicilin proširenog spektra dejstva i na Gram-negativne bakterije. Deluje i protiv Pseudomonas aeruginosa (sinergistički sa aminoglikozidima). Razgrađuju ga beta-laktamaze, osim ako se ne kombinuje sa klavulonskom kiselinom. Daje se parenteralno. Neželjeni efekt je alergija na penicilin. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Ticar.

TIKLOPIDIN (engl. ticlopidine), antiagregacioni lek, inhibira delovanje ADP-a u procesu agregacije trombocita. Klinička efikasnost slična je aspirinu. Indikacije su kao kod aspirina. Daje se oralno dva puta dnevno. Neželjena dejstva su češća nego kod aspirina i mogu biti: gastrointestinalne tegobe, alergijske reakcije, oštećenje kostne srži. Tokom prvih 12 nedelja treba pratiti krvnu sliku. Ne treba ga kombinovati sa aspirinom, jer potencira njegova dejstva. Posebno je pogodan onda kad se aspirin najbolje ne podnosi ili je kontraindikovan. Preparat: Ticlodix.

TILIDIN, opioidni analgetik sa umerenim potencijalom zavisnosti; uvršten je u paragrafike. Dozira se oralno ili u vidu supozitorija. Preparat: Valoron.

TIMIDIN (engl. thymidine), tiamin-2-deoskiribozid, nukleozid koji je izolovan iz deoskiribonukleotida. Može postojati kao mono-, di-, i trifosfat.

TIMIN (engl. thymine), kristalna baza, 5-metiluracil. Nalazi se i u životinjskim i u biljnim tkivima kao pirimidinska baza koja ulazi u sastav DNK, a čiji je par adenin. U mRNK umesto timina nalazi se uracil.

TIMMEOV SINDROM

(engl. Timme syndrome ), sindrom timoadrenopituitarne insuficijencije. Prva faza počinje pre puberteta i karakterišu je disproporcionalno razviće kos-tiju, poremećeno spajanje epifiza sa kostnim ležištima, hiperekstenzija zglobova, mišićni grčevi, spazmofilija, hemofilična naklonost, poremećena denticija, uvećani krajnici i adenoidi, hipotenzija, hipoglikemija, epistaksa, cijanoza ekstremiteta, alavost, smanjeno tursko sedlo, enureza. Druga faza počinje od puberteta i karakteriše je nagli rast, poremećaj menstruacije, genitalni infantilizam, poreme-ćaji funkcije adrenalina, gastrični hiperaciditet, gubitak dlaka na telu. Treća faza se odvija u trećoj deceniji života; karakteriše je prošireno tursko sedlo, akromegalija, uspavanost, konfuzija, glavobolja, epileptiformni napadi, mentalne promene.

TIMOCITI (engl. thymocytes), T-limfociti koji se nalaze u timusu.

TIMOL (engl. thymol), bela, aromatična, čvrsta, kristalna supstanca, 5-metil-2-izopropil-1-fe-nol, koja se koristi kao antiseptik i konzer-vans (antibakterijski agens) reagenasa i bioloških uzoraka kao što je urin.

TIMOLFTALEIN (engl. thymolphtalein), pH indikator sa pH intervalom od 9,3 (bezbojan) do 10,5 (plav). Koristi se kao supstrat za kiselu fosfatazu u obliku monofosfata.

TIMOLOL (engl. timolol), neselektivni blokator adrenergičkih beta-receptora. Koristi se za lečenje hipertenzije, za sekundarnu profilaksu infarkta miokarda i u terapiji glaukoma. Neželjeni efekti su isti kao kod drugih beta- -blokatora. Preparati: Glaumol, Timoptic.

TIMOL PLAVO (engl. thymol blue), pH indikator, timolsulfoftalein, koji u kiselom pH intervalu menja boju od 1,2 (crveno) do 2,8 (žuto) i u alkalnom pH intervalu od 8,0 (žut) do 9,6 (plav).

TIMOM (engl. thymoma), benigni ili maligni tumor timusa (grudne žlezde). Ovi tumori su često praćeni miastenijom gravis, oboljenjem koje karakteriše izražen zamor mišića. Posle otklanjanja ovog tumora miastenija gravis uglavnom iščezava.

TIMOPOETIN

(engl. thymopoietin), hormon grudne žlezde koji je po sastavu polipeptid. Stimuliše formiranje timocita iz limfoidnih ćelija. Limfoidne ćelije poreklom iz kostne srži dolaze u timus gde postaju timociti od kojih jedan deo ćelija napušta timus i odlazi u krv i u periferne limfoidne organe kao limfo-citi T.

TIMOZIN (engl. thymosin), proteinski hormon koji proizvodi timus (RMM 12.000), a utiče na rast i sazrevanje T ćelija. Može da povrati T-ćelijski imunitet kod imunodeficijentnih pacijenata.

TIMPANALNA MEMBRANA (engl. tympanic membrane), v. membrana timpani.

TIMPANO(engl. tympano-), prefiks, ono što je u vezi sa bubnom dupljom.

TIMPANOMETRIJA (engl. tympanometry), v. testovi sluha.

TIMPANOPLASTIKA (engl. tympanoplasty), hirurški postupak odstranjenja bolesnog tkiva kod hroničnog gnojnog otitisa sa rekonstrukcijom sprovodnog aparata srednjeg uva i restauracijom funkcije sluha.

TIMPANOSKLEROZA (engl. tympanosclerosis, middle ear fibrosis ), hronično zapaljenje srednjeg uva sa uvučenom bubnom opnom bez perforacije i priraslicama u bubnoj duplji koje imobilišu lanac slušnih koščica zbog čega se javlja konduktivna nagluvost. Leči se hirurški.

TIMSKI RAD (engl. team work), saradnja, u dijagnostici i terapiji (u zdravstvenoj ustanovi), više profila zdravstvenih radnika, kooperativnost i koordiniranost, oblik integracije i različitih službi i disciplina usmerenih prema otkrivanju uzroka, tumačenju simptoma, praćenju stanja bolesnika i definisanju dijagnoze, prognoze i terapijskih procedura. Timski rad je danas ’conditio sine qua non’ uspešnog i efikasnog rada. To je kolektivni čin koji obuhvata interdisciplinarne konsultacije, multiprofilnu dijagnostiku, konzilijarne analize, opservacije „slučajeva“, doziranje farmakoterapije, određivanje odgovarajuće dijetetske šeme, propisivanje faza i oblika rehabilitacije i resocijalizacije, savetovališne i slične forme profesionalne komuni-kacije i paralelno, socijalno-medicinsko pra-ćenje uzročno-posledičnih patognomo-ničnih faktora uz preporuke za njihovo saniranje ili izbegavanje.

TIMUS (engl. thymus), limfoepitelijalni organ koji se nalazi u prednjem medijastinumu. Njegovu strukturu čine: 1. vezivna kapsula; 2. stroma koja čini septa koja penetriraju od kapsule kroz parenhim; 3. parenhim je limfoepitelijalno tkivo podeljeno septama u lobule poliedarnog oblika. Lobuli imaju tamnu, perifernu zonu, tzv. korteks koji je bogat u limfocitima (prevashodno malim, dok su srednji i veliki slabije zastupljeni). Ova zona je od samih septa odvojena slojem zarav-njenih retikuloepitelijalnih ćelija. Drugi deo lobula timusa je centralna zona ili medula koja je bogata retikuloepitelijalnim ćelijama, Hasallovim korpuskulima, a mogu se naći i poneki limfocit (prevashodno srednji i veliki), makrofag, plazmocit, eozinofilni granulocit, itd. Timusa je jedan od centralnih imunološ-kih organa, te su mu funkcije: 1. produkcija T--limfocita koji nastaju od stem ćelija koje u fetalnom periodu dospevaju u timus iz jetre, a kod odraslih dospevaju iz kostne srži. Zreli timociti naseljavaju timus-zavisne zone limfnih organa; 2. obezbeđivanje T-limfocita sa eksprimiranim specifičnim receptorima u cilju prepoznavanja stranih antigena; 3. produkcija timusnog humoralnog faktora. U ži-votnom periodu od rođenja do puberteta timus je vrlo dobro razvijen. Od puberteta timus pokazuje dobne involutivne promene koje se sastoje u smanjenju težine, smanjenju produkcije limfocita, u zamenjivanju ranije opisanog tkiva masnim tkivom. To podrazu-meva podebljavanje septa, umnožavanje Ha-sallovih tela, nestajanje granice između korteksa i medule, sve dok se ne uspostavi dominacija masnog tkiva. Ipak, funkcija timusa ostaje ista kao i na početku života. Involucija timusa može se desiti i pod uticajem nekih egzogenih faktora, kao što su: bolest, težak stres, povišena koncetracija kortizola i gonadalnih steroida.

TIMUSNI HUMORALNI FAKTOR (engl. thymosin), protein koji se sastoji od 108 aminokiselinskih ostataka, koji produkuju timusne epitelo-retikularne ćelije, a stimuluše diferencijaciju i maturaciju T-limfocita.

TINEA (engl. tinea), infekcija kože i njenih dodataka izazvana gljivicama. T. capitis , dermatofitoza kože skalpa i kose koja je izazvana različitim vrstama roda Mycrosporum ili Trichophyton. Najčešće boluju deca od 4 do 14 godina života; t. barbae , gljivična infekcija ograničena na obrasli deo brade i regiju brkova kod muškaraca. Kod žena i dečaka pre puberteta, ova infekcija se svrstava među dermatomikoze neobrasle kože; t. corporis , infekcije dermatofitima neobrasle kože izuzev dlanova, tabana i prepona; t. cruris , dermatofitoza koja obuhvata infekciju genitalija, pubične regije, perinealne i perianalne regije; t. pedis , dermatofitoza kože stopala. Nalazi se kod manje od 10% populacije. Najčešći uzročnici su T. mentagrophites, T. rubrum, zatim Epidermophyton floccosum i ređe Mycrosporon canis.

TINEA VERSICOLOR (engl. tinea versicolor), v. pityriasis versicolor.

TINIDAZOL

(engl. tinidazole), antiprotozoik, nitroimidazolske strukture, koji se koristi za lečenje amebijaze. Preparat: Fasygin, Triagil.

TINITUS (engl. tinnitus), zujanje ili šumovi u uvu. Nije uvek posledica oboljenja uva nego se javlja i kod anemije, hipertenzije, intoksikacije alkoholom i nikotinom. Tinitus može biti simptom oboljenja soljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uva.

TINKTURA (engl. tincture), alkoholno-vodeni ekstrakt biljnih droga.

TIOGUANIN (engl. thioguanine), citostatik, antimetabolit antagonist purina, blokira sintezu nukleinskih kiselina. Koristi se u kombinacijama za lečenje akutnih leukemija. Preparat: Lanvis.

TIOKSANTENI (engl. thioxanthene), grupa hemijski srodnih neuroleptika, derivata tioksantena: hlorprotiksen, klopentiksol, flupentiksol. Farmakološki efekti, terapijska primena i neželjeni efekti su slični kao kod fenotiazina. Kod nas su zapostavljeni i skoro napušteni.

TIOKSOLON (engl. thioxolone), antiseboroik, koristi se za lokalno lečenje akni u obliku losiona, tinkture ili praška. Preparat: Stepin.

TIOMUKAZA (engl. thiomucase), enzim. Primenjuje se lokalno, kao supozitorije ili injekcije za intramuskularnu primenu za lečenje hipertrofičkih ožiljaka. Preparat: Thiomucase.

TIOPENTON-NATRIJUM (engl. thiopental), tiopental, barbiturat sa ultrakratkim dejstvom koji se koristi kao intravenski anestetik za kratkotrajnu anesteziju, ili za uvođenje u opštu anesteziju koja se zatim nastavlja inhalacionim anesteticima. Nema analgetičkih svojstava, a ako se predozira može da depri-mira disanje, srce i cirkulaciju. Ne sme se koristiti bez opreme za reanimaciju. Preparati: Intraval, Nembutal, Pentothal.

TIORIDAZIN

(engl. thioridazine), neuroleptik, iz grupe fenotiazina sa izraženim antiholinergičkim efektima, v. neuroleptici. Prepa-rati: Melleril, Thioridazin, Trixifen.

TIPOVI DISANJA (engl. breathing patterns), obrasci disanja. Osim normalnog, fiziološkog disanja postoje i patološki tipovi disanja značajni za postavljanje dijagnoze, praćenje i lečenje obolelog. To su: CheyneStokesovo d., periodično disanje, sa prekidima i rit-mičkim promenama u intenzitetu, koje nastaje zbog smanjene osetljivosti disajnog centra za ugljen-dioksid; Biotovo d., isprekidano i nepravilno disanje; Kussmaulovo d., teško disanje u dijabetičkoj komi; tahipnea ili polipnea, ubrzano disanje; bradipnea, nenormalno usporen ritam disanja; hiperpnea, duboko disanje, fiziološko u naporu, patološko u mirovanju; apnea, duže odsustvo disanja, uvek patološko.

TIRAMIN (engl. tyramine), indirektni simpatomimetik; oslobađa noradrenalin iz adrenergički nervnih završetaka. Međuprodukt je metabolizma tirozina u organizmu i sastojak hrane kao što su: sir, pivo, kvasac, kobasice. Hrana bogata tiraminom ne sme se koristiti kod osoba koje su na terapiji antidepresivima iz grupe inhibitora MAO (pogotovo oni koji inhibiraju MAO-A), jer može doći do povi-šenja krvnog pritiska opasnog po život. U normalnim okolnostima tiramin iz hrane se razgrađuje pod dejstvom enzima već pri prvom prolasku kroz jetru.

TIRANIZAM (engl. tyranny), obrazac ponaša-nja koji podrazumeva nasilničko, svirepo, nemilosrdno, bezobzirno i samovoljno pona-šanje prema drugom sa ciljem da se nanese psihički i fizički bol. Ponašanje svojstveno ličnostima kod kojih se osnovni poremećaj nalazi u strukturnom obrascu.

TIRO-, prefiks koji se odnosi na štitnu žlezdu.

TIROGLOBULIN (engl. thyroglobulin), tiro-idni glikoprotein koji sadrži 120 tirozinskih ostataka (RMM 660.000). Sintetišu ga tiro-idne folikularne ćelije i sekretuju u lumen tiroidnog folikula. Služi kao akceptor joda pri sintezi mono- i dijodtirozina, kao i trijodtironina (T3) i tiroksina (T4).

TIROGLOSNA CISTA (engl. thyroglossal cyst), medijalna cista vrata; kongenitalna malformacija koja nastaje iz embrionalnih ostataka duktusa tiroglosusa. Ispoljava se kao elas-tičan tumor na vratu najčešće u blizini podjezične kosti.

TIROIDEKTOMIJA (engl. thyroidectomy), hirurško odstranjivanje tiroidne žlezde. Kada se ekstirpira cela tiroidna žlezda, kao što se radi u lečenju malignih tumora, operacija se označava kao totalna tiroidektomija. U svako-dnevnoj praksi češće se primenjuju manje opsežne operacije hemitiroidektomija ili loboistmektomija kojom se odstranjuje jedan lobus odnosno polovina tiroidne žlezde. Kada je patološki proces zahvatio oba režnja tiroidne žlezde koristi se bilateralna parcijalna ili sub-totalna resekcija lobusa (bilateralna subtotalna lobektomija ili bilateralna parcijalna lobektomija). Hormoni tiroidne žlezde su neophodni za život pa je posle totalne tiroidektomije potrebna trajna supstitucija tiroksinom.

TIROIDITIS (eng. thyroiditis), upala tiroidne žlezde. Akutni t ., uzrokovan bakterijskom infekcijom; hronični t., obično uzrokovan abnormalnim imunim odgovorom u kojem limfociti napadaju tkivo žlezde (v. Hashimoto tiroiditis).

TIROIDNA HRSKAVICA (engl. thyroid cartilage, lat. cartillago thyroidea), hijalina hrskavica larinksa.

TIROIDNA ŽLEZDA (engl. thyroid gland), endokrina žlezda koja se nalazi na prednjoj površini traheje, tik ispod larinksa. Sastoji se od: 1. kapsule, koja oivičava žlezdu, a sastav-ljena je od gustog vezivnog tkiva; 2. strome, koja formira septa u kojima su krvni i limfni sudovi i nervi; 3. parenhima, koji je predstav-ljen tiroidnim folikulima. Tiroidni folikuli su oivičeni slojem tiroidnih folikularnih ćelija. Periferno od epitela nalaze se C-ćelije koje su u kontaktu sa bazalnom laminom, ali ne i sa lumenom folikula. Svaki folikul je okružen bogatom kapilarnom mrežom, a autonomna nemijelinska vlakna inervišu krvne sudove. Tiroidna žlezda se sastoji od dva režnja, svakog sa jedne strane dušnika (traheje) koji su povezani istmusom iz koga nekada na gore polazi treći režanj. Tiroidna žlezda se sastoji od velikog broja folikula ispunjenih koloidom koji sadrži glavne aktivne supstance koje produkuje žlezda. Tiroidna žlezda reguliše bazalni metabolizam produkujući tiroidne hormone, koji su pod kontrolom tiroidnog-sti-mulišućeg hormona (TSH) iz hipofize i zahteva prisustvo malih količina joda. Tiroidni ekstrakt se koristi u lečenju bolesti praćenih deficitom tiroidnih hormona.

TIROIDNE FOLIKULARNE ĆELIJE (engl. thyroid follicular cells, lat. cellula follicularis), kockaste ili cilindrične, bazofilne ćelije sa centralnim jedrom. Dobro razvijen Golgi aparat povezan je sa apikalnim vezikulama koje su napunjene koloidom i stapaju se sa apikalnom plazmalemom, izručujući na taj način svoj sadržaj u folikul. Slobodna površina je prekrivena kratkim mikrovilima. Su-sedne ćelije su spojene interdigitacijama i spojnim kompleksima. U aktivnom stanju ćelija se menja: postaje cilindrična, uvećava se Golgi aparat i granulisani endoplazmatski retikulum kao i broj apikalnih vezikula. Na

ćelijskoj površini pojavljuju se pseudopodije, a mikrovili postaju duži i češći. U t. folikularnim ćelijama sintetišu se i sekretuju tiroidni hormon: trijod-tironin (T3) i tiroksin (T4).

TIROIDNI FOLIKULI (engl. thyroid follicles), osnovne strukturne jedinice tiroidnog parenhima. T. f. je obložen tiroidnim folikularnim ćelijama, a ispunjen koloidom. Okru-ženi su gustom mrežom fenestriranih kapilara i nervnim vlaknima. U miru folikuli su veliki, a folikularne ćelije zaravnjene, dok su u aktivnom folikulu ćelije kuboidne, a sami folikuli mali.

TIROIDNI HORMONI (engl. thyriod hormones), trijod-tironin (T3) i tiroksin (T4). Proces njihove sinteze prolazi kroz nekoliko faza : 1. preuzimanje aminokiselina, monosaharida i jodida iz kapilara; 2. sinteza polipeptidnih lanaca na granuliranom endoplazmatskom retikulumu; 3. transport ovih lanaca do Golgi aparata gde se sinteza tiroglobulina završava; 4. egzocitoza tiroglobulinskih granula u formi apikalnih vezikula u lumen folikula; 5. oksidacija jodida i jodin pomoću tiroidne peroksidaze; 6. jodinacija tirozinskih ostataka tiro-globulina i formiranje MIT (monojod-tirozin) i DIT (dijod-tirozin), pri čemu spajanje jednog MIT i DIT daje T3, a dva DIT daje T4. Materijal se deponuje kao koloid; 7. formiraju se koloidne vakuole koje se spajaju sa lizozomima i tako nastaju fagozomi; 8. hidroliza tiroglobulina na globulin, T3 i T4, i difuzija hormona u cirkulaciju. U hormone tiroideje takođe se ubraja kalcitonin koji je produkt C-ćelija. Kalcitonin zajedno sa parathormonom utiče na nivo kalcijuma u krvi, ali ova dva hormona imaju donekle suprotno dejstvo. Kontrola sekrecije T3 i T4 odvija se preko TSH-RF iz hipotalamusa koji deluje na tirotropne ćelije adenohipofize i podstiče ih da luče TSH, koji opet deluje na tiroidne folikularne ćelije, pa one luče T3 i T4, a ovi deluju negativnom povratnom spregom na TSH, a možda i na TSH-RF.

TIROKSIN, T4 (engl. thyroxine), hormon koji se stvara i izlučuje u tiroidnoj žlezdi. Glavna funkcija je podsticanje metabolizma u ćeliji. Tiroksin se u perifernim tkivima dejodinuje i prelazi u aktivnu formu - trijodotironin, T3.

TIROTOKSIKOZA (engl. thyrotoxicosis), sindrom uzrokovan prekomernim količinama tiroidnog hormona u krvotoku zbog hiperprodukcije u tiroidei (v. Graves-ova bolest) ili tirotoksičnog stanja udruženog sa subakutnim tiroiditisom. Karakteriše ga ubrzan rad srca, znojenje, tremor, uznemirenost, povećanje apetita, gubitak u težini i intolerancija toplote.

TIROTRICIN (engl. tyrothricin), polipeptidni antibiotik, za lokalnu primenu. Nalazi se u sastavu preparata: Deltavagin, Otol H.

TIROTROPIN-OSLOBAĐ AJUĆI HORMON (engl. thyrotropin-releasing hormone ), hormon iz hipotalamusa koji stimuliše oslobađanje TSH iz hipofize.

TIROTROPNE ĆELIJE (engl. thyrotrops, TSH-cells, lat. cellula thyrotropica ), poligonalne ćelije, izdužene ili zvezdaste. Grupisane su u centru distalnog dela hipofize. Imaju veliko, eliptično jedro i dobro razvijen Golgi aparat. Od Golgi aparata potiču mnogobrojne sekretorne granule, sa blago osmiofilnim sadržajem, koje se raspoređuju na periferiju ćelije, a potom egzocitozom njihov sadržaj biva izbačen u perikapilarni i intercelularni prostor. Na svetlosnoj mikroskopiji granule su izrazito bazofilne i sadrže tirotropni hormon. Posle tiroidektomije ili administracije tirostatika ove ćelije se transformišu u ćelije tiroidektomije.

TIRO-STIMULIRAJUĆI HORMON, hTSH, TSH (engl. thyroid-stimulating hormone), glikoproteinski hormon koji se sintetizuje i oslobađa iz prednjeg režnja hipofize (RMM oko 30.000). Ciljni organ je tiroideja, koja je stimulisana da sintetiše i izlučuje tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Hormon se sastoji od dve subjedinice, a i b TSH stimuliše iskoriš-ćavanje joda, povećava sintezu tiroglo-bulina (Tg), formiranje jodtirozina i jodtironina, izlučivanje tiroksina i trijodtirozina iz tiroideje i povećanu metaboličku aktivnost. Smatra se da se vezuje za specifične receptore na tiroidei uz aktiviranje adenilat-ciklaze i formiranje cikličnog AMP. Defekti u produkciji TSH vode prekomernoj ili smanjenoj produkciji tiroidnih hormona. TSH se može dati i u obliku injekcija radi testiranja funkcije štitaste žlezde.

TIROZIN (engl. tyrosine), prirodna, neesencijalna aminokiselina (RMM 181,19), koja se nalazi u većini proteina i metabolički se sintetizuje iz fenilalanina. Tirozin je esencijalan u ishrani osoba sa fenilketonurijom zbog svoje deficijentne sinteze. Prekursor je tiroksina, trijodtironina, epinefrina, norepinefrina i melanina.

TITAR (engl. titer), mera količine antitela u nekom serumu. U širem smislu reči to je mera koncentracije neke materije u rastvoru.

TITRACIJA (engl. titration), kvantitativna hemijska analiza; određivanje nepoznate koncentracije neke supstance u rastvoru na osnovu zapremine standardnog rastvora druge supstance koja sa njom u potpunosti reaguje, a na osnovu krajnje tačke titracije (ili ekvivalentne tačke), koja se beleži na osnovu promene indikatorske boje. Ako se primenjuje amperometrija, konduktometrija ili merenje pH rastvora

pomoću pH-metra tiitracija je mnogo preciznija.

TIZANIDIN, miotonolitik; mišićni relaksans sa dejstvom na kičmenu moždinu. Smanjuje hroničnu spastičnost kod bolesnika sa multiplom sklerozom, cerebralnom paralizom i drugim poremećajima kičmene moždine. Pre-parat: Sirdalud.

TKIVNA KULTURA (engl. tissue culture), veštačko održavanje i rast grupa ćelija ljudskih ili životinjskih tkiva u laboratorijskim uslovima. Najčešće se održavaju kulture tumorskih ćelija radi proučavanja njihovih osobina i ose-tljivosti na različite lekove i zračenje. Može se održavati i kultura ćelija kože (keratinocita) u cilju presađivanja kod velikih oštećenja ope-kotinama ili hemikalijama.

TKIVNA RESPIRACIJA (engl. tissue respiration), v. unutrašnja respiracija.

TKIVNA TEČNOST (engl. tissue fluid, extracellular fluid, interstitial fluid), filtrat krvne plazme koji nastaje na arterijskom kraju kapilara pod uticajem krvnog pritiska. T. t. je deo osnovne supstance vezivnog tkiva koji je bogat vodom, tj. to je vodeni rastvor hranjivih sastojaka i gasova. Veći deo t. t. apsorbuje se na venskom kraju kapilara, a ostatak odlazi u limfotok.

TKIVNI TROMBOPLASTIN (engl. thromboplastin of tissue), faktor III koagulacije krvi koji se oslobađa iz oštećenog zida krvnih sudova. T. t. započinje niz složenih transformacija protrombina u trombin.

TKIVO (engl. tissue, lat. textus), koherentna grupa ćelija diferencirana u istom smeru koja ima istu funkciju. Postoje četiri osnovne vrste tkiva u ljudskom organizmu: 1. epitelijalno tkivo ili epitelijum (textus epithelialis); 2. vezivno i potporno tkivo (textus connectivus) gde spada i krv (sanguis); 3. mišićno tkivo (textus muscularis); 4. nervno tkivo (textus nervous).

201Tl , v. talijum201.

T-LIMFOCITI

(engl. T-lymphocytes, thymus- -dependent lymphocytes), vrsta limfocita koja je odgovorna za ćelijski imunitet. Čine oko 35% cirkulišućih limfocita. T-limfociti nastaju u kostnoj srži, odakle idu u timus gde se dele, diferenciraju i sazrevaju. Slede-ći korak je prelazak T-limfocita u cirkulaciju putem koje dospevaju u timus-zavisne zone limfnih čvorova i slezine. Na površini T-limfocita eksprimirano je oko 700 molekula specifičnih imunoglobulina. U kontaktu sa odgovara-jućim antigenom T-limfociti proliferišu i diferenciraju se u T-limfoblaste, od kojih nastaju helperi, kileri, supresori i me-morijske ćelije. Kiler ćelije dejstvuju tako što okruže npr. bakterijsku ćeliju i izazovu njenu lizu putem ireverzibilnog oštećenja plazma-membrane. Ako uzmu ulogu T-help-era, regulišu transformaciju B-limfocita u plazma-ćelije, što znači da kontrolišu i humoralni imunitet. Kiler-ćelije imaju vek od nekoliko dana, dok memorijske ćelije žive nekoliko godina. Izgubljeni T-limfociti obnavljaju se iz timusa, a manjim delom iz kostne srži.

TNM KLASIFIKACIJA (engl. TNM classification), klinička klasifikacija malignih bolesti na osnovu fizikalnog pregleda, laboratorijskih analiza, radioloških, ultrazvučnih, scintigrafskih i endoskopskih pretraga. Time se dobija uvid u stepen proširenosti primarnog tumora i u stepen proširenosti maligne bolesti. Ona se sastavlja pre započinjanja onkološkog leče-nja. Simbol T se odnosi na primarni tumor, N na regionalne limfne čvorove i M su udaljene limfogene i/ili hematogene metastaze. Ukoliko se TNM klasifikacija uspostavlja posle hirurške procedure i patohistološke verifikacije dodaje se prefiks „p“ uz simbole - -pTNM (patološki TNM).

TOALETA RANE , čišćenje kao kod traum-at-ske rane i/ili njene okolne kože ili kod poro-diljje posle porođaja.

TOBRAMICIN (engl. tobramycin), aminoglikozidni antibiotik, sličan gentamicinu, s tim da deluje slabije od gentamicina na većinu Gram-negativnih bakterija, a jače na Pseudomonas. Preparati: Nebcin, Tobramicin, Deksametazon-Tobramicin.

TOFI (engl. tophi), čvrste naslage kristala mononatrijum-urata u hrskavici, sinovijskoj membrani, tetivama, mekim tkivima kod bolesnika sa gihtom. Dovode do zapaljenske reakcije hroničnog tipa na strano telo. Najčešće mesto pojave tofusnih čvorića jeste heliks i antiheliks ušne školjke. Nastaju kod dugotrajno nelečenog gihta i neregulisanog metabolizma urata u težim oblicima bolesti.

TOGA VIRUSI (engl. togaviruses), porodica različitih RNK virusa, koji su dobili naziv prema latinskoj reči toga ogrtač, od kojih neki pripadaju ARBO-virusima. Podeljeni su u rodove alfa virus i rubi virus.

TOKAINID (engl. tocainide), antiaritmik I B grupe, sličan lidokainu, ali se za razliku od lidokaina može dozirati oralno u terapiji ventrikularnih aritmija. Neželjeni efekti su tre-mor, zamagljivanje vida, letargija, ospa po koži, agranulocitoza. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Tonocard.

TOKOLITICI (engl. tocolytics), lekovi koji selektivno inhibiraju kontrakcije gravidnog uterusa, kada one mogu da izazovu prevremeni porođaj ili spontani pobačaj. To su selektivni agonisti adrenergičkih beta2 receptora: salbutamol, fenoterol, terbutalin, ritodrin. Neželjeni efekti su: edem pluća, tahikardija, aritmije, bol u grudima.

TOKSEMIJA (engl. toxemia), stanje koje se javlja usled prisustva bakterijskih produkata (toksina) u krvi.

TOKSIČAN (engl. toxic), onaj koji ima štetan efekat po zdravlje, potencijalno letalan.

TOKSIČNA EPIDERMALNA NEKROLIZA (engl. toxic epidermal necrolysis), akutni, redak i ekstremno težak oblik reakcije kože na različite agense (najčešće infekt ili lek) u vidu nekroze epiderma što se klinički manifestuje pojavom mlohavih mehurova i odvajanja, odl-ušćivanja epiderma na velikim površinama. Promene na koži i sluznicama praćene su slabošću, anoreksijom, febrilnošću, dehidratacijom.

TOKSIČNA PSIHOZA (engl. toxic psy-chosis), vrsta teškog duševnog oboljenja (psihotične otuđenosti od realnosti), najčešće akutnog toka, koja nastaje direktnim dejstvom neke otrovne supstance na mozak, bilo da je uneta spolja, ili je nastala u samom organizmu. Izmenjeno ponašanje zapravo je simptom, sindrom ili komplikacija osnovnog obo-ljenja.

TOKSIKOKINETIKA (engl. toxicokinetics), proces prodiranja hemijske supstance (toksikanta, ksenobiotika) iz spoljašnje sredine u organizam (apsorpcija), prenošenje i raspoređivanje u organizmu (distribucija), hemijska transformacija (biotransformacija) i eliminacija. Apsorpcija se u određenim uslo-vima odvija uglavnom preko respiratornog trakta; liposolubilne materije apsorbuju se preko intaktne kože, što može biti ili jedini ili dodatni put unošenja ksenobiotika. Prodiranje toksikanata kroz ćelijske i supcelularne membrane odvija se pasivnim transportom (procesima difuzije kroz lipide i pore, olakšane ili katalizovane difuzije, pomoću posebnih kompleksnih molekula - jonofora), aktivnim

transportom i endocitozom. Distribucija ksenobiotika zavisi od njihovih fizičko-hemijskih osobina, protoka krvi kroz organe i mogućnosti transporta supstanci u ćelijama. U cirkulaciji su najvećim delom vezani za proteine plazme, naročito za albumine i globuline, za proteine unutar ćelija, za novosintetisane proteine male molekulske težine - metalotioneine, a mogu biti i nevezana frakcija. Biotransformacija, hemijska transformacija koja menja strukturu i karakteristike ksenobiotika u organizmu, ima za cilj pretvaranje nepolarnih, liposolubilnih materija u polarne, hidrosolubilne metabolite, koji lakše prolaze kroz biološke membrane, manje se distribuiraju u tkiva i lakše se izlučuju. Proces najčešće vodi stvaranju manje toksičnih ili netoksičnih produkata i predstavlja detoksikaciju ili inaktivaciju ksenobiotika (detoksikaciona reakcija), ali stvoreni metaboliti mogu biti aktivniji od polazne supstance i ispoljavati iste ili druge toksične efekte. U prvoj fazi biotransformacije odvijaju se reakcije koje menjaju funkcio-nalne hemijske grupe osnovnog molekula ksenobiotika (oksidacija, redukcija, hidro-liza), a u drugoj se enzimskim procesima (konjugacija) iz produkata prve faze stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. Eliminacija, izlučivanje ksenobiotika iz organizma, odvija se izdahnutim vazduhom, zatim preko bubrega urinom, preko žuči, sluzokože digestivnog trakta, znojnih i lojnih žlezda, preko mlečnih žlezda i ugrađivanjem u dlake i nokte.

TOKSIKOLOGIJA (engl. toxicology), nauka o štetnim (toksičnim) delovanjima hemijskih supstanca na organizam.

TOKSIKOLOŠKA ISPITIVANJA (engl. toxicity testing), ispitivanja kojima se u okviru pretkliničkog ispitivanja lekova ispituju akutna, subakutna i hronična toksičnost, kao i posebni vidovi toksičnosti: reproduktivna toksičnost, genotoksičnost, teratogenost, alergogenost, kancerogenost, mutagenost i dr. Ispitivanja se izvode na više životinjskih vrsta, a kancerogenost bar na 2 koje dobijaju lek tokom celog života.

TOKSOID (engl. toxoid), toksična supstanca, produkt izvesnih mikroorganizama, kao što su npr. uzročnici difterije ili tetanusa, čija se toksičnost uništava hemijskim postupkom ali se antigene karakteristike zadržavaju, te se koristi kao sastojak nekih vakcina. V. anatoksin.

TOKSOKARIJAZA (engl. toxocariasis), infekcija visceralnih organa čoveka larvama pseće ili mačije gliste (Visceral larva migrans; Toxocara canis i Toxocara cati). Čovek se inficira kada sa hranom ili vodom unese u organizam infektivna jaja parazita sa svojih ljubimaca. Larve prodiru u krvotok i mogu biti lokalizovane u svakom organu, zatim uginu i izazivaju zapaljensku reakciju. Najčešće se sreću ispod kože, u oku, na mozgu, u plućima.

TOKSOPLAZMOZA (engl. toxoplasmosis), antropozoonoza proširena svuda u svetu. Izazivač bolesti je protozoa

Toxoplasma gondii. Glavni domaćin ovog parazita je mačka. Čovek i ostali kičmenjaci su akcidentalni domaćini. Infekcija nastaje unoše-njem oocisti koje su izbačene sa fecesom životinja iz porodice mačaka ili konzumacijom nedovoljno termički obrađenog mesa u kome se nalaze cistični oblici Toxoplasmae gondii. U želucu se, pod dejstvom digestivnih sokova, oslobađaju paraziti (tahizoiti) koji se krvotokom raznose u razne organe tela, najčešće u mozak, srce, oči, pluća itd. Toksoplazmoza može da se podeli na: toksoplazmozu imunokompetentnih osoba, toksoplazmozu imunodeficijentnih osoba (AIDS) i kongenitalnu (konatalna) toksoplazmozu. Kod imunokompetentnih osoba, toksoplazmoza najčešće potiče bez ispoljenih simptoma infekcije ili kao glandularna forma (mononukleozni sindrom). Retko se kod ovih osoba bolest manifestuje teškom kliničkom slikom, čestim zahvatanjem CNS--a („Mass lezije“), gubitkom svesti, konvulzivnim krizama, fokalnom neurološkom simptomatologijom. Kongenitalna toksoplazmoza nastaje ukoliko je trudnica stekla infekciju tokom graviditeta (oko 40% inficiranih trudnica). Infekcija ploda tokom prvih meseci fetalnog razvoja najčešće se završava spontanim abortusom ili teškim oštećenjima ploda. Ako do infekcije ploda dođe tokom trećeg trimestra, dete se rađa naizgled zdravo, a bolest se može ispoljiti mnogo kasnije tokom života. Kod kongenitalno inficirane dece, najčešće se konstatuju hidrocefalus, moždane kalcifikacije, horioretinitis. Glavni lekovi protiv ove parazitoze su: pirimetamin (daraprim) sulfadilazin, clindamicin i rova-micin.

TOLAZAMID (engl. tolazamide), oralni antidijabetik, derivat sulfonilureje, povećava oslobađanje insulina iz pankreasa. Koristi se u terapiji insulin-nezavisnog diabetes mellitusa. Glavni neželjeni efekt je hipoglikemija. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Tolazamide.

TOLBUTAMID (engl. tolbutamide), oralni antidijabetik, derivat sulfonilureje, povećava oslobađanje insulina iz pankreasa. Koristi se u terapiji insulin-nezavisnog diabetes mellitusa, posebno kod starijih osoba. Glavni ne-željeni efekt je hipoglikemija. Nije registro-van u Jugoslaviji. Preparati: Pramidex, Rastinon.

TOLERANCIJA NA LEKOVE (engl. drug tolerance), postepeno smanjenje efikasnosti tj. dejstva leka koje se razvija tokom nekoliko dana ili nedelja. Uzroci tolerancije mogu biti: farmakodinamski, farmakokinetski ili fiziološka adaptacija organizma na lek.

TOLNAFTAT (engl. tolnaftate), antimikotik, u obliku krema, praška ili rastvora za lokalnu terapiju dermatofitoza. Kandida je rezistentna na ovaj lek. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Tinactin.

TOMESOV GRANULARNI SLOJ

(engl. Tomes’ granular layer, lat. stratum granulosum dentini radicis ), zona malih, nekalcifikovanih dentinskih prostora, odmah ispod dentinocementnog spoja.

TOMESOV PRODUŽETAK (engl. Tomes’ process, lat. processus ameloblasticus ), api-kalna protruzija ameloblasta, oko 5 µm du-gačka, koja je uključena u orijentaciju jedne gleđne prizme.

TOMESOVO VLAKNO (engl. Tomes’ fiber, odontoblast’s process, lat. processus odontoblasti dentinalis ), dugačak apikalni pro-dužetak odontoblasta koji leži u dentinskom tubulu. T. v. se pruža od pulpne šupljine do dentinoenamelnog i dentinocementnog spoja gde se razgranava, mada još leži u dentalnom tubulu. T. v. i dentinski tubuli omogućuju transport metabolita u dentinu.

-TOMIJA (engl. -tomy), sufiks koji označava sečenje odnosno otvaranje šupljeg organa, tkiva ili telesne duplje, u cilju evakuacije sadržaja, korekcije položaja, eksploracije unutrašnjosti ili stvaranja anastomoze (spoja). Tako postoje npr. miotomija (sečenje mišića), tenotomija (sečenje tetive), gastrotomija i enterotomija (otvaranje želuca i creva), holecistotomija (otvaranje žučne kese), bronhotomija (otvaranje bronha) i sl.

TOMOGRAFIJA (engl. tomography), tehnika koja koristi X-zrake ili ultrazvučne talase za dobijanje slike strukture sloja određene debljine unutar tela, pri čemu izdvojeni sloj postaje znatno oštriji, dok strukture izvan tog sloja postaju zamrljane i nejasne. Vizuelni zapis dobijen ovom tehnikom naziva se tomograf. Tomografija na rendgen-aparatima pos-tiže se sinhronizovanim kretanjem rendgen-cevi i kasete sa rendgen-filmom, pri čemu se obezbeđuje da se X-zraci koji prolaze kroz izabrani sloj projektuju na ista mesta na filmu za vreme kretanja. V. kompjuterizovana tomografija, v. pozitronska emisiona tomografija, v. ultrasonotomografija.

TOMOGRAFIJA PLUĆA (engl. lung tomography), rendgenološka tehnika kojom se pomoću kretanja rendgenske cevi u toku snimanja mogu prikazati promene u plućima u jednoj ravni. Te se promene na običnoj radiografiji pluća ne zapažaju jer su smeštene iza rebara i struktura medijastinuma.

TONIČAN (engl. tonic), napet; zategnutost, napetost mišića koja postoji za vreme njihovog mirovanja.

TONOFIBRILI

(engl. tonofibrils, lat. tonofibrilla), končaste citoplazmatske organele koje se sastoje od snopova tonofilamenata. Prevashodno su zastupljeni u germinalnom sloju epidermisa. Oni preprečuju ćeliju u raznim pravcima i pružaju se kroz ćelijske produ-žetke, da bi se pričvrstili u dezmozomima i hemidezmozomima. T. je element citoplazme koji ojačava intercelularnu koheziju.

TONOFILAMENTI (engl. tonofilaments), nekontraktilni, citpolazmatski mikrofilamenti koji su usidreni u vezne ploče dezmozoma. Njihovi snopovi formiraju tonofibrile koji su vidljivi na svetlosnom mikroskopu. Njihov sastav čini protein keratin, koji je bogat sulf-hidrilnim grupama. Tonofilamenti učestvuju u izgradnji citoskeleta.

TONOMETAR (engl. tonometer), instrument za merenje pritiska u nekom delu tela, npr. u oku (v. oftalmotonometer).

TONOMETRIJA (engl. tonometry), v. oftalmotonometar.

TONUS (engl. tonus), održavana, parcijalna kontrakcija, prisutna u relaksiranom skeletnom mišiću; blag otpor koji pruža normalan, relaksiran mišić u toku pasivnih pokreta.

TONUS KRVNIH SUDOVA (engl. vascular musculature tone), stanje napetosti vaskularnog mišića. U miru većina krvnih sudova je u intermedijernom stanju napetosti (tonus u miru). Bazalni tonus je posledica spontane depolarizacije vaskularnog glatkog mišića. Na tonus vaskularne muskulature utiču autoregulacija, nervni sistem i hormoni (humoralni uticaji).

TONZILA (engl. tonsil, lat. tonsilla), krajnik. Gusto grupisano i jasno ograničeno limfno tkivo, najčešće unutar sluznice gornjeg dela digestivnog trakta. T. faringea (engl. pharyngeal t., lat. t. pharyngea), ždrelni krajnik ili treći krajnik. Difuzno rasuto limfno tkivo unutar sluznice gornjeg zida ili krova ždrelne duplje. Dobro je razvijen kod mlađe dece, nakon čega spontano atrofiše do desete godine života. Često je odsutan kod odraslih osoba; t. palatina (engl. palatine t., lat. t. palatina), nepčani krajnik. Parna, dobro izražena grupacija limfnog tkiva smeštena u krajničkoj jami na bočnom zidu usnog sprata ždrelne duplje.

TONZILEKTOMIJA

(engl. tonsillectomy), hirurški postupak odstranjivanja krajnika. Najčešća indikacija je hronično zapaljenje krajnika ili tumor. Izvodi se u opštoj (češće) ili u lokalnoj anesteziji. U pravilno indikovanim slučajevima tonzilektomija je spasonosna operacija. Preostalo limfno tkivo preuzima sve funkcije odstranjenih krajnika u odbrani organizma od infekcije. Komplikacije tonzi-lektomije su retke.

TONZILITIS (engl. tonsillitis), akutno ili hronično virusno ili bakterijsko zapaljenje krajnika. Lokalni znaci hroničnog zapaljenja su: gnoj i detritus u udubljenjima (kriptama) krajnika, hipertrofija i asimetrija, hiperemija prednjih nepčanih lukova, uvećani limfni čvorovi na vratu.

TOPLOTA (engl. heat), oblik energije koji se prenosi s jednog tela na drugo kao rezultat razlike njihovih temperatura. Toplotna energija zračenja (infracrvenog zračenja) jedan je od načina kojim se toplota prenosi. Ostali načini su provođenje i strujanje. Jedinica za toplotu je džul (J).

TOPLOTNI EKVIVALENT KISEONIKA , količina toplote koja se oslobodi pri utrošku 1 litra kiseonika. Različite hranjive materije tokom oksidacije troše različite količine O2, a oslobađaju različite količine CO2 i toplote koji su uvek konstantni za istu hranjivu supstancu: za ugljene hidrate iznosi 5 kCal (21 kJ), za masti 4,7 kCal (19,7 kJ), za proteine 4,6 kCal (19,3 kJ), dok je pri mešovitoj ishrani njegova vrednost 4,825 kCal (20,2 kJ).

TOPLOTNI UDAR (engl. heat stroke), jedan od kliničkih oblika hipertermije. Uglavnom nastaje naglo sa prestankom znojenja koje je verovatno centralnog porekla. Bolesnik ima toplu i suvu kožu, mlitave mišiće, visoku rektalnu temperaturu (čak do 43oC), tahikardiju (do 180 otkucaja u minutu), povišen sistolni pritisak, skokovit puls i duboko disanje. Ispoljavaju se psihomotorna razdražljivost, poremećaj vida, delirijum, kolaps, a može da nastane koma pa i smrt.

TOPLJENJE (engl. melting), proces u kome supstanca prelazi iz čvrstog u tečno agregatno stanje. Da bi se proces odvijao potrebno je supstanci povećati unutrašnju energiju do određenog nivoa. Temperatura na kojoj se odvija proces topljenja naziva se temperatura topljenja. Ona je karakteristična za svaku supstancu.

TORAKALAN (engl. thoracic, thoracal, lat. thoracis), grudni, koji se odnosi na grudni koš ili mu pripada.

TORAKALNA FISTULA (engl. thoracic fistula), patološki otvor na torakalnom zidu, sa kanalom koji se uglavnom slepo završava u torakalnom zidu. Moguća je kombinacija sa pleuralnom šupljinom, pa se ovim kanalom prazni empijem odnosno gnojni sadržaj (pleurokutana fistula).

TORAKALNI DREN (engl. chest tube), dren, gumeni ili plastični tubus preko kože uveden u torakalnu duplju, sa ciljem da se odstrani tečni sadržaj (eksudat, krv, gnoj), vazduh, ili i jedno i drugo. Često se primenjuje kod ope-racija u grudnom košu ili kod kolapsa pluća (pneumotoraksa).

TORAKALNI DUKTUS (engl. thoracic duct, lat. ductus thoracicus), glavni limfni sud u organizmu koji se uliva u vensku cirkulaciju u predelu ugla koji čine v. jugularis interna sinistra i v. subclavia sinistra. Građu t. d. čine: 1. tunica intima koja se sastoji od endotela i finog subendotelnog rastresitog vezivnog tkiva sa unutrašnjom elastičnom laminom; 2. tunica media sastavljena iz kružno i spiralno postavljenih petlji glatkih mišića koje prožimaju bogatu elastičnu mrežu; 3. tunica adventitia koju čini rastresito vezivno tkivo sa krvnim sudovima i nervima.

TORAKALNI HIRURG (engl. chest sur-geon), grudni hirurg, lekar specijalista koji se bavi hirurškom problematikom grudnog koša. U užem smislu, bavi se plućnom kazuistikom, problemima torakalnog zida, dijafragme i medijastinuma.

TORAKO-, prefiks koji se odnosi na grudni koš ili označava pripadnost grudnom košu.

TORAKOABDOMINALAN (engl. thoracoabdominal, abdominothoracal), koji se odnosi na grudnu i trbušnu duplju istovremeno; koji zahvata ili otvara grudnu, trbušnu duplju i dijafragmu istovremeno. Npr.: torakoabdominalni rez i hirurški pristup, torako-abdominalne povrede, torakoabdominalni prostrel, torakoabdominalno širenje (eksten-zija), torakoabdominalna infekcija i sl. U anglosaksonskoj literaturi koristi se i izraz abdominotorakalni.

TORAKOCENTEZA (engl. thoracocentesis), postupak prodora u pleuralni prostor kroz torakalni zid i pleuru iglom, a u cilju dijagnostike i terapije pleuralnih izliva. Ovim postupkom moguće je pribaviti i bioptički materijal. Postupak se obično izvodi pod lokal-nom, odnosno, infiltracionom anestezijom, a pacijent je u

sedećem položaju lako nagnut nap-red. Ovim postupkom leče se pleuralni izlivi kod karcinoma bronha. Uzorci tečnosti ispituju se citološki, citonumerički, biohemijski (broj eritrocita, leukocita, leukocitarna formula, prisustvo malignih i drugih ćelija, sadržaj proteina, glukoze, amilaze itd.) i bakteriološki. V. pleurocenteza.

TORAKOPLASTIKA (engl. thoracoplasty), torakohirurška procedura prilagođavanja oblika dela zida grudnog koša nerastegljivom sadržaju torakalne duplje, ili redukcija zapremine hemiotoraksa, naročito njegovih gornjih delova radi uništenja pleuralnih ili intrapulmonalnih kavuma (kaverni). Podrazumeva hirurško odstranjenje 4 - 5 gornjih rebara u celini. Nekada se vršila u cilju lečenja tuberkuloze

TORAKOSKOPIJA (engl. thoracoscopy), torakohirurška dijagnostička, ali i terapijska procedura zasnovana na minimalnim incizijama i optičkoj kontroli instrumenata za biopsiju i tretman. Modifikacija ove decenijama korišćene metode podrazumeva video-asistiranu torakoskopiju.

TORAKOSTOMIJA (engl. thoracostomy), formiranje otvora na torakalnom zidu radi dreniranja sadržaja.

TORAKOTOMIJA (engl. thoracotomy), hi-rurško otvaranje grudnog koša u dijagno-stičke ili terapijske svrhe. Najčešće se koristi posterolateralna torakotomija, ređe anterola-teralna i aksilarna.

TORAKS (engl. chest, lat. thorax), grudni koš. Gornji deo trupa koji se nalazi između baze vrata i trbuha. Sastoji se od zidova grudnog koša i grudne duplje (v. kavitas toracis). Grudni koš ima dva otvora i četiri zida. Otvori su gornji i donji. Gornji otvor grudnog koša je otvor preko koga komuniciraju organski prostor vrata i grudna duplja. Donji otvor grudnog koša je zatvoren dijafragmom koja razdvaja grudnu od trbušne duplje. Zidovi grudnog koša su prednji, dva bočna i zadnji. Prednji zid grade grudna kost, rebarne hrskavice i prednji okrajci rebara, pokriveni mekotkiv-nim strukturama. Bočne zidove grade tela rebara pokrivena mekotkivnim strukturama. Zadnji zid grade mekotkivne strukture raspoređene oko grudnog dela kičmenog stuba i zadnjih okrajaka rebara. Grudni koš žena ma-njeg je kapaciteta, ravnijih kostiju koje formiraju prednji zid i pokretljivijih od gornjih rebara muškaraca.

TORTIKOLIS (engl. torticolis), ograničena pokretljivost vrata zbog oboljenja ili skra-ćenja vratnih mišića ili kao posledica obolje-nja vratnih pršljenova (spondilarthrosis, spondylosis, spondylosis deformans).

Zbog nepovoljnog položaja ploda u utrobi može se javiti odmah po rođenju kada novorođenče drži glavu okrenutu samo ka jednoj strani. Terapiju čini fizikalni tretman ili hirurška korekcija.

TORZIJA (engl. torsion, lat. torsio), uvrtanje. Okretanje ili uvrtanje oko uzdužne osovine.

TORZIJA SPERMATIČNE VRPCE (engl. spermatic cord torsion), torzija testisa (engl. testis torsion); uvrtanje semene vrpce oko svoje osovine, iznad ili u samim ovojnicama testisa (supravaginalna i intravaginalna torzija testisa). Spermatična vrpca drži testis na svom mestu u mošnicama. Ona se sastoji od duktus deferensa, krvnih sudova i limfatika. Testis se može okrenuti oko svoje vrpce ukoliko nije dobro pričvršćen na svom mestu seroznim omotačem. Zbog uvrtanja semene vrpce dolazi do poremećaja u vaskularizaciji (snabdevanju krvlju) testisa i pasemenika. Torzija spermatične vrpce se viđa oko 80% u adolescentnom dobu (od 12. do 15. godine) zbog pada, udarca nogom, naglog skoka, za vreme vožnje biciklom, igranja fudbala, ali i kod novorođenčadi (u 15%). Torzija prouzrokuje iznenadni i intenzivni bol, a testis je podignut uvis. Nekada je detorzija moguća okretanjem testisa što ublažava bol i sprečava rizik od nastanka nekroze tkiva testisa. Sve torzije treba hitno operisati (u toku 6 sati od nastanka) čak i ako dijagnoza nije sigurna. Torzija se potvrđuje operacijom u 1:5 operisanih. Detor-kvirani testis treba fiksirati u mošnicama isto kao i drugi testis koji je često mobilan (pokretan). Ako je torzija dijagnostikovana kasno, testis treba odstraniti.

TORZIJA ZUBA (engl. tooth torzion), uvrta-nje zuba koje nastaje usled povrede zubnih zametaka; zub uvijen oko svoje uzdužne osovine, ima izgled spirale.

TOTALNI KAPACITET PLUĆA (engl. total lung capacity, TLC), ukupna zapremina vazduha u plućima posle maksimalnog udaha, odnosno zbir vitalnog kapaciteta i rezidualnog volumena pluća.

TOTIPOTENCIJA (engl. totipotency), sposobnost ćelije da se diferencira u sve tipove ćelija odraslog organizma. Zigot je normalno totipotentan, ali se kod većine embrionalnih ćelija ta sposobnost progresivno ograničava kako razviće napreduje.

TOTIPOTENTNA HEMATOPOETSKA MATIČNA ĆELIJA (engl. totipotent hematopoietic stem cell, THSC), pretpostavljena matična ćelija za sve hematopoetske loze, čije je postojanje dokazano indirektno.

TRABEKULA (engl. trabecula, lat. trabe-cula), gredica. Duga i tanka potporna struktura nalik gredici osobena za vezivno, mišićno i koštano tkivo. T. karnea kordis (engl. fleshy t. of heart, lat. t. carnea cordis), tanki, dugi i zaobljeni mišićni nabori miokarda koji se pružaju duž unutrašnjih površina srčanih komora. Ovi nabori polaze sa zida srčane komore, pružaju se uz njegovu površinu i završavaju na zidu komore. Nešto su brojniji unutar leve srčane komore; t. septomarginalis (engl. septomarginal t., lat. t. septomarginalis), jedan od najvećih nabora miokarda. Ima oblik snažnog i dugog mišićnog nabora koji se pruža unutrašnjim zidom desne srčane komore. Unutar ovog nabora pruža se desni krak pretkomorsko-komorskog snopa (v. fascikulus atrioventrikularis); t. supraventrikularis (engl. supraventricular t., lat. t. supraventricularis), kratak i zaobljen mišićni nabor miokarda desne srčane komore koji razdvaja desni pretkomorsko-komorski otvor od otvora plućnog stabla.

TRABEKULARNA ARTERIJA (engl. trabecular artery, lat. arteria trabecularis), mi-šićna arterija koja prolazi kroz trabekule slezine. Svi slojevi t. a. su dobro razvijeni, a tunica adventitia ih odvaja od tkiva trabekule. T. a. su grane solenične arterije, a sama trabekularna arterija grana se na centralne arterije.

TRABEKULARNA MREŽA (engl. trabecular meshwork, lat. reticulum trabeculare s. trabeculum), sunđerasta mreža finih vezivnih traka koje su smeštene duboko u stromi limbusa, u uglu prednje očne komore i to između korena irisa i korneje. Trake su sastavljene od kolagenih fibrila između kojih je poneko elastično vlakno, a obložene su endotelom koji se nastavlja sa korneje. Trake dele čitav prostor na labirint uskih prolaza, tzv. intertrabekularne prostore ili Fontana prostore, koji ostvaruju kontakt između prednje komore i Schlemovog kanala kuda protiče očna vodica.

TRABEKULARNE VENE (engl. trabecular veins), grane splenične vene koje prolaze kroz trabekule slezine. Njihov zid je prevashodno izgrađen od tkiva trabekule, osim endotela.

TRABEKULARNA ŽLEZDA (engl. trabecular gland), termin koji se koristi za jetru da bi se naglasila njena struktura koju čine hepatične ploče.

TRAČICA (engl. habenula, lat. habenula), v. habenula.

TRAGI

(engl. tragi), terminalne dlake koje rastu na ulazu spoljašnjeg ušnog kanala. Njihov broj se povećava sa godinama. Tragi nemaju mm. erectores pilli.

TRAG STEZANJA (engl. ligature mark), povreda kože vrata nastala mehaničkim dejstvom omče (kanap, gajtan, marama, šal, lanac i dr.) pri zadavljenju (v. zadavljenje) i vešanju (v. vešanje). Izgled traga stezanja zavisi od osobina omče (debljina, čvrstina, broj namotaja), intenziteta i dužine stezanja. Ako je omča mekša i šira, a stezanje vrata slabije i kratkotrajnije, trag stezanja je u vidu tzv. pruge (koža bleda, meka i vlažna), i obrnuto, ako je omča čvršća i uža, a stezanje vrata jače i dugotrajnije, trag stezanja je u vidu tzv. brazde (koža je suva, čvrsta, mrkožućkasta u vidu sasušine - v. sasušina). U forenzičkoj praksi moguća je diferencijalna dijagnoza između zadavljenja i vešanja na osnovu lokalizacije, pravca pružanja i izgleda traga stezanja.

TRAHEALNE ŽLEZDE (engl. tracheal glands, lat. glandulae tracheales), male mešovite žlezde koje su smeštene u lamini propriji hrskavičavog i membranoznog dela. One vlaže površinu epitela.

TRAHEITIS (engl. tracheitis), zapaljenje sluznice traheje koje može da bude akutno i hronično, virusnog i bakterijskog porekla. Kod dece zbog suženja disajnog puta može da se javi otežano disanje sa pretećim uguše-njem.

TRAHEJA (engl. wind-pipe, lat. trachea), dušnik; deo donjih disajnih puteva. Vezivno- -hrskavičavi organ cevastog izgleda koji nastavlja grkljan i završava se podelom na desnu i levu glavnu dušnicu. Dušnik nastavlja grk-ljan od donje ivice šestog vratnog pršljena. Pruža se do četvrtog grudnog pršljena u čijem se nivou deli na desnu i levu glavnu dušnicu (v. bronhus principalis). Ima dva topografska dela: vratni i grudni, približno iste dužine. Njegov zid izgrađuje 16 - 20 hrskavičavih poluprstenova kojima nedostaje zadnji deo zamenjen vezivnim elastičnim i glatkim mišićnim tkivom. Poluprstenovi su povezani kružnim vezivnim opnama.

TRAHEO-, prefiks koji se odnosi na dušnik (traheju) ili označava pripadnost dušniku.

TRAHEO-EZOFAGEALN FISTULA (engl. fistula tracheo-esophageal), komunikacija između jednjaka i dušnika. Postojanje ovog defekta predstavlja životnu ugroženost. Može da bude urođena ili stečna. Kao urođena anomalija javlja se skoro uvek sa ezofagealnom atrezijom, a kao stečeno stanje najčešće je komplikacija karcinoma,

dugotrajne intubacije ili retko, prisustva stranog tela u jednjaku.

TRAHEOMALACIJA (engl. tracheo-malacia), omekšanje hrskavičavog dela dušnika. Ako se javlja kod novorođenčeta udružena je sa laringomalacijom (omekšavanje grkljana).

TRAHEOSTOMIJA (engl. tracheostomy), ope-rativni zahvat kojim se formira otvor između gornjeg dela dušnika (traheje) i kože, sa prednje strane vrata. Ovaj operativni zahvat se radi u cilju: a. obezbeđenja i otvaranja disajnih puteva, kod procesa u grlu i ždrelu koji zatvaraju disajne puteve (edem larinksa, povrede, zapadanje stranih tela, zapaljenje); b. lakšeg disanja, aspiracije i čišćenja gornjih disajnih puteva od sluzi, krvi i sekrecije kod bolesnika bez svesti, komatoznih i teško traumatizovanih; c. u sklopu operativnih zahvata kojima se uklanjanju tumori ždrela i larinksa, radi trajnog obezbeđenja disanja. Traheostomija može biti privremena (najčešći slučaj pod a. i b.) i trajna (slučaj pod c.). Po operativnoj tehnici radi se: 1. konikotomija, probijanjem krikotiroidne hrskavice odmah ispod Adamove jabučice; 2. gornja traheostomija, iznad spoja (istmusa) režnjeva štitne žlezde; 3. donja traheostomija, ispod spoja režnjeva štitne žlezde. Najbrže se radi konikotomija (1 - 3 minuta), a najčešće donja traheostomija. Po otvaranju prozora na traheji u nju se ubacuje plastična (privremena) ili metalna (trajna) kanila. Održavanje traheostomije zahteva aseptičan postupak, urednu aspiraciju, previjanje i negu obučenog medicinskog osoblja. Kod trajne traheostomije za negu i promenu kanile treba obučiti bolesnika. Dok je privremena traheostomija otvorena, bolesnik ne može da govori, pošto vazduh ne dopire do glasnih žica koje se nalaze iznad otvora. Da bi mogao da govori, bolesnik mora privremeno prstom da zatvori otvor traheostomije. Kod trajne traheostomije i uklanjanja larinksa i glasnih žica, govor je moguć samo uz upotrebu posebnog elektronskog aparata rezonatora. Traheostomija je veoma stara operacija, izvedena je prvi put u II veku nove ere. Prvu traheostomiju zbog difteričnog zapaljenja grla izveo je 1852. god. Armand Trusseau, franc. lekar, 1801 - 1867.

TRAHOM (engl. trachoma), specifičan, zarazni, folikularni keratokonjunktivitis, najizraženiji na gornjem tarzalnom delu; javlja se progresivno ožiljavanje. Ožiljci mogu da vode nastanku entropiuma i trihijaze, uključujući ulceracije rožnjače, infiltrate i površnu vaskularizaciju, najizraženiju na gornjoj polovini rožnjače, dajući fibro-vaskularni panus. Bolest je opisao i podelio u 4 stadijuma Mac Callan. Uzročnik je hlamidija.

TRAJNA HEMOSTAZA (engl. the fluid phase hemostasis), osnovni proces u normalnom mehanizmu zaustavljanja krvarenja (hemostaze) je stvaranje fibrinskog tromba (ugru-ška). Ovaj proces se odigrava eksplozivno, uz učešće aktivisanih koagulacionih proteina (belančevina) plazme i nadovezuje se na zbivanja u primarnoj hemostazi (v. primarna hemostaza). Koagulacioni proteini (faktori koagulacije) označeni su rimskim brojevima od I do XIII. Aktivacija koagulacionih proteina je složen proces koji se odigrava po tipu enzimske kaskade i ima za cilj aktivaciju moćnog koagulacionog proteina trombina,

pretvaranje fibrinogena (F I) u fibrin i stabilizaciju fibrinskog tromba pod dejstvom trinaestog činioca koagulacije (F XIII). Hemofilije su najčešći urođeni (nasledni) poremećaji koagulacije zbog poremećene sinteze antihemofilnih globulina (faktora koagulacije VIII, IX i XI). Pored činilaca koagulacije u plazmi postoje i brojni inhibitori koji deluju na aktivisane faktore koagulacije i sprečavaju prekomerno stvaranje trombina. U normalnim uslovima ovi procesi su uravno-teženi. Najznačajniji prirodni inhibitori su antitrombini. Drugi značajan odbrambeni mehanizam je fibrinolitički enzimski sistem. Urođeni i stečeni kvantitativni i kvalitativni poremećaji koagulacionih proteina (koagulopatije), prirodnih antitrombina i aktivatora, odnosno inhibitora fibrinolize, dovode do krvarenja ili tromboembolijskih komplikacija. Dijagnostika ovih poremećaja obavlja se u specijalizovanim laboratorijama za koagulaciju krvi.

TRAJNA IMOBILIZACIJA , definitivna ili terapijska imobilizacija ima za cilj da ekstremitet drži u određenom položaju sve do momenta potpunog zarastanja preloma. U tom slučaju koristi se gipsana ili plastična imobilizacija. Prednost ove vrste imobilizacije jeste to što se postiže adekvatna i potpuna imobilizacija koja onemogućava kretanje u susednim zglobovima kao i pokrete reponiranih fragmenata. Postoje sledeće vrste trajne imobilizacije: longete, cikrularna korita, gaće i mideri.

TRAKA (engl. tenia, lat. tenia, taenia), v. tenija.

TRAKTUS (engl. tract, lat. tractus), put; 1. dug, kratak, neukršten ili ukršten put sastav-ljen od snopova nervnih vlakana koji predstavljaju morfološku i funkcionalnu celinu; 2. neprekidni sled cevasto uobličenih organa kojima su pridodate kompaktne tkivne strukture a kroz koji prolazi vazduh, tečan ili čvrst sadržaj. Primer su respiratorni, urinarni i digestivni trakt ili put. T. hipotalamohipofizijalis (engl. hypothalamohypophysial t., lat. t. hypothalamohypophysialis), snop nervnih vlakana koji grade aksoni magnocelularnih jedara hipotalamusa. Snop polazi iz supraoptičkog i paraventrikularnog jedra hipotalamusa, prolazi kroz peteljku hipofize i završava se u zadnjem režnju neurohipofize (v. hipofiza); t. kortikonuklearis (engl. corticonuclear t., bulbar t., t. corticonuclearis, t. corticobulbaris), kortikonuklearni ili kortilkobulbarni put. Parni, desni i levi, put koji povezuju primarno somatomotorno polje sa jedrima moždanih živaca. Polazi iz donje trećine primarnog somatomotornog polja (područje za lice), ali i iz okolnih delova premotornog i čeonog očnog polja. Vlakna koja ulaze u sastav ovog puta prolaze kroz koleno unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula interna), velikomoždani krak i bazalne delove moždanog mosta i produžene moždine, zavr-šavajući se u motornim jedrima moždanih živaca. Ovaj put predstavlja gornji neuron motornih jedara moždanih živaca; t. kortikospinalis (engl. corticospinal t., lat. t. corticospinalis), kortikospinalni ili piramidalni put. Najvažniji voljni motorni put koji povezuje primarno somatomotorno polje sa jedrima kičmene moždine. Kortikospinalni put je parni, desni i levi, put koji polazi iz gornje dve trećine primarnog somatomotornog polja, ali i iz okolnih delova premotornog i suplementarnog motornog polja, odakle silazi naniže kroz prednji krak unutrašnje velikomoždane kapsule (kapsula interna), velikomoždani krak, bazalne delove moždanog mosta i produžene moždine. U nivou spoja

produžene i kičmene moždine vlakna ovog puta najvećim delom se ukrštaju (v. dekusacio piramidum), a zatim silaze odgovarajućom bočnom vrpcom kičmene moždine (funikulus posterolateralis) kao spo-ljašnji kortikospinalni put (t. kortikospinalis lateralis). Manji deo vlakana (oko 15%) ostaje neukršten silazeći prednjom vrpcom (funikulus anterior) kao prednji kortikospinalni put (t. kortikospinalis anterior). Najveći deo vlakana ovog puta završava se u središnjoj zoni (zona intermedija) i prednjim rogovima kičmene moždine gde grade sinapse sa interneuronima i alfamotornim neuronima, t. olfaktorijus (engl. olfactory t., lat. t. olfactorius), mirisni put. Složeni, čulni put odgovoran za prenošenje osećaja čula mirisa. Pruža se od mirisnog dela sluznice nosne duplje do mirisnih delova kore velikog mozga (v. rinencefalon). Obuhvata niz međusobno pove-zanih neurona koji započinje od neuroepitelnih ćelija (mirisnih receptora) sluznice nosne duplje. Mirisni put se nastavlja mirisnim snopovima i živcima (file olfaktorije i nervus olfaktorijus) preko nervnih ćelija mirisne glavice (bulbus olfaktorijus) čiji centralno usmereni aksoni grade mirisnu traku (traktus olfaktorijus) i mirisne pruge (strije olfaktorije). Mirisne pruge (spoljašnja, srednja i unu-trašnja) završavaju se u različitim delovima mirisnog mozga (v. rinencefalon); t. optikus (engl. optic t., lat. t. opticus), vidni put. Složen čulni put odgovoran za prenošenje vidnih utisaka. Pruža se od optičkog dela mrežnjače oka do vidnih delova kore velikog mozga čoveka. Započinje neuroepitelnim ćelijama, čunićima i štapićima koji reaguju na prispele vidne utiske. Put se nastavlja preko bipolarnih i ganglijskih ćelija mrežnjače oka čiji aksoni grade stablo vidnog živca. Vidni živac se nastavlja vidnom raskrsnicom i vidnom trakom. Vidna raskrsnica je mesto delimičnog ukrštanja vlakana vidnog živca. U nivou raskrsnice ukrštaju se vlakna vidnog živca koja vode poreklo od unutrašnje ili nazalne polovine mrežnjače, dok vlakna poreklom iz temporalne polovine ostaju neukrštena. Vidna raskrsnica se nastavlja vidnom trakom koja se završava u spoljašnjem kolenastom telu (korpus genikulatum laterale). Od spoljašnjeg kolenastog tela polazi optička radijacija (v. radijacio optika), koja se završava u primarnom vidnom polju (areja strijata); t. piramidalis (engl. pyramidal t., lat. t. pyramidalis). v. traktus kortikonuklearis; t. spinotalamikus (engl. spinothalamic t., lat. t. spinothalamicus), glavni senzitivni put koji prenosi osećaje dodira, toplog, hladnog i bola (površinski senzibilitet) iz predela trupa i ekstremiteta. Započinje receptorskim strukturama (slobodnim ili uobličenim nervnim završ-ecima) prisutnim u koži trupa i ekstremiteta. Put se nastavlja preko nervnih ćelija spinal-nog gangliona (v. nervus spinalis) i nervnih ćelija zadnjih stubova kičmene moždine (v. medula spinalis), čiji aksoni grade prednji i spoljašnji snop spino-talamičkog puta (t. spinotalamikus anterior i lateralis). Snopovi se pružaju naviše prednjom i bočnom vrpcom kičmene moždine (funikulus anterior i funikulus anterolateralis) i spoljašnjim delom tegmentuma moždanog stabla do jedara talamusa. Najveći deo vlakana završava se u zadnje-spoljašnjem ventralnom jedru talamusa (nukleus ventralis posterolateralis). Od ovog jedra talamusa polazi završni deo spinotalamičkog puta koji se završava u primarnom somatosenzitivnom polju kore velikog mozga.

TRAMADOL (engl. tramadol), sintetski opioidni analgetik, sličan pentazocinu, ali ne stimuliše srčani rad niti izaziva halucinacije. Potencijal zavisnosti je mali i nije među paragraficima. Može da se koristi oralno, parenteralno ili u obliku supozitorija. Preparati: Sintradon, Tramadol, Trodon.

TRAMAZOLIN

(engl. tramazoline), lokalni vazokonstriktor za dekongestiju sluznice nosa kod rinitisa i sinuzitisa. Preparati: Adrianol, Adrianol T.

TRANILCIPROMIN (engl. tranylcypromine), antidepresiv, ireverzibilni, neselektivni inhibitor MAO. Zbog brojnih interakcija sa drugim lekovima i sastojcima hrane uglav-nom je napušten.

TRANKVILIZER (engl. tranquillizer), lek koji psihički umiruje, oslobađa tenzije i anksioznosti. Stari termin za neuroleptik (antipsihotik) je veliki trankvilizer, dok su se anksiolitici i sedativi u toj nomenklaturi nazivali mali trankvilizeri.

TRANSALDOLAZA (engl. transaldolase), enzim iz roda transferaza (EC 2.2.1.2), koji katalizuje reakciju sedoheptuloza7-fosfat + D-gliceraldehid 3-fosfat = D-eritrozo-4-fosfat + D-fruktozo-6-fosfat.

TRANSAMINACIJA (engl. transamination), enzimski katalizovan prenos amino-grupe sa jedne aminokiseline na drugu keto-kiselinu i obrnuto. Enzimi koji katalizuju ovu reakciju su amino-transferaze, ranije nazivane trans-aminaze. V. alanin-aminotransferaza, v. aspartat-aminotransferaza.

TRANSAMINAZA (engl. transaminase), v. aminotransferaza.

TRANSBRONHIJALNA BIOPSIJA (engl. transbronchial biopsy), biopsija kroz zid bronha pomoću bronhoskopa (v. bronhoskopija).

TRANSCELULARNA TEČNOST (engl. transcellular fluid), deo ekstracelularne teč-nosti koja nastaje aktivnom sekrecijom ćelija.

TRANSCELULARNI TRANSPORT (engl. transcellular transport), put kroz ćeliju. Apsorpcija je transport od apikalnog ka bazalnom kompartmentu, a sekrecija obrnuti proces. Npr. transcelularna reapsorpcija natrijuma u proksimalnom tubulu je dvostepeni proces: 1o kroz apikalnu membranu u ćeliju natrijum se kreće u smeru koncentracionog, hemijskog gradijenta; 2o kretanje kroz bazolateralnu membranu nasuprot elektrohemijskom gradijentu preko Na+-K+-ATPazne pumpe.

TRANSCITOZA (engl. transcytosis, lat. cytopempsis), proces transcelularnog i/ili transendotelijalnog transporta supstanci u mikropinocitotičkim vezikulama, pri čemu same supstance ne bivaju korišćene od strane ćelija. Transcitoza se može pratiti na transmisionom elektronskom mikroskopu.

TRANSENDOTELIJALNI KANALI (engl. transendothelial, transcapillary chanells), fini kanali koji prolaze transverzalno kroz debljinu endotelne ćelije kapilara. Njih čini jedna mikropinocitotička vezikula, ili dve ili više spojenih, pri čemu su plazmalema i vezikularna membrana kontinuirane sa obe strane kanala. Prolaz nekih makromolekula je vrlo ubrzan kroz ovakav tip kanala.

TRANSFEKCIJA (engl. transfection), preno-šenje dela genskog materijala virusa koji je inficirao ćeliju na sledeće generacije ćelija.

TRANSFERAZE (engl. transferase), enzimi označeni sa EC 2., koji imaju funkciju prenosa grupa sa jednog supstrata na drugi. Klinički su značajni enzimi alanin-aminotransferaza (ALT), aspartat-aminotransferaza (AST), g-glutamiltransferaza (GGT) i ornitinkarbamoil-transferaza (OCT).

TRANSFER FAKTOR (engl. transfer factor), 1. difuzijski kapacitet pluća je količina ugljen-monoksida koja prođe kroz alveolokapilarnu membranu u toku jednog minuta, korigovana gradijentom koncentracije ugljenmonoksida na ovoj membrani. Vrednost je snižena u emfizemu pluća, restrikcijskim poremećajima, kod gubitka plućnog parenhima (pneumonektomija), kod malog udarnog volumena, edema pluća i anemije. Povećan je u plućnoj hemoragiji (Good-Pasture Syndrom), hiperkinetskoj cirkulaciji (tirotoksikoza) i policitemiji; 2. dijalizabilni ekstrakt (limfokin) senzibilisanih T-limfocita, koji može da prenese neke tipove ćelijskog imuniteta sa jedne jedinke na drugu.

TRANSFERIN (engl. transferrin), serumski b-globulin, glikoprotein sa jednim lancem i RMM 76.500. Ima ulogu u transportu gvožđa iz intestinalnog trakta do mesta gde se sintetizuje hemoglobin. Transferin može da veže dva Fe+3 jona po molekulu. Poznato je više genetskih varijanti transferina. Naziva se i siderofilin ili protein koji vezuje gvožđe.

TRANSFUZIJA (engl. transfusion), davanje plazme, krvi ili njenih komponenti kao što su plazma, trombociti ili

koncentrovani eritrociti. Puna krv se može dati i direktno od davaoca iste ABO krvne grupe i antigenih podgrupa, ali se mnogo češće daje krv uzeta i kon-zervisana u bankama krvi.

TRANSFUZIONE REAKCIJE (engl. transfusion reactions), reakcije organizma koje nastaju kad se da krv inkompatibilne krvne grupe. Uzroci transfuzionih reakcija mogu biti ABO inkompatibilija, alergijska ose-tljivost na leukocite, trombocite, belan-čevine plazme krvi davaoca ili na citrat koji se koristi da spreči koagulaciju uzete krvi. Temperatura, urtikarija, gušenje, vaskularni kolaps i renalna insuficijencija su najčešći simptomi. Najozbiljnija je hemolitička reakcija zbog ABO inkompatibilije. Simptomi se pojavljuju brzo posle početka transfuzije. Dominantni simptomi su jaka glavobolja, jak bol u slabinama, bol iza grudne kosti, dispnea i uznemirenost. Bolesnik postaje crven u licu, zatim cijanotičan, vene na vratu nabreknu, puls postaje brz i slabo punjen, bolesnik je obliven hladnim znojem. U daljem toku može doći do dubokog šoka. Terapija: usled sumnje na hemolitičku reakciju odmah treba prekinuti transfuziju i dati izotone rastvore. Zatim treba ponovo proveriti krvne grupe i interreakciju, uraditi direktan i indirektan Coombsov test, urin pregledati na slobodni hemoglobin i diurezu stimulisati manitolom i diureticima. Hipovolemija se koriguje davanjem kristaloida i plazma ekspandera. Transfuziju krvi treba izbegavati. Ako dođe do renalne insuficijencije može biti neophodna hemodijaliza.

TRANSILUMINACIJA (engl. transillumination), procedura kojom se svetlost propušta kroz tanka tkiva i organe, te se na taj način omogućuje proučavanje krvne dinamike i limfne cirkulacije in vivo.

TRANSKATETERSKA ARTERIJSKA EMBOLIZACIJA (engl. transcatheter arterial embolisation), začepljenje arterije i njenog vaskularnog korita tečnim ili čvrstim embolizacionim sredstvom koje se specijalnim kateterom plasira direktno u krvni sud. Primenjuje se kod malignih tumora (bubrega, jetre) i arterijskih nenormalnosti. Kod tumora koji se ne mogu hirurški odstraniti to je kraj-nja terapijska metoda, a može da prethodi hirurškom otklanjanju tumora u cilju sma-njenja krvarenja, sprečavanja intra i operacionog rasejavanja malignih ćelija i lakšeg izvođenja operacionog zahvata.

TRANSKETOLAZA (engl. transketolase), enzim iz roda transferaza (EC 2.2.1.1), koji katalizuje reakciju sedoheptuloza7-fosfat + D-gliceraldehid-3-fosfat = D-riboza-5-fosfat + D-ksiluloza-5-fosfat. Ovaj enzim je značajan u pentoznom fosfatnom šantu pri prevođenju fosfata pentoza u triozo-fosfat i heptozo-fosfat.

TRANSKORTIN (engl. transcortin), a-globulin u serumu (RMM 52.000). Ima po jedno mesto za vezivanje kortizola. Vezivanje kortizola sa proteinom obezbeđuje cirkulaciju hormona i zaštitu od inaktivacije. Transkortin vezuje i progesteron, deoksikortikosteron, kortikosteron i samo neke analoge

kortikosteroida (npr. prednizolon). Stvara se u jetri.

TRANSKRIPCIJA (engl. transcription), pre-pisivanje, stvaranje RNK molekula na osnovu jednog lanca DNK molekula koji služi kao model po pravilu komplementarnog spariva-nja baza, uz učešće RNK polimeraze. RNK se prepisuje u smeru 5’ prema 3’.

TRANSKUTANA ELEKTRIČNA NERVNA STIMULACIJA, TENS (engl. transcutaneous electrical nerve stimulation), tehnika kontrole bola upotrebom električnih impulsa za stimulisanje debelih aksona senzornih neurona. Time se blokira prenošenje impulsa tankih aksona senzornih neurona, kojima se prenose bolne draži. Ovo je direktan rezultat saznanja teorije kapije kontrole bola.

TRANSLOKACIJA (engl. translocation), hromozomska aberacija koja ima za posledicu promenu položaja hromozomskih segmenata u genomu, pri čemu se ne menja ukupan broj gena. Razlikuju se tri tipa: recipročne translokacije - razmene hromozomskih segmenta između bilo koja dva hromozoma uključujući i polne hromozome; Robertsonove translokacije - razmena hromozomskog materijala između dva akrocentrična hromozoma; nerecipročne translokacije (insercije) - prenos genetičkog materijala, sa jednog na drugi hromozom. Kako kod trans-lokacija ne postoji disbalans u količini gene-tičkog materijala, njihovi nosioci su uglav-nom fenotipski normalne osobe. Međutim, kod muškaraca translokacije mogu negativno uticati na spermatogenezu i ukupan broj spermatozoida. Od posebnog medicinskog zna-čaja jeste činjenica da nosioci translokacija mogu da formiraju gamete sa nebalansiranom konstitucijom, što dovodi do spontanih po-bačaja ili rađanja oštećenog potomstva. Hromozomske aberacije tipa translokacija javljaju se kod pojedinih tipova neoplazija. Na primer, translokacija između hromozoma 9 i 22 dovodi do formiranja Filadelfija (Ph) hromozoma koji je specifičan za hroničnu mijeloidnu leukemiju.

TRANSMEMBRANSKI POTENCIJAL , v. membranski potencijal.

TRANSMETILACIJA (engl. transmetylation), prenos metil-grupe (CH3-) sa jednog na drugo jedinjenje. Donor metil-grupe obično je S-adenozilmetionin, a reakcija prenosa je en-zimski katalizovana.

TRANSMISIONA ELEKTRONSKA MI-KROSKOPIJA, TEM (engl. transmission electron microscoping), procedura koja se koristi za posmatranje i fotografisanje. Princip rada, u poređenju sa svetlosnim mikro-skopom, zasniva se na korišćenju

elektrona umesto svetlosti i elektromagnetnih sočiva umesto staklenih sočiva. U vakuumu katoda emituje elektrone koji se ubrzavaju u električnom polju između katode i anode i fokusiraju na objekat pomoću kondenzujućih sočiva. Elektroni se propuštaju kroz objekat i rasejavaju, a sočivo objektiva formira uve-ćanu sliku objekta. Deo slike se na kraju projektuje na fluorescentni ekran ili fotografsku ploču pomoću projektujućeg sočiva. Sama slika je rezultat rasejanja elektrona na atomskim jezgrima datog objekta; dispergovani elektroni bivaju uhvaćeni dijafragmom, pa slika nastaje kao posledica odsustva jednog broja elektrona. Naime, više atomskih jezgara, znači više dispergovanih elektrona, i veći kontrast. S obzirom na to da je energija elektrona vrlo mala, ova mikroskopija zahteva tanke objekte. Postoji i visokovoltažna TEM koja daje elektrone energetski bogatije, i to je moćnija tehnika.

TRANSNEURONALNA DEGENERACIJA (engl. transneuronal, transsynaptic degeneration), rasprostiranje degenerativnih promena u slučaju kada se prekine sinaptički kontakt dva neurona. Prema smeru pružanja promena mogu se primetiti: anterogradna t. d., širenje promena u smeru sinaptičke transmisije; retrogradna t. d. , širenje degenerativnih promena u smeru suprotnom od sinaptičke transmisije.

TRANSPLANTACIJA (engl. transplantation, grafting), prenošenje tkiva ili organa iz njegove prirodne sredine na novu poziciju, koja može biti u okviru istog ili različitog tela. Prema stepenu slaganja genetskog materijala razlikuju se: autograft - prenos tkiva ili organa na novu poziciju, ali kod iste osobe; izograft - prenos tkiva ili organa između članova istog homozigotnog blizanačkog para; homograft - prenos tkiva ili organa između dve genetički različite jedinke iste vrste; heterograft - prenos tkiva ili organa između predstavnika različitih vrsta. I kod homografta i kod heterografta pojavljuje se reakcija odbacivanja. Može da bude homologa t. , živa t ., transplantacija od živog davaoca; kadaverična t ., transplantacija organa uzetog sa kadavera; heterologa t., sa životinja na čoveka - pokušaji. Neophodno je preduzeti mere protiv odbacivanja transplantata koje imaju za cilj sprečavanje imunih reakcija.

TRANSPLANTAT (engl. transplant), bilo koje slobodno tkivo ili organ za transplantaciju.

TRANSPLANTIRATI , preneti sa jednog mesta na drugo.

TRANSPLANTACIJA ZUBA (engl. tooth transplantation), hirurški postupak kojim se (izbijen) zub vraća u alveolu ili se zub hirurški premešta u alveolu drugog zuba ili novu napravljenu alveolu.

TRANSPORT

(engl. transport), kretanje materijala u biološkim sistemima, naročito između organa, u ćelije i iz ćelija, preko epitelijelnih slojeva. V. aktivni i pasivni transport.

TRANSPORTNA RNK, tRNK (engl. tRNA), mali molekuli RNK od oko 80 nukleotida koji imaju ulogu „prevodilaca“ genetičke šifre u procesu biosinteze polipeptida. Ovi adapterski molekuli svojim antikodonima (tripleti nukleotida) čitaju kodone u iRNK i donose odgovarajuće aminokiseline na mesto formiranja peptidne veze.

TRANSPORTNE VEZIKULE (engl. transfer vesicles, transitional vesicles), obložene vezikule koje služe za transport produkata iz granuliranog endoplazmatskog retikuluma do Golgi aparata, a kod nekih ćelija odatle do lizozoma. T. v. nastaju pupljenjem membrana granuliranog i tranzicionog endoplazmatskog retikuluma. Smatra se da lamele Golgi aparata nastaju spajanjem ovih transportnih vezikula.

TRANSPOZICIJA VELIKIH ARTERIJA SRCA (engl. transposition of the great heart arteries), urođena srčana mana koja se javlja sa učestalošću od 1:4.500 - 5.000 živorođene dece. Termin transpozicija potiče od latinskih reči trans - preko, positio - položaj. Podrazumeva da arterije potiču iz pogrešnih komora, tj. plućna arterija polazi iz leve, a aorta iz desne komore. Ovakvim rasporedom krvnih sudova stvaraju se dva paralelna krvotoka, što se klinički manifestuje cijanozom. Ukoliko ne postoji mešanje krvi na nivou pretkomora, komora ili velikih arterija, duže preživljavanje je nemoguće, tako da smrtni ishod nastaje u 50% slučajeva u prvim danima ili nedeljama života. Pre razvoja kardiohirurgije smrtnost je iznosila oko 90%, dok je danas, zahvaljujući ranoj dijagnozi i hirur-škom lečenju, smanjena na 20%.

TRANSPOZICIJA ZUBA (engl. transposition of tooth), premešten zub; nicanje zuba na pogrešnom mestu.

TRANSPULMONALNI PRITISAK (engl. transpulmonary pressure ), razlika u pritisku između unutrašnje i spoljašnje površine plu-ća; pritisak koji dovodi do širenja i skupljanja pluća u toku disanja; jednak je razlici između alveolarnog pritiska i intrapleuralnog pritiska.

TRANSSEKSUALIZAM (engl. transsexualism), težak poremećaj psihoseksualnog identiteta kada se osoba ne zadovoljava samo nošenjem odeće suprotnog pola (v. transvestizam), već ima jaku želju za promenom pola u smislu odlaska na hiruršku intrevenciju, a sa ciljem kastracije polnih organa pola kome genetski pripada i ugradnje polnih organa suprotnog pola. Transseksualac ima jak dož-iv-ljaj pripadanja

suprotnom polu, oblači se i ponaša kao da je suprotnog pola. Razlikujemo više vrsta transseksualizma i jedino se „pravim“ transseksualizmom smatra onaj kod kojeg ne postoji hormonska, anatomska ili fiziološka izmenjenost, a pri tome osoba ima osećaj psihološke pripadnosti suprotnom polu, još od ranog detinjstva.

TRANSTORAKALNA BIOPSIJA (engl. transthoracal biopsy), biopsija plućnog parenhima ili patoloških promena u plućima, koja se vrši specijalnom iglom kroz zid grudnog koša.

TRANSUDAT (engl. transudate), tečnost sa niskim sadržajem proteina, koja prolazi kroz zid krvnih sudova, seroznih membra-na, kao posledica promene normalnog stanja hidrostatskog i koloidnog osmotskog pritiska; nezapaljenjski izliv tečnosti, v. pleuralni izliv.

TRANSURETRALNA RESEKCIJA PROS-TATE (engl. transurethral resection of the prostate ), operacija koja se izvodi kada je prostata uvećana; podrazumeva odstranjenje žlezdanog tkiva kroz uretru koristeći instrument koji se zove resektoskop.

TRANSVERZALAN (engl. transverse, lat. transversalis), poprečan.

TRANSVERZALNA RAVAN (engl. transverse plane), ravan koja seče telo ili organ horizontalno kroz uzdužnu osovinu deleći telo ili organ na gornji i donji deo na bilo kom nivou. Kada se organ seče duž transverzalne ravni za mikroskopsko ispitivanje, isečak tkiva je poprečan presek.

TRANSVESTIZAM (engl. transvetism), predstavlja seksualni poremećaj koji se odlikuje upornom željom za oblačenjem onog dela odeće koji u datoj kulturi pripada suprotnom polu. Pri tome oblačenje odeće suprotnog pola izaziva seksualno uzbuđenje, samo po sebi, a često služi u svrhe seksualnog uzb-uđivanja u kontaktu sa partnerom istog ili (ređe) suprotnog pola.

TRANZICIONE ĆELIJE (engl. transitional cells, T-cells), izdužene ćelije koje zajedno sa nodalnim ćelijama formiraju sinoatrijalni i atrioventrikularni čvor, a takođe spajaju Purkinjeove ćelije sa srčanim mišićnim ćelijama. Kroz njihovu citpolazmu prolazi dosta longitudinalnih i spiralnih miofibrila koji se pričvršćuju za vezne komplekse, prevashodno za zonule adherens. Ne postoje interhalatni diskovi ni

između samih t. ć., ni između tranzicionih i srčanih mišićnih ćelija.

TRAPEZIJUS (engl. trapeziform, trapezius, lat. trapezius), trapezni, onaj koji je nalik trapezu.

TRAPEZNI MIŠIĆ (engl. trapezius muscle, lat. musculus trapezius), v. muskulus trapezijus.

TRASER (engl. traser), v. radioobeleživač.

t-RASPODELA, STUDENTOVA RASPO-DELA (engl. t-distribution, Student’s distribution ), distribucija t-izraza (odnosa između neke razlike i njene standardne greške), kao što je količnik razlike uzoračke sredine i prave sredine normalne populacije sa standardnom greškom sredine uzorka računate na osnovu standardne devijacije uzorka, t=(X-m) /s/ n. t-raspodela je slična normalnoj, takođe je simetrična i ima’zvonast’ oblik, ali je za male uzorke pri „dnu“ šira od normalne raspodele, ima veću standardnu devijaciju. Jedini parametar t-raspodele je broj stepeni slobode - n koji je jednak broju ’slobodnih opservacija’ umanjen za broj ocenjenih parametara na osnovu uzorka. Što je manji broj stepeni slobode (manji uzorak) veće je odstupanje od normalne raspodele N(0,1). Za veliki broj stepeni slobode (veliki uzorak) t-raspodela prelazi u normalnu N(0,1). V. normalna raspodela.

TRAUMA (engl. trauma), rana ili povreda bilo da je fizička ili psihička. Moguća t., u stomatologiji, izvesna oštećenja tkiva koja se mogu desiti u određenom vremenskom roku kao rezultat prisustva dentalne disharmonije; okluzalna t. , povreda delova žvakaćeg sistema kao razultat poremećaja žvakaće funkcije; porođajna t. , povreda novorođenčeta zadobijena tokom porođaja. Po nekim psihijatrijskim teorijama, psihički šok, koji se javlja kod dece je posledica njihovog iskustva nastalog u procesu porađanja; psihička t. , emocionalni šok koji proizvodi emocionalno ili mentalno oboljenje.

TRAUMATIZAM (grč. traumatism), fizičko ili psihičko stanje nastalo usled traume.

TRAUMATSKA NEUROZA (engl. traumatic neurosis), neuroza koja je izazvana traumom (somatskom ili psihičkom), a čiji su simptomi tesno povezani sa uzrokom traume.

TRAUMATSKA OKLUZIJA (engl. traumatic occlusion, lat. occlusio traumatica), prejak, nefiziološki pritisak na jedan ili više zuba pri kontaktu sa zubima antagonistima. Može izazvati oštećenja parodoncijuma i drugih zubnih tkiva (pulpe).

TRAUMATSKA PSIHOZA (engl. traumatic psychosis), mentalni poremećaj koji je nastao kao direktna posledica povrede mozga ili glave i stvara psihotične simptome. Razlikuju se tri oblika: traumatski delirijum, traumatska konstitucija (gde se javlja postepena promena u psihičkom sastatavu pacijenta) i posttraumatsko mentalno stanje.

TRAUMATSKO OBOLJENJE , oboljenje koje je izazvano prethodnom ili je pogoršano naknadnom povredom. Po svojoj suštini nalazi se između prirodnog i nasilnog oštećenja zdravlja, odnosno između oboljenja i povrede (v. povreda). Npr. posttraumatska epilepsija (epilepsija uzrokovana prethodnom kraniocerebralnom povredom) ili genuina epilepsija pogoršana alkoholizmom kao egzogenim faktorom. U forenzičkom smislu značajno je kod tumačenja uzročno-posledične veze između oboljenja i povrede (v. morbozna povreda).

TRAZODON (engl. trazodone), antidepresiv druge generacije, heterociklične strukture i jakog sedativnog dejstva. Neželjeni efekt je prekomerna sedacija. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Molipaxin.

TRBUŠNA DUPLJA (engl. abdominal cavity, lat. cavitas abdominalis), v. kavitas abdominalis.

TRBUH (engl. abdomen, belly, lat. abdomen), v. abdomen, v. venter.

TRBUŠNI (engl. abdominal, lat. abdominalis), v. abdominalni.

TREĆA MOŽDANA KOMORA (engl. third ventricle of cerebrum, lat. ventriculus tertius cerebri), v. ventrikulus tercijus.

TREĆI KRAJNIK

(engl. pharyngeal tonsil, lat. tonsilla pharyngea), v. tonzila faringea.

TREFINACIJA (engl. trephination), v. krani-otomija.

TREMATODE (engl. Trematodes ), metilji, klasa helminata koja pripada kolu pljosnatih crva (Platyhelminthes). Imaju telo u obliku lista, prekriveno debelom kutikulom, na kome se nalaze dve pijavke (usna i trbušna). Uglav-nom su hermafroditi. Trematode su najčešće paraziti tankog creva, ali se mogu naći i u jetri, plućima i krvnim sudovima. Medicinski značaj imaju rodovi Fasciola i Schistosoma.

TREMNI ŽIVAC (engl. vestibular nerve, lat. nervus vestibularis), v. nervus vestibularis.

TREMOR (engl. tremor), niz nevoljnih, ritmičkih, besciljnih pokreta, jedne grupe mišića ili tela (oko zamišljene osovine), koji su posledica naizmenične kontrakcije antagonističkih mišićnih grupa. Može da zahvati jedan ili više delova tela.

TRENUTNA NAPRASNA SMRT (lat. mors momentanea), naprasno umiranje koje traje više sekundi, odnosno nekoliko minuta. Za trenutnu naprasnu smrt karakteristično je da su leševi bez hropačkih (v. hropac) karakteristika, tj. nemaju plućni edem, imaju srazmerno tečnu krv i glikogen u jetri i izostaju sekundarne patološkoanatomske promene. Takvom smrću obično umiru osobe sa subjektivno neznatnim i tako objektivno neprimetnim pojavama oboljenja da ih za života ni lekar ne može da otkrije, te otuda za sebe, bližu rodbinu i okolinu važe za zdrave.

TREONIN (engl. threonin), esencijalna amino-kiselina, čije hidroksilne grupe u proteinima služe za vezivanje fosfatnih grupa ili oligosaharidnih lanaca u glikoproteinima.

TREPAN (engl. trepan), hirurški instrument sa cilindričnom ili kružnom testerom kojom se odstranjuje kost; naročito se koristi za otvaranje lobanje.

TREPANACIJA

(engl. trepanation), v. krani-otomija.

TREPLJASTI MIŠIĆ (engl. ciliary muscle, lat. musculus ciliaris), v. muskulus cilijaris.

TREPLJASTI NASTAVAK (engl. ciliary process, lat. processus ciliaris), v. procesus cilijaris.

TREPLJASTO TELO (engl. ciliar body, lat. corpus ciliare), v. korpus cilijare.

TREPONEMATOZA (engl. treponematoses), hronične bakterijske infekcije izazvane Treponemom. To su sifilis, pinta (carate), frambezija (yaws).

TRETINOIN (engl. tretinoin), transretinoinska kiselina, derivat vitamina A. Koristi se za lečenje Acne vulgaris i u terapiji nekih malignih bolesti. Daje se lokalno ili sistemski. Preparati: Retin-A, Renova, Vesanoid.

TRETMAN, v. lečenje.

TRH (engl. thyrotropin-releasing hormone), v. tirotropni oslobađajući hormon.

TRIACILGLICEROL (engl. triacylglycerol), sistematsko ime za triglicerid.

TRIACILGLICEROL LIPAZA (engl. triacylglycerol lipase), enzim iz roda esteraza (triacilglicerol-acilhidrolaza, EC 3.1.1.3), koji katalizuje reakciju triacilglicerol + H2O = diacilglicerol + anjon masne kiseline. Ova reakcija je značajna u metabolizmu masti koje se unose hranom. Određivanje serumske lipaze je značajno za dijagnostikovanje pan-kreasnih oboljenja.

TRIAMCINOLON

(engl. triamcinolone), sintetski glikokortikoid sa srednje dugim dejstvom, za oralnu, parenteralnu ili lokalnu primenu. Pri sistemskoj primeni ne uzrokuje retenciju soli, ali kod hronične upotrebe ima više neželjenih dejstava nego na npr. metilprednizolon ili prednizon. Neželjeni efekti su: glavo-bolja, vrtoglavica, mišićna slabost, pad krvnog pritiska. Preparati: Adcortyl, Ledercort.

TRIAMTEREN (engl. triamterene), diuretik slabog dejstva, koji štedi kalijum. Blokira natrijumove kanale u tubulima bubrega i time indirektno sprečava sekreciju kalijuma. Ne sme se koristiti zajedno sa preparatima kalijuma, a kalemiju treba kontrolisati. Neželjeni efekti su: muka, grčevi u mišićima, vrtoglavica, porast ureje, hiperkalemija. Nije regi-strovan u Jugoslaviji. Preparat: Dytac.

TRIAZOLAM (engl. triazolam), hipnotik, benzodiazepinske strukture i kratkotrajnog dejstva. Potreban je oprez zbog mogućeg raz-voja zavisnosti. Preparat: Triasan.

TRICEPS (engl. three-headed, lat. triceps), troglavi, izgrađen od tri glave ili snopa; npr. troglavi mišić lista.

TRICHOMONAS (engl. Trichomonas), rod protozoa koji pripada klasi Zoomastigophora. To su flagelati, kruškastog oblika sa četiri slobodna biča, dok im peti izlazi iz opne. Brzo se kreću, a razmnožavaju se binarnom deobom. Za čoveka najznačajnija vrsta je Trichomonas vaginalis, parazit urogenitalnog trakta. Trihomonijaza pripada grupi seksualno prenosivih oboljenja, koju karakterišu znaci izra-ženog vaginitisa i cervicitisa odnosno uretritisa. Dijagnoza se postavlja nalazom uzročnika u cervikalnom ili uretralnom brisu i sedimentu urina. Lek izbora je metronidazol (obavez-no je i lečenje partnera).

TRICIJUM (engl. tritium), izotop vodonika čiji je simbol 3H. Jezgro tricijuma čine jedan proton i dva neutrona. On je radioaktivan i raspada se beta-raspadom na izotop helijuma 3He. Tricijum se dobija u nuklearnim reakcijama zahvata neutrona litijumom (6Li).

TRICIKLIČNI ANTIDEPRESIVI (engl. tricyclic antidepressants), grupa lekova: ami-triptilin, protriptilin, imipramin, hlorimipramin i doksepin. Dobili su ime po tricikličnoj strukturi. Kasnije su se pojavili lekovi sa sličnim terapijskim profilom sa 1, 2 ili 4 prstena. Mehanizam delovanja je najverovatnije inhibicija preuzimanja noradrenalina i serotonina u mozgu i adaptacija receptora. Efekt nastaje tek posle latence od 2 do 4 nedelje. Razlike među pojedinim članovima su u stepenu sedacije. V. antidepresivi.

TRIFLUPERAZIN (engl. trifluoperazine), neuroleptik iz grupe fenotiazina. Ima slabo psihosedativno dejstvo, a izražen ekstrapiramidni sindrom. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Stelazine.

TRIFOKALNO (engl. trifocal), vrsta stakala za naočare koje se formira fuzionisanjem tri odvojena komada stakla sa raznim žižnim daljinama. Obično su stakla s manjom žižnom daljinom na donjoj strani stakla. Zavisno od namene ima ih više vrsta, mada se danas manje koriste. Njih su zamenila multifokalna stakla koja predstavljaju jedinstveno staklo gde žižina daljina ravnomerno opada ka njegovom donjem delu.

TRIGEMINUS (engl. triple, lat. trigeminus), trograni, izgrađen od tri grane; trograni živac (v. nervus trigeminus).

TRIGER FINGER (engl. trigger finger), v. prst okidač.

TRIGLICERID (engl. triglyceride), triacil- -gliceril estar ili esterifikovani glicerol sa tri molekula masnih kiselina. Pripada neutralnim mastima koje se sintetizuju iz ugljenih hidrata i skladište u adipoznim tkivima. Pri enzimskoj ili alkalnoj hidrolizi oslobađaju se slobodne masne kiseline.

TRIGONALNE ŽLEZDE (engl. trigonal glands), male mukozne žlezde lokalizovane u t. mucosa trigonuma mokraćne bešike.

TRIGONUM (engl. trigone, triangle, lat. trigonum), trougao.

TRIHEKSIFENIDIL (engl. trihexyphenidyl), sintetski antiholinergik i lek protiv M. Parkinsoni. Blokiranje muskarinskih receptora u mozgu smanjuje dominaciju holinergičkog sistema nastalu zbog nedostatka dopamina. U terapiji parkinsonizma može da se kombinuje sa L-DOPA. Koristi se i za otklanjanje ekstrapiramidalnih simptoma jatrogeno uzrokovanih neurolepticima. Neželjena dejstva: v. antiholinergici. Preparati: Artane, Hexifen.

TRIHIJAZA

(engl. trichiasis), stanje u kome neke ili sve trepavice rastu prema očnoj jabučici i grebu po rožnjači i vežnjači. Može da bude urođena ili posledica neke ožiljne promene. Leči se spaljivanjem korena trepavice.

TRIHINELOZA (engl. trichinellosis), zo-onoza od koje obolevaju životinje (svinje, medvedi, morski sisari itd.) i ljudi. Na čoveka se prenosi konzumacijom trihinelom zara-ženog, termički nedovoljno pripravljenog mesa domaće svinje (Trichinella spiralis). U arktičkim predelima izvor bolesti je meso medveda i morskih sisara (T. nativa), a u tropskim predelima meso divljih svinja - bushe pigs (T. nelsoni). U digestivnom traktu čoveka se iz cističnih formi parazita razvijaju odrasli helminti čije larve, nakon invazije u krvotok domaćina, dospevaju u poprečnoprugastu muskulaturu, uglavnom ekstremiteta, dijafragme i disajne muskulature. Klinički se manifestuje visokom temperaturom i bolovima u mišićima. Komplikacije mogu biti ozbiljne (miokarditis, meningoencefalitis, itd.). Eozoinofilija u krvnoj slici i antitela u krvi obolelog su specifični dijagnostički nalazi.

TRIHIURIJAZA (engl. trichiuriasis, trichocephaliasis), parazitska crevna infekcija izazvana valjkastim crvom Trichuris trichiura. Infekcija nastaje unošenjem jaja parazita iz zemlje preko prljavih ruku, sa hranom ili vodom. Dijagnoza se postavlja otkrivanjem jaja parazita u stolici.

TRIHOdlaka, kao prefiks označava da je nešto u vezi sa dlakom.

TRIHOBEZOAR (engl. trichobezoar), masa sastavljena od progutane dlake koja je isprepletena i međusobno ispredena, najčešće lo-kalizovana u želucu. Ima oblik želuca, sa „repom“ koji prolazi u dvanaestopalačno cre-vo. Najčešće se javlja kod osoba mlađih od 30 godina, uglavnom žena, nervoznih, sa du-gom kosom koja lako dospeva do usta.

TRIHO-DENTO-OSEALNI SINDROM (engl. tricho-dento-osseal syndrome), sindrom koji se prenosi autosomno dominantno. Karakte-rišu ga kovrdžava kosa na rođenju sa rupi-častim zubima prekriveni siromašnim slojem gleđi i taurodontizam (prizmatični zubi), istureno čelo, dolihokefalija, četvrtaste vilice, povećana gustina kostiju, posebno lobanje, ponekad kraniostenoza.

TRIHOHIJALINSKE GRANULE (engl. trichohyalin granules, lat. granulum trichohyalini), amorfne inkluzione granule bez membrane koje su prisutne u ćelijama Hux-leyevog sloja folikula dlake. One su često povezane sa

snopovima tonofilamenata. He-mijski se mogu porediti sa keratohijalinom. T. g. ispunjavaju kutikulne ćelije omotača unutrašnjeg korena.

TRIHOLEUKEMIJA (engl. tricholeukaemia), v. leukemija vlasastih ćelija.

TRIHOLOGIJA (engl. trichology), učenje o dlaci.

TRIHOMIKOZA (engl. trichomycosis), zadebljanje stidnih ili pazušnih dlaka koje su prekrivene žutim, crvenim ili crnim slojem. Bolest ne izaziva tegobe i javlja se najčešće u toku leta kod osoba koje se pojačano znoje. Uzročnik je Corynebacterium.

TRIHOMONIJAZA (engl. trichomoniasis), česta, hronična, polno prenosiva bolest izazvana Trichomonas vaginalisom. Karakteriše ga crvenilo, osećaj svraba i pečenja, pojačana bela do žuta sekrecija iz mokraćovoda ili va-gine.

TRIHOTILOMANIJA (engl. trichotillomania), pojava ponavljajućeg čupanja sopstvene dlake (kose), što rezultira značajnim i primetnim gubitkom dlaka. Druga karakteristika ovog oboljenja koje spada u pore-mećaje kontrole impulsa, jeste narastanje psihi-čke tenzije neposredno pred čupanje dlake ili kada se sprečava ovakvo ponašanje. Tipičan je osećaj zadovoljstva ili gratifikacije kada se dlaka iščupa. Svi regioni tela koji su pre-kriveni dlakom mogu biti korišćeni, ali najčešće je to dlaka sa poglavine (kosa). Nikakva dermatološka oboljenja kože ili poglavine se ne mogu dijagnostikovati. Karakteristična histopatološka promena u folikulu dlake je trihomalacija (trichomalacia) što pomaže u razlikovanju trihotilomanije od drugih oblika alopecije (ćela-vosti).

TRIJADA (engl. triad), grupa od tri udružena entitela koja čine sindrom odnosno bolest. Npr. Beckova t. povećanje venskog pritiska, smanjenje arterijskog pritiska, malo „mirno“ srce - karakteristika kompresije srca, Saintova t . hiatus hernia, divertikuloza kolona i holelitijaza.

TRIJADA POPREČNO-PRUGASTOG MI-ŠIĆNOG TKIVA (engl. triad of striated muscular tissue), karakteristična struktura sastavljena od dve susedne terminalne cisterne sarkoplazmatskog retikuluma i od jednog umetnutog T-tubula. Terminalne cisterne

i T-tubul razdvojeni su jednim prorezom, ali su ipak njihove membrane mes-timično spojene malim „jedinicama“, koje verovatno služe da omoguće prolaz jona i malih molekula. Kod poprečnoprugastih mišićnih ćelija sisara, trijade su smeštene u nivou A-I spoja, pa prema tome postoje dve trijade po jednoj sarkomeri. Kod srčane mišićne ćelije trijada leži u nivou Z-linije, tako da postoji samo jedna trijada po sarko-meri. U srčanom mišiću ove trijade su ređe nego kod skeletnog.

TRIJADA RETINALNIH NEURONA (engl. triad of retinal neurons, triad synapse ), karakteristična simetrična figura sačinjena od kupaste drške, dva dendrita horizontalnih ćelija i između njih je umetnut dendrit patuljastog bipolarnog neurona.

TRIJAŽA (engl. triage), izdvajanje i klasifikacija povređenih i/ili obolelih u slučajevima masovnih nesreća, tzv. traumatskih epidemija (rat, zemljotres) da bi se odredio prio-ritet pomoći unesrećenima i prava lokalizacija organa i tkiva za intervenciju.

TRIJODTIRONIN, T3 (engl. triiodothyronine), hormon koji zajedno sa tiroksinom (T4) izlučuje tiroidea. Ima RMM 651,01. Veći deo cirkulišućeg T3 se stvara 5’-monojodinacijom T4 u perifernim tkivima.

TRIKARBOKSILNA KISELINA (engl. tricarboxylic acid), kiselina sa tri karboksilne grupe; najčešće je to limunska kiselina.

TRIKUSPIDNA INSUFICIJENCIJA (engl. tricuspid insufficiency), retrogradni tok krvi iz desne komore u desnu pretkomoru usled neadekvatnog zatvaranja trikuspidnih zalistaka. Najčešće je posledica kombinovane dilatacije i visokog pritiska zbog teške plućne hi-pertenzije ili opstrukcije izlaznog dela plućne arterije. Karakterišu je simptomi malog udar-nog volumena srca, a jedini specifični simptom teške trikuspidne regurgitacije je osećaj pulzacija u vratu. Auskultacijom se čuje pansistolni šum visoke frekvencije. Na EGK-u se registruju razni poremećaji ritma i znaci hipertrofije desne komore. Na rendgenogramu se vidi proširenje gornje šuplje vene, desne pretkomore i desne komore. Na ehokardiogramu su uvećane dimenzije desne pretkomore i desne komore. Treba napomenuti da se čak i teška trikuspidna regurgitacija dobro toleriše.

TRIKUSPIDNA STENOZA (engl. tricuspid stenosis), stečena srčana mana koja se javlja uglavnom kao posledica reumatskog endokarditisa i često je udružena sa mitralnom stenozom. Retko se javlja kao izolovana srčana mana. Međutim, kao udružena srčana mana često se previdi zbog dominantnih znakova mitralne mane.

Površina trikuspidalnog ušća koja normalno iznosi oko 8 cm2, može da se smanji na 2, pa i 1 cm2. Zbog toga dolazi do otežanog oticanja krvi iz desne pretkomore u desnu komoru i razvoja simptoma uporne dekompenzacije srca. Bolesnici se žale na uporan bol jetre pri naporu. Oni su bledi, subikterični. Vene na vratu su nabrekle. Mogu se naći uvećana jetra, otok nogu i ascites.

TRIKUSPIDNI ZALISTAK (engl. right atrioventricular valve, tricuspid valve, lat. valva atrioventricularis dextra, valva tricuspidalis), v. valva atrioventrikularis dekstra, trikuspidalis.

TRIL (engl. thrill, fra. fremissement), tokom strujanja krvi kroz normalna srčana ušća nema nikakvog treperenja. Međutim, ako dođe do toga da krv teče kroz uži u širi prostor npr. kod suženja atrioventrikularnih ili arterijskih ušća, mogu da se stvore vibracije, koje se pažljivom palpacijom mogu osetiti, a auskultacijom čuti kao šum. Ove vibracije podsećaju na treperenje grudnog koša „mačke koja prede“ (fremissement cataire - Laennec). U odnosu na fazu srčane aktivnosti može biti sistolni (mitralna insuficijencija, defekt međukomorskog septuma, stenoze semilunarnih zalistaka aorte i art. pulmonalis), dijastolni (mitralna ili trikuspidalna stenoza) ili sistolno-dijastolni (arterijsko-venski šant).

TRIMETAFAN (engl. trimethaphan), ganglijski blokator, poslednji koji je još uvek u kliničkoj upotrebi. Koristi se ponekad protiv maligne hipertenzije i kod kontrolisane hipotenzije u neurohirurgiji. Neželjeni efekti su kombinacija efekata simpatolitika i parasimpatolitika.

TRIMETOPRIM (engl. trimethoprim), bakteriostatik koji se primenjuje oralno u terapiji akutnih urinarnih infekcija. Inhibira enzim bakterija, dihidrofolat-reduktazu. Kombinacija sa sulfometoksazolom deluje baktericidno (v. kotrimoksazol). Nalazi se u sastavu sledećih preparata: Bactrim, Bioprim, Kotrimoksazol, Trimosazol, Trimosul.

TRIOZA (engl. triose), monosaharid koji ima tri ugljenikova atoma u molekulu (npr. glice-raldehid i dihidroksiaceton).

TRIOZOFOSFAT (engl. triosephosphate), intermedijer koji se formira iz glukoze u procesu glikolize; ova jedinjenja su gliceraldehid-3-fosfat i dihidroksiaceton fosfat. Formiraju se dejstvom fruktoza bifosfat aldolaze na fruktozu-1,6-bifosfat.

TRIOZOFOSFATIZOMERAZA (engl. trio-sophosphate isomerase), enzim iz roda izomeraza (D-gliceraldehid-3-fosfat ketolizomeraza, EC 5.3.1.1), koji katalizuje reakciju D-gliceraldehid-3-fosfat = dihidroksiaceton fosfat. Ova reakcija je jedan od stepena u stvaranju piruvata iz glukoze u Embden-Meyerhofovom putu.

TRIPANOZOMIJAZA (engl. trypanosomiasis), parazitsko oboljenje kičmenjaka izazvano jednoćelijskim parazitom protozoom. Američku tripanozomijazu (American Trypanosomiasis) izazivaju Trypanosoma cruzi Chagas (v. Chagasovu bolest). Afričku tripanozomijazu (African trypanosomiasis sleeping sickness, Gambian trypanosomiasis) izazivaju Trypanosoma rhodesiense i Trypanosoma gambiense. Kod domaćih životinja tripanozomijazu ili „naganu“ izaziva parazit Trypanosoma brucei, koji se sreće u afričkim zemljama, a sa bolesnog na zdravog doma-ćina prenosi se ubodom zaraženih insekata.

TRIPLOIDIJA (engl. triploidy), prisustvo tri haploidna seta hromozoma u jedrima pojedinih ćelija ili svih ćelija organizma. Triplo-idija se označava sa 3n i kod čoveka taj broj hromozoma iznosi 69. Triploidije su za čo-veka letalne, a najčešće nastaju kao posledica oplođenja jajne ćelije sa dva spermatozoida. U slučajevima triploidija gde su prisutna dva hromozomska komplementa od oca, a jedan od majke u pitanju su androidi, dok ginoidni triploidi imaju dva seta poreklom od majke i jedan od oca.

TRIPLOIDNO (engl. triploid), v. triploidija.

TRIPROLIDIN (engl. triprolidine), sedativni antihistaminik H1. Koristi se u kombinaciji sa pseudoefedrinom za olakšanje simptoma kod kijavice. Preparat: Rinasek.

TRIPSIN (engl. trypsin), proteolitički enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.4), koji katalizuje hidrolizu peptida (i drugih jednjenja) na mestu vezivanja karboksilne grupe arginina ili lizina do manjih peptidnih (ili drugih) jedinica. Sintetizuje se u pankreasu kao neaktivni tripsinogen koji se izlučuje u duodenum, u kome se prevodi u aktivan tripsin pod dej-stvom enterokinaze ili samog tripsina. Tripsin ima značajnu funkciju u varenju proteina.

TRIPSINOGEN (engl. trypsinogen), neaktivni prekurzor tripsina, koji se sintetizuje u pankreasu i izlučuje u duodenum. V. tripsin.

TRIPTAMIN (engl. tryptamine), metabolički proizvod triptofana koji se formira delova-njem dekarboksilaze aromatičnih amino-kise-lina u jetri.

TRIPTOFAN (engl. tryptophan), prirodna esesencijalna aminokiselina (RMM 204,22), koja se nalazi u proteinima i prekurzor je serotonina i nikotinata. Prisustvo triptofana u hrani može da kompenzuje deficijenciju nia-cina.

TRIS(HIDROKSIMETIL)AMINOMETAN (engl. tris(hydroxymethyl)aminomethane), slaba baza koja se u hemiji koristi kao pufer, a u medicini se intravenski daje radi korekcije sistemske acidoze. Ima RMM 121,14.

TRIS, v. tris(hidroksimetil)aminometan.

TRITANOPIJA (engl. tritanopia), nemo-gućnost raspoznavanja plave boje (slepilo za plavu boju). Retka je nasledna anomalija.

TRITICEALNA HRSKAVICA (engl. triticeal cartilage, lat. cartilagines triticeae), mala hijalina i/ili fibrozna hrkavica larinksa.

TRITON-X 100 (engl. Triton-X 100), zaštićeni naziv za neutralno, površinski aktivno jedi-njenje. Po hemijskom sastavu to je izooktil-fenoksi-polietoksi-etanol.

TRIZMUS (engl. trismus), motorno oštećenje nervusa trigeminusa; grč, spazam mišića za žvakanje sa otežanim otvaranjem usta; karakterističan rani simptom tetanusa.

TRIZOMIJA (engl. trisomy), stanje diploidne ćelije ili organizma gde je pojedinačni hromozom prisutan u tri kopije umesto u dve (homologi par). Ovo stanje se označava sa 2n + 1 i u kariotipu čoveka je tada prisutno 47 hromozoma. Najčešće trizomije autozoma su trizomija hromozoma 21 (Down sindrom),

hromozoma 18 (Edwards sindrom) i hromozoma 13 (Patau sindrom). Poznate trizomije polnih hromozoma su 47, XXY (Klinefelter sindrom) i 47, XXX (trizomija X).

tRNK (engl. transfer RNA), v. transportna RNK.

TROFAZNA SCINTIGRAFIJA KOSTIJU (engl. three phase bone scintigraphy), v. scintigrafija kostiju.

TROFO(engl. tropho-, trophic ), prefiks koji označava oblik ishrane ili nešto u vezi s procesom ishrane. Tako je npr. trofologija nauka o ishrani tela; trofonozis je bilo koji pore-mećaj ili bolest nastala zbog neodgovarajuće ishrane; trofopatija je bilo koji poremećaj ishrane tkiva, kao što su kosti, hrskavice, koža, nokti, dlake, sluzokoža, a nastaje naročito zbog nefunkcionisanja tzv. trofičkih nerava; trofoterapija je lečenje bolesti primenom dijeta i posebnih režima ishrane.

TROFOBLAST (engl. trophoblast, lat. trophoblastus), dvoslojni epitelni omotač horiona koji se sastoji od površnog sinciciotrofoblasta i unutrašnjeg citotrofoblasta. T. pokriva unutrašnji deo horionske ploče, placentalne čupice i bazalnu deciduu koja se graniči sa interviloznim prostorima. Struktura: 1. sinciciotrofoblast - kontinuirani sloj višejedarne citoplazme u kojoj jedra imaju tendenciju da se grupišu. Gornji sloj citoplazme je acidofilan zbog prisustva brojnih mikropinocitotičkih vezikula, vezikula glatke površine, velikih vezikula različitog oblika i tubula glatkog endoplazmatskog retikuluma. Donji sloj citoplazme je bazofilan zbog bogatstva granuliranim endoplazmatskim retikulumom i slobodnim ribozomima. Mnoštvo pleomorfnih mikrovila formira četkastu ivicu i prodire u intervilozne prostore. Sinciciotrofoblast je vezan za citotrofoblast malim dezmozomima i zonulama occludens. Prisutan je sve do rođenja, ali kako broj citotrofoblastnih ćelija opada, on postaje pseudoslojevit i dolazi u kontakt sa fetalnim kapilarima. Sinciciotrofoblast često formira trofoblastna ostrva; 2. citotrofoblast ili Langhansove ćelije, sloj odvojenih kuboidnih ili zaravnjenih ćelija čiji se broj postepeno smanjuje od četvrtog meseca trudnoće, mada su neke citotrofoblastne ćelije prisutne u terminskoj placenti. Sve Langhansove ćelije leže na bazalnoj membrani i povezane su međusobno dezmozomima i zonulama occludens. Ove ćelije se dele mitozom i njihovim spajanjem nastaje sinciciotrofoblast. Trofoblast je glavni deo placentalne barijere, a sinciciotrofoblast luči placentalne proteinske hormone kao što su: humani horionski somatomamotropin i humani horionski tirotropin i steroidni hormoni (estrogeni i progesteron). Citotrofoblast vero-vatno produkuje humani horionski gonado-tropin i možda fibrinoid.

TROFOBLASTIČNI TUMORI (engl. trophoblastic tumours), tumori koji nastaju u ranom embrionalnom tkivu od koga se stvara posteljica (placenta). Mogu biti benigni (hidatidna mola) ili maligni (horiokarcinom). Benigni oblik

može preći u maligni.

TROFOBLASTNA OSTRVA (engl. trophoblastic islands), izdanci proliferisanog sinciciotrofoblasta pronađeni na spoljnoj površini placentalne čupice. T. o. se mogu odvojiti od čupice i kroz intervilozne prostore dospeti u majčinu plućnu cirkulaciju. Kao ameboidni elementi, t. o. se mogu otkinuti od fiksacionih čupica i invadirati endometrijum kao džinovske ćelije trofoblasta.

TROFOBLASTNA ŠKOLJKA (engl. trophoblastic shell), sloj trofoblasta koji prekriva bazalnu deciduu.

TROGLAVI MIŠIĆ (engl. three-headed muscle, lat. musculus triceps), v. muskulus triceps.

TROGRANI ŽIVAC (engl. trigeminal nerve, lat. nervus trigeminus), v. nervus trigeminus.

TROGUBA VEZA (engl. triple bond), nezasićena veza koja se sastoji od tri kovalentne veze između dva atoma, kao npr. kod acetilenskih jedinjenja (-CoC-), nitrila (.-CºC), i diazonijum soli (-N+ºN:).

TROHANTER (engl. trochanter, grč. troch-anter ), kvrga; masivno, koštano i nezglobno ispupčenje na gornjem okrajku butne kosti. Postoje dve kvrge butne kosti: velika (trohanter major) i mala (trohanter minor).

TROHLEJA (engl. pulley, lat. trochlea), va-ljak, kolotur; anatomska struktura nalik valjku koja može predstavljati zglobnu površinu (valjak ili trohleja ramene ili skočne kosti) ili pripojnu površinu.

TROMANTADIN (engl. tromantadine), antivirusni lek za lokalno lečenje infekcija Herpes virusima. Preparat: Virufarm Serol.

TROMB (engl. tromb), struktura koja je posledica poremećaja sastava zida krvnog suda, poremećene

koagulacije i poremećaja u protoku krvi. Ova formacija je vezana za zid krvnog suda. Tromb može biti parijetalni ili opturatorni, po boji beli, crveni i me-šoviti. U strukturi mu se razlikuju koren, trup i rep.

TROMBANGITIS OBLITERANS (engl. thromboangitis obliterans), Buergerova bolest; zapaljensko i obliterativno oboljenje krvnih sudova ekstremiteta, primarno donjih, koje može da dovede do ishemije tkiva i gangrene.

TROMBASTENIJA (engl. thrombasthenia), retko hematološko oboljenje gde defektna membrana trombocita uslovljava slabu funkciju trombocita u hemostazi. Nasleđuje se autosomnim recesivnim genom. Trombociti nemaju sposobnost agregacije, do stvaranja tromba ne dolazi pa se krvarenje produžava. Leči se transfuzijama trombocita.

TROMBIN (engl. thrombin), enzim koji pripada rodu hidrolaza (EC 3.4.21.5). Formira se iz protrombina, njegovog proenzima, hidroli-tičkim delovanjem faktora X. Katalizuje hidrolizu Arg-Gly veza u fibrinogenu uz stvaranje aktivnog fibrina. U toku ove reakcije stvaraju se dva peptida (fibrinopeptid A i fibrinopeptid B) koji se otcepljuju od fibrinogena, ostavljajući fibrinske monomere da polimerizuju i formiraju nerastvorljive fibrinske lance koji formiraju koagulum. Sprem-ljen u obliku praška ili rastvora koristi se kao lokalni hemostatik za zaustavljanje kapilarnih krvarenja u hirurgiji, urologiji, ginekologiji, otorinolaringologiji i stomatologiji. Primenjuje se isključivo lokalno, nipošto intravenski. Preparati: Beriplast P, Tissucol.

TROMBOCITI (engl. platelets, thrombocytes, lat. thrombocytes ), najmanje ćelije krvi kružnog ili ovalnog oblika; bezjedarne korpuskule, dijametra 2 - 4 µm, uključene u proces koagulacije krvi. Ne sadrži hemoglobin. Citoplazma trombocita je podeljena u dve zone: 1. centralnu zonu (granulomera ili hromomera) koja sadrži alfa-granule koje imaju blago gust sadržaj i smatraju se lizizomima, iako imaju tromboplastin, fibrinogen i trombocitni faktor IV, i drugi tip granula koje imaju vrlo gust sadržaj sa dosta ADP-a, Ca2+, a kod nekih i serotonin; 2. perifernu zonu (hijalomera), koja je bleda i homogena, sadrži aktinske i miozinske mikrofilamente i jedan spoljni prsten mikrotubula koji verovatno održava oblik trombocita. Oko spoljašnje membrane nalazi se debeo glikokaliks koji sadrži tromboplastin i fibrinogen. Ovaj omotač je odgovoran za aglutinaciju trombocita i za endotel. T. nastaju fragmentacijom citoplazme megakariocita. Trombocita ima 250 - 300x109/l krvi, vek im je oko 10 dana, a istrošeni oblici uništavaju se u slezini i plućima.

TROMBOCITNI TROMBOPLASTIN (engl. thromboplastin of platelets), fosfolipid koji se nalazi u alfa-granulama trombocita i koji pospešuje koagulaciju započetu tkivnim tromboplastinom.

TROMBOCITOFEREZA (engl. plateletpheresis), postupak izdvajanja trombocita iz krvi pri čemu se ostala krv vraća u organizam davaoca.

TROMBOCITOPATIJA (engl. thrombocytopathy), bilo koji poremećaj koagulacionog mehanizma uslovljen nenormalnom funkcijom trombocita.

TROMBOCITOPENIČNA PURPURA (engl. thrombocytopenic purpura), hemoragijski sindrom uslovljen smanjenim brojem trombocita, što rezultira krvnim podlivima i hemoragijama u tkivima. Mogu je usloviti infekcije, osetljvost na lekove i toksini. Druge uzroke treba isključiti. Ako je posledica autoimune reakcije može se javiti u vidu akutne ili hronične trombocitopenijske purpure. Akutna se javlja kod dece između 2. i 6. godine života i spontano se izgubi tokom 6 nedelja. Hronični oblik se javlja kod odraslih između 20. i 50. godine života. Samoizlečenje je retko. Leči se kortikosteroidima ili splenektomijom.

TROMBOCITOPENIJA (engl. thrombocytopenia), smanjen broj trombocita u perifernoj krvi (manje od 250x109/l cirkulišuće krvi.). Može biti uslovljen smanjenim stvaranjem trombocita, kratkim vekom, pojačanim utroš-kom ili splenomegalijom. Trombocitopenija je najčešći uzrok patološkog krvarenja, najčešće iz malih kapilara. Kortikosteroidi i transfuzije ponekad su neophodni u lečenju.

TROMBOCITOZA (engl. thrombocytosis, thrombocythemia), nenormalan porast broja trombocita u krvi iznad 450 x109/l. Javlja se kao: benigna ili sekundarna trombocitoza posle splenektomije, zapaljenskih stanja, u hemolitičkim anemijama, posle krvarenja, zbog deficita gvožđa, fizičkih napora, terapije vinkristinom, u odmaklim karcinomima i malignim limfomima; esencijalna tromboci-temija, koja se javlja sa periodima krvarenja koji se smenjuju sa trombotičkim epizodama. Broj trombocita može preći 1.000x109/l.

TROMBOEMBOLIZAM (engl. thromboembolism), pojava otkidanja delova tromba i njihovog prenošenje cirkulacijom dok se zbog malog promera ne zaglave u cirkulaciji. Ova pojava najčešće prati trombozu vena donjih ekstremiteta, periprostatičnog i periuretralnog pleksusa vena.

TROMBOFLEBITIS

(engl.thrombophlebitis), zapaljenje vena povezano sa formira-njem tromba.

TROMBOGENIČAN (engl. thrombogenic), koji čini da se formira tromb ili ugrušak.

TROMBOKSAN, Tx (engl. thromboxane), grupa derivata arahidonske kiseline. Npr. TxA2 indukuje agregaciju trombocita i sekreciju iz njih, deluje i vazokonstriktorno te je fiziološki antagonist prostaciklina.

TROMBOKSAN A2 (engl. thromboxane A2), nestabilni prostaglandin, koji se formira uglavnom u trombocitima iz prostaglandin-endoperoksida i brzo se razgrađuje (poluvreme života mu je 30 s) do stabilnog, neaktivnog metabolita TXB2.

TROMBOKSAN B2 (engl. thromboxane B2), metabolit tromboksana A2, bez biološke aktivnosti.

TROMBOLITIČAN (engl. thrombolytic), lek ili druga supstanca koja uslovljava rastvaranje tromba.

TROMBOLITIČKI LEKOVI (engl. thrombolytic drugs), trombolitici, v. fibrinolitici.

TROMBOPENIJA (engl. thrombopenia), v. trombocitopenija.

TROMBOPLASTIN (engl. thromboplastin), 1. supstanca koja u prisustvu jona kalcijuma započinje proces zgrušavanja pretvaranjem protrombina u trombin. Drugi naziv je trombokinaza ili faktor III; 2. fosfolipidni ekstrakt mozga ili drugih tkiva koji pretvara protrombin u trombin; 3. fosfolipidi trombocita i drugih ćelija koji zajedno sa drugim faktorima koagulacije aktiviraju faktor X i pretvaraju protrombin u trombin.

TROMBOPOETIN, TPO (engl. thrombopoietin), serumski glikoprotein blizak eritropoetinu koji stimuliše stvaranje

trombocita (povećava broj megakariocita i ubrzava njihovu fragementaciju u trombocite). Luči se kada broj trombocita opadne.

TROMBOPOEZA (engl. thrombopoiesis, thrombocytpoiesis ), proces formiranja trombocita. Na početku svega stoji stem ćelija CFU-M, koja prerasta u megakarioblast čije se jedro nepotpuno deli formirajući jedno bilobularno jedro sa 4n hromozoma. Posle nekog vremena odvija se sledeća deoba koja stvara lobularan, poliploidan nukleus (8n), dok sama ćelija sada postaje promegakariocit. Broj hromozoma u jedru nastavlja da raste na ovaj način do 32n, kada ćelija postaje rezervni megakariocit. Iz njega se razvija megakariocit iz koga će nastati trombociti. Njegova citoplazma je izdeljena trombocitnim demarkacionim kanalima. Za čitav proces od CFU-M do trombocita treba oko 10 dana.

TROMBOSTENIN (engl. thrombosthenin), kontraktilni protein sličan kompleksu moizina i aktina. On je vezan za mikrofilamente trombocita. Kontrakcija trombostenina izaziva promenu oblika trombocita i retrakciju tromba.

TROMBOTEST (engl. thrombotest), modifikovani test određivanja protrombinskog vremena kojim se meri koncentracija faktora IX i drugih vitamin K zavisnih faktora koagulacije.

TROMBOTIČKA TROMBOCITOPENIJSKA PURPURA, TTP (engl. thrombotic thrombocytopenic purpura), poremećaj koji karakterišu trombocitopenija, hemolizna anemija i neurološki ispadi. Praćena je generalizovanom purpurom, mikrotrombozama u kapilarima i malim arteriolama. Akutna fulminantna forma može dovesti do smrti tokom nekoliko nedelja. Postoji hronična forma bolesti. Leči se kortikosteroidima, splenektomijom i plazmaferezama. V. diseminovana intravaskularna koagulacija.

TROMBOZA (engl. thrombosis), pojava stvaranja tromba u krvnim sudovima.

TROMBOZA KAVERNOZNOG SINUSA (engl. sinus cavernosus trombosis), tromboza u predelu sinus sagitalis superiora, transverzusa ili sigmoideusa sa encefalomalacijom. Nastaje uglavnom zbog prelaska infektivnog procesa iz okoline (infekcije uva sa komplikacijama), ređe ascendentne infekcije iz zuba. Najčešće nastaje posle porođaja (2 - 20 dana), retko pre ili za vreme porođaja. Klinički je karakterišu proširene vene na očnom dnu i edem papile, u likvoru mogu da se nađu eritrociti, jake glavobolje, epileptiformni napadi, spastična paraliza, ubrzan puls, povišena telesna temperatura.

TROPIKAMID (engl. tropicamide), antiholi-nergik, midrijatik (0,5 - 1% kapi za oči). Prouzrokuje midrijazu i cikloplegiju koje traju svega 15 - 20 min, pa se koristi za dijagnostičke procedure. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Mydriacyl.

TROPISETRON (engl. tropisetron), anti-emetik, antagonist 5-HT3 receptora, sličan ondasetronu. Koristi se za profilaksu povraćanja u toku primene citostatika. Neželjena dejstva su opstipacija, glavobolja, osećaj toplote i crvenilo kože. Preparat: Navoban.

TROPIZAM (engl. tropism), afinitet virusa prema određenom tkivu. Uslovljen je postojanjem odgovarajućih receptora na površini ćelije i virusa. Postoje monotropni i politropni virusi.

TROPOKOLAGEN (engl. tropocollagen), makromolekularni monomer, sastavni element kolagena. T. je 280 nm dug i 1,5 nm debeo. Sastavljen je od tri polipeptidna alfa-lanca obmotana oko centralne osovine, tako da grade desno-orijentisani heliks. Lanac se sastoji od repetitivnih sekvenci aminokiselina, a svaka treća je glicin. Lanci su međusobno vezani vodoničnim vezama između prolina i glicina. Ugljenohidratne komponente, glu-koza i galaktoza vezane su za hidroksilizin. T. molekuli se završavaju aminoterminusom na jednom, a karboksi-terminusom na drugom kraju. Terminusi imaju različita naelektrisa-nja, pa se prilikom ređanja molekula tropokolagena amino-kraj jednog vezuje za karboksi-kraj drugog molekula. Molekulska težina t. je oko 300.000 daltona, a svaki lanac sastavljen je od oko 1.000 aminokiselina.

TROPOMIOZIN (engl. tropomyosin), regulatorni protein u mišićnoj ćeliji. Lanac tropomiozina spiralno obavija aktinski lanac i to tako da leži u udubljenjima dvostrukog heliksa F-aktina; jedna funkcionalna jedinica regulatornih proteina, koja se ponavlja duž aktinskog lanca sastoji se od 1 molekula t., koja se pruža duž 7 monomera aktina, i 1 molekula troponina. U miru t. prekriva vezna mesta na aktinu i tako sprečava njihovo vezivanje sa miozinom. Vezivanje kalcijuma za troponin-C dovodi do pomeranja t. čime se otkrivaju vezna mesta na aktinu pa započinje kontrakcija.

TROPONIN (engl. troponin), protein koji je ravnomerno raspoređen duž aktinskog miofi-lamenta za koji je vezan preko tropomiozina. Ima više delova. Za vreme mišićne relaksacije troponin I je čvrsto vezan za aktin, a tropo-miozin pokriva mesta na aktinu gde bi mogle da se vežu miozinske glavice (S1 deo miozinskog miofilamenta). Mišićna kontrakcija započinje influksom kalcijumovih jona koji bivaju

vezani za troponin C, što labavi vezu troponina I i aktina. Tropomiozin se pomera u stranu, otkrivaju se vezna mesta na aktinu za miozinske glavice i odvija se mišićna kontrakcija.

TROPSKA MALARIJA (engl. tropical malaria), infekcija koju izaziva Plasmodium falciparum. Za razliku od ostalih plazmodijuma, on napada sve razvojne stadijume eritrocita, pa izaziva najtežu infekciju. Biološki ciklus u eritrocitima traje 48 sati, ali je telesna tempe-ratura najčešće svakodnevno povišena i od početka iregularna. Teške oblike infekcije, kod kojih je parazitemija ≫5%, karakterišu pored povišene temperature uvećanje jetre i slezine, proliv, povraćanje, anemija, smanjena količina i pojava crne mokraće uz hiperazotemiju, žutica, znaci oboljenja pluća (zapa-ljenje ili edem) i zahvatanje mozga (pore-mećaj svesti, konvulzije, različiti neurološki ispadi). Falciparum malarija je posebno opasna u trudnoći, kada se javljaju teška anemija, hipoglikemija, edem pluća i poremećaj svesti često praćen razvojem kongenitalne malarije i različitih drugih oštećenja ploda. Tropsku malariju kod dece karakterišu konvulzije, koma, hipoglikemija, metabolička acidoza i teška anemija. S obzirom na to da je vrlo rasprostranjena rezistencija P. falciparuma na antimalarične lekove, posebno hlorokvin, lečenje se prilagođava epidemiološkim podacima i težini bolesti. Kinin u infuzijama u kombinaciji sa tetraciklinima je lek izbora u najtežim oblicima bolesti, a u poslednje vreme se primenjuje artemizin. Lakši oblici se leče sulfadoksin - pirimetaminom, meflokinom i drugim srodnim lekovima. Intenzivne mere reanimacije, transfuzija eritrocita, hemodijaliza, veštačka ventilacija i izmena krvi primenjuju se u lečenju najtežih oblika bolesti.

TROPSKA PLUĆNA EOZINOFILIJA (engl. tropical pulmonary eosinophilia), bolest koja se najčešće sreće u južnoj Indiji i Sri Lanki. Teško oštećenje pluća praćeno je gušenjem i upornim kašljem, posebno noću. Bolest karakterišu eozinofilija, izrazito pozitivne se-rološke reakcije na filarije i odsustvo mikrofilarija u perifernoj krvi. Smatra se da najveći značaj u nastanku oboljenja imaju životinjske filarije. Primena dietilkarbamazina (obično uz glikokortikoide) najčešće dovodi do brzog poboljšanja.

TROPSKE BOLESTI (engl. tropical diseases), bolesti koje se javljaju u „žarkom pojasu“, najtoplijem delu Zemlje, koji se prostire između povratnika (23o27’ severne i južne geografske širine). Pojava specifičnih bolesti u ovom regionu vezana je za posebne klimatske uslove, faunu i floru (koja je izvor infekcije), prisustvo prenosilaca, pre svega insekata koji žive samo tu i posebne socioekonomske uslove koji pogoduju nastanku, održanju i širenju bolesti. Među različitim tipovima bolesti tropskih krajeva izdvajaju se one koje se zbog biološkog ciklusa pojavljuju isključivo u toj regiji (tripanozomijaza, šistozomijaza, tropske filarioze, onhocercijaza, posebne vrste hemo-ragičnih groznica i druge), bolesti koje su iskorenjene ili se izuzetno javljaju u drugim regijama, a masovne su u tropskim krajevima (malarija, lepra i kuga) i bolesti koje se javljaju i u drugim regijama, ali zbog posebne virulentnosti uzročnika dobijaju posebne kliničke karakteristike u tropima (amebna dizenterija, amebni apsces jetre i drugih organa). Putnici se u tropskim krajevima najčešće razbolevaju od crevnih infekcija, obično izazvanih lokal-nom saprofitnom crevnom florom, potom od malarije, akutnih febrilnih respiratornih infekcija, hepatitisa A, gonoreje, ujeda životinja sumnjivih na besnilo, hepatitisa B, trbušnog tifusa, HIV-

infekcije, asimptomatske ili simptomatske infekcije polio virusima, infekcije legionelama i kolere. Pre polaska u tropske krajeve postoji obaveza prijavljivanja nadlež-noj zdravstvenoj instituciji, gde se uz savet o zaštiti od tropskih oboljenja sprovodi vakcinacija propisana od strane Svetske zdravstvene organizacije (zavisno od epidemio-loške situacije i specifičnih rizika). Po povratku iz tropskih krajeva takođe je obavez-no izvršiti zdravstvenu kontrolu u istoj ustanovi, kako bi se pored ličnog sprečio i rizik kolektivnog oboljenja.

TROPSKI ULKUS (engl. tropical ulcer), hronični, često progresivni ulkus lokalizovan uglavnom na donjim ekstremitetima. Povremeno se širi duboko na mišiće, tetive i kosti. Etiologija nije poznata, mada su u ovim promenama često izolovane razne forme spiroheta, bacila i drugih bakterija.

TROSTRUKO SLEPI EKSPERIMENT, OGLED (engl. triple blind trial), eksperiment u kome ni istraživač ni ispitanici ne znaju koja je grupa eksperimentalna, a koja kontrolna, ne samo tokom eksperimenta, nego i pri analizi rezultata. V. eksperimentalna epidemiologija.

TROUGAO (engl. triangle), matematički pojam za figuru od tri stranice i tri ugla. Tro-ugao se dobija međusobnim presekom tri linije. Presek dve linije definiše tačku koja se naziva teme trougla. Linija koja spaja dva temena naziva se stranica trougla.

TROUSEAUOV ZNAK (engl. Trouseau’s sign ), klinički znak za otkrivanje hipokal-ciemije. Izvodi se aparatom za merenje krv-nog pritiska, tako što se pritisak u manžetni drži dva minuta na vrednostima nešto nižim od sistolnog pritiska. U slučaju hipokalciemije nastaje karpalni spazam (tzv. akušerska ruka).

TROVALENTAN (engl. trivelent), u hemiji koji ima valencu 3.

TROVANJE (engl. poisoning), intoksikacija, hemijska povreda nastala dejstvom neke supstance (otrova) koja je spolja uneta u telo. U odnosu na mesto i način delovanja, otrovi se u forenzičkoj praksi dele na sledeće grupe: otrovi sa lokalnim dejstvom, koji deluju na mestu kontakta sa kožom odnosno sluzokožom, u koje spadaju korozivna sredstva (kiseline i baze) i nadražajna sredstva (amonijak); otrovi sa opštim dejstvom, posle resorpcije, u koje spadaju parenhimni, krvni i nervni otrovi; otrovi sa kombinovanim lokalnim i resorptivnim dejstvom. V. hemijska povreda.

TROVANJE ARSENOM (engl. arsenic intoxication), nastaje unošenjem arsenskih neorganskih i organskih, trovalentnih i petovalentnih jedinjenja inhalacijom, ingestijom, ređe preko kože. Arsenovodonik (arsin) nastaje delovanjem nascentnog vodonika na elementarni arsen ili njegova nerastvorljiva jedinje-nja. Krvlju se arsen transportuje vezan za hemoglobin (dimetilarsinska kiselina) i, u ma-njoj meri, za proteine plazme. Inicijalna akumulacija je najveća u jetri, bubrezima i plućima. Dugotrajna depozicija najveća je u koži, kosi, noktima, skeletu, zubima itd. Biotransformacija neorganskih arsenovih jedi-njenja podrazumeva oksidaciju trovalentnih u petovalentna jedinjenja (koja se izlučuju urinom), redukciju arsenata u arsenite i metilaciju. Najveće količine se izlučuju urinom, mali deo fecesom i neznatne količine drugim ekskretima. Toksični efekti posledica su velikog afiniteta arsena prema atomu sumpora u merkaptogrupama (inhibicija enzima) i kompetitivnog vezivanja umesto neorganskog fosfora u reakciji fosforilacije (kumulacija u skeletu). Sistemski efekti se ispoljavaju kao masna infiltracija, nekroza i ciroza jetre, tubularna i kortikalna nekroza bubrega, resorpcija mijelina i degeneracija aksona perifernih nerava, cerebralni edem i hemoragije. Arse-novodonik izaziva vrlo izraženu hemolizu eritrocita. U kliničkoj slici lakšeg oblika akut-nog trovanja dominira irtitacija kože i sluzokoža. U težim slučajevima nastaju kardiovaskularna insuficijencija i simptomi i znaci oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema. Hronično trovanje ispoljava se promenama na koži, među kojima se ističe hiperpigmentacija (melanosis arsenica), na noktima Meesove pruge - sivobele poprečne pruge u početku uz matriks nokta, a kasnije se s rastom nokta pomeraju prema vrhu. Sadrže arsen u mnogo većem procentu nego ostali delovi nokta. Oštećenje perifernih nerava (arsenska polineuropatija) ispoljava se parestezijama, poremećajima senzibiliteta i bolnim senzacijama (anestezija doloroza). Kod težih trovanja ispoljavaju se simptomi i znaci težih ošteće-nja centralnog i perifernog nervnog sistema, jetre, bubrega, miokarda i koštane srži. Leče-nje je simptomatsko uz primenu dimer-kaptopropanola (BAL) kao antidota.

TROVANJE BERILIJUMOM (engl. beryllium intoxication), nastaje unošenjem berilijuma ili njegovih jedinjenja inhalacijom, ingestijom ili, ređe, transkutano. Rizik od trovanja postoji pri preradi ruda berilijuma, izradi legura s bakrom, cinkom, aluminijumom, čelikom, u kosmičkoj i nukleranoj industriji, u proizvodnji oružja, fluorescentnih sijalica, katodnih rendgenskih cevi i dr. U organizmu čoveka remeti metabolizam fosfora inhibicijom enzimskih sistema (alkalna fosfataza), inhibira replikaciju i proliferaciju ćelija (deluje na enzime koji učestvuju u metabolizmu nukleinskih kiselina) i pokreće imunopatološke mehanizme. Pri akutnom trovanju ispoljavaju se nadražajni efekti na disajnim putevima s razvojem pneumonitisa i edema pluća, na očima (konjunktivitis, ulceracija korneje) i na koži (kontaktni dermatitis). Hro-nična berilioza ispoljava se razvojem granularnih, nodularnih ili linearnih zasenčenja na plućima, koja su praćena hilarnom adenopatijom i emfizemom. Testovi plućnih funkcija pokazuju pad difuzionog kapaciteta, rast alveoloarterijalnog gradijenta kiseonika, smanjenje vazdušnog protoka i pad komplijanse. Lečenje je simptomatsko, u hroničnoj beriliozi dugotrajno lečenje kortikosteroidima daje dobre rezultate.

TROVANJE FLUOROM (engl. fluor intoxication), nastaje inhalacijom, ingestijom i, ređe, unošenjem preko kože fluora i

njegovih jedinjenja. Rizik od trovanja postoji pri sintezi fluororganskih materija, kaučuka, plastičnih masa, pesticida, u proizvodnji čelika, pri zavarivanju, obradi stakla, elektrogalvanizaciji i dr. Toksični efekti su posledica vezivanja fluora s kalcijumom, magnezijumom, manganom, gvožđem i drugim metalima i blokade ključnih enzima u brojnim meta-boličkim procesima. Lokalno izaziva iritaciju kože i sluzokoža, a u respiratornom sistemu laku iritaciju do plućni edem. Može se razviti akutna poliurična bubrežna insuficijencija. Na kostima nastaju pojačana osteogeneza i osifikacija koja dovodi do generalizovane osteoskleroze i osifikacije mišićnih pripoja, insercije tetiva i zglobnih kapsula. Lečenje je simptomatsko. Ako se razvije bubrežna insuficijencija, indikovana je hemodijaliza.

TROVANJE FOSFOROM (engl. phosphorus intoxication), najčešće se javlja kao profesionalno oboljenje: u procesima dobijanja žutog fosfora iz fosfornih minerala, pri izradi fosforne bronze (legura kalaja i fosfora), u industriji petroleja, pirotehnici, industriji rodenticida (cinkfosfid) i pesticida (aluminijumfosfid), industriji šibica (crveni fosfor), veštačkih đubriva, industriji celuloze, papira, deter-dženata i dr. Organofosforna jedinjenja se primenjuju kao plastifikatori i pesticidi. Do kontakta sa fosforvodonikom ili fosfinom dolazi u procesu dobijanja acetilena, pri hlađenju metalnih legura vodom, fumigiranju žitarica, pri izradi svetlećih mina i dr. Fosfor se unosi u organizam inhalacijom, ingestijom i transkutano. Cirkuliše u krvi verovatno nepromenjen i deponuje se u masnom tkivu, endotelu kapilara i u jetri. Eliminiše se izdahnutim vazduhom, pljuvačkom i preko bubrega. Esencijalni je element za energetski metabolizam u mnogim biološkim sistemima. Oštećenja organizma nastaju usled iritativnog delovanja, inhibicije enzimskih procesa s poremećajem intraćelijskog metabolizma, oštećenja endotela kapilara i oštećenja kostiju nedovoljno razjašnjenim mehanizmom. Akutno trovanje se ispoljava lokalnim nadražajem kože i sluzokože gornjih i donjih delova disajnih puteva (toksični edem pluća) i sluzokože digestivnog trakta. Sistemsko delovanje se manifestuje simptomima i znacima oštećenja jetre (masivna nekroza), bubrega i miokarda. Pri hroničnoj ekspoziciji nastaju osteoporoza, dekalcifikacija i nekroza kostiju (naročito vilice). Fosfin izaziva inhibiciju citohromoksidaze mitohondrija, poremećaj u metabolizmu aminokiselina, minerala i transmembranskog akcionog potencijala. Promene su naročito izražene u miokardu, plućima, jetri i bubrezima. Lečenje trovanja fosforom simptomatsko je i suportativno. Fosforna nekroza kostiju leči se hirurški.

TROVANJE KADMIJUMOM (engl. cadmium intoxication), nastaje inhalacijom ili ingestijom kadmijuma i njegovih jedinjenja (oksida, halogenida, cijanida, nitrata, sulfata, karbonata). Do trovanja najčešće dolazi u proizvodnji i preradi kadmijuma, pri zaštiti metala od korozije, termičkoj obradi metala koji su od korozije zaštićeni kadmijumom, u proizvodnji nikl-kadmijumskih bakterija i akumulatora, pri izradi i upotrebi legura (sa živom, srebrom, kalajem, bakrom, magnezij-umom), u proizvodnji boja, keramike, emajla, pesticida, u elektronskoj i nuklearnoj industriji i dr. U organizmu se transportuje najvećim delom vezan za eritrocite i deponuje u bubrezima, jetri i mišićima vezan za metalotioneine koji smanjuju njegove toksične efekte. Sintezu metalotioneina u jetri i bubrezima indikuju joni kadmijuma. Eliminiše se preko gastrointestinalnog trakta i urinom u vidu kompleksa s metalotioneinom. Toksični efekti su posledica inhibicije enzima zbog velikog afiniteta kadmijuma prema sulfhidrilnim grupama

proteina i istiskivanja cinka iz meta-loenzimskih kompleksa. Oštećenje funkcije bubrežnih tubula je, najverovatnije, posledica deficita energije potrebne za reapsorpciju mehanizmom aktivnog transporta zbog ošt-ećenja mitohondrija slobodnim kadmijumom. Nastaju atrofija proksimalnih tubula s intenzivnom kolagenskom reakcijom u intersticijumu i zadebljanje glomerularne membrane. Zbog oštećene reapsorpcije fosfata, glukoze, aminokiselina i niskomolekularnih proteina, nastaju osteomalacija i osteoporoza. Nastanku koštanih promena doprinose povišena količina paratiroidnog hormona, poremećaj metabolizma vitamina D i direktno delovanje kadmijuma na enzime koji učestvuju u metabolizmu kolagena. Kliničke manifestacije pri akutnom trovanju su nadražaj sluzokoža disajnih puteva (do razvoja toksičnog edema pluća) i gastrointestinalnog trakta, a u težim slučajevima dolazi do kardiovaskularne i hepatorenalne insuficijencije. Pri dugotrajnoj izloženosti nastaju anosmija, emfizem pluća (zbog inhibicije alfa 1-antitripsina), asimptomatska proteinurija i promene na kostima sa slikom Looser-Milkmanovog sindroma. Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstala je kadmijum u I grupu humanih kancerogena (pluća, prostata). Lečenje je simptomatsko uz primenu helata (Ca Na2EDTA).

TROVANJE MANGANOM (engl. manganese intoxication), nastaje unošenjem u organizam oksida, sulfata ili organskih jedinjenja mangana udisanjem, ingestijom ili transkutanim putem. Do trovanja najčešće dolazi pri otko-pavanju i preradi ruda, izradi i upotrebi legura sa gvožđem, silicijumom, aluminijumom i bakrom, zatim u industriji stakla i keramike, veštačkih đubriva, pesticida i dr. Kao esencijalni element neophodan je za sintezu hondroitinsulfata, pravilan razvoj kostiju, normalno funkcionisanje melanocita i za metabolizam kateholamina. Toksični efekti su posle-dica smanjenja količine dopamina zbog inhibitornog delovanja mangana na tiroksinhidroksilazu i enzime koji učestvuju u oksidativnim procesima u mitohondrijama. Smanjuje se sadržaj L-dope u neuronima i sledstveno sadržaj dopamina, a smanjuje se i produkcija kateholamina iz već sniženih količina dopa-mina. Jon trovalentnog mangana potencira autooksidaciju dopamina pri čemu nastaju slobodni radikali, koji dovode do peroksidacije lipida u centralnom nervnom sistemu i do trajnih oštećenja neurona. Mangan ima afini-tet naročito prema bazalnim ganglijama i sivoj masi međumozga; izaziva degenerativne promene u nukleusu kaudatusu, globusu pali-dusu, putamenu, korpusu strijatusu i nukleusu strijatusu. Pri izloženosti visokim koncentracijama ispoljavaju se iritativni efekti na koži i sluzokožama. Klinička slika hroničnog trovanja prolazi kroz prodromalni, inicijalni i manifestni stadijum, kada nastaju izraženi neurološki poremećaji koji podsećaju na Par-kinsonovu bolest. Terapija se u početnom stadijumu uspešno sprovodi petodnevnim davanjem CaNa2EDTA (1 g dnevno). U manifestnom stadijumu sprovodi se, s manjim uspehom, klasična terapija Parkinsonove bole-sti, i poslednjih godina primenjuje se terapija visokim dozama vitamina E.

TROVANJE NIKLOM (engl. nickel intoxication), nastaje unošenjem u organizam nikla i njegovih neorganskih i organskih jedinjenja inhalacijom, ingestijom ili transkutano. Rizik od trovanja postoji pri dobijanju i preradi ruda nikla, pri izradi legura s bakrom, hromom, molibdenom, cinkom, gvožđem i dr., pri zaštiti od korozije, u elektrogalvanizaciji i dr. Nikl je esencijalni element mnogih mikroorganizama, biljaka i nekih vertebrata. Važnost za čoveka nije potvrđena, smatra se da interreaguje s bakrom, cinkom, gvožđem, manga-nom, magnezijumom i kalcijumom u brojnim metaboličkim procesima. Štetni efekti

se ispoljavaju kao nadražaj kože i sluzokoža i alergije u smislu kontaktnog dermatitisa i astme. Izaziva oštećenje bubrega i kardiovaskularnog sistema. Soli nikla su kancerogene za čoveka. Niklkarbonil nastaje spaja-njem čestica nikla s ugljenmonoksidom pri rafinaciji nikla i u procesu depozicije nikla (gasna galvanizacija). Izuzetno je otrovan, izaziva oštećenje disajnih organa s pojavom pneumonitisa i edema pluća, oštećenje mozga, jetre, bubrega, nadbubrežnih žlezda i slezine (oštećenje pneumocita tipa I i II, inhibicija ARP-aza i polimeraza RNA u ciljnim tkivima). Lečenje je simptomatsko; otrovanima niklkarbonilom daje se helat natrijumdietiltiokarbamat.

TROVANJE OLOVOM (engl. lead intoxication), nastaje unošenjem u organizam olovnih para i prašine olovnih jedinjenja udisanjem ili preko organa za varenje. Transkutana apsorpcija neorganskih jedinjenja je zanemarljiva dok su organska jedinjenja (tetraetil i tetra-metil olovo) liposolubilna pa se dobro rastvaraju u lipidima kože. Transportuje se krvlju najvećim delom vezano za eritrocite (oko 95%), zatim za proteinske frakcije plazme i, najmanjim delom, u obliku jona ili kompleksa s niskomolekulskim proteinima (difuzibilna frakcija). Najvećim delom se akumulira u kostima kao neizmenjiva, ireverzibilna frakcija. Ostatak je vezan za medularnu frakciju, jetru, bubrege, pluća, slezinu, mozak (izme-njiva, reverzibilna frakcija). Eliminiše se iz organizma najvećim delom preko bubrega, i to uglavnom glomerulskom filtracijom. Toksični efekti su posledica interakcije olova sa sulfhidrilnim grupama, aminima i prostim aminokiselinama. Inhibicija enzimskih aktivnosti utvrđena je za brojne enzime, ali je naročito izražena za enzime koji regulišu biosintezu hema (sintetaza deltaaminolevulinske kiseline, dehidrataza delta-aminolevulinske kiseline, koproporfirinogendekaboksilaza i ferohelataza). Kao rezultat inhibicije ovih enzima povećava se koncentracija delta--aminolevulinske kiseline, koproporfirina i protoporfirina u eritrocitima, plazmi i urinu. Delta-aminolevulinska kiselina autooksidacijom stvara slobodne radikale koji, uz pove-ćanu peroksidaciju lipida koja zavisi od gvožđa, smanjuju koncentraciju redukovanog i oksidovanog glutationa u eritrocitima i snižavaju aktivnost enzima glutationperoksidaze, katalaze i superoksiddizmutaze. Anemija pri trovanju olovom ima karakter sideroblastne (sideroakrestične) anemije uz istovremeno postojanje intramedularne i intravaskularne hemolize. Neurotropno delovanje olova ispoljava se na centralnom, perifernom i vegetativnom nervnom sistemu. Na CNS-u pro-mene su posledica oštećenja kapilara i venula s povećanom propustljivošću usled smanjenog snabdevanja endotelnih ćelija hran-ljivim materijama (hronična metabolična di-soksidoza). Oštećenje perifernog nervnog sistema posledica je delovanja delta-aminolevulinske kiseline, koja autooksidacijom stvara slobodne radikale. Promene se selektivno jav-ljaju na motornim neuronima s neznatnim ispadima u senzibilitetu. Spazam glatkih mišića krvnih sudova i creva (bledilo, hiper-tenzija, olovne kolike) i oštećenja jetrinih funkcija takođe se objašnjavaju toksičnim delovanjem delta-aminolevulinske kiseline. U bubrezima nastaju hronična intersticijalna fibroza, tubularna degeneracija i vaskularne promene na malim arterijama i arteriolama. Olovni rub (margo saturninus, engl. Burtonian line) je nataloženi olovni sulfid u tkivu desni i nastaje, najverovatnije, spajanjem olova iz cirkulacije i sumporvodonika koji difunduje kroz sluzokožu iz usne duplje. Vidi se kao sivkastoplavičasta prebojenost duž ivica desni, širine 1 do 2 mm, najčešće duž donjih sekutića i očnjaka. Izražen oblik trovanja karakterišu poremećaji koji se mogu grupisati u tri klinička tipa saturnizma: gastrointestinalni, neuromuskularni i encefalopatski. Lečenje je simptomatsko uz davanje helata (BAL, CaNa2EDTA). Olovne kolike se mogu kupirati kalcijumglukonatom, konvulzije barbituratima, eventualni cerebralni edem manitolom.

TROVANJE ORGANSKIM RASTVARA-ČIMA (engl. solvents organic intoxication), nastaje unošenjem u organizam inhalacijom ili transkutanim putem heterogene grupe organskih materija koje imaju zajedničku oso-binu da rastvaraju druge organske materije. Organski rastvarači se klasifikuju prema hemijskom sastavu, isparljivosti, rastvorljivosti i sl. U njih spadaju alifatični, ciklični, aromatični ugljovodonici, amino, nitro, halogeni derivati ugljovodonika, alkoholi, aldehidi, ketoni, estri, etri i dr. Mogućnost trovanja postoji u hemijskoj industriji, farmaciji, pri proizvodnji plastike, gume, lakova, obuće, nameštaja i dr. U praksi je najčešća izloženost mešavini organskih rastvarača. U organizmu podležu biotransformaciji, koja se odvija u svim tkivima, a najviše u jetri. Ona uključuje oksidaciju, redukciju, hidrolizu i konjugaciju, pri čemu se liposolubilni rastvarači prevode u hidrosolubilne metabolite, koji se lakše eliminišu iz organizma. Proces ne vodi uvek detoksikaciji, jer mogu nastati mnogo toksičniji metaboliti od polazne susptance. Lokalno, na mestu kontakta, izazivaju iritaciju kože i sluzokoža. Sistemski efekti se ispoljavaju na centralnom i perifernom nervnom sistemu, hematopoeznim organima i u perifernoj krvi, jetri, bubrezima i endokrinom sistemu. Pro-mene nastaju direktnim oštećenjem celularnih i supcelularnih struktura (membrana) organskim rastvaračima ili njihovim metabolitima koji se ponašaju kao slobodni radikali, ili primarno nastaju metabolički poremećaji koji sekundarno dovode do promene građe. Leče-nje je simptomatsko, često je potreban trajan prekid eskpozicije.

TROVANJE ŽIVOM (engl. mercury intoxication), nastaje unošenjem žive ili njenih neorganskih ili organskih jedinjenja inhalacijom, ingestijom ili, ređe, transkutanim putem. Najčešći izvori trovanja su metalurški procesi prerade rude (cinabarit), proizvodnja hlora hidrolizom NaCl, proizvodnja i primena legura žive (amalgama), proizvodnja detonatora, u industriji pesticida i dr. Toksični efekti su posledica inaktivacije enzima koji imaju sulfhidrilne grupe, pri čemu dolazi do formiranja kovalentnih veza i nastanka merkaptida. Inhibicijom enzima nastaju poremećaji u transferu elektrona, što vodi nastanku slobodnih radikala. Produkcijom slobodnih radikala intenziviraju se procesi peroksidacije lipida, naročito u tubularnom aparatu bubrega i u nervnom tkivu. Pri akutnom trovanju javljaju se simptomi i znaci nadražaja disajnih organa i sluzokože gastrointestinalnog trakta, što se u težim oblicima završava edemom pluća i ulceracijama na gingivama i tankom i debelom crevu. Pri hroničnom trovanju razvijaju se orofaringealni i neuropsihički sindrom. U početnim fazama javljaju se astenovegetativne promene nazvane mikromerkurijalizam, a kasnije se razvijaju živin tremor i eretizam. Često nastaju poremećaji u funkciji glomerula i tubula, braonkasti refleks očnog sočiva zbog nakupljanja žive u njemu (mercurialentis - Atkinsonov znak) i psihičke promene. Lečenje je simptomatsko uz davanje helata (BAL, D-penicilamin).

TRTIČNA KOST (engl. coccigeal bone, lat. oss coccigeum), v. os kokcigeum, v. kokcigealna kost.

TRULJENJE (engl. putrefaction, lat. putrefactio), putrefakcija; postmortalno biohemijsko razlaganje složenih organskih jedinjenja u tkivima do neorganskih, pod dejstvom bakte-rija (saprofitna flora i bakterije iz

spoljašnje sredine). Jedna je od destruktivnih lešnih promena (v. lešne promene). Vreme pojave, intenzitet i brzina putrefakcije zavise od mikroklimatskih uslova, telesnih osobina i eventualnih prethodnih morboznih stanja (npr. bakterijska oboljenja intenziviraju putrefakciju). U prvoj fazi ovog procesa dolazi do prljavozelenkastog prebojavanja kože (v. pseudomelanoza). U drugoj fazi nastaje hemoliza, sa transudacijom hemoglobina i imbibicijom okolnog tkiva, zatim histoliza svih tkiva sa deskvamacijom epitela. U trećoj fazi oslobađaju se truležni gasovi i biogeni amini, što s jedne strane uzrokuje truležni zadah, a s druge truležni emfizem (prožimanje tkiva ovim gasovima).

TRUNKUS (engl. trunk, lat. truncus), stablo. Središnji i osnovni deo krvnog suda, limfnog suda ili živca od koga se odvajaju grane. T. brahiocefalikus (engl. brachiocephalic t., lat. t. brachiocephalicus), veliki arterijski krvni sud i najveća grana luka aorte. Završava se u visini desnog grudno-ključnog zgloba podelom na desnu potključnu i zajedničku karotidnu arteriju. Naziva se i bezimena arterija (arterija anonima); t. celijakus (engl. celiac t., lat. t. coeliacus), veliko ali kratko arterijsko stablo koje predstavlja organsku (visceralnu) granu trbušnog dela aorte. Nastaje u visini tela prvog slabinskog pršljena odakle se pruža napred, neposredno iznad gušterače i deli na tri završne grane: levu želudačnu, zajedničku jetrinu i slezinsku arteriju; t. cerebri (engl. brainstem, lat. t. cerebi), moždano stablo. Deo mozga koji grade srednji mozak (mezencefalon), suženje zadnjeg mozga (istmus rom-bencefali), moždani most (pons) i produžena moždina (medula oblongata). Moždano stablo je umetnuto između međumozga i kičmene moždine; t. encefalikus (engl. brainstem, lat. t. encephalicus), v. trunkus cerebri, moždano stablo; t. pulmonalis (engl. pulmonary t., lat. t. pulmonalis), plućno stablo. Veliki krvni sud koji polazi sa baze desne srčane komore, odakle se pruža naviše, ispred ushodnog dela aorte, i završava podelom na desnu i levu plućnu arteriju; t. simpatikus (engl. sympathetic t., lat. t. symphaticus), simpatičko stablo. Parno ganglijsko stablo koje se pruža uzdužno, desno i levo, u odnosu na kičmeni stub. Pruža se gotovo od baze lobanje, naniže do trtične kosti. Sastoji se od simpatičkih gangliona povezanih međuganglijskim granama. U ganglionima simpatičkog stabla prekidaju se preganglijska simpatička vlakna poreklom iz simpatičkih jedara kičmene moždine. Od ovih gangliona polaze postganglijska simpatička vlakna, koja ulaze u sastav kičmenih živaca preko kojih dospevaju do struktura koje inervišu.

TRZAJ (engl. twitch), grč, kratkotrajna kontrakcija skeletne muskulature.

TSH (engl. thyroid-stimulating hormone), skr. za tiroid-stimulirajući hormon.

T-SISTEM (engl. T-system), predstavljaju svi T-tubuli skeletnog mišićnog vlakna ili srčane mišićne ćelije.

T-TALAS

(engl. T-wave), deo elektrokardiografskog zapisa električne aktivnosti srca koji označava repolarizaciju komora. Talas je pozitivan, razvučen i asimetričan. Mada su depolarizacija i repolarizacija suprotni procesi akcionog potencijala, T i R talasi su obično u istom smeru što ukazuje da se ova dva procesa rasprostiru suprotnim smerom kroz mio-kard.

t-TEST (engl. t-test), statistički test značajnosti posebno primenjiv za ispitivanje razlika dveju aritmetičkih sredina malih uzoraka. Koristi se za testiranje značajnosti razlike između: jedne sredine i neke unapred fiksirane vrednosti (norme); aritmetičkih sredina nezavisnih uzoraka; aritmetičkih sredina zavisnih uzoraka (opservacije jednog uzorka u korelaciji sa opservacijama drugog, npr. merenja pre i posle terapije na istim pacijentima, merenja na blizancima). Test se bazira na Studentovoj, traspodeli, količnika razlike i odgovarajuće ocene standardne greške. Ovaj metod pore-đenja sredina je primenjiv pod uslovom da su slučajni uzorci iz normalnih populacija nepoznate, ali jednake varijanse. Međutim, pokazano je da test daje relativno precizne rezultate i kada su prekršeni uslovi homogenosti varijanse i normalnost populacija ako su: oba uzorka jednaka, ili vrlo slična po veličini, matične populacije sličnog oblika (raspodele). t-test se, takođe, koristi za testiranje da li je koeficijent korelacije ili regresije jednak nuli.

T-TUBULI (engl. T-tubules, lat. tubulus transversus), transverzalno orijentisane, kanalikularne invaginacije sarkoleme skeletnog mišić-nog vlakna ili srčane mišićne ćelije. Tubuli se bogato granaju, okružujući svaku miofibrilu i deleći dve susedne terminalne cisterne. U skeletnom mišićnom vlaknu tubuli su smešt-eni u nivou spoja A i I pruge, dok u srčanoj mišićnoj ćeliji tubuli leže u nivou Z-linije. Tubuli učestvuju u vrlo brzom širenju akcionog potencijala sa ćelijske površine u unutrašnjost sarkoplazme do svakog miofibrila.

TUBA (engl. tube, lat. tuba), cev, vod; izdužena cilindrična struktura; kanal ili organ koji ima šupljinu (lumen) unutar zidova. T. auditiva (engl. auditory t., lat. t. auditiva), slušna tuba; deo srednjeg uva; koštano-hrskavičavi kanal obložen sluznicom koji spaja bubnu duplju sa ždrelnom dupljom. Polazi sa prednjeg zida bubne duplje, a završava se na bočnom zidu nosnog sprata ždrelne duplje. Omogućava izjednačavanje vazdušnog pritiska u odnosu na spoljašnju i unutrašnju stranu bubne opne; t. uterina (engl. uterine t., lat. t. uterina), jajovod; deo unutrašnjih ženskih polnih organa. Vezivno-mišićni organ cevastog izgleda, dug oko 14 cm, koji je razapet između materičnog roga i gornjeg pola jajnika. Jajovod ima: unu-trašnji ili materični otvor, preko koga komunicira sa materičnom dupljom, deo koji se probija kroz zid materice, suženje (istmus), proširenje (ampulu) i levak (infundibulum). Levak se otvara spoljašnjim ili trbušnim otvorom preko koga komunicira sa peritonealnom dupljom. Obod ovog otvora okruž-uju brojne resice jajovoda (fimbrije tube). Jajovod omogućava prolaz jajnoj ćeliji od jajnika do materične duplje. Oplođenje jajne ćelije odigrava se upravo u spoljašnjoj trećini jajovoda.

TUBARNA TRUDNOĆA

(engl. Fallopian tube pregnancy), najčešći je oblik vanmaterič-ne trudnoće (oko 95%) i nastaje usađivanjem oplođene jajne ćelije u šupljinu jajovoda. Mnogo češće se javlja posle inflamatornih karličnih oboljenja, seksualno prenosivih bolesti, višestrukih namernih pobačaja. Procenat recidiva je visok i iznosi 10 do 20%. Dijagnostika u ranom stadijumu uz malobrojne simptome (izostanak menstruacije, mučnina, napetost grudi, uvećan uterus) je otežana, jer imponuje kao normalna trudnoća. U kasnijem stadijumu klinička slika se upotpunjuje iregularnim krvarenjem, bolom, a u najtežim slučajevima, kada je došlo do rupture jajovoda, i znacima šoka zbog unutrašnjeg krvare-nja. Terapija je najčešće hirurška pri čemu je danas sve veći akcenat, zbog uspešne rane dijagnostike nerupturiranih slučajeva, na operativnim tehnikama kombinovanim sa rekonstrukcijom jajovoda radi očuvanja njegove funkcije. U izuzetnim slučajevima terapija može biti medikamentozna (metotreksat, prostaglandini).

TUBARNI KRAJNIK (engl. tubal tonsil, Gerlach’s tonsil, lat. tonsilla tubaria ), takođe parni organ koji je predstavljen malom kolekcijom limforetikularnog tkiva u blizini otvora tube auditive u nazofarinksu. T. krajnik je pre-kriven pseudoslojevitim, cilijarnim epitelom i strukturno je vrlo sličan ždrelnom krajniku. T. krajnik pripada Waldeyerovom prstenu.

TUBER (engl. bump, lat. tuber), kvrga; ovalno i jasno uočljivo ispupčenje.

TUBERKULIN (engl. tuberculin), ekstrakt kulture bacila tuberkuloze humanog tipa, stare 8 nedelja, koja se zajedno s podlogom podvrgava kuvanju radi sterilizacije. Daljom obradom dobija se mrka viskozna tečnost, nazvana alt-tuberkulin (stari tuberkulin) jer se dobija iz relativno stare kulture bacila. Tuberkulin PPD (engl. purified protein dervative) se proizvodi iz filtrata humanog bacila tuberkuloze obrađenog u autoklavu i on ne sadrži protein. Kada se precipitacijom i ekstrakcijom izdvoje čisti tuberkuloprotenini, poreklom iz bacila tuberkuloze, dobija se prečišćeni derivat koji se koristi za izvođenje tuberkulinske probe.

TUBERKULINSKI TEST (engl. tuberculin test), test koji se koristi za dijagnozu tuberkulozne infekcije. Kao antigen se upotrebljava Kochov tuberkulin (ekstrat prokuvane kulture tuberkuloznih bacila) ili prečišćeni proteinski derivat tuberkulina (PPD) koji se aplikuje intrakutano (Mantoux proba). Reakcija se interpretira nakon 48 - 72 sata. Pozitivnim testom se smatra induracija (ne eritem) čiji je promer veći od 10 mm. Nakon BCG vakcinacije reakcija je obično promera 5 - 10 mm. Promer veći od 10 mm ne može biti posledica BCG vakcinacije, pa čak i ako je nedavno učinjena. Negativna tuberkulinska reakcija ne isključuje tuberkuloznu infekciju.

TUBERKULOM

(engl. tuberculoma), granulomatozna, tuberkulozna promena. Nastaje posle zaraze bacilom tuberkuloze.

TUBERKULOSTATIK (engl. tuberculosta-tic), v. antituberkulotik.

TUBERKULOTOKSIN (engl. tuberculoto-xin), svaki otrov (toksin), poreklom iz miko-bakterija tuberkuloze.

TUBERKULOZA (engl. tuberculosis), zarazna bolest koju izaziva Mycobacterium tuberculosis. Pripada grupi granulomatoznih boles-ti poznate etiologije. Granulomi formirani u tkivima rastu i kazeozno se izmene ili smanje i izleče. Najčešće mesto primarne infekcije su pluća, ali mogu biti zahvaćeni i drugi organi i tkiva uključujući i limfni sistem. Simptomi bolesti zavise od zahvaćenog organa. Bolest ima akutni ili hronični tok. U aktivnoj tuberkulozi pozitivni su bakteriološki testovi. To je oblik u kome je progresija bolesti udruž-ena sa umnožavanjem bacila tuberkuloze. Bo-lest se leči kombinovanom primenom antituberkulotika. Tuberkuloza pluća (engl. pulmonary tuberculosis), zarazna bolest koju prouzrokuje mikobakterijum tuberkuloze. Jedna je od najraširenijih zaraznih bolesti u svetu sa izrazito velikom smrtnošću (Afrika, Azija). Posebno je opasna za osobe inficirane HIV-om. U Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi relativno je retko oboljenje. Kod nas godišnje oboli od ove bolesti oko 40 osoba na 100.000 stanovnika. Neposredno posle infekcije može da nastane primarna tuberkuloza (v. primarna tuberkuloza), a tuberkulozno oboljenje koje se kasnije razvija smatra se postprimarnom tuberkulozom i karakteriše ga formiranje specifičnih granuloma sa kazeifikacijom u plućima. Granulomi se slivaju u infiltrate koji mogu da pređu u kaverne (v. kaverna) i/ili u fibrozne promene. Razvoj bolesti dovodi do propadanja pluća (v. ftiza). Moguća je i milijarna diseminacija bolesti (v. milijarna tuberkuloza). Manifestuje se kašljem, subfebrilnim temperaturama, preznojavanjem i gubitkom težine. Dijagnostikuje se nalazom bacila tuberkuloze u sputumu (mikroskopijom ili kultivacijom na specijalnim podlogama). Nelečena tuberkuloza je često smrtonosna. Uspešno se leči pravilnom primenom lekova za hemoterapiju tuberkuloze (v. antituberkulotici).

TUBERKULOZNI (engl. tuberculotic), pripada, ima, ili je prouzrokovan mikobakterijom tuberkuloze.

TUBERKULOZNI ARTRITIS (engl. tuberculous arthritis), bakterijski artritis izazvan bacilom tuberkuloze, najčešće na kuku i kolenu.

TUBERKULUM

(engl. tubercle, lat. tuberculum), kvržica, deminutiv od tuber; 1. malo, ovalno ispupčenje na kosti, zubu ili određenoj anatomskoj strukturi; 2. mala, ovalna i ispupčena lezija nalik čvoru; 3. lezija karakteristična za tuberkulozu.

TUBEROINFUNDIBULARNI TRAKT (engl. tuberoinfundibular tract, tuberohypophyseal tract, lat. tractus tuberoinfundibularis ), zadnji deo hipotalamohipofiznog trakta.

TUBEROZITAS (engl. tuberosity, lat. tuberositas ), hrapava i neravna površina. Obično je deo kosti na kome se pripaja mišić, tetiva ili zglobna veza.

TUBEROZNA SKLEROZA (engl. tuberous sclerosis ), kompleksna urođena bolest koja se odlikuje raznolikim patološkim promenama u koži i na koži, nervnom sistemu, bub-rezima, srcu i drugim organima. Nalaz na koži podrazumeva tzv. mrlje bele kafe i adenoma sebaceum, a od opšte simptomatologije mogu biti prisutne mentalna retardacija i epilepsija.

TUBOKURARIN (engl. tubocurarine), nedepolarizujući miorelaksans kompetitivnog tipa, koji ima istorijski značaj, ali je opsoletan zbog nepovoljne podnošljivosti.

TUBOPLASTIKA , v. salpingoplastika.

TUBUL (engl. tubule), cevčica; t. renis , bub-režni kanalić je deo nefrona koji se nastavlja na glomerul. Sastoji se od proksimalnog i distalnog dela koji su izuvijane, a između njih se nalazi prav deo Henleove petlje. Prolazeći od proksimalnih ka distalnim delovima tubula primarna mokraća se prerađuje procesima tubulskog transporta u sekundarnu mokraću, a ova se sprovodi u sabirne kanaliće i dalje u izvodne papilarne kanaliće.

TUBULARNA REAPSORPCIJA (engl. tubular reapsorption), dnevno se u tubulima reapsorbuje oko 500 - 600 g soli, 400 g bikarbona-ta, 200 g glikoze, 30 g proteina endocitozom, pasivnom difuzijom vođenu hemijskim ili električnim gradijentom i olakšanom difuzijom.

TUBULARNA SEKRECIJA (engl. tubular secretion), neto transport iz krvi u tubularnu tečnost organskih baza (endogenih: žučnih soli, oksalata, prostaglandina i dr.; egzogenih: acetazolamida, furosemida, penicilina, pro-benicida, salicilata i dr.), organskih kiselina (endogenih: acetilholina, kreatinina, dopamina, adrenalina, noradrenalina, serotonina, histamina, tijamina i dr.; egzogenih: aspirina, izoproterenola, morfina, prokaina, tetraetilamonijuma i dr.) i kalijuma. Filtracija i sekrecija u bubrezima organskih kiselina i baza je put detoksikacije (sulfa preparati, penicilin, morfijum).

TUBULARNE ŽLEZDE (engl. tubular glands, lat. glandula tubulosa), jednostavne žlezde cevastog oblika. Ako imaju razgranat završni deo, zovu se razgranate (npr. pilorične žlezde), a ako im je završni deo spiralan, zovu se spiralne (npr. ekkrine znojne žlezde).

TUBULARNI MIJELIN (engl. tubular myelin, fingerprint figure), tubularni lipidni kristaloid koji je gusto pakovan u kvadratnu rešetku. Pronađen je u alveolama pluća. Smatra se degradacionim produktom surfaktanta. T. m. može biti fagocitovan od strane alveolarnih makrofaga.

TUBULE GLATKOG ENDOPLAZMAT-SKOG RETIKULUMA (engl. tubules of smooth endoplasmic reticulum), sistem nepravilno razgranatih tubula i anastomozirajućih kanala, koji se često nastavlja cisternama granuliranog endoplazmatskog retikuluma.

TUBULIN (engl. tubulin), bazični protein mikrotubula koji se sastoji od dve podjedinice: alfa i beta-monomera koji imaju oko 5 nm u prečniku. Monomeri su povezani tako da grade duple molekule tj. dimere. Dimeri se ređaju linearno formirajući trake, protofilamente, koji su poređani jedan pored drugog, pa se na taj način formira list. Uvijajući se, list formira cevi tj. mikrotubule. Poredak dimera je kontrolisan veznim centrom mikrotubula.

TUBULOALVEOLARNE ŽLEZDE (engl. tubuloalveolar glands, racemose glands, lat. glandula tubuloalveolaris), žlezde čiji su završni sekretorni delovi tzv. alveole povezane sa izvodnim kanalima širokim, nepravilnim tubulima, koji takođe imaju sekretornu aktivnost. To su mlečne žlezde, olfaktorne žlezde, prostata, apokrine znojne žlezde, bulbouretralne žlezde itd.

TUBULOGLOMERULARNI POVRATNI MEHANIZAM

(engl. tubuloglomerular fe-edback mechanism), autoregulacija brzine glomerularne filtracije povećava protok tubularnog fluida preko receptora jukstaglomerularnog aparata. Npr., povećana brzina glome-rularne filtracije povećava protok tubularnog fluida. Signali makule denze menjaju protok krvi kroz bubreg tako da se brzina glomerularne filtracije smanjuje.

TULAREMIJA (engl. tularemia), infektivna bolest, zoonoza, izazvana malim koko bacilom Francisella tularensis koji je rasprostranjen među divljim životinjama, naročito glodarima, pticama, nekim domaćim životinjama. Pošto je otporan u spoljašnjoj sredini, dugo se održava u leševima životinja, sirovim kožama, površinskim vodama i namirnicama. Bolest je obično edemskog karaktera, ali se može javiti i u vidu manjih epidemija ili sporadično. Čovek se inficira direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, sirovim prera-đevinama od mesa ili telesnim tečnostima (odrana koža zeca i drugo), ujedima insekata, a takođe i ingestijom ili inhalacijom zara-ženog materijala (voda, prašina). U zavisnosti od odgovora domaćina i mesta ulaska infekcije, razlikuje se više kliničkih oblika tularemije: ulceroglandularni, okuloglandularni, tifo-idni, plućni i gastrointestinalni.

TUMBU BOLEST (engl. tumbu disease), infestacija kože larvama - crvima tropske muve Cordylobia anthropophaga, koja živi u Africi. Sa zagađene zemlje ili odeće larve aktivno prodiru ispod kože nogu, ruku, zadnjice ili glave. To mesto je bolno i osećaju se pokreti crva koji raste. Crvi se najčešće odstranjuju mehaničkim putem.

TUMEFACIJENT (engl. tumefacient), izraslina nalik na tumor koja ima tendenciju otica-nja.

TUMEFAKCIJA (engl. tumescence), 1. otok ili povećanje nekog dela tela; 2. bilo koji otok ili tumor.

TUMESCENCIJA (engl. tumescence), pojava nabubrelosti.

TUMOR (engl.tumor, tumour ), bilo koja izras-lina ili otok; bilo koja masa koja je posledica nenormalnog umnožavanja i rasta ćelija. Može biti maligni (zloćudni) ili benigni (dobroćudni). Benigni tumor raste na samom mestu nastanka, često ima kapsulu (omotač), ne urasta u zdrava tkiva i ne daje metastaze. Maligni tumor urasta u okolna tkiva na mestu nastanka i rasejava se putem krvi i limfnih sudova, dajući metastaze svugde u telu.

TUMOR MOZGA (engl. brain tumor), bilo koja strana izraslina u mozgu. Primarni tumori su porekla tkiva mozga, kao što su oni porekla moždane opne (meningeom), veziv-nog potpornog tkiva (gliom), krvnih sudova (hemangiom), kosti (osteom), hipofize (pituitarni adenom), kongenitalnih zaostataka (kraniofaringeom, teratom). Ovi tumori mogu biti benigni i maligni. Zbog ograničene zapremine glave, svaki tumor mozga, bilo maligni ili benigni, kad dostigne određenu veličinu ponaša se zloćudno jer vrši pritisak na mozak i moždane strukture, povećava pritisak u glavi (intrakranijalni pritisak) i dovodi do niza ispada u funkcijama mozga u zavisnosti od lokalizacije.

TUMORI KOŽE (engl. skin tumors), pato-loško, autonomno razmnožavanje ćelija različitih struktura kože i adneksa kože. Mogu biti benigni i maligni. Najčešće se klinički manifestuju kao papule, ploče ili vegetacije.

TUMOROGENEZA (engl. tumorogenesis), proces nastanka, razvoja i rasta bilo kog tumora, v. karcinogeneza.

TUMORSKI MARKERI (engl. tumor markers), metabolički i biološki aktivni proizvodi koje izlučuju tumori (markeri koje proizvode tumori) ili su to proizvodi ćelija, organa ili tkiva koji nemaju tumor, ali odgovaraju na njegovo fizičko ili hemijsko prisustvo u organizmu (markeri koji prate tumor). Tumorski markeri se određuju u krvi, urinu i drugim telesnim tečnostima. Tumorski markeri mogu biti hormoni i njihove subjedinice, onkofetalni antigeni, enzimi i izoenzimi i drugi makromolekuli.

TUMOR-SPECIFIČNI ANTIGENI (engl. tumor-specific antigens), antigeni koji se nalaze u ćelijama tumora, ali ne i u zdravim ćelijama. Zbog toga se određivanje ovih antigena može koristiti za dokazivanje postojanja određene vrste tumora. Specifičnost ovih antigena nije ista za sve vrste tumora, što značajno umanjuje njihovu dijagnoznu vrednost.

TUNELSKI VID (engl. tunnel vision), suže-nost vidnog polja na centralno ostrvo, kada pacijent vidi kao kroz cev. Javlja se posle okluzije zadnjih moždanih arterija i infarkta potiljačnih režnjeva mozga, sa očuvanim malim centralnim ostrvom vida. Ova pojava nastaje ako infarkt zahvata samo vidnu koru, ispred zadnjeg pola, i kod odmakle retinopatije pigmentoze.

TUNIKA (engl. coat, lat. tunica), omotač, sloj; tanka opna, omotač ili sloj koji pokriva ili ograničava organ,

organski prostor ili deo tela.

TUNIKA ADVENTICIJA (engl. adventitial tunica), spoljašnji sloj različitih organa sastavljen od rastresitog vezivnog tkiva koji povezuje sam organ sa okolnim delovima. Tunika adventicija sadrži krvne i limfne sudove i nerve.

TUNIKA ALBUGINEA (engl. tunica albuginea, lat. tunica albuginea), vrlo debela, beličasta kapsula nekih organa. Tunica albuginea ovarijuma je sloj gustog vezivnog tkiva koji se nalazi između germinalnog epitela i primordijalnih ovarijalnih folikula. T. a. penisa je debeo sloj gustog vezivnog tkiva koji okružuje kavernozna i spongiozno telo penisa. T. a. spongioznog tela je tanja od t. kavernoznih tela. Tunica albuginea testisa je takođe sloj gustog vezivnog tkiva koji okružuje testis. Njena unutrašnja površina je tunica vasculosa koja sadrži velike krvne sudove testisa. Veći deo spoljašnje površine t. a. je prekriven mezotelom tunike vaginalis. Sa zadnje strane testisa, t. a. zadebljava i formira medijastinum testisa. Pored elemenata veziv-nog tkiva, t. a. testisa sadrži miofibroblaste i glatke mišićne ćelije. T. a. pravi pritisak na seminiferne tubule, gurajući nepokretne spermatozoide kroz epididimis. Ritmička kontrakcija glatkih mišićnih ćelija nije dokazana kod ljudi.

TUNIKA DARTOS (engl. tunica dartos, lat. tunica dartos, musculus dartos), dermis kože skrotuma, koji karakteriše obilje glatkih mišićnih ćelija koje su grupisane u snopove. Ovi snopovi su u vezi sa papilarnim slojem kože i sa adventicijalnim omotačem krvnih sudova. T. d. funkcioniše kao termoregulator spermatogeneze. Kontrakcija t. d. smanjuje površinu skrotuma i povećava intraskrotalnu temperaturu. Relaksacija ima suprotan efekt.

TUNIKA FIBROZA, v. tunika adventicija.

TUNIKA INTIMA (engl. tunica intima, lat. tunica intima), unutrašnji sloj zida krvnih i limfnih sudova. T. i. se sastoji od endotela i subendotelnog sloja, čija debljina zavisi od vrste suda.

TUNIKA MEDIJA (engl. tunica media, lat. tunica media), srednji sloj zida velikih i malih krvnih sudova (osim kapilara), limfnih sudova i torakalnog duktusa.

TUNIKA

MUKOZA (engl. mucous membrane), unutrašnji mukozni sloj svih šupljina i kanala tela koji su u kontaktu sa spoljašnjošću (gastrointestinalni sistem, respiratorni sistem, genitourinarni sistem). Sastoji se od: epitela, lamine proprie i ponekad lamine muscularis mucose. T. m. takođe ima žlezde sa izuzetkom većeg dela genitourinarnog trakta.

TUNIKA MUSKULARIS (engl. tunica mucularis, lat. tunica muscularis), glatko mišićno tkivo u zidu različitih organa koji imaju funkciju da vrše peristaltiku. Izuzetak su gor-nje dve trećine jednjaka koje imaju skeletno mišićno tkivo.

TUNIKA SEROZA (engl. tunica serosa, lat. tunica serosa), spoljašnji, mezotelni omotač različitih organa genitourinarnog i gastrointestinalnog trakta. Lamina propria ovog sloja se zove tela subserosa.

TUNIKA VAGINALIS TESTISA (engl. tunica vaginalis of testis), serozna membrana koja pokriva prednju i lateralne strane testisa. Visceralni list naleže na tunicu albugineu, a perijetalni list oblaže unutrašnju površinu skrotuma. T. v. t. se sastoji od mezotela koji produkuje malu količinu serozne tečnosti, koja omogućava slobodno klizanje testisa u skrotumu.

TUNIKA VASKULOZA TESTISA, dobro va-skularizovan unutrašnji deo tunike albuginee testisa, koji je sastavljen od rastresitog veziv-nog tkiva.

TURBIDIMETAR (engl. turbidimeter), kolo-rimetar za merenje turbiditeta.

TURBIDIMETRIJA (engl. turbidimetry), fizičko-hemijski postupak kojim se meri turbiditet. Za merenje se obično koristi spektrofotometar ili kolorimetar kojim se određuje odnos intenziteta svetlosti koja se prenosi kroz disperziju prema intenzitetu upadne svetlosti. Merenje zavisi od apsorcije svetlosti, rastvarača i čestica u suspenziji.

TURBIDITET (engl. turbidity), zamućenost rastvora koja nastaje usled prisustva suspendovanih čestica. Merenje turbiditeta zavisi od koncentracije čestica i od njihove veličine i oblika. Može da bude veoma osetljiv postupak, mada značajno zavisi od eksperimentalnih uslova.

TURGOR KOŽE (engl. skin turgor), mobilnost i elastičnost potkožnog tkiva. Ispituje se podizanjem nabora kože (obično nabiranjem kože iznad sternuma ili unutrašnje strane podlaktice) i procenjuje kojom se lakoćom koža pokreće (mobilnost) i brzina kojom se vraća u prethodnu poziciju (elastičnost). Mobilnost je izrazito smanjena kod bolesnika sa sklerodermijom, a elastičnost u teškoj dehidrataciji.

TURNEROV SINDROM (engl. Turner syndrome, XO syndrome), sindrom čija se učestalost procenjuje na 1:2.000 do 1:2.500 živorođenih devojčica na rođenju, a koga karakteriše nizak rast fenotipskih devojčica (skeletno sazrevanje umereno usporeno, a mineralizacija kostiju smanjena), seksualni infantilizam, disgenetični ovarijumi sa hipo-plazijom germinalnih elemenata (do aplazije) i niz asociranih somatskih anomalija. To je posledica bilo monosomije X hromozoma (kariotip 45 X odn. 45 XO) u oko 50% slučajeva, mozaicizma kada je deo ćelija 45 X, a druge ćelije 46 XX, ili nedostatka dela X hromozoma (Xizohromozom, delecija X- -hromozoma, ring-X). Devojčice sa mozaicizmom ili nedostatkom dela Xhromozoma imaju obično manje izražene druge kongentinalne anomalije, manje tipičan habitus. U 5 -10% devojčica sa Turnerovim sindromom mogu se naći i delovi Y-hromozoma (kao mozaik 45 X/46 XY) i one imaju povećan rizik od nastanka gonadoblastoma. Stoga se preporučuje operativno odstranjenje ostataka gonada. Inteligencija ovih devojčica je normalna, ali je razvoj malo usporen, motorna spretnost i koordinacija pokreta slabija. Po-nekad imaju probleme u rešavanju zadataka iz matematike, kao i u prostoj orijentaciji. Samopouzdanje je, obično, nedovoljno, a depresije u adolescentnim godinama nisu retke. Stoga je korisna pomoć psihologa i socijalnog radnika. Ukoliko je u ovih devojčica ispoljena mentalna retardacija, valja tražiti uzroke na drugoj strani. Povećana je sklonost za izvesne bolesti: dijabetes, hipotirozu, (primarna, u oko 20%), Crohn-ovu bolest i gojaznost. Ako nemaju značajne kongenitalne anomalije srca ili bubrega, dužina života je, izgleda, normalna. Važno je znati da sve devojčice sa Turner sindromom nemaju karakterističan izgled, asocirane stigmate i habitus. Stoga je neophodno svakoj devojčici niskog rasta, onim koje do 13. godine ne pokazuju znake razvoja dojki ili sa primarnom odn. sekundarnom amenorejom, odrediti kariotip. Terapija je usmerena na korigovanje kongenitalnih anomalija (ako je to potrebno i moguće), niskog rasta i seksualnog infantilizma.

TURNEROV ZUB , anomalija strukture i oblika stalnog zuba, nastaje usled oštećenja zubnih zametaka traumom ili infekcijom mlečnih zuba.

TURNOVER (engl. turnover), obrt; npr. zamena atoma ili molekula u strukturi ili tkivu sa identičnim atomima ili molekulima, radi odr-žavanja dinamičke ravnoteže; maksimalan broj molekula supstrata, koji mogu da se iskoriste u jednoj minuti pri delovanju enzima pod optimalnim uslovima. Takođe se naziva i obrtni broj (engl. turnover number).

TVRDO NEPCE (engl. hard palate, lat. palatum durum), v. palatum durum.

TXA2 (engl. thromboxane A2), v. tromboksan A2.

TXB2 (engl. thromboxane B2), v. tromboksan B2.

ŽBICA (engl. radial bone, lat. radius), v. radijus.

ŽBUNASTE ĆELIJE (engl. tufted cells), dve vrste neurona čije su some (tela) smeštene u spoljašnjem granularnom sloju olfaktornog bulbusa. Njihovi dendriti se granaju u mnoštvo grančica sa kompaktnim, kružnim, žbunastim završecima koji bivaju isprepletani sa aksonima olfaktornih ćelija formirajući na taj način olfaktivni glomerul. Akson ž. ć. ulazi u belu masu i prolazeći kroz olfaktorni trakt dospeva u lateralnu olfaktivnu striju. Strukturno ž. ć. odgovaraju ostalim neuronima.

ŽDRELNI KRAJNIK (engl. pharyngeal tonsil, lat. tonsilla nasopharyngealis ili adenoidea), limfoepitelijalni organ koji je smešten na krovu nazofarinksa. Ždrelni krajnik je obložen pseudoslojevitim, cilindričnim, cilijarnim epitelom sa dosta peharstih ćelija, a naseljen je mnoštvom limfocita i makrofaga. Uvrati epitela ne mogu se okarakterisati kao kripte kao kod nepčanog krajnika, već su to više brazde sa mnoštvom limfnih čvorića ispod epitela. Ž. k. je okružen gustom vezivnom kapsulom koja u unutrašnjost organa šalje septa. Ž. k. spada u Waldeyerov prsten.

ŽDRELNI SVOD (engl. fornix of pharynx, lat. fornix pharyngis), v. forniks faringis.

ŽDRELO (engl. pharynx, lat. pharynx), v. farinks.

ŽEĐ (engl. thirst), svesna želja za pijenjem. Javlja se kada je povećana osmolalnost u telu ili kada je

redukovan volumen ili pritisak krvi. Žed održava balans vode.

ŽELUDAC (engl. stomach, lat. gaster), kesasto proširenje gastrointestinalnog trakta koje se nalazi između ezofagusa i duodenuma. Delovi: kardija, fundus, korpus, pilorični ulaz, pilorus. Struktura korpusa: 1. tunica mucosa, oblaže unutrašnju površinu želuca: a. jednoslojan cilindričan epitel koji formira foveole gastrike u kojima se otvaraju glavne gastrične žlezde; b. lamina propria, rastresito vezivno tkivo sa mnogo krvnih i limfnih kapilara, lutajućih ćelija i nekoliko limfnih čvorova; c. lamina muscularis mucosae sastoji se od unutrašnjeg kružnog i spoljašnjeg longitudinalnog sloja glatkih mišićnih ćelija; 2. tela submucosa, gusto vezivno tkivo sa mnogo krvnih i limfnih sudova i submukozni nervni pleksus; 3. tunica muscularis se sastoji iz tri sloja mišića: unutrašnjeg, cirkularnog i longitudinalnog; 4. tela subserosa, rastresito ve-zivno tkivo; 5. tunica serosa, peritonalni mezotel. Kao egzokrina žlezda želudac produkuje velike količine hlorovodonične kiseline, pepsina, unutrašnjeg faktora, a za zaštitu od dejstva kiseline mukozne ćelije želuca produkuju velike kolčine acidorezistentnog mukusa. Kao endokrina žlezda želudac produkuje gastrin, somatostatin, VIP, serotonin, histamin, i supstancu P. Vaskularizaciju že-luca daju gastrične arterije, koje perforiraju tuniku mukozu i tuniku muskularis formirajući submukozni pleksus. Od ovog pleksusa polaze grančice koje obezbeđuju tuniku muskularis, laminu muskularis mukoze i tuniku mukoze. Kapilari okružuju žlezde, pogotovo foveole. Fine vene formiraju pleksus koji se nalazi između dna žlezde i lamine muskularis mukoze. Iz tog pleksusa polaze vene do submukoznog sloja, gde grade novi pleksus i odatle napuštaju želudac prateći arterije.

ŽELUDAČNA KAŠA, v. himus.

ŽELUDAČNI (engl. gastric), koji se odnosi na želudac.

ŽELUDAČNO-CREVNI (engl. gastrointestinal, lat. gastrointestinalis), v. gastrointestinalni.

ŽENSKA URETRA (engl. female urethra, lat. urethra feminina), oko 2 - 4 cm duga i oko 8 mm široka cev koja provodi urin od mokraćne bešike ka spoljašnjoj sredini. Struktura: 1. tunica mucosa: a. epitel je predstavljen prelaz-nim epitelom u delu do mokraćne bešike, koji se smenjuje slojevitim cilindričnim epitelom, da bi na izlazu ž. u. epitel bio pločastoslojevit bez orožavanja. Epitel formira uvrate tj. uretralne žlezde; b. lamina propria je sloj rastresitog vezivnog tkiva koji sadrži venski pleksus sličan spongioznom telu kod muške uretre; 2. tunica muscularis sastoji se od cirkularnog i longitudinalnog sloja. Cirkularni sloj glatkih mišićnih ćelija spojen je sa istim slojem u mokraćnoj bešici, te se na taj način formira sfinkterni mišić oko unutrašnjeg otvora uretre. U središnjen delu ž. u. okružena je skeletnim mišićnim

vlaknima m. sphincter urethrae. Donji deo ž. u. okružen je skeletnim m. sphincter vaginae; 3. tunica adventitia je tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva.

ŽENSKI POLNI ORGANI (engl. female genital organs, lat. organa genitalia feminina), v. organa genitalija feminina.

ŽENSKI REPRODUKTIVNI SISTEM , grupa organa za reprodukciju. Tu spadaju: jajnici (ovarijum), jajovodi (tuba uterina), materica (uterus), usmina (vagina) i spoljašnji polni organi (velike i male usne). U ženski reproduktivni sistem spadaju i mlečne žlezde.

ŽIŽA (engl. focus), tačka kroz koju prolaze svi zraci (normalni na ravan sočiva) posle propu-štanja kroz sočivo. Kod ogledala (iskriv-ljenih) to je tačka kroz koju prolaze svi paralelni zraci posle odbijanja i nalazi se na polovini poluprečnika zakrivljenosti ogledala. Rastojanje žiže od ravni sočiva ili ogledala zove se žižna daljina i označava se sa f.

ŽIŽNA DALJINA (engl. focal distance, focal length), ako upadni zraci dolaze paralelno iz beskonačnosti, oni konvergiraju (kod sabir-nog sočiva) u jednu tačku sa druge strane sočiva, i u toj tački se formira slika posmatranog predmeta - ta tačka se zove glavni fokus, a distanca od sočiva do glavnog fokusa je žižna daljina.

ŽIVA (engl. mercury), jon žive precipitira proteine i inhibiše sulfhidrilne grupe enzima, kako bakterija tako i ćelija čoveka, zbog čega je veoma toksičan, a naročito posle oralnog unošenja. Preparati žive koji su se ranije koristili kao antiseptici, danas su opsoletni.

ŽIVAC (engl. nerve, lat. nervus), v. nerv.

ŽIVAC LUTALAC (engl. vagal nerve, lat. nervus vagus), v. nervus vagus.

ŽIVČANI (engl. nervous, lat. nervosum), v. nervni.

ŽIVINI DIURETICI (engl. mercurial diuretics), opsoletni diuretici, napušteni zbog velike toksičnosti.

ŽIVOTNI DOGAĐ AJI (engl. life events), promene u načinu života koje mogu da budu povezane sa promenama zdravstvenog stanja ili da ih izazovu. Veza „životnog stresa“ i „emocionalnog stresa“ sa pojavom različitih hroničnih bolesti bila je predmet brojnih epidemioloških istraživanja. Postoje različite bodovne skale socijalne prilagođenosti koje rangiraju ili boduju značajne životne događaje, naročito tokom godinu dana pre bolesti - smrt bračnog partnera, bliskog rođaka, gubitak posla, brak, razvoj itd. - i procenjuju njihovu udruženost sa oboljenjem.

ŽLEB (engl. groove, lat. sulcus), v. sulkus.

ŽLEZDANA GROZNICA (engl. glandular fever, Pfeiffer’s disease ),ŠPfeiffer Emil, nemački lekar, 1848 - 1921Ć oboljenje za koje se retrogradno smatra da je prvi opis infektivne mononukleoze. V. mononukleoza.

ŽLEZDANE ĆELIJE (engl. secretory cells, lat. cellula secretoria), ćelije žlezdanih epitela, specijalizovane za lučenje supstanci tačno određenog hemijskog sastava i fizio-loškog dejstva.

ŽLEZDANI ACINUS (engl. acinus of gland), acinus glandularis je sekretorna jedinica seroznih pljuvačnih žlezda i egzokrinog pan-kreasa. Okruglastog je ili ovoidnog oblika. Ćelije su aranžirane tako da izmedju sebe zatvaraju mali centralni lumen (šupljinu) u koji luče svoje proizvode (pljuvačku, pankreasni sok).

ŽLEZDE (engl. glands, lat. glandulae), sekretorni organi sastavljeni od žlezdanih ćelija. Dele se na egzokrine (žlezde sa spoljašnjim lučenjem), endokrine (žlezde sa unutrašnjim lučenjem), prema tome da li svoje produkte luče u sistem kanala (koji su povezani sa spo-ljašnjom sredinom) ili u krv (unutrašnja sredina) i amfikrine (luče i u izvodne kanale i u krv).

ŽUČ (engl. bile, lat. bilis), sekretorni produkt jetre koji ulazi u duodenum i/ili se deponuje u žučnoj kesi; pored vode i elektrolita sadrži žučne soli, holesterol, lecitin, žučne pigmente i druge produkte

metabolizma. Neophodna je za digestiju masti jer pomaže njeno emulgova-nje i stvara micele. Sekrecija ž. zavisi od protoka krvi kroz jetru, aktivnosti vagusa, koli-čine žučnih soli u krvi i sekretina.

ŽUČNA KESICA (engl. gallbladder, lat. vesica biliaris ), mišićno-epitelna vrećica za deponovanje i koncentrisanje žuči. Zid ž. k. sastoji se od nekoliko slojeva: 1. tunica mucosa (sluznica); 2. tunica fibromuscularis (mišić-no-vezivni sloj); 3. tela subserosa, sastavljena od rastresitog vezivnog tkiva; 4. tunica serosa koju čini tanak list trbušne maramice-peritoneuma. Koncentriše žuč i do deset puta. Epitel ž. k. je prost, jednoslojan, cilindričan. Ima sekretornu i apsorptivnu ulogu. Luči malu količinu zaštitne sluzi. Apsorbuje vodu posredstvom povlačenja natrijuma i vode iz lumena.

ŽUČNE KISELINE (engl. bile acids), proizvodi metabolizma holesterola u jetri, koji sadrže jednu, dve ili tri hidroksilne (OH) grupe na položajima 3, 7 ili 12 i karboksilnu grupu na kraju lanca. Konjuguju se sa glicinom i taurinom i formiraju žučne soli. Primeri žučnih kiselina su holna kiselina (3,7,12- -hidroksi), litoholna kiselina (3-hidroksi), deoksiholna (3,12-hidroksi kiselina) i heno- deoksiholna kiselina (3,7-hidroksi kiselina). Rastvaraju se u vodi, imaju gorak ukus i po-mažu u apsorpciji masti u crevima. Povišene koncentracije žučnih kiselina nalaze se u serumu u slučaju hepatitisa i opstruktivne žutice. Ovo povećanje je posledica nemogućnosti konjugacije žučnih kiselina sa glicinom i taurinom i nesposobnosti jetre da uklanja žučne kiseline enterohepatičnom cirkulacijom. Smatra se da je određivanje žučnih kiselina jedan od najosetljivijih parametara funkcije jetre.

ŽUČNE SOLI (engl. bile salts), natrijumove i kalijumove soli žučnih kiselina koje se stvaraju u jetri, a izlučuju putem žuči u duodenum. Učestvuju u razbijanju masti na masne kap-ljice (1-2 m) i stvaranju micela (3 - 6 nm) tako što ih oblažu i time sprečavaju da se one ponovo spoje. Održavaju masti u emulziji, jer su svojim polarnim, hidrofilnim, krajem okre-nute spolja, prema vodenoj fazi emulzije, dok su nepolarnim krajem vezane za nepolarnu, hidrofobnu, površinu masne kapljice. Polarne grupe ž.s. raspoređene po površini dovode do međusobnog odbijanja masnih kapljica odnosno micela i tako sprečavaju njihovo spajanje.

ŽUČNI KAMEN (engl. gallstone), čvrsta tvorevina u žučnoj kesi ili velikim žučnim putevima. Nastaje kao posledica poremeće-nog sastava i koloidne stabilnosti žuči. Može se javiti kao pojedinačni i višestruki. Po sastavu može biti holesterolski, pigmentni i me-šoviti.

ŽUČNI PIGMENTI (engl. bile pigments), obojena jedinjenja koja se nalaze u žuči, uključujući bilirubin, biliverdin, Durobiline, D-urobilinogene, L-sterkobilin, L-sterkobilinogen, mezobilirubin, nešto

koproporfirinogena itd. Svi su metabolički proizvodi razgradnje porfirina koji potiču iz retikuloendotelnog sistema (jetra, kostna srž) i koji se redukuju ili oksiduju pri prolasku kroz gastrointestinalni trakt u različite pigmentne i obojene proizvode. Oko 0,5 - 2,1 mg žučnih pigmenata izlučuje se urinom i oko 250 mg fecesom kod zdrave odrasle osobe svakodnevno.

ŽUČOVOD (engl. choledochous duct, lat. ductus choledochus), v. duktus holedokus.

ŽULJ (engl. callus), omeđeno zadebljanje rožnatog sloja pokožice na mestima koja su izložena pritisku. Stvara se tamo gde se pod kožom nalazi koštano tkivo. Klinički izgled žulja je različit, zavisno od njegove loka-lizacije, intenziteta nadražaja i individualnih sklonosti pojedinca ka keratinizaciji. Rezultat je intermitentnog mehaničkog insulta kože koja se na taj način na njih navikne. Na koži, koja ne može vremenom da se navikne na te mehaničke insulte, stvori se plik ili meha-nička bula. Pored mehaničkih, postoje i ter-mički i hemijski žuljevi.

ŽUMANCE (engl. yolk, lat. vitellus), nutritivni inkluzioni materijal, koji se nalazi u oocitima i koristi se posle fertilizacije za potporu rane morfogeneze. ž. je koncentrisano u žumancetnim granulama i sastoji se od proteina (v. vitelogenin), lipida i polisaharida. Izgleda da se ž. kod sisara delimično stvara u oocitima, a delimično u drugim ćelijama (parenhimskim ćelijama jetre), a u oocit biva inkorporiran putem mikropinocitotičkih vezikula.

ŽUMANCETNE GRANULE (engl. yolk gra-nules), sferične inkluzije oocita obavijene jediničnom (unit) membranom, sačinjene od homogenog, finog granularnog sadržaja. ž. g. se formiraju tokom vitelogeneze i sadrže žu-mance.

ŽUTA GROZNICA (engl. yellow fever, lat. febris flava), akutna virusna bolest koju izaziva virus tipa Flava kako bolest i nosi ime, iz grupe Arbovirusa grupe B. Na čoveka se prenosi ubodom komarca Aedes aegypti. Kliničku sliku karakterišu hemoragička dijateza, akutni početak, oštećenje bubrega i žutica. Letalitet je od 5 do 10 %, preko 20 do 35 % a nekada čak i do 60 % u slučaju epidemijskog javljanja bolesti.

ŽUTA MRLJA (engl. yellow spot of retine, lat. macula lutea), v. makula lutea.

ŽUTICA NOVOROĐ ENČETA

(engl. icteru neonatorum), žuta prebojenost kože i vidljivih sluznica usled povećane koncentracije bilirubina u krvi novorođenčeta. Može biti fizio-loška i patološka. Fiziološka žutica je benigne prirode zbog tranzitornog poremećaja metabolizma i transporta bilirubina. Javlja se drugog, trećeg dana života, povlači se krajem prve nedelje. Patološka žutica nastaje zbog drugih patoloških procesa: razgradnje eritrocita, poremećaja metabolizma bilirubina, opstrukcije žučnih puteva i oštećenja jetrinih ćelija. Javlja se često u prva 24 sata i traje više od 7 dana. Često ostavlja trajne posledice.

ŽUTO TELO (engl. corpus luteum), žuta struktura u jajniku koja nastaje iz folikula nakon ovulacije. Luči ženske polne hormone, estrogene i progesteron.

ŽVAKANJE, v. mastikacija.

ŽVALE, v. infekcija ugla usana.

UBG, v. urobilinogen.

UBIHINON (engl. ubiquinone), pripada grupi jedinjenja koja su slična hinonskim jedinjenjima sa promenjivim brojem izoprenoidnih grupa u bočnom lancu. Ova jedinjenja, koja se nalaze u lipidnim frakcijama mitohondrija zajedno sa mitohondrijalnim citohromima, služe i kao intermedijeri u elektronskom transportu. Vitamin E, vitamin K i plastohinon koji se nalazi u hloroplastima takođe imaju strukturu sličnu ubihinonskoj. Ubihinon se naziva i koenzim Q (Co Q).

UBILAČKA MANIJA (engl. murderous mania), stanje psihičke i motorne uznemi-renosti koje prati razdražljivost, gubitak kontrole nagonskih poriva, agresivnost, dezorijentacija; stanje psihotičnog karaktera ponašanja u celini. U terapijskoj je nadlež-nosti psihijatra.

UBISTVO (engl. homicide), svesno i namerno uništenje tuđeg čovečijeg života. Za ubistvo su važna tri faktora: ubica kao izvršilac dela, ubijanje kao postupak izvršioca i ubijeni kao žrtva postupka izvršioca. Proces ubistva omo-gućen je dejstvom homicidogenih činilaca: kako od strane ubice i ubijenog, tako i iz ob-lasti ubijanja. Odnosno, homicidogeneza je proizvod učešća i dejstva različitih psihičkih,

somatskih i socijalnih homicidogenih faktora. Prema motivima, ubistva su: utilitarna (iz koristoljublja); afektna (uzrokovana isključivo neprijateljskim osećanjem ubice prema ubijenom); ili mogu biti istovremeno i utilitarna i afektna.

UBODINA (engl. punctured wound, lat. vulnus punctum), rana nanesena šiljkom mehaničkog oruđa (v. rana, v. oruđe), npr. nož, šilo, šrafciger, ekser i dr. Karakteriše je mali otvor u odnosu na veliku dubinu rane koja ima oblik kanala (v. prodor). Ivice i strane su najčešće ravne i nepodlivene krvlju. Ukoliko se kanal ubodine slepo završava, odnosno ima dno, reč je o zabodini (npr. ubodina trbuha čiji se kanal slepo završava u jetri), a ukoliko pored ulaznog otvora postoji i izlazni otvor (npr. ubodina koja zahvata celu debljinu podlaktice) reč je o probodini.

UBRZANA NAPRASNA SMRT (lat. mors rapida s. accelerata), naprasno umiranje u toku nekoliko ili više sati posle naprasnog obolevanja odnosno naglog pogoršanja zdrav-lja. Leševi tako umrlih imaju sve hropačke osobine (edem pluća, mlitavozgrudvanu krv i iščezlost glikogena iz jetre). Sva moguća hro-nična i akutna oboljenja mogu završiti ubr-zanim umiranjem, a najčešća su krvarenje u mozgu, aterosklerotična oboljenja mozga, akutna pogoršanja hroničnih oboljenja, naj-češće srca; akutna pogoršanja akutnih obo-ljenja.

UČENJE (engl. learning), 1. sposobnost promene ponašanja na osnovu doživljenog iskustva; 2. posebna forma pamćenja, tj. po-navljano upamćivanje sadržaja sa ciljem da se informacija trajno zadrži i ekvoriše po potrebi. Učiti se može refleksno, meha-nički, po tipu pokušaja i grešaka ili produktivno.

UČESTALOST (engl. frequency), frekventnost bolesti ili smrti, drugih karakteristika ili događaja u populaciji. Pokazatelji učestalosti bolesti ili smrti su: morbiditet, incidencija, prevalencija i mortalitet.

UDAH (engl. inspiration), aktivni deo disajnog procesa pri kojem vazduh ulazi u pluća pod atmosferskim pritiskom. Omogućen je kontrakcijom disajnih mišića.

UDALJENI BOL (engl. referred pain), fenomen kada se bol doživljava kao da potiče sa jednog dela površine tela, a on je u suštini posledica povrede ili inflamacije nekog unutrašnjeg organa. Najverovatniji uzrok ove pojave je konvergencija nadražaja sa primarnog somatskog i visceralnog neurona na isti (zajednički) sekundarni spinalni neuron.

UDARAC BIČEM (engl. whiplash), popularan termin za hiperekstenziono-hiperfleksionu povredu mekih tkiva vrata, izazvanu naglim pokretom neoslonjene glave. Najčešće se do-gađa u saobraćajnim udesima, prilikom udarca u zadnji deo vozila.

UDAR GROMA , v. fulguracija.

UDARNA DOZA (engl. loading dose), doza koja se primenjuje kao početna za lekove sa velikom terapijskom širinom. Po pravilu je dva puta veća od srednje pojedinačne doze. Primenjuje se da bi se u organizmu brzo postigla potrebna koncentracija leka na mestu dejstva. Kasnije se doziranje nastavlja dozama održavanja.

UDARNI VOLUMEN SRCA (engl. stroke volume), volumen krvi koju ventrikuli ispumpaju jednom sistolom. U uslovima mirovanja udarni volumen je 70 do 80 ml krvi, a u uslovima fizičkog napora ovaj volumen se povećava (140 do 200 ml).

UDAR STRUJE , v. elektrokucija.

UDAR VRHA SRCA (engl. apex beat), udar vrha srca u prednji zid grudnog koša za vreme sistole. Oseća se palpacijom ili se auskultuje sa leve strane grudne kosti u petom međurebarnom prostoru.

UDLAGA (eng. splint, lat. ferula), šina, aparat za imobilizaciju ili podržavanje dela tela, najčešće ekstremiteta.

UDP-BILIRUBIN GLUKURONOZILTRANSFERAZA (engl. UDP-bilirubin glucuronosyltransferase), enzim koji pripada rodu transferaza (UDPglukuronat:bilirubin- -glukuronoziltransferaza, EC 2.4.1.76) i kata-lizuje reakciju UDP-glukuronat + bilirubin = UDP + bilirbin-glukuronozid. Proces konjugacije je dvostepena reakcija koja se odigrava u jetri i služi za prevođenje bilirubina u bilirubin-glukuronozid, rastvorljiviji oblik bilirubin, koji se izlučuje u žuč. Genetski uslovljen deficit ovog enzima dovodi do pojave žutice i mogućeg oštećenja mozga.

UDUŠENJE (engl. asphyxia, suffocation), asfiksija, poremećaj ili prestanak disanja usled oboljenja (prirodno udušenje - npr. smrt u napadu astme) ili povrede (nasilno udušenje - asfiktička povreda). Po mehanizmu nastanka, asfiktičke povrede (v. povreda) mogu biti mehaničke (v. mehaničko udušenje), fizičke (v. elektrokucija) i hemijske (npr. trovanje ugljen-monoksidom ili cijanidima).

UGAO (engl. angle, lat. angulus), 1. površina, ravan ili tačka ukrštanja dve linije, granice, površine, ravni; 2. stepen divergencije dveju intersekcijskih linija ili ravni; u stomatologiji, posebno u ortodonciji, postoje mnogi uglovi linija i ravni koji se u praktičnoj i naučnoj delatnosti koriste radi utvrđivanja trenutnog stanja određenih struktura, posebno u proceni rastenja i razvića kraniofacijalnog sistema, dijagnoze i terapije njegovih anomalija. Jedinica za ugao je stepen, v. stepen.

UGLJENA KISELINA (engl. carbonic acid), H2CO3 je slaba dvobazna kiselina koja se formira u reakciji CO2 i vode. Nestabilna je i postoji samo pri ravnoteži ugljen-dioksida i vode, pa se ne može izolovati u čistom stanju. Nalazi se i u ravnoteži sa bikarbonatnim jonom (H2CO3 Û HCO3- + H + ) koji je u rav-noteži sa karbonatnim jonom (HCO3 Û H + + CO3 ). Organski karbonati su estri ove kiseline; neorganski karbonati (npr. Na2CO3) i neorganski bikarbonati (npr. NaHCO3) su soli ove kiseline.

UGLJEN-DIOKSID (engl. carbon dioxide), CO2, (RMM 44,01), gas bez boje i mirisa koji nastaje oksidacijom ugljenika; glavni štetni produkt metabolizma koji se eliminiše preko pluća; CO2 i bikarbonati učestvuju u održavanju neutralnosti telesnih tečnosti; inhalacija CO2, pomešanog sa vazduhom ili kiseonikom služi za stimulaciju respiracije.

UGLJENI HIDRATI (engl. carbohydrate), velika grupa jedinjenja saharida koji su polihidroksilni aldehidi ili ketoni. Nazivaju se ugljeni hidrati pošto sadrže ugljenik, vodonik i kiseonik, u kojima se poslednja dva elementa nalaze u većini saharida u istom odnosu kao i u vodi. Zato imaju generičnu formulu (CH2O)n. U fiziološkim uslovima uglavnom se nalaze u cikličnom hemiacetalnom obliku. Klasifikuju se kao mono-, di-, tri, poli-, homopoli- i heteropolisaharidi. Ugljeni hidrati iz hrane značajan su izvor energije za organizam. Najznačajniji monosaharidi su glukoza, fruktoza i galaktoza, a disaharidi su saharoza, maltoza i laktoza. U organizmu se ugljeni hidrati skladište u obliku glikogena.

UGLJENIK, C (engl. carbon), nemetalni element sa atomskim brojem 8 i atomskom težinom 12,0111, koji pripada IV grupi periodnog sistema elemenata. Obično se nalazi u oksidacionom stanju +4, a može biti i +2

(npr. u ugljen-monoksidu), -2, i -4 (u karbidima). Najčešći neorganski oblici ugljenika su oksidi ugljenika, ugljen-disulfid, ugljen-tetrahlorid i karbonatne soli. U neorganskim i organskim jedinjenjima ugljenik obično formira četvoro-valentne veze. Zbog jačine ugljenik-ugljenik veza, ugljenik formira duge stabilne lance koji su skeleti u brojnim organskim jedinjenjima.

UGLJENISANOST , v. karbonifikacija.

UGLJEN-MONOKSID (engl. carbon monoxide), CO, (RMM 28,01), otrovan gas bez boje, ukusa i mirisa, koji nastaje pri sagorevanju organskih materija bez dovoljno kiseonika. Jedini se sa gvožđem hemoglobina na istom veznom mestu kao i kiseonik, ali sa 250 puta većim afinitetom pa istiskuje kiseonik iz hemoglobina; letalan je u koncentraciji od 0,1%.

UGNJEZDENA ANAMNESTIČKA STUDIJA (engl. nested case - control study), anamnestička studija za koju se bolesnici (studijska grupa) i pripadnici kontrolne grupe biraju iz populacije obuhvaćene kohortnom studijom.

UGRUŠAK (engl. coagulum), v. koagulum.

UIBC (engl. unsaturated iron-binding capacity), engl. skraćenica za nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa.

UJEDINA (engl. bite, lat. vulnus morsum), specijalna vrsta razderine (v. razderina) koja nastaje dejstvom životinjskih ili ljudskih zuba. Po svom izgledu može se nalaziti na prelazu između tipične razderine i ubodine, što zavisi od oblika zuba kojim je nanesena. Kod ujedina postoji opasnost od prenošenja zaraznih bolesti (npr. besnilo). U forenzičkoj praksi bitno je razlikovati posmrtne ujedine (npr. od glodara) od zaživotno nanesenih povreda (v. vitalna reakcija).

UKLANJANJE SOČIVA (engl. intracapsular or extracapsular cataract extraction), hirur-ška metoda kojom se uklanja zamućeno so-čivo. Kod intrakapsularne ekstrakcije otklanja se celokupno sočivo sa svojom ovojnicom (kapsulom). Kod ekstrakapsularne tehnike uklanjaju se kortikalne i centralne mase sočiva, dok zadnja kapsula i deo prednje se ne uklanjaju, i u taj prostor se ubaci veštačko sočivo.

UKLEŠTENJE MOZGA (engl. brain herniation), v. moždana hernijacija.

UKONCENTROVATI (engl. concentrate), povećati koncentraciju rastvora uparavanjem rastvarača ili povećati koncentraciju rastvora dodavanjem sastojka.

UKRŠTANJE (engl. mating), 1. v. dekusacio; 2. spajanje para jedinki suprotnog pola u cilju seksualne reprodukcije.

UKRŠTEN ZAGRIŽAJ , obrnut preklop zuba; obrnut odnos gornjih i donjih zuba u okluziji - donji zubi su postavljeni spolja u odnosu na gornje.

UKSORICIDIUM, ubistvo između supružni-ka.

UKUPAN PERIFERNI OTPOR (engl. total peripheral resistance), otpor u arteriolama i manjim arterijama čini 50% ukupnog perifernog otpora. Promena otpora u arteriolama značajno menja ukupan periferni otpor. U kapilarima nastaje 27% ukupnog perifernog otpora zbog ukupnog, velikog broja kapilara (5 X 109) i dijametra još manjeg od arteriola. Kod osobe sa minutnim volumenom 5.000 ml/min i arterijskim krvnim pritiskom od 100 mmHg, ukupan periferni otpor će biti 0,02 mmHg/ml/min ili 0,02 jedinice perifernog otpora.

ULANČAVANJE (engl. chain reaction), v. PCR.

ULAZ (engl. opening, inlet, lat. aditus), v. aditus, v. introitus.

ULAZNO POLJE (engl. hilum, lat. hilum), v. hilum, v. hilus.

ULCERACIJA (engl. ulcer), defekt (prekid kontinuiteta) kože, nekada i potkožja koji nastaje kao posledica različitih nekrotizirajućih procesa.

ULCERACIJE USNE ŠUPLJINE (engl. oral ulceration), ranice - grizlice na sluzokoži usne duplje. Mogu biti traumatske, infektivnog porekla (virusne), nepoznatog porekla ili prekancerozne i maligne grizlice.

ULCEROZNI KOLITIS (engl. ulcerative colitis), zapaljenjsko, nespecifično oboljenje debelog creva, nepoznate etiologije, koje primarno zahvata sluzokožu i submukozu. Bolest je češća kod bele rase, naročito među Jevrejima i u ekonomski razvijenim zemljama. Klinički se manifestuje oštrim, grčevitim bolovima u trbuhu praćenim čestim prolivom sa primesama krvi, sluzi i gnoja. U zavisnosti od oblika i aktivnosti bolesti broj stolica može biti i do 40 dnevno praćenih tenezmima i povišenom temperaturom. Leči se medikamentozno, dok je hirurško lečenje rezervisano za komplikacije i slučajeve refrakterne na konzervativnu terapiju.

ULCEROZNI STOMATITIS, v. Vincentova angina.

ULKUS (engl. ulcer, erosion), defekt tkiva, s tim što se plitki defekt označava kao erozija, a dublji kao ulcus. V. erozija.

ULKUS ŽELUCA (engl. gastric ulcer), grizlica lokalizovana na želudačnoj sluzokoži koja penetrira laminu muskularis mukoze. Naj-češće se javlja u antrumu želuca. Klinički se manifestuje bolovima u gornjem delu trbuha koji su najjače izraženi kada je želudac pra-zan, a prolaze posle uzimanja hrane i antacida. Neki bolesnici osećaju nelagodnost (žare-nje, pritisak, napetost) posle unosa vrućih ili hladnih tečnosti i začinjenih jela. Leči se medikamentozno, a hirurški u slučaju komplikacija ili rezistentnosti na medikamentoznu terapiju. Rendgenološki, ulceracija se može prikazati u reljefu, „en face“ ili kao ivična, profilna niša. Reljefna niša se vidi kao ovalni, okrugli depo kontrasta, okružen svetlim haloom, nastao od edema okolne sluznice. Prisutna je i konvergencija oštro ocrtanih i neprekinutih nabora sluznice, a kasnije nastupa ožiljna kontrakcija. Ivična niša je višak u senci kontrasta izvan konture želuca, nalik je pupoljku, bradavici, trnu. Kontura je zadeb-ljana i glatka. Indirektni znaci su poremećaji tonusa, motiliteta i sekrecije. Spazam na velikoj krivini daje incizuru vodilju, kardiospazam, pilorospazam, spazam antruma, hipersekreciju. Kod starih ulkusa javlja se poremećaj peristaltike, prekid ili odsustvo peristaltičkog talasa. Penetrantna niša, Haudekova niša, formira tri

sloja: kontrast, tečnost i vazduh. Pilorični ulkus daje kupastu ivičnu senku, spazam pilorusa, ekscentričan pilorus i zjapeći pilorus. Komplikacije koje mogu da se jave su perforacija u peritoneum (srpovi ispod dijafragme), penetracija u pankreas, jetru, jejunum, omentum, poprečni kolon i krvarenje. Promene oblika želuca su: kaskade, peščani sat, oblik puža, duvankese i činije. Mogu da se jave i perigastrične adhezije.

ULLRICH-FEICHTIGEROV SINDROM (engl. Ullrich-Feichtiger syndrome), kongenitalni sindom koga karakterišu: deformiteti ušnih školjki, gluvoća, polidaktilija, rudimentirani prsti noge, bangava stopala, parcijalna atrezija anusa, hipospadija, mikrognatija, lice oblika maske, vaginalne pregrade, prekobrojne falange, tendencija razvića rascepa nepca.

ULNA (engl. ulna, lat. ulna), lakatna kost, parna, unutrašnja kost podlakta koja se svojim gornjim okrajkom spaja sa koloturom ramene kosti i glavom žbice. Svojim donjim okraj-kom lakatna kost se spaja sa žbicom, dok je od kostiju ručja odvojena zglobnim vezivno- -hrskavičavim kolutom. Tela lakatne kosti i žbice povezuje međukoštana opna podlakta postavljena u frontalnoj ravni.

ULNARNA DEVIJACIJA (engl. ulnar deviation), deformacija šake koja se javlja kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Šaka se nalazi u položaju abdukcije, odnosno iskrv-ljenosti upolje, prema ulni.

ULOGA (engl. function, role), funkcija koju pojedinac vrši u različitim vrstama društvenih grupa, od primarne grupe - porodice, do društva. Svaka ličnost se sastoji od niza uloga. Svaka uloga se sastoji od niza poduloga. Sukob može biti na nivou uloga ili poduloga jedne iste uloge.

ULTIMOBRANHIJALNA TELA (engl. ultimobranchial bodies, lat. corpus ultimobranchiale), male ćelijske grupe i/ili folikuli koji potiču od pete faringealne kese i nase-ljavaju štitnu žlezdu u razvoju. U. t. se ne mogu naći kod odraslih jer ona regrediraju tokom postnatalnog života, ali njihovi ostaci produkuju ultimobranhijalne folikule. U. t. sisara obezbeđuju C-ćelije koje potiču od neuralne kreste i migriraju u u. t. tokom razvoja. Kod nižih kičmenjaka u. t. odvojeni su organi bogati kalcitoninom.

ULTIMOBRANHIJALNE ĆELIJE (engl. ultimobranchial cells), termin koji se ponekad koristi za C-ćelije tiroidne žlezde.

ULTIMOBRANHIJALNI FOLIKULI

(engl. ultimobranchial follicles), vrsta tiroidnih folikula koji potiču od ultimobranhijalnih tela. U. f. sastoje se od dva ili više slojeva pločastih ćelija (U-ćelija), koji okružuju šupljinu punu ćelijskog debrisa. Epitel u. f. je pločasto-slojevit epitel bez orožavanja. Značaj u. f. nije još otkriven.

ULTRA(engl. ultra-), koji je daleko od običnog, svakodnevnog; ekstremno.

ULTRACENTRIFUGA (engl. ultracentrifuge), centrifuga veoma velike brzine, od 30.000 do 100.000 rpm (obrtaja) i proizvodi relativnu centrifugalnu silu (RCF) od 50.000 do 500.000 g. Analitička ultracentrifuga se koristi za kvantitativno razdvajanje i analiziranje uzoraka (npr. za analizu lipoproteinskih frakcija u plazmi). Tečnost u epruvetama se izlaže snažnim centrifugalnim silama, a koristi se za izdvajanje velikih molekula, kao što su proteini, i određivanje molekularne težine.

ULTRAFILTRACIJA (engl. ultrafiltration), filtracija kroz filtre čije su pore dovoljno male da omogućavaju razdvajanje makromolekularnih (koloidnih) rastvoraka od manjih molekula. Ultrafiltracija se odvija i prirodno, npr. pri filtraciji plazme pomoću kapilarnih membrana ili glomerularnoj filtraciji u bubrezima. U laboratoriji se ovaj postupak koristi za razdvajanje i koncentrovanje proteina u urinu i likvoru i za razdvajanje slobodnih jona ili metabolita od onih koji nisu vezani za proteine. Filtracioni proces može da se ubrza pomoću pritiska ili centrifugalne sile. V. glomerulska filtracija.

ULTRAKRIOTOMIJA (engl. ultracryotomy), proces sečenja ultratankih rezova duboko zamrznutog, nefiksiranog preparata, u cilju prikazivanja enzima i drugih supstanci koje su neotporne na fiksaciju. Prikazivanje se vrši pomoću transmisione elektronske mikro-skopije. Sečenje se vrši ultramikrotomom.

ULTRAMIKROANALIZA (engl. ultramicroanalysis), hemijska analiza u kojoj se koristi manje od 10 mL ili 10 mg uzorka.

ULTRAMIKROSKOP (engl. ultramicroscope), mikroskop za ispitivanje čestica koje lebde u gasu ili tečnosti i koje su intenzivno osvetljene sa druge strane. Svetlost rasuta ili odbijena od čestica vidi se kroz okular kao svetli objekti nasuprot tamnoj pozadini. Nekadašnji sinonim za ultravioletni mikro-skop, a sada označava transmisioni elektronski mikroskop.

ULTRAMIKROSKOPSKI

(engl. ultramicroscopic), suviše mali da bi se razlučio običnim svetlosnim mikroskopom.

ULTRAMIKROTOM (engl. ultramicrotome), instrument za sečenje ultratankih rezova. Sastoji se od metalne šipke koja je nosač za objekat. Duž kontrolisanog zagrevanja šipka se kreće prema staklenom ili dijamantskom nožu koji obavlja sečenje. Tokom kretanja šipka obavlja i rotatorne pokrete. Najčešće se koristi termodinamički u., mada postoje i me-hanički i piezoelektrični.

ULTRAMIKROTOMIJA (engl. ultramicrotomy), sve procedure kojima se vrši sečenje ultramikrotomom.

ULTRASONIČNI (engl. ultrasonic), sinonim za ultrazvuk - zvučne talase učestalosti iznad 20.000 Hz, iznad opsega čujnosti ljudskog sluha.

ULTRASONOGRAF (engl. ultrasonograph), aparat koji koristi metodu ultrasonografije za dobijanje slike unutrašnjih strukura tela.

ULTRASONOGRAFIJA (engl. ultrasonography), metoda u kojoj se koriste ultrazvučni talasi iznad 30.000 Hz za dobijanje slike unutrašnjih struktura tela. Kontrolisani snop se usmerava na telo preko sonde (pretvarača), a eho odbijenih talasa koristi se za formiranje elektronske slike različitih struktura tela. Bazirana na principima podvodnog otkrivanja brodova. Ultrazvuk može biti korišćen za ispitivanje unutrašnje strukture tela, na isti način kao što se koriste X-zraci za dobijanje slika, ali se bolesnik ne izlaže potencijalno štetnoj radijaciji, a mogu se videti i strukture koje su neprozirne za X-zrake. Vibracioni efekat ovih zvučnih talasa može da se koristi i u terapiji različitih oboljenja dubokih tkiva, čak za razbijanje kamena u bubregu ili drugde. Ultrazvučni instrumenti se koriste u stomatologiji za uklanjanje kamenca sa površine zuba ili za ukla-njanje debrisa sa korena kanala zuba. V. ultrazvuk.

ULTRASONOTOMOGRAFIJA (engl. ultrasonotomography), metoda u kojoj se koristi ultrazvuk za ispitivanje unutrašnje strukture tela formirajući slike od reflektovanih talasa sa različitih dubina. Slika strukture unutar jednog sloja, odnosno isečka tela, može biti bolje dobijena postupkom tomografije, na isti način kao pri dobijanju tomograma pomoću X-zraka.

ULTRATANKI REZOVI

(engl. ultrathin sections), rezovi debljine 20 do 60 nm, koji se seku ultramikrotomom, a posmatraju na transmisionom elektronskom mikroskopu.

ULTRAVIOLETNI MIKROSKOP (engl. ultraviolet microscope), svetlosni mikroskop koji koristi ultravioletnu svetlost, talasne dužine 250 nm u cilju povećanja energije rasturanja. U praksi se to nikada ne radi, već se u. koristi kao osnovno instrument citofotometra i fluorescentnog mikroskopa.

ULTRAVIOLETNO SVETLO (engl. ultraviolet light), ultraljubičasta svetlost; deo spektra elektromagnetnih talasa koji se nalazi između vidljive svetlosti i X zraka, talasnih dužina između 400 nm i 15 nm. Sunce je prirodni izvor ultraljubičaste svetlosti. Ultraljubičasta svetlost se dobija veštačkim putem električ-nim pražnjenjem u lampama (tzv. UV lampe). Ultraljubičasta svetlost izaziva opekotine na koži, dok dugotrajno izlaganje dovodi do tumora kože.

ULTRAZVUČNA SONDA (engl. ultrasound probe), primarni deo aparata za ultrazvučnu dijagnostiku, koji je ujedno predajnik i prijemnik ultrazvučnih talasa. Koristeći kristale sa piezoelektričnim efektom, sonda pretvara promene električnog signala u mehaničku promenu debljine kristala, odnosno, generiše snop ultrazvučnih talasa i šalje ga u telo. Ultrazvučni snop posle interakcije sa različitim slojevima tkiva u telu delimično se odbija natrag na sondu (povratni eho), izazivajući mehanička dejstva na kristale i pretvarajući u električne signale, koji mogu da služe: za generisanje dijagnostičke slike. Osnovni parametri ultrazvučnih sondi su frekventni opseg, broj elemenata - kristala, oblik, ve-ličina, fizička organizacija elemenata kris-tala, način pobude elemenata i dr. Savremene sonde su širokopojasne, što znači da gene-rišu ultrazvučni snop u širokom opsegu frekvencija. Npr., postoje sonde za opsege 2--4 MHz, 4-7 MHz, 5-10 MHz, 7-12 MHz i dr. i koriste se zavisno od vrste pregleda. Broj elemenata, odnosno kristala, predstavlja broj istovremeno predajno-prijemnih kristala i kreće se od 64, 128, 256 do 512 elemenata. U pogledu fizičke organizacije, sonde mogu biti linearne i krivolinijske. Kod linearnih sondi kristali su postavljeni u pravolinijski niz, dok su kod krivolinijske sonde u obliku ispupčenog luka različitih poluprečnika krivine. Sam oblik i veličina sondi zavisi od primene, pa tako postoje sonde posebnog oblika za ginekološke, rektalne i druge preglede. Ako se svi elementi sonde istovremeno pobuđuju, sa malim faznim pomerajem, takve sonde se koriste naj-češće u kardiologiji i zovu se „fejzd erej” (engl. phased array). Drugi način je da se istovremeno pobuđuje grupa od nekoliko elemenata, pri čemu se sledeća grupa delimično preklapa sa prethodnom.

ULTRAZVUČNI TRETMAN (engl. ultrasound treatment), metoda u kojoj se koriste visoko frekventni ultrazvučni talasi da bi se ultrazvučnim aparatima postiglo dubinsko zagrevanje zapaljenih mekih tkiva, kao što su mišići, tetive i ligamenti.

ULTRAZVUK (engl. ultrasound),v. ultrasonografija.

ULJE ZA RASTVARANJE BUBREŽNIH KAMENOVA , eterična ulja iz četinara koja su blagi urinarni antiseptici, izazivaju hipe-remiju urinarnih puteva i time poboljšavaju peristaltiku pri izbacivanju mikrokalkuloze; sprečavaju agregaciju kristala na postojeći organski nidus.

UM (engl. mind), najviši stepen saznajne svesti (intelekta), najveća saznajna moć čoveka (kojom on svodi raznovrsnost pojedinačnih i posebnih razumskih saznanja) i njihovo naj-više idejno jedinstvo. Um i razum razlikuju se po stepenu, ali ne i po suštini, no ipak se mogu poistovećivati ili zamenjivati.

UMBILIKALNA HERNIJA (engl. umbilical hernia), pupčana kila, ispadanje dela tankog creva kroz pupak; defekt u trbušnom zidu i izlazak dela creva koji se pokriva kožom i potkožnim tkivom.

UMBILIKUS (engl. belly button, lat. umbilicus), pupak. Ožiljak u središnjem delu prednjeg trbušnog zida koji zaostaje posle presecanja pupčane vrpce. Središnji deo pupka je lako uvučen u odnosu na okolnu kožu izdig-nutu slojem potkožnog masnog tkiva.

UMIRANJE, v. agonija.

UMNOŽAVANJE (engl. multiply, polymerize), v. PCR.

UMNJAK (engl. wisdom tooth, lat. dens serotinus), v. dens serotinus.

UMRLICA, javna isprava sa zakonskom važnošću pred svim sudovima, dokument koji služi kao osnov pravnog utvrđivanja smrti. Nju izdaje matičar u opštini gde je smrt nastupila. Činjenica da se na osnovu nje može prekinuti progon lica, naplatiti premija osiguranja, osloboditi materijalnih obaveza i dr. ukazuje

na važnost ovog dokumenta i na tačnost upisanih podataka o smrti lica koje je lekarski pregledano. Medicinska dijagnoza smrti, koju utvrđuje lekar, čini osnovni dokument zvaničnog priznavanja smrti na osnovu koga matičar izdaje umrlicu.

UNAKRSNA RAZMENA NASLEDNIH FAKTORA (engl. crossing over), razmena odgovarajućih (homologih) segmenata iz-među para homologih hromozoma. Proces se odvija tokom profaze I mejotičke deobe kada su homologi hromozomi spareni (sinapsis). Na taj način se rekombinuje postojeći genetički materijal što je važan izvor ge-netičke varijabilnosti organizama koji se seksualno reprodukuju. Postoje podaci da se „crossing over” dešava i u somatskim ćelijama tokom mitoze. Nejednaki „crossing over” je rezultat nepravilnog sparivanja homologih hromozoma i ima za posledicu duplikaciju i deleciju određenih delova hromozoma.

UNCINATUS (engl. uncinate, hook-shaped, lat. uncinatus), kukast, nalik kuki, zaobljen u vidu kuke.

UNDULANTNA GROZNICA (engl. undulant fiver), talasasta temperaturna krivulja. Periodi sa povišenom temperaturom tokom bolesti su nepravilnog trajanja i ponavljaju se posle izvesnog perioda afebrilnosti. Visina temperature je obično oko 38oC sa vrlo blagim kolebanjima. Najčešće se javlja u toku limfogranulomatoze, bruceloze. V. malteška groznica (engl. Malta fever).

UNIOVULARNI , jednojajčani, odnosi se na višeplodnu trudnoću. Nastaje razdvajanjem i samostalnim daljim razvojem prvih ćelija u deobi oplođene jajne ćelije. Blizanci iz ovih trudnoća uvek su istog pola. Da li će njihova posteljica i ovojci biti zasebni ili zajednički zavisi od momenta deljenja oplodne mase.

UNIPOLARAN (engl. unipolar), jednopolaran, jednopolan. Fizičko značenje odnosi se na telo koje ima jedan električni pol ili je u vezi sa jednim električnim (ili magnetnim) polom. Medicinsko značenje odnosi se na telo sa jednim produžetkom (kao jednopolarna nervna ćelija).

UNIPORT (engl. uniport), transport proteina koji posreduje u prenosu jedne supstance, suprotno prenosu dve supstance. V. aktivni transport.

UNKUS

(engl. hook, lat. uncus), kuka, kukasto povijen prednji deo parahipokampalne vijuge koji se nalazi u donje-unutrašnjem delu slepoočnog režnja velikog mozga, neposredno iznad bademastog tela. Prednji deo para-hipokampalne vijuge, unkus i spoljašnja mirisna traka grade deo mirisnog mozga koji se zove piriformna kora ili režanj.

UNOS (engl. intake), čin ili proces unošenja ili uzimanja nečega. U ishrani se odnosi na količinu uzete hrane koja može biti iskazana po glavi stanovnika, za pojedine namirnice ili hranjive materije. Unos može da se prikaže za pojedine kategorije stanovnika po polu, godinama, zanimanju, socioekonomskim karakteristikama. Može da se odnosi na količine hrane po obroku, na dan ili više dana. Može se prikazati stvarni unos hrane ili unos koji se preporučuje prema potrebama za pojedine kategorije stanovnika, u svrhu planiranja is-hrane grupa ili pojedinaca. Na sličan način planira se ishrana i kada je reč o dijetoterapiji kod bolesti, a prema posebnim preporukama za unos pojedinih hranjivih materija.

UNUTRAŠNJA FISTULA (engl. internal fistula), fistula je patološkim procesom stvoren spoj (otvor, kanal) između šupljeg organa ili telesne duplje i neke druge sredine: ako je to spoljna sredina, onda se naziva spoljnom fistulom (engl. external fistula); ako ovaj spoj uspostavlja komunikaciju sa drugim šupljim organom ili telesnom dupljom, naziva se unutrašnja fistula. Npr. bronho-bilijarna fistula (fistula između žučnih i disajnih puteva), ezofagotrahealna fistula (između jednjaka i dušnika), gastrokolična fistula (između želuca i debelog creva), kolovezikalna fistula (izme-đu debelog creva i mokraćne bešike). Uzroci nastanka fistule su hronični zapaljenjski (Crohnova bolest, tuberkuloza, ehinokok, aktinomikoza) i maligni procesi, mada neke fistule mogu biti i posledica hirurških intervencija (jatrogene fistule). Lečenje unutrašnjih fistula je teško i podrazumeva izdvajanje, šav organa, umetanje zdravog tkiva, a nekada i uklanjanje jednog od organa.

UNUTRAŠNJA JUGULARNA VENA (engl. internal jugular vein, lat. vena jugularis interna), v. vena jugularis interna.

UNUTRAŠNJA RESPIRACIJA (engl. internal respiration), respiracija na nivou tkivnih kapilara u kojoj se gasovi razmenjuju tako da kiseonik difunduje iz krvi u ćelije, a ugljen-dioksid iz ćelija u krv.

UNUTRAŠNJE KOLENASTO TELO (engl. medial geniculate body, lat. corpus geniculatum mediale), v. korpus genikulatum medijale.

UNUTRAŠNJE SLUŠNE ĆELIJE

(engl. auditory cells, inner hair cells, lat. cellula sensoria pilosa interna), krupne, kruškolike ćelije koje spadaju u mehanoreceptore i teleceptore, a primaju zvučne nadražaje. Smeš-tene su u čašolikim udubljenjima unutrašnjih falangealnih (Deitersovih) ćelija u Cortievom spiralnom organu. Ima ih oko 3.500, raspoređenih u jednom nizu duž bazilarne membrane. Imaju specifičnu unutrašnju ultrastrukturu, a na apikalnom kraju svaka ćelija ima oko 60 slušnih dlačica raspoređenih u vidu plitkog slova U. Bazalna plazmalema formira sinaptičke kontakte sa aferentnim (dendriti ganglijskih ćelija Cortievog gangliona) i efe-rentnim nervnim završecima.

UNUTRAŠNJI (engl. internal, lat. internus), v. medijalis, internus.

UNUTRAŠNJI KANAL KOHLEJE (engl. internal sulcus of cochlea, lat. sulcus spiralis internus), mali spiralni kanal koji se nalazi na spoju bazilarne membrane i spiralnog ligamenta. Obložen je Bottcherovim i Claudiusovim ćelijama.

UNUTRAŠNJI SLUŠNI KANAL (engl. internal auditory meatus), koštani kanal u kome se nalaze: vestibularni ganglion, vestibulokoh-learni nerv, arterija i vena za labirint. V. meatus akustikus internus.

UPALA PLUĆA (engl. pneumonia), v. pneumonia.

UPARIVANJE (engl. matching), v. mečovanje.

URACIL (engl. uracil), kristalna baza, 2,4- -dioksipirimidin, koji je kao pirimidinska baza konstituent ribonukleinske kiseline (RNK) kod životinja i biljaka. Njegova komplementarna baza u sastavu DNK je adenin. Kao slobodna baza nalazi se u telesnim teč-nostima.

URAHUS (engl. urachus), kanal koji u ranom fetalnom životu povezuje vrh mokraćne bešike sa pupkom. U normalnim okolnostima on se zatvara i pretvara u ligament (vrpcu). Ukoliko je ovo zatvaranje nekompletno, a u zavisnosti od dela kanala koji se ne zatvori, nastaju sinus urahusa, cista urahusa, divertikulum mokraćne bešike ili urahusna fistula. Manifestuju se kao tumor u trbušnoj šupljini (cista) ili oticanje mokraće preko pupka (sinus i fistula), a mogu biti uzrok ponavljanih infekcija mokraćnih puteva.

URANIJUM 235 (engl. uranium 235), radioaktivni izotop urana 92U. Koristi se kao gorivo za rad nuklearnih reaktora. Uranijum 235 raspada se radioaktivnim nizom (alfa i beta-raspadima) u olovo ( 82Pb).

URAPIDIL (engl. urapidil), vazodilatator, antagonist pretežno a1, a u manjem stepenu a2 i b1 adrenergičkih receptora. Deluje agonis-tički i na 5-HT1a receptore. Koristi se u terapiji arterijske hipertenzije, uglavnom hiper-tenzivnih kriza. Preparat: Ebrantil.

URAT (engl. urate), so mokraćne kiseline. V. mononatrijum-urat.

URATNI ARTRITIS (engl. gout), akutni artritis tipa kristalne artropatije, koji nastaje zbog povećane količine mokraćne kiseline. Može biti primarni, kada je osnovni poremećaj hiperuratemija, najčešće nepoznate, a ređe poznate, enzimske prirode, ili sekundarni, kada je hiperuratemija posledica nekog osnovnog oboljenja koje dovodi do povećanog stvaranja mokraćne kiseline (mijeloproliferativne bolesti) ili njenog smanjenog izlučivanja (insuficijencija bubrežne funkcije).

UREA (engl. urea), diamid ugljene kiseline ili amid karbaminske kiseline, NH2-CO-NH2, supstanca koja se nalazi u urinu, krvi, limfi i svim telesnim tečnostima. Glavno je azotno jedinjenje u mokraći i neproteinsko azotno jedinjenje u krvi i krajnji proizvod metabolizma proteina. Urea se sintetiše u jetri iz amonijaka i ugljen-dioksida serijom enzimima posredovanih reakcija. Koncentracija uree u krvi se povećava posle ingestije hrane bogate proteinima. Transport uree jukstamedularnim nefronima značajno doprinosi mehanizmu koncentrisanja urina. Nakupljanje uree i dru-gih raspadnih proizvoda metabolizma proteina u krvi je uremija i predstavlja stanje koje je povezano sa smanjenom funkcijom bubrega.

UREA CIKLUS (engl. urea cycle), metabo-lički put koji se odigrava u jetri, a u kome se pomoću pet enzimskih reakcija koristi i ponovo regeneriše ornitin pri sintezi uree. Pomoću ovog metaboličkog puta amonijak kao toksični proizvod se detoksikuje, sintetizuje se arginin. Urea ciklus je poznat i kao Krebs-Henseleitov ciklus.

UREA U KRVI (engl. blood urea), nivo uree u krvi. Bubreg, ekskrecijom uree urinom, odr-žava nizak nivo uree u

krvi. Visok nivo uree u krvi ukazuje na smanjenu funkciju bubrega.

UREAZA (engl. urease), enzim iz roda hidrolaza (EC 3.5.1.5) koji katalizuje reakciju urea + H2O = CO2 + 2 NH3. Ureaza je prvi enzim koji je izolovan u kristalnom obliku. U analitičkim metodama koristi se za određivanje uree.

UREMIJA (engl. uremia), povećana koncentracija uree, kreatinina i ostalih azotnih jedi-njenja, krajnjih produkata u metabolizmu proteina i aminokiselina u krvi. Naziva se i azotemija. Javlja se u završnim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije sa mukom, povraćanjem, gubitkom apetita, metalnim ukusom u ustima, uremičnim zadahom, svra-bom, hladnom kožom, neuromišićnim pore-mećajima, hipertenzijom, edemima, mentalnom konfuzijom, poremećajima elektrolitnog sastava i acido-bazne ravnoteže.

URETER (engl. ureter, lat. ureter ), mokraćo-vod, cevasti organ koji se pruža od bubrežne karlice do mokraćne bešike, silazeći zadnjim zidom trbušne i karlične duplje; ureter provodi mokraću peristaltičkim kontrakcijama svoje muskulature, dužine je oko 25 do 30 cm. Građa: 1. tunica mucosa: a. epitel tj. prelazni epitel; b. lamina propria, sloj dobro vaskularizovanog i inervisanog rastresitog vezivnog tkiva; 2. tunica muscularis je predstavljena helikoidno raspoređenim trakama glatkog mišićnog tkiva između kojih se nalazi obilno rastresito vezivno tkivo. Iako nisu jasno razgraničeni, mogu se razlikovati unutrašnji longitudinalni, srednji cirkularni i u donjem delu uretera spoljašnji longitudinalni sloj. Tunica muscularis ima ulogu ostvariva-nja descendentnih peristaltičkih pokreta; 3. tunica adventitia je sloj rastresitog vezivnog tkiva bogatog u masnim ćelijama, krvnim i limfnim sudovima i nervima. Bifidni u . (engl. bifid u.), udvojenost uretera u gornjem delu od nekoliko centimetara pa do iznad bešike, sa jednim orificijumom; duplicitet u. (engl. double u.), udvojenost celog uretera sa bubregom i pijelonom; retrokavalni u. (engl. rectocaval u.), desni ureter svojim delom ide iza šuplje vene pa se vraća ispred nje i na desnu stranu pa je daljim donjim delom na normalnom mestu.

URETERIČNA KOLIKA (engl. ureteral colic), v. renalna kolika.

URETERITIS (engl. ureteritis), zapaljenje uretera, obično je udruženo sa zapaljenjem bešike (v. cistitis), naročito ako postoji vezi-kouretralni refluks; tuberkuloza urinarnog trakta može takođe izazvati ureteritis koji progredira do striktura.

URETERNI (engl. ureteric), onaj koji se odnosi na mokraćovod ili ureter, cevasti mi-šićno-sluzokožni parni organ koji sprovodi mokraću od bubrega do mokraćne bešike.V. ureter.

URETEROLITOTOMIJA (engl. ureterolithotomy ), hirurško odstranjenje kamena iz ure-tera (mokraćovoda). Operativni pristupi ure-teru zavise od toga u kom delu uretera se na-lazi kamen. Ako je kamen u distalnom delu uretera može se odstraniti endoskopskim pu-tem (pomoću cistoskopa i specijalne sonde).

URETEROPLASTIKA (engl. ureteroplasty ), operativno rešavanje urođenog suženja mokraćnog kanala po izlasku iz bubrežne karlice (mogu biti bez ili sa prekidom kontinuiteta kanala).

URETRA (engl. urethra, lat. urethra), mokra-ćna cev; neparni, završni deo mokraćnih puteva, koji polazi unutrašnjim otvorom sa dna mokraćne bešike, a završava se spoljašnjim otvorom preko koga mokraća dospeva u spo-ljašnju sredinu. Mokraćna cev kod osoba muš-kog pola predstavlja istovremeno i mokraćni i semeni put. Dugačka je 15 do 17 cm i sastoji se od tri topografska dela: početnog ili prosta-tičnog, srednjeg ili opnastog i završnog ili spo-ngioznog dela. Početni, prostatični deo je okružen tkivom prostate i dug oko 3 cm. Srednji, opnasti deo je najkraći deo mokraćne cevi, dug oko 1 cm, koji se probija kroz mokraćno-pol-nu pregradu. Završni, spongiozni deo je naj-duži deo mokraćne cevi, dug 12 cm, probija se kroz spongiozno telo polnog uda završavajući se spoljašnjim otvorom na vrhu njegovog gla-vića. Kod osoba ženskog pola mokraćna cev je mnogo kraća. Dugačka je 3 do 4 cm i silazi prednjim zidom vagine, a završava se spo-ljašnjim otvorom u predvorju vagine, nepo-sredno ispod i pozadi u odnosu na dražicu.

URETRALNA STRIKTURA (engl. urethral stricture ), suženje mokraćne cevi zbog pov-rede ili zapaljenjskog oboljenja. Prouzrokovano je prorastanjem ožiljnog vezivnog tkiva koje smanjuje prohodnost mokraćne cevi. Bolesnici mokre u tankom mlazu, a može da se pojavi i retencija mokraće (nemogućnost mokrenja). Dijagnoza se postavlja pomoću uretrocistografije (v. uretrocistografija). Leče-nje je hirurško (optička uretrotomija interna - unutrašnje prosecanje suženog dela uretre pomoću specijalnog instrumenta ili isecanje suženog dela). V. uretrostenoza.

URETRALNE HROMAFINE ĆELIJE (engl. urethral chromaffin cells ), hromafine ćelije razbacane po epitelu muške i ženske uretre. Vrlo su blisko povezane sa senzornim aksonima, ali je njihova uloga nepoznata.

URETRALNE LAKUNE (engl. urethral lacunae, lat. lacunae urethrales ), nežlezdane depresije epitela u kojima se ponekad otvaraju kanali uretralnih žlezda.

URETRALNE ŽLEZDE (engl. urethral glands, lat. glandulae urethrales ), epitelni uvrati uretre (i ženske i muške) obloženi svetlim mukoznim ćelijama. Njihova sekrecija štiti epitel od dejstva urina. U. ž. muške uretre zovu se i Littreove žlezde. Lokalizovane su prevashodno na dorzalnom delu uretre. Razlikuju se dve vrste: kratke (sastoje se od svetlih mukoznih ćelija) i duge, razgranate žlezde koje penetriraju između vena spongioznog tela. Produkuju zaštitnu koloidnu supstancu koja se sastoji od glikozaminoglikana. U. ž. ženske uretre ili Skeinove ćelije su male mukozne žlezde koje su smeštene u lamini proprii zida uretre, a funkcionalno i morfološki su vrlo slične u. ž. muške uretre.

URETRALNI (engl. urethral), onaj koji se odnosi na uretru.

URETRALNI GREBEN (engl. urethral crista, lat. crista urethralis ), oko 1,5 cm dugačak longitudinalni nabor zadnjeg zida prostatične uretre. Centralni deo u. g. je colliculus seminalis, na kome se otvaraju utriculus prostaticus i ejakulatorni duktusi. Prostatični duktusi otvaraju se lateralno od u. g.

URETRALNI ISCEDAK , isticanje iz uretralnog kanala sluzave tečnosti, mahom zapa-ljenske prirode.

URETRALNI SINDROM (engl. urethral syndrome ), infekcija ženske uretre, bez dokaza-nog patogena, pretpostavlja se da je uzročnik Chlamidia Trachomatis.

URETRITIS (engl. urethritis), zapaljenje slu-znice uretralnog kanala, najčešće se javlja kao posledica infekcije gonokokama (u. gonorrhoica); sva ostala mikrobna i amikrobna zapaljenja uretre nazivaju se u. nongonorrhoica. Simptomi su: gnojni sekret sa bolnim i ote-žanim mokrenjem. Leči se odgovarajućim antibioticima nakon izolovanja uzročnika. Nele-čeni i teški uretritisi dovode do striktura uretre.

URETRO(engl. urethro- ), u složenicama se upotrebljava da bi označio stanje koje se odnosi na uretru, npr.

uretrografija. V. uretralni.

URETROPLASTIKA (engl. urethroplasty ), hirurška procedura koja se primenjuje u uspostavljanju prohodnosti mokraćne cevi, naročito kod striktura (v. striktura uretre). Hirurške procedure mogu da se izvode u jednom ili u dva akta. Transpubični (hirurško prosecanje pubičnih kostiju karlice) pristup zadnjem delu uretre vrši se uglavnom kod hirurških intervencija na zadnjem delu uretre.

URETROSKOP (engl. urethroscope ), endos-kopski instrument koji se sastoji od jedne metalne cevi u koju se uvlači optika „O” (instrument koji na svom početku ima prizmu a na vrhu malu sijalicu). Uvučena optika u me-talnu cev spoji se sa izvorom svetlosti (hladno svetlo) i sa bocom sterilnog fiziološkog ras-tvora. Tako opremljen instrument uvlači se u mokraćnu cev da bi se videla njena unu-trašnjost, uključujući i prostatični deo uretre.

URETROSTENOZA (engl. urethrostenosis ), fibrozno suženje uretre koje može da nastane kao posledica povrede ili zapaljenja zbog infekcije. Bolesnik ima teškoće u pasaži urina što može da rezultira retencijom urina. Mesto i dužina stenoze se određuje uretrografijom i uretroskopijom. V. striktura uretre.

UREZ (engl. incisure, notch, lat. incisura), v. incizura.

URIČNA KISELINA (engl. uric acid), mok-raćna kiselina. U slučaju gihta njena koncentracija je povećana.

URIČNI ARTRITIS (engl. gout), v. uratni artritis.

URIDIN (engl. uridine), nukleozid, uracil-ribozid, kristalno jedinjenje koje može da se dobije iz hidrolizata nukleinske kiseline (RNK).

URIDIN-DIFOSFAT, UDP (engl. uridine diphosphate), jedinjenje koje je istovremeno i prekurzor i proizvod pri stvaranju uridin-trifosfata (UTP). Brojni derivati ugljenih hidrata UDP-a uključeni su u metabolizam ugljenih

hidrata.

URIDIN-TRIFOSFAT, UTP (engl. uridine triphosphate), energetski bogato jedinjenje koje je analogno adenozin trifosfatu (ATP). Biosintetski je intermedijer citidin-trifosfata.

URIKOSUPRESORI (engl. inhibitors of uric acid synthesis), lekovi protiv gihta. Smanjuju količinu mokraćne kiseline u organizmu jer blokiraju njeno stvaranje inhibišući enzim ksantinoksidazu (alopurinol).

URIKOZURIK (engl. uricosuric), lek koji povećava izlučivanje mokraćne kiseline i time smanjuje depoe urata (urične tofe) kod bolesnika sa gihtom. Najpoznatiji su: pro-be-necid i sulfinpirazon. Deluju tako što spreča-vaju reapsorpciju mokraćne kiseline u proksimalnim tubulima bubrega. Koriste se oralno. Neželjeni efekti su: smetnje u gastrointestinalnom traktu i alergija.

URIN (engl. urine), tečnost koju izlučuju bub-rezi, sadrži mnoge štetne proizvode tela. Nazvan po konstituentu. Urin je vodeni rastvor organskih i neorganskih supstanci koje su većim delom štetni produkti metabolizma. Glavni je put kojim se ekskretuju krajnji pro-izvodi metabolizma proteina kao što su urea, mokraćna kiselina, kreatinin i amonjak. Zna-čajan sadržaj urina su natrijum hlorid, kalcijum, kalijum, fosfati i sulfati. U urinu je ta-kođe više od 100 drugih supstanci prisutno u malim, rutinskim metodama nemerljivim, količinama. Urin je bistar, žućkast, specifične težine 1,015-1,025 i blago kiseo. Često se na-ziva i mokraća, zbog mokraćne kiseline koju sadrži. Biohemijska analiza urina pomaže u postavljanju dijagnoze bolesti. Testovi za otkrivanje trudnoće se izvode imunološkom analizom urina.

URINACIJA (engl. urination), periodično pražnjenje urina iz mokraćne bešike preko uretre. V. mikcija.

URINARNA INFEKCIJA (engl. urinary infection), prodiranje patogenih klica u urinarni trakt usled čega nastaje oštećenje tkiva obično praćeno reaktivnim pojavama. Ascendentna u. i. (engl. ascendens u. i.), ushodna infekcija kad prouzrokovač prodire kanalikularnim organima suprotnim pravcem od pravca prodiranja sekreta; sekundarna u. i. (engl. secondary u. i.), nastaje dejstvom nekog mikroba u toku infekcije koju je izazvao neki drugi mikrob.

URINARNA KATETERIZACIJA

(engl. urinary catetherization), evakuacija mokraće iz mokraćne bešike pomoću katetera (metalni kateter, polučvrsti od gumenih i sintetičkih materijala, Nelatonov kateter, kateter sa pra-vim vrhom, Foleyev kateter sa balonskim proširenjem ispred otvora na vrhu).

URINARNA KOLIKA (engl. urinary colic), v. renalna kolika.

URINARNE INFEKCIJE KOD DECE (engl. urinary tract infection), različiti klinički poremećaji ili stanja sa zajedničkom karakteristikom: nalazom signifikantnog broja bakterija u urinu (100.000 i više u jednom mililitru, ako se za pregled uzima srednji mlaz urina). Najčešći uzročnici su crevne bakterije, a u 80 - 90% slučajeva E. coli. U. i. se dele na nekomplikovane, kod dece bez anomalija i kalkuloze urinarnog trakta, i komplikovane, kod dece koja imaju ove poremećaje ili neurogenu disfunkciju mokraćne bešike. U. i. može da se lokalizuje u gornjem delu urinarnog trakta (akutni pijelonefritis) i tada je po pra-vilu praćena povišenom temperaturom, ili u donjem delu (akutni cistitis) kada dominiraju tegobe prilikom mokrenja. Simptomska u. i. se javlja kod 3 - 5% ženske i 1 - 2% muške dece do 11-te godine života. Recidivi su česti, naročito kod devojčica; 20 - 50% dece sa u.i. ima vezikoureterni refluks, a 5 - 10% muške i 1 - 2% ženske dece ima opstrukcione anoma-lije. Ožiljci u tkivu bubrega (hronični pijelonefritis) nastaju kod 10% odojčadi i 5 - 10% male dece sa akutnim pijelonefritisom i kod 20 - 40% dece sa vezikoureternim refluksom i u. i.: kod 10% dece sa ožiljcima razvija se hipertenzija, a kod 20% dece sa ugašenom funkcijom bubrega uzrok je hronični pijelonefritis. Dijagnoza u. i. postavlja se bakterio-loškim pregledom urina (urinokulturom), a le-či se antimikrobnim lekovima.

URINARNI KAMEN (engl. urinary stone), oksalatni k ., po sastavu oksalat tamnosiv, zrnasto posut po površini sa malim sitnim kristalima; fosfatni k., javlja se u alkalnom tj. inficiranom urinu, beličasti, mekan, lako lom-ljiv k; uratni k ., čist kamen mokraćne kiseline ili njenih soli, javlja se u kiselom urinu, zlatnožute boje, srednje čvrstine, glatke površine; cistinski k., ima voštani sjaj dobre čvrstine; ksantinski k ; mrkosivi kamen glatke površine. V. urolitijaza.

URINARNI POL RENALNOG KORPUS-KULA (engl. urinary pole of renal corpuscle, lat. polus tubaruis), mesto prelaza kapsularnog epitela Bowmanove kapsule u epitel vratnog regiona nefrona.

URINARNI PUTEVI (engl. urinary passa-ges), svi organi koji provode urin od bubrežnog parenhima do spoljašnje sredine. To su male i velike bubrežne čašice, bubrežna karlica, ureteri, mokraćna bešika i uretra.

URINARNI SISTEM

(engl. urinary system, lat. organa urinaria), grupa organa odgovorna za ekskreciju otpadnih produkata metabolizma, održavanje osmotske ravnoteže organizma, produkciju urina i njegovo odvođenje iz tela. To su: bubrezi, male i velike čašice, bubrežna karlica, ureteri, mokraćna bešika i uretra.

URINARNI TRAKT (engl. urinary tract), sistem kanala i kanalikula koji vodi urin iz bubrega u spoljašnju sredinu. Urinarni trakt čine ureteri, mokraćna bešika i uretra.

URINIFERNI TUBULI (engl. uriniferous tubules), čitav tubularni ekskretorni sistem bubrega. Svaki u. t. sastoji se od dva dela: nefrona i sabirnog kanalića.

URINIRATI (engl. urinate), periodično pražnjenje urina iz mokraćne bešike. V. mikcija.

URINOMETAR (engl. urinometer), hidro-metar koji se koristi za merenje specifične težine urina.

URO -, prefiks u složenicama koji označava da je vezano za urinarni sistem i mokraću.

UROANTISEPTICI (engl. urinary antiseptics), lekovi koji deluju antibakterijski samo u mokraći, jer se izlučuju nepromenjeni, a u mokraći dostižu visoke baktericidne koncentracije. Nemaju antibiotičko dejstvo jer se u krvi i drugim telesnim tečnostima ne ostvaruje dovoljna koncentracija. To su: nalidiksinska kiselina, pipemidna kiselina, cinoksacin, norfloksacin, nitrofurantoin. Ne smeju se propisivati kod oštećenja bubrežne funkcije. Koriste se u terapiji nekomplikovane akutne infekcije mokraćne bešike i u terapiji recidiva. U hroničnoj profilaksi recidiva koriste se cinoksacin, norfloksacin, nitrofurantoin. Akutni pijelonefritis i prostatitis ne treba lečiti uroantisepticima (ne prodiru dovoljno u tkiva), već antibioticima.

UROBILIN (engl. urobilin), pigment koji se nalazi u fecesu i ponekad u urinu. Oksidacioni je oblik urobilinogena koji nastaje redukcijom bilirubina u intestinalnom traktu.

UROBILINOGEN, UBG

(engl. urobilinogen), pigment koji nastaje iz bilirubina u intestinalnom trakt pod uticajem bakterija. Iz intestinalnog trakta se apsorbuje u cirkulaciju i ekskretuje urinom. Veće količine urobilinogena u urinu otkrivaju se u hemolitičkim anemijama i nekim bolestima jetre. Bilirubina nema u urinu u stanjima kompletne opstrukcije žuč-nih puteva što sprečava isticanje ‘uči u intestinalni trakt.

UROGASTRON (engl. urogastrone, hEGF), gastrični hormon koji verovatno produkuju duodenalne žlezde. Identičan je kao i epidermalni faktor rasta, inhibira gastričnu hlorovo-doničnu sekreciju. Izolovan je iz urina čoveka.

UROGENITALNI (engl. urogenital, lat. urogenitalis), mokraćno-polni, koji pripada mokraćnim i polnim organima.

UROGRAFIJA (engl. urography), rendgensko snimanje mokraćnih puteva (bubrega, uretera i bešike), posle ubrizgavanja organskog jod-nog sredstva u venu. Prikazuje morfološke promene mokraćnih puteva i do neke mere funkciju bubrega. Infuziona u. (engl. infusion u.), inicira se veća količina kontrastnog ras-tvora, te je prikazivanje bubrežnog parenhima i mokraćnih puteva intenzivnije. V. pijelografija.

UROKINAZA (engl. urokinase), 1. enzim iz roda hidrolaza (EC 3.4.21.31) koji razgrađuje peptidne veze između arginina i valina kod plazminogena i na taj način ga prevodi u plazmin. Naziva se i aktivator plazminogena; 2. fibrinolitik koji je ranije dobijan iz humanog urina, a sada preko rDNK. U poređenju sa drugim fibrinoliticima, deluje brže i potpunije, a izaziva i manje neželjenih efekata. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparat: Ukidan.

UROLIT (engl. urolith), kamen, konkrement u mokraćnim putevima.

UROLITIJAZA (engl. urolithiasis), kalkuloza mokraćnih puteva. To je grupa metaboličkih i endokrinih poremećaja u organizmu koji udruženi sa promenama u mokraćnim putevima dovode do obrazovanja kamenja u mok-raćnim putevima. Faktori u stvaranju kalkuloze su: metabolički i endokrini, primarni hiperparatiroidizam, osteoporoza, osteolitične metastaze, produžena kortikoterapija, mijelomatoza praćena hiperkalcemijom i hiperkalciurijom, „milk alcaly“ sindrom, renalna tubularna acidoza, idiopatska hiperkalciurija, primarna hiperoksalurija, uratna litijaza, cistinska litijaza. Kamenje može da se javi u bubrežnim šupljinama, u gornjim mokraćnim putevima, u mokraćnoj bešici. Solitarni kamen , jedan kamen različite veličine, položaja i oblika; multipli kamen , prisustvo više kalkulusa;

koraliformni kamen , sve šupljine bubrega ispunjene kamenom. Kamenje u gornjim mokraćnim putevima je najčešće sekundarno (iz bubrega).

UROLOG (engl. urologist), hirurg, specijalista za lečenje hirurških oboljenja urogenitalnog sistema.

UROLOGIJA (engl. urology), hirurška grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem oboljenja urogenitalnih organa.

UROMUKOID (engl. uromucoid), nerastvor-ljivi mukoprotein koji se nalazi u urinu. Javlja se u obliku polimera i monomera manje veličine. Uromukoid može da bude normalan proizvod izlučivanja ćelija koje oblažu renalne tubule. Jedna varijanta uromukoida je identifikovana kao Tamm-Horsfallov protein. Njegova koncentracija u urinu se povećava kod inflamacije urinarnog trakta i kod renalne litijaze, a smanjuje se kod tubularnih defekata.

URONJENI ZUBI, v. ankiloza zuba.

UROPEPSIN (engl. uropepsin), želudačni pepsin koji prelazi u krv i izlučuje se urinom, uglavnom u obliku proenzima uropepsinogena.

UROPEPSINOGEN (engl. uropepsinogen), pepsinogen koji se nalazi u urinu.

UROPODIJUM (engl. uropodium, lat. uropo-dium), mali citoplazmatski rep koji se vidi kod selutajućih ćelija, kreće po ravnoj podlozi u kulturi ćelija.

UROPORFIRIN (engl. uroporphyrin), pripada grupi jedinjenja koja nastaju oksidacijom uroporfirinogena.

UROPORFIRINOGEN

(engl. uroporphyrinogen), pripada grupi porfirina koji nastaju en-zimski kondenzacijom četiri porfobilinogenska molekula. Uroporfirinogeni se na vazduhu oksiduju do uroporfirina ili njihovih prekurzora i prevode se u koproporfirinogene gubitkom četiri CO2 molekula. Povišene količi-ne uroporfirinogena I nastaju kod osoba sa naslednom eritropoetskom porfirijom, a povećane količine se izlučuju kod nekih oblika hepatičnih porfirija.

UROPORFIRINOGEN-DEKARBOKSILAZA (engl. uroporphyrinogen decarboxylase), enzim iz roda liaza (EC 4.3.1.8) koji katalizuje reakciju uroporfirinogen III = koproporfirinogen + 4 CO2. Deficit ovog enzima izaziva porfiriju cutanea tarda, koja se prenosi na autosomalno dominantan način i praćena je povećanom količinom uroporfirina u urinu.

UROPORFIRINOGEN I SINTAZA (engl. uroporphyrinogen I synthase), enzim iz roda liaza (EC 4.3.1.8) koji katalizuje reakciju 4- porfobilinogen = uroporfirinogen I + 4 NH3. Usled deficita ovog enzima javlja se akutna intermitentna porfirija, koja se nasleđuje na autosomno dominantan način. Ovaj enzim se naziva i porfobilinogen deaminaza.

URTIKARIJA (engl. urticaria, wheal), koprivnjača; primarna promena na koži najčešće u vidu papule ili ploče. Nastaje kao posledica iznenadnog i prolaznog otoka kože. Redovno je prati osećaj svraba. Kada je otok izrazit urtikarija je bele boje (u. porcelanea), kada je prisutna hiperemija može biti ružičasta (u. rosea) do crvena (u. rubra).

URTIKARIJALNI VASKULITIS (engl. urticarial vasculitis), karakterišu ga rekurentne epizode urtikarijalnih lezija koje su posledica vaskulitisa postkapilarnih venula. Mogu da se jave i artralgije ili artritis i kod većine hipokomplementemija. Ređe su prisutni opšti simptomi i sistemske manifestacije. Obično je benigne prirode.

URZODEOKSIHOLNA KISELINA (engl. ursodeoxycholic acid), lek za rastvaranje holesterolskih žučnih konkremenata. Koristi se oralno. Neželjeni efekti su poremećaji u gastrointestinalnom traktu. Preparati: Destolit, Ursofalk.

USAMLJENO JEDRO (engl. nucleus of solitary tract, lat. nucleus tractus solitari), v. nukleus solitarijus, v. nukleus traktus solitari.

USEK (engl. incisure, notch, lat. incisura), v. incizura.

USHODNI KOLON (engl. ascending colon, lat. colon ascendens), v. kolon ascendens.

USLOV SMRTI (lat. conditio mortis), činilac koji potpomaže štetno dejstvo uzroka smrti. U praksi se govori i o svojstvu i posebnom sta-nju organizma koji mogu da potpomažu uzrok smrti.

USLOVLJAVANJE (engl. conditioning), proces sparivanja, pridodavanja novog stimulusa na stari odgovor ili novog odgovora na stari stimulus. V. kondicioniranje.

USLOVNI REFLEKS (engl. conditioned reflex), automatski odgovor na stimulus koji prethodno nije izazivao odgovor. Stvara se ponovljenim sparivanjem stimulusa koji normalno ne proizvodi prirodni fiziološki odgovor sa drugim stimulusom koji normalno pro-izvodi specifičan i urođen odgovor.

USLOVNI REFLEKS IZBEGAVANJA ( engl. condition avoidance response), uslovni refleks koji sprečava pojavu bolnog ili neprijatnog stimulusa.

USLOVNI STIMULUS (engl. conditioned stimulus), stimulus na koji je razvijen uslovni refleks. V. kondicioniranje.

USNA (engl. lip, lat. labium), v. labijum, v. labrum.

USNA DUPLJA (engl. oral cavity, lat. cavitas oris), v. kavitas oris.

USNI (engl. oral, lat. oralis), v. oralni.

USNO-ŽDRELNI OTVOR (engl. isthmus of fauces, lat. isthmus faucium), v. istmus faucijum.

USPORENOST (engl. deceleration), menjanje tempa u kretanju, poremećaji u psihomotorici, smanjenje frekventnosti psihofizičkih reakcija. Psihofizička dinamika ima i individualni karakter i promena tempa podrazumeva pore-đenje u odnosu na period fiziološkog funkcio-nisanja osobe. Javlja se kod poremećaja motorno-perceptivnih funkcija, u psihoorganskim oštećenjima pri procesu starenja, depresivnosti i sličnim oboljenjima.

USPRAVNI LIST (engl. perpendicular plate, lat. lamina perpendicularis), v. lamina perpendikularis.

USTRELINA (engl. firearm wound, gunshot wound, lat. vulnus sclopetarium), rana nanesena projektilom ispaljenim iz vatrenog oružja. Bitni elementi ustreline nastaju kao posledica mehaničkog kinetičkog delovanja projektila na tkiva i to su: ulazni otvor sa defektom tkiva, nagnječni prsten na koži (v. nagnječina) oko ulaznog otvora i prostor u vidu kanala (v. prodor). U forenzičkoj praksi značajno je odrediti rastojanje sa koga je izvršeno ispaljenje projektila (ustreline iz daljine ili ustreline iz apsolutne ili relativne blizine), što se utvrđuje postojanjem elemenata barutne eksplozije (čestica, dima, plamena i gasova) na telu ili odeći. Ukoliko se kanal ustreline slepo završava, odnosno ima dno, reč je o zastrelini (npr. zastrelina glave sa projektilom zadržanim u moždanom tkivu), a ukoliko pored ulaznog otvora postoji i izlazni otvor reč je o prostrelini (npr. prostrelina nadlaktice). Kao tzv. posebne ustreline izdvojene su one koje su nanesene sačmom ispaljenom iz lovačke puške (engl. shotgun wound) i one nastale rasprskavajućim dejstvom eksplo-zivnog oružja (bomba, mina, granata i dr.), (lat. vulnus explosivum).

UŠNA ŠKOLJKA (engl. auricle, lat. auricula, pinna), deo spoljašnjeg uva. Obložena je tankom kožom, koja je nepokretna na prednjoj površini, jer je tu čvrsto povezana sa perihondrijumom elastične hrskavice na koju naleže. Fine dlake, sitne lojne i znojne žlezde nalaze se samo na zadnjoj površini. U predelu ušne resice nema hrskavice, a vezivo kože je veoma bogato masnim tkivom i krvnim sudovima.

UŠĆE (engl. orifice, opening, lat. ostium), v. ostijum.

UTERINI

(engl. uterine, lat. uterinus), materični, koji pripada materici.

UTEROPLACENTALNE ARTERIJE (engl. uteroplacental arteries, lat. arteriae uteroplacentales ), spiralne arterije endometrijuma koje bivaju izmenjene tokom trudnoće. Njihova tunika media je delimično naseljena cito-trofoblastom.

UTEROPLACENTALNE VENE (engl. uteroplacental veins, lat. venae uteroplacentales ), endometrijalne vene tokom trudnoće. Njihov zid nije invadiran trofoblastom.

UTEROTONICI (engl. uterotonics), lekovi koji kontrahuju uterus: oksitocin, ergometrin i prostanglandini E i F serije (npr. dinoproston i karboprost). Indikacije za oksitocin su indukcija porođaja kod prenesene trudnoće, slabih porođajnih trudova ili zastoj u porođaju. Indikacije za ergometrin su aktivno vođenje III porođajnog doba kad su i ramena izašla, kao i prevencija ili terapija krvarenja kod nekompletnog abortusa, krvarenja posle porođaja i atonija uterusa. Indikacije za prostanglandine su indukcija porođaja i medicinski abortus u ranoj i srednjoj trudnoći.

UTERUS (engl. uterus, womb, lat. uterus), materica. Unutrašnji ženski polni organ kruškolikog oblika koji se nalazi u subperitonealnom spratu karlične duplje, u njegovom središ-njem, organskom prostoru. Materica leži po-zadi i iznad mokraćne bešike, ispred čmarnog creva i iznad vagine u koju se otvara svojim donjim krajem ili grlićem. Gornji deo materice pokrivaju vijuge tankog creva i deo sigmoidnog kolona. Na materici se razlikuju tri dela, idući odozgo naniže: materično telo, materično suženje i vrat materice. Telo materice je njen gornji prošireni deo koji se postepeno sužava idući ka materičnom suženju. Gornji deo tela je lako zaobljen i zove se dno materice. Sa bočnih delova materičnog dna odvajaju se kupasti produžeci, desni i levi, koji se nazivaju materični rogovi. Materični rogovi se sužavaju nastavljajući se jajovodima. Materično suženje je srednji, lako suženi deo koji se nalazi između tela i vrata materice. Vrat materice je njen donji cilindrično suženi deo koga kružno obuhvata gornji kraj vagine. Upravo pripojem gornjeg kraja ili svoda va-gine grlić materice je podeljen na dva dela: gornji, supravaginalni koji se nalazi neposredno iznad vagine, i donji, vaginalni koji se nalazi unutar gornjeg kraja vagine. Vaginalni deo materičnog vrata je poznatiji pod nazi-vom grlić materice i lako je dostupan pri vaginalnom pregledu. Materica se sastoji od mekotkivnog materičnog zida koji ograničava materičnu duplju. Materična duplja se deli na tri dela: duplju materičnog tela, kanal materičnog suženja i kanal materičnog vrata. Kanal materičnog vrata komunicira sa lumenom vagine preko otvora koji se naziva materični otvor. Materica svojom građom omogućava usađivanje oplođene jajne ćelije i razvoj embriona i ploda.

UTERUS DIDELPHYS, urođena anomalija u razvoju ženskog genitalnog aparata kod kojeg se pojavljaju dve potpuno

odvojene materice sa dve zasebne vagine. Stidnica je zajednička za obe vagine, a obično postoji jedan zajednički himen. Ova anomalija često protiče bez tegoba i otkriva se slučajno.

UTOPLJENJE (engl. drowning, lat. submersio), nasilno mehaničko udušenje iz grupe sufokativnih asfiksija (v. mehaničko udušenje), kod koga do poremećaja ili prestanka disanja dolazi usled zapušenja plućnih alveola aspiriranom tečnošću (najčešće vodom). Zbog aspiracije tečnosti koja se meša sa vazduhom i sluzi, disajni putevi i alveole bivaju ispunjeni penušavim sadržajem, što plućima na obdukciji daje karakterističan napet izgled (tzv. spumozni odnosno penasti emfizem, lat. emphysema spumosum). Po poreklu utopljenje može biti zadesno, samoubilačko ili ubilačko (v. zades, samoubistvo, ubistvo). U foren-zičkoj praksi bitno je razlikovati primarno od sekundarnog utopljenja; sekundarno je uslovljeno prethodnim gubitkom svesti ili malaksalošću usled oboljenja ili povrede.

UTRIKULUS (engl. utricule, lat. utriculus), mešinica, deo opnastog labirinta unutrašnjeg uva; mala, ovalna kesica smeštena u tremu koštanog labirinta. Na prednje-spoljašnjem zidu mešinice nalazi se statička mrlja me-šinice koja sadrži neuroepitelne ćelije koje reaguju na promenu položaja glave. Šupljinu mešinice ispunjava tečnost koja se naziva endolimfa. Mešinica komunicira, posredno ili neposredno, sa kesicom i polukružnim kanalima opnastog labirinta.

UTRIKULUS PROSTATIKUS (engl. utriculus prostaticus, lat. utriculus prostaticus, utriculus masculinus, uterus masculinus, vagina masculina), kratka, slepa kesa koja se otvara na vrhu colliculusa seminalisa i koja je obložena slojevitim cilindričnim epitelom. U kolikulusu u. p. grana se na nekoliko žlezdolikih formacija koje su obložene pseudoslojevitim epitelom. U. p. je verovatno pomoćna, muška polna žlezda i predstavlja ostatak spojenih kaudalnih krajeva Millerovih kanala. On je homolog sa vaginom.

UTROBA (engl. viscera), v. viscera.

UV (engl. ultraviolet), skraćenica za ultraljubičastu oblast.

UVEA (engl. choroid, lat. choroidea), v. horoidea, v. sudovnjača.

UVEĆANJE

(engl. hypertrophy), povećanje ili prekomeran rast organa ili dela organa sa povećanjem broja ćelija od kojih se inače sastoje. Može da bude fiziološko (uvećanje dojki za vreme laktacije), adaptivno, kompenzatorno, komplementarno, unilateralno, ventrikularno, vikarno i dr.

UVEĆANJE SRCA (engl. heart enlargement), patološko stanje koje nastaje uvećanjem bilo kog dela ili uvećanja svih delova srca. Najpreciznije može da se odredi ultrazvučnim ispitivanjem srca. Manje je precizna teleradiografija srca. Mnogobrojni su uzroci.

UVEITIS (engl. uveitis), zapaljenje uvealne op-ne u celini, koje može da nastupi odjednom na svim delovima ili deo po deo, sukcesivno. Obično biva zahvaćen samo jedan deo, pa se posle proširi i na ostale delove. Uveitis može da ima karakteristike gnojnog ili negnojnog zapaljenja.

UVO (engl. ear, lat. auris ), organ sluha i sastoji se od tri dela: spoljašnje uvo (auris externa) sastoji se od ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala; srednje uvo sastoji se od bubne opne, bubne duplje, slušnih koščica i auditivne cevi; unutrašnje uvo (auris interna) sastoji se od koštanog i membranoznog labirinta. V. auris.

UVRTANJE (engl. pronation, torsion, lat. pronatio, torsio), v. pronacija, v. torzija.

UVULA (engl. uvula, lat. uvula), nepčana resica. Kupasti, vezivnomišićni produžetak mekog nepca koji svojom užom osnovom polazi sa sredine zadnje, slobodne ivice mekog nepca. Pri zatvorenim ustima resica dodiruje koren jezika, dok pri otvorenim ustima štrči usmerena naniže i unazad prema ždrelnoj duplji.

UZDICA (engl. frenulum, bridle, lat. frenulum), v. frenulum.

UZENGIJA (engl. stirrup, lat. stapes), v. stapes.

UZIMANJE UZORKA FETALNE KRVI

, v. kordocenteza.

UZNEMIRENOST (engl. anxiety), stanje poremećene psihičke ravnoteže praćeno disfunkcijama organa, vidljivim telesnim manifestacijama i karakterističnom motornom ekspresijom. Intenzitet može da varira od blaže uznemirenosti (kada ličnost uspeva da održi kontrolu nad svojim ponašanjem) do vrlo izraženog psihičkog i motornog nemira (kao što je slučaj kod psihotičnih bolesnika). Snažna uznemirenost je praćena razdražlji-vošću, gubitkom kontrole nagonskih poriva, agresivnošću, potpunom dezorganizacijom ponašanja, delimičnom dezorijentacijom, što se ponekad može završiti povređivanjem ili uništenjem sebe ili drugog. V. sumračni san, ubilačka manija.

UZORAK (engl. sample), deo populacije, podskup nekog skupa jedinica, izabran po nekom postupku, sa ciljem ispitivanja svojstva populacije. Reprezentativan u. (engl. representative s.), u statistici, uzorak po svojstvima koja se ispituju, sličan populaciji iz koje je izabran, pri čemu su jedinice uzorka izabrane nezavisno od atributa (vrednosti obeležja) koji se proučavaju; slučajan u. (engl. random s.), uzorak iz konačne populacije je slučajan ako svaki element populacije ima podjednaku šansu izbora. Slučajan izbor se može ostvariti uz pomoć tablica slučajnih brojeva ili kompjuterskog generatora slučajnih brojeva (pse-udo slučajnih); u. sa ponavljanjem (engl. sampling with replacement), slučajan uzorak iz konačne populacije u kome jedan član populacije može više puta da bude izabran; u. bez ponavljanja (engl. sampling without replacement), slučajan uzorak iz konačne populacije u kome član populacije ne može biti izabran više od jednom. U slučaju beskonačne populacije (ili velikih populacija) prost slučajan uzorak bez ponavljanja ekvivalentan je prostom slučajnom uzorku sa ponavljanjem. Slu-čajan uzorak u diferencijalnoj statistici podrazumeva prost slučajan uzorak sa ponav-ljanjem; sistematski u. (engl. systematic s.), karakteriše slučajan izbor jedne jedinice među prvih k, sa spiska jedinica populacije, a zatim izbor svake k-te jedinice, sve do kraja liste. Sistematski uzorak je slučajan (u smislu da sve jedinice imaju istu šansu izbora) samo ukoliko je lista uređena na slučajan način; stratifikovan u. (engl. stratified s.), ako se populacija podeli na delove (stratume) prema nekim karakteristikama i iz svakog dela bira se slučajan uzorak, onda svi uzorci zajedno čine stratifikovan uzorak; u. skupina (engl. cluster s.), uzorak iz populacije podeljene u grupe koji se sprovodi u dve etape. Prvo se bira se slučajan uzorak grupa, a zatim slu-čajan uzorak iz svake od izabranih grupa; obim u. (engl. sample size), broj jedinica (opservacija) u uzorku. U planiranju istra-živanja, veličina uzorka određuje se uzimajući u obzir željenu preciznost rezultata, varijabiliteta i frekvenciju pojave koja se ispituje, procenjeni procenat neodgovora, raspoloživo vreme i materijalna sredstva.

UZORKOVANJE (engl. sampling), proces iz-bora izvesnog broja ispitanika među svim članovima određene grupe ili populacije. Zaključci zasnovani na ispitivanju uzorka mogu se odnositi samo na populaciju iz koje uzorak potiče. Uzorkovanje se može izvršiti slučaj-nim, sistematskim ili stratifikovanim izborom.

UZROČNA

POVEZANOST (engl. causal association), veliki deo istraživanja u epidemiologiji pripada etiološkim studijama, mada treba istaći da epidemiološki dokazi, u nedostatku drugih naučnih rezultata, nisu dovoljni da se utvrdi uzročnost. Svi potrebni činioci koji dovode do pojave bolesti definišu pojam dovoljnog uzroka. Npr., uzročnik malih boginja je virus, ali dovoljan uzrok za obolevanje uključuje i odsustvo specifičnog imuniteta i određene karakteristike sredine (prenaseljenost, nepovoljni socijalno-eko-nomski uslovi i dr.), koji zajedno određuju pojavu bolesti. Ako se u spletu komponenata dovoljnog uzroka nalazi bar jedna koja čini neophodan uslov za nastanak bolesti, ona se zove nužan, neophodan uzrok - agens. U da-tom primeru, virus malih boginja je spens bolesti. V. uzročnost u epidemiologiji.

UZROČNI FAKTOR (engl. causal factor), nezavisna varijabla koja dovodi do pojave bolesti, a to je zavisna, posledična odnosno manifestaciona varijabla.

UZROČNOST (engl. causality), vezivanje uzroka za posledice do kojih oni dovode. Naj-veći deo epidemioloških istraživanja odnosi se na otkrivanje uzročne povezanosti između određenih pojava i poremećaja zdravlja, mada epidemiološki dokazi sami po sebi, najčešće nisu dovoljni da utvrde kauzalnu vezu.

UZROČNOST U EPIDEMIOLOGIJI (engl. causality in epidemiology), zaključivanje o kauzalnosti u epidemiologiji uključuje logič-ko rasuđivanje u dva pravca: prvi, da li je statistička povezanost izloženosti nekom faktoru i bolesti zapažena u jednoj studiji osnovana, sigurna, i drugi, da li ukupno saznanje o testiranoj povezanosti, prikupljeno sa različitih izvora, podržava kauzalnu vezu. Ako se is-ključi uticaj slučajne i sistematske greške i konfaunding (pridruženost) faktora, može da se zaključi da je dobijena statistička povezanost sigurna. Ali, to još uvek ne znači da je i uzročna. Najsigurnija provera uzročno-posledičnih veza je izvođenje kontrolisanog ekspe-rimenta. Međutim, u nedostatku eksperimentalnih dokaza zbog poznavanja ograničenja u eksperimentisanju na ljudima, za potvrđivanje uzročne asocijacije koriste se kriterijumi (Bradford Hill i dr. autori), čije prisustvo povećava verovatnoću uzročnog odnosa. Kriterijumi su sledeći: 1. vremenski sled - izlo-ženost pretpostavljenom uzroku prethodi opaženoj posledici, bolesti; 2. konzistentnost - povezanost je postojala ako se rezultati ponav-ljaju pri ispitivanju u različitim populacijama i različitim metodama; 3. jačina - čvrstina povezanosti je veća što se češće posle izlo-ženosti određenom faktoru pojavi bolest; 4. odnos doza - efekat -zapažanje da se incidencija bolesti povećava sa rastućim stepenom izloženosti određenom faktoru, podržava kauzalnu vezu; 5. biološka prihvatljivost - ovaj kriterijum je ispunjen ukoliko je uzročna veza prihvatljiva u odnosu na poznavanje faktora i prirode bolesti. Objašnjenje povezanosti koje se ne slaže sa postojećim nivoom našeg znanja, zaslužuje da se ispita sa posebnom pažnjom, jer može da bude novost za medicinu i nauku; 6. koherentnost - povezanost ne treba da bude u suprotnosti sa opštepoznatim saznanjima o prirodnom toku bolesti; 7. spe-cifičnost - ovaj kriterijum pokazuje do koje mere neki uzročni faktor određuje pojavu bolesti. Specifičnost je kompletna ako je jed-na bolest posledica samo jednog uzroka. Ovaj kriterijum manje zadovoljava od prethodnih, jer jedan uzrok može da prouzrokuje više bolesti, odnosno jedna bolest može da bude multikauzalne prirode,

posledica delovanja više uzročnih faktora. Među navedenim kriterijumima, vremenski sled je jedini neizostavan uslov.

UZROK, NEOPHODAN I DOVOLJAN (engl. necessary and sufficient cause), uzrok čije je prisustvo nužno za nastanak efekta (neophodan uzorak) i uvek praćeno efektom (dovoljan uzrok). Npr. uzročnik malih boginja je virus odnosno neophodan uzrok, ali za pojavu bolesti nije dovoljno samo njegovo prisustvo. Potreban je dovoljan uzrok koji uklju-čuje odsustvo specifičnog imuniteta organizma i određene karakteristike sredine (prenaseljenost, socioekonomski uslovi i dr.) koji zajedno određuju pojavu bolesti. To znači da svi potrebni uzročni činioci, koji dovode do pojave bolesti, definišu pojmove neophodnog i dovoljnog uzroka.

UZROK SMRTI (lat. causa mortis), prirodno ili nasilno telesno oštećenje koje dovodi do smrti. Uzroci smrti mogu biti singularni ili pluralni. Kada postoji samo jedan jedini uzrok smrti, zove se singularni. Kada u izvesnom smrtnom slučaju deluju istovremeno, uporedo ili uzastopno, dva ili više uzroka smrti, zovu se pluralnim. Pluralni uzroci smrti po svom postanku mogu biti samostalni, po svom raz-vitku naporedni, pa se u svom dejstvu uzaja-mno dopunjuju. Tada je reč o konkurentnim uzrocima smrti. Ako su pluralni uzroci smrti međusobno zavisni, radi se ili o neposrednim (direktnim) ili o indirektnim (posrednim) uzrocima smrti.

UZVIŠENJE (engl. eminence, lat. eminentio), v. eminencija.

UŽAS (engl. horror), intenzivan strah koji kod zdrave osobe može biti izazvan neočekivanim iskustvom katastrofičnog stresa (zemljotres, požar, bombardovanje, prisustvovanje nasilnoj smrti drugog), koji remeteći sve psihičke funkcije dovodi do potpune dezorganizacije ponašanja. Intenzivan strah ovog kvaliteta kod psihotičnih bolesnika može biti provociran doživljajem zastrašujućih čulnih obmana i sumanutih ideja.

VAĐENJE ZUBA (engl. tooth extraction, lat. extractio dentis), vađenje zuba iz koštane alveole specijalno konstruisanim instrumentima (klještima, polugama) i odgovarajućom tehnikom.

VAGINA (engl. vagina, lat. vagina), omotač, usmina; 1. omotač ili vezivna opna različite debljine koja obmotava organ, krvni sud, živac, mišić ili tetivu; 2. usmina, deo unu-trašnjih ženskih polnih organa,

koji se nalazi pozadi mokraćne bešike i mokraćne cevi, ispred čmarnog creva i ispod materice. Usmina predstavlja vezivno-mišićni organ cevastog oblika, dužine 8 - 10 cm, koji se pruža od grlića ili vrata materice do predvorja vagine. Gornji kraj vagine, ili svod vagine, kružno obuhvata grlić materice sa čijim ka-nalom komunicira preko spoljašnjeg materičnog otvora. Donji kraj usmine se otvara u tremu vagine (v. vestibulum vagine) preko otvora usmine (v. ostijum vagine). V. karotika (engl. carotid sheat, lat. v. carotica), karotidni omotač. Produžetak vratne fascije koji obavija velike krvne sudove vrata: zajedničku i unutrašnju karotidnu arteriju i unutrašnju jugularnu venu, živac lutalac (v. nervus vagus) i deo dubokih limfnih žlezda vrata.

VAGINALAN (engl. vaginal), koji se odnosi na vaginu ili rodnicu, unutrašnji ženski polni organ, cevastog oblika, dužine 10 - 12 cm; ima ulogu u obavljanju polnih odnosa, otica-nju menstrualne krvi, a u porođaju je meki deo porođajnog puta.

VAGINALIS (engl. vaginal, lat. vaginalis), koji se odnosi na usminu kao deo unutrašnjih ženskih polnih organa ili na omotač koji obavija određenu strukturu.

VAGINALNA HISTEREKTOMIJA (engl. vaginal histerectomy), hirurški metod odstra-njivanja materice vaginalnim putem. Naj-češće se vrši kod nepotpunog i potpunog prolapsa materice i problema sa kontrolom oticanja mokraće. Ova hirurška tehnika zahteva izuzetno dobro poznavanje anatomije male karlice.

VAGINALNI (engl. vaginal, lat. vaginalis), v. vaginalis.

VAGINALNI CIKLUS (engl. vaginal cycle), sled promena koje se dešavaju u vaginalnom epitelu tokom 28-dnevnog ciklusa žene. Nekoliko dana pre ovulacije, vaginalni epitel je najdeblji (oko 250 µm) što je posledica dejstva estrogena. Keratohijalinske granule pojavljuju se u površnim ćelijama koje imaju kondenzovano jedro, a u brisu su ćelije poli-gonalnog oblika i mogu biti acidofilne i ba-zofilne. U vreme ovulacije u ćelijama povr-šnog i spinocelularnog sloja nakupila se znatna količina glikogena i one počinju da des-kvamiraju. Oslobođeni glikogen podleže fermentaciji i pretvara se u mlečnu kiselinu, i to pod uticajem vaginalnih laktobacila. U brisu su sve ćelije acidofilne, nabubrele i imaju piknotično jedro. Pod uticajem progesterona za vreme sekretorne faze menstrualnog ciklusa, nastavlja se deskvamacija, epitel biva sve tanji, a količina glikogena i aciditet vaginalnog sekreta se smanjuju. U brisu su ćelije bazofilne, grupisane i imaju podvrnute ivice.

VAGINALNI ISCEDAK

(engl. vaginal flux), sekret koji nastaje transudacijom tečnosti iz krvnih i limfnih sudova i sekrecijom žlezda grlića. Mlečno je bele boje, sličan sluzi i kisele reakcije. U njegov sastav ulazi i vaginalna flora sa određenim odnosom pojedinih vrsta bacila. Fiziološki odnos činilaca vaginalnog sekreta ima važnu ulogu u zaštiti unutrašnjih genitalnih organa od razvoja infekcije.

VAGINITIS (engl. vaginitis), patološka izme-njenost osobina vaginalne sredine -- smanjena kiselost, pojava zapaljenja (colpitis) raz-ličite etiologije i pojačana sekrecija. Uzroci su endogeni (dijabetes, hormonski poremećaji) i egzogeni (zapaljenski procesi, mehanička oštećenja).

VAGINITIS SENILIS (engl. senile vaginitis), atrofični vaginitis, stanje karakteristično za period posle menopauze koje nastaje zbog hormonske insuficijencije. Karakteriše ga osetljiva vaginalna sluzokoža koja je pogodna za razvoj mikroorganizama. Simptomi su po-jačana vaginalna sekrecija, svrab, pečenje i bol. Terapija je lokalna hormonska.

VAGINIZAM (engl. vaginismus), bolni spazam vaginalnih mišića i mišića podizača anusa koji onemogućava imisiju penisa u vaginu. Pove-zan je sa psihološkim faktorima, neželjenim seksualnim odnosom, grubošću koja se oče-kuje, zabranama, osećanjem krivice. Leči se psihološkim metodama, a ponekad je potrebno raditi ponavljane dilatacije vagine.

VAGINOSONOGRAFIJA (engl. vaginosono-graphy), dijagnostički metod ultrazvučnog pregleda u ginekologiji koji se obavlja upotrebom vaginalne sonde.

VAGOTOMIJA (engl. vagotomy), presecanje stabla ili ogranaka vagusnog živca (sinonimi: X moždani živac, lutajući nerv, nervus pneumogastricus) u njegovom torakalnom ili trbušnom delu, u cilju smanjenja želudačne sekrecije i lečenja ulkusne bolesti. Preseca-njem vagusa postiže se svođenje sekrecije hlorovodonične kiseline u želucu sa normalnih 4 - 6, a kod ulkusne bolesti i do 12, na 0 - -1 mmol na sat. Usled toga kiselost želudač-nog soka (pH) opada, tako da ferment pepsin više ne deluje, odn. ne vari belančevine, pa se tako omogućuje zarastanje ulkusa. Vagusu se može hirurški pristupiti kroz trbuh (transabdominalno) ili kroz grudni koš (transto-rakalno). Prececanje vagusa (vagotomija) podrazumeva jednu od sledeće tri mogućnosti: trunkalna v., kada se transabdominalno ili transtorakalno presecaju stabla oba vagusa uz izvođenje piloroplastike (v. piloroplastika), pošto po presecanju vagusa pilorus gubi sposobnost otvaranja; selektivna v. (sinonim: selektivna gastrična), kod koje se presecanje vagusnih živaca vrši abdominalnim putem, ispod odvajanja grana za jetru i žučne puteve i ispod odvajanja grane za druge organe trbušne duplje (celijačna grana). I u ovom slučaju mora se uraditi piloroplastika; supraselektivna v. (sinonim: proksimalna selektivna), kod koje se

transabdominalnim putem presecaju samo grane koje inervišu želudac, a sačuvaju se grane za jetru i žučne puteve, celijačna grana i grane za antrum i pilorus. Kod ove operacije nije potrebno raditi piloroplastiku. To je aseptična operacija, sa mortalitetom 0%. Supraselektivna vagotomija se danas radi i laparoskopskim putem. Uspeh vagotomije u lečenju ulkusne bolesti je veoma zadovoljavajući, i recidivi oboljenja se javljaju kod 0,5 do 5% slučajeva, a mortalitet je mnogo manji u odnosu na resekcione metode, tako da su ove procedure bile veoma raširene sedamdesetih i osamdesetih godina. Sada se ređe primenjuju zbog napretka konzervativne terapije ulkusne bolesti i upotrebe H2 blokatora (ranitidina, galitidina, cimetidina). Vagotomija ima i izvesne posledice: pokreti (motilitet) želuca postaju sporiji i oslabljeni, javlja se tzv. postvagotomična dijareja. Pan-kreasna sekrecija se smanjuje, a nastaju i određeni poremećaji resorpcije masti. Kod trunkalne vagotomije, motilitet žučne kese se smanjuje i zato kod 25% vagotomisanih nastaje kalkuloza žučne kese. Prvu vagotomiju (trunkalnu) izveo je Dragstedt 1942. godine.

VAGOTONIJA (engl. vagotonia), stanje prekomerne aktivnosti vagalnih nerava i pro-mene u funkciji organa koje oni inervišu.

VAGOTROPAN (engl. vagotropic), koji ima uticaj na n. vagus.

VAGOVAGALAN (engl. vagovagal), koji je porekla aferentnih i eferentnih impulsa n.vagusa.

VAKCINA (engl. vaccine), supstanca koja unesena u organizam izaziva odgovor koji se sastoji u stvaranju antitela sposobnih da joj se suprotstave. Vakcine se mogu pripremati od živih, u dovoljnoj meri oslabljenih, ili mrtvih prouzrokovača kao i od toksina koji su pret-hodno lišeni svoje patogene moći, ali su istovremeno sačuvali svoja antigenska svojstva (tzv. anatoksini). Vakcine koje se pripremaju od živih, dovoljno oslabljenih, prouzrokovača su: Pasterova antirabična vakcina, Sabinova vakcina protiv dečije paralize, Girardova vakcina protiv kuge, antitifusna vakcina po Blancu i Legreu, Dakarova vakcina protiv žute groznice, vakcina protiv antraksa. Vakcine za čije pripremanje su korišteni mrtvi prouzrokovači su: TAB vakcina (antitifusna i antiparatifusna A i B), vakcina protiv kolere i protiv kuge, Durandova i Giroudova antitifusna i Salkova i Lepineova vakcina protiv dečije paralize. Danas se vakcinama nazivaju i anatoksini koji se koriste za vakcinisanje protiv difterije, tetanusa, stafilokoka. V. antivirusna vakcina, v. antibakterijska vakcina, v. mešovita vakcina, v. autovakcina, v. anatoksin.

VAKCINIA VIRUS (engl. vacciniavirus), DNK virus roda ortopoksvirusa porodice poksvirusa. Morfološki, biološki i

antigenski vrlo je sličan variola virusu. Kod čoveka izaziva samo lokalizovane pustulozne lezije na mestu prodiranja u kožu. Zbog antigenske sličnosti sa virusom variole ranije je korišćen za pripremu antivariolične vakcine. U novije vreme koristi se kao vektor za gene u proizvodnji vakcina.

VAKUOLA (engl. vacuole, lat. vacuola), intracelularna formacija ograničena membranom, sferičnog oblika, ispunjena sadržajem koji je tečan i/ili nešto čvrće konzistencije.

VAKUUM EKSTRAKTOR (engl. vacuum extractor), uređaj koji pomaže pri porođaju. Sadrži kapu koja se po principu vakuuma pričvršćuje na glavu ploda, a zatim se plod polako izvuče. Uveden je u praksu 1954. i često je korišćen, ali nije prihvaćen kao što su akušerska klešta.

VALEKULA (engl. valley, lat. vallecula), jamica. Malo udubljenje ili mala i plitka jama.

VALENCA (engl. valence), sposobnost nekog elementa da se vezuje tj. broj veza koje čini sa drugim atomima. Ovaj broj je uvek pozitivan. Jedan element može da ima jednu ili više različitih valenci. Izraz valenca je zamenjen sa mnogo preciznijim konceptom oksidacionog broja. U imunologiji se ovim izrazom označava broj mesta na antigenu za koja se vezuju molekuli antitela. Tako npr. svaki molekul IgG, IgA, IgD i IgE ima po dva mesta, a IgM 10 mesta.

VALGUS DEFORMACIJA (engl. valgus), deformacija kod koje je zglob potisnut ka srednjoj liniji tela, a okrajci kosti čine ugao otvoren upolje (X deformacija).

VALIDNOST (engl. validity), valjanost; može biti merna i validnost studije. Merna validnost je izraz stepena u kome rezultat merenja zaista odražava ono što se meri. Razlikuju se konstrukciona (konceptualna), sadržinska i kriterijumska validnost. Konstrukciona validnost je stepen u kome merenje odgovara teorijskim konceptima (konstrukcijama) koji se odnose na ispitivani fenomen. Sadržinska validnost je stepen u kome merenje obuhvata područje ispitivanog fenomena. Kriterijumska validnost je stepen u kome merenje odgovara nekom spoljnom kriterijumu ispitivanog fenomena. Validnost studije je stepen u kome su opravdani zaključci izvedeni na osnovu studije i generalizovani na populaciju iz koje je uzorak dobijen. Razlikuju se unutrašnja i spoljašnja validnost. Unutrašnja validnost podrazumeva da su studijska i kontrolna grupa odabrane i upoređene na takav način da razlike među njima, u odnosu na ispitivanje za-visne varijable, mogu da se pripišu jedino ispitivanom hipotetičnom

uzročnom faktoru. Spoljna validnost podrazumeva da studija ima spoljnu validnost ili mogućnost generalizacije odnosno nepristrasne zaključke mimo učesnika u studiji. Npr., rezultati studije sprovedene samo među muškarcima belcima mogli bi ili ne bi mogli da se generalizuju na sve muškar-ce (populaciju sastavljenu od muškaraca svih rasa).

VALIN (engl. valine), prirodna esencijalna aminokiselina (RMM 117,15), koja je konstituent proteina. Izvor ove aminokiseline su proteini hrane.

VALPROINSKA KISELINA (engl. valproic acid), antiepileptik širokog spektra, efikasan kod svih oblika epilepsije, a posebno kod: toničko-kloničkih napada sa primarnom ge-neralizacijom, kod izvesnih oblika mioklo-ničnih i atoničnih napada. Kod absence napada efikasan je kao i etosuksimid, ali nije lek izbora zbog potencijalne hepatotoksičnosti. Ima jednaku aktivnost kao karbamazepin kod parcijalnih napada. Koncentracija u plazmi nije dovoljno precizan podatak za procenu efikasnosti. Noviji podaci ukazuju i na njenu efikasnost u terapiji bipolarnih afektivnih poremećaja i u terapiji migrene. Neželjena dejstva su: nauzeja, poliurija, prolazno opada-nje kose, dobijanje u težini, sedacija, teratogeni efekt. Oprez: tokom prvih meseci treba kontrolisati jetrine enzime zbog moguće hepatotoksičnosti. Preparat: Eftil.

VALVA (engl. valve, lat. valva), zalistak. Opnasta struktura ili opnasti nabor koji reguliše protok tečnog sadržaja kroz cevasti organ, vod, kanal ili sud. Zalisci u venskim krvnim sudovima omogućavaju tok krvi samo i uvek ka većim venskim krvnim sudovima ili ka srcu. U slučaju kada krvna struja pod uticajem sile zemljine teže krene kroz venski krvni sud u suprotnom smeru, venski zalisci se zatvaraju onemogućavajući povratak krvi. Zalisci zatvaraju i pojedine otvore: otvore srčanih pretkomora i komora, otvore aorte i plućnog stabla, otvore žučovoda i glavnog pankreas-nog kanala, otvor između završnog dela tankog creva i debelog creva. V. aorte ( engl. aortic valve, lat. v. aortae), aortni zalistak koji se sastoji od tri polumesečasta zaliska ili lista: dva prednja, desnog i levog i jednog zadnjeg. Aortni zalistak zatvara aortno ušće na bazi leve srčane komore; v. atrioventrikularis dekstra (engl. right atrioventricular v., lat. v. atrioventrikularis dextra), desni pretkomorsko- -komorski zalistak, izgrađen od tri kuspidalna zaliska (v. v. kuspidalis): prednjeg, zadnjeg i unutrašnjeg ili septalnog. Ovaj zalistak zatvara desno pretkomorsko-komorsko ušće preko kojega komuniciraju desna pretkomora i komora. Ovaj zalistak je poznat i pod nazivom trikuspidalni zalistak; v. atrioventrikularis sinistra (engl. left atrioventricular v., lat. v. atrioventrikularis sinistra), v. valva bikuspidalis; v. bikuspidalis (engl. bicuspid v., lat. v. bicuspidalis ), dvolisni zalistak izgrađen od dva kuspidalna zaliska ili lista: prednjeg i zadnjeg. Bikuspidalni zalistak zatvara levo pretkomorskokomorsko ušće preko koga komuniciraju leva pretkomora i leva komora. Ovaj zalistak je poznat i pod nazivima levi pretkomorsko-komorski ili mitralni zalistak; v. kuspidalis (engl. cuspid v., lat. v. cuspidalis), mali listić ili zaravnjeni, trouglasto oblikovan zalistak nejednake veličine. Kuspidalni ili listasti zalistak ulazi u sastav zalistaka koji zatvaraju desni i levi pretkomorsko- -komorski otvor. U zavisnosti od broja ovi zalisci se nazivaju: bikuspidalni (v. v. bikuspidalis) ili trikuspidalni (v. v.

trikuspidalis); v. mitralis (engl. mitral v., lat. v. mitralis ), v. v. atrioventrikularis sinistra, v. bikuspidalis; v. semilunaris (engl. semilunar v., lat. v. semilunaris ), polumesečasti zalistak. Polumesečasto ili kesasto oblikovan zalistak koji ulazi u sastav zalistaka koji zatvaraju aortni otvor i otvor plućnog stabla; v. trikuspidalis (engl. tricuspid v., lat. v. tricuspidalis ), v. v. atrioventrikularis dekstra; v. trunci pulmonalis (engl. pulmonary trunk v., pulmonary v., lat. v. trunci pulmonalis ), zalistak plućnog stabla. Zalistak koji se sastoji od tri polumesečasta zalistka: prednjeg, i dva zadnja, desnog i levog. Ovaj zalistak zatvara otvor plućnog stabla koji se nalazi na bazi desne srčane komore i često se pogrešno naziva plućni zalistak.

VALJAK (engl. pulley, lat. trochlea), v. trohlea.

VALJKASTI CRVI (engl. round worms), kolo helminata označeno kao nematoda. Telo im je cilindričnog oblika sa suženim polovima na čijim krajevima se nalazi usni odnosno analni otvor. Odvojenih su polova. Najčešće su para-ziti digestivnog trakta čoveka, ali mogu da se jave i u mišićnom i potkožnom vezivnom tki-vu, limfnim sudovima i plućima. Za humanu medicinu najznačajnije su vrste iz rodova: Trichinella, Trichuris, Strongyloides, Ancylostoma, Enterobius, Ascaris i Filaria.

VAN BOGAERT-HOZAYEV SINDROM (engl. van Bogaert-Hozay syndrome), sindrom koga karakterišu: neočekivan, nagao prestanak razvoja ekstremiteta praćen dekal-cifikacijom i osteolizom raznih kostiju šaka i stopala. Karakteristike su: defekti lica, ušiju, nosa, poremećena denticija, mikrognatija, astigmatizam, miopija.

VAN DER VOUDEOV SINDROM (engl. Van der Voude syndrome ), hereditaran sindrom po tipu autosomno dominantnog nasleđivanja. Karakterišu ga: paramedijalni useci donje usne, rascep usne sa ili bez rascepa nepca, hipodoncija, odsustvo drugog pretkutnjaka.

VAN DER WAALSOVE SILE (engl. van der Waals forces ), ŠJohannes Diderik van der Waals, nemački hemičar, 1837 - 1923Ć, slabe intramolekulske sile ili sile između nevezanih atoma unutar jednog molekula.

VANILMANDELIČNA KISELINA, VMA (engl. vanillylmandelic acid), 4-hidroksi-3- -metoksimandelična kiselina (RMM 198,17). Krajnji je proizvod metabolizma epinefrina i norepinefrina koji nastaje posredstvom o-, -metilacije i oksidativne deaminacije. VMA se izlučuje putem urina, i to u povećanim količinama u slučaju

feohromocitoma, neuroblastoma i ganglioneuroma.

VANKOMICIN (engl. vancomycin), glukopeptidni antibiotik, poreklom od bakterije Streptomyces orientalis. Inhibira sintezu bakterij-skog zida i baktericidno deluje protiv Gram- -pozitivnih bakterija, a posebno protiv stafilo-koka. Rezervni je antibiotik. Glavna indikacija su teške infekcije izazvane stafilokokama rezistentnim na druge antibiotike (meticilin). Deluje sinergistički sa aminoglikozidima protiv enterokoka. U terapiji pseudomembranoznog kolitisa, čiji je uzročnik Clostridium difficile, daje se oralno. Neželjeni efekti: flebitis, oštećenje sluha i bubrega. Preparati: Vancocin, Vancoled.

VANPRIRODNI ANUS (lat. anus praeternaturalis, anus praeter), v. kolostoma.

VANZGLOBNI REUMATIZAM (engl. nonarticular rheumatism), različita oboljenja vanzglobnih (okolozglobnih) tkiva kao što su tetivni i ligamentni pripoji, tetive i tetivne ovojnice, burze, kapsule zgloba, fascije, ner-vni omotači i potkožno masno tkivo. Ovo su masovna oboljenja, benigne prirode.

VARENJE, v. digestija.

VARFARIN (engl. warfarin), oralni antikoagulans, derivat kumarina i prototip za ovu grupu lekova. Inhibira biosintezu protrombina i drugih vitamin K-zavisnih faktora koagulacije i usporava koagulaciju krvi. Koristi se za profilaksu tromboza dubokih vena, tromboza veštačkih valvula, embolije pluća i drugih tromboembolijskih komplikacija, kao i posle akutnog infarkta miokarda. Potrebna je redovna kontrola parametara koagulacije. Preparati: Farin, Waran.

VARICELA (engl. chicken-pox), ovčije bogi-nje; akutna, virusna, veoma zarazna i obično benigna bolest, uglavnom dečijeg uzrasta, ređe odraslih, podjednako zahvata oba pola i sve rase. Kosmopolitsko je oboljenje i ima sezonski i epidemijski karakter. Pored opštih znakova infekcije (povišene telesne temperature, malaksalosti, gubitka apetita i sl.) karakteristika ove bolesti je pojava ospe po koži različitih delova tela, uključujući i kosmati deo glave, dlanove i tabane. Ospa se javlja u naletima, koji su praćeni porastom telesne temperature, zahvata površinski deo kože i prolazi kroz stadijume makule, papule, vezi-kule i kruste. V. egzantem.

VARICELLA-ZOSTER VIRUS

(engl. Varicella-zoster virus ), DNK virus porodice herpes virusa, kojima je morfološki sličan, ali antigenski različit. U primoinfekciji kod čo-veka izaziva varicelu (ovčije ili vodene boginje), a reaktivacija latentne infekcije izaziva herpes zoster različite lokalizacije i težine. Herpes zoster se najčešće javlja kod imuno-kompromitovanih osoba.

VARIJABLA (engl. variable), veličina koja menja svoju vrednost odnosno bilo koja oso-bina, fenomen ili događaj koji može imati različite vrednosti. Varijable mogu biti neza-visne i zavisne. Nezavisne se dele na uzročne i druge varijable u koje spadaju kontrolisane i nekontrolisane. Uzročna varijabla je nezavisna promenljiva koja dovodi do pojave zavisne varijable. Kontrolisana nezavisna varijabla može da utiče na zavisnu varijablu i taj efekat se može izmeriti odnosno kontrolisati putem analize. Kontrolisanje ovih varijabli je takvo da se one mogu odstraniti ili da imaju jednako učešće u grupama koje upoređujemo. Jedna od kontrolisanih varijabli je konfaunding. Nekontrolisane nezavisne varijable nemaju ili ne znamo da li imaju uticaja na zavisnu varijablu i ne mogu se izmeriti odnosno kontrolisati analizom. Njihovi eventualni uticaji mogu se neutralisati mečovanjem ili slučaj-nim izborom grupa koje upoređujemo. Zavisna varijabla je promenljiva i nastaje pod uticajem uzročne nezavisne varijable. Ona je posledična ili manifestaciona varijabla jer je rezultat delovanja uzročne varijable i zove se bolest (disease) varijabla.

VARIJACIJA (engl. variation), odstupanje od određenih vrednosti ili karakteristika neke pojave. Npr. varijacije u telesnoj temperaturi, te-lesnoj težini, telesnoj visini, fenotipskim kara-kteristikama (boja kože, kose, očiju), psiholo-škim karakteristikama ličnosti, ponašanju itd.

VARIKOCELA (engl. varicocele), proširenje i izvijuganost pramenog spleta tj. dela unu-trašnje spermatične vene. Javlja se obično na levoj strani, ređe na obe, izuzetno na desnoj, v. variks.

VARIKOZNE VENE (engl. varicose veins), izvijugane, abnormalno proširene vene kod kojih su oštećeni venski zalisci. To ih razlikuje od proširenih vena osoba atletske konstitucije. Smatra se da 10 - 17% osoba opšte populacije boluje od varikoznih vena. Postoje dve grupe bolesti: primarne v. v. , sa očuvanim dubokim venskim sistemom i sekundarne v. v. , koje su posledica insuficijencije valvula dubokog venskog sistema. Češće se javlja kod osoba koje rade u stojećem položaju, kod trudnica i kod gojaznih osoba. Porodična predispozicija i starenje igraju ulogu u nastanku varikoznih vena. Leči se konzervativno i hirurški.

VARIKS (engl. varix), proširene vene, cilin-drična ili ampularna proširenja vena naj-češće na donjim ekstremitetima. Uglavnom se razvijaju samo u površinskim venama. Postoje: primarni v . kao

posledica nasledne konstitucije ili smanjene vrednosti potpornog aparata u venskom sudu; sekundarni v. su stečeni. Smetnje odvođenja ven-ske krvi mogu nastati zbog pritiska spolja ili strangulacije velikih venskih sudova (tumori, infekcije, uvećani organi pre svega u karlici i trbušnoj šupljini, ožiljne promene i dr.).

VARIKSI JEDNJAKA (engl. oesophageal varices), proširene vene jednjaka. Za nastanak variksa jednjaka glavni faktor je otežani protok krvi u sistemu vene porte što je slučaj kod portne hipertenzije. Variksi nastali usled portne hipertenzije uvek su lokalizovani u distalnom delu jednjaka, a odatle se mogu prostirati proksimalno. Lumen jednjaka je kod variksa umereno proširen. Pasaža barijumskog kontrasta je sporija, tako da je i „čiš-ćenje“ jednjaka usporeno. Proširenje sluz-ničkih nabora je prvi znak stvaranja variksa. U kasnijoj fazi vene se više šire i podižu mu-kozu u lumen jednjaka. Na reljefu sluznice vide se rasvetljenja, defekti okruglog i oval-nog oblika u vidu brojanica ili niza bisera. U odmaklom stadijumu javljaju se defekti zmijolikog izgleda koji daju sliku nalik kori hrastovog drveta.

VARIOLA (engl. smallpox, variola), variola vera, velike boginje; teška infektivna bolest iz grupe virusnih osipnih groznica čiji je uzročnik variola virus. Bolest karakterišu visoka temperatura i karakteristična pustulozna ospa, međutim postoji više kliničkih oblika bolesti, od blagih do teških, sa krvarenjem. Zahvaljujući vakcinaciji ova teška bolest je eliminisana, a verovatno i iskorenjena. Pos-lednja epidemija velikih boginja zabeležena je u Jugoslaviji 1972. godine, a posle toga još nekoliko manjih epidemija ili pojedinačnih slučajeva u svetu.

VARIOLA VIRUS (engl. variola virus), DNK virus roda ortopoksvirusa, porodice poks-virusa. Morfološki, biološki i antigenski vrlo je sličan vakcinia virusu. Kod čoveka izaziva velike boginje (variolu veru), tešku, akutnu, vrlo zaraznu bolest sa visokom smrtnošću. Bolest je eradicirana 1977. godine tako da se virus danas nalazi u arhivama dve ekspertne laboratorije u svetu.

VARUS DEFORMACIJA (engl. varus), deformacija kod koje je zglob udaljen od srednje linije tela, a okrajci kosti čine ugao otvoren unutra (O deformacija).

VASKULARAN (engl. vascular), odnosi se na krvne sudove ili obilje krvnih sudova.

VASKULARIZACIJA (engl. vascularization), 1. prožetost krvnim sudovima tkiva i organa u cilju obezbeđenja krvi; 2.

proces nastajanja novih krvnih sudova, najčešće kapilara, u tkivima.

VASKULARNA KOMPONENTA KOSTNE SRŽI (engl. vascular component of bone marrow), deo kostne srži koji čine vaskularni sinusi i male arterije i vene kostne srži.

VASKULARNA PRUGA (engl. vascular stria, lat. stria vaskularis), površina sa dobro vaskularizovanim slojevitim cilindričnim epitelom koji pokriva unutrašnju površinu spiralnog ligamenta. Struktura: 1. marginalne ćelije sa dobro razvijenim bazalnim la-birintom; 2. intermedijarne ćelije - zvezdolike ćelije koje nemaju kontakt sa unutrašnjom površinom. Razgranati produžeci intermedijarnih ćelija pružaju se između marginalnih i bazalnih ćelija, a neki se završavaju u susedstvu kapilara. Funkcija im je nepoznata; 3. bazalne ćelije, zaravnjene ćelije, ne-pravilnog oblika koje leže na bazalnoj membrani. Mogu se porediti sa bazalnim ćelijama drugog epitela. Apikalni bazalni produžeci ovih ćelija dopiru do marginalnih ćelija, a lateralni se susreću sa onima koji stižu sa susednih bazalnih ćelija. Vaskularna strija je jedini vaskularizovan epitel u telu, a pretpostavlja se da ima ulogu u sekreciji endolimfe.

VASKULARNA RETINOPATIJA (engl. vascular retinopathy), promene krvnih sudova mrežnjače najčešće u sklopu arterioskleroze, šećerne bolesti, hipertenzije, bubrežne hiper-tenzije, kod nedonoščadi na terapiji visokim koncentracijama kiseonika, Purtsherova angiopatija.

VASKULARNE PAPILE (engl. vascular papillae, lat. papillae vasculares), vezivne i dermalne papile koje sadrže brojne kapilarne petlje za vaskularizaciju debelog pločastoslojevitog epitela.

VASKULARNI POL ĆELIJE (engl. vascular pole of cell), deo ćelije koji je okrenut krvnom ili limfnom kapilaru. Sekretorne granule su koncentrisane na vaskularnom polu endokrine ćelije.

VASKULARNI POL RENALNOG KORPUSKULA (engl. vascular pole of renal corpuscle), prostor kroz koji aferentne i eferentne arterije ulaze i izlaze iz renalnog korpuskula. U nivou vaskularnog pola susreću se dva zida Bowmanove kapsule.

VASKULARNI SISTEM (engl. vascular system), v. kardiovaskularni sistem.

VASKULATURA (engl. vasculature), sistem krvnih sudova koji vaskularizuju organ, deo tela ili celo telo.

VASKULITIS (engl. vasculitis), zapaljenje krvnih sudova; v. angitis.

VASKULNI NEVUSI (engl. vascular naevi), poremećaj razvoja krvnih sudova kože. Ovaj termin obuhvata različite oblike koji se grubo dele prema vrsti i prečniku promenjenog krvnog suda: kapilarni, venski i mešoviti.

VASKULOZAN (engl. vasculous), bogat krv-nim sudovima.

VASKULOZNI OMOTAČ TESTISA (lat. tunica vasculosa testis), dobro vaskularizovan unutrašnji deo tunike albuginee testisa koji je sastavljen od rastresitog vezivnog tkiva.

VASO(engl. vaso-), prefiks koji se odnosi na sudove, a posebno na krvne sudove.

VASOPRESIN (engl. vasopressin), v. adiurezni hormon.

VAŠLJIVOST (engl. pediculosis), stanje izazvano prisustvom vaši (anoplura). Na čoveku parazitiraju vrste Pediculus humanus var. capitis (vaš glave), Pediculus humanus var. vestimenti (vaš tela) i Pediculus pubis (stidna vaš). Prisustvo vaši samo po sebi izaziva bla-ge simptome: češanje sa grebanjem, sekundarne infekcije, nadražaj kože i sl. Vaši glave se najčešće pojavljuju kod dece koja se uglavnom zaraze u školi. Vaši tela su najčešće prisutne u siromašnim sredinama sa gustom naseljenošću. Stidna vaš se prenosi najčešće tokom seksualnog odnosa.

„VATRA SVETOG ANTONIJA” (engl. St. Antony’s fire ), u angloameričkoj medicinskoj literaturi popularan naziv za oboljenje koje se kod nas zove „crveni vetar”. Stručni naziv bolesti je i „erizipel“. V. Erysipelas.

VATS (engl. video assisted thoracoscopic surgery, VATS), v. video-asistirana torakoskopska hirurgija.

VAZ (engl. vessel, lat. vas), sud, izdužena, ce-vasto oblikovana mekotkivna struktura kroz koju prolazi krv, limfa ili semena tečnost.

VAZA (engl. vessels, lat. vasa), sudovi, množina od vaz.

VAZA REKTA (engl. vasa recta, lat. vasa recta, fasciculus vascularis ), uobičajeni naziv koji se koristi za male krvne sudove, tankog zida, koji se spuštaju od renalnog korteksa do različitih nivoa renalne medule, opet se vraćajući u korteks. Arterijski vasa recta imaju kontinuirani endotel, dok je endotel venskih vasa recta fenestriran. Vasa recta služe kao protivstrujni izmenjivač difuzabilnih supstanci.

VAZDUH (engl. air), mešavina gasova koja okružuje zemlju i sadrži prosečno 77,3% azota, 20,9% kiseonika, 0,03 - 0,04% ugljen- -dioksida, vrlo male količine plemenitih gasova i manje ili veće količine vodene pare. U vazduhu se mogu naći čestice prašine, mikro-organizmi, produkti razgradnje organskih materija (gasovi), radioaktivne čestice, polen itd. Vazduh je neophodan za disanje i razmenu gasova u plućima, pa se sastav izdahnutog vazduha razlikuje od udahnutog (ima 25% manje kiseonika, a 50 - 100 puta više ugljen- -dioksida). Vazduh je bitan za proces regulisanja telesne toplote i za metabolizam i druge funkcije u telu.

VAZDUŠNA EMBOLIJA (engl. gas embolus), embolija izazvana mehurićima gasa u krvnom sudu.

VAZDUŠNI PUT PRENOŠENJA , način pre-nošenja uzročnika zaraznih bolesti vazduhom. Uzročnici zaraznih bolesti mogu da se pre-nose vazduhom na dva načina: kapljičnim jezgrima i prašinom. Kapljična jezgra ili nukleusi su sitne čestice prečnika od 1 do 10 mikrona koje nastaju isparavanjem vode iz sitnijih Fluggeovih kapljica. Sastoje se od sasušene sluzi i mikroorganizama. Pošto su male težine, mogu satima da se održavaju u vazduhu i da se, zahvaljujući vazdušnim strujama, prenose i na veća rastojanja (iz jedne bolesničke sobe u drugu, sa sprata na sprat i sl.). Nukleusima se može ostvariti infekcija i u odsustvu izvora zaraze. Fluggeove kapljice i kapljična jezgra se posle izvesnog vremena talože, padajući na okolne predmete i na pod, a njihov neisparljiv deo se, uključujući i

mikroorganizme, pretvara u prašinu. Čišće-njem poda, brisanjem predmeta i na mnoge druge načine prašina se diže u vazduh i čovek je udiše, a sa njom i mikroorganizme koji se u njoj nalaze. Prašinom se prenose uzročnici otporni u spoljašnjoj sredini.

VAZOAKTIVAN (engl. vasoactive), koji deluje na krvne sudove, posebno arterije, da im promeni dijametar. Primeri vazoaktivnog delovanja su: emocije, pritisak, ugljen-dioksid, temperatura. Neki od uticaja su direktni na krvne sudove, a drugi deluju preko vazomotornog centra u mozgu.

VAZOAKTIVNE SUPSTANCE (engl. vasoactive substances), „tkivni hormoni”: kalidin, bradikinin, histamin (dilatator), angiotenzin II (vazokonstriktor) koji se oslobađaju usled lokalne i nervne stimulacije.

VAZODILATACIJA (engl. vasodilatation, vasodilation), povećavanje dijametra krvnih sudova, posebno arterija, usled relaksacije mišića u njihovim zidovima. Nastaje kao posledica aktivacije vazomotornog centra u mozgu koja vodi relaksaciji glatkih mišićnih ćelija u zidovima arterija. Posledica je sni-žavanje arterijskog krvnog pritiska. Uporedi sa vazokonstrikcijom.

VAZODILATATOR (engl. vasodilatator), lek ili supstanca koja smanjuje tonus glatkih mišića krvnih sudova, usled čega nastaje njihovo širenje - vazodilatacija. Dilatacijom arterija smanjuje se periferni vaskularni otpor, a dilatacijom vena povećava se venski kapacitet i smanjuje venski priliv u srce. To su farmakološki raznorodne grupe lekova koje se koriste u terapiji arterijske hipertenzije, angine pektoris, srčane insuficijencije, perifernih vaskularnih oboljenja. Neželjeni efekti mogu biti posturalna hipotenzija, nesvestica, glavobo-lja.

VAZOGENI ŠOK (engl. vasogenic shock), šok izazvan vrlo izraženom vazodilatacijom.

VAZOKONSTRIKCIJA (engl. vasoconstriction), aktivno sužavanje dijametra manjih krvnih sudova, posebno arterija usled kontrakcije glatkih mišićnih ćelija u zidu krvnih sudova. Nastaje kao posledica aktivacije vazomotornog centra u mozgu. Vazokonstrikcija redukuje protok krvi kroz te krvne sudove i povećava krvni pritisak. Uporedi sa vazodila-tacijom.

VAZOKONSTRIKTOR

(engl. vasoconstrictor), lek ili supstanca koja sužava krvne sudove i smanjuje protok krvi. Vazokonstriktori povećavaju periferni vaskularni otpor i arte-rijski krvni pritisak. Farmakološki to su simpatomimetici koji deluju direktno preko receptora ili indirektno oslobađaju kateholamine iz adrenergičkih nervnih završetaka. Sistemski se neki koriste u terapiji arterijske hipotenzije, održavaju krvni pritisak tokom operacije, a neki se primenjuju i u terapiji šoka i krvarenja. Lokalno se koriste kao na-zalni dekongestivi, a u sastavu kapi za oči otklanjaju hiperemiju konjunktive. Kao dodatak lokalnim anesteticima produžavaju njihovo dejstvo.

VAZOMOCIJA (engl. vasomotion), ritmička spontana promena dijametra koja nastaje kao posledica ritmičnih perioda zatvaranja pre-kapilarnih sfinktera ili terminalnih arteriola.

VAZOMOTORAN (engl. vasomotor), odnosi se na kontrolu stanja mišića u zidovima krvnih sudova, odnosno kontrolu protoka.

VAZOMOTORNA NERVNA VLAKNA (engl. vasomotor nerve fibers), postganglijska, nemijelinizovana nervna vlakna koja iner-višu glatke mišićne ćelije krvnih sudova.

VAZOMOTORNI CENTAR (engl. vasomotor centre), grupa nervnih ćelija u produ-ženoj moždini koja prima informacije iz senzornih receptora u cirkulacionom sistemu (baroreceptora) na koje odgovara pro-menom frekvence, snage i dijametra krvnih sudova. Reguliše krvni pritisak. Vazomotorni centar prima impulse i iz drugih delova mozga, tako da npr. emocije prati promena rada srca i dijametra krvnih sudova, odnosno promena vrednosti arterijskog krvnog pritiska. Centar deluje preko vazomotornih nerava simpatičkog i parasimpatičkog sistema.

VAZOPRESIN (engl. vasopressin), hormon koji se na impuls iz hipotalamusa oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize u cirkulaciju. Primarno ciljno tkivo hormona su tubuli bubrega (v. antidiurezni hormon). Takođe izaziva i vazokonstrikciju u hipotenziji i hemoragičnom šoku. Izaziva od endotela zavisnu relaksaciju u centralnom nervnom sistemu i koronarnim krvnim sudovima, koja tada štiti mozak i srce od generalizovane vazokonstrikcije. Hormon se daje nazalno ili injekcijom.

VAZOSPAZAM (engl. vasospasm), smanjenje dijametra ili spazam krvnih sudova.

VAZOVAGALAN (engl. vasovagal), odnosi se na nerv vagus i njegove uticaje na krvne sudove.

VEB (engl. www - Wold Wide Web ), usluga Interneta koja spaja dokumenta od servera ka serveru obezbeđujući povezivanje informacija koje su u relaciji. Ona omogućava korisniku da „skače” sa jednog dokumenta na drugi koji je u nekoj relaciji sa njim, nezavisno gde je on pohranjen na Internetu. Veb brouseri (Web Browsers) su programi (Net-scape or Mosaic) koji dozvoljavaju korisniku da prelistava vebove. Veb omogućava da informacije budu javno dostupne na lak način. Potrebno je kreirati svoj „home page” i postaviti ga na server bilo gde na Internetu. „Home page” je prva stranica ili pozdravna stranica koju veb brouser vidi od informacija postavljenih na računar i priključenih na www i najčešće predstavlja tabelu sa sadržajem raspoloživih dokumenata kao veza sa drugim dokumentima na računarima koji sadrže „home pages”.

VEĆ URAĐ ENO (franc. déja fait), u psihijatriji, utisak osobe da je radnju koju aktuelno obavlja i ranije obavljala, bez mogućnosti da to bude deo doživljenog iskustva, time i sećanja.

VEĆ VIĐ ENO (franc. déja vu), u psihijatriji, doživljaj da je nešto što je u toku već ranije viđeno i da se sada samo ponavlja. Dešava se normalnim ljudima u stanjima umora, pos-panosti i iscrpljenosti, kao i neurotičarima i psihotičarima. Objašnjava se mogućim pro-duženim emocionalnim stanjem iz prethodnih sekvenci ponašanja kada se ličnost u novim uslovima nije preorganizovala, umorom ili drugim psihološkim smetnjama. Utisak neke osobe da je već prisustvovala prizoru koji se trenutno odvija pred njom, a koji nije deo njenog iskustva, pa samim tim nije ni deo sećanja.Često se povezuje i opisuje kao iskustvo iz prethodnog života, naročito ako osoba veruje u reinkarnaciju. Pojava je opisana i kod osoba bez psihičkih problema, kao i u različitim patološkim stanjima (psihoze, epilepsije).

VEGETACIJA (engl. vegetation), izraslina nalik na pečurku koja se javlja na površini membrane različitih organa. Izraz se naj-češće koristi za izrasline na srčanim zaliscima i šupljinama kod infektivnog endokarditisa.

VEGETARIJANIZAM (engl. vegetarianism), princip ili shvatanje po kome ishrana ljudi treba da se sastoji samo od namirnica biljnog porekla. Motiv može biti protest zbog ubija-nja životinja ili očuvanje zdravlja. Primarno, orijentacija na namirnice biljnog porekla prisutna je u zemljama u razvoju, naročito u

Indiji. Najveća zastupljenost je u siromašnim slojevima, dok se bogati opredeljuju za mešoviti tip ishrane. Sa aspekta ishrane postoji rizik da se ne zadovolje potrebe organizma za nekim esencijalnim materijama (amino-kiseline, kalcijum, gvožđe, B12, folna kiselina i dr.). Zato postoji potreba da se dobro komponuju biljne namirnice koje su komplementarne (leguminoze i cerealije, npr.). Veruje se da vegetarijanizam pomaže očuvanju zdravlja pa se mnogi u razvijenom svetu opredeljuju za ovaj način ishrane i života, iako studije nisu uvek pokazale da strogo vegetarijanstvo ima prednost.

VEGETATIVNI NERVNI SISTEM (engl. autonomic nervous system, lat. systema nervosum autonomicum), v. autonomni nervni sistem, visceralni nervni sistem.

VEKTOR (engl. vector), matematički pojam za veličinu koja je definisana brojnom vrednošću, pravcem i smerom. Obeležava se strelicom iznad simbola veličine (primer F).

VEKTORKARDIOGRAFIJA (engl. vectorcardiography ), vektorska analiza elektrokardiograma koja omogućava predstavljanje položaja i veličine srca u grudnom košu u fiziološkim uslovima ili promena na miokardu u patološkim uslovima. Svaki odvod elektrokardiograma daje jednodimenzionalnu sli-ku integralnog vektora, tako da 2 odvoda u jednoj ravni određuju integralni vektor u toj ravni.

VEKURONIJUM (engl. vecuronium), nedepolarišući miorelaksans umereno dugog dejstva, od 20 do 40 min, koji ima povoljne osobine da ne oslobađa histamin i ne deprimira simpatikus i parasimpatikus. Preparat: Norcuron.

VELIKA KARLICA (engl. greater pelvis, false pelvis, lat. pelvis major), v. pelvis major.

VELIKA STIDNA USNA (engl. greater lip of pudendum, lat. labium majus pudendi), v. labijum majus pudendi.

VELIKA ŽELUDAČNA KRIVINA (engl. greater curve of stomach, lat. curvatura gastrica major), v. kurvatura gastrika major.

VELIKE VENE

(engl. large veins), krvni sudovi dijametra većeg od 10 mm, koji nastaju spajanjem nekoliko vena srednjeg dijametra. Struktura većine ovih vena odgovara strukturi donje šuplje vene. Glatko mišićno tkivo tunicae adventitiae je slabo razvijeno kod velike vene suprakardijačne regije. Sinusi dure mater, čiji se zid sastoji od gustog vezivnog tkiva, uopšte nemaju glatke mišićne ćelije, ali se ipak smatraju velikim venama.

VELIKI KAŠALJ (engl. whooping, cough), v. pertusis.

VELIKI KRVOTOK (engl. greater circle, systemic circle, lat. circulus sanguinis major ), sistemski krvotok; v. cirkulus sangvinis major.

VELIKI MOZAK (engl. endbrain, lat. telencephalon, cerebrum), v. telencefalon, cerebrum.

VELIKI OPORNJAK (engl. greater omentum, lat. omentum majus), v. omentum majus.

VELIKI POTILJAČNI OTVOR (engl. great foramen, lat. foramen magnum), v. foramen magnum.

VELIKI SEDALNI ŽIVAC (engl. ishiadic nerve, lat. nervus ishiadicus), v. nervus ishijadikus.

VELIKI SEDALNI OTVOR (engl. great ishiadic foramen, lat. foramen ishiadicum majus), v. foramen ishijadikum majus.

VELIKOMOŽDANA HEMISFERA (engl. cerebral hemisphere, lat. hemispherium cerebri), v. hemisferijum cerebri.

VELIKOMOŽDANA LJUSKA (engl. putamen, lat. putamen), v. putamen.

VELIKOMOŽDANI KLIN

(engl. wedge, lat. cuneus), v. kuneus.

VELIKOMOŽDANI KRAK (lat. crus cerebri), v. krus cerebri.

VELIKOMOŽDANI SVOD (engl. fornix of cerebrum, lat. fornix cerebri), v. forniks cerebri.

VELUM (engl. veil, cover, lat. velum), veo, pokrivač ili pokrov.

VENA (engl. vein, lat. vena), krvni sud koji odvodi krv od tkiva i organa prema srcu. Vene nose dezoksigenisanu krv, bogatu ug-ljen-dioksidom koja je tamnocrvene boje. Jedini izuzetak su plućne vene koje nose krv bogatu kiseonikom. Vene tokom svog puta primaju pritoke pri čemu se i njihov dijametar pove-ćava. Krvni pritisak u venama je neuporedivo niži nego u arterijama. Zid vena je tanak, neelastičan uz oskudno izražen mišićni sloj. V. brahiocefalika ( engl. brachiocephalic v., lat. v. brachiocephalica), parni, desni i levi venski krvni sud koji drenira ili skuplja krv iz predela glave, vrata i gornjeg ekstremiteta. Brahiocefalična vena nastaje spajanjem unu-trašnje jugularne i potključne vene, nepo-sredno iza odgovarajućeg grudno-ključnog zgloba. Ovaj spoj se naziva venski ugao (v. angulus venozus). Desna i leva brahiocefalična vena se međusobno spajaju gradeći donju šuplju ve-nu, neposredno iza hrskavice prvog desnog rebra. Leva brahiocefalična vena je nešto duža od desne, jer je stablo donje šuplje vene pomereno udesno u odnosu na srednju sagitalnu ravan. Ovaj krvni sud se naziva i bezimena vena; v. jugularis interna (engl. internal jugular v., lat. v. jugularis interna), unutrašnja jugularna vena, glavni venski krvni sud glave i vrata. Unutrašnja jugularna vena je parni, desni i levi, krvni sud koji nastaje u nivou jugularnog otvora na bazi lobanje, odakle direktno nastavlja sigmoidni venski sinus. Od mesta nastanka ova vena se pruža kroz karotidni omotač (v. vagina karotika) prema bazi vrata. Završava se neposredno iza odgovarajućeg grudnoključnog zgloba spajanjem sa istostranom potključnom venom gradeći venski ugao (v. angulus venozus); v. kava inferior (engl. inferior v. cava, lat. v. cava inferior ), donja šuplja vena, najveći venski krvni sud ljudskog tela. Donja šuplja vena drenira svu vensku krv iz potprečažnog dela tela: donjih ekstremiteta, karlice i trbuha, izuzev njegovog zadnjeg zida. Stablo ovog venskog suda nastaje spajanjem desne i leve zajedničke bedrene vene u visini desne strane petog slabinskog pršljena. Donja šuplja vena se pruža kroz retroperitonealni prostor trbušne duplje, prolazi kroz istoimeni otvor na dijafragmi, ulazi u grudnu duplju, probija srčanu kesu i uliva se u desnu srčanu pretkomoru; v. kava superior (engl. superior v. cava, lat. v. cava superior ), gornja šuplja vena, krvni sud koji drenira vensku krv iz čitavog natprečažnog dela tela: glave, vrata, gornjih ekstremiteta i grudnog koša. Nastaje neposredno iza hrs-kavice prvog desnog rebra spajanjem desne i leve brahiocefalične vene. Od mesta nastanka silazi naniže, probija srčanu kesu i uliva se u desnu srčanu pretkomoru; v. lijenalis (engl. splenic v., lat. v. lienalis ), slezinska vena, glavni venski krvni sud slezine i jedna od vena koja učestvuje u izgradnji stabla portne vene; v. mezenterika inferior (engl. inferior mesenteric

v., lat. v. mesenterica inferior ), donja crevna vena. Krvni sud koji drenira vensku krv iz najvećeg dela leve polovine debelog creva. Najčešće predstavlja pritoku slezinske vene. Izuzetno retko predstavlja krvni sud koji se spaja zajedno sa gornjom crevnom i slezinskom venom gra-deći stablo portne vene; v. mezenterika superior (engl. superior mesenteric v., lat. v. mesenterica superior ), gornja crevna vena. Krvni sud koji drenira ili skuplja vensku krv iz tankog creva, desne polovine debelog creva i većeg dela želuca i gušterače. Gornja crevna vena je jedan od venskih sudova koji učestvuje u izgradnji stabla vene porte; v. porte (engl. portal v., lat. v. portae ), portna vena, glavni funkcionalni krvni sud jetre koji joj dovodi krv iz želuca, tankog i debelog creva, slezine i gušterače. Portna vena nastaje neposredno iza glave gušterače spajanjem gornje crevne i slezinske vene u koju se uliva donja crevna vena. Od mesta nastanka, portna vena se pruža iza gornjeg dela dvanaestopalačnog creva, ulazi u hepatoduodenalnu vezu, dospeva do ulaznog polja jetre (v. porta hepatis), unutar koga se deli na desnu i levu završnu granu koje se bogato granaju unutar parenhima jetre; v. pulmonalis (engl. pulmonal v., lat. v. pulmonalis ), plućna vena. Krvni sud koji nosi oksigenisanu krv - krv bogatu kiseonikom od pluća i plućnih kapilara prema levoj srčanoj pretkomori. Postoje četiri plućne vene, po dve za svako plućno krilo, gornja i donja; v. safena magna (engl. great saphenous v., lat. v. saphena magna), velika potkožna vena donjeg ekstremiteta. Najduži venski krvni sud ljudskog tela koji se pruža površinski, kroz potkožno tkivo, unutrašnjom stranom donjeg ekstremiteta. Nastaje u predelu korena stopala, neposredno ispred unutrašnjeg gležnja iz unutrašnjeg dela venske mreže korena stopala. Od mesta nastanka pruža se unutrašnjim delom pot-kolenice, kolena i buta, da bi se završila kao pritoka butne vene. Tokom svog puta ova vena prihvata brojne pritoke koje su pove-zane sa dubokim venskim sudovima donjeg ekstremiteta; v. splenika (engl. splenic v., lat. v. splenica), v. vena lijenalis.

VENAČNI (engl. coronary, lat. coronarius), v. koronarni.

VENEKTAZIJA (engl. venectasia), proširenja venskog krvnog suda; variksi.

VENEREALAN (engl. venereal), venerični; koji se odnosi na polne organe.

VENERIČNE BOLESTI (engl. venereal diseases), v. polno prenosive bolesti.

VENERIČNE BRADAVICE (engl. venereal warts), genitalne bradavice, v. kondilom.

VENEROLOGIJA

(engl. venerology), grana medicine koja izučava bolesti koje se prenose polnim putem.

VENESEKCIJA (engl. venesection), terapijski metod isticanja krvi koji se primenjuje u slučaju hitne potrebe za smanjenjem volumena cirkulišuće krvi. Danas se za iste svrhe koristi naziv venepunkcija. U teškim slučajevima plućnog edema venepukcija može značajno da doprinese lečenju ovog najtežeg stadijuma popuštanja srca.

VENE SREDNJE VELIČINE (engl. medium- -sized veins), krvni sudovi prečnika 1 - 10 mm, koji su smešteni između malih i velikih vena. Struktura: 1. tunica intima se sastoji od endotela koji leži na bazalnoj lamini i tankog sloja subendotelnih snopova kolagenih i retikularnih vlakana, a mogu biti prisutna i elastična vlakna; 2. tunica media podrazumeva nekoliko slojeva glatkih mišićnih ćelija, koji su protkani snopovima kolagenih i elastičnih vlakana. Kod nekih v. s. v. unutrašnja elastična lamina može da razdvaja ove dve strukture zida. V. s. v. donjih ekstremiteta imaju više slojeva glatkih mišićnih vlakana; 3. tunica adventitia je sloj rastresitog vezivnog tkiva koji se sastoji prevashodno od longitudinalno orijentisanih snopova kolagenih vlakana.

VENSKI PULS (engl. venous pulse), registruje se u venama blizu srca i u vezi je sa retrogradnom transmisijom krvi za vreme srčanog ciklusa. Registruju se a, c i v talasi nad spo-ljašnjom jugularnom venom. Talas ’a’ izaziva sistola desnog atrijuma; ’c’ talas ispupčavanje trikuspidne valvule u desni atrijum za vreme izovolumetrijske kontrakcije desnog ventrikula. Relaksacija ventrikula (atrioventrikularna valvula zatvorena) izaziva početni porast pritiska (’v’ talas) koji se sma-njuje kada se valvula otvori i krv puni ventrikul.

VENSKI ZALISCI (engl. vein valves, lat. valvula venosa), tanki nabori tunike intime, različitih dužina, koji prominiraju u lumen vene. To su parne strukture, smeštene jedna nasuprot drugoj, koje usmeravaju krv da teče prema srcu. Prostor između venskog zida i venskog zaliska zove se sinus. Venski zalisci su prisutni u venskom sistemu od nivoa postkapilarnih venula i nalaze se u venama koje sprovode krv nasuprot gravitaciji, pa su prema tome najbrojnije u venama donjih ekstremiteta. Cerabralne vene, vene lobanjskih sinusa, jugularne vene, vena kava superior i vene organa i kostne srži nemaju venske zaliske.

VENTER (engl. belly, lat. venter), trbuh, sto-mak, utroba. 1. središnji trbušasto prošireni deo određene strukture; 2. deo mišića, tr-bušasti mišić; 3. trbuh kao deo tela; 4. prednji deo trbuha ili stomak.

VENTILACIJA (engl. ventilation), 1. zamena vazduha ili gasa u prostoru svežim vazduhom ili gasom; 2. izmena vazduha između atmosfere i pluća disanjem, sastoji se od inspirijuma i ekspirijuma; pokretačka sila za ventilaciju je razlika između atmosferskog i alveolarnog pritiska. Arteficijelna v . (engl. arteficial v.), veštačka ventilacija, metode (usta na usta, manuelne, mehaničke) kojima se vazduh ili smeša gasova ubacuje i izbacuje iz pluća kod osoba kod kojih je spontana ventilacija smanjena ili je prestala; manuelna v ., u kojoj se upotrebom ruku direktno ili indirektno stvara razlika između atmosferskog i alveolarnog pritiska što omogućava ventilaciju; mehanička v. (engl. mechanical v.), uz pomoć aparata. Usta na usta (mouth to mouth) uključuje prekrivanje pacijentovih usta (i nosa kod male dece ili povrede usta) ustima spasioca, snažno uduvavanje vazduha u pluća unesrećenog i pasivnu ekspiraciju nastalu zahvaljujući elastičnosti grudnog koša i pluća.

VENTILACIJA PLUĆA (engl. lung ventilation), proces kretanja vazduha iz spoljne sredine do alveola i obratno u cilju ventilacije alveolarnih prostora. Normalna ventilacija iznosi oko 6 litara u minuti.

VENTILACIJA USTA NA USTA (engl. mouth to mouth ventilation), uključuje prekrivanje pacijentovih usta (i nosa kod male dece ili povrede usta) ustima spasioca, snažno uduvavanje vazduha u pluća unesrećenog i pasivnu ekspiraciju nastalu zahvaljujući elas-tičnosti grudnog koša i pluća.

VENTILACIONA SCINTIGRAFIJA PLU-ĆA (engl. pulmonary ventilation study, scintigraphy), v. scintigrafija pluća.

VENTILATOR (engl. ventilator), v. respirator.

VENTILATORNA INSUFICIJENCIJA (engl. ventilatory failure), poremećaj ventilacije pluća. Zbog suženja ili gubitka elastičnosti disajnih puteva dolazi do opstrukcijske insuficijencije ventilacije pluća sa smanjenjem protoka kroz disajne puteve, dok gubitak plućnog parenhima dovodi do restrikcijske insuficijencije ventilacije pluća. V. spirometrija, ventilacija pluća.

VENTRALNA HERNIJA (engl. ventral hernia), kila (hernija) lokalizovana na prednjem trbušnom zidu, različite veličine. Ona je: spontana , kada sadžaj trbušne duplje i kilna kesa prolaze kroz pojedina urođeno slaba mesta trbušnog zida, kao što su: srednja bela linija (linea alba); pararektalna linija sa otvorima za krvne

sudove (hernia pararectalis), otvor pupka (hernia umbilicalis); zona u kojoj nema zadnje trbušne fascije (hernia lineae Spigeli) i sl. Češće je postoperativna , kada se hernija javlja kao posledica prethodne operacije usled slabljenja operativnog ožiljka i slabosti okolnih mišića (engl. postoperative hernia). Manifestuje se ispadanjem (protruzijom) kilne kese sa sadržajem, visećim trbuhom (venter pendulum) ili potpunim nestajanjem i razmicanjem mišića trbuha (eventratio). Osim što slabe mišićnu snagu trbuha i opštu sposobnost za naprezanje, ventralne hernije su često uzrok ileusa i uklještenja organa koji se nalaze u kilnoj kesi. Operativno lečenje je delikatno i ne uvek uspešno (oko 12% recidiva), a za reparaciju se koriste i strani (aloplastični) materijali, kao što su polipropilenska mreža, neresorptivni konac i podržni (rasteretni) šavovi. Konzervativno le-čenje se svodi na nošenje podržnog trbušnog pojasa (engl. truss). Posebno je teško zbrinjavati ponovne (recidivne) hernije posle neus-pešne plastike trbušnog zida.

VENTRALNI (engl. ventral, lat. ventralis), trbušni, onaj koji se odnosi na trbušni ili prednji deo tela. Odnosi se i na strukturu koja odgovara prednjoj površini dela tela. Veoma često odgovara pojmu anterior. Pojam ventralni je suprotan pojmu dorzalni.

VENTRIKUL (engl. ventricle), 1. jedna od dve donje šupljine, odnosno komore srca. Levi ventrikulum ima deblje mišićne zidove od desnog, dobija oksigenisanu krv iz plućnih vena preko levog atrijuma i ispumpava je u aortu. Desni ventrikulum dobija deoksigenisanu krv preko desnog atrijuma iz vene kave, a ispumpava je u arteriju pulmonalis; 2. jedna od četiri šupljine ili komore mozga ispunjene cerebrospinalnom tečnošću. Lateralni ventrikuli su parni i nalaze se u levoj i desnoj cerebralnoj hemisferi mozga, komuniciraju sa trećom komorom koja se nalazi na sredini između lateralnih ventrikula. Cerebrospinalna tečnost kroz cerebralni akvedukt prelazi u četvrti ventrikul koji se nastavlja na spinalni kanal.

VENTRIKULARAN, KOMORNI (engl. ventricular), označava da nešto pripada levoj ili desnoj srčanoj komori.

VENTRIKULARNA FIBRILACIJA (engl. ventricular fibrilation), aritmija koju karakterišu mehanički neefikasne kontrakcije srčanog mišića u vidu treperenja, uzrokovanih brzim repetitivnim nadražajima miofibrila bez koordinirane kontrakcije komore. Inkompatibilna je sa životom ako se ne preduzmu mere kardiopulmonalne i moždane reanimacije u roku do 5 minuta.

VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA (engl. ventricular tachycardia), abnormalno ubrzan ventrikularni ritam sa aberantnom komor-skom ekscitacijom (široki QRS kompleksi), obično preko 150 otkucaja u minuti, koji je generisan u srčanoj komori i najčešće udružen sa atrioventrikularnom disocijacijom. Ako je frekvenca velika, dolazi do

pada sistemskog arterijskog pritiska. Često progredira u ventrikularnu fibrilaciju.

VENTRIKULARNI (engl. ventricular, lat. ventricularis), onaj koji se odnosi ili pripada komori ili želucu.

VENTRIKULUS (engl. ventricle, lat. ventriculus), 1. mala šupljina ili komora unutar organa, obično ispunjena tečnošću, kao što je slučaj sa moždanim ili srčanim komorama; 2. želudac. V. cerebri ( engl. cerebral v., lateral v., lat. v. cerebri ), bočna moždana komora. Parna, desna i leva, središnja šupljina velikomoždane hemisfere ispunjena cerebrospinalnom tečnošću koju stvara horoidni splet bočne moždane komore. Komora se sastoji od središnjeg proširenog dela od koga se odvajaju tri roga u različitim smerovima: prednji (čeoni) rog, zadnji (potiljačni) rog i donji (slepoočni) rog. Rogovi komore odgovaraju istoimenim režnjevima velikog mozga. Desna i leva bočna moždana komora su odvojene međusobno prozračnom pregradom (v. septum pelucidum), a sa trećom moždanom komorom komuniciraju preko međukomorskog otvora (v. foramen interventrikulare); v. kordis ( engl. ventricle of heart, lat. v. cordis ), srčana komora. Parna, desna i leva srčana šupljina oblika zaobljene kupe sa bazom okrenutom pozadi, naviše i udesno i vrhom okrenutim napred, naniže i ulevo; v. kvartus cerebri (engl. fourth ventricle of heart, lat. v. quartus cerebri ), četvrta moždana komora. Središnja šupljina zadnjeg ili rombastog mozga ispunjena cerebrospinalnom tečnošću koju stvara horoidni splet četvrte moždane komore. Komora se nalazi iza produžene moždine i moždanog mosta, a ispred malog mozga. Četvrta moždana komora ima dva zida, prednji i zadnji, i dva sužena kraja, gor-nji i donji. Gornjim krajem ova komora komunicira sa trećom moždanom komorom preko moždanog kanala (v. akveduktus cerebri). Donji kraj četvrte moždane komore se nastavlja centralnim kanalom kičmene moždine. Cerebrospinalna tečnost neprestano otiče iz četvrte moždane komore u subarahnoidalni prostor. To se odigrava oticanjem kroz tri otvora: jednog središnjeg i dva bočna na zadnjem zidu četvrte moždane komore; v. lateralis (engl. lateral ventricle, lat. ventriculus lateralis), v. ventrikulus cerebri; v. tercijus cerebri ( engl. third ventricle of cerebrum, lat. v. tertius cerebri ), treća moždana komora. Središnja šupljina međumozga ispunjena je cerebrospinalnom tečnošću koju stvara horoidni splet treće moždane komore. Treća komora komunicira i sa bočnim moždanim komorama, preko međukomorskih otvora na njenim bočnim zidovima, i sa četvrtom mož-danom komorom, preko moždanog kanala koji polazi sa zadnjeg zida treće moždane komore. Krov komore gradi pokrovna opna ependimalnog porekla na kojoj se nalazi horoidni splet. Dno komore gradi hipotalamus, a bočne zidove, desni i levi, unutrašnje površine talamusa i hipotalamusa. Prednji zid komore grade prednja moždana spojnica i granična opna, dok zadnji zid gradi epitalamus.

VENULE (engl. venule, lat. venula), krvni sudovi tankog zida koji nastaju spajanjem nekoliko kapilara. Strukturno su podeljene na postkapilarne i mišićne venule.

VEO (engl. veil, cover, lat. velum), v. velum.

VERA (engl. faith), celovito, potpuno i bezuslovno prihvatanje jednog sistema ve-rovanja, praćeno naglašenim emocijama. Ve-ra se ne koristi dokazima, oni joj nisu potrebni, jer nisu racionalnog porekla. Zbog izme-njenih sistema verovanja može doći do zna-čajnih promena u strukturi ličnosti i mentalnom aparatu, te posledica na racionalno mišljenje.

VERAPAMIL (engl. verapamil), antagonist kalcijuma koji deluje na srce i krvne sudove. Koristi se u terapiji supraventrikularnih aritmija, hipertenzije i u profilaksi angine pektoris. Ne sme da se kombinuje sa adre-nergičkim b-blokatorima jer može da izazove depresiju kontraktilnosti i zastoj srca. Neže-ljena dejstva su AV blok, srčana insuficijencija, opstipacija. Preparati: Izopamil, Vepamil, Verapamil.

VERGENCIJA (engl. vergence), simultan di-sociran pokret oba bulbusa, karakterisan vidnim linijama očiju u suprotnom smeru. Kod konvergencije vidne osovine, oba oka se pokreću iz paralelnog položaja jedno prema drugom; kod divergencije se kreću put spolja, a ciklovergencije su simultani podjednaki pokreti gornjih polova oba oka spolja ili prema unutra.

VERMICID (engl. vermicide), antihelmintik; lek protiv crevnih parazita iz roda valjkastih crva, Nematodes. To su: mebendazol, pipe-razin, pirantel pamoat, levamizol. Uzimaju se oralno i deluju lokalno u crevima. Ubijaju parazite ili ih onesposobljavaju i omogućuju njihovo izbacivanje normalnom ili ubrzanom peristaltikom creva. Treba lečiti sve članove kolektiva.

VERMIS (engl. worm, lat. vermis), crv, glistasto ili crvoliko izdužena struktura. V. cerebeli ( engl. cerebellar worm, lat. vermis cerebelli), malomoždani crv, v. cerebelum.

VERNETOV SINDROM (engl. Vernet syndrome ), povreda u okolini jugularnog otvora; posledična paraliza IX, X i XI kranijalnog živca sa sekundarnom ipsilateralnom paralizom mekog nepca, larinksa i sternokleidomastoidnog i trapeznog mišića. Simptomi su: disfagija, anestezija nepca, gubitak osetljivosti i ukusa na zadnjem delu jezika.

VEROVATNOĆA (engl. probability), odnos povoljnih prema svim mogućim slučajevima za ostvarivanje nekog događaja. Verovatnoća je nešto između „potpune sigurnosti“ i „potpune nemogućnosti“, pokazatelj

stepena verovanja u postavljenu hipotezu koji se kreće u rasponu od 0 do 1.

VERSIKOLOR (engl. versicolor), raznobojan.

VERTEBRA (engl. vertebra, back bone, lat. vertebra), pršljen. Kost nepravilnog oblika koja zajedno sa međupršljenskim kolutovima učestvuje u izgradnji kičmenog stuba. Pršljen ima: telo, luk, otvor i nastavke. Telo pršljena je prednji, najveći i valjkasto oblikovani deo. Luk pršljena je parni, desni i levi, deo koji se sastoji od prednjeg dela ili korena, i zadnjeg dela ili pločice. Koren luka polazi sa zadnje- -spoljašnjeg dela pršljenskog tela i idući una-zad prelazi u pločicu. Pločice lukova se spajaju međusobno ograničavajući pršljenski otvor pozadi. Pršljenski otvor je središnji otvor ograničen napred telom, a bočno i pozadi lukovima pršljena. Pršljen se sastoji i od nastavaka, jednog neparnog - trnastog, i tri parna nastavka: gornjeg i donjeg zglobnog, i poprečnog nastavka. Pršljenova ukupno ima 33 - 34, a u odnosu na deo tela kome pripadaju pršljenovi se dele na vratne, grudne, slabinske, krsne i trtične. V. cervikalis ( engl. cervical v., lat. v. cervicalis ), vratni pršljen. Vratnih pršljenova ima 7. Osobenosti vratnih pršljenova su: najmanje pršljensko telo, najveći pršljenski otvor, kratak trnasti nastavak i postojanje otvora na poprečnom nastavku. Kroz otvore na poprečnim nastavcima prvih šest vratnih pršljenova prolazi kičmena arterija, dok kroz otvor na sedmom prolazi kičmena vena. Vratni pršljenovi se međusobno značajno razlikuju, što se posebno odnosi na prvi (v. atlas), drugi (v. aksis) i sedmi vratni pršljen (v. vertebra prominens); v. lumbalis ( engl. lumbar v., lat. v. lumbalis), slabinski pršljen. Slabinskih pršljenova ima 5. Karakterišu ih veliko pršljensko telo, trouglasti pršljenski otvor, masivni pršljenski nastavci i posebno građeni poprečni nastavak koji ima dva dela, prednji, rebarni nastavak, i zadnji, pomoćni nastavak; v. prominens (engl. prominent v., lat. v. prominens ), sedmi vratni pršljen osoben po dugačkom i masivnom trnastom nastavku koji se završava kvrgom pa lako može da se napipa pod kožom zadnjeg predela vrata; v. sakralis (engl. sacral v., lat. v. sacralis), krsni pršljen. Krsnih pršljenova ima 5, ali oni su međusobno srasli gradeći kompaktnu kost - krsnu kost; v. toracika (engl. thoracic v., lat. v. thoracica), grudni ili leđni pršljen. Grudnih pršljenova ima 12, i oni su posebno prilagođeni spoju sa rebrima. Njihova glavna osobenost je upravo postojanje zglobnih rebarnih jamica za spoj sa zadnjim okrajcima rebara. Postoje tri para rebarnih jamica, desnih i levih, od kojih se dva para nalaze u zadnje-spoljašnjem delu pršljenskog tela, a treći par se nalazi na vrhovima prečnih nastavaka. Rebarne jamice na telu spajaju se sa glavom rebra, a rebarne jamice na pop-rečnom nastavku sa kvržicom rebra.

VERTEBRALNE GANGLIJE (engl. vertebral ganglia, paravertebral ganglia, sympathetic chain ganglia, lat. ganglia trunci sympatici), 21 - 22 para autonomnih ganglija koje formiraju dva lanca na svakoj strani kičmenog stuba. Strukturno odgovaraju autonomnim ganglijama.

VERTEBROBAZILARNA INSUFICIJENCIJA (engl. vertebrobasilar insufficiency), skup simptoma i znakova koji se javljaju u okviru cervikalnog

sindroma zbog pritiska osteofita ili drugih promena kičme na jednu ili obe vertebralne arterije. Karakterišu je pojava omaglice i vrtoglavice pri naglim pokretima u vratu, saginjanju ili uspravljanju.

VERTIGO (engl. vertigo), osećaj vrtoglavice, pri čemu bolesnik ima osećaj ili da se on okreće ili okolina oko njega. Neki bolesnici sa mnogo teškoća opisuju ovu senzaciju i tada treba pomoći ciljanim potpitanjima. Oba-vezno treba utvrditi da li bolesnik u vezi sa vrtoglavicom oseća muku ili povraća.

VERUKA (engl. verruca wart), bradavica; dobroćudna proliferacija epitela kože ili sluzokože izazvana infekcijom papiloma virusa. Promene su veličine papule do nodusa, obi-čno boje kože, izrazito neravne bradavičaste površine. Bradavice na tabanima i dlanovima su zbijene i bolne na pritisak.

VERUKOZNI (engl. verrucose), bradavičasti.

VERUKOZNI ENDOKARDITIS , stariji termin koji je podrazumevao nebakterijski endokarditis sa bradavičastim (verucae) fibrinskim izraštajima na ulcerisanom endokardu; često se nalazio kod sistemskog lupusa eritematosusa, tzv. Libman-Sachs.

VERZIJA (engl. version), 1. procedura pome-ranja fetusa u uterusu u položaj povoljniji za porađanje; 2. istovremena rotacija oba oka u istom smeru.

VESTIBULARNE ŽLEZDE (engl. vestibular glands, vulvovaginal glands, Bartholin’s glands, lat. glandulae vestibulares majores et minores ), složene, parne, tubuloalveolarne žlezde, smeštene u lateralnom zidu vaginalnog predvorja. Sastoje se od nekoliko fibromuskularnih pregrada koje dele parenhim na male lobuluse. Intralobularni kanali formiraju jedinstven izvodni kanal koji se otvara u uglu između malih usana i himena (ili njego-vih karunkula). Izvodni kanal je obložen jednoslojnim cilindričnim epitelom koji na površini prelazi u slojevit cilindričan epitel, dok su tubuloalveole prekrivene velikim, svetlim cilindričnim ćelijama koje produkuju mukoznu tečnost koja vlaži vestibulum. Posle 30. godine života, ove žlezde počinju da involuiraju. Vestibularne žlezde su homologne sa bulbouretralnim žlezdama kod muškarca.

VESTIBULARNE ĆELIJE TIP I

(engl. vestibular cell type I, hair cell, lat. cellula cum synapse calciformi), kruškaste, senzorne mehanoreceptorske ćelije razbacane u senzornom epitelu ampularnih krista i makula sakulusa i utrikulusa. Na apikalnom polu nalazi se grupa mikrovila i jedna nepokretna cilija sa izduženim vrhom. Fibrilarno jezgro mikrovila prodire u kutikularnu ploču koja je prekinuta u predelu bazalnog tela cilije. Vestibularne ćelije leže na proširenju afe-rentnog nervnog završetka. Sinaptički štapići se nalaze u susedstvu onog dela plazmaleme vestibularne ćelije koji je u kontaktu sa nerv-nim završetkom. Između vestibularne ćelije i nervnog završetka mogu se naći i električne sinapse. U ampularnoj kristi mikrovili i cilija su duži od onih u makulama.

VESTIBULARNE ĆELIJE TIP II (engl. haur cell, vestibular cells type II, lat. cellula cum synapse disseminata), cilindrični senzorni mehanoreceptori koji su razbacani u senzornom epitelu ampularnih krista i makula sakulusa i utrikulusa. Apikalni pol sadrži 40 do 100 mikrovila čija visina raste dok ne dosegne jednu nepokretnu ciliju sa izduženim vrhom. Filamentozna srž prodire u kutikularnu ploču. Sinaptički štapići su bliski bazalnoj plazmalemi koja je u kontaktu sa poje-dinačnim aferentnim nervnim završecima. V. ć. takođe kontaktiraju sa eferentnim nervnim završecima koje karakterišu brojne sinaptičke vezikule. U ampularnoj kristi samo je cilija vrlo dugačka, dok mikrovili imaju približno istu dužinu kao kod makula.

VESTIBULARNI APARAT (engl. vestibular aparatus, lat. labyrinthus vestibularis), grupa senzornih organa koja pripada membranoznom labirintu i koja reaguje na promenu položaja glave u prostoru. Sastoji se od: tri criste ampularis i makule sakulusa i utrikulusa.

VESTIBULARNI GANGLION (engl. vestibular ganglion, ganglion of Scarpa, lat. ganglion vestibulare), grupa mijelinizovanih bipolarnih neurona smeštenih u unutrašnjem slušnom kanalu. Njihovi dendriti dosežu do ampularne kriste, i makula sakulusa i utrikulusa, dok aksoni formiraju vestibularni deo vestibuloakustičnog nerva.

VESTIBULOCEREBELUM (engl. vestibulocerebellum, lat. vestibulocerebellum), filogenetski najstariji deo malog mozga odgovoran za funkciju održavanja ravnoteže u miru i pokretu. U sastav ovog dela malog mozga ulaze: flokulonodularni režanj i krovno jedro malog mozga. Flokulonodularni režanj grade pahuljica ili flokulus i čvorić ili nodulus ma-log mozga. U ovaj deo malog mozga dospevaju vlakna vestibulocerebelarnog puta.

VESTIBULUM (engl. vestible, lat. vestibulum), predvorje, trem. 1. mali, ograničeni pro-stor koji se nalazi ispred ulaza u veći prostor ili šupljinu; 2. središnji, prošireni deo koš-tanog labirinta unutrašnjeg uva koji se

nalazi iza puža, ispred polukružnih kanala i unutra od bubne duplje. U vestibulumu unutrašnjeg uva nalaze se delovi opnastog labirinta, kesica i mešnica.

VEŠANJE (engl. hanging, lat. suspensio), nasilno mehaničko udušenje iz grupe strangulacionih asfiksija (v. mehaničko udušenje), kod koga do poremećaja ili prestanka disanja dolazi usled stezanja vrata omčom (kanap, gajtan, marama, šal, lanac i dr.), koju pasivno zateže težina sopstvenog tela. Usled dejstva omče na koži se stvara trag stezanja (lat. sulcus suspensionis, v. trag stezanja). Ukoliko telo obešenog slobodno visi ne dodirujući podlogu, u forenzičkoj praksi reč je o tzv. potpunom vešanju, za razliku od nepotpunog (npr. vešanje u klečećem ili ležećem polo-žaju). Po poreklu vešanje je najčešće samo-ubilačko (v. samoubistvo), ali može biti i zadesno (v. zades) i ubilačko (v. ubistvo). Kod stezanja vrata bilo kojim sredstvom (v. zadavljenje, v. zagušenje) smrt može da nastupi ne samo zbog mehaničkog udušenja već i zbog pritiska na vratne krvne sudove i sledstvenog poremećaja cirkulacije, odnosno pritiska na nerve i sledstvenog refleksnog pore-mećaja srčanog rada.

VEŠTAČENJE (engl. expertize), institucija krivičnog postupka. Veštačenje je korišćenje znanja i iskustava raznih nauka, njihovih disciplina ili specijalnosti u utvrđivanju, objaš-njavanju i razjašnjavanju činjenica, koje su predmet sudskog dokazivanja. Veštačenjem se prikupljaju stručne činjenice čiju dokaznu vrednost tek treba da prihvati sud. Veštačenje se vrši prema pravilima Zakona o krivičnom postupku (ZKP), koja osiguravaju da niko nevin ne bude osuđen, a da se krivcu izreknu krivične sankcije pod uslovima koje predviđa Krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Pravni značaj veštačenja sastoji se u tome što se sudu na pristupačan način pruža stručni nalaz ili stručno mišljenje (ili istovremeno i jedno i drugo mišljenje), o čijoj dokaznoj vrednosti odluku donosi sud. Ne treba nikada zaboraviti da je dokaz koji daje veštačenje samo dokaz o delu, a nikad i o krivici, jer krivica ne zavisi od činjenice materijalnog dokaza dela, nego od svesti i name-re o izvršenom delu. Istražni sudija odlučuje o potrebi za veštačenjem pismenom naredbom u kojoj se navodi u pogledu kojih činjenica se vrši veštačenje i kome se isto poverava. Veštačenje je obaveza, ali i posebna dužnost, koja se zasniva na sudskoj naredbi.

VEŠTAČKA ISHRANA (engl. artificial feeding), veštačko hranjenje, davanje hrane oso-bama koje ne mogu ili neće da se hrane prirodnim putem tj. preko usta. Treba da obezbedi sve bitne hranjive materije i u većini slučajeva ona se primenjuje u bolničkim uslo-vima, a može i kod kuće. Prema tipu, ishrana može biti: enteralna, koja se sprovodi preko nazogastrične ili nazoduodenalne sonde (tan-ka savitljiva sonda koja se postavlja kroz nos) ili preko gastro odnosno enterostome (otvora preko koga se dodaju hranjivi rastvori); parenteralna, koja može biti parcijalna ili totalna a sprovodi se preko centralne ili perifernih vena. Indikacije za veštačku ishranu su brojne i stručnjak odlučuje za koji se tip ishrane treba opredeliti. Pojam veštačka ishrana, kada je o odojčadi reč, znači ishranu koja nije prirodna tj. kada se u ishrani koristi kravlje mleko ili industrijski prerađeno kravlje mleko. Koristi se samo u slučaju kada majka nema mleka i/ili ne može da doji svoje dete. Nikada ne može u potpunosti da zameni prirodnu ishranu i preti opasnost od alergije, infekcije zbog zagađenja mleka i dr.

VEŠTAČKA PLUĆA (engl. respirator), v. respirator.

VEŠTAČKA VENTILACIJA PLUĆA (engl. artificial respiration), disanje koje se održava na veštački način, u slučajevima kada je prirodno disanje prestalo ili je insuficijentno (nedovoljno); veštačko disanje metodom „pozajmljenog daha“ ili izdahnutog vazduha koje se izvodi metodom „usta-na-usta“, „usta--na-nos“ i „usta-na-usta i na nos“. Postoji veštačko disanje reanimacionim balonom pri čemu se koristi atmosferski vazduh (21% kiseonika) i veštačko disanje koje se izvodi mehaničkim aparatima, danas najčešće respiratorima, koji kroz endotrahealni tubus uveden u traheju (dušnik) ritmički ubacuju određenu količinu vazduha ili kiseonika u pluća bolesnika, v. respirator.

VEŠTAČKI BUBREG (engl. artificial kid-ney), mašina za dijalizu u kojoj se krv bolesnika propušta sa jedne strane kroz sićušne kanaliće omeđene tankom membranom velike ukupne površine, a sa druge strane membrane nalazi se tečnost za dijalizu u koju će nepoželjni sastojci preći iz krvi prirodnom difuzijom. U dijalizator se dovodi arterijska krv, gde se vrši proces difuzije, a „čista” krv se vraća kroz venu. Bolesnici koji podležu dijalizi, moraju imati stalno ugrađen šant između arterije i vene, najčešće na ruci, da bi se mogli lako priključiti na mašinu. Ukupna količina krvi koja se nalazi u dijalizatoru je obično manja od 500 ml, protok krvi je nekoliko milimetara u minuti, a ukupna površina kroz koju se obavlja difuzija iznosi između 0,6 i 2,5 m2. Jedan tretman dijalize traje između 2 i 6 sati i mora se ponoviti tri puta nedeljno. Pored dijalizatora, veštački bubreg se sastoji od krvnog monitora, koji služi za kontrolu i praćenje vantelesnog krvotoka kroz dijalizator i fluidnog monitora, koji se koristi za dobijanje tečnosti za dijalizu pomoću vode i koncentrata i za transport fluida kroz dija-lizator.

VEŠTAČKO DISANJE USTA NA USTA, v. disanje usta-na-usta.

VEŠTAK (engl. expert), lice koje vrši veš-tačenje i ima specijalno znanje ili veštinu da čulima opaža ili znanjem ocenjuje izvesne činjenice, okolnosti ili pojave, za koje je opšte ili posebno sudijsko znanje nedovoljno, i da o tome daje svoje mišljenje. Prvi uslov dobrog veštačenja je da veštak poznaje svoju struku, jer je njegov zadatak da svojim znanjem i iskustvom doprinese rasvetljavanju pitanja koja su predmet sudskog dokazivanja; drugi uslov je da bude besprekorno moralan, odnosno da bude istinoljubiv i da poštuje i voli ovu vrstu delatnosti; treći uslov je njegovo poznavanje Zakona o krivičnom postupku i Kri-vičnog zakona u onom obimu koji je neophodan da bi se u procesu veštačenja uspostavila puna saradnja između organa koji vodi postupak i veštaka; četvrti uslov je da stručni nalaz veštaka mora biti saopšten stručnim jezikom koji je prihvatljiv i razumljiv i istovremeno ubedljiv za organ koji zahteva veštačenje. Pravilo je da veštak nalaze i mišljenja daje isključivo

organu koji vodi postupak i koji je naredio izvođenje veštačenja. Dužnost organa koji rukovodi veštačenjem sastoji se i u tome da veštaku tačno odredi predmet veštačenja, da prisustvuje veštačenju i postavlja jasna pitanja na koje od veštaka traži odgovor. Saop-štenje veštačenja mora biti precizno i jasno uneto u zapisnik. Veštaku mogu da postavljaju pitanja: tužilac, branilac, okrivljeni i oštećeni, ali i veštak može u procesu vešta-čenja da postavlja pitanja optuženom ili svedoku. Izuzeće veštaka je regulisano zakonom; odnosno, veštak je zamenjiv, pa je moguće i njegovo izuzeće.

VEŠTIČIJE MLEKO (engl. witch’s milk), izlučevina mlečne žlezde novorođenčeta bilo kog pola, koja se javlja 3 - 4 dana od rođenja. Veštičije mleko je retke konzistencije i liči na kolostrum, a smatra se da nastaje kao posledica dejstva povišenog nivoa majčinog prolaktina.

„VETAR ”, ispuštanje kroz anus velike količine gasa iz želuca i creva.

VEZANA CREVA (engl. ileus), ileus, opstrukcija creva praćena jakim bolom u vidu grča, povraćanjem, često praćena groznicom i dehidratacijom. Adinamički i. (engl. adynamic i.), v. paralitički ileus; dinamički i. (engl. dynamic i.), spastični ileus, opstrukcija zbog spastične kontrakcije segmenta creva; meha-nički i. (engl. mechanical i.), opstrukcija creva zbog mehaničke prepreke, npr. volvulus, žučni kamen, adhezije; mekonijumski i. (engl. meconium i.), crevna opstrukcija kod novorođenčadi nastala kao posledica nago-milavanja zadebljalog, kondenzovanog me-konijuma, a zbog nedostatka tripsina udruženog sa cističnom fibrozom pankreasa; okluzivni i. (engl. occlusive i.), kompletna mehanička blokada lumena creva; paralitički ileus (engl. paralitic i.), adinamički ileus, nemehanička opstrukcija creva nastala kao posledica paralize crevnog zida, najčešće uzrokovane lokalizovanim ili generalizova-nim peritonitisom ili šokom; spastički ileus (engl. spastic i.), v. dinamički ileus.

VEZICA (engl. frenulum, bridle, lat. frenulum), v. frenulum.

VEZIKOURETERALNI REFLUKS (engl. vesicoureteric reflux ), vraćanje mokraće iz mokraćne bešike u uretere (mokraćovode) za vreme mokrenja. Javlja se zbog insuficijencije vezikoureteralnih ušća. Može biti urođen ili stečen. Zbog njega se javljaju ponovljene akutne infekcije bubrega (akutni pijelonefritis). Urođeni v. r. kod dece često je praćen urinarnom infekcijom pa se ispitivanjem tako i otkriva. Kod male dece leči se antibioticima, pa ako to ne uspe, hirurškim putem. Stečeni v. r. je opstruktivni (nastaje zbog opstrukcije u predelu vrata mokraćne bešike) i inflamatorni. Leči se hirurškim putem i antibioticima odnosno uroantisepticima prema antibiogramu klice izolovane bakteriološkim pregledom urina.

VEZIKULA (engl. vesicle), jasno ograničeni mehurovi prečnika manjeg od 5 mm. Zid mehura je tanak i providan tako da se vidi njegov sadržaj (serum, limfa, krv). Predstavlja jednu od primarnih promena na koži.

VEZIKULACIJA (engl. vesiculation), proces intenzivnog nastanka mikropinocitotičkih vezikula, primećen u nekim endotelnim i glatkim mišićnim ćelijama.

VEZIKULOVIRUS, RNK virus roda veziku-lovirus porodice rabdo virusa. Izazivaju vezi-kularni stomatitis, zaraznu bolest goveda, ko-nja, svinja, a vrlo retko i čoveka kod koga protiče najčešće asimptomatski ili u vidu blage febrilne bolesti.

VEZIVANJE (engl. emotional relationship), razvoj bliskog odnosa; stanje emocionalne privrženosti nekom licu i velikog oslanjanja na to lice radi emocionalnog zadovoljenja.

VEZIVANJE RADIOFARMAKA (engl. uptake), proces određivanja relativnog stepena vezivanja (koristi se i izraz fiksacija) radioobeleživača u ispitivanom organu posle izvesnog vremena nakon aplikacije. Poznate su dijagnostičke metode nuklearne medicine zasnovane na ovom principu, kao fiksacija štitaste žlezde.

VEŽBANJE (engl. exercising), ponavljanje određenih pokreta različite složenosti; predstavlja terapijsko sredstvo kineziterapije. Prema anatomskoj lokalizaciji postoje vežbe za: mimičnu muskulaturu, mišiće vrata i trupa, mišiće gornjih i donjih ekstremiteta, respiratorni sistem, kardiovaskularni sistem i dr. Prema cilju koji se želi postići vežbanjem, vežbe se dele na one za: održavanje i povećanje obima pokreta, za jačanje snage i izdržljivosti, za razvijanje koordinacije. V. gimnastika.

VEŽNJAČA OKA (engl. conjunctive, lat. conjunctiva), v. konjunktiva.

VIBRACIONA BOLEST (engl. vibration syndrome), skup poremećaja koji se javljaju pri dugotrajnom izlaganju lokalnim ili opštim vibracijama. Manifestuje se oštećenjem peri-ferne cirkulacije, kostiju, zglobova, mišića, nerava i opštim poremećajima. Do izloženosti pretežno lokalnim vibracijama dolazi u radu sa ručnim

vibrirajućim alatom (motornom testerom, pneumatskom bušilicom i brusilicom, pneumatskim čekićem i sl.). Radnici na transportnim sredstvima: vozači teških ka-miona, buldožera, bagera, kombajna, zatim radnici koji stoje na podlogama koje vibriraju u tekstilnoj industriji, štamparijama i sl. izloženi su pretežno opštim vibracijama. U osnovi većine poremećaja u vibracionoj bo-lesti jeste oštećenje krvnih sudova, koje se u početku ispoljava prolaznim spazmima, zatim nastaje naizmenično spastično i atonično stanje kapilara, da bi na kraju nastupila atonija kapilara s povećanom propustljivošću, deformisanim izgledom i redukovanim brojem. Klinički se javljaju napadi „belih prstiju“ (digiti morti) praćeni trofičkim promenama na koži i mišićima. Oštećenja nervnog sistema ispoljavaju se, u početku, ispadima u senzibilitetu, zatim se javljaju poremećaji u motorici, pleksitisi, radikulitisi i neuritisi. Promene na kostima i zglobovima su u vidu cista, enostoza, egzostoza, aseptičnih nekroza, osteoartroza, osteoporoze i dr. Promene su najčešće na kostima i zglobovima ručja, ali mogu da se jave i na drugim kostima, zavisno od smera širenja vibracija. Pri veoma dugom izlaganju vibracijama mogu nastati organska oštećenja kičmene moždine s rasprostranjenim poremećajima senzibiliteta i progresivna atrofija mišića, zatim poremećaji cerebralne i koronarne cirkulacije, poremećaji metabolizma, endokrini poremećaji i dr. Lečenje je simptomatsko uz prekid izlaganja. Uspeh zavisi od stadijuma bolesti; u početnim stadijumima, bez većih organskih oštećenja, mogu se očekivati znatna poboljšanja.

VIBRATOR (engl. vibrator), aparat koji stvara vibracije pomoću elektromotora i nastavka kojim se prenose vibracije na površinu tela i izvodi masaža. Različitih su oblika, veličine i snage. Frekvencije ispod 10 oscilacija u sekundi imaju relaksantni efekt, a frekvencije preko 10 oscilacija u sekundi tonizirajući i nadražajni efekt na muskulaturu. Pozitivna osobina vibratora jeste da odmenjuje terapeuta, a negativne osobine su nemogućnost selektivnog delovanja na pojedine tkivne strukture i nemogućnost praćenja reakcije tkiva na vibromasažu i prilagođavanje tehnike (primene vibratora) prema promenama. V. vibroma-saža.

VIBRISE (engl. vibrissae), dlačice u predvorju nosa. One nemaju mm. erectores pili. Ves-tibularne žlezde se otvaraju u folikule ovih dlaka.

VIBROMASAŽA (engl. vibromassage), sastavni deo fizikalnog lečenja koji se primenjuje u bolestima pluća i disajnih puteva. Sekret u disajnim putevima je podloga za bakterije, a infekcija disajnih puteva pogoršava plućnu funkciju. Kod pacijenata koji imaju višak sekreta u disajnim putevima najpre se prime-njuje inhalacija lekova (udisanje preko specijalnih sistema), koji omekšavaju sekret (sekretolitici) i šire bronhije (bronhiolitici). Zatim se pristupa tzv. posturalnoj drenaži (pacijent zauzima razne položaje ležeći na specijalnom stolu, da bi se sekret iz disajnih puteva slivao prema bronhijama). U toku posturalne drenaže terapeut izvodi vibracionu masažu specijalnim aparatom sa velikom okruglom dodirnom površinom, na pojedinim delovima grudnog koša. Vibraciona masaža pomaže da se sekret odvoji od zidova bronhiola i lakše odstrani iskašljavanjem.

VID (engl. vision), sposobnost primanja vidnih osećaja (svetlosti, pokreta, oblika i boja), preko senzornih ćelija mrežnjače. Periferni delovi mrežnjače, u kojima su smešteni šta-pići, služe za osećaj svetlosti i pokreta, a centralni, u kojima se nalaze čepići, služe za ras-poznavanje oblika i boja. Centralni mrežnjačini delovi odgovorni su za precizan vid, kolorni vid i za raspoznavanje oblika. Osećaj oblika meri se ispitivanjem vidne oštrine (vizusa), stereoskopskog vida i vidnog polja.

VIDARABIN (engl. vidarabine), antivirusni lek, inhibira virusnu DNK polimerazu, najefikasniji i najmanje toksičan od svih analoga purina. Primenjuje se lokalno u terapiji herpetičnog i vakcinalnog keratitisa, dok na koži i sluznicama nema dejstva. Parenteralno se koristi u terapiji težih Herpes simplex i Varicella zoster infekcija, ali je manje efikasan od aciklovira. Javljaju se manji neželjeni efekti na kostnu srž, jetru i bubrege. Nije registrovan u Jugoslaviji. Preparati: Vira-A.

VIDEO-ASISTIRANA TORAKOSKOPSKA HIRURGIJA (engl. video assisted thoracoscopic surgery, VATS ), torakohirurška procedura zasnovana na sistemu posebno konstruisanih instrumenata i introduktora, koji se vode teleskopskom optikom i videosistemom. Podrazumeva dve do tri male incizije sa plasiranjem troakara. Jedna služi za optički, a druge dve za sistem instrumenata i samoušivača („staplera”). Kožni ožiljci su manji, kao i postoperativne komplikacije.

VIDEO-KONFERENCIJA (engl. videoconference), istovremena, direktna konferencija nekoliko ljudi sa dva ili više udaljenih mesta pomoću opreme i programa za video i govornu podršku, pri čemu se učesnici međusobno vide i čuju. Za video-konferenciju se tradicionalno koristi posebno projektovana video- -oprema. Takođe, mogu biti korišćeni i perso-nalni računari povezani uz pomoć digitalnih telefonskih linija i centrala. Prenesene slike mogu biti nepokretne (gde se televizijski ekran osvežava svakih nekoliko sekundi) ili potpuno pokretne.

VIDNA BOJA (engl. rhodopsin), v. rodopsin.

VIDNA POLJA (engl. visual fields), projekcija funkcionalnog, optičkog dela retine u prostoru. Razlikujemo monokularno i binokularno vidno polje. Monokularno vidno polje je prostor koji se vidi jednim okom, kada se gleda pravo, a pri tom se ne pokreću ni glava ni oko. Binokularno vidno polje obuhvata onaj prostor koji se vidi sa oba oka pri pogledu pravo, pri čemu se ne pokreću ni glava ni oči.

VIDNI (engl. optic, lat. opticus), v. optički.

VIDNI ŽIVAC (engl. optic nerve, lat. nervus opticus), v. nervus optikus.

VIDNI PIGMENT (engl. visual purple, rhodopsin), v. rodopsin.

VIDNI PUT (engl. optic tract, lat. tractus opticus), v. traktus optikus.

VIDNO EVOCIRANI POTENCIJALI (engl. visual evoked response), svetlom izazvan elektroencefalogram, kojim ispitujemo sprovođenje poruke od retine do vidnog korteksa, kao i sam prijemni mehanizam mozga. Snimanje se vrši korišćenjem flash ili model stimulacije. To je klinički objektivna tehnika za lokalizaciju lezije vidnog puta. Može se snimati kod male dece i dementnih osoba.

VIGILNOST (engl. vigility), karakteristika pažnje koja podrazumeva sposobnost usmeravanja pažnje na određeni sadržaj.

VIJUGA (engl. gyrus, convolution, lat. gyrus), v. girus.

VILI (lat. villi), množina od vilus, resice.

VILLARETOV SINDROM (engl. Villaret syndrome ), lezija retroparijetalnog prostora; paraliza IX, X, XI, XII i ponekada VII kranijalnog nerva dajući Bernard-Hornerov sindrom.

VILOKSAZIN (engl. viloxazine), antidepresiv atipične strukture, koji ne deluje sedativno. Preparat: Vivalin.

VILONODULARNI SINOVITIS (engl. synovitis villonodularis), v. pigmentni vilonodularni sinovitis.

VILOZNI ADENOM (engl. villous adenoma), uglavnom solitarni tumor, najčešće lokalizovan u rektosigmoidnom delu kolona, kada dovodi do pojačane crevne peristaltike, lučenja sluzi i dijareje. Vilozni adenom je građen od resičastih, vilusnih struktura obloženih cilindričnim epitelom. Predstavlja premalignu leziju i u 2/3 slučajeva veći je od 2 cm.

VILUS (lat. villus), resica, mali prstoliki produžetak koji je bazom usađen duž određene površine.

VILUSNA ATROFIJA (engl. villous atrophy), atrofija crevnih resica koja dovodi do sindroma loše apsorpcije.

VINBLASTIN (engl. vinblastine), alkaloid iz biljke Vinca rosea, citostatik. Zaustavlja mitozu u metafazi tako što se vezuje za mikrotubularni protein mitotičkog vretena i inaktivira ga. Indikacije su široke: karcinomi, sar-komi, leukemije, Hodgkinova bolest. Neže-ljeni efekti su isti kao kod ostalih citostatika. Preparati: Velbe, Vinblastne.

VINCENTOVA ANGINA, ulceronekrotični gingivostomatitis koji se širi prema tonzilama i farinksu. V. ulceronekrotični gingivitis.

VINDEZIN (engl. vindesine), citostatik, sličan vinblastinu i vinkristinu. Dodatni neželjeni efekti su alopecija i periferna neuropatija. Preparat: Eldisine.

VINKRISTIN (engl. vincristine), sličan vinblastinu, ali manje mijelotoksičan. Koristi se u lečenju akutnih leukemija, Hodgkinovih i non Hodgkinovih limfoma, retikulo-sarkoma, neuroblastoma i karcinoma koji ne reaguju na druge lekove. Neurotoksičnost je najozbiljniji vid toksičnosti. Preparati: Oncovin, Onko-kristin, Vincristine, Vincristine Sulphate.

VINKULIN

(engl. vinculin), intracelularni protein koji se nalazi na mestima završetka mi-krofilamenta, prevashodno aktina (zonula adherens, gustih tela glatke mišićne ćelije, fascia adherens, kostamere itd.) u ćelijskoj membrani različitih ćelija, gde učestvuje u učvrš-ćivanju mikrofilamenata.

VINSKA KISELINA (engl. tartaric acid), HOOC-(CHOH)2-COOH (RMM 150,09), kiselina koja postoji u tri izomerna oblika i to kao D-, L- i DL- kiselina. U prirodi se u različitim biljnim izvorima nalazi L-vinska kiselina. Osim u industriji sokova ova kiselina se koristi i kao hemijski agens.

„VINYL CHLORIDE” BOLEST (engl. poly-vinyl chloride disease), pojava nekrotizirajućeg vaskulitisa zbog intoksikacije polivinilhloridom u toku hemodijalize. Histo-patološki je karakterišu tromboza krvnih sudova u koži, depoziti fibrina u zidovima arteriola i inflamatorni infiltrati bez leukocitoklazije.

VIOLETAN (engl. violet), ljubičast.

VIREMIJA (engl. viremia), prisustvo virusa u cirkulaciji. Virusi mogu slobodno cirkulisati u plazmi, apsorbovati se na eritrocite, vezati se sa leukocitima i razmnožavati se u makro-fagima ili limfocitima. Može se dokazati različitim virusološkim tehnikama kao što su: izolacija virusa u kulturi tkiva ili na laboratorijskim životinjama, elektronskom mikro-skopijom, imunoenzimskim testovima za do-kazivanje virusnih antigena (ELISA-imunofluorescencija, radioimunoesej) ili dokaziva-nje specifičnog dela virusnog genoma (hibridizacione tehnike, PCR). Najčešća je u akutnoj fazi virusne infekcije, traje nekoliko sati do nekoliko dana, a zatim se virus lokalizuje u pojedinim organima (npr. enterovirusi, respiratorni virusi i dr.). Kod nekih perzistentnih virusnih infekcija (npr. CMV, EBV i dr.), posebno u stanjima imunodeficijencije (HIV infekcija, ili medikamentozna imunodeficijencija kod pacijenata sa transplantacijom), može doći do povremene reaktivacije latentnih virusa i do njihovog po-novnog ulaska u cirkulaciju. Kod hroničnih virusnih infekcija (HIV, HBV, HCV) u cirkulaciji je uvek prisutno manje ili više virusnih čestica. Detekcija i kvantifikacija virusnih čestica kod ovih infekcija je značajna za određivanje težine infekcije tako i za praćenje progresije infekcije i uspeha primenjene tera-pije. Za to se koriste veoma osetljive tehnike (hibridizacija, PCR).

VIRILIZAM (engl. virilism), razvoj sekundarnih muških karakteristika (dlakavost, habitus, boja glasa, mišićavost, masna koža) kod žena. Klitoris je veliki. Adrenalna virilizacija nastaje zbog pojačanog lučenja androgena u kori nadbubrežnih žlezda.

VIRILNOST

(engl. virility), muževnost, mas-kulinost; posedovanje normalnih primarnih polnih odlika muškarca.

VIRION (engl. virion), kompletna virusna čestica. Kod virusa bez spoljašnjeg omotača sastoji se od nukleinske kiseline i proteinskog omotača. Pojedine grupe virusa imaju još i spoljašnji lipoproteinski omotač.

VIROID (engl. viroid), po veličini sitnije i po građi jednostavnije čestice od virusa. Sastoje se samo od jednolančane RNK, bez proteinskog omotača. Najmanje su autonomno replikativne jedinice i nije tačno poznat mehanizam replikacije njihove RNK, jer zbog malog broja nukleotida ne može sadržati genetske informacije. Izazivaju bolesti biljaka, a za čoveka nisu patogeni.

VIRULENCIJA (engl. virulence), stepen patogenosti virusa, njegove sposobnosti da izazove oboljenje. Može se menjati genetskim ili veštački izazvanim promenama.

VIRUS (engl. virus), najsitniji i po građi najjednostavniji mikroorganizam. Sadrže samo jednu nukleinsku kiselinu, DNK ili RNK, nemaju enzime za metabolizam energije, pa se mogu razmnožavati samo u živoj ćeliji. Nemaju ribozome ni druge ćelijske organele, pa se koriste ćelijskim organelama. Razmno-žavaju se složenim ciklusom tako da po ulasku u ćeliju genom virusa diriguje sintezu molekula specifičnih za virus, potrebnih za stvaranje novih virusnih čestica.

VIRUS KRPELJNOG ENCEFALITISA, RNK virus porodice flavi viridae. Kompleks od 14 antigenski srodnih virusa. Najznačajnija su dva podtipa: virus centralnoevropskog encefalitisa i virus ruskog proletnje-letnjeg encefalitisa. Bolest je prisutna u svim zemljama centralne Evrope i Dalekog istoka. Prirodni rezervoar virusa su glodari, a prenosioci krpelji.

VIRUSNA PNEUMONIJA (engl. viral pneumonia), zapaljenje plućnog parenhima distalno od terminalne bronhiole izazvano virusima. Najčešće se javlja kao komplikacija vi-rusnih infekcija gornjih disajnih puteva, osip-nih groznica ili kod imunosuprimiranih oso-ba. Najčešći uzročnici kod dece su: respiratorni sincicijelni virus, influenca A, parainfluenca virus, a ređe: adeno virusi, influence B, rino virusi, ponekad entero virusi, virus morbila, a kod odraslih: influenca A i B, adeno virusi, entero virusi, EBV, CMV, parainfluenca, VZV, HSV. Patološke promene uglavnom su locirane u intersticijumu. Klinički tok je blaži u odnosu na bakterijske pneumonije. RTG nalazi su raznoliki. Bolest je kratke inkubacije i

počinje naglo visokom temperaturom, jezom, drhtavicom, glavoboljom, su-vim kašljem i pojačanom sekrecijom iz nosa. Dijagnoza se bazira na kliničkoj i RTG slici i serološkim testovima. Lečenje je simptomatsko.

VIRUSNI ARTRITIS (engl. viral arthritis), artritis koji spada u infekcijske artritise, obi-čno se javlja u prodromalnom stadijumu ne-kih infektivnih bolesti (hepatitis B, rubeola, varicela, parotitis, infektivna mononukleoza i dr.) istovremeno sa kožnim promenama (najčešće eritemom). Obično je migratornog karaktera, akutnog toka i benigne prirode.

VIRUSOIDI, razlikuju se od viroida po tome što imaju proteinski kapsid. Takođe su patogeni samo za biljke.

VIRUSOLOGIJA (engl. virusology), deo mikrobiologije koji proučava viruse.

VIRUS ŽUTE GROZNICE , RNK virus porodice flavi virusa (lat. flavus - žut). Kod čoveka izaziva žutu groznicu, bolest koja može varirati od umerenog febrilnog obolje-nja do fulminantnog oblika sa letalnim is-hodom. Bolest je prisutna u tropskim krajevima, rezervoar virusa su majmuni i inficirani čovek, a prenosioci komarci raznih rodova.

VISCERA (engl. viscera), organi u šupljinama tela; posebno se odnosi na digestivni sistem. Jednina je od reči viscus.

VISCERALNA LAJŠMANIJAZA (engl. visceral leishmaniasis, kala azar), veoma teško hronično, parazitarno oboljenje retikuloendotelnog sistema izazvano parazitom Leishmania donovani. Pojavljuje se u ograničenim geografskim predelima gde postoji prenosilac, komarac iz roda Phlebtomina. Javlja se na Jadranskom primorju, u unutrašnjosti Cr-ne Gore i na jugu Srbije, kao i u okolnim zemljama. Široko je rasprostranjena bolest u tropskim i suptropskim krajevima. Bolest ka-rakterišu dugotrajna temperatura, uvećanje slezine, jetre i limfnih žlezda, smanjenje bro-ja belih i crvenih krvnih zrnaca uz znatan gubitak telesne težine. Ako se ne leči, ili se lečenje kasno počne, izaziva visoku smrtnost.

VISCERALNI GLATKI MIŠIĆI, v. jednojedinični glatki mišići.

VISCERALNI MIŠIĆI (engl. visceral muscles), mišići šupljih unutrašnjih organa, prvenstveno onih smeštenih u abdomenu, iner-visani od strane autonomnih nerava, čiji je rad nezavisan od naše volje. Uglavnom su splanhičnog mezodermalnog porekla, a funkcionalno jednojedinični glatki mišići.

VISCERALNI NERVNI SISTEM (engl. autonomic nervous system, lat. systema nervosum autonomicum), v. autonomni nervni sistem, v. vegetativni nervni sistem.

VISCEROPTOZA (engl. visceroptosis, enteroptosis ), spuštanje organa. Stanje u kome su organi trbušne duplje spušteni, odnosno anatomska granica im je pomerena nadole. Ekstreman oblik je ispadanje (prolaps) organa na telesne otvore, najčešće materice, bešike i rektuma. Visceroptoza je praćena i mlitavoš-ću, odn. slabošću peristaltike i rada spuštenih organa, usled čega nastaju razne, pretežno funkcionalne smetnje. Obično se radi o mršavim i visokim osobama, sa slabim vezivnim tkivom. Najčešće se dijagnostikuje ptoza sledećih organa: želuca - gastroptoza , čija donja ivica normalno dopire do pupka, a ovde je spuštena nadole, nekada čak do male karlice. Osnovne tegobe ovakvih bolesnika su sporo varenje hrane, osećaj težine u trbuhu, nadimanje, podrigivanje, gorušica; tankog i debelog creva - entero-koloptoza, koja se manifestuje usporenim radom creva, nadutošću i opstipacijom; bubrega - nefroptoza (ren mobilis), koja se manifestuje bolovima u lumbalnom predelu, tištanjem u slabinama i nekada opipljivim tumorom u trbuhu, uz povremenu pojavu manje količine krvi u mokraći. Dijagnoza se postavlja rendgenski. Za gastro i enteroptozu nije potrebna hirurška terapija; dovoljne su dijetetske mere i eventualno nošenje pojasa. Kod nefroptoze ponekad se izvodi i operativni zahvat koji se sastoji u fiksiranju bubrega za lumbalni zid (nefropeksija). Prolaps genitalnih organa se leči odgovarajućim ginekološkim operacijama, a prolaps rektuma, rektopeksijom (v. rektopeksija), ili spoljnim operacijama (resekcija mukoze i fiksiranje rektuma po Delormeu, sužavanje anusa po Thierschu ili Sarafovvu).

VISINA (engl. height), telesna karakteristika koja je pokazatelj ishrane u prošlosti za razliku od težine koja je pokazatelj tekućeg stanja uhranjenosti. Zaostajanje u vrednosti visine može da bude posledica malnutricije u deči-jem dobu, ozbiljne i dugotrajne. Iako je te-lesna visina genetski determinisana, uslovi spoljne sredine utiču i promene se zapažaju iz generacije u generaciju za istu populaciju. Taj tzv. sakularni trend povećavanja visine i te-žine zapaža se širom sveta, a bio je zaustavljen za vreme ratnih godina u mnogim zemljama Evrope. Poseban značaj ima praćenje porasta visine kod dece kada se prati stepen deficita u odnosu na godine i kada značajno zaostajanje visine u odnosu na godine ili težine u odnosu na visinu znači nedovoljnu uhranjenost.

VISINSKA BOLEST

(engl. high altitude disease), javlja se kod osoba pri penjanju ili boravku na velikim visinama. Poremećaji nastaju zbog opadanja parcijalnih pritisaka ki-seonika i ugljen-dioksida, snižene spoljašnje temperature, povećanog zračenja, povećanog isparavanja. Promene nastaju posebno kod neadaptiranih osoba zbog hipoksije. Kod osoba koje su hronično izložene boravku na većim visinama javlja se niz kompenzatornih reakcija među kojima je jedna od najznačajnijih policitemija.

VISKOZITET (engl. viscosity), fizičko svojstvo fluida koje određuje internu otpornost prema silama cepanja.

VISKOZNI (engl. viscous), fluid okarakterisan visokim stepenom trenja molekula pri njihovom međusobnom klizanju.

VISOKOADAPTIRANO MLEKO (engl. infant adapted milk formula), kravlje mleko posebno obrađeno da bi se maksimalno prilagodilo digestivnim sposobnostima odojčeta, odnosno mleko čiji su sastojci izmenjeni tako da po količinama odgovaraju humanom mleku. Dobija se industrijskim postupcima i stavlja u promet kao mleko u prahu koje je strogo kontrolisanog kvaliteta. Pogodno je jer se jednostavno priprema prema štampanom uputstvu. Podešavanje sastava vrši se tako da se smanjuje količina belančevina i poboljšava im se sastav; masti se zamenjuju lakše svar-ljivim i kvalitetnijim; dodaju se šećeri i drugi ugljeni hidrati; količina mineralnih soli se smanjuje, a neke se i dodaju (gvožđe, kao i vitamini). Za adaptirano mleko se obično preporučuje po 6 obroka dnevno, a posle trećeg meseca po 5.

VISOKORAFINISANA I PREČIŠĆENA HRANA, VISOKOENERGETSKA (engl. refined and processed food, high energy ), čista i fina hrana, oslobođena drugih sastojaka, nečistoća, taloga, primesa, sedimenata, koja ima veliku energetsku gustinu. Po pra-vilu ta hrana nema veliku biološku vrednost, jer je u toku prerade smanjen sadržaj hranjivih materija. Primenjuje se često, naročito u visokorazvijenim industrijskim zemljama (gla-zirani pirinač, belo brašno tip 400, beli šećer i sl.). Često korišćenje rafinisane hrane velike energetske vrednosti često izaziva gojaznost, dijabetes, kardiovaskularne i maligne bolesti.

VIŠEKANALNI ANALIZATOR (engl. multichannel analyzer), analitički instrument koji istovremeno može da analizira iz jednog uzorka više sastojaka.

VIŠEJEDINIČNI GLATKI MIŠIĆI (engl. multi-unit smooth muscle), mišići koje čine individualna mišićna vlakna bez veznih mostova, pa se električna aktivnost ne propagira sa jednog na drugo mišićno vlakno, već njegova kontraktilna

aktivnost zavisi od inervacije. Nalaze se u mnogim krvnim sudovima, epididimusu, vasu deferensu, irisu i cilijarnom telu.

VIŠESTRUKI PRELOMI (lat. farcturae multiplices), komplikovana vrsta preloma kod kojih akcidentalna sila dejstvuje na različite anatomske regije i izaziva prelome više kostiju.

VITALNA REAKCIJA , u sudskoj medicini pojava koja sa sigurnošću ili sa verovatnoćom ukazuje da je neka povreda nastala za vreme života. Prema dijagnostičkoj vrednosti mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutne nastaju isključivo intravitalno (iskrvarenje, tromboza, embolija, aspiracija, degluticija, inflamacija), a relativne (krvni podliv, krvni izliv, krustanje oguljotine, nagnječina, retrakcija tkiva) mogu nastati i za života i posle smrti, s tim što je njihov intenzitet u drugom slučaju slabiji (v. posmrtna povreda). Mogu se ispoljiti na mestu povređivanja (mesne vitalne reakcije: tromboza, inflamacija i sve relativne vitalne reakcije) ili na delovima tela koji su udaljeni od povređenog mesta (opšte vitalne reakcije: iskrvarenje, embolija, aspiracija, degluticija).

VITALNA STATISTIKA (engl. vital statistics), sistematska obrada informacija koje se odnose na rođenje, venčanje, razvoj i smrt, a koje su zasnovane na kontinuiranom regi-strovanju ovih vitalnih događaja.

VITALNI KAPACITET (engl. vital capacity, VC), maksimalna zapremina vazduha koja se sporo izdahne iz pluća posle dubokog udaha. Merenje se jednostavno izvodi i VC je jedna od najkorisnijih mera plućne funkcije. Karakteristično je njegovo progresivno smanjivanje sa pogoršanjem težine restriktivnih pore-mećaja.

VITAMIN (engl. vitamin), opšti naziv za jedan broj različitih organskih supstanci koje se nalaze u hrani u malim količinama i koje su neophodne za odvijanje normalnih metabo-ličkih procesa u organizmu. Vitamini su rastvorljivi u vodi (vitamini B6, B12, C) ili u mastima (vitamini A, D, E, K).

VITAMIN D (engl. cholecalciferol), vitamin topljiv u mastima koji povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora iz tankog creva i povećava njihovo odlaganje u kosti. Ispoljava se u dve forme: ergokalciferol (vitamin D2, kalciferol) i holekalciferol (vitamin D3), koji se proizvodi iz 7-dehidroholesterola, sterola koji je široko zastupljen u koži, pod dejstvom sunčeve svetlosti. Deficit vitamina D, zbog nedostatka u hrani ili neizlaganja sunčevoj svetlosti, vodi dekalcifikaciji kostiju i razvoju osteomalacije. Dobri izvori vitamina D su jetra i riblje ulje. Preporučeni dnevni unos iznosi 10 mg za dete do 5 godina,

odnosno 2,5 mg u kasnijem periodu. Vitamin D je toksičan i velike doze treba izbegavati. Ima sva svojstva hormona i danas se ubraja u hormone sterolne prirode.

VITELOGENEZA (engl. vitelogenesis), proces formiranja žumancetnih granula u oocitu. Pretpostavlja se da se proteinski deo žumanca sintetiše na granuliranom endoplazmatskom retikulumu, a ugljenohidratni deo u Golgievom aparatu. Tokom ove sinteze vitelogenin, koji je apsorbovan od strane oocita, biva dodat žumancu. Prema nekim autorima žumancetne granule nastaju od mitohondrija, koje pri tom postepeno gube kriste i transformišu svoj mitohondrijalni matriks u žumance.

VITELOGENIN (engl. vitellogenin), žu-mancetni protein koji se sintetiše u jetri i biva apsorbovan mikropinocitozom u oocit.

VITILIGO (engl. vitiligo), telećak; relativno česta bolest kože u vidu jasno ograničenih, mlečnobelih makula, obično u blizini zglobova. Koža na ovim mestima je bez melanocita. Uzrok bolesti je nejasan.

VITREALNA HEMORAGIJA (engl. vitreous hemorrhage, lat. haemophthalmus); pojava krvi u staklastom telu. Može da bude: totalni h. , kada je staklasto telo potpuno ispunjeno krvlju, i parcijalni h. , kada je st. telo delimično ispunjeno krvlju. Krv najčešće potiče sa retine zbog: traume, povišenog krvnog pritiska, tromboze centralne vene retine, odmaklog dijabetesa, krvnih bolesti, vaskulitisa. Posle dužeg zadržavanja krvi u st. telu, razvijaju se najčešće patološke vitrealne membrane.

VITREKTOMIJA (engl. vitrectomy), složena operativna tehnika sečenja i aspiracije staklastog tela u cilju čišćenja zamućenog staklastog tela, oslobađanja ili prevencije vitreoretinalne trakcije. Sprovodi se pod mikroskopskom kontrolom, uz pomoć stripera i fiberoptičkog osvetljenja. Najčešće indikacije za vitrektomiju su: hemoragije u staklastom telu, komplikovane ablacije retine (džinovske rupture, PVR, makularne rupture), traume sa unutaročnim stranim telima, endoftalmitis itd.

VIZING (engl. vising), v. zviždanje.

VIZOSKOP (engl. visuscope), instrument koji se koristi u oftalmologiji za utvrđivanje da li bolesnik koristi ili ne

koristi tamnu mrlju mrežnjače. Uređaj projektuje sliku na mrež-njaču i može se posmatrati njeno dejstvo na foveu.

VIZUELNA ANALOGNA SKALA, VAS (engl. Visual Analogue Scale, VAS), skala za merenje intenziteta bola, podeljena u podeoke od po 1 cm, od 0 do 10. Bolesnik na skali pokazuje svoj intenzitet bola, gde 0 označava stanje bez bola, a 10 maksimalni bol.

VIZUELNO EVOCIRANI POTENCIJALI (engl. visual evoked responses), električni signali koji se detektuju preko skalpa kao serija voltažnih promena, a provocirani su vizuelnim stimulusima. Vizuelni stimulusi izazivaju se najčešće kod pacijenta gledanjem u stroboskopsku lampu. Snimanje se vrši preko elektroda postavljenih preko okcipitalne regije skalpa, uz korišćenje pojačivača sličnog pojačivaču elektroencefalografa. Odgovori na multiple stimuluse se snimaju (jer odgovor na pojedinačne stimuluse ne može da se detektuje), a zatim se sabiraju mikroprocesorom. Izračunavaju se električni potencijali, a nasumičnim voltažnim promenama (npr. elektroencefalografička aktivnost koja nije u vezi sa stimulusima) se nalaze srednje vrednosti. Vizuelno evocirani potencijali su obično abnormalni nakon epizoda optičkog neuritisa. Koriste se u dijagnozi multiple skleroze i za testiranje integriteta vizuelnog sistema kod dece.

VIZUS (engl. visual acuity), vidna oštrina, izraz kvaliteta centralnog vida ili makularnog vida. To je sposobnost oka da jasno vidi odvojeno dve tačke, koje su veoma blizu jedna drugoj. Određuje se najmanjim uglom pod kojim oko može da vidi dve tačke kao odvojene. Za to se najčešće koriste optotipi. Uzima se kao normalno kad ovaj ugao iznosi najviše 1 minut.

VLAGA (engl. humidity), stepen zasićenja vodenom parom, posebno kada je reč o vazduhu ali i o drugim sredinama (tlo, predmeti, mate-rijali i sl.). Sadržaj vlage u vazduhu može se izraziti kao: maksimalna v ., maksimalna količina vodene pare koju vazduh može da primi pri datoj temperaturi; apsolutna v., količina vodene pare u kubnom metru vazduha, izražena u gramima ili milimetrima ži-ve; relativna v., procentualni odnos između maksimalne i apsolutne vlage i pokazuje koliko se vlage nalazi u vazduhu u odnosu na onu koju bi vazduh mogao da sadrži pri toj temperaturi do maksimalnog zasićenja. Od sadržaja vlage u vazduhu, uz delovanje temperature i strujanja vazduha, zavisi i mo-gu-ćnost održavanja telesne temperature. Ako je temperatura vazduha veća od 36 oC i vazduh zasićen vodenom parom, otežano je odavanje toplote. Naime, što je razlika između maksimalne i apsolutne vlage veća (deficit zasi-ćenja) to je veća mogućnost odavanja toplote. Fiziološki deficit zasićenja je razlika između maksimalne vlažnosti za temperaturu 37oC i apsolutne vlažnosti na datoj temperaturi.

VLAKNA

(engl. fibre), suspstance trakaste strukture koje u kombinaciji sa drugim mate-rijama ulaze u sastav tkiva životinja ili biljaka. Vlakna mogu da budu vezivna, elastična, mišićna i vunena.

VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO (engl. fibrous connective tissue, lat. textus connectivus fibrosus ), vrsta vezivnih tkiva koja su bogata vlaknima. Vlakna mogu biti kolagena, retikularna i elastična. Prema količini i rasporedu ćelija, vlakana i osnovne supstance v. v. t. podeljena su na rastresito i gusto vezivno tkivo.

VLAKNA U ISHRANI (engl. dietary fibre), prema originalnom konceptu iz 1953. to su materije dobijene iz zida biljne ćelije. Prema definiciji iz 1972. to je ostatak biljne ćelije otporan na varenje u crevima čoveka, da bi po najnovijoj definiciji bila svrstana u grupu neskrobnih polisaharida (NSP). Količina vlakana u namirnicama je različita, određuje se hemijskim putem i izražava se kao ukupna v. ili kao nerastvorljiva v. (celuloza, hemi-celuloza, lignin) i rastvorljiva v. (pektin, guar, gume i dr.). Vlakna su prisutna u zrnevlju žitarica, semenkama, povrću i voću. Na značaj za zdravlje prvi je ukazao Beaumont još pre 150 godina. Ako ih je malo u ishrani, češće se javljaju opstipacije, divertikuloza, neka maligna oboljenja, dijabetes, ishemijska bolest srca, gojaznost, pa je u svim ovim stanjima poželjno povećati unos (najviše 35 - 40 grama na dan). Vlakna povećavaju crevni sadržaj, ubrzavaju pasažu sadržaja i tako smanjuju vreme kontakta sa sluzokožom creva; povoljno utiču na postprandijalni nivo glukoze i insulina u krvi; smanjuju nivo triglicerida i holesterola u serumu, a pošto smanjuju energetsku gustinu hrane, poželjni su i u dijetote-rapiji gojaznosti. Preterano veliki unos vla-kana nije poželjan jer se javlja nelagodnost u digestivnom traktu, a može da ometa iskorišćavanje nekih mikronutritijenata.

VLDL (engl. very-low density lipoprotein), skr. za lipoproteine veoma niske gustine.

VMA (engl. vanillylmandelic acid), skr. za vanilmandeličnu kiselinu.

VOAJERIZAM (engl. voyeurism), parafilija kod koje se seksualna gratifikacija ostvaruje gledanjem genitalija ili seksualnog akta drugih.

VOĆNA KAŠICA (engl. fruit purée), hrana koja se koristi za dohranjivanje odojčadi na veštačkoj ishrani, počev od 4. a najkasnije od 6. meseca. To je hrana dobijena pasiranjem, gnječenjem voća. Može biti od jedne vrste ili mešana, razređena ili više zgusnuta, sa dodatkom 5% sećera. Razređuje se ili vodom u kojoj

se voće kuvalo ili limunovim sokom. Kašice se uvode postepeno, po dve do tri kašice u početku, a može da se koristi jabuka, breskva, kruška, kajsija i kasnije banana. Kašice od voća mogu da budu i industrijski pripremljene, uz stroge kriterijume o kvalitetu sirovina koje se koriste za preradu.

VODA (engl. water), tečnost bez boje, mirisa i ukusa, H2O (RMM 18,016). Molekul vode je krajnje polaran. Voda rastvara sva jonska je-dinjenja određenim intenzitetom. V. balans vode.

VODENA DIUREZA (engl. water diuresis), kada urin primarno sadrži vodu. Veliki volumen razblaženog urina se ekskretuje kada je nizak nivo antidiureznog hormona u plazmi.

VODENJAK , deo plodovih ovojaka i plodove vode, koji se na početku porođaja, u doba širenja, nalazi iznad unutrašnjeg ušća materice, odn. ispred prednjačećeg dela ploda. Klinasto se uvlači i potpomaže dilataciju cervikalnog kanala. Celovitost vodenjaka omogućava normalne intrauterine pokrete ploda i štiti ga od ascedentne infekcije u toku trudnoće i porođaja.

VODONIK, H (engl. hydrogen), gasoviti element, bez boje i mirisa, koji se nalazi u molekularnom obliku kao H2 i ima atomski broj 1 i atomsku masu 1,0079. Pripada I grupi periodnog sistema i nalazi se u oksidacionim stanjima +1, -1 (u hidridima). Najzastupljeniji je element u atmosferi. Ulazi u sastav vode i organskih jedinjenja.

VODONIK-PEROKSID (engl. hydrogen peroxide ), H2O2. U dodiru sa tkivima oslobađa molekularni kiseonik koji deluje antibakterij-ski. Razblaženi rastvor (3%) koristi se za ispiranje usta i čišćenje rana.

VOKALNI LIGAMENT (engl. vocal ligament, lat. ligamentum vocale), snop elastičnih vlakana koji je razapet između aritenoidne hrskavice i središnje tačke tiroidne hrskavice. V. l. je deo glasne žice.

VOKALNI MIŠIĆ (engl. vocal muscle, lat. musculus vocalis), unutrašnji skeletni larin-gealni mišić, razapet između processusa vocalisa aritenoidne hrskavice i središnje tačke tiroidne hrskavice. Svojom kontrakcijom reguliše veličinu otvora glotisa i prema tome igra značajnu ulogu u fonaciji.

VOKSEL (engl. voxel), trodimenzionalni element medicinske slike. V. element prostora.

VOLARIS (engl. palmar, volar, lat. palmaris, volaris), v. palmaris.

VOLARNA SUBLUKSACIJA (engl. volar subluxation), deformacija šake, pri kojoj postoji „pad” šake, iskrivljenost put dole. Obično se viđa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom.

VOLFRAMOVA KISELINA (engl. tungstic acid), H2WO4, žućkasto kristalno jedinjenje koje se koristi u analitičkim procedurama kao sredstvo za taloženje proteina.

VOLKMANNOVI KANALI (engl. Volkmann’s canals, lat. canalis perforans ), kanali širine 20 - 50 mm, koji povezuju Haversove kanale jedan sa drugim i sa kostnim površinama (periostalnom i endoostalnom). Oni su kosi ili poprečni u odnosu na osovinu kosti. Kroz Volkmannove kanale prolaze krvni i limfni sudovi i nervi na svom putu od periosta (manji deo stiže iz šupljine kosti) do Haversovih kanala. Volkmannovi kanali nisu okruženi koncentričnim kostnim lamelama.

VOLTAŽNO-ZAVISAN KANAL (engl. voltage-gated channel), jonski kanal u ćelijskoj membrani koji se otvara ili zatvara pri promeni membranskog potencijala.

VOLUMEN DISTRIBUCIJE (engl. volume of distribution), odnos između količine leka u organizmu i koncentracije leka u krvi ili plazmi. Važan je parametar farmakokinetike za doziranje lekova i vođenje terapije.

VOLVULUS (engl. volvulus), uvrtanje, okretanje šupljih organa oko svoje osovine i vaskularne peteljke (uvrtanje solidnih organa i njihove vaskularne peteljke naziva se torzijom). Uvrtanje se može odigrati oko poprečne osovine (transverzalni volvulus) ili oko uzdužne osovine (organoaksijalni volvulus). Volvulus je akutan kada se promene odigravaju naglo, a klinička slika je burna, uz simptome akutnog, strangulacionog ileusa; ili hroničan kada se javljaju blaže smetnje u vidu hroničnih tegoba, pri čemu pasaža nije poremećena. Razlikuje se: akutni v. želuca , sa burnom kliničkom slikom akutnog abdo-

mena, bolovima, povraćanjem i dilatacijom želuca; hronični v. želuca , sa uvrtanjem po: poprečnoj osovini, udružen sa dijafragmalnom paraezofagealnom hernijom i uzdužnoj osovini (engl. „upside down stomach“). Iako je položaj želuca znatno izmenjen, tegobe nisu izrazite i svode se na hroničnu dispepsiju sa akutizacijama. V. sigme je ozbiljno obo-ljenje akutnog toka, sa izrazitim simptomima akutnog abdomena i lošom prognozom ukoliko se ne operiše. Posebno je česta pojava ovoga oboljenja u muslimanskim zemljama, kada se iz verskih razloga dugotrajno posti, a zatim unosi hrana koja fermentira, usled čega dolazi do uvrtanja kolona; v. cekuma , istih karakteristika kao v. sigme; v. tankog creva , najčešće izazvan priraslicama ili komplikacijama usled prisustva Meckelovog divertikuluma, sa potpunom slikom akutnog abdomena i strangulacionog ileusa. Kliničke slike volvulusa tankog i debelog creva moraju se hitno operativno rešiti odvrtanjem (detorkvacijom) i fiksiranjem (enteropeksijom, kolopeksijom), a u slučaju pojave gangrene i resekcijom oštećenog segmenta.

VOLVULUS ŽELUCA (engl. gastric volvulus), uvrtanje želuca u celini ili pojedinih njegovih delova za 180 i više stepeni oko uzdužne osovine (osa kardija - pilorus) ili na nju okomite osovine. U prvom slučaju radi se o organoaksijalnom, a u drugom o mezenterij-sko-aksijalnom volvulusu. Prvi tip je 4 - 5 puta češći od transverzalnog. Volvulus može da bude primarni - subdijafragmalni ili se-kundarni supradijafragmalni. Takođe može biti potpun ili delimičan, akutan, intermitentan ili hroničan. Činioci koji stvaraju pogodne uslove za nastanak volvulusa su slabljenje potpornih veza želuca, istezanje ligamenata, povećana pokretljivost fiksnih tačaka želuca (kardija i pilorus), hijatus hernija, relaksacija dijafragme, mlitav trbušni zid, gastroptoza. Kongenitalni uzroci su: fiksacija zadnjeg mezogastrijuma, labavost omentuma minusa. Neposredni povodi za nastanak volvulusa su: pojačana peristaltika, prepunjenost želuca, meteorizam kolona, naglo povećanje intraabdominalnog pritiska. Rendgenska slika je raznovrsna i zavisi od tipa i mehanizma nastanka volvulusa. Na nativnom snimku u sto-jećem stavu postoje dve hidroaerične senke. Prepreka u prolasku sadržaja postoji u pod-ručju kardije i/ili pilorusa. Kod organoaksijalnog tipa forniks želuca leži dole, a velika krivina želuca kreće prema napred, nagore i udesno („upside down stomach“). Kod mezenterijsko-aksijalnog volvulusa velika krivina se podiže i dolazi pod levu hemidijafragmu, piloroantralni deo dolazi napred i naviše, ispred kardije koja se ne kreće.

VOLJA (engl. will), sposobnost čoveka da upo-trebi svoju psihičku energiju radi realizacije postavljenog cilja, ali i sposobnost kontrole impulsa.

VOLJA ZA ŽIVOTOM (engl. living will), popularna psihologija raspolaže skoro potpunom doktrinom u pogledu voljne aktivnosti, želja i njihovog usmeravanja ka pozitivnom cilju. Volja za životom je termin koji je izveden iz prethodnih. Najviše se pominje psihoanaliza, a kasnije Franklova logoterapija, u kojoj se nalaženjem smisla pojačava volja za životom. Freud je u svojim kasnijim radovima terminu libida proširio značenje, te on označava manifestaciju impulsa koji više teže životu nego smrti. U tom smislu volja za životom je ciljno usmerena delatnost koja teži očuvanju života.

VOLJNI MIŠIĆI (engl. voluntary muscles), skeletni mišići koje kontroliše somatski nervni sistem.

VOMER (engl. vomer, lat. vomer ), ralasta kost. Neparna kost lica trapezastog oblika koja učestvuje u izgradnji zadnje-donjeg dela nosne pregrade.

VON WILLEBRANDOVA BOLEST (engl. Morbus von Willebrand), ŠErick von Willebrand, finski lekar, 1870 - 1949Ć, nasledni poremećaj koji karakterišu usporena koagulacija krvi, krvarenje iz nosa i gingiva zbog deficita faktora VIII i poremećene agregacije i adhezije trombocita. Jače krvarenje se javlja posle porođaja, tokom menstruacije i operacija. Zove se i angiohemofilija.

VRAT (engl. neck, lat. collum, cervix), v. kolum, v. cerviks.

VRATNA FRAKTURA (engl. cervical spine fracture), prelom jednog ili više vratnih pršljenova. Za gornji deo vratne kičme karakteristične su kompresivne „rasprskavajuće” frakture prvog vratnog pršljena sa rupturom prednjih i zadnjih lukova i atlasno-aksijalna dislokacija sa pomeranjem ili prelomom odontoidnog nastavka drugog vratnog prš-ljena.

VRATNI (engl. cervical, lat. cervicalis), v. cervikalni.

VRATNI PRŠLJEN (engl. cervical back bone, lat. vertebra cervicalis), v. vertebra cervikalis.

VRATNI SPLET (engl. cervical back bone, lat. vertebra cervicalis), v. pleksus cervikalis.

VREME KOAGULACIJE (engl. coagulation time), neosetljiv test za utvrđivanje poreme-ćaja u endogenom stvaranju tromboplastina. Normalno iznosi 5 - 15 minuta, a produženo je kad postoji znatno smanjenje faktora koagulacije XII, XI, IX ili VIII.

VREME KRVARENJA (engl. bleeding time), vreme potrebno da se zaustavi krvarenje iz male rane. Test se izvodi po metodi Ivya. Manžeta aparata za merenje krvnog pritiska stavi se na nadlakticu i naduva do pritiska od 40 mmHg. Napravi se mali zarez na volarnoj strani podlaktice dužine 1 cm i dubine 1 - 2 mm. Produženo vreme krvarenja postoji kod kvalitativnih i kvantitativnih promena trombocita ili posle uzimanja aspirina ili drugih antiinflamatornih lekova. Normalno vreme krvarenja po Ivyu iznosi od 1 do 9 minuta.

VREMENSKA KRIVA AKTIVNOSTI (engl. time activity curve), kriva koja se dobija nakon zaokruživanja regije od interesa i predstavlja kinetiku radiobeleživača kroz ispitivani organ, deo organa ili tkivo. V. dinamska scintigrafska studija.

VREME REAKCIJE (engl. reaction time), vremenski interval između delovanja draži i odgovora na tu draž. Obično je reč o nekom signalu i specifičnom odgovoru. Vreme reakcije se meri od trenutka pojave signala do početka reakcije. Najduže vreme reakcije je za zvučni signal, zatim za svetlosnu draž, za miris, ukus i temperaturu (kod zdrave normalne osobe). Kod odraslih postoje vrlo značajne individualne razlike.

VREME SMRTI , vreme kada dolazi do prestanka svih životnih funkcija, a koje je prema članu 182 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, lekar dužan da utvrdi. Međutim, utvrđiva-nje vremena kada je nastupila smrt ima mnogo veći značaj u kriminalistici. Od lekara se na licu mesta traži da se izjasni o vremenu smrti, naročito ako je to od važnosti istražnim organima. Zato lekar, koji nije forenzičar, treba samo pažljivo da upiše promene na osnovu kojih se može (aproksimativno: „od - do“) odrediti vreme nastanka smrtnog ishoda, a tumačenje treba prepustiti iskusnijim lekarima sudske medicine. Lekar najčešće utvrđuje vreme smrti na osnovu podataka uzetih od lica koje je prisustvovalo umiranju. Ukoliko je smrt nastupila bez prisustva bilo koga od rodbine ili prijatelja, suseda, onda je lekar u obavezi da aproksimativno utvrdi vreme smrti, na osnovu njenih znakova. Zbog toga lekar nikad ne može pregledom objektivno ustanoviti vreme smrti, već samo u manjim ili većim vremenskim razmacima. I za aproksimativno utvrđivanje vremena smrti potrebno je posebno obrazovanje, pa čak i specija-lističko znanje. Pored opšteg značaja u kriminalistici, utvrđivanje vremena smrti važno je u realizaciji osiguranja, raspravama o nas-leđivanju, za medicinsku statistiku, zakazivanje sahrane i dr.

VRETENAST (engl. fusiform, lat. fuzoformis), v. fuziformis, v. fuziforman.

VRH (engl. apex, top, cupola, lat. apex, cupola), v. apeks.

VROLICKOV SINDROM (engl. Vrolick syndrome ), retka, rapidna i fatalna forma konge-nitalne bolesti osteogenezis imperfecta, koju karakterišu defekti osifikacije in utero. Kosti kod novorođenčeta postaju krte, dešavaju se multiple frakture. Javlja se mikromelija, oskudna kalcifikacija kranijalnog svoda, proporcionalno smanjeno lice u odnosu na loba-nju, kratak vrat.

VRPCA (engl. chord, cord, funicle, lat. chorda, funiculus), v. horda, funikulus.

VRTOGLAVICA (engl. vertigo), osećaj posturalne nestabilnosti, često se opisuje kao doživljaj da se okolina okreće. Vrtoglavica je simptom povezan sa disfunkcijom vestibularnog sistema; patologija može da pogodi unutrašnje uvo, osmi kranijalni nerv, nucleus vestibularis, ili njegove direktne veze. Vertigo je obično udružen sa mučninom, a često sa povraćanjem. Kada je izraženo u jačem obli-ku, hodanje je onemogućeno a pacijent može biti u prostraciji. Česta neurološka oboljenja koja izazivaju vertigo uključuju benigni pozicioni vertigo (lat. semicircular canalithiasis), Menierovu bolest, vestibularni neuritis i vertebro-bazilarnu insuficienciju. Kada je uslovljeno endoorganskim (vestibularnim) poreme-ća-jem, vertigo je najčešće provociran pokretima glave. Za vreme akutnog napada, ili često nakon napada, na neurološkom pregledu mo-že da se vidi nistagmus. Simptomatska terapija vertiga obično se sprovodi meklizinom i benzodiazepinima. Prognoza zavisi od uzroka.

VULNERABILNOST (engl. vulnerability), sklonost ka povređivanju.

VULNUS EKSPLOSIVUM , v. ustrelina.

VULNUS INCISSUM s. SCISSUM , v. sekotina.

VULNUS LACERUM , v. razderina.

VULNUS MORSUM , v. ujedina.

VULNUS PUNCTUM , v. ubodina.

VULNUS SCISSUM s. INCISSUM , v. sekotina.

VULNUS SCLOPETARIUM , v. ustrelina.

VULNUS SECATUM , v. sekotina.

VULNUS , v. rana.

VULVA (engl. vulva, lat. vulva, pudendum femininum), stidnica; spoljašnji ženski polni organi u celini. U sastav stidnice ulaze: velike i male stidne usne, predvorje ili trem vagine, erektilni organi: dražica i tremna glavica, i tremne žlezde, velike i male.

WAARDENBURGOV SINDROM (engl. Waardenburg syndrome ), kongenitalni sindrom, kod većine po tipu ažutosomno dominantnog nasleđivanja sa kompletnom penetracijom i različitom ekspresivnošću. Karakterišu ga: hipertelorizam, pomerenost suznih izvoda bočno, širok nazalni koren, hipoplazija hrskavica nazalnih nozdrva, hiperplazija obrva, hipoplazija irisa, vitiligo, prerana osedelost kose, kongenitalna senzornoneuralna gluvoća, progenija, rascep usne i/ili nepca.

WALDENSTROMOVA MAKROGLOBULINEMIJA (engl. Waldenstrom macroglobulinaemia), v. makroglobulinemija.

WALLENBERGOV SINDROM (engl. Wallenberg syndrome ), vaskularno oboljenje moždanog stabla, najčešće tokom pete decenije života. Okluzija zadnje donje moždane arterije uzrok je ipsilateralnog gubitka osećaja bola i temperature lica, mekog nepca, farinksa i larinksa; hipoestezije bola i temperature ekstremiteta i trupa; ipsilateralne ataksije; hipotonije mišića, nistagmusa, vertiga, nauzee, teškoća pri žvakanju i

govoru; mioze, enoftalmije, ptoze, diplopija, nistagmusa.

WASMUNDOVA FIBROMATOZA DESNI (engl. Wasmundi’s gingival fibromatosis ), bolest dečijeg doba, nepoznate etiologije. Krakterišu je jako uvećane, čvrste, blede desni bez zapaljenja i krvarenja. Uvećanje desni je najčešće u predelu tubera i oko molara gornje i donje vilice. Ponekad potpuno prekriva zube. Terapija je hirurška.

WASSERMANOVA REAKCIJA (engl. Wass-ermann’s reaction - test ), test fiksacije komplementa za detekciju treponeme, izazivača sifilisa. Razvijen je 1906. godine. Zamenjen je savremenijim dijagnostičkim testovima.

WATERHOUSE-FRIDERICHSENOV SINDROM (engl. Waterhouse-Friderichsen syndrome ), akutna hemoragija adrenalnih žlezda sa hemoragijom u koži, udružena sa skorim početkom akutnog bakterijemijskog šoka. Obično je uzrokovana meningokoknom septikemijom (v. meningitis).

WATSON-CRICK MODEL (engl. Watson- -Crick model ), model organizacije molekula DNK koji su predložili 1953. godine James D. Watson i Francis H.C. Crick. Prema ovom modelu DNK molekul se sastoji od dva polinukleotidna lanca koji su međusobno povezani vodoničnim vezama između purinskih i pirimidinskih baza (A/G, C/T) stvarajući dvostruku zavojnicu (helix). Azotne baze (nukleotidi) povezane vodoničnim vezama su komplementarne i nalaze se u unutrašnjem delu molekula. Prema tome dva polinukleotidna lanca u molekulu DNK su komplementarna, a imaju suprotne orijentacije (jedan je 3Đ - 5Đ smera a drugi 5Đ - 3Đ ).

WEGENEROVA GRANULOMATOZA (engl. Wegener’s granulomatosis ), retko oboljenje pluća nepoznatog uzroka sa nekrotičnim granulomatoznim lezijama u gornjim disaj-nim putevima i plućima, sa znacima vaskulitisa i glomerulonefritisom. Osim opšte slabosti, gubitka težine i febrilnosti javljaju se purulentni sinuzitis, rinitis, ulceracija na nosnoj pregradi, poliartralgija, promene na očima, kašalj, hemoptizije i bol u grudima. Na radiografiji pluća zapažaju se difuzne, često slivene nodularne promene, nekad sa znacima ekskavacije. Lečenje se sprovodi primenom ciklofosfamida, a prognoza je loša uprkos terapiji.

WEILOVA BOLEST (engl. Weil’s disease ), ikterohemoragični oblik leptospiroze praćen otkazivanjem funkcije bubrega. To je najteži oblik leptospiroza koji može da ugrozi život bolesnika, a javlja se u 5 do 10% slučajeva. Mogu ga izazvati različiti tipovi leptospira, a najčešće ga izaziva leptospira

icterohaemorrhagiae. Weilova bolest se manifestuje izra-ženom malaksalošću, žuticom, krvarenjima po koži i sluzokožama, smanjenim izlučiva-njem urina ili prestankom mokrenja. Retko se javlja zapaljenje mišića srca, pluća i mozga. Smrtnost bolesnika sa Weilovom bolešću je od 5 do 19%. Najčešći uzroci smrti su otkazivanje funkcije bubrega, poremećaj cirkulacije krvi i krvarenja naročito u plućima. Dijagnoza se potvrđuje nalazom specifičnih antitela na leptospire.

WEILOVA ZONA (engl. zone of Weil), zona zubne pulpe, siromašna ćelijama, koja leži ispod sloja odontoblasta.

WERDING-HOFFMANNOVA BOLEST (engl. Werding-Hoffmann spinal muscular atrophy, SMA type 1, acute infantile ), nasledno oboljenje koje karakteriše izumiranje ćelija motornih neurona prednjih rogova kičmene moždine i kranijalnih jedara. Bolest se prenosi autosomno recesivno (ponekad dominantno ili vezano za Xhromozom), sa pre-valecijom oko 1:20.000 novorođenčadi. Ispoljava se kao: 1. Akutna infantilna forma ili SMA tip 1. To je najteži oblik. Ispoljava se u prvih 6 meseci, a u 1/3 obolelih već na rođenju, kao mišićna hipotonija, odsustvo tetivnih refleksa, atrofija i fascikulacije jezika, uz očuvanu funkciju ekstraokularnih mišića i sfinktera. Velike su teškoće sa hra-njenjem ove dece; javlja se i respiratorni distres. Obolela odojčad leže skoro bez pokreta, sa abdukcijom ruku i nogu koje su flektirane u laktovima i kolenima („kao žaba“ - engl. „frog-leg“ posture). Većina umire u prvoj godini života. 2. Hronična, intermedijarna forma, SMA tip 2. Blaži oblik oboljenja, čini oko 1/3 W-H atrofija. Deca sisaju i gutaju prvih meseci normalno, disanje nije kompromitovano. Nauče da samostalno sede, a neka i prohodaju. Slabost mišića se javlja obično krajem prve godine, progresivna je i difuzna, a najizraženija u proksimalnim mišićima nogu i ruku. Refleksi su oslabljeni ili odsutni. Ova deca ponekad dožive treću deceniju, ali nepokretna i sa sve većim problemima gutanja hrane, nazalnim govorom i teškim skoliozama. 3. Kugelberg-Welanderova bolest, juvenilna ili SMA tip 3. To je najblaži oblik. Javlja se slabost proksimalnih mišića, naročito ramenog pojasa i nogu između 5. i 15. godine života. Otežan je hod, penjanje uz stepenice i dizanje sa stolice. Mišići listova izgledaju hipertrofični u odnosu na atrofične mišiće butina (što podseća na mišićne distrofije tipa Duchenne ili Becker). Slabost mišića ramena i ruku se obično nešto kasnije javlja. Većina obolelih je pokretna i u trećoj deceniji života. Vezivanjem za stolicu javljaju se kifoskolioza i kontrakture. Laboratorijska ispitivanja u ovom obliku pokazuju lako povišenje nivoa kreatin kinaze seruma. Srce nije zahvaćeno, a inteligencija obolele dece je normalna (koriste kompjuter veoma vešto). EMG pokazuje fibrilacije u mirovanju, uz normalnu motornu nervnu sprovodljivost (ali i druge znake denervacije mišića). Biopsija mišića u SMA je karakteristična za perinatalnu denervaciju (SMA tip 1), ili u juvenilnom obliku, podseća na adultni mišić koji je prošao više faza denervacije i reinervacije. Genski lokus za sve SMA je na hromozomu 5 (5q11-13), a prenatalna dijagnoza, kao ni tera-pija oboljenja, za sada nisu mogući.

WERNEROV SINDROM (engl. Werner syndrome), retko hereditaran; prenosiv kao autosomno recesivna osobina. Aficirana su oba pola. Obično počinje tokom druge ili treće decenije. Karakterišu ga prerano starenje, kratak trup, katarakta, promukao glas, rana osedelost i gubitak kose, atrofija kože, ulcer noge, vaskularni

poremećaji, prerani gubitak zuba, endokrini poremećaji: šečerna bolest i atrofija testisa. Ostali simptomi mogu biti kalcinoze, hipertrofični artritis, distrofija nokata, skleropoikiloderma, osteoporoza, hipofunkcija adrenalne kore i pituitarne žlezde; hipertiroidizam i hiperparatiroidizam.

WERNICKE-KORSAKOFFLJEV SINDROM (engl. Wernicke-Korsakoff syndrome ), komplikacija zbog deficijencije tiamina kod alkoholizma ili malnutricije drugog uzroka. Sindrom se sastoji od dve udružene bolesti - Wernickeovog i Korsakoffljevog sindroma. Karakteristike Wernickeovog sindroma su: oftalmoplegija, ataksija i oštećenje kratkotrajne memorije. Dijagnoza se postavlja mere-njem tiamina u serumu i REFom. Wernickeov sindrom se obično razrešava nadoknadom tiamina, ali ponekad može da evoluira u hroničnu bolest - Korsakoffljev sindrom, koga karakteriše izraženo oštećenje kratkotrajne memorije, tj. nesposobnost da se nove informacije i doživljaji zadrže u memoriji. Konfabulacija je česta kod Korsakoffljevog sindroma. Karakteristične patološke promene udružene sa Wernickeovim sindromom uključuju i atrofiju mamilarnih tela i odre-đenih periventrikularnih nukleusa.

WERNICKEOVA ENCEFALOPATIA, POLIOENCEPHALITIS HAEMORRHAGICA SUPERIOR (engl. Wernicks encepha-lopaty ), bolest koja se najčešće javlja kod alkoholičara, a uzrokovana je izrazitijim nedostatkom vitamina B1, što dovodi do krvarenja i degenerativnih promena u određe-nim delovima mozga (moždanom stablu, oko III moždane komore, akvedukta). Ukoliko se ne preduzme hitno lečenje, bolest se završava letalno ili prelazi u Korsakoffljevu psihozu. Lečenje: velikim dozama vitamina B1, dijetom bogatom vitaminima B grupe. Početak bolesti je nagao sa gubitkom apetita, povraćanjem, paralizom očnih mišića, promenama na zenicama, nesanicom, nestabilnošću pri hodu, oštećenjem funkcije vidnog živca, drastičnim gubitkom težine.

WERNICKEOVO PODRUČJE (engl. Wernicke’s area ), zadnji deo levog gornjeg temporalnog girusa, Brodmannova područja 41 i 42, čija destrukcija izaziva gubitak sposobnosti razumevanja govora. Naziva se i opšte interpretacijsko područje, zato što u njega pristižu sve senzorne informacije koje ulaze u korteks; tu se obrađuju, dobijaju svoj biološki značaj i kategoriju svesti.

WHIPPLEOVA BOLEST (engl. Whipple’s disease ), sistemsko zapaljenje izazvano aktinomicetom Tropheryma whippelli. Infekcija može da zahvati gotovo svaki organ, a uvek tanko crevo. Ispoljava se bolovima u trbuhu, malapsorpcijom, povišenom telesnom temperaturom, artralgijama i artritisom, hiperpigmentacijom kože, limfadenopatijom, pleuritisom, perikarditisom, simptomima od strane centralnog nervnog sistema. Dijagnoza se postavlja biopsijom tankog creva, a uspešno se leči antibioticima.

WILCOXONOV TEST (engl. Wilcoxon’s test ), test ekvivalentnih parova, (rangova sa znakom), neparametarski test za

ispitivanje razlike između dva zavisna uzorka (engl. matched samples). Razlike xi-yi n parova opservacija rangiraju se prema veličini i svakom rangu daje predznak originalne razlike. Izračunavaju se sume pozitivnih i negativnih rangova i manja od tih suma koristi kao test statistika. Test se koristi kao alternativa t- -testu kada formirane razlike nemaju normalan raspored, a može da se primeni i na ordinarne podatke.

WILLISOV KRUG (engl. arterial circle of cerebrum, circle of Willis, lat. circulus arteriosus cerebri ), v. cirkulus arteriozus cerebri.

WILMSOV TUMOR (engl. Wilms’ tumor, adenosarcoma ), maligni embrionalni tumor bubrega, koji potiče od metanefrogenog blastoma. Javlja se kod dece, a nađen je i kod fetusa i novorođenčadi (prenatalni Wilmsov tumor). Retko se javlja kod odraslih. Histološki se klasifikuje kao: dobro, umereno i loše diferenciran. Terapija: hirurško lečenje, radioterapija i hemioterapija.

WINCHESTEROV SINDROM (engl. Winchester syndrome ), sindrom koga karakterišu: patuljast rast, kontrakture, zamućenje kornee, resorpcija karpalnih i tarzalnih kostiju, destrukcija zglobova koji simuliraju jako izra-žen reumotoidni atritis, grubo lice sa isture-nim čelom, širokim nosem, ulegnutim nosnim grebenom i tankim usnicama.

„WINDOW SIGN” U ARTRITISU (engl. window sign in arthritis), otok sinovije meta-tarzofalangealnih zglobova koji dovodi do nenormalnog udaljavanja palca od ostalih prstiju.

WIRCHOF-ROBINOVI PROSTORI (engl. Wirchow-Robin spaces ), kupasti produžeci subarahnoidalnog prostora koji okružuju krvne sudove koji ulaze i izlaze iz mozga. Oni su od mozga odvojeni piom mater, a sadrže u normalnim okolnostima cerebrospinalnu tečnost, fibrocite, kolagena vlakna i lutajuće ćelije.

WOLF-HIRSCH-HORNOV SINDROM (engl. Wolf-Hirsch-Horn syndrome ), relativno redak sindrom koji nastaje zbog delimičnog gubitka kratkog kraka na 4. hromozomu. Karakteriše ga: psihomotorna i razvojna retardacija i multiple anomalije; obično je težina novorođen-četa manja; hipotonija i iznenadni napadi simptoma ispoljeni kod novorođenčeta; mikrocefalija, asimetrija lobanje, isturenost glabele, okularni hipertelorizam, antimongoloidne palpebralne fisure, ptoza očnih kapaka, deformiteti ušnih školjki sa uzanim spoljašnjim ušnim kanalima; oboreni uglovi usta, rascep usne ili nepca, mikrognatija, zakasnela

osifikacija karlice i metakarpalnih kostiju, sinostoze, fuzija kostnih struktura; urogenitalne i kardiovaskularne abnormalnosti; strabizam, hidrocefalus. Period življenja je kratak: oko jedne trećine dece umire tokom prve dve godine života.

WOMAC INDEX (engl. Western Ontario and McMaster Universities Osteoarthritis Index ), trodimenzionalni upitnik koji pacijent samo-stalno popunjava i koji prati bol, ukočenost i funkcionalno oštećenje.

WORMIANOVE KOSTI (engl. Wormian bones ), izolovane koščice koje se nalaze u gustom vezivnom tkivu sindezmoze. Nastaju odvajanjem grupa osteoblasta sa ivica kostiju koje formiraju spoj.

W SINDROM , hereditaran sindrom po tipu X- -vezanog nasleđivanja sa parcijalnom ekspresijom kod osoba ženskog pola. Karakterišu ga: prerana mentalna retardacija; napadi lakih grčeva, tremor; isturenost čela, hiperte-lorizam, antimongoloidna iskošenost palpebralnih fisura, strabizam, ravan, širok greben i vrh nosa, nekompletan medijalni oralni rascep (medijalni rascep gornje usnice, odsustvo gornjeg centralnog sekutića, medijalni rascep maksilarnog luka i prednjeg nepca), kratka i visoka mandibula, subluksacija proksimalnih radioulnarnih zglobova, kratka ulna, kamptodaktilija i klinodaktilija.

127Xe, radioaktivni izotop ksenona, metabolički inertan gas. Fizičko vreme poluraspada je 36,4 dana. U nuklearnoj medicini, u obliku gasa, služi za ventilacionu scintigrafiju pluća i merenje regionalnog protoka krvi.

133Xe , radioaktivni izotop ksenona, metabolički inertan gas. Emituje g fotone, energije od 81 KeV. Fizičko vreme poluraspada 5,25 dana. U nuklearnoj medicini, u obliku rastvora za i.v. ubrizgavanje, omogućava ispitivanje perfuzije pluća, merenje regionalnog protoka krvi i protoka krvi u mišićima.

X-HROMOZOM (engl. X-chromosome, lat. X-chromosoma), submetacentrični heterohromozom, srednje veličine, koji određuje žen-ski pol kada se pojavljuje u paru. U tom slu-čaju, samo jedan X je genetički aktivan i nosilac je velikog broja gena važnih za organizam. Deo drugog X postaje inaktivan i transformiše se u Barrovo telo i „dobošarsku palicu“.

X-NOGE

(engl. valgus), deformacija kod koje su kolena potisnuta ka srednjoj liniji tela, a natkolenice i potkolenice čine ugao otvoren upolje sa temenom u visini kolena.

X-VEZANO NASLEĐ IVANJE (engl. X linked heredity), geni smešteni na X hromozomu i osobine koje su pod kontrolom ovih gena. Do sada je određen veliki broj takvih gena kod čoveka, koji kontrolišu i dominantna i recesivna svojstva. Najveći broj pore-mećaja je prouzrokovan recesivnim mutacijama gena na X hromozomu (npr. Duche-nne/Becker mišićna distrofija, hemofilija A i B). U ovom slučaju su oboleli gotovo uvek muškarci, dok su žene prenosioci bolesti (criss-cross nasleđivanje). Gonozomna konstitucija muškaraca je XY tako da postojanje samo jednog X hromozoma dovodi do oba-veznog fenotipskog ispoljavanja recesivne mutacije. Prisustvo samo jedne doze gena predstavlja tzv. hemizigotno stanje. Bolest kod žena je mnogo ređa jer je neophodno pri-sustvo mutacije na oba X hromozoma (recesivni homozigot). Češće se recesivna mutacija kod žena nalazi u heterozigotnom stanju, pa su one fenotipski zdravi prenosioci. Kod ‘ena sa ovakvim genotipom postoji rizik od 50% da će njihovi sinovi oboleti, odnosno da će kćerke biti prenosioci mutacije. Dominantni poremećaji vezani za X hromozom su malobrojni (npr. jedan oblik ra-hitisa rezistentnog na vitamin D) i u tim slučajevima žene, pošto imaju dva X hromozoma, dva puta češće obolevaju od muškaraca.

XXX SINDROM (engl. XXX syndrome), trizomija polnog X-hromozoma. Otkriva se, uglavnom slučajno ili u toku ispitivanja sve novorođene dece, jer nema karakterističnih anomalija. Prevalencija je 1:1.000 do 1:1.500 novorođenih devojčica. Ipak, ove devojčice imaju neke karakteristike: nešto viši rast (odrasle žene oko 172 cm), a nešto manji (ali u okvirima normalnih varijacija) obim glave. Motorni razvoj je usporen, a koordinacija pokreta slabija („nespretna“ deca). I.Q. je nešto ispod očekivanog (85 - 90), a česti su i problemi sa govorom i izražavanjem, tako da skoro polovina zahteva specijalno školovanje. Pubertet i fertilnost su normalni.

XXXX SINDROM (engl. XXXX syndrome), redak hromozomski poremećaj koji, ponekad, podseća na Down sindrom: devojčice pokazuju mentalnu retardaciju (I.Q. 30 - 80), a govor je najviše oštećen. Rast je normalan ili visok. Postoji hipoplazija sredine lica, mongoloidno ukošeni otvori kapaka, blag hipertelorizam, epikantus. Ponekad je vrat širok, sa pterigijumom. Poremećaji menstruacije su česti, fertilnost smanjena. Potomstvo je, po pravilu, normalno.

XXXXX SINDROM (engl. penta X syndrome), veoma retka hromozomska anomalija koju karakteriše nizak rast, mentalna retardacija i mikrocefalija u devojčica koje izgledom podećaju na XXXX devojčice (kao i na decu sa Down sindromom). U ovih devojčica zabeležene su i urođene srčane mane (defekt pretkomorske ili pregrade između komora), kao i druge anomalije, ali ne tako često. Nema još podataka o plodnosti ovih žena. Interesantno je da su X-hromozomi majčinog porekla.

X-Y NASLEĐ IVANJE (engl. X - Y linked heredity), v. X-vezano, v. Y-vezano nasleđivanje.

XYY SINDROM (engl. XYY syndrome), česta hromozomska anomalija, jedan na 850-1.000 živorođenih dečaka. Retko se otkriva, jer je izgled (fenotip) normalan. Ipak, definisane su anomalije koje mogu da ukažu na ovaj sindrom: ubrzanje rasta od školskog uzrasta, visoki rast odraslih; ponekad laka mentalna retardacija. Ove osobe su fizički slabije, uskih ramena, fina motorna koordinacija je loša, ponekad imaju intencioni tremor. Ponašanje je često izmenjeno: hiperaktivni su, zbunjeni, rastrojeni, sa naglim promenama raspolo-ženja. U školi imaju probleme. Agresivnost nije česta, izuzev u teže mentalno retardiranih. Ponekad imaju nespuštene testise i/ili mali penis, a pubertet u lakom zakašnjenju. Većina muškaraca sa ovim sindromom je fertilna, normalne heteroseksualne aktivnosti i potomstvo je normalno.

X-ZRAK (engl. X-ray), elektromagnetni talas talasne dužine u oblasti od 10 nm do 0,001 nm. X-zračenje nastaje na dva načina: u prvom slučaju naelektrisana čestica, velike brzine (najčešće elektron), biva usporena. Zračenje dobijeno ovim putem naziva se zakočno X-zračenje. U drugom slučaju, pri prelasku elektrona na unutrašnje orbitale atoma (K, L, M) višak energije oslobađa se emitovanjem zračenja, koje se naziva karakteristično X-zračenje. X-zračenje spada u grupu jonizujućih zračenja i opasno je po ljudski organizam. Primena X-zračenja je veoma rasprostranjena, a u medicini se uglavnom koristi u dijagnostici i terapiji zračenjem.

90Y , radioaktivni izotop itrijuma, emituje b čestice s najvećom energijom od 2,24 MeV i neznatno malo g fotona. Najveći domet u mekim tkivima je 5 mm, odnosno 3 mm u hrskavicama. Raspada se do stabilnog cirkonijuma (90Zr), vreme poluraspada je 2,7 dana. U nuklearnoj medicini se u obliku čestica silikatnog ili citratnog koloida koristi za radionuklidnu sinoviektomiju kolenog zgloba i lečenju malignih izliva u pleuri i peritoneumu.

YAG LASER (engl. YAG laser), tip lasera, koji kao aktivnu sredinu koristi neodijum-itrijum aluminijski garnet (Nd. YAG), a generiše zračenje u oblasti infracrvenih zraka talasne dužine 1,06 um, relativno velike snage. Prodornost je nekoliko milimetara ispod kože, pri čemu dolazi do proteinske koagulacije, termolize, isparavanja i dehidratacije. Koristi se za sečenje tkiva u oftamologiji, ginekologiji, urologiji, pulmologiji, torakalnoj hirurgiji, neurohirurgiji, ortopediji, gastroenterologiji i dr.

Y-HROMOZOM

(engl. Y-chromosome, lat. Y-chromosome ), mali, akrocentrični heterohromozom bez satelita, koji služi za razvoj testisa kod svih sisara. Može da se vizualizuje u interfaznom jedru posle bojenja kvinakrinom.

Y-VEZANO NASLEĐ IVANJE (engl. Y lin-ked heredity, holandric heredity ), holandrično nasleđivanje; nasleđivanje gena koji se nalaze na Y hromozomu i svojstava koji su pod njihovom kontrolom. Ova svojstva se javljaju isključivo kod muškog pola. Jedino somatsko svojstvo za koje se pretpostavljalo da se nasleđuje preko Y hromozoma su dlakave uši kod muškaraca. Najnovija istraživanja ukazuju da se, pored segmenata koji kontrolišu razviće gonada, na Y hromozomu nalaze i geni koji određuju različita somatska svojstva, a nasleđuju sa na autosoman način. Ovi geni smešteni su u segmentu koji sinapsira sa X hromozomom, imaju svoje homologe alelne parove na X hromozomu i označeni su kao pseudoautosomni geni. Stoga su ovi geni kod muškaraca, i kod žena prisutni u paru i ne ispoljavaju se holandrički.

ZABODINA , v. ubodina.

ZAČETAK (engl. fetus), plod od osme do tridesete nedelje trudnoće. Pravno, začetak znači da je dete začeto u majčinoj utrobi, ali da još nije rođeno. Začetak u majčinoj utrobi ima sva prava kao i živo rođeno dete.

ZADAH (engl. fetor), neprijatan, jak, odbojan miris. Obično se misli na zadah iz usta, a može da se javi kao posledica nedovoljne higijene usne duplje, karijesa, zapaljenskih procesa, divertikuloze jednjaka, hepatične kome, uremije i dr. Zadah iz usta (engl. bad breath, lat. foetor ex ore ), neprijatan zadah iz usta, najčešće kao posledica loše higijene usta i različitih oboljenja usta i zuba (karijes, gangrenozni zubi, ulcerozni procesi u ustima, parodontopatija) ali i drugih oboljenja (sinuzitis, tonzilitis, bronhopulmonalna obolje-nja, oboljenja digestivnog trakta, acidoza, uremija). Sinonim: halitosis.

ZADAVLJENJE (engl. strangulation by ligature, throttling, lat. strangulatio funalis), nasilno mehaničko udušenje iz grupe strangulacionih asfiksija (v. mehaničko udušenje), kod koga do poremećaja ili prestanka disanja dolazi usled stezanja vrata omčom (kanap, gajtan, marama, šal, lanac i dr.) aktivno ili pasivno zategnutom. Usled dejstva omče na koži se stvara trag stezanja (v. trag stezanja). Najčešće je ubilačkog porekla (v. ubistvo) npr. ubistvo aktivnim stezanjem vrata kana-pom. Može biti i zadesno (v. zades) npr. pasivno stezanje vrata šalom čiji je slobodni kraj upao među zupčanike mašine, i retko samo-ubilačko (v. samoubistvo). Kod stezanja vrata bilo kojim sredstvom (v. zagušenje, v. veša-nje) smrt može nastupiti ne samo zbog me-haničkog udušenja, veći zbog pritiska na vratne krvne sudove i

sledstvenog poremećaja cirkulacije, odnosno pritiska na nerve i sledstvenog refleksnog poremećaja srčanog rada.

ZADES (engl. accident), nenamerno ili slu-čajno nasilno oštećenje sopstvenog ili tuđeg zdravlja, odnosno uništenje sopstvenog ili tu-đeg života. Samozades je nenamerno i nasilno oštećenje vlastitog zdravlja, odnosno uništenje vlastitog života. Bitni faktori zadesa su: zadesilac (nenamerni izvršilac zadesa), zadešenje (sam čin zadesa) i zadešenik (žrtva zadesa).

ZADNJA UKRŠTENA VEZA ZGLOBA KOLENA (engl. posterior cruciate ligament of knee, lat. ligamentum cruciatum posterius genus), v. ligamentum krucijatum genus posterior.

ZADNJA VELIKOMOŽDANA SPOJNICA (engl. posterior cerebral commisure, lat. commisura cerebri posterior), v. komisura posterior.

ZADNJI (engl. behind, lat. posterior), v. posterior.

ZADNJI KORENOVI (engl. dorsal roots), strukture kojima aksoni senzornih neurona ulaze u kičmenu moždinu.

ZADNJI MOZAK (engl. rhombencephalon, grč. rhombencephalon), v. rombencefalon.

ZADNJI ROGOVI (engl. dorsal horn), deo kičmene moždine u kome završavaju senzorni neuroni.

ZAGAĐ ENJE (engl. contamination), prisustvo štetnih, najčešće bioloških i hemijskih materija u vazduhu, hrani, tlu, koje se mogu naći kao prirodni konstituenti ili kao posledica aktivnosti čoveka. U literaturi se navodi na desetine hiljada raznih hemijskih materija i drugih kontaminenata sa poznatim a sve češće i nepoznatim efektima na zdravlje čoveka. Jedan od načina zaštite ljudi i sredine od štetnih posledica zagađenja je postavljanje granice prisustva kontaminenata. To su maksimalno dozvoljene koncentracije za radnu i spoljnu sredinu; standardi za vodu; lista i dozvoljene količine kontaminenata u hrani, koje se regularno kontrolišu.

ZAGRIŽAJ (engl. bite), 1. izazvan, dejstven kontakt, pritisak donjih nasuprot gornjim zubima; 2. mera sile naprezanja ostvarena kontaktom gornjih i donjih zuba kao i međusobnim odnosima vilica i zuba. Bočni z ., zagrižaj sa laterookluzijom; infantilni z. , nastao pre formiranja alveolarnog nastavka i nicanja zuba u predelu molara; ivični z. , onaj kod kojeg se sekutići obeju vilica susreću sečivnim ivicama; izbalansiran z., onaj kod kojeg su uspostavljeni harmonični odnosi vilica i zuba; otvoren z. , onaj kod kojeg je vertikalna dimenzija lica uvećana, a odgovarajuća grupa zuba prilikom zagrižaja ne ostvaruje međusobni kontakt, nazvan još i apertognatijom; ukršteni z., onaj kod kojeg su pre svega srednje linije oba zubna niza ukrštene, ne poklapaju se; zatvoren z., malokluzija sa umanjenom vertikalnom dimenzijom lica, velikim preklopom zuba i isturenom donjom vilicom, naziva se još i dubokim zagrižajem.

ZAGUŠENJE (engl. manual strangulation, throttling, lat. strangulatio manualis), nasilno mehaničko udušenje iz grupe strangulacionih asfiksija (v. mehaničko udušenje) kod koga do poremećaja ili prestanka disanja dolazi usled stezanja vrata šakom ili šakama. Naj-češće je ubilačkog porekla (v. ubistvo). Kod stezanja vrata bilo kojim sredstvom (v. zadavljenje, v. vešanje) smrt može nastupiti ne samo zbog mehaničkog udušenja veći zbog pritiska na vratne krvne sudove i sledstvenog poremećaja cirkulacije, odnosno pritiska na nerve i sledstvenog refleksnog poremećaja srčanog rada.

ZAKLJUČAN IZNUTRA SINDROM (engl. locked inside syndrome), v. fiksirano nepokretno stanje.

ZAKON „SVE ILI NIŠTA“ (engl. all or none law), događaj koji se dešava, i pri tome je maksimalan za date uslove, ili se ne dešava.

ZALCITABIN (engl. zalcitabine), antivirusni lek, analog citidina. Koristi se u kombinovanoj terapiji AIDS-a, pogotovo kod bolesnika koji ne podnose zidovudin, ili je zidovudin neefikasan. Preparat: Hivid.

ZALISCI LIMFNIH SUDOVA (engl. valves of lymphatic vesses, lat. vavula lymphatica), parni nabori endotela limfnog suda koji su smešteni jedan nasuprot drugom i čija je funkcija da dozvoljavaju tok limfe samo prema srcu.

ZALISTAK (engl. cusp, valve, lat. cuspis, valvula), v. kuspis, v. valvula.

ZALISTAK PLUĆNOG STABLA (engl. pulmonary trunk valve, lat. valva trunci pulmonalis), v. valva trunci pulmonalis.

ZALOGAJ, v. bolus.

ZAMENA MESA (engl. meat substitute, meat exchange), odmerene količine pojedinih namirnica slične energetske i hranjive vrednosti kao meso, koje ga mogu zamenjivati u dnevnom obroku. Na primer: 30 g posnog mesa sadrži 7 g belančevina, 3 g masti i 55 kcal. Ta količina mesa odgovara: 30 g posne ribe ili 30 g posnog sira (15% masti) ili 1/2 šolje soje, pasulja ili graška. Može i jedno jaje da bude zamena, ali ima više holesterola, a isto vredi i za 30 g džigerice.

ZAMETAK (engl. embryo), u sudskomedicinskom smislu plod do kraja osme nedelje trudnoće.

ZAMOR (engl. fatigue), fenomen koji nastaje kao posledica aktivnosti pojedinih organa, organskih sistema ili organizma u celini, prilikom savlađivanja različitih vidova opte-rećenja iz svakodnevnog života ili iz radnog procesa. Spada u domen fizioloških reakcija organizma i predstavlja signal koji opominje organizam da treba da prekine aktivnost (fizičku, mentalnu itd.) zbog prekomernog opterećenja i mogućih posledica. Može se manifestovati kao lokalni zamor ili zamor celog organizma. Posle odmora osećaj zamora se gubi i sve funkcije se vraćaju u početno, stabilno stanje, pripremljene za ponovnu aktivnost (reverzibilnost zamora). Nastaje usled: apsolutne ili relativne refraktarnosti, kada nijedna draž ne može da dovede do ponovne depolarizacije ćelijske membrane nervnog vlakna (teorija promenjene hronaksije); usled nastanka disproporcije u zahtevima organizma za kiseonikom i aerobnog kapaciteta organizma (teorija ugušenja); usled utroška energijom bogatih jedinjenja i jedinjenja koja služe za njihovu resintezu u aktivnim ćelijama (teorija iscrpljenja); usled nagomilavanja anaerobnih produkata metabolizma - laktata i piruvata (teorija intoksikacije); usled nastanka odre-đenih strukturnih promena u intelektualnim funkcijama (teorija neurofizioloških promena). Hronični zamor - premor je patološka pojava nastala usled nagomilavanja zamora kada se na fiziološko stanje tj. zamor ne odgovori adekvatnim odmorom. Ne prolazi u toku dana u kome je nastao i predstavlja patološki efekat rada.

ZANOKTICA (engl. hangnail, agnail), otcepljeni deo kože uz nokatnu ploču na prstima šaka.

ZAOSTAJANJE SPUŠTANJA GORNJEG OČNOG KAPKA

(engl. Von Graefes sign), u sklopu oftalmoloških znakova kod hipertireoze, pri pogledu na dole dolazi do zaostajanja spuštanja gornjeg očnog kapka.

ZAOSTAJANJE U RASTU (engl. growth retardation, short stature ), visina koja je za 2 standardne devijacije ispod srednjih vrednosti za uzrast i pol. Po drugoj definiciji, sva deca ispod P3 (trećeg percentila) su niskog rasta. To znači da je oko 3% dece nisko. Nekad se rast dece ispod P1 (prvog percentila visine) označava kao patuljasti rast (a ona iznad P99 kao džinovski rast). Za procenjivanje pravilnosti rasta nekog deteta važno je odrediti i brzinu rastenja (izračunava se kao razlika dve visine u 6 ili 12 meseci i izražava u cm/god). Dete se možda i nalazi u granicama normalnih vrednosti za visinu, ali je njegova brzina rastenja usporena (ili ubrzana), što zahteva ispitivanje i utvrđivanje uzroka, eventualno i lečenje.

ZAPALJENJE MOZGA, MOŽDANIH OP-NI I KIČMENE MOŽDINE (engl. meningoencephalomyelitis), oboljenje mozga, mož-danih opni i kičmene moždine izazvano različitim infekcijama i neinfektivnim uzro-čnicima, koji dovode do zapaljenja svih navedenih struktura. Klinički se manifestuje broj-nim teškim neurološkim poremećajima i centralnog, i perifernog nervnog sistema. Među infektivnim uzročnicima najčešći su virusi i bakterije. Reč je o teškom oboljenju sa velikom smrtonošću i teškim posledicama kod preživelih.

ZAPALJENJE OČNIH KAPAKA (engl. blepharitis), upala ivice očnih kapaka koja je često udružena sa konjunktivitisom. Najčešći uzročnik je Staphylococcus, koji je odgovoran za hronični tok i može da bude praćen površnim punktiformnim keratitisom. Leči se lokalno antibioticima i toplim vlažnim oblogama.

ZAPREMINA (engl. volume), oblast prostora okružena trodimenzionalnim objektom ili delom prostora. Jedinica za zapreminu je kubni metar (m3).

ZAPREMINSKA GUSTINA (engl. volume density), parametar koji se koristi u sterologiji.

ZARAZNA BOLEST (engl. contagious disease), bolest različitih organa ili sistema organa koja je uzrokovana prenosom zaraznog agensa (mikroorganizma) sa jedne osobe na drugu. Izvor zaraze može biti bolesnik ili kliconoša. Bolest se može preneti i sa zaraženih životinja (v. zoonoze). Prenošenje infektivnog agensa može biti direktno ili indirektno. Klinički se bolest najčešće ispoljava kao akutna infekcija, mada

može proticati subakutno ili biti hronična. Dijagnoza se postavlja kli-nički, laboratorijski (otkrivanjem uzroč-nika) i epidemiološki. Lečenje se sprovodi u zavisnosti od uzročnika (v. terapija zaraznih bolesti). Odgovarajuće epidemiološke mere sprečavaju prenošenje zaraze od izvora infekcije. V. hepatitis B.

ZARAZNA ŽUTICA A (engl. viral hepatitis type A), akutna nekroza i zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa A (HAV). Infekcija HAV prenosi se kontaktom (“bolest prljavih ruku”), hranom i vodom. Tipičan, ikterični oblik (oblik praćen žuticom) ove bolesti prolazi kroz preikterični, ikterični i rekonvalescentni stadijum - bolest traje 2- 4 meseca. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, povišene aktivnosti serumskih transaminaza (AST, ALT) i nalaza anti-HAV antitela IgM klase. Nema hroniciteta, a smrtnost je mala (umire manje od 0,1% bolesnika sa klinički manifestnom formom bolesti). Terapija je simptomatska. Specifična pasivna zaštita postiže se davanjem običnih gamaglobulina 0,02 - 0,04 ml na kilogram telesne težine. Aktivnu zaštitu daje mrtva ili živa vakcina protiv hepatitisa A (aplicira se potkožno ili intramuskularno 0., 30. i 180. dana od vakcinacije).

ZARAZNA ŽUTICA B (engl. viral hepatitis type B), virusno zapaljenje jetre prouzrokovano hepatitis B virusom (HBV). Rasprostranjen je u celom svetu. Prenosi se putem krvi ili produkata krvi i telesnim tečnostima zaraženim HBV. Otkako je počelo obavezno testiranje dobrovoljnih i svih drugih davalaca krvi na prisustvo hepatitis B antigena (HBsAg), smanjena je učestalost infekcije hepatitisom B koja se prenosi putem transfuzije krvi. Danas se najčešće hepatitis B prenosi nesterilnim iglama i špricevima (zajedničkom upotrebom igle ili šprica, npr. kod narkomana), akupunkturom, tetoviranjem i seksualnim kontaktom. Inkubacija akutnog hepatitisa B traje od jednog do šest meseci (najčešće 2 do 3 meseca). Klinička slika varira od asimptomatske pa sve do teških formi (fulminantnog hepatitis oboljenja). Žutica je naj-karakterističniji znak bolesti, ali se ne javlja kod svih bolesnika, većkod manje od 50% slučajeva. Pre pojave žutice simptomi akutnog hepatitisa B su nekarakteristični. To su obično: malaksalost, slab apetit, gušobolja, muka, povraćanje, a kod 10 do 20% bolesnika bolovi u zglobovima, ospa po koži i povišena temperatura. Svrab kože je retko prisutan, a izražen je samo kod retke forme bolesti praćene veoma izraženom žuticom. Akutni hepatitis B traje dva do tri meseca. Prelazi u hronični hepatitis B kod 5 do 10% slučajeva. Hronični hepatitis B je podmukla bolest i u najvećem broju slučajeva protiče bez simptoma. Ukoliko se simptomi jave, oni su najčešće blagi i u vidu umora, slabog apetita, muke, bolova ili osećaja nelagodnosti u trbuhu, bolova u zglobovima i retko žutice. Hronični hepatitis može preći u cirozu jetre, koja se ponekad razvija u rak jetre.

ZARAZNA ŽUTICA C (engl. viral hepatitis type C), akutna nekroza i zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa C (HCV). Infekcija HCV prenosi se najčešće parenteralnim putem (intravenski narkomani, bolesnici na hemodijalizi, hemofiličari i dr.), ali kod oko polovine inficiranih osoba putevi prenošenja HCV nisu poznati. Zarazna žutica C je laka bolest koja najčešće prolazi neprimetno. U klinički manifestnim, ikteričnim oblicima (oblicima praćenim žuticom) bolest liči na odgovarajuće oblike zarazne žutice A ili B. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, porasta aktivnosti serumskih transaminaza

(AST, ALT) i prisustva anti-HCV antitela. Prognoza je ozbiljna: kod 60 - 90% obolelih od zarazne žutice C, bolest uzima hroničan tok. Smrtnost je manja od 0,1%. Nema specifične terapije niti profilakse.

ZASENČENJE (engl. shadow), u rendge-nologiji, vizuelna manifestacija nekog patološkog procesa tj. supstrata koji pojačano apsorbuje rendgenske zrake pa se na ekranu manifestuje u vidu zasenčenja tj. senke. Naše oko je u stanju da razlikuje tri gradacije: senku ili zasenčenje, svetlinu ili rasvetljenje i polusenku ili polusvetlinu. Senke mogu biti intenziteta mekog tkiva, kalcijumove gustine i intenziteta metala. Svetlina je rendgenska manifestacija rendgentransparentne sredine, tj. vazduha. Polusenku daju masno tkivo, fibrozna hrskavica, perifokalno zapaljenje.

ZASIĆEN (engl. saturated), znači da su svi hemijski afiniteti zadovoljeni. Izraz zasićen ugljovodonik označava odsustvo dvogubih ili trogubih veza u ugljovodoniku npr. heksanu.

ZASIĆENE MASNE KISELINE (engl. saturated fatty acids), masne kiseline sa opštom formulom CnH2n +1COOH.

ZASTOJ SRCA (engl. cardiac arrest ), pres-tanak istiskivanja krvi iz srca sa posledičnim padom arterijskog krvnog pritiska i gubitkom svesti. Može da nastane zbog bloka u sporovođenju impulsa u SA, AV čvoru ili srčanom mišiću, ili zbog ventrikularne fibrilacije. Forma srčanog zastoja koji karakteriše registrovanje električne aktivnosti srca (na EKG-u), a odsustvom mehaničke kontrakcije naziva se elektro-mehanička disocijacija.

ZASTRELINA , v. ustrelina.

ZAŠTITA NA RADU, aktivnosti koje otklanjaju opasnosti i nepovoljne posledice u tehnološkom procesu i stvaraju uslove za bezbedan rad i očuvanje zdravlja lica obuhvaćenih zaštitom. Poštuje tri osnovna principa: eliminacija rizika, izolacija rizika i izdvajanje radnika. U mere zaštite na radu spadaju tehničke, organizacione, higijenske, medicinske, socijalne i zakonodavno-administrativne, kao i lična zaštitna sredstva.

ZAŠTITA OD SUNCA

(engl. sun protection), upotrebom odgovarajućih krema postiže se zaštita od štetnog dejstva sunčevih zraka. V. zaštitna krema.

ZAŠTITNA KREMA (engl. sunscreen cream), kreme sa određenim faktorom zaštite od zračenja sunca (engl. sun protection factor, SPF ). Služe da se u situacijama kada je izlaganje sunčevom zračenju poželjno ili se ne može izbeći, minimizira ili spreči oštećenje kože ultravioletnim zracima.

ZATEZAČ (engl. tensor, lat. tensor), v. tenzor.

ZATEZANJE (engl. tension, lat. tensio), v. tenzio.

ZATKOLENA JAMA (engl. popliteal space, lat. fossa poplitea), v. fosa poplitea.

ZATVOREN (engl. obturator, lat. obturatus), v. obturatus.

ZAVISNOST (engl. adiction), u najširem smislu uslovljenost stanja pojedinca od postupaka drugih. Značajnu ulogu ima u detinjstvu i u procesima socijalizacije. Do određenog uzrasta deteta smatra se fiziološkim osećanjem u odnosu na roditelje. Stanje zavisnosti se pro-dužava i kasnije u porodici i društvenoj intera-kciji. Ukoliko roditelji sprečavaju osamo-staljivanje deteta na određenim fazama psihoseksualnog razvoja, zavisna pozicija ometa dostizanje očekivanog stepena zrelosti u odraslom dobu. Termin se koristi i kao zavisnost od neke droge ili psihoaktivnog sredstva (alkohol, psihofarmakološki medikamenti, opijati, nikotin i sl.) i podrazumeva da osoba iz psiholoških i fizioloških razloga (psihička i fizička zavisnost) nije u stanju da prekine upotrebu „omiljenog otrova“.

ZAVISNOST OD LEKOVA (engl. drug dependence), posebno psihološko i fizičko sta-nje u kome postoji prisilna želja da se nastavi uzimanje leka kako bi se postigli željeni ili sprečili neželjeni efekti koji nastaju kad se obustavi uzimanje leka. Osnovne karakteristike zavisnosti su: psihološka zavisnost (pri-silna želja da se uzima lek), fizička zavisnost (nagli prekid uzimanja leka prouzrokuje niz psihičkih i fizičkih poremećaja), apstinencijalni sindrom (skup simptoma i znakova koji nastaju posle prekida uzimanja

leka) i tolerancija. Neki tipovi zavisnosti imaju samo jednu, a neki sve tri karakteristike zavisnosti. Tipovi zavisnosti su: opijatni, alkoholno-barbituratni, marihuanski, amfetaminski, kokainski, kat, duvanski i organski rastvarači. Uspeh lečenja za sada ne zadovoljava jer samo 10% zavisnika postiže potpuno izlečenje, oko 70% se ponovo vraća drogi, dok ostali završavaju u zatvoru ili umiru. Apstinencijalni sindrom se medikamentno može uspešno ublažiti i izlečiti, ali najveći problem u lečenju zavisnosti je resocijalizacija.

ZAVIST (engl. enoy), kombinovano stanje osećanja (nezadovoljstvo, psihička napetost, agresivne težnje) kod osoba lišenih gratifikacija i osujećenih u najrazličitijim sferama života. Obično ljubomora prethodi zavisti, a mržnja je sledi.

ZAŽIVOTNA POVREDA , povreda (v. povreda) nastala u toku života (intravitalna povreda), tj. povreda nanesena živom telu. Za razliku od posmrtne i agonale povrede, karakterišu je do-bro izražene vitalne reakcije (v. posmrtna pov-reda, v. agonalna povreda, v. vitalna reakcija).

ZAŽIVOTNA REAKCIJA , v. vitalna reakcija.

„Z” DEFORMACIJA PALCA , fleksija u prvom metakarpofalangealnom i hiperekstenzija u interfalangealnom zglobu. Javlja se kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom.

ZDRAVA HRANA (engl. healthy food), hrana za koju se smatra da pomaže unapređenju i očuvanju zdravlja. Takva hrana mora biti zdravstveno bezbedna i higijenski ispravna, ne sme biti kontaminirana biološkim, hemijskim ili fizičkim agensima koji mogu da dovedu do oštećenja zdravlja i jedino je takva dozvoljena za ljudsku upotrebu. Pod ovim pojmom često se podrazumeva i tzv. organska hrana proizvedena bez pesticida, herbicida i veštakog đubriva, ili tzv. prirodna hrana koja ne sme da sadrži veštačke ili sintetske sastoj-ke i koja je minimalno tehnološki obra-đivana. U ove grupe bi mogle da se svrstaju integralne žitarice, ulja dobijena hladnim ceđenjem, ali i neke posebne namirnice kao pšenične klice, semenke suncokreta ili bundeve, pivski kvasac i dr. Za prehrambene proizvode koji se deklarišu kao „zdravi” dobija se poseban atest.

ZDRAVLJE (engl. health), 1. opšte stanje osobe ili organizma. Zdravlje može da bude dobro ili loše; 2. stanje odlične kondicije tela ili mozga, bez bolesti, nepravilnosti ili poremećaja.

ZDRAVOG RAZUMA (engl. commonsense), neposredan i jasan prilaz problemima zasnovan na činjenicama i objektivnoj realnosti. Lišenost sadržaja zasnovanih na predrasudama, iluzijama i sličnim fenomenima koji bi iskrivljene činjenice mogli plasirati kao realne. Nerazvijeno i oštećeno mišljenje je kontradikcija zdravom razumu. Postoje dobne, kulturološke, istorijske i ekonomske spe-cifičnosti.

ZDRAVSTVENA SITUACIJA (engl. health care situation), socijalno-medicinski status jedne populacije. Obuhvata mnoge društveno-ekonomske, ekološke, sociokulturne, geo-političke i druge karakteristike, a ne samo zdravstveno stanje. Zdravstvena situa-cija jedne populacije obuhvata i higijensko-epidemiološke prilike, mere za poboljšanje zdravlja; sredstva koja se izdvajaju za zdrav-lje, zdravstvenu zaštitu i službu; stepen znanja populacije o sopstvenom zd-ravlju i putevi za njihovo poboljšanje. Pored toga, zdrastvena situacija podrazumeva i kvantitet i karakter resursa koji se angažuju u sprovođenju zdravstvene zaštite (kadrovi i tehnologije), a u širem smislu i obim prava i mogućnosti korišćenja zdrav-stvene zaštite i službe. Analiza zdrav-stvene situacije sve češće se koristi u socijalnomedicinskim opservacijama, jer se njome omo-gućava dobijanje šire osnove za razume-vanje zdravstvenog stanja populacije i faktora rizika po zdravlje, odnosno ostalih činilaca koji utiču ili mogu uticati na zdravlje.

ZDRAVSTVENA STATISTIKA (engl. health statistics), prikupljeni podaci koji opisuju događaje, usluge, sredstva, ishode i troškove vezane za zdravlje, bolest i zdravstvenu službu. Podaci mogu da potiču iz rezultata epidemiološkog ispitivanja, medicinske dokumentacije ili administrativnih protokola. Vitalna statistika je deo zdravstvene statistike.

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA (engl. health care), organizovano obavljanje zdravstvene delatnosti pružanjem medicinskih usluga bolesnicima i drugim osobama u cilju oču-vanja i unapređenja njihovog zdravstvenog stanja i sposobnosti za rad. Obuhvata spreča-vanje i suzbijanje oboljenja ili stanja, blagovremenu dijagnostiku, efikasno lečenje i otklanjanje posledica obolevanja i povređivanja putem rehabilitacije. Savremena zdravstvena zaštita sprovodi se po načelima sveobuhvatnosti, dostupnosti, efikasnosti i neprekidnosti. Osnovni postupak savremene zdravstvene zaštite obuhvata aktivnosti na unapređenju, zaštiti i promociji zdravlja pojedinca i populacije u celini, pri čemu se teži postizanju aktivne uloge pojedinca i porodice u smislu zahteva „zdravlje kao način života“. Zdravstvena zaštita populacije obezbeđuje se putem higijensko-protivepidemijske, socijalno-medi-cinske, laboratorijske, farmaceutske, stomatološke, ambulantno-polikliničke, bolničke, specijalističke i drugih oblika zdravstvene delatnosti.

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

(engl. heal-th insurance), obaveznim zdravstvenim osigu-ranjem zaposlene osobe i druga lica (osiguranici) uplatom određenog namenskog doprinosa u fond zdravstvenog osiguranja obezbeđuju sebi i članovima svoje porodice sledeća prava: 1. pravo na novčanu naknadu za vreme pri-vremene sprečenosti za rad (bolovanje); 2. naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite; 3. naknade pogrebnih troškova. Dobrovoljnim (naknadnim) zdrav-stvenim osiguranjem osiguranici mogu doplatom i pod posebnim uslovima da obezbede i širi obim prava koja nisu obuhvaćena obavez-nim osiguranjem: lečenje u inostranstvu, veći standard pri korišćenju bolničkog lečenja, opremu za novorođeno dete, rehabilitaciju u banjskim i rehabilitacionim centrima i sl. Invalidskopenzijskim osiguranjem obezbeđuju se određena prava osiguranicima u slučaju trajne invalidnosti ili hendikepiranosti, odnosno pravo na penziju nakon prevremenog (zbog invaliditeta) ili redovnog prestanka radnog odnosa.

ZENICA (engl. pupil, lat, pupilla), v. pupila.

ZENKEROVA DEGENERACIJA (engl. Zenker’s degeneration), posebna vrsta degene-racije u poprečno prugastim mišićima koja prati dugotrajna febrilna stanja, a javlja se i u nekim anemijama i intoksikacijama.

ZENKEROV DIVERTIKULUM (engl. Zenker’s diverticulum), v. faringoezofagealni divertikulum.

ZEVANJE (engl. yawning), duboki nevoljni inspirijum i ekspirijum kroz široko otvorena usta, često praćeni protezanjem.

ZGLOB (engl. joint, lat. articulatio), v. artikulacio.

ZGLOBNA HRSKAVICA (engl. articular cartilage, lat. cartilago articularis), ima veoma specifičnu građu; oblaže zglobne površine kostiju, debljine je oko 0,2 do 6 mm. U zoni hijaline hrskavice postoje tri različita sloja: tangencijalni, prelazni i radijalni, u kojima se nalaze hondrociti (hrskavične ćelije) različite veličine, oblika i orijentacije. Ispod zone hijaline hrskavice nalazi se tanka talasasta bazofilna linija kalcifikovane hrskavi-ce, koja označava funkcionalnu granicu između plastičnog dela hrskavice i tvrde kalcifikovane hrskavice. Kolagena vlakna u intercelularnom prostoru su „strateški” orijentisana prema glavnim mehaničkim silama koje deluju na hrskavicu tokom raznih pokreta i opterećenja zgloba. Z. h. se gotovo u potpunosti ishranjuje iz sinovijalne tečnosti, nema perihondrijuma pa se ne

može regeneri-sati. Z. h. temporomandibularnog i sterno-klavikularnog zgloba su fibroznog tipa.

ZGLOBNA VEZA (engl. ligament, band, lat. ligamentum), v. ligament, ligamentum.

ZGLOBNI DISK (engl. articular disc, joint cartilage, lat. discus articularis), pločica fibrozne hrskavice smeštena u duplji zgloba. Svojom periferijom pripojena je za zglobnu kapsulu i deli duplju zgloba na dva dela. Z. d. su veoma slabo vaskularizovani i nemaju nervna vlakna. Služe za efikasnu distribuciju pritiska koji nastaje tokom funkcije datog zgloba. Nalaze se u sternoklavikularnom i temporomandibularnom zglobu.

ZGRUŠAVANJE (engl. coagulation), v. koagu-lacija.

ZID (engl. wall, lat. paries), v. parijes.

ZIDNI (engl. parietal, lat. parietalis), v. parijetalni.

ZIDOVUDIN (engl. zidovudine), AZT, antivirusni lek, analog timidina. To je prvo korišćen relativno efikasan lek protiv AIDS-a. Danas se koristi kao jedan od lekova u duploj ili triploj terapiji, naročito kod novih slučaje-va kod kojih se još nije razvila rezistencija. Neželjeni efekt: supresija koštane srži. Preparati: Retrovir, Zidosan.

ZIGOMATIKUS (engl. zygomatic, lat. zygomaticus), jabučni, onaj koji se odnosi na jabučni luk (v. arkus zigomatikus) ili jabučnu kost (v. os zigomatikum).

ZIGOT (engl. zygote, lat. zygota), prva diploidna ćelija novostvorenog organizma nastala spajanjem dve haploidne germinativne ćelije suprotnih polova.

ZIMOGENE GRANULE

(engl. zymogen granules, presecretory granules, lat. granulum zymogeni ), sferične inkluzije obavijene jediničnom membranom. Imaju fini granularni sadržaj i prisutne su u apikalnom polu glavnih ćelija glavnih želudačnih žlezda i acinusnih ćelija pankreasa. One nastaju iz Golgievog aparata i pored mnogobrojnih drugih inaktivnih enzima sadrže propepsin u glavnim ćelijama želuca i tripsinogen u acinusnim ćelijama pankreasa. Sadržaj z. g. se oslobađa egzocitozom u žlezdani ili acinusni lumen, a aktivacija enzima odvija se isključivo u lumenu želuca ili duodenuma.

ZJAP (engl. hiatus, opening, lat. hiatus), v. hijatus.

ZLATO (engl. gold), preparati zlata: aurotioglukoza, aurotiomalat i auranofin koji pripadaju grupi antireumatika drugog reda. Deluju antiinflamatorno i koriste se u terapiji teških oblika reumatoidnog artritisa koji ne reaguje na nesteroidne antireumatike. Mehanizam dejstva je nedovoljno poznat. Imaju izražene neželjene efekte: ulceracije u ustima, kožne reakcije, oštećenje bubrega i krvne slike, a ređe oštećenje jetre, pluća, kolona i dr.

Z-LINIJA (engl. Z-line, Z-disc, lat. linea Z, telophrama), tamna linija smeštena u sredini I-pruge. Struktura: 1. na uzdužnom preseku mogu se videti aktinski miofilamenti koji stižu do Z-linije, deleći se pri tom na dva Z- -filamenta koji se spajaju sa dva Z-filamenta suprotne strane. Na taj način nastaje cik-cak struktura; 2. na poprečnom preseku vidi se mreža pravilnih kvadratića koja podseća na pletenu korpu. Sve strukture Z-linije su uro-njene u Z-matriks. Z-linije susednih miofibrila spojene su jedna za drugu i za sarkolemu sistemom poprečno-orijentisanih, intermedijarnih dezminskih mikrofilamenata.

ZLOSTAVA (engl. abuse), razlikuje se od telesne povrede po tome što se njome ne napada integritet tela, nego se izazivaju telesne i duševne neprijatnosti (pljuvanje, šamaranje, čupanje kose itd.) i patnje. Zlostava ne ostav-lja na telu vidljive tragove i zbog toga se teško objektivizuje. U Krivičnom zakonu zlostava se ne određuje kao izdvojeno krivično delo.

ZLOSTAVLJANJE DETETA (engl. child abuse), namerno povređivanje deteta. Klinič-ki, zlostavljanje podrazumeva svaku namernu povredu: fizičku zloupotrebu ili povredu, za-nemarivanje ili neuspešno sprečavanje povređivanja ili nepružanje adekvatne zaštite, prevencije ili nadzora, seksualnu zloupotrebu ili nametljivost, otvorenu torturu ili osakaćivanje (onesposobljavanje). Fizičku zloupotrebu podrazumevamo u svakoj situaciji koja rezultira namernim, fizičkim povređivanjem deteta. To su najčešće ishodi nerazumnog, ozbiljnog kažnjavanja deteta, kada povrede mogu nastati na: koži i površnim tkivima, na glavi, na unutrašnjim organima. Kao oblik zlostavljanja moguće je i maliciozno ili ignorantsko uskraćivanje fizičkih, emocionalnih i obrazovnih neophodnosti za blagostanje deteta.

Seksualno zlostavljanje podrazumeva silovanje, grupno silovanje, incest, sodomiju, oralno seksualno opštenje, penetraciju kroz vaginalni ili analni otvor stranim predmetom kao i nepristojno, razvratno i pohotljivo ponašanje sa decom. Drugi aspekt seksualnog zlostavljanja uključuje i seksualnu eksploataciju dece (pornografija ili prostitucija u dečjem uzrastu). Klinički i zakonski, veoma je bitno istaći da je u svim ovim radnjama jasno postojanje razlike u godinama, psihofizičkoj zrelosti i odgovornosti zlostav-ljanog deteta i zlostavljača.

Z-MATRIKS (engl. Z-matrix), fin granularni, vrlo gust materijal, pronađen u Z-liniji. Iako se zna da su tropomiozin i aktinin prisutni u z--matriksu, njegova tačna hemijska struktura nije poznata.

ZNAK (engl. sign), subjektivna tegoba ili promena koju možemo da objektivizujemo, a ukazuje na određenu bolest (npr. povišena telesna temperatura).

ZNAK ZALAZEĆEG SUNCA (engl. setting sun eye sign), jedna od manifestacija povišenog pritiska u lobanji kod odojčeta (očne jabučice su postavljene tako da se ima utisak „Sunca koje zalazi“) koje još ima otvorene fontanele, a čija je osnovna bolest hidrocefalus.

ZNOJENJE (engl. sweating), način odavanja toplote tela isparavanjem preko znojnih žlezda, kada je temperatura okoline viša od temperature tela. Znoj je produkt znojnih ‘lezda čiji sekretorni deo aktivno sekretuje tečnost - primarni sekret (prosekret), koji je po sastavu sličan plazmi (samo ne sadrži proteine plazme). Prolaskom primarnog sekreta kroz izvodne kanaliće dolazi do reapsorpcije Na, Cl i vode, tako da u definitivnom znoju njihova koncentracija pada, a raste koncentracija K, uree i mlečne kiseline. Kod obilnijeg znojenja neaklimatizovanih osoba, zbog brzog protoka prosekreta kroz kanaliće reapsorbuje se mnogo manje Na i Cl, pa se velika količina soli gubi znojenjem (15 - 30 g/dan) dok se ne aklimatizuju. Zato se ovim osobama pored veće količine tečnosti u hranu mora dodavati i so.

ZNOJNE ŽLEZDE (engl. sweat glands, lat. glandulae sudoriferae), male, vijugave tubularne i tubulo-alveolarne žlezde koje su pode-ljene u dve grupe: apokrine i ekkrine. Apokrine znojne žlezde (engl. apocrine sweat glands, odoriferous sweat glands, lat. glandula sudorifera apocrina), nepravilan termin za znojne žlezde aksile, pubičnog regiona, veli-kih usana, skrotuma, perinealnog i cirkumanalnog regiona i areole dojke. Istraživanja elektronskim mikroskopom pokazala su da ove žlezde, imaju apokrinu sekreciju. Struktura: 1. telo žlezde sastoji se od brojnih kesastih tubuloalveola, obloženih jednoslojnim kocka-stim epitelom. U poređenju sa ekkrinim znoj-nim žlezdama apokrine su dublje

postavljene u dermisu, inervisane su adrenergičkim nervnim završecima i sekretuju viskozniji sadržaj. Oslobađanje sekreta potpomognuto je brojnim mioepitelnim ćelijama. Njihov sekret je bez mirisa, ali njegovom razgradnjom od strane bakterija na koži nastaje oštar miris. Promenom svoje veličine i voluminoznosti ćelija apokrine žlezde reaguju na ciklične hormonske varijacije; 2. izvodni kanal je obložen jednoslojnim kockastim epitelom. Nasuprot ekkrinim žlezdama izvodni kanal apokrine žlezde je povezan sa folikulom dlake. Ekkrine znojne žlezde (engl. eccrine sweat glands, lat. glandula sudorifera eccrina), proste tubularne kožne žlezde. Struktura: 1. telo, jednostavna nerazgranata cev, savijena u glomerulusu koji je smešten u dermisu i hipodermisu. Epitel koji oblaže ovu cev sastavljen je od dva tipa kockastih ili cilindričnih ćelija: mukoidnih (tamnih) i svetlih ćelija između čijih baza leže brojne mioepitelne ćelije; 2. izvodni kanal, blago uvrnut i obložen slojevitim epitelom. Slojevit epitel nedostaje u predelu keratinizovanog sloja epiderma. Ovde se duktus transformiše u kanal oblika vadičepa i otvara na epidermalnoj površini. Postoji 2 - 5 x 106 ekkrinih znojnih žlezda, koje se nalaze svuda po koži osim na ivicama usana, bradavicama, unutrašnjoj površini prepucijuma, glansu penisa, nokatnom krevecu, klitorisu i malim usnama. Produkuju hipotonu vodenastu tečnost sa malo Na-hlorida, a ine-rvisane su vazomotornim nervnim vlaknima simpatičkog nervnog sistema.

ZONA (engl. zone, lat. zona), kružni region ili polje koje je jasno uokvireno ili ograničeno u odnosu na okolne strukture. Zonu karakterišu osobena građa ili raspored. Z. inserta (lat. z. incerta), nejasno ograničen i tanak sloj sive mase delimično isprepletan nervnim vlaknima koji ulazi u sastav suptalamusa. Smatra se da je zona inserta deo retikularne formacije (v. formacio retikularis) koji leži između dva sloja bele mase: talamičkog snopa ili Forelovog polja H1 i lentikularnog snopa ili Forelovog polja H2. Forelovo polje H1 razdvaja zonu insertu od donjeg ili ventralnog dela talamusa, a Forelovo polje H2 od gornjeg ili dorzalnog dela suptalamičkog jedra.

ZONA INTERMEDIJA KORE NADBUB-REŽNE ŽLEZDE (engl. intermedial zone of adrenal cortex), nestalan, uzak ćelijski sloj, koji se nalazi između zone glomeruloze i zone fascikulate.

ZONA PELUCIDA (lat. zona pellucida, membrana pellucida), amorfan, PAS-pozitivan ekstracelularan sloj, koji okružuje primarni i sekundarni oocit. Z. p. se prvi put pojavljuje u stadijumu primordijalnog ovarijalnog folikula u vidu plakova koji se međusobno stapaju. Sastoji se od želatinoznog glikoproteina. Broj-ni mikrovili koji polaze i od oocita i od folikularnih ćelija prodiru u z. p. i ostvaruju međusoban kontakt. Neki autori veruju da z. p. sintetišu folikularne ćelije, dok drugi misle da učestvuju i oociti.

ZONULA (engl. zonule, lat. zonula), mali kružni region ili kružno oblikovano polje koje građom jasno odudara od okolnih struktura. Z. cilijaris (engl. ciliary zonule, zone of Zinn, lat. z. ciliaris), trepljasta zona. Tanka, kružno raspoređena zona razapeta između trepljastog tela (v. korpus cilijare) i sočiva (v. lens)

očne jabučice. Trepljasta zona je sastavljena od brojnih, tankih i ukrštenih zonularnih vlakana i šupljikavih zonularnih prostora koji se nalaze između zonularnih vlakana. Zonularna vlakna su raspoređena u tri sloja i svojom akcijom deluju na sočivo. Kontrakcijom trep-ljastog mišića (v. muskulus cilijaris) dolazi do potiskivanja trepljastog tela napred i unutra, čime se zonularna vlakna opuštaju a sočivo u većoj meri ispupči. Na ovaj način se menja i njegova prelomna moću sklopu refleksa akomodacije (v. akomodacija). Van kontrakcije trepljastog mišića on svojim tonusom lagano zateže kapsulu sočiva onemogućavajući njegovo ispupčavanje. Zonularni prostori pripadaju šupljini zadnje očne komore.

ZONULA ADHERENS (engl. adhering junction, intermediate junction, lat. zonula adherens), deo terminalnog štapića koji se nalazi ispod zonule okludens. U predelu z. a. postoji intracelularni procep širine 15 - 20 nm, a sadrži umereno izražen, gust, osmiofilan, amorfan materijal nepoznate prirode. Slojevi citoplazme, neposredno uz ćelijsku membranu, koja je u sastavu z. a. su pomalo zgusnuti. Aktinski mikrofilamenti se ovde prič-vršćuju granajući se u terminalnu mrežu. Kao i zonula okludens i z. a. gradi cirkumferentni pojas oko apikalnog pola i učestvuje u održa-vanju ćelijske kohezije. Prostrane z. a. pri-sutne su u interkalatnim diskovima, gde im je struktura modifikovana i tada se zovu fascija adherens.

ZONULA OKLUDENS (engl. tight junction, occluding junction, lat. zonula occludens), pojas koji nastaje stapanjem spoljašnjih slojeva ćelijske membrane dve susedne epitelne ćelije. Transmisiona elektronska mikroskopija pokazuje da se pravi spoj ostvaruje samo u pojedinim tačkama z. o. U z. o. ne postoji glikokaliks. Z. o. je najudaljenija komponenta terminalnog štapića i obuhvata čitav obim apikalnog pola. Ona zatvara intercelularni prostor koji se nalazi ispod, deleći ga od okoline. Doprinosi međućelijskoj vezi i učestvuje u jonskim i metaboličkim ćelijskim reakcijama.

ZONULARNA VLAKANCA (engl. zonular filaments, zonular fibers, lat. fibrae zonulars), usnopljeni mikrofilamenti koji formiraju cilijarnu zonulu. Rastegnuta su između cilijarnog epitela i ekvatora sočiva, tako što su vezana za bazalnu laminu cilijarnog nastavka i kapsulu sočiva. Na poprečnom preseku z. v. imaju tubularan izgled. Njihova hemijska struktura odgovara elastičnim vlaknima. Zategnutost z. v. regulisana je kontrakcijom i relaksacijom cilijarnog mišića, tj. kontrakcija opušta z. v., te sočivo poprima konveksniji oblik i povećava svoju refraktarnu moć.

ZOOFILIJA (engl. zoophilia), sklonost ka seksualnom opštenju sa životinjama. Potiče od grčke reči zoon životinja, philien - voleti. Zastupljena je kod oba pola. Može biti jedini oblik seksualnog opštenja, ili privremeni zbog izolacije. Često je asocirana sa sadizmom ili mazohizmom. Ranije je bilo prihvaćeno mišljenje da se ovaj oblik seksualnog opštenja javlja kod mentalno zaostalih osoba i češće je vezivan za seosku sredinu, ali se danas podjednako javlja i u gradu. Životinje se koriste za pružanje oralnih zadovoljstava, mada je moguća i penetracija bilo životinjskog uda ili penisa u

životinju.

ZOOFOBIJA (engl. zoophobia), patološki strah od životinja. Potiče od grčke reči zoon - -životinja i fobos - strah.

ZOONOZA (engl. zoonosis), infekcija ili infektivna bolest koja se pod prirodnim uslovima prenosi sa životinje na ljude (kuga, besnilo, bruceloza i dr.). U našoj sredini, obe bolesti se često nazivaju antropozoonoze ili zooantroponoze.

ZRAČENJE (engl. radiation), proces prenošenja energije kroz prostor u formi talasa ili snopa čestica. Zračenje koje se sastoji samo od čestica naziva se čestično zračenje. Ako je zračenje posledica radioaktivnih transformacija jezgara, reč je o radioaktivnom zračenju, koje obuhvata: a-zračenje (jezgra helijuma), b-zračenje (elektroni i pozitroni), g-zračenje (elektromagnetni talas) i neutronsko zračenje. Zračenje koje pri interakciji sa okolinom menja atomsku strukturu okoline (jonizuje atome okoline) naziva se jonizujuće zračenje (X-zračenje, g-zračenje i sva čestična zračenja visokih energija). Zračenje u prirodi koje ne jonizuje materiju kroz koju prolazi, spada u grupu nejonizujućih zračenja (infracrveno zračenje, vidljiva svetlost, ultralju-bičasto zračenje).

ZRAK (engl. ray), pravac normalan na talasni front. Poklapa se sa pravcem prostiranja talasa.

ZRAKASTI (engl. radial, lat. radialis), v. radijalis, radijalni.

ZRELOST (engl. maturity), dostignuto stanje nekog organizma koje strukturalno i funkcionalno odgovara merilima pune razvijenosti. U različitim kulturama različito se ocenjuje. Ličnost je zrela tek onda kad dostigne emocionalnu, intelektualnu i socijalnu zrelost. Zrela ličnost je samoaktualizovana. U stanju je da adekvatno percipira realnost. Ne prihvata iluzije, prihvata da se bori čak i sa neprijatnom stvarnošću i ne provodi vreme u čekanju da se stvari spontano razreše. Istrajava u svojim namerama čak i kada je to bolno. Ne stidi se da bude ono što jeste i prihvata slabosti i nedostatke drugih ljudi. Sposobna je da se usredsredi na konkretan problem. U stanju je da ostvaruje tople emocionalne kontakte sa određenim brojem ljudi, ali ima potrebu i da povremeno bude sama. Spontana je i kreativna sa jasnim životnim ci-ljevima. Ima osećanje pripadništva celokupnom čovečanstvu i razvijena etička osećanja.

ZRNASTE ĆELIJE (engl. granular cells), mali multipolarni neuroni Goldgi tip II. Imaju nekoliko kratkih dendrita i jedan kratak akson, koji ostaje u blizini perikariona sopstvenog neurona. Jedro zauzima gotovo celu citoplazmu, mada su prisutne i sve ostale tipične organele. Postoje tri vrste zrnastih ćelija: zrnaste ćelije malog mozga, zrnaste ćelije velikog mozga i zrnaste ćelije olfaktivnog bulbusa.

ZRNASTE ĆELIJE KORE MALOG MOZ-GA (engl. granule cells of cerebellar cortex), kategorija multipolarnih interneurona, veličine 5 - 10 mm. Izgrađuju najveći deo granuloznog, zrnastog sloja kore maloga mozga. Postoje dve vrste zrnastih ćelija : 1. sitne, veličine 5 - 6 mm. Dendritima se sinaptički povezuju sa mahovinastim vlaknima u cerebelarnoj kori, a aksoni se specifično račvaju i uspostavljaju kontakte sa Purkinjeovim, korpastim, zvezdastim i krupnim zrnastim neuronima; 2. krupne z. ć., promera 8- - 10 mm, uspostavljaju specifične sinapse sa raznim neuronima u okolini i ispoljavaju inhibitorni efekat na sitne z. ć. Sve ove ćelije igraju veoma važnu ulogu kao modulatori sinaptičke transmisije u malom mozgu.

ZRNASTE ĆELIJE KORE VELIKOG MOZGA (engl. granule cells of cerebral cortex), mali multipolarni neuroni sa nekoliko dendrita i aksonom, čije se kolaterale lokalno razgranavaju, učestvujući u formiranju slojeva kore velikog mozga. Spadaju u neurone Goldgi tip II i kao takve imaju veoma važnu integrativnu funkciju.

ZRNASTE ĆELIJE OLFAKTIVNOG BULBUSA (engl. granule cells of olfactory bulb), mali neuroni u unutrašnjem zrnastom sloju olfaktivnog bulbusa. Nemaju tipičan akson, ali dendriti igraju i ulogu aksona. Formiraju dendro-dendritske, recipročne sinapse sa mitralnim neuronima.

ZRNO (engl. grain), seme koje sadrži klicu za rast buduće biljke i rezerve hrane koje će podmiriti potrebe germinativnog perioda. Zrno žitarica ima posebnu strukturu, tipičnu po sastavu za svaku vrstu. Generalno, struktura je slična: klica je izdvojena opnom, a najveći deo zrna, endosperm, sadrži skrob, koji pokrivaju dve opne u kojima ima belančevina, mineralnih materija i vitamina, a spoljašnja opna sadrži celulozu. Mlevenjem i obradom zrnev-lja žitarica dobija se brašno koje, u zavisnosti od stepena ekstrakcije, ima različit sastav (belo, crno) i biološku vrednost.

Z-TEST (engl. z-test), statistički test za ispitivanje značajnosti razlike između: jedne sredine velikog uzorka i neke unapred fiksirane vrednosti (norme); aritmetičkih sredina veli-kih nezavisnih uzoraka; aritmetičkih sredina velikih zavisnih uzoraka (opservacije jednog uzorka u korelaciji sa opservacijama drugog, npr. merenja pre i posle terapije kod istih bolesnika, merenja kod blizanaca).

Test statistika, „z“, količnik je razlike i odgovarajuće standardne greške. Za velike uzorke (veličine bar 30), „z“ statistika ima, ili približno ima, standardan normalan raspored, većprema tome da li su populacije iz kojih su izabrani uzorci normalnog ili nekog drugog rasporeda. Ako je z veće od 2 (u stvari 1,96) razlika se može smatrati značajnom na pragu značajnosti 5%.

ZUBALO (engl.denture), uobičajeni naziv za ugrađene veštačke zube i neku vrstu pro-tetičke, ortopetske nadoknade; u formi fiksnih ili pokretnih rešenja.

ZUBI (engl. teeth, lat. dentes), čvrsti, konični organi sa centralnim mekim tkivom, tzv. pulpom. Oni su implantirani u odgovarajuće alveolarne jamice u vilici. Zub se sastoji od sledećih delova: 1. krunica (lat. corona dentis), koja prominira iz gingive. Gleđ oblaže čitavu krunicu; 2. koren (lat. radix dentis), koji je smešten u jamici alveolarne kosti i koji se završava kao apeks. Koren je obložen cementom; 3. vrat (lat. cervix dentis), uska je zona između korena i krunice; 4. pulpina komora (lat. cavitas dentis), komunicira sa periodontalnim prostorom preko vršnih otvora na apeksu zuba. Komora je iznutra obložena dentinom. Postoje primarni zubi, tzv. decidualni, kojih ima 20 i koji se pojavljuju posle rođenja, a nestaju između 6. i 13. godine života, da bi bili zamenjeni sekundarnim zubima, tzv. stalnim, sukcedualnim zubima. Stalnih zuba ima 32. U cilju zamene primarnih zuba stalnim, primarni bivaju resorbovani od strane osteoklasta koji potiču od peridoncijuma i pulpe primarnog zuba. Resorpciji su podložni svi delovi korena zuba, a tokom nje osteoklasti formiraju Howshipove lakune. Prednji zubi , sekutići i očnjaci, imaju oblik klina sa izraženom sečivnom ivicom kojom seku i kidaju hranu; bočni zubi , pretkutnjaci i kutnjaci, imaju grizne površine, neravne sa izraženim kvržicama i sistemom fisura i jamica, kojima sitne i melju hranu.

ZUBNA FISTULA (engl. dental fistula, lat. fistula dentis), patološki kanal koji se pruža od hroničnog apikalnog procesa zuba do površine sluzokože usta ili kože lica.

ZUBNA GLEĐ (engl. dental anamel), tvrd, tanak transparentni sloj kalcificirane supstance koja obuhvata i štiti dentin krunice zuba. To je najtvrđa supstanca čovečjeg tela sastavljena od kalcijumovih soli (preko 95%), organskih materija i vode. Mikroskopski ga čine gleđne prizme, spojene cementnom supstancom i obavijene gleđnom opnom. Naziva se još i adamantinski sloj, adamantinska supstanca i sl.

ZUBNA PASTA (engl. tooth paste), pomoćno sredstvo za održavanje oralne higijene. Sadrži abrazivne materije, sapune, humektante, punila, korigense i osveživače usta. Savremenim pastama za zube se dodaju fluoridi i biološki kompatibilni antiseptici.

ZUBNA PULPA (engl. tooth pulp), dobro vaskularizovano i inervisano vezivno tkivo koje ispunjava zubnu šupljinu, komoru pulpe. Na periferiji pulpe, prema dentinu nalazi se sloj cilindričnih ćelija, odontoblasta, koji stalno luče predentin i čiji se protoplazmatički produžeci ugrađuju u dentinske kanaliće kao Tomesova vlakna. Vitalitet pulpe , stanje zdravlja pulpe. Ukoliko je tkivo pulpe zahvaćeno degenerativnim promenama, ili je potpuno razoreno, zub se smatra „nevitalnim“ ili bez pulpe, „mrtav zub“.

ZUBNI CEMENT (engl. cementum, lat. substantia ossea), tvrdo zubno tkivo slično kosti. Pokriva dentin korena zuba, mekši je od gleđi i dentina. Stvara se tokom celog života, ima izvanredne reparatorne sposobnosti.

ZUBNI KAMENAC (engl. dental calculus), čvrste naslage na zubima nastale deponova-njem kalcijumovih i magnezijumovih soli iz pljuvačke u obliku karbonata i fosfata u zubne plake. Razlikuju se supragingivalne (kame-nac) i subgingivalne (konkrementi) čvrste naslage na zubu.

ZUBNI PLAK (engl. dental plaque), providna lepljiva, mucinozna naslaga koja se nakuplja na zubu. Sadrži masu bakterija (bakterijski plak) i njihovih produkata; najčešće odgovoran za pojavu karijesa ili paradontopatije.

ZUBOBOLJA (engl. dentalgia), bol zuba, koji najčešće nastaje kao simptom karijesa ili njegovih komplikacija, javlja se spontano ili na nadražaje (mehaničke, termičke, hemijske). Može biti stalan, pulzirajući, sa ili bez širenja u druge delove vilica i lice.

ZUB U ZUBU (engl.dens in dente), razvojni defekt nastao invaginacijom krunice zuba pre njene kalcifikacije.

ZUJANJE U UŠIMA (engl. tinnitus), v. tinitus.

ZUPČASTO JEDRO (engl. dentate nucleus, lat. nucleus dentatus), v. nukleus dentatus.

ZVEZDASTE ĆELIJE (engl. stellate cells), 1. zvezdaste ćelije hipofize imaju oskudnu citoplazmu i duboko invaginiran nukleus, kao i dugačke vitke produžetke koji se pružaju između susednih granuliranih ćelija. Smatra se da nisu samo potporni elementi, nego da su uključeni i u opskrbu granuliranih ćelija hra-njivim materijama i u uklanjanje ćelijskih otpadnih produkata. Opisane su kod zečeva; 2. zvezdaste ćelije cerebeluma su mali neuroni koji su u vezi sa Golgi neuronima tip II i nalaze se u molekularnom sloju cerebelarnog korteksa. Njihovi dendriti ostvaruju sinap-tičke kontakte sa paralelnim vlaknima. Njihovi aksoni se granaju i uspostavljaju kontakt sa dendritima Purkinjeovih ćelija, na koje imaju inhibitorni efekat.

ZVEZDASTI GANGLION (engl. stellate ganglion, lat. ganglion stellatum), v. ganglion stelatum.

ZVEZDASTI RETIKULUM (engl. stellate reticulum, enamel pulp, lat. reticulum adamantinum), atipični epitel koji ispunjava gleđni organ.

ZVIŽDANJE (engl. wheezing), propratni plućni zvuci (vizing) karakterišu se trajanjem dužim od 250 msec. Zviždanje je kontinuirani šum kraćeg ili dužeg trajanja koje može da bude dvojako: visokotonsko i niskotonsko. Visokotonsko zviždanje ima frekvenciju oko 400 Hz ili veću i osoben zviždeći ili šištav kvalitet. Niskotonski zvižduci (krkori) imaju strugav ili krčeći kvalitet. Pored različitog kvaliteta tona, kontinurani propratni šušnjevi se dalje opisuju kao inspiratorni ili ekspiratorni, kratki ili dugi, pojedinačni ili multipli. Visokotonsko i niskotonsko zviždanje je glasno i zbog toga često pokriva disajni šum. Najčešće prihvaćeno objašnjenje o mehanizmu nastanka vizinga jeste da su disajni putevi cevi koje se ponašaju analogno vibrirajućoj trsci. Po nekim akustičkim ispitivanjima zaključeno je da se vizing javlja kad su disajni putevi suženi skoro do tačke zatvaranja, a suprotni zid počne da vibrira. Vizing se javlja u rasprostranjenom bronhospazmu, edemu sluznice ili većem prisustvu sekreta. Lokalizovani vizing je posledica tumora u dušniku ili spoljašnje kompresije na zidove disajnih puteva.

ZVUČNA HALUCINACIJA (engl. acutic hallucination), v. halucinacija.

ZVUK (engl. sound), mehanički talas učestalosti u intervalu od 20 Hz do 2.000 Hz koji čovek registruje čulom sluha, a pri kome se poremećaj manifestuje kao promena gustine (ili pritiska) sredine kroz koju se prostire.

PRILOZI SI Jedinice Vitamini Preporuke Za Dnevni Unos Vitamina Preporuke Za Dnevni Unos Minerala Preporuke Za Dnevni Unos Elemenata U Tragovima Vrednost Leukocitarne Formule U Zavisnosti Od Životnog Doba Prosečne Hematološke Vrednosti Osnovne Biohemijske Analize Elektroforeza Proteina Krvi Vrednosti Imunoglobulina Osnovne Hematološke Analize Gasne Analize Krvi Analiza Uzoraka Telesnih Tečnosti Srčani Enzimi/Izoenzimi U Krvi Pojedine Referentne Vrednosti Tumorski Markeri Odredjivanje Rizika Za Obolevanje Od Koronarne Bolesti Pomoću Lipidnog Profila Nivoi Holesterola Koji Zahtevaju Tretman (Dijetom I/Ili Lekovima) Rizici Za Cerebrovaskularne Bolesti Rizici Za Obolevanje od Kardiovaskularnih Bolesti Klasifikacija Hipertenzije Prema Starosnim Grupama Klasifikacija Krvnog Pritiska Diferencijalna Dijagnoza Bola U Grudima Klasifikacija Neoplazmi Vodič Prevencije,Skrininga i Rane Detekcije Kancera Puna Krv; Pojedine Komponente i Derivati - Upotreba Analiza Urina Komplikacije Intravenske Primene Lekova Simptomi i Znaci Hipoglikemije Kliničke Manifestacije Dehidratacije Glasgow Skala Za Procenu Kome Metode Kontracepcije Tipovi Disanja Procena Stanja Novorođenčeta Na Rođenju - Apgar Skor Varijacije U Boji Kože Nivoi Odbrane Od Infekcije HIV Infekcija

SI JEDINICE (INTERNACIONALNE SISTEMSKE JEDINICE) OSNOVNE SI JEDINICE VELIČINA

NAZIV

SIMBOL

dužina

metar

m

masa

kilogram

kg

vreme

sekund

s

jačina struje

amper

A

temperatura

kelvin

K

intezitet svetlosti

kandela

cd

količina supstance

mol

mol

NEKE IZVEDENE SI JEDINICE VELIČINA

NAZIV

površina

kvadratni metar

SIMBOL

zapremina

kubni metar

brzina

metar u sekundi

ubrzanje

metar u sekundi na kvadrat

gustina

kilogram po kubnom metru

koncentracija supstance

mol po kubnom metru

specifična zapremina

kubni metar po kilogramu

luminescencija

kandela po kvadratnom metru

m

2

m

3

m/s

2

m/s kg/m

3

mol/m

3

m

3 /kg

cd/m

2

IZVEDENE SI JEDINICE SA SPECIJALNIM NAZIVIMA VELIČINA

NAZIV

SIMBOL

IZRAŽENO PREKO DRUGIH JEDINICA

-1

frekvencija

herc

Hz

težina

njutn

N

pritisak

paskal

Pa

energija, rad, količina toplote

džul

J

snaga

vat

W

J/s

količina naelektrisanja

kulon

C

Axs

napon

volt

V

W/A

kapacitet

farad

F

C/V

električni otpor

om

W

V/A

provodljivost

simens

S

A/V

indukcija

henri

H

Wf /A

iluminiscencija

luks

lx

apsorbovana doza zračenja

grej

Gy

J/kg

ekvivalentna doza zračenja

sivert

Sv

J/kg

aktivnost zračenja

bekerel

Bq

s

2

kgxm/s N/m kgx m

2

2 /s2 ili Nxm

ln/m

2

-1

s

PREFIKSI I MNOŽIOCI KOJI SE KORISTE U SI SISTEMU PREFIKS

tera

SIMBOL

T

MNOŽILAC

12

10

1.000.000.000.000

giga

G

9

1.000.000.000

6

1.000.000

3

1.000

2

100

1

10

10 mega

M

kilo

k

hekto

h

deka

da

10 10 10 10

jedinica

1

deci

d

centi

c

mili

m

mikro

m

nano

n

piko

p

femto

f

ato

a

-1

0.1

-2

0.01

-3

0.001

-6

0.000001

-9

0.000000001

10 10 10 10 10

-12

0.000000000001

-15

0.000000000000001

-18

0.000000000000000001

10 10 10

Temperaturni ekvivalenti u Celzijusima i Farenhajtima o

oC

ooF

o oC

o

oF

o

oC

o

oF

-40

-40,0

-11

12,2

18

64,4

-39

-38,2

-10

14,0

19

66,2

-38

-36,4

-9

15,8

20

68,0

-37

-34,6

-8

17,6

21

69,8

-36

-32,8

-7

19,4

22

71,6

-35

-31,0

-6

21,2

23

73,4

-34

-29,2

-5

23,0

24

75,2

-33

-27,4

-4

24,8

25

77,0

-32

-25,6

-3

26,6

26

78,8

-31

-23,8

-2

28,4

27

80,6

-30

-22,0

-1

30,2

28

82,4

-29

-20,2

0

32,0

29

84,2

-28

-18,4

1

33,8

30

86,0

-27

-16,6

2

35,6

31

87,8

-26

-14,8

3

37,4

32

89,6

-25

-13,0

4

39,2

33

91,4

-24

-11,2

5

41,0

34

93,2

-23

-9,4

6

42,8

35

95,0

-22

-7,6

7

44,6

36

96,8

-21

-5,8

8

46,4

37

98,6

-20

-4,0

9

48,2

38

100,4

-19

-2,2

10

50,0

39

102,2

-18

-0,4

11

51,8

40

104,0

-17

1,4

12

53,6

50

122,2

-16

3,2

13

55,4

60

140,0

-15

5,0

14

57,2

70

158,0

-14

6,8

15

59,0

80

176,0

-13

8,6

16

60,8

90

194,0

-12

10,4

17

62,6

100

212,0

VITAMINI VITAMIN

GLAVNE FUNKCIJE

SIMPTOMI I ZNACI DEFICITA

KARAKTERISTIKE

IZVORI

blag:

VITAMIN A retinol karoten beta-karoten

odr​ava integritet epitelnih membrana poma​e u odbrani od infekcije neophodan je za produkciju rodopsina i prevenciju koko​ijeg slepila neophodan je za rast kostiju ubrzava formiranje RNK prevenira nastanak kancera zbog svog antioksidantnog dejstva

usporen rast povecana sklonost ka infekcijama poremecena funkcija gastrointestinalnog, genitourinarnog i respiratornog trakta zbog o​tecenja epitelnih membrana suva i zadebljala ko​a koko​ije slepilo te​ak:

rastvorljiv u mastima ne uni​tava se pri kuvanju uni​tava se na visokim temperaturama kada je prisutan kiseonik u visokom procentu je deponovan u jetri prekomeran unos karotena mo​e da izazove ​uckastu prebojenost ko​e prekomeran unos vitamina A daje simptome slicne nedostatku ovog vitamina

jetra ​ivotinjske masti (puter, sir, ​umance, mleko) riblje ulje povrce (zeleno lisnato, ​uto)

kseroftalmija lokalne infekcije blag: VITAMIN D kalciferol ergokalciferol holekarciferol kalcitriol antirahiticni faktor

VITAMIN

reguli​e metabolizam kalcijuma i fosfora putem uticaja na gastro-intestinalnu apsorpciju, mineralizaciju kostiju i zuba i reapsorpciju u bubregu antirahiticna uloga

remeti ulogu kalcijuma i fosfora u formiranju zuba i kostiju iritabilnost slabost te​ak:

rastvorljiv u mastima i organskim rastvaracima relativno stabilan pri hladenju skladi​ti se u jetri cesto je u vezi sa vitaminom A

rahitis kod dece osteomalacija kod odraslih GLAVNE FUNKCIJE

SIMPTOMI I ZNACI DEFICITA

KARAKTERISTIKE

formira se u ko​i tokom suncanja mleko i mlecni proizvodi ​umance riblje ulje riba jetra ostrige IZVORI

Va​an antioksidans koji: VITAMIN E alfa-tokoferol beta- tokoferol gama- tokoferol

prevenira hemolizu eritricita sprecava oksidaciju vitamina A i nezasicenih masnih kiselina odr​ava inegritet celijske membrane pobolj​ava imuni odgovor ​titi od kancera

smanjenje otpornosti eritrocita na rupturu deficit retko nastaje, osim kod prevremeno rodene dece i ljudi sa hronicnom malapsorpcijom masti

rastvorljiv u mastima stabilan na toploti u odsustvu kiseonika i UV zracenja nestabilan pri hladenju i pri obradi hrane

biljna ulja margarin cerealije zeleno lisnato povrce ​itarice

rastvorljiv u mastima stabilan na toploti

zeleno lisnato povrce meso intestinalne bakterije mlecni proizvodi

produ​eno vreme koagulacije koje se ispoljava krvarenjem

VITAMIN K menadion filokvinon menkvinon

pospe​uje sintezu faktora koagulacije

deficit se retko javlja ako pacijent ne uzima antikoagulantnu terapiju crevne bakterije obezbeduju oko polovinu rezerve u organizmu malapsorpcija masti mo​e da izazove deficit sintetski oblik (menadion) nije zavistan od apsorpcije masti

VITAMIN

12

B

cijanokobalamin hidroksikoba-

neophodan za sintezu mijelina neophodan za normalan razvoj eritrocitne loze u vezi je sa metabolizmom folata

perniciozna anemija neurolo​k i poremecaji

rastvorljiv u vodi i alkoholu nestabilan u toplim rastvorima baza i kiselina

zastupljen je samo u ​ivotinjskim namirnicama (mesu, jajima, mlecnim proizvodima) najveci deo potrebnog vitamina

lamin

12 kod ljudi

B

stvaraju intestinalne bakterije VITAMIN

SIMPTOMI I ZNACI DEFICITA

GLAVNE FUNKCIJE

KARAKTERISTIKE

IZVORI

blag:

VITAMIN C askorbinska kiselina

esencijalan u produkciji cementne sup-stance u razlicitim tkivima: ko​i, dentinu, hrskavici i ko​tanom matriksu va​an u procesu zarastanja rana i ko​tanih fraktura prevenira skorbut ubrzava apsorpciju gvo​dja ​titi folate antioksidant pojacava permeabilitet kapilara

smanjena otpornost ka infekcijama osetljivost zglobova sklonost dentalnom karijesu, pioreji i krvarenjima iz desni usporeno zarastanje rana

rastvorljiv u vodi lako biva uni​ten oksidacijom gubi se pri kuvanju zadr​ava se u naglo zamrznutoj hrani skladi​ti se u telu u ogranicenoj kolicini

sve​e voce i povrce, a narocito limun, pomorand​a i paradajz

te​ak: hemoragija anemija skorbut

blag:

TIAMIN

1

vitamin B

RIBOFLAVIN

2

vitamin B

va​na uloga u metabolizmu ugljenih hidrata neophodan za odr​avanje normalnog apetita neophodan za normalno funkcionisanje nervnog sistema koenzim u produkciji celijske energije

va​an kao koenzim u celijskoj oksidaciji neophodan za normalan rast ucestvuje u adaptaciji na svetlost va​an za metabolizam proteina funkcija mu je u vezi sa funkcijom niacina i

gubitak apetita poremecen metabolizam ugljenih hidrata slabost iritabilnost te​ak: razliciti nervni poremecaji gubitak koor-dinacije mi​ica beriberi paraliza kod ljudi

poremecen rast slabost heiloza glositis dermatitis anemija fotofobija katarkta

rastvorljiv u vodi mo​e da se odr​i pri kuvanju uni​tava se pri izlaganju visokoj temperaturi, alkalijama i sulfatima ne skladi​ti se u organizmu deficit je cesto povezan sa alkoholizmom

zastupljen je u biljnim i ​ivotinjskim tkivima, ali retko u visokim koncentracijama osim u pivskom kvascu cerealije svinjsko meso le​nici, orasi, bademi

rastvorljiv u vodi i alkoholu ne uni​tava se pri kuvanju ukoliko nisu prisutne alkalije nestabilan na svetlosti, posebno ako su prisutne alkalije

mleko i mlecni proizvodi obogacena hrana ​itarice i cerealije jetra meso jaja

6

vitamina B

VITAMIN

NIACIN nikotinska kiselina nikotinamid antipelagra vitamin

VITAMIN

6

B

piridoksin piridoksal piridoksamin

FOLAT folacin folna kiselina

GLAVNE FUNKCIJE

SIMPTOMI I ZNACI DEFICITA

KARAKTERISTIKE

IZVORI

kao komponenta dva va​na enzima, va​an je u glikolizi, tkivnom disanju, sintezi masti i produkciji energije u celiji nikotinska kiselina, ali ne i nikotinamid izaziva vazodilataciju i crvenilo prevenira pelagru

pelagra gastro-inetstinalni poremecaji mentalni poremecaji nedostatk je cesto u vezi sa alkoholizmom

rastvorljiv u toploj vodi i u alkoholu ne uni​tavaju ga toplota, svetlost, vazduh i alkalije ne uni​tava se pri kuvanju

mleko jaja meso leguminoze obogacena hrana cerealije orasi, bademi, le​nici nastaje i u organizmu iz triptofana

ucestvuje u sintezi hemoglobina neophodan za metabolizam triptofana u niacin potreban za metabolizam nekih aminikoselina

anemija smanjen imunitet dermatitis oko ociju i usta neuritis muka, povracanje, gubitak apetita

rastvorljiv u vodi i alkoholu brzo se uni​tava u prisustvu toplote, sunceve svetlosti ili vazduha

meso cerealije neke vrste voca le​nici, bademi, orasi

anemija defekti neuralne cevi (npr. spina bifida) su u vezi sa nedostatkom ovog vitamina kod majke alkohol i kontraceptivi uticu na apsorpciju

slabo rastvorljiv u vodi lako se uni​tava toplotom u prisustvu kiselina uni​tava se na sobnoj temperaturi visoke doze mogu da sprece nastanak anemije kod perniciozne anemije, ali pri tom ostaju neurolo​k i poremecaji

jetra zeleno lisnato povrce gra​ak, pasulj neke vrste voca

neophodan za normalno funkcionisanje hemato- poetskog sistema va​an koenzim za sintezu RNK i DNK va​an u fetalnom razvoju funkcije su mu u vezi sa

12

funkcijama vitamina B

PREPORUKE ZA DNEVNI UNOS VITAMINA vitamini rastvorljivi u mastima

Kategorija

Starost (god) ili stanje

Težina (kg)

Visina (cm)

Vitamin A (m g RE)

a

Vitamin D (m g)

b

Vitamin E (mg a TE)

c

vitamini rastvorljivi u vodi

Vitamin K (m g)

Vitamin C (mg)

Tiamin (mg)

Riboflavin (mg)

Niacin (mg NE)

d

Vitamin

6

B

Vitamin Folat (m g)

(mg)

12

B

(m g)

Odojčad

0,0-0,5 0,5-1,0

6 9

60 71

375 375

7,7 10

3 4

5 10

30 35

0,3 0,4

0,4 0,5

5 6

0,3 0,6

25 35

0,3 0,5

Deca

1-3 4-6 7-10

13 20 28

90 112 132

400 500 700

10 10 10

6 7 7

15 20 30

40 45 45

0,7 0,9 1,0

0,8 1,1 1,2

9 12 13

1,0 1,1 1,4

50 75 100

0,7 1,0 1,4

Muškarci

11-14 15-18 19-24 25-50 51+

45 66 72 79 70

157 176 177 176 173

1000 1000 1000 1000 1000

10 10 10 5 5

10 10 10 10 10

45 65 70 80 80

50 60 60 60 60

1,3 1,5 1,5 1,5 1,2

1,5 1,3 1,7 1,7 1,4

17 20 19 19 15

1,7 2,0 2,0 2,0 2,0

150 200 200 200 200

2,0 2,0 2,0 2,0 2,0

Žene

11-14 15-18 19-24 25-50 51+

46 55 58 63 65

157 163 164 163 160

800 800 800 800 800

10 10 10 5 5

8 8 8 8 8

45 55 60 65 65

50 60 60 60 60

1,1 1,1 1,1 1,1 1,0

1,3 1,3 1,3 1,3 1,2

15 15 15 15 13

1,4 1,5 1,6 1,6 1,6

150 180 180 180 180

2,0 2,0 2,0 2,0 2,0

Trudnice Dojilje

I 6 mes, II 6 mes,

800 1300 1200

10 10 10

10 12 11

65 65 65

70 95 90

1,5 1,6 1,6

1,6 1,8 1,7

17 20 20

2,2 2,1 2,1

400 280 260

2,2 2,6 2,6

Retinol ekvivalenti, 1RE = 1m g retinola ili 6m g beta-karotena kao holekalciferol, 10m g holekalciferola = 400IU vitamina D Alfa-tokoferol ekvivalenti, 1mg d-alfa-tokoferola = 1 alfa-TE1 NE (niacin ekvivalenata) = 1mg niacina ili 60mg triptofana iz hrane

PREPORUKE ZA DNEVNI UNOS MINERALA Kategorija

Starost (god) ili stanje

Težina (kg)

Visina (cm)

Kalcijum (mg)

Fosfor (mg)

Magnezijum (mg)

Gvožđe (mg)

Cink (mg)

Jod (m g)

Selen (m g)

Odojčad

0.0-0.5 0.5-1.0

6 9

60 71

400 600

300 500

40 60

6 10

5 5

40 50

10 15

Deca

1-3 4-6 7-10

13 20 28

90 112 132

800 800 800

800 800 800

80 120 170

10 10 10

10 10 10

70 90 120

20 20 30

Muškarci

11-14 15-18 19-24 25-50 51+

45 66 72 79 70

157 176 177 176 173

1200 1200 1200 800 800

1200 1200 1200 800 800

370 400 350 350 350

12 12 10 10 10

15 15 15 15 15

150 150 150 150 150

40 50 70 70 70

Žene

11-14 15-18 19-24 25-50 51+

46 55 58 63 65

157 163 164 163 160

1200 1200 1200 800 800

1200 1200 1200 800 800

280 300 280 280 280

15 15 15 15 10

12 12 12 12 12

150 150 150 150 150

45 50 55 55 55

Trudnice Dojilje

I 6 mes. II 6 mes.

1200 1200 1200

1200 1200 1200

300 355 340

30 15 15

15 19 16

175 200 200

65 75 75

PREPORUKE ZA DNEVNI UNOS ELEMENATA U TRAGOVIMA Kategorija

Starost (godine)

Bakar (mg)

Mangan (mg)

Fluorid (mg)

Hrom (m g)

Molibden (m g)

Odojčad

0.0-0.5 0.5-1.0

0.4-0.6 0.6-0.7

0.3-0.6 0.6-1.0

0.1-0.5 0.2-1.0

10-40 20-60

15-30 20-40

Deca i adolescenti

1-3 4-6 7-10 11+

0.7-1.0 1.0-1.5 1.0-2.0 1.5-2.5

1.0-1.5 1.5-2.0 2.0-3.0 2.0-5.0

0.5-1.5 1.0-2.5 1.5-2.5 1.5-2.5

20-80 30-120 50-200 50-200

25-50 30-75 50-150 75-250

1.5-3.0

2.0-5.0

1.5-4.0

50-200

75-250

Odrasli

Vrednost leukocitarne formule u zavisnosti od životnog doba starost Na rođ.

segmentirani neutrofili (%)

štapičasti neutrofili (%)

eozinofili (%)

bazofili (%)

limfociti (%)

monociti (%)

47+/-15

14.1+/-4

2.2

0.6

31+/-5

5.8

Posle 12 h

53

15.2

2.0

0.4

24

5.3

Posle 24 h

47

14.2

2.4

0.5

31

5.8

1 nedelja

34

11.8

4.1

0.4

41

9.1

2 nedelje

29

10.5

3.1

0.4

48

8.8

2 meseca

25

8.4

2.7

0.5

57

5.9

6 meseci

23

8.8

2.5

0.4

61

4.8

10 meseci

22

8.3

2.5

0.4

63

4.6

2 godine

25

8.0

2.6

0.5

59

5.0

6 godina

43

8.0

2.7

0.6

42

4.7

10 godina

46+/-15

8.0+/-3

2.4

0.5

38+/-10

4.3

14 godina

48

8.0

2.5

0.5

37

4.7

21 godina

51+/-15

8.0+/-3

2.7

0.5

34+/-10

4.0

PROSEČNE HEMATOLOŠKE VREDNOSTI U ZAVISNOSTI OD ŽIVOTNOG DOBA MCV (fL)

MCH (pg)

MCHC (g/dl)

4.64+/-0.5

113+/-6

37+/-2

33+/-1

5.30+/-0.5

110+/-6

37+/-2

33+/-1

66.0+/-8

5.40+/-0.7

122+/-14

37+/-4

30+/-3

157+/-15

52.0+/-5

4.92+/-0.6

106+/-11

32+/-3

30+/-2

24.-37. d.

141+/-19

45.0+/-7

4.35+/-0.6

104+/-11

32+/-3

31+/-3

40.-50. d.

128+/-19

42.0+/-6

4.10+/-0.5

103+/-11

31+/-3

30+/-2

2-2.5 mes.

114+/-11

38.0+/-4

3.75+/-0.5

101+/-11

30+/-3

30+/-2

3-3.5 mes.

112+/-8

37.0+/-3

3.88+/-0.4

95+/-9

29+/-3

30+/-2

5-7 mes.

115+/-7

38.0+/-3

4.21+/-0.5

91+/-9

27+/-3

30+/-2

8-10 mes.

117+/-6

39.0+/-2

4.35+/-0.4

90+/-8

27+/-3

30+/-1

11-13 mes.

119+/-6

39.0+/-2

4.44+/-0.4

88+/-7

27+/-2

30+/-1

1.5-3 god.

118+/-5

39.0+/-2

4.45+/-0.4

87+/-7

27+/-2

30+/-2

5 god.

127+/-10

37.0+/-3

4.65+/-0.5

80+/-4

27+/-2

34+/-1

10 god.

132+/-12

39.0+/-3

4.80+/-0.5

81+/-6

28+/-3

34+/-1

Muškarci

155+/-11

46.0+/-3.1

5.11+/-0.38

Žene

137+/-10

40.9+/-3

4.51+/-0.36

90.1+/-4.8

30.2+/-1.8

33.7+/-1.1

Starost

Hemoglo-bin (g/l)

Hematokrit (%)

Na rođ.

171+/-18

52.0+/-5

1.dan

194+/-21

58.0+/-7

2.- 6. d.

198+/-24

14.- 23. d.

M. i ž.

RBC (10

6/mm3)

OSNOVNE BIOHEMIJSKE ANALIZE ANALIZA ILI TEST

IZVOR

NORMALNE VREDNOSTI

KOMENTAR

Adrenokortikotropni hormon (ACTH)

Plazma