medicinski leksikon

MEDICINSKI LEKSIKON V, preštampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD - ZAGREB

a. (anat), skrać. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoñavanje. A (elektr.), amper, anoda. A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska težina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smeše izotopa, imaju atomsku težinu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske težine se nazivaju relativne atomske mase. a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fizičku veličinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena jedinica SI (Meñunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekundi na kvadrat - m/s2. aa.,(anat.) skrać. za arteriae, arterije. aa(čita se ana), skrać. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili više sastojaka stave u Iek u podjednakim količinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. ac.,acid.,v. acidum. Ac, hem. simbol za radioaktivni element actinium (aktinijum). A.C.E., smeša jednog dela alkohola (A), dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opšte anestezije (narkoze) udisanjem. ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptičkim i paraventrikularnim), a de-

ponovan je u zadnjem režnju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izlučuje omogućujući reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tačno odreñenoj) količini. Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro. a.m.u., skrać. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). aq., skrać. za aqua, voda. Aq. dest., skrać. za Aqua destillata, destilovana voda. Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas argon. As, hem. simbol za metaloid arsen. A.T. 10, skrać. od reci antitetanična supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slično dejstvo kao i hormon paratireoidnih žlezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u tečenju hipokalciemičkih tetanija. Au, hem. simbol za aurum, zlato. abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. . abasia, abazija, nemogućnost hodanja pri očuvanoj svesti, mišićnoj snazi i osetljivosti. V. astasia. Abbéova operacija, v. operacija. abdomen, trbuh, trbušna duplja, deo trupa izmeñu grudnog koša i karike; a. acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obično praćeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, začepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis bušnog organa. Obično zahteva hitnu hirušku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukleštena kila, ruptura nekog od šupljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penñulosum, viseći abdomen, posledica labavosti trbušnog zida, tako da prednji trbušni zid visi nad stidnjačom. Sin. venter propendens. abdominalis, abdominalan, trbušni, koji pripada trbuhu. abdominalna trudnoća, v. graviditas. abdominalni tifus, v. typhus abdominalis. abñominalni tip disanja, d. uslovljeno kontrakcijom prečage i trbušnih mišića. V. disanje. abdominotorakalni, trbušno-grudni, ono što pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. abducens, koji odmiče, odvodi, odvodni. abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u nekom zglobu, pri čemu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije šake ili stopala. abductor, abduktor, koji odmiče, mišić odmicač. abdukcija, v. abductio. abduktor, v. abductor. aberacija, v. aberratio. aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duševno poremećenje; (3) nepravilna refrakcija nekog sočiva ili nepravilno stvaranje žiže nekim sočivom; a. loci, v. heterotopia. abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika. abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loše apsorpcije masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom. ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremećaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oštećenjem funkcije nekih tki-

abnormalan va. Poremećaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i mišićna distrofija. ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljuštenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjače. Odvajanje sudovnjače od njene podloge tečnošću koja se ispod nje nakupila. Javlja se najčešće posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupčenja na očnom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje normalno usañene posteljice. Posteljica se odlubljuje najčešće samo delimično pri poroñaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeñu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje je samo intrauterino (unutrašnje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najčešći uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi činioci, kao što su oboljenja srca, poremećaji u zgrušavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrežnjače. Ono se dogaña izmeñu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela mrežnjače; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrežnjači kroz koje prodire tečnost staklena i odiže mrežnjaču; sekundarna a.r., odlubljivanje mrežnjače tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreñene smetnje pred okom, pad oštrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurški, a sekundarne zavisno od uzroka. ablepharia, ablefarija, v. ablepharon. ablepharon, ablefaron, nedostatak očnog kapka, uroñen ili stečen. A. može biti delimičan ili u celini. Sin. ablepharia. abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog, zdravog.

abnormitet

abscessus

se u cilju lečenja, omogućavanja goniosabnormitet, abnormalnost, nešto što odskopije ili pregleda očnog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija. tium, abrazija zuba, progresivno trošeabortus, pobačaj, prekid trudnoće pre 28. nje čvrstih tkiva zuba; fiziološka a., nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog umereno trošenje usled trenja zuba pri meseca, kada plod još nije sposoban za žvakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterični život; a. arteficialis, vešloška a., prekomerno trošenje zuba na tački, nasilni pobačaj izveden iz meditipičnim i atipičnim delovima krunice cinskih razloga, u cilju spašavanja žene usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno sprečavanja pogoršaled nepravilnog opterećenja zuba u manja nekog već postojećeg oboljenja. lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje Može biti izvršen i iz socijalnih indikacija komadića sluznice ili ćele sluznice mau slučajevima kad trudnoća ugrožava terice oštrom kašikom (kiretom) u cilju socijalni položaj žene i porodice. Radi postavljanja dijagnoze ili provoñenja tese u medicinskim ustanovama, a vrše ga rapije. nadležni lekari ginekolozi. Za trudnoću do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, služi kao kontrastno traindikacije, nadležni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoća preko 12. nedelje jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, može se prekinuti samo po odobrenju flebografiju Hd. naročito odreñene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna misije. Komisija postavlja indikacije i dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoće, a nadležna cija praćena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoće u maloletnica; a. cionim poremećajima, povišenom temcompletes, potpuni pobačaj, tj. kad u peraturom; a. acutus, akutni zagnoj materici nema više delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme. minalis, kriminalni pobačaj, pobačaj izPonekad je praćen povišenom telesnom vršen van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoće smatra se krimigim simptomima; amebni a., obično nanalnim bez obzira na to da Ii je izvršen staje u jetri, a izazvan je histolitičkom od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u ćelijpecijaliste, babice, stručnog medicinsko-masnom tfâvu okoline čmara; biloskog osoblja, nestručnih osoba ili same kularni a., gnojna dvodelna kolekcija, žene trudnice; a. habitualis, pobačaj tj. dva susedna meñu sobom vezana koji se ponavlja kod više od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi ne trudnoće iste žene; a. imminens, oblik hematogenog osteomijelitisa u preteći pobačaj koji se u većini slučajemoždinskom kanalu metafize loptastog va još može zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbačaj koji je počeo i trudnoća se ne vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmože više održati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobačaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ograničeno gnojno zalovi ploda, najčešće posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara šupljita); a. spontaneus, spontani pobačaj u na ispunjena gnojem. Postaje prelasželjenoj trudnoći, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, čeonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda. nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju pluća ili trauabrasio, abrazija, istrošenost tkiva usled matskim unošenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili površnih pecheov a., apsces koji se brzo razvija a slojeva tkiva; a. corneae, delimično ili praćen je iznurenošću i nešto povižepotpuno skidanje epitela rožnjače. Vrši

abacessu* nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom špagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbušnih organa, naročito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i jajnika i zagnojene vanmaterične trudnoće) i kao ograničeni apsces u najnižem delu trbušne duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeñu tvrde moždanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praćen mnogo većim otokom, izraženijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod kože; fiksa* cioni a., veštački stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadražajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokožni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokožni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potiče od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim žlezdama. Gnoj se od kosti širi u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeñu mišića, razdvajajući ih i stvarajući na taj način šupljinu ispunjenu gnojem. Na unutrašnjoj strani ove šupljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog čega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, najčešće posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u niži ili dublji deo tela; hemoragički a., apsces koji u sebi sadrži krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ograničen gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), češće na više mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbušnoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatičke arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-

abscessus kusa. Simptomi: septičke temperature,, uvećana i osetljiva jetra i žutica; a. infraorbitalis, podočni apsces sa jakim znacima zapaljenja. Prodor infekcije preko angularne i oftalmičke vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa; a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praćeni su znacima sepse, trizmusom, onemogućenim uzimanjem hrane i tečnosti, jakom dehidracijom; intraduralni a., apsces koji se stvara izmeñu tvrde moždanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj jami; a. linguae, javlja se posle povrede ili per continuitatem. Otežani su govor i ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obično embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjišta putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani apscesi koji prate piemiju; a. palatinus, apsces ispod sluzokože nepca; paranefritički a., apsces u rastresitom tkivu oko bubrega, koji najčešće nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjišta (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled onemogućene drenaže gnoja iz desničnih džepova u usnu duplju. Akutni p.a. praćen je pulsirajućim bolom, otokom i klaćenjem zuba. U kroničnog p.a. postoji fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim koštano tkivo; a., perimandibularis, gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitički a., apsces u predelu slepog creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili bež nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u prostoru izmeñu krajnika i zida peritonzilarne lože, kao komplikacija gnojne angine; Pottov a., hladni apsces, koji je u vezi s tuberkulozom kičme; psoasni a., apsces koji se nalazi u slabinskom mišiću (m. psoas major) ili u njegovom aponeurotičkom omotaču. Često se spušta i izbija iz karlice ispod Pouparto-

absentismus ve veze i pojavljuje se pod kožom butine. P.a. je posledica tuberkuloze pršljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces pluća, gnojno ognjište u plućnom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plućnog in filtrata ili septičke metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu ždrela, najćešće u odojčadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kičmenog pršljena. Glavni simptomi su otežano gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezičnom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilični apsces ispod donje vilice s pobočnim edemom vrata. Distalniji apscesi praćeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti pobočni edem podjezičnog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim mišićima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjišta na ruci, naročito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potprečažni (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje učahurena u prostoru izmeñu prečage i jetre. Najčešće nastaje per continuitatem ili limfogeno polazeći iz nekog zapaljenjskog ognjišta ili usled perforacije nekog od trbušnih organa; a. tonsillaris, krajnički zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obično u dnu neke lakune. Može da se javi u toku gnojne angine. absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predviñeno vreme prouzrokovan različitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesreća, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoća, vojna vežba) i neodobreni i neopravdani izostanci. Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku čaja za popravljanje apetita. absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tečnost ili čvrstu supstanciju ili tečnosti u čvrstu supstanciju; (2) pro-

absorptio diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; (3) zadržavanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreñene talasne dužine u nekoj tečnosti ili gasu), v. apsorpcioni spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak materija kroz sloj ćelija u krv ili limfu. Apsorpcija sastojaka hrane vrši se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Složene organske materije - belančevine, ugljeni hidrati i masti - u priboru za varenje razgrañuju se do aminokiselina, monosaharida, masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gašenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih zrakova, pri čemu se temperatura tela koje ih apsorbuje polako povišava; karakteristična a., a. koja se javlja ako je foton u stanju da izbaci elektron iz unutrašnje atomske ljuske. To je moguće kad je talasna dužina apsorbovanog fotona upravo ravna'karakterističnom zračenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), čiji su izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska spektrografska analiza; a. rendgenskih zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u materiji čitav niz promena: rasipanje (disperzija), fluorescencija (sekundarno zračenje), emisija elektrona (fotoelektrični efekat) i vibracija (toplota). A. može biti potpuna i delimična. Potpuna je onda kad se svi zraci utope u telu (nestanu); delimična je kad jedan deo upadnih zrakova proñe kroz telo, Npr., čovečje telo samo delimično apsorbuje rendgenske zrako ve, zbog čega je mogućna njihova primena u medicini; m. ugljen-dioksida, metoda kojom se u toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.

abstinentio zračne energije, odnos smanjenog intenziteta zračne energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io • Id Apsorpcija = ---- . Io abstinentio, apstinencija, uzdržavanje, lišavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola.

Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest. abulia, abulija, nedostatak volje. Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se dobiva arapska guma. acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani. Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.

acanthochelionema perstans, v. Filaria. acanthocyt, akantocit, patološki izgled eritrocita, karakterističan po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naročito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt. acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristična pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia. acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih ćelija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od načina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu). acanthopelvis, akantopelvis, patološka karlica s manje ili više bodljastih i grebenastih izraštaja kao posledica periostoze. acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patološkim umnožavanjem ćelija; a. nigricans, retko, hronično oboljenje kože s pigmentacijom, zadebljanjem, delimično bradavičastim bujanjem kože na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u većem procentu karcinom (želudac, jajnici, dojke). acanthrocyt, v. acanthocyt. a c arias is, akarijaza, kožno oboljenje izazvano pregljima.

acceptor acarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je više-manje loptasto, trbuh bez članaka i obično srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Dišu trahejama ili kroz kožu. Obično su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i više mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su česte i opasne štetočine na mnogim životnim namirnicama. Neobično su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnože u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva prašina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brašna Tyroglyphus farinae, koji napada žito, brašno, proizvode od brašna i druge životne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brašno s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom množenju prelaze i na čoveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih često pate i ćele porodice u zaraženim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaćih životinja izazivaju teška, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.

Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei. acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika. acatalasia, akatalazija, uroñeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta. aecelerin, akcelerin, VI činilac koagulacije. acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vrše uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove akceptor (vodonični akceptor). (2) Pri stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje drugih atoma, a atomi koji nemaju završenu elektronsku konfiguraciju iskorišćavaju ovaj elektronski par da dopune

accessorius svoj elektronski omotač i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija). accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoćan. accommodatio, akomodacija, prilagoñavanje; (oft.) a. oka, proces koji omogućava jasno viñenje predmeta bližih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavičnog mišića dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za čahure sočiva usled čega se sočivo ispupčava, odnosno povećava svoju prelomnu moć. U dece prelomna moć sočiva pri najvećoj kontrakciji trepavičnog mišića povećava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoñavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastičnosti sočiva. Nemogućnost prilagoñavanja sočiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoñaciona širina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udružena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni grč. accouchement force, (fr.) prisilan poroñaj, naglo veštačko otvaranje materičnog ušća i izvlačenje ploda u cilju ubrzanja poroñaja. accretio, akrecija, meñusobno srašćivanje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, srašćenje srčane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarñii, akrecija perikarda, srašćenje spoljašnje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koša i prečagom. accuminatus, kupast, šiljat, zaoštren. V. papilloma. acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. acetabulum, čašica karlične kosti, zglobna jama za glavu butne kosti. Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U našoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretičko i analgetičko sredstvo. acetati, soli sirćetne kiseline .

acetU-koenzim A acetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. Acetest, tableta za odreñivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokraći; sadrži natrijum-nitroprusid, aminosirćetnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje pretežno s acetosirćetnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokraće. acetfenetidin, v. Phenacetinum. acetil-celuloza, estarski proizvod koji se dobiva dejstvom anhidrida sirćetne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). acetilen, etin, nezasićeni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid i služi za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan služi za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadrži tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smešu. Prečišćen a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. acetileni, alkini, nezasićeni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, čija je opšta formula CnH2^2. acetil-holin, estar sirćetne kiseline i hoiina, oslobaña se, kao medijator, na završecima holinergičkih vlakana, razgrañuje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze. acetil-koenzim A9 složeno jedmjenje koenzim A sadrži aktivnu grupu SH koja služi za aciliranje i to jedinjenje se može predstaviti skraćenom formulom KoASH. Kada se KoA acetilira sirćetnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim A skraćene formule KoAS-. Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u procesima metabolizma u organizmu, specijalno u procesima sinteze i meñusobnog pretvaranja jednih organskih supstancija u druge.

acetilovanje acetilovanje, uvoñenje acetii-grupe  u neko organsko jedinjenje koje sadrži jednu ili više hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri sirćetne kiseline. acetil-salicilna kiselina, v. acidum. acetil-sirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. acetonaemia, acetonemija, povećanje koncentracije acetona u krvi, najčešće u bolesnika koji boluju od šećerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. acetonska koma, v. coma. acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova). acetonska tela, hemijska jedinjenja koja spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana služe i kao dobri rastvarači za masti, smole itd. acetonuriâ, acetonurija, izlučivanje acetona mokraćom, najčešće u šećernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju. acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima, može prouzrokovati hepatitis i žuticu, i zato neki autori smatraju da ga više ne treba upotrebljavati. Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, činjeni terapijski pokušaji u nekim poremećajima krvotoka. Oficinalan je prema našoj farmakopeji; v. acetil-holin. achalasia ahalazija, nedovoljno opuštanje glatkih mišićnih vlakana želudačno-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno opuštanje sfinktera jednjačko-želudačnog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih ćelija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltičku aktivnost, te se proširuje (megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih ćelija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proširenje debelog creva iznad njega. V. Hirschprungova bolest 8

achromatopsia acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne. achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeñu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia. ahilloplastica, ahiloplastika, produženje Ahilove tetive plastičkom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zašivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin). achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurško presecanje Ahilove tetive; vrši se najčešće pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove operacije. achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia. achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka šake. achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku posle maksimalnog draženja želudačnog lučenja. Posledica atrofije želudačne sluznice. Sin. anaciditas gastrica. acholia, aholija, potpuni prestanak lučenja žuči. acholuria, aholurija, nedostatak žučnih pigmenata u mokraći. achondroplasia, ahondroplazija, najčešći oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraženom kratkoćom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okoštavanja -, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremećaj je izražen često pri roñenju. Inteligencija nije poremećena. Sin. chondrodystrophia foetalis. Achorion Schönleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji jodom. achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroñeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je najčešće udružena s

achromia nistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na očnom dnu obično nema promena. achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koži. achvlia gastrica, ahilija želuca, nedostatak hlorovodonične kiseline i enzima u želudačnom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatička ahilija, prestanak lučenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroničnog pankreatitisa. acidaemia, acidemija, povećanje koncentracije jona vodonika u krvi. acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belančevine dejstvuje nekom razblaženom kiselinom. Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji. acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokraću, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptički samo u kiseloj mokraći (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin). acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomoću rastvora baze odreñenog normaliteta. aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreñuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se količinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odreñuje volumetrijski; želudačni a., kiselost želudačnog soka koja potiče od hlorovodonične kiseline koju luče izvesne ćelije želudačne sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonične kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonične kiseline vezan je za belančevine u želudačnom soku (vezana hlorovodonična kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-

actdum talni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Količina slobodne hlorovodonične kiseline povećana je pri grizlici želuca i dvanaestopalačnog creva, a smanjena ili je uopšte nema pri raku želuca. acido-bazna ravnoteža, odreñen odnos izmeñu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH) jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubrežnim mehanizmima. acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naročitog oblika, koja služi za odreñivanje koncentracije masti u mleku. acidosis, acidoza, povećanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi čoveka niži je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metaboličke acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog povećanja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolička acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metaboličke acidoze koji nastaje zbog oštećenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom usled smanjenog izlučivanja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unošenjem energetskih hranljivih materija. acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili više atoma vodonika, koji se mogu zameniti

aciñum pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdružuje dajući hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradeći soli, a s alkoholima gradeći estre; A. aceticum , sirćetna kiselina; A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana sirćetna kiselina, jetko (kaustičko) sredstvo za skidanje bradavica i žuljeva; Aa. dilutum, razblažena sirćetna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna sirćetna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i sirćetne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se više ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasićene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naročito u rastvoru, brzo oksidiše (stoga ima redukcione osobine). Igra važnu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u životinjskom organizmu. Pojačava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksičnost. Dnevna potreba čoveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u šipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanaću, jagodama, pomorandžama, limunovima, gloginjama, luku, peršunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatična kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. Čvrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, često empirijski, kao ekspektorans; A. ß-oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina,  CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i 10

acidum mokraći obolelog od šećerne bolesti. Nastaje usled poremećaja metabolizma masti i belančevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptičko sredstvo, koje se upotrebljava za lečenje rana u obliku masti ili praška za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokraćne bešike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim kožnim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasićena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. maslačna kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustično sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Služi za lečenje gastričke ahilije (umesto hlorovodonične kiseline); sa šećerom služi za spravljanje osvežavajućeg pića. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penušaju u vodi zbog oslobañanja ugljen-dioksida, kao što je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosirćetna kiselina,  CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokraći osoba u kojih postoji acidoza, najčešće u dijabetičara; A. diaethylbarbituricum, v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom lišću (npr. spanaću), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo lečenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokraći biljoždera; A. hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblažena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu želudačnog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,

acidum HCN, lako isparljiva tečnost koja miriše na gorki badem. Ponaša se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajući sa oksidacionim enzimima kompleksna jedinjenja, usled čega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska k., mlečna kiselina, -COOH, bezbojna gusta tečnost koja ima kaustično i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasićena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za lečenje infekcija mokraćnih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je ß-piridin-karbonska kiselina. V. niäcin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustičko sredstvo; A. n. /Mmans, pušljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasićena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taložeći kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Važan činilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi-ß — ß — dimetil-butiril-ß — alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretičkim i antireumatičkim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na-

acidum padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraćeno ime za ortofosfornu k., 4, čiji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se još i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptičko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublažava bol. Upotrebljava se za lečenje opekotina, u histološkoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogrožñana k., meñuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina,  COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a služio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V. Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()І-, prema Ph. Jug. II, smeša stearinske k. i promenljivih količina palmitinske i drugih masnih kiselina. Služi za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis aërophorus (kipeći ili šumeći prašak) i Pulvis aërophorus laxans (Pulvis aërophorus Seidlitzensis), U tim praškovima služi kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaña ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-sirćetna kiselina. Ona služi za taloženje belančevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokraćna kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo prašak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokraći čoveka, a u naročito velikim količinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sačinjava velik deo nekih mokraćnih konkremenata. U krvi se nalazi u 11

aciduria većoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u četiri izomer-na oblika. Obična valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. aciduria, acidurija, izlučivanje kiselina mokraćom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za povećano izlučivanje orotske kiseline mokraćom, megaloblastnu anemiju i usporen psihički i fizički razvoj. acidus, kiseo, v. aciditet acinus, mešak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih žlezda. Sastoji se od specifičnih žlezdanih ćelija grupisanih u obliku meska, a oivičenih osnovnom opnom. Izmeñu meškova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji služe za izmenu materija. aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoñavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fizioloških reakcija značajnih za osposobljavanje za život u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimični pritisak kiseonika niži, postiže se povećanjem broja crvenih krvnih zrnaca, količine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti ćelija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postiže se povećanjem kapaciteta znojnih žlezda. Količina izlučenog znoja u osobe izložene nekoliko nedelja vrućini, udvostručava se. acme, akme, vrhunsko ekstatičko stanje pred sladostrašćem. acne, akna, kožno oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne tačke (comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne, jod-akne), morfološki sjtčne a. vulgaris; a.necroticans (varioJÉormis), papule 12

acrocyanosis veličine sočiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim ožiljkom, lokalizovane na granici čela i vlasišta glave; a. oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem kože (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene slične onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hronično kožno oboljenje u osoba zrelijeg doba (četvrta-peta decenija života) lokalizovano na nosu, obrazima, čelu, bradi u vidu hroničnog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u muškaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih žlezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kožno oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi izmeñu 13. i 25. godine života u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leñima i grudima. U slučaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jače (a. abscedens), kada zaostaju i ožiljci (a. indurata). acné excoriée des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u slučaju a. vulgaris. acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naročito na licu) sa zalečenjem malih ožiljcima bakarne boje. Acocanthera ouabaio, afrička biljka, sadrži glikozid uabain (identičan glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), moćno kardiotoničko sredstvo. acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), čiji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptičko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraženom simetričnom plavocrvenom bojom kože šaka

acrodermatitis chronica atrophicans i stopala, posebno prstiju, usnih školjki i nosa, s profuznim znojenjem i osećajem hladnoće u prstima. Syn. Raynaudova bolest acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija kože koja nastaje posle početnog otoka i zapaljenja. Koža je veoma istanjena, plavičasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se javljaju u početku na stopalima i šakama, odakle se proširuju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s početkom na akralnim delovima tela (šake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih žlezda u dečaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa continua, hronično, pustulozno zapaljenje kože, koje počinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest. acrodynia, akrodinija, teško oboljenje u dece, nepoznatog porekla. Šake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled Čega dolazi do oštećenja kože koja se Ijušti u većim komadima. Kosa opada. Postoje i poremećaji u funkciji srca i drugih organa, naročito povišen krvni pritisak, hipotonija mišića i fotofobija, apatija i razdražljivost. Uzrok je najčešće intoksikacija živom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest. acroerythrosis, akroeritroza, hronični otok i crvenilo šaka i stopala kao posledica oštećenja hladnoćom. acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje kože ekstremiteta. V. progeria. acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojačana sekrecija znoja ruku i nogu. acrokeratosis verruciformis (Hopf), kožno oboljenje koje se javlja porodično, a manifestuje se keratotičkim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na leñnim stranama šakr. i stopala.

actinotherapia acrolein, akrilni aldehid, nezasićeni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je oštrog i neugodnog mirisa. acromegalia, akromegalija, patološko stanje uslpvljeno pojačanim lučenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakteriše uvećanje isturenih delova tela (šaka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutrašnjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku. acroparaesthesia, akroparestezija, neurotički poremećaji senzibiliteta na šakama i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, osećaja žmaraca, napetosti i krutosti. acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa. ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg režnja hipofize. Podstiče lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda, naročito glikokortikoida. actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana. Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokovač maleusa, sakagije ili gunturaća, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih životinja na čoveka, a samo izuzetno sa čoveka na čoveka. Ova bakterija je ranije bila nazivana raznim imenima. Meñu njima su bila najčešće Malleomycës mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffërella mallei, Actinobacillus mallei. Skorašnji naziv je Pseudomonas mallei. actinomycosis, aktinomikoza, hronično oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je najčešća. U predelu ugla donje vilice stvara se čvrst, bolan otok, koji se kasnije razmekšava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koži ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica. actinotherapia, v. therapia.

13

activismus sexualis activismus sexualis, naziv za sadizam. V. sadizam. acumetria, akumetrija, metodi merenja oštrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine tačke na telu u cilju ukidanja bola ili lečenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurške intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inače staru metodu. acusticus, akustičan, slušni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius. acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija ovojnica perifernih živaca. Najčešća lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim živcima je VIII moždani živac; slušni živac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potiče od Schwannovih ćelija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava. acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sirćetne kiseline  COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak sirćetne kiseline , nazvan acetil-radikal. ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se označi količina proceñene tečnosti, v. colatura. ad usum proprium, skrać. ad us. propr., »za sopstvenu upotrebu«, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao. adacrya, adakrija, poremećaj ili potpuno odsustvo lučenja suza. adamantin, zubna gleñ, beličasta supstancija koja pokriva površinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagrañena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meñusobno spojene cementnom supstancijom tako čvrsto da se ne mogu odvojiti, 14

adaptacija već je prelom školjkaši. Prizme su grupisane u pojase*, ima i leže upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevučeni vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.

I-adamantanamin, v. amantadin. adamantinoma, adamantinom, neoplazme èpitelnog porekla koje nastaju od ostataka gleñnog organa zuba. adamant in us, čeličan, tvrd kao čelik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, šubstantia adamantina.

adamantoblastus, v. ameloblastus. Adamova jabučica, v. pomum Adami. Adamova operacija, v. operacija. Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma. adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac koji u malim količinama izaziva kijanje, povraćanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se može upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se ispraši, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca. adaptacija, (1) proces prilagoñavanja (2), rezultat prilagoñavanja, tj. prilagoñenost na sadašnje odnosno na ranije promene u uslovima za život. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na ćelu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfološkog ili fiziološkog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoñavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku ćeliju korisne i koje dovode do sticanjâ novih osobina, koje joj omogućavaju život i razmnožavanje u datim uslovima života; a. mirisa, gubljenje osećaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvrñeno da od receptora odilaze podsticaji i do l časa; a. oka, povećanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog povećanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (čepićima i štapićima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzoričkih receptora, sastoji se od snižava-

adaptacijski period u vojsci nja učestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podražaja. Receptori koji se sporo prilagoñavaju ili se ne prilagodavaju do »gašenja« zovu se »tonički« a oni koji se brzo adaptiraju »fazičkim«. adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreñen način života u vojnoj sredini: povinovanje vojničkom redu, disciplini, životu u manjem ili većem kolektivu, naporima u savlañivanju vojne obuke itd. adaptacijski sindrom, opšti, v. stres. adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreñenog genotipa koja, u poreñenju s prošekom iz opšte populacije, doživljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledećoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doñe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji više^ tipova. adaptor RNK, v. transportna RNK. adaptorski molekul, RNK male molekulske težine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog uključivanja u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadržanoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK. adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeñu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima više, obeležavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.). Addison-Biermerova anemija, v. anaemia. Addisonova bolest, v. bolest. adductio, (1) adukcija, primicanje, privoñenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret očne jabučice ka unutra, prema nosu. Pokret vrši m. rectus internus. adductor, aduktor, koji primiče, privodi, mišić primicač.

adenocarcinoma uteri adekvatni nadražaj, (fiziol.) prirodan nadražaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najniži. Adelmannova operacija, v. operacija. adenalgia, adenalgija, bol u nekoj žlezdi. Sin. adenodynia. adenectomia, adenektomija, hirurško uklanjanje neke žlezde. adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklični adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je ključni ćelijski medijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkciju ćelija. adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. adenitis, zapaljenje žlezda, naročito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, povećane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis. adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s pločastim epitelnim ćelijama izmeñu ćelija koje se rasporeñuju u žlezdane tvorevine. adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (površinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaćena skoro ćela površina materične duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili veći prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od površinskog dela epitela ili od dubljih žlezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patološkohistološkim pregledom materijala dobivenog struganjem materične duplje. Mikroskopski se odlikuje raznoobličjem karcinomatoznih ćelija od indiferentnih do žleždano formiranih. 15

adenohypophysis adenohypophysis, adenohipofiza, zajednički naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova ždrela embriona. V. hypophysis; prednji režanj hipofize sadrži nizove ili grupe mnogobrojnih žlezdanih ćelija izmeñu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih ćelija deluju na razviće organizma, na druge endokrine žlezde, na razviće i funkciju polnih žlezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne ćelije izlučuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomernö izlučivanje izaziva pojavu džinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno lučenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne ćelije luče proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izlučivanje mleka razvijene i za lučenje pripremljene mlečne žlezde i potpomaže lučenje progesterona žutog tela; tireotropne ćelije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razviće i funkciju tireoideje; gonadotropne ćelije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimulišući ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji podstiče razviće meškova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujući hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju meškova jajnika (stvaranje žutih tela) i na sintezu androgenih inkreta meñuprostornih ćelija semenika (ICSH); adrenokortikotropne ćelije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimuliše sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute ćelije sadrže u citoplazmi odgovarajuće specične kapljice ili granule koje se otkrivaju naročitom tehnikom. Postoje i ćelije bez gra-nula, koje se smatraju matičnim ćelijama ili ćelijama koje su se oslobodile gra-nula; pars tuberalis, žlezdane ćelije rasporeñene pored kapilara duž hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da luče dijabetogeni inkret; srednji režanj oblaže zadnji režanj i teško se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeñeni su nizovi ćeli16

adenovirosis ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimulišući hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju kože; zadnji režanj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroñaja, kada izaziva grčenje (»bolove«), zatim vazopresin, koji izaziva grčenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, regulišući promet soli. añenoiñne vegetacije, v. vegetationes adenoideae. adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina. adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnožavanjem epitela žlezda. Obično sporo raste, ograničena je i po grañi veoma slična žlezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, čvrsti, hemisferni tumori do veličine graška, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne kože ili crvenkasti (teleangiektazije na površini). Genodermatoza koja može biti udružena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksički adenom štitaste žlezde, kompenzovani ili dekompenzovani, čvor štitaste žlezde koji je, histološki, dobroćudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, isključio iz fiziološkog regulacionog sistema svog tzv. »feed-back«-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksičkim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne žlezdane cevi na sekundarne cevi i meškove. adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uvećanje tkiva podviličnih i podbradnih limfnih žlezda. Najčešće je posledica patoloških procesa u predelu zuba, lica i vilica. adenotomia, adenotomija, hirurški zahvat koji se vrši u cilju odstranjenja trećeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomoć specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna

adenovirusi oboljenja disajnih organa i vežnjača, koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljična infekcija od koje najčešće obolevaju predškolska deca, i to preko ćele godine. adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajednički su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoñenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-ćelija in vitro. Pomoću reakcije neutralizacije može se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi najčešće akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipične pneumonije, aseptički meningitis i dr. adenovirusne infekcije, v. adenovirosis. adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranože. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na položaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), čiji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid. adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Ciklički AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutrašnji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktiviše kompleks hormona i receptora u opni ciljne ćelije. Ciklički AMP izaziva: porast enzima u ćeliji, promenu propustljivosti ćelijske pphe, započinje sintezu specifičnih unutrašnjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat. adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim ćelijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula povezana pomoću veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a još jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon

adipositas rature i koncentracije reagujućih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija osloboñena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Služi kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Prečišćen vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se pretežno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Služi za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Služi kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Služi kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kožu, ali se srazmerno lako razgrañuje (užegne) i tada lokalno draži. adhaesiolysis, v. adhaesiotomia. adhaesiones, adhezije, priraslice, srašćenja dve površine koje leže jedna naspram druge. Najčešća posledica organizacije zapaljenja tih površina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). adhaesiotomia, adheziotomijä, presecanje i razdvajanje priraslica. adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogućnost brzog izvoñenja naizmeničnih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom oštećenja malog mozga. Adiejev sindrom, v. syndroma. adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-sirćetne kiseline, antispazmodičko sredstvo; deluje, pretežno, direktno na glatke mišiće. adiposis, v. adipositas. adipositas, gojaznost, suvišno nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbušnom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naročito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ograničeno nagomilavanje masnog tkiva, naročito u žena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

17

adipozogenftalna distrofija insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po ćelom telu, kao i u unutrašnjim organima. Sin. adiposis. adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlañuje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakržljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povećan, ali mišići nisu obuhvaćeni. Na ekstremitetima mast se slaže prema rizomeličkim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananošću. Uzrok adipozogenitalnog sindroma leži u promenama podbrežja (hipotalamusa), izuzetno u poremećaju hipofize. Najčešće je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremećaj mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbrežja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreñeni odnos masnih naslaga prema mišićnoj masi, različan u muškom i ženskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uobličenosti. aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana. adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg režnja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omogućava reapsorpciju vode u bubrežnim kanalićima, služi za lečenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema našoj farmakopeji. adneksni tumor, opšti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina može da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Može da bude samo zapäljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode. adjuvansi, nespecifične supstancije koje se dodaju .antigenu radi povećanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po18

adrenergički receptori red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Guérin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita. adnexa uteri, adneksi, materični privesci, tj. jajnici i jajovodi. adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i jajovoda. Zapaljenjski proces najčešće je prouzrokovan piogenom infekcijom jajovoda posle pobačaja i poroñaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbušnu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog srašćivanja, kako izmeñu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis može biti akutan, subakutan i hroničan. adolescentia, adolescencija, mladost (životno doba koje počinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a završava se prestankom telesnog rastenja). adoptivni transfer, imunološka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozračen, pa tako predstavlja »živu epruvetu« za ispitivanje imunih svojstava ćelija davaoca. adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrežne žlezde. Sin. suprarenalectomia. adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetičkim rastvorima za produženje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja. adrenergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. adr energički kočioci (simpatolitička sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih ćelija na impulse adrenergičkih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna ćelija. adrenergički receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.

adrenergički živci Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu učestalosti srca i pojačanju njegovih kontrakcija. adrenergički živci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje horm ona kore nadbubrežnih žlezda. adrenosteron, androgena supstancija koju proizvodi kora nadbubrežnih žlezda (Grollman-Howard-Millerova zona), nešto slabijeg dejstva nego testosteron. adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji čisto fizički vezuju na svojoj površini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekretâ, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jače ukoliko je površina adsorbensa veća. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum. adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tečnosti i rastvorenih čestica na površini čvrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u površinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreñivanja šećera u mokraći vrši se odbojavanje pomoću ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokraće. adukcija, v. adductio. aduktor, v. adductor. adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina. adventitia, adventicija; tunica a., spoIjašnja ovojnica organa. Aëdes. v. Stegomya. aequivalens, v. ekvivalent. aeracija, (1) propuštanje vazduha kroz neku tečnost; (2) arterijalizovanje venske krvi u plućima. Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa čahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proširene u prirodi. Često su sastavni deo normalne flore čoveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliničku sliku sličnu oboljenju koju iz-

aerosinusitis aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, može biti uzročnik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uzročnika zaraznih proliva, naročito odojčadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time što su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. aerobna moć, najveća količina energije u jedinici vremena osloboñena iz izvora čije korišćenje zahteva direktno učešće kiseonika. Merilo - maksimalni utrošak kiseonika u minutu. Osnovni fiziološki pokazatelj fizičke radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji težak rad. U žena prosečno manja nego u muškaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utrošenog kiseonika u minutu u fizički prosečno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fizički izvanredno izdržljivih sportista. aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska ćelija raspolaže potrebnim enzimima, disanje će biti aerobno. aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokraćne bešike, u koju se ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia. aeroheliotherapia, v. therapia. aerootitis, bol i eksudacija u srednjem uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled sniženja vazdušnog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne dopušta slobodno izjednačenje pritiska usled katara ili zapušenosti njenog ušća. aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum. aerophagia, aerofagija, pojačano gutanje vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u slučaju obole log jednjaka i želuca, kao i pri žučnim i bubrežnim napadima (kolika). aeroplanska udlaga, v. udlaga. aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim šupljinama izazvani sniženjem vazdušnog pritiska u njima, a 19

aerosol!

koji ne može da se izjednači sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapušeni sekretom ili polipima. aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspršene čvrste ili tečne supstancije u čestice čije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tečnosti, reč je o magli, a ako su u pitanju čvrste čestice u vazduhu, reč je o dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhališu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju često dezodoransi i insekticidi. aesthesiologia, v. esthesiologia. Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za lečenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether açeticus. Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaženi etanol), oba su oficinalna prema našoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurške instrumente i za kožu, i kao rastvarač za druga sredstva za dezinfekciju kože(npr., jod). Aether anesthesicus, etar za narkozu, naročito prečišćen etar koji služi za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema našoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) služi za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vañenju rasklaćenih zuba). Aetherolea, etarska ulja, aromatične, lako pokretljive tečnosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomoću vodene pare, ekstrakcijom ili ceñenjem. Neka etarska ulja su na običnoj temperaturi čvrsta, ali zagrevanjem postaju tečna. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz svežeg lišća drveta Eucalyptus globulus. Sadrži eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem

20

afekt

vodene pare) u lečenju hroničnog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadrže razne terpene i bornil - acetat, a služi za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slačice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta četinara. Služi kao flogističko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, prečišćeno terpentinsko ulje. Služi za inhalaciju vodene pare u lečenju hroničnih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifičnoj nadražajnoj terapiji. Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakološke osobine kao i kodein, ali se danas više upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadražajnog dejstva. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. afakija, v. aphakia. afazija, v. aphasia. afebrilis, afebrilan, koji je bez povišene temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris. afekt, vrlo jako osećanje, koje obično nailazi naglo, praćeno karakterističnim promenama telesnih funkcija, većinom kao posledica dogañaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne može brzo da se prilagodi; duševno uzbuñenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitički pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) osećajnog (afektivnog) dela neke nagonske težnje. Svaka misao, težnja, slika, svaki psihički sadržaj uopšte ima svoju osećajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta pratnja nepri-

afektivnost jatna svesti (npr., mržnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije može ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inače nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vrši potiskivanje je tzv. cenzura ili »nad-ja«, tj. kritička sposobnost, savest, moralno osećanje. Kao rezultat meñusobnog sukoba suviše aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pražnjenje a., sin. iživljavanje a., više ili manje burne telesne propratne pojave jakog osećanja posle kojeg se vraća stanje prethodnog »duševnog mira«. Sudbina a. obuhvata, osim pražnjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premeštanje ili projekciju, kao i zračenje na druge objekte. Najčešće je to prosto slabljenje vremenom, »bleñenje«. afektivnost, osećajnost, stanje osećanja, raspoloženja, način na koji osećanja prate psihička zbivanja, npr. živa a., povišena a., snižena a. V. temperament. afektni grčevi, nastupi grčevitog plača, smeha ili vrištanja, praćeni dubokim disanjem u histeriji. aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni). aferentan, v. afferens. afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitališ, nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zgušljivosti krvi. afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema nečemu; (2) (hem.) privlačna snaga koja dejstvuje izmeñu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. afosfogenijski, svaki poremećaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu. agalactia, agalaktija, izostajanje lučenja mleka. Totalna agalaktija opaža se vrlo retko (Sheehanov sindrom). agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.

aglutinatio agar-agar, morska alga; služi kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu čvrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala. agens, nosilac činilaca odreñenog dejstva; supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadrže DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konačna klasifikacija još ne postoji. aggravatio, agravacija, (1) pogoršanje dosadašnjeg stanja (2) svesno, namerno preuveličavanje postojećih pojava oboljenja od strane obolelog. agitacija, telesna i psihička uznemirenost, psihomotorni nemir. agitans, koji se trese. V. paralysis agitans. agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuñen. aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat. aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroñena nepravilnost, propraćena ekstremnom uskošću vilica, nepravilnim položajem zuba i poremećajima funkcije gutanja i govora. aglutinat, gomilica bakterija ili drugih ćelija. V. aglutinacija, agiutinogeni. aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje, vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih ćelija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifičnih faktora. Aglutinacija je jedna od najviše korišćenih seroloških reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a pošto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 21

aglutinini se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog čega se nazivaju aglutinini »na hladno« a fenomen se naziva aglutinacija »na hladno«. Ovo se koristi u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipična pneumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobilišu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujući se na njihovoj površini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u živim ili mrtvim ćelijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifičnih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roñenja, i to ako eritrociti deteta ne sadrže odgovarajuće aglutinogene, usled unošenja hranom, bakterijama ili nekim drugim načinom malih količina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za površinu ćelije, zbog čega se one, u prisustvu odgovarajućih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita čoveka sadrže oko trideset antigena, od kojih su zbog izraženih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama značajne skupine antigena koje se označavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izražena antigena svojstva, značajni su za proučavanje načina nasleñivanja gena, odnosno za utvrñivanje očinstva. agnosia, agnozija, opšti pojam koji označava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomoću odreñenog čulnog modaliteta, uprkos tome što je senzorič-ki modalitet očuvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog režnja velikog mozga. A. može biti taktilna, vidna, slušna itd.; akustička a. ili slušna, duševna gluvoća; optička a., duševno s.lepilo, nemogućnost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno očuvanom vidu u slučajevima oštećenja konveksnog dela potiljač-ne kore leve moždane hemisfere (u dešnjaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni

22

Ahilov refleks agonist, (I) koji se prvi pokreće; (2) mišić koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista. agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od širokog prostora, strah od prelaženja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi. agrafija, v. agraphia. agrammatismus. agramatizam, poremećaj govora koji se sastoji u rñavom obrazovanju rečenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. agranulisani endoplazmični retikulum, v. citoplazma. agranulocitoza, v. agranulocytosis. agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri čemu postoje promene u ždrelu i na drugim sluznicama, kao i septičke temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest. agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno očuvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, šake i prstiju. agravacija, v. aggravatio. agregatno stanje, stanje u kome se nalazi neko telo pod izvesnim spoljašnjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela može biti čvrsto, tečno i gasovito. agresini, toksične supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu moć leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma. agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje. agripnija, v. insomnia. ahilija, v. achylia gastrica. ahilodinija, v. achillodynia. Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije štitaste žlezde, pri čemu se koriste fotoelektrični postupci prilikom izvoñenja Ahilovog refleksa »Photomotograph« - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za povećane ili sma-

ainhum njene funkcije štitaste žlezde (»ahilogram«). ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nožnog palca u crnaca u Južnoj Americi i Africi. akcesoran, v. accessorius. akcidentni srčani šum, v. šum. akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom draži. Ulaženje natrijuma u ćeliju, nastalo zbog povećanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaženja kalijuma iz ćelije i uspostavljanja električnog stanja opne, svojstvenog za nenadraženu ćeliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadražaja širi se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadražaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon »sve ili ništa«). akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti mišića ili usled snižene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Označava i veštački izazvanu nepokretnost, npr. očnih kapaka u operacijama na očnoj jabučici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog čega ih bolesnik izbegava. Najčešće je histeričkog porekla; (oft.) prolazna pareza miši.ća kapaka i spoljnih mišića oka izazvana injekcijom novokaina. Onemogućuje pokrete kapaka i očne jabučice u toku operativnog poduhvata. akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najbliže tačke jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjače akomodacije. A. r. izražava se u dioptrijama; ona je najveća u detinjstvu, s godinama opada, te oko šezdesete godine praktički potpuno prestaje. V. presbyopia. akomodaciona uzetost, v. paralysis. akomodacioni grč, grč cilijarnog mišića oka, obično prolaznog karaktera. Pri maksimalnom grču oko je podešeno za najbližu tačku oštrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi oštro. Uzroci:

aktiničko dejstvo ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u slučaju histerije, psihičkih smetnji i dr. akomodacioni obim, jačina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najveći je oko desete godine života, praktički prestaje oko šezdesete godine. V. presbyopia. akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan, akratoterma, v. acratotherma. akridin, organska materija čiji derivati (akridinske boje) služe u medicini; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); služe kao antiseptička i dezinficijentna sredstva. akridinske boje, v. boje. akrilat, opšti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i delimične proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujući a., služi za izradu individualne kašike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i delimičnih proteza. akrocentričan, hromosom sa centromerom smeštenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. akrocijanoza, v. acrocyanosis. akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon. aksonski brežuljak, zadebljano područje tela ćelija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ü ovom delu neurona. aksoplazmatski transport, prenošenje materija iz ćelije u akson. aktin, fibrilarna belančevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji mišića. aktinički zraci, v. zraci. aktiničko dejstvo, u svim razdobljima u vidu zapaljenjskog crvenila kože manje je u žene nego u muškarca. Najveće su zapaljenjske pojave u oba pola u trećoj deceniji života, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet diže.

23

aktinoidi aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. aktinomicin D(daktinomicin), citotoksičko sredstvo, rëaguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktivišući je. aktinomiozin, kontraktilna materija u mišiću koju čine aktin i miozin. aktivacija jajeta, prva posledica oploñenja. Semeglavac je aktivator deobne moći jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajašce nije sposobno da se deli. aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreñenom uzorku pomoću jonizujućih zračenja (fotona, naelektrisanih čestica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za tačno odreñivanje sastava tkiva i organa, naročito elemenata u tragu. Metod može da se primeni i uživo za fluorescentno varničenje. V. scintigrafija. aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za sprečavanje razvoja ankiloze donjoviličnog zgloba; a. po Fryju, naprava slična prethodnoj. aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojačavaju ili olakšavaju dejstvo enzima. aktivizam, seksualni, v. sadizam. aktivna elektroda, v. elektroda. aktivna intimizacija, efikasna specifična profilaktička mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, veštačka imunizacija ili vakcinacija. aktivni kiseonik, v. oxygenium. aktivni mulj, metoda za prečišćavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u trećem se ostvaruje taloženje i delimično se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za sušenje mulja. aktivni pokreti, voljni pokreti. aktivni transport, transport materija kroz ćelijsku opnu pomoću molekula nosača, iz područja manje u područje veće koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP.

24

alantois aktivni ugalj, v. Carbo. akustički, slušni. akustički nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis). akustički put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom mozga i prenose razdraženje do kortikalnog slušnog centra (Heschlova vijuga). akušer, lekar specijalista za poroñaje. Prema sadašnjem programu specijalizacije, istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akušerstvo i ginekologiju). akušerka, babica sa završenom babičkom školom, osposobljena za obavljanje normalnog poroñaja i negu porodilje u babinjama. akušerska šaka, položaj ruke bolesnika u toku napada tetanije koji podseća na pršte skupljene za prodiranje u matericu. akušerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patološkim poroñajima. V. opstetricija. akutna kaverna, v. caverna. akvedukt, v. aqueductus. ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti. alabaster-gips, sitnozrnast, prozračan gips. V. gips. alanin, alfa-aminopropionska kiselina, CH3CHNH2COOH. alantohorion, horion obložen (potpuno ili delimično) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.). alantoidna cev, v. alantois. alantoidna kesa/ v. alantois. alantoidna tečnost, v. alantois. alantois, kobasičasti iz vrat repnog dela primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od embrionalnih privezaka koji ne iščezava potpuno, nego jednim delom zaostaje razvijajući se u mokraćnu bešiku. U pileta se već pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbušnom zidu repnog creva majušni izvrat, alantoidni špag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, čineći alantoidni pupoljak, koji sve više raste, predstavljajući disajni organ. I u sisara se alantois vrlo rano javlja. U nekih ostaje manji

alaris (mikroalantoidni sisari: torbari, glodari i dr.), dok je u nekih većih razvijeniji: megaloalantoidni sisari. alaris, alaran, koji pripada krilima. alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom prognozom, koji se javlja u endemskim krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, čiji je sadržaj beličast (mlečna variola). alatus, krilat. Albée-Delbetova operacija, v. operacija. Albers-Schönbergova bolest, v. osteopetrosis. Albertova operacija, v. operacija. albicans, beličast, npr. corpus albicans, beličasto telo u jajniku. albinismus, albinizam, uroñeni nedostatak pigmenta u koži, kosi, očima i drugim organima. albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam. Albrightov hormon, inkret poznat još i kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve ćelije. Albrightov sindrom, v. sindrom, albugineus, beličast, npr. tunica albuginea, beličasti omotač, beličasta ovojnica. albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za belančevine u mokraći. albuminati, jedinjenja koja odgovaraju solima. A. nastaju dejstvom, jačih baza na belančevine. albumini, v. proteini. albuminimetar, v. albuminometar, albuminometar, specijalno graduisana epruveta u koju se sipaju mokraća i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog taloga odreñuje količina belančevine u mokraći. Danas se rede upotrebljava. V. Esbachov reagens. Sin. albuminimetar. albumoze, proizvodi hidrolize belančevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku molekulsku težinu. Albumoze se mogu iz svojih rastvora staložiti solima lakih metala. albumozurija, izlučivanje albumoza mokraćom. V. albumoze. albus, beo. Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni Štapić, bez čahure. Ne razgra-

aldosteronismus ñuje nijedan ugljenikov hidrat, što se koristi za diferencijalnu dijagnozu od laktoza negativnih enterobakterija, naročito Salmonella typhi. Ova bakterija je slabo patogena. Često se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od enterokoiitisa; neki je smatraju za uzročnika tih oboljenja. alcaptonuria, alkaptonurija, izlučivanje mokraćom alkaptonskih jedinjenja, najčešće homogentizinske kiseline. U alkaptonurije mogu postojati ohronoza i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremećaj metabolizma tirozina s izlučivanjem homogentizinske kiseline mokraćom. Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni a,, sadrži najmanje 99,5% etil-alkohola; etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim vrenjem šećera, obično se naziva »alkohol«. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi, da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke saobraćajne nesreće vozač bio pod uticajem alkohola, odreñuje se koncentracija alkohola u krvi. Pri velikom broju saobraćajnih nesreća količina alkohola u krvi vozača je povećana, ali ne toliko da bi nastupilo očevidno pijanstvo. I u povreñenih pešaka često je količina alkohola u krvi povećana. Po propisima važećim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju sadržavati više od 0,5 g alkohola. Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za spironolakton (v. tamo). aldehid-alkoholi, organska jedinjenja koja pored aldehidne grupe sadrže jednu ili više hidroksilnih grupa. Meñu ugljenim hidratima aid oze su aldehid-alkoholi. alñehidi, oksidacioni proizvodi primarnih alkohola koji sadrže svojstvenu jednovalentnu grupu -CHO; daljom oksidacijom prelaze u kiseline (karbonske). aldehid-oksidaze, enzimi pod čijim se katalitičkim dejstvom alñehidi oksidišu u kiseline. aldosteronismus, aldosteronizam, patološko stanje nastalo usled abnormno velike koncentracije aldosterona u krvi; a. može da bude primaran (primarni a., v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog 25

aldoze smanjenja zapremine krvne plazme (srčana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.). aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaharidi) koji u svom molekulu sadrže jednu aldehidnu grupu, npr. glukozu i galaktozu. V. ugljeni hidrati. alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo hranljivog vitelusa, za razliku od onih koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja). aleksin, v. komplement. alel, alternativni oblik gena. Jedan član iz para gena smeštenih na istom lokusu homolognih hromosoma. Oba alelska gena regulišu isti proces, bilo u istom, bilo u suprotnom smeru i u tome mogu da budu dominantni, recesivni ili intermedijarni. V. dominantan, recesivan. alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela. alelski, proizveden dejstvom alternativnih gena. alelsko isključenje, v. neispoljeni alel. alergeni, supstancije najčešće belančevinske strukture koje u organizmu stvaraju specifična antitela. Alergeni senzibilišu organizam, dospevajući u njega preko kože, creva, disajnih puteva itd.; a., disolvo, (stom.) raspadni produkti tkiva žarišta koji mogu da senzibilišu organizam i da dovedu do alergije i oboljenja u udaljenim organima. alergija, reakcija preosetljivosti organizma ili organa na ponovno unošenje antigena, reakcija koja se odigrava kao posledica susreta antigena s prethodno stvorenim specifičnim antitelima. Nazivi »preosetljivost« i »hiperergija« su sinonimi današnjeg naziva alergija; atopijska a., alergija u osoba s naslednom sklonošću da na antigene koji se svakodnevno sreću (pelud biljaka, organske materije u prašini) stvaraju specifičan tip antitela, tzv. reagine ili senzibilišuća antitela koja ne nalazimo u normalnih ljudi. Pri reakciji antigena s ovim antitelima nastaju lokalne ozlede tkiva. Meñu atopijske alergije kojima su uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, peludna groznica, astma, egzem i želudačno-crevni poremećaji, a., kontaktna (stom.), vrsta alergijske reakcije pri kojoj se na sluznici usta ili na rumenom delu usana, posle ponovljenog lokalnog 26

Q-čestica kontakta s alergogenom materijom, javljaju crvenilo, mehurići, erozije i ulceracije; npr. kontakt akrilatne proteze s sluznicom nepca. Sin. stomatitis venenata, glossitis venenata. V. cheilitis venenata. alergijske reakcije, osnovna podela na ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetljivost. Po Gellu i Coombsu postoje četiri tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilaktička reakcija; učešće reagina, oslobañanje farmakološki aktivnih supstancija. II tip: citotoksičke reakcije nastale usled delovanja antitela na ćelije tkiva; u ovim reakcijama mogu učestvovati i mononuklearne ćelije. III tip: oštećenje tkiva delovanjem kompleksa anti-genantitelo u zidovima krvnih sudova i bazalnoj membrani, što dovodi do lokalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne preosetljivosti (npr. tuberkulinska reakcija) u kojima najvažniju ulogu imaju T-limfociti. V. i reakcija. aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leukocita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska leukemija. V. aleukia, leucaemia. aleukemijska leukemija, v. leucaemia. aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni nedostatak leukocita u perifernoj krvi; a. congenitalis, uroñena neutropenija; a. haemorrhagica, jedan od izraza za aplastičku anemiju. Sin. neutropenia. Alexander-Adamova operacija, v. operacija. alexia, aleksija, slepoća za napisane reci. Poremećaj koji nastaje pri razaranju odreñenih područja moždane kore iznad vidnog dela, a kajakteriše se nesposobnošću razumevanja napisane reci. alfa-adrenergički blokatori, sredstva koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi ražane glavnice, njihovi dihidroderivati, haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).

d-aminoizovalerijanska kiselina, v. vaUn. d-čestica, slobodna jezgra helijumovog atoma, tj. helijumov atom bez dva periferna elektrona. Zato što se sastoji od 2 protona i 2 neutrona, ima naelektrisanje od 2 elementarna kvanta elektriciteta. Masa joj je četiri puta veća od mase

r alfa-fenoksibenzil-penicilin vodonikova atoma ili dvanaestine C-12. Sin. helion. alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbeniciHn), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin-fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se jedna primarna al7 koholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin. alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jednolančane spirale; nastaje stvaranjem vodoničnih veza izmeñu karbonilne grupe ostatka jedne i imino-grupe ostatka sledeće četvrte aminokiseline duž peptidnog lanca. alfa-karboksibenzil-penicilin (karbenicilin), polusintetski penicilin sa širokim antibakterijskim spektrom. alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal* getičko sredstvo. alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma dobijen registrovanjem s površine lubanje u odrasle osobe koja miruje, ne misli ni na šta i ima zatvorene oči. Talasi imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbolje je izražen u temeno-potiljačnom području. alfa-talasemija, v. thalassaemia. alge, jednoćelijski ili višećelijski živi organizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju se od gljivica koje poseduju hlorofil. $iroko su rasprostranjene u prirodi, bez neke karakteristične geografske specifičnosti. Igraju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže u površinskim vodama i količine kiseonika u vazduhu. algesia, algezija, osećaj bola. V. algia. âlgia, algijâ, osećaj bola. Izraz se upotrebljava većinom kao deo složenih reci, npr. myalgia. algolagnia, algoiagnija, seksualna perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postiže putem nanošenja povreda i zlostavljanja erotskog objekta. U tu vrstu perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-

alkalna rezerva na a. ili seksualni aktivizam) i masohizam (pasivna a.). alhemija, nazovihemija, težila je preobražavanju običnih metala u skupocene (zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje se razvila hernija kao nauka. Alibertova bolest, v. mycosis fungoides. alifatiĆka jedinjenja, sva organska jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani u otvorenom nizu. alil, jednovalentni nezasićeni radikal CHž=CH-C№. alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio alimentaris. alimentarni infantilizam, zastoj u rastenju i u sazrevanju gonada. Ogledno je dokazano da je za hipofiznu auksogenu funkciju od velikog značaja ishrana. U inaniciji svi se hormoni prednjeg režnja (sem ACTH) izlučuju u nedovoljnim količinama (pseudohipofizektomija). Supstituciona terapija (unošenje gonadotropina) dovodi do popravljanja sta-, nja, i pored gladovanja. alimentarni miksedem, intenzivno smanjenje štitaste žlezde izazvano osiromašenjem u belančevinama. Bazalni metabolizam opada, té se u nekih bolesnika javljaju znaci miksedema: opadanje kose, polna impotencija, trofičke promene u nokatnoj matrici (onihodistrofija). Sekundarni miksedem može da nastane i usled delimične insuficijencije prednjeg režnja hipofize. I u tom slučaju ženski pol trpi češće nego muški, u kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne proizvodi slično stanje. alizarin, dioksiantrahinon, kristalna crvena boja koja se upotrebljava kao indikator. alkalimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora baze pomoću rastvora kiseline poznatog normaliteta. alkalinuria, alkalinurija, lučenje alkalne mokraće. alkalitherapia, v. therapia. alkalna rezerva, sposobnost plazme da vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ugIjen-dioksid manjim delom rastvoren, a većim delom vezan u obliku natrijum 27

alkalna sredstva -bikarbonata. S obzirom na to da od ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikarbonat oko 95%, to se može praktički uzeti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo količine bikarbonata u plazmi. Alkalna rezerva se ranije izražavala brojem ml COa na 100 ml plazme izdvojenog dodatkom kiseline (normalno je oko 60 ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90 ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu (SI) alkalna rezerva se izražava brojem mM CO2 u jednom litru plazme (normalna vrednost iznosi oko 28 mM u acidozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u jednom litru plazme). alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH, Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom rastvoru usled hidrolize reaguju bazno (NaaCOa,  itd.), alkalne vode, v. voda. alkalni metali, metali čiji su hidroksidi jake baze. V. alkalije. alkalni mineralni izvori, v. voda. alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porekla s jakim fiziološkim delovanjem, s baznim svojstvom uslovljenim azotom u molekulu alkaloida. Alkaloidi su obično u obliku heterociklusa s azotom. U biljkama su većinom u obliku soli. Otrovna su jedinjenja. alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentracije jona H u organizmu ispod normalnih vrednosti, zbog nagomilavanja baza ili gubljenja kiselina u organizmu; hipokaliemijska a., metabolička a. zbog smanjenja kalijuma u serumu; metabolička a., a. zbog nagomilavanja bikarbonata u organizmu ili gubljenja kiselina iz organizma (naročito povraćanjem); respiratorna a., a. zbog povećanog gubljenja ugljen-dioksida preko pluća. alkili, jednovalentni radikali koji postaju, kako se misli, od zasićenih ugljovodoni* ka alkana oduzimanjem jednog atoma vodonika, npr. metil - odgovara metanu , etil -CaHs odgovara etanu CaHe itd. alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva (pentanol-nitrit). 28 Vi':

UL

alloploid alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skleroziranje (za lečenje varikoznih vena), npr. natrijum-tetradecil-sulfat. alkohol, v. Aethanolum. alkoholičarska ciroza, v. cirrhosis hepatis. alkoholičarska halucinoza, v. halucinoza. alkoholičarska paraliza, oboljenje koje se javlja u alkoholičara, i po simptomima podseća na progresivnu paralizu (demencija, poremećaj govora, poremećaj reakcije ženica). alkoholičarske psihoze, ludilo u alkoholičara, duševni poremećaji koji se javljaju u alkoholičara, kao što su delirijum tremens, alkoholičarska halucinoza, Korsakovljeva psihoza, alkoholičarska pseudoparaliza. alkoholizam, raniji sin. hronični a., zavisnost od alkoholnih pića ili navika na njih; dovodi do telesnog, psihičkog i društvenog propadanja. alkyl-, v. alkili. allodiploid, alodiploid, ćelija odnosno jedinka čiju diploidnost sačinjavaju hromosomi koji potiču od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, diphid. allodiploidia, alodiploidija, posedovanje dve garniture hromosoma dobivene od roditelja različitih vrsta. allogeni, alogeni, antigenski različite ćelije i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogenskL allopathia, alopatija, način lečenja koji se sastojao od herojskog simptomatskog lečenja (puštanje krvi, davanje emetičkih i purgativnih sredstava), sve dok simptomi bolesti ne iščeznu; odavno napušten. alloplastica, aloplastika, plastička hirurška intervencija u kojoj se kao kalem upotrebljava materijal nebiološkog porekla, npr. slonova kost ili srebro i razne veštačke plastične materije (akrilat, orlon, dakron itd.). alloploid, aloploid, ćelije odnosno jedinke koje poseduju dve ili više garnitura hromosoma nasleñenih od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, alodiploid, allopolyploid.

alloploidia alloploidia, aloploidija, posedovanje diploidnog ili poliploidnog broja hromosoma koji su dobijeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. diploidija, poliploidija. allopolyploid, alopoliploid, ćelija odnosno jedinka čiju poliploidiju sačinjavaju hromosomi nasleñeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, poliploid. allopolyploidia, posedovanje više od dva kompleta hromosoma dobivena od roditelja različitih vrsta. V. poliploidija. allorythmia, aloritmija, nepravilan srčani ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama, prevremenim srčanim kontrakcijama u pravilnim vremenskim razmacima. V. bigeminia i trigeminia. allotransplantatio, alotransplantacija, presañivanje tkiva jedne, osobe u telo drugog člana iste vrste, drugog genotipa u odnosu na davaoca. allotyp, alotip, imunološka oznaka za aleIe koji u jedinki iste vrste izazivaju različitu primarnu strukturu polipeptidnih lanaca u njihovim imunoglobulinima, iz koje proističe i njihova antigenska raznovrsnost. alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja, crvenkasta kristalna materija; ubrizgana u dovoljnoj količini oglednim životinjama, razara beta-čelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, zbog čega nastaje šećerna bolest (v. tamo); mezoksalil-ureja je proizvod oksidacije mokraćne kiseline. allozym, alozim, enzim čije je svojstvo uslovljeno specifičnim alelom, a ne posttranskripcionim činiocima ili delovanjem okolne sredine. V. izoenzim, izolocus. Aloantigeni, antigeni u istoj životinjskoj vrsti. Aloë, aloj, osušeni sok lišća raznih vrsta biljaka Aloë, laksantno sredstvo, danas napušten zbog neželjenih dejstava. aloerotizam, razvijanje erotizma prema drugoj ličnosti, u prvo vreme homoseksualno orijentisano (naročito u ženskog pola), a tek docnije postaje jasno heteroseksualno.

alosterični proteini alogeno, označava različiti genetski'sastav u jedne životinjske vrste. alokeratoplastika, zamena obolelog ili zamućenog dela rožnjače materijalom koji nije biološkog porekla. alopecia, alopecija, opadanje kose; ćelavljenje; a. areata, opadanje dlaka u kružnim poljima na vlasištu, bradi. Ovo je opadanje mahom preobratljivo; a. atrophicans, trajno, nepreobratljivo opadanje dlaka u manjim poljima u parijetalnom predelu vlasišta. Sin. pseudopelade Brocq; a. climacterics, opadanje kose u žena u vreme menopauze; a. congenita circumscripta, uroñena, atrofijom izazvana ćelava polja na vlasištu; a. congenita totalis, uroñena totalna ćelavost; a. liminaris frontal is, opadanje kose u žena na granici vlasišta i čela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin. a. marginalis trawnatica, • marginalis mechanica; a. mucinosa (mucinosis follicularis), ovalni, zapaljenjski infiltrati proširenim folikulima i opadanjem dlaka, pretežno na vlasištu; a. parvimaculata, endemičko opadanje kose u malim poljima u male dece; a. pityroies s. seborrhoica, sve veće opadanje kose na seboroičnom terenu, koje dovodi do ćelavosti (calvities Hippocratica); a. praematura, prerani gubitak kose. V. a. pityroides; a. senilis, degenerativno opadanje kose u senijumu; a. symptomatica diffusa, javlja se posle nekih febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preobratljiva; a. syphilitica (specified), preobratljivo opadanje kose u manjim poljima u sekundarnom stadijumu sifilisa. Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna), potpuni gubitak dlaka na čitavom telu. Dishormonija? alopurinol, sredstvo za lečenje podagre (gihta) koje koči stvaranje mokraćne kiseline u organizmu. aloritmija, v. allorythmia. alosterični efektori, mali molekuli koji se preobratljivo vezuju za alosterične proteine van područja njihovih reaktivnih zona. alosterični proteini, belančevine čija je reaktivnost s drugim molekulima izme-

29

alotipska specifičnost njena usled vezivanja alosteričnih efektora za ove proteine. alotipska specifičnost imunoglobulina, antigenske razlike imunoglobulina u istoj životinjskoj vrsti. Alotipski obeleživači mogu se naći na lakim (L) i teškim (H) lancima, a uslovljeni su razlikama jedne ili dve aminokiseline u konstantnorn delu polipeptidnih lanaca. V. imunoglobulini. Ove razlike su pod kontrolom gena i nasleñuju se. Na kapa- lakim lancima nalazi se alotipski obeleživač InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3. Aloantigeni na teškim lancima su: Gm na gama-, a Am na alfa-lancima. Slični alotipski antigenski sistemi postoje i u nekih životinjskih vrsta. alpska klima, v. klima. Althaea officinalis, beli slez, lišće (Althaeae folia) i koren (Althaeae radix) sadrže mnogo sluzi; od korena se pravi althaeae sirupus. Upotrebljava se kao antiflogističko sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Aluminii hydroxydum (aluminijum-hidroksid), pod ovim nazivom je, prema našoj farmakopeji, oficinalna smeša baznih aluminijumovih jedinjenja, koja, pretežno, sadrže hidratisani aluminijum-oksid; upotrebljava se kao antacidno sredstvo. Aluminii subacetatis solutio (Liquor Burowi), oficinalan rastvor koji, prema jugoslovenskoj farmakopeji, sadrži najmanje 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. aluminium, aluminijum, Al, hem. element, najrasprostranjeniji metal na Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za posuñe i ambalažu. aluminijumska bronza, legura aluminijuma i bakra. Ranije je upotrebljavana, pored drugih neplemenitih legura, kao zamena za zlato. Danas se upotrebljava kao materijal za vežbanje pri izučavanju protetike. aluminosis, aluminoza, pneumonokonioza u vidu silikoze izazvane dejstvom prašine od gline i ilovače. Ovi aluminijum-silikati sadrže ponekad i do 60% slobodne silicijumove kiseline.

30

amalgamatio alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna čašica posle vañenja zuba. alveolna pregrada, septum, v. septum. alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha u plućnim mehurićima. Veličina a.v. izražava se zapreminom vazduha koji proñe kroz alveole za jedan minut. U uslovima mirovanja iznosi prosečno 4200 ml. alveolni, saćast, sastavljen od meškova; ono što pripada alveolama. alveolni greben, v. alveolus. alveolni luk, v. alveolus. alveolni nastavak, v. processus alveolaris. alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava plućne mehuriće. Parcijalni pritisci (u mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; CÖ2 40,0; H20 47,0 i N 573,0. alveolotomia, alveotomija, odstranjenje neravnog i podminiranog dela alveolnog grebena u cilju pripreme za proteznu nadoknadu. alveolozubno vezivo, zadebljanje spoIjašnje strane zubne kesice. alveolus, alveola, mešak, mehurić (npr. u plućima ili žlezdama); a. dentales, zubne alveole ili jamice u kojima su uglavljeni koreni zuba, u obema vilicama. Svaka zubna alveola ograničena je s prednje i zadnje strane vilica alveolriim grebenima. Luk koji čine jamice gornjih i donjih zuba naziva se alveolnim lukom. Gornji alveolni luk predstavlja deo elipse, a donji je oblika parabole; a. pulmonis, plućne alveole, v. plućni mehurići. Alzheimerova bolest, v. bolest. amalgam, legura sastavljena od žive i nekog drugog metala. Amalgami su najčešće sastavljeni od srebra i kalaj a, (50-70% srebra, 25% kalaja) a može imati i dodatke zlata, platine, cinka, bakra i drugih metala. Legura pomešana sa živom i dobro izmešana daje plastičnu masu kojom se popunjava šupljina zuba pripremljena za plombu. amalgamatio, amalgamacija, proces formiranja legure amalgama mešanjem žive i strugotine metala. Vrši se ručno, u staklenom tarioniku pomoću staklenog tučka i mašinski. V. amalgamator.

amalgamator amalgamator, aparat za mehaničko mesanje amalgama. amanitin, toksin gljive Amanita phalloides. amantadin (1-adamantanamin), kristalni amin, deluje na razne sojeve virusa azijske A2-influence (gripa). amara, gorka sredstva, materije biljnog porekla različitog hemijskog sastava, gorkog ukusa, služe kao sredstva za izazivanje odnosno podsticanje apetita; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Absvnthii summitas (pelen), Centauri herba (kičica), Gentianae radix (koren lincure), Gentianae tinctura (tinktura od lincure), Species amarae (gorki čaj) i Tinctura amara (gorka tinktura). amastia, amastija, nerazvijenost dojki u žene; sreće se kao poremećaj u uroñenoj hipotrofiji i atrofiji gonada. amaurosis, amauroza, potpuno slepilo usled oboljenja oka, očnog živca ili centralnog nervnog sistema, različite etiologije; a. partialis fugax, v. scotoma scintillans. amaurotička idiotija, (1) infantilni oblik (Tay-Sachs), pored opštih simptoma na očima se javljaju: beličasto ognjište u predelu makule s centralnom mrljom boje višnje, progresivna atrofija optikusa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt-Spielmeyer), pored opštih simptoma na očima postoji progresivni degenerativni proces mrežnjače, koji za h vata njene centralne ili perifernije delove. V. idiotija. amaurotično mačje oko, sivkastožućkasti refleks iz predela ženice u slučaju tumora mrežnjače u dece, V, retinoblastoma. Ambardova konstanta, Ambarova konstanta, ranije vrlo često upotrebljavan test za ispitivanje bubrega, kojeg je danas zamenio klirens ureje. V. klirensi. ambarski moljac, v. Tinea granella. amber-kodon, stariji izraz koji je još u upotrebi, a označava triplet UAG koji ne reguliše sintezu nijedne aminokiseline, već služi za završetak sinteze polipeptidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoñe imaju sličnu funkciju. Sin. »nonsense« kodoni. V. »nonsense« mutacija.

ameboidno kretanje ambigonadni hermafroditizam, stanje jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gonada (semenici i jajnici). Takav je hermafroditizam vrlo redak (oko 45 slučajeva). ambiguiditet, retka nenormalna pojava koja se sastoji u mogućnosti sinteze više od jedne aminokiseline na jednom kodonu. V. degenerate codon (engl.). ambiseksualne osobe (nazivane još i biseksualnim), homoseksualne osobe u kojih heteroseksualni odnosi predstavljaju prigodne i podreñene odnose iz nužde, utoliko češće ukoliko su u osobi genitalno suprotnog pola ostvareni vangenitalni karakteri pola kome taj »biseksualac« pripada. ambitendencija, slično ambivalenciji (v. tamo), istovremena težnja ka vršenju sasvim suprotnih radnji u shizofreničara. anibivalencija, stav prema nekome ili nečemu koji u sebi sadrži istovremene sasvim suprotne sastavne delove, simptom shizofrenije. V. shizofrenija. amblyopia, ambliopija, slabost oštrine vida pri kojoj ne postoje organske promene očne jabučice. Najčešće se javlja u slučaju nepravilnog položaja očne jabučice; a. ex anopsia, nastaje usled neupotrebe jednog oka. Leci se vežbanjem slabo vidnog oka. V. pleoptika. amboceptor, vrsta specifičnih antitela koja senzibilišu ćelije, tako da uz dodatak komplementa nastupa liza (bakteriolizini, citolizini, hemolizini). Sin, »sensibitisatrice« (fr.). ambustio, ambustija, oparenje, oparina, opekotina izazvana dejstvom vodene pare ili vrelog gasa. V. combustio. ameba, v. Amoeba. amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzrokovano amebama, npr. leukociti. V, pseudopodi. amebna dizenterija, v. dysenteria. ameboidno kretanje, kretanje poput kretanja amebe. Strujanjem citoplazme ćelija ispušta produžetke (lažne nožice, pseudopodije), pa se, potom, citoplazmično telo povuče za produžetkom. Mnoge ćelije puštaju citoplazmične produžetke da bi njima obuhvatile česticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagocito za. 31

ameloblastoma ameloblastoma, ameloblastoma, v. adamantinoma; a. mandibulae et maxillae, odontogeni tumor u predelu gornje ili donje vilice. ameloblastus, ameloblast, visoka cilindrična ćelija, oko 40  duga i 7 M široka. Ove çelije grade unutrašnji gleñni epitel u glednom organu i učestvuju u stvaranju gledi. Sin. adamantoblastus, ganoblastus. amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stvaranje gledi zuba; a. imperfecta, nasledna strukturna anomalija zuba s poremećenim stvaranjem gledi; zahvaćeni su mlečni i stalni zubi. Hipoplastički oblik (kvantitativna deficijentnost \ gleñnog tkiva): gleñ je tvrda ali veoma tanka i brzo se troši, Hipomineralizovani oblik (kvalitativna deficijencija gledi): gleñ je normalne debljine ali meke konzistencije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo troši i odlama. Sin. herediiarnadisplazija gledi. ameloplasti, v. adamantoblasti. amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili izostanak menstrualnog krvarenja. Fiziološka pre puberteta, za vreme trudnoće, dojenja i u menopauzi, a patološka u vreme polne zrelosti. Patološki izostanak može biti primaran, kada žena nije imala nikad spontane menstruacije, i sekundaran, u žene koja je dotle imala normalna menstrualna krvarenja. ametopterin, v. metotreksat. ametropia, ametropija, nepravilnost refrakcije oka. Javlja se kao miopija, hipermetropija i astigmatizam. V. emmetropia, anisometropia. amforičko disanje, v. respiratio. amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfoterna jedinjenja ponašaju se i kao kiseline i kao baze. Amfoterna jedinjenja su: (1) amfotefni oksidi, koji se ponašaju u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline; (2) amfoterni hidroksidi daju soli i s kiselinama i s bazama; (3) aminokiseline su takode amfoterni elektroliti blagodareći tome što sadrže amino-grupu koja reaguje s kiselinama i karboksilnu grupu koja reaguje s bazama dajući soli. 32

aminokiseline amidi, amidi kiselina, derivati kiselina nastali kad se u karboksilnoj grupi kiselina hidroksilna grupa zameni amino-grupom -NH2. amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol koji postaje kad se u pentanu jedan vodonikov atom zameni hidroksilnom grupom. Od osam izomernih amil-alkohola najvažniji je izobutil-karbinol ()222 ili običan amil-alkohol, glavni sastojak patoke. amilaza, v. dijastaza. amiloid, v. amyloidum. amilorid, diuretičko sredstvo. amiloza, polisaharid čiji se molekul sastoji od mnogo ostataka d-glukoze povezanih u pravom nizu. Škrobna zrnca biljaka sastoje se od dva dela. Opna škrobnih zrnaca sastoji se od amilopektina, a njihovu sadržinu čini amiloza. amini, derivati za koje se može zamisliti da nastaju zamenom jednog ili više vodonikovih atoma u amonijaku ili amonijum-hidroksidu alkilima (radikali alifatičnih ugljovodonika) ili arilima (radikali aromatičnih ugljovodonika). Prema broju zamenjenih vodonikovih atoma u amonijaku a. se dele na primarne, sekundarne i tercijarne. Zamenom četiri H-atoma iz amonijum-hidroksida nastaju jake kvaterne amonijum-baze. Amini u kojima su zamenjeni alkili zovu se alifatični, a oni u kojima su zamenjeni arili aromatični amini. aminoaciduria, aminoacidurija, povećano izlučivanje aminokiselina mokraćom. Syn. acidaminuria. aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizuje reakciju aminokiseline sa ATP-om; u reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP) i pirofosfat; takode se vrši prebacivanje aktivisane aminokiseline do tRNK (v. tRNK), pri čemu se stvaraju AA-tRNK (v. AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada velikoj grupi od bar 20 enzima. aminobenzol, v. anilin. aminokiseline, organske kiseline u kojima je vodonik u alifatičkom ostatku zamenjen amino-grupom -NH2. Amfoterni su elektroliti. A. su važni proizvodi razlaganja belančevina i mogu se podeliti u tri grupe: (1) alifatične a. (gliko-

Aminophenazonum kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aromatične a. (fenil-alanin, tirozin) i (3) heterociklične a. (triptofan, histidin i dr.). Aminophenazonum, aminofenazon, antipiretičko, analgetičko i antireumatsko sredstvo. aminopirin, v. Aminophenazonum.' aminopterin, antagonist pteroil-glutaminske kiseline (sprečava pretvaranje pteroil-glutaminske kiseline u citrovorum-faktor). Aminothiazol, aminotiazol jedan od lekova iz grupe antitireoidnih supstancija. Upotrebljava se u lečenju hipertireoza. amiotericin B, antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces nodosus; ima fungicidno i fungistatičko dejstvo. amiotrofička lateralna skleroza, v. sclerosis lateralis amyotrophica. amitriptilin, derivat dibenzocikloheptadiena, antidepresivno sredstvo. Ammonii chloridum, amonijum-hlorid, nišador, unesen u organizam izaziva acidozu i povećava kiselost mokraće, služi i kao ekspektorantno sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sulfogirodalat, smeša amonijum-soli sulfonskih kiselina, uljastih supstancija dobivenih destilacijom bituminoznih škriljaca, a sadrži i male količine amonijum-sulfata i vode; skoro crna, gusta tečnost, slična katranu, svojstvena mirisa. Upotrebljava se kao antiseptičko sredstvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije eksudata u kataru materice i eksudata u privescima; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonov bedem, bedem na medijalnoj strani hemisfernih moždanih mehurova sa zadebljanjem njihova zida. Predstavlja začetak posebne moždane vijuge (gyrus fornicatus). Ammonov rog, v. cornu Ammonis. amnesia, amnezija, gubitak pamćenja, nesećanje; anterogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili neposredno po dolasku sebi iz stanja nesvesti; retrogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili pre nekog 3 Medicinski leksikon

amonijačko vrenje oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia, commotio cerebri. amnion, unutrašnji ovoj (»bćla košuljica«) ploda, kesasti ovoj ispunjen tečnošću. Poznat još i kao vodenjak. U prvo vreme se nalazi na leñnoj strani embriona u vidu amnionskog nabora, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Taj nabor je sastavljen od dva lista somatopleure (amnionski i horionski list), koji se stapaju iznad amniona u amnionsku duplju. amnionska ploča, leñni list vanembrionskog mezoderma, koji se uvlači izmeñu amniona i trofoblasta. amnionske rojte, oko pripoja pupčane vrpce u preživara amnionski epitel pokazuje naročito razvijene rojte koje, oko pripoja, imaju bradavičasta zadebljanja (carunculae amnioticae). amnionski nabor, u toku stvaranja pravog amniona na leñnoj strani embriona javlja se izdizanje somatopleure, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Amnionski nabor ograničava oko embrionalnog polja amnionski oluk. Sam nabor je sastavljen od dva lista somatopleure. Jedan je uputrašnji (amnionski list), dok je drugi spoljašnji (horionski list), i ograničavaju na leñima embriona amnionsku duplju. Kad se gleda kroz otvor ograničen amnionskim naborom (leñni umbilikalni otvor), u dnu te duplje vidi se embrion. amnionski pupak, v. amnionski nabor. amodijahin, antimalarijsko sredstvo, deluje samo na eritrocitnu fazu. Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praživotinja) koje se kreću pomoću pseudopoda. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr. Entamoeba histolytica - amebnu dizenteriju). V. protozoa. amonifikacija, izdvajanje azota u obliku amonijaka prilikom razlaganja belančevina, peptona i aminokiselina. Proces amonifikacije može se zbivati u prisustvu aerobnih i anaerobnih bakterija. amonijačko vrenje, vrenje pri kome se iz ureje stvaraju amonijak i ugljen-dioksid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raznih mikroorganizama (Micrococus 33

amonijak ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokraći, kad ova duže stoji. amonijak, NHa, gas bez boje sa oštrim osobenim neprijatnim mirisom. Odlično se rastvara u vodi a vodeni rastvor reaguje alkalno. Javlja se pri industrijskim procesima i truljenju organskih materija. U vodi može da bude neorganskog i organskog porekla. Pokazatelj je fekalnog zagañenja vode. Može se koristiti kao dehlorant. Izaziva nadražaj na kašalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIutio ammoniae. amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum. amonijum-magnezijum-fosfat, NÜ4MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokraći, gradi kristale koji liče na poklopac mrtvačkog sanduka. Sin. »trojni -fosfat«. amonijum-silikofluorid, so silikofluorovodonične kiseline, kristalasti beli prah bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Molekulska težina 178,16. Upotrebljava se za fluorisanje vode. amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amonijumova so sumporne kiseline, bela kristalna supstancija. Upotrebljava se za odvajanje pojedinih frakcija belančevina krvne plazme. amorfan, bezobličan, koji nema odreñen oblik; (hem.) koji nije kristalan. amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s prisustvom meñuprostornih koturova umesto šupljina u vidu zglobovnih koturova (v. discus) ili prstenova (menisci). amphikaryon, amfikarion, jedro zigota nastalog spajanjem muškog i ženskog pronukleusa. Sadrži diploidni broj hromosoma. Sin. synkaryon. amphimixia, amfimiksija, mešavina muškog i ženskog hromätina. ampicilin, polusintetski penicilin sa širokim spektrom, stabilan je u kiseloj sredini (može se davati oralno), ali nije otporan prema dejstvu penicilinaze. amplektaciona težnja, težnja za telesnim posedovanjem odreñene ličnosti. Ta se težnja ne poklapa u svemu s kontrektacionom. U muškarca ona nije samo težnja za prisnim telesnim dodirom (zagrljajem) nego i želja da se telo partnera 34

amputatio potpuno potčini namerama subjekta i da se slomi svaki otpor objekta. amplifikacija (»korisnost«) kontrolnog sistema, stepen efikasnosti. Izražava se brojem koji pokazuje koliko puta je promena neke konstante u organizmu manja od prornene koja bi u odreñenim uslovima nastala ako kontrolni sistem ne bi delovao. amplifikacija gena, prolazno povećanje broja gena za sintezu odreñenih rRNK koje se dešava u oocitima nekih vrsta. amplifikatori, slušni, slušni aparati za nagluve. Vrlo precizno i minuciozno izrañeni tranzistorski aparati, koji se sastoje od mikrofona, pojačala, slušalice i baterije. Izrañuju ih specijalizovane fabrike. Neki su tako mali da se mogu smestiti u krilo naočara ili u kutijicu, koja je kao privesak smeštena iza usne školjke. Manji aparati daju pojačanje zvuka do 40 puta, a veći 60-70 puta. Služe za audiološku rehabilitaciju nagluvih osoba. amplitudni diskriminatori i analizatori, elektronski ureñaji koji se primenjuju u nuklearnoj medicini. Obavljaju odreñene funkcije zavisno od amplitude impulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu grupu instrumenata spadaju integralni diskriminatori, jednokanalni i višekanalni analizatori. ampularna trudnoća, vanmaterična trudnoća koja se razvija u ampuli jajovoda. ampulla, ampula, sud s grlićem, trbušasto proširenje nekog cevastog organa; a. epiphrenica, epifrenička ampula, kruškasto proširenje jednjaka iznad prečage; varijetet, ne treba ga brkati sa hijatalnom hernijom. Utvrñuje se rendgenskim pregledom; a. hepatopancreatica Vateri, proširenje u zidu nishodnog dela dvanaestopalačnog creva, gde se najčešće zajedno ulivaju žučovod i izvodni kanal gušterače. amputacioni neurom, v. neuroma. amputacioni ulkus, v. ulcus. amputatio, amputacija, odstranjivanje, najčešće hirurško, celog uda ili jednog njegovog dela. Visina a. odreñuje se proširenošću oboljenja ili povredom ekstremiteta. Vrši se na tipičnim mesti-

amputatio ma, koja osiguravaju dobar patrljak za protezu. A. dolazi najčešće u obzir u dijabetesnoj i staračkoj gangreni, gangreni usled embolije zacepljujućeg endarteritisa, gangreni usled arterijske embolije, malignih tumora, Raynaudove bolesti, ponekad u veoma teškim povredama ekstremiteta. A. se zove još i odstranjivanje većih delova teIa (dojke, muškog polnog uda itd.); Alansonova a. cirkularna amputacija, pri čemu patrljak dobiva vid šupljeg konusa; amniotska a., amputacija ekstremiteta fetusa amniotskom trakom; aperiostalna a., amputacija u kojoj je pokosnica uklonjena s kostnog patrljka; Bierova a., osteoplastička amputacija, u kojoj površine golenjače i lišnjače, nastale pri amputaciji gnjata, bivaju pokrivene periostno-kostnim kalemom uzetim sa golenjače; centralna a., amputacija u kojoj se ožiIjak nalazi u središtu patrljka ili u njegovoj blizini; Chopartova a., amputacija stopala u kojoj se ne odstranjuju petna i skočna kost i drugi delovi nožja. Naziva se mediotarzalnom a.; cineplastička a., amputacija u kojoj je patrljak obrazovan tako da može služiti motoričkim zahtevima; Dieffenbachova a., v. operacija; Farabeufova a., amputacija noge »na mestu izbora« uz primenu velikog spoljašnjeg režnja; giljotinska a., brza cirkularna amputacija uda jednim potezom noža i pilom, pri čemu nastala rana ostaje nezašivena zbog kontraindikacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili ponovnog vraćanja infekcije; Gritti-Stokesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri kojoj se koristi prednji ovalni režanj; Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastička amputacija; interpelvičko-abdominalna a., uklanjanje buta uz isecanje bočne polovine karlice, sin. Jaboulayova a., meñulopatično-grudna a., amputacija ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice i ključnjače. V. interpelvičko-abdominalna a.; Kirkova a., tendoplastička amputacija iznad gležnja butnjače s prišivanjem tetive četvoroglavog mišića nad okrajkom presečenog femura; Le Fortova a., modifikacija Pirogovljeve amputacije pri kojoj se petna kost pre-

amyotrophia seca mesto vertikalno horizontalno; Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala izmeñu nožja i donožja; Malgaigneova a., amputacija stopala ispod petne kosti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.; osteoplastička a., spajanje, približavanje osveženih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju amputacijom; patološka a., amputacija jednog dela obolelog tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva osteoplastička amputacija; primarna a., vrši se posle iščezavanja šaka- i pre nastajanja infekcije; a.pulpae, v pulpotomia; Sabanejevova a., osteoplastička amputacija, modifikacija Grittijeve amputacije noge. Mesto čašice na povmnu preseka femura kao kalem stavlja se parče uzvišice tibije; sekundarna a., amputacija koja se vrši posle izlečenja granulacione površine; spontana a., otpadanje dela uda bez hirurške intervencije u leproznih, dijabetičara i pri Buergerovoj bolesti; Symeova a., amputacija stopala u visini skočnog zgloba uz odstranjenje oba gležnja; traumatska a., amputacija dela tela pri nesrećnom slučaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v. operacija. amygdala, v. tonsilla. amygdalitis, v. tonsillitis. amyloidum, amiloid, supstancija čiji tačan hemijski sastav nije poznat, mada sadrži frakcije belančevina i polisaharida koji imaju u svojoj strukturi sumpor. Smatra se da je glikoprotein u kome je mukopolisaharid vezan za globulin. Taloženje amiloida prati dugotrajne infekcije, procese raspadanja tkiva, tuberkulozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da je rezultat poremećaja metabolizma belančevina. Taloži se u meñućelijskim prostorima zidova najsitnijih arterija. Po izboru se boji jodom metil-violet i kongo-crvenom bojom. Verovatno je proizvod imunobioloških procesa precipitacije u organizmu. Amylum, amilum, škrob. amyotrophia, amiotrofija, suprotno od dobre uhranjenosti mišića, njihovo sušenje, atrofija; a. neuralis progressive, progresivna neuralna a., progresivna 35

anabolic! primarna, nasledna mišićna atrofija, usled atrofije nervnih stabala s početkom na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie -Tooth; a. spinalis progressive, progresivna spinalna mišićna distrofija, endogeno oboljenje prednjih rogova sive supstancije kičmene moždine. Počinje većinom u muškaraca izmeñu 25. i 45. godine s atrofijama malih mišića šaka, zbog kojih dolazi do deformacija (najpre »majmunska šaka«, pa »kandžasta« i najzad »skeletna šaka«). Postoje fibrilarni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest počne u detinjstvu na mišićima karlica i butina, po pravilu je familijarna i naziva se Werdnig-Hoffmannova bolest. Sin. Aran-Duchenneova bolest. anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiču od testosterona (v. tamo), a koriste se kao lek za podsticanje anabolnih procesa (v. anabolismus). anabolizam, sinteza složenih organskih materija u organizmu uz vezivanje energije. anabolni steroidi, sintetski steroidi, slični u hemijskom pogledu prirodnim androgenima, u kojih je jače izraženo anabolno dejstvo. anachoresis Ascoii, Askolijeva anahoreza, pojava nagomilavanja mikroorganizama iz cirkulacije u tkivima u kojima postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi zatim bivaju uništeni, ali ako se to ne odigra, može doći do aktivisanja dotada neaktivnog žarišta.

anaciditas gastrica, v. achlorhydria. anaemia, anemija, malokrvnost. Smanjenje broja eritrocita, količine hemoglobina ili mase eritrocita u celokupnoj zapremini krvi, zbog nesrazmere izmeñu veličine gubljenja (krvarenjem ili razgradnjom) i stepena obnavljanja eritrocita; a. achrestica, ahrestička a., megaloblastna anemija, koja ne odgovara na davanje vitamina І2; a. acuta, ime za sve anemije koje nastaju usled akutnog gubljenja velike količine krvi ili akutne hemolize; Addisonova, Addison-Biermerova a., a. perniciosa; a.aplastica, a. zbog aplazije kostné srži^uvek postoji pancitopenija. Poznata i kao aleukia 36

anaemia haemorrhagica; a. aregenerativa, a. aplastica; autoimuna hemolizna a., stečeni oblik hemolizne a. u koje je hemoliza izazvana prisustvom u plazmi toplih ili hladnih antitela protiv sopstvenih eritrocita; Biermerova a., a. perniciosa; Blackfan-Diamondova a., uroñena hipoplastička a.; botriocefalusna a., a. megaloblastnog tipa izazvana parazitom Diphyllobothrium latumom; a. cameloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia; a.e dilutione, dilucijska a., prividna a. zbog povećanja krvne plazme; drepanocytosis, drepanocitoza, anemija srpastih eritrocita, nasledna hemolizna a. koja pripada hemoglobinopatijama. Potpuno se ispoljava samo u homozigotnom stanju, kada najveći deo hemoglobina u eritrocitima čini Hb-S. U heterozigotnom stanju postoje samo srpasti eritrociti bez izraženije a. Sin. Herrickova a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea; a. erythf oblastica, eritroblastna a., svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi nalaze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a. essentialis, esencijalna a., primarna a., koja se javlja nezavisno od neke bolesti; a. Heinzovih telašaca, velika grupa hemoliznih anemija u kojih se u oštećenim eritrocitima nalaze Heinzova telašca: a. haemolytica, hemolizna a., grupa anemija etiologije u kojih je a. uslovljena skraćenim vekom eritrocita, koji ne može da se kompenzuje ubrzanim stvaranjem eritrocita; a. haemolytica acquisita, stečena hemolizna a.; a. haemolytica acuta, hemolizna a. u koje naglo nastaje hemoliza; a. haemolytica congenitalis, nasledna hemolizna a., zajedničko ime za sve hemolizne anemije u kojih postoje odreñeni poremećaji (nasledni) eritrocita koji su povod za hemolizu; a. congenitalis nonspherocytica, zajednički naziv za sve nasledne hemolizne a. u kojih ne postoje sferocitoza ili nenormalni hemoglobini; a. haemolytica infectiosa, povećana hemoliza izazvana infektivnim uzročnicima, kao i protozoama; a. haemolytica mic-

anaemia roangiopathica, intravaskulna hemolizna anemija u mikrocirkulaciji koja izaziva fragmentisanje eritrocita; a. haemolytica toxiea, a. izazvana toksičkim činiocima; a. haemorrhagica, a. nastala posle akutnog gubljenja većih količina krvi; a. hypochromica, hipohromna a., u koje postoji izraženo smanjenje hemoglobina u eritrocitima; eritrociti su obično smanjeni (mikrociti); a. hypochromica hyposideremica, hipohromna anemija s istovremenim smanjenjem količine gvozda u serumu; a. hypochromica microcytica, hipohrçmna a. s malim eritrocitima; a. hypoplastica» hipoplastička a., refraktarna a. zbog hipoplazije eritrocitne loze, bez leukocitopenije ili trombocitopenije; a. izazvana kozjim mlekom, makrocitna a. u dece (naročito u Nemačkoj i Italiji), izazvana kozjim mlekom kao glavnom hranom; Ledererova a., akutno nastala hemolizna a. nepoznate etiologije; a. macrocytica, makrocitna a., a. raznovrsne etiologije u koje postoje eritrociti veći nego normalni koji sadrže veće količine hemoglobina; a. megaloblastica, megaioblastna a., u koje postoje megaloblasti u kostnoj srži; a. microangiopathica, a. haemolytica microangiopathica; a. microcytica, a. s malim eritrocitima, obično u hipohromnoj a.; a. myelophthisiea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblastoste; a* neonatorum, a. u novoroñenčadi, obično izraz za fetusnu eritroblastozu; a. normocytica, normocitna a., a. u koje postoji proporcionalan pad hemoglobina, hematokrita i broja eritrocita u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u koje nedostaju pojedini nutritivni činioci eritrocitopoeze; a. osteosclerotica, a. koja je posledica skleroze kostne srži; a. perniciosa, perniciozne a., megaloblastna a., zbog loše apsorpcije vitamina І2 u ileumu, usled deficita unutrašnjeg činioca želudačnog soka ispoljava ginotropni karakter: češće je u žena nego u muškaraca. Sin. Addison-Biermerova a., Biermërova. a.; a. physiologica, fiziološka a., normohromna i normocitna a., koja se normalno javlja u drugom ili trećem mesecu života; a. posthae-

anaerobni kapacitet morrhagica, a. haemorrhagica; a. pseudoleucaemica infantum, sin drom anemije, lèukocitoze, splenomegalije, otečenih limfnih žlezda, koji u male dece mogu izazvati infekcije, po thranjivanje i hemoglobinopatije; a. osetljiva na piridoksin, vrsta sideroblastne a. u koje postoji povoljno reagovanje na piridoksin; a. refractaria, a. aplastica; a. refractaria sideroblastica, sideroblastna a. koja ne reaguje na antianemijske lekove; a. secundaria, se kundarna a., a. koja se javlja u toku od reñenih bolesti; a. sideraemica, sideremijska a., zajedničko ime za sve a. u ko jih su vrednosti gvozda u serumu nor malne ili povećane, ali se gvožñe ne iskorišćuje za sintezu hemoglobina; a. sideroachrestica, sideroakrestička a., a. sideroblastica; a. sideroblastica, side roblastna a., grupa a. u kojih na raznim mestima sinteze hema postoje poreme ćaji, tako da se gvožñe nagomilava u će lijama retikuloendotelskog sistema i u eritroblastima, koji su tada poznati kao sideroblasti; a. sideropenica, sideropenijska a., a. u kojih je smanjena količina gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog deficita gvozda u organizmu i u infekci jama; von Jakschova a., pseudoleucae mica infantum; a. zbog deficita folne kiseline, megaloblastna anemija, česta u trudnoći; a. zbog deficita enzima dehidrogenaze glikoza-6-fosfata (G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog deficita spomenutog enzima, koja obično nastaje posle uzimanja odreñenih Iekova. anaeroban, kome za život nije potrebno prisustvo vazduha (molekulskog kiseonika). anaerobna respiracija ili anaerobno disanje bakterija, disanje pri kome su krajnji primaoci vodonika neka neorganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbonati), a ne kiseonik, jer se disanje obavlja bez prisustva kisepnika. anaerobni kapacitet, najveća količina energije ili najveći intenzitet rada koji se može ostvariti korišćenjem izvora energije bez direktnog učešća kiseoni37

anaerobno kultivisanje bakterija ka. Zbog ogromnog utroška energije trajanje ograničeno na 30-40 sekundi. Pokazatelj je maksimalni kiseonički dug koji se može podneti. V. kiseonički dug. anaerobno kultivisanje bakterija, v. kultivisanje bakterija. anaesthesia, anestezija, neosetljivost uopšte, gubitak osetljivosti izazvan bolešću, oštećenjem nervnog sistema ili anestetičkim sredstvima; balansirana a., anestezija koja koristi više anestetičkih sredstava udružujući njihove dobre osobine, a izbegavajući toksičke; bazalna a., anestezija koja deluje kao osnova za dalju i dublju anesteziju; bulbarna a., centralna anestezija usled lezije ponsa; a. caudalis, anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; a. dolorosa, bolna neosetljivost, gubitak osećaja za dodir, bol i temperaturu, praćen bolovima; teški bolovi posle pojave paralize koja nastaje u izvesnim oboljenjima kičitiene moždine; duboka a., anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizumu. Nedostatak osećaja u kome se položaju nalaze pojedini delovi tela; električna a., privremena anestezija izazvana prolaskom električne struje; endotrahealna a., opšta anestezija pri kojoj se u dušnik kroz usta, rede kroz nos, uvlači gumena ili plastična cev kroz koju bolesnik udiše kiseonik i anestetike; epiduralna a., v. lokalna a.; histerička a., anestezija tela koja nastaje u histeriji; infiltracijska a., v. lokalna a.; inhalacijska a., anestezija koja se postiže udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika; interkostahia a., v. lokalna a.; intraosalna a., anestezija izazvana ubrizgavanjem anestetika u strukturu kosti; intravenska a., unošenje anestetičkog sredstva direktno u krvotok intravenskim putem. U cilju izazivanja anestezije najviše se koriste barbiturati s ultrakratkim dejstvom. Oni nisu pravi anestetici, ali kao odlični hipnotici brzo izazivaju san, a anestezija se zatim produbljuje inhalacijskim anesteticima. Sada postoje sredstva koja intravenskim putem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-

38

anaesthesia lenkampffovog pleksusa, lokalna a. gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem anestetika u neposrednu blizinu brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak osećaja za bol u jednom delu tela ili čitavom području tela bez gubitka svesti. Može se postići primenom hladnoće, kompresijom nerava, anemijom tkiva i primenom lokalnih anestetika. Kompresija nervnih stabala i anemija tkiva ne koriste se više za izazivanje 1. a., a anestezija primenom hladnoće ograničena je na odreñene indikacije. Za lokalnu a. danas se najčešće koriste prokain, ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje adrenalina lokalnom anestetiku produžava njegovo dejstvo. Po načinu primene La. može biti površinska La. koja se vrši nanošenjem (sprejanjem, premazivanjem, ukapavanjem) lokalnog anestetika na površinu sluznica; infiltracijska La. postiže se infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; sprovodna La. (regionalna a.) označava prekid u šprovoñenju nerva ili grupe nerava (spleta). Jedan od jednostavnih oblika sprovodne ä. je meñurebarna a., kojom se postiže prekid u šprovoñenju meñurebarnog živca. Može se izazvati prekid u šprovoñenju grupe nerava (blokada pleksusa brahijalnog spleta). Jedan od oblika sprovodne - regionalne anestezije je i lumbalna ili spinalna a. Anestetik se uvodi u subduralni prostor lumbalnog dela kičme, čime se postiže prekid u sprovodljivosti nervnih korenova i spinalnih ganglija. Periduralna ili epiduralna a. podrazumeva unošenje lokalnog anestetika u prostor izmeñu koštanog dela kičmenog kanala i tvrde moždanice na visini grudnog ili slabinskog dela kičme. Jedan oblik periduralne a. je i ubrizgavanje lokalnog anestetika u sakralni kanal kroz sakralni zjap, čime se postiže sakralna ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokalna a. koja se postiže hlañenjem ekstremiteta na koji je plasirana Esmarhova poveska. Opšta a., besvesno stanje praćeno mišićnom relaksacijom i neosetljivošću na bolove, koje se koristi pri izvo-

anaesthetics ñenju hirurških intervencija. Može se izvesti inhalacijskim ili intravenskinS anesteticima; etarska a., hirurška a. koja se postiže udisanjem etarskih para i označava gubitak svesti, osećaja za bol i mišićnu relaksaciju; a. olphactoria, olfaktorna a., gubitak osećaja mirisa; a. optica, anestezija očnog živca koja ima za posledicu privremeno slepilo; paravertebralna a., oblik lokalne a. koji se postiže blokadom spinalnih živaca na njihovom izlasku iz kičmenog kanala; parcijalna.a., a. pri kojoj je sačuvan izvestan stepen senzibiliteta; rektalna a., anestezija izazvana unošenjem anestetika u rektum; segmentna a., gubitak osetljivosti koji zahvata segment tela, a nastaje usled oštećenja jednog živčanog korena; a. sexualis, seksualna a., polna neosetljivost, odsustvo interesa za polni odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja pri operacijama u gornjem abdomenu, postiže se ubrizgavanjem lokalnog anestetika u predeo polumesečaste ganglije; a. stabla II i III grane trogranog živca, neosetljivost celog inervacionog područja maksilarnog ili mandibularnog živca. Anestetičko sredstvo se unosi u predeo u kome nerv napušta bazu lubanje; steroidna a. oblik intravenske anestezije; postiže se i.v. ubrizgavanjem steroida (Viadrila), koji nema hormonsko delovanje; subperiostna a., a. nastala ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod periosta; taktilna a., gubitak ili oštećenje osećaja dodira; termička a., gubitak osećaja toplote; traumatska a., gubitak osetljivosti izazvan povredom živca; unilateralna a., gubitak osećaja na jednoj strani. anaesthetica, anestetici, lekovi ili sredstva koja se koriste za uklanjanje osećaja bola; lokalni a., sredstva čije je anes-tetsko delovanje ograničeno na deo tela u koji je uneto; opati a., sredstva koja, uneta u organizam, izazivaju opštu anesteziju; površinski a., lokalni anestetici koji se primenjuju direktno na mesto koje treba anestezirati (obično sluznice).

anafilaksijski enteritis, v. enteritis. anafilaktička kriza» v n.sts.

analgesia anafilaktički šok, tipična alergijska reakcija ranog tipa sa sistematskom reakcijom. Javlja se posle ponovnog unošenja iste supstancije. anafilaktogen, antigen koji izaziva anafilaksiju. Većinom je belančevinaste prirode. anafilatoksin, medijator zapaljenjske reakcije, izaziva degranulaciju mastocita i bazofimih leukocita pri čemu se oslobañaju biološki aktivni amini (histamin). A. nastaje u procesu aktivacije komplementnog sistema (v.komplement). anaforeza, v. elektroforeza. anafrodizija, manja ili veća seksualna otupelost i neosetljivost. Sin. anhedonija. anagocitičko dejstvo, dejstvo koje se pri upotrebi neke mineralne vode ispoljava usporavanjem razvoja živih ćelija. anagotoksičko dejstvo, dejstvo nekih mineralnih voda koje se suprotstavlja potencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksičnosti. Ova osobina prema nekim toksinima utvrñena je ogledno sa pojedinim mineralnim vodama. To dejstvo na neke toksine nejednako je i zavisi od prirode vode. analbuminaemia, analbuminemija, bolesno stanje usled deficita ili potpunog odsustva albumina u krvnoj plazmi. analeptica, analeptici, sredstva za oživljavanje, deluju nadražajno na vitalne centre u izduženoj moždini (centar za disanje, vazomotorni centar) i na koru velikog mozga. Priméri ovakvih lekova su pentazol, niketil-amid, kofein i dr. analfalipoproteinaemia, analfalipoproteinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bolest analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti za bol; neuroleptička a., intravensko ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja bolova, pri očuvanoj svesti, u cilju izvoñenja hirurške intervencije; opstetriĆ* ka a., davanje lekova, izvoñenje lokalne anestezije (kaudalni blok) ili udisanje inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnošti ili ublažavanja bolova u toku poroñaja. 39

analgetica analgetica, analgetici, sredstva koja ublažavaju odnosno suzbijaju osećaj bola. analizatori, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini; jednokanalni a., ureñaji s dva nivoa diskriminacije, koji daju izlazni impuls čija je amplituda u kanalu izmeñu 2 nivoa diskriminacije; višekanalni a., ureñaji koji klasifikuju ulazne impulse po amplitudama u veći broj kanala. analna opna, čmarna opna, manji zadnji (repni) deo urorektalne pregrade. analne kvrge, čmarne kvrge koje se nalaze uz čmar. analni erotičari, osobe koje s posebnim zadovoljstvom podvrgavaju pri defekaciji najvećim naporima čmarni predeo, koji im je prvorazredna erogena zona. analni predeo, v. regio analis. analog azotne baze, purin ili pirimidin čija se struktura deliniično razlikuje od strukture normalne azotne baze; neki od analoga se mogu ugrañivati u nukleinske kiseline umesto normalnih baza. anamnesis, anamneza, podaci dobiveni od bolesnika, njegove rodbine ili nekog iz njegove okoline o sadašnjoj bolesti, bolestima koje je ranije preležao i podaci o njegovoj porodici i okolini u kojoj živi. anamnestička reakcija, sekundarni imuni odgovor. V. imunološka memorija. anamnezijski, koji pripada anamnezi. V. anamnesis. anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva koja suzbijaju polni prohtev. anaphylaxis, anafilaksija, alergija, preosetljivost izazvana anafilaktičkim (homocitotropnim) antitelima. U čoveka to su IgE-antitela (v. homocitotropna antitela; IgE). U anafilaksnoj reakciji učestvuju antitelo, antigen i biološki aktivni amini (medijatori reakcije) koji se oslobañaju iz mastocita i bazofilnih granuločita za koje su vezana antitela (v. alergijske reakcije). anaplasia, anaplazija, pretvaranja ćelija u primitivnije, embrionske ili nediferentovane oblike. 40

anastomosis anasarca, anasarka, uopšteno nagomilavanje tečnosti u tkivnim prostorima potkožnog masnog tkiva. anastomosis, anastomoza, spojnica; (l)komunikacija izmeñu dva krvna suda putem pobočnih grana; (2)otvor stvoren hirurškim putem, traumatskim ili patološkim procesom izmeñu dva prostora ili organa normalno odvojenim jedan od drugoga; antiperistaltička a., enterostomija, spojnica izmeñu zjapa segmenata creva tako da peristaltički talasi segmenata imaju meñu sobom suprotan pravac; arteriovenska a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i vrši ulogu santa u zaobilaženju kapilara. Ona se izvodi i hirurškim putem; Braunova a., stvaranje anastomoze izmeñu dovodne i odvodne crevne vijuge blizu gastroenteričke stome (gastrojejunöstomije) u cilju izbegavanja pogrešnog opticaja (circulus vitiosus) želudačnog i duodenumskog sadržaja; Cladoova a., anastomoza izmeñu apendikularne i jajničke arterije u istoimenoj vezi; Galenova a., anastomoza gornjeg i donjeg grkljanskog nerva; izoperistaltiĆka a., anastomoza izmeñu dve vijuge creva postale na taj način što se u oba spojena dela peristaltički talasi kreću u istom smeru; portosistemska a., anastomoza izmeñu portne i sistemske (kavne) venske cirkulacije u cilju smanjivanja portne hipertenzije; Riolanova a., anastomoza izmeñu gornje i donje mezenterne arterije; Rouxova Y-a., anastomoza tankog creva u vidu slova Y koja se izvodi na taj način što se zjap presečene jedne vijuge spaja sa stranom druge vijuge; terminoterminalna a., (1) hirurška anastomoza izmeñu perifernog kraja arterije s centralnim krajem odgovarajuCe vene i izmeñu centralnog kraja arterije i perifernog kraja odgovarajuće vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna segmenta hirurškim putem; ureterouretelna a., operacija kojom se spajaju zjapovi istog uretera koji je pri povredi prekinut ili mu je jedan deo operativno odstranjen zbog patološkog procesa na njemu.

anastomozni anastomozni, ono što pripada i u vezi je s anastomozom. anastomozni ulkus, v. ulcus. anatom, stručnjak koji se bavi anatomijom. anatomija, nauka koja se bavi proučavanjem oblika i grañe tela živih bića i odnosima izmeñu pojedinih delova tela; topografska a., deo anatomije koji proučava položaje i meñusobne odnose organa po predelima tela. anatomohirurški, ono što se u isto vreme odnosi na anatomiju i hirurgiju. anatomska burmutica, v. fovea radialis. anatomska nomenklatura, v. nomina an at o mica. Andersenova bolest, v. glycogenoses. androfilna homoseksualnost, v. homoseksualnost androgamon, supstancija koju proizvode semeglavci i koja uzima udela u procesu oploñenja. Istraživanja su otkrila ove važne činjenice: (1) ginogamon I aktiviše pokrete semeglavaca i, privlačeći ih, olakšava oploñenje; (2) androgamon I teži da paralizuje semeglavce, što verovatno produžuje njihovu oplodnu moć; (3) ginogamon II izaziva zgomilavanje semeglavaca samo u velikim dozama. U manjim dozama izaziva zgomilavanje semeglavaca stranih vrsta i sprečava hibridovanje; (4) androgamon II olakšava prodiranje semeglavaca rastapanjem zaštitnog omotača. androgene supstancije, supstancije koje u muških polno nezrelih ili kastriranih životinja prouzrokuju razvijanje muških sekundarnih seksualnih odlika (testosteron, androsteron, dehidroepiandrosteron itd.). androglotija, dubok glas muškog tipa u muški uobličene žene. androidna gojaznost, v. gojaznost, android na. androidna žena, muški uobličena žena. androlog, stručnjak za andrologiju. V. an drologia. andrologia, andrologija, nauka koja se bavi proučavanjem maskuline konstitucije i bolestima muških polnih organa, posebno muških reproduktivnih organa.

aneroidni barometar andropauza, klimakterijum u muškarca; naziv se smatra neprikladnim jer se u andropauzi ne javljaju klinički znaci i simptomi koji se javljaju u menopauzi. androspermije, v. determinacija pola. androstan, ugljovodonik iz koga su, može se smatrati, izvedeni svi hormoni nazvani androgeni (І9 - steroidi). Postoje dva stereoizomerna izomera, i to 5a - androstan i 5ß - androstan. Testosteron je najvažniji hormon iz grupe androgena. androtrihija, prekomerno razvijena dlakavost bručika u androidne žene. androtropne bolesti, v. bolest. anemija, v. anaemia. anemijski infarkt, v. infarctus. anemograf, aparat za registrovanje brzine i pravca vetra. Aparat se sastoji od motora s vetrokazom i izdubljenim poluloptama na krstu, kao i od aparata za registrovanje. anemometar, aparat za merenje brzine vazdušnog strujanja (vetra). Razlikuje se: diferencijalni a., a. koji se upotrebljava za merenje vetra male brzine, naročito pri ravnomernom kretanju vazduha, kao, npr. pri ispitivanju veštačke ventilacije, da se ustanovi količina vazduha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione cevi; dinamički a., koji brzinu vetra izračunava po broju okretaja jednog rotacionog ureñaja: statički a., koji brzinu vetra izračunava po njegovom pritisku. anencephalia, anencefalija, manji ili veći nedostatak lubanje i mozga. anergia, anergija, imunološka hiporeaktivnost; nastaje usled nedostatka limfocita, smanjene produkcije limfokina, smanjene produkcije leukocita, zračenja poremećaja lizozimnog enzimskog sistema, pothranjenost, nedostatka antitela usled poremećaja diferencijacije B-limfocita, nedostatka nekih komponenata komplementa i dr. Stepen anergije zavisi od faktora koji su je uslovili. aneroidni barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi kutijica s vakuumom koja se pod uticajem spoljnog pritiska više ili manje ugiba, a te promene se prenose na kazaljku koja se kreće pp skali barometra.

41

anerotizam anerotizam» umanjen ili odsutan polni prohtev. anestezijski šok, v. šok. anestezijski tehničar, medicinski tehničar obučen da pomaže lekaru anesteziologu u poslovima anestezije. anesteziolog, lekar specijalista za anesteziologiju. arietodermia, anetodermija (labavost kože usled gubitka elastičnih vlakana u krznu); a. maculosa, u početku crvenkaste, zatim beličaste, sitno naborane, atrofyčne pege. Sin. dermatitis atrophicans maculosa; a. striata, v. striae atrophicae. aneuploidia, aneuploidija, varijacija u broju hromosoma, samo u pogledu viška ili manjka pojedinih hromosoma u njihovim kompletima (genomima), a ne u smislu promene broja celih kompleta. U Downovom sindromu postoji, npr. trisomij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N +1), a u Turnerovom sindromu monosomijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1), gde N označava haploidan broj hromosoma. Aneurini chloridum, aneurinhlorid, v. Thiamini chloridum. aneurysma, aneurizma, ograničeno proširenje arterije koje nastaje istezanjem svih slojeva njenog zida; a. arteriosclerotica, arteriosklerotička a., prouzrokovana procesom arterioskleroze u zidu arterije; a. arteriovenosum, arteriovenska a., nenormalna veza izmeñu arterije i vene. Obično prouzrokovana traumatskom penetracijom kraj arterije i vene; a, cerebralis, a. na arterijama mozga. Njeno prskanje je čest uzrok moždanog krvarenja; a. congenitališ, uroñena. Često se javlja na površnim krvnim sudovima velikog mozga; a. dissecans, razdružujuća a. nastaje prodorom struje krvi izmeñu slojeva zida arterije; a. mycoticum., mikotička a. Nastaje u manjim arterijama na mestu gde je lokalizovani zapaljenjski proces prouzrokovao dovoljno slabljenje zida arterije i doveo do širenja; a. syphiliticum, sifi lisna a., pozna manifestacija sifilisa, obično nastaje u uzlaznom delu luka aorte, u trbušnom delu aorte ili u drugim sifi-

42

angina lično promenjenim arterijama; a. spuria, lažna a., obično je organizovani hematom koji je u vezi sa zjapom arterije. Zid aneurizme u ovakvim slučajevima ne sadrži elemente zida arterije. aneurysmectomia, aneurizmektomija, ekstirpacija aneurizme uklanjanjem njene kese. aneurysmoplastica, aneurizmoplastika, plastika arterije u lečenju aneurizme. aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija, operacija sašivanja aneurizme. aneurysmotomia, aneurizmotomija, operacija prosecanja aneurizmne kese. angiectasia, angiektazija, proširenje krvnih i limfnih sudova; a. cavernosa multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-Merrittov sindrom. angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog suda; a. cutanea allergica, a. izazvan alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu makule, papule, vezikule, urtike i dr.; a.necroticans, poliarteritis; a. visceraHs, izraz za grupu poremećaja ispoljenih u vidu naročitih promena u malim arterijama u toku oboljenja poliarteritis nodosa, a. allergica i lupus erythematosus disseminatus. Sin. vasculitis. angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i ždrela s pojavom temperature, gušoboIje, otežanog gutanja i otoka podviličnih žlezda. Angina je posledica kapljične infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinička slika i prognoza zavise od prirode etiološkog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina praćena veoma izraženim padom broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz nekrotičke ulceracije sluznice usta i ždrela. U većini slučajeva je prouzrokovana preosetljivošću na toksički efekat izvesnih lekova (najčešće amidopirin) ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i sulfonamidi; difterička a., v. diphtheria; gljivična a., mlečac (izazivač Candida albicans), angina koja stvara bele, tačkaste kolonije ili trošne naslage na krajnicima, a često i na sluznici usta i desni; a. lacunaris, lakunarna angina, teži oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su povećani, crveni i obloženi žućkastim čepićima koji mogu da se sliju u skrame.

angina Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podviličnih limfnih žlezda. Sin. a. follicularis; a. Ludovici, phlegmona baseos oris, flegmona dna usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obično nastalo na osnovu mešovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaćena samo loža iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurški otvoriti flegmonu, a često i izvršiti traheotomiju zbog pro.pratnog edema grkljana; a. monocytaria, monocitna a., virusno oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate duže povišenje telesne temperature i monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a. phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom guše i gnojnim čepićima ili skramama na tonzilama; a. syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obično imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi; (2) grčevit, vrlo izražen bol, koji se danas skoro isključivo upotrebljava da označi pektoralnu anginu; a. abdominalis, crevna a., vrlo izražen bol u trbuhu, koji je najčešće u vezi sa aterosklerozom abdominalnih, naročito mezenterijskih arterija; a. cordis, a, pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srčani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri ležanju; a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histeričnih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris, pektoralna angina, paroksizmni bol u grudima, obično iza grudne kosti, praćen osećajem gušenja i neminovne sm-

angiokardioscintigrafija rti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuñenjem ili fizičkim naporom. Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia; a. pectoris vasomotoria, prekordijalni bol zbog vazomotornih poremećaja u venačnim arterijama, bez organskih promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizičke radnje nisu praćene stenokardijom. Ovi napadi praćeni su uzdizanjem ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija. anginozni napad, v. stenocardia. angioblasti, mezodermne ćelije koje stvaraju krvne sudove i ćelije. angiocardiographia, angiokardiografija rendgenografija velikih krvnih sudova i srčanih šupljina posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (visokoprocentni rastvor organskog jodnog preparata, npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ubrizgava se u venu ruke (obično desne), vratnu venu ili preko katetra neposredno u srce. angioderm, v. angioblasti. angiographia, angiografija, rendgensko snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva u njih. V. phlebographia, arteriographia. angiohaemophilia, angiohemofilija, nasledni hemoragijski sindrom koji se nasleñuje autosomno dominantno i u kojeg postoji sklonost krvarenju po koži i sluznicama. Krvarenje je posledica nenormalnosti krvnih sudova, loše adhezivnosti trombocita i smanjenja VIII činioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova bolest angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu Grönblad-Strandbergovog sindroma. Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjače, koje se na očnom dnu vide kao neobične linije, obično u blizini papile vidnog živca. Promene napreduju i dovode do teških komplikacija na očnom dnu. angiokardiografija, v. angiocardiographia. angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija. 43

angiokeratoma

angiokeratoma, angiokeratom, grupisane kavernomatozne malformacije do veličine graška s lako orožanom površinom; a. corporis diffusum Fabri, pretežno po trupu rasejani angiokeratomi. Istovremeno postoje povišen krvni pritisak i hipertrofija levog srca; a. digitorum acroasphycticum Mibelli, angiokeratomatozne tvorevine na dorzalnim stranama prstiju šaka, odnosno na mošnicama. angiologia, angiologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem srca i krvnih sudova. angioma, angiom, benigni tumor nastao proliferacijom krvnih (hemangiom) ili limfnih (limfangiom) sudova. angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. retinae, anomalije kapilara u vidu tumora koji zahvataju mrežnjaču. Ovi hemangiomi mogu se javiti i u drugim delovima tela. Skoro uvek obole oba oka. Na očnom dnu vide se veoma proširena i izvijugana arterija i vena, koje se stiču u tumorsku, okruglastu formaciju. Rede se nañe više ovakvih angiomatskih čvorova na istom oku. V. bolest, Hippelova. angioneuroma, angioneurom, arteriovenska anastomoza koja se normalno nalazi u koži. Uključena je u mehanizam regulacije temperature. Neoplazma na staje proliferacijom ćelija koje gradi ovu anastomozu. angioneurosis, angioneuroza, patološke pojave koje nastaju usled poremećene inervacije krvnih sudova. One mogu biti lokalne ili opšte i ispoljavaju se na više načina: trajno proširenje krvnih sudova kože praćeno crvenilom i znojenjem (konstitucionalna a.), Quinckeov edem, Raynaudova bolest i eritromegalija. angioneurotički edem, v. oedema. angioneurotički spazam, v. spasmus. angiooedema, angioedem, v. oedema. angiopathia retinae traumatica Purtscher, v. retina. angiorrhaphia, angiorafija, zašivanje krvnog suda. angloscintigraflja, v. scintigrajija. angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo konstriktorna materija u krvi; dejstvom 44

anhidrid i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin (angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I, koji pod dejstvom jedne peptidazo (»converting enzyme«) prelazi u aktivni oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod dejstvom različitih peptidaza pretvara u neaktivne peptidne fragmente). angiotrib, vrlo snažna klešta sa zavrtanjem za stezanje; instrument služi  zarobljavanje tkiva u kome se nalazi arterija, čije se krvarenje na ovaj način zaustavlja. angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja primenom angiotriba. angulatio condyli mandibulae, stvaranje abnormalno velikog ugla izmeñu disk/kovanih patrljaka prilikom prelom* kondila donje vilice. angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis angularis), žvale, kontagiozno, infektivno oboljenje usnog otvora (jednostrano ili obostrano): ograničeno crvenilo, razjedena sluznica, naprsline, krvarenje, bol. Uzročnici su streptokoki ili gljivice (Candida albicans). Traje više nedelja ili meseci, navraća se. Značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni, ugao na grudnoj kosti izmeñu njene drške i trupa. Sin. stomatitis angularis; a. oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a. pontocerebellaris, pontocerebelarni ugao, koji grade bočne strane mosta i izdužene moždine, s jedne strane, i prednja strana malog mozga, s druge strane. Spreda ga zatvara zadnja strana piramide slepoočne kosti. Sadrži krvne sudove i moždane živce (V-XI); a. visorius, v. vidni ugao. anhedonija, seksualna otupelost i neosetIjivost sladostrasnih osećaja (»uživanja«). Sin. anafrodizija. anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se iz baza ili kiseoničnih kiselina odvoji voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kiselina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiselina nastaju anhidridi organskih kiselina, koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai boksilne grupe.

r

anhidrooksiprogesteron anhidrooksiprogesteron, v. pregneninolon. anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili prestanak lučenja znoja; a. hypotrichotica, pored suvoće kože sa teleangiektazijama postoji poremećaj rastenja dlake, zuba, noktiju, suznih žlezda. anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv znojenja. Znojenje se može suzbijati davanjem atropina (koji suzbija mnoge sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili kamforske kiseline (koji suzbijaju samo znojnu sekreciju). Lokalno znojenje (ruku i nogu) može se suzbiti lokalnom primenom rastvora formaldehida (formalina). anhydraemia, anhidremija, smanjenje vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio. anictericus, anikteričan, bez ikterusa; u kojeg nema žutice. anileridin, derivat fenil-piperidina, analgetičko sredstvo. anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina zamenom vodonika u grupi NH2 nekom acil-grupom, npr. acetilnom grupom, pri čemu nastaje acetanilid, koji je ranije upotrebljavan kao antipiretičko i analgetičko sredstvo. anilin (aminobenzen), najjednostavniji aromatični amin; bezbojna tečnost svojstvenog mirisa. Izaziva hronična profesionalna trovanja. V. anilizam. anilizam, profesionalno trovanje osoba koje rade s anilinom ili njegovim jedinjenjima. Pri tom pokazuju sledeće tegobe i znake: u akutnom trovanju - glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, oštećenje miokarda, anemiju hemolitičkog tipa i žuticu. Može doći do kolapsa, kome i smrti. Uz methemoglobinemiju mogu se otkriti Heinzova telašca, a u mokraći proizvodi anilina. U Kroničnom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo, tremor, cijanoza, egzematozne i verukozno-hiperkeratozne promenena koži. Na sluznici mokraćne bešike mogu nastati hematurički cistitisi i papilomi, koji mogu evoluisati maligno. animalan, životinjski; .a. funkcije ili somatske nazivaju se funkcije primanja informacija i motorne reakcije koje se ostvaruju skeletnim mišićima. Vegeta-

anizostenija tivne funkcije bi bile sve one koje osiguravaju razmenu materija u organizmu, rastenje i razmnožavanje. Podelu je uneo francuski fiziolog (Bichat) početkom XIX veka. aniridia, aniridija, nedostatak dužice; traumatska a., nastaje posle teških povreda očne jabučice; uroñena a. često je udružena s drugim anomalijama očne jabučice. V. irideremia. aniseiconia, anizeikonija, razlika u veličini i obliku slika na mrežnjači oba oka. Usled teškoća u spajanju slika dolazi do smetnji u binokularnom vidu. Uzrok može biti anizometropija. anisochromasia, anizohromazija, prisustvo u krvi eritrocita koji imaju obojenu samo perifernu zonu. anisochromia, anizohromija, različita obojenost eritrocita zbog različite koncentracije hemoglobina u njima; a. iridis, v. heterochromia iridis. anisocoria, anizokorija, nejednakost ženica. Može biti kongenitalna ili stečena. Ćest simptom nervnog sifilisa. anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u krvi eritrocita čija veličina može biti veoma različita. anisometropia, anizometropija, nejednako stanje refrakcije oba oka, bilo različite jačine iste refrakcione anomalije, bilo različitih refrakcionih anomalija (npr. jedno oko je kratkovido, a drugo dalekovido itd.). Naročito velik stepen a. javlja se u jednostranoj afakiji. anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza, prisustvo u krvi eritrocita različite veličine i različitog oblika. anisorhythmia, anizoritmija, poremećaj srčanog ritma u kojem postoji poremećaj sinhronizma u ritmu pretkomora i komora. anisuria, anizurija, naizmenična pojava oligurije i poliurije. anizogamija, seksualno spajanje gameta različite veličine i strukture. anizostenija, poremećaj u ravnoteži mišićne napetosti mišićnih grupa suprotnog dejstva. Poremećaj čest u oboljenjima malog mozga. Ustanovljava se naročitom probom. 45

r

anjoni anjoni, negativno naelektrisani joni. anketa, metod koji se koristi u istraživanju raznih društvenih pojava s ciljem da se upoznaju odlike jednog područja, jedne populacije, mišljenja i shvatanja ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si. I pored toga što anketa može da se koristi u raznim oblastima, najveću primenu ima u društvenim naukama (popis stanovništva, ispitivanje načina života, proučavanje kvaliteta, kvantiteta i načina ishrane, proučavanje korišćenja slobodnog .vremena, proveravanje inteligencije ljudi, fizičkih, socijalnih i mentalnih problema starih). anksioznost, strah, neprijatno osećanje nastalo usled nekog intrapsihičkog konflikta koji izaziva doživljavanje preteče opasnosti čija priroda i poreklo pri svemu tome nisu dati svesti. ankyloblepharon, ankiloblefaron, sraslost očnih kapaka. Može biti delimična ili potpuna. Javlja se uroñeno ili stečeno. ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripojena blizu vrha jezika, pa manje ili više ograničava njegove funkcije. Sin. frenulum linguae breve, vezan jezik, sapet jezik. ankylopoeticus, ankilopoezni, ono što dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthrodesis. ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru tost zglobova usled srašćivanja zglobnih površina kostiju (hrskavice), skvrčavanja zglobne čahure ili kontrakture ligamenata i tetiva; a. dentis, srašćenje zuba za alveolnu čašicu; ekstrakapsulna a., ankiloza koja nastaje skvrčavanjem struktura izvan čahure zgloba; fibrozna a., smanjena pokretljivost zgloba usled bujanja vezivnog tkiva; intrakapsulna a., nemogućnost pokretanja zgloba posle oboljenja, povrede ili hirurške intervencije u unutrašnjosti zglobne čahure; kostna a., srašćivanje zglobnih površina kostiju usled proliferacije kostnih ćelija, što ima za posledicu nepokretljivost ili krutost zgloba; a. temporomandibularis, nepokretljivost ili 46

anomalna korespondencija mrežnjaće smanjena pokretljivost donjeviličnog zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje razvitka donje vilice. V. micrognathic mandibularis. Ankylostoma, ankilostoma, končast parazit dug oko l cm. Najčešće boravi u duodenumu i tankom crevu; A. duodenale, rudarska glista, crevni parazit iz grupe crva (Nematodes) koji živi poglavito u duodenumu, nagriza sluznicu i usisava krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i vlažnoj sredini (blato u rudnicima, tunelima, pirinčanama). Izrasle larve, dolazeći u dodir s kožom nogu, ruku ili drugim delovima tela, prodiru kroz folikule dlaka u limfne sudove i kapilare, preko desnog srca dolaze u pluća, penju se do grkljana, prelaze u jednjak želudac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bolest ankilostomijazu. V. Necaior americanus. Sin. Uncinaria duodenalis. ankylostomiasis, ankilostomijaza, oboljenje koje prouzrokuje parazit Ankylostoma duodenale (Uncinaria duodenalis). Praćeno je želudačno-crevnim poremećajima, bolovima u trbuhu, povišenom temperaturom, progresivnom anemijom, bledilom, otocima i mršavljenjem. Sin. uncinariasis. anodni trzaj, kontrakcija mišića koja se javlja pri jednopolnom nadraživanju živaca, kad je aktivna elektroda anoda.

anodni zraci, v. zraci. anodontio, anodoncija, uroñeni nedostatak zametka zuba; multiple a., nedostatak zametaka većeg broja zuba. V. oligodontio; parcijalna a*., nedostatak zametaka pojedinih zuba; totalna a., nedostatak zametaka svih zuba. cnoksičan, koji pripada anoksiji ili je izazvan anoksijom.

anomalna korespondencija mrežnjača, pojava kada se lik predmeta koji se posmatra ne stvara na oba oka na identičnim (korespondirajućim) tačkama mrežnjaće. Ako bi se takve mrežnjaće stavile jedna iznad druge, te tačke se ne bi poklopile. V. neidentične tačke mreznjače.

anomaloskop anomaloskop, aparat za ispitivanje raspoznavanja boja. Omogućava tačno odreñivanje tipa uroñenog poremećaja u raspoznavanju boja. anonychia, anonihija, nedostatak noktiju. Uroñena ili stečena agenezija u epidermolysis bullosa dystrophica, trihofitija, egzema. Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji spadaju komarči koji prenose malariju. anophthalmia, anoftalmija, v. anophthalmus. anophthalmus, anoftalmus, nedostatak jednog ili oba oka, uroñen ili. stečen. Sin. anophthalmia. anorchidia, anorhidija, odsustvo muške polne žlezde (semenika) predstavlja retku pojavu. Treba isključiti prisustvo semenika ü trbušnoj duplji (distopija) ili krajnju zakržljalost (aplaziju). anorectitis, anorektitis, zapaljenje završnog dela rektuma i anusa. anorexia, anoreksija, inapetencija, neješnost, nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naročito uživanja u jelu. Sin. inapetentia; a. men tališ, mentalna a., primarno, jako izraženo krajnje mršavljenje uz povraćanje i amenoreju iz nedovoljno poznatih razloga, najverovatnije u neurotičnih ženskih osoba. anosmia, anosmija, gubitak čula mirisa. anosognosia, anozognozija, psihički poremećaj u kome bolesnik nije svestan svoje bolesti ili nekog telesnog defekta (npr. oduzetosti jedne polovine tela). anostosis, anostoza, defektni razvoj kostiju. anovaria, anovarija, postojanje uroñene aplazije jajnika. anovularna menstruacija, v. menstruatio. anoxaemia, anoksemija, nedovoljna količina kiseonika u krvi. Može biti posledica smanjene količine kiseonika u vazduhu, smanjenja plućne ventilacije ili difuzijskog kapaciteta respiracijske membrane ili smanjenja količine hemoglobina u krvi. anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak kiseonika; smanjenje količine kiseonika u tkivima ispod njegovih fizioloških vrednosti; anemijska a., a. zbog smanjenih vrednosti hemoglobina; anok-

antagonist sična a., a. zbog nedovoljnih količina kiseonika u plućima; fulminantna a., nagli pad kiseonika u krvi; histotoksička a., a. izazvana nesposobnošću tkiva da iskorišćavaju kiseonik; miokardna a., nesposobnost venačnog krvotoka da snabde miokard dovoljnim količinama kiseonika; a. neonatorum, a. novoroñenčadi; stagnaciona a., a. zbog usporenog krvotoka kroz telesne kapilare; visinska a., a. uslovljena smanjenim pritiskom kiseonika na velikim visinama. ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei, Henleova petlja, deo mokraćne cevčice izmeñu njenog ravnog i srednjeg dela; a. intestinalis, vijuga tankog creva, normalan savijutak tankog creva u obliku vijuge. antabus (anti abusus), zaštićeno ime za tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava se za lečenje alkoholičara. Unošenje antabusa izaziva preosetljivost prema alkoholu, a time se alkoholičari odvikavaju od unošenja alkohola. Pod imenom Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je prema našoj farmakopeji. antacida, antacidi, antacidna sredstva, sredstva protiv kiseline u želucu; upotrebljavaju se u prekomernom lučenju hlorovodonične kiseline u želucu (hiperaciditet) ili u oralnom trovanju nekom kiselinom. U želucu se kiselina može hemijski neutralisati (v. Natrii hydrogencarbonas, Calcii carbonas, Calcii hydroxydum, Aqua Calais, Magnesii oxydum, Magnesii peroxydum, Magnesii subcarbonas) ili fizički vezati (v. Magnesii trisilicas) ili se u želucu povećano lučenje hlorovodonične kiseline može suzbiti (v. atropin i Extractum Belladonnae). antagonist, koji ima suprotno dejstvo (neki mišići, nervi ili neke hemijske supstancije); antagonističke dejstvo hormona, suprotno dejstvo hormona (npr. insulina i adrenalina na koncentraciju glukoze u krvi); (stom.) zub jedne vilice koji se artikuliše sa zubom druge vilice. V. agonist; enzimski a., v. antimetaboliti; konkurentski a., v. antimetaboliti; metabolički a., v. antimetaboliti. 47

antagonizam antagonizam, oprečnost, suprotnost, suprotno dejstvo. ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sastavni deo drugih reci označuje da je nešto vremenski ili prostorno pre ili ispred nečeg (npr. ante mortem, pre smrti; anteversio, nagib u napred). ante mortem, oznaka da je bolesnik u predsmrtnom stanju. antebrachium, podlaktica, deo ruke izmeñu lakta i korena šake. ante fleksija, v. anteflexio. anteflexio, pregib unapred, savijanje unapred; a. uteri, antefleksija materice, unapred nagnuta materica, položaj materice kada je ona svojim telom savijena napred tako da ugao savijanja izmeñu nje i njenog tela predstavlja tup ugao od oko 90 do 100 stepeni. Takav položaj je normalan položaj materice. antenatalna zaštita, staranje o ženi od početka trudnoće do poroñaja i predstavlja skup mera koje se sprovode za zaštitu zdravlja trudnice i pravilnog razvoja ploda. Zaštita se najbolje sprovodi organizovano, putem savetovališta za trudnice pri domovima zdravlja, bolničkim ustanovama i klinikama. U savetovalištima se vrši sistematska kontrola trudnica i time i smanjuje broj patoloških trudnoća i poroñaja, kao i procenat smrtnosti porodilja i novoroñene dece. antepositio, (oft.) hirurško presecanje i pomeranje mišića pokretača očne jabučice od njegovog pripoja prema napred u cilju korekcije strabizma; a. uteri, položaj materice u kome je ćela materica (telo i grlić) potisnuta napred u pravcu prednjeg zida karlice (prema simfizi). anterior, postavljen napred, prednji: npr. facies anterior, prednja strana. anterogradna amnezija, v. amnesia. anteversio, ante verzija, nagnutost unapred, povaljenost; a. uteri, anteverzija materice, položaj materice pri kome je ona svojim telom nagnuta napred, tako da izmeñu njenog tela i grlića postoji ugao veći od 100 stepeni. Telo materice leži skoro normalno u maloj karlici ali grlić odstupa od normalnog i upravljen je prema zadnjem zidu karlice. 48

antiandrogeni anthelix, predzavojak, ispupčenje, reljef na spoljnoj strani usne školjke. Leži ispred zavojka (helix). anthelmintica, anthelmintici, sredstva protiv crevnih parazita. Izbor anthelmintičkog sredstva zavisi od vrste crevnog parazita. Prilikom neopreznog davanja nekih anthelmintika može doći do teškog trovanja. anthracosis, antrakoza, deponovanje uñisanog uglja u pojedinim organima, u limfnim prostorima pluća, u limfnim čvorovima (antrakoza pluća, kože i dr.). V. pneumonoconiosis; a. cutis, prožimanje kože česticama uglja; a. pulmonum, antrakoza pluća, prožimanje plućnog tkiva česticama ugljene prašine ili čañi. U jačem stepenu a.p. spada u profesionalna oboljenja. anthrax, antraks, crni prišt, prostrel, bedrenica, teško akutno profesionalno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B. anthracis. Klinička slika i prognoza zavise od ulaznih vrata antraksnih bacila. Kožni a. je najčešći i javlja se na licu i vratu. Karakterišu ga maligna pustula (»crni prišt«) i želatinozni otok, koji se brzo širi, te jako deformiše lice. Crevni a. nastaje upotrebom zaražene hrane i javlja se kao preteški toksički enterokolitis s krvavo-sluzavim stolicama i lošom prognozom. Plućni a. nastaje udisanjem prašine u kojoj su antraksne spore, koje izazivaju pretešku hemoragičku bronhopneumoniju s kolapsom i smrtnim ishodom. Antraksna sepsa se razvija prodorom bacila u krvotok i završava se smrću. anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivotrov; anthelmintičan, protiv crevnih parazita itd.). antiadrenergička sredstva, sredstva koja blokiraju adrenergičke neurone (gvanetidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin itd.). antiandrogeni, materije koje kompetitivno blokiraju periferne receptore androgeno aktivnih receptora (v. androgene supstancije), posebno testosterona (v. testosteron) (»materije koje izazivaju hemijsku kastraciju«).

r antianemijski činilac antianemijski činilac (princip) stari izraz, koji se danas više ne upotrebljava, za spoljašnji Castleov činilac. Danas se zna da je to vitamin І2- V, antiperniciozni faktor, vitamin Biz, antianemijski princip, v. antipermciozni faktor. antiastmatičke cigarete, cigarete spravljene, uglavnom, od lišća biljke Datura Stramonium, koja sadrži alkaloid atropin. Upotrebljavaju se protiv bronhijalne astme. antibakterijski antiserum, \.antiserumi. antibiotica, antibiotici, supstancije biološkog porekla, tj. proizvodi živih bića, koje sprečavaju razvoj izvesnih patogenih bakterija ili ih uništavaju. Spravljaju se od kultura nekih vrsta gljivica i bakterija, a neki i sintetičkim putem. Waksman je 1941. god. dao definiciju i uveo naziv antibiotik. antibiotikogram, rezultat ispitivanja osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima i hemioterapeuticima. antibiotikografija, metoda koja služi dobivanju antibiotikograma. antibiotikoprofilaksa, upotreba antibiotika radi sprečavanja pojave bolesti u osoba koje su bile izložene infekciji. antibiotikoterapija, lečenje antibioticima svih oboljenja koja izazivaju bakterije, spirohete, rikecije i gljivice. antibioza, zaseban vid antagonizma izmeñu dve ili više vrsta raznih mikroorganizama. anticiklonsko strujanje, strujanje vazduha koje se obrazuje na prostoru visokog pritiska, maksimuma ili barometarskog maksimuma. Vetar kruži u smeru kazaljke na časovniku na severnoj polulopti, a u obratnom smeru na južnoj. anticipacija, tendencija da se neke nasledne bolesti javljaju sve ranije i u sve težem obliku u svakoj sledećoj generaciji. anticodon, antikodon, grupa od tri uzastopna nukleotida (triplet) transportne ribonukleinske kiseline (tRNK), koja prepoznaje odgovarajući kodon mRNK i komplementarno se spaja s njegovim tripletom u toku sinteze proteina, pri čemu se odgovarajuća aminokiselina 4 Medicinski leksikon

antiformin postavlja na svoje pravo mesto u polipeptidnom lancu. antidepressiva, antidepresivi, sredstva za suzbijanje depresije (inhibitori monojminooksidaze, amitriptilin itd.). antidiabetica, antidijabetici, lek koji, prvenstveno smanjujući povišene vrednosti glikoze u krvi, povoljno utiče na aktuelni tok šećerne bolesti (v. tamo). antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albumin-tanat, bizmut-subgalat i dr.). antidifterički serum, v. serum. antidiuretički hormon, v. adiuretin. antidotum, antidot, protivotrov, sutuk, sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otrova (npr., razblaženo sirce u trovanju kamenom sodom, dimerkaptopropanol u trovanju arsenom itd.). antidromno sprovoñenje, sprovoñenje impulsa uz akson ka telu neurona; suprotno od normalnog ortodromnog sprovoñenja u živom organizmu, gde impulsi putuju od sinapse ili od receptora duž aksona do njegovih završetaka. antidysenterica, antidizenterici, v. emetin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol, phthalylsulfathiazol, carbarson, chiniofon (um). antiemetica, antiemetici, sredstva protiv povraćanja koja deluju centralno (npr., skopolamin) ili periferno (npr. led koji se guta). antiestrogeni, supstancije koje podstiču lučenje gonadotropnih hormona iz hipofize, odnosno otklanjaju inhibitorno dejstvo estrogena na lučenje gonadotropnih hormona (npr., klomifen). antifebrin, v. acetanilid. antifoni, čepovi za zaštitu slušnog organa koji se stavljaju u slušni hodnik i ostavljaju u njemu dogod traje izloženost industrijskoj ili drugoj jačoj buci. Umanjuju buku za 20-30 dcb. antiformin, mešavina natrijum-hidroksida i natrijum-hipohlorita. Razara sve organske supstancije osim voštanih supstancija i lipoida (od kojih se sastoji opna M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho mogenizovanje ispljuvka koji se pregleda radi utvrñivanja prisustva M. tuberculosis (»metoda nagomilavanja«); u 49

antigeni

stom. služi za čišćenje zubnih kanala u putridnom procesu, jer rastvara gangrensko tkivo i deluje antiseptički. antigeni, visokomolekulne supstancije, najčešće proteini, sposobne da izazivaju specifičnu imunsku reakciju; osnovna je produkcija antitela. Jedan antigen može se praktično defmisati putem dva svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje specifičnih antitela i (2) specifično reaguju in vitro i in vivo s odgovarajućim antitelima. antigenska kompeticija, kompeticija antigena, sprečavanje ili umanjenje imunog odgovora na jedan antigen ako se istovremeno ili sukcesivno unosi drugi antigen. Ima praktički značaj u pripremi polivalentnih vakcina, kada se mora utvrditi takav odnos izmeñu raznih antigena u vakcini koji ne dovode do kompeticije. U francuskoj literaturi ovaj se fenomen često naziva konkurencija antigena. antiglaukomatozna iridektomija, v. tridectomia. antihemofilijski faktor, v. antihemofilijski globulin. antihemofilijski globulin, belančevina plazme koja učestvuje u koagulaciji krvi i koja nedostaje u obolelih od hemofilije; antihemofilijski globulin A, ili VIII činilac koagulacije, nedostaje u plazmi obolelih od prave hemofilije; antihemofilijski globulin B, ili IX činilac koagulacije (Christmasov činilac), činilac koagulacije koji nedostaje u hemofiliji B (Christmasovoj bolesti). V. coagulatio. antihijaluronidaza, specifična antitela, nalaze se u serumu posle infekcije mikroorganizmima koji stvaraju hijaluronidazu. antihistaminica, antihistaminici, supstancije koje poništavaju ili uklanjaju dejstvo histamina. U organizmu postoji enzim histaminaza, a sintetski spravljeni preparati upotrebljavaju se za lečenje nekih alergijskih stanja. antihormoni, antitela stvorena ubrizgavanjem nekih hormona (npr. gonadotropnih hormona) u heterogenih vrsta. Stva50

antiphlogistica

ranjem antihormona može da se spreči dejstvo odgovarajućih hormona (npr. gonadotropnih hormona). antikatoda, anoda u savremenoj rendgenskoj cevi koja služi kao meta katodnim zracima budući da stoji naspram njihovog izvora. antikseroftalmični vitamin, v. axerophtholum. antiluetica, v. antisyphüiüca. antimalarička akcija, v. malaria. antimalarička profilaksa, v. malaria. antimalarički lekovi, v. malaria. antimetaboliti, jedinjenja slična nekom bitno važnom metabolitu, koja su neaktivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfonamidi, koji mogu, u metabolizmu nekih bakterija, zameniti za njih neophodnu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu se još i enzimski antagonisti, konkurentski antagonisti i metabolički antagonisti. antimitotica, v. cytostatica. antimon,Sb, hemijski element, polumetal. V. stibium. antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO. antineuralgica, antineuralgici, antineuralgička sredstva, lekovi za ublažavanje neuralgičkih bolova. Mnoga sredstva iz te grupe spadaju i u grupu antipiretičkih sredstava (npr., amifenazon, antipirin). antineuritički vitamin, vitamin Bi. V. aneurin. antiparasitica, antiparazitici, sredstva protiv parazita, npr., na koži ili u crevima. V. antiscabiosa, anthelmintica. antipelagra-vitamin, v. niacin. antiperniciozni faktor, nekadašnji naziv za hipotetičnu materiju koja bi trebalo f?a nastane kao rezultat spajanja spohašnjeg i unutrašnjeg faktora. Danas se zna daje a.f. vitamin І2 čiju resorpciju u terminalnom ileumu omogućava unutrašnji faktor. V. intrinsic factor, vitamin B^2. antiphlogistica, antiflogistici, sredstva kojima se suzbija ili ublažava zapaljenje. Antiflogistički deluju lokalno sluzava sredstva (mucilaginosa - npr., koren od belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-

antipireza sorbentia - npr., životinjski ugalj), masne materije (u farmaceutskom smislu) i cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflogistički putem krvi deluju, npr., kalcijumove soli. I neki hormoni kore nadbubrežnih žlezda i njihove sintetske zamene mogu da se upotrebe za lečenje zapaljenja (kortizon, hidrokortizon, prednizon, prednizolon itd.). antipireza, snižavanje povišene telesne temperature. Osim fizički (kupanje u mlakoj vodi, hladni oblozi), povišena telesna temperatura može se sniziti i davanjem naročitih lekova antipiretika (npr. aminofenazon, antipirin, acetil-salicilna kiselina, fenacetin). antipoluti, naročiti prstenovi koji sprečavaju poluciju. antipsihij atrija, socijalno-politički pokret koji smatra da psihijatrija ne pripada medicini zbog toga što psihičke bolesti ne odgovaraju modelu kojim se medicina bavi: uzrok-telesno ošteće-nje-simptomi. Psihički poremećaji su socijalnog porekla i treba ih lečiti socijalnim metodama. Naročito su opasne i štetne psihijatrijske ustanove u kojima se svim mogućim fizičkim, psihičkim i hemijskim sredstvima oboleli primorava, navodno, na pokornost i konformizam u odnosu na zajednicu. antipyretica, antipiretici, sredstva za sni žavanje povišene telesne temperature (natrijum-salicilat, acetilsalicilna kiselina, antipirin, aminofenazon, fenacetin). Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pirazolon; ima antipiretičko i analgetičko dejstvo; daje se u obliku praška i u obliku tableta. antirabička vakcina, v. vakcina.

antirahitički vitamin, v. calciferolum. anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-negativnih osoba posle unošenja Rh-faktora u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitivnih osoba. U Rh-negativne majke čije je dete od oca nasledilo Rh-faktor stvaranje anti-Rh-aglutinina može dovesti do fetusne eritroblastoze, oboljenja karakterisanog aglutinacijom i hemolizom eritrocita.

antistreptoHzinski titar antirheumatica, antireumatici, anlircumatička sredstva (natrijum-salicilat, acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i dr.). antiscabiosa, lekovi za lečenje šuge (svraba); u nas je oficinalan benzil-benzoat (Benzylis benzoas). Za lečenje šuge može se upotrebiti i peruanski balzam (Balsamum peruvianum). antisepsis, antisepsa, sprečavanje razmnožavanja klica koje izazivaju oboljenja, vrenja i truljenja; mokraćna a., sredstva za dezinfekciju mokraćnih puteva (heksametilen-tetramin, mandelati, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi, neki antibiotici, nalidiksična kiselina, nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin). antiseptičan, (1) koji sprečava raspadanje i truljenje; (2) koji sprečava rastenje klica, ne ubijajući ih. Sin. bakteriostatican. V. aseptičan. antiserotonini (antagonisti serotonina), sredstva koja sprečavaju dejstva serotonina, u prvom redu, na glatke mišiće ili na nervne elemente, delujući na serotoninske receptore na ćelijskim opnama (metisergid, ciproheptadin itd.). antiserumi, imunski serumi; dobivaju se od aktivno imunizovanih životinja. Mogu sadržavati antitela prema različitim uzročnicima zaraznih bolesti. Antimikropski ili antibakterijski a. sadrže aglutinine, bakteriolizine i druga antitela. Antitoksički serumi sadrže uglavnom an ti toksine.

antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbicum. antispasmodica, antispazmodici, antispazmodična sredstva, lekovi koji ublažavaju ili suzbijaju grčeve (npr., creva, žučnih i mokraćnih puteva, krvnih sudova). U antispazmodična sredstva ubrajaju se alkaloidi atropin, papaverin i dr. antistreptokinaza, različite loze patogenih streptokoka proizvode streptokinaze, koje se izmeñu sebe imunološki razlikuju. Streptokinaze stimulišu formiranje specifičnih antistreptokinaza u organizmu domaćina. antistreptolizinski titar (AST), v. strepioHzinski titar. 51

antisyphilitica antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji služe za lečenje sifilisa. Danas je glavni lek u lečenju sifilisa penicilin. Prvi lekovi za lečenje sifilisa bili su živa i neke njene soli, zatim su uvedeni organski preparati arsena i preparati bizmuta. Pojedini simptomi sifilisa mogu se odstraniti i davanjem nekih preparata joda. antitela, specifične materije koje se stvaraju u organizmu čoveka i životinja kao reakcija na uneti antigen. Antitela su proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najčešće za gama-globuline. Prema vrsti antigena i prema osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima, lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna za alergiju, antitela u alergiji razlikuju se, ne samo od imunskih antitela, nego i meñu sobom: postoje cirkulišuća antitela, blokirajuća antitela i reagini; teorije stvaranja a., selektivna t.s.a. (po Ehrlichu), molekul antigena vezuje se za već postojeće krajeve krajnjih lanaca aminokisèlina na površini limfocita i na taj način izaziva stvaranje novih specifičnih lanaca koji se zatim pojavljuju u serumu kao antitela; instruktivna t.s.a., antigen se vezuje za ćeliju koja sintetiše gama-globuline i tako »instruira« ćeliju da sintetiše lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori za antigen na površini limfocita nastaju spontano, tj. u odsustvu antigena. Antigen bira receptor koji mu odgovara i tako dovodi do proliferacije jednog specifičnog klona ćelija koje stvaraju antitela samo za odgovarajući antigen. Ima mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objašnjava mehanizam stvaranja antitela. antiterminacioni faktor, (eng. anti-termination factor), belančevina koja sprečava normalni završetak sinteze (terminaciju) RNK. antitetanusni serum, v. serum. antitireoiñne materije, lekovi koji suzbijaju efekte hormona tireoideje (v. tamo), zbog čega se koriste u lečenju bo52

antrahinon lesti nastalih kao posledica pojačanog lučenja ovih hormona. Oni sprečavaju sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovoga dolazi do povećanog lučenja tireotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize, što ima za posledicu hiperplaziju tireoideje. Glavni predstavnici ove grupe lekova su propil-tiouracil (Propylthiouracilum, oficinalan prema našoj farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum, oficinalan prema našoj farmakopeji) i aminotiazol. Služe za lečenje hipertireoza. Sin. tireosupresivne supstancije. antitoksična jedinica (standardna jedinica), meñunarodnim sporazumom usvojena mera za ocenjivanje antitoksičke moći seruma. Ona predstavlja najmanju količinu antitoksičnog seruma, u stanju da neutralise odreñenu količinu odgovarajućeg toksina. Meñunarodna standardna jedinica predstavlja jednu antitoksičnu jedinicu. Postoje antitoksične jedinice za svaki serum. U Nemačkoj se obeležava sa AE (Antitoxineinheit), u Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u našoj zemlji sa AJ. antitoksini, antitela koja neutrališu dejstvo odgovarajućih toksina, vezujući se s njima specifično, a nastaju u serumu , životinje imunizovane odgovarajućim toksinom ili anatoksinom. antitussica, antitusici, sredstva protiv kašlja, npr. kodein, zatim neka sluzava sredstva (beli slez, salep i dr.). antivitamini, supstancije koje sprečavaju dejstvo vitamina time što ih razaraju ili što se s njima vezuju i stvaraju neaktivna jedinjenja ili, najzad, što se u ćelijama vezuju za iste receptore za koje se vezuju i vitamini. Antonova očna reakcija, v. reakcija. antracen, aromatični ugljovodonik s tri kondenzovane benzolove jezgre. Bela kristalna supstancija koja se dobiva iz katrana kamenog uglja. antrahinon, oksidacioni proizvod antracena. Trioksimetil-antrahinon (emodin) i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska kiselina) aktivni su sastojci laksantnih sredstava iz grupe antrahinonskih droga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae, Folia Sennae, Aloe.

r antralin

______________________

antralin, sintetske jedinjenje, slično hrizarobinu. Služi za lečenje psorijaze i hroničnih dermatoza. antralni gastritis, v. gastritis.

antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj šupljini. antrooralna fistula, komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine kao poslediča infekcije sinusa. antrooralna komunikacija dentogenog porekla, sveza komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine koja se dešava u toku vañenja zuba ili frakturisanih korenova. a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela, obrada i proučavanje dobivenih mera. Široke je primene u školskoj, sportskoj i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim granama medicine, kao i u srodnim naukama. Antropometrija treba da ustanovi stepen razvoja tela, uoči napredak, stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i, na osnovu tih podataka, da doprinese morfološkoj karakterizaciji ljudskog tela. Osnovni instrumenti: vaga, visinomer, pelvimetar, kefalometar, klizni kaliper, vrpca za merenje i kaliper. Mere mogu biti: longitudinalne, transverzalne i cirkularne. antrostoma, hirurško otvaranje sinusa prema nosu ili prema usnoj šupljini. antrotomia, antrotomija, operativno otvaranje najveće pneumatske prostorije u mastoidnom nastavku slepoočne kosti (antrum mastoideum). Danas je to samo deo mastoidektomije, jer se uvek teži za odstranjenjem svih pneumatskih ćelija ako postoji mastoiditis. Jedino u odojčeta, u slučaju da postoji mastoiditis, može da se govori o antrotomiji, jer u njega obično druge pneumatske ćelije još nisu razvijene. antrum Highmori, Hajmorova šupljina, šupljina u telu gornje vilice iznad alveolarnog grebena, bočno od nosne šupljine, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris. antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo prašak koji se dodaje mamcima. Letalna doza za pacove 1-15 mg/kg težine. Brzo ubija pacova selioca, a slabo je otrovan za domaćeg pacova. Mamci se mogu izlagati samo jedanput godišnje.

aorta anularis (annularis), prstenast. anulospiralni receptor, završeci aferentnog neurona obavljeni oko intrafuzalnih vlakana mišićnog vretena koja se nadražuju pri jednolikom i brzom istezanju mišića ili samog vretena, što je praćeno kontrakcijom mišića. Značajan u održavanju dužine mišića; ako se mišić istegne, broj impulsa se poveća; ako se skrati, odašiljanje se smanji, pa se mišić relaksira. anulus (annulus), prsten, prstenast otvor (npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni prsten, prstenast otvor, medijalno od butne vene, iza preponske (Poupartove) veze, a ispred prednje ivice preponske kosti. Kroz a. femoralis može da proñe butna kila (hernia femoralis). anuria, anurija, prestanak lučenja mokraće. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a. izazvana nekrozom kore bubrega; a. calculosa, a. izazvana bubrežnim kamencima; a.obstructiva, a. izazvana blokadom mokraćnih puteva; a.postrenalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a, prostatom ili promenama u uretri; a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog pritiska ispod vrednosti potrebnih da održe odgovarajući filtracijski pritisak u glomerulima; a.renalis, a. zbog insuficijencije bubrega; supresivna a., izraz za nestvaranje mokraće u bubrezima. anus, čmar, otvor kojim se završava debelo crevo (čmarno crevo, rectum). anxiolytica, anksiolitici; sredstva za lečenje anksioznih stanja, tj. stanja straha (meprobamat, Meprobamatum, i hlor-diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba oficinalna prema našoj farmakopeji i dr.). aorta, glavna arterija velikog krvotoka; polazi iz leve komore srca. Delovi aorte su: proširenje (bulbus aortae), ushodni deo (aorta ascendens), luk (arcus aortae), suženje (isthmus aortae), grudna aorta (aorta thoracica) i trbušna aorta (aorta abdominalis); coarctatio • a., koarktacija aorte, uroñeno suženje aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suženje aorte ispod arterijskog voda; infantilni tip, suženje aorte izmeñu mesta odvajanja leve potključne arterije i pripoja ar53

aortitis terijskog voda; stenosis a., aortna slenoza, uroñeno suženje aortnog ušća. aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najčešće se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a izazvan je aterosklerozom ili sifilisom (a. luetica, sin. mesaortitiš luetica). aortna insuficijencija, v. insufftcientia aortae. aortografija, rendgenografija aorte, u koju se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo. Ubrizgavanje se vrši pomoću katetra uvučenog u aortu kroz butnu arteriju. A. služi za dijagnostikovanje kardiovaskularnih malformacija (npr. otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte) ili njene prolaznosti; translumbalna a., a. koja se vrši translumbalnim ubrizgavanjem pozitivnog kontrastnog sredstva u abdominalnu aortu. Danas se rede koristi. aortographia, v. aortografija. aparat, v. apparatus. aparat za elektroforezu, naprava pomoću koje se, putem jednosmern stepen energije vezivanja antitela za antigeaske determinante; zavisi od podudarnosti antigena i antitela. Antitela koja nastaju u ranoj fazi imunizacije imaju manju požudnost nego antitela koja se javljaju kasnije. U nekim imunološkim testovima (radioimuni testovi) veoma je značajna upotreba antitela koja imaju veliku požudnost prema antigenu. avirulentan, nevirulentan, bez virulencije; v. virulencija. avitaminoza, oboljenja koja nastaju usled nedostatka pojedinih vitamina u organizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerophthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra; (stom.) avitaminoza A, dovodi do usporenog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-

taminoza D u prvoj godini života dovodi do deformacije vilica i zuba- gornja vilica uska, s gotskim nepcem, premaksilarni deo isturen, donja vilica povijena nadole: na zubima, čije krunice kalcffikuju u prvoj godini, javlja se hipoplazija gleñi i dentina; zubi niču u teskobi, zagrizaj je otvoren. V. malocclusio, occlusio aperta. Avogadrov broj ili A. konstanta je broj atoma u 12 g čistog izotopa ugljenika 12, tj. 12C. Može se reći da A.b. odgovara broju molekula (ili atoma, jona, elektrona) u jednom molu. Njegova vrednost je 6,02252 X IO23 moH. avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpuno izbacivanje zuba iz alveolarne čašice usled traume. Sin. luxatio completa. V. povrede zuba; a. labii oris, otkinuće, otcepljenje tkiva usnice. V. sutura mucodermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje trogranog živca, metod lečenja neuralgije trigeminalnog nerva. Nerv se trakcijom kida od nervnog stabla.

Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. Axerophtholum, akseroftol, vitamin A, antikseroftalmički vitamin, liposolubilan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta otporan prema zagrevanju. Njegov najvažniji provitamin je beta-karotin. Neophodan je za razvijanje mladih organizama. Deluje povoljno na izgrañivanje i zaštitu epitela, povećava otpornost prema infekcijama (naročito infekcijama sluznica), i regulatorno na metabolizam i učestvuje u funkcionisanju oka (u vezi sa regeneracijom vidnog purpura). Vitamina A odnosno karotina ima dosta u maslacu, masnom siru, jajima, jetri, mleku, sardinama, kajsijama, paprici, šargarepi, zelenoj salati, spanaću i paradajzu, a najviše u ribljim uljima (dobivenim iz jetre nekih oceanskih riba). axilla, pazuho. axillaris, aksilaran, pazušni, npr. a. axillaris, pazušna arterija. axiphoidia, aksifoidija, odsustvo mačolikog nastavka grudne kosti, retko u muškarca (9,1%), češće u žena (45,6%). 73

axis pelvis axis pelvis, karlična osovina, zamišljena linija koja spaja sredine svih pravih prečnika male karike. A.p. je kriva linija s lukom otvorenim prema simfizi. axon, osovinski krak, centralni, osovinski dep nervnpg vlakna, sastavljen od neuroplazme ili aksoplazme i neurofibrila u njenom središnom delu. Ivični deo, koji ne sadrži neurofibrile, nazvan je Mauthnerova košuljica ili aksolema. Sin. neurit. Axungia porci, v. Adeps suillus. Ayerzinä bolest, v. bolest. 8-azaguanin, antagonist (analog) purina, deluje antikancerozno na ogledne tumore, ali je napušten zbog svoje toksičnosti. 6-azauridin, antagonist (analog) pirimidina; korišćen u lečenju nekih malignih oboljenja. azbest, v. asbest azigosna vena, neparna vena koja nastaje stapanjem zadnje kardinalne vene s desnom natkardinalnom venom. azoospermatorrhoea, azoospermatoreja, isticanje semene tečnosti bez semeglavaca. azotaemia, azotemija, povećanje količine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hipohloremijska a., a. nastala zbog deficita natrijum-hlorida u organizmu koji dovodi do hipovolemije i cirkulatorne insuficijencije bubrega; hloropenijska a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.

74

azygos u koje ne postoji insuficijencija bubrega. Sin. uraemia. azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum, azot-suboksid, azot-protoksid, jedinjenje azota s kiseonikom, sastava N20. Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, služi za narkozu (opštu anesteziju). Zbog svog euforičkog dejstva poznat je i kao gas pod imenom »gas koji izaziva smeh«; oficinalan je prema našoj farmokopeji. V. narcosis. azoturia, azoturija, velike količine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u mokraći. azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter aromatičnih ugljovodonika, ali ne sadrže benzenski prsten. A. se nalazi u etarskim uljima raznih biljaka (Matricaria Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum officinale i dr.) i od njih potiče plava ili zelena boja ovih ulja. A. imaju antialergičko i antiflogističko dejstvo. azur, anilinska boja baznog karaktera, upotrebljava se za bojenje hromatina i azurofilnih zrna u citoplazmi. azurofilne granule, azurofilna zrnca u citoplazmi nekih leukocita, koja se boje plavim anilinskim bojama. V. azurophiUa. azurophilia, azurofilija, prisustvo u perifernoj krvi leukocita koji sadrže azurofilna zrnca. azygos (grč.), neparan; npr. vena a., neparna vena koja spaja područja gornje i donje šuplje vene.

r B1 hemijski simbol za metaloid bor. Ba, hemijski simbol za metal barijum. BCG (Bacille Calmette-Guérin), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i žuči); posle 250 pasaža njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spremanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG. Po originalnoj metodi vakcina se daje oralnim putem, a daje se i supkutano. Be, hemijski simbol za metal berilijum. ß, (beta), v. i pod početnim slovom sledeće reci, npr. ß-alanin pod alanin, ß-carotin pod carotin. ß~, simbol za elektron iz jezgra radioaktivnih elemenata. ß+, simbol za pozitron. beV, skraćenica za 109eV~bilion elektron-volti u Anglosaksonaca; u nas milijarda elektron-volti ili 1.000 MeV, І, bismutum bizmut, hemijski element, metal. bi*, u složenicama označava da je nešto dvostruko, npr. bifokalno sočivo, sočivo koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli označava njihov kiseli karakter, npr. natrijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i dr. BNA, Baielska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu. BOT, v. bojni otrovi B.P., skrać. za British Pharmacopoeia, Britanska farmakopeja. Babcockov test, v. test. Babcoćkova operacija, v. operacija.

Babes-Ernstove granule, granulacije u unutrašnjosti citoplazme mnogobrojnih bakterija koje se boje po Löffleru, tj. pokazuju svojstva metahromazije, te se nazivaju metahromatična zrnca, volutinske granule ili polarna zrnca, jer se često nalaze na polovima nekih bakterija (Corynebacterium diphtheriae). Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa koja izaziva febrilna zarazna oboljenja raznih domaćih životinja. Nisu poznati slučajevi infekcije ljudi ovim protozoama. Sin. Pyroplasma. babičiti, obavljati babički posao. Dužnost babice obuhvata sprovoñenje normalnog poroñaja, ispomaganje lekaru pri akušerskim intervencijama i obavljanju patronažne službe posle poroñaja. Babinski-Fröhlichov sindrom, 4V. gojaznost. ðabinski-Frohlichova bolest, v. dystrophia adiposogenitalis. Babinski-Nageotteov sindrom, v. syndroma. Babinskijev fenomen, v. znak. babinjara, v. puerperium. babinje, v. puerperium. babinje pranje, v. lochia. bacillus, bacil, u širem smislu sve bakterije cilindričnog ili štapićastog oblika. U užem smilsu rod Bacillus obuhvata velike, nepokretne gram-pozitivne štapiće, koji se javljaju u lancima, stvaraju spore i strogo su aerobi. Meñu njima patogen je samo B. anthracis, relativno veliki štapić; u inficiranom organizmu ima čahuru (kapsulu). Van organizma stvara centralno položene spore. U ljudi 75

bacillus i životinja izaziva antraks prostrel (crni prišt); B. anthracoides, antrakoidni bacili, veoma slični bacilu antraksa, saprofiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu i u biljnom svetu. To su apatogene ili uslovno patogene bakterije. Meñu ovim bakterijama najrašireniji su: B. subtilis, B. cereus i B. megaterium; B. bifidus (Lactobacillus), anaerobni bacil, čest u fecesu male dece. U odojčadi hranjene na dojci može sačinjavati 99% fekalne flore (»bifidus-flora«). Smatra se da mleko žene sadrži izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo naseljavanje. Redi je u veštački hranjene odojčadi. Žive kulture upotrebljavaju se u terapiji crevnih poremećaja odojčadi; Boas-Opplerovi b., vrsta laktobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih štapića, koji stvaraju mlečnu kiselinu, nalaze se u želudačnom soku ljudi koji boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u umerenom broju mogu se naći i u normalnom želudačnom soku; B. bulgaricus, bacil koji je prvobitno izolovan iz jogurta, a prisutan je u mnogim mlečnim proizvodima. Uzrokuje visoku kiselost mleka; njegove se kulture upotrebljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaImette-Guérin (skraćeno BCG), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i žuči); posle 250 pasaža njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spravljanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG; B. Doñerleini, laktobacili, gram-pozitivni, nepokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti u zdravoj vagini. Od glikogena vaginalnog epitela i sekreta uterusa formiraju mlečnu kiselinu, ona obezbeñuje vagini stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja inhibiše razmnožavanje patogenih bakterija; paratifusni b., izazivaju paratifuse koji se klinički razlikuju od trbušnog tifusa time što su lakša i kratkotrajnija oboljenja; (farm.) lekovi u obliku čvrstih štapića. Mogu biti ili naročiti oblici supozitorija, npr. za uvlačenje u uretru, ili štapići za tuširanje (grla, raznih gra76

Bacteroides nulacija itd.), npr. Argenti nitras in bacillis (Lapis infernalis); (hist.) b. retinae, štapići, vršni delovi čulnih (štapićastih) ćelija mrežnjače oka svojevrsne grañe (ispod pigmentnog sloja sa stubićima), čine sloj štapića i stubića. Primaju svetlosne nadražaje. V. retina. bacitracin, antibiotik dobiven iz soja Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglavnom na gram-pozitivne bakterije i na neke gram-negativne. Upotrebljava se, uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksičko dejstvo. backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve generacije (Fi) i jednog od roditelja. bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo bakterija u krvotoku, bez pratećih kliničkih znakova, česta je i obično prolazna pojava i u većini slučajeva ne prouzrokuje udaljene promene ili nova žarišta. bacteriocini, posebna grupa bakterijskih antibiotika koji štetno deluju na pripadnika iste ili neke vrlo srodne bakterijske vrste. Najbolje su proučeni količini (poreklom iz Escherichia coli), zatim piocini (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilokokocini (Staphylococcus), koricini (iz Corynebacterium diphtheriae), monocini (iz Listeria monocytogenes) itd. Kako sam naziv govori, bakteriocini imaju baktericidan efekat. Misli se da stvaranje bakteriocina zavisi od posebnih plazmida nazvanih C-faktor; ima zapažanja da se C-faktor može preneti analogno R-faktoru. U novije vreme uvedene su metode tipizacije nekih bakterija pomoću odgovarajućih bakteriocina. bacteriophag, bakteriofag, virus koji inficira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK-fag. bacterium, bakterije koje čine grupu Schizomyceta. Razmnožavaju se neposrednom, prostom deobom, bez mitoze. bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakterija u mokraći, katkad i bez znakova zapaljenja mokraćnih puteva; može se naći, npr., kao posledica preležanog zapaljenja bubrežne karlice. Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-

bačvasti toraks nih bakterija, koje sačinjavaju deo mikroskopske flore normalnog ljudskog tela. One se nalaze redovno u gornjim delovima respiratornog i urogenitalnog trakta, kao i u debelom crevu. Najčešće vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragiHs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj poslednji patogen je za čoveka samo u simbiozi sa spirohetama (Borrelia vincenti). bačvasti toraks, v. thorax. bademova kiselina, v. Acidum mandelicum. Baelzeva bolest, v. cheilitis. Baileyova operacije, v. operacija. Bainbrigeov refleks, v. refleks. bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli. bakarna groznica, groznica izazvana udisanjem fine prašine i pare bakra. Javljaju se i metalni ukus u ustima, teškoće pri disanju, muka i nadražaj na povraćanje. baktericiñan, hemijske supstancije koje izazivaju destrukciju i smrt bakterijske ćelije. bakteriofag, virus koji može da se razvije jedino u živoj bakterijskoj ćeliji, pri čemu nastaje liza osetljivih vrsta bakterija. Njihova veličina iznosi 10 do 80 milimikrona. Oni se mogu videti samo pomoću elektronskog mikroskopa. Grañeni su najvećim delom od dezoksiribonukleinske kiseline, oko koje se nalazi proteinska ovojnica. bakterioliza, rastapanje tela bakterija pod uticajem kuvanja, smrzavanja i topljenja, kao i pod uticajem kiselina, žučnih soli, raznih enzima, bakteriofaga, bakteriolizina (Pfeifferov fenomen). bakteriolizini, lizini koji liziraju bakterije. Oni izazivaju ližu odgovarajućih bakterija samo uz prisustvo komplementa. Prema specifičnoj lizi osetljive su samo neke bakterije: Vibrio cholerae, spirohete i neki gram-negativni bacili. bakteriologija, deo mikrobiologije koji izučava bakterije ili Schizomycetes. bakteriostatski, što sprečava množenje bakterija, pri čemu bakterije ostaju žive ali se obustavlja njihova metabolička

bâlizam funkcija. Antiseptička sredstva imaju bakteriostatičko delovanje. bakteriotropini, antitela koja senzibilišu bakterije za fagocitozu, supstancije s dejstvom opsonina u krvi imunizovanih ljudi i životinja. Oni su, za razliku od normalnih opsonina, termostabilni, specifični i nazivaju se imunski opsonini ili bakteriotropini. balanitis, zapaljenje glavića muškog poInog organa; b. candidamycetica, beličaste naslage na eritematoznoj osnovi, najčešće u dijabetičara; b. chronica circumscripta benigna plasmocellularis (Zoon), nešto infiltrovana, tamnomrka pločica usled taloženja hemosiderina; b. erosiva circinata, kružne ili policiklične erozije uokvirene beličastim obodom, prouzrokovane fuzospirilarnom simbiozom; b. medicamentosa (erythema fixum bullosum), b. posle uzimanja barbiturata, antipirina, sulfanilamida; b. simplex, obično zapaljenje izazvano smegmom, dezinfekcionim sredstvima, mehanički; b, xerotica obliterans, krauroza penisa posle operacije fimoze. balanocele, balanokela, isturenost glavića penisa kroz rupturu njegove navlake. balanoplastica, balanoplastika, plastička operacija na penisu. balanoposthitis, zapaljenje glansa i unutrašnjeg lista prepucijuma. balansna strana (stom.), strana suprotna radnoj strani zubnih nizova ili zubnih proteza. Strana prema kojoj se kreće donja vilica u toku žvakanja. Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u neposrednoj blizini jedra jajne ćelije, kao prethodnica stvaranja hranljivog vitelusa. Balfourov germinativni epitel, mezenhim pod površnim epitelom mlade muške gonade. Stvara zbijeni sloj albugineJe. balistokarñiografija, v. ballistocardiographia. balizam, prekomerni i nenormalni pokreti zamahivanja pri oštećenjima suptalamusnih jedara. Iznenadna pojava ovih pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,* zam) javlja se kao jedan od najdramaf^* 77

ballistocarñiographia nijih sindroma pri krvarenjima u suptalamusnom jedru suprotne strane. baffistocarñiographia, balistokardiogratija, metoda kojom se srčane vibracije i kretanje krvi grafički registruju s površine tela, te se na taj način ocenjuje kontraktilnost srčanog mišića. balneographia balneografija, deo nauke o banjama koji se bavi opisivanjem banja, kupališta. balneologija, nauka koja se bavi proučavanjem dejstva i primene kupanja u termomineralnim ili u običnim vodama. V. medicinska hidrologija. balneotherapia, v. therapia. balneum, kupanje. baliotement, (fr.) odskakanje nekog čvrstog tela, kao postupak pri palpaciji u cilju ocenjivanja osobina slobodno pokretnog organa; b. bubrega, palpacija bubrega šakom, posle njegovog potiskivanja, drugom rukom; b. čašice, osećaj udara kolenske čašice u prste šake posle potiskivanja slobodne tečnostu u kolenskom zglobu (hidrartroza); b. glave ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpacija jetre u slobodnoj tečnosti (ascitesu): posle potiskivanja slobodne tečnosti u predelu jetre oseti se u jednom trenutku udar površine jetre u prste šake štavljenje na prednji trbušni zid. balsami, guste mirisave smeše smole i etarskih ulja dobivene iz raznog drveća. Neki od njih služe za lečenje. V. balsamica, Balsamum peruvianum. Balsamum canadense, kanadski balsam, smolasti sok od Abies balsamea, upotrebljava se pri mikroskopiranju; B. peruvianum, peruanski balsam, »peru-balsam«, upotrebljava se za lečenje šuge; primenjuje se i kao blago nadražaj ^o i antiseptičko sredstvo pri torpidnim granulacijama (v. Mikuliczeva mast), i u drugim kožnim oboljenjima praćenim svrabom. bandaža, (1) zavoj, utega kojom se sprečava ispadanje trbušnih organa u kili; (2) zaštitni zavoj za izvesne delove tela (u boksu, mačevanju, nogometu itd.). bandažist, zanatlija koji izrañuje bandaže, utege, veštačke udove. V. bandaža. Bangova bolest, v. bolest.

banja banka, naziv za ostavu, slagalište organa i tkiva u cilju njihove primene na bolesniku koji imaju potrebu za njima; »b. kosti«, b. u kojoj se čuvaju kosti uzete uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili se drže na veoma niskoj temperaturi i služe za njihovu transplantaciju; »b. krvi«, u nedostatku dobrovoljnih davalaca krvi za transfuziju u zapadnim zemljama je uvedena b. k. Od rodbine bolesnika se uzima krv, bez obzira da Ii je potrebna ili ne tom bolesniku. Na taj način bolničke ustanove stvaraju rezerve konzervisane krvi; »b. organa«, čuvanje organa, pod odreñenim složenim uslovima, u specijalnim komorama u cilju njihovog presañivanja (transplantacije) na bolesnika npr. (bubreg); »b. sperme«, ostava semene tečnosti (odn. semeglavaca) za veštačko osemenjavanje. Bantijev sindrom, v. splenomegalia. Bantijeva bolest, v. bolest banja, mesto na čijoj se teritoriji nalaze prirodni izvori termo-mineralnih voda, izgrañeno i opremljeno za lečenje odreñenih bolesnika. Prema načelima medicinske hidrologije, u b. treba da bude ostvarena administrativna, komunalno-urbanistička, higijenska, zdravstvena i socijalana organizacija. Naše b. u Srbiji: Vrnjačka, Niska, Koviljača, Sokobanja, Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slankamen, Brestovačka, Kuršumlijska, Mladenovačka, Sijerinska, Obrenovačka, Pribojska, Ilidža kod Peći, Gamzigradska, Novopazarska, Rajčinovići, Donja Badanj a, Ovčarska, Zvonačka, Bogutovačka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaška Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobrna, Dolenjske i Čateške Toplice; Laško, Šmarjeske Toplice; u Hrvatskoj: Varaždinske Toplice, Lipik, Topusko, Daruvar, Krapinske Toplice, Stubičke i Sutinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u Bosni i Hercegovini: Ilidža i Kiseljak kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrnice, Slana Banja u Tuzli, Vrućica kod Teslica, Laktaši, Slatina, Fojnica, Gornji Šeher, Kulaši, Gradačac, Višegradska; u Makedoniji: Debarska, Katlanovska, Kosovratska, Kočanska, Negorička (kod Kumanova).

banjska kura banjska kura, banjsko lečenje, v. crenotherapia. banjska reakcija, v. reakcija. banjska terapija, v. therapia. bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak. l bar= 100000 paskala= IO 5 Pa. l mbar= 100 Pa. l  = 0,1 Pa. Bârânyjev znak, v. znak. barba, dlake na bradi. Barbitonum, hipnotičko sredstvo koje se upotrebljava protiv staračke nesanice, sin. Acidum diaethylbarbituricum. barbiturati, derivati barbiturne kiseline, nastale iz ureje i malonske kiseline. Zato se naziva i malonil-ureja. Važni derivati barbiturne kiseline su dietil-barbiturna kiselina (barbiton), fenil-etilbarbiturna kiselina (fenobarbiton) i mnogi drugi. V. barbitonum. »barbotage«, (fr.) barbotaža, mućkanje, ponavljano ubrizgavanje i izvlačenje tečnosti, kao što je to pri ispiranju želuca, ili ubrizgavanje anestetskog sredstva u malim količinama u subarahnoidni prostor smenjivanjem uvlačenja i izvlačenja male količine cerebrospinalne tečnosti u brizgalicu, sve dok ne bude ubrizgana ćela količina anestetskog sredstva. Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio. Baru sulfas, barijum-sulfat, beo prašak, nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u vidu kaše razmućen s vodom za rendgenski pregled pribora za varenje, u koji se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno kontrastno sredstvo. Baru sulfidum, barijum-sulfid, žućkasto zelen prašak. Lokalno primenjen na koži prouzrokuje ispadanje dlaka (depilaciju), jer rastvara stablo dlake. barijera, anatomska ili fiziološka prepreka koja sprečava prolaz mikroorganizama, krvnih ćelija ili hemijskih sastojaka iz jednog sistema ili dela organizma u drugi (npr., encefalohematička b. izmeñu krvi i moždano-kičmenog likvora). barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza, koja se rastvara prilično teško u vodi. barijumska pasta, mešavina iste količine barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se za rendgenološki pregled jednjaka.

barometarski pritisak barijumsko mleko, mešavina jednog dela barijum-sulfata i tri dela vode (ili fiziološkog rastvora); upotrebljava se za rendgenski pregled pribora za varenje. barium, Ba, barijum, hemijski element, zemnoalkalni metal. Barijumove soli rastvorljive u vodi otrovne su, jer su joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v. Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii šuljaš. barograf, aparat konstruisan na bazi aneroidnog barometra. Služi za konstantno registrovanje toka kretanja atmosferskog pritiska. Promene pritiska ucrtavaju se na milimetarskoj hartiji (barogram). barogram, v. barograf. barokomora, ureñaj metalne konstrukcije u obliku valjka ili paralelopipeda, koji služi za stvaranje veštačke visine pomoću vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj je moguće ostvariti ne samo fiktivnu visinu već i različite temperaturne uslove naziva se klima-barokomora. Barokomora se koristi u vazduhoplovnoj i kosmičkoj medicini za. izučavanje uticaja hipoksije, eksplozivne dekompresije, fizičkog delovanja sniženog barometarskog pritiska na organizam čoveka i životinja. U njima se ispituje osetljivost kandidata za kosmonaute prema hipoksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako ñe se sprovodi treniranje kosmonauta u cilju podizanja njihove otpornosti prema sniženom barometarskom pritisku. barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska; aneroidni b., metalna sprava u kojoj se atmosferski pritisak preko elastične membrane i opruge prenosi na kazaljku; b. sa živom sastoji se od staklene cevi u kojoj se nalazi živa. barometarski pritisak, pritisak koji vrši vazduh svojom težinom na sve predmete, pa i na naše telo. Označuje se visinom stuba žive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj površini pritisak iznosi 760 mm živinog stuba, ili 1.000 milibara. S povećanjem visine pritisak opada, tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716 mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000 m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na 4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm 79

baroreceptori

Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pritiska, veća od 10 do 30 mm Hg mogu nepovoljno uticati na osobe s oboljenjima kardiovaskularnog i disajnog sistema, psihički labilne osobe i reumatičare. baroreceptori, paukoliki nervni završeci; nalaze se u zidovima većine velikih arterija; kada se poveća krvni pritisak, nadražuju se i pri rastezanju arterija. Značajni su u refleksnoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska. barotrauma, ozleda u uhu izazvana promenom pritiska pri naglom dizanju (avionom) u visoke slojeve atmosfere, a još i više pri naglom spuštanju iz visine u niže slojeve vazduha. Ozleda nastaje usled nemogućnosti da se pritisak vazduha u srednjem uhu izjednači sa spoljnim pritiskom kroz Eustahijevu tubu, ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg uha nisu dobri (adenoidne vegetacije, devijacija nosnog septuma, katar tube). Postoje osećaj zapušenosti u uhu, bol, šum i oslabljeni sluh. B. može da se javi i u nosnim sinusima ako se zapuši njihovo usce (nosni polipi). barr-negativan, v. Barrovo telašce. barr-pozitivan, v. Barrovo telašce. Barraquer-Simonsov sindrom, v. sindrom. Barrettov ulkus, v. ulcus.

Barrovo telašce, tvorevina koja se nalazi uz opnu jedra somatskih ćelija žene, a predstavlja kondenzovani i funkciono inaktivisani X-hromosom. Normalna žena je hromatin-pozitivna, a normalan muškarac hromatin-negativan. Ukoliko u ćelijama postoji više od dv?t X-hromosoma, svi sem jednog biće inaktivisani i zastupljeni odgovarajućim brojem Barrovih (hromatinskih) telašaca: ukupan broj X"hromosoma minus jedan. Sin. hromatin pola. barski gas, v. metan.

bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje Bartholinovih žlezda, najčešće izazvano gonokoknom, streptokoknom i stafilokoknoin infekcijom. Zapaljenjski procesi dovode do začepljenja izvodnog kanala, što dovodi do stvaranja zagnoja (apscesa). Pojava apscesa praćena je oto80

Bassen-Kornzweigov sindrom

kom i crvenilom, kojim su zahvaćene velike i male polne usne. Žlezda i njena okolina su pri zapaljenju veoma bolne, naročito pri hodu, i osetljive na dodir. B. obično zahvata samo jednu žlezdu, ali može da se javi i na obe strane, odnosno da zahvati obe Bartholinove žlezde. Javlja se u svakom životnom dobu. Tok je akutan i završava se ili spontanim provaljivanjem (najčešće u predelu malih polnih usana) ili hirurškom incizijom. Bartholinova žlezda, glandula vestibularis major, parna žlezda ženskog polnog aparata, koja stvara sluzav sekret. Veličine je graška, smeštena bočno od ulaza u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara u tremu usmine. basalioma, bazaliom, karcinom koji nastaje od matičnog ćelijskog sloja (bazalnog sloja) pokožice (sin. bazalnoćelijski karcionom, Krompecherov karcinom). Izrastaj se pojavljuje većinom u starih osoba, ili u vidu malog čvrstog čvora koji polako raste, a docnije stvara na površini kože grizlicu (ulcuß rodens). basalis, bazalni, osnovni, ono što se nalazi u osnovi. basen, veštački omeñen prostor za kupanje, plivanje i plivačka takmičenja, dugačak 25-50 m, a širok 20 m. Zimski baseni su prekriveni, a letnji otvoreni. Dubina vode treba da bude 1,5-2,5 m, a temperatura vode 20-220C. Voda u basenima treba da se stalno prečišćava i dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se prečišćava filtracijom kroz brze peščane filtre s naknadnom hlorizacijom. Količina rezidualnog hlora u vodi basena može da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5 mg Cb na litar vode. basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi. basilica, vena basilica, bazilična vena, medijalna površinska vena gornjeg uda. basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica, donja strana velikog mozga; b. cranii, osnovica, pod lubanje; (farm.) v. remedium cardinale. basophilia, bazofilija, povećan broj bazofilnih granulocita u krvi. Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abetalipoproteinaemia.

Bassinijeva operacija Bassinijeva operacija, v. hernia. bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili dezartikulisanog uda ili organa. Ponekad je b. bolan usled stvaranja neuroma na kraju presečenog nerva (amputacioni neurom). V. amputatio. bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon. bataljonska sanitetska stanica (ranije bataljonsko previjalište), sanitetska etapa sanitetske službe bataljona na 0,5-1 km od borbene linije radi pružanja neophodne opšte medicinske pomoći i primarne dekontaminacije povreñenih i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u nekom objektu, pod strejom itd. V. bataIjonski sanitet. bataljonski sanitet, snage i sredstva za pružanje opštemedicinske (predlekarske) pomoći i evakuaciju povreñenih i obolelih iz četa, kao l za sprovoñenje osnovnih higijensko-profilaktičkih mera i primarne dekontaminacije u bataljonu. Sanitetskom službom bataljona rukovodi medicinski tehničar. Sin. sanitetska služba bataljona. bataljonsko previjalište, v. bataljonska sanitetska stanica. batist (Billrothov), nepromočivo platno koje se upotrebljava u hirurgiji. batmotropno, što je u vezi s nadražljivošću srčanog mišića; supstancije koje povećavaju nadražljivost deluju batmotropno pozitivno, a one koje je smanjuju negativno. Bayleova bolest, v. paralysis progressiva. bazalne ganglije, tri velike mase jedara koje leže ispod moždane kore (nucleus caudatus, putamen i globus palidus) i funkciono srodne strukture u meñumozgu i srednjem mozgu (nucleus subthalamicus, supstancia nigra i nucleus ruber). Značajne su u održavanju pogodnog tonusa skeletnih mišića i u kontroli pokreta. Poremećaji motorike u ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti postojanjem prekomernih nenormalnih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili njihovom oskudnošću; teškoćama u započinjanju voljnih pokreta, smanjenju pridruženih pokreta uz ukočenost i tremor u miru (Parkinsonova bolest). bazalni, v. basalis £,, Us, 6 Medicinski leksikon

Beñsonia-organizmi bazalni metabolizam, v. metabolizam. bazalni torakalni prečnik (Th), širina grudnog koša u visini desnog kardiodijafragmatskog ugla, merena izmeñu unutrašnjih rubova rebara. V. torakokardijalni indeks. bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona. Bazedovljeva bolest, v. bolest. Bazelska nomenklatura, v. BNA. bazilarna impresija, utiskivanje okcipitalnih gležnjeva u zadnju lubanjsku jamu i gornjeg dela vratnog dela kičme u veliko potiljačno okno (foramen occipitale magnum). Zbog toga u njemu strci zub obrtača glave. Promena govori da baza lubanje nije bila u stanju da iz*drži teret glave. Bazinova bolest, v. erythema induratum. bazni, (1) rastvor koji ima veću koncentra''ciju hidrqnijumovih odnosno vodonikovih jona (H) od koncentracije hidroksilnih jona (OH) ili rastvor koji ima pH veći od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama mogu neutralisati ili koordinativno vezati vodonikove jone. bazni rubin, v. fuchsin. bazocelularni karcinom, v. basalioma. bazo f Ilija, v. basophilia. bazofilna leukemija,, v. leucaemia. Beardova bolest, v. neurasthenia. Bechterewljeva bolest, sin. spondylarthritis ankylopoetica. V. arthritis. Beckove operacije, v. operacije. Beclardov trougao, polje koje je pozadi ograničeno ivicom jezičnog mišića, spreda zadnjom tetivom dvotrbog mišića i ozdo velikim rogom jezične kosti. Služi kao mesto otkrivanja jezične arterije radi njenog povezivanja. Béclardova hernija, v. hernija. bedem, v. claustrum. bedrena kost, bedrenjača, v. ilia (os ilium). Beñsonia-organizmi (Chlamydia, TRICagensi) koji su na prelazu izmeñu rikecija i virusa, imaju ćelijski zid koji je sličan gram-pozitivnim bakterijama. Po svojim morfološkim, hemijskim i biološkim osobinama znatno se razlikuju od pravih virusa. Srodniji su rikecijama i malim bakterijama, sličnog su oblika ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).

81

befen jum-hidroksinaftoat U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psitakozu, limfogranuloma venereum i trahom, po kojima su i dobili naziv agensi PLT-grupe. befenijum-hidroksinaftoat, anthelmintičko sredstvo protiv Necator americanus, Ankylostomaduodenale, Ascaris lumbricoides i Trichostrongylus orientalis. behavioral psychotherapy, biheviorel p., vrsta p. usmerena na ponašanje, a ne na misli i osećanja. B. p. pokušava da otkloni simptome raznim uslovljavajućim tehnikama i postupcima koji otklanjaju strah, oslanjajući se na teoriju učenja. behaviorisme, biheviorizam, psihološka doktrina koja posmatranje ponašanja smatra središnim u tumačenju delovanja psihe. Behçetova bolest, v. bolest. BEI131 (eng. butanol extractable iodine131), jedinjenja joda koja se mogu ekstrahovati pomoću butanola. Posle davanja dijagnostičke doze radioaktivnog joda odreñuje se količina BEI131 u serumu. Ovaj metod primenjuje se za dijagnöstikovanje poremećaja u biosintezi tireoidnih hormona. bel, jedinica za merenje intenziteta buke. Jedva čujni šum označava se sa O, a sa 13 zvučni nadražaj prelazi u bol. Svaki bel podeljen je u 13 decibela. Logaritamska skala koja izražava odnos merne količine i uticaja na sluh.Osnovni pritisak 0,0002 dina ha cm 2. Udvostručenje pritiska povlači porast od 6 decibela. bela buñ, Fusarium nivale, napada uglavnom raž. Zrno raži prekriva se narandžastim pigmentom. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, omamljenost i mišićnu slabost. belance, v. albumin. belančevine, v. proteini, protidi, albumin. B-limfočiti, limfociti poreklom iz Fabricijusove burze (kese) u ptica i verovatno iz kostne srži u sisara. Odgovorni su za humoralnu imunost (v. humoralna imunost). Imaju na membrani receptore za Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i komplement (C3). Od B-limfocita nastaju ćelije koje sintetišu antitela (imunoglobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,

82

Bence-Jonesov test limfnim čvorićima i drugde u tzv. timus-nezavisnim zonama koje su odvojene od onih u kojima se uglavnom nalaze T-limfociti. Imaju specifične antigene na površini membrane. U čoveka B-limfociti imaju na membrani nespecifične receptore za eritrocite raznih životinjskih vrsta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u manjem broju u poreñenju sa T-limfocitima. Osetljiviji su prema imunosupresivnim lekovima i zračenju nego T-limfociti. Manje su osetljivi na fitohemaglutinin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti sarañuju na razne načine sa T-limfocitima u imunim procesima. Nosioci su imunološkog pamćenja, ali u saradnji sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plazmocite. Poremećaj u ovom diferentovanju u ljudi praćen je agamaglobulinemijom. Hronična limfocitna leukemija u ljudi posledica je proliferacije B-limfcP čita. B-limfociti su heterogena populacija i postoje podvrste (subpopulacije). beli luk. v. Allium sativum beli slez, v. Althaea officinalis. beli vazelin, v. Vaselinum. beličast, v. albicans, albugineus. Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome sva ushodna vlakna ulaze u kičmenu moždinu kroz zadnje korenove, a sva nishodna izlaze iz nje kroz prednje korenove. Belladonna, v. Atropa Belladonna. Bellov fenomen, pomeranje očne jabučice nagore i u polje prilikom zatvaranja kapaka, zahvaljujući vezi u području jezgra facijalnog živca i očnih mišića. Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis. be ljenje zuba, metoda za beljenje depulpisanih zuba promenjene boje upotrebom oksidacionih sredstava (25-30%-ni vodonik-peroksid), redukcionih sredstava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosulfat) i jedinjenja hlora (hlorni kreč s dodatkom jedne kapi 50%-ne sirćetne kiseline ili natrijum-perborat). bemegrid, sredstvo koje deluje stimulantno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se kao antidot u akutnom trovanju barbituratima. Bence-Jonesov test, v. test.

Bencë-Jonesova belančevina Bence-Jonesova belančevina/ posebna vrsta globulina sastavljena od lakih lanaca imunoglobulina; lako prolazi kroz bubrežni filtar. Nalazi se u mokraći u izvesnim oboljenjima kostne srži, npr. u mijelomu. Dokazuje se taloženjem globulina na 5O0C i njegovim ponovnim rastvaranjem prilikom ključanja, a potvrñuje se elektroforetski i imunoelektroforetski. V. reakcija.

Benedictov rastvor, v. rastvor. benigna nefroskleroza, v. nephrosclerosis. benigni sarkoid, v. sarcoidosis. Beniquéova sonda, »hladna sonda« koja se uvlači pod anestezijom u uretru radi lečenja zapaljenjskih procesa u njoj.

Bennetov prelom, v. fractura. Bennettov ugao (stom.), ugao koji se grak fički registruje pri lateralnim kretnjama donje vilice. Teme ugla označava najdistalniji položaj donje vilice iz koga se izvode lateralne kretnje. Koristi se za odreñivanje meñuviličnih odnosa.

Bennetova operacija, v. operacija. benzaldehidska reakcija, v. reakcija. benzalkonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzatin-benzil-penicilin, preparat penicilina koji predstavlja kombinaciju jednog molekula N, N'-dibenzil-etilen-diamina s dva molekula benzil-penicilina; služi za depo-injekcije i za oralno davanje. Ima vrlo produženo dejstvo. benzedrin, amfetamin, fenil-izopropilamin. Simpatikomimetički amin koji je umnogom sličan efedrinu, ali jače podstiče više centre, naročito koru velikog mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog svojih centralnih dejstava (narkolepsija, postencefalitisni parkinsonizam, neki psihički poremećaji, trovanja nekim lekovima koji deluju depresivno na centralni nervni sistem itd.). benzen, benzol, CeHe, aromatični ugljovodonik, bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Benzen i njegovi homolozi toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju se kao rastvarači za gumu, masti, masne boje, lakove, smole, u inustriji kaučuka a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mnoge alkaloide. U organizam ulazi inhala-

Benzoi cijom pare, a verovatno i rasorpcijom kroz kožu. Benzen je otrov za nerve, leukocite i eritropoezno tkivo, izaziva aplastičku anemiji i panmijeloftizu, a pri udisanju većih količina i smrt, benzenska jezgra, benzenski prsten, strukturna jedinica koja postoji u molekulima aromatičnih organskih jedinjenja, a sastoji se od šest ugljenikovih atoma povezanih u obliku prstena. U molekulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov atom vezan je jedan atom vodonika, dok su u derivatima benzena jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima drugih elemenata ili grupama atoma. benzetonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v. reakcija.

benzidinska reakcija ili proba, v. reakcija. Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja pri destilaciji nafte prolazi izmeñu 40° i 15O0C. Sastoji se od tečnih ugljovodonika koji u molekulu sadrže 5-8 ugljenikovih atoma. Daljom frakcionom destilacijom iz sirovog benzina dobivaju se petroletar ili gazolin (frakcija koja de stihije izmeñu 40° i 70° C), laki benzin (izmeñu 60° i 110° C) i teški benzin .(izmeñu 110° i 150° C). Benzin služi za motore s unutrašnjim sagorevanjem i kao rastvarač za masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin, upotrebljava se u industriji kao sredstvo za rastvaranje pri politiranju u fabrikaciji boja i sapuna, u industriji gume. Do profesionalnog trovanja dolazi udisanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz kožu. U organizam ulazi kao para kroz disajne organe, a ponekad i resorpcijom kroz kožu. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, dremljivost, muku, povraćanje, kašalj, slabost srca i mišićne trzaje. benzodiazepini, sredstva za umirenje (trankilansi, ataraksična sredstva). Prema našoj farmakopeji, oficinalni su Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid) i Diazepamum (diazepam). Benzoë, smola iz raznih vrsta drveća Styrax, koja služi kao sredstvo za konzervisanje svinjske masti (Adeps benzoatus). 83

benzojeva kiselina benzojeva kiselina, Acidum benzoicum, aromatska monokarbonska kiselina  dobija se iz toluola. Upotrebljava se za konzervisanje hrane, naročito voća i povrća u srazmeri 1:1000. benzotiazidi, derivati benzotiadiazina, veća grupa diuretičkih sredstava; prema našoj farmakopeji oficinalan je Hydrochlorothiazidum. Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar benzojeve kiseline i benzilalkohola. Jedan od sastojaka peruanskog babama. Služi za lečenje šuge. beona, v. macula corneae. beonjača, v. sclera. Bergerova operacija, sin. meñulopatično-grudna amputacija. V. amputatio i operacija. ðergerove ćelije, v. ćelije. Bergmannova incizija, v. incisio. Bergmannova operacija, v. operacija. Bergonié-Tribondeauov zakon, zakon prema kome rendgenski zraci deluju na živu ćeliju utoliko razornije (1) ukoliko je reproduktivnost ćelije veća, (2) što je proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko je morfologija i funkcija ćelije manje ispoljena. beriberi, oboljenje prouzrokovano delimičnim ili potpunim nedostatkom vitamina Bi (tiamina) u organizmu. Ispoljava se polineuritisom, srčanom insuficijencijom i edemima. Berkefeldov filtar, v. filtri Berlinovo zamućenje, v. commotio retinae. berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocijanid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rastvoru kalijum-ferocijanida doda rastvor neke feri-soli. Berloqueov dermatitis, v. dermatitis. Bernard-Soulierov sindrom, v. thrombocytoasthenia. berylliosis, berilioza, trovanje berilijumom. Dc trovanja dolazi kao posledica udisanja para soli berilijuma ili prašine fino suspendovane u vazduhu, ili se supstancija slučajno unosi u kožu ili u potkožno tkivo pri radu ili ubodu. Često se upotrebljava u industriji i tehnici, a kada se u količini od 2 do 3% doda bakru, niklu ili aluminijumu, znatno poja84

»besmislena« mutacija čava njihovu tvrdoću. Stoga se. i naziva «čudesnim metalom». Udisanje para iz. aziva kratkotrajno oboljenje slično metalnoj groznici ili dolazi do toksičke pneumonije. Berilioza se obično ne razvija nekoliko godina posle toksičke pneumonijei u plućima, rede u limfnim žlezdama, u jetri i supkutanom tkivu. Na drugim mestima razvijaju se granulomi, a na koži dermatitis i egzem. beryllium, berilijum, Be, hem. element, metal. bes, oblik ponašanja u životinja pri nadraživanju moždanih centara za kaznu, a naročito perifornikalnih jedara hipotalamusa. Odlike su mu: životinja zauzima odbrambeni stav, ispruži kandže, digne rep, sikće, pljuje, reži, nakostreši dlaku, otvori oči i raširi ženice i na najmanji izazov napada. Nadraživanje centara za nagradu (septum, ventromedijalna jedra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, poslušnost i krotkost. Pretpostavlja se da u hipotalamusu i limbusnom sistemu (v. limbusni sistem) postoje dva usko povezana mehanizma, od kojih jedan nadražuje mirnoću, a drugi bes. Emociono stanje verovatno zavisi od dovodnih impulsa koji podešavaju njihovu ravnotežu. U ljudi napadi besa, kao reakcija na beznačajne podražaje, sreću se u bolesnika s ozledama mozga. Obostranim ozledama amigdaloidnih jedara postizano je u agresivnih mentalno obolelih ljudi da postanu mirni. besanica, insomnia. Povremena b. ne mora značiti nikakav ozbiljan poremećaj; inicijalna b., najčešća forma »nervozne« b.; intermitentna b., b. u osoba srednjih i starijih godina s lošom cirkulacijom, artritisima; terminalna b., b. u blagim depresijama, moždanoj arteriosklerozi ili usled teškog premaranja preko dana s ranim uspavljivanjem uveče; totalna b., obično je znak teškog oboljenja, najčešće psihoze. »besmislena« mutacija (eng. nonsense mutation), m. koja menja kodon neke aminokiseline u kodon koji ne odgovara nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni kodon; ovi kodoni vrše funkciju signala

Besnier-Boeck-Schaumannova bolest za zaustavljanje sinteze polipeptidnog

lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v. pityriasis rubra pilaris. besnilo, v. Iyssa. bestežinsko stanje, stanje u kome telo prividno gubi težinu, ali zadržava masu. Težina tela ušlo vijena je Zemljinom težom. Kada je sila gravitacije ravna nuli, tada nema intefreakcije izmeñu tela i oslonca, a to se dogaña kada se izjednače centripetalne i centrifugalne sile koje deluju na neko telo. Do ovakve pojave dolazi u toku svakog kosmičkog leta i zato je i odlika svakog vasionskog leta pojava bestežinskog stanja. Kosmonaut i predmeti oko njega su bez težine i lebde u prostoru. Ovo nefiziološke stanje dovodi do niza promena u organizmu: dekondiciranja kardiovaskularnog sistema, atrofije mišića, gubitka kalcijuma, smanjenja telesne tcžine, kosmičke bolesti, promena u cirkardijalnom ritmu itd. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su ove promene reverzibilne. bešika, v. vesica. ß-cestica, slobodan elektron. Ima negativan električni naboj od l elementarnog kvanta elektriciteta. ß-celije pankreasa, jedna od tri vrste ćelija koje čine Langerhansova ostrvca pankreasa. Čine 75% ukupnog broja ćelija i proizvode hormon insulin; v. pankreas. ß-glicerol-fosforna kiselina, ß-glicerinfosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se sekundarna alkoholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz ß-glicerol-fosforne kiseline izvode se ß-lecitin i ß-kefalin. ß-karotin, karotenoid provitamin A. Ima oblik simetričnog ugljovodonika s dva jonska prstena, meñusobno vezana preko acikličnog ugljovodonika sa 18 C-atoma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza. Raspadanjem ß-karotina na centralnoj, dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji redukcijom »bežanje podlaktice« prelazi u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum. ß-oksidacija, način razgradnje masnih ki-

»bežanje podlaktice« selina koji se sastoji od oksidacije na beta-C-atomu (drugom od karboksilne grupe), pri čemu se progresivno odvajaju segmenti od dva ugljenikova atoma u obliku acetil-koenzima A. ß-receptori, v. adrenergički receptorl ß-struktura, sekundarna struktura proteina koja nastaje uspostavljanjem meñulančanih vodoničnih veza izmeñu karbonilnih i iminogrupa, ostataka aminokiselina polipeptidnih lanaca. ß-talasi, niskovoltažni talasi učestalosti od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju se na parijetalnim i frontalnim područjima glave; dele se u beta I i beta II talase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, iščezavaju pri aktivaciji pažnje i zamenjuju se asinhronim talasima niske voltaže. Beta II talasi javljaju se pri snažnoj aktivnosti centralnog nervnog sistema i pri emocionoj nepetosti. ß-thalassaemia, v. thalassaemia. ß-zraci, v. zraci. betatron, prstenasti ubrzač ß-cestica (elektrona) koji radi na osnovu magnetoindukcije, slično kao u električnim transformatorima*. U prstenastoj staklenoj vakuum-cevi usijano vlakno emituje elektrone koji se ubzavaju po kružnoj putanji s nepromenljivim poluprečnikom. Elektrone ubrzava . izvanredno brzo promenljivo magnetno polje. Konstrukcija aparata omogućava da elektroni velike energije budu izbačeni iz svoje stabilne putanje i da bombarduju metu za proizvoñenje rendgenskih zrako va (ili neku drugu metu). Tako betatron od 5 do 6 MeV proizvodi rengdenske zrake koji odgovaraju gama-zracima od 10 do 20 radijuma. bezoar, konkrement raznih svojstava, na koji se .ponekad nailazi u želucu ili u crevima čoveka i životinja; naziva se i »želudačni kamen«. V. phytobezoar i trychobezoar. Bezold-Jarischov refleks, v. refleks. bezuslovni refleks, v. refleks. »bežanje lakta«, v. cubitus valgus. »bežanje podlaktice«, seksualna odlika žene: podlaktica, opružena u supinaciji, s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15° do 30°, dok on u muškarca iznosi oko 85

biceps 10°. To se inače zove cubitus valgus, dok u muškarca postoji cubitus rectus. Ako muškarac i žena u stojećem stavu opruže podlaktice i stave ih u supinaciju ispred sebe, približujući njihove ivice, u muškarca podlaktica u tome položaju zaklapa slovo V, a u žene Y. biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr. musculus biceps brachii, dvoglavi mišić nadlaktice). Bichatovo jastuče, poluloptasto ispupčenje na sluznici obraza ispred mišića žvakača, nastalo od masnog tkiva U ovoj regiji. Najizraženije je u odojčadi. bicikl-ergometar, aparat na principu bicikla pomoću koga se, okrećući pedale a ostajući u mestu, može savladati odreñeno opterećenje. Ono se dozira otporom (mehaničke ili elektromagnetske prirode) koji treba savladati okretanjem pedala i tempom okretanja. Pogodan naročito zbog toga što se izvršeni rad može precizno izraziti u vatima ili kg/min. biciklistička grba, grba (kifoza) srednjeg dela leñne kičme, posledica pogrbljenog položaja u kome biciklisti ostaju po nekoliko časova. V. kifoza. biconcavus, bikonkavan, obostrano izduben (npr. sočivo). V. staklo. biconvexus, bikonveksan, obostrano ispupčen (npr. sočivo). V. staklo. bicornis, dvorog. bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji ima dva listića (npr. valva bicuspidalis, dvolisni zalistak). bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emajliranog lima ili porculana (obično s napravom za vertikalan ulaz vode) koja služi za ispiranje genitalnih organa žene.

Biermerova anemija, v. anemia. Biermerova bolest, perniciozna anemija. V. anaemia. ðifidobacterium, rod bakterija koji sadrži jednu vrstu patogenu (B. appendicitis) i pet nepatogenih vrsta; meñu ovim poslednjim B. bifidus je značajan u fiziologiji čoveka te zaslužuje da bude opisan. Anaeroban je i često se nalazi u izmetu male dece. U odojčadi hranjene na dojci može sačinjavati do 99% fekal86

bilharziosis ne flore (bifidus-flora). Smatra se da mleko žene sadrži izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja potpomaže njegovo naseljavanje. Redi je u veštački hranjene odojčadi. Žive kulture upotrebljavaju se za lečenje crevnih poremećaja u odojčadi. Sin. Lactobacillus bifidus. bifurcatio, bifurkacija, mesto račvanja u dve grane. bigeminia, bigeminija, poseban oblik pravilne ekstrasistolne aritmije, koji se ispoljava jednom ekstrasistolom posle jedne normalne sistole; najčešće se javlja u intoksikaciji digitalisom ili u teškom oštećenju srčanog mišića. bigeminija, v. bigeminia. bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pulsus bigeminus, udvojen puls. bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia) svojstvom, zbog čega se koriste kao antidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u upotrebi, uglavnom, samo butil-b. biilijačna linija, interspinalna linija, v. Iinea. bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline (npr. NaHCOa,  i dr.), značajne u održavanju acido-bazne ravnoteže u organizmu čoveka. Sin. hidrogenkarbona-ti. bikonkavno sočivo, v. sočivo. bikonveksno sočivo, v. sočivo. bilans azota, odnos izmeñu količine azota koji se unese u ogranizam i azota koji se putem mokraće izluči iz organizma za 24 časa. Pošto u odraslih zdravih ljudi bilans azota treba da je u ravnoteži, prema količini izlučenog azota mokraćom procenjujemo koliko je belančevina u organizmu razgrañeno, odnosno koliki je minimum belančevina potrebno uneti s hranom. Poznato je da se l g azota prosečno dobij a pri razgradnji 6,25 g belančevina. Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trematodes) koji se danas zove Schistosoma. bilharziosis, bilharzioza, parazitsko oboljenje koje se javlja poglavito u Africi (Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vreme opisani su slučajevi i u Evropi. Prouzrokovač je Bilharzia (Schistosomum). Danas je pronañeno više vrsta ovog pa-

bilicyanin razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim promenama u mokraćnoj bešici, u crevima ili u koži. bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili biliverdina azotnom kiselinom. bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis. bilijarni ileus, v. ileus. bilirubin, crvena žučna boja nastala od hema pri raspadanju eritrocita. U svom molekulu sadrži pirolske prstenove u otvorenom lancu. Oksidacijom se stvara biliverdin. bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo bilirubina u krvnoj plazmi u malim količinama. Ukupan bilirubin u serumu iznosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b. 0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b. 0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u plazmi izražen u SI-jedinicama iznosi 3,4-17,Iu mol/lit. biliverdin, prvi žučni pigment koji se stvara iz hemoglobina, a potom redukuje u bilirubin. Može postojati u krvi, a naročito u žuči u toku holangitisa, kada koliformne bakterije oksidišu bilirubin u biliverdin, koji daje žuči zelenkastu boju. Bfflrothov batist, v. batist. Billrothova bolest, (1) meningocoele spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iymphogranulomatosis. Billrothova mešavina, m. za inhalacionu narkozu: alkohol i etar po 30 delova, hloroform 100 delova. bilo, v. puisus. bimanualna palpacija, v. palpatio. bimanualna perkusija, v. percussio. bimaxillaris, bimaksilaran, što se nalazi u obema vilicama (gornjoj i donjoj). binarni skaleri, v. skalerl binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva oba oka. binokularna diplopija, v. diplopia. binokularno viñenje, v. visus. bioaeracija, biološka metoda prečišćavanja kanalskih i otpadnih voda. U ove zagañene vode utiskuje se komprimovani vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i procesa oksidacije. biocenoza, životna zajednica koju grade sva živa bića, biljna i životinjska, koja

biološka konkurencija naseljavaju jedan prostor (bara, jezero, njiva, pašnjak, potok, reka, šuma itd.). Čovek, kao živo biće, najmoćniji je činilac b., koju menja ili održava prema svojim potrebama i u koju je uveo kulturne biljke i domaće životinje. Sanitetske mere koje zavodi u svom staništu u stvari su njegova intervencija u b., čiji je član, pomoću kojih sprečava razmnožavanje izazivača raznih bolesti ljudi i stoke; njegove biocenotičke mere u poljoprivredi i šumarstvu imaju za cilj sprečavanje razmnožavanja štetočina u kulturama, naročito u monokulturama (zasadi, njive, rasadnici, veštačke šume s jednom vrstom biljaka), najpogodnijim sredinama za veliko razmnožavanje štetočina. bioelektrične struje, v. akcijski potencijal biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o hemijskim reakcijama u živim organizmima. biokatalizatori, organski katalizatori. Ranije su u bipkatalizatore ubrajani: enzimi, vitamini i hormoni. Enzimi su mnogi katalizatori u organizmima, vitamini ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni nemaju svojstvo katalizatora u pravom smislu reci. biologija, nauka o životu koja ispituje sve pojave u živim bićima, u odnosima izmeñu njih i pojave koje imaju veze sa živim bićima. Može se podeliti na tri velika dela (konstituante b.): sistematika, analitička b. i teorijska b. (sintetička b.). Analitička b. može se podeliti na osam disciplina: morfologija, metamorfologija, fiziologija, ekologija, biopsihologija, biosociologija, biogeografija (horplogija) i hronologija. Biologiju primenjuju medicina, veterina, poljoprivreda, psihologija, šumarstvo i sociologija. biološka borbena sredstva, v. biološko oružje. biološka doza, v. dosis. biološka jedinica, v. jedinica. biološka konkurencija, pojava da pojedini receptori u organizmu mogu da se vezuju ne samo sa specifičnom fiziološkom supstancijom za koju su odreñeni nego i za neke hemijski srodne supstancije (»analogne supstancije«). Ako su, is87

bioioška pumpa tovremeno, prisutne i specifična fiziološka supstancija i analogna supstancija (npr., neki lek), one konkurišu za isti receptor. biološka pumpa, prolazak lekpva kroz biološke opne aktivnim transportom, iz faze niže koncentracije u fazu više koncentracije, odnosno, ako su u pitanju joni, iz faze s nižim elektrohemijskim potencijalom u fazu s višim elektrohemijskim potencijalom. biološka terapija, v. therapia. biološke barijere, ćelijske opne kroz koje < prolaze lekovi (pasivnom difuzijom, olakšanom difuzijom, aktivnim transportom). biološki filtri, v. filtri biološki rat, vrsta rata u kojem se, pored ostalih sredstava, upotrebljavaju i biološka radi izazivanja oboljenja i smrti ljudi i životinja. V. biološka borbena sredstva. biološki ritam, periodičnost u nastajanju i prekidu, rastenju i slabljenju raznih procesa u organizmu. B. r., čije je trajanje u vezi sa geografskim ciklusom (sezonske promene, smena dana i noći) naziva se ekološki ritam. Zavisnost bioloških procesa od smene dana i noći naziva se fotoperioñizam. Ova smena dovela je do jednog unutrašnjeg ritma u živih bića («biološki ili metabolički časovnik»). Poznato je da 40 raznih funkcija u organizmu čoveka (puls, disanje, temperatura, krvni pritisak itd.) ima svoj dnevni ritam. Fiziološki ritam dana i noći nameće naizmenične faze aktivnosti i odmora, kretanja i spavanja. U osnovi ovog ritma nalaze se metaboličke promene. B. r. je važan faktor u procesu prilagoñavanja čoveka na spoljašnju okolinu. biološki sat, kompleksni mehanizmi koji, verovatno na osnovu dejstva faktora specifičnosti i antispecifičnosii, omogućuju ritmičko ispoljavanje funkcija gena. V. faktor specifičnosti, faktor antispecifičnosti. biološko oružje, biološka borbena sredstva, biološki agensi, tj. patogeni mikroorganizmi (bakterije, rikecije, virusi, 88

biopsia gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u ratu, izazivaju masovna oboljenja u ljudi i životinja i veliki broj smrtnih slučajeva; mogu se primeniti na razne načine i raznim sredstvima: iz aviona u obliku kapljica ili magle, zagañivanjem vode ili hrane itd. biomehanika, (stom.) deo mehanike koji proučava delovanje i uticaj zatisnih i drugih sila na zube i njihov potporni aparat, kao i mogućnost i metode za uspostavljanje zatisnog uravnoteženja. V. uravnoteženje, zatisno. biomikroskop, aparat za pregled spoljnih delova oka. Sastoji se od dela za posmatranje (binokularni mikroskop) i dela za osvetljavanje (procepna svetiljka). Omogućava posmatranje oka pod velikim uvećanjima, kao i stereoskopsko posmatranje (Spaltlampenmikroskop, slit lamp). Upotrebljava se u oftalmologiji i omogućava veoma preciznu dijagnostiku. biomorfoza, fiziološko slabljenje životnih funkcija. biopsia, biopsija (1) patološkohistološko ispitivanje delova tkiva i drugog materijala uzetog iz živog organizma u dijagnostičke svrhe. V. excisio; (2) osmatranje i raspoznavanje patoloških promena pri hirurškom otvaranju telesnih šupljina: aspiraciona b., biopsija pomoću koje se dobija delić tkiva prinienom aspiracije kroz iglu spojenom s brizgalicom; citološka b., postupak kojim se dobivaju ćelije za histološko ispitivanje raznim metodima, npr. ispiranjem šupljih organa; ekscizijska b., dobivanje tkiva incizijom; biopsija ćele Iezije uključujući i njene ivice pa i okolnog zdravog tkiva; eksplorativna b., promatranje praćeno b. radi odreñivanja vrste i proširenosti neoplazme po površini i po dubini; endoskopska b., dobivanje dela tkiva odgovarajućim instrumentima koji se uvlače kroz endoskop; foražna b., biosija pomoću koje se dobiva komad tkiva punkcijom tumora iglom i svrdlom u njoj, čijim se vrćenjem izvlači $kivo za ispitivanje; hirurška b., biopsija kojom se uklanja ceo tumor, postupit kojim se sprovode Ie-

bioregenerativni sistem čenje i dijagnostika; incizijska b., biopsija isecanjem odabranog dela lezije i, po mogućstvu, dela njene okoline; (seks.) b. semenika, postupak koji je neophodno primeniti čim 2-3 spermiograma pokažu oligo - ili azoospermiju. Ta je operacija postala danas rutinska, običan klinički postupak i ne predstavlja nikakvu opasnost. Zbog unutrašnjeg napona tkivo semenika odmah »iskoči« kroz učinjen zarez i od njega se uzme koliko zrno pirinča. Za dijagnozu i prognozu oboljenja semenika biopsija je ono stoje sternalna punkcija u hematologiji; sternalna b., biopsija kostne srži grudne kosti punkcijom ili trepanacijom. bioregenerativni sistem, proces putem koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik od metaboličkih otpadaka čoveka, a preko biljaka i životinja za potrebe posade vasionskih letelica pri dugotrajnim kosmičkim letovima. Ovaj proces zasniva se na zatvorenom sistemu kruženja materije. Srce ovog sistema je proces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sintezu, konsumpciju i regeneraciju otpadaka. Sistem mora imati izvor energije, jedinicu za fotosintezu, sistem za održavanje otpadaka, za preradu vode, za produkciju hrane i kontrolu kabinske atmosfere. Ovakav ekološki sistem je preduslov za meñuplanetarna putovanja i boravak na planetarna. Sistemi mogu biti zasnovani na zelenim algama, na hidrogenim bakterijama i na biljkama i životinjama višeg reda. biosateliti, vasionske letelice pomoću kojih se živi organizmi (bakterije, biljke, životinje, ćelije) izlažu dužem ili kraćem kosmičkom letu. Cilj ovih izlaganja je praćenje i proučavanje uticaja kosmičkih zračenja, bestežinskog stanja i mikroklime broda ha reakcije žive materije. Na bazi bioloških i fizioloških podataka utvrñeno je da je tolerancija živih organizama na razne faktore kosmičkog leta bila mnogo veća nego što se pretpostavljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kosmosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti su bili i biće i ubuduće dragoceni izvori

biotipska odstupanja mnogih podataka koji će služiti čoveku za njegov bezbedniji let u kosmička prostranstva. biosenzori, v. biotelemetriia. biosinteza, biosynthesis, sinteza hemijskih jedinjenja koju vrše živa bića. biotelernetrija, metoda koja omogućava da se putem radio-talasa prenose razni fiziološki podaci, kao EKG, učestalost disanja, visina telesne temperature i dr. To je osnovna metoda za ispitivanje i praćenje reakcija organizma čoveka i životinja u uslovima kosmičkog leta. Sistem se sastoji od izvora informacija, pojačivača, prenosnika, prijemnika i korisnika. Da bi se preneli fiziološki podaci, potrebni su kanali s transmiskmim kapacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u sekundi. Bioinformacije se dobivaju od biosenzora koji se direktno postavljaju na telo astronauta ili životinje. Ovi biosenzori moraju biti otporni prema vibracijama, buci i ubzanjima. U toku su otkrića senzora koji će biti usañeni u organizam (endoradiosenzori). biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido-2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kiselina), koenzim R. Biotin je ciklusna jednobazna kiselina koja sadrži dva kondenzovana heterociklusa, imidazol i tiofen. Biotin je prostetična grupa nekoliko enzima u ljudskom organizmu koji omogućavaju sjedinjavanje ugljen-dioksida s nekim organskim jedinjenjima: s pirogrožñanom kiselinom CO2 daje oksal-sirćetnu kiselinu, važan produkt u ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troši za stvaranje purina i masnih kiselina. Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi remetiti uspešnost metaboličkih procesa u organizumu. Nedostatak u ogledima na ljudima pokazao je nastajanje blagog dermatitisa (sitno perutanje kože), umora, sivkasto bleda koža i sluznica, atrofija jezičnih papila, simptoma želudačno-crevnog trakta, hiperesteziju i bolove u mišića. biotipska odstupanja, osobenost ovog odstupanja sastoji se u tome što su podjednako zahvaćeni svi delovi tela, i to

89

biotomia

Bjerrumov skotom

dvojakim mehanizmom: uspostavlja- Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, žut, njem viška ili manjka izopolnih odlika nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se insa supstitucijom osobina suprotnog terno protiv proliva, a spolja na ranama pola. Prvim mehanizmom dolazi se do 1 opekotinama; oficinalan je prema na stvaranja hiperandroidnih muškaraca i šoj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum hiperginoidnih žena, a drugim do stvabasicum, B. subgallicum. ranja ginoidriih muškaraca i androidnih Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo žena, tj. iznad i ispod «čistih» (euannerastvorljiv prašak. Upotrebljava se indroidnih muškaraca i euginoidnih terno u želudačnoj grizući i u prolivima. žena) polova. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. biotomia, biotomija, proučavanje grañe Sin. Bismutum nitricum basicum, B. subživotinjskog tela i biljaka disekcijom. V. nitricun. vivisekcija. Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsaliciBiotovo disanje, v. respiratio. lat, beo nerastvorljiv prašak. Ranije koBisacodylum, bisakodil, laksantno sredrišćen kao lek za lečenje sifilisa (intrastvo, oficinalno nrema našoj farmakomuskularno). Sin. Bismutum salicylicum peji. basicum, B. sub salicylicum. bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro- Bismuti tribromphenylas, bizmut-tribñeni poremećaj sinteze albumina, u rom-fenilat, žut nerastvorljiv prašak, vidu prisustva dve frakcije albumina u oficinalan prema našoj farmakopeji. krvnoj plazmi. Upotrebljava se oralno protiv proliva, a biseksualnost muških gonada, izvestan spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum stepen b.m.g. postoji čak i u njihovoj potribromphenylicum. tpunoj ravnoteži: s prevagom muške bismutum, bizmut, hemijski element, crfaze nad ženskom. Pored gametogenog venkastobeli krt metal. Mnoga neorgantkiva, poseduju još i dve vrste inkretoska i organska jedinjenja bizmuta upotgenog tkiva: androgeno (meñuprostorrebljavaju se u medicini kao lekovi. na žlezda), ali i estrogeno (Sertolijeve bistouri, bisturi, v. scalpellum. ćelije). Ta dva tkiva izlučuju odgovara- bistrenje vode, v. voda. juće hormone. Muškarac je, dakle, muš- Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beličasta ko .zahvaljujući ne samo svojim muškim oštro ograničena trouglasta mrlja na nego i svojim ženskim hormonima. vežnjači, uz spoljnju ili unutrašnju strabiseksualnost ženskih gonada, ženska nu rožnjače. Nastaje u okviru kseroftalgonada pokazuje u normalom stanju izmije, usled nedostatka vitamina A. vestan stepen biseksualnosti (fiziološka biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem interseksualnost) jer, pored gametoge2 molekula ureje, pri čemu se oslobaña nog tkiva (jajonosni meškovi), ona pose- ^^aiggnijak. B. daj^a razreñenim bakarduje i inkretogeno tkivo (tekalna žlez- ^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubičastu da), koje luči ženski .polni hormon (foliboju. Istu reakciju daju i belančevine, kulin), ali i tkiva koja normalno luče jer i one, slično kao i biure, sadrže pepmuški hormon: jedno u hilusu jajnika, tidnu grupu -CO-NH-. Pošto biure sa(Bergerove ćelije), a drugo se nalazi u drži peptidnu grupu, to je bojena reakomotaču jajonosnih meškova. cija dokazivanja ove grupe nazvana biuBismuti subcarbonas, bizmut-supkarboretska reakcija. nat, beo nerastvorljiv prašak; oficinalan biuretska reakcija, v. biure. je prema našoj farmakopeji. Upotreblja- bivalenti, par ftomolognih hromosoma u va se kroz usta za lečenje želudačne sinapsi u toku mejoze. grizlice i proliva; ranije je bio važan lek Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka u lečenju sifilisa (intramuskularno). koji polazi od slepe mrlje i pruža se izSin. Bismutwn carbonicum basicum, B. nad i ispod žute mrlje. Javlja se u odsubcarbonicum. maklom glaukomu. 90

Blalockova operacija Blalockova operacija, sin. Blalock-Taussigova operacija. V. operacija. blast, matična ćelija svake ćelijske loze, koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele ćelije, cite, pojedinih ćelijskih loza. V. mijeloblast, proeritroblast i dr. blast-sindrom, v. syndroma. blastem, organizovano mlado tkivo u embrionalnom i regenerativnom razviću nastalo iz multipotentnih ćelija (ćelija sa zadržalim razvojnim sposobnostima), a sposobne da se diferentuju u tkiva i organe. U regeneratu se naziva regeneracioni blastem ili regeneraciono tkivo, u embriona embrionalni blastem, u zarašćivanju rana granulaciono tkivo, a u biljaka meristem. V. embrion, histiocitoblast.

blastocist, blastula sisara. blastodermni listovi, potencijalna vrednost. Potencijalna vrednost (prospektivni značaj) blastodermnih listova sadržana je u ovoj podeli: (1) ektoderm daje: epiderm i njegove izdanke - dlake, nokte, epitel znojnih, lojnih i mlečnih žlezda; epitel nosne duplje, čmara (do kfivudave linije); epitel u bočnih zidova usminskog trema i dela kavernoznog segmenta muške uretre; zubnu gleñ, adenohipofizu; nervne ćelije, nervna vlakna i gliocite; epitel mirisnog, slušnog, statičkog i vidnog ugla, deo čula ukusa; u oku još i sočivo, staklen i mišiće oka. U fetalno doba: epitel amniona i horiona; (2) endoderm daje ove epitelne tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kanala (izuzev pomenutih delova usta i čmara), kao i epitel žlezda pridodatih tom kanalu; parenhim jetre, štitaste i paratireoidne žlezde, timusa, srednjeg uva, grkljana, dušnika, bronha i pluća; čulni epitel najvećeg dela čula ukusa; epitel mokraćne bešike, uretre u žene; prostatni opnasti i deo kavernoznog dela uretre u muškarca; u žene: epitel dna usminskog trema; u fetalno doba: epitel vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u dva pravca: stvara epitelne ćelije (lizodermni epitel) i vezivne ćelije (mezenhim). Mezenhim daje potporno i postav-

blenda no tkivo izmeñu drugih blastodermnih listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, krvne sudove i ćelije, limfne žlezde, limfne sudove i ćelije; slezinu i hemolimfne žlezde; poprečnoprugaste i glatke mišiće (izuzev mišića dužice); vezivno tkivo mišićnih i tetivnih snopova; nervne korpuskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i subarahnoidne i subduralne duplje i njihove zidove. Mezodermni epitel daje: epitel bubrega i uretera; koru nadbubrežnih žlezda; gonadni epitel (izuzev osnovnih polnih ćelija); epitel Mullerovog kanala, od koga postaju jajovod, materica i usmina; epitel perikarda, pleure i trbušne maramice. blastoftorni faktori, faktori koji razorno deluju na mušku polnu žlezdu (alkohol, jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoća i dr.). blastokela, segmentaciona duplja, ograničena po obodu trofoblastnim elementima. Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica koje najčešće napadaju kožu stvarajući grizlice hroničnog ili subakutnog toka. Polimorfonuklearni leukociti se pojavljuju ispod epiderma. Pored toga, javljaju se džinovske ćelije, u čijim protoplazmama možemo naći blastomicete. Oboljenje kože nosi naziv i Gilchristova bolest. blastula, v. brazdanje. blata, lekovita, v. peloidit fango. blatna banja, v. banja. blatno kupanje, v. kupanje. bleda spiroheta, v. Treponema pallidum. Medilo, v. palor. blefaritis, v. blepharitis. blefaroplastika, v. blepharoplastica. blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom kojim se reguliše širina snopa rengdenskijh ili svetlosnih zrakova. Može biti u vidu pločice s otvorima razne veličine ili kao zenična dijafragma (zbir meñusobno uglavljenih srpolikih listića čijim se pokretanjem otvor proširuje ili sužava); (2) na oklopu rendgenske cevi namešten je zastor za prosvetljavanje (»šlic-blenda«) ili savremeniji višestruki 91

blennorrhoea zastor (»vizir«- ili »tubus-šlic-blenda«). Za snimanje se upotrebljavaju ovaj višestruki zastor, olovne ploče s okruglim ili četvrtastim otvorima razne veličine ili cev-tubus različitog prečnika i dužine. blennorrhoea, blenoreja, tečenje gnoja, stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica; inkluziona b., gnojno zapaljenje vežnjače kapaka i očne jabučice prouzrokovano nekim procedljivim virusom. I. b. odlikuje se prisustvom velikih bazofilnih inkluzionih telašaca. Najčešće se javlja u novoroñenčadi; b. neonatorum, blenoreja novoroñenčadi, zapaljenje očiju sa gnojno-sluznim sekretom. Javlja se u prvim danima po roñenju. Može biti gonoroičke prirode. V. Cre~ déova predohrana; b. oculi, blenoreja oka. V. conjunctivitis blennorrhoica. blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice očnih kapaka. Uzroci su: opšti (anemija, škrofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim, prašina), naprezanje očiju, često u vezi s greškama u refrakciji oka; lokalni uzroci su oboljenje vežnjače kapaka, suženje i dr. Zahvaćene su žlezde i folikuli trepavica; b. angularis, b. ograničen na uglove kapaka, izaziva ga Diplobacillus Morax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane refrakcije anomalije, heteroforije, oboljenje kože kapaka, bakterijska infekcija, limfatička konstitucija, spoljni nadražaji, preosetljivost; b. squamosa, zapaljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ulcerosa, zapaljenje s apscesima koji se razjedaju. blepharochalasis, blefarohalaza, lokalizovana atrofija kože gornjeg kapka koja, istanjena i olabavljena u vidu kese, visi preko ivice kapaka. Pored senilnog oblika postoji i juvenilni. blepharophimosis, blefarofimoza, suženost otvora kapaka u horizontalnom pravcu. Može biti uroñena ili stečena. blepharoplastica, blefaroplastika, reparatorna operacija razorenog očnog kapka. blepharospasmus, blefarospazam, klonusni ili tonusni grč mišića koji zatvara kapke. Uzrok može biti zapaljenje kapaka, vežnjače ili prednjeg segmenta oka.

92

blokada Simptomatski b. je odraz nadražaja centara ili motornog puta facijalnog živca. Može biti u pitanju niz promena u centralnom nervnom sistemu. blesavost, v. dementia. blizanci, istojajni i raznojajni (pogrešno jednojajni i dvojajni); (1) istojajni blizanci su uvek istog pola i neobično liče jedan na drugog. Postaju oploñenjem jednog jajeta dvama semeglavcima; (2) raznojajni blizanci mogu biti različitog pola, jer postaju iz raznih jaja koja su oploñena semeglavcima različite hromosomne garniture (23-x i 23-y). Bloch-Sulzbergerova bolest, v. incontinentia pigmenti. block, blok, sprečavanje ili zaustavljanje neke akcije, sprečavanje ili usporenje prolaska nervnih i mišićnih impulsa; alveolokapilarni b.,poremećaj difuzije gasova kroz alveolokapilarnu membranu u plućima; arborizacijski b., blok u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikulski b., blok izmeñu pretkomora i komora; b. grane, blok u jednoj grani Hisovog snopa; potpuni (kompletni) b., potpuno odvojeni rad komora od pretkomora, usled prekida sprovoñenja Hisovim snopom. Klinički se ispoljava izrazitim, stalnim ili povremenim, usporenim radom srca, napadima vrtoglavice, nesvestice sa epileptiformnim grčevima (v. Adams-Stockesov sindrom)] srčani b., prekid sprovoñenja izmeñu pretkomora i komora; Wenckenbachov b., delimični, nepotpuni pretkomorsko-komorski blok, u kome je ritam komora nepravilan, zbog otežanog sprovoñenja impulsa kroz Hisov snop. blok, v. block. blokada, (1) svako sprečavanje ili zaustavljanje neke akcije; (2) sprečavanje prolaska nervnih ili mišićnih iriipulsa; arborizaciona b., b. u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikularna b., b. u predelu izmeñu pretkomora i komora; b. grane, nesinhrono kontrahovanje leve i desne komore usled oštećenja jedne od grana Hisovog snopa; b. nerva, oblik lokalne anestezije (spro-

blokirani 5 kraj vodna ili regionalna a.) koja se postiže ubrizgavanjem lokalnog anestetika u neposrednu blizinu nerva čiju sprovodIjivost želimo da prekinemo; paravertebralni b., prožimanje stelarnog gangliona prokainom u cilju zaustavljanja tahikardije itd.; potpuna (kompletna) b., potpuno odvajanje rada pretkomora od komora usled organskih promena u Hisovom snopu. Kompletna b. klinički se ispoljava stalnim ili povremenim izrazitim usporenjem rada srca i napadima vrtoglavice ili epileptiformnih grčeva. V. Adams-Stockesov sindrom (pod syndroma); srčana b., prekid sprovoñenja impulsa izmeñu pretkomora i komora usled promena u Hisovom snopu. blokirani 5.kraj, kraj lanca većine i RNK u ćelijama eukariota koji je po završetku transkripcije blokiran zbog modifikacije nastale nadodavanjem GTP-a. blood-bank, (eng.) »banka krvi«, angloamerički naziv za depo konzervisane čovečje krvi u svrhu pretoka (transfuzije). V. »banka« i »banka krvi«. Blumbergov znak, v. znak. Blumov sindrom, hipohloremijska azotemija. V. azotaemia. bljuvanjak, v. vomitus. bljuvanje, v. vomitus. Boarijeva operacija, v. operacija. bobičavo meso, v. meso. Bobrovljeva operacija, v. operacija. Bockhartova bolest, v. impetigo staphylococcica. bočni, v. lateralis. bočni lanac, v. teorija bočnih lanaca. Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-Schaumannova-sarcoidosis. Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis. Boehlerova udlaga, v. udlaga. Boehlerova uzengija, gvozdena šipka u obliku slova U koja služi za zaštitu gipsanog zavoja pri hodanju. Boforova skala (Beaufort), skala kojom se jačina i brzina vetra odreñuju ocenjivanjem odoka prema celokupnom utisku u prirodi, a označuje se brojevima od O do 12. Tako, broj B skale 3 označuje slab povetarac: lepršanje zastavice i lišća drveća; broj 6 - jak vetar, pokreće i

bojenje savija veće grane i čuje se u kućama; broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovova, lomi grane i slabo drveće; broj 10 jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, obara dimnjake; broj 12 - orkan, pustošenja najteže vrste. Böhlauov aparat, aparat koji služi za odreñivanje količnika odmora; meri se utrošak kiseonika za vreme odreñenog rada i posle njega. U žene količnik odmora je u svim razdobljima niži. Bohnovi noduli, cistični beličasti čvorići veličine čiodine glavice na alveolarnoj i nepčanoj sluznici usta odojčeta. Nastaju s nicanjem mlečnih zuba. Sin. Epsteinove perle. Bohrov efekat, smanjenje afiniteta hemoglobina prema kiseoniku pri padu pH krvi, odnosno povećanju koncentracije ugljen-dioksida u krvi. Značajan je, jer olakšava oslobañanje kiseonikaiUz oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz kapilare tkiva. boja tona, prisustvo pratećih viših tonova uz osnovni ton, što izaziva različite efekte. boje, supstancije koje služe za bojenje tkiva i ćelija ili u terapijske svrhe. Boje koje se upotrebljavaju u mikroskopiji po poreklu mogu biti pirodne ili veštačke. Bazne (metilensko plavo, bazni fuksin, gencijana-violet) boje nuklearni ekvivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli fuksin i vazuvin) imaju afinitet za protoplazmu i strukture koje imaju sastav protoplazme. bojenje, veštačko bojenje tkiva ili pojedinih izlučevina u cilju njihovog lakšeg izučavanja pomoću mikroskopa. Bojenje bakterija je jedna od najvažnijih metoda, a često i jedina metoda za raspoznavanje i razlikovanje njihovih pojedinih vrsta. Bojenje omogućava da se uoče oblik, veličma, raspored bakterija. Postoje jednostavne i složene metode bojenja, nazvane prema autoru koji ih je uveo u praksu. U bakteriologiji se najviše koristi bojenje po Gramu (diferencijalno bojenje), koje omogućuje da se bakterija svrsta u gram-pozitivne ili gram-negativne. Postoje više teorija o 93

bojenje bojenju po Gramu, zbog čega se jedna bakterija boji gram-pozitivno, a druga gram-negativno. Razlog može biti u različitoj propustljivosti ćelije; u različitoj grañi spoljnih ovojnica ćelije; u grampozitivnih bakterija prisutan je magnezijum ribonukleat; b. po Giemsi služi za bojenje krvnih prevlaka ili razmaza (preparat se osuši na vazduhu i fiksira metil-alkoholom, zatim se prelije Giemsinim rastvorom, koji se napravi na taj način što se svakom kubnom milimetru destilate doda dve kapi Giemsinog rastvora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz se dobro opere vodom i osuši; b. po Giemsi i Castanedi koristi se za bojenje rikecija i mikoplazme, kao i za neke viruse koji se ne mogu bojiti po navedenim bakteriološkim metodama. Za bojenje izvesnih mikroorganizama (spirohete) koristi se impregnacija srebrnim solima prema metodi Fontana-Tribondeau. U fluorescentnoj tehnici mikroorganizmi se boje nekom fluorescentnom bojom (najčešće su to fluorohrom, fluorescin, rodamin) a zatim se posmatra pod ultraviolentnom svetlošću ili primenom intenzivnog plavog svetla i posebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje spora; b. po May-Grünwald-Giemsi, najbolji metod za bojenje krvnih razmaza (osušeni preparat najpre preliti May-Grünwaldovim rastvorom u toku 3-5' min., zatim razmaz isprati destilovanom vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom kao što je već bilo opisano); b. mekih naslaga na zubima, (stom.J, vrši se različitim bojama ili gotovim preparatima, sa ciljem da se utvrde prisustvo, količina i raspored mucinozne plake i drugih mekih naslaga na zubima. Služi stomatologu i pacijentu za kontrolu uspešnosti sprovedenih mera za održavanje higijene usta; b. po Neisseru (specijalno bojenje) služi za bojenje metahromatičnih granula kod Coryne diphtheriae. Ove granule primaju boju drukčije od ostalih delova bakterijske ćelije, granule se oboje plavo, a telo bakterije žuto; b. po Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pappenheimovo b. je kombinacija dveju 94

bojni otrovi (BOT) metoda (May-Grünwald i Giemsa), koristi se za bojenje razmaza; b. po ZiehlNeelsenu služi za bojenje uzročnika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i drugih acidoalkoholorezistentnih bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin) mikobakterija jasno se diferenciraju na preparatu obojenom plavo. bojni otrovi (BOT), hemijska borbena sredstva namenjena uništavanju ili neutralisanju žive sile i zagañenju zemljišta ili materijalnih sredstava s ciljem da jse likvidira ili smanji borbena spo* soonost ljudstva oružanih snaga; b, o. takoñe uništavaju i životinje i biljke (herbicidi, defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri agregatna stanja, a njihovo dejstvo na čovečji organizam može biti: prolazno, kada posle prestanka dejstva otrova dolazi do potpunog vraćanja funkcije povreñenog tkiva ili organa (ako nije došlo do smrti usled velikih doza), ili neprolazno usled poremećaja u ćelijama i tkivima najpre u funkciji, a zatim i u strukturi; dalje dejstvo može biti ispoljeno naknadno posle više godina ili može biti kumulativno (kao u nekih nervnih BOT), tj. kada stalnim ili povremenim dodavanjem novih količina tih BOT (hronična ili suphronična trovanja) dolazi do nagomilavanja na mestu biohemijske lezije, što može dovesti do krupnih patološkobiohemijskih povreda, pa i do smrti; dejstvo može biti i kombinovano, kad jednovremeno dehb ju dva ili više otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili u suprotnom (antagonizam). Podela BOT prema fiziološkom dejstvu na organizam: (1) plikavci, koji izazivaju plikove i opekotine na koži, napadajući najpre oči i respiratorne pute-ve, a zatim se raznose po čitavom organizmu; (2) zagušljive i, koji izazivaju kašalj i teško gušenje i prouzrokuju teške ozlede u plućima; (3) nadražljivci (onesposobljavajući BOT), koji nadra-žuju oči (suzavci) ili nos i grlo (kijav-ci); (4) krvni BOT ili opšti BOT dej-stvuju neposredno na krv i na važne centre organizma i vrlo su otrovni; (5)

r

bokserske povrede

nervni BOT izazivaju teške nervne poremećaje (blokirajući ferment holinesterazu) i često prouzrokuju i smrt; (6) psihohemijski BOT izazivaju privremene psihičke promene u ljudi i time ih onesposobljavaju za akciju; (7) radioktivni BOT dejstvuju kao radioaktivne borbene materije (v. tamo) i kao otrovi; taktički, BOT se dele na kratkotrajne (npr. opštetoksični BOT) i dugotrajne (npr. plikavci), zavisno od vremena zadržavanja na odreñenoj prostoriji. BOT se mogu primeniti na razne načine: avionima, granatama ili raznim oblicima diverzija itd. bokserske povrede, povrede koje najčešće nastaju pri boksovanju. Najteže su tri vrste povreda: potres mozga i poremećaj ravnoteže pri udaru u bradu, u ugao vilice i u predeo uva; malokrvnost mozga pri udaru u predeo karotidne arterije; pri udaru u predeo srca i ispod grudi, šok kao posledica nervne inhibicije uz očuvanu svest. bol, osećaj pri oštećenju tkiva koji pokreće zaštitne mehanizme u cilju odstranjivanja bolnog nadražaja. Osećaj bola je udružen sa snažnom neugodnom emocionom komponentom. Bol se može svrstati u tri vrste: bockanje, žarenje i mukli bol. Prijemnici za bol u koži i drugim tkivima jesu slobodni nervni završeci koji, za razliku od drugih receptora, nemaju sposobnost prilagoñavanja, ili se prilagoñuju u maloj meri. Bol se uglavnom ne oseća nakon oštećenja, već dok se oštećenje zbiva. Smatra se da se iz oštećenih ćelija oslobañaju proteolitički fermenti koji od globulina otcepIjuju bradikinin materiju, koja razdražuje nervne završetke za bol. Bol koji se javlja u ishemiji mišića može biti posledica nagomilavanja mlečne kiseline. Signali za bol prenose se pomoću dva tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30 m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u drugim. Zbog toga nagao bol na nadražaj izaziva »dvostruki osećaj bola«: brz osećaj bockanja za kojim posle l do 2 sec. sledi osećaj žarenja, koji vremenom može da postane sve bolniji. Smatra se

bol

da će bolni impulsi, ako doñu makar samo u talamus, dovesti do svesne percepcije bola, mada to ne znači da kora nema veze s normalnom percepcijom bola. Kortikalno predstavništvo bola je somatosenzoričko područje kore, i to s. s. p. II u većoj meri od s. s. p. I. Reakcija na bol u raznih ljudi je različita iako nema velike razlike u pragu osetljivosti. Bol dovodi kako do refleksnih, motornih reakcija, tako i do psihičkih reakcija. Refleksne reakcije mogu biti samo refleksi uklanjanja koji se ostvaruju putem kičmene moždine ili složeniji i efikasniji refleksi iz motorne kore. Psihičke reakcije su strah, teskoba, plač, potištenost, mučnina i povećana mišićna nadražljivost čitavog tela. Odražen bol, osećaj bola u delu tela udaljenog od oštećenog tkiva, npr. od površine jednog područja tela na površinu drugog, ili može poticati iz jednog unutrašnjeg organa, a projektovaće se na površinu tela ili na neko područje u dubini tela, koje ne odgovara položaju organa u kome bol nastaje. Poznavanje odraženog bola je značajno u klinici, jer se pri patološkim procesima u odreñenim organima bol javlja uvek u istom području površine tela; centralni b., bol usled lezije CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom stadijumu poroñaja; ekspulzivni b., bolovi u drugom stadijumu poroñaja; fantomski b., veoma jak bol u predelu uda koji je amputiran; intermenstrualni b., bol koji nastaje izmeñu dve menstruacije i prati istiskivanje jajašca; korenski b., bol izazvan oboljenjem senzorskih korenova živaca, koji se oseća u području kože koja je inervisana zahvaćenim korenom. Sin. radikularni bol; lane inirajući b., oštar, sevajući bol u bolesnika s tabesom dorzalisom; lažni b., neefikasni bolovi koji podsećaju na poroñajne bolove, ali koji nisu praćeni dilatacijom cerviksa; b. naštinu, bol koji nastaje u vreme kada se normalno oseća glad za sledećim obrokom; simptom je želudačnog poremećaja; parijetalni b., bol koji nastaje kada se patološki proces s unutrašnjeg organa raširi na opne koje

'95

bolesnički dan su oživčene Oigrancima kičmenih živaca koji s površine tela prodiru unutra (parijetalni peritoneum, pleura i perikard); pozni b., abdominalni b. koji nastaje nekoliko časova posle uzimanja obroka hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni b., osećaj bola kao uže oko pojasa; poroñajni b., ritmički bol koji povećava intenzitet i učestalost, izazvan kontrakcijama materice u toku poroñaja; tačke b., mesta na koži koja su najosetljivija na bolne nadražaje i koja odgovaraju završecima senzitivnih živaca; visceralni b., nastaje samo pri difuznom nadraživanju nervnih završetaka za bol, a ne pri lokalnom oštećenju unutrašnjeg organa. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski nadražaji (dejstvo želudačnog soka na peritoneum posle pucanja želudačnog čira), grč šupljeg unutrašnjeg organa ili njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/leixove tačke bola. bolesnički dan, pojam koji označava ukupne troškove za jedan dan lečenja nekog bolesnika u bolničkoj ustanovi. Sin. bolničko-opskrbni dan. bolesnik, obolela osoba; ambulantni b., bolesnik koji se ispituje i leci u ambulantno-polikliničkim ustanovama; duševni b., osoba obolela od neke duševne bolesti. V. pacijent. bolest, svako odstupanje od stanja zdravlja. Neki odreñeni patološki proces koji ima svoje karakteristične simptome i koji može zahvatiti ceo organizam ili ostati lokalizovan u pojedinim organima. Uzroci, način razvijanja i prognoza bolesti mogu biti poznati ili nepoznati; Addisonova b., bolest prouzrokovana afunkcijom ili izraženom hipofunkcijom nadbubrežnih žlezda, s karakterističnom tamnom obojenošću sluznica i kože (naročito na pregibnim mestima), izraženom malaksalošću, niskim arterijskim pritiskom, digestivnim poremećajima.Ovo oboljenje češće je u muškarca nego u žene. Seksualni količnik obolevanja iznosi oko 0,5. Veća učestalost meñu muškim zapaža se u svim uzrastima, ali je oboljenje najčešće izmeñu 20. i 40. godine. Smatra se daje to astenički, 96

bolest hipoandroidni tip, jer se u jasno uobličenih muškaraca retko sreće, što se poklapa s pojavom ovog oboljenja u hiperandroidnih žena. Sin. hypoadrenocorti* cismus. Alzheimerova b., staračka atrofija hipotalamusa i prerane pojave starenja; androtropne b., bolesti koje češće napadaju muškarca; Aran-Duchenneova b., progresivna mišićna atrofija koja počinje na gornjim ekstremitetima; atopijska b., bolest u koje postoje reakcije preosetljivosti ili alegrijske reakcije na naslednoj podlozi. U njih se ubrajaju poleriska groznica, astma i dr. Reakcije u a. b. izazivaju specifična IgE antitela, tzv. reagini; avijatičarska b., tip visinske bolesti, specijalno avijatičara, kad se dignu na veliku visinu (sem ako se ne preduzmu naročite mere); simptomi (teško disanje, tahikardija, poremećaj sluha) pojavljuju se i na manjim visinama ako je penjanje naglo. I naglo silaženje izaziva glavobolju, duševni nemir i jaku želju za snom; Ayerzina b., tip eritrocitoze, praćen izraženom cijaqozom, hroničnom dispnejom, hroničnim bronhitisom i brpnhiektazijom, povećanom jetrom i slezinom i hiperplazijom kostne srži. Svi ovi znaci prate sklerozu plućnih arterija; Babinski-Frölichova b., infantilizam hipotalamusnog porekla (r;upraselarni kraniofaringeom) u kome dominira gojaznost u predelu kukova i gornjih udova, pored izrazite zakržljalosti genitalnih organa (hipogenitalizam) i izostajanja drugih sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b., zarazno oboljenje krava koje je prouzrokovano klicom Brucella abortus, a na čoveka se prenosi mlekom ili dodirom sa zaraženim materijalom koji potiče od obolelih životinja. Simptomi su remitentna, talasasta groznica, nelagodnost, glavobolja, znojenje, /atvor, slabost i anemija; Bantijeva b., ranije opisivana kao primarna bolest slezine, s koje se bolest prenosi na jetru; danas se smatra da je splenomegalija, praćena pancitopenijom, posledica kongestije slezine zbog povećanog portnog pritiska, kao i hipogenitalizmom (Bantijev

bolest sindrom). Sin. splenomegalia congestiva. V. splenomegalia; Barlowljeva b., (stom.) skorbut u dece. U ustima postoje isti simptomi kao u odraslih osoba obolelih od skorbuta. Ako zubi još nisu iznikli, javljaju se samo petehijalna krvarenja na sluznici usta. V. scorbutus; Basedowljeva b., preterano lučenje štitaste žlezde, koje izaziva pojačan osnovni promet, tahikardiju, iskolačenost očiju, nesanicu, drhtanje, razdražljivost, opadanje težine tela. Od ove bolesti mnogo češče obolevaju žene (seksualni količnik oko 17,8, s vrhuncem u 4. deceniji života). Ova bolest je izrazito ginotropna; Bayleova b., v. paralysis progressiva; Bechterevvljeva b., v. spondylarthritis ankylopoetica; Behçetova b., sindrom koji se sastoji od povratljivih ulcerozno-erozivnih promena u usnoj duplji i u predelu genitalija pri istovremenom postojanju iridociklitisa, koji mahom dovodi do slepila; Besnier-BoeckSchaumanova b., v. sarcoidosis; Biermerova b., v. anaemia perniciosa; BiIlrothova b.; v. lymphogranulomatosis; Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo staphylococcica; Bouillaudova b., v. febris rheumatica; Bouveretova b., v. tachycardia paroxismalis; Bovenova b., dyskératosis4 lenticularis, javlja se u vidu diskoidnih ploča koje se sastoje od papulozno-keratotičnih lentikularnih promena. U pitanju je intradermalni epiteliom; Brightova b., v. nephritis; Brill-Symmersova bolest, neoplazma limfnih žlezda i slezine, folikulnog ili nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosarkoma, relativno sporog rasta, praćen je normalnom krvnom slikom i neznatnim opštim simptomima. Jako radiosenzitivna. Zahvaćene limfne žlezde su uvećane. Na preseku imaju izgled ribljeg mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. rickettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis en plaques; Brodie-Reclusova b., v. mastopathia fibrosa cystica; bronzana b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v. thrombangiitis obliterans; BuergerGriitzova b., idiopatska hiperlipemija;

bolest

Calvé-Legg-Perthesova b., v. osteochondrosis coxae; celijačka b., pripada grupi sindroma loše apsorpcije i javlja se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti ubrzava uzimanje hrane koja sadrži gluten (glutenska enteropatija). Uzrok bolesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasleñuje. Sluznica proksimalnog dela tankog creva nema resice, a njen epitel je degenerisan. Vrlo izražena loša apsorpcija u obolelom crevu, praćena prolivima, s obilnim stolicama, koje su penušave i masne (steatoreja), nadutošću trbuha, obilnim vetrovima, gubljenjem telesne težine i manjkom mnogih vitamina, kao i elektrolita. Bolest je poznata i kao netropski spru (sprue nostras) i glutenska enteropatija; Chagasova b., v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova b., v. sclerosis tateralis amyotrophica; Chiarijeva b., obliterišući endoflebitis hepatičkih vena; Cooleyeva b., jedna vrsta uroñene hemolitičke anemije koja se javlja u zemljama oko Sredozemnog mora (mediteranska anemija); Corriganova b., insuficijencija zalistaka aorte; Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura; oboljenje moždanih ćelija, piramidnih, ekstrapiramidnih regiona kao i ćelija kičmene moždine, ranije smatrano degenerativnim, danas dokazano da je izazvano infekcijom sporim virusima; Crohnova bolest, enteritis regionalis, v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija koja se nalazi u sluznici želuca, karakteristična po defektu sluznice, obično kružnog oblika. Sin. ulcus rotundum ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex ventriculi; Cushingova b., bolest koju karakteriše Cushingov sindrom (v. syndroma Cushing) uz znake intrakramjalnog tumora, a nastaje usled tumorskog bujanja bazofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize; (seks.), seksualnu komponentu u ovoj bolesti predstavlja povećanje 17 ketosteroida u mokraći, što se tumači povećanim stvaranjem androge-na u kori nadbubrežnih žlezda. Zbog toga nastaju: hirzutizam, seboreja, akna, povećanje dražice i amenoreja; IV venerička bolest, v. lymphogranutoma ingui-

97

bolest nale; Darierova b., v. dysheratosis follicularis vegetans; dečje b., bolesti koje se sreću u dečje doba, tj. od roñenja do puberteta. Najčešće dečje bolesti su zarazne prirode; dekompresivna b., sindrom koji se ispoljava bolovima u zglobovima, diskomforom i bolom iza grudne kosti, osećajima na koži (svrab, osjećaj toplog ili hladnog), neurološkim poremećajima i kolapsom. Smatra se da je osnovni uzrok Qvakve složene kliničke slike gas azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i tkivima prelazi u gasne mehuriće pri izlaganju organizma sniženom barometarskom pritisku, jer je ukupan parcijalni pritisak rastvorenog gasa u organizmu postao veći nego što je pritisak toga gasa u atmosferi okoline. Postoje dva tipa ove bolesti, i to »kesonska bolest« ili »dekompresivna bolest visokog pritiska« i »pilotska« ili subatmosferska dekompresivna bolest. Sin. aeroembolizam i disbarizam; Dercumova b., bolest nepoznatog uzroka koju karakterišu bolne, obično simetrične, masne naslage pod kožom, praćene, često, depresijom; Duhringova b., v. dermatitis herpetiformis; Dukesova b., v. rubeola scarlatinosa; Duplayeva b., bolna ukočenost ramenog zgloba. Naziva se još periarthritis humeroscapularis. Etiologija je nepoznata; duševne b., psihoze, duševni poremećfiji u oblasti-svesti, nagona, afekata, opažanja, mišljenja, pamćenja, volje i inteligencije, nastali delom iz unutrašnjih (endogenih), a delom iz spoljnih (egzogenih) razloga. I u endogenim psihozama važnu ulogu igra uticaj spoljnje sredine. Pretežno endogene d. b. su: shizofrenija, manijačko-depresivna psihoza i paranoja. Pretežno egzogene d. b. su: progresivna paraliza, delilijum tremens i komoçiona psihoza; Economova b., v. encephalitis epidemica; Erb-Goldflamova b., v. myastenia gravis; Erbova b., v. dystrophia musculorum progressiva; esencijalna b., bolest koja nema očiglednog ili poznatog uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fanconijeva b., vrsta dečje anemije koja liči na pernicioznu anemiju; Feerova

98

bolest b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva b., v. ectodermosis erosiva pluriorificiaUs; t Forbes ova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit enzima koji čepa linearne lance glikogena. Klinički liči na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III glikogenoze; Fordyceova b., anomalija razvoja, prisustvo slobodnih lojnih žlezda na sluznici usta ili rumenom delu usana. Klinički se ove ektopične žlezde vide kao bela ili žućkasta zrna iznad nivoa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mrlje; Forthergillova b., v. neuralgia; FOU-rineroya b., munjevita gangrena muškog uda kao posledica akutnih septič-kih stanja; Friedreichova b., v. ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, čija je glavna karakteristika taloženje kerazina u retikuloendotelnim ćelijama slezine i drugih organa. Bolest ima porodični karakter, počinje u ranom detinjstvu i odlikuje se velikom slezinom, anemijom i mrkom obojenošću kože; Geisböckova b., v. erythraemia; genuina b., v. esencijalna b.; von Gierkeova b., glikogenoza u kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6fosfataze, otuda: hepatomegalija (nagomilavanje glikogena u jetri i bubrezima), hipoglikemija, hiperurikemija, giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiIbertova b., Žilberova bolest, benigna nasledna hiperbilirubinemija, u koje je funkciono stanje jetre potpuno normalno. U 40% bolesnika postoji umereno skraćen vek eritrocita, koji je potpuno kompenzovan. Prenosi se autosomnim dominantnim genom; Glanzmannova b., vrsta trombocitoastenije s slabom agregacijom i adhezijom trombocita, slabom retrakcijom koaguluma i produženim vremenom krvarenja. Ispoljava se epistaksisom, krvarenjima posle povreda, a naročito posle malih hirurških intervencija (vañenje zuba, tonzilektomija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIenardova b., v. splanchnoptosis, enteroptosis; gnjuračka b., v. kesonska b.; Gougerot-Blumova b. (dermatite lichénoide purpurique et pigmentée) papulopurpuričke promene na potkolenicama; Graves-Basedowljeva b., v. Base-

bolest dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. microsporia; Guillain-Barréova b., v. polyradiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b., pemphigus chronicus benignus familiaris, dominantno nasledno oboljenje s grupisanim, često prstenasto rasporeñenim plikčićima lokalizovanim pretežno u intertriginoznim predelima; HaIlopeauova b., v. acrodermatitis suppurativa contin-џ; Hand-Schüller-Christianova b., hronični obliP histiocitoze (infiltrativne retikuloze), koju odlikuje trojstvo: defekti u membranskim kostima, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U ćelijama retikuluma kostne srži i drugih organa nagomilava se uglavnom holesterol. Sin. xanthomatosis chronica idiopatkica, holesterolska tezaurizmoza; Hartnupova b., nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline triptofana, nasleñuje se autosomno recesivno, ispoljava se promenama u koži slično kao u bolesnika s pelagrom, nervnim i psihičkim poremećajima; Hashimotova b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b., Heine-Medinova b., v. poliomyelitis anterior acuta; Henochova b., v. purpura abdominalis; Hersova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit fosforilaze u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gierkeove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V. glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v. coeliakia; Hippel-Lindauova b., angiomi i proširenja krvnih sudova mrežnjače s istovremenim angiomima u jetri, mozgu itd.; Hirschprungova b., kongenitalno ili, češće, stečeno oboljenje prvih dana ili meseci života, čija je karakteristika proširenje i izduženje debelog creva i hipertrofija njegovog zida. Ove promene pogañaju samo colon sigmoideum, a rede ćelo debelo crevo. Smatra se da ovo oboljenje nastaje usled poremećaja ravnoteže u inervaciji debelog creva s prevagom simpatikusa. Sin. megacolon infantile; Hodgkinova b., oboljenje koje zahvata limfne žlezde, limfno tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr., digestivnog trakta, slezine), a često se javlja i u srži kostiju. Nepoznate je etiologije, a priroda joj je sporna te se pre-

bolest tpostavlja da je u pitanju: (1) hronični infektivni granulom, (2) virusna infekcija, (3) prava peoplazma limforetikuloendotelnog porekla. Jedan od stadijuma H. b. ima sve odlike maligne neoplazme - Hoñgkinov sarkom. Napuštena je potpuno pretpostavka da je to atipičan oblik tuberkuloze. Počinje bezbolnim otokom grupe limfnih žlezda, najčešće vrata, sa čestom pojavom svraba na koži. U krvnoj slici lewkocitoza, limfopenija i eozinofilija u početku bolesti, dok se anemija javlja u docnijem stadijumu bolesti. U daljem toku bivaju zahvaćene i ostale grupe limfnih žlezda, slezina, i u poznom stadijumu unutrašnji organi. Zahvaćene limfne žlezde su uvećane, sivkastobeličaste na preseku, kao i svi čvorovi koji se u odmaklim stadijumima bolesti mogu naći u zahvaćenim unutrašnjim organima. Histološka slika promena odgovara difuznom granulomatoznom ili neoplastičkom procesu koji počinje s limfoidnom hiperplazijom. S napredovanjem bolesti gubi se normalna graña zahvaćenih tkiva i organa, a u pleomorfnom tkivu koje se javlja nalazimo patognomonične Sterbergove ili Dorothy Reed-ćelije, koje predstavljaju osnovni sastavni deo oboljenja. Fibroza, hijälinizacija pa i nekroze zahvaćenih organa i tkiva prate ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneurizmno proširenje proksimalnog dela aorte, često praćeno velikim proširenjem leve srčane komore; idiopatska b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko oboljenje izazvano odreñenim patogenim mikroorganizmom. Prenosi se zaraženim materijalom (sekreti, ekskreti, zaraženi predmeti) ili dodirom zaraženih bolesnika ili kliconoŠa (zarazna bolest), posredstvom raznih insekata i dr.; Jaffé-Lichtensteinova b. , bolest koju karakterišu osteofibrozne promene usled cista koje nastaju izolovano ili multiplo, a tada obično jednostrano, segmentski rasporeñene, obično sa proširenom medulom i istanjenom korom kosti prožetom pbroznim tkivom; KahIerova b.» (1) osteohondritis čunaste

99

bolest

kosti nožja u dece; (2) bolest druge metatarzalne kosti u vidu zadebljanja njenog tela i promena zglobne glavice, koji su praćeni bolom u metatarzofalangealnom zglobu pri stajanju i hodanju; kesonska b., bolest koju neki nazivaju ronilačkom bolešću, najpravilnije bolest dekompresije, jer se ne javlja u kesonu i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona odn. skafandra, kada se ovi nepravilno koriste. Azot koji se nagomilava u tkivima iz udahnutog vazduha, a naročito u mastima ili lipidima centralnog nervnog sistema, struji u periodu dekompresije prema plućima i na tom putu formira vazdušne emboluse, koji,, prema tome gde se i u kojoj meri najviše nakupljaju, izazivaju poremećaj u pojedinim tkivima i organima. Klinička slika, prema tome, može biti veoma različita. U njoj najčešće dominiraju sledeći znaci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u oblasti srca (opasnost od začepljenja koronarnih arterija), svrab kože, krvavIjenja, pareze i paralize kad se embolusi stvore u centralnom nervnom sistemu. Bolest je teža u starijih osoba sa znacima aterosklerotičkih promena, u onih s većom količinom masnog tkiva i u osoba koje pate od hroničnog oboljenja srca, centralnog nervnog sislema, smanjenja disajne površine pluća. Oni, kao i nepunoletne osobe, ne bi smeli da rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnjuračka, ronilačka b.; Kienböckova b., progresivna osteohondroza polumesečaste kosti ručja, koja se može javiti i na ostalim kostima ručja; kinetoza, bolest vožnje, javlja se u većeg broja inače zdravih osoba prilikom vožnje automobilom, brodom ili avionom. Izazvana je nepravilnim ubrzanjima u raznim pravcima. Sile ubrzanja deluju na polukružne kanale unutrašnjeg uva. Muka, bledilo, hladan znoj, povraćanje, a ponekad i duševna depresija glavni su znaci bolesti; Klippel-Trénaunayjeva b., v. haemangiectasia osteohypertrophicans; konstitucione b., bolesti u čijem postanku i toku igra ulogu i konstitucija; kontagiozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova

100

bolest b., v. periarteritis nodosa; Laënnecova b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v. paralysis; Langdon-Downova b., v. mongolismus; Leinerova b., v. erythrodermia desquamativa; Letterer-Siweova b., vrsta retikuloendotelioze, bez nagomilavanja lipida u retikuloendotelnim ćelijama, u male dece, praćena hepatosplenomegalijom, hemoragijskim sindromom, otokom limfnih žlezda i anemijom. Nasleñije se autosomnorecesivno; Lewandowsky-Lutzova b., v. epidermodysplasia verruciformis; Littleova b., moždana dečja paraliza, oduzetost jedne ili dveju polovina tela ili oduzetost samo nogu, često praćena umnom zaostalošću. Posledica je oštećenja mozga u najranijem detinjstvu (poroñajna trauma, encefalitis u intrauterinom dobu ili ubrzo posle roñenja). Sin. diplegia spastica infantilis; Marfanova b., progresivna spastička paraplegija u sifilitične dece, usled oboljenja piramidnih puteva; McArdleova b., g\\kogenoza u kojoj postoji nasledni manjak enzima mišićne fosforilaze s pojavom mišićnih grčeva posle fizičkog rada. Sin. tip V glikogenoza; Ménétrierova b., hipertrofički gastritis s džinovskim naborima sluznice. V. gastritis: Méniereova b., hidrops u labirintu unutrašnjeg uva, izazvan poremećajem u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Praćenje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, povraćanjem i poremećajem ravnoteže. Redovno postoji i progresivna nagluvost labirintnog tipa; Meyer-Betzova b., retka nasledna bolest, nepoznate etiologije, u koje postoje paroksizmi mioglobinurije, naročito posle fizičkih napora, s bolpvima i ukočenošću pojedinih mišića. Sin. myoglobinuria idiopathica; Mibellijeva b., v. parakeratosis; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva; Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza infektivnog porekla pri kojoj su obostrano zahvaćene suzne i pljuvačne žlezde; Mitchellova b., v. erythromelalgia; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva;

bolest Mikuliczeva b., benigna prolazna infiltracija limfocitima suznih i pljuvačnih žlezda, koje su otečene, najverovatnije autoimunog porekla, koja se obično javlja u srednjovečnih i starijih žena. Po nekima, ona je istovetna sa Sjögrenovom bolešću; Moelerova b., v. glossitis Moeler; Mondorova b., tromboflebitis torakoepigastrične vene; Morvanova b., oblik siringomijelije praćen neobično teškim, trofičkim poremećajima na rukama koji ostavljaju osakaćenja i podsećaju na lepru. V. syringomyelia; Moschkowitzeva b., trombozna trombocitopenijska purpura, v. purpura; Mylroyeva b., nasledni limfedem donjih ekstremiteta nastao zbog hronične opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyIroyev edem, Meigeova bolest; Nicolas-Favreova b., v. lymphogranulomatošis inguinalis; Niemann-Pickova b,, nasledna bolest u vidu izražene hepatosplenomegalije, mrkožute boje kože, poremećaja nervnog sistema, zbog prisustva u jetri, slezini, plućima, limfnim žlezdama i kostnoj srži velikih penastih ćelija retikuluma ili histiocita, ispunjenih fosfolipidima, uglavnom lecitinom i sfingomijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fosjatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b., veoma retko oboljenje udruženo s hemeralopijom u kojoj je očno dno belosivkaste boje; Opitzova b., splenomegalija koja je izazvana tromboflebitisom vene slezine; Oppencheimova b., v. myatonia congenita; Osgood-Schlatterova b., osteohondroza tuberozitasa golenice. V. osteochondrosis; Oslerova b., polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia; Pagetova b., (1) osteitis deformans Pageti, oboljenje kostiju izazvano poremećajem razgradnje i obnavljanja, mineralizacije kostiju: kosti su meke, deformišu se usled opterećenja; lokalizacija na kostima lubanje, natkolenicama, pršljenovima, uzrok nepoznat; (2) karcinom koluta i bradavice dojke, mlečnih kanala i dubljih slojeva žlezde, udružen sa zapaljenjskom reakcijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-

bolest naudova b., infektivno oboljenje praćeno opštim znacima i zapaljenjem vežnjača sa stvaranjem tipičnih čvorića i granulacija na konjunktivi tarzusa i prelaznih nabora. Pri tome dolazi do oticanja preaurikularnih i submandibularnih limfnih žlezda, kao i zaušne žlezde (gl. parotis); Parkes-Weberova b., v. haemangiectasia hypertrophicans; Parkinsonova b., v. paralysis agitans; Parrotova b., osteochondritis syphilitica; periodična b., u kojoj postoji periodična pojava visoke temperature, edema, artralgija, bolova u predelu želuca s povraćanjem. Ovi periodi ponavljaju se u pravilnim intervalima u toku godina, bez ikakvih pogoršanja zdravlja, Uzrok bolesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jetre, naročito njenog perifernog dela, praćena ascitesom, usled konstriktivnog perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepatis pericardiaca; planinska b., simptomi koji se javljaju kao posledica sniženog parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama. Glavni simptomi: glavobolja u čeonom predelu, vrtoglavica, apatija, poremećaji vida i sluha, krvavIjenja iz nosa, muka, povraćanje, velika žeñ, cijanoza, dispneja, lupanje srca i mišićna slabost. Posle nekoliko dana odmora na istoj visini obično iščezavaju svi simptomi; plava b., v. coeruleuš; poIne b., veneričke b., prenose se najčešće polnim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki šankr, gonoreja, kapavac, triper i četvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); Pompeova b., tip glikogenoze u kojoj postoji nasledni manjak enzima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom, kardiorespiratornom insuficijencijom i smrću. Sin. tip II glikogenoze; Poncetova b., tuberkulozni reumatizam zglobova; Pottova b., tuberkulozni spondilitis, koji se ispoljava ukočenošću kičmenog stuba, bolom pri pokretu, osetljivošću na pritisak, katkad apscesima i paralizom donjih udova, često dovodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri101

bolest ngleova b., vu adenoma sebaceum; profesionalne b., bolesti vezane za obavljanje nekog zanimanja koje su izazvane stalnim uticajem rad0e sredine, atmosfere, radnog pribora, hemijskog sastava sirovina, rastvarača itd. s kojim se radi. V. higijena rada; radijaciona b., bolest zračenja, klinička slika koja se javlja na bazi funkcionih i morfoloških poremećaja usled dejstva jonizujučeg zračenja na organizam; akutna r. b., nastaje kad organizam primi veću dozu zračenja za kraće vreme (nuklearna eksplozija, udes od jakih izvora zračenja); simptomi zavise od veličine doze zračenja i mogu imati cerebralni, želuñačnocrevni i hematološki oblik, a klinički tok je vremenski podeljen u četiri faze: rani simptomi, koji su u direktnom odnosu s veličinom primljene doze (gañenje, povraćanje, proliv, povišena temperatura, opšta slabost i dr.), latentni period, izraženi klinički simptomi i oporavak ili smrt - zavisno od veličine doze i osetljivosti organizma; kronična r. b., nastaje kad organizam za duži period primi male doze zračenja; poremećaji se kasno ispoljavaju, oštećenja nastaju postepeno (na koži, noktima, očnom sočivu, a kasnije i na krvotvornim i pomim organima), a posledice mogu biti teške (genetska oštećenja i maligna oboljenja). Sin. bolest zračenja; Raynaudova b., idiopatska vaskulna bolest, u koje postoje napadi obostranog Raynaudovog fenomena, koji se sastoji od povremenih napada bledila prstiju na rukama i nogama, a ponekad i ušiju i nosa, za vreme hladnoće, a ponekad i pri uzbuñenjima, koji su posledica spazma arterija. Ako spazam duže traje, može doći i do gangrena. Sin. gangraena Raynaudi, morbus Raynaudi; Recklinghausenova b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa cystica generalisata, arthritis deformans neoplastica; rendgenska b., .niz opštih poremećaja nastalih usled štetnog dejstva rendgenskih ili radijumskih zrakova. Obično se viña posle izvesnog vremena delovanja rendgenskih zrakova. Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,

102

bolest povraćanje, nesvestica; ponekad se viñaju tahikardija, arterijska hipotenzija, dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest zračenja, rendgenski mamurluk; Ritterova b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova b., uroñena srčana mana, mana pri kojoj postoji komunikacija izmeñu komora zbog defekta u meñukomorskoj pregradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia hepatis flava; Rombergova bM atrofija jedne polovine lica, nepoznatog porekla. Sin. hemiatrophia facialis. V. trophoneurosis; rudarska b., simptomi koji se javljaju u rudara koji naporno rade u vrlo toploj sredini. Glavni simptomi: nesvestica, lupanje srca, uznemirenost, muka i povraćanje, glavobolja i potpuna sinkopa. Simptomi su posledica nemogućnosti srca da snabde mozak, mišiće i kožu dovoljnom količinom krvi, i suvišnog gubljenja soli i vode znojem; Schanzova b., slabost kičmenog stuba usled uroñenih nedostataka skeleta (prekobrojni pršljen, spina bifida itd.) Ui zbog slabosti ligamentnog aparata, ispoljava se bolovima pri pritisku na kičmeni stub, nesigurnošću u otporu leña pri pasivnim pokretima. Sin. insufficientia vertebrae; Schimmelbuschova b., v. mastopathia fibrosa cystica; Schottmüllerova b., v. paratyphus; Schönleinova b., v. purpura rheumatica; Schultzova b., v. agranulocytosis; Schüller-Christianova b., v. Hand~-Schuller-Christianova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. acrodynia; serumska b., jedna vrsta alergijske ili anafilaktičke reakcije, koja se javlja posle parenteralnog unošenja stranog seruma. Simptomi su: edem, urtikarija, bolovi u zglobovima, otok žlezda, groznica i malaksalost; Sheehanova b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIofillers disease), profesionalno oboljenje koje se javlja u toku prvih 7-10 dana posle stavljanja žita u silose. Uzrok oboljenja je udisanje para azot-dioksida koji se stvara usled fermentacionih procesa u žitu. Simptomi: edem pluća sa sekundarnim fibroznim obliterišućim bronhiolitisom. Zaštita: izdašna ventilacija i zabrana ulaženja u silos prvih 10 dana,

bolest kada su tek napunjeni žitom, bez zaštitnih sredstava; Simmondsova b., bolest koju karakteriše potpuni prestanak funkcije prednjeg režnja hipofize, obično zbog tumorskog procesa; često su zahvaćene odreñene regije hipotalamusa i postoji izražena izmršavelost (cachexia pituitaria) (v. tamo); spavaća b., v. trypanosomiasis, encephalitis lethargica; Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna amaurotička idiopatija porodičnog karaktera; Sternbergova b., generalizovana tuberkuloza limfnih žlezda praćena otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia tuberculosa; Stillova b., vrsta hroničnog dečjeg poliartritisa, s otokom limfnih žlezda i slezine i s nepravilnim temperaturama; Takayasuova b., progresivno začepljenje brahiocefalnog debla i leve karotidne i leve potključnjačne arterije koje dovodi do gubljenja pulsa u obe ruke i u obe karotidne arterije, kao i do simptoma ishemije mozga, očiju, lica i ruku. Pritisak središne arterije mrežnjače veoma je nizak. U odmaklom stadijumu dolazi do pada vidnih funkcija. Na očnom dnu vide se kobasičasta proširenja vena i sužene arterije. Na kraju dolazi do promena u rožnjači, dužici, zamućenja sočica i atrofije vidnog živca. Sin. «pulseless disease», sindrom luka aorte, arteritis brachiocephalica; Talmina b., (Talma), v. myotonia acquisita; Thomsenova b., v. myotonia congenita; tropske b,, raznovrsne infektivne bolesti koje se javljaju u tropskoj i suptropskoj klimi. Ove klime stvaraju podesno tie za opstanak i razvitak pojedinih prouzrokovača bolesti, kao i neophodnu biološku podlogu za opstanak i razvitak mnogobrojnih i raznovrsnih prenosilaca prouzrokovača nekih infektivnih bolesti. U tropske infektivne bolesti ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze, žuta groznica, lajšmanijaze, tropska malarija, ankilostomijaza i dr.; unutrašnje b., v. (interna) medicina; Urbach-Wietheova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezova b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova b., v. polycythaemia vera; veneričke b., polne bolesti, prenose se najčešće po-

bolnica Inim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki šankr, gonorrhoea, kapavac, triper i četvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzrokovana anoksijom, zbog smanjenog napona kiseonika u atmosferi, koja se javlja na velikim visinama, a najčešće akutno nastupa u avijatičara kad visoko lete; vodena b., narodski izraz za anasarku, koja može da se javi pri dekompenzaciji srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b., idiopatska trombocitopenijska purpura; v. purpura; Whippleova b., sindrom loše apsorpcije, ispoljava se učestalim masnim stolicama, pigmentacijom kože, oboljenjem zglobova, povećanim limfnim žlezdama u poremećajima nervnog sistema, izazvana je prožimanjem sluznice creva makrofagnim ćelijama; white spot disease, (eng.), bolest u vidu belih pega, jasno ograničenih, nekoliko milimetara velikih. Porculanski bele pločice, najčešće na leñima i ramenima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus); von Willebrandova b., angiohaemophilia; Wilsonova b., posebna vrsta ciroze jetre praćena degenerativnim promenama u moždanim jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b., infektivne bolesti, koje se prenose direktnim ili indirektnim dodirom bolesnika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.; Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia musculorum deformans. bolnica, zdravstvena ustanova koja obez-beñuje stacionarno lečenje obolelih i povreñenih lica, vršeći specijalističke konsultativne preglede, učestvuje u sprovoñenju preventivnih mera u okviru svoje delatnosti, učestvuje u usavršavanju zdravstvenih radnika i bavi se naučnoistraživačkim radom. Prema svojoj nameni bolnice mogu biti opšte (primaju na lečenje sve one kojima je lečenje potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu oboljenja), specijalne (namenjene Ie-čenju odreñenih bolesti koje se javljaju 103

bolničarska četa u odreñenojn uzrastu i polu) i kliničke (pored opštih, one imaju i specijalne nastavne zadatke); b. lakih ranjenika, pokretna sanitetska ustanova namenjena lečenju lakše povreñenih i obolelih (izuzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih) koji stižu iz sanitetskih stanica; vrši i specijalne preglede očnih i otorinolaringoloških oboljenja i povreda, vrši asanaciju zuba i usne duplje. Poseban vid lečenja je fizikalna terapija i rehabilitacija, a režim u b. 1. r. za većinu povreñenih  obolelih je logorski. V. poljske bolnice; b. u narodnooslobodilačkom ratu, ustanove za hospitalizaciju povreñenih i obolelih (p/o); prema načinu organizacije i stepenu stabilnosti delile su se u teritorijalne (v. tamo) ili stacionarne bolnice i pokretne, koje su bile formirane pri vojnim jedinicama, npr. divizijska prihvatna b., koja je imala hirurško, interno i zarazno oboljenje. Povremeno bi i brigadna ambulanta imala funkciju pokretne b. i vodila sobom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli evakuisati u druge ustanove zbog teške borbene situacije. V. poljske bolnice. bolničarska četa, sanitetska formacija u diviziji jugoslovenske vojske koja je imala sledeći sastav: 2 lekara, l hidrotehnički inženjer, 160 podoficira i vojnika (od kojih 100 bolničara), namenjena prvenstveno za obavljanje higijenskoepidemiološke službe, zatim pomoći u prenošenju i prevoženju povreñenih i obolelih itd. Slična formacija bila je i u armiji. bolnička baza, naziv za grupu ustanova u armiji (BBA), objedinjenih jedinstvenom upravom, sa zadatkom da pruže opštu i specijalističku medicinsku pomoć; ovakva grupa bila je i u korpusu (BBK), gde su uglavnom bile poljske bolnice (v. tamo) s različitim zadacima (uže himrške grane, zatim interna, zarazna i bolnica za lake ranjenike), dok su u armiji bile uglavnom evakuacione bolnice, u kojima se pružala opšta i specijalistička medicinska pomoć. BBK je bila udaljena od linije fronta oko 25-40 104

borbeni gubici km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. prerasta u bolničku grupu (v. tamo). bolnička grupa, skup sanitetskih ustanova i jedinica armije kojima rukovodi jedinstvena uprava. U njenom sastavu su: poljske bolnice (v. tamo) za pružanje specijalističke medicinske pomoći raznih vidova, jedinice za evakuaciju povreñenih i obolelih, za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima, pozadinske jedinice itd. V. bolnička baza. Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u saniteske odrede (v. tamo). bolnički brod, v. sanitetski brod. bolnički režim, režim kome bivaju podvrgnuti svi bolesnici u pogledu ishrane, lečenja i discipline u nekoj bolničkoj ustanovi. bolovanje, privremena, potpuna ili delimicrtajiesposobnost za rad. bolus, velika pilula, obično mekše konzistencije; oblik leka koji se upotrebljava u veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat aluminijuma s vodom, koji se ne rastvara u vodi. Služi kao adsorptivno sredstvo i sredstvo za sušenje i pokrivanje rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro sterilizovana, jer može sadržati spore tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bolus, zamešen s glicerolom u vidu plastične mase koja se upotrebljava u protetici; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formiran pri kraju žvakanja, koji se aktom gutanja potiskuje u želudac. bombaža, pojava ispupčenosti dna konzervi zbog prisustva gasa stvorenog anaerobnim bakterijama; biološka b. ima higijenski značaj zbog prisustva toksina i bakterija; fizička b., bombaža uslöd prepunjavanja limenki; hemijska b., bombaža zbog delovanja kiselih sastojaka konzervi na metal limenki uz stvaranje vodonika. bor, B, hemijski element, metaloid, po svojim svojstvima sličan silicijumu. U prirodi së javlja u vidu jedinjenja, od kojih su najvažnija boraks i borna kiselina. Borax, v. Natrii tetraboras.

borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu) koji nastaju kao posledica borbenih akcija jedinica. V. opšti gubici.

borborygmi borborygmi, bürljanje koje se čuje pri brzim pokretima gasa u crevima. Borñet-Gengouova metoda, reakcija vezivanja komplementa izvedena suspenzijom bakterija kao antigenom. Borñet-Gengouova podloga, podloga koja služi primarnom izolovanju B. pertussis i zahteva specijalno obogaćenu hranljivu podlogu: glicerinski krvni agar s krompirovim brašnom. Radi sprečavanja razvoja drugih bakterija u nosno-ždremom sekretu, podlozi se dodaje penicilin. Bordetella, vrste gram-negativnih, asporogenih kokobacila: Bordetella pertussis, ð. parapertussis i B. bronchiseptica. Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a treća u životinja. Pošto te bakterije nisu zavisne od faktora XiV, danas se ubrajaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva veliki ili magareći kašalj (pertussis). borna kiselina, v. Acidum boricum. Bornholmska bolest, v. pleufodynia. Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih rodova iz porodice treponema po tome što ima najmanji broj spiralnih nepravilnih i razvučenih u vojaka. Infekcija u ćoveka nastaje posredstvom zglavkara koji se hrane krvlju; B, recurrentis var. duttoni izaziva povratnu groznicu u Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourrentis var. obermeyeri uzročnik je povratne groznice u Evropi.

bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum. Botalov otvor, otvor koji se stvara pre srašćenja gornje pregrade srca u zadnjem i gornjem delu pregrade. Pojava ovog otvora omogućuje saobraćaj izmeñu leve i desne pretkomore, čije se krvi mešaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara pregradnom pločom koja se spušta s tavanice primitivne pretkomore s desne strane. Zatvaranje ovalnog otvora normalno se dešava po roñenju. Botryocephalus, v* Diphyllobothrium. Botryocephalus latus, parazitna glista iz grupe pantljičara (Cestodes). Prelazni domaćini su račići i ribe. Čovek se inficira jedući nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno riblje meso.

bougie botryomycoma, botriomikom, mali zapaIjenjski tumor, do veličine lešnika, pričvršćen za kožu peteljkom, verovatno stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin. granuloma pyogenicum. Böttcherovi kristali, krupni, svetlucavi igličasti kristali; dvostruka monoklina piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Schreinerove baze (CzHsN) prostatnog soka. botulinski toksin, po svom afinitetu neurotropan, otporan prema želudačnom soku, jedini bakterijski egzotoksin koji izaziva trovanje kada se unese kroz usta ili parenteralno. On je najjači bakterijski toksin. bo tuliš mu s, botulizam, akutno neurotoksičko oboljenje izazvano egzotoksinom Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja hranom, ali nema želudačno-crevne simptome, već su izražene lezije lubanjskih živaca i parasimpatikusa. Inkubacija traje 6-36 časova. Bolest počinje smetnjama vida i očnim simptomima: diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza kapka i dr. U težim slučajevima zahvaćeni su ždrelo i grkljan, te bolesnik teško guta i govori. Može biti ugrožena funkcija disanja, pa i život bolesnika. Uvek je smanjeno lučenje pljuvačke, znoja i suza. Izražen je meteorizam, postoje zatvor i retencija mokraće. Moguć je smrtni ishod. bougie, (fr.) bužija, »sveca«, instrument štapićastog oblika, od metala (kruta b.), vulkanizovanog kaučuka (savitljiva b.) ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u mokraćnu cev i druge telesne šupljine radi dijagnostike i terapije; b. a boule (fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; dilatatorska b., bužija čiji prečnik može da se povećava pomoću zavrtnja. Obično se upotrebljava radi širenja strikture uretre; elastična b., bužija spravljena od gume ili nekog drugog elastičnog materijala; filiformna bé, bužija veoma umanjenog kalibra, koja se koristi za pažljiv pregled stenoza i fistula veoma malog prečnika; fuziforna b., bužija s vretenastim proširenjem njenog srednjeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu105

Bouillaudov znak njenih živom, koje su graduisane i služe za širenje jednjačko-kardijalne oblasti: kaustička b., bužija s komadom srebrnog nitrata ili druge jetke supstancije na vrhu. Služi kao nosač jetke supstancije; konačna b., bužija izgleda konusa; laktasta b., bužija savijena u vidu lakta ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova b., serija b. sličnih Hurstovim b., ali one imaju konični kraj; medikamentna b., b. na koju se stavlja neki medikament; rastvorljiva b., b. koja se sastoji od supstancije koja se topi i rastvara. Bouillaudov znak, v. znak. Bowmanova čahura, capsula glomeruli, dvostruka epitelna čahura koja obavija sudovno klube u Malpighijevom telašcu bubrega. V. corpusculum renis. Bowmânova opna, Baumanova opna rožnjače, elastična i bestrukturna opna koja razdvaja prednji epitel rožnjače od njene potke. Boydenov obrok, 2-3 sveza žumanceta, posoljena ili zaslañena kristalnim šećerom. Daje se posle snimanja žučne kesice da bi se na snimku posle 45 min. videlo kako žumance deluje na njenu kontraktilnu sposobnost. Ako se daje obareno žumance, snima se posle 3 časa (a ne posle 45 min.). Boyleov zakon, zakon po kome su masa i temperatura gasa u nekoj komori konstantne. Ako se pritisak povećava ili smanjuje, zapremina gasa se menja obrnuto srazmerno promenama pritiska. brachialgia, brahialgija, bol u ruci. brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis, nadlakatna arterija. brachioesophagus, brahiezofagus, kongenitalno kratak jednjak, koji povlači proksimalni deo želuca u medij astinum. brachium, mišica, nadlaktica, deo ruke izmeñu ramena i lakta; krak, npr. brachium pontis, krak moždanog mosta koji ga vezuje s malim mozgom. brachycephalia, brahicefalija, kratka okrugla lubanja, čiji je uzdužni prečnik mali i skoro dostiže njen poprečni prečnik. 106

Braunova udlaga brachydactylia, brahidaktilija, uroñeni, često nasledni poremećaj u razvoju prstiju, u kome su oni kratki i imaju jedan zglob, tako da dobivaju izgled palca. brada, v. barba, mentum. bradavica, v. caruncula, papilla. bradavičaste kvržice (carunculae myrtiformes), bradavičasti ostaci rascepanog devičnjaka (himena) koji ostaju na rubu usminskog ušća posle defloracije, a naročito posle poroñaja. bradikardija, v. bradycardia. bradikinin, noBapeptid, snažno vazodilatatorno sredstvo koje povećava propustljivost kapilara, dovodi do stvaranja edema, prouzrokuje bol (delujući na nervne završetke, kontrahuje ili opušta razne glatke mišiće organizma. Izaziva napade migrene. bradycardia, bradikardija, usporena srčana radnja prouzrokovana povišenim tonusom parasimpatikusa, oboljenjem mozga i moždanica (povišen pritisak u mozgu), izvesnim trovanjima (žutica, olovo), prekomernim davanjem digitalisa ili oštećenjem srčanog mišića (poremećaj ^provoñenja). Bradikardija se sreće i u zdravih osoba (u treniranih sportista); b. cardiomuscularis, bradikardija zbog oboljenja srčanog mišića; b. centralis, bradikardija zbog oboljenja centralnog nervnog sistema; b. essentialis, bradikardija čiji se uzrok ne može utvrditi; b. nodalis, bradikardija u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrakciju srčanih komora potiču iz nodalnog čvora; b. sinoatrialis, bradikardija zbog usporenih podsticaja u sinusnom čvoru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis, vagusna bradikardija, zbog povećanog tonusa vagusa. bradypnoea, bradipneja, usporeno disanje u različitim fiziološkim i patološkofiziološkim stanjima. branhijalne tvorevine, v. škržne tvorevine. branhijalni lukovi, v. škržni lukovi. branhiomerni organi, organi koji postaju od škržnih tvorevina. Braunova anastomoza, v. anastomosis. Braunova brizgalica, v. brizgalica. Braunova udlaga, v. udlaga.

Braxton-Hicksove kontrakcije Braxton-Hicksove kontrakcije (»trudovi« u trudnoći), slabe, lagane, ritmičke kontrakcije materice koje se periodično javljaju u gotovo svim mesecima trudnoće. Pri kraju trudnoće postaju jače da bi u poslednjih nekoliko časova trudnoće postale toliko jake da rastegnu grlić materice i istisnu dete kroz poroñajni kanal. brazdanje, niz deoba koje oploñeno jaje pretvaraju u okruglastu gomilu ćelija, blastomere, zbijenih (morula) ili rasporeñenih oko segmentacione duplje (blastuld). Od zigota putem brazdanja nastaju sve sitnije ćelije. Plod se ne uvećava nego se samo «celularizuje». Brazdanje se završava kada plod počne da raste. Jaja s podjednako rasporeñenim vitelusom (holoblastna jaja) dele se potpuno. Jaja s vitelusom, nejednako rasporeñenim, dele se delimično (meroblastnajaja). brčište, podnosno polje (area infranasaHs). bregmatični temenac, v. fontanele. Brennerov tumor, retka benigna neoplazma jajnika žena starijih od 50 godina. Neoplazma nije horffionski aktivna, ali je mali broj praćen pojavom hiperestrinizma. Neoplazma je mala, čvrsta, ograničena, najčešće usamljena ili u zidu pseudomucinoznog cistadenoma jajnika. Makroskopski je slična fibromu. Mikroskopska graña se odlikuje grupama epitelnih ćelija koje se nalaze u gustoj fibroznoj stromi. Poreklo ove neoplazme je sporno, ali se veruje da je folikulnog porekla i slična ćelijskim neoplazmama stvorenim iz mezenhima jajnika. Brennerova operacija, v. operacija. Brestovačka Banja, banja u blizini Bora, Zlotske pećine i Tirnoka, na 385 m n. v. Njen klimat deluje tonički i sedativno. Ima 10 toplih izvora (36,5°37,3°,38°, 40,50C), sličnih po hemijskom sastavu. Voda s ovih izvora je slabo mineralisana, energetična (akratoterma), slabo sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sumporna, ugljenokisela i gvožñevita. Ova voda koristi se za piće i za kupanje. U ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,

r

brizgalica tireotoksikoze, hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, hronične nadražajne dermatoze, urička dijateza, bolesti ženskih polnih organa, arterioskleroza, anemije, premorenost i iscrpljenost posle bolesti. brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis brevis, kratki pregibač palca ruke. brigadna ambulanta, u narodnooslobodilačkom ratu pokretna brigadna sanitetska ustanova u kojoj se povreñenim i obolelim (p/o) pružala opštemedicinska, a povremeno i hirurška pomoć (kad bi joj se dodelila hirurška ekipa). U b. a. su se zadržavali laki i pokretni p/o do izlečenja, ali su često teški ratni uslovi i nemogućnost evakuacije u divizijsku bolnicu zahtevali duže zadržavanje i težih p/o, zbog čega je b. a. nazivana i brigadna bolnica. brigadna bolnica, naziv koji se često upotrebljava za brigadnu ambulantu (v. tamo). brigadna sanitetska služba, v. sanitetska služba brigade. brigadna sanitetska stanica, ranije brigadno previjalište, sanitetska etapa koju sanitetska služba brigade uspostavlja na 6-8 km od borbene linije radi pružanja opštemedicinske i hirurške (uglavnom neodložne) pomoći; organizacija rada je slična onoj u divizijskoj sanitetskoj stanici, samo je manjeg obima. brigadni sanitet, sin. sanitetska služba brigade. brigadne previjalište, v. brigadna sanitetska stanica. Brightova bolest, v. nephritis. Brill-Symmersova bolest, v. bolest. Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis. brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje ankilotičnih ili nepravilno sraslih fragmenata preloma. brizgalica, sprava koja u terapiji služi za parenteralno davanje lekova ili ispiranje telesnih šupljina, a u dijagnostici za usisavanje tečnosti iz tkiva i telesnih šupljina putem punkcije; Anelova b., fina brizgalica koja služi za terapiju suznih puteva; Braunova b., brizgalica za ubrizgavanje u šupljinu materice; fontanska b., aparat koji ubrizgava tečnost 107

briznici (ductus ejaculatorii) dejstvom teže; hipodermna b., brizgalica malog kalibra kojom se ubrizgava rastvor leka ili neke druge tečnosti kroz tanku šuplju iglu u potkožno tkivo; Luerova b., staklena brizgalica sa staklenim klipom, za intravenska, potkožna 1 druga ubrizgavanja; Neisserova b., ureteralna brizgalica koja služi za lečenje gonoroičkog uretritisa; Pravazova b., brizgalica malih dimenzija za po tkožna ubrizgavanja; Recordova b., staklena hrizgalica s metalnim klipom. briznici (ductus ejaculatorii), semenonosni kanalići koji postaju sticajem kratkog izvodnog kanala semenih kesica i semenovoda. Njihova dužina iznosi 2 cm. Stiču se u vidu 2 uzana razreza u semenu humčicu (colliculus seminalis) na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz nica postavljena je venoznim šupljika vim telom, koje, kad nabrekne, može da zatisne otvore briznika. Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg režnja.

Brockova operacija, v. operacija. Brocqova bolest, v. parapsoriasis en plaques. Brodersov indeks, indeks malignosti po kome je tumor utoliko opasniji ukoliko su ćelije neuobličene ili embrionske prirode. Prvi stepen sadrži četvrtinu neuobličenih ćelija, drugi stepen polovinu, treći stepen tri četvrtine takvih ćelija; u četvrtom stepenu sve su ćelije neuobličene. Brodie-Rećlusova bolest, v. mastopathia fibrosä cystica.

Brodijev apsces, v. abscessus. brodska apoteka, v. vojna apoteka. brodska higijena, grana pomorske medicine koja proučava uslove života i rada na brodu (smeštaj, sanitarna tehnika, , snabdevanje vodom i hranom, zatim buka, vibracije motora itd.), vrši nadzor nad (sprovoñenjem) odgovarajućih higijensko-profilaktičkih mera s ciljem da se očuvaju^zdravlje i radna i borbena sposobnost posade broda. Obim i vrste mera zavise od veličine i klase broda. V. higijena. brodska sanitetska služba, deo sanitetske službe ratne mornarice (v. tamo) 108

brom-benzil-cijanid čija je namena organizacija i pružanje pomoći povreñenim i obolelim (p/o) i sprovoñenje preventivnih medicinskih mera na ratnom brodu; u ratu se pomoć pruža po načelima etapnog lečenja (v. tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se stanice: prve pomoći, medicinske pomoći i medicinske RBH-zaštite, a na većim brodovima i stacionar u kom se p/o leće do evakuacije u kopnene sanitetske ustanove ili u sanitetski brod; u brod p/o se prenose specijalnim nosilima, a do pristaništa ili sanitetskog broda prevoze se (motornim) čamcima. brojač za ćelo telo (eng. whole body counter), ureñaj za odreñivanje radioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz više brojača sa čvrstim ili tečnim scintilatorima. Postavlja se u podrumskim prostorijama, čiji su zidovi optočeni čelikom ili betonom. Koristi se za odreñivanje nivoa prirodne radioaktivnosti u organizmu, za kontrolu kontaminacije profesionalno izloženog osoblja i za ispitivanje rasorpcije i ekskrecije radionuklida u dijagnostici poremećaja resorpcije. brojači, v. Geiger-Mullerovi brojači, poluprovodnički brojači, proporcionalni brojači, scintilacijski brojači. brojanje bakterija, brojanje koje se vrši u mnoge praktičke svrhe; pored kvalitativnog, neophodno je vršiti i kvantitativno odreñivanje broja bakterija u datom momentu u nekom materijalu: u vodi, u mleku, zatim u supstancijama za spremanje vakcina i dr.

Brokin centar, v. centar. Brokin indeks, indeks prema kome težina tela iznosi onoliko kilograma koliko u visini pretiče santimetara iznad 100.

Brokina a fazi ja, v. aphasia. bromatologija, nauka koja se bavi izučavanjem sastava životnih namirnica, hranljivih supstancija itd. Sin. bromatografija. brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni otrov suzavac (v. tamo), bezbojna kristalna materija čije pare nadražuju sluznicu očiju, a pri jačoj koncentraciji i nosa, grla i dušnika. Na terenu je otrovan i

r brom(h)idrosis preko 30 dana, a otkriva se organoleptički (nadražaj očiju i miris na med). Gas-maska potpuno štiti organizam a raskužava se alkoholnim rastvorom natrijum-hidroksida. brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje praćeno neprijatnim mirisom, zadahom. bromidi, soli bromovodonične kiseline. bromismus, bromizam, trovanje bromidima. Akutna trovanja su vrlo retka. Mnogo su češća hronična trovanja pri dužoj upotrebi bromida (npr. u lečenju epilepsije). Simptomi trovanja su: akne, suženje, pojačana sèkrecija sluzi u disajnom traktu, anoreksija, zadah iz usta, oslabljeno pamćenje, apatija, tupost, nesiguran hod, sanjivost, »bromna psihoza« i dr. V. acne, bromodermia. bromodermia, bromodermija, skup kožnih pojava izazvanih dugom upotrebom bromida. Može biti u vidu vegetantnih dermatoza, b. tuberosum (svrab, crvenilo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili akne (v. acne medicamentosa) koje se javljaju na licu, na nogama i u glutealnom predelu. Traju više sedmica i posle prestanka upotrebe bromida. bronchialis (bronchalis), bronhijalan, dušnični, koji se odnosi na dušnicu, npr. a. bronchialis, dušnična arterija. bronchiectasia, bronhiektazija, hronično proširenje bronha, praćeno povremenim kašljem i iskašljavanjem sluzavognojnog ispljuvka, često u velikim količinama. bronchiolitis, v, bronchopneumonia.

bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole, sitne grančice dušnica u plućnim režnjićima. bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice bronhija. Odlikuje se lučenjem sluzi i prisustvom elemenata zapaljenja i bakterija u njoj. Od dužine trajanja zavisi da Ii je u pitanju akutni ili hronični bronhitis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha, prouzrokovano najčešće virusnim i bakterijskim infekcijama i udisanjem raznih vrsta prašine koje draže sluznicu bronha; b. chronica, dugotrajno zapaljenje bronha, koje se ispoljava periodima kašlja i iskašljavanja. Muškarci češ-

bronchus će obolevaju od bronhitisa nego žene^2-: obolela muškarca dolaze na l obolëtu ženu. Slično stanje je u seksodiferentnoj učestalosti bronhiektazije. bronchokinematographia, bronhokinematografija, metoda snimanja stanja i promena u sluznici bronha u toku bronhografije, endoskopskog preglecÇa bron ha. .7 bronchopneumonia, bronhopneumonija, zapaljenje pluća koje počinje u krajnjim bronhiolama. Bolest se javlja kao sekundarna pojava u toku raznih infekcija gornjih delova organa za disanje, septičkih infekcija, u iscrpenih osoba. Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis, pneumonia lobularis; postoperativna b., b. koja se javlja posle hirurških intervencija, naročito u abdomenu; subakutna b. b. čiji je tok usporen; virusna b., izazvana virusnom infekcijom.  bronchopneumonitis, m onia.

v.

bronchopneu "^f ,.

bronchoscopia, bronhoskopija, posn^alranje sluznice i zidova bronha pomoću bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvlači kroz usta i grkljan, onda je u pitanju b. superior, a ako se uvodi kroz otvor traheostome, u pitanju je b. inferior. V. tracheoscopia, endoscopia. bronchospirometria, bronhospirométrija, metoda odreñivanja zapremine i i kapaciteta posebno za svako pluće. bronchostenosis, stenoza bronha, smanjenje, suženje lumena bronha. Sin. bronchoconstrictio. bronchus, bronh, dušnica, veći ogranak dušnika; b. adenoma, adenom brorihusa, neoplazma, koja je, zbog svoje sporosti u rastenju i slabog prodora u okolinu i izazivanja metastaza, okarakterisana kao oboljenje niskog maligniteta. Čini 10% svih primarnih neoplazmi pluća. Raste često u vidu polipa ili peteljkastog izraštaja u zidu i zjapu dušnice. Na preseku je beličast, karakterisične grade ćelija u vidu manjih i većifi grupa. Ćelije su sitne, okruglih podjednakih jedara i svetlije protoplazme, u kojoj se rede mogu dokazati argentafina zrna. Retke su mitoze i metastaze u jetru, bubrege, kičmeni stub. Izmeñu grupa

109

bronhiektazija ćelija neoplazme nalazi se nežna vaskularna, jako razgranala mreža. Karcinoidni sindrom je zabeležen u slučajevima kada postoje metastaze u jetri. Postoji više morfoloških vrsta adenoma dušnica; bronchi lobares, režanjske dušnice, tri desne a dve Ie ve, od kojih svaka ulazi u odgovarajući režanj pluća; b. principalis dexter et sinister, desna i leva glavna dušnica koje kroz koren pluća ulaze u odgovarajuće pluće; bronchi segmentales, segmentne dušnice, za svaki segment pluća po jedna odgovarajuća dušnica; strana tela b., obično su posledica aspiracije iz usne duplje, naročito u dece (perle, zrna, košpice, igle), usled nepažnje ili poremećaja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr. sadržaj razmekšane tuberkulozne žlezde koja je provalila u dušnicu (v. fistula bronha). Odstranjuje se pomoću bronhoskopije. bronhiektazija, v. bronchiectasia. bronhiola, v. bronchiolus. bronhno disanje, v. respiratio. bronhografija, rendgensko snimanje bronhija koje su ispunjene mlakim jodnim kontrastnim sredstvom. Danas'se kao kontrastna sredstva upotrebljavaju; (1) viskozni vodeni rastvor organske soli joda (Joduron-B); (2) vodena suspenzija jodnih soli (Dionosil, Propyliodon); (3) uljani rastvor joda sa dodatkom sulfonamida (Lipiodol sulfamidé). Prethodno se izvrši dobra anestezija, pa se katetar (Nélaton 15 ili 16, još bolje Métrasov) uvuče kroz nos ili usta u dušnik i glavni bronh. Najzad se kroz katetar ubrizga kontrastno sredstvo i odmah zatim snima odgovarajuće plućno krilo u raznim položajima. bronhokinematografija, v. bronchokinematographia. bronhoplastika, plastička operacija na bronhu; hirurško zatvaranje fistule bronha., bronhopleuralni, ono što pripada bronhu i pleuri, ili komunikacija bronha s pleuralriom dupljom u vidu bronhopleuralne fistule. bronhospirometrija, v. bronchospirometriâ. 110

Brunsova udlaga bronhovezikulsko disanje, v. respiratio. bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis. bruce (pubes), crne, nešto kovrdžave dlake koje se gube iznad korena polnog uda: u muškog postepeno na prednjoj strani trbuha sve do pupka, a u ženskog kosmati predeo (bručik) naglo se završava horizontalnom linijom. brucelin, filtrat tečne kulture brucela, ili brucelargen, ekstrakt nukleoproteina brucela. Služi kao kožni test za dokazivanje alergije u brucelozi. Brucella, rod gram-negativnih nepokretnih kokobacila. Brucele izazivaju u životinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju bruceloze; B. abortus prouzrokuje zarazni pobačaj goveda i konja. U ljudi izaziva Bangovu bolest; B. melitensis izaziva maltsku groznicu, bolest ovaca, koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni pobačaj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bolest se prenosi kontaktom i preko namirnica koje potiču od zaraženih životinja. brucellosis, bruceloza, akutno ili hronično oboljenje iz grupe zoonoza, koje izazivaju tri tipa brucela. Generalizovano oboljenje septičko-alergijskog tipa sa dugotrajnom talasastom temperaturom, recidivima i oštećenjem lokomotornog aparata. Bolest_počinje postepeno, sa povišenom temperaturom, obilnim znojenjem i bolom u krstima. U kliničkoj slici dominira afekcija retikuloendotelnog sistema sa hepatosplenomegalijom i adenopatijom. Bruceloze ima u našoj zemlji. Spada u grupu bioloških oružja. bručik, v. bruce. Brudzinskijev znak, v. znak. bruit, (fr.) zvuk koji se čuje pri osluškivanju, naročito ako je zvuk patološki; b. de canon, naročito jak prvi ton srca u potpunom srčanom bloku; b. de eraquement, zvuk koji se čuje u perikarditisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fëlé (zvuk naprslog krčaga) zvuk koji se čuje pri perkusiji predela kaverni, u vezi s bronhijama ili s pleuralnom šupljinom. Brunschvvigova operacija, v. operacija. Brunsova udlaga, v. udlaga.

brušenje zuba brušenje zuba, terapijski postupak pri kome se vrši brušenje onih tačaka i površina na zubima (gornje i donje vilice) koje prerano dolaze u meñusobni kontakt. Cilj brušenja je da se odstrani okluzalni traumatizam i postigne maksimalni istovremeni kontakt i ravnomerno opterećenje svih zuba, kao i nesmetani pokreti donje vilice. Sin. selektivno brušenje zuba. Brutonova agamaglobulinemija, nasledna bolest vezana za X-hromosom, u kojoj nedostaju B-limfociti i plazmociti. Broj limfocita u perifernoj krvi je normalan, ali su imunoglobulini izrazito smanjeni. Vrlo česte infekcije, naročito sinusa i organa za disanje. bruxismus, bruksizam, nesvesno, povremeno škripanje zubima van funkcije žvakanja, naročito noću. Snažni, ponavljani pokreti vilicama pri kojima su zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do trošenja čvrstih tkiva zuba i oštećuje ozublje (parodoncijum). Najčešće je posledica psihosomatskih stanja i traumatskog kontakta zuba, npr. posle izrade neprikladnih stomatoloških nadoknada koje su u supraokluziji. Sin. stridor dentium. V. bruxomania. bruxomania, bruksomanija, škripanje zubima u budnom stanju. Sin. bruchomania. V. bruxismus. Bryantov trougao, pravougli trougao koji se dobiva ako se na ležećem bolesniku od prednje-gornje bodlje povuče nadole vertikalna linija, zatim se osovina femura produži kroz vrh trohantera i najzad se vrh trohantera spoji s prednjom gornjom bedrenom bodljom. Trougao je normalno ravnokrak i pravougli. Pri visokom položaju trohantera (iščašenje kuka, prelom vrata, butnjače itd.) kateta, kao produžetak osovine butne kosti skraćuje se. V. Roser-Nélatonova linija (pod linija). brzi peščani filtri (sin. američki), betonski bazeni prema količini vode, ispunjeni slojem peska od 65 do 75 cm, krupnoće 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mogućnošću ispiranja peska suprotnim pravcem toka vode. Kapacitet 125 m 3

»bufalo-hump« vode m 2 /dan. Sazrevanje filtra pola časa. bubanjska duplja, v. cavum tympanL bubanjska opna, membrana tympani, okruglasta, tanka i poluprozračna opna koja zatvara dno spoljašnjeg slušnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih talasa i prenosi ih preko slušnih koščica u unutrašnje uvo. V. auris. bubanjska šupljina, v. cavum tympanL bubanjska vrpca, chorda tympani, grana VII moždanog živca (n. facialis), spaja se s jezičkim živcem (n. lingualis od n. mandibularis). bubašvaba, v. Blatta orientalis. bubreg v. ren. bubrežna kolika, v. colica. bubrežne čašice, v. calices renales. bubrežni edem, v. oedema. bubrežni kanalić, v. ren, tubulus renalis. bucca, obraz, v. mala. buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada obrazu ili se na njega odnosi. Pripada ustima ili se na njih odnosi. buccinator (od lat. buccina, truba), trubač; m. buccinator, mišić obraza (trubački mišić). Buckyjevi zraci, v. zraci Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom, budnost, stanje suprotno od spavanja. Odlikuje se aktivnošću moždane kore pod dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog aktivatorskog sistema srednjeg mozga, koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vrsta senzitivnih signala, kao, npr., signali s receptora mišića, kože, očiju ili ušiju, može dovesti do nagle aktivacije ovog sistema i do buñenja. buñenje, nagla aktivacija retikularnog aktivacijskog sistema, koji je u miru i ne odašilje impulse u moždanu koru, pod dejstvom bilo kog senzoričkog signala (s kože, iz zglobova i mišića, vidni i slušni signali, pa čak i visceralne senzacije iz creve) uslovljava buñenje osobe koja spava. Buerger-Grutzova bolest, v. bolest. Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli terans. »bufalo-hump«, »buffalo«-vrat (grba), jastučasta naslaga masti u predelu donjih 111

buhač vratnih pršljenova, karakteristična pojava u Cushingovom sindromu (v. syndroma Cushing). Naziv nastao otuda što slične naslage ima i američko goveče - »buffalo«. buhač, Pyrethrum cinerarii folium Treviranus, biljka od čijih se osušenih cvetova pravi prah koji služi kao insekticidno sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je dalmatinski buhač. Aktivni insekticidni princip nalazi se najvećim delom u cvetovima (Flores Pyrethri). Protiv muva, buva, stenica, vašiju i bubašvaba buhač se upotrebljava kao prašak za posipanje ili u vidu tečnosti ili âerosola za raspršavanje. bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pepton sa NaCl), osnovna je tečna hranljiva podloga za razmnožavanje većine bakterijskih vrsta; upotrebljava se i kao osnovni deo raznih hranljivih podloga (krvni, serumski bujon, agar, krvni agar i dr.). buka, zbir šumova i zvukova koji nastaju usled saobraćaja i industrijskog ili zanatskog rada. Razlikuju se gradska i industrijska buka. U stvaranju gradske b. učestvuje niz raznovrsnih i mnogobrojnih faktora, a naročito stanje gradskih ulica, kao i broj i vrsta vozila; industrijska b. stvara se u mnogim preduzećima i radionicama, kao što su kovačnice, pri fabrikaciji metalnog oruña, u železarama, pri radu sa pneumatičkim čekićima, u mlinovima, tkačnicama. Ova buka izaziva obično posle 8-10 godina a ponekad i ranije ili docnije hronično oštećenje organa za sluh s postepenim slabljenjem sluha, koje može da preñe i u potpunu gluvoću. Pri tome se razvijaju raznovrsne promene u srednjem uhu, oštećenje labirinta s poremećajima ravnoteže i otoskleroza. Preventivne mere se sastoje od individualne zaštite radnika, lekarske kontrole, periodične promene radnog mesta i tehničke zaštite. Buka se meri naročitim aparatima, fonometrima, a izražava se u fonima; ulična b. u gradovima, industrijskim centrima pa i u manjim naseljima stalno se pojačava usled sve većeg saobraćaja i intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara112

bulboretikularno područje ju sve veće mogućnosti za slabije ili jače potresanje zgrada, naročito u ulicama veoma opterećenim saobraćajem. Ova buka i potresanje zgrada ublažavaju se elastičnim popločavanjem ulica i efikasnom izolacijom temelja i zidova zgrada materijalom koji loše sprovodi buku, kao i strogim razdvajanjem ulica za stanovanje od saobraćajnih ulica. Postoje i specijalne organizacije za borbu protiv buke. Podnošljive granice buke u fonovima iznose u stambenim četvrtima preko dana do 35, a noću do 25 fonova, u mešovitom području preko dana 45, a noću 35 fonova i u industrijskim područjima preko dana 60, a noću 45 fonova, mereno na otvorenom prozoru. Bukovička Banja (Aranñelovačka Banja), nalazi se pored Aranñelovca, na 270 m nadmorske visine; njene vode su alkalne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvožñevite; T 15,5° i 25,2° C. Moderno kupatilo i otvoren bazen s mineralnom vodom i klimatsko mesto. Glavne indikacije: dispepsija, kongestija jetre, hronični holecistitis, urička dijateza, nefrolitijaza, anemija, rekonvalescencija. bulbarna paraliza, v. paralysis.

bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduzetosti, paralize, rede nadražaja) bulbusa (izdužene moždine), kao što su poremećaj govora, gutanja, disanja, rada srca i krvnih sudova. To su teški, obično smrtonosni poremećaji u toku nekih živčanih oboljenja (poliomyelitis, polyneuritis, sclerosis lat. amyotrophica, progresivna bulbarna paraliza, pseudobulbarna paraliza). bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave. bulbi vestibuli, v. tremne glavice. bulbokavernozni mišić, poprečnoprugasti mišić koji, s ishiokavernoznim mišićem, pripomaže erakciji korena penisa i isturanju semena iz uretre u trenutku ejakulacije. bulboretikularno područje, deo retikularne formacije koji obuhvata najviše i lateralne delove retikularne formacije u izduženoj moždini i ćelu retikularnu formaciju moždanog mosta, srednjeg mozga i meñumozga. Neuroni ovog pod-

bulboretikularno inhibicijsko područje ručja imaju osobinu samorazdražljivosti i stoga neprekidno šalju impulse u motorička područja kičmene moždine i nagore u veliki mozak, ukoliko nisu kočeni signalima iz drugih delova nervnog sistema ili zamoreni. Senzoričke poruke pristižu u retikularnu formaciju iz raznih izvora iz kičmene moždine, vestibularnog aparata, malog mozga, bazalnih ganglija, moždane kore (naročito motoričkog područja) i hipotalamusa; od ovih signala jedni deluju ekscitacijski a drugi inhibicijski. Uloga ovog područja se sastoji od održavanja tonusa skeletnih mišića i stanja budnosti. bulboretikularno inhibicijsko područje, deo retikularne tvorevine koji se nalazi u prednjem srednjem delu donje tri četvrtine kičmene moždine. Neuroni ovog područja nisu sposobni za samorazdraživanje, ali se neprekidno razdražuju signalima koji im pristižu iz bazalnih ganglija, iz kore velikog mozga i iz malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog područja imaju inhibitorno dejstvo i neprekidno se suprotstavljaju efektima b. r. facilitacijskog područja. Kad oba područja deluju normalno, motorne funkcije kičmene moždine nisu ni ekscitirane ni inhibirane. bulbus, glavica, proširenje u vidu glavice luka; b. duodeni, početni prošireni deo gornjeg segmenta dvanaestopalačnog creva, koji na radiografiji izgleda kao glavica ili mitra; b. oculi, očna jabučica; b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji, zadebljani deo olfaktivne trake; b. quadratus, atrofična, smanjena očna jabučica četvrtastog oblika. Zatezanje pravih očnih mišića daje hipotonoj očnoj jabučici četvrtast izgled. Sin atrophia bulbi quadrata. bulbusni refleks, v. refleks. bulimia, bulimija, neizdržljivo osećanje gladi, »vučja glad«. Sin. cynorexia. V. poly phagia. bulla, plik, rascep izmeñu pojedinih slojeva epiderma ispunjen seroznom tečnošću. Osnovna eflorescencija u mnogim (buloznim) dermatozama. 8 Medicinski leksikon

Butyrum cacao bullosus, bulozan, odnosi se na kožno oboljenje u kome je osnovna eflorescencija plik. bunika, v. Hyoscyamus niger. Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromočivog materijala koja služi za omotavanje vlažnih zavoja. buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen hidroftalmusa, v. hydrophthalmus. bura, v. vetrovi. Burdachov put, v. fasciculus cuneatus. bure, partizansko, v. partizansko bure. Burgerova bolest, v. bolest, thrombangiitis obliterans. Bürkeova komora, v. hemocitometar. Burkittov limfom, oblik nediferentovanog malignog limfoma, najčešće u stanovnika centralne Afrike, v. limphoma. burmutica (anat.), v. fovea radialis. burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis solutio. bursa, kesa, špag, kesasta šupljina glatkih površina obloženih pljoštim ćelijama; bursae mucosae (synoviales), sluzne kese u zglobovima ramena i kolena, obložene iznutra sinovijalnom opnom, a služe da olakšaju pokrete mišićnih tetiva; b. omentalis, opornjačka kesa u trbušnoj duplji, ispod prečage, iza želuca, ispred gušterače, oivičena dvanaestopalačnim i debelim crevom. bušilica, (stom.) ureñaj za pokretanje rotacionih instrumenata (svrdala) u stomatologiji. Sastoji se od električnog motora ili turbine koji pomoću prenosnog mehanizma pokreću nasadnik ili kolenjak na kojima se nalaze rotacioni instrumenti; obična b., proizvodi do 12.000 o/min.; b. ultravisokoturažna, proizvodi preko 100.000 o/min.; visokoturažna b., proizvodi preko 12.000 o/min. but, bedro, stegno, v. femur. buter, v. maslac. buterna kiselina, Њ, v. Acidum butyricum. butil-bigvanid, buformin, antidijabetik (v. tamo); u nas registrovan pod imenom »Silubin-retard« (v. i bigvanidi). butna kost, v. femur. butnjača, v. femur. Butyrum cacao, v. Oleum cacao.

113

buve buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektoparaziti toplokrvnih životinja. Telo im je bočno jako spljošteno, noge su podešene za skakanje, a usta za bodenje i sisanje. Larve žive od organskih otpadaka i gljivica. Najpoznatija je čovečja b. (Pulex irritans). B. pacova (Xenopsylla cheopis) prenosilac je kuge. bužiranje/uvlačenje «svece», bužije u cevastu strukturu ili organ, da bi im se proširio kalibar, kao što je to u lečenju strikture jednjaka ili mokraćne cevi. bypass, (eng.) bajpas, pomoćni tok, skretanje, v. shunt; aortikokoronarni b., komad vene safene ili odgovarajućeg kalema kojim se spajaju zjap aorte i venačna arterija, distalno od mesta njenog suženja; aortoilijačni b., kalemljenje vaskulne proteze izmeñu aorte i butne arterije da bi se zaobišao arteriosklerotični segment; butno-zakolenski b., stavljanje vaskulne proteze izmeñu butne i zakolenske arterije da bi se zaobišao začepljeni segment; b. desnog srca, skretanje toka krvi od mesta nje-

114

byssinosis nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u plućne arterije, izbegavajući na taj način desnu pretkomoru i desnu komoru; kardiopulmonalni b., skretanje toka krvi od mesta njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u aortu, obično oksigenatorskom pumpom. To je vid vantelesnog krvotoka koji se koristi u hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje krvotoka iz plućnih vena u aortu, zaobilazeći na taj način levu pretkomoru i levu komoru; parcijalni b., skretanje samo dela krvi iz arterije. byssinosis, bisinoza, oboljenje nastalo us-led oštećenja organizma dejstvom prašine od vune i pamuka. Sitna prašina od pamuka i vune nadražuje sluznice organa za disanje i time pojačava dispoziciju organizma za akutna i hronična zapalje-nja i za razvijanje emfizema. Udisanjem ova prašina može alergički da senzibili-zuje organizam i da izazove bronhijalnu astmu i poznati kašalj tkalaca. V. pneumonoconiosis.

C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski simbol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka za Celzijusove stepene. 14 C , radioaktivni izotop ugljenika, primenjuje se u obliku obeleženih organskih jedinjenja za metabolička ispitivanja. Ca, hemijski simbol za element kalcijum; (klin.) karcinom. Ca47, radioaktivni izotop kalcijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje metabolizma kalcijuma. CAP, (engl. catabolite activator protein), protein koji, kada se za njega veže cAMP, povećava brzinu transkripcije operona osetljivih na prisustvo glukoze i tako predstavlja elemenat pozitivne kontrole, v. pozitivna kontrola. caps., v. capsula. CAT, kompjuterizovana aksijalna tomografija, metoda tomografskog snimanja mekih organa rendgenskim zracima. C-peptid (»connecting peptide«), C-peptid (»vezujući peptid«), polipeptidna lančana struktura, koja u proinsulinu (v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg, biološki aktivnog insulina (v. tamo); ima odreñenu antigenu moć, ali bez sigurno dokazane fiziološke aktivnosti. C-reaktivni protein, molekul koji nije srodan imunoglobulinima i koji precipi* tira u prisutnosti Ca2+ sa grupno specifičnim C-polisaharidom pneumokoka. Koristi se, pored drugih testova, kao najavljivač akutne faze bolesti. U reumatskoj groznici smatra se specifičnim testom. Meñutim, u drugim bolestima nema specifičan značaj.

Cd, v. cadmium. Ce, v. cerium. CGS, skraćenica za sistem mernih jedinica, centimetar, gram, sekund, tj. sistem mera u kojem je jedinica za dužinu centimetar, za težinu gram, a za vreme sekund. Danas se upotrebljava meñunarodni sistem mernih SI-iedinica. Ch., (Rp.), skrać. za charta (hartija). eh.c., v. charta cerata. Cl, v. chlorum. CO, hemijska formula* za ugljen-monoksid. Co, hemijski simbol za metal kobalt. CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid. Co57 i Co58, radioaktivni izotopi kobalta, primenjuju se u obliku obeleženog vitamina Bi2 (cijanokobalamina) za ispitivanje poremećaja apsorpcije i dijagnostiku perniciozne anemije. comp., compositus, složen. conc., skraćenica za concentratuš, koncentrovan. consp., consperge, pospi, ili conspergetur, neka se prospe. coq., skraćeno od reci coque (kuvaj). Piše se u receptu kojim se propisuje dekokt, i posle ove reci se naznačuje sa čim i za koje vreme treba da se kuva propisana droga. Cr,51v. chrom. Cr , radioaktivni izotop hroma, primenjuje se u obliku hromata za obeležavanje eritrocita, leukocita i trombocita i albumina plazme. Uobličeni elementi obeleženi radioaktivnim hromom primenjuju se za odreñivanje zapremine 115

CRH (= CRF) krvne plazme i vremena preživljavanja u krvotoku. Albumin obeležen radioaktivnim hromom primenjuje se za ispitivanje prometa belančevina, naročito njihovog gubitka kroz želudačno-crevni trakt. CRH (=CRF), »corticotropin releasing hormone (=factor)«, jedan od »releasing« hormona (v. tamo); specifično podstiče izlučivanje ACTH (v. tamo). Cs, hemijski simbol za alkalni metal caesium. Cs 131, radioaktivni izotop cezijuma, primenjuje se u obliku hlorida za scintigrafiju srca. Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum cacao, Oleum cacao. cachexia, kaheksija, teški poremećaj opšte konstitucije s vrlo izraženim mršavljenjem usled hroničnog pothranjivanja ili izraženog povećanja katabolizma; c. cancerosa, k. u malignim tumorima; c. exophthalmica, hipertireoidizam; hipofizna k. panhipopituitarizam; c. hypophyseopriva, sindrom koji se viña u potpunom prestanku rada hipofize; c. malarica, k. u hroničnoj malariji, praćena vrlo velikom slezinom; c. mercurialis; k. u hroničnom trovanju živom; c. pachydermica, miksedem; c. pituitaria, panhipopituitarizam; c. saturnina, k. u hroničnom trovanju olovom; c. strumipriva, k. u potpunom nedostatku rada štitne žlezde; c. suprarenalis, Addisonova bolest; c. thymopriva, zbog nedostatka timusa; c. thyreoidectomica, c. strumipriva, c. tropica, k. u osoba koje borave u tropskim predelima i u koje skoro uvek postoji insuficijencija jetre; c. uraemica, kaheksija koja postoji u teškoj bubrežnoj insuficijenciji. cadaver, les, telo mrtvog organizma. Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element, metal. Kadmijumove soli su otrovnije od odgovarajućih cinkovih soli. caecocele, kila u čijoj se kesi nalazi kao sadržaj cekum. caecocolon, cekokolon, cekum i kolon posmatrani kao anatomska, a naročito kao hirurška celina. 116

Calandra granaria caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvrñivanje cekuma i ushodnog kolona za trbušni zid. Primenjuje se u lečenju cekuma i ushodnog kolona koji nisu mobilni, v. Caecofixatio. caecofixatjo, cekofiksacija, potvrñivanje mobilnog cekuma za zadnji trbušni zid. caecum mobile, nenormalno dugačak i pokretljiv cekum. caecus, cekus, zadniven, šlep, npr. intestinum caecum; v. intestinum caecum. caementoma, razvojna anomalija ili tumorozna tvorevina, sastavljena od cementa korena zuba. Cementomi se nalaze slobodni u koštanom tkivu u blizini vrha korena zuba ili su pripojeni za zub. Sin. cementoma. caementum, cement, sin. substantia ossea dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje pokriva anatomski koren zuba. Sastoji se od 45 do 50% neorganskih materija (uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% organskih materija (kolagen i mukopolisaharidi) i vode; c. acelularni, kalcifikovano tkivo koje ne sadrži ćelije već ugrañene završetke kolagenih vlakana desni i okolozubne opne. Prekriva pretežno cervikalni deo korena zuba; c. celularni, kalcifikovano tkivo nalik na kost. Sadrži cementocite smeštene u Iakunama (cementoplasti) i preko protoplazmatičkih nastavaka spajaju se sa susednim ćelijama. Prekriva pretežno apikalni deo korena zuba. caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkalni metal. caklina zuba, v. adamantinum, enamelum, substantia adamantina. Calandra granaria, žitni žižak, mali insekt s tamnomrkom dugačkom i tvrdom surlicom. Larve insekta žive u zrnu žita i neobično su proždrljive. Najčešće napadaju pšenicu, izjedu ćelo zrno i zatim se zakukulje. Množe se masovno i izazivaju prave katastrofe. U našim južnim i toplijim krajevima, pored žitnog moljca, najopasnija je štetočina. Žižak se naseljava i u testu, izuzetno i u zbijenom brašnu. Ne trpi premetanje, vejanje, provetravanje i uopšte uznemiravanje, stoga se mnogo namnoži u ustajalom, vlažnom i upaljenom žitu.

calcaemia calcaemia, kalcemija, količina kalcijuma u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za povećane vrednosti kalcijuma u plazmi. V. hypercalcaemia. calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg dela petne kosti ispoljena bolom na mestu pripoja Ahilove tetive i otokom mekih delova te oblasti. calcaneocavus, krivo stopalo u kome je talipes calcaneus kombinovan s talipes cavusom. V. talipes calcaneus i talipes cavus. calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u kome su udruženi talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. V. talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. calcaneus, petna kost, najveća kost nožja i uopšte stopala. calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma u žuči, najčešće u hroničnom holecistitisu. calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoliko vitamina D, od kojih su praktično važni D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima i relativno su otporni prema kiseoniku i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultravioletnim zračenjem ergosterola, a vitamin Da na isti način od 7 - dehidroholesterola. Vitamin D pojačava oksidativne procese u organizmu i reguliše metabolizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stvaranjem kostiju i zuba. Najvažniji izvori vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima ga u žumancetu jajeta, buteru, mleku i svinjskoj jetri. calcificatio, kalcifikacija, taloženje krečnih soli; c. metastatica, metastatsko taloženje krečnih soli u tkivima gde ih normalno nema. Ova pojava je većinom vezana za poremećeni metabolizam kalcijuma koji prati pojavu povećanja količine kalcijuma u krvi; c. pathologica, patološka kalcifikacija, obilno taloženje krečnih soli u tkivima gde ih normalno nema. calcinosis, kalcinoza, taloženje soli kalcijuma u raznim tkivima i organima, poznato i kao kalcijumski giht; c. circumscripta, ognjišno taloženje kalcijuma u koži ili mišićima, obično u sklerodermi i dermatomiozitisu; c. cutis, čvorovi u

Calcii hypochloridum crudum koži koji sadrže kalcijum, a javljaju se primarno mahom u starijih osoba. Sekundarna kalcinoza se razvija ponekad u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c. interstitialis, poremećaj metabolizma kalcijuma u kojem dolazi do izraženog taloženja soli kalcijuma u vezivnom tkivu; c. intervertebralis, taloženje kalcijuma u meñupršljenskoj hrskavici; tumorska kalcinoza, taloženje velikih količina kalcijuma u periartikulska tkiva u ramenom, l a katnom i skočnom zglobu, nepoznatog porekla; c. universalis, rasprostranjeno taloženje soli kalcijuma u koži, masnom tkivu, mišićima, u vidu čvorova i ploča, naročito u dece u dermatomiozitisu. Calcii bromidum, kalcijum-bromid, upotrebljava se, u prvom redu, kao sedativno sredstvo, ali i u lečenju tetanije i koprivnjače; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju mnogostruku upotrebu u medicini. Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kreda; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i u trovanju kiselina kao antacidno sredstvo, mada ima i opstipantno dejstvo. Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bezbojni kristali bez mirisa, oštra, slana i nagorka ukusa, jako higroskopni; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se intravenski (u 10%-nom rastvoru) ili per os (u miksturama) u lečenju tetanije, hroničnog trovanja olovom, urtikarije serumske bolesti i drugih stanja u kojima postoji povećana propustljivost kapilara. Unesen per os prouzrokuje acidozu. Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se per os, intravenski ili intramuskularno u istim indikacijama kao i kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu, te se u ove svrhe ne može upotrebi ti. Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid, gašeni kreč. Upotrebljava se za dezinfekciju zidova (krečenje), leševa, klozeta, ñubreta itd. Calcii hypochloridum crudum, hlorni kreč, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum117

Calcii lactas -hipohlorita, dobivena uvoñenjem hlora u gašeni kreč. Pod dejstvom ugljendioksida iz vazduha oslobaña se hlor i zato uvek miriše na njega. Upotrebljava se kao sredstvo za beljenje i kao dezinfekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlorata, Calcium hypochlorosum. Pri proizT vodnji hlornog kreča stvaraju se velike količine prašine koja na koži izaziva ekcem i hiperhidrozu, a na koži lica, vrata, na prstima i na leñima javljaju se najčešće hlorne akne. Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotrebljava se u iste svrhe kao i kalcijum-glukonat. Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negašeni kreč, živi kreč. Dodavanjem vode nastaje kalcijum-hidroksid, gašeni kreč, koji se upotrebljava za dezinfekciju. Calcii phosphas, sekundarni kalcijumfosfat. Beo, kristalan prašak, vrlo teško rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbonat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao kalcijum-laktat, kada je organizmu potreban kalcijum. Calcii sulfas usta, pečeni kalcijum-sulfat, pečeni gips, žežena sadra. Beo sitan prašak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se za spravljanje fiksacionog zavoja. calcitoninum, kalcitonin, hormon koji smanjuje koncentraciju jona kalcijuma u krvi, kočeći apsorpciju kalcijuma iz kostiju. Stvara se u parafolikularnim ćelijama štitaste žlezde i zato se često naziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo, ali mu je dejstvo kratkotrajno. calculus, kamen, konkrement; bešični k. (c. vesicalis), kamen u mokraćnoj bešici. V. concrementum, cholelithiasis, nephrolithiasis; bubrežni k. (c. renalis), kamen nastao u bubrežnoj karlici; c. dentalis, v. zubni kamenac; fosfatni k., konkrement koji se sastoji od soli fosforne kiseline, a nalazi se u mokraćnim putevima; mokraćni k., konkrement koji se stvara u mokraćnim putevima taloženjem soli (urata, oksalata, fosfata, karbonata) ili čistina i ksantina. M.k. izaziva poremećaje u prolazu mokraće usled zapušenja puteva, zatim krvarenja usled povrede sluznice mokraćne bešike i 118

Calomelas, kalomei mokraćnih puteva, i svojim prisustvom omogućava nastajanje patoloških procesa u mokraćnim putevima, npr. zapaIjenje; plućni k. (c. pulmonum), kalcifikovano, zakrečeno ognjište tuberkuloznog procesa u plućima; uratni k., konkrement u mokraćnim putevima koji se sastoji od mokraćne kiseline ili njenih soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c. dentalis), zubni sreš, tvrde naslage na zubima koje nastaju taloženjem kalcijumovih soli i ostataka razorenog epitela i bakterija; žučni k. (c. felleus), kamen u žučnoj bešici. calices renales, bubrežne čašice, kratke cevaste tvorevine u koje su uvučeni vrhovi Malpighijevih piramida, a ulivaju se u bubrežnu karlicu. Spadaju u mokraćne puteve. calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto tkanog platna. Call Exner corpuscula, Kal Eksner telašca, mala okruglasta svetla telašca u granuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplazmama porekla od granuloza ćelija jajnika. callositas, ograničena hiperkeratoza, žuIjevitost na rnestima trajnijeg mehaničkog dejstva (trenje, pritisak). callosus, žuljevit, ožiljan, usled umnožavanja čvrstog, ožiljnog vezivnog tkiva; c. callosum, žuljevito telo, komisura izmeñu polutke velikog mozga. callus, kalus, žulj, sin. callositas; (1) lokalna hiperplazija orožalog sloja pokožice koja nastaje trenjem; (2) ožujak od vezivnog tkiva koji se razvija izmeñu okrajaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a koji kasnije biva zamenjen tvrdim koštanim tkivom (koštani kalus). Centralni k., provizorni k. koji se stvara u sržnom kanalu prelomljene kosti i potiče od ćelija koje pokrivaju endotelnu i gredičastu površinu kosti u blizini preloma; definitivni k., kalus koji nastaje iz vezivnog tkiva pretvorivši se u pravu kost; spoljašnji k., kalus stvoren od pokostice, koja u vidu okovratnika (zadebljanja) omotava mesto ranijeg preloma. Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi chloridum.

r

Calotova operacija

Calotova operacija, v. operacija. calvaria, kalvarija, koštani svod ili krov lubanje. calvities, ćelavost. camera, odaja, komora; c. anterior bulbi (oculi), prednja očna komora, koju ograničavaju rožnjača i dužica; ç. posterior bulbi (oculi), zadnja očna komora, izmeñu dužice, staklastog teIa, sočiva i cilijarnog tela. Obe komore su ispunjene očnom vodicom (humor aquosus). camphora, običan kamfor, japanski kamfor. Dobiva se iz drveta Cinnamomum camphora ili se spravlja sintetski. Bela kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa, nerastvorljiva u vodi. Danas služi kao sredstvo za lokalno draženje kože u vidu raznih ligamenata. campus visivus, v. vidno polje. canaliculus, kanalić, mali kanal. canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius Hunteri, Hanterov kanal, mišićni kanal koji se nalazi u donjoj polovini buta, a služi za prolazak butne arterije i vene; c. Bartholini, izvodni kanal podjezične pljuvačne žlezde; c. cervicalis, cervikalni kanal materice; c. dentis accesorius, akcesorni kanal (i) korena zuba, lateralne grane glavnog kanala korena zuba smeštene pretežno u apikalnoj trećini korena koje omogućavaju vezu izmeñu pulpe i okolozubnog predela; Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala koji se probija kroz začetak materične široke veze. Ako se Wolfova kvržica uopšte ne stvara, Gartnerov kanal dospeva sve do devičnjaka; hordalni k., u čoveka se svitnjak (chorda dorsalis) na kratkom prostoru nalazi uz zadnju stranu bazalne ploče, zatim se svija unutra, probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji h.k.), pruža se uz prednju stranu, povija se unazad i ponovo probija u hrskavicu (prednji h.k.), da bi se zadržao u prçdelu turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloideus, kanal u staklenu (staklenom telu) od papile vidnog živca do prostora iza kristalnog sočiva. Kroz njega prolazi hijaloidna arterija koja po pravilu nestaje pre roñenja. V. Cloquetov kanal; c. in-

Cantharides guinalis, preponski kanal u prednjem trbušnom zidu odmah iznad preponskog pregiba i spaja trbušnu duplju s mošnicama (u čoveka) ili sa sudnicom (u žene); c. radicis dentis, kanal zubnog korena u kome se nalaze krvni sudovi i živac zuba; Santorinijev k., sporedni kanal gušterače, koji može i da iščezne; cc. semicirculares, tri koštana polukružna kanala u piramidi slepoočne kosti i ulaze u sastav koštanog labirinta. U njima se nalaze opnasti polukružni kanali, v. auris; c. Whartoni, Whartonov kanal, izvodni kanal podvilične pljuvačne žlezde; c. Wirsungi, Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal gušterače. cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opšti izraz za maligne tumore (karcinome i sarkome), a upotrebljava se i za oznaku samo majignih tumora epitelnog tkiva carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak, noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke koji se proširio na meke delove grudnog koša (koža), time ih zadebljao i očvrsnuo, te im dao izgled i osobine oklopa; c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se pojavljuje u dve osobe koje zajedno žive, istovremeno ili prvo u jedne pa onda u druge. cancroid, kankroid, umereno- maligni karcinom kože, koji potiče od njenog pločastog epitela i u kome se stvara veća količina rožastih materija. candidiasis oris, oralna kandidijaza. V. spor. caninus, pasji, očnjački; dens caninus, očnjački zub, očnjak; fossa canina, očnjačka jama. canities, sedenje kose nastalo zbog gubitka pigmenta i prodiranja vazduha u dlaku. Sin. poliosis. Cannabis indica, indijska konoplja, sadrži supstanciju koja se pod imenom hašiš upotrebljava kao jedno od najrasprostranjenijih sredstava za uživanje (toksikomanij a). Cantharides, španske bube, Cantharis (Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene boje, duge 1,5-3 cm, široke 3,5-5 mm. Sadrže bezazotni anahidrid kantaridin, koji na koži sporo izaziva nadražaj, a 119

canthotomia može da dovede i do stvaranja mehurova, nekroze i ulceracije (flogističko sredstvo, danas napušteno u ljudskoj medicini). canthotomia, kantotomija, horizontalno zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju proširenja otvora kapaka, npr. pri operaciji katarakte. canthus, kantus, ugao, očni ugao, mesto gde se sastaju očni kapci. Sin. angulus ocull čamila, dušnička kanula, cevčica od metala ili kaučuka koja se stavlja u dušnik •kroz otvor načinjen putem traheotomije, ako je postojala prepreka za disanje prirodnim putem kroz grkljan (oteklina, izrastaj). Trendelenhurgova kanula, dušnička kanula s gumenim balonom koji se može naduvati toliko da se priljubi uz zidove dušnika i da time zatisne zjap, sprečavajući aspiraciju krvi pri operacijama na grkljanu. capillitium, vlasište, vlasi glave. capillus, dlaka, vlas. capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj koji obuhvata čelo, oba obraza i bradu; capistruma simplex, za razliku pd preñašnjeg, ne pokriva obraz jedne y strane. capitatus, glavičast (npr. os capitatum, glavičasta kost). capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu kape, koji se pravi od trougle i četvorougle marame. capitonnage, (fr.) kapitonaža, zašivanje; hirurško zatvaranje šupljine jedne ciste zbližavanjem njenih suprotno položenih zidova šavovima. capitulum, glavica, mala glava (npr. capitulum humeri, glavica ramenjače). capsid, kapsid, proteinski omotač u kome je smeštena nukleinska kiselina virusa. capsula, čahura, omotač nekog organa (npr. capsula articularis, zglobna čahura); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), vezivno tkivni omotač jetre; c. glomeruli Bowmani, v. corpusculum renis; c. interna, unutrašnja moždana čahura, deo bele mase velikog mozga opkoljene repatim i sočivastim jedrom i vidnom humkom. Kroz nju prolaze motorni i 120

caput senzitivni putevi, optički i akustički put; c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak omotač koji obavija očnu jabučicu od ulaska vidnog živca do ivice rožnjače. capsulectomia, kapsulektomija, isecanje čahure, naročito zglobne čahure i čahure sočiva; renalna kapsulektomija, isecanje čahure bubrega. capsuloplastica, kapsuloplastika, plastična operacija na zglobnoj čahuri. capsulorraphia, kapsulorafija, šav zglobne čahure; smanjivanje zglobne čahure (obično ramenog zgloba), nabirajućim šavovima u običnoj luksaciji zgloba; c. art. temporomandibularis, (stom.) smanjivanje široke zglobne čahure donjoviličnog zgloba šivenjem kod iščašenja i poluiščašenja ovog zgloba. capsulotomia, kapsulotomija, incizija na jednoj čahuri, naročito one na oku, kao i u operaciji katarakte, ili na čahuri zgloba; c. renalis, incizija na čahuri bubrega. caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cranium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti ili organa ili za tvorevine koje svojim oblikom podsećaju na glavu ili loptu (npr. caput humeri, glavica ramenice, caput pancreatis, glavica gušterače); c. medusae, kaput meduze, meduzina glava, proširene vene u koži oka pupka. Vide se u cirozi jetre, naročito u mladih osoba i novoroñenčadi. Sin. cirsomphalos; c. obstipum, krivošijost, držanje glave nagnuto na jednu stranu. Može da bude uroñena ili da se javi brzo posle poroñaja kao posledica kontrakture ili fibrozne degeneracije obrtača glave (m. sternocleidomastoideus) i stečena kao posledica ožiljaka na koži (npr. posle opekotina ili procesa zapaljenja), u potkožnom tkivu (npr. posle flegmone), fibrozne degeneracije mišićnih vlakana obrtača glave, oboljenja i povreda kostura vrata; c. quadratum, četvrtasta glava, oblik glave nastao usled izraženih izbočina na parijetalnim kostima i na čeonoj kosti, posledica rahitisa u prvim mesecima života; c. succedaneum, poroñajni otok glave deteta, na delu koji prvi prolazi kroz poroñajni kanal. Išče-

r

carate zava 12-18 časova po roñenju. Sin. torticollis, krivošijost. carate, spirohetoza koja se javlja u Srednjoj i Južnoj Americi i koja se odlikuje pruriginoznim, beličastim i plavičastocrvenkastim pegama. Prouzrokovao: Treponema carateum. Sin. pinta. carbamid, karbamid, ureja, mokraće vina, NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i jedan je od krajnjih proizvoda razlaganja belančevina u organizmu. Normalno se nalazi u krvi i mokraći. U plazmi ili serumu se nalazi 7-18 mg ureičnog azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3 mmola ureje) litar. U mokraći se nalazi u toku dana 12 do 20 g ureičnog azota, ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz organizma omaši, koncentracija ureje može porasti i do 10 puta od normalne vrednosti. To se dešava u uremiji. Sin. ureja. carbarson, karbarson, petovalentno organsko jedinjenjé arsena. Služi kao lek u amebnoj dizenteriji. Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj, specijalan oblik medicinskog uglja, čija je površina (a time i moć adsorpcije) vrlo velika, jer mu čestice sadrže vrlo fine kapilare. Služi u medicini kao univerzalno adsorptivno sredstvo, bilo spoIj a protiv zapaljenja (antiflogističko dejstvo), bilo per os u raznim trovanjima. C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni depuratus, v. C. vegetabilis; C. medicinalis (C. animalis), lekoviti ugalj, životinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak prašak bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Služi u medicini kao opšte adsorptivno sredstvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, prečišćeni drveni ugalj, služi u iste svrhe kao i C. animalis, ali se rede upotrebljava. Sin. C. ligni depuratus. Carbol, karbol, v. Phenolum. carboneum, ugljenik, ugljik, hem. element, nemetal, hemijski simbol C, Po broju i rasprostranjenosti svojih jedinjenja nalazi se na prvom mestu u živom i neživom svetu. Slobodan ugljenik se javlja kao dijamant i grafit. Ugljenikovi atomi se mogu meñusobno vezivati

carcinoiñum dajući mnogobrojna ugljenikova jedinjenja. Asimetričan atom ugljenika je C-atom za čije su četiri valencije vezane četiri različite jednovalentne grupe. Jedinjenja koja sadrže asimetričan ugljenikov atom mogu biti optički aktivna; c. sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen -disulfid, CS2, isparljiva bezbojna tečnost, upotrebljava se kao rastvarač i za uništavanje štetočina. Žestok je otrov koji oštećuje centralni nervni sistem, srce i organe za varenje. carborundum, karborundum, silicijum-karbid, odlikuje se velikom tvrdoćom (samo je dijamant tvrñi). Upotrebljava se u zubnoj protetici za struganje zuba i glačanje zubnih proteza. carboxyhaemoglobin, karboksihemoglobin, derivat hemoglobina koji nastaje dejstvom ugljen-monoksida na hemoglobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja gvozda. carboxyhaemoglobinaemia, karboksihemoglobinemija, prisustvo karboksihemoglobina u krvi. carboxylase, v. karboksilaza. carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa COOH. carbunculus, karbunkul, gnojno nekrotizujuće zapaljenje kože i potkožnog tkiva, koje proizvode zlatni stafilokok i koji se sastoji od većeg broja furunkula gusto zbijenih u izvesnoj ograničenoj oblasti, npr. na vratu, licu leñima itd. Česta je pojava u dijabetesu. V. furunculus; maligni k. izaziva teško oboljenje anthrax, prostrel (v. tamo); renalni k., masovno lokalizovano gnojenje u bubregu kao posledice bakterijske metastaze, nastale iz tromboze ili infekcije bubrega. carcinogenes, karcinogeni, hemijske supstancije koje u oglednih životinja izazivaju pojavu neoplazme. Danas je poznato preko 600 karcinogenih hemijskih materija čiju osnovnu strukturu ' čine policiklični hidrokarboni kao što su 1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i 3:4 benz-pyren. carcinoiñum, karcinoid, tumor pretežno lokalizovan u cevastim delovima organa za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi121

carcinoma -triptamin), tako da su kliničke manifestacije tih tumora pps'lëdica nenormalno povećane proizvodnje ovog tkivnog hormona (v. hormon). carcinoma, neoplazma nastala zloćudnim bujanjem epitela; c. colonis, karcinom debelog creva najčešće se razvija u završnim delovima creva. Po makroskopskom izgledu promene mogu biti infiltrativne, vegetantne i ulcerovegetantne; c. comedo, histološki tip karcinoma dojke u kome se stvaraju velike pseudoacinusne šupljine ispunjene ćelijama neoplazme oivičene takoñe slojem tumorskih ćelija; c. duodeni, karcinoma dvanaestopalačnog creva, veoma retka lokalizacija koja potiče od epitelnih ćelija duodenuma i može biti infiltrativnog, ulceroznog i vegetantnog makroskopskog oblika. Karcinom papile Vaterove ampule daleko je češći; c. endometrii, karcinoma endometriji je neoplazma porekla iz epitela materične sluznice. Po histološkoj grañi najčešće je adenokarcinom, a vegetativni i ulceroinfiltrativni oblici po spoljašnjem izgledu; c. gelatinosum, vrsta neoplazme čije ćelije stvaraju sluz, zbog čega na preseku ovakvih tumora dominira staklasti sjaj. Javljaju se u sluznici i žlezdama čije ćelije i u normalnom stanju stvaraju sluz (sluznica digestivnog trakta, pljuvačne žlezde, pankreas); c. glandulae sali var is, karcinoma pljuvačnih žlezda je najčešća maligna neoplazma pljuvačnih žlezda, nastala proliferacijom epitela izvodnih kanalića ili acinusa žlezda. Makroskopski je neoplazma u tkivu ili pokraj' tkiva pljuvačne žlezde dosta jasno ograničena ali bez očuvane kapsule, sivobeličaste je boje, čvrsta, vlaknastog izgleda na preseku, ponekad većih neoplazmi sa nekrozama i krvavIjenjima. Histomorfološki razlikujemo tzv. »maligpi mikstni tumor« mukoepidermoidni karcinom, adenokardinom, adenokarcinom acinusnih ćelija; c. in situ, karcinoma »in situ« intraepitelni karcinom bez prodora omotača i prelaska u dublje slojeve; c. intraepidermaHs, intraepidermni karcinom potiče od 122

carcinoma epitelnih ćelija bez prodora u dublja subepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma grkljana je neoplazma nastala od epitelnih ćelija koje oblažu epitel larinksa. Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih žica i okoline glavne su makroskopske odlike praćene ranom pojavom promuklosti i osećanja grebanja i bolova pri gutanju; c. mammae, rak dojke, najčešća lokalizacija neoplazme u žena nastaje malignom proliferacijom žlezda dojke. Prema histomorfološkoj grañi postoji više vrsta. Naborana koža, čvrstina u tkivu dojke uz njen povećani obim neki su od bitnih simptoma; c. mukoepidermoides, mukoepidermoidni karcinom jé karcinom s najčešćom lokalizacijom u velikim pljuvačnim žlezdama. Počinje od izvodnih kanala. Histomorfološke odlike na osnovu kojih je nazvan odnose se na prisustvo sluzi i epidermoidnih ćelija. Neoplazma, iako maligna, relativno sporo raste, kako lokalno, tako i u pogledu metastaza; c. oesophagi, rak jednjaka koji se javlja na fiziološkim suženjima jednjaka. Najčešći je ulcerozni makroskopski oblik koji razara postepeno sve slojeve zida, zahvatajući ga ćelom cirkumferencijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna maligna neoplazma, sivosmeñe boje, različite veličine i čvrstoće. Histomorfološka graña može govoriti za adenokarcinom ili medularni karcinom. Širi se na peritoneum kao i limfnim putovima u lokalne limfne žlezde; c. pancreatis, karcinoma pankreatitis je najčešća maligna neoplazma pankreasa. Smeštena je u većini slučajeva u glavi pankreasa, zbog čega već u ranom početku izaziva smetnje u odlivanju žuči, te prouzrokuje žuticu. Neoplazma je u vidu čvrstog nodularnog uvećanja glave pankreasa. Histomorfološki razlikujemo adenokarcinom porekla ćelija izvodnih kanala ili manje česti adenokarcinom nastao od ćelija koje nalazimo u acinusima; c. penis, rak penisa je maligna neoplazma poreklom od epitelnih ćelija sa površine. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili bradavičastog izraštaja na glaviću1 penisa ili na udnoj navlaci. Praćen je u od-

carcinoma maklim ,stadijima balanitisom i fimozom. U daljem razvoju širi se dajući metastaze u preponske limfne žlezde; c. prostatae, najčešća vrsta maligne neoplazme prostate. Prostata je čvrsta i uvećana zbog čega prouzrokuje smetnje u mokrenju. U daljem razvoju širi se limfnim i krvnim tokom i izaziva metastaze u regionalnim limfnim žlezdama i kostima kičme, karlice i dr.; c. recti, rak rektuma je najčešća lokalizacija maligne neoplazme debelog creva koja nastaje malignom proliferacijom epitela sluznice. Makroskopski razlikujemo prstenasti (anularni) i resičasti (papilarni) oblik. Oba su praćena pojavom smetnji u pražnjenju debelog creva uz prisustvo krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bubrega je maligna neoplazma bubrežnog tkiva nastala umnožavanjem ćelija kanalića nefrona. Javlja se u vidu relativno ograničenog žutog izraštaja u tkivu bubrega. Na preseku konstatujemo mnogobrojne krvne sudove i krvarenja. U odmaklom stadijumu probija se u vene bubrega, pa i u donju šuplju venu dalje u linitis plastika. Histomorfološki dominiraju adenokarcinomi; c. thyreoideae, karcinoma štitaste žlezde je maligna neoplazma nastala u velikom broju slučajeva ranijeg adenoma. Čvor je obično jasno ograničen, sivobeličast ili sivocrvenkaste boje s ognjištima hemoragija, a ponekad i nekroza. Grañenje od tireocita tu i tamo sposobnih da stvaraju koloid. Atipija ćelija je veoma slabo izraže(na, a ponekad je odsutna. Prodor u krvne sudove jedini je dokaz maligniteta; c. uteri, rak materice, (lat.) maligna neoplazma nastala proliferacijom epitela vrata ili sluznice trupa materice; c. vaginae, rak usmine, maligna neoplazma nastala usled proliferacije pločastog višeslojnog epitela vagine. Obično se javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica; c. vulvae, karcinom vulve je maligria neoplazma nastala usled proliferacije pločastog višeslojnog epitela vulve. Počinje kao manja ulceracija čvrstog nekrotičnohemoragičnog dna, podrivenih ivica.

cardiolysis praecarñiaca carcinosarcoma, karcinosarkom, maligna neoplazma koja se javlja u tkivu dojke ili materice devojčica. Neoplazma u dojci se javlja u vidu relativno dobro ograničenog čvora, dok se u materici javlja u vidu grozdolikog izraštaja na sluznici. Histomorfološki obe neoplazme imaju karcinomske i sarkomske odlike. cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo želuca u kome se završava jednjak. cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili potiče od srca. cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca. Sin. cardiodynia. cardiectomia, kardiektomija, resekcija kardijalnog dela želuca. Vrši se najčešće zbog karcinoma tog dela želuca. cardio-, kardio-, predmetak označava da je nešto u vezi sa srcem ili kardijalnim delom želuca. cardiochalasia, kardiohalazija, patološka relaksacija ili insuficijencija sfinktera na kardiji želuca. cardiodiosis, kardiodioza, proširenje kardijalnog dela želuca. cardiodynia, v. cardialgia. cardiogram, kardiogram, registrovanje srčanog rada pomoću kardiografa; apex k., registrovanje na srčanom vrhu; ezofagusni k., registrovanje kontrakcija leve pretkomore odreñivanjem pulsacija zida jednjaka; negativni k., u kojem krivulja kardiograma pada ispod apscise; prekordijalni k., kinetokardiogram; vektor k., vektorkardiogram. cardiographia, kardiografija, tehnika grafičkog prikazivanja nekih fizičkih i funkcionih osobina srčanog mišića. V. ballisto stočar dio graphia, echocardiographia, electrocardio graphia, phonocardiographia i dr. cardiologia, kardiologija, deo medicine koji se bavi srcem i njegovim radom. cardiolysis praecarñiaca, predsrčana kardioliza, operacija oslobañanja srca i njegovog osrña od sraslina s pokosnicom grudnjače u priraslom perikarditisu (acretio cordis). Ova je operacija danas zastareIa naročito u vidu predsrčanog uklanjanja koštanog dela grudnog zida, kome je bio cilj da olakša rad srca. 123

cardiomegalia cardiomegalia; kardiomegalija, povećanje srca zbog njegove hipertrofije, ali mnogo više zbog njegovog proširenja; c. glycogenica circumscripta, povećanje srčanog mišića zbog lokalnog taloženja glikogena u njegovom mišiću; c. glycogenica diffusa, kardiomegalija u glikogenozi tipa IL V. glycogenosis. cardiomelanosis, kardiomelanoza, melanoza srca. V. melanosis. cardiomusculopexia, kardiomuskulopeksija, prišivanje režnja velikog grudnog mišića za srce u cilju da poboljša miokardni krvotok u pektoralnoj angini. Sin. cardiomyopexia. cardiomyopathia, kardiomiopatija, zajedničko ime za sve bolesti miokarda, naročito za one nejasne i nepoznate etiologije. cardiomyopexia, kärdiomiopeksija, sin. cardiomusculopexia. cardiomyotomia, kardiomiotomija, uzdužno prosecanje kružnog mišićnog sloja želudačne kardije i susednog dela jednjaka i želuca. Kardiomiotomija se vrši u grču srca..Y. Hellerova operacija, ekstramukozna kardiomiotomija. cardioomentopexia, kardioomentopeksija, prišivanje dela lojave pregače za srce u pektoralnoj angini, s ciljem da preko sraslina prodru krvni sudovi iz pregače u srčani mišić i time poboljšaju snabdevanje miokarda arterijskom krvi. cardiopathia, kardiopatija, svaki poremećaj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna k., zbog visokog krvnog pritiska; nefropatska k., zbog bolesti bubrega; tireotoksička k., izazvana hipertireoidizmom. cardiopneumonopexia, kardiopneumonopeksija, prišivanje pluća za srce da bi kroz srasline prodrli krvni sudovi pluća u srčani mišić i time poboljšali arterijski krvotok miokarda u pektoralnoj angini. Srasline se izazivaju i mehanički sastrugavanjem i hemijskim sredstvima. cardioptosis, kardioptoza, spad srca, spušteno srce. Sin. Wenckebachova bolest.

124

caries dentium cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca. cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza miokarda. cardiospasmus, kardiospazam, grč kardije koji, zbog otežane normalne pasaže, dovodi do proširenja jednjaka. Kardiospazam je posledica oštećenog oživčavanja predela kardije. V. achalasia, megaoesophagus. cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija, prišivanje parenhima za ogolićenu površinu srca u cilju revaskularizacije miokarda. cardiotonica, kardiotonici, sredstva za pojačavanje snage srčanog mišića. Glavni predstavnici ove grupe lekova su strofantini i glikozidi digitalisa. cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapaIjenje srčanih zalistaka.

cardiovalvulotomia, v. valvulotomija. cardiovascularis, kardiovaskulni, sve što je u vezi sa srcem i krvnim sudovima. carditis, karditis, zapaljenje srca; reumatski k., oboljenje srca u reumatskoj groznici, koje, ako je izraženo, može stvoriti srčanu insuficijenciju, perikarditis i pojav srčanih šumova; streptokokni k., posle streptokokne angine; verukozni k., nebakterijski endokarditis, koji se viña u sistemskom eritemskom lupusu, a rede u nekim drugim bolestima vezivnog tkiva. caries dentium, zubni kvar, lokalni patološki proces praćen destrukcijom, razmekšavanjem i kavitacijom tvrdih zubnih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve veći s komplikacijama, zapaljenjem pulpe i parodoncijuma. Počinje na odreñenim mestima, u fisurama i jamicama, na aproksimalnim površinama i drugim mestima gde se zadržavaju ostaci hrane koji stvaraju adherentne plake. U nastajanju karijesa učestvuje veliki broj faktora, kako predisponirajućih, tako i nadražujućih. Kariogena hrana, naročito uzimanje ugljenih hidrata l odreñeni mikroorganizmi, kariogeni streptokoki stoje u uzročnoj vezi sa karijesom. Karijes se deli prema toku i brzini širenja: c. acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes naziva se c. florida. Prema dubini: c.

cartilago

caries dentium superficialis, media i profunda. Prema načinu širenja: minirajući i penetrirajući. Blackova klasifikacija se zasniva na topografiji lezija i deli karijes u pet klasa (I1 II, III, IV, V); c. insistans, zaustavljeni karijes u njegovom napredovanju; c. klinički, gubitak tvrdih zubnih tkiva prouzrokovan karioznim procesom koji se može utvrditi kliničkim pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni defekt; c. primarni, početna ili razvijena kariozna lezija koja nije tretirana; c. sekundarni, kariozna lezija koja nastaje na rubu plombe ranije izlečenog karioznog procesa; c. sicca, »suvi karijes«, delimična remineralizacija razmekšanog karijesa; c. status, označava stanje zubnog kvara u jedne osobe izraženo zbirom lečenih i nelečenih karioznih c. aktivitet, incidencija, broj novih karioznih lezija za neki odreñeni vremenski period u jedne osobe ili grupe osoba; e. cirkularni, karijes mlečnih zuba se javlja veoma rano, s lokalizacijom u vratu zuba, sa zahvatanjem gotovo svih mlečnih zuba i s veoma brzim tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia; c. indeksi, služe za utvrñivanje rasprostranjenosti karijesa kod odreñene grupe osoba u neko odreñeno vreme; karijesni indeks osoba (KIO), označava procenat osoba zahvaćenih karijesom; karijesni indeks zuba (KIZ), označava procenat zahvaćenih zuba, a prosečni karijesni indeks (KIP) pokazuje koliko prosečno KEP-a ima jedna osoba. KEP, skraćenica koja označava: K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, Pplombiran zub. Za mlečne zube koristi se skraćenica - kep. Karijes mlečnih zuba ne razlikuje se znatno od karijesa stalnih zuba; c. otpornost, stečena ili konstituciona sposobnost osobe, zuba ili nekih površina zuba da se odupru karijesu; c. prevalencija, rasprostranjenost, prosečno stanje zubnog kvara izvesne populacije utvrñeno pregledom u odreñenom vremenu; c. prijemčivost, predispozicija osobe ili površine zuba za karijes; c. progresija, povećanje obima jedne nelečene kariozne lezi-

je za neko odreñeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba; c. redukcija, smanjenje aktiviteta ili usporavanje progresije karijesa zuba za neko odreñeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba. carina, kljun (npr. carina naši, nosni kljun, tj. prednji deo nosne duplje). carminativa (remedia), karminativi, Iekovi koji olakšavaju odilazak gasova iz creva, bilo time što opuštaju spazme creva, bilo što podstiču crevnu peristaltiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi (kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upotrebljavaju se u slučajevima meteorizma, a u domaćinstvu kao začini za ona jela koja stvaraju mnogo gasova u digestivnom traktu (npr. kupus). carina turn, v. pectus carinatum.

Carnochanova operacija, v. operacija. carnificatio pulmonum, karnifikacija pluća, promena plućnog tkiva, najčešće u neizlečenoj pneumoniji; plućno tkivo makroskopski liči na meso. carotinum, karotin, oznaka za tri pigmenta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-karotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u raznim proizvodima biljnog i životinjskog porekla. Iz njih može u životinjskom organizmu da nastane vitamin A. U tom pogledu je od sva tri karotina najvažniji beta-karotin. carotis, karotidni (od grč. karos, nesvestica); vratna arterija koja pored ostalog vaskularizuje najveći deo mozga. Pritisak na nju lišava mozak krvi. V. arteria (a. carotis communis). carpalis, karpalan, koji pripada ručju, korenu šake. carpus, ručje, rendgenski snimak kostiju ručja služi za procenu stanja kostiju u osoba koje su još u razvitku. Carrel-Dakinov postupak, stalno ispiranje rane Dakinovim rastvorom. Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.

Carrelov šav, v. sutura. carska voda, v. Aqua regia. cartilago, hrskavica; c. articularis, zglobna hrskavica pokriva u zglobu površine kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoidea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu grkljana; c. cricoidea, prstenasta hrskavica u donjem delu grkljana; c. epig125

Carum carvi lottica, kapačna hrskavica, u poklopcu grkljana; c. naši, hrskavice nosa; c. tracheales, hrskavice dušnika u obliku potkovica. Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fructus carvi) je karminativno sredstvo. V. carminativa. caruncula (dem. od caro, meso), mesnata bobica, bradavica; c. hymenalis, zaostaci devičnjaka posle njegovog cepanja; c. lacrimalis, suzna bradavica, malo bradavičasto ispupčenje u unutrašnjem uglu očnih kapaka; c. sublingualis, podjezična bradavica, malo ispupčenje sluznice na dnu usne duplje, ispod jezika, gde se otvaraju izvodni kanali podvilične i podjezične pljuvačne žlezde. carunculae myrtiformes, v. bradavičaste kvržice. Castleov faktor, mukopolisaharidna supstancija koja se stvara u sluznici pilorusnog dela želuca. Neophodan je za resorbovanje vitamina І2 u završnom delu ileuma. Nedostatak ovog faktora izaziva pojavu perniciozne anemije. Castleov ferment, v. intrinsic factor. castratio, kastracija, štrojenje, odstranjenje polnih žlezda. casus perditus, izgubljeni slučaj, u kome bolesnik nema izgleda da preživi. cat scratch disease (engl.), bolest zbog ogrebotine mačke, benigni, subakutni regionalni limfadenitis, izazvan ogrebotinom ili ujedom mačke. Sumnja se da je uzročnik bolesti neki virus. Na mestu ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu papule, a potom ulceracija. Ponekad, bolest dovodi do meningoencefalitisa. Sin. lymphoreticulosis benigna. cat scratch febris, ket skreč febris je granulomatozno zapaljenje limfnih žlezda verovatno prouzrokovano virusom iz grupe limfogranuloma psitakozis, a prenosi ga mačka. Prolazna papula na koži na mestu prodora uzročnika zaceljuje brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih žlezda praćen opštim simptomima kao što su temperatura, opšta slabost. Zahvaćene limfne žlezde su na preseku nekrotične, a okolina nekrotičkih žarišta je oivičena širokim pojasom epite126

catgut loidnih ćelija i pojedinačnim džinovskim ćelijama. catabolismus, katabolizam, mnogobrojni i raznovrsni biohemijski procesi u toku kojih se vrši razlaganje organskih materija uz oslobañanje energije, koja se koristi za rad, za stvaranje toplote i za rezervnu energiju. catacrotismus, katakrotizam, nepravilnost pulsa, koji se sastoji od dva ili više širenja zidova arterije pri svakom udaru; registruje se na sfigmogramu u vidu jednog ili dva zupca na nishodnom delu. cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog s nekom toplom kašom, npr. kašom spravljenom od grubo isitnjenog lanenog semena. cataplexia, katapleksija, pojava naglog gubitka mišićnog tonusa, usled čega osoba pada na zemlju uz potpuno očuvanu svest, u jakom uzbuñenju, naročito smehu (geloplegija). Često ide s narkolepsijom. V. narcolepsia. cataracta, katarakta, siva mrena, svako zamućenje u sočivu bez obzira na intenzitet i obim. Dovodi do pada oštrine vida; c. complicate, kao posledica iridociklitisa, ablacije retine, oboljenja retinitis pigmentosa, glaukoma. Najčešća je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyramidalis, zonularis. Uzroci: hereditet, oboljenje majke u toku trudnoće (rubeola, neka infektivna oboljenja, intoksikacije, zračenje rendgenom); c. corticalis, zamućen periferni deo; c. nuclearis, zamućen samo centralni deo sočiva; c. secundaria, zaostali delovi sočiva posle njegovog nepotpunog uklanjanja; c. subcapsularis, zamućeni delovi su ispod čahure; c. tötalis, potpuno zamućenje sočiva. Uzroci: fizička dejstva (povreda, toplota, hladnoća, električna struja, rendgenski zraci, radioaktivna zračenja - atomska bomba), hemijska dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sideroza, halkoza), dijabetes, tetanija, miotonija. Terapija svih katarakti je operativna. catgut, ketgut, konac za hirurški šav. Spravlja se od osušenog tankog creva

cathepsin kože pošto se odstrane serozni i mukozni sloj, a za upredanje konca ostaje submukozni sloj, koji se sterilise; formaldehidski c., ketgut impregnisan rastvorom formaldehida kuvanjem u alkohol-formalinskom rastvoru; hromirani c. ketgut pripreman sterilizacijom i impregnacijom hrom-trioksidom, koji mu daje čvrstinu pri zatezanju; jod ketgut, ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela joda na 100 delova kalijum-jodida; jodohromisani c., ketgut sterilisan u rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-bihromata; posrebreni c., ketgut impregnisan srebrom, koje mu daje jačinu i otpornost. cathepsin, katepsin, proteolitički enzim u belim krvnim zrncima i ćelijama organa koji učestvuju u autolizi ćelija i autodigestiji tkiva. Javlja se naročito posle smrti životinja. Sin. endoproteinaza. cauchemar, (fr.) košmar, mora, iznenadno nastalo uznemirenje, osećaj gušenja ili pritiska, nemotivisani strah pri nastupanju sna ili u toku sna. Može biti posledica organskih oboljenja srca. Ponekad se javlja u okviru hipohondričkih senzacija u depresiji i neurasteniji. cauda, rep, suženi okrajak duguljastog organa; c. equina, snop korenova spinalnih živaca (u obliku konjskog repa) koji sadrži korenove grudnih i ostalih nižih kičmenih živaca. caudalis, repni. caudatus, repat (npr. lobus caudatus, repati režanj). causalgia, kauzalgija, jak bol na površini kože (najčešće šake ili stopala) usled povrede ili zapaljenja živaca. caustica (remedia), jetki lekovi, upotrebljavaju se za uništenje ili odstanjenje zdravog ili obolelog tkiva (bradavice, prekomerne granulacije itd.). Ovakvi lekovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i u dubinu. cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V. cauterisatio, galvanokauter, elektrokauter, paquelin. cauterisatio, kauterizacija, razaranje tkiva sagorevanjem, nagrizanjem ili izjedanjem pomoću kaustičkih sredstava.

cavitas cauterium, kauteri, fizička i hemijska sredstva kojima se u medicini vrši nagrizanje i pečenje. V. termokauter, elektrokauter, ferrum candens, caustica, corrosio. cave! (lat.), čuvaj se! izbegavaj! caverna, kaverna, šupljina. cavernostomia, kavernostomija, operacija kojoj je cilj da drenuje šupljine apscesa pluća. cavernosus, kavernozan, šupljikav (npr. corpus cavernosum penis, šupljikavo telo polnog uda). cavete! čuvajte se! izbegavajte! U receptima označava šta treba izbegavati, odnosno čega se treba čuvati. cavitas, šupljina, duplja, udubljenje (npr. cavitas dentis, zubna šupljina; cavitas glenoidalis, zglobna čašica na lopatici). Sin. cavum; (stom.) kavitet, šupljina u zubu; kavitet, prepariran, obrañen kavitet u zubu i pripremljen za restauraciju. Numeričkom podelom po Blacku kaviteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kaviteti u jamicama i fisurama svih zuba; 2) kaviteti na aproksimalnim površinama pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na aproksimalnim površinama sekutića i očnjaka bez oštećenja incizalnog ugla; 4) kaviteti na aproksimalnim površinama sekutića i očnjaka s oštećenjem incizalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj trećini svih zuba; 6) atipično lokalizovani kaviteti na karijes imunim površinama zuba; višepovršinski kaviteti su kaviteti koji uključuju više zubnih površina; principi preparacije, pravila za obradu kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blacku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom ekstenzijom (obezbeñenje pristupa karioznoj leziji i uključivanje svih predilekcionih mesta za širenje karioznog procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obezbeñenje dovoljnog prostora vodeći računa da se ne oslabe preostali delovi zuba, kako bi restaurisani zub izdržao pritisak žvakanja pri okluziji i artikulaciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbeñenje stabilnosti); 4) oblik olakšanja (obezbeñenje pristupa kavitetu kako bi mogli biti izvršeni svi ostali principi to-

127

cavum kom preparacije); 5) potpuno uklanjanje svih karioznih masa i kariozno promenjenih tkiva; 6) obrada rubova kaviteta (uklanjanje svih podlivenih prizama gleñi i zakošavanje preostalih, zavisno od lokalizacije i vrste); 7) čišćenje kaviteta (temeljno ispiranje kaviteta mlazom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5% Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii peroxydati i sušenje vatom, ili mlazom mlakog vazduha). cavum, šupljina, duplja; c. abdominis, trbušna duplja; c. articulare, zglobna duplja, v. articulatio; c. coronae dentis, šupljina u kruničnom delu zuba ispunjena koronarnom pulpom; c. dentis, šupljina u zubu ispunjena zubnom pulpom i okružena dentinom; c. Douglasi, Douglasov špag, prostor izmeñu materice i čmarnog creva, obložen trbušnom maramicom; v. excavatio rectoutenna; c. epidurale, epiduralni prostor izmeñu zidova kičmenog kanala i tvrde moždanice kičmene moždine; c. laryngis, grkljanska duplja, podeljena glasnim žicama na tri sprata (gornji, srednji i donji); c. mediastinale, medijastinum, sredogruñe, srednji deo grudne duplje; c. naši, nosna duplja, na zadnjem zidu ima dva otvora (choanae) kojima je u vezi s dupljom ždrela; c. oris, usna duplja, početni deo cevi za varenje, sastoji se od dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg (prave usne duplje). Zadnji zid predstavlja ždrelno suženje preko koga je usna duplja u vezi s dupljom ždrela; oris proprium, usna duplja u užem smislu reci. Deo usta ograničen napred i sa strane zubnim lukovima i desnima, a pozadi ždrelnim suženjem (isthmus faucium); c. pectoris, grudna duplja, deo šupljine grudnog koša iznad prečage; c. pelvis, karlična duplja; c. peritonei, peritonealna duplja; c. pharyngis, duplja ždrela, sastoji se od tri sprata koji su u vezi s nosnom dupljom preko hoana i s usnom dupljom preko ždrelnog suženja: c. pleurae, pleuralna duplja koja predstavlja bezvazdušni prostor izmeñu zidnog i drobovnog lista plućne maramice; c. radicis dentis, kanal ko-

128

cefalini rena zuba ispunjen radikularnom pulpom; c. subarachnoidale, subarahnoidni prostor izmeñu paučinaste i meke moždanice, ispunjen tečnošću (liquor cerebrospinalis); c. thoracis, šupljina grudnog koša, podeljena preča-gom na grudnu i trbušnu duplju; c. tympani, bubanjska duplja se razvija od 1. škržnog useka, koji u prvo vreme predstavlja široku i spljoštenu kesu. Za sve vreme fetalnog života bubanjska duplja je. ispunjena žućkastom bistrom tečnošću, koja po roñenju nestaje i zamenjuje se vazduhom. Spoljašnji kraj duplje je u vezi sa zastornom bubanjskom opnom; v. auris; c. uteri, materič-na duplja. cavus, šupalj (npr. vena cava superior, gornja šuplja vena). Cecilova operacija, v. operacija. cecosigmoidostomia, cekosigmoidosto-mija, operativno stvaranje otvora komunikacije cekuma sa sigmoidnim kolonom; vrši se obično radi zaobilaženja prepreke (najčešće karcinoma) na nekom segmentu kolona izmeñu cekuma i sigmoidnog kolona. cecostomia, cekostomija, operacija kojom se stvara otvor na cekumu koji se fiksira za stvoreni otvor na trbušnom zidu; cekostomija služi za pražnjenje crevnog sadržaja kroz ovakav veštački, neprirodni čmar. cecus (caecus), šlep, zadniven (npr., cecum, slepo crevo). cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog drveta Uragoga Ipecacuanha, vrlo sličan emetinu (i hemijski i po dejstvu). cefaleksin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporanska kiselina); po antibakterijskom spektru, približno sličan cefalotinu. cefalini, glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne kiseline i jednog aminoalko-hola. Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola u kome je jedna primarna i sekundarna alkoholna grupa estarski vezana za masne kiseline, a jedna primarna alkoholna grupa estarski vezana za fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-

cefaloglicin hol estarski veže za fosfatidnu kiselinu nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etanolamin on se naziva fosfatidil-etanolamin, a ako sadrži serin naziva se fosfatidil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu, nervnom tkivu i žumancetu jajeta. cefaloglicin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C (7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva slabiji od cefalotina. cefaloridin, polusintetski antibiotik, dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva sličan cefalotinu. cefalosporini, antibiotici izolovani iz gljivice Cephalosporium acremonium, cefalosporin P, cefalosporin N i cefalosporin C. cefalotin, polusintetski antibiotik dobiven dodavanjem različitih bočnih nizova aktivnom jezgru cefalosporina (7aminocefalosporinska kiselina) de-luje kako na gram-pozitivne tako i na gramnegativne mikroorganizme. cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnojavanja. cellulitis orbitae, v. orbita. Cellulosum ligni depuratum, celulozna vata; oficinalna prema našoj farmakopeji. ćelom, duplja koja nastaje cepanjem mezoderma van granica embrionog polja, što dovodi do stvaranja spoljašnjeg (egzocelom) i unutrašnjeg celoma (intraembrionalni ćelom). U sisara spoljašnji ćelom se širi ukoliko se pupačna kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve većim porastom amnionske duplje smanjuje, dok potpuno ne iščezne priljubljivanjem amniona uz horion. Ostaje samo unutrašnji ćelom čiji odnos prema organima grudne i trbušne duplje dovodi do stvaranja opornjaka. celomacija, dvolisni stadijum, postaje mezenhimula pojavom trećeg lista, mezoderma, u kome se javlja sekundarna

9 Medicinski leksikon

cement telesna duplja, ćelom. U sisara dvolisni stadijum se tesno vezuje za pojavu mezoderma tako da se granice gastrulacije u celomacije pretapaju jedna u drugu. Mezoderm u sisara proističe iz primitivne trake pre nego što se izdvojio svitnjak iz prvobitnog endoderma. U njih se on proteže izvan vanembrionog polja. Zadnji začetak (peristomni) se prvo razvija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu unapred. U tim kljunovima se pojavljuje primitivna perikardna duplja. Prednji začetak mezoderma je smešten u glavenom nastavku. Evolucija tako postalog mezoderma čini da se on proširuje na ćelo vanembriono polje, sem iznad glavenog kraja embriona (proamnion). U daljem razvoju, on se resorbuje iznad i ispod embrionog polja (idrelna opna, odn. čmarna opna). celer, v. pulsus celer. celijačna bolest, v. bolest. celularna ili sesilna antitela, antitela fiksirana na ćelije tkiva i organa. Kad sesilna antitela reaguju s homologim antigenom, dolazi do reakcije antigen-antiteIo na površini raznih ćelija, jer su antitela za njih fiksirana. Ta reakcija antigen-antitelo dovodi do oslobañanja supstancija za organizam štetnih i do oštećenja ćelija. celularni imunitet, stanje specifične otpornosti koje organizmu obezbeñuju razne ćelije. Uloga ovih ćelija je dvojaka: fagocituju mikroorganizme i formiraju antitela. celuloid, čvrsta masa dobivena iz nitroceluloze i kamfora. Rastvara se u acetonu. Služi za izradu lakova, filmova, karata itd. celuloza, polisaharid, poliglukoza sastavljena od ogromnog broja molekula glukoze meñusobno vezanih beta-glikozidnom vezom (CeHioOs). Celuloza služi kao mehanička graña biljke. Ona je najrašireniji ugljeni hidrat u prirodi. Celuloza se* u digestivnom traktu ne degraduje i stoga nema hranljivu vrednost. cement (stom.), materijal koji služi  povezivanje fiksnih zamena za prirodne zube, izradu privremenih zubnih plom-

129

cementiculus bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga raznim vrstama zubnih plombi i za punjenje kanala korena; bakarni c., sličan je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom cementu. Ranije se koristio za privremeno zatvaranje kaviteta zuba u dece. Danas se retko koristi zbog toksičkog delovanja na pulpu zuba; polycarboxylatni c., sastavljen od cink-oksida i vodenog rastvora poliakrilne kiseline. Dobro prianja za gleñ i dentin, ali ne za stomatološki porculan, akrilat i zlatne legure; silikatni c., prah pulverizovanog stakla koji sadrži magnezijum, fluor, kalcijum, natrijum i fosfor. Veći procenat fluora obezbeñuje mu antikariogeno dejstvo. Tečnost sadrži vodeni rastvor fosforne kiseline i soli aluminijuma ili cinka. Koristi se za zamenu oštećenog tkiva prednjih zuba zbog estetskih svojstava; cink oxid-eugenol c., služi za privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i fiksiranje privremenih fiksnih nadoknada za prirodne zube; cink phosphatni c., prah kalciniranog cink-oksida i magnezijum-oksida. Tečnost sadrži fosfornu kiselinu i soli aluminijuma ili cinka. Služi za cementiranje fiksnih nadoknada za zubno tkivo i za privremene plombe; cink silico-phosphatni c., kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog cementa. Služi za privremene plombe i cementiranje fiksnih zubnih zamena i ortodonskih prstenova. Pokazuje antikariogeni efekat usled prisustva fluora. cementiculus, cementikul, kalcifikovano telašce u ozublju. Može biti slobodan, priljubljen ili ugrañen u cement zuba. cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih zamena umesto zuba pomoću cementnog materijala. Po stvrdnjavanju ostvaruje mehaničku vezu izmeñu fiksne zamene i zubnog tkiva. cementni film (stom.), sloj stvrdnutog cementnog materijala izmeñu fiksne zamene i zubnog tkiva. Debljina cementnog filma treba da bude što manja, oko 20 Mm. cementoblastus, ćelija ovalnog oblika sa protoplazmatičkim produžecima, koja učestvuje u stvaranju cementa zuba. Po130

centar seduje sve ultrastrukturne odlike ćelija koje sintetizuju proteine i proteinsko -polisaharidne komplekse. V. cementocytus. cementociti, ćelije zuba koje su sposobne da stvaraju cement i koje postaju cementoblasti. cementoclasia, cementoklazija, razgradnja cementa cementoklastima. cementoclastus, cementoklast, ćelija koja vrši razgradnju cementa. cementocytus, ovalna ćelija u lakuni cementa zuba. Protoplazmatički produžeci ove ćelije u većem broju pružaju se prema periodoncijumu korena zuba. Citološke karakteristike su veoma slične cementoblastu. V. cementoblastus. cementogenesis, razvoj i stvaranje cementa korena zuba. cemento-gleñna granica, odvaja cement korena zuba od gleñi krunice zuba. Deo zuba koronarno od ove linije čini anatomsku krunicu zuba, a deo apikalno od nje čini anatomski koren zuba. cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog cementa koji prekriva cement korena zuba. Na njegovoj površini nalaze se cementoblasti. V. cementum. cementoplastus, šupljina u celularnom cementu koja sadrži cementocit. Sin. lacuna cementi. centar, središte, središna tačka nekog tela; ejakulacioni c., centri u donjem kraju kičmene moždine, sedište impulsa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (slabinski, C. Ej. L.) koji odgovara na psihogene nadražaje; donji (sakralni, u gornjem delu sakralnog segmenta), koji prima periferne nadražaje; medicinski c., opšti pojam za skup bolničkih (bolnički c.), nastavnih ili naučnomedicinskih ustanova koje se nalaze u jednom mestu i obično su pod jedinstvenim rukovodstvom; moždani c., precizno lokalizovana mesta u mozgu čijim su složenim radom pokretanjem deponovanih obrazaca odreñene mnoge aktivnosti organizma; nervni c., skup nervnih ćelija koje upravljaju nekom odreñenom funkcijom organizma. DeIe se na kortikalne i supkortikalne. Kortikalni

centar (svesni) c. lokalizovani su u kori velikog mozga, a supkortikalni (nesvesni, refleksni) smešteni su u kičmenoj i izduženoj moždini (prosti, niži c.) i u moždanom stablu, malom mozgu i supkortikalnim sivim masama (viši c.); c. polnog nagona, od najvećeg je značaja odnos vegetativnog podbrežja (hypotalamusa) i hipofize, kao motora seksualne funkcije. Hipotalamus po nekim autorima (Spatz) predstavlja seksualni centar, a neki ga proglašavaju za diencefalnu žlezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tvrdi da postoji dvojaki vid inkretogene funkcije: hemokrini i neurokrini; refleksni c., mesto na kome se nadražajima s aferentnog kraka izazivaju impulsi koji se prenose eferentnim krakom refleksnog luka. Lokalizovani su u različitim delovima centralnog nervnog sistema: kičmenoj izduženoj moždini, ponsu meñumozgu i dr. V. synapsis, refleksni luk; Spatzov seksualni c., trofički centar u ventromedijalnom polju sivog hipotalamusnog brežuljka; vazomotorni c., nervni c. smešten obostrano u retikularnoj supstanciji donje trećine ponsa i gornje dve trećine izdužene moždine, čiji su gornji i bočni delovi stalno tonusno aktivni. Morfološki i funkciono, vazomotorni c. sastavljen je od ekscitacijskog (bilateralnog) dela koji može suziti krvne sudove i inhibicijskog (medijalnog) dela koji sprečava sužavanje krvnih sudova i tako dovodi do njihovog proširenja. Vazomotorni c. ne reguliše samo širinu krvnih sudova (a time i krvni pritisak) nego preko simpatičkih vlakana (lateralni deo) i preko vagusa (medijalni deo) utiče na aktivnost srca; c. za disanje, naširoko razasut skup neurona obostrano smešten u području retikularne supstancije izdužene moždine i ponsa, složene funkcione strukture, mehanizmom dvostrukog oscilacijskog sistema. Iz ovog centra vrši se oživčavanje disajnih mišića i regulišu se disajni pokreti; c. za govor, neophodan za funkciju govora, smešten je u oblasti kore velikog mozga. Motorni c. za govor nalazi se u dešnjaka u levoj hemisferi u 9*

centralna dogma pars opercularis čeonog režnja (tzv. Brokin c.), a senzorički c. za g. smešten je u gornjoj slepoočnoj vijuzi (tzv. Wernickeov c.). V. aphasia; c. za miris, kortikalni c. koji se nalazi u prednjem delu vijuge zvane hippocampus (uncus gyri parahippocampalis i gyrus dentatus) kore velikog mozga; primarni mirisni c. nalaze se u mirisnoj kvržici u prednjoj rupičastoj supstanciji velikog mozga; refleksni mirisni centri nalaze se u medumozgu (bradavičasto telo i habenularno jedro) i u srednjem mozgu; c. za sluh, primarni ili elementarni centar, nalazi se u kori gornje slepoočne vijuge velikog mozga. Viši centri psihoakustički, nalaze se oko primarnog c. u kori slepoočnog režnja hemisfere mozga; c. za toplotu, nervni centar u hipotalamusu koji reguliše proizvodnju toplote u organizmu i njeno odavanje (termoregulacioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi postcentralne vijuge. Za ukus ne postoji zasebno kortikalno projekciono područje, već je smešten u onom delu postcentralnog girusa koji služi kožnom osećaju iz područja lica; vitalni c., grupa centra smeštenih u moždanom stablu koji regulišu rad osobito važnih organa: rad srca, disanje i dr. Centauru minoris herba, v. herba. centralan, v. centralis. centralis, centralan, središni. Centralna bolnica Vrhovnog štaba NOVJ, najveća sanitetska ustanova u NOR-u čija je namena bila zbrinjavanje povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica pod neposrednom komandom VS-a; njen kapacitet je varirao (700-4.000 p/o), prema situaciji; na slobodnoj teritoriji je bila organizovana na konvencionalan način, a u pokretu po ešelonima na osnovu pokretljivosti p/o; povremeno bi se i rasformirala i tada bi se p/o rasporedili u matične jedinice. Funkcionisala je dotle dokle su stvoreni povoljniji uslovi zä evakuaciju p/o u savezničke bolnice ili na osloboñenu teritoriju naše zemlje^ centralna dogma, osnovno tumačenje meñusobnih odnosa DNK, RNK i proteina; po njemu DNK služi kao kalup

131

centralna pneumonija kako za sopstvenu replikaciju tako i za sintezu RNK, koja sa svoje strane predstavlja kalup za sintezu proteina. centralna pneumonija, v. pneumonia. centralni limfocitni organi, v. primarni limfocitni organi. centralni nadražaj, v. nadražaj, stimulus. centralni nervni sistem, systema nervosurn centrale, obuhvata: veliki mozak, mali mozak i kičmenu moždinu. V. nervni sistem. centralni vid, v. visus. centralni zrak (CZ), osovina rendgenske zračne kupe, v. rendgenski і snop. centralno gledanje, v. visus. centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar. centrifuga, ureñaj koji služi za izlaganje astronauta silama ubrzanja koje ga očekuju u toku lansiranja i povratka. Ona se koristi kako za selekciju astronauta, tako i za trening radi upoznavanja sa stresogenim delovanjem sila ubrzanja. Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta i veličina ubrzanja koje kosmonaut doživljava u toku kosmičkog leta. Prvenstveno se kosmonaut izlaže transverzalnim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se koristi takoñe za ispitivanje materijala u pogledu njihove izdržljivosti prema silama ubrzanja. Savremene centrifuge su snabdevene barokomorom u kojoj se nalazi vibraciona platforma i generator buke. U ovakvim centrifugama moguće je simulirati skoro sve faktore kosmičkog leta, izuzev bestežinskog stanja. centrifugalni živci, v. nervus. centrifugovanje, vrši se pomoću centrifuga na osnovu dejstva centrifugalne sile. Centrifugovanjem se odvajaju čvrste supstancije suspendovane u tečnosti. U običnim centrifugama s oko 1000 obrtaja u minutu sedimentacija može biti oko 1000 puta brža nego pri stajanju suspenzije. Pomoću ultracentrifuga s preko 100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti centrifugalne sile koje i milion puta prevazilaze zemljinu težu. centriol, jedna od dve sitne ćelijske tvorevine, smešten neposredno uz jedro, koja se u metafazi postavlja na pol ćelije i u kojoj se stiču vlakna deobnog vretena. centripetalni nervi, v. nervus. 132

cephalalgia centromera, suženi deo hromosoma koji ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi ćelijske deobe centromera povezuju dve hromatide. Za centromeru se pričvršćuju vlakna deobnog vretena i u anafazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog uzdužnog cepanja i potpunog odvajanja hromatida. Sin. kinetochora. centroterapija, način lečenja polne nemoći muškarca u vidu ovlašne kauterizacije »glave« donje nosne školjke. Rezultati su izvanredni u lečenju prevremene ejakulacije. cenzura, u psihoanalitičkoj teoriji delatnost kontrolisanja psihičkih sadržaja koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u svest. Ako neki predstavnik instinkta, neka instinktivna težnja, dopirući u svest, izaziva konflikt s društvenim običajima ili strah, tome se suprotstavlja cenzura i vraća takav sadržaj natrag u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura može takvu nagonsku težnju i pustiti u svest, ali tek pošto je tako deformiše da se više ne može poznati. Koje će instiktivne težnje odnosno njihovi predstavnici moći da iz nesvesnog prodru u svest, ne izazivajući strah, odlučuje cenzura. Cenzuru vrši »nad-ja« - predstavnik roditelja odnosno vaspitača, tj. onog koji diktuje »moralni stav«, deli ono što je dopušteno činiti od onog što nije dopušteno. cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia. cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo čest simptom oboljenja glave ili i drugih organa i sistema. Mogu se razlikovati: organska i funkciona glavobolja. Organska glavobolja može biti primarna i sekundarna. Primarna glavobolja su migrena i histaminska glavobolja. Sekundarna glavobolja može postojati u oboljenjima glave i u drugim oboljenjima. Glavobolje u oboljenjima glave su cephalaea myalgica, u meningitisu, u tumoru, apscesu ili zbog prisustva parazita u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Glavobolje u drugim oboljenjima su glavobolje u arterijskoj hipertenziji, u oboljenjima bubrega, jetre, krvi i drugih organa. Funkcione glavobolje su cephalaea neurotica; histaminska c., nastupi gla-

cephalicus vobolje praćeni crvenilom lica i lučenjem iz nosa usled lokalnog oslobañanja histamina - vrsta migrene; c. postcommotionalis i glavobolja kod tzv. fukcionih duševnih bolesti i u neuralgijama V i IX moždanog creva. cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena ruke). cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s natpupčanim spojem po celoj liniji (glavom, grudima). cepivo, v. vakcina. c e pijenje, v. vakcinacija. Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem žutog voska na suncu. Služi u iste svrhe kao i žuti vosak. Cera flava, žuti vosak, prečišćen prirodni vosak dobiven topljenjem saća pčela radilica (Apis mellifica). Sastoji se od miricina (smese miricil-palmitata i alkohola miricila), cerina (ili cerotinske kiseline) i ceroleina, koji je verovatno smesa masnih kiselina. Služi za izradu raznih lekovitih masti i pasta, kojima daje čvrstinu. ceratus, voštan. cerclage, (fr.) opasivanje, opšivanje, akušerska intervencija kojom se sprečava spontani pobačaj na vrlo jednostavan način. Zapaženo je da vrlo veliki broj spontanih pobačaja nastupi usled insuficijencije unutrašnjeg ušća materice. Ta slabost grlića dolazi do izražaja u drugoj polovini trudnoće i uzrok je većine habitualnih pobačaja. Da se izbegne slabost grlića u kritičnim mesecirna, tj. u drugoj polovini trudnoće, u prvoj trećini gravidnosti u visini unutrašnjih materičnih usta vrši se kružno opšivanje najlonskim koncem i na taj način se otklanja slabost grlića, te se trudnoća dovede do kraja. Ovom se metodom postiže znatno smanjenje spontanih habitualnih pobačaja; (oft.) cirkularna operacija protiv ablacije retine, pri kojoj se primenjuju materijali biološkog porekla. Danas se sve češće koriste razne veštačke plastične materije. Metoda je novija i njome se postiže uspeh i u veoma nepovoljnim slučajevima; (hir.), operacija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-

cerebrum vlačenju metalne žice oko patele, kojom se približuju fragmenti preloma i time omogući stvaranje kalusa. cerebelaran, v. cerebellaris. cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi na mali і malomoždani. cerebellum, mali mozak, nalazi se u zadnjem delu lubanjske duplje, ispod velikog mozga, iza mosta i izdužene moždine. Sastoji se od srednjeg dela, crva (vermis) i dve bočne hemisfere. Njegovu sivu masu sačinjavaju izbrazdana kora na površini i četiri jedra u dubini bele mase. On je centar za održavanje ravnoteže, koordinaciju pokreta i raspodelu mišićnog tonusa. cerebralna kriza, v. crisis. cerebralna moždana oduzetost, v. Littleova bolest (pod bolest). cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba kasni, zubi niču neuobičajenim redosledom, brzo dolazi do abrazije i na mlečnim i na stalnim zubima; česte su nepravilnosti zagrižaja i položaja pojedinih zuba; ponekad se viñaju i nepravilnosti kostiju lubanje i lica. cerebralni, moždani. cerebrospinalna scintigrafija, v. scintigrafija. cerebrospinalna tečnost, v. liquor cerebrospinalis. cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak i kičmenu moždinu, npr. c.s. sifilis, cerebrospinalni meningitis, v. meningitis. cerebrospinalni pritisak, v. pritisak. cerebrozidi, spadaju u složene lipide sastavljene od sfingozina (dvohidroksilni nezasićeni aminoalkohol), od glukoze ili galaktoze i od lignocerinske kiseline (viša masna zasićena kiselina sa 24C-atoma u nizu). U cerebrozidu je primarna alkoholna grupa sfingozina vezana poluacetnom vezom za Ci-heksoze, aminogrupa je vezana amidskom vezom s lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi se nalaze u centralnom nervnom sistemu i ćelijskim membranama. cerebrum, mozak u užem smislu. DeIi se na srednji mozak (mesencephalon), meñumozak (diencephalon) i veliki mozak (telencephalon). Srednji mozak povezu133

cerezin je meñumozak s moždanim mostom. Meñumozak sačinjavaju: III moždana komora (ventriculus III) dva brežuljka (thalamus) i podbrežje (hypothalamus). Gornju i bočne strane meñumozga potpuno pokrivaju polutke velikog mozga. Veliki mozak (telencephalon) sastoji se od dve polutke, spojene komisurama žuljevitog tela (corpus callosum) i svodovima (fornix). Svaka polutka ima centralnu šupljinu, tzv. bočnu komoru (ventriculus lateralis) i četiri režnja: čeoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepoočni (lobus temporalis) i potiljačni (lobus occipitalis)1. cerezin, paraffinum solidum (stom.) služi kao dodatak pri spravljanju voskova koji se upotrebljavaju u zubnom lekarstvu. cerium, cer, Ce, hemijski element, metal. Spada u grupu lantanoida. cerumen, usni maz ili slih. Izlučuje se u nekih ljudi u većoj meri ili se pri pranju uteruje preduboko u slušni hodnik. Usled toga može da doñe do potpunog zapušenja slušnog hodnika s osećajem teške gluvoće, ali se čep može lako odstraniti ispiranjem slušnog hodnika. cervicalis, cervikalan, vratni (npr. vertebra cervicalis, vratni pršljen); (stom.) pripada vratu zuba ili se na njega odnosi. cervicitis, zapaljenje sluznice grlića (cervix) materice predstavlja jedno od najčešćih ginekoloških oboljenja. Nastaje kao posledica povreda u toku poroñaja i pobačaja usled čega dolazi do promene anatomskog odnosa grlića, što dovodi do toga da se spoljašnje usne ne dodiruju i grlić ostaje otvoren. Ovako obnažena sluznica grlića izložena je stalnim hemijskim i mehaničkim nadražajima i infekcijama što dovodi do zapaIjenja i kataralnog lučenja gnojnog sekreta. cervikalan, v. cervicalis. cervikalna erozija, erozija grlića materice (erosio portionis) posledica je zapaIjenja cervikalne sluznice. Erozija nastaje na taj način što cilindrični epitel sluznice cerviksa bujanjem prelazi preko ivice spoljašnjih usana materice, potiskuje pločasti epitel grlića tako da se sad 134

chalazion mesto normalnog pločastog nalazi cilindričan epitel (erosio simplex). Površina koju zauzima cilindrični epitel vidi se i makroskopski jer svojom jako crvenom bojom odudara od normalnog pločastog epiteta cerviksa; erosio vera, predstavlja pravu eroziju nastalu usled zapaIjenja kada je pored razaranja pločastog epitela došlo i do razaranja tkiva koje se ispod epitela nalazi tako da to ne predstavlja samo defekt epitela, već pravu ulceraciju. V. erosio portionis. cervikalni, vratni, prema vratu zuba.

cervikalni katar, v. cervicitis. cervikoopturatorna linija, v. linija Menard-Shentonova. cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materice, čiji je donji deo grlić (portio vaginalis) uvučen u vaginu; c. dentis, v. collum dent is. Cestoñes, cestodi, klasa parazitskih crva iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes). U običnom govoru se nazivaju pantljičare, trakavice, ojañelice itd. cetanolum, cetanol, smesa viših alkohola, pretežno cetil-alkohola; prema našoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti.

cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid, deterdžent. cetil-piridinijum-hlorid, deterdžent. cetonuria, ketonurija, prisustvo ketonskih tela (aceton, acetosirćetna i betaoksibuterna kiselina) sreće se u mokraći; pri poremećaju metabolizma ugljenih hidrata (diabetes mellitus), gladovanju, prekomernom unošenju masti i dugotrajnom mišićnom radu. cetostearolum (cetostearol), smeša podjednakih delova viših alkohola (cetanoIa i stearilnog alkohola); prema našoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti. cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih tela u mokraći. Cetrimonii bromidum, cetrimonijumbromid, deterdžent, oficinalan prema našoj farmakopeji. chalazion, halazion, okruglasta bezbolna, jasno ograničena otečenost kapka. Hronično zapaljenje Meibomovih žlezda u tarzusu oka.

chalcosis chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao kularnih stranih tela koja sadrže bakar dolazi do prožimanja unutrašnjosti oka solima bakra, koji se razlaze pod dejstvom tečnosti oka. Dolazi do promena u rožnjači, dužici, sočivu i mrežnjači, odnosno, na kraju, do gubitka funkcije oka. chalodermia, halodermija, uroñena ili stečena mutavost kože usled nedostatka elastičnih vlakana. Koža se bora u vidu sitnih, opuštenih nabora. Sin. dermatochdlasis. Chamomillae flos, cvet domaće biljke Matricaria chamomilla, titrica. Upotrebljava se kao antiflogističko i karminativno sredstvo, obično u obliku oparka. chancre, (fr.) šankr, defekt kože ili sluznice koji se pojavljuje na mestu inokulacije prouzrokovača kao primarna promena pri veneričkim i drugim infektivnim oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki šankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mixturn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh. tuherculeux (fr.), tuberkulozni šankr, primarna ozleda na koži zdravih osoba izazvana slučajnom inokulacijom bacila tuberkuloze. Sifilisni šankr je u vidu okruglaste ulceracije epitela, podrivenih ivica i čvrstog dna. Bezbolna je, a na dnu se nalazi vlažna površina iz koje se minimalnim grebanjem može dobiti sadržaj s uzročnikom. Sifilisni šankr je bezbolan. Charcot-Leydenovi kristali, kristali u ispljuvku bolesnika od bronhijalne astme. Charcotov zglob, v. articulatio. Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon), pri konstantnom pritisku odreñene količine gasa, zapremina gasa se povećava direktno proporcionalno povišenju temperature. Charrijereov merač, metalna ploča sa skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima prečnik od 1/3 mm, a svaki sledeći 1/3 mm više sve do l cm. Služi za odreñivanje debljine katetara, bužija itd. charta, hartija, u medicini se ovako naziva hartija natopljena nekom materijom ili prevučena nekim lekom; eh. amylacea,

cheilognathopalatoschisis kapsula od škroba, koja služi za uzimanje lekova neprijatnog ukusa ili onih koji mogu prouzrokovati neželjena dejstva u ustima; eh. cerata, voštana hartija, hartija natopljena voskom. Služi za ekspedovanje malih količina lekovitih masti; eh. sinapisata, hartija sa slačicom, hartija obložena brašnom od semena crne slačice. V. rubejacientia, vesicantia. Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom. Chaulmoogra, kiselina, nezasićena masna kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Jedan je od aktivnih sastojaka ovog ulja, koje se upotrebljava za lečenje lepre (gube). Chediak-Higashijev sindrom, v. sindrom. cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces rumenog dela i sluznice usana; c. apostematosa, gnojni heilitis, posledica prodora piogenih koka u tkivo usne, posle povrede ili kao komplikacija drugih heilitisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a od sasušenog gnojnog eksudata nastaju kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. climacterica, heilitis u žena u klimakterijumu. Površinski slojevi epitela usana se pojačano Ijuspaju, a stvaraju se i erozije; c. exfoliativa, eksfolijativni heilitis, Ijuspanje epitela je pojačano a mogu da se stvaraju erozije i ragade praćene krvarenjem i stvaranjem hemoragičkih krusta; c. glandularis, zapaljenje malih pljuvačnih žlezda u sluznici usana, nepoznate etiologije. Žlezde su uvećane i intenzivno crvene boje. Ako doñe do njihovog zagnojavanja, stvaraju se pustule; c. sollaris allergica, solarni alergijski heilitis, posledica alergije na ultraljubičaste zrake. Usne su znatno uvećane. Sličan je eksfolijativnom heilitisu; c. venenata, posledica alergije kontaktnog tipa, npr. na sastojke kozmetičkih preparata (ruž za usne). Pored otoka usana mogu se javiti i mehurići koji brzo prskaju pa se stvaraju kruste. cheilognathopalatoschisis, anomalija razvoja, rascepljenost gornje usne, gornje vilice i nepca praćeno smetnjama pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum, vučje zdrelo. 135

cheilognathoprosoposchisis cheilognathoprosoposchisis, heilognatoprozoposhiza, uroñeni veliki rascep koji se pruža koso naniže po obrazu i zahvata gornju usnu i gornju vilicu. cheilognathoschisis, heilognatoshiza, uroñena anomalija razvoja, koja se sastoji od rascepa gornje usne i zubnog nastavka gornje vilice. cheilognathouranoschisis, heilognatouranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis. cheiloplastica, heiloplastika, plastička operacija za uklanjanje heiloshize i traumatske lezije usana. cheilorrhaphia, heilorafija, operacija kojom se zašiva usna; hirurška reparacija kongenitalne heiloshize. cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep usne (češće gornje). Sin. labium leporinum, zečja usna. chemiotherapia, v. chemotherapia (pod therapia). chemochirurgia, hemohirurgija, razaranje tkiva hemijskim sredstvima; prvobitno je primenjivana za hemijsko fiksiranje gangrenoznog, inficiranog i malignog tkiva, koje se udružuje sa zamrznutim presecima istih u cilju mikroskopske kontrole opsežnosti potrebnog odstranjivanja obolelog tkiva ili organa. chemodectoma, hemodektom je neoplazma nastala proliferacijom hemoreceptornih ćelija i parasimpatičkih nerava. Sin. nehromofini paragangliom. chemosis, hemoza, otok bulbarne vežnjače pri konjunktivitisu, keratitisu, flegmoni orbite, hemijskim povredama oka. Njegovu pojavu omogućava rastresita graña vežnjače. chemotaxis, hemotaksa, osobina pokretljivih ćelija (semeglavaca, leukocita, bakterija, praživotinja i dr.) da se upravljaju prema izvoru hemijskog nadražaja (pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora (negativna h.). Npr., semeglavci su pozitivne h. prema alkalnom sekretu materice i jajovoda, a negativne h. prema kiselom sadržaju usmine. Prema proizvodima jajne ćelije (ginogamonima) takoñe postoji pozitivan h., što je u skladu i od značaja za pravilno osemenjivanje i oploñenje jajeta; h. leukocita, kretanje 136

Chininum neutrofilnih leukocita prema upalnom području, prouzrokovano fazgradnim produktima zapaljenog tkiva (tkivni polisaharidi, kompleks supstancija nazvan »komplement« ili raznim bakterijskim toksinima). chemotherapia, v. therapia. cherubismus, heruvizam, multilokularna cistična deformacija kostiju vilica sa simetričnim deformisanjem donjeg sprata lica. Zubi su nepravilnog oblika i položaja, česte su hipodoncije s ranim ispadanjem zuba. Javlja se u ranom detinjstvu, napreduje do adolescentnog doba, kada stagnira ili uzmiče. Retko porodično oboljenje meñu članovima iste generacije. Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje. Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea. chiasma, ukrštanje u vidu slova X, raskrsnica; (1) c. opticum, optička raskrsnica, ukrštanje pojedinih snopova očnih živaca na bazi velikog mozga; (2) region u kome se u toku profaze prve mejotske deobe ukrštaju hromatide homolognih hromosoma. Hijazma je citoxloška manifestacija crossing-overa i ima izgled slova X. Chievitzov organ, trag pune cejularne vrpce, na kraju nešto maljičasto zadebljale u blizini podviličnog kanala. chimera, himera, jedinka čija tkiva sadrže ćelije koje proističu iz različitih zigota, iste vrste ili različitih vrsta. U ljudskoj genetici najpoznatiji je himerizam krvnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca intrauterino doñe do izmene izvornih ćelija krvnih loza. Chinacrini hydrochloridum, sintetski spravljen akridinski derivat koji se upotrebljava u lečenju malarije. Sin. Mepacrini hydrochloridum. Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hibinovog drveta. Smanjuje nadražljivost i usporava sprovoñenje nadražaja kroz srčani mišić. Daje se posle digitalizacije, za popravljanje nepravilnog rada srca. Oficinalan je, prema našoj farmakopeji, u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sulfas). Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih vrsta Cinchona (naročito C. succirub-

Chiniofon (um) ra). Svojim gorkim ukusom pojačava sekrecije digestivnog trakta i podstiče apetit. H. izaziva najpre prolazno povećanje, a zatim smanjenje apsolutne snage i radne sposobnosti poprečnoprugastih mišića. Slično deluje i na srčani mišić. Izaziva kontrakcije glatkih mišiša, naročito materice, snižava povišenu telesnu temperaturu. Hemioterapijsko sredstvo protiv prouzrokovača malarije. Glavna upotreba je u lečenju malarije. Ranije je korišćen u akušerstvu za pojačavanje poroñajnih bolova, kao gorko sredstvo. Retko se koristi kao antipiretik i analgetik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid (Chinini chloridum). Ostale soli hininsulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chinini tannas). Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod— S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bakteriostatičko dejstvo, upotrebljava se i kao specifično sredstvo u lečenju amebne dizenterije. Sin. Yatren. chirarga, hirarga, zajednički naziv za gihtičke promene na prstima ruku. chiropractica, hiropraktika, metod lečenja koji se zasniva na shvatanju daje bolest izazvana nenormalnom funkcijom nervnog sistema. Ovaj poremećaj hiropraktika pokušava da ukloni manipulacijama na telu a naročito na kičmenom stubu. chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva šaku i prste. chirurgia, v. kirurgija. c h it in, v. hitin. chloasma, hloazma, svetlomrke pigmentne pege na licu u trudnica (eh. gravidarum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh. cachecticorum). chlor, v. Morum. chloraemia, hloremija, količina hlorida u plazmi; hyperchloraémia, povećanje hlorida u plazmi; hypochloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u plazmi; normochloraemia, normohloremija, normalne vrednosti hlorida u plazmi. Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipnotičko sredstvo s jakim, višečasovnim dejstvom. Daje se protiv raznih grčeva

chlorophyll (tetanus, eklampsija itd.) obično u obliku klizme, uvek s nekim sluzavim sredstvom da bi se sprečilo lokalno nadražajno dejstvo. chlorambucilum, hlorambucil, citostatik iz grupe azotnih plikavaca. chloramin, hloramin, organsko jedinjenje u obliku belog praška, rastvorljivog u vodi, iz koga se u prisustvu organskih materija polako oslobaña hlor i deluje dezinficijentno; u stomatologiji se upotrebljava za rastvaranje putridnih masa u kanalima. Chloramphenicol, hloramfenikol, antibiotik dobiven najpre iz gljivice Streptomyces venezuelae, a zatim i sintetski. Ima širok antibakterijski spektar, ali ga zbog nekih toksičkih dejstava (trombocitopenija, agranulocitoza, aplastička anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo oprezno. Glavna upotreba u lečenju trbušnog tifusa. chloranaemia, v. chlorosis. chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid), derivat benzodiazepina, trankilans, oficinalan je prema našoj farmakopeji. chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone kiseline u želudačnom soku; achlorhydria, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku; hyperchlorhydria, povećane količine sone kiseline u želudačnom soku; hypochlorhydria, smanjene količine sone kiseline u želudačnom soku. Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat), antimalarijsko sredstvo (deluje shizonticidno), Chloroformium, hloroform, trihlor-metan, teška bezbojna tečnost, sladunjava ukusa, karakteristična mirisa, koja lako vetri, a ne gori; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Spolja se upotrebljava kao sastojak nekog linimenta protiv bolova. Pri udisanju prouzrokuje opštu anesteziju, ali za tu svrhu mora biti naročito prečišćen i ne srne sadržavati fozgena - Ch. pronarcosi. chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, hemijski srodan hemu, uvek vezan za nosioce boja tzv. hloroplaste u biljnim ćelijama. U hlorofilu se, slično hemoglobinu, nalazi prptoporfirin samo bez be137

chloroleucaemia lančevine. Kao i u hemu hemoglobina nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4 pirola meñusobno vezana i, dok se u hemu nalazi dvovalentno gvožñe, u hlorofilu se nalazi dvovalentan magnezijum. Hemijski hlorofil je složen estar metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni visokomolekulski nezasićeni alkohol) s komplikovanom dvobaznom kiselinom (hlorofilin). Hlorofil je smeša hlorofila A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila su zelene boje i mogu se lako hromatografski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao fotosenzibilizator, uticajem sunčane svetlosti omogućava u biljkama sintezu ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se primenjuje u medicini i kozmetici. chloroleucaemia, hloroleukemija, tip akutne mijeloblastne leukemije u koje nema specifičnih tumorskih masa na autopsiji, a u koje su organi i telesne tečnosti zelenkasto obojeni. chloroma, hlorom, maligni tumor zelenkaste boje koji vodi poreklo od ćelija kostne srži, uglavnom mijeloblasta. Tumor može postojati ma u kom organu. Boja dolazi od ćelijskog enzima mijeloperoksidaze (verdoperoksidaza). Poznat je i kao zeleni kancer. chloropsia, hloropsija, poremećaj u percepciji boja. Osoba s tom anomalijom vidi predmete plavozeleno obojene. V. chromatopsia. chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju s deficitom gvozda u mladih ženskih osoba. V. anaemia. Chlorpromazinum, hlor-promazin, derivat fenotijazina, oficinalan je, prema našoj farmakopeji, u obliku hlor-promazina-hlorida (Chlorpromazini chloridum). Upotrebljava se kao antiemetičko sredstvo, kao psihosedativ u psihomotornom nemiru, za izazivanje hipotermije pre izvesnih operacija, protiv štucanja, u kombinaciji sa analgetičkim sredstvima protiv bolova i u pripremi hirurške anestezije. chlorpropamid, hlor-propamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-

138

cholangiojejunostomia poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfanilurejskih derivata (v. tamo) zbog čega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); u našoj zemlji je u širokoj upotrebi pod raznim nazivima (»Diabinese«, »Meldian«, »Adiaben«). Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretičko sredstvo. chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemijski element, nemetal, spada u grupu halogenskih elemenata. Gas žutozelene boje, oštrog mirisa, draži na kašalj: nadražljivi otrov, dezinficijentno sredstvo, dekolorant. Upotrebljava se u organskoj sintezi, za beljenje tekstila, za hlorinaciju itd., bilo u vodenom rastvoru u obliku hlornog kreča ili kao gas. U gasnom stanju upotrebljavao se kao bojni otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle završene dezintekcije vode; količina rezidualnog hlora može da iznosi 0,1 do 0,3 mg na litar vode. choana, (grč. choana, levak), hoana, paran otvor na zadnjem zidu nosne duplje koju vezuje s gornjim spratom ždrelne duplje. choc, (fr.), chock (engl.), v. šok. cholaemia, holemija, prisustvo žuči ili žučnih pigmenata u krvi. Ranije izraz koji je označavao komu jetre, koji se danas ne upotrebljava. cholagoga, holagogi, lekovi koji pojačavaju oticanje žuči u creva. cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jednog od žučnih kanala; c. catarrhalis, nekadašnje ime za virusni hepatitis; c. lenta, hronična infekcija žučnih puteva bez kalkuloze ili začepljenja tih puteva. cholangiocarcinoma, holangiokarcinoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom ćelija žučnih kanalića. Javlja se u vidu žućkasto-zelenkastih okruglastih čvorova. cholangiogastrostdmia, holangiogastrostomija, stvaranje otvora, odnosno stome, hirurškim putem izmeñu žučnog kanala i želuca. Holangiogastrostomija se primenjuje u karcinomu ili stenozi žučnog kanala posle njegove povrede. cholangiographia, v. holangiografija. cholangiohepatitis, holangiohepatitis, istovremeno zapaljenje i žučnih puteva,

cholangiolitis

naročito intrahepatičkih i jetre. Infekcija najčešće ima ushodni put. cholangiojejunostomia, holangiojejunostomija, hirurški stvorena spojnica jednog žučnog kanala s jejunumom; eh. intrahepatica, hirurški stvorena anas tomoza izmeñu jednog od intrahepatičkih žučnih kanala i jejunuma. Obe holangiojejunostomije se primenjuju za odvoñenje žuči zaobilazno u opstrukciji vanjetrenih žučnih kanala (npr. rak žučovoda ili jetrinog voda). cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje sitnih žučnih kanalića (holangiola) u jetrinom tkivu. chole, (grč.), žuč. V. fel. cholecystectomia, holecistektomija, hirurška intervencija kojom se otklanja žučna bešika, najčešće zbog kamenca u njoj i karcinoma na njoj. cholecystendysis, holecistendiza. V. idealna holecistetomija. cholecystis, holecista, žučni mehur, v. vesica fellea. cholecystitis, holecistitis, zapaljenje žučne kesice; c. acuta, c. izazvan začepljenjem cistikusa, koje može biti blago, ili dovesti do teškog zapaljenja s gnojenjem i gangrenom zida žučne kesice; c. chronica, dugotrajni, relativno blag; c. emphysematosa, holecistitis izazvan bakterijama koje stvaraju gas, koji se nalazi u sadržaju kesice; c. follicularis, u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu kesice; c. glandularis proliferans, hronični holecistitis u kojem nastaje zadebljanje zida kesice sa stvaranjem kripti koje se mogu pretvoriti u male ciste. cholecystoenterostomia, holecistoenterostomija. V. cholecystojejunostomia. cholecystogastrostomia, holecistogastrostomija, operacijom stvorena komunikacija izmeñu žučne bešike i želuca u okluziji d. choledochusa (npr. usled raka glave gušterače). cholecystojejunostomia, holecistojejunostomija, operativno stvaranje komunikacije izmeñu žučne kese i jejunuma. Primenjuje se obično u karcinomu glave pankreasa, karcinomu žučovoda (choledochusa) ili u stenozi istog posle

choledochotomia

povrede. Cilj operacije je da zaobiñe prepreku na nižem segmentu žučovoda. Sin. cholecystoenterostomia. cholecystopathia, holecistopatija, opšte ime za sve bolesti žučne kesice. cholecystoptosis, holecistoptoza, spad, spuštenost žučne kesice. cholecystosis, holecistoza, proliferativni odnosno degenerativni proces u sluznici ili podsluznici žučne kesice koji na holecistografiji pokazuje defekte na periferiji senke žučne kesice. Mogu biti u vidu holesterol-polipoze, adenomioma ili generalizovane adenomiomatoze (»Sinus Rokitanski-Ašof«). cholecvstostomia, holecistostomija, prišivanje ruba veštački napravljenog otvora na žučnoj bešici za trbušni zid, čime se veštački stvara žučna fistula. Za preporuku je u starijih i iznurenih bolesnika umesto radikalne operacije (holecistektomije). cholecystotomia, holecistotomija, otvaranje žučne bešike u cilju vañenja njenog sadržaja, posle eh. otvor bešike se zašiva; eh. idealis, idealna holecistotomija, otvaranje žučne kese radi odstranjivanja kamenaca iz nje, čemu sleduje ponovno zašivanje načinjenog otvora. Sin. cholecystendysis. choledochitis, holedohitis, zapaljenje žučnog voda. choledochocele, holedohocela, redak vid uroñenog cističkog proširenja žučovoda u čijem se zidu nalazi proširenje. choledochoduodenostomia, holedohoduodenostomija, laterolateralna anastomoza izmeñu žučovoda i duodenuma. Primenjuje se najčešće posle odstranjivanja žučnih kamenaca iz žučovoda, u sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hroničnog indurativnog pankreatitisa, koji sprečavaju normalno oticanje žuči u duodenum. choledocholithiasis, holedoholitijaza, prisustvo kamenaca u glavnom žučovodu (holedohusu). choledochoplastica, holedohoplastika, plastička operacija kojom se repariše povreñeni žučovod. choledochotomia, holedohotomija, otvaranje žučovoda operacijom radi odstra139

choledochus njivanja žučnih kamenova iz njega i žučovoda drenaže žučnih puteva. choledochus (ductus), glavni izvodni kanal žuči, žučovod. Postaje spajanjem jetrenog kanala, koji izvodi žuč iz jetre, i kanala žučnog mehura. Holedohus se uliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva, najčešće s glavnim izvodnim kanalom gušterače. cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje konkremenata u žučnoj kesici. Nastaje kao posledi^ca poremećaja metabolizma holesterola, infekcije i staze. choleperitoneum, holeperitoneum, prisustvo žuči u trbušnoj šupljini usjed prskanja žučnih puteva. Sin. peritonitis biliaris, choleperitonitis. cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s povraćanjem, s velikim brojem vodenastih stolica, brzom dehidratacijom i hipovolemičkim šokom. Izazivač Vibrio cholerae, odnosno njegov biotip - El Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-nooralna infekcija i ima endemsko-epidemijski karakter širenja. Inkubacija do 5 dana. Klinička slika može da varira od lakog enteritisa pa do smrtonosne klasične kolere. Kolerična dijareja je najlakši oblik bolesti i liči na druga crevna oboljenja. Kolerični gastroenteritis se odlikuje povraćanjem i velikim brojem obilnih »pirinčastih« stolica. Znaci dehidratacije i kolapsa se pogoršavaju svakim satom. Algidni stadijum karakteriše 40-50 »pirinčastih« stolica dnevno, te bolesnik može da izgubi 10% svoje telesne težine. Izraženi su najteži znaci dehidratacije i šoka. Bolesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji, bez pokreta, bez glasa, bez turgora kože. Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko se ne sprovede urgentna rehidratacija i korekcija nastale metaboličke acidoze. choleretica, holeretici, lekovi koji pojačavaju stvaranje žuči u jetri. cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni' prekid oticanja žuči; c. extrahepatica, prekid u oticanju žuči kroz vanhepatičke žučne kanale, zbog kalkuloze ili drugih uzroka; c. intrahepatica, prekid oticanja žuči kroz intrahepatičke žučne puteve. 140

cholesteroluria cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor mozga koji se razvija iz ćelija epiderma. Može da se razvije i u bubanjskoj duplji srednjeg uva (eh. verum cavi tympani), obično za vreme intrauterinog života (kongenitalni holesteatom), (2) eh. spurium, nakupljanje odbačenih slojeva epiderma u vidu rožastih Ijuspica koje se stvaraju poput listića u lukovici. Nastaje od epiderma koji je iz spoljnjeg slušnog hodnika urastao u srednje uvo kroz perforaciju bubanjske opne u toku hroničnog gnojnog zapaljenja srednjeg uva. Usled trajnog nakupljanja bez mogućnosti eliminacije raste progresivno i razara slepoočnu kost u svojoj okolini. cholesterinum, v. cholesterol. cholesterol, holesterol, holesterin, jednohidroksilni nezasićeni sekundarni alkohol koji u svom molekulu sadrži ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus. Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli. Deskriptivni naziv holesterola je A5cholesten-3ß-ol. Simbol A5 označava prisustvo i položaj dvostruke veze izmeñu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3ß-ol pokazuje prisustvo i orijentaciju hidroksilne (sterolne) grupe u ciklopentanoperhidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je najbogatije zastupljen sterol u ljudskim tkivima i telesnim tečnostima. Holesterol u plazimi odraslog čoveka iznosi 140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog 65-75% je esterifikovan, a 25-35% slobodan holesterol. U dece je holesterol znatno niži nego u odraslih. Koncentracija holesterola u odraslih izražena jedinicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar. cholesterolaemia, holesterolemija, količina holesterola u plazmi; hypercholesterolaemia, povećanje holesterola u plazmi; hypocholesterolaemia, smanjenje holesterola u plazmi; porodična hiperholesterolemija, hiperlipoproteinemija tipa II. V. hyperlypoproteinaemia. cholesterolosis, holesteroloza, taloženje holesterola u nenormalnim količinama u tkivima. cholesteroluria, holesterolurija, prisustvo holesterola u mokraći. Syn. cholesterinuria.

cholin choUn, holin [HOCH2CE2-N ()], organska kvaternerna amonijum-baza, nalazi se u mozgu, žuči i žumancetu; uneta u organizam izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra ga koristi za sintezu lecitina. choluria, holurija, prisustvo žučnih pigmenata u mokraći. chondroblastoma, hondroblastoma, benigni oblik je neoplazma nastala proliferacijom ćelija hrskavice s pojavom džinovskih ćelija. Sin. Codman tumor, »kalcifikujujući tumor džinovskih ćelija«. chondrodermatitis nodularis chronica helicis Winkler, na pritisak veoma bolni čvorići na gornjem polu usne školjke, pretežno u starijih muškaraca. chondroma, hondroma, benigna neoplazma nastala proliferacijom ćelija hrskavice. Najčešće se javlja na hrskavičnim delovima sitnih kostiju šake, stopala i na rebrima, u uzrastu izmeñu 20 i 30 godina. Izraštaji su kvrgasti i hrskavične konzistencije s pojavom sluzavih delova. chondromyxoiiia, hondromiksoma. V. hondroma. chondrosarcoma, hondrosarkoma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija koje potiču iz tkiva hrskavice. Makroskopski se ne razlikuje bitnije od hondroma. Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi transversa). Chopartova egzartikulacija, v. amputatio, desarticulatio. chorioangioma, horioangioma, benigna neoplazma placente (posteljice) nastala umnožavanjem krvnih sudova. Obično su to čvorovi 2-3 cm prečnika, beličasto-crvenkasti u tkivu placente. chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis, svitnjak, »kičmena vrpca«, leñna vrpca, osovinska vrpca, izvrat endoblasta gastrule. Proteže se od srednjejg mozga do repnog kraja. Kad kičmeni stub počinje da se segmentuje, svitnjak dobiva brojaničast izgled. Pri kraju 3. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okoštavanja, dok čvorovi ostaju u meñupršljenskim koturima. Često se tragovi

chorea svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei pulposi) usred meñupršljenskih koturova; eh. tympani, bubanjska vrpca, grana živca lica koja prolazi ispod sluznice bubanjske opne i, po napuštanju bubanjske duplje, spaja se s jezičkim živcem, granom donjoviljčnog živca. Sadrži ushodna gustoreceptorna vlakna iz pečurkastih kvržica jezika i parasimpatička vlakna za podviličnu i podjezičnu pljuvačnu žlezdu; eh. uteroinguinalis, naziv za okruglu materičnu vezu (ligamentum teres); eh. uteroovarica, materično-jajnička veza (ligamentum ovarii proprium). chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u toku akutnog ili hroničnog zapaljenja grkljana. Većinom se misli na izolovano zapaljenje glasnica u toku hroničnog Iaringitisa. Naročito su osetljiva lica, kojima je glasovna funkcija grla preopterećena, ili ona, koja su izložena hemijskim (pušenje, alkohol) ili termičkim traumama (rad u hladnjačama); monochorditis, hronično zapaljenje samo jedne glasnice, može da bude posledica tuberkuloznog infiltrata u glasnici. chordoma, hordom je retka neoplazma nastala iz ćelija ostatka notohorde u gornjem ili donjem kraju kičmenog stuba (trtični predeo). Čine ga velike svetle ćelije s vakuolisanom protoplazmom. chordotomia, hordotomija, presecanje senzitivnih puteva za bol u prednjobočnoj vrpci kičmene moždine. Primenjuje se u slučaju bolova u ekstremitetima, naročito u slučaju kauzalgija i fantomskih bolova. chorea, horeja, nervno oboljenje koje se ispoljava nehotičnim i nepravilnim naglim pokretima u raznim grupama mišića ekstremiteta, glave i lica, a koji se pojačavaju pri uzbuñenju i prestaju u snu. Horeatički pokreti mogu zahvatiti samo jednu polovinu tela (eh. dimidiata, hemichorea). Pokreti mogu biti neobično jaki (»folie musculaire«, fr.) a mogu i nedostajati (eh. moliš, eh. paralytica). U teškim slučajevima horeja moliš protiče s bolovima, povišenom temperaturom, noćnim nemirom i delirijumom. Javlja se u školske dece, naročito ženskog

141

choreiformis pola, često istovremeno s akutnim reumatizmom zglobova. U suštini je horeja moliš encefalitis koji ima sklonost ka recidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sydenhamova horeja; eh. gravidarum, horeja u mladih prvorotki; eh. major, v. hysteria; eh. praehemiplegica et eh. posthemiplegica, horeja koja se javlja u slučajevima moždane hemiplegije; eh. chronica progressiva, Huntingtonova horeja, nasledno oboljenje. Počinje izmeñu 30. i 45. godine i praćeno je psihičkim propadanjem. Atrofičan mozak pokazuje promene u sivim jezgrima velikog mozga (putamen i nucl. caudatus); eh. Sanctis Viti, v. chorea; čh. senilis, staračka horeja. choreiformis, horeiforman, sličan horeji, npr. horeiformni pokreti, pokreti slični onima u horeji. V. chorea. choriocarcinoma, horiokarcinoma (horioepiteliom), retka, veoma maligna neoplazma placente u vidu tamnocrvenih čvorova. Brzo prodire u krvotok i daje generalizovane metastaze. chorioepithelioma, horioepitelioma. Horiokarcinom u tkivu semenika. Veoma maligna neoplazma s ognjištima nekroze i krvarenja, okruglastog oblika s potiskivanjem okolnog očuvanog tkiva. chorioidea, horioideja, sudovnjača, opna očne jabučice koja se nalazi izmeñu mrežnjače i beonjače. Bogata je u krvnim sudovima. chorioideremia, horioideremija, nasledna progresivna degeneracija sudovnjače i susednih delova mrežnjače. Može da zahvati velike delove zadnjeg pola očnog dna. Uglavnom se javlja u muškaraca. Na kraju dovodi do slepila. chorioiditis, horioiditis, zapaljenje sudovnjače. Obično zahvata i deo mrežnjače koji leži iznad zapaljenog dela sudovnjače. Sveza ognjišta su sivobeličaste boje, dok su starija bogata pigmentom. Prema položaju ognjišta razlikujemo: eh. centralis, koji zahvata predeo zadnjeg pola očnog dna i eh. disseminata, ognjišta su razbacana po očnom dnu. Uzroci: opšta oboljenja kao što su tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metastaze. 142

chromaffinoma choriomeningitis lymphocytaria, horiorneningitis limfocitaria, zapaljenje mekih moždanica praćeno glavoboljom, nagonom na povraćanje, povraćanjem, ukočenošću vrata i prisustvom velikog broja limfocita u likvoru. chorionepithelioma uteri, horionepiteliom, maligni tumor koji se razvija iz epitela horionskih resica ploda (Langhansove ćelije i sincicijum), a napada organizam majke. Horionepiteliom je jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz tkiva obolele osobe, već nastaje malignom alteracijom tkiva ploda. Najčešće se javlja posle mole (mola hydatidosa), ali nije isključena mogućnost maligne alteracije zaostalih delova posteljice po« sle normalne trudnoće. Smatra se da decidualna reakcija, koja u normalnoj trudnoći zaustavlja prodiranje horionskih resica, izostaje u horionepiteliomu tako da horionske resice prodiru u zid materice i krvne sudove. Prodiranje ovog malignog tumora vrši se putem krvnih sudova ili direktno kroz mišić materice i vrlo brzo dolazi do stvaranja metastaza po ćelom organizmu. Razaranjem materičnog tkiva dolazi do obilnih krvarenja, dok prodor tumora kroz materični zid može dovesti do intraabdominalnog krvarenja. Usled aktivnosti horiona dolazi do visoke koncentracije horiogonadnih hormona što daje jako pozitivne testove na trudnoću. chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje sudovnjače i mrežnjače. V. chorioiditis, retinitis. choristoma, horistoma, naziv za male grupe ćelija prednjeg režnja hipofize koje se nalaze u zadnjem režnju i infundibulumu. Služe i kao naziv za delove tkiva (prebačene) prisutne u vidu neoplazme u drugim tkivima. Christmasov činilac (factor), v. IX činilac koagulacije. V. coagulatio. Christmasova bolest, v. haemophilia. chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal. chromaffinoma, hromafinom, zajednički naziv za neoplazme nastale razmnožavanjem zrelih ćelija, a koje liče na one iz srži nadbubrežne žlezde. Mogu nastati

chromatopsia u srži nadbubrežne žlezde, okruglaste su, relativno jasno ograničene, žutosmeñe boje, s ponekom cistom, nekrozom ili krvarenjem. Retki su maligni oblici. Hormonalno aktivan daje paroksimalne hipertenzije zbog lučenja adrenalina i norepinefrina. chromatopsia, v. chromopsia. chromoblastomycosis, hromoblastomikozis, retka gljivična infekcija sa stvaranjem žutog pigmenta. Javlja se u poljoprivrednih radnika izazivajući bradavičasto zapaljenje kože (verukozni dermatitis). chromogen, v. hromogen. chromopsia, hromopsija, izopačena percepcija boja. Bolesniku mogu predmeti izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chloropsia), ljubičasti (ianthinopsia), žuti (xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U slučaju upotrebe velikih doza digitalisa mogu da se jave svi ovi poremećaji. V. cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia, xanthopsia, erytropsia. chronaxia, hronaksija, minimalno vreme potrebno da struja jačine dvostruke reobaze izazove prag nadraženja mišića ili živca. V. reobaza. chrysarobinum, hrizarobin, žut kristalast prašak (smeša antracenskih derivata), oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u dermatologiji, naročito u psorijazi. chrysiasis, hrizijaza, taloženje soli zlata u tkivima. Nastaje kao posledica dugotrajne upotrebe preparata zlata. V. chrysoderma. chrysoderma, hrizoderma, trajna pigmentacija kože usled taloženja soli zlata. V. chrysiasis.

chrysotherapia, v. therapia. Chvostekov znak, v. znak. chylomicronaemia, hilomikronemija, prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4 do 6 meseci posle uzimanja obroka koji sadrži masti. chylomicroni, hilomikroni, kapljice sastavljene uglavnom iz triglicerida (86%), holesterola, fosfolipida i belančevina, stvorene u sluznici tankog creva, koje služe za prenošenje apsorbovanih masti putem limfe i krvi.

cijanizacija chymosinogen, himozinogen, proferment iz koga aktivacijom nastaje himozin. chylopericardium, hiloperikard, prisustvo izlivenog hilusa u šupljinu perikardä. chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax. chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlivenog hilusa u pleurskoj šupljini. chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mokraći koja dobiva mlečan izgled; c. tropiča, hilurija izazvana parazitom Wuchereria bancrofti. chymosin, labferment, ferment koji pretvara kazein mleka u parakazein. chymosinogen, himozinogen, proenzim himozina. cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje (ekscizija) ožiljka. cicatrix, ožiljak, vezivno tkivo nastalo obnavljanjem (granulacionog) tkiva, koje nadoknañuje defekte posle destruktivnih procesa. cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2, vrlo otrovan gas oštrog mirisa. S vodonikom daje cijanovodonik HCN, a s bazama cijanide (cijan-kalijum). cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii cyanidum. cijanizacija, uništavanje insekata i raznih štetočina, naročito pacova, gasom cijanovodonikom. Ovaj gas se stvara pri običnoj temperaturi isparavanjém cijanovodonične kiseline iz njenih rastvora ili iz čvrstih preparata u kojima je ona apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili nastaje dejstvom sumporne kiseline na neku so cijanovodonične kiseline. Cijanovodonik je lakši od vazduha, ima veliku prodornu snagu i prolazi kroz sve rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja dodaju razne supstancije. Hemijski, cijanovodonik je indiferentan gas, koji ne oštećuje predmete, ne utiče na boje i ne menja suvu hranu. Jedino je opasan za masnu hranu, jer sa mastima stvara otrovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik služi za uništavanje gamadi, insekata i štetočina u prostorijama za stanovanje, transportnim sredstvima, brodovima, mlinovima, stovarištima i si. U poljoprivredi se upotrebljava za uništavanje 143

cijanovodonična kiselina raznih štetočina na biljkama, voću i drveću. cijanovodonična kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. cijanovodonik, cijanovodonična kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. ciklazocin, antagonist opijata. ciklestrol, sintetički estrogen, poznat još i kao hekestrol (І8222). Dejstvo mu je jače od estradiola. cikličan, v. cyclicus. ciklična jedinjenja, organska prstenasta jedinjenja u kojima su meñusobno povezani ugljenikovi atomi (karbociklična) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih elemenata (heterociklična). ciklična neutropenija, v. neutropenia. ciklični AMP, ciklični 3,5-adenozin-monofosfat, unutarćelijski posrednik u delovanju nekih hormona i drugih materija koji menjaju funkciju ćelija. Stvara se iz adenozin-trifosfata pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze, koja se nalazi u opni ćelije i ima na sebi specifičan receptor. Spajanje receptora s hormonom ili s nekom drugom materijom aktiviše adenil-ciklazu, pa se u ćeliji oslobodi cAMP. Zavisno od svojstava ćelije, cAMP izaziva različite reakcije: aktiviše fermente, menja propustljivost ćelijske opne, započinje sintezu specifičnih belančevina, pobuñuje grčenje ili opuštanje mišića, pobuñuje sekreciju itd. Danas se smatra da stvaranjem cAMP u ćelijama svoje efekte u organizmu ostvaruju: adrenalin i noradrenalin, glukagon, adrenokortikotropni, tireotropni, luteinizujući hormon, paratireoidni hormon, hormon koji stimuliše folikule, sekretin i oslobañajući faktori (releasing factor) hipotalamusa. ciklični guanozin-monofosfat, cGMP, nukleotid sličan cAMP-u, za koji se smatra da ima ulogu intracelularnog posrednika u delovanju nekih hormona (v. cAMP). . ciklo, v; cyclo. ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis. ciklonski separator, ureñaj za uklanjanje prašine iz izlazećih dimova i gasova. Gomilanje čestica se ostvaruje spiralnim kretanjem dima čime dolazi do izražaja 144

Cimex lectularius centrifugalna sila. Povećane čestice se talože sopstvenom težinom. Jednostavan ureñaj, ograničena efikasnost na čestice prečnika preko 20 mikrona. Može da radi sa dimovima na temperaturi preko 100O0C. ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko (parasimpatolitičko) sredstvo. ciklopija, nakaznost koja se sastoji od prisustva samo jednog oka. cikloplegija, v. cycloplegia. cikloserin, antibiotik dobiven iz Streptomyces orchidaceus i Streptomyces garyphalus, docnije dobiven i sintetski; ima širok spektar dejstva ali se, zbog toksičnosti, upotrebljava, uglavnom, samo kod obolelih od tuberkuloze. ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. ciklus ćelije, v. životni ciklus ćelije. cikrimin hidrohlorid, antispazmodičko sredstvo u lečenju parkinsonizma. cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi na slobodnom kraju nekih epitelnih ćelija ili oko celog tela nekih jednoćelijskih organizama, npr. infuzorija. cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna. cilijarna kruna, v. corona. cilijarna telašca, v. processus ciliares. cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem mezodermnih elemenata u šlepom delu mrežnjače. cilindarska stakla, v. staklo. cilindarske naočari, v. staklo. cilindri, bubrežne tvorevine nastale taloženjem belančevine u šupljini bubrežnih kanalića; bakterijski c., cilindri sastavljeni od bakterija, ili bogati u bakterijama; eritrocitni c., cilindri koji sadrže eritrocite; epitelski c., cilindri koji sadrže deskvamovani epitel kanalića; granulisani c., cilindri koji sadrže granule degenerisanih ćelija epitela; hemoglobins ki c., koji sadrže hemoglobin; leukocitni c., koji sadrže leukocite; uratni c., koji sadrže amforni urat; voštani c., cilindri koji sadrže vrlo refraktivnu, providnu, amiloidnu supstanciju. Cimex lectularius, stenica, kosmopolitski insekt koji se hrani čovečjom krvlju, ali i krvlju psa, mačke, zeca, raznih pti-

Cinchona ča, pa i pacova i miševa. Ima dobro razvijen aparat za bodenje. Ženka polaže na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u svemu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od okolne temperature, izlegu se larve, male stenice, posle 5-22 dana. Larve posle petog presvlačenja polno sazre. Larva uzima oko 5, a ženka oko 7 mg krvi pri jednom sisanju. Stenica živi do godinu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci. Bode najčešće noću, a sisanje krvi traje oko 10 minuta. Na mestima uboda stvara se koprivnjača koja svrbi. Stenice mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraznih klica. Cinchona» vrste drveća koje rastu u tropskim krajevima i od kojih se, naročito od Cinchona succirubra, dobiva droga Cortex Chinae (sadrži alkaloide hinin i hinidin). cinchonismus, trovanje hininom. cinchophenum, v. Acidum phenylchinolincarbonicum. cinedenzigrafija, v. elektrokimografija. cinereus, pepeljast, siv. cinkov oksid, v. Zinci oxydum. cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum. cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta. cinkovo belilo, sirovi (neprečišćeni) cink-oksid. Služi za bojenje umesto olovnog belila. cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci. cionini, gonadotropni inkreti koji se stvaraju u posteljici poznati, inače, kao horijalni gonadotropini. circomphalos, v. caput medusae. circulatio sanguinis, cirkulacija krvi, kretanje kroz srce i krvne sudove; c. collateralis, kolateralna cirkulacija, koja ide kroz sekundarne puteve, jer je glavni put krvotoka za taj predeo začepIjen; c. coronaria, cirkulacija kroz venačne, koronarne sudove srca; c. enterohepatica, put žučnih soli i nekih drugih jedinjenja u vidu kruga: jetra-žučni putevi-tanko crevo-portni krvotok-jetra itd.; c. extracorporaris, vantelesna cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u slučaju srčanih operacija, naročitog Iečenja leukemija i u toku hemodijalize (veštački bubreg); c. foetalis, krvotok u fetusno doba; mala cirkulacija, mali krvotok, plućni krvotok, kompenzatorna 10 Medicinski leksikon

cirkulišuća antitela (humoralna) c., kolateralna cirkulacija; c. portalis, portni krvotok, krvotok u slivu portne vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa i organa za varenje, preko jetre, prenosi u veliki krvotok; c. pulmonalis, plućni krvotok; sistemska c., opšti krvotok kojim se oksigenovana krv iz leve komore odnosi arterijama u razne organe, a venska krv donosi u desnu pretkomoru. circulus, krug; prsten (npr. circulus arteriosus Willisii, arterijski prsten u osnovi velikog mozga). circumanalis, okoločmarni, u predelu čmara. circumcisio, cirkumcižija, obrezivanje, opsecanje udne navlake (prepucijuma) u uroñenoj ili stečenoj fimozi. U Jevreja, muslimana i nekih azijskih i afričkih naroda i plemena cirkumcižija je ritualna; cirkumcižija u žena, zasecanje nabora kože iznad dražice; faraonska cirkumcižija, zašivanje ili prikopčavanje udne navlake ili velikih usnica stidnice radi sprečavanja snošaja. circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji se nalazi oko krunice zuba. Npr. cirkumkoronarna infekcija, infekcija oko krunice zuba. circumductio, cirkumdukcija, (1) kružni pokret, (2) aktivno ili pasivno kružno kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanošenje oduzete noge u stranu pri hodu u hemiplegiji. Ta noga, duža zbog toga što je stopalo mlitavo, opisuje polukrug svojim prstima. circumflexus, polukružan (npr. a. circumflexa scapulae, polukružna arterija lopatice). circumscriptus, cirkumskriptan, ograničen. cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan (circa dies). cirkonijum, Zr, hemijski element, metal. V. Zr, zirconium.

cirkulacijski šok, v. shock. cirkulišuća antitela (humoralna), antitela koja slobodno cirkulišu u krvi i drugim tkivnim tečnostima. Kada cirkulišuća antitela reaguju in vivo s homologim antigenom, ona se vezuju s njime i rezultat te reakcije je koristan, ili bar bez štete, za organizam.

145

cirkumdukcija

cirkumdukcija, v. circumductio. cirkumzigomatična suspenzija, v. immobilisatio. ciroza (seksotropija), prema podacima iz medicinske literature ciroza jetre je češća u muškaraca nego u žene (1:3-5). Seksotropijska analiza izmeñu Laënnecove atrofičke i Hanot-Gilbertove hipertrofične ciroze otkriva da prva napada ginoidne konstitucije naročito u muškom polu s hipoandrogenijom, dok se hipertrofična ciroza javlja u androidnih i hiperandroidnih konstitucija. cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronična bolest jetre s nekrozom hepatocita, njihovim zamenjivanjem vezivnim tkivom, gubljenjem normalne arhitekture jetrinog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih ognjišta jetrinog parenhima; alkoholna c., izazvana hroničnim alkoholizmom i istovremenim pothranjivanjem; atrofična c., u kojoj je jetra smanjena zbog gubljenja parenhima i smežuravanja vezivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepatitisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza zbog atrezije žučnih puteva; Hanotova c., primarna bilijarna ciroza; kalkulusna c., sekundarna bilijarna ciroza zbog kamenaca u žučnim putevima; kardijalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko centralne vene jetrinih režnjića zbog kongestivne srčane bolesti; kongestivna c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jetri; Laënnecova c., alkoholna ciroza, prethodi joj masna infiltracija ćelija jetre; metabolička c., ciroza izazvana poremećajima metabolizma, npr. hemohromatoza, Wilsonova b.; multilobulska c., postnekrozna ciroza; c. parasitica, prouzrokovana dospevanjem jaja parazita u tkivo jetre. Promene su kao u ostalih ciroza, s tom razlikom što postoji i prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c. pigmentosa, pigmentozna ciroza prati hemahromatozu za koju se smatra da nastaje povećanom apsorpcijom gvozda i njegovim taloženjem u tkivima. Morfološka slika pigmentozne ciroze jetre odlikuje se blagim stepenom portne ciroze s prisustvom velike količine pigmenta hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis, v. Laënnec cirrhosis; posthepatitisna c., 146

cistin

ciroza obično makronodulska, posle akutnog virusnog hepatitisa; postnekrozna c., ciroza posle masivne nekroze (subakutne nekroze) jetrinih ćelija u toku toksičnih ili virusnog hepatitisa; c. nutritionalis, primarna bilijarna ciroza, redak oblik ciroze, nepoznate etiologije, bez opstrukcije ili infekcije većih žučnih puteva, ponekad se javlja posle uzimanja odreñenih lekova (hlorpromazina npr.). Obično boluju žene srednjih godina, glavni znaci: holestaza, svrab, hiperholesterolemija, ksantelazme i ksantomi, sindrom loše apsorpcije; c. pulmonum, ciroza pluća cUfuzna intersticijalna fibroza pluća; c. renum, ciroza bubrega, hronični intersticijalni nefritis. V. nephritis; sekundarna bilijarna c., ciroza zbog hroničnog začepljenja žučnih puteva; c. syphilitica, sifilisna ciroza se javlja u kongenitalnom sifilisu, u kome je jetra prožeta fibroznim tkivom. Sem toga u njoj možemo dokazati i prisustvo velikog broja bledih spiroheta, prouzrokovača sifilisa; toksična c., postnekrozna ciroza. cis-konfiguracija, pojava kada se dva mutantna pseudoalelska gena nalaze na jednom, a njihovi nemutirani homologi na drugom homolognom hromosomu. V. linkage, trans konfiguracija. ciste, kongenitalne, zaostajanje branhijalnih useka u vidu fistula. cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfaamino-beta-tiopropionska kiselina. Lako se oksidiše u cistin. Cistein i cistin su važne aminokiseline koje zajedno čine oksidoredukcioni sistem u organizmu. cisterna, čatrnja, cisterna, proširenje ispunjeno tečnošću; c. chyli Pequeti, Peci jetovo proširenje na početku grudnog limfnog kanala. cisternoscintigrafija, v. scintigrafija. cistička fibroza, v. fibrosis cystica. cistični bubreg, v. rèn polycysticus. cistin, jedna od aminokiselina koja sadrži sumpor. Nastaje od dva molekula cisteina gubitkom dva vodonikova atoma. Zajedno s cisternom igra važnu ulogu u oksidoreduktivnim procesima u organiz-

cistinski konkrementi mu. Ponekad se taloži u obliku konkremenata u bubregu i u mokraćnoj bešici. cistinski konkrementi, v. concrementum. cistinurija, v. cystinuria. cistoskop, metalni instrument koji služi za endoskopski pregled mokraćne bešike. Sličan je kateteru. Snabdeven je optičkim sistemom, okularom i sijalicom za osvetljavanje unutrašnjosti bešike. Slika koju daje cistoskop uvećana je i povećana. cistoskopija, cystoscopia, pregled mokraćne bešike cistoskopom pošto se iz bešike odstrani sve što daje zamućenje mokraće (krv, gnoj). Ovo se postiže ispiranjem bešike i njenim ispunjavanjem bistrim, bezbojnim antiseptičkim rastvorom. V. endoskopija. cistron, termin koji se još uvek upotrebljava kao sinonim gena, naročito u mikropskoj genetici, v. gen. citarabin (citozinarabinozid), antagonist pirimidina; pored antitumorskog dejstva, ima i imunosupresivne i antivirusne osobine. citodijagnostika, dijagnostička metoda koja se razvila u naučnu metodu - deskvamativnu citologiju (eksfolijativna citologija). Otkako su Papanicoleau \ Traut izveli pogodan postupak kojim se po morfološkim i tinktorijalnim osobinama ćelija jasno diferencira patološka ćelija od normalne, stvorena je metoda Papanicolau (PA). Ova metoda je danas rutinska pri ispitivanju vaginalnog razmaza, razmaza iz punktiranih eksudata i drugih izlučevina u dijagnozi maligniteta. Kako ne samo patološke već i deskvamirane ćelije normalnog epitela, pod uticajem hormona, pokazuju tinktorijalne ili morfološke promene, metoda PA se koristi i u citohormonalnoj dijagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo osetljiv prijemnik za seksualne hormone obilno deskvamira te se ova metoda rutinski upotrebljava u dijagnostici ovarijalne disfunkcije i hormonskog poremećaja u patološkoj trudnoći, citofilna antitela, antitela koja se vezuju za površinu ćelija (najčešće makrofaga) preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini. 10*

citoplazma

citofilnost, afinitet prema ćeliji; u imunologiji se najčešće odnosi na antitela, v. citofilna antitela. citogenetika, nauka koja se bavi ispitivanjem strukture i funkcije ćelijskih odeIjaka u kojima je smeštena nasledna supstancija: hromosomi i geni, v. genetika. citogeni, plazmatski činioci nasleña. Sin. plasmageni, plazmidi, plazmomi. citohromoksidaza, Varburgov enzim disanja, katalizuje oksidaciju redukovanog citohroma kiseonikom iz vazduha. citolizini, antitela koja, uz prisustvo komplementa, specifično liziraju ćelije. Lizini koji liziraju bakterije nazivaju se bakteriolizini, a oni koji liziraju eritrocite nazivaju se hemolizini. citologija, v. cytologia. citomorfoza, pod ovim izrazom se podrazumeva skup varijacija u toku razmnožavanja bakterije koje se odnose na morfologiju i fiziologiju bakterijske ćelije. citopatogeni efekat, posle odreñenog broja generacija virusa u kulturi tkiva obično se počinju javljati patološke promene na ćelijama u kojima se virus razmnožio. Te promene se nazivaju citopatogene promene ili citopatogeni efekat virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene citopatogene promerie, te se na osnovu njihovog izgleda može dosta sigurno zaključiti koji ih je virus izazvao. citoplazma, organizovana živa materija koja, zajedno s jedrom, čini jedinstveni životni sistem, sedište svih biohemij-~ skih pojava i nosilac odlika života. Sastoji se od osnovne citoplazmičke supstancije ili matriksa (rastvor elektrolita, aminokiselina, belančevina, fibrilarnih i globularnih molekula, micela i dr.) i poseduje odreñenu viskoznost i pokretljivost. U njoj su organčići u kojima se vrše biosinteze pojedinih specifičnih materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne (250-5.000 A), spljoštene kesice sa troslojnim membranama. U matriksu i na pojedinim membranama nalaze se riboproteinske granule ili ribosomi pojedinačno ili grupisani u polisome (poliribosome); vrše sintezu belančevina ci147

citoplazmatsko naslañivanje toplazme, enzima i paraplazme. Membrane s ribosomima čine zrnasti endoplazmični retikulum, a one bez granula prosti ili agranulisani endoplazmični retikulum. Uloga endoplazmičnog retikuluma je višestruka. Pomoću njega se vrši celokupan promet materija (metabolizam u ćeliji), pri čemu se pojedini sastojci izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat; sprovodi materije i impulse i služi kao intracelularni transportni sistem. Stanje i izgled citoplazme, organela, a naročito endoplazmičnog retikuluma nije uvek isti. Mlade i vrlo aktivne ćelije imaju dobro razvijen endoplazmični retikulum s mnogo ribosoma. Na membranama, i u matriksu citoplazme, uz sadejstvo i drugih organčića (ribozoma, lizozoma, Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.) vrše se procesi biosinteza i metabolizma ćelije. Membranskom strukturom je znatno uvećana dejstvu-juća površina za biohemijske procese. Tako, npr., endoplazmični retikulum l g jetrenih ćelija ima površinu od 8-12 m2; c. bakterija, najvećim je delom sastavljena od ribonukleinskih kiselina (RNK), od proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu sunñerastu mrežu ukrašenu mikrosomima i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je i druge elemente: Mg u obliku ribonukleata, u izvesnim vrstama prisustvo pigmenta, većina enzima su smešteni u citoplazmi. Smatra se da u jednoj bakterijskoj vrsti ima tri različite RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana u ribosomima (partikula ribonukleoproteina), vide se samo elektronskim mikroskopom; informativna messenger (m-RNK); solubilna ili transfer (t-RNK). U bakterija proteini služe za izgradnju bakterijske ćelije i nosioci su antigenskih svojstva. citoplazmatsko nasleñivanje, prenošenje nekih hereditarnih svojstava posredstvom citoplazmatskih činilaca, smeštenih uglavnom u obliku DNK u mitohondrijama i hloroplastu. Način prenošenja informacija je drugačiji nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no nasleñivanje, ekstrahromosomsko naši edivan je. 148

clapotement citotoksična antitela, antitela protiv antigena prisutnih na ćeliji. Citotoksična antitela posle reagovanja s antigenom aktivišu komplement i rezultat toga je smrt ćelije, v. komplement. citotoksični limfociti, limfociti »ubice« koji nastaju u reakcijama ćelijske imunosti, v. T-limfociti, ćelijska imunost; in vivo nastaju u reakciji »kalem-pro-tivdomaćina« i transplantacijskim reakcijama; in vitro se stvaraju u mešanoj kulturi limfocita, v. mešana limfocitna reakcija. Predstavljaju efektorne ćelije u reakcijama ćelijske imunosti. citotoksičnost, imunološko specifično razaranje ćelija od strane limfocita. Tipičan primer je odbacivanje kalema i tumora. Citotoksičnost može nastati usled delovanja nekih antitela i mitogena. Imunološku citotoksičnost treba razlikovati od citotoksičnosti izazvane raznim lekovima i produktima mikroorganizama. citotoksin, ćelijski otrov, antitelo koje nastaje u organizmu posle parenteralnog unošenja ćelija. Citotoksini su specifični, tj. parenteralno unesene ćelije izazivaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju na njih (npr. nefrotoksin - unošenjem bubrežnih ćelija). Citotoksini se vezuju za antigen koji se nalazi u živoj ćeliji i time izaziva smrt ćelije. citotrofoblasti, ćelije dubokog sloja horiona, poznate još i kao Langhansove ćelije. citrati, soli limunske kiseline. citratna krv, krv kojoj je dodata odreñena količina neutralnog natrijum-citrata u cilju sprečavanja njenog zgrušavanja. citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N5 - formiltetrahidrofolna kiselina), učestvuje u sintezi purina i pirimidina, koji su potrebni za sintezu nukleinskih kiselina, neophodan je za sazrevanje eritrocita. Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii. clapotage, klapotaža, klokot, zvuk bućkanja pri potresu. Sin. clapotement; v. succusio. clapotement, klapotman. V. clapotage, succusio.

Claude Bernard-Hornerov sindrom Claude Bernard-Hornerov sindrom, v. syndroma. claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. intermittens, pojava bola, hramanja i utrnulost u jednom ili oba donja uda, kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u klaudikaciji intermintens su izazvane okluzivnim promenama na arterijama donjih ekstremiteta, najčešće u obliteracijskom trombangitisu. Sin. Charcotov sindrom i angina cruris; c. venosis, intermitentna klaudikacija zbog venskog zastoja u donjim udovima. Claudiusova jamica, v. fossa ovarica. claustrum, bedem, supkortikalna siva masa velikog mozga, koja leži sa spoljne strane sočivaste jezgre velikog mozga. Claviceps purpurea, gljiva koja raste na cvetu raži. U medicini se upotrebljava njen trajni micelijum, Secale cornutum, koji sadrži više alkaloida. V. Secale cornutum. clavicula, ključnjača, ključnica, ključna kost, pruža se od lopatice do grudne kosti. clavus, žulj, lokalno, ograničeno, kupasto zadebljanje (hiperkeratoza) kože na mestima dugotrajnijeg pritiska (alata, obuće). V. callus. clearance, klirens, (eng.) čišćenje, količina plazme koja se potpuno oslobodi od neke materije za jedan minut. Služi za procenjivanje funkcije bubrega. Preko klirensa različitih materija može se odrediti veličina glomerularne filtracije, protok krvi kroz bubreg, veličina tubularne sekrecije itd. (klirens inulina je 125, ureje 70, paraaminohipurne kiseline 585); k. gvozda, vreme (u minutima) potrebno da se 50% datog radioaktivnog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina, sposobnost bubrega da dati inulin potpuno ukloni iz krvi. Veličina tog klirensa približno odgovara veličini glomerulske filtracije; k. kreatinina, zapremina plazme koja se potpuno oslobodi datog kreatinina (egzogeni klirens kreatinina), ili kreatinina sintetizovanog u organizmu (endogeni klirens kreatinina); k. plazme, izraz za sposobnost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-

clitoris me razne supstancije, prilikom jednog njihovog prelaženja kroz bubreg; k. ureje, zapremina plazme koja se potpuno oslobaña ureje u jednom minutu. cleidotomia, kleidotomija, presecanje ključnjače. climacterium, klimakterijum, mena, menopauza, precvat, period kada usled starenja jajnika reakcija na stimulaciju gonadotropina opadne, tako da lučenje estrogena postaje slabo i nije više u stanju da utiče na stvaranje zrelih meško-. va, lučenja folikulina (estrogena) i proliferaciju endometrijuma, što dovodi do prestanka menstruacije (menopauza). Menopauza ne nastupa odjednom. Opadanje jajničke funkcije je postepeno i odigrava se tokom više godina. Što više napreduje starenje, ovulacije su sve rede i menstruacije izostaju po nekoliko meseci, a potpuni prestanak dejstva ovarijalnih hormona dovodi do definitivnog prestanka menstruacije, odnosno do klimakterijuma. Klimakterijum prati niz promena u organizmu: sklonost ka gojenju, osećaj vrelih talasa, pojačano znojenje, kao i različite.emotivne smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, pretežno psihičke promene koje prate smanjenja funkcije polnih žlezda u muškarca. climatotherapia, v. therapia. climax, v. climacterium. clinodactylia, klinodaktilija, stalno skretanje ili izvijenost jednog ili više prstiju. clinistix, klinistiks, traka od hartije natopljena odgovarajućim reagencijama, koja u dodiru s mokraćom (prilikom mokrenja na traku ili zaronjenja u mokraću) menja boju - poplavi ako mokraća sadrži glikozu; minimalna koncentracija glikoze koja se još može dokazati iznosi oko 0,1%. clinitest, klinitest, tableta s odgovarajućom reagencijom koja se stavlja u epruvetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokraće pa se izloži ključanju i menja boju u zavisnosti od koncentracije glikoze u mokraći; upotrebljavaju se samo sive i potpuno suve tablete. clitoris, dražica, homologni organ muškom udu, sastavljen od 2 erektilna tela 149

clivus (crura clitoridis) koja se nalaze uz preponske kosti. Napred se stiču u kratko telo, koje se završava glavićem. TeIo je prekriveno navlakom (praeputium clitoridis), dok je glavić poduprt dražičnom uzicom. Sluznica koja oblaže spužvasta tela dražice je prepuna nervnih korpuskula koja izazivaju erekciju dražice; (embr.) genitalna kvrga u embriona od 20 mm pokazuje glavicu i trup, izmeñu kojih se nalazi kružni sinus. U korenu genitalne kvrge nalazi se kružni urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge čine genitalni nabori izmeñu kojih se nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvrge se razvijaju genitalni jastučići. Osnovna odlika razvoja začetka spoljnih genitalnih organa u ženskom pravcu jeste da od genitalne kvrge postaje dražica, dok se od genitalnih nabora razvijaju male usne, a od genitalnih jastučića velike usne stidnice. Spoljni otvor urogenitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u dražici, ali se on zatim začepljuje ostavljajući uretralni oluk, pod kojim se razvija trem u koji se otvaraju uretra i vagina. clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus, široki žleb na bazilarnom delu potiljačne kosti, na kome su smešteni moždani most i izdužena moždina. cloaca, v. jazva. clomiphen, klomifen, hemijska supstancija ,koja (ne sasvim poznatim mehanizmom) može bitno da podstakne izlučivanje RH-LH (v. tamo), a time i normalnu ovulaciju i da dovede do trudnoće. clon, klon, sve ćelije koje proističu od iste ćelije pretka i koje imaju identičan genski sastav. clonus, klonus, snažne kratkotrajne, ritmičke kontrakcije mišića nastale usled pojačane refleksne nadražljivosti (oko 8 i l sekundi); trajni c., pri istezanju nekog mišića govori za oštećenje piramidnog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neurotičara. Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog kanala u staklastom telu. Služi za izmenu tečnosti u oku. V. canalis hyaloideus. Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u staklenu. 150

Co-A clorina, v. chloramin. Clostridium, klostridijum, bacil u kome se endogeno formira spora, te je proširen i ima izgled vretena. Sve vrste patogenih klostridijuma su anaerobne bakterije, gram-pozitivni štapići, pokretni, osim Cl. perfringens, koji nema flagela, a razlikuje se od ostalih time što stvara kapsulu i luči toksin s najvećim brojem antigenskih faktora; Cl. botulinum, izazivač botulizma u ljudi. Strogi anaerob, s odlikama roda klostridijuma. Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan milioniti deo kubnog santimetra ovog toksina ubija zamorče teško 250 g. To je jedini bakterijski toksin koji ubija životinju ako se unese parenteralno ili peroralno. Postoji više tipova Cl. botulinuma od kojih svaki stvara toksin različit u antigenskom pogledu; Cl. gasne gangrene, za odgovorne uzročnike gasne gangrene smatraju se Welchia (Clostridium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oedematiens, Cl. histolyticum, mada se u procesima gasne gangrene mogu naći i druge anaerobne, kao i aerobne bakterije; Plectridum (Clostridium) tetani, bacil podseća na maljicu, zbog čega je i dobio naziv Plectridium tetani. Izazivač je tetanusa, lokalne infekcije s opštom intoksikacijom izazvanom neurotropnim egzotoksinom, tetanospazminom. clunes, v. nates. cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v. Hortonova glavobolja, histaminska glavobolja. clysma, klizma, klistir, tečnost koja se unosi u creva kroz čmar u razne svrhe (čišćenje, hranjenje, davanje lekova). Klizma za čišćenje sastoji se od tople vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapuna (sapunica); hranljive k., daju se kada bolesnik ne može da uzima hranu kroz usta (daju se glikoza, aminokiseline i etanol); lekovite k., sadrže pojedine Ie kove. Co-A, koenzim A, široko rasprostranjen merkaptan koji sadrži adenin, ribozu, pantotensku kiselinu i tietanolamin. Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji sa sirćetnom kiselinom stvara acetilkoenzim A, koji ima ključni značaj u in-

coagulatio

termedijarnom metabolizmu svih organskih materija. Acetil-koenzim A, zbog toga što sadrži više energije od sirćetne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma u reakcijama koje bi inače zahtevale energiju spolja. Sa stanovišta energetike, stvaranje jednog mola bilo kojeg acetilCo-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija, zgrušavanje krvi, komplikovani enzimski proces, čiji je krajnji rezultat pretvaranje tečnog fibri-nogena u čvrsti fibrin, radi uspostavljanja hemostaze. U tom procesu učestvuju dva činioca plazme, jedan tkivra činilac (tkivni tromboplastin) i trombociti (trombocitni tromboplastin), poznati kao činioci koagulacije. Proces koagulacije je podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog tromboplastina, koja može biti endogena i egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina na protrombin sa stvaranjem enzima trombina i (3) f. delovanja trombina na fibrinogen sa stvaranjem čvrstog fibrina. V. činioci koagulacije; koagulacija diseminovana, intra-vaskulna, hemoragijski sindrom zbog defibrinacije, usled potrošnje fibrinoge-na, trombocita i još nekih činilaca koagulacije u toku razasutih intravaskulnih koagulacija u mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaženja tkivnog tromboplastina u krvotok, intravaskulne agregacije trombocita izazvane prisustvom imunih kompleksa, endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored krvarenja, u diseminova-noj intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza ishemijskog tkiva, vrlo često oštećenje bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin. DIK, koagulopatija zbog potrošnje, k. krvi, proces prelaska krvi iz tečnog u pihtijasto stanje zbog pretvaranja rastvorene u plazmi belančevine fib-rinogena u nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je potrebno prisustvo trinaest danas poznatih činilaca koagulacije: fibrinogen, trombociti, protrombin, tromboplastin, kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor V (prokonvertin), faktor VIII (antihemofilski), faktor IX (Christmasov), faktor X (Stuartov), faktor XI, faktor XII (Hagemanov), faktor XIII

coccidioidomycosis

(stabilizator fibrina). Postoji spoljašnji i unutrašnji put koagulacije krvi. Unutrašnji put je nešto duži od spoljašnjeg. coagulopathia, koagulopatija, zajedničko ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog potrošnje činilaca koagulacije. V. diseminovana intravaskulna koagulacija. Coatsova bolest, v. retinitis exudativa externa (Coats). cobaltum, Co, kobalt, hemijski element, srebrnastobeo metal; (stom.) služi za izradu zubnolekarskih instrumenata i za spravljanje silikatnih plombi.

Cobertova reakcija, v. reakcija. Cocaini chloridum, hlorid kokaina, oficinalan je prema našoj farmakopeji. V. Cocainum. Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke Erythroxylon coca. Deluje lokalno anestetički. Posle resorpcije prouzrokuje kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog koje lako stvara kokainomaniju. Danas se upotrebljava još samo za anesteziju sluznica. cocci, bakterije loptastog, sferoidnog oblika (coccus). Ima ih koji liče na polulopte, obično izdužene, spljoštene, po dve zajedno, liče na dva zrna kafe (gonokoki) ili su izdužene, liče na plamen od svece (pneumokoki). Za raspoznavanje u mikroskopskim preparatima od značaja je njihovo grupisanje: po dve zajedno (diplococci); po četiri zajedno (tetracocci); u paketiće oblika kocke (sarcina) ili u sasvim nepravilne gomilice - grozdove (staphylococci). coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza je infekcija prouzrokovana gljivicom Coccidioides immitis. Javlja se naročito u jugozapadnim krajevima SAD, posebno u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s dosta prašine posebno je pogodno za širenje infektivne hlamidospore. Ulazna vrata su disajni putevi, ali se veruje da i povreñena koža može biti rnesto kroz koje prodire spora. U većini slučajeva obole pluća lokalizovano, ali ponekad i u obliku influence ili pneumonitisa. Ukoliko u redim slučajevima doñe do diseminacije, javljaju se granulomi s gljivicama. Smrtnost je visoka. 151

colitis

coccygeus

coccygeus, trtični, koji pripada trtičnoj kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.). coccygicus, v. coccygeus. coccygodinia, kokcigodinija, bol u predelu trtične kosti, neuralgijske prirode, često usled traume. coccyx, trtica; os coccygis, trtična kost. cochlea, puž, koštani puž, deo unutrašnjeg uva. Sastoji se od kanala u obliku spirale i kupastog stožera (modiolus). V. auris. cochlearis, pužni, koji pripada koštanom pužu. cod, kod, redosled nukleotida u molekulu DNK koji su nosioci genskih poruka za sintezu polipeptidnih lanaca u citoplazmi. Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma; prema našoj farmakopeji, oficinalan je u obliku kodein-fosfata (Codeini phosphas). Služi za smirenje kašlja delujući na centar za kašalj. Codex medicameniarius gallicus, naziv za francusku državnu farmakopeju.

Codivillaova operacija, v. operacija. codominantnost, kodominantnost, potpuna fenotipska ispoljenost dejstva oba alelska gena u heterozigota, bez ikakvog njihovog meñusobnog uticaja. Na primer, krvna grupa AB u ljudi proističe iz fenotipskog efekta oba kodominantna gena (IA i IB) koji je uslovljavaju. V. nepotpuna dominantnost. codon, kodon, niz od tri susedna nukleotida u lancu DNK ili RNK, koji predstavljaju šifru, odnosno kalup za odreñenu aminokiselinu pri sintezi polipeptida i koji regulišu početak i završetak transkripcije. Sin. triplet. coelioscopia, celioskopija, metoda pregleda unutrašnjosti trbušne duplje. Vrši se optičkim instrumentom koji se uvlači u trbušnu duplju u koju je prethodno ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija se danas često primenjuje u ginekologiji jer daje objektivan nalaz položaja, sraslina i oboljenja unutrašnjih polnih organa žene. V. endoskopija. coeliotomia, celiotomija, operativno otvaranje trbušne duplje; c. vaginalis, otvaranje trbušne duplje kroz prednji, rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-

152

terior, posterior); c. ventralis, sin. laparotomia. coenzym, v. koenzim. coeruleus (caeruleus), modar, plav; morbus c., cijanoza celog tela, osobito akralnih delova, najčešće u bolesnika s uroñenim srčanim manama. coferment, v. koferment. Coffeinum, kofein, purinski derivat s nadražajnim dejstvom na koru velikog mozga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kineskom čaju. Upotrebljava se kao analeptik. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein-natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru benzoas) smeša kofeina i natrijum-benzoata, koji se dodaje radi povećanja rastvorljivosti kofeina.

Coffeyeva tehnika, v. tehnika. coitus, v. obljuba. colectomia, kolektomija. Resekcija celog kolona ili samo jednog njegovog dela. Cold cream, (eng.) v. Unguentum emolliens. colica, kolika, bolni grč, najčešće se javlja u oboljenjima cevastih organa; c. hepatica (c. biliaris), napad grčevitih bolova u predelu žučne kesice, najčešće zbog prisustva kamenaca u žučnim putevima; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri kojoj se u stolici izbacuju pseudomembrane, v. colitis; c. renalis, napad grčevitih bolova zbog kalkuloze bubrega ili mokraćnih puteva; c. saturnina, grčeviti bolovi u crevima u hroničnom trovanju olovom; c. stercoracea, kolika koja nastaje zbog nakupljanja velikih količina fekalnih masa u crevu. colicini, v. bakteriocini. Colistini sulfas, kölistin-sulfat, antibiotik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var. colistinus, deluje baktericidno, u prvom redu na gram-negativne bacile. colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog creva ili pojedinih njegovih delova prouzrokovano nadražajem sluznice nedovoljno svarenom hranom usled promena u želucu i u tankom crevu (gastroenterokolitis), infekcijom bakterijama ili protozoama, izlučivanjem pojedinih hemijskih supstancija kroz crevnu sluznicu (živa, ureja), dugotrajnim draženjem

colitoxaemia sluznice klizmama i nervnim poremećajima. Tok kolitisa može biti akutan ili hroničan. Glavni znaci su prolivi, sluzave, nekad krvave stolice, i bolovi u trbuhu; amebni k., k. koji izaziva Entamoeba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c. mucosa, hronično oboljenje koje se javlja u neurotičnih osoba/karakteristično po suvišnom lučenju sluzi u debelom crevu i po tome što je praćeno kolikama, zatvorom ili prolivima i izbacivanjem mukoznih traka; c. polyposa, hronični k. pri kome postoje polipozni izraštaji sluznice; c. pseudomembranacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapaIjenje debelog creva, obično njegovog završnog dela (sigme i rektuma), koje se ispoljava povremenom pojavom bolova u ćelom trbuhu praćenih izbacivanjem sluznih traka, koje mogu podsećati na crevne parazite (pseudomembrane). Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluznici pomenutih delova debelog creva dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izmeñu kojih bolesnik može imati i potpuno normalne stolice. C. ulcerosa i c. mucosa najverovatnije su posledica specijalne neuropatske konstitucije i autoimunskih procesa. colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija izazvana Escherichiom coli. collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti, različite ,kliničke slike i verovatno etiologije, u kojih postoje rasprostranjene promene u vezivnom tkivu. U njih spadaju sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, skleroderma, nodozni poliarteritis, reumatska groznica i reumatoidni artritis.

collagenum, v. kolagen. collapsotherapia, v. therapia. collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izražene prostracije s teškom insuficijencijom krvotoka; cirkulatorni k., šok; cirkulatorna insuficijencija bez zastojne insuficijencije srca; masivni k., kolaps celog plućnog krila koji obično nastaje posle začepljenja glavnog bronha za to krilo; k. pluća, bezvazdušnost jednog dela pluća, ili celog režnja, kao što se viña u atelektazi, ili pneumotoraksu.

coionoscopia collargol, v. Argentum colloidale. collateralis, kolateralan, bočni, pobočni. collemplastra, melemi od kaučuka, adhezioni melemi. Na tkanini namazani melemi čija je osnovna materija kaučuk, kome su, obično, dodate razne materije (lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci). Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.

colliculus seminalis, v. semena humčica. Collipova jedinica, jedinica za izražavanje količine paratireoidnog hormona u pojedinim preparatima. Jedna ovakva jedinica je stoti deo one količine hormona paratireoidnih žlezda koja, ubrizgana potkožno psu teškom 20 kg, posle petnaest časova povisuje količinu kaićijuma u serumu za 5 mg/%. Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata celuloze u smeši alkohola i etra. Na koži stvara skramicu koja deluje zaštitno, ali joj nedostaje elastičnost i može da prsne pri istezanju; C. elasticum, kolodijum s dodatkom ricinusovog ulja, koje mu daje elastičnost. Služi kao konstituens za lekove koji se stavljaju na kožu kada se želi da dejstvo lekova ostane ograničeno na mestu primene.

colloidalis, koloidni. colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza. collum, vrat, grlić. collum dentis, vrat zuba, mesto na kome se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cervix dentis. coloboma, kolobom, uroñen ili stečen defekt tkiva oka. Najčešće su zahvaćeni kapci, dužica, sudovnjača, mrežnjača, sočivo i dr. colocolostomia, kolokolostomija, operacija kojom se spajaju zjapovi dva dela kolona. coloenteritis, v. enterocolitis. colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili okačivanje kolona šavovima, ako je sklon spadu. colon, deo debelog creva. V. intestinum; c. irritabile, v. colitis; c. spasticum, spastični kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.

Colonnaova operacija, v. operacija. coionoscopia, kolonoskopija: (1) endoskopski pregled kolona u toku laparotomije pomoću sigmoidoskopa, koji je uvučen proksimalno i kolonoskopom 153

colopexia uvučenim distalno kroz otvor učinjene kolotomije; (2) pregled pomoću kolonoskopa. colopexia, kolopeksija, pripajanje dela debelog creva šavovima za prednji trbušni zid, najčešće u cilju sprečavanja spada rektuma. coloplicatio, koloplikacija, uzdužno ili poprečno nabiranje zida kolona šavovima da bi mu se skratio i suzio zjap u slučaju njegove dilatacije. coloratio mucosae oralis et faciei, (stom.), prebojavanje krvnih podliva sluznice usta i lica; nesiguran znak dejstva mehaničke sile, postojećeg preloma kostiju lica; ima forenzičan značaj za približno odreñivanje vremena proteklog od nanete povrede. V. discoloratio. colosigmoidostomia, kolosigmoidostomija, stvaranje otvora hirurškim putem izmeñu dela kolona i sigmoidnog kolona, obično zbog prepreke u normalnom prolazu (rak ili ožiljna stenoza kolena). colostomia, kolostomija, operativno stvaranje otvora na kolonu, v. enterostomia, fistula stercoralis; ileotransversocolostomia, ileotransverzokolostomija, hirurška anastomoza izmeñu ileuma i poprečnog kolona; suva c., kolostomija načinjena na levoj polovini kolona, kroz koju se prazni meka ili formirana stolica; vlažna c., kolostomija (a) na desnoj polovini kolona, kroz koju se prazni tečni ili žitki crevni sadržaj, ili (b) na levoj polovini kolona, kada je učinjena u isto vreme anastomoza mokraćnog kanala s nishodnim ili sigmoidnim kolonom, tako da se kroz stomu pored stolice prazni i mokraća. colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene sluznice i podsluzničnog tkiva izazvanog infekcijom. Uzrok zapaljenja može biti spoljna infekcija ili zapaljenjski procesi materice i njenog grlića. Sama po sebi sluznica vagine je otporna na infekciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je došk) do njenog povreñivanja ili oštećenja različitog porekla (povrede, poremećaj endokrine funkcije, opšte slabosti i atrofije). U starih osoba, usled izražene atrofije, dolazi do staračkog kolpiti-sa. 154

coma colporrhaphia, kolporafija, šav vaginalnih zidova, koji predstavlja dodatni operativni poduhvat uz perineoplastiku, a vrši se u prolapsu materice i vaginalnih zidova. Razlikujemo prednju (c. anterior) i zadnju (c. posterior). colposcopia, kolposkopija, metoda kojom se, uz pomoć optičkog instrumenta (colposcop), vrši posmatranje patoloških pojava na grliću materice. Kolposkopom se postiže uvećanje od 20 do 30 puta što omogućuje uočavanje svih patoloških promena na grliću materice od prostih erozija, atipičnog epitela do malignih promena u epitelu (carcinoma in situ). Kolposkopija danas predstavlja rutinsku metodu u ranoj dijagnostici raka grlića materice. colpotomia, kolpotomija, ginekološka operacija pri kojoj se proseca zadnji svod vagine radi evakuacije apscesa Douglasovog špaga. columna, stub; c. renales, delovi kore bubrega koji u vidu stubića zalaze meñu Malpighijeve piramide; c. vertebralis, kičmeni stub ili kičma, sastoji se od 24 slobodna pršljena, krsne i trtične kosti. S rebrima gradi kostur trupa. Šupljina kičmenog stuba je u obliku kanala (kičmeni kanal) i sadrži kičmenu moždinu. coma, koma, stanje potpunog gubitka svesti iz kog se bolesnik ne može probuditi ni najjačim spoljnim stimulusima, ali se k. ponekad može prekinuti upotrebom lekova, najčešće onih koji otklanjaju uzrok k. Posledica je bilo unošenja otrova u organizam (alkohol, opijati, barbiturati), bilo stvaranja otrova u organizmu (uremička k., dijabetička k., apoplektička k., hepatička k.), bilo povrede centralnog nervnog sistema; c. addisonicum, stanje izuzetno teškog pogoršaja Addisonove bolesti, zbog nemogućnosti kore nadbubrežnih žlezda da organizmu obezbedi potrebnu količinu odgovarajućih hormona; alkoholna k., ošamućenost (stupor) koja je izazvana teškim akutnim trovanjem alkoholom; apoplektička k., posledica vaskularnog cerebralnog zadesa (sloga); c. diabeticum, dijabetička koma, koma

combustio koja u organizmu nastaje usled nagomilavanja ketonskih tela (v. cetonuria); hepatička k., ona koja prati jetrinu encefalopatiju; hiperosmotska neketogena k., dijabetesna koma u kojoj postoji izražena hiperglikemija koja je dovela do hiperosmolnosti vanćelijske tečnosti i do dehidracije ćelija; hipohloremijska k., koma u toku gubljenja natrijuma iz organizma, koje dovodi do ćelijske hiperhidracije; c. hypophysare, hipofizna koma, stanje izuzetno teškog pogoršanja bolesti (bez obzira na uzrok) prednjeg režnja hipofize koje se odlikuje smanjenom funkcijom, odnosno njenim prestankom; c. hypothyreoticum, Mpotireozna koma, stanje izuzetno teškog pogoršanja miksedema (v. myxoedemd) ili drugih oblika hipotireoze; ireverzibilna k., nepreobratljiva koma koja traje duže od 24 časa i u kojoj nema ni spontanih pokreta, ni spontanog disanja, dok su refleksi potpuno ugašeni, a elektroericefâlogram je izoelektričan. Sin. sindrom moždane smrti; Kussmaulova k., koma u dijabétesnöj ketoacidozi; uremička k., krajnji stadijum insuficijencije bubrega koji nastupa usled njihove nesposobnosti da izluče krajnje raspadne proizvode prometa materija iz organizma (specijalno ureju i druge azotne materije), Bolesnik u u.k. ima trzaje i grčeve mišića, disanje je promenjeno (Kussmaulov© ill Cheyne-Stockesovo disanje), ima nesanice, razne neuralgije i prolive. U završnoj fazi bolesnici leže, apatični, u polusnu, glasno i duboko dišu, povremeno podriguju, štucaJu i povraćaju, combustio, opekotina, oštećenje kože dejstvom visoka temperature. Po težini oštećenja razlikuju se Četiri stepena.-U combustio I stepena postoji samo crvenilo kože usled hiperemije; u combustio II stepena nastaje još i stvaranje mehurića ispunjenih seroznom tečnošću; u combustio III stepena nastaje nekroza tkiva, a u combustio IV stepena nastaje ugljenisanje tkiva. comedo, sujedac, nagomilavanje rožastih ćelija i sebuma u proširenim folikulima. Ispoljava se crnom tačkom usled oksi-

compensatio dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris punctata. comedocarcinoma, komedokarcinom, karcinom kanalića, iz kojih se, na preseku, mogu istisnuti lako degenerisane ćelije. commissura, veza, spojnica, spojni deo (npr. c. labiorum oris, spojni deo usana). commisurotomia, komisurotomija, razdvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi prstom ili valvulotomom stavljenim na prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi do zalistaka. Sin. valvulotomia. commotio, komocija, potres; c. eerebri, posledica tupe povrede glave (uobičajen pogrešan naziv »potres mozga«), prolazan gubitak svesti (retko duže od 10 minuta) usled udarca po glavi koji nije izazvao nikakvo oštećenje mozga, slobodnim okom vidljivo. Duži gubitak svesti govori za kontuziju mozga. Pri postepenom dolaženju k sebi bolesnik obično povraća i žali se na glavobolju. U težim slučajevima može doći do komocione psihoze; c. labyrinth!, labirintni simptomi koji mogu* da postoje dugo posle povrede glave (nesigurnost pri hodu, vrtoglavica, naročito pri izvoñenju naglih pokreta) svode se na molekularne promene labirintnih struktura nastalih prilikom traume; c. retinae, kontuzija mrežnjače, ishemija jednog dela mrežnjače usled spastičke kontrakcije arterija mrežnjače posle tupih povreda očne jabučice. Mrežnjačaje sivobeličaste boje i edematozna (Berlinovo zamućenje). Većinom iščezava bez posledica; c. spinalis, posledica tupe traume kičmenog stuba s prolaznim oduzetostima većih ili manjih oblasti trupa oživčenih spinalnim živcima. communicans, spojni, spajajući, koji uspostavlja vezu (npr. ramus communicans, spojna grana). communicatio, komunikacija, (1) veza, spoj; (2) saopštenje. communis, zajednički. compactus, kompaktan, gust, zbijen, guste grañe. compensatio, kompenzacija, nadoknañivanje nedostatka neke funkcije, izazva155

complexus primarius ne oboljenjem nekog organa, povećanjem funkcije parnog organa (primer: bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipertrofija muskulature srca u raznim oboljenjima). complexus primarius, primarni kompleks, v. tuberculosis. compressio, kompresija, pritisak; (1) sažimanje pritiskom; dejstvo na neko telo silom koja mu smanjuje obim i gustinu; (2) c. cerebri, oštećenje mozga koje nastaje usled smanjenja prostora u lubanjskoj duplji (prisustvom tumora, izlivene krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog procesa, povećanjem količine kičmeno-moždanog likvora) i, usled toga, pritisak na mozak; (3) digitalna c., pritisak na krvni sud prstima može se zaustaviti krvav ljenje; (4) instrumentalna c., kompresija krvnog suda instrumentom radi sprečavanja krvarenja (Kocherova klešta, Péanova klešta itd.); (5) c. spinaHs, pritisak na kičmenu moždinu tumorom, prelomom ili iščašenjem kičme itd.; on se ispoljava različito: zavisno od mesta i stepena pritiska, što se manifestuje bolom, parestezijom, poremećajem senzibiliteta i motorike. compressivus, kompresivan, kompresioni, koji pritiskuje. concentratus, koncentrovan, iz koga je odstranjen deo tečnosti. conceptio hymine ilaeso, oploñenje i bez rascepljivanja himena, tj. u nevinih devojaka. concha, školjka, tvorevina u obliku školjke; c. našališ, nosna školjka. Koštana izbočenja na spoljašnjim zidovima nosne duplje, sagitalno položena. Postoje tri parne nosne školjke; c. n. inferior predstavlja posebnu kost, a c. n. superior i c. n. media pripadaju etmoidnoj kosti. concrementum, konkrement, kamen, kamenac. Čvrsta tvorevina okruglastog, jajastog ili nepravilnog oblika koja se stvara u tkivima ili šupljim organima ili izvodnim kanalima žlezda (u žučnoj kesici, mokraćnoj bešici, kanalićima pljuvačnih žlezda itd.). Stvara se taloženjem soli (usled poremećaja stanja zaštitnih 156

coni retinae koloida) iz tečnosti koje se nalaze u šupljim organima ili prolaze kroz kanale žlezda, oko sljuštenog epitela, delića sluzi i stranih tela. V. calculus. concretio, konkrecija, sraslost srca, sraslost dva lista osrña; c. pericardii, konkrecija perikarda. Delimično ili potpuno srašćenje osrda i epikarda tanjim ili debljim sraslinama, što je posledica hroničnog perikarditisa. Simptomi su: zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlačenje grudnog koša u predelu vrha srca, paradoksni puls i dijastolni kolaps vena. conductor, kondukter, prenosač, u genetici jedinka koja može da prenese na svoje potomstvo odreñene genske poremećaje koji se u nje ne ispoljavaju. Najbolji primer konduktorstva u ljudi je hemofilija koju prenosi zdrava žena, konduktorka, na svoje muško potomstvo. Condurango, v. Cortex Condurango. condyloma, kondilom, izraštaji nastali bujanjem krzna kože; c. accuminata (papillomata), v. papilloma; c. lata, široki kondilomi; široke, vlažne papule u sekundarnom sifilisu, lokalizovane u intertriginoznim (perigenitalnim) predelima. Imaju velik epidemiološki značaj, jer su veoma infektivne. condylus, (grč. zglavak), kondil, ispupčenje na okrajcima dugih kostiju, koje služi za zglobljavanje. confluens, stecište, ušće; c. sinuum, v. torcular Herophili. congelatio, promrzlina, povreda i oštećenje kože izazvano niskom temperaturom i izvesnim fizičkim i biološkim faktorima (vlažnost vazduha, opšta slabost, malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledilo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen: plikovi (fliktenizacija). Treći stepen: gangrena (nekrobioza tkiva). congestio, navala krvi, povećano prisustvo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje intenzivno crvene boje. congressus, polni odnos, obljuba. coni retinae, čepići ili stubići, naročito izrañeni vršni delovi čulnih (stubićastih) ćelija mrežnjače oka, koji ispod pigmentnog sloja sa štapićima čine sloj šta-

Coniium pića i stubića. Primaju svetlosne draži (fotoreceptori). Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Conium maculatum. Njime je otrovan Sokrat. Značaj mu je samo istorijski. conjugata, (spojena), linija koja spaja udaljene tačke, prečnik. Postoje tri sagitalna prečnika male karlice, koja se pružaju od njenog zadnjeg zida do simfize, i to: conjugata anatomica, conjugata diagonalis i conjugata vera. V. diameter. conjunctiva, (tunica), vežnjača, tanka sluznica koja oblaže zadnju stranu očnih kapaka i prednji deo beonjače oka. conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje vežnjače. Oblici: c. actinica (photoelectrica) nastaje usled oštećenja vežnjače zračenjem kratkim, ultraljubičastim zracima, talasa (električni luk, kvarcovanje, zavarivanje, snežne površine u planini »snežno slepilo«). Zaštita obojenim staklima koja zadržavaju ultraljubičaste zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis; c. allergica, konjunktivitis usled dejstva alergena biljnog ili životinjskog porekla, zatim nekih medikamenata; c. blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica, a) c. gonoblennorrhoica neonatorum, konjunktivitis novoroñenčadi inficiranih od obolele majke; b) c. gonoblennorrhoica adultorum, gonoreja odraslih; (2) c. blennorrhoica non gonorrhoica, konjunktivitis novoroñenčadi, nalaz inkluzionih telašaca. Izazivač pneumokok, streptokok; c. diphtherica, javlja se izolovano ili u toku difterije ždrela i nosa. Prati nekrozu vežnjače i stvaranje pseudomembrana. Moguće komplikacije na rožnjači; c. eccematosa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica, izazvan virusom, daje nežna subepitelna zamućenja rožnjače; c. follicularis, u osoba limfatične konstrukcije, zatim refrakcione anomalije, folikuli u prelaznoj bori; c. nodosa, čvorići u vežnjači izazvani dlačicama gusenica, koje mogu prodreti u očnu jabučicu; c.phlyctaenularis, odlikuje se stvaranjem čvorića u cirkumskriptno zapaljenoj vežnjači. Čvorići najčešće lokalizovani u blizini rožnjače. Najčešće u dece i mladih oso-

contractio ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksička alergija, loša ishrana, nizak higijenski nivo, manjak u vitaminima; c. scrophulosa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex chronica, konjunktivitis izazvan spoljnim uzrocima (dim, prašina, hemijski nadražaji), refrakcione anomalije, oboljenja nosa; c. trachomatosa, v. trachoma; c. vernalis, prolećni katar, javlja se s prvim toplim danima, zimi se ublažava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do puberteta. Uzrok nepoznat (alergija, sunčani zraci, toplota). conspergentia, praškovi za posipanje. constipatio, konstipacija, retko i otežano crevno pražnjenje (defekacija); atonicna k., konstipacija zbog atonije crevne muskulature; gastrojejunska k., konstipacija zbog inhibicije gastrojejunskog i gastrokoličnog refleksa raznim bolestima; proktogena k., konstipacija zbog nenormalnosti refleksa defekacije; spastična k., konstipacija zbog izraženog spazma jednog dela creva zbog neurastenije, ili trovanja olovom. Sin. obstipatio. constituens, obično indiferentna materija koja glavnom (eventualno i adjuvantnom) leku daje oblik. Konstituens rastvora obično je voda, alkohol ili neko ulje, za praškove običan šećer, mlečni šećer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin itd. constitutio, konstitucija, način reagovanja, kao i sklop jedne osobe odreñen genskim i biohemijskim činiocima kao i činiocima okoline; limfatična k., ona u koje postoji hiperplazija limfnog sistema; neuropatska k., stari izraz za osobe koje su sklone nervnim bolestima; vazoneurozna k., koja se odlikuje nestabilnošću vazomotornog mehanizma. constrictor, stezač, koji sužava. continentio, kontinencija, uzdržavanje (npr. od polnog života), zadržavanje (npr. mokraće). V. incontinentio. contortus, vijugav, npr. tubuli sëminiferi contorti, vijugavi semeni kanalići. contractio, kontrakcija, grčenje, skraćivanje, skupljanje. Kontrakcija mišića zasnovana je na klizanju kontraktilnih ele157

contractura menata aktina i miozina; izometrijska k., tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić kontrahuje ne menjajući dužinu; izotonična k., tip mišićne kontrakcije pri kojoj se mišić skraćuje, dok mu se napetost ne menja; prosta mišićna kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne draži; složena (tetanička) k., k. pod dejstvom više čestih uzastopnih draži. contractura, kontraktura, trajno skraćenje mekih tkiva, specijalno mišića. Može se javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog faktora relaksacije još uvek nepoznate prirode), posle smrti (mrtvačka ukočenost), delovanjem hemijskih supstancija, koje menjaju fizičko-hemijsku strukturu kontraktilnih proteina (hemijska ukočenost), denaturisanjem proteina mišića toplotom (termička ukočenost); aktivna k., posledica patološkog pojačanja inervacije mišića; Dupytrenova k., skraćenje, zadebljavanje i fibrozira-nje dlanske aponevroze, što stvara pre-gibni deformitet prsta šake. Takav de-formitet na prstu stopala posledica je promena u tabanskoj aponevrozi; ishe-mička k., k. i degeneracija mišića usled lošeg priliva krvi, npr. pri čvrstoj podve-zanosti uda; k. mišića, skraćenje mišića usled njihovog oboljenja (miopatska k.); organska k., k. koja je stalna i bez prekida; pasivna k., nastaje fibrozno-skle-rotičkim skvrčavanjem mišića; polio-mijelitička k., distorzija zgloba u toku napada poliomijelitisa zbog delimične ili potpune paralize jedne grupe mišića, dok antagonistička grupa neoštećenih mišića preovladuje izazivajući kontrak-turu; refleksna k. mišića, nepovoljna zgrčenost i krutost jednog mišića ili grupe mišića izazvana nekim udaljenim patološkim promenama (na kostima, zglobovima, mišićima, krvnim sudovima) iz kojih se nadražaj putem senzitivnih živaca u nervnih centara prenosi na motorni živac. Stalan nadražaj ovih posled-njih daje r.k.m.; veratrinska k., posebna kontraktura mišića posle ubrizgrava-nja veratrina u mišić; Volkmannova k., k. prstiju, ponekad i zgloba ručja, s gu158

contusio bitkom snage, brzim razvojem posle teške povrede u predelu lakta ili neispravne primene podvezivanja tog predmeta ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispravan položaj zgloba s ograničenom ili iščezlom funkcijom (kruti zglob). K. zgloba je posledica skraćenja mišića (miogena k.), kože (dermatogena k. odn. ožiljna k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili paralize mišića u oboljenju kičmene moždine (neurogena k.), preležanih povreda i oboljenja zglobova (artrogena k.). V. ankvlosis. contraextensio, kontraekstenzija, vučenje, teglenje u suprotnom pravcu od drugog vučenja (npr. pri nameštanju, repoziciji fragmenata u prelomu ili u iščašenju zgloba). contraincisio, kontraincizija, incizija gnojne kolekcije izvršena na izvesnoj udaljenosti od osnovne incizicije, obično na niže položenom mestu. Cilj kontraincizije je da se potpomogne drenaža. contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indirektna ozleda jednog dela organa koji leži na suprotnoj strani od mesta dej-' stva sile, npr. ozleda levog potiljačnog režnja mozga pri udaru u desni čeoni predeo glave. contusio, kontuzija, nagnječina, uboj, ozleda tkiva dejstvom udara ili energičnog pritiska, a da pri tom ne nastane prekid kontinuiteta kože. Kidanje potkožnih krvnih sudova i kapilara na mestu kontuzije povod je pojavi hematoma ili ekhimoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa, kontuzija očne jabučice, tupa povreda očne jabučice, koja može naneti niz ozbiljnih oštećenja (krvarenja, povrede dužice, promena položaja sociva, ruptura sklere, mrežnjace i suclovnjače i dr.); c. cerebri, gubitak svesti usled direktne traume glave, koja je obično praćena prelomom lubanje; c. medullae spinaHs, kontuzija kičmene moždine usled udara u kičmeni stub, praćena prolaznim ili produženim poremećajem senzitivne i motorne inervacije ispod nivoa povrede mož dine; protivudarna c.,kontuzija nastaje udarom na jednu

conus stranu glave, dok lezija mozga nastaje na suprotnoj strani prenošenjem sile. conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.arteriosus, deo desne komore iz koje polazi plućno stablo (plućna arterija); c. elasticus laryngis, elastična kupa grkljana; c. myopicus, kupa usled peripapilarne atrofije sudovnjače kao posledica istezanja:, pigmentni k., zadebljanje pigmentnog sloja na ivici papile u vidu polumeseca ili prstena; skleralni k., beličasti polumesec ili prsten uz papilu nastao usled toga što pigmentni epitel sudovnjače ne dopire do ivice papile, tako da bela sklera prosijava. Convallaria majalis, ñurñevak, sadrži, glikozide od kojih je najvažniji Convallatoxin. Convallatoxin, glikozid iz biljke Convallaria majolis, ñurñevak; ima kardiotoničko dejstvo. convergens, susticajni, koji se sustiče u jednu tačku. Suprotno: divergens. convolutum, konvolut, savijutak, klupče, klupko, (1) klupko creva ili crevnih parazita; (2) svaki izbočeni i savijeni deo mozga, moždana vijuga (gyrus). convolutus, smotan, savijen, vijugav. convulsio, konvulzija, uopšteni tonusnoklonusni trzaji mišića koji se vide u epileptičkom ili eklamptičkom napadu. V. epileptički napad, eclampsia; febrilne k., epileptiformni napadi koji se javljaju uvek kad oboleli dobije povišenu temperaturu. Conwayjeva tehnika, v. tehnika. Cooleyeva anemija, v. thalassaemia. Coolidgeova cev, Kulidžova termoelektronska cev. Kulidžova cev je staklena vakuum-cev sa dvema elektrodama. Potisnula je iz upotrebe jonsku rendgensku cev. V. rendgenska cev. copolymer, kopolimer, polimer koji sačinjavaju više od jedne vrste monomera. coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac. coprophagia, koprofagija, jedinjenje izmeta u teških, rñavo negovanih duševnih bolesnika, koje se može javiti kada su posredi teški slučajevi masohizma. copula dimidiata, u ovom polnom odnosu muškarac ne izvlači sasvim svoj ud iz vaginalnog kanala žene.

cor copula tecta, prekinuti polni odnos. copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt oploñenja nekih jednoćelijskih živih bića, pri čemu se dve ćelije (dva gameta) stope u jednu ćeliju, nazvanu zigot ili kopuIa; (2) spajanje, parenje dveju jedinki različitih polova spoljašnjim polnim organima (koji se zovu kopulatorni organi). cor, srce, šuplji mišićni i središni organ koji održava krvotok u organizmu. Nalazi se u grudnoj duplji. Unutrašnja uzdužna pregrada deli potpuno šupljinu srca na desnu i levu polovinu, čiji se zadnji delovi nazivaju desna i leva pretkomora (atrium dextrum et sinistrum), a prednji delovi nose nazive desna i leva komora (ventruculus dexter et sinister). Izmeñu pretkomora i komora nalaze se pretkomornokomorni otvori sa zaliscima, kroz koje prolazi krv izpretkomora u komore. Na desnom otvoru su tri zaliska (valva tricuspidalis), a na levom otvoru se nalaze dva zaliska (valva bicuspidalis, s. mitralis). Na otvorima plućnog stabla i aorte nalaze se po tri polumesečasta zaliska (valvulae semilunares). Srčani mišić (myocardium) obložen je unutrašnjom opnom, osrñem (endocardium) a spolja je pokriven opnom nazvanom (epicardium). Srce ishranjuju dve tzv. venačne arterije (a. coronaria dextra et sinistra) koje polaze od početnog proširenog dela aorte (bulbus aortae) i granaju se u srčanom mišiću. Neuromišićne ćelije obrazuju u srčanom mišiću sprovodni aparat srca (KeithFlackov čvor, Aschoff-Tavvarain čvor i Hisov snop), koji omogućuju ritmičke kontrakcije srca. Oko srca je opna koja gradi srčanu kesu, osrñe, v. pericardium. U levu pretkomoru dospeva oksidovana krv iz pluća kroz plućne vene (vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu komoru. Iz komore se istiskuje u aortu i njenim granama arterijama dospeva u sve delove tela, predajući kiseonik, a uzimajući ugljen-dioksid. Redukovana krv dospeva preko šupljih vena (v. cava superior et inferior) u desnu pretkomoru, odakle se spušta u desnu komoru. Ova komora istiskuje krv u plućno stab-

159

cor

Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva u pluća radi oksidacije; c. adiposum, srce u kojem postoji masna degeneracija, ili srce oko kojeg postoje masne naslage na epikardu I i II; c. arteriosum, ime za levo srce; c. aorticomitrale, aortnomitralno srce, izgled srca pri rendgenoskopiji ili rendgenografiji bolesnika u kojih istovremeno postoje promene i na aortnim i na mitralnim zaliscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik srca pri rendgenskom pregledu bolesnika 1S aortnim manama, nastao usled hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c. biloculare, uroñena anomalija srca u koje ne postoje pretkomorska i1 komorska pregrada: srce se sastoji samo od jedne pretkomore i jedne komore; c. bovinum, volovske srce, pri rendgenskom pregledu jako uvećano i prošireno srce koje skoro dodiruje levi torakalni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka srca dobivena rendgenskim zracima koja liči na konturu boce ili trougla. Nastaje usled proširenja leve pretkomore i hipertrofije desne komore, zbog čega se umesto zaliva na levom rubu srčane senke nalaze dva luka; c. pendulum, kapljasto srce, uroñeno malo srce slabih, asteničnih osoba. Ono je obično uvrnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog čega se u zalivu na levom rubu pojavljuje luk; c. pseudotriloculare, uroñena nenormalnost srca u koje srce funkcioniše kao da ima samo tri šupljine zbog atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pulmonale, kor pulmonale, odlikuje se hipertrofijom desne komore srca, a nastaje u slučajevima kada je otpor prema protoku u plućima povećan, kao na primer u emfizemu, u izraženoj sklerozi plućne arterije, mitralne stenoze, stenoze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi venačnih arterija; c. sinistrum, levo srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triatriatum, uroñena nenormalnost srca, koja po svojim znacima podseća na mitralnu stenozu zbog pražnjenja plućnih vena u jednu akcesornu pretkomoru; c. triloculare, srce s tri šupljine; c.triloculare biatriatum, srce s dve pretko160

corona more ijednom komorom zbog nedostatka komorskog septuma; c. triloculare biventriculare, srce s jednom pretkomorom i dve komore zbog nedostatka pretkomorskog septuma; c. venošum, desno srce; c. villosum, dlakav izgled epikarda zbog eksudativnog perikarditisa. Poznat i kao c. hirsutum. coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu lopatice i kljunastog nastavka s atrofijom deltoidnog mišića, koji se pripisuju povredi kljunastog nastavka. cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis da na Lowensteinovoj podlozi stvara mikrokolonije koje podsećaju na užad (»cord« - uže). Virulentnost pojedinih sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa stvaranjem cord-faktora. corectopia, korektopija, v. ectopia pupil lae. Sin. korectopia. Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V. glycogenosis. corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod pokožice. Sin. derm. cornea, rožnjača, mezodermni omotač očne čašice izgrañuje spoljašnjim slojem beonjaču i rožnjaču, a unutrašnjim cilijarno telo i dužicu. Rožnjača u početku prisno prianja uz sudovnu čahuru sočiva, ali se početkom 3 meseca odvaja. Početkom 4. meseca rožnjača je uglavnom izgrañena: nedostaju joj granične opne. Prednji epitel je sastavljen od reda kockastih ćelija, 2-3 reda epitelnih ćelija. Descemetova opna se pojavljuje tek 5. meseca. cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili šupljina koje liče na rog; c. Ammonis, Amonov rog, ispupčenje u donjem rogu bočne komore mozga. V. hippocampus; (derm.) c. cutaneum, izraslina na koži nastala usled hiperplazije rožastog sloja u vidu roga. corona, venae, kruna, ispupčenje slično kruni (npr. corona dentis, kruna zuba, c. radiata, zrakasta kruna u velikom mozgu); c. ciliaris, trepavična, cilijarna kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od nastavaka i nabora (processus ciliares i plicae ciliares); c. glandis, obrub glavice muškog uda; c. mortis, venae smrti, spojnica izmeñu donje epigastrične i za-

coronaris

corticosteron

porne arterije. Ta se anastomoza nalazi re velikog mozga, koja se sastoji od rena medijalnoj strani butnog prstena i pate jezgre (nucleus caudatus) i sočivasnjena povreda prilikom operacije butne te jezgre (nucleus lentiformis); c. vitkile izaziva krvarenje. reum, staklen, postaje od tananih procoronaris, (stom.), koronarni, pripada dužetaka ćelija vidnog dela mrežnjače. krunici zuba ili se na nju odnosi; venačTi produžeci se prepliću meñu sobom i ni, kaže se za sudove srca. ukrštaju, gradeći mrežastu potku ispucorpora amylacea, okruglasta telašca njenu sluzavom materijom. slojevite grañe, belančevinastog sasta- corpuscula, (pl. od corpusculum), telašva. Jodom se mogu obojiti plavo ili zeca; c. Hassali, sitna koncentrično prulenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i gasta telašca u timusu; c. lamellosa, v. neurogliji, a takoñe i u obolelim tkivičulna telašca. ma. corpusculum, telašce, mala masa, malen corpus, (I) organizam, živo telo; (2) trup, organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo glavni deo nekog organa; (3) masa netelašce u bubregu, obloženo opnom u kog tkiva; (4) neživo telo; c. alienum, vidu čahure (Bovvmanova opna) u kojoj (stom.) strano telo u ustima dospelö iz se nalazi klube krvnih kapilara (glomespoljne sredine (pesak, šljunak, zrnevrulus). V. glomerulus. lje, ugljena prašina, mulj), ili delovi pri- Corriganova bolest, v. bolest. rodnih ili veštačkih zuba, proteza, mos- corrigens, popravna supstancija koja se tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pridodaje lekovima kada je potrebno posustvo u ustima ili u disajnim putevima praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba predstavlja opasnost od delimične ili ublažiti lokalno nadražajno dejstvo. potpune opstrukcije disajnih puteva. cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog Ima forenzičan značaj; c. callosum, žumozga, moždana kora, c. renis, kora Ijevito telo, bela spojnica hemisfera vebubrega; C. Cascarae .sagradae, laklikog mozga; c. cavernosum, kavernozsantno sredstvo; C. Chinae, C. Cinchono ili šupljikavo telo koje ima osobinu nae, kora od hininovca, sadrži mnogo da nabrekne zbog punjenja njegovih alkaloida, od kojih su najvažniji hinin i šupljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili hinidin; C. Cinnamomi, kora od cimetrepavično telo, srednji deo sudovne ta, slatka korica, služi kao začin ili kao opne očne jabučice, izmeñu dužice i sukorigens; C. Conñurango, kora biljke dovnjače. Sadrži trepljasti mišić (m. ciMarsdenia Conñurango koja raste u Anliaris) koji vrši podešavanje sočiva. Na dima, a spada u grupu gorkoaromatičunutrašnjoj strani pozadi nalazi se venih sredstava; upotrebljavana je kao nac trepljastih nastavaka (processus cimaceratodekokt, kao Extractum Conliares), koji luče očnu vodicu; c. Higñurango ili kao Vinum Conñurango; C. hmori, pregrade izmeñu režnjića semeFrangulae, kora od krkovine, laksantno nika stiču se na njegovom gornjem sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sapolu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreodrži tanina; C. Rhymni Purshianae, vo telo ili medijastinum testis; c. humalaksantno sredstvo. num, telo čoveka, čovečje telo. Njegovi cortexon (desoxycorticosteron), kortekdelovi su: glava (caput), vrat (colluni), son (dezoksikortikosteron) hormon trup (truncus) s delovima grudnog koša kore nadbubrežnih žlezda (v. tamo) iz (thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor(pelvis), gornjim udovima (membra sutikosteron (v. corticosteron). periora, sin. extremitates superiores) i do- corticalis, kortikalan, koji pripada kori nji udovi (membra inferiora, sin. extremi(npr. substantia corticalis renis, bubtates inferiores); c. luteum, žuto telo u režna kora). jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon- corticosteron, kortikosteron, jedan od giosum, v. penis; c. striatum, prugasto glikokortikoida iz grupe hormona kore telo, velika potkožna siva masa hemisfenadbubrežnih žlezda koji uglavnom 11 Medicinski leksikon

161

corticotropin kontrolišu metabolizam ugljenih hidrata. corticotropin, adrenokortikotropni hormon, ACTH, v. hormon. Cortijev organ, organum spirale Cortii, tvorevina u opnastom pužnom kaqalu (ductus cochlearis), koja sadrži čulne slušne ćelije namenjene prenošenju akustičkih nadražaja iz unutrašnjeg uva u odgovarajuće moždane centre; (embr.) u zidu slušnog kanala embriona oko trećeg meseca pojavljuje se medijalno veće zadebljanje, koje stvara unutrašnji spiralni slušni oluk, dok manje, bočno zadebljanje daje Kortijev organ (organum spirale). cortin, kortin, preparat hormona kore nadbubrežnih žlezda, upotrebljava se u lečenju Addisonove bolesti. Cortisol, kortizol, najznačajniji hormon (v. tamo) kore nadbubrežnih žlezda s mnogim, po život izvanredno važnim efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20dion. Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo) kore nadbubrežnih žlezda, po svom dejstvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V. cortisoL Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporogenih, štapićastih bakterija karakterističnog izgleda. Postoje vrste korine-bakterija koje su patogene (C. diphtheriae) i vrste apatogene za čoveka (pseudodifterični bacili ili difteroidi); C. diphtheriae, bacili difterije, prouzrokovači difterije u ljudi. Tanki štapići, zadebljani na jednom ili oba kraja. Razni oblici mogu se videti u istoj kulturi i na istom mikroskopskom polju, to je »fiziološki polimorfizam«. Druga karakteristična osobina ovog bacila je grupisanje, po dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbuka). Po Gramu se boji pozitivno (labilno). Obojeni po Neisseru pokazuju Babes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa: gravis, mitis i intermedijus, koji se meñusobno razlikuju morfološki, po izgledu kolonija, biohemijski, a donekle i po patogenosti. Proizvode toksin, različite 162

coxarthropathia jačine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'fflerov bacil coryza, v. kijavica. costa, rebro, duga kost lučnog oblika koja se pruža od kičmenog stuba do grudne kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se 7 prvih pari napred zglobljavaju preko posebnih hrskavica s grudnom kosti (c. verae, prava rebra), VIII, IX i X par se svojim hrskavicama spajaju s hrskavicom VIII rebra (c. spuriae, lažna r.), a XI i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slobodna rebra). Sva rebra se pozadi zglobljavaju s 12 leñnih pršljenova. costališ, kostalni, rebarni. costotomia, kostotomija, presecanje rebra, resekcija rebra. costotransversectomia, kostotransverzektomija, isecanje dela rebra zajedno s odgovarajućim poprečnim nastavkom pršljena. cou palme, v. vratna lepeza. Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806), francuski fizičar koji je primenio Njutnov zakon gravitacije na električne i magnetne pojave. Njegovo ime nosi praktična jedinica količine elektriciteta. Courvoisierov sindrom, v. syndroma. cowperitis, zapaljenje Cowperovih žlezda (glandulae bulbourethrales), prouzrokovano pretežno gonokokima. Cowperove žlezñe, stvaraju se u embriona od 27 mm iz punih epitelnih pupoljaka na boku zida urogenitalnih pupoljaka. coxa, kuk; os coxae, karlična kost, sastavljena od bedrene kosti (os ilium), sednjače (os ischii) i preponske ili stidne kosti (os pubis). Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa ubraja se veliki broj enterovirusa. Po patogenosti prerna miševima sisančadi se dele u grupu AiB. Dosad je izolovano, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s različitim kliničkim manifestacijama. coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka. Zajedničko ime za bolesti zgloba kuka. coxarthropathia, koksartropatija, bolesti zgloba kuka.

coxarthrosis coxarthrosis, koksartroza, degenerativne promene, ili osteortritis u zglobu kuka. Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uzročnik Q-groznice. Po morfološkim, tinktorijalnim osobinama i izgledu kultura ne razlikuje se od rikecija. Serum ljudi i životinja inficiranim C. burneti ne zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C. burneti izaziva oboljenje bez kožne ospe. coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka. Praćeno je bolovima, temperaturom, hotimičnim hramanjem, ograničenim pokretima, eksudatom u zglobu i kontrakturom. Vrste c.: tuberkulozni (najčešći), sifilisni, gonoroički, serozni, gnojni, deformirajući, neuropatski (tabes i syringomyelia). Coxova vakcina, suspenzija ubijenih rikecija (Rickettsia prowazeki) kultivisanih u žumančanoj kesi pilećeg embriona. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze po l ccm vakcine, koje se daju supkutano u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revakcinacija se obavlja posle 4 do 5 godina. Imunitet koji se postiže posle vakcinacije vrlo je solidan. Cramerova udlaga, v. udlaga. cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi craniales), (2) koji je bliži glavi, gornji (npr. pars cranialis duodeni, gornji deo duodenuma). cranloclasio, kranioklazija, akušerska operacija za ekstrakciju perforisane glave ploda, a koja je izvršena zbog nesrazmere glave ploda i poroñajnog puta. Po izvršenoj perforaciji glave (perforatio capitis) posebnim instrumentima (kranioklast, kefalokranioklast), vrši se smanjivanje obima glave i ekstrakcije ploda. Za vršenje te operacije najpodesniji je Braunov kranioklast. craniopharyngioma, kraniofaringiom je neoplazma poreklom od epitela iz Rathkeovog špaga ili kraniofaringealnog kanala. Neoplazma je obično cistična, a epitel koji oblaže cistične šupljine je sličan ameloblastima pa je veoma blizak ameloblastomu (adamantinomu). Kongenitalnog je porekla i čini 3% svih intrakranijalnih tumora.

crepitatio craniotomla, kraniotomija, v. cephalotoYYliCL

craniotopographia, kraniotopografija, proučavanje odnosa površine svoda lubanje u odnosu na razne delove mozga u njoj. cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji je smešten mozak. craurosis vulvae, krauroza vulve, sklerotična atrofija kože i sluznice vulve (stidnice). Nastaje iz leukoplakije gde posle hiperplastičnog stanja nastupa sklerotična atrofija, koja dovodi do iščezavanja malih stidnih usana, klitorisa i celog vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije velikih stidnih usana što dovodi do stenoze vaginalnog ulaza (stenosis introitus vaginae). Javlja se u toku klimakterijuma i postklimakteričnom dobu i u žena s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na doba starosti), a pojava atrofije dovodi se u vezu sa nedovoljnim lučenjem folikulinskog hormona. Credéov postupak, Kredeov zahvat, istiskivanje odlubljene posteljice kada to porodilja usled slabosti trbušne muskulature nije u stanju da izvrši. Poduhvat se izvodi na taj način što se materica obuhvata tako da dlan ruke bude na fundusu, palac na prednjem a ostali prsti na zadnjem zidu materice. Na matericu, koja je u kontrakciji, ruka vrši pritisak u pravcu karličnog izlaza i istiskuje odlubljenu posteljicu. Credéova mast, v. Unguentum Argenti colloidalis. Credéove kapi, mera za sprečavanje gonoroičke infekcije očiju novoroñenčeta. Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog rastvora srebro-nitrata neposredno posle roñenja. V. Credéove kapljice. creeping disease, (engl.), v. larva migrans. crenotherapia, krenoterapija, banjsko Iečenje; zbir svih terapijskih mera (kupke, dijeta, fizikalna terapija) koje se sprovode u toku lecenja u banji. V. therapia (banjska terapija). crepitatio, krepitacija, (1) šum pri auskultaciji pluća, sličan onom koji se dobiva trljanjem kose izmeñu prstiju, najčešće se čuje iznad ognjišta zapaljenjskog oboljenja pluća; c. art. temporomandi163

Cresolum bularis, (stom.) pucketanje u donjoviličnom zglobu: inter medi jar ne k., javljaju se u početku otvaranja usta, posledica su zapaljenja; c. indux, čuju se u početku zapaljenja; c. redux, krepitacije koje se čuju pri kraju oboljenja; krepitacije se čuju i pri trenju neravnih površina fragmenata kostiju nastalih frakturom kosti; (2) (hir.) šum koji nastaje pri trenju neravnih hrapavih površina kao, npr., pri prelomu kostiju kada se neravne površine fragmenata taru jedna o drugu; (3) osećaj škripanja pri potkožnom emfizemu; terminale k., otkrivaju se pri kraju otvaranja ili u početku zatvaranja usta; znak subluksacije ovog zgloba. Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi krezol (C. crudum) predstavlja mešavinu ortokrezola, metakrezola i parakrezola. Krezol deluje antiseptično i dezinficijentno. Sirovi krezol podesan je, zbog jeviinoće, za dezinfekciju mrtvih predmeta. Prema našoj farmakopeji, oficinalan je Solutio Cresoli saponata (sapunski rastvor krezola) koja sadrži 50% trikrezola i 50% kalijumovog sapuna. Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest. crevna duplja, sve veće savijanje stomatopleure odguruje pred sobom splahnopleuru i izaziva na endodermu, duž trbušne strane embriona, oluk (crevni oluk) ograničen bočno uzdužnim naborima splahnopleure. Ovim mehanizmom blastodermna duplja je podeljena u srednjem delu embriona na dva nejednaka dela: jedan manji (intraembrionalni) nazvan crevna duplja, drugi, znatno veći (vanembrionalni), nazvan viteUnska kesa, po čijoj se površini prostire sudovno polje u splanhnopleuri. crevna fistula, v. fistula. crevna grizlica, v. ulcus. crevna hipertenzija, v. hypertensio. crevna kolika, v. colica. crevna kost, v. ilia (os ilium). crevna vijuga, v. ansa intestinalis. crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis). crevna tuberkuloza, v. tuberculosis. crevni čepići, v. suppositoria analia. crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima izazivaju razgradnju nesvarenih ostata164

crisis ka hrane, posebno ugljenih hidrata i belančevina, pri čemu se stvaraju razni gasovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan, sumpor-vodonik i dr. crevni grip, v. influenza intestinalis. crevni kamenac, v. coprolith, enterolith. crevni katar, v. enterocolitis. crevni oluk, v. crevna duplja. crevni sok, bezbojna, lako opalescentna tečnost, koju izlučuju žlezde sluznice tankog creva. Po osobinama odgovara ekstracelularnoj tečnosti. Neutralne je reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje enzimsku aktivnost. U crevnom soku, koji ne sadrži raspadnute ćelije, nalaze se enterokinaza, ferment koji aktiviše tripsinogen, i male količine amilaze. crevno krvarenje, v. haemorrhagia. crevo, v. intestinum. cribrosus, kribrozan, sitast, rešetkast, npr. lamina cribrosa, sitasta pločica.

cricotomia, krikotomija, hirurško presecanje krikoidne hrskavice. Češće se misli na presecanje krikotireoidne opne kao zamene za traheotomiju, ako uslovi naročite hitnosti i nepripremljenosti ne dozvoljavaju njeno pravilno izvoñenje. U tom slučaju predstavlja privremenu meru do izvoñenja traheotomije. Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma. Crile-Matasova operacija, v. operacija. crisis, kriza, (1) preobražajna tačka jedne bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skretanje jedne bolesti obično ka boljem; (2) naglo pojačanje simptoma i znakova neke bolesti; adisonska k., simptomi i znaci koji prate naglo pogoršavanje Addisonove b., anafilaktoidna k., simptomi koji liče na anafilaksni šok; aplastička k., naglo iščezavanje eritroblasta u kostnoj srži, prolaznog karaktera, naročito u hemoliznim anemijama; astmatička k., status asthrnaticus; bronhna k., paroksizmi gušenja u tabesu dorzalisu; celijačna k., nagli napad povraćanja i proliva s velikom dehidracijom u dece s ćelijačnom bolešću: cerebralna k., jak i iznenadan napad hemiplegije, apopleksije ili drugih moždanih poremećaja; deglobulinizacije k., nagla pojava teškog stanja u naslednoj sferocito-

crisis

zi, praćenog prolaznom aplazijom kostne srži; Dietlova k., jak bol zbog obrtanja spuštenog bubrega oko svojih krvnih sudova; febrilna k., napad groznice, povišene temperature i znojenja; gastrička k., paroksizam teških bolova u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., izraz za prolaznu neutropeniju, s relativnom limfocitozom, udruženu s padom krvnog pritiska i poremećajem koagulacije krvi zbog prisustva proizvoda razgradnje belančevina u krvi. Viña se u anafilaksnom šoku; hepatička k., vrlo jak bol u predelu jetre; intestinalna k., gastrička k.; hipertireozna k., ekstremno pogoršanje hipertireoidizma, posebno Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowljeva bolest), najčešće izazvano stresom (v. tamo), npr. operacijom u nelečenih ili nedovoljno lečenih bolesnika (smrtnost je i danas još znatna, čak i onda kada se lečenje h.k. sprovodi po svim. principima savremene medicine); kardijalna k., vrlo izražene palpitacije srca u tabesu dorzalisu; larinksna k., paroksizmni grč larinksa u početnoj fazi tabesa dorzalisa; nefralgička k., paroksizmni bol duž uretera u tabesu dorzalisu; nitritoidna k., grupa simptoma koji se ponekad javljaju posle injekcije arsenamina, u vidu crvenila lica, dispneje, kašlja i prekordijalnog bola; okulska k., iznenadni bol u oku, praćen suzenjem, fotofobijom i dr. renalna k., napad bolova koji se javljaju u toku tabesa i koji potpuno liče na napad bolova pri postojanju bubrežnog kamena; tabesne k., nastupi hipersekrecije i hipermotiliteta, grčeva, kolika, spazama, glatke muskulature u raznim delovima aparata za disanje, varenja i urogenitalnih organa koji se javljaju u toku tabesa (laringealne, gastričke, crevne i klitorisne krize). V. tabes dor šališ; toraksna k., napad bolova koji liči na pektoralnu anginu s grčem mišića toraksa i ruku u tabesu dorzalisu; tireoidna ili tireotoksična k., naglo i ozbiljno pogoršanje simptoma tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi halucinacija mirisa i ukusa, samostalni ili kao aura ili posle velikog epileptič-

croup

kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn. dreamy state; visceralna k., paroksizam teških bolova ma u kojem visceralnom organu u tabesu dorzalisu. crista, greben, oštro ispupčenje kosti; c. galli, petlova kresta, koštani nastavak sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg dela poda lubanjske duplje; c. iliaca, bedreni greben, gornja ivica karlične kosti; c. intertrochanterica, meñutrohanterni greben na zadnjoj strani gornjeg okrajka butne kosti izmeñu velikog i malog trohantera; c. lacrimalis anterior, prednji suzni greben na spoljnoj strani čeonog nastavka gornje vilice; c. našališ, nosni greben koji čine spojene ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, zaporni greben, deo preponske kosti koji gradi prednju usnu zapornog žleba. crnomokraćna groznica, v. febris. Crohnova bolest, v. bolest. Crookesova cev, Kruksova cev, preteča rendgenske cevi. Staklena cev s razreñenim vazduhom, čiji se pritisak može sniziti na 1/1.000 milimetra živinog stuba, tj. skoro na milioniti deo atmosferskog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je ugradio metalni krstić da bi dokazao proizvoñenje katodnih zrakova u cevi. croop, v. diphtheria.

crossing-over, (engl.), izmena genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma u toku profaze prve mejotske deobe, posle koje se u svakom pojedinom hromosomu nalazi deo genskog sadržaja nasleñen od oba roditelja. V. recombinatio. cross-over, (engl.), hromospm odnosno gamet proistekao iz recipročne izmene genskog materijala izmeñu homolognih hromosoma. V. crossing-over. Crotonis oleum, v. oleum. croup, krup, pseudomembransko fibrinsko zapaljenje sluznice u disajnim putevima. Uz nekrozu pokrovnog epitela pojavljuje se na površini sluznice fibrin, koji s nekrotičkim slojem stvara za krup karakterističnu prljavo beličastu skramu (pseudomembranu). Kad se odstrani, ne ostaje veći defekt u podlozi. Ovo zapaljenje je karakteristično za difteriju grkljana i ždrela. 165

crurorrhaphia crurorrhaphia, krurorafija, suženje proširenog jednjačkog zeva šavovima krusa dijafragme koja učestvuju u stvaranju tog zeva. C. je obično dopunska operacija u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva raznog tipa. V. hernia. crus, (1) krak (npr. c. cerebri, moždani krak); (2) potkolenica; c. varam, levčaste noge, izvijenost potkolenice u obliku slova O. V. gen u var um. crush-sindrom, v. syndroma. crusta, krasta, sekundarna promena na koži ili sluznici u vidu korice nastale sasušenjem sekreta. c. lactea, mlečna krasta na obrazima i temenu glave novoroñenčadi, koja se sastoji iz masnih naslaga (temenjača). Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v. syndroma. crvena krvna zrnca, v. eritrociti Crveni krst, meñunarodna organizacija, osnovana 1863. god. sa zadatkom da u ratu bude pomoćni organ sanitetu svoje zemlje, a u miru da vrši, osim za vojne zadatke, i niz drugih akcija na zdravstvenom i socijalnom polju. Danas Crveni krst Jugoslavije predstavlja masovnu, humanitarnu i samoupravnu društvenu, organizaciju koja deluje na zdravstvenom, socijalnom i vaspitnom polju i koja u svojim redovima ima oko pet miliona ljudi. crveni vetar, v. erysipelas. crvenilo kože, v. erythema. crvenka, v. rubeola. crvuljak, v. appendix. cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija tkiva primenom duboke hladnoće. Primenjuje se u nekim neurohirurškim i dermatološkim operacijama. cryocoagulatio, (oft.) primena niskih temperatura, pa i preko -70° C, u cilju lečenja oboljenja rožnjače, mrežnjače (naročito ablacije), tumora oka i njegovih pomoćnih delova. cryoextractio cataractae, uklanjanje zamućenog sočiva u toku operacije katarakte uz pomoć kriode koja usled niske temperature čvrsto prianja uz kataraktu. Primena zamrznute kriode je efikasnija i sigurnija od pinçete. Nezamenjiva je u lečenju komplikovane katarakte. 166

cubitus valgus cryoextractor, krioekstraktor, instrument koji služi za operaciju katarakte. V. cryoextractio cataractae. Sin. cryophak. cryofibrinogenaemia, kriofibrinogenemija, prisustvo kriofibrinogena, koji se taloži na 4° C, a rastvara na 370C, u plazmi. Česta pojava u diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji. cryoglobulinaemia, krioglobulinemija, prisustvo krioglobulina, koji se taloži na 40C a rastvara na telesnoj temperaturi, u krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia. cryopathia, kriopatija, svako bolesno stanje izazvano hladnoćom. cryophak, v. cryoextractor. cryoscopia, krioskopija ili kriometrija, metoda odreñivanja snižavanja tačke mržnjenja rastvora. Metodom krioskopije se odreñuje osmotski pritisak rastvora i koncentracija tkivnih tečnosti, jer je snižavanje tačke mržnjenja direktno srazmerno koncentraciji rastvora (Raoultov zakon). cryostat, v. kriostat. cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma retka anomalija u razvitku kapaka. Označava potpuni nedostatak kapaka i njihovih nabora. Epitel, koji je trebalo da se uobliči u vežnjaču i rožnjaču, pretvoren je u kožu koja s čela prelazi na obraz. cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje izazvano gljivicama (evropska blastomikoza), s najčešćom lokalizacijom na mekim moždanim opnama. Osim toga zahvata i pluća, dok kožu i druge organe i sluznice samo ponekad. cryptorchidismus, v. kriptorhidija. cubital is, lakatni. cubitus, lakat. cubitus rectus, odnos podlaktice opružene u supinaciji s osom gornjeg uda u muškarca, nasuprot odnosa podlaktice pod istim okolnostima u žene; v. cubitus valgus. cubitus valgus, »bežanje« lakta, seksualna odlika žene u koje podlaktica, opružena u supinaciji, čini s osom gornjeg uda ugao od 15°, 20°, pa čak i 30°, dok je u muškarca ovaj ugao veličine do 10°, v. cubitus rectus.

cubitus varus cubitus varus, deformacija lakta usled bočne angulacije zgloba skretanjem podlaktice unutra u odnosu na telo i to kada je lakat opružen. Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca (Culicinae). Vrh trbuha u ženke je zarubljen. Postoji veliki broj vrsta, od kojih su najčešće C. pipiens u nas, i C. fatigans u tropskim i suptropskim krajevima.

Cullenov znak, v. znak. cuneus, oblast do koje se protežu vidna vlakna, kao neuroni II reda. cunnus, v. sudnica. Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili modra galica. Vodeni rastvor, ako se unosi oralno, prouzrokuje trovanje dejstvom na nervne završetke u želudačnoj sluznici. Upotrebljava se kao adstringentno sredstvo, za ispiranje očnih kapaka u lečenju trahoma; oficinalan je prema našoj farmakopeji. cupulometria, kupulometrija, metod za odmereno nadraživanje statokinetičkog čula u polukružnim kanalima labirinta u čoveka pomoću okretanja, čija je ugaona brzina blizu praga nadražaja. Na taj način mogu se meriti i mali otkloni kupule na ampulnom grebenu u polukružnom kanalu koji leži u ravni okretanja curare/kurara, otrov za strele domorodaca u Južnoj Americi. Dobiva se iz biljke Strychnos toxifera i sličnih vrsta. Sadrži aktivni sastojak kurarin i neke srodne alkaloide, čije se dejstvo sastoji u tome da parališu terminalne ploče motornih nerava („motorne pločice") u skeletnim mišićima, čineći ih neosetljivim prema acetil-holinu koji se stvara na završecima motornih živaca. curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova kurare. curettage, kiretaža, postupak koji ima za cilj da se sastruže sluznica materice ili da se odstrani sadržaj materice metalnim instrumentom naročito podešenog oblika prozoraste kašike (curetta). Kiretaža se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe, a često istovremeno u obe. Indikacija za dijagnostičku kiretažu su i neuredna krvavljenja i sumnja na malig-

cyankalium nitet (eksplorativna kiretaža), u terapijske svrhe: prekid trudnoće i odstranjivanje zaostalih delova posteljice u slučaju nepotpunog pobačaja. curette, metalni instrument u obliku prozoraste kašike, oštrih ivica, kojom se odstranjuje sadržaj materice pri kir etaži. Curling ulcus, karling ulkus, akutna grizlica na sluznici duodenuma, rede želuca i tankog creva, koja se javlja pod dejstvom vrele hrane. Grizlice su male površine, zahvataju samo sluznicu i površni sloj submukoze; v. ulcus. Curschmannove spirale, vlakna sluzi koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba obolelih od astme, naročito posle astmatičkog napada. curvatura, krivina; c. ventriculi major, velika krivina, leva ispupčena ivica želuca; c. ventruculi minor, mala krivina, desna udubljena ivica želuca.

Cushingov refleks, v. refleks. Cushingova bolest, v. bolest cuspis, šiljak, zubac, listić, zalistak u srcu. cutaneus, kutani, kožni. V. cutis. cuticula, kožica, diminutiv od cutis. cuticula dentis, v. Nasmythova membrana. cutis, koža, koja se sastoji od epitelnog dela, pokožice (epiderma) i vezivnog dela ili krzna (corium). Sin ñerma; c. anserina, guščija koža, naježena koža usled kontrakcije mišića isturača dlaka pri niskim temperaturama; c. hyperelastica (c. laxa) uroñena preterana rastegljivost kože, v. syndroma EHlers-Danlos; c. marmorata, v. livedo; c. rhomboidalis nuchae, romboidna reljefnost kože u potiljačnom predelu u osoba izloženih intenzivnim klimatskim uticajima (zemljoradnici, mornari); c. vagantium, koža skitnica, usled hronične vašIjivosti koža je difuzno hiperpigmentovana, s mnogim linearnim i tačkastim razgrebotinama usled češanja; c. verticis gyrata, uroñeno, nenormalno nabiranje kože vlasišta u vidu moždanih vijuga. cutis laxa, v. mlitava koža. cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota (C2N2). Bezbojni gas, neobično otrovan. cyankalium, cijankalijum, v. Kalu -dum.

167

cyanocobalaminum cyanocobalaminum, v. vitamin £12. cyanopsia, cijanopsija, poremećaj u percepciji boja. Bolesnik vidi predmete obojene plavo. Može da se javi posle operacije katarakte. cyclectomia, ciklektomija, hirurško uklanjanje dela cilijarnog tela obolelog od tumora. cyclicus, cikličan, ciklusan, koji pripada krugu, koji ima oblik kruga ili ima kružni tok. Npr. ciklična jedinjenja, organska jefiinjenja oblika zatvorenog niza meñusobno vezanih atoma, tzv. jezgre ili prsteni (ciklusi); ciklična oboljenja koja se ponavljaju u odreñenim vremenskim razmacima, npr., malarija, povratna groznica itd. cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela. Najčešće je udružen sa zapaljenjem dužice (iridocyclitis) ili sudovnjače (uveitis). cyclo-, V. ciklo-. cycloaneniisatio, cikloanemizacija, zatvaranje dugačkih cilijarnih arterija oka hirurškim putem u cilju snižavanja intraokularnog pritiska u glaukomu. cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapaljenje cilijarnog tela sudovnjače. V. cyclitis, chorioiditis. cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno odvajanje dužice od cilijarnog tela, pri čemu se stvara veza izmeñu prednje očne komore i prostora izmeñu beonjače i sudovnjače. Izvodi se u glaukomu s ciljem snižavanja povišenog intraokularnog pritiska. cyclodiathermia, ciklodijatermija, metoda lečenja glaukoma. Pomoću toplote, dozirane posebnim aparatom, vrši se razaranje cilijarnog mišića i na taj način smanjuje se produkcija komorne tečnosti. cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne razrokosti. Vertikalna osovina očne jabučice pomera se upolje, odnosno očna jabučica se uvrće oko uzdužne osovine. Nema praktičnog značaja. cyclophosphamidum (ciklofosfamid), citostatičko sredstvo iz grupe azotnih plikavaca; pficinalan je prema našoj farmakopeji. 168

Cysticercus cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomodacionog mišića oka, tj. cilijarnog mišića. Usled toga nastaje gubitak akomodacije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botulizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b) unutrašnja upotreba ili ukapavanje u oko raznih lekova (atropin, scopolamin, homatropin, belladonna). cycloplegica, cikloplegici, medikamenti koji izazivaju privremenu paralizu cilijarnog mišića, odnosno paralizu akomodacije. U isto vreme izazivaju i midrijazu. Najčešće su u upotrebi: atropin, homatropin, skopolamin. cyclosis, strujanje citoplazme. cyclothymia, ciklotimija, naizmenična stanja dobrog i lošeg raspoloženja koja se neprekidno u kratkim razmacima vremena menjaju u osoba sklonih manijačko-depresivnim psihozama. cyclus, (I) ciklus, niz dogañaja koji se periodično vraća, ponavlja u odreñenim vremenskim razmacima; (2) serija dogañaja (npr. predavanja) koji čine zaokruženu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvoreni niz meñusobno vezanih atoma (npr. benzenov ciklus ili jezgra). Cyklon B, preparat u kome je cijanovodonična kiselina apsorpcijom vezana za infuzorijsku zemlju. Cijanovodonična \ kiselina se oslobaña pri običnoj temperaturi (16-180C) čim se otvori limena kutija u kojoj je hermetički zatvoren ovaj preparat. Upotrebljava se za uništavanje insekata, gamadi i raznih štetočina, naročito pacova i miševa. cylindruria, cilindrurija, prisustvo bubrežnih cilindara u mokraći. V. cilindri, bubrežni. cystathioninuria, cistationinurija, povećano izlučivanje cistationina mokraćom. Najčešće, nasledni poremećaj metabolizma aminökiselina. cysticercosis, cisticerkoza, infekcija larvama i cistama izvesnih pantljičara (naročito Taenia solium). Do ove infekcije može doći kada embrioni tenije prodru u krvotok. Najčešće lokalizacije cisticerkoze su potkožno tkivo, mišići, srce i mozak. Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih crva pantljičara (Cestodes) u obliku me-

cystinosis hurića ispunjenog tečnošću sa samo jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bovis, larva crva Taenia saginata, koja se nalazi u goveñem mesu; C. cellulosae, bobica, larva svinjske pantljičare (Taenia solium), u mišićima svinje, a nekad i čoveka u vidu malih cista veličine 0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica buduće pantljičare. cystinosis, cistinoza, redak uroñeni poremećaj metabolizma čistina, koji se ispoIjava taloženjem cistinskih kristala u raznim tkivima. cystinosis, cistinosis je relativno retko oboljenje odojčadi i dece koja se odlikuje prisustvom kristala u ćelijama retikuloendotelnog sistema, prisustvom rahitisa ili patuljastog rasta. Opisani su retki oblici cistinoze u odraslih, ali bez ostalih promena. cystinuria, cistinurija, izlučivanje velikih količina čistina mokraćom, nasledni poremećaj metabolizma aminokiselina. Nasleñuje se autosomno recesivno. cystis, cista, mehur, (1) (anat.) bešika, mehur, kesica, npr. c. fellea, žučni mehur; (2) (patol.) šupljina čija je unutrašnja površina zastrvena epitelom (c. vera, prava cista) ili šupljina čiji se zid sastoji od vezivnog tkiva, â koja je postala na mestu krvavljenja, eksudacije ili neurotičkog razmekšanja tkiva (c. spuria, lažna cista); c. apoplectica, čistiš apopleptika je mehur u tkivu mozga ispunjen žućkastim sadržajem. Nastaje posle infarkta mozga, i obimnijeg razmekšanja njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unutrašnje strane nije obložen epitelom, čini tkivo glije; c. branchlalis, mehur porekla iz škržnih lukova, javlja se na vratu u predelu ugla vilice. Unutrašnja površina rnehura obložena je pločastim višeslojnim epitelom, ispod koga se nalazi obilno limfatično tkivo. Klinički se manifestuje potkožnim čvorom, koji raste sporo; c. colloidalis, čistiš koloidalis je mehur ispunjen koloidnim sadržajem. Nalazi se u trećoj moždanoj komori i može da predstavlja vrstu neoplazme poreklom iz ćelija koje oblažu moždane komore. Ciste su benigne, sporo rastu, ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-

cystis remećaje i ugrožavaju život bolesnika; c. dentogenes, dentogeni mehur benigne prirode u kosti vilice, obložen s unutrašnje strane epitelom, a sadrži jedan ili više nedovoljno razvijenih zuba; c. dermoidalis, dermoidni mehur ispunjen beličastožućkastim sirastim sadržajem, od orožalih otpalih ćelija s višeslojnog pločastog epitela, koji oblaže unutrašnju površinu zida ciste. U zidu mehura se, osim toga, mogu naći lojne žlezde i meškovi dlaka; c. duodeni, mehur od Brunnerovih žlezda u duodenumu. Veličine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. endometrii, čokoladoliki mehur jajnika, koji je dobio naziv zbog boje čokolade, koju ima njegov sadržaj. Nastaje u endometriozi i krvavljenju u vidu mehura obloženog epitelom i stromom materične sluznice, u toku menstruacionog ciklusa; c. epidermoidalis, mehur u potkožnom masnom tkivu, obložen višeslojnim pločastim epitelom (epidermom), ispunjen žućkastobeličastim sirastim sadržajem; erupciona c., cista koja se javlja na alveolarnom grebenu u toku nicanja zuba; c. follicularis, nastaje povećanjem Graafovog mehurića jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su česte. Male su, ali u izvesnim slučajevima dostižu prečnik od nekoliko santimetara. Ispunjene su bistrim, vodnjikavim sadržajem, a obložene ćelijama granuloze ili kockastim ćelijama, ako je cista veća; c. haemorrhagica traumatica mandibulae, (stom.) hemoragična traumatska cista donje vilice s omotačem od finog končastog tkiva bez epitela. Nastaje u detinjstvu posle traume; c. hydatidosa, faza u razvoju parazita kad su jaja putem krvi dospela u neki organ (najčešće jetru) i stvorila cistu, na čijem se unutrašnjem sloju stvaraju nove ciste. Tečnost iz cista služi kao antigen za dijagnostički test; c. laryngealis, retka promena koja se javlja kongenitalnim ili stečenim mehanizmom. Stečene nastaju usled zadržavanja sadržaja u žlezdama grkljana, najčešće usled zapaljenja. Nalaze se na epiglotisu, glasnim žicama, ili na lateralnim strunama grkljana. Zid im je s unutrašnje strane obložen nis169

cystitis kim kockastim epitelom. Kongenitalne ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel ovih cista može biti višeslojni cilindrični s trepljama ili višeslojni pločasti; c. lutealis, mehur žutog tela, nastaje proširenjem žutog tela u jajniku. U zidu ciste raspoznaju se ostaci luteinskih ćelija. Ciste ove vrste su rede, veličine do nekoliko santimetara, ispunjene bistrim žućkastim vodnjikavim sadržajem; c. lymphangiomatosa, uroñena cista na vratu, poreklom iz limfnih sudova. V. hygroma; c. mediastinalis, mehur sredogruña koji nastaje usled poremećaja razvoja pluća. Osim epitela, zid ovih cista može da sadrži hrskavicu, glatke mišiće i žlezde bronhijalne sluznice. Najčešće se nalaze u zadnjem gernjem delu dušnika, sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur jednjaka, uroñena cista čiji zid sadrži delove primitivne cevi di-gestivnog trakta. Lokalizuje se obično u srednjoj i donjoj trećini jednjaka; c. ovarialis, tumor jajnika, najčešće be-nigne prirode. O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim zidom i seroznim sadržajem, mukoidne ili enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim sadržajem, i, najzad, dermoidne, ispunjene žućkastom masom i dlakama; c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u gušterači može biti uroñen (nastaje usled poremećenog razvoja pankreasa) i stečen (usled za-čepljenj^ izvodnog kanala). Zid ovih cista je s unutrašnje strane obložen niskim kockastim jednoslojnim epitelom, a sadržaj ciste je staklasta sluzava masa. Veličina ciste je od 0,5 do nekoliko santimetara u prečniku. Od njene veličine i anatomske lokalizacije zavise i simptomi; c. parodontalis, cista u potpornom aparatu zuba; c. popliteal is, najčešća cista poreklom iz sinovijalne ovojnice kolena (Bakerova cista), a može biti poreklom i iz burza ili usled hernijacije sinovije kolena. Unutrašnja površina zida ciste obložena je epitelom sinovije, ali može biti i bez epitela, tj. da ga čini samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v. craniopharingioma. cystitis, cistitis, zapaljenje mokraćne beši-ke koje može biti akutno ili hronično.

170

cystopyelographia Sluznica je mnogokrvna, zadebljala, mokraća mutna i krvava. Mikroskopski nalazimo obilje leukocita, naročito u submukozi, dok je epitel mokraćne bešike mestimično ulcerisan. cystoenterocele, cistoenterokela, kila koja u svojoj kesi sadrži crevo i mokraćnu bešiku. cystographia, cistografija, rendgenografija mokraćne bešike ispunjene kontrastnom tečnošću (natrijum-jodid 12%). cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo kamenaca u mokraćnoj bešici s odgovarajućim kliničkim i patološkoanatomskim znacima. cystolithum, cistolit, kamen mokraćne bešike poreklom iz bubrežne karlice ili nastao u samoj bešici. Sastoji se od mokraćne kiseline i njenih soli (uratni cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksalni cistolit) ili od ksantina (ksantinski cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd. cystometrogram, cistometrogram, krivulja koja predstavlja odnose izmeñu zapremina mokraće (u ml) u mokraćnoj bešici i pritiska (u cm HaO). cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza mokraćne bešike.-Sin. cystoplegia. cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis. cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno zapaljenje mokraćne bešike i bubrežne karlice, koje nastaje bilo usled napredovanja zapaljenja od bešike ka karlici (ushodni put), bilo usled spuštanja infekcije iz karlice u bešiku (nishodni put). Prvim putem nastaje obično u žena i posledica je oboljenja ženskih poInih organa ili kateterizacije uz nedovoljnu asepsu. Drugim putem nastaje usled prodiranja klica u bubrežnu karlicu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-bacil itd.). Tačna dijagnoza utvrñuje se pregledom mokraće i cistoskopijom. Glavni simptomi: temperatura s treskavicom, bolovi u slabinama i mokraćnoj bešici, pečenje pri mokrenju i čest nagon na mokrenje. cystopyelographia, cistopijelografija, rendgensko snimanje bubrega i mokraćne bešike pomoću rastvora jodnih soli (organskih). V. urografija i pijelografija.

cystopyelonephritis cystopyelonephritis, cistopijelonefritis, istovremeno zapaljenje mokraćne bešike, bubrežne karlice i bubrega, najčešće infekcijom koli-bacilima, rede bacilom tuberkuloze. cystosarcoma phyllodes, neoplazma dojke koja se javlja na bazi fibroadenoma i to u relativno benignom i malignom obliku, koji se razlikuju po toku i po mikroskopskoj slici. Stroma je u malignih oblika manje ili više malignih morfoloških karakteristika. Inače oba oblika se javljaju u vidu većih čvorova, sočnih, sluzavih. U njima, pored maligne strome, koja se pretežno javlja i u metastazama, postoje i grupe epitelnih ćelija* cvstospasmus, cistospazam, grč mokraćne bešike prouzrokovan spazmom sfinktera potiskivača. Prvi tera na mokrenje, a drugi zadržava mokrenje.

Czernyjeva sutura cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza neke bolesti postavljena na osnovu pregleda ćelija; eksfolijativna c., pregled ćelija dobijenih deskvamacijom kože ili sluznica, radi utvrñivanja malignih bolesti. cytologia, citologija, nauka o ćeliji, grana opšte biologije, bavi se proučavanjem morfologije i fizičko-hemijskim pojavama u vezi sa funkcijom ćelije. cytophysiologia, citofiziologija, nauka o procesima koji se zbivaju u ćelijama. cytostatica, citostatici, sredstva koja oštećuju metabolizam ćelija, naročito za vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju u lečenju tumora i leukemija (u kojima se ćelije razmnožavaju brže nego normalno). Najpoznatiji citostatici su mehlor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil, trietilen-melamin, busulfan, metotreksat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr. Czernyjeva sutura, v. sutura.

171

čahura, v. capsula. čaj, v. species. čašica, v. patella, zglobna čašica. čaura, v: čahura čekić, v. malleus, ossicula auditus. čelo, v. frons. čeljust, v. maxilla, mandibula. čeona kost, neparna kost lubanje, sadrži šupljinu (sinus frontalis). čeoni, v. frontalis. čepić, v. suppositorium. čepići, v. coni retinae. čestice energije, v. quantum. češa, v. scabies. češljasta pregrada, kolagena i elastična vlakna koja protiču sredinom levog i desnog šupljikavog tela penisa. četkica za zube, deo pribora za održavanje higijene usta i zuba. Služi za uklanjanje naslaga sa zuba, ostataka hrane, bakterija, a istovremeno i za masažu desni. Izrañuje se od prirodnih i veštačkih - sintetičkih vlakana. Dobrom četkicom se smatra ona čiji su vrhovi vlakana zaobljeni, snopići razmaknuti i poredani u tri do četiri reda. četkice za uklanjanje mekih naslaga sa zuba, tačkaste ili kupaste četkice od čvrste dlake ili čekinja, koje se montiraju na nasadnik ili kolenjak. S odgovarajućim pastama služe za uklanjanje mekih naslaga sa zuba u profilaktičke ili terapijske svrhe. četna ranjenička prihvatnica, pogodno, zaklonjeno mesto gde se zadržavaju povreñeni i oboleli kad je četa odsečena od ostalih jedinica ili kad je okružena i 172

uopšte kad ne postoji mogućnost evakuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme im se pruža odgovarajuća (prva) pomoć i nega, a čim se ukaže prilika odmah se evakuišu u sanitetske ustanove. četni sanitet, snage i sredstva za pružanje pomoći (prve) i izvlačenje povreñenih i obolelih sa mesta povreñivanja ili obolevanja do zaklona, odnosno četne ranjeničke prihvatnice za kontrolu lične i kolektivne higijene u četi i za primarnu dekontaminaciju. četvorokvržična ploča (lamina quadrigemina), zadebljanje zidova 3. moždanog mehura u ventralnom predelu. četvrta venerička bolest, v. lymphogranuloma ingvinale. Sin. morbus NicolasFavre. četvrti srčani ton, v. srčani tonovi. čir, v. ulcus. čirakolike ćelije, v. ćelije. čist izvor jonizujućeg zračenja ili izotop bez nosača, radioaktivna supstancija čiji su svi atomi radioaktivni. čiste kulture, kultura koja sadrži samo jednu vrstu mikroorganizama. Čiste kulture potrebne su za ispitivanje morfologije i fiziologije mikroorganizama. Sva laboratorijska ispitivanja, sem nekih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi čistih kultura, neophodnih za raspoznavanje i razlikovanje bakterija. članak, v. phalanx. čmar, v. anus. čmarna opna, deo jazvene (kloakne) opne, koja zatvara rektalni zjap. čmarne kvrge, v. analne kvrge.

čmarni predeo čmarni predeo, v. regio. Čmarno crevo, v. rectum. čmičak, v. chordeolum. čula, organi ili grupe organa podešenih za primanja odreñenih nadražaja iz spoIjašnje sredine ili unutrašnjosti tela. Mogu biti veoma proste grañe ili, pak, vrlo složene strukture. Čulni organi, koji primaju nadražaj iz spoljašnje sredine (mehaničke, toplotne, svetlosne, zvučne, hemijske), održavaju vezu s okolinom organizma, dok čulne ćelije (receptori), koje primaju nadražaj iz unutrašnjosti organizma, doprinose održavanju funkcionog jedinstva organizma kao celine. Svako čulo sadrži receptorni deo, sprovodni deo (senzitivni put) i centar u moždanoj kori, gde se nervni impulsi preobražavaju u osećaj. čulna telašca, čulni organi rasporeñeni u ćelom telu, naročito u koži. Posle delovanja odgovarajuće draži u njima nastaje receptorski potencijal koji prelazi u nervne impulse koji se senzitivnim putevima prenose u mozak, gde se obradom prispelih informacija stvara odgovarajući osećaj. Različitog su oblika, grañe i veličine (0,1-3 mm) i osposobljeni za primanje specijalnih (adekvatnih) draži. Sastoje se od zrnaste receptivne supstancije ili senzitivnih ćelija, živčanog vlakna koje se raspliće u ogranke i završava u receptivnoj supstanciji ili na senzitivnim ćelijama, i omotača koji obavija telašce; Golgi-Mazzonijevo t., telašce maljičastog oblika s veoma razvijenim omotačem od spljoštenih vezivnih ćelija izmeñu kojih je tečnost. U unutrašnjosti telašca završavaju se živčana vlakna u receptivnoj supstanciji. Nalazi se u dubljim slojevima kože i tetivama. Prijemnik su za draži koje izazivaju pritisak, a primećuju i stepen napetosti tetiva; Krauseova t., telašca maljičastog oblika s veoma razvijenim omotačem. U unutrašnjosti omotača je sitnozrnasta receptivna supstancija u kojoj se završavaju živčana vlakna. Nalaze se u koži, u bradavici dojke, u vrhu jezika, u sluznicama i u vežnjači. Imaju ulogu u opažanju dodira i pritiska; Ruffinijevo t., telašce sastavljeno od snopova

čvorna tačka vretenasto rasporeñenih vezivnih i elastičnih vlakana izmeñu kojih se završava živčano vlakno. Obavijeno je tankim vezivnim omotačem. Nalazi se u dubljim slojevima kože i dubljim tkivima tela, kao i u tetivama - mišićima i zglobnim kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju se brzo i zato služe za obaveštavanje o trajnom dodiru i pritisku a oni u zglobnim kapsulama o stepenu rotacije zgloba; Vater-Pacinijevo t., telašce jajolikog oblika s veoma razvijenim omotačem od spljoštenih vezivnih ćelija u čijem se centru nalazi dugo nemijelinizovano nervno vlakno. Vrlo su rasprostranjena: u potkožnom vezivnom tkivu i nekim dubokim tkivima tela (trbušna maramica, pokosnice, pankreas, materica) i dr. Nadražuju se samo naglim pokretima tela jer se adaptiraju u delu sekunde; Wagner-Meissnerovo t.,telašce kupastog oblika s tankim omotačem. U unutrašnjosti su u spratovima rasporeñene spljoštene ćelije izmeñu kojih se nalaze zavijuci krajnjih živčanih vlakana koja nadražuju debelo mijelinizova-no nervno vlakno. Ovih receptora ima mnogo na vrhovima prstiju, usnama i onim delovima kože gde se osećaj dodira može prostorno precizno razlikovati. Adaptiraju se u toku jedne do dve sekunde, što znači da su osetljiva na gibanje lakih predmeta po površini kože. čunasta kost, v. os scaphoideum, os naviculare. čunasta uvala, predeo izmeñu uzice stidničkih usnica i ušća vagine. čunasto proširenje uretre (fossa navicularis), proširenje koje je snabdeveno u svom distalnom delu naročitim zaliskom (Guérinov zalistak). Čuparova metalna pločica, v. lamina metallica sec. Čupar. čuvanje bakterija, v. liojilizacija. čvor, v. ganglion, nodus. čvorna tačka, optički centar oka, nalazi se na granici izmeñu srednje i zadnje trećine sočiva, na oko 15 mm ispred mrežnjače. Ovo je tačka kroz koju prolaze neprelomljeni zraci koji dolaze od posmatranog predmeta. 173

ćelija, ćelijica, stanica, osnovna strukturna i funkciona jedinica životinjskog i biljnog organizma; auditivne ć., vlaknaste, dlakaste, senzitivne ćelije Cortijevog organa, koje primaju zvučne nadražaje..Naziv su dobile po tome što na vrhu imaju diferenciran niz trepalja u vidu dlačica; bazofilne ć., ćelije prijemIj ive za bazne boje, imaju bazofilnu citoplazmu ili granule u citoplazmi koje primaju baznu boju. U većini slučajeva ta se pojava zasniva na prisustvu ribonukleinske kiseline. Npr., nervne ćelije s tigroidnom supstancijom, ćelije s hromidijama, glavne ćelije želudačnih žlezda, plazmociti, limfociti i dr.; Bergerove ć., predstavljaju heterogonadno poreklo muškog polnog hormona u jajniku, u čijem se hilusu nalaze krupne sekretorne argentafine ćelije. Taj žlezdani kompleks, razvijeniji u menopauzi, predstavlja ishodište maskulinizujućih tumora; čirakolike ć., (fr. cellules en chandelier), elektronomikroskopski vid Sertolijevih ćelija u semenim kanalićima; decidualne ć., ćelije materičnog krzna u premenstruacionom periodu zaokrugljuju se, uzimajući vid kakav će imati ako se trudnoća razvije. To su decidualne ćelije, jer materična sluznica postaje decidua (padalica). Odgurujući pred sobom čahurni deo izmenjene materične sluznice (decidua capsularis), jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni deo sluznice (decidua parietalis), što se, u stvari, svodi na to što je embrion smešten u jedinstvenu čahuru koju 174

čine, srasli meñu sobom, amnion, horion, čahurna decidua i materični zid; Deitersove ć., (1) potporne ćelije Cortijevog organa rasporeñene u 3-5 redova na kojima leže spoljašne (auditivne, dlakaste) ćelije; (2) neuroglijske ćelije zvezdastog oblika, astrociti; (3) tip živčanih ćelija s dugim neuritom; delomorfne ć., žlezdane ivične ćelije želudačnih žlezda koje su jasnih granica i jasno obojene; u vezi su s lučenjem sone kiseli* ne. Luče acidogen koji na površini želu» dačne sluznice oslobaña jone H* u , a koji se pod dejstvom acidaze površnih ćelija jedine u sonu kiselinu; džinovske ć., velike ć. oko stranog tela s mnogobrojnim jedrima koja se stvaraju oko stranog tela i učestvuju u njegovoj resorpciji; Ebnerove ć., drugi naziv za spermatocite II reda ili prespermatide u spermatogenetskom talasu semenog epitela; eozinofilna ć., ćelija prijemljiva za kisele boje, za eozin. Npr., eozinofilne ćelije prednjeg režnja hipofize ili eozinofilni leukocit; epiteloidne ć., ćelije slične epitelu, različitog oblika, postale običiio od vezivnih, retikularnih ćelija. Npr., epiteloidne ćelije u srži timusa, u intimi krvnih sudova (Langhansove ć.), Leydigove ili intersticijalne ć. u semeniku, decidualne ć. u sluznice gravidne materice i dr.; ganglijske ć., nervne ćelije, u užem značenju te reci nervne ćelije gangliona. Različitog su izgleda. Mogu biti s jednim produžetkom (unipolarne), s dva (bipolarne) i s više produžetaka (multipolarne); gustore-

ćelija ceptivne ć., ć. za ukus koje su čulne prirode i primaju nadražaje ukusa. Nalaze se u gustoreceptivnim kvržicama na papilama jezika i epiglotisu; HeLa-ćelije, ćelije izolovane iz karcinoma grlića materice, koje su osetljive na razmnožavanje velikog broja humanih virusa; hromafine ć., ćelije koje se hromnim solima boje svetložuto do tamnosivo. V. systema (hromafmi); hromofobne ć., ćelija čija citoplazma ne prima boju; Leydigove ć., inkretogene ćelije koje se nalaze u meñuprostorima semenotvornih cevčica. Sin. intersticijalne ćelije, dijastematske ćelije; meñuprostorna zlezda; kastracione ć., hipertrofisane (povećane) bazofilne gonadotropne ćelije prednjeg režnja hipofize nastale posle kastracije (škopljenja) jedinke; Kupfferove ć., ćelije endotelnog sincicijuma jetrinih kapilara koje imaju zvezdast oblik. Igraju ulogu u razgrañivanju hemoglobina, u stvaranju žučnih boja, u metabolizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga, imaju veoma izraženu fagocitnu sposobnost, kao i moć vezivanja bakterijskih toksina; Langerhansove ć., ćelije s granatim produžecima u dubljem sloju pokožice, naročito u predelu čmara i malih stidnih usana. Sadrže propigment. U izvesnim patološkim stanjima se znatno umnože; Langhansove ć., sloj ć. u placentalnoj resici ispod sincicijuma; Langhansove džinovske ć., velike ćelije koje sadrže mnogobrojna, većinom okrugla jedra koja su rasporeñena u perifernom delu citoplazme u vidu kruga ili potkovice. Nalaze se u tuberkuloznom granulacionom tkivu; masne ć., ć. masnog tkiva, koje su uglavnom okrugla oblika usled nagomilavanja masti u njihovoj citoplazmi; mezoglijalne ć., neuroglijske ć. mezodermnog porekla sa osobinama retikuloendotelnog sistema; mijeloidne ć., sve ćelije koštane srži; specijalne ć. granulocitne loze; Mikuliczeve ć., krupne ć. prozračne citoplazme, sastavni deo specifičnog granulacionog tkiva rinoskleroma koje sadrže veći broj prouzrokovača ovog oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);

ćelija neuroglijske ć., c. koje se nalaze u centralnom nervnom sistemu izmeñu nervnih ć. u sivoj masi ili zastiru zidove komora ili kanala u centralnom nervnom sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki ili kratkokraki), oligodendroglijske ć., ependimne ć. itd. Ovim ć. se pripisuje potporna i trofička uloga u centralnom nervnom sistemu; Panethove ć., grupa žlezdanih ćelijica smeštenih pretežno u dnu zlezda tankog creva s oksifilnim granulacijama u citoplazmi. Pretpostavlja se da njihov sekret vezuje sonu kiselinu koja iz želuca prelazi u crevo; pigmentna ć., ć. s pigmentom u obliku zrnaca različitih oblika, crne, mrke, žute boje, rasporeñene u koži, u potkožnom tkivu, u dubokim telesnim slojevima (moždane i moždinske opne), u čulnim organima. Kod životinja s energičnom promenom boje tela ove ćelije su kontraktilne i od stupnja njihove kontrakcije zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo brzo može da promeni; piramidne ć., nervne ć. kore velikog mozga piramidnog oblika. Različite su po veličini. Male piramidne ć. su rasporeñene u spoljašnjem zrnastom sloju kore, srednje piramidne ć. su u piramidnom sloju, a krupne ili džinovske u ganglijskom sloju. V. cerebrum; Rougetove ć., malo diferentovane (mlade) vezivne ć. koje obuhvataju krvne kapilare svojim produžecima. Poseduju kontraktilnost, a mogu daljom deobom da daju glatke mišićne ćelije; satelitne (trabantne) ć., neuroglijske ć. koje prate krvne sudove i nervne ćelije; Sertolijeve ć., ćelije od kojih stapanjem postaje sincicijum, tj. neizdeIjena protoplazmatična masa s većim brojem jedara. Npr., sincicijum na površini posteljičnih resica; srčane mane, ć., cellulae vitii cordis, sljuštene ćelije epitela plućnih mehurića koje su pune hemosiderina. Nalaze se u alveolama pluća i u ispljuvku bolesnika. Ove ćelije su fagocitovale eritrocite koji su dijapedezom dospeli iz krvnih kapilara u alveole. Ovo se dešava u venskoj hiperemiji pluća koja nastaje usled srčanih mana; trepljaste ć., epitelne ć. koje na 175

ćelijska imunost svojim vrhovima imaju treplje. Treplje mogu biti pokretne (kinocilije) ili nepokretne (stereocilije). Treplje imaju različitu namenu: za pokretanje, za izbacivanje pojedinih čestica, u sekreciji i dr.; ć. trudnoće, ćelije u prednjem režnju hipofize koje liče na eozinofilne, ali loše pritvrñuju boje. Njihov broj je velik u trudnoći (naročito u višerotkinja i na kraju trudnoće). Njima se pripisuju akromegaloidne promene u trudnica. ćelijska imunost jedan od dva osnovna vida imunološke reaktivnosti (drugi vid je humoralna imunost). U ćelijskoj imunosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i mononuklearni fagociti. U poreñenju sa humoralnom imunosti, ćelijska imunost se vremenski javlja kasnije, pa se zato imune reakcije ove vrste nazivaju reakcije kasne hiperosetljivosti. U ćelijsku imunost spadaju: kožne reakcije na tuberkulin i razne proteine, odbacivanje kalema tkiva, autoalergijska oboljenja i dr. ćelijska membrana, tanka (oko 75-100 A) elastična opna koja ograničava ćeliju od

176

ćelijski metabolizam vanćelijske tečnosti. Sastoji se iz 62% belančevine, 32% lipida i 5% polisaharida. Od belančevina najvažniji je nerastvorljivi strukturni protein s elastičnim svojstvima nazvan stromatin a od lipida su najznačajniji fosfolipidi. Molekularna organizacija ćelijske membrane nije tačno utvrñena ali se smatra da centralni deo membrane čine dva molekularna sloja lipida čiji je polarni (jonizovani) deo molekule elektrohemijski vezan s proteinima koji oblažu spoljnu i unutrašnju stranu membrane. Smatra se da proteini čine i molekularne prekide u Hpidima membrane koji se nazivaju porama; izvesni od njih deluju kao enzimi, a izvesni kao nosači za transport materija kroz membranu. ćelijski metabolizam, hemijski procesi koji se odigravaju u ćeliji pri kojima iz prostih materija i uz vezivanje energije nastaju složena jedinjenja (anabolizam) ili se složene materije razgrañuju u prostija uz oslobañanje energije (katabolizam).

r D d., skrać. za dosis (doza); da (daj); detur, neka se da; dexter (desni); distalis (distalan); dorsalis (dorzalan). U organskoj herniji označava konfiguraciju. D, (1) u herniji je simbol teškog vodonika, čija je relativna atomska masa 2. Dobiva se elektrolizom teške vode. Jezgra teškog vodonika je deuteron; (2) D je oznaka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata. V. D-i L-šećeri. Dct., skrać. za decoctum. DDT-prašak (diditi) ili Neocid-prašak, dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenptap, parahlorocid). Spada meñu najefikasnija insekticidna sredstva. U vodi se ne rastvara, ali se dobro rastvara u mnogim organskim rastvaračima. DDT je kontaktni otrov koji deluje na nervni sistem, izaziva paralizu ekstremiteta, dezorijentaciju, grčeve i smrt. DDZ-prašak je mešavina 5-10%-tnog čistog DDT-a s talkom ili pirofilitom. U slabim koncentracijama, u kojima se upotrebljava, neškodljiv je za ljude i domaće životinje. DDT ne isparava i hemijski je postojano jedinjenje. dep., skrać. za depuratus, što znači prečišćen. dig., skrać. za digere ili digeratur, što u recepturi znači da neku drogu treba esktrahovati vodom zagrejanöm na približno 4O0C.

DIK, v. diseminovana intravaskulna koagulacija. dil., skrać. od dilutus, razblažen. Upotrebljava se prilikom pisanja recepata kada se želi da se od nekog leka, koji se u farmakopeji nalazi u dve različite koncen12 Medicinski leksikon

tracije, propiše slabija koncentracija. Na primer, Acidum hydrochloricum dilutum znači rastvor s 12,5% hlorovodonične kiseline (za razliku od Acidum hydrochloricum concentratum, koja, prema farmakopeji, sadrži 25% hlorovodonične kiseline). dim., skraćeno od dimidium, što znači polovina. Upotrebljava se pri pisanju recepata. D- i L-šećeri; D- i L- su oznake za konfiguraciju bez obzira na skretanje ravnine polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'glikoza ima D-konfiguraciju i skreće udesno, a fruktoza ima D-konfiguraciju i skreće ulevo. Kao polazna tačka za procenu konfiguracije ugljenih hidrata uzet je pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfiguracija). Svi D-šećeri imaju na poslednjem asimetričnom C-atomu konfiguraciju D-glicerina-aldehida. div. in part, aequ., divide in partes äequales (podeli na jednake delove)'. Ovim se u receptu označuje da apotekar propisanu količinu leka podeli na odreñen broj jednakih delova. Dptr., skraćenica za dioptriju. D. t. d., skraćeno od Da (ili dentur) tales doses, što znači: daj (ili neka se da) takvu dozu! Oznaka da apotekar izda odreñen broj doza propisanih u receptu. dacryoadenitis, dakrioadenitis, zapâljenje suzne žlezde. Protiče akutno (infektivna oboljenja) ili hronično (tuberkuloza, leukemija, Mikuliczeva bolest). dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje suzne kesice. Češće se javlja ü hronič-

177

dacryocystorhinostomia nom obliku (d. chronica), rede u akutnom (d. acuta phlegmonosa). dacryocystorhinostomia, dakriocistorinostomija, operativni poduhvat u cilju lečenja hroničnog zapaljenja suzne kesice. Njime se izvodi široka komunikacija suzne kesice s nosnom dupljom, pristupom ka suznoj kesici spolja (d. externa) ili pristupom iz nosne duplje (d. interna). dactylogriposis, daktilogripoza, stalna iskrivljenost prstiju. dacryostenosis, dakriostenoza, suženje u suzno-nosnom kanalu koje se može javiti u jednom od njegovih delova: suzne tačkice, suzni kanalići, suzna kesica ili mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu šupljinu. Dahlgrenova klešta, v. klešta. Dakinov rastvor, v. rastvor. daktinomicin, v. aktinomicin D. Dalrympleov znak, v. znak. dalton, jedinica atomske mase, v. atomska masena jedinica. daltonizam, neraspoznavanje boja, poremećaj nazvan prema engleskom hemičaru Daltonu (1798), koji je imao anomaliju u raspoznavanju boja. Dambolt-Clossov sindrom, v. acrodermatitis enteropathica. Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers-Danlos. Daraprim, v. pirimetamin. Darierova bolest, v. dyskeratosis follicularis vegetans. Darrowljev rastvor, v. rastvor. dartos, v. tunica dartos. Daruvarska Banja, kupalište koje se nalazi pored grada Daruvara, u dolini reke Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Više izvora (temperature: 37°, 40°, 48°, 5O0C) slabo mineralisanc vode (0,5708 i 0,5438 g°/oo); sem ove akratoterme, ima i lekovito blato. Voda se koristi za piće, kupanje i ispiranje, takoñe i blato u ureñenom kupatilu. U ovoj banji se lece hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronične bolesti ženskih polnih organa, urička dijateza. Banja je i odmaralište, oporavilište i letovalište. 178

deblo, arterijske darvinizam, pravac biološkog evolucionizma koji se razvio iz originalne Darvinove teorije i koji je, u osnovi, selekcionizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija živog sveta se zasniva: (1) na tendenciji živih bića da se razmnožavaju u geometrijskoj progresiji; (2) na nemogućnosti da opstanu svi potomci, što se ogleda u održavanju broja individua svake organske vrste u izvesnim granicama; (3) na borbi za opstanak u okviru svake vrste usled prekomernog razmnožavanja, s tim što je ta borba metafora, retko krvav boj; (4) na variranju organizama svih vrsta u raznim pravcima; (5) na prirodnom odabiranju (u koje ulazi i polno odabiranje), koje se vrši u borbi za opstanak, u kojoj se održavaju one varijante koje slučajno odgovaraju uslovima života odnosno promenama uslova u spoIjašnjoj sredini, na čemu se zasniva prilagoñenost organizama. Datura stramonium, tatula; lišće ove biljke (Folia stramonii) sadrži alkaloide atropin i skopolamin. Upotrebljava se u obliku praška za kañenje ili u obliku cigareta protiv napada bronhijalne astme. Danas, praktično, napušten lek. davalac krvi, v. transfusio. Debarska Banja, banja koja se nalazi 5 km od Debra, u selu Banjištu, na padinama planine Dešat, na 650 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički. U ovoj banji postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zemnoalkalne (hidrokarbonatne), murijatičke, sumpor-vodonične (25,5 mg°/oo) i ugljeno-kisele vode, temperature 4O0C; njena ukupna mineralizacija iznosi: 4,451 g°/oo. Ova voda se koristi za kupanje i za piće. U ovoj banji leće se: hronična oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti, nespecifična zapaljenja puteva za disanje, trovanja teškim metalima. debelo crevo, v. intestinum crassum. debilitas, debilitet, slabost, oronulost, npr. debilitas mentis, maloumnost, slaboumnost; debilitas vitae, smanjena sposobnost novoroñenčeta za život. deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.

dćbridement dćbridement, (fr., hir.) debridman, uklanjanje stranog materijala i devitalizovanog ili inficiranog tkiva, koji su posledica traume ili infekcije. Odstranjuju se sve do zdravog tkiva; enzimski d., uklanjanje fibrinskog ili gnojnog eksudata primenom enzima koji ima osobinu da rastapa fibrin, denaturisani kolagen i elastin, a da ne oštećuje zdravo tkivo; d. postekstrakcione rane, postupak kojim se otklanja strano telo, granulaciono i devitalizirano tkivo iz rane posle vañenja zuba. decanulement, dekanulacija, postupak koji se sprovodi u toku od nekoliko dana da bi se nosilac trahejne kanule opet privikao da diše prirodnim putem na nos. To se radi kad je prestalo patološko stanje koje je dovelo do potrebe da se izvrši traheotomija. decapitatio, akušerska operacija odrubIjivanja glave ploda u zanemarenom poprVčnom položaju. Ova operacija spada u grupu embriotomija i izvodi se instrumentom u obliku kuke (Braunova kuka). Glava ploda se odrubljuje u predelu vrata rotirajućim pokretima kuke čime dolazi do prskanja vratnih pršljenova i mekog tkiva i tako se glava ploda odvaja od trupa. Operacija se vrši iz vitalnih indikacija po majku i pri mrtvom plodu, a samo izuzetno na živom plodu. decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje čahure nekog organa. Obično se pod d. podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr. usled zapaljenja bubrega, a nekada u sublimatskom nefritisu posle trovanja sublimatom. decerebratio, derecerebracija, presecanjc moždanog stabla izmeñu gornjih i donjih brežuljaka, čime se izdužena moždina i deo moždanog mosta odvajaju od viših delova centralnog nervnog sistema. Presecanjem se prekida dolazak inhibicijskih signala koji inače idu i/, bazalnih ganglija i moždane kore prema retikularnom facilitacijskom području. Zbog toga bulboretikularno facilitacijsko područje postaje samo po sebi vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odašilju 12*

decorticatio prema kičmenoj moždini i izazivaju mišićnu ukočenost koju nazivamo decerebraciona ukrućenost. U stanju jake toničke kontrakcije nalaze se naročito opružači, donekle i pregibači. Takva životinja može ponekad i stajati, odupirući se delovanju sile Zemljine teže. Ona može vršiti samo grube ispravke ravnoteže, a za puno uspostavljanje ravnoteže bila bi potrebna očuvanost meñumozga. U decerebracionoj rigidnosti najveći deo povećanog tonusa za stav tela nastaje zbog stimulacije gama-aktivacijskog sistema mišićnih vretena, a ne zbog direktne aktivacije alfa-motornih neurona. Dechampsova igla, v. igla. decibel (decibel), jedinica za merenje jačine zvuka. Jedan decibel je najslabija jačina zvuka koji se može još da čuje; konstruisana je skala od toliko decibela da se označi jačina svakog zvuka iste visine tona. Odgovara uglavnom fonu pri frekvenciji zvuka od 1.000 herca. Broj treptaja zvuka koji pogañaju naše uho u jednoj sekundi izražava se hercima. Zdravo uho čuje tonove zvuka do 120 db. Jači intenziteti se registruju kao bol. decidualne ćelije, v. ćelije. decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekstrakt droge koji se spravlja na taj način što se droga kuva pola časa ili jedan čas. Posle toga tečnost se procedi i dopuni prokuvanom vrelom vodom. dćcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili jednog njegovog sloja, npr. posteljice od unutrašnje površine materice, sluznice retine itd.; d. traumatique, traumatsko odlubljivanje. Ozleda kože i sluznice, pri čemu se njihov epitel odvoji tangencijalnim dinamičkim dejstvom mehaničkog oruña na površinu kože i sluznice, tako da se obnaži krzno. decompensatio, dekompenzacija, iščezavanje ravnoteže u funkciji nekog obolelog organa stvorene kompenzacijom; d. cordis, dekompenzacija srca, nesposobnost srčanog mišića da održava normalnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava dispnejom, venskim zastojem i edemima. decorticatio, dekortikacija, sljuštenje kore nekog organa (bubrega, mozga, 179

decubitus pluća itd.); arterijska d., v. periarterijska simpatektomija, sympathectomia; d. bubrega, v. decapsulatio; enzimska d., hemijska d., uklanjanje kortikalne supstancije enzimima ili hemijskim sredstvima; d. pluća, v. dekortikacija pluća, Delormeova operacija. decubitus, dekubitus, (1) položaj tela za vreme odmaranja, opruženost u horizontalnoj ravni. Dekubitus može da bude leñni (dorzalan), bočni (lateralan), potrbuške (ventralan); (2) nekroza kože stvorena brzo na mestu koje je pritisnuto u postelji (obležina). Najčešće se javlja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom predelu. decussatio, dekusacija, ukrštanje, npr. decussatio piramidum, ukrštanje kortikospinalnih puteva (piramidalnih) u nivou izdužene moždine i njihovo prelaženje na suprotnu stranu. dečja glista, v. Ascaris lumbricoides. dečja paraliza, v. poliomyelitis anterior acuta. dečja zaštita, deo društvene brige o deci. Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja i druge organizovane oblike okupljanja dece prvenstveno predškolskog uzrasta, novčana davanja i druge oblike društvene zaštite dece utvrñene samoupravnim sporazumima i dogovorima, kao i planovima razvoja dečje zaštite. dečje jasle, ustanova dečje zaštite namenjena boravku dece do tri godine života u periodu dana u kome su im majke na poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih uslova za pravilan psihofizički razvoj dece u prvim godinama života, uz istovremeno pružanje mogućnosti roditeljima da nesmetano obavljaju radne dužnosti. defectus, defekt, nedostatak, odsustvo; aortni septumski d., uroñena nenormalnost u kojoj postoji komunikacija izmeñu ushodne aorte i plućne arterije; atrioseptumski d., uroñeni defekt u kome postoji komunikacija izmeñu pretkomora; kongenitalni d., defekt koji postoji već na roñenju u vidu defekta u grañi ili u biohemijskim pojavama; d. mandibulae, nedostatak dela koštanog

180

deficit tkiva donje vilice usled preloma, infekcije, operacije, tumora itd. V. fractura mandibulae comminutiva; d. nervnog kanala, razvojna nenormalnost koja dovodi do anencefalije ili spine bifide; ostium primum d., vrsta defekta septuma pretkomora; ostium secundum d., vrsta pretkomorskog defekta septuma; punjenja d., lokalizovani defekt na želucu ili crevu posle uzimanja barijumskog kontrasta, koji je posledica promena na zidu tih organa; septumski d., defekt na komorskoj pregradi koji dovodi do komunikacije izmeñu srčanih komora; stečeni d., svaka nenormalnost koja se stiče posle rañanja; ventrikulski septumski d., septumski defekt. defense musculaire, (fr.) odbrambena refleksna zgrčenost mišića u predelu nekog lokalizovanog zapaljenja trbušne maramice, npr. u akutnom apendicitisu. U opštem peritonitisu d.m. zahvata sve mišiće trbušnog zida. deferentectomia, deferentektomija, hirurško uklanjanje semevoda. deferentitis, zapaljenje semevoda. deferoksamin, sredstvo za lečenje akutnog trovanja gvožñem i različitih poremećaja deponovanja gvozda u organizmu. defervescentio, defervescencija, period bolesti u kojem povišena temperatura pada na normalne vrednosti. defibrilator, elektronski aparat koji služi za prekidaje pretkomorskih ili komorskih treperenja primenom kratkotrajnog elektrošoka na srce, najčešće pomoću elektroda stavljenih na zid grudnog koša. defibrillatio, defibrilacija, prekidanje srčanog treperenja ili lepršanja, najčešće pomoću elektrošoka. defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fibrinogena iz krvne plazme. V. defibrinationis syndroma.

defibrinationis syndroma, v. syndroma. deficientio, deficijencija, nedostatak dela hromosoma. V. deletio. deficit, nedostatak, manjak nečega; oksigenski d., v. anoksija, anoksemija, hipoksija; d. pulsa, razlika izmeñu broja sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-

def Io racija jalis u treperenju pretkomora, zbog nesposobnosti nekih kontrakcija komora da izazovu periferni pulsni talas. defloracija, prva obljuba, praćena u devojke razdiranjem devičnjaka (himena), koji je zbog toga (bar s gledišta na telesni integritet) dobio značaj »pečata« devičanstva (sigillum virginitatis). Taj akt obično prati slabiji ili jači bol, uz manje ili veće krvarenje. defluvium capillorum, difuzno opadanje kose. deformatio, deformacija, izobličenje. Deformacija tela i organa nastaje kao posledica raznih oboljenja mekih delqva tela, a na udovima najčešće usled oboljenja kostiju i zglobova (npr. deformacija nogu, kičmenog stuba, karlice, grudnog koša itd. u rahitisu, deformacija noge ili ruke u tumoru koji se razvija u njima, deformacija jetre u sifilisnom oboljenju jetre itd.). defrostacija, odmrzavanje hrane konzervisane niskom temperaturom. Radi sprečavanja gubitka hranljivih materija namirnica odmrzavanje se vrši postepeno, prvo na O0C, zatim na +12. Pravilno odmrznute namirnice ne gube hranljivu vrednost, ukus i miris. degazacija, v. kemijska dekontaminacija. degeneratio,degeneracija, pogoršanje vrste roda, u fizičkom i psihičkom pogledu. U patološko-anatomskom smislu znači izmenu ćelija, tkiva, organa i struktura u vidu smanjenja njihovih funkcionih sposobnosti i izmene njihovog normalnog morfološkog izgleda. Ovaj proces može ići do potpunog propadanja i razgrañivanja. U osnovi, u pitanju su promene hemijskih, fizičkih i morfoloških svojstava pomenutih struktura usled dejstva najrazličitijih štetnih uzroka. Ćelije reaguju na te uzroke gomilanjem nevidljivih materija, odsutnih ili prisutnih u veoma malim količinama u protoplazmi pod normalnim uslovima. U zavisnosti od sastojaka koji se u protoplazmi pojavljuju i gomilaju postoje različite vrste degeneracija. Proces je preobratljiv; d. adiposa, masna degeneracija, pojava kapljica masti u protoplazmi ćelija. Nastaje pri smanje-

degeneratio nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delovanju otrova i toksina, kao i u izvesnim poremećajima metabolizma. Ti su poremećaji naročito izraženi u masnoj degeneraciji jetre; d. albuminosa, prati većinu infektivnih toksičkih stanja. Najčešća je degeneracija preobratljiva. Javlja se najčešće na bubrezima, jetri, ponekad u srčanom mišiću. Napadnuti organi su otečeni, tkivo je na preseku zamućenog izgleda, bledo, sočno. Mikroskopom posmatrane ćelije su granulisane protoplazme, granule u protoplazmi su belančevinastog sastava, a nastale su zbog promena u mitohondrijama. Otok je nastao zbog veće količine vode u protoplazmi. Histohemijska ispitivanja ukazuju da je u pitanju smanjenje količine dezoksiribonukleinske kiseline, a ponekad i ribonukleinske kiseline u jedrima promenjenih ćelija. Najteže promene pokazuju parenhimske ćelije jetre i ćelije kanalića bubrega; d. amyIoidea, vrsta degeneracije koja se odlikuje gomilanjem amiloida u meñućelijskim prostorima. Zahvata slezinu, jetru, bubrege, nadbubrežne žlezde, ostrvca pankreasa, v. amyloid; d. genitosclerodermica, v. sklerodermija, difuzna; d. hyalinea, odlikuje se taloženjem hijaline materije, belančevinaste prirode. Javlja se u vezivnom tkivu ožiljaka, zatim u ožiljcima posle dugotrajnih zapaIjenja na pleuri, u čahuri slezine, u arte^ riosklerotičkim promenama krvnih sudova, u izvesnim neoplazmama (fibromiomi materice). Russell-Fuchsova telašca su hijaline prirode a nalazimo ih u protoplazmi plazmocita eksudata hroničnih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje se prisustvom velike količine vode u protoplazmi ćelija, zbog čega su ćelije znatno uvećane, svetle i u mikroskopskim preparatima vodenastog izgleda; d. mucoides, pojava velike količine sluzave supstancije u ćelijama i tkivima koji ih u normalnim prilikama stvaraju u manjim količinama; d. parenchymatosa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline promene u poprečnoprugastoj muskulaturi koje je opisao Zenker u slučajevima trbušnog tifusa sa fatalnim završet181

degenerisani kodoni kom. Promene u vidu voštanih prostora najbolje se vide u mišićima trbuha. degenerisani kodoni, kodoni koji, iako različitog sastava i redosleda baza u tripletu, predstavljaju kod za odabiranje iste aminokiseline. deglutitio, degluticija, gutanje, složen refleksni čin kojim se sažvakana i skupljena gomilica hrane (bolus) prebacuje iz usta u žejudac. Kao sastavni deo refleksa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u disajne puteve. Oralna faza gutanja, kao motorna funkcija, ima dva tipa: somatsko i visceralno gutanje; somatsko g.» donja vilica se fiksira uz gornju kontaktom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gutanje odraslog; visceralno g., normalni način gutanja do nicanja mlečnih kutnjaka: donja vilica je fiksirana uz gornju preko jezika. Sin. infantilno gutanje. dehidracija, v. dehydratio. dehidroandrosteron, androgena supstancija dobivena iz mokraće muškarca. Tri puta je slabiji od testosterona. dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na odreñene atome vodonika organskog jedinjenja i omogućavaju njihov prelaz na molekul drugog jedinjenja koje ihf prima. Otuda proizlazi da jedno jedinjenje otpušta vodonik (oksidacija), a drugo jedinjenje prima vodonik (redukcija). dehidroholatski test, v. test. dehidroholna kiselina, v. Acidum dehydrocholicum. dehidrol-askorbinska kiselina, jedinjenje koje nastaje prilikom oksidacije askorbinske kiseline. dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje, zjapljenje, prskanje. Izraz koji se najčešće upotrebljava za spontano prskanje rane; Zuckerkandlova d., male pukotine na hartijastoj pločici sitaste kosti, koje se povremeno viñaju. dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne vode praćeno gubljenjem elektrolita i promenom koncentracije jona vodonika; apsolutna d., dehidracija u koje stvarno postoji smanjenje količine telesne vode; hipernatriemijska d., dehidracija u koje stvarno postoji pretežno gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;

182

dekompresivna kraniektomija hiponatriemijska d., dehidracija u kojoj postoji pretežni gubitak natrijumhlorida. Sin. hipotonijska dehidracija; relativna d., prividna dehidracija zbog povećanja osmolarnosti telesnih tečnosti. Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholesterol, životinjski sterol, iz koga, pod uticajem zračenja ultraljubičastim zracima, nastaje vitamin . Osim u drugim tkivima, nalazi se i u koži čoveka. V. ergosterol i calciferolum. dehydroepiandrosteron (DHA), dehidroepiandrosteron, hormon (v. tamo) nedovoljno poznate funkcije, iz kojeg, verovatno, nastaju androgeni (v. tamo). dehydrogenatio, hemijska reakcija kojom se nekom jedinjenju oduzima voda. déjâ veću, v. déjä vu. déjâ-vu, (fr.) poremećaj percepcije vremena nastao u trenutku naglog popuštanja psihičkog napona. Sastoji se od osećaja da se doživljuje nešto što se ranije apsolutno na isti način već doživelo. Javlja se u epileptičara, shizofreničara, ali i u duševno zdravih osoba. Sin déjä-vécu, fausse reconnaissance, identifikujuća paramnezija. dejstveni princip, dejstveni sastojak neke droge. dekadni skaleri, v. skaleri. dekapitacija, v. decapitatio. dekapsulacija, v. decapsulatio. dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa (-COOH) niza organskih kiselina. Iz ketokiselina dekarboksilacijom nastaju aldehidi, a iz aminokiselina amini. Dekarboksilaze se sreću u životinjskim i biljnim organizmima i u mikroorganizmima. dekokt, v. decoctum. dekompresija faci jalnog živca, mikrohirurški zahvat kojim se taj živac oslobaña svoje ovojnice i eventualnih patoloških promena oko njega. Dolazi u obzir kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih paraliza facijalnog živca. dekompresivna bolest, v. bolest. dekompresivna kraniektomija, v. trepanatio.

dekompresivna trepanacija dekompresivna trepanacija, v. trepana, e ekontaminacija, postupak kojim se uklanjaju bojni otrovi, radioaktivne materije i biološki agensi s ratne rane, kože, odeće itd.; može biti delimična, i izvodi se u trupnim sanitetskim etapama (u odeljenju za dekontaminaciju), ili potpuna, koju izvode specijalne jedinice; dekontaminacija može biti hemijska (razlaganje otrovnih materija), fizička (mehaničko odstranjivanje agensa) ili mešovita. Za ličnu hemijsku dekontaminaciju vojnik koristi lični dekontaminacioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za gas-masku. dekortikacija pluća, odvajanje pluća od plućne maramice, obično zbog hroničnog empijema. V. decorticatio, Delormeova operacija. dekortikovana životinja, životinja kojoj je uklonjena kora velikog mozga, a očuvani su talamus i bazalne ganglije. Sposobnosti d.ž. zavise od razvijenosti mozga. Dekortikovana mačka je sposobna za svaki oblik kretanja, čak može zaobilaziti i prepreke na putu, ali joj u velikoj meri nedostaje svrsishodnost u kretanju, te često satima sedi mirno. U čoveka posle dekortikovanja gube se svrsishodne ili voljne motoričke funkcije. deksiotropni tip vretena, deobno vreteno blastomera, postavljenog koso u pravcu kretanja kazaljke na časovniku. dekstran, polisaharid sastavljen od velikog broja molekula glikoze. Nastaje iz saharoze uticajem mikroorganizma Leuconostoc mesenteroides. Nativni dekstran se hidrolizom može razložiti do dekstranskih lanaca, čije su molekulske težine od 50.000 do 75.000. Takav dekstran, rastvoren u fiziološkom rastvoru u koncentraciji oko 6%, naziva se klinički dekstran i upotrebljava se kao zamena za krvnu plazmu u šoku i opekotinama. dekstrin, v. dextrin. dekstrogiran, optički aktivno jedinjenje koje obrće ravan polarizovane svetlosti udesno.

delirium dekstrotorzija materice, skrenutost trupa materice bočno od svoje dužne ose, naročito udesno. dekubitus, v. decubitus. Delbetov znak, v. znak. Del Castillov sindrom, v. syndroma, deletio, delecija, gubitak genskog materijala iz hromosoma čija veličina može da se kreće od samo jednog nukleotida do mnoštva gena. delinkvencija, odreñeni vid ponašanja pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi van granica tolerantnosti odreñenih socijalnih grupa, koje u tom trenutku razvoja imaju utvrñene vrednosti i norme. U socijalnoj psihijatriji delikventno ponašanje je nasilje nad zakonima zajednice. Za pravnike je to ponašanje protiv zakona, a za lekare simptom poremećaja u adaptaciji. delirium, delirijum, bunilo, akutni psihički poremećaj obeležen promenjenom svesti, poremećajem čulnih opažanja (iluzije, halucinacije), dezorijentacijom, psihomotornim nemirom, ponekad strahom, pojačanim impulsom za govor, rede pojavom nesistematizovanih sumanutih ideja. Nastaje u toku akutnih infektivnih oboljenja' (tifus, pneumonija), intoksikacija (uremija, alkoholizam, trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao stadijum u toku drugih duševnih bolesti (schizophrenia, P. P., dementia senilis, epilepsia); d. acutum, akutni delirijum, težak akutni duševni poremećaj, praćen visokom temperaturom, delirantno izmenjenom svešću, psihomotornim nemirom, poremećajem metabolizma belančevina (povišena ureja u krvi) i voda (teška dehidracija) nepoznate etiologije (virus?) i velike smrtnosti; d. tremens, delirijum tremens, akutna psihoza u alkoholičara posle višegodišnje preterane upotrebe alkohola. U početku se javljaju nesanica, noćna uznemirenost, jako znojenje, zatim optičke halucinacije (sitne životinje, miševi, pacovi, konci) i slušne (muzika, pesma), grub tremor, dezorijentisanost, kao i mešavina veselosti i straha ,(»humor pod vešalima«), sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7 183

Delpechov apsces dana i završava- se tzv. terminalnim snom. Delpechov apsces, v. abscessus. delta apical is, granjanje kanala korena zuba u blizini apeksâ. Sin. ramiftcatio apicalis. delta-talasemija, v. thalassaemia. delta-talasi, svi talasi u elektroencefalogramu čija je učestalost manja od l cikla// sec., ubrajajući tu i talase sa svega jednim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se u dubokom snu, u male dece i u slučajevima teški1 h organskih oboljenja mozga. demarcatio, demarkacija, reaktivni zapaIjenjski proces oko patološki izmenjenog tkiva (nekroze). Demarkaciona linija predstavlja graničnu liniju izmeñu patološki izmenjenog i zdravog tkiva; d. preparacije, (stom.) prelaz ili granica izmeñu brušenih i nebrušenih površina zuba. Može biti u vidu linije, polužleba ili stepenika. demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim koracima (»sitno hodanje«) u arteriosklerozi mozga. demarkacioni potencijal, razlike u potencijalu izmeñu oštećenog mesta aksona, koje postaje negativno, i neoštećenog mesta, koje je pozitivno. Veličina ovog potencijala zavisi od toga koliki je deo opne oštećen. demekarijum-bromid, antiholinesterazno sredstvo; služi za lečenje nekih oblika glaukoma. demeklociklin (demetilhlortetraciklin), antibiotik dobiven oduzimanjem jedne metil-grupe od hlortetraciklina (dobiven i iz jednog soja Streptomyces aureofaciens). demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alkaloid iz mrazovca (Colchicum autumnaIe); služi za lečenje gihta. dementia, demencija, slaboumnost stečena usled duševnih oboljenja za razliku od uroñene (v. oligophrenia). Sastoji se u gubitku moći s hvatanja rasuñivanja, uviñanja bitnog i odnosa meñu stvarima, ranije stečenih znanja i iskustava, asocijacija. Dolazi do propadanja inteligencije. Često je prate razdražljivost, 184

denaturisanje afektivna labilnost i gubitak inicijative. Po prirodi može biti organska i shizofrena (v. shizophrenia). Po obliku može biti potpuna, globalna i lakunarna, kada su izvesne funkcije oštećene i uništene, a druge očuvane. Javlja se u progresivnoj paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, starenju, alkoholizmu; d. arteriosclerotica, demencija koju prate fokalni znaci vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d., ekspanzivno ludilo, duševna bolest sa sumanutim idejama veličine. Oboleli uobražava da je najzdraviji, najsposobniji, najlepši, najbogatiji, da je bog - svedržitelj, da je visokog porekla i da raspolaže natprirodnim moćima; d. prae« cocissima, zastareo naziv za dečiju shizofreniju. V. autizam, rani dečji; d. praeCOX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna demencija, staračka ishlapelost, duševna bolest u dubokoj starosti u onih koji za to imaju familijarnu sklonost. Glavni znaci su: poremećaj pamćenja (naročito za skoru prošlost), gubitak interesa za sve drugo što nije zadovoljavanje čula i nagona, teškoća shvatanja, labilnost raspoloženja, pojačana povodljivost. demineralizacija, osiromašenje organizma u neorganskim solima, naročito u kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih sastojaka, dekalcifikacija anorganskih delova zuba čije se posledice na gleñi vide kao bele mrlje. To je već početak karijesa. denaturisanje, (1) radnja kojom se menjaju osobine neke supstancije tako da ona gubi osobine koje ima u prirodnom stanju, npr. denaturisanje belančevine. Niz raznih faktora utiče na belančevine menjajući njihove fizičko-hemijske osobine. Pri tome belančevine gube sposobnost rastvaranja u vodi. Faktori koji izazivaju denaturisanje belančevina su: povišena temperatura, jake kiseline i baze, soli teških metala i tzv. alkaioidni reagensi. Denaturisani globularni proteini postaju jače viskozni, a fibrilarni proteini postaju manje viskozni; (2) radnja kojom se neka supstancija čini neupotrebljivom za hranu ili piće dodatkom nekih drugih supstancija, koje ne smetaju da se prvobitna supstancija

dentritska zona neurona može upotrebiti u odreñene svrhe u industriji. Npr. denaturisanje alkohola se vrši ako mu se dodaju neke supstancije koje su neugodnog mirisa i škodljive za organizam, pa se kao takav alkohol može upotrebiti u tehničke svrhe, a ne može se piti. dendritska zona neurona, receptorska membrana neurona. dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazmatički produžeci živčanih ćelija koji se račvaju kao grane drveta i različite su debljine; v. neurit, cilindraks. denervacijska preosetljivost, povećana osetljivost na acetil-holin skeletnog mišića posle presecanja motornog živca koji ga inerviše; d.p. se konstatuje i u glatkim mišićima, koji, za razliku od skeletnih, ne atrofišu posle denervacije, ali postaju reaktivniji na medijator koji ih normalno aktiviše. denga, teško, prilepčivo oboljenje tropskih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-grupe, a prenose komarči iz roda Aedes. Karakterističan je brutalan 0početak sa skokom temperature do 41 C, jezom, glavoboljom i mialgijom, koja je naročito izražena u lumbalnom predelu. Česta je i ospa. Teško stanje traje 5-8 dana, pa nastane obilno preznojavanje, a zatim dugotrajna fizička i psihička iscrpenost. denitrifikacija, sposobnost bakterija da nitrate redukuju u nitrite, a neke meñu njima mogu dalje da redukuju nitrite u NHs, NO, sve do №. dens, zub, organ za žvakanje, koji učestvuje i pri pravilnoj fonaciji. Deo usañen u jamicu zubnog nastavka vilice zove se koren zuba (radix dentis), na čijem se vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi u unutrašnjost korena i krunice zuba (foramen apicale dentis), slobodni deo zuba (corona dentis); centralna šupljina - zubna duplja (cavum dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili srži. Najveći deo zuba gradi dentin (substantia eburnea), zatim zubna gleñ (substantia adamantina), koja pokriva krunicu zuba, i zubni cement (substantia ossea), koja pokriva koren zuba; d. angularis, očnjak. Sin. dens caninus; d. de-

dentes vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji ne sadrži vitalnu pulpu; d. evaginatus, izbočina gleñi u vidu tuberkuluma na griznoj površini koja se nalazi najčešće u predkutnjacima. Posledica spoljašnjeg preklapanja epitela gleñnog organa. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens invaginatus; d. in dente, v. dens invaginatus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje invaginacijom gleñrog organa u dentinski organ. Gleñ se nalazi centralno, a dentin periferno. Invaginacija gleñi može biti minimalna (formen coecum), do nivoa cementno gleñne granice ili čak do apikalnog otvora. Sin. dens in dente. dentalis, dentalni, zubni, nešto što se odnosi na zube. dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba. dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni zubi koji se po morfološkim odlikama razlikuju od normalnih zuba. Prekobrojni zub izmeñu centralnih sekutića naziva se meziodens, a iza umnjaka distomolar. V. dentes supernumeraria, hyperodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d. concreti, konkrescencija zuba, korenovi dva ili više zuba srasli su cementom. Javlja se u toku razvoja korenova - prva konkrescencija i posle potpuno izgrañenih korenova - stečena konkrescencija. Sin. concresentio deplium; d. connatales, v. dentes natales; d. decidui, privremeni, mlečni zubi. Od 20 mlečnih zuba 8 su sekutići, 4 očnjaci i 8 kutnjaci. Poredani su u dva niza, skoro polukružnog oblika; u gornjoj vilici polukrug je veći. Njihovo stvaranje počinje u 4. mesecu prenatalno, a pojavljuju se u ustima od 6. do 30. meseca života. Resorpcija korenova počinje u 4. godini, a na njihovom mestu niču stalni zubi izmeñu 7. i 12. godine. Sin. dentes caduci, dentes lactales. Negde ih u narodu nazivaju bacima ili vučićima; d. geminati, geminacija zuba, nepotpuna podela jedne zubne klice. Krunica ima bifidan izgled s jasno naznačenim usekom na vestibularnoj strani koji označava mesto podele zuba. Postoji zajednička pulpa. Broj zuba je normalan. Anomalija je češća u mlečnoj donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio 185

denticija

dentoavelarni sklop

roksiapatit), 30% organksih mateija (kodentis; d. lactales, v. denies decidui; d. lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz natales, predmlečni zubi prisutni prilidentin se zrakasto prostiru dentinski kom roñenja, obično u prednjoj regiji kanalići koji sadrže spoljašnje produdonje vilice. Sin. denies connatales; d. žetke odontoblasta (Tomesova vlakna). neonatales, predmlečni zubi koji izbiMezodermnog je porekla; d. interglojaju za vreme neonatalnog perioda, do bularis, interglobularni dentin, nedoprvih 30 dana života, v. denies natales; d. voljno mineralizovana mesta u dentinu, supernumeraria, prekobrojni zubi ponastala za vreme dentinogeneze, kada tpuno slični normalnim zubima. Nalaze ne dolazi do spajanja neorganskih krisse češće u stalnoj nego u mlečnoj dentitala, kalkosferitnih globula. V. denticiji. V. denies accesoria, hyperodontia. num, dentinogenesis; d. intertubularni, denticija; veštačka, veštački zubi, fabričslabije kalcifikovan, smešten izmeñu ki izrañeni zubi od plastike ili porculadentinskih kanalića; d. kariozni, dentin na koji se upotrebljavaju kao zamena za zahvaćen karioznim procesom; d. periprirodne zube. tubularni, jako kalcifikovan dentin koji denticulus, dentikulus, kalcifikovani magradi zid dentinskih kanalića; d. priterijal u zubnoj pulpi. Može biti slobomarni, dentin formiran od početka dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ugstvaranja do zauzimanja funkcionog porañen u dentinu. Izgrañen je od ireguložaja zuba, odnosno do uspostavljanja larnog dentina (pravi dentikul), ili od kontakta zuba sa svojim antagonistima; koncentrično deponovanih krečnih soli d. sekundarni, dentin formiran od mooko nekrotičkog jezgra (lažni dentikul). menta funkcionalnog opterećenja zuba. Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, enStvara se čitavog života; d. tercijarni dolit, pulpolit. (iregularni), dentin formiran pod uticadentin, materija koju stvaraju svojim vrjem egzogenih nadražaja (karijes, abrahovima odontoplasti i koja se slojevito zija, erozija, medikamenti); d. transpanaglavljuje na vrh zubne kapice kao rentni, sklerotičan dentin, jače kalcifidentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-, kovan dentin. Formira se od vrha zuba toblasta počinje citoplazmni produžetak prema kruni. (Tomesovo vlakno) koji se uvlači u naročite kanaliće izlučenog g-dentina, dentitio, dentičija, skup svih pojava u toku razvitka zuba, od prve faze stvarastvaranog u njemu sve novim slaganjem nja zametka do završetka razvoja koredentinske materije oko tog vlakna koje na; d. difficilis, otežano nicanje zuba, postaje sve duže. Nagomilavanjem dennajčešće donjeg umnjaka, sin. pericorotina sve se više sužava osovinski meki nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba deo, koji u odraslom zubu ostaje kao usled lokalnih faktora kao što je povrz.ubna pulpa. šinska lokalizacija zubne klice u alveodentinogenesis, dentinogeneza, formiralarnoj kosti ili opštih: hipersekrecija nje i razvoj dentina; d. imperfecta, nahormona rastenja i prerani pubertet. V. sledna strukturna anomalija zuba s podentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nicaremećenim stvaranjem dentina; zahvanje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba ćeni su svi zubi, mlečni i stalni. Krunice usled lokalnih faktora, kada postoji nesu opalescentnog izgleda, sive do plavinormalno velika krunica, pomerenost často mrke boje. Rano se javlja abrazija ili udaljenost zubne klice od površine krunica, korenovi su skraćeni i tupi, a alveolarnog nastavka i si. Može se naći komore pulpe sužene ili oblitcrisanc. i u bolestima nedovoljne ishrane, enSin. hereditarni opalescentni dentin. dokrinopatija i hromozomne anomalije. dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikovano tkivo koje čini najveći deo zuba. Po- dentoalveolarni sklop, meñusobno povezan veći broj kostiju gornjeg dela lica kriven je gleñu u predelu krune zuba i koji se pri prelomu odvaja u jednom kocementom u korenskom dclu. Izgrañen madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav. je od 70% neorganskih materija (hid186

r

deplecija

denudatio Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni sklop obuhvata alveolarni nastavak i zube gornje vilice; nazoetmoidni s., nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfenoidne kosti; nazomaksilarni s., nosni predeo s nosnim kostima, frontalni nastavak vilice i njen deo oko nosnog kanala; zigomatični s., istoimenu kost sa svim nastavcima, gornje delove maksile sa sinusom, delove čeone kosti i dr. denudatio, denudacija, Ijuštenje epitelnog pokrova s površine, koje nastaje hirurškim putem, traumom, ili usled patološkog procesa. deoba bakterija, razmnožavanje bakterija. Bakterije se obično razmnožavaju prostom deobom njihovih ćelija. Prvo dolazi do rastenja bakterije, ćelija se izduži i istovremeno dolazi do deobe jedra i, najzad, do poprečnog cepanja na dve bakterije. Iako u bakterija nema mitotičkog vretena, transferzalna membrana se formira razdvajanjem dva hromosoma blizanca, nastala hromosomskom replikacijom. deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat. deoksiribonukleinska kiselina (DNK), genska supstancija svih ćelija. DNK je polimer deoksiribonukleotida koji obrazuju dva paralelna, spiralno uvijena lanca. Molekul DNK u svakoj ćeliji organizma sadrži sve gene te jedinke od kojih su aktivni samo oni koji regulišu sintezu specifičnih proizvoda (belančevina) te ćelije. Svi ostali geni su u trajnoj represiji. DNK se u neizmenjenom sastavu i sa svim naslednim porukama (sem u mutacijama) prenosi na sve ćelijske generacije. deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleotid. deoksiriboza, V. dëöxyribosa. deorsum vergens, okrećući nadole, v. strabismus. deoksiribonukleozid, v. deoxyribonucleosid.

deoxyribonucleasae, deoksiribonukleaze, v. nucleasae, deoxyribonucleosid, deoksiribonukleozid, deo molekula DNK sastavljen od jedne purinske ili pirimidinske baze i jednog molekula pentoze, 2-deoksiriboze.

deoxyribonucleotid, deoksiribonukleotid, deo molekula DNK koga sačinjavaju jedna purinska ili pirimidinska baza, jedan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna grupa. Postoji četiri vrste deoksiribonukleotida. Njihove meñusobne razlike uslovljene su vrstom purinske odnosno pirimidinske baze koje ulaze u njihov sastav. Deoksiribonukleotid čini deo tripleta u kodonima i antikodonima i predstavlja monomer u polimeru DNK. deoxyribophosphat, deoksiribofosfat, spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo molekula deoksiribonukleotida, odnosno DNK. deoxyribosa, deoksiriboza, šećer sa 5 ugIjenikovih atoma (pentoza) koji čini deo molekula deoksiribonukleotida odnosno DNK. depedikulacija, uništavanje vašiju raznim metodama i sredstvima na telu, odelu, rublju i posteljini, fizičkim postupcima i hemijskim sredstvima. Od fizičkih postupaka upotrebljava se toplota u vidu suvog vrućeg vazduha (zagrejanog na 85-9O0C) u toku 60 min., ili pare (u parnim dezinfektorima, vakuum-formaldehidskom aparatu i u improvizovanim parnim aparatima, kao što su srpsko bure i partizansko bure) u toku 30-40 min. Masovna d. vrši se u stalnim ili improvizovanim dezinfekcionim stanicama. Od hemijskih insekticidnih sredstava danas se gotovo isključivo upotrebljava DDT-prašak (10%-tna mešavina DDT-a s talkom). Uspešno deluje impregniranje rublja 2,5-5%-tnom emulzijom DDT-a. depigmentatio, depigmentacija, iščezavanje ili odstranjivanje pigmenta. depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka s površine kože, bez korena (brijanje). V. epilatio. depilatorium, sredstvo za uklanjanje dlaka sa površine kože. deplecija, opuštanje, stanje koje nastaje odmah posle polnog odnosa i koje se sastoji od smirivanja krajnje napetosti. Ona može biti telesna i duševna (deple,tio somatica i depletio psychica). Najupadljivija je pojava: prestanak erekcije, polni organi omlitave.

187

depo

dermatitis

depo, (fr. depot) (1) skladište, mesto u ne- depressor, depresor, koji nešto snižava. kom organu ili tkivu na kome se nešto Na primer, depresornim živcima se nanagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u zivaju živci koji vode impulse od receppotkožnom vezivnom tkivu i dr.; (2) natora koji se nalaze u krvnim sudovima gomilavanje materija na nekom mestu u čijim razdraživanjem nastaje inhibicija organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek vazokonstriktornog centra i stimulacije koji je ubrizgan u mišićno tkivo ili krv parasimpatičkog jedra n.vagusa u izdukoja je nagomilana u nekom organu; d. ženoj moždini, zbog čega nastaje širenje insulin, teško rastvorljivo jedinjenje krvnih sudova i smanjivanje broja udakristalnog insulina, npr. sa protaminom ra srca, odnosno pad krvnog pritiska. ili protaminom i cinkom, koje se sporije deratizacija, mere za suzbijanje glodara, resorbuje od običnog insulina; d. krvi, pasivne, aktivne i hemijske metode. organi (jetra, slezina, koža, pluća) u koNajuspešnija je primena hemijskih otjima se skuplja izvesna količina krvi, rova: natrijum fluoroacetata, kumarinkoja u slučaju potrebe prelazi u veliki skih i drugih spojeva. krvotok. Dercumov sindrom, v. syndroma. depolarizacija, jedno od stanja u akcio- derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz nom potencijalu (drugo je repolarizaciosnovnog jedinjenja zamenom jednog ja). U mirovanju ćelijska opna je spolja ili više atoma ili atomskih grupa nekim naelektrisana pozitivno, a iznutra negadrugim atomima i grupama. Npr. tivno zbog postojanja natrijumske i kaІ je monohlorni derivat metana lijumske crpke, veće propustljivosti jer je nastao zamenom H-atoma iz opne za kalijum u mirovanju i zbog inmetana CH4 s jednim atomom hlora tracelularnog postojanja mnogih anjoitd. na. Promena propustljivosti za hfe (izaz- ñerma, koža, sin. cutis. vana pragovnim razdraženjem ćelijske dermatitis, dermatitis, zapaljenje kože. opne različitim dražima) prouzrokuje Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto brzu difuziju Ni u ekstraćelijski prostor mrko obojenje kože na mestima koja su (zbog velikog elektrohemijskog gradipremazana eteričnim uljima (kolonjska jenta), pa dovodi do obrnutog potencivoda), a zatim izložena dejstvu sunčajala (s unutrašnje strane je pozitivna, a nog zračenja; d. exfoliativa neonatosa spoljašnje negativna). Tom nizu dorum, oboljenje novoroñenčadi izazvano gañaja sledi proces repolarizacije kojim stafilokokima i streptokokima, koje obse ponovo postiže mirovni membranski ično počinje crvenilom i otokom, a zapotencijal. Posledica depolarizacije i tim plikovima na licu, odakle se brzo njenog širenja je nastanak akcione struje širi po celoj koži, kpja se Ijušti u velikim (npr. u elektrokardiogramu P-talas listovima i postaje purpurnocrvena; obodgovara depolarizaciji pretkomora, a ično je temperatura povišena, a prognoQRS-kompleks odgovara depolarizaciji za ozbiljna; d. herpetiformis, nezarazkomora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, reno oboljenje kože, koje se odlikuje mapolarizacija. lim plikovima, svrabom, žarenjem ili depo-terapija, v. therapia. bolovima, čestim recidivima do kraja židepresiona fraktura, v. impresiona frakvota i dobrim opštim stanjem obolelog. tura. Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.; depressio, depresija, (psih.) stanje povišed. maculosquamosa, oboljenje kože nog afekta u smislu tuge, praćeno uspokoje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi renošću mišljenja i pokreta s neodreñe(skvama); snežni d., dermatitis koji nanim strahom, opadanjem volje i raznim staje delovanjem jakog odbleska od pohipohondričnim senzacijama, naročito vršine snega, a prouzrokovan je isključiizraženim ujutru. Može biti endogena vo kratkim talasima; počinje kao eritem (melanholija) ili egzogena, kao reakcija praćen svrabom i žarenjem, a u izražena teške doživljaje. nijim slučajevima dolazi do krvavljenja, 188

dermatochalasis edema i plikova; posle nekoliko dana koža se deskvamira, a zatim pigmentuje. dermatochalasis, v. chaloderma. dermatoconiosis, dermatokonioza, svako kožno oboljenje prouzrokovano prašinom. dermatofibrosarcoma protuberans, maligna neoplazma veoma niskog stepena maligniteta s izuzetno retkim pojavama metastaza. Javlja se u vidu manjeg izraštaja u potkožnom masnom tkivu, mikroskopski sličnog fibrosarkomu njskog stepena maligniteta. Ima sklonost fca recidivima posle hirurškog odstranjenja. dermatograf, pisaljka kojom se može pisati po koži. Sin. dermograf. dermatolog, lekar specijalista za kožne bolesti. V. venerolog. dermatologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem bolesti kože. dermatolysis, dermatoliza, uroñeno, prostrano, mlitavo boranje kože. dermatoma, (1) dermatom, oblast kože na trupu i ekstremitetima koju inerviše jedan spinalni živac. Izmeñu susednih dermatoma ne postoji oštra granica jer su inervisani i spinalnim nervima susednih segmenata kičmene moždine; (2) instrument za isecanje tankih listića kože, koji služe za kalemljenje; Brownov d., električni d. za isecanje debljih komada kože; on omogućuje hirurgu brzo dobivanje kožnih kalemova; Pagettov d., instrument kojim se isecaju tanji ili deblji kalemovi kože različite veličine i razne debljine; Reeseov d., električni instrument kojim se dobivaju kožni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm debljine; Strykerov d., veoma sličan Brownovom dermatomu. dermatomvasis, kožno oboljenje izazvano larvama, v. larva migrans. dermatomycosis, dermatomikoza, opšti naziv za oboljenja kože izazvana gljivicama, parazitima biljnog porekla. dermatomyositis, dermatomiozitis, retko oboljenje kože; ispoljava se sklerodermiformnim promenama, plavkastoljubičastim eritemom očnih kapaka, laktova i dorzalnih strana šaka. Postojeći miozitis se ispoljava malaksalošću i gubitkom motorne snage mišića. Češće se

desarticulatio istovremeno nalaze i maligni tumori utrobnih organa. dermatopathia photogenica, letnji prurigo, javlja se pod uticajem sunčeve svetlosti na nepokrivenim delovima kože u vidu primarnih osipa u obliku čvorića koji jako svrbe. dermatophytia, dermatofitija, parazitsko oboljenje kože (epiderma, dlaka, nokata) izazvano gljivicama dermatofitima. Sin. epidermomikoze. dermatoplastika, plastičko popravljanje ili popunjavanje defekata kože. dermatosis, dermatoza, opšti naziv za svako oboljenje kože. dermitis, v. dermatitis. dermne kosti, opnaste kosti koje postaju neposredno od opnaste lubanje, bez hrskavičnog stupnja: to su temene kosti, prvi deo potiljačne kosti, deo slepoočne kosti, čeone kosti, deo sfenoidne kosti, nepčana kost, ralo, prednje vilice. Opnaste kosti su u prvo vreme razdvojene opnastim prostorima: temenicima ili fontanelama. dermoepidermitis, v. dermatitis. dermograf, v. dermatograf. dermographismus, dermografizam, pojava jasno crvene, obično uzdignute pruge koja se javlja pri povlačenju preko kože nekim predmetom. Javlja se u osoba s labilnim vazomotornim aparatom (simpatikotoničari), u osoba obolelih od hipertireoze i u toku meningitisa. Katkada trag može biti beo. dermoid, kongenitalni cistički tumor čiji zidovi imaju strukturu kože, a sadrži tečnost ili lojnu materiju. Ponekad se u dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. teratom. dermoidna cista, v. dermoid. dermopathia, v. dermatosis. dermotrop, specifično dejstvo na kožu. desarticulatio, dezartikulacija, odstranjenje dela ili celog ekstremiteta amputacijom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art. temporomandibularis, rastavljanje donjoviličnog zgloba; Chopartova d., stopala u Chopartovom zglobu, koje sačinjavaju petna kost i skočna kost, a s druge strane, kockasta i čunasta kost. V. Chopartova egzartikulacija; d. dentis 189

Desaultov zavoj

desinsectio

(stomi.), dezartikulacija zuba, brušenje ko-oksid oleum kariofilorum paste, lokalnom anestezijom; d. ogolićenih vragriznih površina ili sečivnih ivica zuba tova zuba, u progresivnim parodontosa ciljem da se oni isključe iz kontakta s patijama postiže se premazivanjem njihovim antagonistima. rastvorom natrijum-fluorida ili impDesaultov zavoj, v. zavoj. regnacijom solima srebra; d. pulpae, descemetitis, pseudozapaljenje Descemepostupak kojim se omogućava bezbolno tove membrane rožnjače (loš termin). endodontsko lečenje pulpe. V. devitalidescemetocoela, descemetokela, izbočesatio. nje Descemetove membrane usled istanjenja ili nedostatka strome. Najčešće desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice usled duboke ulceracije rožnjače (loš primenom baktericidnih sredstava (determin). zinficijencija), primenom izvesnih fizičdescendens, descendentan, silazni niskih postupaka ili njihovom kombinacihodni (hpr. colon descendens, nishodjom; formal ins ka d., d. prostorija, kao no debelo crevo). što su bolesničke sobe, sobe u stanovidescensus testium, semenici se u muškog ma, učionice, transportna kola, železzačetka razvijaju u trbušnoj duplji u blinički vagoni itd., gasom formaldehidom zini bubrega, ali se spuštaju kroz narokoji se razvija zagrevanjem rastvora forčiti kanal u preponama i smeštaju u maldehida (formalina) u naročitim apamošnice još pre roñenja. ratima ili zagrevanjem pastila parafordesensibilisatio, desenzibilizacija, specimaldehida. D. formaldehidom uglavfična imunološka metoda koja ublažava nom je površinska i njom se ne mogu reakciju antigen-antitelo do te mere da ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i osoba koja je već senzibilisana može u unutrašnjosti poroznih predmeta; d. primiti serum bez pojave anafilaktičkog ruku, uklanjanje patogenih klica prašoka. Ova reakcija se može očigledno njem vodom i dezinfekcionim sredstvipratiti pomoću kožnog testa. Zato se ma. U svakodnevnom životu dovoljno je prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblažepranje ruku toplom vodom i sapunom. nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-" Pri radu sa zaraznim materijalom, poni infiltrat preko 1,5 cm u prečniku, znači red pranja, potrebno je ruke dezinfikoda je pacijent već senzibilisan, te se vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sazato na mestu uboda odigrala reakcija punice, 70%-nim etilnim alkoholom antigen-antitelo, pri čemu se oslobodio (etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim histamin. Prema tome, pozitivni kožni dezinfekcionim sredstvom; završna d., test je dokaz da u pacijenta postoji latemeljna d. sobe, posteljine i nameštaja tentna alergija, koja se ne može otkriti koja se vrši pošto bolesnik napusti proklinički. Zato se sukcesivno ubrizgava storiju. Ona se najčešće vrši formaliserum u razblaženjima (1:1.000, 1:100, nom. 1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste- desinficientia, dezinficijentna sredstva; peno neutrališu antitela te se sprečava: ubijaju razne mikroorganizme i upotmasovna reakcija antigen-antitelo, osrebljavaju se za uništavanje klica prouzlobañanje velikih količina histamina i rokovača bolesti. pojava anafilaktičkog šoka; (stom.), de- desinsectio, dezinsekcija, uništavanje insenzibilizacija, metoda za smanjenje ili sekata; rezidualno prskanje, prskanje uklanjanje osetljivosti tkiva pri njihozidova zgrada za stanovanje, radionica, vom tretiranju u stomatologiji; d. dentistaja itd. nekim insekticidnim sredni, smanjenje osetljivosti dentina pri stvom, najčešće DDT-jem, i stvaranje preparaciji kaviteta. Postiže se primetanke naslage upotrebljenog sredstva nom ručnih ili oštrih rotacionih instruna zidu u cilju uništavanja insekata. Zimenata, radom bez pritiska i povećane dovi se obično prskaju 2,5-5%-nom temperature, radom u suvom polju, loemulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDTkalnom aplikacijom anestetika, ili cin190

r

deskvamacija 2

a na Im insekticidno dejstvo traje 4-6 sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m 2 čak do 3 meseca. Osoba koja prska prostorije mora se zaštititi maskom, zaštitnim odelom, kao i rukavicama, da se spreči mogućno štetno dejstvo solvensa. deskvamacija, v. desquamatio. desmodont, v. periodoncijum. desmoid, v. fibroma durum. desmoplazija, stvaranje i bujanje vezivnog tkiva. desmurgia, desmurgija, nauka o zavojima. desni/ v. dexter. desni, v. gingiva. desodorantia, dezodorantna sredstva, sredstva pomoću kojih se odstranjuje neprijatan miris. desoxycorticosteron-acetat (DOCA), dezoksikortikosteron-acetat, oblik dezoksikortikosterona (v. desoxycorticosteron) koji se koristi u lečenju Adisonove bolesti (v. morbus Addisoni). desoxycorticosteronum, dezoksikortikosteron, jedna od supstancija s dejstvom hormona kore nadbubrežnih žlezda (spada u grupu mineralokortikoida). d'Espineov znak, v. znak. desquamatio, perutanje, odvajanje površinskih slojeva epitela, u vidu prašine, mekinja ili Ijuspica. Perutanje kože je najčešće posledica poremećaja keratinizacije (parakeratoze). desquamativus, deskvamativan, oznaka za patološki proces pri kome se skida površinski sloj epitela. V. desquamatio. destilacija, zagrevanjem tečnost prelazi na tački ključanja u paru koja se, u specijalnim hladnjacima, pretvara u tečnost koja iz destilacionog aparata izlazi kao destilat; frakciona d., odvajaju se tečne supstancije različitim tačkama iz smeše; jednostavna d., tečnost se odvaja od čvrstih sastojaka smeše (iz svake vode iz prirode destilacijom se dobija destilovana voda); suva d., u odsustvu vazduha skupljaju se proizvodi razlaganja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti i tečni deo, katran). destillatio, v. libidinozna uretreja.

determinacija pola detektori radioaktivnog zračenja, ureñaji koji služe za otkrivanje zračenja. Rad ovih otkrivačkih ureñaja zasniva se na efektu koji zračenje proizvodi prolazeći kroz sredinu koja se otkriva, trošeći energiju na jonizaciju i ekscitaciju atoma i molekula. V. brojači, jonizacijska komora, nuklearne emulzije. deterdženti, dezinfekciona sredstva koja oštećuju bakterijsku membranu, njenu selektivnu propustljivost i njene druge funkcije. Meñu ovim površinskim aktivnim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva glavna tipa: katjonski i anjonski deterdženti. determinacija pola, nastajanje pola može padati u tri različna vremena. (1) pre oploñenja (progama determinacija); (2) za vreme oploñenja (singama determinacija) i (3) posle oploñenja (epigama determinacija); (1) progama d. pola, moguñna je samo ako postoje dve vrste jaja (dvoobličje jaja), za svaki pol po jedna vrsta. Primeri za progamo postajanje pola retki su; (2) singama d. pola, ona kojoj pripada i determinacija pola u čoveka; postanak pola zavisi od hromosomne formule gametnih jedara odnosno naročitih seksualnih hromosoma (heterosoma ili gonosoma) koji imaju drukčiju prirodu od običnih hromosoma (autosomd). Svaki gamet ima u svome jedru odreñen broj hromosoma (hromosomna formula). Taj broj je za polovinu manji od broja hromosoma u telesnim ćelijama. Zato se prvi broj naziva haploidni, a drugi diploidni. Diploidni broj hromosoma u čoveka je 46 (22 para autosoma i 2 para heterosoma). Ali dok u ženskim (jajnim) ćelijama uvek ima 22 autosoma i l heterosom (formula 22+ x) i sve su oplodne ćelije istovetne (homogametija), dotle muških oplodnih ćelija (semeglavaca) ima dve vrste (heterogametija): jedne imaju 22+ x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je nešto manji od x-heterohromosoma). Jaja (22+ x) oploñena semeglavcem s formulom 22+ x daće uvek plod ženskog pola (44+ 2x), dok će ona oploñena semeglavcem s formulom 22+ y uvek dati plod muškog pola (44+ x+y). Iz toga izla191

determinantna grupa antigena zi, slobodnije rečeno, da postoje »muški« semeglavci (»androspermije«) i ženski semeglavci (»ginospermije«). Znači, u čoveka genotipski pol ploda zavisi od muških oplodnih ćelija. determinantna grupa antigena, deo molekula antigena kojim se antigen vezuje za antitelo. Odreñuje specifičnost antigena. Broj determinatnih grupa može biti različit i označava valenciju antigena. Prirodni antigeni imaju determinatne grupe različite specifičnosti (v. antigen; hapteri). detrusor (musc.) urina, istiskivač mokraće, mišićni sloj zida mokraćne bešike koji svojom kontrakcijom omogućava pražnjenje bešike. detumescentna težnja, težnja (potreba) za ispražnjavanjem onog što je nagomilano, prepunjeno, prenapeto semenom (semenika, pasemenika, semenih kesica, semenovodne ampule). Ta težnja uvek znači i povećanje polnog prohteva (erotski nagon). deturgescentna težnja, neodoljiva potreba za splašnjavanjem nabreklosti erektilnih, genitalnih organa i mišićnog sistema u koje ih dovodi čitav niz erektogenih činilaca. deuteranopia, deuteranopija, nemogućnost raspoznavanja zelene boje usled nedostatka čepića osetljivih na svetlost talasne dužine koja odgovara zelenoj boji. Osoba s poremećajem ima sasvim normalnu širinu vidnog spektra, jer odsutni »zeleni« čepići deluju u sredini spektra u kojoj deluju i »crveni« odnosno plavi čepići. deuterium, deuterijum, D, izotop teški vodonik, čija je atomska težina 2. Ulazi u sastav teške vode (deuterijum-oksida). V. voda (teška). deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne ćelije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sastavljena od vitelinskih tela koja sadrže belančaste i masne materije. Ima jaja koja sadrže vrlo malo tih tela. Takva se jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu čine jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja. Jajna ćelija čoveka pripada oligolecitnim jajima. U jajima s mnogo vitelusa, on se ne mesa s formativnom citoplaz192

devitalisatio pulpae mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja). Raspored vitelusa u amiktolecitnim jajima može biti središni ili najednom kraju, u vidu kotura: klicina pljošta. deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s puta ili pomeranje položaja; d. conjuguée, (fr.) spada u horizontalne paralize pogleda koje su simptom prekida frontalnog i mostovnog puta pogleda od centra za voljne pokrete očiju do iznad mesta u mostu gde se spajaju vlakna ovog puta s jezgrama očnih mišića. Ako se prekid nalazi iznad mesta ukrštanja puteva, onda su, ako ognjište leži desno, nemogući pokreti pogleda ulevo. Preovlañuje antagonistička inervacija i 'oba oka skreću udesno. Ako lezija leži s desne strane, ali u mostu (znači ispod mesta ukrštanja puteva), onda ispada pogled udesno. Kako preovlañuju antagonisti koji nisu prekinuti, to oba oka skreću ulevo. Pri d.c. bolesnik okreće glavu prema strani prekinutog puta, prema mestu lezije. Ponekad je d.c. skopčana s prinudnim okretanjem glave na istu stranu (d.c. »des yeux et de Ia tete«). DiC. ima velik značaj za dijagnostiku lokalizacije akutnih intrakranijal-nih procesa (krvarenje, razmekšanje); d. mandibulae, nenormalno skretanje donje vilice od središne linije na stranu preloma; suprotno je od skretanja u subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica, skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijalnoj ivici podlaktice kao znak poremećaja mišićne sinkinezije u larviranom encefalitisu. V. znak pesnice; d. septi naši, iskrivljenost nosne pregrade. Najčešći razlog za insuficijenciju nosnog disanja u odraslih osoba. Potrebno je hirurško lečenje. devičnjak, v. hymen. devirginizacija, v. dekoracija. devitalisatio pulpae, postupak umrtvljenja pulpe kojim se postiže bezbolno endodontsko lečenje. Vrši se pod lokalnom (terminalnom ili sprovodnom) anestezijom (d. vitalna) ili posle prethodne nekrotizacije pulpe preparatima arsena ili para formaldehida (d. mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.

Dexamethasonum

dezmogeni organi

Dexamethasonum, deksametazon, sintetizvori zračenja zbog utvrñene otpornosski glikokortikoid kore nadbubrežnih ti bakterija prema gama-zračenju. žlezda s najjačim protivzapaljenjskim, dezinfekciona stanica, ustanova koja hiperglikemizujućim (v. hyperglycaesluži za dezinfekciju raznovrsnog matemia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajućim rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrañuju efektom od svih hormona kore nadbubse u većim mestima i gradovima, velirežnih žlezda. kim bolnicama, kasarnama, logorima i dexter, desni, npr. manus dextra, desna vašljivim predelima. Stanica se strogo šaka, deli na dva dela, čisti i nečisti. Veza izdextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje meñu jedne i druge strane može biti jeu toku hidrolize škroba pod uticajem dino preko kupatila ili odeljenja s tušeenzima. Obrće ravan polarizovane svetvima. Na nečistu stranu ulazi sav matelosti udesno, po čemu je dobio ovo ime. rijal koji treba dezinfikovati i sterilizoV. achrodextrin, erythrodextrin. vati, kao i osobe koje treba depedikulidextro-, dekstro-, prefiks koji označuje sati. Aparati koji služe za dezinfekciju i da neko jedinjenje skreće ravan polaristerilizaciju ugrañuju se u zid, tako da zovane svetlosti udesno, ili da se neki se jedna vrata dezinfekcionog aparata organ nalazi na desnoj strani, npr. dexotvaraju prema čistoj, a druga prema trocardia, srce položeno više u desnoj nečistoj strani. Inficirani ili insektima polovini grudnog koša. zagañeni predmeti stavljaju se na nečistoj strani u parni dezinfektor ili vadextrocardia, dekstrokardija, uroñena kuum-formaldehidski aparat, zavisno anomalija položaja srca, koje se, umesto od vrste materijala. Posle završene steda leži više ulevo, nalazi pretežno u desrilizacije materijal se vadi iz aparata na noj grudnoj duplji; obično je u zajednici čistoj strani. U sporednim prostorijama s opštim poremećajem u položaju organalaze se odeljenja za pranje, brzo sušena grudne i trbušne duplje. Ovaj naziv nje toplim vazduhom i za glačanje rubpogrešno se upotrebljava i za oznaku lja i odela. položaja srca koje je potisnuto udesno stranim sadržajem koji se nalazi u levoj dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja se koriste za uništavanje vegetativnih grudnoj duplji ili je povučeno udesno priraslicama. Sin. dextropositio cordis. oblika patogenih bakterija, ali ne i spora, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vazdextrosis, v. glukoza. duhu, prostorijama i na mnogim preddezaminacija, odvajanje amino-grupe iz metima). Postoji veliki broj različitih aminokiselina pri njihovoj razgradnji. hemijskih supstancija koje deluju bakMože se odigravati na dva načina: preteriostatički ili baktericidno, ali svako bacivanjem amino-grupe na neku drutakvo sredstvo ne mora biti dezinficigu supstanciju (transaminacija) ili oksijens. Delovanje dezinficijensa zavisi od dativnom dezaminacijom, pri čemu naniza činjenica vezanih za hemijski sastaje ketokiselina i amonijak. stav agensa, vrstu mikroorganizma i dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji kafaktore spoljne sredine (temperatura i talizuju hidrolitička razlaganja aminoprisustvo organske materije). kiselina ili kiselinskih amida, pri čemu se obično izdvaja amonijak (npr. dezinsekcija, v. desinsectio. R - CONH2 + H2O -» R - COOH + NHs, dezmogeni organi, organi u čijem stvaranju uzima učešće samo vezivno tkivo. ili CHaCHNH2 - COOH + H2O ->  Čitav niz organa (sem očnog sočiva i staklena) delovi su epitelogene, delovi - CHOH-COOH ..+ NHa). dezmogene prirode. Mezoderm, dakle, dezinfekcija gama-zracima, fizička meuzima učešće u stvaranju svih organa toda zasnovana na oštećenju hemijske bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo. strukture ćelija. Korisno se primenjuje Kao osnovni sastojak on se nalazi u za dezinfekciju knjiga, namirnica i medicinskih instrumenata. Potrebni jaki 13 Medicinski leksikon

193

dezmokranijum stvaranju kosti, mišića, limfnih žlezda, slezine, srca i krvnih sudova. dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja lubanje u vezi s promenama protovertebralnih ploča, koje u lubanjskom predelu nisu pravilno segmentovane nego predstavljaju glavene ploče koje svojom unutrašnjom stranom daju opnaste izdanke, omotavajući gornji kraj svitnjaka, a pozadi oblažu površinu moždanih mehurova. Ovi izdanci odgovaraju sklerotomima prapršljenova. Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To čini samo njihov opnasti sloj. Najznačajnija zona ovog mezodermnog omotača predstavlja mezencefalno jastuče, zadebljanje mezoderma u pregibu srednjeg mozga. dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku od grupe hidrolaza (koje razgrañuju veće molekule na manje jednostavnom hidrolizom), raskidaju veze izmeñu ugIjenikovih atoma organskog jedinjenja pri čemu se vrši dublja degradacija supstrata na koji dezmolaze deluju. Npr., uticajem specijalne karboksilaze iz sirćetnoćilibarne kiseline, dobijaf se uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ketoglutarna kiselina. U dezmolaze spadaju dehidraze, karboksilaze, oksidaze, peroksidaze i katalaze. dezodorantna sredstva, v. desodorantia. dezoksikortikosteron, v. desoxycorticösteronum. dezoksiribonukleinska kiselina, DNK, visokomolekulsko jedinjenje u čiji sastav ulaze purinske i pirimidinske baze, fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajedno sa specifičnim proteinom čini gene koji posreduju u prenošenju naslednih osobina. V. nukleinska kiselina. D(-)-fruktoza, voćni šećer. Zove se i levuloza, jer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo (to se u formuli označava sa -). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaharid i to ketoheksoza. Nalazi se u voću u slobodnom stanju, u disaharidu saharozi je sjedinjena s glukozom. Inulin je polisaharid sastavljen isključivo od molekula fruktoze. U organizmima fruktoza se javlja fosforilizovana. 194

diabetes diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje izlučivanjem velikih količina mokraće. Ovaj naziv najčešće je upotrebljavan umesto d. mellitus; alimentarni d., dijabetes usled nedovoljnog metabolizma ugljenih hidrata unetih hranom; bronzani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. izazvan davanjem florizina, koji prouzrokuje poremećaj funkcije bubrega, usled čega nastaje izlučivanje šećera; d. innocens, glikozurija bez oboljenja pankreasa; d. insipidus, ogromno lučenje mokraće (do 15 lit.) u kojoj nema šećera. Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg režnja hipofize ili diencefalona. Simptomi su polidipsija i poliurija; jatrogeni d., vrlo česta pojava kao posledica velike upotrebe kortizona i njegovih derivata (kortizonski ili hormonski d.); d. mellitus, šećerna bolest. Poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, najčešće usled nedovoljnog lučenja insulina zbog oboljenja endokrinog pankreasa (pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore nadbubrežnih žlezda (nadbubrežni d.). Simptomi su: hiperglikemija, glikozurija, poliurija, polidipsija i polifagija. U težim slučajevima postoje i poremećaj metabolizma masti, povišenje nivoa holesterola u krvi, acidoza i dijabetesna koma; promene na drugim organima zavise od stepena poremećaja metabolizma, a javljaju se na bubrezima, sitnim krvnim sudovima, jetri, srčanom mišiću, nervnom sistemu i drugim organima i tkivima; neurogeni d., glikozurija nastala usled nekog oboljenja nervnog sistema; pankreasni d., v. d. mellitus; renalni d., glikozurija bez hiperglikemije usled poremećenog rada bubrega; d. spermaticus, žitka i tečna sperma. Sin. hidrospermija; (seksotropija), šećerna bolest važi kao izrazito androtropna bolest. Pre 20. god. dijabetes napada polove bez obzira na stepen vangenitalne uobličenosti, verovatno pod uticajem genetičkih faktora. Ali od tog uzrasta, još više od 30. god. a najviše posle 40. god., šećerna bolest napada hiperandroidne muškarce i androidne žene.

diacetil-morfin diacetil-morfin, v. heroin. diacetna ili acetosirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. diaethylaether, v. Aether aethylicus. diagnosis, dijagnoza, utvrñivanje vrste i karaktera nekog oboljenja. D. se obično utvrñuje na osnovu anamneze, sadašnjeg stanja (status praesens) i pomoćnih kliničkih i laboratorijskih ispitivanja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka bolesti ili prema uspehu primenjenih lekova (d. ex juvantibus); diferencijalna d., odreñivanje od koje bolesti neko boluje sistematskim uporeñivanjem i suprotstavljanjem simptoma i znakova dveju ili više bolesti koje imaju izvesne sličnosti u pogledu simptoma i znakova; d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu dejstva leka ili metode lečenja, npr. dijagnoza malarije koja se postavlja prema uspehu lečenju kininom; laboratorijska d., pogrešan naziv za podatke utvrñene pomoću laboratorijskih ispitivanja; patološkoanatomska d., raspoznavanje pri obdukciji lesa patoloških procesa i promena na organima i tkivima, koje se svrstavaju izvesnim redom i na osnovu njihovog značaja za osnovno oboljenje; d. per exclusionem, d. koja se postavlja isključivanjem drugih oboljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze; serološka d., d. koja se postavlja dokazivanjem specifičnih antitela u serumu ili drugim tečnostima inficiranog čoveka (pomoću reakcije aglutinacije, fiksacije komplementa, precipitacije i dr.). diakinesis, dijakineza, završni stadijum profaze prve mejotske deobe u kojoj hromosomi postaju gušći, tamnije obojeniji i uvijeniji. Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bakterija: Dialister pneumosintes i Dialister granuliformis. One su toliko slične da ih većina smatra za varijetete iste vrste. Bakterije roda Dialister su vrlo sitni štapići, striktni anaerobi, nalaze se na! sluznici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi. Većina smatra da su bakterije roda Dialister nepatogene, ali često puta su izolovane iz gnoja pleuralnih empijema na vratu, meningitisa i bronhitisa.

cliaphanoscopia diamini, jedinjenja koja sadrže dve amino-grupe na dva različita ugljenikova atoma. Tako, na primer, putrescin NH2-CH2CH2CH2CH2-NH2 ili tetrametilen-diamin nastaje dekarboksilacijom aminokiseline ornitina. Iz aminokiseline lizina nastaje kadaverin ili pentametilen-diamin NH2 - (CH2)s - NH2. diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) katalizuje oksidaciju diamina, npr. histamina, dajući aminoaldehid, amonijak i vodonik-peroksid. diaminomonokarbonske kiseline, sadrže jednu karboksilnu grupu i dve amino-grupe. Imaju bazan karakter. Važnije su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovalerijska kiselina), citrulin (a-amino-6-karbamido-valerijanska kiselina) i lizin (d2-diaminokarbonska kiselina) čija je formula NH2CH2CH2CH2CH2CHNH2COOH. diameter, dijametar, prečnik, prava koja spaja dve suprotne tačke; biparijetalni d., linija koja spaja obe parijetalne kvrge; bitemporalni d., linija koja spaja krajnje tačke koronarnog šava; frontookcipitalni d., spaja koren nosa s potiljačnom kvrgom; kokcigeopubični d., spaja vrh trtične kosti s donjom ivicom simfize; kosi d., spaja sakroilijačni zglob jedne strane s iliopektinalnim ispupčenjem na suprotnoj strani; pravi d. spaja najispupčeniju tačku zadnje strane simfize sa sakrovertebralnim uglom. Sin. conjugata vera: V. conjugata; unutrašnji d., spaja promontorij s gornjom ivicom simfize. Sin. conjugata interna. dianizil-heksadijen, veštačko estrogeno jedinjenje. dianizil-heksan, veštačko estrogeno jedinjenje. diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara. diaphanoscopia, dijafanoskopija, prosvetljavanje šupljih delova tela pomoću naročito podešenog osvetljenja u cilju utvñivanja njihove prozračnosti. Služi u dijagnostici oboljenja viličnih i čeonih sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.) služi za dijagnostiku intraokularnih stranih tela ili tumora, procenu stanja

195

diaphragma dužice i odreñivanje hirurškog limbusa rožnjače. diaphragma, dijafragma, prečaga, širok pljosnat mišić koji razdvaja grudnu od trbušne duplje i služi kao glavni mišić za disanje (inspirator); (rendg.) prećaga ili zastor na oklopu rendgenske cevi kojim se po volji reguliše širina snopa rendgenskih zrakova; d. oris, mišićno dno ili pod usne duplje na kome počiva jezik; d. pelvis, karlična prečaga, zatvara donji otvor karlice čineći njeno dno; d. urogenitale, predeo kojim protiče uretra i koji se nalazi izmeñu rukavaca penisnog kavernoznog sistema. diaphragmatocele, v. hernia diaphragma tica. diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i telo duge kosti (corpus). diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava čestih, više ili manje tečnih stolica. Simptom raznih oboljenja: dizenterička d., sluzavo-krvava stolica; gastrogena d. proliv koji nastaje usled poremećaja u želucu, najčešće pri ahlorhidriji; kolerička d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri; letnja d., d. koja nastaje u dece leti usled toksične hrane; lijenterička d., nešvareni delovi hrane u tečnoj stolici; mehanička d., d. koja nastaje usled prepreka u oticanju krvi u crevima (ciroza jetre); sterkoralna d., proliv praćen kolikama koji nastaje posle opstipacije u trajanju dva do tri dana. diartroza, ako se u vezivnom tkivu izmeñu začetaka kostiju razviju šupljine postaju diartroze. Ako se to tkivo zadrži i posle stvaranja zgloba, nastaju sindesmoze. Ako se ono pretvori u hrskavicu, nastaju sinhondroze, a ako okošta - sinostoze. diaschisis, dijashiza, prestanak funkcionisanja zdravih delova nervnog sistema zbog naglo nastalog prestanka pristizanja normalnih signala iz anatomski oštećenih odgovarajućih delova nervnog sistema. diastema, razmak izmeñu dva susedna zuba. Dijastema mlečnih zuba: fiziološka d. izmeñu mlečnih sekutića počev od 4. god., usled razvitka vilica pred smenu zuba; dijastema stalnih zuba: d. media196

diathesis na, izmeñu stalnih centralnih sekutića, multiple etiologije (uroñena, nasleñena, posledica: anodoncije bočnih sekutića, fibroznog labijalnog frenuluma, impaktiranog prekobrojnog zuba, odontoma, ciste incizalnog kanala); d. predela sekutića, s protruzijom, posledica štetne navike sisanja prstiju, stranih predmeta ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba javljaju se u relativnoj mikrodonciji i u nekim endokrinopatijama. Dijasteme u donjoj vilici javljaju se u pravoj progeniji i u akromegaliji; primatna d. gore ispred, a dole iza mlečnog očnjaka, smatra se atavizmom. diastola, dijastola, ritmičko opuštanjc (posle skupljanja) i širenje nekog organa (npr., komore ili pretkomore srca). Dijastola i sistola su faze srčanog ciklusa. diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se razdvajaju dve kosti normalno spojene meñusobno bez prisustva pravog zgloba, kao, npr. stidnjačke simfize); d. recti abdominis, razmak izmeñu pravog trbušnog mišića i trbušne bele linije. diathermia, dijatermija, primena visokofrekventne struje u cilju dubinskog zagrevanja tela. Napon struje iznosi nekoliko stotina volti, jačina struje 500 do 3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do 1,000.000 cikla (herca), talasne dužine 600 do 300 m. Zato se zove još i dugotalasna d. Primenjuje se u terapiji i u hirurškoj tehnici (kaustici). diathermocoagulatio, dijatermokoagulacija (oft.) primenjuje se u hirurškoj terapiji u cilju uništenja patološkog tkiva ili na skleri za izazivanje ograničenih, lokalizovanih zapaljenja (chorioretinitis). Tako nastali ožiljci spajaju mrežnjaču i sudovnjaču i time se omogućava zatvaranje ruptura mrežnjače u ablaciji. Danas je više u upotrebi kriokoagulacija. diathesis, dijateza, telesna konstitucija koja čini daje neka osoba naročito sklona odreñenim bolestima; astenička d., smanjena opšta vitalnost; bilijarna d., uslovljena poremećenim lučenjem žuči ili oboljenjima žučnih puteva; fibroplastna d., sklonost organizma da povećano stvara vezivno tkivo pri izlečenju

r

diazini povreda; gihtička d., dijateza urika; hemoragijska d., sklonost za nenormalnu hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklonost za povećano izlučivanje oksalne kiseline mokraćom; spazmofilna d., povećana razdražljivost perifernih živaca, koja ima sklonost za obolevanje od tetanije i generalizovanih grčeva-, d. urica, sklonost za nagomilavanje mokraćne kiseline i urata u tkivima, koje dovodi do gihta. diazini, šestočlani nezasićeni heterociklusi s dva azota u ciklusu. Postoje tri medicinski važna diazina: piridazin 1,2diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4diazin. diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadrže diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem primarnih amina s azotastom kiselinom. Diazo-grupa -N = N- sadrži dva azota meñusobno dvostruko vezana. Diazo-jedinjenja su manje ili više postojana zavisno od prirode radikala. Diazo-jedinjenja s alkilima lako gube azot (npr. CH3-N = N-OH-^CH3OH+ N2T), a diazo-jedinjenja s arilima su postojanija pri nižoj temperaturi; meñutim, ukoliko se zagreju, gube azot dajući fenol (CeH5 - N = N - OH -> CeH5OH + N2T). diazo-reagens, v. reagens. diazo-reakcija, v. reakcija. diazo-test, v. van den Berghov test. diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazinski derivat (tačnije 3-metil-7 hloro-1,2,4benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski sličan diuretiku hlorotijazidu, sintetizovan prilikom istraživanja novih antihipertenziva; izaziva stanje slično šećernoj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v. hyper glycaemia), glikogenolizu i glukoneogenezu (v. tamo). dichromasia, dihromazija, uroñena anomalija u raspoznavanju boja: osoba od tri osnovne boje ne može da raspozna jednu. Dihromati se dele u protanope, deuteranope i tritanope. Die kov test, v. test. Dicrocoelium lanceolatum s. dentriticum, v. Fasciola lanceolata. dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida arterijskog suda izazvana zatvaranjem

dienestror aortne valvule, a nalazi se na nishodnom delu pulsnog talasa neposredno posle usekline (incizure) i ispoljava se u vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je vidljiva samo na krivoj registrovanog pulsa, tj. ne može se palpirati na arteriji, Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje smanjuje koagulacionu sposobnost krvi. Upotrebljava se za lečenje i sprečavanje nastajanja tromboza i embolijaDieffenbachova operacija, plastičko zatvaranje trougaonog defekta kože pomeranjem četvorouglog režnja kože prema jednoj strani trougla. diencefalna žlezda, skup hipotalamusnih neurona proizvoñača sopstvenih hormona. Sin. medumozdana žlezda. diencefalno-retinalna degeneracija, adipozohipogenitalna distrofija kojoj se pridružuju još i degenerativne pojave u mrežnjači (retinitis pigmentosa), umna zaostalost i polidaktilija. Gonadotropinija je svedena na najmanju meru, a afrakcija 17-ketosteroida isto tako. Svemu se pridružuju i drugi znaci: unutrašnja hidrocefalija, deformiteti lubanje, unutrašnja čeona hiperostoza, mikroglosija, atrezija čmara, anomalije bubrega i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bardet-Biedl-Ricaldoni. diencephalon, diencefalon, meñumozak, deo mozga u užem smislu reci (cerebrum). Nalazi se izmeñu srednjeg i velikog mozga. Glavni delovi meñumozga su: vidni brežuljak (thalamus), vidno podbrežje (hvpothalamus) i treća moždana komora. Strukture diencefalona sadrže centre vegetativnog sistema, utiču na regulaciju ishrane i metabolizma, na funkciju hipofize, na termoregulaciju, ponašanje, instinkte i emocione reakcije (hipotalamus), te predstavljaju mesto sinaptičkih prekida najvećeg broja dovodnih i odvodnih vlakana koja vezuju kaudalne delove (time i periferne delove organizma) s višim delovima centralnog nervnog sistema (thalamus i druge strukture), pa tako modifikuju i usklañuju jedinstvenu funkciju celog nervnog sistema. dienestrol, veštačko estrogeno jedinjenje. 197

dienmezencefalni luk dienmezencefalni luk, pozadi meñumozga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji kasnije izčezava. Pozadi rombencefalne prevlake leñni zid rombencefalona zadebljava u malomoždanu ploču. Osim toga, rombencefalon se znatno pregiba i na njegovoj prednjoj strani se javlja jasno izraženo mosino koleno. diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluznice glodara. diestrusne životinje, životinje s dva perioda parenja u toku godine. dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD), sintetska psihotomimetska supstancija (halucinogen). dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum. dietil-etar, v. Aether aethylicus. dietil-stilbestrol, veštačko estrogeno jedinjenje. difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoinum. diferencijalna krvna slika, v. hemogram, leukocitna formula. diffusio, difuzija, kretanje čestica rastvora ili gasa, zasnovano na kinetičkoj energiji čestica, koje dovodi do izjednačavanja koncentracija ukoliko one u dve sredine, koje imaju direktan kontakt, nisu jednake. Brzina difuzije je direktno srazmerna razlici koncentracija, površini na kojoj se vrši i temperaturi, a obrnuto srazmerna molekulskoj težini čestica i udaljenosti sredine. U organizmu difuzija se odvija na nivou membrana (ćelijske, kapilarne, respiratorne i dr.), bilo kroz pore na membrani ili na ukupnoj površini membrane (čestice materija rastvorljivih u lipidima); neto•d., razlika u broju čestica koje difuzijom prolaze opnu u jednom i drugom smeru. Osim propustljivosti opne netodifuziju odreñuju razlika u koncentraciji, razlika u električnom potencijalu i razlike pritisaka na dve strane opne; olakšana d., difuzija potpomognuta nosačima koji sa materijom koja se prenosi stvara kompleks rastvorljiv u lipidima membrane. difiodontija, postojanje dve loze zuba. Covek je istovremeno difiodont (s obzirom na dve loze sekutića, očnjaka i pretkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na 198

digestio jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u čoveka može doći do 3, pa čak i 4 zubne smcne. Prekobrojnu denticiju treba razlikovati od retencije zuba (zakašnjenja). difterički antitoksini, imunizacijom i hiperimunizacijom životinja Ramonovim difteričkim anatoksinom dobija se imuriski serum, koji sadrži antitoksine, specifična antitela protiv difteričkog toksina, difterija (seksotropija). Od interesa je konstatovati daje 1946. god. u epidemiji u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio dva puta veči meñu osobama ženskog pola, a da je u periodu od 1938-39 bio veći broj meñu muškim nego meñu ženskim osobama. difteroidi, saprofiti roda Corynebact«?rium, koji prilikom postavljanja dijagnoze difterije mogu da čine teškoće zbog sličnosti sa Corynebacterium diphtheriae. To su Corynebacterium Hoffmanni, najčešće se nalazi u nosu, Corynebacterium xerosis, na vežnjači, Corynebacterium cutis na koži. To su pseudodifterički bacili koji se razlikuju od Corynebacterium diphtheriae po biohemijskim osobinama, po Gramu se boje intezivno pozitivno; grupišu se u obliku palisada i nisu patogeni. difuzija, v. diffusio. difuzija u gelu, metoda za imunohemijsku analizu antigena. Osniva se na reakciji precipitacije (reakcija antigena i antitela) u gelu, najčešće agaru. difuzijski kapacitet (respiratorne membrane), zapremina gasa u mililitrim-a koji proñe kroz opnu u jednoj minuli pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mladog odraslog muškarca pod uslovimn mirovanja d.k.r.m. za O2 prosečno iznosi 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim uslovima je 20 puta veći. U toku mišić nog rada povećava se za oko tri puta. DiGeorgeov sindrom, v. syndroma. digestio, digestija, proces varenja u kome hranljive materije prolaskom kroz digestivni trakt podležu nizu mehaniekilv fizičko-hemijskih i hemijskih promena u cilju prelaska u materije koje se mogu resorbovati u krvi i iskoristiti.

digitalis digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pripada prstima; (2) biljka pustikara ili naprstak (zbog oblika cveta). Sadrži glikozide koji deluju kardiotonično, te se upotrebljava (u obliku lišća, tinkture, infuza, praška ili tableta) za lečenje dekompenzacije srca. Vrste su: D. purpura, koja raste u Srednjoj Evropi, oficinalna je prema našoj farmakopeji; D. Ianata, vunasta pustikara, raste na Balkanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um), Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um). digitalizam, trovanje digitalisom pri njegovoj prekomernoj terapijskoj upotrebi.

digitalni okret, v. versio. digitaloidi, glikozidi koji deluju slično kao i glikozidi digitalisa (strofantini, zatim glikozidi iz morskog luka - Scilla maritima i dr.). Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i Digitalis lanata. digitoxosum, digitoksoza, specifična pentoza koja se nalazi u molekulu glikozida digitalisa. digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova ruku ili nogu. Prsti ruku služe, uglavnom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge služe za odupiranje o tie. Kostur prsta sačinjavaju tri članka (falange). Samo palac ruke i veliki prst noge imaju po dva članka. Nazivi prstiju ruke su: palac (pollex), kažiprst (index), srednji prst (digitus medius), domali prst (digitus anularis) i mali prst (digitus minimus). Prvi (veliki) prst noge naziva se palac (hallux). Ostali prsti nazivaju se prema rednim brojevima. digliceridi, v. gliceridi. digoxinum, digoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljci Digitalis lanata. Di Guglielmova bolest (sindrom), v. erythroleucaemia. dihidrofolikulin, najjači prirodni estrogen (danas poznatiji pod imenom estradiol). dihidromorfinon, polisintetski derivat morfina, jači od morfina. dihidrooksistilben, veštačko estrogeno jedinjenje.

dijagnostikumi dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji vode uz prisustvo organskih materija i kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinficijentno dejstvo od svih hloramina. dihromazija, v. dichromasia. dihydrostreptomycin, dihidrostreptomicin, nastaje redukcijom streptomicina; manje toksičan za vestibularne reflekse od streptomicina, ali češće prouzrokuje oštećenje sluha. Po dejstvu na mikroorganizme sličan streptomicinu. Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol (poznat i pod imenom  - antitetanusni faktor 10), materija koja nastaje zračenjem ergosterola (v. tamo) i služi kao lek u lečenju tetanije (v. tetania) s obzirom da povećava nivo kalcijuma u plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemijskoj strukturi slično vitaminu D. Povi šava nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u lečenju hipoparatireoidizma. Diiodothyronin, dijod-tironin, supstancija koja sadrži jod, a nastaje konjugacijom dve molekule monojod-tirozina. V. 3-monoiodtyroz.in. 3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, meduproizvod u sintezi hormona tireoideje (v. tamo).

dijabetesni ulkus, v. ulcus. dijabetičar, osoba koja ima šećernu bolest (v. tamo). dijafragmalno disanje, prečažno d., disanje koje se ostvaruje uglavnom kontrakcijom i opuštanjem dijafragme (prečage). dijagnostika, grana medicine koja se bavi postavljanjem dijagnoze bolesti; aglutinaciona d., postavljanje dijagnoze na osnovu prisustva specifičnih aglutinina u serumu bolesnika; funkciona d., utvrñivanje dijagnoze oboljenja pojedinih organa ispitivanjem njihovih funkcija naročitim metodama; rendgenska d., postavljanje dijagnoze pomoću rendgenskih znakova, radioskopijom ili radiografijom. Sin. rendgen-dijagnostika. dijagnostikumi, antigeni koji se danas najčešće nabavljaju gotovi, mada se mogu pripremati u laboratoriji. Oni se spravljaju na taj način što se odabrane vrste bakterija, u čistoj kulturi, i S-obli-

199

dijakondilni prelom ku, razmnože na podesnim hranljivim podlogama; kulture se spiraju fiz. rastvorom, ubijaju toplotom ili podesnim dezinfekcionim sredstvom. Dijagnostikumi sadrže odreñen broj bakterija. dijakondilni prelom, v. fractura. dijaliza, v. dyalisis. dijaliza t, v. dyalisatum. dijametri srca, dijametri srca se ucrtavaju na rendgenskoj projekciji srca u P-A položaju ili u D-S položaju. dijastaze, zbirni naziv za enzime koji razgrañuju škrob i glikogen preko dekstrina u maltozu. V. amilaza. dijastematska žlezda, v. meñuprostorna žlezda. dijastematske ćelije, meñuprostorne ćelije u semeniku koje imaju endokrinu prirodu. dijastolni krvni pritisak, v. pritisak. dijeta, specijalno odreñena ishrana radi postizavanja odreñenih terapijskih ili drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su isključeni ili dodati odreñeni sastojci hrane; apsolutna d., potpuni prekid uzimanja hrane; acidifikujuća d., kojom se postiže zakiseljavanje mokraće; adekvatna d., koja potpuno odgovarapotrebama jedne osobe, na osnovu njenog bazalnog metabolizma i veličine fizičkog rada; alkalinišuća d., koja povećava alkalnost telesnih tečnosti. Sastoji se skoro isključivo od voća, povrća i mleka; bazalna d., koja je dovoljna samo da zadovolji potrebe bazalnog metabolizma; bez glutena d., koja je siromašna u belančevina žitarica, glutenu; za obolele od celijačne bolesti (glutenske enteropatije); bez soli d., koja sadrži vrlo malo natrijum-hlorida; dijabetesna d., za razne oblike dijabetesa, ali uvek sa smanjenim unošenjem ugljenih hidrata; eliminacijska d., kojom se, postepenim uklanjanjem pojedinih sastojaka hrane, utvrñuje na šta je bolesnik preosetljiv.u alergijskim stanjima; gihtna d., za lečenje gihta; Giordano-Giovannettijeva d., u kojoj su količine belančevine vrlo male. Koristi se za obolele od hronične insuficijencije bubrega; Karellova d., kratkotrajna dijeta samo s 800 ml mleka, za nefritis i srčanu de-

200

dilatator kompenzaciju; Kempnerova d., koja se sastoji samo iz voća, pirinča i šećera za hipertenziju i insuficijenciju bubrega; ketogena d., koja se sastoji skoro isključivo od masti; laka d., sastavljena od Iakosvarljivih sastojaka hrane, podesna za rekonvalescente; Meulengrachtova d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova d., koja se sastoji samo od jabuka (struganih) za lečenje dijareje u dece; s niskim brojem kalorija d., s manjim brojem kalorija nego što je potrebno za održavanje telesne težine (manje od 1.200 kalorija u odrasle osobe); s niskim sadržajem masti d., koja ima ograničenu količinu masti; purinska osloboñena d., koja ne sadrži purinske baze; Schemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja zakiseljava mokraću za dekompenzovane srčane bolesnike; Sippyjeva d., za peptičku grizlicu koja sadrži samo mleko, slatku pavlaku, a potom biskvite i jaja; Wilderova d., koja sadrži vrlo malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala u Addisonovoj bolesti. dijodopiridon, v. Jodopyracet. dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Organsko jedinjenje joda koje se nalazi u tireoideji i iz koga se stvara tiroksin. dikloksacilin, polusintetski penicilin, otporan i prema dejstvu kiseline i prema dejstvu penicilinaze. dikrotija, v. dicrotia. dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia. dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepanje. dilatatio, dilatacija, (1) patološka proširenost nekog organa, npr. želuca, srca itd.; (2) veštačko proširivanje prirodnih otvora i kanala; akutna d. želuca, patološko uvećanje želuca, kome je najčešće uzrok njegova motorna manjkavost. dilatator, (I) raširač, mišić koji širi neki prirodni otvor; (2) instrument kojim se širi šupljina jednog kanala; Arnnettov d., rastegljivi cilindar od zamašćene svile koji služi za lečenje uretralnih struktura; Baileyev d., specijalni instrument za proširivanje aortnih zalistaka u kardiohirurgiji; Einhornov d., metalni dilatator koji služi za proširivanje kardio-

diloksanid-furoat jednjačke oblasti u kardiospazmu; Hegarov d., serija bužija razne debljine, služi za širenje materičnih usta; KoIImannov d., metalni uretralni dilatator, koji može da se širi; Starckov d., raširIjivi dilatator od gume s metalnim skeletom, koji služi za dilataciju kardiojednjačke oblasti. diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo protiv amebijaze. dilucioni test, v. test. dilutus, razblažen. Dimercaprolum, dimerkaprol, dimerkaptopropanol (BAL), antidot u trovanju arsenom i nekim metalima (u prvom redu, živom i zlatom); oficinalan je prema našoj farmakopeji. dimethylacetonum, v. aceton. dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. dimorfizam, polni, v. polno dvoobličje. dinamornetar, aparat za merenje mišićne snage. Najčešće se upotrebljava dinamometar kojim se meri snaga mišića šake. diniti oceluloza, v. nitroceluloza. dinkrophenol, jedan od najpoznatijih haptena, diodrast, v. jodopymcet. dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (oficinalan je prema našoj farmakopeji). dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere koja označava moć prelamanja jednog sočiva. Npr., l dptr. oznaqava moć prelamanja sočiva čija je žižna daljina l m. dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokiseline meñusobno vezane peptidnom grupom [opšta formula peptidne grupe (veze) je -CO - NH-]/ diphallus, v. dvogubi penis. diphenylhydantoinum, difenilhidantoin, sredstvo koje deluje izrazito depresivno na motorne 20ne moždane kore, a samo slabo hipnotički. Upotrebljava se, uglavnom, samo za lečenje napada velike i psihomotorne epilepsije. V. Phenobarbitonum, Trimethadionum, Hydantoinum. diphtheria, difterija, akutno zarazno oboljenje, izazvano bakterijom Corynebacterium diphtheriae. Bolest karakte-

diploid rišu bele fibrinske naslage na jednoj od spoljnih sluznica i znaci opšte intoksikacije organizma. Difterija počinje postepeno. Klinička slika i prognoza difterije zavise od ulaznih vrata bakterija; najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog velike resorpcije toksina. Zato je čest akutni miokarditis, koji može biti i smrtonosan. Difteričke skrame na tonzilama su beličaste, glatke, sjajne i atherentne. Čest je otok podviličnih žlezda. U teške i maligne difterije ždrela skrame su masivne, vrat vidno otečen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka; d. larinksa (croop)4krup, razvija se samo u dece do 5 godina. Larinks je pokriven difteričkim skramama, te se javljaju znaci opstrukcije sledećim redom: promukao glas i kašalj; otežano disanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d. nosa, javlja se samo u male dece sa znacima rinitisa, a ponekad se obrazuju i skrame; d. oka, javlja se u odojčadi. U početku paučinasti eksudat, a kasnije nežna membrana; d. usne, u odojčadi s obrazovanjem beličaste skrame. U difteriji oka, nosa i usne nema znakova opšte intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bakteriološka; d. ždrela, najčešće se javlja i najtoksičnija je zbog velike res.orpcije toksina. Zato je čest akutni miokarditis, koji može biti i smrtonosan. Difteričke skrame na tonzilama su beličaste, glatke, sjajne i atherentne. Čest je otok podviličnih žlezda. U teške i maligne difterije ždrela skrame su masivne, vrat vidno otečen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka. Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta pantljičare od kojih d. latum, ili riblja pantljičara, može, dolaskom u crevo čoveka, izazvati megaloblastnu anemiju. diplegia spastica infantilis, v. Littleova bolest (pod bolest). diplocoria, diplokorija, udvostručena pupila u dužici. diplöe, (grč.) diploe, dvojina, glivanj, dipoa, sunñerasti sloj izmeñu koštanih pločica u kostima krova lubanje. diploid, ćelija, odnosno jedinka s dve kompletne garniture hromosoma. U čo201

diplopia veka diploidni broj (2n) hromosoma iznosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromosomi u ovim parovima, sem polnih hromosoma u muškarca, homologni su. diplopia, diplopija, udvojeno viñenje, opažanje dva lika jedne tačke; binokularna d., najčešće pri paralizi mišića koji pokreću očnu jabučicu. Obolelo oko nije u stanju da predmet koji posmatra fiksira centralnim delom mrežnjače već delom koji se nalazi van žute mrlje. Ovo mesto nadražene mrežnjače ne poklapa se s nadraženim mestom mrežnjače zdravog oka. Stoga se u mozgu dobijaju dve različite slike posmatranog predmeta. Usled toga slike se vide meñusobno razdvojene i bolesnik vidi posmatrani predmet kao dvostruk. Uzrok paralize mišića može biti periferna ili centralna lezija nerva; monokulama d., posmatrani predmet vidi se dvostruko pri gledanju samo jednim okom. Uzroci: zamućeno sočivo, poremećaj položaja sočiva, oboljenje makule i dr. diploten, stadijum u profazi prve mejotske deobe u kome se homologni hromosomi meñusobno ukrštaju (prave hijazmu) i izmenjuju genski materijal (crossing-over). V. chiasma. diploteno jedro, uzdužno podeljen hromatin u jedru jajne ćelije.

direktna perkusija, v. percussio. direktni vid, v. vis us. disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od dva molekula monosaharida meñusobno vezana kiseonikom. Najvažniji disaharidi sastava CiaHaaOn su: maltoza, celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni hidrati. disajni centar, skup neurona koji se nalaze bilateralno u retikularnoj supstanciji izdužene moždine i moždanog mosta koja se u funkcionom pogledu može podeliti u područje za ritmičnost (u izduženoj moždini), u apneustičko područje koje obuhvata donje delove mosta i u pneumotaksično područje u gornjim delovima mosta. Neuroni područja za ritmičnost, iako isprepletani, po ulogama se mogu podeliti na neurone za inspiraciju i neurone za ekspiraciju. Inspiracijski neuroni su sposobni da sponta202

disajni putevi no ritmički odašilju podsticaje kojiaktivišu inspiratorne mišiće i impulse koji sprečavaju neurone za izdisanje. Sve dok impuls kruži inspiracijskim oscilacijskim sklopom inspiracija se održava i ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u dejstvo. Kad doñe do zamora ili inhibicije centra inspiracije, i. se zamenjuje ekspiracijom. Uloga apneustičkog centra je u tome da tonički deluje na inspiracijski centar, a pneumotaksičnog da pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog centra sprečava odašiljanje iz apneustičkog centra. Na apneustički centar inhibitorno deluju impulsi koji dolaze putem vagusa iz receptora pluća. S povećanjem aktivnosti inspiracijskih neurona pojačaju se učestalost i dubina disanja. Dubina se povećava stoga što se pluća jače rastegnu pre nego što inhibicijsko dejstvo vagusa i pneumotaksičnog centra nadvlada pojačano odašiljanje iz inspiracijskih neurona, a frekvencija što se naknadno odašiljanje u aferentnim vlaknima vagusa i onima iz pneumotaksičnog centra brzo svlada. Povećanje koncentracije ugljen-dioksida ili jona vodonika i pad koncentracije kiseonika povećavaju aktivnost centra za disanje, a promene u suprotnom smislu ga u maloj meri koče. Disanje se menja i pod dejstvom stimulacijskih impulsa s hemoreceptora u krvnim sudovima, osetljivim na promene hemijskog sastava krvi. Većina faktora koji razdražuju vazomotorni centar i povišavaju krvni pritisak povećavaju i ventilaciju pluća, verovatno iz razloga što su neuroni ova dva centra isprepleteni u retikularnoj supstanciji moždanog stabla. disajni kapacitet, u žene iznosi prosečno 4/5 kapaciteta u muškog. Znatne polne razlike postoje i u vrednostima totalnog i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog vazduha. disajni putevi, skup cevastih organa pomoću kojih se uspostavlja veza izmeñu atmosfere i plućnih alveola. DeIe se na gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i ždrelo) i donje d.p. (grkljan, dušnik, dušnice i njihove grane). Pored tran-

disajni tip

dislocatio

r sporta vazduha uloga im je da vlaže, zagreVaju i prečišćavaju udahnuti vazduh. disajni tip, v. disanje. disajni trakt, tractus respiratorius, sistem organa koji obezbeñuju funkciju disanja. V. respiraiio. disanje, v. respiraiio. discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba, kože lica, sluznice usta usled opštih i lokalnih oboljenja, povrede mekih ili čvrstih tkiva. V. coloratio. discus, kolut, kotur; d. articularis, zglobni kolut, vezivno-hrskavična ploča koja se nalazi u šupljini zgloba i razdvaja zglobne površine; d. intervettebralis, meñupršljenski kolut od fibrozne hrskavice izmeñu tela dva susedna pršljena. diseminovana intravaskulna koagulacija, v. koagulacija. »dish face«, (engl.) tanjirasti izgled lica, karakteristična deformacija posle suprazigomatičkih preloma kostiju lica ili preloma po obliku Le Fort III. dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia, sin. enchondromatosis, disjunctio, disjunkcija, meñusobno razdvajanje homolbgnih hromosoma u toku anafaze prve mejotske deobe, pri kojem ćeli hromosomi odlaze u ćelijekćerke. Pošto se ova pojava zbiva posle izmene genskog materijala izmeñu homolognih hroffiosoma, disjunkcija predstavlja osnovu segregacije, v. segregatio. disjunkcija, v. disjunctio, disk-metoda, odreñivanje osetljivosti, odnosno otpornosti utvrñenog uzročnika zarazne bolesti prema antibioticima i drugim hemiöterâpeuticima. Disk-metoda je difuziona metoda u kojoj bakterije dolaze u kontakt s antibiotikom difundiranim iz jadnog izvora (papirnog kotura ili pastile) koji sadrži antibiotik. Disk se postavlja na površinu podloge (Petrijeva kutija) žasejane kulturom uzročnika čija se osetljivost ispituje. Prema zoni inhibicije oko kotura odreñuje se stepen osetljivosti ili rezistencije. diskoblastula, blastula koja nastaje brazdanjem telolecitnih jaja. diskontinuirana sterilizacija, v. tindalizacija.

diskopatija, degeneracija fibroznog prstena i pulpozne jezgre meñupršljenskog kotura koji, spadajući u kučmeni kanal, vrše pritisak na korenove moždinskih živaca i izazivaju neuralgije i motorne smetne u odgovarajućem delu noge, slične ishijasu. V. ispadanje meñupršljenskog kotura i pulpozne jezgre. diskordantnost, postojanje razlike u pogledu odreñenog obeležja izmeñu članova blizanačkog para. Diskordantnost je mnogo češća u dvojajnih nego u jednojajnih blizanaca. Suprotno konkordantnost. diskriminacija, slušna, nesposobnost nekog lica s oslabljenim sluhom da pri ispitivanju sluha govornim testovima tačno ponavlja reci, iako čuje njihov zvuk. Pored slušne komponente može i cerebralna komponenta da igra ulogu (npr. u staračkoj nagluvosti). diskrinija, polna, duboki poremećaji u radu svih žlezda koje obezbeñuju ravnotežu seksualne funkcije, čija patologija daleko premaša područje gonadne patologije. diskus-hernija, hernija pulpoznog nukleusa. V. diskopatija. dislocatio, dislokacija, promena položaja, pomerenost; (hir.) promena položaja, pomerenost kostnih fragmenata pri prelomu ili zglobnih okrajaka pri iščašenju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska dislokacija atlasa; divergentna d., dislokacija u kojoj su žbica i laktača odvojeno pomerene; habitualna d., dislokacija koja se i posle repozicije ponavlja; d. horizontalis mandibulae, pomeranje patrljaka donje vilice u odnosu na horizontalnu liniju; d. verticalis m., dislokacija patrljaka prelomljene dislokacije vertikalis u odnosu na vertikalnu liniju. Uzrok je trauma i naknadna vuča mišića. V. linije preloma na donjoj vilici. Kienböckova d., izolovana dislokacija polumesečaste kosti; kompletna d., dislokacija u kojoj su zglobne površine potpuno razdvojene; komplikovana d., dislokacija koja je udružena s drugim značajnim povredama; kongenitalna d., dislokacija koja postoji od pre ili neposredno posle poroñaja; Lisfrancova 203

dismetrija d., dislokacija donožja u tarzometatarznom zglobu; Momeggiaova d., dislokacija zgloba kuka u kojoj se glava butnjače nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje karlične kosti; Nélatonova d., dislokacija skočnog zgloba, u kojoj je peta potisnuta naviše, izmeñu golenjače i žbice; patološka d., dislokacija kojoj je uzrok paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo oboljenje; d. preloma, dislokacija fragmenata prelomljene kosti; d. sočiva, (oft.) pomerenost očnog sočiva; traumatska d., dislokacija izazvana povredom ili naglim pokretom; zastarela d., ranije nastala dislokacija na koju su se nadovezale zapaljenjske ili fibrozne promene; zatvorena d., prosta dislokacija bez povrede okolnog tkiva. dismetrija, v. dysmetria. dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv za sve poremećaje organizma usled razdruživanja genetskog pola i njegovog fenotipskog ispoljavanja udružene dismorfije germinalnog i gonadnog pola: dismorfije gonofornog pola. dispanzer, zdravstvena organizacija u sklopu Doma zdravlja ili samostalna, koja, koristeći dispanzerski metod rada^ sprovodi niz mera zdravstvene zaštite: unapreñenje zdravlja/sprečavanje i suzbijanje oboljenja, rana dijagnoza bolesti, lečenje i rehabilitacija obolelih i povreñenih. Brine se o zdravlju pojedinih kategorija stanovništva (žene, deca, radnici) ili radi na suzbijanju pojedinih oboljenja (tuberkuloza, kožnoveneričke bolesti, alkoholizam i maligna oboljenja). dispanzerski metod rada, metod u radu zdravstvenih radnih organizacija koji podrazumeva praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja i uslova života i rada odreñenih grupa stanovništva, praćenje i proučavanje kretanja odreñenih bolesti, istraživanje uzroka i žarišta oboljenja, preduzimanje mera i organ izovanj e zdravstveno-vaspitnog rada, posmatranje individue u okviru njegove prirodne, životne i radne sredine. dispareunija, nedovoljno i odsutno doživljavanje sladostrašća u polnom odnosu. 204

dissector dispepsija, v. dyspepsia. disperzija, disperzni sistem, stanje u kome su čestice jedne supstancije sitno raspodeljene u nekoj drugoj supstanciji. Supstancija u kojoj su čestice druge supstancije sitno rasporeñene zove se disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a sitno rasporeñene čestice druge supstancije su disperzna jaza, npr. rastvor šećera u vodi je disperzni sistem u kome je disperzno sredstvo voda, a disperzna faza molekuli šećera koji su raspodeljeni u vodi. Ako je disperzna faza u rastvaraču (disperzno sredstvo) isitnjena do molekula ili jona, takvi disperzni sistemi su pravi rastvori. Ako je disperzna faza isitnjena do vidljivih čestica, radi se o grubim disperznim sistemima koji se nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su disperzni sistemi s česticama koje su po veličini izmeñu čestica pravih rastvora i suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su koloidni rastvori. disperzna faza, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzna r aplikacija, v. replicatio. disperzna sredina, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzni sistem, v. disperzija. disperzni stepen, veličina koja se meri recipročnom vrednošću veličine čestica disperzne faze; ukoliko su čestice sitnije, utoliko je stepen disperzije veći i obrnuto. disperzno sredstvo, v. disperzija. disperzoidi, mešavina čvrstih čestica i vazduha. Nastaju mehaničkim raspadanjem čvrstih tela, sagorevanjem fosilnih goriva u industrijskim procesima i sublimacijom. V. aerosoli. dissectio colli radicalis, radikalna disekcija na vratu. Kirurški zahvat koji se vrši u odstranjenju karcinoma larinksa, kad postoje metastaze na vratu. Zajedno s metastazama i limfnim žlezdama vrata odstranjuje se i lateralna muskulatura vrata kao i unutrašnja jugularna vena. dissector, disektor, (1) lice koje vrši disekciju; (2) instrument kojim se vrši disekcija; (3) priručnik koji služi za upućivanje u disekciju.

dissimulatio dissimulatio, disimulacija, prikrivanje neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/mulatio. dissociatio atrioventricularis, v. block. distalis, distalni, udaljen od središta, početka ili glave, suprotno proksimalnom, donji (npr. extremitas distalis, donji okrajak); (stom.) udaljeno od središne linije, za razliku od mezijalnog. distichiasis, distihijaza, uroñena anomalija trepavica. Trepavice su poredane u dva reda, pri čemu drugi red može biti okrenut unazad, tako da dovede do trihijaze. V. trichiasis.

Distoma haematobium, v. Schistosoma haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola hepatica. Distomidae, staro ime za Trematoda, klasa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez segmentacije, uglavnom hermafroditi. distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi iza umnjaka. distopija muških gonada, svako razvijanje muške gonade na mestu na kome se ona inače ne razvija, praćeno velikim poremećajima razvoja. Otuda, kriptorhidija nije samo distopija, nego i displazija gonada. distorsio, distorzija, uganuće. !stezanje i kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem krvi. Distorzija nastaje pri snažnim i prekomernim pokretima (sagibanje i opružanje) u zglobovima ruke i noge. distractio, distrakcija, razmicanje iščašenih zglobnih okrajaka ili fragmenata prelomljene kosti opružanjem i protivopružanjem, manuelno, zavojem ili distrakcionim aparatom da bi se opet uspostavio normalan položaj zglobnih okrajaka ili fragmenata kostiju. distrofička gojaznost, gojaznost združena s nekim neurokožnim i skleroznim oboljenjima. Di-Te-Per-vakcina, sadrži difterički anatoksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i ubijene uzročnike pertusisa (Per). Ova vakcinacija u našoj zemlji je obavezna. Ona se vrši s tri doze izmeñu kojih ne srne biti razmak manji od jednog meseca ni veći od tri meseca. Prva vakcinacija se vrši jednom dozom Di-Te-Per-vakcine, od l do 3 god. Druga revakcinacija

diverticulum se vrši Di-Te-vakcinom pre upisa u osnovnu školu: do navršene osme godine. Dalja revakcinacija se vrši samo s tetanusnim anatoksinom. Diterihsova udlaga, v. udlaga. ditiazanin, anthelmintičko sredstvo; zbog toksičnosti, u nekim zemljama povučen iz upotrebe. diuretica (remedia), diuretici, diuretička sredstva, lekovi koji povećavaju količinu izlučene mokraće. divergencija, razilaženje, (oft.) skretanje očne jabučice upolje. V. strabismus. divergens, divergentan, razlazni, koji ide ustranu, u raznim pravcima, npr. strabismus divergens. V. con verge ns. diverticulectomia, divertikulektomija, ekscizija pobočnih špagova. diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje nekog divertikuluma, naročito divertikuluma kolona, koji mogu da perforišu i da stvore perikolonske apscese. diverticulopexia, divertikulopeksija, fiksiranje pobočnog špaga hirurškim putem u novi položaj, pošto se oslobodi sraslina ili okolnih struktura. diverticulosis, divertikuloza, stečeno sitno proširenje (tankog, debelog) creva. U zidu proširenja nema uvek mišićnog sloja zida creva na kome se promena pojavila. Na tankom crevu proširenja su obično lokalizovana na ivici pripoja mezenterijuma, dok se na debelom crevu javljaju na suprotnoj strani od mezokolona. Češće dolazi do zapaljenja proširenja, kada govorimo o divertikulitisu. diverticulum, posebno pobočno proširenje špaga nekog od šupljih organa. Ono može biti pravo ili lažno. Zid pravog divertikuluma sadrži sve slojeve zida šupIjeg organa na kome je nastao. Lažni divertikulum sadrži samo sluznicu i serozu organa. Nedostaje mišićni sloj; d. duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.; Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni divertikulumi u predelu sigmoidnog kolena kolona; Graserov d., lažni divertikul sigmoidnog kolona; d. intestini; divertikulum creva, proširenje creva. Može biti na tankom ili na oba istovremeno; laringealni d., divertikul sluznice grkljana; lažni d., prodor sluznice creva

205

divinil-etar kroz povreñeni mišićni sloj; d Meckeli, ostatak proksimalnog dela omfalomezenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih osoba, dužina mu varira od l do 30 cm, sadrži sve slojeve zida tankog creva. Obično se nalazi na 100 cm proksimalno od ileocekalnog zaliska. Najčešća promena na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuckov divertikul, nastaje u slučaju kad nije došlo do zatvaranja Nuckovog kanala, pri čemu peritoneum oblaže s unutrašnje strane kanal i semenik koji leži na njegovom dnu. V. hernia inguinaUs congenita; pravi d., divertikul koji nastaje izbočenjem celog crevnog zida; pulsioni d., divertikul koji nastaje usled pritiska u šupljini ili kanalu; Rokitanskyjev d., v. trakcioni divertikul; stečeni d., divertikul nastao sekundarno, mehanički ili usled bolesti; trakcioni d., divertikul jednjaka izazvan priraslicama, koje vrše ograničeno povlačenje zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev d.; Vaterov d., špag u zidu duodenuma "* gde se spajaju žučovod i izvodno kanal pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni divertikul; ždrelno-jednjački d., divertikul na mestu spajanja ždrela i jednjaka. divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, divinil-oksid), isparljiva tečnost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opšte anestezije (narkoze). divizijska (prihvatna) bolnica, statutom sanitetske službe NOV i POJ pri svakoj diviziji predviñena pokretna bolnica u čijem sastavu je bilo hirurško, interno i zarazno odeljenje. divizijska sanitetska stanica (ranije divizijski medicinski.centar), ustanova koja se razvija na 10-15 km od borbene linije radi pružanja opštemedicinske i specijalističke pomoći povreñenim i obolelim; razvija se načelno pod šatorima (ili u kakvom pogodnom objektu) i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijažno (spojeno s evakuacionim), operacionoprevijališno, bolesničko, zatim izolator, odeljenje za dekontaminaciju i odeljenje za psihijatrijske slučajeve. V. sanitetska stanica. divizijski medicinski centar, v. divizijska sanitetska stanica. 206

dlakavost

divizijski sanitet, v. sanitetska služba divizije. divizijsko zavojište, v. zavojište. dizač čmara (m. levator ani), jedan od meñičnih mišića. Njegovo grčenje (kloničko u ejakulaciji muškarca) isturuje čmar unapred. U ženskog, bočno steže vaginu na kraju obljube. dizalična ektopija semenika, dizanje (uspinjanje) semenika pod uticajem ovlašnog draženja mošničke kože s unutrašnje strane buta. dizigotni blizanci, blizanci koji proističu iz oplodnje dve odvojene jajne ćelije s dva semeglavca.

dlaka, v. barba, capillus, pilus. dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu od najglavnijih polnih odlika. Dlake su rasporeñene u pojedinim predelima tela i to na naročiti način; d. glave (kosa) predstavlja izrazito polnu odliku. Kosa je u žene znatno duža (sve do pojasa, pa čak i niže). Granice njena rastenja na glavi su karakteristične: pozadi ona se u žene (i ginoidnog muškarca) prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji i 2 bočna), dok u muškarca (i androidne žene) ima samo dva bočna jezička. Čeona granica vlasišta je u početku konkavna nadole. Od puberteta na njoj se u muškarca javljaju čeono-temene goleti, dok se na kraju ne pretvore u ćelavost. Suva supstancija dlaka žene posle 10. godine sadrže više sumpora nego u muškog; d. grudi, normalno se nikada ne javlja u žene, dok se u muških obilno razvija; d. leda, u žena ne postoji, dok se u muških javlja i ispod lopatica (nekad tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se nizom polnih karaktera. Trepavice i obrve su razvijene u oba pola, s malim razlikama. Trepavice su u žene duže i obilnije nego u muškog, dok su u njega obrve punije, postajući još duže posle 50. godine. Brkovi i brada su izrazito muški polni karakter, jer u žene ne postoje, sem ako nisu androidnog tipa. U muškog, obrastanje obraza dlakama počinje oko 14. godine. Dlakavost lica u žene javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz nozdrva, usnih otvora i na usnim školjkama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje

dlan se u oba pola, ali je bujnija i grublja u muškarca; d. stidnjače, (»bruce«), ima sasvim poseban polni karakter: u žene zauzima trouglast prostor s osnovicom okrenutom nagore, ka pupku, po odsečnoj vodoravnoj liniji, ne prelazeći na unutrašnju stranu butina i ne zahvatajući čmarnu okolinu. Naprotiv, u muškarca stidnjačna dlakavost se gornjom granicom klinasto prostire po prednjoj strani trbuha ka pupku, a s donje strane zahvata meñicu i okoločmarnu oblast, kao i unutrašnju stranu butina. Bruce su u muškog duže nego u žene; dlakavost udova u žene, obično, ne postoji, dok je u muškog razvijena. dlan, v. palma manus, vola manus. DLM (dosis lethalis minima), najmanja količina toksina koja, ubrizgana supkutano, ubija u roku od 4 dana zamorče teško 250 g. DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina. DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u sintezi DNK; poseduje takoñe sposobnost proveravanja tačnosti redosleda prilikom 3'-5' povezivanja deoksinukleotida u toku formiranja lanca DNK; deluje i kao egzonukleaza koja prekida 5'-3' fosfodiestarske veze u dvolančanoj DNK što služi za ispravljanje (engl. repair) mogućih grešaka nastalih prilikom replikacije DNK njena egzonukleazna uloga je verovatno najznačajnija; DNK-III, enzim koji katalizuje veoma brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske veze u sintezi DNK; deluje takoñe i kao egzonukleaza koja, imajući sposobnost kontrole tačnosti procesa replikacije DNK, eliminiše pogrešno ugrañene deoksinukleotide iz lanca DNK prekidanjem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena osnovna uloga je u replikaciji DNK. V. replikacija. DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna struktura koja se sastoji od po jednog lanca DNK i RNK, čije su purinske i pirimidinske baze komplementarno sparene i meñusobno povezane hidrogenskim vezama. dno, v. fundus. doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-

Döderlleinovi bacili -karboksiacid), Doisy ju je dobio polazeći od estrola. Njegov derivat disdedrodoazinolna kiselina (estropentan 3-0117-karboksiacid), polazeći od ekvivalina, najjači je do danas otkriven estrogen. dobit od bolesti, primarna, po psihoanalitičkom shvatanju olakšanje koje nastupa postoje libidinozna energija skrenula, konvertovala se i izazvala pojavu simptoma (histeričke, neurotičke) bolesti, a nije se upotrebila za (zabranjeno) zadovoljavanje nagonske potrebe; sekundarna d., sažaljenje okoline, oslobañanje od obaveza, naknada za bolovanje. doboš, kutija za zavojni materijal. Limene kutije s otvorima na zidovima koji se otvaraju i zatvaraju pokretljivim poklopcem ili širokim trakastim obručem. Za vreme sterilizacije otvori su slobodni da bi vodena para mogla da prodre u kutiju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da bi sadržaj kutije ostao sterilan. Dobrna, banja koja leži pod Paškim Kozjakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Celja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i tonično. Voda sa »Termalnog Vrela« topla je 360C, slabo je mineralisana (0,4394 g °/oo), i ugljenokisela. Postoji i jedan izvor hladne gvožñevite vode. Voda služi za piće, kupanje i ispiranje. Ima ureñeno kupatilo sa kadama i basenima i odeljenja za ispiranje i fizikalnu terapiju. U ovoj banji lece se: oboljenja u kojima treba povećati diurezu (kardiorenalna skleroza, urička dijateza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari mokraćnih puteva i razne intoksikacije), arterijska hipertenzija, neuroze, neuralgije, neurastenija, ginekološki funkcioni poremećaji, premorenost, lake anemije. Banja je i oporavilište, odmaralište i lečilište. Döderlleinovi bacili, laktobacili, grampozitivni, nepokretni. Nalaze se normalno u vaginalnoj flori pod čijim se uticajem glikogen iz vaginalnih ćelija pretvara u mlečnu kiselinu; ona u vagini obezbeñuje stalnu kiselu reakciju (pH oko 4,0) koja sprečava razmnožavanje patogenih bakterija. 207

Döhleova bolest Döhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aortitib. Doizy-Curtisov test, v. test.

dojka, v. mamma. doksapram, analeptik za stimulisanje disanja. doksiciklin, polusintetski antibiotik iz grupe tetraciklina. dolabra, zavoj koji po izgledu podseća na ocepak koji se uvrće spiralno. Dolabra se stavlja na tri načina, obično na ekstremitete: (1) d. currens, u kojoj omoti jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; reversa, u kojoj se svaki omot na odreñenom mestu uvrće za 180° da bi prilegap na ekstremitet s obzirom na razne debljine pojedinih segmenata ekstremiteta; (3) d. serpens, pojava u kojoj svaki kružni omot delimično prekriva prethodni, slično crepu na krovu. dolichocephalia, dolihocefalija, dugoglavost, frontookcipitalno izdužen oblik glave. dolichocephalus, dolihocefalus, dugačka ili uzana glava čija je dužina mnogo veća nego njena širina. dom zdravlja, zdravstvena organizacija koja, u okviru svoje delatnosti, obezbeñuje sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu stanovništva koje živi i radi na jednoj odreñenoj teritoriji (obično opštini). Dom zdravlja obezbeñuje neposrednu i specijalizovanu zdravstvenu zaštitu i to: opštu medicinu, zdravstvenu zaštitu žena i dece, školskog deteta, radnika i starih osoba, zubozdravstvenu zaštitu, higijensko-protivepidemijsku zaštitu, hitnu medicinsku pomoć i snabdevanje lekovima. domaćin, životinja ili biljka u kojima parazitski živi neki drugi organizam. dominantan, alel čije fenotipsko dejstvo postoji i u heterozigota, odnosno i onda kada se on nalazi samo najednom članu odgovarajućeg para homolognih hromosoma. Izraz dominantan koristi se i za obeležavanje svojstva normalnog gena, ali mnogo češće se njime označava mutantni gen. dominantnost, stanje obezbeñeno dejstvom dominantnog gena. Dominantnost može da bude potpuna ili nepotpu-

208

dorsalis na, zavisno od toga da Ii se efekat dominantnog gena fenotipski ispoljava u svakoj jedinki koja ga sadrži ili samo u jednom broju organizama. don, v. površinska nedeljna doza (pod dosis). Donnanova ravnoteža, ravnoteža koja se javlja u dva rastvora nejednakog osmotskog i koloidnoosmotskog pritiska kada su razdvojeni opnom koja propušta samo obične jone, a ne propušta jone koloidno rastvorenih supstancija (belančevine). Prema Donnanu ravnoteža jzmeñu dva rastvora (jedan sadrži+samo NaCl, a drugi elektrolitički koloid Na R) uspostavlja se u momentu kada proizvod koncentracija difuzibilnih katjona i difuzibilnih anjona s jedne strane polupropustljive opne postane jednak proizvodu koncentracija difuzibilnih katjona i anjona s druge strane opne. Postojanje većih količina belančevina u krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u meñućelijskoj tečnosti (oko 18 g/lit.) s obzirom na to da se belančevine ponašaju kao nedifuzibiln^ahjoni, to će broj difuzibilnih katjona (Na) biti za oko 5% veći, a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% manji u plazmi nego u meñućelijskoj tečnosti. Donovanijev korpuskulum, telašca u ćelijama zapaljenja u veneričkom oboljenju zvanom granuloma venereum. Izgleda da su prouzrokovači toga oboljenja. donja vilica, v. mandibula. doping, unošenje farmakoloških sredstava u organ izam radi veš tačkog podizanja radne sposobnosti. Teško je povući tačnu granicu izmeñu fiziološkog i veštačkog podizanja radne sposobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja stimulišu kardiovaskularni i disajni sistem (kofein, kardiazol), ona koja, delujući preko CNS-a, uklanjaju zamor (pervitin, benzedrin) i ona koja se inače unose u organizam (vitamini, kiseonik), ali u mnogo većim količinama. Naročito su opasna sredstva iz druge grupe, jer potiskuju prirodni odbrambeni mehanizam organizma, zamor. dorsalis, dorzalan, leñni, zadnji.

ñorsoventralis ñorsoventralis, dorzoventralni, od nazad prema napred. dorsum, leña, zadnji deo trupa. doručje, v. metacarpus. dosage compensation, (engl.) v. X-hromosom. dosis, (radiol.) zračna doza, izlaganje rendgenskim zracima na vazduhu. Doza ništa ne govori o uzajamnom dejstvu zračne energije i materije, budući da nije isto što i apsorpcija rendgenskih zrakova. Izražava se brojem »rendgena« (R). Stepen ekspozicije obično se iskazuje u R/min. (brojem rendgena u minutu); apsorbovana d., ona količina energije, bilo koga jonizujućeg zračenja, koju jonizujuće čestice predaju materiji po jedinici mase ozračenog materijala (na mestu koje nas interesuje). Izražava se jedinicom »rad«; epilaciona d., količina rendgenskih zrakova koja dovodi do privremenog opadanja kose (dlaka) na ozračenoj površini vlasišta, bez pojave crvenila na koži; eritemna d. (E.D.), biološka doza. Odjednom data količina rendgenskih zrakova što na nedelju dana posle ozračenja izaziva crvenilo kože. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u mrku obojenost, a još 3 sedmice kasnije u bronzanu. Izražena u fizičkoj jedinici, ona varira od 270 do 1.450 rendgena, što zavisi od visine napona na rendgenskoj cevi (kVm). Sin. kožna jedinica, »unit skin dose« (U.S.D.); d. tolerancije (TD), bolje dopustiva doza je celokupna količina zračne energije koju čovečje telo može da prima neprekidno, bez ikakvog oštećenja krvotvornih organa ili polnih žlezda. Drugim recima organizam je u stanju da neutralise efekat zračne energije sve dok primljena doza ne preñe podnošljivu vrednost. Ona se izražava površinskom nedeljnom dozom. V. površinska nedeljna doza. Douglasov abscessus, v. abscessus. Douglasov špag, materica je spolja obložena trbušnom maramicom koja čini serozni sloj (perimetrium). Na prednjoj strani on doseže do istmusa, pa se prebacuje na dno mokraćne bešike čineći bešično-materičnu duplju. Pozadi se spušta mnogo niže, zastirući nadusmin14 Medicinski leksikon

drainage ski deo grlića i dopirući do zadnjeg usminskog špaga, pa se onda prebacuje na prednju stranu pravog creva, obrazujući mnogo dublju rektomateričnu duplju, čije dno čini Douglasov špag (cavum Douglasi). doušna žlezda, najveća parna pljuvačna žlezda smeštena u jami iza donje vilice, a ispod usne školjke. V. glandula parotis. Doverov prašak, v. Pulvis Ipecacuanhae opiatus. dovodni, v. afferens. doza, v. dosis. dozimetar, ureñaj za merenje jačine jonizujućih zračenja. Meri dozu, jačinu doze i pravac kretanja jonizujućih zračenja. Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali je našao primenu i u kosmičkoj medicini, gde meri veličinu zračenja kojima je izložen kosmonaut u toku leta. Po svojoj nameni on može biti ličan, kao i za merenje doze zračenja u kabini broda i na njegovoj spoljašnjoj strani. Zavisno od principa na kome dozimetar radi on može biti jonizujući, scintilacioni, fotografski, luminiscentni i hemijski. U uslovima kosmičkog leta dozimetrija obezbeñuje merenje raspodele doznih polja, kao i celokupnu dozu u brodu i van njega. Očitani podaci ukazuju na postojanje radijacione opasnosti, što je od posebne važnosti za posadu. doziranje, odreñivanje ili odmeravanje doze. Drägerov aparat, komplet sa kiseonikom i maskom za disanje odvojen i nezavisan od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u zatrovanim prostorijama, pod vodom i u slučaju nesreća i požara. Dragstedtova operacija, v. operacija. drainage, drenaža, odvoñenje sekreta iz rana ili patoloških tečnih kolekcija, iz telesnih šupljina pomoću gumenih ili staklenih cevi s okcima sa strane; bazalna d., drenaža kičmeno-moždanih tečnosti iz bazalnog subarahnoidnog prostora u cilju smanjivanja lubanjskog pritiska; dugmasta d., drenaža peritonealnog transudata pomoću specijalnog dugmeta pričvršćenog za sve slojeve trbušnog zida; kapilarna d., drenaža snopom vlasi, ketguta, ili drugim materija-

209

drastica

lom malog dijametra koji vrši kapilarno privlačenje; Monaldijeva d., vrsta drenaže plućnih kaverni pomoću aspiracije; Perthesova d., vrsta stalne aspiracije pleuralne tećnosti pomoću gumenog creva u vezi sa staklenim sudom u kome je stvoren vakuum; položajna d., terapijska drenaža u bronhiektazijama i plućnog apscesa stavljanjem bolesnika u ležeći položaj potrbuške, kako bi mu glava visila naniže, tako da se dušnik nalazi niže nego obolele zone pluća; v. Quinckeov položaj; sukciona d., v. Wangensteenova drenaža; tidalna d., drenaža mokraćne bešike pomoću aparata koji naizmenično puni bešiku dâ bi se izazvalo njeno rastezanje, a zatim pražnjenje pomoću sifonskog dejstva i isticanje usled dejstva teže; zatvorena d., drenaža empijema pleure uz sprečavanje ulaženja spoljašnjeg vazduha u pleuralnu duplju; zatvorena pleuralna d., stalna aspiracija pleuralne duplje pomoću interkostalno stavljenog drena koji vodi u hermetički zatvoreni sud, pod dejstvom aspiracije; Wangensteenova d., stalna drenaža pomoću usisavanja želudačnom ili duodenalnom sondom u cilju lečenja začepljenja creva ili paralitičkog ileusa. drastica, drastični lekovi. Naziv koji se danas skoro isključivo upotrebljava kao grupno ime za laksantne lekove vrlo jakog dejstva, npr., za krotonovo ulje (Oleum Crotonis), koji se ne upotrebljavaju u humanoj medicini. drastični lekovi, v. drastica.

draž, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funkcioni odgovor- nadražaj, impuls u tkivu odnosno organu. V. nadražaj, impuls. dražica, v. clitoris. dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa i mirisa. drenaža, v. drainage. Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sindrom. drhtanje, v. tremor. drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih mišića kao reakcija na hladnoću. Nastaje aktivisanjem primarnog motornog centra za drhtanje u zadnjem delu hipotalamusa pod dejstvom signala iz kože i 210

Dubin-Johnsonov sindrom

kičmene moždine. Impulsi iz zadnjeg hipotalamusa prenose se niz moždano stablo i bočnim stubovima kičmene moždine do motoneurona, što je praćeno progresivnim povećanjem mišićnog tonusa, zbog čega se povećava metabolizam i proizvodnja toplote u mišićima (za 5040) i pre nego što počne drhtanje. Oscilacije u mehanizmu povratne sprege refleksa na istezanje dovode do drhtanja i stvaranja toplote u telu. droga, sirovi ili sasušeni delovi biljaka ili životinja koji služe za spravljanje lekova; d. u užem smislu, toksička supstancija koja izaziva prolaznu izmenu raspoloženja ili svesti s ciljem da se suzbije neprijatno stanje a eventualno postigne prijatno. dromotropan, koji ima osobinu da utiče na brzinu provoñenja impulsa u srcu. Može biti negativan (ako se daje acetil-holin) i pozitivan (ako se daju kateholamini - adrenalin). drumstick, (eng.) maljičasto zadebljanje na jedru neutrofilnih polimorfonuklearnih leukocita kao oznaka ženskog pola organizma. Sin. maljičasti nastavci. Društvo crvenog krsta, meñunarodna organizacija osnovana na inicijativu švajcarskog filantropa Henrija Dunanta. Prema Ženevskoj konvenciji (1864), stara se o neutralnosti i zaštiti ratnih ranjenika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i sanitetskih ustanova država koje su potpisale konvenciju. U mirno doba organizuje pomoć civilnom stanovništvu pri elementarnim katastrofama i pomaže unapreñenje higijene, narodnog zdravlja i zbližavanje meñu narodima. V. Crveni krš t. drvenasta flegmona, v. phlegmona.

držač matrice, naprava za pričvršćivanje matrice za zub, v. matrice. Duane-Huntova jednačina, služi za izračunavanje talasne dužine najkraćeg rendgenskog zraka u zavisnosti od napona na krajevima rendgenske cevi: Ao= 12,40S4cV u angstremima (A). Dubin-Johnsonov sindrom, porodični oblik nehemolizne žutice, izazvan nesposobnošću hepatocita da izluče vezani bilirubin u žuč. Poremećeno je izlučiva-

dubliranje modela nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrastnih sredstava za rendgenski pregled žučne kesice i žučnih puteva. U hepatocitima postoji mrk pigment, karakterističan za ovaj sindrom. dubliranje modela, (stom.) izrada duplikata radnog modela od vatrostalnog materijala metodom otiska, u izradi skeletirane zubne proteze. Duboisov apsces, v. abscessus. duboka tamponada jodoformnom gazom, mehanička metoda lokalne hemostaze kojom se zaustavljaju kostna, periodontalna krvarenja, kao i ona iz većih krvnih sudova posle vañenja zuba. Dubreuilova tekalna žlezda, unutrašnji sloj jajnog meska u kome se stvara ženski polni hormon (folikulin ili estron). ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus aberans, v. zastranjeni vod; d. arteriosus Botalli, Botalov kanal, spaja račvu plućnog stabla i luk aorte u fetusu; d. choledochus, v. choledochus; d. cochlearis, opnasti pužni kanal unutrašnjeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni kanal žučnog mehura; d. deferens, semenovod, neposredno se nastavlja na pasemenički kanal u repu pasemenika. Dug je 50—60 cm, smešten jednim delom u mošnicama, priljubljen uz telo pasemenika, a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatičke vrpce. U maloj karlici se priljubljuje uz bok mokraćne bešike, proširujući se u ampulu i probijajući se kroz prostatu kao brižnih. Oba briznika se otvaraju u mokraćnu cev na sisičastom uzvišenju poznatom kao semena humčica (colliculus seminalis, veru montanum); d. ejaculatorius, briznik; d. epididymidis, kanal pasemenika; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i levi grade ductus hepaticus communis koji se spaja s kanalom žučnog mehura u žučovod (d. choledochus); d. lymphaticus dexter, desni limfni kanal, uliva se u desni venski ugao; d. pancreaticus major, v. canalis Wirsungi; d. parotideus, Stenonov parotidni kanal, izvodni kanal doušne pljuvačne žlezde; dd. semicirculares, polukružni opnasti kanali u unutrašnjem uvu, v. auris; d. sub-

Dupuytrenov fenomen lingualis, v. canalis Bartholini; d. submandibularis, v. canalis Whartoni; d. thoracicus, veliki grudni vod, najveći limfni sud, nastaje u trbušnoj duplji i uliva se u levi venski ugao. dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se po završenom teškom mišićnom radu utroši u oksidacionim procesima koji daju energiju za nadoknañivanje razgrañenog adenozin-trifosfata i kreatin-fosfata i pretvaranje mlečne kiseline u glikozu. Duhamelova operacija, v. operacija. Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f onu is. dumping sindrom, (engl.) kompleksna pojava, najverovatnije izazvana brzim prolazom hrane iz želuca u jejunum preko anastomoze posle gastrojejunostomije. Ispoljava se mukom, slabošću, znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a ponekad i dijarejom odmah po uzimanju hrane. duodenitis, zapaljenje duodenuma (dvanaestopalačnog creva). duodenostomia, duodenostomija, operativno načinjena duodenalna fistula. V. fistula. duodenum, v. intestinum. duodenumska tubaža (sondaža), (1) ispitivanje sadržaja duodenuma, dobijenog pomoću duodenumske sonde. Služi i za ispitivanje žuči iz žučne kesice (žuč B) i jetre (žuč C), kao i za ispitivanje funkcijskog stanja egzokrinog pankreasa; (2) terapijska mera za lečenje oboljenja žučne kesice i infektivnog hepatitisa, naročito njegovog holestaznog oblika. dupla trisomija, v. polisomia. Duplayeova bolest, v. bolest. duplex, dupleks, struktura koja se sastoji od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od po jednog lanca DNK i RNK. duplicatio, duplikacija, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od udvajanja odreñenog segmenta hromosoma sa svim njegovim !okusima, odnosno genima. Sup. dejicientio. duplikacija, v. duplicatio. duplja, v. cavitas, cavum. Dupuytrenov fenomen, simptom karakterističan za dijagnozu cista u donjoj i 211

Dupuytrenova fraktura gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong loptice. Dupuytrenova fraktura, v. fractura. dura mater, tvrda moždanica, spoljašnja opna centralnog nervnog sistema, priljubljena uz koštane zidove lubanjske duplje i kičmenog kanala. dustaban, v. pes planus, pes planovalgus. duševna bolest, v. bolest, bolnica. duševna gluvoća, opšta senzorička afazija, nesposobnost razumevanja značenja reci koje služe izražavanju neke misli. Najčešće nastaje nakon oštećenja ili razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela gornje slepoočne vijuge u dominantnoj hemisferi. Bolesnik ima očuvan sluh, ali ne može da raspozna šta koji zvuk znači. V. i surditas. duševna higijena, v. higijena. duševni bolesnik, v. bolesnik. duševno slepilo, nemogućnost razumevanja primljenih vidnih utisaka pri potpuno očuvanoj funkciji čula vida. Nastaje uglavnom pri oštećenju konveksnog dela okcipitalne kore u dominantnoj hemisferi. dušična kiselina, azotna kiselina, HNOa, v. Acidum nitricum. dušik, v. azot. dušnica, v. bronchus; karcinom dušnice je najčešća maligna neoplazma grudnih organa koja nastaje bujanjem ćelija epitela dušničke sluznice. Najčešći makroskopski oblici su hilusno pražnjenje, periferno ili nodularno i difuzno. Mikroskopski tip je u 46-60 procenata epidermoidno-ćelijski s orožavanjem, anaplastički s nediferentovanim ćelijama oko 30 procenata svih adenokarcinoma u 9-12 procenata i mešoviti tipovi. Bronhiolni karcinom čini 3 procenta svih karcinoma pluća i bronhija i smatra se da nastaje bujanjem epitela krajnjih bronhiola ili ćelija koje oblažu alveole; opstrukcija d., začepljenje zjapa dušnice. Ono može biti prouzrokovano udahnućem stranog tela, neoplazmom, pritiskom na dušnicu usled zapaljenja ili njegovih posledica, astme. Potpuno začepljenje dovodi do kolapsa pluća, atelektaze; papilom d., benigna neop212

dvoobličje, polno lazma nastala umnožavanjem epitela dušnice. dušnični, v. bronchialis. dušnik, (embr.) trachea, segment disajnog kanala, koji produžava grkljan, ima suženi zjap i obložen je višerednim cilindričnim epitelom. Krajem 1. meseca prednji vezivni zid zadebljava zbog pojave prehrskavičnih začetaka torakalnih prstenova, dok se u zadnjem javljaju začeci mišića. Žlezde se javljaju u 4. mesecu. Pretvaranje prethrskavičnih začetaka u hrskavične prstenove počinje krajem 2. meseca. V. trachea. dužica, v. iris. dvanaestopalačno crevo, (embr.) dok želudačno proširenje još nije izvršilo svo* je uvrtanje, crevna cev se od njega neposredno pravolinijski nastavlja. Zanoseći se udesno, želudačna kesa povlači za sobom crevo i ono pod želucem čini koleno: taj segment je dvanaestopalačno crevo, od čijeg se zida uvraćanjem stvaraju pupoljci za jetru i gušteraču. dvoglav, v. biceps (mišić). dvogubi penis, v. penis. dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci. dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva bicuspidalis s. mitralis. dvoobličje, polno (dimorfizam, seksualni). Čovek pripada grupi gonohoričkih životinja, tj. onih u kojih su polovi razdvojeni, što samim tim dovodi do poInog dvoobličja. Polna uobličenost čoveka, pored sve svoje jasne ispoljenosti, pokazuje, u odnosu na uobličenost mnogih drugih gonohoričkih životinja i tu osobinu što je nejednako ispoljena, čak i u jedinici istog pola. Te manje-više individualne razlike meñu jedinkama istog pola čine da u polovima čoveka postoji čitav niz tipova koji se, u manjoj ili većoj meri, udaljuju od osnovnog, »pravog« ili »čistog« tipa, bilo da su »vladajućeg«, osnovnog pola prekomerno ili nedovoljno izražene, što se ispoljava manjim ili većim nagomilavanjem karaktera istog pola ili, umesto njegovih izostalih odlika, pojavom karaktera suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju i patologiju čoveka ta je činjenica od osobito velike važnosti, jer često poma-

dvopolni jon

dysbasia

že razumevanju normalnih i bolesnih dyalysis, dijaliza, postupak kojim se kopojava u toj oblasti čovekova života. loidno rastvorene supstancije (npr. be Uvek u granicama fiziološki dopuštelančevine, škrob) odvajaju od supstannog, postoje u svakom polu, polazeći od cija koje se u rastvoru nalaze u obliku »čistog« pola (euandroidnog i euginoidjona ili molekula. Ovo odvajanje molenog) dve velike grupe individualno uobkula ili jona vrši se kroz membrane čije ličenih jedinki: jedna podrazumeva jepore propuštaju samo molekule i jone, dinke s viškom izoseksualnih odlika, a a zadržavaju koloidne čestice. Molekuli druga, usled manjka izoseksualnih odlii joni prolaze kroz membranu u čist ka, otkriva supstituciju heteroseksualrastvarač koji se nalazi s druge strane nim odlikama. Polno odreñenje jedinke membrane; elektrodijaliza, odvajanje proizlazi iz odnosa muške i ženske faze, elektrolita od koloidnih čestica uticatačnije: iz prevage jedne faze nad drujem jednosmislene struje; haemodyaligom. U muških nagomilavanju izoseksis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih sualnih odlika dovodi do stvaranja supstancija, poremećaja koncentracije hiperandroidnih tipova (suviše muških elektrolita i jona vodonika u krvi bolesmuškaraca), a u žena do stvaranja hipernika s bubrežnom insuficijencijom, proginoidnih tipova (suviše ženskih žena). voñenjem krvi kroz poseban aparat Od granice »čistih polova« do tavanice (»veštački bubreg«); peritonealna d., ove grupe protežu se neizbrojivi podtiotklanjanje azotnih supstancija iz krvi u povi sa sve snažnijim nagomilavanjem težoj manjkavosti bubrega dijalizom, izoseksualnih odlika, jer je potenciranje koja se postiže stalnim ispiranjem perigenitalnih odlika manje izraženo. Preko toneuma izotoničnim ili slabo hipertote granice ulazi se u oblast patologije. U ničnim rastvorom kuhinjske soli. Kroz muških izostajanja izoseksualnih odlika trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu i supstitucija heteroseksualnim dovodi (fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24 do formiranja ginoidnih muškaraca časa 20-25 litara ovog rastvora, dok se (ženskih muškaraca), odmah pod granikroz trokar zaboden u Ievu bedrenu com euandroidnih muškaraca. U ženjamu stalno ispušta ova tečnost. Sin. peskih, izostajanje izoseksualnih odlika i ritonealna irigacija. supstitucija heteroseksualnim dovodi dypsomania, dipsomanija, povremeni do stanja androidnjh žena (muških neodoljiv nagon za uzimanjem alkoholžena), sve više muški uobličenih, ukolinih pića. Javlja se jednom u nekoliko ko se približavamo krovu ovog diferensedmica ili meseci, obično u epileptičacijacionog tipa. Obilje podtipova nastara i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje lih mehanizmima viška i manjka, odnosvreme bolesnik pije obično velike kolino supstitucijom, toliko je veliko da se čine pića, posle čega pada u san, a po može bez velikog ustezanja reći da buñenju ostaje delimična amnezija. V. nema dva muškarca u svemu ista, niti epileptički ekvivalenti. dve žene u svemu iste, naročito u vange- dysarthria, dizartrija, poremećaj govora s nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a otežanim izgovaranjem suglasnika u orta oblast od pola čini ličnost. ganskim i funkcionira poremećajima dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva centralnog nervnog sistema. U progrepola s dva suprotna naelektrisanja. Npr. sivnoj paralizi prouzrokovano je kortiu aminokiselinama postoje dvopolni kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelarjoni (aminosirćetna kiselina CH2NHznim i psihičkim uzrocima; d. spastica pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako (d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria. CH2NHsCOO). dysbasia, disbazija, otežano hodanje; d. dvorog, v. bicornis. arteriosclerotica, osoben hod sitnim dvostruk (udvojen), v. bigeminus. koracima u bolesnika od arterioskleroze mozga. V. demarche a petits pas. dvostruka šina, v. ferula duplex. 213

dyskeratosis

dysbetalipoproteinaemia dysbetalipoproteinaemia familialis, v. hyperlipoproteinaemia.

dyschezia, diskezija, teško ili bolno pražnjenje izmeta iz rektuma. dyschondroplasia, dishondroplazija, v. enchondromatosis. dyschromia, dishromija, poremećaj normalne pigmentacije kože. Može biti hyper-, hypo- ili achromia. dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bolest, a naročito za bolesti u kojima postoji poremećaj ćelijskih sastojaka nekog tkiva; krvna d., svako nenormalno stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest. dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno oboljenje koje izazivaju šigele i amebe. Izvor bolesti je samo čovek, a prenosi se fekalno-oralnim putem; amebna d., subakutno ili hronično recidivišuće oboljenje debelog creva koje izaziva Entamoeba histolytica. Bolest počinje postepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica dnevno. One su tečne i sadrže sluz, a ponekad i krv. Bol i proliv obično proñu spontano posle 7-20 dana, pa nastane zatišje do sledećeg povrata; bacilarna d., izazivaju je više tipova šigela, od kojih su najčešće S. sonne i S. flexner. Zapaljenjske promene su uglavnom na završnom delu kolona, te bolesnik ima 5-20 krvavosluzavih stolica dnevno, koje su praćene tenezmima i lažnim pozivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10 dana. dysfibrmogenaemia congenitalis, nasledna disfibrmogenemija, u kojoj postoje normalne količine fibrinogena u plazmi, koji ima nenormalnu grañu i koji se ne koaguliše u dovoljnoj količini. dysfunctio, disfunkcija. Poremećaj normalne funkcije nekog organa. Može se ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija) ili povećanoj funkciji (hiperfunkcija). dysgammaglobulinaemia, disgamaglobulinemija, poremećaj imuniteta s deficitom jednog ili više, ali ne svih imunoglobulina, kao i smanjena otpornost prema mnogim infektivnim bolestima. Disgamâglobulinemija je izazvana ili nemogućnošću sinteze ili sintezom nenor214

malnih imunoglobulina. V. agammaglobulinaemia. dysgenesis gonadalis, gonadna dizgenezija, izraz koji se upotrebljava za grupu, najčešće, genetskih anomalija u razvoju gonada; uobičajeno je da se razlikuju dva oblika: oni u užem - npr. syndroma Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter (v. tamo) - i širem smislu, npr. syndroma Stein-Leventhal (v. tamo). dysgenesis mesodermalis corneae et iridis, kongenitalna anomalija oka pri kojoj postoji kombinacija malformacije rožnjače i dužice. Na rožnjači se javlja kao embrybtoxon corneae posterius, a na dužici se vide trake, membrane koje premošćuju komorni ugao i spajaju Schwalbeovu liniju s periferijom dužice. Udružena promena rožnjače i dužice čini Axenfeldov sindrom, koji pripada posebnom obliku glaukoma u dece. dysgerminoma, maligna neoplazma gonada za koju se veruje da se razvija iz nediferentovanih ćelija zaostalih iz perioda embrionalnog razvoja gonada. Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrvenkaste boje sa čahurom. Cesto se javlja na oba jajnika. dysgeusia, disgeuzija, poremećaj percepcije ukusa. dysglobulinaemia, disglobulinemija, svaki poremećaj globulina krvne plazme. dysgnaihia, v. malocclusio.

dyshaematopoiesis, dishematopoeza, poremećeno stvaranje krvnih ćelija. dysharmonia dentomax ill ariš, nesklad u veličini zuba i vilica, genetski zavisan. V. macrodontio i microdontio. dvshepatia, dishepatija, promenjeno funkciono stanje jetre; lipogena d., poremećen rad jetre u dece koja uzimaju velike količine masti hranom. dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje kože u vidu sitnih, čvrstih vezikula, sličnih sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom na rukama (lateralnim stranama prstiju) i nogama. Oboljenje je praćeno svrabom i žarenjem. Često recidiviše u proleće i jesen. dyskeratosis follicularis vegetans (Morbus Darier), retko dominantno nasledno kožno oboljenje, koje se odlikuje fo-

dyslalia likularnim i perifolikularnim kupastim orožavanjem prljavomrke boje, lokalizovano na licu, vratu, leñima i grudima. U intertriginoznim predelima može se razviti papilomatozno bujanje. dyslalia, nepravilan govor, nepravilna artikulacija glasova. U dece s nepravilnostima vilica i zuba može da doprinosi razvitku nepravilnosti i da oteža ortodontsko lečenje. dyslipidosis, dislipidoza, opšte ime za sve lokalizovane i sistemske poremećaje metabolizma masti (lipida). dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemija, zajedničko ime za sve poremećaje Iipoproteina u krvnoj plazmi. dysmenorrhoea, dismenoreja, menstruacije praćene jakim bolovima. Primarne dismenoreje se javljaju u pubertetu s prvim menstruacijama ili u toku prve godine po pojavi menarhe, prouzrokovane najčešće hipoplazijom materice i cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim anomalijama materice. Sekundarne dismenoreje su češće izazvane hroničnim i subakutnim zapaljenjskim procesima genitalija, tumorima na materici (fibrom i polip) i tumorima jajnika (ciste). dysmetria, dismetrija, poremećaj u preciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u tome da bolesnik ne može pravilno da odmeri obim jednog pokreta, pa ili podbaci ili prebaci cilj. Promašaj pokreta pobuñuje korekcioni pokret koji prebacuje na drugu stranu. Sreće se u oboljenjima malog mozga ili njegovih puteva. dysosmia, v. parosmia. dvsostosis, uroñen ili nasleñen poremećaj razvitka, s deformacijom kostiju Iutyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni poremećaj s hipoplazijom čeonog dela lubanje, kraniostenozom, egzoftalmijom, rascepom nebaca i srašćenjima ili def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep halo syndactilia, craniostenosis; d. cleidocranialis, nasledni poremećaj razvitka kostiju membranoznog porekla, najčešće ključne kosti i kostiju lubanje. Ključnjače nedostaju ili su rudimentarne, lubanja je široka, mlečni zubi kasno niču i perzistiraju, stalni zubi impaktirani, česta hiperodoncija; d. craniofacialis

dysphagiä Crouzon, nasledno oboljenje s poremećajem razvitka kraniofacijalne regije. Čelo ispupčeno, hipoplazija gornje vilice s gotskim nepcem, laka progenija, egzoftalmija' divergentni strabizam; d. mandibularis, uroñena hipoplazija donje vilice, s rascepom nepca, poremećajem postave zuba i patološkim razvojem organa sluha; d. mandibulofacialis, uroñeni poremećaj razvitka usled hromosomne aberacije. Nepravilan razvitak svih delova koji se formiraju iz prvog škržnog luka: antimongoloidne oči, sitno lice, makrostoma, uši nisko postavljene i često deformisane ili rudimentarne usne školjke, donja vilica mala i u distalnom položaju, česti rascepi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher-Collins, syndroma Franceschetti, trisomia 18. dyspepsia, dispepsija, poremećaj varenja izazvan raznim uzrocima; d. acida, oblik dispepsije izazvan povećanom kiselošću želudačnog soka; d. appendicularis, javlja se u bolesnika s hroničnim zapaljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u bolesnika s oboljenjima žučne kesice; d. colonis, izazvana oboljenjem debelog creva; d. functionis, javlja se zbog atonije zida digestivnih organa^ ili nervnih poremećaja; d. intestinalis, zbog oboljenja tankog creva; d* truljenja i d. vrenja, nastaju usled nepravilne ishrane i poremećaja crevne bakterijske flore; d. ventrfculi, usled poremećaja u želucu. dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju. Javlja se kao simptom raznih oboljenja, u prvom redu suženja jednjaka usled maligne (karcinom) ili benigne stenoze (korozivne strikture). I drugi procesi na vratu (divertikuli) i u medijastinumu (limfogranulomatoza) mogu da budu uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne paralize (myasthenia gravis) imaju disfagiju kao početni simptom. Takozvane »male disfagije« su vrlo česte i svode se na egzostoze na kičmenom stubu vrata, na hroničan ezofagitis i na sindrom refluksa hrane u jednjaku; d. lusoria, smetnje u gutanju prouzrokovane pritiskom na jednjak koji vrši desna arteri215

dysphonia

dystrophia

ja supklavija, ako su joj položaj i pravac dystokia, distokija, otežani ili nepravilni tok poroñaja. nepravilni; sideropenijska d., poznata kao deo Plummer-Vinsonovog sindro- dystonia, distonija, poremećaj tonusa mišića ili vegetativnih nerava; d. musculoma, javlja se najčešće u žena u klimakterum deformans, torziona distonija; d. rijumu i posle njega; d. valsalvae, oteneurocirculatoria, neurocirkulatorna žano gutanje ako je odlomljeni veliki distonija, funkcioni poremećaj koji se rog podjezične kosti pomeren pod sluzsastoji od pojava od strane srca, udruženicu ždrela. nih s neurovegetativnim poremećajima dysphonia, disfonija, poremećaj u emisiji i opštom nervoznošću u manjem ili veglasa koji dobiva grub i neprirodan kvaćem stepenu; d. neurovegetativa, neulitet usled organskih promena u grkljarovegetativna distonija, funkcioni porenu, npr. tumora ili paralize glasnice (ormećaj koji se ispoljava poremećenim toganska d.) ili usled psihogenih poremenusom vegetativnog nervnog sistema ćaja (psihogena d.). (simpatičkih i parasimpatičkih nerava). dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili dystrophia, distrofija, poremećaj ishrane, stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini, promene koje nastaju u ćelijama i u tki(stom.) retka strukturna anomalija denvima a stoje u vezi s poremećajem protina mlečnih i stalnih zuba. Veličina i meta materija. Pri tome se u ćelijama i boja zuba su normalni. Zbog defektne u tkivima pojavljuju zrnca belančevina izgradnje korenova (koji su kratki, suže(amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca ni i često nedostaju), rano dolazi do klaglikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma, ćenja zuba. Umesto korenova nalaze se mokraćne kiseline) i pigmenata (melapatološke tvorevine slične cistama. Pulnina, lipofuscina, hemosiderina, hemopa zuba uopšte ne postoji već je ispunjemelanina itd.); d. adiposogenitalis, bona kalcificiranim tkivom. Sin. »Zubi bez lest koja se obično viña u dečaka i dekorenova«; d. dentis, (stom.) strukturna vojčica a odlikuje se nagomilavanjem anomalija koja nastaje za vreme stvara- , masnog tkiva na butinama, u glutealnim nja zuba pod uticajem raznih negativpredelima, na grudima i licu. Polni ornih faktora: infekcije i traume, preležagani su potpuno nerazvijeni, kao i senih trofičkih, bakterijskih i virusnih bokundarne polne odlike. Ovo je oboljenje lesti, endokrinopatija, naslednih faktoprouzrokovano smanjenom funkcijom ra, intoksikacije fluorom i lekovima i hipofize. Obično nastaje usled oštećezračenjem. Može se javiti na jednom nja hipofize ili meñumozga odnosno njizubu, na grupi zuba ili u svih zuba hove veze, najčešće pritiskom od strane (mlečnih i stalnih). Sin. hypoplasia dentumora - kraniofaringeoma; d. muscutis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrighlorum progressive, progresivna mišićtov sindrom. na distrofija. Nastaje ili kao posledica dyspnoea, dispneja, otežano disanje; d. oštećenja kičmene moždine i nerava, cardialis, izazvana bolestima srca; -d. tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna, exercionis, izazvana fizičkim naporom; juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu priekspiratorna d., uslovljena otežanim maria, nasledna d. koja počinje u dečekspirijumom; funkciona d., bez orjem uzrastu. Zahvata više mišića nogu, ganskih promena, izazvana strahom ili leña i lopatica. Usled toga što se u mišidrugim uzbuñenjima; inspiratorna d., ćima zbog atrofije mišićnih vlakana na zbog otežanog udisaja; noćna d., koja se njihovom mestu razvija obilno masno isključivo javlja noću; naročito zbog slatkivo, mišići zadebljaju i dobijaju hibosti levog srca; ortostatska d., koja se pertrofičan izgled; d. musculorum javlja pri uspravnom položaju; parokpseudohypertrophica, v. d. musculosizmalna d., d. koja se javlja u vidu noćrum progressiva; d. myotonica, miotonih napada pri popuštanju Ieve komore; nička distrofija, nenasledno mišićno renalna d., d. u vezi s azotemijom. oboljenje koje se javlja u trećoj deceniji, 216

dystrophia_______________________________________________________ dysuria

nešto češće u muškaraca. Pored otežane dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i atrofije mišića, ćelavosti, katarakte i atrofije testisa odnosno amenoreje.

dysuria, dizurija, bolno ili otežano mokrenje; psihička d., dizurija u prisestvu drugih lica; spastička d„ otežano mokrenje zbog spazme mokraćne bešike.

ð ðokovićev metod, v. repositio.

ñurñevak, v. Convallaria majalis.

DZ džep, gingivalni, (stom.) prostor ograničen s jedne strane površinom zuba, a s druge patološki izmenjenim tkivom desnijntraalveoalarni dž., (stom.), v. •džep gingivalni; kiretaža g. dž., metoda lečenja gingivalnih džepova. Iz njih se odstranjuju subgingivalni konkrementi, nekrotičan cement korena zuba, patološki promenjeno tkivo desni, epitelni pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti za kiretažu gingivalnog džepa su: mali srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri tome se koristi i brizgalica za ispiranje džepa kao i gumice za poliranje površine korena zuba. V. parodontitis progressiva, parodontopathia mixta, gingivitis hypertrophicanš inflamata et chronica; lažni dž., ograničava s jedne strane gleñ zuba a sa druge uvećano (edematozno ili hiperplastičko) tkivo desni, Dno džepa čini nepromenjeni epitelni pripoj koji se nalazi u svom fiziološkom položaju. Lažni džepovi su znak kod gingivitisa; pravi infrakoštani dž., ograničava koren zuba i alveolarna kost, a dno džepa je apikalnije od nivoa sačuvane kosti. Mogu biti s l, 2 ili 3 koštana zida. Pravi džepovi postoje u zapaljenskom i mešovitom obliku progresivnih paradontopatija; pravi suprakoštani dž., ograničen je sâ jedna strane korenom zuba, a sa druge tkivom desni- Dno džepa je

na nivou očuvanog koštanog tkiva; serpiginozni dž., pravi gingivalni džep, čiji je otvor prema usnoj duplji na jednoj površini zuba, a džep se prostire spiralno oko zuba tako da mu je dno na drugoj ili suprotnoj površini zuba. V. džep, gingivalni; supraalveolarni ñž., v. gingivalni džep. džul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena jedinica SI za entropiju; J/K predstavlja povećanje entropije sistema koji prima količinu toplote od l džula pri stalnoj termodinamičkoj temperaturi l kelvin, ako ne nastane bilo kakva nepovratna promena u sistemu; l J/K = — IK džul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg K), izvedena jedinica SI za masenu količinu toplote (specifičnu toplotu); J/(kg K) jeste količina toplote homogenog tela čija je masa l kilogram i u kome dovod količine toplote od l džula izaziva povećanje termodinamičke temperature za l kelvin. U/(kgK) lkgUIK.

219

e, oznaka za prefiks eksa u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 18l eksa označava veličinu koja je za IO odnosno za (l 000 000 000 000 000 000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine. E, (oft.) skraćenica za emetropiju. e~, simbol elektrona do sada poznate najmanje čestice negativne naelektrisanosti. Elektroni se nalaze po slojevima oko atomske jezgre. e"1", simbol za pozitron. Economova bolest, v. encephalitis lethar^ gica (epidemica). EDso, doza koja data životinjama iste vrste, u polovine tih životinja prouzrokuje izvestan odreñen efekat, srednja efikasna doza. EEG, elektroencefalogram. ejakulatorni kanali, v. briznicl EKG, v. elektrokardiogram.

empl., skraćenica na receptu za emplastrum. emuls., skrać. na receptu za emulsio. EOG, skraćenica za elektrookulogram. EPF (EPS), exophthalmos-producing factor (e. p. substance), egzoftalmus produkujući faktor (e. p. supstancija), hemijski ne sasvim identifikovana materija hormonskog (v. hormon) karaktera prednjeg režnja hipofize koja podstiče nastajanje egzoftalmusa (v. exophthalmoš). Er, v. erbium.

ERG, skraćenica za elektroretinogram. Eu, hemijski simbol za europijum koji spada u grupu lantanoida.

220

extr., v. extractum.

Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella typhi, v. Salmonella. Ebnerova ćelija, v. ćelija.

Ebnerove linije, inkrementne linije koje označavaju sukcesivni razvoj i uvećanje debljine dentina. Stoje upravno na pravac dentinskih kanalića. V. dentinum. ébranlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tumora uvrtanjem njihovih peteljki. eburnatio, eburnacija, preobražaj kosti u masu sličnu slonovači. eburneus, od slonove kosti, kao slonova kost; substantia eburnea, v. dentinum. écarteur, (fr.) ekarter, razmicač, instrument koji služi za proširivanje prirodnih otvora ili razmicanje presečenih tkiva pri operacijama. eccema, v. eczema. ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv, veći od petehija, po koži i sluznicama, koji je u ravni kože, nepravilnog oblika, crvene ili modre boje; e. conjunctivaHs, ekhimoza, modrica, supkonjunktivalna hemoragija koja se često viña. Uzroci: povreda, oboljenje krvnih sudova, hemoragičke dijateze, sistemna oboljenja i dr. echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje izazvano larvenim stanjem parazita taenia echinococcus, koji se razvija u prelaznih domaćina (sisara), najčešće u jetri, a ponekad i u plućima, mozgu i drugim organima. Može da dostigne veličinu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi su: čvrst i beo spoljni sloj (cuticula); membrana germinativa s. proligera,

ectopia

Echinococcus koja pupljenjem daje vesiculae proligerae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule plivaju u hidatičnoj tečnosti koja ispunjava cistu. Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita iz reda pantljičara. Odrastao oblik crva se nalazi u psa, a intermedijarni oblik larve se nalazi u ovaca, mačaka, čoveka i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede meso crknutih ovaca i mačaka u endemskim krajevima. Odrastao crv je mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu kružića i venac kukica. TeIo čine tri segmenta - članka. Jaja ovih crva preko nekuvanog povrća ili voća zagañenog izmetom psa dospevaju u digestivne organe čoveka. Kroz zid creva krvotokom dospevaju u jetru i druge organe, gde se smeštaju i izazivaju stvaranje cističkih formacija u kojima se stvaraju nove glave novih parazita. Echinococcus granulosus, v. і ec-hinococcus. echocardiographia, ehokardiografija, metoda grafičkog predstavljanja položaja i pokreta srčanih zidova, kao i unutrašnjih delova srca pomoću ehoa dobijenih zracima ultrazvučnih talasa, upravljenih kroz zid grudnog koša. Sin. ultrazvučna kardiografija. ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic Human Orphan), enterovirusi koji pripadaju grupi RNK. Poznat je veliki broj različitih seroloških tipova ECHO-virusa, ali samo neki od njih izazivaju oboljenje ljudi. U najvažnije bolesti ubrajaju se aseptički meningitis, s egzantemom i febrilna oboljenja s ospom ili bez nje. Eckhardove erektilne kitice, pošto su snabdele pregrade hranidbenim ograncima, arterije kavernoznih tela daju 6-8 ogranaka koji se nazivaju Eckhardove erektilne kitice. Eckova fistula, v. fistula. eclampsia, eklampsija, jedan od najtežih i najopasnijih oblika toksikoze u trudnoći. Može da se javi u toku trudnoće (e. gravidarum) najčešće pri kraju trudnoće i za vreme poroñaja (e. parturien-tium), a rede prvih dana posle poroñaja

(e. puerperalis). Smrtnost za majku i decu je velika. Pojavi eklampsije obično prethodi period prodromnih simptoma (preeklampsija) koji prate subjektivni simptomi: glavobolja, zujanje u ušima, opšta slabost i objektivni nalazi: povišen pritisak, belančevine u mokraći, smanjena količina mokraće (neki put do anurije) i edemi, naročito u donjim ekstremitetima. Posle ovog prodromnog stadijuma, koji može proći i nezapažen, iznenada dolazi do pojave eklamptičkih napada u vidu kloničkih i toničkih grčeva u mišićima lica i naročito ekstremiteta, kao i do gubitka svesti. Napadi se posle kratkih pauza ponavljaju. eclampsismus, v. praeeclampsia.

Economova bolest, v. bolest écraseur, drobilica, instrument koji odstranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a najčešće patološko tkivo. ectasia, ektazija, proširenje, izbočenje zjapa šupljih organa. ecthyma, ektima, streptostafilokokno oboljenje kože koje počinje kao impetigo, čiju vezikopustulu brzo zamenjuje debela, slojevita krasta, ispod koje se nalazi jasno ograničena, gnojna ulceracija, koja se završava ožiljkom. ectodermosis erosiva pluriorificialis, bolest se manifestuje erozivnim promenama na sluznici usta, nosa, očiju, genitalnih organa, dakle u okolini prirodnih otvora. Oboljenje je praćeno opštim simptomima, s povišenom telesnom temperaturom, malaksalošću, bolovima u zglobovima. Oblik erythema exsudativum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendyjeva bolest. ectomia, ektomija, vañenje organa ili samo njegovog dela isecanjem, npr. apendektomija, holecistektomija, lobektomija itd. ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapaljenje spoljašnje ili abdominalne strane peritoneuma. ectopia, ektopija, prisustvo organa na mestu gde se inače normalno ne nalazi. Većinom je ova pojava uroñena; e. dentis, ektopija zuba, razvitak zuba na atipičnom mestu, bez obzira da Ii zub nikne ili ostane duboko u kosti; e. lentis, 221

ectrodactylia nenormalan položaj sočiva oka (»iščašeno sočivo«). Hereditarna anomalija koja se javlja većinom kao sistemno oboljenje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii. Sočivo menja ne samo položaj već i oblik. Marchesanijev sindrom. V. Marfanov sindrom; e. pupillae, nenormalan položaj ženice. Sin. corectopia, korektopija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu karlice, karlični bubreg; e. testis, prisustvo semenika u preponskom kanalu (e.t. inguinalis), ispod kože buta (e.t. femoralis), ispod kože meñice (e.t. perinealis). ectrodactylia, ektrodaktilija, uroñeno odsustvo celog prsta ili samo njegovog dela (e. partialis). ectromelia, ektromelija, teška hipoplazija ili aplazija jedne ili više kostiju jednog ili više ekstremiteta. ectropium, (oft.) posuvraćenost očnih kapaka, češće donjeg. Kapci su izvrnuti upolje usled vučenja ožiljka na koži lica, gubitka elastičnosti kože kapaka, paralize ili grča mišića koji zatvara kapke. eczema, egzem ili ekcem, jedno od najčešćih oboljenja kože, koje se javlja u vidu nejasno ograničenih zapaljenjskih eritematoznih površina posutih sitnim mehurićima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi do vlaženja (e. madidans), a zatim do inkrustacije (e. crustosum). U regresivnoj fazi razvoja, posle prestanka vlaženja, dolazi do perutanja (e. squamosum), a u slučaju hroniciteta javlja se lihenifikacija (e. chronicus lichenificatum). Bolest je redovno praćena svrabom, i često ima recidivantni karakter. Oboljenje je reakcija kože na veoma različite insulte (mehaničke, fizičke, hemijske, mikrobske i dr. Etiološkopatogenetski se razlikuje više vrsta egzema; alergijski e., posledica je specifične senzibilizacije na neki kontaktni uzrok. Najznačajniji su profesionalni egzemi (zidari, farbari, pekari i dr.) jer mogu da dovedu do invalidnosti; degenerativni e., nastaje posle dužeg kontakta kože sa štetnim noksama, koje deluju toksično; e. herpeticatum sive varioliforme (pustulosis acuta varioliformis), superinfekcija egzeriia ili nekog drugog težeg kožnog 222

efflorescentia oboljenja virusom herpesa simpleksa, kada se na već postojećoj dermatozi razvijaju umbilikovane (varioliformne) pustule, praćene opštim simptomima (najčešće u dece s eczema infantum); e. marginatum (Hebrae), v. epidermophytia inguinale; e. seborrhoicum, eritemoskvamozna dermatoza s lokalizacijom u seboroičkim predelima (vlasište, lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. dermatitis seborrhoides; e. vaccinatum, auto- ili heteroinokulacija virusa vakcine u već postojećeg ili neke druge »otvorene« dermatoze, s erupcijom varioliformnih pustula. V. postvakcinijalne komplikacije. eczematisatio, egzematizacija, sekundarno stvaranje egzema na već postojećoj dermatozi izazvano češanjem ili nekim drugim mehaničkim ili mikrobskim uticajem. eczematoid, egzematoid, kožno oboljenje koje morfološki liči na egzem u njegovoj eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksudativni egzematoid, v. crusta lactea; pozni eksudativni egzematoid, v. neurodermitis constitutionalist seboroički egzematoid, v. eczema seborrhoicum. edem, v. oedema. Edipov kompleks, ljubomorni, pa čak i supranički stav muškog deteta prema roditelju suprotnog pola. efedrin, v. Ephedrinum. efekat, radni učinak; odgovara proizvodu energije i vremena utrošenog da se obavi neki rad, npr., l voltamper, l watt. efektor, organ koji na neki stimulus odgovara odreñenom reakcijom; deo refleksnog luka koji odgovara na razdraženje primljeno putem receptora. eferentan, izlazni, ishodni, efferens. eferentni putevi, odvodni ishodni putevi živca. efferens, eferentan, odvodni, npr. vas efferens, odvodni sud. efflorescentia, eflorescencija, osnovne promene kože u nekom kožnom oboljenju. Razlikuju se kako po svom izgledu i obliku, tako i po patološkom mehanizmu nastajanja i razvoja. Iz didaktičkih razloga dele se na primarne (makula,

effluvium capillorum

Ehrlichovi reagensi

papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks- egzocelom, spoljašnji ćelom (coeloma externum). U prvo vreme u širokoj vezi s korijacija ltd). unutrašnjim (coeloma internum). effluvium capillorum, difuzno opadanje kose. egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejociegbolička sekrecija pankreasa, lučenje toza, proces prilikom koga se membramalih količina pankreasnog soka bogana oko neke vakuole ili sekrecijskog tog fermentima koje nastaje pod dejzrna stopi s ćelijskom opnom, a područje stvom hormonske materije pankreozigde je došlo do stapanja razgrañuje se pa mina koji proizvode ćelije sluznice duosadržaj vakuole ili sekrecijskog zrna denuma pod dejstvom peptona. dospe izvan ćelije, dok ćelijska memegg-water, morska voda u kojoj su prebibrana ostane intaktna. vala jaja morskog ježa podstiče pokret- egzogeni erogeni faktori, v. erogeni faktoljivost semeglavaca, privlači ih i zgomiri, egzogeni. lava. egzoglosija, v. exoglossia. egipatska očna bolest, v. trachoma. egzotoksini, toksini proteinske prirode, egocentričnost, prekomerno bavljenje oslobañaju se preko živih patogenih sopstvenom ličnošću, procenjivanje bakterija, gram-pozitivnih, raspolažu vistvari sa stanovišta sopstvene ličnosti sokom toksičnošću; svaki produkt ima odnosno ličnih interesa, iz čega proistispecifično dejstvo. Termolabilni su, če nesposobnost za objektivno procelako prelaze u anatoksine (supstancije, njivanje stvari. antigenske prirode, atoksične). Egzoegzaltiranost, razdraganost, uzbudenost, toksini su veoma moćni antigen i ^ izaziraspojasanost, stanje nedostatka tzv. vivaju formiranje antitela, antitoksina u ših psihičkih kočnica. visokom titru. Primeri: Corynebacteegzem, v. eczema. rium diphtheriae i Plec. tetani. egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v. ehinohrom A, supstancija (pigment) jajphrenicus exeresis, vañenje prečažnog nih ćelija morskog ježa, koja obezbeñuživca. je privlačnost semeglavaca (u izvanredegzistencijalizam, filozofski pravac koji no razblaženom rastvoru 1:2,5 milijarističe razliku izmeñu čovekove egzistende). Ehinohrom sadrži 2 frakcije: jednu cije, neobaveznog postojanja u svetu i koja podstiče pokretljivost semeglavaca egzistencije, tj. postojanja prirode i sve(ginogamon I), drugu koja ih zgomilava ta, koje je trajno. (ginogamon II). egzobiologija, grana biologije koja se ehinokokoza, v. echinococcosis. bavi pronalaženjem dokaza o postojanju Ehlers-Danlosov sindrom, v. syndroma. života na drugim planetarna našeg sunčevog sistema i na nebeskim telima ehokardiogram, rezultat dobijen ehokarširom kosmosa, tj. o postojanju mogućih diografskim ispitivanjem. oblika vanzemaljskih živih organizama. Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija. Osnovne metode rada egzobiologije su Ehrlichova teorija, v. teorija bočnih lanaspektralne analize, analize meteori ta, ca. izučavanje prirodnih uslova na drugim Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov aldenebeskim telima i pojave života u eksthidni reagens je rastvor p-aminobenzalremnim uslovima na zemlji u odnosu na dehidazakišeljen s HCl. Upotrebljava se temperaturu, vlažnost, barometarski za dokazivanje urobilinogena u mokrapritisak vazduha i prisustvo kiseonika. ći; (2) Ehrlichov diazo-reagens se načini Egzobiologija smatra da se vanzemaljski neposredno pre upotrebe mešanjem u život zasniva na ugljeniku i vodi kao bioodreñenom odnosu rastvora: a) koji saloškom rastvaraču ili na nekoj drugoj drži natrijum-nitrit i rastvora b) koji samaterijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na drži sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-reaamonijaku odnosno vodonik-sulfidu, gens služi za izvoñenje diazo-reakcije u hddrofluoridu kao rastvaraču. Sin. astmokraći. robiologija. 223

Einthovenov trougao Einthovenov trougao, osovine prva tri standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se koriste u registrovanju električnih osobina srca (EKG) i čine jednakostranični trougao. Einthovenov zakon, zakon po kome se iz potencijala bilo koja dva standardna odvoda može matematički odrediti veli čina potencijala u trećem odvodu. Nor malno, voltaža u drugom standardnom odvodu jednaka je zbiru voltaže prvog i trećeg standardnog odvoda ejakulacija, izbacivanje semene tečnosti kroz muški ud, najčešće za vreme poInog odnosa, iako je ona, izuzetno, mogućna i van toga akta: za vreme sna (polucija) ili u toku onanije. Ona predstavlja ritmično isturivanje sperme, najčešće u vaginu žene, zahvaljujući snažnom i postojanom grču bulbokavernoznog i ishiokavernoznog mišića u toku završnog sladostrašća (orgazma). Centri ejakulacije se nalaze u kičmenoj moždini. Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u gornjem i srednjem delu slabinske moždine, ispod erekcionog centra, dok se donji nalazi u gornjem delu sakralnog segmenta, iznad sakralnog erekcionog centra. Ejakulacija na kraju normalnog polnog odnosa (obljuhna e.), masturbacije (vanobljubna e.) ili u snu (polučija). Ejakulacija čini važan, završni deo seksualne fiziologije muškarca. Ono što se na kraju orgazma (»svršavanja«) dešava u žene ne može se smatrati ekvivalentnom pojavom s ejakulacijom u muškarca. Ejakulacija može biti prerana (pred ženskim polnim organima; ante portas), prevremena (odmah po uvlačenju muškog uda: intra portas), astenična (nedovoljno snažna, »kap po kap«), pozna itd. ejakulacioni centri, v. centar. ejakulacioni kanali, v. canalis. ejakulat, semeni, gusta tečnost izbačena iz muške mokraćne cevi pri kraju ejakulacije. Sadrži muške oplodne ćelije, semeglavce ili spermatozoide, ali, sem njih, i proizvode lučenja semenih kesica, prostate i drugih žlezda duž semenog izvodnog puta (Cowperove i Lit224

ekologija treove žlezde). Semeni ejakulat je složena tečnost, koja, sem tečnog dela (99%), sadrži i čvrste (uobličene) sastojke (1%). Prosečna količina semene tečnosti3 u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm (normospermija). Izbacivanje preobilne sperme čini polispermiju, dok izbacivanje nedovoljnih količina predstavlja oligospermiju. Količina sperme i broj semeglavaca mogu da idu uraskorak: u polispermiji može da postoji oligospermatozoidija, kao što u oligospermiji može da bude izražena polispermatozoidija. Postoji i mogućnost azoospermije u jednoj3 polispermiji. Broj semeglavaca u l cm iznosi 60-90 miliona. Oligospermatozoidija predstavlja smanjeni broj3 semeglavaca (ispod 30 miliona u l cm ). Broj semeglavaca se smanjuje ukoliko se polni odnos ponavlja u kratkom razmaku. Od posebnog značaja je prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje fruktoze je glavni pokazatelj androgene aktivnosti semenika (fruktozni test). Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml znači androgeni deficit. Donja granica fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml. Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoliza) dovodi do stvaranja mlečne kiseline, snižavajući vrednosti pH. Vremenski tok fruktolize u jednom ejakulatu izražava se fruktoliznom krivuljom, dok je fruktolizni indeks utrošak fruktoze (u mg) od strane l biliona (10 g) semeglavaca u toku l časa na 37° C. Važna je i količina limunske kiseline u ejakulatu. Ona se kreće izmeñu 400-1.400 mg/1OO ml. Njeno odreñivanje ima značaja za pročenu gonadotfopinske funkcije organizma. Od posebnog praktičkog značaja je prisustvo hijaluronidaze u ejakulatu. Njena količin? zavisi od prisustva i broja semeglavaca. ekarter, v. écarteur. ekhimoza, v. ecchymosis. eklampsija, v. eclampsia. ekologija (u kabini vasionskog broda), stvaranje takvih mikroklimatskih uslova u ograničenom i izolovanom od spoljne sredine prostoru, koji omogućava potpunu psihofizičku radnu sposob-

ekran

ekstenzor

nost astronauta. Pri obezbeñenju optise najčešće sreće u umobolnih osoba, malnih ekoloških uslova mora se voditi idiota, epileptičara, paranoičara, teških računa o metabolizmu posade, potrošneurastenika i alkoholičara, ali naročito nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za u starijih osoba koje više nisu sposobne vodom i hranom, o atmosferskom priza normalno polno zadovoljavanje. tisku u kabini, o temperaturi i vlažnosti. Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u Sistem za održavanje i obezbeñenje žiove grupe: 1) one čija je mana posledica vota ima podsisteme za regulisanje atstečene slaboumnosti usled moždanih mosfere, vode, otpadaka i temperature. oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptičari Za kraće kosmičke letove vodu, hranu i s poremećenom svešću; 3) ekshibiciokiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri nisti sa sličnim naslednim poremećajidužim putovanjima to će se obezbediti ma i 4) periodični ekshibicionisti s tešpreko poluzatvorenog i zatvorenog siskim naslednim poremećajima. tema kruženja materije koristeći hemo- ekspanzivan, koji se širi, nadima, potiskui bioregenerativni sistem. Sunce će sluje sve oko sebe; npr. ekspanzivno rastežiti kao izvor energije. nje tumora. ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren- ekspekloracija, v. expectoratio. gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon. eksplantacija, kultura tkiva. ekrine žlezde, v. glandula. eksplorativna laparotomija, v. laparotoeksartikulacija, v. desarticulatio. mia. ekscitaciona energija, sin. kritični poten- eksplorativna operacija, v. operacija. cijal. Energija potrebna da atom ili mo- eksplozivna dekompresija, fenomen lekul prede sa jednog energetskog nikoji nastaje usled naglog gubitka pritisvoa na neki viši nivo energije. Ona je upka vazduha u hermetičkoj kabini varavo jednaka razlici energija izmeñu tih sionskog broda ili vasionskog odela nivoa i obično predstavlja razliku u zbog razhermetizacije. U toku razherenergijama izmeñu osnovnog i specifičmetizacije dolazi do naglog širenja gasonog ekscitiranog stanja atoma ili moleva u organizmu u skladu s fizičkim zakokula. nom, a što može dovesti do mehaničkog ekscitirano stanje, stanje sistema, kao što oštećenja tkiva. Ukoliko je diferencijalje atom ili molekul, koji se nalazi na vini pritisak veći izmeñu pritiska u kabišem energetskom nivou nego što je njeni, odnosno u odelu, i pritiska okoline, govo stacionarno stanje. utoliko su opasnosti po organizam veće. ekshaustor (usisivač), sprava sa širokim Potencionalna opasnost od dekompreventilacionim cevima koje se otvaraju sije uvek postoji u toku kosmičkog leta neposredno iznad mesta na kome se zbog probijanja zida kabine velikim mestvaraju opasne i otrovne prašine, pare teoritom ili kvara u strukturi zida kabii gasovi, kojom se usisavaju pomenuti ne. Kao posledica nagle dekompresije štetni proizvodi i odstranjuju naročitim može doći i do akutne hipoksije i vrenja nepropustljivim cevima, ili se uništavakrvi. Na visinama preko 12.000 m deju, ili iskorišćavaju. Istovremeno se drukompresija dovodi do gubitka svesti u gim sistemom cevi dovodi u radne protoku 10 do 15 sekundi. storije svež i kvalitetno dobar vazduh. ekspresivnost u genetici, varijacija u steekshibicionizam, bolesna nagonska popenu ispoljenosti dejstva odreñenog treba da se pred seksualno privlačnim gena. osobama drugog pola ogolićuju polni ekstenzija, v. extensio. organi u cilju polnog uživanja i zadovoljavanja. Obično je u pitanju muškarac ekstenzija, preventivna, (stom.) princip preparacije kaviteta po Blacku po kome koji svoje polne organe ogolićuje pred sve ivice kaviteta moraju biti dovedene devojčicama. Samo se po sebi razume na karijes imune površine. da je za vršenje takve radnje potrebna etička utrnulost, odsustvo svakog obzira, te ekstenzor, v. extensor. 15 Medicinski leksikon

225

ekstraduralna anestezija ekstraduralna anestezija, epiduralna a; periduralna a., v. anaesthesia. ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedinice mišića (mišićna vlakna), za razliku od intrafuzalnih vlakana, koji grade mišićna vretena i koja, za razliku od ekstrafuzalnih, u svom srednjem delu, nemaju poprečnu ispruganost niti sposobnost kontrakcije. V. mišićno vreteno. ekstragenitalna oblast seksualnosti, v. vangenitalna oblast. ekstrahromosomsko nasleñivanje, v. citoplazmatsko nasleñivanje. ekstrakcija mlečnih zuba, vañenje mlečnih zuba. Najčešće se koristi površinska anestezija sluznice. Odstranjuju se mlečni zubi s resorbovanim korenovima, ili s većim razaranjem krunice, zaostalo korenje, zubi s obolelom pulpom i parodoncijumom ukoliko se ne mogu lečiti. Ekstrakcija se obavlja kleštima, polugama i ponekada specijalnom pincetom. ekstrakorporalni krvotok, vantelesni krvotok, način kojim krvotok u telu obezbeñuje, umesto srca, naročiti konstruisani aparat iz dva dela: pumpe koja zamenjuje srce i eksigenatora, koji zame-x njuje pluća, snabdevajući vensku krv izvedenu iz tela kiseonikom. Izvoñenje ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe šuplje vene izvodi se krv naročitim kateterima u aparat, gde se ona oksigenuje, a zatim upumpava preko katetera u bedrenu arteriju. U toku procedure sprečava se naročitim medikamentnim merama zgrušavanje krvi i promene acidob:.zne ravnoteže u njoj. Ekstrakorporalni krvotok omogućuje reparatorne operacije na »suvom srcu«; u Fallotovoj tetradi, defektu u pregradi pretkomore ili komore, stenozi plućne arterije, mitralnöj stenozi itd. ekstrakt, v. extractum. ekstramedularna hematopoeza, proizvodnja eritrocita u slezini i jetri. Sreće se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima praćenim razaranjem ili fibroziranjem koštane srži.

ekstramukozna kardiomiotomija, v. cardiomyotomia, Hellerova operacija. ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma. 226

ektopija gonada ekstrapiramidni sistem, skup sivih moždanih masa, jezgri i puteva koji nisu uključeni u piramidne puteve. U ekstrapiramidni sistem spadaju: corpus striaturn (nucleus caudatus i nucleus lentiformis), nucl. hypothalamicus, nucl. niger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji polaze od tih jezgri i idu u talamus, srednji mozak, vestibularna jedra, mali mozak i u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz kore velikog mozga, već iz supkortikalnih sivih masa moždanog stabla i upravljaju svim automatskim pokretima tela. ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu1 no thorax. ekstrasistola, prevremena srčana kontrakcija. Ima ih više tipova: pretkomorne (atrijalne), pretkomorno-komorne (atrioventrikularne) i komorne (ventrikularne). Komorne e. su obično praćene produženom dijastolom, tzv. kompezatornom pauzom, jer sledeća normalna kontrakcija izostaje. Izuzetak čine e. koje se javljaju pri jako izraženim bradikardijama (interpolirane); e. nastaju bilo usled različitih humoralnih ili nervnih poremećaja ili usled organskih promena na srčanom mišiću. ekstremitet, v. extremitas. eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoliki produžetak na mestu prodiranja semeglavca, koji treba razlikovati od privlačne (atrakcione) kupe. Oplodna kupa je kratkog veka. ektima, v. ecthyma. ektoderm, spoljašnji blastodermni list. ektopičan, koji se nalazi van svog standardnog mesta (položaja); ektopičan predvodnik rada srca, ako impulsi za kontrakciju srca nastaju ma na kojem delu srca izvan sinoatrijumskog čvora. ektopija gonada, prisustvo gonada van mesta na kojem se one normalno nalaze; (1) e. muških gonada, posledica je poremećaja u njihovom spuštanju s položaja, gde se u embrionalno doba nalaze, u mošnice. Na tom svome putu mogu da se zadrže u trbušnoj duplji, u preponskom kanalu, na ulazu u preponski prsten. Izuzetne su ektopije u korenu buta ili u meñici. Sve ove vrste ektopija imaju za posledicu odsustvo gonada u moš-

ektoplacentna duplja nicama (kriptorhizam), jednostrano ili obostrano. Seksualno uobličavanje u kriptorhizmu nikada nije normalno. Operativno spuštanje ne daje rezultate koji se očekuju. Opasnost od raka (12-14%) ostaje. Endokrino lečenje daje povoljnije rezultate, ali ga ne treba koristiti pre 11-12. godine; (2) e. ženskih gonada, najčešćfroblik je preponska ektopija jajnika i jajovoda. ektoplacentna duplja, poseban način blastogenetskog procesa (glodari) što se embriocist ne otvara u spoljašnjost, nego se neposredno preobraća u amnionsku duplju od koje se nabiranjem ektoblastnog lista odvaja još jedna duplja: ektoplacentna duplja. ektoplazma, spoljašnji sloj citoplaze s višim stepenom viskoznosti nego što ga ima endoplazma, od koje se razlikuje i time što ne sadrži granule; naročito opisan u protozoa (ameba, razne cilijate); postoji i u jajnim ćelijama raznih životinja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme. ektropijum, v. ektropion. ektropion, (oft.) posuvraćenost očnih kapaka, najčešće donjih, usled ožiljaka, pareze ili toničkog grča palpebralnog dela kružnog mišića oka ili olabavljenosti tkiva. ekvilein, prirodni estrogen otkriven, pored ekvilina, u mokraći gravidne kobile. ekvilin, prirodni estrogen otkriven u mokraći kobile%

El Tor vibrio, v. vibrio. elastoma intrapapillare perforans verruciforme (keratosis follicularis serpiginosa) anularno ili serpiginozno rasporeñene verukozne papule na vratu i potiljku. elastomer, (stom.) mekan materijal sličan gumi. Spada u grupu sintetičkih guma. ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vrednost, istovrednöstan; (2) (hem.) ekvivalent ili ekvivalentna težina, broj težinskih delova hemijskog elementa koji se sjedinjuju sa l težinskim delom vddonika ili 8 težinskih delova kiseonika, ili broj težinskih delova jedinjenja koji u odgovarajućim reakcijama odgovaraju l težinskom delu vodonika ili 8 težinskih delova kiseonika.

elektrooculographia Ekvivalentna težina baze

molekulska težina kiselost

Ekvivalentna težina kiseline

molekulska težina bazičnost

Ekvivalentna težina soli

molekulska težina broj pozitivnih ili negativnih valencija

Ekvivalentna težina oksidacionog sredstva

molekulska težina broj primljenih elektrona

Ekvivalentna molekulska težina težina reduk- = cionog sredstva broj otpuštenih elektrona (3) (med.) simptom koji se javlja umesto nekog drugog, tipičnog simptoma; epileptički e., v. epileptički; izodinamski e., odnos izmeñu masti i ugljenih hidrata, u energetskom pogledu. Izodinamski ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo masti ekvivalentan je 2,3 dela šećera ili škroba; psihički e., iznenadan psihički poremećaj bez gubitka svesti i bez konvulzija koji se javlja u epileptičara umesto epileptičkog napada, obično praćen automatskim pokretima. Zbog izrazitih halucinacija i jakog straha ponekad navodi u dela života i imovine okoline. V. delirium, epilepsia. elastoidosis cutanea nodularis, komeñoni i žućkaste ciste grupisani u preorbitalnom slepoočnom predelu (Favre-Racouchot).

elektrocardiographia, v. cardiographia. electrocutio, elektrokucija, udar električne struje. Elektrokucija može izazvati povrede raznog stepena, pa i smrt. electrooculographia, elektrookulografija, služi za analizu aktivnosti očnih mišića. Počiva na razlici električnog napona izmeñu prednjeg i zadnjeg pola očne jabučice. Pokreti očne jabučice izazivaju promenu napona što se može utvrditi iz okoline očne jabučice pomoću elektroda postavljenih na kožu, tako da je iz-

227

electrophoresis begnuta krvava metoda. Registruje i veoma male pokrete očiju. Upotrebljava se i za ispitivanje funkcije mrežnjače. electrophoresis, elektroforeza, metoda lečenja u kojoj se različiti lekovi unose u obolela tkiva pomoću jednosmerne struje. Sin. iontophoresis. V. ionophoresis, aparat za elektroforezu. electroretinographia, elektroretinografija, metoda koja služi za ispitivanje funkcije mrežnjače. Zasniva se na principu daje prednji pol očne jabučice električno pozitivan u odnosu na zadnji. Draženjem oka svetlošču ti postojani potencijali se menjaju na tipičan način. Tako nastao akcibni potencijal se naziva elektroretinogram. Od koristi je za dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu niza očnih oboljenja. electuarium, elektuarijum madžun, pekmez, oblik leka namenjen samo za unutrašnju upotrebu, a spravlja se od tečnih, žitkih ili čvrstih materija, u obliku homogene kaše ili testa. Obično se za spravljanje ovoga oblika leka upotrebljava Sirupus simplex. elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica, hiperplastičko zadebljanje kože i potkožnog tkiva mošnica s poremećajima limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje koje predstavlja prepreku za normalan polni život; e. penisa, zahvatanje mošničke elefantijaze i penisa, što pogoršava mogućnost polnih odnosa. Elekov test, v. test. električna sinapsa, v. synapsis. električni gradijent, razlika u električnom potencijalu dva područja. U ovim uslovima pozitivni joni difunduju prema području koje ima negativni naboj, a negativni u suprotnom smeru. električno kupanje, v. kupanje. Elektrin kompleks, ljubomorni, pa čak i suparnički stav ženskog deteta prema roditelju suprotnog pola. elektroda, (1) svaki završetak električnog izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik kroz koji struja ulazi u tečnost, gas ili živo tkivo, dakle provodnike druge vrste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve elektrode ona manja i zato aktivna e.,

228

elektroencefalografija što je na njoj gustina struje velika. Npr., e. za galvanizaciju, faradizaciju, arsonvalizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indiferentna e., veća i zato indiferentna e., neaktivna, zato što je na njoj gustina struje mala; staklena e., (1) staklena cevćica donekle ispunjena tečnošću u kojoj je potopljena platinska elektroda. Upotrebljava se za odreñivanje koncentracije jona vodonika u tkivima ili u manjoj količini tečnosti; (2) vrsta elektrode koja se upotrebljava za kratkotalasnu terapiju. elektrodermatom, električni dermatom za isecanje ravnih komada kože sa širokih površina koji služe kao kalemovi kože. V. dermatom. elektrodesikacija, v. fulguracija. elektroencefalografija, (fiziol.) registrovanje bioelektrične aktivnosti moždane kore u celini ili izolovanih moždanih struktura. Intenzitet i oblik ove električne aktivnosti zavise u velikoj meri od celokupne ekscitacije mozga, posledice procesa u retikularnom aktivacijskom sistemu. Promene registrovanih električnih potencijala nazivaju se moždani talasi, a celokupni snimak elektroencefalogram. Jačina moždanih talasa registovanih na površini glave (mogu se registrovati i uvlačenjem odgovarajućih elektroda direktno u pojedine moždane strukture) kreće se od O do 300 mikrovolti, a frekvencija u rasponu od jednog talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i više talasa u sekundi. Izgled ovih talasa u mnogom zavisi od stepena aktivnosti moždane kore. Talasi se izrazito menjaju u stanjima budnosti i spavanja. Najveći deo vremena moždani talasi su nepravilni pa se u EEG-u ne može razabrati neka opšta pravilnost. S vremena na vreme javljaju se karakteristični oblici. Neki od njih su karakteristični i za različite moždane nenormalnosti, kao stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u normalih osoba, a mogu se klasifikovati u alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.) EEG, dijagnostička metoda za dopunu dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumora ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao

elektroforeza

i za otkrivanje nenormalnosti u funkcionisanju mozga u psihopata. Elektroencefalografija počiva na činjenici da se s površine lubanje normalno mogu registrovati talasaste promene u električnom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (813/sek.) javljaju se naročito u potiIjačnoj oblasti pri potpunom telesnom i psihičkom mirovanju sa zatvorenim očima. Otvaranje očiju i psihički rad sprečavaju nastajanje alfa-talasa. Patološki procesi utiču na normalno stvaranje električnih potencijala pa prema tome i na elektroencefalogram, i to kako na specifičan način (kao kod »petit mala« i tzv. centrencefalne e.) tako i na nespecifičan način (u svim ostalim slučajevima). Umesto alfa- javlja se beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam, talasi, 4-7c/s i patološki talasi trpljenja, delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; šiIjak-talas kompleks, specifičan par talasa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i petit mala. elektroforeza, kretanje koloidnih čestica u vodenom rastvoru pod uticajem električnog polja. Pozitivno naelektrisane koloidne čestice kreću se ka katodi (kataforeza), a negativno naelektrisane koloidne čestice ka anodi (anaforeza). Brzina putovanja neke koloidne čestice u električnom polju srazmerno je gradijentu potencijala polja, zbiru naelektrisanja čestice i dielektričnoj konstanti rastvarača, a obrnuto proporcionalna veličini čestice i viskozitetu rastvora. Sem toga, brzina zavisi od oblika koloidne čestice, pH-rastvora i prisutnih elektrolita. Kada je rastvor sastavljen od više komponenata, koje se makar i malo razlikuju po električnom naboju, obliku i veličini čestica, svaka će se komponenta pomerati različitom brzinom, pa se stoga elektroforeza može koristiti za razdvajanje pojedinih komponenata smeše koloidnih čestica. Elektroforeza je značajna u kliničkoj praksi i za analizu belančevinskih frakcija seruma ili plazme. Elektroforeza se primenjuje u preparativne svrhe, za dobivanje pojedinih frakcija, zatim za odre-

elektrokardiogram

ñivanje izoelektrične tačke proteina i za utvrñivanje homogenosti jednog proteina. Prema tehnici izvoñenja razlikuju se: slobodna i zönska elektroforeza. U slobodnoj elektroforezi čestice proteina slobodno putuju kroz rastvor, a u zonskoj elektroforezi se upotrebljava čvrst materijal kroz koji se kreću koloidne čestice (kao materijali služe filtar-papir, škrobni gel, poliakrilamidni gel i dr.). elektrogastroenterostomija, gastroenterostomija učinjena elektrohirurSkim načinom. elektrohirurgija, v. kirurgija.

elektrokardiograma, u toku srčane aktivnosti u srcu se javljaju akcione struje, tj. osobene promene električnog potencijala koje se pogodnim aparatom mogu uhvatiti i registrovati na površini tela, pa se i hvatanje i registrovanje ovih potencijala srca zove elektrokardiograma; e. (polne osobenosti), elektrokardiogram pokazuje ove polne karaktere: Rzubac je u ženskog šiljastiji nego u muškog, PQ-talas je iste vrednosti u oba pola QRS-vreme: srednja vrednost u muškog je veća (0,098 sek.: 0,092), STtalas je u zdravih žena manji nego u zdravih muškaraca, T-zubac je u žena niži, QT-vreme za mnoge autore je u žena duži. V. electrocardiographia. elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena registrovanjem akcionih potencijala pomoću aparata elektrokardiografa. Normalni elektrokardiogram sastoji se od P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-talas predstavlja depolarizaciju pretkomora, QRS-kompleks depolarizaciju komora i T-talas repolarizaciju komora. Registruje se na razne načine, i to: standardnim odvodima s ekstremiteta (Di, D2 i Da); pojačanim unipolarnim odvodima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i prekordijalnim odvodima, kojih obično ima šest (Vi, Va, Ѵ .. .). Kod raznih srčanih oboljenja nastaju promene u EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u mogu se doneti različiti prognostički i dijagnostički zaključi. 229

elektrokauter elektrokauter, instrument za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva od platinske žice u jednom držaču. Propuštanjem električne struje kroz ovu žicu ona se može dovesti do crvenog ili belog usijanja i ovako proizvedenom toplotom sagoreva neko tkivo. elektrokimo grafija, registrovanje pulsacija pojedinih tačaka srčanog ili aortnog ruba (eventualno i malog krvotoka) pomoću rendgenskih zrakova koji kroz vertikalnu pukotinu osvetljavaju pojačalo ekranskog sjaja ili fotoćeliju. Promene u intezitetu osvetljenja registruju se preko fotoćelije i fotomultiplikatora u vidu krive. Radi boljeg proučavanja istovremeno se registruje i EKG. Sin. radioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafija; cinedenzigraftja (kada se registruju pulsacije plućne arterije i njenih ogranaka). elektrokoagulacija, izazivanje koagulacione nekroze u obolelim tkivima pomoću visokoučestale struje. elektrokortikogram, naziv koji se nekad upotrebljava za elektroencefalograme registrovane pomoću elektroda smeštenih na površinu moždane kore. elektrokucija, v. elektrocutio. elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedinjenje koje u vodenom rastvoru razdružuje na katjone i anjone. U elektrolite spadaju: kiseline, baze, amfoterni elektroliti i soli. elektrolitičko taloženje metala, (stom.) taloženje bakra ili srebra putem elektrolize na površine otiska da bi se dobili radni modeli ili radni patrljci s metalnim površinama. elektroliza, proces prolaza električne struje kroz rastvor elektrolita ili kroz istopljen elektrolit i hemijske promene koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske promene pri elektrolizi su, u stvari, oksido-redukcije. elektromiografija (EMG), (1) registrovanje bioelektričnih potencijala (akcionih potencijala) stvorenih pri mišićnim kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za registraciju bioelektričnih pojava koje su izraz mišićne aktivnosti. U stomatologiji se koristi za procenu neuromišićne ak230

elektronski nuklearni instrumenti tivnosti orofacijalnog sistema u normalnom i patološkom stanju i za procenu uspeha oralne rehabilitacije. elektromiogram, kriva dobijena registrovanjem električne aktivnosti (akcionih struja) mišića. Služi za izučavanje i utvrñivanje stanja mišića. Pomoću specijalnih aparata mogu se registrovati i najmanje promene električnih potencijala koji se javljaju u mišićima, bilo pri hotimičnim ili spontanim kontrakcijama motornih jedinica. Postavljanjem specijalnih igala (elektroda) u mišić registruje se sinhronizacija akcionih potencijala onih mišićnih vlakana koja čine motornu jedinicu. Ako je mišić zdrav i opušten, onda u njemu nema električne aktivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrakciji nastaje pražnjenje akcionih potencijala, tako da se pri potpunoj kontrakciji akcioni potencijali iz svih vlakana motorne jedinice sumiraju u jedinstveni potencijal amplitude do 3 mV i trajanja od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer zavisi od mesta na koži gde se nalaze elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh igle u mišiću, tako da je obično u vidu bifaznih ili trifaznih šiljatih talasa. elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti kruži oko svake atomske jezgre. Ime dolazi otud što ima negativnu naelektrizovanost, kao i ćilibar (grč. elektron) kad se protrlja. Elektron je do sada poznata najmanja čestica negativne naelektrizovanosti (e =1,6021 X IO-19 C). Periferni elektroni učestvuju u grañenju hemijske veze. Svaki atom ima isti broj elektrona i protona. Protok elektrona kroz metalne provodnike je električna struja. Katodni ili elektronski zraci dobijaju se s usijane katode. elektronistagmografija, registracija nistagmusnih kretnji očnih jabučica pomoću aparata elektronistagmografa. On beleži svaku kretnju očne jabučice, jer je ona, po svojoj prirodi, električki polarizovana. Elektronistagmografija omogućuje tačniju analizu nistagmusa negoli samo vizuelno posmatranje. . elektronski nuklearni instrumenti, ureñaji koji služe za ostvarivanje potrebnih uslova za rad detektora zračenja (v. de-

elektron-volt tektori zračenja), obradu podataka i automatizaciju merenja. Primenjuju se u nuklearnoj medincini. elektron-volt, oznaka eV, vansistemska jedinica za energiju čija je upotreba dozvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji, nuklearnoj medicini i elektrohemiji. Elektron-volt je kinetička energija koju dobija elektron prelazeći potencijalsku razliku od l volta u vakuumu.leV=l,602xlO-19 J (džula). elektropireksija, podizanje telesne temperature ili zagrevanje pojedinih delova tela pomoću dijatermije ili kratkih talasa. Sin. pyrothermia. elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tankog sloja metala s metalnog skeleta parcijalne proteze putem elektrolize da bi se dobila glatka ispolirana površina.

elektroresectio prostate, v. forage. elektrosan, električna anestezija, besvesno stanje koje nastaje u ljudi na čiju se glavu primenjuju male količine struje u vidu pulsova učestalosti od 20 do 40 herca. elektrošok, niz telesnih i psihičkih pojava, izazvanih kratkotrajnim provoñenjem električne struje kroz lubanju, koje umnogom podsećaju na veliki epileptički napad. Primenjuju se kao sredstvo za lečenje nekih duševnih bolesti kao što su melanholija, katatonija i manija. elektrotaložnik, veoma efikasan ureñaj za uklanjanje čestica iz izlazećih dimova i gasova zasnovani na uticaju visokonaponskog 150.000 do 200.000 V elektrostatičnog polja u kome se čestice naelektrišu jednom, a zatim budu privučene drugom vrstom električnog polja i istaložene. Uklanja i čestice minimalnih dimenzija. Moguća efikasnost 99,9%. Sin. elektroprecipitator, elektrofiltar. eiektrotomija, sečenje tkiva električnom strujom pomoću elektroda oblika noža, omče, igle itd. element, (1) osnovni sastavni deo neke celine; (2) hemijski element je sastavljen samo od jedne vrste atoma koji se hemijskim načinima ne mogu deliti u prostije supstancije. Element je skup atoma s istim rednim brojem. Dosada je objav-

elleptocytosis ljeno da postoje 104 hemijska elementa. Svi se elementi dele na metale kojih ima oko 2/3 od svih elemenata, nemetale kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se nalaze izmeñu metala i nemetala u MendeIjevljevom periodnom sistemu. Elementi koji se nalaze u živim organizmima nazivaju se biogeni elementi.

elementarna telašća, v. Mycoplasma i L-oblici bakterija. elephantiasis, elefantijaza, trajno uvećanje nekog uda ili dela tela usled stvaranja čvrstog i hroničnog edema tkiva. Simptom nekih oboljenja, v. pachydermia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirurgica, hirurška elefantijaza, veliki edem ruke posle mastektomije; e. filariensis, prava elefantijaza izazvana filarijazom, infekcijom limfnih sudova nematodom Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapaIjenje i začepljenje limfnih sudova s hipertrofijom kože i potkožnog tkiva, prvenstveno nogu i mošnica. Oboljenje se javlja u tropskim predelima; e. graecorum, v. lepra; kongenitalna e., uroñeni limfedem nogu usled hronične opstrukcije limfnih sudova; e. leishmaniana, edem i hipertrofija tkiva prouzrokovana Leshmania donovani, v. leishmaniosis; e. lymphangiectatica, elefantijaza dela tela na kome se nalazi limfangiektazija; e. nostras, elefantijaza izazvana hroničnim povratnim streptokoknim erizipelom ili hroničnim recidivirajućim celulitisom; e. scroti, elefantijaza mošnice, ogromno zadebljanje kože i potkožnog tkiva mošnica, koje može da bude prepreka za polni život naročito kad je praćena velikim edemom. elevator, (hir.) instrument za izdizanje tkiva, naročito kostnih fragmenata po-principu poluge ili za odizanje, odlubljjvanje pokosnice. elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom obeležavane naročito dragocene tinkture i miksture. Danas se ovaj izraz malo upotrebljava. elliptocytosis (hereñitaria), eliptocitoza (nasledna), nasledni poremećaj u kojeg veći broj eritrocita ima eliptički oblik i u kojeg postoji manje ili više izražena hemolizna anemija. 231



Ellis-Damoiseauova linija

embryotoxon

Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li- embrionalna interseksualnost, začetak nija s ispupčenjem okrenutim nagore, gonada je do kraja 2. meseca intrauterikoja čini granicu perkutorne tuposti u nog života polno neodreñen. Genetska pleuralnom eksudatu. odreñenost presuñuje koga će pola biti elongatio dentis elongacija zuba, v. extruzačetak. Ako se ne stvara androgeni sio dentis. hormon, uobličavanje uzima pravac Elschnigove bule, Elšnigove bule, okrugženske polarizacije (Turnerov sinlaste ili ovalne tvorevine od epitelijaldrom). Ako je izlučivanje tog hormona nih ćelija ostataka čahure kristalnog sozakasnelo ili nedovoljno, nastaju u emčiva, zaostale iza ekstrakapsularne ekstbrionu interseksualne pojave; e. polje, rakcije, ili povrede. zadebljanje blastoderma, dok Rauberov emanacija, v. emmanatio. sloj, još nije zamenjen providi se kao emaskulacija, odstranjivanje ne samo gotamna okrugla mrlja: embrionalno polje. nada (kastracija) s proksimalnim delom Ono meri oko 650  u prečniku. Na plogametonosnih puteva, nego i snošajnog du od 150 časova ono se izdužuje i ima organa (penisa) s mošnicama. kruškoliki oblik dužine l mm, dok u Embden-Meyerhofov put, način razgrad160. času dostiže 1,5 mm. U početku 7. nje glikoze kojim se glikoza cepajući se dana na repnom kraju embrionog polja na trioze razgrañuje do pirogožñane kijavlja se, po srednjoj liniji, tamna putaseline. nja: primitivna traka, koja na glavenom embolectomia, embolektomija, uklanjakraju zadebljava (Hensenov čvor), dok nje čepa usirene krvi (embolusa) operase na zadnjem kraju vidi zadebljanje: zativnim putem. dnji čvor. Pojava primitivne trake u priembolije pluća, ispitivanja su potvrdila snoj je vezi sa stvaranjem trećeg lista da se embolije pluća sreću češće u žena blastoderma; e. pupoljak, embriogeni (72%). elementi (embrioblast) skupljeni u goembolijska pneumonija, v. pneumonia. milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo trofoblasta koji pokriva embrioblast nosi embolismus, začepljenje krvnog suda' naziv Rauberovog pokrovnog sloja. prouzrokovano stranim telom dospelim krvnom strujom do mesta gde je izazvao embriotrof, hrana embriona, dospela iz materinske krvi (hemotrof) ili iz matezačepljenje. rinskog tkiva (histiotrof). embolus, naziv za strana tela koja su dospela krvnom strujom na mesto gde su embryotomia, embriotomija, zajednički pojam za sve akušerske operacije komaizazvala njegovo potpuno ili delimično danja i smanjivanja tela ploda u cilju zazačepljenje. Embolus može biti deo vršavanja poroñaja. Operacija se vrši u trombusa, ćelije neoplazme, mast, vazinteresu majke kod mrtvog ploda, a duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde samo izuzetno na živom plodu. U te akuće se zaustaviti embolus zavisi od njegošerske operacije se ubrajaju: bušenje i ve veličine, zjapa krvnog suda i krvne smanjivanje glave ploda (perforatio castruje koja ga nosi. pitis), odvajanje glave ploda od tela (deembrioblast, embrionalna gomila ćelija. capitatio), ispražnjavanje sadržaja grudembriologija, nauka o razviću živih bića. nog koša i trbušne duplje (evisceratio), Prva embrionalna ćelija, zigot, u sebi sapresecanje ključne kosti (cleidotomia), drži sve morfološke odlike i sve funkcije presecanje kičmenog stuba (spondylobudućeg organizma. Kojim mehaniztomia) i pravo komadanje ploda (dissecmom i pod 'kakvim okolnostima se iz tio fetus). Poboljšanjem antenatalne zatako elementarne strukture razvijaju štite i operativne tehnike u rešavanju složeni i najsloženiji oblici i funkcije, zanemarenih poroñaja sve te akušerske proučava uzročna (kauzalna) embriologioperacije se danas vrlo retko vrše. ja. embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. corembrion, naziv za plod do 2. meseca. neae posterius, kongenitalna malfor232

emejocitoza macija u razvitku periferije rožnjače. Zahvata Schwalbeovu liniju i čini formaciju koja prominira u prednju komoru. Embriotöksin korneje posterius udružen s kongenitalnom anomalijom periferije dužice čini Axenfeldov sindrom. V. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. emejocitoza, v. egzocitoza. ernesis gravidarum, trudničko povraćanje. Prema intenzitetu povraćanja se razlikuju: obično, umereno povraćanje (emesis gravidarum) i uporno teško povraćanje (hyperemesis gravidarum). Trudnice vrlo često umereno povraćaju u prvim mesecima trudnoće, a to stanje obično prestaje posle trećeg meseca trudnoće. Skoro polovina trudnih žena povraća, u početku trudnoće, ujutro našte, prilikom obroka ili odmah po uzimanju obroka, povraćanje je bez napora i bez teškoća. Uporno teže povraćanje (hyperemesis gravidarum) može se javiti od samog početka trudnoće, počinje kao umereno koje se sve više pogoršava. Pored upornog povraćanja dolazi do pogoršanja opšteg stanja: dezhidratacije, oligurije, gubitka apetita, mršavljenja i subikterusa. U završnom stadijumu vidi se slika potpune inanicije i anurije. Ako se hiperemeza ne leci, može imati fatalan ishod. emetica, emetici, sredstva za izazivanje povraćanja. Danas se retko upotrebljavaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u dece) i Apomorphini chloridum. Sin. vomitiva. emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipecacuanha, koji, unesen per os, izaziva povraćanje (otuda ime). U obliku injekcija služi za lečenje amebne dizenterije. emetropija, v. emmetropia. eminentia, eminencija, ispupčenje, uzvišica (npr. eminentia arcuata na piramidi siepoočne kosti). emisija, istiskivanje sperme u uretru koje nastaje pri kontrakciji glatkih mišića semenovoda i semenih kesica pod uticajem impulsa koji, putem hipogastričnih živaca, pristiže iz gornjih slabinskih segmenata kičmene moždine.

emphysema emmenagoga, emenagogi, sredstva koja izazivaju menstruaciju ili regulišu njeno nastupanje. Emmetova operacija, v. operacija. emmetropia, emetropija, stanje refrakcije normalnog oka. Paralelni svetlosni zraci, koji padaju na rožnjaču, sjedinjuju se na mrežnjači u jednu oštru sliku, tj. pri pogledu u daljinu dobija se oštar lik predmeta koji se posmatra bez upotrebe akomodacije. emocija, v. emotio. emollientia, emolijencija, sredstva za razmekšavanje površinskog dela kože, npr., sapuni, masti, glicerol itd. emotio, emocija, snažno osećanje praćeno telesnim manifestacijama, kao što su promene izraza lica, bledilo, crvenilo, znojenje, pojačan rad creva, ubrzanje frekvencije srčanih otkucaja itd. V. afekt. emotivan, koji se odnosi na emociju. emphysema, emfizem, promena plućnog tkiva praćena povećanom količinom vazduha u njemu. Emfizematozno pluće je uvećano u celosti ili delimično, zavisno od rasprostranjenosti emfizema; e. bronchiolare, odlikuje se velikom proširenošću bronhiola. Postoji izražena hipertrofija mišića u njima, plućne alveole su smanjene - često nalazimo delove plućnog tkiva s ožiljcima; e. cutaneum, vazduh ili gas u rastresitom veznom tkivu, pod kožom; e. gangrenošum, maligni emfizem u gasnoj gangreni, izazvan anaerobnim klicama; e. intestinale, stanje nagomilavanja gasa pod serozom creva; e. mediastinale, nastaje prodorom vazduha u masno tkivo sredogruña meçiijastinuma; e. obstructionis, povećani sadržaj vazduha u plućima prouzrokovan delimičnim začepljenjem bronhiola. Pluća su uvećana, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfizem dovodi do hipertrofije desne komore srca zbog povećanog otpora u plućnom krvotoku; e. pulmonum, emfizem pluća. V. emfizem; e. senile, emfizem pluća vezan za ukočenost na grudnom delu kičmenog stuba vezanog za degenerativnu promenu na meñupršljenskim koturima; e. subcutaneum, pri233

emplastra sustvo vazduha u potkožnom masnom tkivu, najčešće posledica povreda grudnih organa, pluća; e. subcutaneum faciei, potkožni emfizem lica, prisustvo vazduha ispod kože lica posle povrede nosne ili sinusne šupljine, ispiranja rana pod pritiskom i hirurških intervencija na vilicama. emplastra, melemi, lekoviti preparati za spoljašnju upotrebu. Osnovni sastojci su im olovne soli masnih i ovima srodnih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri običnoj temperaturi, melemi su čvrsti, a na telesnoj temperaturi omekšaju, postaju plastični i lepljivi, a daljim zagrevanjem se tope. Daju im se šipkasti, pločasti ili slični oblici, ili se prevlače na tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv melem), danas su ovi oblici lekova napušteni. empyema, empijem nakupljanje gnoja u šupljini čovečijeg tela (pleura, perikard, žučna kesica i si.). emulgendum, v. emulsio. emulgens, v. emulsio. emulsio, emulzija, disperzni sistem u kome su čestice disperzne faze kapljice neke tečnosti čija je dimenzija veća od.x 199 mikrona; e. bakterija, često upotrebljavan, nepravilan je izraz za suspenziju bakterija. emulsiones, emulzije, mlečne, tečni oblici lekova, mlečna izgleda, koji sadržavaju ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, balzam ili druge, u vodi nerastvorljive materije, emulgovane u propisanoj tečnosti. Za spravljanje emulzija potrebna su tri sastojka: emulgendum (materija koju treba amulgovati), emulgens (materija koja vrši emulgovanje) i vehiculum (konstituens) odnosno sredina u kojoj se vrši emulgovanje. enamelum (od stare francuske reci amel, caklina, gleñ), v. adamantinum, substantia adamantina. enantat testosterone, jedinjenje testosterona koje se koristi zbog produženog terapijskog dejstva (»depo-terapija«). enanthema, enantem, ospa na sluznicama. Odgovara egzantemu na koži. encefaližacija, proces koji dovodi do povećanja uloge kore velikog mozga u

234

encephalitis kontroli različitih funkcija. Encelalizacija potiskuje mnoge funkcije nižih centara, a te funkcije preuzimaju viši centri i obavljaju ih obično na složeniji način. Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u primata, kao najsavršenijih živih bića, uopšte uzev mnogo teži, a ponekad i sasvim drugojačiji nego u pasa, ^rnačaka i drugih životinja. encefaloarteriografija, rendgensko snimanje moždanih arterija posle ubrizgavanja jodnog kontrastnog sredstva u jednu od unutrašnjih karotidnih arterija. Encefaloarteriografija je metoda Џ\ omogućuje dijagnozu raznih intrakranijalnih7 procesa: tumora itd. encefalografija, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje subarahnoidnog prostora lubanje i moždanih komora, posle intralumbalnog (ili subokcipitalnog) ubrizgavanja sterilnog vazduha (rede kiseonika). encefalogram, rendgenski snimak izvršen pošto je komorni i subarahnoidni prostor učinjen vidljivim. V. encefalografija. encephalitis, encefalitis, zapaljenje mozga; e. epidemica, epidemički encefalitis, akutno zapaljenje mozga prouzrokovano nepoznatim filtrantnim virusom. Epidemija je besnela u svetu, a naročito u srednjoj Evropi od 1917. do 1924. Odonda se javlja sporadično ili u vidu lokalnih malih epidemija, pri čemu nije sigurno da Ii su raniji klasični i savremeni slučajevi epidemičkog encefalitisa identični. Akutni epidemički encefalitis može imati više kliničkih oblika: (1) somnolentno-oftalmoplegički, (2) algomiokonusni (horeatični), (3) hipertonusno-hipokinetički (parkinsonoidni) i (4) pseudoneurastenički. Posle akutnog stadijuma koji se može završiti smrću u komi, dolazi do izlečenja bez posledica. U izvesnom broju slučajeva na akutni stadijum se naporedno ili posle kraćeg ili dužeg intervala nadovezuje hronični stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Iethargica, e. typus A Economova bolest; e. larvata (Vujić), prikriveno zapaljenje mozga, oblik u kome se encefalitis danas vrlo često javlja. Eneefalitis larva-

encephalitis ta obično ima bqgatu subjektivnu simptomatologiju, koja se može uvrstiti bilo u neurasteniju (pseudoneuroze), psihoneuroze ili u vegetativne neuroze odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bolesnici pokazuju karakteristične znake oštećenja ekstrapiramidnog sistema, često vrlo suptefee-po izraženosti t tešfce za otkrivanje !interpretacije: znak rimae sužava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogledu u stranu;-zttttk obrve, podizanje obrve pri pogledu u stranu i naniže; znak devijacije pesnice u polje IH unutra. Osim tog3 vide se promene u krvi i likvoru koje govore za organsko poreklo navedenih oboljenja. Priroda organskih osteéeßja kod encefalitisa larvate nije uvek poznata; moguće je da su lezije vaskularne, traumatske ili uroñene; e* letharglca, letargički encefalitis, v. e. epidemica; e, netn purulenta (na koji se obično misfi pri .upotrebi termina encefalitisa), može se podeliti u 3 grupe: I) primarni encefalitis, e, lethargica (tip A), japanski encefalitis (tip B), e. Samt-Louis, prolećno-letnji encefalitis (krpel|ski encefalitis); II) sekundarni^., encefalitis koji se javljaju u toku akutnih infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e. väccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa, e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) neeruptivnih (encefalitis u toku trbušnog tifusa), erizipela, difterije gripa, zauški (parotitis epidemica); III) encefalitis neodreñenog oblika: encephalomyelitis disseminata acuta, e. rheumatica (chorea minor), leucoencephalitis subacuta scleroticans, e. psychotica azotaemica acuta itd.; e. purulenta (abscessus cerebri), gnojavi encefalitis; specifični e. (e. luetica, e. tuberculosa). encephalitis et encephalomyelitis, teška, akutna virusna oboljenja mozga, i moždine. U kliničkoj slici su izraženi simptomi i znaci akutne neuroinfekcije s temperaturom, poremećajem svesti, meningealnim sindromom i neurološkim ispadima. U likvoru je povećan broj ćelija i nivo albumina. Bolest traje više sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 1030°o. Ceste su sekvele: primarni e.,

encephalopathia izaziva ih veliki broj neurotropnih virusa; sekundarni e., nastaju kao komplikacija posle preležanih osipnih groznica i pertusisa, ili posle vakcinacije protiv velikih boginja i besnila. encephalomalacia, encefalomalacija, razmekšanje mozga. Nastaje usled izumiranja dela mozga čija je arterija začepljena (trombozom, embolijom, zapaIjenjem itd.). Nekrotičko tkivo se razmekšava usled autolize, a docnije se produkti autolize resorbuju i na mestu neJuroze stvaraše šupljina, tzv. encefalomalacična cista. Encefalomalacija je najčešće uzrok moždane kapi (apoplexia cerebri). Posledica encefalomalacije je oduzimanje polovine tela na suprotnoj strani koje obično ne nastupa naglo i nije praćeno dužim gubitkom svesti. U početku su smetnje znatno veće nego kad proñe otok okolnog zdravog tkiva. V. іі cerebri. encephalomeningocele intranasalis, unutrašnja nosna encefalomeningokela nastaje usled greške u embrionskom razvoju lubanje. U takvom slučaju ostaje izmeñu etmoidne i ncsne kosti defekt u osifikaciji kroz koji se u nos izbočuje izdanak dure (meningokela) ili vrećica koja sadrži i moždano tkivo (encefalomeningokela). Rinoskopski Vialaz podseća na nosni polip, ali prisustvo u malog deteta i polazište s krova nosa upućuju na pravu dijagnozu. Nekad se unutrašnja nosna encefalomeningokela izbočuje pod kožom nosa ispod donjeg ruba nosne kosti. encephalomyelitis, encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kičmene moždine, obično u vidu većeg broja rasutih žarišta. Klinički predstavlja tzv. akutnu multipIu sklerozu. encephalon, (grč.) encefalon, mozak u širem smislu, deo centralnog nervnog sistema smešten u lubanjskoj duplji. Sastoji se od rombastog mozga (rhombencephalon) i mozga u užem smislu (cerebrum). encephalopathia, encefalopatija, svako degenerativno oboljenje mozga.

235

enclave enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje normalne sredine i mesta i uglavljena u neki drugi organ ili tkivo. endangitis, zapaljenje endagijuma. endarterectomia, endarterektomija, ekscizija zadebljane ateromatozne intime arterije; gasna e., endarterektomija proizvedena primenom ugljen-dioksida pod velikim pritiskom, koji odlubljuje pločaste naslage iz venačnih arterija srca, kao način lečenja ateroskleroze. endarteritis, zapaljenje intime, unutrašnjeg sloja arteije; e. deformans, deformirajući endarteritis, hronični enteritis koji se odlikuje masnom degeneracijom tkiva arterije i taloženjem krečnih soli; e. obliterans, zapaljenje intime manjih arterija, zbog čega nastaje začepljenje zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans: e. proliferans obliterans (Heubneri), luetičko produktivno zapaljenje intime koje dovodi do suženja zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans. endemska gušavost, v. gušavost. endemska hematurija, v. haematuria. endemski sifilis, v. syphilis. endo-agar, diferencijalna, čvrsta hranljiva podloga (obično se razliva u Petrijevusolju) na kojoj se kolonije jedne bakterijske vrste razlikuju po obojenosti od kolonija druge bakterijske vrste, što je omogućeno prisustvom ugljenih hidrata (laktoza), indikatora i raznih soli. endoaneurysmorrhaphia, endoaneurizmorafija, operacija u lečenju u aneurizme. Sastoji se od otvaranja aneurizmne kese i zatvaranja njenog lumena unutrašnjim, nabirajućim šavovima. Sin. Matasova operacija. V. operatio. endocarditis, endokarditis, zapaljenje opne koja iznutra oblaže zidove srčanih šupljina - endokardijuma; e. acuta, akutno zapaljenje srčanih zalistaka, koje može biti prouzrokovano hemolitičkim streptokokom i drugim vrstama streptokoka, gonokokom, a rede drugim vrstama bakterija. Najčešće su zahvaćeni mitralni i aortni zalisci, dok gonokok napada češće zaliske desnog srca. Javljaju se vegetacije na ivicama zahvaćenih zalistaka s ulceracijama. Na površini promena je fibrin ispod koga 236

endocarditis se nalazi masa bakterija. U dubljim zonama se nalaze leukociti i fibrozno vezivo; e. atypica verrucosa, javlja se u vidu bradavica na zaliscima i endokardu. Promene nisu niti po tipu onih koje nalazimo u bakterijskog, niti reumatskog endokarditisa. Opisan je u bolesnika s lupus eritematodesom. Glavna promena je u hijalinom bubrenju subendotelnog kolagena, praćen infiltratima plazmocita, proliferacijom kapilara, kasnije pojavom ožiljaka; e. foetalis, zadebljanje endokarda i subendokarda nastalo usled proliferacije elemenata kolagenog i elastičnog tkiva. Javlja se u obe polovine srca, ali pretežno u levom, a ponekad zahvata i zaliske. Najčešće se javlja u dece. Srce je znatno uvećano, javljaju se i simptomi slabosti srca. Etiologija je nejasna. Slučajevi u dečjem uzrastu su kongenitalnog porekla, verovatno usled poremećaja razvoja; e. gonococcica, destruktivni endokarditis s veoma rasprostranjenim trošnim vegetacijama na zaliscima. Nastaje hematogenom diseminacijom u toku infekcije gonokokima. Lokalizacija endokarditisa na zaliscima desnog srca češća je nego u drugim endokarditisima; e. lenta, subakutni bakterijski endokarditis prouzrokovan sojem streptokokus viridans u 95% slučajeva. Ostatak od nekoliko procenata prouzrokovan je bacilom influence. Obično nisu jasna ulazna vrata prouzrokovača - fokus iz koga bakterije dospevaju do srca. Veruje se da bakteriemija nastaje iz ognjišta kao što su zubi i tonzile. Meñutim, potrebni su i drugi činioci za lokalizaciju procesa na endokardu. Ranija oštećenja zalistaka, izvesne kongenitalne nenormalnosti, kao i prisustvo trombocitnih tromba na zaliscima, značajni su predisponirajući činioci. Subakutni bakterijski endokarditis veoma često se razvija na ranije oštećenim zaliscima reumatičnim procesima. Mitralni, aortni su najčešće zahvaćeni, dok trikuspidni i pulmonalm mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju na zaliscima trošne su, te se delići s njih lako otkidaju ulazeći u krvotok. Isto tako vegetacije se šire na strume papi-

endocardium larnih mišića kao i na endokard zida komora. Zalečenje nastaje prodorom fibroblasta i kapilara iz baze zaliska u vegetacije na površini. Dugo vreme se mogu zadržati bakterije u sredini zalečenih zalistaka. Embolusi s vegetacija, dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u bubrezima, slezini i mnogim drugim organima i tkivima kao što su retina, koža, mozak, pa i u samim krvnim sudovima, izazivajući mikotičku aneurizmu. Niska viru^lencija mikroorganizama ne izaziva gnojnu reakciju na mestu embolije; e. Libman-Sacks, to je atipični verukozni endokarditis koji se odlikuje vegatacijama na zaliscima i zidu komore. Njegova glavna odlika je hijalino bubrenje subendokardnog kolagena kome sledi zapaljenjska reakcija u kojoj postoji veliki broj makrofaga, plazmocita, proliferacija kapilara, a u poznijem stadijumu fibroza; e. rheumatica, odlikuje se zahvaćenošću mitralnih zalistaka u svim slučajevima. Aortni su u 50% slučajeva zahvaćeni, dok su trikuspidni u jednoj trećini. U početku postoji degeneracija subendokardnog sloja veziva s proliferacijom. Zapaljenje se širi kroz tkivo celog zaliska uz pojavu edema, mikrofaga, plazmocita, limfocita i mladih kapilara. Endotel je razoren, a vegetacije se stvaraju na liniji dodira ivica zalistaka. Vegetacije su multiple, čvrste, sitne, glatke, a sastoje se uglavnom od krvnih pločica i fibrina. Zalečenje se završava stvaranjem debelih, skvrčenih, delom razorenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza mitralnih zalistaka praktično je najčešća posledica; e. staphylococcica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog stafilokokima. V. e. acuta; e. streptoeoccica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog streptokokima. V. e. subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e. lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta. endocardium, endokard, tanka unutrašnja opna koja iznutra oblaže zidove srčanih šupljina, a na otvorima gradi zaliske. endocitoza, opšti naziv za pinocitozu i fagocitozu.

endokrina pluriglandularna edenomatoza endocrinium, endokrinijum, naziv za skup svih endokrinih žlezda u organizmu kao jedan pojmovni sistem s obzirom na vrlo prisnu meñusobnu korelaciju žlezda. endoderm, unutrašnji list blastoderma. V. blastodermni listovi (prospektivni značaj). endodontia, (stom.) stomatološka disciplina koja se bavi proučavanjem patologije i terapije zubnih tkiva. endogamija, sklapanje braka izmeñu pripadnika ograničenih, malobrojnih, grupa stanovništva, tako da je oplodnja izmeñu osoba sličnog genotipa češća nego u opštoj populaciji, pa, prema tome, i rizik pojave homozigota za odreñene mutantne recesivne gene. endogeni erogeni faktori, v. erogeni faktori, endogeni. endogenus, endogeni, koji potiče iz samog organizma, prouzrokovan unutrašnjim faktorima, suprotno od egzogen. endognathio, uskost vilice; e. bimaxillaris, uskost obeju vilica, uroñena nepravilnost. U slučajevima e. maxillaris ili e. mandibularis postoji gnatično ili dentoalveolarno ukršten zagrizaj. tancije zbog čega se upotrebljava za podsticanje želudačne sekrecije. hereditaran, koji je nastao dobijanjem mutantnog gena od roditelja. Sin. nasledan. hereditarna displazija gleñi, v. amelogenesis imperfecta. hereditarne bolesti, poremećaji izazvani mutacijom gena u germinativnim ćelijama, koji se prenose s jedne generacije na drugu. Sin. nasledne bolesti. hereditarni opalescentni dentin, v. dentinogenesis imperfecta; hereditarni sifilis, pogrešno, staro shvatanje o naslednosti sifilisa. Bolest može biti uroñena - syphilis congenita ili connata. hereditarnost, proporcija fenotipske varijacije odreñenog obeležja izazvanog samo genskim činiocem, u odnosu na udeo spoljašnjih činilaca u nastanku tog obeležja. hermaphroditismus, prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U 330

hernia prirodi je on u nižih životinja česta pojava, bilo da se u jednom organizmu oba pola nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo uzastopno (uzastopni h. ili proterogonija). U poslednjem slučaju takva jedinka jedan deo života doživljava kao jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je prvo mužjak, pa ženka (proterandri-ja) ili prvo ženka pa mužjak (proterogi-nija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam, stanje razdvojenih polova, tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca samo jednog pola. Čovek je go-nohorično biće jer su u njega polovi razdvojeni na dve vrste jedinki. Meñutim, danas je jasno da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi (verus) i lažni (spu-rius s. falsus) nema više opravdanja. Svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on javio. Prema tome, što se on javlja, umesto na gona-dama, na vangonadnim genitalnim organima, nije razlog da se oglasi za lažan ili prividan, jer to, zaista, nije. U cilju razlikovanja od onog koji se javlja na go-nadama treba mu dodati pridev koji se odnosi na organe zahvaćene anomali'-jom. Izgleda nam daje pre svega neophodno obuhvatiti hermafroditizam pojmom patološke inter seksualnosti koja se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti), nego i od pojave vangenitalne, široko obuhvat-ne somatske interseksualnosti. Uže shvaćen, hermafroditizam bi bio genitalna interseksualnost i kao takav može se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe. Nazvati hermafroditismus verus samo gonadnim, bilo bi nedovoljno. Zato je precizniji pridev ambiogonadni, kao što za pseudohermafroditismus treba usvojiti naziv vangonadni hermafroditizam koji može zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutrašnji i spoljaš-nji vangonadni hermafroditizam). hernia, hernija, kila, ukvara. U širem smislu, promene anatomskog položaja unutrašnjih organa, kada dospeju pod površinu tela ili u susedne telesne šupljine. U užem smislu, pored ovih karakteristika, dislokovani organi potiskuju pred

hernia sobom trbušnu maramicu (peritoneum itd.) koja ih omotava stvarajući kilnu kesu. Ovo je obeležje prave kile za razliku od prolapsa ili lažne kile. Najčešće su kile trbušnih organa koje prodiru pod površinu tela kroz trbušni zid. Sastavni delovi kile su: kilni prsten, otvor u trbušnom zidu kroz koji izlazi hernija; kilna kesar, zidovni peritoneum, koji omotava ispale trbušne organe. Po svojoj etiologiji su uroñene (kongenitalne) ili stečene (akvirirane). Opšta karakteristika kila je da su reponibilne, ako se mogu vratiti (reponovati) kroz kilni otvor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti i ukleštene (h. incarcerata), koje se javljaju kao veoma opasna komplikacija svih vrsta kila: h. abdominalis, ispadanje abdominalnih organa kroz trbušni zid; h. acquisita, hernija koja nastaje usled naprezanja ili nekog zadesa; Bečlardova h., hernija femoralis koja se probija kroz safenski otvor; h. cerebri, v. encephalocele; h. congenitalis, uroñena kila koja postoji već pri poroñaju u mošnici ili pupku; h. diaphragmatica, prečažna kila. Nastaje prodiranjem trbušnih organa u grudnu šupljinu kroz otvore u prečazi; h. d. spuria, lažna prečažna kila koja je redovno traumatskog porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera, prava kila, jer ima kilnu kesu; h. diskusa, v. diskopatija, hernija meñupršljenskog kotura, hernija pulpozne jezgre; h. diskusa intervertebralisa, v. diskopatija, hernija pulpozne jezgre, hernija diskusa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h. femoralis, kila na prednjoj strani korena buta čiji se kilni kanal nalazi u sudovnim rojtama. Sin. h. cruralis interna. Retka varijanta je h. femoralis (cruralis ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje na korenu buta i koja koristi za svoj kanal lacuna musculorum; h. gangliodes, cista stvorena na mišićnim tkivima i koja sadrži sluzni sadržaj. Naziva se i ganglionom; Grynfeltova h., kongenitalna hernija koja prolazi kroz gornji slabinski prostor; Hesselbachova h., sin. h. femoralis (cruralis) externa; hiatusna hernia, protruzija nekih abdominalnih organa kroz jednjački procep

hernia prečage, ali je to obično klizajuća ili paraezofagusna dijafragmatska hernija; h. inguinalis, preponska kila; h. i. externa, to je spoljašnja, bočna, indirektna ili kosa preponska kila koja ispada prodirući kroz preponski kanal (u muških uz spermatičku vrpcu, a žena uz okruglu materičnu vezu u ovom kanalu). Sin. h. indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. interna, unutrašnja ili direktna preponska kila koja se ispupčuje kroz manje otporni trbušni zid medijalno od epigastričkih krvnih sudova. Sin. h. directa, h. medialis; h. i. interna parietalis, preponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi delimično ili potpuno izmeñu mišića trbušnog zida; h. i. interstitialis, u kojoj se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne fascije i aponevroze kosog mišića; h. i. properitonealis, hernija u kojoj se kilna kesa nalazi izmeñu poprečne fascije i zidovnog peritoneuma; h. intersigmoidea, hernija u kojoj su organi prodrli u intersigmoidnu jamu; h. irreductibilis, hernija koja potiskivanjem rukom, taxisom, ne može da se »namesti«; h. ischiadica, nalazi se u sedalnom predelu; njen kanal prolazi kroz foramen suprapiriforme; Littréova h., kila u kojoj se kroz kilni prsten ispupčuje samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi nalazi kao sadržina samo Meckelov divertikul; Morgagnijeva prečažna h., kila čiji se otvor u prečazi nalazi u fibroznom grudnorebarnom trouglu (Morgagni); h. pulpoznog nukleusa, v. diskopatija, diskus-hernija, kila meñupršljenskog kotura; h. oburatoria, zaporna kila, nalazi se na unutrašnjoj strani korena buta, koristeći za svoj kanal zatisni otvor; ožiljačna h., trbušna kila koja može nastati posle operacije ili povrede trbušnog zida. Ona je posledica ožiljka koji je zamenio normalne sastojke trbušnog zida, a na prvom mestu mišićno tkivo; okolojednjačka prečažna h., kila u koju, pored normalno položenog jednjaka i kardije, ulazi dno želuca kroz jednjački procep, dok tanko i poprečno debelo crevo nekad ulaze u grudnu duplju; h. perinealis, meñična kila, koristi za svoje formiranje pukotinu u pre331

Herniariae herba čazi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se javlja u predelu zadnjeg dela velike usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje uvaljivanjem kile, kroz mišićni sloj rektuma u sam rektum. Isti naziv nosi i ispupčavanje rektuma na meñici u spadu usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h. vaginalis, pojavljuje se u usmini ispupčavajući njen prednji ili zadnji zid: sklizna (»sliding«) dijafragmatska h.r kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog dela želuca u torakalnu duplju; mošnička skrotalna h., preponska kila koja se spustila u mošnicu; Treitzova h., retroperitonealna hernija, koja prolazi kroz gornji dvanaestopalačni špag. Naziva se i h. duodenojejunalis; h. umbilicalis, pupčana kila (koja je, u stvari, ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja trbušne šupljine u predelu pupka; h. ventralis, trbušna kila, koje ima nekoliko vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka, naziva se h. epigastrica, a pored pupka h. paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva, hernija koja nastaje posle operacije na trbušnom zidu; (c) h. traumatica, hernija koja nastaje posle povrede; (d) h. ventralis, bočna trbušna kila; von Bergnannova h., oblik male intermitentne hijatusne hernije. Herniariae herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin, alkaloid koji ima jače analgetičko dejstvo od morfina, ali i jače deluje depresivno na centar za disanje. Deluje jako euforično, tako da prilikom njegove upotrebe postoji velika opasnost od nastajanja toksikomani-je (heroinomanija). Ne upotrebljava se kao lek. herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s pojavom mehurića na sluznici usta; h. akcesorni, propratni herpes u toku nekih opštih oboljenja (gripa, bakterijske pneumonije, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex; h. cornea, oboljenje rožnjače koje se ispoljava u vidu menurića i ulceracija; h. povratni, v. herpes simplex; h. propratni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virusno oboljenje s pojavom mehurića na

332

herpes koži, rumenom delu usana ili sluznici usta. Prouzrokuje ga virus herpes simplex, koji se nalazi intracelularno i koji izaziva patološke promene kad god je došlo do smanjenja odbrambenih snaga organizma. Bolest počinje peckanjem i crvenilom, a zatim se na obolelom mestu javlja veći broj malih mehurića koji brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U oralnom herpesu na mestu mehurića stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lokalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. facialis, h. labialis itd. Lečenje je simptomatsko i vakcinacijom. Sin. povratni herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi DNK-virusa. U ovoj grupi ima više virusa, najvažniji je virus h. simplex, koji u čoveka na koži i sluznici izaziva herpes labiaiis (groznica, jaglina, jarić, pljugavica). Računa se da 70-90 % osoba ima ovaj virus i ko jednom doñe u dodir s njim, nosiće ga celog života, jer ovaj virus živi u ravnoteži s domaćinom; h. zoster ili samo zoster, virusno oboljenje moždanih ili kičmenih ganglija koje se ispoljava grupisanim mehurićima na eritematoznoj osnovi, obično jednostrano duž inervacionog područja odgovarajućeg nerva (z. intercostalis, z. facialis, z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko javlja obostrano (z. duplex) ili generalisano (z. generalisatus s. varicellosus). Katkad je sadržaj vezikula hemoragičan (z. haemorrhagicus) ili čak dolazi do gangrene (z. gangraenosus). Oboljenje traje dve do tri sedmice, praćeno često jakim, neuralgičkim bolovima, a zatim se povlači ostavljajući za sobom trajan imunitet. Sin zona; h. zoster ophthalmicus, herpetičko oboljenje u području prve grane trigeminusa. Izazivač je virus. Pored promena na koži, na oku se, kao komplikacija, javljaju mehurići na vežnjači i rožnjači, koji prskaju i stvaraju ulceracije. Može doći do keratitisa, iritisa, u redim slučajevima i do neuritisa vidnog živca; h. zoster oticus, usni herpes zoster, kožne manifestacije herpesa zauzimaju usnu školjku i njenu okolinu. Oboljenje je praćeno bolovima (otalgia) i afekcijom živaca, oštećenjem sluha po perceptivnom tipu (a. coc-

Herter-Heubnerova bolest

heterotrofan

ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hrohleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), češće matin. i perifernom paralizom facijalisa. Poreheterohromatinizacija, v. lajonizacija, X-mećaji su prolazne prirode. inaktivacija. Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia. Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis heterologo, označava antigenske razlike izmeñu raznih životinjskih vrsta. chronica atrophicans. heterometrijska autoregulacija srca, Herxheimerova reakcija, v. reakcija. sposobnost srca da se jače kontrahuje Hesselbachova hernia, v. hernia. kada je srčani mišić istegnut u fiziološhetacilin, polusintetski penicilin sa širokim granicama. Ova osobina je svojstvo kim antibakterijskim spektrom (iz njesvih poprečnoprugastih mišića i objašga se, razgrañivanjem, oslobaña ampicinjava se povoljnijim odnosom aktinskih lin). i miozinskih niti u mišićnim vlaknima. heterochromatin, heterohromatin, deo Pri istezanju zida desne pretkomore pohromosomske supstancije s gustim spivećava se i srčana frekvencija za 10 do ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga, 15 °/o. Povećanje snage kontrakcije srca neaktivna u transkripciji u području heoko 30 sec. posle prethodnog istezanja terohromatina. Heterohromatin ima (kada se dužina mišićnih vlakana usled kompaktan izgled i intenzivno se boji. snažnije kontrakcije vratila na početnu) V. euchromatin. naziva se homeometrijskom autoreguheterochromia iridis, različita jačina piglacijom i objašnjava se povećanjem mementovanosti dužice jednog i drugog taboličkih procesa u mišiću koji je bio oka. Javlja se uroñeno, češće stečeno. istegnut. heterocikličan, naziv za organska cikličheteroosteoplastika, presañivanje kosti na jedinjenja koja u svom prstenu (cikuzete s individue druge vrste. lusu), pored ugljenikovih atoma, sadrže heterophoria, heteroforija, latentni strai atome drugih elemenata, npr. pirol, pibizam koji u odreñenim okolnostima ridin i dr. postaje manifestan. Heteroforiju mogu heterociklične aminokiseline, v. aminoizazvati svi uticaji koji dovode do porekiseline. mećaja ili prestanka fuzije. Fuziju otežaheteroduplex, heterodupleks, dvolančavaju telesna naprezanja, dugo čitanje ili na DNK u kojoj izmeñu dva lanca ne poalkohol. Sin. strabismus latens. stoji potpuna komplementarnost redos- heteroplastica, heteroplastika, transleda baza; može nastati kao rezultat muplantacija kalema s jedinke druge vrste. tacije, rekombinacije, ili se može dobiti heteroseksualni aloerotizam, v. autoeroin vitro kaljenjem jednolančanih DNJC. tizam. V. hibridizacija nukleinskih kiselina. heterosis, heteroza, superiornost hibrida heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnelu prvoj generaciji u odnosu na neposlova reakcija. redne pretke u pogledu mnogih biološheterofilni antigen, v. Forssmanov antikih vrednosti: dužine života, plodnosti, gen. fizičke snage i dr. heterogametija, v. androspermijum. heterosugestija, v. sugestija. heterogametski pol, jedinka koja stvara heterotransplantacija, presañivanje u gamete ili s dva različita hromosoma kome se uzima presad (transplantat) s pola (XY na primer) ili samo s jednim jedinke druge vrste. V. heteroplastica. hromosomom pola i bez njega (XO). U heterotrofan, sposoban da organska jediljudi muškarac pripada heterogametnjenja, specifična za njega, sintetizuje skom polu jer proizvodi dve vrste sperjedino od drugih organskih supstancija matozoida (X i Y ). (odnosi se na sve životinje, saprofitske i heterogeno, v. ksenogeno, heterologo. parazitske bakterije i gljive, ali i na neke heterohromatin, zgusnuti hromatin, meñu najvišim biljkama koje ne sadrže neaktivan u procesu transkripcije RNK; hlorofil). V. autotrojan, saprojit. 333

heterotrofne bakterije

heterotrofne bakterije, bakterije koje za svoju ishranu koriste organske materije. heterovakcina, vakcina spravljena od heterolognih bakterija, tj. od druge vrste, nego što su one koje su izazvale oboljenje, protiv kojeg se ona primenjuje. Heterovakcina se upotrebljava za nespecifičnu terapiju. heterozygot, heterozigot, jedinka u čijim ćelijama se nalaze različiti alelski geni na jednom ili više lokusa homolognog para hromosoma. Hexamethylentetraminum, heksametil-entetramin, sredstvo za dezinfekciju mokraćnih puteva, jer se u kiseloj sredini iz njega oslobaña formaldehid. U alkalnoj sredini je bez dejstva. Hexobarbitonum (heksobarbiton), barbiturat s kratkotrajnim dejstvom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. hidrazid izonikotinske kiseline, v. izoniazid. hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika, obično u vidu pukotine, npr., h. oesophageus (seu foramen oesophagicum), zjap na prečazi kroz koji ulazi jednjak^u trbušnu duplju. Ovaj ulazak može da bude praćen srčanim tegobama ili znacima neurocirkulatorne distonije; h. hernia, prolazak jednog dela želuca kroz hiatus oesophagi na prečazi iz trbušne u grudnu duplju. Može biti praćena srčanim tegobama ili neurocirkulatornom distonijom. hibernacija, stanje uspavanosti u kome izvesne životinjske vrste provedu zimu, zimski san nekih životinja; veštačka h., snižavanje bazalnog metabolizma, opuštanje mišića, san koji liči na narkozu, pomoću farmakodinamskih sredstava koji utiču depresivno l inhibitorno na simpatikusni nervni sistem i redukuju nivo homeostatske reakcije organiz^ ma. U tom stanju, koje se može održavati nekoliko časova, krvni pritisak se kreće oko 100 mm Hg, a telesna temperatura izmeñu 33° i 350C. U stanju veštačke hibernacije organizam može da savlada teške agresije: traumatske, hirurške, infektivne, toksičke. Veštačka hibernacija 334

hi d roge!

se u suštini razlikuje od zimskog sna nekih sisara. hibrid, jedinka nastala ukrštanjem pripadnika različitih vrsta. hibridizacija nukleinskih kiselina, postupak kojim se, putem stvaranja veštačkih hibrida dva lanca nukleinskih kiselina, ispituje postojanje komplementarnih regiona u njima; u postupku se primenjuje grejanje i hlañenje, tzv. kaljenje jednolančanih nukleinskih kiselina; stvaranje dvolančanih regiona ukazuje na komplementarnost redosleda nukleotida. hidatide, mali mehuri, mehuri-kćeri ehinokokusa. V. echinococcosis. hidatidna cista, v. cystis. hidatidno zujanje, zujanje koje se ponekad može čuti auskultacijom kada se udari šakom u predelu mehura koji stvara pasja glista. V. Taenia echinococcus. hidr-, v. hydr-. hidradenitis, v. hidrosadenitis. hidradenoma, hidradenom, papule veličine čiodine glave, boje kože, lokalizovane na doljim očnim kapcima. U eruptivnom obliku (h. eruptivum) promene mogu biti rasute po vratu i trupu. hidralazin, dihidralazin, antihipertenzivna sredstva; direktno opuštaju glatke mišiće krvnih sudova. hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje vezuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje vodu i daje hlor-alhidrat CChCH(OH)2]. hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. vacciniformia, porphyria erythropoetica. hidrobenzotiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrodinamika, deo mehanike koji proučava kretanje tečnosti. hidrofilan, onaj koji privlači vodu. Ovaj pridev upotrebljava se za tela koja upijaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u koloidnoj herniji za one koloidne čestice čija stabilnost potiče od hidratacije koloidnih čestica. hidroflumetiazid, diuretičko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.

hidrogenacija hidrogenacija, uvoñenje vodonika u nezasićena jedinjenja X (jedinjenja s dvostrukom ili trostrukom ѵ). Npr. očvršćavanje ulja. hidrokortizon, jedan od hormona kore nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoida, ima dejstva slična dejstvima kbrtizona. hidroksiamfetamin, simpatomimetik. hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z, kristalna so koja je najvažnija neorganska supstancija kostiju. hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog katjona, sadrži hidroksilni jon (OH), a ne sadrži nikakav drugi anjon [npr. NaOH, CA(OH)2 itd.]. hidroksil-apatit, ()2()2, kristali koji grade neorganski deo gleñi, dentina i cementa zuba. V. fluorapatit. hidroksilna grupa, jednovalentna atomska grupa. hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinaernia. hidroksiureja, sredstvo za lečenje nekih oblika neoplastičkih oboljenja. hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidrolitičko razlaganje odreñenih organskih jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza koja omogućuje hidrolitičko razlaganje molekula saharoze u molekul glikoze i molekul fruktoze). hidrolitički enzim, v. enzim. hidroliza, razlaganje jedinjenja pod uticajem vode, pri čemu ona stupa u reakciju s jedinjenjem koje se razlaže. U organizmu se tako razlazu složena organska jedinjenja pod uticajem vode, a u prisustvu enzima, na prostija jedinjenja, npr. masti i ulja se razlazu na glicerin i više masne kiseline, složeni ugljeni hidrati (polisaharidi) se razlazu na oligosaharide i monosaharide, belančevine se razlazu u aminokiseline itd. hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u unutrašnjosti opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Nastaje usled nesklada izmeñu lučenja i upijanja endolimfe. Očituje se progresivnom nagluvošću i napadima vrtoglavice (Méniereova bolest). V. bolest. hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapaljenje znojnih žlezda, obično apokrinog

higijena tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis podpazušne jame; h. suppurativa, oboljenje apokrinih znojnih žlezda odlikuje se pojavom jednog ili više čvorića sličnih sačmi u koži, koji se postupno povećavaju do zrna graška, zatim razmekšavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis. hidrosis, hidroza, znojenje. hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda disperziono sredstvo. hidrostatski pritisak, pritisak koji je posledica težine vode; za svakih 13,6 mm stuba vode ispod njene površine povećava se za l mm Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pritisak krvi u krvnim sudovima. Kada čovek mirno stoji, pritisak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a u venama stopala 90 mm Hg; na mestima tela venski pritisci su od O do 90 mm Hg. Hidrostatski pritisak utiče i na pritiske u arterijama i kapilarima. Pri srednjem arterijskom pritisku u sudovima na nivou srca, od 100 mm Hg pri stajanju, pritisak u arterijama stopala je oko 190 mm Hg. hidroterapija, v. therapia. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao čaj. Highmorovo telo, u sredini medijalne strane embrionalnog semenika zadebljano vezivno tkivo (mediastinum testis) u koje se smešta Hallerova semenička mreža (rete testis Halleri). Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela ključnjače u kongenitalnom sifilisu. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiču lučenje znoja, npr., pilokarpin, topao čaj. Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela ključnjače u kongenitalnom sifilisu. higijena, grana medicine koja ispituje sve štetne uticaje u čovekovoj okolini i ustanovljava kako oni deluju ne samo na organizam pojedinca nego i na pojedine grupe ljudi, veće zajednice i ćelo društvo, i proučava sve potrebne mere u cilju zaštite ljudskog zdravlja i stvaranja optimalnih uslova za život; duševna h., grana medicine koja se bavi proučava-

335

higijena njem i primenjivanjem mera potrebnih za čuvanje duševnog zdravlja. Sin. psihohigijena; h. grañevinska, deo opšte higijene koji ispituje, proučava i obezbeñuje higijensku izgradnju i higijensko ureñenje prostorija, stambenih i javnih zgrada, radionica, fabrika itd., jednom rečju, svih grañevina uopšte; industrijska h., deo higijene rada kojim se naročito bavi higijena rada u raznim industrijama; industrijska higijena, grana medicine koja ispituje ne samo štetne uticaje koji se javljaju na radnim mestima već i one koji deluju van uslova rada, a mogu se odraziti na ponašanje radnika za vreme rada, na njegovo zdravlje i radnu sposobnost. Ona izučava, pored ovih, i sve druge faktore koji mogu pozitivno delovati na zdravlje radnika, favorizovati bolju motivaciju i veću produktivnost rada bez negativnih posledica po zdravlje radnika. Higijena rada uključuje više medicinskih disciplina a u prvom redu: kliniku profesionalnih oboljenja (otkrivanje raznih znakova profesionalnih oboljenja i trovanja), toksikologiju, industrijsku psihologiju, zaštitnu tehniku i zdravstveno prosveći^ vanje. Na tom poslu ona pored medicinskih lica okuplja i psihologe, socijalne radnike i inženjersko-tehički personal. Njena delatnost se sprovodi kroz biroe za higijensko-tehničku zaštitu i kroz ambulantno-poliklinički odnosno dispanzerski rad lekara privrednih organizacija. Ovaj radi na planu integralne preventivne i kurativne medicine, ali glavnu pažnju obraća na preventivne mere; mentalna h. grana medicine koja se bavi razvitkom mentalnog zdravlja i emotivnim reakcijama i navikama; h. naselja, deo higijene koji proučava probleme higijenskog ureñenja naselja i stara se da se pri njihovoj izgradnji u celosti vodi računa o zahtevima higijene u cilju obezbeñenja i unapreñivanja zdravlja i radne sposobnosti stanovnika nekog naseljenog mesta, grada ili industrijskog centra. Sin. higijena naselja, komunalna higijena; h. rada, deo higijene koji ispituje dejstvo rada na zdravlje radnika i proučava raznovrsne meha336

higijena ničke, hemijske i fizičke uticaje koji mogu štetno dejstvovati na organizam radnika, na radnu sposobnost i na efekt proizvodnje. H. r. je pretežno preventivna medicinska disciplina. Njen je zadatak da izučava optimalne uslove rada, mere, higijenske i tehničke, za otklanjanje štetnih uticaja iz radne sredine i sprečavanje pojave i razvijanja profesionalnih oboljenja, kao i nesrećnih slučajeva pri radu. Sin. profesionalna higijena; sanacija radnih prostorija, brižljivo odstranjivanje industrijske prašine, otrovnih gasova i para s radnih mesta da bi se sprečilo da radnici udišu ove štetne produkte proizvodnog procesa. To se postiže raznim metodima: ovlaženjem predmeta ili zgodnim dodavanjem ulja koja vežu prašinu; zamenom ručnog rada mašinskim; upotrebom naročitih aparata za mlevenje materijala; dovoñenjem i odvoñenjem materijala mehaničkim putem ili pneumatičkim transportom u zatvorenim i nepropustljivim cevima i mehanizovanim pakovanjem; odvajanjem aparature i mašinerije koja zagañuje vazduh od ostalih radnih prostorija; racionalizacijom rada i promenom postupka proizvodnje; mehanizacijom i hermetizacijom proizvodnog procesa uz istovremeno odstranjivanje stvorenih štetnih proizvoda usisivačima (ekshaustorima); veštačkom ventilacijom i klimatizacijom radnih prostorija; seksualna h., deo higijene koji se bavi seksualnim vaspitanjem, unapreñivanjem seksualnog zdravlja, individualnom polnom higijenom i poInim odnosima kad su ovi u vezi s individualnim zdravljem i zdravljem zajednice; h. sporta, oblast higijene koja se odnosi na ličnu higijenu i higijenu ishrane sportista, higijenu sportskih objekata, sprava i higijenu sportske odeće i obuće. Za sva ta područja važe principi opšte higijene, jedino higijena ishrane sportista ima svoje specifičnosti; h. stana, deo higijene koji ispituje uticaj stanovanja na čovečje zdravlje i mere koje obezbeñuju izgrañivanje zdravih, prostranih, svetlih, suvih i estetskih stanova, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih

higijeničar

Hiltonov postupak

stanova i potpuno i najbrže odstranjiva- higroskopija, grubo procenjivanje vlažnje svih mogućih zagañenja i štetnih nosti vazduha; h. tkanina, osobina tkadejstava iz stanova i njihove okoline; h. nina da vezuju izvësnu količinu vlage iz usta, niz mera koje se sprovode radi odvazduha, a da se pri tom primetno ne ržavanja stanja zdravlja zuba i usne ovlaže. Većina materijala koji se upotduplje u celini. Predstavlja sastavni i rebljavaju za izradu odela higroskopne neophodni deo lečenja oboljenja usne su, ali u različitoj meri, što zavisi od kvaduplje. Sprovodi se pravilnom i dovoljliteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi no čestom primenom četkice za zube i vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasićen interdentalnih stimulatora, ispiranjem vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g usta i dr. Sin. higijena oralna. vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svihigijeničar, industrijski, (1) higijeničar le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g. koji se specijalno bavi pitanjima zaštite hijaloidna duplja, sve se više sužava prizdravlja u industriji i rudarstvu; (2) niži bližavanjem unutrašnjeg lista očne čašizdravstveni radnik, obično iz redova ce spoljašnjem. Duplja koja, na kraju, radnika neke fabrike, koji je kursom ospotpuno iščezava, dok unutrašnji list, u posobljen da vodi brigu o osnovnim hizamenu za to, ograničava novu, hijaloidgijenskim merama (lična čistoća, ventinu duplju. U prvo vreme plitka, ispunjelacija, individualna zaštita, dopunska na je očnim sočivom. ishrana i si.) u svom preduzeću. hijaluronidaza (spreading-factor ili fakhigijensko-epidemiološka služba, grana tor prodornosti), enzimi koje produkusanitetske službe oružanih snaga čiji je ju izvesne patogene bakterije, a nañene zadatak: očuvanje zdravlja i sprečavanje su skori u svih životinjskih tkiva. Tkivo pojava oboljenja i povreda (higijenskonajbogatije ovim enzimom je semenik, profilaktičke mere), suzbijanje postojenaročito u sisara. Hijaluronidaze hidroćih oboljenja i njihova širenja (protivelizuju hijaluronsku kiselinu i na taj napidemijske mere) i mere medicinske račin smanjuju viskozitet mukopolisahadiološke, biološke i hemijske zaštite. rida. Pretpostavlja se da promene, koje nastaju pod dejstvom ovih enzima, dohigijensko-epidemiološki odred, sprecivode do oštećenja vezivnog tkiva i širejalizovana sanitetska jedinica za prenja infekcija. ventivno-medicinsko zbrinjavanje pripadnika oružanih snaga, stanovništva i hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisaharid. Sastavljen od ekvimolekulskih teritorije na kojoj se vodi borba ili uopškoličina glukozamina, glukuronske i sirte gde se nalaze jedinice. V. higijensko-ćetne kiseline. Nalazi se u staklastom epidemiološka služba. telu oka, u sinovijalnoj tečnosti i dr. higijensko-profilaktičke mere, v. higiRastvorena u vodi ostvaruje visok stejensko-epidennološka služba. pen viskoznosti (gel). U organizmu igra higrometar, sprava za merenje vlage u važnu ulogu, jer štiti ćelije sprečavajući vazduhu koja se osniva na tome što se mikrobe da u njih ulaze i dr. životinjske dlake s kojih je odstranjena v. chiasma. mast skupljaju u suvom, a rastežu u hijazma, hilomikroni, najveće čestice lipoproteina vlažnom vazduhu. Za svežnjić dlaka vekoje služe za prenošenje u organizam zana je skazaljka koja na skali pokazuje unetih masti, pretežno triglicerida (v. relativnu vlagu u procentima. Higrometamo), iz creva u druge organe, naročito tar daje približno tačne rezultate. u jetru. Veličina im je 0,5-1,5 mikrona. higroskop, sprava za odreñivanje količine hilotoraks, v. chylothorax. vlažnosti u vazduhu. Hiltonov postupak, otvaranje i drenaža higroskopan, koji privlači i upija vlagu iz sporednih šupljina apscesa mekog tkiva vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncenuvedenim peanom koji se, posle uvoñetrovana sumporna kiselina, fosfor-pennja u apscesnu šupljinu, otvara u više toksid i dr. unakrsnih pravaca. 22 Medicinski leksikon

337

hilurija hilurija, v. chyluria. hilus, vrata, udubljenje na nekom organu kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi, živci i kanali; h. pulmonis, plućni hilus, plućna vrata, udubljenje na unutrašnjoj strani pluća kroz koje prolaze glavna dušnica, krvni i limfni sudovi i živci pluća. Svi ovi organi sačinjavaju koren pluća (radix pulmonis). hilusna igra, pojačane pulsacije hilusa (grana plućnih arterija) pri rendgenoskopiji u slučaju defekta meñupretkomorske pregrade; rede otvorenog ductus Botalli. hilusna šara, normalna šara na fluorescentnom zaklonu (ili na redgen-snimku pluća) s obe strane srčane siluete u vidu leptirovih krila. Ona potiče od grana plućne arterije. U izlečenom limfadenitisu hilusa ova šara je izraženija od normalne. hilusne limfne žlezde (pluća), v. nodilymphatici bronchopulmonales. himera, v. chimera. himotripsin, proteolitički ferment koji pod dejstvom tripsina nastaje u tankom crevu iz neaktivnog himotripsinogena koji luči pankreas. Izlučuje se u neaktiv-^ nom obliku kao himotripsinogen, a aktiviše se pod dejstvom tripsina. Ne koaguliše krv, ali pretvara kazein u parakazein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsinu, koji koaguliše krv, ali ne može da usiri mleko. himozin, lab-terment, enzim sirišta. Dobija se iz sluznice želuca, obično teladi. On izaziva zgrušavanje mleka. Himozin pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi kazeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dejstvu himozina iz kalcijumove soli kazeinogena rastvorljive u vodi nastaje kalcijumova so kazeina, nerastvorljiva u vodi. Zgrušavanje mleka himozinom i pepsinom ima veliku primenu u proizvodnji sira. hinidin, v. chinidinum. hinin, v. chininum. hioidni luk, drugi škržni (branhijalni) luk. On izgrañuje vrat s 3. i 4. lukom. Sem toga, od njega se stvara uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavična traka poznata pod 338

hiperandroidni muškarac imenom Reichertove hrskavice. U daljoj evoluciji srednji deo ove hrskavice iščezava, ostavljajući za sobom fibriodnu vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim unutrašnjim rubom zadnjeg dela ovaj luk stvara prednje lukove mekih nebaca. hioscin, v. Scopolaminum. hiotireoidna traka, prethrskavična traka, koja predstavlja vezu s jezičnom kosti. hiotireoidni luk, 3. škržni luk iz koga se grade meki delovi vrata. Osim toga, od toga luka se stvaraju veliki rogovi jezične (hioidne) kosti. hipadenija, \.mlecne žlezde. hiperandrogenija, postojanje prekomerne količine muškog hormona u muškog (muška hiperandrogenija) ili u ženskog (ženska hiperandrogenija); h. žena, stvaranje prekomerne količine muškog hormona (androgena) u žene, posledica je prekomernog lučenja tog hormona u jajnicima (Bergerove ćelije) u tekalnim ćelijama jajonosnih meškova, kao i u kori nadbubrežnih žlezda. hiperandroidan, kaže se za muškarca suviše muški uobličenog. hiperandroidni muškarac, preterano muški uobličen muškarac koji ispoljava ove osobine: prevagu masnih naslaga u gornjim delovima tela, snažnu muskulaturu, povećanu vrednost rameno-karličnih odnosa, razvijenu dlakavost, intenzivan metabolizam, težnju ka gojaznosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arteriopatija i šećerna bolest. Elementarna poIna aktivnost je obično iznad prosečne vrednosti. Muškarac ovog tipa obično želi decu, mada je često loš otac. Očinstvo je opterećeno željom za posedom, z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To onemogućuje njegovo uspešno vaspitanje dece, naročito kad ona ispoljavaju individualne sklonosti. Hiperandroidni muškarac želi da se sve dešava onako kako on shvata. Njegovo ponašanje u društvu može da bude pozitivno, jer je vrlo energičan, preduzimljiv i istrajan. Ali, pored nespretnosti, on ispoljava

hiperbarička oksigenacija neprilagodljivost, netrpeljivost, sklonost za naturanjem svoje volje. hiperbarička oksigenacija, izlaganje čoveka povišenim pritiscima kiseonika u cilju povećavanja količine rastvorenog kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji pri operacijama na srcu, u lečenju gasne gangrene, u trovanja ugljen-monoksidom i cijanidom. Zbog toksičnosti kiseonika vreme izlaganja ne srne da preñe 5 časova, a pritisak kiseonika 3 atmosfere. hiperbarički kiseonik, kiseonik pod povišenim pritiskom, većim od atmosferskog. hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenylalaninaemia. hiperginogenija, postojanje prekomerne količine ženskog hormona u žene (ženska hiperginogenija) ili u muškog (muška hiperginogenija); h. muškaraca, prekomerno izlučivanje folikuloida u muškaraca dolazi od poremećenog stanja Sertolijevih i Leydigovih ćelija semenika; hiperginoidna žena, osnovna odlika ovoga tipa, nastalog »viškom« ženskih osobina, jeste povećana prevaga u nagomilavanju masti u donjim delovima tela, s velikom vrednošću adipomuskularnog odnosa. Čak i kad je gojazna, njena je muskulatura slaba. Lako se zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni kapilari lako prskaju i modrice se lako stvaraju. Krvni pritisak je ispod prosečnosti, digestivni kapacitet ograničen. Hiperplazija limfoidnog tkiva česta. Zbog preterane istegljivosti zglobnih veza lako dolazi do deformacije kostiju i dustabana. Polni život je normalan, ali preterano pasivnog karaktera i bez topline: polne odnose pre podnosi nego što ih traži i u njima uživa. Njena ljubav prema deci je šlepa, što umanjuje njenu stvarnu materinsku vrednost, ona stvara krajnje razmaženu decu čijim željama, često bez granice i smisla, bez rezerve izlazi u susret, nemoćna da odoli njihovom navaljivanju, naročito ako su androidne konstitucije. Njeno ponašanje, zbog preterane pasivnosti, traži zaštitu i obezbeñenje. Hiperginoidnoj ženi je potreban oslonac i rukovoñenje: bez njih 22*

hipertoničan se oseća izgubljenom. Ostavljena sama sebi, ona kopni u samoći. Ako se nameri na «pravog» muškarca, njen život dobiva smisao i lepotu. Ona na takvog muškarca prenosi svu bezgraničnu šlepu ljubav. hipergonadotropinija, povećano izlučivanje gonadotropina hipofize. hiperhistidinemija, v. hyperhistidinaemia. hiperhromna anemija, v. a. megaloblastica. hiperksifoidija, preterano razvijen ksifoidni nastavak grudne kosti. hipermastija, v. mlečne žlezde. hipermetropan, dalekovid, v. hypermetropia. hipernefroid, tumor nastao od zalutalih suprarenalnih ćelija, benigne je prirode i proizvodi maskulinizaciju. hiperoksalurija, v. hyperoxaluria. hiperorhidija, stanje preterane seksualne funkcije u muškog. hiperosmolalnost, povećana osmolalnost, hiperosmolalnost tubularne tećnosti u dijabetičara u kojih je tubularno opterećenje glikozom iznad kapaciteta tubulusa za reapsorpciju glikoze. Razlog su za povećano izlučivanje mokraće (osmotska diureza), što dovodi do pojave žeñi i povećanog unošenja tečnosti (polidipsija). V. osmolalnost. hiperparatireoidizam, hipefunkcija paratireoidnih žlezda. hiperpneja, v. hyperpnoea. hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia. hipersekrecija, v. hypersecretio. hipertelija, v. mlečne žlezde, hipertenzije, endokrine, v. endokrine hipertenzije. hipertiofilija, povećane količine sumpora u tkivima ženskog organizma. Žena, npr., ima u svom mozgu veću količinu sumpora nego što ga muškarac ima u svome.

hipertireozna kriza, v. crisis. hipertoničan, (1) koji pokazuje nenormalno veliki napon, npr. h. mišić; (2) koji pokazuje veći osmotski pritisak, npr. hipertoničan rastvor, rastvor većeg osmotskog pritiska nego neki rastvor koji služi za poreñenje (po pravilu se poredi

339

m

hipertonija pri^sak s onim koji postoji u normalnim ćelijama). V. hipotoničan, izotoničan, hypertensio. hipertonija, v. hypertonia. hipertrihoza, v. hypertrichosis. hipertrofička ciroza, v. cirrhosis hepatis.

hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia. hipervarijabilni deo imunoglubulina, mesto na varijabilnom delu polipeptidnih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg sastava nego ostali delovi varijabilnog regiona. Učestvuje u formiranju aktivnog mesta na molekulu antitela s kojim se antitelo vezuje za antigen. hiperventilacijski sindrom, v. syndroma. hipervitaminoza, v. hypervitaminosis. hipo-, v. hypo-. hipoandroizam, evnuhoidna pojava omanjeg stepena. hipochondria, hipohondrija, strah i bolesna briga za stanje ličnog zdravlja i rad sopstvenih organa. Javlja se u psi» honeurozi, melanholiji ili početnoj shizofreniji. hipofizna drška (peteljka), v. neurohypophysis. hipof izni portni sistem, v. neurohypophysis. hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvijenih genitalnih odlika organizma. hipoginogenija, nedovoljno lučenje ženskog seksualnog hormona. hipoglikemija, v. hypoglycaemia. hipoglikemik, v. antidijabetik. hipogonadizam, sindrom nedovoljnog razvoja oblika i funkcija polnih žlezda (gonada); h. usled oboljenja vanselarne hipofize, tumori vanselarnog dela hipofize često proizvode poremećaje u gonadnoj aktivnosti, ali se ne može isključiti i mogućnost da od toga t¥pi i intraselarni deo hipofize; h. usled organskih oboljenja hipotalamusa, u ovu grupu oboljenja pripadaju tumori vegetativnog hipotalamusa (nadselarni kraniofaringeom), lipoidni granulomi, letargički encefalitis, pritisak mozga u hidrocefaliji, staračka atrofija hipotalamusa i duševni potresi. hipogonadotropinija, nedovoljno lučenje gonadotropina prednjeg režnja hipofize. 340

hipostazna pneumonija hipogonadotropinska amenoreja s galaktorejom, (seks.) postojanje ovog poremećaja, bez znakova megaloakrije, u žena s izolovanom povećanom proizvodnjom prolaktina od strane eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize, a na račun proizvodnje gonadotropina. hipogonadotropinski hipogonadizam odraslih, hipogonadotropinija nepoznatog uzroka. U muškarca se ispoljava gašenjem polne moći s poremećajem tipa muške dlakavosti. hipohlorinator, ureñaj za dezinfekciju vode manjih vodovoda, podešen za korišćenje preparata hlora. Obično se koriste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje različiti tipovi od jednostavnih do automatskih. hipohondrijačni predeo, v. regio. hipohromna anemija, v. anaemia. hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin, nalazi se u mnogim biljnim i životinjskim tkivima i u mokraći. Pod uticajem enzima hipoksantin-oksidaze oksidiše se u ksantin, a ovaj se može dalje oksidisati u mokraćnu kiselinu. hipoksemičan, koji sadrži manju količinu kiseonika. hipoerekcija, umanjena erekcija muškog polnog uda. Može da nastane posle prethodne snažne erekcije (odmah po uvlačenju uda ili u toku odnosa). Ona popušta, nikad do te mere daje dalji odnos onemogućen. Popuštanje i iščezavanje erekcije je posledica neke duševne inhibicije. hipofizektomija, hirurški postupak kojim se odstranjuje hipofiza (u slučajevima bolesti te žlezde). hipoksemija, v. hypoxaemia. hipoksija, v. hypoxia. hiponatriemija, v. hyponatriaemia. hiponihijum, v. nokti. hipofiza, v. hypophysis. hipoparatireoidizam, hipofunkcija paratireoidnih žlezda, tetanija. hipopion, v. hypopyon.

hipoplastička anemija, v. aplastička anemija u anaemia. hipospadija, v. hypospadia. hipostazna pneumonija, v. pneumonia.

hipotalamohipofizni trakt hipotalamohipofizni trakt, v. neurihypophysis. hipotalamusna jedra, v. neurohypophysis.

hipotalamusni infantilizam, v. adipozogenitalna distrofija. hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zidova 2. moždanog mehura, diencefalona, stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme, široku duplju mehura svode na III moždanu komoru. Sredinom medularne strane talamusa proteže se hipotalamusni oluk, ispod koga se nalazi hipotalamus (podbrežje). hipotalamusno-hipofizni trakt, skup nervnih vlakana koji iz supraoptičkih i paraventrikularnih jedara hipotalamusa vode impulse u zadnji režanj hipofize. Značajan je u regulaciji izlučivanja hormona neurohipofize. hipotermija, stanje temperature tela ispod normalne vrednosti. Može nastati izlaganjem tela hladnoći ili pod dejstvom medikamenata, kao što su analgetici i antipiretici. Osoba koja u ledenoj vodi provodi 20 do 30 min. umire usled poremećaja u radu srca ukoliko se ne preduzmu odreñene mere zagrevanja. Pri tome se0 unutrašnja temperatura tela snizi na0 25 C, a pri padu temperature ispod 29 C centar za termoregulaciju u hipotalamusu potpuno gubi sposobnost regulacije temperature, dok je pri temperaturi od 340C ta sposobnost izrazito oslabljena.0 Veštački izazvana hipotermija do 32 C primenjuje se u hirurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj temperaturi, telo se može održavati više dana, a da ne doñe do težih fizioloških promena. Hipotermija inhibiše razmnožavanje bakterija, te se primenjuje u teškim infekcijama; h. kontrolisana, niska temperatura tela izazvana u cilju smanjenja metabolizma tkiva, a time i potrebe za kiseonikom; koristi se u različitim hirurškim intervencijama na srcu ili organima koji se pripremaju za transplantaciju. hipotoničan, (1) koji se odlikuje nenormalno niskim naponom; (2) koji je manji od izotoničnog, npr. hipotoničan rastvor, rastvor čija je koncentracija

hirurg manja od koncentracije izotoničnog rastvora. V. izotoničan, hipertoničan. hipotrofne bakterije, bakterije koje su potpuno ili sasvim izgubile sposobnost biosinteze. One imaju vrlo slabo razvijen ili slaboaktivan enzimski sistem. Takvi mikroorganizmi moraju energiju, ili sve što im je potrebno, dobivati gotovo od živog bića (domaćina) na kome parazitišu. hipovitaminoza, v. hypovitaminosis. Hippell-Lindauova bolest, v. bolest. hippocampus (cornu Ammonis), hipokampus, srpasto ispupčenje na zidu donjeg roga bočne moždane komore (ventriculus lateralis), pripada limbičkom sistemu. hippuria, hipurija, izlučivanje većih količina hipurne kiseline mokraćom. hippus, veće ritmičke promene širine ženice. Uzrok i značaj hipusa je nepoznat. Može se javiti pri multiploj sklerozi, pri cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu. hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum. hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova bolest, v. megacolon. Hirstov fenomen, mogućnost da virusi mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, zapazio je Hirst (1941), pa je ta pojava nazvana Hirstov fenomen. To je zapaženo u virusu influence koji je aglutinisao eritrocite petla. Taj je fenomen najviše proučen upravo kod tog virusa, iako je kasnije utvrñen i kod drugih virusa. V. reakcija hemaglutinacije. hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata dlakavost u žena kao posledica prekomerne tvorbe steroidnih hormona u kori nadbubrežnih žlezda (može n da bude znak vrlo ozbiljnih bolesti). hirudin, antikoagulantna supstancija u usnim žlezdama pijavice i ima karakter albumoze. Sprečava koagulaciju delujući kao antitrombin. Upotrebljava se za sprečavanje koagulacije in vitro. Hirudo medicinalis, medicinska pijavica, ranije često upotrebljavana u terapijske svrhe. hirurg, lekar specijalista za hirurške bolesti koji je kvalifikovan za vršenje hirurških intervencija. V. kirurgija. 341

hirurgija hirurgija, chirurgia, grana medicine koja se od ostalih medicinskih disciplina razlikuje po terapiji, koja se sastoji od manualnih ili operativnih postupaka. Iz hirurgije su se izdvojili ogranci kao uže specijalnosti i načini shvatanja u hirurgiji: abdominalna h., h. čiji je predmet terapije oboljenja i povrede abdominalnih organa; antiseptička hirurgija, Mrurške radnje koje primenjuju antiseptičke načine lečenja; aseptička hirurgija, hirurgija koja se sporovodi po svim kautelama asepse, u sredini i instrumentima bez mikroorganizama, tako da se izbegava bilo kakva infekcija, a na prvom mestu gnojna; čeljusna h., v. maksilofacijalna hirurgija; dečja h., specijalna grana hirurgije koja se bavi hirurškim i ortopedskim lečenjem bolesti dečjeg doba; elektrohirurgija, elektrokaustika, naziv koji se odnosi na hirurške intervencije u kojima se primenjuje struja visoke frekvencije. V. diathermia, elektrokoagulacija, elektrodesikacija, elektromija; fiziološka h., indirektno Iečenje nekih poremećaja menjanjem normalnih ili nenormalnih fizioloških funkcija hirurškim putem; kardiohirurgija, savremena grana hirurgije se bavi operativnim lečenjem uroñenih i stečenih mana srca i velikih krvnih sudova; klinička h., hirurgija koja proučava hirurške bolesti po njihovim simptomima, ispitivanjima i posmatranjem; konzervativna h., hirurgija kojoj je cilj da sačuva oboleli organ, tkivo ili ekstremitet uz mali rizik; maksilofacijalna h., način lečenja hirurškim i pomoćnim metodima oboljenja, povrede i defekta na licu i čeljustima; mala h., hirurgija koja zbrinjava mala hirurška oboljenja i male povrede; neurohirurgija, grana hirurgije koja obrañuje hirurška oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se iz opšte hirurgije zbog svoje specijalne dijagnostike, razloga za intervencije, operativne tehnike i postoperativnog lečenja; operativna h., naziv koji ukazuje na operativno-tehnički aspekt hirurgije i njene manualne i manipulativne postupke ili metode u lečenju hirurških bolesti ili povreda; opšta h., bavi 342

Hisov snop se svim problemima hirurgije; ortopedska h., grana koja se bavi lečenjem ortopedskih deformiteta; plastička h., deo hirurgije koji se bavi uspostavljanjem normalnih oblika i funkcija operacijom u deformacijama, defektima i vršenju pokreta. Njen ogranak je kozmetička hirurgija, koja služi u estetske svrhe, v. transplantacija; radikalna h., hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoline i, po mogućstvu, sve regionalne limfne žlezde: rekonstruktivna h., v. plastička hirurgija; velika h., hirurgija koja obavlja važne, teške i hazardne intervencije; veterinarska h., hirurgija čiji je predmet lečenje domaćih životinja; visceralna h., grana hirurgije, koja se bavi hirurškim lečenjem organa smeštenih u telesnim dupljama, obloženim seroznim opnama. hirurška ekipa, grupa lekara specijalista i drugog osoblja s odgovarajućim sanitetskim materijalnim sredstvima i opremom, stalna ili privremeno organizovana za pružanje hirurške pomoći u ustanovama oružanih snaga. Hirurška ekipa može biti opšta (za opštehiruršku pomoć) ili specijalistička (za specijalističku pomoć po užim granama hirurgije). U NOR-u su hirurške ekipe osnovane aprila 1942. god. pod nazivom mobilne hirurške ekipe u I i II proleterskoj brigadi, a kasnije je svaka divizija obavezno formirala hirurške ekipe koje bi radile u divizijskoj bolnici ili se upućivale u brigadu (u kojoj bi bili najveći gubici za vreme borbe). hirurška intervencija, v. intervencija. hirurška poljska bolnica, pokretna sanitetska ustanova čija je namena pružanje hirurške pomoći i priprema (težih) povreñenih i obolelih (p/o) za evakuaciju; zadržava p/o koji će se izlečiti za kraće vreme, odnosno dok se ne osposobe za evakuaciju; pored opšte u njoj se pruža i uža specijalistička pomoć ako joj se dodele ekipe iz odreda lekara specijalista (v, tamo). hirurške pincete, v. pincete. Hisov snop, v. fasciculus atrioventricula-ris.

histamin

hitna pomoć

histamin, amin koji nastaje dekarboksila- histiocytom, tvrd, žućkast ili mrk, hemicijom aminokiseline histidina. Direktno sferan kožni tumorčić (fibrom) do velistimuliše glatke mišiće materice, brončine graška, benigne prirode. hiola, arteriola i creva, prouzrokuje histohydria, histohidrija, prisustvo poveproširenje kapilara (pad krvnog pritisćanih količina vode u telesnim tkivima. ka) i povećanje propustljivosti endotela Sin. oedema kapilara (izlazak plazme iz kapilara i histohypoxia, histohipoksija, nenormalstvaranje lokalnog edema). Oslobañano smanjenje kiseonika u tkivima. Sin. njem većih količina histamina objašnjahypoxia. va se i nastajanje anafilaktičkog šoka. histokompatibilni sistem, genski regioni Upotrebljava se kao dijagnostičko sredkoji imaju najveći uticaj na preživljavastvo za ispitivanje funkcije želuca (jako nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2podstiče lučenje želudačne hlorovodosistem u miša i sistem HLA-sistem u ljunične kiseline) i za lečenje hroničnog di. H2- sistem čini kompleks blisko poreumatizma mišića (jontoforezom). vezanih gena koji su odgovorni za brzo odbacivanje kalema, za reakciju kahistaminaza, enzim koji razgrañuje histalem-protiv- domaćina i još neke imune min. Histaminaza je diaminooksidaza pojave. U miša, pored H2-gena postoji koja se nalazi u mnogim tkivima, ali nabar još 26 gena koji su uključeni u hisročito u bubrezima, crevima i jetri. tokompatibilni sistem. Glavni histohistaminska glavobolja, v. Hortonova kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz glavobolja «cluster headeache». više regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL Ahisterički napadi, v. hysteria. geni u ljudi se nalaze na šestom hromohisterija, v. hysteria. sornu. HL A-sistem je veoma polimorhistidin, heterociklična aminokiselina, izfan. Njegova tri glavna regiona su SDl, vadak alanina u kome je jedan vodonik SD2 i SD3. zamenjen imidazolovim ostatkom. Prehistokompatibilnost, podnošljivost tkiva ma histidinu je a-amino-ß-imidazolilu transplantaciji. propionska kiselina. Nalazi se u mnogim belančevinama (protamini, histoni, histoni, proteini bogati baznim aminokiselinama; nañeni su u hromosomima globini). Dekarboksilacijom histidina svih ispitivanih ćelija eukariota izuzev nastaje histamin, biogeni amin koji ima semeglavca riba. svojstva hormona. Histidin je bitna aminokiselina, a njen hemijski simbol je histotoksična hipoksija, h. u kojoj je količina kiseonika dopremljena u tkiva His. dovoljna, ali se zbog nekog toksičkog histiocitoblast, nediferentovana, rezervagensa u ćelijama koji deluju na ferna ćelija velikih razvojnih sposobnosti mentne sisteme ćelija dopremljeni ki(potencija), koja može da se diferentuje seonik ne može koristiti. u ostale ćelije organizma. One su izvorhitin, beo, u vodi nerastvorljiv polisahane ćelije u obrazovanju blastema i grarid. Glavni je sastojak ljuštura rakova i nulacionog tkiva u regenerativnom proopni insekata, a nalazi se i u nekim gljicesu i zarašćivanju rana. vicama. Otporan je prema baznoj hidrohistiocytomatosis, histiocitomatoza, zalizi, a u prisustvu jakih kiselina se razlajedničko ime za svako sistemsko obolježe u glukozamin i sirćetnu kiselinu. Monje retikuloendotelskog tkiva. lekul hitina je sastavljen od ostataka N-histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih acetil-D-glukozamina meñusobno popostoje nenormalni histiociti u organivezanih 1,4-glikozidnom vezom. ma, koji mogu preći i u krv; lipidna h., hitna intervencija, v. intervencija. Niemann-Pickova bolest; h.X, zajednič- hitna pomoć, pomoć koja se ukazuje licu ko ime za trojstvo: eozinofilni granupovreñenom ili naglo obolelom, te mu lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Scpreti opasnost po život. Ona se ukazuje huller-Christijanova bolest. u povredama (mehaničkim, termičkim, 343

HLA i oboljenja

hod

električkim i hemijskim), krvarenjima, hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; deluje na aseksualne eritrocitne oblike i zagušenju, akutnim intoksikacijama itd. na primarne egzoeritrocitne oblike agaV. prva pomoć. metociza M. tropicae ali ih čini neinfekHLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-sistetivnim za komarce. ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sistem odreñuju osetljivost prema nekom hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno antiseptičko sredstvo, deluje na sve vroboljenju (npr. Hodgkinova bolest, ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-feakutna limfocitna leukemija, ankilozni nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis, kristalasta supstancija. Mala toksičnost hronični aktivni hepatitis, sistemski eriza laboratorijske životinje i čoveka. temski lupus, multipla skleroza, paraliUpotrebljava se u koncentraciji 0,01 do tički poliomijelitis i dr.). Mehanizam po0,5. vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije hlorinator, aparat za pročišćavanje i depoznat. zinfekciju vode za piče hlornim gasom. hladna aglutinacija, v. aglutinacija. To su obično pokretni aparati koji funkhladni apsces, v. abscessus frigidus. cionišu na principu brze filtracije kroz HLA-sistem, v. systema. filtre od finog peska sa sekundarnom hloazma, v. chloasma. hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg H2-locus, v. histokompatibilni sistem. hlora Ch na jedan litar bilo u obliku hlor, v. chlorum. hlor, gas, halogen element, atomske teži- gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kreč, v. ne 35,46, specifične težine 2,45. Jedan Ii- Calsii hypochloridum erudum. tar hlora teži 3,208 g. Na kritičnoj temperaturi 144 prelazi u tečno stanje pod hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v. 0 pritiskom od 4 atmosfere na O C, a od 6 chloroformium. hlorotiazid, diuretičko na 2O0C. Otrovan 1:1.000, izaziva kašalj sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. 3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upotrebljava se za dezinfekciju vode za piće^ hlorovodonična kiselina, v. Acidum hydrochloricum. otpadnih voda i vode bazena za kupanje hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna i rehabilitaciju. tečnost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od se dobro u organskim rastvaračima. Ne najjačih suzavaca (v. tamo); draži i sluzgori i nije eksplozivan. Tečnost je isparnicu disajnih puteva, a u jačim koncenIjiva, a njene pare intenzivno nadražuju tracijama izaziva crvenilo i svrab kože. sluznice, naročito oka i organa za disaDekontaminira se alkoholnim rastvorinje. Podnošljiva koncentracija u vazduma alkalija, a za zaštitu je dovoljna gashu je oko 60 mg na l m 3 vazduha. Hlor-maska. pikrin ne oštećuje odela i krzna, ne razhloral-hidrat, v. Chloralhydratum. ara boje i ne oštećuje metale, te se stoga Mor-amin, v. chloraminum. uspešno upotrebljava za suzbijanje i hlor-cijan, jedan od najjačih kratkotrajuništavanje raznih biljnih štetočina. U nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nadprvom svetskom ratu upotrebljavao se i ražujuće dejstvo; bezbojna je tečnost, a kao bojni otrov. para mu ima oštar miris. Zatrovane prostorije se dekontaminiraju parom, amo- hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje, nijakom ili provetravanjem. Za zaštitu sredstvo za oralno lečenje dijabetičara. hoana, v. choana. je dovoljna gas-maska. Hocheneggova operacija, v. operacija. hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo. hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni hod, niz ravnomernih i naizmeničnih koordinovanih pokreta udova i trupa s otrov. ciljem premeštanja s jednog mesta na hloretil, v. Aether chloratus. hlor-fenoksamin, sredstvo za lečenje par- drugo u pravcu kretanja. Četvoronožni hod: niz pokreta koji se vrše na sva čekinsonizma. 344

homeopathia

Hodgkinova bolest tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu. Uspravni hod: karakterističan za čoveka i neke više životinje. Hodom upravljaju viši živčani centri u malom i velikom mozgu. Njihovo oštećenje dovodi do karakterističnih poremećaja hoda; hemiplegički h., hod u kojem usled kontrakture u ekstenziji noge hemiplegičara (Wernicke-Mannov predilekcioni tip kontrakture) noga postaje duža (pesequinus), te je bolesnik, pošto ne može daje savije u kolenu, pri hodu baca ustranu i unapred (v. circumJuctio); petlovski h., hod bolesnika s oduzetim peronealnim mišićima. Usled nemogućnosti podizanja vrha stopala, ono bi pri hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne podiže nogu više nego obično. Pri tom oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopalo uvis. Pri spuštanju noge oduzeto stopalo udara o pod. Sin. stepovanje,

Hodgkinova bolest, v. bolest. Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija. Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aetheris. holandrički geni, geni smešteni samo na Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni jednoj svojoj kćerci. holangiografija, rendgensko snimanje velikih žučnih vodova na 15 min. do 45 min. posle ubrizgavanja u venu (Biligrafina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); peroperativna h., rendgensko snimanje žučnih vodova posle neposrednog ubrizgavanja kontrasta u iste za vreme operacije. holangioholecistografija, rendgensko snimanje velikih žučnih vodova i žučne kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ubrizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin 50% ili Jodipamid 50% i si.). holecista, v. cholecystis. holecistografija, rendgensko snimanje žučne kesice posle peroralnog davanja kontrastnih sredstava što se izlučuju sa žuči, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si. Sem toga postoje i trojodni molekuli (Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako peroralna primena ne uspe, u venu se daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si. koji omogućavaju i holangiografiju bu-

dući da u molekuli sadrže 6 jodnih atoma, zbog čega žuč daje vrlo jaku senku i »obojadiše« žučne vodove. holecistokinin, hormon sluznice gornjih delova tankog creva koji se luči u prisustvu hrane u ovim delovima creva. To je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIuje na gusto lučenje pankreasa i na isticanje žuči iz žučnog mehura u dvanaestopalačno crevo. V. holecistokinin-pankreozimin. holecistokinin-pankreozimin (CCKPZ), hormon koji proizvode ćelije sluznice gornjih delova tankog creva pod dejstvom proizvoda nastalih razgradnjom masti i belančevina; ima ulogu u povećanju lučenja pankreasnog soka i stimulaciji kontrakcija žučne bešike, odnosno isticanje žuči u crevo. Ranije se smatralo da su ovo dva hormona. holedohoskop, instrument za direktan pregled unutrašnjosti glavnog žučnog voda.

holekalciferol, vitamin Da holesteatom, v. cholesteatoma. holestiramin, sredstvo protiv hiperholesterolemije. holinergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. holinesteraza, enzim koji katalizuje hidrolizu acetil-holina u sirćetnu kiselinu i holin.

holoblastna jaja, v. brazdanje. holoferment, apoferment + koferment.

holokrine žlezde, v. glandula. Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni prostor. Holzknechtova jedinica, nekadašnja mera rendgenskog zračenja; obeležavaIa se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kožne jedinice ili oko 100 R. homatropini bromidum, bromid sintetskog alkaloida homatropina, koji ima slično dejstvo kao i atropin, samo deluje slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je prema našoj farmakopeji.

homeometrijska autoregulacija srca, v. heterometrifska autoregulacija. homeopathia, homeopatija, sistem lečenja u kome je osnovno učenje bilo da se dejstva lekova pojačavaju razblaženjem. 345

homeoplastica homeoplastica, homeoplastika, (1) operativno nadoknañivanje izgubljenog tkiva sličnim tkivom od druge individue iste vrste. V. homoplastika. homocitinurija, v. homocystinuria. homocystinuria, homocistinurija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline metionina; bolest se nasleñuje autosomnim recesivnim genom, ispoljava se izlučivanjem velikih količina metabolita homocistima mokraćom, promenama u kostima, psihičkim poremećajima, učestalim arterijskim i venskim trombozama. homogametija, v. ginospermijum. homogametski pol, jedinka koja stvara samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnosno žena je homogametski pol jer proizvodi gamete samo sa X-hromosomom. Sup. heterogametski pol homogenizacija, procedura koja se koristi u dijagnozi Myc. tuberculosis. U matetijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze se moraju koncentrovati da bi se mogli naći pod mikroskopom, taj postupak naziva se homogenizacija. Ona se sastoji u delovanju NaOH ili H2SO4 na materijal koji se ispituje da bi se bacili tuberkuloze . oslobodili sluzavih materija, propratne flore, lakše obojili. Meñutim, ovako pripremljeni bacili služe za kultivisanje i inokulaciju. homogenize v ano mleko, standardizovano sa odreñenom količinom masti, obično s 3,2% u obliku stabilne emulzije, prijatnog ukusa. homogentizinska kiselina, v. kiselina. homologija, (1) morfološka istovetnost odgovarajućih delova; (2) sličnost u strukturi organa postalih od istog embrionalnog tkiva, što je znak bližeg ili daljeg srodstva organizma; (3) istovetnost hromosoma jednakih po vrsti gena koje sadrže; hereñitarna displazija gleñi, v. amelogenesis imperfecta. Niz organskih jedinjenja u kome se svako jedinjenje razlikuje od preñašnjeg ili sledećeg za grupu =CH2, naziva se homologni niz; pojedini članovi homolognog niza nazivaju se homolozi; činjenica postojanja homolognog niza naziva se homologija. 346

hondriom Homolozi imaju slične osobine koje se dosta pravilno menjaju u nizu. homologni hromosomi, hromosomi koji se sparuju u toku mejoze, a identični su u pogledu veličine, oblika i genske funkcije. U svakom paru homolognih hromosoma jedan njegov član potiče od oca a drugi od majke. homologo, označava razlike izmeñu životinja iste vrste, ali različitog genskog sastava. V. alogeno. homoplastika, v. homoeoplastica. homopolimeri, polimeri koji su sastavljeni od identičnih monomera. homoseksualnost, uroñena seksualna anomalija muške ili ženske osobe čiji je polni nagon upravljen ka osobi sopstvenog pola. Po tome, homoseksualnost pripada grupi perverzija u izboru erotskog objekta (perversio in objectu) i predstavlja seksualnu inverziju. Nalazeći se pod vlašću tako invertovanog poInog nagona, homoseksualna osoba oseća istodobno i odvratnost prema suprotnom polu (horror feminae s. viri). Za muške homoseksualne osobe predložen je naziv uranizam: za muškarca UYning, a za ženu urninda. Za žensku homoseksualnost se upotrebljava i naziv sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u vezi s homoseksualnom inverzijom obogaćuje se i nazivima koji se odnose na uzrast erotskog objekta. U muškoj homoseksualnosti razlikuju se: pedofilna h., čiji su objekti nezrela muška deca, androfilna h., koja ima za cilj odraslog muškarca (do 50 godina); gerontofilna h., prema starcima. U ženskoj homoseksualnosti se razlikuju: korofilna h., upravljena prema nedozrelim devojčicama; partenofilna h., koja ima za cilj dozrele, nevine devojke; ginekofilna h., prema zrelim ženama; graofilna h., prema starim ženama. homotransplantacija, presañivanje komada tkiva ili celog organa s jedne na drugu jedinku iste vrste. homozygot, homozigot, jedinka koja ima dva identična alela na odgovarajućem lokusu homolognih hromosoma. Sup. heterozygot. hondriom, zbir hondriosoma u ćeliji.

horda horda, v. chorda. hordalni kanali, v. canalis. hordeolum, čmičak, ječmičak; akutno, gnojno zapaljenje žlezde ivice kapaka. horioiditis, v. chorioiditis. horioidni splet, v. Reilovo ostrvo. horionske resice, uvećanje površine horiona postiže se njegovim nabiranjem u vidu izvrata, koje čine horionske resice. U osovini tih tvorevina nalaze se krvni sudovi. U jajonosnih sisara horion ne pokazuje »čupav« izgled nego ostaje gladak: glatki horion (chorion laeve). U ostalih sisara horion se pokriva resicama: chorion villosum s. frondosum. horiostimulini, jedan naziv za gonadotropine. horizontalis (od grč. horizon, ograničeno, vidik), horizontalan, vodoravan, npr. lamina horizontalis, vodoravni list. hormon, inkret, proizvod lučenja posebnih žlezda koji se ne izlučuje odvodnim kanalom već prelazi u krv ili u limfu, a ima specifično fiziološko dejsto. V. secretum; adrenokortikotropni h., h. prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje hormona nadbubrežnih žlezda. Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni koji podstiču polne žlezde (gonade). Hipofiza luči dva gonadotropna hormona: jedan koji stimuliše razvijanje folikula u jajniku i spermatogenezu, a drugi koji izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih folikula i stimulaciju intersticijumskih ćelija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipofize, dobijeni su preparati s gonadotropnim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih su praktički najvažniji mokraća trudnih žena i serum gravidnih kobila; seksualni h., hormoni koji luče seksualne žlezde (gonade). Muška seksualna žlezda (semenik) luči jedan hormon (testosteron), dok ženska seksualna žlezda (jajnik) luči dva hormona: folukularni (estradiol) i h. žutog tela (progesteron); somatotropni h., krescin, hormon koji utiče na rastenje organizma; tireotropni h., h. prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje tireoidne žlezde; tkivni h., supstancija koja se stvara u tkivima i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku od h. u užem smislu, tj. od proizvoda en-

Houstonovi mišići dokrinih žlezda, tkivni hormoni nemaju specifično dejstvo (hormonoidi). V. prolaktin, insulin, adrenalin, noradrenalin (levarterenol), kortizon, hidrokortizon, dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hormon, pretpostavlja se da se stvara u semenicima pored testosterona i da delu je inhibitorno na sekreciju folikulosti rnulantnog hormona adenohipofize. hormonski prag, minimalni prag uspešnog dejstva, koji na osnovu zakona «sve ili ništa» pokazuje da punu seksualnu funkciju može da obezbedi i sasvim mala količina gonade (ogledno je dokazano da svega 4 cg semenika mogu biti dovoljni da održe punu polnu funkciju). hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u ćelijama masnog tkiva pod dejstvom adenil-ciklaze, stimulisane adrenalinom i noradrenalinom, dovodi do hidrolize triglicerida, usled čega raste koncentracija masnih kiselina u krvi koja protiče.

Horner-Claude Bernardov sindrom, v. syndroma. Homerov mišić, v. musculus Horneri. Homerov sindrom, v. syndroma. horofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. Hortenova bolest, v. arteritis temporalis. Hortonova glavobolja, v. cluster headeache, histaminska glavobolja. Nastupi glavobolje koji se javljaju u dužim razmacima, ali u skupovima [otuda cluster, (e.) skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okrivljuje se lokalna preosetljivost na histamin. hospitalizacija, boravak bolesnika u bolnici. hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je uzrok skupina bolesnika u bolnici. hotentotske kecelje, posledica veslačkog istezanja malih usana stidnice, van stidničkog procepa (makronimfija), postajući mrke boje i orožane. Sin. stidnički zastor. Houstonovi mišići, vlakna ishiokavernoznog mišića meñice koji se stiču na leñnoj strani muškog uda. 347

Howard-Müllerova zona Howard-Müllerova zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrežnih žlezda, luči muške polne hormone. Howardov način veslačkog disanja, ritmičko pritiskivanje grudnog koša bolesnika, koji leži na leñima. Howell-Jollyjeva telašca, mala okruglasta telašca, crvene boje, u eritrocitima nekih anemija i leukemija, kao i posle splenektomije. Najverovatnije predstavljaju ostatke jedra. Howshipsove lakune, veća udubljenja na korenovima mlečnih zuba nastala delovanjem odontoklasta za vreme resorpcije ovih zuba. V. resorpcija mlečnih zuba. hramanje, v. claudicatio. hranljive podloge, veštačka hranilišta, mešavina raznih supstancija na kojima se bakterije mogu razmnožavati u veštačkim uslovima. One mogu biti prirodne (krv, krvni serum i dr.) i veštačke, od sintetičkih jedinjenja i prerañevina prirodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji mogu biti tečne (bujon), polučvrste i čvrste (agar). Jednostavne podloge sadrže samo jednu supstanciju. One se često nazivaju i osnovne ili bazne podloge,, jer služe kao osnova za spravljanje raznih složenih podloga koje mogu biti diferencijalne i selektivne. Da bi se mogle uočiti razne, naročito biohemijske osobine mikroorganizama, mnogim podlogama dodaju se indikatori i druge supstancije koje omogućavaju da se te osobine što jasnije manifestuju; diferencijalne podloge, pored osnovnih podloga sadrže i razne supstancije: endo-agar i druge koje omogućavaju da se kolonije jedne vrste bakterija razlikuju od drugih; selektivne podloge, podloge kojima se dodaju supstancije koje podstiču razmnožavanje jedne vrste i sprečavaju razmnožavanje druge vrste bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Löwenstein-Jensonova podloga, Claubergova i dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i protozoe mogu živeti i razmnožavati se samo u živim ćelijama, oni se kultivišu u kulturi tkiva, u embrionisanim kokošijim jajima. hrapav, v. asper. 348

hromatska aberacija H2-region, v. histokompatibilni sistem. Genski predeo u miša vezan za histokompatibilnost. H-pruga, svetla pruga koja se ultramikroskopski vidi u anizotropnoj zoni (tamnoj pruzi) skeletnog mišića. Odgovara onim delovima u kojima izmeñu miozinskih niti nema aktinskih niti. Pri kontrakciji mišića uvlačenje aktinskih niti izmeñu miozina dovodi do iščezavanja H-pruge. Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izvesnih ljudi za koje ne postoje u krvi odgovarajući aglutinini već se oni stvaraju posle kontakta organizma sa Hr-f., kao što je to slučaj i u Rh-faktoru. Pretpostavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u recipročnom odnosu s Rh aglutininima, tj. krv jedne osobe sadrži jedan ili drugi tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr', hr") rede prouzrokuju transfuzijske reakcije od Rh-faktora.

hrisoterapija, v. terapija. hrizofanska kiselina, antrahinonski derivat, jedan od aktivnih sastojaka antrahinonskih droga (Senna, Prangula, Cascara sagrada, Rheum, Aloe). hrom, v. chromum. hromatin, složena materija u fiziološki ak tivnom jedru (u «miru», pre deobe) i u hromosomima, sastavljena uglavnom od nukleinskih kiselina, dezoksiribonukleinske (DNK) i ribonukleinske (RNK); euhromatin sadrži timonukleinsku kiselinu, u hromomerama, u kojima su geni, i koje su u obliku čvorića i koturića uzdužno rasporeñene u hromonemi; otuda pri uzdužnoj deobi gena oba ova hromosoma, postala od jednog, sadrže iste gene; heterohromatin je više kondenzovan i jače se boji, sadrži obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u delovima hromosoma. V. gen, mejoza, mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo telašce. hromatska aberacija, pojava da sočivo oka čoveka različito prelama svetlosne talase različite talasne dužine, tj. talase koji odgovaraju različitim bojama, zbog čega se svetlosni talasi za razne boje sabiraju na raznim udaljenostima iza sočiva.

hromatinsko telašce hromatinsko telašce, v. Barrovo telašce. hromatinsko telašce leukocita, sitni privesak uz jedro polimorfonuklearnih leukocita vidljiv je samo u malom procentu ovih ćelija u žene, a predstavlja polni hromatin ekvivalentan Barrovom telašcu u drugim ćelijama. Sin. »drumstick« (engL). hromna kiselina, Acidum chromicum. hromogena funkcija (pigment), mnoge bakterije sintetišu obojene materije koje su smeštene u citoplazmi ili dospevaju u sredinu u kojoj bakterije žive. Pigment igra značajnu ulogu u oksidoredukcionim i drugim procesima metabolizma bakterija. Značajan je i za odreñivanje bakterijskih vrsta. hromoproteini (hromoproteidi), vrsta složenih belančevina čija je prostetična grupa neka boja. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima (hemoglobin) i u nekim enzimima. hromopsija, v. chromopsia. hrornosomi, stalni ćelijski organi koji se u izmenjenom obliku nalaze u jedru i van deobe ćelije (u fiziološki aktivnom jedru, u «interfazi»), u čiji sastav ulaze posle telofaze, zadržavši samo hromonemu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini deo koji održava kontinuitet hromosoma kroz ćelijske generacije, i koji sadrži gene, linearno rasporeñene po uzdužnoj osnovi. U toku mitoze oko hromoneme razvija se kalima, osnovni broj, najmanji (bazalni) broj h. sadržan u gametu pretpostavljenog zajedničkog pretka jedne grupe organizama (roda, porodice, reda, klase), odnosno u gametu diploidnog pretka jednog polipoida. Obeležava se sa b ili češće, sa x. Na primer, u placentarnih sisara x - 23, a diploidan broj - 46, održan je u čoveka i drugih vrsta. Kad se ističe daje, u ovom slučaju, 23 osnovni broj hromosoma, onda se i diploidni broj označava sa x, tj. sa 2x, kao što se x upotrebljava za o. b. h. kod poliploida. V. diploid, poliploid, haploid; hromosomi, polni, hrornosomi koji su oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih sisara hromosom za ženski pol označava se sa X, a za muški pol sa Y.

Huntingtonova bolest hronotropan, koji je u vezi s vremenom. Može biti pozitivan, ako ubrzava, i negativan, ako usporava. Pozitivan hronotropan efekat na srce imaju faktori koji povećavaju frekvenciju srca, a negativan koji je usporavaju. hrptenica, v. columna vertebralis. hrskavica, v. cartilago. hrskavice dušnika, v. cartilagines tracheales.

hrskavice nosa, v. cartilagines naši. ' Hugginsova operacija, v. operacija. Hullihenov splint i Hayesova modifikacija, v. šine, livene. humanus, (1) čovečji, ljudski; corpus humanum, čovečije telo, v. corpus (humanum); (2) plemenit, čovekoljubiv. humčica, jajonosna, naročita gomilica ćelija u mesku jajnika u kojoj se nalazi jajna ćelija. hum e rus, ramenica, ramenjača, mišićna kost, kost nadlaktice. humor, tečnost, voda; h. aqueus, očna vodica, intraokularna tečnost, koja ispunjava prednju i zadnju komoru oka. Stvara se sekrecijom koju vrše nastavci trepavičastog tela (corpus ciliare), odakle ona kroz ženicu prelazi u prednju očnu komoru, sliva se u ugao izmeñu rožnjače i dužice i preko otvora na tra-bekulama ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena koja zbog toga što u nju utiče velika količina h. aq. ne sadrži krv. Prosečno se za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a ravnoteža sekrecije i oticanja odreñuje njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je normalno 10-30 m ml Hg. humoralis, humoralan, koji pripada sokovima tela. humoralna antitela, antitela koja slobodno cirkulišu u krvi i drugim tkivnim tečnostima organizma. humoralna imunost, imuni procesi veza ni za stvaranje antitela. Ćelije koje stvaraju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti) koji nastaju nezavisno od timusa, a u perifernim limfoidnim organima se nalaze u timus-nezavisnim zonama. V. limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i periferni limfocitni organi. Hunterov glositis, v. glossitis. Huntingtonova bolest, v. chorea.

hromosomski satelit, v. satelit. 349

Huntingtonova horeja

Hydrastis canadensis

životinja. U pitanju je mrko masno tkivo koje se javlja kao tkivo neoplazme. hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih antiepileptičkih sredstava. V. DiphenylhyHutchinsonovi zubi, anomalija strukture dantoinum. zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog hydatidostomia, hidatidostomija, prosetrojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni canje i drenaža hidatidne ciste. centralni sekutići su uži u predelu sečivnih ivica i s polumesečastim urezom. hydradenoma, hidradenom, mali žućkast ili beličasti čvorić, koji se razvija iz ćeliZatisne površine prvih stalnih molara ja izvodnih kanala znojnih žlezda, a saimaju dudinjast izgled jer su umesto kvstoji se od sitnih cista i epitelnih ćelija. ržica stvoreni slabo razvijeni čvorići Sin. syringoadenoma, syringocystadenogleñi. Krunica zuba je sužena u zatisma. nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo. hydraemia, hidremija, povećane količine Hutschinsonovo trojstvo, patognomovode u krvi. nično trojstvo simptoma kasnog uroñenog sifilisa: bačvasti razreñeni sekutići, Hydrargyri aminochloridi unguentum, mast sa merkuriaminohloridom, sadrži parenhimni keratitis, (profunda), surdi10% merkuriaminohlorida; antiseptičtas. ko, odnosno dezinficijentno sredstvo; Hurthleov tumor, v. tumor. oficinalna je prema našoj farmakopeji. hyalinosis cutis et mucosae (lipoidoHydrargyri chloridum, živin hlorid, bezproteinosis) nasledno taloženje hijalibojni providni kristali ili kristalna masa na u vidu čvorića na licu, vratu, potiljku, ili beo težak prašak, bez mirisa. Zagreusnoj sluznici i ždrelu (promuklost od vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se detinjstva). teško rastvara u vodi i u etru, a lako u hyalinum, hijalin, naziv za prozračnu hovreloj vodi i u etanolu. Ima moćno demogenu bestrukturnu materiju koja se zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba u histološkim preparatima boji eoziu medicini ograničena. Upotrebljava se, nom. Iako postoji više vrsta hijalina, $vi uglavnom, za dezinfekciju ruku (u oblisu oni belančevinaste prirode i javljaju ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000). se u vezivnom tkivu ožiljka, vezivu naSin. Hydrargyri chloridum corrosivum, stalom posle hroničnih zapaljenja, u zimerkuri-hlorid, sublimat. dovima arteriosklerotičkih krvnih suHydrargyri oxydi flavi oculentum, mast dova i u drugim promenama. Hijalini ciza oči žutog živinog oksida, sadrži 2% lindri u kanalićima bubrega belančevižutog merkuri-oksida, antiseptičko, odnaste su prirode i dokaz povećane pronosno dezinficijentno sredstvo; oficipustljivosti glomerula za belančevine. nalna je prema našoj farmakopeji. hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog tela. Sekundarne promene usled obolje- Hydrargyri oxydi flavi trituratio, triturat žutog živinog oksida, sadrži 20% žunja okolnih struktura oka koje dovode tog merkurioksida, antiseptičko, odnosdo prožimanja u staklasto telo. no dezinficijentno sredstvo; oficinalan hyaluronidasa, enzim koji depolimerizuje prema našoj farmakopeji. je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu, što dovodi do povećane propustljivosti Hydrargyri oxydum fiavum, žuti merkuri-oksid, antiseptičko i dezinficijentno za velike molekule. Naziva se još i »faksredstvo; oficinalan je prema našoj fartorom širenja« i »Duran-Reyjalsov fakmakopeji. tor širenja«. Ovu vrstu faktora stvaraju pneumokoki Clostridium Welchii bak- hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilavanje tečnosti u šupljini zgloba; h. interterije, a nalaze se i u tkivu malignih mittens, povremeni tečni izliv u zglobu. neoplazmi i semenika. hybernoma, hibernom, redak oblik be- Hydrastis canadensis, severnoamerička biljka čiji rizom sadrži nekoliko alkaloinigne neoplazme koja potiče od strukda, od kojih je najvažniji hidrastin. Ranitura homologih tzv. hibernalnim žlezda

Huntingtonpva horeja, v. chorea. Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov organ.

350

hydriatria je upotrebljavan u obliku Extractum Hydrastis fluidum. hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia). hydroa, stari naziv za sve pojave na koži praćene mehurićima; h. aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin. dermatitis herpetiformis Duhring; h. febrilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes gestationis; h. vacciniformia, izbijanje vezikopustuloznih promena na koži izloženoj svetlosti (lice, gornji ekstremiteti) iza kojih ostaju varioliformni ožiljci. hydrocele, hidrokela, vodena kila, skupljanje serozne tečnosti u seroznoj opni. Najčešći varijeteti hidrokela su: h. bilocularis, dvokomorna hidrokela, koja se sastoji od dve kese koje saobraćaju meñu sobom; h. communicans, hidrokela koja je u vezi s peritoneamom dupljom preko špaga trbušne maramice (processus vaginalis peritonei) koji je ostao otvoren; h. testis, odnosno funiculi, skupljanje tečnosti izmeñu oba lista seroznog omotača semenika i semene vrpce. hydrocelectomia, hidrokelektomija, isecanje opne hidrokele. hydrocephalus, hidrocefalus, nagomilavanje cerebrospinalnog likvora u moždanim komorama (h. internus) ili nagomilavanje tečnosti u subarahnoidnim prostorima mekih moždanica (h. externus) u raznim poremećajima u lučenju, proticanjü i resorpciji likvora; h. ex vacuo, propratna pojava atrofije mozga u arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; normotenzivni h., sindrom demencije i poremećaja hoda uz znatno proširenje moždanih komora i normalni pritisak likvora u presenilnom i senilnom uzrastu. Posle uspelog odvoñenja likvora u srčanu pretkomoru (v. Pudenzova operacija) demencija se znatno popravlja. hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksibenzen, spada u dvohidroksilne fenole. Hidrohinon je snažno reduktivno sredstvo mnogo upotrebljavano u fotografiji kao razvijač, pretvarajući latentnu sliku u fotoemulziji u vidljivu. Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotiazid, diuretičko sredstvo iz grupe deriva-

hydroperitoneum ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, hemijski element. Bezbojan, vrlo lak gas, bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U prirodi se nalazi u slobodnom stanju samo izuzetno i to u malim količinama. Ulazi u sastav ogromnog broja jedinjenja (naročito organskih); h. peroxydatum concentratum, v. Solutio hydro genii peroxydi concentrata; H. peroxydatum dilutum, v. Solutio hydrogeni peroxydi diluta. hydrohepatosis, hidrohepatoza, cističko proširenje žučnih puteva nastalo zbog začepljenosti, nastaje naročito u slučajevima kada je začepljenje povremeno i nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je na preseku posuta mnogobrojnim okruglastim šupljinicama prečnika od l do 10 mm, glatkih površina ispunjenih bistrim svetložućkastim sadržajem. hydrologia, hidrologija; medicinska h., grana medicine koja ima za zadatak da proučava i ispituje poreklo, sastav, dejstvo i terapijsku upotrebu lekovitih mineralnih i termalnih voda (do sada uobičajeni naziv »balneologija« ne označava potpuno ovu granu medicine). hydronephros, v. hydronephrosis. hydronephrosis, hidronefroza, rastegnutost bubrežne karlice i njenih čašica usled prepunjenosti mokraćom, kao posledicom začepljenosti uretera, što je praćeno atrofijom parenhima bubrega. Prepreku, odnosno začepljenje stvaraju: zapušenje uretera kamenom, ožiljna striktura uretera, tumori mokraćne bešike itd.; otvorena h., intermitentno stanje, kao posledica povremene i nepotpune opstrukcije uretera; zatvorena h., stalno stanje izazvano potpunom opstrukcijom uretera. hydropenia, hidropenija, manjak vode u organizmu. hydropericardium, hidroperikardijum je prisustvo više od 100 mililitara tečnosti u perikardu. Količina tečnosti može da dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obično se javlja u nefritisu ili u slabosti srca. hydroperitoneum, v. ascites.

351

hydrophthalmus

hymen

hydrophthalmus, hidroftalmus, dečji 17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksikortikosteroidi, metaboliti kortizola (v. glaukom. Zastoj tečnosti s nenormalcortisol) koji se mogu odrediti u plazmi nim povećanjem oka usled neke smetili mokraći (kao tzv. Porter-Silverovi nje u odvoñenju očne vodice; h. congehromogeni). nitus, javlja se već pri roñenju ili u prvoj godini života usled anomalije od- hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemivodnih kanalića. Sin. glaucoma infantile, ja, nasledni poremećaj metabolizma g. congenitum. aminokiseline prolina. Nasleñuje se auhydropneumothorax, hidropneumototosomno-recesivno, ispoljava se povećaraks, nakupljanje tečnosti i gasova u njem metabolita hidroksiprolina u krvi pleuralnoj šupljini. i njegovim izlučivanjem mokraćom, zaostajanjem u fizičkom i psihičkom razhydrops, hidrops, »vodena bolest«, nagovoju. milavanje tečnosti u telesnim šupljinaHydroxyzini chloridum (hidroksizinma, nekim šupljim organima i tkivima; hlorid), sredstvo za umirenje. h. abdominalis, trbušni h., nagomilavanje tečnosti u trbušnoj duplji pri opš- hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i tem poremećaju krvotoka usled oboljeovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne zgloba usled skupljanja serozne tečnosti vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni u hroničnom zapaljenju. V. ganglio-ma, hidrops, nakupljanje tečnosti u zglobsynovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi nom prostoru (posledica traume ili zahigroma: h. colli, serozni tumor na paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje vratu; h. cysticum, cistički limfangiom; tečnosti na onim mestima gde je tkivo Fleischmannov h., povećana burza na uništeno ili gde ono nedostaje; h. gravipodu usne duplje, na spoljašnjoj strani ciarum, hidrops trudnica usled porem. genioglosusa; h. praepatellare, higmećaja funkcije obolelog bubrega; h. rom ispred čašice kolena, najčešće u pericardii, hidroperikard, prisustvo osoba koje kleče (parketari, monasi i tečnosti u srčanoj kesi usled staze u sr^ monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale, čanim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h. skupljena tečnost u subduralnom prorenalis, bubrežni hidrops, h. organizma storu kao posledica likvefakcije hemakoji je nastao usled poremećaja funkcije toma. V. haematoma. bubrega; h. vesice felleae, hidrops hymen, himen, devojački zalistak ili devičžučne bešike, posledica hroničnog zanjak, zadnji deo vaginalnog trema, pre paljenja žučne bešike ili zapušenja izdefloracije zatvoren prema vagmalnom vodnih žučnih puteva. ušću, ograničava otvor koji vodi u vagihydropyonephrosis, hidropionefroza, nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst nagomilavanje mokraće i gnoja u bubi može da bude različnog oblika: okrugrežnoj kartici kao posledica gnojnog zalastog (h. anularis), polumesečastog (h. paljenja hidronefroznog bubrega. semilunaris), srpastog (h. falciformis) i nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fimhydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje briatus), režnjevit (h. hobatus), dvoedemske tečnosti ili transudata u pleuspratni i dr. Katkad otvor može da bude ralnoj duplji. Najčešće se javlja zbog srod prirode širok (propustljiv za dva prčane slabosti, nefritisa, rede zbog lokalsta), a katkad odsutan (h. imperporanih promena kao što su neoplazma ili tus). Pri prvoj obljubi himen se po praaneurizma. Specifična težina tečnosti vilu lako rascepa (defloratio) uz manje koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je isili veće krvarenje. Himen izuzetno može pod 1.015. Ona je bistra, svetložućkasta da bude debeo i da daje otpora svakom i sadrži malu količinu belančevina. U naporu (h. carnosus). U mnogih zapadretkim slučajevima je mlečnog izgleda nih naroda značaj himena se mnogo zbog sadržaja masti i tada se naziva hiceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd lozni hidrotoraks. 352

hymenalis

nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje vrednosti u korist duševne nevinosti. hymenalis, himenalan, himenski, koji pripada himenu; carunculae h., himenske bradavice, ostaci rasprslog himena. hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoideum, hioidna ili podjezična kost. hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u nekim biljkama iz porodice Solanaceae (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium). Ima slična dejstva kao i njegov stereoizomer atropin. Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz porodice Solanaceae. Sadrži alkaloide hiosciamin i skopolamin. Optički izomer hiosciamina je atropin. hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi. hypaesthesia, hipestezija, snižena osetljivost, npr. taktilna h., snižena osetljivost za dodir. hypalgesia, hipalgezija, snižena osteljivost za bol. hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet (želuca), povećano lučenje sone kiseline u želudačni sok. Sin. hyperchlorhydria, hyperadrenocorticismus, hiperadrenokorticizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno pojačane aktivnosti kore nadbubrežnih žlezda, npr. syndroma Conn (v. tamo), syndroma Gushing (v. tamo), syndroma adrenogenitale (v. tamo). hyperaemia, hiperemija, prisustvo veće količine krvi u ograničenom delu tela. Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje usled povećanog priliva arterijske krvi. Pasivna hiperemija nastaje usled otežanog oticanja i zbog toga se naziva i venska hiperemija. V. stasis, hyperaesthesia, hiperestezija, pojačana percepcija raznih kvaliteta površne osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktilna h., preosetljivost za dodir; h. sexuaHs, v. satyriasis, nymphomania. hyperalbuminaemia, hiperalbuminemiJa1 povećanje albumina u plazmi. hyperaldosteronismus, hiperaldosteronizam. V. aldosteronismus. hyperalgesia, hiperalgezija, pojačana osetljivost za bol. 2? Medicinski leksikon

hyperchylomikronaemia

hyperaminoacidaemia, hiperaminoacidemija, povećana količina aminokiselina u krvi. hyperaminoaciduria, hiperaminoacidurija, povećane količine aminokiselina u mokraći. hyperammoniaemia, hiperamoniemija, povećane količine amonijaka u krvi. hyperamylasaemia, hiperamil-azemija, povećanje amilaze (dijastaze) u krvi. hyperbetalipoproteinaemia, hiperbetalipoproteinemija, povećanje betalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproleinaemia. hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemija, povećanje bilirubina u krvi; h. congenitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h. constitutionalis, Gilbertova bolest. hypercalciuria, hiperkalciurija, povećane količine kalcijuma u mokraći. hypercapnia, hiperkapnija, povećanje količine ugljen-dioksida u krvi i ostalim telesnim tečnostima. hypercarotinaemia, hiperkarotinemija, povećane količine karotina u krvi. hypercementosis, hipercementoza, uvećanje cementa korena jednog ili više zuba. Najčešće je posledica infekcije. Javlja se na donjim premolarima, ali i na korenovima bilo kog zuba ili grupe zuba. Koren zuba može da zadeblja u celini ili samo na vrhu, u vidu maljice. hyperchloraemia, hiperhloremija, povećane količine hlorida u krvi. hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v. hyperaciditas (ventriculi). hyperchloruria, hiperhlorurija, povećane količine hlorida u mokraći. hypercholesterolaemia, hiperholesterolemija, povećanje holesterola u krvi. Sin. hypercholesterinaemia. V. cholesterolaemia. hypercholia, hiperholija, povećano lučenje žuči u dvanaestopalačno crevo. hyperchylia, hiperhilija, povećano lučenje želudačnog soka. hyperchylomikronaemia, hiperhilomikronemija, (1) povećane količine hilomikrona u krvi posle uzimanja obroka vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperlipoproteinemije (tip I) u kojeg se hilomikroni nalaze u krvi neprekidno, ako

353

hypercoagulabilitas se u hrani nalaze masti, zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze. V. hyperlipoproteinaemia. hypercoagulabilitas, hiperkoagulabilnost, povećana sklonost krvi za zgrušavanje (koagulaciju). hypercreatinaemia, hiperkreatinemija, povećanje kreatina u krvi zbog njegovog poremećenog metabolizma u mišićima, kao što je slučaj u hipertireozi. hypercuprinaemia, hiperkuprinemija, povećanje bakra ü krvi. hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo više prstiju nego normalno na šaci i stopalu. hyperdiuresis, hiperdiureza, povećano lučenje mokraće. hyperemia pulpae, početna faza zapaljenja pulpe zuba, preobratljivog toka. Odlikuje se kratkotrajnim bolovima na termičke, osmotske i mehaničke nadražaJe-hyperextensio, v. superextensio. hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinogenemija, povećanje fibrinogena u krvi. hyperflexio, hiperfleksija, preterano pregib anje. hypergammaglobulinaemia, hiperga-" maglobulinemija, povećanje gamaglobulina u krvi. Viña se naročito često u hroničnim infektivnim bolestima. hypergeusia, hipergeuzija, povećana osetljivost čula ukusa na različite kvalitete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia. hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v. hypergeusia. hyperglobulia, hiperglobulija, v. polycythaemia. hyperglobulinaemia, hiperglobulinemija, povećanje globulina u krvi. hyperglycaemia, hiperglikemija, patološko stanje visoke koncentracije glikoze u krvi, npr. u toku šećerne bolesti (v. tamo). Sin. hyperglukaemia. hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridaemia), hipergliceridemija (hipertrigliceridemija), povećanje glicerida, skoro uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipoproteinaemia. hyperglycorrhachia, hiperglikorahija, veće količine glikoze nego što je normalno u cerebrospinalnoj tečnosti. 354

hyperlipoproteinaemia hyperhidrosis, hiperhidroza, pojačano znojenje, češće ograničeno na pojedina područja (šake, stopala, pazuho). hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline histidina, nasleñuje se autosomnim dominantnim genom, ispoljava se izlučivanjem velikih količina histidina i metabolita mokraćom, poremećajima centralnog nervnog sistema i slepi-lom. hyperhydratatio, hiperhidratacija, povećane količine vode u organizmu. hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija, povećane količine insulina u krvi. hyperinsulinismus, hiperinsulinizam, patološko stanje u vidu visokih vred-nosti insulina (v. tamo) u krvi bilo usled preteranog lučenja u beta-ćelijama Langerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo usled neprikladnog ubrizgavanja insulina u cilju lečenja. hyperkaliaemia, hiperkaliemija, povećanje kalijuma u krvi, najčešće zbog smanjenog izlučivanja kalijuma bubrezima. Karakteristične promene u EKG-u, a u težem stepenu hiperkaliemija mlitave mišićne paralize. hyperkeratosis, hiperkeratoza, hiperplazija rožastog sloja. hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija, povećanje mlečne kiseline u krvi. hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, naročito izraženo povećanje broja leukocita u perifernoj krvi. hyperlipaemia, hiperlipemija, povećanje lipida, naročito triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia. hyperlipidaemia, hiperlipidemija, povećanje lipida u krvi; mastima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim hidratima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa IV. hyperlipoproteinaemia, hiperlipoproteinemija, povećanje lipoproteina u krvi. Može biti nasledna (porodična), ili stečena u toku odreñenih bolesti. Postoje 5 tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I, hyperchylomicromicronaemia, postoji stalno prisustvo hilomikrona u krvi zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze, koja razgrañuje hilomikrone; h.,

hypermagnesiaemia tip II, hiperholesterolaemia, postoji vrlo velika sklonost za aterosklerozu i za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip III, s povećanjem i holesterola i triglicerida u krvi zbog loše razgradnje lipoproteina vrlo niske gustine; h., tip IV, ugljenim hidratima izazvana hipertrigliceridemija (endogena hipetrigliceridemija), u koje postoji velika sklonost za dobijanje šećerne bolesti i ateroskleroze; h., tip V, u kojem postoje i hiperhilomikronemija i endogena hipertrigliceridemiJa. hypermagnesiaemia, hipermagneziemija, povećanje magnezijuma u krvi. hypermetropia, hipermetropija, dalekovidost, refrakciona anomalija pri kojoj se, bez učešća akomodacije, paralelni zraci seku u tački koja se nalazi iza mrežnjače. Dužina oka suviše je mala u odnosu na njegovu prelomnu moć. U mlañih osoba moguća je samokorekcija. Koriguje se konveksnim sfernim staklima. hypernatriaemia, hipernatriemija, povećanje natrijuma u krvi. hypernephroma, hipernefrom (Grawitztumor), adenokarcinom bubrega odraslih osoba. Dobio je taj naziv jer se pretpostavljalo da potiče od ostataka .nadbubrežnih ćelija u kori bubrega. Neoplazma se javlja u kori bubrega i može da dostigne velike srazmere deformišući bubreg. Na preseku je obično žute boje', režnjevit, s mnogobrojnim ognjištima krvavljenja. Daje metastaze u pluća, jetru, kosti i ostale organe kao i neposredno u donju šuplju venu. hyperodontio, hiperodonticija, povećan broj zuba; prava h., usled hiperprodukcije zubne gredice izgradi se veći broj zametaka, prekobrojni zubi, tipičnog ili atipičnog oblika. V. mesiodens; prividna h., stanje kada pre ispadanja mlečnog zuba nikne njegov stalni zamenik. V. denies accessoria, denies supernumeraria. Sin. polyodontia. hyperopia, v. hypermetropia. hyperorchidismus, hiperorhidizam, nenormalno povećana funkciona aktivnost semenika. 23*

hyperplasminaemia hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija kosti; h. cranii, hiperostoza koja se javlja na kostima lubanje; h. frontalis interna, neoformacija koštanog tkiva koja se ispupčava na unutrašnjoj strani kosti u čeonom predelu. V. Morgagni-Henschenov sindrom (pod sindrom); h. infantilis corticalis, bolest dece koja se ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.bolele kosti. Bolest je praćena temperaturom i razdražljivošću, povratima i pogoršanjima. hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline glicina, bolest se nasleñuje autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se izlučivanjem velikih količina oksalata mokraćom, kalkulozom mokraćnih puteva. hyperparathyreosis, hiperparatireoizam, patološko stanje s kliničkom slikom nastalom kao posledica visokih vrednosti parathormona (v. tamo) u krvi usled ekscesivnog lučenja ovog hormona iz paratireoidnih žlezda. hyperpepsia, hiperpepsija, poremećaji varenja zbog hiperaciditeta. hyperperistaltismus, hiperperistaltika, suviše izražena peristaltika creva. hyperphagia, hiperfagija, unošenje veće količine hrane nego što je potrebno. hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-alaninemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiselina fenil-alanina ispoIjava se povećanjem koncentracije te aminokiseline u plazmi bolesnika. hyperphoria, hiperforija, vrsta heteroforije. Očna jabučica je latentno pomerena nagore. hyperphosphataemia, hiperfosfatemija, povećanje količine fosfata u krvi. hyperphosphatasaemia, hiperfosfatazemija, povećanje fosfataza u krvi. hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, povećano izlučivanje fosfata mokraćom. hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v. pigmentano. hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jednog tkiva ili organa preko normalnih granica zbog povećanja broja ćelija. hyperplasminaemia, hiperplazminemija, povećanje plazmina (fibrinolizina) u krvi. 355

hyperpnoea

hyperpnoea, hiperpnoja, povećana plućna ventilacija. Nastaje pod uslovima dubokog i ubrzanog disanja. Može dovesti do stanja alkaloze i do kolapsa. hiperpolarizacija, povećanje negativnosti potencijala ćelijske membrane. V. mirovni membranski potencijal. hyperpotassaemia, hiperpotasemija, povećanje kalijuma u krvi. Sin. hyperkaliaemia. hvperprebetalipoproteinaemia, hiperpreb'etalipoproteinemija, povećanje prebetalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproteinaemia. hvperprolinaemia, hiperprolinemija, nasledni poremećaj metabolizma aminokiseline prolina, nasleñuje se autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se povećanjem koncentracije te aminokiseline u krvi, povećanim izlučivanjem mokraćom, poremećajima nervnog sistema i bubrežnom insuficijencijom. hyperproteinaemia, hiperproteinemija, povećanje belančevina u krvi. hyperpyrexia, hiperpireksija, povišenje telesne temperature; h. maligna, sindrom koji se dešava u nekih osoba za vreme anestezije s naglim povišenjerrt telesne temperature, znacima povećanja mišićnog metabolizma, kao što su tahikardija, tahipneja, znojenje i obično rigidnost mišića. hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalismus; h. posttraumatica, prekomerno lučenje pljuvačke usled otežanih pokreta prelomljene vilice, otežanog gutanja, bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalismus, sialorrhoea, ptyalorrhoea. hypersegmentatio, hipersegmentacija, povećana segmentacija jedra u granulocita periferne krvi. Može biti uroñena ili stečena, kao u oštećenju kostne srži. hypersecretio, hipersekrecija, pojačano lučenje, npr., želudačnog soka, pankreasnog soka i dr. hypersiderosis, hipersideroza, povećanje količine gvozda u krvi. hyperspermia, hiperspermija, patološko povećanje količine semene tečnosti (iznad 6 ml). hypersplenia, v. hypersplenismus, 356

hyperthyreosis

hypersplenismus, hipersplenizam, povećan rad slezine u vidu povećane inhibicije stvaranja, ili povećane razgradnje krvnih ćelija, praćenih smanjenjem ćelija svih krvnih loza u perifernoj krvi (pancitopenija), ili samo dveju loza (bicitopenija), hipercelularnošću kostne srži i, ne uvek, splenomegalijom. hypersthenuria, hiperstenurija, povećan^ osmolalnost mokraće s visokom specifičnom težinom mokraće. hypertensio, hipertenzija, stalno povišenje arterijskog krvnog pritiska. Može biti nepoznatog porekla: h. essentialis ili idiopathica, ili posledica neke primarne bolesti: h. secundaria; h. adrenalis, izazvana tumorima nadbubrežnih žlezda koji luče aldosteron; h. benigna, hronična hipertenzija blagog toka, koja se može razviti u malignu hipertenziju; h. essentialis, čiji uzrok nije otkriven; h. idiopathica, h. essentialis; h. intracranialis, sindrom povećanja intrakranijskog pritiska i edema papile, a bez fokusnih neuroloških znakova; h. maligna, teška hipertenzija, koja se brzo razvija i koja ima lošu prognozu; njene karakteristike: edem papile, s vaskulnim i edemskim promenama fundusa oka, zadebljanje medije malih arterija i arteriola, proširenje leve komore srca; h. portalis, povećanje pritiska u portnom venskom sistemu; česta komplikacija ciroze jetre; h. primaria, h. essentialis; h. pulmonalis, plućna hipertenzija, povećan pritisak u plućnom krvotoku; h. renalis, bubrežna hipertenzija, uslovljena ili praćena promenama parenhima bubrega; h. renovascularis, izazvana okluzivnim promenama u bubrežnih arterija; h. rubra, crvena hipertenzija, h. benigna; h. secundaria, izazvana nekom primarnom bolešću (bubrega, endokrinih žlezda i dr.); h. splenoportalis, hipertenzija portnog sistema zbog opstrukcije vene slezine; h. vascularis, arterijska hipertenzija. hyperthyreosis, hipertireoidizam, patološko stanje nastalo kao posledica visokih količina hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled prekomernog lučenja ovih hormona iz štitaste žlezde; na-

hypertonia

jčešće hipertireoze su Bazedovljeva bolest (v. morbus Basedowi), toksički adenom (v. adenoma toxicum glandulae thyreoideae) i, najverovdtnije, atipični oblici hipertireoidizma. hypertonia, hipertonija, povišen tonus; mišićna h., povišen tonus mišića, najčešće usled lezije piramidnog sistema; h. ophthalmica, pojačana napetost oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemica, povećan krvni pritisak u policitemiji; vegetativna h., povišen tonus vegetativnog nervnog sistema (češće simpatikusa). hypertrichosis, hipertrihoza, prekomerna dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus, virilismus pilaris. hypertriglyceridaemia, hipertrigliceridemija, patološko stanje koje karakteriše visoka koncentracija triglicerida (v. tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia). hypertrophia, hipertrofija, povećanje organa ili ćelije. Hipertrofija nastaje kao posledica različitih fizioloških i patoloških uzroka. Primer fiziološke hipertrofije je uvećanje materice za vreme trudnoće. Kompenzatorna hipertrofija je izražena naročito u parnih organa kada jedan bude izbačen iz funkcije. hyperventilatio, hiperventilacija, (1) stanje u kojem postoji povećano ulaženje vazduha u plućne alveole i koje dovodi do smanjenja delimičnog pritiska ugIjen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) nenormalno produženo, ubrzano i duboko disanje. V. polypnoea. hypervitaminosis, hipervitaminoza, nepravilna ishrana uslovljena unošenjem prekomernih, suvišnih količina vitamina rastvorljivih u mastima. hypervolaemia, hipervolemija, povećanje cirkulišuće krvi, najčešće zbog povećanja zapremine plazme. hyphaema, hifema, prisustvo krvi u prednjoj komori oka. hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazivanje sna. hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano stanje sužene svesti slično spavanju, od koga se razlikuje vezom koju hipnotisani ima s hipnotizerom (»rapport«), a preko njega s ostalim svetom.

hypocholesterinaemia

hypnotica, hipnotici, sredstva za izazivanje sna. hypo-, prefiks koji u složenicama označava da je nešto ispod, dole, manje, nedovoljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje usled nedovoljnog uzimanja nekog vitamina hranom. U herniji označava da se element u nekom jedinjenju jedini svojom najnižom valencijom. hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemija, smanjenje V činioca koagulacije (akcelerina) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno. hypoaciditas (ventriculi), smanjeno lučenje sone kiseline želudačnog soka. Sin. hypaciditas, hypochlorhydria. hypoadrenocorticismus, hipoadrenokorticizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno snižene aktivnosti kore nadbubrežnih žlezda, npr. u Adisonovoj bolesti (v. morbus Addisoni). hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija, smanjenje albumina u krvi. hypoaldosteronismus, hipoaldosteronizam, patološko stanje nastalo usled nenormalno niske koncentracije aldosterona (v. tamo) u krvi. . hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipoproteinaemia. hypoaminoacidaemia, hipoaminoacidemija, smanjenje aminokiselina u krvi. hypobetalipoproteinaemia, hipbbetalipoproteinemija, v. hypolipoproteinaemia. hypocalcaemia, hipokalcicmija, patološko stanje koje karakteriše niska koncentracija kalcijuma u krvi, npr, u toku tetanije. V. tetania. hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno izlučivanje kalcijuma mokraćom. hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljendioksida u krvi, zbog hiperventilacije, koji vodi alkalozi. hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u krvi. V. chloraemia. hypochlorhydria, hipohlorhidrija, smanjenje sone kiseline u želudačnom soku. V. hypoaciditas (ventriculi). hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno izlučivanje hlorida mokraćom. hypocholesterinaemia, v. hypocholesterolaemia. 357

hypocholesterolaemia hypocholesterolaemia, hipoholesterolemija, smanjenje holesterola u krvi. Sin. hiperholešterinaemia. hypochondria mercurialis, psihička depresija koja se javlja kao jedan od simptoma prilikom hroničnog trovanja živom. hypochromia, hipohromija, smanjena količina hemoglobina u krvi. hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoagulabilnöst krvi, smanjena sposobnost krvi za zgrušavanje, zbog smanjenog stvaranja pojedinih činilaca koagulacije, ili zbog prisustva antikoagulacijskih činilaca u krvi. hypoconvertinaemia, hipokonvertinemija, smanjenje VII činioca koagulacije (konvertina) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno. hypocupraemia, hipokupremija, smanjenje bakra u krvi. hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocytosis. hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia. hvpodontio, hipodoncija, manji broj zuba. Uroñena ili nasleñena nepravilnost; prava h., posledica je defektne funkcije zubne gredice. Sin. anodontio; prividna h., neki zub u nizu zuba nedostaje, ali se rendgenskim snimkom otkrije da je uklešten. hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, smanjenje eozinofilnih granulocita u krvi. Sin. eosinopenia. hypofibrinogenaemia, hipofibrinogenemija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog: (1) smanjene sinteze u jetri; (2) povećane potrošnje u toku rasejane intravaskulne koagulacije i (3) povećane fibrinolize. V. DIK, fibrinolysis. hypofolikulinurija, količina ginogena ispod 200 ml u mokraći žene. hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno lučenje mleka u dojilje, koje može biti primarno usled nedovoljne razvijenosti mlečnih žlezda ili usled njihove nedovoljne funkcije u slučajevima otežanog pražnjenja dojki, nepravilnih bradavica, ragada, bolova pri dojenju koji sprečavaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji važnu ulogu imaju psihički i socijalni 358

hypoglycorrhachia faktori. Sekundarna se smatra fiziološkom i prolaznom. hypogammaglobulinaemia, hipogamaglobulinemija, smanjenje gama-globulina u krvi, deficit imuniteta u kojeg najčešće postoji smanjenje svih vrsta (klasa) imunoglobulina (gama-globulina); h. acquisita, stečena hipogamaglobulinemija izazvana nekom primarnom bolešću, naročito malignim hemopatijama; h. congenitalis, nasledna hipogamaglobulinemija nastala zbog poremećaja u ð-limfocitima; h. physiologica, prolazna hipogamaglobulinemija u novoroñenčeta i odojčeta; h. transitoria, h. physiologica. hypogastrium, hipogastrijum, podrebarje, mali trbuh, donji sprat trbuha, sastoji se od tri predela: preponskog (regio inguinalis dextra et sinistra) i stidnjačnog (regio pubica). hypogenitalan, kaže se za nedovoljno izraženu genitalnu odliku. hypogenitalismus, hipogenitalizam, nedovoljna razvijenost polnih organa i ostalih polnih odlika. hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v. hypogeusia. hypogeusia, hipogeuzija, smanjena sposobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeusaesthesia. hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje broja eritrocita u krvi. V. anaemia. hypoglycaemia, hipoglikemija, smanjenje glikoze u krvi, koje može izazvati hipoglikemijski šok; leucinom izazvana h., porodična hipoglikemija, u detinjstvu izazvana unošenjem leucina hranom, koje izaziva pojačano lučenje insulina; h. naštinu, javlja se kada se ne uzima hrana u insulinomu, gladovanju, sindromu loše apsorpcije, glikogenozama, hipopituitarizmu i insuficijenciji kore nadbubrežnih žlezda; reaktivna h., hipoglikemija posle unošenja ugljenih hidrata, koja dovodi do povećanog lučenja insulina. Sin. hypoglykaemia. hypoglycaemosis, hipoglikemoza, smanjenje glikoze u krvi i tkivima. hypoglycorrhachia, hipoglikorahija, smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj

hypogonadismus

hypophysis

tečnosti; obično je znak meningitisa, na- hyponatriaemia, hiponatriemija, smanjenje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja ročito tuberkulozne prirode. natrijuma iz organa za varenje (povrahypogonadismus* hipogonadizam, patoćanje, prolivi), znojem i bubrezima (Adloško stanje koje karakteriše nenormaldisonova b., diuretici, nefritis s gubljeno smanjenje aktivnosti polnih žlezda njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo(gonada) sa, manje-više, izraženim zanatriemijska (vanbubrežna azotemija). stojem u seksualnom razvoju. hypogranulocytosis, hipogranulocitoza, hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno izlučivanje natrijuma mokraćom. smanjenje broja granulocita u periferhyponychium, hiponihijum, tanak sloj noj krvi. V. agranulocytosis. pokožice ispod nokatnog polja u IV fehvpohaemia, hipohemija, anemija. V. talnom mesecu. Od njegovog prednjeg anaemia. dela docnije postaje ležište nokta (lectuhypohepatia, hipohepatija, smanjenje lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela uloga jetre. matični deo nokta ili matrica (matrix hypohydratio, hipohidracija, smanjenje unguis). vode i obično elektrolita u organizmu. hypoparathyreosis, hipoparatireoidiSin. dehydratio. zam, klinička slika nastala kao posledihv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje ca niskih vrednosti parathormona (v. kalijuma u krvi, zbog: (1) povećanog iztamo) u krvi usled smanjene aktivnosti lučivanja bubrezima; (2) gubljenja iz organa za varenje (povraćanje, prolivi) i paratireoidnih žlezda. hipoperistaltika, (3) povećanog prelaženja u ćelije. Neu- hvpoperistaltismus, smanjeni peristaltički pokreti creva. romišićni poremećaji koji mogu ići do paralize, paralizni ileus, bubrežni dija- hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea betes insipidus i karakteristične promepharyngis s. laryngopharynx), donji ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije. sprat ždrela na čijem se prednjem zidu Sin. hypopotassaemia. nalazi otvor grkljana. hypophoria, hipoforija, vrsta heteroforihypoleukocytosis, hipoleukocitoza, smaje. Očna jabučica je latentno pomerena njenje leukocita u perifernoj krvi. nadole. hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei- hypophosphataemia, hipofosfatemija, nemija, smanjenje lipoproteina u krvi. smanjenje fosfata u krvi, u toku hiperMože biti posledica naslednih poremeparatireoidizma, rahitisa, osteomalacije ćaja (h. familialis), ili stečena u drugim i u nekih bolesti bubrega; h. familialis, bolestima, kao što su pothranjivanje, cinasledna bolest, često udružena s rahiroza jetre i dr. hypoalfalipoproteinaetisom otpornim na D-vitamin. mia, veliko smanjenje alfalipoproteina hvpophosphatasia, hipofosfatazija, nau krvi, zbog naslednog deficita u sintezi sledna bolest u vidu manjka fosfataze u A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest; serumu, zbog smanjenja alkalne fosfatahypobetalipoproteinaemia, veliko ze u ćelijama, koje dovodi do poremećasmanjenje beta-lipoproteina u krvi usja stvaranja i mineralizacije kostiju. led naslednog poremećaja u stvaranju hypophosphaturia, hipofosfaturija, smaB-apolipoproteina, ili zbog pothranjinjeno izlučivanje fosfata mokraćom. vanja, ili sindroma loše apsorpcije. hypophysis, hipofiza, žlezda sa višestrukom endokrinom ulogom, nalazi se u hypomagnesiaemia, hipomagneziemija, udubljenju koštanog dela u osnovi lubasmanjenje magnezijuma u krvi; nastaje nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica), u toku sindroma loše apsorpcije, dehida obavijena je vezivnim omotačem, izracije, u alkoholizmu i bolestima bubredankom tvrde moždanice. Na* njoj se ga. Znaci: neuromišićria prerazdražljirazlikuju 4 dela: prednji režanj (pars anvost. terior), srednji režanj (p. intermedia), tuhypomochlion, hipomoklion, tačka osberalni režanj (p. tuberalis) i zadnji relonca, uporište, tačka obrtanja.

359

hypopinealismus žanj (p. posterior ili p. neurosa) koji je peteljkom ili infundibulumom pripet za hipotalamus. Prva tri postaju od epitela ždrela embriona (adenohypophysis) i rasporeñeni su oko zadnjeg režnja, koji je nervnog porekla (neurohypophysis); (embr.). Obavijena je vezivnim omotačem, izdankom tvrde opne. Sastoji se od 3 režnja: prednjeg (pars anterior), srednjeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. posterior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji od ćelija grupisanih oko proširenih kapilara. Od ovih ćelija neke se boje kiselim bojama (acetofilne ć.) a neke slabo primaju boje (hromofobne ć.). Lučenje inkreta vrše uglavnom acidofilne i bazofilne ćelije. Tim inkretima hipofiza utiče na rastenje, na insularni aparat pankreasa, na timus, na mlečne žlezde, na polne žlezde (gonadotropni hormoni), na tireoideju (tireotropni hormon), na paratireoideju, na koru i srž nadbubrežnih žlezda. Srednji režanj se sastoji uglavnom od slabo bazofilnih ćelija. One luče intermedin koji deluje na širenje hromatofora. Zadnji režanj, iako nervnog porekla, nema nervnih ćelija već ependimskih i neuroglijskih ćelija i tzf. pituicita. Luči inkrete koji dospevaju u nervni sistem (neurokrina žlezda) ili u krv (hemokrina žlezda), a koji deluje na grčenje mišića materice (oksitocin) i na promet soli i vode (adiuretin); h. ćelije trudnoće; (seks.) pojava u hipofizi trudnih žena ćelija koje liče na eozinofilne, ali loše pritvrduju fuhsin ili gvožñeviti hematoksilin. Procenat tih ćelija je velik, naročito u višerotkinja i u posled-njim mesecima trudnoće. Neki misle da su ćelije trudnoće eozinofilne ćelije u hipersekreciji. hypopinealismus, hipopinealizam, bolesno stanje usled umanjene funkcije epifize. hvpopituitarismus, hipopituitarizam, patološko stanje organizma nastalo zbog smanjenog rada hipofize izazvanog najčešće tumorima bazofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize. Simptomi su preterana gojaznost i zadržavanje infantilnih odlika. hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis. 360

hyposplenismus hypoproteinaemia, hipoproteinemija, smanjenje belančevina u plazmi, koje može dovesti do edema, kada je hipoproteinemija uglavnom posledica hipoalbuminemije; hepatička h., zbog smanjenog stvaranja belančevina u jetri; prehepatička h., zbog deficita belančevina u ishrani; renalna h., zbog gubljenja belančevina mokraćom. hypoprothrombinaemia, hipoprotrombinemija, smanjenje protrombina (II činioca koagulacije) u krvi. Može biti uroñeno ili stečeno, naročito u bolestima jetre, ili pri davanju antikoagulacionih sredstava. hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u prednjoj komori oka. hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno lučenje pljuvačke, privremeno ili trajno; najizraženije je posle zapaljenja, povrede ili tumora parotidne pljuvačne žlezde. Glavni je znak suvoća usta (xerostomia). Javlja se i posle menopauze u starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjogrenovog sindroma. V. aptyalismus, oligosialia. hyposideraemia, (grč.) hiposideremija, smanjenje gvozda u plazmi. hypospadia, hipospadija, uroñena mana mokraćnog kanala, čiji se spoljašnji otvor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo donji zid ovog kanala ne postoji. A u žena je uroñeni nedostatak mokraćne cevi, tako da se mokraća iz bešike uliva direktno u vaginu; h. balanicum, najčešći vid hipospadije gde se uretra otvara na glaviću blizu udne uzdice, v. h. glandis; h. femininum, hipospadija u kojoj se uretra otvara u vagini; h. glandis, v. h. balanicum; h. penis, hipospadija gde se uretra otvara na prostoru izmeñu žlezba glavica i granice izmeñu penisa i mošnica; h. penoscrotale, hipospadija u kojoj se uretra otvara na spoju penisa s mošnicom; h. perineale, hipospadija praćena anomalijom poInih organa, zakržljalim penisom, obuhvaćenim i pokrivenim dvostrukom mošnicom. hyposplenismus, hiposplenizam, smanjeno funkcionisanje slezine, naročito u

hyposthenuria toku tuberkuloze slezine, u kome postoji leukemoidna krvna slika. hyposthenuria, hipostenurija, nesposobnost da se stvori hiperosmolska mokraća s visokom specifičnom težinom; h. tubularis, posledica oštećenja epitela bubrežnih kanalića. hypotensio, hipotenzija, sniženje krvnog pritiska; h. arterialis, arterijska hipotenzija, smanjenje krvnog pritiska; h., kontrolisana, kontrolisano doziranje medikamenata (ganglioblokatora ili anestetika), kojima se u toku hirurške intervencije snižava sistemski krvni pritisak i time smanjuje ukupna količina izgubljene krvi; koristi se u toku neurohirurških ili drugih hirurških intervencija praćenih obilnim krvarenjem. Na kraju hirurške intervencije krvni pritisak se vraća na normalu; h. orthostatica, ortostatska hipotenzija, koja nastaje samo u uspravnom ppložaju tela; h. posturalis, h. orthostatica; h. vascularis, teška hipotenzija zbog proširenja arteriola i kapilara. hypothalamotomia, hipotalamotomija, zasecanje zadnje-bočnog dela hipotalamusa u cilju lečenja nekih psihičkih poremećaja. hypothalamus, hipotalamus, podbrežje, oblast diencefalona (meñumozga), koja leži pod talamusom (ventralno od hipotalamusnog žleba). Ova se oblast smatra važnom regulatornom vegetativnom oblašću, izmeñu ostalog, i za seksualnu funkciju (Spatzov seksualni centar). U njoj se nalaze supraoptička i paraventrikularna jezgra neurokrine prirode (diencefalna Žlezda), u prisnoj vezi s hipofizom. V. hipotalamus. hypothenar, hipotenar, uzvišenje dlana prema malom prstu. hypothyreosis, hipotireoza, patološko stanje nastalo kao posledica niskih vrednosti hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled njihovog prestanka stvaranja ili smanjenog lučenja; najčešća hipotireoza je, verovatno, miksedem (v. myxoedema) i hipotireoza nastala usled operativnog odstranjenja ili oštećenja usled terapijske primene radioaktivnog

hypsarrhythmia joda radi njihovog lečenja. V. hyperthyreosis. hypotonia, hipotonija, sniženje pritiska krvi ili smanjenje tonusa normalnog napona mišića ili drugih organa (želuca itd.); h. bulbi, snižen pritisak u oku. Uzroci: miopija, ablacija retine, povrede očne jabučice, dugotrajna zapaljenja cilijarnog tela i dijabetička koma. hypotrichosis, hipotrihoza, delimično ili potpuno odsustvo dlaka usled poremećaja u njihovom razvitku. hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen protok vazduha u plućne alveole. hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest nepravilne ishrane usled nedovoljnog unošenja vitamina. Sin. avitaminosis. hypoxaemia, hipoksemija, smanjena oksigenacija krvi. hypoxia, hipoksija, stanje kada ćelije i tkiva ne dobijaju potrebnu količinu kiseonika, što ima za posledicu poremećaje u funkciji organa i sistema. Hipoksija nastupa usled smanjenog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu (hipoksična hipoksija), usled nesposobnosti krvi da prenosi kiseonik od pluća do ćelija, usled usporene cirkulacije krvi i zato ćelije ne mogu da koriste raspoloživi kiseonik. Za vazduhoplovnu i kosmičku medicinu od interesa je pre svega hipoksična hipoksija. Ova nastaje kada se pritisak kiseonika u udisaju spusti ispod 100 mm Hg, što dovodi do psiholoških i fizioloških poremećaja, od blage glavobolje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visina veća, hipoksija je brutalnija jer je delimičan pritisak kiseonika u udisaju manji; anemijska h., hipoksija izazvana nedovoljnim prenošenjem kiseonika iz pluća u tkiva, zbog smanjenja ili kvalitativne izmenjenosti hemoglobina u krvi; tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivima. hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. propulzivni »petit mol«. Westov sindrom, munjeviti napadi, napadi klanjanja, selam-grčevi, vrsta epilepsije u odojčadi i male dece koja ide s »visokom« (hipsos, gr. visok), velike amplitude aritmijom u EEG-u. 361

hysteria hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze, reakcija organizma na tzv. psihički konflikt, tj. potiskivanje instinktivnih težnji u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od niza poremećaja funkcija motornog, senzitivnog, vegetativnog i psihičkog aparata. Potisnute želje i težnje svoju »energiju«, kojom bi se inače ostvarile, pretvaraju u histeričke simptome (konverzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam nastajanja histerije, kako izgleda, sam po sebi nije dovoljan da dovede do oboljenja; pbtrebno je istovremeno i neko organsko oštećenje izvesnih delova mozga (diencefalon); napadi h., jedan od načina manifestacije histerije. Mogu biti različitog oblika i tokom istorije pretrpeli su karakteristične izmene. U srednjem veku javljaju se u vidu čitavih psihičkih epidemija uvezi s religijskim praznovericama. Krajem XIX veka u pariškoj bolnici »Salpetrijer«, pod uticajem nesvesne lekarske sugestije, dostigli su neviñenu komplikovanost u vidu tzv. velikih napada histerije: na dan-dva ranije promena raspoloženja, preosetljivost, povraćanje, grčevi, hipersalivacija, kašalj, štucanje, lupanje srca, opšta slabost. Posle minimalnog povoda tonusna faza s opistotonusom, kongestijom, grimasiranjem, »prevrtanjem« očiju. Bolesnik kida sa sebe odelo, najzad zauzima položaj duge (are de cercle) s oslanjanjem na potiljku i petama. Sledećeg trenutka počinje klonusna faza s divljim bacanjem i otimanjem od onih koji pokušavaju da ga zadrže. Pri tome bolesnik ječi, odaje razne glasove ili izgovara reci ili čitave rečenice. Pokreti trupa ponekad imaju sličnosti s pokretima pri koitusu. Naizmenično s položajem tela u obliku duge, ovi vrlo šaroliki, tzv. »klovnovski« pokreti, isprekidani pauzama potpunog mira, mogu trajati po više desetina minuta. Namesto tako dugačke serije burnih pokreta mogu doći tzv. »strasne« poze, dolazi do »ekstaze« ili delirijuma. Posle svega ponekad dolazi do sna. Napad histerije nije praćen gubitkom svesti, koja je u najtežem slučaju samo vrlo sužena. Bolesnik obično zna šta se oko njega de362

hystoplasma capsulaturn šavalo, ali ne zna šta je sam radio, ne seća se staje u napadu govorio itd. Ceo napad histerije ima jasno izraženu teatralnu crtu i po pravilu se ne dogaña ako bolesnik ne računa s gledaocima, odnosno slušaocima. On traje znatno duže od najtežeg epileptičkog napada i nikada ne pokazuje one vegetativne promene koje se vide u ovoga (promena ritina sr ča i disanja, bledilo, cijanoza, ispuštanje izmeta i mokraće). Ne dolazi, po pravilu, do povreñivanja i pored sve neobuzdanosti »klovnovskih« pokreta. Nema ujeda za jezik. Mali histerički napadi su po intenzitetu i ekstenzitetu slabiji. Histerički napad se može izazvati ili, pak, preseći ako je već izbio, pritiskom na tzv. histerogene, odnosno histerofrene tačke (zone). V. chorea major. hysterosalpingographia, histerosalpingografija, rendgensko snimanje materične duplje i jajovoda, posle unošenja jodnog kontrastnog sredstva u materičnu duplju. hystiocit, histiocit, velika ćelija sa izraženom sposobnošću za fagocitozu. Ima veoma različite nazive kao što su: poliblast, endotelne ćelije, klazmatociti, monociti, velika mononuklearna ćelija. Stvaraju se od monocita, a možda i od limfocita koji su iz krvotoka prešli u tkivo. Većina, meñutim, nastaje iz rçtikuloendotelnih ćelija na mestu gde se odigrava proces reakcije. Makrofagi su krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim, nazubljenim jedrom, gustom citoplazmom koja ne sadrži granule. Makrofage igraju veoma značajnu ulogu u akutnim i hroničnim procesima inflamacije, pokretne su i sadrže fermente nukleazu, proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-, berkuloznom procesu se pretvaraju u »epiteloidne« ćelije. hystoplasma capsulatum, mikoza koja se nalazi u velikom broju u ćelijama retikuloendotelnog sistema obolelih. Ulazno mesto prodora u čovečiji organizam nije poznato. Klinički, oboljenje može da se manifestuje primarnom diskrazijom krvi, kao dizenterija ili infekcija disajnih puteva. Oboljenje prati teška

hystoplasma capsulatum anemija i leukopenija s relativnom limfocitozom, kao i uvećana slezina, jetra i limfne žlezde. Nalaz histoplazme u protoplazmi mononuklearnih ćelija razmaza krvi pouzdana je metoda za dokaziva-

hystrix nje bolesti. Najčešće su zahvaćeni jetra, slezina, limfne žlezde, pluća i srž kostiJu, kao i sluznica usta, creva i nadbubrezi. hystrix, v. ichthyosis hystrix.

I, simbol za intenzitet zračne energije; sim- Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyrodalas. bol za intenzitet električne struje. Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I- ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno oboljenje kože koje se ispoljava suvo-C) u miša, u sastavu H-2 regiona. Nañećom i perutanjem sa smanjenom sekreni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim ćelijama (makrofazi, epidermne ćelije, cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita, spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro(hyperkeratosis ichthyosiformis), rececitima. sivno nasledno ihtioziformno stanje ICSH (»interstitial cell stimulating horkože s pretežnom lokalizacijom na premone«), v. LH, adenohypophysis. vojima, licu i šakama, dakle inverzno od Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali ini. vulgaris; i. hystrix, stvaranje rožastih tenzitet upadnog zračenja pošto je ono bodlji naročito u prevojima; i. nigriprošlo kroz upijač čija debljina iznosi d cans, tamne, skoro crne skvame; i. niticm. da, nešto veće svetlucave skvame; i. saIJ, skrać. (na našem jeziku) za oznaku in-x uriasis, jako izražena hiperkeratoza ternacionalne jedinice. U ovakvim jedikože, koja morfološki podseća na kronicama često se izražava količina nekih kodilsku; i. serpentina, deskvamacija hormona ili vitamina u pojedinim prekoja podseća na zmijsku kožu; i. simparatima. plex, suvoća kože i jedva primetno pei.m., skrać. za intramuskularno, u mišić. rutanje (xeroderma). In113m, radioaktivni izotop indijuma, do- icterus, ikterus, žutica; i. catarrhalis, kabija se iz generatora. Primenjuje se, vetaralna žutica, raniji izraz za infektivni zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat), hepatitis; i. ex obstructione, opstruktivza ispitivanje bubrega i placente, u obna žutica, usled intrahepatičkih i ekstliku koloidnih čestica za scintigrafiju rahepatičkih prepreka u oticanju žuči; jetre, a u obliku mikrosfera za scintigrai. gravis, akutna žuta atrofija jetre; i. fiju pluća. U jonskom obliku - vezan za gravis neonatorum, teška žutica novotransferin - In113m primenjuje se za anroñenčeta zbog Rh-izoimunizacije; i. gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i haemolyticus, hemolizna žutica, zbog odreñivanje zapremine krvi. povećane razgradnje eritrocita; i. hepainf., (farm.) skrać. za infunde i infusum; tocellularis, žutica zbog hepatitisa; (anat.) skrać. za inferior, donji. hronični porodični i., nasledna sferolo, simbol za intenzitet upadnog zračenja, citoza; i. infectiosus, izazvan leptospitj. za intenzitet zračenja na površini rama; i. intermittens juvenilis, Gilberkože. tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo i.v., skrać. za intravenski, u venu. izraženu žuticu u toku opstrukcije žučianthinopsia, jantinopsija, poremećaj u nih puteva, naročito u karcinomu panpercepciji boja. Takve osobe vide predkreasne glave; i. neonatorum, koji se mete ljubičasto obojene. 364

ictus

IgA

javlja ponekad odmah po roñenju; i. šenje telesne temperature, poremećaji nuclearis, najteži oblik icterusa gravisa krvotoka). Može biti uroñena, ali je u veneonatoruma s psihičkim i nervnim poćine osoba stečena. remećajima. Sin. kernicterus; i. simplex idiotia, idiotija, najteži oblik uroñene mainfektivni hepatitis; i. spirochetosus, loumnosti. Idioti nikad ne nauče govor, izazvan leptospirama; i. typhoides, nečisti su (incontinentia urinae et alvi). akutna žuta atrofija jetre. Vrše razne automatske pokrete. Jedni ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i. su stalno u pokretu (eretički idioti), apoplecticus, apoplektički iktus, udar, drugi potpuno mirni, tupi (torpidni moždana kap, više ili manje nagao preidioti), poneki podložni afektu i nagonistanak funkcije mozga ili delova mozga ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka usled poremećaja krvotoka. V. apopleseksualnim deliktima, impulsivnim radxia; i. cordis, udar srčanog vrha za vrenjama, paljevinama itd.; drugi su mirni me sistole komore o prednji zid grudi poslušni i mogu naučiti da obavljaju nog koša. I. c. se može opipati ili (u asprimitivne poslove upornim i stručnim teničnih osoba i ljudi s hipertrofijom školovanjem; i. amaurotica (Tay-Saleve komore) videti. Normalno se nalazi cks), nasledno slepilo s idiotijom i opšu V levom meñurebarnom prostoru, l tom uzetošću; posledica je degeneracije cm unutra od mesta gde ga preseca meganglijskih ćelija mrežnjače i mozga. dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v. idiotip, antigenski obeleživač za reagujući epileptički napad; L Solaris, sunčanica, deo molekula antitela. Antitela različite v. insolacio. specifičnosti imaju različite idiotipove. idejni masohizam, v. masochismus. V. idiotipska specifičnost imunoglobuliidejni sadizam, v. sadizam. na. identični blizanci, v. monozigotni blizanci idiotipska specifičnost imunoglobuliidentifikacija, (1) utvrñivanje ličnosti; (2) na, individualne antigenske razlike duševna radnja podsvesti kojom naše imunoglobulina. Idiotipska specifič»ja« prisvaja ili prenosi na sebe osobine nost antitela je prouzrokovana struktuili svojstva neke druge ličnosti ili predralnim razlikama na mestu kojim se anmeta, ili prenosi na neku osobu predtitelo vezuje za antigen. Antitela specistavu koju ima o nekoj drugoj osobi. fična za idiotipski obeleživač mogu se identifikacija bakterija, vrši se na osnodobiti imunizacijom životinja anti-genvu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda, antitelo kompleksima pod uslo-vom koje otkrivaju najvažnije osobine bakteda su životinja koja se imunizuje i rija, koje omogućavaju njihovo odreñiživotinja čije se antitelo koristi za imuvanje i razlikovanje. Time se omogućuje nizaciju iste alotipske specifičnosti. V. i etiološka dijagnoza zaraznih bolesti. alotipska specifičnost imunoglobulina. ideokinetičan, onaj koji se odnosi na plan idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouzza izvoñenje neke naučene, uvežbane, rokovači oboljenja herpesa simplexa i tzv. praktične radnje. vaccinia). ideokinetička apraksija, v. apraxia. IgA, imunoglobulini A, čine 20% svih imuideomotoran, isto što i psihomotoran. V. noglobulina čoveka. To su sekretorni apraxia. imunoglobulini. Nalaze se u serumu i ideomotorna apraksija, v. apraxia. svim tečnostima organizma: kolostruidiogram, dijagramsko prikazivanje hromu, pljuvački, bronhijalnom sekretu, mosomskog sadržaja ćelije. sluzi creva itd. Molekulska težina je oko idiohromosomi, v. kromosomi pola. 150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da (Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA osoba, posle uzimanja izvesnog leka, je vezan za tzv. »sekretornu« komporeaguje izvesnim alergijskim pojavama nentu i J-lanac. Sekretorna komponen(koprivnjača, razne ospe na koži, povita je beta-globulin i ima ulogu prenosača a J-lanac je protein male molekulske 365

IgG težine koji stabilizuje dimerni oblik; IgD, imunoglobulini D, po svojim fizikohemijskim osobinama se ne razlikuje od IgG (v. IgG). Nije još sa sigurnošću utvrñeno da Ii IgD ima osobine aktivnih antitela; IgE, imunoglobulini E, čine mali deo imunoglobulina čoveka. Molekulska težina je 180.000 a sedimentacijska konstanta oko 8 S (Swedbergove jedinice). IgE-antitela su citofilna antitela (reagini) izazivači anafilaktičkih reakcija (v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela se vezuju za površinu mastocita i bazofilnih granulocita i tako senzibilišu organizam. Antitela vezana za ćelije reaguju s antigenom pri čemu dolazi do oslobañanja biološki aktivnih amina (histamin, spororeagujuća supstancija i dr.) koji izazivaju manifestacije alergije anafilaktičkog tipa (v. anafilaksa^ Antitela slična reaginima (IgE) nalaze se i u nekih životinjskih vrsta (v. homocitotropna antitela). IgG, imunoglobulini G, čini 75% humanih imunoglobulina u serumu. Molekulska težina je oko 150.000, a sedimentaciona konstanta 7 S (Swedbergove jedinice). U serumu i tkivnim tečnostima javljaju se u obliku dimera. Najviše se stvaraju u toku sekundarnog imunog odgovora (v. imunološka memorija). Prolazi kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi i dr.) više od drugih imunoglobulina. Postoje četiri potklase: IgGi do IgG4. Antitela IgG neutrališu bakterije, viruse, bakterijske toksine i enzime, pomažu fagocitozu stranih čestica (bakterija), aktivišu komplement (v. komplement). IgM, imunoglobulini M, čine 5% svih imunoglobulina čoveka. Molekulska težina je 900,000, a sedimentaciona konstanta 19 S (Swedbergove jedinice). U serumu se nalaze u obliku molekula koje su pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo efikasni u aktivisanju komplementa (v. komplement). Većina prirodnih antitela su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u toku imunog odgovora, a Biogenetski i ontogenetski prethode pojavi IgG. Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, nalazi se u severozapadnom delu Herceg366

iglodržač -Novog u mestu Igalo, na obali mora. Duž obale Igala nalaze se taloži plastičnog blata, zagasite boje koji pokriva dno mora. To morsko blato je vrlo lekovito. Ono se iskorišćava, prethodno zagrejano, u ureñenim prostorijama za primenu blata. Blato se primenjuje za lečenje hroničnih reumatičkih oboljenja zglobova i mišića, neuralgija i bolesti ženskih polnih organa. Sem blata u banji postoji hladan izvor slabo slane i radioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pijenjem ove vode lece se: hipoacidni gastritis, opstipacija, limfatička konstitucija i premorenost. igla, često primenjivan instrument za šivenje raznih tkiva i punkcije; Abramova i. igla za biopsiju, koja ima osobinu da sprečava prodor vazduha u tkiva, npr. pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i., duga šuplja igla koja služi za pražnjenje tečnosti iz neke duplje; Babcockova i., šira hipodermna igla snabdevena stiletom i služi za subduralnu punkciju; Deschampsova i., igla s ušicom na dugoj držaljci koja služi za obuhvatanje dubokih krvnih sudova radi njihovog podvezivanja i za duboke šavove; Franckeova i., specijalan instrument koji služi za ubadanje jagodice prsta ili uva u cilju dobivanja krvi, obično za odreñivanje broja eritrocita, leukocita, trombocita itd.; Hagedornova i., hirurška igla spljoštena, koja ima oštricu blizu vrha i široku ušicu; hipodermna i., kratka, vitka, šuplja igla koja služi za potkožnu injekciju; i. za kataraktu, igla koja služi za vañenje katarakte; lučna i., služi za širenje creva, kože i nekih mekih tkiva; prava i., istovetna je s domaćom iglom za udevanje ili s patentnom uskom; Reverdinova i., hirurška igla s uskom koja može da se otvara i zatvara pomoću klizne pomicaljke; stop-i., igla koja ima na sebi prepreku za sprečavanje neograničenog prodiranja: Vim-Silvermanova i., igla koja se koristi za biopsiju jetre. iglodržač (Langenbeckov), klešta podešena za čvrsto držanje krivih igala pri šivenju.

ignipunctura ignipunctura, ignipunktura, zabadanje usijane igle u ognjište oboljenja da bi se postiglo skleroziranje ili atrofija. ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u kojoj se vrši površinsko paljenje desni termokauterom u cilju smanjivanja dubine ili odstranjenja gingivalnih džepova. ihtioza, v. ichthyosis. iktus, v. ictus. ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis regionalis; i. regionalis (terminalis), hronična granulomska bolest nepoznate, najverovatnije autoimune etiologije, koja najčešće pogaña terminalni ileum, stvarajući ožiljke i zadebljanje sa stenozom zida ileuma. Komplikacije: stenoze, fistule i apscesi u tom predelu ileuma. Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest. ileo-, odrednica u složenicama koja označuje da nešto pripada usukanom crevu (ileum). ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji pripada ileumu i cekumu (npr. valva ileocaecalis, ileocekalni zalistak). ileocekalna valvula, zalistak koji se nalazi na prelazu tankog u debelo crevo, čiji su nabori okrenuti ka debelom crevu; uloga joj je da spreči vraćanje fekalnog sadržaja iz debelog u tanko crevo; može izdržati pritisak u suprotnom smeru od 50 do 60 cm stuba vode. ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hronični oblik ileokolitisa u kojeg postoje visoka temperatura, anemija, dijareja i bolovi u ileocekalnom predelu. ileocolostomia, ileokolostomija, hirurški napravljen otvor izmeñu ileuma i kolona. ileoileostomia, ileoileostomija, uspostavljanje komunikacije izmeñu dva segmenta ileuma hirurškim putem. ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunuma. ileoproctostomia, ileoproktostomija, v. ileorectostomia. ileorectostomia, ileorektostomija, stvaranje kominikacije izmeñu ileuma i rektuma hirurškim putem, najčešće posle totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.

ilia ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomija, stvaranje komunikacije izmeñu ileuma i sigmoidnog (srpastog) creva operativnim putem. ileostomia, ileostomija, hirurški učinjen otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor na trbušnom zidu. ileotransversostomia, ileotransverzostomija, hirurški stvoren otvor izmeñu ileuma i poprečnog dela kolona. ileum, v. intestinum. ileus, neprolaznost creva. Crevni sadržaj zbog nemogućnosti prolaza kroz lumen creva nagomilava se ispred prepreke, raspada se, stvaraju se gasovi koji naduju creva. Dolazi do povraćanja crevnog sadržaja (miserere) i kolapsa; arterio-mezenterijalni i., prepreka u pražnjenju želuca i dvanaestopalačnog creva prouzrokovana pritiskom korena mezenterijuma, a naročito mezenternih krvnih sudova, na završni deo dvanaestopalačnog creva; bilijarni i., zapušenje zjapa creva žučnim kamenom većih razmera, koji dospeva u crevo provaljivanjem žučne kese u želudac, dvanaestopalačno ili tanko crevo; dinamički i., koji nastaje usled poremećaja pokretljivosti creva: (a) paralitički l, koji je posledica paralize creva u peritonitisu, u emboliji i trombozi krvnih sudova mezenterijuma itd; (b) spastički f., koji nastaje u spazmu creva (u dorzalnom tabesu, trovanju olovnim solima); mehanički i., koji nastaje usled mehaničkog zapušenja creva; (a) inkarceracija, ukleštenje creva u otvore unutrašnjih ili spoljašnjih kila (hernija); (b) invaginacija, uvlačenje jednog dela creva u drugi; (c) opturacioni \\iokluzioni i., koji nastaje usled suže nj a lumena creva u raznim zapaljenjima creya, tumora creva, zatim u zapušenjima žučnim kamenom, stranim telom itd.; (d) strangulacioni f., koji nastaje usled ukleštenja, pritiska na crevo i obično ide sa zapušenjem krvnih sudova (pritisak tumora spolja na creva, uvlačenje creva izmeñu sraslina koje ih stežu); (e) volvulus, uvrtanje creva, zapletaj creva. ilia, (plur.) slabine, utroba, želudac, creva; os ilium, crevna ili bedrena kost, bed367

iliacus renjača, gornji deo karlične kosti (os coxae), sastoji se od krilastog dela s grebenom i četiri bodlje i od tela koje srašćuje s telima sednjače (os ischii) i stidnjače (os pubis), gradeći zglobnu čašicu kuka (acetabulum). iliacus, ilijačni, koji pripada bedrenjači (npr. a. iliaca communis, zajednička bedrena arterija). Ilidža kod Sarajeva, (ilidža na turskom znači topla banja)» banja koja zauzima prostor ispod Igman-planine prema reci Železnici na 12 km od Sarajeva, na 499 m nadmorske visine. Ima klimat koji deluje tonično. Voda ove banje je topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkalna, sulfatna i murijatična (ukupno sadrži: 3,1745 g %). Voda se koristi za piće i kupanje. Postoji kupatilo s kadama, bazenima i odeljenjima za primenu blata. Sem ove vode postoje još dva izvora zemnoalkalne ugljenokisele vode, temperature 29° i 340C. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, hronična oboljenja ženskih polnih organa, neke kožne bolesti, oboljenja želuca, creva, žuči i jetre, arterijska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x nost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. ІІІ-, odrednica u složenicama koja odreñuje pripadnost bedrenjači (npr. n. ilioinguinalis, bedrenopreponski živac). iliofemoroplastica, iliofemoroplastika, operativna fuzija tuberkuloznog zgloba kuka nastala odvajanjem velikog trohantera od butnjače, a u nastali rascep se umeće koštani režanj uzet iz bočne strane bedrene kosti. illusio, iluzija, poremećaj opažanja pri kome elementi opažanja bivaju izobličeni te daju pogrešnu sliku predmeta bilo usled nepažnje ili usled dejstva afekta (straha) ili'iz nepoznatih razloga. imaginaran, nešto što postoji samo u uobrazilji. imaginatio, imaginacija, v. fantazija. imbecilan, koji pati od maloumnosti. V. oligophrenia. imbecilitas, imbecilnost, uroñena ili u najranijem detinjstvu stečena duševna zaostalost u koje inteligencija odgovara 368

immobilisatio detetu izmeñu šeste i petnaeste godine. V. oligophrenia. imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopijenje; (2) zagnjurivanje frontalnog sočiva objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi mikroskopskog preparata; uljana i., i. u kapljicu kedrovog ulja, čime se postiže posmatranje kroz optički homogenu sredinu. Imhoffov tank, sin. Emšerov bunar, dvospratna taložnica u obliku obrnute zarubljenje kupe, podešena da otpadna voda od ulaska do izlaska provede 2 časa za koje se vreme istalože suspendovane materije. Konstrukcioni oblik isključuje ometanje taloženja od strane stvorenih gasova iz istaloženih organskih materija. imidazolski derivati, antitireoidne materije (v. tamo) koje deluju sprečavajući jodizaciju (v. tamo), potiču od tiourejeSC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6merkapto-imidazol, pod fabričkim nazivom »Favistan«. imido-grupa, dvovalentna grupa =NH. Sin. tmino-grupa. immigratio, imigracija, aktivno kretanje i prodiranje neke ćelije u izvestan prostor, npr. leukocita u krvne sudove. immobilisatio, !mobilizacija, učvršćiva nje, dovoñenje u nepokretno stanje po moću zavoja, udlaga ili šina, zglobova, pojedinih delova i celog ekstremiteta i trupa; i. circumferencialis sec. Black, (stom.) ðlackova kružna !mobilizacija preloma bezubih i krezubih vilica: nemetalna udlaga se pritvrñuje žicanim pod vezama oko kosti. Sin. i. circumossealis, i t circummandibularis; i. sa cirkumzigomatičnom poveskom, (stom.) postupak u !mobilizaciji podzigomatičkih preloma po obliku Le Fort I, Le Fort II, jednostranih ili obostranih i prilikom produbljivanja gornjeg špaga posle tiršovanja; i. extraoralis, ekstraoralna ili spoljna imobilizacija preloma vilica, kada ne postoji dovoljan broj zuba za usnu imobilizaciju. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Federspielovim metodom, (stom.) način lečenja svih Le Fortovih oblika preloma

immobilisatio tela gornje vilice, zigomatične kosti; jedna od kraniomaksilarnih i kraniomandibularnih imobilizacija; i. intraoralis, intraoralna imobilizacija sredstvima individualne ili serijske izrade: nemetalna sredstva: akrilati, autopolimerizati; metalna sredstva: žice, šine sa prstenovima i livene udlage (splintovi). V. udlage imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer; i. intra-extraorails sec. Fry, šina za ekstenziju i imobilizaciju bezubog patrljka prelomljene donje vilice: intraoralna udlaga spojena s još jednom šinom izvedenom preko ugla usta i spojena gumicom za žičanu podvezu izvedenu iz ugla s povreñene strane; i. metallica, (stom.) žičana imobilizacija, privremena ili stalna, služi i za istezanje: Gilmero-va i., meñuzubne ligature s više parova zuba u obe vilice završavaju se u ustima te se uspostavlja čvrsta imobilizacija; Ivyjeva L, slična je prethodnoj, ali ligature izmeñu dva zuba imaju petlje koje se meñusobno vezuju žicom spojnicom; Risdonova L, obuhvaćen je veći broj zuba u neprekidnom zidu: obostrano udvostručene žice uvrću se ispred prednjih zuba i piričvršćuju se dodatnim dentalnim ligaturama; Stoutova L, povezivanje većeg broja zuba odjednom radi ravnomernijeg opterećenja prisutnih zuba. Žičana ligatura ima veći broj alkica koje se opterećuju gumenim prstenovima - elastična meñuvilična vuča. V. Kgatura dentis metallica, ligatura interdentalis metallica; i. preloma gornje vilice: Adamsova i,, suspenzija preloma tela gornje vilice, zigomatične kosti i preloma kostiju gornjeg dela lica. V. šinaKingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Roger Anderson, ekstraoralna imobilizacija preloma kostiju lica, sastoji se od posebne vrste klinova s navojem, spojnica, ekstraoralne šine i većeg broja univerzalnih zglobova. V. zglob, univerzalni; i. sec. Kazanjian, v. šina s prstenovima, metalna; i. Kingovom gipsa* nom kapom i njoj sličnim napravama za kraniomaksilarnu i kraniomandibularnu fiksaciju preloma s osloncem preko temena glave. Svonm donjim rubom obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron24 Medicinski leksikon

impetigo talni predeo; i. sec. Sauer, lučna šina, fiksira se za zube pojedinačnim žicanim ligaturama; Jelenkova je serijske izrade sa bodljama; slične su Vinterova šina, Hauptmajerov luk itd. immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepokretan. immunis, imun, kaže se za organizam koji je zaštićen, otporan (potpuno ili delimično) protiv jednog zaraznog oboljenja ili više njih. V. imunitet immunochirurgia, imunohirurgija, primena specifične imunoterapije u hirurgijiimobilizacijske šine, v. šine, imobilizacijske. !mobilizing specifična antitreponemna antitela, koja imobilišu pokretljivost treponema. V. Nelsonov test. impactio dentis, neiznikli ili delimično nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni koštanim i mekim tkivom (potpuna impakcija) ili delimično komuniciraju s usnom šupljinom (poluimpakcija); horizontalna i., odigrava se pod dejstvom muskulature jezika, usana i obraza; i. hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem pritiska žvakanja (vertikalna i.). Najčešće je meñuzubna, ako ne postoji dobar kontakt izmeñu susednih zuba. Dovodi do oštećenja i zapaljenja okolozublja. impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv ono što se ne može utvrditi palpacijom. impaludacija, veslačko zaražavanje malarijom u cilju lečenja progresivne paralize. impetiginisatio, impetiginizacija, razvijanje impetiga na mestima zahvaćenim nekim drugim kožnim oboljenjem; sekundarna infekcija. impetiginosus, impetiginozan, impetiginoznog izgleda, koji je u vezi sa impetigom ili je sličan njemu.

impetigo, gnojni ekcem, oboljenje kože izazvano piogenim mikrobima: streptokokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima (i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i% vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se pustulama i purulentnim bulama koje se brzo sasuše i stvaraju karakteristič

369

implantati

imuni kompleksi

ne, mednožute kruste (narodni naziv improvizacije u sanitetskoj službi, umešno izvršavanje nekih radnji pri »medene kraste«); i. herpetiformis, v. pružanju pomoći povreñenom, zaustavpsoriasis pustulosa. ljanju krvarenja, imobilizaciji, transporimplantati, (stom.) konstrukcije različitog tovanju itd. kad nema uslova i mogućoblika i veličine od metala (titan, tannosti za plansku i sistematsku pripre* tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili mu. Kao improvizovana sredstva koriskeramičkog materijala. Usañuju se u vite se pre svega predmeti koji se nañu ličnu kost radi prihvatanja stomatološkod povreñenog ili u njegovoj blizini: kih nadoknada. Mogu biti suberiostni, oružje, šatorsko krilo, opasač, nož, dasdentoosealni i endoosealni. ke itd. Improvizacije ima i u preventivimpotencija, seksualna, seksualna nenomedicinskoj zaštiti, a posebno u moć, koja može biti nemoć za pravilno snabdevanju sanitetskim materijalnim izvršenje polnog čina (i. coëundi) i nesredstvima (izrada zavoja, gaze, operamoć za oploñenje, odn. začeće (i. genecionog rublja, instrumenata itd. Vredrandi). Kopulaciona nemoć muškarca nost improvizacije pokazala se u našem može da se odnosi na poremećaje poNOR-u. lnog prohteva (i. concupiscientiae), impuls, podsticaj, fizičko-hemijska proerekcije (i. erectionis), ejakulacije (L mena koja nastaje usled nadražaja na ejaculationis), sladostrašća i orgazma membrani, a normalno se provodi duž (i. satisfactionis). Nemoć se može odmišića ili aksona do njegovih završetanositi na sve komponente pri svakom ka. Provoñenje je aktivan proces, a imodnosu (obligatorna i.) ili pokatkad puls, koji se rasprostire, ima odreñenu (fakultativna i.). Nemoć može biti poamplitudu i brzinu. V. akcioni potencitpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena ji (relativna L)- Impotencija u pogledu impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se patogeneze može se podeliti na: 1) L us- obavlja bez ikakvog kočenja ili kontrole. led nedostatka podsticanja (organs- Predstavlja čisti poremećaj volje bez kog ili psihičkog porekla); 2) i. usled učešća mišljenja. Javlja se u mladih popsihičke inhibicije; 3) i. usled ošteće- stencefalitičara, u raznim psihozama, a i u nja nervnih centara; 4) i. usled mal- psihopata. V. poriomania, kleptomania, formacija i mehaničkih uzroka. Ge- pyromania, encephalitis. imuni neraciona nemoć muškarca obuhvata kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo sve okolnosti koje onemogućavaju oplo- kompleksi koji cirkulišu. Posle ñenje. Kopulaeiona nemoć žene je rela- deponovanja u zidovima krvnih sudova tivan pojam: žena može učestvovati u vezuju komplement i tako dovode do polnom odnosu i bez polnog prohteva, zapaljenjske reakcije (v. komplement). čak i uz osećanje odvratnosti. Zato fri- Najčešće oštećuju organe bogate u krvnim gidnost predstavlja najvažniji problem sudovima. Rastvorljivi kompleksi njenih kopulacionih poremećaja, pored antigen-antitelo stvaraju se u organizmu mehaničkih (somatogenih) smetnji. Ge- kada antigena ili antitela ima u suvišku. V. neraciona nemoć žene obuhvata: 1) nes- Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija posobnost začeća (L concipiendi); 2) organizma, odnosno imunog aparata, na nesposobnost nošenja ploda (i. gestan- imunogen (antigen), npr. stvaranje di) i 3) nesposobnost donošenja ploda antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a) na svet (i. gignendi s. parturiendi). inicijalna faza: kontakt antigena sa impregnatio, impregnacija, (embr.) pro- specifičnim receptorom na membrani limfocita. Učestvuju i makro-fazi koji diranje semeglavca u jajnu ćeliju. impressio, impresija, utisak, otisak (npr. limfocitu »prezentiraju« antigen; (b) impressio cardiaca, otisak srca na unut- centralna faza: kompleksna je i uključuje antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage, rašnjoj strani levog pluća). specifične rastvorljive faktore i 370

imuni odgovor

imunodeficitni sindrom

ako u organizam dospe uzročnik koji ga dr., pri čemu dolazi do proliferacije limnadraži na aktivnu proizvodnju antitefocita i pojave ćelija memorije i »efekla. On može biti prirodno stečen, aktivan tornih« ćelija; (c) efektorna faza: obuhimunitet» koji se ostvaruje posle prirodvata diferencijaciju T-limfocita u smislu nih infekcija i veslački stečen aktivan stvaranja biološki aktivnih supstancija imunitet, koji nastaje posle veštaČkog (limfokini) neophodnih za ispoljavanje unošenja antigena (vakcine); infektivni imunog odgovora; i. serumi ili antisei., ili preimunicija, vrsta imuniteta prerumi, serumi koji sadrže antitela prema ma superinfekciji, koji traje dok se uznekom odreñenom antigenu. Kako ti seročnici nalaze u organizmu (tuberkulorumi služe za imunoterapiju, odnosno za i sifilis); pasivni i., može biti prirodseroterapiju, često se nazivaju i terapijno stečen, koji se stiče za vreme intrauski serumi. terinog života (fetus preko majčine krvi imuni odgovor, potencijacija, pojačanje dobija i antitela), i veštački stečen, koji se imunskog odgovora, humoralnog, celustiče posle veštačkog unošenja imunlarnog, ili i jednog i drugog. Može da skih seruma (gotovih antitela). bude specifična (na odreñen antigen) i nespecifična (stimulacija funkcije imunizacija, unošenje antigena u organiimunskog aparata uopšte). Nespecifičzam u cilju izazivanja imunog odgovora na imunopotencijacija se postiže raz(v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se nim sredstvima biljnog i životinjskog želi stimulacija humoralnog ili celularporekla ili sintetskim proizvodima koji nog imunog sistema, primenjuju se razse obično daju zajedno s antigenom (v. ni načini imunizacije. adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu- imunoadsorbens, koristi se za prečišćavanje antiseruma putem adsorpcije noterapija, imunoterapija tumora. kako bi se ovaj učinio što specifičnijim. imunitet, sposobnost organizma da se Antigen koji se koristi za adsorpciju brani od drugih organizama (mikroormože se učiniti nerastvorljivim (pomoganizama) ili od njihovih toksina. Postoje ću glutar-aldehida, etilhloroformata i dva tipa imuniteta: tip nastao kao podr.) čime se olakšava imunoadsorpcija. sledica nespecifičnih procesa (uroñeni) i tip koji potiče od posebnog imunog imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens. sistema koji stvara antitela i senzibilisa- imunobiologija, oblast biologije koja se ne limfocite koji zatim napadaju i razbavi izučavanjem onih supstancija i araju organizme ili njihove toksine za reakcija koje igraju ulogu u stvaranju koje su specifični (stečeni i.). U telu imuniteta. mogu nastati dve vrste stečenog imuni- imunodeficitni sindrom, poremećaji za teta. U jednoj telo stvara cirkulišuća ankoje se zna da nastaju usled imunološtitela (globulini) koja napadaju za njih kih oštećenja su: opšta hematopoezna specifične antigene; druga vrsta stečedeficijencija (retikularna disgeneza), nog imuniteta postiže se stvaranjem vehronično granulomatozno oboljenje, likog broja limfocita koji su specifično Chediak-Higashijevo oboljenje, deficisenzibilisani na strani agens. Ovi limfojencija mijeloperoksidaze polimorfociti imaju sposobnost da se vežu za stranuklearnih leukocita i monoćita (kod ni agens i da ga unište - tip stečenog sistemske kandidijaze), nasledne neutimuniteta koji se zove tkivni ili celularni ropenije, kombinovana deficijencija T- i ili limfocitni imunitet. U organizmu B-limfocita (sklonost ka gljivičnim intkivni i humoralni imunitet čine jednu fekcijama), Brutonovo oboljenje, Dijedinstvenu celinu, jer se i antitela i limGeorgeov sindrom (poremećaj u razvofočiti stvaraju u limfnim čvorovima, odju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija nosno limfociti (koji se dele na B i T) telangiektazija, nedostatak limfokina svojom sposobnošću recirkulacije obez(poremećaj u sazrevanju T-limfocita) i beñuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje dr. 24*

371

imunodeficitno stanje

imunosupresija

imunodeficitno stanje, imunodeficitva imunitet i biološke pojave u vezi s nost. Deficit imunosti koji dovodi do njim. Metode klasične imunologije su veće osetljivosti prema infekcijama eksperimentalnobiološke, serološke, nego što je to normalno za odreñenu žihemijske i dr. V. imunitet, imunohemija. votinjsku vrstu. Može biti nasledna i imunološka memorija, raspoznavanje stečena. Najčešće se javlja po roñenju. antigena s kojim je imunski sistem raniimunodeficitnost, v. imunodeficitno staje dolazio u dodir. Ispoljava se kao senje. kundarni imunski odgovor ili anamnesimunodijagnostika, dijagnostičke metotički odgovor koji se kvantitativno i kvade koje koriste razne imunoreakcije u litativno razlikuje od primarnog imusvrhu postavljanja dijagnoze oboljenja nog odgovora. (većinom zaraznih). Imunodijagnostika se služi reakcijama in vivo (npr. kožne imunološka podnošljivost (tolerancija), stanje specifične nesposobnosti reakcije u tuberkulozi, u raznim alergijimunskog aparata da reaguje na antiskim oboljenjima i dr.) i reakcijama in gen. Nastaje usled toga što u organizmu vitro (Widalova, Wassermannova, Weilnema limfocita koji su u stanju da odgo-Felixova i dr.). vore na antigensku stimulaciju, ili su imunoelektroforeza, kombinacija eiekiimfociti prethodno specifično inaktivitroforeze i imunodifuzije (v. imunodifusani, ili deluju tzv. supresorne ćelije (v. zija). Doprinosi razlikovanju proteina supresorne ćelije) koje sprečavaju ispokoji imaju istu elektroforeznu pokretljiIjavanje imunološke aktivnosti drugih vost, a različite antigenske osobine. ćelija. U stvari, mehanizam imunološke imunofluorescencija, metoda koja služi podnošljivosti je još nepoznat. Imunoza otkrivanje specifičnih antigen-antiloška podnošljivost ima veliki značaj za tela i široko se primenjuje u svim dometransplantaciju tkiva. Može se izazvati riima imunologije. Osniva se na mogućraznim postupcima i postoje razni faknostima da se globulinska antitela tori, ćelijske ili humoralne prirode, koji »markiraju« fluor-hromima zadržavajyutiču na stepen ove imunološke nereakći svoja imunogena svojstva. tivnosti. imunogen, sposoban da izazove imunitet, npr., za antigene i vakcine koji, kada se imunološki nadzor, mišljenje da u orgaprimene pravilno, stvaraju imunitet nizmu imunski sistem sprečava ćelije kaže se da su imunogeni. da maligno proliferišu, tj. da postanu imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele neoplazične. u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i IgE. Najznačajniji su IgG koji čine 75% imunoneurologija, oblast koja proučava imunološke procese u neurologiji. antitela normalne osobe, i IgE, čiji je postotak mali ali imaju posebnu ulogu u irnunoopsonini, v. bakteriotropini. alergiji. veštačko stvaranje pairnunohematologija, oblast koja obuhva- imunoprofilaksa, sivnog ili aktivnog imuniteta u cilju zata imunološke procese u hematologiji. štite od zaraznih bolesti. imunohemija, nauka koja, pomoću moderne biohemije, izučava pojave i pro- imunosupresija, obustava imunskog odgovora. Može da bude specifična, samo bleme imuniteta, npr. hemijske osnove za jedan odreñen antigen (v. imunološka serološke specifičnosti, kvantitativne tolerancija), ili nespecifično što se postiodnose reakcije antigen-antitelo itd. že raznim sredstvima koja smanjuju imunohemolizini, v. hemolizini. broj limfocita (antilimfocitni serum, Xiiriunokonglutinini, antitela za kompoozračivanje, citostatici, vañenje limfoidnente komplementa (javljaju se najčešnih organa i si). Primenjuje se u presaće kao autoantitela). ñivanju tkiva i organa i u lečenju oboljeimunologija, nauka o anatomohistološnja izazvanih imunskim procesima. koj grañi imunskog aparata, koja izuča372

imuno terapija imunoterapija, primena imunoloških metoda i proizvoda u terapijske svrhe. V. imunosupresija, imuni odgovor, potencijacija); i. tumora, imunološki postupci za sprečavanje rastenja tumora. Može biti pasivna (unošenje antitela ili senzibilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizgavanje antigena tumora, nespecifičnih proizvoda bakterija ili samih bakterija kao što su BCG i Corynebacterium parvum i izazivanje zapaljenjske reakcije kojom se aktivišu makrofazi). U imunoterapiji tumora koriste se i supstancije dobijene iz gljiva. in-, predmetak koji označava (1) daje nešto u nečemu ili nešto ulazi u nešto; (2) negacija, nepostojanost ili nedostatak. in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u poslednjim časovima pred smrt. in situ, na mestu, tj. u normalnom položaju u organizmu. in substantia, v. substantia. in suspenso, u neizvesnosti, neodlučan. in vitro, v. vitrum. in vivo, u živom organizmu. inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, nedejstven. inaktivisani serum, v. serum. inaktivitetna atrofija, v. atrophia. inanicija, v. inanitio. inanitio, inanicija, bolesno stanje, izraženo u vidu slabosti, izrazitog smanjenja telesne težine, smanjenja metabolizma u organizmu, uslovljeno dugotrajnim pothranjivanjem. inapetentia, inapetencija,neješljivost, nedostatak želje za unošenjem hrane, gubitak osećaja gladi i apetita. Sin. anorexia. incarceratio, inkarceracija, ukleštenje. V. hernia incarcerata. incest, rodoskvrnuće, urod, polno opštenje meñu krvnim srodnicima, srodnička bračna zajednica. Najuže, znači samo polni odnos meñu najbližim krvnim srodnicima (otac i kćerka, majka i sin, brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavoñenjem ili silovanjem), za kraće ili duže vreme. S obzirom na posledice, pojam se proširio na razmnožavanje, srodnički brak, prema odredbama postojećih zakona. U svojoj istinskoj evoluciji incest

incisio i u čoveka predstavlja praiskonski oblik njegove polne zajednice. I meñu današnjim kulturnim narodima postoje oni koji dopuštaju srodničku bračnu vezu. U primitivnih naroda sadašnjice još postoji, kao faktička ustanova ili u vidu tragova, običaj da otac defloriše kćerku pred njenu udadbu. Kako se prema krivično-pravnoj terminologiji suština incesta sastoji od izvršene obljube meñu krvnim srodnicima, to se javlja potreba za uvoñenjem i pojma incestoidnog, kojim se obuhvataju i sve tešnje i postupci samo manje-više ispoljenog, pretežno vangenitalnog karaktera prema ličnosti krvnog srodnika, bez obzira što nisu kažnjivi. Incestoidne radnje ne moraju da dovedu do ostvarenja incesta, ali u seksopsihologiji one igraju veću ulogu nego što to izgleda, incestoidne pojave su mnogo češće nego incestne. Potisnute u podsvest, one odatle mnogostruko utiču na ponašanje jedinke u toku celog života. Incestoidni trag odnosa može se otkriti i u brakovima vrlo mladih devojaka sa starim muškarcima. V. rodoskvrnuće. incestoidan, naziv kojim se obuhvataju težnje i postupci manje-više ispoljenog karaktera prema ličnosti krvnog srodnika, bez privoñenja u delo same obIjubne radnje. incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje rezom; i. apscesa ekstraoralnim pristupom, (stom.) prosecanje kože u akutnim i hroničnim apscesima dentogenog porekla radi uspostavljanja drenaže; i. apscesa intraoralnim pristupom, prosecanje sluznice u akutnim dentoalveolarnim apscesima radi uspostavljanja drenaže; Auvreyova i., rez za splenektomiju, koji se pruža duž bočne ivice Ievog pravog mišića trbuha naviše do rebarnih hrskavica, zatim se pruža naviše i unazad preko donjih rebarnih hrskavica do visine osmog meñurebarnog prostora; Battle- Jalaguier-Kammererova i., sastoji se od upravnog trbušnog reza, otvaranja prednjeg lista usmine trbušnog mišića, povlačenja ovog mišića lateralno i otvaranja trbušne duplje kroz rez zadnje usmine istog mišića; Ber373

incisio gmannova i., incizija za otkrivanje bubrega. Rez se pruža počev od spoljašnje ivice mišića uzdizača na visini dvanaestog rebra do spoljašnje i srednje trećine Poupartovog ligamenta; coeliotomia, celiotomija, incizija kojom se otvara peritonealna duplja; Fergussonova i., incizija kojom se odstranjuje gornja vilica. On se pruža od spoja nosa s licem, zatim oko nosnog krila prema medijalnoj liniji, a spušta se naniže preko gornje usne; Kehrova i., abdominalna incizija, koja počinje od mačolikog nastavka, pruža se naniže, okružuje pupak i nastavlja se naniže do pubisa, otkrivajući široko abdominalnu duplju; Kocherova i., rez dug 10 cm i pruža se paralelno i 4 cm udaljeno od rebarnog luka: služi za pristup žučnoj bešici; Langenbeckova i., abdominalni rez, koji se pruža duž leve polumesečaste linije, paralelno s vlaknima pravog trbušnog mišića, primenjuje se za splenektomiju, resekciju repa pankreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc Burneyova i., abdominalni rez, koji se pruža koso u pravcu vlakana fascije spoljašnjeg kosog trbušnog mišića preko tačke koja spaja spoljašnju sa sred^ njom trećinom linije, koja spaja pupak s gornjom prednjom bedrenom bodljom. Posle prosecanja te fascije vlakna unutrašnjeg kosog mišića trbuha i poprečnog mišića trbuha razdvajaju se, peritoneum se proseca i pristupa se crvuljku radi njegovog odstranjivanja; medijalna i., incizija koja se pruža po sredini ma kog dela tela; Nagamatsuova i., retroperitonealni i retropleuralni pristup bubregu, kojim se stvara osteoplastički režanj donjeg dela toraksa; i. po Partschu, polukružna incizija na gornjoj i donjoj vilici s vestibularne strane u resekciji korena zuba; i. po Peteru, rez po epitelnim insercijama zuba u obliku trapeza kod resekcije korena zuba gornje i donje vilice; Perthesova i., incizija koja se pruža od mačolikog nastavka do pupka i odatle skreće prema desnom rebarnom luku: služi za pristup žučnoj bešici; Pfannenstielova i., lučni rez s konkavitetom okrenutim naviše i leži iznad pubisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu374

incontinentio tem medijalne linije razdvajanjem piramidalnih mišića i pravog mišića trbuha, zatim se otvara peritonealna duplja. Pfannenstielova incizija se koristi najčešće za operacije intraabdominalnih ženskih genitalnih organa; i. po Reinmileni, rez pod uglom za resekciju korena centralnih gornjih sekutića; i. po Wassmundu, rez sa nepčane strane koji ima različite namene (resekcija korena zuba, vañenje uglavljenih zuba i dr.). incisivus, u vezi sa sečenjem, rezanjem; dentes incisivi, zubi sekutići. incisura, usek, urez; i. na krivoj registrovanog pritiska u arterijama odgovara trenutku zatvaranja aortnih zalistaka. Na osnovu njene veličine, odnosno položaja na krivoj pritiska može se procenjivati funkciono stanje aortnih zalistaka (insuficijencija), inclinatio dentis, naginjanje zuba oko horizontalne osovine; labijalna i. sekutića, naziva se protruzija; oralna i. sekutića, naziva se retruzija. incoherentia, inkoherencija, nepovezanost, inkoherentno mišljenje, u organskim duševnim oboljenjima, u amenciji i shizofreniji. Tok misli je raspadnut na pojedine delove koji svaki za sebe mogu imati smisla, ali u celini ne pripadaju jedan drugome. V. poremećaj mišljenja. incompatibilia (inkompatibilna sredstva),dva ili više lekova propisanih u istom receptu, a koji se, uzajamno, ne podnose; inkompatibilnost može biti fizička, hemijska, farmakološka i farmaceutska. incontinentio, inkontinencija, nemogućnost da se zadrži stolica ili mokraća; i. alvi ili faecalis, nevoljna defekacija, kojoj je najčešće uzrok pareza sfinktera, izvesna nervna ili psihička oboljenja; i. pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko kožno oboljenje, koje se javlja ubrzo posle roñenja u vidu zapaljenjskih promena, naročito mehurova, grupisanih ili u linearnom rasporedu. Nekoliko meseci kasnije razvija se prostrana sivomrka retikularna pigmentacija; i. urinae, nevoljno mokrenje. Pri aktivnoj inkontinenciji urina evakuacija je refleksna pošto se do izvesnog stepena bešika napu-

r

incoordinatio ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stalnoj inkontinenciji urina pražnjenje bešike je stalno, u obliku kapanja, pošto su sfinkter i izgonilac oduzeti. incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u pokretima skeletnih mišića ili u funkciji pojedinih organa. V. ataxia. incubatio, inkubacija, vremenski period od momenta ulaska patogenog agensa u organizam pa do pojave prvih simptoma bolesti. Inkubacija je klinička odlika isključivo infektivnih oboljenja. Inkubacioni period je ustaljen za svaku bolest, pa je važan za kliničku dijagnozu: za sve crevne bolesti do 5 dana sem trbušnog tifusa; za sve disajne bolesti do 5 dana, sem pertusisa; za sve osipne groznice 10-18 dana, sem šarlaha; za sva generalizovana oboljenja preko 10 dana, sem denge; za sva protozoalna oboljenja više sedmica. incus, nakovani; jedna od tri slušne koščice (ossicula auditus) u bubanjskoj duplji.

indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free thyroxine index, FTI, indeks koji se dobija množenjem koncentracije ukupnog tiroksina u serumu i kapaciteta vezivanja trijodotironina in vitro, ili direktnim odreñivanjem tzv. »normalizovanog« tiroksina u serumu (N!4). Ovaj analitički pristup se primenjuje za dijagnostiku poremećaja funkcije štitaste žlezde. indeksi u parodontopatiji, (stom.) metode iz sistema evidentiranja i bodovanja stanja okolozublja kao i težine patoloških promena u njemu. Izrañeni su s ciljem da se primenom jedinstvenih meriIa omogući sagledavanje rasprostranjenosti ovih oboljenja, uporeñivanje dobivenih rezultata u različitim istraživanjima i procena vrednosti primene različitih preventivnih i terapijskih mera. Najčešće se primenjuju: PMA-index (Schour i Massler), periodontalni indeks (Russell) i indeks parodontalnih oboljenja (Ramfjord). index, indeks, (1) (anat.) kažiprst ili drugi prst šake; (2) studentska knjižica; endemski i., broj koji pokazuje procent zaraženosti nekoga kraja nekom endemičnom bolešću, npr. malarijom. V. ma-

indican larički L; i. fizičkog razvitka dece. Za ocenjivanje stanja razvitka dece pokušalo se da se postave norme u obliku i. koji pokazuju fizički razvitak dece. Ovi i. pokazuju formulom razne odnose, npr. izmeñu težine tela i visine tela ili obima grudnog koša. Prema ovim i. zaključuje se kakvi su stanje zdravlja i stepen ishranjenosti dece. Pošto se i. ne menjaju paralelno s godinama starosti, treba ih tumačiti oprezno i samo u sklopu s ostalim rezultatima lekarskog pregleda. Pravilnije je da se fizički razvitak ocenjuje uporeñivanjem podataka dobivenih pri pregledu pojedinog deteta s prosečnim i za tu grupu dece. Pri tom je merodavan i celokupan utisak koji lekar stiče pri pregledu; malarijski i., broj koji pokazuje koliko je osoba od celokupnog stanovništva nekoga kraja zaraženo malarijom. Odreñuje se sistematskim pregledom krvi celokupnog stanovništva tog kraja, i to pregledom guste kapi i razmaza krvi. Pošto je to teško sprovesti, kao merilo zaraženosti uzima se pregled krvi školske dece; i. obojenosti eritrocita, relativna količina hemoglobina u eritrocitu. Dobiva se deobom procenta hemoglobina udvojenom vrednošću prve dve cifre u broju eritrocita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1. Vrednosti ispod l odgovaraju hipohromnim, a iznad l hiperhromnim anemijama. Sin. hernoglobinski L; splenički i., broj koji pokazuje procent osoba s povećanom slezinom u stanovništva zaraženog malarijom, a utvrñuje se palpacijom slezine u ležećem stavu. Za simbole povećanja slezine upotrebljavaju se ove internacionalne oznake: P- opipljiva, ali ne dopire do rebarnog luka ili se pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod rebarnog luka do polovine linije koja spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u visini pupka; III pipa se ispod pupka i IV pipa se u predelu simfize. V. malarički indikan. indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi u biljci Indigafera tinctoria. Pod dejstvom enzima indemulsina indikan se razlaže na glikozu i indoksil, koji se u alkalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u 375

indicanaemia indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se stvara raspadanjem triptofana u crevima i nalazi se u mokraći. V. indicanuria. indicanaemia, indikanemija, prisustvo indikana u krvi. indicanuria, indikanurija prisustvo u mokraći povećanih količina indikana. indicatio, indikacija, potreba primene odreñenog načina lečenja; i. causalis, uzročna indikacija, potreba primene lečenja koje otklanja uzrok bolesti; i. curativa, i. morbi, potreba primene odreñenog načina lečenja uslovljenog prirodnim tokom bolesti; i. symptomatica, primena lečenja, koje otklanja simptome i znakove bolesti; i. vitalis, vitalna indikacija, životna indikacija, potreba primene odreñenog načina lečenja u cilju sprečavanja smrti bolesnika. indigestio, indigestija, poremećaj varenja, otežano varenje. Izraz koji se upotrebljava za neodreñene tegobe u organima za varenje odmah posle uzimanja hrane; i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa, nervozna indigestija; ugljenohidratska i., tegobe, praćene dijarejom zbog vrenja, posle uzimanja ugljenih hidrata. Sin. dyspepsia. indigo-plavo, oksidacioni proizvod indoksila, plava boja. Nekad se dobijala isključivo iz indikana, koji se nalazi u biljci Indigofera tinctoria, a danas se isključivo dobija sintetskim putem. indijanski »duvan«, naziv za biljku Lobelia inflata koja sadrži, kao glavni sastojak, alkaloid lobelin. indikacija, v. indicatio. indikatori, obeleživači, supstancije koje se koriste za dokazivanje raznih supstancija. Služe u volumetrijskoj analizi da pokažu kraj reakcije, tj. kad je postignuta tačka ekvivalencije, odnosno kada je reakcija kvantitativno završena. Najčešće se upotrebljavaju alkaliacidimetrijski indikatori. Oni imaju različitu boju pri različitim koncentracijama hidronijumovih (vodonikovih) jona i primenjuju se za odreñivanje pH rastvora i za dokazivanje tačke ekvivalencije reakcije u acidoalkalimetrijskim volumetrijskim analizama. Škrob je indikator u jodometriji, jer škrob s molekul-

376

inductio skim jodom daje plavoljubičastu boju, a s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum-hromat u precipitacijama hlorida sreb ro-nitratom itd. indirektna fraktura, v. fractura. individualna kašika, (stom.) kašika urañena od brzovezujućeg akrilata na anatomskom modelu krezube ili bezube vilice. Služi za uzimanje funkcionog otiska; adaptacija i. k., doterivanje rubova prema neutralnoj zoni sluznice u usnom predvorju, pripojima mišića, mekom nepcu i jeziku, pre formiranja ventilnog ruba proteze. indoksil, oksidacioni proizvod indola, može se smatrati da je indoksil ß-oksiindol. Indoksil oksidacijom na vazduhu prelazi u plavu boju indigotin. U estarskom obliku, vezan za sumpornu i glikuronsku kiselinu, nalazi se u mokraći. indol, heterociklično jedinjenje u kome je kondenzovano benzenovo i pirolovo jezgro. Nastaje pri razlaganju belančevina, npr. u crevima. Delimično doprinosi svojstvenom mirisu fekalija. Nagomilava se u crevima i prelazi u mokraću u slučajevima okluzije creva. indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u mokraći indol-sirćetne kiseline, metabolita serotonina, kad u organizmu postoji karcinoidni tumor. indometacin, indolski derivat, služi za Iečenje reumatoidnih i nekih drugih zapaljenjskih oboljenja inducibilni enzim, enzim čija se brzina sinteze, a shodno tome i količina, može povećati prisustvom induktora u ćeliji. V. induktor. inductio, indukcija, (1) izvoñenje opštih zakona iz pojedinih empirijskih utvrñenih činjenica; (2) uticanje, akt ili proces indukovanja, pröuzrokovanje neke pojave; (3) (fiz.) stvaranje električne (indukovane) struje u nekom provodniku usled uticaja neke druge susedne struje ili magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzrokovanje duševnog poremećaja u zdravih osoba življenjem ili druženjem s duševnim bolesnicima. Taj duševni bolesnik (induktor) obično je intelektualno razvijeniji. Novooboleli (indukovani) pokazuje iste poremećaje kao i induk-

induktor tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i teoriji evolucije, uticanje spoljašnjih činilaca: a) somatska L, bez uticaja na poIne ćelije; b) somatska L, s uticajem na polne ćelije preko some (kako se zamišlja mehanizam nasleña osobina stečenih u »individualnom životu«); c) germinalna L, indukcija koja utiče neposredno na polne ćelije; d) paralelna L, indukcija jednovremeno somatska i germinalna; (6) u fiziologiji ili mehanici razvića, uticanje jednog dela embrionalnog tela ili grupe ćelija (induktor) na drugi deo, odnosno drugu grupu ćelija (npr. očni pehar na ektoderm, od koga postaje očno sočivo). Induktor je »akcioni sistem«, deo na koji induktor utiče je »reakcioni sistem«, oba čine »indukcioni sistem«. V. genetika, evolucija, soma, razviće. induktor, molekul koji izaziva (indukuje) styaranje veće količine enzima uključenog u njegov metabolizam, od količine istog enzima koja se stvara u odsustvu induktora. induratio, induracija, očvrsnuće izvesnog tkiva ili organa usled prorastanja vezivnim tkivom; i. plastica penis, plastičko otvrdnuće penisa (muškog uda), posledično zakrečavanju arterija toga uda, čak i u mladih osoba. Učvršćenje se pipa pod kožom na leñnoj strani organa kao čvrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog toga do iskrivljenja uda na jednu stranu; i. syphilitica, sifilisni primarni afekt - ulcus durum. industrijska higijena, v. higijena. industrijska medicina, v. medicina. industrijske ozlede, zavise od čitavog niza faktora koji mogu delovati za vreme rada ili poticati iz uslova života uopšte. Faktori koji najčešće deluju u toku rada mogu se grupisati na sledeci način: a) oni koji potiču od organizatora posla; b) koji proizlaze iz psihičkih i fizičkih osobina ličnosti koja se povreñuje (inteligencija, motivacija, stanje čula, neurotičke i psihopatske crte, epilepsija, sinkopalna stanja i dr.); c) mikroklimatski faktori (temperatura, vlaga, strujanje vazduha i si.); d) buka, potresanje,

infantilismus prašina, toksični gasovi, isparenja i si.; e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi (timu u kome se radi bilo zbog insuficijencije pojedinih radnika ili neposrednih rukovodilaca); f) umor i premor su česti uzroci povreñivanja, ali ovi mogu poticati ne samo zbog uslova rada u preduzeću već i zbog faktora koji deluju van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora spadaju: a) nepovoljni uslovi stanovanja; b) insuficijentna ishrana, bilo da utiče na umor i premor, bilo da favorizuje oboljenja koja oslabljuju organizam i potpomažu povreñivanje; c) nepovoljni meñusobni odnosi u porodici i društvu uopšte; d) prekovremeni rad (rad u poljoprivredi, kod privatnika, premaranje pri putovanju i si.); e) zloupotreba vremena odreñenog za odmor (alkoholizam i dr.). Najčešće je u pitanju kombinacija nekoliko naznačenih faktora koji nisu vidni na prvi pogled i koje treba strpljivo istraživati. Prevencija traumatizma zasniva se prvenstveno u suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom prosvećivanju, u obučavanju neposrednih rukovodilaca i saradnji fabričkih Iekara s radnicima, poslovoñama, inženjerima i tehničarima, porodicama radnika i društvenim organizacijama u preduzeću i van ovoga. industrijski higijeničar, v. higijeničar. industrijski traumatizam, v. traumatiinercioni separator, ureñaj za uklanjanje čestica i/ dimova i gasova. Promenom pravca kretanja dima ostvaruje se njihovo sudaranje i aglomerisanje. Povećane čestice se pod sopstvenom težinom talože. Efikasnost 45 do 50°o. Jednostavna konstrukcija, laka za održavanje temperature dima, ne utiče na ureñaj. Nedovoljno efikasan prema česticama ispod 5 mikrona. inervacija, (1) oživčavanje, snabdevenost nekog dela tela perifernim živcima; (2) prenos impulsa iz centralnog nervnog sistema putem nerava na pojedine organe. intantilismus, infant ilizarn, patološko stanje koje se odlikuje perzistiranjem odlika detinjstva i tokom kasnijeg života

377

infarctus (obično praćeno mentalnom zaostalošću, nedovoljnim razvojem polnih organa uz, dosta često, nizak, pa čak i patuljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni infantilizam. int'arctus, infarkt, ognjište koagulacijske nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishemije izazvane prekidom cirkulacije krvi, uglavnom zbog tromboze ili embolije odgovarajuće arterije; anemijski i., nekroza izazvana naglim prekidom cirkulacije u nekoj arteriji; embolijski i., izazvan embolijom u nekoj arteriji; hemoragijski i., u kojem dolazi do izlaska eritrocita u nekrozno tkivo; intestinalni i., crevni infarkt koji nastaje usled začepljenja neke arterije u zidu creva; i. myocardii, infarkt miokarda, ognjišna nekroza srčanog mišića zbog prekida cirkulacije u tom delu miokarda izazvan najčešće zbog koronarne tromboze; i. pulmonum, plućni infarkt, lokalizovana nekroza plućnog tkiva nastala najčešće zbog embolije u nekoj od grana plućne arterije, češći je u žena nego u muškaraca (od 200 slučajeva: 119 u žena, a 81 u muškaraca); septički i., u kojeg je došlo do infekcije u nekroznom tkivu; trombozni i., nastao zbog tromboze u nekoj arteriji. Infaustan, v. infaustus. infaustus, infaustan, nepovoljan ishod, primer: prognosis infausta, predviñanje da će bolest imati nepovoljan tok i ishod. infekcija, infectio, prodiranje patogenih klica u tkivo organizma, usled čega nastaje oštećenje tkiva, obično praćeno reaktivnim pojavama; aerogene i., i. nastale usled prodiranja klica udisanjem; ascendentna i., ushodna infekcija, nastaje u cevastim i kanalikularnim organima kad prouzrokovač prodire suprotnim pravcem od pravca proticanja sekreta; basenska i., nastaje prenošenjem vodom u basenima prouzrokovača raznovrsnih infektivnih oboljenja, kao što su trbušni tifus, paratifus, Weilova bolest, muljna groznica, polne bolesti i inkluzioni konjunktivitis, a verovatno i nekih drugih infektivnih bolesti; dentalna i., opšte oboljenje, pri kome je do378

infekcija kazano ili se s izvesnom sigurnošću pretpostavlja da uzrok leži u infektivnim ognjištima zubnog sistema, kao što su, npr., apikalni granulomi, paradentozni apscesi itd.; descendentna i., nishodna infekcija, nastaje prenosom prouzrokovača u pravcu kretanja sekreta kroz kanale i cevaste organe; direktna i., infekcija nastala usled neposrednog dodira s obolelom osobom; egzogena i., infekcija dobijena iz okoline; endogena i., infekcija koja se razvija usled dejstva bakterija koje se nalaze u samom organizmu kad ove postanu patogene; fokusna i., postojanje infektivnog žarišta u raznim tkivima i organima. Infekcija nastaje usled prisustva mikroorganizama u njima ili biva izazvana toksinom koji ti mikroorganizmi luče. F. i. često nastaje od obolelog zuba, tj. iz dentogenog žarišta (granulomi, paradentoze). Kao posledica f. i. mogu nastati oboljenja oka, srca, pribora za varenje, bubrega, nerava itd.; indirektna i., i. preneta vodom, hranom ili drugim životnim namirnicama; kapljična i., infekcija zaraženim kapljicama izbačenim u vazduh za vreme govora, kašljanja ili kijanja, koje ostaju neko vreme suspendovane u vazduhu; kontaktna i., zaražavanje nastalo direktnim dodirom s nekim izvorom bolesti odnosno izazivačima bolesti; kriptogena i., i. pri kojoj nije moguće, ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s patogenim mikroorganizmima i inficiranim oglednim životinjama. Do infekcije dolazi putem vazduha, per os ili dodirom. L. i. najčešće izazivaju brucele, bacil tuberkuloze, bacil tularemije, salmonele, streptokoki, bacili dizenterije, bacil antraksa, virus infektivnog hepatitisa, virus psitakoze, prouzrokovač Qgroznice, prouzrokovač pegavca i Entamoeba hystolitica; latentna i., stanje pri kome se bakterije, iako se više ne razmnožavaju, nalaze skrivene u organizmu; lokalne i., i. pri kojima uzročnik posle ulaska ostaje u organizmu domaćina lokalizovan na jednom mestu; masovna i., i. prouzrokovana prodiranjem velikog broja bakterija u organizam;

infektivna bolest mešovita i., i. koju prouzrokuju dve vrste mikroorganizama ili više njih, stvarajući jedna drugoj povoljne uslove za razvoj, npr. bacil tuberkuloze i streptokoka u hladnom apscesu; i. prašinom, infekcija mikroorganizmima koji su vezani za čestice prašine; sekundarna i., i. koja nastaje dejstvom nekog mikroba u toku infekcije koju je izazvao neki drugi mikrob. V. superinfectio, infestatio, reinfectio; transplacentna i., infekcija fetusa kroz placentu; unakrsna i., »cross infection«, i. koja se prenosi meñu bolesnicima inficiranim raznim patogenim mikroorganizmima. U cilju suzbijanja unakrsne infekcije upotrebljava se raspršavanje dezinficijentnih aerosola i sredstava za fiksiranje prašine i mikroorganizama, koji se zatim povremeno odstranjuju. infektivna bolest, morbidno stanje, uvek izazvano prodorom odreñenog patogenog agensa, pri čemu se javljaju odgovarajuće kliničke, patološkofiziološke i patološkoanatomske promene. Infektivna bolest je kompleksan i dinamičan biološki fenomen, koji se može proučavati sa gledišta mikrobiologije, imunologije, klinike, patološke fiziologije, anatomopatologije i epidemiologije; (seks.) utvrñeno je da postoje polne razlike u obolevanju od infektivnih bolesti. Od lepre odrasli muški obolevaju češće nego žene, dok pre puberteta češće obolevaju žene. U žena se češće sreće tubekulozni (maligni) oblik. Od poliomijelitisa više obolevaju muški nego žene (1:1,3). infektivna mononukleoza, v. mononucleosis infectiva. infektivna multipla rezistencija, utvrñena je prvo u Shigella (1955), a kasnije i u drugih enterobakterija. U toku konjugacije dveju bakterija iz jedne se bakterije može preneti tzv. R-factor (kasnije utvrñen kao episom) u drugu i ona tada postaje multiplo-rezistentna, npr., prema sulfonamidima, streptomicinu, hloramfenikolu i tetraciklinima. infektivni hepatitis, v. hepatitis.

inflammatio infektivni proces, obuhvata sve zaštitne reakcije i patološkofiziološke promene, koje nastaju u makroorganizmu kao odgovor na prodor i dejstvo patogenog agensa. Ovaj proces je veoma dinamičan, ali se klinički ne manifestuje. To je tip »neispoljene infekcije«, koja je prošla neprimetno, ali se napadnuti organizam aktivno branio, što dokazuje prisustvo stvorenih antitela. inferior, donji, npr. margo inferior, donja ivica. inferiornost, manja vrednost, npr. osećanje inferiornosti, osećanje koje neko ima da sam manje vredi. infestatio, infestacija, zaražavanje životinjskim parazitima, naročito mikroparazitima. infiltraciona anestezija, v. anaesthesia. infiltratio, infiltracija, prožimanje, smeštanje i nagomilavanje stranih ćelija, tkiva ili uopšte stranih materija u normalna tkiva i ćelije organizma, npr. serozna, gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa, masna i., nagomilavanje neutralne masti i drugih lipida, obično u epitelnim ćelijama, pri čemu ćelije nisu bitno oštećene. Najčešće se i. a. pojavljuje u jetri, nadbubrežnim žlezdama i bubregu. Uzroci i. a.: uzimanje veće količine masti hranom, nedovoljno oksidisanje masti u alkoholičara, u tuberkuloznih osoba, pri poremećajima krvotoka u organima itd.; i. glikogenom, taloženje glikogena u ćelijama i drugim elementima tkiva u vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom nalazi se u ćelijama malignih tumora, u leukocitima i vezivnim ćelijama pri zapaljenju, u ćelijama tuberkuloznog granuloma, u epitelnim ćelijama bubrežnih kanalića pri dijabetesu itd.; i. urinae, prožimanje tkiva u okolinu mokraćnih puteva mokraćom. Nastaje pri oštećenju zida mokraćnih puteva, naročito uretre. inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lokalna, reaktivna, promena u tkivu nastala pod uticajem nadražaja ili povrede. Agensi koji izazivaju zapaljenje mogu biti bakterijske, fizičke, hemijske ili traumatske prirode. Agensi izazivaju direktno oštećenje ćelija, a materije na379

inflammatio

stale usled poremećenog metabolizma ćelija izazivaju početak procesa zapaIjenja. Inflamacija je osnovni i najčešći patološki proces pri kome se lokalno javljaju promene na krvnim sudovima, poremećaji u razmeni tečnosti i izlazak belih krvnih ćelija iz krvi. Ćelije tkiva u kome se odigrava proces inflamacije pokazuju promene od lakih degenerativnih do izumiranja. Ove promene su bitne za početak vaskularnih, eksudativnih i reparativnih procesa koji slede. Podela inflamacija može da se izvrši na osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na akutne, subakutne i hronične; (2) vrste eksudata koji dominira na: serozne, fibrinozne, hemoragičke, gnojne i kataralne i (3) uzročnika na: tuberkulozne, sifilisne, stafilokokne, reakcija na strano telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma često može da se ukršta; i. fibrinosa, zapaljenje u kome, pored svih promena koje odlikuju akutno zapaljenje, dominira pojava fibrina u procesu. Pojava velike količine fibrina u eksudatu često se viña pri zapaljenju seroznih opni pluća - pleure i trbušne duplje (peritoneuma). Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reakcija na bacil difterije - kada naslage fibrina na zapaljenim tonzilama stvaraju tzv. pseudomembrane; i. granulomatosa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim infektivnim agensima pri kome se stvara reakcija s prevagom retikuloendotelijalnih ćelija mononuklearnog tipa, granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s mnogojedarnim džinovskim ćelijama. Ovakvo granulomatozno zapaljenje karakteristično je za tuberkulozu, lepru, sifilis, razne gljivične infekcije i infekcije izazvane protozoama kao i reakcije na strano telo; i. heamorrhagica, zapaljenje u kome pored svih elemenata zapaIjenja dominira pojava velikog broja eritrocita zbog kojih nastaje izražena crvena boja ove vrste zapaljenja. Obično su ova zapaljenja prouzrokovana veoma virulentnim bakterijama koje svojim toksinima izazivaju znatna oštećenja zidova krvnih sudova. Antraks, meningokok i hemolitički streptokok česti su prouzrokovači ove vrste zapaljenja; i. 380

iiiHuenza

phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje rasprostiranjem kroz tkivne prostore. Zbog ovakvog širenja zahvaćeno tkivo je tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno zapaljenje prouzrokovano bakterijama visokog stepena toksičnosti, ne dolazi do likvefakcije i stvaranja gnoja. Većina akutnih zapaljenja, s prevagom polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu gnojna su; i. pseudomembrano-sa, zapaljenje površina obloženih sluznicom prouzrokovano bakterijama čiji toksini imaju veliku toksičnu moć i de-luju nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i neki gasovi iz grupe sa nadražajnim dejstvom odlikuju se stvaranjem lažnih membrana ( pseudomembrane) na površinama sluznica. U sastav lažnih membrana ulazi epitel, koagulisana plazma i fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stvaranjem gnoja, koji sadrži nekrotički materijal (ćelije gnoja), polimorfonuklear-ne leukocite očuvane i razorene. Gnojna inflamacija je obično prouzrokovana bakterijama, ali i drugim supstancijama kao što je terpentinsko ulje. Najčešće bakterije koje prouzrokuju gnojnu inflamaciju su stafilokoki, streptokoki, gonokoki i bacil piocianeus. Purulentna inflamacija može biti na površinama u tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom seroznog eksudata u vidu velike količine tečnosti. Ovaj oblik zapaljenja je najčešći na seroznim površinama grudne i trbušne duplje. Serozni eksu-dat sadrži veću količinu belančevina zbog čega ima i veću specifičnu težinu od transudata. Osim toga sadrži i veći broj ćelijskih elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka hroničnom. Postoje sve odlike akutnog zapaljenja, ali su već počele i promene proliferacije. influenza, influenca, grip, akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano virusima gripa. Znaci su: visoka temperatura, zapaljenje disajnih organa ili organa za varenje, nervni poremećaji (glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi i do promena na srcu. Javlja se u vidu epidemija,

informacija koje mogu biti i vrlo teške. Izmeñu epidemija javlja se u vidu endemij-a, obično u proleće i ujesen; i. intestinalis, crevni grip, izražava se naročito crevnim simptomima koji liče na trbušni tifus. Virus pripada grupi Myxovirusa, sadrži RNK. U antigenom pogledu nije homogen, javlja se u vidu tipova A, B i C. informacija, poruka, opšti pojam za sve stvari značajne za čovekov organizam ili njegovu najbližu okolinu, npr. ubod iglom, savijanje zgloba, delovanje svetlosti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadržano pamćenje. Funkcija nervnog sistema je da prenosi poruku s jednog mesta na drugo i da je obradi tako da bi se korisno mogla upotrebiti ili da njeno značenje postane jasno. Prenos poruke vrši se u obliku nervnih signala, tj. obrazaca impulsa koji se prenose većim brojem uporednih nervnih vlakana; moždana kora na osnovu karakteristika obrasca koji je primila stvara zaključke, formira misli. Specifična područja mozga mogu apstraktne misli, s druge strane, pretvarati u nervne impulse i signale koji se prenose na neko drugo područje u mozgu ili, pak, do efektora tela, koji daju karakteristične odgovore.* informativna RNK (mRNK), ribonukleinska kiselina koja predstavlja prepis odreñenog segmenta DNK (gena), s koga ona prenosi gensku poruku za sintezu polipeptidnog lanca na ribosomirna, a sama služi kao kalup u toj sintezi. Sin. messenger RNK (eng.). informosom, mRNK koja se u spoju sa proteinom, koji sprečava njenu razgradnju, nalazi u citoplazmi jedarnih ćelija. Ona se, pre translacije, može zadržati u citoplazmi danima i sedmicama. infra-, odrednica koja u složenicama označava daje nešto ispod, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na lopatici. infracrveni zraci, v. zraci. infractio, infrakcija, nepotpun prelom kosti, nalom, v. fissura. infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i

inhalationes izotonički vodeni rastvori jedne ili više supstancija, najčešće sadrže elektrolite koji su sastavni deo krvne plazme, zatim ugljene hidrate i njihove polimere; prema našoj farmakopeji oficinalni su: GIucosi infundibile 5% (izotonički rastvor glukoze), Kalii chloridi infundibile cum glucoso (izotonički rastvor kalijum-hlorida sa glukozom), Kalii et Natru chloridi infundibile (izotoničan rastvor kalijum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile (izotoničan rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile compositum (složeni izotonički rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile cum Glucoso (izotoničan rastvor natrijum-hlorida sa glukozom), Natru hydrogen carbonatis infundibile (izotoničan rastvor natrijum-hidrogen-karbonata). infundibuloma, infundibulom, naziv za retku neoplazmu koja, izgleda, potiče od neurohipofize i ima grañu veoma sličnu infundibulumu hipofize, ćelije su slične pituitocitima. infundibulum, levak, levkasto udubljenje ili proširenje (npr. infundibulum tubae uterinae, levkasto proširenje jajovoda). infusodecoctum, infuzodekokt, tečni oblik leka, spravljen u apoteci ekstrahovanjem droga, najpre prelivanjem ovih ključalom vodom, a zatim njihovim kuvanjem. infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt droge, koji se spravlja na taj način što se isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa se zatim, sa proključalom vodom, stavi pet minuta na vodenu paru i potom ostavi da stoji pola časa, posle čega se tečnost procedi i dopuni vodom do propisane količine. infuzija, v. infusum. infuzorijska zemlja, v. Terra silicea. inguen, slabine, prepone izmeñu trbuha i noge. inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. canalis inguinalis, preponski kanal). ingvinalni predeo, v. regio. inhalacijska anestezija, v. anaesthesia. inhalationes (inhalacije), preparati koji se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica odnosno čestica, na podesan način unose 381

inhibic ija u disajne puteve. To su lako isparljive tečnosti, rastvori lekovitih supstancija u vodi ili u nekom drugom podesnom rastvaraču, odnosno lekovite supstancije u obliku vrlo finog praška. Izdaju se sa podesnim raspršivačem. inhibicija, sprečavanje, zaustavljanje, kočenje neke radnje, pojave, refleksa ili procesa razdraženja u nervnom sistemu; direktna i.» smanjena razdražlji-vost postsinaptičkog neurona u toku postsinaptičkog inhibicijskog potencijala izazvanog dejstvom inhibicijskog prenosioca izlučenog na sinaptičkim čvorovima aksona presinaptičkog neurona. Smanjena razdražljivost, kao posledica prethodnih pražnjenja u samom postsinaptičkom neuronu, naziva se indirektnom inhibicijom. Npr. refraktarni period, ili vreme naknadne hiperpolarizacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje usled delovanja specifičnih inhibicijs-kih posrednika (medijatora) koji se oslobañaju na završecima inhibicijskih in-terneurona i dovode u postsinaptičkim neuronima do hiperpolarizacije, usled čega se smanjuje razdražljivost ovih neurona, naziva se direktnom; a ona koja je posledica efekta prethodnih razdraženja neurona koja dovodi do njegove refraktarnosti ili smanjenja količine medijatora koji se oslobaña na njegovim završecima naziva se indirektna i.; izvesni neuroni koji se završavaju na završecima ekscitacijskog presinaptičkog neurona mogu smanjivanjem veličine akcionog potencijala na tim završecima smanjiti količinu osloboñenog ekscitacijskog posrednika, zbog čega izostaje prenošenje impulsa na postsinaptički neuron (okidanja impulsa u postsinaptičkom neuronu je tzv. presinaptička inhibicija). Postoje i drugi tipovi inhibicije. U psihijatriji inhibicija označuje pojavu usporenosti govora, mišljenja i radnji koji se sreću u melanholiji. Treba je razlikovati od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem govor i radnje ne teku sporo, nego za izvesno vreme uopšte prestaju, sve dok se bolesnik opet za kratko vreme ne »otvori«; i. hemaglutinacije, vi-rusni hemaglutinini u organizmu dovo382

inhibitor! enzima de do stvaranja specifičnih antitela koja se mogu dokazati reakcijom sprečavanja, inhibicije hemaglutinacije. Reakcijom inhibicije hemaglutinacije može se odrediti titar antitela u serumu bolesnika i na taj način postaviti dijagnoza oboljenja. Fenomen virusne hemaglutinacije ne srne se zameniti s drugim tipovima hemaglutinacije, kao što su imunska hemaglutinacija, pasivna hemaglutinacija i neke druge; lateralna i., aferentna inhibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktivaciju neke nervne jedinice prati inhibicija aktivnosti u okolnim jedinicama. Opšta je pojava u čulnim organima sisara i pomaže da se izoštre rubovi delovanja nadražaja i pojača diskriminacija. inhibin, hormonska materija koja se luči u semenicima, a utiče na smanjenje lučenja hormona adenohipofize. inhibitori enzima, pojedina hemijska jedinjenja koja usporavaju ili potpuno sprečavaju katalizu enzima. Aktivatori su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju katalitičko dejstvo enzima. Aktivatori i inhibitori enzima nazivaju se efektori. Poznata su tri tipa inhibicije enzima: kompetitivna, nekompetitivna i akompetitivna inhibicija; i. holinesteraze (antiholinesterazna sredstva), mogu da preobratljivo koče holinesterazu (fizostigmin, neostigmin i dr.) ili da koče nepreobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i njegovi homologi), svi spadaju u grupu lekova koji stimulišu organe (efektore) inervisane postganglijskim holinergičkim nervima (holinergički lekovi, parasimpatomimetička sredstva); i. monoaminooksidaze, sredstva koja inhibiraju enzim monoaminooksidazu, koji katalizuje oksidisanje nekih amina u organizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin, noradrenalin) u neaktivna jedinjenja; upotrebljavaju se u lečenju depresivnih stanja kod čoveka (nialamid, fenelzin, tranil cipromin, pargilin i dr.); i. transporta, organskih jedinjenja kroz bubrežne kanaliće, sredstva koja se izlučuju bubrežnim kanalićima i, tom prilikom, blokiraju izlučivanje neke druge supstancije koja se izlučuje istim putem; npr., probenecid blokira tubularnu sek-

inhibomorfoni reciju (transport) penicilina, sulfinpirazon inhibira reapsorpciju mokraćne kiseline u bubrežnim kanalićima; i. ugljene anhidraze, sredstva koja inhibiraju ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline; služe kao diuretička sredstva, npr., acetazolamid. inhibomorfoni, seksomorfoni s posrednim kočećim dejstvom (regulatori uobličavanja). injectiones (rastvori za injekcije), sterilni vodeni rastvori lekova koji se ubrizgavaju. injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hiperemija prednjih cilijarnih krvnih sudova oko limbusa rožnjače u vidu difuznog prstena ljubičaste boje, čiji intenzitet opada idući prema špagu. U njoj se pojedinačni krvni sudovi ne raspoznaju niti se pomeraju s vežnjačom. Javlja se u zapaljenju rožnjače, dužice i cilijarnog tela. Otuda se naziva i duboka injekcija. Zbog lokalizacije se naziva i perikornealna injekcija; konjunktivalna i., zapaljenjska hiperemija krvnih sudova vežnjače. Boja je otvorenocrvena a pojedinačni krvni sudovi se raspoznaju i pomeraju s vežnjačom. Najjače je izražena na vežnjači tarzusa, opada idući ka vežnjači bulbusa. Javlja se u zapaljenju vežnjače i konjunktivitisu. Naziva se i površna injekcija.; mešovita i., kombinacija konjunktivalne i cilijarne injekcije. V. injekcija; perikornealna i., v. injekcija, cilijarna; supkonjunktivalna i., ubrizgavanje pod vežnjaču. inkludiran zub, v. impactio dentis. inkluzije (inkluziona telašca), morfološki elementi koji se nalaze u unutrašnjosti ćelija u kojima se razmnožio virus. Vidljive su običnim mikroskopom i predstavljaju kolonije virusnih čestica praćene reakcijom ćelije. Inkluziona telašca mogu biti smeštena u citoplazmi - citoplazmatske inkluzije (u variole i besnila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i žutoj groznici). Inkluzije se u nekih virusnih bolesti nazivaju prema autoru koji ih je opisao, kao što su: Negrijeva telašca (besnilo) i Guarnijerijeva telašca (u velikim boginjama). Inkluzije se

inkubacija dokazuju posebnim metodama bojenja. Njihovo prisustvo može biti od znatne dijagnostičke pomoći.

inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea. inkluziona telašca, specifične tvorevine u ćelijama zaraženim izvesnim virusima. I. t. su vidljiva običnim mikroskopom i predstavljaju ili kolonije virusnih čestica protoplazme, ili jezgri zaraženih ćelija, ili reakcione produkte ćelije zaražene virusom, ili kolonije virusa opkoljene reakcionim produktima zaražene ćelije. I. t. zbog specifičnog izgleda mogu da posluže u diferencijalnoj dijagnostici virusnih oboljenja (npr. Negrijeva telašca pri besnilu, Guarnierijeva telašca pri varioli, Prowazek-Halberstädterova telašca pri trahomu itd.); Guarnierijeva i. t., inkluziona telašca specifičnog izgleda koja se nalaze u citoplazmi virusom inficiranih ćelija (većinom kože i sluznica) u velikim boginjama (variola) i u kravljim boginjama ( vaccinia). Patognomonična su za ova oboljenja i predstavljaju verovatno kolonije elementarnih telašaca ovih virusa u protoplazmi obolele ćelije; Negrijeva i. t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se vide u nervnim ćelijama i njihovim izdancima u životinja uginulih od besnila. Njihov nalaz smatra se kao pozitivan dokaz besnila; trahomna i. t., inkluziona tela, karakteristična izgleda, koja se javljaju pri trahomu u protoplazmi oštećenih ćelija. Predstavljaju intracelularne kolonije elementarnih telašaca, tj. rikecija koje izazivaju trahom. Sin. Prowazek-Halberstädterova telašca. inkompatibilan, koji se ne podnosi, nepodnošljiv. U recepturi, lek koji se ne podnosi s nekim drugim lekom ili nekim drugim lekovima. Lekovi koji su meñusobno inkompatibilni ne smeju se propisivati zajedno (u istom receptu). inkompletna dominantnost, v. nepotpuna dominantnost. inkubacija, a) period koji protekne od trenutka prodiranja patogenih klica u organizam do pojave kliničkih znakova odgovarajućeg oboljenja; b) držanje bakterijskih kultura u inkubatoru (ter383

inlay mostatu) da bi se bakterije razmnožile. V. incubatio. inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od zlata, paladora ili pečenog porculana. Fiksira se na zub fosfatnim cementom; bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.) umetak za održavanje normalnog prostora mekog tkiva obraza; čuvanje forniksa u ustima posle kominutivnih preloma vilica ili operacije produbljivanja forniksa tiršovanjem. innervatio, inervacija; (1) snabdevenost nekog dela tela perifernim živcima; (2) prenos impulsa iz centralnog živčanog sistema preko živaca u pojedine organe. inoculum, inokulum, skup mikroorganizama koji se stavlja na hranljivu podlogu za obradu. inokulacija, unošenje mikroorganizama, seruma i drugih supstancija u tkiva ljudi, životinja ili u hranljive podloge. Veštački inficirane životinje mogu biti inokulisane pomoću: perkutane, intrakutane, supkutane, intramuskularne, intraperitoneame, intravenske, intrakardijalne i druge inokulacije. inokulacijski hepatitis, v. hepatitis. inotropan, koji se odnosi na snagu kontrakcije. Različite materije, naročito na srce, mogu delovati pozitivno ili negativno inotropno. inozit, v. inozitol. inozitol, jedinjenje heksaoksicikloheksan, (), jedinjenje iz ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih atoma za-mene hidroksilnim grupama. U prirodi se nalazi estarski vezan za fosfornu kiselinu. Nalazi se u mišićima i biljkama. Nestašica inozitola u životinja usporava rastenje, izaziva gubljenje dlaka i dovodi do razvitka masne jetre. Ovo je privuklo pažnju kliničara. Upotrebljava se za lečenje masne jetre, iako nije dokazano da je to efikasna mera. insanitas, nezdravost, bolest; retko upotrebljavan izraz koji označuje duševno oboljenje u najširem smislu reci. inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog recepta, u kome su naznačeni ime i prezime lekara odnosno naziv ustanove, adresa (eventulano i broj telefona), 384

inspectio mesto i datum. Recepti socijalnog osiguranja sadrže i neke druge podatke. insekticidi, insekticidna sredstva, sredstva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Pyrethrum. insem i nacija, veštačka, v. osemenjavanje, veslačko. insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje u nešto, pričvršćivanje, pripajanje, završni ili donji pripoj mišića; (2) mogući način nastajanja mutacija ugrañivanjem jedne ili više azotnih baza u ranije postojeći lanac nukleinske kiseline. insolatio, insolacija, sunčanica, (1) poremećaj praćen visokom temperaturom zbog suvišnog izlaganja sunčevim zracima. Nastaje u slobodnoj prirodi neposrednim delovanjem sunčanih zrakova na glavu i potiljak, naročito za vreme vrelih letnjih dana. Insolacija lakše nastupa kad je vazduh miran, bez vetra, pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj temperaturi vazduha i pri teškom fizičkom naporu. U našim krajevima ona «e najviše pojavljuje u kamenitim predelima Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotorske. Insolacija se obično pojavljuje iznenada, i to svom jačinom. Ona nastaje pod dejstvom toplotnih zrakova, naročito infracrvenih. Sunčanica je uvek ozbiljno oboljenje. Prognoza je u lakšim slučajevima sumnjiva, usled mogućih komplikacija; (2) lečenje izlaganjem sunčevim zracima, sunčanje. insomnia, insomnija, besanica, nesanica, stanje nemogućnosti spavanja iz razloga nastalih u samom organizmu. Pod insomnijom se podrazumeva pored potpunog odsustva spavanja i stanje sporog i teškog uspavljivanja ili vrlo ranog buñenja. Ponekad bolesnici kao insomniju smatraju i vrlo površno spavanje praćeno živim snovima o dnevnom zanimanju ili uopšte snovima neprijatne sadržine. Insomniju prati premorenost, a može biti znak organskih oboljenja mozga ili neke duševne bolesti. Sin. agrypnia. inspekcija, v. inspectio. inspectio, inspekcija, posmatranje, način, metoda fizičkog pregleda bolesnika; nadzor, kontrola.

inspiracijski rezervni vazduh

instrumentarka

inspiracijski rezervni vazduh, v. plućni mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije); volumeni vazñuhoplovnomedicinski i., v. vazinspiratiof inspiracija, udisanje, udisaj, duhoplovnomedicinski institut; i. vojnoulaženje važduha iz spoljašnje atmosfepomorske medicine, specijalizovana re u pluća. Nastaje kada pritisak važdusanitetska ustanova ratne mornarice ha u plućima, usled širenja grudnog (RM) čija je namena: medicinski preglekoša i pluća, postane niži od atmosferdi pripadnika RM, psihička i medicinskog. Širenje grudnog koša nastaje usska selekcija pri izboru zvanja za delatled kontrakcije inspiracijskih mišića: nosti u RM, naučno istraživanje probleprečage i spoljašnjih medurebarnih mimatike podvodne medicine, briga o hišića pri mirnom udisanju, a i mišića koji gijensko-zaštitnim merama u RM, protipodižu grudnu kost i rameni pojas pri vepidemijske mere itd.; i. za tehničkonapregnutom udisanju. medicinsku zaštitu, naučna ustanova instillator, kapljomer, služi za odbrojavakoja proučava tehnička i medicinska nje kapi lekova koji se primenjuju u tečsredstva i metode za zaštitu ljudstva nom obliku. oružanih snaga kao i tehnike drugih instinkt, nagon, podrazumeva, obično, sredstava sa štetnim dejstvom radiološbiološki obrazac ponašanja, životinje ili kih, hemijskih i bioloških činilaca; i. za čoveka, vitalnog karaktera s odreñenim vojnomedicinsku dokumentaciju, saciljem, korisnim za dotični organizam. nitetska ustanova čija je namena: klasiIzgleda da se pojam instinkta ne može fikacija i obrada strane medicinske (i odeliti od pojma nagona s tim što se naposebno vojnomedicinske) literature i gonima pridaje vrednost instinkta praraznih dokumenata radi olakšanja praćenog i možda nesvesno vodenog afektćenja naučnih dostignuća u medicini u nim procesom. Izgleda da nagon u svosvetu i izdavanje publikacija (Vojnosajoj fiziološkoj osnovi nosi kombinaciju nitetski pregled, Informativni i Referalneuslovljenih refleksa lančanog karakni bilten itd.). tera gde afektivna komponenta treba da instrument, u medicini, sprava koja služi se objasni uslovljenim refleksima. Poreu dijagnostičke svrhe (stetoskop, endosmećaji nagonskog života se ispoljavaju kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske svu kvantitativnom pojačanju ili slabljerhe (skalpel, pinceta, bužija itd.); operanju nagona koji, dostižući odreñen stecioni i., instrumenti koji služe za vršepen, doživljavaju i kvalitativnu izmenu. nje hirurških intervencija. Pored opera-. Takvi poremećaji nagona za ishranu su: cionih instrumenata koji se upotrebljabolesna proždrljivost, koprofagija, antvaju pri svakoj operaciji (nož, ma kaže, ropofagija i nekrofagija, a polnog nagorazmicač itd.), postoje i specijalni instna: masturbacija, ekshibicionizam, fetirumenti namenjeni odreñenoj vrsti šizam, pedofilija, narcisizam, sadizam, operacija (trepan, testera, Graefeov nož mazohizam, sodomija, homoseksualiitd.). zam i sapfizam. instrumentalna perkusija, v. percussio. institut, specijalizovana zdravstena orga- instrumentarka, medicinska sestra na hinizacija koja obavlja delatnost iz jedne rurškom odeljenju, čije su osnovne dužili više grana medicine, odnosno oblasti nosti: (1) da se stara o najstrožoj asepsi zdravstvene zaštite. Sistematsko praćeu operacionom bloku; (2) da sprema i nje stanja iz oblasti zdravstvene zaštite sterilise zavojni materijal, rublje i instza koju je osnovan, ispitivanje, primenjirumente za operacije; da budno pazi na vanje i usavršavanje dijagnostike, lečeispravnost aparata za sterilizaciju (aunja i rehabilitacije, predlaganje i sprotoklav, kazani za kuvanje instrumenata voñenje mera zdravstvene zaštite u ovoj itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u oblasti, stučnometodološka pomoć, naoperacionom bloku; da se stara da opeučnoistraživački i edukativni rad - osraciona sala uvek bude spremna za vrnovni su zadaci ovakve ustanove (prišenje operacije; da »instrumenira«, tj. 25 Medicinski leksikon

385

instrumenti

insulin

ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myoda uslužuje hirurga i njegove asistente cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalisinstrumentima i drugim materijalom u taka plućne arterije; i. renalis, bubrežtoku operacije. na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i. instrumenti za finiranje i poliranje istricuspidalis, insuficijencija trikuspidpuna, garnitura svrdala i traka za finiranih zalistaka; i. valvularis, insuficijennje i poliranje ispuna (karborund kamecija srčanih zalistaka i zalistaka aorte i nčići raznog oblika i veličine, finireri, plućne arterije. V. vitium cordis. polireri, gumice, metalne i platnene abinsufflatio, insuflacija, metoda uduvavarazivne trake i papirni kolutovi; i. za nja vazduha, tečnosti, nekog gasa u teobradu gingivalnog stepenika, različite lesnu šupljinu; i. cranialis, kranijalna vrste dleta od nerñajućeg čelika, za insuflacija, ubrizgavanje vazduha u proobradu stepenika kod preparacija sa stor ispod tvrde moždanice ili u moždademarkacijom u vidu stepenika prema ne komore u cilju utvrñivanja bolesti; i. nebrušenim površinama zuoa; i* za obendotrachealis, insuflacija vazduha, radu i punjenje kanala korena zuba, gasa u dušnik, najčešće pri hirurškim garnitura igala za ručnu i mašinsku obintervencijama; i. perirenalis, perireradu kanala korena zuba. Ručni: nerv nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha ekstraktor, Müller-igla, bipolarna sonda u okolinu bubrega, u cilju radiografije za odreñivanje dužine kanala korena. nadbubrežnih žlezda; plućna i., uduvaIgle za ručno širenje kanala korena u vanje vazduha u pluća u toku primene obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram veštačkog disanja; i. presacralis, presaproširivač i misiji rep). Mašinski: Beukralna insuflacija, ubrizgavanje gasa, telrock i Giromatic. Lentulo spirale za najčešće ugljendioksida u predeo bubpunjenje kanala korena zuba; i. za obrega pomoću igle koja je uvučena u radu kariozne lezije i kaviteta, garnipredeo iza čmara, sa ciljem da se ratura ručnih i mašinskih instrumenata diografski utvrde položaj i veličina bubza uklanjanje karijesa i karioznih tkiva rega i nadbubrežnih žlezda; i. tubalis, zuba i za obradu kaviteta. Ručni: ekskaubrizgavanje gasa, najčešće ugljen-diokvator, kosi strugači po Blacku. Mašinski: sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvrdijamantska svrdla, karborund kamenñivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubičići, čelična svrdla različitog oblika i venov test. ličine (okrugla, fisurna, konična i obrnuto konična); i. za pripremu, unoše- insuflacija, v. insufflatio. nje i obradu plastičnih materijala u insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrvce hemisfere velikog mozga). kavitet zuba, garnitura se sastoji od špatule, »plastičkog instrumenta«, no- insulin, hormon pankreasa, polipeptid koji se sastoji od tri monomere. Molesača i nabijača amalgama; i. za stomakulska težina jedne monomere iznosi tološki pregled, garnitura instrumenata oko 6000. Jedna monomera sastoji se od za pregled zubaci usta. Sastoji se od 51 aminokiseline (odnosno od njihovih ravnog, ili konkavnog ogledalca sa drostataka). Osnovna uloga insulina u orškom, prave i aproksimalne sonde, pinganizmu jeste regulisanje metabolizma cete i brizgalice za vodu i duvaljke za ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet mišićima i reguliše se sagorevanje glikopulpae. ze u tkivima. Insulin pojačava pretvarainsufficientia, insuficijencija, nesposobnje glikoze u mast, odnosno u masne kinost da se obavlja odreñena radnja ili seline i glicerol. U normalnom organizuloga; i. adrenalis, insuficijencija kore mu ubrizgani insulin prouzrokuje hinadbubrežnih žlezda; i. aorta e, i. zalispoglikemiju. Služi za lečenje srednje taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i. teških oblika dijabetesa. Nedostatak cordis, i. srčanog mišića. Sin. l myocarovog hormona prouzrokuje oboljenje dii; i. hepatica (he patiš), i. jetre; i. mit-

386

insulinaza diabetes millitus (šećerna bolest); zamene za i., preparati koji imaju dejstvo slično dejstvu insulina a efikasni su i kada se daju oralno. U grupu ovih preparata spadaju tolbutamid, hlor-propamid, fenformin i dr. Služe za lečenje lakih oblika dijabetesa. insulinaza, izraz koji se koristio za sve enzime koji su inaktivirali insulin. insulin-cink suspenzije, preparati insulina čije dejstvo sporije nastupa, ali duže traje od dejstva običnog insulina. insulinom, patološko stanje izazvano tumorom, najčešće adenomske prirode, beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, koje luče preterane količine insulina (v. tamo). insulinski šok, stanje koje nastaje kada, zbog velikih količina insulina u krvi, koncentracija glikoze u krvi padne ispod 70-50 mg°/o. U ovim uslovima javljaju se razni oblici halucinacija. Osoba je nervozna i drhti. Ako nivo glikoze padne ispod 50 mg°/o javljaju se klonični grčevi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20 mg°/o glikoze, grčevi prestaju i nastaje koma sa svojstvenim brzim i dubokim disanjem. insult, napad, telesna ili psihička povreda, ili ozleda, npr. i. apoplektički, apoplektički napad. integracija zdravstva, odreñeni oblici organizacije i povezivanja zdravstvene i sanitetske službe i sanitetskih elemenata drugih društvenih struktura (civilne zaštite, Crvenog krsta) u sprovoñenju zdravstvene zaštite u ratu; radi boljeg funkcionisanja službi formira se koordinacione telo koje reguliše njihove meñusobne odnose i obaveze u toku obavljanja njihovih zadataka. integumentum, pokrivač, prekrivač, zastor; integumentum commune, kožni omotač tela, koža. inteligencija, sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuñivanja, rešavanja novih problema i prilagoñavanja situaciji. Psiholozi izražavaju stepen i. količnikom IK. intercostalis, interkostalan, meñurebarni (npr. spatium intercostale, meñurebarni prostor). 25*

interlokusno rastojanje intercurrens, interkurentan, koji se uključuje u tok neke bolesti i menja njen tok i ishod. interdentalis, meñuzubni, nalazi se izmeñu zuba. interferencija virusa, prisutnost jednog virusa ometa ili onemogućuje razvoj drugog virusa. Ova inhibicija nije specifična. Virus koji ometa razvoj drugog virusa naziva se interferirajući, a onaj drugi, u koga je razvoj potisnut, blokirani virus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fenomen interferencije. interferon, nedavno otkrivena materija koja se stvara u ćelijama napadnutim virusima i ima osobinu da specifično inaktiviše virus koji je izazvao njeno stvaranje. Interferon iz ćelija napadnutih virusom prenosi se putem cirkulacije i ulazi u ćelije koje nisu napadnute i onemogućava delovanje virusa. JoS nije utvrñeno da stvaranje i. predstavlja mehanizam stečenog imuniteta, ali se u prečišćenom stanju upotrebljava u zaštiti životinja od izvesnih virusnih oboljenja. Otkrićem interferona (Isaacs i sar.t 1957.) nañeno je objašnjenje za fenomen virusne interferencije. Aktivnost interferona nije specifična (i ako ih indukuje jedan virus, mogu da deluju na čitav niz srodnih i drugih virusa); osim virusa, interferoni mogu da inhibiraju i plazmodije, toksoplazme i hlamidije. intergenska supresija, suzbijanje ekspresije neke mutacije nastale u jednom genu kao posledice nove mutacije u drugom genu; nova mutacija dovodi do uspostavljanja izgubljene funkcije; sin. supresijska mutacija. interkardinalna spojnica, izmeñu prednjih kardinalnih vena u 2. mesecu se uspostavlja kosa spojnica: prednja interkardinalna spojnica, koja se ubrzo proširuje u levu bezimenu venu. interkurentan, v. intercurrens. interkuspidacija, odnos kvržica i fisura gonjih i donjih bočnih zuba u mirovanju vilica. interlokusno rastojanje, u genetici, razmak izmeñu dva lokusa na istom hromosomu koji se utvrñuje pomoću pro387

intermaxillaris centa, odnosno učestalosti, rekombinacija (crossing-over) izmeñu njih. Ukoliko su dva gena na istom hromosomu meñusobno bliži, utoliko je učestalost crossing-overa manja i obrnuto. Sin. map unit (eng.) intermaxillaris, meñuviličan. intermedius, intermedijalan, srednji, izmeñu spoljašnjeg i unutrašnjeg. intermitentna akutna porfirija, v. porphyria. intermitentna temperatura, v. febris. interna medicina, praktična medicinska disciplina, koja proučava bolesti unutrašnjih organa. interna poljska bolnica, specijalizovana sanitetska ustanova čija je namena: dijagnoza, trijaža i lečenje bolesnika od unutrašnjih bolesti i za to ima prijemno-trijažno, bolničko i evakuaciono odeljenje, rendgenološki kabinet itd.; lakše bolesnike vraća u jedinice ili upućuje u bolnicu za lakše ranjenike (v. tamo), a teže u ustanove zdravstvene službe; zadržavanje bolesnika u internoj poljskoj bolnici traje obično 15-20 dana. V. poljske bolnice. internacionalna jedinica, odreñena vrednost nekog leka dobivena biološkim standardizovanjem, uporeñivanjem dejstva ispitivanog leka s dejstvom meñunarodnog (internacionalnog) standarda. internacionalni standard, preparat nekog leka odreñene i stalne vrednosti, prema kome se odreñuju vrednosti istorodnih preparata čija je vrednost nepoznata. interneuroni, meñuneuroni, mali, kratki, često samopodražljivi neuroni, koji u kičmenoj moždini posreduju izmeñu aksona senzitivnog i dendrita i tela motoneurona ili izmeñu završetka nervnih vlakana nishodnih puteva kičmene moždine i motoneurona. interokluzijski prostor, rastojanje izmeñu griznih površina zuba donje i gornje vilice kada se donja vilica nalazi u položaju fiziološkog mirovanja. Izračunava se iznalaženjem razlike vertikalnog rastojanja vilica u položaju fiziološkog 388

interseksualnost mirovanja i njihovog rastojanja u centralnoj okluziji. interprizmatična supstancija, sloj izmeñu gleñnih prizama od kojih je slabije mineralizovan, širine oko l mikron. interradicularis, interradikularan, koji se nalazi izmeñu korenova zuba. interrenalna tela, u kolousta i riba dva začetka nadbubrežnih žlezda potpuno odvojena i, kao takva, uobličavaju se konačno u interrenalna i suprarenalna  tela. interseksualnost, fiziološka, prisustvo u osobi odreñenog, genitalno i gonadno ostvarenog pola, heteroseksualnih osobina koje ne prelaze granicu seksobiotipoloških varijacija. Ona se može odnositi na telesne osobine (somatska interseksualnost) koje su praćene funkcionira i duševnim (psihička interseksualnost). U somatskoj interseksualnosti treba razlikovati genitalne i vangenitalne osobine. Fiziološka genitalna interseksualnost se otkriva u gonadama i vangonadnim genitalnim organima. U muškim gonadama se ispoljava proizvodnjom estrogenih supstancija (u Sertolijevim ćelijama semenotvornih cevčica i u dijastematskoj žlezdi). U ženskim gonadama Bergerove ćelije u hilusu jajnika stvaraju androgene supstancije, kao i tekalne ćelije jajpnosnih mehurića. U vangonadnim organima fiziološka interseksualnost se ispoljava obiljem interseksualnih odlika suprotne polarizacije (kostura, mišića, masnog tkiva., grkljana, dlakavosti itd.); patološka i., postoji opasnost da se za patološku interseksualnost oglase samo promene genitalnih organa koji dovode do hermafroditizma. Meñutim, patološka interseksualnost nije sva u hermafroditizmu. Ima čitav niz poremećaja u vangenitalnoj sferi seksualnosti koje predstavljaju znake patološke interseksualnosti. Hermafroditizam je prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U prirodi je hermafroditizam u nižih organizama dosta česta pojava, bilo da-se u jednom organizmu istovremeno nalaze organi oba pola (istovremeni), bilo uzastopno (proterogonija), takva jedin-

intersex ka jedan deo svoga života doživljaje kao jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol: prvo je mužjak, pa ženka (proteroandrija) ili prvo ženka pa mužjak (proteroginija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam; stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca odlika samo jednog pola. Ćovek je gonohoričko biće: polovi su razdvojeni na muškarca i ženu. U njega je hermafroditizam naročito pravi. Nigde se nomenklatura nije toliko kolebala koliko u nazivanju stanja koja pripadaju ovom, najvišem stupnju interseksualnosti. Dosadašnji nazivi su neprikladni. Danas je svakome jasno da razlikovanje hermafroditizma na pravi (verus) i lažni (spurius s. falsus) nema više opravdanja: svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti. Što se javlja, umesto na gonadama, na vangonadnim genitalnim organima nije nikakav razlog da se nazove »lažan« ili »prividan« (pseudohermafroditizam). Pre svega, patološka interseksualnost se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti) nego i od pojave vangenitalne, široko obuhvatne somatske interseksualnosti. Uže shvaćen hermafroditizam bi bio genitalna inter seksualnost i kao takav, može se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe (kao gametoforne puteve). Nazvati hermahroditismus verus samo gonadnim hermafroditizmom nedovoljno je; zato, predlažemo tačniji pridev ambigonadni, kao što za pseudohermafroditizam predlažemo vangonadni hermafroditizam koji može zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutrašnji i spoljašnji vangonadni hermafroditizam). Vangenitalna somatska interseksualnost (muška: androginoidi i ženska: ginandroidi) zahvata kostur, mišiće, masno tkivo, grkljan, dlakavost i dojke. intersex, interseks, jedinke sa sekundarnim seksualnim odlikama oba pola ili njihovim intermedijarnim svojstvima. interspinalis, interspinalan, izmeñu rtnih nastavaka dva susedna pršljena. interspinalna linija, v. linea.

intestinum intersticijumska pneumonija, v. pneumonia. intersticijumska tečnost, v. meñućelijska tečnost. interstitial cell stimulating hormone (ICSH), naziv za hormon iz prednjeg režnja hipofize koji podstiče intersticijalne ćelije u jajniku i u semeniku i izaziva ovulaciju i luteinizaciju u jajniku. interstitialis, intersticijalan, meñuprostorni. interstitium, intersticijum, meñuprostor, razmak, interval. intertrigo, zapaljenje kožnih površina koje se dodiruju i taru (intertriginozni predeli: preponski, podsisni, okoločmarni i pazušni), u još većoj meri znojenjem i nečistoćom. intervalla lucida, »svetli trenuci«, slobodni periodi u toku nekog duševnog oboljenja za vreme kojih bolesnik ne pokazuje znake svog oboljenja. S poboljšanjem dijagnostike, sve je manji broj lucidnih intervala, jer se znaci bolesti bolje otkrivaju. V. remissio. intervencija (med.) poduhvat, zahvat u cilju lečenja, najčešće tiirurškog; hirur^ška i., lečenje pomoću hirurških postupaka operacija, repozicija i dr. V. operacija; hitna i., intervencija koja se preduzima u cilju lečenja stanja; povreda i oboljenja koji ugrožavaju život bolesnika, ili sprečavanja evolucije i komplikacija akutnih oboljenja ili povreda. intestinalis, intestinalni, crevni, npr. tractus i., crevni trakt (tanko i debelo crevo). intestinalni divertikul, v. diverticulum. intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti organ za varenje, pruža se od želuca do čmara. Zid creva, idući od površine, ima pet slojeva, a to su: serozni omotač od trbušne maramice (tunica serosa), supserozan sloj (tela subserosa), mišićni sloj (tunica muscularis) sastavljen od glatkih mišićnih ćelija rasporeñenih uzdužno i poprečno, podsluznički sloj (tela submucosa) u kome se nalaze usamljeni ili udruženi limfni čvorići i sluznica (tunica mucosa). Sluznica tankog creva je nabrana u poprečne kruž389

intoksikacija ne nabore s mnogobrojnim resičastim nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi intestinales) koje povećavaju resorptivnu površinu sluznice. Sluznica je obložena epitelom i sadrži mnogobrojne žlezde. Crevo se deli na tanko i debelo crevo; i. crassum, debelo crevo, pruža se od usukanog creva (ileum) do čmara (anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje se od tankog creva u tome što sluznica nema poprečne nabore i resice. Delovi debelog creva su: caecum, colon i rectum. Slepo crevo (caecum) smešteno je u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi crvuljak (appendix vermiformis): kolon se pruža od slepog do čmarnog creva (colon ascendens, c. transversum, c. descendens, c. sigmoideum), čmarno crevo (rectum) nastavlja sigmoidni kolon i završava se otvorom (anus); i. diverticulosis, intestinum divertikulozis su mnogobrojna kongenitalna džepasta proširenja creva na mestu pripoja za mezenterijum. Zid džepova sadrži samo sluznicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo, pruža se od želuca do slepog creva i dugo je oko šest metara; delovi tankog creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^ dvanaestopalačno crevo (duodenum) potkovičastog je oblika i obuhvata gušteraču, a pruža se od pilorusnog otvora želuca do krivine taštog creva. U nishodni deo duodenuma ulivaju se glavni žučni kanal i izvodni kanal gušterače; tašto crevo (jejunum) nastavlja duodenum i obuhvata približno polovinu slobodnog pokretnog dela tankog creva; usukano crevo (ileum) nastavlja tašto crevo i uliva se u slepo crevo. Od ostalog dela tankog creva razlikuje se time što ima ispod sluznice udružene limfne čvoriće u tzv. Peyerove ploče. intoksikacija, v. trovanje. intoxicatio aiimentaris, alimentarna intoksikacija, često, akutno trovanje hranom u kojoj se nalazio stafilokok koji luči enterotoksin. Bolest nastaje burno 1-3 časa posle obroka s bolom u trbuhu, povraćanjem i velikim brojem stolica. Često nastaje brutalna dehidratacija i teško kolapsno stanje, pa su mogući smrtni ishodi, naročito u male dece i 390

intraduralan starih osoba. Zato je neophodna brza nadoknada izgubljene vode i minerala, te se alimentarna intoksikacija ubraja u urgentna stanja u medicini. Bolest traje 1-2 dana. intraarterijska injekcija, v. injekcija. intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili koji se daje u arteriju. intraartikularna injekcija, v. injekcija. intrabubrežni pritisak, pritisak u tkivu bubrega koji teži da kolabira krvne sudove i tubule. Iznosi u prošeku oko 12 mm Hg, dok je pritisak u meñućelijskim prostorima u bubregu oko 6 mm Hg. intrabulbaran, v. intraokularan. intracelularna tečnost, tečnost koja se nalazi u ćelijama, a čini dve trećine ukupne telesne tečnosti, odnosno u osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25 lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreñene fizikohemijske odlike koje normalno variraju u odreñenim granicama. Od ekstracelularne tečnosti razlikuje se uglavnom po tome što sadrži znatno veće količine jona kalijuma i fosfata i nešto više magnezijuma i sulfata. Količina belančevina je oko četiri puta veća nego u krvnoj plazmi. intracelularne membrane, opne koje se nalaze oko jedra i drugih organela u ćeliji; po grañi odgovaraju uglavnom membrani koja ograničava ćeliju koja se naziva plazma-membranom i sastoji se od dva sloja lipida u sredini i dva sloja proteina s obe strane, što se naziva membranskom jedinicom. Membrana oko jedra sastoji se od dve membranske jedinice i znatno je propustljivija, tako da kroz nju prolaze i veliki molekuli ribonukleinskih kiselina; membrana oko mitohondrija ima dve membranske jedinice, od kojih je unutrašnja izuvijana i na njenim naborima se nalaze oksidativni fermenti. intracerebralan, koji se nalazi u velikom mozgu. intracranialis, koji se nalazi u lubanji. intraduktalan, ono što se nalazi ili se dešava u kanalu (ductusu) žlezde. intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj moždanici ili se dešava u njoj.

intragenska supresija intragenska supresija, poništavanje fenotipskog efekta mutacije na odreñenom genu pojavom nove mutacije na istom genu, koja je dovela do ponovnog uspostavljanja normalne genske funkcije. Sin. reverzna mutacija. intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje u mozgu novoroñenčeta usled prskanja kapilara, najčešće prilikom teškog poroñaja. intramolekulski, ono što se nalazi u molekulu, što pripada njegovoj unutrašnjosti. intramuralis, intramuralan, koji se nalazi u zidu nekog organa, npr., intramuralni tromb, krvni ugrušak koji se nalazi u srčanom mišiću. intramuscularis, intramuskularan, (1) koji se nalazi u mišiću, (2) koji se daje u mišić. intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin. intrabulbaran. intraokularna tečnost, v. očna vodica. intraokularni pritisak, v. pritisak. intraoperativan, koji se dešava u toku hirurške intervencije. intraoralis, što se nalazi u usnoj duplji. intraoralni pristup, v. per vias intraoralis. intrapleuralna tečnost, tečnost koja se u tankom sloju nalazi izmeñu parijetalnog i visceralnog lista pleure, od kojih je visceralni list srastao s površinom pluća, a parijetalni s unutrašnjom površinom grudnog koša. Stvara se filtracijom kroz parijetalne kapilare, a neprekidno resorbuje u kapilare visceralne pleure, u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. tečnosti je stoga uvek negativan i prosečno iznosi -8 do -10 mm Hg. Pošto je veći od elastične sile pluća, koja teži da pluća skupi, pluća su uvek nešto rastegnuta. Negativnost pritiska intrapleuralne tečnosti, kao i adhezivné sile izmeñu kapljica tečnosti koja privlači dva lista pleure, ne dozvoljavaju da se one odlepe jedna od druge, što čini daje intrapleuralni prostor virtualna supHina i da pluća prate pokrete grudrug koša.

intuicija intraradikularna fiksacija, (stom.) korišćenje kanala korena za trajno vezivanje zubne nadoknade. intravaskulna koagulacija, v. coagulatio intravascularis disseminata, DIC. intravenski narkotici (intravenski opšti anestetici), čvrste supstancije (uglavnom neki barbiturati) koje se, u obliku vodenih rastvora, daju intravenski u svrhu izazivanja opšte anestezije. intrinsic faktor, (eng.) unutrašnji faktor, mukopolisaharid ili mukopolipeptid, molekulske težine oko 50.000, koji stvaraju obložne ćelije sluznice želuca. Vezivanjem za vitamin І2 i. f. omogućuje njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako njega nema, І2 se ne može apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna anemija, koja se odlikuje prisustvom u krvi velikih ćelija megaloblasta, čijom diferencijacijom nastaju eritrociti. introitus, ulaz, ušće, opšti naziv za ulaz u neku šupljinu; i. oesophagi, ulaz u jednjak; i. pelvis (apertura pelvis superior), gornji ulaz karlice. introvertovan, naziv za tip ličnosti, osobu čije se interesovanje upravlja iz spoljnjeg sveta na sopstveno doživljavanje i koja je sklona maštanju i sanjarenju. U patološkim slučajevima introvertovana osoba oboleva od shizofrenije i tada pokazuje simptome autizma, tj. bolesne povučenosti u sebe. V. autizam. intrusio dentis, intruzija zuba, delimično ili potpuno utiskivanje zuba u alveolarnu čašicu usled traume. Često postoji i fraktura alveolarne kosti. V. extrusio dentis. intubatio, intubacija, uvlačenje čvrste cevi u grkljan da bi se sprečilo ugušenje usled stenoze grkljana. Terapijska intubacija s dužim ostavljanjem tubusa u grkljanu danas se više ne vrši. Zamenila ju je traheotomija. U hitnim i dramatičnim slučajevima gušenja usled stenoze grkljana može se i danas uvući čvrst tubus za endotrahejnu anesteziju ili bronhoskopski tubus, ali samo u cilju da se olakša izvoñenje traheotomije. intuicija, naročita sposobnost neposrednog saznavanja bez učešća iskustva i razuma, ili saznanje do kog se došlo ži391

intumescentia vim razmišljanjem koje se odigralo na nižem stupnju svesnosti u podsvesnom. V. sfera svesti intumescentia, intumescencija, (1) stanje prepunjenosti, nabreklosti (naročito u muških) nekih polnih organa (semenik, semene kesice, semenovodna ampula), što zahteva njihovo pražnjenje (v. detumescencija); (2) intumescencija, zadebljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko zadebljanje kičmene moždine; i. cervicaHs, vratno zadebljanje kičmene moždine. intussusceptio, intususcepcija, prihvatanje, usvajanje nečega; posebno: (1) prolaps jednog dela creva u neposredno susedni deo. Četiri varijeteta intususcepcije postoje: agonalna i., intususcepcija koja se deševa za vreme smrtne agonije; enterička i., odnosi se na intususcepciju segmenta tankog u tanko crevo; ileocekalna i., u kojoj ileocekalna valvula ispada u cekum; ileokolična i., u kojoj ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane od organizma i njeno pretvaranje u novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj se uvlači susedni deo debelog creva; retrogradna i., intususcepcija distalnog u proksimalni deo creva. intussusceptum, deo creva koji se uvaljuje u drugi deo creva. intussuscipiens, deo creva u koji se uvaljuje drugi deo. inulin, polisaharid čiji se molekuli sastoje od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je rezervni ugljeni hidrat sličan škrobu; nalazi se u korenima i krtolama nekih biljaka (npr. Dahlia). U medicini služi za izvoñenje tzv. clearence-testa u ispitivanju bubrežne funkcije. V. clearence-test (pod test). inunkciona kura, v. kura. invaginatio, invaginacija, uvraćaj, uvrat, V. itussus ceptum, ileus. invaginatum, invaginat, ono što (jedan) deo strukture obuhvati, omota i uvrati. inversio, inverzija, u genetici, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od uništavanja odreñenog segmenta hromosoma, njegovog okretanja za 180° i ponovnog ugrañivanja na istom mestu;

392

iperit paracentrična i., inverzija u kojoj izvrnuti segment hromosoma ne sadrži centromeru; pericentrična i., inverzija u kojoj je obuhvaćena i centromera. inversus, invertni, okrenut, obrnut, suprotan normalnom; situs viscerum i., obrnut položaj organa u organizmu. invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se u kvascu, u ćelijama viših biljaka, u crevnom soku. inverzija, v. inversio. involucioni period, vreme u kojem dolazi do retrogradnih promena; (1) smanjenje uterusa posle poroñaja; (2) klimakterijum. involutio, involucija, regresija, smanjenje, unazañivanje, kako u anatomskom tako i u funkcionom smislu, pojedinih organa ili celog organizma, npr. i. materice posle poroñaja, i. timusa, i. tumora itd. involutivni oblici, u starim kulturama pojedinih bakterijskih vrsta često se mogu naći razni oblici pojedinih bakterija, koji manje ili više odstupaju od oblika karakterističnih za tu vrstu bakterija i od oblika koji se nalaze u mladim kulturama; takvi oblici se nazivaju involutivni ili degenerativni oblici. lodoformium, v. jodoform. ionophoresis, jonoforeza, metoda lečenja u kojoj se terapijski efekat postiže kretanjem jona iz tkivnih tečnosti, pod dejstvom jednosmerne struje. V. electrophoresis. iontophoresis, jontoforeza, unošenje u organizam raznih lekova (anjona ili katjona) pomoću galvanske struje. Zove se još i galvano-jonoterapija. iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), postojan, ima miris slačice; dejstvo mu je dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6 ; asova (latentni period) posle kontakta s kožom ili sluznicom i opšte, koje nastaje apsorpcijom kroz kožu i pluća na kojima se gotovo uvek javljaju komplikacije. Dekontaminacija kože vrši se rastvorom hloramina T ili vodom i sapunom itd., očiju, oblogama razreñenog rastvora natrijum-bikarbonata; zaštita: gasmaska, gumene rukavice i zaštitno odeIo (v. tamo.).

ipsacija ipsacija, v. onanija. Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontrolišu imunski odgovor na specifične antigene. Povezani su glavnim histokompatibilnim !okusom (npr. u miša sa H-2 lokusom). iradijacija, v. irradiatio. ireduktibilan, (hem.), koji se ne može redukovati; (hir.) koji se ne može vratiti na svoje mesto, reponovati. ireponibilan, koji se ne može vratiti na svoje normalno mesto ili položaj (npr. kila, ireponibilno iščašenje ili prelom). ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nepreobratljive soli alginske kiseline (alginati). Hidrokoloid čije se fizičko stanje menja hemijskom reakcijom koja nije preobratljiva. Koriste se za uzimanje otisaka za delimične zubne proteze, modele za studije, ortodontske aparate i antagoniste; preobratljivi h., hidrokoloid čije se fizičko stanje menja temperaturom. Materijal postaje fluidan zagrevanjem, a po hlañenju prelazi u elastično - čvrsto stanje. Koriste se za uzimanje otisaka za fiksne i pokretne zubne proteze. iridectomia, iridektomija, operativno isecanje dela dužice u različite svrhe; i. antiglaucomatosa, pri kongestivnom glaukomu radi snižavanja intraokularnog pritiska; i. basalis, isecanje dela dužice na njenu korenu; i. optica, pri zamućenju rožnjače i sočiva vrši se na mestu na kome postoje manja zamućenja da bi svetlosni zraci prodrli do očnog dna; i. praeparatoria, prethodna operacija posle koje se nastavlja druga, npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, isecanje dužice u celoj njenoj širini. iridencleisis, iridenkleiza, operativni zahvat koji se primenjuje u glaukomu u cilju sniženja intraokularnog pritiska. Princip je stvaranje fistule izmeñu prednje komore i episklere kroz koju se intraokularna tečnost odvodi. Da se fistula ne bi zatvorila, u nju se uklešti dužica. irideremia, irideremija, odvajanje korèna dužice u celini od njegovog pripoja za trepavično telo (kompletna iridodijaliza). Viña se samo posle veoma teških

iris povreda očne jabučice. Sin. aniridia traumatica. iridium, Ir, hemijski element, platinski metal. iridochorioiditis, iridohorioiditis, istovremeno zapaljenje dužice i sudovnjače. iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje dužice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis). iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje korena dužice od njenog pripoja za trepavično telo. Najčešće nastaje u tupim povredama oka. iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje dužice. Javlja se kada dižica nema čvrst oslonac: subluksacija sočiva ili afakija. iridoplegia, iridoplegija, potpuna paraliza pupile, koja se nalazi u stanju paralitičke midrijaze. Refleks zeničnog stezača je ugašen. Može biti posledica lezije centra za ženicu ili njegovog dovodnog puta; i. traumatica, posledica tupe povrede očne jabučice. iridorhexis, iridoreksija, pukotine na zeničnoj ivici dužice nastale tupom povredom. iridoschisis, iridoshiza, pukotina u prednjem listu dužice. Nastaje posle teže povrede. Češće je posledica degenerativnih promena u dužici u starosti ili u dugotrajnom glaukomu. iridotomia, iridotomija, zrakasto rasecanje dužice u cilju stvaranja otvora na njoj. irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine). Sastoji se od suda, iz koga ističe tečnost za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak isticanja tečnosti zavisi od visine na koju se sud podigne. irigoskopija, v. irrigoscopia. iris, dužica, prednji deo sudovne opne u obliku kružne ploče s otvorom na sredini, ženicom (pupilla). U dužici se nalaze dva glatka mišića koji šire (m. dilatator pupillae) ili sužavaju ženicu (m. sphincter pupillae). Boja dužice zavisi od količine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje kao krupni produžetak horioidne opne koji se uvlači u očnu komoru, prianjajući uz sudovnu čahuru sočiva. Ovaj produžetak povlaci za sobom i deo slepe mrežnjače, od testeraste meñe do ruba, zeničnog otvora. V. iris.

393

iritabilni kolon iritabilni kolon, v. colon irritabile. iritabilnost, razdražljivost. iritis, zapaljenje dužice, akutno ili hronično. Često je udružen sa zapaljenjem trepavičnog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok može biti egzogen ili endogen. Prema vrsti eksudata u prednjoj komori postoje: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta, i. haemorrhagica. irradiatio, iradijacija, zračenje, ozračenje: (1) lečenje rendgenskim zracima ili drugim oblicima radioaktivnosti; (2) širenje nervnog podsticaja preko granice njegovog normalnog rasprostiranja; (3) primena ultraljubičastih zrakova na ergosterol i dehidroholesterol, pri čemu od njih nastaje vitamin Da odnosno Dsirregularis, nepravilan; pulsus i., nepravilni puls, v. pulsus. irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili drugom tečnošću; neprekidna i., stalan tok vode preko zapaljene površine; posredna i., proticanje hladne ili tople vode kroz savitljivu cev koja je omotana oko dela tela. irrigator, aparat za irigaciju. irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski pregled debelog creva kada se kontrasfna suspenzija putem klizme unosi kroz rektum neposredno u debelo crevo. Sin. irigoskopija. irritantia, iritancije, sredstva za draženje kože. iscedak, v. extractum. ischaemia, ishemija, smanjena količina krvi u jednom organu, koja može biti posledica zapušenja arterija ili pritiska na arteriju putem koje krv pristiže u tkivo. Usled duže ishemije može se razviti nekroza (infarkt) tog organa. ischiadicus, ishijadičan, sednjačni, sedalni, koji pripada sednjači (npr. n. ischiadicus, ishijadički, sednjačni ili sedalni živac). ischialgia, ishialgija, v. ischias. ischias, ishijas, išijas, neuralgija, n. ischiadici. V. neuralgia. ischium, (grč. ischion) kuk, bok, bedro, karlična kost; os i., sedalna kost, sednjača, zadnji donji deo karlične kosti. Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i telo koje se spaja s telima bedrenjače 394

ishrana (os ilium) i stidnjače (os pubis) gradeći zglobnu čašicu kuka (acetabulum). Sa stidnjačom ograničava zaporni otvor (foramen obturatum). ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili zadržavanje mokraće, najčešće u oboljenju nervnog sistema (tabes i dr.); i. paradoxa, stanje u kome je mokraćna bešika ogromno rastegnuta, iako bolesnik mokri malu količinu mokraće; i. spastiča, nemokrenje usled grča sfinktera mokraćne bešike. iseiconia, izeikonija, podjednaka veličina i oblik slika koje se stvaraju na mrežnjači oba oka. ishemijska bolest srca, v. angina pectoris, infarctus myocardii. ishemijska reakcija centralnog nervnog sistema, izrazito povišenje krvnog pritiska koje nastaje pri smanjenju protoka krvi kroz mozak (ishemija) usled toga što nagomilani ugljen-dioksid, mlečna kiselina i drugi metaboliti povećavaju u najvećoj meri aktivnost vazomotornog centra, što dovodi do vazokonstrikcije, a u nekim oblastima tela i do potpunog zatvaranja sudova (bubreg). Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje sposobnosti viñenja boja. Sastoje se od raznobojnih tačaka, od kojih izvesne stvaraju odreñene brojeve. Prema greškama pacijenta pri posmatranju ovih tablica zaključuje se kakav poremećaj za viñenje boja je u pitanju. ishrana, složen proces koji se stalno odigrava izmeñu našeg tela i unesene hrane. Tok ovog procesa, pored dejstva mnogih egzogenih faktora, odreñuje uglavnom sam organizam, koji prema potrebi iskorišćava i asimiluje pojedine sastavne delove hrane. Ishrana održava normalno funkcionisanje svih organa našega tela u potrebnoj optimalnoj meri i istovremeno obezbeñuje organizmu potreban materijal za grañenje tela koje raste, razvija se i troši. Stoga ishranjivanje treba da bude tako sastavljeno i regulisano da naše telo snabdeva potrebnom količinom hrane, one potrebne količine i kakvoće, na osnovu fiziološke potrebe organizma i po higijenskim pri-

ishrana

isthmus

mički stabilisana. Snabdevanje vodom ncipima. Pored toga, pravilna ishrana obavlja se preko posebnog pištolja iz treba da je i uravnotežena. To znači da koga se pod pritiskom voda uštrcava u treba da postoji odreñen odnos meñu usta. Svaki kosmonaut još pre leta obezpojedinim hranljivim energetskim i grabeñuje svoj jelovnik prema želji i navidivnim supstancijama, meñu pojedinim kama. zaštitnim materijama i meñu zaštitnim i hranljivim supstancijama; dopunska i., isoandrosteron, izoandrosteron, androgen iz kore nadbubrežnih žlezda, koji s ishrana odojčeta koje iz bilo kojih razlodehidroandrosteronom čini 10% (dga nema dovoljno majčinog mleka (usfrakcija) 17-ketosteroida u mokraći. led uposlenosti majke ili usled hipogalaktije). Sastoji se u davanju neke druge isochromosom, izohromosom, strukturna nenormalnost hromosoma izazvana, hrane, kao što su mešavine mleka s razumesto uzdužnog, poprečnim cepanim dodacima; društvena i., zajedničko njem centromere, pri čemu nastaju dva ishranjivanje većih skupina ljudi koji identična kraka hromosoma, s istim žive u podjednakim socijalnim prilikagenskim sadržajem u njima. ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvalitet i kvantitet hrane podešava se prema isocoria, izokorija, jednakost ženica. fiziološkim i higijenskim faktorima. isoloci, izolokusi, dva ili više odvojenih lokusa s genima koji regulišu sintezu izoDnevna količina hrane odreñuje se na enzima, V. izoenzim. osnovu kalorične vrednosti hrane uz puno osiguranje potrebne količine be- isometria, izometrija, ista dužina. Izometrijska kontrakcija mišića je kontrakcija lančevina i zaštitnih supstancija, tj. vitapri kojoj se dužina mišića ne menja, a mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajednapon u mišiću se povećava. ničko ishranjivanje u javnim kuhinjama, menzama, restoranima u fabrikama izometropia, izometropija, jednakost refrakcije oba oka. i preduzećima, u restoranima sa samousluživanjem, školskim trpezama, u isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno sredstvo; oficinalan je prema našoj farvojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bakmakopeji. terije zahtevaju mnogo veću količinu hranljivih materija od one koja je po- isosthenuria, izostenurija, stanje pri kome izlučena mokraća ima stalnu spetrebna višim bićima. U odnosu na čovecifičnu težinu, koja odgovara specifička koji utroši oko 1/100 od svoje težine noj težini krvne plazme osloboñene behranljivih materija, jedna bakterija utlančevina. Nastaje zbog teških poremeroši vrednost svoje sopstvene težine. ćaja bubrega, usled kojih oni izgube Ova činjenica ie posledica veoma brzog sposobnost za koncentrisanje mokraće. razmnožavanju bakterija, koje se dele svakih 20-30 riiinuta (u većine bakterija ispiranje creva, (1) ispiranje debelog creva u svrhu otklanjanja zatvora i ispirapod optimalnim uslovima); i. kosmonja sluznice. Vrši se u bolesnika koji nauta je, pored kiseonika, bitan faktor sedi u kadi, pomoću dvokrake gumene u održavanju psihofizičke kondicije cevi (enterocleaner). Ova je metoda kosmonauta u toku leta. Pri odreñivaskoro potpuno napuštena; Janetovo nju dnevnog obroka hrane vodi se račui.e. ispiranje ćele uretre razblaženim na o mnogobrojnim faktorima kojima je antiseptičkim sredstvom (kalijum-perizložen kosmonaut u toku kosmičkog manganat) koje se iz irigatora ubrizgava leta. KaloriČnost dnevnog obroka iznosi putem staklenog naglavka u uretru. oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svarIjiva, ima prirodan ukus, miris i boju i ispljuvak, v. sputum. isthmus, suženje, suženi deo organa, mora biti stabilna pri temperaturama užina; i. aortae, suženje aorte; i. fauod -5 do 6O0C i pri pritisku od 1,4 atm. ciurn, ždrelno suženje na zadnjem zidu do vakuuma. Hrana se priprema kao deusne duplje, ograničeno mekim nephidrisana, koju kosmonaut hiclrira dodavanjem tople vode i vlažne koja je tercem, korenom jezika i nepčanim luci395

istmusna trudnoća ma; i. uteri, užina materice, izmeñu njenog tela i vrata; (stom.) suženje gde se spajaju dva kaviteta zuba. istmusna trudnoća, trudnoća u suženom delu jajovoda.

istojajni blizanci, pravilan izraz za pogrešan naziv jednojajni blizanci. istorija bolovanja, napisani podaci o bolesti nekog bolesnika; sadrži podatke o sadašnjoj bolesti, o preležanim bolestima, bolestima u užoj porodici, socijalno-ekonomskim prilikama, navikama, utvrñenim znacima bolesti, rezultatima ispitivanja, o lečenju i zaključak o ishodu bolesti. iščaaenje, v. luxatio. -itis, na kraju reci označava da je nešto u vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaijenjem. Npr., retinitis, zapaljenje mrežnjače. ivica, v. limbus, margo.

ivična gingiva, v. gingiva. Ivyjev test, v. test Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Acarina (pauci). Privremeni ili polustalni paraziti mno'gih kičmenjaka čijom se krvlju hrane. U običnom životu poznati pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina. izbijanje zuba, (erribr.) izduživanjem korena zub se sve više potiskuje nagore. Njegova krunica probija ostatak gleñT nog organa, zubnu kesicu i desni, te, najzad, izbija iznad površine viličkog ruba. Vreme izbijanja je podložno velikim individualnim razlikama i zavisno je od mnogih i raznovrsnih faktora. Prosečna vremenska granica za izbijanje srednjih sekutuća nalazi se izmeñu 6. i 9. meseca, za bočne sekutiće izmeñu 8. i l i . meseca, za očnjake izmeñu 16. i 20. meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za zadnje izmeñu 20. i 26. meseca. Izbijanje zuba u donjoj vilici je nešto ranije nego u gornjoj. izbijuvak, v. vomitus. izbor zuba, (stom.) odreñivanje oblika, veličine i boje gotovih akrilatnlh ili porculanskih zuba za delimičnu ili totalnu zubnu protezu prema fabričkom ključu. izmena materija, promet materija u organizmu, V. metabolizam. izmena tvari, .v. metabolizam.

396

izofan-insulin izmet, v. faeces. izo-, u složenicama označava da je nešto istovetno ili jednako, npr. isochoria, jednakost pupila; izotoničan rastvor čiji je osmotski pritisak ravan osmotskom pritisku u organizmu; u herniji izo- označava račvast niz (skraćeno se piše i-, npr. i-butan). izoaglutinin, izoantitelo koji može da aglutiniše eritrocite drugih osoba iste vrste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu razviti prirodno (normizoaglutinini) ili putem veštačke imunizacije (imunoizoaglutinini). Npr., krvni serum osoba koje pripadaju krvnoj grupi A sadrži normizoaglutinin, koji aglutiniše eritrocite osoba koje pripadaju krvnoj grupi B. izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvaranje (izo-) antitela u životinji iste vrste, ali genetski različitog sastava. izoantitela, antitela koja reaguju s antigenom druge jedinke iste životinjske vrste, ali ne sa sopstvenim antigenima. Tipični primer su antitela u sistemu ABO krvnih grupa u ljudi. izobare, linije koje na meteorološkim kartama spajaju mesta jednakog pritiska. V. izoterme. izobari, nuklidi (atomska jezgra) koji sadrže isti maseni broj A, a različite atomske brojeve (brojeve protona) Z. Izobari su različite atomske vrste, različiti hemijski elementi istih atomskih masa. Na primer: 1ZC i 1^N ili ?H i *He. izoelektrična tačka pH rastvora u kome je koncentracija katjona i anjona, na koje može da razdruži neko amfoterno jedinjenje, jednaka i pri kome nema kretanja jona. Rastvorljivost amfoternih elektrolita na izoelektričnoj tački je najmanja. Izoelektrična tačka aminokiselina je ono pH pri kome su svi molekuli aminokiseline u formi dipolarnih jona. izoenzim, jedan od više oblika odreñenog enzima. Izoenzimi se meñusobno razlikuju fizički, hemijski i imunološki, ali katalizuju istu reakciju. Sin. izozim. V. isolocl izofan-insulin, jedna od modifikacija insulina, čije dejstvo sporije nastupa od dejstva običnog insulina, ali duže traje.

izogamija

izvori napajanja

izogamija, istovetnost oplodnih ćelija u izotoničan, koji ima isti tonuš ili napon, pritisak, npr. i. rastvori, rastvori koji nekih nižih organizama (alge). imaju isti osmotski pritisak u odnosu na izogeno, v. singeno. normalni osmotski pritisak u krvi. Ako izogenski, ćelije odnosno jedinke identičje osmotski pritisak rastvora veći nego nog genotipa, ili kad je reč o transplanu krvi, takav je rastvor hipertoničan, a taciji, kalemi davaoca s antigenima hisako je manji nego u krvi zdravog čoveka tokompatibilnosti potpuno podudartakav rastvor je hipotoničan. nim s antigenima u tkivu primaoca. izotonija, (1) normalni otpor delova ili izohromosom, v. isochromosom. elemenata prema nadražajima ili druizolati, ograničene populacione grupe gim uticajima; (2) jednakost osmotskog (geografski, socijalno, ekološki) van kopritiska dvaju rastvora. jih njihovi pripadnici ne stupaju u bračizotopi, atomi s istim rednim brojem i s isne veze. tim hemijskim osobinama, a s različitim izolator, mesto na sanitetskoj etapi gde se atomskim težinama. Jezgre izotopa saizdvajaju povreñeni i oboleli koji su drže isti broj protona, a različit broj kontaminirani ili zarazni u svrhu zaštite neutrona. Svi izotopi nekog elementa okoline i da bi se njima pružilo odgovanisu jednako stabilni. Poznati su rarajuće zbrinjavanje ili dekontaminacija dioaktivni izotopi skoro svih elemenata. u odgovarajućem odeljenju. V. sanitetOni igraju vrlo važnu ulogu u naučnim ska etapa. istraživanjima u medicini. Unoseći u izologo, v. singeno. krv radioaktivni natrijum, može se poizomerna jedinjenja, v. jedinjenja. moću brojača pratiti kretanje natrijuma izoosmotski rastvor, izotonični rastvor, u organizmu. rastvor koji ima istu osmolalnost kao krvna plazma; izotonični rastvor natri- izotopska nefrografija, v. mdiorenografijum-hlorida (kuhinjske soli), (0,9 g %) iačesto se koristi u klinici na infuzije. izovalerijanska kiselina, v. Acidum valeizoproterenol (ižopropilarterenol, izoprianicum. renalin), simpatomimetik koji direktno izraslina, v. tumor. deluje na beta-receptore. izrastaj, v. tumor. izostenurija, stanje pri kome je specifična izviñanje sanitetske, v. sanitetsko izviñatežina mokraće fiksirana na vrednost nje. 1.010 do 1.012, tj. na specifičnu težinu izvor, mesto izbijanja vode na površinu ultrafiltrata plazme, jer tubularni deo zemlje. bubrega nije sposoban da vrši koncen- izvori jonizujućeg zračenja, aparati i traciju odnosno razreñenje. Nastaje pri ureñaji (rendgen-aparat, »kobalt-bomteškim poremećajima funkcije bubrega, ba«, razni akceleratori i si.) ili izvesne kada je u funkciji mali broj nefrona. supstancije (radioaktivni izotopi) koji izoterme, linije koje na meteorološkim emituju jonizujuće zračenje. Ukoliko su kartama spajaju mesta iste temperature ovi izvori u vidu radioaktivnog materivazduha. V. izobare. jala (supstancije), oni se kratko nazivaju izotoni, nuklidi (atomska jezgra) koji saradioaktivnim izvorima. drže isti broj N-neutrona a različiti izvori napajanja, elektronski instrumenti atomski broj Z (broj protona) i maseni koji se primenjuju u nuklearnoj medicibroj A (A=Z-HN). Izotoni su različite ni, služe za dobijanje napona i struje poatomske vrste, odnosno različiti hemijtrebne za rad detektora zračenja i druski elementi kao što su: 1ZC, 1?N i 1|O. gih elektronskih ureñaja.

397

J, hemijski simbol za jod. 123 J, radioaktivni izotop joda, radioaktivni izotop joda vrlo povoljnih fizičkih odlika, ciklotronski proizvod. Primenjuje se za ispitivanje funkcije štitaste žlezde i scintigradiju, kao i za obeležavanje proteina in vitro. 126 J, radioaktivni izotop joda, primenjuje se u obliku jodida, prvenstveno za obeležavanje proteina, rede za scintigrafiju štitaste žlezde i lečenje hipertireoze. Albumin obeležen 125J primenjuje se za odreñivanje zapremine krvi. 131 J, radioaktivni izotop joda. Primenjuje se u obliku jodida za ispitivanje funkcije štitaste žlezde, scintigrafiju i lečenje njenih oboljenja. Koncentrisan rastvor natrijum-jodida 131J upotrebljava se za obeležavanje proteina in vitro (jodinacija). Vezan za albumine, ovaj izotop joda se upotrebljava za odreñivanje zapremine krvne plazme i radiokardiografiju. Makroagregati albumina obeleženi 131J primenjuju se za scintigrafiju pluća, jedinjenja bromftaleina i bengalskog crvenila s 131J za ispitivanje funkcije jetre i bilijarnog sistema, u obliku hipurana 131 J za radiorenografiju, polivinil-pirolidona za dijagnostiku enteropatija praćenih gubitkom belančevina kroz želudačno-crevni trakt, jotalamata za ispitivanje glotnerulske filtracije i jodoholesterola 131J za scintigrafiju nadbubrežnih žlezda. 132 J, radioaktivni izotop joda, koji se upotrebljava za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Dobija se elucijom iz generatora.

398

JNA, jenska anatomska nomenklatura usvojena u Jeni 1936. godine. ja, syn. ego, psihoanalitički pojam koji označuje jedan od tri sastavna dela psihe. V. id, ono i superego - nad-ja. »Ja« odgovara na sve draži iz spoljnjeg sveta i nagone iz organizma, prilagoñava im se i zadovoljava ih na tzv. principu realnosti (»ono i onoliko koliko se može«). »Ja« je pretežno svesno. V. nesvesna psiha. jabučna kost, v. jagodična kost. Jacobaeusova operacija, v. operacija. Jacobsonov organ, cevasti izvrat epitela u okolni mezoderm olfaktivnih jamica. U većine sisara ovaj organ je opkoljen olučastom hrskavičnom pločom poznatom kao Huschkeova hrskavica (paraseptalna hrskavica). jactatio, jaktacija, nemirni i bez svrhe pokreti bolesnika u krevetu u toku visoke temperature; j. capitis nocturna, ritmično klaćenje glave u snu. jaćmen, v. hordeolum. jačmičak, v. hordeolum. Jadassohnova bolest, v. granulosis rubra naši. jagodična ili jabučna kost, parna kost lica. V. 05 zygomaticum. jaja, amiktolecitna, v. anizolecitna jaja; j. anizolecitna, jaja, bogata u hranljivom vitelusu koji se ne mesa s njim. Sin. amiktolecitna jaja; j. egzolecitna, jaja u kojima je vitelus smešten u naročitim ćelijama (vitelinske ćelije); j. holoblastna, jaja koja se dele potpuno; j. meroblastna, jaja koja se dele delimično, podjednako (ekvalno) ili nejednako (inek-

jaje valno); j. mezolecitna, jaja s urnerenom količinom vitelusa; j. miksolecitna, jaja u kojih je vitelus jednoobrazno razmešten; j. oligolecitna, jaja koja sadrže malo hranljivog vitelusa; j. sinlecitna, zajednički naziv za polilecitna i mezolecitna jaja; j. telolecitna, jaja s vitelusom samo na jednom kraju jaja. jaje, jajna ćelija, jajašce, ženska oplodna ćelija od koje po oploñenju postaje plod. jajna ćelija, ženska oplodna ćelija, gamet. Još i jajašce. Jajna ćelija sadrži sve sastavne delove ćelija: telo (ooplazmu), jedro (germinativni mehur), jedarce (germinativnu mrlju), vitelinsko jedro, sferu i centrozom. Elektronomikrogram otkriva i mitohondrije. jajnički, v. ovarialis. jajnik, v. ovarium; (embr.), ženska gonada, uobličavanje ženske gonade počinje nešto docnije od muške, tek krajem 2. meseca (embrion od 18 mm dužine). Zato, ako u embrionu od preko 13 mm dužine gonadni začetak još ne pokazuje epitelne vrpce, može se sa sigurnošću tvrditi da će postati ženska gonada. Početak uobličavanja obeležen je novom pojavom epitelne vrpce, koja se izdeljuje na kraće segmente ovigene ili Pflügerove gredice u kojima se mogu razlikovati krupne, pragametske ćelije. Ostaci Wollfovih kanala (Mihalkovicev organ) atrofišu, ostavljajući traga u vidu epooforona ili Rosenmüllerovog organa. U odraslijih embriona (preko 50 mm dužine) buja vezivno tkivo koje razdvaja ovogene vrpce u segmente, koji se zaokrugljuju u jajne lopte u kojima se nalaze pragametske'ćelije (primordijalne ovule), s indiferentnim ćelijama oko njih (folikulne ćelije). Jajne lopte se izdeljuju na primordijalne meškove u kojima se smešta po jedna jajna ćelija. U drugoj polovini fetalnog života neki od primordijalnih meškova mogu da se razviju u Graafove meškove, ali veliki broj atrpfiše u atretična telašca. U jajnicima ženskog novoroñenčeta ima oko 400.000 primordijalnih meškova, mada veliki broj njih atrofiše. V. ovarium.

jastuk, gumeni jajonosna humčica, gomila granuloznih ćelija u razvijenom jajonosnom mesku, koja kao uzvišenje nosi jajnu ćeliju. Sin. cumulus oophorus. jajovod, v. tuba uterina. Jaksch-Hayemova anemija, v. anaemia pseudoleucaemica infantum. jalovijenje, v. kastracija. jama, v. fossa, fovea.

jama, (hig.) deo nužnika; nužnička j., pokrivena j., zapremine 2-5 m3, udaljena od zidova kuće. Gradi se od materijala nepropustljivog za vodu. U nas se pokazao kao koristan domaći tip n. Kao u sifonu prolazi svezi izmet polagano iz prednjeg u zadnji deo n. j. tek posle 2-3 nedelje. Za to vreme propada najveći deo patogenih mikroorganizama, koji se eventualno nalaze u uzmetu i u mokraći. N. j. treba da je udaljena od vodoopskrbnih objekata. Sadržaj n. j. prazni se najviše 3 puta godišnje, najbolje specijalnim kolima za automatsko usisavanje; perkolaciona j., nužnička j. sa propustljivim dnom iz koje sadržaj j. prodire u okolne porozne slojeve zemlje, u kojima dolazi do razgrañivanja fekalija. Upotrebljavaju se. samo za pojedina usamljena domaćinstva, pri povoljnoj formaciji slojeva zemlje, kad je osigurano besprekorno snabdevarije vodom, tako da je isključena mogućnost sekundarnog zagañivanja podzemne vode fekalijama; septička j., nužnička jama koja se postavlja u neposrednoj blizini kuće, oko 15-20 cm od zida zgfade. Zapremina je 3-5 m3, prema broju ukućana. Zidovi i poklopac moraju biti od materijala nepropustljivog za vodu i gasove. Unutarnji zidovi premazuju se slojem cementa i katrana. Na poklopcu se ugradi otvor, koji se hermetski zatvara, a služi za čišćenje i odstranjivanje sadržaja. Ventiliše se pomoću cevi koja se otvara iznad krova zgrade, a prazni se 2-3 puta godišnje. V. nužnička /. jamski gas, v. metan. jastuk, gumeni, jastuk koji se može naduvati, obično oblika koluta, rede četvrtast. Gumeni jastuk je namenjen teškim i mršavim bolesnicima za udob399

jatronije ležanje i za sprečavanje pojave obležine (dekubitusa). jatro-, u složenicama znači da je nešto u vezi s lekarom ili medicinom. jatrofizika, medicinska škola XVII veka koja je težila da sve biološke fenomene protumači fizičkim zakonima. Najznačajniji predstavnik bio je Baglivi. jatrogena oštećenja, oštećenja koja nastaju u bolesnika kao rezultat lekarskih intervencija (propisanih lekova, hirurških intervencija i dr.). jatrohemija, medicinska škola u XVI i XVII veku koja je smatrala da se sve pojave života i bolesti zasnivaju samo na hemijskim procesima. Najistaknutiji predstavnici jatrohemije bili su Paracelsus i van Helmont.

Java!, v. ophthalmometer. jazva, donje crevo se naspram kloakne opne proširuje u zatoku u koju se uliva alantoidni kanal. Iz tog proširenja se dospeva u repno crevo. To proširenje nosi naziv kloaka ili jazva. Ona se pregrañuje vertikalno postepenim spuštanjem nabora iz ugla koji odeljuje crevni od alantoidnog kanala (urorektalna pregrada,meñična ostruga f r. autora). Ova pre-^ grada se sve više spušta u jazvenu duplju, koja se deli na sve sekundarne duplje: zadnju, koja će izgraditi rektum i prednju (urogenitalni sinus) od koje se stvara mokraćna bešika i prostatni deo uretre. jazvena opna, osovinsko zadebljanje ektoderma i endoderma u vezi s donjim krajem primitivne trake. Ograničava jazvenu duplju. jazveni čep, zadebljanje jazvene opne stvara u sisara jazveni čep.

ječmen, v. hordeolum. ječmičak, v. hordeolum. jedarca, prava jedarca ili plazmosomi su acidofilne reakcije, dok su druga, bazofilne reakcije, kariosomi. V. nucleolus. jedarčev satelit, v. Barrovo telo. jedinica, količina uzeta za poredenje u merenju broja, težine, dužine, vremena, jačine dejstva itd.; biološka j. (internacionalna jedinica) služi u medicini za izražavanje aktivnosti pojedinih preparata (lekova), najčešće hormonskih ili vi400

jedinjènje taminskih. Mogu biti žablje, pacovske, ^zečje, mačje i dr., prema vrsti životinje na kojoj je vršeno biološko ispitivanje. Ako je prilikom ispitivanja za uporeñenje bio upotrebljen internacionalni standard, onda se aktivnost ispitivanog preparata izražava internacionalnim jedinicama; mačja j., biološka jedinica za označavanje aktivnosti nekog preparata iz grupe digitalisa, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na mačkama; mišja j., najmanja količina ženskog poInog hormona koja izaziva u kastrirane mišice karakteristične promene vaginalnog epitela (estrus); oksfordska j., prvobitna jedinica mere za aktivnost penicilina. Približno odgovara internacionalnoj jedinici (aktivnosti 0,6 mikrograma internacionalnog standarda penicilina); petlova j., biološka jedinica za označavanje količine muškog seksualnog hormona u nekom preparatu, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na petlovima; jedinica sanitetske pomoći civilne zaštite, snage i sredstva za pružanje medicinske pomoći i dopremanje povreñenih do odgovarajućih ustanova za lečenje; one vode i borbu za sprečavanje epidemija. jedinstvena vojnomedicinska doktrina, v. ratna sanitetska doktrina. jedinstvenost zdravstvene zaštite, kvalitet u organizaciji zdravstvene zaštite i zdravstvene službe koji podrazumeva da zdravstvene organizacije u praksi neposredno sprovode sve mere zdravstvene zaštite. Najbolji primer takvih zdravstvenih organizacija je Dom zdravlja i njegovi dispanzeri. jedinjenje, (hem.) supstancija od dva ili više sjedinjenih elemenata. V. element, sinteza; izomerna jedinjenja, jedinjenja koja imaju isti molekulski sastav, istu molekulsku težinu i isti broj atoma svake vrste u molekulu, a različite fizičke i hemijske osobine. Razlike u fizičkim i hemijskim osobinama tumače se različitim rasporedom i načinom vezivanja atoma u molekulu; lančasta (aciklična) j., ugljenikova jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani tako da grade otvoreni niz, lanac:

jednojajni blizanci l i l t

-C-C-C-C.

I i I I jednojajni blizanci, v. monozigotni blizanci. jednjak, V. oesophagus; (embr.) postaje od disajnog creva. Jednjak je u početku vrlo kratak i prostire se od 4. do 6. prapršljena. On se sve više izdužuje, ukoliko odmiče stvaranje vrata i grudnih organa. Na embrionu od 10 mm dug je 2 mm i dopire do 10. grudnog pršljena. U prvo vreme epitel jednjaka je sastavljen od l reda ćelija. Od 2. meseca redovi ćelija se umnožavaju, začepljujući sredinu. Zatim se javlja zjap. Površne ćelije postaju trepljaste. Ubrzo se trepljaste ćelije zamenjuju pločastim. jedra bakterija, bakterijska ćelija nema jasno ograničenog i definisanog jedra (jezgra). Nuklearna reakcija po Feuigenu otkriva u bakterija uobličene mase/ obojene DNK-om koje čine intracitoplazmatički nuklearni aparat, koji se jasno razlikuje od jedra protista eukariota. jedro, v. nucleus; j. deütobrokno, v. deutobrokno jedro; j. leptoteno, v. leptoter>o jedro; j. sinapteno, v. sinapteno jedro. jejunalis, jejunalan, koji se odnosi na jejunum. jejunitis, zapaljenje tankog creva ograničeno na jejunum. jejunostomia, jejunostomija, stvaranje komunikacije izmeñu jejunuma i površine trbušnog zida. Kroz jejunostomiju se vrši ishrana bolesnika u slučaju da hrana ne može da se unosi prirodnim putem. jejunum, tašto crevo, v. intestinum. jejunus, prazan, tašt. Jelinekov znak, tamna pigmentisanost očnih kapaka ili okoline očiju u toku Bazedovljeve bolesti (v. morbus Basedowf), v. znak. Jenner Edward, engleski lekar (1749— 1823), koristio je za vakcinaciju materijal od kravljih boginja, a ljudi vakcinisani ovom vakcinom postali su otporni prema velikim boginjama. Jenner je svoja iskustva objavio 1789. god., a 1796. 26 Medicinski leksikon

jezgra je izveden njegov način vakcinacije protiv velikih boginja. Jennerova vakcinacija, koja se vršila materijalom kravljih boginja, štitila je s uspehom ljude protiv velikih boginja. Jennerova vakcina je rezultat praktičkog Jskustva, a tek gotovo 100 godina kasnije počinje naučna imunologija s Pasteurovim radovima o zaštiti protiv zaraznih bolesti. Danas se za vakcinaciju protiv velikih boginja koristi virus vakcinije (vaccinia). Virus vakcinije je blisko srodan varioli, kravljim boginjama, zečijim i mišijim boginjama, koji sa vakcinijom čine jednu podgrupu medu poks-virusima. Jenska nomenklatura, v. JMA. ješnost, v. apetit. jetra, v. hepar; (embr.) razvojni proces jetre je najuže vezan za razvoj gušterače (pankreasa). Ove žlezde se razvijaju na prednjem zidu onog dela creva koji će se razviti u dvanaestopalačno crevo (duodenum). Iznad vitelinskog kanala javlja se izvrat koji pokazuje začetak jetre i jednog dela pankreasa. U početku je to samo nešto zadebljali prostor (jetreno polje), koje se ubrzo (u embriona od 2,5 mm) pretvara u izvrat, koji se, sve više uvlači u mezodermno tkivo izmeñu srčanog začetka i endoderma. To tkivo se naziva predjetreno jastuče. S trbušnog ruba jetrenog izvrata (na embrionima od 5 mm) pojavljuje se pupoljak trbušnog začetka pankreasa. Odmah zatim, jetreni izvrat pokazuje dva manja izvrata, gornji i donji, koji izrastaju u dva pupoljka: glaveni predstavlja jetreni pupoljak, a repni bešični pupoljak. Još od ranih stupnjeva svoga razvića jetra se vrlo brzo razvija i postaje ogroman organ za malo telo embriona. U embrionu od 11 mm jetra iznosti 5%, a u embrionu od 31 mm 10% od ukupne telesne težine fetusa. Jetra je u novoroñenčeta dva puta veća nego je u odraslog. V. hepar. jetreni, v. hepaticus. jetrin ekstrakt, v. extractum hepatis \iquidum. Jewettov klin, v. klin, uklinjavanje. jezgra, jezgro, grupa nervnih ćelija u centralnom živčanom sistemu, v. jedro; j.

401

jezični atoma, (hem.), središni deo atoma, oko koga kruže elektroni kao što planete kruže oko Sunca. Sastavljena je od protona i neutrona. U njoj je koncentrisana sva atomska masa, od koje zavisi atomska težina. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju. Prečnik atomskog jezgra kreće se od 3xlO-13 cm do 3xlO-13 cm. S obzirom na to da sadrži protone, ima pozitivan električni naboj i nosilac je pozitivnog elektriciteta u materiji; bazalne j. (bazalne ganglije), sive mase u hemisferi velikog mozga, u koje spadaju: nucleus caudatus, nucleus lentiformis, corpus amygdaloideum, claustrum. Ove jezgre zajedno sa još nekim delovima mozga pripadaju tzv. ekstrapiramidnom sistemu. jezični, v. lingualis. jezik, v. glossa, lingua; j., atrofija pokrivača, v. lingua glabra; j., crn, v. lingua mgra; j., fisurni, v. lingua plicata; j., gladak, v. lingua glabra. jod, v. jodum. jodacne, v. acne. »Jod-Basedow«, »jod-Bazedov«, retka pojava hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) u toku neracionalne intenzivne prime-,, ne joda u terapijske ili dijagnostičke svrhe. jodidi, soli jodovodonične kiseline. Od jodida su najvažniji kalijum-jodid, KJ, i natrijum-jodid, NaJ. V. jodum. jodinacija, proces oksidacije jodida u elementarni jod koji se obavlja u tireocitima. jodismus, jodizam, pojave trovanja jodom na koži i sluznicama, koje se javljaju, obično, posle duže upotrebe preparata joda ili jodida. Znaci jodizma su otok, crvenilo i jako lučenje nosne sluznice (jodna kijavica), edem očnih kapaka i vežnjače, obilna sekrecija suza i sekrecija u frontalne sinuse (što je praćeno žestokim glavoboljama), edem grkljana i serozno-sluzava bronhijalna sekrecija i nadražaj na kašalj (jodni kašalj). Rede nastaju salivacija i otok tonzila. Najčešće promene na koži su papule i pustule, a retko vezikulozne i bulozne erupcije (jodni pemfigus), koje mogu biti praćene groznicom. 402

jod-tinktura jodizacija, proces ugradnje elementarnog joda u aminokiselinu tirozin (mesta 3- i 5-) koji se nalazi u tireoglobulinu (v. thyreoglobulin) V. L jodtirozin. jod-kalijum, v. Kalii iodidum. jodna profilaksa, postupak kojim se sprečava nastanak endemske gušavosti (v. tamo) dodavanjem joda hrani ili, češće, vodi; u nas se vrši, vrlo uspešno, jodiranjem kuhinjske soli (10 mg KJ/ l kg NaCl). jodne vode, v. voda. jododerma tuberosum, tamnocrvene, okruglaste, meke prominencije lokalizovana mahom na licu i potkolenicama, koje se javljaju u osoba koje su postale preosetljive na jod. Jodoformium, jodoform, trijod-metan, kristalan prašak, žut kao limun, jaka karakteristična, neprijatna mirisa. Ne rastvara se u vodi, rastvara se slabo u etanolu, a lakše u etru, teško se rastvara u masnim uljima, a jedva se rastvara u glicerolu. Ima blago antiseptičko dejstvo. Upotrebljava se u hirurgiji, danas samo u obliku jodoformne gaze. U obliku suspenzije ubrizgavan je u hladne apscese i u zglobove zahvaćene tuberkulozom. jodohlor-hidroksihinolin, sredstvo s direktnim amebicidnim dejstvom; koristan samo u crevnim amebijazama. jodopsin, pigment koji je izolovan iz čepića pileće mrežnjače, a koji je hemijski sličan rodopsinu. Smatra se da se materija slična jodopsinu nalazi i u čepićima čovečjeg oka. Jodopyracet, jodopiracet, dietanolaminska so 3,5-dijodo-4-piridon-N-sirćetne kiseline. U vodenom rastvoru se upotrebljava kao kontrastno sredstvo za snimanje bubrega i krvnih sudova. Sin. er-Abrodil, Diodrast, Umbradil, Joduron, Pyelectan. Kraće se naziva još i dijodo-piridon. jodotiouracil, 5-jodo-2-tiouracil, strumigena supstancija koja ima kombinovano dejstvo jodida (involucija hiperplazije štitaste žlezde i deponovanje koloida) i tiouracila (sprečavanje stvaranja tireoidnog hormona). jod-tinktura, v. Tinctura Jodi.

jodum

jonizacioni potencijal

jodum, J, jod, halogeni element, metaloid, kristali sive boje. Neophodan organizmu za sintezu hormona štitaste žlezde (tiroksin). Ima lokalno antiseptičko i dezinficijentno dejstvo, a unesen u organizam (u obliku neke soli, npr. kalijum-jodida ili u elementarnom stanju) potpomaže resorpciju patološki promenjenih tkiva, pojačava razne sekrecije (u većim dozama smanjuje lučenje mleka). U manjim dozama smanjuje lučenje tireotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize, zbog čega se upotrebljava u preoperativnoj pripremi obolelih od Basedowljeve bolesti. jogurt, mlečni proizvod od kravljeg ili ovčijeg mleka, nastaje delovanjem bakterija (Thermophylusa bulgaricum, Lactobacillusa bulgaricusa i Streptococcusa Thermophylusa). Mleko se kuvanjem upari na 2/3 ili 1/2 prvobitne zapremine i potkiseli odgovarajućom majom u količini l do 10% mlečnog volumena. Ima prijatan ukus i povoljno delovanje na crevnu bakterijsku floru. johimbin, seksualno nadražajno sredstvo (aphrodisiacum) koje snažno deluje na vaskularni sistem. Pripisuje mu se i refleksno nadraženje sakralne moždine i erekcionih centara. Lek se danas ne preporučuje. jon, (1) čestica koja nastaje iz električno neutralnog atoma otpuštanjem ili primanjem jednog ili više elektrona. Jon je naelektrisana čestica jer elektronski omotač nema isto punjenje kao pozitivno naelektrisana jezgra. Ako prema spoIjašnjoj sredini pokazuje pozitivno naelektrisanje, u pitanju je katjon, ako je naelektrisanje negativno, postoji anjon (kreće se prema anodi); (2) dvopolarni joni koji u molekulu imaju i pozitivno i negativno naelektrisanje su elektroneutralni i nalaze se u aminokiselina r.

2

-

2

).

joni, parazitarni, joni teških metala ili drugi joni koji se unose u obolelo tkivo neželjeno, pored jona leka čije se unošenje vrši putem elektroforeze. V. electrophoresis. 26*

jonimetrija, doziranje rendgenskih zrakova merenjem jonizacije koju oni izazivaju u komori dozimetra. Izražava se u jedinicama »R«. jonizacija, proces stvaranja jona, pretvaranje nenaelektrisanih čestica, atoma ili molekula, u naelektrisane čestice, jone. U atomima i molekulima nastaje pod dejstvom odreñenog jonizacionog potencijala, odnosno energije potrebne da jedan (ili više) elektrona budu trajno udaljeni iz sfere dejstva atomskog jezgra. U elektrolitima se javlja spontano kada su oni rastvoreni u odreñenim rastvaračima. jonizacijska komora, gasni otkrivač (detektor) nuklearnog zračenja. U jonizacijskoj komori se sakupljaju joni osloboñeni dejstvom jonizujuće čestice. Sakupljanjem jona proizvodi se električki impuls, koji signalise prolaz čestice. Signal se prenosi u elektronski deo aparature koja ga obrañuje i registruje. Primenjuje se i u nuklearno-medicinskim ustanovama. jonizacioni potencijal, oznaka I, minimum energije potrebne da se jedan elektron izbaci (udalji) iz datog atoma ili molekula u beskonačnost. To je najniža energija koja proizvodi jonizaciju: A -> A+ + e~, pri čemu su nastali jon A* i elektron e~ dovoljno udaljeni da se njihova elektrostatička interakcija može zanemariti. U ovom procesu izbacuje se elektron iz spoljne orbite, tj. elektron koji je najslabije vezan. Isto tako, moguće je razmotriti izbacivanje elektrona iz unutrašnjih orbita u kojima je njihova energija veze veća. Minimalna energija potrebna da se sekundarno izbaci najslabije vezan elektron iz neutralnog atoma naziva se njegovim sekundarnim jonizacionim potencijalom. Na dijagramu je prikazan proces jonizacije litijumovog atoma. Prvi jonizacioni potencijal Ii od koga zavisi stvaranje jednostruko pozitivnog jona iz osnovnog stanja atoma litijuma, a jonizacioni potencijal h stvaranje jona iz njegovog prethodno ekscitiranog stanja. Na sličan način može se definisati treći, četvrti, peti itd. jonizacioni potencijal za atome ili mole403

juvenilni reumatoidni artritis

jonizujuće zračenje kule s velikim brojem elektrona. Ovi viši jonizacioni potencijali ne bi Osnovno stanje jona N e u t r alni atom Ekscitirano stanje jona Ionizacija litijumovog atoma trebalo da se mešaju s potencijalima korišćenim u nekim oblastima hernije, gde, na primer, sekundarni jonizacioni potencijal označava energiju potrebnu za stvaranje dvostruko pozitivnog jona, tj. A —> A2+ + 2e. Vrednosti jonizacionog potencijala se izražavaju u jedinicama energije koje ne pripadaju jedinicama SI, ali su te jedinice-elektron-volti - dopustive za upotrebu do daljeg. jonizujuće zračenje, odreñena grupa čestica ili izvesno fotonsko zračenje, koje interreagujući s materijom kroz koju prolazi, vrši jonizaciju ili ekscitaciju njenih atoma ili molekula. Čestično jonizujuće zračenje čine naelektrisane čestice kao što su elektroni, pozitroni, protoni, deuteroni, alfa-čestice i drugi teži joni, a od neutralnih čestica neutroni. U fotonsko zračenje spada X- i gama -zračenje, tj. elektromagnetsko zračenje čije su energije jednake ili veće od 100 eV. jonizujući zraci (X-zraci ili rendgenski zraci), vrsta zračene energije, elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta kraći od svetlpsnih talasa, zbog čega su veoma prodorni. Njihova talasna dužina se kreće izmeñu 0,01 i 40Â. Štetnost jonizujućih zrakova na mikroorganizme sastoji se u tome što u ćelijama pomoću elektrona dovode do jonizacije. To dovodi do različitih promena; do prekidanja sinteze enzima, kao i sinteze DNK, a posledica je oštećenje i smrt bakterijske ćelije. jonosfera, sloj vazduha iznad stratosfere, deli se na više slojeva (Di, Ei, £2, Fi, F2, i G). Slojevi imaju različitu gustinu jona. 404

Od jonosfere odbijaju se radio-talasi i druge elektromagnetske radijacije. Jošanička Banja, banja na severozapadnoj strani Kopaonika, desno od Ibra, na 550 m n. v. Klimat banje deluje tonički i sedativno. Ima 4 izvora tople vode (48,8°, 62,2°, 75,5°, 78,50C), slabo minera-lisane, energetičke (akratoterma); voda služi samo za kupanje (prethodno rashlañena). U ovoj banji lece se: hronična i reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i neuritisi i hronična oboljenja ženskih polnih organa. jugo, topao i pretežno suv vetar, koji duva na Jadranu, a dolazi iz Afrike preko Sredozemnog mora i Italije. Na tom putu se katkada toliko ovlaži da izaziva naoblačenje, kišu i sniženje vazdušnog pritiska. Jugo duva u našim krajevima najčešće u kasnu jesen, zimi i u rano proleće, naročito uz obalu Jadranskog mora. Sin. široko, scirocco. V. vetrovi. jugovina, period kad duva vetar s juga (kaže se: duva »jugovina«). Ako je ovaj južni vetar s mora, onda je on topao i vlažan i donosi kišu; obično je neprijatan i u mnogih osoba izaziva depresiju. Ako duva s kopna (kao »vardarac« u dolini Vardara), suv je, topao i nesnosan (ukoliko je jači). jugularis, jugularan, grlen koji pripada prednjem delu vrata (npr. v. jugularis interna, unutrašnja vratna ili jugularna vena). jugulum, grkljan, vrat, kotlac. jugum, jaram, spone. junctura, spoj, zglob; j. ossium, zglob kostiju, v. articulatio. Juniperus communis (Coniferae), smreka, borovnica, kleka. Osušeni zreli plodovi ove biljke (Fructus Juniperi) sadrže etarsko ulje (Oleum Juniperi), jednu smolu i oko 30% glikoze. Danas se upotrebljava, uglavnom, samo u narodnoj medicini u obliku čajeva (kao diuretičko sredstvo). juvenilis, juvenilan, koji je u vezi s mladosti ili detinjstvom; mlad, nezreo. juvenilni reumatoidni artritis, v. arthritis.

K K, hemijski simbol za element kalijum. vanog mleka uz dodatak 1,5 do 2 % kuk, oznaka za prefiks kilo u Meñunarodhinjske soli. Obično se proizvodi od nom sistemu decimalnih jedinica SI; l kravljeg mleka. Ima specifični prijatni kilo označava veličinu koja je za IO3 ili ukus i miris. Poznati su proizvodi iz juza l 000 puta veća od merne jedinice gozapadne Srbije i Crne Gore. neke fizičke veličine, na primer, km (ki- kala-azar, infektivna bolest izazvana paralometar), kg (kilogram), kW (kilovat). zitom Leishmania donovani, koga na čoKEP, v. caries dentium. veka prenose izvesni flebotomi. Parazit kabinet za transfuziju krvi, najmanja jenapada naročito retikuloendotelske ćedinica u organizacionoj shemi ustanova lije slezine, jetre i kostne srži. Simptomi: za transfuziju krvi (zavod, stanica, kabivisoke nepravilne temperature, otok net). Ova jedinica obično posluje u saslezine i jetre i ponekad limfnih žlezda. stavu bolnica ili pojedinih bolničkih U krvnoj slici: anemija, leukopenija s odeljenja u kojima postoje stalne potremonocitozom i trombocitopenija. Dijagbe za rezervama krvi. Snabdevanje krnoza se utvrñuje nalazom parazita u vlju vrše Zavodi za transfuziju krvi. punktatima kostne srži, slezine i limfnih K-ćelije (limfociti), limfociti koji »ubijažlezda. ju« druge ćelije na čijoj se površini na- kalaj, v. stannum. laze IgG-antitela. Mehanizam dejstva kalcifikacija zuba, faza razvoja zuba u ćelija-ubica (engi. »killer cells«, pa otukojoj dolazi do mineralizacije organskih da K-ćelije) nije jasan. osnova gleñi, dentina i cementa. Sin. miKaderova operacija, v. operacija. neralizacija zuba. kafilerija, ustanova u kojoj se spaljuju le- kalcijum, v. calcium. ševi životinja uginulih od zaraznih bo- kalcijum-dinatrijum-etilen-diaminolesti (sakagija, antraks i dr.). U njima se tetraacetat (Ca - Na2 - EDTA), vrlo efispaljuju i otpaci dobiveni pri klanju bokasno sredstvo za lečenje i profilaksu lesnih životinja, kao i konfiskovano, introvanja olovom. ficirano i pokvareno meso domaćih ži- kalcijum-fluorid, najčešći oblik u kome votinja, divljači i riba. Pri spaljivanju se susreće fluor u prirodi. Koristi se za stvara se dosta obilan mrk ostatak koji dobivanje drugih preparata fluora zbog se upotrebljava u tehničke svrhe. K. se njegove slabe rastvorljivosti u vodi. postavlja izvan ljudskih naselja. kalcinoza, v. calcinosis. Kahnova reakcija, v. reakcija. kalcitonin, hormon koji se stvara u parakaheksija, v. cachexia. folikularnim »O«-ćelijama tireoideje; kahektički edem, v. oedema. polipeptid koji snižava nivo kalcijuma u Kahlerova bolest, v. myeloma. krvi. kajmak, mlečna prerañevina, dobivena skidanjem površnog masnog sloja s ku- kalem, v. transplantat. 405

kalem kalem-protiv-domaćina, reakcija, v. reakcija kalem-protiv-domaćina. Reakcija koja nastaje kada su limfociti davaoca antigenski različiti od istih ćelija primaoca. Posle ubrizgavanja ćelija davaoca u organizam primaoca (smanjene imunološke reaktivnosti) dolazi do ispoljavanja imunološke aktivnosti ćelija davaoca što najčešće dovodi do promena i uvećanja slezine primaoca. Prema tome, ćelije davaoca (kalem) reaguju protiv ćelija primaoca (domaćin), pa je tako reakcija dobila svoje ime. Ona je suprotna reakciji odbacivanja kalema tkiva kada ćelije domaćina reaguju protiv ćelija davaoca. Mehanizam obe reakcije je isti. kalemljenje, v. vakcinacija. kalidin, polipeptid, deluje vazodilâtatorno, a povećava i propustljivost kapilara, dovodi do nastajanja edema, prouzrokuje bol (delujući na nervne završetke) i kontrahuje ili opušta razne glatke mišiće. kaliemia, kaliemija, vrednosti kalijuma u krvi. V. hyper- i hypokaliemia. Kalu bromidum, kalijum-bromid, (1) sedativno sredstvo koje smanjuje razdražljivost centralnog nervnog sistema, naročito velikog mozga. Upotrebljava se u velikoj epilepsiji, horeji, psihičkoj razdražljivosti itd. Sin. Kalium bromatum, (2) dodaje se razvijaču kao usporivač da bi sprečio delovanje reduktivnih supstancija razvijača na neosvetljeni deo fotoemulzije (u propisanom vremenu razvijanja). V. razvijao. Kalu cyanidum, kalijum-cijanid, cijankalijum. Vrlo jak otrov (smrtna doza iznosi za odraslog čoveka otprilike 150 miligrama). V. Aqua Amygdalae amarae, Acidum hydrocyanicum. Kalu dichromas, kalijum-bihromat, 22?, upotrebljava se u histološkoj tehnici kao fiksativ, a s koncentrova-nom sunipornom kiselinom za čišćenje staklenog posuña. Sin. Kalium bichro-micum. Kalii hydroxydum, kalijum-hidroksid, KOH, v. Solutio Kalii hydroxydi. Sin. Kalium hydrooxydatum, Kalium hydricum, Kalium causticum. 406

kalium Kalii iodidum, kalijum-jodid, bezbojni kristali, bez mirisa, slanog, slabo gorkog ukusa, lako se rastvara u vodi. Upotrebljava se kao ekspektorans, zatim u lečeriju sifilisnih guma i u profilaksi endemske gušavosti. Sin. Kalium iodatum. V. Jodum. Kalii natru tartras, kalijum-natrijum-tartarat, laksantno sredstvo. Sin. Tartarus natronatus, Sal Seignetti, Seignettova so. Kalii nitras, kalijum-nitrat, salitra, , bela kristalna supstancija. Salitra se ranije upotrebljavala za dobijanje crnog baruta. Danas služi samo za spravljanje hartije (charta nitrata) koja, kad se zapali, tinja i razvija beo dim čije udisanje olakšava napad od bronhijalne astme. Kalii permanganas, kalijum-permanganat, oksidativno sredstvo koje se u medicini upotrebljava u svrhe antisepse i dezinfekcije i kao dezodorans. Sin. Kalium permanganicum. Kalii stibylotartras, kalijum-antimonil-tartarat, organsko jedinjenje trovalentnog antimona. Ranije je upotrebljavan kao emetičko sredstvo, a docnije kao hemioterapijsko sredstvo u lečenju lajšmanioza (na primer, kala-azara i bilharcioza) ali je i u ovih indikacija danas zamenjen terapijski aktivnijim a manje toksičnim drugim organskim jedinjenjima antimona. Sin. Tartarus emeticus, Tartarus stibiatus. Kalii trisulfidum, kalijum-trisulfid, smeša različitih kalijumovih sulfida. Upotrebljava se za spremanje veštačkih sumpornih kupanja. Sin. Kalium sulfuratum, hepar sulfuris. ka liko, v. calicot. kalipenia, kalipenija, hipokaliemija, smanjenje kalijuma u krvi. kaliper, aparat za merenje debljine kožnog nabora. Obezbeduje konstantni pritisak od 10 g na l mm 2 . kalium, K, kalijum, hemijski element, alkalni metal, spada u najrasprostranjenije elemente, važan bioelement, nalazi se u krvi i u svim biljnim i životinjskim ćelijama; K. aceticum solutum, v. Solutio Kalii acetatis; K. arsenicosum solutum, v. Solutio arsenicalis Fowleri; K.

kaliuresis bichromicum, v. Kalii dichromas; K. bromatum, v. Kalii bromidum; K. causticum, v. Kalii hydroxydum; K. Cyanatum, v. Kalii cyanidum; K. hydricum, v. Kalii hydroxydum; K. hydroxydatum, v. Kalii hydroxydum; K. hydrooxydatum solutum, v. Solutio Kalii hydroxydi; K. iodatum, v. Kalii iodidum; K. nitricum, v. Kalii nitras; K. permanganicum, v. Kalii permangan; K. sulfuratum, v. Kalii trisulfidum. kaliuresis, kaliureza, povećano izlučivanje kalijuma mokraćom. kalkuloza, v. calculosis. kalkulus, dentalni, v. kamenac, zubni. kallikrein, hipotenzivni enzim, izolovan iz pankreasa i mokraće sisara. Snižava krvni pritisak. Verovatno se stvara u pankreasu. kalomel, v. calomelas. kalorički nistagmus, v. nystagmus. kalorifer, peć za zagrevanje vazduha pri centralnom grejanju toplim vazduhom. To je najčešće gvozdena peć potpuno nepropustljiva za dim i za gasove sagorevanja. Temperatura površine peći ne srne da bude suviše visoka, da bi se izbeglo sagorevanje prašine, a time i zagañivanje vazduha proizvodima tog sagorevanja. kalorija, oznaka cal, vansistemska jedinica za količinu toplote, rad i energiju čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l cal = 4,186 J. kalorimetar, aparat u kome se odreñuje kalorična vrednost hranljivih materija prema količini toplotne energije koju one stvaraju prilikom sagorevanja. Sin. Berthelotova bomba. kalorimetrija, (fiziol.) merenje količine toplote koju odaje neko telo; direktna k., direktan način merenja toplote koju odaje neki organizam u naročitoj komori. Toplota koju proizvodi ispitivani organizam zagreva vodu koja opkoljava komoru ili koja prolazi kroz naročitu cev u komori. Iz stupnja zagrejanosti vode i njene količine izračunava se (u kalorijama) količina toplote osloboñene u toku odreñenog vremena; indirektna k., izračunavanje veličine energetskog prometa ispitivane osobe mere-

kandžasta šaka njem količine utrošenog kiseonika, kao i proizvedenog ugljen-dioksida. kamen, v. concrementum, calculus. »kamen besmrtnosti«, naziv koji je Paracelsus dao za opijum. kamenac, v. calculus; k. zubni, čvrste, kalcifikovane naslage bele ili žućkastomrke boje, koje se talože na zubima koronarno od desni. Predilekciona mesta za njihovo stvaranje su jezičke površine donjih sekutića i usne površine gornjih molara. Nastaje tako što se u organski matriks, sastavljen od mukopolisaharida, sljuštenih epitelnih ćelija, mikroorganizama, gljivica, leukocita i ostataka hrane, talože iz pljuvačke soli kalcijuma i magnezijuma u vidu karbonata i fosfata. Zubni kamenac ima strukturu kristalnog hidroksil-apatita. Sin. kalkulus, dentalni. V. konkrementi, subgingivalni. kamfor, v. Camphora. kamohin, v. amodijahin. kampimetar, aparat za ispitivanje vidnog polja. V. perimetar. kampimetrija, ispitivanje vidnog polja. V. perimetrija. kanal, v. canalis. kanalić, v. canaliculus. kanalizacija, skup ureñaja za odvoñenje otpadnih materija, tečnih i čvrstih, sistemom podzemnih kanala najkraćim putem iz područja ljudskog stanovanja. Moderna k. se razvila kao posledica razvitka većih gradova i gomilanja masa ljudi na relativno malom prostoru. Kanali treba da budu uvek smešteni ispod vodovodnih cevi. kanamicin, antibiotik, dobiven iz gljivice Streptomyces kanamyceticus, deluje na različite vrste mikroorganizama, pored ostalog i na M. tuberculosis. Kanavelova elevaciona udlaga, v. udlagakancerogeni, hemijski, fizički i biološki agensi. U kontaktu sa živom ćelijom tkiva i organa menjaju program razmnožavanja ćelija, omogućujući pojavu raka. kandicidin, antibiotik, izolovan iz Streptomyces griseus. Upotrebljava se lokalno, u slučajevima vaginalne monilijaze. kandžasta šaka, deformacija šake koja nastaje usled povreda ulnarnog nerva u 407

kankroid visini korena šake zbog čega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji, a u intrafalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog položaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne mišićne atrofije. Sin. majmunska šaka, v. skeletna šaka, amyotrophia spinalis progressiva. kankroid, v. cancroid. kantaridin, v. Cantharides. K-antigen ili kapsularni antigen, u kapsulama bakterija nalaze se kapsularni ili K-antigeni, koji predstavljaju značajne serološke elemente za identifikaciju loza bakterijskih vrsta. V. kapsula. kaolin, silikat aluminijuma koji sadrži vode. Služi za dobivanje porculana. V. trovanje. kapacitet pluća, suma, zapremina dva ili više plućnih volumena; inspiracijski k., zapremina vazduha koju čovek od mirne ekspiracije može udahnuti napregnutim udisanjem. Jednaka je sumi respiracijskog i inspiracijskog rezervnog volumena. Prosečna vrednost mu je 3500 ml; funkcioni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja ostaje u plućima posle normalne ekspiracije. Predstavlja sumu rezidualnog i ekspiratornog rezervnog volumena. Vrednost mu je oko 2300 ml; totalni k., maksimalna zapremina vazduha koja se nalazi u plućima posle maksimalne inspiracije; u sastav t.k. pored r.v., i. r.v. i e.r.v. ulazi i rezidualni volumen; prosečna vrednost mu je 5800 ml. Sve vrednosti k.p. zavise od pola, uzrasta, položaja tela u trenutku njihova odreñivanja i od funkcionog stanja, kako respiratornog, tako i kardiovaskularnog sistema. Svi p.k. su u žene za 20-25% manji nego u muškarca. vitalni kapacitet, maksimalna zapremina vazduha koji se može izdahnuti jednom maksimalnom ekspiracijom posle maksimalne inspiracije, predstavlja sumu respiracijskog, inspiracijskog rezervnog i ekspiracijskog rezervnog volumena: iznosi oko 4600 ml. kapacitivni sudovi, krvni sudovi koji mogu primiti veliku količinu krvi, a da se pri tom u njima značajno ne menja krvni pritisak. Ovu osobinu imaju vene. 408

kapljomer kapačna hrskavica (grkljana), v. cartilago epiglottica. kapačni šav, v. očni kapci. kapilar, v. vas capillare (vas haemocapillare). kapilaran, tanak kao dlaka. kapilarna dinamika, proces razmene tečnosti izmeñu plazme i meñućelijskih prostora, kojeg odreñuju kapilarni pritisak, pritisak meñućelijske tečnosti, koloidno-osmotski pritisak plazme i koloidno-osmotski pritisak meñućelijske tečnosti. Kapilarni pritisak, pritisak meñućelijske tečnosti i koloidno-osmotski pritisak te tečnosti predstavljaju sile koje potiskuju tečnost iz krvnih sudova, a koloidno-osmotski pritisak plazme silu koja vuče tečnost ka unutra. Na arterijskom delu kapilara rezultat delova-nja svih ovih sila je neto-sila od 8,5 mm Hg koja deluje na izlaženje tečnosti, na venskom delu kapilara neto-sila koja deluje ka unutra je 7,5 mm Hg, dok su u srednjem delu kapilara sile koje deluju prema spolja u ravnoteži sa silom koja deluje ka unutra. Razlike u vrednosti sile koja tera tečnost iz kapilara na arte-x rijskom delu kapilara (dovodi do filtracije) i sile koja uvlači tečnost u venski deo kapilara (dovodi do reapsorpcije) čini da u meñućelijskim prostorima ostaje višak tečnosti koja se u krvptok vraća preko limfnog sistema koji počinje limfnim kapilarima u meñućelijskim prostorima. V. limfotok. kapilarna membrana, zid kapilara kroz koji se vrši rezmena tečnosti izmeñu krvi i meñućelijske tečnosti. Sastoji se od jednog sloja endotela, sa spoljašnje strane obavijenog bazalnom opnom. Debljina mu je oko 0,55 mm. Na opni se nalaze pore promera 80 do 90 A, čija ukupna površina iznosi l/1000-ti deo ukupne površine membrane. kapilarni puls, puisne oscilacije zidova kapilara. U normalnim uslovima se ne konstatuju. Pojavljuje se u osoba s aortnom insuficijencijom i u osoba koje imaju malu učestalost srčanog rada, a veliki udarni volumen (sportišti). kapljasto srce, cor pendulum, v. cor. kapljomer, v. instillator.

kaporit

kaporit, kalcijum-hipohlorit kompleksno vezan za visoki procenat aktivnog hlora, 70%. Koristan za dezinfekciju malih količina vode. Kaposijeva bolest, v. sarcoma idiopathicum multiplex haemorrhagicum. kapreomicin, antibiotik, dobiven iz Streptomyces capreolus, sastoji se od četiri aktivne komponente: kapreomicin IA, IB, IIA i UB; efikasan protiv M. tuberculosis,. kaprilna kiselina i njene soli (na primer, cink-kaprilat) imaju fungistatičko dejstvo; koriste se u lečenju nekih dermatomikoza. kapsid, v. capsid. kapsida, virusni omotač. Kapsida je grañena od najmanjih strukturnih jedinica zvanih kapsomere. Prema arhitekturi, kapsida može pokazivati kubičnu ili spiralnu (heličnu) simetriju. Kod vibriona kubične simetrije (npr. v. polio, popova-virusa i dr.) obično je u pitanju ikozaedar; spiralna simetrija karakteristična je za miksoviruse (v. M. influenzae), virus morbila i za mnoge biljne viruse (v, mozaičke bolesti duvana). kapsomera, strukturna jedinica virusnog omotača. Kapsomere su proteini molekuske težine oko 20.000 do 50.000. Broj kapsomera po vibrionu varira od 12 do 532; adenovirusi imaju 252, virus herpesa 162 kapsomere. Kapsomere su sastavljene od još manjih podjedinica. Zavisno od vrste virusa njegove kapsomere mogu imati tri, pet ili šest strukturnih podjedinica. kapsula bakterija, čahura, sluzavi sloj koji okružuje zid i spoljnu površinu svake bakterije. Različite je debljine, ona se veoma lako vidi u mnogih (D. pneumoniae, B. anthracis, Klebsiella), a vrlo je teško vidljiva u drugih, gde je veoma tanka, što zavisi od genotipa, ali i od spoljnih faktora. Hemijski sastav čahure sadrži tri grupe bitnih sastojaka: polisaharide, glutamil-polipepticl c i aminošećere. Čahura ima sledeće funkcije: zaštitu protiv fagocitoze, faga i suše. Kapsula čini energetsku rezervu ugljenika. Postojanje kapsule može biti jedan

karboksiina grupa

od faktora patogenosti za dotičnu bakteriju. karamif en, sredstvo za lečenje hiperkinetičkih stanja. karbamid, v. carbamid. karbaminohemoglobin, jedinjenje izmeñu hemoglobina i ugljen-dioksida nastalo direktnim vezivanjem COa za amino-grupe hemoglobina. Jedan od oblika u kojima se ugljen-dioksid vezuje za krv. karbarson, v. Carbarsonum. karbenicilin, v. alfa-karboksibenzil-peniciUn. karbimazol, antitireoidna supstancija. karboanhidraza, enzim koji katalizuje reakciju izmeñu ugljen-dioksida i vode, tj. nastajanje ugljene kiseline i razlaganje ugljene kiseline u vodu i ugljen--dioksid: COz + HzO ^ . Karboanhidraza se nalazi u crvenim krvnim zrncima, u ćelijama cevčica bubrega i u sluzi želuca. Krvna plazma ga ne sadrži. karbogen, mešavina od 95% kiseonika i 5% ugljen-dioksida; služi za suzbijanje nekih vrsta anoksija (npr. pri trovanju ugljen-monoksidom). karbo hidra za, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje ugljenih hidrata. Karbphidraze koje dejstvuju na polisaharide (škrob, glikogen, inulin i dr.) nazivaju se polisaharaze ili poliaze, a karbohidraze koje dejstvuju na oligosaharide nazivaju se oligaza. Karbohidraze, koje katalizuju razlaganje disaharida u monosaharide, nazivaju se disaharaze. karboksihemoglobin, relativno stabilno jedinjenje ugljen-monoksida i hemoglobina koje ne prima niti odaje kiseonik ili ugljen-dioksid prilikom optoka krvi te izaziva anoksiju i asfiksiju. V. ugljen-monoksid. karboksilaze, naziv za fermente koji omogućavaju odvajanje ugljen-dioksida iz karboksilne grupe iz ketokiselina i aminokiselina pretvarajući ih u niže aldehide ili odgovarajuće amine. karboksiina grupa, jednovalentna funkciona grupa -COOH, karakteristična za organske (karbonske) kiseline. Karboksiina grupa je složena funkciona grupa sastavljena od karbonilne grupe C = Oi 409

karboksipolipeptidaza hidroksilne grupe: -C = O. OH karboksipolipeptidaza, enzim pankreasnog soka koji katalizuje hidrolitičko razlaganje polipeptida u aminokiseline. Cepanje polipeptida i oslobañanje aminokiselina vrši se s krajeva polipeptidnog niza. karbolna kiselina, v. Acidum carbolicum. karbonati, soli ugljene kiseline , npr. natrijum-karbonat, Na2COa. karbonijum joni, veoma reaktivni elektrofilni joni, lako stvaraju kovalentne veze s različitim nukleofilnim supstancijama, kao i s biološki važnim grupama; nastaju prilikom reagovanja alkilirajućih agensa. karborund, v. Carborundum. karbunkul, v. carbunculus. karbutamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim svojstvom iz grupe derivata sulfanil-ureje (v. hypoglycaemia) zbog čega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); zbog niza neželjenih efekata danas se retko gde koristi, a u našoj zemlji nije bio u regularnoj upotrebi. karcinoembrionski antigeni, spadaju u specifične antigene tumora (v. tumorspecifični transplantacijski antigeni). Normalno postoje u toku rane embriogeneze. Pošto dolazi do njihovog potiskivanja pre razvoja imunog aparata ne stvara se tolerancija na ove antigene. karcinom, v. carcinoma. kardijak arest, (eng.) v. akutni zastoj srca. kardijalan, v. cardiacus. kardijalna ciroza, v. cirrhosis. kardijalna insuficijencija, v. insufficientio. kardijalna kriza, v. crisis. kardijaliii šumovi, v. šum. kardijazolski šok, v. therapia. kardiogena ploča, naspram endokardnih kesica splanhopleura zadebljava s obe strane i nešto se izbočuje u telesnu duplju. To je srčana ili kardiogena ploča, nazvana još i mioepikardni ovoj jer od njega, pored miokarda, postaje još i epikard (visceralni list perikarda). Deo telesne duplje, u kojoj se razvija začetak srca, čini pleuroperikardnu duplju. 410

karlični pojas kardiograf, aparat koji služi za dobivanje kardiograma. kardiografija, v. cardiographia. kardiogram, v. cardiogram. kardiolog, lekar osposobljen za dijagnostikovanje i lečenje bolesti srca i krvnih sudova. kardiologija, v. cardiologia. kardioomentopeksija, v. cardioomentopexia. kardiopleuralni šum, sin. pleuroperikardni šum, v. šum. kardiopneumopeksija, v. cardiopneumopexia. kardioptoza, v. cardioptosis. kardiopulmonalni šum, v. šum. kardiotonici, v. cardiotonica. kardiotonički glikozidi, v. glikozidi. kardiovalvulni, sve što je u vezi sa srčanim zaliscima. kardiovaskulni, v. cardiovascularis. karijes indeksi, v. caries dentium, c. indeksi. kariogamija, jedro zigota koje sadrži diploidni broj hromosoma (2n). Sin. sinkarion. kariogen, onaj koji izaziva i utiče na razvoj karijesa zuba. kariolysis, karioliza, oblik nekrobioze u kojoj jedro najpre otekne, a potom nastaje postepeno gubljenje hromatina. V. necrobiosis. kariopiknotički indeks, pokazatelj u Papanikolauovom testu koji otkriva ciklusne promene u vaginalnoj sluznici pomoću naročitog bojenja sekreta. kariorrhexis, karioreksa, prskanje jedra ćelije i rasparčavanje hromatina u deliće koji napuštaju jedro. kariozna lezija, v. caries dentium, c. klinički. kariozni defekt, v. caries dentium, c. klinički. karlična duplja, v. cavum pelvis. karlična osovina, v. axis pelvis. karlični pojas, pojas koji čine kosti karlice. Njegove vrednosti predstavljaju: a) rastojanje izmeñu spoljne ivice jednog bedrenog grebena i spoljne ivice drugog; b) rastojanje od spoljne ivice drugog; c) odreñivanje bitrohanternog prečnika širine kukova. Za tačno dobijanje

karlsbadska so tih vrednosti vodi se računa o količini masnih naslaga i mišićnih masa. Kad god je u pitanju ženski tip uobličavanja zapaža se nagomilavanje masti u kukovima, a u muškom tipu, nagomilavanje mišićnih masa u deltoidnom predelu. O tom pojasu se vodi računa u rastenju deteta od 6 godina, u prepubertetu i pubertetu; (embr.) k.p. se sastoji od 3 kosti: bedrene i preponske kosti i sednjače. Hrskavični začeci karličnog pojasa za bedrenu kost i preponjaču javljaju se u začetku od 11 mm dužine, za sednjaču u embrionima do 20 mm. Do 7. godine karlične kosti su još razdvojene jedna od druge. U 8. godini se spaja sednjača s preponjačom. karlsbadska so, v. Sa/ carolinum artefactum. karmin, v. carmin. karnifikacija pluća, v. carnificatio pulmonum. karotidna arterija, (embr.) nishodna aorta S1C produžava u embriona od 2 mm kao primarna unutrašnja karotidna arterija, kao što se i ushodna aorta produžava nagore kao primarna spoljašnja karotidna arterija. S obe strane 3. arterijski luk predstavlja početni deo unutrašnje karotidne arterije, zbog čega se taj luk naziva karotidnim lukom. karotidni, v. carotis. karotidnog sinusa refleks, refleks koji izaziva usporen rad srca, a koji nastaje pritiskom na račvu a. carotis communis, bilo da je pritisak van arterije ili u njoj. U stvari, pritisak se vrši na sinus a. carotis internae. V. karotidnog sinusa sindrom. karotidnog sinusa sindrom, sinkopa ponekad praćena grčevima, zbog povećane aktivnosti refleksa karotidnog sinusa, kada se prstom izvrši pritisak na je.dan ili oba karotidna sinusa. karotin, v. carotin. karotinaza, enzim jetre pod čijim se uticajem u jetri iz ß-karotina, cepanjem njegovog molekula, dobijaju dva jednaka i istovetna molekula vitamina A. karotinoidi, tetraterpeni, sastavljeni od 8 izoprenskih ostataka. Karotinoidi su

katadin-postupak obojeni. Karotin je najvažnija vrsta karotinoida. V. lipochrom. karta povreñenog i obolelog, v. ranjenička karta. Kartagenerov sindrom, v. sindrom. karyopyknosis, kariopiknoza, smežuravanje jedra ćelije s pretvaranjem hromatina u amorfnu, čvrstu masu. Viña se u normalnim eritroblastima pre njihovog pretvaranja u eritrocite. karyorrhexis, karioreksis, raspadanje jedra u ćeliji, pri čemu se hromatin raspada u sitne delove koji se izbacuju iz ćelije. Ranije se mislilo da se na taj način eritroblast oslobaña jedra da bi postao eritrocit. karyotyp, kariotip, hromosomski sadržaj ćelijskog jedra odreñene jedinke ili vrste, u pogledu broja, veličine i oblika hromosoma, koji se obično utvrñuju u metafazi mitotske deobe. Kasabach-Merrittov sindrom, v. sindrom. kastracija (škopljenje, jalovljenje), slučajno ili namerno (operativno) odstranjenje polnih žlezda, posle čega u oba pola nastaje naročito stanje zaostalog razvoja i poremećenih funkcija (evnuhizam). kastracione ćelije, v. ćelija. kašalj, v. tussis. kašika, u medicini mera za tečne lekove i (znatno rede) za praškove. Velika kašika sadrži, približno, 15 g, a mala kašika približno 5 g tečnosti; k. za otisak, zubarska alatka od metala, oblika vilice, sa drškom. Kašika služi i za to da nosi materijal za otisak i da se njome ravnomerno pritiska materijal za otisak; fabričke k. izrañuju se obično u serijama razne veličine i oblika za gornju i donju vilicu; individualna k. pravi se ad hoc u tehničkoj laboratoriji i služi za uzimanje funkcionalnog otiska. katabolizam, v. dissimilatio. katadin-postupak, primena srebra u dezinfekciji. Zasnovan na delovanju teških metala na belančevine. Efekat dobar na salmonele, slab prema cistama dizente-ričke amebe, nedovoljno ispitan prema virusima. Baktericidni efekat raste s porastom temperature za svakih 1O0C za 1,6 i kisele reakcije za 1,55. Tvrdoća 411

kataforeza vode, hloridi, a naročito sulfidi usporavaju efekat. Sporo deluje, ima slabu primenu. kataforeza. v. elektroforeza. katakrotizam, v. catacrotismus. katakrotni, oznaka za izgled pulsa u katakrotizmu. katalaza, enzim koji katalizuje razlaganje vodonik-superoksida. Nalazi se skoro u svim živim ćelijama izuzev u nekim anaerobnim bakterijama. katalepsija, katalepsija, pojava neobično dugog zadržavanja ekstremiteta ili glave u neprirodnim položajima u koje su pasivno dovedeni. Vidi se u katatoniji i u hipnozi. V. flexibilitas cerea. kataliza, pojava menjanja brzine reakcije u prisustvu katalizatora. Homogena kataliza je ako su sastojci hemijskog sistema i katalizatora istog agregatnog stanja (iste faze), a heterogena kataliza se vrši na dodirnoj površini različitih faza (kontaktna kataliza). katalizatori, supstancije koje u minimalnim količinama svojim prisustvom ubrzavaju neku hemijsku reakciju, a pri tome ostaju nepromenjeni; negativni k., supstancije koje usporavaju brzinu neke reakcije. katapleksija, v. cataplexia. katarakta, v. cataracta. kataralna angina, v. angina. kataralni gastritis, v. gastritis. katatermometar, instrument za merenje rashladne moći sredine. Sastoji se od rezervoara sa alkoholom 3,75 x 1,8 cm i skale sa gornjom oznakom na 380C i donjom na 35°. Meri se vreme rashlañenja katatermometra od 380C na 350C i pomoću nomograma ili formule se odreñuje rashladna moć sredine. Služi i za odreñivanje brzine strujanja vazduha ispod l m/sec.

katatimna sumanuta ideja, v. sumanute ideje. katatimno ludilo, v. sumanutost katatonia, katatonija, vrsta shizofrenije koja se odlikuje pojavom katatonusnog stupora ili katatonusne pomame. Akutna katatonija ima dobru prognozu. Akutna smrtna katatonija ili dilirium 412

kateter acutum dovodi naglo do smrti usled edema mozga. kateholamini, simpatomimetici (adrenalin, noradrenalin, izoproterenol) koji imaju hidroksilne grupe u benzenskom jezgru u položaju 3 i 4 (s obzirom na to da ^e orto-dihidroksibenzen naziva i katehol). katepsin, v. cathepsin. kateter, cevast, savitljivi hirurški instrument, koji se uvlači u telesne šupljine da bi se iz njih ispraznio tečan sadržaj ili ubrizgao neki antiseptički rastvor u cilju lečenja (na primer, kateterizacija mokraćne bešike, eustahijeve tube, i suznih kanala). Postoje kateteri raznog oblika i od različitog materijala (vulkanisane gume, metala, stakla, svile prevučene lakom; prema tome, meki, polutvrdi i tvrdi kateteri); Bozeman-Fritschov k., uterusni kateter s dva toka; Chevassuov k., služi za ureteropijelografiju. Vrh Chevassuovog katetera ima oblik žira da bi zatvorio ureteralni otvor i sprečio izlivanja kontrastnog sredstva retrogradno u mokraćnu bešiku u toku ubrizgavanja; dugovremeni k., koji duže vreme ostaje u bešici radi evakuacije mokraće, naročito posle operacija na mokraćnoj bešici, uretri i prostati, retencije mokraće i dr., v. trajni katetar, dvocevni k., koji ima dve cevi jednu za ubrizgavanje, a drugu za isticanje tečnosti: dvolakatni k., koji je savitljiv i na kraju je savijen u dva lakta; filiformni k., kateter malog prošeka, koji služi za dilataciju uretralne strikture da bi se provukao pored suženja koje stvara kalkulus ili pregib uretre; fleksibilni k., savitljiv kateter, v. Nélatonov kateter; Foleyev k., vrsta trajnog katetera koji se zadržava u mokraćnoj bešici pomoću balona koji se nalazi blizu njegovog vrha i naduvava se vazduhom ili puni tečnošću; meki k., v. Nélatonov kateter; Malecotov k., kateter s dva ili četiri krilca i služi za žensku mokraćnu bešiku; Mercierov k., savitljivi kateter na svom kraju savijen u lakat. Mercierov kateter služi za kateterizaciju u hipertrofiji prostate; Nélatonov k., meki pravi kateter od vulkanizovanog kaučuka,

kateterizacija v. meki katetar; Pezzerov k., trajni kateter od gume čiji se rašireni vrh opruža i ispravlja pomoću provlaka. U takvom obliku Pezzerov kateter se uvlači kroz uretru u mokraćnu bešiku. Pošto se provlak ukloni, vrh se ponovo širi i prileže uz unutrašnji otvor mokraćne bešike, čime se sprečava spontani izlazak katetera iz bešike. Kateter služi i u dijagnostičke svrhe: da se kroz njega ubrizga kontrastno sredstvo u šuplje organe (mokraćna bešika, srce i dr.) i u patološki nastale šupljine, koje se zatim rendgenski snimaju; Robinsonov k., prav katetar s dva do šest okaca koji omogućuju drenažu, te je naročito koristan u slučaju postojanja ugrušaka krvi, koji mogu da zapuše neki od okaca; Tiemannov k., uretralni gumeni kateter savijenog vrha naviše i glavičastim vrhom, pogodan za kateterizaciju mokraćne bešike u hipertrofiji prostate; trajni k., v. /c. a demeure; ženski k., kratki kateter pogodan za prolaženje kroz žensku uretru. kateterizacija, uvlačenje katetera u razne šuplje organe u cilju pregleda ili lečenja; k. hepatičke vene, uvlačenje kardijalnog katetara (sonde) kroz venu na ruci, u desnu pretkomoru, donju šuplju venu, hepatičku venu do malih hepatičkih venula radi odreñivanja intrahepatičkog venskog pritiska; k. mokraćne bešike, uvlačenje katetera kroz uretru u mokraćnu bešiku radi ispuštanja mokraće ili ispiranje bešike, v. katetar; c. posterior vesicae urinariae, zadnja ili retrogradna kateterizacija mokraćne bešike, uvlačenje katetera u uretru kroz otvorenu bešiku u neprolaznim suženjima uretre, kada se ne može izvršiti obična kateterizacija; kateterizacija puteva za disanje, v. intubatio; k. srca, noviji riačin ispitivanja srca. Sastoji se u uvlačenju katetera (sonde) kroz venu na lakatnom pregibu u desnu pretkomoru, desnu komoru i plućnu arteriju. Pomoću katetera srca odreñuje se pritisak u desnom srcu, utvrñuje se sastav gasova u krvi u desnom srcu i mogu se utvrditi izvesne najčešće uroñene srčane mane; k. uretera, uvlačenje ureteral-

kauzalna embriologija nog katetera pomoću specijalnog clstoskopa u ureter radi dobivanja mokraće iz odgovarajućeg bubrega ili radi retrogradne pijelografije. katjon, v. jon.

katoda, negativna elektroda, negativni pol jednosmerne struje. Katoda u rendgenskoj ili termoelektronskoj cevi izrañena je u vidu spiralnog vlakna; zagreva se niskom voltažom od 3 do 18 V radi emitovanja elektrona. katodni osciloskop, elektronski instrument koji služi za posmatranje podsticaja iz detektora zračenja ili drugih elektronskih instrumenata. Služi za ispitivanje, merenje, proveravanje ispravnog rada i podešavanje instrumenata i mernih kompleta. katodni trzaj, kontrakcija mišića koja se javlja pri monopolarnom nadraživanju živca, kad je aktivna elektroda katoda. katrani (borovičin, brezov, bukov), guste, mrke ili crne tečnosti, koje se dobivaju suvom destilacijom drveta od lisnatog i četinarskog drveća prema našoj farmakopeji, oficinalni su Pyroleum Fagi (bukov katran), Pyroleum Betulae (brezov katran), Pix luniperina (borovičin katran) i Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja). Deluje lokalno i inhalacijom pare; pri inhalaciji dolazi do ošamućenosti, vrtoglavice, nauzeje, proliva i nadražaja bubrega, pri lokalnom dejstvu na kožu razvijaju se eritem, akne, bradavice, pa i karcinom. Katzenjammer. (nem.) simptomi glavobolje, mučnine, mogućnog edema mozga i funkcionog neuritisa kao posledice napitog stanja. kaudalno crevo, v. repno crevo. kaustičan, jedak, koji nagriza, razjeda, koji uništava živo tkivo. kaustika, v. caustica. kautela, mera predostrožnosti, npr. kautela asepse, mere za postizanje aseptičkih uslova u hirurgiji i dr. kauter, v. cauter, galvanokauter, elektrokauter, paquelin.

kauterizacija, v. cauterisatio. kauzalgija, v. causalgia. kauzalna embriologija, proučava kojim se mehanizmom i pod kakvim okolnos413

kauzalna terapija tima tako elementarne strukture razvijaju u složene i najsloženije oblike i funkcije. kauzalna terapija, v. therapia. kaverna, v. caverna. Kayser-Fleischerov prsten, sekundarna pigmentacija rožnjače u Wilsonovom oboljenju (hepatolentikularna degeneracija). U stromi rožnjače pored limbusa vidi se zelenkastožućkasti prsten nastao taloženjem organskog bakra. Kazanjianöva šina, v. šina s prste novima metalna. kazein, mlečna belančevina poreklom iz mlečne žlezde sisara. Kravlje mleko je sadrži od 2,5 do 3,2 %, a u žene O do 0,75 %. Ne zgrušava se na toploti pri neutralnoj reakciji, zgrušavanje mleka pri kuvanju dokaz je zagañenosti i higijenske neispravnosti mleka. Glavni je sastojak sira. V. casein. kazeinogen, najvažnija belančevina mleka. Kazeinogen je fosfoproteid, u kome je fosforna kiselina estarski vezana za ostatak serina belančevinske komponente kazeinogena. Kazeinogen sadrži oko 0,9 % fosforne kiseline. Kazeinogen ima izražene kisele osobine i u mleku je u obliku anjona i to kao kalcijum-kazeinat. Izoelektrična tačka mu je pH 4,7. Ako se mleko zakiseli ili se uticajem bakterija stvori iz laktoze enzimskim putem mlečna kiselina, mleko će se zgrušati. Pri zgrušavanju mleka kazeinogen, rastvorljiv u vodi, prelazi u kazein koji je u vodi ne rastvorljiv. Ovo se primenjuje za dobijanje sira iz mleka. Kazein se dodatkom alkalija ili viška kiselina ponovo rastvara. Sirište (želudac teleta) pretvara enzimskim putem kazeinogen u nerastvorljivu zgrušanu masu - kazein. Kazeinogen snabdeva organizam proteinom, kalcijumom i fosforom. kazeozna pneumonija, v. pneumonia. Keenova repozicija, v. repositio sec. Keen. kefalometrija, merenje raznih prečnika glave i svih anatomskih elemenata na glavi i licu, uključujući mekotkivni pokrivač. Antropološka metoda, iz oblasti somatometrije. kefir, mlećni proizvod od kobiljeg ili kravljeg mleka. Proizvodi se dodatkom spe414

keratitis cijalne mesa vine bakterija i gljivica: (Torula kefir i Lactobacillus caucasicus). Prijatnog je ukusa, sličan jogurtu. V. jogurt, kiselo mleko i kumiš. Kehrkringovi nabori, kružni nabori creva koji se javljaju tek u 6. mesecu. Keith-Flackov čvor, v. nodus sinoatrialis. kelektom, plan uzimanja komada tkiva iz tumora. keletomia, keietomija, hirurško razdvajanje kilnog prstena u slučaju ukleštene kile. keloid, čvrsto, ograničeno zadebljanje kože, nastaje, u predisponiranih osoba, prekomernim umnožavanjem vezivnog tkiva, u procesu zarašćivanja rana (posle opekotina, kauterizacija itd.), ili nekih drugih zapaljenjskih procesa JLI koži. keramika, (stom.) širi pojam za više vrsta stomatološkog porculana. Sastoji se od finih čestica feldspata, kvarca i kaolina uz dodatak fluorescentnih materija i metalnih oksida kojima se postižu tran-sparentnost i prirodna boja zuba; alumina k., klasični porculan uz dodatak većeg procenta aluminijum-trioksida iste termalne ekspanzije. Dva puta je tvrñi od klasičnog porculana i koristi se x za izradu porculanskih krunica i mostova do 3 člana u predelu fronta; ciklus pečenja k., vremenski i temperaturni interval pečenja keramičkih nadoknada ili faseta. Pečenje porculana obavlja se u tri faze, gde je zadnje pečenje name-njeno glaziranju i izvodi se u prisustvu vazduha; glaziranje k., završno pečenje keramičke ili metalnokeramičke nadoknade u prisustvu vazduha radi dobi-janja tankog staklastog sloja na njegovoj površini; klasična k., po svom sastavu sličan staklu i koristi se za izradu porculanskih krunica; metalna k., modifiko-vani klasični porculan u čiji sastav ulaze oksidi neplemenitih metala neophodni za razvijanje metalnokeramičkog me-ñuspoja u toku ciklusa pečenja. Ova keramika ima termalnu ekspanziju veoma blisku termalnoj ekspanziji legure na kojoj se peče. keratinizacija, v. oročavanje. keratitis, zapaljenje rožnjače. Može nastati egzogeno ili endogeno. Protiče bez gubitka tkiva i li s njegovim gubitkom; k.

keratobullosa, sekundarna degeneracija rožnjače praćena bulama epitela koje prskaju; k. dendritic a, v. keratitis herpetica; k. disciformis, v. keratitis herpetica; k. e lagophthalmo, nastaje u delu rožnjače koji nije dovoljno pokriven kapcima; k. eczematosa, scrophulosa, phlyctaenularis (v. L conjunctivitis p.) praćena skrofuloznim izgledom lica, ekcemima kože glave i lica, eksuc|ativnom dijatezom. Osnovna promena je fliktena rožnjače (v. phlyctaend)\ k. filamentosa, oštećeni epitel uvija se u vidu konćića; k. herpetica, virusno oboljenje. Prema kliničkoj slici javlja se: k. dendritica, površinski defekti epitela u vidu grančica, k. disciformis, zamućenje parenhima u vidu kotura; k. neuroparalytica, u toku paralize trigeminusa u području otvora kapaka javlja se okruglasti defekt epitela koji može preći u ulkus; k. parenchymatosa e lue congenita, dubok keratitis koji zahvata oba oka. Praćen je Hutchinsonovom trijadom. Ostavlja velika zamućenja; k. rosacea, prati acne rosaceae lica. kerato-, prefiks koji u složenicama označava da je nešto u vezi s rožnatom materijom (npr. rožasti sloj epiderma) ili s rožnjačom oka. Npr. keratoconus, kupasto izbočenje rožnjače. keratoacanthoma, keratoakantom, benigni tumor u obliku cirkumskripte, hemisferične hiperplazije epiderma s centralnim orožavanjem, lokalizovan mahom na licu. Siri. molluscum sebaceum. keratoconjunctivitis, keratokonjunktivitis, istovremeno zapaljenje rožnjače i vežnjače. keratoconus, keratokonus, kupasto izbočenje centralnog dola rožnjače s tstanjenjem parenhimax Obično se javlja na oba oka, mada ne uvek podjednako izražen. Najčešće se javlja posle puberteta. Oboljenje postepeno napreduje i dovodi do velikog astigmatizma, zamućenja rožnjače i slabog vida. keratodermia, keratodermija, kongenitalna ili stečena, regionalna (stopala, tabani) hiperkeratoza. keratoglobus, retka anomalija oblika i krivine rožnjače. Rožnjača je ravnomer-

keratoskop po Placidu no istanjena, ima okruglastu krivinu. Za tačno postavljanje dijagnoze dolazi u obzir megalokornea. keratohyalin, zrnasta supstancija (eleidinska zrnca) koja se nalazi u ćelijama zrnastog sloja iz koje nastaje keratin pri orožavanju ćelija rožastog sloja epiderma. keratoiridocyclitis, keratoiridociklitis, istovremeno zapaljenje rožnjače, dužice i cilijarnog tela. keratolytica, keratolitici, sredstva koja svojim keratolitičkim dejstvom odstranjuju hiperplazičan rožasti sloj (clavus, tyloma). Predstavnik je salicilna kiselina. keratomalacia, keratomalacija, stvaranje grizlice u rožnjači koje može dovesti do potpune nekroze rožnjače. Nastaje slepilo usled panoftalmije ili ftize očne jabučice. Javlja se u male dece usled teških poremećaja u ishrani, naročito usled nedostatka vitamina A, kao i usled teških crevnih poremećaja. V. xerosis. keratoma, cirkumskriptno, ograničeno orožavanje; k. palmare et plantare hereditarium, dominantno nasledna regionalna hiperkeratoza dlanova i tabana, koja u nekim slučajevima prelazi i na dorzalne strane (transgrediens) ili je mestimična (dissipatum); k. senile (keratosis senilis), mestimična, bradavičasta orožavanja, na licu ili šakama u starijih osoba. Prekanceroza. keratometar, v. ophthalmometer,

keratoplastica, keratoplastika, operacija, koja ima za cilj zamenu obolelog ili za-' mučenog dela rožnjače providnim materijalom koji se uzima s rožnjače lesa. Izvodi se najčešće u cilju poboljšanja oštrine vida; k. lamellaris, zamenjuju se samo prednji slojevi rožnjače; k. partialis, zemena jednog dela rožnjače, uglavnom centralnog; k. perforativa, rožnjača se zamenjuje u celoj debljini; k. totalis, zamena celokupne rožnjače. Vrši se retko jer su rezultati nesigurni. keratosis, keratoza, pojačano orožavanje. Sin. hyperkeratosis. keratoskop po Placidu, okrugla ploča s koncentričnim crnim krugovima čija se slika reflektuje na rožnjači. Služi za di415

kerion Celsi

ketoza

jagnozu već izraženog astigmatizma ve- ketoni, jedinjenja koja sadrže dvovalentćeg stepena. nu karbonilnu grupu = C = O, vezanu za kerion Celsi, duboka trihofitija kose gladva jednaka ili različita ugljovodonična ve ili brade u obliku ispupčenih, gnojostatka (alkila ili arila), npr. propanon nih ploča ili čvorova (duboki folikuli(aceton) - CO - . Ketoni tis), iza kojih ostaje trajna alopecija. nastaju oksidacijom sekundarnih kernicterus, žutica moždanih jezgara, alkohola. praćena teškim neurološkim promena- ketonska grupa, keto-grupa, karbonilna rna u krvi: velike količine slobodnog grupa = C = O, vezana direktno za dva C(nevezanog) bilirubina i intenzivna žuta -atoma. Npr. CH obojenost moždanih jezgara s teškim degenerativnim promenama u njima. -- Ova žutica pripada grupi teške žutice novoroñenih /bog neslaganja krvnih propanon (aceton) sadrži keto-grupu. grupa ABO, a češće podgrupe Rezus iz- ketonska tela, hemijska jedinjenja (promeñu majke i deteta. V. icterus. panon, acetilsirćetna, oksibuterna kisekesa, v. bursa; k.za led, kesa od gume ili lina) koja se i pod fiziološkim uslovima gumiranog platna koja se puni ledom i nalaze u organizmu a odlikuju se^ prisluži u terapijske svrhe. sustvom karbonilne - CO - grupe; u pakesonska bolest, javlja se posle naglog iztološkim uslovima, npr. metabolički delaska iz kesona. Nastaje usled dekomkompenzovana šećerna bolest (v. presije i oslobañanja mehurića azota tamo), gladovanje itd., količina ketonkoji začepljuju kapilare i veće krvne suskih tela postaje znatno veća i tada se dove ugrožavajući život. Postoji opasona u znatno većoj meri izlučuju mokranost od začepljenja krvnih sudova vitalćom; najznačajnija ketonska tela su acenih centara. ton, acetosirćetna kiselina i betahidrokkestenjača, v. prostata. sibuterna kiselina. ketamin, narkotičko sredstvo za dijagnos- ketonuria, v. ketoaciduria. tičke i kratke hirurške poduhvate, za uvoñenje u narkozu i za dopunu dejstva Jcetosis, ketoza, povećano stvaranje i nagomilavanje ketonskih tela (acetona, drugih narkotičkih sredstava; prouzroacetosirćetne i hidroksibuterne kiselikuje »disocijativnu anesteziju«: pacijent ne) u organizmu u šećernoj bolesti i glase za vreme uvoñenja oseća razdvojen dovanju. od svoje okoline, čak i od svojih sopst17-ketosteroidi, mešovita grupa jedinjevenih ekstremiteta. nja androgenog (v. tamo) porekla i svi, u ketgut, v. catgut. različitom stepenu, ispoljavaju anabolketoacidosis, ketoacidoza, nagomilavana (v. anabolismus) i androgena svojnje velikih količina ketonskih tela (v. stva; mogu se, srazmerno, lako odrediti tamo) u telu osoba, npr. sa šećernom u mokraći. bolešću, nastaje usled nedostatka potrebne količine biološki aktivnog insuli- ketostix, ketostiks, trake impregnisane natrijumnitroprusidom, aminosirćetna (v. tamo). nom kiselinom i dinatrijum-fosfatom, a ketoaciduria, ketoacidurija, izlučivanje služe za odreñivanje ketonskih tela (v. ketonskih tela mokraćom. tamo) u mokraći; dejstveni princip reaketogen, koji stvara ketonska tela. Ketoguje pretežno s acetosirćetnom kiseligene supstancije su masti i izvesne benom (manje s acetonom i betahidroksilančevine. V. ketoni. buternom kiselinom) u mokraći. ketogenesis, ketogeneza, stvaranje ketonskih tela u organizmu. ketosuria, ketozurija, prisustvo ketoze u ketokiseline, v. kiselina. mokraći. ketonaemia, ketonemija, povećanje ke- ketoza, monosaharid koji sadrži keto-grutonskih tela u krvi, kao u gladovanju i pu. Najvažnija ketoza je fruktoza (ketošećernoj bolesti. heksoza). 416

kičma kičma (turski), kičmeni stub, rtenjača, rtenica, hrptenjača. V. columna vertebralis, kičmeni stub. kičmena, leñna vrpca, v. chorda dorsalis. kičmeni stub ili kičma, v. columna vertebralis; (embr.) razvoj kičmenog stuba pokazuje 3 stupnja: opnasti, hrskavični i koštani. Opnasti kičmeni stub se stvara od sklerotoma (odnosno somita) koji oko svitnjaka, kao oko leñne osovine, slažu mezodermne elemente. Kienböckov fenomen, paradoksna kontrakcija prečage; he mi dijafragma na jednoj strani podiže se pri udisaju, a spušta pri izdisaju. Kienböckova bolest, v. bolest. Kienböckovo iščaaenje, izolovana dislokacija polumesečaste kosti ručja. kifoton, aparat za redukciju, ispravljanje Pottove bolesti. V. Pottova bolest. kijavci, nadražujući kratkotrajni bojni otrovi koji draže gornje disajne puteve i izazivaju kašalj i dugotrajno kijanje, lučenje sluzi, pljuvačke i si., a u jačoj koncentraciji i bol u grudima. Nadražaji se ublažuju udisanjem para alkohola, hloroforma, amonijaka iz ampula ličnog dekontaminacionog pribora (v. tamo), a u teškim slučajevima rastvorom 1-2 °/o-tnog kokaina u glicerinu. Najvažniji su difenil-hlor-arsin i difenil-cijan-arsin (Klark I i Klark II, v. tamo). kijavica, coryza, akutno zapaljenje sluznice nosa. Sin. rhinitis catarrhalis acuta. Većinom je u pitanju virusna infekcija epidemijskog karaktera, tj. »obična prehlada«. I mnoge druge virusne infekcije vazdušnih puteva počinju korizom kao grip, morbili. Velik broj koriza spada u grupu alergijskih rinitisa, nekad nazvanih c. spasmodica, vasomotoria, nervosa itd.; alergijska k., neinfektivno zapaljenje nosne sluznice kao i sluznice u paranazalnim šupljinama. Nastaje prilikom dodira i resorpcije specifičnog alergena i nosne sluznice u sensibilisanih osoba. Može da bude sezonska (polen), trajna (kućna prašina) ili profesijska (brašno); polenska k., posebna vrsta sezonske alergijske bolesti; coryza syphilitica, gnojna kijavica novoroñe27 Medicinski leksikon

kiseli fuksin nog deteta. Javlja se u kongenitalnom sifilisu s enantemom u nosu. kila, v. hernia; k.u ožiljku, v. hernia ventralis. kilopondmetar, oznaka kpm, vansistemska jedinica za rad i energiju čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l kpm = 9,806 J. Kimmelstiel-Wilsonov sindrom, v. sindrom. kimograf, v. rcndgen-kimograf. kinaza, (1) specifičan aktivator nekog profermenta, npr. enterokinaza koja aktiviše tripsinogen; (2) kinaze su enzimi fosfoferaze koje katalizuju reakcije prenosa fosfatnih ostataka na monosaharide (glukozokinaza, fruktozokinaza i dr.). kineplastika, plastička amputacija u kojoj se patrljak tako formira da odgovara motornim zahtevima. kinesitherapia, v. therapia. kinetika, nauka o kretanju (deo mehanike); k. u herniji, bavi se ispitivanjem brzina reakcije i hemijskih ravnoteža; k. radioaktivnog gvozda, sin. ferokinetika, metod za kvalitativno i kvantitativno ispitivanje eritropoeze. Posle intravenskog ubrizgavanja dijagnostičke doze radioaktivnog gvozda Fe59, prati se njegov klirens iz krvi, brzina vezivanja za eritrocite i stepen vezivanja za pojedine organe (jetra, slezina). kinetochora, kinetohora, v. centromera. kmetski, pokretan, u kretanju. kinezalgija, bol izazvan naprezanjem mišića. kineziterapija, lečenje bolesti pokretima i vežbama. Sin. kinezioterapija. Kingova gipsana kapa, v. immobilisatio. Kingsleyjev splint, v. šina. kinidin, v. Chinidinum. kinin, v. Chininum. kiretaža, v. curettage. Kirmissonnova operacija, v..operacija. Kirschnerova žičana ekstenzija, v. extensio. kisela fosfataza, hemijska seksualna odlika. Njena prosečna količina u ejakulatu iznosi izmeñu 20-40. godine, 14000 E/ml. kisela voda, v. voda. kiseli fuksin, v. fuchsin. 417

kiseli rubin kiseli rubin, v. fuchsin S. kiselina, v. acidum; homogentizinska kiselina je 2-5-dioksifenil-sirćetna kiselina nazvana i alkapton. Nastaje iz p-oksifenil-pirogrožñane kiseline oksidacijom. Pri izlučivanju alkaptona s mokraćom (alkaptonurija) ona na vazduhu postepeno potamni i pocrni i pokazuje jaku reduktivnu sposobnost; ketonske k., ketokiseline su organske kiseline koje pored karboksilne grupe sadrže i keto-grupu, npr. pirogrožñana kiselina, CHs - CO - COOH; masne kiseline, zasićene monokarbonske kiseline, oleinska kiselina, (2>7 - CH - CH(CHz)? -COOH nezasićena viša masna kiselina. Sastojak je naročito ulja; organske kiseline, organska jedinjenja koja sadrže jednovalentnu karboksilnu grupu (- COOH). Po svom hemijskom ponašanju organske kiseline su slične neorganskim kiselinama. kiselo mleko, mlečni proizvod, dobijen pod uticajem bakterija: acidi lactici i bacillus bulgaricüs, koji razlazu laktozu u mlečnu kiselinu. U kiseloj sredini kazein se zgrušava. Kad mlečna kiselina dostigne nivo od l °/o zaustavlja se dalji razvoj bakterija. Delüje povoljno na floru digestivnog sistema, suzbija preterani razvoj E. coli. kiseljak, kisela voda, koja sadrži uglavnom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen-dioksid. V. voda (kisela). Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj rečice Lepenice, u najlepšem mestu sarajevske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno. Postoje više izvora (temperature 12° i 130C) istog sastava. Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoalkalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna i murijatička, ugljenokiseia (ukupno sadrži 6,2595 g %). Voda se koristi za piće, za kupanje (prethodno zagrejana) i za izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: poremećaji i oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva, šećerna bolest, urički artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaznost. kiseonički dug, količina kiseonika koja se, po završenom radu, naknadno, unosi i troši kao višak u odnosu na količinu 418

klauden koja bi se unela da rada nije bilo. Otplata kiseoničkog duga može potrajati i čitav sat. Utoliko je veći ukoliko je prethodni napor bio većeg intenziteta i dužeg trajanja. Funkcija otplate kiseoničkog duga je ukloniti nagomilane raspadne produkte (mlečnu kiselinu) i obnoviti rezerve energetskog materijala neophodnog pri naporima velikog ili maksimalnog intenziteta. Najveće vrednosti do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit. u treniranih. kiseonik, v. oxygenium. kišomer, aparat kojim se meri količina vodenog taloga. Kišomer je sud odreñene površine, u kom se visina sloja vodenog taloga meri u milimetrima; HeIImanov k., ima površinu dna 500 cm2, ispod kog se nalazi boca za skupljanje i merenje taloga (5 cm2 skupljene kišnice odgovara visini kiše od 0,1 mm). Kišomer se postavlja tako da je zaštićen od vetra i udaljen od zidova i drveća. Sneg, grad i inje moraju se pre merenja otopiti. kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze izmodelisane u vosku i s postavljenim ^ veštačkim zubima u kivetu s gipsom radi oblikovanja akrilatnog materijala u željeni oblik proteze. Kjeldahlov metod, metod za odreñivanje celokupnog nebelančevinskog azota u telesnim tečnostima. klaćenje (sredogruña), v. mediastinal flutter, pneumothorax, traumatopnoea. klamerica, metalna naprava za fiksiranje koferdama na zub. V. koferdam. Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca (v. tamo). Primenjuje se u obliku aerosola kao i Klark I (v. tamo). Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca; primenjuje se u obliku aerosola. Od svih nadražljivaca iz grupe arsenskih BOT ima najjače toksičko dejstvo na čoveka. Gas-maska štiti ako ima ugrañen protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II. klauden, ekstrakt životinjskih pluća koji se u vidu praha ili solucije upotrebljava za zaustavljanje krvarenja posle vañenja zuba.

Klebs-Löfflerov bacil Klebs-Löfflerov bacil/ v. Corynebacterium diphtherias. Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporogenih, nepokretnih bacila s čahurom. Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se mogu naći u digestivnom traktu, mada pokazuju veći afinitet za sluznice disajnog trakta. Ova grupa obuhvata tri vrste: K. ozaene, izaziva hronični rinitis; K. pneumoniae (Friedländerov bacil), izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhinoscleromatis, prouzrokovao rinoskleroma. Sin.: Bacterium rhinoscleromatis, Frichov bacil. kleptoman, osoba obolela od kleptomaniJe. kleptomania, kleptomanija, bolesna sklonost ka krañi kojoj se ne može odoleti. Kleptoman krade bilo šta, bez obzira na vrednost i korist. kleâta, instrument s dva ukrštena kraka. V. forceps; arterijska k., klešta za hvatanje i stezanje arterije; Ashova k., za repoziciju nosne pregrade; bajonet-klešta, klešta kojima se vade zaostali korenovi zuba u gornoj vilici; bulldog k., opružna klešta za hvatanje arterije u cilju hemostaze. Obično su obložena gumom da ne bi oštetila zid krvnog suda; DaMgrenova k., naročito konstruisana klešta za sečenje kosti lubanje pri trepanaciji; k. za držanje igle, v. iglodriač; Esmarchova k. za jezik, klešta za izvlačenje jezika kad ovaj u toku narkoze zapadne u ždrelo i zbog toga može izazvati asfiksiju. Ova klešta su neophodan deo pribora za narkozu; k. za klips, klešta za stavljanje klipsova, koji se najčešće primenjuju u neurohirurgiji; Kocherova k., jaka klešta za držanje tkiva u toku operacije i za stezanje tkiva koja krvave; k. za kost, klešta za držanje kosti za vreme operativnog rada na istoj; litotomska k., klešta za vañenje kamena iz mokraćne bešike pri litotomiji; moskito-k., mala klešta za hvatanje krvnih sudova pri hemostazi; Péanova k., kriva ili prava klešta za hvatanje krvnih sudovci radi hemostaze; Walshamova k., za repoziciju pomerenih nosnih kostiju. klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za spore i vegetativne oblike bakterija, kao 27*

klimat i za sve jednoćelijske organizme. V. mikroorganizam. klicina pljošta, (embr.) tvorbena citoplazma koja se u sauropsida pretvara u germinativni kotur. klima, v. klimat. klimaks, v. climacterium. klimakterijum, v. climacterium. klimakteričke tegobe, nastupaju u klimakterijumu zbog prestanka jajničke funkcije, što sekundarno prouzrokuje promene u funkciji hipofize. Zbog toga mogu nastati vazomotorni simptomi kao navala toplote u glavu, vrat i gornji deo toraksa, povećanje arterijskog krvnog pritiska, znojenje, često profuzno, zatim noćni strah, razdražljivost itd. klimat, skup geografskih i atmosferskih uslova u nekom mestu, nekom predelu ili čitavoj pokrajini i njihov odnos prema životu nastanjenih živih bića uopšte, pa i ljudskih bića posebno. Sin. klima; alpski k., v. visinski k.; kontinentalno-nizinski k., klimat mesta na visini ispod 300 m, a najmanje na 50 km od morske obale. Odlikuje se visokim vazdušnim pritiskom, prilično stalnom temperaturom, većom vlažnošću, umerenom svetlošću i vetrovima itd. Na tim osobinama osniva se njihovo umirujuće dejstvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih drugih banja:, nizinski k., klimat mesta u ravnici na 0-300 m nadmorske visine; ova mesta nalaze se u kontinentalnom delu ili na primorju. V. kontinentalni k. i primorski k.; planinski k., klimat planinskih mesta koja se dele na: slabovisinska (u podnožju planina), 300-600 m; srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska, 1.100-2.000 m. V. visinski klimat, srednjovisinski klimat; primorski k., klimat čije su glavne osobine: ujednačenost meteoroloških uslova (relativno stalna temperatura vazduha, povećana atmosferska vlažnost, postojanje naizmeničnih vetrova s kopna i s mora, visok atmosferski pritisak). Morski vazduh'bogat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na moru je jaka i obilna (posredna i neposredna). Meñu ovim osobinama ima i nadražajnih, podsticajnih i umirujućih elemenata. Ukratko, primorski klimat

419

klin

klimatizacija

podstiče organizam i jača zdravlje; sedativni k., klimat koji deluje umirujuće na organizam, v. kontinentalno-nizinski k.; srednjo-visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 600 do 1.100 m koji ima osobine i efekte na organizam na sredini izmeñu visinskog i slabo visinskog i nizinskog klimata. On odgovara većem broju bolesnika. Njegovo dejstvo je da više snaži, ali da ne nadražuje. On se i bolje podnosi nego visinski klimat. To je klimat mnogih sanatorijuma za plućnu tuberkulozu. V. subalpski k.; stimulantni k., klimat koji deluje podsticajno na metabolizam i ima opšte toničko dejstvo na organizam, tj. jača telo. V. primorski k., visinski k.; subalpski k., v. srednjovisinski klimat; visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 1.100 do 2.000 m koji se odlikuje time što je u njima atmosferski pritisak snižen, vazduh razreñen, stepen vlažnosti manji, srednja temperatura vazduha niža, vazduh hemijski čist i što obiluju direktnim sunčanim zracima. Planinska klimatska mesta obično su zaklonjena od nesnosnih vetrova. Ukratko, njihovo opšte delovanje je sledeće: podsticaj metabolizma i toničko dejstvo na organizam, ali ne i nadražajno. Sin. alpski klimat. klimatizacija, podešavanje (specijalnim ureñajem) temperature i vlažnosti vazduha neke prostorije (bolesnikove sobe, operacione sale i dr.) po želji i po potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova; k. prostorija, veštačko regulisanje lokalnih klimatskih osobina u prostorijama i zgradama, prema higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih klimatskih uslova u radnim prostorijama i prostorijama uopšte. Pri tom se centralno regulišu pojedini meteorološki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnog poboljšanja. Prema potrebama, vazduh se filtruje, suši ili ovlaži, zagreva ili rashlañuje. Ovako kondicionisani vazduh razvodi se zatim sistemom kanala po celoj zgradi. 420

klimatizam, pojam koji obuhvata niz pitanja (privrednih, tehničkih, medicinskih) koja se odnose na klimatska mesta i njihov meñusobni odnos. klimatologija, (medicinska za razliku od geografske, poljoprivredne), grana medicine koja proučava elemente i osobine pojedinih klimata, odreñenih geografskih mesta i analizuje njihovo dejstvo na zdrav i bolestan organizam. klimatopatologija, deo medicinske klimatologije koji se bavi nepovoljnim (patogenim) dejstvima klime na ljudski organizam. klimatoterapija, v. therapia. klimatske komore, v. komora. klimatski šok, v. šok.

-

klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini, na planini, obali jezera ili mora, s povoljnim i odreñenim klimatom, koje je izgrañeno i opremljeno za lečenje i oporavak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko mesto je samo onda kada je u njemu ostvarena administrativno komunalno-urbanistička, higijensko-zdravstvena i socijalna organizacija. Postoje dve vrste klimatskih mesta: specifična (sanatori-jum), za lečenje plućne tuberkuloze (Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i dr.), i nespecifična, za lečenje ostalih hroničnih bolesti, funkcionih poremećaja i patoloških naklonosti. klin, upotrebljava se obično u ortopedskoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unutrašnju fiksaciju preloma trohantera. On se pričvršćuje za ploču radi fiksiranja glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntscherov k., veliki cevasti metalni klin za intramedulnu fiksaciju preloma; Neufeldov k., klin za fiksiranje intertrohanternog preloma butnjače s tim da se jedan krak klina zabija u vrat butnjače idući kroz trohanter, a drugi, čiji je odnos prema prvom klinu savijen pod uglom od 130 % fiksiran je za butnjaču pločom; Rushov k., klin za osteosintezu u prelomu kosti. Zasniva se na elastičnom ukleštenju klina s osloncem u tri tačke na kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti klin za fiksiranje glave u prelomu vrata butnjače.

kobaltna bomba

klinasta kost klinasta kost, neparna kost lubanje, sastoji se od tela, krila, krilastih nastavaka i sadrži šupljinu (sinus sphenoidalis). V. os (sphenoidale). klindamicin, derivat antibiotika linkomicina.

Klinfelterov sindrom, v. sindrom kliničar, lekar koji se bavi praktičnom medicinom. klinička imunologija, područje medicine koje se bavi izučavanjem, dijagnozom i terapijom oboljenja imunskog aparata i svih onih oboljenja u čijoj su patogenezi uključeni imunski procesi, kao i primenom imunoloških metoda i testova u kliničkoj medicini, klinička slika, skup tipičnih i karakterističnih subjektivnih tegoba (simptoma) i objektivnih znakova kojima se odlikuje neko oboljenje. kliničko ispitivanje, skup svih vrsta pregleda izvršenih na bolesniku, u toku njegova boravka na klinici, u cilju postavljanja tačne dijagnoze.

kliničko lečenje, v. therapia. kliničko posmatranje, ispitivanje i posmatranje bolesnika na klinici ili u bolnici, za odreñeni 'period vremena potrebnog da se dobije što potpunija slika o vrsti i stanju njegove bolesti. klinika, bolnička ustanova u sklopu medicinskog fakulteta, koja služi ispitivanju i lečenju bolesnika i praktičnoj nastavi za studente medicine, lekare na usavršavanju, pored toga što se na njoj obavlja i naučno-istraživački rad. Klippel-Trénaunayov sindrom, v. haemangiectasia osteohypertrophicans. klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina (BSP) obeleženog radioaktivnim jodom, test za ispitivanje funkcije jetre; k. kreatinina, v. clearance; k. radioaktivnog gvozda, v. clearance; k. radioaktivnog koloidnog zlata Au198, test za ispitivanje poremećaja krvotoka u jetri. Posle i.v. ubrizgavanja dijagnostičke doze, odreñuje se brzina njegovog klirensa iz krvi; k. ureje, v. clearance. klistir, v. clysma. klistiranje, davanje klizme. V. clysma. klivus, v. clivus. klizma, v. clysma.

klo, jedinica za merenje izolacione moći odeće predstavlja sposobnost materijala da u prostoriji gde je temperatura vazduha 2 kretanje vazduha ispod tri metra u sek. i relativne vlažnosti 50% održi temperaturu kože od 33 0C. kloaka, v. jazva. klofibrat, inhibiše sintezu kolesterola, služi za sprečavanje i lečenje ateroskleroze. kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema penicilinazi, relativno stabilan u kiseloj sredini. klomifen, v. antiestrogeni.

klon, v. don. klonus, pojava pravilnih ritmičkih kontrakcija nekog mišića podvrgnutog iznenadnom, trajnom istezanju. Nastaje pod uslovima ritmičkog smenjivanja refleksa na istezanje i obrnutog refleksa na istezanje ili kao posledica sinhronizovanog pražnjenja motoričkih neurona. V. refleks na istezanje. klube, klupče, v. glomus, glomerulus. ključnjača, v. clavicula. knochenalter, (nem.) »starost« kostiju, stepen njihovog postignutog razvoja u odreñenom uzrastu organizma. Odreñuje se utvrñivanjem pojave jezgri okoštavanja. Pojava sezamske kosti predstavlja znak početka puberteta. koagulacija, intravaskulna rasejana, v. coagulatio. koagulantna sredstva, sredstva koja potpomažu zgrušavanje krvi. koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta stafilokoka pomoću koagulaze. Patogeni sojevi stafilokoka, koji produkuju enzim koagulazu, sposobni su da izvrše koagulaciju oksalatne plazme pitomih zečeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni. koagulen, tromboplastinski preparat iz životinjske krvi koji, kao lokalni hemostatik, povećava koagulabilnost krvi.

koagulopatija zbog potrošnje, v.diseminovana intravaskulna koagulacija. kobalt, v. cobalt. kobaltna bomba, aparat koji sadrži radioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo prodorne gama-zrake, zbog čega se 421

Kocherov dilatacioni ulkus upotrebljava za lečenje malignih tumora. V. . Kocherov ñilatacioni ulkus, v. ulcus. Kocherov metoñ operacije kile, v. operacija. Kocherova klešta, v. klešta. Kochov bacil, v. Mycobacterium tuberculosis; K. fenomen, zasniva se na zapažanju da zamorče, inficirano bacilima tuberkuloze, reaguje drugčije na ponovnu inokulaciju nego zamorče koje je prvi put inokulisano. Zamorče u stanju preimunicije reaguje na ponovnu inokulaciju samo lokalnim promenama koje se javljaju na mestu inokulacije, dok zamorče koje se prvi put inokuliše bacilima tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa slikom uopštene tuberkuloze; K. lonac, aparat služi za sterilizaciju strujećom parom (10O0C) u toku 60 do 90 minuta. To je cilindričan metalni aparat s dvostrukim dnom, od kojih je gornje rešetkasto. Na rešetkasto dno stavlja se materijal za sterilizaciju. Ispod njega se nalazi voda zagrevana do ključanja. Stvorena para prolazi kroz rešetku i oko predmeta koji se sterilišu. Kochov lonac služi za sterilizaciju bakterioloških hranljivih podloga i drugih supstancija koje sadrže ugljenikove hidrate ili druge sastojke, koji ne podnose temperaturu iznad 10O0C; K. postulati, merila za utvrñivanje etiologije zaraznih bolesti. Na osnovu Kochovih postulata se može smatrati za uzročnika zarazne bolesti samo onaj mikroorganizam, koji je izolovan iz bolesnika u čistoj kulturi, koji je inokulisan eksperimentnim životinjama i u njih izazvao isto oboljenje kao u bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz tako zaražene životinje može opet dobiti u čistoj kulturi. kod, v. cod. kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori fermenata koji aktivišu vodonik. Prvi je difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi trifosfonikotil-amid-nukleotid. Prvi učestvuje u mlečnokiselinskom i alkoholnom vrenju, drugi u direktnoj oksidaciji glikoze. Nalazi se u mnogim organima (jetra, bubrezi), a naročito ih mnogo ima u kvascu. U njihov sastav ulazi 422

kofohirurgija amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor iz kompleksa vitamina B. V. koenzim. kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL kodein, v. Codeinum. kodominantnost, v. codominantnost kodon, v. codon. koeficijenat iskorišćavanja kiseonika, deo oksihemoglobina koji pri prolazu krvi kroz kapilare tkiva otpušta kiseonik. Prosečno to je 25% o.h., ali pri teškom, mišićnom radu može ova vrednost porasti na 75%. koeficijenat nasleña, verovatnoća da u odreñene jedinke oba alelska gena u da-e tom lokusu potiču od roditelja koji su te gene nasledili od zajedničkog pretka, ili proporcija lokusa u kojima se nalaze homologni geni; k. srodstva, stepen verovatnoće da su dve jedinke nasledile odreñeni gen od istog, zajedničkog, pretka, ili procenat svih njihovih gena koje su dobili od zajedničkih predaka. Koenenovi tumori, fibromi koji se razvijaju pod noktima u okviru Pringleove bolesti (adenoma sebaceum). koenzim, termostabilni, u vodi rastvorljivi, nespecifični deo nekog fermenta. V, x kodehidraze; koenzim R, v. bio tin. kofein, purinski derivat (I1 3, 7-trimetilksantin), sastojak kafe i čaja. Stimuliše centralni nervni sistem i miokard, centralnim dejstvom sužava krvne sudove, a perifernim dejstvom ih širi, pojačava diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za stimulisanje centralnog nervnog sistema (kore velikog mozga i produžene moždine) i srca. koferdam, tanka gumena traka širine 15 cm koja se koristi za izoliranje zuba od pljuvačke i predstavlja najpogodnije sredstvo za postizanje suvog polja rada u stom., v. 5MVO polje rada. koferment, aktivna grupa fermenta. Ferment kao složena belančevina se sastoji od belančevinske komponente nazvane apoferment i nebelančevinske komponente nazvane koferment. Za delovanje enzima moraju obe komponente postojati i u kontaktu (apoferment + koferment = holoferment). kofohirurgija, hirurgija gluvoće, obuhvata razne mikrohirurške operacije koje

kognicija

služe očuvanju ili poboljšanju oštećenog sluha (timpanoplastika, stapedektomija, implantacija elektroda u labirint itd.). kognicija, svest o senzaciji i o njenom uzroku. kohlearni mikrofonski potencijal Jedna od električnih reakcija kohleje na zvuk; promene potencijala koje se registruju izmeñu elektrode koja je na kohleji ili u njenoj blizini, i druge, indiferentne elektrode. koilonychia, koilonihija, degenerativne promene na noktima prstiju u vidu kašikastog izgleda noktiju koje se viñaju u anemiji usled deficita gvozda u organizmu (hiposiderbze). koincidentni i antikoincidentni ureñaji, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini za odreñivanje vremenske'zavisnosti pojava, rierenjem istovremenosti odnosno vremenskog zakašnjenja u pojavljivanju dva impulsa. kok, v. Coccus.

kokain, v. Cocainum. kokainizam, v. kokainomanija, toksikomanija.

kokainomanija, bolesna navika, požuda za kokainom. Javlja se u psihopata željnih neobičnih uživanja i stimulacije, najčešće kao posledica zavoñenja, rede posle medikamentne primene u cilju anestezije. Obično se kokain unosi ušmrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizgavanjem pod kožu. Duža upotreba dovodi do psihoze koja liči na delirium tremens s karakterističnim taktilnim halucinacijama (kao da gamižu neke bubice pod kožom). V. kokainizam, toksikomanija. kokarboksilaza, koferment karboksilaze, koja učestvuje u dekarboksilaciji pirogrožñane kiseline. Estar je tiamina (vitamin Bi) i fosforne kiseline. kokcikodinija, v. coccicodynia. kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos dužine i debljine manji od 2: l, pa u prvi mah svojim izgledom podsećaju na koke, naročito ako su u pitanju veoma mali bacili koji pripadaju familiji Parvobacteriaceae: Pasterella, Brucella, Hemophilus.

kolektivna zaštita kokošije grudi, v. pectus carinatum, p. gallinaceum.

koksalgički kuk, deformacija kuka usled kosoovalnog oblika karlice posledica je neravnomernog opterećenja karlice pri jednostranim promenama na zglobu. koksalgija, v. coxalgia. koksitis, v. coxitis. kolabiranje, v. collapsus. kolabirati, v. collapsus. kolagen, belančevinasta supstancija koja se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hrskavici itd. Kuvanjem daje lepak (želatin). kolagenaze, enzimi sposobni da razgrañuju kolagen. Kolagenaze se nalaze u filtratu bujonskih kultura mnogih bakterija. Naročito mnogo ih proizvode bakterije roda Clostridium. Mlade kulture bakterija proizvodi najviše kolagenaze. One su u svome delovanju specifične. Razgrañuju samo kolagen, dok na želatin i mišićno tkivo ne deluju. Antigenske su prirode i u organizmu stimulišu stvaranje antikolagenaza. Kolagenaze utiču na invazivnost bakterija time što razgrañuju kolagen mišića i tako otvaraju bakterijama puteve za njihovo dalje širenje po organizmu. kolagenoze, grupa oboljenja kao posledica difuznih promena u vezivnom (kolagenom) tkivu u organizmu, najverovatnije usled autoimunih zbivanja. U ovu grupu spadaju: nodozni poliarteriitis, sistemski eritematodes, sklerodermija, Wegenerova granulomatoza, dermatomyositis. kolateralni krvotok, v. circulatio.

kolektivna zaštita, sistem mera čiji je cilj stvaranje maksimalno mogućih higijenskih, zdravih uslova rada. Za razliku od individualne (lične zaštite) kojom se prvenstveno štite pojedinci (v. individualna zaštita rada), kolektivna zaštita obuhvata grupe radnika s provoñenjem medicinskih i tehničkih zaštitnih mera. Najčešće su sledećeg tipa: zdravstveno vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregledi pre zaposlenja i sistematski periodični lekarski pregledi, profesionalna orijentacija i selekcija, istraživanje škodljivih materija ili ranih znakova profesio423

kolena moždane cevi

nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se postiže automatizacijom, mehanizacijom, hermetizacijom i racionalizacijom procesa rada, na bazi osnovnih načela higijene rada, zatim zaštitom od delova mašina, transmisija i opasnog alata, provoñenjem .ventilacije (lokalne i opšte), sprečavanjem stvaranja buke i vibracija, poboljšanjem osvetljenja, stvaranjem povoljnih efektivnih temperatura i zone komfora i tome slično. Kolektivna zaštita uključuje i obezbeñenje pauza u radu, većih odmora i rekreacije, planiranje poboljšanja ishrane, klime odnosa u grupnom radu i si. kolena moždane cevi, v. potiljačno koleno, mostno koleno, temeno koleno. koleno, v. genu. kolenasti penis, v. verge coudée.

kolenjak, (stom.) deo bušilice s kolenom podešen za rad na zubima donje vilice, i na zubima u gornjoj vilici nepristupačni su za nasadnik. V. nasadnik. kolera, v. cholera. količnik, v. kvocijent; k. odmora, polna

.' razlika u sposobnosti za odmor. Odreñuje se pomoću Böhlauovog aparata. U žene količnik odmora je u svim razdobljima niži nego u muškarca. U 8. deceniji starosti približava se vrednosti u muškog. koiimator, oklop od olova, koji se postavlja oko kristala scintilacijskog brojača i gama-kamere. Služi za smanjivanje spontane radioaktivnosti, obezbeñenje mehaničke zaštite i ograničavanje vidnog polja ovih ureñaja. Zavisno od namene konstruišu se jednokanami i višekanalni kolimatori, s otvorom širokouglim ili paralelnim.. kolinearnost, odgovarajući odnos izmeñu redosleda aminokiselina u polipeptidnom lancu i redosleda kodona u genu (DNK) koji reguliše sintezu tog polipeptidnog lanca. koli-titar, v. titar koli-bacila. Kollmannov dilatator, metalni dilatator za uretru, koji može da se povećava u svom promeru. Služi za širenje strikture uretre. kollodium-babies, tanka opnica koja omotava novoroñenče u ihtioziformnoj eritrodermiji. 424

kolonija bakterija

kolobom, defekt u tkivu oka, koji može biti uroñen ili stečen. Može se javiti u području kapaka, dužice, cilijarnog tela, sudovnjače, mrežnjače, sočiva i dr. V. coloboma. koloid, proizvod ćelija homogenog, prozračnog izgleda, sličan želatinu (npr. koloid štitaste žlezde sadrži belančevinu globulin i jod-tireoglobulin, koloid se sreće i u tumorima i dr.). koloidi, supstancije (belančevine, škrob, glikogen, dekstrini, želatin i dr.) čije čestice (micele, grupe molekula) iz disperzne faze ne prolaze kroz pore ultracedila (npr. kroz životinjske membrane). Kada su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U čvrstom stanju su kao gel. Prema tome koliko im čestice privlače vodu dele se u emulioide ili hidrofilne koloidne rastvore s hidrofilnim micelama (npr. belančevine, želatin, škrob) i suspenzoide ili hidrofobne koloidne rastvore s hidrofobnim koloidnim česticama (npr. koloidni gvožñe (Ill)-hidroksid, arsen-trisulfid). Prema tome da Ii se staložene micele koloidnog rastvora mogu dodatkom vode ponovo koloidno rastvoriti ili se ne dele u preobratljive i nepreobratIjive staložene koloidne rastvore. Danas podela na koloide i kristaloide nije prihvaćena, jer ima supstancija koje su u jednom rastvaraču koloidno rastvorene, a u drugom kao pravi rastvor. koloidni milijuni, žućkasti čvorići na licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi koloidne degeneracije vezivnog tkiva. Sin. elastoidosis cutanea nodularis. koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski pritisak. koloidno srebro, v. argentum.

kolonija bakterija, golim okom vidljiva formacija bakterija na čvrstoj hranljivoj podlozi, nastaloj razmnožavanjem jedne jedine bakterijske ćelije. Takve kolonije sadrže po nekoliko stotina ili hiljada miliona bakterijskih ćelija. Kolonije pojedinih vrsta se izmeñu sebe razlikuju po mnogim osobinama: veličini, obliku, ivicama, površini, konzistenciji, prozračnosti, boji i dr.

kolonoskopija kolonoskopija, v. colonoscopia, endoscopia. kolorimetrija, odreñivanje koncentracije neke supstancije u rastvoru uporeñivanjem njene boje s bojom rastvora poznate koncentracije iste supstancije ili s bojom nekog odreñenog sredstva iste boje radi uporeñivanja. kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija. kolotur, v. trochlea. koloturni, v. trochlearis. kolumelizacija, operacijski postupak u toku vršenja timpanoplastike pri kojem se izgubljeni kontinuitet lanca slušnih koštica uspostavlja transpozicijom preostalih oštećenih delova lanca. kolut, v. discus. koma, v. coma. kombinovane povrede, dve ili više povreda iste etiologije, ali na raznim organima ili delovima tela. V. politraumatizam. kombinovani prašak, uobičajeni naziv za lek u obliku praška, sastoji se od više Iekovitih sastojaka. Najčešće predstavlja mešavinu raznih antipiretičkih i analgetičkih sredstava. komedon, v. acne vulgaris, comedo. komensali, mikroorganizmi koji žive u makroorganizmu, ali mu ne štete i ne koriste. Komensalizam je najčešći vid asocijacije izmeñu živih bića, pa izmeñu različitih vrsta bakterija; učesnici žive u uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da jedan drugome škodi ili koristi. (Primer: članovi normalne mikrobijske flore). kominutivna fraktura» v. fractura. komisurotomija, v. valvulotomia. komocija, v. commotio. komora, (1) ograničena šupljina u nekom organu, npr. srčana komora; (2) neka zatvorena prostorija; (3) ograničen prostor u kojem se vrše neka merenja. V. ventriculus; klimatske k., naročito konstruisane prostorije u kojima se mogu menjati pojedini meteorološki i atmosferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u ispitivanju sposobnosti prilagoñavanja pilota naglim atmosferskim promenama, naročito naglim promenama atmosferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i u terapijske svrhe pri lečenju nekih

kompleks alergičkih oboljenja i velikog kašlja; Schillingova k., komora koja služi za brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeissova k., specijalna staklena ploča na kojoj se nalazi urezana naročita mreža. Služi za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca; Turkova k., specijalna staklena ploča čija je površina podeljena u sićušne kvadrate. Služi za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca. komorni kompleks, deo elektrokardiograma predstavljen QRS-kompleksom koji odgovara depolarizaciji komora. Na osnovu dužine trajanja celog kompleksa, dubine i širine Q-zupca, amplitude R-zupca i dubine S-zupca može se suditi o stanju leve ili desne komore srca. komorska fibrilacija, v. fibrillatio. kompenzacija, v. compensatio. kompenzacijska pauza, produžena pau za posle komorske ekstrasistole. kompeticija antigena, v. antigenska kompeticija. kompetltivna analiza (sin. saturacijska analiza), analitički metod koji se zasniva na konkurentskoj reakciji radioaktivno obeleženog i neobeleženog supstrata manje molekulske težine s većim molekulom, najčešće belančevinama plazme. Obeležavanje supstrata vrši se pomoću radioaktivnih izotopa joda (125J, 131J), ugljenika (14C) ili tricijuma (3H). Ovaj metod se primenjuje za odreñivanje hormona i drugih supstancija koje mogu da se specifično vežu za odgovarajuću belančevinu plazme. kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih stvari, sličnih ili različitih, npr. kompleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir emocionih predstava potisnutih u podsvest; (3) deo u elektrokardiogramu koji predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili komora (QRST); Edipov k., nenormalna privrženost deteta prema roditelju suprotnog pola i odgovarajući neprijateljski stav prema roditelju istog pola; Elektrin k., preterana, skoro isključiva ljubav devojčice prema ocu, dok se prema majci nesvesno uspostavlja manje-više suparnički odnos. 425

kompleksni jon kompleksni jon, ili kompleksno jedinjen je, sadrži centralni metalni katjon na kome su vezani anjoni ili molekuli (nazvani Ugandi). komplement, enzimski sistem u normalnom serumu. Ima ulogu u odbrani organizma. Dovodi do oštećenja ćelija i bakterija i učestvuje u zapaljenjskim reakcijama. Sastoji se od 11 proteina koji se obeležavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9; Cl komponenta je sastavljena od CIq, CIr i CIs. Ove komponente su vezane posredstvom jona kalcijuma. Komplementni sistem se može aktivisati antitelima (klasičan put aktivacije) i nespecifičnim faktorima (alternativni ili properdinski put aktivacije), (v. properdin). Aktivacija antitelima nastaje posle vezivanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu reakciju je reakcija antitela i antigena. Ovaj fenomen čini osnovu reakcije fiksacije komplementa (v. reakcija fiksacije komplementa) koja ima veliku primenu u dijagnostici raznih oboljenja. Samo antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq. Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i ono se aktiviše posle vezivanja antitela sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl predstavlja početak aktivacije komponenata komplementnog sistema čiji je rezultat oštećenje ćelije s kojom je antitelo reagovalo (liza bakterija, eritrocita, limfocita i dr.). Pored ove funkcije, komplement učestvuje u zapaljenjskim reakcijama posredstvom biološki aktivnih supstancija koje se stvaraju u toku procesa aktivacije pojedinih komponenata komplementnog sistema. To su medijatori zapaljenja: anafilatoksin (odgovoran za oslobañanje histamina i njemu srodnih supstancija), hemotaktički faktor (izaziva migraciju leukocita na mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za imunoadherenciju (pomaže fagocitozu). Biološki najvažnije komponente komplementa su C3 i C5. Direktna aktivacija C3 je moguća ukoliko postoje odgovarajući nespecifični faktori kao što je properdin. To je alternativni ili properdinski put aktivacije koji ima značaja u »nespecifičnoj« odbrani organizma (v. properdin). Prisustvo antitela u rnaioj 426

kompoziti količini može aktivisati komplement preko properdinskog sistema. komplementarne azotne baze, purinske i pirimidinske baze u DNK I RNK koje se meñusobno sparuju, hidrogenskim vezama, po strogo utvrñenom redu: adenin (A) sa timinom (T) u DNK, odnosno adenin sa uracilom (U) u RNK i gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u RNK; k. geni, nealelski geni koji se svojim dejstvom meñusobno dopunjavaju. U slučaju dominantne komplementarnosti, na primer, za ispoljavanje odreñenog obeiežja potrebna su dva ili više gena; k. meñudejstvo gena, specifični efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom koji se razlikuju od efekata svakog od njih posebno. kompletna dominantnost, v. dominantnost. kompletni blok, v. block. komplikacija, complicatio, nova bolest ili patološka promena koja se pojavi u toku nekog oboljenja i koja obično dovodi do njegovog pogoršanja; otogena k., od širenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na organe u okolini mogu da x nastanu komplikacije na vitalnim organima. Prelaženjem infekcije na meke ovojnice mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a prelaženjem na mozak nastaju apscesi velikog, odnosno malog mozga. Gnojni labirintitis nastaje prelaženjem gnojne infekcije u unutrašnje uvo, a tromboflebitis sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene nastaje širenjem na velike venske sudove. Periferna paraliza faci-jalnog živca nastaje prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal. Aktivno pronalaženje i operacijsko lečenje gnojenja u uvu potrebno je još pre pojave komplikacija, a kad su one postale manifestne, operacijsko lečenje je hitno potrebno. kompoziti, materijali za restauraciju zuba (pretežno frontalnih). Sastoje se od 70 do 80% neorganskih materija u obliku iglica ili praha kvarca, borosilikata ili aluminijum-silikata, 20-30°'o organskih materija u obliku veštačkih smola i organsko-neorganske komponente (siler) koja omogućava hemijsko povezivanje prve dve materije. Pripremaju se meša-

kompresa njem paste i tečnosti, dve paste, praška i tečnosti ili injekcionim sistemom. Unose se u plastičnom stanju i ispunjavaju zahteve estetike. kompresa, komad tkanine, obično višeslojne, koji služi za pokrivanje rana ili kao rublje za zaštitu operacionog stola. kompresija, v. compressio. kompresivni zavoj, v. zavoj. kompulzivan, v. prisilan, opsesivan. konac, svileni, vlakna dobivena od čahure svilenih buba. konacija, potreba za preduzimanjem akcije posle odreñene senzacije, kao i promene koje prate senzaciju, kao što su povećanje krvnog pritiska, ubrzanje rada srca i znojenje. koncentracijska proba, v. test. koncentraciona proba, proba za procenjivanje spošbbnosti bubrega za koncentrisanjem mokraće. U obolelog koji uzima samo čvrstu hranu u toku 12-24 časa prikuplja se mokraća i odreñuje njena specifična težina. U osoba s normalnom funkcijom bubrega zapremina izlučene mokraće je mala, a njena specifična težina 1050-1060. Sposobnost bubrega za koncentrisanjem mokraće je smanjena kada je smanjen broj nefrona koji su u funkciji. koncentrovan, v. concentratus. konñenzoidi, mešavina tečnih čestica i vazduha. Nastaju kondenzacijom para raznih metala i drugih elemenata, Kondenzovana vodena para daje maglu sa 300 do 500 čestica u cm3. V. aerosoli, disperzidi. kondenzovano i evaporisano mleko, koncentrovano mleko dobijeno evaporacijom izvedenom pod sniženim pritiskom i sačuvanom vrednošću prvobitno prisutnih hranljivih materija. kondicionisanje vazduha, popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih prilika lokalne klime u prostorijama uopšte, naročito u radnim prostorijama. Kondicionisanjem vazduha menja se temperatura i vlaga vazduha, njegov hemijski i mehanički sastav, brzina kretanja vazduha i učestalost izmene vazduha. Prema prili-

konjunktivitis kama i potrebama, vazduh se, dakle, mehanički ili fizički prečišćava, zagreva ili rashlañuje, suši ili osvežuje. V. klimatizacija. kondil, v. condylus. kondilom, v. condyloma. Kondoleonova operacija, v. operacija. konduktor, nosilac nasledne osobine, koja je u njega skrivena (npr. nasledna anomalija ili bolest), ali se javlja u potomstvu. konfabulacija, izmišljanje sećanja, spontano ili kao odgovor na naročito sugestivna pitanja u bolesnika s teškim poremećajem upamćivanja. V. Korsakovljev sindrom (pod syndroma). konfiguracija, (1) spoljašnji oblik nekog tela; (2) u herniji prostorni raspored atoma ili atomskih grupa u molekulu. konfrontacija, uporeñivanje kliničke slike i dijagnoze sa patološkoanatomskim nalazom. kongenitalan, uroñen, koji je prisutan prilikom roñenja, a često i pre njega, a može biti genski ili negenski uslovljen. Sin. uroñen. kongenitalna amputacija, v. amputatio. kongenitalna skolioza, v. scoliosis. kongeno, označava gensku razliku najednom lokusu izmeñu singenih životinja4 konglomerat, masa sastavljena od meñu-' sobno slepljenih posebnih delova ili supstancija. U optički aktivnih supstancija konglomerat je smeša optički aktivnih antipoda. kongo-crveno, azo-boja (sadrži azo-grupu - N « N -). Upotrebljava se kao indikator u herniji, jer u prisustvu kiseline poplavi. kongo-hartija, hartija za ceñenje, natopljena rastvorom kongo-crvenog. Konjetznyjeva operacija, v. operatio. konjugovana baza, prema Bronsted-Lovryjevoj definiciji kiselina, jeste supstancija koja odaje protone, a baza je supstancija koja prima protone. Reakcija izmeñu kiseline i baze sastoji se u prelazu protona od kiseline ka bazi. konjugovana devijacija, v. deviation conjuguée. konjunktiva, v. conjunctiva. konjunktivitis, v. conjunctivitis. 427

konjunktivna injekcija

kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija. kontaktna inhibicija, prestanak pokreta konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis. slobodnih ćelija, izvesnih mnogoćelijkonjunktivni refleks, v. refleks. skih organizama, pri njihovom meñukonkavan, izduben, npr. konkavno sočisobnom fizičkom kontaktu u kulturi. vo. kontaktna tačka, mesto ili površina dodikonkavno-konveksno sočivo, v. sočivo. ra dva susedna zuba. konkordantnost, ispoljavanje odreñenog kontaktno staklo, v. stakla. obeležja u oba člana blizanačkog para. kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat. Sup. diskordantnost. kontinua, v. continua, febris. konkrementi, subgingivalni, čvrste, kal- kontinuitet zdravstvene zaštite, kvalitet cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili kojim se obezbeñuje neprekidan nadploča, mrke ili crne boje, koje se talože zor nad zdravljem pojedinca i grupa na korenu zuba u gingivalnim džepovkroz sve razvojne faze tokom života, poima, apikalno od ivice desni. Tvrñi su od čev od roñenja pa do duboke starosti. zubnog kamenca. Stvaraju se taložeOvo se postiže sistemom organizovanih njem mineralnih soli iz tkivnog eksudameñusobno povezanih službi, koje pruta u organski matriks. Konkrementi žaju odreñeni kvantum zdravstvene zanadražuju tkivo mekog zida džepa i tako štite u svakom datom periodu života, pogoršavaju proces zapaljenja i ubrzakako zdravim, tako i obolelim pojedinvaju razaranje tkiva okolozublja. V. kacima i grupama. menac zubni. kontracepcija, v. kontrakoncepcija. konkvasacija, v. conquassatio. kontraincizija, v. contraincisio. konsangvinitet, sklapanje braka izmeñu kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara »krvnih« (genskih) srodnika, što ima, u za vreme poroñaja izmeñu tela materice prvom redu, za posledicu veći rizik poi njenog donjeg segmenta. U normaljave homozigota za odreñene mutantne nom poroñaju nalazi se na 2-3 poprerecesivne gene. čna prsta iznad simfize. U slučaju neskonsolidacija, očvršćenje, isceljenje, •^ razmere izmeñu ploda i karlice majke npr., k. frakture. prsten dopire do visine pupka, što je konstitucija, constitutio, nasledne osobiznak da je pasivni deo maksimalno rasne u telesnom sastavu i u načinu reagotegnut i da preti ruptura materice vanja organizma na razne činioce (Hm(Bandlova brazda). fatička, eksudativna, neuropatska i dr.). kontrakoncepcija, sprečavanje neželjene konstituciona bolest, v. bolest. trudnoće u planiranju porodice. Pogrekonstitucioni tipovi, oblici grañe ljudi šan termin kontracepcija. grupisani po fizičkim i psihičkim osobe- kontrakonceptivna sredstva, sredstva i nostima. Galenovi k.t., sangvinični, metode za sprečavanje začeća. Poznat je melanholični, flegmatički, kolerički; veliki broj načina i sredstava za reguliKretschmerovi k.t., piknički, asteničsanje začeća u planiranju porodice. Poki, displazički, atletički; Sheldonovi stoje mehanička, hemijska i biološka k.t., endomorfni, ektomorfni, mezokontrakonceptivna sredstva. Sva se ona morfni, displazički. upotrebljavaju pojedinačno ili udružekonstituens, v. constituens. no, bilo da ih upotrebljavaju muškarci konsultacije, onkološke. Za sprovoñenje ili žene. Mehanička sredstva sprečavaju terapije malignih tumora ne može se pasemeglavce da dopru u vaginu i unutcijent predati samo jednom lekaru ili rašnje polne organe žene, a hemijska jednoj medicinskoj specijalnosti već je deluju spermatocidno. Biološke metopotreban tim lekara koji u okviru rede utiču delovanjem seksualnih hormodovnih konsultacija odreñuju i, po pona na biološke funkcije žene. stvarajući trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima anovulatorne cikluse (oralna kontračine lekar specijalista dotične struke, konceptivna sredstva). U kontrakonradioterapeut i patolog. ceptivne svrhe koristi se i poznavanje 428

kontraktura bioloških procesa menstrualnog ciklusa i pri tom se vodi računa o plodnim i neplodnim danima. kontraktura, v. contractura. kontrast, suprotnost, protivnost, odudaranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno, providno-neprovidno, slatko-gorko; (fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili svetlosti koje istovremeno ili jedna za drugom dejstvuju na ista ili obližnja mesta mrežnjače; (rendg.), C je razlika u gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D) dve susedne površine (Di i D2) na rendgenskom snimku ili na fluorescentnom zaklonu C = Di - D2. kontrastna kaša, suspenzija soli teških metala nerastvorljivih u vodi. Danas se upotrebljava skoro isključivo barijum-sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili mleka); zove se barijumsko mleko. Barijumskim mlekom se puni pribor za varenje radi rendgenskog pregleda; rede se njime pune fistule radi rendgenskog snimanja. kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u šuplje organe, u krvne sudove ili u neku telesnu duplju radi rendgenskog pregleda ili snimanja pomenutih delova tela koji na taj način postaju vidljivi. Pozitivan kontrast (senku) daju soli teških metala (barijuma, bizmuta i joda). Negativan kontrast (svetlinu) daju: vazduh, gasovi u želucu, crevima i okolonosnim šupljinama, ugljen-dioksid i drugi gasovi, kontratransfer, u psihoanalizi predstavlja stav terapeuta prema bolesniku uslovljen terapeutovim, a ne bolesnikovim potrebama za identifikacijom i koji može naškoditi bolesniku. V. transfer. kontrektaciona težnja, neodoljiva težnja za telesnim približavanjem osobi suprotnog pola, ispoljavana telesnim motornim postupcima koje dovode do dodira i polnog čina. kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija, kontrolisana.

kontrolisana hipotermija, v. hipotermija. kontrolni geni, gen-regulator i gen-operator, koji regulišu funkciju strukturnog gena u operonu. V. regulatorni gen, operate rm gen.

konztrvansi konvalescentan, v. rekonvalescentan. konvekcija, pojava kretanja gasa ili tečnosti odreñene temperature ka području u kome vlada druga temperatura; pomaže sprovoñenje toplote. konveksan, ispupčen, npr. konveksno sočivo.

konveksno-konkavno sočivo, v. sočivo. konvencije, meñunarodni ugovori koji se potpisuju u cilju meñunarodne zaštite zdravlja, postizanja boljih uslova života svih ljudi sveta, bez obzira na društveno ureñenje i klasnu pripadnost, u cilju obezbeñenja čovečjih odnosa meñu narodima, poštovanja prava čoveka i obezbeñenja pristupačnosti medicinske nauke i njenih dostignuća svim ljudima sveta. Prva meñunarodna konvencija (1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894. i 1897) potiče iz doba prvih organizovanih napora na sprečavanju širenja zaraznih bolesti (kolera, kuga, žuta groznica). Ubrzo se javljaju i konvencije koje regulišu humanitarna prava, a posebno prava ranjenih i obolelih u ratu. konvergencija, združeni, simetrični, susticajni pokreti očnih jabučica ka unutra koji nastaju prilikom posmatranja nekog predmeta koji se nalazi u blizini, tako da se zamišljene linije koje prolaze kroz prednji i zadnji pol očnih jabučica seku na predmetu koji se fiksira. Nastaje kao rezultat istovremene kontrakcije oba unutrašnja prava mišića; k. u sinaptičkom provoñenju; pojava da se uz jedan postsinaptički neuron nalaze završeci raznih presinaptičkih neurona. konvulzija, v. convulsio. konvulzije, etarske, tonusno-klonusni grčevi koji nastaju u toku opšte anestezije etrom u febrilne, dehidrisane dece; hipoksija i akumulacija ugljen-dioksida doprinose pojavi konvulzija. V. convulsio. konvulzivan, v. convulsivus.

konvulzivna terapija, v. therapia. konzervansi, odreñena hemijska sredstva štetnog uticaja na mikroorganizme, ali bez drugih svojstava koja se zahtevaju od dezinficijensa ili hemoterapeutika. Koriste se ipak radi sprečavanja razvoja i razmnožavanja mikroorganizama iz429

konzervativa van živog organizma, tj. kao sredstva za konzervisanje odreñenih proizvoda od kvarenja i propadanja. Konzervansi su u širokoj upotrebi u proizvodnji bioloških produkata (seruma, vakcina, plazme i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji. konzervativa» grana stomatologije koja se bavi nadograñivanjem tvrdih delova zubnih tkiva oštećenih karijesom ili povredom da bi se uspostavila normalna funkcija i, po mogućnosti, prirodan izgled zuba. Ovo se postiže uspostavljanjem preñašnje morfologije zuba, kontaktnom tačkom i okluzalnim kontaktom. konzervativna replikacija, v. replicatio. konzervisanje, podvrgavanje namirnica fizičkim ili hemijskim sredstvima, radi sprečavanja razvoja mikroorganizama, produžujući time vek trajanja namirnica podložnih brzom raspadanju. Za ove svrhe koriste se: toplota, niska i visoka temperatura, hemijska sredstva i radioaktivno ozračavanje gama-zracima. V. aditivl konjski rep, v. cauda equina. konjunktiva, v. conjunctiva (tunica). koordinacija, usklañivanje, skladno zajedničko sudelovanje, npr., više mišića ili mišićnih grupa pri izvoñenju složenih pokreta; usklañenost. koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni jon. kopča, tanka savijena metalna kopčica, specijalne izrade i oblika, upotrebljava se za zatvaranje rana (traumatskih i hirurških, operativnih) umesto šava od svile ili ketguta. Koplikove mrlje, beličaste mrlje okružene crvenim prstenom na sluznici obraza u predelu kutnjaka u prodromalnom stadijumu morbila. V. morbili. kopljaški lakat, oštećenje pripoja pregibača ispod medijalnog epikondila ramenjače, najčešće zbog pogrešne tehnike bacanja. Najčešće zahvaćen okruglo-dugi pronator zbog mikrotraumatskih oštećenja - posledica zadebljanja periosta, pa čak i stvaranje koštanog tkiva. Lečenje konzervativno i operativno. kopolimer, v. copolymer. koprivnjača, v. urticaria. 430

korespondirajuće tačke koprofagija, pijenje mokraće seksualnog partnera kao perverzija čula ukusa i donekle mirisa. Sin. koprolagnija. koprolit, v. coprolithus. kopulaciona nemoć muškarca, u osnovi etiologije i patogeneze ovog nedostatka stoje poremećaji erekcije. Uzroci tako shvaćene erekcione nemoći muškarca mogu biti telesnog ili duševnog porekla. Somatogeni uzroci, prema 'sedištu, mogu biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni. U grupu genitalnih uzroka spadaju: odsustvo snošajnog organa (penisa), nerazvijenost tog organa, nenormalno veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i epispadija, iskrivljenost uda (»kolenasti« penis), fimoza, parafimoza, prekratka vezica glavića, ozlede i povrede, strana tela, smrzotine penisa, herpes, udne navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela, plastično otvrdnuće, koštana pregrada, munjevita gangrena uda (Fournijerova bolest), elefantijaza penisa, šiljasti condilomi, zapaljenjske pojave u uretri (prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate, semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci polne nemoći muškarca x- na prvom mestu mogu biti hernija me-ñičnih mišića koja mehanički ometa po-Ini odnos. Kao paragenitalna smetnja mogu se smatrati i zapaljenjske prome-ne u ovom predelu. Vangenitalni uzroci kopulacione nemoći muškarca mogu biti: humoralni (diskrinije, intoksikacije), spinalni (oboljenja i traume kičmene moždine: tabes, multipla skleroza, tumori i cerebralne neoplazme moždane baze). kora, v. cortex. kora velikog mozga, v. cortex cerebrL korectopia, korektopija, v. ectopia pupillae. koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k. šake, ručje, v. carpus, šaka, manus. korepresor, metabolit koji, vezujući se za represor, specifično koči sintezu enzima uključenog u njegov metabolizam. korespondirajuće tačke mrežnjače, tačke na jednoj i drugoj mrežnjači na koje mora pasti slika predmeta da bi se pri gledanju s dva oka taj predmet video kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na

Korffova vlakna k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji se zove diplopija (dvostruko viñenje). Korespodentne tačke su centralne jamice i sve tačke mrežnjača koje se nalaze u istom smeru na istom rastojanju od centralne jamice. Korffova vlakna, retikulinska kolagena vlakna koja delom čine organsku osnovu dentina. Naročito su u velikom broju i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze se i u pulpi formiranog zuba. korigens, v. corrigens. korišćenje zdravstvene zaštite, korišćenje zdravstvene službe od strane pojedinca ili grupe ljudi. Najčešće se prikazuje kao niz brojčanih podataka koji pokazuju: broj poseta pojedinaca pojedinim zdravstvenim organizacijama i to za različite vidove zdravstvene zaštite (tako se govori o korišćenju ambulantno-polikliničkih organizacija, bolničke službe, aktivne zdravstvene zaštite i si.) Korišćenje se može posmatrati u odnosu na pol, godine starosti, vid osiguranja, teritoriju i slično. kornealni refleks, refleksno zatvaranje očnih kapaka pri dodiru rožnjače. Aferentni neuron je n. trigeminus, eferentni neuron je n. facialis, a refleksni centar je u izduženoj moždini. Koristi se u hirurgiji za odreñivanje dubine anestezije. korneja, v. cornea. koro, egzotična psihoza na Malajskom arhipelagu i u južnoj Kini. Nastaje akutno sa sumanutim strahom da će bolesniku penis da se povuče i nestane u trbušnoj duplji. U žena da će spoljne genitalije i dojke nestati. korofilna homoseksualnost, ženska homoseksualnost upravljena na nedozrele devojčice. koronarna embolija, v. embolia. koronarna skleroza, v. arteriosclerosis. koronarna tromboza. v. thrombosis. koronarni krvotok, protok krvi kroz venačne (koronarne) sudove. Normalno iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukupnog minutnog volumena. Pri napornom radu može se povećati za 4 do 5 puta. Protok krvi kroz kapilare leve komore pada za vreme sistole na malu vrednost,

kortikospinalni sistem jer se pri grčenju komora pritiskuju venačni sudovi. Fazne promene protoka krvi kroz desnu komoru su znatno manje, jer je kontrakcija desne komore znatno slabija. Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se koriste pri odreñivanju vrednosti maksimalnog i minimalnog arterijskog pritiska. Čuju se pri auskultaciji kubitalne arterije u periodu kada je pritisak u manžeti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji, izmeñu vrednosti maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama. korozija, (stom.) obezvreñivanje stomatoloških nadoknada usled stupanja u reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze. U ustima se najčešće javlja mehanička, hemijska i elektrohemijska korozija. korozivni preparat, v. preparat. Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva psihoza. Korsakovljeva psihoza, duševni poremećaj u vidu teških smetnji u upamćivanju i pamćenju novijih doživljaja. Usled toga postoje loša orijentacija, sugestibilnost, lažna prisećanja i izmišljanja. Najčešće se javlja u alkoholizmu (tada obično zajedno s polineuritisom) (v. polineuritička psihoza), a rede kao posledica Wernickeovog polioencefalitisa, u arteriosklerozi mozga i u staračkoj demenciji. Sin. Korsakovljev sindrom. kortikoid, v. corticoici kortikalan, v. corticalis. kortikalna epilepsija, v. epilepsia. kortikopontinocerebelarna vlakna, serija neurona koja preko moždanog mosta povezuju motornu koru s malim mozgom. kortikospinalni sistem, piramidni sistem, nervna vlakna koja potiču iz precentralne vijuge čeonog režnja i iz srodnih područja moždane kore, a spuštaju se kroz unutrašnju čahuru i kroz piramide, gde se 80% vlakana ukršta i grade lateralni kortikospinalni trakt, dok ostala (neukrštena vlakna) čine ventralni kortikospinalni trakt. Završavaju se uz motoneurone ili, češće, uz meñuneurone koji su u dodiru s motoneuronima, u raznim segmentima kičmene moždine. Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni431

kortikosteron ma, izazivaju voljne kontrakcije skeletnih mišića, i to uvek na kontralateralnoj strani od hemisfere iz koje su potekli, jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze na suprotnu stranu u nivou segmenta kičmene moždine čije motoneurone aktiviraju. kortikosteron, v. corticosteron. kortikostrioretikularni sistem, vanpiramidni sistem, svi putevi izvan piramidnog kojima se sprovode motorni signali od kore do kičmene moždine. Vanpiramidni putevi prolaze kroz bazalne ganglije, crveno jedro i jedra mrežaste tvorevine. Krajnji put za transmisiju vanpiramidnih signala su retikulospinalni putevi koji prolaze prednjim i lateralnim kolumnama, a u manjoj meri i rubrospinalni, tektospinalni i vestibulospinalni. kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikotropan, kaže se za ACTH, hormon prednjeg režnja hipofize, koji podstiče rastenje i lučenje u kori nadbubrežnih žlezda. kortikotropin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikortopni hormon, prokortin, stimulomorfm koji deluje na koru nadbubrežnih žlezda (adrenokortikotropin). kortin, v. Cortinum. kortizon, jedan od hormona kore nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoida. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti a, u manjoj meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim toga, ima i antialergijsko, antihistaminsko, antizapaljenjsko i antireumatsko dejstvo. kosa, dlakavost glave, vlasište, predstavlja važnu polnu odliku. U žene je kosa znatno duža (sve do pojasa, pa čak i niže), dok u muškarca nikad ne prelazi pleća. Granice njena rastenja su karakteristične: pozadi ona se u žene i ginoidnog muškarca prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji l dva bočna), dok u muškarca i androidne žene ima samo 2 bočna jezička. Čeona granica vlasišta predstavlja još izraženiju polnu odliku. U početku je ta granica konkavna nadole. Od 432

kosmička biologija puberteta na njoj se u muškarca javljaju čeono-temene bezdlačne goleti koje se sve, više proširuju, dok ponekad, ne dostignu potpunu ćelavost. Taj gubitak kose je delo androgena. Polna razlika muške dlakavosti stoji pod vlašću suviška muških androgena koje luče muške gonade, dok ženska dlakavost zavisi od androgena koje u nje stvaraju jajnici i kora nadbubrežnih žlezda. V. capillitium. kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum. kosmička biologija je grana bioloških nauka koja istražuje mogućnosti opstanka živih organizama u vanzemaljskim uslovima, biološko dejstvo raznih faktora kosmičkog prostora na žive organizme s naše planete i oblike života na drugim planetarna. Pojava i razvoj kosmičke biologije tesno je povezana s razvojem savremene kosmičke tehnike i tehnologije. Ispitivanja u okviru kosmičke biologije razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja laboratorijske oglede na zemlji, koji razrañuje metode i sredstva za obezbedenje životne aktivnosti čove-ka i životinja u hermetičkoj kabini. Dm-x gi pravac obuhvata biološka ispitivanja na samim vasionskim brodovima gde su organizmi izloženi stvarnim faktorima kosmičkog leta. Podaci dobiveni u ovim istraživanjima su bitni za planiranje kosmičkih letova; k. bolest, stanje praćeno vrtoglavicom, bledilom, znoje-njem, tahikardijom, salivacijom, nauz-ejom i povraćanjem, zapaženo u nekih kosmonauta u toku leta. Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni uzrok kosmičke bolesti poremećaj u funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo fiziološkog podsticaja zemljine gravitacije na otolitni aparat i nastajanje Corriolis ubrzanja u uslovima bestežinskog stanja faktori su koji izazivaju pojavu kosmičke bolesti. Da Ii će doći do kosmičke bolesti zavisi od individualne osetljivos-ti astronauta, od stepena fizioloških poremećaja labirinta i od stepena prethodne adaptacije na neuobičajene us-love leta. Bolest se može smatrati kao fenomen lošeg pritagoñavanja; k. far-

kosmička medicina makologija, grana opšte farmakologije, koja izučava lekove koji mogu biti korišćeni u toku kosmičkih letova od strane kosmonauta, bilo u profilaktičke ili terapeutske svrhe. U dosadašnjim letovima astronauti su lekove povremeno koristili. Lekovi koji će se koristiti u toku leta treba da budu u obliku tableta i injekcija. Priručna apoteka u kosmič-kom brodu sadrži lekove protiv bolova, za smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva, protiv »kosmičke bolesti«, za-vojni materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se predviñaju za priručnu apoteku, pre leta se daju astronautima da bi se na vreme isključila individualna nepod-nošljivost pojedinih lekova. Duži boravak čoveka u kosmosu usloviće i razvoj kosmičke patologije, a to će uticati na razvoj kosmičke farmakologije. kosmička medicina, grana medicine koja se bavi razvojem metoda za selekciju i trening astronauta, za medicinsku zaštitu u letu, za osiguranje normalne aktivnosti, za visoku radnu sposobnost čoveka u složenim uslovima i specifičnim okolnostima produženog boravka u kabini vasionskog broda i na drugim planetarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne medicine, kao nezavisna naučna disciplina. U sastav kosmičke medicine ulaze razne kliničke discipline, kosmička fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski kosmička medicina se zasniva na klasičnom principu prirodnih nauka, a to je održavanje stabilnosti unutarnje sredine organizma u uslovima kosmičkog leta putem adaptacije fizioloških procesa za potrebe organizma u nefiziološkim uslovima kosmičkog leta; k. mikrobiologija, grana kosmićke biologije koja izučava aktivnost mikroorganizama u izloženim uslovima kosmičkog prostora, genetičke posledice uticaja faktora kosmičkog prostora, problem prenošenja zemaljskih mikroorganizama na druge planete i otuda na zemlju. Za upoznavanje uticaja kosmičkih faktora na biološke strukture kosmička mikrobiologija koristi visoko osetljive kulture bakterija na kosmička zračenja, kao i vrlo otporne kulture. Za kosmičke 2& Medicinski leksikon

kosmička medicina letove koji dugo traju koriste se spore mikroorganizama. Pomoću biosatelita ispitan je uticaj faktora kosmičkog prostora na kulture aerobnih i anaerobnih bakterija, kao i na bakteriofage. Kosmička mikrobiologija pomaže da se izabere najbezopasnija orbitalna putanja za letove čoveka i životinja; k. odelo, omogućava boravak i rad kosmonautu u slobodnom kosmičkom prostoru. Ovo odelo ima sve sisteme neophodne za obezbedenje optimalne psihofizičke aktivnosti kosmonauta u vasionskom prostoru ili na meseeu. Ono je lako i elastično i lako se oblači i svlači. Napravljeno je od sintetičkih jakih vlakana, metala i plastike i višeslojno je. Na njemu se nalaze priključci za kiseonik, vodu i električne, vodove za bioinstrumente i radio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189 mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suvišak metaboličke toplote uklanja se vodom koja cirkuliše cevima ugrañenim u odelu. Sistem za obezbeñenje kiseonika i uklanjanje CO2 nalazi se na leñima i težak je oko 60 kg; k. psihologija, grana psihologije koja se počela formirati s pojavom i razvojem kosmičke ere. Ona se zasniva na dostignućima opšte psihologije i fiziologije. Ona je tesno povezana s medicinom rada i vazduhoplovnom psihofiziologijom. Ona otkriva osobine ličnosti, koje su nepodobne za poziv astronauta i unapreñuje metode za odabiranje najboljih i najprikladnijih kandidata. Osnovni problemi su procena »situacionih faktora« (izolacija, monotonija, ograničenost podražaja) na aktivnost astronauta i odreñivanje psihološke kompatibilnosti izmeñu članova posade (grupna psihologija). Ona ispituje takoñe osobenosti sna i budnosti, kao i uticaj psihofarmaka; k. radiobiologija, grana biologije, koja izučava promene u organizmu čoveka i drugih živih bića u slučaju izlaganja akutnim ili hroničnim kosmičkim ozračenjima. Ona proučava biološke efekte izazvane raznim vrstama kosmičkih zraka, odreñuje vrednosti doza zračenja, koje su bezopasne za čoveka i razvija načine zaštite posade kosmičkih brodova od mnogih kosmič433

kosopasica kih zračenja. Ona izučava takoñe udružene efekte kosmičkih zračenja i drugih faktora kosmičkog leta, kao što su bestežinsko stanje, hipokinezija, hiperoksija i dr. na organizam čoveka, životinja i žive materije uopšte. Jačina jonizujućih ozračenja meri se sledećim jedinicama: rendgen, rem, rad i bar; k. zračenja, vanzemaljskog su porekla i mešavina su jonizujućih i nejonizujućih čestica. Jonizujuća zračenja se sastoje od sunčevih, galaktičkih i vangalaktičkih kosmičkih zraka. Nejonizujuća čine infracrveni i ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svetlost. Primarni kosmički zraci sastoje se od 85% protona i alfa-čestica i imaju ogromnu energiju, koja iznosi i do IO20 elektrovoltâ. Ova zračenja su opasna po organizam čoveka ukoliko nije zaštićen ili je nedovoljno zaštićen. Dosadašnji orbitalni i translunarni Jetovi čoveka pokazali su da je zaštita koja se ostvaruje fizičkim, hemijskim i biološkim zaštitnim merama veoma efikasna. kosopasica, v. alopecia areata. kost, v. os; k. donožja, v. ossa metatarsalia; k. doručja, v. ossa metacarpalia; k. nožJa, v. ossa tarsi; k. ručja, v. ossa carpi. kostalni tip disanja, v. disanje. kostotomija, v. costotomia. košava, istočni i jugoistočni hladan vetar koji duva u severoistočnom delu Jugoslavije, najčešće zimi i u proleće, donoseći vedro i hladno vreme. Košava nastaje kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada visok pritisak a nad Jugoslavijom (naročito nad Jadranskim morem) nizak pritisak. Tada se vazdušne mase velikom brzinom, 18 do 25 m u sekundi, a na mahove i do 30 m u sekundi spuštaju, najvećim delom dunavskim koritom, sve do Vukovara. V. vetrovl košmar, v. cauchemar. koštan, v. osseus. košuljica, bela, v. amnion; k. krvava, v. horion. kotiledon, razgranate stablo svake posteIjične resice. Takvih kotiledona fetalne posteljice ima 15-20. Histološka struktura potpuno izgrañene resice pokazuje pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro434

koža foblast) i osovinski deo od mladog vezivnog tkiva. kotiledoni, grupisanje horionskih resica u žbunove, bradavice nazvane kotiledoni. kotur, v. discus. Koviljača, Banja, banja koja leži u podnožju Gučeva, na desnoj obali Drine, na 125 m n.v. Klimat banje deluje sedativno, ali i tonično. Banja ima 5 izvora sumporne vode, 3 gvožñevita izvora i vrlo dobro lekovito sumporno blato. Voda služi za piće, za kupanje (zagrejana) i ispiranje, a blato za opštu i lokalnu primenu. Postoje kupatila, sumporno i blatno (sa odeljenjima za primenu blata, masažu, ispiranja i odmor). U ovoj banji lece se: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, neke kožne bolesti, hronična oboljenja ženskih polnih organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, tegobe usled trovanja olovom, živom, bizmutom i arsenom, lake anemije i iscrpenost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. koža, v. cutis9 integumentum commune; (embr.) sastoji se od 2 blastodermna lista: ektodermnog (pokožica) i mezodermnog (krzno). Pokozica, prvi začetak pokožice javlja se po stvaranju medularne ploče. U 1. mesecu ona se sastoji od jednog jedinog reda niskih ćelija. U početku 2. meseca stvara se drugi red ćelija: kockaste, pa cilindrične. Duboki red se zove matični sloj. U 3. mesecu površne ćelije (periderm, teloderm ili epitrihijum) pokazuju početak orožavanja (keratinizacije). Površina fetalne pokožice je obložena sirastim mazom (vernix caseosa). Krzno postaje od parijetalnog mezoderma, od tzv. kožnog lista prapršljenova, a na trbušnoj strani od somatopleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu. Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom (potkoža) se smeštaju jastučići masti (panniculus adiposus). Razvoj kožnih tvorevina. Prve dlake, malje» nastaju u embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime je obložena ćela koža. Od 8. do 9. meseca malje se zamenjuju stalnim dlakama. Znojne žlezde počinju da funkcionišu u 7. mesecu.

kožna jedinica kožna jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis, HED; engl. skin-unit), biološka doza; količina tvrdih rendgenskih zrakova koja pri odstojanju žiže od 23 cm od kože i na polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo čovečje kože, što posle 8-10 dana prelazi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6 sedmica pretvorilo u mrku pigmentaciju. Naziva se još i eritemnom dozom. V. dosis (eritemna doza). kožna tuberkuloza, v. tuberculosis cutis. kožni, v. cutaneus. kožni Sparazit, v. parazit. kožni refleks, v. refleks. kožni test, v. test Köbnerov fenomen, izomorfni nadražajni efekat, nastajanje novih istorodnih kožnih promena u već postojećih dermatoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na mestima mehaničkih trauma kože (lichen ruber planus, psoriasis, pemphigus i dr.). Köhlerova bolest, v. bolest. krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.) ždrelni krajnički venac (jezički krajnik, ždrelni krajnik i nepčani krajnici) postaje prožimanjem epitela i omotnog vezivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima poreklom iz krvi. Jezički krajnik postaje od 2. škržnog luka, ždrelni od leñnog zida ždrelnog creva, a nepčani krajnici od 2. škržnog useka. krak, v. brachium, crus. kranioencefalometar, instrumenat koji služi za odreñivanje položaja moždanih vijuga u odnosu na površinu lubanje. kraniometrija, merenje raznih promera lubanje u celini ili pojedinih kostiju lubanje i lica. Antropološka metoda iz oblasti osteometrije. Kraskeova operacija, v. operacija. krasta, v. crusta. kratak, v. brevis. kratki talasi, deo elektromagnetskog spektra koji obuhvata talase od 60 m talasne dužine ili manje. U terapiji se upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talasne dužine. V. elektroterapija (pod therapia). kratkovidost, v. myopia. krauroza sudnice, v. craurosis vulvae. 28*

krescin krauroza vulve, prouzrokuje smežuravanje i skvrčavanje stidnice sa suženjem vaginalnog ušća, što nekad onemogućava normalno polno opštenje. Krauseova jamica, v. fossa ovarica. Krauseova operacija, v. operacija. Krauseova žlezda, pomoćna suzna žlezda koja počinje da se razvija oko 5. meseca. Krause-Wolfov kalem, v. transplantat, presad. kreatinski količnik, količina mokraćnog kreatina u mg na l kg težine tela u osoba koje se ishranjuju bez mesa. Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih kiselina, niz hemijskih reakcija u kojima se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pirogrožñane kiseline i CoA razgrañuje u ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja jednu od faza razgradnje glikoze. kreč, zajedničko ime nekih kalcijumovih jedinjenja, najčešće kalcijum-oksida, CaO, koji se, obično zove pečeni (negašeni) kreč, i kalcijumhidroksida, Ca(ON)2, koji se, obično, zove gašeni kreč. Trovanja krečnom prašinom, v. trovanja. krečna voda, v. aqua. krečno mleko, manje ili više gusta suspenzija kalcijum-hidroksida u vodi koja se dobiva mešanjem gašenog kreča s vodom, kremacija, spaljivanje mrtvih, antičkog je porekla, a vršilo se na dva načina: kompletno spaljivanje ili poluspaljivanje odn. karbonizacija. Danas se kremacija vrši u samotnim pećima u koje se uvodi vazduh zagrejan na 700-100O0C. Posle kremacije ostaje oko 2 kg beličastog pepela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje u kolumbarijumu. I u starih Slovena bilo je uobičajeno spaljivanje mrtvaca. kremasterni refleks, koža mošnica je vrlo osetljiva i pri ovlašnom trljanju unutrašnje strane butina mošnice se zgrče i zajedno sa semenicima se dignu pod koren uda. krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v. crepitatio, šum. krescin, naziv za somatotropni hormon (hormon rastenja, somatotropin, soma435

kretenizam totrofin), koji luče eozinofilne ćelije prednjeg režnja hipofize. kretenizam, v. kretenismus. Kreuzfuchsov fenomen, v. znak. krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1. meseca u vidu prstenastog zbijenog predhrskavičnog vezivnog tkiva. krilast, v. alatus, pterygoideus. kriiat, v. alatus. krilni, v. alaris. krilo, v. a/a. kriminalitet, ukupna krivična dela koja izvršavaju lica različitih starosti i pola, i to su, najuže shvaćeno, ona dela koja se u pozitivnom Krivičnom zakonodavstvu mogu svrstati kao krivična. Kriminalitet je složena društvena pojava, izazvana nizom činilaca, a borba protiv njega zadatak je čitave društvene zajednice. krioskopija ili kriometrija, odreñivanje snižene tačke mržnjenja rastvora. Primenjuje se za procenu koncentracije rastvora, tj. ukoliko je snižavanje veće, koncentracija je veća. U herniji krioskopija se primenjuje za odreñivanje molekulskih težina ispitivanih supstancija. kriostat (cryostat), komora s ureñajem za hlañenje i za stvaranje vakuuma. Koristi se za preparovanje na vrlo niskim temperaturama J(od - 30°do 4O0C). Pri naglom smržnjavanju objekt se brzo i potpuno dehidratiše, tj. osuši zamržnjavanjem. Ovom tehnikom (freezing-drying technique) najčešće se ispituju enzimi u ćeliji, lučenje žlezdanih ćelija, bubrežnog epitela i dr. krioterapija, v. therapia. kriptorhidektomija, hirurško uklanjanje semenika koji se nije spustio u mošnicu. kriptorhidija, ektopija muških gonada koje se nalaze van mesta gde normalno treba da se nalaze. Ona je posledica poremećaja u njihovu spuštanju s položaja gde se u embrionskom periodu nalaze. Na tome putu one mogu da se zadrže u trbušnoj duplji (abdominalna ektopija), u preponskom kanalu (preponska e.), na ulazu u preponski prsten (kruromošnička e.). Izuzetne su ektopije u korenu uda (kruralne e.) ili meñici (perinealna e.). U nekim slučajevima gonade se nala436

krije ze u mošnicama kad je dete u mirovanju, a pod uticajem ovlašnog draženja mošničke kože one se naglo penju ka preponskom kanalu (»dizalična« ektopija). kriptorhidopeksija, v. orchidopexia. kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih geometrijskih telašaca. kristalizacija gleñi, v. maturacija gleñi. kristaloid, (1) supstancija koja se ne rastvara koloidno; (2) supstancija koja u rastvoru lako prolazi kroz životinjske opne, snižava tačku mržnjenja rastvarača koji je sadrži i obično ima sposobnost da kristališe. Kristaloidi su, npr., neorganske soli i glikoza. Kristellerov čep, proizvod lučenja cervikalnih žlezda materice koji začepljuje materična usta u vidu čepa, koji se za vreme ejakulacije u žene isturuje zbog opuštanja muskulature materičnog grlića. kritični pritisak zatvaranja, pritisak pri kome prestaje proticanje krvi kroz sudove, jer se uski krvni sudovi, a naročito arterije, zatvaraju. Suštinski, to je vrednost pritiska koja nije u stanju da savlada vazomotorni tonus arteriola, koji ima težnju da sudove suzi. Pri normalnom tonusu simpatikusa kritički pritisak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksimalnom tonusu simpatikusa on se može povećati na 100 ili više mm Hg a pri inhibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm Hg. krivina, v. curvatura, flexura. krkori, v. plućni šumovi. krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji više vrsta krije koje igraju manju i veću ulogu u prenošenju nekih patogenih mikroorganizama, naročito spirohete povratnog tifusa, španskog i afričkog. Ne zna se da Ii krije učestvuju u prenošenju uzročnika povratnog tifusa i u našim krajevima. Krije su naročito rasprostranjene u toplim krajevima, gde žive u ljudskim stanovima, kolibama i u drugim zgradama. Preko dana se krije skrivaju u tamnim i mračnim uglovima i ispod poda, odakle noću prelaze na čoveka i sišu njegovu krv. Ženka polaže u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.

Krompecherov karcinom One se veru po granama drveća, odakle padaju na čoveka i životinje. Krije se odstranjuju s kože polivanjem benzinom ili petrolejom ili se koža premaze mašću, tako da krlja spontano otpadne. Sin. krpelji Krompecherov karcinom, v. basaliom. Kronleinova operacija, v. operacija. krpelj, v. krlja. krpeljni meningitis, zapaljenje mekih moždanica prouzrokovano virusom koga prenose krpelji svojim ujedom. Obično je propratna pojava tzv. krpeIjnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V. encephalitis. krpeljni meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. krsna kost, u žene je šira i izmeñu karličnih kostiju niže smeštena i više izdubena s prednje strane. krug, v. circulus. Krukenbergova šaka, viljuškasti patrljak načinjen hirurški razdvajanjem distalnih krajeva žbice i laktače pokrivenih kožom posle amputacije na visini proksimalnog dela ručja. Krukenbergove vene, centralne vene jetre, vene koje se nalaze u sredini režnjića jetre i odvode krv u hepatičku venu. kruna, venae, v. corona. kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven gleñu od slobodnog ruba desni do okluzalne površine ili incizalne ivice; anatomska k., deo zuba prekriven gleñu od cementno-gleñne granice do okluzalne površine ili sečivne ivice; fasetirana k., veštačka kruna od legure metala s fasetom na vestibularnoj površini od akrilatnog ili keramičkog materijala koja imitira boju prirodnog zuba; delimična k., veštačka kruna od zlatne ili neplemenite legure. Može biti 3/4 ili 4/5 kruna, što zavisi da Ii se stavlja na prednje ili bočne zube. Tremna površina zuba jedino nije prekrivena metalom i čini prirodnu fasetu; klinička k., deo zuba koronarno od alveole; livena k., fiksna zubna nadoknada od plemenite ili neplemenite legure dobijena postupkom Iivenja; metalno-keramička k., veštačka kruna koja ima nepečenu keramičku fasetu boje prirodnog zuba direktno na

krv metalnoj košuljici; porculanska k., fiksna nadoknada za prednje zube i premolare od keramičkog materijala; privremena k., zaštitna kruna od akrilatnog materijala koja štiti zub i okolno tkivo do izrade, odnosno cementiranje stalne fiksne nadoknade; puna k., veštačka kruna koja nadoknañuje ceo koronarni deo zuba i pomoću metalnog kočića se fiksira u kanal korena. krupozna pneumonija, v. pneumonia. kružan, v. circumflexus, orbicularis. krv, (lat. sanguis), telesna tečnost koja protiče kroz srce i krvne sudove. Sastoji se od tečnog dela, krvne plazme, i ćelija: crvena krvna zrnca ili hemacije, bela krvna zrnca ili leukociti i krvne pločice ili trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se 600-700 delova plazme. U l ccm krvi ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000 leukocita i 210.000-300.000 trombocita. Meñu leukocitima razlikuju se: limfociti (25%), monociti (6-8%), neutrofilni granulociti (65-70%), eozinofilni granulociti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%). Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, odreñenu gustinu (1.055), temperaturu (36,60C na površini tela a u unutrašnjosti nešto više). Količina krvi u odraslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvora soli, otužno miriše na znoj, a normalna reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz krvnih sudova zgrušava se (koaguliše). Dodavanjem izvesnih soli sprečava se grušanje, te se krvna zrca talože (sedimentacija). U dodiru sa stranom krvi krvni serum zgomilava crvena krvna zrnca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz krvne sudove i kapilare prenosi hranljive materije i kiseonik do najudaljenijih delova tela. Iz tkiva i ćelija prima materije za izlučivanje, koje se izbacuju organima za izlučivanje (v. ekskrecija). Krvlju struje inkreti endokrinih žlezda koji održavaju pojedine organe u korelaciji. Njome struje protivtela nastala pod uticajem raznih prouzrokovača, koja s leukocitima brane organizam od patoloških klica. Uopšte, krv vrlo živo reaguje karakterističnim promenama svoga sa437

krvni pritisak

krvarenje stava u raznim oboljenjima, te se njenim ispitivanjem olakšava odreñivanje prirode i stepena oboljenja. Polne razlike krvi su dosta značajne. Krv žene je u većoj meri vodena: voda u muškarca iznosi oko 78%, a u žene nešto više od 80%. Specifična težina ženske krvi je nešto manja nego u muške. Količina hemoglobina je veća u muškarca. Broj leukocita je nešto veći u ženskoj krvi, dok je broj crvenih zrnaca približno isti. Od posebnog su interesa istraživanja po kojima se pečat pola nalazi u strukturi leukocita. U žene jedra polimorfononuklearnih leukocita imaju i jedan mali maljičasti segment (»Drumstick«) koga u muških leukocita nema. U pogledu hemijskog sastava krvi u žene ima više šećera nego u muškog (88,3 : 94 mg), dok u krvi muškarca ima više gvozda (166 : 148 y/100 cm 3). V. aglutinacija, anisocytosis, acidofilan, bazofilija, agranulocitoza, leucaemia, leucocytopenia; arterijska k., krv u arterijskom sistemu; sadrži više kiseonika od venske k.; citratisana k., krv kojoj je dodat neutralni natrijum-citrat u cilju sprečavanja zgrušavanja. V sedimentacija krvi, transfusia; periferna k., krv u kapilarima površine tela; venska k., krv koja struji u venama (osim u plućima) i koja sadrži više ugljen-dioksida, a manje kiseonika nego arterijska krv. krvarenje, v. haemorrhagia. krvna ostrvca, u čoveka se stvaraju vrlo rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu vitelinske kese (najpre u njenom trbušnom predelu). Skoro istovremeno ostrvca se javljaju i u mezodermu pupčane peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid vitelinske kese i pupčana peteljka predstavljaju u čoveka krvotvorne organe. krvna plazma, tečni deo krvi koji predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreñene fizičko-hemijske karakteristike. krvne belančevine, v. proteini. krvne grupe, grupe u koje su podcijeni ljudi prema osobinama svoje krvi, i to prema faktorima koji mogu da se aglutinišu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima i prema aglutininima a (antbA) i ß (anti-B) u serumu. Po raznim kombinacijama 438

aglutinogena odreñene su 4 Landsteinerove grupe: A, B, AB, i O. Podnošljivost krvnih grupa odnosno eritrocita davaoca i seruma primaoca prikazuje sledeća shema: ABo

\ Ba Aß aß AB-grupa, prema tome, može da prima krv od svoje grupe i svih grupa i naziva se univerzalni primalac, dok O može dati svojoj grupi i svim grupama i naziva se univerzalni davalac. Danas se, zbog prisustva krvnih podgrupa koje mogu biti povod za teške posttransfuzione reakcije, smatra da ne postoje ni univerzalni primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa može da primi krv od svoje i 0-grupe a može dati samo svojoj i AB-grupi. B-grupa može da primi od svoje i 0-grupe, a može da dâ samo svojoj i AB-grupi. x Krvne grupe se u toku života ne menja-ju i nasleñuju se po Mendelovom zakonu. Odreñivanje k.g. vrši se pomoću testseruma ili poznatim eritrocitima A-ili Bgrupe. Odreñivanje krvnih grupa služi u odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u odreñivanju roditeljstva i u kriminologiji. krvni bojni otrovi, otrovi opšteg dejstva ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja preko krvi izazivaju opšte trovanje organizma (sprečavaju oksidacioni proces u ćelijama). U organizam ulaze preko organa za disanje, a najvažniji su: arsenovodonik (v. tamo), cijanovodonična kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-monoksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna zaštita, izuzev za CO i si. krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju u kojima se krv može zadržati. Tu ubrajamo: slezinu, jetru, potkožne venske spletove, kao i venske sudove i srce. krvni pritisak, polne razlike u arterijskom pritisku, posle izrazito većih vrednosti u devojčica do 16 godina i posle

krvni serum približno istih vrednosti do 40. godine, postaju mnogo veće u postklimakteričkom periodu žene. krvni serum, krvna plazma bez fibrinogena; dobiva se centrifugisanjem krvi posle taloženja fibrinogena, kao i pri retrakciji fibrinskih konaca zgrušane krvi. krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Sin. circulatio sanguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u početku se razvija u bilateralnoj simetriji. Ali u daljem razvoju nastaje asimetrija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u mezodermu svake polovine embriona stvaraju se dva velika suda: leva i desna aorta koje se protežu sve do 1. škržnog luka, gde se u mezodermu toga luka povijaju dorzalno, produžavajući se pored leñne vrpce. Deo od srčane cevi do 1. škržnog luka predstavlja ushodnu aortu, deo u 1. škržnom luku predstavlja primarni aortni luk, dok deo koji se nalazi uz hordu čini nishodnu aortu čiji se kraj u trbušnoj peteljci embriona produžava u pupčanu arteriju. Kad je kraj uobličen, obe arterije se protežu u njega kao repne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u svakom škržnom luku se javlja po jedna spojna grana: te spojne grane se zovu arterijski lukovi. Nishodna aorta se produžava (embrion od 2 mm) ka srednjem mozgu kao primarna unutrašnja karotida arterija. Isto tako i ushodna aorta kao primitivna spoljašnja karotidna arterija; 4. arterijski luk se razvija na levoj strani mnogo jače nego na desnoj (aortin luk), dok s desne predstavlja početak potključne arterije; kolateralni k., bočni krvotok, koji je omogućen anastomozama bočnih grana dveju susednih arterija. Ako jedna od arterija bude začepljena, njen distalni deo dobija krv preko anastomotičnih grančica iz okolnih arterija, tj. uspostavlja se kolateralni k.; mali k., cirkulacija krvi od desne komore preko pluća do leve pretkomore. Krv struji od desne komore kroz plućnu arteriju u pluća, tamo se rasipa, pa se ponovo skuplja u plućne vene, kojima dospeva u levu pretkomoru srca. Sin. plućni krvotok; placentni k., prelaz materije kroz placentu vrši se difuzijom i filtraci-

ksifoidni nastavak jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi produkti, kao ugljeni hidrati, belančevine, lipidi, masti, soli, gvožñe, mlečna kiselina, a iz deteta u k. majke raspadni produkti metabolizma. Iz majčinog k. prelaze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon zadnjeg režnja hipofize i vitamini. Od sporednih produkata i štetnih supstancija prelaze razne mineralne soli, alkaloidi i dr. Zapaženo je prelaženje spirohete, dok bakterije prelaze samo kada je razorena posteljica. Najzad, kroz posteljicu prolaze antitela; veliki k., cirkulacija krvi od leve komore do desne pretkomore. Krv izlazi iz leve komore u aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije dok se ne raspe u kapilare, zatim preko venskog dela kapilara struji u sitnije pa u veće vene i kroz donju i gornju šuplju venu dospeva u desnu pretkomoru srca; veslački k., v. aparat pluća-srce, vantelesni krvotok, ekstrakorporalni krvotok. kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadržavanje semenika u trbušnoj duplji ili u preponskom kanalu usled poremećaja u njegovom spuštanju ü mošnice. Semenici mogu da se zadrže i u predelima gde ih normalno nema (prepone ili trbuh). V. descensus testis, kriptorhidija. ksantin, 2-6-dioksipurin, metabolički proizvod gvanina (2-amino-6-oksipurin), koji je purinska baza nukleinske kiseline. ksantinurija, pojačano izlučivanje ksantina (2-6-dioksipurina) s mokraćom.

ksantoproteinska reakcija, v. reakcija. ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia. ksenogeno, označava genske razlike izmeñu raznih životinjskih vrsta. V. heterogeno, he te ro Io go.

kseroftalmija, v. xerophthalmia. ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (mačolikog) donjeg nastavka grudne kosti koji predstavlja izuzetno važnu polnu odliku. U muškarca vrlo razvijeni nar stavci čine 66%. U žene nerazvijeni ili odsutni nastavci čine 67%, dok u nje razvijeni čine svega 33%. Drugim reci* ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo u žene, a izuzetak u muškarca. S druge strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak 439

ksilokain

kupanje

u žene skoro je uvek znak njene and- kumulacija, pojava da nova doza nekog roidne konstitucije, kao što aksifoidija u leka data bolesniku zatiče u njegovom muškarca odaje njegovu ginoidnu konorganizmu nerazgrañene, odnosno stituciju. neizlučene delove prethodnih doza tog ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloriistog leka. dum). kupa, v. conus. ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobi- kupalište, mesto gde se može kupati, bilo ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim mokraći. se imenom često naziva i kupatilo. kuga, v. pestis. Upotrebljava se kao naziv za mesta s kuk, v. coxa. plažama na primorju. kukica, (stom.) element za pričvršćivanje kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku delimične proteze za preostale zube, a tečnost; (2) pranje celog tela ili delova ako ima okluzalni naslon i za prenošetela tako da se oni nalaze u nekom sudu nje pritiska žvakanja na zub. Može biti napunjenom vodom; (3) ležanje za izvesod žice ili livena. Leži na prirodnom no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita zubu koji prihvata protezu i obuhvata fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje gau vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obično kupanje u kukolj (Agrostemmogithago), urodica mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijenžita, s crnim i sivo crnim plodovima veskih razloga. Ali kupanja u običnoj vodi ličine zrna pšenice. Sadrži otrovni gliprimenjuju se često i u terapiji. Ona dekozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoluju svojom temperaturom i mehanički. ljena količina glikozida u brašnu je Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do 0,1%. l I0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od kuldoskopija, inspekcija endoskopom 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla karličnog dela trbušne duplje kroz ot(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). vor načinjen kuldoceliotomijom (no- Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi običmen horribile). Sin. abdominoskopija. no umiruju nervozne osobe, a neki bolje kultivisanje bakterija, način razmnožapodnose topla kupanja: vrela kupanja vanja bakterija in vitro, na veštačkim se rede propisuju. Lekovita kupanja u hranljivim podlogama. Za kultivisanje mineralnim vodama, pored toga što debakterija od značaja je izbor pogodne luju svojom temperaturom i mehanički hranljive podloge i izolovanje bakterija (kao i kupanje u običnoj vodi), deluju u čistoj kulturi. još i specifično, hemijski (ugljenom kikulon (C), jedinica za količinu elektriciteselinom, sumpor-vodonikom, solima i ta odn. električnog tovara. Ona količina dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blaelektriciteta koju prenosi u l sekundu tu koje se koristi bilo kao kupanje celog struja od l ampera. U jednom kulonu 18 tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo nalazi se 6,23542 x IO elektrona. lokalnom primenom blata (oblog blata kultura bakterija, skup bakterija nastalih na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje razmnožavanjem in vitro; čista kultura creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto je skup kolonija jedne bakterijske vrste vreme obe ruke i obe noge. u četiri na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana male, specijalno za to udešene, kade nakultura je skup kolonija, dve ili više bakpunjene vodenim rastvorom odreñene terijskih vrsta. supstancije (u jonizovanom stanju) dokumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mlevoljno zagrejanog, kroz koji se pušta ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem električna struja. Služi za lečenje hropod uticajem: Streptococcus lactis, Lacničnog reumatizma i neuralgije; elektobacillusa casei i gljivica: Sacharomytrično k., kupanje pri kome se kroz ces lactis, Torula cumys. Pored mlečne vodu sprovodi galvanska struja. Pri kiseline može da sadrži alkohola i do električnom kupanju ove elektrode se 3%. 440

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje može biti anodno ili katodno kupanje). Električno kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonično i služi u lečenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupanje se obično preporučuje od nekih kao ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mršavljenja; peščano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obično leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utiče na hronični reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehanički i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatičkom dijatezom, a pomaže resorpciju hroničnih otoka i eksudata (reumatičkih i ginekoloških). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene električne sijalice; ove sijalice ispuštaju jaku svetlost koja sadrži infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proširenje krvnih sudova u koži, usporenje pulsa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjačka Banja, Aranñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazdušno k., kretanje na čistom vazduhu uz minimalnu odevenost. Služi jačanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja služi za kupanje, s kadom ili tušem. Obično služi za održavanje telesne čistoće, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo sprovodi lečenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili meñusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, održavanje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi itd.) u toku odreñenog vremena; inunkciona k., lečenje utrljavanjem neke masti. Najčešće se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni živinih masti u lečenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan. kurativna medicina, v. medicina, Kuršumlijska Banja, banja koja leži ispod Samokova (ogranka Kopaoničkog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje tonički. Ima više od 8 izvora tople vode, čiji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonična. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronićne bolesti ženskih polnih organa, kožne reakcije i infekcije, želudačne dispepsije, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronična stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je »spori virus« a prenosila se kanibalskim običajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadražajnog praga u ženskog pola nalazi se mnogo niže nego u muškog. U trudnoći žena je osetljiva na gustativne nadražaje i to naročito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opšte je poznato da se u trudne žene javljaju i posebne želje. Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u venski sinus. 441

ksilokain u žene skoro je uvek znak njene androidne konstitucije, kao što aksifoidija u muškarca odaje njegovu ginoidnu konstituciju. ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloridum). ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobija iz jute i dr., a ponekad se nalazi u mokraći. kuga, v. pestis. kuk, v. coxa. kukica, (stom.) element za pričvršćivanje delimične proteze za preostale zube, a ako ima okluzalni naslon i za prenošenje pritiska žvakanja na zub. Može biti od žice ili livena. Leži na prirodnom zubu koji prihvata protezu i obuhvata ga. kukolj (Agrostemmogithago), urodica žita, s crnim i sivo crnim plodovima veličine zrna pšenice. Sadrži otrovni glikozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoljena količina glikozida u brašnu je 0,1%. kuldoskopija, inspekcija endoskopom karličnog dela trbušne duplje kroz otvor načinjen kuldoceliotomijom (nomen horribile). Sin. abdominoskopija. kuki vis an je bakterija, način razmnožavanja bakterija in vitro, na veštačkim hranljivim podlogama. Za kultivisanje bakterija od značaja je izbor pogodne hranljive podloge i izolovanje bakterija u čistoj kulturi. kulon (C), jedinica za količinu elektriciteta odn. električnog tovara. Ona količina elektriciteta koju prenosi u l sekundu struja od l ampera. U jednom kulonu nalazi se 6,23542 x IO18 elektrona. kultura bakterija, skup bakterija nastalih razmnožavanjem in vitro; čista kultura je skup kolonija jedne bakterijske vrste na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana kultura je skup kolonija, dve ili više bakterijskih vrsta. kumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mleka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem pod uticajem: Streptococcus lactis, Lactobacillusa casei i gljivica: Sacharomyces lactis, Torula cumys. Pored mlečne kiseline može da sadrži alkohola i do 3%. 440

kumulacija, pojava da nova doza nekog leka data bolesniku zatiče u njegovom organizmu nerazgrañene, kupanj odnosno neizlučene delove prethodnih doza tog istog leka. kupa, v. conus. kupalište, mesto gde se može kupati, bilo u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim se imenom često naziva i kupatilo. Upotrebljava se kao naziv za mesta s plažama na primorju. kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku tečnost; (2) pranje celog tela ili delova tela tako da se oni nalaze u nekom sudu napunjenom vodom; (3) ležanje za izvesno vreme u nekoj vodi koja ima lekovita fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obično kupanje u mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijenskih razloga. AH kupanja u običnoj vodi primenjuju se često i u terapiji. Ona deluju svojom temperaturom i mehanički. Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do U0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla (od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). s Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi obično umiruju nervozne osobe, a neki bolje podnose topla kupanja: vrela kupanja se rede propisuju. Lekovita kupanja u mineralnim vodama, pored toga što deluju svojom temperaturom i mehanički (kao i kupanje u običnoj vodi), deluju još i specifično, hemijski (ugljenom kiselinom, sumpor-vodonikom, solima i dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blatu koje se koristi bilo kao kupanje celog tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo lokalnom primenom blata (oblog blata na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto vreme obe ruke i obe noge, u četiri male, specijalno za to udešene, kade napunjene vodenim rastvorom odreñene supstancije (u jonizovanom stanju) dovoljno zagrejanog, kroz koji se pušta električna struja. Služi za lečenje hroničnog reumatizma i neuralgije; električno k., kupanje pri kome se kroz vodu sprovodi galvanska struja. Pri električnom kupanju ove elektrode se

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje može biti anodno ili katodno kupanje). Električno kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonično i služi u lečenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupanje se obično preporučuje od nekih kao ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mršavljenja; peščano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obično leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utiče na hronični reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehanički i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatičkom dijatezom, a pomaže resorpciju hroničnih otoka i eksudata (reumatičkih i ginekoloških). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene električne sijalice; ove sijalice ispuštaju jaku svetlost koja sadrži infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proširenje krvnih sudova u koži, usporenje pulsa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjačka Banja, Aranñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazdušno k., kretanje na čistom vazduhu uz minimalnu odevenost. Služi jačanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja služi za kupanje, s kadom ili tušem. Obično služi za održavanje telesne čistoće, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo sprovodi lečenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili meñusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, održavanje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi itd.) u toku odreñenog vremena; inunkciona k., lečenje utrljavanjem neke masti. Najčešće se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni živinih masti u lečenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan.

kurativna medicina, v. medicina, Kuršumlijska Banja, banja koja leži ispod Samokova (ogranka Kopaoničkog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje tonički. Ima više od 8 izvora tople vode, čiji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonična. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronićne bolesti ženskih polnih organa, kožne reakcije i infekcije, želudačne dispepsije, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronična stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je »spori virus« a prenosila se kanibalskim običajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadražajnog praga u ženskog pola nalazi se mnogo niže nego u muškog. U trudnoći žena je osetljiva na gustativne nadražaje i to naročito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opšte je poznato da se u trudne žene javljaju i posebne želje.

Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u venski sinus. 441

kyphosis

Kümmelova bolest Kümmelova bolest, v. Kümmel-Verneuilova bolest, spondylomalacia. Küntscherov klin, v. klin, uklinjavanje. kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To su zubi s najvećim krunicama. Na griznim površinama imaju kvržice i fisure tako postavljene da se gornji i donji zubi meñusobno usklañuju pri žvakanju hrane. Gornji kutnjaci imaju po tri korena, jedan postavljen palatinalno, â dva bukalno. Donji imaju po dva korena, jedan postavljen mezijalno, a drugi distalno.

kvalitativna analiza, v. analiza. kvant, v. quantum; k. energije, v. quantum. kvantitativan, količinski, po količini, npr., kvantitativna analiza.

kvantitativna analiza, v. analiza. kvasac, kvaščeve gljivice, popularni naziv za gljivice roda Saccharomyces, koje se iskorišćavaju pri mešenju hleba i testa uopšte, za alkoholna vrenja itd., a u izvesnoj meri i za lečenje. Neke od ovih gljivica su patogene za čoveka. V. blastomycosis, Faex. kvaternarni, (1) četvrti po redu; (2) čet- •" vorni, koji sadrži četiri elementa. V. quartanus. kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu ideju progonjenja i koja se protiv tog proganjanja bori svim mogućim pravnim sredstvima pišući tužbe i žalbe svim instancijama na svetu. Obično je posredi paranoja. V. paranoia. Kveteletov indeks, služi za procenu stanja uhranjenosti odraslih osoba, čija je telesna visina od 165 do 175cm, dobija se podelom telesne težine u grame s kvadratom telesne visine u santimetre.

442

Vrlo mršavi indeks 1,40 do 1,80, normalni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57. kvintal ili metrička centa, oznaka q, jedinica za masu koja se može upotrebljavati samo do kraja 1980. godine, l q = 100 kg. kvocijent, količnik, broj koji se dobiva deIjenjem; kalorijski k., kalorijski količnik; odnos nekih supstancija u kalorijama; k. odmora, utrošak kiseonika u toku odreñenog rada i posle njega; respiratorni k., odnos izmeñu zapremine proizvedenog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika: -—g-^- ; k. inteligencije (sin. IQ), odnos izmeñu psihičke i kalendarske starosti pomnožen sa 100. Psihička starost se odreñuje pogodnim testovima. V. testovi, psihološki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil, 80-90 »fiziološki« glup, 90-110, prosečne inteligencije, 110-140, vrlo visoke inteligencije, do »genijalnosti«! kvržičavi pegavac, rickettsiosis marseliensis. V. rikettziosis. Kwashiorkor, kvašiorkor, sindrom izazvan teškim pothranjivanjem u belančevinama, najpre opisan u Africi/a potom u ćelom svetu, u kojeg postoje usporeno rastenje, promena u boji kože i kose (crvenkasta kosa), edem, masna infiltracija i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.

Kweimov test, v. test. kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost kičme unazad i bočno, npr. u pršljenskom osteochondritisu (morbus Scheuermanni). V. kyphosis, osteochondritis. kyphosis, prekomerni konveksitet leñnog dela kičmenog stuba, obično posledica osteochondritisa ili rahitisa. V. osteochondritis.

L+ (limes=smrt), najmanja količina toksina koja pomešana s jednom jedinicom antitoksina izaziva u roku "od 4 dana smrt zamorčeta teškog 250 g posle po^ tkožne date injekcije. l-, oznaka za levogirni oblik nekog optički aktivnog jedinjenja; danas se levogiran oblik označava sa (-). La, hemijski simbol za element lanthan. 1. a., (lat.) skrać. za lege artis, što znači po propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri ,pisanju recepata.  (lambda), (I) simbol za telesnu dužinu; (2) simbol za konstantu radioaktivnog raspada. LATS (»long acting thyroid stimulator«), imunogamaglobulin, verovatno karaktera antitela, koji se stvara u limfnom tkivu i podstiče, kao i TSH (v. tamo), tireoideju na aktivnost. LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana grupi životinja iste vrste, ubija polovinu (50%) životinja te grupe. L. E., lupus erythematodes. Lf (limes floculationis), količina toksina koja daje najbrže izraženu flokulaciju s jednom jedinicom antitoksina u nizu razreñenja koja sadržavaju stalnu količinu antitoksina, a različite količine toksina. LH (luteinizirajući hormon) (ICSH, »interstitial cell stimulating hormone«, hormon koji stimuliše intersticijske ćelije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji izaziva luteinizaciju u jajniku i deluje na funkciju Leydigoviha ćelija. V. adenohypophysis i hormoni adenohipofize. Li, hemijski simbol za element lithium.

Hn., nedopušteno skraćivanje reci linimentum. liq., skrać. za liquor. Lo (limes nula), najveća količina toksina koja pomešana s jednom jedinicom antitoksina i ubrizgana potkožno zamorčetu teškom 250 g ne izaziva nikave reakcije. LSD, skrać. za dietil-amid lizergičke kiseline, psihohemijski BOT. LTH, v. adeno hypophysis i prolactin. Labbéov test (proba), v. test. Labbéov trougao, v. trougao.

lab-ferment, enzim koji omogućuje zgrušavanje mleka pretvarajući kazein u parakazein. labia, deo spoljnih polnih organa žene; 1. majora pudendi (velike usne), dva kožna nabora bogata potkožnim masnim tkivom. One se od stidnog brežuljka spuštaju paralelno prema čmaru i čine stidnu pukotinu. Unutrašnja površina im je mekana, glatka i tanka, a spoIjašnja grublja, deblja i pokrivena stidnim dlakama; 1. minora pudendi (male usne) nalaze se ispod velikih u vidu nabora, tj. duplikature sasvim nežne i tanke kože, idu paralelno i prednjim delom čine praeputium. labialis, labijalan, usnični, koji pripada usni. labirintni refleksi, v. refleks.

labium, usna ili usnica ili rub nekog organa koji liči na usnu, npr. /. superius oris, gornja usnica; /. majus pudendi, velika usna stidnice; /. leporinum, »zečja usna«, rascep gornje usne, nastao usled 443

laboratorija nepotpunog spajanja začetaka usne u toku embrionalnog razvoja. laboratorija, radionica, prostorija u kojoj se vrše neka stručna ili naučna ispitivanja. Ponekad se naziv laboratorija uzima i za ustanove koje proizvode razne hemijske, farmaceutske i si. proizvode. laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis. laboratorijski tehničar, v. tehničar. Labordeov metod, sin. Labordeovo veštačko pisanje (v. pod disanje). Labordeova klešta, klešta za držanje jezika u primeni stimulisanog Lal^ordeovog veštačkog disanja. V. Labordeov metod, Labordeovo veslačko disanje (v. pod disanje). Labordeovo veslačko disanje, v. disanje. labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum glenoidale, čašična usna u zglobu). labyrintbectomia, labirintektomija, hirurško otvaranje labirinta unutrašnjeg uha, čime se eliminiše njegova funkcija. Vrši se u slučaju gnojnog zapaljenja labirinta i u odmaklim slučajevima Menijerove bolesti. labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sastavnih delova opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Obično se završava isključenjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom gluvoćom. To vredi za sva gnojna zapaljenja, koja obično nastaju u toku hroničnog gnojnog otitisa, ali i za mnoga virusna zapaljenja, kao što su grip, parotitis, rubeola. Ograničeni labirintitis, 1. circumscripta, može dugo da postoji bez težih znakova, pa da onda iznenada preñe u difuzni gnojni labirintitis. Od gnojnog labirintitisa može da nastane i gnojni leptomeningitis. labyrinthus (grč. labyrinthos, od staroegipat. lopero hunt), ogromna zgrada s mnogo soba i hodnika, labirint, unutrašnje uvo smešteno u piramidi slepoočne kosti; 1. membranaceus, opnasti labirint, smešten u koštanom labirintu, sastoji se od mešinice (utriculus) za koju su pričvršćena tri polukružna kanala (ductus semicirculares) i od kesice (sacculus) od koje se unapred pruža opnasti puž (ductus cochlearis). U mešinici, kesici i polukružnim kanalima nalazi se prijemni aparat čula za održa444

lactatio vanje ravnoteže i orijentaciju u prostoru. U opnastom pužu nalazi se Cortijev organ, prijemni aparat čula sluha; 1. osseus, koštani labirint, sastoji se od centralne šupljine trema (vestibulum), tri polukružna kanala (canales semicirculares) i koštanog puža (cochlea). V. awns. lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili veštičino mleko, ili »babinje« mleko, javlja se u novoroñenčadi izmeñu trećeg i desetog dana po roñenju: iz natečenih dojki istiskuje se pokoja kapljica mleka koje liči na kolostrum, a koja se javlja usled dejstva materinih hormona na mlečnu žlezdu deteta; 1. sulphuris, v. Sulfur praecipitatum, laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, cepanja; (2) razderina, ozleda tkiva usled kidanja, razdiranja. V. laceribilan, lacerisan. lacerisan, raskinut, poderan. lacertus, mišići, naročito nadlaktice; 1. fibrosus, vezivna traka, pljosnati produžetak tetive mišića, izgrañen od čvrstog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis. lacrima, suza. lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glanduIa lacrimalis, suzna žlezda. lactacidaemia, laktacidemija, povećane količine mlečne kiseline u krvi, kao što se dešava posle velikih fizičkih napora. lactacidosis, laktacidoza, nenormalno povećanje mlečne kiseline u krvi; najčešće se opisuje u toku neracionalnog lečenja obolelih od šećerne bolesti (v. tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno fenil-etil bigvanidom (v. tamo). lactaciduria, laktacidurija, prisustvo mlečne kiseline u mokraći. lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci posle poroñaja. Sekrecija mleka u razvijenim mlečnim žlezdama vrši se pod dejstvom hormona prednjeg režnja hipofize prolaktina (luteotropnog h.) dok oksitocin, hormon zadnjeg režnja hipofize, stimuliše kontrakciju mioepitelnih ćelija mlečnih kanalića, izazivajući istiskivanje mleka kroz bradavice dojki. Sekreciju prolaktina stimulišu estrogeni, a koči progesteron.

Lactobacillis Lactobacillis, dugački, tanki, asporogeni, nepokretni, gram-pozitivni štapići; mikroaerofili ili anaerobi. Fermentacijom ugljenih hidrata proizvode veliku količinu mlečne kiseline. Nisu patogeni, sastavni su deo normalne flore digestivnog trakta i vagine. Najvažnije vrste su: L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L. Döderleini i L. Bois-Oppleri. lactoflavin, v. riboflavin. Lactosum, Saccharum lactis, läktoza, mlečni šećer. Beo, kristalan prašak, bez mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara lako ali sporo. Služi kao konstituens higroskopnih praškova za unutrašnju upotrebu. lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze u mokraći. Česta pojava u dojilja. lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, otvor krvnih sudova). lacunae urethrales, uretralne šupljike, mnogobrojna udubljenja ili jamice u sluznici uretre, čiji su otvori upravljeni u distalnom pravcu. Neke sadrže otvore uretralnih žlezda. Sin. uretralne šupljike. lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u unutrašnjem uglu oka gde se skupljaju suze pošto ih je gornji kapak razlio preko rožnice. Spolja je ograničen polumesečastim naborom vežnjače. laesio, lezija, ozleda, oštećenje, povreda. V. laesus. laesus, lediran, oštećen, povreñen, npr. functio laesa, oštećena funkcija. Laënnecov infarkt, hemoragijski infarkt pluća, V. infarctus haemorrhagicus. Laënnecova bolest, v. cirrhosis hepatis. Laënnekova ciroza, ciroza jetre sa stalnim znacima manjka androgena u oba pola, srazmerno težini oboljenja. Količina 17-ketosteroida je smanjena. Raspodela naslaga masti u muških je ženskog tipa. U muških bolesnika stidnjačka dlakavost je ženskog tipa. Većina cirotičara s jasnim znacima hipoadrogenije pretrpela je pogoršanje svoje muške polne uobličenosti, ali su znake tog nedostatka stvarno nosili u sebi i ranije. lagoftalmus, v. lagophthalmus. lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno zatvaranje kapaka, tako da deo očne ja-

laki lanci bučice ostaje nepokriven; mehanički L, nastaje usled ožiljnih promena kože kapaka ili lica pri jako izraženom egzoftalmusu; paralitički L, nastaje kao posledica paralize facijalnog živca; spastički L, javlja se usled spazma dizača gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena rožnjača se suši i dolazi do keratitis e Iagophthalmo. lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednostavni bazeni za prečišćavanje splavina manjih ili delova naselja. Potrebna površina 10 m2 po stanovniku, dubina 60 do 80 cm. Splavine se dovode na jednom, odvode na drugom kraju, za to vreme se otpadna voda prirodno prečisti delovanjem algi, koje se spontano razvijaju. lajonizacija, genska inaktivacija jednog X-hromosoma u somatskim ćelijama normalne žene i svih sem jednog X-hromosoma u patološkim stanjima u kojima somatska ćelija žene sadrži preko dva X-hromosoma. Kako se sasvim slučajno u jednim ćelijama inaktiviše X-hromosom nasleñen od majke a u drugim ćelijama X-hromosoma nasleñen od oca, pojedina tkiva žene imaju mozaičku strukturu. Sin. heterohromatinizacija, X-inaktivacija. lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlakticu s podlakticom. V. regio cubitit cubitus; bezbolski lakat, poremećaj u laktu igrača bezbola zbog otkidanja komada kosti ili hrskavice s glavice žbice; 1. golfista, bol izazvan epikondilitisom, u stvari zbog lezije mišića pregibača koji se pripajaju na unutrašnjem epikondilu ramenjače; 1. negovateljica, subluksacija glavice žbice pod distalni deo prstenastog ligamenta; rudarski L, povećanje burze (sluzne kese) nad vrhom lakta, koje nastaje oslanjanjem rudara na lakat pri radu; teniserski L, bolovi u spoljašnjoj strani lakta nastali usled zapaljenja ili nadraživanja pripoja opružačkih mišića na spoljašnjem kondilu ramenjače. V. cubitus rectus, cubitus valgus, cubitus var us. lakatni, v. cubitalis. laki lanci imunoglobulina (L-lanci), polipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami445

lakmus nokiselina, ulaze u sastav imunoglobulina. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos kapa- i lambda-lanaca u imunoglobulina čoveka je 2:1. U jednom molekulu imunoglobulina laki lanci su uvek istog tipa. Molekuli imunoglobulina koji imaju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance su tipa K. Bence-Jones proteini predstavljaju lake lance imunoglobulina. lakmus, plava boja koja se dobija od Roccella tinctoria i drugih lišaja. Glavni sastojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se upotrebljava kao alkalicidimetrijski indikator za pH izmeñu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5 lakmus je crven, a na pH 8,3 plav. lakmusova hartija, hartija za ceñenje natopljena lakmusom; služi kao indikator. Plava lakmusova hartija u kiselinama pocrveni, a crvena u bazama poplavi. laksantna sredstva, sredstva koja prouzrokuju pražnjenje creva izazivajući jaču i bržu peristaltiku. Deluju povećanjem sadržine crevnog sadržaja (na primer, agar, laksantne soli kao što su magnezijum-sulfat ili gorka so) koji mehanički draži nervne završetke u sluznici creva, ili hemijskim draženjem nervnih završetaka u ovoj sluznici (na primer, Oleum Ricini, Aloë,.Folia Sennae i dr.). laktagog, sredstvo koje pojačava izlučivanje mleka. laktalbumin, albumin koji se nalazi u mleku i koji liči na albumin seruma. laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje disaharida laktoze na glikozu i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku. laktobutirometar, naprava za odreñivanje masti u mleku. laktodensimetar, vrsta areometra kojim se odreñuje specifična težina mleka. Skala ovog areometra, razdeljena u laktodensimetarske stepeae, pokazuje za koliko je grama jedan litar mleka teži od jednog litra vode. Kravlje mleko pokazuje samo neznatna kolebanja specifične težine. Normalne varijacije specifične težine mleka u našim krajevima kreću se izmeñu 1,029 i 1,034 s prosečnom vrednošću 1,032. Grupno mešano mieko sa specifičnom težinom ispod 1,029 446

laminaria treba smatrati nenormalnim i neispravnim, Sin. laktometar. laktoflavin, v. nboflavin. laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim. laktometar, v. laktodenzimetar. laktoskop, aparat pomoću koga se odreñuje količina masti u mleku prema stepenu njegove propustljivosti za svetlosne zrake. laktoza, v. lactosum. lamarkizam, pravac biološkog evolucionizma koji se razvio iz originalne Lamarckove teorije, prvog sistematski izrañenog evolucionističkog gledišta. Po Lamarcku, živa bića su se menjala pod uticajem upotrebe i neupotrebe organa, što predstavlja reakciju organizma na dejstva spoljašnje sredine. Osobine stečene u individualnom životu nasledne su i na tom mehanizmu je zasnovana prilagoñenost živog sveta na uslove za život. Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata, iz crevnog trakta čoveka i nekih životinja. Sin. Giardia intestinalis. lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje izaziva Lamblia intestinalis. U teškim in-x fekcijama javljaju se povremeno prolivi. Ako su prodrle i u žučne puteve, dolazi do znakova holecistitisa. lamina, ploča, pločica, list; 1. dura, tanka ploča kompaktne kosti (prava alveolarna kost) koja oblaže spongiozu alveolarne čašice, prema zubu. Od korena zuba deli je ozublje; 1. metallica sec. Čupar, Čuparova metalna pločica za osteosintezu preloma donje vilice: klinovi u obliku zavrtnja uvlače se kroz bušotinu sa unutrašnje strane kosti, prolaze kroz spoljašnju kompaktu i pločicu, a fiksiraju se navratkom; sprečava se dislokacija, mimoilaženje i skraćenje patrljaka. laminaran tok krvi, proticanje krvi po slojevima: najsporije se kreću slojevi koji su u direktnom kontaktu sa zidom suda, a najbrže slojevi u centralnom delu suda. Uzrok laminarnog toka je što molekuli tečtaosti ^i dodiru sa zidom suda skoro se ne pomiču zbog adhezije. laminaria, laminarija, dilatatori materičnog ušća izrañeni od materijala koji

laminectomia bubri (koren gencijane, osušen fikus i dr.) i lagano šire cervikalni kanal. laminectomia, laminektomija, operativno odstranjivanje bodljastih nastavaka i lukova (arcus vertebrae) jednog ili više pršljenova u cilju da se kičmena moždina oslobodi pritiska pri prelomu ili da se izvrši odstranjivanje tumora u kičmenoj moždini ili neka intervencija na strukturama u kičmenom kanalu. lampbrush hromosom, (eng.) džinovski hromosom u jedru primarnih oocita nekih vrsta. Lanacolum (lanakol), smeša sterina i alifatskih alkohola; ulazi kao sastojak u podloge za lekovite masti, oficinalan je prema našoj farmakopeji. lanatoziñi (A, B, C), genuini glikozidi izolovani iz lišća biljke Digitalis lanata (vunasta pustikara), imaju kardiotoničko dejstvo; prema našoj farmakopeji oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid C). lančasta jedin jenja, v. jedinjenja. Landrijeva paraliza, v. paralysis. Langdon-Downova bolest, v. mongolismus. Langenbeckov iglodržač, v. iglo držač, Langenbeckov. Langenbeckov trougao, trougao čiji je vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji, osnovica duž anatomskog vrata butnjače, a spoljašnja strana duž velikog trohantera. Langenbeckova amputacija, amputacija u kojoj se režanj kroji i seče idući od spolja ka unutra. Langenbeckova incizija, v. incisio. Langerhansova ostrvca, endokrini deo pankreasa. Sastoji se od gomilica svetHh ćelija izmeñu acinusa egzokrinog dela pankreasa prožetih mrežom kapilara. U njima se razlikuje nekoliko vidova ćelija, koje luče insulin i glikagon, inkrete koji deluju na promet šećera. Langhansov sloj, u posteljičnim resicama sloj koji luči gonadostimulin, dok sincijalni sloj resica luči folikulin i progesteron. Langhansove ćelije, v. ćelije. Langhansove džinovske ćelije, v. ćelija.

»laparotoniie blanche« Langhansove trake, u meñuresičnim prostorima, kako na horionskoj ploči, tako i izmeñu pregrada materične posteljice, slažu se, u drugoj polovini trudnoće, u fibrinoidne trake, poznate kao Langhansove trake. V. Nitabuchove trake. lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata s atomskim brojevima 57 (lantan, La, 138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97). Metali su. Zbog slične atomske grañe meñusobno su vrlo slični i trovalentni. Tehnički su važni: cerijum se upotrebljava za kamenčiće, neodim se nalazi u tragovima u staklu za zaštitne naočare (neofansko staklo) i u laserima, europijum služi za izradu luminifora blenda kolor-televizijskih prijemnika. U lantanoide spadaju: lantan (La), cerijum, (Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), prometijum (Pm), samarijum (Sm), europijum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum (Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata, kojima se zbog velike sličnosti dodaju i oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) nazivaju se retke zemlje. lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmentovane dlačice koje se nalaze skoro po celoj površini kože (sem na dlanovima i tabanima). laparoscopia, laparoskopija, pregled trbušne šupljine instrumentom sličnim cistoskopu, koji se kroz trbušni zid uvuče u trbušnu duplju. Sin. abdominoskopija, celioskopija, ventroskopija. laparotomia, laparotomija, otvaranje trbušne duplje prosecanjem trbušnog zida; eksplorativna laparotomija, otvaranje trbušne duplje radi postavljanja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi kliničkim pregledom ili radi procene mogućnosti neke operacije. Sin. probna laparotomija. »laparotomie blanche«, (fr.) šlepa laparotomija, laporotomija kojom se ništa ne otkriva u trbušnoj duplji, ali se vrši iz opreznosti da se ne bi previdelo neko hitno hirurško oboljenje ili povreda abdominalnih organa. »Laparotomija blanš« nije skopčana s bilo kakvom opasnosti i komplikacijom. 447

lapis lapis, (lat. kamen) danas se u medicini upotrebljavaju: L infernalis (Argenti nitras u obliku štapića) i L mitigatus (Argenti nitras cum Kalio nitrate u obliku štapića) kao kaustična sredstva. V. Argentum. Lardennoisovo dugme, metalno dugme, modifikacija Murphyjevog dugmeta: koristi se za crevnu anastomozu. V. Murphyjevo dugme. laringektomija, v. laryngectomia. larinksni divertikul, v. diverticulum. Larreyev trougao, trough otvor izmeñu rebarnog i grudnjačnog dela prečage preko koga unutrašnji grudni krvni sudovi dospevaju u gornji podrebarni predeo. V. trigonum sternocostale. Larreyeva amputacija, način dezartikulacije ramenjače rezom koji se pruža od akromiona naniže, duž nadlaktice oko 8 cm. Razdvaja se deltoidni mišić, zatim se odatle opseca mišica idući prema najvišoj taćki potpazušne jame. larva, v. metamorfoza. larva migrans, oboljenje prouzrokovano larvama izvesnih vrsta muva (Gastrophilus hypoderma bovis, Gastrophilus equi itd.) koje buše kožu ostavljajući trag u vidu isprepletane crvene linije, si- roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. creeping disease, myiasis linearis cutis. larvatus, larviran, u med. bez tipičnih znakova, maskiran, skriven, npr. encephalitis larvata, prikriveni encefalitis. larvirani encefalitis, v. encephalitis. laryngectomia totalis, totalna laringektomija, hirurško odstranjenje čitavog grkljana, dela ždrela koji mu pripada i najgornjeg dela traheje. Posle operacije ostaje trajna traheostoma. Vrši se u slučaju većeg karcinoma u larinksu. laryngeus, grkljanski. laryngismus, laringizam, kratkotrajan grč glasnica u aduciranom položaju koji izaziva kratkotrajan napad gušenja. laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice grkljana; 1. subglottica, akutno zapaljenje sluznice grkljana u subglotičnom predelu. Javlja se najčešće u ranom dečijem uzrastu i dovodi brzo do stridora, a katkad i do potrebe hitne traheotomi448

larynx je. Odatle njegova sličnost s difterijskim krupom. Meñutim, u laringitisu subglotisu nema pseudomembrana, već samo oteklina sluznice sužuje lumen grkljana u subglotičnoj regiji. Od etioloških faktora dolaze u obzir respiracijska infekcija, respiracijska alergija, meteorološki faktor (prolazak ciklona) i neurovegetativna stigmatizacija. V. pseudocroup. laryngocele, laringokela, proširenje Morgagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji pod pritiskom ekspiracijskog vazduha može da se naduva toliko da svojim gornjim polom preñe u okolinu grkljana. laryngologia, laringologija, nauka o grkljanu i o njegovim oboljenjima. laryngopharynx, laringofarinks, donji sprat šupljine ždrela (pars laryngea pharyngis, hypopharynx). laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili delimična oduzetost unutrašnjih mišića grkljana. Sin. paraliza larinksa. laryngoscopia, laringoskopija, unutrašnji pregled grkljana; L directa, vrši se pomoću osvetljenog spekulumâ u obliku kratke okrugle cevi, koja se kroz usta uvodi u predvorje larinksa. Za izvoñenje direktne laringoskopije potrebna je anestezija, površinska ili opšta; 1. indirecta, vrši se pomoću larinksnog ogledala, koje se stavlja u usta, i čeonog ogledala, kojim se baca reflektövana svetlost na larinksno ogledalo; mikroskopska L, upotreba operacijskog mikroskopa za direktoskopsko ispitivanje i za vršenje odreñenih endoskopskih zahvata u njemu (npr. biopsije). laryngospasmus, laringospazam, napadi gušenja u odojčeta usled naglog grča unutrašnje muskulature larinksa. Može da se javi kao samostalno oboljenje ili kao deo spazmofilije, tetanije. laryngotomia, laringotomija, operacijsko otvaranje grkljana u cilju uklanjanja patoloških stanja iz njegovog unutrašnjeg zida, obično pomoću medijanog reza na vratu. Češće su u upotrebi. Sin. tireotomija ili laringofisura. larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju, smešten u prednjem delu vrata. Nastavlja se dušnikom. Sastoji se od hrskavica, spojenih u male zglobove u kojima se

Lasègueov znak kreću pod dejstvom malih poprečnoprugastih mišića. Iznutra je grkljan obložen sluznicom s dva para poprečnih nabora na bočnim zidovima. To su lažne i prave glasne žice. Gornje ili lažne glasne žice nazivaju se plicae ventriculares. Donje ili prave glasne žice (plicae vocales) treperenjem proizvode glas. Lasegueov znak, v. Lazarevićev znak (pod znak). Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata. latens, latentan, skriven, nemanifèstan. latentna slika, nevidljiva slika koja nastaje osvetljenjem fotoemulzije aktiničnim zracima. Ona postaje vidljivom kada se izloži dejstvu razvijača. V. razvijao, aktinični zraci.

latentni stadijum, v. stadijum. lateralis, lateralan, bočni, pobočni, koji se nalazi dalje od središne ravni. Suprotno od medialis. lateroflexio, laterofleksija, pregibanje nerkog organa u stranu (npr. 1. uteri, bočni nagib materice). lateropulzija, nemogućnost zadržavanja pravca kretanja posle udarca s boka. Viña se u hroničnih encefalitičara, a posledica je poremećaja u mišićnom tonusu. latus, (1) širok, npr. ligamentum latum uteri, široka materična veza; (2) bok, strana, npr. latus dextrum, desna sl.rana. Laudanum, staro ime za opijum. Ovim imenom je opijum nazivao još Paracelsus (od latinske reci laudare - hvaliti); L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L. liquidum Sydenhami, Tinctura Opii crocata.

Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldonijev sindrom, v. syndroma i diencejalno-retinalna degeneracija. lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog organa (želuca, creva i dr.). laxans, laksans, sredstvo za čišćenje. Sin. laxativum. laxantia, laksancije, v. laksativna sredstva. laxativum, v. laxans. lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele od kuge ili bolnica za infektivne bolesti. Karantinska stanica. 29 Medicinski leksikon

Le Fortov prelom Lazarevićev simptom, v. znak. lažna hematurija, v. haematuria. lažni divertikul, v. diver tic ulum. LD-antigeni, histokompatibilni antigeni na limfocitima. Mogu se dokazati pomoću mešane kulture limfocita. V. mešana limfocitna reakcija. Odgovorni su za proliferativnu fazu mešane limfocitne reakcije. L. E. cells (eng.), LE-ćelije, ćelije eritemskog lupusa, neutrofilni granulocit koji je fagocitovao homogenu, intenzivno obojenu inkluziju, koja je u stvari ostatak jedra drugog granulocita napadnutog antinukleusnim antitelom. Fenomen je odlika sistemskog lupusa, ali se može naći i u drugim sistemskim bolestima vezivnog tkiva. lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna vrsta glicerofosfatida u čiji sastav, pored glićerola, ulaze fosforna kiselina, više masne kiseline i kvaternarna amonijum baza holin. Lecitin se nalazi u nervnom tkivu, semenu, žumancetu i drugim životinjskim i biljnim tkivima. lecitofor, trofoblast, postavljen listom vanembrionog mezoderma, pretvara se u spoljašnji ovoj, horion, dok se vitelinski endoderm, lecitofor, obložen mezodermnom listom, pretvara u umbilikalnu kesu. lečenje (terapia), jedna u nizu mera zdravstvene zaštite koje počinju unapreñenjem zdravlja, a završavaju se rehabilitacijom. Ostvaruje se radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih organizacija. Prema svojoj prirodi lečenje može biti opšte (jačanje opštih sposobnosti organizma) i specifično. Specifično se deli na simptomatsko (kada je usmereno samo na znake bolesti) i kauzalno (lečenje uzroka oboljenja). Prema poreklu lečenje se provodi biljem, lekovima (medikamentozno), fizičkim agensima (toplotom, elektricitetom, vodom), hirurškim intervencijama, dijetom i radom; v. therapia. lečnja, v. cura. leñna vrpca, v. svitnjak. Le Fortov prelom, bilateralni horizontalni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste Le Fortovog preloma. Le Fortov pre449

L-oblici bakterija lom I, horizontalni prelom alveolarnih duplji vilice u kom se zubi nalaze u odvaljenom procesusu; Le Fortov prelom II, jednostran ili obostran prelom vilice u kome je njeno telo odvojeno od skele ta lica; prelom može da se širi naniže na tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom III, u kome je ćela maksila i jedna ili više kosti lica odvaljeno od kraniofacijalnog skeleta. L-oblici bakterija, varijacije bakterija koje su, pod raznim uticajima, izgubile osobinu da stvaraju ćelijski zid. Odlikuju se polimorfizmom, za većinu je svojstven loptast oblik. Mogu da dostignu veličinu do 20 mikrona i nazivaju se »krupna tela« (»large bodie«), njima se stvara veliki broj sićušnih granula i kokoidnih telašca. Bez obzira od koje bakterije potiču, L-oblici su istog izgleda pa se zbog toga ne mogu razlikovati sve dok se ne vrate opet u bakterijski oblik. L-oblici (nazvane prema početnom slovu Listerovog instituta).

Legalova reakcija, v. reakcija. lege artis, po propisu veštine, po zakonu, prema propisima medicine. V. vitium^ artis. legure, smeša metala s drugim metalom ili nèmetalom, u sastav legura ulaze najmanje dva elementa (metal-metal ili metal-nemetal). Takve su legure, npr. mesing, amalgami i dr. Legure su u suštini jedinjenja nestehiometrijskog sastava. Neke legure, pak, imaju stalan odnos, npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili više metala uzajamno rastvorljiva i koji grade čvrste rastvore. Legure zlata i platine primenjuju se za izradu fiksnih zubnih proteza, a legure hroma za izradu delimičnih proteza. Leinerova bolest, v. erythrodermia desquamativa. leiomyoma, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija glatkih mišića. Najčešće se javlja na materici, zatim mnogo rede na ostalim organima koji imaju u svojoj grañi glatke mišiće, npr., digestivni trakt. Ma gde se pojavila, neoplazma je sporog rasta, jasno ograničena, okruglasta, sivobeličasta, na 450

lek

preseku vlaknaste grañe i čvrsta. U materici obično dostiže velike dimenzije. leiomyosarcoma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija glatkih mišića. Javlja se na istim organima kao i benigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyoma. Leishmania, parazit iz grupe protozoa složenog životnog ciklusa, a prenosi ga vrstai dvokrilaca phlebotomus (sandfly-mušica peskara). Tri su vrste lajšmanija poznate i morfološki različne; L. donovanii, koja izaziva kala-azar (utrobna lajšmanioza) najčešće se javlja u Indiji. Prouzrokovači se nalaze fagocitirani od strane ćelija retikuloendotelnog sistema. Druga vrsta je L. tropica, izaziva kožne promene u vidu hroničnih grizlica. Najčešće se javlja u zemljama oko Sredozemlja. Treća vrsta je L. brazilienzis, javlja se u vidu hroničnih granulomatoznih grizlica s pretežnom lokalizacijom na sluznici usta, nosa i ždreIa. leishmaniosis, lajšmaniozis, lajšmanioza, kala-azar, hronično oboljenje retikuloendotelnog sistema izazvano parazitima roda Leismania. Bolest tropskih krajeva i zemalja oko Sredozemnog mora. Izvor bolesti su životinje (pas), a prenosioci - flebotomi; kožna L, uglavnom benigno oboljenje s pojavom čvorića na koži i to na mestu uboda flebotoma. Izlečenje je uglavnom spontano; visceralna L, generalizovano oboljenje sa slikom teške, hronične retikuloendotelioze. Početak postepen, a bolest postaje upadljiva tek kada se ustali: febrilnost, bledilo, hepatosplenomegalija i limfadenopatija. Bolest traje 6-12 meseci i obično se završava letalno. lek, ototoksični L, kinin streptomicin, kanamicin i neomicin mogu da oštete Cortijev organ. Pomenuti antibiotici mogu da dovedu i do obostranog i trajnog gubitka sluha velikog stepena, čak nekad posle primene samo malih količina leka. Gubitak može da dostigne i stepen potpune gluvoće. Pomenute antibiotike treba upotrebiti samo kad ne mogu da se zamene drugim lekovima (npr. strep-

lekar tomicin samo za tuberkulozna oboljenja). V. remedium, medicamentum. lekar, stručnjak koji u praksi sprovodi nauku i umetnost medicine. Prema Svet-skoj zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba koja je uspešno završila propisani program studija na medicinskom fakultetu i time stekla kvalifikaciju za obavljanje medicinske prakse, koristeći pri tom nezavisnost u prosuñivanju i odlučivanju o unapreñenju zajedničkog (komunalnog) i individualnog zdravlja. Na osnovu sadržaja rada lekar može biti a) lekar opšte prakse i b) lekar specijalista; domaći L, (1) kućni, porodični lekar, obično 1. opšte medicine, 1. koji stalno leci članove neke porodice i koji vodi nadzor nad njihovim zdravljem; (2) uobičajeni naziv za knjigu, popularni priručnik sa savetima za održavanje zdravlja; klinički L, lekar koji radi na klinici; 1. opšte prakse, lekar koji ne ograničava svoju aktivnost na odreñene bolesti, niti na odreñene kategorije stanovništva, nego preuzima odgovornost za obez-beñenje sveobuhvatne zdravstvene zaštite stanovništva koje živi na jednoj užoj teritoriji. Pri tome, lekar opšte prakse interveniše kod obolelih i povre-ñenih u svim onim slučajevima u kojima priroda bolesti ili povrede ne zahte-va specijalističko lečenje, odnosno leče-nje na višem nivou stručnosti; 1. specijalista, lekar koji posle završenog pripravničkog staža i položenog stručog ispita prolazi kroz poseban vid organizovanog stručnog usavršavanja - specijalizaciju, u cilju osposobljavanja za obavljanje stručnog i naučnog rada u odre* ñenim oblastima medicine. Specijalizacija obuhvata specijalistički staž i specijalistički ispit u različitim oblastima medicinskih nauka kao što su: interna medicina, hirurgija, pedijatrija, akušerstvo i ginekologija, otorinolaringologija, oftalmologija, socijalna medicina, epidemiologija, sudska medicina itd.; školski L, lekar koji se bavi zdravstvenom i socijalnom zaštitom učenika. On treba dobro da poznaje osnove opšte higijene, higijene škola, higijene školske dece, dečje infektivne bolesti, osnovne princi-

29*

lemniscus pe pedagogije i načela savremenog vaspitanja školske dece. Po prirodi svoga posla, on je istovremeno i socijalni radnik i treba da je dobro upoznat sa socijalnim problemima socijalne higijene. lekarska etika/skup pravila i propisa o profesionalnom moralu koji odreñuju odnose lekara prema bolesniku i društvu, prema svojim učiteljima, kolegama, učenicima itd. Postoje razni kodeksi 1. e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji se i danas u mnogim zemljama primenjuje pod nazivom Hipokratove zakletve. Pošto većina pravila lekarske etike važi i za druge zdravstvene radnike, bolje je upotrebljavati pojam medicinska etika. V. deontologija, Ženevska zakletva. lekarska tajna, profesionalna tajna, koja podrazumeva poznavanje odreñenih činjenica koje ne mogu biti saopštene drugim osobama ili javnosti, a da se pri tom ne povrede interesi pojedinca ili zajednice. Pitanje čuvanja lekarske tajne vezano je za početak medicinske profesije. Udruženje antičkih lekara zabranjivalo je svojim članovima odavanje tajni. Hipokratova zakletva sadrži i deo posvećen tajni. Danas je pitanje lekarske tajne našlo svoje mesto i u Ženevskoj modifikaciji Hipokratove zakletve, kodeksu etike zdravstvenih radnika SFRJ i Krivičnom zakonu SFRJ. lekovita blata, v. peloidi, fango. lekovita voda, v. voda. lekovite klizme, v. clysma. lekovite masti, v. unguenta. lekovito bilje, v. bilje, lekovito. lektini, supstancije biljnog porekla koje specifično aglutinišu humane eritrocite (A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitogena svojstva na limfocite. V. mitogeni. Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin. V. fitohemaglutinin. lemljenje, (stom.) spajanje delova većih metalnih konstrukcija u jednu celinu pomoću legure (lema) s nižom tačkom topljenja. Istopljena legura popunjava uzani prostor izmeñu metalnih površina. lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1. medialis, senzitivni put centralnog 451

leptospirosis

lens crystalline

nervnog sistema, sprovodi duboki senzibilitet. lens crystallina, očno sočivo, bikonveksnog oblika, potpuno providno. Služi za prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi se iza dužice, a ispred staklastog tela. Pričvršćeno je tankim vlaknima (zonula ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom cilijarnog mišića menja ispupčenost svojih površina i tako vrši akomodaciju. V. accomodatio. lente-insulin, insulin-cink suspenzija, mešavina krupno kristalne insulin-cink suspenzije (ultra lente) i amorfne insulin-cink suspenzije (semilente) u odnosu 7:3; preparat insulina s protrahovanim dejstvom. lenticonus, lentikonuš, poremećaj oblika sočiva. Izbočenje u vidu kupe na prednjoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior) površini sočiva. lentiginosis profusa, diseminacija većeg broja lentiga po čitavoj koži. lentigo, mrka do crna nevoidna formacija oblika i. veličine sočiva. leontiasis (leoniasis), slivanjem čvorastih granuloma kod lepre (leproma) na licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades leon (t)ina; L ossea, postepeno patološ-^ ko povećanje kostiju lica i lobanje, dovodi do deformacije lica. Naročito su uvećane i zadebljane gornja i donja vilica. Poremećaj počinje u prvoj deceniji života. Često je začepljenje maksilarnog sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije zuba i usporeno nicanje stalnih zuba. leotropno vreteno, deobno vreteno blastomera uvek je koso postavljeno u odnosu na upravnu osu jajeta, bilo da je upravljeno u pravcu kretanja kazaljke na časovniku (deksiotropni tip) ili u suprotnom pravcu (leotropni tip vretena). lepra, lepra je najčešće oboljenje kože prouzrokovano Hansenovim bacilom koji je sličan bacilu tuberkuloze. Zahvaćenost kože daje nodularni oblik, a kada su i živci zahvaćeni javlja se anestetički oblik. Promene se mogu naći u jetri, slezini, limfnim žlezdama, semenicima i u drugim organima. Bolest traje dugo, i do 20 godina, a sekundarna amiloidoza bubrega je čest uzrok smrti. U svim za452

hvaćenim strukturama javlja se karakteristična granulomatozna reakcija s velikim fagocitima u čijim protoplazmama se nalazi obično masa pi ouzrokovača-bacila lepre; (seksotropija), polne razlike se najbolje zapažaju u učestalosti i nozološkom tipu lepre, od koje muški obolevaju češće nego žene. Pre puberteta od lepre više obolevaju žene. U žene se češće sreće tuberkulozni (benigni) oblik, a u muškog je lepra maligni oblik; L lepromatosa, plavičastocrvene pege i nodozni, anestetički infiltrati pretežno lokalizovani na licu. Konfluencijom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1. tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hiperpigmentovane, analgetičke pege, nodozno zadebljanje nerava, naročito na ekstremitetima i cervikalnom predelu, parestezije, atrofije i mutilacije (L mutilans).

lepršanje srca, v. flutter. leptomeninx, meka moždanica, zajednički naziv za paučinastu i tanku moždani-cu (arachnoidea i pia mater). leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj mejotskoj deobi u kome se hromosomi javljaju kao fina pojedinačna, nesparena vlakna. Leptospira, rod iz familije Spirochaetaceae. Organizmi pokretni, lišeni osovinskog vlakna. Na elektronskom mikroskopu nije dokazano ni prisustvo flagela, ni unutrašnje strukture. Njihovi spiralni uvojci su mnogobrojni i veoma zgusnuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku slova C ili S. Leptospire se nalaze u prirodi, naročito u ustajalim vodama. Neke kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge patogene za čoveka i životinje: L. icterohaemorhagiae (Weilova bolest), L. grippotyphosa, bataviae, seroe, canicoIa, hebdomalis, pomona. leptospirosis, leptospiroza, akutno uopšteno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi se mokraćom obolelih glodara i stoke. Leptospirozis počinje febrilnim stanjem, a zatim se razvija jedan od kliničkih oblika: meningealni, gripotifozni, ikterusni, osipni i dr. Najčešći je meningitis (v. meningitis). Najteži je ikterusni

leptoteno jedro

oblik, poznat kao Vajlova bolest. Počinje kao teško septičko oboljenje, a zatim se razvijaju: žutica, oštećenje bubrega, azotemija i hemoragije. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se potvrñuje serološki. leptoteno jedro, hromatin u jajnim ćelijama trpi čitav niz promena u toku ovogeneze. On je u prvo vreme u vidu mreže (deutobrokna jedra), zatim se stapa u tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u jednom trenutku smešta na jednom polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda uzdužno izdeljuje (diploteno jedro). Lereboulletov sindrom, v. gojaznost. Lericheov sindrom, v. syndroma. Lernerov sindrom, v. sindrom.

les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa da bi se zvanično utvrdilo daje nastupila smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila prirodna ili nasilna. V. obductio, coroner. letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt. letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreñena količina zračne energije koja ubija neko biće ili ćelije. letalni gen, v. gen.

letargički encefalitis, u tom oboljenju zapažen je izvestan stepen poremećaja seksualne funkcije, a kao posledice se navode poremećaji u erekciji. lethargia, letargija, bolesno produženo spavanje. letnji prurigo (eng. summer prurigo), v. dermatopathia photogenica. Letterer-Siweova bolest, v. bolest.

leucaemia, leukemija, maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremećeno razmnožavanje i sazrevanje krvnih ćelija, uglavnom leukocita i njihovih matičnih ćelija, u kostnoj srži, limfnim organima, a često i u drugim organima, a skoro uvek i povećan broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u čoveka іѵ virusima, čije delovanje pomažu nasledni (genski) i izvesni spoljašnji činioci (joni-zujuća zračenja, hemijska jedinjenja i dr.). Podéljena je na osnovu trajanja bolesti na akutnu i hroničnu leukemiju, a na osnovu tipa ćelija na granulocitnu, limfocitnu i monocitnu; 1. acuta, klinič-

leucaemia

ki oblik leukemije koji naglo počinje i završava se obično smrtno za nekoliko sedmica ili meseci. U sasvim početnom stadijumu može biti aleukemički oblik, ali uskoro broj belih krvnih zrnaca postaje veoma visok. Bele krvne ćelije u perifernoj krvi skoro su isključivo mladi oblici, mijeloblasti i limfoblasti, čije je razlikovanje veoma teško. Pri obdukciji srž kostiju je hiperplastična, preplavljena mladim ćelijama bele krvne loze. Limfne žlezde, krajnici i slezina su u većine bolesnika umereno uvećane; 1. lymphocytaria, leukemija nastala umnožavanjem limfocita. Obično je hroničnog toka s uvećanim limfnim žlezdama u čitavom organizmu, dok je slezina umereno povećana zbog hiperplazije limfnog tkiva u njoj. Uvećane limfne žlezde na preseku liče na riblje meso. Broj belih krvnih zrnaca u krvi je nešto ispod 100.000 na l kubni milimetar. U završnom stadijumu bolesti nastaje teška anemija pored kaheksije, teška krvarenja u centralnom nervnom sistemu često su neposredni uzrok smrti; 1. monocytaria, hiperplazija retikuloendotelnog sistema s uvećanom slezinom, jetrom i limfnim žlezdama, kao i pojavom velikog broja monocitarnih ćelija u krvi. Srž kostiju je u većini slučajeva zahvaćena. Bolest je praćena izraženom naklonošću ka krvarenjima, pojavama ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Oboljenje vodi smrtnom ishodu zbog krvarenja i infekcija usled znatno smanjene otpornosti organizma i anemije. Lezije na koži su češće nego u drugih oblika leukemije; 1. myelogenes, nastaje umnožavanjem granulisanih leukocita u perifernoj krvi i to nezrelih oblika mijelocita i mijeloblasta. Broj leukocita u krvi dostiže visoke cifre i do 500.000, pa i više. Broj trombocita je takoñe povećan, dok se broj crvenih krvnih zrnaca progresivno smanjuje. Glavne promene u ovom obliku leukemije se odigravaju u srži kostiju koja postaje sivomrka i čvršća. Slezina se enormno uvećava, tamnocrvena je i čvrsta. U grañi slezine dominiraju mijelociti, dok je limfatički aparat znatno ili potpuno potisnut; 1. 453

leucaemia

leucocytosis

mocytica, plazmocitna leukemija, u acuta myeloblastica, akutna granulokoje postoje pretežno plazmociti u krvi; citna leukemija; L acuta promyelocytiredak evolutivni tok plazmocitoma; Scca, akutna promijelocitna leukemija, u hillingova L, 1. monocytica. kojoj prornijelociti čine najveći broj leukocita u kostnoj srži i perifernoj krvi; 1. leucaemia, leukemid, izraz za sve kožne promene koje mogu postojati u leukealeukaemica, aleukemijska leukemija, miji. Mogu biti nespecifični (papule, u koje je broj leukocita u perifernoj krvi purpura), ili specifični leukemidi, koji normalan ili smanjen; 1. basophilica, predstavljaju prave leukemijske infiltbazofilna leukemija u koje je broj bazorate. filnih granulocita povećan u krvi, blastna L; akutna leukemija u kojoj se uglav leucaemogenes, leukemogen, svaka supstancija koja može da izazove pojav leunom javljaju nediferentovane, matične kemije. ćelije. 1. chronica granulocvtica, hronična granulocitna leukemija, leukemi leucaemogenesis, leukemogeneza, stvaranje i razvoj leukemije. ja u kojoj postoji izražena leukocitoza, hepatosplenomegalija, pozitivan leucaemoides, leukemoidni, izraz za kliničke pojave ili hematološke promene filadelfijski (PhO hromosom i progrekoje veoma liče na iste pojave i promesivna anemija; uslovljena je nenormalne u leukemiji, tako da ih je često teško nim bujanjem ćelija granulocitne loze i odvojiti od leukemije. hematopoeznim organima; 1. chronica lymphocytica, hronična limfocitna leucin, a-aminoizokapronska kiselina leukemija, bolest starijih osoba u koje koja se označava simbolom Leu. Jedna postoji sistemsko povećanje limfnih je od aminokiselina koje su neophodno žlezda, često slezine, manje ili više povepotrebne za život. Nalazi se, npr., u panćan broj leukocita, smanjenje humorkreasu, a u mokraću prelazi u slučajeviskog imuniteta, autoimune bolesti i limma akutne žute atrofije jetre. focitna metaplazija kostne srži; 1. chro- leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina nica myelogenes (myeloidea), v. /. u mokraći. chronica granulocytica; I. cutis, kožna leucocoria, leukokorija, stanje oka kada ispoljavanja leukemije; 1. eosinophilije zadnji segment ispunjen organizovaca, eozinofilna leukemija, u koje najveći nim tkivom koje daje beličasti refleks broj leukocita čine eozinofilni granuloiza providnog sočiva. Uzrok može biti citi; može imati akutni tok; 1. haemocyzapaljenje, organizovan izliv krvi, retrotoblastica, v. blastna leukemija; 1. hylentalna fibroplazija, postojanje hiperstiocytica, akutna monoblastna leukeplastičkog staklastog tela, displazija mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1. mrežnjače i dr. Raniji naziv je bio pseulymphoidea. v. /. lymphocytica chronidoglioma. ca; limfosarkomskih ćelija L 1 vrsta leucocythaemia, leukocitemija, sin. leulimfosarkoma u kojeg zbog infiltracije kaemia. kostne srži limfosarkomskim ćelijama leucocytopenia, leukocitopenija, smanjepostoji veliki broj tih ćelija u perifernoj nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1. krvi; 1. mastocytica, u koje postoji velicongenitalis, uroñena neutropenija; 1. ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. memaligna, agranulocytosis. gakaryocytica, megakariocitna leuke- leucocytosis, leukocitoza, prolazno povemija, v. thrombocythaemia haemorrhagićanje broja leukocita u perifernoij krvi, ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog koje mogu izazvati mnogi činioci (infeksvoje veličine, mijeloblasti liče na limfocije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. absocite; 1. monocytica, 1. acuta monoblasluta, apsolutna leukocitoza, povećanje tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su celokupnog broja leukocita; bazofilna ćelije slične mijeloblastima, i SchiliinL, povećanje bazofilnih granulocita u gov tip u kojeg ćelije liče na monocite; krvi; neutrofilna L, izazvana povećaNaegelijeva L, 1. monocytica; L plasnjem neutrofilnih granulocita; 1. phy454

leucodermia siologica, fiziološka leukocitoza koja nije izazvana patogenim činiocima, nego fiziološkim reakcijama (unošenje hrane i dr.); 1. relativa, relativna leukocitoza, prividno povećanje jedne od leukocitnih vrsta bez povećanja celokupnog broja leukocita. leucodermia, leukodermija, mestimično odsustvo normalnog pigmenta u koži ili njegovog smanjenja (hypochromia). Može biti uroñena ili sekundarna, posle ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acquisition centrifugum Sutton, kružna, vitiliginozna ahromija oko mrkog nevusa. leucoencephalopathia, leukoencefalopatija, naziv za veliki broj heterogenih oboljenja bele supstancije centralnog nervnog sistema, koja se javljaju u mladih i starijih osoba, u akutnom ili postepenom obliku, a traju nekoliko meseci ili godina. Bela supstancija mozga je želatinozna ili može biti sklerotična, a mozak je u celosti mek. Može da postoji difuzna skleroza ili da je uopšte nema. leucoerythroblastosis, leukoeritroblastoza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj srži postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju hematopoeznom tkivu. Leukoeritroblastoza je praćena nalazom mladih oblika ćelija eritrocitne i granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. anaemia myelophthisica. V. anaemia. leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotinica palati, nikotinska leukokeratoza nepca, pojavljuju se suhi listići orožaie sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo beličasto zamućenje sluzničnog epitela. Pri nastajanju te pojave pušenje igra znatnu ulogu, a smatra se i kao prekancersko stanje. leucoma, leukom, veoma gusto zamućenje u rožnjači, bele boje. Posledica je povrede ili zapaljenja; 1. corneae adhaerens, leucoma corneae + synechia anterior (zamućenje rpžnjače bele boje + sraslina dužice s rožnjačom). Nastaje posle perforacija rožnjače koje su praćene ispadom dužice. leucomelanodermia, leukomelanodermija, pojava pegastih depigmentacija pored hiperpigmenracija, npr., u xeroderma pigmentosürn ili u drugom stadi-

leucotomia jumu sifilisa (leucomelanodermia syphiliticum). leuconychia, leukonihija, tačkasto (1. punctata), trakasto (1. striata) ili potpuno obezbojenje (1. totalis) nokatne ploče, usled prodiranja vazduha u nju. leucopathia, v. albinismus, vitiligo. leucopenia, leukopenija, smanjen broj belih krvnih ćelija u perifernoj krvi. Leukopenija se javlja u izvesnim oboljenjima, kao što je trbušni tifus, influenca i većina virusnih infekcija. leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratotične ploče bele boje na sluznici usta nastale npr. usled lokalnih iritacija, pušenja, alergije i dr. Izrazito je hroničnog toka, sporo ali neprekidno progredira. Ubraja se u prekancerozna stanja. Najčešća je na dorzalnoj površini jezika, rumenom delu usana i bukalnoj sluznici. Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta dobijaju beličast ton, a na kraju se stvaraju bele, neravne promene u vidu ploča ili traka, iznad nivoa okolne sluznice, koje mogu da se parcelišu. Subjektivne tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicotina; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nicotinica, beličaste hiperkeratotičke promene na nepcu u hroničnih pušača. Udružene su sa zapaljenjem malih pljuvačnih žlezda  nepcu. Za razliku od prave leukoplakije, ako se prekine s pušenjem, ove promene se Ijušte i nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia. leucosarcoma, leukosarkom, ograničena neoplazma nastala umnožavanjem Hmfocitnih ili mijelogenih ćelija, praćena krvnom slikom karakterističnom za leukemiju. leucosis, v. leucaemia. leucotaxin, supstancija koja se oslobaña iz oštećenog tkiva i koja utiče na propustljivost endotela zida kapilara, izazivajući migraciju polimorfonuklearnih leukocita u zonu oštećenog tkiva. leucotomia, leukotomija, operacija koja se sastoji od presecanja bele moždane mase ispred čeonih rogova bočnih komora u cilju izmene afektivnog stava prema zbivanjima. Indiferentnost koja se postiže u slučajevima kada se smatra 455

leucotrichia da je operacija uspela korisna je u starih hronično uzbuñenih duševnih bolesnika. Sin. lobotomia. leucotrichia, leukotrihija, uroñena obezbojenost dlaka. leucotrichosis, leukotrihoza, señenje kose. leucovorin, leukovorin, folinska kiselina; služi kao antidot prilikom lečenja antagonistima (analogima) pteroilglutaminske (folne) kiseline. leukaemia, v. leucaemia. leukemoidna reakcija, v. reactio leucaemoides. leukocitna formula, relativni odnos pojedinih ćelija bele krvne loze u perifernoj krvi, izražen u procentima. Mnogo korisnije se formula izražava apsolutnim brojem pojedinih ćelija leukocitne loze u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin. diferencijalna krvna slika. leukotaksin, polipeptid koji nastaje na mestu ozlede, a ima ulogu u povećanju propustljivosti kapilara, privlačeći bela krvna zrnca. leukotom, kanila kroz koju se provlači žičana omča radi izvoñenja leukotomije operativnim putem. V. leucotomia, lobotomia. levalorfan, antagonist opijata, po dejstvñ deset puta jači od nalorfina. levarterenol, v. noradrenalin. levi, v. sinister. levis, lagan. Suprotno: gravis. levodopa, levodihidroksifenil-alanin, aminokiselina koja služi kao sredstvo za lečenje Parkinsonovog sindroma. levogiran, koji skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo (označava se sa -). Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi kristali. Leydigove ćelije, v. ćelije. lezbijska ljubav, ženska homoseksualnost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphismus. lezbijka, ženska osoba koja se seksualno zadovoljava s drugom ženskom osobom. V. sapphismus. lezija, patološki ili traumatski prekid kontinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela tela; centralna L, neka lezija centralnog nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi 456

lichen u predelu četvrte moždane komore kao rezultat manje traume; impakciona L, lezija pršljenskog zgloba, u kojoj je nenormalno jako zadebljan meñupršljenski diskus s meñusobnim približavanjem koštanih delova; lokalna L, lezija centralnog nervnog sistema koja daje odreñene lokalne simptome; molekularna L, lezija koja nije vidljiva slobodnim okom već samo mikroskopom; organska L, strukturna lezija; parcijalna L, lezija dela organa ili dela dijametra sprovodne anatomske formacije; primarna L, šankr kao primarna manifestna lezija sifilisa; sistemska L, ograničena na jedan sistem ili organsku celinu sa zajedničkom funkcijom; trofička L, manifestacija poremećaja ishrane jednog dela tela. LH-releasing faktor, supstancija u ekstraktu hipotalamusa, koja podstiče adenohipofizu za izlučivanje luteostimulina i koja obezbeñuje kontrolu meñumozga (diencefalona) nad luteostimulinskom funkcijom adenohipoifize. Li, hernijski znak za lithium. libidinozan, vezan za seksualno sladostrašće. libidinozna kolporeja, v. libidinozna uretroreja. libidinozna uretroreja, izlučivanje sluzi iz uretre pre polnog odnosa bez semeglavaca i drugih sastojaka sperme, pa se smatra da ta sluz ne može da prouzrokuje oploñenje. Sin. destillatio, urethrorhoea ex libidine (nepodesan termin, jer ne curi uretra, nego sekret iz nje). libido sexualis, seksualni libido ili prosto libido, polni prohtev. U psihoanalizi naziv za seksualni prohtev, energija kojom raspolažu instinkti. Kako, po Freudu, postoje dva instinkta: erotički i destruktivni, to postoje i odgovarajuća dva oblika libida. Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma. lice, v. fades. lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. nitidus, žućkastomrke, hemisferne papulice veličine čiodine glave, mahom na penisu; 1. pilaris (keratosis follicularis), blago orožavanje folikula na opruzačkim stranama ekstremiteta, u devojaka;

lichenificatio 1. ruber planus, dermatoza hronične evolucije, nepoznate etiologije, koja se javlja u vidu čvrstih, suvih, pojedinačnih ili grupisanih papula crvenkaste boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako skvamozne površine; 1. simplex chronicus Vidal, v. neurodermitis circumscripta. lichenificatio, lihenifikacija, pločasta infiltracija (akantoza) kože sa pojačanjem reljefa. lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenificatio. lični degazator, v. lični dekontaminacioni pribor. lični dekontaminacioni pribor (LDP), sredstva za ličnu dekontaminaciju, rastvarač BOT-a, hemijske materije za dekontaminaciju i tampon za skidanje kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s kože, odela, obuće i si. za nekoliko minuta, a delovanje je uspešno, tj. sprečava se unutrašnja kontaminacija, ako se primeni za 3-5 minuta posle trovanja. Lični dekontaminacioni pribor se nosi u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao naziv »lični degazator«, a zatim lični protivhemijski paket. ličnost, zbir svih fizičkih, intelektualnih, socijalnih, emocionalnih (temperament), moralnih i karakternih osobina neke osobe. Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid), lokalno anestezno sredstvo, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Liebenova reakcija, v. reakcija. Lieberkuhnov kanal, u glavenom produžetku primitivne trake se izdubljuje hordalni Liberkinov kanal Primitivna traka i njen glaveni produžetak su ishodište embrionalnog mezoderma. lien, slezina, trbušni organ, smešten u gornjem spratu trbušne duplje s leve strane. Svojom ispupčenom stranom naleže na prečagu, a unutrašnjom stranom je u odnosu sa želucem i levim bubregom. Nalazi se spram IX, X i XI rebra i normalno ne prelazi levi rebarni luk. Obavijena je vezivnom čahurom. Sastoji se od bele i crvene pulpe. Belu pulpu grade mnogobrojni limfni čvorići, a crvenu pulpu predstavljaju prošireni kapilari

ligatures vivantes tzv. sinusi koji služe kao rezervoar krvi; (embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bujanjem mezodermnih ćelija u leñnom opornjaku želuca u predelu velike želudačne krivine. lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezinska arterija). ligamentum, veza, traka od čvrstog vezivnog tkiva koja pojačava spolja Zglobnu čahuru ili duplikaturu trbušne maramice koja spaja organe (peritonealna veza); 1. cruciatum, ukrštene veze u zglobu kolena koje se ukrštaju i pripajaju na okrajcima butne kosti i golenjače; 1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza, snažna veza ispred prednje ivice karlične kosti, a pruža se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvržice; 1. latum uteri, široka materična veza, duplikatura peritoneuma koja obuhvata matericu i jajovode, a pruža se s obe strane materice, od njenih bočnih strana do bočnih zidova karlice. ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se svrhu koristi catgut, laneni ili svileni konac ili žica; cilj ligature Je da se primeni podvezivanje krvnih sudova ili nekog dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) žičana ligatura oko jednog zuba za imobilizaciju preloma vilice; 1. interdentalis metalica, žičana ligatura oko dva susedna zuba. V. immobilisatio metallica; elastična L, sastoji se od gumene trake kojom se podvezuju hemoroidalni čvorovi ili tumori na peteljci; kengurska L, niti spravljene od tetiva repa kengura; lateralna L, ligatura koja povezuje samo stranu krvnog suda, a ne ceo presek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi nije potpuno prekinuta; provizorna L, privremena ligatura, koja se stavlja u početku, a skida pri kraju operacije; solubilna L, rastvorljiva ligatura, čije su niti spravljene od životinjskih membrana. One se postupno apsorbuju u toku vremena što zavisi od načina preparisanja konca životinjskog porekla i njegove debljine; terminalna L, definitivna ligatura, ligatura koja se stavlja na presečen krvni sud. ligatures vivantes, (fr.) žive podveze, prstenasti raspored mišićnih ćelija oko kr457

ligaza polinukleotida vnih sudova miometrijuma koji potpomažu prestanak krvarenja. ligaza polinukleotida, enzim koji katalizuje kovalentno spajanje dva segmenta prekinutog lanca u dupleksu DNK. lignum, prosečeno drvo koje služi kao droga. limblčki sistem, skup jezgri i vijuga smešteriih pretežno u medi jalnom delu hemisfere velikog mozga, a sačinjavaju ga: gyms cinguli, gyms parahippocampalis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus, hippocampus, corpus amygdaloideum, fornix, hypothalamus, septum pellucidum, thalamus (prednji deo). Limbički sistem učestvuje u izvoñenju složenih bioloških reakcija (emocionalne, motivacione, polne, odbrambene i dr.). limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae, ivica rožnjače. limfa, v. lympha. limfna pumpa, mehanizam koji povećava protok limfe. Limfni sudovi u svom zjapu imaju zaliske koji se svaki put kada na spoljnf zid limfnog suda deluje neki pritisak otvaraju u smeru velikih vena, tako da se limfa kreće samo u pravcu vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAIdove su: kontrakcija mišića, pasivni pokreti delova tela, pulsacija arterija, pritisak na tkiva koji deluje iz spoljašnje sredine. limfna žlezda ili limfni čvor, v. nodus Iymphaticus. limfni krajnički prsten (Waldeyer), skup krajnika oko ždrelnog suženja koji služe za odbranu od infekcija kroz usta i nos. Limfni krajnički prsten grade: ždrelni, tubarni, nepčani i jezični krajnici. limfni prsten ždrela (Waldeyer) čine pet krajnika i to dva nepčana, jedan ždrelni i dva jezična krajnika. Njihova funkcija se uklapa u opštu funkciju limfocitnog sistema. limfni sudovi, v. vaša lymphatica. limfoblast, matična ćelija limfocitne krvne loze, dva do tri puta veća od limfo čita. Limfoblasti se normalno nalaze samo u limfopoeznim organima (limfni čvorići, slezina, limfni organi u crevima itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod limfocitne leukemije. 458

limun limfocit, imunokompetentna ćelija, okruglog oblika, različite veličine u zavisnosti od stepena zrelosti. Mali limfocit je zrela ćelija sa velikim jedrom, teško vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i slobodnim ribosomima u citoplazmi. Nastaje diferencijacijom matične ćelije u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu nezavisnom od timusa (B-limfocit). Limfociti su heterogeni po svojoj ultrastrukturi, osobinama plazma membrane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfocit). limfocitna leukemija, v. leucaemia. limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides. limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfociti najbrojnije ćelije. Nalazi se u timusu, slezini, limfnim čvorićima, Fabricijusovoj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploče). Na osnovu uloge koju ima deli se na primarno (centralno) i sekundarno (periferno) limfocitno tkivo. V. primarni Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni organi limfogranulomatoza, v. lymphogranulomatosis. limfokini, biološki aktivne supstancije (nisu antitela) koje stvaraju stimulisani limfociti. Limfokini su dobili svoje ime prema sistemu (testu) kojim su otkriveni: inhibitor! migracije makrofaga i leukocita, stimulatori makrofaga, hemotaktični faktor (za makrofage I iimfočite), mitogeni faktori, citostatski faktori (limfotoksin, inhibitori proliferacije i dr.), faktori koji stimulišu sazrevanje B-limfocita i stvaranje antitela, interferon, i dr. Najveći broj limfokina nije hemijski definisan. Iimf on, opšti naziv za ćelije i njihovu okolinu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon sačinjava imuni sistem organizma. limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja, v. lymphorrhagia. limfosarkom, v. lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v. scintigrafija. limun, plod drveta Citrus medica. Žuti deo ovoga ploda (flavedo) služio je za izradu tinkture od limuna (Tinctura Citri).

limunska kiselina limunska kiselina (u ejakulatu), potiče iz prostate. Njeno lučenje je zavisno od androgene stimulacije, što znači da se njeno odreñivanje koristi za procenu androgene, odn. gonadotfopinske funkcije organizma (test limunske kiseline). V. Acidum citricum. Lindau ino r bus, naziv za hemangioendoteliom malog mozga i angiomatozu retine u istog bolesnika koji su ponekad praćeni prisustvom cista u pankreasu i bubrezima. U 20 % slučajeva radi se o naslednom faktoru. linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno pigmentiše; 1. alba, bela linija, beličasta traka koja se proteže sredinom trbuha, od žličice do preponog mosta (simfize), i koju čini spoj aponevroza trbušnih mišića s obe strane; 1. axillaris, pazušna linija, uzdužna vertikalna linija koja polazi od vrha pazušne jame (fossa axillaris); Ellis-Damoiseauova L, parabolična linija s konveksitetom okrenutim nagore koja čini gornju granicu tuposti u pleuralnom eksudatu; 1. interspinalis, interspinalna linija, topografska linija koja spaja obe prednje gornje bedrene bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris, mamilarna linija. V. /. medioclavicularis; L medioclavicularis» vertikalna linija prednje strane grudnog koša koja prolazi kroz sredinu ključnice i sisne bradavice. Udaljena je 10 cm od prednje srednje linije. Sin. l mammillaris; parasternalna L, linija koja se nalazi na sredini izmeñu mamilarne linije i ivice sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1. paravertebralis, paravertebralna linija, linija koja silazi od kičmenog stuba na rastojanju 'od 5 cm od središne leñne linije (linea mediana posterior); Roser-Nélatonova L, linija koja spaja prednju bedrenu bodlju i trohanter. Normalno dodiruje vrh trohantera. U patološkim slučajevima prolazi iznad trohantera ili ispod njega (prelomi vrata, butne kosti, iščašenja kuka itd.): 1. sca-pularis, skapularna linija, vertikalna linija na zadnjem zidu grudnog koša koja silazi od vrha donjeg ugla lopatice; Schoemakerova L, linija povučena od

lingua gornjeg okrajka velikog trohantera preko gornje prednje bedrene bodlje u svom produženju prolazi preko ili iznad pupka. Pri visokom položaju trohantera (kongenitalne ili traumatske luksacije kuka, coxa vara, preloma vrata butne kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1. sternalis, sternalna, grudna, linija koja silazi ivicom grudne kosti; L vertebralis, linija koja povezuje nastavke pršljenova. lingua, jezik, mišićnosluznički organ na kome se razlikuju koren, telo, vrh, gornja i donja strana. Sluznica na gornjoj strani gradi ispupčenja u obliku bradavica ili papila. Jezik svojim pokretima učestvuje u govoru i žvakanju, a gustativne papile predstavljaju čulo ukusa. Sin. glossa; L bifida, račvast jezik, anomalija razvoja, jezik je rascepljen na vrhu po središnoj liniji, tako da podseća po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled nepotpunog srastanja bočnih pupoljaka jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1. geographica, geografski jezik. Sljuštenje epitela na leñnoj površini jezika u vidu više polja crvene boje s beličastim ivicama. Promene se postepeno šire i meñusobno spajaju. Končaste papile atrofišu. Sve ove promene spontano nestaju i navraćaju opet u različitim vremenskim razmacima. Sin. erythema migrans, glossitis areala superficial, glossitis migrans, glossitis areata exfoliativa; I. glabra, gladak jezik, usled atrofije končastih i pečurkastih papila u pernicioznoj i hipohromnoj anemiji, ariboflavinoze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna površina jezika je kao polirana; 1. nigra, crn jezik, uvećane, orožale i tamno prebojene končaste papile na zadnjoj trećini leñne površine jezika; 1. plicata, izbrazdan jezik, anomalija razvoja: brazde na dorzalnoj površini jezika su jače izražene i ima ih više nego obično. Ako raspored brazdi daje jeziku izgled koji podseća na mošnice, naziva se 1. scrotalis, a ako podseća na vijuge na mozgu, 1. cerebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao posledica luesa. V. lingua plicata; 1. 459

lingualis scrotališ, jezik ispresecan naborima da liči na skrotum. V. lingua plicata; 1. trifida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika su poremećene. V. lingua bijida; 1. villosa, »dlakav« jezik, hiperplazija i proliferacija končastih papila na dorzalnoj površini jezika. Najčešće se odigrava u zadnjoj trećini jezika, a papile mogu biti toliko izdužene da podsećaju na kosu. Žućkaste su boje ili su mrko prebojene usled pušenja, hrane ili medikamenata. Izmeñu papila se zadržavaju mirkoorganizmi, gljivice i ostaci hrane, pa može da se stvori debela obloga na jeziku. Sin. čupav jezik. lingualis, jezičan, pripada jeziku ili se odnosi na njega, npr. a. lingualis, jezična arterija. linguettae, lingvete, naročite tablete za perlingvalno ili sublingvalno unošenje lekova. Sin. lingualettae (lingvalete). lingula, jezičak, nastavak u obliku malog jezika; 1. pulmonis, plućni jezičak, mali nastavak prednje ivice levog pluća. linija »a«, (stom.) vibraciona zona sluznice tvrdog i mekog nepca pri izgovoru glasa »a«. Služi za odreñivanje distalne granice gornje totalne zubne proteze; bipupilarna L, zamišljena linija koja spaja centre ženica oba oka. Koristi se pri odreñivanju meñuviličnih odnosa. Okluzalna površina zagrižajnih šablona treba da bude paralelna ovoj liniji u predelu fronta; Camperova L, spaja gornju granicu tragusa uva s donjom ivicom nosnog krilca. Okluzalna površina zagrižajnih šablona u bočnim predelima treba da bude paralelna ovoj liniji; 1. mukogingivalna, ograničava desni od alveolarne sluznice. Sin. granica mukogingivalna. linije preloma na donjoj vilici, imaju važnu ulogu u poremećaju položaja patrljaka pod dejstvom vuče životnih mišića: 1. horizontalis rami mandibulae, horizontalna linija prostiranja preloma grane donje vilice proteže se od prednje preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua m., kosa linija preloma, pruža se ispod koronoidnog nastavka ili ispod kondila. V. jractura subcondylaris mandibulae; 460

liofilizacija povoljna 1. preloma tela donje vilice, svojim pravcem sprečava jaču poremećenost patrljaka; nepovolja 1. preloma, dozvoljava naknadnu dislokaciju patrljaka; 1. verticališ symphyseos mandibulae, sprečava jaču dislokaciju patrljaka, osim ako je linija preloma na spoIjašnjoj kompakti medijalnija od one na unutrašnjem delu tela donje vilice. linimentum, liniment, mazilo, židak ili gust rastvor ili homogena mešavina sapuna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili sličnih materija rastvorenih u etanolu ili emulgovanih s vodenim tečnostima, a namenjene isključivo za spoljnu upotrebu; L. calcis, sastoji se od podjednakih delova krečne vode (Aqua calcis) i lanenog ulja (Oleum Lini), popularno sredstvo za lečenje opekotina; Camphorae solutio etanolica (etanolni rastvor kamfora), oficinalan prema našoj farmakopeji; služi za trljanje i za obloge; L. Capsici compositum (Tinctura Capšici composita); L. Opodeldoch (Linimentum saponato-camphoratum); L. Opodeldoch liquidum (Linimentum saponato-camphoratum liquidum). linitis plastica, oblik zle neoplazme želuca koja se širi u zidu želuca ne izazivajući stvaranje tumora ili upadljive ulceracije. Postoji veoma razvijena fibrozna stroma, tako da zahvaćeni deo želuca biva skvrčen, debeo i čvrst. Neoplazma se najčešće javlja u pilorusnom delu, zahvatajući ćelu cirkumferenciju i izazivajući ponekad opstrukciju, a ponekad može zahvatiti i čitav želudac. Ćelije neoplazme su retke i pojedinačne ili u manjim nizovima. Prognoza je loša jer su izlečenja retka. linkage (eng.), fizička udruženost dva ili više gena na istom hromosomu koji se pri mejoznoj deobi obično prenose skupa u istu, novostvorenu ćeliju. linkomicin, antibiotik dobiven iz aktinomicete Streptomyces lincolnensis. liofilizacija, proces kojim se u naročitim aparatima (liofilizatori) izoluje neka supstancija iz rastvora njegovim zamrzavanjem pod vakuumom. Npr. liofilizacijom krvne plazme dobija se liofilizova-

liofilizator na krvna plazma, koja rastvorena u vodi služi za infuziju. liofilizator, aparat za brzo sušenje u visokom vakuumu zamrznutih bioloških materija. liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za rastvaranje; (2) naziv koji se upotrebljava za koloidne sisteme u kojima postoji jak afinitet izmeñu disperzne faze i disperznog sredstva. Ako je disperzno sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni koloidni sistemi. lipaemia, lipemija, povećanje masti (naročito triglicerida) u krvi, koje krvnom serumu daju mlečan (laktescentan) izgled; 1. alimentaris, lipemija koja se javlja posle unošenja hrane; 1. retinalis, lipemija mrežnjače, mlečan izglfed arterija i vena mrežnjače zbog velikih količina triglicerida u serumu u hiperlipoproteinemijama I, IV, V. V. hyperlipoproteinaemia. lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje masti. lipidaemia, lipidemija, povećanje masti u krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia. Neutralne masti (trigliceridi) u serumu muškaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u žena 35-135 mg/100 ml. lipidi, supstancije slične mastima koje se rastvaraju u organskim rastvaračima kao što su alkohol, etar, hloroform, benzol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Iipoide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, karotinoidi i sterini (steroli); (seks.) količina lipida u mozgu, kičmenoj moždini i ishijadičkom živcu pokazuje veliku poInu razliku: u muškim nervnim organima ima znatno više lipida nego u ženskim. Samo posle prestanka menstruacije u ishijadičkom živcu se odnos menja: količina lipida postaje znatno veća u žene (64,9 %) nego u muškarca (63,2 %). lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova bolest. lipidna nefroza, v. nephrosis. lipidogram, frakcije serumskih lipoproteina izdvojene elektroforezno na hartiji. V. elektroforeza na hartiji. lipidosis, lipidoza, naziv za veći broj različitih oboljenja kojima dolazi do preko-

lipodystrophia mernog nagomilavanja masnih supstancija u retikularnim ćelijama ili histiocitima tkiva. Oboljenja su često kongenitalna, a rezultat su poremećaja u metabolizmu masti. lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipida) u mokraći. Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pakre, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v. Njen klimat deluje sedativno i tonički. Termomineralna voda ove banje dobija se iz arterijskog bunara (temperature 58,20C); ona je natrijum-hidrokarbonatna, slabo murijatična i sulfatna (ukupno 3,105 g°/oo); ona je i ugljenokisela, a sadrži i joda (0,000239 g%o) i broma. U banji postoji i lekovito blato. Ima ureñeno kupatilo s kadama i basenima (hidrotermija, masaža, fizikalna terapija). Voda služi i za piće. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova, mišića, neuralgije, hronične ženske bolesti, limfatička stanja, oboljenja želuca, creva, žuči i jetre, šećerna bolest, urički artritis (giht), umerena arterijska hipertenzija i netoksičke strume. lipo-, u složenicama označava da je nešto u vezi s mastima. lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak masnog tkiva na mestu u koje se, obično duže vreme, ubrizgava insulin (v. tamo); koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju. V. lipodystrophia. lipodistrofija, v. lipodystrophia. lipodystrophia, lipodistrofija nagomilavanje masnog tkiva u odreñenim predelima; 1. inferior, nastaje nagomilavanjem masnog tkiva u donjim ekstremitetima: insulinska L, smanjenje potkožnog masnog tkiva u predelima ponavlj£nog davanja insulina; 1. intestinalis, crevna lipodistrofija, oboljenje koje sè ispoljava nagomilavanjem masti u limfnom tkivu creva, učestalim masnim stolicama, mršavljenjem, progresivnom malaksalošću. Sin. Wippleova bolest, Iipophagia granulomatosis; L progressive, progresivna distrofija, oboljenje koje se ispoljava progresivnim i simetričkim smanjenjem potkožnog masnog tkiva iznad trbuha (karlice), uz poveća461

lipofilna distrofija Orthner nje masnog tkiva u zadnjičkim predelima i natkolenicama. lipofilna distrofija Orthner, stanje alimentarnog hipogonadizma u osoba naročite konstitucije (u žena češće nego u muških) u kome se naslage masti, i pored gladovanja, ne smanjuju nego se to dešava s tkivnim belančevinama. Na kraju, masne naslage su zamenjene tečnošću siromašnom u belančevinama (»Fettschwundödeme, Hungerödeme«). lipofuscin, mrki pigment rastvoren u mastima. Nalazi se normalno u srčanim mišićnim vlaknima, ganglijskim ćelijama, ćelijama pigmentnog sloja nadbubrežnih žlezda itd. U patološkim slučajevima nalazi se u mrkim atrofijama jetre, srčanog mišića, bubrega, u staračkoj atrofiji mozga itd. V. lipohrom. lipoidoproteinosis, retko kožno oboljenje koje se manifestuje beložućkastim čvorićima na licu, rukama, laktovima, bukalnoj sluznici, grkljanu (promuklost), kao posledica taloženja lipida. Često familijarno. Sin. lipoidosis cutis et mucosae - Urbach-Wiethe. lipoidosis, lipoidoza, poremećaj metabolizma lipida praćen nenormalnim nagomilavanjem lipida u ćelijama; L arteriaHs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v. Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Niemann-Pickova bolest; holestrerolska L, v. Hand-Schüller-Christianova bolest; renalna L, v. lipidna nefroza. lipohrom, jedna od liposolubilnih supstancija koja sadrži pigment, nalazi* se u prirodnim mastima, npr. u maslacu, u žumancetu i u žutom kukuruzu. Sin. karotinoidi. lipokaik, supstancija ekstrahovana iz pankreasa za koju se smatra da sprečava deponovanje masti u jetri životinja posle pankreatektomije i drugih ogleda. lipolitički enzim, v. enzim. lipolysis, lipoliza, razgrañivan]e, razlaganje masti. Uporna, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija masnog tkiva. Razvija se najčešće u vidu jasno ograničenog čvora ispod kože; 1. arborescens, razgranati lipom, razvija se u zglobnoj čahuri, nastaje najčešće posle traume 462

liquorrhoea zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, nastaje u slučaju kada tumorsku osnovu masnog tkiva prožme vezivno tkivo; Madelungov L, difuzni simetrični lipom koji zahvata vrat i leña; myxolipoma, miksolipom, benigni tumor sastavljen od ćelija sluznog i masnog tkiva; L pendulum, lipom koji visi na peteljci sastavljenoj od krvnih sudova i vezivnog tkiva (u koži i sluznici creva). lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje masnog tkiva u izvesnom predelu tela ili u organu; L cutis, nakupljanje veće količine lipoida u koži. V. xanthelasma; 1. dolorosa Dercum (adipositas dolorosa), bolna lipomatoza u žena u klimakterijumu; 1. multiplex symetrica, simetrička pojava mnogih lipoma; 1. universalis, univerzalna lipomatoza, opšte nakupljanje masnog tkiva u organizmu na mestima na kojima se ono nalazi i pod normalnim uslovima. liposarcoma, liposarkom, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija masnog tkiva. liquor, tečnost, voda, vodica, rastvor; 1. amnii, plodova voda, mutna beličasto-s sive boje tečnost koja se nalazi oko ploda. Krajem trudnoće ima je normalno od 1/2 do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis, moždan oki čmena tečnost, bistra i bez boje, stvara se u horioidnim spletovima, ispunjava moždane komore, a prolazeći kroz otvore na krovu IV moždane komore ispunjava i subarah-noidni prostor; resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm. Sadrži pokoji limfo-cit, 20-30 mg% belančevine, oko 50 mg°/o glikoze i 720750 mg% hlorida. U ležećem stavu pri slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm vode. Likvor cereb-rospinalis štiti, kao vodeno jastuče, mozak i kičmenu moždinu od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov ogled (pod znak). liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno oticanje neke organske tečnosti; 1. ćerebrospinalis, slobodno, često vrlo obilato oticanje cerebrospinalne tečnosti kroz frakturne pukotine u lubanjskoj bazi. Ako su prelomi baze i ruptura

lirolika ekstenziona udlaga moždane opne u prednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja kroz uvo.

lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga. Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometatarsea. lisofobija, strah od besnila kod ujedene osobe s izraženim psihičkim i motornim nemirom, ali s puno teatralnosti. Listeria monocytogenes, u ljudi i životinja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria monocytogenes je gram-pozitivan bacil, prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva, pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26°. Listeria monocytogenes je aerobna, mikroaerofilna i anaerobno fakultativna. Listonov nož, nož s dugačkim sečivom i služi za amputacije. Listonove makaze, vrsta jakih makaza za sečenje kosti. lišnjača, v. fibula. lišnjačni, v. fibularis, peroneus. Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja), dobiva se suvom destilacijom kamenog uglja; oficinälan je prema našoj farmakopeji. lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca, konkremenata; apendikularna L, prisustvo kamenčića u zjapu crvuljka, koji mogu da izazivaju začepljenje zjapa lumena; bubrežna L, v. nephrolithiasis; konjunktivalna L, mali beli kalcijumski kamenčići, koji se stvaraju u mešavinama Mejbomijevih žlezda u vežnjači; pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih konkremenata u pankreasu obično praćenih insuficijencijom egzokrinog i endokrinog dela ovog organa, što se manifestuje steatorejom, kolikama, mršavošću i, ponekad, šećernom bolešću. V. sialolithiasis, sialolithus; žučna L, v. cholelithiasis. lithopaedion, litopedion, skamenjeni plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u telu majke (u materici ili trbušnoj duplj i). . lithothripsia, litotripsija, drobljenje kamena u mokraćnoj bešici pomoću kleš-

livedo ta koja imaju oblik katetra s vrhom u vidu klešta. V. litotriptor. lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, drobljenje kamena u mokraćnoj bešici pomoću direktnog viñenja litotriptoskopom. lithotomia, litotomija, incizija na nekom kanalu ili organu (naročito mokraćnoj bešici) radi uklanjanja kamena; 1. alta, v. sectio; L perinealia, meñična litotomija., incizija za vañenje kamena perinealnim putem; L suprapubica, v. /. alta sectio suprapubica (pod sectio). litičan, koji se odnosi na ližu, npr. litičan pad temperature. V. lysis. litički koktel, mešavina hlorpromazina (50-100 mg), promazina (50-100 mg) i petantjna (50-100 mg) ili slična, koja deluje neuroplegički na centralni i vegetativni nervni sistem; litički koktel se daje uz opštu anesteziju pri čemu se smanjuje potrebna količina anestetika. litijaza, v. lithiasis. l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na centralni nervni sistem; u obliku litijum-karbonata, daje se u slučajevima maničkih i hipomaničkih stanja i u manijakodepresivnim psihozama. litonephria, litonefrija, svaka bolest izazvana prisustvom kamenaca u bubregu. litotriptor, instrument za drobljenje kamena u mokraćnoj bešici. V. lithothripsia. litotriptoskop, instrument za izvoñenje Iitotriptoskopije. V. lithothriptoscopia.

Littleova bolest, v. bolest. littréitis, Jitreitis, gonoroičko zapaljenje Littréovih žlezda glandulae parauretrales (neispravan termin, jer znači zapaljenje samog Littrea).

Littreova hernija, v. hernia. Littreove parauretralne žlezde, žlezde na leñnoj strani muške uretre, u krznu njene sluznice, mucigene prirode. livedo, retikularna cijanoza crvenoljubičaste boje, kao posledica zastoja u venskom krvotoku kože; 1. racemosa, grozdolika cijanoza; 1. reticularis e calore, retikularni livedo usled trajnijeg i neposrednijeg dejstva toplote (grejalica) na izvesno područje kože; 1. reticularis 463

livena nadgradnja

locus

e frigore (cutis marmorata), retikular- lobitis, zapaljenje jednog lobusa (režnja) ni livedo usled naglog rashlañenja. pluća. livena nadogradnja s kočićem, (stom.) lobotomia, lobotomija, incizija na jednom nadoknada izgubljenog dela krunice režnju; u psihohirurgiji, hirurška incizizuba. Kočićem se fiksira u kanal korena ja svih vlakana moždanog režnja; froni služi da ojača zub posle lečenja kanala talna L, prefrontalna L, operacija u kokorena. Koronarni deo nadogradnje s joj se stvara na lubanji da bi se kroz njepreostalom zubnom supstancijom ima ga uvukao lobotom radi presecanja bele oblik sastruganog zuba za veštačku krusupstancije u frontalnom režnju. V. leunu. cotomia. livene šine, v. šine livene. lobularis, lobularan, režnjevit, koji pripada režnjiću. livenje, (stom.) topljenje metala ili legure plamenom ili visokofrekventnom stru- lobulus, režnjić, sastavni deo režnja nekog organa, obično obavijan tankom vejom i ulivanje tečnog metala u kalupe zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, plućni od vatrostalnog materijala oblika storežnjić. matoloških nadoknada. Ulivanje metala se obavlja pod dejstvom centrifugalne lobus, režanj, deo organa koji se može u izvesnoj meri odvojiti od organa. sile ili vazdušnog pritiska. lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled localis, lokalan, mesni, ograničen na jedno mesto, ne opšti. kože javlja se npr., u bolesnika s akutlocalisatio, lokalizacija, (1) odreñivanje nim oboljenjem abdomena. mesta nekog patološkog procesa ili ošlivores mortis, mrtvačke mrlje, modritećenja; (2) ograničavanje nekog patokaste pege u koži nižih delova lesa koje loškog procesa na jednu odreñenu obnastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova last. V. generalisatus. gornjih delova lesa u kapilarnu mrežu lochia, lohije, babinje pranje. Babinjara kože nižih predela lesa pod uticajem za vreme celog perioda babinja ima izliv Zemljine teže. lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona- ^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje pranje. Lohiju čini krv i sekret, uglav ta. nom iz materice, a delom i iz vagine. lizosomi, organčići ćelije (0,2-0,8 Mm) u Prva dva dana po poroñaju lohije su krobliku vezikula s opnom i enzimskim vave (lochia cruenta). Trećeg i četvrtog sadržajem (hidrolaze). Nastaju sintedana je krvava, crvena serozna tečnost zom enzima na granulisanom endoplaz(lochia rubra), od petog do osmog dana mičkom retikulumu uz učešće Goldžijpostaje gušća i mrko obojena (lochia evog aparata. fucsa). Izmeñu osmog i četrnaestog lobanja, v. cranium. dana lohije su žute i slične gnoju (lochia lobaris, !obaran, (1) koji ima režnjastu •flava seu purulenta). Posle četrnaestog gradu; (2) koji se odnosi na režanj, npr. dana imaju izgled sluzave serozne tečbronchus lobaris, režanjska dušnica, ili nosti (lochia alba seu serosa). U četvrtoj npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija, sedmici dobivanju izgled čistog sluzaszapaljenje pluća koje zahvata jedan ceo tog sekreta koji u šestoj sedmici potpurežanj ili više režnjeva. no iščezava. lobarna pneumonija, v. pneumonia. locus, lokus, mesto koje zauzima gen na lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jedhromosomu; L Kiesselbachi, mala obnog režnja pluća, mozga, jetre, štitaste last u prednjem donjem delu nosne prežlezde. V. pneumectomia. grade, najviše izložena udaru sitnih česlobelia inflata, v. indijski duvan. tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je epitel obično metaplastičan, a krvni suIo beUn, alkaloid iz severnoameričke biljdovi su vrlo često prošireni (teleangiekke Lobelia inflata. U medicini služi kao tazije). To je mesto povredljivo, odatle sredstvo za nadraživanje disajnog cennajčešće dolazi do krvarenja iz nosa. Ektra. 464

logetron tatičke žilice mogu se lako kauterizovati hromovom perlom; 1. minoris resištentiae, mesto manjeg otpora. logetron, aparat pomoću koga se rendgenski film kopira; na hartiju. Film se stavlja izmeñu Braunove (katodne) cevi i fotomultiplikatora koji tamnija mesta osvetljava duže, a svetlija kraće, pa se dobiva kopija ujednačenog kontrasta, vrlo bogata detaljima. logetronika (kovanica od »log E« i »elektronika«), elektronski postupak za kopiranje rendgen-filmov^ na hartiju. »Log E« znači logaritam jačine osvetljenja fotoemulzije. V. logetron. logopaedia, logopedija, proučavanje i Iečenje govornih mana. logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili nenormalna govorljivost. Postoji, npr. u maniji. lobije, v. lochicL loj, v. sebum. Iojava pregača, gastrokolonski nabor stvara veliku lojavu pregaču (omentum majus). Duplja izmeñu njenih zidova se naziva omentna kesa. Mala lojava pregača (omentum minus) postaje od prednjeg mezogastrijuma. lokalna anestezija, gubitak bolnih senzacija u odreñenom anatomskom području bez gubitka svesti. V. anaesthesia. lokalni anestetici, v. anaesthetica. lojne žlezde, (embr.) na boku dlakine grede javlja se u epitelnoj košuljici pupoljak koji predstavlja začetak lojne žlezde. Slobodne lojne žlezde (na usnicama, oko nozdrva, u prednjem očnom kapku, u čmarnom predelu) postaju neposredno od epiderma; (seks.) sazrevaju pod dejstvom androgena, a znatno manje pod dejstvom progesterona, dok im folikuloidi koče lučenje. U svakom slučaju one se smatraju kao muška odlika. Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na drugo koje se vrši koordinisanim kontrakcijama skeletne muskulature donjih udova pod dejstvom impulsa iz motorne zone moždane kore i iz drugih tvorevina u raznim visinama centralnog nervnog sistema. longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od gaze trakastog oblika, gipsana L, trake 30 Medicinski leksikon

lubanja od gaze posute gipsom, koje se stavljaju na deo ekstremiteta koji se želi da imobiliše; zavoji od L, trake koje se ovlaže i stavljaju na odreñeni deo tela, a ponekad se omotavaju flanelskom poveskom. longus, dug, npr., musculus flexor pollicis longus, dugi pregibač palca. V. brevis. lopatica, (embr.) okoštava se prvo u glenoidnoj tački (10-11. sedmice), onda u epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoidnoj tački 1. godina. lordozna proteinurija, v. proteinuria. Lorenzova operacija, v. operacija. Lothropova operacija, v. operatio Lothropova. louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis. Löfflerov bacil, v. Corynebacterium diphtheriae. Löfflerov endocarditis, endokarditis udružen sa eozinofilijom znatnim zadebljanjem endokarda, izraženim srčanom insuficijencijom, otocima, izlivom u pleuralnoj šupljini, ascitesom, uvećanjem jetre i slezine. Sin. Löfflerov parijetalni fibroplastički endokarditis. Löfflerov sindrom, v. sindrom. Löfflerova hranljiva podloga, elektivna, služi za kultivisanje bacila difterije. Iako postoje selektivne podloge (telurit-podloge) ona je još uvek u upotrebi za dobijanje karakterističnih morfoloških oblika bacila difterije. Löfflerovo bojenje, v. bojenje. Löfgrenov sindrom, v. sindrom. Löwensteinova podloga, specijalna podloga za kultivisanje bacila tuberkuloze. Kompleksnog je sastava, zelene boje (malahit-grin). Naročito je podesna za kultivisanje bacila tuberkuloze iz kontaminisanog bolesničkog materijala. lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih kostiju učestvuje mezodermni omotač oko mozga, kao i mezoderm prva 2 škržna luka. Kako se ovi lukovi zovu i »visceralni« to lubanjske kosti, postale iz njih, čine tzv. opnastu lubanju (splanhnokranijum), dok ostali čine neurokranijum. Kao kičmeni stub, i lubanja prolazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti (dezmokranijum), hrskavični (hondrok465

lucidni intervali

ranijum) i koštani (osteokranijum). V. cranium. lucidni intervali, v. intervalla lucida. lučni, v. arcuatus. ludilo veličine, v. megalomania. Ludloffova operacija, v. operacija. Luerova brizgalica, v. brizgalica.

lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni, kongenitalni sifilis deteta koje je pri roñenju izgledalo zdravo, Lugolov rastvor, rastvor joda u kalijevom jodidu; danas služi, pretežno, samo za relativnu, brzu normalizaciju funkcije štitaste žlezde u toku hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) pred operativno lečenje. luk, v. arcus. luk, v. bulbus.

luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je jačina osvetljenja koju daje l Hefnerova sveca na vertikalno položenu ravan od l m2 udaljenu l m od svece, l luks = 0,90 candle meter = 0,08 candle foot i 0,09 carcel-meter. luksacija, v. luxatio. luksaciona fraktura, v. fractura.

lupus

nova, dok se krsna kost sastoji samo od četiri segmenta. lumbricoides, lumbrikoidan, sličan kišnoj glisti. lumbus, bok, slabine, bočni zadnji delovi tela izmeñu rebara i karlice. lumen, (1) (anat.) zjap, šupljina nekog ćevastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost; jedinica za merenje svetlosnog mlaza. Količina svetlosne energije koju u sekundu za svaki steradion odaje izvor jačine od l meñunarodne svece. Jedan lumen odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz l meñunarodne svece na jedinicu krive površine prostornog ugla, na rastojanju od jedne jedinice. luminiscencija, sposobnost odavanja svetlosti bez povišenja temperature. Kada ovu pojavu pokazuju živa bića (ripr. bakterije ili insekti), govori se o bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscencija. V. fluorescencija. lumirodopsin, jedan od meñuproizvoda razgradnje rodopsina. lunatus, mesečast, polumesečast, npr. os lunatum, polumesečasta kost.

lupoidni hepatitis, v. hepatitis. luksirati, iščašiti, izvaliti iz ležišta. luksmetar, aparat za merenje jačine os-.., lupom, osnovna eflorescencija u lupusu vulgarisu. vetljenja. Radi na principu fotoćelije u kojoj zraci svetlosti prelaze u električnu lupus, proces razaranja kože i mekih delova lica; 1. erythematodes, oboljenje energiju. Jačina stvorene električne kože u vidu crvenih, manje-više infiltroenergije registruje se miliamperom na vanih, jasno ograničenih pločica, čija su jednoj skali, koja je preračunata na lukbitna obeležja: crvenilo (periferna eksse, tako da se jačina osvetljenja na skali tenzivna zona), skvame (intermedijarna čita odmah u luksima. Osetljivost fotozona) i progresivna ožiljasta atrofija ćelije prema zracima gotovo je ista kao i (centralna zona). Najčešće se javlja (od ona u našeg oka. 25. do 45. godine) na koži nosa i obraza. lumbago, mialgija u slabinskom predelu. Uzrok nije definitivno utvrñen; 1. vulgaNajčešće reumatičkog porekla, rede seris, oboljenje kože izazvano bacilom tukundarna pojava u raznim oboljenjima berkuloze iz postojećeg tuberkuloznog (nefrolitijaza, oboljenja kičmenog stuognjišta ranije inficiranog organizma ili ba, ginekološka oboljenja); ishemički irfekcijom spolja, kada počinje tzv. tu1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici berkuloznim šankrom. Oboljenje je usled vaskulne insuficijencije, npr. okhronične evolucije, širi se i razara kožluzije terminalnog dela aorte. no tkivo. Lupus znači kurjak i ovo ime lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. vernije dato zbog izgleda obolelog već zbog tebra lumbalis, slabinski pršljen. kurjačke, zle ćudi oboljenja. Bitno oblumbalna anestezija, v. anaesthesia. eležje 1. v. je tuberkulozni čvorić, tzv. lupom. Umnožavanjem lupoma stvaraju lumbarizacija, stanje u kome se prvi segse lupozne ploče, u kojima su lupomi ment krsne kosti nije spojio s drugim, često maskirani crvenilom kože i skvatako da postoji višak zglobljenih pršlje466

lutajući bubreg mama. Lupomi se obično nalaze na periferiji ploče, gde se otkrivaju pomoću vitropresije. lutajući bubreg, v. ren. lutein, v. žuto telo. luteoliza, regresija žutog tela (corpus Iuteum). luteostimulin, ima iste osobine rastvorljivosti koje ima i folikulostimulin, osim što je nerastvorljiv u poluzasićenom rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvorljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijumsulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su glikoproteidi i sadrže manozu i heksozamin. Lutembacherov sindrom, v. sindrom. luxatio, iuksacija, iščašenje. Trajni prestanak kontakta okrajka kostiju koje ulaze u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled traume, a rede zbog prekomernog pokreta u zglobu. Kao iščašena smatra se ona kost koja je udaljenija od glave ili medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.) luksacija zuba, potpuno ili delimično pomeranje zuba iz alveolarne čašice; posledica traume ili nekog patološkog procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis, habitualna luksacija, iščašenje jednog zgloba, često zbog slabosti zglobnih veza (ligamenata), npr. luksacija h. mandibulae, luksacija h. articulationis scapulohumeralis; L lentis, (oft.) iščašenje, dislokacija očnog sočiva; Malgaigneova L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandibulae traumatica, traumatsko iščašenje donje vilice: /. m. anterior, najčešći oblik iščašenja: kondil leži izvan zglobne jame, uklešten ispred i nešto niže od zglobne kvržice; jednostrana L, donja vilica je isturena napred i prema zdravoj strani; obostrana /., donja vilica je isturenog bradnog dela tzv. lažna progrenija; /. m. lateralis, gležanj je upolje u odnosu na zigomatički luk; Lm. posterior, prodor gležnja u spoljni slušni kanal, vilica je nepokretna, zglobna jama prazna; prilikom jednostranog iščašenja brada je pomerena prema povredi; /. m. superior, gležanj ostaje uklešten u podu srednje lubanjske jame, vilica je nepokretna i prelomljena u vratu ili angulusu; 1. menisci art. temporomandibularis 30*

lymphadenitis traumatica, iščašenje meniskusa donje vilice: /. m. art. temporomandibularis anterior, odvojeni zadnji deo meniskusa od kapsule većim delom se nalazi u prednjem delu zglobne jame; /. m. posterior, meniskus je osloboñen od spoljašnjeg krilastog mišića i pomeren unazad; patološka L, iščašenje koje nastaje spontano, bez traume, kao posledica oboljenja zglobnog aparata. Luksacije se nekad nazivaju i dislokacije nekih organa; 1. penis, podvlačenje penisa pod kožu trbuha ili mošnica, što potpuno onemogućuje polni odnos. luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L, prekomerno veliki kalus. lužina, v. alkalije. Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima miša. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T-limfocitima, a Ly4 na B-limfočitima. Pojedine suppopulacije T-limfocita imaju odreñene Ly-antigene. Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom. Lycopodium, Lycopodii spora, prečica, crvotočina, spore različitih vrsta biljaka iz familije Lycopodiaceae. Žućkast, vrlo fini prašak. Pomešan s talkom ili cink-oksidom služi kao prašak za posipanje. Upotrebljava se i za posipanje pilula da se ove ne bi meñusobno slepile. lycorexia, likoreksija, nezajažljiv, »kurjački« apetit. Lyellov sindrom, v. Necrolysis epidermaUs toxica. Erythema exsudativum multiforme. lympha, limfa, tečnost koja iz meñućelijskih prostora ulazi u limfne sudove i preko njih dospeva u venski deo krvotoka. Po sastavu odgovara intersticijumskoj tečnosti, sem što sadrži i krvne elemente - limfocite i monocite koje proizvode ćelije limfnih čvorova. lymphadenia, limfadenija, hipertrofija (uvećanje) limfnih žlezda. lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje limfnih žlezda; 1. caseosa, kazeozni limfadenitis, oblik limfadenitisa u tuberkulozi s nekrozom tkiva žlezde; 1. glandulae submandibularis, akutno ili hronično zapaljenje podviličnih limfnih žlezda. Infekcija potiče od inficiranih Ie467

lymphadenoma zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. mesenterica, limfadenitis limfnih žlezda mezenterijuma koji liči na akutni apendicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogrebotine mačke; 1. tuberculosa, tuberkulozni limfadenitis, najčešće se javlja u žlezdama vrata i medijastinuma. OboleIe žlezde vrata mogu fistulizovatL lymphadenoma, v. lymphoma. iymphadenomatosis, limfadenomatoza, generalizovan maligni limfom. lymphadenopathia, limfadenopatija, opšte ime za bolesti limfnih žlezda. lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, infektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemica, uvećanje limfnih žlezda, slezine i jetre, bez nalaza leukemije; 1. benigna ćutis, benigna hiperplazija limfocitnog tkiva u koži, naročito na licu, u vidu plavkastomrkih čvorića; 1. leucaemica, hronična limfocitna leukemija. lymphaemia, limfemija, prisustvo većeg broja limfocita ili limfoblasta u krvi. lymphangiitis, v. lymphangitis. lymphangiectasia, limfangiektazija, proširenje limfnih sudova; 1. intestinalis, crevna limfangiektazija, proširenje limfnih kapilara u crevnim čupicama, u koje postoje enteritis s gubljenjem belančevina, steatoreja i limfocitopenija. Može biti nasledna ili stečena. lymphangitis, limfangitis je zapaljenje limfnih puteva koje se može javiti u toku infekcije iz nekog lokalnog žarišta. Zapaljenje se dalje može preneti na limfne žlezde. Ukoliko je zapaljenje površno, može se zapaziti crvenilo u vidu trake koja prati tok limfnog puta. Ova promena je bolna na pritisak kao i na eventualno regionalna, zapaljenjem zahvaćena limfna žlezda. lymphangioma, benigna neoplazma poreklom od limfnih sudova. Verovatno se razvija od embrionalnih ostataka mezodermalnog tkiva. Najčešće se javlja u dečjem uzrastu na glavi i vratu, a rede na drugim mestima. Limfni prostori neoplazme su ispunjeni limfom. lymphatlcus, limfatičan, (1) što pripada limfi i limfatičkom sistemu; (2) oznaka 468

lymphogranuioma za osobu u koje postoji limfatička konstitucija. V. status lymphaticus. lymphatismus, limfatizam, (1) patološko stanje nastalo patološkim bujanjem limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i usporenog razvoja; (2) limfatički temperament s usporenim načinom reagovanja. lymphocytopenia, limfocitopenija, smanjenje broja limfocita u perifernoj krvi. lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stvaranje i sazrevanje limfocita. lymphocytosis, limfocitoza, povećan broj limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta infectiosa, akutna benigna infektivna bolest dece s otokom limfnih žlezda i apsolutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smithova bolest lymphoedema, proširenje limfnih puteva na ekstremitetu prouzrokovano preprekom u putevima. Poremećaj izaziva stvaranje posebnog izgleda ekstremiteta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke ponekad nastaje posle radikalnih hirurških intervencija zbog raka dojke. Hronični nasledni limfedem ekstremiteta poznat je pod imenom Milroyjova box lest lymphoepithelioma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem nediferentovanih i epitelijalnih ćelija u vezi s limfoidnim tkivom ili infiltrovana limfocitima. Mnogi smatraju da je to karcinom prelaznih ćelija, ili sarkom retikularnih ćelija. Neoplazma se najčešće javlja u orofarinksu. lymphoglandula, limfoglandula, limfni čvor ili limfna žlezda, organ sastavljen od više limfnih meškova i vezivnog tkiva uključen u tok limfnih sudova i predaje bela krvna zrnca limfnim sudovima koji izlaze iz žlezde. Ona je klicište limfocita i monocita. Sin. lymphonodus. lymphogranuioma, limfogranulom, prisustvo granulacionog tkiva u limfatičkom aparatu; 1. benignum, Boeckov sarkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV veneričko oboljenje izazvano procedljivim virusom (Miyagawanella lymphogranulomatis) koje se manifestuje (često nezapaženim) šankrom i inflamatornim uvećanjem ingvinalnih limfnih žlez-

lymphogranulomatosis da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. MorbusNicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1. venereum, v. granuloma venereum. lymphogranulomatosis, limfogranulomatoza. V. Hodgkinova bolest lymphographia, limfografija, radiografija limfnih sudova i žlezda, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u limfne sudove. lymphoma, limfom, opšte ime za sve maligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L, afrički limfom, oblik nediferentovanog limfoma, ispoljen najčešće kao osteolizna promena vilice, ili kao masa u abdomenu (ðurkittov tumor); 1. gigantofolliculare, limfom džinovskih folikula, nodulski, dobro diferentovan limfocitni limfom, u kojeg postoje mnogobrojni proliferativni nodusi u vidu folikula, koji se vide i golim okom. Poznat i kao Brill-Symmersova bolest; 1. granulomatosum, v. Hodgkinova bolest; L lymphoblasticum, u kojeg limfoblasti čine najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u kojeg limfociti čine najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I. m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malignum histiocyticum, u kojem se pretežno nalaze ćelije retikuluma sa izgledom histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malignum mixtum, u kojeg se istovremeno nalaze i ćelije retikuluma i limfociti. lymphomatosis, limfomatoza, pojava limfoma u raznim telesnim predelima. V. lymphoma. lymphopenia, v. lymphocytopenia. lymphoreticulosis, limforetikuloza, povećano razmnožavanje ćelija retikuluma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno oboljenje koje se dobiva posle ogrebotina mačke ili zbog dodira s mačkom. Virus se najverovatnije nalazi u mački, ne izazivajući u nje znake bolesti. Bolest počinje s povišenim temperaturama, malaksalošću i otokom limfnih žlezda, naročito epitrohlearnih, koje mogu da se zagnoje. Dijagnoza se postavlja pomoću pozitivne kožne probe, izazvane specifičnim antigenom. Bolest ima benigni tok. Sin. maladie des griffes du chat, cat scratch disease.

lyssa lymphorrhagia, limforagija, obilato izlivanje limfe, najčešće usled povrede limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea. lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrhagia. lymphosarcoma, maligna neoplazma koja može da se javi ma od koga dela limfoidnog tkiva u svim uzrastima proiek starosti bolesnika je oko 45 godina. Odlikuje se uvećanjem limfnih žlezda, najčešće vrata i ostalih regija pa i gastrointestinalnog trakta. Neoplazma se najverovatnije razvija od nediferentovanih mezenhimnih praćelija limfoidnog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni od dve vrste ćelija - sitnih limfocita rasporeñenih po obodu folikula i bledih velikih retikularnih ćelija germinativnog centra. Limfosarkom, prema vrsti ćelija koje preovlañuju delimo na: 1) limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hmfoblastni tip, grañen od velikih slabo diferentovanih ćelija, 3) mešoviti tip, grañen od limfocitnih i retikularnih ćelija i 4) limfosarkom retikularnog tipa, grañen pretežno od retikularnih ćelija. Zahvaćene limfne žlezde, u tkivu u kome se javlja limfosarkom, uvećane na mikroskopu imaju izgled ribljeg mesa. Osnovna karakteristika svih limfosarkoma je odsustvo grañe limfnog tkiva. Lysholmovo sito, ureñaj s finim, vrlo tankim lamelama za otklanjanje rasutih i sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter'Buckyjeva rešetka. lysin, lizin, antitelo koje ima moć razaranja (liziranja) odgovarajućih ćelija. Prema vrsti ćelija na koje deluje, razlikuju se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i dr. lysozym, lizozim, ovim imenom se označava naročiti ferment, čije je najvažnije svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su nañeni u mnogim tkivima. U čoveka se nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i drugim ,ekstraktima ijkivima., , lisa, rabies, besnilo, akutno virusno oboljenje s psihomotornim nemirom i hidrofobijom, koje se uvek završava smrtno. Nastaje posle ujeda besnog psa, mačke, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 meseci. Od samog početka bolesti, boles469

lyssa__________ ^ _ _______________________________________________ lyssa nik je uznemiren. Ne može da guta zbog pojave grčeva ždrela. Grčevi se ponavljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana jav-

ljaju se paralize lubanjskih i kičmenih živaca, te bolesnik umire s pomućenjem svesti u produženoj insuficijenciji disanja i to 5-8. dana bolesti.

LJ ljubav, polni nagon čoveka je, pre ostvarenja krajnjih ciljeva, praćen čitavim nizom duševnih postupaka koji sačinjavaju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je isključivo ljudska pojava. Polni nagon je upravljen na pol, dok je ljubav upravljena na odreñenu ličnost. Zato je prva akcija u uspostavljanju ljubavi izbor. Suprotnosti se privlače, utoliko više, ukoliko su potpunije ostvarene. Što je žena više žena, utoliko postaje privlačnija za normalnog muškarca. Pravilo neutralizacije suprotnosti dovodi i do toga da su ginoidni muškarci privlačni za androidne žene i, obratno, androidna žena za ginoidne muškarce. U svakom slučaju ljubav je duševna kategorija, pa je nedo-

pušteno da se poistovećuje s genitalnim aktom. ljulj, Lolium temulentum, najčešći korov pšenice. Semenke slične zobi. Toksičnost potiče od gljivice Stromantia temulenta, koja luči alkaloid temulin. Izaziva nesvesticu, glavobolju, zujanje u ušima i poremećaj hoda. Ijuspičasti zubi, (engl. »shell teeth«) veoma retka strukturna anomalija koja ima iste geneološke osnove kao dentinogenesis imperfecta. Boja i veličina zuba su normalni. Gleñ je normalna, dok je dentin veoma tanak i nepravilne grañe. Pulpa zuba je ogromna, dok su korenovi kratki.

471

M m., (anat.) skrać. za mišić, musculus. M, 'oznaka za prefiks mega u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mega označava veličinu koja je za IO6 ili za l 000 000 puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine, npr.: MW (megavat), MeV (megaelektron-volt). m, oznaka za prefiks mili u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mili označava veličinu koja je za 1O-3 odnosno za (0,001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine, npr.: mm (milimetar) mg (miligram). , oznaka za prefiks mikro u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; l mikro označava veličinu koja je za IO-6 odnosno za milion (0,000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer,  (mikrometar), Mg (mikrogram). mač., skraćeno od macera (maceriraj) ili od maceratio (maceriranje) ili od maceratum (macerat). m.d.s. (M.D.S.) skrać. za Misce da Signa (pomešaj, izdaj, signiraj) ili od Misceatur, Detur, Signetur (neka se pomeša, neka se izda, neka se signira). Skraćenice koje se upotrebljavaju u receptima. m.f., skraćeno od misce fiat (pomešaj neka bude) ili od misce fiant (pomešaj neka budu). Skraćenica u receptima,. m.f .p., skrać. za misce fiat pulvis (pomešaj neka bude prašak). Mg, hemijski simbol za element magnezijum. MIF (»melanocyte inhibiting factor« »melanocitni inhibišući faktor«), mate472

rija iz grupe hipotalamusnih hormona (v. hormoni, hipotalamusni) koja sprečava stvaranje, odnosno izlučivanje MSH (v. tamo). mixt., skrać. za latinsku reč mikstura. Mm, skrać. za mikrometar. mm., musculi, mišići. Mn, hemijski simbol za element manganum, mangan. Mo, hemijski simbol za element molibdenum, molibden. MSH (»melanocyte stimulating hormone« - »melanocite stimulišući hormon), adenohipofizni hormon (v. hormoni adenohipofize) koji podstiče melanocite; po svom hemijskom sastavu (a možda i po drugim svojstvima) sličan ACTH (v. tamo) i otuda u stanjima pojačanog lučenja ACTH nastaju efekti koji odgovaraju i pojačanom lučenju MSH, v. adenohypophysis. maceracija, v. maceratio. maceratio, maceracija, raskvašenje neke čvrste materije ili tkiva kvašenjem; (1) patološko raskvašenje tkiva pod uticajem tkivnih fermenata; (2) (farm.) potapanje neke droge u vodu na sobnoj temperaturi, pri čemu se raskvašenjem te droge u toku više časova dobiva njen ekstrakt, macerat. maceratum, macerat, tečnost dobivena raskvašenjem neke droge. Macewenov znak, v. znak. Macewenova operacija, v. operacija. macroangiopathia diabetica, promene na većim arterijama koje nisu specifične za šećernu bolest (v. tamo), ali se u bolesnika s ovom bolešću javljaju rani-

macrocephalia je, u jačem stepenu i većoj rasprostranjenosti nego u drugih osoba. macrocephalia, makroeefalija, prekomerno velika glava. macrocheilia, makrohejlija, nenormalno velike usne, npr. u sundromu Melkersson-Rosenthal. macrocrania, makrokranija, nenormalno povećan svod lubanje u uporeñenju s licem koje je nesrazmerno manje. macrocythaemia, makrocitemija, prisustvo u krvi eritrocita većih od normalnih eritrocita. V. megalocythaemia. macrodontia, makrodoncija, prekomerno veliki zubi. Manifestuje se obično u dva simetrična zuba, u grupi zuba - unilateralna hipertrofija lica, ili u svim zubima - gigantizam. V. microdontia. macroglobulinaemia, makroglobulinemija, povećanje makroglobulina ü krvi. Waldenströmova m., progresivna maligna bolest imunog sistema, pretežno u muškaraca preko 50. godine života s prisustvom monoklonskih Igm-paraproteina u krvi, limfadenopatije, krvarenja, anemije, ponekad hepatosplenomegalije i limfoplazmocita u kostnoj srži. Sin. Waldenströmova bolest. macroglossia, makroglosija, veliki jezik, anomalija jezika usled preteranog razvoja mišića jezika ili stečeno stanje (posledica tumora jezika, akromegalije, kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivicama jezika postoje otisci zuba. Uroñena ili rano stečena makroglosija utiče na oblik alveolarnih lukova i položaj zuba. macrognathia, makrognatija, uvećanje jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpituitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj displazijL V. micrognathia. Macrogolum (makrogol), polietilenglikol, prema našoj farmakopeji oficinalni.su Macrogolum 400 (makrogol 400); Macrogolum 4000 (makrogol 4000) i Macrogolum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao sastojci u podloge za lekovite masti. macrophages, makrofagi, velike ćelije s izraženom sposobnošću fagocitoze. Imaju veliki broj naziva: monocit, histiocit, velike mononuklearne ćelije, poliblasti, endotelijalne ćelije, klazmatoci-

macula ti i dr. Većina makrofaga nastaje lokalno od ćelija retikuloendotelnog sistema kako onih koje oblažu vaskularne prostore sinusoida jetre, slezine, limfnih žlezda, srži kostiju, tako i od onih koji se nalaze u svim tkivima prisno uz fibroblaste. Makrofagi su veoma važne ćelije u procesima zapaljenja zbog svoje aktivne pokretljivosti fagocitne moći koja se ogleda u fagocitozi bakterija, stranog materijala, degenerisanih leukocita i drugih ćelija u zoni zapaljenja. Svojim fermentima nukleazom, proteinazom, karbohidrazom i lipazom veoma aktivno učestvuju u stvaranju uslova za reparaciju u toku zapaljenja. macrophallia, makrofalija, prekomerna veličina muškog uda. U pripadnika bele rase muški ud u erekciji izuzetno je veći od 20 cm. macropsia, makropsija, subjektivno opažanje uvećanog predmeta u paralizi akomodacije. macrorhinia, makrorinija, uroñena greška oblika koja se očituje preterano velikim dimenzijama nosa u odnosu prema licu i glavi. Zavisna je od genskih faktora. macrotia, makrotija, uroñena anomalija oblika usne školjke, koja je upadljivo uvećana u svim dimenzijama ili samo u nekim. Može da predstavlja upadljivu kosmetičku grešku. macula, makula, pega; (1) (opth.) m. caeca, šlepa tačka, rnesto na mrežnjači s kojeg polaze vlakna vidnog živca; m. corneae, beona, poluprovidna pega rožnjače. Ožiljasta promena, posledica raznih zapaljenja ili povreda; m. flava, v. m. tutea; m. lutea, žuta mrlja, mesto jasnog vida, okrugla pega na mrežnjači oka u čijim ćelijama nedostaje vidni pigment (rodopsin), u živih je kestenjaste boje, a na lesu je žuta. Nalazi se lateralno od papile vidnog živca. U njenoj sredini nalazi se centralna jamica (fovea centralis), koja se sastoji samo od vidnih čulnih ćelija s čepićima, i koja predstavlja tačku čije nadraženje daje najjasniji vid; (2) (derm.) primarna osipina (eflorescencija) izazvana izmenom boje kože na ograničenim mestima. 473

maculosus

makroblast

no), deluje depresivno na centralni i pemaculosus, pegav, npr. makulozni egzanriferni nervni sistem i tako dovodi do tem. stanja sličnog narkozi (magnezijumska mačja jedinica, v. jedinicu narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri razmadarosis, madaroza, opadanje trepavinim stanjima praćenim grčevima (tetaca usled razaranja njihovog folikula u nus, eklampsija). Parenteralna upotreulceroznom blefaritisu; m. partialis, ba ovoga sredstva može da bude opasdelimično nedostajanje trepavica; m. na, ali intravenskim davanjem kalcijum-totalis, potpuno nedostajanje trepavihlorida mogu trenutno da se suzbiju ca. depresivne pojave prouzrokovane paMadlenerova operacija, v. operacija. renteralnim davanjem ove soli. maduromycosis, maduromikoza, madurska noga (Madura - oblast u prednjoj Magnesii trisilicas, magnezijum-trisilikat, spoj magnezijum-oksida i silicijum-Indiji), oboljenje iz grupe dermatomidioksida s različitim količinama vode. koza; počinje pojavom tvrdog čvora na Upotrebljava se kao antacidno sredstvo mestu infekcije (najčešće noga), koji zau hiperaciditetu. Oficinalan je prema gnojava i fistulizuje; progresivnim širenašoj farmakopeji. njem procesa biva zahvaćena ćela noga, magnezijumska narkoza, v. narcosis. koja postaje monstruozna, elefantijazična, prožeta fistulama i gnojem. Kliničku magnus, veliki, npr. foramen magnum, vesliku m. mogu da prouzrokuju razne inliki otvor na potiljačnoj kosti. fekcije, naročito tuberkuloza. Sin. myce- mahlomanija, . uživanje u podnošenju toma. bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija, magma, retikularna, pihtijasti vid mezomazohizam. derma koji ispunjava prostor izmeñu Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom. horiona i embrioblasta. majmunska šaka, v. manus, kandzasta Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo, šaka. vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, prašak; major (comp. od magnus), veći, veliki, oficinalan je prema našoj farmakopeji. npr. musculus pectoralis major, veliki Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci- grudni mišić. diteta i kao antidot u trovanju kiselinamakaze, hirurški instrument za sečenje, ma. Sin. Magnesii oxydum. koji ima dva medu sobom suprotna seMagnesii oxydum, magnezijum-oksid. čiva: kanalikularske m., veoma fine Upotrebljava se kao antacidno sredstvo makaze u kojih je jedno sočivo zašiljeno u hiperaciditetu i kao antidot u trovai služi za rasecanje suznog kanala; kanju kiselinama. V. Magnesia usta. nalske m., makaze koje služe za proseMagnesii peroxydum, magnezijum-pecanje nekog kanala; kraniotomske m., roksid je, prema jugoslovenskoj farmajake makaze oblika f., koje služe za otvakopeji, smeša magnezijum-peroksida ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma(bar 14-16%) i magnezijum-oksida. kaze za sečenje gipsanih (sadrenih) zaUpotrebljava se kao antacidno sredstvo. voja; Smelieve m., makaze s jakim sečiMagnesii subcarbonas, magnezijum-supvima za kraniotomiju; de Weckerove karbonat, bazna so promenljivog sastam., male makaze za operacije na očnoj va, oficinalan je prema našoj farmakojabučici, u kojih sočiva stupaju u dejpeji. Upotrebljava se kao antacidno stvo pritiskivanjem na dve opruge, na sredstvo. kraju liče na klešta. Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gorka so; oficinalan je prema našoj farma- makroautoradiografija, v. autoradiografija. kopeji. Upotrebljava se per os kao sredstvo za regulisanje stolice. Najbrže delu- makroblast, veliki eritroblast, koji se nalazi u kostnoj srži pri dugotrajnoj brzoj je laksantno ako se daje u hipotoničobnovi eritrocita, kao što je slučaj, npr., nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pau hemoliznim anemijama. renteralno (intravenski, intramuskular474

makrocit makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritrocitne loze, kada se smanjuje broj mitoza eritroblasta. Većina makrocita pripada retikulocitima. makrofagi, ćelije koje unose i vare u svoju citoplazmu krupne čestice, pa i ćele ćelije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zrnca ili njihove delove. M. su histiociti, Kupfferove ćelije, monociti itd. makromera, u nejednakom brazdanju veće ćelije se zovu makromere, a manje mikromere. makronodularna ciroza, v. cirrhosis. makroscelija, izrazito uvećanje udova u toku rastenja. makroskopska auto radio grafija, v. autoradiografija. maksimalna doza, v. dosis. mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda, mljetska bolest, nasledno oboljenje koje se javlja isključivo na dalmatinskom ostrvu Mljetu, a ispoljava se orožavanjem kože dlanova i tabana, usled čega su pokreti otežani i bolni. Sin. keratodermia; m. perforant du pied, (fr.) grizlica u vidu kratera na tabanu, vrlo spore evolucije, nastaje najčešće usled trofičkog poremećaja u tabesu, siringomijeliji, lepri itd. Sin. malum perforans pedis. mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeñu donjeg kapka, prednje ivice žvatnog mišića, donje ivice donje vilice i linije koja spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. bućča. mala kalorija, v. caloria. malabsorbtio, malapsorpcija, loša apsorpcija, sindrom loše apsorpcije pojedinih ili većine hranljivih sastojaka u crevu, zbog anatomskih ili funkcionih (enzimskih) poremećaja u organima za varenje. V. sindrom loše apsorpcije. malacia, malacija, razmekšanje nekog tkiva usled patoloških promena u njemu. Npr., encephalomalacia, myomalacia, osteomalacia. maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia fibrosa cystica. maladie »des griffes de chat«, (fr.) oboljenje koje nastaje inokulacijom virusa iz grupe virusa limfogranulomato-

male boginje ze posle ogrebotine od mačke. Dolazi do otoka i eventualne kolikvacije regionalnih limfnih žlezda, praćeno umerenim povišenjem telesne temperature. Sin. lymphoreticulosis benigna, gatamychia. malakotični zubi, meki zubi veoma podložni karijesu. malaria, malarija je infekcija prouzrokovana protozoa parazitom Plasmodium malariae, koji ima aseksualni ciklus razmnožavanja u čoveku i seksualni u komarcu anofelesu. M. je generalizovano oboljenje. Karakteristična je ritmička pojava malaričkih napada, koji prolaze kroz tri stadijuma: drhtavica, hipertermija i preznojavanje. Kod nelečene malarije napadi se ponavljaju, te je sve izraženija anemija i otok slezine. Moguće spontano smirivanje bolesti, ali su česti recidivi. Klinička slika i prognoza malarije zavise od vrste plazmodijuma. Dijagnoza se potvrñuje nalazom plazmodijuma u gustoj kapi za vreme napada i recidiva. Zbog izazivanja raspadanja eritrocita u toku bolesti javlja se uvećana slezina i prisustvo pigmenta porekla hemoglobina. Anemija je posledica raspadanja velikog broja eritrocita* Slezina je u hroničnih bolesnika ogromna i sadrži velike količine pigmenta hematina. Jetra je obično umereno povećana, a pigment se nalazi u Kupferovim ćelijama. Ponekad nalazimo na preseku sitna ognjišta nekroze. Srž kostiju je hiperplastična. U centralnom nervnom sistemu se sreću- sitna žarišta krvarenja i nekroze s razmekšanjem. Pojedini sitni kapilari su začepljeni nagomilanim eritrocitima u kojima se nalaze paraziti. Bubrezi ne pokazuju bitnije patološke promene, izuzev u pojedinim slučajevima u kojih masivna hemoglobinurija daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija dovodi do teške degeneracije bubrega posebno kanalića koji u sebi sadrže pigmentne cilindre. Promene na bubrezima su slične onima koje postoje u hemoglobinuričkoj nefrozi. Ova komplikacija malarije je obično smrtnog ishoda. mal ariš, malaran, obrazni, jagodični. male boginje, v. morbilli. 475

maleolarna fraktura

malocclusio

rišćavanjem hrane; m. maligna, v. maleolarna fraktura, v. fractura. Kwashiorkor. malformatio, malformacija, usled poremećaja u razvoju organizma nepravilno malokrvnost, v. anaemia. malocclusio, nepravilnosti oblika, polo(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo žaja i meñusobnog odnosa vilica i zuba, tela. nasledne, uroñene ili stečene, kao uzMalgaigneova amputacija, subastragalrok, posledica ili prateći simptom porena (suptalusna) amputacija. mećaja funkcija žvakanja, gutanja, govoMalgaigneova fraktura, v. fractura. ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode Malgaigneova luksacija, v. luxatio. do poremećaja estetske harmonije lica. mali krvotok, v. krvotok. Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog, mali mozak, v. cerebellum. transverzalnog ili vertikalnog pravca; maligna hipertenzija, v. hypertensia artedistocclusio, distalni zagrizaj, donja virialis. lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji maligna nefroskleroza, v. nephroscleroalveolarni deo sa zubima, postavljeni sis. unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin. maligni egzoftalmus, v. exophthalmus. retrognathio mandibularis; mesiocclumaligni limfom, v. lymphoma. sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u samalignitas, malignost, opakost, zloćudgitalnom pravcu, ili samo donji alveonost, skup malignih osobina nekog palarni deo sa zubima, postavljeni unaptološkog procesa ili patološke tvorevired u odnosu na gornju vilicu. Sin. prone. gnathio ' mandibularis, progenija, pravi malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekarprogeni zagrizaj; ukršten zagrizaj, nepter napravljen od tanke ploče. ravilnost transverzalnog pravca, donji mallein, malein, filtrat bujonske kulture zubi vestibularno prekrivaju gornje. Malleomyces mallei. Često se upotrebGnatično ukršten zagrizaj, deviatio ljava u alergijskoj reakciji za dokazivamandibulae, nepravilan položaj donje nje maleusa. vilice čija se sredina ne poklapa s anamalleolaris, maleolaran, gležanjski. V. tomskom sredinom tela. Dentoalveolarmalleolus. no ukršten zagrizaj v. endo- i exognathio; malleolus, maleolus, čekić, gležanj, ispupocclusio aperta, otvoren zagrizaj, nepčenje na donjem okrajku golenice i lišravilnost vertikalnog pravca; dentoalnjače. veolarno o.z., posledica nedovoljnog Malleomyces mallei, v. Actinobacillus vertikalnog razvitka alveolarne kosti na mallei ograničenom prostoru, usled čega zubi malleus, maleus, čekić; (1) čekić, slušna tog predela ne mogu da se dovedu u koščica u obliku čekića, čija je drška utkontakt, češće lokalizovan u predelu sekana u bubanjsku opnu, a glava se kutića; gnatično o.z., usled deformacije zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija, tela viličnih kostiju kontakt postoji akutna ili hronična bolest iz grupe zoosamo na poslednjim zubima niza, usne noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima se s teškoćom sastavljaju, vilični sprat sve kliničke odlike sepse s mnogim melica nesrazmerno visok. Sin. rahitično tastazama na koži, sluznicama i unutotvoren zagrizaj; occlusio clausa, durašnjim organima u vidu granuloma, bok zagrizaj, posledica nedovoljnog verpustula i apscesa. Bez terapije antibiotitikalnog razvitka bočnih predela alveokom bolest se obično završava letalno. larnih kostiju: u centralnoj okluziji seU nas ove bolesti nema već decenijama. kutići se prekrivaju više od 3 mm. PraInače, maleus spada u grupu bioloških teći simptom distalnog zagrižaja i svih oružja. sagitalnih nepravilnosti položaja sekutimalnutritio, malnutricija, svaki poremeća; supraocclusio, vertikalna nepravilćaj ishrane, koji je izazvan neunošenjem nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji hrane, lošom apsorpcijom ili lošim iskoprelaze nivo okluzalne ravni; infraoc476

malonil-ureja clusio, vertikalna nepravilnost pojedinih zuba ili grupe zuba koji ne dostižu nivo okluzalne ravni, malonil-ureja, y. barbiturati malonska kiselina, v. Acidum malonicum. Malpighijevo telašee, tvorevina svojstvena strukturi bubrega; vaskularno klube omotano naročitom čahurom (Bouwannova čahura). malpozicija zuba, v. malocclusio. maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje molekula disaharida maltoze na dva molekula glikoze. Nalazi se u crevnom soku, a u malim količinama i u pankréasnom soku i u pljuvački. maltosuria, maltozurija, prisustvo maltoze u mokraći. maltoza, disaharid čiji je molekul sastavljen od dva maltozno vezana molekula glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom škroba. malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seniHs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m. perforans pedis, v. mal perforant du pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje kičmenih pršljenova koje veoma često stvara grbu (gibbus). Sin. Pottova bolest. maljičasti nastavci (»Drumsticks«), u jedrima belih krvnih zrnaca predstavljaju izrazito seksualne oznake ženskog organizma. maljičasti prsti, v. digiti hippocraticL mamilarna kvrga, sjsičasta kvrga na prednjem zidu meñumozga.

mamilarna linija, v. rnammilans, Іі mammilaris. mamma, dojka, sisa, parna grudna žlezda žene, grozdaste grañe.^ Nježni izvodni kanali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:setЈ trudnoće luci mleko; m, aberr^ns, aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa slabo razvijenim žlezdanmrtkivom, najčešće se nalazi bočno od normalne m. u blizirii pazuha; m, çystiçaV cistična dojka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih cistavu dojki. jSlajcešće je pösredi oboljenje dojke, tzv. mastopathia fibrosa çystiça (malade de Reclus), koje se razvija usied poremećaja runkcije oyarijurna; m. supranumeraria, ,:1;ћј^;'

manevar razvijena dojka, obično obostrano, simetrično, sreće se u oba pola. mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn. mammalius. mammaplastica, mamaplastika, plastika, operativna plastička rekonstrukcija dojke u smislu njenog povećanja ili smanjenja. Aries-Pintanguyjova m,, operacija kojom se smanjuje velika dojka; povećavajuća m., plastička rekonstrukcija dojke s ciljem da se ona poveća usañivanjem sopstveriQg tkiva ili protetskog materijala. mammectomia, v. mastectomia. mammilla, mamila, bradavica dojkinog koluta. V. mlečne žlezde. mammillaris, bradavični, npr., linea m., vertikalna linija koja prolazi preko sisne bradavice. mamografija, rendgensko snimanje dojke. V. mastpgrafija. mamostimulin, jedan od ranije korišćenih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin. mamotropin, v. mamostimulin. Mancinijev test, v. test. mandibula, donja vilica, neparna kost lica, koja se sastoji od potkovičastog tela, zubnog nastavka i viličnih grana kojima se zglobljava sa slepoočnom kosmandibularis, mandibularan, donjoviiični, npr. n. mandibularis, donjovilični Zi^ '.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. • •.,;••-:•.?'•!•'?, manevar, vest postupak, obično manuelno izveden u hirurgijiJ alcušerstvu; Adsonov m., gornji ekstremitet koji se ispituje spušta se u viseći položaj, a glavaše obrće;  istii stranu: neopipljivost ili slaba opipljiyost pulsaçije žbične arterije sugerišu da postoji sindrom »skale-nus antikus«; Haistea^pv m., dok lekar vuče gprnji ekstremitet koji se ispituje naniže, pacijent obrće glavu na suprotnu stranu; prekid pulsa zbične arterije ukazuje na sindrom »scalenus anticus«; Heiberg-Esmarchov in, povlačenje clonje vilice unapred, koje vrsi anesteziolog, sprečava zapadanje jezika unazad; Hueterov m;, potiskivanje jezijca i unapred, koje vrši lekar prstimsi leve ruke, omogućuje da se desnom rukpm uvede želudacna ^onda; Kappelerov H . ;

. . . .

. . . ,

.....:

„,

;

_'

\'. 'i'

,

: "'. ;" »4 --

:,

477

,

manganum m., povlačenje donje vilice unapred, koje vrši anesteziolog; Nägelijev m., povlačenje glave pacijenta najviše obuhvatajući mu jednom šakom potiljak, a drugom donju vilicu, da bi se zaustavila epistaksa; Phalenov m., manevar kome je cilj otkrivanje sindroma karpalnog tunela. Promer kanala se smanjuje kada se šaka s ručjem drži u fleksiji ili ekstenziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m. Valsalve, v. ogled. manganum, Mn, mangan, hemijski element, metal. mania, manija, duševno oboljenje koje se odlikuje preteranom veselošću, motornim i psihičkim uzbuñenjem, preteranim samopouzdanjem, ubrzanim mišljenjem, s nestabilnim sumanutim idejama veličine. Javlja se u nastupima ili naizmenično s melanholijom u toku cirkularne ili manijačko-depresivne psihoze. V. cyclothymia, psychosis. maničan, koji se odnosi na maniju. manijački napadi, nastupi oboljenja od manije. manijačko-depresivna psihoza, v. mania, psychosis. manijak, osoba obolela od duševne bolesti manije. V. mania. manipulacija, vest i uvežban pokret rukom u cilju lečenja u fizikalnoj terapiji. manirizam, besmisleno, smešno, iznenañujuće ponašanje koje ponekad podseća na celišhodno, ponavljano u beskraj. Jedan od znakova katatoničke shizofrenije. Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus. manometar, sprava za merenje pritiska tečnosti ili gasova u zatvorenom sudu ili sistemu. Može biti od staklene cevi, u vidu slova U (npr. u aparatu za pneumotoraks) ili kao uspravna cev zagnjurena u sud sa živom (aparat za merenje krvnog pritiska); najzad, u vidu aneroida od metala. Mantouxov test, v. test. manubrium, držak, ručica, npr. manubrium sterni, držak grudne kosti. manus, šaka, distalni deo donjeg ekstremiteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutrašnju, i dve strane, prednju (ili dlan, palma manus) i zadnju ili nadlanicu (do478

marginalni ulkus rsum manus). Na šaci se razlikuju: koren ili ručje (carpus), doručje (metacarpus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju su: I palac (pollex), II kažiprst (index), III srednji prst (digitus medius), IV domali (d. anularis) i V mali prst (d. minimus); akuâerska š., položaj ruke u toku napada tetanije koji podseća na prste skupljene za prodiranje u vaginu; fakirska š., šaka sa zarivenim noktima u dlan (čvrsto i trajno stisnuta pesnica) u parkinsonizmu; kandžasta š., deformacija šake koja nastaje usled povrede ulnarnog nerva u visini korena šake zbog čega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji a u interfalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog položaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne mišićne atrofije. Sin. majmunska šaka, v. skeletna šaka, amyoirophia spinalis progressiva; v. viseća šaka, šaka koja visi i ne može da se opruzi. Posledica paralize žbičnog živca, najčešće usled njegove povrede. mapna jedinica, (engl. map unit) broj proporcionalan učestalosti rekombinacija izmeñu dva gena; jedna mapna jedinica odgovara učestalosti rekombinacije od 1%. marantički edem, v. oedema. marasmus, marazam, izražen oblik energetsko-proteinske pothranjenosti. U dece se najčešće javlja u prvoj godini i odlikuje se zaostajanjem fizičkog i psihičkog razvoja; m. senilis, staračka slabost, iscrpenost. Marchiafava-Michelijev sindrom, paroksizmalna noćna hemoglobinurija. V. haemoglobinuria. Marfanov sindrom, v. sindrom. margarin, mast slična maslacu (buteru) dobijena hidrofenacijom od prirodnih biljnih ulja za jelo, uz pogodan katalizator. Vodonik se umeće na mestu dvogubih veza nezasićenih kiselina. Pri hidrogenaciji ulja uništavaju se vitamini pa se stoga hidrogenovana mast mora obogaćivati vitaminima radi poboljšanja kvaliteta. marginalis, marginalan, ivičan, graničan. marginalna gingiva, v. gingiva. marginalni ulkus, v. ulcus.

margo

maseterički refleks

margo, ivica, rub, npr. margo superior, gornja ivica. Marie-Bambergov sindrom, hipertrofična plućna artropatija. V. arthropathia.

masaža, postupak kojim se pomoću raznih manipulacija (glañenje, gnječenje, trljanje) utiče na spoljna tkiva bolesnog ili zdravog čoveka. Njome se teži da se Marie-Bambergova bolest, v. osteoarthna tom delu tela izazove nadraženje u ropathia. vidu lokalne i opšte povoljne fiziološke Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom. reakcije. Masaža se upotrebljava radi Iemarihuana, Cannabis sativa var. indica. čenja (terapijska masaža) ili radi poboljUbrzo po uzimanju ovoga sredstva (obišanja zdravlja (higijenska masaža); dično pušenjem) čovek pada u polusvesrektna ili potprečažna masaža srca, no stanje, u kome je moć rasuñivanja izritmičko stezanje srca rukom kroz neotgubljena, a mašta je osloboñena kočnivorenu prečagu ako se srčana akcija zaca. Snovi su vrlo živi i čudovišni. Ideje ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a izvoñenja ove masaže vrši laparotomija; osećaji za prostor i za vreme nestaju. indirektna m., snažni udarci dlanom o Mogu da se pojave i prave halucinacije. predeo srca; indirektna masaža se vrši i Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotrebritmičkim pritiscima na srce šakama, ljava se kao sredstvo za uživanje i dovokojima se vrši presija na grudnu kost; di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, odm. parom, lečenje šupljine u plućima nosno od otrova). Stalno unošenje mariparom koja sadrži lek i utiskuje se rithuane može da dovede do manije i do mičkim pritiscima; m. srca, nadraživademencije. Aktivni princip marihuane nje srca čije su kontrakcije prestale u cije kanabinol. lju podsticanja na ponovni rad; vibratorna m., masaža brzom ponovljenom Mar jel i no v ulkus, v. ulcus. perkusijom vibracionim čekićem; m. marker, obeleživač, instrument sličan desni, (stom.) terapijski postupak kopinceti, čiji je jedan vrh savijen prema jim se postiže bolja higijena u ustima, drugom pod pravim uglom. Služi za odbolji protok krvi u potpornom aparatu reñivanje i obeležavanje dubine gingizuba, jače orožavanje epitela desni i valnih džepova pre gingivektomije. V. smanjenje uvećanja tkiva desni. Masaža gingivektomija. može da doprinese i smanjenju gingivalmarkiranje, v. obeležavanje. nih džepova. Istovremeno je važna i marksizam, filozofska, ekonomska i socipreventivna mera. Sprovodi se prstima, jalna doktrina osnovana na učenju K. četkicom za zube, interdentalnim stiMarxa o tzv. istorijskom materijalizmu mulatorima i tečnostima ili kiseonikom koji zastupa gledište da je osnovna pod pritiskom. struktura razvoja društva ekonomska masculinismus, maskulinizam, ginandribaza s kojom su dijalektički povezane ja, prividni hermafroditizam u žene, čije sve ostale superstrukture. su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost Marrijanovo telo, estrogena supstancija, velikih usana stidnice. javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin. masculinus, muški. Sin. virilis. estriol. maseni broj, (A), broj koji odgovara atommarseljska groznica, rickettsiosis marseskoj težini pojedinih elemenata, odnosliensis. V. rickettsiosis. no njihovih izotopa. On predstavlja broj marsupialisatio, marsupijalizacija, prišinukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir provanje ivica otvorene ciste (ehinokokustona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A ne, ovarijalne, lažne pankreasne) za po= Z + N. Piše se desno iznad hemijskog vršne slojeve tela. Marsupijalizacija se simbola; npr., H1, H2 (deuterijum), O16. primenjuje u cistama koje se ne mogu maser, (I) osoba kvalifikovana za vršenje odstraniti operativnim putemV^ masaže; (2) instrument kojim se vrši masa (m ili M), sve što poseduje inerciju, masaža. što se opire svakoj promeni kretanja. maseterički refleks, v. refleks. 479

masivan

masivan, koji je čvrst i po srazmerama ve lik. . ; v : - , - : ' • . : : -^ maska, sredstvo za pokrivanje, zašticavanje; u zubarstvu za skrivanje metalnih delova neprozračnim materijalom; u anesteziologiji kao pribor za sprovoñenje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju, Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja služi za udisanje kiseonika na visinama, a u klinici za oksigenoterapiju, v. oksigenoterapija; Curschmannova m., ranije je služila za inhalaciju terpentinske pare; Hutchinsonova m., osećaj u koži lica kao daje ovo pritisnuto maskom; čest simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova m., maska koja se stavlja na nos i usta da bi izazvala opstrukciju u disanju i time veštačku hiperemiju pluća; ranije primenjivana za lečenje tuberkuloze pluća; mrtvačka m. gipsani otisak lica umrlog; Ombredanneova m., aparat za inhalacionu narkozu. Sastoji se od maske i šuplje metalne kugle, koja je rezervoar za" etar, i životinjske mešine, u koju prodire deo izdahnutog vazduha i etra i mesa se sa svežim vazduhom pre ponovnog udisanja. Preimućstvo je u tome što štedi etar, što se udiše zagrejani vazduh iz mešine i što se nadražuje centar za disanje udisanjem vazduha iz mešine s povećanom koncentracijom GO2; Schimmelbuschova m., žicana maska za inhalacionu anesteziju. Lako se rasklapa za postavljanje gazom na koju se kaplje isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hloroform itd.); m. za oksigenoterapiju, gumena ili plastična maska za davanje kiseonika. maskirana perforacija, sin. prikrivena perforacija. V'. perforacija. maslac, mlečni proizvod dobijen od krav* Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti u 34%, 0,5 belančevina, mlečne kiseline 0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14% vode. Sin. buter. maslačna, buterna kiselina, v. Acidum butyricum.

masne naslage, (seks.) sem količinom, mast se odlikuje karakterističnim rasporedom u muškom i ženskom polu. U stanju anaboličke ravnoteže sloj masti je u žene svugde deblji nego u muškar480

mast

ca, sem iza 3 prva vratna pršljena (naročito pozadi atlasa), gde je masni sloj u muškog deblji. Sem ove opšte lokalizacije masnih naslaga postoje i njihove posebne: na sedalu, u predelu trbuha, ü butinama. Pored ovog topografskog rasporeda masne naslage su u žene znatnije u donjim delovima, a u muškog u gornjim delovimatela. masohizam, uživanje u podnošenju bola u toku polnog odnosa: masohist na odreñene nadražaje, koji u normalnog izazivaju osećaj bola, ne reaguje bolom, nego uživanjem, zadovoljstvom. Masohista ima znatno više meñu muškarcima nego meñu ženama. Raspon zbivanja u masohizmu je vro velik. Idejni ili simbolični masohizam spada u oblast uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flagelantizam se sastoji od uživanja do orgazma u podnošenju šibanja, obično po sedalu (Ž.Ž. Ruso). Telesno mučenje u nekim slučajevima može biti zamenjeno duševnim (pretnje, psovka i kinjenje). massa, masa, npr., massa intermedia u vratu spermatozoida; m. pilularum, masa koja se upotrebljava kao konstituens za spravljanje pilula. Postoje razx • ne pilularne mase, npr.: Extractüm Faecis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Liquiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae. masseter, (grč. rnaššeter, žvakač) maseter; m. masseter, mišić žvakač. massetericus, maseterican, koji se odnosi na masseter. massotherapia, v. therapia. mast, smeša triglicerida viših masnih kiselina/poglavito palmitinske, s tearinske i oleinske; JPrema poreklu masti se dele na biljne i životinjske. Tečni gliceridi zovu se još i ulja; rezervna m,> mast koja se nalazi u masnom tkivu pod kožom, u trbušnoj duplji, očnoj duplji i dr. Ova mast predstavlja rezervu koju, u slučaju potrebe, organizam može trošiti, a da to ne izazove teže ppsledice po njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti koja se nalazi vezana u ćelijama i u tkivima organizma. Ova poslednja je od ve-

mastectomia likog formativnog i funkcionog značaja za ćelije i tkiva. Sin. neutralna mast. mastectomia, isecanje ćele dojke; radikalna m., ekscizija dojke zajedno sa grudnim mišićima i regionalnim (pazušnim) limfnim žlezdama. Sin. manimectoniia, Halstedova operacija (pod operacija). masticatio, žvakanje, oralna faza pripreme hrane za varenje. Jedna od motornih funkcija usne duplje. Obavlja se usklañenom aktivnošću mišića pokretača donje vilice (žvakatriih mišića), nadhioidnih mišića i mišića jezika; maseterični tip ž., hrana se melje horizontalnim pokretima donje vilice; temporalni tip ž,, hrana se drobi vertikalnim pokretima donje vilice. masticatorius, mastikatoran, žvakaći, koji se odnosi na žvakanje. mastikalni tip sluznice usta, deo usne sluznice koji učestvuje u žvakanju (desni i sluznica tvrdog nepca). Izložen je pritisku pri žvakanju, pa orožava i čvrsto je pripojen za podlogu. Sin. mastikatornitip sluznice usta. mastitis, žapaljenje dojke. Obično je akutno oboljenje, a može imati i hroničan tok. Viña se samo u izvesnom periodu života: u novoroñenčadi, u pubertetu i, najčešće, za vreme dojenja (puerperälni mastitis). Razlikuju sé pravi mastitis, kada je žapaljenje lokalizovano na žlezdano tkivo, i paramastitis, kada se proces odigrava u vezivnom tkivu oko žlezda. Mastitis često prelazi u apsces dojke; hronični cistični m. v. Brodie-Reclusova bolest, mastopathia fibrosa cystica, Schimmelbuschova bolest, hmnični cistični mastitis; intersticijalni m., žapaljenje potke mlečne žlezde; m. neonatorum, mastitis novoroñenčeta, nenormalno stanje dojke novoroñenčeta, koja je nabrekla, hipertrofična, s tragovima lučenja ili je zapaljena sa ili bez gnojenja; m.phlegmonosa, žapaljenje dojke koje se završava apscesom; puerperalni mastitis, mastitis koji se javlja u babinjama i koji se obično završava apscesom; retromamalni m., žapaljenje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj mleka u jednom ili više režnjića dojke, 31 Medicinski leksikon

mastopathia fibrosa koji stvara bolan otok; obično se javlja zä vreme dojenja; m. suppufativa, gnojni mastitis, koji nastaje prodorom gnojnih bakterija kroz izvodne kanale ili raseline (ragade) na kolutu ili bradavici dojke. mastix, mastiks, vrsta žute smole od drveta Pistacia lentiscus (Anacariacëäe). Njen rastvor u benzenu se upotrebljava u maloj hirurgiji (Solutio Masticis). mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili prostrano nagomilavanje mastocita u tkivima; kad je infiltracija u koži izražena, onda je mastocitoza poznata kao urtikarija pigmentoza; m. systemica, u kojoj mastociti infiltrišu u limfne žlezde,kostnu srž, krv, jetru i slezinu. Sin. leucaemia mastocytica. mastodynia, mastodinija, bolovi u dojkama. U nekih žena za vreme genitalne aktivnosti viña se vrlo često pojava jakih bolova koji traju kraće ili duže vreme. Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo jaki. Mogu da se pojave bilo u kom momentu, ali vrlo često prethode menstruaciji. Klinički se po dojkama ne vide neke naročite patološkoanatomske promene. Smatraju se kao posledica hiperfolikulinemije, mastografija, rendgensko snimanje dojke posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta u njene izvodne kanale. Sin. marnografija. mastoidectomia, mastoidektomija, hirurška evakuacija pneumatičkih ćelija mastoidnog nastavka slepoočne kosti. mastoiñeus, mastoidan, bradavičast, npr. processus mastoideus> bradavicasti ili mastoidni nastavak. maštoiditis, gnojno žapaljenje pneumatskih ćelija u mastoidnom nastavku slepoočne kosti. One su preko najveće ćelije (antrum mastoideum) povezane sa srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren u slepoočnoj kosti može da probije u endokranijum, u labirint, u sigmoidni sinus ili u bulbus jugularne vene. U svakom slučaju potrebno je operacijsko Iečenje još pre^ pojave komplikacija. mastopathia fibrosa cystica, distrofičko oboljenje mlečne žlezde s većim ili manjim cistama, nekada s adenoznom hi481

masturbacija

materični ciklus

otvore žlezda u koje se uvlače horionpertrofijom epitela i fibrozom. Promeske resice. Takva labava veza izmeñu ne prožimaju ćelu žlezdu ili se javljaju u horionske i materičke strukture čini da nejasno ograničenim ognjištima. Često se na poroñaju horion, bez ikakvog krse teško razlikuje od raka dojke. Sin. varenja, lako odvaja. Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbuschova bolest, kronični cistični mastitis. V. materična duplja, v. cavum uteri. materični ciklus, svojstvene promene mastitis, materične sluznice koje odgovaraju cikmasturbacija, v. onanija. Mataruška lusnim promenama u jajniku. ReproBanja, banja u podnožju Stolova, na duktivan život žene karakterišu mesečdesnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat ne ritmičke promene u lučenju polnih deluje sedativno i tonički. Banja ima 4 hormona i odgovarajuće promene poizvora sumporne vode, temperature: 36, lnih organa. Ciklus traje prosečno 28 38 i 4. Hemijski sastav vode ovih dana. U sasvim zdravih žena može trajati izvora je sličan i pored temperaturnih od 20 do 40 dana ali u slučajevima kad je razlika u bunarima. Njihova ukupna dužina ciklusa promenjena često pomineralizacija iznosi 1,066 g°/oo. Njihov stoji smanjena plodnost (smanjena ferglavni sastojak je sumpor-vodonik tilnost). U doba menstruacije, osim naj(H2S): 16 mg°/oo. Ove vode, pored toga što dubljih slojeva, svi slojevi endometrijusu sumpor-vodonične, i slabo su hidma otpadnu. Debljina endometrijuma rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i se u vremenu od 5. do 14. dana seksualugljenokisele. Upotrebljavaju se za kunog ciklusa brzo povećava pod uticajem panja, ispiranja i za piće. Postoje dva kuestrogena koje luči mešak u razvoju. patila, s kadama i basenima. U ovoj banji Dužina žlezda u materici takoñe se pose lece: hronična reumatička oboljenja većava, ali još nema nikakvog lučenja. zglobova i mišića; neuralgije i neuri-tisi; Ove promene endometrijuma nazivaju oboljenja kože; oboljenja ženskih polnih se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija; hronične tegobe usled trovanja ^ proliferativnom ili estrogenskom fazom. Posle ovulacije endometrijum poolovom, živom, bizmutom i arsenom. staje edematozan i žlezde koje sad aktivMatasova operacija, v. endoaneurysmorno luče postaju, pod dejstvom estrogerhaphia. na i progesterona (hormona žutog tela), Matasova traka, aluminijumska pantljika razvijene i naborane. Ovo je sekreciona za privremenu okluziju većih krvnih suili progesteronska faza seksualnog cikdova u cilju uspostavljanja pobočnog lusa. S degeneracijom žutog tela prestakrvotoka, je hormonski nadražaj endometrijuma. mater, omotač, moždanica, omotač mozga Spiralne arterije se suze, pa deo endoi kičmene moždine (tri opne). V. meninmetrijuma koji one ishranjuju postaje ges. ishemičan. Usled ishemije nastaje oštemateria alba, meke naslage bele boje koje ćenje tkiva, uz oslobañanje jedne antise stvaraju na zubima u blizini desni, usled koagulantne materije. Zatim se u odreneadekvatne higijene usta i zuba. ñenom vremenu spiralne arterije prošiSastavljene su od mikroorganizama, ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te deskvamiranih epitelnih ćelija i leukonastaje krvarenje i Ijušćenje endometricita. Svojim produktima izazivaju zapajuma- menstruacija. Menstrualno krvaIjenje desni. Sin. naslage, meke. materica, renje je uglavnom arterijske i žena pri v. uterus. tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu materična dugmad, u priljubljenom vidu funkcije endometrijuma proliferacijska materice (placentae appositae) na mafaza predstavlja fazu obnavljanja epitela teričnoj sluznici se nalaze naročita dugposle prethodne menstruacije, a sekremasta uzvišenja, pokrivena mnogobrojcijska je faza pripreme materice za ugnim sitnim kraterima koji predstavljaju nežñivanje oploñene jajne ćelije. Ako ne 482

materični grlić doñe do oplodnje, endometrijum se odbacuje i tako započinje novi ciklus. materični grlić, kanal, v. kanal materičnog grlića. materični himen, krivudava linija po kojoj se cervikalne ćelije materične sluznice u toku menstruacije nastavljaju u slojevit pločast epitel. materični privesci, v. adnexa uteri. materija, sve što nas okružuje predstavlja različite vidove materije, koji, dejstvujući neposredno ili posredno na naša čula, izazivaju osećaj. Materija je objektivna realnost i postoji nezavisno od našeg iskustva, naših čula i naše svesti; ekstrakti vne m., stariji naziv za sve organske supstancije, koje se mogu ekstrahovati vodom, alkoholom ili etrom iz delova biljaka i životinja. Mathylium salicylicum, metil-estar salicilne kiseline, bezbojna ili žućkasta uljana tečnost. Upotrebljava se spolja, za ublažavanje reumatičkih bolova. matracni šav, v. sutura. matrice, (stom.) trake od metala, celuloida ili celofana odgovarajućeg oblika i veličine i bakarni prsten. Koriste se za oblikovanje ispuna koji se unose u plastičnom stanju u preparisani kavitet zuba; m. individualna, gipsani otisak i celuloidna kruna. matrix, matica, osnovna supstancija; materica; m. unguis, matica (ležište) nokta. maturacija gleñi, sazrevanje gleñi. Prvobitni sadržaj mineralnih soli u gleñi od oko 30% povećava se na 96 do 98%. Maturacija počinje od okluzalnih i incizalnih delova krunice zuba. Sin. kristalizacija gleñi. Mauriacov sindrom, v. sindrom. maxilla, gornja vilica, parna kost koja se sastoji od šupljeg tela i četiri nastavka (čeoni, jagodični, zubni i nepčani). Šupljina se naziva gornjovilični sinus (sinus maxillaris) i spada u paranazalne sinuse. V. sinus. maxillaris, maksilaran, gornjovilični, npr. n. maxillaris, gornjovilični živac. maxillectomia, maksilektomija, hirurško odstranjenje gornje vilice. Maydlova operacija, v. operacija.

mediastinitis May ero vi talasi, talasi koji se zapažaju na krivulji registrovanja krvnog pritiska pored pulsnih talasa i talasa prouzrokovanih disajnim pokretima. Traju oko 25 sec., a nastaju kao posledica promena u nervnim centrima koji kontrolišu zjap sudova, zbog čega se zovu i vazomotoričkim talasima. May-Grünwald-Giemsino bojenje, v. bojenje. Mayoova operacija, v. operacija. McArdleova bolest, v. bolest. McBurneyeva tačka, mesto bola u apendicitisu, koje se odreñuje pritiskom na mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant. sup.), a na liniji koja spaja ovu s pupkom. McClure-Aldrichov test, v. test. meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m. acusticus externus, spoljašni usni kanal. Meckelov divertikul, u 2% slučajeva (češće u žena nego u muškaraca) vitelinski kanal se ne odvaja od crevne cevi nego ostaje kao dugi špag poznat pod imenom Meckelovog špaga (diverticulum Meckeli). Meckelova hrskavica, hrskavica koja prethodi stvaranju koštane donje vilice i koja je smeštena duž viličnih lukova u početku 2. meseca. Prednji krajevi te hrskavice odgovaraju simfizi brade, a zadnji budućoj bubanjskoj duplji. medialis, medijalan, unutrašnji, koji se nalazi bliže srednjoj ravni organizma. medianus, središni, koji se nalazi u sredini. mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno treptanje, podrhtavanje sredogruña, nenormalna pomeranja sredogruña pri disanju u otvorenom pneumotoraksu, koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog vazduha u otvorenu pleuralnu šupljinu prilikom disanja. V. pneumothorax, klaćenje medijastinuma. mediastinalis, medijastinalan, koji pripada sredogruñu (medijastinum). mediastinitis, zapaljenje medijastinuma sredogruña; m. fibrosa, medijastinum s velikim stvaranjem čvrstog vezivnog tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora483

mediastinoscopia gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg često postoji perikarditis. Može dovesti do kompresije organa koji se nalaze u sredogruñu; fibrožni m., indurativni m., zapaljen jski,.. sklerozaritni proces reumatske, hemoragijške ili nepoznate prirode, često udružen s fibroznim perikarditisom, praćen opstrukcijom gornje šuplje vene, a rede stenozom traheobronhijalnog stabla i jednjaka. mediastinoscopia, medijastinoskopija, pregled sredogruña pomoću cevastog instrumenta, koji omogućuje direktno posmatranje tkiva u njemu i uzimanje isečaka za patološkohistološki pregled. mediastinotomia, rriedijastinotomija, operativni pristup sredogruñu; pristup spreda je prednja ili cervikalna medijastinotomija, a pristup ostraga zadnja ili leñna medijastinotomija. mediastinum ili cavum mediastinale, medijastinum, što je u sredini, sredog-ruñe, srednji deo grudne duplje ograničen grudnom kosti, plućima, kičmenim stubom i prečagom. DeIi se na prednji i zadnji medijastinum. U sredogruñu su smešteni: srce, veliki krvni sudovi, jednjak, dušnik, živci i limfne žlezde. mediastinum testis, v. corpus Higkmöri. médicamentosus, medikamentožni/ koji Se odnosi na lek ili izazvan lekom, npr., thërapia ili acne medicamentosa. medicamentum, medikament, lek, lekovi-ta supstancija (Iekovito sredstvo, leko-vita materija, lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u odreñenim količinama, u odreñenom obliku i na odreñeni način, služi za sprečavanje, odstranjivanje, olakšavanje, ublažavanje, lečerijè i išćeljenje bolesti "ili simptoma bolesti i Štetnih pojava ü čovečrjem ili u životinj-škoirn Organizmu. medicina, (1) nauka o normalnoj grañi i funkcijama organizma čoveka i životinja, patološkim promenama grañe ili funkcija koje se ispoljavaju kao obolje-^ј> njihovim uzrocima i njihovom sprečavanju i lečenju; (2) nauka o lečenju n bolesti; specijalno o lečenju lekovima; aeromedicina, v. vazduhoplovria m.; berberskam., niz manipulacija (venepürikeijä; stavljanje pijavica, čašica itd.)

484

medicina koje su nekada, naročito pre razvoja moderne medicinev obavljali berberi, koji su katkada nosili i naziv hirurgä; fiskulturna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologijom sporta. U f.m. spadaju, npr., sportska higijena, sportska traumatologija itd.; gèomedicina, grana medicine koja se bavi uticajem klimatskih i drugih ušlova okolne sredine na zdravlje; granične oblasti medicinske nauke ili oblasti nekih nauka koje obuhvataju m. ili su joj bliske, npr. biologija, antropologija, biohemija, uporedna anatomija, medicinska entomologija, psihopatologija, sanitarna tehnika itd.; humana m., bavi se čuvanjem zdravlja i lečenjem bolesti čoveka; industrijska m*, grana medicine koja obuhvata, pored higijene rada; kliniku i terapiju profesionalnih oštećenja, trovanja, oboljenja i traumatizama; interna m., (1) grana medicine koja se bavi bolestima koje se ne mogu lečiti hirurški; (2) medicina, za razliku od hirurgije; kurativna m., skup svih onih grana medicine koje se bave lečenjem obolelih; preventivna m., grana medicine koja se bavi teorijom i praksom sprečavanja bolesti pronalaženjem i suzbijanjem izvora zaraze, uništavanjem prenosilaca, podizanjem otporne snage osoba ugroženih infekcijom, itd.; psihosomatska hi.; grana medicine koja se bavi proučavanjem nastajanja bolesti i psihičkim, a ne samo somatskim putem. Psiha je proizvod materije, ali ne takav koji na materiju Više ne utiče (kao miris na c vet koji ga je proizveo). Kao što od stanja organa - materije - zavisi psiha, tako i ona utiče na materiju iz koje je nastala. Tako psiha ne utiče na organe u narkozi nikako, dok u strahu vrlo jakor organi utiču na psihu ponekad vrlo nezttatno, dok neobično jako, npr., u progresivnoj paralizi; m. rada, proučava odnos izmeñu čoVeka i njegovog zaposlenja, preduzima mere za održavanje i unapreñivanje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih ljudi, otklanja prevremeno trošenje snage, ispituje, predupreñuje i leci profesionalna oboljenja i daje osnove za zaštitu rada služeći se u punoj meri re-

medicinska bibliografija

zultatima higijene rada; socijalistička m./medicina u socijalističkom društvu. Osnovna načela s.m.«su staranje društva i države o zdravstvenoj zaštiti i lečenju grañana, plansko provoñenje mera u zdravstvenoj službi, jednako pravo svih na medicinsku pomoć, jedinstvo preventivne i kurativne medicine i isticanje značaja preventivne medicine; socijalna m., grana medicine koja proučava veze izmeñu ekonomskih i socijalnih prilika i bolesti koje po svojoj učestalosti ili drugom značaju predstavljaju problem za društvo. S.m. bavi se i proučavanjem i predlaganjern mera za borbu protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirička m.y jatrohemijska struja u medicini, koju je osnovao Paracelsus; sudska m., grana medicine koja proučava sva pitanja medicine koja su u vezi s pravosuñem. Sin. forehzička m.; vazduhoplovna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologrjoni letenja, vazduhoplovnom higijenom i epidemiologijom; veterinška m., bavi sè čuvanjem zdravlja i lečenjem bolesti životinja. medicinska bibliografija, sistematski sreñena zbirka bibliografskih podataka o medicinskim publikacijama (knjige, brošure ili članci u časopisima); M.b. je obično sreñena prema pojedinim oblastima medicine. Može da bude tekuća ili retrospektivna za jedan xluži period. medicinska dokumentacija, zbir zabeleženih ppciataka o nekom bolesniku, istorija bolesti (anamneza, status i tok bolesti), rezultati laboratorijskih i drugih (specijalisticko-konsuitantskin) ispitivanja, rendgenski i drugi snimci, operacipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem ovakve rn.d u užem smislu reci, koja se odnosi ria hospitaHzovane i ambulantno-poliklmićki lečene bolesnike, m.d. u širem smislu obuhvata prikupljene podatke i o ispitivanju zdravstvenog stanja grupa stanovništva, sistematskim pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi mogućnost njenog stručnog i naučnog korišcenja. medicinska etapa, v. sanitetska etapa.

medicinska sestra

medicinska etika, skup propisa, normi i obrazaca ponašanja kojih se u jednoj zajednici moraju pridržavati svi zdravstveni radnici kao pripadnici jedne profesionalne kategorije. Etička načela zdravstvenih radnika u nas se temelje na marksističkoj dijalektici i etici samoupravnog socijalističkog društva, isto rijskim tekovinama medicinske etike i medicinske naučne misli i na kodeksu zdravstvenih radnika SFRJ. medicinska hernija, v. hernija. medicinska hidrologija, v. hydrologia. medicinska klimatologija, v.klimatologi• .'• .'."' '• • . , ' medicinska pomoć, usluga koju lekar ili drugi zdravstveni radnik pruža obpleloj ili povreñenoj osobi. Postoji više oblika medicinske pomoći: hitna m.p., pomoć koju pružaju sve zdravstvene organizacije i svi zdravstveni radnici osobama kojima je ovaj oblik pomoći neophodan. Razlikuje se od prve pomoći koja je često nemedicinska; opšta m.p., pomoć koja se poklapa sa delathošću lekara opšte prakse i kao takav je ori i pruža; specijalistička m.p., pomoć koja uključuje mere i postupke višeg stepena stručnosti. Pružaju je lekari specijalisti pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p. u ratu, skup medicinskih mera koje se ukazuju povreñeriima i obolelinia na sanitetskim etapama (v. tamo) za vreme njihove evakuacije iz jedinica u sanitetske ili zdravstvene ustanove u kojima ostaju do ishoda lečenja. V. etapno lecenje, sanitetska etapa. medicinska sestra, u srednjoj ili višoj školi obrazovana zdravstvena radnica, saradnica lekara na specijalnim dužnostima oko nege bolesnika, asistencije pri raznim intervencijama, operacijama, (v. instrumentarka), socijalno-medicinskoj zaštiti (v. patronažna sestra), rukovoñenja nižim zdravstvenim osobljem itd. Sin. sestra-pomoćnica; glavna m.s., m.s. koja rukovodi radom m.s. nekog odeljenja ili neke ustanove. U nekim zemljama postoji i m.s. s visokom stručnom spremom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem. M.S. učestvuju i u nastavi srednjih i viših medicinskih škola. 485

medicinska statistika medicinska statistika, v. statistika. medicinska tri jaza, razvrstavanje povreñenih i obolelih (p/o) u ratu u grupe (kategorije) prema raznim kriterijumima kao što su: vrsta povrede i oboljenja, vrsta i hitnost hiedicinske pomoći na dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj ustanovi, trajanje lečenja, način i pravac evakuacije p/o itd.; shodno ovome trijaža može biti dijagnostička, terapeutska, prognostička i evakuaciono-transportna. Kriterijum trijaže se na etapi može menjati,zavisno od sledećih uslova: broj p/o na etapi u odreñenom vremenskom periodu, raspoloživa transportna sredstva, broj i stručnost sanitetskog osoblja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost evakuacije s obzirom na ugroženost sanitetske etape itd.: u povoljnim uslovima medicinska trijaža će se usmeriti da što veći broj p/o dobije na datoj etapi svu potrebnu medicinsku pomoć i negu, u protivnom će se odrediti za evakuaciju svi oni kojima nije potrebna neodložna medicinska pomoć. Danas se p/o razvrstavaju u tri reda hitnosti (prema proceni stanja organiza i prema hitnosti medicinske pomoći): u prvi red hitnosti se svrstavaju oni p/o kojima se mora pomoć pružiti što je moguće brže (ovde spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija, prodprne povrede trbuha, perforacija ulkusa, akutno popuštanje srca, plućni edem, teže zatrovani bojnim otrovima i si.); u drugi red hitnosti spadaju otvoreni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i zglobova, široke povrede mekih tkiva i opekotine sa 10-40% zahvaćene površine tela, otvorene i zatvorene kraniocerebralne povrede, povrede šake, kičme, oka, uha, sinusa, ždrela, zatim teške angine, pneumonije, akutna oboljenja gastrointestinalnog trakta, većina zaraznih oboljenja, srednji i teži stepen ozračenja itd.; u treći stepen hitnosti se ubrajaju kontuzije, komocije, povrede malih kostiju i zglobova, površne opekotine do 10% zahvaćene površine tela, gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis, faringitis, laringitis, lakša oboljenja disajnog i probavnog trakta, lakša ozrače486

medicinski centar nja itd. Unutar svake grupe p/o se diferenciraju po hitnosti, tako da oni koji imaju jako krvarenje ili povreñeni sa asfiksijom (tj. oni kojima je život neposredno ugrožen) imaju u pogledu hitnosti pružanja medicinske pomoći ili evakuacije prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na svakoj etapi se p/o takoñe dele u grupe prema ishodu i trajanju lečenja, tako se, npr., jedna grupa p/o (obično manji broj) odvoji za vraćanje u stroj, jer više nema potrebe da se dalje zadržavaju na sanitetskoj etapi radi lečenja, dok se jedan deo p/o zadržava na datoj etapi nekoliko dana radi lečenja; najveći deo p/o se evakui-še iz trupnih sanitetskih etapa u više etape, u poljske ili druge bolnice u armiji, odnosno u ustanove zdravstvene službe itd. Zbog posebnog karaktera povrede ili oboljenja, a prema tome i zbog posebnog postupka na sanitetskim etapama odvajaju se u posebne grupe: a) povreñeni i oboleli koji su kontaminirani, b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti oboljenja, infekcije). medicinska trovanja, v. trovanje. medicinske škole, organizacije koje obrazuju zdravstvene radnike s različitim stepenima obrazovanja. U tom smislu postoje škole koje obrazuju zdravstvene radnike sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem za obavljanje odreñenih poslova i zadataka u okviru zdravstvene zaštite stanovništva. medicinski centar, zdravstvenaorganizacija koja obezbeñuje zdravstvenu zaštitu stanovništva putem objedinjene bolničke i vanbolničke delatnosti. Ideja za osnivanje ovakvih institucija počiva na postavci da je zdravstvena zaštita jedinstvena i nedeljiva i da se u takvoj organizaciji, pored objedinjavanja službe, može postići i ekonomičnost i racionalnost u korišćenju opreme, kadra i materijalnih sredstava. Ima najmanje sledeće službe: za opštu medicinu, za zaštitu žena i dece, higijensko-epidemiološku, za unutrašnje bolesti, za hirurške i dru-

medicinski fakultet ge bolesti, za fizikalnu medicinu, polivalentnu patronažu, antituberkuloznu, za medicinsko snabdevanje, za transfuziju, rendgen, socijalnu medicinu i statistiku isl. medicinski fakultet, naučna, vaspitna i obrazovna univerzitetska institucija (organizacija) koja formira lekara opšte medicine i omogućava mu da tokom studija ovlada odreñenim stručnim znanjima, veštinama i stavovima, da razvije sposobnost samostalnog mišljenja i zaključivanja i dâ tu sposobnost, zajedno sa stečenim znanjima i veštinama, efikasno primeni u unapreñenju i čuvanju zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Iečenju obolelih, usvajajući pri tome stav o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj zdravstvenoj zaštiti pojedinca i grupacije. medicinski ugalj, v. carbo medicinalis. medicinsko snabdevanje u QNO, sistem mera kojima se obezbeduje sanitetski materijal i medicinska oprema za oružane snage i stanovništvo. Sin. sanitetska snabdevanje. medi jalni, prema sredini, unutra. medijastinalhi flater, v. mediastinal flutter. medijastinalna duplja, medijastinum, sredogruñe. V. cavum mediastinale. medijator, ekscitacijski, posrednik koji povećava propustljivost ćelijske opne za natrijum; ulaženje natrijuma u ćeliju dovodi do smanjivanja negativnosti potencijala opne i povećane razdražljivosti ćelije. Acetil-holin je ekscitacijski posrednik u svim sinapsama izmeñu preganglijskih i postganglijskih vlakana vegetativnog nervnog sistema, u mišićno-nervnim spojevima, u organima inervisanim parasimpatikusom i u većini sinapsi u centralnom nervnom sistemu. medikohirurški, ono što pripada internoj medicini i hirurgiji. medikolegalno, što se istovremeno odnosi ili ima veze s medicinom i sa zakonom (pravosuñem). medioklavikularna linija, v. mamillaris. medionecrosis aortae idiopathica cystica, promena vezana za pojavu ognjišta

medulla nekroze i sluzne degeneracije u mediji aorte. Ove promene nisu praćene reakcijom zapaljenja već se sastoje u nekrozi i pojavi sitnih cističkih prostora izmeñu elastičnih vlakana zida aorte. Hipertenzija kao i hipertireoidizam u velikom procentu prate ovakve promene na aorti. mediteranska anemija, beta-talasemija. V. thalassaemia. medium, medijum, (1) sredina; (2) sredstvo; (3) posrednik, npr. supstancija koja prenosi nadražaje; (4) supstancija koja se upotrebljava za kultivisanje bakterija, hranljiva sredina, hranilište; (5) (psih.) osoba koja služi kao posrednik u izvoñenju hipnoze ili spiritističkih ogleda. medius, srednji, u sredini. medularin, prevaga muškog gonadona u još neodreñenoj gonadi začetka, posledica je lučenja medularina. medularna cev, (embr.j rubovi medularnog oluka se u toku razvoja sve više približavaju, ukoliko se oluk produbljuje, dok se ne sljube po srednjoj liniji, pretvarajući oluk u cev. Pri kraju 9. dana (embrion u 215. času) zatvaranje je završeno na celoj dužini oluka, sem na njegova dva kraja gde za izvesno vreme ostaju otvori (prednji i zadnji neuropor). Medularna cev je od svog prvog početka nejednakog kalibra. Još pre njenog potpunog zatvaranja na njenom glavenom kraju se razlikuju tri proširenja (moždani mehurovi). medulla, srž, srce, srčika, moždina; m. oblongata, izdužena moždina, deo centralnog živčanog sistema, oblika zarubIjene kupe i dužine oko 2,5 cm. Nalazi se u lubanjskoj duplji i u kičmenom kanalu, gde se nastavlja kičmenom ,moždinom. Ima izvanrednu biološku važnost, jer, osim jedara moždanih živaca, sadrži i važne refleksne centre, i to za: disanje, rad srca, kašalj, povraćanje itd.; m. ossium flava et rubra, kostna srž žuta i crvena, meko tkivo bogato krvnim sudovima koje ispunjava šupljine kostiju. Delimično je žuta, kao u dijafizama dugih kostiju, a delimično je crvena, kao u epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-

487

medullaris jü lubanje i u rebrima. Služi za stvaranje krvnih zrnaca; m. spinalis, kičmena moždina, deo centralnog nervnog sistema, smešteha u kičmenom kanalu. Pruža se od prvog vratnog do drugog slabinskog pršljena. Oblika je vrpce, duge skoro 50 cm i prečnika oko l cm. U sredini je siva supstancija u obliku stubova, a bela masa je oko sive u vidu vrpci. Siva masa sadrži nervne ćelije. U beloj masi nalaze se ne rvnä vlakna, produžeci ćelija, koji predstavljaju moždane puteVe. Od kičmene moždine polazi 31 par kičmenih ili spinalnih živaca koji postaju spajanjem korenova, prednjih ili motornih i zadnjih ili senzitivnih korenova. Kičmeni živci su mešoviti, jer sadrže motorna i senzitivna nervna vlakna. Uloga kičmene moždine je refleksna i provodna. medullaris, medularan, moždinski, sržni. medullectomia, medulektomija> odstranjivanje srži nekog organa, ripr. srži nadbubrežne žlezde, srži kosti itd. medulloblastoma, meduloblastom, maligna neoplazma iz grupe glioma koja se javlja u predelu srednje linije maloga mozga najčešće u dece. Implantacijom ise širi u moždane komore i meninge. Meka sivkastocrvenkasta masa neoplazme mikroskopski pokazuje mnogoćeličhöst, a ćelije stvaraju grupe u vidu rozeta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo privrerrieno, te dolazi do recidiva. medulloepitheliorna, meduloe, retka veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema. Ćelije neoplažme su slične ćelijama primitivne medularne ćevi iz koje sé razvijaju delovi centralnog nervnog sistema. Javlja se najčešće u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda zbog visokog stepenä maligniteta. meñica/ perineum, mekani deo dna male karlice u žene, izmeñu čmara i ulaza u vaginu. Sastavljen je od kože, potkožnog vezivnog i masnog tkiva i mišića dna male karlice. Meñica zatvara izlaz iz karlice i sprečava spuštanje i ispadanje organa male karlice. U poroñaju predstavlja najniži deo mekanog poroñajnog puta, te je pri prolazu ploda izložena rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo 488

meñuprostorna žlezda prskanje meñice vrši se prosecanje (epiziotomija). Prsnutu ili prosečenu meñicu valja odmah po poroñaju zašiti. U protivnom, predstoji kasnije spuštanje i ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagine, bešike, pravog ereva i materice^ Sm. nteaukročje. V. perineum. meñična ostruga, v. jazva. meñukročje, v. perineum meñumozak, (embr) diencefalon, drugi moždani mehur, Iz zidova ovog mozga stvaraju se talamusi koji sužavaju /// moždanu komoru. Sredinom medularne strane proteže se hipotalamusnioluk ispod koga se nalazi podbrelje (hipotalamus). Na donjem kraju, sa svake strane, stvaraju se izvrati u koje se proteže moždana duplja. To su očni mehurovi. Na podu meñumozga se nalazi sisičasto polje, dok je prednji deo hipotalamusni deo. U prednjem delu se nalazi levkasti hipofizni izvrat (levak) koji učestvuje u stvaranju hipofize. V. diencephalon. meñumoždana žlezda, naziv za skup hipotalamusnih neurona kojima se pridaje sposobnost lučenja hormona. V, diencefalna žlezda. meñunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, klasifikacija koja treba da omogući jednoobrazne definicije i sisteme klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti radi praćenja i mogućnosti poreñenja zdravstvenog stanja stanovništva u jednoj zemlji i izmeñu zemalja. Posle niza revizija od kojih je svaka donosila nešto novo u postojećoj klasifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH revizija po redu. Meñunarodni komitet za vojnu medicinu i farmaciju, ustanova koja u skladu sa Ženevskim konvencijama (v. tamo) uspostavlja meñunarodnu profesionalnu saradnju u pružanju humanitarne i medicinske pomoći i nege povreñenim i obolelim u miru i ratu. Organizuje kongrese vojne medicine i farmacije, objavljuje u svom biltenu podatke o vöjnosanitetskoj problematici, doprinosi razradi humanitarnih prava itd. meñuprostorna žlezda, hormonogena žlezda u semeniku izhieñu semenotvornih ćevčica, poznata i kao dijasiematska

meñurebarni zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove ćelije, interstieijalna zlezda. meñurebarni, v. intercostalis. megacolon, megakolon, kongenitalno proširenje čitavog kolona (debelog creva) s hipertrofijom mišićnog sloja u zidu. Tačna etiologija je nepoznata, mada se smatra da je uzrok neodgovarajuća inervacija kolona i sfinktera. Jako prošireno debelo crevo izaziva pojavu velikog trbuha, a pražnjenje fekalija se obavlja u veoma dugim vremenskim intervalima. Megakolon može biti uroñen ili stečen; akutni m., toksični rnegakolon; m. congenitum, uroñeni megakolon zbog nedostatka ćelija mijenterijskpg nervnog spleta u distalnpm kolonu, koji dovodi do ogromne dilatacije hipertrofičkog tipa proksimalnog kolona. Izaziva odmah po roñenju uporne opstipacije, često povraćana, a povod je za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO' vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi. idiopathicum, stečeni megakolon, izazvan dugotrajnom opstipacijom; m. toxicum, akutno proširenje kolona u amebnom ili ulceroznom kolitisii. megaduodenum, nenormalno dugačak i proširen duodenum. Može da bude kongenitalan ili stečen, kao u crevnoj sklerodermiji, uvek praćen poremećajem motorne funkcije, megaloakrički sindrom, posledica povećanog somatotropnog hormona (kresein). - ' •, - ' - ; . ': ;- •• .• •' : • :; •. • i megaloakrija, povećano rastenje samo okrajnih delova organizma (ruku, nogu, lica, donje vilice, jezika i dr.) us led povećanog stvaranja hormona raštenja (krescina) izazvanog eozinofilnim adenomom hipofize. Netačan izraz akromegalija. megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj srži, u anemijama koje su posledica manjka u kostnoj srži vitamina Bi2 ili folne kiseline, ili nereagovanja matičnih ćelija eritrocitne loze na ove vitamine, kao što je slučaj u eritremrji. megaloblastna anemija, v. anaemia. megaloblastosis, megaloblastoza, prisustvo megaloblasta u kostnoj srži, a po-

mejoza nekad i u perifernoj krvi u megaloblastnim anemijama. megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika koji se nalazi u perifernoj krvi u toku megaloblastnih anemija, megalocornea, megalokorneja, uvećana rožnjača. Može se javiti izolovanp, kao uroñena anomalija rožnjače, ili u toku nekog oboljenja oka (glaucoma congenitum, myopia). megalogastria, megalogastrija, izrazito povećan i proširen želudac. megalomelia, mégalomelrjä, neprirodno dugački udovi. megalooesophagus, v. aćhalasia. megalopenis, prekomerno dugačak pe nis,; '• '^ :. . ^ •• .;.,:-,

megalosplenia, megalosplenija, izrazito povećana slezina. V. splenomegalia. megalosyndactylia, megalosindaktilija, neprirodno dugački prsti; koji su manje ili više potpuno srasli meñu sobom/V. syndactylia* megaoesophagus, megaezofagus, v. achalasia, cardiospasmus. megaphallus, megafalus, preterano veliki muški ud. megasfera, sporedni serneglavci koji su, zajedno s glavnim, prodrli u klicinu pljoštu, bivaju potisnuti energijom glavnog semeglavca u hranljivi yitelus gde sačinjavaju krupne lopte, megasfere. megaureter, ureter širokog kalibra. mehanički ileus, v. ileus. mehanoreceptori, opšti naziv za sve receptore koji reaguju na fizičke draži. mehur, v. cystis, vesica. Meibomove žlezde, (embr.) velike lojne žlezde kapačnih rubova. Javljaju se u embriona od 13 cm dužine i počinju da luče oko 5 meseca. Okolo začetka Meibomovih zlezda stvara se gusto zbijena vezivna pločay tarsus. Meigsov sindrom, v. sindrom. Meissnerova telašca, čulno-receptivne tvorevine jajastp-klup)častog oblika koje obezbeñuju osetljivost genitalnih organa. mejoza (meiosis, meosis), dvè mitotičke deobe u gametogenezi, pri kojima se izvrše dvedeobe citoplažme, ä samo jed489

meki šankr na deoba hromosoma, i otuda četiri postale ćelije dobiju po n (gametski broj) hromosoma (kvantitativna redukcija hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih deoba na polove se raziñu homologni hromosomi od dva roditelja, pa se alelomorfi rie mogu naći u jednom gametu (kvalitativna redukcija). meki šankr, v. ulcus molle. mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog kanala fetusa postoji gust crnkast sadržaj poznat pod imenom mekonijum (mutlježina). Njega sačinjava: progutana amnionska tečnost, izlučevine jetre i gušterače, sljuštene ćelije crevnog zida. mel, med, proizvod preobražaja u početnom delu želuca pčele nektara sakupljenog sa cvetova. Žut ili mrkožut sirup koji uglavnom predstavlja rastvor dekstroze i levuloze, a sadrži i male količine etarskih ulja (iz različitih cvetova). Pri stajanju često se zamuti, jer se izdvaja dekstroza. melaena, melena, prisustvo krvi ili krvnog pigmenta u stolici; m. neonatorum, melena novoroñenčeta, javlja se zbog deficita protrombinskog komplek-x sa u novoroñenčeta; m. spuria, melena u dojenčeta zbog krvi koja je dospela u mleko iz fisure bradavice dojke; m. vera, prava melena. melancholia, melanholija, duševno oboljenje koje se odlikuje poremećajem afekata u vidu teške tuge ili straha, a pri kome postoje motorna i psihička inhibicija, sumanute ideje propasti i sopstvene krivice, bezvoljnost i sklonost samoubistvu. Javlja se u nastupima ili naizmenično s manijom. V. cyclothimia, psychosis; m. agitata, melanholija u kojoj dolazi do motornog nemira i znakova jakog uzbuñenja. Sin. depressio psychica. V. therapia; m. atonica, melanholija pri kojoj usled teškog poremećaja odlučivanja dolazi do odsustva manifestacija volje (melanholička inhibicija), te bolesnik leži nepomično i ćuti; m. involutiva, melanholija koja se javlja u starijih osoba u involuciji i koja je do pojave elektrošoka imala lošu prognozu. Sin. depressio psychica. 490

melanoma melanin, mrk ili crnkast pigment u protoplazmi ćelija u obliku zrnaca. Enzim tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina, adrenalina i niza fenola dajući odgovarajuće hinone koji daljom oksidacijom stvaraju tamno obojena jedinjenja- melanine. Melanin se normalno nalazi u ćelijama epiderma, neuroepitelnim ćelijama mrežnjače, sudovnjače itd. Stvara se u većoj količini u koži pod uticajem sunčanih zrakova i u toku trudnoće. U patološkim stanjima nalazi se u melanomu i u povećanoj količini u Addisonovoj bolesti. melanoderma, sekundarna hiperpigmentacija kože. melanodermia reticularis calorica, mrežasta hiperpigmentacija koja nastaje usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u ložača, kovača i pri korišćenju električnih grejalica na maloj udaljenosti. melanodermitis toxica, crvenilo kože lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji se javljaju usled dužeg kontakta s nečistim industrijskim uljima ili katranom. melanodontia, v. caries dentium, cirkularni karijes. melanoma, melanom, vrlo maligni tumor, koji se sastoji od ćelija koje stvaraju i sadrže pigment melanin. Razvija se obično u koži iz pigmentnih mladeža (nevusa), u oku, moždanicama itd. Brzo metastazira i dovodi do kaheksije; razlikujemo benigne i maligne oblike. Beriigni oblici se nazivaju pigmentnim nevusima, a relativno retki maligni oblici su melanokarcinomi ili maligni melanomi. Melanomi se najčešće javljaju u koži, ali se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma, u oku, meningama i mnogo rede na drugim organima ili tkivima; m. malignu m, maligna neoplazma nastala proliferacijom melanoblasta. Javlja se najčešće na koži lica, vrata i ekstremiteta osoba u uzrastu izmeñu 30 i 60 godina. Pre puberteta je izuzetno retka. Većina malignih melanoma se javlja na ranijem benignom nevusu. Spada u red najmalignijih neoplazmi. Širi se putem limfe u regionalne limfne žlezde i putem krvotoka u udaljene organe. Pri-

melanosis coli marna neoplazma i metastaze su mrko prebojene u zavisnosti od količine ćelija neoplazme koje stvaraju melanin. Porast ranije mirnog nevusa, ulceracija na površini, stvaranje kruste i pojava manjih pigmentisanih nevusa oko primarnog nevusa znaci su maligniteta. melanosis coli, prebojavanje sluznice debelog creva pigmentom sličnim melaninu koji se nalazi u velikim mononuklearnim ćelijama sluznice ponekad u submukozi i limfnim žlezdama mezenterijuma. Pigment nije pravi melanin. melanuria, melanurija, izlučivanje melanina mokraćom, koja je odmah mrko obojena ili postaje mrka stajanjem. melasicterus, v. icterus. melatonin, specifični hormon epifize koja ga oslobaña pod dejstvom nervnih impulsa; verovatno u sisara ima odreñenu ulogu na funkciju polnih žlezda (u zavisnosti od svetlosnih impulsa). melem, v. emplastra. melemi od kaučuka, v. collemplastra. melituria, meliturija, izlučivanje bilo kog šećera mokraćom; najčešća meliturija je glikozurija (v. glycosuria). melitusni sindrom, v. sindrom. Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. syndroma. membrana, opna, listast sloj tkiva koji pokriva neku površinu ili razdvaja neki prostor ili organ; Bowmanova m., Baumanova membrana (membrana limitans externa) veoma debela membrana izmeñu epitela i strome rožnjače; Bruchova m., lamina vitrea s. basalis, deo sudovnjače koji se smatra kao bazalna membrana sloja pigmentnog epitela; ćelijska m. u životinja je zgusnuta protoplazma koja se nalazi po obodu ćelije; m. decidua reflexa, deo promenjene materične sluznice koji obavija ugnežñeno jaje i odvaja jajnu ćeliju od šupljine materice. Sin. decidua capsularis; Descemetova m., bazalna membrana zadnjeg endotela rožnjače. Sloj koji jako prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sastoji se od jednog reda pločastih ćelija vezivnog tkiva. V. lamina limitans interna, cornea, m.hyaloidea, tanka providna opna bez strukture, koja omotava

membranski potencijal staklasto telo oka i koja je svojom spoljnom površinom priljubljena uz mrežnjaču; m. pupillaris, pupilarna membrana, fina membrana koja zatvara ženicu za vreme embrionalnog života i nestaje u toku sedmog ili osmog meseca intrauterinog života. Njeni sudovi služe za ishranu sočiva za vreme embrionalnog života. Po roñenju ostaje izuzetno u rudimentarnom obliku ne smetajući vidu, ili retko kao deblja membrana koja delimično ili u jačoj meri zatvara predeo ženice i na taj način dovodi do znatnih smetnji u vidu (membrana pupillaris perseverans) m. pyogenica, piogena membrana, sloj granulacionog tkiva koji sačinjava zid subakutnog ili hroničnog apscesa. Ovo tkivo je bogato polimorfonuklearnim leukocitima i stalno stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad kratkog nastavka čekića. Ona je vrlo tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja (pars flaccida membranae tympani). Perforacije SH. m. često daju povod za stvaranje holesteatoma u pneumatičnim prostorijama srednjeg uva; m. tympani, bubanjska opna, okruglasta i tanka poluprozračna opna, koja zatvara dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih talasa slušnih koščica i prenosi ih na unutrašnje uvo; m.vitellina, opna žumanceta, v. jaje (opne). membranaceus, membranozan, opnast, koji ima osobine opne npr. labyrinthus membranaceus, opnasti labirint. Sin. membranosus. membranosus, membranozan, opnast, bogat u opnama. membranski potencijal, membranski potencijal mirovanja, razlika ü potencijalu izmeñu unutrašnje i spoljašnje strane ćelijske membrane koji u prošeku iznosi -85 milivolti s negativnošću u unutrašnjosti ćelije. Veličina m.p. varira od tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100 mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo električko stanje membrane su: razlike u koncentracijama jona natrijuma i kalijuma u intra- i ekstracelularnoj teč491

meningitis

membrum nosti koje su posledica delovanja specifičnih transportnih sistema u membrani ćelija (pumpe za natrijum i pumpe za kalijum) koji izbacuju1 natrijum iz ćelije, a ubacuju kalijum+u ćeliju, zbog čega je koncentracija Na u vanćelijskoj tečnosti 142 mËq a u intracelularnoj tečposti 10 mEq tako da je koncentracija K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanćelijnoj tečnosti 5 mËq; razlike u propustljivosti membrane ćelije koja nije razdražena za Na+ i Kt... Membrana nerazclražene ćelije je nepropustljiva ili slabo propustljiva za Nat, a propustljiva za K+ (50 do IQO puta više nego za natrijum), zbog čega u ovim uslovima Na+ ne ulazi u ćeliju, dok K+ izlazi iz CeHJe, zbog čega i površina opne postaje elektropozitivna, jer negativni joni belančevina zbog svoje veličine ne prate difriziju kalijuma. S povećanjem propustljivosti opne za Na+ smanjuje se vrednost m.p. i stvaraju us lovi za spontano i ritmičko izbijanje akcijskog potencijala, odnosno osobinu ćelije koja se naziva samorazdražljivpst (automatizam). V. akcijski potencijal membrum, ud; m. inferius, donji ud ili ektremitet, noga, paran deo čovečijeg tela, pričvršćen za donji deo trupa. Delovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno (femur), koleno (genu), potkolenica (crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas inferipr; m. superius, gornji ud, ekstremitet, ruka, paran deo čovečijeg tela, pričvršćen za grudni koš. Delovi su: rame s pazuhom (axilla), nadlaktica (brachium), lakat (cubitus), podlaktica (antebrachium) i šaka (manus). Sin. extremitas superior; m, virile, muški udr v. penis. memorija, v. pamćenje. mena, v. climacterium. menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa dejstvpm vitamina K. menarche, menarha, pojava prve menstruacije, nastaje u devojčica izmeñu 12 i 14 godina, Vreme pojave prve menstru^cije, koja može biti i pre 12. godine zavisi o te medicinske pomoći. Razvija osnovna funkcionalna odeljenja etape, a radom rukovodi lekar; za razvijanje koristi sanitetski šator, ali i druge objekte prema uslovima u datoj situaciji. sanitetska torba, lična oprema sanitetskih organa oružanih snaga snabdevenih sa sanitetskim materijalnim sredstvima (v.tamo) za pružanje prve i nekih elemenata opštemedicinske ili stomatološke pomoći; razlikuju se bolničarska, lekarska i zubarska sanitetska torba. sanitetska zona, odreñeni deo teritorije koji se i u miru i u ratu može organizovati za smeštaj, lečenje i negu povreñenih i obolelih vojnih i civilnih lica. Sanitetska zona se isključuje iz ratišta i zbog toga se obeležava jasnim znacima (Crvenog krsta), a Ženevskim konvencijama (v.tamo) regulisana je njena zaštita kao i ušlo vi i obaveze kojima treba da odgovori. sanitetski bataljon, sanitetska jedinica, koja čini sanitetsku etapu (stanicu) divi710

sanitetske izviñanje zije radi zbrinjavanja povreñenih i obolelih (u prvom redu pruža neodložnu hiruršku pomoć), a osposobljen je i za RBH-izviñanje i detekciju (za potrebe sanitetske službe) i za dekontaminaciju (v. tamo) povreñenih i obolelih; sastavljen je od sanitetskih četa (v.tamo) i može se podeliti i istovremeno raditi na dva mesta, sanitetski brod, specijalno izrañen ili adaptiran brod za smeštaj i pružanje medicinske pomoći i nege kao i za evakuaciju povreñenih i obolelih, zatim za spašavanje brodolomnika (za to ima odgovarajuća sanitetska materijalna sredstva i opremu); sanitetski brod mora biti bele boje, obeležen znacima Crvenog krsta i uživa meñunarodno-pravnu zaštitu predviñenu Ženevskim konvencijama (v.tamo). Sin. bolnički brod. sanitetski gubici, v. opšti gubici sanitetski odred, grupa manjih poljskih bolničkih ustanova za zbrinjavanje (pružanje medicinske pomoći, evakuacija i dekontaminacija) povreñenih i obolelih; medicinska pomoć je opšta ili specijalizovana (kad se odele specijalističke ekipe iz odreda lekara specijalista (v.tamo). sanitetski transport, specijalno konstruisana sredstva (kopnena, plovna i vazdušna) za prevoženje povreñenih i obolelih, a po potrebi i za prevoženje sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava za sanitetsku i zdravstvenu službu; u nekim transportnim sredstvima se može pružati i medicinska pomoć. sanitetski vazduhoplov, v. sanitetska avijacija. sanitetski voz, jedinica sanitetskog transporta specijalno konstruisana i opremljena za prevoženje povreñenih i obolelih kao i za pružanje medicinske pomoći i nege za vreme prevoženja; obeležava se znacima Crvenog krsta i ima meñunarodno-pravnu zaštitu prema Ženevskim konvencijama (v. tamo). sanitetsko izviñanje, prikupljanje podataka koji imaju uticaja na način sanitetskog obezbeñenja borbenih dejstava jedinica ili njihovog razmeštaja. Sani-

sanitetske obezbeñenje tetsko izviñanje može biti: higijensko-epidemiološko (prikupljanje podataka koji utiču na sprovoñenje preventivnih mera), sanitetsko-taktičko (prikupljanje podataka koji utiču na organizaciju sanitetskog obezbeñenja: uslovi za smeštaj etapa, postojanje mesnih sanitetskih ili zdravstvenih ustanova, mogućnosti evakuacije povreñenih i obolelih itd.) i sanitetsko-radiološko-biološko-hemijsko (ispitivanje podataka o uslovima rada sanitetske službe u slučaju primene RBH-borbenih sredstava. sanitetsko obezbeñenje, mere i postupci sanitetske službe oružanih snaga koje obuhvataju organizaciju pružanja pomoći i lečenja povreñenih i obolelih, preventivno-medicinske zaštite i snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima za vreme voñenja borbenih dejstava u ratu ili za vreme izvoñenja taktičkih vežbi, manevara itd. u miru. sanitetsko skladište, ustanova za čuvanje, održavanje i izdavanje sanitetskih materijalnih sredstava, a pored toga vrše i nabavku, izradu, laboratorijsku kontrolu, regeneraciju i opravku; postoje ratna i mirnodopska sanitetska skladišta; poseban vid sanitetskog skladišta je skladišna apoteka, specifična sanitetska snabdevačka ustanova u kojoj je objedinjena funkcija apoteke i sanitetskog skladišta. sanitetsko snabdevanje, v. medicinsko snabdevanje. sanitetsko zbrinjavanje, organizacija pružanja pomoći, trijaža i evakuacija povreñenih i obolelih u ratu. V. etapno lečenje. santoninum, santonin, dejstveni princip iz droge Flores Cinae (od biljke Artemisia maritima s.Cina). Ranije upotrebljavan kao sredstvo protiv glista (na primer, Ascaris lumbricoides); danas je napušten. Santorinijev kanal, v. canalis. Santorinijeve hrskavice, javljaju se u gornjem medijalnom kraju aritenoidv nog pupoljka krajem 3. meseca. saobraćajne nesreće, dogañaji u saobraćaju izmeñu različitih prevoznih sredstava koji nastaju slučajno, neželjeno i

sapphismus iznenada prouzrokujući pri tome neku štetu. Šteta može biti materijalne prirode, oštećenje ljudskog zdravlja ili, pak, gubitak ljudskog života. Najčešće su štete povezane i javljaju se jednovremeno. Analizom medikosocijalnih etioloških činilaca došlo se do zaključka da saobraćajne nesreće nastaju kao posledica interreakcije čoveka, vozila i sredine. sapet jezik, v. ankyloglossia. saphenus, vidljiv, safenus; v. saphena magna, velika površinska vena noge, uliva se u butnu venu. saphismus, safizam, v. sapphismus. saphizam, v. homoseksualnost Sapones medicati, v. lekoviti sapuni Sapones medicinales (medicinski sapuni), alkalne soli viših masnih kiselina, namenjeni su, uglavnom, za spoljnu upotrebu, a mogu se upotrebiti i kao podloga za neke oblike lekova; Sapones medicinales compositi (složeni medicinski sapuni) sadrže, pored alkalnih soli viših masnih kiselina, i lekovita sredstva, a mogu sadržavati i pomoćna sredstva. saponifikacija, (1) stvaranje sapuna iz masti; hidrolizom masti nastaju glicerin i masne kiseline, a zatim se masne kiseline neutrališu natrijum-hidroksidom ili kalijum-hidroksidom, dajući natrijumove ili kalijumove sapune; (2) saponifikacijom nitrila nastaju amonijak i organske kiseline. saponini, grupa glikozidnih biljnih supstancija visokih molekulskih težina, sledećih osobina: (1) rastvorljivi u vodi i u hladnom alkoholu; (2) stalno pene u vodenom rastvoru, (3) nadražuju sluznice i (4) u krvotoku izazivaju hemolizu. saponinske droge, droge koje sadrže saponine (Senegae radix, Quillaiae cortex, Primulae radix), služe kao ekspektorantna sredstva; prema našoj farmakopeji, oficinalan je samo Primula radix. sapotoxin, sapotoksin, otrovni saponin koji se nalazi u kori drveta Anillaia saponaria. sapphismus, sapfizam, safizam, seksualni odnos izmeñu žena (prema grčkoj pesnikinji s ostrva Lezbosa Sappho). Sin. 711

saprofiti homoseksualnost, tribadija, lezbijska ljubav. saprofiti, heterotrofne bakterije koje za svoju ishranu koriste nežive organske materije. Veoma su korisne, razgrañuju organska jedinjenja i učestvuju u procesima truljenja i gnjiljenja. sapuni, alkalne ili zemnoalkalne soli viših masnih kiselina (Sapo kalinus, kalijumov sapun; Sapo medicinalis, natrijumov sapun). Sapuni služe za spravljanje linimenata i pilula, a njihovi rastvori za čišćenje ruku, tela i raznih predmeta, za antisepsu, zatim kao antidoti u trovanju kiselinama i za spravljanje klizim za čišćenje. Složeni medicinski sapuni (Sapones medicinales compositi) sadrže, pored soli viših masnih kiselina, i lekovita sredstva, a mogu sadržavati i pomoćna sredstva. sapunjak, beličasta masa, nastala najvećim delom Ijuštenjem epitela udne navlake penisa i lučenjem lojnih žlezda u njoj. Sin. smegma praeputil Saraffova operacija, v. operacija. sarcina, u prirodi vrlo rasprostranjeni mikroorganizmi. Pod mikroskopom se vide kao paketići sastavljeni od po 8^ mikrokoka. Razne vrste sarcina mogu da stvaraju kolonije u živim bojama; S.ventriculi, sarcina koja se nalazi u ahlorhidričkom želudačnom soku. sarcoid, sarkoid, patološki proliferativni oblik koji liči na tumor i koji se najviše pojavljuje na koži; Boeckov s., najčešće se nalazi na koži lica, ruku i pleća; Darier-Roussyjev s., sastoji se od multipHh nodusa smeštenih u potkožnom tkivu. sarcoidosis, sarkoidoza, hronična granulomska bolest, nepoznate etiologije, koja može postojati u skoro svakom organu, a naročito u koži, plućima, limfnim žlezdama, jetri, slezini, pčima i kostima karpusa i tarzusa. Glavne histološke promene u vidu granulomskih čvorića u kojima ne dolazi do nekroze. Negativan tuberkulinski test, hiperkalciemija i hipergamaglobulinemija. Pozitivan Kweimov test. Sin. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, benigni sarkoid, benig712

sarcoma na limfogranulomatoTu; s.cordis, lokalizacija procesa u miokardu. sarcoma, opaki tumor sagrañen od manje ili više nezrelog vezivnog tkiva. S. je obično grañen od homogenskog tkiva, sličnog ribljem mesu (sarcos=meso), brzo infiltruje tkiva, stvara metastaze i prouzrokuje kaheksiju. Može se razviti u svakom delu organizma gde ima vezivnog tkiva. V. tumor; chondrosarcoma, hondrosarkom, vrlo opaki s. sastavljen od hrskavičastog tkiva, koji se pojavljuje najčešće na cevastim kostima. Brzo daje metastaze. Postoje mešoviti oblici: osteohondrosarcoma, myxochondrosarcoma itd.; s.fusocellulare, fuzocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od duguljastih, vretenastih ćelija. Postoji: 1) s. microfusocellulare, tj. sa sitnim vretenastim ćelijama, koji se nalazi u plućima, tireoideji, koži i fasci-jama, i 2) s. macrofusocellulare, koji je sastavljen od velikih i džinovskih vretenastih ćelija, a razvija se iz fascija, pe-riosta, kože i iz unutrašnjih organa; s. gigantocellulare, gigantocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva, sastavljen od vretenastih ćelija i vrlo velikih, džinovskih ćelija koji sadrže manji ili veći broj jedara. Nalazi se obično u koštanom sistemu; s. globocellulare, globo-celularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sagrañen od okruglih nezrelih vezivnih ćelija. Sin. s. rotundocellulare. Razlikuje se: 1) s. microglobocellulare, vrlo maligni s. sa sitnim okruglim ćelijama koji se nalazi najčešće u koži, sluznicama, se-menicima, bubregu i koštanoj srži, i 2) s. macroglobocellulare, s. sa okruglim ćelijama, manje maligni oblik od preñašnjeg i nalazi se u koži i u pojedinim unutrašnjim organima; s. idiopathi-cum multiplex haemori hagicum, veoma sporo, obično na donjim ekstremitetima, razvijaju se plavi^astocrveni no-dusi i pločasta zadebljanja tkiva sivomr-ke boje. Ove se promene postepeno umnožavaju, a mogu da se jave i na unutrašnjim organima; Iymphosarcoma, limfosarkom, s. koji se razvio iz limfadenoidnog tkiva i može biti sastavljen od limfocita ili limfoblasta. Najčešće se lo-

sarcomatodes kalizuje u limfnim žlezdama, timusu, krajnicima, crevima, želucu itd. U pojedinim slučajevima razvija se samo u limfnim žlezdama jedne oblasti tela (npr. u vratnim ili medijastinalnim ili mezenterijalnim limfnim žlezdama), dok u drugim slučajevima bujanje tumora obuhvata veći deo limfatičkog sistema, u kom slučaju govorimo o limfosarkomatozi (lymphosarcomatosis). Metastaze stvara, kao i drugi sarkomi, krvnim i limfnim putevima u raznim organima; myxosarcoma, mikrosarkom, maligni tumor ,sastavljen od osnovne sluzave supstancije i zvezdastih ćelija koje imaju karakter malignih ćelija; s. osteoides, osteoidni s., s. čije ćelije stvaraju osteoidnu osnovnu koštanu supstanciju. Potiče iz kosti ili periosta, najčešće u dugim cevastim kostima; osteosarcoma, osteosarkom, maligni tumor čije ćelije stvaraju osnovnu supstanciju kosti. Ćelije potiču iz kostiju ili periosta, najčešće iz periosta dugih cevastih kostiju; s. polymorphocellulare, polimorfocelularni s., vrlo opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od ćelija raznog oblika (vretenastih, okruglih, manjih ili većih džinovskih itd.). Nalazi se u raznim delovima tela, pa i unutrašnjim organima; reticulosarcoma, retikulosarkom, opaki tumor limfatičkih tkiva sagrañen od maligno nabujalih retikulnih ćelija. Može se razvijati u limfatičkom tkivu (limfnim žlezdama) neke oblasti tela i odatle dati metastaze u ostalim limfnim žlezdama, ili se razvija odjednom u većem delu ili skoro u ćelom limfatičkom sistemu (sistemni retikulosarkom). Potiče iz limfnih žlezda, krajnika, slezine, limfatičkog sistema gastrointestinalnog trakta itd.; s. rotundocellulare, rotundocelularni s., v. s. globocellulare; Rousov s., naročiti izrastaj sličan sarkomu koji se javlja u nekih kokoši. Od njega se može dobiti jedan virus (koji prolazi kroz filtre) čijom se inokulacijom drugim kokošima mogu izazvati slični izraštaji. sarcomatodes, sarkomatodni, (1) koji ima osobine benignog tumora vezivnog tki-

satelit va, a izgleda je sarkoma; (2) koji se pretvara u sarkom. sarcomatosus, sarkomatozan, koji ima osobine sarkoma. Sarcophaga, rod muva familije Sarcophagidae, sivkaste boje, raznih veličina (Od 4 do 18 mm) rañaju žive mladunče. Ima ih korisnih, koji žive na račun drugih štetnih insekata, i štetnih, koji izazivaju mijazu rana, crevnih i drugih organskih duplji. U nas je najpoznatija S. carnaria (mesara). sarcoplasma, sarkoplazma, protoplazma mišićnog tkiva. Sarcoptes scabiei, šugarac, vrsta preglja. Živi u pokožici čoveka i izaziva šugu. Sin. Acarus scabiei. V. scabies. Sarcosporidia, protozoa, paraziti mišića raznih toplokrvnih životinja. U slučaju opakih infekcija dolazi do smrti. sarin, kratkotrajni nervni bojni otrov iz grupe trilona; vrlo otrovan, u organizmu blokira holinesterazu, bezbojna je tečnost, bez ukusa i mirisa; prodire u organizam*kroz organe za disanje, kožu i sluznice i posle nekoliko sekundi izaziva suženje ženica i slabljenje vida, a zatim paralizu nervnih centara. Zaštita: gas-maska (zaštita od pare) i zaštitno odelo (zaštita od tečnosti); dekontaminacija hlornim krečom i alkalijama (u rastvorima); lečenje: injekcijama atropina i oksima brzo posle trovanja. sarkomera, deo miofibrila, dužine oko dva mikrona, sastavljen od jedne tamne i jedne svetle zone. Miofibrili su vlaknaste tvorevine koje se nalaze u svakom mišićnom vlaknu. U poprečnoprugastih mišića na miofibrilima se zapažaju naizmenično poredane tamne i svetle zone. Svetle zone jednostavno prelamaju svetlost i nazivaju se izotopnim ili I-zonama, dok tamne dvostruko prelamaju svetlost i nazivaju se anizotropnim ili A-zonama. satelit (hromosomski), hromosomski privesak uz kratak krak akrocentričkog hromosoma, s kojim je spojen pomoću tankog snopa hromatinskih vlakana. 713

satelizam satelizam, fenomen satelizma karakterističan je za izvesne bakterije. Haemophilüs influenzae udružen sa Staphylococcus aureusom raste mnogo obilnije, jer Staphylococcus aureus stvara obilno V-faktor, kdji difunduje u podlogu "bakterije hraniteljke", a H. influenzae ga uzima kao višak hranljivih materija. H. influenzae raste kao satelit, čije su kolonije naročito dobro izražene oko kolonija «Staphylococcus aureusa. saturacijska analiza, v. kompetitivna analiza.

saturatus, saturisan, zasićen. saturisan, v+saturatus. saturninus, koji je u vezi sa olovom, npr. colica saturnina, kolika izazvana trovanjem olovom. saturnismus, v. trovanje. Sauerbruchova komora, komora u kojoj može da se poveća ili smanji atmosferski pritisak. Ranije je primenjivana za operacije u grudnom košu, na taj način, što je glava pacijenta bila van komore a trup u njoj. Sauerbruchova proteza, v. proteza.t sauna, finsko kupatilo u kome se izlaganje tela veoma toplom vazduhu kombinuje s parnim kupanjem, tuširanjem ili kupanjem u hladnoj vodi i blagim šibanjem brezovom granom. Koriste se njome poglavito u Finskoj, i u gradu i na selu. savetovalište, najistureniji deo ambulantno-polikliničke ili stacionarne zdravstvene organizacije preko koga se u prvom redu sprovodi dispanzerski metod rada. Ovim putem se sprovode najčešće mere za unapreñenje zdravlja i mere za zaštitu od bolesti. U nas zasada postoje savetovališta za trudnice, za kontracepciju, za kontrolu psihofizičkog razvoja dece, za bračna i predbračna pitanja, za izbor zanimanja, za probleme mladih u borbi protiv Alkoholizma i dr. Prvenst/ veni njihov zadatak je psihoprofilaktički i zdravstvenovaspitni. scabies, skabijes, šuga, zarazno kožno oboljenje izazvano životinjskim parazitom Sarcoptes scabiei. Subjektivno se odlikuje jakim svrabom, koji je naročito intenzivan noću. Objektivno preovlañu714

scarlatina ju "sekundarne promene u vidu tačkastih ekskorijacija na predilekcionim mestima: gornji ekstremiteti, prednji pazušni nabori, predeo grudi, trbušni predeo, zatim sedalni predeli i predeli butine. scala tympani, bubanjsko stepenište, donji sprat koštanog puža koji je u vezi s bubanjskom dupljom. scala vestibuli, tremno stepenište, gornji sprat koštanog puža koji je u vezi s bu-^ banjskom dupljom preko ovalnog otvora*zatvorenog stremenom. scalenectomia, skalenektomija, hirurška intervencija isecanja lestvičnog mišića (m. scalenus). * scalenotomfe, skalenotomija,. hirurška intervencija koja se sastoji u presecanju lestvičnih mišića na njihovom pripoju za rebra da bi se smanjila disajna aktivnost gornjeg dela grudnog koša, a tim izazvala nepokretnost plućnog vrha u plućnoj tuberkulozi. scalenus, skalenski, lestvičan, neravan, nakriv, nejednakih stranica; npr. musculus scalenus anterior, prednji lestvični mišić. scalpellum, skalpel, mali hirurški nož s pravom drškom i, obično, s konveksnim sočivom. Sin. bistourl scandium, Sc, hemijski element, metal. scapha, čun, čamac; čunasti žleb usne školjke, deli zavojak od predzavojka usne školjke. scaphoiñeus, skafoidan, čunast, npr. os scaphoideum, čunasta kost, sin. os naviculare. scapula, skapula, lopatica, trouglasta pljošta kost gornjeg ekstremiteta priljubljena uz gornji deo zadnje strane grudnog koša. scapulectomia, skapulektomija, hirurško uklanjanje ćele lopatice ili samo njenog dela (resekcija). scarificatio, skarifikacija, stvaranje sitnih površnih incizija ili taekica na koži pomoću skarifikatora, u cilju puštanja krvi, edemske tečnosti itd. scarlatina, skarlatina, šarlah, skrletina, crven, šarenica, grimiz, akutno streptokokno oboljenje iz grupe osipnih groznica s anginom i sitno zrnastom ospom

Scarpin trougao

Schreinerova baza

na eritematoznoj koži. Kapljična infek- schizoñontia, v. zubi blizanci. cija dece. Bolest ima ciklični tok. U pp- Schizomycetes, klasa biljnih mikroorgačetku se javlja visoka temperatura, gunizama, poglavito bakterija. DeIi se u šobolja i povraćanje sa streptokoknom grupe: Actinomycetales, Chlamydobacanginom. Zatim nastaje osipni stadijum teriales, Caulobacteriales, Thiobactekoji traje 2-5 dana. Ospa izbija ooVjedriales, Myxobacteriales, Eubacteriales nom kao difuzni eritem s gustim, tamno ili prave bakterije i Spirochaetales. Sin. crvenim zrncima. Koža je suva i rapava. Bacteriaceae. Posle 8. dana bolesti počinje perutanje schizophrenia, shizofrenija, najčešća dukože, po kome se bolest može i tada preševna bolest. Javlja se obično u doba poznati, kao i po karakterističnom izglepuberteta, ali i docnije; retko već u dedu jezika (malinast jezik). Bolest traje tinjstvu. Sastoji se u poremećaju mišljeoko 15 dana, ali je potrebna i dalja konnja (pojava sumanutih ideja), afekata trola mokraće do 20. dana radi predost(afektivna tupost, afektivna ataksija), rožnosti od akutnog glomerulonefritisa. delatnosti (stupor, pomama), opažanja Scarpin trougao, v. trigonum femorale. (halucinacije, naročito slušne) i često sceletum, s. sceleton, s. sceletus (grč. se završava teškim poremećajem inteliisušen), skelet, v. skeleton. gencije (demencija). Psihički poremećaj Schanzo v oko vratnik, v. udlaga. u stvari predstavlja rascepljenost psiSchaumannova bolest, v. sarcoidosis Beshičke ličnosti (po čemu je bolest dobila nier-Boeck. ovo ime) i njeno ograñivanje od stvarSchedeova operacija, v. operacija. nosti spoljne sredine. Iako problem naSchickov kašalj, dvotoni, bitonalni kašalj slednosti shizofrenije još nije rešen, veili kompresivan kašalj koji se javlja u rovatno je da u postanku ove bolesti nabolesnika s uvećanim hilusnim žlezdasleñivanje igra važnu ulogu. Shizofrenima. ja «ima četiri oblika: s. simplex (glavni Schickov test, v. test znak: povlačenje iz stvarnosti), s. hebeSchimmelbuschova bolest, v. mastopaphrenica (drska nadurenost), s, paraMa fibrosa cystica. noides (ideje gonjenja) i s. catatonica Schiötzov tonometar, aparat za merenje (stupor ili pomama s karakterističnim intraokularnog pritiska. znacima). Sin. dementia praecox; dečija Schirmerova proba, v. test. s., v. autizam, rani dečiji. schistocytosis, shistocitoza, prisustvo Schlatter-Osgoodova bolest, v. Osgood shistocita u perifernoj krvi. -Schlaterova bolest (pod bolest). Schistosoma, parazit krvnih sudova sisa- Schlemmov kanal, kanal koji se nalazi na ra iz klase Trematpda. Polovi su odvojegranici izmeñu rožnjače i sklere i koji se ni; S. haematobium, parazit tropskih pruža u vidu prstena oko ćele rožnjače. predela, naročito Egipta. Živi u venama Komorna tečnost preko trabekuluma mokraćne bešike i izaziva zapaljenje dospeva u S.k., a odatle kroz transsklemokraćne bešike i hematuriju. Sin. Disralne odvodne sudove u episkleru. S.k. toma haematobium. je značajan za regulisanje intraokularschistosomiasis, shistosomijaza, opšti nog pritiska, a promene u njemu igraju naziv za sva oboljenja izazvana shistosoulogu u izvesnim oblicima glaukoma, mima; s. hepatica, oboljenje koje izazinaročito kongenitalnog. V. sinus caverva Schistosoma japonicum; s. intestinosus sclerae. nalis (Mansoni), oboljenje creva i jetre Schmiedenov šav, v. sutura. koje izaziva S. Mansoni. Schoemakerova linija, v. Unija. schizo-, shizo-, u složenicama označava da Schdnleinova bolest, v. purpura rheumaje nešto podeljeno, rascepljeno, npr. tica. schizophrenia, shizofrenija, duševna Schönlein-Henochova purpura, v. purbolest u kojoj postoji rascepljenost psipura. hičkih funkcija; v. i shizo-. Schreinerova baza, v. Böttcherovi kristali. 715

Schultzova bolest Schultzova bolest, v. agranulocytosis. Schulzov sindrom, v. angina (monocytaria). Schiifnerove tačkice, tačkice koje se vide u razmazima krvi obojenim May-Grünwald-Giemsinom metodom u eritrocitima u kojima se nalaze plazmodiji malarije. schvvannoma, v. neurinoma. Schwarzwasserfieber, (nem.) v. febris biliosa haemoglobinurica. sciascopia, skijaskopija, (oft.) metoda za objektivno odreñivanje ne samo vrste već i visine refrakcionih anomalija. Vrši se pomoću ravnog ogledala i lestvica za skijaskopiju. Pomoću ogledala se ubaci svetlost u oko. Kada se ogledalo pomera, dobija se u predelu ženice senka koja se kreće. Prema pravcu kretanja senke utvrñuje se vrsta refrakcione anomalije, a lestvice služe za utvrñivanje visine te anomalije. Sin. pupilloscopia, retinoscopia; (radiol.) rendgenoskopija. Selila maritima, morski luk. Lukovača scile (Bulbus S.) sadrži glikozide koji imaju kardiotoničko i prilično jako izraženo diuretićko dejstvo. Sin. Urginea maritima. Scillaren, preparat koji sadrži smesu glikozida iz droge Bulbus Scillae maritimae. Deluje kardiotonički i diuretički. Scillaridin, scilaridin, genin glikozida scilarena A iz droge Bulbus Scillae. scintigrafija, zapisivanje varničenja, nuklearno-medicinska metoda uživo za ispitivanje veličine, položaja i oblika pojedinih organa ili sistema organa. Zasniva se na registrovanju prostorne raspodeIe gama-žračeiija posle oralnog ili parenteralnog unošenja dijagnostičke doze odgovarajućeg radioaktivnog izotopa. Scintigrafsko ispitivanje vrši se pomoću pokretnih aparata - skenera, ili nepokretnih detektora - gama-kamera. Scintigrafski zapis - scintigram omogućava da se utvrdi veličina i oblik ispitivanog orgatia, kao i ravnomérnost ili neravnomernost raspodele radioaktivnog obeleživača. Angiokardioscintigrafija, neinvazivna morfološko-funkcijska me^ toda za odreñivanje udarnog volumena 716

scintigrafija srca, sistolnog i dijastolnog volumena i ejekcione frakcije u uroñenim i stečenim oboljenjima srca. Vrši se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ili stanotransferina - In-113 m; angioscintigrafija, scintigrafska metoda za ispitivanje poremećaja perifernog krvotoka. Vrši se posle intraarterijskog ubrizgavanja makromolekula, npr., makroagregata albumina seruma obëleženog radioaktivnim jodom 131J ili mikrosfera - Tc-99 m; s. bubrega, morfološko-funkcijska metoda za ispitivanje bubrega. Vrši se posle intravenskog ubrizgavanja jedinjenja tehnecijuma Tc-99 m (kompleks Tc-99 m s gvožñem І askorbinskom kiselinom, glukoheptonat - Tc-99 m, dimerkaptosukcinat Tc-99 m, pertehnetat - Tc-99 m, laktobionat - Tc-99 m, glukolat - Tc-99 m), joda (jodohipurat-l31J) i žive (hlormerodrin - 207Hg); carotis scintigrafija (sin. carotis angiografija), vrši se posle intraarterijskog ubrizgavanja radioaktivnog ksenona (133Xe) u unutrašnju karotidnu arteriju u toku standardne angiografije; cisternoscintigrafija (sin. mijeloscintigrafija), cerebrospinalna scintigrafija, vrši se posle ubrizgavanja odgovarajućeg radioaktivnog obeleživača u subarahnoidni prostor. Najčešće se primenjuju albumin seruma obeležen radioaktivnim jodom ili tehnecijumom, ili transferin - 111mln; fleboscintigrafi-ja (sin. radioizotopska venografija), sekvencijska i funkcijska scintigrafija velikihevena donjih i gornjih ekstremiteta pomoću fibrinogena obeleženog radioaktivnim jodom ili tehnecijumom; funkcijska s., ispitivanje lokalnog prometa odgovarajućeg radioaktivnog izotopa u odabranim "regionima od interesa" pojedinih organa. Ova ispitivanja se vrše pomoću gama-lcamere i računara; s. jetre, neinvazivna morfološka metoda za ispitivanje jetre. Vrši se posle intravenskog ubrizgavanja koloida sumpora, sulfata kalaja ili renijunia obeleženih tehnecijumom Tc-99m, ili, rede, radioaktivnim zlatom 198Au, mikroagregatima albumina obeleženih radioaktivnim jodom 131J ili hidroksidom gvozda

scintigrafija obeleženim indijumom In-113 m. Posle intravenskog ubrizgavanja odreñenih obojenih supstancija obeleženih radioaktivnim jodom 131J (bengalsko crvenilo, toluidinsko plavetnilo, indocijaninsko zelenilo) dobijaju se, pored morfoloških podataka, i pokazatelji o funkciji jetre; s. kostne srži, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog gvozda 59Fe ili transferina obeleženog mdijum-hloridom - 111In (obeleživači eritropoezne kostne srži) i radioaktivnih koloidnih čestica, kao što su sumporni koloid tehnecijuma Tc-99 m ili rede koloid zlata 198Au (obeleživači retikuloendotelijumskog sistema); koronarna s. (sin. radioizotopska koronarografija), scintigrafska metoda za ispitivanje koronarnog krvotoka. Vrši se posle intraarterijskog ubrizgavanja ksenona 133 Xe, kalijuma 42K ili rubidijuma 81Rb; limfoscintigrafija (sin. radioizotopska limfografija), vrši se posle ubrizgavanja radioaktivnog koloidnog zlata 198Au ili sumpornog koloida tehnecijuma Tc-99 m; s. miokarda, vrši se posle i.v. ubrizgavanja obeleženih jedinjenja tehnecijuma (stanopirofosfat Tc-99 m), kalijuma 43K, cezijuma 129Cs, rubidijuma 81Rb ili talijuma 201Tl; s. mozga, statička i serijska, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ; s. nadbubrežnih žlezda, vrši se posle ubrizgavanja 19-jodoholesterola - 131J; s. pankreasa, vrši se posle i.v. ubrizgavanja obeleženog metionina - 75Se, pomoću gama-kamere i računara. Pored selenometionina istovremeno se ubrizgava drugi radioobeleživač za jetru, čija se silueta "oduzima" od siluete pankreasa (metoda eupstrakcije); s. paratireoidnih žlezda, radioizotopski obeleživač, ubrizgava se intravenski u obliku selenometionina - 75Se; s. placente, radioizotopski obeleživač se ubrizgava intravenski u obliku albumina obeleženog tehnecijumom Tc-99 m ili transferina obeleženog indijumom 113mln; s. pluća, inhalacijska scintigrafija, metod za ispitivanje plućne ventilacije posle inhalacije aerosola obeleženih čestica tehnecijumom albuminom - 131J, indijumom

scintigrafija 113

In, neohidrinom 207Hg ili rede radioaktivnim zlatom 198Au. Za inhalacijsku scintigrafiju pluća najčešće se primenjuje gama-kamera; perfuzijska s. pluća, metoda za ispitivanje morfologije pluća, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja obeleženih čestica, najčešće makroagregata ili mikrosfera albumina obeleženih radioaktivnim jodom 131J ili tehnecijumom 99mTc ili ksenona 133Xe; s. pljuvačnih žlezda, vrši se posle ubrizgavanja radioaktivnog tehnecijuma u obliku pertehnetata 99mTc; profilna s., scintigrafski metod za otkrivanje mesta većeg deponovanja radioaktivnih izotopa. Vrši se posle unošenja odgovarajućeg obeleživača automatskim pomeranjem detektora uzduž celog tela; serijska s. (sin. sekvencijska scintigrafija), ispitivanje pojedinih organa u različitim vremenskim razmacima posle oralnog ili parenteralnog unošenja odgovarajućeg radioaktivnog obeleživača; s. skeleta, vrši së posle intravenskog ubrizgavanja pirofosfata obeleženog tehnicijumom 99mTc, radioaktivnog fluora 18F, stroncijuma 87mSr ili galijuma 68Ga; s. slezine, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja eritrocita, obeleženih radioaktivnim hromom 51Cr, a prethodno oštećenih zagrevanjem ili obeleženim bromomerkurihidroksipropanom 197 Hg (BMHP); s. tireoideje, vrši se posle oralnog unošenja obeleženog radioaktivnog joda u obliku jodida 131J, 123J1 i25jiii tehnecijuma 99m Tc. Scintigrafija tireoideje može da se vrši metodom fluorescentne scintigrafije. Ekscitacija neradioaktivnih atoma joda u tireoideji vrši se pomoću spoljnog izvora zračenja - radioaktivnog americijuma i istovremenim registrovanjem karakterističnih emitovanih (pobuñenih) fotona pomoću skenera s poluprovodničkim detektorom; tomograf ska s., ispitivanje raspodele odreñenog radioaktivnog obeleživača u više poprečnih preseka ispitivanog organa pomoću gama-kamere. Ovaj metod omogućava da se jasnije raspoznaju patološke promene u dubini ispitivanog organa; s. velikih krvnih sudova, vrši se posle intravenskog 717

scintigram

sclerodermia

njuje se automatizovani scintilacijski ubrizgavanja obeleženog transferina 113m brojači sa šupljini kristalom. ln, albumina seruma obeleženog ra131 dioaktivnim jodom J ili tehneciju- scirrhus, skirus ("fibrozni rak"), karcim nom koji je bogat u vezivnoj potki usled mom" Tc; s. zglobnih šupljina i šinočega je njegovo tkivo čvrsto, npr. s. vije (sin. artroscintigrafijd)tvrši se posle mammmae, skirus dojke. V. carcinoma. intraartikularnog ubrizgavanja koloida obeleženih radioaktivnim tehneciju- sclera, sklera, beonjača, najveći deo spo99m Ijašnje ili fibrozne opne očne jabučice, mom Tc ili, rede, radioaktivnim zlabeličaste boje, nalazi se iza rožnjače. tom 198Au; s. želuca, vrši se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata scleradenitis, skleradenitis, regionalni ili 99m univerzalni otok limfnih žlezda u prvom Tc. Metod omogućava da se dobiju stadijumu sifilisa, koje su čvrste i bezpodaci o sekreciji i motornoj funkciji bolne, pojedinačne, aflegmazične. želuca (funkcijska scintigrafija želuca). sclerectasia, sklerektazija, ektazija, isscintigram, sin. sken, (engl. scan) grafički pupčenje sklere na mestu gde je istanjezapis raspodele radioaktivnog izotopa u na usled neke povrede ili zapaljenja. V. pojedinim organima ili ćelom telu. Zastaphyloma sclerae. pis se dobija u crno-beloj tehnici (stansclerectomia, sklerektomija, isecanje, vadardni sken), filmu (fotosken) ili u boji ñenje delića sklere. Vrši se operativnim (kolorsken). Na scintigramu se raspozputem u glaukomu u cilju stvaranja nonaje silueta ispitivanog organa. Pored vog puta oticanja komorne tečnosti. oblika, dimenzija i položaja organa na Operativni poduhvati: sclerectomia sec. scintigramu se analizuje ravnomernost Lagrange, Elliotova trepanacija sklere. raspodele (homogenost) unetog radionuklida. Slabije ili intenzivnije veziva- sclerema, sklerem, oblik sklerodermije u novoroñenčadi; retko i teško oboljenje s nje radionuklida ima značaja za dijagprogresivnim stvrdnjavanjem ćele kože, nostiku. koja postaje žućkasta ili lividne boje, čvscintilacijska gama-kamera, v. gama-karsta, bez nabora. mera. scleritis, skleritis, zapaljenje sklere. Prescintilacijski brojač, najosetljiviji detekma lokalizaciji postoje: s. anterior, zator za merenje gama-zračenja. Detekcija hvata prednji deo sklere, dok s. postese zasniva na pojavi svetlucanja neorrior zahvata njene zadnje defove. Kliganskih i organskih kristala pod dejnički se ispoljava lokalnom injekcijom i stvom zračenja. Scintilacijski brojač se infiltratima u vidu čvorića koji su na sastoji od tri osnovna elementa: kristapritisak veoma bolni. Etiologija: reumala, fotomultiplikatora i elektronske apatizam, tuberkuloza, fokaloze, sifilis, merature. Kad gama-zraci prodru u kristal, tastaza u septičkim procesima. izazivaju emisiju fotona. Nastali fotoni sclerodactylia, sklerodaktilija, v. sclerosvetlosti dopiru u fotomultiplikator, dermia. koji iz fotona proizvodi električne im- scleroderma, skleroderma, hronična sispulse. U elektronskom delu se impulsi temska bolest vezivnog tkiva u koje pomere i odbrojavaju. Za merenja in vivo stoje u mnogim organima i tkivima pou nuklearnoj medicini se konstruisu većanje i bubrenje vezivnog tkiva, gubkristali cilindričnog ili kockastog oblika ljenje ili fragmentacija elastičnog tkiva, s ravnim površinama. Scintilacijski broatrofija epiderma i épitela, taloženje jač, sa šupljim ili jamastim kristalom, melanina u bazalnim ćelijama i smetnje (engl. „well counter") primenjuju se za u raznim organima (lokomotornim, dimerenje gama-uzoraka in vitro, najčešgestivnim i respiratornim). Sin. difuzna će u epruveti. Ovi scintilacijski brojači sistemska skleroza. su vrlo osetljivi za merenje manjih koli- sclerodermia, sklerodermija, oboljenje čina radioaktivnih gama-izračivača. Za kod koga dolazi do kondenzacije vezivmerenje velikog broja uzoraka primenog tkiva (kolagenoza), otvrdnuća, tako 718

scleroedema daje koža zategnuta i ne može se borati. Oblici: s. circumscripta s. morphea, skleroziranje tkiva u ograničenim pločama (s. »en plaques«) u kojim je koža boje slonove kosti uokvirena ljubičastim rubom (»lilac ring«) ili u obliku traka (s. »en bandes«). Dalji oblik cirkumskriptne sklerodermije je »bolest belih pega« (»white spot disease«) koja se sastoji od većeg broja grupisanih, žućkasto-belih, čvrstih pločica; s. diffusa seu progressive, teško sistemsko oboljenje koje počinje kao akroskleroza na prstima šaka, na kojima koža sve više sklerozira, dovodeći vremenom do kontraktura (sclerodactylia). Gotovo istovremeno sklerozira i koža lica dovodeći do mikrostomije i amimije. Skleroziranje može da se zatim proširi na čitavu kožu, pa da zahvati i unutrašnje organe (jednjak, pluća, miokard, bubrezi, mišići i creva) dovodeći najzad do smrti; s. oesophagi, sklerodermija jednjaka. Ekstremni fibrozni preobražaj sluznice i submukoze u jednjaku, dolazi zajedno sa sklerodermijskim promenama u koži tela. Gutanje je u najvećoj meri otežano. Cesto je potrebna gastrostomija. scleroedema, skleredem, oblik sklerodermije koji nastaje dosta naglo edematoznim skleroziranjem kože lica, vrata i trupa, obično posle febrilnih infekcija. Često je spontana regresija. scleroma, sklerom, specifično granulacijsko tkivo, koje sa javlja kao sistemsko oboljenje (5. respiratorium). Pojavljuje se endemski usled infekcije Frischovim bacilom. U početku postoji samo infiltrat u sluznici i pod njom, posle se iz njega stvaraju tvrdi i neprobojni ožiljci, koji dovode do najtežih stepena stenoze lumena u vazdušnim putevifna. U stadijumu infiltrata lečenje streptomicinom je uspešno. U stadijumu ožiljaka je terapija nemoguća. V. rhino scleroma. scleromalacia perforans, perforativna skleromalacija, stvaranje okruglastih defekata u skleri. Retko oboljenje starijih osoba čiji uzrok nije poznat. Ponekad ide s poliartritisom. scleroproteini, skleroproteini, proste belančevine koje se nalaze u potpornim i

sclerosis zaštitnim tkivima organizma. Zajednička im je odlika: slaba rastvorljivost, linearni oblik molekula i za neke otpornost prema enzimima. DeIe se na: kola-gene, keratine, elastine, retikuline i fib-roine. Skleroproteini su nesvarljivi ili delimično svarljivi; u ishrani ne mogu da zamene prave belančevine, jer im nedostaju neke neophodne aminokiseline i u vodi su nerastvorljivi. sclerosis, skleroza, otvrdnuće tkiva; s. co-ronaria, koronarna skleroza, oboljenje koje nastaje usled sklerotičnih prome-na u koronarnim krvnim sudovima, a ima za posledicu nedovoljnu ishranu srčanog mišića krvlju. S.c. se može dokazati samo elektrokardiografski. Klinički se s. c. može utvrditi jedino kada pokazuje i kliničke znake bolesti (angina pectoris). V. stenocardia, infarctus myo~ cardi; s. lateralis amyotrophica, amiotrofička lateralna skleroza (Charco-tova bolest), endogeno oboljenje čitavog motornog puta: centralnog i perifernog neurona. Počinje izmeñu 30. i 55. godine, obično na desnoj šaci u dešnjaka, s atrofijom mišića i deformacijama, slično kao pri amiotrofiji spinalnog tipa (v. amyotrophia spin, progr.). Uz atrofiju i fibrilarne trzaje postoje pojačani refleksi. Proces prelazi docnije na bulbus (v. paralysis bulbaris); s. multiplex, multip-Ia skleroza, subakutno ili hronično oboljenje centralnog nervnog sistema. Počinje u drugoj ili trećoj deceniji, i proti-če u nastupima izmeñu kojih su duže ili kraće remisije. Usled propadanja mije-linskog omotača u više rasturenih žarišta u beloj masi mozga ili moždine dolazi do poremećaja funkcije. Karakteristična Charcotova trijada: nistagmus, inten-cioni tremor i skandirajući govor,« pored oduzetosti nogu spastičkog tipa. Isprva se demijelinisana žarišta mogu manjim delom ponovo remijelinisati. inače, po pravilu glija proliferiše i najzad se žarište sklerotiše. Subakutni i hronični tok je klasičan, ali se bolest javlja i akutno, kada ju je teško razlikovati od akutnog rasejanog encefalomijelitisa. U etio-logiji važnu ulogu igraju alergijski, tj. imunobiološki procesi; s. tuberosa, tu719

sclerotomia

scrotum

jevima na njima se stvaraju ulceracije. berozna skleroza, oboljenje centralnog Zubi se klate, a mogu i da ispadnu zbog nervnog sistema koje se klinički ispoljaoštećenja okolozublja i gubitka kosti. va^epileptiformnim napadima i progreNa sluznici usta javljaju se petehijalna sivnom imbecilnošću. Patološkoanakrvarenja. Sin. gingivitis scorbutica. tomski postoje tumorske tvorevine na zidovima bočnih komora velikog mozga scotoma, skotom, sitni tačkasti ispadi u vidnom polju koji nastaju najčešće usi sklerotički čvorovi na površini mozga. led oštećenja pojedinih grupa čepića ili Često istovremeno postoje tumori kože, štapića, odnosno bipolarnih ili ganglijabdominalnih organa, srca i oka. Sin. skih ćelija. Fiziološki skotom je šlepa epiloia. mrlja (mesto gde normalno nema čepisclerotomia, sklerotomija, hirurško zaseća i štapića - papila n.optici); apsolutan canje beonjače. s., kada se ne vidi ni svetlost, ni boja. sclerouveitis, istovremeno zapaljenje Obim i oblik skotoma mogu biti veoma beonjače i sudovnjače. različiti: okruglast, ovalan, lučni, prstescolex, skoleks, prednji deo pantljičare nast, polovina vidnog polja, sektorast koji se sastoji od glave i vrata. itd. Skotomi se javljaju pri oboljenju scoliosis, skolioza, bočna iskrivljenost mrežnjače, vidnog živca i vidnog puta. kičme; koksitična s., skolioza u lumMogu imati značaja u topografskoj dibalnom predelu izazvana oboljenjem jagnostici; negativan, objektivan s., kuka; kongenitalna s., uroñena skolioza; bolesnik ga primećuje tek prilikom miopatska s., skolioza koja je posledica uzimanja vidnog polja; pozitivan, subparalize mišića opružača trupa; osteojektivan s., bolesnik spontano primepatska s., skolioza koja je posledica ćuje ispad u vidnom polju kao tamnu oboljenja pršljena; rahitička s., skoliomrlju: relativni s., lakši oblik skotoma. za koja je posledica jednostranog optePri ispitivanju vidnog polja pomoću perećenja tela dok je koštano tkivo još rimetra svetlosni znak izgleda mutan ili neotporno usled rahitisa; statitička s., bleñe boje; s. scintillans, „Flimmerskoskolioza koja nastaje usled bolesnikove ^ tom", treperavi skotom, ispad u vidnom težnje da popravi spuštenost karlice polju svetlucave boje, s nazubljenom kad mu je jedna noga kraća. ivicom, čija se veličina menja. Obično se scolisiometria, skoliziometrija, merenje javlja pre ili u samom početku napada krivina, osobito krivina kičme. migrene, prvenstveno u osoba s labilScopolaminum, skopolamin, alkaloid donim neurovegetativnim sistemom. Sin. biven iz nekih Solanacea. Spada, kao i amaurosis partialis fugax. atropin, u grupu panasimpatolitičkih scrofula, skrofula, primarna tuberkuloza sredstava. Za razliku od atropina deluje limfnih žlezda vrata, u koje vrlo često samo depresivno na centralni nervni postoji razmekšanje i fistulizacija obolesistem. Upotrebljava se u psihijatriji Hh žlezda (scrofuloderma), zbog kazeozkao sredstvo za umirenje, zatim u pane nekroze tkiva limfnih žlezda ostavljaralysis agitans. U kombinaciji s morfijući za sobom ružne ožiljke. Sin. tubernom upotrebljava se u medikamentnoj culosis colliquativa. pripremi za narkozu (opštu anesteziju). scrofulosis, skrofuloza, konstituciono stanje mladih osoba sklonih tuberkuloscorbutus, skorbut, poljak, poljačina, bozi, ekcemima i otoku žlezda. Tuberkulest koja nastaje usled nedostatka vitalozna žlezda je naročito česta. mina C u hrani. Simptomi su: slabost, malokrvnost, krvavljenja po koži i sluz- scrotalis, skrotalni, mošnični, koji pripada mesnicama, npr. nervi scrotales, sennicama. Obolevaju osobe koje ne uzimazitivni živci mošnica. ju svezu hranu (naročito mornari). Postoji i dečji skorbut (Möller-Barlowljeva scrotalis, skrotalan, mošnični. bolest); (stom.) desni su u intenzivnom scrotum, skrotum, mošnice, kesasti organ u kome su smeštene muške polne žlezzapaljenju i lako krvare. U težim sluča720

scutulum de. Spoljašnji sloj je koža, naborana i jače pigmentovana, koja sadrži veliki broj znojnih i lojnih žlezda. U potkožnom sloju se nalaze glatke mišićne ćelije koje kontrakcijom refleksno nabiraju i skupljaju kožu mošnica. Šupljina je podeljena uzdužnom pregradom na dve polovine koje sadrže po jedan semenik, pasemenik i početni deo semevoda; s. lapillosum, skrotum koji ima žakrečene aterome; zalivaljkasti s., skrotum na čijoj se donjoj strani nalazi mnogo fistula kroz koje se izlučuje mokraća. Stanje koje je posledica nelečene i zapušene structure meñične uretre. scutulum, (štit.), žućkasta formacija u vidu zdelice (štita), koja se sastoji od čiste kulture gljivica Achorion. V. favus. seboroički ekcem, v. eczema. seborrhoea, seboreja, uroñeno stanje prekomernog lučenja kožnog loja (status seborrhoicus), naročito u seboroičkim predelima (vlasište, lice, mediotorakalni predeli i dr.). sebum, loj, koji luče žlezde lojnice, V. seborrhoea. Secale cornutum, razna glavnica, trajni micelijum gljive Clavicëps purpurea, koja se nalazi, kao parazit, na mnogim travama, a naročito na raži. Sadrži mnoge aktivne sastojke od kojih su, u medicinskom pogledu, najvažniji alkaloidi ergotamin i ergometrin. secirati, v. obdukovati. seclusio pupillae, sekluzija, srašćenje ženice/ potpuna synechia posterior. Srašćenje izmeñu pupilarnog ruba dužice i prednje kapsule sočiva u ćelom obimu. Usled toga je onemogućeno proticanje tečnosti izmeñu zadnje i prednje komore, što dovodi do sekundarnog glaukoma. Uzrok je jače zapaljenje dužice. secretio, sekrecija, lučenje, proces stvaranja nekog specifičnog proizvoda radom neke žlezde. Ovaj rad može se sastojati od izdvajanja neke supstancije iz krvi, od stvaranja neke potpuno veće supstancije ili čak od stvaranja ćelija, kao što je slučaj s postankom spermatozoida. V. secretum, incretum, excretum. 46 Medicinski leksikon

sedimentacija sectio, sekcija, presecanje, prorezivanje, presek, isečak; s. alta, suprapubični medijalni rez za ekstraperitonealno otvaranje mokraćne bešike; visoki rez za vañenje kamena iz mokraćne bešike. Sin. epicystotomia, s. suprapubica, s. cadaveris, v. obductio, autopsija; s. caesarea, carski rez, akušerska operacija kojom se omogućava rañanje rezom na trbušnom zidu i materici i to u slučajevima kada je poroñaj prirodnim putem nemoguć ili opasan; s. suprapubica, v. s. alta. secundinae, sekundine, delovi jajeta koji zaostanu u materici posle istiskivanja deteta, tj. posle drugog poroñajnog doba. Njih čine posteljica, ovojci i deo pupčane vrpce. Njihovo izbacivanje se obavi u treće poroñajne doba - izbacivanje posledina (posledaka). secundum artem, na ispravan stručan način. sedalna kost, v. ischium (os ischii), os coxae. sedalni, v. gluteus, ischiadicus. sedalni predeo, v. regio glutea, nates. sedamnaest-ketosteroidi, 17-ketosteroidi, metaboliti testosterona koji se normalno nalaze u odreñenoj količini u mokraći; 17-ketosteroidi su izvrstan indeks za proizvodnju androgena u organizmu. sedanteraii, koji sedi, koji je inaktivan; koji se odnosi na sedeći položaj. sedativa (remedia), sedativna sredstva, sredstva koja deluju umirujuće na centralni nervni sistem. U ovu grupu spadaju bromidi i Radix Valerianae (oficinalan prema našoj farmakopeji). I neka hipnotička sredstva se, u manjim dozama, upotrebljavaju za umirenje psihičke, a naročito motorne prenadraženo^ti. sedimentacija, taloženje suspendovanih čestica u nekoj tečnosti, koje se obično postiže centrifugovanjem odgovarajućih tečnosti. Taloženje eritrocita u izvañenoj krvi kojoj je u odreñenom odnosu dodato neko antikoagulantno sredstvo. Postoje razne metode kojima se odreñuje brzina s.S. ima velik klinički značaj jer daje uvid da je čovek oboleo. Na br721

sedimentom zinu s. utiču broj eritrocita (osobe s anemijom imaju ubrzanu s.), temperatura, količina belančevina, naročito globulina, holesterol, fibrinogen (svi je ubrzavaju). Brzina sedimentacije metodom po Westergreenu se odreñuje odreñivanjem visine stuba plazme iznad istaloženih eritrocita, i to za prvi i drugi čas pošto je krv kojoj je dodat rastvor Na-citrata uvučena u cev po Westergreenu. Normalne vrednosti su 3-5 mm za prvi čas u muškaraca, a u žene do 9. Vrednosti za drugi čas normalno treba da budu nešto niže od dvostrukih vrednosti za prvi čas. sedimentom, sediment, talog koji nastaje bilo prirodno (npr. taloženje čvrstih čestica mokraće pri njenom stajanju) ili veštački, fizičkim postupcima (centrifugovanjem, zagrevanjem) ili hemijskim (dodavanjem nekih supstancija); s. lateritium, ciglasti talog urata (natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma) u kiseloj mokraći koji je crveno obojen uroeritrinom. Stvara se u mokraći kisele reakcije pri dužem stajanju na vazdu-hu. Rastvara se zagrevanjem, a ponovo taloži pri rashlañivanju mokraće. Rastx vara se u sirćetnoj i sonoj kiselini, kao i u rastvoru natrijum-hidroksida. sednjača, v. ischium (os ischii), os coxae. sednjačni, v. gluteus, ischiadicus.

Seesselov špag, zadnji, endodermni špag primitivnog nepca, koje ubrzo nestaje. segment, (hir.) deo tela ili organa; opšti naziv za deo organa ili tkivne celine, koji po svojoj prirodi ili ustrojstvu čine jedinicu u organu; bronhopulmonalni s., manji razdeli plućnog režnja koji su meñu sobom razdvojeni pregradama od vezivnog tkiva i imaju ogranke bronha. Desno plućno krilo ima jedanaest, a levo deset segmenata; hepatički s., segmenti su delovi režnjeva jetre. Svaki segment ima svoju arteriju, žučni kanal i venu. U desnom režnju jetre postoji prednji i zadnji segment a u levom medijalni i lateralni segment; renalni s., svaki segment u bubregu ima nezavisno snabdevanje krvlju iz bubrežne arterije. Postoji u svakom bubregu gornji, pred722

seksonozologija nje-gornji, prednje-donji, donji i zadnji segment. V. plućni segment segmentacija, v. brazdanje. segmentan, koji stvara neki segment, ili mu pripada; koji podleže segmentaciji. segmentna resekcija, operacija kojom se plućni ili jetrin segment isprepariše i izvadi. Segmentna resekcija se vrši obično kad je oboljenje lokalizovano u jednom plućnom ili jetrinom segmentu. segmentovan, koji se odnosi na jedan od segmenata pluća, jetre ili bubrega, npr. segmentna resekcija, hirurško odstranjenje jednog plućnog, bubrežnog ili jetrinog segmenta. segregatio, segregacija, u genetici, razdvajanje alelskih gena u toku mejoze, tako da svaki gamet dobije samo po jednog člana svakog alelskog para gena. segregator, v. separator. Seignetteova so, v. Kalii Natrii tartras.

Seitzovi filtri, v. filtri. sekretorni gen (gen sekretor), autosomni dominantni gen u ljudi koji omogućava sekreciju rastvorljivog krvnogrupnog A- i B-antigena u raznim telesnim sekretima. seks, v. pol. seks-f aktor, seksualnost u bakterija zavisi od ekstrahromosomskog elementa tzv. F-faktora ili seks-faktora. Ako bakterijska ćelija ima F-faktor, onda se ona označuje sa F-H (muška ćelija), a bakterija suprotne seksualnosti sa F-. Seks-faktor je grañen od DNK, a njegova veličina iznosi oko 1/50 deo hromosoma. seks-hromatin, v. Barrovo telašce. seks-hromosomi, v. genosomi. seksohemija, ispitivanje polnih razlika u hemijskom sastavu polova u cilju otkrivanja i proučavanja seksualnog dualizma polova. seksologija, medicinska, grana medicine koja proučava pojave seksualnosti u zdravog i u bolesnog čoveka. seksomorfoni, hormoni koji regulišu seksomorfogenezu. seksonozologija, proučavanje bolesti u odnosu na seksualnu konstituciju.

seksotropija bolesti seksotropija bolesti, svojstvo izvesnih bolesti da se češće javljaju u muškog ili ženskog pola. seksualan, polni, koji se odnosi na pol, koji pripada polu. seksualna inverzija, v. homoseksualnost. seksualni hromatin, v. Barrovo telo. seksualni količnik, količnik koji se u seksonozološkoj analizi dobija za svaku bolest izračunavanjem odnosa broja obolelih žena prema broju obolelih muškaraca. Što je seksualni količnik veći (iznad 1), bolest JQ češća u žena ("gi-notropna"). Ukoliko je količnik ispod l, bolest je češća u muškaraca ("androt-ropna"). sekunda, oznaka s, osnovna jedinica SI za vreme. Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zračenja, koje odgovara prelazu izmeñu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133. Ovakva definicija sekunde ustanovljena je 1967. godine. sekundarna konstrikcija hromosoma, suženi heterohromatinski segment hromosoma koji povezuje satelit s ostatkom hromosoma. sekundarni imuni odgovor, v. imunološka memorija; anamnestička reakcija. sekundarni (periferni) limfocitni organi, limfne žlezde, slezina, limfno tkivo gastrointestinalnog trakta (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploče). sekundarni šav rane, v. sutura. sekundarni šok, v. šok. sekundarno krvarenje, v. haemorrhagia. sekutići (zubi), v. incisivus (dentes incisivi). sekvencijska scintigrafija, v. scintigrafija. sekvestar, v. sequestrum. sekvestracija, v. sequestratio. Seldingerova tehnika, v. tehnika. selectio, selekcija, činioci koji remete adaptivnu vrednost (»fitness«), odnosno učestalost odreñenog genotipa i njegovog fenotipskog obeležja u populaciji. Selekcija može da bude prirodna i veštačka. V. adaptivna vrednost. selekcija kosmonauta, to je medicinsko-psihološki postupak koji omogućava da se iz grupe dobrovoljaca odaberu oni 46*

semenik koji će s najvećom verovatnoćom izdržati uspešno uslove odreñenog kosmičkog leta. Klinička ispitivanja su rigorozna i dugotrajna. Tako je u SAD u 1959. god. od 508 kandidata izabrano samo 18. Pregled obuhvata detaljnu anamnezu, rendgenološka, elektrofiziološka, hematološka, biohemijska i funkiona ispitivanja. Psihološka i psihijatrijska ispitivanja teže da otkriju osobine ličnosti preko mnogobrojnih testova. Pošto je selekcija medicinska, fiziološka i psihološka, to je za njeno uspešno izvoñenje potrebna tesna saradnja mnogih specijalista i korišćenje elektronsko-kompjuterske tehnike. selenium, Se, selen, hemijski element, nemetal, po svojim hemijskim osobinama sličan sumporu. selenijum-sulfid, antiseboroičko sredstvo. sella turcica, tursko sedlo, tvorevina na gornjem zidu tela klinaste kosti na kojoj se nalazi jama za smeštaj hipofize. Selter-Swift-Feerova bolest, v. acrodynia. selters-mineralisana voda, v. voda, Sembova operacija, v. operacija. seme, v. ejakulat, semeni. semeglavci, v. spermatozoidi Semen Cucurbitae decorticatum, oljušteno seme .raznih bundeva i tikava, služi kao sredstvo protiv pantljičare. semena humčica (colliculus seminalis s. veru montanum), sisičasto uzvišenje na mestu gde se oba briznika otvaraju u mokraćnu cev. semena smetišta, v. vesiculae seminales. semena tečnost, v. ejakulat, semeni. semena vrpca, v. funiculus spermaticus. semene kesice, v. vesiculae seminales. semenička vodica, ostatak mezonefrosne vodice. semeni, v. spermaticus. semenik, (embr.) testis, muška gonada. Kada se iz indiferentnog gonadnog polja treba da razvije muškagonada (semenik) u embrionima od 13 mm dužine (početak 2. meseca) stvaraju se epitelne vrpce iz kojih postaju semene cevčice. Od svake ovakve vrpce račvanjem postaju 3-4 semene cevčice. Kako epitelne

723

semeno smestište vrpce sve više rastu, postaju vijugave i uklupčane: krivudave cevčice (tubuli contorti). U cevčicama se uobličavaju elementi semenog epitela i trofički elementi (Sertolijeve ćelije). Punu razvijenost ovaj epitel dostiže tek u pubertetu. Izmeñu cevčica se uobličavaju meñuprostorne ćelije (dijastematske ili Leydigove ćelije). Izmeñu gonadnög začetka i mezonefrosnog ostatka uspostavlja se veza na taj način što se preostali mezonefrosni kanalići (Mihalkoviczev organ) spajaju se semenim cevčicama postajući odvodni kanalići u glavi pasemenika. semeno smestište, v. receptaculum seminis. semenonosni, v. spermioforni. semenovod (ñuctus deferens), neposredni nastavak pasemeničkog kanala (semenika) na gornje-zadnjoj strani semenika. Dug je 50-60 cm, debljine 3 mm, smešten jednim delom u mošnicama, priljubljen uz telo pasemenika (pars epididymica), a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatičke vrpce (funiculus spermaticus), upravljajući se ka preponskom kanalu (pars funicularis). Odatle, kroz unutrašnji preponski prsten skreće u malu karlicu (pars pelvina), gde se priljubljuje uz bok mokraćne bešike, proširujući se u ampulu i probijajući se kroz prostatu kao briznik (ñuctus ejaculatorius). Oba briznika se otvaraju u mokraćnu cev na jednom sisičastom uzvišenju kao semena humčica (colliculus seminalis s. veru montanum). Epitel je sastavljen od 2 reda ćelija: duboki red okruglastih ćelija i površni red visokih cilindričnih ćelija. U početku semenovoda postoje stereocilije, koje postepeno iščezavaju, dok u ampuIi sasvim nestaju. Mišićni sloj je naročito razvijen u vidu 3 sloja: spoljašnji i unutrašnji od kružno poredanih, a srednji od uzdužno poredanih. Ovako razvijena glatka muskulatura (u karličnom delu iznosi 1200 mikrona) služi peristaltičkom grčenju koje potiskuje nagomilane semeglavce. semicanalis, polukanal, žleb jedne kosti koji sa žlebom druge kosti gradi kanal. 724

Sennae folia semikonzervativna replikacija, v. replicatio. semihmaris, semilunaran, polumesečast, npr. valvulae semilunares, poluinesečasti zalisci. semiluxatio, v. subluxatio. seminoma, seminom, maligna neoplazma testisa („dysgerminoma"). Javlja se u mlañih osoba u vidu bezbolnog otoka jednog testisa i daje metastaze krvnim putem najčešće u pluća i limfnim putem u retroperitonealne limfne žlezde. Seminom je radiosenzibilan. semiologia, semiologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem simptoma i znakova bolesti. Sin. semiotica. semiotica, semiotika, v. semiologia. semipermeabilan, polupropustljiv, npr. semipermeabilna membrana propušta molekule rastvarača, a ne propušta molekule ili jone pravih rastvora. semipronatio, semipronacija, poluuvrnuti položaj; čin poluuvrtanja. semisupinatio, semisupinacija, poluizvrnuti položaj; čin poluizvrtanja. semitendinosus, polutetivan, čija se polovina sastoji iz tetivaste grañe. šemnik, semenik, v. testis. semperestrusni nagon, u čoveka nagon za parenjem uvek spreman da dovede do polnog čina. Senegae radix, v. saponinske droge. Sengstaken-Blakemoreova sonda, v. sonda. senilis, senilan, starački, npr. cachexia s., staračka mršavost i slabost. senilismus, senilizam, staračke osobine koje se pojavljuju već u mlañih osoba. senilitas, senilitet, senilnost, staračko doba, starost. Sin. senium; s. praecox, prevremena ostarelost. senilna demencija, v. dementia. senilna nefroskleroza, v. néphrosclerosis. senilna purpura,v. purpura. senilni nanizam, v. nanismus. senium, v. senilitas. Senna, v. Sennae folia. Sennae folia, lišće biljaka Cassia acutifoHa i C. angustifolia. Laksantno sredstvo; dejstveni sastojci su antracenski derivati. Posle oralnog uzimanja, dejstveni sa-

sensitivus stojci se resorbuju u tankom crevu, a izlučuju se preko debelog creva, delujući, pri tom, nadražajno. Propisuje se, obično, u obliku infuza. Oficinalno je prema našoj farmakopeji. sensitivus, senzitivan, osetljiv, koji je u stanju da primi ili prenese neki osećaj, npr. senzitivni nervi provode draži za osećaj dodira temperature i bola s periferije (kože) ka centralnom nervnom sistemu. sensorium, senzorijum, svest, stanje u kome je osoba sposobna da oseti i shvati zbivanja oko sebe i u sebi. S. je čist, tj. svest je očuvana, kada je osoba orijentisana pravilno u vremenu, prostoru i prema ličnostima. sensus, osećaj, osećanje, čulo, npr. organa sensuum, čulni organi. senzibilitet, duboki, svesno saznanje o položaju delova tela u prostoru, koje zavisi od impulsa receptora u zglobovima i zglobnim kapsulama, tetivama i ligamentima. Impulsi iz ovih receptora i impulsi od receptora za dodir i pritisak sintetišu se u kori u svesnu sliku položaja tela u prostoru. Informacije se prenose kroz kičmenu moždinu nervnim snopovima zadnjih stubova koje grade debela mijelinizovana vlakna koja brzo sprovode impulse. Od izdužene moždine prenošenje se vrši putem medijalnog meniskusa do talamusa, a odatle u somatosenzoričko područje kore. senzibilizacija, proces koji dovodi do povećanja osetljivosti ili stanja preosetljivosti. U senzibilisanih osoba ponovni kontakti s antigenom mogu dovesti ne samo do sekundarnog pojačanja imunološkog odgovora nego mogu izazvati i reakcije koje oštećuju tkivo. Tada se govori o stanju preosetljivosti ili o reakcijama preosetljivosti. separanda (remedia), sredstva s jakim dejstvom. U farmakopeji su označena sa znakom +. Treba ih čuvati pažljivo i odvojeno. separatio dentium, separacija zuba, privremeno razdvajanje zuba u dijagnostičke ili terapijske svrhe; akutna s., naglo rastavljanje zuba pomoću drvenog klina ili separatora; hronična (poste-

sepsis pena) s., sporo razdvajanje zuba pomoću svilenog konca, gutaperke ili gume. separatio maxillarum mediana, prelom sa uzdužnim razdvajanjem leve i desne gornje vilice po središnjoj liniji. V. fractura maxillae sagitalis. separatio radices dentis, meñusobno razdvajanje korenova zuba u cilju njihovog lakšeg vañenja ili očuvanja jednog od njih za protetsku nadoknadu. separator, razdvajač; instrument kojim se dobija mokraća odvojeno iz desnog i Ievog bubrega. Separator se sastoji od dvostrukog katetera, koji se uvlači u mokraćnu bešiku, i membrane, koja razdvaja šupljinu bešike u dve polovine. Postoji nekoliko vrsta separatora kao Cathelinov, Harrisov, Luysov separator i dr. Svi se oni zasnivaju na istom principu. V. segregator. sepsa, v. sepsis. sepsis, sepsa, veoma teško generalizovano septičko-toksičko oboljenje, koje izazivaju uglavnom gnojne bakterije: stafilokok, streptokok, meningokok, pneumokok, ešerihija koli, perfrigens, proteus, pioceaneus i dr. U kliničkoj slici dominiraju drhtavica, septički tip temperaturne krivulje i teško opšte stanje bolesnika. Obavezno postoji primarno žarište, iz koga bakterije ulaze u krvotok i stvaraju sekundarna žarišta (metastaze) u udaljenim tkivima i organima. Osim toga, slezina je uvek uvećana. Uzročnik sepse se može izolovati iz krvi, primarnog žarišta i metastaza. Lečenje sepse predstavlja veliki medicinski problem, pogotovo što je sve više otpornih sojeva bakterije; crevna s., sepsa usled prelaska u krv toksina crevnog sadržaja; latentna s., skrivena sepsa, koja je ostala posle nekog oboljenja i koja može ma iz kog razloga da se razbukti; oralna s., sepsa koja nastaje usled nekog žarišta u ustima (zubi); s. puerperalis, babi-nja groznica. Septičko oboljenje u babinjama. Nastaje invazijom zaraznih klica kroz sveže ozlede na polnim organima porodilje. Zarazne klice se najčešće unose rukama babice, lekara i lica koja dolaze u dodir s porodiljom i instrumentima kojima ovi vrše neke poduhva725

septicaemia te. Te se klice mogu nalaziti i u samoj porodilji ili okolini s kojom ona dolazi u dodir. Po simptomima i prognozi s.p. spada u red najtežih i infekcija; s. staphylococcica, stafilokokna sepsa je veoma teško generalizovano oboljenje s primarnim ognjištem, iz kog stafilokoki ulaze u krvptok, stvarajući metastaze u drugim organima i tkivima. Bolest počinje naglo sa znacima teške infekcije i intoksikacije. Karakteristični su otok slezine i temperaturna krivulja remitentno-intermitentnog tipa, koji nastaju zbog novih metastaza koje se najčešće javljaju na" koži i plućima. Stafilokokna sepsa je izuzetno težak terapeutski problem zbog ozbiljnosti oboljenja i prognoze, kao i rezistentnih sojeva stafilokoka. Stoga se od početka kombinuju 2-4 antibiotika. septicaemia, septikemija, bolest izazvana prisustvom bakterija u krvi. Bakterije se nalaze u nekom septičkom žarištu iz koga prelaze u krv. Oboljenje je praćeno groznicom, znojenjem, intermitentnom temperaturom; kriptogena s., s. kojoj se ne može da pronañe žarište. septum, pregrada; s. alveolare, alveolar-x na pregrada, tanak sloj kosti izmeñu pojedinih zubnih alveola; s. interalveolare, meñujamična pregrada na vilicama ili alveolarna pregrada koja razdvaja obližnje plućne mehuriće; s. interdentalis, meñuzubni septum, deo alveolarne kosti koji leži izmeñu korenova dva susedna zuba. Sastavljen je iz spongioznog sloja obloženog slojem kompaktne kosti. Sin. meñuzubna pregrada, interdentalni alveolarni septum, interdentalna koštana pregrada; s. interñentalis perslstens, deo kosti izmeñu dva zuba sačuvan posle njihovog vañenja. Onemogućava blagovremenu izradu protetskih nadoknada i treba ga operativno ukloniti; s. interradicularis persistens, deo kosti u gornjoj ili donjoj vilici izmeñu korenova molara koji ostaje posle vañenja zuba. Ako sekvestrira, praćen je bolom koji traje nekoliko sedmica. Zavisno od meñusobnog odnosa korenova zuba, treba ga ukloniti neposredno posle vañenja zuba ili kada se po726

serološka reakcija javi bol; s. naši, nosna pregrada, h(rskavično-koštana pregrada koja deli n^snu duplju na dve polovine, desnu i levu. sequestratio, sekvestracija, odvajanje i ograničavanje izumrlog nekrotičkog dela tkiva od zdravog tkiva, npr. nekrotičkog koštanog tkiva od zdravog dela kosti; plućna sekvestracija, gubitak veze plućnog tkiva s bronhijalnim stablom i plućnim venama, dok mu snabdevanje arterijskom krvi obezbeñuje veliki krvotok. Sekvestrisano plućno tkivo može da bude anatomski i fiziološki odvojeno od normalnog plućnog tkiva (ekstralobarna plućna sekvestracija). sequestrectomia, sekvestrektomija, v. sequestrotomia. sequestrotomia, sekvestretomija, operativno uklanjanje sekvestara. Sin. necrectomia, sequestrectomia. sequestrum, sekvestar, ocepak, mrtav deo jednog organa ili tkiva, specijalno kosti. V. sequestratio, sequestrotomia, necrectomia; (stom.) nekrotični ocepak, odumrli deo kosti vilice, neravnih, nareckanih ivica, različitog oblika i veličine. Javlja se kada veličina kosti izgubi oko 50% mineralnih soli. serijska scintigrafija, v. scintigrafija. serin, a-amino-ß-oksipropionska kiselina HOCH2CHNH2COOH označava se simbolom Ser. serinski cefalini, v. cefalini serofibrinski pleuritis, v. pleuritis. serogastria, serogastrija, prisustvo krvnog seruma u želucu, u gastritisu s gubljenjem belančevina (»protein-losing« gastropathia). serologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem pojava nastalih pri dodiru antigena s normalnim ili imunskim serumom i ova izučavanja primenjuje u praktične, dijagnostičke svrhe. serološka reakcija, reakcija antigen—antitelo, prema savremenim(shvatanjima, odigrava se u dva stepena. U prvom stepenu dolazi do specifičnog spajanja izmeñu antigena i antitela. Taj stepen reakcije je nevidljiv. Drugi stepen je vidljiv i manifestuje se aglutinacijom, precipitacijom, lizom ćelije i drugim serološkim reakcijama. Za pojavu drugog

seroma stepana potrebno je prisustvo elektrolita, kao što je fiziološki rastvor ili komplement. seroma, serom, tumoru slična kolekcija sukrvičave tečnosti u tkivima. seroperitoneum, prisustvo slobodne tečnosti u trbušnoj šupljini. Sin. ascites. seropneumothorax, seropneumotoraks, pneumotoraks u kome postoji izliv serozne tečnosti u pleuralnu šupljinu. seroprofilaksa, upotreba seruma u profilaktičke svrhe. Upotrebljavaju se antiserumi koji se dobijaju imunizacijom i hiperimunizacijom živptinja od kojih se najviše koristi konj. seropurulentus, seropurulentan, seroznognojav, npr. seropurulentan izliv. serosa (tunica), serozna opna, vezivna opna obložena endotelom, koja zastire zid telesne duplje (trbušne, grudne, srčane itd.). Na organima u trbušnoj duplji spoljna opna (tunica serosa), deo trbušne maramice, ulazi u grañu zida takvog organa koji je obložen trbušnom maramicom. serositis, serozitis, zapaljenje seroznih opni; s. multiplex, v. poly serositis. seroterapija, označava primenu medicinskog seruma, koji sadrži antitela (antitoksine) protiv izazivača odreñene bolesti. Seroterapija se koristi u lečenju difterija, tetanusa i botulizma. serotonin, 5-hidroksitriptamin, 5-HT. Najpre je izolovan iz goveñeg seruma, docnije je dobijen i sintetski. Nalazi se najviše u zidu gastrointestinalnog trakta i u krvi (uglavnom u trombocitima). Ima ga i u nekim delovima centralnog nervnog sistema. Oslobaña se iz trombocita a predstavlja i sekrecioni proizvod hromafinih tkiva. Izaziva suženje krvnih sudova izvesnih oblasti, a pridaje mu se i uloga sinaptičkog transmitera u izvesnim područjima centralnog nervnog sistema. serozne šupljine ili duplje, telesne duplje ograničene seroznim opnama, koje normalno nemaju veze sa spoljriim svetom, a luče seroznu tečnost (cavum pleurae, cavum pericardii, cavum peritonei). serozne tečnosti, tečnosti koje se javljaju u telesnim šupljinama ili tkivima, a koje

serum su nastale eksudacijom ili transudacijom iz krvnih sudova. S.t. su sastava sličnog krvnoj plazmi, ali sa malim sadržajem belančevina. serozni eksudat, v. exsudatum. serpens, koji puzi, koji se širi u obliku luka, npr., ulcus s. corneae, grizlica rožnjače koja-se na jednom kraju isceljuje, a na drugom napreduje. Sin. serpiginosus. serpiginosus, serpiginozan, koji gmiže; pojam koji se upotrebljava za neke dermatoze koje se zmijoliko šire. Serratia marcescens, u rodu Serratia jedini medicinski važniji predstavnik je S. marcescens ili Bacterium prodigiosum, bakterija veoma rasprostranjena u spoljnoj sredini, razmnožava se na raznim životnim namirnicama i obrazuje na njima kao krv crvene mrlje (pigment). Ranije je bila smatrana kao nepatogena bakterija. U novije vreme je utvrñeno da S. marcescens izaziva naročito infekcije u bolnici. Serresova telašca, ostaci peteljki zuba u mezodermnom tkivu. Sin. paradentarne epitelne perle. Serresove perle, izolovana epitelna ostrvca, ostaci degenerisane zubne gredice. Mogu biti uzrok razvoju gingivalnih i folikularnih cista ili ameloblastoma. Sin. glandulae tartaricae. serum, bistri, zlatnožuti deo krvi, koji se izdvaja posle koagulacije krvi (krvne plazma bez fibrinogena). Serum imunizovanih životinja naziva se imunskim serumom ili antiserumom; antidifterički s., sadrži specifične antitoksine, neutralise difterički toksin i upotrebljava se u profilaksi i terapiji difterije; antilimfocitni s., antilimfocitni globulin (ALG), danas postoji veliki interes za imunosupresivna svojstva heterolognog antilimfocitnog seruma. Da bi se dobio serum protiv ljudskih' limfocita, treba imunizovati konje čovečjim timocitima ili Jimfocitima iz grudnog kanala. Zatim se prikupi serum i apsorbuje eritrocitima kako bi se odstranili aglutinini, a na kraju se izdvoji globulinska frakcija; antiskarlatinozni s., antitoksički serum, koji neutralise eritrogeni toksin 727

serum-albumin

Shigella

streptokoka. Sin. Dick-Dochezov serum; sezamoid, obično naziv za malu loptastu kosčicu koja se nalazi u tetivi. antitetanusni s., sadrži specifične antitoksine, upotrebljava se u profilaksi i te- S-faza, deo interfaze u toku koga se vrši sinteza DNK. rapiji tetanusa; serumi koji se primenjuju u terapijske svrhe zbog toga što sadrže sferocitoza, v. spherocytosis. specifična antitela (antitoksine, anti- sferoplast, iščezavanjem zida bakterije, Iibakterijska i antivirusna antitela) zom ili mehaničkom dezintegracijom oslobañaju se protoplasti. Parcijalnom spravljaju se veštačkom imunizacijom životinja ili se dobijaju od ljudi koji su ili totalnom inhibicijom, manjkom jedpreboleli neku infekciju u čijem se organog ili više od njegovih sastojaka oslonizmu stvaraju antitela; inaktivisani s., bañaju se sferoplasti: ćelije nepravilne, zaobljene, sposobne za reprodukciju. serum koji je lišen aktivnosti komplementa zagrevanjem na 560C za vreme od sfigmograf, aparat za grafičko registrovanje pulsnih talasa. pola časa, pri tome se ne oštećuju spesfigmogram, kriva dobijena registrovacifična antitela. njem pulsnih oscilacija zida arterije. Saserum-albumin, albumin koji se nalazi u stoji se iz ushodnog dela, anakrota, i navelikim količinama, pored globulina, u shodne grane, katakrota. Normalno na krvnoj plazmi, serumu (otuda ime), Hmpočetnom delu nishodne grane nalazi fi i tkivnim tečnostima. Koaguliše se pod uticajem toplote, taloži se pri puse jedan usek - incizura (dikrotni zubac), koji odgovara momentu zatvaranom zasićenju amonijum-sulfatom. Molekulska težina u prošeku albumina iznja semilunarnih zalistaka aorte. Na osnosi oko 69.000. Koncentracija albuminovu oblika s. može se suditi o stanju krvnih sudova, o udarnom volumenu na u serumu se kreće od 3,8 do 5,0 g/100 srca, a na osnovu oblika, veličine i poloml i varira zavisno od tehnike odreñivažaja dikrotnog zupca o funkcionalnom nja. stanju aortnih zalistaka. serum-globulin, jedan deo krvnih belančevina, koji igra znatnu ulogu u stvara- sfingomijelini, vrsta sfingolipida koji umesto glicerola sadrže dvohidroksilni nju odbrambenih tela protiv infekcije i nezasićeni aminoalkohol sfingozin. U u zgrušavanju krvi. Globulini se kvantisfingomijelinima je amino-grupa amidtativno talože poluzasićenim rasvorom ski vezana za višu masnu kiselinu (običamonijum-sulfata. U krvnoj plazmi se nalazi jedan globulin nazvan fibrinogen. no je to lignocerinska kiselina), a priMolekulska težina u prošeku globulina marna alkoholna grupa estarski vezana iznosi oko 140.000. Ukupni globulini u za fosforil-holin. Sfingomijelini se nalaze u centralnom nervnom sistemu i u serumu iznose od 2,3 do 3,5 g/100 ml zaćelijskim membranama. visno od primenjene tehnike odreñivasfingozin, (2)І= CHOH nja. CHNH2CH2OH, dvohidroksilni nezasiserumska bolest, reakcija preosetljivosti ćeni aminoalkohol. V. sfingomijelini. koja se dešava 8 do 12 časova posle f" injekcije veće količine stranog seruma, sfinkter, v. sphincter. ispoljena urtikarijom, edemom, adeniti- Shechanov sindrom, v. syndroma. ^ som, bolovim u zglobovima, visokom Shepherñov prelom, prelom skočne kosti s odvaljivanjem njegove spoljne zatemperaturom i prostracijom. Izazvana štitne ivice. je imunim kompleksom izmeñu stranog antigena (seruma) i antitela stvorenih Shiga-Kruseov bacil, v. Shigella dysenteprotiv njega, koji je izazvao imuno ošteriae. Shigella, šigele, gram-negativni bacili, ćenje raznih tkiva. često imaju kokobacilarni oblik. Nemasesilna antitela, v. celularna antitela. ju flagela, ni izraženu kapsulu. Klasifisessilis, sesilan, sedeći, koji često sedi, kacija šigela je izvršena na osnovu antikoji ima široku bazu, usañen, nepokregenske grañe i prema fermentaciji matan. Suprotno: mobilis, peduncularis. 728

shigellosis nita. Podeljene su na četri grupe: A,B,C i D. Grupa A u koju spada Shigella dysenteriae, manit-negativna, a sve ostale su manit-pozitivne. Sh. dysenteriae ima 8 tipova; tip l razlikuje se od svih ostalih šigela što pored endotoksina produkuje i egzotoksin, koji je neurotropan i enterotropan. Grupa B sadrži 6 tipova u koju spada Sh.Fiexner; grupa C sadrži 15 tipova u koju spada Sh. Boydi; grupa D u koju spada Sh. sonnei. Šigele izazivaju bacilarnu dizenteriju, koja se lokalizuje u distalnim del-ovima debelog creva. shigellosis, šigeloza, opšti naziv za sva oboljenja izazvana šigelama. V. dysenteria. shistocit, fragmenti eritrocita koji se nalaze u perifernoj krvi u intravaskularnim hemolizama. Sin. „helmet cell", eritrocit u vidu šlema. shizamnion, postanak amniona izdubljivanjem zadebljalog ektoderma na leñnoj strani embriona nekih sisara, meñu kojima i čoveka. shizofren, koji boluje od shizofrenije. shizofrenija, v. schizophrenia. shizoid, psihopatska ličnost koja po svom duševnom sklopu podseća na obolele od blagih oblika shizofrenije. Osoba povučena u sebe na upadljiv način. V. introvertovan. shizont, veliki aseksualni oblik izvesnih protozoa, koji se razvija intracelularno i deli se u merozoite. V. malaria. shock, v. sole. shunt (eng.), šant, sporedni put, prolaz izmeñu dva prirodna kanala, naročito izmeñu krvnih sudova. Šant može biti stvoren fiziološki u slučaju zaobilaženja tromboze u nekom krvnom sudu, patološki ili hirurški; s. cardiovascularis, š. izmeñu srčanih šupljina, ili izmeñu velikog i malog (plućnog) krvotoka; desno-Ievi š., š. kojim krv ide iz desnog srca u levo, ili iz plućnog krvotoka u veliki krvotok; levo-desni š. š. kojim krv prelazi iz levog u desno srce, ili iz velikog krvotoka u plućni krvotok; porto-kavni š., hirurško stvaranje anastomoze izmeñu portnog krvotoka i vene kave. shunt-hyperbilirubinaemia, šant-hiperbilirubinemija, povećanje bilirubina u

sideroblast plazmi zbog povećane razgradnje eritroblasta u kostnoj srži, kao što je slučaj u pernicioznoj anemiji. sialitis, sijalitis, zapaljenje pljuvačne žlezde. sialoadenectomia, sijaloadenektomija, ekstirpacija pljuvačne žlezde čiji je funkcioni parenhim propao. sialoadenitis, sijaloadenitis, zapaljenje neke od pljuvačnih žlezda. sialoadenographia, sijaloadenografija, radiografija pljuvačne žlezde i njenog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva kroz kanal. sialocalculosis, v. sialolithiasis. sialodochitis, sijalodohitis, zapaljenje izvodnog kanala pljuvačne žlezde. sialogoga (remedia), sredstva za podsticanje lučenja pljuvačke. sialogram, sijalogram, rendgen-snimak pljuvačne žlezde i njenog izvodnog kanala. sialographia, sijalografija, rendgensko snimanje pljuvačne žlezde i njenog izvodnog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva. sialolithectomia, sijalolitektomija, hirurško odstranjenje kamena iz pljuvačne žlezde ili njenog izvodnog kanala. sialolithiasis, prisustvo kamena u pljuvačnoj žlezdi ili njenom izvodnom kanalu. sialolithus, sijalolit, konkrement kiselog kalcijum-fosfata, koji se može naći u izvodnom kanalu pljuvačne žlezde. Obično ima neki organski središni deo ili neko sitno strano telo, oko kojeg se talože soli. Stenoza kanala izaziva zastoj sekreta i uzlazno zapaljenje zbog infekcije. Sličan konkrement u izvodnom kanalu pankreasa može izazvati hemoragičku nekrozu u žlezdi. sialorrhoea, sijaloreja, v. ptyalismus. sicca syndroma, v. Sjögrenov sindrom. siderinuria, siderinurija, izlučivanje hemosiderina mokraćom. sideroblast, eritroblast koji sadrži zrnca hemosiderina u svojoj citoplazmi; ringed s., (eng.) patološki sideroblasti u kojih postoji veliki broj krupnih zrna hemosiderina u vidu prstena oko jedra 729

sideropenia ćelije, koji su karakteristični za sideroblastne anemije. sideropenia, sideropenija, deficit gvozda u organizmu. sideropenijska disfagija, v. dysphagia; Plummer-Vinsonov znak. siderosis, sideroza, (1) pneumonokonioza zbog udisanja gvozdene prašine; (2) povećane količine gvozda u organizmu; s. bulbi, taloženja soli gvozda u tkiva očne jabučice posle rastvaranja delića gvozda ili čelika koji su povredom prodrli u oko. Dovodi do teških oštećenja očnih opni i najzad do slepila; s. haematogenes, hematogena sideroza, stvaranje pigmenta iz gvozda nefcog jedinjenja krvi, najčešće hemoglobina; s. hepatica, jetrina sideroza, taloženje velikih količina gvozda u jetrinom parenhimu; s. • nutritionalis, nutritivna sideroza zbog unošenja hrane bogate u gvozdu, a siromašne u belančevinama i kalorijama; s. oculi, prožimanje tkiva oka solima gvozda, nastalo pod dejstvom tečnosti oka usled zaostalog intraokularnog stranog tela koje sadrži gvožñe. Dovodi do heterohromije dužice, katarakte i degeneracije nervnih elemenata mrežnjače. Na kraju nastaje gubitak vida; s. pulmonalis, plućna sideroza, sideroza definisana pod (1) s. urinaris, siderinuria. sideroskop, aparat pomoću koga je moguće dokazati i lokalizovati i najsitnije intraokularno magnetno strano telo. Sastoji se od dve astatične igle koje vise na finoj niti čahure svilene bube. Pomoću svetlosnog snopa i ogledala uveličano se čita skretanje magnetne igle prilikom približavanja oku koje sadrži magnetno strano telo. sifilidi, opšti naziv za sve sifilisne promene drugog i trećeg stadijuma na koži i sluznicama. sifilis, v. syphilis. sifilisna angina, v. angina. sifilisna pneumonia, v. pneumonia alba. sifilisni, koji se odnosi na sifilis. sifilisni šankr, v. ulcus durum. sifilitičan, v. sifilisni. sifilizacija, ogledno inokulisanje sifilisa. sifiloidl, promene na koži koje liče na si-

730

signum filisne promene, a u stvari nemaju veze sa sifilisom. sif ilolog, lekar koji posebno izučava sifilis ili se bavi njegovim lečenjem. sigma, colon sigmoideum, sigmoidni kolon, završni deo kolona, nalazi se izmeñu nishodnog kolona i pravog creva (rectum). V. intestinum i žig. sigma-faktor, polipeptidni segment polimeraze RNK koji prepoznaje mesto na molekulu DNK za otpočinjanje transkripcije RNK. sigmatismus, sigmatizam, greška u izgovaranju suglasnika "s". Čuje se udarac vrška jezika na prednji red zuba. Leci se fonijatrijskim metodama. sigmoidectomia, šigmoidektomija, odstranjivanje sigmoidnog kolona hirurškim putem. sigmoideus, sigmoidan, u obliku grčkog slova sigme, npr. colon sigmoideum, sigmoidni kolon. sigmoiditis, zapaljenje sigmoidne fleksure kolona. sigmoidopexia, sigmoidopeksija, hirurško fiksiranje sigmoidnog kolona u povišenom položaju, koje se vrši u cilju Iečenja ispadanja rektuma. V. prolapsus. sigmoidoscopia, sigmoidoskopija, pregled sigmoidne fleksure sigmoidoskopom. sigmoidosigmoidostomia, sigmoidosigmoidostomija, operativno stvaranje anastomoze izmeñu dva dela sigmoidnog kolona. signa, s., sign., signetur, signiraj! označi! obeleži! neka se obeleži. signatura, deo recepta koji sadrži uputstva bolesniku kako da upotrebi propisani lek. signe d'alarnie, v. znak. »signe du tabouret«, »znak tronošca«, pojava da osoba obolela od hiper(tireoidizma (v. hyperthyreosis) ne možc da se podigne s niskog sedišta (»tabureta«, »tronošca«) bez pomoći ruku ili bez tuñe pomoći, a javlja se kao odraz miopatije, naročito mišića predela karlice i natkolenica, u toku hipertireoidizma. signum, znak, objektivna promena u nekoj bolesti. Pojedini autori su opisali specijalne znakove koji se obično nazivaju po njima. Npr. Rombergov znak.

signum malum ominis signum malum ominis, ovim citatom se izjavljuje da postoje loši predznaci za ishod bolesti. sijalografija, rendgenografsko prikazivanje izvodnih kanala i njihovih razgranjenja u pljuvačnim žlezdama posle ubrizgavanja kontrastne tečnosti u izvodni kanal pljuvačne žlezde. Najčešće se snima zaušna žlezda (glandula parotis) da bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje hroničnog zapaljenja, tbc. ili tumora. sijalolit, v. sialolithus. Sijarinska Banja, banja pored sela Sijarina, 51 km od Leskovca, a 32 km od Lebana, na 420 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički. Više izvora (temperature: 71°, 42,-38°, 32°, 28, 26°, 2O0C) hidrokarbonatne (natrijuma i kalcijuma), gvožñevite, slabo murijatične i ugljenokisele vode (ukupna mineralizacija: 3,032; 2,404 i 2,936 g°/oo). Voda služi za piće i kupanje. Postoji takoñe i toplo prirodno blato. Banja ima basene i kade za kupanje i basene za kupanje u blatu. U ovoj banji lece se: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije i mialgije; hronična oboljenja ženskih poInih organa; oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva; kamen u bubrezima; lake anemije i premorenost. sile žvakanja, sile koje stvaraju mastikatorni mišići prilikom žvakanja, gutanja i govora, ili stiskanja zuba. Pri kontaktu zuba ove sile se preko njih prenose na okolozublje. Kvaliteti okluzalnih sila su: jačina, pravac, dužina i tačka delovanja. silicium, Si, silicijum, hemijski element, spada u metaloide, jedan je od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi (u obliku silikata, soli silicijumove kiseline). silicosis, silikoza, skoro isključivo profesionalno oboljenje izazvano dugotrajnim uticajem prašine koja sadrži slobodni silicijum-dioksid. Najizrazitije promene su na plućnom parenhimu, i to u vidu fibroznih čvorića, a kasnije, u zapuštenim slučajevima, u obliku pseudotumornih masa, koje mogu da se raspadaju i stvaraju pseudokaverne. Silikoza stvara uslove za nastanak plućne

simbioza tuberkuloze i drugih plućnih oboljenja, jer slabi imunobiološke snage organizma. Od nje najčešće boluju rudari, brusači, livci, kamenoresci, ali i svi oni koji pri radu s kvarcom (kremenom) koji se pulverizuje nisu zaštićeni od udisanja njegove (SiCh) prašine. V. pneumonoconiosis. silikati, soli silicijumove kiseline. silikatni cementi, v. cementi. silikofluorovodonična kiselina, drugi preparat po učestalosti primene za fluorisanje vode. Molekularna težina 144,08, sadrži čistog fluora 79,2%. Koristi se u slučajevima velikih vodovodnih objekata. silikoni, sintetička jedinjenja sastavljena od nizova izgrañenih od silicijuma i kiseonika s acil- i alkil-grupama, zavisno od sastava su tečni (silikonska ulja), čvrsti (silikonske smole) ili liče na kaučuk (silikonski kaučuk). »silkworm-gut«, vrsta konca za šivenje. Sastoji se od očvrslog soka svilene bube koja se ubija pre nego što počne da stvara svoju čahuru. Ovaj konac je manje savitljiv od ketguta i ne resorbuje se, a odlikuje se tim što ne bubri. simbioza, zajednički život biljnih vrsta, ili biljnih i životinjskih, ili životinjskih vrsta, pri čemu njihova zajednica može biti prisna u raznim stepenima, ali je uvek od obostrane životne koristi. Lišaj, sastavljen iz jednoćelijskih ili končastih alga i gljiva, ima odreñen oblik i organizaciju koja daje utisak organizma. U mnogih prostih životinja, i jednoćelijskih, žive u telu sitne zelene ili žute alge, koje im daju boju; u takvoj zajednici ostvaren je odnos koji, u vezi s metabolizmom, postoji inače u prirodi izmeñu biljnog i životinjskog sveta. U s. izmeñu životinja može postojati odnos uzajamne pomoći, kao npr., izmeñu morskog raka Pagurus, koji se useli u praznu puževu kućicu, i morskih šaša, koje on na nju postavi. Izmeñu raznih vidova simbioze i parazitizma nije uvek moguće povući granicu. Npr., metabioza je prelazni oblik izmeñu prave simbioze i neobaveznog parazitizma. 731

similia similibus curantur similia similibus curantur, »slično se sličnim leci«, osnovno učenje homeopatije, prema kome se neka bolest leci onim hemijskim supstancijama koje mogu da izazovu efekte slične samoj bolesti. simpatička gangliektomija, v. sympathectomia. simpatički nervi, v. autonomni nervni sistem. simpatički nervni sistem, v. simpatikus, simpatičko zapaljenje oka, v. ophthalmia. simpatikolitik, materija koja suprimira efekte simpatičkog nervnog sistema, bilo da crpi rezerve simpatičkih medijatora ili, pak, da se vezuje za receptore preko kojih ovi medijatori ispoljavaju svoje efekte (blokatori simpatikusa- reserpin, propranolol itd.). simpatikomimetik, supstancija koja pojačava simpatičke efekte na organima koji su inervisani simpatičkim nervnim sistemom (adrenalin, noradrenalin, efedrin, amfetamin itd.). simpatikus (pars sympathica), deo autonomnog ili vegetativnog živčanog sistema, čiji se centar nalazi u kičmenoj'moidini, odakle se pružaju živčana vlakna preko gangliona i spletova do unutrašnjih organa. Simpatikus pojačava metabolizam i potrošnju energije, širi ženice i bronhije, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, smanjuje peristaltiku glatkih mišića i sekreciju žlezda u želucu i crevima. Ima dejstvo suprotno parasimpatikusu. V. autonomni sistem, parasimpatikus. simpatolitik, v. simpatikolitik. simpatomimetik, (simpatikolitik), supstancija koja deluje stimulantno na organe (efektore) inervisane adrenergičkim nervima (adrenergički lek), npr., adrenalin, noradrenalin (levarterenol), izoproterenol, oksedrin, efedrin, amfetamin itd. simpodija, sraslost donjih udova. simptomatologija, (1) grana medicine koja se bavi izučavanjem simptoma bolesti; (2) skup simptoma neke bolesti. simptomatska porfirija, v. porphyria. 732

singama simptomatska terapija, lečenje u kome se otklanjaju samo pojedini simptomi bolesti, ali se ne odstranjuje osnovni uzrok bolesti. simulant, onaj ko se hotimično prikazuje kao bolestan. Simulant je često maloumna osoba. V. simulatio. simulatio, simulacija, hotimično podražavanje telesne ili duševne bolesti ili poremećaja koje čini zdrava osoba s ciljem da sebi pribavi neku korist. Osim u najtežim situacijama, simulaciji pribegavaju većinom maloumne osobe.* Simulaciju je teško vršiti, a da se ranije ili docnije ne otkrije. sinalbin, glikozid iz bele slačice, Sinapis alba. Sinapis alba, bela slačica. Sinapis semen, zrelo osušeno seme slačice, Brassica nigra (crna gorušica). Sadrži etarsko ulje čiji je glavni sastojak alilizocijanat. Samleveno u prah (slačično brašno) i pomešano s mlakom vodom nekada je upotrebljavano za draženje kože. Služio je i za izradu slačične hartije. V. Charta sinapisata. sinapteno jedro, hromatin jajne ćelije smešten na jednom polu jedra. sinaptičko vreme, interval od 0,5 msec koji proñe pri prelasku nadražaja s jednog na drugi neuron u sinapsi. sinciput, prednji deo glave. sindaktilija, v. syndactylia. sindesmoze, zaostajanje vezivnog tkiva izmeñu začetaka kostiju. sindrom, v. syndroma. sinergija, uzajamno delovanje u istom smislu, npr. organa, lekova itd. Sin. sinergizam. sinergist, koji deluje u istom smislu, koji dopunjuje jedan drugoga, npr. hormoni srži nadbubrežnih žlezda i simpatički nervni sistem. sinergizam, asocijacija izmeñu dve vrste bakterija u kojoj jedna od njih ili obe dobijaju nove osobine, koje nemaju kada žive zasebno, ili proširuju one osobine, koje već imaju (npr. Plaut-Vincentova angina). V. sinergija. sinestezija, v. synaesthesia. singama determinacija pola, v. determinacija pola.

singamoidno razmnožavanje singamoidno razmnožavanje, u životinja s agamim razmnožavanjem dolazi do povremenih pojava koje liče na polnost. Takvo razmnožavanje se naziva singamoidno razmnožavanje. singeno, označava istu gensku konstituciju. Ako su u pitanju životinje, onda označava genski čist soj. V. izogeno. singultus, štucanje, klonusni grčevi prečage prouzrokovani nadražajem frenikusa, posredno ili refleksno. sinigrin, glikozid iz semena slačice (Semen Sinapis) koji se, pod dejstvom fermenta mirozina, razlaže na šećer, kalijum-bisulfat i alilizotiocijanat (etarsko ulje od slačice, Oleum Sinapis). sinister, levi, npr. manus sinistra, leva šaka. sinistrocardia, sinistrokardija, nalaz srca u levoj polovini grudnog koša. Sin. levocardia. sinistropositio, (gin.) sinistropozicija, nepravilan položaj materice, kada je njeno telo okrenuto prema levoj strani karlice. Uzrok s. je najčešće skraćenje širokih veza ili ožiljaste promene usled nekog zapaljenjskog procesa na levim adneksima; s. srca, položaj srca pri kome ono leži posred grudnog koša, umesto da su 1/3 desno, a 2/3 levo od sagitalne ravni. Viña se u oko 20 % zdravih. sinkarion, jedro zigota koje sadrži dipliodni (2n) broj hromosoma. sinkineza, pokret koji se javlja istovremeno s glavninx pokretom, npr. podizanje očnih jabučica sa zatvaranjem očnih kapaka. Sinkinèze nastaju aktivnošću supkortikalnih (ekstrapiramidnih) centara. sinkopa, v. syncopa. sinoatrijumski blok, v. block. sinteza, sastavljanje, izgrañivanje; u herniji stvaranje jedinjenja od elemenata ili jednostavnijih jedinjenja. V. analiza. sinteza antitela, v. antitelo. s inu it is, v. sinusitis. sinus, zatoka, džep, duplja; (1) šupljine u kostima glave (v. dalje) obložene sluznicom i ispunjene vazduhom (pneumatske šupljine); (2) šupljine čije zidove gradi tvrda moždanica, a koje su ispunjene venskom krvlju (venski lubanjski

sir sinusi); s. aortae Valsalvae, tri sinusa, proširenja u vidu špaga izmeñu zida aorte i njena tri polumesečasta zaliska; s. durae matris, venski lubanjski sinusi čije zidove gradi tvrda moždanica svojim duplikaturama obloženim iznutra endotelom. Celokupnu vensku krv iz ovih sinusa sabira unutrašnja jugularna vena (v. jugularis interna). Od vena sinusi se razlikuju po tome što nemaju u svojim zidovima mišićna i elastična vlakna. Svi sinusi, odvodni i dovodni, rasporeñeni su u dve grupe: grupa šupljikavog sinusa (sinus cavernosus) i grupa ušća sinusa (confluens sinuum); s. ethmoidalis, sitasti sinus, nalazi se u labirintu sitaste kosti; s. frontalis, čeoni sinus, nalazi se u čeonoj kosti, prouzrokuje spolja na kosti lučno ispupčenje (arcus superciliaris); s. maxillaris, gornjovilični sinus, najveći od sinusa, nalazi se u telu gornje vilice, oblika je trostrane piramide; s. paranasales, paranazalne duplje ili paranazalni sinusi, nalaze se u kostima glave, obloženi su sluznicom, ispunjeni vazduhom i imaju veze s nosnom dupljom preko svojih otvora; svi sinusi su parni; s. sphenoidalis, klinasti sinus, nalazi se u telu klinaste kosti. sinusitis, zapaljenje paranazalnih sinusa. sinusna aritmija, v. arrhythmia. sinusna bradikardija, v. bradycardia. sinusna tahikardija, v. tachycardia. sinusoida, krivulja naizmenične električne struje. Ona može predstavljati promenu smera, veličine intenziteta i napona naizmenične električne struje. sipljivost, sipnja, v. dyspnoea, asthma. Sippy-praškovi, antacidna sredstva (Sippy I - 77% +23% ; Sippy II = 50% NaHCOs+50% MgO). Sippyjeva kura, v. dijeta. sir, mlečni proizvod koji se dobij a obradom normalnog, obranog ili zgrušanog mleka. Kiseli sir koji se dobij a iz obranog mleka sadrži: 23% belančevina, mlečnog šećera 4%, masti 1%, mineralnih materija 2%. Punomasni sirevi su pravljeni od celokupnog mleka uz dodatak odgovarajuće maje, koja izaziva glji733

situs

strasti maz vično vrenje. Postoji veliki broj vrsta sireva. sirasti maz, v. vernix caseosa. sirćetna kiselina, v. Acidum aceticum. sirćetni etar, v. Aether aceticus. sirište, sin. sirilo, lab-ferment; ima osobinu da zgrušava kazein, upotrebljava se za proizvodnju sira. Dobija se iz sekrecije želuca teladi, svinja i koza. U tečnosti se dodaje mleku 1:10.000, u prahu 1:100.000.

sirova dijeta, v. dijeta. sirupus, sirup, koncentrovani (oko 60%) vodeni rastvor saharoze. Pored saharoze može sadržavati voćne sokove, ekstrakte droga ili druge lekovite supstancije; S. Althaeae, sirup od belog sleza, služi kao sluzavo sredstvo; S. Aurantii, sirup od narandže, služi kao gorko aromatično sredstvo; S. Citri, limunov sirup, služi kao korigens za lekove koji reaguju kiselo; S. simplex, običan sirup, sastoji se samo od saharoze i destilovane vode; S. Thymi compositus, služi kao sedativno-ekspektorantno sredstvo. Sirupi služe kao korigentna sredstva za tečne oblike lekova za unutrašnju upotrebu, .koji se uzimaju velikim ili malim kašikama. sisaljka, (stom.) sin. aspirator ZCL pljuvačku, v. 5MVO polje rada. sistem, (grč. systema, sastavljeno, celina), skup delova u celinu po odreñenom planu, skup organa koji vrše zajedničku funkciju; autonomni nervni s., v. idem; centralni nervni s., v. mozak, kičmena moždina, nervni sistem; ekstrapiramidni s., v. idem; hemolitički s., sistem od eritrocita ovna i seruma zeca u kome se nalazi hemolizin ili amboceptor protiv eritrocita ovna. Služi kao indikator u reakciji fiksacije komplementa; HL-Asistem, genski region u ljudi od kojeg zavisi histokompatibilnost (v. histokompatibilnost); limbički s., v. idem; nervni s., v. idem; parasimpatički nervni s., v. autonomni nervni sistem, parasimpatikus; simpatički nervni s., v. autonomni nervni sistem, simpatikus; sprovodni s. u srcu, naročiti sistem koji se sastoji od mišićnih i nervnih elemenata, vezivnog tkiva i vlakana u kojima se stvaraju i 734

provode podsticaji za automatski i ritmički rad srca. Sastoji se od sinusnog ili Keith-Flackovog čvora (nodus sinuatrialis), Aschoff-Tawarainog čvora (nodus atrioventricularis) i od Hisovog snopa (fasciculus atrioventricularis). Sinusni čvor se nalazi u zadnjem zidu desne pretkomore i predvodnik je srčane radnje. Aschoff-Tawarain čvor je smeštem na donjem zidu desne pretkomore, prima impulse od sinusnog čvora i predaje ih dalje Hisovom snopu koji ima zajedničko stablo i dva kraka ili grane za desnu i levu komoru. Ispod endokarda komora nalazi se mreža tzv. Purkinjeovih vlakana; vegetativni nervni s., v. autonomni nervni sistem. sistemski eritemski lupus, v. lupus erythematodes disseminatus. sistole, systola, kontrakcija srčanog mišića (pretkomora ili komora), kojom se krv istiskuje iz ovih šupljina. Sistola pretkomora traje 0,1 sek., a komora 0,3 sek.

sistolni šum, v. šum. sitast, v. cribrosus, ethmoidalis. sitasta kost, neparna kost lubanje, sadrži u svojim labirintima ćelije koje grade sinuse (sinus ethmoidalis). V. os (ethmoidale). Sitotroga cerealella, žitni moljac, kosmopolitski moljac, dug oko 5 mm, boje pepeljastosive, koji napada žito u stovarištima i, pre žetve, na poljima. Žito dobiva neprijatan miris, neukusno je, te se stoga ne može upotrebljavati. Ciklus razvitka traje leti 5-7 sedmica, a zimi 4-6 meseci. Obično daje 4-5 generacija godišnje, a ponekad i više.

situacioni šav, v. sutura. situs, položaj; (gin.) položaj ploda u materici za vreme trudnoće i pri poroñaju. Pod položajem se podrazumeva odnos ploda i osovine materice. Može biti uzdužan, kosi i-poprečan; asinklitički p., naleganje glave fetusa na karlični ulaz tako da prednja ili zadnja temena kost siñe niže u karlicu. Tada uzdužni šav glave može biti bliže promontorijumu (prednji asinklitizam) ili bliže simfizi (zadnji asinklitizam); defleksioni p. ili opruženi p. glave su: temeni, čeoni i lič-

Sjogrenov sindrom ni. U njih glava nije savijena nego opružena i brada se udaljuje od prsiju. Od ova tri položaja najpovoljniji je temeni, a najnepovoljniji čeoni; kosi p., položaj u kojem plod leži u materici tako da mu je uzdužna osovina postavljena koso u odnosu na uzdužnu osovinu materice. Spada u nepovoljne položaje za poroñaj. U toku poroñajnog mehanizma može sam da se ispravi, a ako se to ne dogodi mora da se koriguje okretom; p. licem, defleksioni položaj u kojem je brada ploda najviše udaljena od njegovih grudi; nožni p., podvrsta karličnog položaja u kojem se detinje noge nalaze na ulazu u majčinu karlicu; poprečni p., položaj u trudnoći i pri poroñaju kada se uzdužna osovina ploda ne poklapa s uzdužnom osovinom materice. Pri ovakvom položaju spontan poroñaj s donesenim detetom je nemoguć, te se mora ispraviti okretom, spoljašnjim, kombinovanim ili unutrašnjim; uzdužni p., položaj kada se uzdužna osovina ploda poklapa sa uzdužnom osovinom t materice; u. p. glavom je kada se na ulazu u karlicu nalazi glava ploda; u. p. kar-liçom je kada se na ulazu u karlicu majke nalazi karlica ploda; s. viscerum in-versus, uroñena anomalija u kojoj su organi u telu suprotno postavljeni u odnosu na normalni položaj npr. srce na desnoj, a jetra na levoj strani. V. in situ, positio. Sjogrenov sindrom, v. syndroma. skalenovertebralni trougao, trougao čije bočne strane stvara kičmeni stub i unutrašnja ivica prednjeg skalenskog mišića, a bazu prvo rebro. Sin. Waldeyjerov trougao. skalenusni sindrom, v. syndroma. skaleri, odbrojači, elektronski ureñaji koji služe za odbrojavanje i prikazivanje broja primljenih impulsa; binarni s., prikazuju rezultate s više brojeva koji se sabiraju da bi se dobio ukupan broj impulsa; dekadni s., prikazuju broj primljenih impulsa direktno u -decimalnom sistemu. skalp, deo kože lubanje, izuzev kože lica i ušiju, koji je pokriven vlasištem.

skener skalpel, v. scalpellum. skalpiranje, odlubljivanje kože sa svoda lubanje. skandirani govor, govor u kome su pojedini slogovi odvojeni dužim pauzama (kao pri skandiranju stihova), jedan od klasičnih znakova multiple skleroze. S nistagmusom i intencionim tremorom čini tzv. Charcotovu trijadu karakterističnu za to oboljenje. Javlja se i u oboljenju malog mozga. skatol, beta-metil-indol, nastaje pri razlaganju belančevina u crevu iz aminokiseline triptofana. Od skatola i indola potiče neprijatan miris stolice. Iz creva skatol ulazi u krv i prelazi u jetru gde se oksidiše u skatoksil koji reaguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom. skeletiranje, krajnja omršavelost; uklanjanje mekih tkiva sa skeleta. skeletna !mobilizacija, ekstraoralna imobilizacija. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson. skeletna šaka, šaka u kojoj su svi mišići atrofisani, te liči na šaku u kostura. 4Poslednji stadijum oboljenja propraćenog mišićnom atrofijom (amyotrophia spinalis progressiva, sclerosis lateralis amyotrophica). V. manus. skeletni, koji pripada skeletu. skeleton, skelet, kostur, skup svih kostiju zglobljenih meñusobno, koji čini čvrst oslonac mekim delovima tela. sken, v. scintigram. skener, automatski elektronski ureñaj s pokretnim scintilacijskim detektorom i grafopisačem. Primenjuje se za scintigrafiju (v. scintigrafija). Pri automatskom pravolinijskom pomeranju detektora po X- i Y-osi iznad jednog ili više organa ili celog tela, ureñaj ubeležava intenzitet zračenja pojedinih delova u obliku crtica, a čiji je broj veći ukoliko je veća radioaktivnost. Dobijeni grafički zapis raspodele radioaktivnog obeleživača naziva se scintigram (v. scintigram). Ima više vrsta scintigrama: scintigram s jednim ili dva detektora (dvoglavi scintigram), scintigram s više detektora, scintigram za ćelo telo, tomografski scintigram. 735

skeocytosis skeocytosis, skeocitoza, prisustvo mladih ćelija granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. »pomeranje ulevo«. skijagram, v. rendgenogram. skijaskopija, (rendg.) rendgenoskopija; (oft.) objektivno odreñivanje refrakcionih anomalija. Pomoću ogledala se ubacuje svetlost u predeo ženice i pri pokretima ogledala posmatra se kretanje i pravac senki u predelu pupile koji je različit u raznim refrakcionim anomalijama. Sin. pupilloscopia, retinoscopia. skleromeri, metamerno postavljeni začeci vezivnog tkiva. sklerotom, v. prapršljeni. sklizna dijafragmatska hernija, v. hernija. skodismus, škodizam, timpaničan perkusijski zvuk iznad osrednjeg eksudata, nastaje usIed relaksacije plućnog tkiva. Sin. Škodin znak. skorbut, v. scorbut. škorpion, škorpija, otrovni artropod iz klase paukova. Trbuh se završava ošt rom kukastom bodljom koja je u vezi s otrovnom žlezdom. To su noćne životi nje. Otrov velikih, škorpija je opasan za x čoveka. skotološtvo, naziv za sodomiju. skotometrija, subjektivna metoda za odreñivanje najfinijih poremećaja u centralnim delovima vidnog polja. Za_primenu te metode postoji više tipova aparata. skrama, eschara, pseudomembranska ljuska (nastaje posle koagulacione nekroze). skretanje ravnine polarizovane svetlosti, skretanje ravnine polarizovane svetlosti ulevo ili udesno, koje vrše optički aktivne supstancije kad kroz njih prolazi polarizovana svetlost. Skretanje udesno označava se sa (+), a skretanje ulevo označava se sa (-). V. levogiran, dekstrogiran. škrob, v. Amylum. škrobna kapsula, v. capsula. skrofüla, v. scrojulosis. skrofuloza, v. scrofula. skvamozan, perutav, označava stvaranje ili postojanje peruti. V. squama. slabine, v. ilia, inguen, lumbus. 736

slinavka slabinski predeo, v. regio. slabokrvnost, v. anaemia. slad, proizvod dobijen klijanjem iz zrna ječma, koji sadrži dijastazu (anilazu), dekstrin i maltozu. Slana Banja u Tuzli, banja u samom gradu Tuzli, u njenom najlepšem delu, u okviru velikog parka »Trnovac«. Mineralna voda ove banje jako je slana, sadrži 267 g°/oo natrijum-hlorida, temperature je oko 270C, ali se ona u kupatilu zagreva do 380C. Koristi se za inhalisanje, ispiranje i kupanje (razblažena). Postoji kupatilo s kadama i odeljenjem za inhalisanje. U ovoj banji se lece: hronična kostna i druga gnojenja (adenitis, osteomijelitis i dr.); hronične bolesti ženskih polnih organa, limfatička i rahitička oboljenja dece, opšta premorenost, iscrpenost posle bolesti i nespecifična zapaljenja respiratornih puteva. slane vode, v. voda. Slankamenska Banja, banja u podnožju Fruške Gore, na samoj desnoj obali Dunava, na 80 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i tonički. Mineralna voda je murijatična, na izvoru ima 190C, ukupno sadrži 7,68 g%o, od toga 6 g NaCl, malo joda, litijuma i dr. Ona služi za kupanje (zagrejana). Postoji kupatilo s kadama. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića; bolesti ženskih polnih organa; limfatička, anemička i rahitička oboljenja dece; neuralgije. Banja je i oporavilište, odmaralište i letovalište. šlep, zadniven, v. caecus. šlepa tačka, v. macula caeca. slepilo, duševno, v. agnosia. sIepilo u sumrak, v. hemeralopia. slepo crevo, v. cecus, intestinum crassum. slepoočna kost, parna kost lubanje, sastoji se od ljuske, bubanjskog i šiljastog dela, piramide i sisolikog nastavka. U piramidi i sisolikom nastavku se nalaze šupljine u kojima su smeštena dva čula, jedno za sluh, a drugo za ravnotežu i orijentaciju u prostoru. V. os (temporale). slepoočni, v. temporalis. slezina, v. lien. slezinski, v. lienalis, splenicus. slinavka, v. stomatitis epidemica.

slobodni tiroksin slobodni tiroksin, deo tiroksina koji nije vezan za belančevine seruma. Slobodni tiroksin predstavlja aktivni metabolički oblik tiroksina. Odreñivanje slobodnog tiroksina predstavlja najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije. slobodni trijodotiron, deo 1-trijodotironina koji nije vezan za belančevine seruma. Slobodni trijodotironin predstavlja akrivni metabolički oblik ovog hormona. Odreñivanje slobodnog trijodotironina predstavlja, zajedno s odreñivanjem slobodnog tiroksina, najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije. slučajna varijacija gena, v. genski drift (engl.). slučajno sjedinjavanje, v. neodabrano sjedinjavanje. slušanje, sluh, v. auditus. slušni, v. acusticus, auditorius. slušne koščice, čekić i nakovanj; postaju iz l, a stremen iz 2. škržnog luka. V. ossicula auditus, incus, malleus, stapes. slušni centar, v. centar za sluh. slušni živac, v. nervus statoacusticus. slušno uvežbavanje, duži postupak koji je potreban da se nagluho lice nauči da u najvećoj meri iskoristi električni slušni aparat koji mu je dat. Sprovodi se u audiološkoj ambulanti. smegma, sapunjak, beličastožuta masa, koja nastaje najvećim delom Ijuštenjem epitela, a sadrži i razne mikrobe i malo sekreta Ipjnih žlezda. U muškaraca se skuplja u prepucijalnoj kesi, a kod žena izmeñu klitorisa i malih polnih usmina; s. praeputii, lučevina lojnih žlezda udne navlake u muškog. smegmolit, prepucijalni kamenčić. Smith-Petersenov klin, v. klin, uklinjavanje. Smithwickova operacija, v. sympathectomia, operacija. smole za razmenu anjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadrže bazne grupe, mogu da adsorbuju hlorovodoničnu kiselinu u želucu; služe kao antacidna sredstva. smole za razmenu katjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadrže kisele grupe (na primer, SOsH,COOH ili fenol47 Medicinski leksikon

socijalna medicina sku OH-grupu) i vodonik iz ovih grupa može da se izmenjuje sa pozitivno naelektrisanim supstancijama; upotrebljavaju se, kao adjuvantna sredstva, uz neke diuretičke lekove. smrzavanje, promene koje nastaju u organizmu pod dejstvom niske temperature. Smrzavaju se ili periferni delovi tela, naročito prsti nogu i ruku, ili-ponekad ćelo telo. Do smrzavanja dolazi ne samo pri temperaturama ispod -1O0 C nego i pri temperaturama iznad O0C. Smrzavanje ubrzavaju: studeni vetrovi, hladni i vlažan vazduh, loša odeća i obuća, nedovoljna ishrana, mokra i tesna obuća, uzimanje većih količina alkohola, duže mirovanje u hladnoći, fizička iscrpenost, premorenost, duševna iznurenost i gubitak osetnih količina krvi. V. congelatio, perniones. smrznutost, stanje organizma nastalog izlaganjem organizma za duže vreme niskoj temperaturi. smrzotina, v. congelatio, perniones. smučarske povrede, dosta su česte, neke od njih Sportske povrede u užem smislu. Smučke produžuju stopalo i sile koje deluju na njih prenose se preko duge poluge. Tri specifične povrede su: smučarska fraktura - fraktura fibule u visini ivice cipele; smučarska tačka - povreda gornjeg pripoja unutrašnjeg kolateralnog ligamenta kolena i smučarsko stopalo - čest razvoj ravnog stopala. Gotovo nigde prevencija nije toliko efikasna pravilna tehnika smučanja i moderna oprema. Sn, hemijski znak za kalaj, stannum. sneg, zamrznuta mikstura koja se sastoji od komadića ili kristala; s. od ugljen-dioksida, tvrdi ugljen-dioksid, suvi led, koji nastaje brzim isparavanjem tečnog ugljen-dioksida. Daje temperaturu ispod -790C i ponekada se upotrebljava u kriohirurgiji, mada je odskora potisnut i zamenjen tečnim âzotom. snežni konjunktivitis, v. conjunctivitis actinica. snošaj, v. obljuba. socijalna medicina, nauka koja proučava zdravstveno stanje stanovništva kao i 737

socijalna patologija razne uticaje koji to zdravstveno stanje odreñuju. Shvatajući zdravlje kao odnos dinamijske ravnoteže izmeñu čoveka i njegove okoline, socijalna medicina posebno proučava faktore socijalne sredine koji mogu da dovedu do poremećaja te ravnoteže iz koje rezultira bolest. Ona takoñe proučava sistem i organizaciju zdravstvene zaštite kao i mogućnost primene i uticaja savremenih tekovina nauke na sistem zdravstvene zaštite. socijalna patologija, nauka o socijalnim problemima. Predstavlja skup interdisciplinarnih znanja i metoda korišćenih u istraživanju socijalnih problema u zajednici i predlaganju mera za njihovo sprečavanje i rešavanje. socijalna potreba, potreba za društvenom pomoći. To je stanje u kome se mogu naći pojedinci ili grupe ljudi kada nastanu poremećaji u prirodnim funkcijama (bolest) ili društvenim odnosima, odnosno kada nastanu problemi koje pojedinac ili grupe nisu u stanju da rese bez pomoći društvene zajednice. socijalna sigurnost, kompletna socijalnax zaštita protiv najrazličitijih rizika. Može se shvatiti kao socijalna zaštita podignuta na stepen prava koja se realizuje kroz socijalno osiguranje, socijalnu pomoć kao i kroz zdravstvenu zaštitu. socijalna zaštita, sistem organizovanih društvenih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju socijalne sigurnosti ljudi. Razvija se kao deo društvenoekonomskih odnosa u jednoj zajednici, pa se stoga i razlikuju u različitim sredinama. Kod nas joj je osnovna funkcija ostvarivanje socijalne sigurnosti ljudi na principima solidarnosti, uzajamnosti i humanosti. U najširem smislu ona obuhvata: socijalno obezbeñenje, socijalno osiguranje i socijalno staranje. socijalne bolesti, grupa bolesti u čijem nastanku i održavanju u jednoj odreñenoj sredini socijalni faktori imaju dominantan uticaj. Pored toga, ove bolesti odlikuju se masovnošću i značajnim socijalnoekonomskim posledicama koje ostavljaju na pojedinca, porodicu i na čitavu zajednicu. Stoga je za njihovo re738

socijalni slučaj šavanje potrebno zalaganje zajednice kao celine a ne samo zdravstvene službe. Pošto su socijalni faktori različiti u različitim sredinama to se i pojedine grupe socijalnih bolesti vezuju za odreñene sredine. U nerazvijenim sredinama javljaju se tuberkuloza, akutne zarazne bolesti, malnutricije; u sredinama u razvoju javljaju se povrede i alkoholizam, a u razvijenim i visokorazvijenim sredinama javljaju se kardiovaskularna oboljenja, maligna oboljenja, šećerna bolest, gojaznost i narkomanija. socijalni problem, osoba ili grupa osoba koje su se našle u stanju socijalne potrebe iz različitih razloga (katastrofalne prirodne nesreće, odreñena društvena zbivanja i si.), pa je za rešavanje takvog njihovog stanja neophodna društvena intervencija. socijalni rad, aktivnost zasnovana na naučnim osnovama, koju u ime društva, prema posebnoj stručnoj metodologiji, vrši odreñena služba, sa ciljem da pomogne pojedinim članovima zajednice da rese svoje životne probleme i da nastave adekvatno funkcionisanje u društvenoj zajednici. Područje socijalnog rada je veoma široko jer je predmet rada celokupna životna situacija čoveka u društvu i sve oblasti u kojima bi mogli da se pojave čovekovi problemi. socijalni radnik, stručnjak čija je profesija vezana za primenu metoda socijalnog rada u zadovoljavanju socijalnih potreba ljudi. Socijalni radnik radi u stručnim službama socijalne zaštite, u službama za zapošljavanje radnika, u radnim organizacijama, u zdravstvenim organizacijama i svuda gde se ostvaruje društvena zaštita čoveka i gde postoji potreba da se sagleda celokupna čovekova i životna situacija. Pored profesionalnih socijalnih radnika postoje i dobrovoljni socijalni radnici koji svoju aktivnost sprovode kroz crveni krst i Socijalistički savez. Za ovaj rad su posebno obučeni kroz kurseve Crvenog krsta. socijalni slučaj, pojedinac ili pojedinačna porodica koji se nalaze u situaciji u kojoj su značajno umanjena njihova sredstva za egzistenciju i u kojoj je zna-

socijalno-ekonomski faktori čajno ugrožen standard života, odnosno u takvoj su situaciji porodice ili pojedinci da se nalaze pod nesrazmerno većim teretom rešavanju egzistencijalnih problema u odnosu na ostale članove društvene zajednice. socijalno-ekonomski faktori, grupa činilaca socijalne sredine od posebnog značaja za očuvanje i unapreñenje zdravlja kao i za nastanak oboljenja. Tesno povezani sa demografskim i vitalnim karakteristikama ovi faktori obuhvataju najpre indikatore ekonomske razvijenosti teritorije, nacionalni dohodak po stanovniku, procenat poljoprivrednog stanovništva u ukupnom, procenat aktivnog stanovništva, učešće dohotka iz industrije u ukupnom, zatim odnos lične i društvene potrošnje, strukturi potrošnje, obrazovanje, opšte uslove života, nauku, kulturu, zdravstvenu službu i dr. socijalno osiguranje, osiguranje kojim se shodno zakonskim propisima odreñuju prava u korišćenju zdravstvene zaštite i pravo na novčane nadoknade i druga novčana primanja za osigurane slučajeve privremene sprečenosti za rad, invalidnosti, starosti i smrti u granama zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja. Zasniva se na načelima uzajamnosti i solidarnosti osiguranika u obezbeñivanju sredstava i prava iz socijalnog osiguranja. socijalno staranje, oblik društveno organizovane socijalne zaštite za one članove zajednice koji nemaju ni socijalno osiguranje ni socijalno obezbeñenje. Kod nas su korisnici ovog oblika zaštite ostareli ili invalidi bez sredstava za život, nesposobni za privreñivanje, bez srodnika koji ih izdržavaju a isto tako i deca lišena roditeljskog staranja. sočivna ploča, zadebljanje ektoderma prema špagu očnog mehura. Uvraćanjem ono postaje.sočivna jama koja se pretvara u sočivni mehur (embrion od 8 mm). sočivo, leća, providno telo od stakla ili nekog drugog materijala koje ima jednu ili obe granične površine pravilno iskrivljene. Zbog svojih optičkih osobina 47*

Sbkobanja upotrebljavaju se za ispravljanje anomalija refrakcije. Sabirna sočiva (bikonveksna, plankonveksna, konveksno-konkavna) čine propuštene zrake konvergentnim te se upotrebljavaju- pri hipermetropiji i prezbiopiji. Rasipna (bikonkavna, plankonkavna, konveksnokonkavna) čine propuštene zrake divergentnim, te se upotrebljavaju u osoba s miopijom. V. lens crystallina; ahromatska s., ne daju dugine boje oko lika, jer ne razlazu svetlost, kao što to čine obična sočiva. Složena su od raznih vrsta stakala; plankonkavno s., sočivo s jednom ravnom, a drugom izdubenom površinom; plankonveksno s., sočivo s jednom ravnom, a drugom ispupčenom površinom. soda, natrijum-karbonat; u narodnom govoru se upotrebljavaju nazivi kamena soda, masna soda i ljuta soda za natrijum-hidroksid, kristalna soda i meka soda za natrijum-karbonat. soda bikarbona, v. Natru hydrocarbonas. sodium, u anglosaksonskoj i francuskoj literaturi naziv za hemijski element natrijem. soja, Glycine soja ili G. hispida, biljka čije je seme vrlo bogato mastima (15-20 °/o) i belančevinama (30-40%). Soja sadrži enzim ureazu koji katalizuje razlaganje ureje, uticajem vode, u amonijak i ugIjen-dioksid, pa se stoga primenjuje u kliničkoj herniji za odreñivanje ureje u krvi. Sokobanja, banja na padini Ozrena, na 400 m n.v. Ima klimat koji deluje tonički , i sedativrio. Postoji nekoliko izvora (45°, 40°, 38° i 2O0C). Sve vode su slabo mineralisane (0,4650 g°/oo) i radioaktivne (2,49; 5,40; 4,03; 4,94 i 2,49 milimikrokirija u litru vode). Radioaktivnost gasova iznosi 175,2 i 180,02 MMC u litru gasa. Voda se koristi za piće, kupanje i ispiranje, a gasovi za inhalisanje. Postoje dva kupatila. U ovoj banji se lece: neuroze, neurastenija, nesanica, neuralgija, opšta premorenost; neke kožne bolesti; urički artritis; hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića; bolesti ženskih polnih organa; astma, arterijska hi-

739

Solanaceae pertenzija i lake anemije. Banja je oporavilište, odmaralište i letovalište. Solanaceae, .familija biljaka od kojih mnoge (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium) sadrže alkaloide hioscijamin (izomer atropina) i skopolamin. soli, neutralizacijom kiselina i baza nastaju so i voda. Postoje sledeće vrste soli: kisele, bazne, neutralne, mešovite, dvogube i kompleksne soli. Kisele nastaju delimičnom zamenom vodonikovih atoma višebaznih kiselina, bazne delimičnom zamenom hidroksilnih jona višekiselih baza, neutralne nastaju potpunom zamenom vodonikovih jona kiselina i hidroksilnih jona baza, mešovite soli sadrže različite katjone ili anjone, kompleksne sadrže kompleksne jone, a dvogube soli se sastoje iz dve soli koje se rastvaranjem razdružuju kao jednostavne soli dajući obične katjone i anjone. solitarni tuberkul, v. tuberculoma. solubilis, solubilan, rastvorljiv. Solublettae (solublete) čvrsti lekoviti preparati u obliku malih, četvrtastih ili okruglih pločica, koje služe za izradu rastvora samo za špoljnu upotrebu. soluks, lampa, svetiljka koja proizvodi infracrvene, tople zrake. Zračenja ovom lampom umiruje bolove razne prirode. solutio, (1) rešenje; (2) rastvaranje; (3) rastvor; (4) prekid, razdvajanje; S. Adrenalini hydrochloridi, oficinalni l,°/oo vodeni rastvor adrenalin-hidrohlorida. Upotrebljava se kod indikacija za davanje adrenalina, parentera ln o i spolja. Sin. Adrenalinum hydrochloricum solutum. V. adrenalin, noradrenalin; S. AIuminii subacetatis, oficinalni rastvor aluminijum-subacetata. Sadrži oko 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. Upotrebljava se spolja za obloge. Sin. Aluminium aceticum solutum, Liquor Burowi; S. Ammoniac, oficinalni 10%-ni vodeni rastvor amonijaka. Upotrebljava se spolja u sastavu raznih linimenata koji služe za draženje kože (Linimentum Capsici compositum, L. saponato-camphoratum, L. saponato-camphoratum liquidum). Sin. S.Ammonii hydroxydi, Ammonium hydroxydatum so740

solutio lutum; S. Ammonii acetatis, oficinalni 15%-ni rastvor amonijum-acetata. Ponekad se upotrebljava kao ekspektorantno sredstvo; S. Ammonii hydroxydi, v. S. Ammoniac; S. arsenicalis Fowleri, oficinalni vodeni rastvor kalijum-arsenita koji sadrži 1% arsen-trioksida. Upotrebljava se oralno kod indikacija za davanje arsena. Sin. Kalium arsenicosum solutum. V. arsen; S. Calcii sulfidi, oficinalni rastvor kalcijum-polisulfida i kalcijum-tiosulfata. Upotrebljava se u lečenju šuge. Sin. Calcium sulfuratum solutum, S. Vleminckx; S. Cresoli sapo* nata, oficinalni krezolni sapun. Sadrži oko 50% sirovog krezola. Upotrebljava se kao dezinficijentno sredstvo. Sin. Kresolum saponatum, Liquor Cresoli saponatus; S. Ferri chloridi, oficinalni rastvor ferihlorida. Sadrži oko 10% gvozda. Upotrebljava se spolja kao kaustično i adstringentno sredstvo. Vata ili gaza natopljena rastvorom ferihlorida upotrebljava se zbog hemostiptičnog dejstva protiv krvavljenja iz nosa i posle ekstrakcije zuba. Sin. Ferrum trichloratum solutum, S. Ferri sesquichlorati; S. Ferri sesquichlorati, v. S. Ferri chloridi; S. Formaldehydi, oficinalni 35%-ni vodeni rastvor formaldehida. Razblažen (3-10%) upotrebljava se spolja za mazanje protivprekomernog znojenja ruku i nogu. Sin. Formaldehydum solutum; S. Formaldehydi saponata, oficinalni sapunski rastvor formaldehida. Sadrži oko 13% formaldehida. Upotrebljava se spolja, u 1%-nom rastvoru za vaginalna ispiranja, a u 3%-nom za dezinfekciju ruku i instrumenata. Sin. Formaldehydum saponatum solutum, Liquor Formaldehydi saponatus; S. Hydrogenii peroxydi concentrata, koncentrovani vodonik-peroksid, oficinalni rastvor vodonik-peroksida koji, prema Ph. J. sadrži oko 30% H2Ü2. Služi uglavnom, za spravljanje S.H.p. diluta i za beljenje zuba. Sin. Hydrogenium peroxydatum concentratum; S. Hydrogenii peroxydi diluta. Oficinalan rastvor vodonik-peroksida, koji prema Ph. J. sadrži 3% H2Ü2. Služi kao dezinficijentno i dezodorantno sredstvo (za ispiranje

solutus usta, grla, rana itd). Sin. Hydrogeniwn peroxydatum dilutum; S. Jodi aquosa, oficinalni vodeni rastvor joda, Lugov rastvor. Sadrži 2% joda i 4% kalijum-jodida. Upotrebljava se kod indikacije za davanje joda oralnim putem, ili za mazanje sluznica. Sin. S. Lugoli, v. lodum; S. Kalu acetatis, oko 33%-ni oficinalni rastvor kalijum-acetata. Deluje diureticno. Sin. Kalium aceticum solutum; S. Kalu hydroxydi, približno 29%-ni-rastvor kalijum-hidroksida. Jako kaustično sredstvo. Sin. Kalium hydrooxydatum solutum, Liquor Kalii caustici;S. Lugoli, v. S. Iodi aquosa; S. Masticis, oficinalni 30%-ni rastvor mastiksa u benzenu. Upotrebljava se nerazblaženo za mazanje ivice rane radi fiksacije zavoja; S. Natru chloridi isotonica, fiziološki rastvor, prema našoj farmakopeji 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida; S. Nitroglyceroli spirituosa, oficinalni 1%ni etanolni rastvor nitroglicerola. Upotrebljava se sublingvalno ili oralno protiv spazama glatkih mišića, naročito protiv spazama koronarnih arterija (pektoralna angina). Sin. Nitroglycerinum solutum; S. Plumbi subacetatis, oficinalni vodeni rastvor olovnog subacetata. Sadrži oko 17% olova. Danas napušten kao lek. Sin. Plumbum aceticum basicum solutum; S. Pregl, Preglov rastvor, izotoni rastvor natrijum-hipojodida i natrijum-hipojodata s 0,035-0,04% slobodnog joda; S. Ringeri, vodeni rastvor neorganskih soli (natrijum-hlorida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida i natrijum-hidrokarbonata) u koncentraciji u kojoj se ove soli nalaze u krvnoj plazmi; S. Vlemiiickx, v. S. Calcii sulfidi solutus, rastvoren. solventia (remedia), sredstva za rastvaranje sluzi (ekspektorantna sredstva). soman, dugotrajni najotrovniji nervni bojni otrov iz grupe trilona; bezbojna tečnost, slabog mirisa na kamfor; smrtna doza je 0,02-0,04 mg/kg telesne težine kad se unese kroz usta ili disanjem. Ostalo kao kod sarina. V. sarin. somatomedin (»sulfatation factor« - sulfatacioni faktor), materija belančevinastog karaktera koja prenosi dejstvo hor-

sonda mona rastenja (v. HGH) na hrskavičavo tkivo, a kako ima i efekte koji odgovaraju NSILA (v. tamo), pretpostavlja se mogućnost njihove identičnosti, odnosno bliske biološke i hemijske srodnosti. somatostatin, hormon (v. tamo) koji inhibiše somatotropni „releasing" hormon (RH-HGH) (v. tamo) a sastavljen je od 14 aminokiselina poznatog redosleda. somatotropin, v. HGK somatotropni hormon, v. hormon. somatska mutacija, v. mutatio. somatski, telesni. Sin. fizički V. soma, psihički somnambul, mesečar, osoba koja pati od mesečarstva. -V. somnambulismus. somnambulismus, somnambulizam, kretanje za vreme spavanja pri kome osoba može da se služi svojim čulima, izvodi složene radnje a da se san ne prekida, te se pri buñenju ničega ne seća. Javlja se u psihopata, dece i osoba u pubertetu. somnifera (remedia), sredstva za spavanje (hipnotička sredstva). somnolentia, somnolencija, najblaži stupanj pomućenja svesti sličan sanjivosti. sona kiselina, v. Acidum hydrochloricum. sonda, cev od gume ili neke druge materije koja služi za dobijanje sekreta iz organizma (npr. želudačna sonda, kojom sé dobija želudačni sok za pregled), ili u terapijske svrhe, npr. za ispiranje želuca; dugmasta s., štapoliki metalni instrument s tupim dugmastim vrhom. Služi u dijagnostičke svrhe (ispitivanje prirodnih i patoloških kanala, fistula, sondaža) i terapijske svrhe (uvlačenje vrpce od gaze i lekova u rane itd.); želudačna s., savitljiva gumena cev koja se kroz jednjak uvlači u želudac i služi za njegovo ispiranje ili za izvlačenje želudačnog sadržaja u svrhu funkcionog ispitivanja želuca, (stom.) metalni instrument čiji je vrh sličan igli. Služi, npr., za otkrivanje karioznih lezija na zubima i za otkrivanje i sondiranje gingivalnih džepova; (stom.) s. aproksimalna, metalni instrument čiji je vrh povijen pod pravim uglom. Služi za otkrivanje karijesa na aproksimalnim površinama zuba; duodenalna s., obična tanka, gumena cev upotrebljavana za dobijanje žuči uvla741

sondaža čenjem jednog njenog kraja kroz usta, jednjak i želudac u dvanaestopalačno crevo. Njom se može vršiti i razdelno ispitivanje želudačne sekrecije; Ewaldova s., sonda sa širokim lumenom, koji služi za pražnjenje želuca; graduisana s., (stom.) sonda sa ugraviranom milimetarskom podelom. Služi za merenje dubine gingivalnih džepova; Miller-Abbottova s., dvocevna crevna sonda s balonom na njenom distalnom kraju, koji može da se naduva; služi za lečenje opstrukcije creva (ileus) i ponekad i u dijagnostičke svrhe; nosna s., koja se kroz nos uvlači u želudac radi hranjenja bolesnika koji ne mogu ili neće da jedu; Sengstaken-Blakemoreova s., sonda koja služi za tamponadu krvarećih varikoziteta na jednjaku i kardiji. Ona se sastoji od tri cevi: jedna ima balon koji se naduvava u želucu i sprečava da se sonda ne izvuče iz želuca i vrši pritisak na krvne sudove u predelu kardije; druga cev ima uski balon koji vrši pritisak na zid jednjaka; treća cev je priključena za aspirator (sukcioni aparat) radi aspiracije želudačnog sadržaja; šuplja, olučasta s., metalna sonda s olukom. Služi x u iste svrhe kao i dugmasta sonda; Wangensteenova s., uska gumena, savitljiva cev koja se kroz nos uvlači u želudac i spaja sa specijalnim sukcionim aparatom. Služi za dekompresiju želuca i duodenuma u ileusu. sondaža, širenje striktura naročitim sondama; s. bez kraja, širenje striktura jednjaka visokog stepena. Progutani jači konac s olovnom kuglicom ili sačmom izvlači se kroz prethodno načinjenu gastrostomiju. Konična .gumena sonda se vezuje za konac i retrogradno, kroz želudac, provlači se u suženi jednjak vučenjem gornjeg kraja konca kroz usta. sondiranje gingivalnih džepova, (stom.) metoda pregleda gingivalnih džepova čiji je cilj da se utvrdi postojanje, lokalizacija, dubina, oblik gingivalnog džepa i stanje tvrdog zida džepa (prisustvo subgingivalnih konkremenata i veličina nekroze cementa korena zuba). V. džep, gingivalni i sonda. 742

spasmus sonoran zvuk, v. perkusijski zvuk. soor, šor, mlečica, oboljenje prouzrokovano gljivicom Candida albicans. U akutnom obliku delovi sluzokože usta prekriveni su beličastim naslagama u vidu ploča, traka ili mrlja. Ako se uklone mehanički, ogolićena tamnocrvena površina sluzokože krvari. U hroničnom obliku* kod dece dolazi do granulomatoznih promena. Sin. moniliasis oris, candidiasis oris, candidosis oris, mlečac. V. Candii da albicans i candidiasis. sopor, nešto teži stupanj pomućenja svesti iz koga je moguće bolesnika za kratko vreme izvući jačim dražima (akustičkim, mehaničkim itd.). sorboza, ketoheksoza koja po svojim hemijskim osobinama liči na fruktozu (Ievulozu). Soxletov aparat, v. apparatus. spartein, alkaloid iz biljke Spartium scoparium. spasmolytica (remedia), sredstva koja izazivaju opuštanje spazama. spasmus, spazam, grč, grčevita kontrakcija mišića. Izraz koji se upotrebljava najčešće kada je reč o glatkoj muskulaturi, u kojoj spazam duže traje; angloneurotički s., grč krvnih sudova, javlja se u vegetativno labilnih osoba. Ispoljava se sklonošću ka nesvesticama i glavoboljama, a krvni pritisak je vrlo promenljiv; epileptiformni g., tonusni i klonusni grčevi poprečnoprugaste muskulature koji podsećaju na epilepsiju. E.g. nastaju pri izazivanju elektrošoka. Sin. convulsio; s. facialis, facijalni spazam, grčenje lica u oblasti inervacije n. facijalisa, u pacijenata koji su preboleli paralizu n. facijalisa s nepotpunom restitucijom. Uzrokom grčenja smatraju se ožiljci oko živca u blizini stilomastoidnog otvora. Vrše se operacijski zahvati u cilju odstranjenja tih ožiljaka; intencioni g., tonusni grčevi prouzrokovani hotimičnim pokretima (tetanus, tetanija, Thomsenova bolest); klonusni g., kontrakcije muskulature, isprekidane puštanjem mišića u više ili manje pravilnim intervalima, karakteristične za nadražaj motorne kore velikog mozga. Javljaju se u toku velikog epileptičkog napada, posle

spastičan tzv. tonüsne faze; u tipičnim mišićnim grupama kod tzv. kortikalne (Jacksonove) epilepsije; pri raznim trovanjima (insulin, uremija). Izgleda da su kao i tonusni g. tetanusne prirode; s. laryngis, grč glasnica koji nastaje usled mehaničkog (strano telo), toksičkog (medikamentnog ili alimentarnog) ili nervnog nadražaja (perifernog ili centralnog) glasnice i praćen je simptomima gušenja; tonusni s., spore i trajne mišićne kontrakcije, za razliku od klonusnih grčeva, koji predstavljaju kratkotrajne, nagle, ritmičke kontrakcije. I jedni i drugi g. nastaju pri nadražajnim oštećenjima motornih centara i puteva u nervnom sistemu. spastičan, (1) koji se odnosi na spazam; (2) koji je u vezi s povišenom refleksnom razdražljivošću, kao, npr., pri piramidnim lezijama spastičan tonus, tj. povišen tonus mišića, naročito u početku pasivnog istezanja mišića; na kraju pasivnog pokreta može naglo da popusti. V. fenomen peroreza (pod znak). spastički entropion, v. entropium. spastički ileus, v. ileus. spastički kolon, v. colon irritabile i colon spasticum. spatium, spacijum, ograničena zona, postojeći ili potencijalni prostor u telu; s. Douglasi, v. Douglasov špag, cavum Douglasi, Douglasova duplja; s. intercostale, meñurebarni prostor, prostor izmeñu dva susedna rebra; s. interdentalis, meñuzubni prostor, prostor izmeñu dva susedna zuba. Ograničen je aproksimalnim površinama ovih zuba. Koronarno se prostire do kontaktne tačke odnosno površine. Ispunjava ga interdentalna papila. Sin. interdentalni prostori, aproksimalni prostori, tremata; s. interosea metacarpi, četiri meñukoštana prostora u doručju i to svaki od njih izmeñu dve susedne metakarpalne kosti; s. interossea metatarsi!, meñukoštani prostori u donožju: četiri prostora izmeñu metatarzalnih kostiju; Lesgraftov s., romb koji u izvesnih osoba postoji. Njega sačinjava spreda spoljni kosi mišić, pozadi najširi mišić leña, zadnji testerasti mišić ozgo i unutrašnji

spatium kosi mišić dole. On je često mesto pojavljivanja hladnog apscesa, a retko kile. Sin. Grynfeltov trougao; Mohrenheimov s., žleb na deltoidni mišić po kome protiče cefalična vena i grana akromiogrudne arterije; palmarni s., široki fascijalni prostor na šaki, koji je jednom fascijskom pregradom podeljen u srednji dlanski prostor i tenarski prostor, koji su lokalizacija gnojnih procesa na šaki; s. parapharyngeum, okoloždrelni prostor pored ždrela, sadrži a. carotis interna, v. jugularis interna i neke lubanjske živce; Paronin s., prostor izmeñu četvorouglog obrtača unutra i tetiva dubokog pregibača prstiju na podlaktici i dopire naviše oko 4 cm iznad ručja. On je u vezi s tetivnim omotačima i srednjim dlanskim prostorom. Od značaja je zbog teških gnojnih procesa u njemu i prostorima s kojim je u vezi; s. perilymphaticum, perilimfatički prostor izmeñu zidova koštanog i opnastog labirinta, ispunjen tečnošću, perilimfom; s. perinei profundum, prostor izmeñu gornje i donje urogenitalne dijafragme. Hirurški je značajan zbog gnojnih procesa, a naročito zbog urinarnih flegmona; s. perinei superficiale, prostor izmeñu donje fascije urogenitalne prečage i opnastog sloja površine meñične fascije. U njemu se nalaze odgovarajući mišići i kroz njega prolazi deo penisa: ovaj spacijum je značajan zbog gnojnih procesa u njemu; s. periodontalis, periodontalni spacijum, okolozubni prostor u kome su smešteni elementi okolozublja. Ograničen je s jedne strane cementom korena zuba, a s druge alveolarnom kosti. Sin. prostor periodontalni. V. periodontium. s. phrenocostele, prostor izmeñu spoljne ivice prečage i površine rebara, koji je često lokalizacija manje količine pleuralnog eksudata; s. retroperitoneale, prostor izmeñu zadnjeg zidovnog peritoneuma i zadnjeg trbušnog zida u kome se nalaze bubrezi, nadbubrežne žlezde, ureteri, duodenum, ushodno i nishodno debelo crevo, pankreas, veliki krvni sudovi i živci; s. retropharyngeum, zaždrelni prostor iza ždrela, a ispred kičmenog 743

Spatzov seksualni centar stuba, sadrži nekoliko limfnih žlezda i vezivno tkivo; s. retropubicum, ekstraperitoneumski prostor koga ograničava donja strana vrška mokraćne bešike i poprečna fascija i simfiza pubisa, a bočno se širi duž strana mokraćne bešike dopirući do ligamenata dok ga dole ograničava ligamentum puboprostaticum. Sin. Retziusov prostor; s. semilunare, prostor koji je ograničen ozdo levim rebarnim lukom, a ozgo jetrom, levim plućnim krilom i slezinom i projektuje se na deo grudnog koša koji pokriva deo prednje strane želuca; perkusijom po toj zoni dobiva se timpanični zvuk želuca. Sin. Traubeov prostor; s. subphrenicum, prostor izmeñu prečage i organa ispod nje. U dijagnostici važan u akutnim hirurškim oboljenjima potprečažni apsces, perforativni ulkus itd. Spatzov seksualni centar, v. centar. spavanje, period mirovanja tela i duha u kome su volja i svest delimično ili potpuno odsutne, a telesne funkcije delimično obustavljene. Izmeñu budnog stanja i spavanja nema uvek jasnih granica. V. san. species, čaj, smesa neusitnjenih ili usitnjenih biljnih droga, kojoj mogu biti primešani i drugi lekovi. Čajevi služe za izradu vodenih ekstrakata (infuza, dekokta ili macerata). Čuvaju se na suvom mestu. Zaštićeni od svetlosti. Mogu da služe za unutrašnju upotrebu ili, rede, za spoljnu upotrebu, npr., za obloge (Species ad cataplasma). Prema našoj farmakopeji oficinalni su Species amarae (gorki čaj), sadrži Absinthii summitas, Centauri herba, Menyanthidis folium, Menthae piperitae folium, Calami rhizoma i Gentianae radix; Species Iaxantes (čaj za čišćenje), sadrži Sennae folium, Sambuci flos, Frangulae cortex, Foeniculi fructus, Kalu Natru tartras i vode; Species urologicae (urološki čaj) sadrži Uvae ursi folium, Merniariae herba, Menthae piperitae folium, Önonidis radix, Petroselini radix i Glycyrrhizae radix. specificum (remedium), specifično lekovito sredstvo. specifična aktivnost, količina radioaktiv744

speculum nog izotopa u odnosu na ukupnu zapreminu ili masu materijala u kome je izotop sadržan. Izražava se kao a) aktivnost po jedinici zapremine, pa je odgovarajuća SI-jedinica bekrel po kubnom metru (Bq/m 3) ili bekrel po litru (Bq/lit.), a vansistemska jedinica koja važi do kraja 1980. god. (mCi/ml); b) aktivnost po jedinici mase čija je SI--jedinica bekrel po kilogramu (Bq/kg), a vansistemska (mCi/g). specifična terapija, v. therapia. specifično dinamičko delovanje hrane, povećanje metabolizma koje uzrokuju različite hemijske reakcije u vezi s varenjem, apsorpcijom i deponovanjem hranljivih materija u telu; neke aminokiseline koje se dobijaju razlaganjem belančevina u hrani i direktno stimulišu hemijske procese u ćelijama. Posle obroka koji sadrži mnogo ugljenih hidrata u toku 2-5 časova intenzitet metabolizma je obično povećan za oko 4%; posle uzimanja belančevina povećanje metabolizma je oko 30% u toku 10-12 časova, a posle uzimanja masti porast metabolizma je oko 4%, kao i kod ugljenih hidrata, ali povećanje se održava duže (7-9 časova). specifično oboljenje, v. oboljenje. specijalist, putem posebnog obrazovanja iz jedne od medicinskih disciplina lekar sužava svoj domen rada na odreñene kategorije bolesti ili na odreñene grupe stanovnika i na taj način svoj rad podiže na viši stručni nivo. specimen, (engl.) primerak, uzorak, deo nečega koji može da pokaže osobine celine, npr. komadić sluznice, uzet biopsijom, koji pri pregledu pokazuje stanje ćele sluznice nekog organa ili njenog većeg dela. speculum, spekulum, instrument koji služi proširenju ulaza u neke telesne šupljine i kanale (nos, spoljašnje uvo, vagina, rektum) u cilju pregleda ili intervencije; s. za nos, instrument kojim se šire noždrve radi pregleda unutrašnjosti nosa; s. vaginalni služi za širenje vaginalnih zidova u cilju posmatranja površine vagine i materičnog grlića. Pregled speku-

spektralna analiza lumom je obavezan deo ginekološkog pregleda. spektralna analiza, odreñivanje sastava neke supstancije proučavanjem njenog spektra. spektrofotometar, (1) aparat kojim se odreñuje apsorpcija ili ekstinkcija rastvora nekog jedinjenja u raznim delovima spektra; (2) aparat koji služi za odreñivanje količine neke bojene supstancije u rastvoru prema količini apsorbovane svetlosti odreñene talasne dužine. Sastoji se od monohromatora (kojim se izdvaja monohromska svetlost iz bele svetlosti) i fotometra. spektropolarimetar, aparat za odreñivanje optičke aktivnosti; načinjen je od spektroskopa i polarimetra. V. polarimetrija. spektroskop, optička sprava koja ima izvor svetlosti, sabirno sočivo, prizmu i okular. Prizma razlaže emitovanu svetlost na osnovne sastojke u vidu različitih boja (odn. spektra elektromagnetskih talasa) koje se posmatraju okularom u cilju proučavanja. spektroskopska analiza, v. analiza. sperma, seme, tečnost koja se ejakulira pri polnom aktu muškarca, a sastoji se od tečnosti iz duktusa deferensa, semenih mehurića, prostate i mukoznih žlezda (posebno bulbouretralnih) u kojoj se nalaze spermatozoidi. S. je alkalna tečnost (pH oko 7,5) i u momentu ejakulacije je beličasta i sluzava a spermatozoidi su nepokretni. Pola časa posle izbacivanja dolazi do otapanja sluzi i spermatozoidi postanu veoma pokretni. Volumen ejakulata je prosečno 2,5-3,5 ml a svaki mililitar sadrži oko 100 miliona spermatozoida. Spermatozoidi žive na telesnoj temperaturi 24 do 72 časa, a na temperaturi od -10O0G mogu se održati i godinu dana. spermaticus, spermatičan, semeni, npr. funiculus spermaticus, semena vrpca. spermatička vrpca, v. funiculus spermaticus. spermatocit, razvojni oblik spermatozoida (v. tamo) koji nastaje iz spermatogonija (v. tamo). spermatocoele, spermatokela, cista na

spermatozoidi semeniku, pasemeniku ili semevodu ispunjena tečnošću koja sadrži spermatozoide. spermatogeneza, spermatocitogeneza, proces stvaranja i sazrevanja spermija (spermatozoida). Odigrava se u semenim kanalićima testisa u periodu polne zrelosti (od puberteta do klimakterijuma). spermatogonija, najmlañi oblik u razvoju spermatozoida (v. tamo). , spermatozoidi, semeglavci, muške oplodne ćelije, ili gameti. Nalaze se slobodni u semenoj tečnosti (spermi) polno zrele jedinke. U pojedinih životinjskih vrsti različnog su oblika i veličine. U čoveka je semeglavac vrlo složena uobličena ćelija, koja na prvi pogled nema izgled ćelije nego nekog samostalnog majušnog organizma, dužine 58-67 mikrona. Njihov broj je ogroman: u jednom kubnom milimetru ima ih 70.000 ili oko 70 miliona u jednom kubnom santimetru, što u količini ejakulata od nekoliko kubnih santimetara (3-5 cm 3) iznosi 220250 miliona. Period preobražaja spermatide u spermatozoid ispoljava se promenama u položaju centrioba. Njihov položaj postaje ekscentričan, uza samu opnu. Iz distalnog centrioba izrasta tanak končić, dok se proksimami preobražava u štapić. Uporedo s ovim pojavama u centrosomnom separatu spermatide odigravaju se promene i u njenu telu. Idiozom se kondenzuje u vidu kalote koju pred sobom gura jedro. Dok jedro jednim svojim delom leži van ćelije, taj kraj je obložen probojnikom. Hondriomni aparat obgrljava u vidu spirale, koren repa, pored toga što se pojedine mitohondrije rasporeñuju u tankom pojasu citoplazme oko korena repa. Hromatin jedra se kondenzuje sve više, i pretvara u tipičan oblik glave semeglavca. U takvoj glavi se nalaze hromosomi (haploidni broj). Prema tome, da Ii ta masa sadrži x- ili y-heterohromosom, hromosomna formula semeglavca će biti 22-X ili 22-y, što nam jasno pokazuje da u muškarca postoji dvoobličje gameta (heterogametija): oni s formulom 22-x izazvaće, ako se njima oplodi jajna će745

spermin lija, razviće ženske jedinke (ginospermijum), a oni s formulom 22-y (androspermijum) razviće muške jedinke. Semeglavac je, kao što se vidi, i pored svoje neobične strukture, potpuna ćelija (sem polovičnog broja svojih hromosoma): jedro je njegovo istureno napred, dok je glavni deo citoplazme s hondrionom i končastom diferencijacijom (rep) postavljen pozadi i pretvoren u lokomotorni pribor. spermin, 1,4-dipropil-aminoputrescin, rastvorljiva kristalna supstancija bazne reakcije u svežoj čovečjoj spermi. spermiocentar, stvara prvi zračni lik i vretena. Njegovo razvijanje i udvajanje su dokaz „osvajanja" jajne ćelije od semeglavca. spermioforni, semenonosni. spermiogram, test koji sadrži podatke o sastavu sperme. Pomoću nativnog i obojenog preparata odreñuje se: zapremina uzorka sperme, broj semeglavaca u l ml, njihova pokretljivost i njihova morfologija. sphacelus, sfacelus, mrlina, vlažna gan grena, izumiranje tkiva, koje se odvaja x od okoline kojoj pripada. sphenoidalis, sfenoidan, npr., os sphenoidale. spherocytosis, sferocitoza, prisustvo sferocita, manjih, okruglih i, potpuno ispunjenih hemoglobinom eritrocita u perifernoj krvi; s. hereditaria, nasledna sferocitoza, vrsta nasledne homolizne anemije sa sferocitozom, smanjenom otpornošću eritrocita prema hipotonijskim rastvorima NaCl, žuticom i splenomegalijom. sphigmographia, sfigmografija, metoda grafičkog registrovanja pulsnih talasa. sphincter, sfinkter, musculus sphincter, mišić stezač, prstenasto rasporeñena mišićna vlakna koja otvaraju i zatvaraju prirodni otvor na nekom organu; s. ani externus, stezač čmara, sin. m. sphincter ani externus; s. ani interims, stezač donjeg dela rektuma, sin. m. sphincter ani internus; gastroezofagealni s., sfinkter kardije, želudačno-jednjački sfinkter, hipertrofisani sloj cirkularne muskulature na donjem delu jednjaka, 746

spin 5 cm iznad njegovog spoja sa želucem, koji je uvek tonički kontrahovan, za razliku od ostalih delova jednjaka, koji su obično potpuno olabavljeni. G.e.s. olabavljuje se samo prilikom gutanja usled receptivnog opuštanja izazvanog peristaltičkim talasima jednjaka (v. receptiona relaksacija); Henleov s., mišićna vlakna koja okružuju prostatični ded; uretre; hepatički s., zadebljanje mišićnog sloja hepatičke vene na njenom ušću u donju šuplju venu; kardioezofagusni s., mišićna vlakna oko otvora jednjaka u želudac; Lutkensov s., zadebljani sloj mišićnih vlakana oko vrata žučne kese; Oddijev s., sloj mišićnih vlakana koji obuhvataju u isto vreme glavni žučni kanal i izvodni kanal gušterače pri njihovom prolazu kroz zid dvanaestopalačnog creva; s. pilorusa, jako zadebljani mišićni sloj želuca, u duodenum; prepilorički s., traka mišićnih vlakana koji obuhvataju želudac u blizini s. pilorusa; s. uretre, mišićni prsten oko uretre, sin. m. sphincter urethre. sphincterectomia, sfinkterektomija, isecanje jednog dela sfintera (stezača, zatvarača) ženice. sphingolipidosis (es), sfingolipidoza (e), opšte ime za grupu bolesti u kojima postoji poremećaj metabolizma sfingolipida, kao što su Gaucherova bolest, Niemann-Pickova bolest i dr. špica, špika, osmični zavoj, vrsta zavoja u obliku 8, koji se primenjuje na predele zglobova. Pojedine ture „osmice" prekrivaju se samo delimično slično crepu na krovu. Ako ture idu naviše, govori se o s. ascendens, ako, pak, idu naniže, o s. descendens. V. testudo, stella. „spider"angioma, v. spider naevi. „spider naevi" („spajder nevi" eng.) telangiektazije u vidu pauka po koži lica, ramenog pojasa, grudnog koša i ruku u toku insuficijencije jetre, naročito ako je ona posledica hroničnog alkoholizma. Spielmeyer-Vogtova bolest, v. idiotia amaurotica. spin; obrtanje elementarne čestice ili vasionske letelice ili veštačkog satelita oko sopstvene ose.

spina spina, bodlja, npr., spina iliaca, bedrena bodlja; s. bifida, uroñena rascepljenost krajnjeg dela kičmenog stuba koja je praćena prolapsom moždanica. Sin. rachischisis; s. bifida aperta, spina bifida u kojoj postoji ispadanje meninga i kičmene moždine kroz otvoreni kičmeni kanal; s. b. occulta, spina bifida u kojoj je rascepljenost kičmenog stuba skrivena, bez protruzije sadržine kičmenog kanala. Može da se dijagnostikuje za života samo rendgenskim snimkom. I spina bifida aperta i spina bifida okulta mogu biti uzrok nemogućnosti zadržavanja mokraće, bolova i smetnji; s. ventosa, vretenasto zadebljanje članaka prstiju ruku i nogu, usled tuberkulozne nekroze (centralnih delova), s istovremenim stvaranjem nove koštane supstancije. spinalgia, spinalgija, bol u predelu kičme. spinalis, spinalan, kičmeni, npr. medulla spinalis, kičmena moždina. spinalni šok, v. šok, spiralni prelom, v. fractura, prelom. Spirillum, spirili, spiralno zavijeni, nesavitljivi štapići, s dva do šest spiralnih zavojaka. Na oba pola imaju kiticu flagela, pomoću kojih se aktivno kreću. Za medicinu je patogena samo jedna vrsta Spirillum minus. Ova bakterija je uzročnik oboljenja pacovskog ujeda koje se naziva sodoku. Spiritus, etanol, alkohol, etil-alkohol, alkohol koji nastaje alkoholnim vrenjem šećera. Po Ph.J.II, tečnost koja sadr,ži 89-91 vol. % ili 84,4-87 tež. % etanola (etil-alkohola). Sin. Aethanolum, Alcohol; S. aetheris, mešavina koja se sastoji od jednog dela dietil-etra i tri dela etilalkohola. Upotrebljava se u nesvestici, klonulosti i dr.; S. concentratus, koncentrovani etanol. Po PhJ. sadrži 95-96 vol. % ili 92,41-93,85 tež. % etanola; S. dilutus, razblaženi etanol po PhJ., sadrži 69-71 vol. % ili 61,3-63,5 tež. % etanola. Spirochaeta icterohaemorrhagiae, v. leptospira. spirochaeta pallida, v. treponema palidum.

S-plastika Spirochaetacae, u ovu porodicu spadaju sledeći rodovi: Spirochaeta, Saprospira i Cristispira. U rodovima porodice Spirochaetacae nalaze se spirohete koje žive slobodnim životom u prirodi. Meñu njima nema patogenih vrsta za čoveka ni za životinje. Spirochaetales, na bazi razlika u svojoj morfologiji, prema Bergeyevoj klasifikaciji red Spirochaetales podeljen je na dve porodice: Spirochaetacae i Treponematacae. spirochaetosis, spirohetoza, infekcija izazvana spirohetama; s. bronchopulmonaris, bronhospirohetoza; s. icterohaemorrhagica, zarazno oboljenje prouzrokovano jednom vrstom spirohete (Spirochaeta seu Leptospira icterohaemorrhagiae). Glavni znaci su: visoka temperatura, žutica, bolovi u mišićima, albuminurija, često uremija. Najčešća mogućnost zaraze je vodom za piće ili kupanje ako je ova voda zagañena. Sin. Weilova bolest, icterus infectiosus. spirofor, aparat za veštačko disanje. spiroindeks, pokazatelj razvijenosti, dobija se podelom vitalnog kapaciteta s telesnom visinom izraženim u ml i cm. Indeks 25 ukazuje na normalnu uhranjenost. spirometar, aparat koji služi za odreñivanje statičkih ili dinamičkih plućnih volumena i kapaciteta (mala i velika sfpirometrija). Spironolakton, sintetsk i steroid s izrazitim antagonističkim dejstvom na aldosteron (v. tamo). Deluje diuretično. splanchnicus, splanhničan, utrobni, drobovni. splanchiectomia, splanhiektomija, isecanje jednog dela drobovnih živaca. splanchnologia, splanhnologija, deo anatomije u kome se izučavaju organi utrobe (organi za disanje, varenje i mokraćno-polni aparat). splanchnoptosis, splanhnoptoza, spuštenost visceralnih organa. Sin. visceroptosis. S-plastika, plastička tehnika kojoj je cilj da ukloni zatezanje ožiljka kože, umesto ekscizije kože u jednom pravcu, ekscizijom u vidu slova S. 747

splen splen, slezina, v. lien. splenalgia, splenalgija, bolovi u slezini. splenectomia, splenektomija, operativno uklanjanje slezine. Primenjuje se u Bantijevoj bolesti, hemolitičkoj žutici, hemofiliji i krvavljenju slezine usled rupture. splenicus, spleničan, slezinski, sin. lienaHs. splenisatio, splenizacija, izraz kada deo nekog organa, naročito pluća, ima izgled tkiva slezine, zbog kongestije i kondenzacije; s. hypostatica, splenizacija u hipostaznoj pneumoniji. splenitis, zapaljenje slezine, koje je skoro uvek izazvano piemijom, praćeno splenomegalijom i bolovima u predelu slezine; s. spodogenes, splenitis izazvan prisustvom stranih čestica u slezini. splenogram, ćelijska formula odreñena pregledom obojenih razmaza punktata slezine. splenohepatomegalia, splenohepatomegalija, povećanje slezine i jetre. splenoma, splenom, tumor slezine. splenomalacia, splenomalacija, razmekšanje slezine. Obično nastaje posle smrti usled dejstva želudačnog soka na sle^ zinu posle njegovog izlivanja kroz provalni otvor na zidu želuca usled gastromalacije. splenomegalia, splenomegalija, uvećanje slezine; s. congestiva, izazvana portnom hipertenzijom, s ascitesom, anemijom, trombocitopenijom, leukopenijom i povremenim krvarenjima iz organa za varenje. Poznata i kao Bantijev sindrom; s. haemolytica, splenomegalija izazvana povećanom hemolizom eritrocita; s. infectiosa, splenomegalija u toku infektivnih bolesti; s. tropica, splenomegalija u toku kala-azara. V. megalosplenija. splenomegalijska ciroza, v. Bantijev sindrom, cirrhosis hepatis. splenopathia, splenopatija, zajedničko ime za sve bolesti slezine. splenopexia, splenopeksija, operacija kojom se pokretljiva slezina pričvršćuje za trbušni zid u svom normalnom položaju. Splenopeksija se danas više ne vrši. 748

spondylitis splenopneumonia, splenopneumonija, pneumonija u koje postoji splenizacija pluća. splenoptosis, splenoptoza, spuštenost slezine. splenorrhagia, splenoragija, krvarenje iz slezine. splenotomia, splenotomija, incizija slezine u cilju ispražnjivanja apscesa. Splenotomija se danas vrši veoma retko. Ovaj naziv se pogrešno upotrebljava i za splenektomiju. splet, v. plexus. splintovi, v. šine. spojnjača, v. commissura. spoljna sredina, skup svih spoljnih stanja i uticaja koji imaju odraza na život i razvoj jednog organizma, na ljudsko ponašanje i na razvoj društva u celini. Ekološko shvatanje fenomena bolesti i zdravlja podrazumeva nastanak bolesti kao neravnotežu izmeñu čoveka i njegove spoljne sredine. I pored toga što je sredina agregat različitih činilaca, prema nekim predominantnim uticajima ona se može podeliti na fizičku sredinu (klima, geografski položaj, geološka struktura zemljišta i dr.), biološku sredinu (svet živih izuzev čoveka) i socijalnu sredinu (porodica i porodični odnosi, meñuljudski odnosi, kultura, obrazovanje, standard, nauka, zdravstvena služba i si.). spoljno uvo, v. auris. spo ndy I arthritis, spondilartritis, artritis kičmenog stuba; s. ankylopoietica, ankilopoezni spondilartritis, reumatoidni spondilartritis. spondylitis, spondilitis, zapaljenje kičmenih pršljenova; s. ankylopoietica, reumatoidni spondilitis; s. hypertrophica, spondilitis s hipertrofičkim promenama u pršljenovima; s. infectiosa, spondilitis izazvan odreñenim mikroorganizmima; Marie-Strumpellov s., reumatoidni spondilitis; s. rheumatoides, reumatoidni spondilitis, oblik reumatoidnog artritisa koji pogaña kičmeni stub. Bolest je nepoznate etiologije i napada najčešće mlade muške osobe i izaziva bolove i ukočenost u sakroilijačnim, intervertebralnim i kostoverteb-

spondylodesis ralnim zglobovima, kao i okoštavanje vertebralnih ligamenata sa izraženom ankilozom spomenutih zglobova. Sin. Bechterewljeva bolest, Marie-Strümpelova bolest, s. rhizomelica; s. traumatica, spondilitis koji je izazvan povredom kičmenog stuba; s. tuberculosa, tuberkuloza kičmenog stuba; s. typhosa, zapaljenje kičmenog stuba posle crevnog tifusa. spondylodesis, spondilodeza, operacija spajanja pršljenova pomoću kratkih koštanih kalemova u lečenju tuberkuloznog spondilitisa. spondylodynia, spondilodinija, bol u pršljenu. spondylolisthesis, spondilolisteza, deformacija kičmenog stuba, nastala pomeranjem ili klizanjem petog slabinskog pršljena ispred krsne kosti ili četvrtog ispred petog slabinskog pršljena. Simptomi su: skraćen trup, jaka lordoza i isturenost glutealnog predela unazad. spondylolysis, spondiloliza, razlabavljenje ili prekid čvrste veze izmeñu dva pršljena, okolnost koja se sreće u platispondiliji, aplaziji pršljenskih lukova i razdvajanju interzglobovnih delova pršljena. spondylomalacia, spondilomalacija, razmekšanje pršljena; s. traumatica, retko oboljenje koje nastaje posle teške povrede. Sin. Kümmellova bolest, spondylopathia traumatica. spondylomyelitis, spondilomijelitis, istovremeno zapaljenje pršljenova i kičmene moždine, najčešće tuberkulozne prirode. V. spondylitis, myelitis. spondylopathia traumatica, traumatska spondilopatija. V. spondylitis traumatica (pod spondylitis), spondylosis, spondiloza, ukočenost, ankiloza zglobova kičmenih pršljenova; opšti naziv za degenerativne promene izazvane osteoartritisom; s. ankylopoetica (P. Marie-Strumpellova bolest), potpuna ankiloza svih delova kičmenog stuba. Sin. Pierre-Marie-Strümpellova bolest; s. cervicalis, degenerativno oboljenje meñupršljenskih zglobova vratnog dela kičme, praćeno bolom i parestezijom koja zrači naniže u ruku usled pritiska

sporogene bakterije na kičmene živce; s. rhizomelica, potpuna ankiloza kičmenih pršljenova s istovremenom ankilozom ramenih i karličnobutnih zglobova. spondylosyndesis, spondilosindeza, operacija kojom se stvara imobilizacija ili ankiloza kičmenih pršljenova. spondilotomija, v. spondylotomia. spondylotomia, spondilotomija, presecanje kičmenog stuba. Spondilotomija je jedan od akata u toku embriotomije. spongioblastom optičke hijazme, iako retko, može prouzrokovati (razaranjem hipotalamusnog centra) inhibiciju seksualne funkcije, a sasvim izuzetno izazvati i pojavu prevremenog puberteta. U svakom slučaju to se dešava mnogo kasnije nego što se to dešava u slučaju prevremenog puberteta posle hiperplastičkih tumora. spongiositis, spongiozitis, zapaljenje sunñerastog tela penisa. spontana amputacija, v. amputatio. spontana fraktura,v. fractura. spontana mutacija, v. mutatio. spontana perforacija, v. perforatio. spontani pneumotoraks, v. pneumothorax. spontani pobačaj, v. abortus. spora bakterija, termorezistentan oblik, karakterističan za klasu sporogenih bakterija. Spora je učahurena u jedan sistem membrana, refraktarna je, ne boji se običnim metodama bojenja, zauzima sferičan ili ovalan oblik prema vrstama; otporna je prema nepovoljnim uslovima života. spori peščani filtri, (sin. engleski) obično veliki bazeni ispunjeni slojem peska visine 0,9 m do 1,2 m, krupnoće zrna 0,25 do 0,35 i 0,75 do l mm. Ima pet slojeva. Preko filtra se dovodi voda visine do 1,2 m. Brzina filtriranja 5 m3 (m2) aan. Sazrevanje filtra 2 do 7 dana. Kad se uspori filtracija skida se gornji sloj peska u promeru od 2 do 3 cm. Kad visina filtra padne na 90 cm, dopuni se novim ili ispranim peskom. sporogene bakterije, bakterije koje imaju sposobnost da formiraju sporu; štapićaste bakterije stvaraju spore. Svaka sporogena bakterija može formirati 749

sporogeneza

sportsko-medicinska kontrola

rada. Napori sportskog treninga i taksamo jednu sporu. Ona može biti smešmičenja obično su većeg intenziteta, a tena centralno, terminalno ili subtermikraćeg trajanja od napora u fizičkom nalno. Ako je spora manja od širine bakprofesionalnom radu. Fiziologija sporta terijske ćelije, ona ne deformiše baktebavi se kako promenama u organizmu, riju (rod Bacillus); ako je spora veća ona izazvanim u toku sportske aktivnosti, će deformisati bakterijsku ćeliju (rod tako i trajnijim efektima sistematskog Clostridium). vežbanja ili treninga. Specifična podsporogeneza, sporulacija, proces formiručja fiziologije sporta su, izmeñu ostaranja spore, različit je u različitih baktelih, zamor, principi treninga, koordinarijskih vrsta. Neke bakterije sporulišu cija pokreta, zagrevanje i procena stepe* brzo i obilno (B. cereus), druge retko i na treniranosti. slabo (W. perfringens). Uzroci ovih razalbuminurija, pojava lika su mnogobrojni. Za neke je nedos- sportska ѵі-na u mokraći neposredno tatak glukoze, za druge nedostatak ugposle težih i dugotrajnijih sportskih Ijenika, iščezavanje i drugih faktora napora. U sedimentu i nešto eritrocita i može izazvati ovaj fenomen. po koji leuko-cit. Pojava je fiziološka sporotrichosis, sporotrihoza, parazitarako ne traje duže od nekoliko časova i no oboljenje izazvano gljivicama roda ako je u mirovanju nalaz normalan. Sporotrichon (vegetantna mikoza). Manifestuje se vegetativnim i verukoznim sportska medicina, grana medicine koja proučava fiziološka i patološka zbivanja lezijama (supkutane gume, gumozan u organizmu čoveka pod uticajem fizičlimfangiitis, veliki multipli diseminovake odnosno sportske delatnosti. Sve ni apscesi). Simulira tuberkulozu. veći broj ljudi koji .se bave raznim obliSporotrichum, mikroorganizam koji spada cima fizičkog vežbanja i sporta, kao i sve medu imperfektne gljive. Većina živi saveća važnost sporta i rekreacije u preprofitski. Za čoveka je patogena samo jedvenciji "bolesti civilizacije", zahtevaju na vrsta, S. schenckii, koji preko ozleda poseban medicinski nadzor i kontrolu. dospeva u organizam čoveka i izaziva Moderna sportska medicina može se sporotrihozu, oboljenje koje se može zäpodeliti na: 1) fiziologiju sporta; 2) patomeniti s tuberkulozom, lajšmanijazom, logiju sporta; 3) higijenu sporta i 4) blastomikozom i dr. sportsko-medicinsku kontrolu. Sporozoa, klasa potkola Plasmodiuma; razmnožavaju se sporulacijom. Nemaju sportska povreda, u širem smislu svaka povreda zadobijena pri sportskoj delatorgane za kretanje. Obuhvata: Gregarinosti. U užem smislu povreda tipična po nae, Coccidia, Haemosporidia, Sarcosmehanizmu nastajanja za odreñenu poridia i Myxosporidia. sportsku disciplinu ("teniski lakat", sporozoit, oblik malaričkog parazita koji "rvačko uho", povreda meniska kod se stvara u oocistama u zidu želuca kofudbalera). Povreda može biti posledica marca, dolazi u pljuvačne žlezde komajedne snažnije traume ili mikrotrauma raca i inficira čoveka kad ga komarac kroz duži period. Uzroci: u samom sporubode. tišti- nesmotrenost, umor, nesavladana sporozoosis, infekcija sporozoama. tehnika; u sportskoj opremi i u sredini sport, jedan od vidova fizičke kulture čije u kojoj se takmiči ili trenira. Sportske je osnovno obeležje takmičenje - s vrepovrede čine oko 3% svih registrovanih menom, prostorom, težinom, protivnipovreda. Najčešće su lakše prirode. Po cima i prirodnim preprekama. Predusvrsti najčešće kontuzije, distorzije, rane lov za bolji rezultat je uticaj sistemati frakture. skog treninga na fiziološki, vaspitni i motorički faktor; fiziologija sporta, sportsko-medicinska kontrola, ima zadatke da ustanovi zdravstveno stanje oblast fiziologije primenjena na sportsportiste, da ustanovi funkciono stanje ske aktivnosti i fizičko vežbanje uopšte. - stepen treniranosti sportiste i da, u Umnogome se podudara sa fiziologijom 750

sportsko srce sportista u razvoju, ustanovi stepen razvitka. Ovi se zadaci provode pomoću sistematskih lekarskih pregleda, biometrijskim merenjem i funkcionim testiranjem. Zaključak pregleda i testiranja može biti: da je sportista sposoban, privremeno nesposoban, ograničeno sposoban i sposoban samo za rekreativni sport. sportsko srce, povećano srce, naročito izraženo u sportista koji se odlikuju velikom izdržljivošću (trkači na duge staze, biciklisti, smučari, trkači i dr.). Nije patološka promena već, normalna adaptacija srca na povećane zahteve treninga i sportskog takmičenja. Prosečna je zapremina sportskog srca od 800 do 1.000 ml. Povećanje srca je posledica hipertrofije, a većim delom i dilatacije komora. Sportsko srce se odlikuje većim udarnim volumenom i u mirovanju i u naporu, većim minutnim volumenom srca u naporu i sporijim radom u mirovanju (bradikardija). V. udarni volumen srca, minutni volumen srca; spray, (engl.), sprej; raspršavanje neke tečnosti u vrlo sitne čestice (maglu). „spreading factor", (engl.) faktori, npr., preparati hijaluronidaze, koji rastapaju piktijaste supstancije oko jajne ćelije. sprečavanje i suzbijanje oboljenja to je jedna od niza mera zdravstvene zaštite i odnosi se na one aktivnosti koje zajednica kao celina i zdravstvena služba sprovode da bi se najveći broj bolesti sprečio i suzbio. I pored toga što se najveći broj aktivnosti odnosio do sada na zarazne bolesti, danas su sazreli uslovi da se ove aktivnosti prošire i na masovne nezarazne bolesti. Aktivnosti se odnose na imunizaciju, izolaciju, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i sanaciju nehigijenske okoline. sprue, spru, hronični oblik loše apsorpcije u tropskim i netropskim predelima; s. nostras, v. morbus coeliacus; s. tropiča, tropski spru, sindrom loše apsorpcije u tropskim i suptropskim predelima i u kojeg naročito postoji pothranjivanje belančevinama i deficit folne kiseline. Leci se davanjem tetraciklina; s. nostras, v. morbus coeliacus.

srce spuštanje semenika, v. descensus testium. sputum, ispljuvak; s. aeroginosum, zeleni ispljuvak; s. coctum, mukopurulentni sputum koji se izbacuje u ppznim stadijumima bronhitisa i laringitisa; s. erudum, bistar, žilav ispljuvak u ranom stadijumu bronhitisa i laringitisa; s. cruentum, krvav ispljuvak; s. globulosum, sputum u vidu sfernih komadića koji se izbacuje u poodmaklom stadijumu plućne tuberkuloze; malinasti i., tamnocrven ispljuvak koji se viña u karcinomu pluća; s. nummosum, sputum u vidu metalnog novca; s. rubiginosum, rñast ispljuvak u pneumoniji; zeleni i., ispljuvak obpjen zelenim pigmentom (biliverdinom) u nekim žuticama. squama, skvama, ljuska; (anat.) deo neke kosti u vidu ljuske ili ploče, npr. s. temporalis, ljuska slepoočne kosti; (derm.) golim okom vidljivi otpadak rožastog sloja epiderma u obliku većih komada (normalno otpadanje rožastog sloja je nevidljivo). S. može biti različitog izgleda (suva, masna), veličine (prašinasta, mekinjasta) i boje (bele, sive, žute). Sr, hemijski znak za strontium. sraslina, v. adhaesio, syneshia. srašćenje, v. adhaesio. srcep (embr.) u čoveka se začetak srca javlja izvanredno rano: već u embriona od 1,5 mm dužine, kada se tek pomalja 1. prapršljen. U prvo vreme srčani začetak leži pod usnom dupljom, ispod ždrelne zastorne opne. Prednji deo srčane cevi predstavlja arterijsku glavicu, dok se zadnji proširuje u poprečno postavljenu venoznu kesu (sinus venosus). Sve daljim uobličavanjem glavenog i srednjeg dela embriona srce zauzima niži položaj. Do uvinuća srčane cevi i do stvaranja srčanog kanala dolazi usled toga što se telije zida stalno umnožavaju, te uvećavaju dužinu cevi, koja se, zbog nedostatka prostora* savija kao latinsko slovo S. Cev se i nešto uvrće oko svoje velike ose. U tom trenutku se na srčanom začetku mogu razlikovati: glavica srca, komorni odeljak sastavljen od 2 rukavca, desnog, ushodnog i levog, nishodnog. Izmeñu njih postoji bulbokomorni oluk. 751

srčana insuficijencija

središno ispupčenje

Glavica i komorni odeljak predstavljaju srčani šumovi, v. šum. arterijski, a pretkomorni - venski seg- srčani tonovi, tonovi koji nastaju pri radu srca i čuju se pri auskultaciji. Postoje ment srca. Od venskog sinusa postaju dva osnovna čujna srčana tona: prvi ili srčane ušice (auriculae cordis). sistolni, koji nastaje na početku sistole srčana insuficijencija, v. insufficientio. komora zbog zatezanja atrioventrikusrčana kesa, v. pericardium. larnih zalistaka i drugi ili dijastolni ton, srčana komora, v. ventriculus cordis. koji nastaje na početku dijastole komosrčana mana, v. vitium cordis. ra zbog zatvaranja semilunararnih zalissrčana revolucija, srčani ciklus, period taka. Prvi ton traje oko 0,15 sek. i ima od završetka jedne kontrakcije srca do frekvenciju od 25 do 45 herca, a drugi završetka druge kontrakcije. U srčanom traje 0,15 sek. i fekvencija im je oko 50 ciklusu razlikujemo sledeće faze: sistolu Hz. Mesta na grudnom košu gde se srčapretkomora (0,1 sek.), dijastolu pretkoni tonovi najbolje čuju zovu se ognjišta more (0,7 sek.), sistolu komora (0,3 auskultacije. Nekada se u početku sredsek.), i dijastolu komora (0,5 sek.). Penje trećine dijastole komora čuje treći riod kada je ćelo srce u dijastoli traje srčani ton, koji nastaje usled titranja oko 0,4 sek. U toku sistole krv prelazi iz krvi izmeñu zidova komora. Četvrti srpretkomora u komore (dolazi do otvačani ton (atrijski ton) nastaje pri konranja pretkomorsko-komorskih zalistatrakciji pretkomora. Frekvencija mu je ka) a iz komora u aortu i plućnu arteriju 20 ili manje c/sek. zapaža se u fonokar(otvaraju se polumesečasti zalisci). Didiogramu. jastola je faza u kojoj se šupljine srca pune krvlju. Pri povećanju frekvencije srčani zalisci (valvulae), membranozne tvorevine koje se nalaze izmeñu pretkosrca dolazi do skraćivanja srčanog cikmora i komora i na mestu izlaza iz aorte lusa, i to uglavnom na račun skraćivanja srca i plućne arterije. Izmeñu leve predijastole. tkomore i komore nalazi se dvolisni ili srčana tmulost, tmulost koja se dobija mitralni zalistak a na granici izmeñu perkusijom predsrčanog predela na ^ desne pretkomore i komore trolisni ili grudnom košu; zona apsolutne s. t., trikuspidalni zalistak. Zalisci na izlazu tmulost iznad dela srca koji nije pokriiz srca aorte i plućne arterije imaju obven plućima; zona relativne s. t., relalik lastinog gnezda ili polumeseca pa se tivna tmulost koja obuhvata granice vezovu semilunarnim. Osnovna uloga zaličine srca. listaka je da tok krvi usmerava u pravcu srčane kardinalne tačke, to su na rendkomore i arterijskih sudova što je omogenskoj silueti srca 4 tačke. Na desnom gućeno anatomskim karakteristikama rubu tačka D je prevojna tačka prelaza zalistaka koje osiguravaju da se zalisci donjeg luka u srednji; D* je kardiodijafotvaraju u uslovima kada je pritisak u ragmatski ugao što zatvaraju donji luk pretkomorama veći nego u komorama, srca i desna prečaga. Na levom rubu G je odnosno veća u komorama nego u potačka u zalivu koja miruje, dakle gornja četnom delu aorte i plućnoj arteriji dok granica leve komore; G' je vrh srca, pri suprotnom odnosu pritisaka zalisci dobiva se povlačenjem tangente parasu zatvoreni. Poremećaji u stanju srčalelne sa "bazalnim prečnikom srca" nih zalistaka, bilo da oni ne zatvaraju (prečnik D'-G). Srčane kardinalne tačke potpuno otvore (insuficijencija) ili da omogućavaju povlačenje raznih pre-čnika su njihove slobodne ivice srasle pa susrčane siluete radi odreñivanja njihove žavaju ušća (stenoza), dovode do nenorveličine. srčane ušice, postaju od malnog toka krvi, zbog čega umesto tovenskog sinusa. nova čujemo šumove. V. valva, vaevula. V. srce. srebro, v. argentum. srčani blok, v. block. srčani središni, v. centralis, medianus. infarkt, v. infarctus. srčani središno ispupčenje, v. neurohypophysis. mišić, v. myocardium. 752

srednje uvo srednje uvo, v. auris.

srednji mozak, v. mesencephalon. sredogruñe, v. mediastinum (cavum mediastinale). srp, v. falx. srž, v. medulla. stabilna mast, v. mast.

stabilno stanje, (eng. steady state), period u fizičkom radu kada je potreba u kiseoniku potpuno zadovoljena unosom kiseonika. Od početka, iole težeg napora, do stabilnog stanja protekne 2 do 3 minuta. Ispoljava se stabilizovanom frekvencijom srca i plućnom ventilacijom u toku daljeg trajanja rada. U svim težim naprezanjima, u koja spadaju sportska, stabilnog stanja nema: potreba u kiseoniku je veća od unosa. Posledice - kiseonički dug i ograničeno trajanje napora. stacionarne organizacije, organizacije u kojima se, u okviru zdravstvene zaštite, celokupan dijagnostički, terapijski i rehabilitacioni postupak obolelih odvija u stacionarnim (bolničkim) uslovima. Predstavnik ovakvih zdravstvenih organizacija je bolnica, ali ovoj vrsti pripadaju i klinike, medicinski centri, specijalizovane institucije i dr. stacionarni detektori, elektronski instrumenti s jednim velikim ili više manjih scintilacijskih detektora i sa ureñajem za registrovanje intenziteta zračenja u odreñenom organu ili u više organa na standardnom ili polaroidnom filmu. Stacionarni detektori se koriste u nuklearnoj medicini za scintigrafiju (v. scintigrafija) i dinamička ispitivanja. Postoje dva osnovna tipa stacionarnih detektora, scintilacijska gama-kamera i autofluroskop (v. gama-kamera, autofluroskop). stadium, stadijum, period u toku jedne bolesti; s. acmes, vrhunac bolesti; s. crisoes, početak krize bolesti; s. decrementi, period popuštanja bolesti, početak sniženja temperature; s. ekscitacije, stanje razdraženosti koje prethodi stanju oduzetosti u trovanju tzv. otrovima i u narkozi. V. narcosis; s. fluorescentiae, period početka pojave ospe u toku osipnih groznica; s. frigoris, period treskavice u toku intermitentnih temperatura; s. incrementi, period po48 Medicinski leksikon

staklo

jačavanja simptoma u toku bolesti ili povišenja temperature; s. incubationis, inkubacija bolesti; s. invasionis, prodromalni period bolesti; s. Iatens, stadijum prividne neaktivnosti izmeñu trenutka dejstva nadražaja i početka vidljive reakcije na ovaj nadražaj (npr. s. 1. neke bolesti, vreme od dejstva štetnog činioca do izbijanja simptoma bolesti). V. latens; prodromalni s., period koji neposredno prethodi pojavi neke bolesti i u kome se javljaju obično nekarakteristični znaci i simptomi; s. reconvalescentiae, period oporavka od bolesti; s. sudoris, period znojenja u toku intermitentnih temperatura. stafilokoki, v. Staphylococcus.

stafilokokna oboljenja, obuhvataju veliki broj vrlo različitih bolesti, koje izazivaju stafilokoki. Prema lokalizaciji zapaIjenjskog procesa razlikuju se uglavnom sledeće stafilokokcije: kožne, respiratorne, crevne, urinarne, otorinološke, osteoartikularne, sepsa i dr. Prema tome, ova oboljenja ulaze u domen više medicinskih disciplina. Ona su postala veliki terapeutski problem današnjice, jer je sve viši procenat rezistentnih sojeva stafilokoka na veliki broj antibiotika. stafilokokna sepsa, v. sepsis staphylococcica.

stafilotoksini, egzotoksini koji luče patogene vrste stafilokoka. Najpoznatiji stafilotoksini su a-hemolizini, 6-hemolizini i Y-hemolizini (termolabilne supstancije koje izazivaju razne vrste hemolize), leukocidin, termostabilni enterotoksini, hijaluronidaza, fibrinolizin, a najkarakterističniji enzim za patogene stafilokoke je( koagulaza. stagnacija, zastoj, npr., žuči.

staklasto telo, v. corpus vitreum. staklo, sočivo, (oft.) optičkp^očivo, ko(rekciono staklo; staklo koje služi za korekciju refrakcionih anomalija. Vrste stakla: bifokalno s., s dve različite jačine prelamanja, služi za istovremeno gledanje u daljinu (gornji deo stakla) i blizinu (donji deo stakla). Sin. Franklinove naočari; cilindrično s., predstavlja deo valjka. Ima jednu indiferentnu osovinu (obeleženu), koja je optički prazna, i 753

stalagmometar drugu, koja maksimalno prelama. Služi za korekciju astigmatizma; kontaktno s., ranije izrañivano od stakla, danas od plastičnih materija. Stavlja se direktno na rožnjaču. Upotrebljava se za korekciju refrakcionih anomalija u nekim slučajevima daleko uspešnije nego klasična stakla. Indikacije: monokularna afa-kija, anizometropija, astigmatizam, keratokonus, iregularni astigmatizam. U slučaju monokularne afakije omogućava fuziju. U većini slučajeva kontaktno staklo se odlično podnosi; lentikularno s., prelama samo centralni deo sočiva. Upotrebljava se pri visokoj kratkovidos-ti jer je lako; pantoskopsko s., oblik stakla prilagoljen obliku otvora očne duplje, tako da se bolje prilagoñuje. U preseku stakla mogu imati sledeće oblike: bikonveksan (obe strane ispupčene), plankonveksan (jedna strana ravna, druga ispupčena), konkavno-konveksan (jedna strana izdubena, druga ispupčena), bikonkavan (obe strane stakla izdubene), plankonkavan (jedna strana ravna, druga izdubena), konveksno-konkavan (jedna strana ispupčena, druga izdubena); prizmatično s., v. prizmaf punktalno s., podjednako prelama u centru i na periferiji; sferno s., površine koje ih ograničavaju sferne su, čine delove lopte. DeIe se na: (1) konveksna, sabirna, plus-stakla, Služe za korekciju hipermetropije; (2) konkavna stakla, rasipna, minus-stakla, služe" za korekciju miopije; trifokalno s., s tri različite jačine prelamanja.

staphylodermia

standardizacija (biološka), ispitivanje biološkim metodama, bilo na živim bićima bilo na preživelim izolovanim pojedinim organima životinja. Tom prilikom se dejstvo nekog leka nepoznate jačine, obično, uporeñuje s dejstvom primerka istog leka čija je vrednost poznata (koji, u ovom slučaju, služi kao standard). standardizovati, u medicini, izvršiti standardizaciju (biološku). stanica, dezinfekciona s., v. dezinfekcija; s. za hitnu pomoć, ustanova za ukazivanje prve i brze pomoći. U raznim zemljama postoje razni tipovi takvih ustanova: (1) stanica koja služi za hitan prenos bolesnika i povreñenih u poliklinike ili bolničke ustanove; (2) stanica koja pored dužnosti pod (1) ima i stacionar za ukazivanje pomoći i hospitalizaciju obolelih i povreñenih; (3) stanica koja obavlja samo hitnu hiruršku i traumatološku službu; (4) odeljenja pri pojedinim hirurškim bolničkim odeljenjima, koja služe za ukazivanje hirurške i traumatske pomoći; stanica pod nazivom »koronarna jedinica« (pravilnije: koronaritna j.), koja služi za hitno ukazivanje pomoći obolelim od infarkta srca; stanica pod nazivom »odeljenje za hitna cerebrovaskulna oboljenja« koja služi za ukazivanje hitnih terapijskih mera i kao stacionar za obolele od apopleksije mozga. stapes, stremen, uzengija, slušna koščica smeštena u bubanjskoj duplji. Svojom bazom zatvara okrugli otvor trema unutrašnjeg uva, a drugim krajem se zglobljava s nakovnjem. stalagmometar, naročita kapaljka za meStaphylococcus, stafilokok, rod koka, renje površinskog napona odreñivakoji se javljaju u nepravilnim grupama njem broja kapljica u datoj količini tečgrozdastog oblika. Prema boji kolonija nosti. stafilokoki se dela na: S. aureus, kolonije stalni katetar, sin catheter a^demeure (fr.). zlatnožute boje; S. albus, kolonije V. katetar. bele, sedefaste; S. citreus, kolonije žute standard, nešto što je proglašeno merom kao limun. Staphylococcus aureus pyoili obrascem, nešto čemu se treba saobgenes izaziva razna gnojenja. Najčešće raziti, npr. standardna dijeta, standarinfekcije su: furunkuli, panaricijumi, indna terapija. U herniji je standardni fekcije rana, osteomijelitis i dr. rastvor poznate koncentracije kojim se poredi isti rastvor nepoznate koncen- staphylodermia, stafilodermija, primarno oboljenje kože prouzrokovano stafitracije u cilju odreñivanja te nepoznate lokokima. koncentracije. 754

staphyloma staphyloma, stafilom, istanjenje i izbočenje rožnjače ili sklere; s. corneae, sekundarna ektazija rožnjače posle probojnog ulceroznog procesa. Ispalu dužicu na tom mestu pokriva veoma tanko i neotporno vezivno tkivo koje se, usled povišenog pritiska u oku, izbočuje. Prema veličini postoje 5. c. partiale i totale, prema obliku 5. c. conicum i sphaericum; s. sclerae, sekundarna ektazija zida sklere u završnoj fazi glaukoma, skleritisa ili povrede. Prema lokalizaciji postoje: s. aequatoriale, stafilom u predelu polutara očne jabučice; s. ciliare, stafilom u predelu cilijarnog tela; s. intercalare, stafilom na granici izmeñu rožnjače i sklere; s. posticum Scarpae, spada u primarne stafilome sklere. Javlja se u visokom stepenu miopije. staphylorrhaphia, stafilorafija, operativno zatvaranje uroñenog rascepa resice i mekog nepca. staphyloschisis, stafiloshiza, uroñeni rascep resice i mekog nepca. staračka ishlapelost, v. dementia. staratelj, osoba koja se specijalnim postupkom odreñuje da zastupa lice koje nije u stanju da se stara o sebi i svojim interesima i kome je oduzeta poslovna sposobnost. starateljstvo, vid socijalne zaštite kojim se pomaže osobama, koje su zbog bolesti ili drugih teških oštećenja nesposobne da se staraju o sebi, svojim pravima, niti su sposobne da samostalno odlučuju o sebi i svojim postupcima. To su najčešće osobe nesposobne za privreñivanje, pa se starateljstvo kombinuje i s drugim vidovima socijalne zaštite. Starlingov zakon, zakon srca, po kome će srce u fiziološkim granicama ispumpati celokupnu onu količinu krvi koja doñe u njegove šupljine, v. Franck-Starlingov zakon. Starr-Edwardsova proteza, v. proteza. stasis, zastoj krvi u kapilarima i sitnim arterijama bez pojave koagulacije. statički elektricitet, elektricitet u stanju mirovanja, predstavlja opasnost u operacionoj sali, jer njegova varnica može da zapali eksplozivne mešavine nekih anestetika, naročito ciklopropan. 48*

status statički nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars vestibularis). statim, (lat.) neposredno, smesta, odmah. status, stanje, s. anginosus, stanje koje liči na pektoralnu anginu, a prouzrokovano je paroksizmalnom tahikardijom; s. arthriticus, urična dijateza; s. as» thmaticus, astmatična kriza, naglo jako i stalno pogoršavanje astme pri kome napad astme ne prestaje ili se često ponavlja; s. choreaticus, horeatsko stanje, stanje teške uznemirenosti u horeji minor; s. convulsivus, napadi grčeva koji nailaze jedan za drugim; s. dysrhaphicus, disrafičko stanje, stanje nastalo usled poremećaja srašćivanja simetričnih polova trupa i medularne cevi, pri čemu dolazi do poremećaja na sternumu, grudnom košu, spinalnim mišićima i u predelu centralnog kanala kičmene moždine. Klinički: asimetrija dojki, pectus carinatum, skolioza a, po nekima, i syringomyelia. V. Bremerov sindrom (pod syndroma), syringomyelia; s. epilepticus, epileptički status, kraći ili duži niz velikih epileptičkih napada izmeñu kojih bolesnik ne dolazi k sebi. Javlja se često posle naglog prestanka uzimanja antiepileptičkih lekova i može se završiti smrću; s. febris, grozničavo stanje. Opšti simptom skoro svih zaraznih oboljenja; s. gastricus, stanje poremećenosti želuca, poremećaj želudačnog varenja; s. hemicranicus, neprekidni napadi migrene, v. migrena; s. idem, isto stanje, nepromenjeno stanje; s. lymphaceus, v. s. lymphaticus; s. lymphaticus, limfatička konstitucija, patološko stanje u kome postoji hipertrofija celokupnog limfatičkog sistema; s. marmoratus, naročiti mramorast izgled corpusa striatuma nastao usled umnožavanja tankih mijelinizovanih vlakana namesto potpuno uništenih normalnih ćelija, u Vogtove bolesti. Klinička slika odgovara tzv. athétose double. V. athétose double; s. nascendi, stanje kada se neki element oslobaña iz svojih jedinjenja. U ovom stanju element energičnije dejstvuje nego u slobodnom stanju; s. parathyreoprivus, poremećaj zbog nedostatka parati755

stearin reoidnih žlezda; s. praesens, sadašnje stanje: 1) stanje bolesnika, njegovih subjektivnih tegoba i objektivnog nalaza u času njegovog prijema na lečenje, odn. pri prvom pregledu; 2) pismeni nalaz o tom stanju. V. istorija bolovanja, anamnesis, decursus morbi, epicrisis; s. quo ante, stanje kao pre, nepromenjeno stanje; s. thymicolymphaticus, v. thymolymphaceus; s. thymolymphaceus, stanje koje se često okrivljuje za nastupanje iznenadne smrti iz nejasnog uzroka. Hiperplazija timusa i limfatizam se uvek nalaze (po današnjem shvatanju) kada nadbubrežne žlezde nedovoljno funkcionišu. Sin. 5. thymicolymphaticus; s. typhosus, tifozno stanje, stanje teške mišićne slabosti i stupora s delirijumom, suvim obloženim jezikom, slabim pulsom, inkontinencijom mokraće i stolice. Viña se u toku tifusa i nekih drugih oboljenja s visokom temperaturom. stearin, smeša palmitinske i stearinske kiseline iz koje se dobijaju svece; tristearin je estar glicerola s tri molekula stearinske kiseline (triglicerid stearinske kisline koji se nalazi u mastima). x stearinska kiselina, v. Acidum stearicum. steatorrhoea, steatoreja, velike količine masti u stolici, naročito u sindromu loše apsorpcije; s. idiopathica, netropski spru. Stegomvia, vrsta komaraca (podroda Stegomyia, roda Aedes, fam. Culicidae) s trbuhom sve užim, šiljatim i s belim prstenovima pri osnovi tarzova. Najvažnija vrsta je Aedes (Stegomyia) aegypti, poznata i pod imenima S. fasciata, S. calopus itd. Leže se u blizini kuća u najmanjim količinama vode, a zalazi i u domove. Bode i danju. Prenosi žutu groznicu i dengu, kao i neke infekcije domaćih životinja, npr. konjsku kugu itd. Stein-Lewenthalov sindrom, v. sindrom. Steinachova operacija, v. operacija. Stella, stela, zvezda, zavoj u obliku zvezde ili krsta. Sastoji se od ovoja u obliku osmice i zahvata ramena i grudni koš; s. ñorsl, stela s ukrštanjem ovoja na leñima; s. pectoris, s ovojima ukrštenim na prsima. 756

»step-test« stellectomia, stelektomija, odstranjivanje zvezdastog gangliona. Stellwagov znak, v. znak. stenica, v. Cimex lectularius. stenocardia, stenocardia, angina pectoris, pektoralna angina, sindrom koji se sastoji iz napada slabijeg ili jačeg bola u predelu grudne kosti i srca, koji obično zrači i levu ruku, ili u obe ruke, a nekad i u vrat, od gušenja i od osećanja straha od smrti. Bol je obično izazvan nekim telesnim naporom ili uzbuñenjem, ili obilnim obedom ili hladnoćom, a nastaje usled aneksije srčanog mišića, koja je prouzrokovana suženjem koronarnih arterija usled skleroze ili luesa, ili usled grča koronarnih arterija. V. infarctus my ocardii. stenosis, stenoza, suženje nekog otvora ili kanala; s. aortae, aortna stenoza, suženje aortnog otvora srca ili same aorte; s. infundibularis, stenoza ispod zalistaka plućne arterije u arterijske kupe desne komore; s. mitralis, neutralna stenoza, suženje levog koronarno-pretkomornog otvora; s. oesophagi, suženje jednjaka (misli se na hronično). Može da bude maligno (karcinom) ili benigno (striktura). Najčešće su benigne stenoze posle razjedne povrede jednjaka; s. postdiphtherica, stenoza grkljana i dušnika posle difterije; s. pulmonalis, stenoza otvora izmeñu plućne arterije i desne komore; s. pylorica, pyloris, suženje pilorusnog otvora želuca; može biti uroñena ili stečena. U prvom slučaju postoji hipertrofija mišićnog sloja pilorusa, a u drugom je stenoza posledica ožiljnih promena izazvana peptičkom grizlicom u tom predelu; s. subvalvularis aortae, aortna stenoza zbog opstruktivne promene u levoj komori ispod aortnih zalistaka; sin. s. subaortica; s. tricuspidaHs, trikuspidna stenoza, sužavanje trikuspidnog otvora srca; s. valvularis, ime za stenoze ma kojeg srčanog zaliska. stenoza bronha, v. bronchostenosis. Stensonov kanal, v. canalis. stepenasto disanje, v. respiratio. »step-test«, v. test.

stepen stepen Celzijusa, oznaka 0C, jedinica za temperaturu koja se može i dalje upotrebljavati. Temperatura od O0 0C jednaka je temperaturi od 273,15 K. C = l K. stercolith, sterkolit, kamenac u izmetu. stercoralis, sterkoralni, koji se sastoji od izmeta ili ga sadrži feces. Sin. fecalis. stereognosis, stereognozija, sposobnost da se predmeti prepoznaju dodirivanjem pri isključenom učešću vida. Zavisi od osetljivosti za dodir i pritisak ali ima i kortikalnu komponentu jer do poremećaja ove sposobnosti dolazi i pri intaktnom osećaju dodira i pritiska pri lezijama u parijetalnom režnju neposredno iza postcentralne vijuge. stereohemija, deo hernije koji se bavi ispitivanjem hemijskih i fizičkih osobina supstancija u pogledu različitih prostornih rasporeda atoma i atomskih grupa. Stereohemija se bavi ispitivanjem strukture molekula u tri dimenzije. stereoizomerija, izomerija u kojoj jedinjenja s istom molekulskom formulom i istom funkcionom grupom imaju različite osobine koje se tumače različitim trodimenzionim (prostornim) rasporedom atoma ili atomskih grupa u molekulima odgovarajućih jedinjenja. stereoizomerna jedinjenja, v. jedinjenja, stereozomerija. stereoskop, instrument pomoću koga posmatrane slike postaju reljefne. Pri binokularnom posmatranju dve slike istog predmeta snimljene iz dve tačke s razmakom otprilike 6,2 cm dobija se pomoću specijalne konstrukcije instrumenta (prizme, sočiva, ogledala i dr.) prostorna, reljefna slika. stereoskopska slika, slika s tri dimenzije koja se dobija posmatranjem dva snimka nekog predmeta pomoću naročitog aparata (stereoskopa). stereoskopsko viñenje, v. visus. stereotaktička operacija, v. operacija. stereotipija, uvek isto ponavljanje pokreta ili reci. Znak katatone shizofrenije. sterilan, (1) sterilan predmet u mikrobiloškom smislu jeste predmet osloboñen svih mikroorganizama, kako patogenih

sterkobilin tako i saprofifa, bilo u vegetativnom ili sporogenom obliku; (2) neplodan. sterilitet, neplodnost, nesposobnost za oploñenje (muškaraca) ili za začeće (žena). Razlikuju se primarni i sekundarni sterilitet. Primarni sterilitet je kada od početka uspostavljanja polnog opštenja nije nikad došlo do oploñenja. Sekundarni sterilitet je kada naknadno nastupe promene na polnim organima, koje dovode do nesposobnosti za oploñenje ili za začeće. sterilizacija, (1) proces koji dovodi do otklanjanja ili uništavanja svih mikroorganizama bez obzira da Ii su oni uzročnici zaraznih bolesti ili nisu. To se postiže obično pomoću visokih temperatura, a rede pomoću drugih fizičkih i hemijskih agensa. Tako se uništavaju klice (patogene i nepatogene) i njihove spore na instrumentima, u zavojnom materijalu, operacionom rublju itd.; (2) postupak kojim se neka životinja ili osoba učini sterilnom (uškopljenjem, podvezivanjem semevoda odnosno jajovoda ili rendgenskim zračenjem); s. magna, v. therapia magna sterilisans; mehanička s., uklanjanje mikroorganizama prelaženjem tečnosti kroz filtar koji je neprolazan za mikroorganizme; produžena s., v. tyndalisatio. sterilizacija kosmičkog broda, postupak kojim se uništavaju patogene i apatogene bakterije da bi se onemogućio prenos mikroorganizama pomoću letilica na druga nebeska tela i obratno, tj. kontaminacija naše planete sa vanzemaljskim mikroorganizmima. Apsolutna sterilizacija je nemoguća i ona se izvodi fizičkim i hemijskim sredstvima. Kosmički brod i delovi u brodu moraju biti sterilisani u specijalnim aseptičkim sobama. Brod koji se sprema za lansiranje obavija se zaštitnim omotačem koji je neprobojan za vazduh da bi se sprečiIa kontaminacija iz vazduha i ovaj omotač se odbacuje tek kada brod proñe kroz zemljinu atmosferu. sterini, v. steroli. sterkobilin, normalni žučni pigment stolice koji nastaje oksidacijom sterkobilinogena. 757

sterkobilinogen sterkobilinogen, žučni pigment koji se nalazi normalno u crevnom sadržaju. Sterkobilinogen nastaje redukcijom bilirubina u tankom crevu uticajem enzima anaerobnih bakterija. Pored sterkobilinogena nastaju i mezobilirubinogen i urobilinogen. Sterkobilinogen, mezobilirubinogen i urobilinogen se nazivaju skupnim imenom urobilinogen. sterkoporfirin, porfirin koji se nalazi u stolici. V. porfirini. sternalgija, sternalgija, bol u predelu grudne kosti, čest simptom stenokardiJe. sternalna punkcija, v. punctio. sternalni, grudnjačni, npr. s. punkcija, s. punktat, biopsija kostne srži iz grudne kosti. V. sternum. sternoschisis, sternoshiza, anomalija razvoja u kojoj postoji fisura grudne kosti. sternotomia, sternotomija, operativno uzdužno prosecanje grudne kosti. Obično se primenjuje kao pristup za hirurške intervencije na srcu i velikim krvnim sudovima. sternum, grudna kost, grudnjača, nalazi se u sredini prednjeg zida grudnog koša. Ima oblik kratkog mača i sastoji sex od tri dela: drška, tela i mačolikog vrha; (embr.) tačka okoštavanja trupa od 7. fetalnog meseca do 10. meseca po roñenju; tačka okoštavanja drška od 7. fetalnog meseca; tačka okoštavanja mačolikog produžetka od 3. do 20. godine. steroidi, jedinjenja koja sadrže ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus: steroIi, žučne kiseline, seksualni hormoni (estrogeni, androgeni), kortikosteroidi, kardioglikozidi (digitoksigenin), sapo, genini i neki alkaloidi (solasodin); anabolni s., dopunska terapija imobilisanih neinficiranih preloma donje vilice; skraćuje vreme zarastanja za 10-12 dana. steroidni hormoni, farmakologija, v. farmakologija steroidnih hormona. steroidna anestezija, v. anaesthesia. steroli, policiklični, hidroaromatični alkoholi koji sadrže jezgro ugljovodonik-sterana nastalog hidrogenacijom ciklopentano-fenantrena. Steroli su jako rasprostranjeni u biljnim i životinjskim or758

stimulantni klimat ganizmima. Važniji steroli su: holesterol, ergosterol, seksualni hormoni i dr. Sin. sterini stetoskop, slušalica kojom se lekar služi prilikom auskultacije (osluškivanja) zvučnih fenomena, poglavito u plućima i nad srcem; fenendoskop, slušalica koja na delu koji se stavlja na bolesnika ima bubnjić (levak) s membranom. stezač (mišić), v. constrictor, sphincter. stibium, Sb, antimon, hemijski element, spada u metaloide koji su po osobinama izmeñu metala i nemetala. stibophenum, stibofen, organski preparat trovalentnog antimona, uspešan u lečenju kala-azara, oboljenja bilharziasis (schistosomiasis) i granuloma inguinale; oficinalan je prema našoj farmakopeji. stidna kost, stidnjača, v. pubis, os pubis. Sin. preponska kost, preponjača. stidnica, v. vulva. stidnjački zastor, v. hotentotske kecelje. stidnjača, v. pubis, os pubis. stidnjačka vaš, v. Phthirius pubis. stigma (pi. stigmata), (1) mesto, tačka, udubljenje na koži; (2) meñućelijski prostor u endotelu kapilara; (3) karakterističan fizički ili psihički znak koji omogućuje dijagnozu neke bolesti; degenerativne s., uroñene anomalije, kao što su asimetrija lubanje, anomalije usne školjke, zuba, sindaktilija, mucanje, razrokost i si. za koje se mislilo da su znak degeneracije čoveka. stilbazinijum-jodid, anthelmintićko sredstvo protiv askarisa i oksiura. stilbestrol, skraćeno ime za dietilstilbestrol, sintetski derivat stilbena estrogenog dejstva. Stillova bolest, v. bolest. stimulans, podsticajni, nadražajni, koji draži, koji podstiče, sredstvo koje draži ili podstiče funkcije pojedinih organa, npr. pentazol je s. za vazomotorni centar i respiratorni centar. stimulantia, nadražajni lekovi ili sredstva. stimulantna klima, v. klimat. stimulantni klimat, v. klimat.

stimulatori

stimulatori, interdentalni (stom.), drveni kočići slični „čačkalicama", ili šiljati konusi od gume ili plastike. Mogu biti pričvršćeni za dršku četkice za zube. Služe za čišćenje meñuzubnih prostora i masažu desni. Koriste se samo u slučajevima gde za njihovu primenu postoji dovoljno prostora. stimulus, nadražaj, svako sredstvo, radnja ili uticaj koji prouzrokuje funkcionu ili trofičku reakciju nekog nadražljivog tkiva. Svaka promena u okolini žive ćelije ili u samoj ćeliji predstavlja nadražaj za nju. Po svojoj prirodi nadražaji mogu biti: mehanički (npr. pritisak, ubod), termički (npr. niska ili visoka temperatura), hemijski (npr. kiseline ili baze), električni, nervni itd. stipsa, v. alumen. stomak, (grč. stomachos, želudac), v. gaster. stomatitis, zapaljenje sluznice usne duplje kao samostalno oboljenje ili kao simptom nekog opšteg oboljenja; s. allergica, eksudativni tip stomatitisa kao posledica sukoba antigen-antitelo i dejstva medijatora reakcija koji se pri tome oslobañaju. Antigeni su različiti medikamenti, kozmetički preparati, sastojci hrane, materijali za izradu protetskih radova i dr. Na zapaljenoj sluznici mogu se javiti mehurići, a posle njihovog prskanja se stvaraju erozije i ulceracije. Jezik je često zapaljen i jako uvećan, a belesnici se žale na pečenje i bolove u ustima; s. angularis, žvale, zapaljenjski proces praćen stvaranjem naprslina i krusta u uglovima usana usled infekcije patogenim mikroorganizmima ili gljivicama, nedostatka vitamina iz grupe B, stvaranja nabora u uglovima usana i sniženja visine zagrižaja (zbog gubitka ili abrazije zuba, neprikladnih proteznih radova ili starosti), pojačanog lučenja pljuvačke i dr. Sin. angulus infectiosus, perlèche; s. aphthosa, aftozni stomatitis, eksudativno zapaljenje sluznice usta s pojavom plitkih ulceracija koje recidiviraju. Za njihov nastanak okrivljuju se: infekcija (virusna i mikrobska), alergija, lokalne iritacije, psihosomatski faktori, poremećaji u digestivnom trak-

stomatitis tu i endokrinom sistemu, avitaminoze i mnogi drugi faktori. Promene su u vidu jednog ili više plitkih, oštro ograničenih ulkusa, žućkaste boje, pravilnog oblika, ograničenih crvenim prstenom. Traju jednu do dve sedmice i obično zarastaju bez ožiljavanja. Zbog bolova otežavaju govor i žvakanje. Lokalizuju se na različitim mestima sluznice usta, ali nikada na desnima ni na tvrdom nepcu. Sin. aphthae, aphthae simplex; s. bismutica, promene na sluznici usta u hroničnom trovanju buzmutom. Desni su zapaljene, a ivica im je pigmentovana u vidu »bizmutne linije«, koja je sastavljena od sitnih tamnosivih tačaka. Ove linije se stvaraju i na drugim delovima usta. Desni krvare, a katkad su i bolne; s. epidemica, zoonoza, zarazno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s oralnim i ekstraoralnim manifestacijama. Sluznica usta je zapaljena, s mnogobrojnim mehurićima koji brzo prskaju i pretvaraju se u ulkuse. Bolest prolazi sama od sebe za desetak dana. Sin. slinavka, šap*s. erosiva infectiosa, zarazni erozivni stomatitis, na sluznici usta pojavljuju se erozije koje su u početku bolesti male, a zatim se šire i mogu da zahvate veće delove usne duplje. Erozije su prekrivene pseudomembranama; s-, exudativa, zapaljenje sluznice usne duplje s pojavom mehurića ispunjenih serumom. Pošto brzo prskaju, stvaraju se plitki ulkusi; s. gangrenosa, gangrenozno raspadanje tkiva usne duplje s mutilantnim promenama na licu. Javlja se u iznurenih osoba, prvenstveno dece. Na sluznici obraza pojavljuje se mehurić koji brzo prska i pretvara se u ulceraciju. Nasuprot njoj, na koži obraza javlja se tamna mrlja. Tkivo obraza je infiltrisano i u toku nekoliko dana počinje da se raspada, ogolićujući kost i zube, koji se razlabave i ispadaju. Postoji jak zadah. Sin. noma, vodeni rak; s. herpetica, herpesni stomatitis, zapaljenje sluznice usta eksudativnog tipa posle primarne infekcije herpes simplex virusom. Obolevaju najčešće deca do 6. godine života. Desni su zapaljene u celini, a po sluznici usta razbacane su erozije i ul759

s to ma tody ni a

strabismus

loškog fakulteta, okvalifikovana za kusi nastali prskanjem prvobitno stvopraktičan rad u stomatologiji. Specijarenih mehurića. Jezik je često obložen. lističke discipline: dečja i preventivna Regionalne limfne žlezde su uvećane i stomatologija, ortopedija vilica, bolesti bolne. Počinje povišenom telesnom usta i zuba, stomatološka protetika, temperaturom, glavoboljom i malaksaoralna hirurgija i maksilofacijalna hilošću. Usled hipersalivacije i otežane rurgija. Pravo na specijalizaciju se stiče ishrane česta je dehidratacija organizposle jednogodišnjeg obaveznog lekarma. Prolazi za dve sedmice. Terapija je skog staža i položenog stručnog ispita. simptomatska. Sin. gingivo stomatitis herpetica acuta; s. medicamentosa, po- stomatologija, nauka koja se bavi proučavanjem, sprečavanjem, dijagnostikovasledica unošenja antigena (medikamenjem i lečenjem bolesti, povreda i anonata) u organizam preosetljivih osoba, malija zuba, vilica i usta; dečja s., grana bez obzira kojim putem. V. 5. allergica; s. stomatologije koja se bavi proučavamercurialis, promene na sluznici usne njem normalnih i patoloških zbivanja u duplje u hroničnom trovanju živom. organu za žvakanje, profilaksom, ranim Desni su zapaljene, a na njihovoj ivici, otkrivanjem i lečenjem bolesti usta i meñuzubnim papilama i drugim delovizuba u dece. Sin. pedodontia. ma sluznice usta stvaraju se sivozelene ulceracije. Katkad dolazi do ispadanja stomatološki fakultet, visoka škola koja se bavi obrazovnom, naučnom i zdravzuba. Lučenje pljuvačke je pojačano, ali stvenom delatnošću. Studenti drugostese oboleli žale na sušenje usta i metalni pene nastave po diplomiranju stiču naukus. Izraženo je i podrhtavanje usana i ziv »zubni lekar«. Na fakultetu se obajezika; s. nicotina, v. leucoplakia nicotivlja i trećestepena nastava, specijalizana; s. saturnina, saturnizam, promene cija i drugi vidovi usavršavanja zubnih na sluznici usne duplje u toku hroničlekara. nog trovanja olovom. Ivica desni je sivkaste ili plavičaste boje ("olovni rub"). stomatopyrosis, stomatopiroza, osećaj Desni atrofišu, pa se vratovi zuba ogoli- ^ pečenja na sluznici usta. V. glossopyroćuju. Zbog razaranja alveolarnog na- sis. stavka zubi se labave. Cesto je čitava stomodeum, stomodealna duplja, primitivna nosno-usno-ždrelna duplja. sluznica usta zapaljena, a oboleli osećaju peckanje, metalni ukus u ustima i po- Stomoxys calcitrans, v. Musca. jačano lučenje pljuvačke. Sin. olovni stopalo, v. pes. stomatitis; s. toxica, zapaljenje sluznice strabismus, strabizam, razrokost, anomalija u položaju očnih jabučica, u kojoj se usta nastalo kao posledica dejstva toklinija vida jednog oka seče u tački koju sičkih materija, najčešće metaloida i fiksira, dok linija vida drugog oka ima teških metala. V. s. mercurialis, s. saturnepravilan položaj (ispred, iznad, ispod nina, s. bismutica; s. ulceromembranaili izvan fiksirane tačke); s. alternans, cea, zapaljenje sluznice usne duplje i kada postoji naizmenična razrokost, pri krajnika s pojavom ulceracija ispunječemu se razrokost ispoljava na jednom, nih nekrotičkim masama i prekrivenih pa zatim na drugom oku; s. apparens, lažnim membranama (pseudomembraprividna razrokost; s. concomitans, nama). Sin. Vensanova angina, Plautpostoji kada su pokreti razrokog oka Vensanova angina; s. venenata, v. konnormalni, odnosno funkcija očnih mišitaktna alergija, cheilitis venenata. ća je očuvana, tako da razroko oko prati stomatodynia, stomatodinija, osećaj bola pokrete oka koje je u normalnom polona sluznici usta. V. glossopyrosis, stomažaju; s. convergens, kada je razroko topyrosis. oko okrenuto unutra; s. convergens stomatognatni sistem, organi i tkiva koji surso-adductorius, razroko oko je okučestvuju u funkcijama žvakanja, gutarenuto unutra i istovremeno i na gore; nja, govora i percepcije. s. deorsum vergens, razroko oko je okstomatolog, osoba s diplomom Stomato760

T

strabome trija renuto na dole; s. divergens, razroko oko je okrenuto u spoljnu stranu; s. dynamicus s. intermittens s. periodicus, javlja se povremeno, pod odreñenim uslovima; s. latens, v. heterophoria; s. paralvticus, sem anomalije u položaju očiju, postoji i paraliza ili pareza očnih mišića; s. sursum vergens, razroko oko je okrenuto na gore; s« unilateralis, razrokost vezana samo za jedno oko; s. verticalis, kada je očna jabučica pomerena nagore ili nadole. strabometrija, merenje stepena odnosno ugla razrokosti. Vrši sé pomoću strabometra, perimetra, Maddoxovog krsta, sinoftora i drugih specijalnih metoda. Stramonium, v. Folium Stramoniii. strana, v. fades, latus. strangulatio, (1) strangulacija, sprečavanje prolaza kroz neki Šuplji organ spoljnim pritiskom; (2) ugušenje ili zadavljenje zbog onemogućenog prolaza vazduha u pluća; (3) prekid krvotoka u nekom delu tela zbog pritiska na krvne sudove; s. funalis, stezanje vrata zamkom koju aktivno zateže izvesna snaga, usled čega nastaje poremećaj disanja, krvotoka i živčane funkcije* S. f. se može završiti smrću i većinom je ubilačka. strangulacijski ileus, v. ileus. strangulomanija, seksualno uživanje u tobožnjem vešanju erotskog objekta. U takvih bolesnika gledanje stvarnog vešanja dovodi do snažnog orgazma. stratosfera, sloj vazduhâ iznad troposfere, prostire se od 14 do 100 km. Temperatura u prošeku -550C. Nema vodene pare ni oblaka. stremen, stapeš, razvija se iz 2. škržnog luka. streptobacil, naziv za vrste bacila koji se javljaju u vidu ,nizova ili lančića sastavljenih od manjeg ili većeg broja štapića koji su poredani vrhovima jedan uz drugi. Ako posle deljenja dva mlada bacila ostanu zajedno, onda se nazivaju diplobacili, ako ostanu zajedno po više bacila povezanih meñusobno na krajevima u vidu lanca, onda se nazivaju streptobaciIL Streptobacillus moniliformis, brojaničasti streptobacil, uzročnik primarnih

streptokokna oboljenja infekcija pacova i miševa, preko tih životinja infekcija se prenosi na čoveka. Sin. Actinobacillus muris, Haverhillia multiformis, Streptotrbc muris. Streptococcus, streptokoki, gram-pozitivne okrugle ili ovalne klice; grupišu se u kraće ili duže lance (streptos - ogrlica). Prema antigenskoj grañi (R.Lancefield) podcijene su u 15 seroloških grupa. Za čoveka su najpatogenije hemolitičke streptokokne grupe A(96% oboljenja izazvano je streptokokima ove grupe); oboljenje u ljudi izazivaju još streptokokne grupe C,G, i D. Patogenost viridans grupe je relativno mala za čoveka (endocarditis lenta). Enterococcus (Streptococcus grupe D) je normalni stanovnik digestivnog trakta. Kada se nañe van njega može da dovede do različitih patoloških procesa. U ljudi, patogene vrste streptokoka izazivaju oboljenja invazivnog karaktera praćena zapaIjenjskim i gnojnim reakcijama: angine, flegmone, meningitis i spru; posebna oboljenja su šarlah, crveni vetar; oboljenje alergičke prirode; reumatsku groznicu, glomerulonefritis i sterilne sekveIe streptokoknih infekcija. streptodermia, streptodermija, oboljenje kože primarno izazvano streptokokima. streptokinaza, streptodornaza, dva enzima dobivena iz kultura izvesnih sojeva streptokoka, upotrebljavaju se (zajedno) za odstranjivanje zgrušene krvi i fibrinskih, odnosno gnojavih eksudata nastalih usled traume ili zapaljenja. streptokokna oboljenja, predstavljaju veliku grupu vrlo različitih bolesti, koje izazivaju streptokoki. Mogu da obole sve sluznice i tkiva, te ova oboljenja ulaze u domen većeg broja medicinskih disciplina. Streptokokna oboljenja su veoma česta: angina, otitis, šarlah, erizipelas, kožna i respiratorna oboljenja, granulomi zuba i dr. Moguća je senzibilizacija organizma za streptokoke i pojava teških promena na zglobovima, srcu i bubrezima. Zbog toga je od velikog značaja blagovremena dijagnoza ovih oboljenja, odnosno njihova terapija i prevencija. 761

steptolizini streptoUzini, hemolizim koje stvaraju streptokoki. Ima ih dve vrste: hemolizin 0 i S. Streptolizin O je antigene prirode 1 u inficiranom organizmu stimuliše proizvodnju antistreptolizina, koji ima značaja za dijagnozu streptokokne infekcije. streptolizinski titar (ASTO-reakcija), hemolizinska aktivnost streptolizina izražena je u jedinicama u ogledu sa suspenzijom zečjih eritrocita. Streptolizin 0 kvantitativno se vezuje s O-antistreptolizinom, antitelom koje se pojavljuje u serumu osoba inficiranih streptokokima koje stvaraju O-streptolizin. Zdrave osobe imaju ASTO-titar do 200 h.j. Po rast titra javlja se u reumatskoj groznici 1 drugih streptokoknih infekcija. Streptomyces, rod koji se sastoji od pre ko 150 vrsta, koje su gotovo sve saprofitske i veoma raširene u prirodi. Neke vr ste služe za dobivanje antibiotika. Streptomycimim, streptomicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces griseus, jedne vrste aktinomiceta, koja se nalazi u zemlji. Upotrebljava se u prvom redu za lečenje tuberkuloze i tularemije, a može se upotrebiti i za lečenje gonoreje (i nekih drugih infekcija u mokraćnim putevima), nekih streptokoknih infekcija, kuge i dr. stresna policitemija, v. polycythaemia. stress, stres, uticaj raznih spoljašnjih i unutrašnjih činilaca (traume, poroñaj, zračenje, fizički rad, krvarenja, hirurške intervencije, veliki napor itdL) na organizam, koji izaziva njegovu aktivnu odbranu i prilagoñavanje putem reakcije adaptacije. striae, strije, rastezi kože; tanke, prozirne, modroružičaste strije ozbiljno pobuñuju sumnju na Kušingov sindrom. V. syndroma Çushing. striatus, prugast, npr. corpus striatum, prugasto telo, siva masa u hemisferi velikog mozga. strictura, striktura, jaka suženost cevastih organa koja dovodi do poremećaja prolaznosti zjapa; anularna s., prstenasto suženje cevastog organa; funkciona s., v. spazmodična striktura; histerična s., spazmodična striktura koja se viña u 762

stroncij um histeričnim napadima na jednjaku; kontraktilna s., striktura koja može da se proširi, ali koja se ponovo vraća u svoje prvobitno stanje; neprolazna s., suženje koje ne dozvoljava prolaznost bilo kakvom instrumentu; organska s., suženje koje nastaje usled anatomskih promena na kanalu ili oko njega; ožiljna s., striktura koja nastaje usled ožiljka na cevastom organu posle operacije ili traume; spazmodička s., striktura' koja nastaje usled mišićnog spazma na nekom cevastom organu, npr. spazmodički ileus. Sin. funkciona striktura; sraslinska s., nastaje usled trakaste strikture koja zauzdava ili premošćuje cevasti organ prekidajući ili smanjujući prolaznost njegovog lumena. stridor, čujno disanje u vidu šištanja, zviždanja, struganja, nastaje zbog suženja gornjih disajnih puteva; s. congenitaHs, respiracijski šum usled suženja lumena larinksa iz raznih uroñenih razloga (dijafragma larinksa, nedovoljna razvijenost larinksnih hrskavica) ili pritisak timusa na traheju; s. dentium, v. bruxismus; s. laryngis, respiracijski šum koji se stvara u grkljanu usled suženja njegovog zjapa (tumor, flegmona, strano telo itd.). stridorozan, što je u vezi sa stridorom, npr. stridorozno disanje, strikturotom, specijalni nož koji služi za prosecanje nekih striktura. stripper, striper, hirurški instrument koji služi za isecanje vene. Sastoji se od čelične savitljive žice s glavicom ili kolutom za izguljivanje vene najednom kraju i vodičem na njenom drugom kraju. stroboskopija grkljana, posmatranje kretanja glasnica prilikom fonacije s naročitim ureñajem koji isprekidano osvetljava grkljan, a sinhrono s tonom koji pregledano lice proizvodi u grlu. Usled takve sinhronizacije posmatraču izgleda da se glasnice kreću usporenom kretnjom koja dopušta analizu pokreta. stroncijum radioaktivni, (89Sr i 90Sr) nastaje pri nuklearnoj eksploziji; vrlo su opasni, naročito 90Sr, jer se usled dugog veka zadržava u kostima i emituje beta-

Strongyloides stercolaris zrake čije dejstvo izaziva radijaciona oboljenja u organizmu. Strongyloides stercoralis (Nematoda), parazitni crv koji živi u tankom crevu čoveka. Ženka polaže jaja iz kojih odmah izlaze larve, te se sa stolicom izbacuju napolje. Od njih postaju u spoljnoj sredini ili infektivne larve ili odrasli mužjaci i ženke, koji se oploñavaju i Ženke nose jaja koja ponovo daju infektivni larve ili nove mužjake i ženke. Infektivne larve prodiru u novog domaćina sa zagañenom hranom i vodom ili kroz kožu, pa putem krvotoka, pluća, bronha, dušnika i jednjaka dospevaju u tanko crevo, gde od njih postaju ženke. strongyloidosis, strongiloidoza, oboljenje koje izaziva parazit Strongyloides stercoralis. Ispoljava se povremenim prolivima s digestivnim poremećajima i zapaljenjem tankog creva. strongylosis, strongiloza, infekcija parazitima roda Strongylus (Nematoda). Strophanthidin, strofantidin, genin glikozida strofantina. Strophanthinutn, strofântin, raniji naziv za glikozide koji âtë nalaze u semenu afričkih biljaka roda Štrophanthus (S. Kombe, S. gratus, S. hispiduš) i kori drveta Acocanthera Ouabaio. Danas se, češće, nazivaju strofantozidima. V. Strophanthosidum K, Ouabainum; S.G. v. Ouabainurnl S*K, v. S.K. Strophanthosidum K, strofantozid K, očišćena smesa glikozida Iz iemena biljke Strophanthus. Kombé, Amorfan praiak, gorka ukusa, dosta se teško rastvara ü vodi* Deluje kardiotonično slično glikozidima digitâliiâ, ali mu dejstvo brže nastupa i kraće traje od dejstva glikozida digitalisa. Daje se samo intravenski. Sin. Strophathinum K, amorfni strofantin, Prema našoj farmakopeji oficinalni su ouabain (Ouabainum) i strofantozid K (Strophanthosidum K). Strophanthus gratus, jedna od vrsta strofantusa. Sadrži glikozid g-strofantin, koji se upotrebljava kao kardiotoničko sredstvo. V. Ouabainum; S. Kombé, vrsta strofantusa iz čijeg se semena dobiva k-strofantin. V. Strophanthosidum K. Strophantosidum G, v. Ouabainum.

struma strophulus, strofulus, dermatoza ranog detinjstva; javlja se u naletima i traje više meseci ili godina. Karakteriše se naglom pojavom i brzom regresijom urtikarne osnove, na kojoj se stvaraju crvenkaste, tvrde papule, veličine sočiva, koje se održavaju desetak dana, neki put s mehurićima u centru. Postoji jak svrab, usled čega nastaju ekskorijacije na promenama. Najčešći uzrok su ujedi insekata. Sin. urticaria chronica infantum. strukturalizam, psihološka škola (Wundt) koja proučava svesno iskustvo i u njemu elementarne sastavne delove, osećaje, osećanja, slike sećanja. strukturni geni, geni koji upravljaju molekulnom strukturom proteina i prema tome i enzima. Više strukturnih gena bliskih jedni drugima čine specifičnu sekvencu čija je funkcija da stvara mRNK transkripcijom njihove sopstvene sekvence DNK. struma, (1) nezapaljenjsko povećanje žlezda s unutrašnjim lučenjem; (2) obično se pod s. podrazumeva povećanje tireoideje, gušavosti, »guša«. Povećanje štitaste žlezde često se javlja endemijski, naročito u planinskim krajevima (endemijska gušavost) istovremeno s endemijskim kretenizmom. Etiologija gušavosti nije još definitivno razjašnjena. Meñu mnogobrojnim teorijama najbolje se sve do danas održala teorija o nedostatku joda u vodi za piće; s. aberrans, povećanje akcesorne tireoideje; s. adenomatosa, čvorovi adenoma u tireoideji; s. Basedowi, parenhimatozna s. s papilarnom proliferacijom epitela meškova i skupinama limfoidnih ćelija. Nalazi se u Bazedovljevoj bolesti; s. basedowificata, bazedovifikovana s., s. koja dobiva karaktere Bazedovljeve s. (npr. koloidna guša s pojavom Bazedovljeve bolesti); s. calculosa predstavlja kalcifikovanu s.; s. colloides, koloidna s., vrlo čest oblik povećanja tireoideje kao posledica proširenja meškova i nagomilavanja koloida u njima; s. cystica, cistična s., pojava cista u povećanoj tereoideji, obično u koloidnoj; s. endemiča, endemijska s., parenhimatozna ili 763

strumectomia koloidna s. koja se pojavljuje endemijski; s. endothoracica, intratorakalna s., s. koja se nalazi retrostérnalno ili retroklavikularno. Ako potiče od istmusa štitaste žlezde, nalazi se ispred traheje i krvnih sudova, a ako potiče od jednog od njenih režnjeva, obuhvata krvne sudove i zavlači se iza njih; s. epidemica, epidemijska s., koja se razvija u vidu epidemije u kasarnama i internatima, verovatno zbog nestašice joda u vodi za piće ili zbog specifične reakcije; s. fibrosa, fibrozna s., s. u kojoj povećanje dolazi zbog prisustva umnoženog vezivnog tkiva u tireoideji; s. follicularis, v. parenchymatosa; s. intercarotica, sin. paraganglioma intercaroticum; s. lipomatosa suprarenalis, v. hypernephroma; s. lymphatica, s. u lica s timusnolimfatičnom konstitucijom; s. lymphomatosa, Hashimotoova bolest, istovremeno povećanje limfocitnog tkiva pored pojave fib rože i atrofičkih promena u štitastoj žlezdi; s. maligna, karcinom tireoideje; s. nodosa, v. 5. adenomatosa; s. parenchymatosa, parenhimatozna s., povećanje tireoideje koje je prouzrokovano umnožavanjer"; epitela i meškor va, koji sadrže vrlo malu količinu koloida. Moguća je bazedovifikacija; s. piramidalis, povećanje piramidnog režnja tireoideje; s. pituitaria, hipofizna s., povećanje (hiperplazija, adenom) hipofize; s. retrosternalis, strumozno povećanje tireoideje, koja se podvlači pod grudnu kost; s. vasculosa, vaskulozna s., povećanje tireoideje usled umnoženja i proširenja krvnih sudova. strumectomia, strumektomija, operacija kojom se odstranjuje veći deo štitaste žlezde u gušavosti ili hipertireozi; s. totališ, odstranjivanje ćele štitaste žlezde u malignim tumorima ove žlezde. V. strumectomia. strumiprivus, strumiprivan, ono što je posledica uklanjanja štitaste žlezde, npr. cachexia strumipriva, myxoedema, tetania strumipriva. strumitis, zapaljenje strume (v. tamo), obično negnojnog karaktera. strunaste vezice (chordae tendineae) potiču s vrhova papilarnih mišića, pa se 764

subduralni prostor pripajaju za obod opnastih zalistaka srca (valvulae cuspidales). Strychnini nitras, strihnin-nitrat Deluje nadražajno na centralni nervni sistem, naročito na njegovu refleksnu razdražIjivost. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. Danas se retko upotrebljava (uglavnom u akutnom trovanju barbituratima). Strychninum, strihnin, jedan od alkaloida iz semena biljke Strychnos mix vomica (Loganiaceae). Upotrebljava se, najčešće, u obliku nitrata (Strychnini nitras). stub, v. columna, Sturge-Weber-Krabbeov sindrom, v. syndroma. stvaranje »kapa«, v. »kapa« formacije. stvaranje rozeta, v. rozeta. sub-, u slož. označava da je nešto ispod, blizu, skoro ili umereno, npr. sublingualis, podjezični; subfebrilis, supfebrilan, umereno febrilan; subtropicalis, skoro tropski. subaciditas, subaciditet, v. hypoaciditas ventriculi. subakutni sklerotišući leukoencefalitis, (SSLE, sin. panencephalitis Pette-Doring i Dowsonov inkluzioni encefalitis). Teško zapaljenje mozga verovatno izazvano sporim dejstvom virusa morbila. V. spori virusi. subalpska klima, v. klimat. subarahnoidni prostor, v. cavum subarachnoidale. subclavian steal syndrome (engl.), v. syndrome. subclavicularis, supklavikularan, potključnjačni, koji se nalazi ispod ključnjače. subclavius, potključnjačni, npr. a. subclavia, potključnjačna arterija. subconjunctivalis, supkonjunktivalan, ispod konjunktive (injekcija, krvavljenje i dr.). subcorticalis, supkortikalan, potkorni; (1) koji se odnosi na delove ispod kore nekog organa; (2) koji se odnosi na delove ispod moždane kore. subduralni prostor, cavum subdurale, prostor izmeñu tvrde i paučinaste moždanice.

subendokarñni infarkt miokarda subendokarñni infarkt miokarda, v. infarctus myocardii. subicterus, subikterus, vrlo slabo izražena žutica, koja se najbolje vidi na sklerama i mekom nepcu. sublimacija, (1) supstitucija zadovoljenja polnog nagona drugim ciljevima; (2) direktan prelaz iz čvrstog u gasno agregatno stanje, npr. jod koji je čvrst pri zagrevanju se pretvara u jodnu paru koja hlañenjem ponovo prelazi u čvrsto stanje. sublimat, 'Hydrargyri chloridum, merkurihlorid, hlorid dvovalentne žive, Hydrargyrum bichloratum corrosivum; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se, u obliku rastvora, za dezinfekciju ruku. subluxatio, subluksacija, nepotpuno iščašenje u kome zglobni okrajci delimično ostaju u kontaktu; s. articulationis tempo romandibularis, subluksacija donjoviličnog zgloba, nepotpuna dislokacija ovog zgloba; s. lentis, poremećaj položaja sočiva, kada je zonularni aparat sočiva delimično pokidan. Prednja komora je nejednake dubine, dužica podrhtava pri pokretima oka (iridodonesis). Uzroci: tupa povreda, uroñena slabost ili degenerativne promene zonularnog aparata. V. iridodonesis. submandibularis, koji leži ispod donje vilice. submaxillaris, koji leži ispod gornje vilice. suboccipitalis, subokcipitalan, potpotiIjačan, npr. n. suboccipitalis, potpotiIjačni nerv. subokcipitalna injekcija, v. injekcija. subokcipitalna punkeija, v. punctio suboccipitalis. subperiostalan, ispod pokosnice (periosta). subperitonealis, subperitonealan, potperitonealni, koji se nalazi ispod zidnog lista trbušne maramice (peritoneum). Subperitonealni prostor male karlice nalazi se izmeñu zidnog lista peritoneuma i poda male karlice. subphrenicus, subfreničan, potprečažni, npr. recessus subphrenicus, potprečažni špag. subpleuralis, subpleuralan, podmaramič-

sudamina ni, koji se nalazi ispod zidnog listića plućne maramice (pleura), npr. subpleuralni prostor, prostor koji se nalazi izmeñu zidnog lista plućne maramice i prečage. subretinalan, položen ispod retine, izmeñu retina i horioideje. substantia, supstancija, supstanca, tvar, u herniji izraz koji označava poseban vid materije. Supstancija može biti sastavljena iz raznorodnih atoma (HzO, NHs itd.) i istorodnih atoma (O2, Os, Sb itd.); s. alba, bela masa mozga i kičmene moždine, sastoji se od produžetaka nervnih ćelija; s. corticalis ili cortex, kora; s. corticalis renis ili cortex renis, kora bubrega, deo bubrega ispod fibrozne čahure i izmeñu Malpighijevih piramida (srž bubrega); s. eburnea, v. dentinum; s. grisea, siva supstancija mozga i kičmene moždine, sastoji se od nervnih i neuroglijskih ćelija; s. medullaris ili medulla, srž; s. medullaris renis ili medulla renis, srž bubrega, sastoji se od Malpighijevih piramida, čiji su vrhovi uvučeni u bubrežne čašice; s. ossea dentis, v. cementum. substernalis, supsternalan, podgrudnjački, koji se nalazi ispod grudne kosti, npr. supsternalni bol, karakterističan za stenokardiju. subtotalis, suptotalan, nepotpun. V. iotaUs. subungualis, subungvalan, podnokatni, koji se nalazi ispod nokatne ploče. Succinylsulfathiazol, sukcinil-sulfatiazol, sulfonamidski preparat u koga je u sulfonamidsku grupu uveden tiazolski prsten, a u aminogrupu ostatak ćilibarne kiseline. Malo se resorbuje iz creva, te služi u lečenju crevnih infekcija. succulentus, sukulentan, sočan, oznaka za tkiva koja sadrže više tečnosti nego što obično imaju. succussio Hippocratis, čujno zapljuskivanje metalnog prizvuka, čuje se prilikom potresa grudnog koša u bolesnika, koji u pleurskoj duplji imaju tečnost i gas (hydropneumothorax, pyopneumothorax). sudamina, supkornealni mehurići izvodnih kanalića znojnih žlezda, koji sadrže 765

Sudeckova atrofija znoj; nastaje usled naglog lučenja znoja u izvesnim febrilnim stanjima ili hipertermiji. Promene su kratkotrajne, a završavaju se perutanjem. Sudeckova atrofija, v. atrofija. sudor, znoj, znojenje, bistra tečnost svojstvena mirisa, slana ukusa, koju luče znojne žlezde. Normalno, znoj je alkalne reakcije, ali, pomešan s lojem koji luče lojne žlezde, on je kiseo. Znoj sadrži natrijum-hlorida, holesterola, masti i masnih kiselina, i tragove belančevina, ureje i drugih jedinjenja. sudorifera (remedia), sredstva koja prouzrokuju znojenje. Sin. diaphoretica. sudovnjača, v. chorioidea. suffusio, sufuzija, krvni podliv, infiltracija krvlju rastresitog tkiva koje se nalazi ispod neke slobodne površine; s. cutis, krvni podliv kože; s. mucosae, krvni podliv serozne opne. Pod sufuzijom podrazumeva se obiman podliv. V. sugillatio. sugestibilnost, podložnost sugestiji. V. sugestija. sugestija, pojava da se misli, donošenje zaključaka, odluka, vršenje radnji KsI. nameću samom sebi (autosugestija) ili drugome (heterosugestija) recima ili drugim pogodnim postupcima (isključujući komandovanje) bez ikakvog prethodnog obrazloženja, rasuñivanja i kritike. V. hypnosis. sugestivna terapija, v. therapia. suicida, samoubica, osoba koja je izvršila samoubistvo ili je pokušala da ga izvrši. V. suicidium. suicidium, suicid, samoubistvo, svojevoljno oduzimanje života samom sebi. Ponekad može biti izraz naročitih naklonosti ili čak duševnih poremećaja: tentamen suicidii, pokušaj samoubistva. sujedac, v. comedo. sulcus, žleb, npr. sulcus costae, žleb rebra; s. gingivalis, gingivalni sulkus, žleb oko zuba ograničen sa špoljne strane unutrašnjim epitelom slobodne gingive, a s unutrašnje strane površinom zuba. Dno mu čini koronarni kraj epitelnog pripoja. Dubina gingivalnog sulkusa iznosi prosečno oko 2 mm, a može da varira od O do 6 mm. V. džep, gingivalni; s. 766

Sulfamethoxypyridazinum gingivodentalis, v. sulcus gingivalis; s. subtarsalis, žleb na tarzusu gornjeg kapka u kome se najčešće zadržavaju strana tela. Sulfacetamidum, sulfacetamid, sulfonamidski preparat u čiju je sulfonamidsku grupu uveden ostatak sirćetne kiseline. Upotrebljava se u lečenju infekcija mokraćnih puteva. Prema našoj farmakopeji oficinalan je sulfacetamid-natrijum (Sulfacetamid-Natrium), koji se upotrebljava u obliku kapi za oči. Sulfadiazinum, sulfadiazin, sulfonamidski preparat, u čijoj je sulfohamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen pirimidinskim prstenom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfadimethoxinum (sulfadimetoksin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta a sporo eliminiše preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfadimidinum (sulfadimidin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše bubrezima. Sulfafurazolum (sulfafurazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfaguanidinum, sulfaguanidin, sulfonamidski preparat u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen guanidinom. Slabo se resorbuje iz creva, te se upotrebljava za lečenje crevnih infekcija (na primer, bacilarne dizenterije). ' Sulfamerazinum, sulfamerazin, jedan od sulfonamidskih preparata u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen metil-piridinom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sulfamethazinum, sulfametazin, sulfonamidski preparat u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen dimetil-pirimidinom. Sulfamethoxypyridazinum (sulfametoksipiridazin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta, a sporo eliminiše preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji.

sulfamidi sulfamidi, v. sulfonamidi. sulfamilon, sulfonamid, samo za lokalnu primenu. sulfanil-amid, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše preko bubrega. sulfanilurejski derivati, raznorodna hemijska jedinjenja kojima je zajedničko svojstvo da potiču od sulfanilureje (hemijska karakteristika im je -SO2NH-CO-NH-), a s obzirom da smanjuju povišene vrednosti glikoze u krvi (v. glycaemia), koriste se vrlo široko kao lekovi u lečenju šećerne bolesti (v. tamo), v. i antidijabetik. Sulfaphenazolum (sulfafenazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo izlučuje preko bubrega; oficinalan je prema našoj farmakopeji. sulfapirazin, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminiše preko bubrega. Sulfapyridinum, sulfapiridin, jedan od sulfonamidskih preparata u čijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen piridinskim prstenom. Danas je, praktično, napušten. Sulfathiazolum, sulfatiazol, sulfonamidski preparat u čiju je sulfonamidsku grupu uveden tiazolski prsten. Danas je, praktično, napušten. sulfati, soli sumporne kiseline, H2SO4. Mogu biti kiseli, kao što je natrijum-bisulfat ili natrijum-hidrogen-sulfat, NaHSO4, i neutralni, kao što je natrijum sulfat, Na2SO4. sulfhaemoglobinaemia, sulfhemoglobinemija, prisustvo sulfhemoglobina u krvi. sulfhemoglobin, degradacioni proizvod hemoglobina nastao dejstvom sumporvodonika na hemoglobin. sulfhidrilna grupa, jednovalentna grupa -SH izvedena iz HzS, analogna je hidroksilnoj grupi. Jedinjenja sa sulfhidrilnom grupom imaju redukcione sposobnosti i ulaze u sastav biološki važnih redoks--sistema (npr. cistein-cistin, oksidovani i redukovani glutation itd.).

sulfonamidi sulfidi, jedinjenja metala i sumpora, soli vodonik-sulfida ili sumpor-vodonika ili sumpor-vodonične kiseline, npr fern sulfid, gvozdje (ID-sulfid FeS. Nalaze se u prirodi kao rude. sulfin-pirazon, jaka organska kiselina sprečava reapsorpciju mokraćne kiseli' ne u bubrežnim kanalićima; upotreblia vaše u lečenju gihta (ali ne u fazi akut l nih napada). sulfiti, soli sumporaste kiseline H2SO3 Mogu biti kiseli, kao stoje natriium hi' sulfit, NaHSO3, i neutralni, kaoTo ie J natrijum-sulfit, Na2SOa. sulfizoksazol, sinonim za sulfafurazol (v v tamo). sulfizomidin, sulfonamid koji se brzo re sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli miniše preko bubrega. sulfonamidi, grupa hemioterapijskih sredstava koji u svom sastavu imaiu benzinski prsten sa sulfonamidskom grupom (-S02NH2) u para-položab prema amino-grupi (-NH2), i u koji^ je jedan vodonik iz sulfonamidske grupe zamenjen nekom grupom (npr tia zolskom, pirimidinskom, guan'idin skom), a u nekima je i vodonik u amino grupi zamenjen (npr., ostatkom ćilibar ne kiseline). Sulfonamidi deluju bakte riostatično na razne patogene klice (streptokoki, gonokoki, meningokoki pneumokoki, stafilokoki, bacili dizente' rije, Pasteurella pestis, kolibacil Fried landerov bacil, Ducreyjev bacil, virusi trahoma i lymphogranuloma i još neki mikroorganizmi), zbog čega se upotreb ljavaju u lečenju infekcija izazvanih ovim klicama. Ponekad, ovi preparati mogu izazvati i toksičke pojave (cijanozu, albummuriju, hematuriju, anuriju hemohtičku anemiju, agranulocitozu' muku, povraćanje, vrtoglavicu, ospe na koži i dr.). U grupi sulfonamida spadaiusulfanilamid, sulfapiridin, sulfatiazol' sulfadiazin, sulfamerazin, sulfametazin' sulfaguanidin, sukcinil-sulfatiazol fta' lilsulfatiazol, sulfacetamid, sulfizoksa zol, sulfapiridin, sulfizomidin, sulfadi metoksin, sulfametoksipiridazin, a unekoliko i sulfamilon.

767

sulfoni

sumpor-vodonik

sulfoni, sredstva za lečenje lepre. sumanutost, bolesno duševno stanje neke sulfur, S., sumpor, hemijski element, neosobe koje se odlikuje prisustvom sumetal, žuto, čvrsto telo. Važan bioelemanutih ideja. ment Njegova jedinjenja igraju vrlo važ- sumpor, v. sulfur. nu ulogu u praktičkom životu. Sumpor sumpor-dioksid, jedinjenje sumpora i kije kao takav indiferentan za organizam, seonika sastava SOa, bezbojan gas, oštali u crevima i na koži prelazi u vodonik-rog mirisa. Obezbojava biljne boje. Posulfid ili alkalne sulfide koji lokalno staje u toku gorenja sumpora na vazdudraže. Tako, sumpor deluje kao blago hu. S vodom daje sumporastu kiselinu. laksantno sredstvo jer vodonik-sulfid, Stvara se i sagorevanjem sumpora iz fokoji se u crevima stvara od sumpora, silnog goriva: nafte, uglja, mazuta, koji podstiče peristaltičke pokrete. Spolja ga sadrže od 0,5 do 11%. Nalazi se u vazduhu industrijskih naselja i za'vreme lose upotrebljava u obliku masti (obično ženja u ostalim. Oseća se u koncentraciji s nekom alkalnom supstancijom) kao 3-5 mg/m3, najčešći je zagañivač vazparaziticid u šugi (jer nastali alkalni sulduha, oštećuje respiratorni sistem, pri fidi rastvaraju opne parazita i njegovih resorpciji deluje depresivno na ćelijski jaja) i u seboroičkim promenama na metabolizam, dozvoljene granice su koži; S. depuratum, isprani sumpor iz 0,15 mg/m3. koga su odstranjene primese arsena. Upotrebljava se uglavnom kao blago sumporenje, najstarija metoda za uništavanje razne gamadi, insekata i raznovrlaksantno sredstvo (nalazi se u sastavu snih štetočina, naročito pacova. Pri Pulvis Glycyrrhizae compositus), ali i sumporenju se stvara gas sumpor-diokspolja, protiv šuge i seboroičkih oboljesid, koji dejstvuje sigurno insekticidno. nja; S. praecipitatum, staloženi sumSumporenje se sprovodi paljenjem por, sumporno mleko. Služi za izradu sumpornog cveta, pri čemu se stvara Unguentum sulfuris alcalinum, koji se gas SOz ili upotrebom čistog bezvodnog upotrebljava u lečenju šuge. Sulfur i tečnog S02 komprimovanog u gvozdepraecipitatum se upotrebljava u oblikiT nim bombama. suspenzije u ulju intramuskularno u nespecifičnom lečenju raznih hronič- sumporna kiselina, v. Acidum sulfuricum. nih bolesti (reumatizam zglobova, ad- sumporni cvet, v. Sulfur sublimatum. neksitisa i dr.). Sin. Lac sulfuris; S. sub- sumporno mleko, v. Sulfur praecipitatum. limatum, sublimovani sumpor, sum- sumporovite vode, v. voda. porni cvet. Služi za izradu S. depura- sumpor-vodonik, jedinjenje sumpora i vodonika, HaS, otrovan, bezbojan gas, tum, a upotrebljava se i umesto ovoga, svojstvenog mirisa (na pokvarena jaja) ali samo spolja, u dermatologiji. Sin. samo pri malim koncentracijama. U veFlores sulfuris. ćim koncentracijama parališe receptorsumanute ideje, pogrešne misli, shvatane ćelije olfaktornog živca u nosu te nja, pojmovi, nastali na bolestan način i izostaje svojstven miris, što je od osobikoji se ne mogu ispraviti ubeñivanjem i tog značaja u mnogobrojnim trovanjilogikom. (Bolesnik se bori za pobedu ma. Dobija se delovanjem kiselina na sumanute ideje, za razliku od prisilne sulfide rastvorljive u kiselinama. Sreće ideje protivu koje se bori uviñajući njese pri mnogim tehnološkim procesima, nu besmislenost). V. sumanutost; kataa trovanja su najčešća pri prečišćavanju timna s. i., sumanuta ideja nastala kao jakih mineralnih kiselina u toku preciposledica jedne jedine efektivno snažno pitovanja zlata i bakra iz rastvora FhS, obojene misli ili predstave (kompleksa). prerade raznih jedinjenja koja sadrže V. sintimna s. L; sintimna s. i., sumanusumpora (npr. barijum-sulfata), u heta misao nastala pod uplivom raspolomijskim operacijama u kojima se kiseliženja koje vlada obolelim. Npr., melannama deluje na metale koji sadrže sumholičar pesimistički prima i objektivno pora, u izdvajanju bakra od nikla i kovesele stvari. 768

sumračno slepilo balta, u prečišćavanju arsena i bronzovanju, pri rektifikaciji sirove nafte koja sadrži sumpora, u toku fabrikacije veštačke svile i dr. Ima ga u gradskoj kanalizaciji, isparava iz voda šećerana, pivara, fabrika lepka i mastiksa i iz voda fabrika za preradu kože. Neprečišćen acetilen može ga sadržavati u većim količinama. Javlja se naročito u rudnicima uglja pri truljenju drveta i drugih organskih materija. U tekstilnoj industriji opisana su trovanja pri bojenju i štampanju sumpornim bojama. Moguća su trovanja i pri preradi gume, papira i filmova. Dejstvo mu je na organizam: u manjim koncentracijama lokalno (iritativno) a u većim opšte (toksičko). Rastvori sumpor-vodonika mogu na koži izazvati crvenilo i razne ekcematozne prornene s papulama i vezikulama, a katkad i gnojna oboljenja kože. Dejstvo mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfata, koji nastaju na sluznicama, odakle se resorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s gvožñem (citohromoksidaze), te otežava disanje tkiva. Akutna trovanja su najčešće praćena znacima: teškim glavoboljama, nesvesticama, velikom malaksalošću praćenom hladnim znojem, miozom, odnosno midrijazom, zatim, gañenjem, povraćanjem, kolikom, psihomotornim nemirom, ponekad s halucinacijama. Grčevi i koma često se završavaju letalno. Subakutni oblik je najčešći oblik trovanja. U njemu se svi navedeni znaci akutnog trovanja, osim kome i kolapsa, javljaju u blažem obliku. Može doći do plućnog edema. Hronična trovanja se od mnogih osporavaJu-sumračno slepilo, v. hemeralopia. sumračno stanje, stanje izmenjene svesti pri kome je ona jako sužena. Obično je praćeno strahom, naglo nastaje i naglo prestaje. Sumračno stanje se najčešće viña u epilepsiji. sunčanje, v. therapia. superaciditas, superaciditet, v. hyperaciditas ventriculi. supercilium, obrva, veña. Kožno-mišićno ispupčenje iznad gornjeg kapka, obraslo kratkim veñnim dlakama. 49 Medicinski leksikon

suppositoria anali a superextensio, superekstenzija, prekomerno opruženje, prekomerno istezanje. superfetatio, superfetacija, ponovno oploñenje. Oploñenje više jaja u različito vreme iz različitih ovulacionih perioda. superfoecundatio, superfekundacija, oploñenje (pri odvojenim seksualnim aktima) više jaja koja sazru i bivaju izbačena iz jajnika za vreme jedne ovulacije. superimpregnacija, impregnacija s više spermatozoida, kada u jaje u toku procesa oploñenja prodre više spermatozoida. superinfectio, superinfekcija, ponovna infekcija nekom novom inokulacijom istog prouzrokovača, koji je u nje već izazvao odgovarajuću bolest, ili infekcija klicama rezistentnim na antimikrobs-ku terapiju, primenjenu u infekciji koja već postoji. superior, gornji, npr. margo superior, gornja ivica. superpositio, superpozicija, položaj preko ili iznad nečeg drugog, pokrivanje. supfebrilna temperatura, v. febris. supinacija, v. supinatio. supinatio, supinacija, izvrtanje upolje podlaktice ili stopala. U supinaciji podlaktice radijus i ulna su paralelni. U supinaciji stopala ono se oslanja na spoljnu ivicu, a taban je okrenut unutra. supinator, izvrtač, musculus supinator, mišić izvrtač. supkapsularan, položen ispod čahure kristalnog sočiva. supkonjunktivalna injekcija, v. injekcija. suppositoria analia, crevni (analn!) čepići, čvrsti lekoviti preparati koničnog oblika, dugi 2-4 cm, široki 1-1,5 cm, a teški 1-3 grama. Kao osnovna masa ,služe Oleum Cacao, polietilenglikoli, hidrirana vegetabilna ulja i polusintetski spojevi koji sadrže mešavinu monoglicerida i diglicerida. U ovu osnovnu masu dodaju se lekovi. Stavljaju se u čmar; s. haemorrhoidalia, crevni čepići koji se upotrebljavaju protiv šuljeva i obično sadrže neke adstringentne i antiseptičke supstancije; s. vaginalia, v. globuli vaginales, vagitoria.

769

suppositorium

suppositorium, supozitorijum, čepići. Prema našoj farmakopeji supozitorije su lekoviti preparati komičnog, kuglastog, jajastog ili valjkastog oblika, koji služe za uvlačenje u otvore tela (čmar, vagina, nos ili uho). Na običnoj temperaturi su čvrste, a na telesnoj temperaturi se tope. Supozitorije se izdaju uvijene u voštanu hartiju, a one koje sadrže neku higroskopnu supstanciju, uvijene u staniol; pre upotrebe treba skinuti voštanu hartiju odnosno staniol. V. suppositoria analia, vagitoria, globuli vaginales. suppressio, supresija, (med.) potiskivanje, naglo zaustavljanje neke fiziološke funkcije. U psihoanalizi znači potiskivanje neke želje, nagona ili misli. suppuratio, supuracija, gnojenje, zagnojavanje, inflamatorni proces u kome se stvara gnoj; aseptic ka s., gnojni zapaIjenjski proces koji nije izazvan bakterijama, već sterilnim hemijskim materijama (terpentinsko ulje, petroleum itd.). V. abscessus, fiksacioni apsces. suppurativus, supurativan, gnojan, zagnojen. supra, predmetak koji u složenicama oz^ načuje daje nešto iznad, npr. musculus supraspinatus, nadgrebeni mišić. suprakondilni prelom, v. prelom. supraorbitalis, supraorbitalan, npr. margo supraorbitalis, gornja ivica orbite. suprarenalis, suprarenalan, nadbubrežni, npr. glandula suprarenalis, 'nadbubrežna žlezda. supraspinatus, nadgrebeni, npr. fossa supraspinata, nadgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. supraventrikulska tahikardija, v. tachicardia. supremus (superl.), najviši, najgornji, npr. linea nuchae suprema, najviša potiljačna linija. supresija, u genetici, obnavljanje izgubljene genske funkcije, ponovnom pojavom mutacije na tom ili nekom drugom genu. V. intragenska i intergenska supresija. supresijska mutacija, v. intergenska supresija. 770

sutura

supresorne ćelije, subpopulacija T-limfocita koja ima supresornu ulogu u imunim reakcijama. Nedostatak supresornih ćelija može da bude uzrok autoimunih oboljenja. supstancija, v. substantia. supstancija P., polipeptid, najpre ekstrahovan iz mozga, docnije i iz creva. U mozgu je nañen najviše u hipotalamusu i u bazalnim ganglijama. Još nije potpuno razjašnjena fiziološka uloga supstancije P. Ne služi kao lek. supstitucija, zamenjivanje, supstituciona reakcija u herniji jeste reakcija u kojoj se u jednom jedinjenju jedan ili više atoma jednog elementa zamene atomima nekog drugog elementa. Npr. delovanjém hlora Cb na metan CH4 dolazi do zamene vodonikovog atoma hlorom: 4+І2=І+1. suptarzalan, položen ispod tarzusa očnog kapka. supuracija, v. suppuratio. suramin, sredstvo za lečenje tripanozomijaza. surditas, težak ili potpun gubitak sluha. surdomutitas, gluvonemost, nesposobnost govora koja je nastala usled teške nagluvosti ili gluvoće. Ako je gluvoća nastala rano u životu deteta, ono nije moglo da nauči da govori. Ako je nastala pre sedme godine života, dete zaboravlja govor, te postaje gluvonémo iako je znalo da govori pre nastupa gluvoće. suspensorium, suspenžorijum, ovesni zavoj za podizanje jednog dela tela; s. mammae, zavoj kojim se podiže dojka; s. scroti, naročito napravljena kesa kojom se pridržavaju mošnice u podignutom položaju. sutura, šav; (anat.) nepokretan spoj kostiju omogućen tankim slojem vezivnog tkiva; (hir.) šav kojim hirurg spaja razdvojene delove tkiva i organa iglama. Vrste šava: 1) pojedinačni ili čvorni šav; 2) produženi šav: obični šav, šav u obliku duvankese (Doyenov šav); 3) šav za kožu metalnim kopčama; 4) šav za rasterećenje u većim defektima pomoću metalnih pločica. Princip šava u operativnim ranama je da se pojedini slojevi šiju posebno (muskulatura, fascija, koža) ili

suvo radno polje po spratovima; Carrelova s., spajanje krajeva presečene arterije šavom koji izvraća zid arterije i time priljubljuje endotel uz endotel; Halstedova s., produžni šav koji spaja ivice rane provlačenjem konca ispod epiderma; Lembertova s., šav koji zahvata samo serozu creva; matracna s., produžni šav u kome konac ne prelazi preko ivica rane; odložena primarna s. rane, šav mehanički izazvane rane najkasnije 3-6 dana posle njenog nastanka; primenjuje se u slučajevima u kojima nije mogao, bilo iz kog razloga, da se primeni primarni šav rane; pozna s.s.r. vrši se posle 15-20 dana i zahteva prethodno isecanje ožiljnog tkiva u rani i podsecanje i mobilizaciju kože; primarna s. rane, šav mehanički izazvane rane, kojim se spajaju ivice rane. Vrši se po pravilu prvih osam sati od nastanka rane, rede kasnije, ukoliko se nije razvila infekcija rane. Neophodan uslov za p.š. jeste primarna obrada rane. Operativne rane u aseptičkim operacijama zatvaraju se primarnim šavom; Schmiedenova s., produžni šav creva, u kome konac stalno prolazi iz lumena creva u polje zahvatajući i uvrćući sve slojeve zida creva; sekundarna s. rane: rana s.s.r. se primenjuje 5-15 dana od nastanka rane, kada je ova neinficirana i ispunjena svežim granulacijama. suvo radno polje, (stom.) predeo usne šupljine iz koga je maksimalno odstranjena pljuvačka i sprečen njen pristup. Postiže se valjcima od celuloze, aspiratorom za pljuvačku, držačima za jezik, duvaljkom za vazduh i koferdamom. Suxamethonii chloridum (sukcinil-holin, suksametonijum-hlorid), relaksant* no sredstvo, prouzrokuje paralizu skeletnih mišića, neuromiŠićnoj depresiji prethodi prolazna faza stimulacije. suzavci, kratkotrajniji bojni otrovi nadražujućeg dejstva na oči: izazivaju pečenje, refleksne pokrete odbrane itd. i time smanjuju borbenu sposobnost ljudstva; najvažniji su: hlor-pikrin, brombenzil-cijanid i hloracetofenon. Zaštita: gas-maska; prva pomoć: udaljenje iz zatrovane atmosfere; pri jakom 49*

svest zapaljenju rožnjače daje se 2°/o-ni rastvor sode bikarbone ili borne kiseline. suzna bradavica, v. caruncula lacrimalis. suzna kesica (saccus lacrimalis), (embr,) postaje 3. meseca od suzno-nosne vrpce. suzna kost, parna kost lica, v. os (lacrimaIe). suzna žlezda, odvodni suzni putevi i orbita s njenim sadržajem. Spada u pomoćne organe čula vida. Smeštena je u jamici na gornjem zidu očne duplje, spolja i iznad očne jabučice. Luči suze koje vlaže vežnjaču; (embr.) stvaraju se kao puni celularni uvrati vežnjače u spoljašnjem uglu oka, na mestu gde ona prelazi na očnu jabučicu u 3. mesecu kao šuplja cev. Histogenski proces se dovršava po roñenju, oko 3. meseca. Već oko 5. meseca počinju da se razvijaju i pomoćne suzne žlezde: Krauzeove i Wolfringove žlezde. suženje, v. užina, isthmus. svajnfurtsko zelenilo, smeša kupri-acetata i kupri-meta-arsenita, vrlo otrovna zelena boja. »sve ili ništa« zakon, zakon po kome se ponašaju izvesna tkiva u organizmu a odnosi se na reakcije koje nastaju pri delovanju draži različitog intenziteta. Po ovom zakonu svaka draž koja je prešla prag kod srčanog mišića dovodi do maksimalne kontrakcije, kao što i osobine akcionog potencijala ne zavise od intenziteta nadražaja koji ih izaziva već od strukturnih i funkcionalnih specifičnosti ćelije. sveobuhvatnost, načelo u organizaciji zdravstvene zaštite koje podrazumeva da mere zdravstvene zaštite obuhvataju najpre zdravo stanovništvo i «njegovu okolinu, a zatim bolesti i poremećaje u svim fazama razvoja, u pojedinca i meñu grupama stanovništva. Mere se odnose na unapreñenje i očuvanje zdravlja, na zaštitu od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno lečenje i rehabilitaciju. svest, psihička funkcija koja osigurava odnos psihičke ličnosti prema sopstvenoj delatnosti, aktivisanju ili inhibiciji rada, kao i prema promeni stanja raspolože771

svetlaci

sympathectomia

nja i osigurava davanje računa o svemu što se zbiva u ličnosti i van nje. svetlaci, fosfeni, subjektivno viñenje munje, varnice, svetlih krugova i si., koji ne nastaju odgovarajućim nadražajem perceptornog aparata mrežnjače svetlosnim zracima, već im je mehanizam nastanka različit. Mogu biti neprijatni. Izazivaju ih: pritisak na očnu jabučicu, električna struja, napor akomodacije. Nastaju usled oboljenja mrežnjače. V. photopsia. Sin. fosfeni. svetlost, vrsta zračne energije; deo elektromagnetskog spektra koji je vidljiv zato što draži mrežnjaču našeg oka; obrtanje ravni polarizovane svetlosti, pojava koju pokazuju neka optički aktivna jedinjenja, a koja se sastoji u tome što se ravan u kojoj se vrše oscilacije polarizovane svetlosti posle izlaska iz optički aktivnog tela ne poklapa s ravni u kojoj su se vršile oscilacije pre ulaska u optičku aktivnu supstanciju, već s ovom čini izvestan ugao, koji se zove ugao obrtanja. Obrtanje po svom smeru može biti ulevo ili udesno i prema tome se za supstancije koje obrću ulevo kaže da su levogirne (označava se ispred formule znakom -), a za supstancije koje obrću udesno (oznaka +) da su dekstrogirne; polarizacija s., podešavanje da svetlosni zraci vibriraju samo u jednoj ravni, upravnoj na pravac prostiranja; polarizovana s., svetlost čiji talasi osciluju u jednoj jedinoj ravni, koja se poklapa s pravcem prostiranja svetlosti.

Svetska

zdravstvena

organizacija

(WHO - engleski, OMS - francuski), organizacija osnovana na meñunarodnoj konferenciji Ujedinjenih nacija jula 1946. god. na predlog Brazila i Kine sa ciljem da se putem jedinstvene i univerzalne zdravstvene organizacije uspostavi što tešnja saradnja meñu narodima na zajedničkom delovanju na polju unapreñenja i očuvanja zdravlja stanovništva čitavog sveta. Prvu skupštinu SZO je održala 24. juna 1948. god. a predsednik ovog prvog značajnog zasedanja bio je Jugosloven profesor socijalne medicine dr Andrija Štampar. 772

svitnjak, leñna vrpca, notohorda, osovinska vrpca koja se izdvaja izvratom endoblasta gastrule. Njena pojava je vrlo rana i njeno uobličavanje prethodi uobličavanju svih drugih organa. Ona se proteže od srednjeg mozga do repnog kraja. U početku je valjkastog oblika i nalazi se ispred nervnog stabla, pozadi crevnog kanala, izmeñu somita. Odmah po izdvajanju odeva se u mezoderm. Kad kičmeni stub počne da se segmentuje, svitnjak dobija brojaničast izgled. U predelu trupaca budućih pršljenova zadržava izgled valjkaste vrpce, ali na mestu meñupršljenskih koturova zadebljava u čvorove. Pri kraju 8. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: njegovi istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okoštavanja pršljenskog trupca, dok njegovi čvorovi ostaju u meñupršljenskim koturovima. Često se tragovi svitnjaka održavaju i u odraslog (nuclei pulposi).

Swannova operacija, v. operacija. Swensonova operacija, v. operacija. sycosis, sikoza, zapaljenje folikula dlaka i njihove okoline u kome dolazi, slivanjem infiltrata, do obrazovanja kvrgastih tvorevina; sikoza može biti prouzrokovana kokima, s. coccogenes, ili gljivicama, s. parasitaria. symblepharon, simblefaron, srašćenje dva oštećena lista vežnjače koji leže jedan prema drugom (conjunctiva tarsi i conjunctiva bulbi). Nastaju pri hemijskoj povredi, opekotini, difteriji i trahomu. Posledica je skraćenje konjunktivne vrećice; s. anterius, kada postoji srašćenje u vidu mosta ispod koga prolazi sonda; s. posterius, forniks je skraćen; s. totale, oba lista vežnjače srasla ćelom površinom. V. corneosymblepharon. sympathectomia, simpatektomija, isecanje delova simpatikusnih vlakana i stabala; periarterijska s., (Lericheova operacija); odstranjivanje adventicije arterije, a s njom i simpatikusnih vlakana u dužini od 8 do 9 cm; simpatikusna gangliektomija, odstranjivanje simpatikusnih ganglija, najčešće slabinskih ganglija, zvezdaste ganglije (ganglion

sympathicoblastoma stellatum) i drugog s trećim dorzalnim ganglionom. Simpatektomija i simpatikusna gangliektomija obično se vrši u nekim oboljenjima arterija u cilju da se na ovima izazove dilatacija i bolje proticanje krvi. Simpatikusna gangliektomija se vrši i u svrhu lečenja hipertenzije (Smithwickova operacija). sympathicoblastoma, simpatikoblastom, maligni neuroblastom nadbubrežne žlezde. Veoma maligna neoplazma koja se isključivo javlja u odojčadi i male dece i to u meduli nadbubrežne žlezde. Neoplazma je grañena od sitnih ćelija sličnih limfocitima koje stvaraju grupice u vidu rozeta. Razlikuje se od simpatogonioma nešto većim stepenom zrelosti ćelija, kao i ponekad prisustvom ganglijske ćelije i feohromocita. Brzo daje metastaze i dovodi do smrti. sympathicolytica (remedia), simpatikolitička sredstva, sredstva koja koče organe (efektore) inervisane adrenergičkim nervima. V. adrenergički blokatori. sympathicomimetica (remedia), simpatikomimetici, sredstva koja stimulišu organe (efektore) inervisane adrenergičkim nervima. sympathogönioma, simpatikogoniom, veoma maligna neoplazma nadbubrežne žlezde koja se stvara još u intrauterinom vremenu fetusa ili u dojenačkom periodu. Veoma rano daje metastaze, a grañena je od sitnih ćelija sličnih limfocitima koje se redaju ponekad u vidu rozeta. Ne stvara fibrile. symphalangia, simfalangija, uroñena sraslost susednih krajeva falanga prsta. symphyseotomia, simfizeotomija, sečenje stidnog mosta, akušerska operacija koja ima za cilj da proširi karlicu za vreme poroñaja. Primenjuje se pri suženosti karlice manjeg stepeha. Karlica, odnosno njen pravi promer, produžava se za oko l cm. Upotreba ove metode danas je vrlo ograničena. symphysiorrhaphia, simfiziorafija, zašivanje razdvojene simfize. symphysis, simfiza, (1) fibrozno-hrskavičavi nepokretni zglob; (2) sraslost visceralnog i parijetalnog lista neke serozne opne; s. ossium pubis, preponska sim-

synchisis corporis vitrei fiza, hrskavični zglob izmeñu preponskih kostiju; s. pericardii, sraslost visceralnog i parijetalnog lista perikarda. symptoma, simptom, svako subjektivno ili objektivno ispoljavanje bolesti, odstupanje od normalnog u funkciji, izgledu ili osećanju; indukovani s., s. izazvan ili pojačan nekim lekom, vežbom i si., često hotimično u dijagnostičke svrhe; kardinalni s., kapitalni s., glavni s., s. koji preovlañuje u slici neke bolesti ili s. koji je od najvećeg značaja za upoznavanje prirode neke bolesti; objektivni s., s. koje ne zapaža samo bolesnik (npr. bol, muka, vrtoglavica) nego i posmatrač (egzantem, otok itd.); naziva se i znakom. V. syndroma, znak; patognomni s., toliko karakterističan s. neke bolesti da bez sumnje omogućava njenu dijagnozu, npr. hidrofobija u besnilu. V. znak. synalbumin, sinalbumin, hemijska materija koja deluje antagonistički prema insulinu (v. tamo), a danas postoje ozbiljne pretpostavke da sinalbumin odgovara B-lancu insulina. synapsis, (1) sinapsa, spajanje homolognih hromosoma u toku mejoze. V. „crossing-over", (engl.) chiasma; (2) spoj izmeñu aksona jedne i dendrita odnosno tela druge nervne ćelije ili završetaka motornog nervnog vlakna i mišića (nervno-mišićna sinapsa) i pored toga što su oni razdvojeni sinaptičkom pukotinom. Prenošenje kroz s. može biti električno kod sljubljenih sinapsi električno i hemijsko ali u većini slučajeva je isključivo hemijsko i sastoji se u tome što materija koja se izlučuje na završecima razdraženog presinaptičkog neurona (ekscitacyski transmiter) dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona na koji se vrši prenošenje razdraženja. synarthrosis, sinartroza, nepokretljiv zglob. synblepharon, sinblefaron, v. symblepharon. synchisis corporis vitrei, sinhiza staklastog tela, razvodnjavanje staklastog tela, koje se javlja u starijih osoba. Taloženje izvesnih materija čini da se ono subjektivno vidi kao "mouches volantes" (v. 773

syncope mouches volantes); s. alba» ntvea, masivna pojava beličastih ili veoma sjajnih pahuljica i zvezdica, koje se vide oftalmoskopom. Veoma malo smetaju. Javljaju se skoro uvek samo na jednom oku. Sastavljene su od soli kalcijuma; s. scintillans, krupnije, žućkaste, svetlucave pahuljice kristala holesterola. syncope, sinkopa, gubitak svesti usled prolaznog smanjenja krvotoka u mozgu, prouzrokovan zastojem srca ili padom arterijskog pritiska. syncytioma, sinciciom, benigna invazija sincicijuma u endometrijumu, što može da izazove krvarenje i mešanje s malignom invazijom. Maligna invazija ne iščezava za razliku od invazije u sinciciomu koja po pravilu iščezava. syndactylia, sindaktilija, uroñena sraslost prstiju ruku i nogu; dvostruka s., sindaktilija izmeñu tri susedna prsta; kompletna s., sindaktilija u kojoj sraslost izmeñu prstiju zahvata ćelu dužinu prsta; komplikovana s., sindaktilija u kojoj su meñu sobom srasle kosti ili nokti; parcijalna s., sindaktilija u kojoj su prsti delimično srasli, a ne ćelom svojom dužinom; prosta s., sindaktilija^ u kojoj postoji samo sraslost kože meñu prstima; trostruka s., sindaktilija u kojoj su spojena četiri prsta. syndectomia, v. peridectomia. syndesmologia, sindesmologija, deo anatomije koji proučava zglobove, sin. arthrologia. syndesmosis, sindesmoza, vezivni spoj ili zglob dve kosti koje se ne dodiruju, već su spojene snažnim vezama. syndroma, sindrom, grupa simptoma koji u zajednici označavaju neko patološko stanje; Achard-Thiersov s., pojava šećerne bolesti (v. tamo) u žena s izraženom maljavošću brade (»šećerna bolest bradatih žena«); Adams-Stockesov s., napadi gubitka' svesti, praćeni epileptiformnim grčevima i vrlo usporenim pulsom (25-35 u min.); napadi traju nekoliko minuta, a posledica su totalnog srčanog bloka; Adiev s., ispoljava se pupilotonijom, nedostatkom patelarnog i Ahilovog tetivnog refleksa. Nedostatak je uglavnom uroñen. Uzrok je nepoznat; 774

syndroma s. adreno geni tale, adrenogenitalni sindrom, zbirni termin za patološke pojave koje se odlikuju povišenim lučenjem androgena (v. tamo) kore nadbubrežnih žlezda, a koje su, obično, uroñene i ispoIjavaju se pseudohermafroditizmom (v. pseudohermaphroditismus) i hirzutizam (v. hirsutismus) u devojčica (često već uočljivo pri roñenju), a preranim seksualnim razvojem u dečaka (uočljivo obično posle 3. ili 4. godine života); s. Albright, Olbrajtov sindrom, asimetrična bolest kosti s fibrozno-cističkim promenama, pojačanom pigmentacijom kože i preranom polnom zrelošću (v. pubertas praecox); Axenfeldov s., v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis; Babinski-Nageotteov s., v. hemibulbarni s.; Barraguer-Simondsov s., ginoidna ugojenost: hipostenička, hipometabolička, hipohidropektička, praćena poremećajima vensko-limfnog opticaja, pošteñena dijabetesa, pretežno lokalizovana u donjem delu tela, dok gornji deo ostaje mršav; s. Behçet, erythema exudativum multiforme s patološkim promenama u ustima, na konjunktivi i polnim organima istovremeno. U ustima se javljaju ulceracije slične aftama. Sin. morbus Behçet. V. erythema exudativum multiforme; Bremerov s., tzv. status dysraphicus, stanje rñavo sraslih normalnih »šavova« (rhaphe) u organizmu, niz znakova koji govore za rñavo srašćivanje šupljih organa u toku embrionalnog života. Najteži oblik bi bio siringomijelija. U Bremerov sindrom spadaju različite anomalije u zatvaranju kičmenog kanala, sternuma, nebaca itd.; Brown-Sequardov s., sindrom koji je posledica polupresecanja kičmene moždine. Sastoji se od spastične oduzetosti noge (ugašenosti dubokog senzibiliteta) na strani same lezije. Na suprotnoj strani tela smanjen je ili potpuno ugašen senzibilitet za bol i temperaturu. Brown-Sequardov sindrom se javlja najčešće posle ranjavanja kičmene moždine ili usled pritiska nekog vanmoždinskog tumora iznad desetog torakalnog segmenta (Th X); Brunsov s., iznenadni nastup jake glavobolje, ukočenog vrata,

syndroma vrtoglavice i povraćanja pri nagloj promeni položaja glave u slučaju pokretnog cisticerkusa u IV komori; BudñChiarijev s., začepljenje hepatičnih vena, većinom nepoznatog porekla, ili neoplazmama, cirozom jetre, sistemskim infekcijama, trombozama u toku policitemije, ili drugih bolesti krvi s trombocitozom. U akutnom obliku vrlo jak bol u podrebarju, naglo povećane jetre, masivni ascites, najčešće smrtni ishod. Hronični oblik ima duži tok i blaže simptome i znake; s. Burnett, v. syndroma »mile alcalic«; ChauffardStillov s., poliartritis, praćen povišenom temperaturom, povećanjem slezine, otokom limfnih žlezda u osoba inficiranih nehumanim bacilom tuberkuloze; Chediak-Higashijev s., hronična, progresivna, vrlo teška bolest u koje postoje sistemska histiocitna infiltracija mnogih organa, pancitopenija, albinizam i velike inkluzije (džinovski lizosomi) u leukocitima. Bolesnici su skloni malignim limfomima; s. ChiariFrommel, pojava amenoreje s galaktorejom (v. galactorrhoea), često praćena gojaznošću (v. tamo), niskim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i estrogena (v. oestrogeni)', Connov s., primarni aldosteronizam (v. aldosteronismus), najčešće nastaje usled adenoma glomerulske zone nadbubrežne žlezde, a odlikuje se u prvom redu, povišenjem arterijskog pritiska s odgovarajućim posledicama; Costenov s., spontani bolovi u uhu, pojačani prilikom žvakanja, uz normalan otoskopski nalaz. Nastaje usled nejednakog pritiska vilica prilikom žvakanja hrane na desnoj i na levoj strani i to je u vezi s nepravilnostima zuba, što dovodi do preopterećenosti jednog od dva zgloba donje vilice; Courvoisije-rov s., veliko, opipljivo povećanje žučne kesice, opstruktivna žutica i aholična stolica u karcinomu glave pankreasa ili Vaterove ampule; Crigler-Najjarov s., nasledni porodični nehemolizni oblik žutice, izazvane deficitom enzima glikuronil-transferaze u jetri. Bolest se pre-v nosi recesivnim autosomnim genom. Zbog velikih količina slobodnog biliru-

syndroma bina u krvi postoje kernikterus i teške promene u centralnom nervnom sistemu. Sin. hyperbilirubinaemia congenitalis; crush-s., pojava edema, oligurije i drugih znakova bubrežne insuficijencije sve do razvoja uremije u bolesnika koji je doživeo velike povrede, naročito velike mišićne mase; CruveilhierBaumgartenov sindrom, v. cirrhosis hepatis; Cushingov s., patološko stanje prouzrokovano hiperfunkcijom kore nadbubrežnih žlezda praćeno karakterističnom kliničkom slikom pri čemu uzroci mogu biti hiperplazija, adenom, karcinom, morbus Gushing (v. tamo), paraneoplastički sindrom (v. syndroma paraneoplasticum) ili jatrogeni činioci; defibrinationis s., sindrom defibrinacije, s. u kojeg krv ne može da se koaguliše zbog vrlo izražene hipofibrinogenemije, zbog diseminovane intravaskulne koagulacije (DIK), poznate i kao koagulopatija zbog potrošnje, ili zbog izražene fibrinolize (fibrinogenolize). V. fibrinolysis, coagulatio; Del Castillo v s., sklerozantna degeneracija semenotvornih cevčica ortogonadotropinskog karaktera; Dercumov s., sindrom koji nastaje kada hiperanabolizam zahvati skoro isključivo masno tkivo, te se ono u mnogo većoj meri nagomilava u predelima gde se i normalno nagomilava u žene. To dovodi do bolnog celulitisa i do stvaranja grizlica gnjata. Muskulatura je slabije razvijena. Arterijski pritisak je normalan, dok se izvestan stepen zastoja ispoljava u vensko-limmom toku. Obolela osoba nije pretežno jesna; lako se zamara. Sin. ginoidna gojaznost; s. Down, poremećaj razvitka usled hromosomne aberacije. Kranio-facio-oralni simptomi: lubanja je u celini manja od normalne, bimaksilarna mikrognatija, nepravilna smena zuba, mikrodoncija, hipodoncijai često nepravilan oblik sekutića i očnjaka. Sin. trisomija 21, mongoloidismus; Duane-Stilling-Turkov s., retrakcija očne jabučice u orbitu s istovremenim spuštanjem gornjeg kapka i pokušajem adukcije očne jabučice, pri čemu se ona kreće gore-dole. Abdukcija je takoñe ograničena, pri pokušaju dp775

syndroma laži do širenja kapačnog otvora. Obično se javlja jednostrano, rede obostrano. Uzrok je uroñen poremećaj ,u inervaciji očnih mišića; s. dvsenteriae, sindrom dizenterije, dizenter ički sindrom, grupa infektivnih, parazitarnih i lokalnih oboljenja kolona u kojima se javlja veći broj stolica dnevno sa sluzi, pa i krvi. infektivna oboljenja: dizenterija, salmoneloza, koli-infekcije, crevni antraks, enteroviroze. Parazitarna oboljenja: trihiuriaza i tropska malarija u prvom napadu. Lokalna oboljenja: ulcerozni kolitis, invaginacija u male dece, akutni abdomen usled perforacije ili krvarenja, neoplazme kolona i vanmaterična trudnoća. U oboljenju akutnog abdomena, presudni značaj imaju brza dijagnoza i terapija; Eaton-Lambertov s., miasteniformna slabost mišića u toku oboljenja od sitnoćelijskog karcinoma bronha; Ehlers-Danlosov s., nasledni sindrom pri kojem postoje preterana pokretljivost zglobova, velika rastegljivost kože s teškim zarašćivanjem rana i slabom otpornošću kapilara, koja je povod za krvarenja. Nasleñuje se autosomno dominantno. Sin. cutis laxa, cutis elasti-^ ča, Danlosov sindrom; ekstrapiramidni s., skup znakova oštećenja tzv. ekstrapiramidnog sistema koji se sastoji od poremaćaja mišićnog tonusa, koordinacije pokreta, ravnoteže i tzv. izražajnih pokreta (mimike, ispoljavanja afekta). Mogu se razlikovati dva glavna ekstrapiramidna sindroma: (1) hepertonično-hipokinetički, u kome uz opštu ukočenost muskulature (rigor) dolazi do oskudnosti mimičkih i drugih izražajnih pokreta (hipomimija ili potpuna anemija, akinezija) usled oštećenja jezgra globusa palidusa i substantiae nigrae i (2) hipotonično-hiperkinetički sindrom u kome se pored teške hipotonije mišića javljaju brzi nehotični pokreti (v. chorea minor, chorea chronica). Ovaj sindrom nastaje usled lezije prugastog tela; Fanconijev s., nasledna bolest koja se prenosi autosomnim recesivnim genom, loše prognoze, u koje postoje pancitopenija, hipoplazija kostne srži i mrke mrlje na koži, zbog taloženja melanina, 776

syndroma i mnoge druge uroñene nenormalnosti. Sin. panmyelopathia constitutionalis infantilis, pancytopenia congenitalis; Feltyjev s., istovremena pojava reumatoidnog artritisa, splenomegalije, leukopenije, pigmentacije kože na donjim ekstremitetima, kao i drugih znakova hipersplenizma; s. fissurae orbitalis superior, nastaje kada je isključivo zahvaćeno područje ove fisure kroz koju prolaze prva grana trogranog živca i svi živci za očne mišiće. Javlja se egzoftalmus, miosis, a kasnije može da preñe u sindrom vrha orbite uz pojavu atrofije vidnog živca i ispada u vidnom polju; s. Franceschetti, v. dysostosis mandibulofacialis; Fröhlichov s., izrazita gojaznost (v. tamo), naročito trupa i natkolenica, s hipogonadizmom (v. hipogonadismus) nižim rastom, često s glavoboljama a ponekad i s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis); u praksi, verovatno redi nego što se misli; Gailliardov s., dekstrokardija nastala zbog povlačenja pluća i pleure udesno; Gaisböckov s., prisustvo labilne arterijske hipertenzije, gojaznosti, relativne eritrocitoze, povišenog hematokrita, u kojeg ne postoji povećanje mase eritrocita, leukocita i trombocita, nego smanjenje zapremine plazme. Poznat i kao stresna policitemija. V. erythrocytosis; Gardnerov s., porodična polipoza kolona sa sklonošću ka zloćudnoj metaplaziji, prekobrojnim zubima, fibroznom displazijom lubanje, osteomima i cistama lojnih žlezda; GardnerDiamondov s., hemoragijski sindrom u vidu kožne purpure zbog autoeritrocitne preosetljivosti. Javlja se skoro isključivo u žena; gastrokardijalni s., u kome su želudačne tegobe ppsledica funkcionih poremećaja kardiovaskularnog sistema; Goodpastureov s., glomerulonefritis udružen sa hemoptizijom, fatalnog toka, koji se javlja skoro isključivo u mladih muških osoba; počinje plućnom infekcijom, plućnim infiltratima, hemoptizijom, anemijom, a potom znacima oboljenja bubrega (hematurija, proteinurija, hipertenzija i azotemija); G o pa l on o v s . , s k u p s im p tom a

syndroma izazvanih hroničnim pothranjivanjem, a naročito deficitom riboflavina; gornje šuplje vene s., edem lica, vrata i gornjih ekstremiteta sa izraženom cijanozom, zbog povišenog venskog pritiska izazvanog pritiskom na gornju šuplju venu, najčešće povećanim limfnim žlezdama sredogruña, zbog metastaza karcinoma pluća u njima; Gradenigov s., obuhvata trijadu: gnojni otitis, periokularni bolovi i paraliza odmicača. Označava postojanje petrozitisa. V. petrositis; Gronblad-Strandbergov s.> sistemsko oboljenje elastičnog tkiva (v. pseudoxanthoma elasticum) u kome se na očnom dnu često nalaze pruge slične krvnim sudovima (eng. v. angioid streaks)', Hamman-Richov s., difuzna fibroza zida alveola pluća s progresivnim povećanjem dispneje, koja dovodi do smrti zbog anoksije i insuficijencije desnog srca; Heerfordov s., bilateralni uveitis, parotitis pa i dakrioadenitis. Rede se javlja keratitis, episkleritis, papilitis i pareze očnih mišića. Sin. uveoparotitis; hemibulbarni s., nastaje usled zapušavanja pršljenske arterije s jedne strane. Spada u tzv. ukrštene sindrome moždanog stabla. Na strani lezije: cerebralni znaci (lateropulzija, hemiasinergija, poremećaji statike, dismetrija, adijadohokineza i glasne žice s oduzetošću sterokleudomastoidnog mišića i eventualno jezika. Na suprotnoj strani: hemiplegija bez zahvaćenosti lica s hemianestezijom disociranog tipa. Sin. Babinski-Nageoteov s.; hemoliznouremijski s., retka pojava, nepoznate etiologije, koja se dešava skoro isključivo u dece u prvoj godini života, izazvana rasejanom intravaskulnom koagulacijom u mikrocirkulaciji bubrega, s intravaskulnom hemolizom i akutnom insuficijencijom bubrega; hiperventilacijski s., emocijski poremećaj u kojeg duboko i brzo disanje, izazvano izbuñenjem, izaziva pomućenost svesti, zbunjenost i grčeve, zbog respiracijske alkaloze; Homerov s., čine ga ptosis, miosis i enophthalmus. Nastaje usled paralize n. simpatikusa; Horner-

syndroma Claude-Bernardov s., spuštenost gornjeg kapka, suženost ženice, upadnost očne jabučice u očnu duplju (enophthalmus). Izuzetno povećanje temperature sa smanjenjem ili potpunim prestankom lučenja znoja na odgovarajućoj strani lica; Hutchinson-Gilfordov s., v. progeria; infektivni s., skup ustaljenih simptoma na početku infektivnog oboljenja: temperatura, glavobolja, malaksalost, mialgija, apatija, poremećaj sna i gubitak apetita. Ove tegobe bolesnika se javljaju kao nespecifični odgovor organizma na dejstvo patogenog agensa i ukazuju da je opšte stanje pacijenta psihički i fizički izmenjeno; KaIlmannov s., hipogonadizam (v. hypogonadismus) sa, najčešće, smanjenim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i izraženim poremećajima, najčešće s nedostatkom osećaja mirisa; Kannerov s., v. autizam, rani dečijL Psihički poremaćaj u najranijem detinjstvu sa primarnom potpunom nesposobnošću razvoja bilo kakve veze s majkom i drugim ljudima. V. schizophrenia, dečja; kareinoidni s., odlikuje se povremenim cijanoznim crvenilom koje počinje na koži lica, širi se na trup i ekstremitete s pojavom pletore ili cijanoze, hiperperistaltike i proliva, napadom sličnim astmi i srčanim simptomima usled promena na trikuspidnim zaliscima i zaliscima pulmonalne arterije. Ovi napadi, koji traju minutima i danima, praćeni su vodenastim prolivima, napadima grčenja dušnika, naglim padom krvnog pritiska, edemom i ascitesom. Ovi su znaci izazvani raznim kateholaminima koje luči karcinoidni tumor. Sindrom se javlja u nekim vrstama karcinoidnih neoplazmi s metastazama čije tkivo stvara i luči serotonin; kardiocerebralni s., čest istovremeni poremećaj u krvotoku kroz koronarne i moždane krVne sudove u aterosklerozi; karpusnog tunela s., (eng. carpal tunnel s.) zbir simptoma izazvanih kompresijom nervusa medianusa u karpusnom tunelu; ispoljava se bolom, pečenjem ili parestezijom u prstima i u šaci, koji se često prostiru i na podlakat; Kartagenerov s., nasledna 777

syndroma bolest u koje postoje dekstrokardija (si tus inversus), bronhiektazija i sinuzitis; Kasabach-Merrittov s., sindrom koji se javlja u male dece, u kome postoje ve liki hemangiomi u koži i u slezini, trombocitopenijska purpura i hipofibrinogenemija; Kimmelstiel-Wilsonov s., interkapilarna glomeruloskleroza, degenerativna komplikacija u bubrezima u šećernoj bolesti u kojoj postoje proteinurija, nefrotski edem, hipertenzija, bubrežna insuficijencija i. retinopatija; Klinfelterov s., sindrom hipergonadotropinskog hipogonadizma muškarca karakterizovan obostranom atrofijom semenika s očuvanom meñuprostornom žlezdom, azoospermijom u mokra ći, i prisustvom Barrovog tela (bar-pozitivan), evnuhoidnim izgledom kostura, ginekomastijom, oskudnom dlakavošću, visokim glasom, gojaznošću kukova, nedovoljnom erekcijom i smanjenim polnim prohtevom; Korsakovljev s., duševni poremećaj koji se odlikuje gu bitkom upamćivanja. Pseudoreminiscencije i konfabulacije popunjavaju praznine u sećanju. Javlja se u hroničnom alkoholizmu (tada obično zajedno s polineuritisom, te otuda i naziv za ovaj sindrom polineurotička psihoza), zatim u arteriosklerozi mozga i senilnoj de menciji; Laurence-Moon-BardetBiedl-Ricaldonijev s., v. diencefaloretinalna degeneracija; Lericheov s., sin drom prouzrokovan opstrukcijom zavr šnog dela aorte koji se manifestuje u muškaraca zamorom bedara, lista, im potencijom, odsustvom pulsa butne ar terije i često hladnoćom i bledilom do njeg ekstremiteta; Lernerov s., alopecija, onihoza, vitiligo; Libman-Sacksov s., sin. Libman-Sacksov endokarditis, verukozni endokarditis udružen sa sis temskim eritemskim lupusom; Lobstein van ñer Hoeve, sindrom plavih sklera, praćen prelomom kostiju (osteopsathyrosis) i gluvoćom zbog pore mećaja unutrašnjeg uva; Löfflerov s., prolazna infiltracija plućnog tkiva s eozinofilnim granulocitima i istovreme nim apsolutnim povećanjem eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi. Sin. 778

syndroma Löfflerova eozinofilija; Löfgrenov s., primarni tuberkulozni kompleks na plućima udružen s nodoznim eritemom; likvorni s., obuhvata sve promene likvora u toku meningitisa: brzina isticanja likvora, boja, broj ćelija, nivo belančevina, šećera i hlorida; luka aorte s., v. Takayasu bolest; Lutembacherov s., uroñena srčana mana; ispoljava se znacima defekta pretkomorske pregrade, mitralne stenoze i insuficijencije desnog srca. Sin. Lutembacherova bolest, kompleks; s. malabsorbtionis, sindrom loše apsorpcije, skup bolesti u kojih postoji manje ili više poremećena apsorpcija hranljivih sastojaka u tankom črevu, praćena velikim gubljenjem tih sastojaka stolicom. Loša apsorpcija može biti posledica: (1) lošeg varenja hrane (intralumenski uzrok), zbog pankreasne insuficijencije, opstruktivne žutice i dr.; (2) nenormalnosti sluznice (celijačna bolest) ili (3) opstruktivnih promena u limfnim sudovima. V. glutenska enteropatija, sindrom sprua, celijačna bolest; Marchesanijev s., v. ectopia lends; Marfanov s., arahnodaktilija, obostrana ektopija očnih sočiva, mlitavost zglobova, isturenost gornje vilice i atrofija donje vilice; Marie-StriimpelIov s.f oblik reumatoidnog artritisa koji zahvata kičmeni stub, sistemsko oboljenje nepoznate etiologije. Najčešće se javlja u mlañih muškaraca, ispoljava se bolovima i ukočenošću u kičmenom stubu, kao posledica zapaljenjskog oboljenja sakroilijačnih, meñupršljenskih i rebarno-kičmenih zglobova, s okoštavanjern i ankilozom meñupršljenskih zglobova, što se ispoljava potpunom ukočenošću kičmenog stuba i grudnog koša. Sin. Bechterewljeva bolest, rheumatoid spondylitis; Mauriacov s., gojaznost ograničena na lice u vidu „punog meseca'1, s hepatomegalijom i infantilonanizmom (mladi dijabetičari); Meigsov s., ginekološko oboljenje ikoje ima kliničko trojstvo: čvrst tumor jajnika, ascites i hidrotoraks. Meigsov s. se najčešće razvija kao pleuropulmonalno oboljenje s kašljem i otežanim disanjem i s hidrotoraksom. Ascites se zapaža

syndroma kasnije, kad doñe dö povećanja obima trbuha, anoreksije i naglog mršavljenja. Od ginekoloških simptoma mogu postojati amenoreja ili metroragija. Tumor jajnika ostaje dugo vreme nezapažen. Nekada se palpira tek po evakuaciji ascitesa, kao tumor koji pliva u vodi, a najčešće se konstatuje pri eksplorativnoj laparotomiji. Leći se samo hirurški. Ukoliko se ne operiše, ovaj sindrom vodi progresivnoj kaheksiji i fatalnom ishodu. Hirurška intervencija, koja se sastoji u jednostavnom odstranjivanju tumora jajnika, dovodi i u bolesnica s vrlo teškim opštim stanjem, za koje se misli da su obölele od inoperabilnog karcinoma u abdomenu s plućnim metastazama, do iščezavanja ascitesa i hidrotoraksa i potpunog izlečenja. Zbog otežane diferencijalne dijagnoze (tuberkuloznog peritonitisa, ciroze jetre, insuficijencije srca i abdominalnih tumora) dijagnpza Meigsovog sindroma se može postaviti jedino ako se ima u vidu njegovo trojstvo simptoma; »melitusni s.«, pojava karakteristična za šećernu bolest (v. tamo): pojačano mokrenje (v. polyuriä), pojačano žeñanje (v. polydipsia), pojačan apetit uz mršavljenje (v. polyphagia); Melkersson-Rosenthalov s., sastoji se od trojstva simptoma: cheilitis granulomatosa (stalni otok gornje ili obeju usana), lingua plicata (ili glossitis granulomat/osa) i pareza facijalisa. Ovom se trojstvu pridružuju katkad granulacije na tvrdom nepcu (uranitis), otok sluznice obraza (pareiitis) i desni (macrulia);; meningealni s., skup svih kliničkih manifestacija koje nastaju zbog povećanog intrakranijalnog pritiska. U početku meningitisa bolesnik se žali na jaku glavobolju i povraćanje. Vrlo brzo se jave meningealni znaci: ukočen vrat, znak Kerniga, znaci Bružinskog, meningealni položaj i dr. U odojčadi se javlja napeta fontanela; Mickuliczev s., opšte ime za obostrano (simetrično) povećanje pljuvačnih i suznih žlezda u raznim bolestima, kao što su leukemija, tuberkuloza i sarkoidoza; mijeloproliferativni s., zajedničko ime za grupu bolesti koje imaju mnogo za-

syndroma jedničkih kliničkih i hematoloških osobina i koje mogu preći jedna u drugu, a koje nastaju bujanjem (proliferacijom) jedne ili više ćelijskih loza kostne srži. U njih se ubrajaju: hronična granulocitna leukemija, policitemija rubra vera, idiopatska mijelofibroza, esencijalna hemoragijska trombocitemija i eritremijska mijeloza; milk-alkali s., (eng.), sindrom izazvan uzimanjem velikih količina mleka i anticidnih sredstava koja se apsorbuju u crevu, u toku lečenja ulkusne bolesti. Odlikuju ga hiperkalciemija i bubrežna insuficijencija zbog taloženja kalcijum-fosfata u bubrežnom tkivu. Taloženje favorizuje alkalna mokraća; Morgagni-Henschenov s., posledice atrofije gonada i hormonske ravnoteže. Javlja se u vidu trijade, koju čine unutrašnja čeona hiperostoza, virilizam i gojaznost; Mosseov s., istovremeno postojanje prave policitemije i ciroze jetre; s. moždanog stabla, skup znakova koji govore za postojanje više ili manje ograničenih živaca na strani oštećenja, na suprotnoj strani postoji oduzetost drugih moždanih živaca, ruke ili noge s oštećenjem senzibiliteta ili bez njega; Munchausenov s., sklonost za često bolničko lečenje i vrlo ubedljivo opisivanje tegoba i bolova u raznim organima, bez objektivnih promena u tim organima, zbog čega se često vrše nepotrebne Iaparotomije. Sin. laparotomophilia; neuroanemijski s., istovremeno postojanje perniciozne anemije i poremećaja motiliteta i senzibiliteta; Nonne-Meige-Milroyjev s., v. trophoedema; Pancoastov s., sindrorri izazvan tumorom u blizini vrha pluća, koji zahvata splet tuke i ispoljuje se bolom u ruci, artrofijom mišića ruke i Homerovim sindromom; s. paraneoplasticum, paraneoplastički sindrom, promene, pretežno, endokrino-metaboličko-degenerativnog karaktera nastale bez neposredne veze s primarnim tumorom ili njegovim metastazama; Parkinsonov s., hipertonično-hipokinetička slika koja se vidi u oštećenju jezgri globusa pallidusa i substantiae nigrae. Karakteristični znaci su: rigor (zupčast točak), pognuto držanje, 779

syndroma grub tremor pri mirovanju (»brojanje novca« ili »pravljenje pilula«), amimija, fades oleosa, antepulsia, lateropulsia ili retropulsia. Javlja se endogeno, kao paralysis agitans ili morbus Parkinsoni, ili usled akutnog epidemičkog encefalitisa kao e. chronica, parkinsonismus; s. paroticum, parotidni sindrom, ako oštećeni izvodni kanal parotidne žlezde nije zašiven; otok usled skupljanja pljuvačke ispod kože, curenje pljuvačke izmeñu šavova mekog tkiva, paraliza mimične muskulature usled lezije bukalne grane facijalnog živca; Pendredov s., pojava nasledne gluvoće uz koju postoji struma kao posledica hipotireoidizma. Glavni biohemijski poremećaj je u delimičnoj nesposobnosti stvaranja organskih jedinjenja joda. Javlja se u odmaklijem detinjstvu; Peutz-Tourain-Jeghersov s., mali pigmentni nevusi, pretežno na usnama i u okolini usta, s crevnom polipozom. Nasledno je oboljenje; Pierre-Robinov s., uroñena mandibularna mikrognatija praćena glosoptozom i rascepom sekundarnog nepca. Nastaje usled privremenog prekida ili retardacije razvitka mandibule pre roñenja, no tokonv nekoliko meseci po roñenju zaostatak u razvitku donje vilice se delimično nadoknañuje, glosoptoza iščezava, ali retrpgnatija ostaje. Glosoptoza u prvih nekoliko meseci života može da dovede do ugušenja; Plummer-Vinsonov s., atrofija sluznice usta, ždrela i početnog dela jednjaka, degeneracija mišića jezika, pukotine u uglovima usana, hipohromna anemija i promene na noktima. Oboleli teško otvaraju usta i gutaju, a žale se na suvoću usta i pečenje u ustima. V. dysphagia; postholecistektomijski s., pojava bolova a povremeno i žutice i posle holecistektomije, zbog zadržavanja neotkrivenih kamenaca u žučovodu, ili zbog funkcionih, prolaznih poremećaja u radu spoljašnjih žučnih puteva posle holecistektomije; postinfarktni s., perikarditis s povišenom temperaturom, leukocitozom, pleuritisom i pneumonijom, koji se javljaju posle infarkta miokarda. Sin. Dresslerov sindrom; postkomisurotomijski s., po780

syndroma višenje temperature, bolovi u grudima, pleuritis, perikarditis i pneumonitis, koji se često javljaju u bolesnika u kojih je izvršena mitralna komisurotomija; postperfuzijski s., povišena temperatura, hepatosplenomegalija, atipični limfociti u krvi i često poremećeni funkcijski testovi jetre u osoba s intervencijama na otvorenom srcu, a i u nekih osoba posle transfuzije krvi; najverovatnije izazvani citomegalovirusom ili EbsteinBarrovim virusom; postperikardiotomijski s., pozne perikardne i pleurske reakcije posle otvaranja perikarda, s povišenom temperaturom, bolom u grudima i znacima zapaljenja perikarda i/ili pleure; Reiterov s., erythema exudativüm multiforme, s patološkim promenama na sluznici usta, koži i s artritisom. V. erythema exudativum multiforme; Schmidtov s., udružena pojava smanjene funkcije štitaste žlezde i kore nadbubrežnih žlezda bez poremećene funkcije prednjeg režnja hipofize; Senear-Usherov s., v. pemphigus seborrhoicus (erythematosus); Sheehanov s., nedostatak mleka, gubitak dlaka i prestanak menstruacije posle poroñaja kao posledica ispada prednjeg režnja hipofize usled jakog poroñajnog krvavljenja ili, rede, slično stanje usled nekog drugog uzroka; ovaj sindrom može da se javi i u muškaraca, kada dominiraju ispadi koji su posledica prestanka aktivnosti štitaste žlezde, kore nadbubrežnih žlezda i polnih žlezda; Sjögrenov s., polyarthritis, xerostomia, keratoconjunctivitis sicca, dysphagia i druge promene nastale kao posledica smanjenog lučenja pljuvačnih, suznih, znojnih i stomačnih žlezda. Pljuvačne žlezde su uvećane. Može doći i do teških oštećenja rožnjače pa i do slepila. Samo u retkim slučajevima promene na očima su neznatne. Obično se javlja kod žena posle menopauze. Sin. syndroma sicca; s. simfize u fudbalera, promene zbog čestog istezanja simfize prilikom udaraca lopte nogom ili naglih prenosa težine tela s jedne noge na drugu. Bolovi u gornjoj trećini natkolenice, bolna osetljivost pri pritiskanju grupe primicača buta. Kas-

syndroma nije i rendgenske promene kostiju i hrskavice simfize. Ovaj se sindrom sreće i u jahača; s. srednjeg režnja, atelektaza srednjeg režnja desnog pluća s hroničnim pneumonitisom. Sin. Brockov sindrom; skalenusni s., skup sindroma lokalizovanih obično na jednoj ruci, rede na obema rukama, kao što su bolovi, parestezije, hipotonija ili atrofija mišića, trofičke promene slične onima kod morbusa Raynaud i slabije punjenje pulsa. Skalenusni sindrom je posledica pritiska koje vrše vratno rebro ili skalenusni mišići s nekom uroñenom anomalijom na potključnu arteriju ili na brahijalni splet; Stein-Leventhalov s., podrazumeva poremećaj menstruacije (oligomenoreja i amenoreja), neplodnost, hirzutizam i policističko uvećanje jajnika. Terapija se sastoji od laparotomije i klinaste resekcije kore oba jajnika. Posle ove jednostavne operacije uspostavlja se normalan menstrualni ciklus i dolazi do trudnoće. V. hirsutismus; Stevens-Johnsonov s., nastaje naglo u mladih osoba s erupcijama na koži (erythema exudativum multiforme majus). Papulomakulozne erupcije s hemoragičkim nekrotičkim vezikulama na sluznicama, pa i na vežnjači. Sin. erythema exudativum multiformae; stiloidni s., stiloidni nastavak slepoočne kosti (processus stiloideus) može nekad da zadobije neobičnu dužinu te se tada proteže 6-8 cm daleko od lubanjske baze u vratnu muskulaturu. To može da bude i uzrok smetnji pri gutanju; Sturge-WeberKrabbeov s., malformacije krvnih sudova u mozgu, horioideji u koži udružene s epilepsijom, oligofrenijom, kongenitalnim glaukomom i ravnim hemangiomima na licu; subclavian steal syndrome, (eng.) cerebralna anemija izazvana skretanjem toka krvi iz bazilarne arterije u potključnjačnu arteriju u slučaju da je njen proksimalni deo u okluziji (začepljen); Thibierg-Weissenbachov s., v. calcinosis cutis; TreacherCollinsov s., v. dysostosis mandibulofacialis; Trotterov s., stanje nastalo kao posledica tumora u nazofarinksu. Bol neuralgičkog tipa, u polovini glave, jezi-

syndroma ku, mendibuli, gluvoća, umanjena pokretljivost polovine mekog nepca zahvaćene strane i trizmus; Turnerov s., pojava zaostalog rasta i seksualnog razvoja s karakterističnim proširenim (»lepezastim«) vratom, nisko položenom granicom potiljačne kosmatosti, često uz slaboumnost i nerazvijene spoljne polne organe i s negativnim Barrovim telašcima. V. Barrova telašca; ukršteni s., oduzetost kranijalnih živaca na strani lezije kombinovana s oduzetošću suprotne strane tela nastale usled žarišta (razmekšanje, krvavljenje, tumor) u oblasti moždanog stabla; varikozni s., promene na koži potkolenica u vidu atrofije, dishromije i ulceracija usled poremećenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. Sin. varikozni kompleks simptoma; Verner-Morrisonov s., vodnjikavi prolivi uz nedostatak sone kiseline u želucu, smanjenje kalijuma u serumu, a nastaje, verovatno, kao posledica posebnih adenoma (»vipoma«) insulnog aparata pankreasa koji stvaraju odreñenu vrstu peptida (»VlPe-^vasoactive intestinal peptide«, engl. - vazoaktivni intestinalni peptid); Vpgt-Koyanagijev s,, skup simptoma koji se ispoljavaju na koži, alopecija, poliosis, vitiligo, zatim dysacusis, znaci meningitisa. Osim toga javlja se težak iridociklitis s posledicama (sinehije, katarakta); s. vrha orbite, jaka migrena, smanjena osetljivost rožnjače, paraliza različitih očnih mišića, ponekad totalna oftalmoplegija, oštećenje vidnog živca s centralnim skotomom. Ponekad i egzoftalmus. Nastaje usled traume, tumora i tromboze karotide; Waterhouse-Friederichsenov s., maligni i veoma brzi oblik epidemijskog cerebrospinalnog meningitisa, s povišenom temperaturom, komom i kolapsom, cijanozom i petehijskim krvarenjima po koži i sluznicama i obostranim nadbubrežnim krvarenjima; Weberov s., oduzetost n. oculomotoriusa, na strani lezije, uz kontralateralnu hemiplegiju. Sin. hemiplegia alterna oculomotoria; Wiscott-Aldrichov s., vrsta naslednog manjka imuniteta s hroničnim egzemom, hronič781

synechia nim zapaljenjem srednjeg uva, anemijom i trombocitopenijskom purpurom; Wolff-Parkinson-Whiteov s., udruženost paroksizmne tahikardije ili treperenja pretkomora i suvišnog razdraženja s kratkim P-R-intervalom i širokim QRS-kompleksom; Zieveov s., hiperholesterolemija, hepatosplenomegalija, masna infiltracija jetre, hemolizna anemija i hipertrigliceridemija posle uzimanja velike količine alkohola; Zollinger-Ellisonov s., bolest duodenuma na koju se jedva može uticati, uz ekstremno pojačano lučenje sone kiseline želuca, zbog tumora u Langerhansovim ostrvcima pankreasa koji luče gastrin. synechia, sinehija, srašćenje, (oft.) s. anterior, srašćenje izmeñu dužice i rožnjače koje nastaje posle zapaljenjske ili traumatske perforacije rožnjače; s. posterior, srašćenje izmeñu dužice i prednje čahure sočiva usled organizacije zapaljenjskog eksudata. V. adhaesio. synodontio, sinodoncija, v. f mio dentium. syiaophris, šinofris, sraslost obrva. Obrve se spajaju u predelu korena nosa. synoptophor, sinoptofor, aparat koji u ortoptici služi za vežbanje binokularnog vida. Na sinoptoforu se obavljaju vežbe fuzije. Upotrebljava se u lečenju razrokosti. synostosis, sinostoza, sraslost dve duge kosti, koja sprečava u znatnoj meri fiziološke pokrete pogoñenog segmenta ekstremiteta (npr. s. radioulnarna, s. tarzalna). synovia, sinovija, zglobovni maz, sluzava viskozna tečnost u zglobnoj duplji. synovialis, sinovijalan, koji se odnosi na sinoviju, npr. membrana synovialis, sinovijalna opna, deo zglobne čahure, koji luči sinoviju. synovioma, sinoviom, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija koje oblažu zglobne šupljine ili burze. Razlikujemo benigne i maligne oblike ovih neoplazmi koje se u većini slučajeva javljaju na velikim zglobovima, a posebno u kolenu. synovitis, sinovitis, zapaljenje sinovijalne opne. syphiligraphia, sifiligrafija, grana medicine koja izučava sifilis. 782

syphilis syphilis, sifilis (lues), hronično, opšte infektivno oboljenje koje se prenosi kontaktom (najčešće snošajem) i intrauterino (prenošenje infekcije s majke na plod); prouzrokovač je Treponema pallidum. Ricord je sredinom prošlog veka, na osnovu simptomatologije podelio tok nelečenog sifilisa na tri stadijuma. Ova se podela zadržala i danas iz didaktičkih 'razloga. I stadijum (primarni s.) traje oko 9 sedmica: od trenutka infekcije (inkubacija traje tri sedmice) do pojave egzantema; u ovom stadijumu se javlja prva vidljiva promena sifilisa, primarni afekt, tvrdi šankr (ulcus durum), kome posle 5-7 dana sleduje regionalni, a zatim univerzalni skleroadenitis (nezapaljenjski otok indolentnih limfnih žlezda); od 5. do 6. sedmice može se naročitim serološkim reakcijama ustanoviti prisustvo specifičnih sifilisnih arititela. II stadijum (sekundarni s.) počinje egzantemom i traje 2-5 godina, a odlikuje se polimorfnim egzantemima (nläkuloznim, papuloznim, pustuloznim), koji se javljaju u naletima; izmeñu pojedinih naleta postoji period latencije (bez vidljivih znakova oboljenja). Promene u II stadijumu su veoma infektivne, a nalaze se i na sluznicama. III stadijum (tercijarni s.) postepeno nastaje iz II stadijuma pojavom destruktivnih promena u vidu kvržica (tuberozni sifilidi) i guma, promena koje su praktično neinfektivne. U ovom stadijumu može da oboli svako tkivo i svaki organ; naročito je opasna lokalizacija na centralnom nervnom sistemu (paralysis progressiva i tabes dorsalis) i aorti (mesaortitis luetica); s. congenita, nastaje prenosom treponema s bolesne majke na plod za vreme trudnoće (posle 5. meseca) preko posteljice. Oboljenje se javlja ili neposredno posle roñenja [s. congenita praeCOX s promenama sekundarnog stadijuma i patognomoničkim znacima (pemphigus syphiliticus, coriza)] ili i nekoliko godina posle roñenja kao pozni kongenitalni sifilis (s. congenita tarda) s promenama tipa tercijarnog sifilisa (tuberozni sifilidi, gume) i za ovaj stadijum patognomoničkim znacima Hutchinso-

syphiloderma novog trojstva: bačvastih sekutića, keratitis parenchymatosa i surditas. syphiloderma, sifiloderma, sifilisno oboljenje kože. syphiloma, sifilom, napušten naziv za sifilisne granulacione tumore (gumma). syphilomania, sifilomanija, bolestan strah od sifilisa. syphilophobia, (I) nesavladljiv strah od sifilisa; (2) neosnovano verovanje bolesnika da boluje od sifilisa. V. syphilomania. syringobulbia, siringobulbija, hronično oboljenje izdužene moždine u kome dolazi do stvaranja šupljina u njenoj masi. Srodna je siringomijeliji. V. syringomyeHa. systema, sistem, skup jednorodnih delova ili organa koji obavljaju neku zajedničku funkciju; adrenalni s., v. hromafini s.; autonomni nervni s., v. vegetativni n. s.; centralni nervni s., mozak i kičmena moždina; ekstrapiramidni s., niz sivih moždanih jedara i puteva koji nisu uključeni u piramidni sistem. U e. s. ubrajaju se corpus striatum, globus pallidus, nucleus subthalamicus, Substantia nigra, nucleus ruber, kao i putevi koji od tih jedara idu u talamus, corpora quadrigemina, nucleus vestibularis Deitersi, mali mozak i hipotalamus. U kliničkoj upotrebi pojam e. s. često je vrlo neprecizan; endokrini s., skup žlezda i tkiva s unutrašnjim lučenjem; ergotropni nervni s., nervni sistem s ergotropnom ulogom, čiji uticaj stvara dispoziciju za povećanu radnu sposobnost; u stvari, simpatički nervni sistem. V. histotropni nervni s.; histotropni nervni s., nervni sistem s histotropnom ulogom, koji utiče na oporavljanje i restituciju iscrpenog tkiva; u stvari, parasimpatički nervni sistem. V. ergotropni nervni s. hromafini s., sistem koji se sastoji od ćelija sa specifičnim afinitetom prema hromnim solima, kojima se boje žuto do mrko. Ove ćelije luče adrenalin, pa se zato ceo sistem zove još i adrenalni sistem; limfopoezni s., skup svih organa koji stvaraju limfocite: sve limfne žlezde, slezina, Hmfatički aparat organa za varenje itd.; parasimpatički nervni s.,

systema onaj deo vegetativnog nervnog s. čija preganglijska vlakna potiču iz srednjeg mozga (i ulaze u sastav III moždanog nerva) i iz izdužene moždine (i ulaze u sastav facijalnog, glosofaringealnog i vagus nog nerva) i iz sakralnog dela kičmene moždine; retikuloendotelni s., po Aschoffu, grupa ćelija s osobinama endotelnih i retikularnih ćelija, koje podjednako fagocituju boje. Ova grupa obuhvata endotelne i retikularne ćelije slezine, limfnih čvorića, Kupfferove ćelije u jetri, retikuloendotel kostne srži i klazmatocite. Ovaj sistem je u vezi sa stvaranjem krvnih ćelija, nagomilavanjem masnih materija, fagocitozom krvnih ćelija, metabolizmom gvozda i hemoglobina i, verovatno, sa stvaranjem antitela; simpatički nervni s., onaj deo vegetativnog nervnog sistema čija pregangliska vlakna potiču iz ćelija intermediolateralnog stuba torakalnog i lumbalnog dela kičmene moždine; sprovodni s. u srcu, naročiti sistem, koji se sastoji od srčano-mišićnug tkiva, veziva, nervnih ćelija i vlakana, u kome se stvaraju i sprovode impulsi za automatski rad srca. Sastoji se od sinusnog ili Keith-Flackovog čvora (sinuatrijalni sistem) i Aschoff-Tawarinog čvora i Hisovog snopa (atrioventrikularni sistem). Sinusni čvor je potkovičastog oblika, smešten u uglu koji čine gornja i šuplja vena i desna srčana uska. Sastoji se od mreže gredica mišićnih vlakana bogatih sarkoplazmom a siromašnih miofibrilima, vezivnog tkiva s elastičnim vlaknima i skupine ganglijskih ćelija s nervnim vlaknima. Gredice mišićnih vlakana zalaze na sve strane u muskulaturu pretkomora. Ova mišićna vlakna su u vezi s Aschoff-Tawarmim čvorom, smeštenim u zidu desne pretkomore, bliže komori, a koji se sastoji takoñe od ovakvih mišićnih vlakana, nervnih vlakana, skupine ganglijskih ćelija i veziva s mnogo krvnih sudova. Ovaj čvor je u stvari dvogub (pretkomorni i komorni). Od njega polazi snop uporednih vlakana (Hisov snop) kroz komornu pregradu i račva se na dva ogranka, za svaku komoru po jedan. Ispod 783

systema endokarda komora čine mrežu tzv. Purkinjeovih vlakana; središni nervni s., v. centralni nervni s.; urogenitalni s., s. koji sačinjavaju mokraćni organi (bubrezi, bubrežne karlice, ureteri i mokraćna bešika) i polni organi, koji su različiti u muškog i ženskog pola. U ženske poIne organe spadaju: jajnik, jajovod, materica, vagina i spoljni polni organi (stidnica, velike i male usne i dražica). U muške polne organe spadaju: semenik,

systema pasemenik, semevod, semene kesice, prostata, mokraćna cev, polni ud i mošnice; vegetativni nervni s., nervni s. koji bez uticaja volje (autonomno) reguliše aktivnost glatkih mišića, srca i žlezda. Sastoji se od dva dela: parasimpatičkog ili kraniosakralnog s., koji potiče iz srednjeg i zadnjeg mozga i sakralnog dela kičmene moždine, i simpatičkog s., koji potiče iz torakolumbalnog dela kičmene moždine. Sin. autonomni nervni s.

šira zaštitna zona, sin. zona nadzora. Predstavlja teritoriju slivnog gravitacionog područja izvorišta za snabdevanje vodom za piće na kojoj se prate epidemiološki procesi i privredna aktivnost, koja može da ugrozi izvorište. U slučaju potrebe preduzimaju se odgovarajuće mere. širok, v.latus, vastus. škodizam, v. skodismus. školjka, v. concha. škopljenje, v. kastracija. škripanje, maramično, grub zvuk koji se čuje pri osluškivanju nad znatno zadebIjalom pleurom, sličan utisku, koji se čuje pri savijanju kože ili ñona. škriput, v. škripanje. Škrljevo, mesto u Hrvatskom primorju izmeñu Rijeke i Bakra, poznato zbog pojave endemskog sifilisa u ovom kraju početkom XIX veka, pa je oboljenje i dobilo naziv morbus Škrljevo. škržne tvorevine, (embr.) branhijalne tvorevine, od 9. do 11. dana razvoja glavenog kraja embriona javljaju se u sisara kao useci i lukovi prelazne prirode, jer iščezavaju pošto su dali niz važnih organa. škržni lukovi, (embr.) od 9. do 11. dana razvoja na bokovima glavenog kraja embriona javljaju se škržne ili branhijalne tvorevine sastavljene od naizmenično postavljenih useka i lukova (u sisara prelazne prirode) i iščezavaju pošto su dali niz važnih organa. Škržnih lukova na čovečjem embrionu od 3. do 4. meseca ima 4 para. Oni su valjkasti mezoder50 Medicinski leksikon

mni jastučići, zastrti spolja ektodermom, a unutra endodermom. Svaki luk sadrži po jedan lubanjski živac i po jednu arteriju. Prvi škržni luk, zajedno s čeonim brežuljkom stvara lice, a drugi izgrañuje vrat; 1. škržni luk, čeoni brežuljak je na bokovima ograničen olukom, koji ga odeljuje od 1. škržnog luka na čijem se kraju nalazi očni mehur. Na slobodnom rubu ovog brežuljka nalaze se 2 nosna pupoljka koji se ubrzo dele na 2 nosna pupoljka, ubrzo podeljena na dva sekundarna pupoljka. Ostale promene dovode do odeljivanja nosne od usne duplje. Trag spoja nepčanih ploča s unutrašnjim nosnim pupoljkom i s nosnom pregradom čine nosno-nepčani kanal (Stensonov kanal). Nedostatak spajanja pupoljaka koji stvaraju gornju vilicu izaziva malformaciju pod imenom zečje usne (labium leporinum); 2. škržni luk, izgrañuje s 4. i 5. lukom, vrat. Sem toga od njega se stvara i uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavična traka poznata kao Reichertova hrskavica, koja ostavlja, kao trag, fibroznu vrpcu: stilohioidnu vezu. Od prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Ovaj luk stvara i prednje lukove mekih nebaca; 3. i 4. škržni luk, izgrañuju meke delove vrata. Od 3. luka se stvaraju veliki rogovi jezične (hioidne) kosti. škržni useci, (embr.) stvaranje škržnih ili branhijalnih useka na spoljnoj površini bokova glavenog kraja embriona poči785

šok nje pojavom endodermnih špagova na unutrašnjoj strani. Izmeñu endodermnih špagova i ektodermnih useka nalazi se mezoderm koji se resorbuje, ostavljajući tanku zastornu opnu. Škržni useci u ljudskom embrionu iščezavaju u toku 2. meseca. Izuzetno može da ostane neki škržni usek u vidu tzv. uroñenih fistula (cista); 1. škržni usek iščezava u dve prednje trećine. Zadnjim delom daje spoljni služni kanal, a od endodermnog špaga srednje uvo (bubanjsku duplju); 2. škržni usek nestaje bez traga; 3. škržni usek daje paratireoidne žlezde, dok na trbušnoj strani postaje timus i 4. škržni usek na leñnoj strani endodermnog špaga stvara gornju paratireoidnu žlezdu. šok, shock (engl.), stanje akutne periferne cirkulatorne insuficijencije, posledice poremećaja cirkulatorne regulacije ili gubitka cirkulišućeg volumena krvi; manifestuje se hipotenzijom, tahikardijom, hladnom, bledom kožom, površnim disanjem i pomućenjem svesti; alergijski š., šok koji nastaje unošenjem u organizam supstancije ili leka rfa koje je osoba alergična; anafilaktički š., teško stanje izazvano ponovljenom injekcijom seruma ili proteina nastalo kao posledica anafilaksije; anestezijski š., stanje slično šoku izazvano predoziranjem anestetika; električki š., dejstvo nastalo prolaskom električne struje kroz bilo koji deo tela; može dovesti do gubitka svesti pa i smrti; endotoksički š., endotoksinski šok, naglo popuštanje cirkulacije praćeno teškom bakterijskom infekcijom, najčešće gram-negativnim bakterijama; hemoragički š., šok nastao usled krvavljenja; hipoglikemički š., stanje cirkulatorne insuficijencije kao posledica suviše velikih doza insulina, što dovodi do naglog smanjenja šećera u krvi; hipovolemički š., šok nastao usled smanjenja cirkulišućeg volumena krvi; histaminski š., reakcija koja podseća na anafilaktički šok, a nastaje posle injekcije histamina; insulinski š., niz vegetativnih poremećaja nastalih usled smanjenja količine

786

španske bube glikoze u krvi pod dejstvom insulina unetog parenteralno. Započinje osećanjem gladi, znojenjem, drhtanjem ruku, pa se nastavlja jakim crvenilom lica, kloničkim trzajima mišića, usporenom ili ubrzanom srčanom radnjom, pomućenjem svesti sve do kome, u kojoj može nastupiti i smrt. Pod budnim nadzorom stručnog lekara i vičnog personala može se iskoristiti kao terapijsko sredstvo za lečenje shizofrenije, pri čemu se dopušta da bolesnik padne u komu u kojoj ostaje pola do jednog časa i iz koje se izvlači intravenskim davanjem glikoze. Potpuno lečenje se sastoji od niza do 50 koma. V. hipoglikemički šok, shizophrenija, therapia (šokom); ireverzibilni š., stanje u kome se izazvane promene ne mogu popraviti lečenjem, pa je smrt neizbežna; kardiogeni š., šok usled smanjenja minutnog volumena srca u srčanim oboljenjima i infarktu miokarda; klimatski š., jače ili slabije reaktivne pojave zdravog, a naročito bolesnog čovečjeg organizma na snažne uticaje spoljne sredine ili aktivnih klimatskih faktora; ispoljava se nelagodnim stanjem, koje može biti znak sporog prilagoñavanja organizma ili nepodnošljivosti prema novom klimatu; neurogeni š., šok usled delovanja na nervni sistem koje izaziva vazodilataciju; oligemički š., v. hipovolemički šok; opekotinski š., šok kao posledica gubitka plazme preko opečene površine; postoperativni š., stanje šoka posle hirurške intervencije; primarni š., šok u kome nije smanjen cirkuiišući volumen krvi; psihički š., stanje slično šoku izazvano jakim emocijama; sekundarni š., šok koji je izazvan smanjenim volumenom cirkulišuće krvi; septički š., šok koji nastaje u prisustvu teških infekcija; spinalni š., gubitak spinalnih refleksa posle povrede kičmene moždine koja zahvata mišiće inervisane segmentima kičme koji se nalaze distalno od mesta povrede; traumatski š., svaki šok izazvan traumom. . šok-terapija, v. therapia. »španska kragna«, v. paraphimosis. španske bube, v. Cantharides.

špric špric, v. brizgalica. štampači, ureñaji za štampanje numeričkih podataka dobijenih tokom merenja u cilju automatizacije mernih procesa ili ubrzanja dobijanja rezultata. štapići, v. bacilli Štiherove cevčice, staklene cevčice ispunjene različitom hemijskom supstancijom, koje na odreñenoj temperaturi menjaju agregatno stanje prelazeći u drugi deo cevčice s natpisom „sterilizovano". Koriste se rezorcin, (104 do UO0C), benzonaftol (HO0C), antipirin (1130C), jodoform (119°C)itd. štitasta žlezda, v. glandula thyreoidea. štitnjača, v. glandula thyreoidea. štucanje, singultus, u toku anestezije ili u postoperativnom toku; uzroci su distenzija želuca, vučenje trbušnih organa u toku operacije, zapaljenjski procesi u abdomenu i dr. V. singultus. šuga, v. scabies. šugarac, v. Sarcoptes scabiei. šuljevi, v. haemorrhoides. šum (med.), auskultativni fenomen, benigne ili maligne prirode, izazvan srčanim ili vaskulnim promenama; akcidentalni š., srčani šum izazvan prolaznim i beznačajnim uzrocima; anemijski š., š. koji se čuje pred srcem u anemičnih bolesnika; aneurizmni š., š. koji se čuje iznad arterijskih aneurizmi; aortni š., šum koji nastaje zbog oboljenja aortnog zida ili aortnih zalistaka; apeksni š., š. koji se čuje u predelu srčanog vrha; arterijski š., š. koji se čuje u predelu neke arterije, zbog njene aneurizme ili stenoze; Austin-Flintov š., presistolni šum u predelu srčanog vrha u mitramoj stenozi; bazni dijastolni š., š. koji se čuje na bazi srca u aortnoj ili pulmonalnoj insuficijenciji; Carey-Coombsov š., predijastomi šum na vrhu koji se čuje u ranom stadijumu reumatske groznice, a koji se kasnije gubi; dijastolni š., š. koji se čuje u dijastoli posle drugog srčanog tona. Na vrhu je znak mitralne stenoze, a na bazi skoro uvek aortne insuficijencije; Flintov š., v. Austin-Flintov šum; funkcijski š., šum koji postoji u neor50*

šupljina ganskim srčanim poremećajima; Gibsonov š., sistolno-dijastolni šum koji se čuje u 2. meñurebarnom prostoru levo, koji govori za ductus arteriosus apertus; Graham-Steellov š., dijastolni šum izazvan proširenjem (insuficijencijom) a. pulmonalis u mitralnoj stenozi; Hammanov š., koji se čuje iznad srca sinhron sa sistolom srca, koji se čuje u sredogrudnom emfizemu i pneumoperikardijumu; holosistolni š., š. koji obuhvata ćelu sistolu; kardijalni š., šum nastao nepravilnim krvotokom u srcu; kardiopulmonalni š., kardiorespiratorni š., š. nastao u plućnom tkivu u vezi s pokretima srca; kreščendo š.f š. koji se postepeno pojačava, kao što je dijastolni šum u mitralnoj stenozi; mitralni š., š. nastao zbog bolesti mitralnih zalistaka; mišićni š., š. koji se čuje nad nekim mišićem u toku njegovog grčenja; neorganski š., š. koji nije izazvan ni oštećenjem miokarda, ni oboljenjem zalistaka; organski S., š. izazvan organskom bolešću srca, krvnih sudova, ili plućnog tkiva; pansistolni š., v. holosistolni š.; perikardni š., perikardni tarež; pleuroperikardni š., pleuralni tarež koji se čuje u predelu perikarda i koje liči na perikardni tarež; predijastolni š., š. koji počinje pre dijastole, a čuje se i u dijastoli. Na vrhu postoji u mitralnoj stenozi; presistolni š., š. koji se javlja neposredno pre sistole; pulmonalni š., š. izazvan oboljenjem zalistaka a. pulmonalis; regurgitacijski š., š. zbog vraćanja krvi kroz oboleli otvor zalistaka; Rogerov š., jak sistolni šum u defektu komorske pregrade; Stillov š., funkcioni srčani šum, u dece, koji se čuje duž leve ivice grudnjače; sistolni š., š. koji se čuje u sistoli, zbog mitralne ili trikuspidne insuficijencije, ili zbog aortne ili pulmonalne stenoze; Traubeov š., galopni ritam; vaskulni š., š. koji se čuje u predelu nekog krvnog suda; venski š., koji se čuje u predelu neke vene. šupalj, v. cavus. šuplja sonda, v. sonda. šupljikavo telo, c. corpus cavernosum. šupljina, v. caverna, cavitas, cavum. 787

šušnjevi šušnjevi, nenormalni šumovi koji se čuju pri auskultaciji pluća za vreme disanja. Nastaju usled prisustva više ili manje tečnog sadržaja u disajnim cevima ili plućnim mehurićima. Razlikuju se suvi i vlažni šušnjevi, bronhogeni, koji postaju u dušniku (traheji) i dušnicama (bronhijama) i pneumogeni (krepitacije), koji nastaju u plućnim mehurićima. Sin. rhonchi; suvi š., š. koji nastaju usled prisustva žitkog sekreta u disajnim cevima ili usled zadebljanja njihove sluznice. Mogu biti piskavi (rhonchi sibilantes) i strugavi (rhonchi sonori).

švedska gimnastika Čuju se u bronhijalnoj astmi i u bronhitisu. Sin. krkori; vlažni š. (rhonchi humidi), š. koji nastaju prilikom disanja u disajnim cevima usled prisustva tečnog sadržaja u njima; zvučni (konsonantni) v. š., š. koji imaju zvonak muzikalan prizvuk i nastaju u disajnim cevima koje se nalaze u infiltrovanom (kompaktnom) tkivu. Čuju se, npr., u tuberkulozi pluća; bezvučni (nekonsonantni) v. š., š. koji nastaju u disajnim cevima okruženim tkivom koje sadrži vazduha. V. krepitacije, tarez. švedska gimnastika, v. gimnastika.

T, oznaka za prefiks tera u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; T označava veličinu koja je za IO12 (l 000 000 000 000) puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine, npr. teravat-TW, teraelektron-volt-TeV. T,(l) skraćenica za temperaturu; (2) skraćenica za period poluraspada. -test, metoda za ispitivanje kapaciteta vezivanja 1-trijodotironina obeleženog radioaktivnim jodom za belančevine seruma in vitro. tab, skraćenica za tales, takvi; upotrebljava se u lekarskom receptu. T-antigen, proteinska frakcija M,T i R karakteristična za odreñene tipove u grupi streptokoka; grupa A sadrži oko 50 serotipova koji se odreñuju po prisustvu proteinskih frakcija (uglavnom Mfrakcija). T-antigen nije odgovoran za virulenciju soja, a T-antitela, suprotno M-antitelima, nemaju zaštitnu vrednost. Tb, hemijski simbol za element terbium. TBA (engl. skraćenica »thyroxine binding albumine« - tiroksin vezujući albumin), serumska belančevina za koju se vezuje oko 10% tiroksina. V. thyroxin. TBG (engl. skraćenica »thyroxine binding globuline - tiroksin vezujući |lobulin), serumska belančevina za koju se vezuje oko 60% tiroksina (v. thyroxin). U elektroforeznoj traci »putuje« izmeñu alfa-1 1 alfa-2 globulina. TBPA (engl. skraćenica »thyroxine binding praealbumin«), tiroksin vezujući prealbumin, serumska belančevina za koju se u oko 30% vezuje tiroksin (v. th-

yroxin), koji u elektroforeznoj traci »putuje« nešto pre albumina. Tc"m, radioaktivni izotop tehnecijuma, primenjuje se u jonskom obliku, kao natrijum-pertehnetat, za scintigrafiju mozga, štitaste žlezde i protoka krvi u bubrezima. Sumporni koloid T.c"m primenjuje se mza scintigrafiju jetre i kostne srži. Tc" vezan za albumin primenjuje se za scintigrafiju placente, a u obliku makroagregata albumina, mikrosfera i koloidnog ferihlorida za scintigrafiju pluća. Polifosfat i pirofosfat Tc"m primenjuje se za scintigrafiju kostiju. Kompleksno jedinjenje askorbata gvozda primenjuje se za scintigrafiju bubrega. TCT, skraćenica za telekobalt-terapiju. tct., skraćenica za tinctura. t.d., v. doza tolerancije (pod dosis). Te, hemijski simbol za element tellurium. TEM, trietilen metilenemelamin; služi kao antineoplastički lek. V. Tretaminum. THAM, trometamin, alkalinizujuće sredstvo koje se daje intravenski u cilju suzbijanja metaboličke acidoze. TIA, (skraćenica: transient ischemic attacks), prolazni ishemički napadi u vidu kratkotrajnog slepila jednog oka (sin. amaurosis fugax) ili drugih žarišnih poremećaja (afazija, motorna slabost itd.) u obolelih od ateroskleroze moždanih krvnih sudova. Tl201, radioaktivni izotop talijuma, primenjuje se za scintigrafiju miokarda u dijagnostici infarkta srca. TRF, tireotropni oslobañajući (rilizing) faktor. 789

TRH-test TRH-test, test za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Pre i posle TRH-stimulacije odreñuje se koncentracija TSH u serumu. U uslovima očuvanih regulacijskih mehanizama, koncentracija TSH se povećava posle davanja TRH. TSH, tireostimulativni hormon (v. tamo), glikoproteidni hormon prednjeg režnja hipofize (v. i hormoni adenohipofize) koji stimuliše izlučivanje hormona tireoideje (v. tamo). TSH stimulacijski test, test za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Odreñuje se fiksacija radioaktivnog joda pre i posle davanja egzogenog TSH. Ukoliko je očuvana funkcijska rezerva tireoideje, fiksacija se povećava posle TSH-stimulacija. taban, v. planta pedis. tabes dorsalis, sifilisno oboljenje kičmene moždine. Javlja se u malog broja sifilitičara, 10-20 godina posle inficiranja, s bolovima »kao ubodi nožem« (»lancinantni bolovi«) duž nogu (tzv, neuralgički stadijum j. Docnije dolazi do nesigurnosti u hodu (ataktički stadijum). Najzad može doći do potpune nemogućnosti stajanja i hodanja zbog odsustva duboke osetljivosti (paralitički stadi> jum). Na zenicama se javlja tzv. ArgyllRobertsonov znak. Ranije ili docnije dolazi do atrofije očnog živca i do različitih trofičkih poremećaja (artropatija, mal perforant du pie d). Povremeno nastaju tzv. tabesne krize. tabesna kriza, v. crisis. tabesni, koji se odnosi na tabes dorsalis. tabetičar, osoba obolela od tabesa dorsaIi sa. tabičar, v. tabetičar. tablettae, tablete, čvrste, okrugle pločice, ravnih ili slabo ispupčenih površina; prevučene tablete (dražeji) su obično jače ispupčenih površina odnosno bikonveksnog oblika. Služe kao lekovi za unutrašnju upotrebu. Tablettae hypodermicae, naročito vrsta tableta koje služe za spravljanje rastvora za potkožne injekcije. Tablettae ophthalmicae, male tablete koje se upotrebljavaju u oftalmologiji (stavljaju se direktno u konjunktivalnu kesu). 790

tačka taboparalysis, taboparaliza, tabes dorsalis komplikovan progresivnom paralizom. V. paralysis progresiva, tabes dorsalis. taboparesis, tabopareza, v. taboparalysis. tabophobia, tabofobija, bolestan strah od dorzalnog tabesa. V. phobia. tabun, dugotrajni nervni bojni otrov iz grupe trilöna, bezbojna ili žućkasto-zelena tečnost s mirisom voća. Dejstvo, simptomi, lečenje i zaštita kao kod sarina. Na terenu može da se zadrži 1-2 dana. V. sarin. TAB-vakcina, mrtva vakcina, sastoji se od ubijenih Salmonella typhi s dobro razvijenim antigenom O i Vi, i Salmonella paratyphi A i B. U našoj zemlji TAB-vakcini dodaje se tetanusni anatoksin. Vakcinacija protiv crevnog tifusa vrši se pomoću tri supkutane injekcije, koje se daju u razmaku od po najmanje 7 dana. tachycardia, tahikardija, ubrzan rad srca; aurikulska t., tahikardija usled lepršanja pretkomora; ortostatska t., nastaje usled prelaska iz horizontalnog u vertikalni položaj; paroksizmalna t., počinje naglo i naglo se završava; refleksna t., izazvana refleksom koji potiče iz nekog drugog organa; sinusna t., svaka tahikardija čiji je uzrok u preteranom razdraženju sinusnog čvora; stalna t., koja postoji dugo u nekim oboljenjima. tachyphagia, tahifagija, brzo jedenje. tachypnea, tahipneja, vrlo brzo disanje; respiratorna neuroza u koje postoji brzo i plitko disanje. Tachysterolum, tahisterol, jedno od jedinjenja koje nastaje prilikom zračenja ergosterola ultraljubičastim zracima. tachysystolia, tahisistolija, nenormalno brze sistole zbog ekstrasistola; t. auricularis, lepršanje pretkomora. tactus, osećaj dodira, čulo pipanja, opipa. tačka, mala zona; mesto proboja ka površini (npr. mesto provaljivanja apscesa ili furunkula); Boasova t., zona osetljivosti levo od dvanaestog grudnog pršljena u želudačnoj grizući; Brewerova t., tačka osetljivosti u kostovertebralnom uglu u infekciji bubrega; Chauffardova t., tačka osetljivosti pod desnom ključnjačom u oboljenjima žučne

taedium vitae kese; Covaova t., tačka osetljivosti u kostolumbalnom uglu u pijelitisima trudnica; Desjardinova t., tačka udaljena 5 do 7cm od pupka na liniji povučenoj od desnog pazuha do pupka odgovara položaju glave gušterače; Kocherova t., mesto punkcije bočne moždane komore, koje je udaljeno 2,5 cm od srednje linije lubanje, a 3,5 cm ispred bregme; Lanzova t., tačka koja odreñuje položaj crvuljka; nalazi se udesno od bedrene bodlje na granici spoljne i srednje trećine linije koja spaja obe bodlje; Robsonova t., tačka koja se nalazi na mestu spajanja srednje i donje trećine linije povučene od bradavice dojke i pupka i predstavlja mesto najjače osetljivosti zapaljenja žučne kese; Sudeckova kritična t., deo rektuma izmeñu poslednje sigmoidne arterije i račvanja gornje hemoroidne arterije, ranije se smatralo da ligatura poslednje ispod ove tačke izaziva gangrenu rektuma, dok su klinička iskustva ovo mišljenje pobila. taedium vitae, bolesna zasićenost životom i zbog toga sklonost ka samoubistvu pri melanholiji. V. melancholia. taenia, traka, pantljika; (anat.) naziv za različite tvorevine oblika trake ili pantIjike; (parazit): T. echinococcus, pseća pantljičara klobučara, pantljičara veličine oko 0,5 cm, parazit psa, rede mačke. U stadijumu larve živi u mnogim sisarima, stvarajući hidatidne tumore ili ciste, najčešće u jetri. Čovek i ostali sisari se zaraze kada zagañenom hranom pojedu jaja ove pantljičare, a pas kada pojede hidatidnu cistu. Sin. Echinococcus granulosus; T. saginata, goveña pantljičara. Kao odrasli parazit živi u crevu čoveka i dostiže dužinu od 3 do 8m, a kao larva živi u mišićima i drugim organima govečeta (Cysticercus bovis). Čovek se zarazi kada s nekuvanim ili nedovoljno kuvanim mesom pojede bobice ove pantljičare, a goveče kada proguta njena jaja; T. solium, svinjska pantljičara. Kao odrasli parazit živi u crevu čoveka. Duga je obično 2 do 3 m. U stadijumu larve živi u mišićima svinje (»bobičavo« meso), a u retkim slučajevima i u čoveku. Čovek se zarazi kada s neku-

talipes vanim ili nedovoljno kuvanim svinjskim mesom pojede larve ili bobice (Cysticercus cellulosae) ove pantljičare, a svinja se zarazi kada pojede njena jaja. taeniasis, tenijaza, prisustvo pantljičare u telu nekog parazita. taenicida (remedia), tenicidi, sredstva koja ubijaju pantljičare. tahikardija, v. tachycardia. tajne bolnice u NOR-u, poseban vid teritorijalnih bolnica koje su grañene u šumama ili drugim zaklonjenim mestima, udaljene od komunikacija i za njih je znao samo neophodan broj osoba (čak ni bolničko osoblje nije znalo za sva odeljenja bolnice, a ranjenici su dovoñeni noću ili po danu sa zavezanim očima itd.). Tajne bolnice su bile spremne za pokret i za samoodbranu, a uporedo sa nadzemnim grañena su i podzemna skloništa. Najbolje su bile organizovane u Sloveniji, Slavoniji i Sremu (gde su tajne bolnice bile u naseljima i domaćinstvima), a u slučaju opasnosti ranjenici bi se sklonili u sklonište (baze, bunkeri). taksonomija mikroorganizama; poslednjih godina sve se više uvodi sistem tzv. numeričke taksonomije, u kojoj klasifikacija zavisi od broja zajedničkih svojstava. taktilan, koji se odnosi na čulo pipanja. Talcum, talk, magnezijum-hidrosilikat, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao sastojak praškova za spoljnu upotrebu i kao prašak za posipanje. talipes, uroñena deformacija stopala koje je skrenuto sa svog normalnog položaja; tcalcaneovalgus, izobličenost stopala u kome je peta iskrenuta upolje, a prednji deo stopala izvinut naviše; t.calcaneovarus, izobličenost stopala s petom okrenutom prema središnoj osovini tela, a s prednjim delom stopala izdignutim; t. calcaneus, izobličenost stopala u dorzalnoj fleksiji, odnosno izdignuto stopalo; t. cavovalgus, izobličenost u kojoj je uzdužni luk stopala izdignut, a peta iskrenuta upolje; t. cavus, deformacija stopala u kojoj je uzdužni luk prekomerno izdignut; t. equinovalgus 791

talipomanus izobličenost stopala s petom izdignutom i izvijenom upolje; t. equinonovarus, izobličenost u kojoj je peta uvrnuta unutra, dok je stopalo u tabanskoj fleksiji. Pored toga unutrašnja ivica stopala je u supinaciji, a prednji deo stopala leži medijalno u odnosu na osovinu noge (adukcija); svod stopala je visok, taban uduben i ćelo stopalo u tabanskoj fleksiji (equinus); t. planovalgus, izobličenost stopala s petom skrenutom upolje od osovine noge, spoljašnja ivica stopala leži više od unutrašnje i svod stopala je nizak. Deformacija je uroñena ili nastaje usled spazama koja kontrolišu stopalo; t. valgus, deformacija stopala s skrenutom petom upolje od osovine noge; t. varus, deformacija stopala s petom uvrnutom medijalno od osovine noge. talipomanus, uroñena iskrivljenost šaka koje su u svom korenu savijene radijalno. Talmina operacija, v. operacija. talus, skočna kost na petnoj kosti. Spaja stopalo s potkolenicom. tampon, (1) smotuljak ili vrpca od gaze ili vate koja se stavlja u telesne šupljine i rane u cilju lečenja; (2) v. tupfer. tamponada, začepljivanje stavljanjem tampona u telesne šupljine ili rane u cilju lečenja. V. tampon; (hir.) upotreba tampona; balonska t., ezofagogastrička tamponada izvedena pomoću trocevnog i dvobalonskog tampona. V. Sengstaken-Blakemoreova sonda (pod sonda); Bellocqova t.f zadnja tamponada nosa pomoću unapred pripremljenog jastučastog tampona gaze, vezanog svilenom niti, koji se pomoću nje uvlači kroz nos u nosni deo ždrela i fiksira se u njemu. Upotrebljava se u teškom krvarenju nosa, većinom u kombinaciji s prednjom tamponadom; ezofagogastrička t., v. balonska tamponada, Sengstaken-Blakemoreova sonda; Mikuliczeva t., tamponada rane jednom većom četvorouglastom jodoformskom gazom za koju je pričvršćen laneni ili svileni konac. Gaza se u rani raširi u obliku kese i ispuni se trakama gaze, a konac se izvuče iz rane. Mikuliczeva tamponada 792

tarsus služi za tamponadu rana s velikom inficiranom šupljinom; t. srca, akutna kompresija srca krvi izlivenom u osrñe usled povrede srčanog mišića pri ranjavanju ili prsnuću aneurizme srca. tamponade du coeur, (fr.) tamponada srca, akutna kompresija srca izlivom tečposti u perikard ili izlivenom krvlju iz srca nastalim usled njegove rupture ili povrede. tamponi, v. puferi tamponi r ati, v. tamponada. tanati, soli taninske kiseline. tanin, v. Acidum tannicum. taninska kiselina, v. Acidum tannicum. tanko crevo, v. intestinum tenue. tarež, zvučna pojava izazvana trenjem hrapavih površina; perikardni t., tarež koji se čuje u srčanom predelu u bolesnika sa suvim perikarditisom; pleurski t., koji se zbog fibrinskih naslaga čuje usled trenja listova pleure pri disanju; pleuroperikarñni t., posledica je suvog zapaljenja pleure i perikardijuma. tarsalgia, tarzalgija, bolovi u predelu nožja, osobito u pes valgus inflammativus. tarsectomia, tarzektomija, resekcija tarzusa (tarzalne pločice) očnog kapka. Vrši se u starom ožiljnom trahomu koji je doveo do iskrivljenosti i zadebljanja tarzusa gornjeg kapka. Tarzektomijom se postiže korekcija pogrešnog položaja kapka i odstranjuje se pritisak na očnu jabučicu. tarsitis, tarzitis, zapaljenje tarzusa. Zbog same grañe tarzusa primarno zapaljenje je veoma retko. Uzroci: trahom, conjunktivitis vernalis, tuberkuloza, sifilis. tarsoraphia, tarzorafija, parcijalno ili totalno spajanje, zašivanje kapaka hirurškim putem. Vrši se u cilju zaštite rožnjače kada su u pitanju egzoftalmus, keratitis neuroparalitika, trofički poremećaji rožnjače i dr. tarsus, koren stopala, nožje. Sačinjavaju ga kosti: skočna (talus), petna (calcaneus), čunasta (os naviculare), kockasta (os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cuneiformia); t. palpebrae, kapačna fibrohrskavična pločica koja kapku daje izvesnu čvrstinu; (embr.) gusto zbi-

tartarati jena vezivna ploča oko začetka velikih kapačnih žlezda, javlja se u embriona od 13 cm dužine. tartarati, soli vinske kiseline (Acidum tartaricum). Tartarus, naziv za vinski kamen ili sreš (kiseli kalijum-tartarat); T. emeticus, v. Kalii stibylotartras; T. natronatus, v. Kalii Natrii tartras; T. stibiatus, v. KaKi stibylotartras. tatula, v. Datura Stramonium. taurodontismus, taurodontizam, retka anomalija zuba, predstavlja stanje evolucije zuba u čoveka. Zubi imaju izgled prizama, slično zubima nekih preživara. Najizraženiji znak je enormno velika pulpa. Danas se retko sreće, ponekad u nedovoljnoj tvorbi gleñi u displaziji ektoderma. tauroholna kiselina, jedna od žučnih kiselina, koja se sastoji od taurina (oksidisani proizvod aminokiseline cisteina) i holne kiseline meñusobno vezanih peptidnom vezom. tautomerija ili dezmotropija, specijalan tip izomerije funkcionih grupa. U tautomeriji postoji ravnoteža izmeñu dva razna oblika jedinjenja od kojih svaki oblik ima svoju fukcionu grupu. Npr. u slučaju karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ketoni) poznata je tzv. keto-enoltautomerija. taxis, taksis; (1) kretanje organizma u odreñenom pravcu kao reakcija na dejstva spoljašnjih draži (galvanotaksija, geotaksija, termotaksija, fototaksija, hemiotaksija). V. tropismus; (2) manualni postupak kojim se kilna sadržina, naročito u slučaju uklještene kile, vraća pomereni organ u normalan položaj. Tay-Sachsova amaurotska idiotija, v. idiotija. Tay-Sachsova bolest, v. idiotija. tečni scintilacljski brojač, služi za efikasno merenje niskoenergetskih betaizračivača, X- i gama-zraka. Uzorak u tečnom stanju se mesa s fluorescentnim rastvorom, pa se pomoću odgovarajućeg brojačkog sistema odreñuje količina izotopa u uzorku. tečnost, v. humor, liquor; t. cerebrospinalna, moždanokičmena tečnost, bist-

Teichmannovi kristali ra, bezbojna tečnost koja ispunjava moždane komore, centralni kanal kičmene moždine i subarahnoidni prostor. Stvara se u visini horioidnih spletova moždanih komora a resorbuje se u venske sinuse preko Pacchionijevih moždaničnih zrnaca. Normalno je ima oko 150 ml. Sadrži pokoji limfocit, 20-30 mg°/o belančevina, oko 50 mg°/o glikoze i 720-750 mg°/o hlorida. U ležećem položaju Čoveka pri lumbalnoj punkciji ima pritisak oko 20 cm vodenog stuba. Štiti mozak i kičmenu moždinu od potresa. teflon, sintetska tkanina, politetrafluor-etilen koji nastaje polimerizacijom tetra-fluor-etilena (CF2=CF2); teflon je otporan i služi za zaštitu predmeta od korozije. V. dacron. tegljenje, v. tractio. tehničke povrede, v. traumatizam. tehnika, metod ili postupak pri nekim hirurškim intervencijama; Coffeyjeva t., metod ispravljanja izvraćene mokraćne bešike u vidu transplantacije uretera u kolon, provlačeći ga kroz zid kolona tako da ovaj deluje slično valvuli; Conwayjeva t., način popravljanja teške makromastije (ogromnih dojki) koja se sastoji od delimične amputacije dojke i slobodnom presañivanju koluta i bradavice dojke; Selñingerova t., perkutana punkcija arterije ili vene u cilju vršenja angiografije; Trueting t., način lečenja preloma kosti, koji se sastoji od strogih hirurških uslova: pranja celog ekstremiteta vodom i sapunom, brijanja dlaka, premazivanja jodom, debridiranja rane s uklanjanjem hematoma, deperiotiranih fragmenata kosti i stranih tela, repozicije preloma i posle toga se stavlja suvi zavoj i ekstremitet se imobiliše gipsanim zavojem; najzad daje se antitetanusni serum. tehnička atmosfera, oznaka at, vansistemska jedinica za pritisak čija je upotreba zakonski zabranjena posle 1980. godine, l at - 98,066; 5Pa = 98,066 kPa. Teichmannovi kristali hemina, heminski kristali nastaju raspadanjem hemoglobina uz dodatak natrijum-hlorida i sirćetne kiseline. U sudskoj medicini njihov nalaz može da posluži za dokazi793

telangiectasia vanje prisustva krvi u sumnjivim mrljama. telangiectasia, telangiektazija, proširenje grupe sitnih krvnih sudova; t.haemorrhagica hereditaria, nasledna hemoragijska telangiektazija, nasledna s malim angiomima po koži i sluznicama, praćeni često epistaksisom i krvarenjima iz organa za varenje, a ponekad i plućnim i hepatičkim arteriovenskim fistulama. Sin. Rendu-Osler-Weberova bolest; spider t., v. spider naevL telangiitis, telangitis, zapaljenje krvnih kapilara. Obično se javlja u sepsi. telašce, telašca, v. corpusculum, corpuscuIa. telecentričan hromosom, hromosom sa centromerom na njegovom kraju. telekardiografija, rendgensko snimanje srca s udaljenosti 2 m od anode do filma (u anglosaksonskim zemljama udaljenost je 180 cm). Za to vreme bolesnik obično guta barijumsku pastu, pa se kroz srčanu siluetu vidi položaj jednjaka i njegov odnos sa srcem i aortom. telekobalt-terapija, dubinsko zračenje iz daljine veštačkim radioaktivnim izoto pom 60Co. V. kobaltna bomba. x telencephalon, telencefalon, veliki mozak, pripada centralnom nervnom sistemu, a nalazi se u lubanjskoj duplji. Sastoji se od dve polutke spojene komisurama žuljevitim telom (corpus callosum) i moždanim svodom (fornix). Svaka polutka ima središnu šupljinu, bočnu komoru (ventriculus lateralis) i četiri režnja: čeoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepoočni (lobus temporalis) i potiljačni režanj (lobus occipitalis). Spolja je polutka naborana u vijuge (gyri cerebri) izmeñu kojih se nalaze žlebovi (sulci cerebri). U kori velikog mozga (cortex cerebri) smešteni su centri s odreñenim funkcijama. V. centri telo, v. corpus. telo čoveka, v. corpus humanum. telur, Te, hemijski element, nemetal, po hemijskim osobinama sličan sumporu. temena kost, temenjača, parna kost krova lubanje. V. os (parietale). temenac, v. fonticulus. 794

teniski lakat temenci, meki prostori izmeñu fetalnih lubanjskih kostiju. V. fontanele. temenjača, temenac, polep; masne naslage na temenu glave neke odojčadir kao proizvod lojnih i znojnih žlezda. temporalis, temporalan, slepoočni, npr. os temporale, slepoočna kost. temporalni arteritis, v. arteritis. tenaculum, tenakulum, kukica, kukasti instrument koji služi za zahvatanje i pridržavanje tkiva. tendinitis, zapaljenje tetive; t. ossificans traumatica, okoštavanje mesta u tetivi izloženih traumama; t. stenosans, stenozujući tendinitis prstiju ruke. tendo, tetiva, žila kojom se mišić pripaja na kost. Sastoji se od tetivnog tkiva i vezivnog omotača; t. calcaneus Achillis, Ahilova tetiva, završna tetiva troglavog mišića nožnog lista koja se pripaja na petnoj kosti i može se napipati pod kožom. tendoplastica, tendoplastika, reparatorna, plastička hirurgija tetive. tendovaginitis, zapaljenje omotača tetiva; t. hypertrophica, čvornovata zadebljanja na opružnim tetivama podlaktice i paraliza žbičnog živca u pijanista; t. purulenta, gnojno zapaljenje omotača tetive nastalo najčešće prelaskom zapaljenja iz okolnog vezivnog tkiva na sam omotač; stenozirajući t. (De Quervain), bolna stenoza omotača tetive dugog i kratkog odmicača palca; t. vaginitis crepitans, tenalgia crepitans, vrsta tendovaginitisa s. pucketavim trenjem pri kretanju tetive (usled fibrinskih naslaga). tenesmus, tenezam, bolni i bezuspešni napon prilikom pokušaja pražnjenja stolice ili mokrenja; t. rectalis, dugotrajni i bezuspešni naponi u donjem delu rektuma; t. vesicalis, tenezmi koji ponekad postoje pri mokrenju. teniski lakat, oštećenje pripoja mišića na spoljašnjem epikondilu ramenice. Kod »backhand« udaraca, ako se ne izvode pravilno zbog vučenja mišića ekstenzora šake, dolazi do nadražaja pokostice pomenutog područja. Znak prepoznavanja u ranoj fazi: bol pri pokušaju da se podigne šaka koja visi preko ivice stola.

tenodesis (Najvažnija je prevencija, a lečenje kao i u slučaju kopljaškog lakta.) tenodesis, tenodeza, učvršćivanje tetiva mišića van funkcije za kost u blizini zgloba. Tenodeza se vrši u cilju da se zglob dovede i održi u pogodnom položaju. tenodynia, tenodinija, bolovi u tetivama, sin. tenontodynia. tenonitis, serozno ili gnojno zapaljenje Tenonove kapsule. Kapci otečeni, hemoza vežnjače, bol. Etiologija: infektivna oboljenja, sepsa, angina, posle operacije razrokosti. Tenonova čahura, capsula bulbi, fibrozni omotač očne jabučice, pričvršćuje je in situ, štiteći od naglih pokreta očnih mišića. V. capsula Tenoni tenorrhaphia, tenorafija, zašivanje razdvojenih krajeva tetive. tenosynovitis, tenosinovitis, zapaljenje ovojne tetive. Sin. tendovaginitis. tenotomia, tenotomija, operacija na spoljnjim mišićima oka koja sé sastoji u delimičnom ili potpunom presecanju njegova pripoja za očnu jabučicu. Ima zä cilj slabljenje mišića kada je njihova funkcija pojačana. tenovaginitis, zapaljenje ovojnica tetiva. tensio, tenzija, napon, pritisak; t. oculi, v. intraokularni pritisak. tenzidi, sin. deterdženti, atkilbenzoesulfonati. Bela amorfna masa dobro rastvorljiva u vodi. Daje obilnu penu, već pri koncentraciji od 0,5 mg/lit. Smanjuju površinski napon, veoma dobro skidaju nečistoću s predmeta i rublja. Široko se primenjuju u domaćinstvima i industriji, slabo su toksični. Na potrošnju ne utiče tvrdoća vode. Smrtna doza l do 2 g na kg telesne težine sporo se izlučuje iz organizma. teorije o delovanju žarišta: mikrobna t., mikroorganizmi iz žarišta raznose se putem krvotoka po organizmu i dovode do oboljenja udaljenih organa; alergenska t., žarište je izvor alergena, koji senzibilišu organizam; t. neurovaskularne distrofije, žarište je polje remećenja vegetativnih funkcija i izvor patoloških nadražaja koji se preko vegetativnog nervnog sistema prenose u pojedina tki-

teritorijalne bolnice va i organe. U njima nadražaji dovode do remećenja cirkulacije i stvaraju oboljenja. terapija, v. therapia. terapijska doza, v. dosis. terapijska širina leka, razlika izmeñu toksičke doze nekog leka za čoveka i njegove srednje terapijske doze. terapijski indeks, odnos izmeñu srednje letalne doze (LD50) i srednje efikasne doze (ED50) nekog leka (podaci dobiveni prilikom oglednih istraživanja na životinjama). teratogeni, činioci koji izazivaju uroñene nakaznosti. teratoma, teratom, novofaslina koja sadrži organe ili razvijene strukture sva tri germinativna lista. Teratomi nastaju od totipotentnih ćelija obično jajnika ili semenika ili od ostataka nediferentovanog tkiva najčešće u sakrokokcigealnom predelu ili u osnovi lubanje, u srednjoj liniji meñugruña ili trbušne duplje, kao i na drugim mestima. teratozoospermia, teratozoospermija, pojava patoloških oblika semeglavaca (v.tamo) u velikom procentu (više od 40% semeglavaca). terbium, Tb, hemijski element, metal, spada u lantanoide. Terebinthina, terpentin, gust balzam, svojstvena mirisa, gorka ukusa, dobija se od raznih vrsta Pinusa. Sadrži 70-80% smola i 15-30% terpentinskog ulja. Ranije upotrebljavan spolja u obliku linimenta i masti. V. Aetheroleum Terebinthinae. terebrans, koji buši, provrćuje, npr. grizlica želuca ili dvanaestopalačnog creva. teres, obao, obal, npr. musculus teres minor, mali obli mišić. teritorijalne bolnice u NOR-u, ustanove za lečenje i hospitalizaciju povreñenih i obolelih s odreñene teritorije, smeštene su najčešće u manjim naseljima (u zgradama sanitetskih i drugih ustanova, u seoskim kućama itd.) ili su se za njih pravili posebni objekti, obično za tajne bolnice (barake, bunkeri, zemunice) u Šumama ili drugim zaštićenim mestima, dalje od komunikacija; posebna se pažnja obraćala izradi tajnih podzemnih 795

termalizam skloništa (baze, bunkeri) za sklapanje povreñenih i oboleHh u slučaju opasnosti. V. vojnosanitetska baza. termalizam, sve više obuhvata banje: njihovu organizaciju, opremu, njihove urbanističke probleme i dr., kako u administrativnom, tako i u terapijskom pogledu. termalno-mineralna voña, v. voda. terme, v. thermae. terminalis, terminalan, (1) krajnji, završni, koji se nalazi ili javlja na kraju; (2) koji se javlja pred smrt. terminalni ileitis, v. ileitis. terminalno C, kraj polipeptidnog lanca na kome se nalazi slobodna alfa-karboksilna grupa koja pripada poslednjoj aminokiselini u tom lancu. Terminalno C se, po dogovoru, nalazi desno. Suprotni kraj lanca označava se sa terminalno N. termodinamička temperatura, sin. apsolutna temperatura, veličina koja se meri kao funkcija energije koju poseduje odreñena supstancija. Termodinamička temperatura se smatra osnovnom fizičkom veličinom čija jedinica kelvin (simbol K) spada u 7 osnoVhih jedinica SI. termodinamika, naučna disciplina koja proučava energetske transformacije. U užem smislu se odnosi na pretvaranje toplotne energije u druge oblike energije. termokauter, instrument koji služi za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva pomoću toplote. V. Paquelin. termoklimatizam, sve što se odnosi istovremeno i na banje i na klimatska mesta. termoregulacija, složen mehanizam kojim homeotermni organizmi održavaju stalnu telesnu temperaturu bez obzira na temperaturu spoljašnje sredine. termoregulacioni aparat, pribor koji učestvuje u održavanju telesne temperature a čine: termoregulacioni centar u hipotalamusu koji reguliše odnos izmeñu količine stvorene i odate toplote, u zavisnosti od uslova u kojima se organizam nalazi. termostat, zatvorena komora u kojoj se može održavati stalna temperatura odreñene visine. 796

test terpentinsko ulje, v. Aetherolea. terra, zemlja; t. silicea, silicijumska zemlja, higroskopna masa slična brašnu nastala od ljuski izumrlih dijatomeja, a sastoji se uglavnom od silicijum-dioksida. Sin. infuzorijska zemlja. teskoba u nizu zuba, nepravilan raspored zuba usled nedostatka prostora; primarna t., v. macro do ntio; sekundarna t., stečena nepravilnost, nastaje ü nizu stalnih zuba kada usled prevremeno izvañenih ili karijesom oštećenih mlečnih kutnjaka susedni stalni zubi zauzmu osloboñeno mesto na viličnom grebenu. test, (1) vrsta pregleda ili probe, ogled, opit, ispitivanje; (2) naročita hemijska reakcija; (3) (psih.) niz ugovorenih i ustaljenih ispitivanja koja imaju za cilj da pomoću utvrñenih merila ustanove stanje psihičkih funkcija, npr. pamćenja, inteligencije, pažnje itd.; Abramsov t., za odreñivanje olova u mokraći; acetonski t., test za utvrñivanje prisustva acetona u mokraći; acetosirćetne kiseline t., test za otkrivanje acetosirćetne kiseline u mokraći; ACTH-t., test za stimulaciju kore nadbubrežnih žlezda; izvodi se infundovanjem ACTH (v. tamo) ili intramuskulnim davanjem sintetskog ACTH - »Syncathena« (»Syncathenski test«); Addisov t., test odreñivanja specifične težine mokraće posle izbegavanja tečne hrane u toku 24 časa; Adlerov t., benzidinski test; adrenalinski t., epinefrinski test; aglutinacijski t., dijagnozni test u kome se vrši aglutinacija bakterija ili drugih ćelija; albuminski t., testovi za otkrivanje belančevina u mokraći; alizarinski t., test za indirektno odreñivanje kiselosti mokraće na osnovu njene boje posle uzimanja alizarina; Allenov t., test za odreñivanje glikozurije; Althausenov t., test apsorpcije galaktoze; ambinonski t., test za stimulaciju štitaste žlezde; izvodi se intramuskulnim davanjem TSH (v. tamo) u nas, registrovan preparat ovog hormona nosi fabrički naziv »Ambinon«, pa otuda i ime testa; angiotenzinski t., test za indirektno odreñivanje renina (V. tamo) u krvi (zove se još i Kaplan-Silahov test), izvodi se infundovanjem od-

r

test reñene količine angiotenzina (v. angiotensin); antiglobulinski t., Coombsov test; antistreptolizinski t. (ASTO), koristi se za dijagnostikovanje reumatizma i drugih posledica streptokoknih infekcija. Titar veći od 1/200 je pozitivna reakcija; Aptov t., test za odvajanje fetusnog hemoglobina od hemoglobina odraslih; argininski t., test za stimulaciju izlučivanja HGH (v. tamo); izvodi se infundovanjem odreñene količine aminokiseline arginina (v. tamo); Arnoldov t., test za odreñivanje acetosirćetne kiseline u mokraći; Ascheim-Zondekov t., ovi autori su utvrdili da posle potkožnog ubrizgavanja mokraće trudne žene nezreloj ženki miša dolazi, usled prisustva horiogonadotropnog hormona, do promena na jajnicima mišice. Posle nekoliko dana na jajnicima ogledne životinje zapaža se veliki broj zrelih folikula, krvarenje u jajnicima i stvaranje žutih tela. Koristeći svoja zapažanja Ascheim i Zondek su prvi stvorili biološku metodu za ranu dijagnozu trudnoće; Ascolijev t. termoprecipitacije, test kojim se odreñuje, dokazuje antigen (precipitinogen) ekstrakta od inficiranih tkiva ili leševa. Dodavanjem suspenziji ekstrakta antiseruma (precipitina) javlja se precipitacija u vidu prstena, ukoliko su ispitivani organi ili tkiva zaraženi bacilima antraksa. Ovaj test se koristi najviše u veterinarskoj praksi; Aswoodov t., ispitivanje težinskog razvoja materice u cilju procene estrogenih i progestogenih svojstava ženskog organizma; Au t., za ispitivanje krvi davalaca na australijski (Au)-antigen; autohemolizni t., test za utvrñivanje odreñenih hemoliznih bolesti; Bachmanov t., test za dijagnozu trihinoze, pomoću intradermne reakcije; Bangbv t., za dijagnostikovanje bruceloze u stoke; bazofilne degranulacije t., test za utvrñivanje preosetljivosti na odreñene antigene; Benedictov t., test za odreñivanje glikoze u tečnostima; Benedictov i Murlinov t., test za odreñivanje aminokiselina u mokraći; bentonitski t,, test za dijagnostikovanje reumatoidnog artritisa; benzidinski t., otkrivanje krvi

test u stolici; beta t., psihološki test za utvrñivanje stepena inteligencije; biološki t., (stom.), v. test blokirajući; biuretski t., test za odreñivanje belančevina u tečnostima; ðolenov t., dijagnozni test za otkrivanje karcinoma, na osnovu ret-, rakcije koaguluma; bromsulfoftaleinski (BSP) t., test za funkciono ispitivanje jetre, na osnovu klirensa te boje; brucelinski t., intradermni test za utvrñivanje bruceloze; Casoni-Botterijev t., intradermni test za utvrñivanje ehinokokoze; cefalin-holesterolski t., flokulacijski test za funkciono ispitivanje jetre; blokirajući t., (stom.) dijagnostička metoda kojom se, inaktivisanjem dejstva žarišta, dokazuje njegovo prisustvo u organizmu. U oblasti posledičnog oboljenja dolazi do kratkotrajnog poboljšanja. Sin. biološki test. V. Hunekeov fenomen (test); Bottyänov t., (stom.) dijagnostička metoda za dokazivanje žarišne infekcije i utvrñivanje lokalizacije njena žarišta. To je izazovni test, posle koga nastaju pogoršanja u predelu žarišta i posledičnog oboljenja. V. test, provokacioni; Carter-Robbinsov t., test za diferentovanje različitih oblika polidipsije (v. polydipsia); izvodi se praćenjem količine izlučene mokraće posle intravenski ubrizganog rastvora kuhinjske soli u odreñenoj koncentraciji; Chapmanov t., test kojim se fizičkim pregledom trbuha otkriva akutni abdomen; Chvostekov t., test za utvrñivanje prenadraženosti mišića lica u latentnoj tetaniji; »cold pressure« t., (engl. - »hladni pritisak«), test kojim se odreñuje reagovanje arterijskog krvnog pritiska kada se ruka od lakta do šake uroni u ledenu vodu (u vegetativno labilnih i u esencijalnoj hipertenziji, arterijski krvni pritisak poraste ili ostaje neizmenjen); Coombsov t., test za utvrñivanje prisustva antitela ili autoantitela na opni eritrocita (direktni Coombsov test), ili u serumu (indirektni Coombsov test); Davidsohnov t., test za utvrñivanje infektivne mononukleoze; dehidroholatski t., test za utvrñivanje brzine krvotoka; deksazonski (ili deksametazonski t.,) test za isključenje kore nadbubrežne 797

test žlezde, a izvodi se, najčešće, davanjem deksametazona (v. dexamethasone, u nas fabrički naziv preparata i »Dexason«); služi za ispitivanje osovine ACTH (v. tamo) - kora nadbubrežne žlezde; Dickov t., test za odreñivanje postojanja imuniteta prema šarlahu intradermnim ubrizgavanjem filtrata kulture hemolitičkih streptokoka; dilucioni t. (Volhard), test kojim se ispituje sposobnost bubrega za eliminaciju količine tečnosti. Sastoji se u tome što se ispitaniku ujutro da natašte i posle pražnjenja mokraćne bešike da popije 1-1,5 lit. nezasladenog čaja. Ispitivana osoba mokri u posebne posude svakih pola časa u toku četiri časa. Mere se volumen i specifična težina svake porcije izluče-ne mokraće. Osoba s normalnom funkcijom bubrega izluči svu unetu količinu tečnosti u toku 3 do 4 časa. Specifična težina izlučene mokraće ne treba da bude veća od 1002 do 1003; Doizy-Curtisov t., biološki metod koji koristi kao farmakodinamijsku reakciju, u kastrirane ili infantilne mišice, stvaranje vaginalnog kanala; Donath-Dukeov t., od-^ reñivanje vremena krvarenja; Donneov t., test za otkrivanje gnoja u mokraći; Dumontpallierov t., test za odreñivanje bilirubina u mokraći pomoću 1% tinkture joda; Driak-Papeov t., (stom.) dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Blokirajući test, kojim se, primenom mikrodoza rendgenskog zračenja u predelu žarišta, postiže privremeno poboljšanje posledičnog oboljenja; Ehrlichov t., test za odreñivanje urobilinogena u mokraći; ElIsworth-Howardov t., test za diferentovanje hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis) od pseudohiperparatireoidizma (v. pseudohyperparathyreosis); izvodi se praćenjem količine izlučenog fosfora u mokraći tokom 24 časa posle intravenski datog standardizovanog parahormona (v. tamo); epinefrinski t., test za utvrñivanje prirode neutropeni-je (leukopenije); euglobulinski t., test za utvrñivanje patološke fibrinolize; Ewaldov t., test za utvrñivanje sone ki798

test seline u želudačnom soku; Fahraeusov t. odreñivanje brzine sedimentacije eritrocita; Fehlingov t., test za utvrñivanje glikozurije i njenog stepena; Fennerov t., dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Primenom malih doza penicilina privremeno se podstiče žarište i pogoršava posledično oboljenje; fibrinogenski t., odreñivanje fibrinogena u plazmi; t. fiksacije radioaktivnog joda u štitastoj žlezdi, primenjuje se za ispitivanje funkcije štitaste žlezde uživo. Posle unošenja dijagnostičke doze radioaktivnog joda, odreñuje se brzina njegova vezivanja (procent fiksacije) u štitastoj žlezdi, najčešće posle 2,3, 4 i 24 časa; flokulacioni t. po Ramonu, služi za odreñivanje vrednosti seruma i toksina; foam t., (engl.) test za utvrñivanje bilirubina u mokraći na osnovu .promene boje pene mokraće; Folin-Wuov t., test za odreñivanje glikemije; formol-gel t., test za dijagnozu kala-azara; Fouchetov t., test za odreñivanje bilirubina u krvi; Freiov t., specifičan za utvrñivanje IV veneričkog oboljenja (lymphogranuloma venereum) intradermnim ubrizgavanjem antigena dobijenog punktatom bubona; Friedmanov t., modifikovana A.Z. metoda se izvodi tako da se po ubrizgavanju mokraće, ispitivane na trudnoću, u venu nezreloj ženki zeca u pozitivnoj reakciji već posle 48 časova dolazi do istovetnih promena na jajnicima zečice (kao u A.Z. na mišicama). Preimućstvo Friedmanove metode je u tome što je brža i što su promene na jajnicima zečice izraženije; Frommerov t., test za utvrñivanje acetona u mokraći; Galli-Maininijev t., za ogled služi mužjak žabe (Rana esculenta) u koga se u slučaju pozitivne reakcije u jazvi nañe veliki broj semeglavaca. Pored ovih bioloških testova danas se najčešće koristi imunološki test koji se osniva na hemaglutinaciji; Gansl-Mayerov t., dijagnostičkoj^terapijska metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta i lečenje fokalnih bolesnika. Izazovni test, u kome primenom naročito pripremljenih seruma, dolazi do privremenog pogoršanja u predelu žarišta i posledič-

test nog oboljenja. Daljom primenom se može postići izvestan uspeh u lečenju tih oboljenja; Gerhardtpv t., test za odreñivanje acetona u mokraći; glikoze podnošenja t., test opterećenja glikozom za ispitivanje funkcijskog stanja jetre i endokrinog pankreasa. Sin. Labbéov test, GTT; glukagonski t., test za ispitivanje glikogenske rezerve organizma (u prvom redu jetre) i funkcije srži nadbubrega. Izvodi se i.v. ubrizgavanjem l mg glukagona; Gmelinov t., test za ispitivanje žučnih pigmenata u mokraći; Graefeov t., test za ispitivanje pokreta očnih jabučica u hipertireoidizmu; Grahamov t., oralno ili intravensko davanje tetrajodoftaleina radi holecistografije; Gruber-Widalov t., v. Widalov test; gvajakov t., test za otkrivanje krvi u stolici; Günzburgov t., test za odreñivanje HCl u želudačnom soku; Hamov t., test za dijagnostikovanje paroksizmalne noćne hemoglöbinurije; Hangerov t., cefalin-holesterolski test; Harrisonov t., test za odreñivanje bilirubina u mokraći; Hartov t., test za odreñivanje beta-oksibuterne kiseline u mokraći; Hayov t., test za odreñivanje žučnih soli u mokraći; Hechtov t., test za dijagnozu sifilisa; Hellerov t., za odreñivanje belančevina u mokraći; Henryjev t., test za otkrivanje malarije; Hessov t., test za ispitivanje otpornosti kapilarnog zida; Hickey-Hareov t., test za utvrñivanje insipidnog dijabetesa, v. test Jadrešić-Maira; Hildebrandtov t., test za otkrivanje urobilina u mokraći; histaminski t., test za ispitivanje veličine želudačnog lučenja. Danas se upotrebljava pojačani histaminski test; Hogbenov t., za test se koristi ženka žabe (Xenopus) kojoj se u leñnu limfnu kesu ubrizga mokraća (ispitivana na trudnoću) i posle 8-10 časova u slučaju pozitivne reakcije žaba izbacuje jajne ćelije, koje su mikroskopski lako vidljive; Howellov t., test za ispitivanje koagulacije rekalcifikovane plazme; Hunekeov t., dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Blokirajući test u kome nastaju privremena poboljšanja posledičnog oboljenja. Može se primeniti

test samo u oboljenjima sa subjektivnim tegobama, u vidu bola ili svraba. Sin. fenomen, Hunekeov, Impletol test; ikterusnog indeksa t., test odreñivanja bilirubina u plazmi; indigo-karminski t., test za funkcijsko ispitivanje bubrega; intrakutani t., test koji posle ubrizgavanja nekog antigena u kožu pokazuje osetljivost organizma prema tom antigenu; Impletol t., v. Hunekeov test, fenomen; insulinski t., test za stimulaciju izlučivanja HGH (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem 0,1-0,2 jedinice kristalnog insulina (v. tamo) intravenski; t. inteligencije, metoda odreñivanja stupnja inteligencije, v. količnik inteligencije; Jacobsthalov t», test za dijagnostikovanje sifilisa; Jadrešić-Maira t., test služi za ispitivanje funkcije neurohipofize; jednostavan i u ambulantnim uslovima lako izvodljiv praćenjem količine izlučene mokraće u odreñenim vremenskim periodima posle popijene odreñene količine vode odnosno 1%nog rastvora kuhinjske soli; Kahnov t., test za dijagnozu sifilisa; Kallayjev t., (stom.) dijagnostička metoda za dokazivanje žarišne infekcije zubnog porekla; Kjeldahlov t., test za odreñivanje azota u telesnim tečnostima; klirensa (clearance) t., v. clearance; koagulazni t., test za dokazivanje patogeniteta stafilokoka. Patogeni sojevi stafilokoka koji produkuju enzim-koagulazu sposobni su da izvrše koagulaciju oksalatne plazme zečeva i nazivaju se koagulaza pozitivni; t. komplementa fiksacije, v. fiksacija; koncentracijski t., test za odreñivanje koncentracijske sposobnosti bubrega. Sin. Volhardov test; konjuktivski t., test za ispitivanje osetljivosti na polene; Korotkoffov t., test za ispitivanje aneurizmi; Kustner-Prausnitzov t., služi za utvrñivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe pod kožu zdrave osobe, a posle 24 časa se na to mesto unosi odgovarajući antigen. Pri pozitivnoj reakciji (svrab, crvenilo, plik) u pitanju je alergijsko oboljenje; Kveimov t., test za dijagnostikovanje sarkoidoze; latex t.aglutinacijef služi za dijagnozu reumatoidnog art799

test ritisa; Landsteinerov t., test za utvrñivanje paroksizmalne hemoglobinurije na hladnoću; Legalov t., test za odreñivanje acetona u mokraći; leucinski t., test služi za ispitivanje hiperinsuliniz-ma (v. hyperinsulinismus) ako postoji povećana osetljivost beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca na aminokiselinu leucin; Liebenov t., test za odreñivanje acetona u mokraći; lizin-vazopresin-ski t., test za stimulaciju izlučivanja ACTH (v. tamo), u stvari, lizin-vazopre-sin služi kao »releasing« hormon (v. tamo) za ispitivanje sposobnosti prednjeg režnja hipofize da izlučuje ACTH; lupus eritemskih ćelija t. (LE-t.), test za otkrivanje antinukleusnih antitela u sistemskom eritemskom lupusu; Mac Laganov t., timolskog zamućenja test Mac Leanov t., test za utvrñivanje mlečne kiseline u želudačnom soku; Mantouxov test, test za utvrñivanje postojanja tuberkulozne infekcije i alergije intrakutanom injekcijom razblaženog tuberkulina (PPD). Na mestu injekcije pojaviće se infiltracija i hiperemija u slučaju pozitivne reakcije; Marshov t., test za otkrivanje, arsena u tkivima;^ Masterov step-t., za ispitivanje koronarne insuficijencije; McClure-Aldrichov t., intrakutani test za utvrñivanje sklonosti za zadržavanje natrijuma; Meinickeov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Meltzer-Lyonov t., ispitivanje lučenja žuči preko sonde posle davanja magnezijum-sulfata; metopironski t., test za ispitivanje sposobnosti prednjeg režnja hipofize da endogenom stimulacijom izluči ACTH (v. tamo), v. i metopiron; Millonov t., test za odreñivanje belančevina i drugih azotnih jedinjenja; Morov t., pojava papule na delu kože u koju je utrljana tuberkulinska mast. Služi za dijagnostikevanje tuberkuloze ili postojanja tuberkulinske alergije; Murphyjev t., palpatorni test za ispitivanje osetljivosti žučne kesice; t. neutralizacije za ispitivanje moći nekog seruma da neutralise patogene sposobnosti nekog virusa ili drugih mikroorganizama; Nelsonov t. ili t. !mobilizacije treponema (TIT), ovim testom 800

test se dokazuje prisustvo imobilizina, specifičnih antitela u serumu bolesnika, inficiranih sa T. pallidum kao i drugim treponemama. Nelsonov t. je u pogledu specifičnosti i osetljivosti iznad klasičnih seroloških reakcija za dokazivanje luesa; nikotinski t., test za stimulaciju izlučivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako što se prati izlučena količina mokraće posle intravenski ubrizganog nikotina; nitroprusidni t., test za otkrivanje acetona u mokraći. Sin. Legalov test; Nylanderov t., test za otkrivanje glikoze u mokraći; Obermayerov t., test za odreñivanje indikana u mokraći; t. opterećenja glikozom, test za ispitivanje sposobnosti beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa da u potrebnoj količini i u potrebno vreme izluče potrebne količine insulina (v. tamo); izvodi se oralnim ili, još pouzdanije, intravenskim ubrizgavanjem odreñene količine glikoze (najbolje, uz istovremenu kontrolu vrednosti imunološki reaktivnog insulina). Sin. Lobbéov test; Pandyjev t., test za odreñivanje globulina u cerebrospinalnoj tečnosti; Paul-Bunnellov ili Paul-Buniiell-Davidsohnov t., reakcija hetef ofilnih antitela za dokazivanje infektivne mononukleoze; patch t., vrsta kožne probe za alergiju koja se izvodi tako što se alergenom natopljena gaza stavi na kožu i fiksira 24 časa pripojnim flasterom; Perlsov t., test za dokazivanje hemosiderina pomoću pruskog plavila; Pettenkoferov t., test za dokazivanje žučnih kiselina u mokraći; phenolsulfoftaleinski t., test za funkcijsko ispitivanje bubrega; Pirquetov t., ograničena zapaljenjska reakcija kože posle inokulacije tuberkulina skarifikacijom. Služi za dijagnostikovanje tuberkuloze i za ispitivanje stepena alergije prema tuberkulozi; pitresinski t., test za stimulaciju izlučivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako što se prati izlučena količina mokraće posle intramuskulno datog pitresina (v. pitressin); bolesnici s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis) prestaju da piju, a bolesnici s drugim oblicima polidipsije (v. polydipsia) nastavljaju da piju

test i dalje; Prausnitz-Kiistnerov t., služi za utvrñivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe pod kožu zdrave osobe, a posle 24 časa se na to mesto unosi odgovarajući antigen; precipitinski t., svaki test u kojeg je reakcija pozitivna kad se u ispitivanoj tečnosti pri dodatku reagensa javlja talog; »primogonilski« t., test za stimulaciju izlučivanja androgena (v. tamo) testisnog porekla [»Primogonyl» - primogonil - naziv je preparata koji sadrži HCG (v. tamo)]; projektivni t., otkriva pomoću ponašanja ili govora motivacione sile koje nisu dostupne svesti; protrombinski t., Ouickov test; protrombinske potrošnje t., test za utvrñivanje funkcionog stanja trombocita i veličine stvaranja tromboplastina u toku koagulacije; provokacioni t., (stom.) dijagnostička metoda u kojoj se izazivanjem i oživljavanjem žarišta dokazuje njegovo prisustvo u organizmu, kao i (ili) postojanje žarišne infekcije; psihološki t., najrazličitiji postupci koji omogućuju funkciono procenjivanje različitih psihičkih svojstava ispitanika; Quickov t., (1) za funkcijsko ispitivanje jetre na osnovu veličine izlučivanja hipurne k.; (2) odreñivanje protrombinskog vremena; Rivaltin t., za odreñivanje količine belančevina u izlivenim tečnostima u pleuri i drugim telesnim šupljinama; Robinson-Kepler-Powerov t., za odreñivanje funkcijskog stanja kore nadbubrežnih žlezda pomoću veličine izlučivanja vode posle vodenog opterećenja; Rorschachov t., jedan od projektivnih testova. Ispitivana osoba redom opisuje deset slika dobivenih pravljenjem mrlja od mastila (»krmača«). Odgovori su standardizovani i daju »sliku ličnosti«, motivacione sile i emocije koje nisu dostupne svesti. Ovde su neizbežno izražene i sklonosti samog ispitivača; Rumpel-Leedeov t., test za ispitivanje kapilarne rezistencije komprimovanjem nadlaktice pomoću gumene poveske; Sabin-Feldmanov t., test za dijagnozu toksoplazmoze pomoću metilenskog plavog (t, boje); Salkowskijev t., test za odreñivanje ugljen-monoksida 51 Medicinski leksikon

test u krvi; Salomonov t., test za dokazivanje karcinoma želuca na osnovu prisustva belančevine u želudačnom soku; Schickov t., služi za utvrñivanje prisustva ili odsustva antitoksina u serumu, odnosno za dokazivanje osetljivosti prema difteriji. Pozitivna reakcija znači da je ispitivana osoba osetljiva prema difteriji, dok negativna znači da je otporna; Schillingov t., test za ispitivanje veličine apsorpcije vitamina Bj2 u tankom crevu; Schirmerov t., služi za odreñivanje jačine lučenja suza. Papirna traka odreñene dužine i širine stavi se jednim delom u konjunktivalni špag i posmatra koliki se deo trake o vlazi u toku pet minuta; Schlesingerov t., test za dokazivanje uzobilina u mokraći; scratch t., kožna proba na alergiju. Odreñeni alergen se stavlja na mesto koje je površinskim grebanjem osposobljeno da resorbuje male količine alergina; screening t. (engl.), test koji treba da isključe osobe koje nisu obolele od bolesti koja je u pitanju. U osoba u kojih su ti testovi pozitivni treba primeniti specifičnije testove; sedimentacije eritrocita t., odreñivanje brzine sedimentacije eritrocita u Westergrenovim cevčicama; sekretinski t., test za ispitivanje funkcije pankreasa; serološki t., svaki test koji se vrši s krvlju ili serumom bolesnika; Sia t., test za dokazivanje makroglobulina pomoću destilovane vode; Spenglerov t., dijagnostičko-terapijska metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta i lečenje bolesnika od njih. Provokacioni test, u kome primenom rastvora imune krvi, dolazi do privremenog pogoršanja u predelu žarišta i konsekutivnog oboljenja. Daljom primenom se može postići izvesno poboljšanje posledičnog oboljenja; »step-test«, postupak merenja fizičke radne sposobnosti ili funkcione sposobnosti kardiovaskularnog sistema korišćenjem penjanja na klupicu ili stepenice odreñene visine i u odreñenom tempu. Najačešće se prati frekvencija srca neposredno po završenom radu. Manja frekvencija srca ili njeno brže smirivanje - bolji rezultat; t. stimulacije, služe za ispitivanje funkci-

801

test je, npr. endokrinih žlezda posle primene odgovarajućih hormona prednjeg režnja hipofize odnosno hipotalamusa ili drugih odgovarajućih materija sa sposobnošću podsticanja funkcije odreñene žlezde; Straussov t., test za dokazivanje mlečne kiseline u želudačnom soku; Sulkowitchev t., test za dokazivanje kalcijuma u mokraći; supresioni t., služe za ispitivanje funkcije npr. endokrinih žlezda posle primene odgovarajućih hormona ili drugih odgovarajućih materija kojima se suzbija funkcija odreñene žlezde; Thornov t., modifikovan ACTH- test (v. tamo) pri čemu se broje eozinofilni leukociti u krvi (test je nedovoljno specifičan i osetljiv); timolskog zamućenja t.» test za funkcijsko ispitivanje jetre; tireoidni supresijski t., primenjuje se za ispitivanje funkcije štitaste žlezde. Pre i posle davanja odgovarajuće doze tireoidnih hormona odreñuje se tireoidna fiksacija radioaktivnog joda. Ukoliko je očuvan mehanizam povratne sprege hipotalamus-hipofi-zatireoideja, fiksacija se smanjuje najmanje za 30% od početne vrednosti; tolbutamiñski test za ispitivanje spo-x sobnosti beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca gušterače da u potrebnoj količini i u potrebno vreme izluče potrebne količine insulina (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem odreñene količine tolbutamida (v. tamo); Töpferov t., test za kvantitativno odreñivanje sone kiseline u želudačnom soku; tourniquetski t., (fr.) Rumpel-Leedeov test; Treponemae pallidum !mobilizacije t., specifičan serološki test za otkrivanje sifilisa; tromboplastinske generacije t., test za odreñivanje veličine stvaranja tromboplastina; Trommerov t., test za otkrivanje glikoze u mokraći; t. trudnoće, u slučaju otežane dijagnoze trudnoće (usled mioma materice, debelog trbušnog zida, preosetljive bolesnice) za postavljanje njene dijagnoze služe biološke i imunološke metode. One se zasnivaju na ispitivanju mokraće. Biološke metode počivaju na dokazivanju prisustva horiogonadotropina u velikoj količini u mokraći ubrzo posle nidacije

802

test oploñenog jajeta; tuberkulinski kožni t., vrši se u cilju da se utvrdi da Ii je neka osoba već inficirana bacilima tuberkuloze, a odreñuje se i stepen njegovog imuniteta prema tuberkuloznoj infekciji; t., ultrazvuka, (stom.) dijagnostička metoda za utvrñivanje lokalizacije žarišta. Izazovni test u kome, posle primene ultrazvučnih talasa, dolazi do privremenog pogoršanja u predelu žarišta; van den Berghov t., test za odreñivanje bilirubina u plazmi ili serumu; van Slykeov t., test za odreñivanje azota aminokiselina ili ureje u krvi; Volhardov t., (1) za odreñivanje hlorida u plazmi ili mokraći; (2) test dilucije i koncentracije služi za ispitivanje funkcije bubrega; Waalero-Roseov t., test za dijagnozu reumatoidnog artritisa pomoću aglutinacije ovčijih eritrocita; Wassermannov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Weberov t., (1) uporeñivanje kostne sprovodljivosti na oba uha istovremeno. Vrši se stavljanjem zvučne viljuške na teme ili na čelo u sagitalnoj ravni. Pri postojanju oštećenja sprovodnog aparata uha ton se čuje bolje bolesnim uhom, a pri oštećenju prijemnog aparata (unutrašnjeg uha) zdravim uhom; (2) gvajakov test za otkrivanje krvi u stolici; (3) test za odreñivanje indikana u mokraći; Weibergov t., test fiksacije komplementa za dijagnozu ehinokokoze; VVid-Gimzellov t., imunološki test uveden od ovih autora ima prednost u odnosu na biološki test jer ne iziskuje eksperimentalne životinje i u slučaju trudnoće već posle dva časa dokazuje prisustvo horiogonadotropina u ispitivanoj mokraći; Widalov t., test aglutinacije tifusne salmoneloze pomoću seruma bolesnika služi za dijagnozu crevnog tifusa; t. za dokazivanje žarišne infekcije dentogenog porekla, dokazuju postojanje alergije na antigene iz žarišta, a time dokazuju i stanje žarišne infekcije u organizmu; t. žeñanjem, test za stimulaciju izlučivanja ADH (v. tamo); izvodi se uskraćivanjem uzimanja tečnosti u toku 12-24-36 časova; bolesnici s insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus) nisu sposobni da izdrže ovaj test.

tetanus tetanus (sklopac, zli grč), teško akutno oboljenje s toničkim grčom i paroksizmima. Nastaje posle prodora B. tetani kroz povredu na koži ili sluznici. Prvi simptom bolesti je stegnutost vilica *(trizmus). Zatim nastaje ukočenost svih mišića (tonusni grč). Česti su i kratkotrajni konvulzivni grčevi koji se ponavljaju (paroksizmi). Ima više kliničkih oblika tetanusa, što uglavnom zavisi od ulaznih vrata infekcije; cefalični t., nastaje posle povrede na licu s pojavom jednostrane paralize facijalnog nerva, te je lice asimetrično. Smrtnost u tetanusu je oko 30%, a u ginekološkom i neonatalnom tetanusu - preko 80%; generalizevani t., ima izražen tonusni grč i paroksizme; ginekološki t., nastaje posle kriminalnog pobačaja, ili nehigijenskog poroñaja i babinja; lokalni t., vrlo lak i redak, a odlikuje se ukočenošću samo povreñenog ekstremiteta; t. novoroñenčeta nastaje infekcijom pupčanog patrljka prilikom presecanja i podvezivanja pupčane vrpce. Nakon 5-10. dana od roñenja, novoroñenče prestaje da sisa i plače zbog stegnutih vilica, a ćelo se telo ukruti. tetanusni antitoksin, v. serum. tetiva, v. tendo. tetovisanje, (1) pege ili šare (likovi) u koži koje se veštački postižu unošenjem obojenih ili nerastvorljivih čestica u kožu ubodima; (2) t.rožnjače, obojavanje belih ožiljaka rožnjače hloridom zlata ili kineskim tušem iz kozmètskih razloga. Danas je ovu metodu potisnula keratoplastika. Tetracaini chloriñum (tetrakain-hlorid), lokalno anestetičko sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline; oficinalan je prema našoj farmakopeji. tetraciklini, grupa antibiotika u koju spadaju hlor-tetraciklin (dobiven iz gljivice Streptomyces aureofaciens), oksitetraciklin (dobijen iz gljivice Streptomyces rimosus), tetraciklin (dobijen, najpre, iz hlortetraciklina, a zatim i iz gljivice Streptomyces viridifaciens) i polusintetski demetil-hlortetraciklin (demeklociklin), pirolidinometil-tetraciklin (rolitetraciklin, metaciklin i doksiciklin. 51*

thalamotomia Spadaju u grupu antibiotika širokog spektra. Tetracyclini chloriñum (tetraciklin-hlo rid), antibiotik širokog spektra; oficinalan je prema našoj farmakopeji. tetrada, u genetici grupa od četiri združene hromatide u toku sinapse ili grupa od četiri haploidne ćelije koje proističu iz mejoze. tetraetil-olovo, vrlo otrovno organsko jedinjenje olova, koje se dodaje benzinu za povećanje oktanskog broja, odnosno protiv lupanja motora. U organizam prodire inhalacijom i kroz kožu usled rastvorljivosti u lipoidima izaziva mentalne simptome, pa i smrt. Naziva se i etil-gas. tetrajodthyronin, tetrajod-tironin, v. thyroxin. tetrajodophenolphthalein, tetrajodofenol-ftalein; dinatrijumova so ovoga jedinjenja vrlo je rastvorljiva: upotrebljava se u rendgenologiji kao kontrastno sredstvo za snimanje žučne kesice. Obično se uzimala peroralno. tetralogia Fallotova, uroñena srčana mana, ispoljava se stenozom plućne arterije, defektom meñukomorske pregrade, jašućom aortom, nad meñukomorskom pregradom i hipertrofijom desne komore. Tetramethylthionini chloriñum, v. Methylenum coeruleum. tetramizol, anthelmintičko sredstvo protiv askarida. tetraploid, poliploidna ćelija koja u svom jedru ima četiri haploidne garniture hromosoma (4 genoma). Tetraploid se označava s 4N V. polyploicL tetraploidija, prisustvo u ćelijskim jedrima četverostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 92). V. polyploidia. tetrasomia, tetrasomija, prisustvo četiri homologna hromosoma u jedrima diploidnih ćelija (2N+ 2). V. polysomia. thalamotomia, talamotomija, hirurško izvoñenje ograničene lezije talamusa; th. anterior, vršenje lezije prednjeg jezgra talamusa; th. dorsomedialis, vršenje lezije dorzomedijalnog jezgra talamusa.

803

thalamus

therapia

thalamus, talamus, vidni brežuljak, deo glatke mišiće bronhija (bronhodilatameñumozga, predstavlja potkorni sentorno). Oficinalan je prema našoj farmazitivni centar, a sadrži i refleksne centre kopeji. za miris i vid. Theophyllinum, teofilin, jedan od purinthalassanaemia, talasanemija, grupa naskih derivata (1,3-dimetilksantin) u lišslednih hemoliznih anemija čija je glavću čaja, a dobija se i sintetski. Ima jako na karakteristika smanjena sinteza jeddiuretičko dejstvo, širi koronarne krnog ili više globinskih polipeptidnih lavne sudove, opušta bronhijalne mišiće i naca, alfa-, beta-, ili delta-lanca. Alfa- i deluje nadražajno na centralni nervni beta-talasemija su najčešće. U homozisistem. Oficinalan je prema našoj fargotnom obliku talasanemija predstavlja makopeji. vrlo tešku hemoliznu anemiju, a u hete- therapeutica, grana medicine koja prorozigotnom obliku blagu anemiju; alfaučava lečenje bolesti. V. therapia. t., smanjena sinteza alfa-lanca. Homozi- therapia, terapija, lečenje, upotreba mera i gotni oblik nije kompatibilan s životom; sredstava koji suzbijaju i lece neke bobeta-t., smanjena sinteza beta-lanca helesti; actinotherapia, aktinoterapija, moglobina; homozigotni oblik (Cooleyjeterapijsko iskorišćavanje biološkog dejva anemija) mediteranska anemija, postva zračne energije hemijski aktivnog znata i kao talasanemija major, potpuni dela svetlosnog spektra, plavih, ljubinedostatak HbA, izražena hemolizna, častih i ultraljubičastih zrakova (npr. hipohromna anemija, hepato- i splenozračenje kvarc-lampom); Curie-theramegalija, deformacije skeleta, mongopia, Kiri-terapija, lečenje radijumom, v. loidni izgled i kardiomegalija. Bolest se radij um-terapija; depo-t., produženo tejavlja već u novoroñenčeta; heterozigotrapijsko dejstvo, tj. sporo razlaganje u ni oblik, talasanemija minor, sinteza organizmu i mogućnost dugog (oko 20 beta-lanca nešto smanjena i usporena, dana) postupnog prožimanja organizma prisustvo većih količina HbA2; ponekad dejstvenom materijom; elektrokonvulpostoji umerena anemija i splenomega-x zivna t., lečenje psihoza kratkotrajnim lija; delta-t., heterozigotna talasanemija propuštanjem naizmenične struje kroz u koje je smanjena sinteza delta-lanca, mozak. Sin. EKT. V. elektrošok; t. elekbez kliničkih pojava; t. intermedia, tatrošokom, terapija šokom izazvanim lasanemija koja se, po težini kliničke slielektričnom strujom, sastoji se u izazike, nalazi izmeñu homozigotnog i hetevanju epileptičkih napada kratkotrajrozigotnog oblika. nim provoñenjem naizmenične struje thalassanaemia major, v. thalassanaemia. od 100 do 120 V kroz slepoočnice. Usthalassophobia, talasofobija, osećaj strapešno otklanja depresivna stanja i kataha i nemira koji osećaju neurotične osobe tonički stupor; elektroterapija, lečenje na moru. raznim vrstama električne struje, kao thalassotherapia, v. therapia. thalium, što su: galvanizacija, faradizacija, frantalijum, Th, hem. element, srebr-nastobeo klinizacija. i visokofrekventne struje metal; talijumova jedinjenja su otrovna. (darsonvalizacija, dijatermija i kratki tathenar, tenar, dlan, uzvišenje na dlanskoj lasi); galvanoterapija, lečenje galvanstrani šake spram palca. Theobroma skom strujom; t. insulinskim šokom, cacao, kakao-drvo čije seme sadrži lečenje shizofrenije velikim dozama inteobromin i oko 50% masnog ulja. sulina koje dovode do kome usled hitheobrominum, teobromin, jedan od pupoglikemije. V. insulinski šok (pod šok); rinskih derivata (3,7-dimetilksantin) u konvulzivna t., lečenje akutnih duševseirenu biljke Theobroma Cacao. Ima nih bolesti veštački izazvanim konvulzidiuretičko dejstvo, a deluje i na korojama. V. t. elektrošokom, t. kardijazolskim narne arterije (vazodilatatorno) i na šokom; malarioterapija, lečenje progresivne paralize unošenjem u organizam prouzrokovača malarije (m. tercia804

thermae na); pyretotherapia, piretoterapija. Lečenje neke bolesti veštački izazivanom povišenom temperaturom tela fizičkim postupcima (dijatermija) ili ubrizgavanjem nekih hemijskih supstancija (sumpor) ili vakcina (tifusa) ili živih klica (krv malaričkih bolesnika). Nekada se primenjivala u lečenju progresivne paralize i raznih hroničnih zapaljenja. V. impaludacija, malariotherapia; radijumterapija, lečenje prirodnim radioaktivnim elementima (radijum, radon, mezotorijum). Primena može biti intersticijalna (radiopunktura), endokavitarna (ženski polni organi, rektum, jednjak, usta), pomoću mu laza i telekiriterapije za dubinsko zračenje. Sin. Curie-therapia; radna terapija, upošljavanje bolesnika u cilju lečenja. Najčešće se vrši u duševnih bolesnika, a i kao psihoterapijska metoda u drugih hroničnih bolesnika. V. reedukacija, mehanoterapija; rendgen-terapija, lečenje rendgenskim zracima. Razlikuje se: duboka, srednjeduboka, površinska i kontaktna rendgen-terapija. Retko se primenjuje terapija graničnim zracima; sugestivna t., sugestivno lečenje, vrsta psihoterapije pri kojoj se primenjuje sugestija kao glavno ili jedno od sredstava lečenja. Pored obične sugestivne terapije postoji i terapija hipnozom (hipnosis) i lečenje postupcima koji stvaraju jake utiske (tzv. larvirana sugestija), što sve spada u širok okvir sugestivne terapije. Medicina još nije došla do takvog savršenstva da bi mogla potpuno da se liši sugestivnog elementa u lečenju. thermae, terme, naziv za banje s izvorima tople vode ili za kupatila (termalno kupatilo) u kojima se za lečenje koristi topla voda. thermocaustica, termokaustika, ispaljivanje tkiva usijanim metalom. V. termohauler, Paquelin. thermophiles (thermos-topao), termofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi izmeñu 45 i 6O0C. thesaurismosis, tezaurismoza, metabolički poremećaj u kome se odreñena supstancija nagomilava u velikim količinama u nekim ćelijama; t. amyloidea,

thoracodynia amiloidoza; t. cholesterolica, v. HandSchüller-Christijanova bolest; t. glycogenica, v. glycogenosis; kerazinska t., Gaucherova bolest, melaninska tezaurismoza, Addisonova bolest; t. phosphatidea, v. Niemann-Pickova bolest; vodena tezaurismoza, edem. Thiamazolum (tiamazol, metimazol), antitireoidno sredstvo. Thiamini chloridum, tiamin-hlorid, so tiamina (aneurina, vitamina Bi) i hlorovodonične kiseline; oficinalna prema našoj farmakopeji. V. aneurin. Thiaminum, tiamin, jedan od sastojaka B-kompleksa. Sin. aneurin, vitamin B^. Thibièrge-Weissenbachov sindrom, v. calcinosis cutis. Thierschova transplantacija, v. transplantacija. thio-, prefiks koji se upotrebljava pri sastavljanju imena jedinjenja koja umesto kiseonika sadrže sumpor. thiocyanat, tiocijanat, so tiocijanske kiseline HSCN. thiosulfatum, tiosulfat, so tiosumporne kiseline H2S2Oa. thiouracil, tiouracil, jedna od antitireoidnih supstancija koje sprečavaju stvaranje hormona u tireoideji. thiourea, tioureja, tiokarbamid. Tioureja koči stvaranje tireoidnog hormona i snižava bazalni metabolizam, slično kao što čini tiouracil i njegovi derivati. Thiryjeva fistula, v. fistula. thixotropia, tiksotropija, osobina izvesnih gela da pri potresu postanu tečni, a posle opet očvrsnu. Thomasova udlaga, v. udlaga. thoracalis, torakalni, grudni, npr. aorta thoracalis, grudna aorta. thoracoabdominalis, torakoab dominalan, koji pripada ili se odnosi i na grudi i na trbuh. thoracocaustica, torakokaustika, v. operacija (Jacobaesova). thoracocentesis, torakocenteza, punkcija zida grudnog koša u cilju ispuštanja njenog sadržaja, npr. eksudata, gnoja i krvi. V. thoracotomia. Sin. pleurocentesis. thoracodynia, torakodinija, bol u grudnom košu. 805

thoracolaparotomia thoracolaparotomia, torakolaparotomija, incizija kojom se otvaraju grudi i trbuh radi pristupa u njihove duplje odnosno u supfrenički prostor i njemu susedne oblasti. thoracophrenolaparotornia, torakofrenolaparotomija, torakotomija kroz koju se pristupa otvaranju prečage incizijom u cilju intervencije na organima u potprečažnom prostoru. thoracoplastica, torakoplastika, plasticka operacija grudnog zida u cilju kolapsne terapije pluća. Sastoji se od imobilizacije torakalnog zida, što se postiže resekcijom izvesnih njegovih delova; ekstrapleuralna t., torakoplastika u kojoj se, pri resekciji torakalnog zida, ne preseca pleura; paravertebralna ekstrapleurana t.r terapija koja se sastoji od resekcije paravertebralnog dela rebara (od I dp XI rebra) u dužini od 1-4 poprečna prsta na bolesnoj strani radi ulegnuća torakalnog zida u cilju kolapsa pluća. thoracoscopia, torakoskopija, dijagnos tičko ispitivanje pleuralne šupljine i pluća pomoću torakoskopa. V. pleuroscopia, tomkoskop. ^ thoracotomia, torakotomija, operativno otvaranje pleuralne šupljine vršeno u cilju ispražnjavanja eksudata, intervencije na plućnoj maramici, plućima, jednjaku, srcu i velikim krvnim sudovima. V. thoracocenthesis. thorax, toraks, grudni koš. thrill, (eng.) tril, osećaj treperenja, vibracije, utvrñen palpacijom nekog organa, naročito srca i krvnih sudova; aortni t., koji se pipa iznad aortnog ušća pri mani (naročito stenozi) aortnih zalistaka; dijastolni t, koji se pipa iznad srca u aortnoj insuficijenciji; hidatidni t., podrhtavanje, koje se ponekad može osetiti iznad ehinokoknih mehurova; presistolni t., koji se oseća iznad srčanog vrha u mitralnoj stenozi; sistolni t., koji se oseća za vreme sistole u prekordijumu u aortnoj i plućnoj stenozi, kao i u defektu komorske pregrade. thrombasthenia, trombastenija, funkcijska slabost trombocita, uroñena ili ste806

thrombocytoasthenia čena. Sin. purpura haemorrhagica hereditaria.

thrombectomia, trombektomija, odstranjivanje ugruška iz krvnog suda hirurškim putem. thrombinum, trombin, enzim krvi koji pretvara fibrinogen u fibrin. U krvi postoji kao proenzim, koji se, pod dejstvom tromboplastina (trombokinaze) i kalcijumovih jona, pretvara u trombin. Sin. trombaza, fibrin-enzim. thromboangiitis, tromboangiitis, zapaljenje intime nekog krvnog suda sa stvaranjem trombusa; t. obliterans, istovremena bolest arterija i vena koja se javlja u mladih osoba. Zapaljenjski procesi u srednjem i unutrašnjem sloju krvnih sudova dovode do njihovog začepljenja. Posledica ovih promena je gangrena, naročito na stopalima. Sin. Bürgerova bolest thromboarteritis, tromboarteritis, v. thromboendarteritis. thrombocythaemia, trombocitemija, trajno povećanje broja trombocita u krvi; t, essentialis, t. haemorrhagica; t. haemorrhagica, hemoragijska trombocitemija, klinički sindrom u kojeg postoje često ponavljana krvarenja i vrlo veliki broj trombocita. Spada u mijeloproliferativne bolesti; t. idiopatica, hemoragijska trombocitemija; t. primari a, hemoragijska trombocitemija. thrombocytoasthenia (thrombasthenia) trombocitoastenija, poremećaj funkcionisanja trombocita, ispoljen sklonošću ka krvarenju, lošom retrakcijom koaguluma, produženim vremenom krvarenja, slabom aglutinacijom ili prileplji vošću trombocita; BernardSoulierova t., nasledna bolest s velikim trombocitima i sa produženim vremenom krvarenja; Glanzmannova t., trombocitoastenija u kojoj ne postoji gomilanje trombocita pod dejstvom adenozin-difosfata (ADP); trombopatska t., trombocitoastenija u kojoj postoji smanjeno osloboñavanje trombocit-nog tromboplastina; uremijska t., izazvana dejstvom toksičkih azotemijskih jedinjenja na trombocite.

trombocytopathia thrombocytopathia, trombocitopatija, opšti izraz za sve bolesti u kojih postoje funkcioni poremećaji trombocita, uglavnom zbog deficita 3. činioca trombocita (trombocitnog tromboplastina); t. constitutionalism Glanzmannova trombocitoastenija. thrombocytopenia, trombocitopenija, smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi; t, essentialis, idiopatska trombocitopenijska purpura. V, purpura. Sin. thrombopenia. thrombocytosis, trombocitoza, povećan broj trombocita u krvi. thromboelastographia, tromboelastograaja, odreñivanje vrednosti koaguluma, naročito njegove čvrstine, pri zgrušavanju krvi, pomoću tromboelastografa. thromboembolismus, tromboembolizam, začepljenje krvnog suda trombom donesenim strujom krvi iz mesta njegova nastanjanja u neki drugi krvni sud. thromboendarteriectomia, tromboendarteriektomija, odstranjenje ugruška zajedno s intimom obliterisanog dela arterije u začepljujućem tromboangiitisu; koronarni t., odstranjivanje ugruška i isecanje intime iz začepljene venačne arterije srca. thromboendarteritis, tromboendarteritis, tromboza izazvana zapaljenjem zidova arterija; t. purulenta, u kome postoji gnojno razmekšanje tromba. Sin. thromboangiitis, thromboarteritis. thrombogen, v. prothrombin. thrombopathia, trombopatija, poremećaj hemostaze u kome trombociti nisu u stanju da oslobode svoj adenozin-difosfat (ADP) pod dejstvom agregacijskih činilaca (kolagena, epinefrina i trombina). thrombopenia, v. thrombocytopenia. thrombopenicus, trombopeničan, koji je u vezi s trombocitopenijom thrombophlebitis, tromboflebitis, v. phlebitis. thulium, tulijum, Tm, hem. element, metal koji pripada grupi elemenata retkih zemalja. thymectomia, timektomija, uklanjanje timusa operativnim putem zbog tumora

thymus (benigni ili maligni timom) i u slučaju teške miastenije. thy m ic us, timusni, koji pripada timusu, npr. a. thymica, timusna arterija. thymolum, timol, derivat fenola dobijen iz etarskih ulja nekih biljaka (npr. Thymus vulgaris) ili se spravlja sintetski. Ima antiseptičko dejstvo jače od fenola, a mnogo je manje otrovan od fenola i krezola. Upotrebljava se za ispiranje usta, kao i za grgorenje, a i u nekim parazitnim oboljenjima kože. Ranije je korišćen (oralno) i kao anthelmintik. thy m o ma, timom, neoplazma timusa. Većina ih se razvija u prednjem sredogruñu. Javlja se u benignom i malignom obliku. Po histološkoj gradi može se javiti u epitelnom, limfoidnom i teratomatoznom vidu koji je najreñi. Granulomatozni oblik sadrži epitelne ćelije, mnogojedarne džinovske ćelije, fibrozno tkivo, limfocite i eozinofile. Morfološka slika može da bude veoma slična Hodgkinovoj bolesti. Limfoidni histološki oblik je istovetan s limfosarkomom, kako po morfološkoj slici, tako i po kliničkom toku. thymoprivus, timoprivan, koji je posledica uklanjanja ili atrofije timusa. thymus, limfoepitelni organ, glavno mesto limfocitopoeze. Limfoidan postaje vrlo rano u toku embriogeneze, znatno pre drugih limfoidnih organa. Timus raste do puberteta, a zatim nastaje fiziološka involucija. U većine sisara je sastavljen od dva režnja smeštena u gornjem delu grudnog koša. Podeljen je na režnjiće sastavljene od kore i srži. Kora s gusto zbijenim limfocitima je na periferiji režnjića, dok je srž u centralnom delu s razbacanim limfocitima. Ima ulogu primarnog limfoidnog organa (v. primarni limjoidni organi) i u uobličavanju ćelija koje učestvuju u stvaranju celularne imunosti (v. T-limfociti). Uobličavanje T-limfocita u timusu nastaje pod dejstvom humoralnih faktora (npr. timozin). Uklanjanje timusa odmah po roñenju ima velikog uticaja na razvoj i ispoljavanje imunološke reaktivnosti (celularna imunost i stvaranje antitela na timus-zavisne antigene), (embr.) ti807

thyreocalcitonin mus nastaje od 3. škržnog useka. Glavna masa timusnog tkiva dolazi od repnog kraja začetka iz useka (timusni rog). Grudni timus se spušta u grudnu dupIju. thyreocalcitonin, tireokalcitonin, hormon tireoideje (v. tamo) polipeptidnog sastava koji u korelaciji s parathormonom (v. tamo) reguliše koncentraciju kalcijuma u krvi i zbog toga se funkciono ne smatra tireoidnim hormonom. thyreoglobulin, tireoglobulin, belančevina glikoproteinske prirode (molekulske težine oko 68.000) koja sadrži jod, a nalazi se u meškovima štitaste žlezde u obliku koloida i prodstavlja oblik u kojem se deponuju hormoni tireoideje (v, tamo), a iz kojih se oslobañaju hidrolizom pod uticajem odgovarajućih fermenata. thyreoidea, v. glandula thyreoidea. thyreoideus, tireoidan, štitni, štitast, npr. cartilago thyreoidea, štitasta hrskavica (grkljan). thyreoiditis, tireoiditis, zapaljenje štitaste žlezde, a može biti (retko) akutno, češće - subakutno (v. thyreoiditis subacuta) ili hronično (v. struma lymphomatosa Hashimoto); t. subacuta (De Quervain), subakutno zapaljenje štitaste žlezde verovatno najčešće zapaljenjsko oboljenje štitaste žlezde, obično prouzrokovano virusom i po pravilu ima povoljan tok, pa se završava potpunim izlečenjem. thyreoprivus, tireoprivan, koji je posledica uklanjanja ili odsustva funkcije štitaste žlezde. thyreotoxicosis, tireotoksikoza, v. hyperthyreosis; t. factitia, veštačka tireotoksikoza, v. »jod-Basedow«. thyronin, tironin, aminokiselina (4-4-hydroxyphenylalanin), predstavlja osnovu u koju se, u štitastoj žlezdi, ugrañuju atomi joda. tiabendazol, derivat benzimiñazola, anthelmintičko sredstvo širokog dejstva. tibia, tibija, golenica, golenjača, unutrašnja kost potkolenice. tibialis, tibijalan, golenjačni, npr. nervus tibialis, golenjačni živac.

Tiemannov katetar, v. katetar. Tietzeov sindrom, v. syndroma. 808

tindalizacija uf us, v. typhus abdominalis, typhus exanthematicus. tim, u medicini označava grupu stručnjaka koja zajednički radi s ciljem da u odreñenim uslovima obezbedi pojedincu ili porodici potpunu zdravstvenu zaštitu i pomoć. Tim je sastavljen od stručnjaka različitih svojstava od kojih svaki ima svoj delokrug zadataka. Na taj način članovi tima udružuju svoja znanja i umenja radi postizanja zajedničkih ciljeva. timerosal, organsko jedinjenje žive, antiseptičko i dezinficijentno sredstvo. timpaničan zvuk, v. perkusijski zvuk. timpanizam, v. tympanismus. timpanometrija, posebna metoda audiometrijskog ispitivanja sluha, u kojoj se, pojačavanjem pritiska vazduha u slušnom hodniku, menja otpor sprovodnog aparata za prelaz vibracija od zvučnih talasa u vazduhu na slušne koštice. Služi za otkrivanje nedostataka u funkciji sprovodnog aparata, a naročito za dijagnozu otoskleroze. timpanoplastika, mikrohirurški poduhvat u lečenju hroničnog gnojnog zapaIjenja srednjeg uha. Upotrebom metoda timpanoplastike mogu se obnoviti bubanjska duplja, bubanjska opna i sprovodni sistem slušnih koštica. timpanoskleroza, hronično zapaljenje srednjeg uha u kome ne dolazi do stvaranja gnojnog eksudata već se u bubanjskoj duplji stvara plastični izliv koji postepeno prelazi u fibrozno ožiljasto tkivo. Usled sve jačeg srastanja slušnih koštica i bubanjske opne dolazi do sve većeg stepena nagluvosti. U toku godina zapaljenje oštećuje i labirint (timpanolabirintoskleroza). Tako mogu nastati najteži stepeni nagluvosti. Početak oboljenja treba tražiti u hroničnom kataru Eustahijeve trube. timus, v. thymus. tindalizacija, frakciona sterilizacija, postupak koji se najviše koristi za sterilizaciju supstancija i tečnosti podložnih brzom kvarenju. Postupak: sterilise se u parnom loncu pri 10O0C, ili u vodenom kupatilu pri 6O0C, i to prema svojstvima

tinea asbestina same tečnosti. U prvom slučaju tečnost ostaje na toj temperaturi 1/2 do l časa, a u drugom 2 časa. Postupak se ponovi 3 puta, svaki put u razmaku od 24 časa. Svakog dana po završenom zagrevanju posude s materijalom stavljaju se u termostat na 370C do iduće sterilizacije koja se vrši sledećeg dana. To se radi zbog toga da bi eventualno prisutne spore proklijale. tinea asbestina, poseban oblik seboreje u kome se na vlasištu mestimično javlja beličasta perut slična rastresitom azbestu. Sin. teigne amiantacée (fr.). Tinea granella, ambarski moljac, leptirić beložućkaste do tamnosive boje, tačkaste površine. Dugačak je 6 mm, a raspon njegovih krilaca iznosi 10-15 mm. Larva ima 16 nožica, glava joj je crvenomrka, a na grudima ima dve mrke pruge. Dugačka je 7-10 mm. Larva stvara svilastu mrežicu oko zrna žita, kojom omotava zrno, te pojede ćelu jezgru sve do ovojnice. Jedna jedina generacija javlja se u mesecu julu. tipizacija mikroorganizama, bazira na postojanju razlika u jednom odreñenom svojstvu neke mikropske vrste (species). Zavisno od svojstva odabira se i metoda ispitivanja: utvrñivanjem razlike u biohemijskim svojstvima biokemijska t., primenom seroloških testova - serološka t., u nekih bakterija dolazi u obzir fagotipizacija, koja se zasniva na velikoj specifičnosti bakteriofaga. Pored navedenih postoje i druge metode. tipski specifičan imunitet, izvesni virusi, npr. virusi influence, denge, poliomijelitisa i dr. ostavljaju tipski specifičan imunitet, koji može biti dugotrajan (npr. poliomijelitis) ili kratkotrajan, kao u influence pružajući zaštitu samo protiv zaraze virusom odgovarajućeg tipa. Taj imunitet ne isključuje mogućnost zaraze drugim tipovima iste vrste virusa. tireoglobulin, belančevina, sastojak koloida tireoideje. tireoideja, v. thyreoidea. tireoidna hrskavica, v. hrskavica. tireoidna žlezda, v. glandula thyreoidea.

tkanina tireotoksička kriza, v. hipertireozna kriza. tireotropin (tireotropni hormon, TSH), hormon iz prednjeg režnja hipofize, glikoprotein, podstiče lučenje hormona ti* reoideje. tireotropni hormon, v. hormon. tirocidin, v. tirotricin. tiroksin, v. thyroxinum. tirotricin, antibiotik dobijen iz Bacillus brevis Dubos, sastoji se od dva antibiotika: gramicidina (20%) i tirocidina (80%). Upotrebljava se samo lokalno. tirozin, p-oksifenil-alanin, a-amino-ß-paraoksifenil-propionska kiselina. Jedina aminokiselina koja sadrži fenolsku jezgru koja ulazi u sastav belančevina. Sastavni je deo aminokiseline dijod-tirozina, jednog od sastojaka hormona štitaste žlezde (tiroksina). tirozinaza, monofenol-oksidaza, enzim koji omogućuje oksidaciju tirozina. titanium, titan, Ti, hemijski element, srebrnastobeo metal, pratilac gvozda; upotrebljava se za oplemenjivanje čelika. titar, (1) količina reagujuće supstancije u nekom rastvoru koji služi za volumetrij* sku analizu; (2) najveće razreñenje ili najmanja količina neke supstancije koja, pod odreñenim uslovima, još primetno ispoljava odreñene osobine; aglutinacioni t., najmanja količina ili najveće razreñenje seruma koji, pod odreñenim uslovima, izaziva vidljivu aglutinaciju bakterija, eritrocita ili drugih ćelija; koli-t., najmanja količina vode, mleka ili drugog materijala koja sadrži najmanje jedan živi koli-bacil (E. coli). ti traci ja, odreñivanje količine neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize. titrica, Matricaria Chamomilla. V. Chamomillaeflos. titrimetrija, v. analiza (volumetrijska). titrirati (utrovati), odrediti količinu neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize. tkanina, spada u zavojni materijal; prema našoj farmakopeji oficinami su: Linteum calicutense crudum (sirova kaliko-tkanina); Linteum calicutense depu809

TL-antigen ratum (pročišćena kaliko-tkanina) i Linteum calicutense depuratum sterile (sterilna pročišćena kaliko-tkanina). TL-antigen, antigen prisutan na timocitima miševa TL+-sojeva. Gubi se u procesu diferencijacije timocita u T-limfocite. Nalazi se i na T-limfocitima leukemičkih TL-sojeva. T-limfočiti, limfociti poreklom iz timusa. Odgovorni za celularnu imunost (kasna hiperosetljivost, kontaktna hiperosetljivost, odbacivanje kalema tkiva, reakcija kalem-protiv-domaćina, stečena otpornost prema nekim mikrobima, autoalergijska oboljenja kao što su autoalergijski encefalomijelitis, tireoiditis, orhitis i dr.). Imaju na membrani receptor e za viruse i eritrocite. Kortizon selektivno razara T-limfocite u korteksu timusa. Imaju specifične markere (antigenske determinante) na površini membrane pomoću kojih ih je moguće razlikovati od B-limfocita (teta-marker, TL i dr.). Tlimfociti migriraju iz timusa u tzv. timus-zavisne zone slezine, limfnih čvorića, Peyjerovih ploča. U giodara najveći deo tzv. recirkulišućih limfocita (tj. limfocita koji prolaze kroz grudni kanal)x čine T-limfociti. Broj T-limfocita se znatno smanjuje neonatalnom timektomijom, zračenjem i dr. Osetljivi su na antilimfocitne serume, imunosupresivna sredstva, kortikosteroide, i dr. Nespecifično proliferišu pod dejstvom raznih lektina (fitomitogena), a specifično pod uticajem antigena. T-limfociti su glavne efektorne ćelije u tzv. ćelijskoj citotoksičnosti. Stvaraju biološki aktivne supstancije (limfokine). Vezuju antigen. Služe kao »pomoćne« ćelije u stvaranju antitela. Kooperišu s B-limfocitima u raznim imunim reakcijama. Nosioci su imunološke memorije. Imaju ulogu supresornih ćelija u nekim imunim reakcijama. U ljudi: smanjen broj T-limfocita je vezan za hipoplastičan timus (DiGeorgeov sindrom). Imaju ulogu u odbacivanju tumora. Neki oblici akutne limfoblastne leukemije imaju uglavnom T-limfocite. Postoje subpopulacije Tlimfocita. tmulost, v. perkusijski zvuk. 810

Tomesov nastavak tokologija, naziv za porodiljstvo. toksički gastritis, v. gastritis. toksički hepatitis, v. hepatitis. toksičnost, otrovnost, v. toksini. toksikologija, nauka o otrovima. Proučava poreklo, fizičke i hemijske osobine, toksična dejstva i dokazivanje prisustva otrova, kao i lečenje trovanja. toksikomanija, stanje periodičnog ili hroničnog trovanja štetnog za pojedinca i za društvo prouzrokovano ponavljanim uzimanjem nekog leka (prirodnog ili sintetskog). Odlike toksikomanije su: (1) neodoljiva želja ili potreba da se nastavi s uzimanjem leka i da se ovaj pribavi svim sredstvima; (2) sklonost da se povećavaju doze; (3) zavisnost, psihička, a ponekad i fizička, u pogledu efekta leka. V. morfinomanija, kokainomanija. toksoid, v. anatoksin. tolbutamidum (tolbutamid), derivat sulfonilureje, zamena za insulin (za lečenje nekih dijabetičara). tolerancija, podnošljivost, (farm.) povećana tolerancija prema pojedinim lekovima. Osobe koje pokazuju povećanu toleranciju prema nekom leku podnose, bez ikakvih toksičkih simptoma, tako velike doze toga leka koje bi u osoba u kojih ne postoji ova podnošljivost, sigurno prouzrokovale toksičke simptome a, eventualno, i smrt; granica tolerancije, količina ugljenih hidrata koju bolesnik od šećernog dijabeta može da uzima u toku 24 časa, a da se u mokraći ne pojavi glikoza. tolerantna doza, v. host's. toluen, metil-benzen CHaCeHs. Bezbojna tečnost koja jako prelama svetlost. Iz njega se dobija saharin i dr. toluidin, me tuni derivat anilina CH3NH2CeH4. Postoje tri oblika (prema uzajamnom položaju amino- i metil-grupe): orto-, meta- i paratoluidin. Tomesov nastavak, organska osnova, segment buduće gleñne prizme kupastog oblika i dužine oko 4 mikrona. Javlja se u toku stvaranja gledi i predstavlja proizvod jednodnevne aktivnosti ameloblasta. Minerauzacijom ovih segmenata stvara se gleñna prizma. V. poprečno-prugovanje gleñi

Tomesov zrnasti sloj Tomesov zrnasti sloj, normalna histološka struktura u dentinu korena zuba. Predstavlja uzanu zonu interglobularnog dentina u blizini cementa. I kroz ovaj deo dentina prolaze dentinski kanalići. Tomesovo vlakno, v. dentin, odontoblastl tomografija, rendgensko snimanje čovečjeg tela u tankim slojevima, na odreñenoj dubini najčešće računate s leña. Tomografija se ostvaruje kretanjem kako kasete s filmom, tako i rendgenske cevi za vreme snimanja. Njihovo kretanje je suprotnog smera (paralelno s čovečjom visinom) budući da su vezane na krajevima raznokrake poluge koja se obrće (klati) u ravni željene dubine, kao što se terazije klate oko svoje osovine. Sin. stratigrafija. tomogram, rendgenski snimak sloja odreñene dubine čovečjeg tela. Što je ispod i iznad željenog sloja, ne vidi se na snimku. Tomogram omogućava bolje raspoznavanje patoloških promena obolelog organa, kao da se proučavaju anatomski preseci na odreñenim dubinama čovečjeg tela. V. tomografija. tonica (remedia), tonici, sredstva za jačanje. toničan, (1) koji se odnosi na osmotsku koncentraciju, npr. izotoničan rastvor, rastvor iste osmotske koncentracije; (2) koji se odnosi na tonus, tonusni, npr. izotonusna kontrakcija, kontrahovanje mišića pri kome se njegova napetost (tonus) ne menja. Sin. tonusan. tonični grčevi, v. spasmus. tonografija, merenje brzine oticanja komorne tečnosti pod stalnim pritiskom tonometra odreñene težine u toku 4 minuta. Metoda se koristi u ranoj dijagnostici glaukoma. tonometar, aparat za merenje intraokularnog pritiska. Najpoznatiji je Schiötzov tonometar. Danas postoji i električni tonometar (za veoma precizna merenja). tonometrija, merenje napona ili pritiska; (oft.) merenje napetosti očne jabučice, tj. intraokularnog pritiska. tonsilla, tonzila, krajnik, mešoviti limfoepitelni organ koji izmeñu epitelnih uv-

topografska perkusija rata sadrži mnogobrojne limfne čvoriće. Sin. amygdala; t. lingualis, jezični krajnik, paran organ, na gornjoj strani korena jezika, ispod sluznice; t. palatina, nepčani krajnik, paran organ, smešten na bočnom delu ždrelnog suženja izmeñu nepčanih lukova, na zadnjem otvoru usne duplje; t. pharyngea, ždrelni (»treći krajnik«), neparan organ, nalazi se na gornjem zidu ždrela. tonsillaris, tonzilaran, krajnički, npr. abscesus tonsillaris krajnički zagnoj ili apsces. tonsillectomia, tonzilektomija, hirurško odstranjenje krajnika. tonsillitis, tonsilitis, zapaljenje krajnika, akutno ili hronično. V. angina. tonsillotomla, tonzilotomija, delimično hirurško odstranjenje tonzila (danas napušteno). tonus; stanje normalnog napona živog tkiva, npr. tonus skeletnih mišića, održava se trajnim uticajem centralnog nervnog sistema preko živaca. tonzilni apsces, v. abscessus. tonzilogen, što potiče od tonzila. topectomia, topektomija, uklanjanje manjeg ali specijalnog areala iz čeonog režnja mozga u izvesnim duševnim oboljenjima. tophus arthritic us, zglobni tofus, čvor u predelu nekog zgloba, na usnim školjkama i nosu veličine zrna graška do manjeg oraha, vrlo bolan, sastavljen od vezivnog tkiva i mase istaloženih urata. Javlja se u bolesnika koji boluje od gihta, podagre. Sin. t. uricus. Toplice» naziv za banje u Hrvatskoj i Sloveniji. Obično se ovako nazivaju tople vode. V. banja. toplotni udar, sindrom nagomilavanja te« lesne toplote usled nemogućnosti njenog odavanja. Nastupa kad je spoljna temperatura visoka, a vazduh zasićen vlagom. Glavni znaci: gubitak svesti, katkad grčevi. Toplotni udar može da se završi i smrću. topografija, (med.) opis neke anatomske oblasti i meñusobnih odnosa organa. topografska anatomija, v. anatomija. topografska perkusija, v. percussio.

811

Topusko

toxicodermia

Topusko, banja leži u ravnici, u lepoj do- torpor, obamrlost, nedostatak reagovanja na normalne i obične nadražaje. V. torlini Gline, desne pritoke Krke, pod obpidus. roncima zelenih brežuljaka (srez Vrgin Most), na 130 m n.v. Njen klimat deluje Torresova telašca, acidofilna telašca u jedru ćelije; nalaze se u jetri i CNS miša sedativno. U banji postoje tri izvora i majmuna više nego u obolelih ljudi (temperature: 49,5°, 56,2° i 59,30C) slabo žute groznice. mineralisane vode (0,571 g°/oo). Ove vode su i radioaktivne (494 Mahovih je- torsio, torzija, spiralno uvrtanje. Obično je višestruko. Viña se na peteljkama podinica u jednom litru gasa iz vode). S kretljivih cista, na pupčanoj vrpci i dr.; t. ovom vodom spravlja se i lekovito blato. dentis, uvrtanje zuba, usled traume zaPostoji ureñeno kupatilo s kadama, bametka zuba dolazi do deformacije tako senima, odeljenjima za prihienu blata, da zub ima oblik spirale. fizikalnu terapiju i masažu. U ovoj banji torso, trup bez glave i ekstremiteta. se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova, mišića i kičme, neuralgije, torticollis, krivošijost, v. caput opstipum. hronična oboljenja ženskih polnih orga- torus, ispupčenje, npr. torus tubarius, ispupčenje trube, hrskavičnog dela Eusna, neke kožne bolesti i urički artritis. tachijeve trube; t. mandibularis, rub, torakokardijalni indeks, mera za renduvećanje kosti donje vilice s lingvalne gensko odreñivanje veličine srca. Predstrane u predelu očnjaka i pretkutnjastavlja odnos izmeñu bazalno-torakalka. Može zahvatiti i veće delove donje nog prečnika (Th) i transverzalnog previlice, obostrano ili jednostrano. Uklačnika srca (Tr). U normalnim slučajevinja se hirurški, pre izrade delimične ili ma Th/Tr•- 1,9 do 2,2. V. bazalno-torapotpune proteze; t. palatinus, nepčani kalni prečnik, transverzalni prečnik srca. rub, uvećanje kosti na sredini tvrdog torakoplastika, v. thoracoplastica. nepca. Ako onemogućava izradu protetorakopneumografija, instrument kojim za, uklanja se hirurški. se registruju respiratorni pokreti grudif torakoskop, instrument sličan cistosko- torzioni spazam, v. athetose double, athetosis. pu, koji služi za inspekciju pleuralne šupljine i presecanje sraslina (pneu- totalna gastrektomija, v. gastrectomia. molysis) pomoću galvanokautera. Tara- totalni aciditet, v. aciditet, želudačni. koskop se uvodi u pleuralnu šupljinu tourniquet, (fr.) turnike, tlačilo, stezalo, instrument kojim se okružuje ekstremitet kroz troakar zaboden kroz meñurebartoliko čvrsto da se izazove kompresija ni prostor. na krvne sudove i spreči cirkulacija krvi torakotomija, v. thoracotomia. u perifernom delu ekstremiteta; Estorcular Herophili, Herofilov slivnik, marchov t., v. Esmarchova ishemija; spoj venskih sinusa tvrde moždanice na garrot t., španski čekrk koji se sastoji sredini unutrašnje strane ljudske potiod marame, omotane oko ekstremiteta, Ijačne kosti odakle polaze drugi venski a zatezane obrtanjem štapa koji je podsinusi i odvode vensku krv iz mozga i luvučen ispod nje; pneumatski t., turnike banje u vrat. Sin. conjluens sinuum. koji se sastoji od uske gumene kese; ona Torkildsenova operacija, v. operacija. se orno tava oko ekstremiteta i napumTormentillae rhizoma, osušen podanak pava toliko da prekine cirkulaciju krvi u od trave od srdobolje, Tormentilla erecperifernom delu ekstremiteta; t. za ta. Sadrži tanina. Upotrebljava se, u obskalp, turnike kojim se omota glava i liku tinkture ili dekokta, protiv proliva. zategne da spreči krvarenje iz krvnih torpidne (utinjale) granulacije, v. granusudova poglavine i otkinutog skalpa. V. latio. skalpiranje. torpidni šok, v. šok. torpidus, torpidan, koji sporo reaguje ili toxaemia, v. toxicosis. sporo zaceljuje, učmao, utinjao, npr. toxicodermia, toksodermija, pojava najraznovrsnijih promena na koži u torpidna rana, torpidne granulacije. 812

toxicosis vidu morbiliformnog ili skarlatiniformnog osipa, urtikarijalnih erupcija, ekcematiformnih lezija s papulovezikulama i bulama, vlaženjem i krustama, kao posledica intoksikacije najrazličitijim hemijskim supstancijama (na prvom mestu medikamentima unesenim enteralnim ili parenteralnim putem). toxicosis, toksikoza, svaka bolest izazvana toksinima; t. alimentaris, toksikoza izazvana hranom; trovanje hranom; t. endogenes, autointoksikacija; t. exogenes, toksikoza izazvana uzimanjem toksičkog materijala; t. haemorrhagica capillaris, v. Henochova purpura (pod purpura); t. e retentione, retencijska toksikoza, izazvana neizlučivanjem toksičkih materija, u azotemiji, na primer. toxin, u širem smislu reci toksin je svaki otrov životinjskog ili biljnog porekla. U užem smislu toksini su otrovni proizvodi bakterija koji izazivaju razvijanje specifičnih antitela u krvi i većinom su labilne prirode. Razlikuju se egzotoksini i endotoksini. toxinosis, toksinoza, svaka bolest izazvana nekim toksinom. toxoid, v. anatoksin. Toxoplasma, rod izduženih, iz klase endoparazitnih protozoa, ili ovalnih (sporozoa) koji u vidu telašaca, polumesečastog oblika, žive kao paraziti leukocita i endotelnih ćelija raznih sisara, ptica i reptilija. Retki su u perifernoj krvi, a često obilni u jetri, slezini, kostnoj srži, plućima, mozgu itd. T. pyrogenes, nalazi se u ćelijama slezine u tropskoj splenomegaliji, v. kala-azar. trabecula, trabekula, gredica, npr. trabecula lienis. trabeculectomia, trabekulektomija, mikrohirurška operacija protiv glaukoma kojom se, isecanjem dela trabekuluma, poboljšava oticanje komorne tečnosti i time reguliše intraokularni pritisak. Primenjuje se odskora. tracer, (eng.) v. obeleživač. trachea, traheja, dušnik, cevast organ za disanje, nastavlja grkljan u vratu i završava se u grudnoj duplji spram V grudnog pršljena račvanjem u dve glavne dušnice, desnu (bronchus principalis

tracheostoma dexter) i levu dušnicu (bronchus principalis sinister). Svaka dušnica, u sastavu plućnog korena, ulazi kroz koren (hilus) u odgovarajuće pluće u kome se dalje deli na krupnije i sitnije grane (bronchi i bronchioli). Zid dušnika i dušnica sadrži hrskavične lukove koji im daju čvrstinu; strana tela t., razni predmeti, koji aspiracijom iz ždrela dospevaju u dušnik kad su refleksi u ždrelu poremećeni, kao u narkozi, pijanom stanju ili naprosto od iznenañenja ili straha (koštice, igle, veštački zubi, staklene oči lutke itd.). Ekstrakcija se vrši putem tra-heoskopije. trachealis, trahealan, dušnički, npr. cartilago trachealis, dušnična hrskavica. tracheitis, traheitis, zapaljenje trahejf (dušnika). tracheoesophagealis, traheoezofagealni, koji pripada dušniku i jednjaku ili stvara komunikaciju izmeñu njih (npr. traheoezofägealna fistula nastala usled karcinoma ezofagusa) ili tuberkuloze sredogrudnih limfnih žlezda. tracheoscopia, traheoskopija, osmatranje zjapa i zida dušnika pomoću cevas-tog i osvetljenog metalnog spekuluma (traheoskopa). Obično se ista çev upotrebljava i dalje za osmatranje bronhusa (traheobronhoskopija). Cev se većinom stavlja kroz usta i grkljan u traheju (gornja t.),  ako postoji traheostoma, može se staviti i kroz nju neposredno u dušnik (donja t). Ovim načinom mogu se izvaditi i strana tela iz dušnika i iz dušnica. tracheostenosis, traheostenoza, suženje dušnika. Može da nastane postepeno, npr. od kompresije koju izaziva struma ili naglo usled endogenog ili egžogenog stranog tela. U deteta može i strano telo u jednjaku svojim pritiskom da suzi traheju toliko da ugrozi njegov život. tracheostoma, traheostoma, hirurškim putem uobličen trajni otvor na prednjem zidu dušnika. U njemu je ivica sluznice srasla s ivicom kože te se lako može da stavlja i menja dušnička kanu-Ia. Traheostoma je nekad privremena mera lečenja (npr. pri paralizi larinksa, dok se ne ukloni zapreka), a nekad stal813

tracheotomia na (npr. u laringektomisanog bolesnika). tracheotomia, traheotomija, operativni poduhvat kojim se uspostavlja otvor u prednjem zidu dušnika. U otvor se stavja trahejna kanula i tako se bolesniku osiguravaju disanje i ekspektoracija. Indikacija za t. je svaki slučaj stenoze u vazdušnim putevima iznad mesta na kome treba da se postavi kanula, ako se ne može drukčije brzo ukloniti uzrok. Vrši se takoñe pri lečenju akutne disajne insuficijencije u komatoznim stanjima, u trovanju i u bulbusnim oblicima poliomijelitisa (Lassenova metoda); t. urgens, hitna traheotomija, operacija koja se vrši pod neposrednom pretnjom od ugušenja, katkad bez pomagala, bez pripreme, i bez stručne pomoći. Postoje odreñena pravila kako se može što brže otvoriti traheja i u nju staviti cevčica koja održava otvor prohodnim. trachoma, trahom, u izvesnim delovima sveta veoma prošireno endemsko oboljenje vežnjače izazvano virusom. U prvom i drugom stadijumu odlikuje se pojavom folikula i granula, poglavito na vežnjači tarzusa i forniksa. U trećem stadijumu se javlja razmekšanje folikula i granula, dok se četvrti stadijum odlikuje stvaranjem ožiljaka. Kao posledica nastaju: entropijum (izvraćenost) kapka, trihijaza, panus, kseroza vežnjače, pa i rožnjače. Sin. conjunctivitis trachomatosa. tractio, trakcija, vučenje, tegljenje, npr. fragmenata slomljene kosti, pri repoziciji ploda pomoću kiešta pri poroñaju itd. tractotomia, traktotomija, operacija kojom se preseca neki senzitivni put u centralnom nervnom sistemu radi otklanjanja bolova. Najčešće se primenjuje presecanje bulbospinalnog puta V lubanjskog živca; mezencef alička t., presecanje nervnih puteva u mezencefalonu. tractus, trakt, vučenje, izdužena tvorevina, snop, pribor; (1) izdužena tvorevina u vidu snopa ili trake, npr. snop nervnih vlakana koji imaju isto poreklo i završetak i obavljaju istu funkciju; (2) skup ili 814

tractus pribor organa, obično izduženih, koji obavljaju istu funkciju; t. corticomiclearis, s. corticobulbaris, kortikonuklearni motorni put, jedan od direktnih motornih puteva za voljne pokrete mišića lica i organa u glavi i vratu. Njegova vlakna polaze iz motornog središta u prednjoj središnoj vijuzi (gyrus praecentralis), prolaze kroz belu masu velikog mozga i završavaju se u motornim jedrima živaca moždanog stabla. Svako motorno jedro, izuzev VII i XIl moždanog živca, ima dvokornu inervaciju; t. corticospinalis, s. pyramidalis, piramidni moždani put, jedan od direktnih motornih puteva za voljne pokrete mišića u delovima tela izuzev glave. Polazi od prednje središne vijuge (gyrus precentralis), prolazi kroz belu masu velikog mozga, zatim se spušta kroz moždano stablo, a u produženoj moždini deo vlakana se ukršta. Sva vlakna, ukrštena i neukrštena, završavaju se u prednjim rogovima sive mase u kičmenoj moždini, na suprotnoj strani od strane polutke odakle polaze vlakna; t. digestorius, trakt za varenje, pocinje usnom dupljom i nastavlja se ždrelom, jednjakom, želucem, tankim i debelim crevom. Tanko i debelo crevo se zajednički nazivaju crevni trakt (t. intestinalis). U tractus digestorius spadaju i žlezde čiji se izvodni kanali ulivaju u njega, a to su: pljuvačne žlezde, jetra i pankreas. Sin» apparatus digestorius, systema digestorium; t. olfactorius, mirisna traka» iz rinencefalona, nalazi se na donjoj strani čeonog režnja; t. opticus, optička traka, sadrži nervna vlakna, iz optičkog puta, koja polaze od optičkog raskršća i završavaju se u optičkim centrima srednjeg mozga i meñumozga; t. respiratorius, respiratorni ili disajni trakt sačinjavaju: nosna duplja, ždrelo, grkljan, dušnik, dušnice i pluća. Sin. apparatus respiratorius, systema respiratorium; t. rubrospinalis Monakowi, rubrospinalni ili Monakowov put, glavni vanpiramidni put, snop nervnih vlakana od crvenog jedra (nucleus ruber) do motornih jedara u prednjim rogovima sive mase kičmene moždine; t. spinocerebellaris, spino-

tragacantha cerebelarni trakt, snop nervnih vlakana od senzitivnih rogova kičmene moždine do kore malog mozga i provode nesvesni duboki senzibilitet; t. spinothalamicus Edingeri, spinotalamus ili Edingerov put, snop vlakana površinskog senzibiliteta trupa i udova (bol, temperatura i dodir). tragacantha, tragakanta, tragant, na vazduhu osušena guma iz stabljike mnogih malazijskih vrsta Astragalus, npr. A. ascendens (Leguminosae, Papilionatae). Sin. Gummi Tragacantha. tragus, kozao, kozlić, prednja kvrga usne školjke. traheja, v. dušnik. trahejna kamila, v. canule. trahomska telaäca, v. inkluziona telašca. training, v. trening. trajni katetar, (fr. catheter â démeure), v. katetar. trakcioni divertikul, v. diverticulum. trake za poliranje plombi, (stom.) trake od platna ili metala sa zrncima nekog abrazivnog sredstva na jednoj površini. Služe za poliranje plombi na aproksimalnim površinama zuba. trankilansi, sredstva za umirenje, umirujuća sredstva; trans-, prefiks u složenicama označava da je nešto kroz, preko ili iza. Npr. transtorakalno, kroz grudni koš. U jedinjenjima s dvostrukom vezom postoje dva obličja geometrijske izomerije od kojih je jedna cis-, a druga trans-izomerija. V. izomerija. transabdominalis, transabdominalan, koji prolazi kroz trbušni zid. transaortni, koji se vrši kroz aortu npr. hirurška intervencija na zaliscima aorte, koja je radi toga incizijom otvorena. transatrijumski, koji se vrši kroz pretkomoru, npr. hirurška intervencija na zaliscima srca, pošto je pretkomora incizijom otvorena. transdukcija, prenošenje genetičkog materijala; u ovom slučaju »prenosilac« gena je bakteriofag, koji posle liže pasivno na svojoj površini prenese fragment DNK i unese ga u novu bakterijsku ćeliju. Transdukcija je moguća jedino sa blagim, umerenim DNK-fagima.

transfusio transfekcija, lizogenizacija, u ovom procesu prenošenja genetskog materijala, dolazi do ugrañivanja samo DNK-bakteriofaga u DNK-bakterijske ćelije. Na taj način bakterija dobija jedno novo svojstvo, a istovremeno je ta bakterija postala lizogena. Sticanje novih- svojstava preko transfekcije faga naziva se »fagna konverzija«. transfer, psihoanalitički pojam koji označuje nesvesno vezivanje osećanja, stavova i želja koje su ranije bile vezane za važne ličnosti u životu (roditelje), za one ličnosti koje sada u životu njih predstavljaju (lekar psihoterapeut). V. kontratransfer. transferna neuroza, pojava jake emocione veze izmeñu pacijenta i terapeuta u toku psihoanalitičke terapije. Njena interpretacija je centralni dogañaj u klasičnom psihoanalitičkom lečenju. transformacija, genetska rekombinacija u bakterija. U ovom procesu genetska informacija se prenosi iz jedne ćelije u drugu, rastvorenom DNK; ćelija primalac prima rastvorljivu DNK koju oslobaña ćelija davalac. Sjedinjavanje molekula DNK zahteva usku homologost nukleinskog niza; ćelijska t., proces koji dovodi do takvih promena u ćeliji zbog kojih ona gubi sposobnost kontrole svoje deobe i postaje tumorska ćelija. transformatio DNK, transformacija, trajna promena genskog sastava u DNK jedne ćelije (bakterije), ugrañivanjem u nju segmenta DNK druge, genski različite jedinke. transfusio, transfuzija, unošenje krvi ili njenih sastojaka direktno u krvotok; direktna t., neposredno prenošenje krvi iz vene davaoca u venu primaoca krvi; exsanguino transf usia, ekssangvinotransfuzija, zamenjivanje velikog dela krvi primaoca krvlju više davalaca istovremenim puštanjem krvi iz jedne vene primaoca, a davanjem citratne krvi u drugu venu; eksangvinotransfuzija se primenjuje u novoroñenčeta koje boluje od fetusne eritroblastoze, u teškoj uremiji, a ponekad i u akutnoj leukemiji; indirektna t., davanje citratne krvi iz boce; intraperitoneumska t., in-

815

transilluminatio fuzija krvi u peritoneumsku šupljinu. transilluminatio, transiluminacija, prosvetljavanje očne jabučice pomoću specijalne lampe (diaphanoscop). Metoda pregleda koja se upotrebljava za diferentovanje serozne od solidne ablacije pri intraokularnom tumoru. Sem toga upotrebljava se i za lokalizaciju intraokularnih stranih tela. transitio, tranzicija, mutacija izazvana zamenom jedne purinske baze drugom purinskom bazom ili jedne pirimidinske baze drugom pirimidinskom bazom u odreñenom kodonu DNK. transkonfiguracija, v. repulsio, cis-konfiguracija. translacijska kontrola, regulisanje genske ekspresivnosti u vidu mRNK mehanizma kojim se ostvaruje kontrola stepena njene translacijske aktivnosti. translatio, translacija, prenošenje genskih informacija sa mRNK na sintezu polipeptidnog lanca, pri čemu vrsta i redosled kodona (tripleta) u molekulu mRNK uslovljavaju vrstu i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu. translocasa, v. faktor elongacije. translocatio, translokacija, prenošenje segmenta jednog hromosoma na drugi, x nehomologni hromosom; recipročna t., izmena hromosomskog materijala izmeñu dva nehomologna hromosoma. transmiter, materija koja se oslobaña na postsiriaptičkim završecima, te, zavisno od prirode, može dovesti do razdraženja ili inhibicije. Kao ekscitacijski transmiteri poznati su acetil-holin i simpatin (materija slična adrenalinu), a kao inhibicijski gama-amino-buterna kiselina. transnazalni pristup, v. per vias nasales, operatio Lothropova. transparencija, T, sin. koeficijent transparencije t, odnos intenziteta / propuštene i /o upadne svetlosti, tj. T = ///o. Izražava se u procentima i zavisi od debljine uzorka (medijuma). Za dati uzorak zavisi od talasne dužine svetlosti i upadnog ugla. transplantatio, transplantacija, presañivanje, kalemljenje, postupak presañivanja tkiva s jednog mesta na drugo u iste 816

transplantatio osobe (autotransplatacija), ili, češće, s jedne osobe ili životinje na drugu (homologan i heterologan presad). Ako je u pitanju autologni presad, ćelije kalema mogu neograničeno dugo da žive ako im se obezbedi dovoljna vaskularizacija; ali ako je u pitanju homologni, a pogotovu heterologni kalem, gotovo uvek nastaju imunske reakcije (odbacivanje kalema), koje prouzrokuju smrt svih ćelija kalema u roku od 3 do 10 nedelja posle transplantacije, ako se ne preduzmu specifične terapijske mere koje imaju za cilj sprečavanje imunih reakcija. Ako su tkiva pre transplantacije tipizirana i ako je u pitanju homologna transplantacija, ona m ože biti veom a uspešna (transplantacija bubrega). V. autoplastika, heterotransplantacija, homoplastika, homotransplantacija. Transplantacija je slobodna ili s peteljkom, tj. transplantat je potpuno odvojen od svog prirodnog mesta ili s ovim održava privremeno vezu preko peteljke. V. operacija, heterotransplantacija, homotransplantacija; alogenska t., v. alloplastica; heterotopska transplantacija tkiva ili organa s mesta*koje je za njih tipično na atipično mesto; homotopska t., v. ortotopska transplantacija; ortotopska t., transplantacija tkiva ili organa prenetih s mesta koje je za njih tipično na netipično mesto (sin. homotropska transplantacija); Reverñinova t., plastika pomoću transplantacije malih kalemova epiderma koji se rasporeñuju po rani u obliku ostrvaca; singenička t», transplantacija tkiva meñu životinjama iste vrste; singenezioplastička t., transplantacija tkiva ili organa jedne osobe drugoj iste vrste i u rodbinskoj vezi, npr. od matere detetu, ili od brata sestri; t. tetive, hirurška intervencija kojom se prišiva tetiva zdravog mišića za tetivu paralisanog mišića ili zâ kost; Thierschova t., plastika sveže ili os vezene rane pomoću većih kalemova koji se sastoji od epiderma i papilarnog tela. V. Thierschova transplantacija; vezana t., prekrivanje defekta na površini tela transplantatom kože ili kože s potkožnim tkivom, ponekad i s kosti, koji se, nasup-

I

transplantat

transsudatum

rot slobodnom transplantatu, ne odvaja transportna RNK (tRNK), prepis gena potpuno od svoje okoline, već s ovom specijalizovanih za sintezu tRNK. Postoji ostaje u vezi kožnom peteljkom radi obnajmanje dvadeset vrsta tRNK u svakoj ezbeñenja ishrane kalema, dok ovaj ne ćeliji. Svaka tRNK je prilagoñena za zaraste na novom mestu; t. zuba, presatransport odreñene i aktivisane aminoñivanje zuba iz jedne alveole u drugu. kiseline do mRNK na čijem se kalupu transplantat, kalem, presad, tkivo ili orvrši sinteza proteina. Sin. transfer RMK, gan, koji se presañuje pri transplantacirastvorljiva RNK, adaptor RNK, acceptor ji; Filatovov t., transplantat koji se stvaRNK. ra hirurški spajanjem pomoću šavova transpositio, trans pozicija, premešteni dva paralelna reza kože i potkožnog tkipoložaj, odnosno prebacivanje organa s va odvojenih od svog ležišta, dubljih slojedne strane na drugu (situs viscerum jeva; transplantat ostaje vezan sa svoja inversus); t. aortae et arteriae pulmodva kraja za neodvojeno tkivo. Takvom nalis, poremećaj u razvoju velikih artevaljkastom režnju odvoji se, posle oko 2 rijskih krvnih sudova, pri čemu aorta sedmice, jedan kraj presecanjem i zašipolazi iz desne, a plućna arterija iz leve va se u kožu i potkožno tkivo u oblasti komore. Tada život zavisi od ukrštenog koja se kalemi. Pošto se uspostavi cirkutoka krvi izmeñu krvi u desnom i levom lacija krvi i od tkiva u koji je presañen, srcu, kao u defekt pregrade komora preseca se drugi kraj valjkastog režnja. srca ili stalnog arterijskog voda. CijanoRežanj, kalem uzdužno se preseca da bi za je glavni simptom. V. ductus; t. dendobio ponovo četvorougaoni oblik i ušitium, transpozicija zuba, nepravilnost va za ivicu rane, koju prekriva. V. Filatorasporeda zuba; totalna t., zubi su na alvov valjkasti transplantat; Krauseov veolarnom grebenu, ali su zamenili kožni t., slobodni (bez peteljke) kalem mesta; parcijalna t., zub koji je promekože. U svom preseku zahvata sve slojenio mesto niče van alveolarnog grebeve kože. Sin. WoIfov kožni kalem. V. tranna. splantacija. transpozicija, v. transpositio. transpiratio, transpiracija, osloboñavanje transrektalna laparotomija, transrektalvazduha, znoja ili vodene pare kroz na celiotomija. V. coeliotomia, laparotokožu (sin. perspiratio insensibilis); t. pulmia. monalis, izbacivanje vodene pare iz transcriptio, transkripcija, prenošenje krvi putem pluća. genskih informacija s molekula DNK na transpleuralno, kroz pleuru; put u pleumolekul RNK koja se, katalitičkim deloralnu šupljinu. vanjem polimeraze RNK, sintetiše na transportna !mobilizacija, privremena kalupu deoksiribonukleinske kiseline. imobilizacija povreñenih delova tela, transsudatio, transudacija, izlaže nje tečnajčešće ekstremiteta, sastavni je deo nosti iz kapilara filtracijom kod razlike prve pomoći (v. tamo); zamenjuje se deizmeñu krvnog pritiska i napona tkiva finitivnom !mobilizacijom posle hiruroko kapilara, difuzijom kroz zidove kaške obrade i obezbeñuju se povoljni uspilara pri razlici izmeñu osmotskog prilovi za lečenje, a sredstva za transporttiska krvi i tkiva, bubrenjem koloida tkinu !mobilizaciju su improvizovana va usled njihove sposobnosti da zadrže (kora drveća, ašovčić, granje, daska i si.) vodu kao i poremećajem u oticanju limili standardna (trougla marama, zavoji fe iz tkiva. Transudacija izaziva povećaudlage-najčešće Kramerova, Diteriksonje količine vode u tkivima i teleshim va i Tomasova); transportna !mobilizašupljinama - hidrops. V. hydrops, oedecija se može izvesti i raznim postupcima, transsudatum. ma: fiksacijom povreñene ruke uz telo transsudatum, transudat, tečnost u tkivu ili povreñene noge uz zdravu kaišem, ili telesnim dupljama koja potiče iz krvi zavojima, rubljem itd. V. immobilisatio, kod opšteg ili lokalnog poremećaja krudlage. votoka u venama (zastoj), pri čemu igra 52 Medicinski leksikon

817

transversalis ulogu propustljivost kapilara i promena u sastavu krvi, T. se odlikuje bistrim, providnim izgledom, malom količinom belančevina (ispod 2%) i niskom specifičnom težinom. V. hydrothorax, ascites. transversalis, transverzalan, v. transversus. transversectomia, transverzektomija, uklanjanje poprečnog nastavka pršljena hirurškim putem. transversio, transverzija, mutacija izazvana zamenom purinske baze pirimidinskom bazom, ili obrnuto, u odreñenom kodonu DNK. transversus, transverzni, poprečni. Sin. transversalis. tränsvestitizam, nesavladljiva ili teško savladljiva nagonska potreba u osoba odreñenog pola da se pojavljuje odevena, presvučena kao osoba suprotnog pola. transverzalna fraktura, v. fractura, transverzalni prečnik srca (Tr), širina srčane senke u PA-projekciji. Razmak izmeñu najudaljenije tačke desne pretkomore do Ieve komore. V. torakokardijalni indeks. transvesicalis, transvezikalan, koji prolazi kroz bešiku specijalno mokraćnu, npr. transvezikalna prostatektomija. transvestitizam, nesavladljiva ili teško savladljiva nagonska potreba u osoba odreñenog pola da se pojavljuje odevena, presvučena kao osoba suprotnog pola. Traubeov prostor, v. sputium semilunar^. trauma, rana ili povreda koja može biti izazvana fizičkim, hemijskim i psihičkim uticajima; akustička t., jednokratno vrlo jako, a pogotovu iznenadno, delovanje nekog zvučnog fenomena (prasak iz puške, topa ili si.) može da trajno ošteti Cortijev organ na pogoñenoj strani. Ako delovanje ozlede nije imalo prevelik intenzitet, nastaje slušni skotom, u protivnom slučaju može da doñe i do širokog poremećaja sluha; biciklističke t., povrede koje mogu nastati u toku bavljenja biciklističkim sportom. One se u suštini ne razlikuju od drugih traumatizama; hronična a. t. nastaje usled trajne izloženosti buci većeg intenziteta (profesijska nagluhost), te može da do818

traumatologija stigne najteži stepen nagluhosti, obično obostrano; industrijske t., profesionalna oštećenja i ozlede koje nastaju pri radu. Do tih ozleda dolazi usled raznovrsnih uticaja (mehaničkih, fizičkih, hemijskih i usled raznovrsnih profesionalnih infekcija). Pri radu najveñi broj nesrećnih slučajeva nastaje kao posledica individualnih faktora, zatim usled nedovoljno sprovedenih higijenskih i tehničkih mera zaštite (oko 10%) ili usled opštih loših uslova rada. Rad u nenormalnim prilikama, premorenost, neracionalnost, noćni rad, nepoznavanje radnog procesa i vremenski faktor povećavaju broj industrijskih trauma. Npr. najveći broj nesrećnih slučajeva pada na prvi i poslednji dan u sedmici, tj. u ponedeljak (dejstvo alkohola) i subotu (uticaj premorenosti); Monteggina t., kombinovana povreda s iščašenjem glavice radijusa i preloma laktače; okluzalna t., oštećenja na zubima i potpornom aparatu zuba prouzrokovan okluzalnim silama. Sin. traumatizam okluzalni; V. okluzija traumatska; poroñajna t., trauma koja se dešava u toku ili posle poroñaja. Po nekim teorijama psihijatara novoroñenče pretrpljuje psihički šok usled poroñaja odnosno promene sredine; psihička t., duševni potres usled nekog neprijatnog doživljaja koji ostavlja trajan trag u duši u vidu tzv. kompleksa i zbog toga, po nekima, dovodi do neuroza. V. kompleks, neurosis. traumatismus, v. traumatizam. traumatizam, (1) stanje organizma posle povrede ili ranjavanja; (2) psihičko stanje organizma posle povrede ili ranjavanja. V. trauma. traumatizam, okluzalni, v. trauma, okluzalna. traumatolog, hirurg koji proučava traumatologiju i osposobljen je da zbrinjava zadesne povrede. V. trauma, traumatologija traumatologija, grana hirurgije koja se bavi kliničkim proučavanjem, profilaksom i terapijom povreda. V. traauma, traumatolog, traumatizam.

traumatopathia traumatopathia, traumatopatija, patološka stanja povreñenog nastala usled povrede ili rane. V. trauma, traumatizam. traumatophilia, traumatofilija, stanje pomućenja svesti u kojoj povreñeni ili operisani bolesnik vrši neki delikt. traumatopnoea, traumatopneja, dispneja u prodornim grudnim ranama, koje omogućuju ulaženje i izlaženje vazduha u pleuralnu šupljinu. V. pneumothorax, mediastinal »flutter«. traumatska amputacija, v. amputatio. traumatska epidemija, izraz (po Pirogovu) za veliki broj povreda koje se u ratu javljaju u kratkom vremenskom periodu, a što čini specifičnost rada sanitetske (i zdravstvene) službe, a posebno ratne hirurgije u ratnim uslovima. traumatska neuroza, v. neurosis. traumatske srčane hemolizne anemije, novi tip hemoliznih anemija posle traume eritrocita na veštačkim zaliscima, ili pri njihovom prolaženju kroz pukotine izmeñu veštačkog zaliska i fibroznog prstena pri lošoj implantaciji veštačkog zaliska. traumatski, ono što je u vezi s traumom. traumatski šok, v. šok. trbuh, v. abdomen. trbušna aorta, v. aorta. trbušna duplja, v. cavum abdominis. trbušna kila, v. hernia. trbušna maramica, v. peritoneum. trbušni, v. abdominalis. trbušni tifus, v. typhus abdominalis. tremne glavice (bulbi vestibuli), sem u dražici i njenim korenovima, u žene postoji još jedan erektilni sistem u vidu dve erektilne tvorevine, izdužene, nazvane tremne glavice, sa svake strane vaginalnog ušća. Prednji kraj tih tvorevina je zašiljen, dok je zadnji proširen. Unutrašnja strana im se nalazi uz vulvarni prostor i Bartholinovu žlezdu, u osnovi malih usnica. Bogatim venskim spletom te glavice su u vezi s dražicom. tremor, drhtanje, serija nehotimičnih, ritmičnih, nesvrsishodnih, oscilatornih pokreta, koji nastaju kao posledica naizmeničnih kontrakcija agonista i antagonista. Lak i brz tremor se sreće u hipertireoidizmu. Tremor srednjih amplitu52*

trening da javlja se u neurotičara i u zdravih osoba u odreñenim situacijama (uzbuñenje, ljutnja, radost, umor itd.). Grub tremor se javlja u stanju kao što su Parkinsonova bolest, u osoba koje su preležale zapaljenje mozga i u arteriosklerotičara, a ponekad i u alkoholičara kao simptom apstinencijalnog sindroma (ujutru pre nego što popiju čašicu nekog žestokog pića); bitni t., stanje u kome postoji stalan tremor, je obično nasledno i javlja se mahom u osoba koje su nasledno psihički opterećene; fiziološki t., male oscilacije koje se normalno zapažaju pri voljnoj kontrakciji mišića, a koje su posledica promena broja impulsa koji od mišićnih vretena deluju na motoneurone u prednjim rogovima kičmene moždine. Broj ovih impulsa se povećava pri istezanju mišića, a smanjuje pri njihovom skraćivanju; flapping t. (engl.), lepršavi tremor šake i prstiju u vidu lepršanja krila ptice u početku jetrine kome; intencioni t., tremor koji se javlja na kraju ekstremiteta pred ciljem nekog pokreta, npr. drhtanje kažiprsta pred nosem pri probi »kažiprst - nos«. Znak za postojanja oštećenja malog mozga ili njegovih puteva; patološki t., postoji u miru u Parkinsonovom sindromu, obično je spor (4-8 u seć.); statički t., javlja se na opruženim šakama i prstima u hroničnom alkoholizmu, neurasteniji i Bazedowljevoj bolesti. Trendelenburgov klin, zašiljeni metalni štap koji se probada kroz meke delove ramena ili kuka, da bi učvrstio Esmarchovu povesku na ovim delovima tela. Trendelenburgov položaj, v. položaj. Trendelenburgov simptom, v. znak. Trendelenburgov stav za rendgenski pregled, bolesnik leži poleñuške, tako daje karlica viša od glave, jer je stativ strmo nagnut. Trendelenburgov znak, v. znak. Trendelenburgova kamila, v. canule. Trendelenburgova operacija, v. operaciJa.Trendelenburgova proba, v. test. trening, (eng. training; uvežbavanje), proces prilagoñavanja organskih sistema odreñenoj vrsti fizičkog napora. Efekat

819

trenje tog orocesa ispoljava se stepenom treniranosti. Treningom se povećaju radni kapaciteti pojedinih sistema organizma, u prvom redu disajnog, kardiovaskularnog i lokomotornog i usavršavaju se pojedine fizičke sposobnosti. Neki od pokazatelja treniranosti mogu se uočiti i u mirovanju: veća masa mišića, uvećano srce, bradipneja i bradikardija. U naporu trenirani reaguje ekonomičnije: isti radni učinak uz manji utrošak energije. Maksimalni radni učinak treniranog veći je nego netreniranog; t. analiza, sin. didaktička analiza, zahteva se od klasičnog psihoanalitičkog terapeuta u toku sopstvene pripreme za poziv, kako bi se izbegle teškoće tzv. kontratransfera; t. kosmonauta, ima za cilj da pripremi kosmonauta da psihički i fizički izdrži uslove kosmičkog leta, kao i vanredne uslove koji mogu nastati u toku leta. Trening priprema kosmonauta da podnese stres produženog boravka konfinacije, dezorijentacije i fizičkog diskonfora koji potiču us led bestežinskog stanja. Stres obuhvata podražavanje kosmičkih letova preko posebnih radnji. Uvežbava se nošenje kosmičkog odela, boravi se u barokomori, termokomori i tihoj komori. U centrifugi se kosmonaut izlaže znatnim transverzalnim ubrzanjima, a u sobi sa sporim rotacionim kretanjem ugaonim. Postoji posebna obuka za uzimanje hrane i vode u uslovima bestežinskog stanja. Fizička kondicija obezbeñuje se bogatim programom fizičke obuke, koja uključuje i padojDranske skokove. trenje, v. tarež. trepan, trapan, šara, sprava sa svrdlom koja služi za stvaranje otvora na kosti, naročito na lubanji; električni t., grañen kao i ručni trepan s torn razlikom što vrćenje svrdla obavlja električna struja; ručni t., sastoji se od drške koja se vrti rukom i time obrće cilindrični zupčani zupčasti deo; svrdlo, koje seče kost; (oft.) instrument koji se upotrebljava u keratoplastici i nekim operacijama glaukoma za isecanje rožnjače ili sklere. U upotrebi su trepani, kako ruč820

Treponema ni, tako i električni, različitih modela i promera (od 1,2 do 10 mm). trepanatio, trepanacija, šaronjanje, bušenje kosti trepanom, instrumentom u obliku svrdla, najčešće u svrhu otvaranja lubanje; Cushingova t., infraorbitalna trepanacija radi pristupa Gasserovom ganglionu i njegovim nervnim stablima; dekompresivna t., trepanacija koja ima cilj da smanji povećani intrakrani-jalni pritisak; De Martelova osteoplas-tička t., stvaranje frontalnog koštanog režnja zajedno s poglavinom na širokoj peteljci kojim se otvara lubanjska duplja radi hipofizektomije; klasična t., stvaranje otvora na lubanji uz konačno uklanjanje kosti; t. rožnjače, primenju-je se pri nekim oftalmološkim operacijama, naročito stafiloma; t. sklere, pri-menjuje se u nekim operacijama glaukoma; Wagnerova osteoplastička t., stvaranje kružnog koštanog režnja zajedno s mekim tkivima poglavine na kožno-potkožnoj peteljci, koji se uklanja dok se ne izvrši operacija u lubanjskoj duplji, a potom se vraća na preñaš-nje mesto V. dekompresivna kraniekto-mija. trepavice, javljaju se još dok su kapci smešteni kao epitelni pupoljci. Kao pobočni izvrati na njima se javljaju lojne i, docnije (u embriona od 16 cm znojne, Millove uez.de). Velike lojne žlezde (Meibomove žlezde) javljaju se u embriona od 13 cm dužine. V. cilia. trepavičavo telo, v. corpus ciliare. treperavi skotom, v. scotoma scintilans. treperenje, v. fibrilatio. trephina, trefina, kružna testera tipa svrdla, kojom se iseca kružni komad iz kosti, naročito iz svoda lubanje; (oft.) isti instrument finije podešen za isecanje kružnog komadića iz rožnjače. Koristi se za transplantaciju rožnjače. Treponema, rod spiroheta, nežne grañe, pravilnih, oštrih i podjednakih spiralnih uvojaka;~T. pallidum, bleda trepo-nema, prouzrokovač sifilisa; živo pokretan mikroorganizam oblika tankog vlakna uvrnutog u pravilne spirale (6-30) koje se ne menjaju pri pokretu. Sin. Spirochaeta pallida.

Treponemataceae Treponemataceae, u ovu porodicu spadaju sledeći rodovi: Borrelia, Treponema i Leptospira. U svim rodovima Treponemataceae ima vrsta koje su patogene za čoveka, ali i takvih koje su nepatogene. treponematoze, oboljenja izazvana treponemama (sifilis, frambezija, pinta). treptavi skotom, v. scotoma. Tretaminum (tretamin, trietilen-melamin), citostatik iz grupe etilenimina. triamcinolon, sintetski derivat glikokortikoida, sadrži fluor u svom molekulu. triamteren, pteridinski derivat, diuretičko sredstvo. trias, trijada, grupa od tri simptoma; Basedowljeva t., struma, tahikardija, egzoftalmus; Dieulafoyeva t., hiperestezija kože, reflektorna kontraktura mišića i osetljivost u MacBurneyevoj tački u akutnom apendicitisu; Hutchinsonova t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroñenom sifilisu; t. merseburški, karakteriše Bazedovljevu bolest s tri simptoma: tahikardija, struma i egzoftalmus. tribadizam, v. lezbijska ljubav, homoseksualnost. TRIC-agensi, naziv potiče od imena bolesti trahom-inkluzioni konjuktivitis, tj. bolesti izazvane Bedsonia-organizmima. triceps, troglav, npr. m. triceps brachii, troglavi mišić nadlaktice. trichiasis, trihijaza, nepravilan položaj trepavica, najčešće kao posledica zapaIjenja ivice kapka ili njegovog nepravilnog položaja (entriopium). Usled toga trepavice mehanički draže vežnjaču ili rožnjaču i dovode do ulceracija. trichinosis, trihinoza, oboljenje izazvano trihinama. Dobiva se jedenjem sušenog ili nedovoljno kuvanog svinjskog mesa koje sadrži trihine. U ranom stadijumu liči na trovanje hranom (proliv, gañenje, povraćanje, kolike i povišena temperatura), a kasnije se javljaju ukočenost, bolovi i otok mišića. trichobezoar, konkrement u želucu stvoren od progutanih vlasi kose. V. phytobezoar.

trichosis trichodynia, trihodinija, bol pri dodiru dlaka, koji postoji obično u slučaju polineuritisa. trichoepithelioma, trihoepitelioma, hemisferni žućkasti čvorići u folikulima koji se sastoje od nabujalog epitela i rožastih cista. trichoma, trihoma, slepljenje kose usled ekstremne vašijivosti i ekcemskih promena. Sin. plića polonica. Trichomonas, trihomonas, parazitna protozoa (Flagellata), kruškastog oblika, ima spreda tri bičića, valovitu membranu i jedan bič pozadi. Može da izazove u čoveka različita oboljenja; T. buccalis, živi u ustima ljudi, naročito onih koji imaju zubni kamenac i pioreju; T. intestinalis,parazit čovječjih creva, nalazi se često u stolici u prolivima; T. vaginalis, parazit koji se nalazi u vagini žene i u uretri muškarca. Izaziva vaginalne poremećaje. trichomycetes, grupa končastih filamentoznih organizama koji čine prelaz izmeñu bakterija i viših gljiva. Grupa obuhvata Actinomyces, Leptothrix, CIadothrix i Nocardia. trichomycosis, trihomikoza, oboljenje dlaka izazvano gljivicama. trichophytia, trihofitija, gljivično oboljenje dlake glave i brade, gole kože i nokata prouzrokovano gljivicama roda trichphyton. Ispoljava se u vidu površinske i duboke trihofitije. U površinskoj trihofitiji (gljivice humanog tipa) dlaka glave je krta, slomljena, zatrpana s peruti. U dubokoj trihofitiji (gljivice animalnog porekla) lezije su gnojne. Javlja se u obliku gnojnog difuznog folikulitisa (sycosis parasitaria s. traichophytica) i ograničenog folikulitisa (kerion Celsi). Trihofitija gole kože se javlja u vidu, obično, kružnih eritemoIjuspastih promena koje se periferno šire, a centralno se same od sebe povlače. Sin. herpes tonsurans. trichorrhexis, trihoreksija, uzdužno cepanje dlaka u vidu metle. trichosis, (1) anomalije i oboljenja dlaka; (2) postojanje dlaka na mestima na kojima ih pod normalnim okolnostima nema.

821

trichosporia trichosporia, trihosporija, oboljenje dlaka na čijoj se stabljici javljaju tvrdi beličasti ili mrki čvorići sastavljeni od mase spora trihosporona. trichostasis spinulosa, orožali meškovi iz kojih u vidu četke izlazi 10-20 dlaka, trichotillomania, trihotilomanija, neurotičko cupkanje dlaka, najčešće u debilne dece, koja često gutaju očupane dlake. Trichuris trichiura, vrsta nematoda koja živi u debelom crevu ljudi. Dug 4-5 cm; prednji deo je jako istanjen i zavučen u sluznicu creva, dok zadnji zadebljali strci na površini. Može da izazove proliv, povraćanje i nervne poremećaje, ali obično prolazi nezapažen. Sin. Trichocephalus dispar. tricuspidalis, trikuspidan, trolisni, koji ima tri zupčasta lista, npr. valva tricuspidalis, trolisni zalistak srca. tridion, v. trimetadion. trietilen-tiofosforamid (tio-tepa), citostatik iz grupe etilenimina, v. tretaminum. trifokalno staklo, v. stakla. trifurcatio, trifurkacija, mesto račvanja u tri grane, trograno račvanje. trigeminia, trigeminija, vrsta ekstrasistolne aritmije u kojoj se ekstrasistole javljaju u pravilnim vremenskim razmacima, posle dve normalne srčane kontrakcije. trigeminus, trokrak, trogran, npr. nervus trigeminus, trograni ili trokraki živac. trigonum, trougao, oblast u obliku trougIa; t. anale, zadnji trougao na donjem otvoru male karlice, v. regio analis, perinaeum; t. femorale Scarpae, Scarpain trougao, nalazi se u prednjem predelu buta, a ograničavaju ga: Hg. inguinale, m. sartorius i m. adductor longus; t. linguale anterius, Pirogovov trougao, u vratu iznad podjezične kosti, a ograničavaju ga dvotrbi mišić, podjezični živac (XII) i milohioidni mišić. U hirurgiji se kroz taj trougao pristupa jezičnoj arteriji u slučaju potrebe za njenim podvezivanjem; t. linguale posterius, Beclardov trougao u vratu, koji ograničavaju podjezična kost, digastrički i hioglosni mišić. U ovom trouglu se takoñe pristu822

trimetoprim pa jezičnoj arteriji; t. vesicae, Lieutaudov trougao, nalazi se u dnu mokraćnog mehura, gde je sluznica glatka. Na zadnjim uglovima se završavaju otvorima dva uretera, a na prednjem uglu otvorom počinje mokraćna cev. trihlor-azot stvara se pri hlorisanju kod pH 4; nema dezinfekcioni efekat. trihlor-etilen, GlCH=CCh (trovanje), v. trovanje. trihlor-metan, CCHCb, v. Chloroformium. trihlor-nitrometan, v. hlor-pikrin. trihloroetilen, isparljiva tečnost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opšte anestezije. trihlor-sirćetna kiselina, CCbCOOH, v. Acidum trichloraceticum. trijada, trojstvo simptoma; Charcotova t., Šarkoova trijada, nistagmus, inten-cioni tremor i skandirajući govor u mul-tiploj sklerozi; Marburgova t., tempo-ralno bledilo papile očnog živca, ugašeni trbušni refleksi i spastički sindrom na nogama u multiploj sklerozi; Hutsc-hinsonova t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroñenom sifilisu. trijodotironin, hormon štitaste žlezde, v. tiroksin. trikuspidna insuficijencija, v. vituim cordis. trikuspidna stenoza, v. vitium cordis. trilen, v. trihloroetilen. trilobectomia, trilobektomija, operativno uklanjanje tri režnja pluća i to dva iz jednog i jednog iz drugog plućnog krila. trilogia, trilogija, trojstvo tri elementa koji sačinjavaju organsku ili simptomat-sku anomaliju; t. Fallota, kombinacija stenoze plućne arterije, defekt pretkomornog septuma i hipertrofija desne komore srca. triloni, organofosforna jedinjenja, nervni bojni otrovi. V. sarin, soman, tabun i dr. Trimethadionum, trimetadion, derivat oksazolidina, sredstvo za lečenje male epilepsije (petit mal). trimetoprim, pirimidinski derivat, anti-malarijsko sredstvo protiv tropske malarije, a ima i izvesno antibakterijsko dejstvo.

T

3-monoiodotyrozin 3-monoiodotyrozin, 3-monojodotirozin, meñuproizvod u sintezi hormona štitaste žlezde. trinitrofenol, v. acidum picricum. trinitrotoluol (trovanje), v. trovanje. trioksalen, sredstvo za potpomaganje stvaranja pigmenta u koži. triolein, v. olein. tripaflavin, antiseptička boja (derivat akridina), antiseptičko i dezinficijentno sredstvo. tripalmitin, v. palmitin. triparsamid, organski preparat petovalentnog arsena, upotrebljava se u lečenju bolesti spavanja. tripelfosfat, v. amonijum-magnezijum-fosfat. triple response, v. trodelna reakcija. triplet, u genetici, v. codon. triploid, poliploidna ćelija koja u svom jedru ima haploidne garniture hromosoma (3N). V. polyploid. triploidija, prisustvo u jedrima ćelija trostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 69). triplopia, triplopija, poremećaj vida u kome se predmeti opažaju trostruko. tripsin, v. trypsin. tripsinogen, v. trypsinogen. triptofan, v. tryptophan. trisanaridi, ugljeni hidrati iz grupe oligosaharida sastavljeni od tri molekula monosaharida. Npr. rafinoza se sastoji od glukoze, fruktoze i galaktoze. trisomia, trisomija, prisustvo tri homologna hromosoma u jedrima diploidnih ćelija (2N+1); dupla t., trisomija zastupljena na dva razna hromosoma u istoj ćeliji. trisomic, trisomik, jedinka u čijim je ćelijama jedan hromosom zastupljen tri puta (2N +1). Downov sindrom u ljudi, na primer. tristearin, v. stearin. tritanomalia, tritanomalija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boja. Javlja se veoma retko. Osobe s tom anomalijom pokazuju slabost u raspoznavanju plave boje. tritanopia, tritanopija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boja. Slepilo za lju-

trodelna reakcija bičastu boju. Osobe s tom anomalijom ne mogu da raspoznaju ljubičastu boju. triterpeni, v. terpenL

triturationes, trituracije, smeše lekovitih supstancija ili preparata droga i sredstava za dopunjavanje; izrañuju se u propisanoj koncentraciji kao praškovi ili masti. Koriste se isključivo za izradu lekovitih preparata, a nisu namenjeni za neposrednu upotrebu bolesnika. Kao sredstvo za dopunjavanje trituracija praška, ako nije drugačije propisano, upotrebljava se laktoza, a za trituracije - masti, vazelin i besvodni lanolin. trismus, trizmus, spazam mišića za žvakanje koji onemogućava otvaranje usta. Najčešće je prouzrokovan infekcijom ili povredom u toku rada ili davanja mandibularne anestezije. Razlikuju se tri stepena trizmusa. trokar, instrument koji služi za probijanje zida neke prirodne ili patološke duplje radi ispuštanja tečnosti iz njih. Trokar se sastoji iz probojca, debele trougle igle s drškom, uvučene u kanilu. Pošto se probije zid telesne šupljine, probojac se izvuče iz kanile, čime se uspostavlja komunikacija izmeñu nje i spoljne sredine; Duchenneov t., instrument za izvlačenje malih delova tkiva u cilju mikroskopskog ispitivanja; rektalni t., krivi trokar koji služi za punkciju mokraćne bešike kroz rektum i za pražnjenje iste. trochanter, trohanter, koštana kvrga na gornjem okrajku butnjače; t. major, velika kvrga; t. minor, mala kvrga. trochlea, trohleja, kolotur; valjkasti deo nekog organa s poprečnim žlebom nalik na kalem konca, npr. trochlea tali, kolotur skočne kosti. trochleariš, trohlearan, koloturni, npr. nervus trochleariš, trohlearni živac (IV moždani živac). trodelna reakcija, neposredno posle intradermnog ubrizgavanja histamina javlja se na tome mestu crvenilo usled dilatacije kapilara; posle toga crvenilo se širi na delove kože u neposrednoj blizini, što je posledica proširenja arteriola usled lokalnih aksonskih refleksa; nekoliko minuta posle ubrizgavanja, na mestu gde su bili prošireni kapilari, jav823

trofički ulkus lja se jasno ograničeni edem kože (urtika, šklopac), koji nastaje usled izliva plazme iz proširenih kapilara. trofički ulkus, v. trofičan, trofički poremećaj, ulkus. trofoblastna čahura, celularna masa koja nastaje razmnožavanjem trofoblastnih ćelija koje razaraju materično tkivo da bi u njemu napravile mesta za sve veći plod. troglav, v. triceps. troleandomicin, triacetiloleandomicin, v. oleandomicin. trolisni zalistak srca, v. valva tricuspidaHs. trombin, v. trombinum. tromboarteriektomija, v. thromboendarteriectomia. trombocitopenijska purpura, v. purpura. trombogen, v. protrombin. trombokinaza, v. tromboplastin. tromboplastin, supstancija koja se nalazi u tkivima i (u neaktivnom stanju) u plazmi. Aktiviše se u krvi posle povrede krvnog suda u toku 4-6 minuta iz trombocita, tkivnog tromboplastina i tromboplastinskih činilaca plazme. U zajednici s jonom kalcijumom aktiviše pro^ trombin (trombogen) u trombin. Sin. trombokinaza, zimoplastin. V. coagulatio. tromboza, v. thrombosis. Tropacocainum, lokalno anestetičko sredstvo. Ranije upotrebljavan, u obliku hidrohlorida (Tropacocaini hydrochloridum), za spinalnu anesteziju (danas napušten). tropeolin, žuta azo-boja koja u prisustvu kiselina prelazi u mrkocrvenu. Upotrebljava se kao indikator. trophoedema, trofedem, hronični, bled, čvrst bezbolan edem, većinom na donjim ekstremitetima, koji se javlja u mladih žena. Oboljenje je često familijarno. Sin. pseudoelephantiasis neuroarthritica. trophoneurosis, trofoneuroza, oboljenje prouzrokovano poremećajem ishrane tkiva usled funkcionog ili organskog oštećenja vegetativnog nervnog sistema. Trofoneuroze su: akroparestezija, eritromelalgija, Raynaudova bolest, sklero824

trovanje dermija, Quinckeov edem, lipodistrotija i progresivna hemiatrofija lica. troposfera, najniži sloj atmosfere, na polovima iznosi 7 do 8 km, na polutaru do 18 km. Srednja debljina sloja je 12 do 14 km. tropska eozinofilija, v. eosinophilia. trougao, v. trigonum. Trousseauov znak, v. znak. trovanje, stanje živog organizma prouzrokovano dejstvom otrova. Po toku t. može biti akutno, subakutno ili hronično. Po svojim uzrocima trovanja mogu biti namerna (samoubilačka, ubilačka) ili nenamerna (profesionalna, ekonomska, medicinska). Profesionalna trovanja nastaju usled dejstva sirovina, poluprerañevina, krajnjih proizvoda ili rastvarača koji deluju pri radu na telo radnika. Ekonomska trovanja nastaju u domaćinstvu usled zamene, nepažnje i neznanja kad otrovne materije, npr. pokvarena hrana, u domaćinstvu upotrebljavane jetke materije i dr. oštete organizam. Medicinska t. su ona koja nastaju obično upotrebom lekova u preteranim količinama. Pod nazivom trovanje podrazumeva se u medicini i terminalni stadijum poremećaja usled teških proliva ili u toku teških infekcija. V. otrovi; t. arsenovodonikom ili arsinom, ASHa, dešava se pri delovanju slabih kiselina na materije koje sadrže arsen. Trovanje nastaje kao posledica udisanja gasovitog arsina, otrovnog gasa koji izaziva hemolizu, žuticu, gastroenteritis i nefritis. Neka od njegovih jedinjenja upotrebljavana su za vreme rata kao bojni otrov; bagassosis, profesionalno oboljenje sa oštećenjem pluća i promenama u njima a nastaje dejstvom prašine od delova šećerne trske iz kojih je ekstrahovan šećer; ovaj materijal se upotrebljava za izolaciju od zvuka i toplote; bensolismus, benzolizam, profesionalno trovanje izazvano udisanjem para benzola (v. benzol) ili njegovim prodiranjem kroz kožu. Od benzolizma trpe sve osobe koje s njim rade koristeći ga kao organski rastvarač, odnosno pri proizvodnji anilina, nitrobenzola u fabrikama linoleuma, boja, veštačkog ñubriva, indust-

I

trovanje rijskih eksploziva, smeša za sušenje i dr. Veće koncentracije mogu dovesti do edema mozga i pluća, ili do kolapsa. Javljaju se, pored narkotičkog dejstva i znaci nadraženja kože i sluznica. Na koži se viñaju dermatitisi i hiperkeratoze. Česti su znaci: glavobolja, gañenje, umor, pospanost, koji mogu dovesti i do povreñivanja. Pri hroničnom trovanju može doći do oštećenja hematopoeze (anemije, hemoragičke dijateže), do dermâtoza, neurasteničkog sindroma i znakova tokstičkog neuritisa; t. diu'alurtiiitijtimom, javlja se u vazduhoplovnih radnika. Izazvano je magnezijumom iz mešavine aluminijuma i magnezijuma, duraluminijumom, koji se upotrebljava za aeroplane; gitagizam, trovanje izazvano semenjem Argostema githago odn. zrnevljem kukolja u kome se nalazi sapotoksin githagin. Simptomi: vrtoglavica, salivacija, povraćanje, dijareja, grčevi i paralize centralnog porekla; hromizam, trovanje hromom. Do trovanja dolazi delovanjem pare i prašine hroma i hromnih soli. Naročito je opasno udisanje para hroma. One izazivaju na površini sluznica defekte i korozivne promene, erozije i ulceracije, a na koži razvija se ekcem ili ulceracije koje se obično lokalizuju na hrskavici i korenu nokta. Udisanje pare i prašine hroma može da izazove posle 5-10 godina i profesionalni bronhogeni karcinom pluća>a ponekad dolazi i do enteropatije; ihtiosarkotoksizam, trovanje usled jedenja mesa otrovnih riba, isključujući pri tom trovanje hranom izazvano bakterijama; t. kadmijumom, do trovanja dolazi udisanjem pare ili fine prašine; naročito su otrovne pare kadmijum-oksida; t. kalajem, inhalacijom prašine oksida kalaja izaziva posle dužeg vremena pseudonodulaciju u plućima, benignu nespecifičnu pneumonokoniozu (stannosis pulmonum); t* kaolinom, »kaolinska pluća«, profesionalno oboljenje, vrsta silikatoze; kaolin je aluminijum-silikat i upotrebljava se u industriji porculana. Udisanje finih čestica prašine kaolina izaziva dispneju i mršavljenje, a u rendgenu pluća izgledaju kao posuta pahu-

trovanje ljicama snega; t, krečnom prašinom, fina prašina kreča može da izazove korozivne promene na sluznici očiju, na konjunktivi i na korneji; t. krvi, v. sepsis; latirizam, trovanje semenom grahorice (Lathyrus sativus i Lathyrus cicera); manganismus, manganizam, profesionalno oboljenje, izazvano višegodišnjim udisanjem prašine ili pare metala mangana (v. mangan). Može doći do oštećenja INPTjnih organa, do pneumonija, ali je od najvećeg značaja oštećenje centralnog nervnog sistema. Elektivno pogaña ekstrapiramidalni nervni sistem izazivajući simptome oštećenja ovog. Na početku to su: napon u pojedinim grupama mišića, najčešće ruku i nogu, nespretne precizne kretnje, a kasnije znaci zupčastog točka, hipertonije ekstrapiramidnog tipa, facles sol, prisilan plač i smeh; mercurialismus, merkurijalizam, trovanje živom, najčešće profesionalnog karaktera. Od njega najviše trpe rudari u rudnicima samorodne žive, radnici koji izrañuju aparate i pribore sa živom (ona isparava već na temperaturi od 160C), laboratorijsko osoblje, a rede bolničari pri utrljavanju živinih masti u kožu bolesnika, zubotehničari pri spravljanju amalgama sa živom i dr. Organska jedinjenja žive najčešće oštećuju kožu (dermatitisi i ekcemi) a neorganska nervni sistem - prvenstveno neurovegetativni. Rani znaci trovanja su tzv. živina neurastenija, hipersalivacija, hiperhidroza, dermografizam, gingivitis, živin rub na desnima (crne boje!), crveno lakirano nepce, foetor ex öte, poremećen san. U zapuštenom stanju, pri hroničnom trovanju, viñaju se još: živin eretizam, živin tremor intencionog tipa, »živino pismo«, oštećenja tubula bubrega, sluznice digestivnog trakta, posebno, i teža oštećenja centralnog nervnog sistema; t. mesom, v. meso; t. minijumom, oksidom olova (), čest je izvor trovanja a upotrebljava se kao zaštita protiv rñanja. Do trovanja dolazi pri mešanju, bojenju i pri odstranjivanju ostataka boje; t. niklom, trovanje izazivaju pare nikla, naročito karboni! nikla - Ni(COK isparljiva

825

trovanje tečnost koja se upotrebljava u industriji i može da izazove tešku dispneju, cijanozu i dilataciju srca; phosphorismus, fosforizam, profesionalno trovanje izazvano dejstvom belog fosfora (v. fosfor), a rede izaziva i zadesna trovanja, najčešće dece. U industriji se njime mogu trovati osobe koje rade sa anorganskim jedinjenjima fosfora kad izrañuju superfosfatno veštačko dubrivo, pri izradi papira, dekolora, sapuna, boja, deterdženata, praška za pečenje. Do trovanja dolazi i u mnogim drugim zanimanjima gde se koristi fosfor ili njegova jedinjenja, naročito kada su njime zagañene druge sirovine, a o tome se ne zna ili ne vodi računa. Od organskih jedinjenja fosfora važniji su ortokrezil-fosfat (plastifikator gume i plastika), triortokrezil-fosfat i razni insekticidi i bojni otrovi koji sadrže fosfor. Fosfor sprečava intraculularnu oksidaciju, deponije se u masnom tkivu i oštećuje jetrin parenhim (u akutnim trovanjima naročito), ali je u profesionalnim trovanjima najznačajnije njegovo hronično destruktivno dejstvo na kosti. Oštećuje vilice, u koje prodire pretežno kroz oštećene alveole zubaci gingive. Rani znaci: bol u karioznim zubima, otok desni, apscesi, sekvestri, osteoporotičnog tipa. Može doći i do ostepskleroze i periostitisa i na drugim kostima. Fosforovodonik - fosfin (PHs), jeste otrovan gas, oštra mirisa, koji, udahnut, izaziva bol u abdomenu, gañenje, dijareju, cefaleju, vertigo, ošamućenost, konvulzije i kolaps; saturnismus, saturnizam, trovanje olovom. Najčešće se javlja kao profesionalno trovanje usled udisanja prašine ili pare olovnog oksida, ali ga mogu izazvati i sva druga jedinjenja olova (najreñe PbS). Reda su trovanja izazvana upotrebom posuña koje sadrži olova (gleñosanje i si.), ili hranom zagañenom sa Pb. Simptomi trovanja zavise od jedinjenja koje je dovelo do s. Anorganska jedinjenja izazivaju najčešće sledeće znakove: zemljanosivu boju lica, tzv. olovni rub na desnima (plavičasta trakica), bazofilno punktirane eritrocite, pseudoreumatičke bolove, neurastenički sindrom i pojavu ve826

trovanje ćih koncentracija olova u krvi i mokraći, kao i koproporfirin u mokraći. Znakovi težih trovanja: kolike, paralize, encefalopatije i teže anemije danas se rede viñaju. Organsko jedinjenje (tetraetilno olovo) koje se dodaje benzinu kao detonator izaziva pri akutnom trovanju sliku teže psihoze, a pri hroničnom i znakove oštećenja vegetativnog nervnog sistema; stearat olova, do trovanja dolazi pri upotrebi stearata olova kao dodatka bojama, za povećanje konzistencije mazivnih masti i kao stabilizator pri fabrikaciji plastičnih materija, a deluje uglavnom putem inhalacije, jer se u vazduhu dugo zadržava kao aerosol; selenosis, t. selenom, dolazi udisanjem prašine i pare selena i njegovih jedinjenja. Najopasniji je vodonik selena. Izaziva iritaciju oka i sluzokoža, palenje, suvoću i metalni ukus u ustima s mirisom na češnjak, uz bronhopneumoniju, edem pluća i nervne poremećaje; t. tetrahloretanom, profesionalno trovanje radnika pri fabrikaciji municije udisanjem zagušljivih para tetrahlor-etana, a karakteriše se toksičkim ikterusom, glavoboljom, nemanjem apetita, i gastroenteralnim poremećajima; t. trihlor-etilenom. »Tri«, bezbojnom isparljivom tečnošću koja se često upotrebljava kao rastvarač, kao sredstvo za odstranjivanje masti i za hemijsko čišćenje itd. Izaziva akutna i hronična trovanja; t. trinitrotoluolom, javlja se u radnika u fabrikama municije i karakteriše se dermatitisom, s abdominalnim bolovima, povećanjem, opstipacijom i promenama u krvi; vanadijumizam, hronična intoksikacija izazvana apsorpcijom vanadijuma. Javlja se u radnika pri radu, s metalom i njegovim jedinjenjima, razvija se konjuktivitis, faringitis, bronhitis, akutna upala pluća, a na koži ekcem; t. životnim namirnicama, izazivaju kemijski i vegetabilni otrovi, grupa salmonela, Staphylococcus aureus et Albus toxicus, alfa-Streptococcus, toksin B. botulinusa, pa i druge bakterije. T. se karakteriše kratkom inkubacijom, INPTim gastrointestinalnim simptomima, kratkim trajanjem i istovremenim oboleva-

trtica njem više osoba koje su uzimale istu hranu. Ponekad je u pitanju i alergijska reakcija. trtica, v. coccyx, trtična kost, v. cocyx, os coccygis. trubački (mišić), v. buccinator. Truetina tehnika, v. tehnika. truncus, stablo, trup; t., trup, deo tela izmeñu vrata i donjih udova, v. corpus humanum; t. encephali, moždano stablo, obuhvatar^produženu moždinu, most, srednji mozak i meñumozak; t. pulmonalis (ranije a. pulmonalis), plućno stablo, polazi iz desne komore srca i deli se ispod luka aorte na desnu i levu plućnu arteriju (a. pulmonalis dextra et sinistra). trypanosis, v. try pano somiasis. trvpanosorniasis, tripanosomijaza, bolesno stanje prouzrokovano prisustvom i dëjstvöm u organizmu parazita iz roda tripanošoma; Glavni simptomi su; groznica, anemija, eritemi; t* africana, bolest spavanja koju izaziva Trypanosoma gambiense, koju na čoveka prenosi muva čeče (Glossina palpalis). Posle dužeg ili kraćeg perioda groznice, anemije i otoka žležda nastaje završni period neprekidnog spavanja, Trypanosomidae, tripanösömide, flagelate vretenastog oblika s jednim bičićem i valovitom membranom. Žive uglavnom u plazmi čoveka i životinja. Glavne vrste su: T, gambiense i T. rhodesiense, koje izazivaju bolest spavanja u ljudi; T. cruzi izaziva teško oboljenje u ljudi u Južnoj Americi; T. equiperdum izaziva oboljenje u konja. trypsinum, tripšin, proteolitički enzim pankreasa koji razlaže belanče.vine do dipeptida ili malih polipeptida, pri čemu se oslobañaju i neke aminokiseline. tryptöphaii, triptofan, a-amino-ß-indolilpropionskâ kiselina, koja ulazi u sastav belančevina. tse-tse-mušica, v. tze-tze-mušica. tuba, truba, cevast organ koji podseća svojim oblikom nä trubu. Sin. salpinx', t. auditiva Eustachii, Eustahijeva usna truba, spaja ždrelo s bubanjskom dupljom i omogućuje izjednačavanje vazdušnog

tuberculosis pritiska na bubanjsku opnu izjednačujući ga s obe njene strane; t. uterina Fallopii, Falopijeva truba, jajovod, cevasti organ koji se pruža od spoljnjeg kraja dna materice do bočnog zida karlice blizu jajnika. Iznutra je obložen sluznicom, a spolja peritoneumom. Služi sprovoñenju jajne ćelije u duplju materice. Sin. salpinx. tubarius, trubni, npr. tonsilla tubaria, krajnik Eustahijeve trube. tubarni vid, vid u kome je vidno polje koncentrično suženo i konstantno u obimu bez obzira na daljinu s koje se ispituje. Takva osoba ima utisak da gleda kroz tubus ili durbin. Obično se nalazi u histeriji ili agravaciji. Suženje vidnog polja u velikom stepenu srećemo u završnoj fazi glaukoma i u pigmentnoj degeneraciji mrežnjače. tubarno disanje, v. respiratio. tubaža, uvlačenje sonde (gumene, metalne i dr.) u neku telesnu šupljinu ili u neki šuplji organ; duodenumska t., uvlačenje duodenumske sonde u duodenum u cilju dobijanja duodenumskog soka i ispitivanja funkcija jetre, žučnih puteva i gušterače; gastrička t., uvlačenje duodenumske sonde u želudac radi dobijanja želudačnog soka i ispitivanja funkcije želuca. tubectomia, tubektomija, salpingektomija, hirurška operacija kojom se odstranjuje obolela tuba uterina (jajovod). tuber, kvrga, ispupčenje, npr. tuber ischiadicum, kvrga na sednjači; (2) t. kvrga, (derm.), primarna eflorescencija u vidu dermalnog infiltrata do veličine lešnika. tuberculides, tuberkulidi, hematogenom diseminacijom ili samo toksičkim dejstvom izazvani egzantematički, benigni oblici tuberkuloze: tuberculosis lichenoides, tuberculosis papulonecrotica, erythema induratum Bazin. tuberculosis, tuberkuloza, svaka bolest čoveka ili životinja izazvana mikroorganizmima iz grupe Mycobacteriuma, koja se odlikuje stvaranjem tuberkula i kazeozne nekroze u tkivima. Najčešći uzročnici tuberkuloze su M. tuberculosis, M. bovis i M. avium. Tuberkuloza se

827

tuberculosis odlikuje vrlo različitim kliničkim pojavama i sklonošću za hrdnični tok. Ona može postojati u svakom organu, iako je pluće najčešće sedište tuberkuloze i najčešće mesto iz koga se bolest širi u druge organe; t. acuta miliaris, akutna milijarna tuberkuloza, hematogeni oblik akutne tuberkuloze u kome postoje .mnogobrojni milijarni tuberkuli u raznim organima; t. adrenalis, Addisonova bolest; t. aerogenes, tuberkuloza nastala inhalacijom bacila tuberkuloze; t. articulorum (articularis), tuberkuloza zglobova, artritis izazvan bacilom tuberkuloze sa seroznim, fibrinskim ili sirasto-gnojnim eksudatom u zglobu, rede ograničena proliferacija tuberkuloznih granulacija na sinovijalnoj opni zgloba. Stvaranje slobodnih zglobnih tela, često u obliku zrna pirinča (v. corpora oryzoidea) potiče od staloženih fibrina ili degenerisanih sinovijalnih rojti koje su se odvojile od sinovijalnih opni. V. tumor albus, fungus, arthritis tuberculosa; t. atypica, tuberkuloza izazvana svim drugim Mikobakterijama sem M. tuberculosis. Sin. mycobacteriosis; t. basalis, tuberkuloza lokalizovana u dox njim delovima pluća; t. cerebralis, tuberkulozni meningitis; t. cutis, tuberkuloza kože, veoma raznovrsne promene na koži izazvane Kochovim bacilom. Postoje više oblika, zavisno od imunobiološkog stanja organizma u odnosu na prouzrokovača. U slučaju prvog kontakta kože s uzročnikom može se razviti primarni kožni tuberkulozni kompleks (ulkus i regionalna adenopatija). Ako je organizam već bio u kontaktu sa uzročnikom i stvorio specifična antitela (normergija), mogu da se razvijaju tri oblika: lupozni (lupus vulgaris - tuberculosis luposa), razmekšavajući (scrofuloderma) i varekulozni (tuberculosis verrucosa); t. exudativa, eksudativna tuberkuloza vrlo često prva pojava tuberkuloze, poznata kao rani infiltrat (infiltratus praephthisicus), u kome postoje eksudati u alveolama i sitnim bronnijama, sastavljeni pre fežno od mononukleusnih ćelija. Sin. pneumonija tuberculosa; t. genitourinaria, tuberkuloze mokrać828

tuberculum nih organa; t. haematogenes, tuberkuloza koja se širi hematogeno u druge organe iz primarnog ognjišta; t. inestinaHs, crevna tuberkuloza u koje postoje ulceracije u crevima, praćene prolivorn; t. laryngis, tuberkuloza larinksa praćena upornom promuklošću; t. lymphoides, v. scrofula; t. miliaris, t. acuta miliaris; otvorena t., tuberkuloza u koje postoji izlučivanje bacila tuberkuloze iz organizma, naročito u tuberkulozi pluća s kavernama; t. postprimaria, postprimarna tuberkuloza, plućna tuberkuloza koja se javlja u plućima u osoba koje su već bile inficirane (obično neprimetno) tuberkulozom. Odlikuje se kazeoznim i kavitarnim promenama, a kasnije fibrozom; t. primaria, primarna tuberkuloza, prva infekcija bacilom tuberkuloze obično u detinjstvu koja stvara tzv. primarni kompleks, od parenhimske plućne promene i odgovarajućeg ognjišta u limfnoj žlezdi; t. productiva, tuberkuloza u kojoj postoji stvaranje tuberkuloznog granulomskog tkiva s Langhansovim ćelijama; t. pulmonum, plućna tuberkuloza, s raznim histološkim i kliničkim ispoljavanjem. Širi se u plućima preko bronha, a u druge organe krvnim i limfnim putem. Nelečena plućna tuberkuloza ima sledeći tok: tuberkulozna pneumonija, stvaranje tuberkuloznog granulacijskog tkiva, kazeozna nekroza, kalcifikacija i stvaranje kaverni; t. renalis, tuberkuloza bubrega; t. tracheobronchialis, produktivna tuberkuloza bronha, koja vodi ulceracijama u bronhijama, a kasnije i bronhostenozi. tuherculosus, tuberkulozan, koji pripada tuberkulozi ili je izazvan tuberkulozom. tuberculum, kvržica, čvorić, npr. tuberculum pubicum, preponska kvržica; t. Carabelli, posebna kvržica promenljivog oblika na nepčanim stranama gornjih prvih molara. Reda je u gornjih drugih mlečnih molara. Sin. tuberculum anomale; t. occlusale, v. dens evaginatus; solitarni t., usamljeni tuberkulozni čvor nastao razmekšavanjem malih tuberkula; t. u tuberkulozi, tvorevina specifičnog tuberkuloznog granulacio-

I

tuberkulin

tumor

nog tkiva u vidu čvorića sastavljenog od režni kanalić ima dva dela vijugava, posvetlih vezivnih ćelija sličnih epitelnim četni i završni, a srednji deo u vidu dućelijama, tzv. epiteloidnih ćelija, Langgačke zamke. Vijugavi delovi se nalaze u hansovih džinovskih ćelija i limfocita. kori bubrega, a zamka, kao i sabirne i Ponekad se u čvorićima nalaze ili skoro papilarne cevčice, prolaze kroz srž bubsame epiteloidne ćelije (epiteloidni turega (Malpighijeve piramide). berkuli) ili veliki broj džinovskih ćelija tubus, cev, kanal, npr. tubus digestorius, kanal za varenje. (džinovskoćelijski tuberkul). T. u tuberkulozi je obično veličine zrna prosa te tularemia, tularemija, febrilno, septičko, profesionalno oboljenje iz grupe zonose naziva i milijarni tuberkul. za, koje izaziva Pasteurella tularensis. tuberkulin (stari tuberkulin ili AlttuberPočinje naglo s visokom temperaturom, kulin R. Kocha) koncentrisani filtrat drhtavicom, znojenjem i bolom u ćelom šestonedeljne tečne kulture bacila tutelu. Karakterističan je primarni afekt berkuloze. Taj materijal sadrži, pored na ulaznim vratima infekcije i otok rereaktivnih tuberkuloproteina, mnogobgionalnih limfnih žlezda. Zavisno od rojne sastavne delove Myc. tuberculosis ulaznih vrata postoji više kliničkih oblikao i hranljive podloge. Prečišćen proka tularemije: žlezdani, očni, anginozni, teinski derivat (PPD) dobija se hemijplućni, abdominalni i septički. U nas poskom fabrikacijom starog tuberkulina i stoje endemska područja bolesti. Tulanajprikladniji je za kožne testove. remija spada u grupu bioloških oružja. teberkulinska alergija, tuberkulin, bez ikakvog dejstva na čoveka i životinje tumef akcija, zadebljanje, odebljanje, otok, guka. koje nisu inficirane B. tuberkuloze, u osoba inficiranih ovim bakterijama, iz- tumor, povećanje organa, tkiva ili dela tela. Termin se danas upotrebljava za aziva veoma toksičke pojave. U tih osoobeležavanje neoplazme koja čini »tkiba, potkožna injekcija tuberkulina izazivo koje se aktivno umnožava, sastavljeva opštu i (ognjisnu fokalnu) reakciju; inno od ćelija koje potiču od onih koje su tradermna injekcija izaziva lokalnu pretrpele nenormalni oblik neprobratreakciju. Ove reakcije počinju da se isIjivog svojstva. Umnožavanje stalno napoljavaju za 10 časova posle inokulacije preduje, zahvaljujući stalnom izostanku i dostižu maksimum izmeñu 24 do 48 časazrevanja njihovih osnovnih ćelija« sova. (Berenblum); t. albus, stariji naziv za tuberkulinski test, v. test. tuberkulozu zgloba, obično zgloba koletuberkuloza, v. tuberculosis. na. Zglob je vretenastog ili loptastog obtuberkulozni meningitis, v. meningitis. lika, dok je koža nad tumorom albusom tuberkulozni šankr, v. chancre. bleda. Sin. fungus articulationis; Evvintuberohipofizni trakt, v. neurohypophygov t. neoplazma koja se javlja u dece i sis. mladih. Zahvata duge kosti. Praćena je tuberositas, hrapavo ispupčenje na kostijakim bolom, temperaturom i leukocima, npr. tuberositas tibiae, golenačno tozom pa se često mesa s osteomijelitiispupčenje. som. Najčešće se javlja na golenjači, buttuberosus, tuberozan, koji se odlikuje njači, ramenjači, lisnjači i ključnoj kosti. mnogobrojnim kvrgama, npr. lepra tuCesto je više kostiju zahvaćeno. Smatra berosa, tuberozni sifilid i dr. se da je neoplazma u stvari endotelni tubularis, tubularan, cevast. mijelom; grañena od mase gusto zbijetubulosus, tubulozan, cevast. nih okruglastih ćelija limfoblastnog iztubulus, kanalić, cevčica; t. renalis, bubgleda, poredanih u guste skupine često režni kanalić, deo nefrona koji prihvata oko krvnih sudova. Meko sivkasto tkivo primarnu mokraću iz Bowmanove čaneoplazme razvija se iz srži kosti da bi hure i prerañuje u završnu a potom je ubrzo prodrlo kroz koštani deo razarasprovodi u sabirne kanaliće koji se ulijući ga. Veoma je osetljiv na rendgenske vaju u izvodne papilarne kanaliće. Bub829

tumor zrake; t. glomusa caroticuma, benigni, učahureni tumor na račvi glavne karotide. Mikroskopski se sastoji od mnogouglih ćelija rasporeñenih u alveolarna ognjišta. Obično je bez simptoma, samo ponekad je praćen vrtoglavicom, gañenjem i povraćanjem; Hurthleov t., tumor sastavljen od krupnih eozinofilnih ćelija u štitastoj žlezdi, nejasnog (paratireoidnog?) porekla, po biološkim osobinama na granici izmeñu benignog i malignog tumora; karcinoidni t. bronha, tumor jako vaskularizovan i sličan argentafinim (kareinoidnim) tumorima želudačno-crevnog pribora; Krukenbergov t., metastazni tumor jajnika koji potiče iz karcinoma, želudačnocrevnog trakta, najčešće želuca, kao primarnog ognjišta; t. mixtus, naziv za neoplazme velikih pljuvačnlh žlezda, složene grañe, koje mogu biti benigne i maligne. Ova vrsta neoplazmi se može javiti i na manjim grupama pljuvačnih žlezda razbacanim u sluznici usta, jednjaka, dušnika i na znojnim žlezdama u koži; Schlofferovi t., zapaljenjski tumori koji se javljaju ispod kože trbušnog zida posle više meseci i godine u pred-x elu ožiljka neke trbušne operacije. U tumoru se obično nalazi strano telo (konac, gaza itd.) i gnoj; Wilmsov tumor, maligna neoplazma bubrega koja dolazi u red embrionalnih adenosarkoma. Javlja se isključivo u dece do 7. godine starosti i čini 20% svih malignih neoplazmi dečjeg uzrasta. Dostiže velike razmere, relativno je sporijeg rasta i ima veziv-notkivnu čahuru koja ga odvaja od potisnutog tkiva bubrega. Sama neoplazma je sivkastobeličasta i srednje čvrstine. tumor-specifični transplantacijski antigeni (TSTA), antigeni tumora koji mogu da izazovu imunološku reakciju u domaćina. Treba ih razlikovati od karcinoembrionalnih antigena i alfa-fetoproteina koji su takoñe TSTA, ali nisu antigeni za domaćina. Klasifikacija: (a) onkogeni virusi, (b) embriogeni antigeni i (c) posebni antigeni tumora. Hemijski izazvani tumori sadrže (b) i (c) posebni antigeni tumora. Hemijski izazvani tu-

830

Turnerov zub mori sadrže (b) i (c) TSTA, dok tumori izazvani virusima imaju TSTA tipa (a), (b) i (c); »tumori trudnoće«, izolovana hiperplazija pojedinih meñuzubnih papila u toku graviditeta koji lako i obilno krvare. V. gingivitis in graviditate. tunel, prolaz razne dužine, čije zidove čine tkiva i anatomske strukture, a otvoren je samo na svojim krajevima; t. aorte s levom komorom, uroñena komunikacija dela ushodne aorte odmah iznad venačnih arterija i leve komore; karpalni t., osteofibrozni tunel namenjen prolazu središnog živca i tetive pregibača. Njega obrazuje pregibačka vezica i kosti ručja; tarzalni t., oseofibrozni kanal za prolaz golenjačkih arterija i vena, golenjačkog živca i pregibne tetive. Tunel stvara fleksorni retikulum i kosti nožja. tunica, tunika, omotač, tkivni sloj; t. albuginea testis, beličasti sedef as ti sloj zbijenih vezivnih vlakana oko semenika; t. dartos, tanak sloj glatkih mišićnih vlakana ispod kože mošnica (scrotum); t. media, srednji sloj zida krvnog suda, koji je uglavnom sastavljen od glatkih mišićnih vlakana ili elastičnih lamela ili i od jednih i od drugih. Otuda se govori, npr., o arterijama mišićnog tipa ili arterijama elastičnog tipa; t. mucosa, v. mucosa; t. vaginalis, serozni omotač testisa; t. vasculosa bulbi, sudovni sloj zida očne jabučice. tupfer, uobičajeni naziv za male gužve vate ili gaze koje služe za upijanje krvi i drugih sekreta. Na nekim od naših klinika nazivaju se brisevima. Turnerov sindrom, v. syndroma. Turnerov zub, anomalija strukture stalnog zuba. Lokalizovana kredasto-žućkasta prebojenost krunice zuba. U težim slučajevima krunica je deformisana, smanjena, s delimičnim nedostatkom gleñi i nataloženim cementnim tkivom. Promene na korenu mogu biti u vidu devijacije, skraćenja, delimičnog ili potpunog zastoja razvoja. Posledice poremećenog razvoja začetka stalnog zuba prouzrokovane infekcijom ili traumom mlečnog zuba.

tussis tussis, kašalj, naglo i glasno izbacivanje vazduha iz pluća; t. aneurysmatica, kašalj koji se javlja kao posledica aneurizme aorte, obično je praćen paralizom glasnih žica; t. compressiva, duboki rezonantni kašalj zbog kompresije bronhija; t. convulsiva, v. pertusis; t. extrapulmonaJis, kašalj koji nastaje zbog uzroka koji se ne nalaze u plućima; Mortonov k., kašalj koji se javlja u toku plućne tuberkuloze i koji je praćen povraćanjem; refleksni k., kašalj koji nastaje refleksno zbog promena u nekom udaljenom organu; suvi k., kašalj koji nije praćen iskašljavanjem; vlažni k., kašalj praćen iskašljavanjem ispljuvaka različitog izgleda. tuševi, filiformni, aparatura pomoću koje se desni i sluznica usne duplje prskaju velikim brojem tankih mlazeva vode pod pritiskom. U vodu se mogu dodati različiti medikamenti. Temperatura vode se može kontrolisati. Terapijski efekat se zasniva na masaži desni i poboljšanju oralne higijene. tuširati, (1) ovlaš dodirivati; (2) pregled telesnih šupljina pomoću prstiju, a posebno pregled ženskih polnih organa; (3) ovlašno dodirivanje lekom, npr. neke rane lapisnim štapićem. tvar, v. supstancija. tvorevina, v. formatio. tvrdi šankr, v. ulcus durum. tvrdoća vode, v. voda. tyloma, tilom, zadebljanje kože s hiperkeratozom nastalo usled dugotrajnog pritiska na ograničenom mestu (često profesionalno u obućara, parketara, stolara). Sin. tylosiias. tympanum, bubanj, npr. cavum tympani, bubanjska duplja. typhlitis, tiflitis, zapaljenje slepog creva; ranije upotrebljavani naziv za appendicitis. V. appendalgia, appendicitis. typMocolitis, tiflokolitis, kolitis u predelu slepog creva. typhlologia, nauka o slepilu i slepima. typhlosis, slepilo. typhus, tifus; t. abdominalis crevni tifus, vrućica. Zarazno oboljenje izazvano bacilom Salmonella typhi (Ebertov bacil), obično se javlja u vidu epidemija, rede

typus pojedinačno. Glavni simptomi su: visoka temperatura (njen se tok može pbdeliti na tri dela: najpre postepeno povišavanje, potom održavanje na visokom nivou, a zatim spuštanje na normalnu visinu), usporen puls, ružičaste tačkaste erupcije po koži i povećanje slezine. Izvor zaraze su bolesnici i kliconoše, i to njihovi ekskreti, (stolica i mokraća) koji mogu zagaditi životne namirnice i vodu. U tifusu su naročito opasne komplikacije: crevna krvavljenja i perforacije. Dijagnoza se u prvoj nedelji postavlja pomoću hemokulture, a posle prve nedeIje pomoću Widalove aglutinacione probe; t. exanthematicus, pegavac. Zarazno oboljenje koje se prenosi vašima. Bolest prouzrokuje Rickettsia prowazeki, koju vaš izbacuje svojim ekskretima. Glavni^ simptomi su: nagli početak bolesti, visoka temperatura koja traje oko 14 dana, tačkaste kožne erupcije, koje su često^hemoragične, delirijum i bronhitis koji obično prelazi u zapaljenje pluća. Bolest je naročito izražena u vidu epidemija onde gde sé ljudi nalaze zbijeni u velikim grupama pod nehigijenskim uslovima (logori, kaznionice). Stoga je i zimi pegavac češći nego leti. Pored kliničke slike i pojave bolesti u toku epidemije, za dijagnozu je važna WeilFelixova aglutinaciona reakcija; murini t., vrsta pegavca koji prouzrokuje Rickettsia mooseri i koja se prenosi s pacova na čoveka ujedom buve (Xenopsylla cheopis). Javlja se endemijski u primorskim zemljama celog sveta. Benigna bolest koja traje desetinu dana. Simptomi su povišena telesna temperatura i pojava makulopapuloznog egzaritema petog dana bolesti. Od egzantema je pošteñeno samo lice, typus, tip, opšti karakter ili karakter koji preovlañuje u nekoj bolesti ili u neke osobe; t. Aran-Duchenne, v. amyotrophia spinalis progressiva; t. asthenicus, osoba visokog rasta, dugih nogu i ruku, dugog grudnog koša, mršava, male donje vilice, malog srca; sklona shizofreniji; t. athleticus, osoba sa širokim ramenima, širokim grudnim košem, debelim vratom i jako razvijenim mišicama; t. di831

tyramin gestivus, digestivni tip, dobro uhranjene osobe, nežnog skeleta, mlitavih mišića i kratkih ekstremiteta, širokog lica, masivnog kratkog vrata s dobro razvijenim potiljkom, uvučenog grudnog koša i isturenog trbuha; t. leptosomus, v. t asthenicus; t. pycnicus, osoba širokog grudnog koša, gojaznog tela, okruglog lica i kratka vrata, sklona obolevanju od arterijske hipertenzije i ciklotimije (psychosis maniacodepressiva). tyramin, tiramin, p-oksifenil-etil-amin, nastaje dekarboksilacijom tirozina. Deluje vazokonstriktorno, ali se ne upotrebljava u terapiji. Tyrodeov rastvor, v. rastvor. tyrosin, tirozin (p-hydroxyphenil-alanin, p-hidroksifenilalanin), neesencijalna aminokiselina koja nastaje u jetri hidroksilacijom iz fenilalanina i predstavlja materiju iz koje nastaju predstadijumi hormona štitaste žlezde (v. tamo). tyrosinaemia, tirozinemija, poremećaj metabolizma, tirozina, ispoljen povećanjem tirozina u plazmi i tirozinurijom; t. hereditaria, nasledni poremećaj metabolizma tirozina koji dovodi do ciroze

832

tze-tze-mušica jetre, s bubrežnim pojavama kao u Fanconije^vom sindromu, kao i do hipoglikemije. Prenosi se autosomnim recesivnim genom. tyros l nosiš, tirozinoza, bolest izazvana poremećajem metabolizma tirozina u kojoj se u mokraći izlučuje jedan intermedijârni metabolit tirozina, parahidroksifenil-pirogrožñana kiselina. tyrosinuria, tirozinurija, prisustvo tirozina u mokraći. Tyzzerova telašca, intranuklearne acidofilne inkluzije u varičelama (varicella). tze-tze-mušica, čeče muva, egzotična afrička muva iz iste familije kao i obična domaća muva (Muscidae). Hrani se krvlju sisara. Najvažnije vrste su: Glossina palpalis, prenosilac Trypanosoma gambiense, izazivača afričke bolesti spavanja; G. morsitans, koja prenosi T. rhodesiense, prouzrokovača bolesti spavanja iz Rodezije, i T. bruccei, prouzrokovača bolesti nagane u konja; G. pallidipes, koja isto tako prenosi T. bruccei. Postoji i više drugih vrsta, verovatno isto tako prenosilaca raznih tripanosoma. Sin. tse-tse-mušica.

U U, (1) kemijski simbol za uranijum; (2) oznaka za ureju. U, oznaka internacionalne enzimske jedinice. V. enzimi U.I. (Unit International), skraćenica na engleskom za oznaku internacionalne jedinice (u nas je uobičajena skraćenica Lj. ili IJ). U ovakvim jedinicama često se izražava količina nekih hormona ili vitamina u pojedinim preparatima. Jačina imunskih seruma ili anti-seruma izražava se IJ; titar seruma pokazuje koliko IJ ima u l ml datog antitoksičkog seruma. ung., skraćenica za unguentum, lekovita mast. U.S.D., »unit skin dose« (eng.), v. eritemna doza (pod dosis). U.S.P., skraćenica za United States Pharmacopoeia, Farmakopeja Sjedinjenih Američkih Država. ubikvitaran, koji se nalazi svuda, npr. ubikvitarni mikroorganizmi. uboj, v. contusio. ubrzanje, povećanje brzine u jedinici vremena, izražava se kao m/sec.2 Ubrzanje se izaziva promenom brzine (povećanje ili smanjenje), promenom u pravcu kretanja ili promenom i u brzini i u pravcu. Ubrzanja mogu biti linearna, radijalna i angularna. Veličina ubrzanja se obeležava slovom G. Sile ubrzanja mogu imati različite smerove u odnosu na uzdužnu osovinu tela, tj. longitudinalni !.transverzalni. Ubrzanja mogu biti pozitivna i negativna. Svako povećanje sila ubrzanja povećava težinu tela i to srazmerno. Krv kao tečno tkivo prvenstveno je izložena uticajima ubrzanja. Podnošljivost 53 Medicinski leksikon

zavisi od pravca sila, od brzine nastajanja, veličine i trajanja. Za kosmičku medicinu su značajna transverzalna ubrzanja, jer ih čovek lakše i duže podnosi. ud, donji, v. membrum inferius. ud, gornji, v. membrum superius. ud, polni (muški), v. penis. udarna terapija, v. therapia. udlaga, potporni aparat, udlaga od čvrstog ili savitljivog materijala (žica, daščica, slama, korice od hartije itd.) ili nesavitljivog (gipsana udlaga), koja služi za imobilizaciju obolelog dela tela, obično u prelomu ili tuberkuloznom oboljenju zgloba; aeroplanska u., udlaga koja se pričvršćuje uz trup, nadlakticu drži u abdukciji, a podlakticu u fleksiji od 45%. Primenjuje se za prelom nadlaktice; Boehlerova u, (1) žičana udlaga koja se upotrebljava za lečenje panaricijuma, preloma prstiju ruke i noge itd.; (2) udlaga od daske promera 30x12x5 cm zaobljena u svom gornjem delu da bi prilegla uz pazuho; Brunsova u., udlaga za privremenu mobilizaciju donjeg ekstremiteta, pogodna i za hodanje; Cramerova u., savitljiva olučasta udlaga koja se sastoji od dve jače žice koje su meñu sobom spojene poprečno finijim žicama; Diterihsova u., udlaga za privremenu i transportnu imobilizaciju u prelomu velikih kostiju noge. Sastoji sè od dve daske: spoljašnje, koja se u svom gornjem delu upire u pazuho, pruža se naniže duž spoljašnje strane buta i gnjata sve do ispod tabana; unutrašnje, stavljene s unutrašnje strane noge, koja se gornjim delom upire o preponsku kost. 833

udna navlaka Obe lestve su meñu sobom spojene poprečno postavljenim omotima poveske, na kojima leži noga; stopalo se obuhvata omčom, koja povlači nogu na opisanoj udlagi; Frejkina jastučna u., udlaga koja se primenjuje da bi butine držale u abdukciji, a kolena u fleksiji u uroñenom iščašenju kuka; Kanavelova elevaciona u., udlaga za ukočenu šaku; Iirolika ekstenziona u., udlaga od žice, u-oblika, u koju se stavlja prst s prelomom falange. Udlaga se fiksira o šaku, a prst se isteže o luk udlage; Middeldorpfova u., trouglo postavljena udlaga čiji je jedan od uglova u aksilu. Ta udlaga pridržava u umerenoj abclukciji nadlakticu u prelomu ramenjače; plastička u., plastička cev s dva zida, koji mogu da se naduvaju. U nju se stavlja ud radi imobilizacije; poroplastička u., udlaga koja može da se natopi vodom i modeliše uz ekstremitet; Schanzov okovratnik, udlaga U vidu okovratnika od kože ili plastične materije, koja se stavlja oko vrata u slučaju preloma pršljenova ili u oboljenjima pršljenova; Thomasova u., udlaga od gvozdene šipke savijene u vidu slova U. Na otvorenom kraju udla- f ge nalazi se drven obruč, u koji se uvlači noga meñu šipke dok se o zatvoreni kraj šipke, tj. isteže stopalo obuhvaćeno omčom. Upotrebljava se kod preloma dugih kostiju noge; Volkmannova u., udlaga u vidu oluka i s potplatom za taban. Služi za transportnu !mobilizaciju preloma dugih kostiju noge; (stom.) naprave koje u lečenju progresivnih parodon-topatija služe za !mobilizaciju i stabilizaciju rasklaćenih zuba. Mogu biti stalne i privremene. V. šine, splintovl udna navlaka, v. praeputium. udruženi pokreti, pokreti koji se redovno odigravaju jedan uz drugi (npr. okretanje gore očnih jabučica pri zatvaranju kapaka). udvajanje ličnosti, karakterističan raspad ličnosti u duševnoj bolesti shizofreniji. Pod tim se može razumeti i histerička pojava dvostruke ili višestruke svesti, odnosno udvajanja ličnosti pri čemu jedna ličnost vodi delom potpuno neza834

ugljen-monoksid visan život od druge o kojoj ne mora ništa ni znati. V. schizophrenia, hysteria. uganuće, v. distorsio. ugao, v. canthus, angulus. ugljen-dioksid, CCh, jedinjenje ugljenika s kiseonikom, nastaje pri sagorevanju ugljenika i ugljenikovih jedinjenja. Bezbojan gas koji se u vodi lako rastvara i tom se prilikom delimično jedini s vodom, dajući ugljenu kiselinu. U organizmu predstavlja krajnji proizvod metabolizma ugljenih hidrata i masti. Iz tkiva prelazi u krv i eliminiše se iz organizma uglavnom kroz pluća, disanjem. U izdisanom vazduhu nalazi se oko 4% CO 2. Osim u živim organizmima, on se stvara i pri raznovrsnim procesima u prirodi. Stalnu koncentraciju CÜ2 regulišu zelene biljke, vodeni taloži i karbonati mora. CO 2 ima važnu fiziološku ulogu jer reguliše disanje i pH u arterijskoj krvi. U vazduhu alveola ima ga oko 5,3% do 6,3%. U koncentracijama iznad 8% pojavljuje se katkad i dispneja, a iznad 15% može da nastupi i opasnost po život. Do trovanja može da doñe pri spuštanju u duboke bunare ili stare grobnice, u pivarama i u podrumima pri vrenju šire. U vazduhu služi kao indikator za odreñivanje čistoće vazduha. Ako koncentracija u vazduhu preñe 1-1,5 vol. %, smatra se da je vazduh zagañen. U podmornicama i rudnicima gornja podnošljiva granica iznosi 2-2,5%. ugljen-monoksid, CO, bezbojan i bez mirisa, zapaljiv gas, koji nastaje pri nepotpunom gorenju organskih materija u pećima, u kvarovima na vodovima gasa za osvetljenje, u produženom radu motora s unutrašnjim sagorevanjem. Ugljen-monoksid se ne rastvara u vodi. Snažno je redukciono sredstvo. Ugljen-monoksid spada u gasove koji najčešće izazivaju profesionalna i druga trovanja. Vezuje se za hemoglobin, te onemogućava vezivanje i prenos kiseonika do tkiva. Povećani parcijalni pritisak kiseonika udaljava ga iz veze karboksihemoglobina (v. karboksihemoglobin). Do trovanja može doći kada se u vazduhu nañe više od 50 delova ovog gasa na milion delova vazduha. Oblik trovanja za-

ugljovodonici

ugljena anhidraza visi od koncentracije CO u vazduhu, dužine njegovog udisanja i stanja organizma u celini, odnosno pojedinih njegovih tkiva. Stare arteriosklerotičke osobe, koje su prebolovale ili pate od kardiovaskularnih smetnji i nervnih tegoba, teže podnose trovanja. U akutnom trovanju preovlañuju znaci glavobolje, astenije, poremećaji motorike, zvonjenje u ušima, gañenje i povraćanje. Pri težim trovanjima dolazi do gubitka svesti, bledila ili crvenila lica, grčeva, kome i smrti. U hroničnom trovanju, koje neki još ne priznaju javljaju se: glavobolja, nesanica i astenija. Pošto slične simptome trovanja mogu dati i neki drugi gasovi, a stanje kome može biti posledica drugih insulta, za dijagnozu trovanja s CO treba utvrditi ogromne koncentracije CO u vazduhu, a zatim njegovo prisustvo u krvi (karboksihemoglobinemija). ugljena anhidraza, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline. ugljena kiselina, , nastaje rastvaranjem ugljen-dioksida CO2 u vodi. Nalazi se u organizmima u obliku ugljene kiseline i alkalnih bikarbonata i u mineralnim vodama, uglavnom kao slobodna (obično rastvorena u vodi) i kao neutra-lisana (u obliku rastvorenih alkalnih i zemnoalkalnih karbonata). V. voda, kupanje, ugljed-dioksid. ugljeni hidrati, glicidi, saharidi, grupa organskih jedinjenja koja pored ugljenika sadrže vodonik i kiseonik, i to u većini slučajeva u istom odnosu kao u vodi, po čemu su i dobili ime ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su aldehidi ili ketoni višehidroksilnih alkohola. Ugljeni hidrati se dele na proste i složene. Molekul prostih ugljenih hidrata se ne može hidrolizom rastaviti na druga dva molekula koji bi opet bili ugljeni hidrati, a složeni ugljeni hidrati su oni čiji se molekul hidrolizom može rastaviti na dva ili više molekula prostih ugljenih hidrata. Prosti ugljeni hidrati se nazivaju monosaharidi (aldoze i ketoze). Prema broju kiseonikovih odnosno ugljenikovih atoma, monosaharidi se dele na bioze (sadrže dva C odnosno O), trioze, tetroze, 53*

pentoze, heksoze i heptoze. Prema broju molekula prostih ugljenih hidrata, na koje se molekul složenog ugljenog hidrata raspada, složeni ugljeni hidrati se dele na oligosaharide čiji su molekuli sastavljeni od 1-10 molekula monosaharida i polisaharide čiji su molekuli sastavljeni od više od 10 molekula monosaharida. Oligosaharidi se, prema broju molekula monosaharida iz kojih su sastavljeni molekuli oligosaharida, dele na disaharide (ako sadrži 2 monosaharida), trisaharide (ako sadrži 3 monosaharida) itd. Važniji monosaharidi su: glikoza (dekstroza ili grožñani šećer) je aldoheksoza, fruktoza (voćni šećer) je ketoheksoza; disaharidi su: saharoza (šećer, tršćani šećer ili repni šećer), laktoza (mlečni šećer) i polisaharidi: celuloza, škrob, glikogen, inulin i dekstran. ugljenik, v. carboneum. ugljenokiselo kupanje, v. kupanje. ugljovodonici, jedinjenja ugljenika sa vodonikom. Iz njih se mogu izvesti ostala organska jedinjenja. Postoje dve glavne vrste ugljovodonika: aciklusni (alifatični) u obliku otvorenog niza, npr. , i ciklusni u obliku prstena ili ciklusa, npr. CH2 CH2 CH2 Aciklusni (alifatični) ugljovodonici mogu biti zasićeni ako su C-atomi meñusobno vezani samo jednostrukim vezama i nezasićeni ako su C-atomi vezani dvostrukim ili trostrukim vezama. Npr., propan CHa-CH2-CHs je zasićen, propen  - CH=CH2 je nezasićen s dvostrukom vezom, a acetilen CH = CH je nezasićen aciklusni (alifatični) ugljovodo-nik s trostrukom vezom. Zasićeni alifatični ugljovodonici nazivaju se alkani (parafini), nezasićeni s dvostrukom vezom zovu se alkeni, a nezasićeni s trostrukom vezom zovu se alkini (acetileni). Ciklusni (nazvani i karbociklični) ugljovodonici mogu biti zasićeni tzv. cikloal-kani i nezasićeni cikloalkeni s dvostru-

835

ugnežñenje, odgoñeno

iilcus

kom vezom i cikloalkini s trostrukom vezom. Ciklični ugljovodonici, čiji jè prvi član benzen (benzol), nazivaju se aromatični ugljovodonici: H / \V HC H i

v^n

HC ,CH

benzen.

CH Biološki su važni i ugljovodonici terpeni i karotenoidi. Terpeni su izvedeni iz izoprena CH2=CH-CH=CH2 i  H nazivaju se i izoprenoidi, a karotinoidi su smeša nezasićenih ugljovodonika i nekih kiseoničkih jedinjenja izvedenih iz nezasićenih ugljovodonika. ugnežñenje, odgoñeno, (fr. nidation différée) produženo vreme ugnežñenja, gde blastocista ostaje u stanju pospanosti (veverica, jazavac, oklopnik). ugrušak, v. thrombus. uklinjavanje, operacija fiksiranja i učvršćivanja preloma kosti pomoću klina; intramedulamo u., fiksiranje prelomljene duge kosti umetnutim čeličnim klinom u sržni kanal kosti. V. klin, Jewettov klin, Küntscherov klin, Neufeldov klin. ukrštene reakcije, reakcije antitela s antigenom koji nije upotrebljen za imunizaciju. Posledica je prisustva istih determinantnih grupa na molekulima dva ili više različitih antigena. V. determinantne grupe antigena. ukršteno oploñivanje, oplodnja ženskog gameta jedne jedinke muškim gametom druge jedinke. V. samooploñivanje, ularac, v. frenulum praeputii. ulcera, grizlice, v. ulcus; ulcera marginalia, ivične grizlice rožnjače. Sitne ulceracije rožnjače, lokalizovane na rubu. Javljaju se najčešće u toku konjunktivitisa ili u starosti kao izraz trofičkih poremećaja perifernih delova rožnjače. 836

ulceratio, ulceracija; (1) stvaranje grizlice, tj. ulkusa na koži ili sluznici na taj način što se nekrotički deo kože ili sluznice odvoji i eliminiše, otpadne. Ulceracija može nastati usled raznih oboljenja, kao što su tuberkuloza, sifilis, tifus, gnojna zapaljenja, dizenterija, maligni tumori itd.; (2) grizlica, v. ulcus; varikozna u., torpiñna, utinjala rana na potkolenici usled poremećenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. ulcerozan, grizličan. ulcerozni kolitis, v. colitis. ulcerozni proktitis, v. proctitis. ulcus, ulkus, grizlica, defekt u sluznici ili koži koji je nastao usled raznih patoloških procesa (zapaljenje, nekroza, tumor itd.). V. chancre, vulnus; u. callosum, v. u. ventriculi; u. corneae, ulkus korneje, grizlica rožnjače, egzogeno oboljenje rožnjače koje počinje od epitela i propraćeno je gubitkom tkiva; M. serpens corneae, oboljenje rožnjače izazvano bakterijama. Okruglastog je oblika, obično centralnog položaja, progredira, praćen je gnojem u prednjoj komori (v. hypopyon). Dovodi do perforacije rožnjače, prolapsa dužnice, gubitka vida, pa i oka; u. clysmaticum, grizlica pravog creva (i. rectum) koja se razvila kao posledica povrede sluznice prilikom davanja klizme; u. cruris, grizlica po tko Ienice, ulceracija sa slabom tendencijom za zarašćivanje, različite prirode; obično posledica proširenih vena, rede sifilisa i tuberkuloze; u. duoñeni, grizlica dvanaestopalačnog creva, odlikuje se bolom koji se javlja 3-4 časa posle jela. Nalik na želudačnu grizlicu. V. u. ventriculi; u. durum, tvrda grizlica (sifilisna), tvrdi šankr. V. syphilis; u. intestini, crevna grizlica, pojava jedne ili više grizlica (ulcera intestini) u pojedinim delovima creva. Najčešća je grizlica dvanaestopalačnog creva (u. duoñeni). Sem toga, tuberkuloza, rak, razni otrovi (živa i dr.) mogu prouzrokovati grizlice u tankom i u debelom crevu. Najčešće komplikacije u. i. su krvarenja i perforacije; u. molle, meki šankr, specifično lokalno veneričko oboljenje izazvano Ducreyovim bacilom, s nepravilnim grizlica-

ulični virus ma gnojavog dna i često s bolnim, gnojavim regionalnim limfnim žlezdama. V. bubo dolens; u. mix turn, mešovita grizlica, grizlica koja ima mešovit patološkoanatomski karakter. Razvija se usled istovremene infekcije izazivačima sifilisa i mekog šankra; u. rodens, karcinomatozna grizlica kože. V. carcinoma; u. ventriculi (rotundum), želudačna grizlica (kružna). Pojavljuje se u sluznici želuca, najčešće na maloj krivini i bliže pilorusu, levkastog je izgleda. Ima tendenciju da se produbljava do seroze, pri čemu izaziva na njoj lokalno fibrinozno zapaljenje, usled čega dolazi do slepljenja spoljne površine želuca s okolnim organima (npr. jetrom) kada grizlični proces može preći i na jetru (u. penetrans). Pri odsustvu ovog slepljenja može nastupiti provaljivanje grizlice (u. perforans). Posledice u.v. mogu biti krvarenje i iskrvarenje iz grizlice, perforacija s konsekutivnim peritonitisom, razvoj karcinoma na mestu grizlice (u. carcinomatosum), a u hronične grizlice (u. callosum) usled većeg razvijanja vezivnog tkiva u zidu želuca oko grizlice i njegovog smežuravanja nastupa suženje želuca (stenosis ventriculi), najčešće pilorusa (stenosis pylori). Uzrok u. v. može biti poremećaj cirkulacije krvi na ograničenom delu sluznice želuca usled spazma, ateroskleroze, zapaljenja, embolije, tromboze arterijskih krvnih sudova, od čega nastupa oštećenje tog dela sluznice želuca i njena digestija želudačnim sokom sa stvaranjem defekta. U. v. se ispoljava periodičnom pojavom bola, neposredno posle jela (obično u proleće i u jesen). Za pouzdanu dijagnozu potreban je i rendgenski pregled. ulični virus, virus besnila, u prirodi se održava posažom u pasa i mnogih vrsta drugih sisara, šireći se ujedom s besne životinje na zdravu. Modifikovani oblik ovog virusa je maksimalno patogen za zečeve a relativno nepatogen za čoveka, koristi se u svrhu vakcinacije protiv besnila i zove se fiksni-virus (virus fixe). ulkusna bolest, v. ulcus duodeni i ulcus ventriculi

ultrazvučna terapija u ginekologiji ulna, laktača, laktica, lakatna kost, unutrašnja kost podlaktice. ulnaris, lakatni, npr. nervus ulnaris, lakatni živac. ultracentrifuga, centrifuga s velikim brojem obrtaja (do 150 000 u min.). Koristi se za odreñivanje molekulske težine he* mijskih jedinjenja (npr. belančevina) i odvajanje izotopa hemijskih-elemenata. ultracentrifugacija, jedna od metoda odreñivanja veličine virusa. Ultracentrifugom je moguće utvrditi veličinu čestica virusa ako se zna da brzina sedimentacije zavisi od volumena čestica, broja čestica i broja obrtaja. ultrafiltar, cedilo, odnosno filtar napravljen od kolodijuma i drugih supstancija koji zadržava ne samo bakterije, već i koloidne čestice. Propusni promer ultrafiltra je veoma mali (l do 1000 milimikrona). Ultrafiltar se upotrebljava za prečišćavanje tečnosti i izdvajanje vrlo sitnih čestica koloidnih rastvora i kao zastor koji propušta samo svetlost odreñene talasne dužine. Služi za odreñivanje dimenzija virusnih i koloidnih čestica, kao i za dobijanje ultrafiltrata. Sin. ultracedilo, ultrafiltracija, ceñenje kroz ultrafiltar, tj. cedilo obično spravljeno od kolodijuma, koji zadržava, osim mikroorganizama, i veće organske molekule» a propušta samo ultrafiltrat, tj. kristaloide i manje organske molekule. V. filtracija. ultra-lente-insulin, v. lente-insulin. ultramikrobi, v. virusi ultravioletni zraci, v. zraci ultrazvučna terapija u ginekologiji, razvoj savremene fizike i elektronike, a naročito objašnjenje fizikalnog svojstva ultrazvuka (pojava moderne aparature). Ultrazvuk se poslednjih godina obilno koristi u ginekologiji i akušerstvu u terapijske i dijagnostičke svrhe. Terapijsko dejstvo ultrazvuka se objašnjava njegovim mehaničkim, toplotnim i hemijskim delovanjem na ćelije i tkiva, u kojima izaziva fizikalne i hemijske promene. Kao rezultat reakcije ćelija i tkiva dolazi do bolje cirkulacije krvi, poboljšanja izmene materija i pojačane re837

unguentum

ultrazvuk sorpcije raspadnih proizvoda, što vrlo povoljno deluje na hronična zapaljenjska oboljenja« Ne samo u terapiji već i u dijagnostici ultrazvuk je počeo da se obilno koristi u ginekologiji, a naročito u akušerstvu. Talasi slabije frekvencije koriste se u dijagnozi tumora (lokalizacije i obima), u otkrivanju nepravilnosti ploda u toku trudnoće (zrelost, rastenje, anomalija u razvitku i položaj ploda), a u patološkoj trudnoći za otkrivanje stepena oštećenja trudnoće (»missed abortion«, grozdasta mola, vanmaterična trudnoća i zaostali delovi ovuluma posle poroñaja i pobačaja). ultrazvuk, zvučni talasi visoke učestalosti (frekvencije) koje čovečije uho ne čuje (iznad 20 kilocikla). Danas je moguće proizvesti ultrazvučne talase od milion kilocikla (ili kiloherca). Mehanički oštećuju bakterijske ćelije, deluju kao agensi koji vrše dezintegraciju mikroorganizama. Upotrebljavaju se za lečenje i fizioterapiju. Talasna energija u dodiru s drugim telima pretvara se u toplotnu i na tome je zasnovano baktericidno dejstvo. U viših organizama se ovaj efekat ne javlja. Delovanje je slično buci i potresu.

uljana imerzija, v. imerzija. umbilicalis, umbilikalan, pupčani, npr. anulus umbilikalis, pupčani otvor (prsten;.

umbilikalna kesa, v. lectio for. unakrsna otpornost, pojava koja se sreće u izvesnih mikroorganizama, koji su postali otporni prema odreñenom antibiotiku, mogu istovremeno biti otporni i na neki drugi antibiotik. Unakrsna otpornost se pojavljuje u principu meñu antibioticima, koji imaju sličnu hemijsku strukturu. To je slučaj u eritromicinskoj grupi. unakrsne reakcije, neki mikroorganizmi imaju determinante koje unakrsno reaguju s pojedinim komponentama tkiva čoveka, pa bi to moglo biti jedan od načina indukcije autoimunosti. Pri reumatskoj groznici antitela protiv streptokoka reaguju i protiv srčanog tkiva, a antitela na debelo crevo u ulcerativnom 838

kolitisu reaguju unakrsno s Escherichijom coli 014. uncinatus, kukast, npr. fasciculus uncinatus, kukasti put, asocijacioni snop koji vezuje čeoni pol sa slepoočnim polom moždane polutke.

uncinatusna kriza, v. crisis. uncus, kuka, npr. uncus gyri parahippocampalis, kuka parahipokampusne vijuge. unguenta, v. unguentum. unguentum, lekovita mast, jedan od polučvrstih oblika lekova za spoljnu upotrebu na koži i pristupačnim sluznicama; U. Acidi borici, oficinalni bor-vezelin, sadrži 10% borne kiseline. Sin. Vaselinum boricum, Unguentum boricum. V. Acidum boricum; U. Adipis lanae, oficinalna lanolinska mast. Sadrži Adeps lanae hydrosus i Vaselinum flavum u jednakim količinama. V. Adeps lanae; U. Argenti nitratis compositum, oficinalna mast sa 1% srebrnog nitrata i 10% peruanskog balzama. Deluje antiseptički i adstringentno. Sin. U. nigrum, V. Mikuliczi. V. Argenti nitras, Balsamum peruvianum; U. boricum, v. U. Acidi borici; U. contra scabiem, v. U. Sulfuris al~ kalinum; U. diachylon, oficinalna mast od olovnog melema (Emplastrum Plumbi) i maslinovog ulja (Oleum Olivae). Sin. U. Plumbi oxydati, U. Plumbi Hebrae; XJ. emolliens, oficinalna indiferentna mast koja sadrži beli vosak, cetaceum, arahisovo ulje i destilovanu vodu. Upotrebljava se u kozmetici. Sin. Cold cream; U. Glycerin!, v. U. Glyceroli; U. Glyceroli, oficinalna glicerolska mast. Sadrži 80% glicerola i 8% škroba. Sin. V. Glycerini, Glycerolum amylatumt v. Glycerolum amylatum, v. Glycerolum; U. Hydrargyri, oficinalna živina mast. Sadrži 30% metalne žive. Sin. U. Hydrargyri cinereum. V. Hydrargyrum; U. Hydrargyri cinereum, v. U. Hydrargyri; U. Hydrargyri oxydati f lavi, v. 'U. Hydrargyri oxydi flavi; U. Hydrargyri oxydi flavi, oficinalna mast s 5% žutog živinog oksida. Sin. U. Hydrargyri oxydati flavi V. Hydrargyri oxydum flavum; U. Mikuliczi, v. U. Arrgenti nitratis compositum; U. nigrum, v. 17. Argenti nitratis composi-

unguis

turn; U. Plumbi, v. I/. Plumbi subacetatis; U. Plumbi Hebrae, v. U. diachylon; U. Plumbi oxydati, v. U. diachylon; U. Plumbi subacetatis, oficinalna mast s 10% olovnog subacetata. Sin. U. Plumbi; U. simplex oficinalna obična mast koja sadrži 20% belog voska i 80% svinjske masti; U. SuIfathiazoli, oficinalna mast s 5% sulfatijazola i 20% ribljeg ulja, v. Sulfathiazolum, Oleum jecoris; U. SuIfuratum, v. l/. Sulfuris alkalinum; U. Sulfuris alkalinum, alkama mast s 20% sumpora. Služi kao lek protiv šuge. Sin. U. Sulfuratum, U. contra scabiem; U. Zinci, v. Zincioxydi;V. Zinci oxydi, oficinalna cinkova mast. Sadrži 10% cink-oksida. Služi kao zaštitno, adstringentno i blago antiseptičko sredstvo. Sin. U. Zinci. unguis, nokat, veoma zadebljali rožasti sloj kože. Nalazi se na dorzalnoj strani vrhova prstiju. Ispod nokta je njegovo ležište. Zadnji kraj ležišta, ispod korena nokta, jeste matica nokta. Ona se sastoji od mladih ćelija koje svojim množenjem i orožavanjem omogućuju da nokat raste i, u slučaju da otpadne, stvaraju novi nokat; u. incarnatus, urastao nokat, obično se javlja na palcu noge urastanje jedne ili obe bočne ivice nokta u meka tkiva, često je komplikovan infekcijom i gnojenjem; (embr.) koža na leñnoj strani prstiju nogu i ruku na embrionima od 4,5 cm dužine ne razlikuju se od ostale kože prstiju. U to doba na njima nema ni traga od noktiju. Od tog vremena na mestu budućih noktiju nastaju promene od kojih je prva veća slojevitost ektodermnog epitela: nokatno polje, u kome epitel zadebljava stvarajući prednokatnu ploču, u čijoj sredini počinje orožavanje (lažni nokat), v. nokti. Pravi nokat se stvara početkom 5. meseca iz korenog lista orožavanjem bez keratohijalinskih zrna, što je osobenost onihogenog procesa. Onihogena zona se proteže od zadnje ivice korenog lista do prednje ivice polumesečaste mrlje (Iunula) i predstavlja nokatnu matricu. U osnovi, onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne ploče proteže se eponihijum, a ispod hiponihijum. U toku 7.

uranium

meseca nokatna ploča probija napred kroz eponihijum, a u 8. mesecu nokat poseduje svoju prednju ivicu. uniartikularan, koji zahvata samo jedan zglob. unifaktorski, nasledno obeležje koje kontroliše samo jedan par gena. Sin. monogenski, suprotno poligenski. unilocularis, unilokularan, ograničen na jedno mesto, jednodelan. V. multilocularis. uniparentalno naslañivanje, v. citoplazmatsko nasleñivanje. »unit skin dose«, (eng.) v. kožna jedinica. unutrašnja moždana čahura, v. capsula interna. unutrašnje uvo, v. auris. unutrašnji činilac, jedan mukopolisaharid želudačnog soka koji služi za vezivanje, prenošenje i apsorpciju vitamina Bi2 u završnom ileumu. Nedostatak ovog činioca uzrok je perniciozne anemije. Sin. Castleov činilac, »intrinsic factor.« uperizacija, izlaganjem mleka pregrejanim parama u vakuumu na temperaturi 14O0C ostvaruje se sterilizacija s očuvanim prirodnim svojstvima. Mleko je postojano i posle nekoliko nieseci. upore dna perkusija, v. percussio. uracil, pirimidinska baza koja ulazi u sastav raznih nukleinskih kiselina. uraemia, uremija, zadržavanje u krvi raspadnih proizvoda belančevina, a naročito ureje, uz toksičke pojave koje oni izazivaju: povraćanje, glavobolje, vrtoglavica, azotemijski zadah iz usta; u. extrarenalis, u. prarenalis, uremija izazvana poremećajem bubrežnog rada uzrocima koji ne pripadajid bubrezima (dehidracija, hiponatriemija i dr.); u. puerperalis, uremija koja se javlja posle poroñaja; u. renalis, uremija nastala organskim promenama u bubrezima koje su izazvale bubrežnu insuficijenciju. Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae), biljka čiji koren sadrži alkaloide: emetin i cefaelin. V. Radix Ipecacuanhae. uranium, U, uranijum, uran, radioaktivni hemijski element. Prirodni uran je smeša dva izotopa, 2|f U (99,3%) i 2UU (0,7%). Ovi 839

uranoplastica su izotopi počeci dva radioaktivna niza. Kad se izotop 2||U bombarduje sporim neutronima, on prelazi u izotop 2IfU čija se jezgra sama od sebe raspada uz oslobañanje ogromne količine energije. Iz izotopa 2||U nastaje stabilan nuklid 2JgPb. Uran služi za dobijanje atomske energije. Udisanje rastvorljivog jedinjenja urana izaziva teško oštećenje pluća i bubrega pri čemu dolazi do toksičkog edema pluća sa cijanozom, dispnejom itd. Ne završi Ii se oboljenje letalno, dolazi često i do bronhopneumonije. Pri enteralnom trovanju dolazi do oštećenja bubrega i do uremije. uranoplastica, uranoplastika, hirurška intervencija kojom se zatvara rascep nepaca (palatoshiza). V. palatoschisis. uraturia, uraturija, povećano izlučivanje urata mokraćom. uravnoteženje, okluzalno, (stom.) terapijske mere za postizanje fiziološki optimalnih okluzalnih i artikulacionih odnosa izmeñu zuba gornje i donje vilice. Postiže se brušenjem zuba, protetskim i ortodontskim zbrinjavanjem, po izboru. V. brušenje zuba po izboru. urbanizacija/ proces І kome dolazi do na glog razvitka gradova i do porasta grad skog na račun seoskog stanovništva, menjajući sociološko-ekonomsku strukturu stanovništva. Proces zahvata i seoska područja, ali je na toj teritoriji mnogo slabije izražen. U pogledu zaštite zdravlja urbanizacija ima višestruki značaj. Poboljšava uslove života u higijenskom pogledu, stvarajući veću mogućnost za korišćenje zdravstvene službe, ali izazivajući promene načina života i ustaljenih navika, mogu da se negativno odraze na stanje zdravlja doseljenika u grad. uremijski perikarditis, v.pericarditis. ureter, ureter, mokraćovod, cevasti organ koji se pruža od bubrežne karlice do mokraćne bešike, silazeći zadnjim zidom trbušne i karlične duplje. Ureter provodi mokraću peristaltičkim kontrakcijama svoje muskulature. ureterectasia, ureterektazija, proširenost zjapa uretera. 840

ureterorrhagia ureterectomia, ureterektomija, odstranjivanje dela ili celog uretera hirurškim putem; obično se vrši ćelo odstranjivanje pri nefrektomiji. ureteritis, zapaljenje uretera. ureterocistoskop, cistoskop podešen za kateterizaciju uretera. V. cistoskop, cistoskopija, endoskop. ureterocolostomia, ureterokolostomija, transplantacija uretera u kolon u resekciji dela mokraćne bešike ili ćele mokraćne bešike (cystectomia). ureterocutaneostomia, ureterokutaneostomija, operacija kojom se otvara ureter na koži radi odvoñenja mokraće van tela. ureterolithiasis, ureterolitijaza, prisustvo ili stvaranje mokraćnog kamenca u ureteru. ureterolithotomia, ureterolitotomija, uklanjanje mokraćnog kamenca iz uretera hirurškim putem. ureteroneocystostomia, ureteroneocistostomija, hirurško presañivanje uretera na bilo koje mesto mokraćne bešike. Sin. ureterocystoneostomia. ureteroneopyelostomia, ureteroneopijelostomija, operacija isecanja strikture uretera, kojom se usañuje distalni deo uretera u bubrežnu karlicu. ureteronephrectomia, ureteronefrektomija, odstranjivanje bubrega i njegovog uretera. ureteropelvioplastica, ureteropelvioplastika, hirurška rekonstrukcija spoja uretera i bubrežne karličice obično zbog suženja tog spoja ili uroñenog previsokog odvajanja uretera iz bubrežne karlice. ureteroproctostomia, ureteroproktostomija, hirurška intervencija kojom se ureter spaja s donjim delom rektuma, obično posle totalne cistektomije zbog raka mokraćne bešike. ureteropyelitis, ureteropijelitis, zapaljenje uretera i bubrežne karlice. ureteropyeloneostomia, ureteropijeloneostomija, stvaranje nove veze izmeñu uretera i bubrežne karlice. ureterorrhagia, ureteroragija, krvarenje iz uretera, obično izazvano kamencem

l

uroñeni imunitet

ureterosigmoidostomia ili tumorom uretera (pravilnije - ureterohemoragija). ureterosigmoidostomia, ureterosigmoidostomija, hirurška intervencija usañivanja uretera u sigmoidni kolon, vršena obično posle cistektomije. ureterostomia, ureterostomija, stvaranje stalne fistule, kojom bi se praznila mokraća van tela. Sin. ureterocutaneoneostomia. urethra» uretra ili mokraćna cev, mokraćovod, odvodni kanal mokraćne bešike. U žene je mokraćna cev kratka i prava i otvara se ispred usmine. Muška uretra je znatno duža (oko 18 cm). Polazi od mokraćnog mehura, prolazi kroz prostatu i karlične dijafragme, obuhvaćena poprečnoprugastim sfmkterom i najzad ulazi u muški polni ud na čijem se vrhu završava otvorom. Poprečnoprugasti sfinkter, koji se kontrahuje i opušta pod uticajem volje, predstavlja granicu izmeñu prednjeg i zadnjeg dela uretre. Već po svojoj anatomskoj organizaciji uretra se bitno razlikuje u muškom i ženskom polu: znatno je kraća u žene, te se u nje samostalno otvara u tremu sudnice, dok je u muškog sa svojim zavisnim delom smeštena u samom muškom udu, opasana spužvastim telom te, na taj način, predstavlja zajednički odvodni kanal za mokraću i semenu tečnost. urethraiis, uretralan, koji pripada uretri, npr. a. urethraiis, uretralna arterija. urethritis, zap a ljenje sluznice uretralnog kanala, najčešće se javlja kao posledica infekcije gonokokima (u. gonorrhoica). Sva ostala mikrobna i amikrobna zapaIjenja uretre se nazivaju u. nongonorrhpica. urethroplastica, uretroplastika, rekonstruktivna hirurška intervencija kojom se isceljuje rana ili suženje uretre posle povrede. urethrorrhoea, uretroreja, oticanje iz uretralnog kanala, mahom zapaljenjske prirode; U. libidonozna, vlaženje spoIjašnjih muških genitalnih organa pred polni čin. Isticanja sluzave tečnosti iz otvora uretre. Smatra se da u izlučivanju tog sekreta učestvuju samo Litreove i Cowperove žlezde. U tom sekretu §e ne

nalaze semeglavci. U žene libidinozni sekret dolazi uglavnom iz izvodnih kanala ðartholinovih žlezda, a manjim delom iz periuretralnih Skenovih žlezda. uretralna hematurija, v. haematuria. uretralne lakune, v. lacunae urethrales. uretrotom, specijalni nož za prosecanje suženja uretre: Maisonneuveov u., nož koji je zatvoren dok ne dospe do suženog mesta uretre. Tek kada dospe do suženja on se otvara i preseca suženje. urez, v. incisurcu

Urginea maritima, v. Selila* uricacidaemia, v. uricaemia. uricaciduria, urikacidurija, povećano izlučivanje mokraćne kiseline mokraćom. Sin. uricosuria. uricaemia, urikemija, povećanje mokraćne kiseline u krvi. Sin. uricacidaemia. uricosuria, v. uricaciduria. urička dijateza, v. diathesis urica. urinatio, urinacija, mokrenje; nagli nagon za u., obično se javlja u cistitisu; isprekidana u., nastaje usled spazma mokraćne bešike ili kamenca u istoj. urininda, v. homoseksualnost urning, v. homoseksualnost urobilin, oksidacioni proizvod urobilinogena, jedna od obojenih supstancija mokraće. urobilinogen, derivat žučnih boja, bezbojan normalan sastojak mokraće; nastaje u crevima redukcijom bilirubina. urobilinogenuria, urobilinogenurija, prisustvo urobilinogena u mokraći. urobilinuria, urobilinurija, prisustvo urobilina u mokraći. uro die a, Melanpyrum arvense, obično se nalazi u ražanom brašnu, sivocrne boje, u gotovom hlebu s urodicom se zapažaju rasejane sivocrne mrlje. Slabije je toksičnosti. urodice, plodovi korova, ima ih otrovnih i neotrovnih. Smanjuju upotrebnu i tržišnu vrednost namirnica. V. kukolj, ljulj, grahorica, itd. uroñen, v. kongenitalan. uroñena mana, v. vitium congenitale. uroñena sferocitoza, v. spherocytosis. uroñeni imunitet, v. nespecifična otpornost 841

uroeritrin uroeritrin, tamnocrvena boja u mokraći od koje potiče crvena boja taloga urata. urogenitalna opna, gornji deo jazvene opne, koji odgovara urogenitalnom sinusu. urogenitalni procep (fissura urogenitalis), resorpcijom uretralne ploče urogenitalni oluk postaje procep. Dok u ženskog embriona ostaje izmeñu malih usana stidnice, u muškog je obuhvaćen spajanjem rubova tog procepa. Na taj način, na donjoj strani falusne kvrge stvara se urogenitalni oluk. urogenitalni sinus, prednji deo jazve. Od njega u muškog postaje prostatni i opnasti deo uretre, dok u ženskog trem vagine i donji deo uretre. urogenitalni sistem ili pribor (apparatus urogenitalis), skup mokraćnih i polnih organa. V. organa genitalia, organa uropoëtica. urograf ija, rendgensko snimanje mokraćnih puteva (bubrega, uretera i bešike) posle ubrizgavanja organskog jodnog sredstva u venu. Ranije se zvala nishodna pijelografija. V. pijelografija. urohrom, žuta mokraćna boja (pigment). urolithiasis, urolitijaza, prisustvo kame^ naca (konkremenata) u mokraćnim organima. urolithus, urolit, mokraćni kamenac, konkrement. V. concrementum. urolog, lekar specijalista koji se bavi urologijom. urologija, grana medicine (hirurgije) koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i terapijom oboljenja urogenitalnog aparata. V. urolog. urološki sto, specijalno konstruisani sto pogodan za urološka ispitivanja, operacije i ispiranja mokraćne bešike. urometar, sprava (areometar) za odreñivanje specifične težine mokraće. urorektalna pregrada, pregrada koja se u jazvi spušta sve do jazvene opne s kojom se spaja, deleći jazvenu duplju na dve manje duplje: prednju, koja čini urogenitalni sinus i zadnju, koja postaje rektum. urosepsis, urosepsa, septička intoksikacija raspadnim proizvodima mokraće koja apsorbuju tkiva. 842

usno predvorje urticaria, urtikarija, koprivnjača, mahom alergijsko oboljenje u vidu nagle erupcije manjeg ili većeg broja urtika, javlja se kao posledica preosetljivosti na razne alergene (nutritivne, inhalacione, hemijske - medikamentne i dr.). Provokativno deluju i gastroduodenalni poremećaji, karcinom, leukemija, fokusi i psihički faktori. Ovde spada i serumska bolest. usek, v. incisura. ushodan, v. ascendens. uslovljen hromosom pola, obeležje koje proističe iz dejstva gena smeštenih bilo na X- bilo na Y-hromosomu. Kako su obeležja u vezi s genima na X-hromosomu mnogo češća, ovaj izraz se obično zamenjuje izrazom »uslovljen X-hromosomom«. uslovljen polom, različiti stepen ispoljenosti odreñenog genski uslovljenog obeležja u muškom i ženskom polu. Odreñeni gen može u jednom polu da bude dominantan, a u drugom recesivan. Sin. sex-influenced (engl.). uslovljen X-hromosomom, v. uslovljen kromosomom pola. uslovna dominantnost, ispoljavanje dominantnog efekta odreñenog gena u heterozigota samo u odreñenim uslovima spoljne sredine. uslovno patogeni mikroorganizmi (»microbes de sortie«), znači da u normalnim prilikama ne izazivaju bolesti, ali da to mogu učiniti samo u odreñenim okolnostima i odreñenim uslovima. Meñu takve mikroorganizme naročito dolaze u obzir od grarn-negativnih bakterija: Pseudomonas, Proteus, Escherichia coli, a od gram-pozitivnih: Streptococcus viridans, Streptococcus faecalis, Pneumococcus i dr. usmina, v. vagina. usna, usnica, v. labium, labrum. usna duplja, v. cavum oris. usno predvorje, u daljem razvoju osovinskim delom usne gredice nastaje raskidanje ćelija i to dovodi brzo do pojave predvornog oluka i do ograničenja usnog predvor/a. Taj oluk ostaje na sredini plići, te čini začetak usnene vezice (frenulum).

ustilaginizam ustilaginizam, trovanje sporama gljivice Ustilago maydis (gar, snijet). Do ovog trovanja dolazi pri hranjenju kukuruznim brašnom ili jelima zagañenim sporama gara; ustilaginizam se javlja najčešće u ranom detinjstvu, kao akutno ili hronično oboljenje, s poremećajima u digestivnom traktu, promenama na perifernim delovima ekstremiteta i s nervnim i psihičkim smetnjama. usura, uzura, ishabanost, istrošenost, ograničeni defekt nastao dejstvom mehaničkog pritiska patoloških tvorevina na tkivo, npr. uzura u telu pršljenova kičmenog stuba nastaje dejstvom kucajućeg pritiska aortne aneurizme. ušće, v. confluens. usna školjka, v. auricula. ut aliquid fiat viñeatur, da bi se nešto videlo, oznaka za palijativnu terapijsku meru koja služi samo za psihološko uticanje na bolesnika. uterosalpingografija, v. hysterosalpingographia. uterus, materica, neparan unutrašnji poIni organ žene, šupalj mišić u koji dospeva oploñeno jaje, čime se omogućava razvoj ploda do roñenja kada ga, u trenutku poroñaja, grčenjem istiskuje. U materici se van trudnoće dešavaju, pod uticajem odreñenih hormona, razne pojave u vidu menstruacije (v. tamo). Materica je kruškastog oblika, širim krajem okrenuta nagore, dok suženim delom (grlić) gleda nadole i svojim vrhom se usañuje u vaginu. U karličnoj duplji on se nalazi pozadi mokraćne bešike, ispred završnog dela pravog creva (rectum). Širi deo se zove trup, suženi deo (istmus), a njegov krajnji deo -gr/ić Debljina materičnog zida iznosi u običnim prilikama oko 3 cm. U žena koje nisu rodile težina materice se kreće od 40 do 60 g, a u višerotkinja 50 do 70 g. Odmah po poroñaju njena težina iznosi oko l kg. Na vrhu grlića nalazi se otvor, spoljašnja materična usta, koja vode u materičnu duplju čiji se širi deo naziva dno. Zapremina materične duplje iznosi u nerotkinja oko 3,5-4 cm3, a višerotkinja 5-6 cm3. Sve je to beznačajno prema onome što materica dostiže za vreme

uterus trudnoće kada, pri kraju, nosi dete teško oko 3 kg, smešteno u duplji od 6.000 do 7.000 cm3 zapremine. Zid materice se sastoji od tri glavna sloja nejednake debljine. Spolja je materica obložena trbušnom maramicom, koja čini serozni sloj (tunica serosa s. perimetrium), Na prednjoj strani materice on doseže do ždrela, pa se prebacuje na dno i spušta do zadnjeg vaginalnog špaga, a onda se prebacuje na prednju stranu pravog creva obrazujući mnogo dublju rektomateričnu duplju čije dno čini Douglasov špag (cavum Douglasi). Ispod perimetrijuma se nalazi mišićni sloj, miometrijum, koji daleko premašuje debljinu drugih slojeva. Mišićne ćelije materice su glatkog tipa, dužine 40-50 mikrona, sposobne da za vreme trudnoće narastu do 500 mikrona. Sluznicu materice predstavljaju duge, krivudave i račvaste cevaste uvrate površnog epitela (endometrium). U grliću materice sluznica je nabrana (plicae palmatae) i žlezde luče sluz koja u materičnim ustima čini Cristellerov čep. Začepljivanje zjapa cervikalnih žlezda pretvara ih u tzv. Nabothova jaja; (embr.) nastaje od gornjeg kraja uterovaginalnog kanala. Njegov zjap je u prvo vreme trouglog oblika, dok mu je dno sa spoljašnje strane ugnuto: dvoroga materica. Takvo je stanje do 3. meseca. Epitel materične sluznice je do 4. meseca slojevit, a posle toga postaje cilindričan. U daljem razvoju predeli materice u koje utiču jajovodi proširuju se levkasto, dok se donji deo sužava u grlić (cervix uteri). Gornji deo uterovaginalnog kanala se pretvara u usminu (vaginu); anteflexio u., patološki položaj, preteran pregib tela materice u odnosu na njen vrat, tako daje ugao koji oni čine manji nego normalno; anteversio u., promena položaja materice tako da je u celini nagnuta unapred; retroflexio u., retrofleksija materice, unatrag povijen trup materice; retroversio u., retroverzija materice, unatrag nagnuta materica; u. unicornis, nepravilno razvijena materica s jednim razvijenim i jednim zakržljalim rogom. Uzrok leži u nepravilnom embrionalnom razvoju. 843

uticulus prostaticus Vrlo često je uzrok neplodnosti, a u slučaju trudnoće predstavlja smetnju za pravilan položaj deteta. uticulus prostaticus, v. prostatni diepčić. uvce, v. auricula. uvea, srednja ili sudovna opna zida očne jabučice. Sadrži krvne sudove koji vaskularižuju očnu jabučicu. Sin. tunica vasculosa bulbi. uveitis, zapaljenje sudovnjače; u. anterior, zapaljenje prednjeg dela uveje (dužice i cilijarnog tela); u. posterior, zapaljenje zadnjeg dela uveje (sudovnjače). uveoparotitis, v, Heeffordov sindrom. uveoscleritis, uveoskleritis, istovremeno zapaljenje sudovnjače i beonjače. uvo, (embr.) izlaganje razvoja čula sluha i ravnoteže obuhvata razvoj unutrašnjeg, srednjeg i spoljašnjeg uva. a) Razvoj unutrašnjeg uva, začetak opnastog labirinta se javlja rano: več u embriona s 2-3 prapršljena kao zadebljanje ektoderma na bokovima zadnjeg moždanog mehura kao usna ploča koja se u embriona s 14 prapršljenova ugiba i pretvara u usnu jamicu. Ona je u prvo vremef sa spoljašnjošću u vezi s usnim otvorom. U 3. sedmici rubovi ove jamice se stapaju i jamica se pretvara u mehur koji se izdvaja izmeñu zidova zadnjeg mozga i ektoderma. Mehurić je napunjen gndo/im/om. Iz labirintnog mehura postaju epitelni elementi labirinta (labirintni produžetak, endolimfni vod i endolimftia kesica). Za to vreme ostatak usnog mehura se pretvara u dva odeljka: gornji, tremni (začetak utrikulusa) donji i pužni iz koga se razvija sakulus.

844

uzengija Polukružni kanali se razvijaju iz kesastih izvrata gornjeg odeljka. U prvo vreme polukružni kanali su zdepasti, ali se ubrzo izdužuju. Promene nastaju i u donjem odeljku usnog mehura, koji se uvija u spiralu. Hrskavični skelet se oko perilimfnog tkiva preobraća od 5. meseca u koštani labirint, počev od stožerne kupe (modiolus). b) Razvoj srednjeg uva, srednje uvo se razvija od 1. škržnog useka i 1. i 2. škržnog luka. ðubanjska duplja i usna truba razvijaju se od 1. škržnog useka u vidu cevi, od čijeg se unutrašnjeg kraja razvija zadniveni špag bubanjske duplje. Spoljašnji kraj stvara bubanjsku opnu. Tek od 4. meseca nastaju šupljike. U tom peritimpanalnom mezodermu nalaze se začeci slušnih koščica i mišića zatezača bubanjske opne. Čekić i nakovanj postaju iz 1. škržnog, dok stremen iz 2. škržnog luka. U prvo vreme začeci slušnih koščica su zdepasti, c) Razvoj spoljašnjeg uva, spoIjašnji usni hodnik se razvija od 1. škržnog luka, dok usna školjka potiče od tkiva koje ograničava 1. škržni usek. Leñni i trbušni segment useka izjednačuje se s bujanjem mezoderma. Ostaje samo srednji deo useka koji će se razviti u školjkinu jamu, čije se dno produbljuje u školjkinu duplju. U embrionima od 16 mm školjkina duplja se izdužuje u primami usni hodnik. U toku 7. meseca nastaje stvaranje zjapa: tako postaje konačni usni hodnik. V. aim's. uvula, resica, sluznično-mišićni produžetak mekog nepca; u. cerebelli, resica malog mozga, jedan od 8 delova crva malog mozga. Sin. uvula vermis. uzengija, stremen, v. stapes.

V v.c.ep., skraćenica za vitrum cum epistomeo, bočica sa zapušačem. VDRL (Veneral Disease Research Laboratory), mikroflokulaciona reakcija za dijagnozu luesa. VDRL-reakcija je od svih seroloških reakcija za dijagnozu luesa najosetljivija, ali i najmanje specifična. Za izvoñenje VDRL koristi se kardiolipinski antigen. Ona se može vršiti u epruvetama ili na naročitim staklenim pločama s udubljenjima. vaccinia, vakcinija (vaccinia), oboljenje izazvano virusom vakcinije (Pox virus officinale). To je mutant kravljih boginja, ima antigensku grañu sličnu virusu variole, pa se zbog toga koristi u cilju zaštite od variole. vaccinia accessoria, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinia gangrenosa, v. postvakcinijalne komplikacije. * vaccinia generalisata, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinia inoculata, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinotherapia, v. therapia. vaccinum, v. vakcina, cepivo. vacuum, vakuum, (1) prostor u kome nema ni vazduha niti kakvog gasa; (2) prostor iz koga je gotovo potpuno izvučen vazduh (npr. u sijalicama). vañenje donjeg umnjaka, profilaktičko, za preporuku je zbog mogućih komplikacija koje ovi zubi prave prilikom nicanja u slučajevima gde se ne može očekivati njihovo normalno postavljanje u zubnom nizu.

vagina, omotač, korice, usmina, donji kraj uterovaginalnog kanala; (1) omotač nekog organa, npr. vagina m. recti abdominis, omotač pravog trbušnog mišića; (2) vagina ili usmina, neparan polni organ žene, mišićno-sluznična cev koja se pruža od grlića materice, koji obuhvata, do spoljašnjih polnih organa, a služi za kbpulaciju; v. prostatica masculina, ispravan naziv umesto pogrešnog, uterus masculinus. vaginalettae, tablete koje se stavljaju u vaginu. vaginalis, vaginalan; (1) koji pripada vagini ili usmini, usminski, npr. portio vaginalis, usminski deo vrata materice, grlić; (2) koji pripada omotaču nekog or- > gana, npr. tunica vaginalis scroti, vaginalni omotač mošnica. vaginalna flora, normama vaginalna flora, pored Döderleinovih bacila, može da ' sadrži razne vrste gram-pozitivnih bakterija: klostridije, anaerobne streptokoke, listerije i druge bakterijske vrste. V. Döderleinovi bacili vaginalni sekret, razmaz, veoma je baktericidan zbog obilate i aktivne normalne mikroflore vagine; cervikalna sluz ima antibakterijsko delovanje i sadrži lizozim. V. raçmaz vaginalnog sekreta. vaginismus, vaginizam, preosetljivost vä^ ginalne sluznice i vaginalnog ulaza koja ima za posledicu refleksno grčevito stezanje mišića stidnog otvora i čmara. Ta osetljivost vagine može biti tolika da svako dodirivanje stidnice izaziva jake bolove i grčevito stezanje mišića karlice. 845

vaginitis vaginitis, zapaljenje vagine izazvano raznim klicama. Može nastati usled spoljne infekcije, naročito u starih rascepa meñice, ili prati zapaljenje materice i njenog grlića. U starih osoba, usled atrofije i smanjene otpornosti sluznice, vrlo često dolazi do infekcije i stvara se tzv. starački kolpitis (colpitis senilis). Sin. colpitis. vaginoskopija, kolposkopija, metoda kojom se pomoću naročitog optičkog instrumenta vrši osmatranje promena na vagini, a naročito na grliću materice, obično sa uvećavanjem 10-20 puta. vagitoria (Globuli vaginales), vaginalne supozitorije, okrugla ili jajasta oblika, teške 2-10 grama; ako lekar ne propiše težinu, moraju se izraditi u težini od 3 do 5 grama. Kao osnovna masa služi, ako nije drugačije propisano, Oleum Cacao ili masa od želatina, glicerola i vode. vagotomia, vagotomija, operacija koja se sastoji od presecanja oba vagusa ili samo njegovih grana namenjenih oživčavanju želuca; njom se isključuju impulsi koje vagus sprovodi; bilateralna v., presecanje desnog i levog n. vagusa u njihovom supra- ili infradijafragmatskom delu; kompletna v., presecanje svih grana n. vagusa koja su namenjena lučenju stomačnog soka, a posebno stomačne kiseline; medikalna v., prekidanje vagusnih impulsa pomoću medikamenata; selektivna v., presecanje grana vagusnog živca pri čemu se izbegava presecanje vlakana namenjenih trbušnom ganglionu i vanhepatičkim žučnim putevima. vagotonia, vagotonija, stanje povišenog tonusa parasimpatičkog nervnog sistema. Odlikuje se vazomotornom nestabilnošću, niskim arterijskim krvnim pritiskom, bradikardijom (koja je praćena čestim kolapsima), znojenjem i čestim bolnim grčevima u šupljim organima digestivnog trakta. vagus, v. nervus vagus. vakcinacija, unošenje vakcine u organizam bilo supkutanim ili intrakutanim ubrizgavanjem, skarifikacijom ili lokalnom aplikacijom (peroralno, instilaci846

vakcine jom u nos itd.). Veštački aktivni imunitet počinje laganom proizvodnjom antitela. Obično tek posle mesec dana od davanja vakcine titar antitela u serumu postaje toliki da se može dokazati sero-loškim reakcijama. U toku daljeg vremena titar antitela i dalje raste. Godinu dana posle primene vakcine titar antitela pada na veoma male vrednosti. Zbog toga se danas sve vakcinacije vrše s 2 ili 3 doze izmeñu kojih treba da bude razmak od 7 do 30 ili više dana. vakcine ili cepiva, to su na razne veštačke načine pripremljeni antigeni koji se koriste za sprečavanje pojedinih zaraznih bolesti. Ti antigeni, uneseni u organizam, podstiču proizvodnju homolognih antitela. S obzirom na vid antigena koji se nalazi u vakcini, vakcine mogu biti: v. od anatoksina, spravljaju se od egzo-toksina bakterija koje proizvode toksin. Taj se toksin detoksikuje pomoću povišene temperature i formola, pa prelazi u anatoksin ili toksoid. Vakcine ovoga tipa su vakcine protiv difterije, tetanusa i gasne gangrene. U ovu grupu spadaju i vakcine protiv zmijskog otrova, otrova paukova, škorpiona i drugih otrovnih životinja i biljaka; v. od atenuisanih mikroorganizama, takve vakcine imaju znatnih preimućstava nad vakcinama od mrtvih mikroorganizama. Kada se atenuisani mikroorganizmi unesu u organizam, oni se u njemu mogu razmnožavati. Tako organizam može duže vre-me da ostane u kontaktu s antigenima i duže vreme je stimulisan na proizvodnju odreñenih antitela. Atenuisanje mikroorganizama se može vršiti na više raznih načina. Najčešće se koriste pasaže kroz neku životinju koja nije prirodni domaćin datog mikroorganizma. Na taj način se, npr., spravlja vakcina protiv besnila: »virus fixe« se prenosi iz mozga kunića u mozak drugog kunića tokom veoma dugog vremena. Tako »ulični« virus besnila izgubi svoju virulenciju, a zadrži svoje imunogene osobine. Kulti-visanjem i dugotrajnim presejavanjem na nepodesne podloge mikroorganizam izgubi svoju virulenciju zadržavajuću imunogenost. Tako je atenuisana jedna

vakcinisati loza Micobacterium bovis stalno presejavana na podlogu od krompira, glicerola i žuči. Ta loza je posle 250 pasaža postala gotovo avirulentna. Ona se danas koristi kao BCG (Bacillus Calmette-Guérin), vakcina protiv tuberkuloze. Atenuacija B. anthracisa postignuta je kultivisanjem uzročnika u bujonu na 42° do 430C u toku nekoliko meseci - vakcina za sprečavanje antraksa u životinja. Virus influence je takoñe atenuisan stalnim presejavanjem na horioalantoičnu membranu embrionisanog kokošijeg jajeta. Sejbinova vakcina protiv poliomijelitisa takoñe je vakcina ovoga tipa; v. od mrtvih mikroorganizama, patogeni mikroorganizmi se mogu ubiti na razne načine: toplotom, ultraljubičastim zracima i raznim hemikalijama, najčešće mertiolatom, formalinom, alkoholom i etrom. Vakcine od mrtvih mikroorganizama najčešće se spravljaju protiv crevnog tifusa i paratifusa A i B, kolere, protiv pertusisa, leptospiroza, pegavog tifusa i influence; kombinovane v., njihova se korist ispoljava time što se jednim ubrizgavanjem postiže imunitet prema dve ili tri razne zarazne bolesti. Sem toga, često antigen jedne vakcine povećava imunogenost antigena druge vakcine. Zbog toga, kao i zbog drugih tehničkih preimućstava, danas se mnogo koriste mešane ili kombinovane vakcine. Takva vakcina je »Di-Te-Per«. To je vakcina koja sadrži difterički i tetanusni anatoksin i ubijene bakterijske ćelije Bordatellae pertussis. vakcinisati, kalemiti, davati vakcinu. vakcinoterapija, v. therapia. vakuum-ekstraktor, instrument kojim se u akušerstvu vrši ekstrakcija ploda radi završavanja poroñaja. Deluje na principu stvaranja negativnog pritiska izmeñu prednjačećeg dela ploda i specijalne kružne kalote koja je u vezi s ekstraktorom. Primenjuje se u slučajevima gde postoji indikacija za forceps. Izvoñenje akušerske operacije, ekstrakcije ploda, ovim aparatom je bezopasno po majku i plod i zbog toga u novije vreme sve više potiskuje upotrebu forcepsa. Vakuum-ekstraktor, iako je manje opasan

valentnost od forcepsa, nije sasvim indiferentan instrument; može doći do oštećenja kože i do kefalhematoma u deteta, a mogu se izazvati i oštećenja mekog poroñajnog kanala, te je potrebno strogo voditi računa o uslovima i indikaciji. vakuum-form-aparat, ureñaj za kombinovano korišćenje formaldehida i vodene pare. Koristi se za dezinfekciju osetIjivih materija prema pari, koje u parnoj dezinfekciji menjaju oblik i zapreminu. valentnost, valencija, sposobnost ili moć spajanja atoma jednog elementa s jed nim ili više atoma drugih elemenata. Mera valentnosti je nazvana valencija ili valenca. Valentnost pokazuje s koliko se atoma vodonika jedan atom nekog elementa jedini ili koliko atoma vodoni ka može da zameni jedan atom nekog elementa. Valencija vodonika je l, te se kaže da je neki element jednovalentan, dvovalentan itd. do sedmovamtan, ako može da veže ili zameni l, 2 itd. do 7 ato ma vodonika. Ako se uz brojni odnos sjedinjenih atoma u molekulu ukaže i na način i prirodu vezivanja proširuje se pojam valencije i dolazi se do pojma hemijske veze. Najvažniji tipovi hemijskih veza su: jonska ili elektrovalentna veza, kovalentna, semipolarna ili koordi nativna i vodonična veza. Priroda hemij ske veze se elektronski objašnjava. Jon ska veza se javlja izmeñu suprotno naelektrisanih atoma ili atomskih grupa tzv. jona. Jedinjenja s jonskom vezom zovu se elektroliti. Kovalentna veza se javlja izmeñu atoma meñusobno veza nih prefo> zajedničkog elektronskog para. Jedinjenja s kovalentnom vezom se nazivaju neelektroliti. Koordinativna veza nastaje u jedinjenjima u kojima, nemački lekar i hemičar. Stannins, Herman Friedrich (1803-1883), nemački fiziolog. Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski lekar. Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski oftalmolog. Stensen (St e no), Niels (1638-1686), danski lekar i anatom. Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski patplog. Still, George Frederick (1868-1941), engleski pedijatar. Stokes, William (1804-1978), dublinski internista.

Eponimni rečnik Strassmann, Paul Ferdinand (1866— 1938), nemački ginekololog Straus, Isidore (1845-1896), francuski lekar, pronalazač specifične reakcije za dijagnostiku malleusa. Strong, Richard Pearson (1872-1948), američki mikrobiolog i epidemiolog. Bio je šef američke misije za borbu protiv pegavca u Srbiji 1915. god. Strümpel, Adolf Gustav (1853-1925), američki internista i neurolog nemačkog porekla. Subbotić, Vojislav (1859-1923), istaknuti srpski hirurg, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudeck, Paul (1866-1938), nemački hirurg.

Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho* landski lekar i botaničar, vrlo uticajni kliničar i nastavnik, osnivač medicinske škole u Beču, koja je zračila u mnoge zemlje Evrope. Sydenhzam, Thomas (1624-1689), značajni engleksi lekar, obnavljač nekih hipokratskih ideja. Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614— 1672), holandski lekar, istaknuti jatrohemičar. Szent György, Albert (1893- ), mañarski fiziolog i eksperimentalni farmakolog. Nosilac Nobelove nagrade za medicinu za radove u oblasti oksidacionih procesa u ćeliji, kao i u oblasti uloge vitamina C.

Šahović, Ksenofon (1898-1956), srpski patolog i onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Štampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-

venski higijeničar i stručnjak za socijalnu medicinu, stekao velike zasluge za organizaciju preventivno-medicinske službe u Jugoslaviji.

Takata, Maki (1892- ), japanski patolog. Talma, Sape (1847-1918), holandski lekar. Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psihijatar slovačkog porekla (živeo niz godina u jugoslovenskim zemljama), jedan od istaknutih učenika S. Freuda. Tay, Waren (1843-1927), engleski oftalmolog. Tenon, Jacques Rene (1724-1816), francuski hirurg i patolog. Tesla, Nikola (1856-1943), američki pronalazač, jugoslovenskog porekla, u oblasti elektriciteta dao izvanredno značajne i originalne priloge, od kojih su neki od značaja i za medicinu. Theilr, Max (1.899--), američki mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za spravljanje prve vakcine protiv žute groznice. Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ), švedski biohemičar, laureat Nobelove nagrade za istraživanja o oksidacionim enzimima. Thibierge, Georges (1856-1926), francus-

ki dermatolog. Thiersch. Karl (!§22-1895), nemački hirurg. Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fiziolog Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britanski ortoped. Tiselius, Arne (1902-1971), švedski biohemičar, nosilac Nobelove nagrade za istrživanje o se minskim proteinima i za metodu elektroforeze. Tissot, Simon Andrë (1728-1797), švajcarski lekar i zdravstveni prosvetitelj. Njegovo delo »Avis au peuple«, popularni saveti za čuvanje zdravlja, prevedeno je na mnoge jezike i poslužilo je i I. K. Lalangueu kao primer za njegove zdravstveno-prosvetitdjske spise. Todorović, Košta (1887-1970), srpski infektolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Traube, Ludwlg (1818-1876), nemački internista. Trendelenburg, Friedrich (1844-1924), nemački hirurg.

58*

915

Eponimni rečnik Trousseau, Armand (1801-1867), francuski internist.

Tyndall, John (1820-1893), engleski fizičar.

Unna, Paul (1850-1929), nemački dermatolog. Valleix, Francois (1807-1853), francuski lekar. Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), italijanski ânatom. Vaquez, Henri Louis (1860-1936), francuski internista. Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski anatom. Vater, Abraham (1684-1751), nemački anatom. Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski hirurg. Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564), flamanski lekar, profesor u Padovi, preporoditelj anatomije, su velikim uticajem i na napredak drugih grana medicine. Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski dermatolog.

Vieussens, Raymond de (1641-1715), francuski lekar i anatom. ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), francuski vojni lekar, uspeo da dokaže da je tuberkuloza infektivna bolest. Vincent, Jean Henri (1862-1900), francuski lekar. Virchow, Rudolf (1821-1902), nemački patolog i antropolog, utemeljitelj tzv. celularne patologije. Volhard, Franz (1872-1950), nemački internista - nefrolog. Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski fizičar, posebno se istakao radovima u oblasti elektriciteta. Vujić, Vladimir (1894-1953), srpski neurolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Wagner- Jauregg, Julius Ritter von (1875-1940), austrijski neuropsihijatar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za uvoñenje piretoterapije u tretiranju neurosifilisa. Waldeyer, Heinrich Wilhelm von (1836-1921), nemački anatom. Warburg, Otto (1883-1970), američki fiziolog nemačkog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Wartenberg, Robert (1887-1956), američki neurolog nemačkog porekla. Zauzimao se da se refleks poznat kao Lassegueov nazove Lazarevićev refleks. Wasserman, August Paul (1866-1925), nemački mikrobiolog i serolog. Water-house, Herbert (1864-1931), škotski lekar. Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), nemački anatom i fiziolog. Keigert, Karl (1845-1904), nemački patolog.

Weil, Edmund (1880-1922), praški mikrobiolog. Weinberg, Michel (1868-1940), francuski patolog. Weismann, August (1834-1915), nemački lekar i biolog, posebno se bavio teorijom evolucije. Wells, Thomas Spencer (1818-1897), britanski hirurg. Wenckebach, Karl Friedrich (1864-1940), holandski internista, prvi opisao i objasnio bolest beriberi. Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), nemački lekar. Wernicke, Carl (1848-1905), nemački neurolog. Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski ginekolog. Westphal, Alexander Karl Otto (1863-1941), nemački psihijatar. Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osnivač savremene hirurgije u Hrvatskoj,

916

Eponimni rečnik profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Widal, Fernand (1862-1929), francuski Iekar - internita, otkrio reakciju aglutinacije u obolelih od crevnog tifusa. Willis, Thomas (1621-1675), engleski anatom. Wilson, Samuel Alexander Kinnier (1878-1936), engleski neurolog.

Winslow, Jacques Benigne (1669-1790), francuski anatom. Wirsung, Johann Georg (1600-1643), nemački lekar. Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), ruski anatom i fiziolog. Wright, Almroth Edward (1861-1947), engleski mikrobiolog. Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemački filozof i fiziolog.

Yersin, Alexandre Emile (1863-1943), švajcarski lekar, stručnjak za tropske bolesti.

Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930), nemački ginekolog. Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), nemački patolog. Zeik Carl (1816-1888), nemački optičar i industrijalac. Zenker, Konrad (1894- ), nemački histolog.

Ziehl, Franz (1857-1926), nemački neurolog. Zinsser, Hans (1878-1940), američki bakteriolog, stručnjak za rikecioze, član američke misije protiv pegavca u Srbiji za vreme prvog svetskog rata. Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski ginekolog nemačkog porekla. Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrijski anatom.