Masovni Mediji i Komunikacije

Masovni mediji i komunikacije

Beograd , maj 2012

Poslednjih godina, zahvaljujuci tehnološkom i tehničkom napretku elektronskih medija, komuniciranje putem medija ima sve vedi globalni uticaj na ljude i njihov identitet i siru društvenu zajednicu uopšte.Sociologija se oduvek interesovala za medije i njihov društveni značaj, a posebno danas kada su nam dostupni najnoviji mediji:satelitska televizija, mobilna telefonija, internet.Svaka komunikacija ima drustvenu a ne samo tehnicku dimenziju, tim više što mediji bitno utiču na formiranje naših estetskih, etičkih I političkih stavovam daju nam sugestije kako I šta da uradimo. 1980. godina je izuzetno značajna za razvoj komunikacije I medije, jer je donela najvecu medijsku revoluciju posle Gutenberga u teoriji medija.Kanadjanin Marsal Mekani ima izuzetno veliki značaj . Po njemu “medij je poruka “, odnosno priroda medija u jednom drustvu više utice na njegovu strukturu nego poruka ili sadrzaj koje se tim medijima prenose.Upotrebom elektronskih medija naša planeta je postal globalno selo u kome ljudi iz celog sveta gledaju razne dogadjaje istovremeno kada se oni dešavaju.”vreme je stalo a prostor je nestao “ kaže McLuhan . Medjutim , M Kastela kaže “ poruka je medij” jer značenje poruke oblikuje medij kao npr. MTV, kablovski kanali.Manuel Kastels je jedan od vodedih americkih sociologa koji smatra da sve veda raznolikost medija stvara tzv. Ciljne grupe kojima se nude odredjeni sadržaji u zavisnosti od njihovog stila života (MTV,sportski kanali,otkrica), zatim po starosnoj dobi, nivou obrazovanja.Mladi provode sate pred malim ekranima I kompijuterimna pri čemu se vrlo

često identifikuju sa pop zvezdama, sportistima , a često I sa negativnim herojima I kriminalcima.Kasnije u zrelom dobuu oni postaju zavisni od propagandnih reklama koje im omogucuju da zasite svoju žedj da prvi saznaju gde mogu da kupe nesto malo da bi istakli svoju licnost. Doslo je I do promene u samim medijima kao I u interakciji izmedju medija I javnosti.Ranije su to bili novinari I televizija a danas nam je na raspolaganju daleko širi raspon izmedju medijskih sadržaja. Reakcija publike na poruke medija često izrazito individualna.One mogu izazvati bes, promene u ponasanju.Svaki covek interpretira promene na svoj nacin.Na tumacenje poruke utice etička pripadnost , pol,zanimanje. Jos 1964 god. Marsal McLuhan je izjavio da su otkrica u oblasti komunikacija bitno uticala na društvene promene uopste počev od Gutembergovog otkrica štamparske mašine preko telegrafa do savremenih elektronski medija, pre svega telefona, radija, filma, televizije, internet. Savremeni francuski sociolog Z.Badrijan posvetio je veliku paznju medijima I komunikaciji.On uvodi nov pojam “hiper realnost” ističudi da smo svi zatrpani informacijama koje dobijamo putem elektronskih medija tako da , ustvari zivimo u virtuelnoj stvarnosti odnosno vrlo retko razlikujemo stvarnost od predstavljene nam reči I slike .Zivimo u nepostojecem svetu u koji uglavnom ulazimo preko kompijutera. Činjenica je da postojedi oblici komunikacije prolaze kroz duboku transformaciju zahvaljujudi napretku tehnologije I interneta.Dnevne novine mogu da se čitaju “online” na internet , sve više se koriste

mobilni telefoni, a satelitske antne nam omogucavaju da hvatamo mnoge kanale širom sveta.Medjutim , internet se nalazi u centru komunikaciske revolucije.Osim toga, masovni mediji I komunikacije se menjaju pod uticajem sve veceg širenja svetskog globalizma.Masovni mediji dolaze do izuzetno velikog broja ljudi I razno uticu na nasa shvatanja I stvaranja javnog mnjenja uopšte. Ako se osvrnemo na dalju prošlost, shvatamo da razvoj komunikacija nije isao tako brzim tempom.Dnevne novine vode poreklo iz 18. Veka kada su se informacije prenosile bacanjem letaka I deljenjem pamfleta, a stekle su milione čitalaca tek krajem 19og veka.Skoro vise od pola veka bile su glavno sredstvo saopštavanja brzih I kratkih informacija da bi bila dostupne široj čitalackoj publici.Njihov uticaj se smanjuje pojavom radija, bioskopa I što je najvaznije televizije.Vrlo je verovatno da ce elektroski mediji uticati na tiraž dnevnih novina I casopisa jer su vesti besplatno dostupne na internetu. Jirgen Habermas najveci živi predstavnik frankfurtske socijoloske skole analizira razvoj medija od 18og veka do danas.On smatra da se javna debata prvi put pojavila u salonima Londona,Pariza I ostalih evropskih gradova. U poslednjih 40 godina uticaj televizije je najvazniji dogadjaj u razvoju medija I komunikacije.Satelitska I kablovska televizija menjaju prirodu I ulogu televizije.Drzava ce sve teze moci da kontrolise sadržaj tv programa, kao što je to bilo nekada.Bili smo svedoci da je dostupnost zapadnih medija odigrala vaznu ulogu u politickim promenama u istocnoj evropi I zalivskom ratu.Aktuelna globalizacija omogucena tehnoloskim promenama ubrzala je I globalizaciju tv programa koji se često uvoze zahvaljujuci kablovskoj I satelitskoj tehnologiji, tako da

televizijsi program lakse prolazi izvan granica svojih nacionalnih televizija.Ovo se najčešde desava u vreme izbora u drzavi I posle značajnih političkih dogadjaja. Neosporno je da masovni mediji imaju veliki uticaj na ljude.Ako se uzme u obzir vreme provedeno pred televizorom ili kompijuterom zanimljiv je njihov uticaj na mentalno zdravlje ljudi I njihovu socijalizaciju uopšte.Dobro je poznato da cesto prikazivanje nasilja na televiziji bilo putem filmova I igranih serija pa cak I crtanih filmova namenjene deci.Gerbner I saradnici vrsili su istrazivanja u Americi na bazi uzorka programa udarno vreme u toku dana . izvršili su klasifikaciju broja I ucestalosti scena nasilja u različitim programima.Nasilje je definisano kao pretnja ili upotreba fizičke sile cije posledice mogu biti povreda ili smrt.Televizijska drama kao krajnje nasilnicka,javlja se u proseku 80% ovakvih emisija.Što je najgore emisije za decu pokazale su jos vedu učestalost a crtani filmovi sadržavali su više nasilja od bilo kojih sličnih emisija.Slično istrazivanje je vršeno za telekomunikacijske vesti koje moraju biti blagovremeno potpune I razumljive.Prema sociologu Halarambos Holborn-u da bi bila objavljena neka vest treba da ispunjava sledede kriterijume: učestalost, intenzitet, nedvosmislenost, važnost. Americkog liberalnog mislioca Noama Čokomskog interesuje odnos medija I demokratije, a posebno zloupotreba medija za ostvarivanje raznih političkih interesa, a sve u interesu demokratije I ljudskih sloboda.On smatra da se mediji nalaze u funkciji propagande.Kritički se odnosi prema instituciji koja se bavi kreiranjem vestackih potreba , posticanjem filozofskih ispravnosti I nedostatkom smisla izvoda.On ukazuje na ogromne mogucnosti medija da manipulišu masama ljudi, a da one toga nisu ni svesne.Mediji se bore da zavladaju

medijskim prostorom u cemu znacajnu ulogu imaju “SPIN” doktorinaročito podučeni saradnici za stvaranje imidza korisnika pri čemu koriste sve raspoložive komunikacijske I medijske metode kojima mogu da utiču na rast popularnosti osobe, kompanije ili drzave za koju rade.Oni deluju iz senke , nisu eksponirani,ali su veoma sposobni da ulepsaju istinu,sto javnost lako prihvata.Eventualni demanti imaju malu šansu.Njihov metod rada se zasniva na selektivnom iznosenju “prljavog veša” ,vrbovanju novinara,koriscenju slučajnih “anonumus”-a za promociju proizvoda ili političke ideje. Intrnet kao jedno od najpopuarnijih elektronskih medija postao je deo naših života.Jos pocetkom devedesetih godina prošlog veka pojedinačni personalni kompijuter (pc) ustupio je mesto globalnom sistemu medjusobno povezanih kompijuterima u užu (lan-local area network) ili širu (WAN-wude area network) mrezu odnosno internet sa koje se moglo pristupiti širom planete – world wide web (www) u bilo kom trenutku.Nekoliko godina postojao je samo na univerzitetima. Vrlo brzo dolazi do širenje internet usluga online usluga, elektronska posta, facebook blogi.Odmah potom priključuju se kompanije preuzimaju primat nad univerzitetima.Najpoznatiji deo internet je world wide web.Izumeo ga je inženjer softvera u svajcarkoj fizičkoj laboratoriji 1992.Mrežu je popularisao jedan student sa fakulteta u Ilinoisu.Sa mreže se mogu skinuti razna dokumenta, programi, vladina dokumenta, anti virusni programi, kompijuterske igre…Ubrzo su usledile razne zloupotrebe, infekcije mreže virusima kao I upad neovlascenjih korisnika u razne baze podataka.To je otvorilo pitanje zaštite I ustanovljenja kompijuterskog prava kao sistem kojima se reguliše društveni odnosi u sajber prostoru I sprečava potencijal i sajber kriminal.Ustvari sa jedne strane internet ima pozitivnu ulogu u

društvu;omogudava nam zapošljavanje I obrazovanje na daljinu,daje nam mogucnost širih drustvenih kontakata ali sa druge strane omogudava razne oblike nasilja, sajber criminal, gubitak privatnosti I onemogudava čuvanje poslovne drzavne tajne.Kada ste na online imate osecaj da vas neko prati posmatra proganja.Mnogi u internetu vide primer novog globalnog poretka – prostor interakcije stvoren putem globalne mreze kompijutera.Po Beogradu u sajber prostoru mi više nismo ljudi nego poruke koje šaljemo jedni drugima na ekrane kompijutera.Niko ne zna sa kim komuniciramo.Internet menja naš svakodnevni život I stavlja posebne zadatke pred sociologe.Dejstvo interneta na ljude može se podeliti u dve grupe jedni koji internet posmatraju kao mogudnost interakcije lice u lice jer , dok putuju mogu da koriste internet za redovnu komunikaciju, udaljenost postaje manje vazna.Oni smatraju da je internet pozitivan doprinos ljudima I da im obogaduje drustveni život.Druga grupa smatra da ce upotreba interneta dovesti do društvene izolacije ljudi provode sve manje vremena sa porodicom I prijateljima.Medjusobne komunikacije su redje, zanemaruje se pozorište I knjiga. Nova medijska realnost sve vise formira nase zivote, daje nam siroku mogucnost informisanosti I obrazovanja ali sa druge strane otudjuje nas od ljudi I pored svih kontakta čini nas usamljenim.Koristedi internet kao popularni elektronski mediji, ne smemo zaboraviti da hipnotička mod masovinih medija oduzima mod kritickog razmisljanja. Literatura: Osnovi sociologije dr.Zoran Pokrajac