Martina Marinelli Carobni Zvuci Valcera

Zvoncica&Foxy

~1~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Martina Marinelli

ČAROBNI ZVUCI VALCERA

~2~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Vest da je izvesna Danijela Nunes dobila za svoj prvi roman nagradu u vrednosti od sedamdeset hiljada evra Sandina je čula na jutarnjim gradskim vestima dok se spremala za posao. Znajući za česte kuloarske priče o uplitanju lobista ambicioznih izdavača u animiranju članova žirija da nagradu dodele kandidatu iz njihove „ergele”, nemalo se iznenadila što je ona pripala osobi za čije ime nikada dosad nije čula. Nameravala je da se o njoj raspita kod Sesilije, svoje koleginice s kojom je radila u biblioteci, budući da se ova honorarno bavila pisanjem književnih kritika za novine „Paseo TT”, čija se redakcija nalazila u istoj zgradi. Iako je većina njenih kolega sa studija književnosti, koji su se pozapošljavali u prosveti ih novinarstvu, gledala s neskrivenim sažaljenjem kada bi im rekla gde radi, ona se već toliko navikla na tu atmosferu „akademske'' tišine, da se nije previše ni interesovala da nađe neki dinamičniji angažman. Štaviše, bilo joj je sasvim ugodno da pretežan deo radnog vremena provodi u kontaktima sa čitaocima biblioteke, čitanju knjiga ili praćenju aktuelnih informacija o novim izdanjima. Imala je još jedan razlog zbog kojeg se nije interesovala za drugi posao, važniji od svih, o kome nikada nikome nije pričala, niti je pomišljala da to učini.

Činjenica da se dva sprata iznad njene kancelarije nalazio Edgarov tonski studio značila joj je mogućnost da s njim održava kakav-takav kontakt, budući da je imala priliku da ga relativno često sreće u poslovnom klubu, u koji je većina zaposlenih svraćala na ručak ili piće. Edgar je među njenim koleginicama u biblioteci imao tretman dragog posetioca i prijatnog sagovornika, koji je povremeno svraćao kod njih, uglavnom se interesujući za nova izdanja muzičkih časopisa i biografije svetskih velikana muzike. Za nju je bio njena najveća čežnja, nada i neispunjeni san. Ušavši u kancelariju zatekla je u živom razgovoru Sesiliju i Manuelu, stariju koleginicu zaduženu za ažuriranje kataloških podataka.

- Uh, kako bi mi dobro došlo tih sedamdeset hiljada evra! - glasno je uzdahnula Sesilija. - Kupila bih kamp-prikolicu i putovala po celoj obali ne misleći na paprene cene hotelskih soba. Ne bih se ovako mučila i štedela celu godinu da bih to sve potrošila na jednom ih dva mesta, ostajući da

~3~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

uzdišem za svim onim slikovitim pejzažima koje sam gledala iz voza ih autobusa.

- A tek kako bih se ja nauživala s toliko novca! - dobacila je Manuela, otresita pedesetogodišnjakinja, koja je koristila svaku priliku da njima dvema da poneki savet kako da iskoriste prednosti svojih godina i prožive ih pod „punim gasom”. - Pretpostavljam da bi sebi kupila onaj famozni đakuzi u kome se digitalnim komandama bira temperatura, boja i miris vode, o kome si nam toliko pričala - dobacila je Sandina. - Kupila bih, naravno. Ali ne odmah. Prvo bih se bacila na „generalku” kod nekog dobrog plastičnog hirurga, koji bi mi sa tela odstranio svako „sećanje” na poslednje dve decenije života. Potom bih prošetala do nekog „žigolo” kluba i iz kataloga „probrala” nekog „frajera” koji liči na Breda Pita iz mladih dana, pa ga povela sa sobom na put oko sveta - rekla je odlučnim glasom. - A znate zašto baš takvog? Kada sam bila mlada uvek su mi se udvarali neki tamnokosi, a ja sam čeznula za plavokosim momcima.

Njene poslednje reči čuo je i Antonio, urednik kulturne rubrike u „Paseu”, koga su tek tada primetile kako se, naslonjen na dovratak, smejulji na Manuelina glasna razmišljanja na šta bi utrošila poveću sumu novca. - Drage moje, moram priznati da sam impresioniran činjenicom da jedna dama u godinama... hm... vrednim poštovanja... još uvek moje muške „sapatnike” smatra vrednim pažnje uprkos svim propagandističkim akcijama ljutih feministkinja, koje bi i samog Stvoritelja rado poslale pred lice pravde, jer se usudio da naseli planetu tim beskorisnim a, po njihovu egzistenciju, neprijateljski nastrojenim bićima - primetio je sedajući za njihov gostinski stočić.

- Nemoj misliti, momče, da i u moje vreme nije postojala ta ženska avangarda koja danas pokušava da vas, sirotane, optuži i za sopstveni višak kilograma, koji je posledica neumerenog jela, prouzrokovanog, pogađaš, nervozom koju vi kod njih izazivate svojim ponašanjem. Žao mi je ovih mladih devojaka što nasedaju njihovim „dušebrižničkim” propovedima i mladiće oko sebe posmatraju kao neprijatelje ih, u najboljem slučaju, rivale, pa se s njima bespotrebno inate i nadmeću, umesto da im strpljivo i mudro osvajaju dušu i pronalaze njihove slabe tačke. - Iz vas, draga Manuela, govori „biblijska mudrost” jedne prave, zrele žene. Žao mi je što danas nemam vremena da s vama produbim diskusiju na ovu inspirativnu temu. Došao sam samo da zamolim Sesiliju da mi, za sutrašnji broj „uskoči” sa jednim „vrućim” prilogom. Nadam se,

~4~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

draga Sesil, da pogađaš da sam došao zbog ove Nunesove o kojoj niko gotovo ništa ne zna. U književnim krugovima su šokirani da je neko, koga su smatrah potpunim autsajderom, „pokupio” tako vrednu nagradu. - Za razliku od njih, mene ona ni najmanje nije iznenadila. To što su u konkurenciji bila tri veoma poznata imena još uvek nije garancija da iza njihovih dela stoji i kvalitet vredan ovog priznanja. Koliko je meni poznato, u najužem izboru našli su se: Vanesa Valentim, odavno zaboravljena filmska diva, čiji memoari jedva zanimaju i njene nekadašnje obožavaoce; Renano Henrikes, čija kreativnost je presušila čim se dokopao visokog položaja u ministarstvu kulture i Nuno Geraldes, sa svojim novim „prežvakavanjem” biblijskih tema, o kojima bi svaki prosečan srednjoškolac umeo da dublje razmišlja. Zato me ne čudi da je za žiri Nunesova bila pravo osveženje.

- Koliko sam čuo, bili su fascinirani umetničkom zrelošću jedne početnice. Tvrde da ima veoma „čvrstu” priču, stilski doteranu i, nadasve, nadahnuta - primetio je Antonio. - Da, „nadahnutu” - ponovila je njegove reči Sesihja s ironičnim izrazom na licu, što Sandini, a ni Antoniju, nije promaklo. - Oh, opet ti sa svojim nemogućim ukusom! Zar nisi sama malopre rekla da je Nunesova zaslužila tu nagradu? - prigovorio joj je Antonio. - Ne poričem to, samo... Ne bih poželela da sam na njenom mestu.

- Ne bi poželela sedamdeset hiljada evra?! Sumu koja ti može rešiti mnogo problema u životu? A da ne pričam o slavi, uvažavanjima u umetničkim krugovima... - Sve joj to ne vredi ništa. Ona je jedna duboko nesrećna, poražena žena - zaključila je Sesilija tvrdim glasom. - Oh, anđeli! Sesil, draga, mislio sam da se baviš književnom kritikom, a ti prešla u vidovnjake - zadirkivao je Antonio. - Odakle ti ideja da je ona nesrećna žena i šta uopšte znaš o njoj kada je niko dosad nije ni video? - Dovoljno mi je ono što sam u njenom romanu pročitala između redova. Od prve stranice mi je bilo jasno da je to njena intimna tragična ljubavna priča, koju je nevešto pokušala da sakrije, smeštajući je u davno prošlo doba kolonijalizma. Ovo je jedna od onih knjiga koje bih svrstala u žanr „autorske psihoterapije”. - E, ti si načisto otkačena! Šta ima strašno u tome čak i ako je koristila autobiografske elemente u građenju priče? - čudio se Antonio. - Nema ništa strašno, ali me ožalošćuju njeni zaključci i razrešnica na kraju knjige. Očigledno da nikada nije uspela da shvati u čemu je bila njena greška u odnosu prema muškarcu koga je želela da osvoji.

~5~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- A ti znaš u čemu je greška, iako ni nju nisi nikada videla, a kamoli tog muškarca koga joj pripisuješ?! - Antonio je odmerio ne krijući nepoverenje prema njenom sudu o nagrađenoj spisateljici.

- Da, znam! - samouvereno je uzvratila Sesilija. - To je ona večna priča o samozavaravanju jedne nesporne intelektualke da će joj duhovna premoć biti dovoljno moćno oružje da savlada svaku svoju suparnicu koja se, za razliku od nje, u osvajanju muškarca opredeljuje za ona tradicionalna, sigurna i proverena sredstva, dostupna očima. Eto, to je cela njena priča. Pokušaji hčne satisfakcije poturanjem teorije o „rečitim” iskricama u njegovim očima, kao izrazu prikrivene strasti, samo su neubedljivi surogat za izostanak prirodne fizičke reakcije muškarca na blizinu žene koja u njemu izaziva erotsku privlačnost. Nažalost, ta vrsta privlačnosti nije u naročitoj proporciji sa stepenom inteligencije, što je jedna od tragičnih zabluda naše proslavljene spisateljice, kao i većine devojaka s „viškom” pameti u glavi.

Na ove njene reči, Sandina je prebledela, osetivši duboko u sebi da to ima neke veze s njom i njenim bezuspešnim pokušajima da se približi Edgaru na način koji bi je izdvojio i, u njegovim očima, učinio važnijom od mnoštva devojaka kojima je bio okružen. - Til si sasvim u pravu, draga - uključila se iskusna Manuela u razgovor. - Ako devojka nema „ono nešto” od čega se muškarcu zamuti u glavi, uzalud joj sve diplome, pročitane knjige, društvena priznanja. Ne kažem da duhovni sadržaj nije bitan, ali još nisam srela muškarca koga je enciklopedija više uzbudila od jedne prosečne erotske fotografije. - Što god bih pokušao da kažem u odbranu časti muške populacije, bilo bi neubedljivo posle ovog Manuelinog razoružavajućeg zaključka ogradio se Antonio samokritički. - Rado bih čuo, Sesilija, šta bi ti učinila da si na mestu „inkriminisane” Danijele Nunes. - Sigurna sam, pre svega, da mi ne bi palo na pamet da napišem takvu knjigu. To vreme bih radije utrošila pred ogledalom, pitajući se šta je to što mi nedostaje u odnosu na devojke koje s lakoćom skreću pažnju „frajera” koji im se dopada, pa bih se svojski potrudila da nekako napravim tu potrebnu ravnotežu između privlačnosti duha i tela - Sesihja je bila sasvim određena. - Iako nisam videla nijednu fotografiju Danijele Nunes, mogla bih se kladiti da spada u osobe kakvu prosečan muškarac, po pravilu, nesvesno bira za prijateljicu ili pouzdanu poslovnu saradnicu, iskazujući joj svako poštovanje, ali mu, u njenom prisustvu, srce nikada ne ubrza rad. Nažalost, većina takvih nesrećnica veruje da će se desiti čudo i da će se dotični jednog dana iznenada probuditi i shvatiti kakvu je grešku načinio previđajući njihove vrednosti. U romanu se to još i može desiti, ali u životu gotovo nikada. Svaka njena reč u Sandininoj glavi je

~6~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

odzvanjala kao udarac gvozdenog čekića. Iako je bila sasvim sigurna da se Sesilijine reči ne odnose na nju, pogodile su je preko svake mere. Pravila se da je zauzeta smeštanjem vraćenih knjiga na police, nalazeći u tome razlog da ne učestvuje u njihovoj polemici o nagrađenoj spisateljici. Edgar Fininha, najpopularniji gitarista iz vremena njenih srednjoškolskih igranki, već odavno je u muzičkim krugovima bio poznat kao vlasnik najkvalitetnijeg studija za tonska snimanja. Njegov umetnički entuzijazam posebno je bio značajan za nepoznate mlade, ali talentovane bendove, kojima je neretko vršio usluge uz minimalnu nadoknadu, želeći da im, koliko je to u njegovoj moći, pomogne na putu afirmacije na javnoj muzičkoj sceni.

Još u vreme dok ga je gledala sa gitarom u ruci izgledao joj je drugačiji od ostalih momaka kojima je svirka bila prevashodno zgodan način da na sebe skrenu pažnju devojaka i takmiče se u osvajačkim uspesima kod njih. Edgar je, kako joj se činilo, u svakom svom pokretu nosio onu retku vrstu osećajnosti koju poseduju samo osobe rođene za velika dela, spremne da im se posvete s misionarskom energijom i istrajnošću. Prijatno se iznenadila kada je, nekoliko godina kasnije, u jednoj knjižari na periferiji našla neveliku knjigu nadahnutih ljubavnih stihova, na čijim koricama je stajalo njegovo ime. Nije joj promaklo ni to da u svojim javnim nastupima, nikada nije pomenuo taj detalj iz svoje biografije. Činilo joj se kao da je osećao nelagodnost zbog tog trenutka slabosti, u kome je dopustio da njegova intima izađe na svetio dana, makar to bilo i u ovako benignoj formi.

Nikakva ubeđivanja prijatelja i poštovalaca nisu ga mogla odvratiti od namere da napusti karijeru na samom vrhuncu popularnosti i posveti se studijskom radu. Kada je, pre tri godine, Sandina prvi put došla na adresu na kojoj se nalazila biblioteka koja je tražila dve pripravnice sa završenim studijama književnosti, nije ni sanjala da će se, pogrešivši sprat, naći lice u lice s momkom zbog koga joj je nebrojeno puta zadrhtalo srce, dok ga je gledala kako zaneseno prebira po žicama gitare, ne primećujući žudne poglede srećnjoškolki koje su se gurale da budu bliže pozornici. Nekoliko dana kasnije dok je ručala u poslovnom klubu u prizemlju, htela je da presvisne od sreće kada joj je mahnuo rukom kao da su stari znanci. Prvi ozbiljniji kontakt s njim desio se mesec dana kasnije kada je Edgar svratio u biblioteku da pregleda aktuelna izdanja stranih muzičkih časopisa. Njena predusretljivost ponukala ga je da ostane s njom u dužem razgovoru, u kome joj je poverio svoje dugogodišnje zanimanje za umetničku ličnost operske dive Luise Todi, o kojoj ima nameru da napiše knjigu. Rekao joj je da već duže vreme radi na prikupljanju

~7~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

materijala o njenom životu i karijeri, uključujući i sve one pikanterije koje bi mogle zanimati širu publiku. Čuvši da ona redovno prati sva muzička izdanja na koja je biblioteka pretplaćena, ostavio joj je svoju vizitkartu, zamolivši je da mu javi ukoliko nađe nešto zanimljivo za njega. Ovaj gest za nju je značio ulazak u onaj uski krug ljudi oko njega, za koje je njegov mobilni telefon bio uvek dostupan, što je smatrala izuzetnom privilegijom i čašću. Želeći da nađe uverljiv povod da što češće bude u njegovom društvu, nije štedela trud da na internetu pretražuje mnoštvo muzičkih sajtova, skidajući s njih vredne materijale za njegovu buduću knjigu. Njegova bezgranična zahvalnost za ovakve prijateljske usluge dovela je do još većeg zbližavanja među njima. Nažalost, ono za čim je sve vreme čeznula da je primeti kao ženu, izostalo je.

Ni nakon toliko vremena i sve učestalijih kontakata, Sandina na njemu nije primetila ni najmanji nagoveštaj da bi se to moglo uskoro desiti. Sesilijina današnja polemika sa Antonijom izgledala joj je kao so stavljena na otvorenu ranu.

Mesecima je pokušavala da njegovu uzdržanost opravdava svim mogućim razlozima, živeći u nadi da je samo pitanje dana kada će je dovoljno upoznati i shvatiti da je ona prava žena za njega i da su stvoreni jedno za drugo. Posle ovoga što je Sesilija, bez uvijanja, rekla na račun tragičnog usuda žena kojima je priroda podarila više pameti nego lepote, osećala se toliko pogođenom da je jedva čekala da ode kući, stane pred ogledalo i pažljivo prouči svoje lice. Želela je da otkrije zbog čega njegove oči prelaze preko nje bez i najmanjeg znaka interesovanja.

Nikada svoje telo nije smatrala presudnim sredstvom za osvajanje muške naklonosti, pa nije ni imala naviku da na njemu ističe ono što bi najbrže moglo da privuče tuđe poglede. Većinu aktuelnih modnih trendova doživljavala je kao atak na žensko dostojanstvo, pa ih je ignorisala, odevajući se skladno i nenapadno. Iako su joj Manuela i Sesilija govorile da je crna kosa čini starijom, odbijala je svaku ideju o bojenju u neku svetliju nijansu, plašeći se da će joj svaka druga boja oduzeti prirodnost i da će, kada stane pred ogledalo, sebi izgledati kao stranac. Divila se Sesilijinoj hrabrosti da, gotovo svake sezone, eksperimentiše s novom frizurom ih šminkom, ali se nikada nije usudila da je, makar delom, sledi u tome. Bila je uverena da je ona oduvek bila takva: nemirna, odlučna i svojeglava. Iznenadila se kada joj je ova

~8~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

pokazala fotografije iz tinejdžerskih dana na kojima je neodoljivo podsećala na buduću polaznicu nekog semeništa, poznatog po surovoj strogosti vaspitača.

Tada joj je Sesilija, smejući se, objasnila da je imala veoma patrijarhalno nastrojene roditelje, koji su joj zabranjivali čak i lak na noktima, a kamoli ekstravagantne frizure ili odeću, dok ne završi studije i počne da živi o svom trošku. Smatrali su da je potreba za nečim takvim izraz unutrašnje nestabilnosti i nezrelosti, zbog čega su istrajavali u krutosti svog stava. Kada se oslobodila njihovog tutorstva, Sesilija je osećala veću radost nego kada je odbranila diplomski rad.

Od tada je počela da se upušta u najsmelije eksperimente sa svojim izgledom, smatrajući to samo radosnom igrom koja joj pruža neophodan osećaj unutrašnje slobode. Sandina se toliko navikla na iznenađenja koja im je ova svaki dan priređivala svojim smelim odevnim kombinacijama, da je nije mogla zamisliti drugačijom, pa ipak, sebe nije mogla nikako da zamisli u takvoj ulozi, ma koliko joj se ponekad činilo da bi joj neka od njenih kratkih tesnih suknji ih bluza s dubokim dekolteom odlično pristajala. Izašavši do toaleta, zastala je pred ogledalom, setnim pogledom posmatrajući svoje lice. Nikada joj se nije činilo tako beznadežno obično i bezbojno. Kroz glavu su joj prošla savršena lica onih devojaka s naslovnih strana „Kosmopolitena”. Nikako joj nije bilo jasno kakvim čarobnim potezima četkice mogu da se dobiju onako izražajne oči i usne. Bila je uverena da je reč o nekoj posebnoj tehnici, dostupnoj samo onim srećnicama s najdubljim džepom.

I kada bih pokušala da se tako našminkam, čini mi se da bih izgledala smešno i neprirodro, kao one glumice iz tradicionalnih japanskih pozorišta, pomislila je rezignirano. Rado bih zamolila Sesiliju da mi to učini, onako, kao u šali, ali se plašim da će primetiti da se iza te moje želje nešto krije. Neće joj biti potrebno previše mozganja da se seti Edgara, budući da je to jedini muškarac koga pominjem u našim ćaska njima u kancelariji. Umrla bih od stida kada bi otkrila da prema njemu nisam ravnodušna.

~9~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ušavši u stan, Edgar je jedva stigao da na pod spusti svoj kožni ranac, kada se oglasio telefon.

Digao je slušalicu, očekujući da ga, po običaju, traži neko od mladih muzičara u želji da rezerviše termin u njegovom studiju.

- Hej, je li sunčano vreme u Lisabonu? - čuo je s druge strane glas od koga bi mu srce uvek „preskočilo” od uzbuđenja. - Solanž?!! Ti?! - uzvratio je radosno, kao i uvek, na njeno uobičajeno pitanje, koje je bilo neka vrsta „šifre” među njima, sa značenjem: „Uskoro stižem, pa želim da proverim da li ćeš biti kod kuće toga dana i da li se raduješ mom dolasku”. Gotovo nikada ga nije zvala na mobilni, izbegavajući mogućnost da ga prekida usred njegovog posla u studiju ili nekog ozbiljnog poslovnog razgovora, što bi joj, kako mu je jedanput rekla, oduzelo svaku draž opuštenog ćaskanja. - Edgare, dragi, zar sam te toliko iznenadila svojim pozivom?

- Paa... s obzirom da se nismo prilično dugo čuli... - Oh, kada mi tako kažeš, uplašim se da ćeš jednog dana da se, na moj glas, trgneš i upitaš: „Koja Solanž?”. - Ludice, kako ti tako nešto može pasti na pamet?! Tvoj glas da zaboravim?! - branio se. - Kaži mi... kaži... jesi li me se zaželeo? - upitala je mazno. - Kakvo je to pitanje? Naravno da jesam. - A koliko? - To ćeš tek da vidiš - „pripretio” je.

- Mmh... jedva čekam da dođem tamo.

- I ja, draga. - Pretpostavljam da ću stići sutra oko šest popodne ako ne bude nekih vanrednih zastoja na putu. Nadam se da te moj dolazak neće omesti u nekom važnom poslu. - Ljubavi, ne postoji nijedan posao koji može biti značajniji od našeg susreta. - Edgare, niko, kao ti, nije u stanju da uvek nađe pravu reč u pravom trenutku. - Mila, reči biraju nas. Otimaju se same... iz srca.

~ 10 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Iako je sebe nebrojeno puta prekorevao za tu vezu koja nije imala nikakvu budućnost, bilo je dovoljno da samo čuje njen senzualni glas kroz slušalicu i da istog trena zaboravi da je ikada i pomislio na tako nešto. Okolnost da je Solanž bila starija od njega nepunih sedam godina u njegovoj svesti je figurirala samo kao uzgredna činjenica. Saznao je to tek kada je već duboko zašao s njom u vezu. Uostalom, kao i neke druge, mnogo važnije stvari.

Nikada je ne bi upoznao da toga dana, pre tri i po godine, letujući u Portu, nije poželeo da uživa u uličnom maskenbalu priređenom u čast godišnjice važnog istorijskog datuma u vezi s oslobađanjem Iberijskog poluostrva od Mavara. Iznenadni pljusak, koji se sručio na procesiju, koja se kretala ka glavnom trgu, naterao je stotine gledalaca da, brzinom stampeda, potraže skloništa u najbližim restoranima i prodavnicama duž ulice. U gužvi koja je nastala u „Hard rok” kafeu, jedva je uspeo da nađe slobodno mesto, sedajući na jednu od onih ugaonih garnitura na koje je moglo da se smesti oko desetak gostiju. Naručio je vermut i bezvoljno ga ispijao, neraspoložen što mu je kiša pokvarila planirano uživanje u maštovitim kreacijama učesnika ulične povorke. Nije ni primetio da je, u međuvremenu, pljusak prestao, a većina gostiju se vratila na ulicu da nastavi posmatranje. Postao je toga svestan tek kada se prema njemu pružila negovana ženska ruka, ljupko i pomalo stidljivo mu nudeći cigaretu. Iako se jedva mogao ubrojati u pušače, njen gest mu je izgledao neodoljiv u svojoj spontanosti, pa je mahinalno posegnuo rukom. Nije mu promaklo da je pušila jednu od onih vrsta cigareta po kojoj se nedvosmisleno moglo zaključiti da pripada višoj klasi. Na trenutak mu se učinilo da taj detalj odudara od njenog, naizgled skromnog, belog sportskog kombinezona i prugaste majice, ali je kasnije uočio da ta odeća nosi diskretnu oznaku jedne od najskupljih italijanskih modnih kuća. Koliko god se njeno ponašanje moglo protumačiti željom za pokazivanjem saosećanja zbog malopređašnje neprijatnosti koja ih je oboje zadesila, Edgar se mogao zakleti da je, ništa manje, bila zainteresovana da s njim, iz nekog razloga, uspostavi lični kontakt. Predstavila mu se kao Sol, rekla da živi u Lisabonu i to je bilo sve što je želela da kaže o sebi.

~ 11 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kada je pokušao da o njoj nešto više sazna, prekinula ga je, s gotovo molećivim smeškom na usnama, rekavši da takvi detalji o nečijem životu, sami po sebi, ne znače ništa, te da su jedino lična iskustva s nekom osobom i utisci o njoj vredni pažnje. U toj njenoj rečenici prepoznao je onu osećajnost kakvu je i sam posedovao, oslobođenu od diktata konvencija, kojima je većina oko njega slepo robovala. Iako su ostali u razgovoru skoro tri sata, vreme im je prošlo kao tren. Činilo mu se da nijedno od njih nema snage prvi da prekine tu magiju, kojom je, kako mu je izgledalo, bila natopljena svaka rečenica koju su razmenih. Verovatno ne bi ni tada ustali da ih na to nije naterao bučni orkestar, koji je upravo počinjao svoj redovni večernji program. Iz restorana su spontano produžili u šetnju u pravcu obližnjeg parka. Njihova neumorna konverzacija, ma koliko izgledala spontana, bila je samo slabašan pokušaj da prikriju činjenicu koje su oboje bili savršeno svesni: da će, možda već za nekoliko trenutaka, definitivno pregaziti onu nevidljivu crtu na kojoj jedno slučajno poznanstvo prelazi u obostrano željeni i nadahnuti govor tela.

Nežnost kojom je te noći prstima prelazila preko njegovog lica, raspamećujuća mešavina devičanske bezazlenosti i nagoveštene podatnosti zauvek ga je učinila, kako mu je izgledalo, ovisnikom njene čulnosti. Oboje su znali da se njihovo po znanstvo neće završti na tom jednom susretu.

Posle desetak dana najavila mu je svoj povratak u Lisabon, predloživši da se nađu u njegovomi stanu. Taj gest nije u sebi imao ničeg zajedničkog sa ponašanjem neke od onih lakih žena koje grabe svaku priliku da zadovolje samo svoju pohotu, otvoreno dajući do znanja da je to ono što ih u vezi najviše zanima. Štaviše, proveli su veliki deo te noći u razgovoru, zagrljeni, gotovo izgubljeni u međusobnoj predanosti. Ono što je kasnije usledilo bilo je suviše spontano da bi moglo biti shvaćeno kao najvažniji ra zlog njenog dolaska. Takva druženja nastavila su se i narednih godinu dana kada mu je u jednom telefonskom razgovoru neočekivano, drhtavim glasom saopštila da se uskoro seli u neku siromašnu severnoafričku zemlju i da nije sigurna kada će sledeći put biti u prilici da se sastanu. Naviknut da ne postavlja suvišna pitanja, i ovoga puta se od toga uzdržao, zaključivši da bi mu ona sama rekla pojedinosti i razloge za to da je smatrala za shodno.

~ 12 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Iako mu je ta njena tajanstvenost povremeno smetala, trpeo je bez negodovanja, nadajući se da će mu jednog dana sama razjasniti zbog čega se tako ponašala. Četiri naredna meseca se nije javljala, da bi potom ponovo počela da dolazi kod njega bar jednom mesečno.

Ni dalje o njoj nije znao mnogo više nego prvog dana. Bio je u potpunom šoku kada je jednog jutra, otvorivši izdanje dnevnog lista koji je redovno čitao, na trećoj strani ugledao krupan naslov: „Hrabri diplomata savladao otmičara aviona”, ispod koga je stajala njegova porodična fotografija. Na njoj su, pored njega, stajali petogodišnji dečak i - ona!

Ni slutio nije da je udata, a kamoli za tako visokog činovnika vladine administracije, kao i to da ima dete. Satima je sedeo ošamućen ovim saznanjem, dvoumio se šta da učini, da bi, na kraju, bespomoćno zaključio da u njemu nema dovoljno snage da se otrgne izazovu njene čulnosti i prekine tu nemoguću vezu, lišenu budućnosti. Sve mu je tek sada postalo konačno jasno, kao i razlog zbog kojeg je izbegavala da se s njim javno pojavljuje. Sledeći njihov susret protekao je u znaku njene duge ispovesti o skromnoj i vrednoj studentkinji društvenih nauka koja se iskreno zaljubila u svog profesora, starijeg od nje šesnaest godina. Veoma joj je imponovalo kada je otkrila da ni on nije ravnodušan prema njoj. Osećala se više nego ponosnom kada se, nakon svog diplomiranja, prvi put s njim javno pojavila. Kada joj je na ruku stavio venčanu burmu činilo joj se da su joj svi snovi ispunjeni.

Oboje su se beskrajno radovali rođenju njihovog sinčića. Nekoliko meseci kasnije desilo se da je njen suprug preživeo blaži infarkt, od čega se brzo oporavio, za razliku od nje, koja je tek tada postala svesna duboke generacijske razlike među njima i počela da primećuje njegovu proređenu kosu, višak kilograma, podočnjake. Otkrivši da prema njemu, kao muškarcu, počinje da oseća sve veću ravnodušnost, pokušala je da nađe utehu u posvećenosti detetu. Gotovo s olakšanjem je pratila njegove napore da dobije mesto u diplomatskoj službi, zbog čega je sve više vremena provodio van kuće. Za okolinu su i dalje važili za skladan i srećan par. Vremenom joj je sve teže padala pomisao da je, mada svojom krivicom, sebi uskratila onaj deo života koji pripada opuštenom druženju s vršnjacima, izlascima po diskotekama, žurkama.

~ 13 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

U takvom stanju srela je njega, koji je bio oličenje svega onoga što joj je nedostajalo, za čim je žudela.

Iako je, uprkos svemu, počeo da gaji tanušnu nadu da će ono što oseća prema njemu biti dovoljno da učini neki drastičniji korak u svom životu, ubrzo mu je sasvim jasno dala do znanja da tako nešto ne treba da očekuje. Opravdavala je to moralnom obavezom da suprugu pruži podršku doprinoseći imidžu stabilne i solidne porodice, što je bilo veoma važno za njegovu diplomatsku karijeru, kao i preosetljivošću deteta u tim godinama da ga izlaže neugodnostima razvoda braka. Nije imao izbora. Prihvatio je njene razloge i objašnjenja, izbegavajući da se više ikada vraćaju na tu temu. Pomirio se s tim da razgovoru o njihovoj zajedničkoj budućnosti nema, niti će biti mesta.

Veza s njom toliko ga je emotivno blokirala da je jedva primećivao druge žene oko sebe. I kada bi pokušao da to učini, činilo mu se da svakoj od njih nešto nedostaje u odnosu na nju: temperament, duhovna radoznalost, negovanost, čulnost, glas od koga su mu redovno prolazili žmarci. Iako je znao da će kad-tad morati da okonča tu vezu koja nikuda nije vodila, bilo je dovoljno da ona samo najavi svoj dolazak, pa da zaboravi da je to ikada i pomislio, a kamoli nameravao da učini. Tako je bilo i ovoga puta.

Nikada nije bio sklon dvostrukom životu i nije mogao da shvati osobe koje su to sebi, bez previše moralnih dilema, dopuštale. Oduvek je bio pomalo zanesenjak, uveren da ne postoji situacija u kojoj bi on svoja osećanja trajno skrivao pred pogledima okoline, a još manje to činio iz pragmatičnih razloga, štiteći svoj konformizam ih društveni status. Koliko god ga je to razmišljanje peklo, nije se usuđivao da ga naglas izusti, svestan da deo krivice za to leži i na njemu, s obzirom da je, ne postavljajući nikakva pitanja, prihvatio da se viđaju na način koji je ona nametnula.

Čak i u takvoj vezi bio joj je u potpunosti odan, kao muškarac koji je uveren da ništa slično njoj neće uspeti da ikada sretne, pa se dobrovoljno prepustio sudbini, ma šta mu ona u budućnosti donela. Od trenutka kada je spustio slušalicu sve njegove misli bile su upućene sutrašnjem danu. U mislima je već držao u zagrljaju, osećao miris njenog parfema, prstima joj provlačio kroz kosu.

Ne znam da li ovom ludilu ima kraja. Znam da vodi u bespuće, da mu se moram odupreti, ali ne vidim kako. Eh, kada bi mi nebo podarilo ženu koja bi uspela da je zaseni u mojim očima i srcu!

~ 14 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Sandina, mila, moram s tobom da razgovaram o nečemu - rekla je Sesihja, zamolivši je da nakratko prekine s poslom kako bi se koncentrisala na ono što ova ima da joj kaže. - Slušam te.. - Kaži mi, dopada li ti se moja frizura? - Naravno. Savršeno ti stoji.

- A kada sam imala onu plavu kosu, ošišanu na „milimetar”?

- I to ti je divno stajalo. Ali... zašto me to sada pitaš? - čudila se Sandina.

- Htela sam da ti kažem da je sve frizure koje nosim pravila Izabel, moja draga prijateljica i, naravno, profesionalna frizerka. - Ne razumem zašto mi sve to govoriš - Sandini ni dalje nije bilo jasno šta ova smera. - Pa... vidiš... ona ovog vikenda ima poseru člana selektorske komisije za predstojeće međunarodno takmičenje u friziranju. Računala je, svakako, na mene, jer sam uvek rado bila njen model u tim prilikama. Sada sam se... eto... našla u neprilici.. - Kakvoj neprilici? - Mnogo mi se dopada ova dužina kose i frizura, pa je ne bih, još izvesno vreme, menjala. Neugodno mi je da joj to kažem i odbijem je, pa sam mislila... ako ti ne bi imala ništa protiv... da uskočiš umesto mene. Kao student, veoma je držala do pristojnosti svog izgleda kada bi odlazila na predavanja. Takav manir zadržala je i kada se zaposlila, osećajući još veću potrebu da njena spoljašnjost bude u skladu sa ozbiljnošću profesije koju je obavljala. Nije je pokolebao ni Sesilijin sasvim suprotan pristup istome. Poštovala je njeno opredeljenje da se odeva smelo i nekonvencionalno, potajno joj se diveći na hrabrosti. Današnja upornost njene koleginice toliko je pokolebala da je rešila da ozbiljno razmisli o njenom predlogu. Jedva je čekala da dođe kući, sedne za kompjuter i pronađe neki od onih modnih sajtova na kojima je mogla da testira različite vrste odeće i frizura na sebi, ubacujući u fajl svoju fotografiju.

~ 15 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Možda i ne bi bilo loše da nekom promenom osvežim svoj izgled, pomislila je. Ta ideja mi sve više zvuči izazovno. Moram naći hrabrosti u sebi da to i sprovedem u delo.

- Alo, Edgare! Jesi li sam u kancelariji? - Nisam, ali nije važno. Imaš nešto interesantno za mene?

- Aha, muzičke kompozitorske pokušaje Luise Todi iz vremena kada nije ni sanjala da će postati operska diva. Mislim da mnogi njeni fanovi ne znaju ništa o tome. Našla sam ih u arhivi sajta muzičke škole koju je nekada davno pohađala - rekla je ushićenim glasom, srećna što će još jednom da ga obraduje svojom inventivnošću. - Fantastično! Ti si pravi anđeo! Ozbiljno razmišljam o tvom koautorstvu knjige - našalio se. - Jedva čekam da vidim te materijale. Možeš li doći odmah? Imam u studiju samo jednu devojku koja je došla da testira glas, ali uskoro završavamo za danas. - Važi. Dolazim.

Nekoliko trenutaka kasnije pojavila se na vratima njegovog studija, noseći nekoliko odštampanih listova, na kojima su stajale note, ispisane bledo braonkastom olovkom.

- Uđi, draga - dočekao je srdačno, pokazujući joj da sedne. - Izvini, samo trenutak... Dušo, mislim da će biti bolje da dođeš za nekoliko dana kada ti prehlada potpuno iščezne - posavetovao je mladu devojku koja je stajala pored sintisajzera. Samo jedan ovlašan pogled na Edgarovu posetiteljku bio joj je dovoljan da na njoj zapazi mnoštvo onih detalja iz kojih se moglo zaključiti da devojka ne samo da prati savremene modne trendove, već i da ih savršeno prilagođava svojoj figuri, poklanjajući pažnju svakoj sitnici. Iako je odeća na njoj bila sasvim jednostavna, odisala je glamurom i istančanošću ukusa. Njena platinasto plava kosa, s jednim povećim crnim pramenom otpozadi, u trenutku je kod Sandine izazvala blagi šok, da bi odmah potom u sebi priznala da joj, uprkos naglašenoj ekstravaganciji, savršeno pristaje. Ono što je posebno fasciniralo je ležernost i spontanost u njenim pokretima, izrazu lica, koji su njenoj spoljašnjosti oduzimali svaku napadnost ili izveštačenost.

~ 16 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Način na koji se Edgar ophodio prema njoj ostavljao je utisak da je on svakodnevno u kontaktu sa osobama sličnog izgleda, za kakve je ona mislila da se uglavnom mogu sresti po modnim časopisima ih džet-set okupljanjima. Teget sako i suknja, koje je imala na sebi, najednom su joj se učinili nepodnošljivo staromodnim u odnosu na maštovitu kreaciju mlade devojke, koja se nije ustručavala da na sebe obuče usku kratku suknju, iako je izgled njenih nogu bio daleko od savršenog.

Sandina se, gledajući je, setila Sesilijinih reči da lice najviše okupira pažnju posmatrača sa strane i dominira u stvaranju opšteg utiska o izgledu, što se na ovoj devojci najbolje uverila. Iako je imala male grudi, jedva naglašen struk i mršave noge, izgledala joj je prelepo, najviše zbog besprekorne frizure i šminke na licu. - Edgare, jesi li siguran da ćeš moći da uskoro nađeš još jedan slobodan termin za mene? Zaista mi je žao što se još uvek osećaju posledice prehlade koju sam preležala. - Ne brini, mila, sve će biti u redu do audicije na koju želiš da ideš. Siguran sam da si sjajan potencijal za prateći vokal, ali ako misliš da se ozbiljno baviš pevanjem, moraćeš zauvek da zaboraviš na gazirane sokove i sedenje u zadimljenim diskotekama. Za tri dana se ponovo vidimo ovde, u isto vreme - rekao je, očinski je dotakavši po obrazu. - Hvala ti mnogo što imaš toliko razumevanja za mene. - To je najmanje što mogu za učinim za nekog tako talentovanog. Ko zna, možda me jednog dana pomeneš u svojim memoarima kada postaneš slavna - našalio se ispraćajući je. - Evo, to je to što sam našla na internetu - rekla je pruživši mu listove koje je držala u ruci. - Sandina, draga, ti si pravo čudo! Ovakvu „poslasticu” od materijala nisam mogao ni da sanjam. Nemoj da se ljutiš, ali nestrpljiv sam da vidim kako to zvuči - rekao je stavljajući note na držač koji se nalazio na sintisajzeru. Taktovi koji su već sledećeg trena ispunili studio činili su joj se sasvim dopadljivi. - Hej, jesi li čula? Iako su harmonije krajnje jednostavne, ipak ne izgledaju početnički, s obzirom da su delo jedne mlade polaznice muzičke škole - Edgar je bio oduševljen. - Hvala ti mnogo za ovo. Hoćeš li da popiješ nešto? Iako je, dolazeći kod njega, imala nameru da se malo duže zadrži u neobaveznom ćaskanju, način na koji joj je ponudio piće izgledao joj je

~ 17 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

suviše kurtoaznim da bi u njemu prepoznala izričitu želju da prihvati njegovu ponudu.

- Ne, ne bih... Imam dosta posla u biblioteci. - Kako želiš - slegnuo je ramenima. - U tom slučaju odlazim iz ovih stopa u klub da nešto pregrizem, jer od jutros nisam ništa stavio u usta osim kafe. Vratila se iz njegovog studija, setno se pitajući da li će joj ikada poći za rukom da probije onaj nevidljivi zid između njih i postane mu nešto više od drage poznanice koja je spremna da mu čini prijateljske usluge, zadovoljavajući se izrazima njegove iskrene zahvalnosti i komplimentima njenoj požrtvovanosti i snalažljivosti. Nažalost, nikada u njegovom ponašanju ih rečima nije osetila ništa od onoga što bi joj, kao ženi, podiglo samopouzdanja i dalo makar malu nadu da njeno strpijenje i čekanje da će se nešto promeniti imaju smisla.

- Dragi, imam za tebe jedno iznenađenje - rekla je Solanž privijajući se uz njega. - Mila, ti ne prestaješ da me iznenađuješ otkad sam te upoznao. Koju si novu ludoriju sada smislila? - upitao je radoznalo.

- Nije uopšte ludorija. Nisam htela ranije da ti pričam dok ne budem sasvim sigurna da će sve biti onako kako sam želela. Ti znaš da sam ja veoma bliska sa mnogim suprugama diplomata koji su u službi na Iberijskom poluostrvu. Nedavno smo došle na ideju da bi bilo sjajno da organizujemo humanitarni bal i sav prihod poklonimo jednoj bolnici u unutrašnjosti Portugala. Budući da su me zamolile da budem jedan od organizatora, predložila sam im da se bal održi u kulturnom centru u Lisabonu, rekavši da bi im to bila idealna prilika da upoznaju jedan od najzanimljivijih gradova zemlje domaćina, što su s oduševljenjem prihvatile. - To si namerno učinila? - Naravno. Sve vreme sam „slušala” prelepe valcere i videla sebe u tvom naručju. Već danima sanjam kako plešem s tobom uz božanstvene zvuke orkestra violina. - Ali, draga... Zar to neće biti previše indiskretno s obzirom na tvoj položaj?

~ 18 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Ništa ne brini, sve sam isplanirala. Bal se održava sledeće nedelje, a moj muž toga dana ima obaveze zbog kojih će biti prisiljen da odsustvuje. Ja ću se pojaviti u ulozi domaćice zajedno sa suprugom španskog konzula, tako da ništa neće biti sumnjivo, a tebi ću poslati dve pozivnice, kao što je uobičajeno u takvim prilikama.

- Dve pozivnice?! Hoćeš reći da tamo treba da se pojavim sa pratiljom pored sebe?

- Pa... drugačije ne bi bilo pristojno. Ma, to je najmanji problem. Ne sumnjam da se oko tebe vrzma ko zna koliko onih nadobudnih pevačkih početnica koje jedva čekaju priliku da se nađu na jednom skupu važnih i uticajnih osoba - odmahnula je rukom s gotovo neugodnom dozom nipodaštavanja prema tim devojkama, očigledno uverena da nijedna od njih nema kvalitete koji bi se mogli porediti sa njenima, a kamoli da joj budu dostojne suparnice u njegovim očima. - I šta si još isplanirala? - Da iskoristim zgodnu priliku i neupadljivo te otmem tvojoj pratilji za vreme plesa. Znaš i sam kako to izgleda; kada se stvori gužva na podijumu više niko ne obraća pažnju ko s kim pleše ili se druži. Ljubavi, obećaj da ćeš mi to učiniti. - Zar sam ikada išta mogao da ti odbijem?

- Oh, ti si divan! - propratila je ove reči strasnim poljupcem. Ni sam nije znao zašto su mu njene reči, u poslednje vreme, sve češće ostavljale neki gorak ukus u ustima. Nije mogao da se otme utisku da je činio i čini previše ustupaka u njihovoj vezi. Ponekad se osećao kao njena omiljena igračka koju još uvek s radošću uzima u ruke, ali nikada se ne zna kada će joj dosaditi.

Uzalud je sebe prekorevao da je krajnje vreme da izađe iz te „igre”, u kojoj isključivo ona diktira pravila, a da mu zauzvrat ne ostavlja ni najmanju nadu da bi se u budućnosti u njoj bilo šta moglo promeniti. Sve češće ga je razdirala dilema da li je ona uistinu samo jedna beskrajno čulna žena koja se srcem prepustila svojim osećanjima, ih u njenom ponašanju ima prilično sebičnosti i proračunatosti da ga zadrži u statusu koji njoj odgovara, a da istovremeno uspe da ga privoli da to prihvati kao neminovnost koju ona ne može da izmeni zbog društvenih i porodičnih okolnosti u kojima se nalazi. Takva razmišljanja više su mu kvarila raspoloženje nego što su mu davala snagu da pokuša da se otrgne iz veze u kojoj je, od prvog dana, bio u neravnopravnom položaju.

~ 19 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oduvek se užasavao žena sklonih prevari i dvostrukom životu, ali kada je o njoj bila reč redovno bi nalazio opravdanje u njenoj prenaglašenoj osećajnosti koja je, uveravao je sebe, bila uzrok njene nesmotrene odluke da se uda za čoveka toliko starijeg od sebe, ne razmišljajući da će se zbog toga ubrzo pokajati i osetiti „pokradenom” za najbolje godine mladosti.

Tešio se da mu je pružala koliko je mogla u postojećim okolnostima, dolazila kod njega kada bi joj se zato ukazala prilika, često ga zvala telefonom da mu kaže koliko joj nedostaje, kupovala poklone savršeno pogađajući njegov ukus i želje. Ipak, duboko u sebi teško mu je padalo što se, svojom voljom, odrekao onih mladalačkih izlazaka udvoje, držanja za ruke, romantičnih šetnji, zajedničkih putovanja. Ljubav je bila jedina slabost za koju je oduvek imao razumevanja i čiju nepredvidivost je svesno tolerisao i kod sebe i kod drugih, smatrajući je moralnim delom ljudskog bića, darovanom od neba i vrednom bezmernog poštovanja. Pritom, svakako, nije imao u vidu da bi ga ona mogla dovesti u bezizlaznu situaciju, u kojoj zadovoljstvo počinje da biva nagriženo sumnjama. Ima li ona, kao takva, smisla, s obzirom da je unapred hšena budućnosti. Oh, kada bih nekako mogao da se otrgnem iz tog začaranog kruga i izlečim od uticaja koji ta žena ima na mene! Sam za to nemam snage. U tome mi može pomoći jedino neka druga, zanosnija od nje.

Tek kada je, dolazeći jutros na posao, među poštom koju je zatekao u službenom sandučetu, našao koverat s pečatom Lisabona, setio se razgovora sa Solanž o predstojećem humanitarnom balu, pretpostavljajući da su u njemu pozivnice koje je obećala da će mu poslati. Imao je još pet dana na raspolaganju da sebi obezbedi oficijelno žensko društvo, kao pratnju za to veče, pa je pokušao da usredsredi misli ko bi bio najpogodniji za tako nešto među njegovim poznanicama. Koliko god je razmišljao, nijedno rešenje mu se nije činilo zadovoljavajućim. Većina onih koje je lično uvažavao bile su devojke ih supruge njegovih bliskih prijatelja, zbog čega je smatrao nepristojnim da ih zamoli za jednu takvu uslugu.

~ 20 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Nekolicina mlađih, slobodnih devojaka za koje je bio siguran da bi s oduševljenjem dočekale njegov poziv, imale su suviše nekonvencionalno ponašanje za jedan ovakav skup, da se nije usuđivao da rizikuje s njima kao pratiljama. Preostale kojih je uspeo da se seti izgledale su mu, sa svojim skromnim obrazovanjem, duhovno beznadežno inferiorne za tako ugledno društvo, što bi u konverzaciji s ostalim zvanicama lako padalo u oči. A onda mu je sinula spasonosna ideja.

Odavno se nije desilo da Sandina u jednom danu ima toliko posetilaca u biblioteci i to baš onda kada je ostala sasvim sama, budući da su Manuela i Sesilija otputovale na dvodnevni skup bibliotekara, koji se održavao u Portu. Bilo joj je neobično što su gotovo svi tražili knjigu Letisije Ortiz Rokasolano, novinarke koja je postala kraljica Španije udajom za španskog kralja Filipa VI, da bi saznala da je ona tih dana gostovala na čuvenom lisabonskom fakultetu za političke studije i izazvala veliko zanimanje studenata.

Kada je oko dva popodne gužva napokon prestala, odahnula je s olakšanjem, konstatujući da je tog dana, zbog prezauzetosti, stigla da popije samo jednu kafu. U trenutku kada je uzela kesicu s kapućinom i krenula do plinskog rešoa, oglasio se telefon. Gotovo je zaustavila dah videći na displeju Edgarov broj. - Alo, Sandina, ti si? - Da. Kaži? - Ne bih da te ometam u poslu, ali...

- Upravo pauziram. Treba ti neka pomoć? - ponudila je pre dusretljivo. - Ako se to tako naziva kad mi se pije jedan normalan kapučino, kakav danas ne mogu da nađem na ovom aparatu za kafu na mom spratu. - A šta ti znači normalan kapučino? - Pa... da nije s onim odvratnim voćnim aromama. - Ah, to! - Imaš li kod sebe neki klasičan, s mirisom kafe?

~ 21 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Samo taj i kupujem. Izvoli, dođi! Upravo sam krenula da i sebi skuvam. - Super! Dolazim odmah.

Pre nego što je uspeo da siđe do njene kancelarije, na stolu su već stajale dve šolje ukusnog penušavog napitka. - Ćao! Ti si pravo srce. Gotovo sam zaspao za stolom. Ponekad mi dođe da se preselim u neku od onih starih zgrada koje nemaju ove uspavljujuće klima uređaje. - Hoćeš li još malo šećera? - Ne. Gorko će bolje da me razdrema.

Kao i uvek, beskrajno se radovala njegovom dolasku. Danas posebno, jer Sesilija i Manuela nisu bile tu.

Naviknuta na njegovu pričljivost, čekala je da započne neku od uobičajeno zanimljivih tema, procenjujući da mu se ne žuri previše i da će se zadržati duže nego obično. Nešto u njegovom izrazu lica učinilo joj se čudno, dok je ispijao svoj kapučino suviše sporo za nekoga ko je došao samo s tim razlogom kod nje. - Vidiš, Sandina, toliko se dugo poznajemo, a ja ne znam, takoreći, ništa o tebi. Mislim... privatno.

- Nešto te posebno interesuje ili to kažeš onako? - upitala je oprezno, nemalo zatečena njegovom iznenadnom opaskom. - Pa... recimo... nikada nisi nikoga pominjala... nekog mladića... vezu... i slično. - Hm... ne znam čega bi tu bilo zanimljivog za tebe. Činilo mi se malo napadnim da ti pričam o svojim privatnim stvarima kada ni ti nisi imao običaj da to činiš, niti si me ikada pitao o tome - upinjala se da joj glas zvuči neliajno, iako je sva ustreptala u očekivanju njegovog odgovora. - Priznajem da je to krajnje neuviđavno s moje strane, ali sada bi me te okolnosti zanimale iz određenih razloga - uzvratio je, pomalo se snebivajući. - Kakve okolnosti?

~ 22 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Pa, to... da li izlaziš s nekim, da li si slobodna... - rekao je to tonom u kome, ni pored najveće želje, nije uspela da oseti ničeg ličnog. radi?

- A od kakvog je to značaja? I o kakvim se „određenim razlozima”

- Radi se o jednom svečanom skupu, humanitarnom balu u organizaciji supruga članova diplomatskog kora, koji se u nedelju održava ovde u kulturnom centru. Dobio sam dve pozivnice, uz preporuku da je neuljudno da se tamo pojavim sam. Činilo joj se da će joj srce prepući od sreće kada je ovo čula. Ni u najlepšim snovima nije mogla da pretpostavi da bi Edgaru Fininhi moglo da nedostaje žensko društvo za jednu takvu prigodu i da nju smatra osobom koja je dostojna da mu pravi društvo. - Da li bi htela da mi to učiniš? - Oh, Edgare... tako si me iznenadio. Ne razumem... zašto baš ja?

- Pa, tako... Izgleda da sam tek sada postao svestan da većina mojih prijateljica i poznanica nisu pogodne za tako ekskluzivno društvo; neke zbog sklonosti ka ekscentričnom odevanju i šminkanju, a druge... kako da kažem... nisu u stanju da vode razgovore o bilo čemu što je izvan vrućih tračeva koje čitaju po magazinima za skorojeviće. - Misliš da bih se ja lako snašla najednom takvom mestu?

- Siguran sam u to. Uostalom, razgovori s tobom su me uverili da gotovo ne postoji tema na koju ti ne možeš biti, ne samo kompetentan, već i superioran sagovornik. - Hvala što tako misliš o meni - uzvratila je, iskreno obradovana, budući da je to bio prvi tako vredan i izričit komphment koji je od njega dobila. - I - šta si odlučila? Učinićeš mi to? - Zar bih imala srca da odbijem posle ovako lepih reči koje sam čula od tebe?! - Sjajna si! Ti si drugar na koga se zaista može osloniti - pohvalio je, iako to nisu bile reči koje je u tom trenutku poželela da čuje.

Ipak, prilika koja joj se pružala da mu se, napokon, približi bila je suviše primamljiva da bi imala snage da se bavi činjenicom da on u njenom pristanku vidi samo drugarski gest i da ništa više od toga ne želi, niti očekuje od nje. Kada je izašao iz njene kancelarije, još dugo je sedela za stolom posmatrajući šolju iz koje je pio. Činila joj se jedinim pouzdanim dokazom da ovo što je čula nije bio samo san i da je on zaista, do malopre, bio tu.

~ 23 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

U glavi joj je vrilo kao u košnici. Da je pozvao da odu do obližnjeg butika da mu pomogne da izabere kravatu ih neku sličnu sitnicu, isto bi se osećala, a kamoli da ide s njim na ovako prestižno mesto. Svi njihovi dosadašnji susreti desili su se pod krovom zgrade u kojoj su oboje radili i bili manje-više slučajni ih poluslužbeni.

Njegov poziv da mu pravi društvo na balu značio joj je da, ipak, nije ostala sasvim neprimećena u njegovim očima i da je veoma uvažava kao osobu. Ugodno maštanje kome se prepustila najednom je prekinula panična pomisao o tome šta će da obuče za tu priliku, kako će da se očešlja. Poželela je da da sve od sebe kako bi u njegovim očima izgledala privlačno i elegantno. A onda se setila Sesilijinih navaljivanja da pristane da bude takmičarski model njenoj prijateljici..

- Sandina, evo pogledaj! Zar nisam bila u pravu? - pozvala je Sesilija, pružajući joj novine, otvorene na srednjoj strani.

- U čemu? - Pa, u vezi s onom nagrađenom spisateljicom. Dođi da vidiš njene slike. Eto, sve sam pogodila. Tipičan primer žene, čija spoljašnjost izgleda napadno majčinski ih sestrinski, bez i trunčice seksepila; okruglasto lice, bezoblična frizura, naočare sa demodiranim okvirom, kostim kao kod kondukterki u javnom prevozu. A uopšte nema loše telo. Jedan dobar stilista bi od nje mogao da napravi vamp-ženu, umesto da joj iz očiju izbija ova seta, kao da je na sebe preuzela patnju veću od „Hristovih muka”. Tragično je to što je umela da, do najsitnijih nijansi, opiše svoja emotivna preživljavanja, odnosno svoje junakinje, a da nije u stanju da primeti koliko njen izgled doprinosi tome da ostaje bez željenog odgovora s druge strane. - Eh, draga, ko zna koliko predivnih knjiga nikada ne bi bilo napisano da nije postojala neka slična hčna frustracija autora ko zna čime izazvana - bio je pomirljivi Sandinin komentar. - Slušajući tebe, Sesil, ne bih se iznenadila ako uskoro poslovi književne kritike pređu u nadležnost psihijatrije ili psihoanalize - dobacila je Manuela. - Što se mene tiče, drage moje, nagrada od sedamdeset hiljada

~ 24 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

evra bila bi mi sasvim dovoljna za lečenje frustracije prouzrokovane nekom neuzvraćenom ljubavi.

- Čestitam na „skromnosti”, koleginice! Još samo da napišeš knjigu i osvojiš tu „tričavu” nagradu... - dočekala je Sesilija. - „Sitnica”! Ne pamtim kada sam se poslednji put nakanila da napišem bar pismo prijateljici. A što se nagrade tiče, nju bih pre mogla osvojiti u kategoriji brzopoteznog oblačenja i šminkanja, za šta bi mi bile zahvalne sve nepopravljive spavalice na ovom svetu.

- Oh, kada pomenu takmičenje... potpuno sam smetnula s uma da Izabela očekuje danas da joj se javim - iznenada se setila Sesilija. Sandina, draga, kaži mi da me nećeš razočarati i da si odlučila da, ovoga puta, uskočiš umesto mene na njenu frizersku stolicu - gledala je ova molećivo. - Neću te razočarati. Odlučila sam da „podmetnem glavu”, pa šta bude... - uzvratila je duboko uzdahnuvši. - Ne šališ se?! Oh, ti si pravo srce! - Sesilija je istog trena skočila i utisnula joj dva zvučna poljupca u obraze. - Videćeš da se nećeš pokajati što si pristala. Ako želiš, biću s tobom sve vreme dok si na „tretmanu”. Izabela je pravi mađioničar da napravi frizuru koja savršeno prati crte lica, izgleda uredno i moderno, a istovremeno se lako i jednostavno održava - uveravala je srčano. - Nadam se samo da neću, posle izlaska iz njenog salona, izgledati kao „rajska ptica”, s pramenovima u svim duginim bojama, pa da moram da u prvoj prodavnici nabavim periku da bih izašla na ulicu.

- Nemaj brige, draga. Sigurna sam da među članovima žirija nema ljubitelja pank frizura. Oni, pre svega, cene u frizuri kombi naciju jednostavnosti, praktičnosti i, naravno, originalnosti.

- Devojko, moram priznati da nisam verovala da ćeš pristati na Sesilijina nagovaranja, znajući koliko si oduvek imala otpor prema drastičnijim promenama u svom izgledu - primetila je Manuela. - Pa viša sila me naterala na to. Neke nepredviđene okolnosti... rekla je neodređeno. - Kakve nepredviđene okolnosti? - Sesiliji su se istog trena ženice raširile od radoznalosti. - Da se nije u tvojoj orbiti pojavio neki „frajer” oko koga bi se vredelo svojski potruditi? - Ništa slično - slagala je ne trepnuvši. - Dobila sam poziv za jedan svečani skup na kome ne bi imalo smisla da se pojavim u svom svakodnevnom izdanju, pa sam rešila da se prepustim rukama stručnjaka.

~ 25 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Svečani skup? Samo tako?! - Sesihju tako šturo objašnjenje nije moglo da zadovolji. - Stvarno nije lepo da budeš tako tajnovita pred svojim najbližim koleginicama. Ne bih rekla da se radi o nekom standardnom svečanom skupu - odmerila je nepoverljivo. - Radi se o humanitarnom balu, koji u kulturnom centru organizuju supruge članova diplomatskog kora - kratko je objasnila. - Diplomatskog kora?!! - Sesilija je glasno zviznula. - Hoćeš reći da lično poznaješ nekoga iz tog elitnog društva?

- Naravno da ne poznajem, nego je Edgar dobio dve pozivnice, pa me zamolio da mu pravim društvo. Kaže da mu je, među devojkama koje poznaje, teško naći neku koja bi bila dovoljno ozbiljnog ponašaja za jednu takvu priliku. Eto, to je cela priča. - Dobro je što si mi to rekla. Preneću to Izabeli da ima u vidu, pošto bi joj sigurno godilo da njenu frizuru promovišeš na tako elitnom mestu. - Pobogu, zar misliš da će neko tamo pričati o frizurama?! nasmejala se Sandina.

- A zašto da ne?! Žena je žena, bila ona skromna trgovačka pomoćnica ili supruga važnog diplomate. Svaka voli da izgleda privlačno i zavodljivo. Upravo na takvim skupovima, kad se opuste, radije pričaju o svojim frizerkama i krojačicama, nego o nekim „teškim” temama protivrečila joj je njena koleginica. - A možda i neki mladi, neoženjeni i perspektivni diplomata baci oko na tebe... - nije odolela Manuela. - Ah, dobro si me podsetila da proverim da li mi je pasoš možda istekao - našalila se. - Draga, jedva čekam da te vidim s novom frizurom - dobacila je Sesihja. - I ja.

- Oh, Sesihja, ne mogu da verujem da sam ovo ja... - Sandina je zapanjena stajala pred ogledalom, gledajući u njemu lik crvenokose devojke, sa stepenasto ošišanom kosom i jednim dražesnim pramenom preko čela.

- Draga, zar ti nisam rekla da ćeš biti prezadovoljna Izabelinom rukotvorinom? Nema potrebe da ti kažem da izgledaš božanstveno; toliko

~ 26 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

i sama vidiš. Samo... ne smeš da se zaustaviš na ovome. Uz ovakvu frizuru ne pristaje ona tvoja klasična odeća, tamnih boja. Moraš odmah da nabaviš nekoliko „krpica” koje se stilski uklapaju u tvoj novi imidž savetovala je njena prijateljica. - Ako ti treba moja pomoć, spremna sam da ceo dan s tobom skitam po buticima. - Sad odmah? - bila je nestrpljiva. - I odmah, ako želiš. Ionako nisam ništa posebno planirala za današnje popodne. Biće mi uživanje da ti pravim društvo.

- Hvala ti... za sve. Da tebe nije bilo nikada se ne bih na ovo odlučila. - Draga, moje iskustvo govori da je samo za prvi put potrebna izvesna hrabrost. Uskoro ćeš se uveriti da utisak koji tvoja pramena u izgledu ostavlja na okolinu nije nimalo zanemarljiv, pa ćeš poželeti da se češće tako „igraš”, eksperimentišući sa nebrojenim mogućnostima koje ti pružaju različiti stilovi odevanja, šminkanja ili češljanja kose. Uvek mi se činilo da glumci i glumice podjednako uživaju u tim prerušavanjima koliko i u interpretaciji svoje uloge. U svakom slučaju, i najmanja pramena u izgledu predstavlja osveženje, ali i razlog za dobro raspoloženje - zaključila je Sesilija. Dok je slušala svoju prijateljicu, sve vreme je kradom bacala poglede na ogledalo osećajući beskrajno zadovoljstvo likom koji joj se odatle smešio. Oh, kako će tek Edgar da bude iznenađen. Jedva čekam da mu vidim lice kada se pojavim pred njim ovakva. Nisam mogla ni da sanjam da mi crvena kosa tako sjajno pristaje, a ovako ošišanu jedva da bi me mogli razlikovati od neke srednjoškolke.

- Alo, devojčice, jesi li spremna za „poletanje”? - čula je njegov raspoloženi glas.

- Tačnost mi je jedna od najvećih mana - našalila se. - Odhčno! To mi se posebno dopada kod žena - pohvalio je. - Samo... imam jedan problemčić. - Automobil se pokvario pre neki trenutak ih ne umeš da vežeš čvor na kravati? - Nijedno, ni drugo. Priznajem, zaslužio sam „crveni karton”. - Zašto?

~ 27 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pa, eto... Toliko si dosad za mene učinila, a ja nemam pojma čak ni gde stanuješ da bih došao po tebe. Ne mogu sebi oprostiti zbog te neuviđavnosti. - Ništa strašno. Evo, ja ti opraštam, ako je to dovoljno. A što se tiče adrese... Avenida Markoni 14; to je zgrada na samom početku kvarta sa četvorospratnicama sa žutim fasadama. Je li dovoljno precizno? - I više od toga. Dobro poznajem taj deo grada. Stižem za desetak minuta. Odgovara? - Čekam te ispred ulaza.

- Sandina? Ti?!! Oh, anđeli! Pa, ni Pepeljuga nije doživela ovakvu transformaciju kada je obukla onu raskošnu haljinu za prinčev bal - Edgar nije krio oduševljenje, zapanjeno je gledajući. - Vi žene ste zaista prave čarobnice kada rešite da promenite svoj imidž. Čestitam, draga! Ovoliko rafiniranosti i sklada odavno nisam imao prilike da vidim na jednoj devojci. Ako uvažavaš moj amaterski muški ukus, moram ti reći da ti ta boja kose savršeno stoji. I frizura, razume se. Čini te toliko mlađom, da se ne bih iznenadio ako neko na prijemu pomisli da si maloletna ćerka nekog diplomate. - To ne bi bilo dobro - uzvratila je tobože ozbiljnim glasom. - Zašto? Zar ženama ne godi da izgledaju mlađe nego što jesu?

- Ali, toliko bi već bilo previše. Niko se ne bi usudio da mi se bar malo udvara u strahu da ne bude optužen za zavođenje maloletnica našalila se ohrabrena pravim pljuskom njegovih komplimenata njenom izgledu. Tek kada je sela u vozilo primetila je da njena uska haljina od srebrnkastog lamea ima duboki izrez upravo s leve strane, one okrenute prema njemu. Gotovo se zagrcnula od neprijatnosti, diskretno pokušavši da rukom zakloni bar deo noge otkrivene iznad kolena, dok je on spustio pogled da potraži neku muzičku kasetu u podnom pregratku između sedišta. - Hoćeš li da čuješ Luisine najnovije snimke? - Sa zadovoljstvom - uzvratila je, odahnuvši što su se vratili na uobičajenu konverzaciju, budući da je već počela da je hvata panika zbog njegove blizine i omamljujućeg muškog mirisa koji je od njega dopirao.

~ 28 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Treperavi odblesci uličnih neonskih reklama stvarali su utisak noćnog pulsiranja grada živim ritmom, iako se na pločnicima nije moglo videti mnogo prolaznika. Dok su stajali pred semaforom, u kolima paralelno s njihovim, primetila je mladi par koji je strasno razmenjivao poljupce, ne gubeći vreme da jedno drugom, čak i na ovakvom mestu, potvrđuju svoju naklonost. Poželela je da poseduje bar delić njihove razdragane spontanosti i neobuzdanosti.

Iako joj se ugodni glas operske dive činio sasvim pristojnom zamenom za neosetno utihnulo ćaskanje, nije mogla da se otrgne utisku da nikada Edgara nije videla tako ćutljivog. Na trenutak je pomislila da je razlog tome njegova koncentracija na vožnju, budući da je saobraćaj bio još uvek prilično gust u delu grada kojim su prolazili. Međutim, ubrzo je to odbacila, primetivši izraz duboke zamišljenosti na njegovom licu dok mu je pružala paketić sa bombonama za osveženje. Izgledalo joj je da je u mislima odlutao negde daleko i da je jedva svestan njenog prisustva. Osetila je izvesnu neprijatnost zbog toga, ali je tešila pomisao da će, već za nekoliko trenutaka, stići do kulturnog centra gde će imati priliku da se satima druže i budu zajedno više nego ikada otkad se poznaju. Beskrajno se radovala u sebi što će se tamo pojaviti kao par, ući ruku pod ruku, što će je predstaviti drugim zvanicama, sedeti pored nje za stolom, plesati sa njom.

Po prvi put je u sebi osetila ono samopouzdanje svojstveno ženama koje su navikle da, svojim izgledom, muškarce ne ostavljaju ravnodušnim. Edgarova reakcija bila je dovoljno ubedljiva u svojoj spontanosti da joj je pružala realnu nadu da se ovoga puta neće sve završiti samo na džentlmenskim komplimentima.

- Solanž, da nećemo biti suviše upadljivi ako se ovde budemo dugo zadržavali? - upitao je Edgar, nenaviknut da se s njom viđa na javnim mestima. - Neka svi idu dođavola! Nije me briga šta će da misle. I onako... naglo je zaćutala skrenuvši pogled.

Nikada je nije video ovako nervoznu. Do pre samo nekoliko trenutaka ljubazno se, u prolazu, smeškala svima okolo dok su izlazili iz svečane sale.

~ 29 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Šta „ionako”? - pretrnuo je na tu reč, iako nije imao nikakvu ideju o tome šta je ona trebalo da znači.

- Izvini... Pokušavam da budem prisebna, ali... Želela sam da nam ovo veče ostane u najlepšem sećanju... da ti to kažem kasnije, ali... - govorila je nepovezano, grickajući usne. - Šta da mi kažeš, draga? - Da... da se više ne možemo viđati, jer... to ne bi imalo smisla.

- Ako ti to ne želiš, u redu... Meni ne preostaje ništa drugo nego da se pomirim. - Oh, nisi me razumeo. Ne radi se o tome. - Nego o čemu? - Trudna sam, Edgare.

- Štaaa?!! - pogledao je zgranuto. - Ne brini, nisi ti u pitanju.

- Oh, gospode! - otelo mu se, pitajući se da li ovo njeno uveravanje trebalo da ga obraduje ili zgrozi. - Znaš... obećala sam suprugu da ćemo imati još jedno dete. On je to želeo već dugo, ali sam ja odlagala dok se definitivno ne vrati sa diplomatske dužnosti u inostranstvu. Morala sam da imam u vidu i činjenicu da mojih trideset pet godina predstavlja, sa biološkog i medicinskog aspekta, poslednji rok za jedan takav korak. I tako... desilo se. Gledao je užasnuto, dok su mu njene reči odzvanjale sablasnom bezosećajnošću i proračunatošću. Zanemeo je od šoka dok mu je pred očima prolazila slika kako se strastveno pripija uz svog supruga, isto onako kao što je to s njim činila. Ništa nije osećao osim želje da od te žene pobegne glavom bez obzira i zauvek je prebriše u svom sećanju. Iako je bio svestan da nije imao nikakvog prava da od nje očekuje uzdržavanje od bračnih odnosa, uprkos tome što je, sa svoje strane, pružao besprekornu vernost, nakon onoga što je čuo od nje osećao se duboko izigranim, gotovo ismejanim u svojoj naivnosti.

Ušao je u vezu s njom srcem, dečački iskreno, dajući se bez ostatka. Poverovao je u njenu duboku osećajnost, verovao da se kaje što se brzopleto udala, čak je i sažaljevao što se našla u tako komplikovanoj porodičnoj situaciji iz koje nije bilo jednostavno naći izlaz. Posle ovoga što mu je saopštila bilo mu je jasno da je sve vreme igrala igru čiji je ishod unapred znala, jer je sve konce čvrsto držala u svojim rukama. Svoj društveni status, kao i privilegije koje uz njega idu, nikada i ničim nije dovela u pitanje, niti je to nameravala da učini. Vezu s njim držala je na

~ 30 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

bezbednoj udaljenosti od svog porodičnog doma, kako bi u njega mogla u svakom trenutku da se vrati kao uzorna supruga i majka. - Edgare... kaži nešto... - čuo je njen molećivi glas, ali u njegovom srcu više nije bilo nikakvog odjeka. - Želim da se vratimo u salu - uzvratio je suvo.

Naći se na nepoznatom terenu u nepredviđenoj situaciji, za Sandinu je bilo nešto najgore što je mogla da zamisli. Pre samo sat vremena grudi su joj se nadimale od ushićenja kada je Edgare, držeći je rukom oko struka, predstavljao nekolicini zvanica iz umetničkog sveta, koje je od ranije poznavao, da bi ubrzo potom nestao u društvu žene, koja ga je „otela” dok su plesali, ostavivši joj u zamenu sredovečnog gospodina s kojim je igrala pored njih dvoje. Bila je na ivici suza, očajnički ga tražeći pogledom, u nadi da je samo nakratko otišao, iz nekih važnih razloga, i da će se uskoro pojaviti u svečanoj sali. U nekoj drugoj prilici teže od svega bi joj palo da ostane sama za stolom, neprimećena od ijednog kavaljera za ples, a sada je poželela da je ostave na miru svi oni koji su joj upućivali diskretne poglede, vrebajući priliku da je, pre drugih, ugrabe za narednu igru. Koliko god je pokušavala da od sebe odstrani pomisao da mu ta žena nešto znači, pred očima joj je neprestano titrao njen čudni pogled, koji je jasno govorio da su, na neki način, veoma bliski i da se dobro poznaju. Svaki minut njegovog odsustva izgledao joj je dug kao večnost.

Pojavio se tek nakon gotovo sat i po vremena, s primetnim bledilom na licu, izvinjavajući se što se malo duže zadržao u susednom salonu, obrazloživši to važnim razgovorima s domaćinima skupa. - Jesi li se već umorila od plesa i večerašnjih kavaljera ili imaš još malo snage za ovaj božanstveni valcer? - upitao je s neobičnom nežnošću u glasu, dotakavši je po obrazu. - Za ovakve zvuke nikada nisam suviše umorna.

- Onda... daj mi ruku! U dodiru njegovih prstiju u trenu su nestale sve boli i nedoumice koje su je razdirale.

~ 31 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Koračajući prema podijumu, imala je neki čudan osećaj da je to igra do koje im je oboma veoma stalo i da ih, ovoga puta, niko neće prekidati.

Oh, kako bi se ova divna devojka zapanjila kada bi znala koliko mi je ovaj ples večaras bio potreban; kao ranjenoj zveri sklonište u kome će na miru da isceli sveže rane. Ni ne sluti da mi njena blizina ove noći, više od svega, pomaže da ublažim onaj porazni osećaj beskorisno potrošenih meseci i godina na nekoga ko to, kao što se pokazalo, nije zasluživao. Koliko god gaje ono što je večeras čuo od Solanž pogodilo, nije mogao da se otme utisku nekog čudnog olakšanja; kao da je, napokon, sa sebe skinuo okove koji su ga dugo žuljali, ne dopuštajući mu da se kreće ni korak izvan čvrsto omeđenih granica. Gotovo je zaboravio kakav je osećaj imati neku drugu ženu pored sebe, držati je u naručju, izlaziti s njom na sva ona mesta na kojima su se okupljali njegovi prijatelji, držati je za ruku, slobodno grliti na klupi u parku. Čudio se sebi s kakvom lakoćom se svega toga odrekao, postajući nedodirljiv za sva ona iskušenja na kojima su njegovi vršnjaci rado ubirali poene, dragocene za njihovu osvajačku reputaciju. Čini mi se kao da se vraćam kući nakon dugog, besciljnog lutanja, iznenađeno otkrivajući lepotu koju do sada nisam primećivao. Deo nje je, svakako, i ova devojka, koja mi se do juče činila kao raskošno stablo, s pomalo grubom korom, da bi se preko noći, kao pod čarobnim štapićem, pretvorila u pravi ružin pupoljak. Hej, pa ona drhti u mom naručju! Ne, to nije moguće. Ne smem sebi uobraziti takvu besmislicu samo zato što sam večeras tako bezočno ranjen od strane druge žene. Prezahvalan sam joj što je, bez reči, pristala da dođe sa mnom ovde. Bio bih poslednji bednik kada bih se prepustio svojim muškim porivima i prešao granice pristojnosti u ponašanju prema njoj. Možda... možda bi trebalo da pokušam da joj se oprezno približim, ali u nekim drugim okolnostima i neosetno proverim da li prema meni gaji bar nešto više od prijateljskih osećanja.

~ 32 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Otkad je Edgar dopratio kući prošla su više od dva sata, a ona je i dalje nepomično sedela na kauču, nemajući snage ni da sa sebe svuče svečanu toaletu, a kamoli da ode u kupatilo i istušira se, što bi joj prijalo više od svega. Neprestano je u glavi „premotavala” poslednju scenu, koja se desila na rastanku, u njegovim kolima, kada joj je u obraz neočekivano utisnuo poljubac, zahvalivši joj se na „divnoj večeri koju mu je poklonila”, kako se izrazio.

Ta neobična formulacija je prilično zbunila, a naročito ton kojim je izrekao, da bi je odmah potom „overio” poljupcem, od koga joj se celo lice zažarilo, kako joj se činilo. Jedva je čekala da zamakne u stepenište da ne bi video koliko je uzbuđena. Šta je to trebalo da znači, pitala se već po ko zna koji put, nesigurna u svaki odgovor koji bi joj pao na pamet. Činjenica je da i mnogi moji prijatelji imaju naviku da se ljube u obraz svaki put kada se vide ili pri rastanku, ali Edgar... Ne bih rekla da to spada u njegovo uobičajeno ponašanje. Možda je želeo nešto da mi time poruči... nagovesti... Oh, potpuno sam poludela! On verovatno već uveliko spava, ne sluteći kakve me glupe misli razdiru. Eto, i glava počinje da me boli od razmišljanja o nečemu što sigurno nema nikakvo naročito značenje za njega. Ipak... psiholozi svaku potrebu za, makar najmanjim, fizičkim dodirom osobe koja se nalazi u našoj blizini, tumače podsvesnom naklonošću i željom za većom bhskošću. Ne, ne, preterala sam! Ovo ne vodi ničemu. Vreme je pred nama, a naredni dani pružiće mi pravi odgovor šta se večeras uistinu desilo i da li je njegov poljubac bio samo površan i usputan gest.

- Dobro jutro, drage ranoranilice! - pozdravila je Sandina svoje koleginice, ušavši u kancelariju s petnaestak minuta zakašnjenja. - Hej, kakav je ovo paketić na mom stolu? Koliko me pamćenje služi, rođendan mi je tek za dva meseca, a nisam ni učestvovala u bilo kakvim nagradnim igrama. - Hej, otkud mi znamo? Kad smo došle na posao zatekle smo to na tvom stolu - pravila se nevešta Manuela. - Izgleda da si na onoj diplomatskoj „fešti” nekom zavrtela mozak, pa pokušava da te osvoji poklonima. Ono što joj je u trenutku prošlo kroz glavu bilo je suviše nestvarno da bi mogla da poveruje, ali joj je, ipak, nateralo crvenilo u lice.

~ 33 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- A zašto si odjednom pocrvenela? - Sesiliji ništa nije moglo da promakne. - Ma, znale smo mi da tu ima nešto. Bolje nam sama pričaj, nego da se raspitujemo kod Edgara kada svrati kod nas. Odmotavši poklon, iznenadila se kada je unutra ugledala skupoceni „Paloma Pikaso” parfem, ispod koga je ispala posetnica. Okrenula je i..

- Oh, fantastično! Izabel je uspela da se plasira u prvu takmičarsku selekciju, pa mi ovim poklonom zahvaljuje što sam bila njen model Sandina je bila oduševljena. - A vi, bezobraznice, kako ste imale srca da se ovako zavitlavate sa mnom?! - tobože je prekorila svoje koleginice. - Eh, pa morale smo nekako da proverimo da li si na tom balu imala nekih „ambicioznijih” udvarača - dobacila je Manuela. - Sudeći prema tvojoj reakciji, ne bih rekla da si tamo ostala neprimećena. Njihove opaske nisu joj smetale, tim više što je bilo očigledno da nijedna od njih ne pomišlja da svrsta Edgara u grupu njenih potencijalnih udvarača, verovatno iz razloga što ga relativno često viđaju u njenom društvu. - Hajde, počni već jednom da nam pričaš svoje utiske! Zar treba da ti „čupamo” reči iz usta? Hoću sve da čujem od trenutka kada si se pojavila u toj svečanoj sali - navaljivala je Sesilija nestrpljivo. - Da sam ja bila na tvom mestu, dosad bih već imala urađen siže za roman iz bar dva dela našalila se. - Tja... šta da vam pričam?! Kad sam se pojavila na vratima začuo se gong, svi prisutni su zaustavili dah, gledajući me u toaleti koju je Sesilija lično odabrala, a livrejisani momci su žurno pritrčali da mi pridrže svileni šal na ramenima i ovaj čuperak na čelu, kako ne bi ispao iz „ležišta” izmotavala se, uživajući da zasmejava svoje prijateljice. - A onda je domaćica, pretpostavljam, videći kakav si utisak ostavila na ceo diplomatski kor, nasred sale demonstrativno izvršila „harakiri”, ne mogavši da podnese da je jedna gošća zaseni svojom lepotom i elegancijom - dopunila je Sesilija u istom stilu. - Bravo! Tako je, draga - potvrdila je zacenjujući se od smeha. - I šta je dalje bilo?

- Onda sam iz torbice, ne trepnuvši, galantno izvadila ček na pet hiljada evra i pružila konobaru da ga ubaci u onu humanitarnu „kasicuprasicu”, dajući primer ostalim zvanicama šta znači biti široke ruke nastavljala je da se šali. - Oh, prestani već jednom, rasprsnuću se od smeha! - Manuela je uzela maramicu da obriše suze.

~ 34 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Pa, tražile ste da vam sve ispričam - uzvratila je Sandina s nedužnim izrazom na licu. - Dobro, dobro... Hajde sada budi ozbiljna... Kaži nam šta je bilo na jelovniku, kakve su bile toalete uvaženih dama, o čemu si ćaskala sa prisutnima... - želela je da čuje Sesilija.

- Hm... što se jela tiče, posluženje je bilo u stilu švedskog stola. Malo sam šta uspela da pouzdano „detektujem” da li spada u slane ih slatke đakonije, pa sam se, za svaki slučaj, opredelila za ono što je bilo dovoljno prepoznatljivo: zalogajčiće u obliku ptičjeg gnezda punjene listićima sira, kavijarom i lopticama od mlevenog kikirikija, ukrašene nekim ukusnim mazarijama. Zasladila sam se tortom od dinje i ananasa.

- Eh, a ja bih, pre nego što bih uspela da to sažvaćem, potražila kuvara i zamolila ga da mi izdiktira recepte najukusnijih specijaliteta dobacila je Manuela. - Ne sumnjam. Jedna crnoputa dama, verovatno iz neke od afričkih zemalja, smazala je čitav oval takvih zalogajčića. - Verovatno je htela da prisutnima hčno ilustruje razmere gladi koja vlada u njenoj zemlji - našalila se Sesilija. - Oh, otkačeni stvore, šta ti neće pasti na pamet!

- A toalete? Ništa nam o njima nisi rekla - podsetila je Sesilija. - Kako koja... Jedna gošća je imala preskupu koktel haljinu s dezenom kao na mojim presvlakama za fotelje. Kad god bih je pogledala jedva bih se uzdržala od smeha. Naravno, bilo je i izuzetno uspešnih kreacija, ali i onih slobodnijih krojeva i vrtoglavih dekoltea. - A muškarci? Kako su oni bih odeveni? - Klasično, budući da i nemaju baš previše mogućnosti u izboru boja i krojeva. Sve u svemu, izgledali su kao klonirani, većina njih. - I tvoji udvarači?

- Oh, mani me s udvaračima! - Ne, draga, nećeš nam sada umaći! - zapretila je Sesilija. - Zar misliš da ćemo ti poverovati da se nije našao baš nijedan kome si zapala za oko?! - Za oko?! Pa, pre bi se moglo reći da sam jednom zapala za naočare. I to one sa dioptrijom od pet, pa naviše. Ako insistirate na ostalim detaljima, evo vam ih; glava koja je zaboravila kada je na njoj rasla kosa, struk idealnih proporcija za perspektivnog sumo rvača. Treba li još..? - Oh, nee! - zavapila je Sesilija.

- Srećom, orkestar je bio dovoljno glasan, pa nije morao da stavlja slušni aparat - dodala je Sandina nastavljajući da se izmotava.

~ 35 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Slušaj ti, devojko! - oštrim glasom je prekinula Manuela. - Sve vreme karikiraš dogodovštine sa tog ekskluzivnog skupa, a lice ti sija kao da ti je tamo uručen verenički prsten od strane najzgodnijeg „frajera” sa naslovne strane filmskog žurnala. Nešto se tu ne uklapa... - odmeravala je ova sumnjičavim pogledom. - E, pa... to su sve pikanterije vredne pažnje. Ako sam nešto slučajno izostavila, čitaćete u novim izdanjima tabloida - uzvratila je Sandina raspoloženo.

- Što se mene tiče, draga, mislim da je, ipak, najvažnije da si ti „prošetala” svoj novi lik i uverila se da sam bila u pravu što sam te naterala da sedneš na Izabelinu frizersku stolicu. Priznaj da se sada osećaš kao sasvim druga osoba. - Priznajem. I još jednom ti hvala što si me ubedila da to učinim. Ako mi ikada padne na pamet da sednem i napišem knjigu, sigurna sam da neće ni najmanje ličiti na onu od Danijele Nunes, makar nikada ne osvojila nikakvu nagradu. - Paa... s tim novim izgledom... prognoziram, da će to biti neka „sočna erotika” - dobacila je Sesilija. - Hm... nije isključeno.

- Alo, Sandina, jesi li već ručala? - čula je s druge strane glas od koga je u trenutku sva zadrhtala. - N... ne... upravo sam nameravala da siđem do kluba.

- Odlično! Moram odmah da te vidim. U velikoj sam gužvi, a nemam nikakvu ideju u ovom trenutku ko bi mi mogao pomoći, osim tebe. Ne brini, nije ništa problematično, samo je rok malo prekratak, pa se plašim da neću uspeti da odradim sve kako valja. - A kakva ti je pomoć od mene potrebna, ako mogu da znam? - Ukratko tvoja maštovitost. - Tek mi sada ništa nije jasno.

- Razumljivo. I ne može biti dok ti potanko ne objasnim o čemu se radi. Odgovara li ti da se za deset minuta nađemo u klubu? - Važi. Oh, napokon da se vidimo! Čitava tri dana su protekla od one noći kada smo bih na balu, a nikako da ga sretnem. Očigledno da je bio previše okupiran nekim iznenadnim poslom, pa nije stigao ni da izađe iz svoje

~ 36 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

kancelarije. Pre sat vremena sam silazila do kluba da vidim da li je tamo, izgovorivši se pred Manuelom i Sesilijom da idem da kupim osvežavajuće bombone. Za šta god da me je zvao, dovoljno mi je što misli na mene i što me toliko ceni da veruje da mu ja mogu pomoći. Ne bih ga odbila ni da mi je rekao da treba hitno da kreči stan, a nijedan moler u gradu nije slobodan, pomislila je, nasmejavši se u sebi svojoj zaljubljenosti.

Kao u inat, tih dana nije uspela da na internetu pronađe bilo šta što bi moglo biti od koristi za njegovu buduću knjigu, a muzička revija, koju je redovno čitao kod nje u biblioteci, izlazila je tek za tri dana, tako da nije imala nikakav povod, dovoljno neupadljiv, da ga pozove da dođe. Devojke, ako me ko traži, u klubu sam. Edgaru treba neka pomoć, pa da vidim o čemu se radi - izlazeći je dobacila koleginicama, trudeći se da joj glas zvuči nehajno. - Što se mene tiče, dopustiću sebi da te deranžiram jedino u slučaju da te potraži neki od kavaljera sa ambasadorskog bala - dobacila je Sesilija za njom.

- Moraš da dođeš kod mene da poslušaš te momke iz Bambos benda. Zaista su pravo čudo sa svežinom ideja i neverovatnom tehnikom izvođenja. Odavno mi do afirmacije neke grupe nije bilo ovako stalo. Radio sam im tonske snimke za njihov prvi album. Sada im se pruža prilika da promovišu taj materijal na najgledanijem domaćem muzičkom tv kanalu. - I u čemu je problem?

- Treba da, za samo tri dana, snime atraktivan spot, kako znaju i umeju, da bi iskoristili šansu koja im se pruža. Ni najveći profesionalci to ne bi mogh postići za tako kratko vreme, a oni, povrh svega, nemaju ni prebijenog centa koji bi u to uložili. Neki drugar im je obećao besplatne usluge kamere, ali im je rekao da za sinopsis moraju sami da se pobrinu. - Ah, razumem... - Molim te, pomozi mi da smislimo nešto efektno, a da ne podrazumeva troškove statista, snimanje na mestima na kojima se za to plaća ili neku scenografiju koja bi zahtevala bilo kakve materijalne izdatke. Znam da zadatak na prvi pogled izgleda nemoguć, ali... nadam se da ćemo udruženim snagama uspeti da dođemo do neke upotrebljive ideje.

~ 37 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sve što mogu da kažem u ovom trenutku je da je ovako nešto za mene priličan izazov, iako nikada u životu nisam imala priliku da se time bavim. Ne bih htela da te razočaram... - Za to nema ni najmanje šanse, siguran sam - odlučno je odmahnuo rukom. - Koliko te ja poznajem... ti... ti... toliko se razlikuješ od svih žena koje poznajem... Oh, izvini... malo sam se udaljio od teme. Hteo sam da kažem da će tvoja maštovitost i snalažljivost, u koju sam imao prilike da se uverim mnogo puta, biti dragocena da nekako s ovim izađemo na kraj. - Ako ti misliš da mogu... - Znači, pristaješ? Ti si pravi anđeo. Onda... slobodna si večeras?

- Da. - Ne znam bolje rešenje nego da kolima dođem po tebe, pa da kod mene pažljivo odslušaš njihove snimke da bi imala „podlogu” za osmišljavanje scenarija za spot. Je li u redu tako? - Svakako. - A ako mi još kažeš šta najradije konzumiraš za večeru, pobrinuću se da blagovremeno popunim zalihe u frižideru. - Biskvit, čips, pistaće, kikiriki ih nešto slično - uzvratila je. - I još?

- Šta još”? - Pa... nešto što daje impuls kreativnoj energiji - rekao je tobože ozbiljnim glasom. - Ah, to?! Ne bih imala ništa protiv čašice šerija ili vermuta. - Standardan damski izbor za jednu nestandardnu damu prokomentarisao je smešeći se.

- Nažalost, ništa od toga. Izbor bi bila suviše pretenciozna reč za nešto što bi se pre moglo nazvati posledicom notornog nepoznavanja većine „maliganskih tekućina” - priznala je iskreno.

- Oh, zar je moguće da postoji nešto u šta se ti ne razumeš?! - upitao je široko se nasmejavši. - Eto, niko nije savršen... - uzvratila je „bespomoćnim” glasom.

- Eh, Sandina, Sandina... - uzdahnuo je zamišljeno je posmatrajući nekoliko trenutaka. - Podsećaš me na plavičastu hortenziju koja je godinama rasla pored pored kuće moje bake, a da sam je jedva primećivao, dok jednom na njoj nisam ugledao prekrasnog leptira. Pre nego što sam uspeo i da pružim ruku za njim, netragom je odleteo, a ja sam još dugo nepomično stajao opčinjen oblikom i savršenom simetrijom cvetnih latica, po prvi put osetio njen nežni miris, iznenadio se čvrstinom

~ 38 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

tanušne grančice kada sam poželeo da je otkinem i ponesem u svoju sobu. Činila mi se tako posebnom, drugačijom od svakog drugog cveta koji sam poznavao. Kasnije sam shvatio da me prevarila njena skromnost i nenametljivost, budući da joj je, za razliku od drugog cveća, bilo dovoljno samo malo sunca i po koja kap kiše, da bi rasla i razvijala se. Tako i ti... Ponekad se pitam koliko vrednih, neponovljivih osoba prođe kroz naš život, a da toga nismo ni svesni, održavajući s njima kontakte u granicama sopstvene površnosti i neubedljivih izgovora da za nešto više od toga nemamo dovoljno vremana. - Nemati vremena za mene je oduvek značilo nemati pravog motiva. Njega će se uvek naći dovoljno kada nam je do nekoga ih nečega stalo. U protivnom, uvek ima nešto preče, kao dobrodošao izgovor kojim umirujemo svoju savest. Mislim da se protiv toga ne može ništa učiniti i da je to sasvim prirodno. - Kao što je, nadam se, prirodno da dobijemo mogućnost da ispravimo grešku učinjenu drugome koje smo, u međuvremenu, postali svesni:

Ne, ne mogu da verujem da mi se ovo događa. Za samo sat vremena biću tamo, kod njega; sedeti na onom istom kauču na kome on svake večeri leškari gledajući televiziju ili čitajući novine, piti iz čaše iz koje je on pio, slušati muziku udvoje, biti satima pored njega, daleko od bilo čijih pogleda. Oh, posle toliko vremena... ovako nešto... ovaj korak od sedam milja... izgleda mi potpuno nestvaran. Pa oni komplimenti... nedovršene rečenice... pogledi kakve nikada ranije kod njega nisam primećivala... Moram ostati pribrana, ne dozvoliti sebi da se ponašam kao zaljubljena klinka koja ne može da se kontroliše kada se nađe u blizini momka za kojim mesecima čezne. Još manje bi bilo preporučljivo da budem neoprezna i ove njegove zbunjujuće gestove i reči protumačim u skladu sa svojim pregrejanim željama, pa se posle gorko razočaram zbog nerealnih očekivanja. Ne, neću ništa činiti, nijedan rizičan korak. Prepustiću njemu inicijativu, pa ukoliko moje probuđene nade imaju osnova, uskoro ću to, sigurna sam, saznati. Sedela je, zavaljena u fotelju, već više od sat vremena, spremna za polazak. Bacala je nestrpljive poglede na kazaljke sata, sumnjičavo se pitajući da li se uopšte pomeraju.

~ 39 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Uzbuđenje koje je osetila od trenutka kada joj je Edgar predložio da večeras dođe kod njega, nije se stišavalo celog popodneva uprkos svim njenim nastojanjima da njegov poziv shvati, pre svega, kao najcelishodniji način da se upozna s materijalom, na osnovu koga će zajednički razraditi scenario za snimanje spota.

Oh, samo da mi se ne parališe mozak od njegove blizine! Želela bih da dam sve od sebe da ne pokvarim visoko mišljenje koje ima o mojim kreativnim sposobnostima, ali ako samo jednom zadrži pogled na mom licu onako „neumoljivo”, kao danas u klubu, neću biti sposobna ni da govorim, a kamoli razmišljam. A ono „damsko” piće... čini mi se da će mi, u ovakvom stanju, i jedna čašica biti previše. Iz misli je trgnuo očekivani signal s mobilnog telefona. Bio je to dogovoreni znak da je stigao i da je čeka ispred ulaza.

- Ne tu! - energično je zaustavio u nameri da sedne u fotelju. - Zašto? - upitala je iznenađeno.

- Da bi misli imale dovoljno prostora i telu je potrebna širina, udobnost, nesputanost. Želim da se opustiš najbolje što možeš i potpuno koncentrišeš na muzičke teme koje ćeš večeras čuti. Kao što zanimljivu knjigu verovatno ne čitaš na tvrdoj trpezarijskoj stolici, pretpostavljam da i za slušanje muzike imaš svoj omiljeni ugođaj, pa te molim da se ni najmanje ne ustručavaš i osvrćeš na mene, nego da se smestiš onako kako tebi najviše odgovara. - E, pa to bi bilo već nepristojno! - otelo joj se nesmotreno.

- Nepristojno?! - zastao je u komičnoj pozi ispred nje, snažno pritisnuvši prst na čelo. - Ni uz najveći napor ove skromne šačice moždanih vijuga, nisam u stanju da pretpostavim šta bi u tvom rečniku mogla da predstavlja ta... hm... slikovita reč. - Izvini... Izletelo mi. - A, ne! Nije fer. Moraš mi reći šta si imala na umu.

- Ma, ništa. Setila sam se kako sam obično s prijateljicama slušala naše najomiljenije albume.

- Kako? - Pa... ležeći na podu, s nekoliko jastuka pod glavom i leđima, s činijama grickalica nadohvat ruke...

~ 40 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

-...u poluosvetljenoj sobi, kroz koju se širio miris zapaljenih sandalovih štapića, je li tako? - dopunio je ne skidajući pogled s njenog lica. - Kao da gledam sebe. I ja sam to isto činio... kada sam imao društvo s kojim bih podelio taj užitak. - Eto, rekla sam ti... Nadam se da sada nećeš da me zadirkuješ zbog tih tinejdžerskih „tripova” - pokušala je da nekako ublaži utisak koji su njene reči ostavile na njega. - Nikako... ali ću, za svaki slučaj, pobacati nekoliko jastuka na pod, ukoliko odlučiš da ti je tako ugodnije - rekao je učinivši to istog trena. Imam i štapiće od sandalovine. Evo, odmah ću da ih zapalim. A svetio, zar ti se ne čini da je ovako prijatnije? - upitao smanjujući osvetljenje, i pritisnuo dugme na kasetofonu, iz koga su se odmah začuli zvuci ljubavne balade. Ćuteći se lagano spustio na pod, ne skidajući pogled s nje. - Ali, Edgare... nismo više klinci... - jedva je promucala, osećajući kako je snaga ubrzano napušta. - To je naša greška... velika. Uvek to možemo da budemo ponovo... samo ako želimo. Hajde... dođi... Ustala je kao hipnotisana, jedva osećajući noge. Ni sama nije znala kako je smogla snage da napravi ta dva koraka preko sobe, pre nego što joj je on pružio ruku, lagano je povukavši da sedne sasvim blizu njega. - Nasloni glavu na mene... ako želiš. Volim miris tvoje kose. Osećam ga neprekidno od one noći kada smo igrali valcer... onaj u kome mi se učinilo da si mi zadrhtala u naručju. Svašta sam poželeo tog trena... Ne bih se usudio ni da ti kažem kakve su mi se misli vrzmale po glavi dok sam te vozio kući. I večeras se isto osećam... prepun želje... još jače... da ti osetim telo. Kaži nešto... ljubavi. Makar obećaj da mi nećeš zaustaviti ruku ako se otme i krene... ovako... - Edgare, ooh! Vrti mi se u glavi... Ova noć... i sve... N... ne... nemam snage. Tako... tako te želim. - Sandina, devojčice moja... ne plaši se svoje želje. Moje telo jedva čeka da oseti tvoje prste. Hajde, svuci me, mila... učini mi to... molim te. Treba mi izgovor da i ja to isto učinim... tebi... odmah... da te osetim nagu, upijem u sebe, celu. Oh, neka sam proklet što sam bio tako slep... Toliko se dugo poznajemo, a ja sam tek one noći, po prvi put, radoznalo zaustavio pogled na tvom telu, grudima, vratu, pokušavajući da zamislim dodir tvoje kože, usana. Dok si plesala sa mnom, u mislima sam s tobom vodio ljubav, zamišljajući ove trenutke. Priznajem, mašta je, ipak, bila preslaba da dočara... ovo. Mila, stegni me... još jače... još... Kaži mi da mi opraštaš one,

~ 41 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

mojom krivicom, izgubljene dane, a ja ti obećavam da ćemo ih sve nadoknaditi.

- Nemam šta da ti oprostim, Edgare. I sama snosim deo krivice, ali to sad više nije važno. A što se tiče tvoje ideje da nadoknadimo propušteno, imaš moju podršku - našalila se. - Onda... da ne gubimo vreme. - I ja tako mislim - složila se, potraživši njegove usne.

- Uvek su mi se dopadale devojke od inicijative. A povrh svega, još i maštovite i kreativne - zadirkivao je.

- A meni momci koji se nesebično daju... ženskim rukama - uzvratila je mazeći ga prstima po licu. - Hej, pa traka je istekla, a ja nisam čula ni jednu jedinu pesmu - iznenada je primetila. nosa.

- Je li ti žao zbog toga? - Pa... kad malo bolje razmislim...

- Nije. Jesam li pogodio? - upitao je, utiskujući joj poljubac u vrh

- A jesam li ja pogodila ako kažem da si sve ovo večeras namerno smislio da bih došla kod tebe? - Hm... prvo mi kaži šta ćeš mi uraditi ako budem sasvim iskren? - Oh, kako možeš da od jedne dame očekuješ da ti tako nešto naglas kaže? - izmotavala se. - U pravu si... Mislim da je bolje da mi to pokažeš.

- Važi. Zažmuri! - Oh, neee! Ako me na to nateraš, odmah ću početi da zamišljam neku drugu pored sebe -„zapretio” joj je. - Izgleda da će biti bolje da prihvatim tvoju ucenu. - I ja bih ti to preporučio. - I šta bi mi još preporučio? - Da me ne štediš noćas... nipošto.

- Poslušaću tvoj savet s najvećim zadovoljstvom.

KRAJ

~ 42 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS