www.skripta.info
www.skripta.info
Mark Dž. Sajfer
ČAROBNJAK Život i vreme Nikole Tesle Biografija jednog genija
Preveli
Maja Marković Aleksandar Kavgić Boba Eraković Igor Cvijanović
2012
Naslov originala: Marc J. Seifer WIZARD The Life and Times ofNikola Tesla, Biography ofa Genius Copyright © 2006 by Marc J. Seifer All Rights Reserved Serbian language copyright © 2011 by Stylos Art Sva prava prevoda na srpski jezik i objavljivanja na srpskom jeziku zadržava izdavač. Izdavač: STYLOS d.o.o. STYLOS ART, Novi Sad STYLOS ART Futoški put 67, 21000 Novi Sad Tel./fax: 021/4891-643, 4891-646 e-mail:
[email protected] Za izdavača: Stana Šehalić www.stylos-art.com Urednik: Vladan Savić Grafička obrada: ing. Vladimir Vatić Štampa: AMB Grafika, Novi Sad Treće izdanje Novi Sad, 2012. Tiraž 1500
CIP - KaTaAorn3aunja y ny6AHKaqnjn BnGAMOTeKa MaTnue cpncKe, HOBM CaA 621.3: 929 Tesla N. 821.111(73)-94 CAJOEP, MapK flepn
Čarobnjak : život i vreme Nikole Tesle : biografija jednog genija / Mark Dž. Sajfer ; preveli Maja Marković... [et al.]. Novi Sad : Stylos art, 2012 (Novi Sad : AMB Grafika). - XIV, 599 str. ilustr.; 24 cm Prevod dela: Wizard / Marc J. Seifer. - Tiraž 1.500. -Str. I-VI: Predgovor srpskom izdanju / Aleksandar Marinčić. Str. VII-X: Uvodna reč / Vilijem H. Terbo. - O autoru: str.590-591 - Bibliografija. - Registar. ISBN 978-86-7473-541-1 I. Seifer, Marc Jeffrey B. Cajep, MapK IJe$pn a) TecAa, HnKOAa (1865-1943) - Enorpa4>nje COBISS.SR-ID 258883847
Sadržaj
Predgovor srpskom izdanju .................................................................................. i Uvodna reč ......................................................................................................... vii Predgovor ............................................................................................................ xi 1. Nasleđe ........................................................................................................... 1 2. Detinjstvo (1856-1874).................................................................................. 5 3. Studentski dani (1875-1882) ...................................................................... 16 4. Teslin susret sa čarobnjakom iz Menlo parka (1882-1885) ....................... 28 5. Ulica Liberti (1886-1888) ............................................................................ 41 6. Početak u Pitsburgu (1889) ......................................................................... 53 7. Lažni pronalazači (1889-1890) .................................................................... 64 8. Južna Peta avenija (1890-1891)................................................................... 70 9. Preispitivanje prošlosti (1891) .................................................................... 77 10. Kraljevski institut (1892) ........................................................................... 87 ll.Otac radija (1893) ........................................................................................ 103 12. Električni vrač (1893) ............................................................................. 116 13. Filipovi (1894) ......................................................................................... 129 14. Energija Nijagare (1894) ......................................................................... 139 15. Velika slava(1894) ................................................................................... 146 16. Požar u laboratoriji (1895)...................................................................... 154 17. Marsovska groznica (1895-1896) ........................................................... 160 18. Visoko društvo (1894-1897) ................................................................... 166 19. Senograf (1896) ....................................................................................... 175 20. Govor na Nijagari (1897) ........................................................................ 179 21. Krupne zverke (1896-1898) ................................................................... 186
22. Mađioničarev šegrt (1896-1897) ............................................................ 190 23. Moć vrila (1898) .......................................................................................201 24. Voldorf-Astorija (1898) ...........................................................................213 25. Kolorado Springs (1899) ..........................................................................223 26. Kontakt (1899) ........................................................................................ 230 27. Torov emisar (1899) .................................................................................241 28. Povratak junaka (1900) .......................................................................... 247 29. Morganova kuća (1901) ...........................................................................257 30. Svetski telegrafski centar (1901) .............................................................269 31. Sukob Titana (1901) .................................................................................281 32. Predaja štafetne palice (1902) ..................................................................291 33. Vordenklif (1902-1903) ...........................................................................300 34. Paukova mreža (1903-1904) ....................................................................311 35. Raskid (1904-1906) ..................................................................................327 36. Čedo njegovih snova (1907-1908) ...........................................................347 37. Turbine bez lopatica (1909-1910) .......................................................... 360 38. Odnos s Hamondom (1909-1913) ...........................................................368 39. Dž. P. Morgan Mlađi (1912-1914)...........................................................383 40. Peta kolona (1914-1916) ..........................................................................395 41. Nevidljiva publika (1915-1921) ...............................................................406 42. Promena (1918-1921) ..............................................................................424 43. Lude dvadesete (1918-1927) ....................................................................434 44. Brže od svetlosti (1927-1940) ..................................................................447 45. Život na veresiju (1925-1940) .................................................................460 46. Nedorečenost (1931-1943) ......................................................................469 47. FBI i Teslini dokumenti (1943-1956) ......................................................480 48. Čarobnjakova zaostavština ......................................................................498 Dodatak A. Pojačavački odašiljač: Tehnička rasprava ....................................507 Dodatak B. Događaj u Tunguziji ......................................................................513 Bibliografija ......................................................................................................514 Fusnote..............................................................................................................524 Izjava zahvalnosti .............................................................................................587 O autoru ............................................................................................................590 Indeks................................................................................................................592
Predgovor srpskom izdanju
Od pojave prve biografije Džon O’Nila, objavljene ubrzo posle smrti Nikole Tesle 7. januara 1943. godine, do pojave biografije Mark Sajfera prošlo je više od pola veka. U međuvremenu pojavilo se nekoliko biografija koje su osvetljavale život i delo Nikole Tesle manje ili više dopunjene novim podacima i interpretacijama u zavisnosti od ličnog pristupa pojedinih pisaca. Daleko najveći broj ovih biografija pisan je na engleskom jeziku, mali broj na nemačkom i srpsko-hrvatskom jeziku. U međuvremenu značajno je porastao obim sabranog raspoloživog materijala potrebnog za studije Teslinog života i rada u čemu su imale značajnog udela knjige koje je objavio Muzej Nikole Tesle u Beogradu u kome se čuva ostavština ovog velikog čoveka sa mnogim neobjavljenim dokumentima. Vremenska distanca omogućava da pisac pred sobom ima obilje objavljenog materijala, ali zato zahteva mnogo truda ako se želi da se čitaocima predstavi život i delo velikog čoveka na način koji nije samo sporadično dopunjavanje i ponavljanje već poznatog i objavljenog. Biografija Marka Sajfera ”Čarobnjak: Život i vreme Nikole Tesle, biografija jednog genija” plod je dugotrajnog i predanog istraživačkog rada autora koji je gotovo četvrt veka posvetio prikupljanju materijala i pisanju sveobuhvatne i izvanredno dokumentovane biografije. Zainteresovan neobičnim pretpostavkama o čudnom istraživaču prirode Nikoli Tesli, autor je posle prvih objavljenih radova pristupio izradi doktorske disertacije o životu Nikole Tesle. Bio je to veliki izazov koji je zahtevao mnoge godine strpljivog i pedantnog istraživanja mnogih nerešenih misterija i raznih nepotpunih prikaza u objavljenim biografijama i materijalima. Literatura koju je obrađivao u toku izrade svoje disertacije, postajala je sve obimnija, autor je posetio mno-
11
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
ge biblioteke, arhivske centre i Muzej Nikole Tesle u Beogradu gde smo se davno upoznali i proveli dugo vreme u raspravama oko života i dela Nikole Tesle. Mnoga korisna saznanja i savete autor je prikupio i od drugih poznavalaca Teslinog života i rada i to mu je sigurno pomoglo da uspešno prikazuje dela genija elektriciteta i mašinske tehnike, čak i kada se nije mogao oslanjati na sopstvena iskustva. U prikazu biografije Nikole Tesle, Mark Sajfer je usvojio hronološki pristup. Ukratko je objasnio poreklo i istoriju Srba od poraza na Kosovu, zatim je pomenuo Ilirski pokret koji je imao za cilj ujedinjenje južnih Slovena, koga je Austrijski car zabranio 1843. godine. Lika, u kojoj se rodio Nikola Tesla, u doba njegovog rođenja pripadala je Austrijskoj carevini, a kasnije je potpala pod Austro-Ugarsku vlast. Poglavlje o Teslinim korenima počinje sa dedom po ocu po kome je Tesla dobio ime Nikola. Zatim se pominje i baba, pa Teslin otac, majka i čitava porodica Milutina Tesle i njihov život u Smiljanu i Gospiču. Opisani su i prvi izumi mladog Nikole kao i njegovo školovanje u Karlovcu. Čitaocu je data mogućnost da proveri pisani tekst preko citiranih više desetina dokumenata. Godine studija je poglavlje posvećeno Teslinim nedovršenim studijama na politehnici u Gracu i nastavku studija u Pragu. Studije u Pragu su manje poznate i detalji koje je Sajfer izneo zaslužuju posebnu pažnju jer u svojoj autobiografiji Tesla samo pominje da je ”Iz Graca otišao u Prag na Univerzitet da bi upotpunio svoje naučno obrazovanje iz studija filozofije”. Sajfera iznenađuje da Tesla ne pominje Maha i njegove hipoteze o strukturi etera, o vezi između mentalnih pojava i spoljnjih uticaja, iako je u nekim svojim pisanim radovima Tesla izlagao, kao svoje, slične filozofske poglede na prirodu. I ostali tekst u ovom poglavlju ima dosta dopuna u odnosu na uobičajene opise otkrića obrtnog magnetnog polja. Veliki događaj u Teslinom životu bio je dolazak u Njujork 1884. godine i susret sa Edisonom posle prvih zaposlenja u Budimpešti i Parizu. U Njujork je Tesla došao sa uobličenim polifaznim sistemom i očekivao da će odmah početi da radi sa Edisonom na realizaciji svojih izuma. Da nije sve teklo onako kako se obično nalazi u biografijama, Sajfer ukazuje na nepreciznosti nekih ranijih biografa o Teslinom dolasku u Ameriku i navodi izvore iz kojih slede novi zaključci o susretu Edison-Tesla i ostalim pratećim događajima. Početkom 1885. godine Tesla napušta Edisona pošto je ovaj odbio da ga nagradi kako mu je obećao i započinje težak put ka samostalnosti. Pošto je uspeo da podnese dokumenta za dobijanje prvog patenta na poboljšanju rada lučne lampe, a ubrzo potom i za patent generatora sa tri četkice, Tesla je osno-
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
iii
vao kompaniju za električno osvetljenje pod svojim imenom. Da dokaže vrednost novog sistema naizmeničnih struja i motora bez kolektora i četkica, Tesla je morao da pripremi eksperiment sa metalnim jajetom koje rotira u obrtnom polju, eksperiment koji se i danas prikazuje na svakoj izložbi i koji oduševljava posetioce svih uzrasta i zanimanja. U formiranju kompanija Tesla se upoznaje sa finansijerima, advokatima, urednicima časopisa, istaknutim stručnjacima i neki od njih su dugo vremena potom radili sa Teslom na realizaciji njegovih izuma. Među njima značajnu ulogu imao je T. C. Martin koji je obezbedio da čuveni profesor Antoni sa Kornel Univerziteta ispita Tesline motore i iznese svoje mišljenje posle Teslinog predavanja ”0 novim motorima i transformatorima za naizmenične struje” na Kolumbija Koledžu. Posle iznošenja predavanja u glavnim crtama, Sajfer do detalja razmatra dileme Vestinghausa i njegovih saradnika oko prihvatanja Teslinih patenata. Konačan dogovor oko prodaje patenata usledio je u Pitsburgu. Tesla je izuzetno ocenio karakter i ličnost Vestinghausa i oni su bili ne samo partneri već i veliki prijatelji. Što se tiče sume za koju su patenti prodati ne postoji siguran podatak, ali su procene da je u pitanju $250.000 od čega je Tesla lično dobio negde oko $100.000 jer je morao da deli prihod od patenata sa suvlasnicima firme ”Teslina električna kompanija” kojima je pripadalo više od polovine dobiti od patenata. U Pitsburgu je Tesla radio sa stručnjacima Vestinghausove kompanije koji mu nisu bili naklonjeni, a poseban problem je bio što se od Tesle zahtevalo da konstruiše motore za frekvenciju postojećeg Vestinghausovog sistema koji je radio sa 133 Hz. Problemi za Vestinghausa i Teslu su dalje rasli kako se razvijao ”Rat struja”, u kome su protivnici naizmeničnih struja vešto koristili reklamu oko uvođenja visokog napona za ubijanje osuđenika na smrt. U jesen 1889. godine Tesla je napustio Pitsburg i otvorio novu laboratoriju u Grand ulici u Njujorku. Oslobođen od timskog rada koji nije voleo, Tesla se sa velikim oduševljenjem prebacio na polje naizmeničnih struja visokih frekvencija. Iste godine posetio je čuvenu svetsku izložbu u Parizu gde je glavna atrakcija bio Ajfelov toranj, a veliki uspeh je imao i Edisonov fonograf. U Evropi se uveliko razvijao interes za polifazne naizmenične struje, posebno u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde su bez reference na Tesline patente građeni indukcioni motori i demonstriran uspešan prenos električne energije na daljinu. Po povratku iz Pariza Tesla se uselio u novu laboratoriju u Južnoj petoj aveniji br. 33-35, a preselio se u luksuzni Astor hotel. Kada je profesor Antoni postao predsednik Američkog instituta elektroinženjera, Tesla je izabran za potpredsednika. U radu ovog instituta značajnu ulogu je imao i predavač
IV
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
fizike na Kolumbija Koledžu, Mihajlo Pupin, koji se zalagao za primene naizmenične struje u elektroenergetici. Na Kolumbija koledžu Tesla je održao značajno predavanje o naizmeničnim strujama visoke frekvencije sa mnoštvom novih eksperimenata u kojima je prikazao da su ove struje bezopasne, mogu da se primene za dobijanje efikasnog svetla, da se lako prizvode visoki naponi, itd. Ovo predavanje izazvalo je interesovanje evropskih naučnih društava i Tesla je pozvan da prikaže svoja istraživanja u Engleskoj i Francuskoj. U poglavlju Revizija prošlosti, razmatrana su razna pitanja prioriteta otkrića obrtnog polja, indukcionih motora i uopšte sistema prenosa naizmeničnih struja u kojima su učestvovali istaknuti istraživači i naučnici. U pitanju nisu bila samo imena originalnih izumitelja već i velika finansijske dobiti koje su vezane za ove izume. Zato je borba za prioritet Tesle i zaštita njegovih patenata polifaznog sistema bila teška i skupa. Kao i u prethodnim poglavljima i u ovom poglavlju Sajfer je bio iscrpan i dobro je predstavio sve aktere i njihove uloge u konfliktima oko prioriteta. Godina 1892. bila je značajna za svetsku prezentaciju Teslinih istraživanja u domenu struja visokih frekvencija i visokih napona. U deset dana meseca januara Tesla je brodom stigao u London, da bi posle nedelju dana održao predavanje pred Udruženjem elektroinženjera i oduševio slušaoce pa je morao da pristane i ponovi predavanje pred Kraljevskim institutom. Posle velikog uspeha Tesla je hitno otputovao u Gospić gde mu je majka bila na umoru. Kao i u drugim biografijama i ovde je pogrešno navedeno da je Tesla odmah došao u Gospić. Studija urađena na osnovu dokumenata u Muzeju Nikole Tesle i objavljena u knjizi na srpskom jeziku ukazuje da je Tesla negde boravio više dana pre nego je stigao u Gospić. Uloga Nikole Tesle u razvoju radija predmet je o kome se raspravlja više od jednog veka i mnogi dobri poznavaoci osnovne koncepcije radija, koju je Tesla objavio u svom predavanju u Filadelfiji 1893. godine, ističu da je to pravi početak radija, a ne patent Markonija podnet 1896. godine, na bazi jednostavne modifikacije Hercove aparature, uz korišćenje Tesline šeme antena-uzemljenje. Sajfer naziva Teslu ”ocem radija” i daje detaljan prikaz najvažnijih istraživača i njihovih doprinosa u ovoj oblasti. Sledeći hronološki tok Sajfer iznosi detalje o Kolumbijskoj izložbi, i podrobno opisuje odnose Tesle i njegovih prijatelja i tumača njegovih izuma. Čitalac dobija mnogo podataka o požaru koji je 1895. godine prekinuo nit Teslinih istraživanja u području struja visokih frekvencija i njihovih primena za dobijanje osvetljenja, rentgenskih zraka i drugih medicinskih primena i posebno na razvoju radija. S obzirom da nije odstupao od svog stava da ima
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
V
sopstvenu laboratoriju, Tesla je morao da stalno računa na pomoć sponzora, Adamsa, Vestinghausa i drugih. Sajfer daje mnogo imena i objašnjava njihovu ulogu u Teslinom životu. U ovoj laboratoriji pripremio je dva njegova osnovna patenta radija koja je podneo 1897. godine. Na originalan način Tesla je pokušao da predstavi svetu moć radija kada je sagradio i patentirao model broda sa daljinskim upravljanjem. Opis mogućnosti ”teleautomatona”, kako ga je Tesla nazvao, nalazi se u članku koji je objavljen 1900. godine u časopisu ”Senčeri”. Kolorado Springs je sledeći veliki poduhvat Nikole Tesle. U toj laboratoriji Tesla je tvrdio da je otkrio stojeće talase a verovao je da neki signali koje je primio osetljivim uređajima potiču iz svemira. O tome Tesla nije pisao u objavljenom Dnevniku istraživanja i ovi podaci u knjizi potiču iz novinskih izvora. Posle Kolorada Tesla je stupio u pregovore sa Morganom. Interesantan je način na koji je Sajfer koristio korespondenciju Tesla-Morgan kao podlogu da bi suštinu razgovora ova dva čoveka predstavio kao njihov razgovor. 1. marta 1901. godine Tesla je potpisao ugovor sa Morganom i otpočeo gradnju laboratorije sa antenskim tornjem. Ugovor je bio čisto poslovan, a suma koju je Morgan stavio na raspolaganje Tesli nije bio poklon filantropa kao što je to predstavio prvi Teslin biograf Džon O’Nil. Teslin plan je bio da konstruiše ”Svetski telegrafski centar” na Long Ajlendu. Krajem 1901. godine Markoni je uspeo da prenese iz Engleske do Kanade slovo ”S” i da postane prvi čovek koji je premostio Atlantik radio vezom. Ovaj događaj imao je značajnog uticaja na Tesline planove u vezi Vordenklif projekta. Polovinom 1903. godine Morgan je stavio do znanja Tesli da, za sada, nema nameru da ga dalje finansira, a početkom 1904. godine ponovio je Tesli da ga neće više finansirati. Godine 1904. Tesla je pokušao da privuče nove kreditore preko publikovanja radova i izdavanja manifesta o mogućnostima i budućnosti svetskih telekomunikacija. Preko svog asistenta iz jednog perioda istraživanja na području radija, Lovenštajna, na nekoliko bojnih brodova u SAD instalirane su radio stanice bazirane na Teslin patentima. Hamond je oko 1912. u saradnji sa Teslom radio na usavršavanju daljinski upravljanog torpeda za američku mornaricu. Nažalost, posle mnogih teškoća, koje je Sajfer predstavio kroz odnose Tesle i prijatelja, i mogućih sponzora, i nastojanja da kroz realizaciju turbine i pumpe na novom principu stekne materijalna sredstva, Teslina želja da ostvari Svetski telekomunikacioni centar nije zaživela. Godine 1917. srušen je toranj Centra, poverioci su ga pritisli i okončao se neostvareni san ali se Tesla
VI
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
do svoje smrti nije odrekao vere da će njegov bežični prenos električne energije biti moguć. Kada se pročita knjiga Marka Sajfera čitalac ostaje zapanjen bogatstvom i sadržajem života Nikole Tesle s obzirom da je ova knjiga nova, sveobuhvatna, solidno dokumentovana biografija u svakom delu. Na izvestan način, Sajferov prikaz i objašnjenja Teslinog života i vremena je suprotan od onog što je Tesla smatrao kada je govorio da mu je krajnji cilj ”otkrivanje tajne prirode” i da su svi njegovi napori usmereni na izumiteljstvo. Pažljivim i upornim istraživanjem brojnih izvora, Sajfer je duboko prodro u kompleksan život genija koji je živeo da bi podario izume ljudima koji će im olakšati i usrećiti život, i ostvariti humaniji svet. U ostvarenju njegovih donekle idealističkih ciljeva Tesla se u realnom životu snalazio najbolje što je umeo. U svojoj knjizi Sajfer je izneo bitne podatke o ljudima i događajima oko Tesle, i kao takva knjiga je hronika velikog broja značajnih ljudi u Americi sa kojima je Tesla radio ili im je bio prijatelj. Biografija Majka Sajfera se najtoplije preporučuje za sve koji se interesuju za život i vreme Nikole Tesle. Sigurni smo da će svi oni biti zadovoljni kada knjigu pročitaju, zadovoljni jer će doznati nove činjenice i dobiti ubedljiva objašnjenja za dostignuća Nikole Tesle. akademik Aleksandar Marinčić
Uvodna reč
Nikola Tesla bio je ujak moga oca, te smo se u porodici prema njemu odnosili kao što bi se, manje-više, svako odnosio prema ujaku koji živi podaleko, a uz to je i u godinama. Ipak, između moga oca i Tesle postojale su čvršće spone nego što bi mogle biti. Oni su poticali iz iste sredine, očevi su im bili pravoslavni sveštenici, a rođeni su i odrasli na nekoliko kilometara od austrougarske vojne granice, u oblasti Lici u pokrajini Hrvatskoj (moja baba bila je Teslina sestra Angelina). Bili su jedini članovi relativno male šire porodice koji su se iselili u Ameriku, i jedini su se bavili naukom i tehnikom kao životnim pozivom. Moj otac, Nikolas Dž. (Džon) Terbo (Nikola Jovo Trbojević), bio je trideset godina mlađi od svog ujaka. U Ameriku je došao trideset godina posle njega, a i umro je trideset godina posle njega. Tesla je već bio čuven dok je moj otac odrastao, te će mu postati uzor u tehničkoj karijeri. Otac je bio vlasnik približno 175 patenata, prijavljenih u Americi i u inostranstvu, a najznačajniji među njima bio je osnovni patent za hipoidni menjač, koji se koristi u većini automobila od 1930. godine. Taj izum uveo je složenu matematiku u umeće proizvodnje menjača, baš kao što je i Teslin rad objedinio teoriju elektriciteta i elektrotehniku. Tesla je, stoga, ponosito oslovljavao moga oca kao ”svoga sestrića, matematičara”. (Ti patenti donosili su znatno finansijsko, kao i profesionalno priznanje mome ocu, što takođe ne bi promaklo često siromašnome Tesli.) Pošto su etničke i profesionalne sličnosti između Nikole Tesle i moga oca bile toliko izrazite, verujem da je moja posebna čast to što sam putem tih poređenja shvatio Teslinu ličnost, kao i njegov istančani smisao za humor i
vii i
UVODNA REČ
često viteški nemar prema novcu. Jednom, kada nam je Tesla bio u poseti početkom tridesetih godina, otac ga je izveo na ručak u hotel Buk kadilak, tada najbolji u Detroitu. Stigli su kasno, samo nekoliko minuta pre isteka vremena za plaćanje dodatne naknade za muziku od dva ili tri dolara. (Prema današnjim merilima to bi iznosilo oko dvadeset ili trideset dolara). Otac je predložio da sačekaju, ali Tesla nije hteo ni da čuje za to. Seli su kraj mnoštva konobara, a Tesla je poručio posudu sa grejačem, hleb i mleko i počeo je da priprema ručak po sopstvenom receptu (na oduševljenje moga oca i nelagodnost šefa sale). Ja još nisam bio napunio trinaest godina kada je Tesla umro, u januaru 1943, te nisam imao predstavu o tome da je njegova smrt obeležila kraj jedne epohe, kako za našu porodicu, tako i za individualizam na polju naučnih otkrića. Možda sam se sa pomalo nelagode prisećao kako sam imao priliku da upoznam Teslu neke tri ili četiri godine ranije, a novih susreta više neće biti. Sećam se kako sam se opirao da me odvuku u posetu u njegov apartman u hotelu Njujorker, dok smo majka i ja boravili nekoliko dana u Njujorku vraćajući se u Detroit sa letovanja na obali Džersija. (Ja sam radije provodio više vremena u Rejdio siti mjuzik holu ili na dokovima, posmatrajući prekookeanske brodove.) Bio sam stidljiv (ili, bolje reći, zbunjen) i gotovo da nisam prozborio ni reč sa tim veoma visokim, suvonjavim starcem. Verovatno sam bio zgrožen kao i svaki drugi ”pravi mali američki dečak” - što me grli i ljubi taj neznanac, da moj otac i sam nije to često činio. (Tako su se obično ponašale prijateljice moje majke, ali njen brat, Amerikanac, samo bi mi čvrsto stegao ruku.) Nisam uviđao da je to što me je Tesla grlio, ljubio i milovao po kosi bilo u suprotnosti sa njegovim čuvenim opsesivnim strahom od klica. Svakako, jedan mladić morao bi da bude prepun ”klica”! Stoga bi se moglo pomisliti da je to ”specifično ponašanje” možda bila i gluma smišljena da sačuva ličnu ”teritoriju”. Dok je Tesla bio živ, živela je i njegova velika slava - dobrim delom zahvaljujući njegovoj sposobnosti da se pročuje u medijima. Međutim, posle njegove smrti čitava nacija i svet bili su obuzeti drugim aktuelnim pitanjima - ratom i obnovom, međunarodnim političkim preraspodelama savezništava, neviđenom eksplozijom nove tehnologije, novim potrošačkim društvom - a Teslina slava i priznanje gotovo su iščileli. Njegovo ime u životu je održavala samo nekolicina ljudi u američkim i svetskim naučnim krugovima, kao i trajno poštovanje i divljenje među Srbima i Jugoslovenima u celom svetu. U meni se probudilo interesovanje za život i rad Nikole Tesle početkom sedamdesetih godina, kada sam se preselio iz Los Anđelesa (gde, činilo se,
UVODNA REČ
IX
niko nije ni čuo za njega) u Vašington, gde je njegovo ime bar bilo poznato. Februara 1975. majka me je pozvala telefonom da mi kaže da je pročitala u Los Angeles Times-u da ujka Nikola treba da uđe u Dvoranu slavnih pronalazača, i da se ja o tome raspitam. Slučajno sam na vestima na lokalnoj televiziji te večeri video kratak prilog o Dvorani slavnih i intervju sa devojčicom od deset ili dvanaest godina koja je izumela nov otvarač za konzerve ili nešto slično. Prestao sam da razmišljam o Dvorani, kao o čistoj propagandi, i skrenuo misli na drugu stranu. Tek kasnije pročitao sam novinski članak o uvođenju Tesle (zajedno sa Orvilom i Vilburom Rajtom, Samjuelom F. B. Morzeom i Teslinom zlom kobi, Guljelmom Markonijem), u kom je navedeno da je Dvorana pod pokroviteljstvom Odeljenja za patente i robne marke pri Ministarstvu trgovine. Najbliži živi srodnik svakog nosioca počasti trebalo je da primi povelju na raskošnoj svečanosti. Budući da nije bilo nijednog Tesle (pa čak ni Trbojevića) koji bi predstavljao porodicu, Teslino svedočanstvo primio je jedan službenik Instituta električara i elektroinženjera (koji i dalje Teslu smatra jednim od dvanaestorice ”apostola” elektronike i dodeljuje godišnje nagrade na polju električne struje s njegovim imenom.) Kada sam se, nekoliko nedelja kasnije, predstavio Odeljenju za patente, bili su oduševljeni i odlučili su da mi ponovo uruče svedočanstvo 1976. godine, na svečanoj dodeli nagrada koju je organizovala Kongresna dvorana u Filadelfiji, kao deo proslave dvestogodišnjice Sjedinjenih Država. Od tada je temeljito obnovljeno interesovanje za tehnološka dostignuća Nikole Tesle, kao i za njegovu ličnost, filozofiju i kulturu. Deo njegove životne drame bio je u tome što je on doneo revoluciju u oblasti proizvodnje i prenosa električne energije i suštinski doprineo drugim aspektima savremene tehnologije, već i u tome što je sve učinio bez posebne želje da se obogati. Taj altruizam, koji se obično kritikuje kao ”nedostatak smisla za posao”, prouzrokovao mu je finansijske teškoće za buduće eksperimente kojima bi testirao svoje nove izume. Ko zna kakav bi napredak omogućio da je mogao da proceni svoje izume preciznim eksperimentima. Nova nauka je skup poduhvat, a nalaženje fmansijske potpore frustracija je čak i za one koji su toliko usredsređeni kao Tesla. Među udruženjima koja su doprinela ponovnom usponu interesovanja za Teslu nalaze se Teslino memorijalno društvo, u čijem sam osnivanju 1979. učestvovao, i čiji sam počasni predsednik kao i predsednik upravnog odbora, i Međunarodno udruženje Nikole Tesle, osnovano 1983, čiji sam doživotni član. Kada sam izlagao na prvom dvogodišnjem simpozijumu Međunarodnog
X
UVODNA REČ
udruženja Nikole Tesle, 1984. godine, upoznao sam još jednog učesnika, doktora Marka Dž. Sajfera. Njegov rad, Izgubljeni čarobnjak (The Lost Wizard), bio je zametak iz kog će izrasti nova Teslina biografija. Bio sam zadivljen posvećenošću i naučnim pristupom koje je dr Sajfer primenio razvijajući svoje rane teorije u celovito preispitivanje tajne Teslinog genija. Jedna od stvari koja me je najviše zainteresovala za novi rad o ovoj temi jeste koliko novih informacija izlazi na površinu. Doktor Sajfer je istraživao ličnosti manje značajne za Teslin život, kao i mnoge veoma važne. To mu je pružilo bolji uvid u Teslin život i omogućilo mu da razvije nova i različita tumačenja mnogih značajnih događaja, među kojima je i neuspeh projekta tornja Vordenklif. Doktor Sajfer daje novi pogled na Tesline univerzitetske godine, period kada su nastale mnoge od njegovih epohalnih ideja. Otkrio je nove podatke o Teslinom odnosu sa brojnim ključnim ličnostima, poput njegovog urednika, Tomasa Komerforda Martina, i finansijskih sponzora Džona Džejkoba Astora i Džona Hejza Hamonda. Velika snaga Čarobnjaka nalazi se u njegovoj doslednosti, iz poglavlja u poglavlje, i u veoma strogoj hronologiji, zahvaljujući kojoj se lako mogu slediti širina i dometi Teslinog života i dostignuća. Čestitam doktoru Sajferu na desetogodišnjem putovanju sa Nikolom Teslom, i s ponosom vam predstavljam Čarobnjaka. Vilijam H. Terbo počasni predsednik Teslinog memorijalnog društva
Predgovor
odine 1976, dok sam istraživao u Njujorškoj javnoj biblioteci, naišao sam na neobičan tekst s naslovom Povratak golubice, gde se tvrdilo da je postojao čovek koji nije rođen na ovoj planeti, a koji je ostavljen kao odojče u hrvatskim planinama 1856. godine. Ovaj avatar, kog su podigli njegovi ”zemaljski roditelji”, došao je s jedinom namerom da započne Novo doba. Podarivši ljudima pravo obilje izuma, stvorio je, u suštini, tehnološku osnovu savremenog razdoblja.1 Zvao se Nikola Tesla, a među njegovim izumima nalaze se indukcioni motor, sistem prenosa električne energije, fluorescentno i neonsko osvetljenje, bežična komunikacija, daljinsko upravljanje i robotika. Tesla - koje on? - upitao sam se. Pošto je moj otac popravljao televizore početkom pedesetih, a ja sam deo detinjstva proveo sa njim u kućnim posetama, pomagao mu da postavlja antene, testira i kupuje radijske cevi, igrao se osciloskopima i posmatrao ga kako sklapa televizore, bio sam zaprepašćen što nikada nisam čuo za tog čoveka. Živo se sećam jednog događaja iz vremena kada sam bio u osnovnoj školi na Long Ajlendu, koji će me pripremiti za moja buduća interesovanja. Bila je subota, verovatno 1959. godine, a ja sam radio na svom izviđačkom zadatku, kada sam naišao na plan za radio aparat s kristalima. Otac i ja doneli smo staklenu teglu i par slušalica, kristalni detektor za promenu okolnih radio talasa naizmenične struje u audio pulseve jednosmerne struje, malo tanke bakrene žice da je obmotamo oko tegle, metalnu cevčicu koja je pričvršćena preko tog navoja da posluži kao ”skala”, malo postolje da učvrsti čitavu napravu i tridesetak metara obične, gumom obložene žice za antenu, koju smo proturili
xii
PREDGOVOR
kroz prozor na drugom spratu. Nije bilo prekidača; sva energija poticalaje od radio signala koji su emitovani iz obližnjih radio stanica . Ipak, pošto smo sve to povezali, prijem je bio slab, a ja sam se obeshrabrio. Otac je krupnim koracima šetao po sobi, razmišljajući u čemu je problem i mrmrljajući: ”Nešto nije u redu.” Posle nekoliko trenutaka dubokog razmišljanja, načinio je pokret koji je govorio: ”Znam!” Otišao je do radijatora i razvukao još jednu žicu, koju je privezao za teglu, čime je napravio uzemljenje. Odjednom, sve stanice počele su da se čuju jasno i glasno, a ja sam svaku obeležio na tegli duž kalema. Bilo mi je jasno da se električna struja prenosi iz tih stanica bežičnim putem i da je zemlja na neki način nerazdvojno povezana sa tim sistemom. I tako ja, skoro dvadeset godina kasnije, a dve godine pošto sam magistrirao, načitan i prilično upućen u elektroniku, nikada nisam čuo za glavnog pronalazača upravo onog aparata sa kojim sam provodio sate i sate kao dete. Teško mi je da opišem koliko sam se zaprepastio. Štaviše, kada sam oca upitao o Tesli, on jedva da je znao ko je to. Pošto imam poverenja samo u originalne izvore, krenuo sam da istražujem Teslin život, počevši dvema postojećim biografijama, klasikom Džona O’Nila, Prodigal Genius (Nenadmašni genije), i delom Inez Hant i Vanete Drejper, Lightning in His Hand (S munjom u ruci). Ubrzo posle toga, ušao sam u trag brojnim priručnicima s kraja veka, kao i obimnom delu Nikola Tesla: predavanja, patenti, članci, koje je objavio Teslin muzej u Beogradu u Jugoslaviji. Na taj način mogao sam da se uverim, prateći njegove patente, da je Tesla zaista postojao i da je njegov rad temelj svih tih tvorevina. Zbunjivalo me je to što je njegovo ime toliko nepoznato, te sam 1980, tri godine pošto sam o njemu napisao prvi članak, počeo da pišem doktorsku disertaciju o njegovom životu. Osnovni cilj bio mi je da se bavim pitanjem zbog čega je Teslino ime palo u zaborav. Dok sam pisao tezu, nastalo je nekoliko značajnih dela o Tesli. Među njima su enciklopedijski sveobuhvatna Bibliografija Nikole Tesle, Lilanda Andersona i Džona Raclafa; Teslina autobiografija iz 1919, čije je novo izdanje objavila kuća braće Hart; biografija Margaret Čejni, Tesla: Man Out of Time (Tesla: Čovek izvan vremena); dva kratka prikaza Teslinih spisa autora Džona Racklafa; Beleške iz Kolorado Springsa, koje je objavio Teslin muzej; i najnovije izdanje Lilanda Andersona, u kom je dato Teslino lično svedočenje advokatima o istoriji bežične komunikacije. Čak ni s tom novom građom, međutim, nije nastala nijedna sveobuhvatna, detaljna monografija. Zapravo, posle proučavanja svih tih tekstova,
PREDGOVOR
xiii
ostaoje veliki broj protivrečnosti i očiglednih misterija. Među njima su bile ne
samo nepoznate godine rane mladosti, profesura na koledžu, kao i odnos sa ključnim ličnostima, poput Tomasa Edisona, Guljelma Markonija, Džordža Vestinghausa i Dž. P. Morgana, već i pitanje vrednosti njegovih dostignuća i njegovo tačno mesto u razvoju tih pronalazaka. Cilj ove knjige je pokušaj da se otkriju te tajne. Pošto postoje praznine u dokumentima, predstavljena je jasna hronologija Teslinog života. Razmatraju se, takođe, pitanja poput onoga zašto je njegovo ime palo u zaborav, nakon što je na početku veka bilo tema s naslovnih strana u čitavom svetu, zašto nikada nije dobio Nobelovu nagradu, i pored toga što je bio nominovan, šta je radio u vreme svetskih ratova i da li je njegov plan za transformaciju električne struje u bežičnu bio izvodljiv. Pisan iz psihološko-istorijske perspektive, ovaj rad raspravlja ne samo o onim činiocima koji pokazuju Teslin genije, već i o onim sitnicama koje su ga osujetile. U tom smislu, on skicira Teslin odnos sa mnogim čuvenim saradnicima, poput Džona Džejkoba Astora, T. K. Martina, Dž. P. Morgana Starijeg i Mlađeg, Džona Hejza Hamonda Starijeg i Mlađeg, Mihajla Pupina, Stanforda Vajta, Džordža Silvestera Vireka, Titusa de Bobule i Dž. Edgara Huvera. Mnoge od tih ličnosti jedva da se pominju, ili se o njima uopšte ne govori u drugim monografijama. Budući da je Teslin život toliko kontroverzan i složen, bavim se i pitanjima poput toga da li je Tesla primao signale iz svemira, zašto su mu naposletku propali pokušaji da u saradnji sa Dž. P. Morganom izgradi višefunkcionalni globalni bežični sistem za prenos energije i informacija, kakav je zaista bio njegov odnos sa Robertom i Ketrin Džonson, kao i šta se zapravo dogodilo sa njegovim tajnim oružjem i spisima. Pošto sam tekst uglavnom zasnovao na izvornim dokumentima, a ne na postojećim biografijama, ova knjiga nudi suštinski novo viđenje Teslinog života. Najnovija biografija, Tesla, autora Teda Vajza, koja je, kao što je svima poznato, romansirana verzija pronalazačevog života, ovde se ne pominje, pošto nam je cilj da izdvojimo mit i otkrijemo ko je Tesla uistinu bio. Ipak, jedna od Vajzovih najznačajnijih priča, o tome da je Tesla izazvao neobičnu eksploziju koja je razorila Tunguziju u Sibiru juna 1908. godine, pominje se u novom dodatku uz ovo, drugo izdanje. Posetio sam sve veće arhive koje sadrže podatke o Tesli, poput institucije Smitsonijan u Vašingtonu, Univerziteta Kolumbija u Njujorku i Teslinog muzeja u Beogradu u Jugoslaviji. Pored toga, pošto sam se pozvao na Zakon o slobodi informacija i stekao pristup skrivenim mrežama Teslinih istraživača, omogućeno mi je da prikupim stotine dokumenata kojima se nije
XIV
PREDGOVOR
bavila nijedna Teslina biografija. S obzirom na to da se bavim grafologijom,
koristio sam i to znanje da analiziram veći broj značajnih ličnosti vezanih za Teslu. Tim putem, na svoje ogromno iznenađenje, uspeo sam da otkrijem do sada nepoznati emotivni slom koji je pronalazač doživeo 1906. godine, u vreme neuspeha njegovog velikog poduhvata sa bežičnim prenosom. Pošto je Tesla poživeo osamdeset šest godina, priča se proteže gotovo čitav vek. Uzdignut do polubožanstva među nekim članovima zajednice Novog doba, Tesla je istovremeno i unižen do statusa nepostojeće ličnosti u uticajnim korporacijskim i akademskim krugovima. Često proglašavan čarobnjakom iz nekog drugog sveta, koji je privlačio munje s neba, Tesla je i sam doprineo tom tretmanu, poredeći sebe sa Svevišnjim i neretko puneći novinske naslove senzacionalnim pričama o komunikaciji sa drugim planetama. Pošto su njegova dostignuća brojna, suštinska i dokumentovana, uklanjanje Teslinog imena iz mnogih istorijskih knjiga ne može se tolerisati. Samo ako shvatimo zbog čega se to desilo možemo se nadati, kao savremeni ljudi, da ćemo ispraviti istorijska dokumenta za buduće naraštaje. Neobično je to što je, kako se udaljavamo od Tesline smrti, količina objavljene građe o njegovom životu sve veća. Za to posebno moramo zahvaliti Džonu O’Nilu, Teslinom memorijalnom društvu, Teslinom muzeju u Beogradu, Međunarodnom udruženju Nikole Tesle i mnogim istraživačima koji su u novije vreme napisali toliko toga o njemu i učestvovali na raznim konferencijama Udruženja, koje se od 1984. održavaju svake druge godine, na mestu nekih njegovih najpektakularnijih eksperimenata u Kolorado Springsu. Pošto je Teslin pogled stalno bio okrenut ka budućnosti, čini nam se da će biti prikladno da ovaj uvod zaključimo prvim redovima njegove autobiografije. Oni su toliko stvarni danas, kada ulazimo u dvadeset prvi vek, baš kao što su bili i pre tri pokolenja, kada su napisani: Napredak čovečanstva suštinski zavisi od izuma. To je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj jeste potpuno ovladavanje materijalnim svetom, kroćenje sila prirode za potrebe čoveka. To je težak zadatak pronalazača, koji je često neshvaćen i neadekvatno nagrađen. Ipak, njemu to bogato nadoknađuje užitak prikazivanja sopstvenih moći i saznanje da je on u među posebno povlašćenima, bez kojih bi ljudski rod odavno nestao u teškoj borbi sa nemilosrdnim elementima. Što se mene tiče, ja sam se već više nego nauživao tog izuzetnog zadovoljstva, toliko da mi već godinama u životu ne nedostaje neprekidnog ushićenja.2
1 ___ Nasleđe
Gotovo da nema naroda koji se suočio sa tužnijom sudbinom od Srba. Sa vrhunca njihovog sjajay kada im se carstvo protezalo takoreći čitavim severnim delom Balkanskog poluostrva i velikim delom onoga što je danas Austrija, srpski narod bačen je u bedno ropstvo, posle sudbonosne bitke 1389. na Kosovupolju, protiv moćnijih hordi iz Azije. Evropa nikada neće moći da plati ogromni dug Srbima što su zaustavili, po cenu sopstvene slobode, najezdu varvara. NIKOLA TESLA1
vreme jedne žestoke letnje oluje u Smiljanu, seocetu na rubu visoravni u planinama, rođen je Nikola Tesla. Ta srpska porodica živela je u oblasti Lici, ravnici i blagoj rečnoj dolini u Hrvatskoj, gde i dandanas žive divlje svinje i jeleni, a seljaci putuju volovskom zapregom. Udaljenu samo kratku vožnju automobilom od Jadranskog mora, tu zemlju od osvajača štite more i planinski venac Velebit na zapadu, koji se proteže čitavom dužinom oblasti i natkriljuje obalu strmim stenama, a Dinarski Alpi na istoku, planinski lanac koji počinje u Austriji, proteže se Balkanskim poluostrvom, i prerasta na jugu u Kritsko ostrvo. Premda skriven, Smiljan se nalazi u središtu: dvadesetak kilometara od malene morske luke Karlobaga, deset kilometara zapadno od živahnog gradiča Gospiča i sedamdesetak kilometara od čudesnih slapova na Plitvičkim jezerima, ukrštenih pećinskih ponora i potoka i veličanstvenih vodopada u podnožju Dinarskih planina.2
U
2
ČAROBNJAK
Početkom prve decenije devetnaestog veka, pošto je kratko vreme bila deo Napoleonovih Ilirskih provincija, Hrvatska je bila pod vlašću Austrougarske. U susedstvu slovenskih zemalja, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Slovenije, Hrvatska je bila stešnjena između vladajuće Habzburške dinastije na severu i Osmanskog carstva na jugu. U drevna vremena, vekovima je veliki deo jadranske obale bio pod vlašću Ilira, piratskog plemena za koje se veruje da potiče iz oblasti oko Austrije. Pošto su uspešno odbranili svoje granice od vladara poput Aleksandra Velikog, mnogi Iliri stekli su istaknuto mesto u društvu, a neki su, u vreme Hrista, postali carevi. Sloveni, koji su putovali u čvrsto povezanim klanovima koje su se nazivale zadruge, najpre se pominju među Vizantincima u drugom veku nove ere u regijama oko današnjeg Beograda. Teslin lik podseća na karakteristična obeležja Gega, plemena čiji se pripadnici opisuju kao visoki, sa ispupčenim nosom i ravnom lobanjom. Kao i drugi Sloveni, i taj narod najpre je bio paganski i klanjao se duhovima prirode i božanstvu groma i munje. Teslini davni preci verovatno su rođeni u Ukrajini. Po svemu sudeći došli su preko Rumunije u Srbiju i živeli blizu Beograda, kraj Dunava. Posle Kosovske bitke krajem četrnaestog veka, prešli su preko kosovske ravnice i stigli u Crnu Goru, odakle su nastavili migraciju na sever u Hrvatsku u drugoj polovini osamnaestog veka.3 Svi Južni Sloveni govore sličnim jezicima. Osnovne razlike između Hrvata i Srba proizilaze iz različite istorije njihovih zemalja. Hrvati su prihvatili papu kao duhovnog vođu i sledili rimski oblik hrišćanstva, dok su Srbi prihvatili vizantijskog patrijarha i pravoslavnu veru. Dok rimokatolički sveštenici žive u celibatu, pravoslavni mogu da se žene. U istočnim i centralnim oblastima Sloveni su s većim uspehom održavali vlast nad zemljom koja će se nazvati kraljevina Srbija, a na zapadu, u Hrvatskoj, vladali su spoljni osvajači poput Karla Velikog 800. godine naše ere. Dok je Hrvatska održavala hrišćanske običaje Franaka, Srbi i Bugari odbacili su papstvo i ponovo oživeli svoju pagansku veru, koja je uključivala i žrtvovanje životinja i panteizam. Mnogi drevni paganski bogovi postali su sveci i poštovani su više od Hrista. Teslin svetac zaštitnik, Nikola, bio je bog iz četvrtog veka koji je štitio mornare.4 Do daljeg razdvajanja tih dveju grupa došlo je tako što su, premda su govorili istim jezikom, Hrvati prihvatili latinično pismo, dok su Srbi i Bugari prihvatili ćirilicu, koju je koristila pravoslavna crkva.5
NASLEĐE
3
Pre turske vladavine, od devetog veka do četrnaestog veka, Srbija je imala autonomiju. Za nju je to bilo zlatno doba, pošto je Vizantija prihvatila njen autonomni status. Zahvaljujući filantropskoj prirodi srpskih kraljeva, cvetala je srednjovekovna umetnost, a podignuti su i veličanstveni manastiri.6 Hrvatska je, s druge strane, bila u daleko većem previranju. Pod uticajem Zapadne Evrope, vladajuća klasa bezuspešno je pokušavala da ustanovi feudalni sistem gospodara i vazala. Takve težnje direktno su se suprotstavljale uvreženoj strukturi demokratskih zadruga, tako da Hrvati nikada nisu uspeli da stvore jedinstven identitet. Ipak, jedan nezavisni izdanak Hrvatske, Raguza (Dubrovnik), koji je ojačao kao trgovačka luka i suparnik Mletačke republike, najveće pomorske sile, postao je središte ujedinjene slovenske kulture i simbol ilirskog ideala ujedinjene Jugoslavije. Identitet Srba kao nacije zauvek se izmenio 28. juna 1389. godine, kada je 30.000 Turaka satrlo srpski narod u Kosovskoj bici. Zavojevači bez milosti, Turci su uništili srpske crkve ili ih pretvorili u džamije. Mobilisali su najzdraviju mušku decu u svoju vojsku, nabijali muškarce na kolac i mučili ih, terajući žene da promene veru i udaju se za Turke. Mnogi Srbi su pobegli, naseljavajući se u nepristupačnim crnogorskim planinama ili skrivenim dolinama u Hrvatskoj. Neki od onih koji su ostali postali su bogati turski vazali; drugi, uglavnom mešane krvi, ostali su prezreni. Kosovska bitka za Srbe je značajna kao egzodus za Jevreje ili Hristovo raspeće za hrišćane. Ona se slavi svake godine na godišnjicu tragedije, na
Vidovdan, dan ”kada ćemo videti.”7 Kako je jedan Srbin rekao autoru, ”to nas vazda prati.”8 Pokolj i kasnije razaranje kraljevine postaće osnovni motiv velikih epskih pesama, čiji je cilj bio da očvrsnu identitet srpskog naroda kroz vekove tegobnog života. Za razliku od Hrvata, koji nisu doživeli tako sudbonosan poraz, Srbi su imali Kosovo. Dvostruko vezani za pravoslavnu veru, Srbi su se, ma gde živeli, osećali ujedinjeni. Vek u kom je rođen Tesla obeležen je Napoleonovim usponom. Godine 1809. Napoleon je preoteo Hrvatsku od austrougarske vlasti i doveo je pod francusku okupaciju. Proširivši svoju vladavinu duž jadranske obale, ponovo je ujedinio ilirske oblasti i doneo francuske liberalne ideale. Ta filozofija doprinela je oslobađanju od nazadnog feudalnog sistema i ponovnom buđenju ideje o ujedinjenoj balkanskoj naciji. U isto vreme, okupacija je dovela do prihvatanja francuske kulture. Teslin deda sa očeve strane i pradeda sa majčine, služili su pod francuskim carem.9
4
ČAROBNJAK
Uz podršku Rusije, Srbi su se ujedinili 1804. godine pod vođstvom izuzetnog seljaka, Đorđa Petrovića, poznatog po imenu Karađorđe (na turskom, Crni Đorđe), čoveka crnogorskog porekla koji se obučavao u austrijskoj vojsci. Napoleon je, međutim, osvojio Rusiju 1811, te je pomoć Srbiji prestala da pristiže. Četrdeset hiljada Turaka krenulo je na Srbe, sravnjujući gradove sa zemljom i masakrirajući stanovništvo. Srbe su često ubijali nabijanjem na kolac, a njihova tela grčila bi se duž gradskih puteva. Pogubljeni su svi muškarci stariji od petnaest godina, a žene i deca prodati su u roblje. Karađorđe je napustio zemlju. Miloš, novi srpski vođa, po prirodi je bio lukav i podmukao, sposoban da balansira između Srba i sultana. Kada se Karađorđe vratio 1817. godine, Miloš ga je pogubio i njegovu glavu poslao u Istanbul. Tiranin, opak poput turskog paše, postao je zvanični vladar Srbije 1830. godine. Jedna od najmudrijih ličnosti toga vremena bio je srpski učenjak Vuk Karadžić (1787-1864). Školovan u Beču i Sankt Peterburgu, Vuk je verovao da su ”svi Jugosloveni jedan narod.”10 Zalažući se kod Miloša za otvaranje škola i donošenje ustava, Vuk je, sa jednim učenikom, sačinio rečnik srpskohrvatskog jezika, koji je objedinio ta dva pisana jezika. Objavljivao je epske narodne balade, koje je zapazio Gete, te su se tako pročule srpske nedaće, a zapadni svet se upoznao s jedinstvenom srpskom književnosti.11 U Hrvatskoj, zemlji Teslinog rođenja, austrijski car Ferdinand izdao je 1843. proglas kojim je zabranjen svaki razgovor o ilirizmu, doprinoseći tome da Srbi i Hrvati ostanu odvojeni narodi. Godine 1867. stvorena je dvojna Austrougarska monarhija, a Hrvatska je postala poluautonomna pokrajina novog carstva. U isto vreme u Srbiji, Mihailo Obrenović konačno je uspeo da ”omogući odlazak... turskih garnizona iz Beograda” i uspostavi ustavnu monarhiju. Teslino poreklo stoga je bilo mešavina raznovrsnih uticaja: crkvenog okruženja, vizantijskog nasleđa nekada veličanstvene kulture i neprekidnih bitaka protiv varvarskih zavojevača. Kao Srbin koji je odrastao u Hrvatskoj, Tesla je nasledio bogatu mešavinu plemenskih obreda, egalitarističku vladavinu, izmenjenu verziju grčke pravoslavne vere, panteističkih verovanja i obilja sujeverja. Žene su se umotavale u crne marame, a muškarci stavljali krst u jedan džep, a oružje u drugi. Živeći na rubu civilizacije, Srbi su sebe videli kao zaštitnike Evrope od azijatskih hordi. Oni su vekovima u krvi nosili tu odgovornost.
2 Detinjstvo (1856-1874)
Sada vam moram ispričati jedan neobičan doživljaj kojije kasnije u mom životu urodio plodom. Te godine zima je bila hladna kakva se ne pamti. Hodajuči po sneguy Ijudi su ostavljali svetlucave tragove. [Dok sam gladio] Mačka po leđima, [ona su se pretvorila] u svetleču površinu, a iz moje ruke izviralaje kiša varnica. Otac mije rekao daje to samo elektricitet , isto ono što vidiš na drveču u vreme oluje. Moja majka se uznemirila. Prestani da se igraš sa mačkomy rekla je, mogao bi se zapaliti. Ja sam razmišljao na apstraktan način. Da lijepriroda mačka? Ako jeste, kojegladipo leđima? To bi mogao biti samo Bogy zaključio sam. Taj veličanstveni prizor imaoje ogroman uticaj na moju dečju maštu. Dan za danom pitao sam se šta je to elektricitet i nisam nalazio odgovor. Od tada je prošlo osamdeset godinay a ja i dalje sebi postavljam isto pitanjey a ne umem na njega da odgovorim. NIKOLA TESLA1
ikola Tesla potiče iz stare pogranične zadruge, čije je ime najpre bilo Draganić.2 Do sredine prve decenije osamnaestog veka ona se iselila u Hrvatsku, kada je i nastalo ime Tesla. Bilo je to ”ime zanata, kao Smit (kovač)... ili Karpenter (tesar)”, kojim je nazivana sekira za drvo sa ”širokim sečivom pod pravim uglom u odnosu na dršku.” 3 Tesle su, navodno, dobile to ime jer su im zubi nalikovali na tu alatku. Pronalazačev deda, koji se takođe zvao Nikola Tesla, rođen je oko 1789, bio je vodnik u Napoleonovoj ilirskoj vojsci u periodu od 1809. do 1813. Poput ostalih Srba koji su živeli u Hrvatskoj, stariji Nikola Tesla bio je
N
6
ČAROBNJAK
počastvovan time što se borio za cara koji je težio da ujedini balkanske zemlje i zbaci okrutni austrougarski režim. On je poticao iz oblasti poznate pod nazivom Vojna granica, koja se protezala od Jadranskog mora do Dunava, a obuhvatala je i pokrajinu Liku [gde je pronalazač rođen]. Ovo, takozvano ”samostalno administrativno područje” unutar Habzburške monarhije, imalo je sopstvenu vojnu vlast, nezavisnu od ostalog dela države, te stoga [njeni stanovnici nisu] bili podanici feudalnih gospodara.”4 Ti ljudi, uglavnom srpske narodnosti, bili su ratnici sa obavezom da štite region od Turaka. Za uzvrat, za razliku od Hrvata, mogli su da poseduju sopstvenu zemlju. Ubrzo posle Napoleonovog poraza kod Vaterloa 1815, Nikola Tesla oženio se Anom Kalinič, kčerkom jednog istaknutog oficira. Posle propasti Ilirije, deda se preselio u Gospič, gde su on i supruga mogli da osnuju porodicu u civilizovanom okruženju.5 Trečeg februara 1819. rođen je Milutin Tesla, pronalazačev otac. Kao jedno od petoro dece, Milutin je pohađao nemačku osnovnu školu, jedinu koja je postojala u Gospiču. Kao i njegov brat Josip, Milutin je pokušao da krene očevim stopama. Pre dvadesete godine upisao se na austrougarsku vojnu akademiju, ali se bunio protiv sitničavosti kojom je obilovao vojni život. Bio je izuzetno osetljiv i ostavio je školu kada mu je jedan oficir prebacio to što mu bronzana dugmad nisu uglačana.6 Dok je Josip postao oficir, a kasnije profesor matematike, najpre u Gospiču, a potom na vojnoj akademiji u Austriji,7 Milutin je počeo da se bavi politikom, pisao je poeziju i postao sveštenik. Pod uticajem filozofa Vuka Karadžiča, Milutin je širio ”jugoslovensku ideju” u uvodnicima lokalnih novina pod pseudonimom Srbin Pravičič. Tesla je pisao da je očev ”stil pisanja bio veoma cenjen... s rečenicama... prepunim duha i satire.” On se zalagao za društvenu jednakost među ljudima, obavezno obrazovanje za decu i otvaranje srpskih škola u Hrvatskoj.8 Tim člancima Milutin je privukao pažnju intelektualne elite. Godine 1847. oženio se Đukom Mandič, iz izuzetno ugledne srpske porodice.9 Đukin deda s majčine strane bio je Toma Budisavljevič (1777-1840), dostojanstveni sveštenik sede brade, kog je sam Napoleon 1811. odlikovao francuskom medaljom časti, zbog vođstva koje je preuzeo tokom francuske okupacije Hrvatske. Soka Budisavljevič, jedno od Tominih sedmoro dece, nastavila je porodičnu tradiciju udavši se za srpskog sveštenika, Nikolu Mandiča, koji je i sam poticao iz ugledne svešteničke i vojniče porodice. Njihova kčer, Đuka, koja je rođena 1821. godine, bila je Teslina majka.10
DETINJSTVO (1856-1874)
7
Kao najstarija kćer među osmoro dece, Đuka je preuzimala sve više obaveza, jer joj je majka patila od slabovidosti i naposletku oslepela. ”Moja majka... bila je odista izuzetna žena, neobično vešta i odvažna,” pisao je Tesla. Verovatno zbog mnogobrojnih obaveza, među kojima je bilo i to što je, sa šesnaest godina, pripremala za sahranu tela preminulih iz cele jedne porodice obolele od kolere, Đuka nikada nije naučila da čita. Stoga je napamet učila čitave srpske epske pesme i duge odlomke iz Biblije.11 Tesla je poticao iz ”obrazovanog plemstva” srpske zajednice. S obeju strana porodice bilo je puno generacija verskih i vojnih vođa, među kojima su mnogi stekli brojne počasti. Jedan od Đukine braće, Pajo Mandić, bio je feldmaršal u austrougarskoj carskoj vojsci. Drugi Mandić vodio je austrijsku vojnu akademiju.12 Petar Mandić, treći brat, a kasnije Nikolin najdraži ujak, doživeo je u mladosti tragediju kada mu je supruga preminula. Petar je 1850. otišao u manastir Gomirje, gde je napredovao u svešteničkoj hijerarhiji i postao oblasni vladika u Bosni.13 Godine 1848, zahvaljujući imenu porodice Mandić, Milutin Tesla dobio je parohiju u Senju,14 priobalnom utvrđenju na severu, udaljenom samo stotinak kilometara od italijanske luke Trst. Iz crkve sazdane od kamena, smeštene na oštrim liticama, Milutin i njegova nevesta imali su pogled na plavozeleno Jadransko more i ostrva Krk, Cres i Rab. Porodica Tesla živela je u Senju osam godina, gde im se rodilo prvo troje dece: Dane, rođen 1849. kao prvi sin, i dve kćeri, Angelina, rođena naredne godine, koja će biti baba dahašnjeg počasnog predsednika Teslinog memorijalnog udruženja, Vilijama Terboa, i Milka, koja se rodila dve godine kasnije. Kao i njene dve sestre i majka, Milka će se takođe udati za pravoslavnog sveštenika. Đuka se ponosila svojim sinom Danetom, koji je često sedeo sa ribarima na obali i vraćao se s pričama o veličanstvenim pustolovinama. Kao i njegov mlađi brat, koji će se tek kasnije roditi, Dane je imao izuzetan dar fotografskog pamćenja.15 Zahvaljujući mudroj propovedi o radu, zbog koje ga je arhiepiskop nagradio posebnom crvenom lentom, svešteniku je dodeljena pastva od četrdeset domova u idiličnom zemljoradničkom seocetu Smiljanu,16 udaljenom desetak kilometara od Gospića. Milutin se vraćao kući, gde je i dalje živeo njegov otac. Godine 1855. mladi sveštenik, njegova bremenita supruga i troje dece natovarili su volovsku zapregu i krenuli na put od osamdeset kilometara preko Velebita, kroz ličku dolinu, do svog novog doma.
8
ČAROBNJAK
Godine 1856. rođen je Nikola Tesla. Tri godine kasnije rodila se Marica, buduća majka Save Kosanovića, prvog jugoslovenskog ambasadora u Sjedinjenim Državama. Ona će najviše doprineti osnivanju Teslinog muzeja u Beogradu. Smiljan je bio idealno mesto za dečakovo odrastanje. Nikola, kog su uglavnom podizale dve starije sestre, imao je idilično detinjstvo - jedio je sluge, igrao se s pticama i životinjama na imanju i učio o pronalascima od starijeg brata i majke. Dečaci su odlazili na obližnji potok da plivaju i hvataju žabe u proleće i leto i da grade brane u jesen i s početka zime, uzaludno pokušavajući da zaustave redovno plavljenje zemlje.17 Omiljenu zabavu činio im je vodenični točak koji se ravnomerno okretao, naprava koja je sadržala suštinsku zamisao od koje će kasnije nastati Tesline parne turbine bez lopatica. Među drugim pronalascima bila je pucaljka od stabljike kukuruza, koja je radila na principima koje je Tesla kasnije primenio u izumu oružja sa čestičnim snopom; posebna udica za hvatanje žaba; zamke za hvatanje ptica i suncobran, koji je pronalazač upotrebio u neuspelom pokušaju da se spusti sa krova ambara. Mladi Niko je, čini se, skočio sa poprilične visine, pošto je nakon pada bio prikovan za postelju šest nedelja.18 Možda je najdomišljatiji dečakov izum bio propeler koji je pokretalo šesnaest gundelja zalepljenih ili prišivenih naporedo u grupama od četiri na drvene lopatice. ”Ta stvorenja bila su neobično vredna, jer kada bi počela da se kreću, ne bi umela da se zaustave, te bi se okretala satima i satima... Sve je išlo dobro dok nam se nije pridružio jedan nepoznati dečak. On je bio sin penzionisanog oficira austrijske vojske. Taj deran je pojeo žive gundelje i toliko se naslađivao kao da su najfinije ostrige. Taj odvratni prizor prekinuo je moje napore na tom perspektivnom polju, tako da nikada više nisam mogao da dotaknem gundelja, niti bilo kog drugog insekta.”19 Kao osamdesetogodišnjak, pronalazač se prisećao nekih od svojih najranijih uspomena, iz vremena kada je imao tri godine. Daleko pre golubova, Tesla je obasipao ljubavlju porodičnog mačka, po imenu Mačak. ”Kad bih samo mogao jasno da vam dočaram dubinu osećanja koja su postojala između mene i njega”, govorio je. Posle večere, Niko i njegov mačak odjurili bi iz kuće i igrali se pokraj crkve. ”Mačak bi me zgrabio za pantalone. Jako se trudio da me uveri da će me ugristi, ali onog trenutka kada bi njegovi, kao igla oštri sekutići probili odeću, smanjio bi pritisak, a njihov dodir na mojoj koži postao bi nežan i blag poput leptira koji sleće na laticu.”
DETINJSTVO (1856-1874)
9
Tesla je najviše voleo da se valja u travi sa Mačkom. ”Samo smo se valjali... i valjali... opijeni zadovoljstvom.” U tom mirnom okruženju, mladi Niko upoznao je domaće životinje. ”Uzimao sam... bilo koju pod ruku i milovao je i mazio”, pisao je, ”[naročito] velikog blistavog petla, koji me je voleo.”20 U isto vreme, dečak je počeo da proučava letenje, temu koja ga je kasnije u životu nagnala da stvori mnoštvo inovativnih letelica. Ipak, njegov odnos prema pticama bio je veoma protivrečan: Moje detinjstvo... bilo bi srećno da nisam imao moćnog neprijatelja... našeg guska, čudovišnu, odvratnu zver, sa šijom poput nojeve, s krokodilskim ustima i parom lukavih očiju iz kojih su zračili inteligencija i razumevanje nalik ljudskim... Jednog letnjeg dana majka me je okupala i iznela na sunce da se ogrejem u Adamovoj odori. Kada je ušla u kuću, gusak me je ugledao i krenuo u juriš. Zver je znala kako će me najviše povrediti, te me je zgrabila za zatiljak, odakle je skoro izvukla ostatak pupčane vrpce. Majka, koja je na vreme izašla da spreči teže povrede, rekla mi je: ”Moraš znati da se ne možeš pomiriti sa guskom ili petlom kog si zadirkivao. Oni će s tobom ratovati dok su živi.”21 Tesla je imao okršaje i sa drugim životinjama: sa vukom iz okoline, koji se, srećom, okrenuo i pobegao od njega; sa porodičnom kravom, koju je Tesla jahao i jednom joj pao s leđa; sa velikim gavranima, koje je, kako je tvrdio, hvatao svojim rukama krijući se iza žbuna i iskačući poput mačke. Tesla je, takođe, voleo da pripoveda o dvema priprostim tetkama, koje su ga često posećivale. Jedna, tetka Veva, ”imala je dva izbačena zuba nalik slonovskim kljovama. Ona me je jako volela, te bi ih zarila u moj obraz dok me je ljubila. Ja bih vrisnuo od bola, ali ona je mislila da uživam, pa bi ih zabila još dublje. Ipak”, prisećao se Tesla, ”draža mi je bila od druge... pošto bi ona priljubila svoje usne uz moje i sisala ih i sisala dok ja, mahnito se boreći, ne bih uspeo da se oslobodim i dođem do daha.” Jednog dana kad su došle, a Tesla je još bio toliko mali da ga je majka držala u naručju, upitale su koja je od njih lepša. ”Pošto sam im pomno osmotrio lica, odgovorio sam ozbiljno, pokazujući na jednu od njih, ’Ova nije tako ružna kao ona/”22 Tesla je od oca nasledio smisao za humor. Ovaj je, na primer, jednom upozorio nekog razrokog radnika, koji je cepao drva pored sveštenika i njego-
10
ČAROBNJAK
vog sina: ”Zaboga... nemoj udarati u ono u šta gledaš, nego u ono što misliš da ćeš pogoditi.” Bilo je poznato da Teslin otac priča sam sa sobom, pa čak i vodi razgovore različitim bojama glasa. To je primećeno i kod pronalazača, posebno u starijim godinama.23 Milutin je, takođe, vežbao sinove da razvijaju pamćenje i intuiciju. Umeo je dugo da recituje stihove na nekoliko jezika, i često je u šali govorio da bi on, ako bi se neko od klasičnih dela zagubilo, mogao da ga povrati. ”Moj otac je... tečno govorio veliki broj jezika, a važio je i za dobrog matematičara. Čitao je sve što bi mu palo pod ruku i imao je veliku biblioteku, koja mi je dala mogućnost da steknem mnogo znanja u godinama dok sam boravio u domu.”24 Među knjigama u njegovoj biblioteci bilo je dela Getea i Šilera na nemačkom jeziku, enciklopedijskih dela D’Alambera na francuskom, kao i drugih klasika, verovatno na engleskom jeziku, iz osamnaestog i devetnaestog veka.25 Pronalazačeva živopisna autobiografija i dalje je osnovni izvor saznanja 0 njegovom detinjstvu. Dok Dane i roditelji zauzimaju istaknuto mesto u tom delu, Tesline sestre retko se pominju. On je devojčice zasigurno voleo redovno su se dopisivali do kraja njegovog života - ali, čini se da one nisu znatno uticale na njegovo odrastanje. Njegova majka, koja je neumorno radila i posedovala dar za pronalazaštvo, imala je najsnažniji uticaj na budućeg pronalazača. Dok je Milutin vodio parohiju i objavljivao članke, Đuka je upravljala poslugom i imanjem. Njen posao bilo je gajenje useva, a pored toga, šila je svu odeću i bavila se ručnim radom, čime se proslavila u čitavoj oblasti. Tesla 1 svoju sklonost ka pronalazaštvu pripisuje majci: ona je izumela veliki broj kućnih uređaja, među kojima su bućkalice za maslac, razboji i ”raznovrsna [kuhinjska] pomagala. [Majka] je poticala iz porodice u kojoj je bilo mnogo naraštaja istraživača.” Počinjala bi da radi pre svitanja, a ne bi prestajala do jedanaest sati noću.26 Godine 1863. porodicu Tesla zadesila je teška tragedija.27 ”Retko nadareni” Dane jahao je porodičnog konja, koji je bio ”arapske pasmine, a posedovao je, takoreći, ljudsku inteligenciju.” Moguće je da je konj bio veoma plašljiv. Prethodne zime, zbacio je sa sebe Milutina usred šume posle susreta s vukovima i odgalopirao kući, ostavivši ga u nesvesti. Konj je, međutim, bio dovoljno pametan da dovede grupu ljudi do mesta nezgode, te je tako otac spasen. Ta životinju, ”koju je volela i pazila čitava porodica”, zbacila je i Teslinog brata, ali Dane je podlegao povredama. Porodica se nikada nije sasvim oporavila od toga. ”Zbog [Danetove] prevremene smrti roditelji su ostali
DETINJSTVO (1856-1874)
11
neutešni... Sećanje na njegove uspehe doprinosilo je tome da svaki moj napor deluje bedno. Bilo šta hvale vredno što bih ja učinio samo bi još više nagonilo roditelje da pate zbog svog gubitka. Stoga sam odrastao uz veoma malo samopouzdanja.”28 Pogođen bratovom smrću i roditeljskim odbacivanjem, posebno majčinim, kao sedmogodišnjak pobegao je od kuće i skrio se u ”nepristupačnoj” planinskoj kapeli koja je ”posećivana samo jednom godišnje”. Kada je stigao na to mesto, počelo je da se smrkava. Mališan nije imao druge nego da provali unutra i provede noć ”kao u grobnici... Bilo je to užasno iskustvo.”29 Ubrzo posle tragedije Milutin je unapređen i data mu je parohija u kitnjastoj ”crkvi nalik glavici luka” u Gospiću.30 Porodica se preselila u u taj gradić, udaljen nekoliko kilometara, gde je otac počeo da predaje veronauku u mesnoj gimnaziji.31 Niko je bio stasao za školu, te je u to vreme počelo njegovo formalno obrazovanje. Međutim, veoma se teško prilagođavao gradskom životu, jer mu je nedostajalo imanje i idilični život koji je nekada vodio. ”Ta promena mesta za mene je bila velika nesreća. Srce mi se gotovo slomilo jer sam otišao od naših golubova, kokoši i ovaca, i veličanstvenog jata gusaka koje bi se uzdizale u nebo ujutru i vraćale sa polja pred zalazak sunca u bojnoj formaciji, toliko savršenoj da bi posramile i eskadrilu najboljih avijatičara današnjice.”32 Dečak se budio usred noći u košmaru zbog Danetove smrti, za koju tvrdi da ju je lično gledao, i zbog sahrane, tokom koje je kovčeg verovatno bio otvoren. ”Živa slika tog prizora izbila bi mi pred oči i ustrajala, uprkos mojim naporima da je odagnam... Da bih se odbranio od tih mučnih prizora, pokušavao sam da usredsredim svoj um na nešto drugo... neprekidno [prizivajući] nove slike... Pritiskale su me misli o bolu u životu i smrti i religiozni strah... pomešan sa sujeverjem i živeo sam u neprekidnom užasu od zlog duha, utvara i bauka i drugih đavolskih čudovišta iz tame.”33 U to vreme Tesla je počeo da doživljava ono što se danas naziva vantelesnim iskustvima, premda im sam nikada nije pridavao mistično ili paranormalno značenje. ”[S početka] nejasno... [video] bih... na svojim putovanjima... nova mesta, gradove i zemlje - tamo živeo, upoznavao ljude i sticao prijatelje... i, ma kako neverovatno bilo, činjenica je da su mi bili jednako dragi kao i oni iz stvarnog života, i ništa manje snažni svojom pojavom.”34 Tesla je imao toliko veliku moć fotografskog pamćenja da mu je katkada neka od sestara morala pomoći da razluči šta je privid a šta zbilja. Kao i Danetove, i njegove misli često je prekidalo mučno bleštanje svetlosti. Te psihoneurološke smetnje pojavljivale pripisuje su se do kraja njegovog života. S
12
ČAROBNJAK
pozitivne tačke gledišta, taj problem pripisivan je i njegovoj pronalazačkoj sklonosti. Mogao je da upotrebi sposobnost slikovitog dočaravanja da bi uobličio svoje raznovrsne tvorevine, pa da ih čak i pokrene i preobliči u svom umu, pre nego li ih stavi na papir i realizuje u stvarnosti. Dok je još bio u osnovnoj školi, Niko je dobio posao u mesnoj biblioteci u Gospiću da razvrstava knjige. No, bilo mu je zabranjeno da čita noću zbog bojazni da mu se oči previše ne naprežu pri slabom svetlu, a Milutin je ”dobijao napade besa” pokušavajući da ga spreči.35 Nezastrašen, Niko bi ukrao nekoliko sveća iz kuće, zatvorio proreze na vratima sobe i nastavio da čita tokom noći. Knjiga koja je, kako tvrdi, izmenila njegov život, bila je Abafiy pripovetka, u srpskom prevodu, o sinu Abe, mađarskog pisca Jožike. ”Do osme godine bio sam slab i neodlučan... To delo na neki način je probudilo moju uspavanu snagu volje i počeo sam da vežbam samokontrolu. S početka, odluke su mi kopnele poput snega u aprilu, ali ubrzo sam savladao slabost i osetio zadovoljstvo koje nikada ranije nisam poznavao - zbog toga što sam činio ono što sam naumio.”36 Tako je on, kao dvanaestogodišnjak, uspešno eksperimentisao sa samoodricanjem i samokontrolom, tvoreći paradoksalan obrazac koji će se ponavljati tokom čitavog njegovog života. Istovremeno, Tesla je počeo da ispoljava osobene oblike ponašanja, verovatno zbog stresa usled bratovljeve smrti, napetog odnosa sa roditeljima i sputavanja seksualne žudnje.37 U to vreme je bio oboleo, a tvrdio je da mu je duh preobratila i izlečila ga poveća doza dela Marka Tvena. ”Dvadeset pet godina kasnije, kada sam upoznao gospodina Klemensa i kada smo se sprijateljili... pričao sam mu o tom iskustvu i zaprepastio sam se kad sam video kako se veliki humorista rasplakao. 38 Tokom tog perioda stekao sam mnoge neobične... navike... Žestoko su me odbijale minđuše kod žena, ali drugi delovi nakita, poput narukvica, dopadali su mi se... Pogled na biser gotovo bi me bacio u vatru, ali opčinjavao me je sjaj... predmeta oštrih ivica... Ne bih dotakao kosu drugih ljudi, osim, možda, pred revolverskom cevi. Dobijao sam groznicu ako bih pogledao u breskvu... Čak ni danas [u šezdeset prvoj godini] nisam neosetljiv na neke od tih mučnih nagona.”39 Momčić se, ipak, poduhvatao i uobičajenih dečačkih pustolovina, među kojima je bilo i nekoliko slučajeva kada je jedva preživeo: jednom prilikom ”tako što je na glavu upao u veliki kotao vrelog mleka, tek pomuzenog u porodičnom stadu”;40 drugi put, kada se gotovo udavio pošto je plivao ispod splava; a treći, kada ga je skoro odneo vodopad na obližnjoj brani. To su bili veoma neprijatni doživljaji, ali, prema pronalazačevim rečima, ne toliko strašni
DETINJSTVO (1856-1874)
13
kao sledeći: ”U varoši je živela jedna veoma bogata žena, koja je u crkvu dolazila sa pratiocima, bogato nakićena, vukući za sobom dugi šlep. Jedne nedelje, upravo sam bio završio zvonjavu u zvoniku i pojurio niz stepenice kojima je ta velika dama gordo silazila. Skočio sam na njen plašt [i] pocepao ga. Rasrđen, otac me je blago ošamario, što je bila jedina telesna kazna koju sam od njega dobio, ali koju, takoreći, osećam i dan danas.”41 Niko je bio izopšten, a sam je izbegavao kontakte sa ljudima. Srećom, uspeo je da se iskupi svojim pronalazačkim umom. Jednog dana, lokalni vatrogasci izneli su novu opremu za gašenje požara i zapalili su vatru da bi je prikazali. Na sramotu prisutnih činovnika, crevo, koje je crplo vodu iz obližnje reke, nije radilo. Tesla je intuitivno uvideo da je usisna cev sigurno začepljena. Strgavši svoje nedeljno odelo, zaronio je u vodu, oslobodio cev i postao junak dana. To ga je čak snažno podstaklo da nastavi da se zanima za pronalazaštvo. Istovremeno, taj čin simboliše novi način na koji je dečak sticao ljubav i divljenje ne samo kod roditelja već i u društvu. Od desete do četrnaeste godine Niko je pohađao Realnu gimnaziju. (Moguće je da su i njegov otac i stric tamo predavali.) Bila je to relativno nova ustanova, sa veoma dobrom nastavom fizike. ”Zanimao sam se za elektricitet gotovo od početka svog obrazovanja,” pisao je. ”Čitao sam sve što bi mi palo pod ruku iz te oblasti... [i] vršio eksperimente sa baterijama i indukcionim kablovima.”42 Tesla je, takođe, počeo da eksperimentiše sa vodenim turbinama i motorima koji su koristili energiju poteklu od razlike u vazdušnom pritisku. Njegov cilj, premda nedostižan usled pogrešnog rezonovanja, bio je perpetuum mobile, koji bi funkcionisao održavanjem stalnog vakuuma, a kao pogon bi koristio, poput vetrenjače, snagu nadolazećeg vazduha. To kretanje, nadao se, neprekidno će okretati generator. Pošto je video crtež ili fotografiju Nijagarinih vodopada, Tesla je rekao svom stricu Josipu da će on jednoga dana postaviti ogroman točak ispod vodopada i upotrebiti njegovu pogonsku snagu. Nadahnuće je najverovatnije dobio i prilikom posete veličanstvenim slapovima na Plitvičkim jezerima, jer ga je od njih delilo jednodnevno putovanje. Sa četrnaest godina, 1870, Niko se iz Gospića preselio u Karlovac, mesto na močvari jedne pritoke Save u blizini Zagreba, gde je prvi put video lokomotivu, da bi krenuo u Višu realnu gimnaziju. Mladić je živeo sa svojom tetkom Stankom, očevom sestrom, i njenim mužem, pukovnikom Brankovićem, ”prekaljenom junačinom.”43
14
ČAROBNJAK
Dok je živeo ”u Karlovcu, često je posećivao svoju rođaku, Milicu Zorić, na porodičnom imanju u Tominom Gaju... [Za Nika], koji je tamo često odlazio na odmor... bilo je to svojevrsno svetilište...”44 U Karlovcu je učio jezike i matematiku. Na njega je najveći uticaj imao profesor Martin Sekulić, nastavnik fizike, koji je ”demonstrirao principe sopstvenim izumom. [Bila je to]... staklena kugla obavijena metalnom folijom, koja bi se brzo vrtela kada bi se priključila na elektrostatičku mašinu. Ne mogu da prenesem silinu osećanja koje me je preplavilo kada sam posmatrao izvođenje tih tajanstvenih pojava. Svaki utisak stvarao je hiljadu odjeka u mom umu.”45 Vredno radeći, Tesla je sažeo četiri godine škole u tri i počeo da smišlja plan kako da ocu predoči svoju problematičnu odluku da se ne posveti svešteničkom pozivu, nego da studira tehniku. ”Ne volim ja ljude, nego čovečanstvo”, pokušao je da kaže ocu. Tokom poslednje godine u Karlovcu, dan pošto je istraživao obližnju močvaru, razboleo se, prema sopstvenim rečima, od malarije. Moguće je da se njegovo teško stanje pogoršalo zbog neodgovarajuće ishrane. ”[Tetka] me je hranila kao kanarinca... Kada bi pukovnik stavio pred mene nešto konkretno na tanjir, ona bi to zgrabila i uzbuđeno mu rekla: ’Pazi, Niko je veoma nežnog zdravlja.’ Ja sam imao ogroman apetit i mučio sam se poput Tantala. Ali živeo sam u prefinjenoj atmosferi, okružen umetničkim duhom, što je bilo veoma neuobičajeno za to vreme i te uslove.”46 Kada je maturirao, Tesla je dobio poruku od oca da treba da ode u lov, jer je u gradu vladala epidemija. Ulice su bile zatrpane leševima, a vazduh prepun dima, jer su ljudi pogrešno verovali da se kolera prenosi vazduhom, a ne pijaćom vodom. Delimično zbog slabosti od prethodne bolesti, Tesla je brzo oboleo. Vezan za postelju devet meseci, jedva se spasao smrti. ”Tokom jedne krize, za koju se verovalo da je poslednja, otac je uleteo u sobu... ’Možda bih ozdravio,’ rekao sam, ’ako bi me pustio da studiram tehniku.’ Tći ćeš u najbolju tehničku školu na svetu,’ odgovorio je ozbiljno, i znao sam da tako i misli.”47 Porodica Tesla odlučila se za Politehničku školu u Gracu, u Austriji, udaljenu oko dvesta sedamdeset kilometara na sever. Najpre bi, međutim, mladić morao da služi vojsku tri godine. Kako je upravo počeo veliki rat s Turcima, Milutin je savetovao sinu da spakuje stvari i ode u brda da bi izbegao regrutaciju. Tamo bi mogao da se prikrije, a istovremeno i oporavi. ”Najveći deo tog perioda lutao sam brdima, natovaren lovačkom opremom i svežnjem knjiga, a ta veza sa prirodom osnažila mi je telo, kao i duh... ali [moje] poznavanje principa bilo je veoma ograničeno.”48
DETINJSTVO (1856-1874)
15
Među naivnim izumima iz tog vremena bili su ”podvodna cev... kroz koju bi se prenosila pisma i paketi ispod mora... [i] prsten oko ekvatora za prevoz ljudi s jednog kraja zemaljske kugle na drugi.49 No, jednog dana, dok se igrao sa grudvama snega na planini, Tesla je otkrio skrivene pokretačke mehanizme, koji mogu osloboditi veliku količinu energije. ”Kada bi se stekli odgovarajući uslovi, grudva bi se kotrljala dok se ne uveća, a zatim se širila sakupljajući oko sebe sneg kao ogromni tepih, a onda se iznenada pretvarala u lavinu... sasvim brišući sa obronka planine sneg, drveće, zemlju i sve što je mogla sa sobom da ponese.”50 Ipak, dodir s ratom nije se mogao izbeći, i mladić je katkada slučajno nailazio na posledice ratnog pustošenja. Dvadeset pet godina kasnije, prisećao se: ”Viđao sam ljude obešene, na smrt prebijene, nabijene na kolac i odsečenih glava, a decu nataknutu na bajonete kao prepelice na ražnju kod Delmonika.”51 Srećom, Tesla nije bio zarobljen, te se 1875. vratio u Gospić. Sa stipendijom koju je dobio od Karlovačkog vojnog okruga, narednog semestra započeo je školovanje u Austriji.
3______________ Studentski dani (1875-1882)
Bile su mi potrebne godine razmišljanja da postignem neke rezultate, za koje su mnogi verovali da su nedostižni, a na koje danas mnogi polažu pravo. Njihov broj naglo se povećava, poput broja pukovnika na Jugu posle rata. NIKOLA TESLA1
to dvadeset kilometara od Beča, u glavnom gradu pokrajine Štajerske, Gracu, nalazila se Politehnička škola. Milutin je tu školu odabrao zato što je bila najnaprednija u regionu. Tu je nekoliko godina ranije predavao fizičar i filozof Ernst Mah, kao i psihofiziolog Gustav Teodor Fehner. Pošto je planirao da postane profesor, Tesla je pohađao kurseve iz aritmetike i geometrije kod profesora Rognera, predavača poznatog po svojoj teatralnosti; teorijsku i eksperimentalnu fiziku slušao je kod pedantnog nemačkog profesora Pešla; a integralni račun kod profesora Alea. Ale je bio ”najbriljantniji predavač kog sam ikada slušao. On je pokazao posebno interesovanje za moj napredak i često je ostajao sat ili dva duže u učionici da mi zada da rešavam probleme, čime sam ja bio oduševljen.”2 Od ostalih kurseva, pohađao je analitičku hemiju, mineralogiju, mašinstvo, botaniku, teoriju talasa, optiku, ffancuski i engleski.3 Da bi uštedeo novac, sobu je delio sa Kostom Kulišićem, kog je upoznao u Studentskom udruženju u Srbiji. Kulišić će kasnije postati profesor filozofije u Beogradu.4 Tesla se poduhvatio posla sa velikim žarom. Učio je preko dvadeset sati dnevno i promenio je usmerenje opredelivši se za tehniku. Proširio je program studija uzevši druge jezike - govorio ih je desetak - i proučavanje dela
S
STUDENTSKI DANI (1875-1882)
17
pisaca poput Dekarta, Getea, Spensera i Šekspira, od kojih je mnoge znao napamet. ”Imao sam pravu maniju da dovršim šta god započnem,” prisećao se, dok je razmišljao o sledećem zadatku koji je sam sebi postavio. Sabrana Volterova dela sadržala su ”stotinu velikih tomova štampanih sitnim slogom, koje je taj monstrum napisao pijući sedamdeset dve šolje crne kafe dnevno.” 5 Taj zadatak izlečio ga je od opsesije, ali nije suzbio obrazac neumoljivog samoodricanja i odlučnosti. Pošto su ga profesori hvalili, drugi studenti postali su ljubomorni, ali to u prvo vreme Tesli nije smetalo. Vrativši se kući narednog leta, pošto je sve ispite prve godine položio sa ocenom A+,6 mladi učenjak očekivao je roditeljske pohvale. Namesto toga, otac je pokušao da ga ubedi da ostane u Gospiću. Bez Nikolinog znanja, profesori su pisali Milutinu, upozoravajući ga na to da bi mladić mogao da naruši zdravlje opsesivno dugim i napornim učenjem. Između oca i sina nastao je razdor, možda delimično i zato što je ukinut Karlovački vojni okrug, te stipendija više nije mogla da se dobije. Zbog podsmeha drugih studenata, koji su mu zamerali to što ima monaške radne navike i druži se s nastavnicima, Tesla je krenuo da se kocka. ”Počeo je da ostaje do kasno u noć u Botaničkoj bašti, omiljenom kafeu među studentima, i igrao karte, bilijar i šah, privlačeći masu ljudi koji su posmatrali njegovu veštu igru.”7 Teslin otac je ”vodio uzoran život i nije nalazio opravdanje za besmisleno razbacivanje vremena i novca...” ”Mogu prestati kad god to poželim,” rekao je ocu, ”no, da li je vredno da napustim nešto što bih kupio rajskim užicima?”8 Tokom druge godine, za časove fizike profesora Pešla iz Pariza je stigao Gramov dinamo jednosmerne struje. Uz njega je išao uobičajeni komutator, uređaj koji je prenosio struju iz generatora u motor. Strujaje u svom prirodnom stanju naizmenična. To znači da se pravac njenog toka menja velikom brzinom. To se može uporediti sa rekom koja teče nizvodnoy pa uzvodno, onda opet nizvodno, i tako mnogo puta u sekundi? Svakako se uviđa teškoća da se iskoristi pogonska snaga takve reke, recimo, kod vodeničnog točka, jer bi i on neprekidno menjao smer kretanja. Komutator se sastoji od niza žičanih četkica čija je uloga da prenesu struju samo u jednom smeru, to jest, da je pretvore u jednosmernu struju. To je jedan masivan uređaj koji mnogo varniči. Kada je profesor Pešl prikazao tu savremenu opremu, Tesla je intuitivno zaključio da komutator nije neophodan kao i da bi se i naizmenična struja mogla nesmetano koristiti. Glasno je izrazio svoje mišljenje, koje je u to vreme zvučalo sasvim fantastično. Pešl je posvetio ostatak predavanja detaljnom objašnjenju zbog čega je taj cilj neostvariv. Da bi to dokazao, osramotio je svog
18
ČAROBNJAK
studenta isključivši ”suvišni” komutator, i sa odglumljenim iznenađenjem primetio da generator više ne radi.10 ”Gospodin Tesla može postići mnogo toga, ali ovo ne može. Njegova namera naprosto je ideja za perpetuum mobile.” 11 Tesla će naredne četiri godine provesti opsednut time kako da dokaže da profesor nije u pravu. Još jedan izum na kom je Tesla radio u isto vreme, ali pod mentorstvom profesora Alea, bila je mehanička letelica. Kao dete, Tesla je od dede čuo da je Napoleon koristio balone s toplim vazduhom za posmatranje neprijateljskog kretanja i za bombardovanje. Pored toga je, nesumnjivo, u školi učio o principima na kojima je ta naprava funkcionisala, a verovatno je takve futurističke tvorevine video na austrijskom nebu kada je otišao na univerzitet. Do treće godine školovanja Tesla je zapao u teškoće. Pošto je po znanju prevazišao svoje školske drugove, osetio je dosadu i osujećenje zbog toga što nije mogao da nađe rešenje za problem naizmenične struje. Počeo je još više da se kocka, ponekad dvadeset četiri sata bez prekida. Premda je Tesla obično vraćao svoj dobitak onima koji su izgubili mnogo novca, suprotno se nije dešavalo, te je u jednom semestru izgubio sve, uključujući i novac za školarinu. Otac je kipteo od besa, ali je majka došla sa ”svežnjem novčanica” i rekla: ”Idi i uživaj. Što pre izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da ćeš ovo prevazići.”12 Smeli mladić povratio je sve pređašnje gubitke i vratio razliku porodici. ”Savladao sam svoju strast tada i tamo”, pisao je, ”i iščupao je iz srca tako da ne ostane ni traga žudnji. Od tada sam sasvim ravnodušan prema ma kom obliku kockanja kao prema čačkanju zuba.”13 Ta izjava je, čini se, preterana, pošto se Tesla prilično slobodno kockao sa svojom budućnošću, a poznato je i to da je igrao bilijar kad je došao u Ameriku. Jedan Edisonov nameštenik prisećao se: ”Igrao je predivno. Nije postizao mnogo bodova, ali njegovi meki udarci pokazivali su veštinu ravnu profesionalcu u tom sportu.” 14 Priča se, takođe, da je godinama kasnije, početkom poslednje decenije devetnaestog veka, Tesla nasamario nekoliko bogatih pripadnika otmenih krugova glumeći da nije vičan u bilijaru.15 Došao je ispitni rok, a Tesla je bio nespreman. Molio je za odlaganje, ali je odbijen. Nikada nije diplomirao na austrijskoj Politehničkoj školi i nije dobio ocene za poslednji semestar. Najverovatnije je bio izbačen, delom zbog kocke, a moguće i zbog ”ženskarenja”.16 Prema kazivanju njegovog sustanara, Tesline ”rođake, koje su mu nekada slale novac, zbog toga su obustavile svoju pomoć.” U strahu da će roditelji to otkriti, Tesla je nestao bez reči. ”Prijatelji su ga svuda tražili i zaključili da se utopio u reci.”
STUDENTSKI DANI (1875-1882)
19
Pošto se krišom spakovao, Tesla je krenuo na jug, prešao granicu, ušao u Sloveniju i tu stigao u Maribor krajem proleća 1878. u potrazi za poslom. Igrao je karte sa meštanima na ulici, što je i danas uobičajeno, i ubrzo dobio nameštenje kod jednog inženjera, ”sa zaradom od 60 srebrnjaka mesečno”,17 ali taj posao bio je kratkog veka. Tesla je nastavio da putuje; prošao je Zagreb i došao u jedno malo primorsko mesto. Nije hteo da ide kući jer nije smeo da se suoči sa roditeljima. Ipak, za to vreme nastavio je da traži rešenje za problem uklanjanja komutatora iz generatora naizmenične struje. Njegov rođak doktor Nikola Pribić, priseća se priče koju je čuo kao dečak u Jugoslaviji početkom dvadesetih godina dvadesetog veka: ”Majka nam je pričala... da je uvek voleo da se osami [kad bi nam došao u posetu]. Ujutru je odlazio u šumu da meditira. Premeravao je udaljenost od jednog drveta do drugog, beležio i eksperimentisao [povezujući ih žicom i puštajući struju između njih]. Seljaci koji su prolazili bivali su zapanjeni tako ekscentričnom osobom... Dolazili bi i govorili: Tzvinite, vaš [rođak] je, čini se, lud.’”18 Pošto je naposletku, posle razgovora sa Kulišićem, koji je video Teslu u Mariboru, ustanovio gde mu je sin, Milutin je otputovao na sever da porazgovara s njim o njegovim problemima vezanim za školovanje. Tesla je odbio da se vrati u Grac, te je Milutin ponudio rešenje, da mu sin od početka krene na neki drugi univerzitet. Vratili su se u Gospić. Pošto je ponovo primljen u okrilje porodice, Tesla je počeo da odlazi u crkvu na očeve propovedi. Tu je upoznao Anu. Ona je bila ”visoka i prelepa, divnih očiju punih razumevanja.” Prvi i jedini put u životu, Tesla će reći: ”Zaljubio sam se.” Uživajući u njenom društvu, Nikola je Anu vodio u šetnje kraj reke ili u Smiljan, gde bi razgovarali o budućnosti. On je želeo da postane elektroinženjer; ona je želela porodicu.19 Naredne godine Milutin je preminuo, a nekoliko meseci kasnije, 1880, Tesla je otišao u Bohemiju (današnja Češka) da ”ispuni očevu želju i nastavi školovanje.” Obećao je da će pisati Ani, ali njihovoj ljubavi nije bilo suđeno, jer se ona ubrzo udala. Tesla se u letnjem semestru upisao na fakultet Karl Ferdinand Univerziteta u Pragu, jedne od najnaprednijih institucija u Evropi. Prema rečima Ernsta Maha, koji je deset godina ranije prešao iz Graca na taj univerzitet i postao rektor, Prag je bio grad ”s mnoštvom darovitih ljudi”, u kom su ulični natpisi često bili ispisani na pet ili šest stranih jezika. Premda je grad bio prepun velelepnih građevina, sanitarni uslovi bili su veoma loši. Da bi se zaštitili od trbušnog tifusa, ljudi su morali da prokuvavaju vodu ili da je donose sa izvora na severu.20
20
ČAROBNJAK
Samo dve godine posle Teslinog boravka, psiholog sa Harvarda, Vilijam Džejms, dolazio je u taj grad, da bi se sastao sa Mahom i njegovim glavnim suparnikom, Karlom Štumpfom, ”redovnim profesorom filozofije”. Štumpf je bio student nekadašnjeg kontroverznog sveštenika Franca Brentanoa (koji je uticao na još jednog svog učenika, Sigmunda Frojda), a bio je i Teslin profesor filozofije. Među drugim kursevima koje je Tesla pohađao bili su analitička geometrija kod Hajnriha Duregea, eksperimentalna fizika kod Karela Domalipa - obojica su bili redovni profesori - i viša matematika kod Antona Puhte, koji je bio gostujuči profesor sa Nemačkog tehničkog univerziteta, takođe u Pragu.21 Kod Štumpfa, Tesla je proučavao škotskog filozofa Dejvida Hjuma. Odrastao kao čudo od deteta za muziku, jetki Štumpf oštrog nosa 22 bio je u sukobu sa mnogim vodečim psihofizičarima, među kojima je bio i čuveni Vilhelm Vunt, kao i Mah, ali je istovremeno uticao na oblikovanje načina razmišljanja brojnih istaknutih studenata, poput fenomenologa Edmunda Huserla i psihologa geštalta Volfganga Kolera.23 Kao vatreni sledbenik Hjumovog ”radikalnog skepticizma”, Štumpf se zalagao za pojam ”tabule raze”. Zasnivajući svoj način razmišljanja na Aristotelu i Džonu Loku, koji su odbacili pojam urođenih ideja, Štumpf je tvrdio da je ljudski um na rođenju u stanju praznine, ”tabula raza”, na koju se utiskuju svi ”primarni kvaliteti predmeta”, to jpst, istinsko znanje o svetu. Putem čula, učio je Tesla, mozak mehanički beleži podatke koje prima. Um, prema Hjumu, nije ništa drugo do jednostavni skup uzročno-posledičnih osećaja. Ono što nazivamo idejama jesu sekundarni utisci koji se izvode iz tih primarnih osećaja. Volju, pa ”čak i um, Hjum je sveo na utiske i sećanje na njih.”24 U to vreme, Tesla je proučavao i teorije Dekarta, koji je živa bića, uključujući i ljude, posmatrao naprosto kao ”automate, nesposobne za dela drugačija od onih koja čine mašine.”25 Takav način razmišljanja dominirao je Teslinim pogledom na svet i, što je ironično, poslužiće kao obrazac za mehanicističku paradigmu koja će dovesti pronalazača do njegovih najoriginalnijih tvorevina, premda sama zamisao o originalnom otkriću, čini se, stoji u suprotnosti sa tom aristotelovskom premisom. Prema Tesli i takvom gledištu, sva otkrića izvedena su iz spoljnog sveta. Iako Tesla ne govori izričito o Štumpfovom protivniku, iz današnje perspektive čini se da ga Štumpfovo negodovanje nije sprečilo da proučava Mahove eksperimente na polju mehanike talasa. Rođen u Moravskoj (današnja Češka) 1838, Mah je diplomirao na Univerzitetu u Beču 1860. Do 1864. postao
STUDENTSKI DANI (1875-1882)
21
je redovni profesor u Gracu, a do 1867. šef katedre za eksperimentalnu fiziku u Pragu, objavivši četiri knjige i šezdeset dva članka. Pod uticajem istraživanja u oblasti psihofizike Fehnera u Gracu i Ludviga fon Helmholca u Berlinu, Mah je proučavao kako funkcioniše ljudsko oko, u saradnji sa kolegom iz Praga, ”čuvenim psihologom i filozofom”, Janom Purkinjeom. Oko, kao i uho, prima informacije iz spoljnog sveta, analizira ih i prenosi električnim impulsima kroz nerve, do odgovarajućih centara za obradu podataka u mozgu. Tim tradicionalnim vidom istraživanja bavili su se i drugi poznati naučnici, među kojima i Isak Njutn, Johan Volfgang fon Gete i Herbert Spenser, svi Teslini uzori. U svojoj laboratoriji Mah je konstruisao ”čuveni instrument poznat pod imenom talasna mašina. Taj uređaj mogao je da stvara progresivne [i stojeće] longitudinalne [i] transverzalne talase...” Mah je tim zvučnim talasima mogao da pokaže veliki broj mehaničkih uticaja i ”demonstrira analogiju između akustičkih i elektromagnetnih pojava”. Tim putem mogla se prikazati i ”mehanička teorija etra”.26 Proučavajući kretanje zvučnih talasa u vezi sa mehaničkim, električnim i optičkim pojavama, Mah je otkrio da se karakter vazdušnog strujanja iznad jednog tela dramatično menja kada ono dostigne brzinu zvuka. Vrednost tog praga nazvana je mah 1. Mah je pisao i o strukturi etra i pretpostavljao da je ona suštinski povezana sa silom gravitacije između svih tela u kosmosu. Očigledno nadahnut budističkim spisima, što se nesumnjivo pretvaralo u ezoterične rasprave među studentima, Mah je pretpostavljao da nijedan događaj u kosmosu nije odvojen ni od kog drugog. ”Inercija sistema svodi se na fimkcionalni odnos između tog sistema i ostatka kosmosa.”27 Takvo gledište prošireno je i na odnos između mentalnih događaja i spoljnih uticaja. Poput Štumpfa, Mah je verovao da svaki mentalni događaj mora imati odgovarajuću fizičku aktivnost.28 Pošto Mahovi spisi imaju toliko dodira s Teslinim kasnijim istraživanjima i filozofskim načelima, to što on ne pominje Maha u svojim objavljenim tekstovima deluje veoma neobično. Dok Tesla nije otišao sa univerziteta krajem semestra, načinio je značajne korake, kako teorijske tako i praktične, u rešavanju problema naizmenične struje. ”U tom gradu”, govorio je Tesla, ”postigao sam odlučujući uspeh, koji se sastojao od odvajanja komutatora od mašine i proučavanja te pojave sa novog gledišta.”29 Posle očeve smrti, morao je sam da zarađuje za život. Počeo je da predaje kao asistent, ali u tome nije uživao. Stric Pajo predložio mu je da se preseli
22
ČAROBNJAK
u Mađarsku, gde bi mogao da dobije posao uz pomoć njegovog prijatelja iz vojske, Ferenca Puškaša, koji je vodio novu ”američku” telefonsku centralu sa bratom Tivadarom.30 Januara 1881. Tesla je otišao u Budimpeštu, ali, na svoj užas, ustanovio je da posao još nije započet. Braća Puškaš bila su veoma zauzeta obavezama, pošto su vodila firme u Sankt Peterburgu, nadgledala eksponat električne sijalice Tomasa Edisona na Svetskoj izložbi u Parizu i održavala svetlosni sistem u zgradi opere u istom gradu.31 Bez novca i posla, Tesla se obratio Tehničkom odeljenju Centralne telegrafske službe pri mađarskoj vladi i rečitošću obezbedio sebi posao tehničkog crtača i dizajnera. Iako je zarađivao samo za osnovne potrebe, sav novac koji bi mu pretekao davao je za kupovinu opreme da nastavi eksperimente. Antal Sigeti, Teslin drug iz škole i inženjer iz Mađarske, ”s telom Apolona... [i] velikom glavom sa kvrgom na strani... [koja] mu je davala zastrašujući izgled,”32 postao je Teslin prisan prijatelj. Mnoge noći, kada mladi naučnik nije bio zaokupljen svojim istraživanjima, dvojica prijatelja sastajala su se u obližnjim kafeima, gde su raspravljala o dnevnim događajima ili se nadmetala u prijateljskim igrama, na primer, ko može da popije više mleka. Tesla tvrdi da je jednom takvom prilikom savladan posle trideset osme flaše!33 Zbog oskudice i opšte nesposobnosti da se izdržava, Tesla je imao samo jedno odelo, koje se pohabalo od upotrebe. U vreme neke verske proslave, Sigeti je upitao Teslu šta će obući. Zatečen, mladi pronalazač je došao na pametnu ideju da odelo izvrne, te-da se pojavi u, naizgled, novom odelu. Celu noć proveo je šijući i peglajući. No, kada čovek krene od pogrešne premise, nikakvo krpljenje ne može da reši problem. Odelo je izgledalo smešno, tako da je Tesla ostao kod kuće.34 Nekoliko meseci kasnije otvorena je američka telefonska centrala u Budimpešti, a Tesla i Sigeti odmah su dobili posao. Novo preduzeće omogućilo je mladim inženjerima da iz prve ruke nauče kako funkcionišu najmoderniji izumi tog vremena. Bio je to i prvi put da se Tesla susreo sa radom Tomasa Edisona, ”Napoleona pronalazaštva”, čija su poboljšanja Belovog telefona omogućila revoluciju u oblasti komunikacija. Tesla se peo na stubove i popravljao uređaje. Na zemlji je radio kao mehaničar i matematičar. Tu je proučavao principe indukcije, prema kojima masa sa električnim ili elektromagnetskim nabojem može da preda odgovarajući naboj, silu ili magnetizam drugoj masi, bez fizičkog kontakta. Proučavao je i veliki broj Edisonovih pronalazaka, poput multipleks telegrafa, pomoću kog su poruke napisane Morzeovim pismom mogle da se prenose u dva smera istovremeno, kao i njegov novi mikrofon sa indukcionim ugljeničnim diskom, ravan, lako odvojiv
STUDENTSKI DANI (1875-1882)
23
kružni uređaj, koji i danas postoji u svakoj telefonskoj slušalici. Kako mu je to bilo u prirodi, Tesla je rastavljao različite uređaje i nalazio načine da ih usavrši. Kada je ugljeničnom disku dao kupast oblik, napravio je pojačalo, koje je ponavljalo i pojačavalo signale. Izumeo je i preteču zvučnika, ali se nikada nije potrudio da ga patentira. Osim prijateljskih susreta sa Sigetijem, Tesla je svaki slobodan trenutak provodio vraćajuči se problemu otklanjanja komutatora u motorima jednosmerne struje i korišćenja naizmenične struje bez masivnog posrednika. Premda je delovalo da je nadomak rešenju, odgovor se nije pokazivao. Stotine časova proveo je konstruišući i prepravljajući opremu, i raspravljajući o svojim idejama sa prijateljem.35 Detaljno je preispitivao svoje proračune i proučavao tuđe radove. Kasnije je napisao: ”Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života ili smrti. Znao sam da ću umreti ako ne uspem.”36 U mahnitoj težnji da postigne taj cilj, prestao je da spava i da se uopšte odmara, naprežući svako tkivo svog bića da jednom zasvagda dokaže da je on bio u pravu, a da profesor Pešl i ostatak sveta nisu. Telo i mozak naposletku su mu otkazali, te je doživeo težak nervni slom, i bolest koja ”se ne može ni zamisliti”. Tvrdio je da mu je srce otkucavalo 250 puta u minutu, telo mu se grčilo i neprekidno treslo. 37 ”Čuo sam otkucavanje ručnog časovnika... udaljenog tri sobe. Muva koja bi sletela na sto... izazvala bi zvuk tupog udarca u mom uhu. Kočija koja je daleko prolazila... protresla bi mi čitavo telo... Krevet sam morao da postavim na gumene jastučiće da bih mogao imalo da se odmorim... Sunčevi zraci, koji su povremeno ulazili, proizvodili su tako snažne eksplozije u mom mozgu da sam mislio da ću izgubiti svest... U mraku sam imao izoštrena čula poput slepog miša i mogao sam da osetim prisustvo predmeta... neobičnim, jezivim osećajem na čelu.” Jedan uvaženi lekar ”proglasio je [njegovu] bolest jedinstvenom i neizlečivom”. Iako se Tesla očajnički borio za život, nije se očekivalo da će se oporaviti.38 Tesla svoj oporavak pripisuje ”snažnoj želji da živi i vrati se radu”, kao i sportskom duhu Sigetija, koji ga je naterao da izađe i poduhvati se zdravih vežbi. Mistici smatraju da je uzrok tog događaja bila pobuđenost hipofize, zbog čega je Tesla dosegao viša, mistična stanja svesti.39 Šetajući parkom sa Sigetijem pri zalasku sunca, Tesli se najednom prikazalo rešenje problema, dok je recitovao ”veličanstveni odlomak” Geteovog Fausta. Danjepri kraju; ono, sve dalje sja hita da drugi oživljava svet O, što me krila ne dignu s tla,
24
ČAROBNJAK
pa za njim, večno, da upravljam svoj let! Divnog li sna dok ono dole kreće! Ah, kuda lete krila bestelesna telesna krila vinuti se neće!*
”Dok sam izgovarao te nadahnjujuće reči,” izjavio je Tesla, ”[najednom] mi se otkrila istina. Štapom sam na pesku nacrtao dijagrame, koje sam šest godina kasnije prikazao pred Američkim institutom elektroinženjera... Ni Pigmalion, kada je video svoju skulpturu kako je oživela, nije mogao biti više ganut. Hiljadu tajni prirode do kojih sam možda slučajno došao dao bih za tu jednu, za koju sam se borio bez ikakve šanse za uspeh i po cenu svoga života.”40 Tesla je naglašavao da se ta zamisao zasnivala na novim principima, a ne na doradama prethodnih dostignuća. Ta mašina na naizmeničnu struju nazvana je obrtno magnetno polje. Ukratko, Tesla je za prenos električne energije upotrebio dva kola, umesto uobičajenog jednog, te je stvarao dve struje s faznom razlikom od devedeset stepeni. Krajnji ishod bio je da je magnet koji je primao struju (ili armaturu motora) putem indukcije, rotirao u prostoru i time neprekidno privlačio stabilan talas elektrona, bez obzira na to da li je naboj bio pozitivan ili negativan. Tesla je razradio taj mehanizam da bi objasnio njegov učinak.41 Šematski prikaz obrtnog magnetnog polja
Tesla je ovaj (ili veoma sličan) dijagram prvi put prikazao 1888. godine na predavanju koje je održao pred Američkim udruženjem elektroinženjera. Svaki kvadrat predstavlja istu armaturu na različitim tačkama tokom obrtanja. Postoje dva kola ili struje, postavljene dijagonalno jedna u odnosu na drugu, i u faznom razmaku od 90 stepeni kako u prostoru tako i u vremenu. Tako, na primer, u prvoj poziciji, armatura je okrenuta ka severnom polu (kola koje je u pravcu sever/jug, a koje se proteže od donje leve do gornje * J. V. Gete: Faust, I deo, ”Pred gradskom kapijom”, u prevodu B. Živojinovića.
STUDENTSKI DANI (1875-1882)
25
desne pozicije). Drugo kolo (koje se proteže od donje leve do gornje desne pozicije), nalazi se u poziciji izmene, tako da nijedan pol nema naboja. Pogledamo li kvadrat desno od njega (koji se dešava delić sekunde kasnije dok struje alterniraju), primećujemo da struja počinje da ulazi u drugo kolo (to jest, ide od donjeg levog do gornjeg desnog kraja). U tom trenutku u drugom kolu naboj takođe počinje da se obrće, ali i dalje ima isti polaritet. Pošto postoje dva severna pola aktivna u ovom deliću sekunde, armatura rotira da bi došla između njih. U trećem kvadratu, kolo koje se proteže od donjeg desnog do gornjeg levog kraja biva neutralizovano dok se priprema da promeni polaritet, a kolo od donjeg levog do gornjeg desnog kraja zadržava polaritet koji je upravo dobilo. Stoga armatura nastavlja da se kreće ka najsevernijoj poziciji, i tako dalje.42 ”Za manje od dva meseca”, pisao je Tesla, ”razvio sam, praktično, sve tipove motora i modifikacije sistema koji se danas povezuju sa mojim imenom... To je bilo stanje sreće kakvu nikada u životu nisam iskusio. Ideje su mi navirale u neprekidnom toku i jedina teškoća bila je kako ih sve čvrsto uhvatiti.”43 Tesla je u to vreme izumeo ne samo jednofazne motore u kojima su dva kola bila u faznom razmaku od 90 stepeni, već i višefazne motore, koji su koristili tri ili više kola iste frekvencije u faznim razmacima različitih uglova. Motori bi u potpunosti funkcionisali u njegovom umu; smišljao je poboljšanja i dodatke dizajnu, a naposletku bi planove i matematičke proračune preneo na papir. Takav postupak korak po korak postaće uobičajen za njega. Ferenc Puškaš, koji je zaposlio Teslu, pitao ga je da li bi pomogao njegovom bratu Tivadaru u vođenju nove Edisonove kompanije za električno osvetljenje u Parizu. Tesla kaže: ”Rado sam to prihvatio.”44 Sigetiju je takođe ponuđen posao, te je Tesla imao tu sreću da bude sa dobrim prijateljem sa kojim je mogao da podeli novu pustolovinu. Da li je Tesla prvi došao na zamisao o obrtnom magnetnom polju? Odgovor je - ne. Još 1824. jedan francuski astronom po imenu Fransoa Arago eksperimentisao je sa okretanjem magnetne ručke pomoću bakarnog diska. Prvo fimkcionalno obrtno magnetno polje nalik onome koje je Tesla zamislio u svom otkrovenju 1882, smislio je tri godine pre njega Volter Bejli, koji je demonstrirao taj princip pred Udruženjem fizičara Londona 28. juna 1879, sa radom naslovljenim ”Način stvaranja Aragoove rotacije”. 45 Njegov pronalazak sadržao je dve baterije povezane na dva para elektromagneta, unakrsno pričvršćena u obliku slova X, sa komutatorom kao prekidačem. Obrtno magnetno polje uključivalo se i održavalo u funkciji ručnim okreta-
26
ČAROBNJAK
njem komutatora. Ovom prilikom Bejli je izjavio: ”Obrtanje diska može se podstaći povremenim rotiranjem polja pod uticajem elektromagneta.”46 Dve godine kasnije, na Pariskoj izložbi 1881, pojavio se rad Marsela Deprea, koji je izračunao ”da se obrtno magnetno polje može stvoriti bez pomoći komutatora, pobuđivanjem elektromagneta dvema neusaglašenim naizmeničnim strujama.”47 Međutim, Depreov pronalazak, koji je dobio nagradu na izložbi elektrotehnike, imao je problem: jednu od struja ”proizvodila je sama mašina”. Pored toga, taj izum nikada nije praktično prikazan.48 Drugi istraživači koji su došli na zamisao o obrtnom magnetnom polju sličnom Teslinom, ali posle njegove objave (početkom 1882), bili su profesor Galileo Feraris iz Torina u Italiji (1885-88) i američki inženjer Čarls Bredli (1887). Feraris je bio inspirisan radom Lisijena Golara i Džordža Gibsa, koji su konstruisali transformatore na naizmeničnu struju sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka. Oni su 1883. predstavili svoj sistem naizmenične struje u Kraljevskom akvarijumu u Londonu,49 a 1885. instalirali su sistem naizmenične struje za prenos električne energije u Italiji, gde su upoznali Ferarisa.50 Sistem je otkupio Džordž Vestinghaus za 50.000 dolara, a zatim ga je, naredne godine, postavio Vilijam Stenli, Vestinghausov glavni inženjer, u Grejt Baringtonu u Masačusetsu. Ipak, Golar-Gibsov pronalazak nije radio bez komutatora, što je bio osnovni cilj Teslinog izuma. U objavljenoj raspravi o svom nezavisnom otkriću obrtnog magnetnog polja, Feraris je pisao: ”Ovaj princip ne može imati nikakav komercijalni značaj u motoru.” Pošto je saznao za Teslin rad, izjavio je: ”Tesla ga je usavršio daleko više... nego ja.”51 Bredli je prijavio patent za višefazni uređaj naizmenične struje 8. maja 1887 (br. 390.439) nakon što je Tesla dobio devet patenata vezanih za naizmeničnu struju. Iste godine Hazelvander je upotrebio klizeće prstenove umesto komutatora u Tomson-Hjustonovom uređaju za jednosmernu struju, a konstruisao je i dvofazne i višefazne navoje na provodnicima naizmenične struje.52 O pitanju prvenstva Teslinog izuma raspravlja Silvejnus P. Tompson, profesor fizike u Londonu, u sveobuhvatnom radu iz 1897. o motorima naizmenične struje. Tompson, kog su u to vreme smatrali ”možda najpoznatijim živim autorom koji se bavi elektroinženjerstvom”, izjavio je da se Teslin rad jasno izdvaja od rada prethodnika i savremenika time što je on ”otkrio novi metod prenosa električne energije” [kurziv dodat].53 Pitanje da li je Tesla znao za Bejlijev rad ostaje bez odgovora. Sasvim je moguće da je čitao taj rad, uočio značaj tog istraživanja ili shvatio kako da ga
STUDENTSKI DANI (1875-1882)
27
pretvori u praktičan izum.54 Tesla je početkom devedesetih godina devetnaestog veka izjavio: ”Svestan sam da nije novo proizvesti obrtanje motora promenama polova jednog od njegovih elemenata... U tom slučaju, ja koristim prave naizmenične struje, a moj pronalazak obuhvata otkriče načina ili metoda da se takve struje upotrebe.”55 Nekoliko godina kasnije, u slučaju koji je dobio veliki publicitet, vezanom za prvenstvo patenta, poznatom pod nazivom ”Teslin višefazni sistem naizmenične struje”, sudija Taunsend iz okružnog suda u Konektikatu, primetio je da pre Teslinog pronalaska i predavanja koje je održao na Američkom institutu elektroinženjera 1888. godine, nije bilo motora naizmenične struje. Štaviše, niko od prisutnih na predavanju nije prepoznao nikakve prethodnike. Dok se Bejli bavio ”nepraktičnim apstrakcijama, Tesla je stvorio funkcionalni proizvod koji je doneo revoluciju na tom polju.”56 Teslini patenti održali su se i u pojedinačnim parnicama u kojima su učestvovali Čarls Bredli, Kabanelas i Djumsnil, Vilijam Stenli, i Elihju Tomson.57 Pozivajući se na jedan raniji sličan slučaj, sudija Taunsend odgovorio je na ono što se danas naziva ”doktrinom očiglednog”: Prividna jednostavnost novog uređaja često navodi neiskusnog čoveka na to da veruje da bi njega mogao smisliti bilo ko upoznat sa tematikom, ali konačni odgovor jeste da, dok su desetine, a možda i stotine drugih radile na istom polju, do tada ga nikad niko nije smislio [Pota protiv Kregera, 155, U.S. 597]... Bejli i drugi [na primer Bredli, Feraris, Stenli] nisu otkrili Teslin pronalazak; oni su se bavili uređajima za električno osvetljenje sa komutatorom... Ugledni elektroinženjeri bili su istoga mišljenja u tom pogledu, da usled promene pravca kretanja i brzine promena, motor naizmenične struje nije moguć u praksi, a da budućnost pripada jednosmernoj struji sa komutatorom... Teslinom geniju preostalo je da... pretvori Aragoovu igračku u motor za struju.58
4 Teslin susret sa čarobnjakom iz Menlo parka (1882-1885) Ah, on je vrstan govornik i, recimo, pravi Ijubitelj dobrog zalogaja. Sećam se kad sam ga prvi put sreo. Vrsili smo neke eksperimente ujednom seocetu kraj Pariza, i jednog dana naišao je jedan vitki dugajlija i rekao da hoće posao. Zaposlili smo ga, misleći da će se brzo umoriti novim zanimanjem, pošto smo radili 20-24 ćasa dnevno, ali je on odmah prionuo na posao i kada su stvari krenule malo opuštenije, jedan od mojih Ijudi rekao mu je: ”Pa, Tesla, baš si se naradio. Sad ću te odvesti u Pariz na sjajnu većeru.” Ondagaje odveo u najskuplji kafe u Parizu - mestogdepeku veoma debeo odrezak na žaru između dva tanka. Tesla je poćistio jedan takav veliki odrezak bez problema, a moj čovek mu je rekao: ”Još nešto, momče? Ja častim. ” ”Pa, ako nemate ništa protiv, gospodine, ” rekao je moj početnik, ”probao bih još jedan odrezak.” Kada je otišao od mene, krenuoje drugim putem i postigao ponešto. TOMAS EDISON1
oslušavši savet Ferenca Puškaša, Tesla je otišao iz Budimpešte u Pariz aprila 1882, oduševljen što ima priliku da upozna Edisonove ljude iz Amerike i spreman da konstruiše svoj motor i nađe investitore. Istovremeno, biće plaćen da stiče iskustvo. Pariz je osamdesetih godina devetnaestog veka bio centar mode: pun muškaraca u žaketima i sa svilenim cilindrima, žena s kosom u pletenicama, u dugim nabranim haljinama sa jastučićima, i bogatih turista željnih da najnoviju raskošnu odeću odnesu u svoju zemlju.
P
TESLIN SUSRET SAČAROBNJAKOM IZ MENLO PARKA (1882-1885)
29
Teslu je sačekao Ferencov brat Tivadar Puškaš, čovek koji je mnogo radio, ali je bio poznat i po tome što je govorio ”zanesenjački”.2 Tesla, čija je glava takođe često bila u oblacima, stekao je moćnog saveznika. Vodeći računa o tajnosti, raspravljali su o strategijama kako da se obrate Čarlsu Bačeloru, upravniku tek osnovane Edisonove Kontinentalne kompanije, i ponude mu Teslin novi motor, pošto je mladi pronalazač primljen na posao. Nekadašnji žitelj Mančestera u Engleskoj, Bačelor, ”vrhunski mehaničar”, poslat je u Ameriku deset godina ranije da Edisonu predstavi novu predionicu, koju je nedavno konstruisala njegova kompanija, Kouts tred kompani. 3 Tu je upoznao Edisona i ubrzo postao njegov saradnik od najvećeg poverenja. Bačelor je radio na prvim fonografima i na usavršavanju sijaličnog vlakna. Vodio je i posao u Nju Džersiju, a potom u Evropi, sa deset procenata deonica Edisonovih brojnih kompanija širom sveta.4 Otvorenog duha, Bačelor je bio veoma pristupačan, premda i prezaposlen. Antal Sigeti je verovatno napustio Mađarsku u isto vreme kad i Tesla, pošto ih je obojicu zaposlio Puškaš i pošto su ”u Parizu skoro neprekidno bili zajedno.” Sigeti je pisao ”Tesla je bio [veoma]... uzbuđen zbog ideja o funkcionisanju motora koje je tada imao. Često je o tome sa mnom razgovarao i saopštio mi je nameru... da konstruiše i pusti u rad motore... [i] odbaci komutator.”5 Pošto je upravo kupio jednu veliku fabriku u Ivriju na Seni, da bi proizvodio generatore i sijalice, Bačelor, kao Edisonov najbliži saradnik, planirao je da izgradi centrale za električno osvetljenje u čitavoj Evropi. Imao je planova i u Engleskoj, gde je na Izložbi u Kristalnoj palati bila prikazana Edisonova nova električna sijalica.6 Bačeloru su bili potrebni kvalitetni ljudi za vođenje poslova, te je često pisao Edisonu dajući mišljenje o stručnosti nameštenika. Posebno ga je zadivio Puškaš, koji je uspešno predstavljao Edisonovo osvetljenje na Pariskoj izložbi 1881. ”Puškaš ... [je jedini radnik] koji nastoji da bude ’prodoran’”, pisao je, ”i smatram da bi trebalo da zahtevate da [postane partner].7 Za šest meseci Edisonova Kontinentalna kompanija proizvodiće bolje sijalice nego u Americi;8 izgradila je centrale za kućno osvetljenje u skoro svim većim evropskim gradovima, a uvela je i velike lučne svetiljke za osvetljenje gradskih ulica. Tesla, koji je radio u Ivriju na Seni, bio je obučen sa drugim radnicima da izlazi na teren i održava te uređaje. ”Nikada neću zaboraviti duboki utisak koji je taj čarobni grad ostavio na mene. Nekoliko dana po dolasku šetao sam ulicama potpuno očaran novim prizorom. Bilo je mnogo neodoljivih draži, ali, avaj, zaradu bih potrošio čim bih je dobio. Kada me je
30
ČAROBNJAK
gospodin Puškaš zapitao kako izlazim na kraj... [odgovorio sam] ’najteže je poslednjih dvadeset devet dana u mesecuf”9 Ujutru, pre posla, Tesla je ustajao u pet sati, da bi dvadeset sedam puta preplivao kupalište na Seni, a uveče je igrao bilijar i raspravljao s prijateljima 0 svom novom izumu za naizmeničnu struju. ”Jedan od njih, gospodin D. Kaningam, poslovođa mehaničkog odeljenja, predložio je da se osnuje deoničarsko društvo. Taj predlog meni je bio krajnje komičan. Nisam imao pojma šta to znači, osim da Amerikanci tako rade.”10 T. K. Martin je pisao: ”U stvari, da nije bilo nekoliko prijatelja u poslovnim krugovima koji su ga ubeđivali da osnuje kompaniju gde bi eksploatisao svoj izum, gospodin Tesla, tada mladić sa malo životnog iskustva, tražio bi prvu priliku da objavi svoje ideje, verujući da su one... radikalni napredak u elektrotehničkoj teoriji i da su predodređene da presudno utiču na sve dinamo-električne mašine.”11 U slobodno vreme, Tesla je imao običaj da u svesku zapisuje detalje i matematičke proračune vezane za njegov pronalazak,12 ili je radio na izmenama dizajna za svoju letelicu. Verovatno je tražio finansijere, jer je dobio poziv da ide u lov sa ”poznatim francuskim fabrikantom.”13 Pronalazač se, izgleda, nije sasvim oporavio od neobične bolesti kojoj je skoro bio podlegao u Budimpešti, jer je posle tog izleta imao osećaj da mu se ”mozak zapalio. Video sam svetlost, u kojoj kao da je bilo malo sunce i [proveo sam] čitavu noć stavljajući hladne obloge na bolnu glavu.” Kada je, skoro četrdeset godina kasnije, pisao te redove, Tesla je tvrdio: ”Te svetlosne pojave i dalje se povremeno ispoljavaju, kao kada mi se javi nova ideja i otvore se njene mogućnosti”.14 Tog leta radio je na uvođenju osvetljenja u zgradi opere u Parizu ili je odlazio u Bavarsku da pomaže u uvođenju električnih instalacija u pozorištu; a na jesen je verovatno pomagao u postavljanju podzemnih kablova za novu elektranu u Parizu, ili je odlazio u Berlin da postavlja električno osvetljenje u kafeima.15 Krajem godine Tesla je ”predao jednom upravniku kompanije, gospodinu Rauu, plan za poboljšanje dinama i pružena mu je prilika.” Luis Rau, koji je bio direktor Edisonove Kontinentalne kompanije u ulici Montšanijan 1 koji je imao ”predivnu kuću osvetljenu Edisonovim sistemom”,16 dozvolio je Tesli da ostvari svoj plan za unapređenje. Ubrzo potom, automatski regulatori mladog pronalazača bili su dovršeni i prihvaćeni sa zahvalnošću. 17 Tesla je verovatno očekivao da će biti nagrađen, ali je poslat u Strazbur pre nego što mu je isplaćena novčana nadoknada.
TESLIN SUSRET SA ČAROBNJAKOM IZ MENLO PARKA (1882-1885)
31
Januara 1883. Bačelor je isporučio dvanaest hiljada sijalica fabrici u Strazburu, koja se nalazila na železničkoj stanici.18 Za tri meseca stigao je Tesla da nadgleda radove. Tu će ostati narednih dvanaest meseci. Bačelor je ubeđivao Edisona da testira generatore koji su stizali iz Amerike bar ”tri dana pod [punim] opterećenjem”, pošto su suviše često izbijali požari zbog neispravnih armatura ili loše izolacije. Taj problem naročito se ispoljavao u centrali u Strazburu.19 Pošto su ”sve naše centrale drugačije građene”,20 biće potrebni obučeni i kreativni inženjeri da vode posao. Bačelor je pokazao veru u Tesline sposobnosti time što ga je poslao u Strazbur; ipak, čini se da ga nije pomenuo u pismima Edisonu. U svakom slučaju, Teslin opis situacije potvrđuje Bačelorov: ”Instalacije su bile loše i prilikom svečanog otvaranja veliki deo zida se srušio zbog kratkog spoja, u prisustvu starog cara Vilhelma Prvog. Nemačka vlada odbila je da prihvati centralu i francuska Kompanija suočila se sa ozbiljnim gubitkom. Zahvaljujući mom znanju nemačkog jezika i prethodnom iskustvu, poveren mi je težak zadatak da popravim situaciju.”21 Pošto je predvideo da će se tamo dugo zadržati, Tesla je iz Pariza sa sobom doneo materijal za svoj prvi motor naizmenične struje. Čim se ukazala prilika, Tesla je u tajnosti konstruisao motor u sobici ”u mehaničarskoj radionici preko puta železničke stanice”;22 ipak, ta prva mašina proradiće tek na leto. Antal Sigeti, njegov pomoćnik, načinio je gvozdeni disk, koji je Tesla ”postavio na iglu”, pošto ga je delimično obmotao kalemom.23 ”Konačno,” pisao je Tesla, ”sa zadovoljstvom sam posmatrao obrtanje izazvano naizmeničnim strujama različitih faza, ali bez dodira sa komutatorom, kao što sam zamislio prethodne godine. Bilo je to pravo blaženstvo, ali ne može se porediti sa zanosnom radošću prilikom prvog otkrovenja.”24 Tesla je svoju tvorevinu prikazao prijatelju, gospodinu Bozenu, gradonačelniku, koji je svim silama nastojao da zainteresuje bogate investitore; ”ali, na moj užas, odgovora [nije bilo].” Po povratku u Pariz, pokušao je da dođe do svojih poslodavaca da bi tražio obećanu nagradu za teško postignuti uspeh u Strazburu. ”Posle nekoliko dana... vrćenja u začaranom krugu, postalo mi je jasno da je moja nagrada kula u oblacima... Gospodin Bačelor me je [nagovarao] da odem u Ameriku da prepravljam Edisonove mašine, te sam odlučio da okušam sreću u obećanoj zemlji.”25 Džon O’Nil, Teslin prvi veliki biograf, nagoveštava da je Bačelor napisao pismo u kom je predstavio Teslu na sledeći način: ”Poznajem dvojicu velikih ljudi, a Vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladić.”26 Dokazi za istinitost te često ponavljane priče ne postoje. Bačelor se, na primer, vratio u Ameriku još
32
ČAROBNJAK
tri meseca pre Teslinog dolaska,27 te stoga ne bi imao razloga da piše pismo. Pored toga, postoje i dokazi da je Edison već upoznao Teslu u Parizu tokom jednog manje poznatog putovanja na koje je otišao da bi nadgledao svoje poslove u Evropi.28 O’Nil takođe pogrešno naziva Bačelora Edisonovim ”bivšim pomoćnikom,>,29 dok je ovaj, verovatno, bio najbliži doživotni Edisonov saradnik. Edison, doduše, zaista potvrđuje: ”Tesla je radio za mene u Njujorku. Njega je iz Pariza doveo Bačelor, moj pomoćnik”,30 ali ne govori o Bačelorovom divljenju Teslinoj genijalnosti. Dvadeset osmog oktobra 1883, čitavu godinu dana nakon što je Tesla počeo da radi za Edisonovu Kontinentalnu kompaniju, dok je bio u Strazburu, Bačelor je rekao sledeće: ’Tzdvojio bih imena... dvojice [ili trojice ljudi] koje bih pomenuo kao sposobne, koliko njihov rad pokazuje: gospodin Staut - inspektor; gospodin Visijer - moj pomoćnik; gospodin Džefri - čija postrojenja uvek hvale... Ima i drugih sposobnih, ali mislim da su ovi najbolji.”31 Svakako, da je Tesla zadivio Bačelora kako O’Nil tvrdi, njegovo ime bilo bi svakako navedeno u tom pismu ili brojnim drugim pismima koja sam pregledao. Pre nego što je Tesla otišao u Ameriku, izvesno vreme proveo je sa jednim naučnikom koji je proučavao mikroorganizme u običnoj pijaćoj vodi. Već opsednut strahom zbog napada kolere nekoliko godina ranije, stekao je fobiju zbog koje je sasvim prestao da pije neprečišćenu vodu, ribao je tanjire i escajg pre jela i prestao da odlazi u loše restorane. Kasnije je pisao: ”Da ste samo nekoliko minuta gledali ta odvratna stvorenja, dlakava i nezamislivo ružna, kako se međusobno uništavaju tečnostima koje se šire svuda po vodi ne biste više popili ni kap neprokuvane ili nesterilisane vode.”32 U proleće 1884, s novcem za put koji su mu dali ujaci Petar i Pajo, 33 Tesla se spakovao i otplovio prvim brodom za Ameriku. Iako su mu karta, novac i deo prtljaga bili ukradeni, mladić se nije pokolebao. ”Odlučnost, potpomognuta veštinom, odnela je pobedu u deliću sekunde... [te] sam uspeo da se ukrcam na brod za Njujork sa preostalim stvarima, nekoliko pesama i članaka koje sam napisao i svežnjem proračuna vezanih za rešenje jednog nerešivog integrala i za moju letelicu.”34 Put očigledno nije bio srećan; na brodu je izbila svojevrsna ”pobuna”, a Teslu su skoro gurnuli u vodu.35 Godine 1808. ser Hamfri Dejvi stvorio je veštačko osvetljenje tako što je pustio električnu struju između dva ugljena štapića. Taj jednostavni uređaj prerastao je u lučno svetlo, koje je korišćeno u engleskim svetionicima šezdesetih godina devetnaestog veka, a Moziz Farmer ga je predstavio na Izložbi u Filadelfiji 1876. Do 1877. mnogi istraživači proučavali su mogućnost da se svetlost dobije u zatvorenom staklu, jer bi to bilo daleko bezbednije za prodaju
TESLIN SUSRET SA ČAROBNJAKOM IZ MENLO PARKA (1882-1885)
33
domaćinstvima, te je nastalo nadmetanje između pronalazača poput Čarlsa Braša, Tomasa Edisona, Moziza Farmera, S. Džordža Lejna Foksa, Hajrama Maksima, Vilijama Sojera i Džozefa Svona. ”Uvideo sam da ta stvar nije odmakla, i da se meni pružila prilika”, rekao je Edison.36 Tako je on izazvao Vilijama Volasa, Farmerovog partnera, na nadmetanje ko će biti prvi čovek koji će stvoriti delotvorno električno svetlo. Razmećući se kako će ubrzo osvetliti Njujork pomoću 500.000 električnih sijalica, Edison i njegov poslovni upravnik, Grosvenor Laueri, uspevali su da obezbede veliki kapital od investitora poput Henrija Vilarda, vlasnika prve transameričke železnice, i finansijera Dž. Pirponta Morgana. Novembra 1878, posle tri godine istraživanja, telegrafista Vilijam Sojer, inače alkoholičar, i njegov advokat i partner Albion Man, prijavili su patent za električnu sijalicu sa ugljenim vlaknima ispunjenu azotom. Objavili su da su pobedili Edisona. Džozef Svon, takođe takmičar, uklonio je azot i zadržao ugljena vlakna, ali je stvorio lampu sa malim otporom. Uvidevši da je potrebna ogromna snaga da bi struja stigla na udaljenost od stotinak metara ako se koristi mali otpor, Edison je, septembra 1878. napravio lampu sa vakuumom i velikim otporom, za koju je bilo potrebno znatno manje snage. Zajedno sa revolucionarnim otkrićem, koje se naziva napojni vod,37 njegov uspeh uvećala je i nova Sprengelova pumpa, koju je Vilijam Kruks preporučivao za vakuumiranje staklenih cevi. Proći će još šest meseci pre nego što Edison - 22. aprila 1879. - prijavi patent, ali njegov novi pronalazak sniziće potrebnu snagu i time stotinu puta smanjiti cenu bakra.38 Konkurencija je bila žestoka, a Edisonovi finansijeri počeli su da se pribojavaju. Predložili su Edisonu da otkupe Sojerove patente i spoje dve kompanije. Edison još nije bio zadovoljan ugljenim vlaknima i trošio je svoj radni kapital na eksperimente s borom, iridijumom, magnezijumom, platinom, silicijumom i cirkonijum dioksidom. U isto vreme, poslao je istraživače u Amazoniju, Boliviju, Japan i na Sumatru da traže retke vrste bambusa, o kojima je takođe razmišljao. Tek 1881. odlučio se za jednu vrstu ugljenog papira. Tokom tog perioda, međutim, Sojer i Man su se, bez Edisonovog znanja, obratili Laueriju. Njihova lampa bila je bolja od Edisonove; bila je patentirana i radila je. Laueri je pokušao da dovede Edisona na razgovor učetvoro; međutim, Edison je poslao delegata, koji ”se nije usudio da prenese Edisonu sve što je Laueri rekao. Ipak, Edison je čuo dovoljno da se prene iz neodlučnosti... Psujući i pljuckajući duvanski sok, uzviknuo je da je to stara priča - nedostatak samopouzdanja!”39
34
ČAROBNJAK
Edison je bio rešen da se ne udruži sa Sojerom, Svonom niti s bilo kim drugim. Nastavio je smelu reklamnu kampanju koja je najavljivala ”pravu Aladinovu lampu... [To je] Edisonovo svetlo, trijumf velikog pronalazača.”40 Uz pomoć mogula iz Vol strita, Edison je počeo da uvodi osvetljenje u Menlo park i domove bogataša u Njujorku. Prva je bila kuća Dž. Pirponta Morgana, na uglu Trideset šeste ulice i avenije Medison, 1881. godine. Za rad generatora Edison je konstruisao parnu mašinu i kotao i smestio centralu ispod staje, gde je iskopan nov podrum na samom kraju imanja. Žice su povezane sa novim električnim sijalicama, smeštenim u gasne instalacije u kući, kroz tunel obložen ciglama, koji se protezao čitavom dužinom dvorišta, neposredno ispod površine. ”Naravno, često je dolazilo do kratkog spoja i kvarova u generatoru. U najboljem slučaju, on je bio izvor priličnih problema samo za porodicu i susede, koji su se žalili na bučni rad dinama. Prva susetka, supruga Džejmsa M. Brauna, govorila je da joj se od vibracija trese kuća.” Morgan je morao da poređa vreće peska uz unutrašnje zidove podruma i da postavi mašine na gumene podmetače ”da bi prigušio buku i vibracije. Taj poslednji eksperiment vratio je tišinu u susedstvo do zime, kada su se sve mačke lutalice iz kraja okupile u velikom broju u tom toplom prostoru, te je njihovo mjaukanje postalo povod za nove žalbe [suseda].”41 Naredne godine, 4. septembra 1882, otvorena je nova centrala u ulici Perl. Ona je omogućila uvođenje električnog osvetljenja u mnogim zgradama na Vol stritu, uključujući i Morganove kancelarije. Teslin brod pristao je u Njujork krajem proleća 1884, upravo kada je monumentalni desetogodišnji projekat Bruklinskog mosta privođen kraju, i dok su građeni poslednji delovi Kipa slobode. Star dvadeset osam godina, ”visok i mršav, [sa] uzanim, prefinjenim licem”42 i negovanim brkovima, Tesla je i dalje izgledao kao mladić. Njegov prvi utisak o Njujorku bio je da je necivilizovan, stotinu godina u zaostatku za životom velikih evropskih gradova. Odloživši planirani susret sa Edisonom za jedan dan, da bi posetio jednog starog prijatelja, Tesla je srećnim slučajem prošao pored ”jedne male radionice u kojoj je poslovođa pokušavao da popravi neku električnu mašinu... Upravo je bio odustao od toga, verujući da je beznadežno.”43 Prema jednoj verziji te priče, Tesla je pristao da popravi mašinu bez nadoknade.44 Drugom prilikom, Tesla je otkrio da je to bila mašina u čijem je projektovanju učestvovao, ali to im nije rekao. ”Upitao sam... 'šta biste mi dali ako je popravim?> 'Dvadeset dolara', glasio je odgovor. Skinuo sam mantil i počeo da radim, [i]... za sat vremena radila je
TESLIN SUSRET SA ČAROBNJAKOM IZ MENLO PARKA (1882-1885)
35
besprekorno.”45 Ta priča je značajna jer, u zavisnosti od verzije, pokazuje dve različite Tesline ličnosti, od kojih je jednoj novac pobuda, a drugoj nije. U svakom slučaju, Tesla je bio zaprepaščen neuglađenošču Novog sveta.46 S oprezom se približavao Edisonovoj novoj laboratoriji, nekadašnjoj livnici u ulici Gerk, na samo nekoliko blokova od centrale koju je Edison gradio u ulici Perl.47 Teslu je verovatno sačekao Bačelor i predstavio ga pronalazaču. ”Do srži sam bio uzbuđen zbog susreta sa Edisonom”, rekao je Tesla.48 Verovatno znajući da se Transilvanija nalazi blizu Teslinog zavičaja i zbog popularnih priča o grofu Drakuli, koji je tu živeo u petnaestom veku i, kako se verovalo, bio vampir, Edison je upitao da li je ”novajlija... ikada probao ljudsko meso?”49 Užasnut pitanjem i Edisonovim ”dubokim nepoznavanjem osnovnih pravila higijene”,50 Tesla je odgovorio odrično i upitao ga čime se on hrani. - Misliš, zbog čega sam tako strašno pametan? Tesla je klimnuo glavom. - Pa, moj svakodnevni režim ishrane jeste kriška prženog sira na prepečenom hlebu, - odgovorio je Edison. - To je jedini doručak koji zasigurno obnavlja intelektualne sposobnosti posle napornog noćnog rada. U želji da oponaša velikog čarobnjaka, novajlija je prihvatio taj neobični jelovnik, ”poverovavši, uprkos negodovanju stomaka, u tu šaljivu tvrdnju.” 51 Teslini prikazi tog susreta veoma su različiti, u zavisnosti od raspoloženja u trenutku kad ih je pripovedao i od veličine i vrste publike. U autobiografiji, koju je u šest nastavaka objavio futuristički časopis Electrical Experimenter Hjuga Gernsbaka, Tesla je napisao da je susret sa Edisonom bio nezaboravan doživljaj u njegovom životu. ”Bio sam zadivljen tim čovekom koji je, bez početne prednosti naučnog obrazovanja, postigao toliko mnogo. Ja sam učio desetak jezika, proučavao književnost i umetnost, i proveo najbolje godine u bibliotekama... i osećao sam da je moj život protraćen.52 Ubrzo će Tesla uvideti da su mu njegovo formalno obrazovanje i matematičko znanje dali veliku tehničku prednost u odnosu na Edisonovu mukotrpnu strategiju pokušaja i pogreške. U jednom gorkom trenutku prisećanja, u vreme Edisonove smrti 1931. godine, Tesla je rekao: ”Ako bi morao da pronađe iglu u plastu sena, on ne bi pokušao razložno da razmisli gde se ona najverovatnije nalazi, već bi odmah krenuo, poput grozničavo marljive pčele, da pregleda slamku za slamkom dok ne bi pronašao predmet koji traži... Bilo mi ga je skoro žao kada sam bio svedok toga, pošto sam znao da bi mu samo malo teorije i proračuna uštedelo 90 procenata rada... Pošto je potpuno vero-
36
ČAROBNJAK
vao u svoj pronalazački instinkt i praktični američki duh... zaista ogromna količina njegovih dostignuća je, takoreći, pravo čudo.”53 Ne iznenađuje činjenica da je Tesla doživeo potpun neuspeh u pokušaju da opiše Edisonu svoje novo otkriće vezano za naizmeničnu struju, i da je morao da se zadovolji Bačelorovim predlogom da prepravi postojeće mašine jednosmerne struje. Prema Teslinim rečima, upravnik mu je obećao 50.000 dolara kada obavi taj zadatak,54 te se on zato poduhvatio posla ”eksperimentišući danonoćno, čak i u vreme praznika”, kao što je bilo uobičajeno u fabrici.55 Tomas Alva Edison bio je veoma složena ličnost. Svadljiv, domišljat, odlučan i nepopustljiv, bio je žestok takmac i jedinstvena i najznačajnija pronalazačka sila na svetu. Njegov deda, Džon Edison, bio je torijevac kom je suđeno za izdaju tokom Američke revolucije, te je prognan u Kanadu. Otac Samjuel Edison, jednom prilikom je vezao sina za stub srama i javno ga tukao pošto je mladi Al, kako su ga tada zvali, zapalio vatru u ambaru i ugrozio ostale zgrade u mestu.56 Sasekao je i nadmudrio druge u trci ka Vol stritu i mnogo puta ostavio daleko iza sebe konkurentske pronalazače. Na listi Edisonovih uspešnih ”nadmudrivanja” nalaze se telefonski odašiljač (mikrofon), električna olovka, muzički telefon i dupleks, domišljato otkriće koje je omogućilo da se istovremeno šalju četiri poruke u dva smera. Edison je bio poznat po tome što je psovao i šalio se sa svojim ljudima u svom centru za istraživanje i razvoj, prvoj fabrici pronalazaka u svetu. Poslovni prostor očistio je od bubašvaba električnom rešetkom kojom su bile obložene ivice poda, a ”strujom je pržio veće štetočine” pomoću svog ”paralizatora za pacove”; ponekad je čak sprovodio struju u umivaonike da bi održao budnost svojih ljudi. Edison je bio lupež, lažljivac i varalica. Upotrebljivost za kupca i cena proizvodnje, ili ”test tržišta, [bili su] jedino merilo uspeha... Taj cilj upravljao je svim njegovim delima.”57 Na sasvim drugačijem području pronalazaštva, pored toga što je bio bolji tehničar od ma koga drugog, Edison je bio i tvorac, a njegova najoriginalnija tvorevina bila je mašina koja govori: fonograf. S tim uređajem, Edison je ušao u carstvo besmrtnika; on je bio ”čarobnjak iz Menlo parka”. Edison je često pozivao posetioce u svoju laboratoriju, zadivljujući ljude iz svih društvenih slojeva mašinama koje pevaju i reprodukuju zvuk ptica, veštačkim svetlima koja menjaju tamu u svetlocrvenu boju trešnje i mnogim drugim mehaničkim pronalascima koji su olakšavali rad. Pronalazak električnog osvetljenja za Edisona nije bila samo nova, inovativna tehnologija; ona je sadržala seme nove industrije. Samo njegovo pri-
TESLIN SUSRET SA ČAROBNJAKOM IZ MENLO PARKA (1882-1885)
37
sustvo na tom polju oteralo je mnoge gasne kompanije u grob. Ipak, Edison je planirao da upotrebi njihove cevi za ugrađivanje bakrene žice umesto opasnog gasa i da plamen zameni strujom. Sedište svoje delatnosti preselio je iz Nju Džersija u Njujork. Tu je unajmio kuću za suprugu i porodicu u čuvenom Gramersi parku, prebivalištu velikana poput pisaca Marka Tvena i Stivena Krejna, vajara Ogist Sen-Godena, arhitekte Stanforda Vajta, urednika časopisa Century> Votsona Gildera i izdavača Džejmsa Harpera.58 Edison je kasnije opisao svoje planove za izvođenje revolucije u osvetljavanju domaćinstava: ”Sve vreme na umu sam imao jednu centralu... Dobio sam bezbednosni plan grada Njujorka, odredio deo [omeđen] Vol stritom, Kanalom, Brodvejom [i] Ist Riverom, [i otkupio] dve oronule zgrade u ulici Perl. Naplatili su nam 75.000 dolara za svaku. Kažem vam, kosa mi se digla na glavi.”59 Edison je imao mnogo finansijskih teškoća. Ne samo što su mu početna ulaganja bila velika već su postojali i problemi zbog izrazite nedelotvornosti sistema jednosmerne struje, kao i zbog sudskih bitaka za prvenstvo patenata i propagandne borbe sa kompanijama poput Braš elektrika, Konsolidejtid elektrika, Sojer-Mana, Svon inkandesenta, Tomson-Hjustona, Junajtid Stejts elektrik i korporacije Vestinghaus. ”Poručite Vestinghausu da se drži vazdušnih kočnica. O njima zna sve”, žalio se Edison;60 ali Vestinghaus ga nije poslušao. Drugi Edisonov veliki suparnik bio je Elihju Tomson. Dok je Edison bio upleten u pravnu bitku sa Sojerom, Tomson je iskoristio tu nerazrešenu situaciju da prisvoji električnu sijalicu koju mu je Edison dao i da na osnovu nje načini model koji će proizvoditi i prodavati komanija Tomson-Hjuston elektrik. Zatim je, 8. oktobra 1883, Odeljenje za patente donelo odluku da Vilijam Sojer, a ne Edison, ima pravo patenta ”za sijalicu sa ugljenim vlaknima”.61 Ta odluka, premda kasnije preinačena u Edisonovu korist, omogućila je Tomsonu da nastavi nelegalnu proizvodnju. Zbog Sojerovog prvenstva patenta, Tomson je smatrao da je ”moralno čist”,62 pošto, navodno, nijedan pronalazač nije jasno potvrđen. Edison je stoga žestoko zamrzeo Tomsona, čoveka koji je izneverio njegovo poverenje, i Vestinghausa, koji se sada priklonio Sojeru. Iz bezbednosnih, estetskih i praktičnih razloga, Edison se zalagao za podzemne kablove i jednosmernu struju. ”Niko nije podizao vodene i gasne vodove u vazduh i kačio ih na motke”, govorio je.63 Objavio je činjenice da električari ginu na opasnim nadzemnim vodovima njegovih konkurenata, ali njegova borba naposletku se pretvorila u bitku između jednosmerne i naizmenične struje; Edison je i dalje bio za jednosmernu, dok su Tomson i Vestinghaus počeli da
38
ČAROBNJAK
eksperimentišu s naizmeničnom strujom. Pošto je naizmenična struja koristila daleko više napone, Edison je upozoravao javnost na nju. Usledila je duga pravna bitka sa Vestinghausom, a njeni troškovi dostigli su milione dolara. Tomson je ponovo uspeo neprimetno da izbegne sudove, istovremeno šireči svoj posao. Fransis Apton, Edisonov matematičar, koji je diplomirao u Helmholcovoj laboratoriji, Teslin savremenik u pogledu evropskog obrazovanja, izračunao je 1879. godine da bi, za 8.640 sijalica, potrebnih za samo devet gradskih blokova, troškovi za 364.346 kilograma potrebnog bakra iznosili 200.812 dolara. Zahvaljujući veštom postavljanju instalacija, poboljšanjima u dizajnu sijalice i ”jednom izumu koji je proistekao iz paralelnih kola”, Edison je smanjio potrošnju bakra za gotovo 90 procenata, ali šta god činio, centrala nikako nije mogla da pokrije radijus veći od dva-tri kilometra.”64 Apton, kog je Edison od milošte zvao ”Kulturnjak”, predložio je da istraže inovacije na polju naizmenične struje, te ga je Edison 1884. godine poslao u Evropu da pregovara sa Karlom Cipernovskim, Otom Blatijem i Maksom Derijem, trojicom Mađara koji su u velikoj meri usavršili Golar-Gibsov transformator na naizmeničnu struju. Edison je čak platio 5.000 dolara za akcije tog ”CBD” sistema, ali uglavnom da bi umirio Kulturnjaka. Čarobnjak nije verovao naizmeničnoj struji, a ako se njegove ”proklete budale od konkurenata” i bave njome, on svakako ne želi u tome da učestvuje. Dvadeset godina iskustva, domišljatosti i stvaranja nemogućeg sa jednosmernom strujom morale su biti vredne. Tehničke greške se mogu ispraviti. No, u isto vreme dok je Edison proizvodio generatore jednosmerne struje od kojih se zemlja tresla,65 a konkurenti krali njegove ideje ili stvarali druge primitivne uređaje za električno osvetljenje, srpski genije pod njegovim okriljem stvorio je sistem zbog kog je ta dominantna tehnologija već postala zastarela.
Prema V. L. Diksonu, jednom od prvih Edisonovih biografa i dugogodišnjeg nameštenika u Menlo parku i ulici Gerk, ”Nikola Tesla, ta blistava zvezda naučnog neba, čak je i tada jasno pokazivao genijalnost zbog koje će postati jedan od standardnih autoriteta današnjice.” Teslin ”briljantni intelekt” očarao je Diksona i ostale radnike, dok ”[ih] je bombardovao skicama svojih brojnih projekata ili je u njima budio najdublje saosećanje slikama svog doma u Hercegovini... No, kao većina onih sa istinskim božanskim darom, bio je krajnje nenametljiv i spreman da pomogne savetom ili radom svakom zbunjenom radniku.”66
TESLIN SUSRET SA ČAROBNJAKOM IZ MENLO PARKA (1882-1885)
39
Iako mu nije polazilo za rukom da zainteresuje Edisona za svoj motor naizmenične struje, Tesla je uspeo da ”za nekoliko nedelja [zadobije]... Edisonovo poverenje.” Teslin najveći uspeh bio je kad je popravio težak kvar na dinamima na prekookeanskom brodu Henrija Vilarda, Oregonu, prvom brodu koji je imao električno osvetljenje. ”U pet sati ujutru, dok sam prolazio Petom avenijom na putu ka radionici”, prisećao se Tesla, ”sreo sam Edisona sa Bačelorom i još nekolicinom koji su išli na počinak. - Gle našeg Parižanina kako noću lunja naokolo - kazao je. Kada sam mu rekao da se vraćam sa Oregona i da sam popravio obe mašine, ćutke me je pogledao... Ali kad sam se malo udaljio, čuo sam da je rekao: - Bačelore, ovo je vraški dobar čovek, - i od tada sam s punom slobodom mogao da vodim poslove.”67 Radeći u Stanici u ulici Perl, ili u livnici Gerk, Tesla je postavljao i popravljao unutrašnja električna svetla i ulične lučne lampe, ponovo sastavljao brojne Edisonove generatore jednosmerne struje i konstruisao dvadeset četiri različite vrste mašina koje su postale standardne i zamenile one koje je koristio Edison.68 U isto vreme, radio je na patentima za lučne lampe, regulatore, dinama i komutatore za aparate na jednosmernu struju, pokušavajući da nađe način da se obrati šefu sa svojim novim izumom, dobije povišicu i naknadu koja mu je, navodno, bila obećana. Atmosfera je bila nezvanična: Tesla je često ručavao sa Edisonom, Bačelorom i drugim istaknutijim radnicima, poput Edvarda Džonsona, predsednika Edisonove kompanije za električno osvetljenje, ili Harija Lajvora, inženjera i sitnog preduzetnika u proizvodnji mašina. Njihovo omiljeno mesto bio je mali restoran preko puta Edisonovog izložbenog salona na Šezdeset petoj aveniji. Tu bi razgovarali i pričali viceve.69 Posle toga neki bi odlazili na bilijar, gde bi ih Tesla impresionirao svojim čistim udarcima i vizijama budućnosti.70 Lajvor se hvalio dogovorom sa Edisonom i Bačelorom, čiji je rezultat bio ulaganje 10.000 dolara u jednu kompaniju osnovanu radi proizvodnje osovina. Edison i Bačelor uložili su mašine i novac, a Lajvor alat i usluge.71 Zadivljen, Tesla je upitao za savet, posebno kako da dobije povišicu na svoju skromnu zaradu od osamnaest dolara nedeljno na dvadeset pet. ”Lajvor je rado učinio tu uslugu... da se založi kod Bačelora... ali na svoje veliko iznenađenje, odlučno je odbijen.” ”Ne”, odgovorio je Bačelor, ”šume su prepune ljudi kao što je [Tesla]. Mogu ih naći koliko god poželim za osamnaest dolara nedeljno.” Tejt, koji je počeo da radi kao Edisonov sekretar nedugo posle te epizode, koju mu je
40
ČAROBNJAK
Lajvor prepričao, primećuje: ”Bačelor je svakako imao na umu šume koje ja nisam zapazio u blizini Harlema.”72 Teslina verzija priče donekle se razlikuje: ”Devet meseci moje radno vreme [u Edisonovoj fabrici mašina] bilo je od 10.30 pre podne do pet sati idućeg jutra. Sve to vreme bio sam sve više zaokupljen pronalaskom [indukcionog motora naizmenične struje] i nameravao sam da ga prikažem Edisonu. I danas se sećam neobičnog događaja u vezi s tim. Jednog dana krajem 1884. gospodin Bačelor, upravnik fabrike, odveo me je na ostrvo Koni, gde smo se našli sa Edisonom u društvu njegove nekadašnje supruge. Trenutak koji sam očekivao bio je povoljan, i samo što nisam počeo da govorim, kad je jedan grozni skitnica stao da razgovara sa Edisonom i odveo ga, sprečivši me da sprovedem svoju nameru.”73 Analizom te priče, uočava se vremensko neslaganje, jer je Edisonova supruga obolela od trbušnog tifusa jula 1884. i umrla 9. avgusta. Pošto je Tesla stigao u maju ili junu, i ako je Edisonova supruga bila prisutna, onda se taj događaj odigrao krajem juna ili početkom jula, samo nekoliko nedelja pošto je počeo da radi. U takvoj radnoj sredini i sa radnim vremenom kakvo je opisao, čak i nekoliko nedelja moglo mu je delovati kao veoma dug period. U svakom slučaju, zbog smrti Edisonove supruge i njegove krajnje netrpeljivosti prema ljudima koji su se bavili naizmeničnom strujom, poput Elihjua Tomsona i Džordža Vestinghausa, nijedan trenutak ne bi mogao da bude ”povoljan” za raspravu o mašini za naizmeničnu struju. ”Grozni skitnica” koji je odvukao Edisona verovatno je bio sam Edison, koji se, poznato je, često odevao kao ”klošar”, a Tesla je možda upotrebio taj eufemizam da ublaži priču. ”Upravnik mi je bio obećao pedeset hiljada dolara [da prepravim opremu], alikada samzatražio dameisplati, samo se nasmejao. ’Još si ti Parižanin, rekao je Edison. ’Kad postaneš pravi Amerikanac, razumećeš američki smisao zahumor/”74 Ako je ”dogovor o izvršenju”75 zaista zaključen sa Edisonom, Tesla ga je morao tražiti u pisanom obliku. Ne deluje posebno verovatno da je toliki iznos ponuđen za pomalo dvosmislen posao, ali Edisonu je zaista bilo u prirodi da daje ”velika, mada neodređena obećanja o nagradama, s ciljem da dobije radnike za nisku nadnicu”. Umeo je da bude gluvlji nego što je zaista bio, a bio je poznat i po tome što je voleo da ”namagarči” svoje univerzitetski obrazovane stručnjake, kao kada je ubedio hemičara Martina Rozanova da je prvo punjenje za njegove sijalice bilo načinjeno od sira limburgera! Duboko povređen, Tesla je napustio kompaniju i krenuo svojim putem.76
5 Ulica Liberti (1886-1888)
Bilo je mnogo dana kada nisam znao odakle će mi doći sledeći obrok. Ali nikada se nisam plašio posla; otišao sam do mesta gde su Ijudi kopali kanal... [i] rekao da želim posao. Šefje pogledao mojefino odelo i bele ruke i nasmejao se sa ostalima... alije rekao: ”Uredu. Pljuni u šake. Ulazi u kanal.” Aja sam radio marljivije od svih. Na kraju prvog dana imao sam dva dolara. NIKOLA TESLA1
ako se Tesla osećao prevareno kada je napustio Edisonovu fabriku za proizvodnju mašina prvih meseci 1885. godine, vreme koje je tamo proveo omogućilo mu je da posmatra majstora na delu. To iskustvo pomoglo mu je, takođe, da počne da organizuje sopstvenu kompaniju i da skicira u svojoj beležnici prve planove za poboljšanje lučnog svetla i za konstruisanje komutatora jednosmerne struje. Osim toga, uvideo je i to da je Edison običan smrtnik i da čini greške, a da on, Tesla, ima znatno naprednije planove. Počeo je da stiče novo samopouzdanje. Marta 1885. Tesla je upoznao čuvenog advokata za patente, Lemjuela Serela, nekadašnjeg Edisonovog agenta, i Serelovog crtača patenata, Rafaela Netera.2 Serel je obučio Teslu kako da podeli složene pronalaske u pojedinačna poboljšanja i trinaestog dana tog meseca prijavili su prvi Teslin patent (br. 335.786), usavršenu lučnu svetiljku koja je davala ujednačeno svetlo i nije treptala. U maju i junu prijavili su druge patente za poboljšanje komutatora, kojima je umanjeno varničenje, i za regulisanje struje pomoću novog nezavisnog kola za koje su bile pričvršćene pomoćne četkice. U julu su prija-
I
42
ČAROBNJAK
vili još jedan patent za lučno osvetljenje. On je omogućio da se sijalice koje pregore automatski isključe iz kola dok se ne zamene ugljena vlakna. Nažalost, to je već bio nagovestio Elihju Tomson. Premda se osećao ”posramljeno” zbog toga što nije poznavao situaciju u Americi u tom trenutku, Tesla je uspeo da ostvari nova poboljšanja, koja su mogla da se patentiraju.3 Odlazeći u Serelovu kancelariju, pronalazač se upoznao sa B. A. Vejlom i Robertom Lejnom, dvojicom poslovnih ljudi iz Nju Džersija.4 Sa neodređenim uveravanjima da su i oni zainteresovani za motor naizmenične struje, Tesla je pristao da s njima osnuje kompaniju za osvetljenje i proizvodnju, pod njegovim imenom, u Vejlovom gradu Roveju u Nju Džersiju. Tamo je, posle gotovo godinu dana mukotrpnog rada sa Polom Nojzom, iz fabrike Gordon pres, dovršio instalaciju. Taj, njegov prvi i jedini opštinski sistem za lučno osvetljenje, upotrebljen je za rasvetu na gradskim ulicama i nekim fabrikama.5 Delotvornost i originalni princip rada tog sistema privukli su pažnju Džordža Vortingtona, urednika časopisa Electrical Review, koji je ”sa zadovoljstvom” predstavio kompaniju na naslovnoj strani broja izdatog 14. avgusta 1886. Narednih nekoliko meseci, Teslina kompanija za električno osvetljenje i proizvodnju odužila se time što se reklamirala u časopisu. Vejl je unajmio crtača, gospodina Rajta iz Njujorka, da nacrta lampu i dinamo, a istovremeno je, uz Teslinu pomoć, sačinio smeli tekst za štampu, u kom se tvrdilo: ”najsavršeniji... i potpuno nov sistem [lučnog osvetljenja] sa automatskom samoregulacijom”. U reklami četiri puta većoj od većine reklama drugih električnih kompanija, Teslin sistem garantovao je ”apsolutnu bezbednost i veliku uštedu energije... bez treperenja i šištanja.”6 Pošto je dobio akcije u kompaniji, Tesla se, sa nešto novca u džepu, preselio u stan sa vrtom na Menhetnu. Ukrasio je vrt ”u kontinentalnom stilu, kuglama od bojenog stakla na držačima”, ali je kosmopolitski užitak bio kratkog veka. ”Deca su provaljivala i krala kugle, te ih je Tesla zamenio metalnim. Krađa se nastavila, pa je Tesla naredio baštovanu da ih svake noći unosi u kuću.”7 Nažalost, ni Vejl, koji je bio predsednik kompanije, ni Lejn, potpredsednik i blagajnik, nisu marili za Tesline druge izume. Za njih, motor naizmenične struje bio je beskoristan pronalazak. Osetljivi pronalazač bio je razjaren, jer je zanemario usavršavanje sistema naizmenične struje dok projekat u Roveju ne bude dovršen, pretpostavljajući da će njegovi sponzori podržati i ta istraživanja. Na svoje zaprepašćenje, Tesla je izbačen iz sopstvene kompanije, primivši ”najteži udarac” koji je ikada zadobio.8 ”Bez ikakve druge imovine
ULICA LIBERTI (1886-1888)
43
osim lepo odštampanog sertifikata o akcijama hipotetičke vrednosti”,9 pronalazač je bio bez prebijene pare. Pošto su ga izdali ljudi kojima je verovao, pronalazač če zimu 1886-87. doživeti kao period ”užasnih glavobolja i gorkih suza”, a patnju mu je uvečavala i nemaština.10 Bio je prinuđen da kopa kanale. Taj posao bio je posebno ponižavajuči za nekoga ko je sebe smatrao aristokratom. ”Moje visoko obrazovanje na različitim naučnim poljima, u mehanici i književnosti izgledalo mi je kao izrugivanje.”11 Tesline nedače ublažene su u proleče. Pošto je nadzornika zainteresovao svojim tehničkim umećem, predstavljen je Alfredu S. Braunu, istaknutom inženjeru koji je radio u telegrafskoj kompaniji Vestern junion. Braun, koji je i sam imao više patenata za lučna svetla,12 verovatno je video članak i reklame o Tesli u časopisu Electric Review. Svestan nedostataka dominantnog sistema jednosmerne struje, bio je zadivljen ”odlikama” Teslinog izuma naizmenične struje, te se obratio Čarlsu F. Peku, ”cenjenom advokatu” iz Englvuda u Nju Džersiju.13 Pek je ”bio upoznat s manama naizmenične struje u industriji i imao je toliko predrasuda da čak nije želeo ni da prisustvuje nekim eksperimentima.” ”Bio sam obeshrabren”, pisao je Tesla, ”dok nisam dobio inspiraciju. Sećate li se ’Kolumbovog jajeta’, upitao sam. Prema priči, jednom za večerom veliki istraživač rekao je nekim ljudima, koji su se izrugivali njegovom planiranom putovanju, da postave jaje uspravno. Uzalud su pokušavali. Zatim ga je on uzeo, blagim udarcem malo ulubio ljusku i stavio ga uspravno. To je možda mit, ali činjenica jeste da mu je Izabela, španska kraljica, prijem odobrila i da je dobio njenu podršku.” - A vi planirate da postavite jaje uspravno? - upitao je Pek. - Da, ali da pri tom ne slomim ljusku. Ako to učinim, hoćete li priznati da sam nadmašio Kolumba? - U redu - rekao je. Pošto je konačno zadobio advokatovu pažnju, Tesla je odmah prešao na stvar: ”A hoćete li vi biti spremni da se potrudite koliko i Izabela?” - Ja nemam krunu i dragulje da dam u zalog - odgovorio je Pek, - ali u mojoj vreći od jelenske kože ima nešto dukata, te bih vam mogao pomoći u izvesnoj meri.”14 Posle tog sastanka, Tesla je odjurio sa tvrdo kuvanim jajetom kod obližnjeg kovača i zamolio jednog momka da izlije jaje u gvožđu i bronzi. Pošto se vratio u laboratoriju, konstruisao je kružni obruč sa višefaznim kolima duž oboda, a kad je stavio jaje u centar i uključio struju, ono je počelo da se okreće. Kako se brzina okretanja povećavala, jaje se sve manje ljuljalo i počelo je
44
ČAROBNJAK
da stoji uspravno. Ne samo da je Tesla ”nadmašio Kolumba” već je uspeo lako da prkaže principe obrtnog magnetnog polja. Pek je bio oduševljen, te su njih trojica oformila novu kompaniju za električnu energiju sa Teslinim imenom. Pek, koji je imao veze sa Džonom K. Murom, bankarom bliskim sa Dž. P. Morganom, uložio je najveći deo kapitala, a Braun je ponudio svoju tehničku stručnost i pronašao mesto za laboratoriju u ulici Liberti, broj 89, pored današnjeg Svetskog trgovinskog centra.* Zauzvrat, Tesla je pristao da deli svoje patente pola-pola. Zapravo, sva trojica imala su isti udeo u patentu za dinamo naizmenične struje, dok su Pek i Tesla delili još pet patenata, za komutatore, motore i prenos električne energije, a ostali pronalasci nastali tokom tog perioda bili su vlasništvo Tesline električne kompanije. Njihov prvi patent prijavljen je 30. aprila 1887.15 Tesla je konačno stupio na scenu. Time će on započeti neviđeno putovanje na polju pronalazaštva, neprekidnu i intenzivnu aktivnost koja će nesmanjenom snagom trajati petnaest godina. U želji da zadrži prvenstvo u mnoštvu oblasti, a uvidevši da će nove tehnologije uticati na tok istorije, Tesla je zacrtao ambiciozan plan rada koji je zastrašio sve oko njega. U mnogim prilikama naprezao se dok ne bi pao s nogu, pošto je radio dvadeset četiri sata, gotovo bez pauze. ”Tesla je, brzinom kojom su mogle da se konstruišu mašine, stvorio tri kompletna sistema naizmenične struje - za jednofaznu, dvofaznu i trofaznu struju - a eksperimentisao je i sa četvorofaznom i šestofaznom strujom. U svakom od tri najvažnija sistema proizveo je dinama za stvaranje struje, motore koji su ih snabdevali snagom i transformatore za povećavanje i snižavanje napona, kao i mnoštvo uređaja za automatsku kontrolu mašina. On ne samo što je stvorio ta tri sistema već je pronašao i načine da se oni međusobno povežu i obezbedio modifikacije za različite vidove upotrebe svakog od njih.”16 Načinio je, takođe, i sve fundamentalne matematičke proračune za te pronalaske. Desetog maja u Njujork je stigao Antal Sigeti, i do kraja te nedelje radio je u ulici Liberti. Tesla je bio kreator, Braun tehnički stručnjak, a Sigeti pomoćnik. Tako su počeli proizvodnju prvih indukcionih motora naizmenične struje. Pek, koji će, zajedno sa Braunom, biti uz Teslu kao tiha podrška, pomagao je uvođenje i primenu patenata sastancima sa investitorima u Kaliforniji, Pensilvaniji i državi Njujork. Nekoliko nedelja kasnije, urednik časopisa Electrical Worldy T. K. Martin, došao je u radionicu i nagovorio Teslu da mu dopusti da napiše prvi članak o njegovom izumu. Opčinjen njime, Martin je krakatog električara opisao * Srušen u terorističkom napadu 9. 11. 2001. - Prim. prev.
ULICA LIBERTI (1886-1888)
45
kao čoveka sa ”očima koje vam u sećanje vraćaju sve priče koje ste čitali o oštrini vizije i fantastičnoj sposobnosti da se gleda kroz stvari. On je pohlepni čitalac, koji nikada ne zaboravlja; a ima i svojstven smisao za jezike koji omogućava obrazovanom stanovniku Istočne Evrope da ih govori i piše bar pet. Prijatnijeg sagovornika ne biste mogli poželeti... razgovor, koji se najpre bavi stvarima oko vas... izlazi iz vidokruga i dostiže krupna pitanja o životu, dužnostima i sudbini.”17 T. K. Martin, koji je u potpisu posebno naglašavao srednji inicijal K,* bio je složena ličnost koja će imati veoma značajnu ulogu u Teslinom životu. Godine 1893. on je priredio najznačajniju zbirku Teslinih spisa, nastalih za njegovog života. Sa bujnim brkovima, i krupnim, okruglim, duševnim očima i obrijanom glavom, Martin je tada bio oženjen, iako je nekada bio đak bogoslovije nakon što se iselio iz Engleske, kada je imao samo dvadeset jednu godinu. Rođen je iste godine kad i Tesla, a radio je za Čarobnjaka iz Menlo parka krajem sedamdesetih godina devetnaestog veka, dok se nije preselio na Jamajku. Vrativši se u Njujork 1883, ubrzo je postao urednik časopisa Operator and Electrical World. Taj časopis je 1874. godine pokrenuo manikirani V. Dž. Džonston, da bi počeo kao ”mali telegrafski pamflet od četiri stranice koji su priređivali i izdavali radnici Vestern juniona u Njujorku za svoje kolege”.18 Operator je postao značajan nakon što je Tomas Edison u njemu počeo da objavljuje veliki broj članaka. Čim je Martin počeo da radi za taj časopis, naziv je izmenjen u Electrical World. Naredne, 1884. godine, T. K. Martin postao je potpredsednik tek osnovanog Američkog instituta elektroinženjera, a 1886. objavljena je njegova prva knjiga, The Electrical Motor and Its Applications (Elektromotor i njegove primene). Nekoliko meseci kasnije, postao je predsednik Instituta.19 Sa novom pozicijom, i izrazito britanskim stavom, T. K. Martinovo mišljenje o sebi naraslo je u skladu s prilikama. S očiglednom namerom organizovao je pobunu u časopisu Electrical World, sa drugim urednikom, Džozefom Veclerom i još nekoliko radnika, protiv vlasnika, ispravnog, pedantnog i nadmenog V. Dž. Džonstona.20 Kako je i sam bio sposoban urednik, Džonston je bio prinuđen da otpusti svoje urednike i nastavi da radi na časopisu sam, ”kao da Martin nikada nije ni postojao”. Zajedno sa Veclerom, Martin se zaposlio u časopisu Electrical Engineer, konkurentskoj kompaniji, koja je stekla veliki ugled kada su joj se njih dvojica priključila. Kao Edisonov prijatelj, Martin je bio spreman da iskoristi tre* U originalu slovo ”C”. - Prim. prev.
46
ČAROBNJAK
nutak sa nove pozicije. ”Vredan pisac sa elegantnim stilom,”21 T. K. Martin uspeo je da uđe u više društvene krugove. Bio je vođa, oportunista, egoista i šarmer. Bio je i jedna od najuticajnijih ličnosti na veličanstvenom futurističkom polju elektrotehnike. Otkrivši taj novi vulkan vizije u Nikoli Tesli, Martin mu je prišao sa namerom da mu pomogne da stupi na scenu u zajednici elektroinženjera. Srbin je bio tajanstven. Umeo je da odbaci obične smrtnike i uživao je u navikama pustinjaka. Međutim, Tomas Komerford Martin bio je taktičan i svrsishodno uporan. Uz njegovu pomoć, ugovoreno je da uvaženi profesor elektrotehnike, Vilijam Antoni sa Univerziteta Kornel, dođe u ulicu Liberti i testira delotvornost novog motora naizmenične struje. Tesla se odužio time što je otišao na Kornel da prikaže svoje motore pred Antonijem i još trojicom profesora, R. H. Terstonom, Edvardom Nikolasom i Vilijamom Rajanom. Antoni, koji je bio dvadeset godina stariji, a diplomirao na univerzitetima Braun i Jejl, upravo se povukao sa Kornela posle petnaest godina rada, da bi se zaposlio kao kreator električnih mernih instrumenata u kompaniji Mejder elektrikal u Mančesteru u Konektikatu. On će i sam ubrzo postati predsednik Američkog instituta elektroinženjera. Bio je veoma zadovoljan testovima koje je izvršio. Zajedno sa Martinom, ubedio je Teslu da prikaže svoj motor pred tek osnovanim udruženjem elektroinženjera. Martin je s velikim teškoćama ubedio Teslu ”da ponudi bilo kakav rad”. Rekao je da je ”Tesla bio veoma usamljen, [budući da] većina elektroinženjera nije bila nimalo upućena u vrednost [motora]”. U žurbi, Tesla je predavanje napisao grafitnom olovkom noć pre nego što će ga održati. Nije mu bilo lako da konstruiše efikasnu mašinu, ali pošto je naposletku uspeo, i prošao sve stroge testove delotvornosti profesora Antonija, ”sada ništa nije stajalo na putu [njenog] komercijalnog razvoja... osim što je morala da bude konstruisana tako da fimkcioniše na postojećim strujnim kolima, koja su u ovoj zemlji sva bila visokih frekvencija.”22 Tesla je 15. maja 1888. pred Američkim institutom elektroinženjera predstavio svoj znameniti rad ”Novi motor naizmenične struje”. On je do tada već bio prijavio četrnaest od četrdeset osnovnih patenata za sistem naizmenične struje, ali i dalje nije želeo da u potpunosti objavi svoj rad. Svesni da pronalazak vredi bar više stotina hiljada dolara, Tesla i kompanija tražili su investitore uz pomoć novih advokata, Parkera V. Pejdža, Leonarda E. Kertisa i generala Samjuela Dankana, koji je bio šef firme i uvaženi član Njujorške advokatske komore.23 Pre tog predavanja, Tesla, Pek i Braun već su bili u pregovorima sa potencijalnim kupcima, poput gospodina Batervorta, proiz-
ULICA LIBERTI (1886-1888)
47
vođača gasa iz San Franciska i Džordža Vestinghausa iz Pitsburga (uz pomoć generala Dankana),24 ali ništa nije bilo konačno dogovoreno. Vestinghaus je već koristio sistem naizmenične struje koji su razvili ”ekscentrični” francuski pronalazač Lisijen Golar i ”ležerni” preduzetnik Džon Dikson Gibs iz Engleske.25 Godine 1885. njegov šef električnog odeljenja, Gvido Panteleoni, vratio se u Torino u Italiji, na sahranu svog oca. Igrom slučaja, preko svog profesora elektrotehnike Galilea Ferarisa, kog je i sam Vestinghaus upoznao dok je boravio u Italiji 1882, Panteleoni se upoznao sa Lisijenom Golarom, koji je postavljao svoje instalacije naizmenične struje između Tivolija i Rima. Golar i Gibs su, još dve godine ranije, bili na naslovnim stranama kada su prvi put izložili svoj izum u Kraljevskom akvarijumu u Londonu: ali u Torinu je taj sistem dobio zlatnu medalju i nagradu od 400 dolara koju je dodelila italijanska vlada. Vestinghaus je otkupio prava patenta za Ameriku krajem novembra, pošto je telegrafom dobio zahtev od Panteleonija. Golar-Gibsov sistem, premda usavršen u mađarskom sistemu CBD, i dalje je stvarao brojne probleme. Za Vestinghausa situacija je bila još složenija zbog toga što je Edison posedovao akcije za sistem CBD; a verovatno je i otkupio sistem upravo da bi onemogućio konkurenciju.26 Iste godine, u Americi, pošto je osnovao svoju električnu kompaniju, Vestinghaus je postavio Vilijama Stenlija kao nadležnog za modifikacije Golar-Gibsovog sistema. Istovremeno, doveo je u Ameriku Redžinalda Belfilda, inženjera koji je dve godine ranije pomagao prilikom instaliranja tog sistema na Izložbi pronalazaka u Londonu. Stenli, krhki, temperamentni ”čovečuljak” uzanog lica,27 prodornih očiju, kukastog nosa, čupavih brkova i kose, rođen je u Bruklinu, a nekada je radio za Hajrama Maksima, pronalazača puškomitraljeza. Iako je Vestinghausova zamisao bila da postavi Stenlija kao nadležnog za Golar-Gibsov sistem, ovaj je kasnije tvrdio da ni sam Vestinghaus nije sasvim razumeo sistem dok ga on nije doveo u red.28 To ne deluje sasvim verovatno, pošto je među zaposlenima u višim redovima Vestinghausove kompanije postojala interna šala da Stenli rado prisvaja nove pronalaske. U svakom slučaju, Vestinghaus je smanjivao rizik poslovanja uvođenjem brojnih centrala jednosmerne struje čak i u vreme kada su sprovođena istraživanja naizmenične struje.29 ”Nervozan i žustar”,30 Stenli je bio preosetljiv čovek koji se nikada nije zaista dobro slagao sa Vestinghausom. Zbog slabog zdravlja, a po preporuci glavnog direktora, pukovnika Henrija Bilezbija, koji je rekao da bi uspeh bio verovatniji ako bi se Stenli udaljio od pritiska kompanije, pronalazač se
48
ČAROBNJAK
vratio u letnjikovac iz svog detinjstva u Berkširsu u Masačusetsu, da bi na miru radio na Golar-Gibsovom sistemu, povevši sa sobom Redžinalda Belfilda. Stenli je promenio taj sistem uvodeći paralelna kola i nezavisnu kontrolu odvojenih priključaka, a istovremeno je načinio i transformator koji je povećavao napon naizmenične struje sa 500 na 3.000 volti prilikom prenošenja, i vraćao ga na početni nivo pri ulasku u domaćinstvo. Taj pronalazak, iako veoma sličan sistemu CBD, ipak je mogao da se patentira. On je omogućio prenos naizmenične struje na udaljenost nešto veću od kilometra, ili približno trećinu kilometra više nego što su mogli biti prenošeni niži naponi dominantog sistema jednosmerne struje.31 Džordž Vestinghaus i pukovnik Henri Bilezbi otputovali su 6. aprila 1886. u Nju Hempšir da bi se sami uverili u rad novog sistema. Pre nego što je došao kod Vestinghausa, Bilezbi je radio u Edisonovoj fabrici mašina kao mašinski inženjer, i bio je jedan od tvoraca stanice u ulici Perl.32 ”Od tog vremena,” rekao je Bilezbi, ”napredovali smo neverovatnom brzinom.”33 Pre Teslinog predavanja, Vestinghaus je izjavio da je njegova kompanija ”prodala više centrala... u sistemu naizmenične struje nego što su sve druge kompanije u zemlji zajedno u sistemu jednosmerne struje”,34 ali je veoma mali broj inženjera razumeo principe na kojima su oni radili. U žestokoj konkurenciji sa Vestinghausom i trećim učesnikom, Elihjuom Tomsonom iz Električne kompanije Tomson-Hjuston, Tomas Edison primio je izveštaj o svom sistemu naizmenične struje, CBD. Njegovi inženjeri iz Berlina ukazali su na to da je upotreba tako visokog napona izuzetno opasna.35 Tomson, koji je i sam prethodne godine održao predavanje na Američkom institutu elektroinženjera, na temu naizmenične struje, podržavao je Edisonovu tvrdnju da je ona rizična.36 Tako je do trenutka Teslinog izlaganja rat struja već započeo, ali sastav protivnika bio je veoma složen. Godine 1886, pune dve godine pre nego što je Teslin sistem naizmenične struje sa visokim naponom prikazan u javnosti, Edison je pisao svom upravniku: ”Sigurno je kao sudbina da će Vestinghaus ubiti kupca u roku od šest meseci nakon što postavi sistem bilo koje veličine. To što on ima jeste novo, i biće potrebno veoma mnogo eksperimenata da bi postalo i praktično, ali nikada neće biti sasvim bezopasno.”37 Teslino predavanje počelo je kratkim opisom ”postojećih oprečnih mišljenja o relativnoj koristi sistema naizmenične i jednosmerne struje. Veliki značaj,” nastavio je Tesla, ”pridaje se pitanju da li naizmenična struja može uspešno da se koristi u radu motora.” Posle datog uvoda, jasno je opisao probleme dominantne tehnologije i svoje elegantno rešenje, objašnjavajući ga
ULICA LIBERTI (1886-1888)
49
rečima, dijagramima i jednostavnim matematičkim proračunima. Predavanje je bilo toliko temeljno da su mnogi inženjeri, proučivši rad, pomislili da su to oduvek znali: Zadovoljstvo mi je da vam prikažem novi sistem distribucije i prenosa električne energije putem naizmenične struje... koji će se, uveren sam, odmah pokazati kao daleko prilagodljiviji... i potvrdiće da mnogi rezultati, do sada nedostižni, mogu da se postignu njegovom primenom... U našim dinamima, poznato je, stvaramo naizmeničnu struju, koju usmeravamo pomoću komutatora, složenog uređaja, koji je, uz to, i izvor najvećih uočenih problema... Dakle, struje koje se tako usmeravaju ne mogu da se koriste u motoru, već moraju ponovo da se konvertuju u svoje prvobitno stanje... U stvarnosti, dakle, sve mašine jesu mašine naizmenične struje, a struja je jednosmerna samo u spoljnom kolu tokom prenosa od generatora do motora.38 Kako se Teslino predavanje bavilo osnovama, bilo je veoma razumljivo, i pored toga što je njegov izum bio toliko revolucionaran. Prilikom demonstracije u Teslinoj laboratoriji posle predavanja, pronalazač je pokazao da njegovi sinhroni motori mogu gotovo trenutno da se obrnu. Preciznim matematičkim proračunima objasnio je, takođe, kako se određuje broj polova i brzina svakog motora, kako se konstruišu jednofazni, dvofazni i trofazni motori i kako njegov sistem može da se poveže sa sistemom jednosmerne struje. Predavanje je prikazalo sasvim nove principe.39 Sada je struja mogla da se prenosi na udaljenost od više stotina kilometara od jedne jedine distribucione tačke, i to ne samo za osvetljenje ulica i domaćinstava, već i za kućne aparate i industrijske mašine u fabrikama. Pri kraju predavanja, T. K. Martin pozvao je profesora Vilijama Antonija da prikaže svoje nezavisne testove Teslinih motora. On je i sam konstruisao dinama, koja je prikazao deset godina ranije na Izložbi u Filadelfiji 1876. Nervozno čupkajući svoju neurednu bradu, Antoni je potvrdio da su Teslini motori, koje je odneo na Kornel, pokazali delotvornost ravnu najboljim sistemima jednosmerne struje, ”nešto višu od šezdeset procenata” kod velikih modela. Štaviše, promena smera koju su mašine postizale odigravala se ”toliko brzo da je bilo gotovo nemoguće reći kada se ona desila.”40
50
ČAROBNJAK
Gnevan što ga je pretekao novajlija, sitničavi profesor Elihju Tomson javio se za reč. Želeći da stavi do znanja da je njegov rad na naizmeničnoj struji prethodio Teslinom, Tomson je istakao po čemu se njihovi pronalasci razlikuju. ”Veoma me je zainteresovao opis ovog novog i hvale vrednog malog motora gospodina Tesle”, procedio je kroz zube uz drski osmeh. ”Ja, kao što verovatno znate, radim u donekle sličnom pravcu, i došao sam do sličnih rezultata. U mojim eksperimentima koristi se jedno kolo naizmenične struje - ne dva - jedno kolo koje snabdeva strujom motor konstruisan tako da koristi promenu smera i proizvodi obrtanje.”41 Iako Tomson toga nije bio svestan, upravo će se te reči okrenuti protiv njega, jer je njima tačno pokazao u čemu je razlika između tih dvaju pronalazaka. Dok je jedno Tomsonovo kolo naizmenične struje i dalje moralo da koristi komutator, te je stoga bilo izuzetno neefikasno, Teslin sistem koristio je dva ili više kola u faznom razmaku, konstruisana tako da je komutator postao nepotreban. Tesla je, svakako, shvatio značaj Tomsonovih reči i ponovio je njihovu suštinu da bi jasno pokazao da upravo prikazani izum nije sličan Tomsonovom prethodnom radu: ”Gospodo”, počeo je Tesla, ”želeo bih da kažem da mi svedočenje takvog čoveka kao što je profesor Tomson veoma laska.” Pošto je zastao, osmehnuo se i sa uvažavanjem se naklonio, Tesla je sa stilom zadao svoj umereni završni udarac. ”Imao sam motor identičan motoru profesora Tomsona, ali ga je on načinio pre mene... Taj motor ima manu, budući da mora da koristi par četkica [tj. komutator].”42 Tim kratkim protivudarcem Tesla je zadobio prednost i stvorio neprijatelja koji će se doživotno sa njim boriti oko prvenstva patenata (npr. Teslin kalem). Sada je Vestinghaus morao brzo da deluje. On je uvideo prednost primene Teslinih patenata, pošto je mogao skoro mesec dana da ih proučava, a imao je i izveštaj profesora Antonija.43 Nedelju dana posle predavanja, 21. maja, poslao je pukovnika Henrija Bilezbija u Teslinu laboratoriju. Bilezbi se sastao sa kolegom inženjerom Alfredom Braunom u ulici Kortland, gde je predstavljen Čarlsu Peku, advokatu i glavnom finansijeru Tesline električne kompanije. Sa četvrtim članom, gospodinom Hambardom, otišli su u ulicu Liberti da se upoznaju sa pronalazačem i vide mašine na delu. ”Gospodin Tesla odmah je ostavio na mene utisak poštenog, zanesenog čoveka”, pisao je Bilezbi Vestinghausu, ”ali njegov opis nisam mogao u potpunosti da razumem. Ipak, video sam nekoliko stvari koje su, mislim, zanimljive. Pre svega, koliko ja mogu da shvatim, princip u osnovi tog motora jeste
ULICA LlBERTI (1886-1888)
51
onaj na kom trenutno radi gospodin Šalenberger. Motori, koliko sam ja mogao da prosudim... jesu uspešni. Oni počinju od nulte pozicije, a promena smera obrtanja postiže se u trenutku i bez kratkog spoja... Da ne bih ostavio utisak da mi je probuđena znatiželja, kratko sam se zadržao.”44 Vrativši se u ulicu Kortland, Braun i Pek obavestili su Bilezbija da mora da se odluči ”do deset sati u petak, ove nedelje”, pošto je kompanija u pregovorima i sa gospodinom Batervortom iz San Franciska. Tvrdili su da se profesor Antoni uključio u kalifornijski sindikat i da se zalaže za Batervortovu ponudu od 250.000 dolara u gotovini i 2,5 dolara po vatu. ”Rekao sam im da su uslovi užasni”, kazao je Bilezbi, ”ali oni su odgovorili da nikako ne mogu da odlažu posao duže od naznačenog datuma. Rekao sam im da mislim da uopšte nemamo mogučnost da pitanje ozbiljno razmotrimo, ali da ču ih obavestiti do petka.” Bilezbi je predložio da sam Vestinghaus dođe u Njujork ili da pošalje Šalenbergera i još jednog predstavnika, ali Vestinghaus, koji je bio upoznat sa sindikatom u San Francisku, rekao mu je da ih zagovara i pokuša da obezbedi povoljnije uslove.45 Tokom narednih šest nedelja, Vestinghaus se savetovao sa svojim stručnjacima, Oliverom Šalenbergerom i Vilijamom Stenlijem, i svojim advokatom, E. M. Kerom. Samo tri nedelje pre Teslinog predavanja, Šalenberger je ”slučajno” otkrio da se opuštena opruga obrče u ”magnetnom polju”. Odmah je rekao svom pomoćniku Stilvelu, koji je prisustvovao događaju: ”Ovde imamo merač, a možda i motor.” Za dve nedelje projektovao je i konstruisao najdelotvorniji merač naizmenične struje za indukcioni tip, koji će postati standard na tom polju. Poput Tesline tvorevine, i njegov aparat koristio je obrtno magnetno polje.46 Šalenberger, ipak, tada još nije razumeo osnovne principe rada te naprave, a nije imao vremena da prijavi patent. Stenli je, s druge strane, tvrdio da u Teslinom pronalasku nema ničega novog. Istakao je da je septembra 1883. on zapisao u svesku ideju da bi indukcioni kalem mogao da se pokrene naizmeničnom strujom. ”Ja sam, praktično, na istim principima, konstruisao sistem naizmenične struje, koji omogućava prenošenje elektromotorne sile od električne centrale do domaćinstava radi osvetljenja,” rekao je Vestinghausu.47 Ipak, činjenica jeste da je Stenlijev sistem i dalje koristio komutator. Ego je sputao njegovu sposobnost da objektivno rezonuje i shvati da njegov sistem nije sličan Teslinom. Ker je podsetio Vestinghausa na to da on, ukoliko ne postoji konkurentski patent podjednake snage, nema drugog izlaza. Vestinghaus je znao da je profesor Feraris iz Torina u Italiji objavio rad o obrtnom magnetnom polju
52
ČAROBNJAK
mesec ili dva pre Teslinog predavanja. Feraris je, takođe, konstruisao diskove koji su se obrtali u polju naizmenične struje i prikazivao ih na univerzitetskim predavanjima još 1885. Tesla je spremno priznao da je ”profesor Feraris ne samo nezavisno došao do istih teorijskih rezultata, već i na način identičan gotovo do najsitnijeg detalja”,48 ali je Feraris pogrešno zaključio da ”sistem zasnovan na tom principu ne može imati nikakav komercijalni značaj kao motor”.49 Ipak, Ker je uvideo važnost Ferarisovog rada s pravnog gledišta. Predložio je Vestinghausu da otkupe pravo patenta za Ameriku, te su Panteleonija poslali u Italiju. Platio je 5.000 franaka (približno 1.000 dolara) za to pravo.50 Ipak, vreme je isticalo, a Teslini ljudi neće čekati doveka. Vestinghaus je pisao Keru: Puno sam razmišljao o tom pitanju motora, i verujem da će Tesla, ako ima veliki broj prijavljenih patenata koji čekaju rešenje u Zavodu za patente, moći uglavnom da pokrije sistem sa kojim Šalenberger eksperimentiše i onaj za koji Stenli veruje da ga je sam izumeo. On će najverovatnije uspeti da dokumentuje da je datum prijave njegovog pronalaska dovoljno dalek da onemogući Ferarisa, te da će se ta naša investicija pokazati kao loša. Ako Teslini patenti imaju dovoljno široku primenu da mogu da uspostave kontrolu nad poslovima sa motorima na naizmeničnu struju, Vestinghausova električna kompanija ne može sebi da dozvoli da ih drugi otkupe.51 Što se tiče neugodnog pitanja honorara, za koji je Teslin sindikat tražio drsko visoku cenu od 2,5 dolara po vatu, Vestinghaus je pisao: ”Cena je, čini se, prilično visoka, ali ako je to jedini način da se dobije motor na naizmeničnu struju, i ako se on može primeniti za tramvaje, mi nesumnjivo možemo dobiti od korisnika koju god cenu pronalazači zatraže.”52 Tako je Vestinghaus nedvosmisleno napisao zlokobnu izjavu da se isplata honorara može preneti na kupce, što će kasnije morati iz praktičnih razloga da osporava.
6 ___________
Početak u Pitsburgu (1889)
[Moj] prvi utisak [o njemu bio je daje on čovek sa] ogromnom energijom [koja] je... samo delimično bila u kinetičkom obliku. No y čak ipovršni posmatrač morao je jasno videti onu skrivenu snagu. Snažne> skladne građe, spretnih udovay oka bistrogpoput kristala, žustrog i lakog koraka - bio je redak primer zdravlja i snage. Nalik lavu u šumiy udisao je duboko i zaneseno zadimljeni vazduh svojih fabrika. NIKOLA TESLA O DŽORDŽU VESTINGHAUSU1
remda se Džordž Vestinghaus obogatio izumom vazdušnih kočnica za vozove, nije se bavio samo železnicom. On je bio potomak ruske plemićke porodice Vistinghousen; otac mu je takođe bio pronalazač, sa šest značajnih patenata za poljoprivredne mašine. Sa bratom Henrijem (koji će mu kasnije postati partner), Džordž se veoma rano upoznao sa uređajima poput akumulatora i lajdenske boce (staklene boce obmotane metalnom folijom koja je korištena za čuvanje električnog naboja). Služio je u konjičkoj jedinici, a kasnije je bio ineženjer u mornarici tokom Građanskog rata. Džordž Vestinghaus bio je čovek bogatog iskustva i vizionar; znao je da je budućnost u električnoj energiji. Krajem jula 1888. Tesla je vozom otputovao u Pitsburg da se sastane sa Vestinghausom radi prodaje patenata. Iako je leto bilo u jeku, pronalazač se, začudo, radovao velikoj vrućini. S nestrpljenjem je iščekivao taj susret. Pozamašne građe, s brkovima kao u morža, velikim zulufima i markantnom suprugom sličnih razmera, koja je nosila jastuče ispod suknje tako da
P
54
ČAROBNJAK
joj se ona isticala čitav metar straga, Vestinghaus je pozdravio vitkog pronalazača. Veoma razgovorljiv, Džordž Vestinghaus prihvatao je ljude oko sebe s izuzetnom srdačnošču i bezgraničnim poverenjem. Odveo je Teslu kući, a potom u obilazak postrojenja. Sa gotovo četiri stotine zaposlenih, Vestinghausova električna kompanija uglavnom je proizvodila ”alternatore, transformatore i pomoćne uređaje za električne centrale koje su proizvodile struju za osvetljenje.”2 Vestinhgaus, trbušast i veoma krupan, bio je fizička suprotnost dugonogom strancu, koji je hodao ”uspravno kao strela, uzdignute glave... ali toliko zamišljen kao da mu se u mozgu uobličuju nove ideje.”3 Tesla je o njemu rekao sledeće: Premda je imao preko četrdeset godina, [Vestinghaus] je i dalje bio zanesen poput mladića. Uvek nasmejan, prijatan i učtiv, bio je sušta suprotnost grubim i uvek spremnim ljudima koje sam do tada upoznao. Nijednoj njegovoj reči ne bi se moglo prigovoriti, nijedan njegov gest nije bio uvredljiv - mogli ste ga zamisliti kako šeta po dvoru, tako savršenih manira i govora. Ipak, kada bi ga neko izazvao, od Vestinghausa nije bilo žešćeg protivnika. Sportske građe, pretvarao bi se u diva kada bi se suočio sa teškoćama koje su delovale nesavladivo. Uživao je u borbi i nikada nije izgubio samopouzdanje. Gde bi se drugi u očajanju predali, on bi odnosio pobedu.4 Poznat po svojim dalekosežnim pogledima i odvažnosti, Vestinghaus je već učetvorostručio vrednost svoje električne kompanije, od 800.000 dolara 1887. godine do tri miliona dolara 1888, iako je u to vreme bio usred skupih pravnih i propagandnih borbi sa Edisonom.5 Izuzetno sposoban da kod svojih radnika pobudi entuzijazam i veoma odlučan na delu, odmah je zadobijao poštovanje onih koje je upoznao, posebno Nikole Tesle. Vestinghaus je Tesli ponudio 5.000 dolara u gotovini za pravo u trajanju od šezdeset dana, 10.000 po isteku tog roka ako kompanija odluči da otkupi patente, tri gotovinske uplate od 20.000 dolara u periodima od šest meseci, 2,5 dolara po vatu na ime honorara, i dve stotine deonica Vestinghausove kompanije. Najmanji iznos honorara procenjen je na ”5.000 dolara u prvoj godini, 10.000 dolara u drugoj i 15.000 dolara svake naredne godine do isteka patenata.”6 Vestinghaus je, takođe, pristao da plati sve troškove parnica u vezi sa prvenstvom patenata, ali je dodata i klauzula da će se isplata umanjiti ako parnica bude izgubljena. Izračunato je da će za petnaest godina isplata bez deo-
POČETAK U PlTSBURGU (1889)
55
nica iznositi 75.000 dolara u gotovini i 180.000 na ime honorara, ili ukupno 255.000 dolara.7 Tesla je posedovao četiri devetine svoje kompanije, a vlasnici preostalog dela bili su Pek i Braun, verovatno tako što su tri devetine pripadale prvom, a dve drugom partneru.8 Što se tiče ukupnog iznosa koji je Vestinghaus isplatio, Tesla je po svemu sudeći predao i evropske patente, posebno engleske i nemačke.9 Stoga je teško tačno utvrditi koliko je novca Tesla dobio za svojih četrdeset patenata. Vestinghaus je dobio ne samo jednostavan indukcioni motor, već i različite sinhrone i asinhrone motore, kao i armature, turbine, regulatore i dinama. Moguće je da mu je Tesla kasnije prodao i nove patente prema posebnim ugovorima, a vrednost njegovih deonica takođe se ne može sa sigurnošću utvrditi. Deset godina kasnije Tesla je pisao drugom fmansijeru, Džonu Džejkobu Astoru: ”...gospodin Vestinghaus je pristao da plati za moje patente obrtnog magnetnog polja oko 500.000 dolara i, uprkos... teškim vremenima, isplatio je svaki cent na koji se obavezao”.10 Kako je Tesla pokušavao da dobije novac od Astora, moguće je da je preterao. Dve godine pre toga časopis Electrical Review objavio je da se u godišnjem izveštaju kompanije Vestinghaus navodi spisak otkupljenih patenata u vrednosti od 216.000 dolara,11 što približno odgovara iznosu iz navedenog Bilezbijevog memoranduma, bez isplaćenog honorara za nekoliko godina. Ako je zaista bilo tako, Tesla je sam dobio verovatno samo polovinu sume, ili oko 100.000 dolara, a čitav iznos bio mu je isplaćen u ratama od 1888. do 1897. godine.12 Tokom pregovora Tesla je pristao da se preseli u Pitsburg da bi pomogao prilikom konstruisanja motora. Sasvim je izvesno da nije primao platu tokom boravka tamo, -jer je imao svojevrsno načelo: ”...čim bih se posvetio naučnom istraživanju u laboratoriji, nikada ne bih prihvatao honorare ili naknadu za profesionalne usluge.”13 Tesla je bio plaćen za patente i primao je ugovoreni honorar, te je imao prihoda. Dalji dokazi da nije bilo druge dnevne ili nedeljne isplate vide se iz ugovora koji je potpisao Džordž Vestinghaus, 27. jula 1889, a u kom se navodi da je Tesla radio u Pitsburgu godinu dana i da je za taj period isplaćen u vidu ”stotinu i pedeset (150) deonica akcijskog kapitala”. Zauzvrat, Tesla je obećao da će preneti kompaniji Vestinghaus sve patente koji su neposredno vezani za razvoj njegovog indukcionog motora. Ipak, od Vestinghausa je dobijao naknadu za druge doprinose. Na primer, kada je otkrio da se od Besemerovog čelika pravi daleko bolji transformator nego od mekog gvožđa, za to mu je isplaćeno oko 10.000 dolara.14
56
ČAROBNJAK
Tesla je napustio svoj stan sa vrtom u Njujorku i preselio se u jedan od nekoliko hotela u Pitsburgu u kojima će boraviti, a među njima su bili Metropoliten, Djukejn i Anderson.15 Boravak u hotelu postaće njegov životni stil od kog više neće odstupati. Zahvaljujući svom predavanju, od pre samo dva meseca, odjednom je stekao zvezdanu slavu. ”Sredinom avgusta 1888, u Vestinghausovoj oglednoj prostoriji u Pitsburgu”, prisećao se Čarls Skot, koji će mu kasnije postati pomoćnik, ”upravo sam se zaposlio u kompaniji i bio sam pomoćnik E. Spunera, koji je noću kontrolisao oglednu prostoriju sa dinamima. Pozvao me je i rekao: ’Evo TesleV’ ”Čuo sam za Teslu”, nastavio je Skot, ”pošto sam pročitao [njegov] rad o višefaznom indukcionom motoru, za koji je moj profesor sa univerziteta rekao da je potpuno rešenje problema motora. A sada je trebalo da vidim Teslu lično.” Svetle kose, sa okruglim naočarima bez okvira, Skot je tek prethodnog leta, 1887. godine, saznao ”da postoji nešto što se zove naizmenična struja”. ”Diplomirao sam dve godine ranije i pitao sam se zašto o tome nisam čuo od svojih profesora.” Sa temom se upoznao samo tako što je u časopisu Electrical World pročitao članak Vilijama Stenlija, koji je bio ”zadivljujući... ključ mnogih tajni”.16 Sada, godinu dana kasnije, upoznaće Nikolu Teslu, čoveka koji je tako elegantno rešio sve zagonetke koje je postavio Stenli. ”Približavao se, koračajući uzdignute glave i uspravnih ramena, sa sjajem u očima. Za mene je to bio veličanstven trenutak.”17 Skot, koji će kasnije postati profesor tehnike na Univerzitetu Jejl ”pomagao je Tesli... prilikom pripremanja i izvođenja eksperimenata. Bila je to izvrsna prilika za početnika, da upozna čoveka tolike slave, bogatog idejama, prijatnog i blagonaklonog. Teslina plodna mašta često je tvorila kule u vazduhu, koje su delovale toliko čudesno. Ali sumnjam da je iko verovao da će se njegova očekivanja od malenog motora zaista ostvariti... jer je višefazni sistem koji je on uveo... prevazilazio najluđe snove tog vremena.”18 Skot nije bio samo Teslin pomoćnik: kako je vreme proticalo, a nasuprot mišljenju mnogih kolega, postao je borac za njegove ciljeve, nosilac istine, tvrdeći da Tesla jeste tvorac indukcionog motora. Drugi nepokolebljivi pristalica bio je švajcarski emigrant Albert Šmit, koautor dvaju Teslinih patenata vezanih za naizmeničnu struju. Premda je i sam Vestinghaus bio saveznik, postojalo je mnoštvo drugih radnika koji su se svim silama trudili da preotmu Teslinu slavu. Među najvećim protivnicima u ranom periodu bili su Oliver Šalenberger, pronalazač merača naizmenične struje, i njegov pomoćnik
POČETAK U PlTSBURGU (1889)
57
Luis B. Stilvel, pronalazač Stilvelovog dinama, koji je radio na sličnim principima kao Teslin kalem. U kasnijem periodu, glavni protivnik bio mu je Endru V. Robertson, Vestinghausov glavni direktor. Još jedan Teslin suparnik bio je Vilijam Stenli, prvi Amerikanac koji je uspešno uspostavio sistem naizmenične struje u zemlji. Stenli je otišao iz korporacije Vestinghaus (oko 1892-93) da bi prodavao sopstvene višefazne motore, koji su nesumnjivo činili povredu prava patenata Teslinog sistema. To su potvrdili i sudovi nekoliko godina kasnije, te je Stenli bio prinuđen da kupuje Tesline motore od Vestinghausa.19 Da bi se shvatila dubina neprijateljstva prema Tesli koje je postojalo u Vestinghausovim redovima, dovoljno je pročitati poglavlje Luisa B. Stilvela o istoriji naizmenične struje, napisano četrdeset godina posle događaja opisanog u tekstu George Westinghouse Commemoration (Sečanje na Džordža Vestinghausa). Knjigu je uredio Čarls Skot, objavljena je za članove korporacije, a izdanje je ponovljeno 1985. U uvodu Stilvelovog poglavlja navodi se: ...kako je Vestinghaus doneo Golar-Gibsov sistem u Ameriku, kako je on modifikovan i kako je Stenli omogućio njegovu praktičnu primenu... i šta se posle toga događalo. Godine 1888. Šalenberger je došao do briljantnog otkrića merača indukcione struje. Iste godine Nikola Tesla dobio je američka patentna prava na višefazni motor i sistem. Vestinghaus je odmah otkupio ta prava. Tesla je došao u Pitsburg da unapredi svoj motor. Uzaludno je pokušavao da ga prilagodi postojećem jednofaznom sistemu, sa strujnim kolima na 133 herca... Očigledna prednost [kurziv dodat] direktnog priključenja motora i generatora nalagala je niže frekvencije... Dve ffekvencije određene su kao standard, naime, 60 herca za opštu upotrebu i 30 herca za konvertovanje u jednosmernu struju.20 Ako analiziramo strukturu tog Stilvelovog navoda, primećujemo da, premda se ključna rečenica u njemu odnosi na Šalenbergera, čitav pasus govori o Tesli. Reč ”briljantan” upotrebljena je kao epitet uz slučajno otkriće da opruga reaguje na naizmeničnu struju,21 dok nikakav pridev nije upotrebljen uz pronalazača čitavog električnog sistema! Tesla o istoj situaciji govori u svojoj autobiografiji: ”Moj sistem zasnivao se na upotrebi struja niskih frekvencija, a Vestinghausovi stručnjaci prihvatili su 133 herca da bi osigurali prednost prilikom transformisanja [jer je
58
ČAROBNJAK
njihov Golar-Gibsov sistem funkcionisao na toj frekvenciji]. Nisu želeli da odstupe od standardne forme sistema, te sam morao da uložim napor da prilagodim motor njihovim uslovima.”22 Sa 120 centrala podešenih na 133 obrtaja u sekundi, može se razumeti nevolja u kojoj se Tesla našao. Pošto je Šalenbergerov merač bio kompatibilan sa dominantnim pojedinačnim strujnim kolima na 133 herca, činilo se logično da i Teslin višefazni motor može da se prilagodi. Decembra 1888. Edisonov propagandni rat protiv Vestinghausa dostigao je vrhunac kada je Edison počeo da dopušta H. P. Braunu (koji nije bio njegov nameštenik) da dolazi u njegovu laboratoriju u Menlo parku i naizmeničnom strujom ubija različite životinje. Braun je vršio eksperimente ubijanja životinja strujom na Fakultetu za rudarstvo Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Braun, elektroinženjer, koji je živeo u Pedeset četvrtoj ulici, bio je uznemiren zbog mnogih smrtnih slučajeva među kolegama. Sačinio je spisak od preko osamdeset žrtava i, uprkos tome što je dosta ljudi poginulo zbog jednosmerne struje, Braun je tvrdio da je naizmenična struja stvarni krivac. Dve godine kasnije, počeo je da proizvodi električne stolice za zatvore, koje je prodavao za 1.600 dolara. Očekivao je i da če ga platiti za izvršenje smrtne kazne. U leto 1888. list New York Times pisao je da je on ”mučio i strujom pogubio psa... Najpre [je] pokušavao jednosmernom strujom pri naponu od 300 volti... Kada je nastupio šok, pas je zacvileo... Na 700 volti pokidao je brnjicu i skoro se oslobodio. Ponovo su ga vezali. Na 1.000 volti telo mu se uvijalo od bolova... Tmaće manje problema kad uključimo naizmeničnu struju’, rekao je gospodin Braun. Predloženo mu je da psa odmah oslobodi patnje. To je postignuto naizmeničnom strujom od 300 volti, koja je usmrtila životinju.”23 Veliki broj gradova uveo je pogubljenje strujom da bi se ulice oslobodile pasa lutalica, ali država Njujork otišla je korak dalje i osnovala 1886. godine komisiju koja će ”podneti izveštaj... o najhumanijem metodu izvršenja smrtne kazne”.24 Pod pokroviteljstvom Medicinsko-pravnog udruženja Njujorka, Braun je istupio kao glavni govornik. Vilijam Kemler, huligan koji je ubio sekirom svoju ljubavnicu, postaće ogledni slučaj za izvršenje smrtne kazne strujom. Pošto su Vestinghausovi motori mogli da proizvode smrtonosnije frekvencije, Braun je, navodno, potajno kupio nekoliko radnih modela da bi nastavio svoje užasne eksperimente. Naravno, Vestinghaus je bio uzrujan zbog tako pogubne reklame. On i Tesla suočili su se s mogućnošću da novi višefazni sistem naizmenične struje nikada ne uspe u konkurenciji sa postojećim
POČETAK U PlTSBURGU (1889)
59
tehnologijama naizmenične i jednosmerne struje, pošto je za oba ranija sistema bio potreban daleko niži napon. Pošto se Braun pripremao da izvrši eksperimente sa krupnijim životinjama da bi uverio komisiju da struja može da ubije kriminalce na ”humani” način, Kemlerov sud počeo je da ispituje elektroinženjere o upotrebi Vestinghausove struje za električnu stolicu. Edison je to sporno pitanje video kao pravu priliku da zada završni udarac u borbi protiv Vestinghausa i nove Tesline tehnologije. ”Edisonova zamisao o pogubljenju kriminalaca strujom najbolja je do sada. On predlaže da se ručni zglobovi stave u okove, povezane lancem, šake osuđenika... da se urone u teglu s vodom, u kojoj je rastopljena kaustična soda, i koja je povezana... s naizmeničnom strujom od hiljadu volti... da se osuđeniku stavi crna kapa i u određenom trenutku zatvori strujno kolo. Elektrošok prolazi kroz obe ruke, srce i koren mozga, a smrt je trenutna i bezbolna.”25 U prilici da raspali plamen svoje osvete, Edison je omogučio Braunu pristup svojoj čuvenoj laboratoriji da ”vestinghausuje” dvadeset četiri psa, koja je otkupio od dece u susedstvu za dvadeset pet centi po životinji. Edison je, pored toga, ”vestinghausovao” i dva teleta i jednog konja!26 Uzbuđen, Džordž Vestinghaus napisao je pismo žalbe listu New York Times, u kom je naveo da naizmenična struja nije ništa opasnija od jednosmerne, pošto se dešavalo da i ova potonja izazove šok i povrede kod ljudi. 27 Vestinghaus je uveravao javnost u bezbednost svog sistema, te ga je Braun nekoliko dana kasnije, takođe u Times-u, izazvao Vestinghausa da se sastane sa njim, ”u prisustvu kompetentnih elektroinženjera”, i propusti kroz svoje telo naizmeničnu struju, a on će kroz svoje jednosmernu. ”Naizmenična struja ne sme biti slabija od 300 ciklusa u sekundi.”28 Edisona je 23. jula 1889. pod zakletvom ispitivao Kemlerov advokat, V. Berk Kokran, irski imigrant školovan u Francuskoj, koji je tada služio drugi mandat u Predstavničkom domu Kongresa. Dok je u svom kraju postao slavan po borbi protiv organizacije Tamani hol, Kokran je stekao i nacionalno priznanje kao ”dečak besednik”, zbog dobro argumentovanih debata s Vilijamom Makinlijem, predsedničkim protivkandidatom Vilijama Dženingsa Brajana. Sada je namerio da se uhvati u koštac sa Čarobnjakom iz Menlo parka.29 PITANJE: Da li Harold P. Braun ima ikakve veze sa vama ili Edisonovom kompanijom? EDISON: Ne, koliko je meni poznato...
60
ČAROBNJAK
PITANJE: Šta bi se desilo ako bi Kemler ostao u stolici nekoliko minuta dok struja prolazi kroz njegovo telo?... Da li bi se ugljenisao? EDISON: Ne. Bio bi mumificiran... PITANJE: To govorite iz uverenja, a ne zato što znate? EDISON: Iz uverenja. Nikada nikog nisam ubio... ”Naposletku, gospodin Kokran je aludirao na neprijateljstvo između Edisonove i Vestinghausove kompanije i upitao je gospodina Edisona da li voli gospodina Vestinghausa kao brata. Zavladala je tišina duža od uobičajene, da bi Edison zatim odgovorio: ’Mislim da je gospodin Vestinghaus veoma sposoban čovek/... Gospodin Kokran je pripalio ”čarobnjaku” cigaru krajem svoje cigare koju je grickao i dozvolio mu je da se udalji.”30 Proći će još čitava godina pre nego što bude izvršeno pogubljenje, ali javno mnjenje i dalje je bilo protiv opasne Vestinghausove struje. Iako Edison nije tvorac ideje o električnoj stolici, svojski se potrudio da se za nju izbori, time što je uputio svoje stručnjake, naročito izuzetnog A. E. Kenelija, kasnije profesora na Harvardu, da pomognu Braunu; osim toga, dao je i svoje ime. U raznim časopisima javili su se povici protiv ”električnih dželata”. Na primer, sledeći uvodnik objavljen je u mnogim dnevnim listovima i časopisima: ”Teško je zamisliti stravičniji eksperiment od onog koji će biti sproveden na Kemleru... Na tajnom mestu, on će biti prinuđen da prođe kroz mentalno i moralno, ako ne i telesno, mučenje, a niko ne ume da kaže koliko će to trajati.31 Taj zloslutni odeljak zapravo nije bio dovoljno oštar, jer je Kemlerovo pogubljenje postalo istinski košmar. Pravi fijasko nastupio je kada je, posle pogubljenja, ”na užas svih prisutnih, njegov grudni koš počeo da se podiže, pena mu krenula na usta, a čovek pokazivao sve znake oživljavanja.”32 Pogubljenje je nalikovalo delu varvara i mučitelja i scenama ”dostojnim najmračnijih ćelija inkvizicije iz 16. veka”. Jedan očevidac, koji je bio sasvim zgađen, bio je doktor Dženkins, koji je New York Times-u rekao: ”Radije bih gledao deset vešanja nego jedno ovakvo pogubljenje.” Intervjuisani su i vrhunski elektroinženjeri. ”Ne nameravam o tome da govorim”, rekao je Vestinghaus. ”Bilo je brutalno. Bolje bi učinili sekirom.” Čak je i Edison bio pod ustiskom. ”Samo sam ovlaš pogledao jedan prikaz Kemlerove smrti”, rekao je, ”i to nije prijatno štivo... Jedina greška, po mom mišljenju, bilo je to što je sve prepušteno lekarima... Pre svega, kosa na Kemlerovoj glavi nije provodila struju. Zatim, smatram da vrh glave nije do-
POČETAK U PlTSBURGU (1889)
61
bro mesto za zadavanje šokova... Bolji način je da se šake stave u teglu s vodom... i struja tu pusti... Verujem da će sledeći put, kada drugog čoveka stave u stolicu radi pogubljenja, smrt nastupiti trenutno, i bez scena iz zatvora Obern viđenih danas.”33 Mada je Vestinghaus nastojao da se distancira od tih zlodela, njegova kompanija ipak je trpela veću štetu od Edisonove zbog javnog mnjenja, jer je za Kemlerovo pogubljenje upotrebljena naizmenična struja. Masovna histerija pretila je da sasvim osujeti pokušaje da se uvede novi Teslin izum, a posebno dominantni Golar-Gibsov sistem naizmenične struje. Tesla je uvideo da će kompanija naposletku morati da se odluči za niže frekvencije ako želi da koristi njegov pronalazak, ali, na njegovo zaprepašćenje, ”1890. godine rad na indukcionom motoru je napušten”.34 Vestinghaus je obznanio da su mu ruke vezane, da njegovi finansijeri više ne žele da bacaju desetine hiljada dolara na uzaludna istraživanja. Pošteno su pružili Tesli priliku da izmeni svoju opremu da bi zadovoljio potrebe kompanije. Činilo se da je ludost uništiti svu postojeću opremu da bi se uslišili netestirani zahtevi njegove nove tehnologije. Štaviše, bili su protiv toga da se plaća honorar ako bi se motor na kraju pokazao kao isplativ. Sada je bilo dosta. Našavši se u neprilici, Tesla je Vestinghausu predložio kompromisno rešenje. On će odustati od klauzule o honoraru iz ugovora ako Vestinghaus obeća da će svoje radnike vratiti na pronalazak. Vestinghaus je bio sateran u ćošak. Znao je da u tom trenutku mora da prekine sav rad na motoru da bi smirio talas neprijateljstva koji se podigao protiv Tesle. Uviđao je, takođe, da je pronalazak suviše značajan, i verovao je da će se na koncu naći rešenje. Niko ne zna zasigurno šta se desilo, ali čini se da je Vestinghaus Tesli prećutno obećao da će se kompanija vratiti radu na motoru ako Tesla izbaci klauzulu o honoraru od 2,5 dolara po vatu. Ako motor dospe na tržište i višefazni sistem bude prihvaćen, biće isplaćeni ranije navedeni godišnji iznosi (približno 255.000 dolara), kao naknada za honorar. Tesla je bio svestan istorijskog značaja svog izuma. Uviđao je da će on vidno izmeniti svet nabolje. Njegov će motor, na primer, dati jeftinu zamenu za potencijalne stotine hiljada sati fizičkog rada. Istovremeno, ta tvorevina trajno će zapisati njegovo ime u istorijske knjige, uz junake poput Arhimeda i Faradeja. Pored toga, on je znao da je njegov sistem najefikasniji, da je fimdamentalan i da će, ako bude prihvaćen, preovladati. Takođe, silno je želeo da se vrati svom najdražem putu pionirskog istraživanja.
62
ČAROBNJAK
Tesla nije obračunavao svoje prihode i rashode; pre se može reći da je on svoju saradnju sa Vestinghausom doživljavao na fleksibilniji način. I sam je pregovarao sa dobrom voljom i pretpostavio je da će se kompanija, ako on olakša potencijalne finansijske obaveze, na neki način njemu odužiti. Pošto je pokazao dobru volju, nadao se da će požnjeti ono što je posejao. Govoreći o Vestinghausu mnogo godina kasnije, Tesla je rekao: ”Džordž Vestinghaus je, po mom mišljenju, jedini čovek na kugli zemaljskoj koji je mogao pod okolnostima koje su vladale da prihvati moj sistem naizmenične struje i pobedi u bici protiv predrasuda i vlasti novca. On je bio prvak ogromne duševne veličine i jedan od aristokrata svetskog nivoa.”35 To je, doduše, bila izjava za javnost; njegova lična osećanja bila su složenija. Iz pisama koja je decenijama slao korporaciji, jasno je da je Tesla održao blizak odnos sa Vestinghausom. Ipak, često se naziru osećanja nezadovoljstva, uglavnom zbog toga što Vestinghausova korporacija nije uvažavala Teslinu žrtvu i trajni doprinos kompaniji. Tesla je takođe bio nezadovoljan zato što su svi njegovi patenti pojednostavljeni, i što su se pojavili nagoveštaji da je on izumeo samo indukcioni motor, a ne čitav električni sistem. Konačno, posle skoro dve godine, Vestinghausovi ljudi vratili su se radovima čiji je cilj bio da Teslin motor počne da funkcioniše. Godine 1891, Bendžamin Lam, otvoren, ležeran, ali marljiv mladić, počeo je ponovo da ispituje Tesline patente i Tesline i Skotove eksperimentalne motore. Posle razgovora s Teslom u Njujorku i pretresanja problema sa Skotom, Lam se obratio svojim nadzornicima sa planom da se vrati radu na motoru. Lam je uvideo da je Tesla ”iscrpio sve mogućnosti” pokušavajući da prilagodi svoj motor višim frekvencijama i da je bio prinuđen da ”se vrati na niže frekvencije... uveren u nadmoć svog višefaznog sistema”.36 Ta ideja, kao što je rečeno, bila je odbačena - što su najverovatnije učinili Šalenbeger i Stilvel. Lam, kao mlađi inženjer, morao je oprezno da pristupi problemu. Uz Skotovu pomoć, ”konačno je dobio dozvolu” da se sam poduhvati posla, premda se tome nesumnjivo suprotstavljao veliki broj vodećih ličnosti u kompaniji. ”Do tog vremena, sistem od 60 herca ubrzano je ulazio u upotrebu”, pisao je Lam, tako da je on tu frekvenciju predložio osoblju. Šalenberger se ”razbesneo i obratio mu se pogrdnim rečima.” Nema sumnje da je rekao da nikako neće koristiti niže frekvencije. ”Za mene je to bilo prilično ozbiljno, pošto sam, kao obični potrčko u oglednoj prostoriji, ušao u sukob sa glavnim tehničkim stručnjakom u kompaniji. Objasnio sam svoju poziciju gospodinu Šmitu, koji se naprosto nasmejao... Ipak, na moje iznenađenje, gospodin Šaleberger uvek je, posle toga, bio na mojoj strani... To mi je, sva-
POČETAK U PlTSBURGU (1889)
63
kako, dalo širu sliku o njemu; i uvek se s najvećim zadovoljstvom prisećam svog poznanstva sa takvim čovekom.” Najverovatnije je da je Šmit, zajedno sa Skotom, otišao iza kulisa i objasnio Šalenbergeru da im je to prilika da konačno počnu da upotrebljavaju motor, a da zasluge sada ne pripadnu Tesli. Jednostavno će obznaniti da je novi, briljantni inženjer u kompaniji ”otkrio” efikasnost nižih frekvencija, te će zasluge biti pripisane Lamu. Ne čudi to što se Šmit nasmejao. S izgledom da se izvuče iz nevolja, Šalenberger je promenio stavove i potapšao Lama po ramenu, da bi ovaj pomalo naivno zaključio da je on sam stvorio ”prvi indukcioni motor... koji nalikuje modernom tipu... Sačinio sam i planove za velike generatore na Nijagari koji su bez presedana. To su bila arhitektonska čuda.”37 Pošto je ponovo otkrio ono što je Tesla predlagao sve vreme, Lam je često nastojao da se predstavi kao tvorac ove ideje. Neobrazovani čitaoci, sa nepotpunom izvornom građom, kakve ima mnogo, bili su prinuđeni da zaključe da je višefazni sistem naizmenične struje stvorio ”taj svestrani genije B. G. Lam, [koji je bio]... stub Vestinghausove kompanije.38 Ali oni koji pažljivo čitaju Skota znaju istinu: ”Uporni pokušaji da se Teslin motor prilagodi [postojećem] strujnom kolu bili su uzaludni. Mali motor uporno je tražio ono što je želeo, te je brdo prišlo Muhamedu.” 39
7 _______________
Lažni pronalazači (1889-1890)
Kilije otkrio da se sve simpatetičke sile, moždane, gravitacione, magnetne i električne, sastoje iz trostrukog toka; ta činjenica upravlja ukupnim zemaljskim i nebeskim poretkom pozitivnog i negativnog zračenja... On je otkrio da je domet kretanja molekula u svakoj nepokretnoj masi jednak trečini njihovogprečnika, i da se svako proširenje opsega podstiče zvučnom silom, dovedenom u sklad sa trečinama koje su u suprotnosti sa kombinovanim akordima mase neutralnih centara koje predstavljaju. ”Koje največi genije našeg vremena?”, REVIEW OF REVIEWS, 1890. 1
esla je otišao iz Pistburga u jesen 1890. i vratio se u Njujork da bi osnovao svoju drugu laboratoriju, ovaj put u ulici Grand. Tu će početi da radi na uređajima visokih frekvencija, bežičnom prenosu energije i teorijama o odnosu između elektromagnetnog zračenja i svetlosti. Istraživač je posebno želeo da ponovi otkrića nemačkog akademika Hajnriha Herca, koji je bio učenik Hermana Ludviga fon Helmholca i koji je nedavno objavio svoje znamenite eksperimente širenja talasa. Tesla je rekao da je njegov rad ”izazvao uzbuđenje kakvo skoro nikada ranije nije iskusio”.2 ”U Pitsburgu nisam bio slobodan”, pisao je dalje. ”Zavisio sam od drugih i nisam mogao da radim... Kada sam otišao, ideje i izumi počeli su da nadiru u moj mozak kao Nijagara.”3 Pre nego što je otvorio radionicu, pronalazač je otputovao u Pariz da poseti Svetsku izložbu i prisustvuje otkrivanju monumentalnog arhitektonskog dela, Ajfelove kule. Vrativši se u grad prepun lepih uspomena, Tesli se
T
LAŽNI PRONALAZAČI (1889-1890)
65
ukazala prilika da se pozdravi sa starim prijateljima i ispriča im o svojim uspesima. Tu je mladi tvorac mogao ponovo da dođe u Luvr da vidi ”divote” Rafaela, kog je doživljavao kao svoj pandan u likovnoj umetnosti. 4 Ipak, Teslina osećanja bila su pomešana, pošto je putovao u senci svoje zle kobi, Tomasa Edisona, koji ne samo što je posetio izložbu već je dobio i skoro pola hektara prostora za izlaganje raznovrsnih pronalazaka. Posebnu senzaciju izazvao je fonograf, a Edison je primljen kao pravi polubog. Dok je Edison, u društvu svoje nove supruge, Mine, stare samo dvadeset dve godine, ručao sa Aleksandrom Ajfelom u njegovom stanu na vrhu kule, Tesla se na izložbi sastao sa profesorom Vilhelmom Bjerknesom da ”posmatra predivne demonstracije [njegovih] vibracionih membrana”.5 Norveški fizičar sa Univerziteta u Stokholmu, zajedno sa Žilom Anrijem Poankareom, ne samo što je ponovio eksperimente Hajnriha Herca sa širenjem elektromagnetnih talasa kroz prostor, već je, prema Hercu, otkrio i višestruku rezonancu i izradio matematičke računice u vezi s tom pojavom.6 Tesla je bio u prilici da prouči Bjerknesov oscilator, koji je davao raznovrsne elektromagnetne talase, i rezonator koji ih je pojačavao, kao i da sa njim razgovara o teorijskim implikacijama karakteristika elektromagnetnih talasa proizvedenih na taj način. Dok se Čarobnjak iz Menlo parka sastao sa Lujem Pasterom u njegovoj laboratoriji u Parizu i primio francuski krst Legije časti za svoja dostignuća, Tesla je razradio jedno od svojih najznačajnijih otkrića - da takozvani Hercovi talasi ne samo što proizvode transverzalne oscilacije, kako je predložio Bjerknes, već i longitudinalne vibracije strukture veoma slične zvučnom talasu, ”što će reći, talase, koji se šire smenjivanjem sabijanja i širenja... etra.” 7 Ta zamisao imaće ključnu ulogu u bežičnim odašiljačima koje je Tesla konstruisao naredne decenije. Tesla spakovao kofere da bi otišao u kratku posetu porodici,8 a Edison je nastavio svoju turneju. U Italiji su ga odlikovali venecijanska kraljica Margarita i rimski kralj Umberto, u Berlinu se sastao sa Helmholcom u njegovoj laboratoriji, a u Hajdelbergu je prikazao rad fonografa pred ”čudovišnim skupom” od petnaest hiljada ljudi, na kom je mašina ”održala govor na dobrom nemačkom”.9 Ipak, Edisonov najdraži trenutak bio je kada je prisustvovao velikoj večeri koju je priredio Bafalo Bil, koji je bio na evropskoj turneji sa svojim cirkusom Divlji zapad. A kada se Tesla vraćao u Njujork, Edison je nastavio put u London, gde je imao priliku da poseti elektrane, ali i da sazna iz prve ruke da je Teslin sistem naizmenične struje trajno prihvaćen. 10 U Depfortu, na primer, te godine je inženjer po imenu Feranti instalirao verovatno
66
ČAROBNJAK
prvu funkcionalnu jednofaznu električnu centralu; sa Teslinim sistemom, mogao je da prenosi 11.000 volti jedanaest kilometara do Londona.11 Iako je to zaista bilo epohalno dostignuće, ta centrala, iz nepoznatih razloga, nije dobila gotovo nikakav publicitet. Bilo je to veoma složeno vreme u istoriji električne industrije; stručnjaci za elektrotehniku u Evropi i Americi koji su se posvetili proučavanju Tesline tvorevine, odmah su uvideli njene prednosti. U Švajcarskoj i Nemačkoj Č. J. L. Braun i Majkl fon Dolivo-Dobrovoljski konstruisali su višefazne indukcione motore, dok su u Americi isto činili Elihju Tomson iz kompanije Tomson-Hjuston i Vilijam Stenli. Kao i u svakoj drugoj naučnoj grani, bilo je uobičajeno da se prouči i kopira rad drugih, ali u elektrotehnici uspeh nije obezbeđivao samo mesto u istoriji, već i znatnu zaradu. Stoga je bilo mnogih, poput navedenih, koji su pokušavali da proglase višefazni sistem svojim otkrićem. Izumljen je još jedan motor, nazvan hidropneumatska pulsirajuća va-kuumska mašina, koja je, doduše, bila na znatno sigurnijem terenu - niko nije mogao da kopira složene komponente njenog mehanizma, i niko osim pronalazača, Džona Ernsta Vorela Kilija, nije znao kako ona radi. Kili je na ideju došao pošto je pročitao raspravu ”Harmonije tonova i boja, razvijene tokom evolucije,” koju je napisala nećaka Čarlsa Darvina, gospođica F. Dž. Hjuz, a u kojoj se govori o strukturi etra i različitim teorijskim zakonima kosmičke harmonije.12 Slavljen kao pravi perpetuum mobile, Kilijev motor svaki put bi opijao javnost, jer je Kili imao zagonetnu sposobnost da sačuva tajnu, ali i da neprestano postiže rezultate koji se nisu mogli shvatiti. ”Prema mišljenju madam Blavatski, [Kili] je otkrio vrfZ, tajanstvenu kosmičku silu na koju je Lord Liton skrenuo pažnju u svom delu ’Rasa koja dolazi’... Kili nju naziva simpatetičkim negativnim privlačenjem.”13 Ravan trgovcima zmijskim uljima po sposobnosti da ”nasamari” javnost, Kili, nekadašnji ”izvođač cirkuskih trikova”, osnovao je kompaniju 1874, vrednu 100.000 dolara u deonicama, da bi prodavao svoj motor, što je s uspehom i radio skoro petnaest godina, do 1889, kada je njegovo delo dovedeno u pitanje. Časopis Public Opinion pisao je da su ”inženjeri, naučnici i kapitalisti često odlazili na hodočašće u Kilijevu laboratoriju u Filadelfiji, da bi videli kako ’Kilijev motor motoriše’. Katkada je motorisao, a katkada i nije, ali je Kili uvek imao spremnu odličnu priču. Njegovo najveće dostignuće bilo je u tome što je vešto koristio žargon naučnih i nenaučnih termina. Govorio bi o ’triunarnim strujama polarnog toka sile’, ’refleksnoj akciji gravitacione sile’, ’saglasju mase’, ’simpatetičkom dosegu razdaljine', ’depolarnim eteričnim
LAŽNI PRONALAZAČI (1889-1890)
67
talasima i mnoštvu drugih stvari koje nisu ništa značile, ali nikada nije rekao zašto njegov motor motoriše i [zašto] ga nikada nije patentirao” (iako je pripremio nacrt).14 T. Karpenter Smit je u časopisu Engineering Magazine dao prikaz očevica koji je gledao ”pronalazača” na delu: ”Gospodin Kili krenuo je da proizvede silu udarivši veliku muzičku viljušku gudalom, a potom je njome dodirnuo generator. Posle dva ili tri pokušaja, koji, prema njegovim rečima, nisu uspeli jer nije postigao ’saglasje mase’, otvorio je mali ventil na vrhu generatora. Kada se začulo tiho šištanje, glasni pokliči pozdravili su njegovu objavu da ’je uspeo’... Može se zamisliti duševno stanje publike kada je uzvik jednog zanesenog gledaoca ’Kili, ti si prvi posle svevišnjeg Boga1/ delovao kao sasvim prirodna reakcija.”15 Taj pronalazač šarlatan punio je novinske naslove, kako svojim najnovijim otkrićima, tako i pokličem o prevari koji je usledio. Deo javnosti tražio je da ga uhapse, a sud mu je dao šezdeset dana da ”otkrije svoju tajnu”, 16 ali Kili se čvrsto držao. Pretio je da će prestati da radi na svojim pronalascima ako sud ne povuče optužnicu;17 doneta je presuda da se Kili oglušio o sud i on je, novembra 1888, uhapšen.18 Ubrzo potom, preko svojih pravnih savetnika, Kili je otkrio da ”karika koja nedostaje” jeste ”bakrena cev u vidu obruča”, te je nekoliko dana kasnije pušten uz kauciju. Tvrdio je da se zaista ”povinovao svim naredbama suda” i da je do detalja objasnio svoj pronalazak, tako da je tužba protiv njega odbačena!19 Poput Edisona, koji je svetu obećao i dao ”Aladinovu lampu”, i Tesle, koji je otkrio i upotrebio motor naizmenične struje, Kili je objavio da je njegov pronalazak ”naučno dostignuće veka”. Naizgled rehabilitovan, Kili je nastavio sa svojim prevarama. Godine 1890, hiromant svetske slave, grof Luj Hamon, poznatiji kao Keiro, posetio je Kilijevu laboratoriju; a do 1895. i Džon Džejkob Astor počeo je da ulaže novac. Na Teslinu nevolju, i njega je, poput Kilija, počeo da bije glas da su mu tvrdnje neverovatne. Na primer, Tesla je rekao da njegov sistem može da ”propusti 100.000 konjskih snaga kroz žicu” i pošalje ga na hiljadu kilometara praktično bez gubitka energije, dok je dominantna tehnologija mogla da pošalje nekoliko stotina volti na kilometar i po, a i u tom slučaju, energija je znatno opadala sa razdaljinom.20 Nema veze što se to predviđanje obistinilo samo nekoliko godina kasnije; Teslin stil bio je vizionarski, a tvrdnja je delovala besmisleno. Za nemaštovite, neobaveštene i one koji su slušali samo pro-
68
ČAROBNJAK
tivnike, on se veoma malo razlikovao od Kilija, te je snosio krivicu na osnovu asocijacije.21 Još 1884. časopis Scientific American objavio je ekspoze o Kilijevom motoru, u kom je razmatrana mogućnost da je izvor energije u tajnoj komori sa komprimovanim vazduhom. To je potvrđeno 1898, posle Kilijeve smrti, u istrazi koju je u njegovoj laboratoriji sproveo sin gospođe Blumfild Mur, Klarens. Pošto je sačekao svoju majku, vatrenu Kilijevu obožavateljku, da prođe pre nego što on rastavi mašine, Mur je u podrumu otkrio veliki rezervoar i splet cevi koje su vodile kroz tavanicu do sprata gde su vršene demonstracije. Kilijeva ”etarska sila nije bila ništa drugo do komprimovani vazduh [koji se oslobađao]... pritiskom noge na skriveni poklopac sa oprugom.”22 Među drugim varalicama pronalazačima tog vremena bili su Gaston Bulmar, koji je Dženeral elektriku pokušao da proda posebne tablete za pretvaranje vode u benzin; Volter Honino, koji je dobijao besplatnu energiju iz svog H20 ”hidroatomizatora”, i ”Kralj među varalicama”, ”grof” Viktor Lastig, koji je naposletku uhapšen zbog toga što je konstruisao i prodavao specijalni automat za novac koji je izbacivao nove novčanice od dvadeset dolara kada se u njega ubaci beli papir.23 U vreme kada su nova čuda gotovo svakodnevno i nepovratno preobražavala društvo, javnost je bila ”zrela da bude pokradena”; naivni investitori često su bivali nasamareni obećanjima nemogućeg. Stoga se na pronalazača gledalo na oprečne načine; kao na dželata ili lučonošu, kao na varalicu ili čarobnjaka. Kada se Tesla vratio iz Evrope, nije želeo ništa drugo nego da svoj izum naizmenične struje preda u ruke novom zakonitom vlasniku, da bi on sam mogao da se okrene svojim novim interesovanjima. Naravno, on će nastaviti da pomaže Vestinghausu na svaki mogući način, neprekidno savetujući Skota, Šmita ili Lama i povremenom odlazeći u Pitsburg da bi davao stručne i praktične savete. Tokom devedesetih godina devetnaestog veka, kad god bi se ukazala prilika, Tesla je predstavljao istaknute potencijalne klijente Vestinghausovom koncernu. Kao što je bio njegov običaj i manir, nikada nije tražio naknadu za svoje usluge, iako je dobio osnovnu opremu za svoju laboratoriju, koja mu je najpre data besplatno. Kao i Kili, i Tesla je u to vreme došao u vezu sa Bulver-Litonovom energijom nalik električnoj, koja se zvala ”energija vrila”, putem pisma od jedne dame iz 1890. ”Ona je sanjala da bih ja, ako bih pročitao Bulverovu ’Rasu koja dolazi’, otkrio izvrsne stvari koje bi znatno unapredile [moj rad].” Ali Tesla nije pročitao tu mističnu raspravu još celu deceniju, te se stoga čini da,
LAŽNI PRONALAZAČI (1889-1890)
69
iako su pronalasci iz knjige imali velike sličnosti sa Teslinim kasnijim pronalascima, čitalac ne može reći da su ”divne stvari” koje će on otkriti već predložene u Bulveru.24 Ipak, sličnosti postoje, i možemo se zapitati da li je Tesla zapravo pročitao knjigu u to vreme ili je znao njen sadržaj.
8 Južna Peta avenija (1890-1891)
Ujednom trenutku [Tesla] je stao rame uz rame s Ijudima poput Edisona , Braša, Elihjua Tomsona i Aleksandera Grejama Bela... Njegova otkrića graničila su se s čudesnim. DŽOZEF VECLER U ČASOPISU HARPER’S WEEKLY, 11. JUL 1891.1
esla se vratio iz Pariza u leto 1889. u svoju novu laboratoriju u blizini ulice Bliker. U istoj ulici gde je bio i jedan od Edisonovih izložbenih prostora, laboratorija je zauzimala čitav četvrti sprat jedne šestospratne zgrade na Južnoj petoj aveniji broj 33-35 (koja se danas naziva Zapadni Brodvej). Istovremeno, živeo je po hotelima, i uselio se u Astoriju, otmeno petospratno zdanje kraj tramvajske linije u samom centru grada. Tokom leta preminuo je Teslin ”najbolji prijatelj” Antal Sigeti. Pisao je kuči da obavesti porodicu. ”Osečam se usamljeno”, pisao je ujaku Paji, ”i teško mi je da se [prilagodim američkom načinu života].”2 Pošto je sada bio jedan od novih bogataša, ali i zvezda u porodici, pronalazač je počeo da šalje novac majci i sestrama, kao i nekim rođacima. Pisma je uglavnom upučivao muževima svojih sestara, među kojima su svi bili sveštenici, a ujaku Paji je pisao: ”Nekako mi je teško da se dopisujem s damama.”3 Iako je ponekad i pisao sestrama, uglavnom je samo slao novac, a svaka od njih uporno bi odgovarala da ga moli da pošalje neku ličniju reč od ”jedinog brata” kog imaju.4 Tokom devedesetih godina, Tesla je poslao nekoliko hiljada forinti, u pošiljkama od 150, što je približno bilo jednako iznosu šestomesečnog zakupa dobrog stana, ili šestomesečnoj zaradi radnika u Srbiji. Novac
JUŽNA PETA AVENIJA (1890-1891)
71
je delom bio poklon, delom otplata duga ujacima za finansiranje školovanja i putovanja u Novi svet, a osim toga, deo novca, uglavnom onog koji je dobijen na ime evropskih patenata, upotrebljen je za ulaganje.5 Ujaku Petru, koji je unapređen i postavljen za mitropolita u Bosni, Tesla je otkrio da prima brojna pisma od uvaženih ličnosti i da uživa takvo poštovanje da mu je teško da to opiše.6 Ujak Pajo je ponekad slao boce evropskog vina svom izbirljivom sestriću, kom nije odgovarao izbor američkih vina. Nestrpljivo čekanje tih pošiljki, za Teslu je bilo poput ”iščekivanja mesije”.7 Kako je Teslina slava rasla, a priče o njegovim uspesima dospevale novinske naslove u rodnom kraju, Tesla je postajao pravi polubog srpskog i hrvatskog naroda, kao i plemeniti, premda daleki dobrotvor svoje porodice. ”Mislimo na tebe čak i u snovima”, pisao mu jedan zet.8 Osim povremenih odlazaka na večeru sa prijateljima poput T. K. Martina ili neophodnih putovanja u Pitsburg, pronalazač je gotovo sve budno vreme provodio u laboratoriji. Njegov partner, Alfred S. Braun, navratio bi da mu pomogne po potrebi, ali Tesla je uglavnom radio sa jednim ili dvojicom pomoćnika ili pak sam. Običaj mu je bio da radi sedam dana nedeljno, tokom čitavog dana, a prestajao je samo da bi se osvežio u hotelu ili zbog neodložnog sastanka. Kako je odabrao monaški život, a gonila ga je neizdrživa želja da bude ključna ličnost novog procvalog doba, čarobnjak je voleo da radi noću, kada mu ništa nije odvlačilo pažnju, a koncentracija se pojačavala. Sada je bio slobodan, te je počeo istraživanja na brojnim zasebnim, ali povezanim poljima. Kao eksperimentalni fizičar, počeo je da proučava razliku između elektromagnetnih i elektrostatičkih pojava, kao i odnos između strukture etra i elektriciteta, materije i svetlosti. Kao pronalazač, počeo je da konstruiše opremu za proizvodnju izuzetno visokih frekvencija i napona i za transformisanje jednosmerne u naizmeničnu struju, i obratno, kao i za stvaranje ujednačenih oscilacija. Tesla je, takođe, želeo da nađe nove metode proizvodnje svetla i da istraži ideju bežične komunikacije. Pošto je već bio zabrinut zbog oskudice prirodnih resursa, ograničene količine uglja i drveta, Tesla je provodio bezbroj sati razmišljajući, preispitujući i ponavljajući otkrića drugih, kritikujući ili unapređujući njihove pronalaske, ali i stvarajući sasvim originalne tvorevine. Njegov cilj bio je pod uticajem teorije evolucije i pragmatičnog načina razmišljanja: želeo je da stvori mehanička sredstva kojima bi se čovečanstvo rešilo nepotrebnog fizičkog rada, kako bi ljudi mogli da posvete više vremena stvaralaštvu.
72
ČAROBNJAK
Za razliku od Karla Marksa, koji je smatrao da radnik postaje ”dodatak mašini”,9 Tesla je uvideo da mašine mogu da oslobode radnika. Pronalazač je, prema Teslinom viđenju, oduvek bio i uvek će biti lučonoša ljudskog roda, i upravljao je njegovom budućnošću naprednom tehnologijom. Ljudi će, stoga, imati koristi, jer će mašine obavljati teške poslove, a oni će moći da se posvete intelektualnim zanimanjima. Sa unapređenjem tehnologije, kulturna evolucija nastupaće sve brže. ”Nasuprot tome”, upozoravao je Tesla, ”sve što je protiv učenja vere i zakona higijene... umanjuje [čovekovu energiju].”10 Nečista pijaća voda, posebno, jedna je od najvećih opasnosti. Tokom sledećih osamnaest meseci Tesla je započeo rad na većini pronalazaka kojima će se baviti narednih pola veka. Poslednjih nedelja 1889, Martin se sa njim sastao više puta da bi okončao pisanje članka o nasleđu srpskog naučnika i planovima za budućnost. Pronalazač bi do kasno u noć pričao o svojoj mladosti i neprekidnoj borbi svojih predaka da oteraju bezbožne Turke. Dok je Martin beležio, Tesla je u glavnim crtama opisivao neke svoje pronalaske, posebno rad na visokim frekvencijama i originalne teorije odnosa između elektromagnetizma i strukture svetlosti. Martin je pokušao da nagovori pronalazača da predstavi svoje ideje pred Američkim institutom elektroinženjera, ali Tesla je izbegavao da odgovori direktno. ”A ako vam nabavim predavanja lorda Kelvina? Znam da su ona pomalo teška, a ponekad i nerešiva, ali verujem da vi, poput Samsona, možete da izvučete med iz lavovskih čeljusti.”11 ”Možda”, glasio je Teslin odgovor. Dvadeset prvog januara 1890. profesor Antoni preuzeo je mesto predsedavajućeg u Američkom institutu elektroinženjera od Elihjua Tomsona (koji je nasledio T. K. Martina) i godinu je započeo sopstvenim predavanjem o novim teorijama električne energije.12 Srećan zbog ponovnog susreta sa profesorom, Tesla je došao na seminar i izabran je za potpredsednika. Učestvovao je u diskusiji koja je usledila, a pridružili su mu se irski matematičar Artur Keneli iz Edisonove kompanije i Mihajlo Pupin, profesor fizike i njegov sunarodnik Srbin. Kako se upravo vratio iz Helmholcove laboratorije u Nemačkoj, Pupin nije bio upoznat sa razmerama neprijateljstva koje je vladalo između Edisonovog i Vestinghausovog tabora. Pupin je bio iz Idvora, srpskog gradića severno od Beograda. Otac mu je bio knez, ili seoski poglavar, nešto poput Teslinog oca, ali za razliku od Milu-
JUŽNA PETA AVENIJA (1890-1891)
73
tina Tesle, gospodin Pupin bio je nepismeni seljak i nije pripadao crkvenom plemstvu. Mnogi Pupinovi rođaci, kao i Teslini, bili su ratni junaci koji su se borili s Turcima i čuvali carstvo; kao i Tesla, i Pupin je izbegao vojnu službu. Mihajlo Pupin iselio se u Sjedinjene Države 1874. godine. Najpre je radio usputne poslove, a zatim se upisao na Univerzitet Kolumbija u Njujorku 1878. Pošto je diplomirao 1884. sa najvišim ocenama, duboko se zainteresovavši za teoriju električne energije, dobio je stipendiju za studije u inostranstvu. Želeo je da ode na Kembridž i studira kod Džejmsa Klarka Maksvela, ali po dolasku je saznao da je on mrtav već četiri godine.13 Ta sklonost ka previđanju očiglednog izgleda da se provlačila kroz čitav Pupinov život. Posle Kembridža otišao je na Univerzitet u Berlinu, gde je doktorirao u oblasti fizike. Godine 1889. vratio se u Njujork i postao predavač na Univerzitetu Kolumbija. Februara 1890, u časopisu Electrical World objavljen je na čitavoj strani Martinov članak o Tesli, uz koji je prikazana i veoma velika fotografija mladolikog inženjera. Tesli je on doneo odličan publicitet, kao prvi veliki esej u kom se opisuje pronalazač u naponu snage. Za naredni mesec planiran je sastanak u Američkom institutu elektroinženjera, u potpunosti posvećen novom Teslinom sistemu naizmenične struje. Taj skup posebno je bio podstaknut brojnim značajnim događajima; najviše planovima nastalim u Švajcarskoj i Nemačkoj da se započne eksperiment prenošenja naizmenične struje na velike razdaljine,14 predstojećim uspehom Vestinghausove kompanije u izgradnji hidroelektrane koja će koristiti Teslin sistem naizmenične struje, u rudarskom naselju u Teljurajdu u Koloradu, i najavom Međunarodne komisije za Nijagaru da će početi sa istraživanjem najboljeg načina da se na Nijagarinim vodopadima izgradi hidroelektrana. Na sastanku Instituta u martu, glavni predavač bio je profesor Luis Dankan. Njegovo predavanje počelo je matematičkom analizom rada ”novog i prekrasnog malog motora koji je izumeo gospodin Tesla”. Kao nekadašnji oficir Američke pomorske akademije, Dankan je nešto ranije prešao sa Univerziteta Saut Pasifik na Univerzitet Džons Hopkins, gde je ostao kao profesor. Bio je to značajan saveznik, koji je Teslinom pronalasku doneo priznanje u akademskim krugovima. ”Velika prednost tog motora”, govorio je Dankan, ”jeste u tome što nema komutatora i omogućuje korišćenje veoma visokih napona. U budućnosti, električna energija prenosiće se pri tolikim naponima da će mašine sa komutatorima postati praktično nepotrebne.” Posle predavanja usledila je diskusija, u kojoj je učestvovao i Tesla.15
74
ČAROBNJAK
Pupin, koji je tog leta održao predavanje o ”Teoriji naizmenične struje” u Bostonu, a potom naredne godine u Njujorku, brzo je postao poštovalac Teslinog rada. Ipak, u isto vreme, upleo se u sporno pitanje ko je stvarni tvorac višefaznog sistema naizmenične struje, a s Teslinog gledišta, načinio je grešku time što se sprijateljio s pogrešnim ljudima. Na skupu u Bostonu, Pupin je primetio: ”Moja publika bila je jasno podeljena u dve grupe: jedna grupa bila je srdačna i puna razumevanja, ali druga je bila hladna kao led. Čuveni elektroinženjer i pronalazač Elihju Tomson, bio je u prvoj grupi, i on me je posle predavanja potražio i srdačno mi čestitao. Bilo je to veliko ohrabrenje zbog čega sam bio veoma srećan.” Drugi istaknuti pojedinci, međutim, pokušali su da utiču na to da Pupin bude izbačen sa katedre za elektrotehniku na Kolumbiji zbog zalaganja za naizmeničnu struju,16 ali je on prebrodio te nesuglasice i, istovremeno, učvrstio prijateljstvo sa Tomsonom. Iako Pupin to nije znao, Tomson je i sam bio u neprilici, budući da je sada uvideo očiglednu prednost Teslinog sistema, ali mu on nije bio dostupan jer je Vestinghaus bio vlasnik patenata. Premda je električna kompanija Tomson-Hjustonova ostvarivala veliki profit, suočila bi se sa neizbežnom sudbinom ako ne bi mogla da uvede efikasne mašine naizmenične struje. Kako se Elihju Tomson bavio naizmeničnom strujom više od jedne decenije, smatrao je da je sasvim opravdano da primeni sistem nalik Teslinom, naročito stoga što je bilo i drugih inženjera koji su tvrdili da imaju zakonsko prvenstvo u nekim aspektima tog sistema, posebno Šalenberger i Feraris. Štaviše, Tomson je i sam bio nadomak tome da smisli sličan funkcionalan plan. Neprestano je previđao to da je Tesla bio vlasnik osnovnih patenata za potpuno revolucionaran izum, dok je tražio načine da racionalno objasni svoje stavove u svojoj kompaniji, i kao predsednik Američkog instituta elektroinženjera i pisac članaka za časopise u oblasti elektroinženjerstva. Uspešno je zaobišao Edisonove patente za sijalicu tako što je Sojeru platio pravo da proizvodi lampu sa zatvaračem (vakuumiranu sijalicu sličnu Edisonovoj, u kojoj je korišten gumeni zatvarač za održavanje vakuuma), a pokušavao je da pronađe slični način i za naizmeničnu struju. U nizu oštrih članaka u časopisu Electrical World, razmenjenih između Tomsona i Tesle, stiče se utisak da Tomson donekle priznaje netrpeljivost prema svom suparniku, kada piše: ”Priznajem da moja izjava o povodu za kritičke primedbe možda i nije bila na mestu. One su, doduše, izazvane time što je Tesla jednom prilikom pogrešno shvatio moje motive.”17 Tako su Pupi-
JUŽNA PETA AVENIJA (1890-1891)
75
nova osećanja prema sunarodniku bila podrivena dok je prijateljstvo sa Tomsonom raslo. Tesla je pristao da predstavi svoj rad na pojavama vezanim za visoke frekvencije tokom trodnevnog simpozijuma Instituta, koji je održan u maju 1891, tri meseca pošto je on objavio prva istraživanja o tome.18 Rezervisana je sala na koledžu Kolumbija, koji se, u to vreme, nalazio između avenija Park i Medison, u Četrdeset devetoj i Pedesetoj ulici, i upućen je poziv publici.19 Teško je tačno proceniti ogromni uticaj koji je to predavanje izvršilo na savremene inženjere i na tok Teslinog života, jer je jasno da je na njega posle tog događaja počelo da se gleda na nesvakidašnji način. Džozef Vecler, ili Džoš, kako je više voleo da ga zovu, pisao je o predavanju u časopisu Electrical World. Međutim, Teslino predavanje bilo je suviše značajno za samo jedan prikaz u časopisu ograničenog tiraža, a Vecler je uspeo objavi članak i u vidu spektakularnog prikaza na čitavoj strani u prestižnom časopisu Harpers Weekly. ”Jasnim objašnjenjima na čistom, nervoznom engleskom”, obznanio je Vecler, ”taj momak iz nepoznatog pograničnog kraja Austrougarske... ne samo što je otišao mnogo dalje od dva istaknuta evropska naučnika, doktora Lodža i profesora Herca, u poimanju elektromagnetne teorije svetlosti, već je... zapravo sačinio aparaturu pomoću koje će elektrostatički talasi, ili ’potiscf, moći da proizvode svetlost za svakodnevnu upotrebu.” Tesla nije samo prikazao izuzetnu predstavu fantastičnih električnih fenomena, nego je u opštim crtama nagovestio i nove ”fundamentalne i dalekosežne principe”.20 Vecler je uverljivo istakao da je Tesla otišao mnogo dalje od Hajnriha Gajslera i ser Vilijama Kruksa u proizvodnji svetlosti vakuumskim cevima, i da je ”zasenio” Čarobnjaka iz Menlo parka svojim poboljšanjima sijalice sa ugljenim vlaknima. ”Ali, gospodin Tesla nije bio zadovoljan rezultatima, koliko god briljantni oni bili. Posvetio se zadatku, ništa lakšem nego da načini lampu koja će, bez ikakve spoljne veze i žica... davati sjajnu svetlost kada se stavi bilo gde u stanu.”21 A ako ni to nije dovoljno, Tesla je propustio desetine hiljada volti naizmenične struje kroz svoje telo da bi uključio sijalice i pustio varnice kroz vrhove prstiju i pokazao svetu da ta struja nije ubitačna ako se ispravno upotrebi. ”Vakuumirane cevi... u rukama gospodina Tesle... izgledale su kao svetleći mač u ruci arhanđela, koji simboliše pravdu”, rekao je jedan novinar.22 Sa Gejnoom Danom, pomoćnikom,23 Tesla je počeo da govori pomalo nervozno, ali je dobijao zamah kako je govor odmicao: ”Među svim oblicima neizmerne, sveprožimajuće energije prirode, koja se vazda menja i kreće, i poput duha oživljava kosmos, elektricitet i magnetizam su, možda, najfasci-
76
ČAROBNJAK
nantniji... Znamo”, nastavio je Tesla, ”da [elektricitet] deluje kao fluid koji se ne može sabiti; da je njegova količina konstantna u prirodi; da ne može ni da se stvori ni da se uništi... i da su električne pojave i pojave u etru identične.” Pošto je tako postavio premisu da je naš svet uronjen u veliko more elektriciteta, čarobnjak je nastavio da zadivljuje publiku mnoštvom eksperimenata. Naposletku, Tesla je završio poetskim izrazom kao što je i počeo: ”Vrtimo se u beskrajnom prostoru, nezamislivom brzinom”, rekao je. ”Posvuda oko nas sve se okreće, sve se kreće i svuda je energija.” Na osnovu tog polazišta, Tesla je izneo proročansku pretpostavku, koja se često tumači kao da postoji nulta tačka, ili nivo besplatne energije: ”Mora postojati način da se domognemo te energije neposredno. Tada, sa svetlošću koju dobijemo, sa energijom koju odatle izvučemo, sa svakim oblikom energije dobijenim bez napora, iz tih nepresušnih skladišta, čovečanstvo će napredovati džinovskim koracima. Samo razmišljanje o tim veličanstvenim mogućnostima proširuje um, osnažuje naše nade i puni nam srca vrhunskom radošću.”24 Oni koji su prisustvovali predavanju, uključujući profesora Antonija, Alfreda S. Brauna, Elmera Sperija,25 Vilijama Stenlija, Elihjua Tomsona i Fransisa Aptona, sećaće se tog istorijskog događaja do kraja života.26 Na primer, Robert Milikan, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za rad s kosmičkim zracima, u to vreme je bio poslediplomac na Kolumbiji. Mnogo godina kasnije pričao je: ”Nemali deo mog istraživanja zasnovan je na principima za koje sam saznao te noći.”27 Mihajlo Pupin, koji je takođe prisustvovao, nije, čini se, bio toliko ushićen. ”[Dok] sam izlagao”, rekao je Tesla jednom novinaru iz Srbije, ”gospodin Pupin, sa svojim prijateljima, [najverovatnije Elihjuom Tomsonom i Karlom Heringom] prekinuo me je... zviždukom, pa sam s teškoćom stišao žamor u publici.”28 Pupin je potom pisao Tesli da bi izgladio sukob i ugovorio sastanak na kom bi video motor, pošto je bilo planirano da održi niz predavanja o višefaznim strujama, ali Tesla ga je izbegavao.29 U Evropi su počele da se ispredaju priče o novom magu električne struje u Americi, i Tesla je ubrzo dobio pozive da govori pred evropskim naučnim udruženjima.
8 ______________
Preispitivanje prošlosti (1891)
Mnoga istraživanja u knjizi bave se strujnim kolima višefaznih sistema [sa poglavljima] o indukcionim motorima, generatorimay sinhronim motorima, [itd.]... Neki delovi knjige su originalniy dok su neke već objavljivali drugi istraživači... Ipaky sasvim sam izostavio bibliografijuy zato što bi bilo gore navesti nepotpunu literaturu nego samo poneštoy a kompletna bibliografija zahtevala bi daleko više vremena nego što imam na raspolaganju... Verujem da čitaoca... više zanimaju podaci nego to koje prvi istražio neku pojavu. ČARLS STAJNMEC1
ri meseca posle Teslinog predavanja na koledžu Kolumbija, avgusta 1891, dva inženjera, Čarls Judžin Lanselot Braun, iz švajcarske kompanije Mašinenfabrik Erlikon, i Majkl fon Dolivo-Dobrovoljski, koji je predstavljao nemačku firmu Algemajne elektricitats-gezelšaft (AEG), izazvali su uzbuđenje među elektroinženjerima kada su uspešno preneli 190 konjskih snaga od vodopada kraj fabrike cementa na reci Nekar u Laufenu do Međunarodne elektrotehničke izložbe, koja je održavana u Frankfurtu u Nemačkoj, udaljenom 170 kilometara od elektrane. Uz pomoć tri različite vlade, vodovi su prolazili kroz Virtemberg, Bavarsku i Prusku, pre nego što su stigli do Frankfiirta.2 Upotrebivši ulje kao izolator, kako je Tesla objasnio na svom predavanju na koledžu Kolumbija, Braun je svojom opremom mogao da proizvede čak 40.000 volti, od čega se 25.000 prenosilo putem žica, a zatim je napon snižavan na upotrebljive vrednosti kada bi struja stigla do izložbe. Uspešnost od
T
78
ČAROBNJAK
74,5 odsto zaprepastila je njegove kolege. Dobrovoljski, koji je je nagovestio da je on došao na zamisao o tom izumu, upotrebio je trofaznu naizmeničnu struju sa radnom frekvencijom od 40 herca (umesto jednofazne struje, s frekvencijom od 133 herca, na kojoj su insistirali Vestinghausovi ljudi). Električna energija bila je toliko snažna na frankfurtskoj izložbi da je mogla da osvetli veliki reklamni pano pomoču hiljadu električnih sijalica, a upotrebljena je i kao pogon za motornu pumpu koja je pokretala veštački vodopad.3 Šesnaestog decembra Mihajlo Pupin održao je predavanje pred Američkim institutom elektroinženjera o višefaznim sistemima. Isto izlaganje imao je i prethodne nedelje u Udruženju matematičara Njujorka, i bio je ponosan što može da unapredi apstraktne teorije na novom polju tih sistema. Kose začešljane unazad, s naočarima s metalnim okvirom, gustih brkova zašiljenih pri vrhu i s profesorskim trodelnim odelom, Pupin se brzo prilagođavao povratku u Sjedinjene Države. Sada je počeo da stvara sebi ime. Pokorno je napisao Tesli pismo pre predavanja da bi s njim razgovarao o njegovim motorima, ali ga je pronalazač izbegavao. U uvodnim napomenama pred Institutom, u prisustvu Artura Kenelija, Elihjua Tomsona, Čarlsa Bredlija i Čarlsa Stajnmeca, Pupin se osvrnuo na ”predivne izume Nikole Tesle i potpuni uspeh koji su postigli Dobrovoljski i Braun praktično primenivši te pronalaske”, ali je postupak u Nemačkoj opisao na takav način da se moglo zaključiti da su neki njegovi vidovi bili nezavisno načinjeni. Čini se da Tesla nije prisustvovao ovom predavanju. Umesto toga, pisao je Pupinu narednog dana, ali ne da bi čestitao ili predložio da se sastanu. Tesla je predložio da Pupin nabavi originalne specifikacije patenata; nemačke tvorevine naprosto su bile kopije njegovog rada. Međutim, Pupin je uzvratio: ”Mislim da ne treba da smatrate da je moja krivica to što vaš izum nisam detaljnije opisao... Pre svega, bilo bi suviše rano da se komentarišu praktični detalji u radu koji se bavi najopštijim fundamentalnim principima višefaznih sistema. Zatim, o vašim motorima znam samo po priči; nisam imao to zadovoljstvo da mi ih bilo ko pokaže... Dva puta sam vas tražio u hotelu i jednom sam vam pisao... ali su svi moji pokušaji bili neuspešni.”4 Pupin je na kraju pisma pokušao da ugovori susret, ali Tesla nije bio od onih koji lako opraštaju takvu lakovernost, posebno Srbinu koji tako loše govori svoj maternji jezik.5 Za preosetljivog Teslu Pupin je bio čovek koji širi neistinu. Pri tom, njegovo neprekidno prijateljstvo sa Tomsonom nije bilo od pomoči. Pošto se Tesla pripremao za put u Evropu, do susreta na kom bi izgladili sukob nikada nije došlo.
PREISPITIVANJE PROŠLOSTI (1891)
79
Što se tiče rasprave o tome čiji je zaista taj pronalazak, važno je shvatiti da se krivljenje istine nastavlja i do današnjeg dana.6 Problem je započeo sam Dolivo-Dobrovoljski, koji je nerado priznavao da je ideju dobio od Tesle, a produžio ga je njegov prijatelj Karl Hering, koji je napisao mnoštvo članaka o tom događaju u štampi dok su se stvari odvijale tokom čitave 1891. godine. Hering je bio profesor tehnike na Univerzitetu u Darmštatu u Nemačkoj početkom osamdesetih godina devetnaestog veka. Njegov štićenik Dobrovoljski, rođen u Sankt Peterburgu i sin ruskog plemića, došao je na njegovo mesto kada se on povukao sa univerziteta krajem 1883. Č. J. L. Braun, poreklom iz Švajcarske i sin graditelja parnih mašina, počeo je uspešno da prenosi električnu energiju dinamima naizmenične struje koje je kostruisao dok je radio u Lucernu. Braun, koji je bio godinu dana mlađi od Dobrovoljskog i sedam godina mlađi od Tesle, uglavnom se školovao u Vinterturu i Bazelu, gde je radio u fabrici za proizvodnju mašina Burgin. Godine 1884. zaposlio se u Erlikonu i za dve godine postao je direktor pogona.7 Devetog februara 1891. održao je predavanje u Frankfiirtu o prenosu električne energije na velike razdaljine, i tom prilikom upoznao je Dobrovoljskog. Kompanije Erlikon i AEG udružile su se, i za sedam meseci postigle uspeh između Laufena i Frankfurta.8 Stoga je, usled tvrdnji Dobrovoljskog i jednostranog izveštavanja Heringa u elektrotehničkim časopisima,9 deo američkih inženjera kom nisu bili dostupni Teslini patenti mogao da veliča poduhvat iz Laufena i Frankfurta, istovremeno navodeći na zaključak da Teslin rad nije bio značajan za taj uspeh. Što je ironično, Vestinghausova strana nastojala je da umanji značaj toga događaja, ne samo zato što se pokazalo da je Tesla bio u pravu a oni nisu, već i zato što je on umanjio važnost njihovog uspeha u Teljurajdu. To je razlog što u Vestinghausovoj literaturi, skoro da nema ni pomena Laufen-Frankfurta. Pupin u svojim predavanjima nije isticao Teslinu ulogu, kao što nisu ni Keneli, Tomson ili Bredli. S druge strane, Čarls Proteus Stajnemc bio je drugačijeg kova. Kao i Pupin, i on se iselio iz Evrope, takođe je bio akademskog profila, i bez posebnog finansijskog interesa od izuma u to vreme. Stajnmec, koji je otišao iz Nemačke 1889. da bi izbegao hapšenje zbog toga što je bio revolucionarni socijalista, bio je izvrstan student matematike na Univerzitetu u Vroclavu. Pogrbljeni patuljak, glave uvučene među ramena i s jednom nogom kraćom od druge, neprekidno je morao da prevazilazi problem svog neobičnog izgleda i krhkog zdravlja ističući svoj izuzetni um. Star samo dvadeset šest godina, još uvek se trudeći da pusti brkove i bradu, Stajnmec, koji je sticao ugled radom na zakonu histereze (u kom je matema-
80
ČAROBNJAK
tički objašnjavano kašnjenje magnetnih efekata prilikom promene elektromagnetne sile), uvideo je neke greške u Pupinovom govoru. Kako je to bio jedan od njegovih najranijih pokušaja da se među kolegama izrazi na engleskom, koji je s teškoćom govorio,10 pažljivo je potkrepio svoje predavanje proračunima i crtežima. Dok je radio u Jonkersu, Stajmec je prethodne godine, u leto 1890. napravio jednofazni motor s komutatorom.11 S nemarno dugom kosom do ramena, patuljak je imao pomalo izgužvano trodelno odelo, ukrašeno raskošnim lancem džepnog sata i cvikerima koji su karakteristično visili na uzici, pričvršćenoj za desni rever. Uspravivši se u punoj visini od metar i dvadesetak centimetara, i hvatajući se naočara da bi čitao proračune, Stajnmec je s nemačkim naglaskom primetio da je ”Feraris napravio samo malu igračku”. Ispravio je, takođe, Pupinove tvrdnje da je u tvorevini Dobrovoljskog prvi put upotrebljen trofazni sistem. ”S tim se ne mogu ni najmanje složiti, jer [to] već [postoji] u starom Teslinom motoru”. U zaključku, Stajnmec navodi: ”Zaista ne vidim ništa novo... u novom... sistemu Dobrovoljskog.”12 Stajnmecu će biti potrebno nekoliko meseci da bi uvideo zbog čega su se njegove kolege mrštile dok je on raspršivao sve nade položene u tvrdnje Dobrovoljskog. Ipak, bili su zadivljeni njegovom analizom i matematičkom ekspertizom. Elihju Tomson vratio se u svoju kompaniju Tomson-Hjuston u Linu u Masačusetsu, sa saznanjem da je stigao novi matematički genije iz Evrope, kom je pomenuta kompanija ubrzo ponudila posao u tom mestu. U međuvremenu, u Pitsburgu, Vestinghaus se bez Edisonovog znanja dve godine krišom sastajao sa Henrijem Vilardom, Edisonovim finansijerom, da bi raspravljao s njim o mogućoj integraciji kompanija. Vilard, koji je nešto ranije udružio veći broj malih kompanija sa Edison elektrikom, osnovavši Edison dženeral elektrik, bio je sasvim svestan toga da se Edison ne slaže sa Vestinghausom. Vilard je bio imigrant iz Nemačke, sin sudije iz Bavarske. U mladosti je pokušao da osnuje nemačku koloniju na ”slobodnoj zemlji” u Kanzasu, a on je i čovek koji je zlatnom šinom završio železnicu Nordern Pasifik, čime je povezao zapadnu obalu sa istočnom. Savetovao se sa Dž. Pirpontom Morganom, koji je bio najuticajnija ličnost u tom poslu, i uticao je na njega da pošalje Edvarda Dina Adamsa, dugogodišnjeg saradnika bankara, u Menlo park i pokuša da nagovori Edisona da se složi s Vestinghausom. Kako su ga ”pobede nad tim momkom” činile srećnim, Edison nije hteo ni da čuje za to. ”Vestinghaus je”, govorio je on, ”poludeo zbog toga što se
PREISPITIVANJE PROŠLOSTI (1891)
81
domogao nekog bogatstva, ili zbog nečega meni nepoznatog, i leti toliko visoko da će, pre ili kasnije, završiti u blatu.”13 Troškovi suđenja u pokušaju da zaštiti patente električne sijalice Edisona su već koštali dva miliona dolara, a isto toliko i Vestinghausa. Edisonov tabor rešio je da tuži kompaniju Vestinghaus, a ne Tomson-Hjuston, jer je kompanija iz Pitsburga kupila Junajtid Stejts elektrik, koncern koji je imao konkurentske patente Sojer-Mana i Hajrama Maksima, dok je Tomson-Hjuston imao samo ugovor o najmu. Tako, dok su se dva giganta borila, što je Edison nazivao ”samoubistvom vremena”, Tomson-Hjuston se bogatio. Posle mnogo godina borbi i žalbi vezanih za pitanje prvenstva pronalaska sijalice, 14. jula 1891. sudija Bredli presudio je u Edisonovu korist. Iako je Vestinghaus bio zatečen sa pogrešnim patentima sijalice, Teslin sistem naizmenične struje, u njegovom vlasništvu, bio je imovina koje se vredelo domoći; ali pokazalo se da je s Vestinghausom teško pregovarati. Stoga je Vilard počeo da dolazi s ponudama direktno kod Tesle, ali pronalazač je morao da se povinuje Vestinghausovim odlukama. ”Poštovani gospodine,” pisao je Tesla Vilardu u svom najfinijem stilu, ”obratio sam se gospodinu Vestinghausu na mnoge načine i nastojao da se dogovorimo... [ali] ishod ne obećava... Pošto sam to uvideo, a takođe pažljivo razmotrio i mogućnosti i verovatnoću uspeha, zaključio sam da ne mogu da se uključim u poduhvat o kom razmišljate.” Tesla je nerado završio pismo poželevši finansijeru ”najveći uspeh u tom pionirskom poduhvatu”.14 Vilard je promenio taktiku i obratio se kompaniji Tomson-Hjuston s namerom da je otkupi. U februaru je otišao u Lin u Masačusetsu i nastavio tajne pregovore sa Čarlsom Kofinom, glavnim direktorom Tomson-Hjustona, tokom čitavog leta. U decembru je održan sastanak na Vol stritu, broj 23, u Morganovoj kancelariji, radi okončanja plana integracije. Pošto je Morgan pregledao finansijske izveštaje obeju kompanija, uvideo je da kompanija Edison elektrik, koja je imala dugove od tri i po miliona dolara, ima manje prihode od manje, ali solventne, kompanije Tomson-Hjuston. Morgan je stoga izmenio stavove i predložio da Tomson-Hjuston otkupi kompaniju Edison elektrik. U svakom slučaju, stvorio je monopol. Istovremeno, Morgan je veštim manevrima sasvim izbacio Vilarda iz kompanije - na nekoga je morao svaliti krivicu za teškoće - a upravu nad novom firmom preuzeo je Čarls Kofin. Kompaniju su nazvali Dženeral elektrik. Zbog ogromnog duga svoje kompanije i verovatnoće da će raditi sa lošijom opremom jednosmerne struje, Edison je posustao. Pomisao na to da treba da sarađuje sa plagijatorom patenata, Elihjuom Tomsonom, i činjenica da je
82
ČAROBNJAK
njegovo ime izbačeno iz naziva, u prvi mah je sasvim porazila čarobnjaka. Premda je dirnuo u osinjak pre nego što se povukao, Edison je uvideo da je nastupilo novo razdoblje električne struje, koje nije bilo u skladu s njegovim zdravorazumskim pristupom pokušaja i pogreške. Više od godinu dana pre nego što je zaista došlo do integracije, pisao je Vilardu: ”Jasno je da od mene više nema koristi... Posmatrate li situaciju u tom svetlu, videčete da mi je nemoguće da mrdnem glavom, pred senkom buduće integracije... Sada bih vas zamolio da se ne opirete mom postepenom povlačenju iz posla s električnim osvetljenjem, što će mi omogućiti da uđem na novo, ali srodno polje rada.” 15 Tako se Edison zainteresovao za rad Edvarda Majbridža, pionira u oblasti filma. Godine 1888. i 1891. prijavio je prve patente za uređaj koji je nazvao kinetograf, a nekoliko godina kasnije konstruisao je sasvim funkcionalnu filmsku kameru i sistem za projektovanje. Edison je 1893. mogao da piše ostarelom Majbridžu16 da sada ima uređaj za sajamsku panoramu za koji će ljudi plaćati pet centi da ga vide.17 ”Morganizacija” Dženeral elektrika stvorila je još moćnijeg neprijatelja Vestinghausu, ali i kritični problem samom Dženeral elektriku. Dok Vestinghaus nije mogao da koristi kvalitetnu sijalicu, Dženeral elektrik nije mogao da proizvodi naizmeničnu struju. Pošto su Edisonovi patenti bili važeći još samo dve godine, Vestinghaus je svakako bio u prednosti. Ipak, u periodu od 1891. do 1892. bilo je još rano da se to uvidi. S pravnog stanovišta, i dalje je bilo nerešeno pitanje ko je zaista autor višefaznog sistema naizmenične struje, iako je Vestinghaus u ruci držao i adut u vidu Ferarisovog patenta kao podršku Teslinim patentima, te je Vestinghaus, tokom narednih nekoliko godina, bio prinuđen da tuži ne samo veliki broj kompanija pridruženih Dženeral elektriku, već i neke nezavisne pojedince, poput Vilijama Stenlija, koji su sada proizvodili sopstvene višefazne sisteme. Sa stanovišta Dženeral elektrika, kompanija je bila vlasnik mnoštva patenata naizmenične struje koje je posedovao Tomson, ali svi drugi do kojih bi mogli da dođu, nesumnjivo bi pomogli u sudnici. Stoga su se obratili Čarlsu Stajnmecu s planom da rade na unapređenju opreme za naizmeničnu struju tako da se prikrije Teslina uloga. Privučen spletkom, Stajnmec je prihvatio izazov.18 Sukob između Vestinghausa i Dženeral elektrika dobio je novi preokret u trci za osvetljenje predstojeće Svetske izložbe u Čikagu i gradnju centrale na Nijagarinim vodopadima. U sudnicama su se smenjivale parnice od predmeta vezanih za sijalice do proizvodnje struje, dok je u njihovim pogonima
PREISPITIVANJE PROŠLOSTI (1891)
83
pažnja bila usmerena na nadmetanje sa uspehom koji su postigli Braun i Dobrovoljski. U korporaciji Vestinghaus, Šmit, Skot i Lam mogli su da se savetuju sa Teslom, jer su Stilvel i Šalenbeger teška srca naumili, a njihovi finansijeri nevoljno pristali, da napuste veoma unosan, ali zastareli Golar-Gibsov sistem. Za Dženeral elektrik situacija je bila znatno složenija. Oni su polagali nade u to da će neko poput Stajnmeca ili Tomsona izumeti konkurentnu opremu, ali nisu uviđali da Tesla ima sve fundamentalne patente. Jednostavno, nije postojao drugi sistem. Tesla je razumeo osnove. Bez njega se nije moglo. Tomson i Stajnmec sveli su svoj rad na nalaženje načina da zaobiđu patente stvaranjem ”konkurentnih struja”19 ili nekog drugog paravana koji bi predstavili kao zaseban pronalazak. U jednom slučaju industrijske špijunaže, kompanija Tomson-Hjuston očigledno je platila domaru da ukrade Tesline nacrte iz Vestinghausovog postrojenja.20 Doveden u neprijatnu situaciju da objasni kako su nacrti završili u Linu, Tomson je rekao da je morao da prouči dizajn Teslinih motora da bi bio siguran da se njegovi razlikuju od njih. Ta spletka svakako je u Stajnmecu pobudila različita osećanja. On je već vodio tajni život u Nemačkoj; dok je pod pseudonimom uređivao radikalni socij alistički časopis u vreme takozvane vladavine straha, naučio je da koristi tajne šifre na sastancima i piše nevidljivim mastilom, kao kada je prenosio ljubavna pisma između svog vođe, harizmatičnog revolucionara Hajnriha Luksa, uhapšenog zbog svoje delatnosti, i njegove devojke. Iako se Stajnmec nikada nije odrekao pripadnosti socijalističkom pokretu, sada je podržavao sasvim beskrupuloznu kapitalističku korporaciju, čiji je vrhunski motiv bio profit, kao i to što je u mogućnosti da prekrši zakon da bi postigla svoje ciljeve. Tako je ta nova situacija samo produbila protivrečnosti njegove ličnosti. Pristavši uz makijavelističku politiku Dženeral elektrika, Stajnmec je napustio svoje ideale. U njegovom radu o naizmeničnoj struji, Teorija i proračuni pojava vezanih za naizmeničnu struju, napisanom u koautorstvu sa Ernstom Džulijusom Bergom, kolegom koji se školovao na Kraljevskoj politehničkoj školi u Stokholmu, prvi put objavljenom 1897, samo tri godine posle Teslinog priručnika, Tesla se uopšte ne pominje. (Do kraja veka sasvim je iščezlo Bergovo ime sa naslovne strane knjige, poput Luksovih ljubavnih pisama.) U to vreme, Teslina knjiga Izumi, istraživanja i spisi Nikole Tesle, koju je priredio T. K. Martin, bila je prava Biblija za sve inženjere na tom polju. U njoj su sadržana poglavlja o motorima naizmenične struje, obrtnom magnetnom polju, sinhronim motorima, transformatorima obrtnog polja, više-
84
ČAROBNJAK
faznim sistemima, jednofaznim motorima itd. Zapanjujuće je to što se ona uopšte ne pojavljuje u navedenoj literaturi Stajnmecove knjige. U predgovoru svog drugog dela, Teorijski elementi elektroinženjerstva, napisanog 1902, Stajnmec pokušava da objasni zašto ne pominje ime pronalazača višefaznog sistema naizmenične struje. >:>Poslednjih godina”, pisao je Stajnmec, ”elektrotehnička literatura obiluje tolikim teorijama, recimo, o indukcionom motoru, koje su pogrešne.”21 Ovo je početak od kog je Stajnmec mogao direktno da se upusti u raspravu kojom bi ispravio podatke, ali on se odlučio za kukavički put. Takva odluka ne samo što je doprinela pomračenju istine o poreklu izuma, već je i učvrstila njegovu sliku u korporacijskom svetu. Kako će ti radovi o naizmeničnoj struji poslužiti kao značajni uzori za kasnije pisce, postalo je sasvim uobičajeno da inženjeri dobiju diplomu, proučavaju naizmeničnu struju, pa čak i sami pišu udžbenike o tome, a da nikada nisu naišli na Teslino ime. Svakako, Dženeral elektriku bilo je od koristi da se pretvara da Tesla nikada nije postojao, dok je Vestinghausu odgovaralo da se pravi da nikada nije došlo do prenosa struje između Laufena i Frankfurta. Naredna generacija inženjera, i ona posle nje, nikada nisu uvidele da je došlo do iskrivljenja istine; to je jedan od glavnih razloga što je Teslino ime praktično nestalo. Možda je najbezočniji slučaj pogrešnog tumačenja nastao u narednoj generaciji, kada je Mihajlo Pupin objavio autobiografiju, Od pašnjaka do naučenjaka, za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Pupin je bio u stanju da napiše duge pasuse o istoriji naizmenične struje, a da pri tom gotovo sasvim zanemari Teslu. Njegovo ime pojavljuje se samo jednom, i to uzgred, u knjizi od 396 strana.22 U svom delu Pupin je opisao ”četiri istorijska događaja, veoma značajna za razvoj nauke o električnoj energiji”, a to su prenos struje od Laufena do Frankfurta, izgradnja elektrane na Nijagarinim vodopadima, osnivanje Dženeral elektrika i rasveta naizmeničnom strujom na Svetskoj izložbi u Čikagu. Pomenuvši Vestinghausov koncern samo jednom, kao kompaniju koja se interesovala za naizmeničnu struju, Pupin je zaključio: ”Da kompanija Tomson-Hjuston nije postigla ništa više nego što je Elihju Tomson doprineo... [Dženeral elektriku], bilo bi to više nego dovoljno... [Tako je] besmisleno protivljenje sistemu naizmenične struje... ubrzo nestalo.”23 U predgovoru je Pupin imao drskosti da napiše: ”Glavni cilj [moga] pripovedanja... [jeste] da opišem uspon idealizma u američkoj nauci, posebno u fizici i srodnim industrijskim granama... [Kao] svedočanstvo njegovog postepenog nastanka,... ovaj spis ima merodavnost i težinu.” Uzme li se u obzir to
PREISPITIVANJE PROŠLOSTI (1891)
85
što u inženjerskim krugovima uglavnom postoje lepa sećanja na Pupina, moje je mišljenje da on nije uspeo da živi u skladu sa kriterijumima kojima je težio. Ti pokušaji da se izmeni prošlost izazivali su gađenje velikog broja ključnih učesnika, posebno Č. J. L. Brauna iz kompanije Erlikon u Švajcarskoj, i jednog od njegovih prvih inženjera, B. A. Berenda. Nepokolebljiv čovek granitnog kova i očiju kao u lovačkog psa, Braun, koji je, zajedno sa Dobrovoljskim, bio prvi inženjer koji je preneo električnu energiju na veliku razdaljinu Teslinim pronalaskom naizmenične struje, saznao je za Teslin rad od britanskog inženjera Gizberta Kapa, koji je u svom časopisu Industries objavio Teslino predavanje iz 1888. godine. Kap, koji je autor jednog od ”najvrsnijih” udžbenika o indukcionim motorima, pisao je Tesli 9. juna 1888. s molbom da upotrebi njegov rad za časopis.24 Na osnovu Tesline rasprave i Kapovih izmena, Braun je mogao da konstruiše ”[pre] Vestinghausa... verovatno... prvi uspešni motor, 1890 godine”.25 Braunov jezgroviti odgovor, koji se našao na istaknutom mestu u časopisu Electrical World, bio je direktno upućen Karlu Heringu, jednom od prvih autora koji su nagoveštavali da je to pronalazak Dobrovoljskog. ”Trofazna struja koja je primenjena u Frankfurtu”, pisao je Braun, ”proizvod je rada gospodina Tesle, kao što je jasno navedeno u njegovim patentima.”26 Heringova prva reakcija bila je da nastavi sa obmanom. ”Mislim”, rekao je Hering, ”[da] gospodin Braun nanosi nepravdu istinskom pronalazaču te modifikacije Feraris-Teslinog sistema, naime, Dobrovoljskom.”27 No, Tesla je zahtevao preciznije zvanično saopštenje. Posle razgovora sa V. Dž. Džonstonom, koji će kasnije dozvoliti Heringu da preuzme uredništvo nad časopisom Electrical World> Tesla je uspeo da dobije sledeći odgovor: ”Ovde želimo jasno da istaknemo”, rekao je Džonston, ”da je Electrical World više puta jasno iskazao da podržava Teslino prvenstvo patenta.”28 Časopis je, pored toga, uspeo da od Heringa izvuče i sledeće: ”Dobrovoljski, premda i sam nezavisni pronalazač, priznaje da Teslin rad prethodi njegovom.”29 Iako je Hering bio sasvim nerad da prizna prvenstvo Tesli, on je ukazao i na jednu veoma značajnu stvar: sam Tesla nikada nije fizički prikazao da njegov sistem može da se koristi za prenos energije na velike razdaljine. Vestinghaus svakako u to vreme nije bio svestan ogromne prednosti tog sistema. Da nije bilo uspeha u Laufen-Frankfurtu, Teslin sistem mogao se razviti u drugom smeru u Americi. Heringu nisu bili dostupni razni detalji Vestinghausovih motora, a to je bilo zato što rad nije bio u javnom vlasništvu. Velike
86
ČAROBNJAK
sume novca uloženč su u to da se rad čuva u tajnosti. Da je u Americi konstruisan sistem prenosa poput onoga u Laufen-Frankfurtu bez Vestinghausovog znanja, to bi svakako bio slučaj plagijata. Tesla je imao patente u večini industrijalizovanih zemalja, i verovatno je da su Braun i Erliken licencirali njegove patente i plačali mu za povlasticu da ih upotrebljavaju. Istovremeno, čini se da je raspravu Gizberta Kapa, koja je najpre objavljena u dva nastavka decembra 1890. u časopisu Electrician u Londonu, u velikoj meri koristio Čarls Stajnmec 1891. i 1892, dok je konstruisao motore naizmenične struje u jednoj radionici u Njujorku, pre nego što ga je unajmio Tomson; prema B. A. Berendu, autoru jednog od prvih sveobuhvatnih radova o motoru naizmenične struje. Berend, emigrant iz Švajcarske, došao je 1896. da radi u kompaniji Granit u Novoj Engleskoj, ogranku Dženeral elektrika. Buduči da ga je posebno pogađala taktika autora poput Stajnmeca, koji su koristili radove drugih, a izostavljali njihova imena u bibliografiji, Berend će kasnije postati jedan od najznačajnijih Teslinih saveznika. U predgovoru svoje knjige, napisao je: ”Sklonost ka tome da se pišu knjige bez bibliografije uglavnom je podstaknuta željom da se izbegne provera u radovima drugih autora. Čitalac nema koristi od toga, pošto mu često može više odgovarati izvorni pristup od onog koji primenjuje autor knjige koju čita. Pored toga, poznavanje literature o našoj struci suštinski je značajno za razumevanje te oblasti i pošteno tumačenje uloge koju su odigrale naše kolege.”30 U pismu Oliveru Hevisajdu, govoreći upravo o autorima poput Stajnmeca, Berend je citirao Hakslija: ”Magna est veritas et praevalebit!” Preveo je i izmenio citat ovako: ”Istina je, svakako, velika, ali uzme li se u obzir njena veličina, neobično je koliko joj je vremena potrebno da prevlada.” Glavni deo njegove knjige počinje rečenicom: ”Indukcioni motor, ili motor obrtnog polja, izumeo je gospodin Nikola Tesla, 1888. godine.” Takođe, na naslovnoj strani stajala je Teslina slika. Čitavog života Berend je nastojao da pokaže ko je istinski tvorac višefaznog sistema naizmenične struje. Kada je Vestinhgaus tužio Granit iz Nove Engleske za povredu prava patenta, Berend je došao u ”neprijatan i nezavidan” položaj; čelnici iz Vol strita želeli su da svedoči protiv Tesle. Berend je 3. maja 1901. pisao advokatu Arturu Stemu: ”Dragi gospodine... Videćete da i sada, čak i više nego ranije, mislim da nije moguće da iznesemo argumente koji pokazuju pravnu ništavnost Teslinih patenata u parnici... Ne mogu prihvatiti tu dužnost.”31
9 ___________
Kraljevski institut (1892)
Predavanje kojeje održao gospodin Tesla... dugo će ostati u mašti svakoga... ko ga je slušao, budući daje otvorilo, za mnoge prisutne prviput, bezgranične mogućnosti za primenu i kontrolisanje električne energije. Malobrojni su takvi skupovi svih savremenih vrhunskih elektroinžera, nestrpljivih u iščekivanju. ELECTRICAL REVIEVV1
rzi napredak u oblasti elektromagnetnog zračenja, koji je započet otkrićima ser Vilijama Kruksa, ser Olivera Lodža i, posebno, Herca, snažno je gonio Teslu da završi rad na što više patenata. Pribravši svoje neverovatne moći samoodricanja, lišavajući se sna i primenjujući svu snagu volje, Tesla je razvijao svoje pronalaske najbrže što je mogao. U to vreme nastala je njegova veličanstvena vizija bežičnog prenosa električne energije i naprosto je mrzeo pomisao da bi nego drugi to mogao da izume pre njega. Stoga je počeo da konstruiše sve snažnije kaleme, dok je u isto vreme nastavio brojne eksperimente vezane za osvetljenje visokog intenziteta, proizvodnju ozona, pretvaranje naizmenične u jednosmernu struju i bežičnu komunikaciju. Februara 1891. Tesla je prijavio prvi od tri čudesna patenta za transformaciju i distribuciju električne energije.2 Taj izum, koji je dovršen posle povratka iz Evrope, bio je mehanički oscilator, sasvim jedinstven uređaj višestruke namene. Za razliku od Hercovog varničara, koji je proizvodio spora, ritmična pražnjenja, Teslin oscilator davao je ravnomernu, neprekidnu struju koje ne samo što je mogla da proizvede stotine hiljada, pa i milione volti,
B
88
ČAROBNJAK
već se mogla podesiti na određene frekvencije. Tokom svog života Tesla je, prema vlastitim rečima, ”proizveo ništa manje od pedeset tipova tih transformatora... među kojima je svaki bio usavršen do detalja.”3 Taj uređaj je, u suštini, bio mali motor gotovo bez pokretnih delova. ”Radni klip nije bio povezan ni sa čim, već je mogao slobodno da vibrira neverovatnom brzinom. U toj mašini”, objavio je Tesla, ”uspeo sam da izbacim bilo kakvu izolaciju, ventile i maziva [premda je upotreba ulja bila svojstvena njenoj konstrukciji]... Kombinovanjem tog motora sa dinamom... proizveo sam izuzetno efikasan generator... [koji je stvarao] ujednačene oscilacije.” 4 Pošto je struja bila ”apsolutno stabilna i ujednačena... prema uređaju se moglo računati vreme.”5 Pronalazač je, zapravo, koristio oscilator kao časovnik. Juna 1891. Tesla je naišao na članak profesora Dž. Dž. Tomsona. Taj britanski naučnik, koji će dobiti Nobelovu nagradu za pronalazak elektrona, bavio se usmeravanjem električnih zraka iz katodne cevi da bi proučavao strukturu elektromagnetne energije. Ta istraživanja podstakla su živu razmenu ideja u časopisima za elektroinženjerstvo između njih dvojice6 i navela Teslu na to da se sa novim žarom vrati svojim eksperimentima. ”Ubrzo su moji napori bili usmereni ka tome da u malom prostoru proizvedem izuzetno snažnu indukciju.”7 Tesla će te uzbudljive rezultate opisati Tomsonu lično, šest meseci kasnije, tokom predavanja koja je održao u Londonu. Iste godine Tesli su odobrena još dva patenta za motore naizmenične struje koja je dugovao Vestinghausu, a dobio je i patent za merač električne energije i kondenzator i dva za sijalicu s ugljenim vlaknom. Osmog januara 1892. T. K. Martin, Džoš Vecler i Džordž Šip uputili su Tesli poziv ”na večer i druženje... pre odlaska u Evropu”.8 Teslin duvač stakla, Dejvid Hirgesel, snabdeo ga je svim cevima neophodnim za put. Tesla se ukrcao šesnaestog, a stigao dvadeset šestog. Ser Vilijam Pris poslao je konja i kočiju za mladog pronalazača i pozvao ga da boravi u njegovoj kući. 9 Teslin plan bio je da održi predavanje na Institutu elektroinženjera nedelju dana kasnije ”i odmah krene u Pariz” da održi predavanje u Francuskom udruženju elektroinženjera. Tesli je sigurno bilo drago što se Pris zainteresovao za njega, pošto je on bio čuveni naučnik. Dvadeset dve godine stariji od Tesle i jedan od rodonačelnika britanske zajednice naučnika, Pris je bio izuzetan gospodin, bujne brade, visokog čela, s naočarima u žičanom okviru i pun samopouzdanja. Kao šef državne Poštanske i telegrafske službe, bavio se telegrafijom još od 1860. i doneo je Belov telefon i doveo samog Bela u Veliku Britaniju sredinom sedamdesetih godina. Bio je u vezi i sa Edisonom od 1877, i skovao je
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
89
izraz ”Edisonov efekat” posle posete čarobnjaku 1884, tokom koje je proučavao njegov rad sa vakuumskim lampama i neobičan ”efekat” - protok elektrona od negativnog ka pozitivnom polu. Upotrebivši taj uređaj kao regulator napona, Pris se vratio u Englesku da ga pokaže svojim kolegama, posebno Ambrozu Flemingu.10 Posle nekoliko dana provedenih u prijatnom društvu i obilscima Londona, Tesla se odmorio i u sredu, 3. februara, održao predavanje, naslovljeno ”Eksperimenti s naizmeničnim strujama visokog napona i visoke frekvencije”. ”Čitava dva sata publika gospodina Tesle bila je kao opčinjena. Pred kolegama poput Dž. Dž. Tomsona, Olivera Hevisajda, Silvejnusa P. Tompsona, Džozefa Svona, ser Džona Ambroza Fleminga, ser Džejmsa Djuara, ser Vilijama Prisa, ser Olivera Lodža, ser Vilijama Kruksa i lorda Kelvina, Tesla je objavio koja ga je pokretačka sila podstakla: ’Da li postoji, pitam se, i da li bi mogla postojati zanimljivija tema za proučavanje od naizmenične struje?\.. Opažamo kako ta energija... uzima različite oblike - toplotne, svetlosne, mehaničke energije i... da je čak bliska hemiji... Sva ta zapažanja nas fasciniraju... Svakog dana odlazimo na posao... u nadi da če neko, bez obzira ko, možda pronaći rešenje za neki otvoreni problem - i svakog novog dana vraćamo se svom zadatku s obnovljenim žarom; čak i ako ne uspemo, naš rad nije bio zaludan, jer u tim stremljenjima... pronašli smo sate neizrecivog zadovoljstva, a svoju snagu usmerili ka dobrobiti čovečanstva.”11 ”Sve vrednosti koje taj rad možda ima”, skromno je izjavio Tesla, ”potiču od rada velikog broja naučnika koji su danas prisutni, a mnogima od njih pripadaju veće zasluge nego meni.” Pogledom je prešao po prostoriji, i sa sjajem u očima, nastavio.12 ”Bar jedno ime moram pomenuti... To je ime vezano za najdivniji pronalazak ikada otkriven: to je KruksL. Verujem da koreni [mojih poboljšanja]... potiču iz njegove fascinantne knjižice [o zračenju energije], koju sam pročitao pre mnogo godina.”13 Uključivši svoj veliki kalem, usred bleštavih munja, Tesla je govorio poput čarobnjaka; pokazao je da svojim znanjem može da oživi nepokretno. ”S čuđenjem i divljenjem... [primećujemo] dejstvo neobičnih sila koje pokrećemo, a koje nam omogućuju da transformišemo, prenosimo i usmeravamo energiju prema svom nahođenju... Vidimo kako se masa gvožđa i žice ponaša kao da... joj je podaren život.”14 Lampe su se palile mnoštvom ”fantastičnih boja fosforescentnog svetla”. Tesla bi dotakao žicu, a s njenog kraja izvirale bi varnice. Proizvodio je pljusak svetlosti, usmeravao električne ”tokove na male površine”, palio bežične cevi tako što bi ih podigao, i ”isključivao... žicom na udaljenom terminalu”
90
ČAROBNJAK
[to jest, uzemljenjem], ili tako što bi uzeo cev obema rukama, što bi ”zamračilo” prostor između njih, a zatim bi naglim pokretom razmaknuo ruke. S jednakom lakoćom, obrtao je cev u ”pravcu osovine kalema” i ponovo je osvetljavao.15 Njegove teorije o odnosu između talasne dužine i strukture svetlosti i njene proizvodnje i prikazi bežičnih fluorescentnih cevi navele su jednog gledaoca na to da pretpostavi da će u budućnosti osvetljenje u domu možda biti ”pretvaranje čitave mase vazduha u prostoriji u meku i predivnu fosforescentnu svetlost.”16 Tesla je otkrio prvu pravu radio-cev februara 1892. godine, u prisustvu svih otaca pronalaska bežične komunikacije. Da bi dobio što savršeniji vakuum, čarobnjak je izvukao vazduh iz kugle koja je bila unutar druge vakuumske cevi. U toj unutrašnjoj komori Tesla je proizveo zrak svetlosti ”koji je bio sasvim bez inercije”. Proizvevši izuzetno visoke frekvencije, stvorio je električni ”snop” koji je bio toliko osetljiv da je reagovao čak i na ”stezanje mišića ruke!” Taj snop je pokazivao težnju ka ”kružnom skretanju” od osobe koja se približavala, ali uvek u pravcu kazaljke na časovniku. Napominjući da je zrak izuzetno ”podložan magnetnim uticajima”, Tesla je pretpostavio da je taj pravac obrtanja verovatno uslovljen geomagnetskim silama Zemlje. Zatim je izneo pretpostavku da bi se na južnoj hemisferi snop verovatno obrtao suprotno od kazaljke na časovniku. Samo magnet mogao je da izazove suprotno kretanje zraka svetlosti. ”Čvrsto sam uveren”, rekao je Tesla, ”da takav snop, kada naučimo kako pravilno da ga poizvedemo, može biti sredstvo prenošenja informacija na razdaljinu bežičnim putem.”17 ”Među svim tim pojavama”, počeo je Tesla u narednoj fazi, ”za publiku su svakako najfascinantnije one koje u elektrostatičkom polju deluju na znatnoj udaljenosti. Otkrio sam da, ako je kalem ispravno konstruisan”, nastavio je, ”mogu pobuditi vakuumske cevi ma gde da se nalaze u prostoriji.”18 Osvrnuvši se na pronalazak Dž. Dž. Tomsona i Dž. A. Fleminga, koji su stvorili svetleće vlakno u vakuumskoj cevi, Tesla je nastavio izlaganje analizom različitih metoda za pobuđivanje vakuumskih cevi menjanjem talasne dužine ili dužine cevi. Povukao je paralelu sa vetrenjačom, a zatim je govorio o istraživanju Prisa, Herca i Lodža o zračenju elektromagnetne energije u zemlju i kosmos, da bi onda prikazao ”bežične” motore: ”Nije neophodna nikakva veza između motora i generatora”, najavio je, ”osim, možda, kroz zemlju... ili kroz razređeni vazduh... Nema sumnje da bi se sa ogromnim potencijalom... mogla poslati svetlost na mnogo kilometara kroz razređeni vazduh, i da bi, takvim
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
91
usmeravanjem mnogo stotina konjskih snaga, mogli da rade motori i sijalice na veoma velikoj udaljenosti od izvora energije.”19 Na osnovu istraživanja iz prethodne godine, na koje ga je podstakao rad Dž. Dž. Tomsona o prenošenju tokova električne energije, Tesla je izložio detalje o svojoj sijalici sa ugljenim dugmetom (sijalica s molekularnim bombardovanjem) visokog intenziteta, uređaju koji je mogao da razgradi materiju ili učini da ona ”ispari”. Taj uređaj, kako ćemo videti, upravo je struktura potrebna za nastanak laserskih zraka. Tesla je, najverovatnije, prikazao prave laserske zrake tom prilikom. Međutim, ni on ni drugi prisutni naučnici nisu uviđali jedinstveni značaj usmerenog zraka, jer je on bio deo ili kombinacija drugih svetlosnih efekata koji su bili posledica dezintegracije bombardovane materije. Postoje dve vrste standardnih lasera koji odgovaraju Teslinim pronalascima: (1) rubinski laser, koji reflektuje energiju nazad ka izvoru, što onda podstiče posebnu vrstu zračenja u većem broju atoma i (2) gasni laser, koji se sastoji od cevi napunjene helijumom ili neonom. Kroz elektrode, smeštene na jednom kraju cevi, propušta se visoki napon, što dovodi do emitovanja. U oba slučaja, pobuđeni atomi nalaze se u zatvorenom prostoru, a potom se reflektuju u određenom pravcu. Razlikuju se od uobičajenih lampi ne samo po tome što emituju svetlost ujednačene talasne dužine već i po tome što postoji pauza pre početka emitovanja svetlosti.20 Tesla je radio sa lampama koje su bile konstruisane upravo tako. Prvu je nazvao lampa sa ugljenim dugmetom, a drugu vakuumska ili fosforescentna cev. Njihova funkcija prvenstveno je bilo delotvornije osvetljenje. Osim toga, trebalo je da posluže i kao laboratorijska oprema za raznovrsne eksperimente. U jednoj cevi ispunjenoj ”razređenim gasovima,... kada se stakleno vlakno zagreje, u trenutku kreće emitovanje čitavom dužinom cevi.”21 Druga sijalica ”bila je s jedne strane obojena fosforescentnim prahom ili mešavinom i davala je zaslepljujuće svetlo, daleko jače od bilo kakvog običnog fosforescentnog osvetljenja.”22 ”Moj uobičajeni eksperiment... bio je da kroz kalem propustim energiju od nekoliko hiljada konjskih snaga, stavim komad metalne folije na štap i približim ga kalemu. Metalna folija... ne samo što bi se istopila, već bi i isparila, a čitav postupak trajao je toliko kratko, kao pucanj iz topa... Bio je to neverovatan eksperiment.”23 Tesla je, takođe, konstruisao lampu s ugljenim dugmetom koja je mogla da dezintegriše svaku supstancu, uključujući i cirkonijum i dijamante, najčvršće poznate supstance. Lampa je u osnovi bila kugla, iznutra obložena
92
ČAROBNJAK
reflektujućim materijalom (poput lajdenske boce) i imala je ”dugme” od bilo koje supstance, najčešće od ugljenika, koji je bio veoma uglačan i vezivao se za izvor energije. Kada se naelektrisalo, dugme je odavalo energiju koja se naglo odbijala ka unutrašnjosti kugle i vraćala se do njega, čime je bio pojačan efekat ”bombardovanja”. Na taj način dugme bi ”isparilo”.24 Tesla je zatim opisao upravo izum rubinskog lasera, više od pet decenija pre nego što se ponovo pojavio sredinom dvadesetog veka. Opis je sasvim eksplicitan: U vakuumiranoj sijalici možemo koncentrisati bilo koju količinu energije na sićušnom dugmetu... cirkonijuma... koje svetli izuzetno jakim sjajem, a zraci čestica koje izlaze... bleštavo su beli... Uočeni su veličanstveni svetlosni efekti, koje bi bilo teško i zamisliti... Da ilustrujemo efekat primećen na malenoj kapljici rubina... najpre se vidi uzani levkasti snop bele svetlosti, koja se usmerava ka vrhu kugle, gde proizvodi fosforescentnu površinu nepravilnog oblika... Na taj način, proizvodi se intenzivno fosforescentna, oštra linija [kurziv dodat], koja odgovara konturama kapljice [rastopljenog rubina], i koja se polako širi kuglom dok se kapljica uvećava... Još bolje rezultate zapažamo u nekim sijalicama koje sadrže... tanku cinkanu ploču, koja ima dvojaku ulogu da pojačava i reflektuje svetlost.25 Pronalazač je okončao predavanje razmišljanjem o tome da će unapređenjima u izgradnji telegrafskih kablova, prema njegovom predlogu, ubrzo biti omogućena telefonska veza preko Atlantika. Valja primetiti da u tom trenutku on još nije predviđao bežični prenos glasa, već je na umu imao bežični prenos informacija (tj. Morzeovu azbuku), svetlosti i električne energije. Međutim, pod snažnim utiskom razgovora sa Prisom o postojanju zemljinih struja, Tesla je ubrzo potom došao na zamisao o prenosu glasa, pa čak i slika, bežičnim putem. ”Prilikom izlaganja tih rezultata, glavni cilj bio mi je da prikažem nove pojave”, zaključio je Tesla, ”i prenesem ideje koje će, nadam se, poslužiti kao polazna tačka za nove poduhvate. Prevashodna želja ove večeri bila mi je da vas zabavim nekim novim eksperimentima. Vaš aplauz, koji ste mi toliko često i velikodušno upućivali, govori mi da sam uspeo.”26 Na kraju predavanja ”gospodin Tesla je stavio na muke svoje slušaoce time što je rekao da im je prikazao samo trećinu onoga što je pripremio, a svi
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
93
gledaoci... ostali su na svojim mestima, ne želeći da se raziđu, insistirajući na tome da čuju još, te je gospodin Tesla morao da održi i dodatno predavanje.... Kao što je gospodin Tesla i pomenuo, iako to deluje skoro neverovatno, može se reći da su praktično svi prikazani eksperimenti bili novi, nikada ranije predstavljeni, i da nisu bili samo puko ponavljanje onoga što je predavao u... Americi.”27 Kada su videli kako pronalazač ”mirne duše” rukuje toliko visokim naponima, mnogi prisutni tiho su među sobom izrazili čuđenje, a onda su smogli hrabrosti da ga upitaju kako se ”usuđuje da propusti struju kroz svoje telo.” ”To je usledilo posle duge rasprave sa samim sobom”, odgovorio je Tesla, ”ali pomoću proračuna i logičkog razmišljanja, zaključio sam da takve struje ne bi trebalo da budu opasne po život nimalo više od vibracija svetlosti... Uzmite za primer tanku membranu u vodovodnoj cevi, u kojoj se tamo-amo pokreće klip s velikom amplitudom - membrana će u trenutku pući”, objasnio je pronalazač poređenjem. ”Uz slabije kretanje, sa istom ukupnom energijom, membrana će biti otpornija na pucanje, dok s vibracijama od više hiljada pokreta u sekundi, strujanja zapravo i nema, te uopšte nema opasnosti da će membrana pući. Isto je i sa visokofrekventnom strujom.” Drugim rečima, Tesla je povećao frekvenciju, ili broj oscilacija u sekundi, ali je u velikoj meri smanjio amplitudu struje. Čarobnjak je zatim ponovo uključio kalem, koji je emitovao desetine hiljada volti kroz njegovo telo (i unaokolo) i uključio dve fluorescentne cevi koje je teatralno držao u obema rukama. ”Kao što vidite”, dodao je, ”sasvim sam živ.” ”To vidimo”, odgovorio je jedan slušalac, ”ali zar nimalo ne boli?” ”Naravno, varnica mi prođe kroz šake, što može da probode kožu, a ponekad se i opečem, ali to je sve; a čak i to bi se moglo izbeći kada bih u ruci držao provodnik odgovarajuće veličine i onda pustio struju.” ”1 pored objašnjenja koja ste dali”, zaključio je drugi odmahujući glavom, ”vaša razmišljanja nalikuju mi na osećanja čoveka koji se sprema da skoči sa Bruklinskog mosta.”28 Pošto je čuo Teslinu izjavu da je prikazao samo deo onoga što je pripremio, pronicljivi profesor Djuar, pronalazač Djuarove boce, koja se uobičajeno naziva termosom, spremno je poverovao u pronalazačeve reči i shvatio da bi on imao još toga da kaže. Čarobnjaku je naprosto ponestalo vremena. Kao član Odbora Kraljevskog instituta, takođe iz Londona, Djuar je znao da ima još mnogo istaknutih ličnosti koje su propustile veličanstveni događaj, pri čemu je na umu naročito imao lorda Rejlija, te se poduhvatio zadatka da ubedi Teslu da priredi još jedno predavanje naredne večeri.
94
ČAROBNJAK
Posle predavanja Djuar je pratio Teslu u obilasku Kraljevskog instituta, gde mu je prikazao radove njegovih prethodnika, među kojima i aparate Majkla Faradeja. ”Zašto ne biste ostali na još jednom predavanju?” upitao je Djuar. ”Moram da idem u Pariz”, Tesla je bio uporan, najviše zbog želje da ograniči vreme boravka na svakom mestu i da se što pre se vrati u Ameriku. ”Šta mislite, koliko ćete često imati prilike da posetite laboratorije ljudi poput Kruksa i Kelvina?”, upitao je Djuar svojim škotskim narečjem. Istovremeno, pozvao je Teslu da obiđe njegovu laboratoriju, u kojoj je proizvodio izuzetno nisku temperaturu, blizu apsolutne nule, i sprovodio pionirska istraživanja elektromagnetnog uticaja u okruženjima poput tečnog kiseonika. 29 ”U Parizu ste već živeli. Sada upoznajte London!” ”Bio sam veoma odlučan čovek”, priznao je kasnije Tesla, ”ali sam lako podlegao snažnim argumentima velikog Škota. Posadio me je u fotelju i sipao pola čaše predivne tečnosti braon boje, koja se presijavala raznovrsnim svetlucavim bojama i imala ukus kao nektar.” ”Dakle”, objavio je Djuar sa sjajem u oku i širokim osmehom na koji mu je njegov zatočenik uzvratio, ”sedite u Faradejevoj fotelji i uživate u viskijukojijeon pio.” ”U svakom pogledu”, prisećao se Tesla, ”to je bilo iskustvo na kom bi mi svako pozavideo. Sledeće večeri održao sam predavanje na Kraljevskom institutu.”30 Na vrhuncu predavanja, koje je uglavnom sadržalo nov materijal, a ne onaj prikazan prethodne večeri (mada je uključen u našu raniju raspravu), Tesla je podario lordu Kelvinu jedan od svojih kalema,31 a lord Kelvin održao je završnu reč. Tesla se prisećao: ”Rekao je da imam redak dar za pronalazaštvo i da bi trebalo da se usredsredim na jednu veliku zamisao.”32 Kako su te reči potekle od tog ”idealnog naučnika”, koji je radio matematičke jednačine vezane za talasnu dužinu svetlosti i koji je, takođe, izračunao atomsku težinu velikog broja elemenata, taj predlog ostavio je snažan utisak. U Tesli se uskomešalo novo osećanje sudbine, dok je počeo da uviđa da će morati pronaći put da prevaziđe svoja ranija otkrića vezana za naizmeničnu struju. Narednog dana Tesla je primio poziv od Ambroza Fleminga da za vikend dođe u posetu u njegovu laboratoriju na Univerzitetski koledž. Fleming je s uspehom odašiljao ”električne oscilacije pomoću Spotisvudovog kalema kao primarne komponente i lajdenske boce kao sekundarne”, te je želeo da prikaže Tesli svoje rezultate.33 Nakon što je bio Edisonov savetnik za indu-
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
95
striju osvetljenja, Fleming će zatim četiri godine raditi sa Markonijem na razvoju bežične komunikacije, da bi nekoliko godina kasnije otkrio ispravljač, uređaj za prebacivanje ulaznih elektromagnetnih talasa naizmenične struje u jednosmernu pošto dođu do prijemnog uređaja. 34 Pošto je bio prisutan na oba predavanja, Fleming je ”srdačno čestitao [Tesli] na velikom uspehu. Posle ovoga, niko nema pravo da sumnja da se možete okarakterisati kao čarobnjak prvog reda.” Engleski aristokrata završio je time što je proizveo Teslu u člana novog, izmišljenog ”Reda plamenog mača”. Tesla je podstakao maštu svojih britanskih kolega, te je ubrzo veliki broj njih počeo da kopira njegov rad i dolazi do novih poboljšanja. U laboratoriji ser Vilijama Kruksa, Tesla je konstruisao kalem kao poklon i naučio je Kruksa kako da sam pravi sopstvene Tesline kaleme, ali Kruks se žalio: ”Fosforescencija kroz moje telo kada držim sijalicu mnogo je slabija od one koju dobijem pomoću malog kalema [koji ste mi vi napravili].”35 Kao što je imao običaj, Tesla je bez prestanka naporno radio, dok ga svestrani Kruks nije primorao da se odmori, pa su i noću, posle večere, dvojica naučnika opušteno sedela i prorokovala. Teme su se kretale od rasprava o putevima sopstvenih istraživanja i moguće budućnosti na tom polju, do religije, Teslinog zavičaja i metafizike. Vrteći duge brke koji su se širili poput perja u repu rajske ptice, bradati mentor otkrio je da je on eksperimentisao na polju bežične komunikacije još pre nego što je Herc počeo svoje istraživanje 1889. Kruks je raspravljao o mogućnosti da električni talasi prodru kroz čvrste predmete, poput zidova, i nije se slagao sa Kelvinovim predlogom da su životna energija i elektricitet na nekom nivou istovetni. ”Ipak, elektricitet ima znatan uticaj na fenomen života, i njega, osim toga, stvaraju živa bića, u životinjskom ili biljnom svetu.” Tu je Kruks imao na umu različite vrste, poput električnih jegulja, svetlećih morskih puževa i svitaca. Dalja razmišljanja navela su dvojicu ljudi na razgovor o mogućnosti da se struja koristi za prečišćavanje vode, ili za obradu ”kanalizacionog i industrijskog otpada”. ”Možda bi”, predložio je Kruks, ”mogle da se proizvedu odgovarajuće frekvencije kojima bi se sprovela struja u bašti s ciljem da se podstakne rast i otpornost biljaka na insekte štetočine.” Nadovezujući se na Rejlijev rad, Kruks je sa Teslom raspravljao o mogućnosti da se uspostave milioni različitih talasnih dužina i time omogući tajnost komunikacije između dva radio operatera. Razmatrali su i Helmholcov rad o strukturi fizičkog oka, primećujući da su receptori na mrežnjači ”osetljivi na jedan skup talasnih dužina [to jest, vidljivu svetlost], dok druge
96
ČAROBNJAK
ne opažaju”. Na isti način, uređaj koji prima elektromagnetne signale može da se konstruiše tako da primi određeni emitovani materijal, a drugi ne. ”Još jedno pitanje na koje praktični elektroinženjer treba da se usredredi”, rekao je Kruks u odgovoru na jedno Teslino hrabrije razmišljanje, ”jeste upravljanje vremenskim prilikama”. Pretresali su i ciljeve poput rasterivanja magle ili užasne ”neprekidne kišice”, koja je uništavala Britansko ostrvo, i stvaranja velike količine kiše u određene dane.36 Kao da to nije bilo dovoljno, Kruks je takođe uputio Teslu u žive rasprave o eksperimentima telepatije, spiritualizma, pa čak i levitacije. Kao član Društva za parapsihološka istraživanja i njegov budući predsednik, Kruks je bio u dobrom okruženju. Drugi članovi koji će preuzeti vođstvo u tom društvu bili su Oliver Lodž, Dž. Dž. Tomson i lord Rejli.37 Kruks je neposredno predstavio mnoštvo ubedljivih dokaza, među kojima su bili crteži primalaca koji su se podudarali sa crtežima pošiljalaca, fotografije sa seansi materijalizacije ektoplazme koju je stvarala vidovita Florens Kuk i svedočenja očevidaca levitacije, koju su doživeli jedan čovek i njegova supruga.38 Takve izjave ostavile bi u čudu svakoga, a žestoko će prodrmati Tesline poglede na svet. Kao nepopustljivi materijalista, Tesla do tog trenutka apsolutno nije verovao ni u kakav aspekt parapsiholoških istraživanja, čak ni u relativno blage pojave, poput prenosa misli. No, zbog Kruksovih dokaza i učešća drugih naučnika, posebno Lodža, kao i zbog toga što je Tesla već bio iscrpljen napornim radom, Srbinov um se uskovitlao. Gubio se usred razgovora i konačno zastrašio domaćina. Stvarnost koju je sam stvorio i sujeverje, za koje je verovao da ga je ostavio iza sebe kada je otišao iz Starog sveta, rojili su se u njegovom umu poput bumbara u košnici i žestoko potresle njegove poglede na svet. Zbog pritiska pod kojim je Tesla bio, Kruks je u jednom pismu ponudio prijateljski savet: ”Nadam se da ćete otići u brda svoje domovine čim uzmognete. Patite zbog prekomernog rada, pa ćete, ako se ne pobrinete o sebi, dobiti nervni slom. Nemojte odgovarati na ovo pismo ili se viđati sa bilo kim, već sedite u prvi voz.” Završavajući pismo šaljivim tonom, Kruks je dodao: ”Razmišljam da i sam otputujem, ali ne dalje od Hejstingsa.”39 Tesla je želeo da posluša njegov savet, ali je morao da održi predavanje u pariskom Udruženju. Tesla je prešao Lamanš tokom druge nedelje februara i rezervisao sobu u hotelu De la Pe. Na sledećem predavanju, ”na združenoj konferenciji Udruženja fizičara i Međunarodnog udruženja elektroinženjera”, održanoj
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
97
19. februara,40 pronalazač je potražio čuvenog francuskog fizičara, dr D’Arsenovala, pionira na polju dijatermije. Tesla je kasnije pripovedao: Kada je... dr D’Arsenoval izjavio da je došao do istog otkriča [u vezi s fizičkim posledicama propuštanja izuzetno visokih frekvencija kroz telo], započela je žestoka diskusija o pitanju prvenstva otkrića. Francuzi, željni da dodele počast svom sunarodniku, primili su ga u članstvo Akademije, sasvim zanemarivši moje ranije objavljene radove. Rešen da preduzmem korake da zaštitim svoja prava... sastao sam se s D’Arsenovalom. Njegov šarm potpuno me je razoružao, pa sam odustao od svojih namera, zadovoljivši se time da je istina dokumentovana. Tu se vidi da moje otkriće prethodi njegovom, kao i da je on u svojim demonstracijama koristio moje aparate. Na budućim naraštajima je da donesu konačan sud. Od početka, razvoj nove veštine [elektroterapije]... i industrije vezane za nju bio je senzacionalan, a neki proizvođači isporučivali su stotine aparata dnevno. Danas se u svetu koristi nekoliko miliona aparata. Struja koju oni proizvode pokazala se kao idealan lek za ljudski nervni sistem. Poboljšavaju rad srca i varenje, donose okrepljujući san, oslobađaju kožu štetnog znojenja i leče prehladu i groznicu toplotom koju stvaraju. Oživljavaju atrofirane ili paralisane delove tela, olakšavaju sve vrste patnje i godišnje spasavaju na stotine života. Istaknuti stručnjaci u toj oblasti uveravali su me da sam tim medicinskim tretmanom učinio više za čovečanstvo nego svim svojim drugim otkrićima i pronalascima.41 (U nešto bližoj prošlosti, u velikom broju istraživanja, posebno u onima koje je sproveo dr Robert O. Beker sa Univerziteta u Sirakuzi, korišćena je električna struja u lečenju kostiju koje teško zarastaju. Pošto je proučio sposobnost regeneracije kod nekih reptila, poput daždevnjaka, čije je repove amputirao, Beker je otkrio da te životinje stvaraju posebnu električnu frekvenciju, koja im na neki način služi kao sredstvo za podsticaj rasta odstranjenog dela. ”Veštačkim kopiranjem” signala, navodi Beker, ”uspeli smo da proizvedemo delimičnu regeneraciju uda kod [sisara poput] pacova sličnom tehnikom, a sada proučavamo neke kliničke primene kod ljudi.”42) Vest o predavanju u Parizu snažno je odjeknula u ”francuskoj štampi... [zbog Teslinih] briljantnih eksperimenata. Nijedna ličnost današnjice nije
98
ČAROBNJAK
stekla takvu slavu u širokim naučnim krugovima u jednom koraku kao taj nadareni mladi elektroinženjer”, izveštavao je časopis Electrical Review.43 U vreme boravka u Parizu, Tesla se sastao sa brojnim istaknutim ličnostima, među kojima su bili belgijski princ Albert, koji se interesovao kako da obezbedi ekonomičniji način distribucije električne energije u svojoj zemlji; gospodin Luka, iz kompanije Helios u Kelnu, kom je Tesla prodao svoje patente za motor naizmenične struje za Nemačku;44 i Andre Blondel, značajni autor novih teorija o naizmeničnoj struji. Četrdeset godina kasnije Blondel se ”s ogromnim interesovanjem i oduševljenjem” prisečao pariske konferencije i čestitao je Tesli na elegantnoj jednostavnosti s kojom je unapredio svoje zamisli o naizmeničnoj struji, daleko više od francuskog kolege Deprea i njegovog suseda, Italijana Ferarisa”.45 Ubrzo posle predavanja, u stanju ”zaborava”, vezanog za ”neobične periode spavanja, prouzrokovane predugim umnim naprezanjem”, Tesla je u hotelu primio telegram u kom je obavešten da mu je majka na samrti. ”Sećam se dugog puta kući, na kom nisam napravio nijedan sat odmora.”46 Kada su ga u Gospiću dočekale tri sestre, koje su sve bile udate za pravoslavne sveštenike, i ujak Petar, oblasni vladika, Tesla je bio u užasnom stanju. Ušavši u spavaću sobu, zatekao je majku u ”agoniji”. U to vreme Tesla je patio od neobične bolesti nalik amneziji, u kojoj je, prema vlastitoj tvrdnji, izgubio sve uspomene na prethodni život. Rekao je, takođe, da mu se sve lagano vraćalo pre povratka u Ameriku. Jedan vid te epizode vredan pomena jeste da je amnezija dugo trajala, počevši krajem 1891, da bi vrhunac dostigla u vreme majčine smrti, aprila 1892. Tesla je pričao da je, iako nije mogao da se seti istorijskih događaja, bez problema mogao da razmišlja o pojedinostima svog istraživanja, pa je čak pamtio i ”delove teksta” svojih radova ”i složene matematičke formule”.47 U isto vreme doživeo je iskustvo vančulne percepcije, koje je na njega za trenutak ostavilo utisak da je natprirodno. ”Bio sam sasvim iscrpljen od bola i dugog napornog rada, te su me jedne večeri odneli u jednu zgradu, udaljenu oko dve ulice od našeg doma. Dok sam tamo bespomoćno ležao, mislio sam da će mi majka, ako umre dok nisam kraj njenog uzglavlja, sigurno poslati neki znak.”48 Pod uticajem ”svoga... prijatelja ser Vilijama Kruksa, kada je spiritualizam u pitanju”, Tesla je ležao u iščekivanju. ”Tokom čitave noći svaki delić mog mozga bio je u napetom iščekivanju, ali ništa se nije desilo do ranog jutra. [Pošto sam se naglo probudio], video sam oblak koji nosi anđeoske prilike čudesne lepote, a jedna od njih pogledala me je s ljubavlju i postepeno poprimala izgled moje majke. Prikaza je lagano lebdela preko sobe i potom iščezla,
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
99
a mene je probudila neopisivo prijatna pesma koju je pevalo mnoštvo glasova. U tom trenutku, [znao sam] da mi je majka upravo umrla. I to je bilo tačno.”49 Iznenađen, a možda i zastrašen tom proročkom vizijom, Tesla je pisao Kruksu moleći ga za savet. Mesecima, a možda i godinama kasnije, pronalazač je ”tražio... spoljne uzroke te neobične slike”. Interesantno je primetiti da Tesla a priori pretpostavlja da je uzrok poticao ”spolja”, a ne ”iznutra”, to jest iz podsvesti. Premda je on spemno prihvatio zamisao bežične komunikacije, ni na koji način nije mogao da dopusti mogućnost da bi mozak takođe mogao da funkcioniše kao prijemnik mentalnih vibracija. Ideja telepatije, ili vančulne percepcije uopšte, bila je istinska pretnja za paradigmu po kojoj je on delao, te je izmislio fizički mehanizam kao uzrok tog duševnog iskustva: ”Na svoje veliko olakšanje”, pisao je Tesla, ”uspeo sam posle mnogih meseci jalovih pokušaja” da rešim tu zagonetku. Viziju anđela koji se uzdižu, Tesla je pripisao sećanju na sliku s istim motivom, koju je posmatrao pre tog doživljaja, a zvuk pesme povezao je s obližnjim crkvenim horom koji je pevao na uskršnjoj službi.50 Nije poznato da li je Teslina majka umrla u nedeljno jutro. No, izvesno je da je ta analiza donela veliko olakšanje napetosti koja je obuzimala Teslu, jer je ponudila, još jednom, materijalističko objašnjenje. Međutim, ipak ostaje pitanje da li Teslin prekomerni rad može dovoljno da objasni nastupe amnezije. Jedan teoretičar razmatrao je mogućnost da su ogromni strujni naponi koje je on propuštao kroz svoje telo doprineli tom problemu.51 S psihoanalitičkog gledišta moglo bi se razmatrati pitanje da li je Tesla potiskivao, to jest nesvesno, ali namerno zaboravljao događaje kojih nije želeo da se seća. Među mogućim neželjenim sećanjima bila su osećanja koja je imao kao dete posle smrti hvaljenog brata i nedavni slučaj brisanja klauzule o plaćanju procenta u korporaciji Vestinghaus. Posle majčine smrti Tesla je ostao u Gospiću šest nedelja da bi se oporavio. Dobra strana toga bila je to što je jedini sin mogao da obnovi emotivne veze sa porodicom. To je, takođe, verovatno bio jedini duži odmor koji će Tesla ikada imati. Otputovao je u Plaški da poseti sestru Maricu, u Varaždin u posetu ujaku Paji i u Zagreb da održi predavanje na univerzitetu. Otišao je i u Budimpeštu na sastanak sa predstavnicima kompanije Ganc, koja je upravo gradila snažni alternator od 1.000 konjskih snaga. Sastao se i sa delegacijom naučnika iz Srbije, koji su mu se pridružili na putu za Beograd, gde je imao ugovoren prijem kod kralja. Mladi Aleksandar Prvi odlikovao je Teslu Ordenom svetog Save prvog stepena, a zvanična plaketa poslata mu je nekoliko nedelja
100
ČAROBNJAK
kasnije, posle povratka u Sjedinjene Države.52 Tesla je posetio i velikog srpskog pesnika, Jovana Jovanovića Zmaja,53 a prisustvovao je i zasedanju skupštine, gde mu je gradonačelnik odao počast. U atmosferi srdačnog dočeka, Zmaj je pročitao svoju pesmu ”Pozdrav Nikoli Tesli”, a zatim je Tesla uzeo reč. ”U meni postoji nešto što je, možda, nerealno”, počeo je Tesla. ”To je poput onoga što često priliči mladim zanesenjacima; ali ako budem te sreće da ostvarim bar neke od svojih zamisli, to će biti za dobrobit čovečanstva.” Osvrnuvši se na Zmajevu pesmu, Tesla je zaključio porukom koja će duboko taći u srce njegov narod: ”Ako ove nade jednoga dana postanu stvarnost, moja najveća radost biće saznanje da je to delo jednog Srbina.”54 Na povratku u Ameriku, Tesla je putovao kroz Prusku, s namerom da vidi istaknutog rodonačelnika Hermana Ludviga fon Helmholca u Berlinu, i njegovog najslavnijeg studenta, Hajnriha Herca, u Bonu. Bradati mladić blagih crta lica, visokog čela i izduženog lica, Herc je privukao svetsku pažnju prvim značajnim eksperimentima s bežičnim prenosom, od kojih je Tesla mnoge ponovio i proširio. Nastojeći da razjasni otkrića Džejmsa Klarka Maksvela o prirodi elektromagnetnih pojava i njenoj vezi sa svetlošću i strukturom etra, Herc je 1886. konstruisao ”ravne spiralne kaleme dvostrukog navoja”, koje je koristio u eksperimentima s indukcijom s ciljem da izmeri širenje elektromagnetnih talasa. Herc je, kao i Tesla nedugo posle njega, prikazao efekat rezonancije između primarnog i sekundarnog kola i ”ustanovio postojanje stojećih talasa sa karakterističnim oscilacijama u dugoj ravnoj žici”. Uspeo je, takođe, da izmeri talasnu dužinu talasa u žici.55 Tesla se, međutim, u velikoj meri razilazio u mišljenju s Hercom u pogledu tumačenja značenja Maksvelovih jednačina i u pogledu pojma strukture etra. Kako je do svog objašnjenja došao pre na osnovu teorije nego eksperimentima, Herc je sačinio elegantno matematičko tumačenje Maksvelovih jednačina, ali na štetu nekih vidova Maksvelove teorije, uglavnom u vezi s vektorskim (vrednost koja ima veličinu i pravac) i skalarnim (vrednost koja ima veličinu, ali ne i pravac, poput tačke ili polja) potencijalima. Pošto je ponovio Hercov eksperiment, Tesla je predložio da te vrednosti ne treba isključiti.56 Pokušao je da mu kaže, a nekoliko meseci kasnije to je i napisao, da bi elektromagnetni talasi mogli ”prikladnije da se nazovu električni zvučni talasi ili zvučni talasi naelektrisanog vazduha”.57 ”Kada je doktor Herc sprovodio svoje eksperimente od 1887. do 1889”, rekao je Tesla u jednom intervjuu, ”njegov cilj bio je da prikaže teoriju koja
KRALJEVSKI INSTITUT (1892)
101
pretpostavlja postojanje medija kojim je ispunjen kosmos, i naziva se etar, koji je pak bez strukture i nezamislivo redak... a opet poseduje [veliku] čvrstinu. On je postigao neke rezultate, a ceo svet ih je rado primio kao eksperimentalni dokaz te prihvaćene teorije, ali u suštini, ono što je on primetio, pre pokazuje da je to zabluda.” ”Godinama ranije tvrdio sam da je nemoguće da takav medijum postoji, i da umesto toga treba da prihvatimo stanovište da je čitav kosmos ispunjen gasovitom supstancom. Pošto sam ponovio Hercove eksperimente usavršenim i veoma snažnim aparatima, zadovoljio sam se nalazima da ono što sam uočio nije ništa drugo nego posledica longitudinalnih talasa u gasovitom medijumu, to jest, da se talasi prostiru smenjivanjem sabijanja i širenja [kurziv dodat]. On je posmatrao talase koji su uglavnom imali karakter zvučnih talasa u vazduhu”, a ne transverzalne elektromagnetne talase, kao što se obično pretpostavlja.58 Tesla je pokušao da povede razgovor opažanjem da su njegovi eksperimenti uglavnom bili suprotni doteranim matematičkim rezultatima do kojih je Herc došao, ali ovaj mu je zamerio. ”Izgledao je toliko razočaran”, prisećao se Tesla, ”da sam zažalio zbog svog puta i rastao sam se od njega s osećanjem tuge.”59 Ponovivši Hercove eksperimente, Tesla je pokušao da pokaže nemačkom profesoru da njegov oscilator može da proizvede daleko delotvorniju frekvenciju za emitovanje bežičnih impulsa. Tesla je već došao na zamisao o prenošenju energije kroz okolni medijum, ali je Hercova paradigma, takoreći, onemogućavala tako nešto. Sukobila su se dva ega, pošto su dva pogleda na svet bila pretnja jedan drugom, a Herc možda nikada neće ni uvideti da je njegov uređaj zastareo. Moguće je da je to išlo Hercu naruku, jer se i do dana današnjeg bežične frekvencije prenose Hercovim talasima, iako su oni u suštini Teslini, pošto ih proizvode oscilatori neprekidnih talasa visoke frekvencije, a ne primitivni Hercovi impulsni varničari.60 Na putu kući, Tesla je šetao po brodskoj palubi i razmišljao o onome što mu se desilo tokom šetnje po brdima na tom putovanju. Pošto se spremala oluja, primetio je da kiša nije počinjala sve dok nije opazio munju. To ”zapažanje” potvrdilo je Teslina razmišljanja, o kojima je razgovarao s Martinom i Kruksom, da je moguće kontrolisati vremenske prilike jer stvaranje velike količine elektriciteta, prema njegovom viđenju, izaziva pljusak. Otkrivajući crtu megalomanije, Tesla se prisećao svojih misli tog dana na Alpima:
102
ČAROBNJAK
To je bila divna prilika za podvig. Kad bismo mogli da prozvedemo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj mogli bi se promeniti. Sunce podiže vodu iz okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva, gde ostaje u stanju izuzetno osetljive ravnoteže. Da je u našoj moči da je poremetimo kad god i gde god poželimo, tu snažnu bujicu, neophodnu za život, mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom. Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, stvorimo reke i jezera i dobijemo pokretačku snagu u neograničenim količinama... Takav poduhvat činio se beznadežnim, ali ja sam se odlučio da pokušam i odmah po povratku u Sjedinjene Države u leto 1892, počeo sam rad... na uspešnom prenosu energije bežičnim putem.61
11 Otac radija (1893)
Dan kada tačno saznamo šta je to ”elektricitet”, obeležiće događaj koji je verovatno veći i značajniji od bilo kog zabeleženog događaja u istoriji čovečanstva. Doći će vreme kada će lagodnost> a možda i sama egzistencija čoveka zavisiti od tog čudesnog činioca. NIKOLA TESLA1
esla se iskrcao sa broda Ogast Viktorija poslednje nedelje avgusta 1892.2 Trauma usled majčine smrti navodno je prouzrokovala šok od kog mu je kosa kraj desne slepoočnice privremeno osedela.3 Ne može se sa sigurnošču tvrditi da li se to desilo, ali ako se analiziraju fotografije pre i posle puta, jasno se vidi da je nastala kvalitativna promena: umesto nevinog izgleda mladosti, pojavio se samosveni izraz zrelog čoveka. Posle tri godine života u hotelu Astorija, Tesla se preselio u hotel Gerlak. Izgrađen prema ”evropskom planu” Čarlsa A. Gerlaka, upravnika, taj hotel bio je opremljen ”liftovima, električnim osvetljenjem i prostranim trpezarijama”. Bio je namenjen porodicama i imao je sistem protivpožarne zaštite.4 Nalazio se u Dvadeset sedmoj ulici, između Brodveja i Šeste avenije, samo nekoliko blokova od nove, veličanstvene građevine Medison skver garden, savremene galerije prodavnica, pozorišta, restorana, kule od trideset spratova i koloseuma koji je mogao da primi sedamnaest hiljada ljudi. Garden, koji je još bio u izgradnji, finansirao je Dž. Pirpont Morgan, koji je bio i Edisonov finansijer u to vreme; a građen je prema projektu i pod upravom Stanforda
104
ČAROBNJAK
Vajta, briljantnog arhitekte prestižne firme Mekim, Mid end Vajt, koji će kasnije postati značajan Teslin saradnik. Pošto je raspakovao kofere i svežanj dugih pisama u novom hotelu, produžio je do Južne pete avenije u svoju laboratoriju, u kojoj nije bio toliko dugo. Dugim koracima, pronalazač je šetao kroz ”Vašington skver, do središta tog živopisnog dela koji se naziva Francuski kvart. [Ulice su bile] prepune jeftinih restorana, prodavnica vina i trošnih stambenih zgrada”, zdanja u koja sam Tesla nikada nije zalazio. Na svoje iznenađenje, primetio je da prodavci mašu, međusobno se došaptavaju, a neki čak izražavaju i strahopoštovanje. Pošto je primljen u Kraljevski institut Velike Britanije, stekao je međunarodnu slavu, a u susedstvu su iščekivali njegov povratak. Došao je do zdanja koje je jedan novinar opisao kao ”odbojnu... ogromnu zgradu od žute cigle, sa približno pet spratova”,5 u kojoj se nalazila njegova laboratorija. Tesla je željno zalazio u njenu ”mračnu unutrašnjost” penjući se uz stepenice, po dve odjednom. Prošao je pored zamazanih, smrdljivih donjih spratova, na kojima je bila radionica za izradu lula, pa je čak uspeo da se nasmeši vlasnicima hemijske čistionice na trećem spratu, a potom ušao u svoje usamljeno utočište na četvrtom. Pronalazač je doneo mnoštvo knjiga koje je kupio u inostranstvu, te ih je stavio u biblioteku pre nego što je ušao u sobu sa mašinama, gde je neko vreme proveo brišući prašinu i paučinu. Teslin cilj sada je bio da prouči svoje radove na unapređenju fluorescentnog osvetljenja i bežičnog prenosa energije. Tokom nekoliko narednih nedelja unajmio je nekoliko radnika i sekretaricu i rad počeo diktiranjem članka o eksperimentima koje je sproveo sa Hercovim frekvencijama i njihovim odnosom sa okolnim medijumom.6 Usavršio je svoje oscilatore i sačinio plan eksperimenta u kom je jedan terminal povećeg odašiljača bio priključen na jednu od gradskih vodovodnih stanica, a zatim je beležio električne vibracije na različitim položajima u gradu. ”Promenom frekvencije”, rekao je, ”mogao sam da posmatram dokaze rezonantnog efekta na različitim udaljenostima... Mislim da je, bez sumnje, moguće staviti u funkciju električne uređaje u gradu podzemnim putem ili sistemom cevi, u vidu rezonancije od električnog oscilatora smeštenog na jednom centralnom mestu.”7 Pomoću detektora u vidu vakuumskih cevi i drugih rezonantnih električnih kola, Tesla je počeo da proučava principe harmonika i stojećih talasa, pri čemu je uočio da njegovi instrumenti reaguju na nekim mestima duž cevi, a na drugima ne. Bilo je i pošte na koju je valjalo odgovoriti i opreme koju je trebalo naručiti. U septembru je započeo prepisku sa gospodinom Fodorom, nemačkim
OTAC RADIJA (1893)
105
naučnikom koji je, uz Teslinu pomoć, preveo njegova svetski poznata predavanja na nemački jezik.8 Ubrzo potom, Tomas Edison poslao je potpisanu fotografiju ”Tesli od Edisona”.9 U isto vreme, Tesla se savetovao i sa profesorom R. H. Terstonom, profesorom fizike sa Kornela, koji je bio stručnjak za termodinamiku.10 Krajem meseca Džordž Vestinghaus navratio je sa Albertom Šmitom da poželi pronalazaču dobrodošlicu i porazgovara s njim o sudbini Teslinog sistema naizmenične struje.11 U maju te godine Vestinghaus je pobedio na konkursu za izgradnju sistema električne energije za predstojeću Svetsku izložbu, koja će biti održana u Čikagu, i, prema izveštajima, bio je na gubitku milion dolara da bi obezbedio taj ugovor. Međutim, čak ni pri takvom stanju stvari, on nije bio ubeđen da će se Teslin sistem pokazati kao funkcionalniji od sistema komprimovanog vazduha ili hidraulične energije za prenos energije na velike razdaljine.12 Iako je Tesla osećao veliko poštovanje prema potomku ruskih plemića, ipak je s teškoćom uspevao da sakrije nezadovoljstvo. Šmitu je laknulo pošto je teret ubeđivanja Edisona prebačen na drugoga. ”Moje je uverenje, gospodine Vestinghaus, da je motor bez četkica i komutatora jedini sistem kojim će biti postignut trajni uspeh. Smatram da je razmišljanje o drugim planovima puko razbacivanje vremena i novca.”13 Vestinghaus je Teslu zamolio za pomoć, posebno da se nađe pri ruci Šmitu, Skotu i Lamu, i on je pristao. Pošto su ga ponovo ubedili da je Teslin sistem sve ono što je obećavao i mnogo više, Vestinghaus se vratio u Pitsburg s novim osećanjem cilja. ”Početkom 1893. godine”, pisao je Lam, ”konstruisan je veliki deo nove i osavremenjene opreme za Svetsku izložbu u Čikagu.”14 Tesla je tokom tog grozničavog perioda redovno putovao do Pitsburga i nazad da bi nadgledao radnike pri konstruisanju velikih dinama, ili su Lam, Šmit i Skot dolazili kod njega u Njujork po savet. Oni su, takođe, pomagali Tesli na konstruisanju njegovog eksponata, koji će se pojaviti pod Vestinghausovom firmom. Skot je bio zadužen za rekonstrukciju Teslinog domišljatog obrtnog jajeta, uređaja koji je ne samo na prikladan način prikazivao načela obrtnog magnetnog polja, već je bio i izraz poštovanja prema Kristiforu Kolumbu, istraživaču čija su dostignuća slavljena na 400. godišnjicu njegovog prekookeanskog putovanja. Otuda i naziv: Kolumbijska izložba. Kako je otvaranje planirano za maj, imali su na raspolaganju samo nekoliko meseci da obave taj pravi herkulovski podvig. Iako je Vestinghausu poveren zadatak da osvetli Izložbu, Edison mu nije dao pravo da proizvodi njegove sijalice. Srećom, Vestinghaus je imao važeći
106
ČAROBNJAK
patent za Sojer-Manovu ”sijalicu sa čepom”, koja je imala gumeno dno za koje su bila pričvršćena vlakna, umesto Edisonove naprave koja je bila vakuumirana i sva od stakla. Premda je bila lošijeg kvaliteta, Sojer-Manova sijalica je radila. S manje od šest meseci na raspolaganju, Vestinghaus je morao da proizvede 250.000 tih sijalica. Zajedno s troškovima sudskih parnica, kompanija se upuštala u veliki rizik. Ipak, ako bi sve uspelo, nagrada bi bila pravo izgradnje elektrane na Nijagarinim vodopadima, a potencijalna dobit od takvog ugovora bila bi ogromna. Tesla je s gospodinom Lukom iz kompanije Helios u Kelnu ugovorio da dođe u Pitsburg radi dogovora o nabavci opreme naizmenične struje za taj nemački koncern na osnovu njihovog ugovora u Nemačkoj. ”Došao je da bi prikupio podatke o motorima za železnicu, parnim mašinama i drugim motorima”, Tesla je saopštio Vestinghausu. ”Verujem da bi kompanija bila spremna da isplati malu sumu u gotovini i da da skromni procenat, te sam dao sve od sebe da dođemo do sporazuma.”15 Tesla je obezbedio i druge veze u Evropi, tako da je ubrzo počela da pristiže zarada iz inostranstva. Ipak, ostala je znatna količina neprijateljskih osećanja prema Tesli među drugim pripadnicima Vestinghausove organizacije, delimično stoga što je Tesla bio toliko bogato plaćen za pronalazak za koji su smatrali da je Šalenbergerova zamisao, a delom zbog toga što jednostavno nisu voleli pompeznog stranca. Takođe, ogromni troškovi bili su povezani sa uklanjanjem nekoliko stotina Golar-Gibsovih elektrana koje su bile postavljene širom zemlje. Novembra 1892, Grover Klivland, nekadašnji dželat i šerif Bafala, ponovo je izabran za predsednika Sjedinjenih Država, promovišući program protiv radničkih interesa. Klivlandova druga inauguracija razjarila je mnoge slojeve stanovništva, i bez sumnje doprinela velikoj krizi iz 1893. godine. Nedaće su započele 1892. finansijskom propašću četiri najveće železničke kompanije. Potom su propale banke, a desetine hiljada ljudi ostale su bez posla.16 Vestinghausova kompanija upravo je ušla u desetogodišnji period ogromnih dugova. Vestinghaus je zaključio da mora pružiti bezrezervnu podršku Tesli, kao jedinom pronalazaču višefaznog sistema naizmenične struje. Ukoliko bi došlo do ma kakve nedoumice u vezi s tim, konkurenti bi mogli da iskoriste priliku tako što bi prikrili poreklo izuma, i da proizvode Teslinu tehnologiju, a da pri tom ne plaćaju procenat Vestinghausu. Šesnaestog januara 1893. Vestinghaus se oglasio reklamom koja je uzdizala Teslin višefazni sistem i koja je razdeljena časopisima za elektroinženjerstvo i najvećim konkurentima. Pošto je ”osigurala ekskluzivna prava za proizvodnju i prodaju opreme pod [Teslinim] patentom”, Vestinghausova kompanija
OTACRADIJA(1893)
107
obećavala je da će tu opremu upotrebiti za iskorišćavanje pogonske snage brojnih vodopada, na kojima je trenutno uzaludno razbacivana energija. Kako su problemi u Pitsburgu donekle ublaženi, Tesla je mogao više vremena da posveti svojim predstojećim predavanjima, koja će održati na Frenklinovom institutu u Filadelfiji krajem februara i naredne nedelje, u martu, na godišnjem skupu Nacionalnog udruženja za električno osvetljenje u Sent Luisu. U Filadelfiji ga je sačekao profesor Edvin Hjuston, nekadašnji partner svog bivšeg studenta, Elihjua Tomsona. Tesla je predavanje u Filadelfiji započeo raspravom o ljudskom oku, ”remek-delu prirode... To je veličanstvena kapija kroz koju... svekoliko znanje dolazi do uma... Često se kaže da se sama duša ogleda u oku.”17 Proučavanje oka otvaralo je brojna različita i specifična pitanja. Na primer, ono je Tesli omogućilo da predvidi preteču televizije, koja sa svojim brojnim promenljivim tačkama odgovara prijemnim ćelijama mrežnjače, osetljivim na svetlost. U drugom pogledu, u vezi sa instrumentima poput mikroskopa i teleskopa, oko je otvaralo nove vidike za naučna istraživanja. Aludirajući na koncept mnoštva svetova, Tesla je rekao: ”To je organ višeg reda.”18 ”Može se zamisliti”, nastavio je Tesla, ”da u nekom drugom svetu, kod nekih drugih bića, umesto oka postoji neki drugi organ, jednako savršen ili savršeniji, ali ta bića svakako nisu ljudi.”19 Dok prima informacije sa svih krajeva svemira, oko je, u isto vreme, u interakciji sa tim neuhvatljivim poljem koje se naziva um. Pored toga, taj organ je i savršena analogija sa Teslinim aristotelovskim pogledom na svet, pošto ga mora pobuditi neki spoljni izvor da bi funkcionisalo.20 Vratimo li se na jedan Teslin raniji eksperiment sa ”fenomenom snopa”, to jest stvaranjem snopa ili zraka svetlosti unutar izolovane vakuumske kugle, koji je odgovarao najfmijim elektromagnetnim odrazima, videćemo da je za Teslu ta preteča radijske cevi zapravo bila zasnovana na načelima svojstvenim strukturi ljudskog oka. Snop, setimo se, nije reagovao samo na magnetni impuls, već i na približavanje neke osobe i na Zemljin magnetizam, baš kao što i oko reaguje na slabe impulse kako izbliza, tako i izdaleka. To je ”jedini organ koji može neposredno da reaguje na vibracije etra”.21 Etar je bio teorijski pojam iz devetnaestog veka, koji predstavlja sveprožimajući medijum između planeta i zvezda. Godine 1881. Majklson i Morli bez uspeha su pokušali da izmere etar u svom čuvenom eksperimentu sa svetlosnim zracima i ogledalima. Posledice njihovog otkrića nisu postale očigledne sve do početka narednog veka, čitavu deceniju posle Teslinog preda-
108
ČAROBNJAK
vanja, kada je Ajnštajn iskoristio Majklson-Morlijev eksperiment da pretpostavi da, po prirodi stvari, ”etar ne može da se detektuje”,22 i da je on, štaviše, nepotreban za objašnjenje toga kako svetlost može da putuje kroz kosmos. Profesor fizike Edvin Gora, sa koledža Providens, među čijim su mentorima bili Arnold Zomerfeld i Verner Hajzenberg, izjavio je da etar ne može da se detektuje tehnikama iz devetnaestog veka i da je Ajnštajn zamenio stari etar novim, neeuklidskim pojmom prostor - vreme. Taj novi, apstraktniji etar, imao je neobična svojstva poput toga da je dozvoljavao da se prostor zakrivljuje oko tela s gravitacijom. Tesla se u tom pogledu nimalo nije slagao sa Ajnštajnom i nikada nije odbacio sveprožimajući etar, te je govorio da prostor ne može da se krivi jer ”nešto ne može da deluje na ništa”. Svetlost se, prema Teslinom mišljenju, krivila oko zvezda i planeta jer ju je privlačilo energetsko polje. 23 Gora se složio s tim da bi dve zamisli o zakrivljenom prostoru i o energetskom polju zapravo mogle biti dva delotvorna načina da se opiše ista stvar. Vratimo li se predavanju iz 1893, čini se da je za Teslu odnos između električnih pojava i strukture etra bio značajan ključ za razumevanje toga kako se ona može uspešno prenositi bežičnim putem. Tesla je razmatrao problem prenosa elektromagnetne energije kroz svemir na sva tri predavanja o pojavama visokih frekvencija. Jedno od pitanja koja su razmatrana bilo je da li je etar nepokretan ili pokretan. Kada se vibracije prenose kroz njega, čini se da se ponaša kao mirno jezero, ali u drugim prilikama, etar reaguje poput ”tečnosti na kretanje tela”. Osvrnuvši se na Kelvinova istraživanja, Tesla je zaključio da etar mora biti u pokretu. ”No, bez obzira na to, ne postoji ništa što bi nam omogućilo da sa sigurnošću zaključimo da tečnost, iako ne može da prenosi transverzalne vibracije od nekoliko stotina ili hiljada pomaka u sekundi, ne bi mogla da prenosi i vibracije koje dosežu stotine miliona miliona pokreta u sekundi.”24 Tesla će kasnije tvrditi da je došao do spektakularnih rezultata u bežičnom prenosu koje nikada nije ponovio nijedan drugi istraživač. On tvrdi da njegov sistem nije vezan za zakone obrnutog kvadrata, pa izgleda da se njegov uspeh, ako je to zaista bio uspeh (!), zasnivao na premisi da preko određenih frekvencija etar pokazuje nove i do sada nepoznate karakteristike. Moguće je da su u pitanju bile granične vrednosti. Tesla je nastavio svoju raspravu o strukturi etra i njegovom odnosu prema elektromagnetnim pojavama pomoću dva opažanja: (1) ”da energija [može da se prenosi] putem nezavisnih prenosnika” i (2) da se atomske i subatomske čestice vrte jedne oko drugih poput malih solarnih sistema.25 Ta
OTAC RADIJA(1893)
109
Crtež Nikole Tesle na kojem Tesla pokazuje bežični prenos električne energije na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. dva pojma, vezana za misteriju strukture etra, prethodila su bar jednu deceniju sličnim idejama koje su predlagali kvantni fizičari Ernest Raderford, Nils Bor i Albert Ajnštajn. Što se Raderforda tiče, njemu se često pridaje zasluga kao prvom fizičaru koji je smatrao da je struktura atoma slična sunčevom sistemu. Izvesno je, doduše, da se Raderford osvrnuo na Teslina predavanja o visokim frekvencijama 1895, kada je gradio opremu naizmenične struje visokih frekvencija za eksperimente s bežičnim prenosom.26 Tesla je tvrdio da može da proizvede elektromagnetne oscilacije koje ispoljavaju osobine kako transverzalnih, tako i longitudinalnih talasa. Prvi
110
ČAROBNJAK
slučaj (transverzalnih talasa) odgovara pojmu etra kao medijuma za širenje impulsa nalik talasima; dok drugi (longitudinalnih talasa) upućuje na ono što se danas naziva kvantumom energije, analogni način na koji zvučni talasi putuju kroz vazduh. Tesla je ostao pri stavu, uprkos suprotnim mišljenjima, kojih ima i dan danas, da njegove elektromagnetne frekvencije putuju longitudinalnim talasima, nalik puščanom zrnu, i da nose daleko više energije nego što se može pripisati Hercovim transverzalnim talasima. U stvari, kao što je ranije i pomenuto, Herc je želeo da isključi pojam mase iz Maksvelovih elektromagnetnih jednačina. Čini se da je Teslina zamisao o longitudinalnim talasima u etru direktna posledica istraživanja Ernsta Maha, koji je tada i dalje bio u Pragu. Mahovi radikalni pogledi na odnose između svesti, prostora i vremena i prirode gravitacije počeli su u velikoj meri da menjaju način mišljenja mnogih ključnih ličnosti. Njegova zamisao, koja će biti nazvana ”Mahov princip”, pretpostavljala je da su sve stvari u univerzumu uzajamno povezane. Na primer, masa Zemlje, prema toj teoriji, zavisi od supergravitacione sile svih zvezda u svemiru. Ništa nije odvojeno. To gledište, za koje je Mah uvideo da odgovara budističkom načinu mišljenja, blisko se podudaralo sa pogledima za koje se zalagao Tesla. Premda je naredni citat napisan gotovo četvrt veka kasnije, jasna je njegova veza sa Teslinim predavanjem iz 1893: ”Ne postoji stvar obdarena životom - od čoveka, koji je sebi potčinio elemente, do najsitnijeg bića u čitavom ovom svetu - koja se ne pokreće. Kad god nastane aktivnost pod dejstvom sile, ma koliko sićušna, poremeti se kosmička ravnoteža i za njom usledi kosmičko kretanje.”27 Tu ideju Tesla je proširio i doveo u uzajamnu vezu žive organizme i neživu materiju. Sve je ”podložno spoljnim nadražajima. Ne postoji jaz među njima, prekid kontinuiteta, nikakav poseban ni specifičan životni činilac. Isti zakon upravlja svekolikom materijom, a čitav kosmos je živ.”28 Izvor energije koji pokreće univerzum nalazi se u ”sunčevoj toploti i svetlosti. Gde god njih ima, ima i života.” Kako su ti procesi u osnovi električne prirode, za Teslu je elektricitet bio ključ tajne života. Posmatrajući svet oko sebe, Tesla je uvideo da je to mesto ograničeno i da će prirodni resursi koji ljudima daju gorivo za proizvodnju električne energije s vremenom biti istrošeni. ”Šta će čovek činiti kad mu ponestane šuma, kad budu iscrpena nalazišta uglja?” upitao je svoje slušaoce u Filadelfiji. ”Prema onome što danas znamo, preostaće samo jedna stvar: to je prenos energije na velike razdaljine. Čovek će se okrenuti vodopadima [i] plimi i oseci”, rekao je Tesla, jer se oni, za razliku od nalazišta uglja i nafte, obnavljaju.29
OTAC RADIJA(1893)
111
Pretpostavivši da je uz odgovarajuću opremu moguće dobijati neograničene količine energije, to jest, ”da priključimo svoje motore na točak univerzuma”, Tesla je prvi put opisao svoj pronalazak bežičnog prenosa. Objašnjavajući svoje stvarne ciljeve običnim jezikom, objavio je: ”Čvrsto verujem da je moguće snažnim mašinama poremetiti elektrostatičko stanje Zemlje i tako prenositi razumljive signale, a možda i energiju.” Uzimajući u obzir brzinu električnih impulsa, s ovom novom tehnologijom ”svi... pojmovi razdaljine moraju... nestati”, pošto će ljudi moći u trenutku da se povežu. ”Pre svega, moramo saznati koji je kapacitet Zemlje i koji je njen energetski naboj.” Tesla je razmatrao mogućnost da je Zemlja ”verovatno, telo s nabojem izolovano u prostoru”, te stoga ima ”nizak kapacitet”. Gornji slojevi, veoma slični vakuumu koji se stvara u Gajslerovim cevima, verovatno bi bili odličan medijum za prenos impulsa.30 U tome vidimo preteču Hevisajdovog i Kenelijevog otkrića jonosfere. Tesla je već emitovao velike količine električne energije u zemlju u pokušaju da izmeri njenu frekvenciju, ali nije došao do preciznog rezultata. Ipak, znao je kolika je veličina Zemlje i brzina svetlosti, te je u to vreme već odredio optimalne talasne dužine za prenos impulsa kroz planetu. Tokom predavanja, Tesla je prikazao pojavu otpora sopstvenom indukcijom uključivanjem i isključivanjem sijalice koju je stavljao na različite položaje duž naelektrisane metalne šipke. Donekle zasnovan na Hercovom radu, taj eksperiment je prikazivao pojam talasne dužine i stojećih talasa. Tesla je konstruisao kola sa dve ili tri sijalice u nizu koje su samostalno bile uključene i stavljao je metalne šipke na različite tačke duž tog niza, čime bi uključio ili isključio jednu ili drugu sijalicu tako što bi sprečio ili omogućio tok struje. Prikazao je i električne lampe koje su svetlele pomoću samo jedne žice, te je mogao da utvrdi da se i sama žica može odbaciti tako što bi se lampa uključila direktno u zemlju, koja je takođe provodnik, te da nije neophodno povratno kolo (kao što je bio slučaj sa Edisonovom sijalicom). Kao i ranije, Tesla je prikazao i sijalice koje su svetlele bez ikakvog priključka. S čistom rezonancom, predložio je Tesla, žice postaju suvišne, pošto impulsi mogu da ”skoče” s odašiljača energije do prijemnika. Naravno, prijemni uređaju moraju biti podešeni na frekvencije odašiljača. ”Ako ikada uspemo da utvrdimo koji je period Zemljine oscilacije, kada se poremeti ili osciluje usled suprotno naelektrisanog sistema ili poznatog kola, saznaćemo činjenicu koja je možda od najvećeg značaja za dobrobit ljudskog roda.”31 Tesla je zatim prikazao dijagram na kom je opisan raspored antena, prijemnika, odašiljača i uzemljenja. Sin jednog od njegovih pomoćnika ovako je opisao taj sistem uređaja:
112
ČAROBNJAK
Grupa uređaja odašiljača s jedne strane scene sastojala se od distribucionog transformatora od 5 kilovolti visokog napona poput elektrode, ispunjenog naftom, povezanog sa kondenzatorskim rezervoarom lajdenskih cevi, varničarem, jednim kalemom i žicom koja se protezala do plafona. Grupa prijemnih uređaja s druge strane scene sastojala se od identične žice koja je visila s plafona, istog kondenzatorskog rezervoara lajdenskih boca i jednog kalema, ali umesto varničara, ovde je bila Gajslerova cev koja bi se uključila kada se uključi napon. Sa zatvaranjem prekidača, transformator je počinjao da brunda, oko lajdenskih boca pojavila se korona koja je cvrčala oko aluminijumskih ivica, varničar je s praskom izbacivao varnice, a nevidljivo elektromagnetno polje isijavalo je energiju u prostor od antene odašiljača [do prijemne antene].32 Tesla je obrazložio: ”Kada započnu električne oscilacije doči če do kretanja elektriciteta u odašiljaču i iz njega, a naizmenične struje proči če kroz zemlju... Na taj način susedne tačke na Zemljinoj površini u određenom prečniku biče pobuđene.” Premda je Teslin osnovni cilj bio prenos energije, on je pomenuo i to da ”teorijski... ne bi bila potrebna velika količina energije da se proizvede poremečaj osetan na velikoj razdaljini, pa možda čak i preko površine čitave Zemlje.”33 U svojoj autobiografiji, napisanoj četvrt veka kasnije, Tesla obaveštava čitaoca da je u to vreme postojalo veliko protivljenje njegovoj raspravi o bežičnoj telegrafiji, i dodaje: ”Samo mali deo onoga što sam hteo da kažem bilo je uključeno [u predavanje]... To malo spasavanje od potonuča donelo mi je ime 'Otac radija\”34 Tesla je naveo da mu je Džozef Vecler savetovao da ne stavlja akcenat na eksperimente sa radiom u tom predavanju. Vecler je verovatno, prilikom uređivanja Teslinih radova, izbacio brojne ključne odeljke koji bi, dalekosežno posmatrano, mogli pomoći Tesli da lakše potvrdi prvenstvo patenta na tom polju. Ipak, ukupni tekst predavanja u Filadelfiji ima stotinu štampanih strana, a pokriva i mnoštvo drugih tema. Ono što treba primetiti jeste da je prvi put u istoriji jedan značajan pronalazač najavio ogromne mogućnosti u oblasti bežične komunikacije; istovremeno, objasnio je, korak po korak, sve važne komponente koje će biti potrebne za njeno uspešno fimkcionisanje. Pitanje ko je izumeo radio prilično je složeno, jer nije postojao jedan usamljeni istraživač. Eksperimenti s bežičnim prenosom mogu se pratiti sve do Džozefa Henrija, koji je, 1842. preneo električnu energiju preko prostorije
OTAC RADIJA(1893)
113
duge desetak metara između magnetskih igala i osetljivih lajdenskih boca, kao i do Samjuela Morzea, koji je 1847. preneo poruke putem indukcije preko kanala širokog dvadeset pet metara postupkom koji je nazvao ”probijanje električne struje.”35 Prvi pojedinac koji je slao poruke na velike razdaljine pomoću antena (u vidu dečjih zmajeva) i uzemljenja bio je Malon Lumis. On je bio zubar i pronalazač koji je takođe koristio električnu struju da bi podstakao rast biljaka. Lumis ne samo što je dobio patent za svoj uređaj 1872, već je uspešno uveo i ”Lumisov predlog zakona o telegrafiji putem antena” u američkom Kongresu. Stekao je toliki uticaj da je dobio 50.000 dolara za pomoć u istraživanju. Godine 1886. Lumis je poslao bežične poruke na udaljenost od dvadeset dva kilometra između dveju planina u Virdžiniji, a nekoliko godina kasnije, slao je poruke između brodova udaljenih tri kilometra u zalivu Česapik. Nema sumnje da je Tesla znao za njegov rad. Pre svega, Lumisov patent bio je zaveden, a Tesla je uvek proučavao radove svojih prethodnika. Valja primetiti i to da izbor reči u Lumisovoj prijavi patenta gotovo sablasno nalikuje na Tesline reči sa nekih predavanja. Na primer, Lumis raspravlja o slanju ”električnih vibracija ili talasa oko sveta”, o principima harmonika i rezonance, a govori i o ”iskorišćavanju pogonske snage točka prirode”, što je i Teslin omiljeni izraz.36 Godine 1875. dok je radio sa Čarlsom Bačelorom, Tomas Edison primetio je neobičan efekat varničenja koje je izbijalo iz centra elektromagneta i širilo se ka nenaelektrisanim telima udaljenim nekoliko stopa.37 Edison nije mogao da otkrije električni naboj pomoću elektroskopa. U suštini, on je proizveo visoku ffekvenciju koju njegova oprema nije mogla da detektuje. ”Naelektrisanjem glavnog gasovoda, Edison je uspevao da dobije varnice iz instalacija u svom domu, udaljenom nekoliko ulica... Budući da energija može da primi različite oblike, i da je elektricitet moguće promeniti u magnetizam, Edison je mislio da magnetizam može da se preobrazi u nešto drugo.” 38 Stoga je u naučnim krugovima objavio da je otkrio novu, ”nepoznatu silu”. Moguće je da je Teslina zamisao o povezivanju oscilatora s gradskim vodovodnim cevima nastala pod uticajem tog istraživanja. Početkom osamdesetih godina devetnaestog veka, Vilijam Pris, elektroinženjer Britanske poštanske službe, započeo je eksperimente s bežičnom komunikacijom pomoću indukcionih aparata. On je, pored toga, verovatno bio i prvi pronalazač koji je uvideo da je sama Zemlja integralni element za uspešno uspostavljanje bežičnog sistema. Pošto je ustanovio ulogu Zemlje kao primarnog ili sekundarnog kola, Pris je upotrebio telefonske prijemnike kao detektore i zaključio da ”na običnim telegrafskim linijama pobuđenje ide do
114
ČAROBNJAK
udaljenosti od 1.000 metara, a dejstvo se može otkriti na paralelnim linijama telegrafa udaljenim šest do dvadeset šest kilometara u nekim delovima zemlje.” Prisov rad na detektovanju Zemljinih struja, koji su ponovili inženjeri Vestern juniona u Sjedinjenim Državama, znatno je uticao na Tesline teorije.39 Pris se veoma dugo bavio bežičnom komunikacijom. Posetio je Edisona sredinom osamdesetih godina, neposredno pošto se Tesla iselio u Ameriku, da bi iz prve ruke svedočio o najnovijem Edisonovom otkriču, koje je nazvao ”telegraf skakavac”. Bio je to uređaj za slanje poruka iz dispečerskih stanica do vozova u pokretu. Putem indukcije ili rezonance, metalna traka povezana s telefonskim prijemnikom voza u pokretu mogla je da šalje ili prima poruke od slične trake paralelne s prugom na stanici. Iako to otkriče nikada nije razvijeno dalje od ovog jednostavnog prvobitnog stadijuma, njegov patent imače veliki pravni značaj u sporovima vezanim za prvenstvo u izumu radija. Stoga je jasno da je Edison bio jedan od rodonačelnika bežičnog prenosa, kao i Henri, Morze, Lumis i Pris. U istoriji radijskih cevi, Edison je takođe imao značajan izum, opisan ranije, u vidu sijalice s dvojnim vlaknom, u kojoj je dolazilo do protoka struje između vlakana. Pris je to nazvao ”Edisonovim efektom”. Dž. Dž. Tomson ju je upotrebio za otkriče elektrona, a Tesla je saznanja o tom izumu spojio sa Kruksovim radom na dejstvu zračenja u vakuumiranim staklenim cevima u svom izumu ”fenomena snopa”, što je bila prva vakuumska cev napravljena isključivo radi bežičnog prenosa podataka. Među drugim Teslinim pretečama jesu i Hajnrih Herc, Oliver Lodž i Eduar Branli. Francuski profesor fizike, Branli, verovatno pod uticajem saznanja o Edisonovom efektu, uočio je da se razmak između Hercovih rezonantnih kola može zameniti cevlju zatvorenom u staklu, koja je sadržala rasute sičušne metalne čestice. Kada bi se kroz cev propustila struja putem bežične indukcije, čestice bi se poređale duž prostora i zatvorile kolo. Blagim udarcem po cevi kolo se ponovo otvaralo dok se vršio prenos. Lodž je usavršio Branlijevo otkriće kohezije među česticama iz 1890. i nazvao ga je ”kohezivni uređaj”.40 Ti naučnici nisu razmišljali o ”bežičnoj telegrafiji” kada su počinjali rad. Oni su bili istraživači na novom polju elektromagnetne indukcije, a tek 1894, kada su nastali Lodžovi proračuni, taj naučnik počeo je da razmišlja o upotrebi opreme za prenos informacija.41 S druge strane, setimo se da je Kruks, u svojim spisima iz 1892, upravo u vreme kada je upoznao Teslu u Engleskoj, zabeležio da se bavio eksperimentima vezanim za bežični prenos Morzeove azbuke s jednog kraja kuće na drugi, približno u istom periodu kada su Herc i Lodž vršili svoje eksperimente krajem osamdesetih godina, ali on svoj rad
OTACRADIJA(1893)
115
nikada nije objavio niti je usavršio taj pronalazak dalje od usputnog eksperimenta. Tesla je uvideo, kao i sam Herc, da Hercove oscilacije u prostoru nisu upotrebljive za komunikaciju na velikoj razdaljini, ali za razliku od Herca, pronašao je način da prevlada taj ograničavajući činilac. Stoga je on izumeo način da obezbedi ne samo snažnije odašiljače, već i ”spregnuta rezonantna kola”, koja su, u suštini, predstavljala osetljive radijske cevi za prijem podataka.42 Na predavanju u Filadelfiji, Tesla je takođe prikazao zamisao o upotrebi antene zajedno sa uzemljenjem i jednom žicom za funkcionisanje ”raznovrsnih uređaja”. Taj sistem bežičnog prenosa detaljno je prikazan u veoma dostupnim člancima objavljenim tokom 1891, zatim na prvoj javnoj demonstraciji bežičnih Gajslerovih cevi na koledžu Kolumbija, kao i u Evropi 1892, a eksplicitno je predstavljen 1893. Proći će još čitava godina pre nego što je srednjoškolac po imenu Guljelmo Markoni počeo da se poigrava na tom polju.
12 Električni vrač (1893)
Poznatoje dajegospodin Teslay koji uživa veliki ugled kao elektroinženjer, eksperimentisao, takoreći, sa novim električnim osvetljenjem, ali izvan njegove laboratorije nije bilo poznato da je postigao takve izvanredne rezultate ili da se toliko približio tome da donese revoluciju u teoriji svetlosti. Drugi istraživači na polju električnih pojavay posebno doktor Herc i doktor Lodžy razvili su teoriju prema kojoj su pojave vezane za svetlost u vezi i sa elektromagnetnim vibracijama etra ili vazduhay ali na gospodinu Tesli ostaloje da prikaže tu činjenicu i to saznanje učini upotrebljivim. NEW YORK RECORDER1
T
esla je krajem februara vozom otišao iz Filadelfije na konvenciju Nacionalnog udruženja za električno osvetljenje u Sent Luisu. Sa njim je išao i T. K. Martin, koji je pisao o oba predavanja za list Electrical Engineer, a na putu su razgovarali o pisanju udžbenika zasnovanog na kompletnim istraživačevim spisima. Prva polovina bila bi posvećena čitavom nizu izuma vezanih za sistem višefazne naizmenične struje, sa poglavljima o dizajnu motora, jednofaznih i višefaznih kola, provodnika i transformatora, dok bi druga polovina sadržala Teslina tri predavanja o pojavama visokih frekvencija, koja je održao u Njujorku, Londonu i Filadelfiji. Sa uvodom koji bi napisao Martin i nekoliko članaka na kraju, ta bi monografija imala gotovo pet stotina strana. Džoš Vecler bio bi drugi urednik. Za datum objavljivanja određen je kraj godine.
ELEKTRIČNI VRAČ (1893)
117
Martin je postigao veliki uspeh, pošto se udružio sa čovekom za kog su mnogi govorili da je ”najveći živi elektroinženjer”.2 The Inventionsy Researches and Writings ofNikola Tesla postaće znamenito delo, takoreći Sveto pismo, za veliki broj inženjera koji su ga čitali. Tesla je u Sent Luis stigao 28. aprila, a poziv za predavanje uputio mu je Džejms I. Er, generalni direktor lokalne kompanije Mjunisipal elektrik lajt end pauer. Pronalazačev dolazak izazvao je buru oduševljenja. Prema planu, u svom govoru trebalo je da ponovi predavanje iz Londona. ”Na ulicama je prodato preko četiri hiljade primeraka časopisa u kom je dat biografski prikaz... nešto neviđeno u istoriji elektrotehničkog novinarstva.”3 Povorka od osamdeset električnih teretnih kola i zaprega kretala se glavnom ulicom pošto su se hiljade ljudi otimale za ulaznice.4 Na svečanom otvaranju, Tesla i Er primljeni suu udruženje kao počasni članovi.5 Zatim je Er predstavio Teslu jednom od svojih inženjera, H. P. Brotonu, koji je nešto ranije diplomirao na Univerzitetu Kornel, a Tesli je dodeljen kao pomoćnik za vreme konvencije.6 Ispostavilo se da je prostorija predviđena za predavanje suviše mala, te je ono prebačeno u salu Grand mjuzik entertejnment hola, koja je mogla da primi preko četiri hiljade gledalaca. Karte su preprodavane na stepeništu po ceni od tri do pet dolara. No, čak se i ta pozorišna scena pokazala kao neodgovarajuča, jer je bila ”toliko krcata da su se ljudi gušili”.7 Gospodin Er predstavio je pronalazača publici ”s takvim poštovanjem kao nekoga ko ima gotovo magične moći nad velikim skrivenim tajnama prirode”, a Tesli je uručio ”veličanstveni cvetni venac, sačinjen od belih karanfila i predivnih crvenih ruža”. Provirivši da vidi to more ljudi, Tesla je uvideo da bi bilo mudro da ograniči predavanje na ”spektakularnije” eksperimente. Sa Brotonom je prikazao svoj izum bežičnog prenosa električne energije tako što je upalio bežične prijemne cevi pritiskom prekidača na suprotnoj strani prostorije. ”Među svim čudesnim stvarima koje opažamo”, rekao je, ”vakuumska cev pobuđena električnim impulsom iz udaljenog izvora, kada zablista u tami i osvetli prostoriju svojom predivnom svetlošču, za mene je najkrasnija pojava koju nam pogled može sresti.”8 ”Zabavljajuči se”, Tesla je proizveo ravne površine elektriciteta između dveju kondenzatorskih ploča. Uključio je sijalice sa vlaknima i bez njih, upalio fosforescentne kugle koje su ”odavale bleštavo svetlo, daleko jače od bilo kakve obične fosforescencije”, i stvorio ”lajt šou” okretanjem cevi koje su ”izgledale poput belih žica na točku blistavih mesečevih zraka”.
118
ČAROBNJAK
Tesla je potom prišao svom najsnažnijem kalemu. Primetivši profesora Džordža Forbsa u publici, inženjera iz Glazgova koji se snažno zalagao za njegov sistem naizmenične struje kod Komisije za elektranu na Nijagari, pronalazač se s poštovanjem naklonio. Primivši njegovu zahvalnost, Tesla je predvideo da če veoma brzo velike količine električne energije zasnovane na njegovom radu poteći s velikih vodopada. Naredni niz eksperimenata prikazujem pomalo nerado; ali me na to goni želja da izrazim zahvalnost onima koji su pokazali toliko interesovanje i došli u tolikom broju, te nemam izbora... Kada kroz svoje telo propustim elektricitet iz uređaja koji sam konstruisao, mogu da proizvedem struju koja vibrira milion puta u sekundi. Molekuli vazduha tada bivaju snažno pobuđeni, toliko snažno da počinju da svetle, a zraci svetlosti izlaze iz šake. Na isti način, mogu da uzmem u ruku staklenu sijalicu ispunjenu određenim supstancama i u njoj proizvedem svetlost.9 Imao sam to zadovoljstvo da te eksperimente izvedem pred lordom Rejlijem, i zauvek ću pamtiti kako je taj istaknuti naučnik ustreptao od želje i uzbuđenja dok im je prisustvovao. Poštovanje koje mi je iskazao taj izuzetni naučnik potpuno mi je nadoknadilo bol kom sam se podvrgao dok nisam postigao taj cilj.10 Tesla se zatim okrenuo prema kalemu i objasnio da je, zbog ogromnog potencijala koji će nastati, konstruisao mašinu sa čvrstom gumenom izolacijom, ”pošto je čak i suvo drvo previše slabo” kao zaštita.11 Sada prilazim slobodnom terminalu s metalnim predmetom u ruci, naprosto da se ne bih opekao. Varničenje prestaje kada metal... dodirne žicu. Kroz moju ruku sada prolazi izuzetno snažna električna struja, koja vibrira oko milion puta u sekundi. Svuda oko mene oseća se elektrostatička sila, a molekuli vazduha i čestice prašine koje lete naokolo snažno udaraju u moje telo. To pobuđenje čestica toliko je jako da, kada se ugase svetla, možete videti zrake blage svetlosti na nekim delovima mog tela. Kada ti zraci počnu da izbijaju, oni stvaraju osećaj nalik bockanju igala. Da su potencijali dovoljno visoki, a frekvencija niska, koža bi verovatno pukla pod strašnim naponom, a krv bi velikom silom pojurila napolje poput čestica spreja.12
ELEKTRIČNI VRAČ (1893)
119
Raširivši prste kao paunov rep, električni vrač isijavao je plamenove svetlosti, baš kao da je sam Tor. ”Zraci ne proizvode veliku nelagodnost”, uveravao je publiku, ”osim što se na vrhovima prstiju oseća peckanje.” Dok je kalem još bio pod naponom, a plamenovi i dalje izvirali iz njegove glave, prikazao je još niz drugih pojava: između ostalog, pokrenuo je motore energijom koja je proticala kroz njegovo telo i osvetlio mnoštvo raznobojnih cevi kojima je mahao kao da su fosforescentni rapiri. U završnici, razapeo je niz dugih pamučnih vrpci po sceni, koje je obavio tankom ljubičastom koronom, stvorivši blesak čitavom dužinom niti i osvetlivši scenu avetinjskim sjajem. Povici ”Bravo” pratili su gromoglasni aplauz dok ”se predavač klanjao i klanjao” odgovorajući publici. Svetlucajući zbog posledica eksperimenata, dok je i dalje ”isijavao nadzemaljske plamenove i fine oreole svetlosnih čestica”13 posle predavanja, Tesla je pozvan u foaje da bi mu mnogi oduševljeni gledaoci čestitali. ”Ljudi su bili toliko željni... da vide gospodina Teslu izbliza... [da je] nekoliko stotina istaknutih građana iskoristilo priliku da mu čvrsto stegne ruku.”14 Po povratku u Njujork, Tesla je dobio američko državljanstvo. U patentnim prijavama više ga neće nazivat ”podanikom Austrijskog carstva”, već ”građaninom Sjedinjenih Država”. Bio je to veliki događaj. Ta dokumenta držaće na sigurnom u sefu u svojoj sobi do kraja života. Sada, kao pravi ”Amerikanac”, Tesla je još jednom odlučio da se uhvati u koštac sa moćnom ikonom - Tomasom Edisonom. Postavivši jedan od svojih najprovokativnijih eksperimenata, novi velikan frontalno je napao Edisonovu sijalicu s ugljenim vlaknima. Uzeo je dve identične sijalice, od kojih je jedna bila ispunjena vazduhom, a druga vakuumom, i priključio ih na ”struju od približno milion herca u sekundi”, čime je pokazao da sijalica ispunjena običnim vazduhom ne sija, dok vakuumirana odaje sjajnu svetlost. ”Ovo pokazuje veliki značaj razređenog gasa za zagrevanje provodnika”. Pored toga, nova svetlost bila je hladna na dodir. Tesla je mogao hrabro da zaključi: ”U električnim sijalicama, vlakno s velikim otporom [Edisonov izum] uopšte nije ključni element osvetljenja.”15 Uzevši dve iste sijalice, Tesla je potom snizio frekvenciju, promenio je naizmeničnu struju u jednosmernu i pokazao da vlakna u sijalici s vazduhom tako počinju da sijaju, mada ne toliko jako kao ona druga. Zaključio je da je za jednosmernu struju vlakno zaista suštinski važno, dok je za naizmeničnu struju visoke frekvencije ključno okruženje oko vlakna, odnosno vakuum. Što je frekvencija viša, svetlost je jača. U suštini, primetio je da, ako se potpu-
120
ČAROBNJAK
no napusti jednosmerna struja i počne s upotrebom veoma visokih frekvencija, uopšte neće biti potrebe za vlaknima! Edisona je to uzenemirilo ne samo zato što je poslao ljude na Orijent, u Centralnu Ameriku i Amazoniju u potragu za savršenom supstancom za vlakna već i zato što je dvoje ljudi preminulo tokom potrage.16 Pompezni Srbin ne samo što je govorio da je naizmenična struja presudna za razvoj ma kakvog praktičnog sistema osveljenja već je predviđao i to da će Edisonovo najslavnije otkriće naposletku postati bezvredno. U kućici kraj Edisonovog kamenoloma u Ogdenu u Nju Džersiju, jedan novinar iz lokalnog lista upitao je pronalazača o ”mogućnosti proizvodnje električne svetlosti bez toplote”.17 Edison je promrmljao da je takav podvig već postignut, ali je novinar bio uporan. ”Imao sam na umu otkriće Nikole Tesle na tom polju.” Edison je ”ustao iz fotelje”, ponovo ispljunuo duvan s trema i graknuo: ”To je veoma problematično pitanje.” ”A štajesTeslom?” ”On nije otkrio ništa novo”, počeo je vrhovni čarobnjak, ”već je samo pokazao veliku veštinu u povećanju frekvencija. Svoje rezultate postiže indukcionim kalemom i Gajslerovom cevi.” ”Mislite li da će to zameniti vašu sijalicu?” ”Možda će jednog dana i biti stvorena svetlost bez toplote, ali ne bih rado predviđao da će to biti prijatno osvetljenje. Najveći problem u tome jeste kvalitet svetlosti. To je avetinjska boja, daleko više nalik svetlosti svica nego bilo čemu drugom.” Svakako, u tom pogledu Edison je bio sasvim u pravu, jer i dan danas sijalica odaje prijatniju svetlost od fluorescentnih cevi. No, svako ko je zamenjivao sijalicu zna da Edisonov pronalazak pregoreva za nekoliko meseci, dok Teslina fluorescentna lampa može da traje godinama, pa čak i decenijama. Osim toga, po Teslinom mišljenju, električna sijalica odavala je oštro, jako svetlo iz malog središnjeg izvora. Tesla je nameravao da stvori prijatnu svetlost iz veoma velike, oble površine. Nikolu Teslu sada je, prvi put, tražila i popularna štampa. U početku je Tesla, kog su mnogi novinari okarakterisali kao ”skromnog”, katkada i povučenog, izbegavao publicitet. Međutim, zbog senzacionalnih podviga postao je svojevrsni heroj u narodu, a na novinarima je sada bilo da otkriju razloge za to. List New York Herald bio je ”prvi” koji je pisao o novoj zvezdi. U dugom udarnom članku, ukrašenom grafikom izrađenom na osnovu jedne stare
ELEKTRIČNI VRAČ (1893)
121
fotografije, Herald je opisao pronalazačevo držanje i nasleđe i dao pun prikaz njegovih budućih planova. ”Gospodin Tesla toliko vredno radi da ima veoma malo vremena za društveni život, ako uopšte i ima želje za tim. On je neženja, visok, veoma vitak, ima tamne, duboko usađene oči, tamnu crnu kosu i izraz koji odmah otkriva dubokog mislioca. Iako je učtiv i čak prijatan prema novinarima, nema želju da se prikazuje u štampi.” Tesla je govorio o svojim roditeljima, školovanju, pronalasku obrtnog magnetnog polja i o novom sistemu osvetljenja, koje će, kako je obećavao, biti ”praktičnija rasveta od one koju trenutno imamo”. Obrazlagao je mogućnost slanja velikih količina električne energije žicama od Nijagarinih vodopada, kao i zamisao o prenosu podataka i energije bežičnim putem kroz zemlju i vazduh na ”bilo koju razdaljinu”. ”Iz eksperimentalnih dokaza koje danas imamo, može se sa sigurnošću zaključiti da će pokušaj odašiljanja razumljivih zvukova kroz zemlju odavde, na primer do evropskog kontinenta, bez ikakvih kablova, van svake sumnje, biti uspešan... Ako bude postignut,... takav rezultat,... za koji se zalažem dve godine... biće, svakako, od neprocenjive vrednosti za svet i u velikoj meri će unaprediti čovečanstvo.” Herald je završio pitanjem kakav je osećaj kada se propuste stotine ili hiljade volti kroz telo, a Tesla je odgovorio: ”Ako ste pripremljeni [za šok], uticaj na nervni sistem nije naročito velik. U početku osećate peckanje, ali osim toga gotovo se ništa ne oseća. Ja sam primao struje od čak 300.000 volti, što je količina koja bi, da se primi na bilo koji drugi način, u trenutku ubila.”18 Premda su ga putovanja i predavanja odvlačila od rada, Tesla je te angažmane prihvatao da bi učvrstio svoje mesto u istoriji nauke o elektricitetu. Za usamljenika po ubeđenju, naravno, priznanja i komunikacija s kolegama takođe su bili podsticajni. Ipak, tek sada, kada su ga tražili novinari i zadivljena publika, on je počeo svesno da uviđa svoju skrivenu želju za priznanjem. Svaki sat, svaki trenutak koji nije proveo radeći na svojim izumima bilo je vreme udaljavanja od ciljeva. Čak i vreme koje je odvajao za jelo ili san usporavalo je napredak. Iako su mu oba roditelja umrla relativno mlada, imao je drugih rođaka koji su poživeli preko sto godina. Možda u nekoj vrsti samoodbrane, Tesla bi uzviknuo da očekuje da poživi kao stogodišnjak. On je na ljudsko telo gledao u osnovi kao na mašinu, kojom se može delotvorno upravljati strogom primenom snage volje, a Tesla je svoju volju koristio da svede spavanje na najmanju meru i da se hrani samo najneophodnijim namirnicama. Iako je bio
122
ČAROBNJAK
visok preko sto osamdeset centimetara, uvek je imao svega šezdeset četiri kilograma.19 Napor je počeo da se primećuje na njemu, ali Srbin je imao misiju; njegov cilj bio je ništa manje nego da spase čitavo čovečanstvo upotrebom svog kreativnog mozga. Pošto je uspeo da prenese energiju bežičnim putem s jednog kraja prostorije na drugi, pronalazačev naredni zadatak bio je da proširi taj princip na stvaranje većih količina energije i stvori odvojene kanale između kojih se impulsi neće mešati. Tesla je započeo eksperimente sa sve snažnijim oscilatorima, koji ne samo da će zračiti naizmenične struje visokih frekvencija, već će moći da izazovu i fizičko pulsiranje. ”Prve zadovoljavajuće rezultate postigao sam u proleće... kada sam proizveo napone od približno milion volti u svojim konusnim kalemima. To nije mnogo iz perspektive današnjih mogućnosti”, pisao je Tesla četvrt veka kasnije, ”ali tada se smatralo podvigom.”20 Prema proračunima koje je izveo profesor Džon Tindal, Edisonova električna sijalica imala je delotvornost od približno pet procenata, što znači da je 95 procenata proizvedene struje odlazilo na toplotu, ili naprosto bivalo izgubljeno u prenosu. Plamen svetiljke na gas, koja je još bila najčešći vid veštačkog osvetljenja, imao je delotvornost ”nižu od jednog procenta”. Kao što je Tesla rekao Martinu, da ”imamo posla s korumpiranom vladom, takvo bedno traćenje ne bi se tolerisalo”. To razbacivanje ”ravno je obesnom uništavanju čitavih šuma radi nekoliko komadića drveta”. ”Energija”, pisao je Martin, ”manje ili više se razbacuje, kao što se u julu odlama i topi ledarev tovar... dok ide ulicom”. Dok se ”čitava vojska istraživača posvetila problemima vezanim za te varvarske gubitke koji iskrsavaju na svakom koraku”, Tesla je stvorio niz sasvim novih izuma koji su pretvarali električnu struju u obrtno kretanje ili obratno, odnosno, pretvarali su parnu energiju u električnu.21 U prvom slučaju, Tesla je konstruisao visokofrekventni oscilator koji je je bio potopljen u veliku bačvu nafte. Podešavanjem frekvencije naizmenične struje, pokretao je naftu različitom brzinom. Poput vodeničnog točka koji obrće turbinu, nafta je okretala lopatice. Povećanjem frekvencije tok bi se menjao, a obrtanje turbine ubrzavalo. U drugom slučaju, to jest u parnom generatoru, Tesla je u jednom pronalasku spojio i motor i dinamo, stvorivši uređaj koji je bio četrdeset puta manji od odgovarajućeg uređaja tradicionalne konstrukcije. U zastareloj parnoj mašini, kretanje klipa napred i nazad moralo je da se pretvori u kružni pokret radilicom i zamajcem. Ovaj pronalazak je, međutim, bio povezan s
ELEKTRIČNI VRAČ (1893)
123
turbinom, koja je odmah proizvodila električnu energiju. U Teslinom generatoru, klip koji je pokretala para bio je povezan sa kondenzatorom, i on bi išao gore-dole unutar magnetnog polja, presecajući linije sile, i time proizvodeći struju. Nije bilo zamajca niti radilice. Martin je rečito pisao: ”Odmah primećujemo da nema osnovnih elemenata obične mašine. Oni ne postoje. Parni režervoar jeste motor, do kože ogoljen, nalik profesionalnom bokseru, kom je svaki gram bitan... Na taj način oslobođen suvišne težine, pokretan pod visokim pritiskom, taj motor je, nužno, daleko ekonomičniji od uobičajenih. Zbog nedostatka trenja usled automatskog ublažavanja kretanja laganih radnih delova, on je praktično neuništiv. Štaviše, dok uobičajeni parni pokretni klip, ”koji teži možda i pet stotina kilograma”, može da menja smer kretanja, recimo, deset puta u sekundi, Teslin oscilator može da vibrira ”stotinu puta u sekundi”. Tesla se nadao ne samo da će pojednostaviti postojeću opremu, već i da će stvoriti struju koja će ”održavati savršeno ujednačene vibracije”. Za oba uređaja dobio je patetne tog leta.22 Sa tim raznovrsnim oscilatorima, Tesla je uspeo da postigne mnoštvo rezultata. Sa stanovišta elektriciteta, mogao je da stvori precizne frekvencije koje se mogu upotrebiti za prenos informacija ili električne energije. Kada bi oscilator pulsirao na frekvencijama svetlosti, mogao bi da proizvede osvetljenje. Sa aspekta mehanike, mogao je da proizvede pulsiranje kroz metalne šipke ili cevi, kao i da testira frekvencije harmonika i stojećih talasa. Proučavanjem pojave otpora vlastitom indukcijom, mogao je da odašilje elektromagnetnu energiju kroz cev i proizvede osvetljenje na određenim položajima, a na drugima ne, a ako bi povećao vibracije i pogodio odgovarajuću vibraciju, doveo bi do toga da gvozdena šipka počne da vibrira takvom jačinom da se slomi. Taj efekat sličan je onome koji su proizvele trube Isusa Navina kod Jerihona, ili opasnosti koju bi izazvali vojnici ujednačenim maršem na visećem mostu. Ako bi njihovo koračanje pogodilo rezonantnu frekvenciju, most bi se snažno zaljuljao, a možda bi se i srušio. Stoga se vojnici obučavaju da prekinu marš kada prelaze most da bi izbegli tu neobičnu katastrofu.
Svetska izložba Scena noću Koliko god reči ne mogu da prenesu ideju o lepoti i veličanstvu prizora koji Izložba pruža danju, neuporedivo manje mogu da prikažu bleštavi spektakl koji susreće pogled posetioca u toku noći... Rečima se, naročito, ne mogu opisati električni vodoskoci. Jedan među njima, koji se naziva ”Veliki gejzir”, dostiže visinu od
124
ČAROBNJAK
pedeset metara, iznad pojasa ”Malih gejzira”. [Dodavanjem obrtne svetlosti različitih boja, dobijeni efekti] toliko zbunjuju, da nijedno oko ne može da se odluči koji je najljupkiji, a njihovo kapriciozno kretanje toliko opčinjava da nijedno srce ne može mirno da kuca. V. £. Kameron23 Prvog maja otvorena je Svetska izložba u Čikagu, ili Kolumbijska izložba. Taj znameniti događaj odigrao se u neobičnom trenutku za zemlju, jer je, s jedne strane, Amerika objavila da je postala nova vodeća snaga u stvaranju i unapređenju nove tehnologije, a s druge, bila je u dubokoj krizi 1893. U isto vreme, bio je to redak trenutak kada je u svetu vladao opšti mir. Svetska izložba prostirala se na gotovo 280 hektara, imala je šezdeset hiljada izlagača, a koštala je dvadeset pet miliona dolara. Sa dvadeset osam miliona posetilaca, Svetska izložba u Čikagu mogla se pohvaliti zaradom od 2,25 miliona dolara. Dok je Izložbu u Parizu krasila Ajfelova kula, visoka 300 metara, na čikaškoj se isticao Ferisov točak. On se obrtao na najvećoj jednodelnoj osovini koja je ikada napravljena, bio je visok 80 metara i mogao je da primi preko dve hiljade ljudi.24 Svakoga dana stotine hiljada posetilaca iz svih krajeva sveta pristizale su u čikaški ”Beli grad”. Glavni arhitekta, Čikažanin Danijel Hadson Bernam, zajedno s drugim arhitektima, svoj plan zasnovao je kao grad na vodi, veoma nalik Veneciji, sa ”Dvoranom časti” u središtu, u kojoj su bile smeštene glavne ”palate”. S drvenim fasadama koje su podražavale mermer, građevine su bile ravne čak i velikim kamenim građevinama starog Rima i Grčke. Paviljon proizvođača i slobodne umetnosti, dvostruko veći od ostalih, bio je ”ubedljivo najveće zdanje na svetu”. Duga oko pola kilometra, a široka više od dva igrališta za ragbi, ta građevina prostirala se na dvanaest hektara i mogla je da primi sedamdeset pet hiljada ljudi. Pokraj jezera Mičigen, na samom kraju iznad Dvorane časti, sa stubovima koji su se širili poput ruku moćnog dirigenta, nalazila se veličanstvena skulptura na Velikom slavoluku kolonade. Delo glavnog vajara Ogista Sen-Godena, ta statua prikazivala je generala, koji je predstavljao Kristifora Kolumba, kako impozantno ulazi na izložbu sa svojim moćnim konjima. Ispod tog četvoroprega nalazio se veličanstveni, pozlaćeni Kip Republike, koji se uzdizao iz glavnog kanala poput dobrodušne nemani koja blagosilja ne samo Paviljon proizvođača, već i palate za poljoprivredu (koju je projektovao Stenford Vajt), mašinstvo, administraciju i elektroinženjerstvo. A to je bila samo Dvorana časti.
ELEKTRIČNI VRAČ (1893)
125
Pod pravim uglom u odnosu na ’veliki četvorougao”, gotovo kilometar i po protezao se još jedan, bogato oivičen kanal, kraj kog se nalazila večina drugih velikih paviljona i izložbi, opisanih u jednom tekstu kao ”neskladna zbrka naprednih kultura, preobračenih pagana, neobičnih jezika i čudnih uvoznih predmeta”.25 Flotom od pedeset gondola, koje su pokretali novi električni motori, posetioci su mogli da se odvezu u svaki paviljon u koji su poželeli. Paviljon elektroinženjerstva, ukrašen s desetak elegantnih minareta, od kojih su se četiri uzdizala pedeset metara iznad dvorane, bio je dug više od dva igrališta za ragbi, a gotovo upola toliko širok. Na površini od gotovo jednog i po hektara, ta ”prostrana i uzvišena” građevina ”pristajala je centru najnovijih i najbriljantnijih eksponata Kolumbijske izložbe”. Bivši guverner države Ilinois, Vilijam E. Kameron, opisao je to mesto kao sedište ”čudotvornih dostignuča gospodina Edisona i njegove čarobnjačke brače”.26 Sa imenima rodonačelnika nauke iznad veličanstvene statue Bendžamina Frenklina, koji pušta zmaja u glavnom predvorju, Hala elektroinženjerstva bila je fascinantna mešavina novih tehnologija. Vodeči izlagači bile su velike korporacije, poput Vestinghausa i Dženeral elektrika, i nešto manja kompanija AEG iz Nemačke. Dok je AEG izlagao deo opreme naizmenične struje Brauna i Dobrovoljskog, upotrebljene u ”epohalnom” prenosu energije na razdaljini od 174 kilometra od Laufena do Frankfurta, Dženeral elektrik predstavio je sopstveni sistem naizmenične struje. Vestinghaus, koji je pobedio na konkursu za rasvetu na Izložbi, kao jedini vlasnik važečih patenata, našao se u neobičnoj situaciji. S pravnog gledišta, to je trebalo da mu omogući da spreči konkurente da reklamiraju svoju bespravno proizvedenu opremu, ali u praksi, s obzirom na vremensko ograničenje i druge činioce, to nije bilo moguće. U suštini, Vestinghausova kompanija na neki način je dugovala AEG-u zahvalnost za ukazivanje na pravi smer. Njen cilj bio je da svima jasno da stavi znanja da postoji samo jedan pronalazač. Stoga je Vestinghaus podigao spomenik visok četrnaest metara u središnjem prolazu Hale elektroinženjerstva, na kom je svetu prikazana istina. Svedočanstvo je bilo ispisano krupnim masnim slovima: Teslin višefazni sistem kompanije Vestinghaus elektrik end manjufekčuring. Ovim metodom, od dodatnog krila Hale mašinstva, Vestinghaus je osvetlio čitavu Svetsku izložbu. Za ovu priliku izradio je milion Sojer-Manovih sijalica, a proizveo je tri puta više električne struje nego što je koristio čitav Čikago.27 Da ne bi bila zasenjena, kompanija Dženeral elektrik konstruisala je Kulu svetlosti, visoku dvadeset pet metara, u samom središtu Hale elektro-
126
ČAROBNJAK
inženjerstva. U njoj se nalazilo osamnaest hiljada sijalica, koje su bile poređane čitavom dužinom postolja, a jedna jedina, ogromna Edisonova sijalica, gorela je na vrhu. Među drugim eksponatima u Hali elektroinženjerstva, na drugom spratu, bili su električni uređaji za lečenje svih bolesti, poput električnih pojaseva, električnih četaka za kosu, aparata za okrepljenje tela, a na glavnom spratu nalazili su se eksponati nekih od najistaknutijih savremenih pronalazača. Elihju Tomson je, na primer, izložio kalem koji je stvarao varnice duge metar i po; Aleksander Grejam Bel prikazao je telefon koji je mogao da prenosi glas putem svetlosnih zraka; Elajša Grej izložio je mašinu za teleautografiju, preteču današnjeg telefaksa. Za nekoliko centi, ona je elektronski prenosila nečiji potpis na daljinu. Tomas Edison predstavio je obilje svojih uređaja, među kojima multipleks telegraf, fantastičnu mašinu koja govori - fonograf, i svoj kinetoskop, koji je prvi put u javnosti prikazao ”različite pokrete” čoveka. Među Teslinim eksponatima, koji su zauzimali deo Vestinghausovog prostora, bili su različiti rani uređaji za naizmeničnu struju, uključujuči motore, provodnike i generatore, fosforescentne inicijale značajnih elektroinženjera, poput Helmholca, Faradeja, Maksvela, Henrija i Frenklina, kao i njegovog omiljenog srpskog pesnika, Jovana Jovanoviča Zmaja. Tesla je prikazao i vakuumske cevi koje su bile osvetljene bežičnim putem, obrtno Kolumbovo jaje, svetlosne ploče koje su nastajale visokofrekventnim pražnjenjem između dvaju izolovanih ploča i druge neonske natpise, na kojima je pisalo Vestinghaus i ”Dobro došli, električari”. Ova poslednja dva eksponata ”proizvodila su efekat modifikovanog pražnjenja munje... koji je pratila i odgovarajuča zaglušujuća buka. To je verovatno bila najoriginalnija atrakcija koja se, na senzacionalan način, mogla videti u zgradi, pošto se buka čula svuda u Hali elektroinženjera, a blesak malene munje bio je sjajan i zastrašujući.”28 Tesla je u avgustu otputovao u Čikago ne samo da bi posetio Izložbu i prikazivao svoje eksperimente nedelju dana, već i da bi prisustvovao Međunarodnom kongresu elektroinženjera koji je tamo održavan tog meseca. ”U Hali elektroinženjerstva, profesor Tesla objavljuje da će kroz svoje telo propustiti struju od 100.000 volti, bez opasnosti po život, eksperiment koji je još čudesniji ako se prisetimo da je u Sing Singu, u Njujorku, za pogubljenje zločinaca korištena struja koja nikada nije bila viša od 2.000 volti. Gospodin Tesla prikazao je još neke eksperimente, među kojima su neki bili toliko čudesni da se rečima ne mogu opisati.”29
ELEKTRIČNI VRAČ (1893)
127
Nikola Tesla je 25. avgusta održao predavanje pred ”hiljadu elektroinženjera” na Međunarodnom kongresu elektroinženjera u Hali poljoprivrede. Posetioci su činili ”blistavi skup znamenitih ličnosti”, među kojima su bili Galileo Feraris, ser Vilijam Pris, Silvejnus Tompson, Elihju Tomson i počasni predsedavajući skupa, Herman Ludvig fon Helmholc, kog je Tesla poveo u obilazak sopstvene izložbe. ”Ljudi su se sjatili oko vrata i bučno tražili da uđu... Velika većina onih koji su došli, očekivala je da vidi kako Tesla propušta struju od 250.000 volti kroz svoje telo... Ljudi su nudili i deset dolara za jedno mesto, i to uzaludno. Samo su članovi Kongresa elektroinženjera, sa svojim suprugama, imali pristup, pa čak ni oni, ako nisu imali propusnice.” Pre predavanja, jedan čikaški novinar upitao je profesora Vilijama Prisa i Silvejnusa Tompsona čemu služe razni uređaji u hali, ali oni su ”zurili u čudu i priznali da ne mogu to da odgonetnu... [Naprosto] su sve to nazvali zajedničkim imenom ’Tesline životinje’.” ”Uskoro se mogao videti sedokosi Elajša Grej kako prati visokog, suvonjavog mladog čoveka do govornice. Mladić se zadovoljno nasmešio, ali je pogled uglavnom držao prikovan za pod. Obrazi su mu bili ispijeni, crne oči upale... ali su iskrile živim sjajem;... Naporan i neprekidan rad iscrpao je svu njegovu energiju gotovo do smrti, kako kažu njegovi prijatelji. Jedan gospodin koji je s njim večerao pre nedelju dana kaže da se jedva čuo preko stola, koliko je bio iscrpljen. Ima sjajnu crnu kosu s razdeljkom na sredini, brkove, koji su gusti ispod orlovskog nosa, ali skoro nestaju iznad krajeva usana... uši su mu velike i štrče u odnosu na glavu. Nosio je uredno odelo s četiri dugmeta braon-sive boje.” Grej je, praćen snažnim aplauzom, rekao: ”Predajem vam Čarobnjaka fizike, Nikolu Teslu.” ”Veoma sam nerado prihvatio ove komplimente, jer nisam imao pravo da prekidam govor našeg predsedavajućeg”, počeo je Tesla s karakterističnim smislom za humor. Nalik uskrslom mrtvacu, Tesla je progovorio da bi odagnao bojazni onih koji su brinuli zbog njegovog slabog zdravlja. ”Veći broj naučnika ubeđivao je [grupu elektroinženjera] da održe predavanje. Mnogi su obećali da će doći, [ali] ispostavilo se da sam ja jedini preostali kog služi zdravlje... te sam uspeo da donesem nešto opreme... i prikažem vam, u opštim crtama, deo svog rada.”30 Tesla je, zatim, prikazao svoje nove parne generatore i mehaničke oscilatore, među kojima su neki bili toliko maleni ”da bi mogli da se ponesu u šeširu”. Rekao je publici da su njegovi ciljevi višestruki. Takav uređaj mogao bi, između ostalog, da se upotrebi za pokretanje savršeno sinhronizovanih motora, ili za električne časovnike. Prikazao je i radio-odašiljač s kontinuiranim
128
ČAROBNJAK
talasima, premda u to vreme niko nije sasvim shvatao upotrebu tog uređaja. Ipak, kada je došao do rezonantne frekvencije, ponovo su zasvetlele bežične sijalice, a na taj način informacija je prenošena bežičnim putem. Jedan od Teslinih manje uobičajenih eksponata, sličan Kolumbovom jajetu, bio je prsten koji je prikazivao ne samo princip obrtnog magnetnog polja, več i njegovu teoriju kretanja planeta. U tom eksperimentu obično je upotrebljavao jednu veliku i nekoliko malih bronzanih kugli. Kada se polje naelektrisalo, sve kugle počinjale su da se okreću. Velike su ostajale u središtu, dok su se male obrtale oko njih, poput meseca oko planete; postepeno su se povlačile dok ne naiđu na veću, a zatim su jurile oko nje. Međutim, demonstracija koja je najviše zadivila gledaoce bilo je istovremeno dejstvo velikog broja kugli, diskova na osloncu i drugih uređaja koji su postavljeni na različite pozicije na priličnoj udaljenosti od obrtnog polja. Kada je struja uključena i sve se pokrenulo, bio je to nezaboravan prizor. Gospodin Tesla postavio je brojne vakuumirane staklene kugle u kojima je mali lagani metalni disk stajao na osloncu od dragog kamena, a one su se vrtele po celoj prostoriji kada je kroz gvozdeni prsten propuštena energija.31 Tesla se u Njujork vratio iscrpljen, ali razgaljen.
13 ______ Filipovi (1894)
G. Teslu smatraju vizionarom kogje zavarao blesak slučajne zvezdepadalice; ali njegova braća po profesiji sve više veruju daje on, zato štoje video dalje, zapravo ugledao prvo svetlucanje na novim opipljivim kontinentima nauke. Kad su perceptivnost i maštovitost podjednako prisutne u jednom čoveku - geniju, one često ne budu podjednako i primećene. T. K. MARTIN1
tigla je slava, i to na svim nivoima. U profesionalnim krugovima Tesla je bio poznat kao ”jedno od najizuzetnijih otkrića ovog doba”,2 u stručnim časopisima kao (ne daj bože!) ”Novi Edison”,3 u dnevnim listovima kao ”Naš vodeći električar”,4 u narodu kao čudesni čarobnjak iz nepoznate zemlje, a među investitorima kao isplativa investicija. T. K. Martin, ili Komerford, kako su ga zvali prijatelji, odmah je u Tesli prepoznao pravog virtuoza, i sada je kao prvi promoter učestvovao u osmišljavanju njegovog ulaska u javnu arenu. Bilo je veoma korisno za sve kad se T. K. Martin sastao sa Robertom Andervudom Džonsonom, pomoćnim urednikom časopisa Century, da bi mu predložio da objavi udarni članak o sve uspešnijem naučniku. ”Sedite”, ponudio iiiu je Džonson dok je on pogledom prelazio po hrpama spisa koji su bili razbacani svud po kancelariji ne bi li uočio stolicu koja bi se dala osloboditi bez većih problema. Džonsonu, pesniku i bratu jednog kongresmena, grad je 1889. odao počast kad ga je odabrao da napiše sonet povodom otkrivanja kapije na Vašington skveru, koji je ovaj pročitao pred
S
130
ČAROBNJAK
predsednikom Harisonom i drugim zvaničnicima. Bila je to privremena građevina Stanforda Vajta, podignuta povodom stogodišnjice izbora Džordža Vašingtona za predsednika SAD, prethodnica kasnije Kapije, koju je takođe dizajnirao Vajt. Džonson je takođe puno znao o pronalazačima, pošto je ranih osamdesetih posetio Edisonovu laboratoriju kao izveštač za Scribners Monthly, časopis za koji je radio pre prelaska u Century. Tesla je nesumnjivo već bio pobudio njegovo interesovanje. Impresioniran Martinovim rečitim opisom Tesle, Džonson ga je pozvao na večeru. ”Dovedite i Čarobnjaka. Možda bude materijala i za više od jednog članka”. Dobar poznanik ličnosti poput kandidata za gradonačelnika Teodora Ruzvelta i pisca Marka Tvena, čestih gostiju u njegovoj kancelariji na Junion skveru, Džonson i njegova temperamentna supruga Ketrin bili su oličenje ”zahvalnih domaćina”. Na večerama koje su priređivali u svom domu na Aveniji Leksington br. 327, posetilac se uvek mogao naći u društvu slavnih ličnosti, kakve su bile vajar Ogist Sen-Goden, glumica Elenora Dus, pesnik i glavni urednik Century-ja, Ričard Votson Gilder, prirodnjak Džon Mjur, aktivistkinja za dečja prava Meri Mejps Dodž, dirigent Bostonske simfonije Monsinjor Gerik, kompozitor i pijanista Ignjacije Paderevski, glumac Džozef Džeferson ili izuzetan pisac kakav je bio Radjard Kipling. Džonson se sa suprugom upravo bio vratio s drugog puta u Evropu, gde se slučajno, u Veneciji, susreo s Markom Tvenom. Svet je za Džonsonove bio jedno udobno i romantično mesto, delom zato što su ga oni tako shvatali, a delom jer su ga takvim učinili.5 Martin je u kuću Džonsonovih došao sa ”bledim i ispijenim” Teslom usred božićnih praznika. Dočekali su ih Ketrin i Robert Džonson i njihovo dvoje dece, Agnes, kojoj je bilo oko šesnaest godina, i Oven, koji je bio dvetri godine mlađi. Loše zdravstveno stanje čuvenog pronalazača, za kog je jedan izveštač rekao da je ”dosegao granice ljudske izdržljivosti”,6 iznenadilo je Džonsonove, a naročito Ketrin. Ona je bila vrlo komunikativna, privlačna žena, po poreklu Irkinja, odličnog, uspravnog držanja, visoko uzdignute glave. Delovala je mlada, mada joj je kosa bila prošarana sedim vlasima. Naročito su bile privlačne njene oči. Pomalo koketne, u njima se ispod setnog prodornog pogleda nazirala smelost i sklonost ka poigravanju. Tesla je u njoj probudio čitav dijapazon osećanja, od materinskog instinkta do očaranosti; bila je oduševljena, neki bi rekli - opčinjena srpskim natčovekom koji je ušao u njen svet. I ona se njemu sviđala.
FILIPOVI (1894)
131
Tesla je pričao o svojoj evropskoj turneji, naročito o susretu sa ser Vilijamom Kruksom, i Džonsonovi su ga pozvali da ih poseti za Božić. ”G. Tesla, vi ste iznureni od preteranog rada, treba malo da se odmorite”, izjavila je Ketrin. ”Možda vas dobra božićna gozba održi i u prvim mesecima nove godine”. ”Sve što mi treba, ja dobijam u svojoj laboratoriji”, uzvratio je Tesla. ”Svestan sam da sam potpuno iscrpljen, ali opet ne mogu da prestanem da radim. Ti moji eksperimenti su toliko važni, toliko lepi, toliko fascinantni, da jedva uspevam da se odvojim od njih da bih jeo, a kada pokušam da spavam, neprestano razmišljam o njima. Čini mi se da će biti tako sve dok se sasvim ne urušim. Hajdemo tamo na desert”. Pozvali su kočiju i Džonsonovi su ubrzo završili u ”Čarobnjakovoj jazbini”.7 ”Budite spremni na poneko iznenađenje”, rekao je Tesla dok ih je, po rečima izveštača koji je doživeo sličnu epizodu, ”uvodio u prostoriju od oko 7 kvadratnih metara, koju su s jedne strane osvetljavala dva široka prozora, delimično prekrivena teškim crnim draperijama. Laboratorija je bila puna čudnih mehaničkih naprava svake vrste....Zmijoliki kablovi pružali su se po zidovima, plafonu i podu. U središtu se nalazila električna dinamo-mašina koja je stajala na velikom okrugom stolu prekrivenom debelim komadima crne vunene tkanine. Dve velike braonkaste kugle, prečnika četrdesetak centimetara, visile su sa plafona o užetu. Napravljene od mesinga, presvučene i izolovane voskom, one su širile elektrostatičko polje...” Tesla je zatvorio vrata i navukao draperije ”sve dok i najmanja pukotina kroz koju bi mogao proći i najtanji snop svetlosti nije bila prekrivena i laboratorija se nije našla u potpunom, neprozirnom mraku. Dok smo čekali šta će se sledeće dogoditi, neverovatno lepi svetlosni znaci i oblici čudnog porekla počeše da lete unaokolo. Nekad su bili u nijansama duginih boja i čitava se prostorija ispunjavala električnim vibracijama, dok su cevi i sijalice koje je držao u rukama svetlele....Ono što je na nas ostavljalo najjači utisak, bila je, možda neintelektualna, ali radosna činjenica, da smo usred sveg tog bombardovanja elektrikom ostajali nepovređeni”.8 Nekoliko dana kasnije, 6. januara, povodom proslave srpskog Božića, Ketrin je Tesli poslala buket cveća. ”Moram da zahvalim gđi Džonson na predivnom cveću”, pisao je Tesla Robertu. ”Nikada pre nisam dobio cveće, i ono je na mene ostavilo neizreciv utisak”.9 Tesla je nakon toga redovno odlazio u dom Džonsonovih, na večeru ili na piće nakon samotno provedene večeri; uzvraćao im je izvodeći ih nekud u grad. Bili su na gala izvedbi Dvoržakove simfonije Iz novogsveta.
132
ČAROBNJAK
”Pošto sam primio vašu prvu poruku”, pisao je Tesla Robertu, ”odmah sam za subotu obezbedio najbolja mesta do kojih sam mogao da dođem. Ništa bolje od 15. reda! Žao mi je, moraćemo da koristimo dvogled. Ali utoliko bolje, s obzirom na bujnu maštu gđe Džonson. Večera kod Delmonika”.10 Intrigiran Teslinim poreklom, Robert se zainteresovao za srpsku poeziju, i tako je Tesla krenuo da mu je prevodi. Dobili su dozvolu od Jovana Jovanovića Zmaja da neke njegove pesme objave u časopisu Century, kao i u knjizi koju je Džonson naslovio Pesme o slobodi. Omiljena im je nesumnjivo bila balada o ratniku iz crnogorske bitke koja se odigrala 1874. Luka Filipov Evo opetjedno ime, Da se, Srbe, dičiš njime. Od gusala do gusala, Od srdaca do srdaca, A Muhamed nek se žaca Od sramote svoje nove, Odpotere sokolove: Taj se soko, braćo, zove Luka Filipov.
U pesmi se dalje opisuje žestoka bitka, u kojoj Luka zarobljava pašu i vodi ga svom knezu. Usput, međutim, Luka iz zasede biva ranjen, pa njegovi ratnici rešavaju da uzvrate neprijatelju tako što će ubiti zarobljenog Turčina. AV zagrozi Luka rukom I u ruci šestopukom: Morade mu Ture kleći, Dignut Luku svojipleći, Pa ka parip nosit svoga Dušmanina ranjenoga, Što ga šipka desnom rukom I u ruci šestopukom. Peva Luka iz svegglasa: ”Jaham konja bez kajasa! Blago meni ovogdana, Ćeram dara obećana; Jaham knezu roba moga,
FILIPOVI (1894)
133
Rob me nosi ranjenoga. ” Pa otkasa tamo gore Knez Nikoli pred šatore S ranom Ijutom i krvavom, Na Turčinu živom, zdravom, Bosonogom, gologlavom Luka Filipov.11
Nije teško zamisliti sjaj u Robertovim i Ketrininim očima dok je Tesla spontano prevodio Zmajevu pesmu u njihovom salonu jedne posebne večeri, niti koliko se Robert potrudio da je pripremi za objavljivanje. Od tog trenutka, brat Robert je postao ”Dragi Luka”, a Ketrin - ”Gđa Filipov”. Tesla je za Ketrin bio više od čoveka; on je bio ikona od istorijskog značaja, trofej koji je pokazivala prijateljicama i - više od toga - bio je opipljiv simbol neopipljive čežnje. U dnu svog biča Ketrin je bila osuječena umetnica koju su uvek prisutne potajne želje vodile od ushičenja do očaja. S njom verovatno nije bilo lako živeti, ali kao i Tesla, i ona je umela da stvori svet zbog kog je život bio vredniji življenja. Sebična, egocentrična, ponekad sklona dramatizovanju, Ketrin je umela da dominira ljudima, pa ih je ne samo privlačila več i koristila za svoje potrebe. Čak se i neuhvatljivi samotnjak zapleo u njeuu mrežu. ”Dragi g. Tesla”, pisala mu je januara 1894, ”Mi ovde od četvrtka imamo pravu bolnicu. Robert i Agnes su sasvim onemočali. Robert se oseća bolje, ali još ne može napolje, i želi da dođete... večeras, da nas oraspoložite... Učinite nam veliku uslugu... i dođite odmah”.12 Takvi pozivi novom prijatelju bili su česta pojava narednih godina. Na primer, 1896. pisala mu je: ”Dragi g. Tesla, očekujem da ćete doći da me vidite sutra uveče;13 1897: ”Dođite uskoro”;14 i 1898: ”Dođite sutra uveče i molim vas, pokušajte da budete ovde malo ranije...Veoma želim da vas vidim i biću zaista razočarana ukoliko moju molbu budete smatrali nedostojnom svoje pažnje”.15 Ali Ketrin nije bila usamljena u svojoj zaluđenosti; iako je T. K. Martin otkrio Teslu, Robert je ubrzo postao čovek s kojim je Tesla delio svoje najpoverljivije misli. Taj intimni trougao bivao je sve očigledniji što je više čileo uticaj Komerforda Martina na Teslu. I koliko su Džonsonovi cenili Teslu, toliko je on cenio njih. Bila je to topla porodica za koju se usamljenik mogao emotivno vezati.
134
ČAROBNJAK
Teslino zdravlje predstavljalo je večito pitanje ne samo zbog njih samih, već i zbog dobrobiti čitavog ljudskog roda. Martin, čiji je novi članak u časopisu Century sasvim sigurno pozitivno uticao na razvoj njegove sopstvene karijere koliko i Tesline, bio je jednako zabrinut, pa je s Ketrin razgovarao o ozbiljnosti situacije. ”Ne verujem... da će on u neko skorije vreme prestati toliko da radi”, pisao je Martin. ”U neobaveznom razgovoru s njim o Kaliforniji saznao sam da je već dobio nekoliko poziva da održi predavanje, pa ne bih želeo da mu učinim medveđu uslugu podstičući ga da ih prihvati. Mislim da će ubuduće više voditi računa o sebi i vi ste sigurno svima nama učinili veliku uslugu svojim pravovremenim upozorenjem. Pa ipak”, nastavio je Martin, ”bojim se da će on i dalje pogrešno misliti da su sve žene Dalile koje će mu odseći uvojke. Ukoliko možete to da izvedete, mislim da bi bilo veoma pametno da ga taj Doktor uzme u svoje ruke... Moj recept je jedno predavanje nedeljno gđe R. A. Dž.”.16 Taj odlomak iz pisma čoveka koji je bio Teslin saradnik pruža nam redak uvid u jednu od najtrajnijih misterija u vezi sa Teslom, tj. u njegov navodni celibat i tajanstvene seksualne sklonosti. Igrom slučaja, samo dve nedelje kasnije, preminuo je Hajnrih Herc. Bilo mu je samo trideset i šest godina. Martin je pisao Tesli: ”Za Boga miloga, neka vam to bude upozorenje. Cela Evropi žali zbog tako preranog odlaska”.17 Ali Tesla se na to nije obazirao, i u narednim je godinama sebe dovodio do krajnjih granica izdržljivosti. Budućnost ljudske vrste i njegova uloga u njoj bila mu je jasna; ništa mu nije moglo stati na put. ”Doći će vreme”, rekao je Tesla Ketrin, ”kada ćete i na parobrodu koji plovi preko okeana svakodnevno moći da čitate novine s važnim vestima iz sveta, i kad ćete, koliko god daleko bili, pomoću džepnog instrumenta sa žicom zabodenom u zemlju, moći da razgovarate s prijateljima koji će kod kuće imati slično podešen instrument”18. Njegov pogled i proročke moći ostavljale su je bez daha. Ulazak u njegovo svetilište samo je uvećavao njenu opčinjenost. U početku su Teslina dostignuća, dotad neprevaziđena, njegov nagli uzlet na međunarodnoj sceni i nagoveštaji budućih velikih izuma u svima budili želju da za kratko vreme izvuku materijalnu korist iz prodaje njegovih brojnih pronalazaka, ne bi li se zajedno s njim popeli na sledeću prečagu društvene lestvice. Cilj im je bio da postanu milioneri. Teslina ”hladna svetlost” činila im se kao prva ulaznica. Pošto je Martinov stručni biografski članak dobio pohvale čak i od poslovnih suparnika, Džonson je predložio da pripreme i drugi deo, u kom
FILIPOVI (1894)
135
bi bila prikazana laboratorija. On bi pozvao svoje poznatije prijatelje, bilo bi i fotografija. To bi bio ekskluzivan članak, prvi ikada objavljen sa novim revolucionarnim hladnim svetlom. Džonson je napisao: Često smo bili pozivani da prisustvujemo njegovim eksperimentima, koji su uključivali ... proizvodnju električnih vibracija dotad neviđene snage. Pet metara duga varničenja koja podsečaju na munje bila su svakodnevna pojava, a pomoču cevi sa električnim svetlom snimane su fotografije njegovih prijatelja, kao suvenir koji če ih podsečati na tu posetu. On je prvi čovek koji je u fotografske svrhe upotrebio fosforescentno svetlo - što samo po sebi nije mali pronalazak. I ja sam, pored Marka Tvena, Džozefa Džefersona, Marion Kroford i drugih, imao jedinstvenu priliku da se tako fotografišem.19 Naravno, slike s Markom Tvenom bile su u središtu pažnje. S.L. Klemens, kako se Tven potpisivao u pismima Tesli, došao je u laboratoriju 4. marta i ponovo 26. aprila 1894.20 U pismu je bio obavestio Teslu da mora da odloži prvobitni dogovor za naredni dan, pa su Tesla i Džonson razmenili poruke u vezi sa tim. U Tvenovom dnevniku, začudo, nema ni pomena o poseti laboratoriji. U januaru je večerao sa Stanfordom Vajtom u kuli na Medison Skver Gardenu i narednog meseca mu je stigla poruka o 160.000 dolara koliko mu je pripadalo na ime tantijema od slovoslagačke mašine Pejdž koju je fmansijski pomogao, ali to je bilo sve što je zapisao, mada je Teslinog značaja bio svestan od trenutka kad je ovaj predstavio javnosti svoj višefazni sistem naizmenične struje.21 U novembru 1888. Tven je zapisao: ”Upravo sam video nacrte i opis električne mašine koju je nedavno g. Tesla patentirao i prodao Kompaniji Vestinghaus, a koja če drastično unaprediti elektriku na čitavom svetu. Od pojave telefona, to je dosad najvredniji patent”.22 Tven se povremeno susretao sa Teslom u Klubu Plejers, Delmoniku ili studiju Roberta Rajda. Jedne večeri je na Rajdovu zabavu, po Tvenovim rečima, došao ”električar kog zna celi svet”. Razmenjivale su se priče i šale i pevale pesme, naročito Kiplingova ”Na putu za Mendelej”.23 Tesla je ispričao kako su mu Tvenove knjige spasle život kad je kao dvanaestogodišnji dečak zbog malarije pao u postelju, i ta je priča Tvena toliko dirnula da su mu suze krenule na oči.24
136
ČAROBNJAK
Zainteresovan za pronalaske i njihovu primenu, Tven je u laboratoriji pitao Teslu da li bi, kad sledeći put bude putovao u Evropu, mogao prodavati visokofrekventne mašine za elektroterapiju bogatim udovicama - i pronalazač se, naravno, složio. Onda je Tesla velikom piscu pokazao spravu za koju je tvrdio da bi udovicama pomogla u rešavanju probavnih tegoba. Ta se naprava, objasnio je, ”sastoji od platforme na elastičnim jastucima koji osciliraju zahvaljujući komprimovanom vazduhu. Jednog dana sam stao na nju pa mi je čitavo telo počelo da vibrira .... Kako izgleda, te izohrone brze oscilacije snažno su uticale na peristaltiku mojih creva”. ”Hoćete da kažete, imaću stolicu redovno?”, zainteresovao se Tven. ”Tačno tako, i to bez eliksira i specijalnih lekova, ičega što bi se moralo unositi u organizam”. Tven se bez oklevanja popeo na platformu dok je Tesla pokušavao da ućutka pomoćnike koji su se kikotali. Kako je Tven bio nestrpljiv da isproba napravu, Tesla je propustio da mu napomene da će se crevna peristaltika pokrenuti gotovo istog trena. ”Odjednom je osetio neizrecivu i neodložnu potrebu koja se morala zadovoljiti”, pričao je Tesla narednog dana Džonsonovima, a oni su se do suza smejali opisu Tvena koji skače s platforme i juri da pronađe toalet. ”Mislim da bih radije počeo s mašinama za elektroterapiju”, rekao je Tven kad se vratio. ”Nećemo da nam udovice odjednom postanu previše zdrave”.25 Fotografije Tvena i ostalih bile su gotove skoro čitavu godinu pre nego što su se pojavile u štampi. Tesla je oduševljeno rekao Džonsonovima kako je slika Džozefa Džefersona ”prosto neverovatna. Mislim na onu gde je sam u mraku. Pravo umetničko delo”.26 Ketrin mu je predložila da to proslave u Delmoniku i da im se tog leta pridruži na odmoru u Hemptonu. Tesla je odgovorio: ”Bojim se da ću zažaliti ako često budem menjao svoje skromne navike”. Kad je, međutim, shvatio da će uskoro ostati bez ”prijatnog društva”, nevoljno je pristao na večeru, ali ne i na odmor, pa je pismo zaključio sledećim rečima: ”U iščekivanju radosne prilike [večere s prijateljima] i tuge koja će uslediti, ostajem iskreno Vaš, N. Tesla”.27 Što se tiče fotografija koje su po prvi put bile snimljene pomoću fosforescentnog osvetljenja, Tesla je, imajući na umu potencijalne investitore, bio sve nestrpljiviji da se one objave. Ali Martin i Džonson su strepeli od toga. ”Mislim da bismo morali porazgovarati o ideji da se dnevnim novinama nagovesti da je g. Tesla uspeo da napravi fotografije pomoću fosforescencije”, upozoravao je Martin. ”U jednom trenutku ta će informacija procuriti, a
FILIPOVI (1894)
137
onda će neko... s ’punim pravom’ to staviti u novine... Moramo da utvrdimo šta su nam prioriteti. Rekao bih da i R. A. Džonson misli isto”.28 To je bila prva u nizu nesuglasica između pronalazača i urednika. Knjiga The Inventions, Researches and Writings ofNikola Tesla (Pronalasci, istraživanje i radovi Nikole Tesle) bila je u štampi, a Martin i Tesla su zarađivali na njenoj prodaji; Tesla je, međutim, i dalje želeo da je besplatno deli. Svim stričevima i ujacima i trima sestrama u Bosni i Hrvatskoj poslao je po jedan primerak teksta, a ujaku Paji i sestri Marici i članak o Zmaju.29 Martin je morao da pazi šta će reći jer, iako nije bio zadovoljan Teslinom nemarnošću prema finansijskoj strani situacije, nikako nije želeo da dođe u sukob s lukrativnim pronalazačem. Pisao mu je: ”Vaš zahtev [za još primeraka knjige] je naprosto preteško zadovoljiti. Meni se čini da bi momci iz Pitsburga, ukoliko vas vole, trebalo da odvoje malo novca i kupe knjigu. Ali vi najbolje znate kakav je vaš odnos s njima”. Martin je obećao Tesli da će mu poslati desetak primeraka knjige po sniženoj ceni. ”Možda biste mogli”, zatražio je Martin, ”da nam kažete koliko će vam još primeraka trebati”, i završio pismo rečima: ”Kada mi pišete, molim vas potpisujte se što kitnjastije možete. Ljudi počinju da pustoše moje zalihe vaših autograma”.30 S Tesline tačke gledišta, to je bila njegova knjiga i Martin je prosto trebalo da radi kako mu se kaže. To je pitanje postalo bolna tačka u njihovom međusobnom odnosu, naročito zato što je Martin pozajmljivao Tesli novac od profita koji je ostvarivao kao urednik, a Tesla mu ga nikad nije vraćao. 31 Martin mu je to, trenutno, tolerisao. Kada su stigle prve fotografije, uključujući i diskretno stilizovanu graviru Teslinog poslednjeg portreta, Martin je tražio da ih vidi. ”Držaću ih pod ključem ili u sefu u banci, ukoliko želite, sve do objavljivanja”, obećao je Martin. ”Ali želim da dobijem jednu od prvih, kao istorijski suvenir”. Martin je istovremeno obavestio Džonsona da je Univerzitet u Nebraski povodom dvadesetpetogodišnjice postojanja ponudio Tesli počasni doktorat. ”Molio sam ga da prihvati. Voleo bih da i vi i gđa Džonson upotrebite svoj uticaj. Verujem da ona ima izvesnu moć nad njim, koliko to jedna žena uopšte može imati, izuzev njegovih sestara”.32 Malo je verovatno, međutim, da je Tesla pridavao važnost počasnom doktoratu malo poznatog univerziteta kakav je bio onaj u Nebraski. Čoveku njegovog iskustva i obrazovanja takva ponuda je morala biti besmislena. Džonson je smatrao da bi bilo prikladnije da mu tako nešto ponudi neka prestižnija ustanova, poput Koledža Kolumbija. Tesla je upravo primio Zlatnu medalju Eliota Kresona Instituta Frenklin za ”nesebičan i neumoran rad u
138
ČAROBNJAK
svom polju, zbog velikog značaja koji njegova istraživanja imaju za nauku”. 33 Međutim, to nije bilo isto što i doktorat, pa je Džonson pisao Hjuu Ferfildu Ozbornu, jednom od najznačajnijih ljudi na Kolumbiji, moleći da tako nešto ponude Tesli. Džonson je napisao: Mislim da bi imalo smisla da Tesla doktorat dobije od Kolumbije, pošto je ono predavanje održao na tom koledžu i pošto je do najvažnijih otkrića došao u Njujorku... Mislim da se zaista može reći da je malo ljudi koji zauzimaju tako značajno mesto... i zbog teorijskog i zbog praktičnog aspekta svog naučnog rada ...Što se tiče opšte kulture, mogu reći da je on... veoma načitan i da poznaje ono najbolje iz italijanske, nemačke, francuske književnosti kao i književnosti slovenskih zemalja, a da i ne pominjem Grke i Rimljane. Naročito voli poeziju i stalno citira Leopardija... ili Getea ili Mađare ili Ruse. Malo se ljudi koje ja znam odlikuje tako širokim obrazovanjem ili tako preciznim znanjem. Džonson je pismo završio opisom Tesline ličnosti. ”Kao čovek”, rekao je, ”izuzetno je dopadljiv, iskren, skroman, prefinjen, velikodušan i silovit”.34 Pošto je profesor Ozborn dobro poznavao Teslu i prisustvovao njegovom predavanju na Kolumbiji, složio se sa Džonsonom, a potom je razgovarao sa Setom Louom, predsednikom Univerziteta. ”Polton kaže”, rekao je Ozborn, ”da je Tesla bio obasipan počastima dok je bio u Engleskoj i Francuskoj. Mi, naravno, ne možemo dopustiti da nas bilo koji drugi univerzitet pretekne u odavanju počasti čoveku koji živi kraj nas”. ”Zar on i Pupin nisu zemljaci?”, pitao je Lou. ”Jesu, naravno. Upravo je zahvaljujući molbi profesora Pupina i profesora Krokera Tesla održao predavanje ovde”. ”Zar oni nisu bili u zavadi?”, upitao je predsednik oprezno. ”Meni je u poverenju rečeno da je bilo nekih manjih nesuglasica između njih dvojice, ali sam siguran da se one mogu izgladiti. U svakom slučaju, nema sumnje da je Tesla vodeći elektroinženjer u zemlji”.35 Nekoliko nedelja kasnije slavnom pronalazaču dodeljen je počasni doktorat Univerziteta Kolumbija, a ubrzo zatim slična počast stigla je i s Jejla. Nakon profesionalnog priznanja kolega, Tesla se vinuo. Vodeći časopisi objavljivali su obimne članke o njemu, a on sam se kretao u društvu uvaženih ličnosti iz književnih i viših društvenih krugova.
14 Energija Nijagare (1894)
Kolikoje neverovatan bio moj život, ilustrovaću jednim primerom ... [Kao dečak] bio sam opčinjen opisom Nijagarinih vodopada koji sam negdepročitaoy pa sam zamislio veliki točak koji pokreće njihova snaga. Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i to sprovesti u delo. Trideset godina kasnije gledao sam ostvarenje svoje zamisli i divio se nedokučivosti Ijudskog uma. NIKOLA TESLA1
avladavanje Nijagare nije ni u kom slučaju bilo osigurano. Ono je zavisilo od nekih veoma specifičnih faktora. Prvi ozbiljan plan za iskorištavanje močnog vodopada, Everšedov plan, predložen je 1886. Tomas Everšed, inženjer koji je radio na izgradnji kanala Iri, osmislio je složenu mrežu kanala i tunela koji bi se pružali u blizini Vodopada, a pored kojih bi bilo smešteno dvesta vodeničnih kola i pratečih industrijskih pogona. On je o tome verovatno razmišljao skoro četiri decenije, jer je u mladosti, četrdesetih godina radio kao građevinski nadzornik na Nijagari. Mada je njegova ideja bila privlačna, njena realizacija bila bi skupa i opasna, jer bi se 13 kilometara duga iskopavanja zbog kanala i jama morala obaviti dizanjem stena u vazduh; procene su išle i do deset miliona dolara. Zato je Kompanija za izgradnju Nijagare potražila savet od vodečih inženjera i pronalazača.2 Edison je 1889. ponudio plan u kom je hrabro tvrdio da je moguće ostvariti prenos jednosmerne struje do tridesetak kilometara udaljenog Bafala. Kako do tada nikada nije ostvaren prenos znatnije količine jednosmerne struje na rastojanju većem od dva-tri kilometra, taj se predlog učinio previše opti-
S
140
ČAROBNJAK
mističnim, i većina inženjera je sumnjala u njegovu izvodljivost, a posebno Sprejg i Keneli, dva Edisonova saradnika. Vestinghaus takođe nije bio siguran u mogućnost prenosa električne energije, pa je predložio primenu komplikovanog sistema kablova i turbina s komprimovanim vazduhom da bi se energija prenela do Bafala.3 Prenos električne energije na daljinu bio je naprosto nezamisliv. Ne sme se zaboraviti da je Edison proizvodio manju količinu elektriciteta, dovoljnu za svetljenje sijalica, i to samo nedaleko od izvora energije. Kako je za njegov uređaj na jednosmernu struju bio neophodan kolektor, on nije mogao prenositi veću količinu energije, mada je mogao da pokreće nekoliko motora ukoliko su oni bili blizu generatora. Ostvareni prenos električne energije od Laufena do Frankfurta bio je utoliko značajniji. Braun i Dobrovoljski su ne samo oko sto puta nadmašili Edisonov najdalji ostvareni prenos već je i količina prenete energije bila znatno veća, što je predstavljalo neuporedivo veći uspeh od svega što je dotad urađeno na tom polju. Braun i Dobrovoljski nisu bili prvi u tome. Dve godine ranije, Sebastijan Cijani de Feranti, sin italijanskog muzičara koji je živeo u Liverpulu, prvi je upotrebio Teslin uređaj u fabrici u Depfordu. De Feranti, izuzetan inženjer s talentom koji je navodno bio ravan Edisonovom, već je znatno modifikovao Golard-Gibsov transformator na naizmeničnu struju za kompaniju Braća Simens kao i za Ganc i kompaniju u njihovom pogonu u Londonu. Njegova smela zamisao sastojala se u tome da se iz centralne stanice, koja se prostirala duž Temze, struja šalje u brojne podstanice u gradu.4 De Feranti je 1889. iz Depforda preneo dotad nenadmašnih 11.000 volti do četiri podstanice na rastojanju od 10 do 11 kilometara, u kojima su se nalazili sinhroni generatori od 10.000 konjskih snaga.5 Bio je to veličanstven uspeh, ali je vrlo verovatno samo nekolicina shvatala da se radi o Teslinom sistemu,6 ili čak i da je to uopšte bio uspeh. Taj događaj nije imao publicitet poput poduhvata LaufenFrankfurt i nije podstakao razmišljanja o prenosu energije s Nijagarinih vodopada na veća rastojanja. Ni Vestinghausovi prvi uspesi u prenosu električne energije nisu ukazali na potencijal Teslinog sistema. On je uspeo da u Teljurajdu, u Koloradu, sa kompanijom Stilvel, Šalenberger i Skot prenese 60.000 volti naizmenične struje na rastojanje od 6,4 kilometra i pokrene Teslin motor od 100 konjskih snaga, kao i da 1893. osvetli čikašku Svetsku izložbu. I jedno i drugo su bili neverovatni uspesi, ali nijedno nije pokazalo da se električna struja može preneti na velika rastojanja. Ukratko, da nije bilo uspešnog prenosa struje od Laufena do Frankfurta, ne bi bilo dokaza da je naizmenična struja mogla
ENERGIJA NIJAGARE (1894)
141
preći razdaljinu od Nijagarinih vodopada do Bafala, a kamoli do Njujorka, koji je bio udaljen svega 480 kilometara. To je bio razlog zbog kog su finansijeri projekta Nijagara poslali Edvarda Dina Adamsa, predsednika Kompanije za izgradnju Nijagare, u Evropu da se sastane sa Braunom i Dobrovoljskim, koji je zato i natuknuo da se radi o njegovom pronalasku. Nije bilo dokaza da to nije tako, pošto su on i Braun očigledno bili prvi inženjeri koji su ostvarili takav poduhvat. Adams iz firme Vinzlou, Lanijer i kompanija u Bostonu bio je slabašan čovek plemenitog izgleda s krupnim okruglim očima, sitnom glavom, licem tinejdžera i džinovskim uvijenim brkovima. Njegovo poznanstvo s dugogodišnjim saradnikom Dž. P. Morgana, Čarlsom Lanijerom, započelo je 1881. Na putu ka poziciji punopravnog partnera, Adams je bio u upravnim telima brojnih glavnih železnica, uključujući i Severni Pacifik Henrija Vilarda, kao i Ontario i Zapadnu železnicu, s prugama koje su išle od Bafala do Njujorka. 7 Kao deoničar, drugi po veličini, bio je i u upravnom odboru Edisonove kompanije Elektrik lajt. Adams je 1889, zajedno sa Vilardom, koji je pokušavao da ujedini sve vodeće električne kompanije u jednu veliku korporaciju, nastojao da se reši izuzetno skupe parnice oko patenta za sijalicu između Edisona i Vestinghausa tako što ih je nagovarao da se sastanu, ali, naravno, Edison nije hteo ni da čuje za to.8 Kao predsednik Kompanije za izgradnju Nijagare, Adams je prodao svoje deonice Edisonovog koncerna da bi mogao da bude nepristrastan u svom istraživanju, i 1890. formirao je Međunarodnu komisiju za Nijagaru sa sedištem u Londonu. Namera mu je bila da se konsultuje s vodećim evropskim naučnicima i inženjerima i ispita najnaprednija tehnička rešenja zasnovana na hidraulici [komprimovanom vazduhu], polju elektrotehnike u kom je prednjačila Švajcarska.9 Adams je iste godine otputovao u Evropu s dr Kolmanom Selersom, drugim izvršnim direktorom Kompanije za izgradnju Nijagare, pa su se u Francuskoj, Švajcarskoj i Engleskoj sastajali sa inženjerima. U Londonu su posetili De Ferantija u njegovoj električnoj centrali u Depfordu; sastali su se i sa profesorom Roulandom, koji je doputovao s Univerziteta Džon Hopkins, kao i s Gizbertom Kapom, urednikom elektrotehničkih časopisa i autorom klasičnog dela Electrical Transmission ofEnergy (Prenos energije električnim putem). Rouland je bio za naizmeničnu struju, a Kap je predložio da Č. J. L. Braun, kao najistaknutiji elektroinženjer u toj oblasti, preuzme taj projekat. Pronašli su ga u fabrici Mašinenfabrin Erlikon u Švajcarskoj. Adams je po-
142
ČAROBNJAK
slao telegram Dž. Pirpontu Morganu, koji je bio u Parizu, s predlogom da se vrati u Švajcarsku kako bi se sastao s Braunom. Morgan je pristao10. Pre nego što je otišao iz Engleske, Adams se sastao sa ser Vilijamom Tomsonom (lordom Kelvinom), kog je postavio na čelo Međunarodne komisije za Nijagaru. Raspisali su konkurs s nagradom od 20.000 dolara za najbolji plan za iskorištavanje energije Nijagare. L.B. Stilvel, koji je sa H. Bilesbijem bio u londonskoj filijali Vestinghausa, u telegramu je tražio dozvolu da u nadmetanju učestvuje s planom koji je bio zasnovan na Teslinom sistemu; Vestinghaus je to odbio, ne želeči da savet vredan 100.000 dolara proda za tako bednu sumu. Od dvadeset podnetih predloga, večina je podrazumevala primenu komprimovanog vazduha i hidraulične opreme. ”Od šest planova, četiri su zahtevala upotrebu jednosmerne struje... [jedan] jednofazne (naizmenične struje), ali 'detalji nisu u potpunosti opisanf. Preostali plan profesora Džordža Forbsa predviđao je višefaznu instalaciju”.11 Forbs, profesor iz Glazgova, kasnije angažovan kao konsultant u hidrocentrali na Nijagari, napisao je članovima komisije pismo sledeče sadržine: ”Mnoge će, kao što je i mene u početku, iznenaditi rezultat temeljite i nepristrasne analize ovog problema - a to je da jedino praktično rešenje leži u primeni generatora i motora za naizmeničnu struju. Jedini [funkcionalan] motor jeste Teslin motor koji proizvodi kompanija Vestinghaus elektrik i koji sam u više navrata testirao u njihovoj fabrici u Pitsburgu”.12 Mada je komisija odbila Forbsov izveštaj, Adamsu je zapao za oko. Otišao u Švajcarsku da bi se sastao sa Č.J.L. Braunom, koji je odbijao ponude da vodi projekat na Nijagari. Morganov glasnik bio je Frensis Lind Stetson, advokat koji je radio i za Kompaniju za izgradnju Nijagare. On je bio poslat u Švajcarsku i London da bi za kompaniju Dženeral elektrik analizirao dominantnu tehnologiju, ali bilo je sve očiglednije da glavne patente još drži Vestinghaus. U Tivoliju, gde su bili 116 metara visoki vodopadi, još jedna firma koja je bila u vezi sa Vestinghausovom kompanijom, Ganc i kompanija iz Budimpešte, gradila je hidrocentralu koja je trebalo da prenosi struju do tridesetak kilometara udaljenog Rima; i u Portlandu, u Oregonu, na vodopadu Vilamit, Vestinghaus je takođe prenosio hiljade volti naizmenične struje preko rastojanja od devetnaest kilometara. Iako se Kelvin slagao s Edisonom u pogledu superiornosti jednosmerne struje, Adams je sada znao da Vestinghaus drži sve karte u svojim rukama.13
ENERGIJA NIJAGARE (1894)
143
U Americi, međutim, sa stanovišta Dženeral elektrika, rezultat se nije činio toliko očiglednim. Panika iz 1893. ostavila je traga, i Čarls Kofin, izvršni direktor Dženeral elektrika, bio je prisiljen da ”bezobzirno” otpusti veliki broj radnika i smanji platu mnogima koji su ostali. Ne samo što je drastično opala proizvodnja električne opreme već je i sukob između Edisonovih i Tomsonovih pobornika dostizao vrhunac.14 Iako su Tomson i Stajnmec sada shvatali da je naizmenična struja daleko nadmoćnija od jednosmerne, nisu mogli garantovati Kofinu da su u stanju da konstruišu opremu koja bi bila bolja od Tesline. U očajničkoj želji da ostane u trci, Tomson je izgleda poslao dopis E. Dž. Votersu, direktoru postrojenja Dženeral elektrika u Pitsburgu, s ciljem da regrutuje doušnika u Vestingausovoj kompaniji.15 Primetivši da nedostaju planovi i šeme, Vestinghaus je optužio Dženeral elektrik za industrijsku špijunažu, pa je podneta i tužba protiv Tomsonove fabrike Lin u kojoj je šerif, postupivši po sudskom nalogu, pronašao nestalu dokumentaciju. Predstavnici Dženeral elektrika su tvrdili da je njihov motiv bio da utvrde da li Vestinghaus krade njihove zaštićene sijalice, i porota se pri donošenju odluke podelila. Vestinghaus je sumnjao da je glavni krivac bio domar, ali on nikada nije bio izveden pred sud.16 U isto vreme, Stajnmec i Tomson su podnosili patentnu prijavu za naizmenični motor koji je koristio ”varljivu struju” umesto prave višefazne struje, 17 ali je Zavodu za patente bilo očigledno da se radi o uređaju zasnovanom na Teslinom sistemu, pa je njihova prijava odbijena. To nije sprečilo Tomsona da uporno tvrdi kako je on pravi tvorac naizmeničnog sistema, i do 1894, zahvaljujući svom velikom umeću, osmislio je indukcioni motor koji je po nekim osobinama bio bolji od onih koje je proizvodio Vestinghaus.18 Čak se i danas u biografijama Elihjua Tomsona Tesla često optužuje za pirateriju, umesto da bude obrnuto!19 Iako se Dženeral elektrik našao na sudu zbog krađe planova i šema, oni su u narednih nekoliko godina, preko Votersa, beskrupulozno nastavili s podmićivanjem doušnika kako bi dobijali informacije iz Vestinghausove kompanije. Pa ipak, Vestinghausov uspeh u Teljurajdu i na čikaškoj Svetskoj izložbi uklonio je i najmanju sumnju u to ko će potpisati ugovor za Nijagaru. U prvi mesecima 1893, Forbs, Rouland i Selers odlazili su u Pitsburg kako bi testirali Vestinghausovu opremu, i u maju iste godine s njim je potpisan ugovor. Iza Dženeral elektrika stajao je Dž. Pirpont Morgan kao uticajan element, pa je zanimljivo razmotriti razloge zbog kojih je on dozvolio da ugovor dobije Vestinghaus. Kao prvo, pošto je čitava operacija bila suviše velika (i zbog samog Morgana), znatan deo posla prepušten je Dženeral elektriku.
144
ČAROBNJAK
Vestinghaus je trebalo da obezbedi ”generatore, razvodne uređaje i pomoćnu opremu u elektrani, a Dženeral elektrik je potpisao ugovor za transformatore, sprovodnu liniju do Bafala i opremu za podstanicu u Bafalu”.20 Stoga, iako je Vestinghaus imao veći udeo, Dženeral elektrik nikako nije bio izuzet iz posla; naprotiv, na kraju je imao ugovor koji je bio prvi korak u sticanju prava na fundamentalne patente koje je posedovala Vestinghausova kompanija. Morgan je bio blizak sa Ogastom Belmontom, jednim od Vestinghausovih finansijera, i moguće je da je i to bilo u nekakvoj vezi sa ugovorom. Verovatno je na to pristao iz poštovanja prema komisiji koju je Adams oformio, kao i zbog saveta advokata Vilijama B. Rankina, koji je živeo u Bafalu i čitav život posvetio tom poduhvatu, i bliskog saradnika, Frensisa Linda Stetsona, koji je Morganu rekao za Teslino ”smelo obećanje [još iz 1890] da će 100.000 konjskih snaga smestiti na žicu i poslati ih 7.200 kilometara u jednom smeru u Njujork, istočnu metropolu, i 800 kilometara u suprotnom smeru, u Čikago, zapadnu metropolu, kako bi pomogao da se ostvari svrha postojanja tih velikih urbanih zajednica”.21 Tesla se vinuo 1894. Martinov članak u Century-ju otvorio je branu, pa je armija izveštača iz dnevnih listova i časopisa nagrnula kod Tesle. Te godine su objavljivani udarni članci u prestižnim časopisima, poput New Science Review-2i, Outlook-a. i Cassiers-a; McClure’s i Review ofReviews koji su smelo objavili da je Tesla zaslužan za pronalaske na kojima počiva ”najveći svetski poduhvat na polju električne energije”,22 a New York Times ga je predstavio u četvorostubačnom članku uz veliki stilizovani portret i detaljan opis njegovih osnovnih filozofskih principa i najnovijih izuma.23 Times je naredne godine pisao: ”Nesporno je da su upravo Teslina dostignuča omogučila ovakav poduhvat na Nijagari... Nema boljeg dokaza za praktičnu vrednost njegovog stvaralačkog genija”.24 Kako su ugovori sa Vestinghausom i Dženeral elektrikom bili potpisani, Adams više nije morao da se pretvara da je nepristrastan; sada je bio slobodan da ulazi u profitabilne poslovne poduhvate. Otišao je u Njujork u posetu Tesli i njegovoj laboratoriji, i tu se upoznao s Teslinim novim mehaničkim i električnim oscilatorima i revolucionarnim sistemom osvetljenja koji je bio bolji od postojećeg. Adams mu je ponudio 100.000 dolara za većinski udeo u ”četrnaest patenata SAD, mnogim stranim patentima” i svim budućim izumima. Tesla je prihvatio ponudu.”25 Februara 1895. zvanično je objavljeno osnivanje Kompanije Nikole Tesle, čiji su direktori bili Tesla, Alfred S. Braun iz Njujorka, Čarls Kouni iz Nju Džersija, Vilijam B. Rankin iz Bafala, Edvard D. Adams i njegov sin Ernest iz Bostona.26
ENERGIJANIJAGARE (1894)
145
Tesla je ušao u samo srce sveta akcionarskih društava. U odboru je imao dva najvažnija člana projekta Nijagara, a u džepu još bar pet-šest sasvim novih izuma, od kojih je svaki mogao da dovede do nastanka sasvim novih industrijskih grana. Svi su izgledi bili da će njegovi mehanički oscilatori zameniti parnu mašinu; električni oscilatori bili su nezamenljivi u njegovom sistemu fluorescentnog osvetljenja, daljinskog upravljanja i trenutno tajnom radu na bežičnom prenosu; a bilo je i drugačijih zamisli, poput rada na veštačkoj inteligenciji, proizvodnji ozona, ”jeftinom hlađenju, jeftinoj proizvodnji tečnog vazduha, đubriva i azotne kiseline iz vazduha”27. Međutim, mnogi od tih izuma još su bili u razvoju, a proizvodnja nikada nije bila Teslina jača strana. On je dobijao podršku finansijera najviše zahvaljujući uspehu s naizmeničnom strujom i obećavajućoj hladnoj svetlosti i raznim oscilatorima. Ali njegovo istinsko interesovanje, njegovu strast, predstavljao je bežični prenos energije, pa je najviše vremena proveo u takvim istraživanjima.
14 _________ Velika slava (1894)
Dmgig. Tesla, Početkom 1894. rekao sam našem zajedničkom prijatelju, T. K. Martinu, da če Vaša knjiga ”Pronalasci, istraživanje i radovi Nikole Tesle” i u narednih sto godina biti klasično delo. I danas mislim isto... Primena prvi put jasno izraženih principa koji se u njoj nalaze nesumnjivo je život na ovoj planeti promenila nabolje. D. MEKFARLAN MUR1
ebruara 1894. Tesla je sa T. K. Martinom posetio laboratoriju g. Betinija, pronalazača koji je premašio Edisonova dostignuća u usavršavanju fonografa. ”Želeo bi da izloži svoju izuzetnu zbirku pesama sa cilindra Madam Melbu, Jana Dereškog, Tomasa Salvinija i Saru Bernar”, pisao je Martin Tesli. ”Moli da mu učinite čast i dozvolite da snimi i vaš glas”.2 Za to vreme, Martin je nastavio da prosleđuje kritike iz časopisa Book News, Physics Review i London Electrician. ”Pohvale ser Herberta [Spensera] jesu prave pohvale”, pisao je Martin. ”Hvala što radite na ruskom prevodu; dobro se prodaje i izdanje na nemačkom”.3 Kod kuće Tesla je osnovao novu kompaniju s dva koordinatora projekta Nijagara i sada je svu pažnju posvećivao osmišljavanju bežičnog sistema za prenos svetla, podataka i električne energije. Radio je na usavršavanju svojih mehaničkih i električnih oscilatora i vakuumskih svetiljki. Mehanički oscilator je efikasno pretvarao paru u električnu energiju, električni oscilator je proizvodio frekvence neophodne za prenos energije, a bežične fluorescentne sija-
F
VELIKA SLAVA (1894)
147
lice svetlele su pri postizanju talasne dužine na kojoj nastaje svetlost. Prema Teslinoj teoriji, ukoliko bi se ostvarila osecilacija etra od 500 triliona u sekundi, proizvelo bi se čisto svetlo. Uz manji broj oscilacija nastajala bi toplota.4 T. K. Martin je nastavio da igra ulogu Teslinog glavnog menadžera. U proleće mu je dogovorio poziranje pred vajarom g. Volfom i - na Teslino očajanje - intervju sa S. S. Meklurom, urednikom poznatog časopisa. U Teslinom kalendaru bilo je previše obaveza, ali T. K. Martin nije odustajao od svog zahteva. ”Ne mogu sad da otkažem intervju Mekluru”, pisao je Martin, ”nakon vaše male večere on taj članak sad želi više nego ikad”. Završavajući pismo uobičajenom pohvalom, dodao je: ”On sad i sam zna ono o čemu je ranije samo slušao, tj. da ste veliki čovek i dobar momak. Opraštam vam crvenilo”.5 Trebalo je da prođe skoro čitava godina da bi u Century-ju izašao Martinov članak zajedno s fotografijom slavnih ličnosti koje su došle u Petu aveniju br. 33-35, i on se konačno pojavio aprila 1895. Taj članak i danas, čitav vek kasnije, predstavlja neprevaziđeno svedočanstvo o Čarobnjakovoj čuvenoj laboratoriji, jer su u njemu predstavljeni ne samo mnogi Teslini neverovatni izumi i predviđanja, već i fotografije takvih ličnosti kakve su bile glumac Džozef Džeferson, pesnik F. Marion Kroford i sam Čarobnjak Nikola Tesla. ”Martinov članak treba pažljivo pročitati da bi se u potpunosti uvidela njegova vrednost”, pisao je Tesla Džonsonu.6 S odnosom od trideset pet domova osvetljenih na gas prema jednom na struju, tržište je bilo zrelo za efikasniji izvor svetlosti. Tesline fluorescentne svetiljke još su, međutim, bile u eksperimentalnoj fazi, što se videlo po fotografiji Marka Tvena koja je snimljena za Martinov članak.7 Isto je bilo i sa Teslinom parnom dinamo-mašinom. Po Martinovoj računici, devedeset posto svih dinamo-mašina u zemlji radilo je na paru. Ostatak je koristio energiju koja je poticala od komprimovanog vazduha, vodeničnih kola ili benzina. Kako je Teslin oscilator bio četrdeset puta efikasniji od najzastupljenije dinamo-mašine na paru, činilo se da će njegova proizvodnja biti veoma profitabilna. Ali ni taj uređaj nije bio sasvim doteran, pa se još nije mogao ponuditi tržištu. No, on je ipak predstavljao revolucionaran pomak, pa je Tesla stupio u vezu s firmom Bebkok i Vilkoks kako bi ona započela rad na prototipovima. Oktobra 1894, pred velikim brojem lekara i elektroinženjera Američke asocijacije za elektroterapiju, Tesla je u svojoj laboratoriji upotrebio oscilator za generisanje elektriciteta u preko pedeset lampi s ugljenim vlaknom i vakuumskih cevi, a demonstrirao je i elektrolučne lampe. Naravno, oscilator
148
ČAROBNJAK
je generisao izuzetno visoke frekvencije neophodne za pozitivan terapeutski učinak.8 Usavršavajući svoju teoriju o bežičnom prenosu informacija, Tesla je shvatio da se električna energija može prenositi na dva sasvim različita načina, kao radijacija kroz vazduh, i provođenjem kroz zemlju. Ta razlika danas odgovara FM i AM radio-talasima. (Radi eksperimenta koji će vam potvrditi da FM talasi uglavnom putuju kroz vazduh, a AM kroz zemlju ili po njenoj površini, uključite radio dok se kolima vozite podvožnjakom. Kada prebacite na AM [amplitudu modulacije], verovatno ćete čuti pucketanje, dok ćete FM [frekventnu modulaciju] čuti jasno i glasno). ”Dok sam publici pokazivao svoje eksperimente”, rekao je Tesla, ”dešavalo se, kad sam želeo da radim sa pojedinačnim kolima, da se kod nekih uređaja pojavi odziv od više kola, pa bi mi ljudi na to skretali pažnju... Onda sam morao da priznam da kola nisu dovoljno dobro podešena”.9 Tako se Tesla počeo baviti problemom stvaranja odvojenih kanala. Proučavajući teorije Herberta Spensera o rezultantnim silama i provođenju u nervima.10 Tesla je polako uviđao da bi mogao da konstruiše vakuumske cevi koje će se aktivirati samo onda kada se pokrene tačna kombinacija dvaju ili više kola. Jedna od lampi koju je držao Tven svetlela je na taj način, njeno dualno kolo je bilo pokrenuto odgovarajućim dualnim kolom ostvarenim sa dva kabela koja su se pružala po prostoriji. Poput kombinacije na sigurnosnoj bravi, taj pronalazak objašnjava ne samo mehanizam pomoću kog se menjaju stanice na radiju, već i princip rada telefona i uređaja za remećenje prijema TV signala. Tako je Tesla postizao ”isključivost impulsa i sprečavao njihovu interferenciju”.11 Jedno je bilo preneti poruku od spoljašnjeg do unutrašnjeg kola na razdaljinu od šest metara; preneti informaciju na veliku udaljenost bilo je nešto sasvim drugo. Tesla je već godinama znao da Zemlja poseduje sopstveno naelektrisanje, pa je rešio da samu planetu iskoristi kao prenosioca električne energije. Ukoliko je to zaista bilo tako, i ukoliko je moguće stvoriti odvojene kanale, onda su prenosne veze suvišne. Tako je počeo da konstruiše navoje raznih veličina koje je povezivao sa zemljom (obično preko vodovodnih cevi) kako bi utvrdio opseg zemaljskih frekvencija. U vezi sa oscilatorom konstruisanim u tu svrhu, Martin je pisao: ”Ako i nije još utvrdio [tačan] elektični naboj Zemlje, ili njen ’kapacitet’, ostvario je upečatljive efekte koji pouzdano pokazuju da je uspeo da ga poremeti... [kada se njegove oscilacije] usklade sa sopstvenim vibracijama zemlje, doći će do intenzivne vibracije ili pulsiranja”.12 Martin je članak zaključio napominjući
VELIKASLAVA(1894)
149
da takvim uređajem nije omogućen samo prenos informacija i električne energije već da je njime moguće izazvati i promenu vremena. ”Možda ćemo tako jednog dana moći i da ’pozovemo’ Mars, jer će naelektrisanje dveju planeta biti iskorišćeno za slanje signala”, zaključio je Martin, citirajući Teslinu želju na kraju svog izlaganja.13 Sve je teže bilo okarakterisati Teslu. Martin ga je predstavljao na razne načine - kao praktičnog pronalazača, čarobnjaka, ikonoborca; kritičari su ga nazivali ”nepraktičnim .... vizionarom i entuzijastom”.14 ”Njegovi izumi već pokazuju briljantnu sposobnost pronalazača”, pisale su jedne novine, ”ali njegovi planovi za budućnost liče na snove ludaka o stvaranju imperije”.15 ”Naravno da smo razočarani time što ništa konkretno nije proisteklo iz veličanstvenih eskperimentalnih istraživanja kojima je Tesla očarao svet”, pisao je poručnik F. Džarvis Paten u časopisu Electrical World.16 Ali se Teslino opipljivo dostignuće na Nijagari nije mogao prenebreći. Članak se završavao rečima: On u javnosti važi za fenomenalnog pronalazača sa Istoka, od kog se toliko očekuje da bi mu sličan bio samo Aladin sa čarobnom lampom, što je naravno, pogrešno i nepravedno i prema takvoj javnosti i prema g. Tesli... Od njega će nam nesumnjivo doći još puno toga, ali nikada se ne sme smesti s uma razlika između traganja za prirodnim zakonitostima u laboratoriji jednog fizičara, koliko god takva otkrića obećavala, i njihove komercijalne primenjivosti... Ako se neki od snova koje Tesla i ostali danas sanjaju ikada ostvare, razmere promena koje će uslediti u materijalnom životu čitavog sveta nadilaze i najbujniju maštu.17 Tesla je na Menhetnu ubrzo zapao za oko Džozefu Puliceru, nemačkomađarskom imigrantu i vlasniku časopisa New York World. Pulicer je svog najnovijeg reportera, Artura Brizbejna, poslao da napravi intervju s njim. Jedan od najčitanijih kolumnista u zemlji, tridesetogodišnji Brizbejn je upravo bio napustio New York Sun Čarlsa Dejne, ali će ubrzo napustiti i Pulicera da bi postao reporter u sve popularnijem žutom Journal-u Vilijama Randolfa Hersta. Sa Teslom se sastao jula 1894. Kako je svakodnevno večerao u Delmoniku, g. Delmoniko je izveštača predstavio ”veoma naočitom mladiću s crnom špicastom bradom”. Brizbejn je kasnije pisao da ”G. Delmoniko utišava glas dok govori o g. Tesli, kao što su bostonski taksisti nekada činili govoreći o Džonu L. Salivanu.
150
ČAROBNJAK
”Taj g. Tesla može sve”, tvrdio je Delmoniko. ”Jedne večeri smo uspeli da ga ubedimo da igra bilijar. Nikada ranije nije igrao bilijar, pa je neko vreme posmatrao nas. Bio je veoma ljut kad smo hteli da mu poklonimo petnaest bodova. No, to nije bilo važno, jer nas je pobedio i pokupio sav novac”. Delmoniko je dodao da su igrali za sitniš i da tu ”nije bio bitan novac, već to što je tako dobro proučio partiju da nas je pobedio, iako mi igramo već godinama. To nas je iznenadilo”.18 Ta je priča utoliko interesantnija ako se ima u vidu da je Tesla zapravo bio veoma iskusan igrač bilijara i da je to lukavo zatajio. Umeo je da vara, pogotovo kad se radilo o novcu. Iako je članak bio pomalo nepovezan i preopširan, on je vešto prikazao Tesline navike i pojavu u to vreme. Tesla je često odlazio na večeru u popularne restorane, uvek birao sto kraj prozora i obično čitao novine. Brizbejn je opisao Tesline oči kao ”veoma upale, prilično svetle. Pitao sam ga kako to, kad je Sloven, a on mi je odgovorio da su mu oči ranije bile mnogo tamnije, ali da su mu znatno posvetlele zato što puno koristi mozak”. To je bilo u skladu s teorijom o upotrebi mozga i boji očiju za koju je Brizbejn već čuo. Brizbejn je zatim dodao da je Tesla poguren ”poput većine ljudi koji se ne šepure kao paunovi. On živi u svom svetu”. No članak je ipak pratila najfantastičnija gravira celog Tesle, sasvim uspravnog, ponosnog kao paun, osvetljenog kao božićna jelka. Taj članak preko cele strane i danas predstavlja jedan od najspektakularnijih prikaza Nikole Tesle koji je mnoge naveo da pitaju kakav je osećaj kad tako velika količina elektriciteta cirkuliše po telu. ”Priznajem da sam bio malo zabrinut kad sam počeo s tim eksperimentima”, priznavao je Tesla, ”ali kad sam shvatio osnovne principe, mirno sam nastavio”.19 Kad su nekoliko godina kasnije u Harvardskom klubu insistirali na detaljima, slavni pronalazač je rekao: Kad se telo podvrgne brzo smenjujućem naponu elektičnog oscilatora od dva i pola miliona volti, to je je fantastičan i nezaboravan prizor. Eksperimentator stoji na velikoj ploči jakog zaslepljujućeg plamena, čitavo telo mu obavijaju bezbrojne fosforescentne trake kao pipci u hobotnice. Snopovi zraka isijavaju mu iz kičme. Kad ispruži ruke, uskovitlani plameni jezičci izleću mu iz prstiju, bezbrojni sićušni projektili lete iz njega takvom brzinom da prolaze kroz okolne zidove, dok je sam eksperimentator izložen žestokom napadu okolne prašine i vazduha.20
VELIKASLAVA(1894)
151
Tesla je na muci ispoljavao svoje kontradiktorne osobine: usamljenika i prirodnog šoumena. Zbog interesovanja štampe bilo je teško zaštititi se od piraterije. Tesla je iz istorijskih razloga i potrebe za javnošću želeo da obznani svoj cilj, ali su ključni detalji morali ostati tajni. Jedan od izveštača koji je ceo dan proveo sa ”ljubaznim Čarobnjakom s Vašington skvera” otkrio je da mu se Tesla ”poverio da radi na nekoliko tajnih eksperimenata koji izuzetno obećavaju, ali se o njihovoj prirodi ovom prilikom ništa ne sme reći. Dobio sam, međutim, dopuštenje g. Tesle da kažem da namerava da jednoga dana pošalje vibracije kroz zemlju koje bi omogućile da se sa prekookeanskog parobroda, bez ikakvih žica, pošalje poruka bilo kom gradu, bez obzira na rastojanje”.21 Čak ni radnici u njegovoj laboratoriji nisu znali detalje njegovih tajnih eksperimenata.22 Nakon što je proračunao veličinu Zemlje i hipotetičnu talasnu dužinu sunčevih zraka, Tesla je konstruisao predajnik sa nekoliko kola koja mogu da izazovu svoje naelektrisanje u zemlji. Jedan kraj instrumenta bio je spojen sa zemljom preko radijatora ili vodovodnih cevi, a drugi sa kabelom koji je Tesla izneo na krov zgrade, kao antenu. S g. Dijazom Buitragom, svojim tehničkim crtačem koji je bio zadužen za predajnik, Tesla je smeštao prijemnike na rastojanju od čak osam kilometara. Njegovi prvi eksperimenti odvijali su se na krovu hotela Gerlah, tridesetak četvrti dalje od laboratorije. S balonima punim vrelog vazduha, helijuma ili hidrogena koji su održavali terminal (antenu) visoko iznad zgrada i s kablom spojenim s vodovodnom cevi u hotelu, Tesla je postavio prijemnike i utvrdio da se iz predajnika zaista može dobiti električna energija.23 Da je Tesla bar nekada sa sobom vodio i izveštača, verovatno bi opšteprihvaćena istorija nastanka bežičnog prenosa bila sasvim drugačija, jer on nikada ni pred kim nije demonstrirao rezultate do kojih je došao eksperimentišući sa bežičnim prenosom na daljinu. Proći će još tri godine dok detaljni rezultati istraživanja o bežičnom prenosu ne budu objavljeni u nekoj patentnoj prijavi, ali Tesla je neke svoje planove zapravo već bio sakrio u patentima za mehaničke i električne oscilatore iz 1891. i 1893.24 To će predstavljati problem za Mihajla Pupina, koji je takođe eksperimentisao sa rezonantnim efektima i prenosom simultanih poruka. Pupinov cilj je, međutim, bio vezan za poboljšanje postojećih telefonskih i telegrafskih linija. On nije pokušavao da šalje poruke bez njih. Pupin je shvatio da se podjednako razmaknutim pulsacijama naizmenične struje znatno uvećava brzina i broj prenosa. Nažalost, njegov patentni
152
ČAROBNJAK
projekt već je bio pokriven Teslinim postojećim pronalascima i predavanjima o strujama visoke frekvencije.25 Tesla je u Londonu februara 1892. objavio sledeće: ”Kad je talasna dužina impulsa mnogo manja od dužine žice, onda odgovarajući kratki talasi... znatno smanjuju kapacitet što omogućuje slanje visokofrekventnih struja putem žica na velika rastojanja. Time se, čak, ne menja znatnije ni priroda samih vibracija”. Stvaranjem ”oklopa” da bi se ”žica izdelila na manje delove” bio bi omogućen prenos mnogih telefonskih poruka putem prekookeanskog kabela”.26 Ti patenti i objavljena predavanja nisu ni u kom slučaju obeshrabrili Pupina. On je mislio da je nešto otkrio, pa je započeo dugu kampanju protiv Patentnog zavoda SAD u nastojanju da izgura stvar do dobijanja zakonske potvrde za svoja istraživanja. Da je u tome uspeo, nagrada bi bila ogromna, pošto bi posedovao ekskluzivna prava na jedan uspešan način istovremenog prenosa velikog broja neometanih telefonskih i telegrafskih razgovora na veliko rastojanje preko jednih istih žica. Pupinov oponent u toj nameri bio je Džon Simor, predstavnik Zavoda za patente. Prvi korak profesora Univerziteta Kolumbija bio je da napiše patentnu prijavu. Predao ju je 10. februara 1894, tvrdeći: ”Smatram da sam ja prvi praktično uspeo da primenim ovaj princip na višestruku telegrafiju”.27 Simorov odgovor nekoliko meseci kasnije glasio je da se Pupinova ”prijava odbija na osnovu prikaza uređaja sadržanog u patentima Tomsona i Rajsa... i Teslinog članka ’Eksperimenti s naizmeničnim strujama’ (Experiments in Alternating Currents)”. Simor je takođe citirao stranu i broj slike, zaključujući da je Pupin samo ”umnožio Teslina električna kola za osvetljenje, što ni u kom slučaju ne predstavlja originalni pronalazak”.28 Pošto je unajmio advokata da mu pomogne da sastavi pravno ubedljivo cirkularno pismo, Pupin je u njemu tvrdio da je on taj koji je izumeo ”Umetnost distribucije električne energije pomoću naizmenične struje”. Deo štampanog saopštenja, koje je ličilo na zvanični sudski dokument, glasio je: ”Tesla je ostvario svetlosne efekte i nije uzimao u obzir multiplekse signala... On nije povezao više pobudnih kola koja rade na glavnoj liniji, sa načinom za podešavanje svakog pobudnog kola nezavisno. Ovaj kandidat prvi primenjuje princip na kom se zasniva prijava patenta koji prevazilazi prosto umnožavanje Teslinog strujnog kola”.29 Simor je odgovorio: ”Ponovo se odbijaju zahtevi 1,2 i 3 u vezi sa Teslom. U struci je poznato da je moguće na istoj liniji utisnuti nekoliko frekvencija...
VELIKA SLAVA (1894)
153
Ispitivač ne vidi u ovim zahtevima ništa više od umnožavanja Teslinog kola na način koji je u struci jasan i razumljiv”.30 Pupin nije odustajao. Bio je uveren da je prvi otkrio ono što je bilo očigledno; štaviše, da ima puno pravo da koristi Tesline oscilatore, pošto su oni sada bili opšteprihvačeni kao generatori optimalne frekvencije za prenos električne energije na veliku udaljenost. Pažljivo analizirajući svako odbijanje Patentnog zavoda SAD, Pupin je i dalje slao sve preciznije sročene patentne prijave ne bi li nekako došao do zvanične potvrde svojih otkrića. I dalje je i sam sebe ubeđivao da je to zaista njegovo otkriće. Menjajući istoriju u svojoj glavi i brišući Teslu iz predavanja u učionici, Pupin je nastavio bitku za priznavanje veoma unosnog patenta na prenos brojnih simultanih poruka na velika rastojanja. Ta bitka je trajala još šest godina, sve dok se Džon Simor nije penzionisao. Godina 1894. bila je izuzetna. U julu se u časopisu World pojavio spektakularni Teslin portret. O Tesli su opširno pisali Electrical Worldy New York Times i Review ofReviewsy a njegov višefazni sistem naizmenične struje trebalo je da bude primenjen na Nijagarinim vodopadima. Tesla je ušao u partnerstvo s finansijerima iz Vol strita, u posetu su mu na radno mesto dolazili velikani njegovog doba, a u eksperimentima sa bežičnim prenosom informacija ostvarivao je značajan napredak. Ta godina se završila Teslinim pozivom Džonsonovima da ga posete u njegovoj laboratoriji. ”Dragi Luka”, pisao je Tesla 21. decembra, ”Nadam se da niste zaboravili na svoje obećanje da ćete me sutra posetiti u laboratoriji. Doći će Dvoržak i neki drugi viđeniji ljudi iz američke elite”.31 Antonin Dvoržak, petnaest godina stariji od Tesle, došao je iz Češke 1892, na mesto dirigenta u Nacionalnom muzičkom konzervatorijumu. Večiti nostalgičar, ostao je u Sjedinjenim Državama svega tri godine, ali je za to vreme komponovao neka od svojih najpoznatijih dela, naročito simfoniju Iz novog sveta. Nakon koncerta, Dvoržak je posetio Čarobnjakovu laboratoriju. Božić i Nova godina sa Džonsonovima zaokružili su jednu zaista posebnu godinu u Teslinom životu.
15______________ Požar u laboratoriji (1895)
Uništenje radionice Nikole Tesle i svih onih čudesnih stvari u njojy nepredstavlja samo nesreću jednog čoveka. Toje nesreća za čitav svet. Nije nima lo preterano reći da se na prstejedne rukey ili možda samo na palacy mogu izbrojati Ijudi koji su za čovečanstvo važniji od ovog mladog čoveka. ČARLS DEJNA1
Tednog lepog nedeljnog popodneva 1894”, dok se Tesla šetao Petom aveI nijom s dvadesetpetogodišnjom D. Mekfarlan Mur, koleginicom koja / je puno obećavala u oblasti fluorescentnog osvetljenja, srpski naučnik je ”zamišljen zastao” i izjavio: ”Kad uspemo da pošaljemo signal s jednog kraja Zemlje na drugi, sledeći korak biće da ga pošaljemo na druge planete”.2 Pre nego što je slavni pronalazač mogao da se poduhvati jednog takvog zadatka, prvo je morao da usavrši bežični prenos preko velikih prostranstava na zemlji. Jedan od planova bio je da poruke iz svoje laboratorije šalje prijemnicima koje je nameravao da smesti na parobrod koji je plovio rekom Hadson 3. Nažalost, 13. marta 1895. Teslina laboratorija izgorela je do temelja. ”Srušio se čitav sprat i sva je oprema propala na sprat niže”.4 Na trenutak je čitav civilizovani svet bio u šoku, jer je uništenje majstorovog ateljea predstavljalo tragediju nesagledivih razmera. Na svu sreću, Tesla nije bio povređen, jer je u to vreme spavao u svom hotelu. ”Dva klimava zida od cigle i razjapljena čeljust mračne špilje koja je plivala u crnoj vodi i ulju bilo je sve što se moglo videti tog kobnog jutra... sve što je ostalo od laboratorije koja je za sve koji su je posetili predstavljala jedno od najinteresantnijih mesta na svetu”.5
POŽAR U LABORATORIJI (1895)
155
Taj ”veliki čovek u usponu”, zabeležio je časopis Current Literature, ”koji svoj život živi kao u snu i zaboravljajući prošla vremena, vidi samo budućnost... bio je na pragu da revolucionarno smanji cenu električnog osvetljenja i učini ga dostupnim i najsiromašnijim i najskromnijim ljudima... nestanak svih njegovih nebrojenih čuda u jednom trenutku predstavlja ogroman udarac za čitav svet kao i za njega samog”.6 Delimično da bi obodrio Teslu, Poštansko-telegrafski savez Srbije napravio je ”u čast srpsko-američkog pionira električne komunikacije” pravi spektakl povezujući telefonskim putem koncert koji se istovremeno održavao u Beogradu i Nišu, kako bi publika u oba grada mogla da ga čuje”7. ”Teslina laboratorija bila je, u izvesnom smislu, privatni muzej”, pisao je T. K. Martin. ”Njen vlasnik je tu čuvao mnoge suvenire svog nekadašnjeg napornog rada i obavljenih eksperimenata”. Detaljno opisavši sve što se u njoj nalazilo, Martin je ovako zaključio članak: ”Najbolniji gubitak su, verovatno, uništene beleške i radovi g. Tesle. Njegovo pamćenje je veoma dobro i poput reflektora osvetljava sve eksperimente koje je ikada izveo, ali vreme koje će biti potrebno da bi veliki pronalazač ponovo stvorio sve preduslove za istraživanja koja su u toku koštaće i druge istraživače godina znoja i truda... [No ipak,] na još vrelom pepelu svojih nada, Tesla se s čvrstom odlučnošću već vratio svom radu”8. Bio je to ogroman udarac i Tesla se svim snagama opirao depresiji. Jedne novine su objavile da je i ’Tizički propao”.9 Da bi mu pomogao da ne klone duhom, Martin se s njim našao u obližnjem kafeu da bi mu predao još besplatnih primeraka njegove knjige; verovatno mu je dao i novac10. ”Nadamo se da će prijati vašem visočanstvu”, rekao je Martin uz naklon, ”da čuje da su vaši eksperimenti, pod vašim imenom ponovljeni u Berlinu i da je carev brat, princ Henri, asistirao. Kad vas ja ne bih svakodnevno bodrio, zapali biste u tmurno raspoloženje kao i inače kada propustite svoju dnevnu dozu elektriciteta”. Seli su i zajedno prošli kroz Martinov članak o požaru u laboratoriji da bi spisak onoga što je u njemu izgubljeno bio precizniji.11 Vestinghaus je još bio usred bitke s Vilijamom Stenlijem iz istoimene kompanije i Elihjuom Tomsonom iz Dženeral elektrika oko patentih prava, pošto su i jedni i drugi i dalje nezakonito proizvodili indukcione motore na naizmeničnu struju, istovremeno implicirajući da je taj motor zapravo njihovo vlastito delo. Ta dva koncerna su u periodu od 1893. do 1897. zajedno prodala 10.000 kilovata više od Vestinghausa12. Po nekima, njihovi motori i generatori bili su efikasniji. Stenli, koji je drsko nastavio da promoviše pro-
156
ČAROBNJAK
daju svog višefaznog sistema u oglasima u stručnim časopisima, do tog je vremena svoju proizvodnju proširio sa petnaest na nekoliko stotina zaposlenih radnika, a Dženeral elektrik je bio dvostruko veći. Razapeta brojnim parnicama oko patenata, kompanija Vestinghaus je rešila da preko cele strane objavi oglas u kom je stajalo: Kompanija Vestinghaus elektrik jedini vlasnik Teslinog višefaznog sistema Dalje je stajalo: ”Prof. Elihju Tomson priznao je da su pronalasci g. Tesle sasvim novi, kada je pred Američkim institutom elektroinženjera 1888. o njima rekao sledeće: ’Veoma me je zanimalo ono što je g. Tesla imao da kaže o svom divnom novom malom motoru. I sam, kao što verovatno znate, obavljam istraživanja u sličnom pravcu i sa sličnim ciljem. Moja ispitivanja zasnovana su na upotrebi jednofaznog naizmeničnog, ne dvofaznog naizmeničnog strujnog kola”.13 Mada je Dženeral elektrik nagoveštavao da je Teslin motor opasan zbog prevelikog broja varnica koje je proizvodio, nema dokaza da je požar u Teslinoj laboratoriji izazvala njegova oprema. Vatra je nastala na spratu niže, u hemijskoj čistionici. Neki inspektori su smatrali da je za požar bio kriv neodgovorni noćni čuvar, koji je verovatno pušio u blizini nekih krpa natopljenih uljem14. Procene neosiguranog gubitka išle su i do milion dolara, ali je stvarna šteta bila bliža iznosu od 250.000 dolara. O’Nil napominje da je Adams priskočio u pomoć s avansom od 40.000 dolara u zamenu za udeo u kompaniji 15. On je, međutim, već bio partner, pa je i sam, kao i Tesla i ostali partneri, pretrpeo gubitke. Ipak, ima dokaza da je Adams tada zaista pružio i dodatnu pomoć16. Tantijeme iz Evrope i skromni godišnji prihodi od kompanije Vestinghaus pomogli su da se šteta donekle nadoknadi, ali su Tesli sada očito bili potrebni dodatni izvori da bi otvorio novu laboratoriju. Tesli je stigao izvestan broj pisama od prijateljski nastrojenih ljudi u kompaniji Vestinghaus. Ernest Hajnrih, inženjer i pisac, u pismu je rekao: ”Želim da izrazim iskreno žaljenje” i ne znajući kakva je zapravo situacija dodao ”verujem da ste bili dobro osigurani i da ćete uskoro pronaći neko drugo mesto na kom ćete moći da nastavite svo} rad”17. Tesla nije bio osiguran, ali je bio uhvatio prevelik zamah da bi sada usporio svoje napredovanje. U roku od nekoliko dana počeo je potragu za
POŽAR U LABORATORIJI (1895)
157
novom lokacijom. U međuvremenu se vratio u jedinu laboratoriju za koju je znao da će imati neophodnu opremu. Narednih nekoliko nedelja Tesla je zasukao rukave u Edisonovoj radionici u Luelen Parku, u Nju Džersiju, laboratoriji koja je bila ”zatvorena za sve kojima lično g. Edison ili neko od njegovih pomoćnika nije odobrio da uđu”18. Istovremeno je stupio u kontakt s Albertom Šmitom radi nabavke dodatne opreme, mršteći se po običaju na sve dodatne troškove. ”Što se tiče cene, pouzdaću se u poštenje kompanije Vestinghaus” rekao je Tesla, zaključivši, ”Verujem da u toj kompaniji ima gospode koja veruje da postoji i onaj drugi svet”19. Potpredsednik i glavni menadžer Samjuel Banister poslao je bez naplate Tesline rane modele koji su ostali od Svetske izložbe i izrazio svoje žaljenje zbog nesreće... ”Drago mi je što čujem da ste skinuli odelo i prionuli na posao da sve što pre vratite na ono kako je bilo”20. Bila je to slaba uteha, jer je kompanija Vestinghaus uskoro počela da šalje Tesli račune za mašine izgorele u požaru koje su bile pozajmljene, a naplatili su mu i novu opremu. U aprilu se, bar u štampi, pojačalo rivalstvo između dvojice naučnika, delimično zbog Brizbejnove konstatacije da je ”Tesla veći i od Edisona” 21. ”Ko je kralj, Edison ili Tesla?” pitao se njujorški Troy Press.22 Džozef Džeferson u Bostonu nije bio nejasan u tom pogledu. ”Edison je svrgnut”, izjavio je glumac, ”a Tesla je novi krunisani vladar”.23 ”Dva električna čarobnjaka” u maju su se sastala u Filadelfiji, zajedno sa Aleksanderom Grejamom Belom, na Državnoj izložbi dostignuća u oblasti elektriciteta. Prvi put u istoriji, Teslina naizmenična struja prevalila je veličanstveni put od 800 kilometara. Tesla je bio razočaran što veća količina energije nije prenesena i postojećim telefonskim linijama zbog bojazni osiguravajućih društva da bi moglo doći do požara. Eksperiment je ipak predstavljao potpuni uspeh koji je zasenio stari rekord od 160 kilometara na relaciji Laufen-Frankfiirt. ”Ono najneverovatnije na ovoj izložbi”, primetio je Edison, ”jeste demonstrirano umeće prenosa električne energije od Nijagarinih vodopada dovde. Po mom mišljenju time je rešeno jedno od najvažnijih pitanja vezanih za dalji razvoj u oblasti elektriciteta”. Bel se složio s tim, konstatujući: ”Ovaj prenos električne energije na velika rastojanja predstavlja najvažnije otkriće do kojeg se došlo poslednjih godina u oblasti nauke o elektricitetu”. ”Gledajući u budućnost, Bel i Edison su shvatili da će zahvaljujući tom otkriću metropole i gradovi koji su daleko od generatora struje primati njihove usluge... ekonomičnije... i daleko praktičnije nego što je to sada moguće”.
158
ČAROBNJAK
Tesla, ”koji je rešio problem”, izjavio je: ”Sada sam bez ikakve sumnje uveren da je moguće prenositi električnu energiju... putem energije vode... na rastojanje veće od 800 kilometara po upola nižoj ceni od cene energije do koje se dolazi putem pare ili [uglja]... Spreman sam da za ovu tvrdnju založim svoj ugled i svoj život”.24 Nema zapisa o onome što je tom prilikom rečeno između Tesle i Edisona, ali je vrlo verovatno da ih je obojicu privatno zabavljalo to imaginarno rivalstvo o kom je pisala štampa, da je Tesla zahvalio Edisonu što mu je privremeno stavio na raspolaganje svoju laboratoriju, i da je Edison izazio žaljenje zbog Teslinog gubitka. Dženeral elektrik je na svim frontovima gubio propagandni rat. Čak je i Edison priznao vrednost Teslinog dostignuća. Kružile su glasine da je postignut dogovor s Vestingausom o udruživanju patenata, ali je do konačnog razrešenja trebalo da prođe još par godina, delimično zbog toga što su se mnoge jedinice Dženeral elektrika i dalje bavile piraterijom, a delom zato što Vestinghaus trenutno nije video svoj interes u sklapanju takvog dogovora. 25 Nakon jedne važne izgubljene parnice, Upravni odbor Dženeral elektrika bio je prinuđen da odustane od svoje prakse; ali oni su nastavili da se nagađaju jer su njihovi finansijeri bili ti koji su kontrolisali poduhvat na Nijagari. Štaviše, sama veličina takvog poduhvata sprečavala je Vestinghausa da se sam upusti u koštac s Dženeral elektrikom. T. K. Martin je, međutim, naivno verovao da će se Tesla uskoro osloboditi svih nekadašnjih zamerki i nesuglasica. ”To će sad predstavljati puno priznanje vašim višefaznim patentima”, pisao je. ”Pretpostavljam da će jedan priznati vrednost onoga što je u posedu drugog”.26 Izgleda da ga Tesla nije informisao o decidnosti ugovora koji je potpisao, jer je čitavu godinu kasnije Martin ponovo pisao na tu temu. ”Ne mogu vam izreći koliko mi je drago zbog vesti o tome da je Dženeral elektrik priznao vaše patente i od sveg srca vam čestitam...Sad bi konačno vaš novac trebalo da stigne do vašeg džepa”, zaključio je Martin.27 Bar što se istorije tiče, Tesli je stiglo priznanje, jer je i suprotna strana priznala da su njegova dostignuća zaslužna što je ”upregnuta stara Nijagara”; 28 ali slavni pronalazač nikada nije imao nikakvu dodatnu finansijsku korist osim one na koju je već pristao. ”Na ovom otkriću zasnivaju se nastojanja Kompanije Nijagara”, pisao je Review ofReviews, ”da tu ogromnu energiju koja je vekovima ostajala neiskorišćena upotrebi za pokretanje mašina u gradovima koji su, poput Bafala, i trideset kilometara daleko, a možda čak i u Čikagu i Njujorku”. A onda je taj časopis bacio bombu. ”Zahvaljujući njemu, omogućen je i ništa manje smeo
POŽAR U LABORATORIJI (1895)
159
poduhvat kompanija Vestinghaus i Boldvin, koje sada pomoću električne energije pokreću i ekspresne vozove. Nije preterano reći da Teslin motor predstavlja osnovu za sve krupne poduhvate prenosa energije širom zemlje, ne samo u proizvodnji i transportu, već i u oblastima kao što rudarstvo, navodnjavanje i poljoprivreda”.29 7. avgust 1895. Dragi g. Vestinghaus, Iz novina sam saznao za vaš prijateljski dogovor s kompanijom Boldvin... Vesti o vašem savezu prijatno su me iznenadile. Takav izuzetan spoj sredstava i sposobnosti sigurno će koristiti obema stranama. Iskreno vaš, N. Tesla Tesli je trebao nov kapital. Korporacija Vestinghaus mu je slala račune za opremu izgubljenu u požaru i novu koju je naručio, i to u trenutku kada su upravo sklopili dva izuzetno velika ugovora u dva potpuno odvojena polja, koja su oba bila zasnovana na Teslinim izumima. Jedna takva korporacija sigurno je mogla da oprosti dug od nekoliko hiljada dolara, pogotovo zbog toga što su se zahvaljujući prvenstveno Teslinoj ličnosti na projektu Nijagara okupili takvi finansijeri kakvi su bili Edvard Din Adams, Džon Džejkob Astor i Vilijam Birč Rankin. I Tesla je shvatio da se upotrebom indukcionog motora na sasvim novom polju, kakvo je železnica, izlazi van prvobitnog okvira njihovog ugovora. Zar nije i sam trebalo da izvuče nekakvu korist iz tako srećne promene okolnosti? Tesla će, pomalo naivno, nastaviti da dovodi nove potencijalne klijente u Pitsburg, gotovo kao da je njihov privatni ambasador, ali nikada neće dobiti nikakvu nadoknadu za svoje usluge.
17 Marsovska groznica (1895-1896) Ukoliko na Marsu i drugim planetama ima inteligentnog života, čini mi se da možemo nešto uraditi da bismo privukli njihovu pažnju... O toj mogućnosti razmišljam zadnjih pet-šest godina. NIKOLA TESLA1
žon Džejkob Astor III diplomirao je 1888. na Univerzitetu Harvard u svojoj dvadeset i drugoj godini. Bio je jedan od najbogatijih ljudi na planeti, s imovinom vrednom skoro sto miliona dolara. Poređenja radi, bogatstvo Dž. Pirponta Morgana iznosilo je možda trideset miliona dolara. Kao mladić, Astor je bio pronalazač koji je patentirao kočnicu za bicikl i pneumatsku stazu, koji su osvojili nagradu na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Njegovi drugi pronalasci bili su, između ostalog, akumulator, motor s unutrašnjim sagorevanjem i mašina za letenje.2 U studentskim danima, kad je bio poznat po nesrećnom nadimku ”Džek Es”* Astor, nosio duge zašiljene zulufe i brkove zaglađene voskom, pohađao je kurs jedinstvenog profesora astronomije Vilijama Pikeringa. Jedan od Astorovih omiljenih projekata bio je iznalaženje načina za izazivanje kiše ”pumpanjem toplog, vlažnog vazduha sa Zemljine površine u gornju atmosferu”, ali ga je Patentni zavod SAD odbio.3 Stoga, kad je Pikering pomenuo
* jackass (engl.) - magarac (Prim. prev.)
MARSOVSKA GROZNICA (1895-1896)
161
da godišnja doba zavise od nagiba Zemljine ose u odnosu na putanju Sunca, Astor se zainteresovao za to. Da Zemlja nije pod određenim nagibom u odnosu na Sunce, mislio je Pikering, čitava planeta bi verovatno imala istu blagu klimu, čak i na krajnjim severnim i južnim geografskim širinama. Sastavni deo nastavnog plana bilo je i upoznavanje sa Harvardskom opservatorijom. Zajedno sa budućim javnim ličnostima kakav je bio Persival Louel, brat predsednika Univerziteta, Astor je tu virio kroz veliki teleskop i posmatrao čuda poput kratera na Mesecu, Jupiterovih satelita i Saturnovih spektakularnih prstenova. Aprila 1890. profesor Pikering postao je glavna vest u štampi jer je fotografisao ono što je nazvao snežnom olujom na Marsu. Po njegovim proračunima, zahvaćena oblast bila je približna površini SAD.4 Dve godine kasnije, na svom slavnom putovanju u Harvardsku opservatoriju u Arekipi, u Peruu, bradati profesor objavio je još jedno veliko otkriće: ”Na Marsu postoji veliki broj jezera. Kanali imaju tamne i svetle delove. Uočili smo i oblake, i topljenje snega, i time je potvrđena Heršelova hipoteza da oko oblasti pod vodom ima vegetacije”.5 U to vreme svi su želeli da pošalju signal ”Marsovcima”, kako su ih nazivali, pa ni Astor, kao ni Tesla, nije predstavljao izuzetak. Persival Louel je 1894. u časopisu Nature objavio svoj opis kanala na Marsu. U to vreme je i Astor, tek tridesetogodišnjak, završio svoj naučnofantastični roman o putovanju u svemir. Naslovljena kao Putovanje u druge svetove, njegova knjiga je nudila futurističku viziju o onome što će se desiti sto godina kasnije. Nekoliko meseci nakon objavljivanja, februara 1895, finansijer je velikom pronalazaču poklonio primerak svoje knjige. Iako je izgledalo da Tesla nije bio naročito impresioniran delom, obećao je Astoru da će ga čuvati kao ”interesantnu i prijatnu uspomenu” na njihovo poznanstvo.6 Obogaćena onostranim svemirskim ilustracijama Dana Birda, Astorova priča počinje 2000. godine u Delmonakovom restoranu, sastankom Društva za ispravljanje Zemljine ose, čiji je zadatak da stvori lepo vreme na čitavoj planeti. Astor za ”kraj XX veka” predviđa video-telefon, avion koji u jednom danu može da stigne do Evrope, električni automobil, tajne policijske fonografe koji snimaju razgovore kriminalaca, fotografiju u boji, uređaj za pravljenje kiše, ideju o kolonizaciji Sunčevog sistema i shvatanje da Zemlja iz svemira izgleda kao polumesec. Astorovo verovatno najupečatljivije predviđanje odnosi se na putanju kojom njegov ”svemirski brod” Kalisto putuje do Jupitera. Astor postavlja
162
ČAROBNJAK
hipotezu po kojoj, ukoliko magnetizam ima moć odbijanja, onda je ima i gravitacija. Ta energija, koju je on nazvao apergija, jednostavno predstavlja suprotnost gravitaciji. Zauzdavajući apergiju, astronauti u priči brod prvo usmeravaju ka Suncu, a onda ”menjaju putanju krećući se linijom koja je približna Zemljinoj tangenti, da bi konačno postigli pravi smer [napolje u svemir ka Jupiteru] koristeći odbojnu silu u blizini Meseca... čime zapravo iskorištavaju apergiju”.7 Tačno sto godina nakon Astorove knjige, NASA je zaista poslala svemirsku letelicu Galileo na putovanje sa iznenađujuće sličnom putanjom, s tim što je umesto Meseca Venera predstavljala odbojnu tačku za promenu smera ka Jupiteru. Dok bi danas jedno takvo putovanje trajalo par godina, Astorovi umorni putnici tu razdaljinu prevaljuju za nekoliko dana. Jupiter buja životom. Dočekuje ih cveće ”koje peva snagom orgulja u katedrali”. Crvena tačka, kako otkrivaju, potiče od šume koja menja boju zbog talasa hladnog vremena.8 Naoružanim astronautima je dozvoljeno da love životinje koje liče na mastodonte i oni ih ubijaju radi hrane. Na svu sreću, imaju sve što im je potrebno da uskoče nazad u Kalisto i vrate se na Zemlju. Novine i časopisi utrkivali su se u promovisanju ideje da je Mars naseljen bićima koja bi mogla biti inteligentnija od nas. Kao što je Tesla zbog svoje smele najave da će ”uputiti signal ka zvezdama” bio glavna tema u njujorškim dnevnim listovima i tehničkim časopisima, a Astor osvajao knjižare svojom svemirskom ”romansom u budućnosti”, i druge slavne ličnosti iskorištavale su tu vanzemaljsku groznicu. Džordž Latrop, zet romanopisca Natanijela Hotorna, pisao je 1895. u časopisu New York Journal o bitkama između Zemljana i ratnika sa Crvene planete. Njihovo oružje bili su razorni zraci smrti koje je izmislio Čarobnjak Menlo Parka, Tomas Edison. Naredne godine Džordž Dumorije, deda Dafne Dumorije, napisao je roman Marsovac> u kom opisuje telepatska krilata bića ”koja ne potiču ni od kakvih majmuna”, ukrašavaju mermerne kipove i navodnjavaju čitavu planetu.9 A godinu dana kasnije, H.Dž.Vels je postao poznat po svojoj horor-priči Rat svetova> koja je u nastavcima izlazila u časopisu Persons. U njoj jeziva bića sa Marsa nalik hobotnicama u jajolikim svemirskim brodovima napadaju Zemlju i osvajaju je. Iako imaginarne, te priče su se zasnivale na proročanstvima navodno trezvenih naučnika. Glavni krivac bio je francuski astronom i istraživač paranormalnih pojava Kamil Flamarion. U Pričama o beskraju: Lumen - istorija komete u beskraju> koje su objavljene 1873, Flamarion razgovara sa ”Lumen”, mudrom kometom koja se vraća sa svog puta, o temama kao što su brzina svetlosti, putovanje kroz vreme i život na drugim planetama. Lumen: ”Oh,
MARSOVSKA GROZNICA (1895-1896)
163
kad biste samo poznavali stvorenja koja vibriraju na Jupiteru ili Uranu... znali biste da neka živa bića shvataju stvari bez očiju, ušiju ili čula mirisa; da postoje nebrojene drugačije sposobnosti u prirodi koja se suštinski razlikuje od vaše”.10 Ta zamisao, koja se drugačije naziva hipotezom o pluralnosti svetova, predstavlja prepotopski pojam koji su kroz vekove zastupali razni naučnici. Rani astronomi poput Keplera, Njutna, Laplasa i Heršela bili su takvog mišljenja, kao i savremeni astrofizičari kakav je Karl Segan. Ljudska bića, koja su shvatila da je kosmos beskrajan, znaju i da život nije nužno moguć samo na Zemlji. Rimska i grčka mitologija, koje su se bavile životom i delovanjem raznih božanstava i imale po jedno za svaku poznatu planetu, verovatno su predstavljale psihološku matricu za spekulacije astronoma i odgovarajuća verska ubeđenja. Karl Jung je takvo mitološko razmišljanje povezivao sa verom u postojanje NLO-a, potragom za značenjem, potragom za Bogom. Poistovećujući Boga sa onim što se ne može spoznati, sa nesvesnim, i sa mudrošću koja se otkriva tumačenjem snova, Jung je rekao da mit nastaje u pokušajima svesnog da shvati nesvesno.11 Tako su misterije dalekih svetova povezane sa tajnama unutrašnjeg sveta. Prvobitni instinkti, arhetipovi, mogli bi stoga predstavljati mehanizme koji su se razvili u nastojanju da se objasne prirodne nebeske pojave. Oni su s vremenom prerasli u mitove naših predaka. To verovanje u drevna nebeska božanstva i vanzemaljski život potiče od poznatog motiva da ljudi ne mogu biti najviša bića u kosmosu i da stoga postoji neki vrhovni tvorac. Kako ta ideja pogađa neku žicu u svima nama, vekovima su mnogi naučnici, umetnici i pisci bili zaokupljeni njome. Ričard Adams Lok iz časopisa New York Sun napisao je 1835. čitav serijal članaka - koji je izlazio na naslovnoj strani - o astronomu ser Džonu Heršelu, čoveku koji je otkrio Uran i navodno napredne životne forme na Mesecu. Lokova obmana, koja se po svetu proširila pre nego što je kao takva bila razotkrivena, bila je moguća zahvaljujući činjenici da je Heršel u to vreme bio u Južnoj Africi i stoga nedostupan štampi. Do Heršelovog navodnog otkrića životinja nalik jednorozima i krilatih humanoida došlo je zahvaljujući čudesnom (i imaginarnom), 45 metara dugom teleskopu koji je vasionu uvećavao 42.000 puta.12 Trideset godina kasnije, Žil Vern je svoje čitaoce poveo na putovanje na Mesec, ali se do kraja sedamdesetih odredište preselilo na Mars. Prvi pokušaji da se izradi mapa Marsa i opiše ono što se na njoj vidi mogu se pratiti do Bernarda de Fontane i Kristijana Hajgensa sredinom XVII veka. Detaljnije mape skicirali su Heršel 1830. i mnogi drugi naučnici sedam-
164
ČAROBNJAK
desetih i osamdesetih godina XIX veka, kao što su Kamil Flamarion,13 i devedesetih godina Đovani Skjaparali, koji je te kanale na Marsu nazvao canali. U dvema naučnim raspravama, Pluralnost svetova i Mars i njegovi stanovnicu Flamarion izražava uverenje da na Marsu postoje ne samo oblici života već i inteligentna bića. Sićušan kraj svog četiri i po metra dugačkog teleskopa, u časopisu North American Review iz 1896, bradati francuski astronom do detalja opisuje planine, doline, kratere, jezera i okeane na Marsu. ”Očito je”, zaključuje Flamarion, ”da Mars vrvi od života”. Možda i nesvesno pod uticajem članaka New York Suna iz 1835, ili Dumorijeve priče, Flamarion je napomenuo da zahvaljujući tamošnjoj atmosferi ”stanovnici... možda imaju tu privilegiju da lete... Zar nije verovatnije da su to zapravo bića koja poput vilinskih konjica lebde u vazduhu iznad jezera i kanala?”14 Dok se Flamarion upuštao samo u opisivanje Marsovaca, Tesla je zapravo kovao planove da s njima stupi u kontakt. Najuticajniji američki pobornik takvih ideja nesumnjivo je, međutim, bio učeni Persival Louel, potomak čuvene porodice Louel iz Masačusetsa. Pod Flamarionovim uticajem, Louel se često pojavljivao na prvim stranicama novina s naslovima poput ”Stanovnici Marsa”. On je napisao i izvestan broj učenih prikaza koji su bili objavljivani u prestižnim časopisima kao što su Nature i Scientific American,15 da bi na kraju napisao i značajan tekst Kanali Marsa, koji je objavila ugledna izdavačka kuća Mekmilan.16 Za razliku od ratobornih ljudi na Zemlji, Marsovci su obitavali u harmoničnom svetu, nagađao je Louel. Oni su prerasli svoje divljačke instinkte i ”svesno upražnjavali mir”. Ti Marsovci su bili ”mudri graditelji” koji su čuvali svoju dragocenu vodu i naučili da žive u civilizovanom globalnom društvu. Mars je stoga bio starija i iskusnija planeta. Njegovi stanovnici su tehnološku revoluciju preživeli eonima ranije, pa su naučili da neguju svoju planetu i da ubiraju plodove ne gubeći iz vida globalnu perspektivu. Kako se čovečanstvo nalazilo u osvitu novog tehnološkog društva, bilo je utešno misliti kako se nećemo sami morati suočiti s tim novim stanjem koje se prebrzo menjalo. Kao jedna od članica zajednice inteligentnih planeta, imali smo susede kojima smo se mogli obratiti za pomoć. Do kasnih devedesetih Louel je završio svoj ogromni teleskop u Flagstafu u Arizoni, gde se i danas nalazi, kao jedan od najboljih teleskopa na svetu. Odatle je izveštavao o svim novim otkrićima, uključujući i katalogizaciju galaksija koje su u to vreme zvane ”ostrvskim univerzumima”. Teško je preceniti Louelov uticaj na razmišljanje ljudi. Na primer, hipoteza o vegetaciji našla je odjeka kod Vernera fon Brauna, Vilija Lua i P. Baun-
MARSOVSKA GROZNICA (1895-1896)
165
stela, koji su u svom tekstu iz 1956, Istraživanje Marsay napisali: ”A ovo je slika Marsa iz sredine ovoga veka - mala planeta čije su tri četvrtine hladna pustinja, dok je ostatak pokriven nekom vrstom biljnog sveta [najverovatnije lišajevima]... Mars nije mrtva planeta... ali je nemoguče da na njemu žive inteligentna bića o kakvima su mnogi sanjali 1900.”17 Verovanja jednog društva određuju njegovu stvarnost. Ali društvo se sastoji od pojedinaca, a u slučaju ideje o naseljenom Marsu, ti pojedinci su često ulepšavali svoja navodno objektivna naučna otkrića. Uz vatrenu podršku štampe, najvažniji pobornici ”života na Marsu” bili su astronomi, ali su te ideje zastupali i pronalazači. Elihju Tomson, dugogodišnji posmatrač zvezda i prijatelj profesora Pikeringa, bio je toliko oduševljen tom idejom da je često u svoje fabrike donosio teleskop kako bi radnici svojim očima mogli videti sistem kanala na Marsu18. Među takve istaknute naučnike spadao je i Lord Kelvin, koji je po dolasku u Ameriku septembra 1897. štampi obznanio svoju zamisao: noćima će ka Marsu upućivati signale iz svetleće metropole kakav je Njujork, da bi Marsovci znali da postojimo. Nema sumnje da je o tome pričao sa Teslom kad ga je na svom proputovanju posetio u njegovoj laboratoriji 19.1 Edisona je zanimala ezoterija, ali je njegova želja bila da izume uređaj sličan telefonu kojim bi uspostavio kontakt sa dušama koje su napustile ovaj svet pre nego sa živim Marsovcima. ”Mogućnost slanja signala Marsovicma prestavlja ekstremnu primenu mog principa širenja električnih talasa”, rekao je Tesla novinarima 1896. u članku ”Da li će Tesla uputiti signal zvezdama?” ”Isti princip bi se mogao iskoristiti za prenošenje vesti u sve krajeve Zemlje.... Svaki grad na kugli zemaljskoj mogao bi biti u jednom ogromnom kolu. Tako bi poruka poslata iz Njujorka u trenutku stigla do Engleske, Afrike i Australije. Kako bi to velika stvar bila!”20
17 _____________ Visoko društvo (1894-1897)
Nikola Tesla je jedan od velikih genija i izuzetan čovek sa kojim se nijedan drugi istraživač u oblasti elektriciteta ne može uporediti. Podjednako je velika čast njega predlagati za člana kao što je čast za ovaj klub da među svojim članovima ima jednog Nikolu Teslu. IZ PISMA STANFORDA VAJTA KLUBU PLEJERS
vakodnevno putovanje za Nju Džersi predstavljalo je samo privremeno rešenje i u roku od dve nedelje Tesla se vratio u Njujork, gde je sebi obezbedio laboratoriju neposredno ispod Grinič Vilidža, blizu Čajnatauna, u ulici Hjuston br. 46 i 48. Osetljiv i neprestano iscrpljen, Tesla je počeo da eksperimentiše sa lekovitim svojstvima svojih oscilatora, kada su iz cele zemlje počeli da mu pristižu izveštaji o njihovim izvanrednim isceliteljskim moćima. Te visokofrekventne ”injekcije vitalnosti” podstiču ”univerzalni isceliteljski agens” koji telu pomaže da ”izbaci sve bolesti”, rekao je dr F. Finč Strong. ”Posledica takvog lečenja je... veća snaga, bolji apetit, porast telesne težine, poboljšanje sna, i bolja probava”.2 Drugi lekari su izveštavali o efikasnom lečenju tuberkuloze. ”Tesla veruje da je elektricitet najbolji lekar i kaže da je samo svakodnevna doza elektriciteta zaslužna što nije potonuo u melanholiju kada mu je izgorela laboratorija”.3 ”Moje visoke frekvencije”, govorio je, ”suzbijaju klice”. Tako bi, kao neizostavan rutinski deo rada u laboratoriji, pronalazač skinuo odeću, popeo se na svoj uređaj i pustio struju. Peckava korona bi mu obuhvatila telo i popravila opšte zdravstveno stanje.
VlSOKO DRUŠTVO (1894-1897)
167
Elektricitet je postao nov lek za sve; lečio je bolesne, iskorenjivao kriminal, čak i uporni korov koji je ”ometao vozove... Čupanje korova je oduvek bio naporan posao, ali pomoču električne sprave za plevljenje čovek treba samo da pritisne dugme i korov nestaje”.4 Maja 1895. Tesla i Džonsonovi prisustvovali su svečanosti otvaranja nove kapije koja je bila postavljena kao prolaz između Grinič Vilidža na Vašington skveru na jugu i početka Pete avenije na severu. Velika građevina, kreacija Stanforda Vajta, ”žustrog čoveka s riđim brkovima”, uzvišena građevina bila je viša i šira od bilo koje druge slične kapije kakve su podizali drevni močni Rimljani ili Grci. Džonson je recitovao jednu svoju pesmu u čast prvobitne drvene kapije podignute 1889. Bila je to još jedna veza između Tesle i slavnog Stanforda Vajta, čiji su brojni drugi spomenici i zgrade naglo menjali izgled grada u veličanstveno svedočanstvo o jednom velikom, dinamičnom, veselom dobu. Tesla je često susretao Vajta u kancelarijama časopisa Century, gde je umetnik bio angažovan kao ilustrator naslovne strane, i na sastancima u vezi sa poduhvatom na Nijagari u Delmonakovom restoranu, u hotelu Voldorf, u pozorištu ili u restoranu na krovu Medison skver gardena. Kako je 1887. osmislio Klub Plejers na Menhetnu, Teniserski klub u Njuportu, brojne crkve i vile, Vajt se bavio i uređenjem enterijera. Govorkalo se da zna koje je boje budoar svih viđenijih žena u gradu. Kao neko ko je diktirao trend i bio veliki hedonista, Vajt je postao jedan od vodečih koreografa uzavrele metropole. Kao dobri prijatelji, Vajt i Tesla su često razgovarali o zajedničkoj viziji budućnosti. Tesla se sa Vajtom upoznao 1891, kada je klavirski virtuoz Ignjacije Paderevski u Gardenu održao pet veličanstvenih koncerata. Edvard Din Adams u to vreme je nastojao da se približi obojici, Tesli zbog njegovih otkrića, a Vajtu zbog arhitektonskog umeća i želeo je da ih upozna kako bi razgovarali o tome kako da najbolje smeste Vestinghausove ogromne električne generatore u elektranu u izgradnji. ”Dragi g. Adams”, pisao je Vajt, ”pravovremeno sam obavešten o Kompaniji za izgradnju Nijagare i daću svoj doprinos čim budem mogao... Kako je Mekim u Čikagu, a Mid u Kanadi, ovde sam sam u pravom vrtlogu obaveza... Da nema Medison gardena i balerina da me oraspolože, davno bih već umro”.5 Pre isteka te godine Vilijams je Adamsu poslao nacrte predviđenih zgrada. Adams je uzvratio tako što je Vajtu poslao izuzetan tekst o dragom kamenju i ”prelepi dar” (najverovatnije rubin ili smaragd).6 Tesli i Vajtu su se 1893. putevi ponovo ukrstili, jer su obojica bili ključni učesnici Svetske izložbe u Čikagu. Naredne godine je Vajt, tada četrdesetogo-
168
ČAROBNJAK
dišnjak, ubeđivao pronalazača da postane član Kluba Plejers. ”Hoćete li mi dozvoliti da vas predložim za člana?” pitao ga je. ”Nije skup, a mislim da će vam se svideti karakter ljudi koji su njegovi članovi, i znam da će meni biti izuzetno zadovoljstvo da se ponekad tamo vidim s vama”.7 Tesla je tražio da i Džonsonovi budu predloženi za članstvo i Vajt je pristao. Usred zime, početkom 1895, Vajt je pozvao Teslu ”na laganu večeru u čast umetnika Neda Abija, u mojoj sobi u Kuli”, a Tesla je ”naoštrio apetit za tu priliku”.8 Tu u Vajtovom svetilištu, u kom je um mogao da smisli hiljadu priča, zajedno su zurili u grad koji se čitav prostirao pod njima. Taj trenutak je predstavljao vrhunac uspona u društvu, jer je samo elita mogla da uđe u Vajtove prostorije, a oni koji nisu pripadali tom krugu mogli su samo da maštaju o onome što se tu događalo. Mesec dana kasnije pronalazač je uzvratio Vajtu pozivajući njega, njegovu suprugu Besi i njihovog sina Lorensa u svoje skrovište. 2. mart 1895. Dragi Tesla, Ne mogu vam dovoljno zahvaliti na prevelikoj ljubaznosti koju ste nam ukazali pokazujući nam sve svoje predivne eksperimente pre neki dan. Oni su na mene, kao i na sve druge, ostavili dubok utisak, i ako mi dozvolite, ja bih želeo opet da ih vidim jednoga dana. Iskreno vaš, Stanford Vajt9 Dve nedelje kasnije laboratorija je bila u pepelu, ali za električnog naučnika to je bilo skoro kao da je samo promenio brzinu. U proleće je dobio poziv na Vajtovu skandaloznu lascivnu svečanu večeru sa ”devojkom u torti”. Kako priča kaže, a ima više verzija, desetak oskudno odevenih devojaka služilo je večeru od dvadeset jela u zloglasnom fotografskom studiju Džimija Brisa u Zapadnoj šesnaestoj ulici br. 5, a hrana je dopremana iz Šerija. Na toj tajnoj večeri bili su i drugi Vajtovi prijatelji, uključujući i umetnike Ogista Sen-Godena i Roberta Rajda, kao i pronalazača Pitera Kupera Hjuita. Na vrhuncu gozbe, dok je svirao bend, mlade dame su se pojavile u još provokativnijoj odeći i pevajući gurale tortu veličine omanjeg automobila. Uz muziku ”Dvadeset i četiri ptice kos” torta je prsnula uz lepršanje jata kanarinaca i iz nje je iskočila mlada devojka golih grudi. O tome niko ništa nije pričao dok se neke pojedinosti nisu pojavile u časopisu World}° Tesla je postao saučesnik u arhitektovim razuzdanim aktivnostima i možda se i sam upuštao u diskretne veze, mada je jednako verovatno da su ga
VlSOKO DRUŠTVO (1894-1897)
169
njegova fobija od klica i asketizam u tome sprečili. Vajt se divio Tesli jer su obojica, svaki na svoj način, bili tvorci Novog doba. Povremeno su se sastajali na partiji bilijara u Klubu Plejers ili na boks-meču. Možda se viđao i sa Tvenom u Gardenu, a s Vajtom je odlazio i na jedrenje do Sautemptona sa desetak drugih članova elite. Jednom prilikom Vajt je zamolio Teslu da mu se pridruži na izletu sa g. Vilijamom Astorom Čejmberom, istraživačem Afrike. Kao i obično, Tesla je bio zauzet svojim poslom, ali je posle malo taktičnog nagovaranja popustio. ”Tako mi je drago što ste rešili da se odvojite od svoje laboratorije”, rekao je Vajt. ”Više bih voleo da nam se pridružite vi nego nemački car ili engleska kraljica”.11 Ta 1895. bila je jedna posebna godina. Američka vlada bližila se bankrotu. Za vreme Panike iz 1893, vlasnici obveznica su tražili jemstvo u zlatu umesto u papirnom novcu i kovnica je te zahteve ispunila potrošivši sopstvene rezerve. Do januara 1895. SAD su bile na ivici toga da više ne mogu da servisiraju svoje dugove. Predsednik Klivland je u tajnosti zamolio Ogasta Belmonta, bogatog jevrejskog poslovnog čoveka (i finansijera kompanije Vestinghaus), da se sastane sa evropskim Rotšildima kako bi obezbedio zamenu zlatnih rezervi. Deo stvarnosti tog vremena bio je, međutim, i svetski talas antisemitizma. Samo godinu dana ranije, u čuvenom sudskom procesu u Francuskoj, jevrejski kapetan Alffed Drajfus osuđen je na osnovu ”lažnih optužbi za izdaju”. Rotšildovi su bili Jevreji. Kako bi to izgledalo da jevrejski finansijeri čitavu naciju izvlače iz škripca? Po biografu Dž. Pirpointa Morgana, Džordžu Vileru, to je bio razlog zbog kog je Morgan, član anglikanske crkve, zahvaljujući Belmontu, uključen u čitavu tu priču12. Morgan je uz Belmontovu pomoć bio u stanju da obezbedi šezdeset miliona dolara u stranim zlatnim rezervama i zemlja je bila spasena od nesolventnosti. Taj događaj obeležio je i proglašenje Martina kraljem Vol strita. U oktobru je dvadesetdvogodišnji stenograf lepih manira po imenu Džordž Šerf ušao u Teslinu laboratoriju i prijavio se za posao13. Pronalazač je pregledao njegova svedočanstva i dao mu posao. Iako Šerf ništa nije znao o elektrotehnici, njegovo ponašanje i inteligencija ostavili su utisak na Teslu i u roku od nekoliko dana mladić je prepisivao radove i upravljao čitavom Teslinom kancelarijom. Istog meseca Tesla je Luki, kog nije video od kraja leta, poslao knjigu o budizmu. Džonson je sa svojom ženom bio u Italiji da bi primio odličje kralja Humberta za svoj rad na donošenju međunarodnog zakona o autorskim pravima, a u tom periodu Tesla je u Bruklinu prisustvovao predavanju iz budiz-
170
ČAROBNJAK
ma Svamija Vivekanande.14 ”Dragi prijatelju i odani stranče”, pisao mu je Džonson, ”dirnula me je pažnja koju ste iskazali šaljući mi knjigu... narednih dana svratiću do vaše laboratorije u ime starih dana”.15 ”Drago mi što čujem da ste opet tu u svom prelepom domu Džonsonovih”, pisao je Tesla gđi Filipov. ”To, nažalost, ne mogu reći za svoju laboratoriju, koju još treba opremati”.16 Tesla je prepričao lokalni trač kako je Stanford imao muke da se opredeli s kojom će od dveju prelepih sestara provesti veče; suštinu Vivekandovog predavanja o pojavnoj prirodi Boga i seobi duša, i o svojim nastojanjima da pridobije što više milionera. Sastajao se železničkim magnatom i senatorom Čonsijem Depjuom; Dž. Bivorom Vebom, mornaričkim kapetanom, brodograditeljem i Morganovim čovekom; Derijusom Ogdenom Milsom, berzanskim špekulantom i ključnom osobom u Dženeral elektriku; kao i s Džonom Džejkobom Astorom. Najbogatiji među njima, izuzimajući Astora, bio je nesumnjivo Mils, koji se obogatio u San Francisku u vreme kalifornijske zlatne groznice. Vlasnik New York Tribune-a i palate na Petoj aveniji ”nasuprot katedrale Sv. Patrika... kojom bi se ponosio i persijski šah”,17 Mils je, posle Dž. Pirponta Morgana, bio drugi građanin u istoriji SAD koji je svoj dom osvetlio električnom energijom. Po Herbertu Saterliju, Mils je bio toliko impresioniran Edisonovim izumom da je insistirao na tome da postane partner u kompaniji. ”Samo ako za svaku Edisonovu deonicu koju kupiš uzmeš jednu i meni”, odgovorio je Morgan, i Mils je pristao.18 Tesla je imao puno toga da ispriča svojim prijateljima, evropskim putnicima. Krajem godine, Tesla je počeo da vrši veći pritisak na Edvarda Dina Adamsa da utiče na Džona Džejkoba Astora. Pukovnik, kako su ga zvali, sada je finansirao nikog drugog do varalicu Džona Vorela Kilija. Tu se nešto moralo uraditi. Kilijev motor nije radio dvadeset godina; Tesla je bio taj koji je pokrenuo svet. Martin mu je pisao o neverovatnoj Astorovoj lakovernosti;19 Tesla je od Astora tražio da se odluči. Pokušavajući možda da iskoristi duh Božića, Tesla se 19. decembra sastao sa Astorom i njegovim pomorskim savetnikom Dž. Bivorom Vebom i izložio situaciju. ”Impresioniran sam vašim nastojanjima, g. Tesla”, odgovorio je Astor, ”mada, koliko sam shvatio, vaši poslednji pronalasci tek treba da se prilagode za tržište. Ipak, razgovaraću sa g. Adamsom. U svakom slučaju, ostavimo vrata otvorena”. Tesla je telefonirao Adamsu tog popodneva, a Astoru je narednog dana poslao pismo sledeće sadržine:
VlSOKO DRUŠTVO (1894-1897)
171
Dragi g. Astor, G. Adamsu će biti više nego drago da nam se pridružite. Dogovorili smo se da ćemo zajedno obezbediti 500-1.000 deonica matične kompanije za vas i g. Veba po ceni od 95 dolara po deonici, čija je nominalna vrednost 100 dolara. Matična kompanija je vlasnik mojih patenata... [i prava na domaćem i stranom tržištu, i po mom uverenju] znatno će uticati na trenutno stanje u oblasti mašinstva i elektrotehnike i izazvati veću revoluciju u njihovoj primeni od mojih ideja o prenosu energije koje su trenutno opšteprihvaćene.20 Bližio se Božić a s njim i obnova veza između poznatog Srbina i njegove usvojene američke porodice. Pozivnica Džonsonovih toplo je prihvaćena. ”Dragi Luka”, odgovorio je Tesla u pismu, ”ja, kao što znate, mnogo volim milionere, ali je vaša ponuda tako primamljiva da ću zaboraviti na njih.... kako bih uživao u izvrsnom ručku madam Filipov.... Za Božić želim da budem u svom domu - u aveniji Leksington br. 327 - sa svojim prijateljima, dragim prijateljima - Džonsonovima. Ukoliko pripremite večeru za desetoricu i ne pozovete nikoga, to će mi sasvim odgovarati.. Razgovaraćemo o blagoslovenom spokoju, i bićemo radosni dok taj trenutak ne dođe”.21 Koliko god je mogao, Tesla se maksimalno trudio da ne vidi erotski naboj koji je izbijao iz Ketrin dok je sa Agnes govorila slugama kako da postave trpezu, a on sa Robertom i njegovim sinom Ovenom razgovarao o poslu. Ketrin nikada nije mogla ravnopravno da učestvuje u odnosu koji je vladao između njih dvojice. Srce ju je bolelo za onim što nije moglo biti njeno, a opet, bilo je prepuno osećanja koja je trenutno imala. Kad Robert nije bio u prostoriji, Ketrin je bila previše strastvena. Tvrdila je da postoji telepatska veza između nje i Čarobnjaka, grudi su joj se nadimale kada mu je bila u blizini, hormoni su divljali. Jednom ga je saterala u ćošak. Nije imao drugog izbora nego da se povuče. Poslednjeg dana stare godine Stanford je ostavio poruku. Želeo je da Tesla zaposli jednog momka koji je obećavao, sina njegovog prijatelja Čarlsa Barnija, bankara koji je bio povezan sa kompanijom Vitni i Vanderbilt. ”Dragi g. Vajt”, otpisao je Tesla, ”svim srcem se slažem s vama da bi svakako trebalo pomoći mladiću koji ima dve užasno lepe sestre. Na žalost”, nastavio je Tesla, ”već sam odgovoran za” tri suvišna radnika koja zapravo ne rade zbog pauze izazvane požarom.22
172
ČAROBNJAK
Kako je odnos sa Džonsonovima postajao sve prisniji, moguće je da je bilo rivalstva između njih oko toga ko će više vremena provoditi sa ”Njim”. Tesla je posle Nove godine pisao: ”Dragi Luka, drago mi je što čujem da ćete me i dalje voleti, ali sam veoma razočaran saznanjem da vas čir toliko muči. Ne mogu, međutim, da ne izrazim sumnju u vaše junaštvo, jer junaci ne idu u krevet zbog jednog čira”.23 Iako je Ketrin u decembru dvaput videla Teslu, njena su se osećanja prema njemu samo još više rasplamsala. Rastrzana između ljubavi prema profesoru i pravom gospodinu, koji je među svoje prijatelje ubrajao Marka Tvena, Džona Mjura, Radjarda Kiplinga i Tedija Ruzvelta, pa makar i patio od čira, i egzotičnog međunarodno priznatog virtuoza čiji su jedinstveni talenti obećavali da će promeniti čitav svet, Ketrin je želela da ”oseti da su ona i Čarobnjak na istoj talasnoj dužini” kako bi mogli da razgovaraju o psihičkoj vezi koja postoji između njih: 12. februar 1896. Dragi g. Tesla, Protekle tri godine bile su za mene zaista čudesne. Toliko toga je već prošlost da se ponekad plašim da će sve to nestati iz mene, a vi bi više nego iko drugi trebalo da znate nešto o tome jer ne može biti da vas naučna strana toga ne zanima. U nedostatku boljeg izraza, ja to zovem transferom misli. Možda se tu uopšte ne radi o tome. Mnogo puta sam želela i nameravala da razgovaram s vama o tome, ali kad god smo zajedno, nikada ne kažem ono što sam naumila. Kao da sam u stanju da uradim samo jedno. Molim vas, dođite sutra. Iskreno vaša, Ketrin Džonson Stanford je možda mogao da ostavi svoju ženu na Long Ajlendu dok se udvarao mladim starletama u svom momačkom stanu u Grejmersi parku ili u privatnoj galeriji na vrhu Garden tauera, ali ”dragi g. Tesla” bio je drugačijeg kova. Često je večerao sa ženama i zavodio ih pogledom, ali dalje od toga nije išao. Izgleda da je Tesla sam sebi dao zavet celibata, delimično pod uticajem Svamija Vivekanande, koji ga je praktikovao kao put ka transformaciji i prosvetljenju sopstvenog bića. Tesla se sa Svamijem upoznao 13. februara 1896, na večeri sa Sarom Bernar nakon jedne izvedbe predstave Izijel Kao i ostatak sveta, Tesla je prvi
VlSOKO DRUŠTVO (1894-1897)
173
put čuo za Svamija u leto 1893, kada je ”Hindu” preko noći postao poznat nakon svog govora na Kongresu svetskih religija na čikaškoj Svetskoj izložbi. Kako je Tesla bio u Čikagu mesec dana nakon toga, moguće je da se s njim susreo ili ga čuo kako govori. Vivekananda je "velikom električaru” pričao o ”Vendantskoj Prani [životnoj sili] i Akaši [etru], što su po Tesli jedine teorije kojima se savremena nauka može baviti”. Kako je već bio proučio teozofsko učenje Madam Blavatski, Tesla je znao za ideju Akaše i Svedočanstva Akaše, koja zapravo predstavljaju zapise 0 svim istorijskim događajima koji postoje u nekom vibrirajućem stanju u ovom etru. ”Brama, ili univerzalni Um”, nastavio je Svami, ”stvara Akašu i Pranu”. Tesla se slagao sa suštinskim premisama takvog pogleda na svet, ističući da bi se ta teorija ”matematički mogla dokazati tako što bi se pokazalo da sila 1 materija mogu da se svedu na potencijalnu energiju”, a onda je naredne nedelje pozvao Svamija Vivekanandu, neke njegove sledbenike i Saru Bernar u svoju laboratoriju kako bi im eksperimentima demonstrirao taj princip. Kada je Tesla pokazao Svamiju nešto od onoga što je ”stvorio”, ovaj je napomenuo da čisto stvaranje, u smislu da se ”nešto” stvara iz ”ničega”, nije moguće. Za Svamija Vivekanandu stvaranje je bilo kombinovanje postojećih elemenata u neko novo jedinstvo. Ta ideja o večnoj prirodi postojanja bez kraja i početka bila je bliska Tesli i on se kasnije u nekim svojim radovima pozivao na tu ideju i njoj srodne pojmove. Danas se ta teorija u kosmologiji zasniva na pretpostavci stalnosti univerzalnog stvaranja, što je u suprotnosti sa opšteprihvaćenom teorijom o velikom prasku, po kojoj postoji jedan trenutak kada je sve počelo. Razlog zbog kog teorija velikog praska ima toliko pristalica leži u činjenici da se univerzum širi. Ako se ide unazad, čini se logičnim da je sva materija na svetu u jednom trenutku i na jednom mestu bila jedno. Po sadašnjim procenama veliki prasak se dogodio pre petnaestak milijardi godina.24 Za Teslu je ostala misterija kako je Kili mogao toliko da vara Astora, jer je fmansijer u tom trenutku odbio da učestvuje u njihovom poduhvatu. Mesec dana je razmatrao njihov predlog: 18. januar 1896. Dragi g. Tesla, Primio sam vaše pismo u kom mi nudite deonice za neke svoje oscilatore... čini mi se da je 95 dolara prilično visoka cena; jer iako nema sumnje da će izumi koje pokrivaju te deonice dovesti
174
ČAROBNJAK
do velikih promena, vrlo je moguće da se one još neko vreme neće isplatiti, i naravno - uvek postoje rizici. Želim vam veliki uspeh sa oscilatorima kao da i sam finansijski stojim iza toga, i nadam se da ću uskoro i ja biti u situaciji da upotrebim neki od njih. Iskreno vaš, Džon Džejkob Astor25 Iako je to predstavljalo odbijanje, ono nije bilo konačno. Biće potrebno još truda da bi se ulovila ta krupna riba. Naravno, oscilatori za Teslu nikada nisu bili sami sebi cilj. Njegov cilj je bio da šalje energiju u zemlju i da nju koristi kao provodnik za prenos poruka i energije. Detalji tog plana, međutim, bili su stroga tajna o kojoj ni njegovi saradnici nisu sve znali. Tesla je krajem februara 1896. skoro inkognito krenuo vozom u Kolorado Springs kako bi proverio potencijalnu lokaciju za svoju novu laboratoriju i da bi izveo one eksperimente sa bežičnim prenosom koje je nameravao da izvede pre nego što mu je laboratorija izgorela. Jednom kolegi, verovatno nekom lokalnom profesoru elektrotehnike, dao je uputstvo da emituje neku pesmu na citri preko planinskog vrha Pajks pika do njegovog prijemnika, koji se sastojao od druge citre, usklađene s prvom, šest kilometara dalje na drugoj strani planine. Eksperiment je uspeo: pesma ”Ben Bolt”, koja je izvođena na jednoj strani planine, čula se na drugoj strani zahvaljujući rezonantnim zemljinim frekvencijama. Tesla je, međutim, sakrio sve detalje u vezi sa instrumentima koje je koristio. Nagoveštavajući štampi da je izvor upotrebljene energije u potpunosti zemlja, a ne neki od njegovih oscilatora, Tesla je uspeo da izazove poplavu naduvanih naslova u novinama. Na osnovu te pogrešne pretpostavke, na prvoj stranici časopisa World od 8. marta 1896, u vikend dodatku, objavljen je ne samo Teslin istorijski uspeh sa bežičnim prenosom zvuka, već i navodni eksperimentalni dokaz da je zemlja puna suštinski neograničene količine ”slobodne energije”. Postojanje jednog takvog izvora, podrazumevao je sasvim izvesnu budućnost: ”Električna energija će biti besplatna kao vazduh... Telegrafske, telefonske kompanije ...i drugi monopolisti propašće... uz tresak”.
18 ______ Senograf (1896)
Izjave pronalazača uposlednje vreme podsećaju najedan događaj u vezi sa otkrićem rendgenskih zraka ... Oliver Lodž je objavio da je izumeo uređaj kojim može da vidi kroz čoveka. Nekoliko dana kasnije, g. Edison je saopštio da ima uređaj pomoću kogaje video kroz dvojicu. Za manje od nedelju dana, g. Teslaje izumeo zrake toliko probojne moći da su oniprolazili kroz trojicu. Kadje topokazanog. Edisonu, velikom čoveku bez trunke zavisti u sebi, on se osmehnuo i rekao: ”Dobroy hajde da stanemo kod brojke tri. Šta vi mislite? Ja mislim da su trojica dovoljna i da dokazuju koliko i ceopuk”. NEW YORK MAILI EKPRESS1
ekoliko dana pre Nove godine, naučni svet je bio uzdrman izuzetnom vešću da je Vilhelm Rendgen otkrio neku čudnu nepoznatu energiju koju je nazvao iks zracima, koji izlaze iz Lenardove i Kruksove cevi. Mihajlo Pupin je napisao: ”U celom svom životu, do danas, nisam video da je ijedno drugo otkriće potaklo interesovanje sveta kao što je to slučaj sa iks zracima. Svi fizičari su gurnuli u stranu svoja dotadašnja istraživanja i jurnuli u ispitivanje ovog fenomena”. I još je dodao nešto neverovatno: ”Koliko znam, ja sam u to vreme bio jedini fizičar koji je imao bilo kakvo laboratorijsko iskustvo sa istraživanjem vakuumskih cevi...Ja sam napravio prvu fotografiju pomoću iks zraka u Americi 2. januara 1896, dve nedelje nakon što je to otkriće objavljeno u Nemačkoj”.2 Kako je to Pupin lepo umeo, prenebregnuo je da pomene svog zemljaka. Za Pupina, Tesla nije ni postojao. Rendgen je bukvalno preko noći u celom svetu postao poznat po svojoj izjavi da je otkrio novu energiju koja potiče iz katodnih cevi i koja može da
N
176
ČAROBNJAK
na drugom kraju sobe osvetli hemikalije osetljive na svetlost, da prođe kroz čvrste predmete i fotografiše unutrašnje organe i kosti živih bića. Kako je Pupin primetio, naučnici u celom svetu su obustavili projekte na kojima su trenutno radili da bi se pridružili tom uzbudljivom novom poduhvatu. I sam Tesla je za dve godine napisao čak devet članaka na tu temu. Iako je nekoliko godina ranije verovatno i sam primetio te zrake i njihovo delovanje na fotografskom papiru,3 Tesla ta istraživanja nije nastavio i stoga nije ostavljao nikakvu sumnju da je Vilhelm Rendgen otkrio ono što je sam nazivao ,,senografima>\ Tesla je reč '’senograr preuzeo od Sorena Kirkegora, koji ga je opisao u eseju ,Tli/ili,\ Za filozofa egzistencijalistu senografi su predstavljali nacrte koji ’potiču od tamnije strane života... ali nisu neposredno vidljivi... Senograf ne postaje vidljiv dok ja sam ne pogledam kroz ono što se vidi spolja... I tek kad pogledam kroz to, otkrivam tu unutrašnju sliku koja je suviše delikatna da bi spolja bila vidljiva, takva kakva je, isprepletena od najnežnijih raspoloženja duše”.4 U Evropi su statičke mašine i Rumkorfov induktor proizvodili slabe iks zrake; Tesla je predložio da se umesto njih koristi visokofrekventni probojni namot pričvršćen za posebnu vrstu sijalice s dve elektrode, katodom smeštenom unutar u vakuumu, za generisanje katodnih zraka, i anodom smeštenom na najdaljem mogućem mestu izvan sijalice kako bi se ograničilo osipanje potencijala. Tim uređajem postižu se ”efektivni naponi od oko 4.000.000 volti”.5 Sijalica će se u početku zagrejati i svetleti ljubičastom nijansom, a onda će se elektroda raspasti i sijalica će se ohladiti. Korisna je upotreba ventilatora. ”Od tog trenutka, sijalica je u veoma dobrom stanju za proizvodnju rendgenskih senki”. Elektroda je verovatno prevruća kao posledica nedovoljno velikog vakuuma.6 Generisanjem tako visokog napona nisu bili postavljeni samo temelji za merenje kvaliteta energije koja se emituje iz sijalice i za testiranje njene sposobnosti da probije žive i nežive objekte ili se odbije od njih, već i za Tesline kasnije eksperimente s oružjem na principu čestičnog snopa. Tesla je te 1896. godine govorio o fenomenu koji su kvantni fizičari promovisali nekoliko godina kasnije, da energija ima osobine i čestica i talasa. Nakon što je postavio metu na koju će usmeriti snop zraka, Tesla je napisao: ”Efekti na osetljivoj ploči zavise od čestica ili vibracija izuzetno visokih frekvencija”.7 Potom je razmišljao o tome da ”snopovi nastaju od materije u nekom primarnom ili osnovom stanju... Sunce, a možda i neki drugi izvori energije zračenjem, verovatno emituje slične snopove”.8 Tesla je izgleda bio blizu razbijanju elektrona na elementarne čestice. ”Projektovane grudvice materije
SENOGRAF(1896)
177
ponašaju se kao neelastična tela, slična tolikim sve sićušnijim olovnim mecima... Te grudvice se raspadaju u tako male fragmente da potpuno gube neke fizičke osobine koje su imale pre udara... Nije li moguće da kod rendgenskog fenomena mi zapravo prisustvujemo transformaciji obične materije u etar?9 Ili smo možda očevici rastakanja materije do nekog nepoznatog primarnog stanja, Akaše iz starih Vedskih spisa?”10 Tesla je zatim kao fizičar krenuo da pravi rendgenske snimke malih životinja poput ptica i zečeva, kao i svojih radnika i sopstvene glave, grudnog koša, udova i pršljenova. Kako je u nekim slučajevima to snimanje trajalo i čitav sat, Tesla je primetio da ponekad zaspi dok ga bombarduju zraci iz mašine. Iz nedelje u nedelju, Tesla je pisao članke o svojim ”Najnovijim rezultatima”. U časopisu Electrical Review od 18. marta 1896, objavio je da je napravio senografe ljudi s razdaljine od 40 metara i da je delovao na fotoosetljivi papir s rastojanja od 18 metara od izvora zraka. Testirao je i različite metale da bi video koji najbolje odbijaju energiju. Ukrašen raskošnim rendgenskim snimkom grudnog koša samog pronalazača, članak je ostavljao jeziv utisak.11 ”Rekao sam nekim svojim prijateljima”, pisao je Tesla, ”da bi bilo moguće posmatrati... zaklonjene objekte i skelete koji prolaze ulicom... Pominjem tu čudnu zamisao samo kao ilustraciju načina na koji bi ova naučna otkrića mogla uticati i na naš moral i na naše običaje. Možda ćemo se uskoro navići na takvo stanje stvari”. Rendgenski zraci su za Teslu značili ulazak u svet koji je bio nevidljiv i otvoren za nove mogućnosti. ”Rendgen nam je dao predivno oružje... koje izbacuje projektile hiljadu puta veće probojne moći od topovske đuladi, i to na rastojanje od nekoliko kilometara.... Ti projektili su tako mali da ih danima, nedeljama i godinama možemo usmeravati kroz sopstveno telo bez vidljivih štetnih posledica”. Čitave godine pronalazač je bolovao od ”gripa”. Iako je vest o njegovoj bolesti stigla u novine, niko je izgleda nije povezivao s preteranim eksperimentisanjem s tajanstvenom energijom. Štaviše, u vezi sa zdravstvenim pitanjem, Tesla je napisao: ”Nijedan istraživač ne treba da zazire od proučavanja rendgenskih zraka iz straha od trovanja ili bilo kakvih štetnih posledica, jer se čini logičnim zaključak da bi trebalo da prođu vekovi dok se ta materija nataloži u dovoljnoj količini da ozbiljno utiče na nečiji život”. 12 Danas, naravno, znamo da je taj stav bio pogrešan i da je dugotrajno izlaganje rendgenskim zracima veoma opasno po zdravlje.
178
ČAROBNJAK
Tesla, međutim, jeste pominjao bol na sredini čela dok je eksperimentisao sa zracima i ”bolni nadražaj kože, zapaljenje i pojavu plikova”, ali je to pripisivao proizvodnji ozona, koji je u malim količinama ”vrlo korisno dezinfekciono sredstvo”. Ipak, u laboratoriji je došlo do ozbiljnog povređivanja ”dragog i vrednog pomoćnika... jer nije bio korišten zaštitni paravan. Tom radniku su po koži iskočili veliki plikovi, a na nekim mestima bilo je i otvorenih rana”, pa je pronalazač morao da obavi tu ”gorku dužnost i izvesti o nesreći”, kako se tako nešto ne bi dogodilo još nekome.13 Edisonov rad na rendgenskim zracima takođe je privlačio pažnju štampe, naročito nakon što je on izjavio da oni izazivaju neke nadražaje kod slepih. ”Rendgenski zraci su uspeli da kod slepih ljudi izazovu usklik, ’Ja vidim! Da, ja vidim svetlost!’”14 Edisonov fluoroskop je već korišćen za osvetljavanje oka tokom operacija, pa je Edison video nekakvu mogućnost da se slepima povrati vid primenom rendgenskih zraka.15 Tesla se s tim nije slagao, pa se štampa opet angažovala i u naslovima pokrenula rat između dvojice istraživača. ”Smrknuti Mađar imao je neprijatnu dužnost da saopšti, ’Nije li okrutno buditi takve nade kad za njih ima malo osnova... Kakvo dobro može iz toga izaći?”>16 Vreme je pokazalo da Edison nije bio u pravu, jer rendgenski zraci nisu ušli u upotrebu kao sredstvo za ”stimulaciju retine” da bi se povratio vid slepima, ali su dvojica čarobnjaka uspela da izvedu neka čuda s tom novom energijom locirajući metke u kostima raznih pacijenata. Srećom, Medicinski fakultet u Kentakiju pomogao je da se okonča bitka između njih dvojice kada su njegovi stručnjaci, ”kombinujući Tesline i Edisonove uređaje”, uspeli da izvade sačmu iz povređenog stopala jednog glasača koji je ranu zadobio u tuči na izbornom mestu. Nakon razvijanja rendgenskog snimka, koje je trajalo svega devedeset sekundi, ”jasno se videla svaka kost, pa je kuglice, njih tridesetak, bilo lako locirati”.17 Kako bi proslavili uspeh i ugušili navodni animozitet, T. K. Martin je uspeo da ubedi Teslu da se pridruži Edisonu i još nekim elektroinženjerima u ribolovu brigantinom u blizini ostrva Sendi Huk. Poduhvat je finansirala kompanija koja je proizvodila izolovane žice i kablove. Iako ih je zahvatila oluja praćena tamnim oblacima i munjama, ”hrabri ribari se nisu dali omesti... bili su veličanstveni... tako zadovoljna i radosna skupina još nije zauzdavala velike talase Atlantskog okeana... Pramac broda se u predvečerje okrenuo ka obali... Nikola Tesla je ulovio ogromnog iverka... a Edison šokantno velikog metilja”18.
19 ____________ Govor na Nijagari (1897)
Nikola Tesla je puno toga rekao u svom značajnom govoru na svečanosti u častprenosa energije od Nijagare do Bafala. Pored toga štoje vredan radnik, on je sanjar mudrih snova, poeta, i human čovek koji radi s novim alatkama za dobrobit svih Ijudi. Onje čovek koji se čudi ludosti onih koji smišljaju oružje, a mogli bi smišljati alatke. Po svom duhuje optimista...Ne gleda toliko u svet koliko u vasionu. Pronalazi energiju u vodopadu, istovremeno iščekujuči vreme kada čemo, možda, crpiti nevidljivu snagu planeta i kosmičku energiju koja skreče zvezde s njihovih putanja. Gleda u vreme kada če energija biti toliko jeftina, toliko univerzalna, da česavfizički rad obavljati neumorne mašine, pa če život svakog čoveka biti utoliko vredniji življenja. ČARLS BARNARD1
ula 1896. Tesla je otputovao na Nijagarine vodopade da bi prvi put video kako napreduje taj veliki poduhvat. Putovao je sa Džordžom Vestinghausom, Edvardom Dinom Adamsom, Vilijamom Rankinom i Džordžom Melvilom, zapovednikom mornarice SAD. Prisutan je bio i Tomas Ili, kontrolor pogonske snage na Pensilvanijskoj železnici. Tesla je svoj petorici bio važan iz gotovo isto toliko razloga. Izveštač Niagara Gazette pozdravio ih je pri dolasku. ”Tesla je idealista”, pisao je novinar, ”visok metar i osamdeset, koščat, tamnoput i temperamentan. Osetljivije dame bi se u njega zaljubile na prvi pogled, ali on nema vremena da misli na osetljive dame. Štaviše, jednom prilikom je izjavio da se pronalazači ne bi smeli ženiti. Danju i noću radi na nekim teškim problemima koji ga fasciniraju, i svako ko s njim razgovara samo par minuta, steći će utisak da mu je nauka jedina ljubav, do koje mu je stalo više nego do novca i slave”.
180
ČAROBNJAK
Rankin je predviđao da će Bafalo dobiti električnu energiju do novembra, a Vestinghaus da će ona biti jeftinija od pare. ”Moglo bi se reći da će troškovi biti upola niži nego za parnu energiju”, dodao je Rankin. ”G. Tesla, šta vi mislite, kako će ovaj razvoj u oblasti energije uticati na Bafalo i Nijagarine vodopade?” ”Posledica će biti to da će oba grada pružati ruke dok se ne susretnu”.2 Tesla je preplavljen emocijama podigao pogled ka moćnim slapovima dok je kao i ostali oblačio odeću za kišu pre ulaska u to impresivno čudo. Odrastao je svega osamdesetak kilometara od veličanstvenih lavirinta slapova na Plitvičkim jezerima, ali oni su bili patuljci u poređenju sa gromoglasnim kolosom. Obuzeo ga je osećaj ponosa dok je na par trenutaka zastao za ostalima da bi se prisetio svoje planinske domovine, što je inače često činio. Prošle su godine otkako je poslednji put video porodicu, petnaest godina od prve uspešne turbine koju je pokretala snaga vode i skoro trideset pet godina otkako je ujaku ispričao svoj san o zauzdavanju Nijagarinih vodopada. Ponizan i pun strahopoštovanja pred tim delom prirode, seo je da bi se na trenutak zamislio nad njim, gledajući kako njegovi saputnici nestaju stazom u sumaglicu duginih boja. ”Hajdemo, g. Tesla”, pozvao ga je Adams, koji je čekao što je strpljivije mogao, jer je naredna stanica bila hidrocentrala Edvarda Dina Adamsa, prva od dve koje su izgrađene u njegovo ime. Delo Stanforda Vajta, sadržavalo je desetak džinovskih Teslinih turbina, koje su zajedno mogle da proizvedu preko 35.000 kilovata. Ljudi su izgledali kao patuljci šetajući se između sjajnih naprava koje kao da su tu smestili divovi - bio je to dugačak red motora poput ogromnih kotlova. U toj prostoriji je iz efikasnog, ’zelenog’, neiscrpnog izvora trebalo da se generiše energija koja će pokretati fabrike i osvetljavati ulice i domove u skoro četvrtini čitavog kontinenta. Odjek njihovih koraka je utihnuo kad su na trenutak u tišini zastali u hramu Novog doba u nastajanju. Po povratku u Njujork, Tesla je zatekao pismo ser Vilijama Prisa. 3 Jedan mladić, po majci Britanac, po ocu Italijan, došao mu je u kancelariju sa bežičnim aparatom za slanje poruka Morzeovom azbukom zasnovanim na radu Hajnriha Herca. Guljelmo Markoni, tek dvadesetdvogodišnjak, doneo je sa sobom svesku sa sažetim prikazom literature iz te oblasti (najverovatnije Herca, Lodža i Tesle). Markoni je mudro odabrao, pošto je Pris bio na čelu Britanske pošte i sam obavljao eksperimente ispitujući indukcione efekte kroz zemlju od telegrafskih linija.4 ”Nakon eksperimentisanja sa klasičnim Hercovim uređajima pod pokroviteljstvom Kraljevske pošte Engleske”, pričao je Tesla puno godina kasnije,
GOVOR NA NIJAGARI (1897)
181
”Pris mi je napisao pismo u kom je rekao da su ti testovi napušteni kao bezvredni, ali je verovao da bi se dobri rezulati mogli postići upotrebom mog sistema. Tad je Markoni nedvosmisleno izjavio da je isprobao moj uređaj i da on nije radio. Očigledno je uspeo u svojoj nameri jer ništa nije urađeno u vezi s mojim predlogom”.5 Teslin prvi patent koji se konkretno odnosio na bežični prenos prijavljen je godinu dana kasnije, 2. septembra 1897 (br. 650.353). Narednog meseca, avgusta 1896, Tesli je stigla dramatična molba od Ketrin, koja je bila na odmoru s porodicom u kući u Bar Harboru, u državi Mejn. Kako je očajnički želela da im se Tesla pridruži, svoju je želju mogla izraziti samo izokola. 6. avgust 1896. Dragi g. Tesla, Veoma me brinete. Čujem da ste bolesni... Ostavite posao na neko vreme. Muči me strepnja da biste mogli podleći vrućini... Idite nekuda gde je klima svežija. Nemojte ostati u Njujorku jer bi to značilo da ćete svakog dana biti u laboratoriji... Pravite grešku, dragi moj prijatelju, skoro fatalnu grešku. Mislite da vama odmor i promena nisu potrebni. Toliko ste umorni da ne znate šta vam je potrebno. Kad bi vas samo neko fizički mogao podići i odneti vas. Ni sama ne znam šta mislim da ću postići pišući vam. Moje reči nemaju uticaja, verovatno ih zaboravite čim ih pročitate. Ali ja moram i hoću da govorim. Nećete mi pisati? Tako bih se obradovala kad bih ugledala nepoznatu poštansku marku. Iskreno vaša, Ketrin Džonson6 Pisao mu je i Robert, koji je znao koliko Ketrin ume da dramatizuje, i pozivao ga da dođe. ”Ali ja znam da za vas nije bezbedno da odete na više od pet kilometara od Delmonika. Kruže glasine da ste se istopili u svojoj laboratoriji”.7 Možda je Ketrin imala pravo, jer Tesla nije bio dostupan Džonsonovima ni po njihovom povratku. Ignorisao je i pisma svojih sestara iz Hrvatske, naročito Marice, koja ga je, slično kao i Ketrin, pitala zašto ne odgovara. Rendgenski zraci su već mesecima bili za njim, ali on je još bio ispijen od bolesti i preteranog rada. Sad je bio u bežičnoj trci s pridošlicama poput Marko-
182
ČAROBNJAK
nija. Iz straha da će mu neko ukrasti izum, Tesla je svoju laboratoriju učinio još tajanstvenijim mestom. 7. novembar 1896. Dragi g. Tesla, Možda ćete smatrati da je previše drsko od jednog stranca da vam se ovim putem obraća, ali gđa Džonson (moja supruga), koju ste, možda se sećate, upoznali, ne može da odoli da vam zajedno sa mnom čestita na uspehu eksperimenta u Bafalu ... Ukoliko vam se učini da sebi dajemo previše slobode, budući da se tako slabo poznajemo, verujem da ćete to pripisati našem zanimanju za napredak čovečanstva. S poštovanjem, Robert Andervud Džonson8 Prevagnulo je Teslino praznično raspoloženje i on se pridružio svojim voljenim Džonsonovima na božićnoj večeri, izvinjavajući se za svoju distanciranost ekskluzivnim buketom cveća za gđu Filipov. Proslava povodom puštanja elektrane na Nijagari u rad održana je u Klubu Elikot u Bafalu usred najopasnijeg zimskog meseca. Na sreću, vreme je bilo povoljno i 350 najistaknutijih poslovnih ljudi u zemlji išlo je u taj januarski obilazak elektrane. Domaćin na svečanosti bio je Morganov prvi čovek, Frensis Lind Stetson, pravni partner Grouvera Klivlenda, a spisak zvanica uključivao je prave predstavnike liste ’Ko je ko’ u svetu američke privrede. Čudno je bilo što tom događaju nisu prisustvovali, iako su pozvani, ugledni članovi zajednice poput Džona Džejkoba Astora, Dž. Pirponta Morgana i Tomasa Alve Edisona. ”G. Stetson je govorio o dimnoj zavesi koja je visila nad Bafalom i najavio dan kada će energija poticati iz Nijagare, a ne iz dima i pare... Najava Nikole Tesle, najvećeg elektroinženjera na planeti, izazvala je neopisivu reakciju prisutnih. Svi su skočili na noge, silovito mahali salvetama i klicali velikom naučniku. Prošla su tri-četiri minuta dok ponovo nije zavladala tišina”.9 Čitav niz specifičnih psiholoških pojava odlikovao je Čarobnjakovo izlaganje. Počeo je omalovažavanjem sebe: ”Ja sam retko kad imao dovoljno hrabrosti da se obratim javnosti, izuzev par neizbežnih situacija... Čak i sad, dok se obraćam vama,... neuhvatljive predstave mi beže, i opet osećam nadolazak jeze i muka i gubitka kontrole. Već u vašem držanju vidim razočaranje i gorko žaljenje zbog pogrešnog izbora koji ste načinili”.10
GOVOR NA NIJAGARI (1897)
183
Zašto je Tesla ”zamutio vodu” tako užasnim uvodom? Očigledno je imao duboko osećanje inferiornosti, a opet, vrlo je dobro znao da je taj prijem bio organizovan u njegovu čast i da je u tom trenutku to bio vrhunac njegovog života - i trenutak slave čitavog čovečanstva. Zašto naprosto nije čestitao sebi i prihvatio više nego zasluženu pohvalu? Tu je prvi put jasno ispoljio nepremostiv osećaj inferiornosti, destruktivan element svoje ličnosti. Mračno nasleđe onoga što je bilo duboko usađeno i potisnuto u njemu prostrujalo je njegovim venama poput nemani koja se sprema sve da uništi. Ipak, otkrića koja će promeniti ceo svet jesu bila njegova. Ime koje se stalno pojavljivalo na tablama s nazivima delova novog sistema bilo je ime Nikole Tesle. Intelektualna elita korporativnog i inženjerskog sveta pozdravljala je Teslu sa ”burnim oduševljenjem”. I upravo je on bio taj koji je, konkretno i merljivo, menjao pravac kretanja čovečanstva. To je bio trenutak obznane celom svetu da se, zahvaljujući onome što je učinio Nikola Tesla, evolucija čitave rase i karakter planete trajno promenio nabolje. Pa ipak, u tom trenutku ispunjenja njegove najveće želje, pokrenula se i duboka neurotična strana njegove ličnosti. Sa stanovišta psihoanalize, Tesla je tada svojoj porodici mogao da nadoknadi bratovljevu smrt simbolično ga oživljujući - i da, na jednom višem nivou, svetu da novi život, svoj naizmenični višefazni sistem. Ali senka je opstajala, i on naprosto nije bio u stanju da prihvati sreću tog trenutka, a da ne ubaci klip u sopstveni točak. Njegov govor se nastavljao: ”Ovo vam, gospodo, ne govorim da bih sebično apelovao na vašu dobrotu i dobio oprost za svoje mane, već s iskrenom namerom da vam ponudim izvinjenje za vaše razočaranje... Ali nadam se da u mojim nedoteranim i nepotpunim rečenicama... ima nečega vrednog ove jedinstvene situacije u kojoj se nalazimo”.11 Teslin nesvestan plan, srce i duša njegove neuroze, bio je da potpuno potkopa samog sebe time što će umanjiti značaj poduhvata na Nijagari. Moguće je da je Stetson pročitao njegov govor u vozu na putu za Bafalo i da je predvideo njegove tragične posledice, pošto se čini da je čekao pogodan trenutak da ga preseče. Sad kad je toliko toga rekao, počeo je da sagledava sebe kao nekoga ko nije samo pronalazač. On je tvorac, ne veličanstvenih slika ili muzičkih dela, već veličanstvenih tehnologija. Nijagarini vodopadi su samo korak ka ostvarenju većeg plana. Tesla je u nastavku svog govora krenuo da odaje priznanje ”filantropskom duhu” poslovnog čoveka i velikom doprinosu naučnika. Odao je poštovanje i pojedincima poput kreatora lučnog osvetljenja Čarlsa Braša, pronalazača vakuumske cevi Filipa Lenarda, tvorca lokomotive Frenka Sprejga,
184
ČAROBNJAK
kao i Vilhelma Rendgena, Lorda Rejlija, Elihjua Tomsona, Tomasa Edisona i Džordža Vestinghausa. ”Svi oni i mnogi drugi neumorno rade na istraživanju novih svetova i otvaranju nesanjanih i obećavajućih sfera”. Među svim tim različitim oblastima istraživanja jedna je od najvećeg značaja za lagodan život i postojanje čovečanstva, a to je električni prenos energije... Mnogo smo puta u prošlosti imali priliku da spoznamo veličinu čitavih nacija, moći ljudi, ljubavi prema umetnosti i verskog zanosa. Ali ovaj trenutak na Nijagari poseban je i drugačiji od svega što smo videli do sada, on je vredan našeg naučnog doba, pravi spomenik prosvećenosti i miru. On simboliše potčinjavanje prirodnih sila kako bi služile čoveku, nestanak varvarskih metoda, oslobađanje ljudi od nemaštine i patnje. Snaga prirode i moć da njome upravljamo predstavljaju našu glavnu potporu, primarni izvor naših mnogostranih energija.12 Stetson je ugrabio taj trenutak da se vrati na podijum i nešto na uvo došapne Tesli. ”Upravo su me obavestili”, izjavio je Tesla iznenada, ”da moramo da krenemo za tri minuta... Šta da kažem? (Začulo se ’Ne!’)... Mogu samo da čestitam hrabrim pionirima koji su se upustili u ovaj poduhvat i ispratili ga do njegovog uspešnog završetka. Bafalonci, ili radije ću reći, prijatelji moji, dozvolite da vam čestitam na predivnom prostranstvu novih mogućnosti koje se otvara pred vama. Želim vam da vaš grad uskoro bude dostojan sused velikih slapova koji su jedno od najdivnijih čuda prirode”. 13 Treba uhvatiti voz. Ostatak govora biće objavljen u stručnim časopisima. Bio je to prekid na pravom mestu. Imamo pozitivan iskaz o neverovatnom dostignuću na Nijagari, i seme nove vizije koju je Tesla sadio za ceo svet. On nije bio mehaničar, već umetnik. Finansijska dobit nije mu bila cilj. Poslovni ljudi nisu bili pohlepni kapitalisti, već plemeniti filantropi. Bio je to utopijski san koji će se jednog dana možda i ostvariti. I kao što će se videti, bilo je to opravdanje, pa možda čak i racionalizacija nekih nečuvenih načina na koje je Tesla odabrao da potroši ”priloge” finansijera koji su pristajali da podrže njegov prometejski plan. Tesla je igrao ”majstoricu” i kockao se na sav ulog. Cilj mu je bio ništa manje nego da sebe pretvori u božanstvo. To je po O’Nilu bio njegov ”kompleks natčoveka”.
GOVOR NA NIJAGARI (1897)
185
Nećemo se zadovoljiti prostim usavršavanjem današnjih metoda. Imamo veći zadatak, da dođemo do novih načina dobijanja energije iz neiscrpnih izvora, da iznađemo metode koje ne zahtevaju potrošnju nikakve materije... Dugo već istražujem mogućnost pokretanja motora u bilo kom delu Zemljine kugle pomoću energije medijuma, i drago mi je što mogu da kažem da sam našao neke načine koji mi daju novu nadu da ću još videti ispunjenje jednog od najdražih mi snova - prenos energije od stanice do stanice bez ikakvih žica.14 Tesla je u pisanom i objavljenom delu svog govora odvažno izjavio da je njegov veliki poduhvat, čija je delotvornost upravo trebalo da se oseti (i koji mi, čitav vek kasnije, još uvek koristimo) već prošlost! On je imao još bolji plan. Nije bilo potrebe za milionima telefonskih stubova, nije bilo potrebe za megatonama bakra za beskonačne nizove dalekovoda, nije bilo potrebe za ogromnom proizvodnjom gume za izolaciju niti za desetinama hiljada hektara za čitav sistem, ništa od toga nije bilo potrebno, jer je prenos električne energije, svetla i podataka bilo moguće ostvariti bez žica. Nimalo ne čudi to što je Stetson tada prekinuo Teslu. Taj govor je predstavljao prekretnicu u Teslinoj karijeri. Svim svojim snagama krenuo je u ostvarenje svog cilja. Samo ga je smrt mogla sprečiti da svoj san sprovede u stvarnost.
21 Krupne zverke (1896-1898)
Prvi susret Tesle i Paderevskog bio je događaj za pamćenje. Nikada nisam upoznao intelektualnije nifinije Ijude od njih dvojice. Bili su veoma slični i odmah su se sprijateljili. Kada su međusobno uporedili svoj dotadašnji život, shvatili su da su obojica mnogo godina ranije [1882] istovremeno bili u Strazburu, Tesla kao električarski pomoćnik s malom platom , a Paderevski kao student muzičke akademije. Obojica su se od sveg srca smejali promeni svojih životnih okolnosti od tog olujnog i stresnog vremena. ROBERT ANDERVUD DŽONSON1
esla se na Menhetn vratio sa T. K. Martinom, Frensisom Lindom Stetsonom, Derijusom Ogdenom Milsom i bratom Džona Hejza Hamonda, Ričardom, koji je razmatrao mogućnost da Tesline turbine postavi na brani u Kaliforniji. Martin i R.A. Džonson bili su koordinatori simpozijuma posvećenog rendgenskim zracima pod pokroviteljstvom časopisa Century, a Tesla je trebalo da pomogne oko priprema, ali su njegove razmirice sa Tomasom Edisonom, Elihjuom Tomsonom i Mihajlom Pupinom dosegle vrhunac i on je odbio poziv na prijem za sve učesnike. ”Ne mogu to da objasnim, ali zaista nikako ne mogu da vam se pridružim”2, rekao je. Edison je uskoro trebalo da se udruži sa Markonijem. Tomson je i dalje krao Tesline indukcione motore; Pupin Tesline oscilatore. Stetson, kao Morganov ”pravni zastupnik”, umeo je izgladi neravnine u nastojanjima Dženeral elektrika da postavi temelj za udruživanje patentnih prava sa Vestinghausom - Dženeral elektrik je trebalo da dobije naizmenični višefazni sistem u zame-
KRUPNE ZVERKE (1896-1898)
187
nu za Vanderpoelove patente za trole - ali nije mogao da izbriše sve veću netrpeljivost izvesnog broja ključnih ljudi u toj oblasti prema Tesli. To je za Martina bilo naročito nezgodno vreme, pa je između njega i Tesle počeo da se stvara sve dublji jaz. Krajem januara Tesla je priredio još jednu bogatu gozbu nakon koje je usledio obilazak njegove laboratorije. Pozvao je Džona Džejkoba Astora i njegovu prelepu ženu, Avu Viling, i g. i gđu Stanford Vajt. Gđa Astor je bila ”strašno razočarana” što je morala da propusti električnu pirotehniku jer je bilo veoma kasno.3 Vajt i ostatak društva, međutim, bili su u situaciji da iskoriste tu priliku. ”Dragi moj Tesla”, pisao je Vajt, ”ne mogu vam opisati koliki je utisak na mene ostavilo veče u vašoj laboratoriji i koliko mi je bilo drago što sam bio tamo”. Potpisujući pismo sa ”Srdačno vaš”, Vajt mu je čestitao i na ”govoru u Bafalu koji je bio tako pun prelepih misli”. 4 Bila je to Vajtova druga poseta laboratoriji, i njegova naklonost prema Tesli i dalje je rasla. 28. mart 1896. Dragi Luka, Slučajno sam večeras slobodan. Ako imate goste (obične smrtnike), neću doći. Ako vam je u gostima Paderevski, Rendgen ili gđa Antoni, onda hoću. Iskreno vaš, TVP5 ”Tesla Veliki Pronalazač” upoznao se sa Paderevskim na večeri u ”salonu” Džonsonovih aprila 1896. Nakon Robertovog poziva, Tesla je odgovorio: ”Nadam se da će gospođica - hoću reći - gospodin Paderevski, takođe doći”.6 To se odnosilo na zaštitni znak Paderevskog, bujnu, neukrotivu grivu koja mu je letela oko glave dok je svirao klavir na svojim koncertima. U vezi sa tim prvim sastankom, Džonson je napisao: ”Kao i Tesla, on [Paderevski] ima izvrstan um, koji je riznica znanja o svačemu”. Džonson, koji je napisao pesmu o virtuozu, muziku Paderevskog je poredio sa ”horom anđela u raju”.7 Paderevski, budući premijer Poljske, bio je u toj deceniji najbolje plaćeni izvođač. Ričard Votson Gilder, glavni urednik u Century-ju, često je, po rečima Paderevskog, pozivao ”sve velike gostujuće umetnike, muzičare, uvažene pisce, vajare, slikare i političare koji su dolazili u Ameriku... Poznavalac umetnosti i života, [Gilder] je odmah prepoznavao i cenio ono neobično u
188
ČAROBNJAK
svemu - pa i u ljudima”.8 Preko Gildera Džonson je upoznao mnoge slavne ličnosti, a preko Džonsona, upoznao ih je i Tesla. U to vreme, u proleće 1896, Tesla i Džonsonovi su bili zaokupljeni čitanjem tek objavljene Knjige o džungli Radjarda Kiplinga. ”Kiplingove priče su čista magija”, pisao je Tesla gđi Filipov. ”Mislim da je najbolja Riki Tiki Tavi”. 9 Dva dana kasnije, u domu Džonsonovih, organizovana je večera u Kiplingovu čast. ”Žao mi je što ne mogu da stignem na večeru”, pisao je Tesla, ”ali doći ću čim budem mogao”.10 Kipling, koji je tada imao trideset godina, bio je kupio kuću od svog zeta u Bratleboru, u državi Vermont, gde je i napisao Knjigu o džungli, i u to vreme je bio u Njujorku da bi je promovisao. Kao i Tven, i Kipling je bio poznat kao ”svetski putnik”, koji je posetio zemlje poput Cejlona, Indije, Novog Zelanda i Australije. Nakon zabave i boravka u Njujorku, Kipling je otputovao u Englesku, a zatim dalje, u Južnu Afriku. Na prekookeanskom putovanju brodom naleteo je na Džona Hejza Hamonda, a kada je stigao u Kejptaun, razgovarao je sa Sesilom Rodsom, kako bi mu ovaj organizovao obilazak fronta u Burskom ratu. Po povratku u Njujork, početkom 1899, proveo je neko vreme sa Teslom pre još jedne svečane večere koju su Džonsonovi priredili njemu u čast. Naredno pismo, iako napisano tri godine kasnije, govori o prijateljstvu koje se razvilo između njih dvojice: Draga gđo Filipov, Šta je s tim mastiljarem Kiplingom? Usudio se da me pozove na večeru u neki mračni hotel u kom će mi sa supom sigurno servirati dlake i bubašvabe?11 Na dan kad je trebalo da bude prijem kod Džonsonovih, ceo svet je potresla vest o Kiplingu, koji se razboleo od tifusa i gotovo umro. Ketrin je narednih nekoliko meseci provela pomažući u nezi obolelog romanopisca. Kipling je preživeo, ali je njegova ćerka Džozefina umrla. Bio je tako slab da je njegova supruga bila prinuđena da krije od njega smrt njihove ćerke dok se ne oporavi dovoljno da to podnese. Kako su novine svakodnevno na naslovnim stranama pisale o napredovanju Kiplingove bolesti, svet je žalio za gubitkom devojčice, baš kao što se i radovao njegovom oporavku. Pošto je i sam iskusio porodičnu tragediju, Tesla se nadao da ta smrt neće uticati na Kiplingovu sposobnost pisanja. ”Oduševljen sam što se Kipling oporavio”, rekao je Džonsonovima. ”Samo se nadam da neće biti drugih neželjenih posledica izuzev
KRUPNE ZVERKE (1896-1898)
189
boli koja je tolika da se jedva da podneti”. Potom je Tesla filozofski dodao: ”Njegova će dela sada verovatno biti još dostojanstvenija i dublja”.12 Nemojte se povoditi za gomilom. Pozivam vas da mi se pridružite u jednomesečnom obožavanju Prirode u visokim hramovima velike Sijera Kraune izvan našegsvetog Josemitija. To vas neće stajati ničega sem vremenay a i toga vrlo malo, jer ćete uglavnom biti u večnosti.
Džon Mjur13 Još jedan čest posetilac Džonsonovih bio je ljubitelj prirode i pesnik Džon Mjur, koji ih je nekoliko godina ranije vodio u obilazak Josemitija, koji je on nazivao ”velikim delom Svemoćnoga”. Na svojim putovanjima u Njujork, Mjur se obično oblačio u dobro poznato trodelno odelo sa zlatnim satom koji je visio o lancu iz džepa na prsluku; ali on je od glave do pete bio ”planinski čovek”. Dobrodržeći šezdesetogodišnjak imao je dugu sedu kosu, a lice mu je ukrašavala brada koja se spuštala do pupka kao redak žbun kadulje. Oči su mu gledale u različitim pravcima jer je rano doživeo nesreću na radu, ali je njihov pogled odavao prosvećeni duh. Posle večere sa Mjurom kod Džonsonovih u vreme praznika, i nakon što je pozvao prirodnjaka u svoju laboratoriju, Tesla je kasnije rekao Ketrin da ceni Mjurov doprinos društvu. ”Večno sam mu [Mjuru] zahvalan”, pisao je, ”na veličanstvenom opisu doline Josemiti, koji sam pročitao u jednom dahu”.14 Mjur, koji je zajedno sa sa Džonsonom osnovao Klub Sijera, bio je na izvestan način Teslin dvojnik. On je bio pomalo razbarušeni prirodnjak koji je sve vreme provodio u šumi, ali je jednim svojim delom žudeo za civilizacijom, dok je Tesla, uvek pažljivo i elegantno obučeni velegradski gospodin, najveći deo svog života proveo u gradu ali je čeznuo za planinom. I sam nekadašnji pronalazač (napravio je krevet koji je spavača ujutro izbacivao na pod - za taj pronalazak dobio je i nagradu), Mjur u načelu nije imao ništa protiv ljudskog progresa, ali se oštro suprotstavljao bezobzirnom uništenju dragocenih čuda planete. Kako su Teslini izumi bili namenjeni upotrebi obnovljive energije i maksimalnoj uštedi prirodnih resursa, on i Mjur su imali zajednički cilj. Mjurova pisana dela su i danas najsnažnije svedočanstvo o njegovom shvatanju vrednosti duhovnog puta. Prijateljstvo između njega i Tesle govori u prilog savremenim trendovima očuvanja prirode i ekološkog načina razmišljanja. Kako je Mjur na sve to gledao, najbolje se vidi iz njegove naredne rečenice: ”Ko ne bi želeo da bude planinar! Ovde gore sve nagrade ovog sveta izgledaju nevažne”.15
22 Mađioničarev šegrt (1896-1897)
Laboratorija u ulici Hjuston je zamračena., struja neprimetno uključena. Dok okupljeni posmatrajuy prostorija se ispunjava fantastičnim munjama praćenim pucketanjemy prava nebeska artiljerija. Ta čudna i neverovatna demonstracija nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Vedrog lica i ponosan, [Teslaje objavio:] yyBez posredstva bilo kakvih žicay upravo izazivam električne poremećaje velikejačine koji se jednostavnim aparatima mogu osetiti i izmeriti na bilo kom kraju planete”. NEW YORK JOURNAL
edan od Teslinih najvatrenijih obožavalaca bio je student sa Jejla, Li Deforest, koji je prethodnog semestra proučavao njegova ’sabrana dela\ Teslini radovi predstavljaju ”ogroman podstrek revnosnom radu i učenju”, zapisao je Deforest u svoj dnevnik.”Njegova njujorška laboratorija je jedno fantastično mesto u koje bi svaki student elektrotehnike želeo da uđe i tamo ostane... Koliko bih samo želeo da ga jednom dostignem ili nadmašim, da sva ta vera u moju genijalnost nije samo taština”. Maja meseca 1896, Deforest je uspeo da obezbedi posetu laboratoriji u Istočnom Hjustonu. ”Ovo je ključni trenutak na mom životnom putu” zapisao je mladić u svoju beležnicu u vozu čekajući da stigne na svoju stanicu, ”jer ću uskoro tražiti posao kod Nikole Tesle”. Veliki naučnik je dočekao pridošlicu i poveo ga u razgledanje, ali nije mogao da ga primi kao svog šegrta. Primetivši utučenost na licu mladog pronalazača, Tesla je Deforestu rekao: ”Predviđam vam veliku budućnost, jer ste
MAĐIONIČAREV ŠEGRT (1896-1897)
191
blagosloveni oštrim umom. Nije vam potreban ovaj posao da biste uspeli”. Tesla mu je poželeo sve najbolje i pozvao ga da mu ponovo dođe u posetu. Deforest će pokušati još jednom, u proleće 1898, i verovatno opet 1900. ili 1901, ali iz raznih razloga posao kod Tesle nikad nije dobio. Kasnije se ispostavilo da Teslina odluka da odbije talentovanog inženjera nije bila ispravna, jer je Deforest uskoro zauzeo vodeće mesto na polju bežične komunikacije. Bio je praktičnog duha i uskoro je postao trajni suparnik drugom Teslinom takmacu, Guljelmu Markoniju2. Tokom 1896. Tesla je za svoj bežični sistem prijavio osam patenata i svi su odobreni. To su uglavnom bili različiti tipovi oscilatora za proizvodnju elektromagnetnih struja visoke frekvencije i visokog potencijala. Njegova prva patentna prijava iz 1897. odnosila se konkretno na oblast radio-komunikacije, a druga, iz 1898, na daljinsko upravljanje. Raniji patenti za oscilatore iz 1891. i 1893. takođe su bili vezani za ta istraživanja, ali indirektno. Narednih pet godina Teslin arsenal je narastao na trideset tri fundamentalna patenta koja su pokrivala najvažnije oblasti u ”prenosu električne energije putem prirodnog medijuma”.3 Na putu ka ostvarenju šireg plana, Tesla je počeo da radi i na usavršavanju telefotografskog sistema. Njegovo interesovanje za tu oblast može se pratiti do 1893. i Svetske izložbe u Čikagu, na kojoj je prikazana teleautografska mašina Ilajše Greja. Nadmetanje među istraživačima dostiglo je vrhunac 1896, kad je Edison objavio planove da pusti u promet svoj ”autografski telegraf\ ”Spremam ga za vas iz novina”, rekao je Edison, ”i kada ga završim, moći ćete prosto da predate tekst operateru u, recimo, Njujorku, koji će spustiti poklopac i žice će odmah čitav sadržaj, slovo po slovo, preneti mašini na drugom kraju, u Bafalu. Prenosiće se pola kvadratnog metra teksta u minuti uključujući crteže i slike”.4 Želeći da nadmaši Edisona, Tesla je u časopisu New York Herald izneo rezultate svojih istraživanja. Maštovito pretpostavljajući da se slike iz retine u oku mogu snimiti i poslati, Tesla je tu ezoteričnu ideju predstavio pored realističnijeg plana o prenosu teksta i slike putem telefonskih linija i radija.5 Telefaks i danas zauzima posebno mesto u našoj imaginaciji, jer se tekst odštampan u kancelariji u Njujorku može putem satelita ili telefona istog trenutka poslati prijemniku u San Francisku, Moskvi ili Tokiju. Možemo samo zamisliti nevericu s kojom se Tesla susreo pokušavajući da ubedi čitaoce da se slike mogu slati putem radio signala iz jednog grada u drugi. U to vreme je tek trebalo usavršiti slanje poruka primitivnijim putem, Morzeovom azbukom.
192
ČAROBNJAK
I dok se Markoni punom parom bližio demonstriranju svog bežičnog aparata, Tesla je obilazio biblioteke i proučavao istoriju telefotografije. Tako je pronašao rana istraživanja koja su vodila razvoju telefaksa i televizije engleskog fizičara Aleksandera Bejna, koji je 1842. prvi poslao slike pomoču mreže električnih žica zabodenih u vosak iznad kojih se nalazio list papira tretiran hemijskim sredstvima. Sve te žice bilo je moguće spojiti u jedan kabel i sprovesti ih do prijemnika u kom se nalazila identična mreža. Ukoliko bi prijemnik razaznao, na primer, slovo A, posebne žice u obliku tog slova naelektrisale bi se pomoću električne igle, delovale na papir kod prijemnika i ispisale slovo. Autogrami i crteži mogli su se slati na isti način. Kako se taj proces razvijao, slike su razbijane u konačan broj elemenata koji su se takođe mogli poslati. Mreža je 1896. zamenjena jednom jedinom žicom zahvaljujući upotrebi okretnih diskova i ”savršenoj sinhronizaciji predajnika i prijemnika”, pri čemu je Teslin indukcioni motor na naizmeničnu struju omogućio širu primenu tog postupka kasnih osamdesetih i ranih devedesetih.6 Proces nastanka fotografije se dalje razvijao i 1898. Kister i Vilijams su bežičnim putem poslali prve slike, ”ali je čitav proces podrazumevao upotrebu Hercovih talasa i bio je nepraktičan”. Prema Teslinom sećanju mnogo godina kasnije, ”pažnja naučnog sveta je 1892. bila usmerena na neverovatno osetljivi prijemnik koji bi se sastojao od elektronskog toka koji bi se odražavao stabilnom stanju u vakuumskoj sijalici, koja je trebalo da omogući upotrebu fotografije u prenosu telegrafskih i telefonskih poruka kroz atlantske kablove, a kasnije i putem radio talasa”. Dr Artur Korn, inženjer elektrotehnike sa Minhenskog univerziteta, privukao je pažnju naučnog sveta 1904, kada je posredstvom žica uspešno poslao fotografije iz Minhena u Nuremburg. Po rečima Korna, kog mnogi smatraju pronalazačem televizijske cevi, aparat je radio uz primenu ”Teslinih struja”.7 Tesla je zabeležio da kad je jednom Korn uveo ”osetljivo mesto i ćeliju selenijuma da bi varirao intenzitet poslate struje”, proces zvani televizija je uznapredovao džinovskim korakom. Kornova ”cev se pobuđuje visokofrekventnom strujom koja dolazi iz Teslinog transformatora i može se upaliti više hiljada puta u sekundi”, čime se dobija pokretna televizijska slika.8 Tesla Kornove prve eksperimente smešta u 1903. U članku iz maja 1899. navodi se da Tesla radi na sistemu ”vizuelne telegrafije” sa elementom selenijumom koji je osetljiv na svetlost, što znači da je on na tom polju radio četiri godine pre Korna. Moguće je da je Tesla ponovio Kinsterove i Vilijamsove eksperimente s pretečom video kamere, mada ga je usavršio Korn, a ne Tesla.9
MAĐIONIČAREV ŠEGRT (1896-1897)
193
U suštini, moderna televizija radi na principu Bejnovog prvog modela iz 1842. Elektronska cev, slična Teslinoj vakuumskoj cevi s četkicama, u trenutku prelazi preko čitavog TV ekrana. U toku prelaska preko oblasti u kojoj se formira slika, ona proizvodi sinhronizovane impulse za svaki piksel. Pozicijom zraka i tačnim redosledom njegovog paljenja upravljaju impulsi koje odašilje stanica koja ih emituje. Svakim prelaskom preko čitavog ekrana nastaje zasebna slika, i kada se one emituju odgovarajućim redosledom, nastaju pokretne slike. Tesla je pratio razvoj u oblasti telefotografije, a i sam je izvodio eksperimente. Prvi zadatak mu je bio da smisli optimalan način za prenos energije. Nakon što je testirao Hercov varničar, Tesla je otkrio da je taj uređaj, koji je koristio Markoni, podložan statičkoj intereferenciji i da podrazumeva proizvoljne impulsne (prigušene) frekvencije koje su slabe. One su se kroz vazduh prenosile transverzalno i nisu uzimale u obzir longitudinalne osobine, koje su bile oslabljene... pri upotrebi izuzetno visokih potencijala i uzemljenja. Obavljajući proračune koji su uzimali u obzir brzinu svetlosti i veličinu Zemlje, Tesla je kreirao pažljivo konstruisane neprekidne (neprigušene) elektromagnetne talase usklađene s elektromagnetnim talasima Zemlje. Do 1897. Tesla je posedovao sve bitne patente za proizvodnju, modulaciju, skladištenje, prenos i prijem bežičnih impulsa. U pismu svom advokatu, Parkeru V. Pejdžu, rekao je: ”Šaljem vam ovim putem Markonijev patent koji je upravo odobren... Primetio sam da su signali opisani kao da su posledica Hercovih talasa, što nije slučaj. Drugim rečima, u patentu se opisuje nešto sasvim drugačije od onoga što se zapravo dešava... U kojoj meri to može uticati na njegovu punovažnost?”10 Tesla je očito već sumnjao da Markoni zapravo koristi njegovu opremu. U Teslinom prvom patentu koji se neposredno odnosio na bežični prenos, br. 649,621, koji je podnet 2. septembra 1897, on obrazlaže potrebu za ”terminalom... po mogućnosti, velike površine... koji bi pomoću balona bio podignut na odgovarajuću visinu za potrebe prenosa... i drugog terminala sekundara... koji bi bio spojen sa zemljom... U prijemnoj stanici bi se nalazio transformator slične konstrukcije”. U specifikaciji se dalje opisuje kako se talasne dužine mogu proizvesti i modifikovati tako da pobude kola uzimajući u obzir prirodna svojstva elektromagnetne energije. Uzevši u obzir površinu i kapacitet Zemlje, Tesla je izračunao da se kalemom dugim 80 kilometara koji oscilira 925 puta u sekundi, ostvaruje rezonancija sa frekvencijom svetla. Pošto je radio sa cevima sa izvučenim vazduhom, Tesla je znao da elektricitet kroz njih putuje lakše nego kroz vazduh.
194
ČAROBNJAK
Stoga je zaključio, kad bi njegovi predajni tornjevi bili na velikim visinama, iznad prepreka, i još uzdignuti upotrebom balona, onda bi sama gornja atmosfera (ili jonosfera) poslužila kao sredstvo prenosa. Velike električne centrale smeštene u blizini vodopada bi obezbedile energiju potrebnu za bežični prenos do tog gornjeg sloja.11 I sama bi zemlja poslužila kao kanal. U narednom delu te iste patentne prijave iz 1897. kritikuje se Markonijeva primena primitivnijeg Hercovog uređaja: ”Treba primetiti da pojava koja ovde učestvuje u prenosu električne energije jeste pravi provodnik i ne treba je mešati sa električnom radijacijom koja je ranije primečena i koja bi po samoj prirodi i načinu prostiranja praktično onemogućila prenos znatnije količine energije na rastojanja od praktičnog značaja”.12 Markoni, koji je za firmu Lojds u Londonu izvodio eksperimente sa prenosom poruka između brodova i luka, u svom se istraživanju služio metodom pokušaja i pogrešaka. Jula 1896, u eksperimentima koje je obavljao sa Prisom, uspeo je da ostvari prenos poruka kroz zidove i na rastojanju od 1213 kilometara. U decembru je prijavio patent, za koji je Pris mislio da je ”veoma jak”,13 iako je znao da su ga na tom polju preduhitrili Lodž i Tesla. Patent nije bio originalan i u njemu nisu bili predstavljeni nikakvi novi principi; pa ipak, Markoni je sasvim očito uspevao u stvarnom svetu, dok je Tesla napredak ostvarivao u svojoj laboratoriji, teorijski usavršavajući uređaj. Razliku u složenosti i dubini poznavanja te oblasti dobro je opisao jedan od Markonijevih saradnika, g. Vivijan: ”Tada ništa nismo znali o uticaju talasne dužine emitovanih talasa na upravljanje rastojanjem koje komunikacija može pokriti. Nismo čak imali ni načina ni instrumente za merenje talasne dužine, zapravo nismo tačno znali ni koje talasne dužine koristimo”.14
MAĐIONIČAREV ŠEGRT (1896-1897)
195
Pris je zahvaljujući sopstvenom proučavanju lutajućih zemnih struja i indukcionih efekata koji nastaju u normalnim telegrafskim linijama osamdesetih i devedesetih godina uviđao prednosti Teslinog sistema. Markoni u toj fazi nije shvatao ulogu zemlje u prenosu električne energije. On je primenjivao princip ”zračenja” kroz vazduh prema Hercovim aparatima. Ne razumevajući razloge zbog kojih to čini, upotrebljavao je antenu i uzemljenje, ali je takvu postavku Tesla objavio još 1893. Ostale principe Markoni je preuzeo od Olivera Lodža, koji je s njim bio u parnici zbog patenta. Vilijam Pris je bio vrlo svestan činjenice da ih je neko na tom polju već preduhitrio, ali je takođe jasno video da Markoni napreduje krupnim koracima, dok njegovi prethodnici zapravo tapkaju u mestu. Nakon što je Markoni odbio Prisov predlog da traže dozvolu za upotrebu Teslinog uređaja, britanski plemić se našao u komplikovanoj situaciji. Avgusta 1897. poslao je ”kratku” depešu: ”Sa žaljenjem vas obaveštavam da sam prinuđen da obustavim sve eksperimente i sve radnje dok ne budem obavešten o uslovima saradnje između vaše kompanije i državnih odeljenja koja su vam toliko pomogla i toliko vas podržavala”. 15 Ali kocka je već bila bačena, i Pris je bio nemoćan da zaustavi ono za šta je znao da predstavlja složeni oblik piraterije. Razboleo se i povukao u Egipat, gde je ostao godinu dana. Markoniju je pomagao i H.M. Hozijer, direktor Lojdsa, koji je, po jednom kazivanju, ”uspeo da pošalje razumno jasne poruke putem Hozijerovog uređaja... na jedno mesto, što Markoniju nije pošlo za rukom”.16 Lojds je takođe stupio u kontakt s Teslom, kako bi ”montirali bežični uređaj između broda i obale i izveštavali o međunarodnoj trci jahti 1896, ali je Tesla odbio tu ponudu, izjavljujući da bi se bilo kakva javna demonstracija njegovog sistema koja ne bi obuhvatila čitav svet mogla pomešati sa amaterskim pokušajima nekih drugih eksperimentatora”.17 Tesla je u tajnosti eksperimentisao sa prenosom na velika rastojanja, o čemu nikome ništa nije govorio, pa ni svojim radnicima. Negde 1896. ili početkom 1897, uključio je generator da bi ”proizvodio neprekidne oscilacije” i taksijem se odvezao do reke Hadson. Odatle je brodom otišao do Vest Pointa s ”lako prenosivim” uređajem koji je radio na baterije. ”To sam uradio dva ili tri puta”, rekao je na sudu 1915. ”Ali zapravo nisam slao nikakve signale. Primio sam jednu poruku, i to mi je bilo dovoljno”. Drugim rečima, pošto je sa sobom poneo prijemnik, samo ga je podesio da odgovora na oscilacije koje su dolazile iz njegove laboratorije u ulici Hjuston. ”Mislim da se radi o rastojanju od pedesetak kilometara”, rekao je Tesla.18
196
ČAROBNJAK
Tesla je razmatrao i mogućnost korišćenja snage vetra, talasa, solarne i geotermalne energije, kao i energije koja se oslobađa u procesu elektrolize. Kad bi se voda razložila na kiseonik i vodonik, te eksplozivne supstance teorijski bi se mogle iskoristiti za dobijanje toplote koja bi stvarala paru. Istražujući fenomene iz različitih oblasti, Tesla je patentirao i uređaje za ozonizaciju i osmislio način da se azot pomoću struje izdvaja iz vazduha i ubacuje u zemlju na pokretnoj traci, čime bi se dobijalo đubrivo. ”Sve što zemljoradnik treba da uradi”, rekao je Tesla, ”jeste da izvesnu količinu rastresite zemlje tretirane tajnim hemijskim preparatom u tečnom obliku ..ubaci u cilindar. Kroz taj zatvoreni prostor pusti se struja, kiseonik i vodonik izlaze napolje, a azot, koji ostaje u cilindru, upiće rastresita zemlja. Tako zemljoradnik u sopstvenoj kući može po niskoj ceni doći do efikasnog đubriva”.19 Tesla se ponovo obratio javnosti 6. aprila 1897. u Njujorškoj akademiji nauka, gde je bilo je prisutno preko četiri hiljade ljudi.20 Velike fotografije desetak Teslinih radio-cevi krasile su zidove, dok je on izlagao svoja najnovija saznanja u vezi sa rendgenskim zracima. Prisutni su sigurno želeli da vide izuzetan uređaj koji otkriva skelet živog čoveka, ali je većina nesumnjivo bila tu da bi videla kako čarobnjak baca svoje munje.21 Teslin svetski telegrafski sistem konačno je jasno predstavljen. Njegov plan je bio da poremeti električni kapacitet zemlje pomoću džinovskih oscilatora i te lutajuće zemne struje upotrebi kao prenosne talase za svoj predajnik. Precizno objašnjenje načina na koji bi radio njegov svetski telegrafski sistem dao je 1897: Zamislite da je čitava Zemlja kao šuplja gumena lopta ispunjena vodom i da na jednom mestu na njoj stoji cev s čepom. ...Ako gurnem čep dublje u cev, voda će iz nje preći u gumenu loptu, a kako se voda zapravo ne može sabijati, raširiće se cela površina lopte. Ako čep povučem nazad, voda će krenuti za njim i lopta će se opet skupiti. Kad bih zatim na nekoliko mesta probušio loptu i svuda postavio cevi sa čepovima, oni bi vibrirali svaki put kada bih pomerio čep u prvoj cevi. Uz taj pasus ide i jedan poseban dodatak: ”Kad bih izazvao eksploziju u vodi, došlo bi do niza vibracija u čitavoj lopti. Kad bih tad mogao da podesim da jedan čep u cevi vibrira u skladu sa vibracijama vode, ubrzo bi se, uz vrlo malo energije, čitava lopta rasprsla”.
MAĐIONIČAREV ŠEGRT (1896-1897)
197
Voda odgovora ”zemnim strujama” (danas poznatim kao telurijumske struje), a čepovi predajnicima i prijemnicima. ”Smatram da bi se po jedna moja mašina, kada je usavršim, mogla postaviti u sve centre civilizacije, kako bi se, svakog dana i časa, istog trena prenosile vesti u sve gradove sveta; i da jednom rečenicom izađem iz sfere svakodnevnog života, mislim da će se svaki oblik komunikacije koju ćemo možda jednog dana uspostaviti s drugim zvezdama sasvim sigurno ostvarivati primenom ovog metoda.”22 U tom članku, koji je bio objavljen u časopisu Scribner$y govori se i o Markonijevom uspehu s bežičnim prenosom u Evropi na rastojanju od 13 kilometara. U tim tekstovima iz 1896. i 1897. vidimo da je Tesla već smislio čitav plan za svoj svetski telegrafski sistem i da je primenjivao različite načine bežičnog prenosa talasa: jedni su išli kroz gornje slojeve vazduha, drugi su prenošeni zahvaljujući mehaničkoj rezonanci, što je on nazivao telegeodinamikom, dok su treće, i najvažnije, prenosile zemne struje. Njegov naredni plan bio je da tačno izmeri frekvenciju cele planete i konstruiše predajnike koji bi s njom bili usklađeni. Onda bi se mogle odrediti tačne lokacije na drugim kontitentima na kojima bi trebalo da se nalaze predajnici u odnosu na, recimo, bežični predajnik koji bi bio na Nijagarinim vodopadima. U to vreme niko sem Markonija nije praktično pokazao da se poruke mogu preneti bežičnim putem na rastojanje veće od nekoliko desetina metara. I koliko god bilo skromno, samo slanje poruka Morzeovim kodom još uvek je predstavljalo uspeh. Markonijev plan, kojim će on zaokupiti pažnju čitavog sveta, bio je da pošalje impulse preko Lamanša. Tesla je, naravno, nekoliko godina ranije demostrirao sve principe modernog radija, ali su njegove javne demonstracije bile ograničene na sale u kojima je držao predavanja. Pomoću predajnika na krovu zgrade u kojoj je živeo u ulici Hjuston, Tesla je pokazao da može da osvetli lampe u hotelu koji se nalazio 26 blokova dalje, ali su njegovi eksperimenti bili tajni i nikada nisu objavljeni javnosti. 23 Požar iz 1895. ga je takođe sprečio u nameri da javno pokaže rezultate do kojih je došao u bežičnom prenosu na velika rastojanja. I kada je firma Lojds iz Londona stupila u kontakt s njim, na očajanje njegovog sekretara, Džordža Šerfa, Tesla je odbio ponudu da demonstrira mogućnosti svog sistema. Tesli, međutim, nije bilo dovoljno to što je osmislio svetski sistem za prenos informacija koji je idejno superiorniji od današnje prevladavajuće tehnologije po tome što je on trebalo da prenosi energiju koliko i informacije; takođe je nagovestio da bi mogao da stupi u kontakt sa zvezdama, izazove kišu u pustinjama, ili izazove katastrofu svetskih razmera. Tesla je postao
198
ČAROBNJAK
slika i prilika ludog naučnika. Zahvaljujući njegovim pronalascima, neko je iz hira mogao zavladati svetom kad je hteo. Kontradiktornosti u njemu počele su ga rastrzati. U pismima Džonsonovima on je sebe nazivao Tesla Veliki Pronalazač, implicirajući da je, kao i Paderevski i ostale zvezde tog vremena, više od smrtnika, a u govoru na Nijagarinim vodopadima neprestano je umanjivao svoj značaj. Tesla je u tom periodu bio prilično bogat, ali su njegove potrebe bile još veće. I baš kao što je izbegavao da naplaćuje svoju pomoć inženjerima kada im je ona bila potrebna, tako je poništio i ugovor o tantijemama sa Vestinghausom, mada je on sada vredeo čitavo bogatstvo. Juna 1897. Vestinghaus je platio 216.000 dolara za njegove patente.24 Kako su Tesla i njegovi partneri godišnje primali čekove od 15.000 dolara, s prvom ratom od verovatno 70.000 dolara25, to iznosi oko četvrt miliona dolara za period od deset godina. U pismu Astoru, Tesla pominje cifru od 500.000 dolara26, ali u svakom slučaju, to je još uvek bilo nekoliko miliona dolara manje od njihove stvarne vrednosti. Do tog vremena Vestinghaus i Dženeral elektronik su formalizovali svoj ”prijateljski dogovor”. To je značilo da će još jedna džinovska korporacija s brojnim pogonima imati koristi od Teslinog pronalaska i da pronalazač za to neće dobiti ni paru. Električni podzemni vozovi će takođe raditi s Teslinim motorima i pomoću Teslinog sistema, ali pronalazač ni za to neće dobiti nikakvu nadoknadu. Teslini novi planovi zahtevali su ogromne izdatke. Vestinghaus mu je jasno stavio do znanja da njegova kompanija neće biti veći izvor sredstava nego što je to predviđeno ranije potpisanim ugovorom (mada je moguće da je Tesla ipak primao dodatne tantijeme za neke druge pronalaske, kao što su oscilatori). Krajem godine, Tesla je pisao svom prijatelju Ernestu Hajnrihu, inženjeru u korporaciji Vestinghaus i romanopiscu. ”Dragi Hajnrih”, stajalo je u pismu, ”Istina je da se u poslednje vreme ne osećam baš najbolje, ali uveravam vas da sam fizički i mentalno trenutno sasvim dobro. Patim od neke male bolesti koja bi se najbolje dala opisati kao finansijska anemija, od koje, ako se ne varam, i sami patite. Pozdravite mi, molim vas, sve momke tu negde oko Božića, možda se neko oseti pozvanim da mi pošalje neki znak pažnje”.27 Bilo je i drugih pritisaka. Tesla je imao problema sa svojim finansijerom Edvardom Dinom Adamsom koji nije odobravao njegov trud u vezi sa radiom; tu je bilo i stalno takmičenje s Markonijem, kao i bolni odjeci njegove srpske prošlosti, Kosova i izgubljene mladosti. Njegovi roditelji i brat više nisu bili živi, bio je daleko od svoje porodice, ne samo fizički već i duhom. U jednom
MAĐIONIČAREV ŠEGRT (1896-1897)
199
u nizu pisama koje su mu poslale njegove sestre Marica i Angelina, molile su ga da im se javi. Tesla im je često slao novac, poslao im je primerak knjige koju je štampao Martin, ali one su želele više. ”Ne zaboravi svoje ime i domovinu”, pisala je Marica, završavajući pismo s uobičajenim ”Ljubim te u mislima”.28 Jedan deo njegovog bića je patio, i to baš dok je bio na vrhuncu uspeha i ispred svih ostalih. Možda je u pitanju bio uticaj Burskog rata i nemira koji su ključali na Kubi, ali Teslina destruktivnost ispoljavala se sve više. Njegovi raniji pronalasci već su uticali na događaje u svetu; njegov najnoviji izum mogao je povezati i najudaljenija seoca ili razneti planetu. On je rešio da eksperimentiše. Uz prisustvo Džordža Šerfa, Tesla je postavio jedan od svojih mehaničkih oscilatora na glavnu noseću gredu u podrumu zgrade u ulici Hjuston u kojoj mu je bila laboratorija, a zatim je podesio frekvenciju tako da je greda počela da bruji. ”Dok je par trenutaka radio nešto drugo, ritam je dostigao takav krešendo da je zgrada počela da se trese, a onda i okolno tlo [i druge zgrade čije su noseće grede vibrirale u rezonantnoj frekvenciji] ...Vatrogasna služba je došla na nečiji panični poziv; četiri tone mašinerije prešle su preko podruma i jedino što je sprečilo rušenje zgrade bio je hitar potez dr Tesle, koji je zgrabio čekić i uništio svoju napravu”. ”Ta sprava bi mogla biti Frankenštajnovo čudovište”, priznao je Tesla posle mnogo godina. ”Ništa ne može podneti stalni ritam kad on dostigne svoju rezonantnu tačku. Neboderi bi se lako mogli srušiti neprekidnim uvećavanjem rezonance ravnomernim udarcima čekića od dve i po kile”.29 Prema verziji koju je ispričao jednom drugom prilikom, Tesla je tvrdio da je oscilator veličine budilnika odneo na jedno gradilište ”u Vol stritu”. Kad je pronašao zgradu koja je bila u izgradnji, (”desetak spratova čelične konstrukcije...”) pričvrstio ga je za jednu gredu i podešavao ga sve dok nije postigao pravu rezonancu. ”Posle par minuta osetio sam kako greda podrhtava”, rekao je Tesla izveštaču. ”Podrhtavanje se postepeno pojačavalo i proširilo na čitav čelični skelet zgrade. Na kraju je cela počela da škripi i da se ljulja, pa su radnici čeličane uspaničeni došli do nje uvereni da se radi o zemljotresu. Proširile su se glasine da zgrada samo što nije pala, pozvani su policijski rezervisti. Pre no što se dogodilo nešto ozbilljno, skinuo sam oscilator, strpao ga u džep i otišao. Ali da sam ga ostavio još deset minuta, srušila bi se cela zgrada. S istim tim oscilatorom mogao bih srušiti Bruklinski most na Ist riveru za manje od sat vremena”.
200
ČAROBNJAK
Tesla je izveštaču ispričao da bi na isti način mogao raspolutiti Zemlju i uništiti čitavo čovečanstvo. ”Zemljine vibracije”, rekao je, ”imaju periodu od oko sat i četrdeset devet minuta. To znači da kad bih ovog trenutka udario o zemlju, kroz nju bi prošao talas kontrakcije koji bi se vratio za sat i četrdeset devet minuta kao ekspanzija. Zemlja je, zapravo, kao i sve drugo, u stalnom stanju vibriranja. Ona se neprestano skuplja i širi. Sad zamislite da u trenutku kad ona počne da se skuplja, ja izazovem eksploziju jednom tonom eskploziva. To bi ubrzalo skupljanje, i za sat i četrdeset devet minuta vratio bi se podjednako ubrzan talas ekspanzije. Kad se on povuče, zamislite da eksplodira još jedna tona... i da se sve to ponavlja neko vreme. Ima li ikakvih nedoumica u pogledu onoga što bi se na kraju dogodilo? Ja nimalo ne sumnjam. Zemlja bi se raspala na dva dela. Prvi put u istoriji čovek poseduje znanje koje bi moglo uticati na kosmičke procese”. Tesla je izračunao da bi za uspeh nečega takvog bilo potrebno više od godinu dana, ”ali za par nedelja”, rekao je, ”mogao bih izazvati takve vibracije u Zemljinoi kori da bi se ona podizala i spuštala na desetine metara, pri čemu bi se reke izlivale iz korita, zgrade rušile, čitava bi civilizacija zapravo bila uništena. Taj princip ne može da ne uspe”.30
23 Moć vrila (1898) ____________________
Ušli smo u ogromnu prostoriju, obasjanu svetlošću... lustera... od kogse svud unaokolo širio miomiris. Pod je delimično bio prekriven velikim reljefnim pločama plemenitog metala i nečim štoje ličilo na tepih. Tiha muzikaje u talasima dopirala odnekud odozgo i sa stranay kao iz nekih nevidljivih instrumenata... U jednostavnijoj odeći od one kojuje nosio moj vodičy jedna prilikaje nepokretno stajala kraj praga. Vodičjuje dvaput dodirnuo svojim štapom y nakon čega ona poče hitro i bešumno lebdeti iznad patosa. Zureći u nju y shvatih da to nije živo bićey već nekakva mehanička naprava... Još nekoliko ihje nepokretno stajalo kraj zida. RASA KOJA DOLAZI, EDVARD BULVER-LITON1
edan od Teslinih najvećih pronalazaka u pogledu genijalnosti, originalnosti i složenosti, bio je robot-brod na daljinsko upravljanje koji je on nazvao teleautomat. Ta naprava je bila predstavljena na Sajmu električne energije u Medison skver gardenu u jeku Špansko-američkog rata, maja 1898, ali se njene preteče mogu naći u bežičnim motorima koje je predstavio Institutu elektrotehničara 1892. Taj jedan pronalazak je ne samo utvrdio sve osnovne principe onoga što će nekoliko godina kasnije biti poznato kao radio, već je predstavljao osnovu i za druge pronalaske kao što su bežični telefon, garažna vrata na daljinsko upravljanje, radio u automobilu, telefaks, televizija, uređaj za zaštitu TV signala za kablovske operatere i robotika na daljinsko upravljanje. Precizni opis
202
ČAROBNJAK
prirode tog izuma, zapravo njegova patentna prijava, u vreme kada je predstavljena bila je objavljena u gotovo svim tehničkim časopisima.2 Teleautomat je tačno odgovarao modelu koji je osmislio britanski romanopisac Edvard Bulver-Liton 1871, iako je Tesla dve godine nakon predstavljanja izuma, u pismu Džonsonu, insistirao na tome da nije bio nadahnut tom naučnofantastičnom pričom.3 Kako je u to vreme Bulver-Liton, pored Čarlsa Dikensa, bio po svemu sudeći najpopularniji pisac, malo je verovatno da Tesla nije znao za njegovu priču dok je radio na svom izumu. U Rasi koja dolazi, Bulver-Liton opisuje pojam koji je nazvao ”moć vrila”. To je bila energija koju predstavnici neke izmišljene napredne rase emituju očima i telom i kojom se pokreću automati. 4 Tesla je u suštini napravio prototip koji je umesto na vril radio na struju. Priča počinje kada glavni junak upada u rupu u zemlji i stiže do napredne civilizacije. ”Za sve usluge, napolju ili unutra, oni [ljudi Vrilije] koriste automate koji su toliko genijalni i toliko pod kontrolom vrila da zapravo izgledaju kao da su obdareni sopstvenim razumom. Teško je bilo razlikovati prilike koje sam gledao kako prividno upravljaju... brzim operacijama ogromnih mašina, od ljudi sposobnih da misle”.5 Kao što ćemo videti, ključni aspekti BulverLitonove priče vrlo su slični onome što je zagovarao Tesla. Sajam električne energije organizovao je Stanford Vajt, koji je zajedno s Teslom osmislio prostoriju duginih boja od neonskih lampi na ulazu, dok je glavnu reč imao Čonsi Depju, još jedan Teslin prijatelj, koji je bio i jedan od direktora Njujorške centralne železnice i senator iz Njujorka. Nadali su se da će predsednik SAD Mekinli iz Vašingtona osvetliti Sajam telegrafskim putem, ali nešto je krenulo naopako pa je Sajam umesto njega otvorio potpredsednik Hobart Ganet. Kompaniju Markoni predstavljao je sin Tomasa Edisona, Tomas Mlađi, koji je taj posao dobio zahvaljujući T. K. Martinu. To je posredništvo označilo početak partnerskog odnosa između Markonija i Edisona, pošto je čarobnjak iz Menlo parka posedovao patente za bežični prenos do kojih je i Italijan želeo da dođe kako bi uvećao svoje šanse za dobijanje prioriteta nad tim otkrićem. Taj događaj je takođe najavio raskid prijateljstva između Tesle i Martina do kog će uskoro doći. Neprijateljstvo između Španije i SAD godinama je već bilo vrlo izraženo. Još od 1895, kada su Španci preduzeli represivne mere protiv pobunjenih Kubanaca, sve više Amerikanaca bilo je za pripajanje Kube Americi. Potapanje ratnog broda Mejn u Havani februara 1898. izbrisalo je sve sumnje i rat je i zvanično objavljen dva meseca kasnije. Tesla se tokom tog perioda sastajao sa Džonom Džejkobom Astorom u stalnim naporima da pri-
Moć VRILA(1898)
203
dobije finansijera, pošto je Astor sve nedvosmislenije izražavao svoj stav prema relevantnim pitanjima.6 Dok je njegova žena kod kuće igrala mah đong, pukovnik se šetao palubom svog moćnog broda, Normahala, koji je naoružao s četiri mitraljeza radi zaštite od mogućih pirata. U štampi okarakterisan kao nezanimljiva ličnost, večito na udaru autora tračerskih kolumni, Astor je svoj mir tražio na otvorenom moru. Možda je prilikom jedne posete Astorovoj jahti Tesla i došao na ideju o teleautomatu u obliku torpeda. ”Dođite sa mnom na Kubu, tamo možete demonstrirati delotvornost svog izuma na nepodnošljivim nitkovima”, predlagao mu je Astor. Tesla je možda bio u iskušenju da to i uradi, ali kako je bio obuzet radom na svom pronalasku, ljubazno je odbio ponudu, jer je imao obaveze prema ”višim ciljevima”.7 Dok je Tesla završavao brod na daljinsko upravljanje i razmišljao kako da se iskupi, Astor se sastajao sa predsednikom Mekinlijem u Vašingtonu, a zatim se brže-bolje vratio na prvu liniju fronta. Pukovnik Astor je američkoj vojsci poklonio 75.000 dolara za opremanje artiljerijom jedinica koje su išle na Filipine, a Normahala je ustupio mornarici. Veliki brod, dugačak skoro 100 metara, preuzele su jedinice vojne mornarice. Sa šezdeset pet mesta, tri jarbola i parnim pogonom, ta škuna je predstavljala zastrašujući ratni brod. Pukovnik Astor, kome je počasni čin skočio do zvanja generalnog vojnog inspektora, plovio je sa svojim bataljonom do Kube, gde je ”dogledom mogao da prati Tedija Ruzvelta u bici kod San Huana”.8 Pobeda nad Kubancima pomoću napredne tehnologije bila je glavna tema tog Sajma. Tesla je imao daleko najnapredniji izum, ali je odabrao da ga predstavi kao oružje s misterioznim svojstvima: ”Demonstrirajući izum, tražio sam od posetilaca da postave bilo koje pitanje, koliko god ono bilo složeno, da bi im automat znacima odgovorio. To se u to vreme smatralo magijom, ali se zapravo radilo o nečemu jednostavnom - jer sam na pitanja, preko automata, odgovarao ja”.9 Taj brod, dugačak oko četiri metra i visok oko tri, bio je smešten u velikom bazenu u središtu privatne izložbene sale, gde je bio predstavljen ključnim investitorima poput Dž. O. Aštona, Džordža Vestinghausa, Dž. Pirpointa Morgana i Kornelijusa Vanderbilta.10 Posredstvom raznih predajnika i frekvencija, pronalazač ga je mogao pokrenuti, zaustaviti, upravljati njime i aktivirati razne druge funkcije, kao što su uključivanje ili isključivanje svetla. Tesla je planirao da napravi i odgovarajuću podmornicu, možda za demonstraciju bitke između modela američkih brodova i španske flote, ali to nikada nije uradio.
204
ČAROBNJAK
Kako štampa nije imala pristup tom ekskluzivnom izumu, pisala je o Markonijevom bežičnom sistemu aktiviranja bombi. Zahvaljujući bombi koja je bila postavljena na palubu neprijateljske fregate i dugmetu u rukama Tomasa Mlađeg, ”španski brodovi” su razneti u paramparčad. Markoni, međutim, nije razrešio problem u vezi sa podešavanjem tačnih frekvencija, pa je jednom prilikom Edisonov sin razneo sto u stražnjoj prostoriji u kojoj su bile skladištene bombe. Na svu sreću, niko nije povređen.11 Izgleda da se javnosti više dopala uzbudljiva Markonijeva naprava koja je odgovarala njenim primitivnijim nagonima, nego Teslino remek-delo koje je u operativnom smislu išlo šesnaest godina ispred svog vremena, a u konceptualnom, u svojoj konačnoj formi, bar čitav vek. Samo su naučni časopisi bili u stanju da donekle predstave složenost novog Teslinog izuma.12 Teslina skromna prezentacija izazvala je pravu eksploziju epiteta u novinama. Sledeće fantastično predviđanje naročito ih je uznemirilo: Čamac s torpedom bez posade Moj čamac koji plovi pod vodom sa svojim torpedima može da krene iz neke zaštićene luke ili da bude izbačen kraj nekog broda, da se probija po površini kroz opasne kanale minskih polja... tražeći svoju žrtvu i da je onda, u pravom trenutku, napadne... izbaci svoje smrtonosno oružje i vrati se ruci koja ga je poslala... Svestan sam da to zvuči skoro neverovatno, pa sam se suzdržavao od javnog pokazivanja ovog izuma sve dok nisam rešio svaki detalj”.13 Dozvoljavajući da se naredni uvodnik pojavi u njegovom časopisu Electrical Engineer, T. K. Martin je posredno postao još jedan od napadača:
G. Tesla i car G. Tesla zaluđuje samog sebe, i nikog drugog, kada lansira teorije i spekulacije koje se sada povezuju s njegovim imenom... Nedavno je g. Tesla javnosti predstavio jedan od svojih najnovijih izuma... Mi bismo lično veoma voleli kada bi on završio neke od mnogih stvari koje su zaokupljale njegovu energiju u poslednjih deset godina. Uvodnik je zatim krenuo u kritiku Teslinog oscilatora i njegovog metoda ”isporučivanja velike količine električne energije... bez žica, recimo od Nijagarinih vodopada do Pariza (što takođe tek treba da se desi)... G. Markoni
Moć VRILA(1898)
205
je već telegrafisao s jednog balona na drugi bez upotrebe žica... preko 32 kilometra, dokazujući tako unapred verovatnoću ostvarenja Teslinog predviđanja”.14 Ono što je sledilo bila je diskreditacija bežičnog torpeda. To je bila reakcija na Teslinu napomenu da bi vrhunsko oružje moglo predstavljati ”demonske automate”. Zaražen groznicom rata, Tesla je istakao moguće implikacije svog rada: automati bi ratovali dok bi ljudi živeli. ”Stalni razvoj u tom pravcu mora dovesti do toga da rat postane stvar mašina, bez ljudi i bez gubitaka života - što je... po mom mišljenju... preduslov za trajni mir”.15 Takav stav su pobijali brojni pojedinci, među kojima je najrečitiji bio Francuz M. Hjuart: Genije destrukcije Kao i svi izumitelji razornih mašina, Tesla tvrdi da će njegovi demonski automati primorati vlade sklone stvaranju međunarodnih požara da dvaput razmisle. Zbog tog razloga Nikola Tesla traži pravo da se nazove dobročiniteljem ljudskog roda. Genije destrukcije stoga, izgleda, ima dva cilja. On stvara zlo, ali uglavnom dobro. Uz njegovu pomoć prestanak ratova više nije samo utopija plemenitih sanjara. Blagosloveno doba će nastati za sve narode, jer će njihove svađe utihnuti pred slikama užasnih kataklizmi koje nam obećava nauka. Kakvim sve protivrečnostima u razmišljanju nije podložan ljudski um!16 Igrom slučaja, tog mišljenja je bio i Mark Tven, koji je Tesli pisao iz Evrope, izražavajuči želju da prodaje patente ministrima u Austriji, Nemačkoj i Engleskoj, uz pomoć Bulver-Litona i ruskog cara Nikolaja, s kojim je Tesla i sam pregovarao.17 (I tako je ”Nikolaj” Tesla bio u vezi s carem). U savremenom dobu, Edvard Teler, jedan od izumitelja hidrogenske bombe, i nedavno, predsednik Ronald Regan u svojim govorima o ratovima zvezda iz osamdesetih, takođe su zastupali tu ideju. Ali Tesla je, kao i Ajnštajn, zažalio zbog svog prvobitnog stava da vojska kraja sveta može dovesti ljude do mira. Bestidan članak koji je bio objavljen u Martinovom časopisu nastavljao se kao uvod u Teslin ”brižni” rad na temu elektroterapije, da bi se završio narednim dvosmislenim posrednim komplimentom: Nemamo želju da Tesli budemo ni branilac ni publicista. Njemu takva pomoč nije ni potrebna; i sve dok slobodno vlada čitavim stranicama nedeljnih novina, koje g. Vanamejker rado plaća hiljadama
206
ČAROBNJAK
dolara, naučni časopisi nemaju ništa s tim. Želimo samo da kažemo da nije pošteno osuđivati g. Teslu, kako to inače mnogi čine, kao nepraktičnog vizionara. Niko nije gotov sa svojim poslom sve dok ne umre, i čak i tad predstoje dugi, dugi vekovi koji njegove ideje mogu potvrditi. Vizionari su stoga često najgori realisti - što g. Tesla nikada neče biti.18 Kako je Martin u neku ruku bio Teslin predstavnik, samim tim što je dozvolio da se ta kritika pojavi u njegovom časopisu, kao da je i drugima dao prećutnu dozvolu da krenu sa svojim osudama. Na primer, oštri prikazi su se pojavili u časopisima The Scientific American i još popularnijem, Public Opinion. Bili su objavljeni na istoj strani s nekrologom lažnom pronalazaču Džonu Vorelu Kiliju. Da li je Kili bio šarlatan? Smrću Dž.V. Kilija, poznatog po Kilijevom motoru... svet je ostao bez jedne od najoriginalnijih i najfascinantnijih ličnosti... Kili je neprestano nagoveštavao da će zapanjiti ceo svet, ali se to nije dogodilo. Iskreno se nadamo da su njegove navodne tajne umrle zajedno s njim. Nauka i senzacionalizam ...To što kreator višefaznog sistema prenosa sada, nakon toliko vremena, zatrpava štampu bombastičnim retoričnim izjavama koje podsećaju na najburnije dane u vreme fame oko Kilijevog motora, predstavlja nešto potpuno nekonzistentno i neobjašnjivo... Koliko su činjenice u vezi sa izumom g. Tesle malobrojne i jednostavne, toliko su brojne i ekstravagantne maštarije koje ih obavijaju. Principi na kojima počiva taj izum nisu novi, niti je Tesla njihov tvorac.19 Ta opaska, da Tesla nije kreator svog sistema bežične komunikacije, predstavlja odjek ranijih optužbi da on nije ni tvorac višefaznog sistema naizmenične struje. To je bilo ono što ga je naročito ljutilo, pošto je originalnost njegovog rada bila od suštinske važnosti. ”Voleo bih da sve svoje račvaste munje iz laboratorije mogu da usmerim na tog tipa”, rekao je Tesla Džonsonovima za večerom u njihovom domu.20 ”Možda bi više vredelo kad bi neko spolja stao u vašu odbranu”, predložio je Robert.
Moć VRILA(1898)
207
”Dragi moj Luka, znam da ste plemenit čovek i odan prijatelj i zahvalan sam vam na ogorčenosti koju osečate zbog ovih neosnovanih napada na mene, ali vas molim da se ni u kom slučaju ne upuštate u sve to, jer ćete me time samo uvrediti. Neka moji ’prijatelji’ pokažu sve najgore, draže mi je tako. Neka naučna društva zasipaju bezvrednim nacrtima, neka se suprotstavljaju onome što vredi, neka bacaju pesak u oči onima koji bi mogli progledati. Već će ih stići zaslužena nagrada”.21 ”Kako da uzvratimo nekome ko se ponaša tako nečuveno?” ”Dubokim prezirom”, zaključio je Tesla. ”Ne mogu da verujem da Komerford spada u tu kategoriju ljudi”, natuknula je Ketrin, pokušavajući da stvori preduslove za pomirenje. ”Znam da biste vi i Luka želeli da vašem prijatelju Martinu oprostim taj omalovažavajući uvodnik. Dobro je urađen, ali nije detaljan kao mnogi drugi pre njega. On za mene čini sve više i više”. ”Bar razgovarajte s njim”, molila ga je Ketrin. Tesla je zgrabio svoj šešir i rukavice i odmahnuo rukom. ”Šteta za njega. Samo to imam da kažem”, rekao je na odlasku.22 Tesla je uzvratio duhovitim odgovorom časopisu Electrical Engineer koji je morao da ga objavi: Uvredili ste me više puta, ali kao hrišćanin i filozof, ja sam vam opraštao i žalio vas zbog vaših zabluda. No ovoga je puta vaša uvreda ozbiljnija nego ranije, jer ste se usudili da bacite senku na moju čast... Kako sam nosilac počasnih zvanja više američkih univerziteta, moja je dužnost zahtevati od vas potpuno i najponiznije izvinjenje zbog ove poslednje klevete...Pod tim uslovom ću vam opet oprostiti, ali bih vam savetovao da svoje napade ubuduće ograničite na izjave zbog kojih se ne možete naći na udaru zakona.23 Tesla je, naravno, bio ljut zbog tona koji je preovladavao u njihovom uvodniku; ali ono što ga je naročito uznemiravalo bila je implikacija da je napustio rad na svojim mehaničkim i električnim oscilatorima i hladnim svetlima bez punjenja (fluorescentnim svetlima). Nalazio se usred poslovnih pregovora s velikim brojem investitora, naročito s Astorom, i ni u kom slučaju nije smeo dopustiti da neko pomisli da su ta istraživanja napuštena. Martinov odgovor štampan je odmah ispod Teslinog pisma:
208
ČAROBNJAK
G. Tesli od njegovih prijatelja Jedan istaknuti pronalazač u oblasti električne energije [neimenovani - verovatno Elihju Tomson]... bio je toliko ljubazan da kaže da je upravo Electrical Engineer stvorio g. Teslu. Tu je izjavu Martin dalje u tekstu osporio, rekavši da ”čoveka čine njegova dela”; međutim, časopis (tj. Martin) navodi i činjenicu da su u prošlosti u tom listu objavljivani Teslini radovi, da je časopis objavio Teslinu knjigu s izumima i predavanjima, da je njegov urednik ”svim svojim umećem nastojao da objasni ideje g. Tesle”. To je sve bilo tačno. Za osam godina, od 1890. do 1898, Electrical Engineerje objavio 167 članaka koji su ili bili o Tesli ili ih je Tesla napisao, 40 više nego što je objavio Electrical Review i 70 više od Electrical Worlda.24 Štaviše, bilo je jasno da je Martin bio taj koji je osmislio ulazak povučenog pronalazača u arenu američke elektrike. Kako je Tesla često obećavao više nego što je isporučivao, časopis se, ”kao pravi prijatelj”, osećao obaveznim da ga zamoli da završi ”dugi niz predivnih ali nedovršenih izuma”. Oni (tj. Martin) takođe u njih nipošto ne ubrajaju fantastične izjave o Teslinoj letelici na daljinsko upravljanje koja može da promeni pravac leta, ”eksplodira po volji... i nikada ne promaši cilj”. Martin je nastavio: ”Naše divljenje prema ranijim istinskim, opipljivim dostignućima g. Tesle nesumnjivo je i ono i dalje stoji; ali kod stvari kao što je ova, povlačimo crtu. Žao nam je što g. Tesla to tako prihvata, ali mi tu ništa ne možemo”.25 Pošto je takav napad došao od jednog od Teslinih najbližih saveznika, trebalo bi ga pažljivije razmotriti. S istorijske tačke gledišta, međutim, morali bismo uzeti u obzir i postojanje skrivenih motiva. Tesla je, na primer, 1894. besplatno delio svoju knjigu i nije plaćao dodatne primerke. ”Nešto sam zaradio na knjizi o Tesli”, priznao je Martin Elihjuu Tomsonu mnogo godina kasnije, ”ali je to ubrzo otišlo kao pozajmica dotičnom, pa su dve godine rada otišle nizašta”.26 Naredne godine, 1895, Teslina laboratorija je izgorela do temelja, a Martin je napisao divan članak u kome mu je odao priznanje za sve što je uradio.27 Možda zato i nije insistirao da mu Tesla vrati dug. Pored toga, Martin se nalazio u nezgodnoj situaciji jer je bio dobar prijatelj sa Tomasom Edisonom, Teslinim moćnim suparnikom, a kao izveštač morao je objektivno da piše o dostignućima i drugih Teslinih protivnika, kao što je bio Markoni. Teslina nezgodna navika da živi iznad svojih mogućnosti i da projekte smatra gotovim i pre nego što oni dostignu fazu realizacije, bila je stalni izvor frustracija za njegovog dugogodišnjeg zaštitnika. I istorija je na
MOĆ VRILA(1898)
209
toliko načina pokazala da je Martin bio u pravu. Teslini oscilatori nikada nisu doneli finansijski uspeh, njegov bežični sistem distribucije svetla, podataka i energije (u njenom punom obliku) nikada nije realizovan, a iz teško razumljivih razloga ni Teslina fluorescentna svetla nikada nisu stigla do tržišta. S druge strane, Tesla je bio izuzetno plodan pronalazač. On jeste napravio radne modele svih svojih pronalazaka. Teleautomat je, na primer, bio u potpunosti operativan prototip, a potrebno je da prođu godine da bi nečije zamisli urodile plodom. Tesla se več dokazao na različite načine. Ako se ima u vidu širina njegovog zahvata, sasvim je razumljivo što nisu svi njegovi projekti do kraja materijalizovani. Teslin teleautomat i dalje predstavlja najvažniji tehnološki trijumf modernog doba. U svojoj konačnoj formi, on je bio zamišljen kao nova mehanička vrsta sposobna da misli kao čovek, da izvršava komplikovane zadatke, čak i da se razmnožava. Taj izum u sebi sadrži sve osnovne odlike bežičnog prenosa i selektivnog podešavanja. Bilo je to delo pravog genija. Tesla je, začudo, bio pristalica modela stimulusa i reakcije u analizi ljudskog ponašanja i ljudske svesti, a ne modela koji je promovisao kreativno nesvesno. Rivalstvo između Ernsta Maha i Karla Štumpfa, Teslinog profesora filozofije o kojem je ranije bilo reči, kao i Dekartov rad o samohodnim automatima, u neposrednoj su vezi sa velikim brojem ključnih Teslinih stavova koji su direktno uticali na nastanak njegovog teleautomata. Po toj pretpostavci, um nije ništa više od proste skupine uzročno-posledičnih odnosa. Ono što nazivamo idejama, zapravo su sekundarni utisci koji potiču od primarnih osečaja. Iako su Teslina dostignuča originalna i mada je za sebe govorio da je ”kreator novih principa”, ni u jednom trenutku nije pomislio da je došao do nove ideje koja nije poticala od nečeg spolja, nekog mehanizma prisutnog u prirodi, ili nečega što se već nalazilo u dostignućima drugih ljudi. Kao čitalac velikih filozofa, Tesla je shvatao šta bi primena njegovog teleautomata značila za svet. Jasno je video šta se sve krije u ”rasi koja dolazi”. Mašine ne bi samo zamenile radnike, one bi samostalno razmišljale. Teslina genijalnost stoga nije vidljiva samo u tome što je umeo da ceni napredne misli drugih ljudi, već, što je važnije, u tome što je nalazio praktičnu primenu njihovih apstraktnih ideja. Dok su drugi nastojali da svet izmene mislima, Tesla je na fizičkom planu predstavljao prave funkcionalne modele. On je sasvim sigurno otac elektronskih ”bića” na daljinsko upravljanje, ali bi poslednji tvrdio da je otac te ideje. U čuvenom članku u Century-ju 1900, Tesla je objasnio čitavu ideju na kojoj se zasnivao njegov teleautomat: ”Svakom svojom misli i svakim svojim
210
ČAROBNJAK
postupkom ja svakodnevno pokazujem da sam i sam automat s darom kretanja, koji reaguje na spoljne stimulanse koji deluju na čula, i u skladu s tim misli i postupa. Sećam se svega par slučaja u svom životu kada nisam uspeo da pronađem onaj prvi utisak koji je izazvao pokret ili misao pa čak i san”.28 Tesla je propustio da napomene da je jedan takav slučaj predstavljalo otkrovenje koje je doživeo na času profesora Pešla: jasno je video da kolektor u mašinama na jednosmernu struju nije neophodan. Drugim rečima, Teslin najuspešniji izum, višefazni sistem naizmenične struje, započeo je kao intuitivna misao. Pa ipak, Tesla se tvrdoglavo držao premise po kojoj je čovek ”tabula raza”. Nijedna inspiracija, po tom učenjaku, ne potiče iznutra; do ličnih reakcija dolazi samo nakon prijema spoljnih poticaja. To je složena ideja, jer bi se iz prvog pasusa narednog odlomka moglo pomisliti da Tesla veruje upravo u suprotno. Kako kosmičke sile oblikuju naše sudbine Svako živo biće predstavlja motor usklađen sa točkićima koji pokreću univerzum... Nema sazvežđa ni magline, ni sunca ni planete... koja nema nekakvu kontrolu nad svojom sudbinom - ne u neodređenom i varljivom astrološkom smislu, već u određenom i pozitivnom smislu fizike kao nauke. Moglo bi se reći još nešto. Nema stvora obdarenog životom, od čoveka koji vlada elementima do najskromnijeg živog bića u celom svetu, koji nije podložan dejstvu drugih sila.29 U vreme kada je dolazio do tih ideja, tj. ranih devedesetih, Tesla je proučavao Herberta Spensera i budistička štiva. Čak je i svom prijatelju Džonsonu dao jednu knjigu o budizmu. Ipak, Mahov princip i Njutnovi zakoni u vezi s korelatima kao što su momenat količine kretanja Zemlje, Sunca i galaksije, takođe su uticali na njegovu kosmološku paradigmu. ”Budista to izražava na jedan način, hrišćanin na drugi, ali i jedan i drugi kažu isto: Svi smo mi jedno... Nauka, takođe, prepoznaje tu povezanost zasebnih jedinki, mada ne u sasvim istom smislu, u kom su sunca, planete i meseci neke konstelacije zapravo jedno, ali nema sumnje da će to biti i eksperimentalno potvrđeno u vremenima koja dolaze”.30 Kako je još kao mlad čovek proučavao psihologiju volje (okultne psihološke principe), Tesla je čvrsto verovao u samoopredeljenje i izuzetnu snagu volje. On je, međutim, nekako pomirio taj unutrašnji proces, koji filozof Džordž Gurdjev povezuje s neposrednim izrazom duše, sa svojom spoljnom
Moć VRILA(1898)
211
biheviorističkom paradigmom. Po Tesli, varnica života nije samo biološka, već je prisutna u strukturi materije: ”Čak i materija koju nazivamo neorganskom i za koju verujemo da je mrtva, reaguje na nadražaje i daje neosporne dokaze životnog principa koji u sebi sadrži”.31 Stvari kao što su metali reaguju na spoljne uticaje (npr. magnete). Tesla odbija da razdvoji pobudne sile koje učestvuju u elektromagnetnim efektima od reakcija ”žive” materije. To je u suštini Bulver-Litonova ”moć vrila”. Energija koja pokreće univerzum upravlja životom. ”Stoga je sve što postoji, organsko ili neorgansko, pokretno ili nepokretno, podložno uticajima koji dolaze spolja. Između njih nema praznine, nema prekida kontinuiteta, nema posebnog niti razlikujućeg životnog agensa. Na monumentalno Spenserovo pitanje: ’Šta to tera neorgansku materiju u organske oblike?’ postoji odgovor. To su vrelina i svetlost Sunca. Svuda gde su oni, tu je i život”.32 Kako je sam Tesla bio ”samohodni automat potpuno pod kontrolom spoljnih uticaja”, on je sam sebe mogao uzeti za model po kom će napraviti teleautomat. ”Ono što mi zovemo sećanjem”, kaže dalje Tesla, ”samo je povećana prijemčivost za ponovljene spoljne uticaje”. Kreativno razmišljanje i sanjanje nastajali bi, dakle, kao sekundarna reakcija na te prvobitne spoljašnje uticaje. Pre mnogo godina javila mi se ideja da napravim automat koji bi bio moja mehanička kopija i koji bi reagovao na spoljne uticaje, kao što činim i sam, ali naravno, na mnogo primitivniji način. Takav bi automat očigledno morao imati pogonsku snagu, organe za kretanje, upravljačke organe i jedan ili dva čulna organa podešena tako da reaguju na spoljne nadražaje... Da li je taj automat od mesa i kostiju, ili od drveta i čelika, ne znači puno, pod uslovom da može da izvršava kao inteligentno biće sve ono što se od njega zahteva”.33 Za Teslu njegov čamac na daljinsko upravljanje nije samo mašina, to je novo tehnološko biće s darom da misli. To je i prvi oblik života na planeti koji nije biološki. Kao prototip, taj prvi novi oblik života ”sadrži”, prema Teslinim rečima, ”pozajmljeni um”, lično njegov! On će moći da prati putanju koja mu se unapred zada ili... da sluša unapred zadate komande, biće u stanju da razlikuje ono što bi trebalo da čini od onoga što ne bi... i da pamti utiske koji će sasvim sigurno uticati na njegove kasnije odluke”.34
212
ČAROBNJAK
Vrlo je mali broj ljudi mogao da shvati veličinu onoga što je Tesla stvorio 1898, i stoga su usledili napadi. Novembra 1898, glavni patentni inspektor došao je da prisustvuje demonstraciji Teslinog automata pre no što odobri tako ”neverovatan” patent, kako je rekao. ”Sećam se, kad sam kasnije posetio jednog zvaničnika u Vašingtonu s namerom da ponudim izum vladi”, Tesla je napisao, ”on je prasnuo u smeh... Niko tada nije ni pomišljao da je moguće usavršiti jednu takvu napravu”.35
24 Voldorf-Astorija (1898) _________________________________
29. novembar 1897. Dragi Luka, Zaključio sam da tako važan književni događaj kao što je objavljivanje vaše sjajne knjige pesama trebaprvo proslaviti večerom u Voldorfu, kakoje to gđa Filipov na svoj delikatan.način nagovestila... Kako zbog vaše ogromne popularnosti to izgleda neče biti moguče, molio bih vas da odredite neko drugo veče, ali uskoro, jer bi se moglo desiti da ostanem bez novca. Iskreno vaš, N. Tesla1
oldorf-Astorija je bio najviši hotel na svetu, stalno ili privremeno boravište najbogatijih i najistaknutijih ličnosti tog vremena i mesto na kom su održavane svečane večere, koncerti i skupovi. Jedan od ciljeva kojima je Tesla težio bio je stalni boravak u tom hotelu; ostvariče ga pre isteka godine, i tamo će živeti naredne dve decenije. Sagrađen iz dva dela, prvobitni Voldorf završio je Vilijam Voldorf Astor 1893; Astoriju je završio njegov rođak, Džon Džejkob Astor, pri kraju 1897. Isprva nije želeo da poruši kuću svoje majke da bi podigao hotel, ali kad je Voldorf u prvoj godini poslovanja ostvario prihod od četiri i po miliona dolara, predomislio se. Otvaranjem hotela ”obeležen je početak novog načina života”, uz promovisanje same suštine ekskluzivnosti, uslužnosti, pompeznosti i elegantne grandioznosti.2 Menadžer hotela, Džordž Bolt, bio je pruski doseljenik sa ostrva Rigen, u blizini Danske u Baltičkom moru. ”Blage naravi, dostojanstven i skroman”, Bolt je ličio na ”tipičnog nemačkog profesora s bradicom koju je redovno
V
214
ČAROBNJAK
uredno skraćivao... i cvikerima koji su visili o crnom svilenom gajtanu”. Opisivan kao ”strog poslodavac hirovite naravi”, Bolt je bio elitista najpovršnije vrste. ”Više bih voleo da vidim gđu Stajvesant Fiš kako uživa u šolji čaja u gotovo praznom Palminom salonu”, izjavio je jednom prilikom, ”nego desetine manje poznatih gostiju koji uživaju u gozbi”.3 Bolt je takođe veoma voleo mehaničke naprave, pa je hotel bio pun modernih pneumatskih cevi, električnih sijalica za pozivanje fijakera, bleštavih komandnih tabli u liftovima, a imao je i ”mrežu diskretnih ali pouzdanih električnih zvona za poslugu”.4 Nekoliko godina kasnije, Voldorf će biti prvi hotel s radio-tornjem. Tesla, i sam elitista, nesumnjivo je bio zanimiljiv Boltu. Sa svojom reputacijom izuzetnog pronalazača, vrlo je verovatno da je bio primljen u posebnu klasu iznad menadžera. A kad je jednom ušao u Voldorf-Astoriju, moguće je i da nije redovno plaćao smeštaj zahvaljujući svom poznanstvu s Astorom, ili da mu je boravak u hotelu bio obezbeđen pod posebnim uslovima. S više od devetsto zaposlenih, čuvenim Oskarom od Voldora kao glavnim kuvarom i Boltovom sposobnom suprugom, koja je nadgledala dekorisanje hotela, od Voldorf-Astorije nije bilo finijeg zdanja. Kraljevski miris dopirao je iz svakog njegovog ugla, a ekskluzivni porcelan, egzotično cveće i skup nameštaj krasili su holove, salone i apartmane. Bilo je to mesto na koje su dolazili svi koji su želeli da se pokažu. Skoro dva metra visok, uvek u fraku, sa štapom u ruci, cilindrom na glavi i s neizbežnim belim rukavicama, Tesla je bio jedan od najdostojanstvenijih i najuglednijih gostiju. Špansko-američki rat razvukao se kroz celu 1898. dok je Tesla pokušavao da ubedi odgovorne u mornarici u upotrebljivost teleautomata u vojne svrhe. Nudio je bežične predajnike kao pomoćno sredstvo u koordinaciji kretanja brodova i vojnika, ali ga je sekretar mornarice odbio iz straha, kako je Tesla godinu dana kasnije rekao, ”da bih mogao izazvati nesreću, pošto varnice lete na sve strane kad se aparat uključi”. Tesla je pokušao da ga uveri da je razrešio te ”nedostatke i druga ograničenja”, ali bez uspeha.5 Javne demonstracije i fotografije munja koje iskaču iz njegove naprave isprečile su se na putu njegovih pokušaja da nadležne uveri u suprotno. Mornarica je tokom ratnog sukoba radije koristila balone s vrelim vazduhom koji su s brodom bili povezani telegrafskim linijama. Svako ko bi se morao naći u nekom od tih balona doživeo bi da mu ”kosa pobeli” jer je balon bio laka meta, ali vojnici ”moraju da slušaju naredbe i to je kraj priče”.6
VOLDORF-ASTORIJA (1898)
215
Tesla je stupio u vezu sa g. Niksonom, brodograditeljem, dizajnerom Oregona (prekookeanskog broda firme Vilard, na kom je radio dok je bio u službi kod Tomasa Edisona, 1884), kao i s graditeljem podmornica Džonom P. Holandom.6 7 Dve godine kasnije, Holand će mornarici prodati njihovu prvu podmornicu; biće teška impresivne sedamdeset i četiri tone i predstavljaće nezaobilazni deo ratne mašinerije8, ali Holand je 1898. još imao poteškoća u sklapanju ugovora. ”Mornarica je prinuđena da odbije... [Holandovu ponudu] da uđe u luku Santjago i uništi španske ratne brodove... jer bi time došla u situaciju da bude optužena za upotrebu privatnih brodova u ratne svrhe i kršenje međunarodnih zakona”.91 Tesla je pozvao predstavnike vojske u svoju laboratoriju, naročito kontraadmirala mornarice SAD, Fransisa Dž. Higinsona, predsedavajućeg Lajthaus borda, kako bi razmotrili upotrebu njegovih bežičnih predajnika. Ali poslovanje s vladom bilo je sve samo ne lako.10 U to vreme, juna 1898, Ričmond Pirson Hobson postao je slavan zbog herojskog držanja u ratu, pa je osvojio srce cele Amerike. Nekoliko meseci kasnije, bio je glavna zvezda društva u kom su se kretali Tesla i Džonsonovi, a čitavu deceniju nakon toga, njegova slava će biti toliko postojana da će postati i kandidat za predsednika države.11 New York Times je 4. juna opisao kako je hrabra američka ratna fregata, Merimak, pod živahnom vatrenom kanonadom uletela u luku Santjago, u nastojanju da napadne špansku armadu koja je tamo stajala i čekala. Brod je bio potopljen, a ”oficir, inženjer i šestorica mornara zarobljeni”. Članak se završavao rečima ”sve je zaprepastila odvažnost tog američkog broda”.12 Narednog dana je otkriveno da neprijateljska vatra uopšte nije potopila brod. Naprotiv, potopio ga je sam poručnik Hobson kako bi zakrčio izlaz iz luke čitavoj španskoj floti. ”Tim fantastičnim manevrom” strašni admiral Servera uklonjen je iz rata. ”U jednom danu, u jednom satu, moćna, sveprisutna snaga elektriciteta... pronela je njegovu slavu po čitavom svetu”. 13 Dok je Hobson bio zatvoren u tamnici zamka Moro, novine su i dalje izveštavale o njemu dok je svet čekao da se rat završi nadajući se njegovom oslobođenju.14 Ketrin je, kao i uvek ispoljavajući svoj irski šarm, pozvala tajanstvenog Srbina na večeru kako bi je ”hipnotisao” svojim prisustvom.15 Istog dana kada je potopljen Merimak> slavni pronalazač je primio sledeću provokativnu poruku: 6. jun 1898. Dragi g. Tesla, Veoma bih volela da vas vidim sutra uveče, i biću zaista razočarana ako moj zahtev budete smatrali nedostojnim svoje pažnje.
216
ČAROBNJAK
Robert sebi priređuje rođendansku zabavu pa će se pevati i neke vaše srpske pesme. Morate to veče odvojiti za nas. Nakon toga ja odlazim u Vašington, u posetu, i ako neko bude želeo da vidi gđu Filipov? Kada sutra uveče dođete, razgovaraćemo o ruci koja je sada preda mnom ali je osuđena na osamu... Ne mogu to da podnesem. Suviše je snažna, suviše muževna - kada ne razmišljajući uđem u sobu, zbog nje se trgnem - Ona postane jedina stvar u toj sobi. Ali to nije dovoljno, jer ne predstavlja kako treba vašu ruku koja je tako krupna i slobodna. Kao i vi sami, ona izgleda lepljiva, mala, a ja znam zbog čega je to tako, to je zbog senki. Morate probati ponovo i svoju ruku učiniti velikom i veličanstvenom kakva ona i jeste. Iskreno vaša, Ketrin Džonson16 Tesla je u januaru preko cele strane Electrical Reviewa objavio fotografiju svoje šake u želji da upečatljivo prikaže napredak koji je postigao u radu na vakuumskim lampama.17 Izvor svetlosti je bio toliko efikasan da je svaka linija na dlanu bila vidljiva (mada je, kako Ketrin ističe u pismu, sam oblik nedovoljno jasan zbog senke ispod šake). Čuveni hiromant, Kejro (grof Luj Hamon), bio je vrlo popularan u to vreme, jer je objavio analize dlanova tako slavnih ličnosti kao što su Tomas Edison, Sara Bernar i teozofkinja Ani Bezant. Mark Tven je za njega rekao: ”Kejro je ponižavajuće tačno razotkrio moj karakter. Ne bi trebalo to da mu priznam, ali ipak moram”.18 Čini se verovatnim da je Teslina inteligentna taština iznašla načina da istovremeno iskoristi fluorescentne cevi i izokola iskaže velikodušnost stavljajući svoj dlan na uvid celom svetu. Prema jednom profesionalnom hiromantu, Teslin dlan navodno otkriva ”sklonost ka flertovanju i preosetljivost”, što se vidi po Venerinom krugu; linija glave ukazuje na ”neprestane brige koje potiču iz prošlosti”, blizak odnos s majkom (jer je povezana sa linijom srca), ”crtu iracionalnosti i slepo mesto u razmišljanju” (zbog ulančanosti, talasastog oblika i skraćenja linije glave); nasuprot tome stoji ”izuzetna linija sudbine, koja počinje kao čvrst hrast, otkrivajući stabilnost, viziju, kreativne aspiracije, tvrdoglavost i sposobnost da se podnesu veliki stres i velike nevolje... Linija sudbine je najjača linija na dlanu”.19 Tokom tih meseci šaljivi odnos između Tesle i gđe Filipov dostigao je svoj vrhunac; izgleda da je pokušavala da ga oženi. Meseca februara Ketrin je pisala Tesli: ”Biće prisutna još jedna šarmantna dama koja ne veruje da ste vi
217
VOLDORF-ASTORIJA (1898)
moj prijatelj, čak ni da vas poznajem. Želim da je uverim da ste i vi na mojoj listi, pa ćete sedeti pored nje. Dođite i obasjajte nas sve svojom vedrinom, a naročito nas Džonsonove”.20 U martu je tražila od Tesle da im se pridruži na ručku kako bi ”svojim prijateljima pružio utehu”, a nekoliko dana kasnije, opet ga je pozvala: ”Dolazi nam jedna veoma šarmantna devojka koja bi želela da upozna g. Teslu. To je ona prava, uveravam vas”.21 Tesla je odlučio da prvo svi dođu kod njega na večeru, pa je otpisao: ”Poslaću svoju ličnu kočiju... na večeru ... u Voldorfu i posebno ću poraditi na svom apetitu za tu priliku”.22 Teslin celibat je oduvek bio pod znakom pitanja. Verovatno da su on i Ketrin bili u nekoj vrsti sentimentalne veze par godina ranije, ali se u tom stadijumu njihovog poznanstva, delimično zahvaljujući njenim aranžmanima, Tesla aktivirao kod drugih žena, a Ketrin je uživala u njegovom zadovoljstvu. Tri dame koje su ga zanimale bile su gđa Vinzlou, gđica Amatija Kusner i gđica Margarita Merington. Prva je, nažalost, bila udata; drugoj je Tesla želeo da pokaže svoje izume u laboratoriji; ”Postoji još jedan razlog zbog kog bi trebalo da dođe, ali ga je teško izreći... Drugim rečima, ne bih želeo da kažem ništa što bi unizilo jednu damu”.23 Povodom još jedne zabave kod Džonsonvih, Tesla je u vezi sa trećom damom pisao: ”Radije bih se pouzdao u vaš izbor, i sada mogu da se setim jedino gđice Merington - ukoliko bude želela da dođe. Znam da ću biti njena žrtva - pre večere - ali posle nje, mislim da bih mogao opet biti svoj na svome, jer ona ne pije crveno vino”.24 A nekoliko meseci kasnije: 9. mart 1899. Draga gđo Džonson, Rado ću primiti bilo kog vašeg gosta, ali moramo urediti da na svakog gospodina bude po jedna dama - inače ćete morati večerati bez mene... Agnes u svakom slučaju mora doći i - da li biste pozvali gđicu Merington? Ona je jedna neverovatno inteligentna žena. Rekao bih i mudra, samo da se udala. Zaista, voleo bih da nam se i ona pridruži. Iskreno vaš, Nikola I od ulice Hjuston25 Rođena u Engleskoj, Margarita Merington je odrastala u samostanu u Bafalu pre nego što je upisala studije klavira i postala nastavnica u visokoj školi koju je i sama pohađala, koledžu Normal. Kada je dala otkaz i preselila
218
ČAROBNJAK
se u Njujork kako bi zadovoljila svoju strast za pisanjem drama, gđica Merington je prvi put postala glavna vest zbog svog odlično primljenog romantičnog komada Leterbleir. Nakon tog uspeha, dve godine kasnije, usledila je nagrada od 500 dolara od Državnog muzičkog konzervatorijuma za njen libreto Dafniy koji je, između ostalih, recenzirao i Antonin Dvoržak. ”Visoka, graciozna i šarmantna”, kraljevskog držanja, gđica Merington je bila ”česta gošća na večerama u domu Džonsonovih”. Sastavni deo elite iz Gramersi parka, ona je s mladim Ovenom Džonsonom bila na rođendanskoj zabavi Marka Tvena 1905. Ostala je kreativna do kraja života - 1950, godinu dana pre smrti koju je neudata dočekala u devedeset prvoj godini, napisala je knjigu o generalu Kasteru i njegovoj ženi.26 Avgusta 1898, Džon Džejkob Astor vratio se sa ratišta, ali se Tesla tek u decembru video s njim u njegovom domu. Dok su ga mnogi smatrali ”hladnim, neduhovitim, neodlučnim i gotovo potpuno bezličnim čovekom”,27 njegovu ženu, Avu, smatrali su najlepšom u Americi. Ljupkost gđe Astor ostavila je naročit utisak na Teslu, a izgleda da je i ona bila oduševljena eksperimentima velikog pronalazača. Njih troje su jednom prilikom zajedno večerali u Delmoniku ili u Voldorfu, a kad je Tesla dolazio u kuću Astorovih, često je donosio buket cveća. Ali iako je ”Ava... sijala pri svakoj upaljenoj sveći, a Džek ju je pratio kao izgužvani i pomalo ćudljivi španijel”, taj brak nije bio najsrećniji; dok je Astor, ploveći nemirnim morima u potrazi za avanturama i plemenitim ciljevima, umeo da ostavi svoju izuzetnu ženu ponekad i na više meseci, ona je utehu nalazila u fanatičnom zanimanju za bridž.28 Tako Tesla, iako je Ava bila na njegovoj strani, zapravo nije bio siguran u pogledu svog položaja kod Astora. ”Dragi Astore”, počeo je razgovor, ”želeo bih da vam objasnim zbog čega ne mogu na Kubu s vama”. ”Razumem vas”, odgovorio mu je Astor. ”Za vreme paljbe, možda sam tek tad shvatio, postalo mi je jasno da je vaš život suviše dragocen da biste ga stavili na kocku na jednom takvom putovanju. No, iz svojih najnovijih izveštaja vidim da su vas ipak napadali, samo što se radilo o novinarima”. ”Drago mi je”, našalio se Tesla, ”što živim u mestu u kom me ipak ne mogu spaliti na lomači, mada me mogu pržiti po novinama”.29 Nakon toga Tesla je pozvao Astora i njegova dva najbolja prijatelja, g. Klarensa Mekaja i g. Derijusa Ogdena Milsa, da bi im pokazao koliko je napredovao sa oscilatorima i fluorescentnim lampama, kao i patentne prijave, članke koji su izašli u tehničkim časopisima i izveštaje o testovima koji su bili obavljeni u Društvu Rendgen u Nemačkoj. ”Dopustite da vam pročitam sledeće pismo ser Vilijama Kruksa”, rekao je Tesla. ”Čestitamo vam. Vaša mašina
VOLDORF-ASTORIJA (1898)
219
odlično radi”. Tesla mu je pokazao još jedan izveštaj u kom je stajalo da je njegov oscilator ”nešto najznačajnije u ovom dobu”. ”Videčete koliko se toga može izgraditi na tom novom principu, pukovniče. Ti česti i žestoki napadi na mene nisu slučajni, jer moji izumi predstavljaju pretnju za mnoge ustaljene delatnosti u industriji. Moj teleautomat, na primer, omogučava nastanak jedne nove delatnosti koja će obesmisliti gradnju velikih ratnih brodova, i, kao što sam već rekao u svom patentu mnogo pre Carskog manifesta, primoraće narode da što pre nađu načina da održe mir”.30 ”Idete suviše brzo za mene ”, rekao je Astor, čime je i druge naveo da stanu i razmisle. ”Držimo se oscilatora i hladnih lampi. Dajte da vidimo nekakav uspeh na tržištu s ta dva proizvoda, pre nego što krenete da spasavate svet s jednim sasvim drugačijim izumom, a onda ću priložiti više od dobrih želja. Navratite ponovo kada budete imali čvrst predlog, ili me pozovite telefonom”. Tesla je pričekao do Nove godine, a onda krenuo u nov direktan napad na Astora. ”Dragi Astore, oduvek sam čvrsto verovao u vaše iskreno i prijateljsko zanimanje za mene i plodove mog rada... Sada vas otvoreno pitam, kad imam prijatelja poput Dž. Dž. Astora, princa među bogatim ljudima, patriotu koji je spreman i život da rizikuje za svoju zemlju, čoveka koji misli sve što kaže, koji toliko vrednuje moj rad i koji često nudi svoju podršku, zar nemam osnova da verujem da će me takav čovek podržati i kada nakon nekoliko godina napornog rada konačno i u komercijalnom smislu usavršim neke važne izume koji, i po najkonzervativnijim procenama, moraju vredeti nekoliko miliona dolara”.
220
ČAROBNJAK
Informišući Astora da mu je Džordž Vestinghaus dao 500.000 dolara za višefazni sistem naizmenične struje i da je Edvard Din Adams uložio 100.000 da bi postao partner u njegovim poslednjim nastojanjima, da ima ”14 novih patenata SAD i još toliko patenata stranih država”, Tesla je dodao i to da postoji ”uticajna grupa ljudi” koja još uvek radi protiv njega. ”1 to je glavni razlog zbog kog bih želeo da mi nekolicina mojih prijatelja, poput vas, u ovom trenutku pruži vrednu finansijsku i moralnu podršku”. ”Ukazujući mu svoje poverenje”, po Astorovim rečima, Tesla je otkrio i da je prodao hartije od vrednosti kako bi opet dobio kontrolu nad svojom kompanijom, iako ”g. Adams još ima manjinski interes”. Pošto je rekao da je njegova laboratorija u prošlosti ”u proseku isplaćivala 1.500 dolara za svakih 100 dolara uloženog kapitala”, izjavio je: ”Potpuno sam uveren da će ovo što sada držim u rukama predstavljati još isplativiju investiciju. Sada sam u stanju da proizvedem lampe koje daju daleko bolje svetlo od lampi s ugljenim vlaknom, s potrošnjom energije smanjenom na trećinu, a budući da će moje lampe trajati večno, troškovi održavanja su minimalni. Potrošnja bakra, koja je u starom sistemu najvažnija stavka, u mom je drastično smanjena, jer jedna lampa s ugljenim vlaknom zahteva bakra koliko 1.000 mojih, koje pri tom daju 5.000 puta jaču svetlost. Dozvolite da vas pitam, pukovniče, kolika je samo njihova vrednost kada uzmemo u obzir stotine miliona dolara uloženih u električno osvetljenje u raznim ključnim zemljama u kojima sam patentirao svoje izume u ovoj oblasti? ”Pre ili kasnije”, nastavio je Tesla, ”moj sistem će kupiti ili Sindikat Vitni, ili Dženeral elektrik ili Vestinghaus, jer će u suprotnom biti izgurani s tržišta”. Tesla je pismo završio rečima: ”Uzmite zatim u obzir moje oscilatore i moj sistem prenosa energije bez žica, moj metod upravljanja kretanjem udaljenih tela putem bežične telegrafije, proizvodnju đubriva i azotne kiseline iz vazduha, ozona... i mnoge druge važne oblasti proizvodnje, kao što su, na primer, jeftino hlađenje i jeftina proizvodnja tečnog vazduha, itd. - i videćete da, pošteno procenjujući vrednost svega toga, ne bih mogao ponuditi značajni deo onoga što je u mom vlasništvu za manje od 1.000 dolara po deonici. Potpuno sam siguran da ću tu cenu moći da tražim čim se neki od mojih izuma nađe na tržištu”. Nakon što je obavestio Astora da mu slede ugovori sa ”fabrikom Krezo u Francuskoj, kompanijom Helios u Nemačkoj, Ganc i kompanijom u Austriji i drugim firmama”, Tesla je od njega tražio da investira 100.000 dolara. ”Ukoliko ne pokažete toliko interesovanje, dovešćete me u vrlo nepovoljnu situaciju”. Ukoliko se Astor uključi, i drugi njegovi saradnici, poput g. Mekaja i
VOLDORF-ASTORIJA (1898)
221
Derijusa Ogdena Milsa, ”učiniće isto”. ”Ukoliko”, pisao je Tesla, ”nakon šest meseci budete imali bilo kakvog razloga za nezadovoljstvo, prva će mi obaveza biti da vas obeštetim”.31 Astor je naglasio da je prvenstveno zainteresovan za eksploataciju fluorescentnih lampi i Tesla je pristao. 10. januara 1899. potpisali su ugovor po kom je Astor Tesli dao 100.000 dolara za petsto deonica Električne kompanije Tesla, a zauzvrat je postavljen za direktora upravnog odbora kompanije. 32 Tada se Tesla preselio u Voldorf-Astoriju. Primio je i 10.000 dolara od proizvođača tekstilne robe, kompanije Simpson i Kroford33, a moguće je da je sredstva dobio i od g. Milsa i g. Mekaja. Stara kompanija Tesla, sa Vilijamom Rankinom i Edvardom D. Adamsom, po svoj se prilici raspala. Slično se verovatno dogodilo i s njegovim odnosom sa Alfredom Braunom i Čarlsom Pekom, iako je moguće da su svi oni na ovaj ili onaj način učestvovali i u novom poduhvatu. Prvo pismo na papiru sa oznakom Voldorfa upućeno Džonsonovima datirano je na 3. novembar 1898. To je jedno od retkih pisama u kojem Tesla gđu Džonson oslovljava sa ”Draga moja Kejt”. Tesla se spremao da uhvati krupnu ribu, možda najbogatiju na planeti, pa je i njegovo osećanje sopstvene važnosti naglo naraslo. Srpski aristokrata je oholo, uz fanfare razdvajao pripadnike svoje više klase od ”ostalih društvenih fosila... plebejaca, dobošara, piljara i Jevreja”.34 Antisemitizam se retko javlja u Teslinoj prepisci, ali nema sumnje da je imao takav stav, bar u društvenom smislu, jer je to bilo često kod ljudi tog vremena. Antisemitizam protiv stanovnika etničkih geta, poput novih doseljenika u Vilijamsburgu, Bruklinu i njujorškom Louer ist endu bio je uobičajen kod pripadnika više klase, iako su Rotšildovi, Ogast Belmont, Džejkob Šif i Bernard Baruk bili ugledni i poznati Jevreji. To je, međutim, jasan dokaz jedne od Teslinih predrasuda. On je u pismu takođe izrazio želju da upozna poručnika Hobsona, čiji su kubanski podvizi bili prikazani u Gentury-ju. ”Interesovanje za Hobsona tada je dostiglo vrhunac u našim kancelarijama”, zapisao je Džonson, ”i procene prodaje njegove buduće knjige išle su do nekoliko stotina hiljada dolara”. Nažalost, ubrzo nakon tog proračuna, došlo je do velikog skandala koji je ”senzacionalistička štampa” naduvala, pa je ideja o knjizi ”propala”.35 Incident se odnosio na Hobsonovu fizičku privlačnost i nemogućnost pripadnica ženskog pola da se uzdrže od poljubaca kad bi se on našao među njima. ”Radije bih sebi odsekao desnu ruku nego uvredio neku od tih dama”, izjavio je Hobson, zaključujući: ”Te situacije u kojima je došlo do poljubaca, koliko god bezazlene, bile su potpuno izvan moje kontrole i savest mi je mirna”.36
222
ČAROBNJAK
Neustrašivog poručnika voleli su i Tesla i Džonsonovi, i svojim ulaskom u njihov krug on je uneo predivnu iskru u njihove živote. U to vreme krugu su pripadali Gilderovi, gđica Kusner, gđica Merington, gđa Vinzlou, gđa Robinson, gđa Dodž, Radjard Kipling i Džon Mjur. U nastojanju da privuku pažnju nacionalnog heroja, Tesla i Džonsonovi su se šaljivo nadmetali glumeći ljubomoru, a Tesla je čak išao tako daleko da je pokušao da Hobsonu omili jednu damu s kojom je i sam verovatno imao intimniji odnos. ”Ne zaboravite, Luka”, zadirkivao ga je Tesla, ”Hobson ne pripada samo Džonsonovima. Osvetiću se madam Filipov tako što ću ga upoznati sa madam Kusner, a onda će neko biti zaboravljen”.37 Tesla je proveo mnoge ”prijatne” sate s Hobsonom: pozivao ga je u svoju laboratoriju, na večeru, u grad. ”On je jedan fin momak”, zaključio je. 38 Njihovo prijateljstvo će potrajati. Hobson, mladić od dvadeset osam godina, južnjak, bio je naočit u svojoj uniformi, s duboko usađenim, prodornim očima, začešljanom kosom, čvrstom, isturenom bradom i dugim uvijenim brcima. Diplomac Mornaričke akademije SAD iz 1889, proveo je tri godine u Parizu na pomorskom koledžu, a radio je i za obaveštajnu službu mornarice. Obdaren oštrim umom, Hobson je radio za sekretara mornarice u kinesko-japanskom ratu. U njegovoj porodici, i s očeve i s majčine strane, bilo je advokata i sudija, jedan guverner i jedan general.39 On je bio slika i prilika heroja i društveni ulov prvog reda. Sada su svi delići Tesline slagalice bili na svom mestu. Dobio je osnovna patentna prava na bežičnu komunikaciju i daljinsko upravljanje, odredio je tip energije koji mu je potreban da bi poremetio električno stanje planete, dobio je znatan operativni kapital od jednog od najbogatijih ljudi na svetu, započeo je pregovore sa mornaricom SAD, a postigao je i vidan uspeh u društvu preselivši se u Voldorf-Astoriju. Kao preduzetnik u nastajanju, Tesla je smislio plan za tržišnu promociju svojih oscilatora i hladnih lampi - oni su, dakle, mogli da pričekaju - a onda je napravio sledeći hrabri korak. Rešio je da testira svoje bežične teorije na velikom planu. Laboratorija u ulici Hjuston bila je naprosto suviše mala, podložna požaru i špijuniranju. Tesla je zbog toga, uz znanje svega par ljudi, obilazio zemlju u potrazi za potencijalnom lokacijom za svoju novu ”Eksperimentalnu stanicu”. Džordž Šerf, njegov sposobni sekretar, pokušao je da ga nagovori da se predomisli, da ostane u Njujorku i uradi nešto opipljivo, nešto što će se odmah isplatiti, ali govorio je gluvom čoveku. Sudbina je Teslu terala na zapad.
25
__________________________________
Kolorado Springs (1899)
Nikola Tesla, srpski naučnik čija električna otkriča nepripadaju samojednoj naciji več su ponos čitavog svetay preselio se u Kolorado Springs...Na aveniji Ist Pajks pik, s beskrajnim prostranstvima koja se šire na istok i panoramskim pogledom na močneplanine koje sepružaju na sever i najug, na zapad - Teslaje dao da se izgradi bežična stanica za naučna istraživanja. DIZAJER STENTON, KOLORADO SPRINGS, 1899.1
P
ošto ga je Leonard E. Kertis, Vestinghausov pravni zastupnik za patente, dugogodišnji prijatelj u teškim godinama ”rata struja”, pozvao da u Kolorado Springsu sagradi svoju laboratoriju, Tesla je u rano proleće 1899. brodom poslao svoju opremu. Pre nego što je krenuo iz Njujorka, kao konačni udarac njegovom odnosu sa T. K. Martinom, Tesla se sastao sa urednikom suparničkog časopisa Electrical Review Čarlsom Prajsom i profesionalnim fotografom Dikensonom Alijem, kako bi osmislili spektakularan članak o čarobnjakovoj laboratoriji. Uz opširan opis njegovih eksperimenata i seriju izuzetnih fotografija, članak se pojavio 29. marta 1899. Na početku se nalazila slika celog Tesle, koji u ruci drži bleštavu bežičnu vakuumsku lampu veličine košarkaške lopte, a zatim je usledio članak u kom je opisana evolucija drugih izuma, kao što je visoko-naponski transformator koji je doveo do nastanka Teslinog namota za prenos sa ravnim spiralnim namotajima. Taj predajnik od dva i po metra, ”prepoznatljiv po svom obliku koji podseća na paukovu mrežu”, bio je prvi predajnik koji je omogućavao istovremeni nastanak dveju zasebnih vibracija, ili podešenih kola, i proizvodio
224
ČAROBNJAK
na milione volti.2 Druge fotografije prikazivale su inženjera kako kroz svoje telo propušta visokofrekventnu struju kojom osvetljava razne vakuumske cevi, poput one kojom na više slika maše iznad glave. Na drugoj, on kao da jednom rukom izvlači sjajni štap iz spiralne galaksije zamagljenog svetla dok se drugom hvata za iskričavi, kružni visokonaponski kalem, pri čemu je ”njegovo telo bilo naelektrisano visokim potencijalom”.3 Tesla je stigao u Kolorado Springs 18. maja 1899, nakon što je zastao u Čikagu da bi izložio svoj teleautomat u Komercijalnom klubu, lokalnom društvu elektrotehničara. Na samom početku Stenovitih planina, na kraju ravnice koja se prostire stotinama kilometara, lokacija u Koloradu če se pokazati kao odličan izbor ne samo za pračenje bežične energije koja dolazi iz njegovog predajnika več i za proučavanje česte pojave u toj oblasti - električnih oluja. Kada je nakon nedelju dana dugog putovanja izašao iz voza, dočekali su ga Kertis i par zvaničnika. Kočija ga je odvezla do hotela Alta viste, gde je odseo u sobi br. 207.4 Kao i njegov zavičaj, Smiljan, grad se nalazio u podnožju močnog planinskog lanca. Stenovite planine su se uzdizale tako naglo da je izgledalo kao da su još u procesu nastajanja. Po jasnom danu pogled se pružao do Vajominga na severu i Novog Meksika na jugu, i neretko se s mesta obasjanog suncem moglo posmatrati kako u daljini sevaju munje i besne oluje. Nadajuči se da će njihov grad postati ”Mali London” na Zapadu, ljudi iz Springsa su na počasnoj svečanoj večeri u Klubu E1 Paso koju je finansirao Kertis poželeli dobrodošlicu velikom pronalazaču. Tesla je bio veoma poznat u tom kraju jer je njegov sistem prenosa naizmenične struje primenjivan u rudincima olova, srebra i zlata u privremenim naseljima poput Teljurajda i Kripl Krika. Srdačno su ga dočekali gradski zvaničnici, guverner i ugledni ljudi iz tog kraja.5 Nekoliko dana kasnije stigla je još jedna uvažena ličnost, admiral Šli, koji se upravo bio vratio kao pobednik iz Santjago Beja. Čitav grad je slavio posetu jednog heroja.6 Tesla je, nesumnjivo, lako mogao da ostvari kontakt s admiralom i oni su verovatno razgovarali o potencijalnoj primeni teleautomata kao oružja kojim bi se ukinuo rat. Deo Teslinog dogovora sa Kolorado Springsom i Kertisom kao garantom, bilo je i to da električna kompanija E1 Paso obezbedi besplatnu struju za veliko istraživanje. Uključen je i lokalni preduzimač, Džozef Dozijer, s kojim se razgovaralo o izgradnji laboratorije. Ubrzo su se Tesla i Dozijer odvezli avenijom Pajks pik do mesta koje je sada ugao ulice Kojoti, blizu jezera Prospekt, da bi pogledali lokaciju za buduću laboratoriju. Izgleda da je Dozijer imao sklonosti ka mističnom, pa su u razgovoru odlutali do pitanja o posto-
KOLORADO SPRINGS (1899)
225
janju života na drugim planetama i neobičnim načinima potrage za zlatom u obližnjim brdima.7 Veliki pronalazač je na zapad otišao iz više razloga, a naročito zbog želje da eksperimentalno potvrdi da je moguče bežičnim putem prenositi svetlo, podatke i električnu energiju na veliku udaljenost. ”Želeo sam da se oslobodim remetilačkog uticaja grada koji otežava podešavanje kola”, dodao je Tesla.8 Imao je grandiozan plan koji je pretpostavljao razumevanje tehnologije koja bi predstavljala izazov i za današnje sisteme distribucije električne energije. Detalji če ostati tajna, Tesla svoju nameru da podigne stanicu nije otkrivao nikome gotovo do samog dana polaska.9 Več prvog dana boravka u Kolorado Springsu, Tesla je gradskoj novinarki koja je pisala pod pseudonimom Dizajer Stenton 10, gđi Gilberta Meklurga, supruzi sekretara Trgovačke komore, objavio prilično optimistične planove: ”Posredstvom svog bežičnog telegrafskog oscilatora, mogao bih... razgovarati sa stanovnicima planete Mars... kad bi oni znali dovoljno da pošalju poruku... i sa ljudima na bilo kom kraju planete, bez posredstva žica”.11 U to vreme je vladalo opšte mišljenje, koje su delili čak i astronomi, da su druge planete naseljene i da je moguća komunikacija s Marsom. Autori članaka u ozbiljnim tehničkim časopisima razmatrali su mogućnosti uzgajanja biljaka na velikim prostranstvima u obliku raznobojnih simbola ili podizanja džinovskih reflektujućih površina. Uz Louelov veličanstveni teleskop na samo 160 kilometara dalje, u Flagstafu, u Arizoni, izveštaji o aktivnostima Marsovaca bili su uobičajena tema razgovora. S Teslinim dolaskom, po rečima Dizajer Stenton, ”dani ’moći vrila’ nisu više tako daleko”. ”Upalio bih svetlo u gradovima i mašinama dao sve oblike inteligencije”, rekao je Tesla. ”Ali moj prvi plan jeste da prikupim eksperimentalne podatke, postavim instrumente i zabeležim eksperimente na različitim atmosferskim nivoima”. ”Teslin plan za slanje telegrama preko Atlantika polazio je od izgradnje dva terminala, jednog u Londonu i jednog u Njujorku. Oscilatori bi bili smešteni na vrhovima visokih tornjeva, i odatle bi kretale poruke, iz velikih diskova koji bi visili u balonima koji lebde na visini od 1.500 m ali su povezani sa tornjem. Na toj visini bi diskovi zahvatali sloj razređenog vazduha kroz koji električni talasi najlakše putuju. Poruke bi se slale trenutno, putem zrakova od oscilatora do diska u balonu, a zatim na udaljenost od preko dve hiljade kilometara međuprostora, do drugog diska... G. Tesla kaže da je spreman da svoj bežični sistem stavi u upotrebu čim budu ugovoreni praktični detalji”.12
226
ČAROBNJAK
Njegov plan je bio višestruk. Mogao je iskoristiti jonosferu za provođenje ili odbijanje električnih talasa;13 mogao je iskoristiti zemljine sopstvene električne impulse, tj, njen geomagnetni puls kao noseći talas, ili je mogao preneti energiju konvencionalnijim bežičnim putem ”s jednim jedinim podešenim kolom na predajnom i prijemnom kraju”,14 poput onih koje je prikazao na javnim predavanjima u Londonu, Parizu, Njujorku, Filadelfiji i Sent Luisu, tj. koristeći rezonantno podešeno kolo koje se sastoji od predajnika i prijemnika, antene i uzemljenja, ili je mogao upotrebiti i konvencionalne bakarne provodnike.15 Kako se Kolorado Springs nalazi 1800 metara iznad nivoa mora, jedan od Teslinih prvih eksperimenata uključivao je prenos veoma visokih frekvencija dugačkim žicama do terminala koji su se nalazili na visini od 3 kilometra.16 Preko tri metra dugački baloni ispunjeni helijumom naručeni su od ”farme balona” u Nemačkoj koju je vodio profesor Mejers, a iz laboratorije u ulici Hjuston dopremljeno je više stotina metara žice i kabela.17 Ostala oprema obuhvatala je baterije, prijemne i merne instrumente, prekidače, transformatore, vakuumske pumpe i desetine vrsta elektronskih cevi koje je posebno za Teslu pravio duvač stakla sa Menhetna. Dopremljeni su i njegovi ogromni oscilatori i gigantski Teslini kalemi, mada ne i njegov najnoviji namot za prenos ravnim spiralnim namotajima, koji je tako primetan na njegovim njujorškim fotografijama iz 1898. Luis Ulman, jedan od njegovih ključnih inženjera, bio je zadužen za opremu u ulici Hjuston, sa Džordžem Šerfom kao menadžerom i čovekom koji je u stalnoj vezi s Teslom. Teslina bežična eskperimentalna stanica bila je velika građevina nalik na ambar, oko 18 metara široka i 5,5 metara visoka, na čijem se vrhu nalazila 60 metara visoka antena u obliku lopte čija se visina mogla podešavati. Nalazila se u aveniji Ist Pajks pik, nedaleko od centra grada, i bila je povezana prenosnim vezama sa električnom stanicom u E1 Pasu, samo ”nekoliko kilometara dalje”. Iz njihovog kola Tesla je mogao da ”povlači, u zavisnosti od potrebe, 100 i više konjskih snaga”.18 Laboratorija je bila zaštićena tablom na kojoj je pisalo Velika opasnost, Držite se podalje, a u njoj je bio smešten transformator struje visoke frekvencije i Teslin kalem prečnika 13,5 metara.19 Svi eksperimenti bili su detaljno opisani u njegovom dnevniku istraživanja (koji je otkriven pedesetih godina prošlog veka među papirima u beogradskom Muzeju Nikole Tesle). Teorije, eksperimenti, sporadične lične primedbe i visokotehničke matematičke jednačine ispunjavale su stranicu za stranicom.20 Tesla je kao glavni razlog za dolazak u Kolorado naveo sledeće: ...”da proizvedem [rezonantni transformator] koji bi bio u stanju da poremeti elek-
KOLORADO SPRINGS (1899)
227
trično stanje jednog dela, ako ne i čitave planete...i tako mi omogući da bez upotrebe žica šaljem podatke na veliku udaljenost”.21 Plan je zapravo bio prilično jednostavan; Tesla je pretpostavljao da Zemlja poseduje rezonantnu frekvenciju koja se može meriti i iskoristiti kao gigantski noseći talas za distribuciju električne energije. Kako je čitava Zemlja bila jedan harmonik u odnosu sa njegovom opremom, Tesla je tvrdio neće doći do ”slabljenja prenesenih impulsa”. Moguće je čak i da će se pojačati kako se bude uvećavala udaljenost planete, u skladu sa preciznim matematičkim zakonom.”22 Podešavanjem visine antene menjale su se talasne dužine koje su se mogle izmeriti preko odnosa njihovih harmonika i prirodnih električnih svojstva Zemlje. Nekoliko nedelja kasnije, Tesla je pozvao Frica Lovenstajna. Dvadesetpetogodišnji mladić koji je nedavno bio stigao iz Nemačke, u to vreme je za Teslu radio tek mesec dana, pa se postavljalo pitanje njegove pouzdanosti. Ipak, on je prema Teslinim rečima, bio ”čovek s najvišim tehničkim obrazovanjem”23 i verovatno formalno najobrazovaniji među njegovim saradnicima. U mesecu junu Tesla je eksperimentisao s bežičnim telefonom, iako nije poznato da li je zaista uspeo da pošalje izgovorene reči.24 Astoru je naredne godine pisao: ”Nema ničeg novog u bežičnom telefoniranju na rastojanju od 8 do 10 kilometara, pošto je to već više puta urađeno... Imam dva patenta koja se na to odnose”.25 Da li je Astor bio zaista svestan Teslinog plana da ode iz Njujorka da bi osnovao eksperimentalnu stanicu u Kolorado Springsu, nije poznato. Astor je bio u Evropi tokom najvećeg dela planiranja tog poduhvata i u Njujork se vratio 14. juna. Tesla ga je sigurno obavestio o svojim planovima, ali ovaj autor sumnja da je investitor za to saznao tek nakon što je njihov poslovni dogovor postao punovažan. Kako je Astor očekivao napredak na polju oscilatora i hladne svetlosti, verovatno je imao pomešana osećanja kada je stupio u vezu sa Šerfom kako bi se informisao o Teslinom napredovanju.26 Konačno su stigli baloni profesora Mejersa. ”Treba da budu naduvani samo dve trećine”, upozorio ga je Mejers, ”jer bi inače mogli pući kada dostignu izvesnu visinu”27. ”Poslao je i neke zmajeve”, napisao je Šerf u pratećem pismu. Baloni su pušteni u julu, ”ali su preteški i ne obavljaju svoj zadatak baš najbolje”.28 Plan je, iako izvodljiv, bio komplikovan, jer je energija trebalo da se prenese uvis posredstvom dugačke žice koja je ponekad nepredvidivo vukla balon (ili zmaja) nadole, a onda je drugi balon, postavljen na izvesnoj udaljenosti primao tu energiju i slao je dugačkim žicama do instrumenata na zemlji. Takva procedura je zbog mnogo čega bila napuštena.
228
ČAROBNJAK
Sledeći planirani zadatak bio je merenje električnih osobina Zemlje, praćenje električnih oluja i konstrukcija elektromagnetnih oscilatora koji bi bili usklađeni sa zemnim strujama. Problem personalizacije poruka i očuvanja tajnosti bio je Teslina prva briga. Zato je najveći broj njegovih eksperimenata podrazumevao kombinaciju dveju ili više frekvencija i konstrukciju prijemnika podešenog prema tim posebnim aranžmanima. ”Ključne stavke u bežičnom telegrafskom sistemu u praksi”, rekao je Tesla Lovenstajnu, ”jesu tajnost, neosetljivost i selektivnost u prenosu signala između predajnika i prijemnika”. Tesla je stoga krenuo da stvara različite mehanizme za proizvodnju višestrukih talasnih dužina. Dok su Markoni i ostali koristili neefikasne Hercove ”pulsne oscilacije veoma visokih frekvencija”, Tesla je radio sa ”neprekidnim neprigušenim oscilacijama u donjem VF opsegu”.29 ”Da li shvatate šta pokušavamo da postignemo?” ”Da, g. Tesla”, odgovorio je Lovenstajn, ”shvatam da u ovom izumu elementi prijemnika reaguju na elemente predajnika i da se paralelnom akcijom svih tih elemenata u prijemniku postiže da prijemni deo izvrši registraciju”. ”Odlično”.30 Tesla je 16. juna počeo da radi na efikasnom uzemljenju. Njegovi radnici su dobili uputstvo da iskopaju rupu tri i po metra duboku u blizini vodovodnih cevi, i u nju je zakopana bakarna ploča od 6 kvadratnih metara. ”Tlo je neprekidno natapano vodom da bi se poboljšala veza”, ali su suva zemlja i slojevi stena ometali stvaranje odgovarajućeg okruženja. Ipak, ”namerno postavljeni neosetljivi prijemnici smešteni na 60 metara od stanice reagovali su kada su bili spojeni sa zemljom. Aktivnost uređaja je bila jaka i pored toga što je otpor zemlje suviše veliki”.31 U sledećoj seriji eksperimenata, Lovenstajn je bio zadužen za predajnik, dok se Tesla angažovao oko brojnih prijemnika. Lovenstajn se prisećao: ”Sam sam rukovao velikim predajnikom koji je slao dve vibracije kroz zemlju posebnim sekundarnim kolima... G. Tesla bi... izašao napolje nakon što bi mi dao uputstvo da stalno uključujem i isključujem oscilatore u određenom intervalu... Ne znam koliko je daleko odlazio, ali kad bi se opet vratio... istog popodneva, lako ste mogli zaključiti koliko je daleko mogao otići dok sam ja stajao kraj prekidača”.32 Tesla je 1916. rekao da je povremeno izvodio eksperimente i do 16 kilometara daleko od stanice. Četvrtog jula uveče, dogodila se jedna od najvećih električnih oluja koje su ikada zabeležene u regionu Pajks pika. ”Sinoćna zapažanja. Neće se lako zaboraviti iz više razloga. Prvo smo prisustvovali veličanstvenom prizoru iza-
KOLORADO SPRINGS (1899)
229
zvanom izuzetnom izložbom munja, najmanje 10.000-12.000 pražnjenja za manje od dva sata... Neke su bile izuzetno bleštave sa 10 do 20 grana”.33 Prateći oluju svojim osetljivim prijemnikom, Tesla je primetio da kazaljke instrumenta i dalje ”periodično plešu”, iako se oluja izgubila iz vida, Bila je to eksperimentalna potvrda ”stacionarnih talasa”, periodičnih elektronskih vibracija koje su se prenosile na zemlju. Registrovane su i dolje i čvorišne tačke talasa ”Sada je izvesno da ih može izazvati oscilator”, zapisao je Tesla u svom dnevniku, a onda je dodao u zagradama: ”[Ovo je izuzetno važno.]” 34 Istog dana pisao je svom sekretaru: ”Dragi g. Šerf, dobio sam poruke od oblaka sa 160 kilometara visine”. I dva dana kasnije: ”Upravo smo dovršili sve detalje; sad mogu da počnem ozbiljno da radim”.35
26
___________________
Kontakt (1899)
Dragi Luka, Svi me progone od kada su mi Marsovci pokazali naklonost... Moj prijatelj Dž. Kolijer ubedio me je napišem kraći članak na temu međuplanetarne komunikacije.
Iskreno Vaš, Nikola Tesla1
nevnik rada iz Kolorada predstavlja u suštini dnevne zabeleške o Teslinom tadašnjem radu. Nigde među zabeleškama ne može se naći jasan opis tog ključnog trenutka kada je on primio neidentifikovane impulse koje je kasnije pripisao vanzemaljcima; međutim, on ipak, 8. decembra, pominje taj događaj u svom pismu prijatelju i kolumnisti Džulijanu Hotornu: ”Umeće prenosa eletrične energije kroz prirodne medije... će... možda omogućiti ljudima da postignu... predivne promene i transformacije na površini naše planete, poput onih koje se, po svemu sudeći, upravo sprovode od strane inteligentnih bića na nekoj od susednih planeta.”2 A samo nekoliko nedelja kasnije, za vreme praznika, dok je još boravio u Koloradu, Tesla je, u božićnoj poruci lokalnoj organizaciji Crvenog krsta ”kada su me zamolili da navedem jedno od najvećih mogućih postignuća do koga će doći u sledećih sto godina”3, napisao: ”Primetio sam električne aktivnosti koje su se činile neobjašnjivim. Ma kako nerazgovetne i nejasne one bile, dovele su do toga da se u meni stvori duboko ubeđenje i predosećaj da će ubrzo sva ljudska bića na ovoj planeti, poput jednog bića, uperiti pogled
D
KONTAKT (1899)
231
na nebeski svod nad nama, sa osećanjem ljubavi i poštovanja, uzbuđeni zbog dobrih vesti: ”Braćo! Imamo poruku s drugog sveta, nepoznatog i udaljenog. Ona glasi: jedan... dva... tri...”4 Tokom čitavog jula, Tesla je pažljivo pratio električnu aktivnost zemlje, potvrđujući da ona ima specifične geomagnetske vibracije i harmonike od tih vibracija. Dvedesetosmog istog meseca, radio je na povećanju osetljivosti svojih prijemnika putem ”pojačanja efekata slabih smetnji”. Pronalazač je podesio svoju opremu tako pažljivo da je ”u jednom slučaju taj uređaj registrovao efekte električnog pražnjenja munje na udaljenosti od čitavih 500 milja, a na osnovu periodičnih pražnjenja dok se nevreme udaljavalo” 5. Prema tome, rezonovao je, nije morao da proverava prenete oscilacije time što će postaviti prijemnik na udaljenosti od pedeset, dvesto ili petsto milja, budući da je već dokazivao da se to lako može postići praćenjem ovih udaljenih električnih oluja. Ovo je bio jedan od načina na koji je Tesla racionalizovao svoju odluku da ne obavlja eksperimente na daljinu; imao je potvrdu da bi funkcionisali6. Tri dana kasnije, 1. avgusta, pronalazač je prekinuo ispisivanje sve veće i veće liste složenih jednačina kako bi napisao članak od četiri hiljade reči koji se bavio atmosferom i klimom. U ovim odlomcima, on opisuje ”zbunjujuću moć mesečine” za pravljenje noćnih fotografija, ”neverovatni sjaj zvezda”, veličanstvene zalaske sunca i zvezde padalice, neobičnu sposobnost glasova da prevale nekoliko milja od centra grada to njegove laboratorije, ”neobičnu pojavu brzog stvaranja i nestanka formacija oblaka” i bezbrojne neobične oblike koji se pojavljuju u njima. ”Dani su bili vedri sa tek toliko oblaka na nebu da se razbije monotonija plavetnila”, pisao je. ”Nije nikakvo čudo... da se ljudi slabog zdravlja ovde osećaju tako dobro... ubrzo sam saznao da u ovom kraju ima na hiljade obolelih od tuberkuloze... i zaključio sam da, mada je ova klima sasvim sigurno u čudesnoj meri zdrava i okrepljujuća, samo dve vrste ljudi treba da dođu ovamo: oni koji imaju tuberkulozu i oni koji žele da je dobiju...” Vraćajući se u domen naučnih opservacija, esej je završio sledećom rečenicom: ”Ali najzanimljivije od svega jesu opservacije koje tiču električnih fenomena koje će odmah biti i opisane.”7 Veoma je verovatno da se ovaj iznenadni nalet poetskih sanjarija može pripisati tom mističnom trenutku koji je doživeo tri noći pre toga dok je sam u laboratoriji nadzirao rad svoje opreme. Ovaj događaj, koji će na mnoge načine izmeniti njegovu sudbinu, kao što smo mogli da vidimo, nije došao iznenada. Tesla je skoro čitavu deceniju bio planirao da uspostavi kontakt.
232
ČAROBNJAK
Razgovori sa planetama Nikola Tesla Ideja o komunikaciji s drugim svetovima... smatrala se pesničkom maštarijom, večno neostvarivom... Usavršivši aparaturu... za pračenje slabih efekata nadolazečih oluja s grmljavinom... koje su tako daleko od moje laboratorije u planinama Kolorada, mogao sam da osetim pulsiranje planete, kako se činilo, registrujuči svaki električni naboj koji je nastao u prečniku od jedanaest hiljada milja. Nikada neću moći da zaboravim prvo uzbuđenje koje sam osetio kada sam shvatio da sam registrovao nešto što možda ima nesagledive posledice po čovečanstvo. Osetio sam se kao da sam prisustvovao rađanju novog znanja ili otkriću neke velike istine... Osećalo se prisustvo nečeg misterioznog, da ne kažem natprirodnog, ali u to vreme nije mi se javila ideja o tome da su te smetnje signali koje kontroliše neka inteligencija... Tek nakon nekog vremena na pamet mi je pala pomisao da su te smetnje rezultat nečije inteligentne kontrole. Mada nisam mogao da dešifrujem njihovo značenje... u meni sve više jača osećaj da sam ja bio prva osoba koja je čula pozdrave koje je jedna planeta uputila drugoj.8 Kao što pronalazač sam priznaje, te noći kada je primio signale nije ih pripisao vanzemaljcima. Najverovatnije je prvo pomislio da su to bile periodične oscilacije prouzrokovane olujama s grmljavinom koje je tada proučavao. Nekoliko dana kasnije, počeo je da shvata da metronomske osobine pulsiranja nisu bile u korelaciji sa pretpostavkom da ono ima veze sa pražnjenjem munja. U članku se takođe spekuliše da je ono moglo dopirati sa Venere ili Marsa. Dve decenije kasnije, 1921. godine, Tesla je napisao: Drugi mogu da se podruguju ovoj ideji... o komuniciranju sa jednim od naših nebeskih komšija, kao što je Mars... ili da se prema njoj odnose kao prema neslanoj šali, ali ja sam savršeno ozbiljan po tom pitanju još od svojih prvih opservacija u Kolorado Springsu... U to vreme izuzev mog nije postojalo ni jedno bežično postrojenje koje je moglo da proizvede smetnje koje su mogle da se registruju u prečniku većem od nekoliko milja. Štaviše, uslovi u
KONTAKT (1899)
233
kojima sam radio bili su idealni, a ja sam bio dobro obučen za taj posao. Karakter smetnji koje su registrovane isključivao je mogućnost da su one zemaljskog porekla, a takođe sam eliminisao mogućnost uticaja Sunca, Meseca i Venere. Kao što sam onda saopštio, signali su se sastojali od pravilnog ponavljanja brojeva, a naknadno istraživanje uverilo me je da su signali morali poticati sa Marsa, planete koja je baš tada bila blizu Zemlje.9 Treba primetiti manja odstupanja od originalnog članka i pisma upućenog Crvenom krstu. U članku iz 1901. godine Tesla ne izdvaja Mars kao jedini moguću izvor impulsa. Pominju se takođe Venera i druge planete. U članku iz 1921. godine on govori da je Venera bila eliminisana kao mogući izvor. Očigledno je to moralo da se dogodi u periodu od dve godine nakon tog događaja, to jest, u nekom trenutku nakon što je objavljen članak iz 1901. godine koji je još spominjao Veneru kao mogući izvor. Sam Tesla navodi 1907. godinu kao godinu kada je ”riakon ozbiljnog razmišljanja i proučavanja” došao do ”potvrdnog zaključka da su oni morali poticati sa Marsa”.10 U pismu Crvenom krstu i u članku iz 1901. godine Tesla veoma određeno pominje tri impulsa. U članku iz 1921. godine broj impulsa nije jasan. Džulijan Hotorn, koji je pisao Tesli dok je ovaj bio u Kolorado Springsu i koji se sreo sa Teslom u Njujorku nakon njegovog povratka, takođe pominje zvuk ”tri vilinska udarca”. Tesla takođe izvrće činjenice kada su u pitanju suparnički bežični operatori. Dok je Tesla bio u Koloradu, primio je nekoliko pisama od Džordža Šerfa u vezi sa suparnicima. Na primer, 1. avgusta 1899. godine: Poštovani g. Tesla, G. Klark, eksperimentator u oblasti bežične telegrafije, svratio je jutros i tražio snažni oscilator ili informacije o tome kako da ga napravi.11 Tokom avgusta i septembra 1899. godine, Šerf je nastavio da obaveštava Teslu o Klarku, koji je mogao da šalje poruke na udaljenost od tri milje, i koji je zbog toga dobio posao u jednim njujorškim novinama kako bi izveštavao sa utrka jahti. Druge bežične operatore u to vreme činili su profesor D’Azar u Rimu, profesor Marbl u Konetikatu i dr. Rićia u Francuskoj. 121, naravno, bio je tu i Guljelmo Markoni, koji je obuzimao maštu medija tokom utrka Američkog kupa te jeseni. Mada je Šerf napisao da ”New York Times nastavlja da
234
ČAROBNJAK
veliča Markonija”,13 Tesla je, 22. septembra 1899. godine, samouvereno odgovorio Šerfu, ”Ne brini za mene. Ja sam otprilike čitav vek ispred ostalih.”14 Tesla je, kao jedan od bezbrojnih pristalica grupnog fantazijskog verovanja da je Mars nastanjen, pretpostavio da impulsi stižu baš s tog mesta. Bilo mu je istinski nezamislivo da je 1899. godine možda uhvatio poruku nekog od suparnika. Međutim, činjenica je da je u leto 1899. godine Markoni odašiljao poruke na udaljenost od nekoliko stotina milje širom Evrope i preko La Manša i da je kao signal koristio slovo ”S” Morzeove azbuke (ta-ta-ta), koje u potpunosti odgovara trima impulsima koje je Tesla uhvatio dok je bio u Koloradu.15 Dana 28. jula, istog dana kada se pretpostavlja da je Tesla uhvatio signale, Markoni je bio na La Manšu sa Britanskim admiralitetom i Francuskom mornaricom kojima je demonstrirao svoju bežičnu aparaturu za komunikaciju među brodovima u lažnim borbenim manevrima na udaljenostima of trideset milja, pedeset pet milja i osamdeset šest milja. ”Markoni je 28. jula obavio proveru opreme na brodu Aleksandrija tokom priprema za inscenirani okršaj.”16 Najverovatnije je tada poslao signal za slovo ”S” kako bi utvrdio da li drugi ratni brod može da ga primi. Ako je Tesla pratio rad svoje opreme oko ponoći, to je bilo oko 8.00 ujutro u Engleskoj, pa se i vreme događaja poklapa. U početku, Tesla je sigurno iskreno verovao da je izvor signala bio vanzemaljske prirode, jer je to hrabro ustvrdio u čitavom nizu objavljenih članaka17. Nekoliko godina kasnije, shvatio je užasnu istinu. Još gore, Tesla je možda uhvatio Markonijeve impulse i napravio budalu od sebe tvrdeći da su stizali od neke više inteligencije. Markoni je za Teslu bio poput kletve. Ironično, 1921. godine, dok je Markoni dobijao udarna mesta u medijima zbog svojih sopstvenih pokušaja da uhvati poruke sa susednih planeta, Tesla je napisao: ”Sasvim prirodno, bio sam veoma zainteresovan za (skorašnje) izveštaje da ti navodni planetarni signali nisu ništa drugo do interferentni podtonovi bežičnih predajnika. Ove smetnje koje sam prvi put primetio tokom 1906. i 1907. godine tada su se javljale retko, ali su kasnije počele da se javljaju sve češće. Svaki predajnik odašilje podtonove, a oni usred interferencije proizvode duge impulse, čija talasna dužina može biti bilo gde u opsegu od 50 milja do 300 ili 400 milja.”18 Ova izjava ide u prilog hipotezi da su impulsi iz 1899. godine takođe dolazili od nekog suparnika. Štaviše, Tesla sugeriše šta je bio pravi mehanizam koji je doveo do tog njegovog otkrića: efekat podtonova; a čini se da je Tesla nažalost takođe obezbedio, putem Markonijevog piratizovanja, čak i oscilator
KONTAKT (1899)
235
koji je upotrebljen za odašiljanje signala! Predajnik na otvorenom moru u Engleskoj je, zbog toga, bio usklađen sa prijemnom opremom u Koloradu. Igrom slučaja, Tesla je do ovog saznanja došao tokom 1906. i 1907. godine u vreme, kako ćemo videti, velikog emotivnog stresa. Radije nego da se suoči sa istinom, mistični Srbin čvrsto se držao natrprirodnog objašnjenja. Najvatreniji pristalica vanzemaljskog scenarija bio je bez ikakve sumnje novinar Džulijan Hotorn. Sin Natanijela Hotorna, Džulijan je napisao seriju detaljnih rasprava o Teslinoj filozofiji, laboratorijskom radu, eksperimentima u oblasi međuplanetarne komunikacije i o njegovom mestu u istoriji. Možda zbog toga što se bio upustio u spektakularni dvoboj člancima sa svojim šurakom Džordžom Letropom, koji je za New York Journal19 Artura Brizbana pisao naučnofantastične priče o borbi Toma Edisona protiv napadača sa Marsa, Hotorn se priklonio Teslinoj vanzemaljskoj ideji. Suparništvo između Edisona i Tesle nikada nije prestalo, i nastavilo se čak i u domenu naučne fantastike. Poput mnogih kreativnih pojedinaca, Edison se interesovao za okultizam. Zajedno sa Čarlsom Bačelerom proučavao je telepatiju20, a sarađivao je sa spiritualistima na izradi ”telefona” kojim bi se moglo komunicirati sa dušama umrlih. Edison se interesovao za putovanje u svemir i za međuplanetarnu komunikaciju. Letrop, koji je oženio Džulijanovu sestru, radio je sa Edisonom od sredine devedesetih godina 19. veka kao koautor nekoliko članaka koji su postali predlošci za kasnije fantastične pripovesti. U Letropovoj priči ”Edisonovo osvajanje Marsa” (Edison’s Conquest of Mars), kada su ratnici sa Crvene planete izvršili invaziju na Zemlju, Čarobnjak iz parka Menlo ”je izmislio disentigratorske zrake... i bilo je da ’Edison priskače u pomoć univerzumu’”21.
A kako će Tesla da odgovori na te signale sa Marsa? Džulijan Hotorn
Pre koji dan, gospodin Tesla doživeo je najvažnije iskustvo koje je ikad iskusilo neko ljudsko biće na ovom svetu - zvuci tri vilinska udarca, jednog za drugim, u pravilnim razmacima, putujući brzinom svetlosti primljeni su od strane Tesle u Koloradu, a poslati od nekog drugog Tesle na planeti Mars! Nijedan razuman čovek ne može onda da ima mnogo sumnje da smo, u maloj meri u kojoj smo toga svesni, bili već vekovima podvrgnuti direktnom ispitivanju od strane ljudi s Marsa i starijih planeta. Oni nas posećuju i ispituju iz godine u godinu; i izveštava-
236
ČAROBNJAK
ju kod kuće: ”Još nisu spremni!”. Ali nakon mnogo vremena jedan Tesla je rođen, a zvezdani ljudi motre šta se sada događa. Možda oni usmeravaju njegov razvoj; ko to zna?22 Verovatno u većoj meri nego bilo koji drugi pisac, Hotorn je uzdigao Teslu na nivo međuplanetarnog Adonisa čija je mistična sudbina na Zemlji da njenim stanovnicima podari električnu energiju, merne instrumente i prosvećenje. Treba obratiti pažnju na pretenciozan, ali ipak elegantan opis koji Hotorn ispisuje povodom susreta sa tim Čarobnjakom: ”Ponekad se pojavi čovek koji je istovremeneo i naučnik i pesnik, koji stopalima hoda po zemlji, ali je glavom među zvezdama. Ljudi ovog kova su retki. Pitagora je bio takav, Njutn je sigurno u sebi nosio zrno inspirativnog; u naše vreme, Tesla je taj čovek ... Rođen je u Hercegovini, grčkog porekla, u jednoj od najstarijih porodica u tom kraju. Verujem da je u svojoj domovini poput kraljevića.”23 Hotorn je Teslu intervjuisao u istom članku u kojem je pronalazač ponovo izneo svoju hipotezu o vanzemaljcima i svoju tehničku viziju budućnosti, stvarajući pri tome viziju sveta u kojem će jeftina energija biti svima na raspolaganju, a čovečanstvo će moći da počne da zauzima svoje zasluženo mesto u evolutivnoj hijerarhiji. I mada je Hotorn pokušao da unese nešto sumnje po pitanju nedvosmislene stvarnosti susreta sa vanzemaljcima, od prve četvrtine ove pisane rasprave od pet hiljada reči autor je omekšao potencijalni kriticizam kroz racionalizaciju da ”nade koje Tesla nudi predstavljaju otelotvorenje stvari koje bi trebalo da budu stvarne; kada bi bile stvarne to bi izuzetno povećalo i ulepšalo svet...”. Završavajući članak retoričkim pitanje, Hotorn je napisao: ”A šta je sa uspostavljanjem komunikacije sa Marsom?... Tesla će da uradi ono zbog čega je poslat ovamo.” Uz podršku protivnika, neke novine su takođe počele da iznose žestoke kritike. Jedan posebno žestoki kritičar, koji se potpisivao kao misteriozni gospodin X, upozoravao je ”inteligentne čitaoce”: ”Gospodin Tesla očigledno želi da mu se ime spominje u novinama. Svi bi bili veoma zainteresovani kada bi bilo tačno da se sa Marsa odašilju signali. Nažalost, on nije predočio ni najmanji dokaz koji bi to potvrdio... Njegova razmišljanja o nauci su tako nemarne, da čovek izgubi interes da ih sluša. Njegova filozofska razmišljanja su tako neuka da su bezvredna.”24 Dok je bio u Koloradu, Tesla je pregovarao sa zvaničnicima Mornarice Sjedinjenih Američkih Država i sa Odborom za svetionike, pri čemu je među njima razmenjeno devet pisama od proleća 1899. godine i, nakon njegovog
KONTAKT (1899)
237
povratka u Njujork, sve do jeseni 1900. godine25. Kontra admiral Američke mornarice Frensis Dž. Higinson je 11. maja napisao Tesli pismo koje je potom prosleđeno u Kolorado: Poštovani gospodine, Zamolio bih vas da, ako možete, ne obavite pripreme za uspostavljanje sistema bežične telegrafije na svetioničkom plovilu br. 66, Nantaket sprud, Masačusets, koje se nalazi otprilike 60 milja južno od ostrva Nantaket.26 Higinson je eksplicitno izjavio: ”Odbor za svetionike nema novca... pa će sredstva morati da se obezbede iz nekog drugog izvora”. Tesla je poslao svoje ”skrušeno izvinjenje zbog zakasnelog odgovora”, prouzrokovanog ”jakom prehladom”, a onda je pismo završio sledećim naizgled nenapadnim tekstom: ”Iskreno se nadam da ne predstavljam smetnju na putu nekom stručnjaku koji ovaj zadatak zavređuje više od mene i koji je sposobniji da ga obavi nego ja.”27 Ovome istraživaču ta izjava se čini čudnom. Zašto bi Tesla napisao da možda ”predstavlja smetnju na putu nekom stručnjaku koji ovaj zadatak zavređuje više”, kada je znao da je ovo u potpunosti lažna izjava. Nijedan drugi stručnjak nije taj zadatak zavređivao više od njega, niti je posedovao više znanja od njega. Štaviše, znao je da je veoma verovatno da drugi stručnjaci piratizuju njegov rad, pa zašto bi onda on još više ohrabrivao takve aktivnosti? Ovo je očigledno bio neki samopotcenjivački i samodestruktivni element. Bilo kako bilo, odgovor komandanta Perija, Higinsonovog saradnika, bio je podjednako neobičan: Kancelarija Odbora za svetionike Vašington, Okrug Kolumbija, 16. avgust 1899. g. N. Tesla Eksperimentalna stanica Kolorado Springs, Kolorado Gospodine, Potvrđujemo prijem vašeg pisma napisanog 11. avgusta 1899. godine... na osnovu nekih izraza upotrebljenih u njemu, Odbor se plaši da je došlo do nekog nesporazuma, pa zato Odbor, u cilju toga da vas poštedi izlaganja bilo kakvim troškovima, želi da vam saopšti da
238
ČAROBNJAK
do sada nije preduzeo nikakve korake u cilju nabavke aparature za korišćenje bežične telegrafije, budući da tako nešto nije opravdano... Kada Odbor zaista pokrene pitanje montaže aparature za komunikaciju sa svetioničkim plovilima, vaše veliko ime i slava u tom domenu obezbediće da se vas najiskrenije uzme u obzir. S poštovanjem, T. Peri, komandant, M.S.A.D. Po svemu sudeći, komandant Peri je u Teslinom pismu pronašao informacije kojih tamo nije bilo. Pronalazač nije pominjao naknadu troškova, ali je iskoristio sledeće pismo kao priliku da Periju izrazi negodovanje zbog njegovog jadnog odgovora. Dana 20. avgusta 1899. iz svoje ”eksperimentalne stanice” u Kolorado Springsu, Tesla je Odboru za svetionike, Vašington, Okrug Kolumbija, napisao: Gospodo, ...Dozvolite mi da ovom prilikom iskoristim svoje stečeno i dragoceno pravo građanina Sjedinjenih Američkih Država i da izrazim svoje iskreno zaprepašćenje da, u državi koja raspolaže tako velikim bogatstvom, i prednjači u prosvećenju, tako važan organ kao što je Odbor za svetionike, umesto da mu na raspolaganje budu stavljena neograničena sredstva, bude ograničen u svom radu na tako trivijalan način i doveden u... tako neugodan položaj. Veoma iskreno vaš, N. Tesla28 Mada veoma umešan, Teslin odgovor je bio kratkovid, s obzirom da bi prednosti koje bi se ostvarile montiranjem bežične aparature na taj brod sasvim sigurno prevagnule nad bilo kakvim kratkoročnim gubitkom. Oprema bi bila daleko naprednija od Markonijeve, štampa i javnost bi, bez ikakve sumnje, uvideli Teslinu superiornost, a ostale grane mornarice i oružanih snaga sklopile bi ugovore sa pronalazačem. Štaviše, to bi bila prva javna demonstracija Tesline bežične telegrafije velikog dometa. Nažalost, tokom čitave svoje duge karijere, Tesla nikada svoje sposobnosti nije demonstrirao ikome drugom osim samom sebi. I pored toga, Teslino pismo nije uništilo priliku koja mu se pružala pri Odboru za svetionike. Komandant Peri je, 14. septembra, odgovorio tako što
KONTAKT (1899)
239
je Tesli ponudio ugovor, zato što je mornarici ”bilo draže da nagradi domaće talente” nego Markonija.29 To je bila životna prilika. Naravno, moglo se razumeti da je Tesli bilo potrebno da tokom jeseni ostane u Koloradu. Vratio bi se u Njujork prve nedelje januara 1900. godine. Eksperiment u Koloradu bio je skup poduhvat, a pronalazač je tada već stekao inerciju, koja ga je gurala prema velikom zaključku, to jest, prema ostvarenju njegove želje da šalje impulse oko celog sveta. Peri je želeo da se nešto uradi ”brzo”. Ali zamoliti ga za odlaganje od devedest dana ne bi bio nerazuman zahtev. Međutim, sa emotivne tačke gledišta, Peri je rekao pogrešnu stvar. Pomenuo je ime sinjor Markonija. Gospodo, ...Koliko god uvažavao vašu ponudu primoran sam da kažem, kako bih se prikazao u pravom svetlu, da ja ne bih nikada prihvatio da mi se daje prednost na bilo kojim osnovama, sa izuzetkom zasluga za svoj sopstveni rad, a posebno ne u ovom slučaju, jer bih se takmičio sa nekima koji tapkaju iza mene na putu koji sam ja stvorio i, bez obzira na novčanu dobit koji bih mogao da ostvarim korišćenjem ove privilegije, to predstavlja stvar prema kojoj sam potpuno indiferentan. Ali, s obzirom da imate razloga da mi dajete prednost, dozvolite mi da vam saopštim... da sam pre nekoliko godina formulisao određene nove principe ”bežične telegrafije” koje od tada usavršavam. Tesla je nastavio pismo opisujući sedam elemenata svog sistema: (1) oscilator; (2) električna kola na nivou zemlje i na visini; (3) odašiljač; (4) rezonantni prijemnik; (5) transformator ”za koji imam čast da su ga ljudi od nauke nazvali mojim imenom” (Teslin transformator); (6) snažni provodljivi kalem i (7) transformator u prijemnom aparatu. Nakon što je ”pažljivo proučio sve izveštaje uspešnijih eksperimentatora onako kako su se pojavljivali”, Tesla je otkrio da su ”svi oni koristili, uz pobožnu pažnju, te iste uređaje i principe, bez i najmanjeg odstupanja, čak i u sitnim detaljima...” Pismo je zavšio tako što je još jednom ponudio svoje usluge, ali zahtevajući da mornarica kupi paran broj transmitera, uz sledeću napomenu:
240
ČAROBNJAK
...na kraju se može izreći optužba za formiranje preterano visokih cena. Više je nego verovatno da će moja aparatura da košta više od one koju nude drugi, s obzirom da ja lično proveravam svaki detalj. Uz zahvalnost za vaše dobre namere pozdravljam vas, S velikim poštovanjem, N. Tesla30 Mornarica nikada nije odgovorila na ovo pismo. Godinu dana kasnije, 4. oktobra 1900. godine, Tesla je pisao admiralu Higinsonu. Četiri dana kasnije, admiral je odgovorio: ”Biće... neophodno da se dobiju dodatne procene troškova pre nego što se Kongresu uputi molba za novac za izvođenje ovog posla.” Teslin stil pisanja mornarici bio je posebno iritantan i prepun kontradikcija. On tvrdi da je ”potpuno indiferentan” po pitanju ostvarivanja ”novčane dobiti”, a, s druge strane, on komandantu Periju kaže da cena može da se čini ”preterano visoka”. U praskozorje nove vrste industrije, umesto da napravi jedan ili dva prototipa koji bi se mogli pokazati vladi, Tesla insistira na većim porudžbinama. U jednom od prvih pisama navodi da ne želi da stoji na putu bilo kojem suparniku; u jednom drugom tvrdi da nije znao da postoje bilo kakvi suparnici. U jednom pasusu optužuje sve svoje suparnike za piratizovanje (što je verovatno bilo tačno), međutim u jednom drugom pasusu on im ”od srca želi uspeh”. Njegov stav, u najmanju ruku, nije bio na mestu, i poslužio je da se osujete njegovi sopstveni ciljevi. Kasnije će se pokazati da je ovo bila jedna od najkrupnijih grešaka u njegovoj karijeri.
27
__________________________
Torov emisar (1899)
Činilo se daje problem izuzetno težaky pre svega zbog ogromnih dimenzija planete... Ali zahvaljujući postepenim i neprekidnim unapređenjima generatora električnih oscilacija... konačno sam uspeo da postignem nivoeprijema električne energije kojiy u stvari, premašuju nivoe pražnjenja munje... Korišćenjem takvih generatora stacionarnih talasa i korišćenjem prijemne aparature koja je na pravilan način postavljana i podešena na bilo kojoj lokacijiy ma kako ona bila udaljenay izvodivo je da se odašilju razumljivi signal, ili da se kontroliše ili po želji pobuđuje bilo koji aparat za mnoge druge važne i vredne namene. NIKOLA TESLA1
edan od razloga zbog kojih je Tesla otišao u Kolorado bila je tajnost. Njegovi izuzetno značajni predajni oscilatori i opšti plan sistema već su bili piratizovani, i vrlo brzo naći će se u raznim situacijama kada će morati da se bori za prednost. Ako se projekat u Koloradu posmatra sa tehničke tačke gledišta, pronalazač se nalazio u potpuno novom, devičanskom polju istraživanja i morao je da eksperimentiše kako bi formulisao izvodiv plan za distribuciju svetlosti, informacija i energije bežičnim putem. Merenje stojećih talasnih oblika u olujama sa električnim pražnjenjem koje je obavljano tokom čitavog jula, potrvrdilo je ono što je bio pretpostavio, naime, da Zemlja poseduje rezonantnu frekvenciju koja bi se mogla upotrebiti kao noseći talas za prenos njegovih signala. Šerf i Tesla nastavili su da razmenjuju pisma gotovo svakodnevno tokom čitavog leta. U avgustu, Tesla je primio ”poziv da prisustvuje banketu u
J
242
ČAROBNJAK
čast rođendana cara Franca Jozefa”2. Pisma su stizala i iz Austrije, Indije, Australija i Skandinavije. ”Poslednje pismo”, pisao je Šerf, ”je ponuda za zastupanje ili proizvodnju vaših novih svetala za područje Švedske, Norveške i Danske.”3 Na mnogobrojna pitanja poslovne prirode Tesla je napisao: ”(Recite im) da se nalazim na naučnoj ekspediciji i da ču se vratiti za nekoliko nedelja.”4 Takođe se vodila korepsondencija sa Vilijamom Rankinom, E. D. Adamsom, g. Kounijem (akcionar) i Alfredom Braunom. Šerf mu je prosleđivao račune, a pronalazač je, s druge strane, periodično poštom slao sredstva za pokrivanje tih troškova. Plate za osoblje kretale su se oko iznosa od devedeset dolara po platnom periodu. Njujorška laboratorija je, s druge strane, pripremala opremu koja je trebalo da se pošalje na zapad, a Šerf je nastavio da izveštavo o detljima koji su se ticali njene izrade. 6. septembar 1899. Dragi g. Šerf, Da li biste mogli da pišete o nečem zanimljivijem nego što je pumpa. U velikom gradu događa se mnogo toga... (Pokušajte da) učinite vaša pisma zanimljivijima... (na primer tako što čete slati) isečke iz štampe. Iskreno vaš, Nikola Tesla5 Kao što mu je bila navika, pronalazač je živeo u budučnosti, s obzirom da je krajem avgusta pisao Šerfu da očekuje da če se u Njujork vratiti za nekoliko nedelja. Bilo bi preciznije reći četiri meseca. Istovremeno, Lovenstajn je zatražio dozvolu za odsustvo, jer je želeo da se vrati u Nemačku zbog nekih porodičnih obaveza. Tesla se bojao da bi on mogao biti industrijski špijun, ali on je u domovinu išao samo da bi se oženio. Koleman Čito je pozvan kao zamena za njega. ”Čito je upravo stigao”, pisao je Tesla, ”i meni je drago da ponovo vidim neko poznato lice. Čini mi se da je malo predebeo za posao koji od njega očekujem.”6 Pokazalo se da je stigao baš na vreme da učestvuje u nekim od najspektakularnijih električnih eksperimenata koji su ikada obavljeni. Čito će ostati u Teslinoj službi sve do starosti. Do tada je svog sina Džulijusa obučio da preuzme njegovu ulogu. Džulijus će na kraju pomagati Tesli u nekim od njegovih tajnih eksperimenata vezanih za Zemlju i Mesec, ali i u svakodnevnim poslovima.7
TOROV EMISAR(1899)
243
Tokom septembra, dok je nastavio da dokumentuje svoj rad uz pomoć lokalnog fotografa,Tesla je isprojektovao veći broj elektronskih cevi koje je njegov njujorški stakloduvač trebalo da proizvede, a Šerf da pošalje. Električna energija koja je generisana premašivala je 3 milona volta. Tesla je izveštavao: ”proizveo sam varnice dužine jednog inča između mog tela i čelične cevi ukopane u zemlju na udaljenosti od oko 100 stopa od laboratorije.”8 Dvadeset devetog istog meseca, poštom su poslate fotografije napravljene tehnikom višestruke ekspozicije na adrese Džona Džejkoba Astora, kralja šećerana, H. D. Havemajera, njegove žene i njihove ćerke, gospođi E. F. Vinslou, Stanfordu Vajtu, javnoj ličnosti Meri Mejps Dodž i porodici Džonson. Dodatne primerke je takođe poslao lordu Kelvinu, ser Vilijamu Kruksu, ser Džejmsu Djuaru, Vilhelmu Rendgenu, Filipu Lenardu i Adolfu Slebiju. 9 ”Dobro ih pregledajte pre predaje”, naredio je pronalazač svojim saradnicima, ”i ne dozvolite da ih vide drugi radnici, osim vas samih i g. Ulmana.”10 Tokom čitave jeseni, pronalazač je nastavio da menja visinu kugle na vrhu antene kako bi izmerio promenu kapacitivnosti i njen odnos sa generisanim talasnim oblicima, a s ciljem da opremu uskladi prema frekvenciji Zemlje i ”dovede oscilator u rezonanciju sa električnim kolom.” 11 Izrađena od drveta, kugla je bila presvučena metalom. Takođe je proučavao neobične fenomene loptastih munja, koje, kada nastanu prirodnim putem, mogu da poprime izgled kugli od munja koje se kotrljaju ulicom i udaraju u drvo ili kuću. Retko se viđaju, ali postoje dokumentovani slučajevi kada su viđene. Mada Tesla nije lično video nijednu prirodnu loptastu munju, bio je u stanju da stvori manje loptaste munje u svojoj laboratoriji. ”Nekada se činilo [sic] kao da se iznad kalema formira kugla, no to je mogao biti samo optički efekat prouzrokovan mnogobrojnim strujanjima koje iz različitih tačaka teku u raznim smerovima ... U nekim drugim prilikama, od njih bi se formirala velika nakupina koja bi se nepravilno raspršila u svim smerovima.”12 ”Proizveo ih je sasvim slučajno i video ih je, više nego jedanput, kako eksplodiraju i lome njegovu visoku antenu i takođe kako uništavaju aparaturu u njegovoj laboratoriji. Destruktivno dejstvo koje prati dezintegraciju loptaste munje, izjavio je, događa se neshvatljivo silovito.”13 U jednom slučaju, preterao je sa eksperimentima i došlo je do požara. Uhvaćen u klopku sačinjenju od električnih strujanja koja su mogla da osakate ili ubiju, pronalazač je morao da se kotrlja do bezbednog mesta kako bi spasio život. Džonsonu je napisao: ”Ovde sam doživeo predivne stvari, između ostalog, ukrotio sam divlju mačku i nisam ništa drugo do gomila posekotina koje krvare. Ali u tim posekotinama, Luka, nalazi se razum. RAZUM.”14
244
ČAROBNJAK
Par nedelja kasnije, u prisustvu fotografa, Tesla je zapalio krov, ali je uspeo da ga ugasi pre nego što je došlo do ozbiljnijih oštećenja. ”Uprkos ovome, prizor je bio predivan.” zapisao je u svom dnevniku.15 Nakon što je proučio ove pojave, Tesla je stvaranje loptastih munja pripisao ”interakciji dveju frekvencija, parazitski talas više frekvencije koji je nametnut nižefrekvetnim slobodnim oscilacijama glavnog kola.” One se takođe mogu proizvesti kada dođe do interakcije ”parazitskih visokofrekventnih naboja od slučajno generisanih lutajućih struja” sa nabojima iz njegovog oscilatora.16 Sledeće nedelje kuglu je dodatno podigao do visine od 142 stope i počeo da ”prenosi talase kroz zemlju”.17 Kada je reč o daljinskom delovanju električnih ili radio talasa, iz iskustva znam da ako se ne preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti, bežični predajnici mogu da izazovu razne vrste požara i eksplozije. Za vreme mojih eksperimenata u Koloradu, kada je postrojenje bilo snažno pobuđeno, gromobrani u krugu od dvanaest milja oko postrojenja bili su premošćeni kontinualnim električnim lukovima, koji su bili mnogo jači i trajniji od onih koji se uobičajeno javljaju za vreme oluja sa električnim pražnjenjima. Pobuđivao sam petlje (cilindrična spiralna antena) i uključivao svetiljke sa žarnom niti na značajnim udaljenostima od laboratorije pri čemu čak nisam koristio više od pet ili deset procenata ukupnog kapaciteta predajnika. Kada je oscilator bio pobuđen do otprilike 4.000.000 volta, a u ruci se na udaljenosti od pedeset ili šezdeset stopa od laboratorije [naglašeno] držala svetiljka sa žarnom niti, često je dolazilo do pucanja niti usled proizvedenih vibracija, što dodatno govori o snazi elektromotornih sila koje se generišu u prostoru.18 Tesla je izračunao da Zemlja pulsira različitim frekvencijama, a posebno učestalošću od dvanaest ciklusa u sekundi.19 Sa transformatorima namotanim žicom, čija je dužina u harmoničkim odnosima sa talasnim dužinama koje su potrebne da sa ”opaše planeta”, pisao je u svom dnevniku, dužina namotaja na transformatoru izračunava se pomoću sledeće jednačine: talasna dužina/4 = harmonik ukupne talasne dužine (ili) potrebna dužina namotaja
TOROV EMISAR(1899)
245
”Ako se u obzir uzme brzina svetlosti, 186.000 milja u sekundi, i obim Zemlje, utvrđeno je da namotaji na transformatorima moraju imati dužinu od ”okvirno” jedne milje, ili od nekog harmonika te vrednosti, kako bi bili na rezonantnoj zemaljskoj frekvenciji.”20 Ostali faktori uključivali su debljinu same žice i broj konjskih snaga koji se generiše. Povećanjem frekvencije između impulsa, tvrdio je pronalazač, iznos generisanih konjskih snaga mogao se povećati do vrednosti od nekoliko stotina hiljada, mada je taj nivo proizvedene energije trajao samo delić sekunde.21 Jednog dana sredinom jeseni Čito je stigao na posao i zatekao pronalazača kako sa poletom zaliva zemlju oko metalne ploče koju je ukopao u blizini laboratorije. ”Ako bih mogao da izolujem ove žice tečnim kiseonikom, mogao bih značajno smanjiti gubitke”, rekao je pronalazač. ”Evo, obuj ovo.” Dao je Čitu par cipela sa gumenim đonom dok je i sam vezivao par istih takvih koje je obuo. ”Idemo do kraja, gospodine?” pitao je Čito. ”Do same granice, prijatelju. Sad obrati pažnju”, upozorio je pronalazač, ”jednu ruku sve vreme drži iza leđa.” Čito je klimnuo glavom u odgovor. Nije nameravao da rizikuje strujni udar tako što će zatvoriti strujni krug kroz srce. ”Pritisni prekidač kada vidiš moj signal.” ”Bilo bi pametno da ovo upotrebimo, gospodine.” Čito je svom šefu pružio dve pamučne kuglice, a i sam je uzeo dve, pa su ih gurnuli u uši. Štrkljasti Srbin gegao se iz svoje laboratorije u svojim visokim cipelama, preko blata, da bi postavio opremu za testiranje i hladne svetiljke na razna mesta na zemlji, a sam je zauzeo poziciju na brežuljku udaljenom oko pola milje, blizu jezera Prospekt. Mada su mu stopala bila izolovana, iz zemlje su do njih iskakale varnice dok se uz škripu kretao stazom.22 Sunce je bilo nisko na horizontu kada su u Kolorado Springsu, kao priprema za pad noći, počele da se pale svetla ulična rasvete i električne svetiljke. ”Sada.” Tesla je mahnuo, a Čito je uključio opremu. Začuo se zvuk duboke tutnjave koji se pojačao do ”grmljavine koja je bila tako glasna da se jasno mogla čuti na udaljenosti od deset milja”. Zemlja se tresla u taktu sa bukom kada je pronalazač pogledao jedan obor u blizini i video pet-šest konja kako se propinju i potom panično beže u galopu. ”Leptiri su bili nošeni po vazduhu ... u krugovima, kao u vrtlogu, i nisu mogli da pobegnu bez obzira koliko pokušavali”,23 dok je slap električnih strujanja pojurio uz šipku postavljenu visoko na krov laboratorije i sevnuo sa vrha, izbacujući munje dugačke čitavih 135 stopa. Bum! Cip! Cap! Bum! Gledajući
246
ČAROBNJAK
prema nebu, Čarobnjak je trijumfalno podigao svoje bežične svetiljke koje su treperile u njegovoj grmljavini. Kraj je došao iznenada, Kolorado Springs je utonuo u tamu. Tesla je izazvao kratak spoj u gradu. Srećom ”elektrana je imala drugi, rezervni generator koji je aktiviran nedugo posle toga. Tesla je insistirao da ga se snabde strujom iz te rezervne mašine čim ona bude aktivirana, ali njegov zahtev je bio odbijen.”S obzirom da ga je električna kompanija ”E1 Paso” naterala da sam popravi oštećeni generator, pronalazač je ponovo imao struju za dan-dva. ”Ubuduće, rečeno mu je, biće snabdevan strujom iz dinama koji radi nezavisno od onog koji snabdeva stalne mušterije kompanije (”E1 Paso”).”22 * 24 Krajem 1899. Tesla je bio spreman da se vrati u Njujork. Želeo je da se za praznike vrati kući, kako bi ih proveo sa porodicom Džonson, ali proći će još vremena pre nego što će moći da se odmori. U decembru je pozvao svog fotografa, Dikensona Alija, kako bi on ovekovečio njegov rad u najlepšem svetlu. Koristeći višestruku ekspoziciju, Ali će napraviti možda i najpoznatiju Teslinu fotografiju: onu na kojoj pronalazač mirno sedi i čita knjigu, ali izgleda sićušno u poređenju sa mnoštvom jezičaka eksplozivnih munja. (Ova fotografija je rezultat višestruke ekspozicije. Tesla, naravno, nije sedeo na tom mestu kada je uključen oscilator; jer bi ga struja ubila.) 22. decembar 1899. Dragi g. Tesla, Mislićemo na vas za Božić... Kako bi lepo bilo kada biste se vi iznenada pojavili među nama... da ga zajedno provedemo... Ponekad se pitam da li biste mogli ponovo da me obradujete, samo da vas vidim, tako je mnogo vremena prošlo od kada je bilo radosti u mom životu. Sve što je nekad bilo nestalo je. Kao da je čovek zaspao u bledoj mesečini i odvojio se iz prostora i vremena i obreo se u kamenom dobu, i sam pretvoren u kamen. Šta to sve znači?... Ponekad dobijem od vas mali znak preko Roberta i kancelarije. Nadam se da će vam Nova godina doneti ono što najviše želite i da će nama doneti mog dragog prijatelja. Iskreno vaša, Ketrin Džonson25
28
________________________________
Povratak junaka (1900)
Obični Ijudi moraju da se odmore kao i mašinerijay ali veliki stari Nik Vrednica - vidi kako radi 150 sati bez hrane ipića. Čak ume da pronalazi s rukama vezanim iza leđa! Može sve da uradiy ukratkoy on je iznad svih zakona higijene i Ijudske energije. On je vegetarijanac koji ne zna kako da vegetira... ROBERT ANDERVUD DŽONSON1
esla je 7. januara 1900. otputovao iz Kolorado Springsa rešen da se tamo ponovo vrati. Nakon što je angažovao S. Dž. Dafnera i još jednog čuvara da paze na laboratoriju, pronalazač je otišao nakon što im je dao nejasna obečanja o budučim platama. S obzirom da je potrošio sva novčana sredstva, otputovao je ne plativši veoma velike račune koje je napravio kod lokalne elektro-kompanije.2 Džonsonovi su bili ushićeni zbog povratka Čarobnjaka, i to su proslavili večerom u velikom stilu. Robert je, uz saglasnost Gildera, predložio da Tesla pripremi predavanje o svojim novim poduhvatima. Igrom slučaja, Markoni je bio na Menhetnu gde je tražio investitore i planirao predavanja o napretku koji je ostvario u domenu bežičnog prenosa. 3 ”Kada sam iz svoje laboratorije u Koloradu poslao električne talase oko sveta”, saopštio je Tesla, ”Markoni je neuspešno na moru eksperimentisao s mojom aparaturom. Nakon toga, g. Markoni je došao u Ameriku kako bi održao predavanja o ovoj temi, navodeći da je on bio taj koji je te signale poslao oko
T
248
ČAROBNJAK
planete. Otišao sam da ga čujem, a kad je saznao da sam prisutan pozlilo mu je, odložio je predavanje i do dan danas još ga nije održao.”4 Premda se plašio Tesle, Markoni je takođe veoma želeo da stekne bolji uvid u opremu maestra. Uz pomoć Mihajla Pupina kao posrednika, Markoni je predstavljen Tesli u Njujorškom naučnom klubu.5 Pupin je bio izuzetno dobro raspoložen jer je Džon S. Simor konačno otišao u penziju. Nakon šest godina potčinjenosti, konačno je ostvario pobedu u svojim naporima da pokuša i dokaže da njegova saznanja o rezonanciji i harmonicima u domenu prenosa bez jednosmerne komponente nadmašuju Teslina. U decembru 1899. ponovo je podneo zahtev da mu se prizna patent, ”Umetnost smanjivanja prigušenja električnih talasa”, a novi ga je načelnik, Volter Džonson, i priznao.6 Po svemu sudeći, samo mesec dana kasnije ova trojka je nakon večere otišla da poseti Teslinu laboratoriju. Džordž Šerf je ostao duže na poslu i dočekao ih je na vratima. ”Sećam se (Markonija) kada mi je prišao i zamolio me da mu objasnim kako funkcioniše moj transformator za prenos energije na velike udaljenosti”, prisećao se Tesla. Mada su osećanja pronalazača očigledno bila podeljena povodom ovog susreta, ipak mu je učinio uslugu tako što je govorio o razlici između elektromagnetskog zračenja i Teslinih struja. ”G. Markoni je rekao, nakon svih mojih objašnjenja o primeni mojih teorija, da je to nemoguće.” ”Vreme će pokazati, g. Markoni”, uzvratio je Tesla.7 Pupin je uspeo da Markonija otprati do vrata pre nego što je rasprava postala žučnija. ”Potpuno razumem čime se bavite, g. Markoni”, rekao je Pupin dok je s mladim Italijanom hodao nazad do hotela u kojem je ovaj odseo. ”Veoma bi mi bilo drago da radim kao konsultant u vašem poduhvatu.” ”To bi mi bila čast”, rekao je Markoni dok je Pupin raspravljao o najboljem načinu da se ”ubedi sinjor Edison da se pridruži”. Markoni je pre svega smatrao da treba dobiti prava na Edisonov skakavac patent, koji je opisivao bežični postupak za slanje poruka sa železničkih stanica do vozova u pokretu, a koji je Edison patentirao tokom osamdesetih godina 19. veka. Pupin je bio ushićen. Ne samo da je trebalo da postane profesionalno angažovan u uzbudljivom međunarodnom poduhvatu koji se tiče bežičnog prenosa već je počeo da uživa i novčane plodove svog novog patenta u oblasti naizmenične struje. U junu je Pupin primio 3.000 dolara avansa za prodaju prava Džonu E. Hadsonu, predsedniku kompanije AT&T, a nekoliko meseci kasnije je uspešno ugovorio isplatu od 15.000 dolara godišnje kao ratu za isplatu ukupnog iznosa od 200.000 dolara za pronalazak koji je načelnik Simor okarakterisao ”tautološkim” i ”ništa više... nego multiplikacijom Teslinog kola
POVRATAK JUNAKA (1900)
249
(koje je bazirano na principima) dobro poznatim u nauci.”8 U svakom slučaju, taj patent je omogućio kompaniji AT&T da usavrši telefonski prenos na velikim udaljenostima, a Pupinu je obezbedio solidan prihod tokom dužeg niza godina. Takođe je opravdao njegovo gledište da bolje razume Tesline pronalaske nego sam Tesla. Tesla je ponovo pokušao da Džona Holanda, projektanta podmornica, zainteresuje za teleautomatiku, a takođe je radio na tome da osmisli ”navodeća bežična torpeda” ili male cepeline koji bi mogli da se kontrolišu sa zemlje. ”Svi koji su ih videli”, obelodanio je nekoliko godina kasnije, ”bili su zapanjeni njihovim performansama.”9 Nakon što je napravio prospekt i savetovao se sa svojim advokatima, pronalazač je spakovao putne torbe i otputovao u Vašington kako bi lično razgovarao sa admiralom Higinsonom iz Odbora za svetionike i sekretarom Džonom D. Longom iz mornarice. Planirao je da ponudi ne samo svoje ”đavolske teleautomate”, već i shemu za ”uspostavljanje bežične telegrafske komunikacije širom Pacifika.” Naišavši na ismevanje i skepticizam, pronalazača su slali iz kancelarije u kancelariju, ili kako je to nazvao Mark Tven u ”kancelariju za okolišanje.” ”Moje ideje”, rekao je Tesla, ”bile su bačene u mornaričku kantu za đubre... Da je sagrađeno tek nekoliko ”teleautomatskih” torpeda i da su uključeni u naoružanje naše mornarice, samo moralni uticaj tako nečega imao bi snažan i pozitivan efekat na trenutnu komplikaciju na istoku (rat Japana i Rusije).”10 Tesla se nadao da će barem Američka obalska straža ili mornarica prihvatiti ponudu na mala vrata tako što će finansirati izgradnju predajnika skromnije veličine za korišćenje na njihovim svetionicima i brodovima, ali su agencije izbegle da se ozbiljnije obavežu i nastavile da se kriju iza zapetljane birokratske situacije koja je zahtevala odobrenje Kongresa.11 ”Obišao sam planetu električnim impulsima.” rekao je Šerfu nakon povratka. ”Neka im njihovi elektromagnetski diletanti. Uskoro će opet pokucati na moja vrata.” ”Šta ćete da preduzmete s profesorom Pupinom, koji krade vaše ideje u oblasti naizmenične struje.” ”On se bavi slanjem glasa kroz žicu”, odgovorio je pronalazač. ”Ko će time da se zamajava.” Upravo u to doba, Tesla je angažovao agenta u Britaniji da pronađe odgovarajuću lokaciju za izgradnju prijemne stanice12, dok je nastavio da doteruje nacrte za svoj transokeanski radio difuzni sistem. Koristeći svoje tantijeme kao
250
ČAROBNJAK
garanciju, zamolio je Džordža Vestinghausa za pozajmicu od par hiljada dolara pokušavši da ga zainteresuje za osnivanje kompanije za bežični prenos.13 Vestinghaus je, međutim, odbio bilo kakvo učešće, ali je pronalazaču poslao traženi novac, mada se njegova kompanija preopteretila investicijama od skoro 70 milona dolara zbog brzog širenja i prelaska na višefazni sistem. Neprestani pravni troškovi usled beskonačnih sporova oko prava patentnog prvenstva, uglavnom sa bezbrojnim podružnicama većih kompanija, takođe su predstavljali značajan oblik odliva sredstava. Švajcarski emigrant, B. A. Berend, autor jednog od ranih udžbenika o radu elektromotora na naizmeničnu struju, napisao je u jednoj raspravi da na veliku žalost patentnog advokata kompanije ”New England Granite” (podružnica kompanije Dženeral elektrik) nije pristao da svedoči protiv Tesle, ”jer bi takvo svedočenje bilo u suprotnosti s (njegovim) najvažnijim ubeđenjima.”14 Ovo pismo je napisano 1901. godine, čitavu godinu nakon što je nedvosmislena presuda sudije Taunsenda potvrdila da je Tesla jedini autor polifaznog sistema naizmenične struje (vidi poglavlje 3).15 Sada je Vestinghaus konačno mogao da naplati odštete i otplati svoj ogroman dug. Džordž Vestinghaus poslao je Tesli zahvalnicu čestitajući samom sebi ”pobedu na sudu”, a čestitajući Tesli što mu je ”priznato autorsko pravo za važan pronalazak”. Vestinghaus je pismo završio sledećim rečima: ”Vi znate da ja cenim vašu brigu za moje poslove.”16 Početkom 1900. godine, Tesla je podneo zahtev da mu se priznaju tri patenta u domenu bežične komunikacije.17 U nekoliko navrata pokušao je da stupi u kontakt sa neuhvatljivim pukovnikom Astorom, ali je većinu energije koncentrisao na pisanje članka za časopis Century. Robert je zamolio Teslu da napiše obrazovni članak o teleautomatici i bežičnoj komunikaciji. Njegov plan je bio da se članak ukrasi fotografijama brodića na daljinsko upravljanje i pronalazačevih fantastičnih eksperimenata u Koloradu, ali Tesla je imao različitu ideju. Pod uticajem stavova zapadnjačkih filozofa Fridriha Ničea i Artura Šopenhauera o takvim idejama kao što je stvaranje nadčoveka kroz aktiviranje volje i odbacivanje želje i pod uticajem stavova istočnjačkih filozofa kao što je Svami Vivekananda o vezi duše i božanstva, Prane (životne sile) i Akaša (etar), i njegove sličnosti sa univerzumom, silom i materijom,18 pronalazač je odlučio da sastavi apokaliptični članak, koji se piše jednom u životu, na temu stanja ljudske vrste i ulozi tehnologije u formiranju svetske istorije. Robert ga je molio ”da ne piše metafizički, već obrazovni članak”, ali Tesla nije hteo da sluša. Umesto toga, poslao je tekst od dvanaest hiljada reči koji je pokrivao teme kao što su evolucija rase, veštačka inteligencija, moguć-
251
POVRATAK JUNAKA (1900)
nost da stvorenja iz budućnosti preživljavaju bez potrebe za hranom, funkcija azota kao đubriva, teleautomatike, alternativni izvori energije (npr. toplota tla, vetar i sunčeva energija), opis kako se može postići bežična komunikacija, hidroliza, problemi u rudarstvu i koncept pluralnosti svetova. Robert je sada bio u procepu. Ni on ni Gilder nisu želeli da objave dugački, kontroverzni i apstraktni filozofski esej koji bi mogao da nanese štetu časopisu. Međutim, nisu mogli jednostavno precrtati delove s kojima nisu bili zadovoljni, jer su imali posla s čovekom koji je rođen kao genije i s prijateljem koji je napisao dva fantastična članka koji su veoma doprineli ugledu njihove publikacije. Pitanje kako pristupiti hipersenzitivnom naučniku predstavljalo je težak problem koji za Roberta nije bio ni malo prijatan. 6. mart 1900. Dragi Tesla, Jednostavno ne vidim kako bi bilo moguće da ovaj put ne uspete. Verujte u moje znanje o tome šta javnost žarko želi da dobije od vas. Zadržite vašu filozofiju za filozofske članke, a nama dajte nešto praktično o samim eksperimentima... Pravite veliki poduhvat od sitnice, a što se tiče svega što sam do sada rekao, oprostite na nespretnom načinu na koji sam to rekao zbog moje Ijubavi i poštovanja prema vama i zbog više od 30 godina iskustva koje imam u procenjivanju šta je javnosti zanimljivo. Iskreno vaš, (verujte mi, nikada pre iskreniji nego sada) RADŽ19
6. mart 1900. Dragi moj Roberte, Čujem da se ne osećate dobro i nadam se da ono što vas čini bolesnim nije moj članak. Iskreno vaš, N. Tesla20 Tesla je znao šta radi. Konačno je odlučio da stavi na papir značajan deo sakupljenog znanja i to u jednom članku, i nije hteo ni zbog čega da ga menja. Robert se najverovatnije posavetovao sa Gilderom. Očigledno, članak je bio
252
ČAROBNJAK
briljantan i originalan, a što su ga više čitali, tim su više shvatali njegovu višeslojnu mudrost. Najbolje što se moglo uraditi u ovoj situaciji, razmišljali su, bilo je da se poradi na jasnoći prikaza u članku tako što će se upotrebiti podnaslovi, ubaciti sve zapanjujuće fotografije električnih eksperimenata iz Kolorada i fotografije teleautomacije i tako što će Tesla pažljivije objasniti neke pojedinosti svojih pronalazaka, a onda se treba nadati najboljem. Objavljeni članak počinjao je ovim rečima:
Čovekov napredak Od čitave beskrajne raznolikosti pojava koje priroda nudi našim čulima, ne postoji nijedna koja naše misli ispunjava većim čuđenjem kao to neshvatljivo složeno kretanje koje, u njegovoj celini, nazivamo ljudskim životom. Njegovo misteriozno poreklo pokriveno je velom večno neprozirne magle prošlosti, njegova beskonačna kompleksnost čini njegovu suštinu neshvatljivom, a njegovo odredište je skriveno u nedokučivim dubinama budućnosti. U samoj strukturi materije, kao što se može videti iz rasta kristala, postoji inherentan princip stvaranja života. Kada ova organizovana energetska matrica, kako ju je Tesla poimao, dostigne određeni nivo složenosti ona postaje biološki život. Usled toga, sledeći korak u evoluciji planete jeste da se konstruišu mašine koje mogu same da misle, pa je tako Tesla stvorio prvi prototip svoju teleautomaciju. Živa bića ne moraju da budu sačinjena od krvi i mesa. Kao ekolog, Tesla je bio zabrinut zbog lične higijene, zagađenja vode i vazduha i zbog nepotrebnog trošenja prirodnih resursa. Rešenja za ove probleme mogu se postići fokusiranjem na energetske probleme. Zbog toga su mnogi Teslini pronalasci bili stvoreni isključivo s ciljem da maksimalno povećaju efikasnost upotrebe energije i da dokažu princip po kojem bi samoupravljajuća mašina koja razmišlja mogla promeniti smer u kojem se kreće civilizacija tako što bi stekla veću kontrolu nad evolucijom planete. Otprilike na polovini članka, pronalazač je izuzetno detaljno objasnio način na koji funkcioniše njegov bežični predajnik. Mnogobrojne fotografije njegovih eksperimenata u Kolorado Springsu su takođe pojačale snagu poruke. Trideset pet stranica kasnije, članak je završio raspravom o kognitivnoj hijerarhiji i razmišljanjem da ”inteligentna bića na Marsu... ako postoje” najverovatnije upotrebljavaju bežični energo-distributivni sistem koji povezuje sve uglove njihove planete. Tesla je zaključio: ”Naučnik ne teži trenutnom
POVRATAK JUNAKA (1900)
253
rezultatu. Ne očekuje da će njegove napredne ideje odmah biti rado prihvaćene. Njegov posao je nalik poslu ratara - za budućnost. Njegova dužnost je da položi temelje za one koji će doći i da pokaže put.”21 Kada se članak pojavio u junskom izdanju časopisa Century, izazvao je senzaciju. Tesla je separate, koje je dobio ranije, poslao prijateljima, kao što su gospođa Daglasa Robinsona, koja je bila jedan od osnivača Metropoliten muzeja umetnosti22, Džulijanu Hotornu, Stanfordu Vajtu i Džonu Džejkobu Astoru. U slučaju Astora, Tesla je takođe priložio primere primene svojih bežičnih patenata, koje mu je poslao ”kući, a ne na adresu kancelarije (iz bezbednosnih razloga)... Ovi patenti daju mi apsolutni monopol u Sjedinjenim Američkim Državama i to ne samo za energetske primene”, nastavio je pronalazač u jednom drugom pismu pukovniku, ”već i za uspostavljanje telegrafske komunikacije... bez obzira na udaljenost.”23 Oni koji su podržavali Teslu okupili su se oko njega, časopis Nature ga je ”pozitivno ocenio”, a Francuzi su ga brzo preveli za svoje čitaoce24, ali oni koji su bili protiv njega sada su dobili novu municiju za frontalni napad. Uslovi za to su se stvorili u martu 1900. godine, kada je Karl Hering izabran za predsednika Američkog instituta elektroinženjera (AIEE); profesoru Pupinu je za dlaku izmakla ta pozicija.25 Hering, koji će takođe postati odgovorni urednik časopisa Electrical World & Engineering> stvorio je drugačije raspoloženje među elektrotehničarima. Baš kao što je doveo u pitanje da li je Tesla prvi radio na naizmeničnoj struji deceniju pre toga, kada je on podržavao Dobrovoljskog, takođe je osporio Teslin kredibilitet u domenu bežičnog prenosa. Ostali Teslini protivnici bili su Redžinald Fesenden, koji je pokušavao da mu se priznaju konkurentski patenti u vezi sa rezonantnim kolima, ali i tradicionalni rivali kao što su Luis Stilvel, Čarls Stajnmec, Tom Edison i Elihju Tomson. Prvi napadi pojavili su se u novinama Evening Post26, a onda i u časopisu Popular Science Monthly. Tesla je pretpostavio da se ukupna suma ljudske energije na planeti, koju je obeležavao sa M, može pomnožiti sa svojom ”brzinom”, V, koja se meri tehnološkim i društvenim napretkom. Baš kao u fizici, ukupna ljudska sila može se izračunati formulom MV2. Ako se ljudi ne bi pridržavali zakona religije i higijene, ukupna ljudska energija bi se smanjila. U primitivnim društvima ili društvima koja su bazirana na poljoprivredi, energija bi se povećala aritmetički. Međutim, ako bi nova generacija imala ”viši nivo prosvećenosti”, onda bi se ”ukupna suma ljudske energije” povećala geometrijski. Tesla je sugerisao da će se ljudski napredak odvijati sve bržim i bržim tempom zahvalju-
254
ČAROBNJAK
jući njegovim pronalascima induktivnog motora, prenosa naizmenične struje i daljinski upravljanih robota. U članku štampanom na udarnim stranicama pod krupnim naslovom ”Nauka i fikcija”, anonimni autor s pseudonimom ”Fizičar” je veoma žestoko napao ovu pretpostavku. ”Nažalost”, napisao je ovaj kritičar, ”g. Tesla u svom poletu da napreduje... zaboravlja da navede koji smer je onaj pravi smer koji ljudi treba da prate, na sever, jug, istok, zapad, prema mesecu ili Siriusu ili do Danteovog Satane u središtu zemlje... Naravno, čitava ideja... je apsurdna.” Ovaj uvodni članak, koji se nastavlja na šest stubaca, dovodi u pitanje da je Tesla izumeo teleautomaciju, njegovo verovanje da će ratne mašine zameniti vojnike na bojnom polju - ”međunarodne borbe bikova... ili trke u vrećama za krompir mogle bi da se iskoriste u istu svrhu” - njegov rad u domenu bežičnog prenosa i njegovu podršku hipotezi o pluralnosti svetova. Autor je predložio da bi časopis Century> u sledećim brojevima, trebalo da ovu vrstu članaka izloži naučnom odboru ”radi kritike i revizije ako ni zbog čega drugog onda barem radi zaštite od lažnih pronalazaka i besmislenih poduhvata.” Zasipajući Teslu epitetima kao da se bori sa smrtnim neprijateljem, ”Fizičar” je članak završio sledećim rečima: ”Urednici (časopisa Century) očigledno svojim čitaocima pripisuju želju da se zabave po svaku cenu... Oni očigledno često ne umeju da razluče nauku od besmislica, a očigledno retko ulažu napor da otkriju razliku između to dvoje.”27 Snažni napadi su se nastavili u časopisu Science i opet u časopisu Popular Science Monthly, u sledećem uvodnom članku, koji je ovaj put potpisao misteriozni ”g. X”. ”U časopisu Science (Pseudo) objavljen je članak XXX-a. Nema ”Fizičara”.” napisao je Tesla Džonsonu, dodajući sarkastično: ”Članak iznosi veoma laskave stavove o urednicima vašeg odličnog časopisa.”281 razne dnevne novine su takođe napale kontroverzne navode pronalazača. Međutim, Tesla je zažmurio na ovaj problem sa kredibilitetom, pa se smelo i iskreno nadovezao na ovaj članak svojim ozloglašenim člankom ”Razgovori s planetama” u časopisu Colliers, koji smo proanalizirali u jednom od ranijih poglavlja. Ne tajeći svoj identitet, Redžinald Fesenden, koji je tada vodio sudski spor s Teslom, napisao je veoma snažan članak u Heringovom časopisu u kome je naveo da su ”takozvani marsovski signali odavno poznati... i samo najveće neznanje može da im pripiše neko takvo poreklo”. Nakon što su jedno vreme predstavljali ”ozbiljnu prepreku za multipleksne sisteme, (oni su sada skoro) eliminisani”. Fesenden je rekao da se signali javljaju usled ”vozila, munja i postepenog naelektrisanja antene. Štaviše, lako se razlikuju
POVRATAK JUNAKA (1900)
255
različite vrste ovih signala. Osobe neupućene u ovu oblast mogle bi da ih greškom interpretiraju kao inteligentne signale.”29 Od kada se vratio u Njujork, Tesla je u više navrata pokušavao da obnovi prijateljstvo s Astorom, ali pokazalo se da je ovog ljubitelja zadovoljstva teško uloviti. Tokom leta, Džonsonovi su pokušali da namame pronalazača u Mejn na odmor, ali on je bio suviše predan uspostavljanju kontakta s multimilionerom. 2. avgust 1900. Dragi g. Tesla, Razmišljala sam o vama tokom čitavog dana i čitave večeri, kao što često činim... Danas popodne sedela sam na jednom malom obronku, dok mi je pogled sezao preko zelenih livada sve do mora u daljini... maštajući da mogu da vam pozajmim svoje oči da biste vi videli ono što ja vidim i da biste upili lepotu ovog dana... Ćutljivi ste kako samo vi umete da budete... Obavezno nam se javite. Iskreno vaša, Ketrin Džonson30 12. avgust 1900. Draga gospođo Džonson, Pišem samo jedan redak da vam kažem kako nikada ne mogu i nikada neću zaboraviti porodicu Filipov - prouzrokovali su mi suviše problema. Iskreno vaš, N. Tesla31 S obzirom da nije mogao da se opusti sve dok ne izgladi stvari s Astorom, Tesla je pokušao ponovo, nakon što je svesno odbacio mogućnost da dobije preko potrebni odmor. 24. avgust 1900. Dragi pukovniče Astor, Još uvek se sećam kada ste mi rekli da biste me rado podržali u bilo kojem poduhvatu kada bih vam samo mogao pokazati veliki profit za vašu investiciju, i nadam se, ne iz ličnih već iz viših interesa, da se vaši stavovi nisu promenili od tada ... [Re: oscilatori, motori i sistem osvetljenja] najmanje 50.000.000 dolara (može da
256
ČAROBNJAK
se)... zaradi na osnovu mojih pronalazaka. Ovo može da zvuči kao preterivanje, ali iskreno verujem da je to u stvari potcenjivanje. Da li je moguće da se možda ljutite na mene? S obzirom da se ne javljate ne mogu drugačije da tumačim vaše ćutanje ... Astor je konačno odgovorio, navodeći da mu je bilo ”drago što sam primio vaše pismo i uskoro ću vam se javiti”.32 Ali to je u stvari bio odgovor koji je Tesli samo trebalo da zamaže oči, jer je Astor nastavio da izbegava komunikaciju. Tesla je poslao novu turu pisama u kojima je ukratko objasnio napredak koji je ostvario u radu na oscilatorima, fluorescentnim svetiljkama - ”komercijalna vrednost... ako se plasira na pravi način, je jednostavno ogromna” i na bežičnom prenosu,33 ali Astor se opet povukao. Astor nikada nije Tesli rekao šta je stvarno osećao. Njegovo nećkanje oko zasnivanja partnerskog odnosa sugeriše da je bio ljut na Teslu, jer Tesla nije iskoristio oscilatore i fluorescentne svetiljke 1899. godine, kako je bio obećao, već je umesto toga pobegao u Kolorado Springs da bi se bavio svojim bežičnim besmislicama. Napadi u novinama su sigurno naškodili Teslinoj reputaciji, ali mišljenje autora ove knjige je da su napadi štampe malo ili nimalo uticali na Astorovu promenu mišljenja. Tesla ga je obmanuo. Ma koliko da je bio bogat, Astor je želeo da ulaže u sigurne stvari. Činilo se da su oscilatori i fluorescentne svetiljke bili praktično spremni za plasiranje na tržištu, ali umesto da usavrši ove pronalaske, Tesla je uzeo čitav svoj kapital kako bi se upustio u novi poduhvat iz koga se vratio bez prebijene pare. Uz podršku Stanforda Vajta i gospođe Daglasa Robinsona, Tesla je počeo da istražuje novi trag.
29 Morganova kuća (1901) _________________________________
Dž. P. Morgan se izdizao iznad svih ostalih Ijudi na Vol Stritu, kao Samson nad Filistincima. NIKOLA TESLA1
maju 1900. godine, Džejms Džefris je nokautirao džentlmena Džima Korbita u meču za titulu šampiona koji je održan na Koni Ajlendu. Tesla, koji je bio veliki obožavalac boksa, verovatno je bio u publici. Kada se vratio u hotel, jedan mladić iz Srbije, njemu poznatog prezimena, već mu je bio ostavio poruku. Bio je to sin Ane, jedne jedine ženske osobe u koju se Tesla ikada zaljubio. Tokom svih proteklih godina njih dvoje se bili ostali u vezi, pa je Tesla već bio obavešten o mladićevom dolasku. Međutim, nije bio spreman za profesiju kojom je momak izabrao da se bavi. ”Želim da postanem bokser.” saopštio je momak. Veoma uznemiren ovom izjavom, Tesla se posavetovao sa Stanfordom, koji je onda pomogao da momak dobije mesto u školi za boksere blizu Gardena. Tesla je veoma često svraćao do vežbaonice kako bi video kako momak napreduje; na kraju je odlučeno da je spreman da stupi u ring. Stanford je dao sve od sebe da mu priredi meč u skladu s njegovim mogućnostima, ali mladić je uporno tražio težeg protivnika. Jedan udarac je onesvestio momka, a nedugo potom on je preminuo u bolnici. ”Tesla je tugovao za njim kao da je bio njegov sin.”2 U jesen 1900. godine, Dž. Pirpont Morgan je najavio venčanje svoje ćerke Luize i Herberta Saterlija, koji će kasnije biti njegov biograf. Bio je to veli-
U
258
ČAROBNJAK
čanstven događaj sa spiskom zvanica koji je brojao dve hiljade i četiri stotine ljudi. Srpski vunderkind se na ovoj svečanosti osečao kao kod kuće, jer su mnogi njegovi prijatelji takođe bili pozvani, uključujući tu i Džona Džejkoba i ledi Astor, gospođu Daglasa Robinsona i njenog brata Tedija Ruzvelta (koga je Tesla već bio upoznao u martu 1899. godine u domu gospođe Robinson na Medison aveniji), Vilijama Rankina, Edvarda Dina Adamsa, Derijusa Ogdena Milsa, Čonsija Depjua i Stanforda Vajta. Među ostalim gostima bili su i Džejkob Šif, Henri Klej Frik, Grover Klivland, Ogast Belmont, predsednik Vilijam Mekinli i Tomas Edison. Morgan je bio izuzetno dobro raspoložen i lično je dočekao svakog gosta i srdačno se rukovao sa svakim ponaosob. 3 ”Pročitao sam vaš članak u časopisu Century, g. Tesla, i bio sam veoma impresioniran.” U isto vreme kada je počeo da razvija dobre veze sa Morganovom kućom i nakon trijumfalnog povratka iz Kolorado Springsa, Teslin rukopis i potpis počeli su da sadrže sve više razmetljivih ukrasnih detalja. Mada su ti primeri njegovog rukopisa napisani u trenucima radosti u pismima porodici Džonson,4 oni ipak otkrivaju podsvesne, kvalitativne promene u njegovom duševnom stanju u poređenju sa njegovim uobičajenim nakošenim i jednostavnim rukopisom. Grafolozi su primetili da se ”papir često tretira kao zamena za neki objekat... (Zbog toga) grafički rastrošni (pisci)... su obično isti oni koji ne samo da dominiraju papirom, već i svojim okruženjem, (baš kao što su) grafički plahi bojažljivi pisci takođe bojažljivi u svim drugim pogledima.”5 Zbog toga se može pretpostaviti da je Tesla bio veoma primećen gost na proslavi. I baš kao što je Tesla ukrašavao svoj potpis, ukrašavao je i svoje telo, noseći najmodernija odela, cilindar, štap i bele rukavice. Bio je veoma ponosan što je bio lider u svom domenu i jedan od najbolje odevenih muškaraca na Petoj aveniji. Sada već sklon razmetanju, pronalazač je počeo iskrenije da se identifikuje sa bogatstvom i moći koji su ga okruživali. Dvadesetosmogodišnju En Trejsi Morgan, Luizinu mlađu sestru, posebno je dojmio elegantni pronalazač i među njima se razvilo prijateljstvo. ”Večera za Dan zahvalnost [u Morganovoj kući] te godine bila je neobično velika i vesela svečanost uz tradicionalne četiri vrste pita,”6 a Tesla je bio pozvan na svečanost, na drugi dan praznika, koja se održavala u petak uveče.7 En je možda to videla kao priliku da prodube prijateljstvo; na kraju će razmenjivati pisma do kraja života - ali za Teslu je ovo bila poslovna prilika. Čarobnjak je poneo sa sobom očaravajuće višebojne električne sijalice koje su proizvodile munje u obliku pokretne paukove mreže, uređaje na principu statičkog elektriciteta od kojih se ljudima bukvalno podizala kosa na glavi i
MORGANOVA KUĆA (1901)
259
druge bežične uređaje. Pronalazač se pozdravio s Dž. P. Morganom mlađim, koji je tada bio u svojim ranim tridesetim, a En je poklonio fotografije koje su prikazivale njegove eksperimente u Kolorado Springsu. Nakon večere, Morgan se nasamo našao s Teslom kako bi razgovarali o mogučem partenerstvu. Duh vremena opisao je Herbert Saterli, čovek koji je lično poznavao Teslu. Kao osoba koja je vodila gotovo svakodnevni radni dnevnik Morganovog života, Saterli je namerno iz njega izbrisao sve što se odnosilo na vezu Morgana i Tesle; međutim, čini se da sledeći pasus, koji je napisan upravo u to vreme, predstavlja opravdanje za finansijerovu odluku da finansijski podrži poduhvat u domenu bežičnog prenosa: ”Godina na izmaku obeležena je završetkom spajanja manjih kompanija u metalurškoj industriji... Svi oni su se bogatili. Gejts se bavio spekulacijama na Vol Stritu. Džadž Mur počeo je da kupuje rasne konje... Nasuprot tome, Rid i ostali ulagali su u velika imanja na selu... (A Morgan je odlučio da rizikuje dajući podršku jednom pronalazaču čudaku.) Večere u Voldorf-Astoriji i u restoranu kod Šerija, kao i raskošne zabave predstavljali su obavezni deo dnevnog reda, a svugde su bili vidljivi dokazi sve većeg i većeg bogatstva. Činilo se da svi oni misle da tome nikada neće doći kraj.”8 Već poznat u društvu po svojoj kolekciji ljubavnica, Morgan je svoju strast proširio na sakupljanje ogromne količine dragocenosti, uključujući tu stare novčiće, drago kamenje, tapiserije, rezbarije, retke bakroreze, slike poznatih slikara, statue, stare knjige i originalne rukopise. Neki od najvrednijih predmeta u njegovoj kolekciji bili su prve verzije romana Čarlsa Dikensa, Rembrantov portret Nikolasa Ruts, veći broj vizantijskih medaljona iz jedanaestog veka i Gutenbergovo izdanje Biblije.9 Na zidu u njegovoj radnoj sobi visio je najnoviji dodatak njegovoj kolekciji, Sebastino del Pjomobov portret Kristifora Kolumba.10 Ova slika visila je pored slike trista stopa dugačke komodorove jahte, koja je Morganu bila draže prenoćište nego njegova kuća kada je jahta bila ukotvljena blizu Vol Strita u doba godine kada je bila moguća plovidba. Tesla je s velikim divljenjem posmatrao Del Pjombovu sliku. ”Gospođa Robinson nagovorila me je da sliku poklonim Metropolitan muzeju. Naravno, veoma mi je teško da se rastanem od nje, ali znate kako ubedljiva ona ume da bude.” Mušičavi Tesla već je bio video Morgana iz bliza, ali nikad na duže vreme i u tako intimnoj atmosferi. S obzirom da su ga od mladosti mučile kožne bolesti, Morganov kao rotkva crveni i deformisani nos, koji je na svim zvaničnim fotografijama retuširan, veoma često bio je natekao i potpuno pokriven
260
ČAROBNJAK
bradavicama. Jedan trgovac umetninama, koji je Morgana sreo u sličnim okolnostima, o tom susretu je rekao: Nisam bio spreman za taj susret... Čuo sam nešto o nekoj vrsti deformiteta, ali ono što sam video tako me je snažno potreslo da za trenutak nisam mogao da prozborim ni reč. Mada nisam ispustio nikakav glas, mora da mi se promenila boja lica. G. Morgan je to primetio, a njegove sitne, prodorne oči probole su me svojim zlobnim pogledom. Osetio sam da je primetio moje osečanje sažaljenja i nekoliko trenutaka, za koje se meni činilo da traju vekovima, stajali smo bez reči jedan nasuprot drugom. Nisam mogao ni da beknem, a kada sa konačno uspeo da otvorim usta jedino što sam mogao da uradim bilo je da se promuklo nakašljem. On je nešto progunđao.11 ”Želim da znam, g. Tesla,” počeo je Morgan, posmatrajuči jednu od pronalazačevih fotografija iz Kolorada, ”kako ste ostali živi među svim tim munjama.” ”1 nisam.” odgovorio je Tesla, izbegavajuči da ga pogleda u oči. ”Te fotografije su napravljene višestrukom ekspozicijom.” ”Dobar trik. Vajt mi kaže da želite da sagradite bežični toranj?” ”Usavršio sam uređaj koji omogučava prenos poruka na bilo koju udaljenost bez upotrebe žica, čime dugi i skupi kablovi kao sredstvo prenosa informacija postaju komercijalno zastareli. Ovaj pronalazak takođe omogućava proizvodnju stotina hiljada konjskih snaga i upravljanje tom snagom, tako da se instrumenti na bilo kom mestu na planeti mogu aktivirati bez obzira na udaljenost od odašiljača.” ”Instrumenti?” ”Telegrafske tipke, telefoni, satovi, daljinska fotografija.” ”Imate sredstvo za bežični prenos slika?” brzo je pitao Morgan, podižući obrve. ”Nema ničeg novog u telefotografiji. Edison je na tome radio još od kada je na izložbi 1893. godine prikazan uređaj Ilajše Greja. Moji patenti jednostavno uklanjaju potrebu da se koriste žice.” ”Ne igrajte se mojim strpljenjem, g. Tesla. Vaš predlog, koliko ja razumem, ima isključivo veze s telegrafijom. Ja sam prost čovek koji traži način da šalje signale dolazećim parobrodima za vreme magle, da šaljem poruke u Evropu, možda i da dobijam cene s Vol Strita dok sam u Engleskoj.12 Možete
MORGANOVA KUĆA (1901)
261
li to da postignete? Možete li da šaljete bežične poruke na tako velike udaljenosti?” ”Naravno da mogu, g. Morgan.” ”A problem je plaćanje? Zar neće svako s prijemnikom imati slobodan pristup tim informacijama? Nije mi namera da subvencionišem konkurenciju, a ni javnost, što se toga tiče.” ”Mogu da garantujem apsolutnu privatnost svih poruka. Obezbedio sam široka prava koja mi daju monopol u Americi i najvećem delu Evrope.” ”Koliko su ”široki” vaši troškovi?” ”Mada se ovaj posao tiče čitave decenije napora s moje strane, znam da se nalazim u prisustvu velikog filantropa, pa zbog toga ne zazirem od toga da raspodelu mojih interesa i kompenzacije u potpunosti prepustim vašoj velikodušnosti.” ”Nemojte da mi laskate, g. Tesla. Pređimo na stvar. Koliko će to da košta?” ”Moj plan podrazumeva dva tornja odašiljača, jedan da šalje signale preko Atlanika i drugi preko Pacifika. Prvi zahteva izdatak od oko sto hiljada dolara, drugi oko četvrt miliona dolara.” ”Hajde da pričamo o jednom po jednom okeanu. Šta bih ja dobio od toga što bih finansirao izgradnju postrojenja za bežični prenos preko Atlantika?” ”Njegov radni kapacitet bio bi jednak kapacitetu najmanje četiri postojeća okeanska kabla, a bilo bi potrebno oko šest do osam meseci da se sagradi.”13 ”A šta ćemo s Markonijem? Stetson kaže da su njegovi troškovi tek jedna sedmina vaših.” ”To je tačno. Međutim, da bi uspeo nedostaju mu neki ključni elementi, elementi koji postoje jedino u mojim patentima. U uređaju koji se univerzalno identifikuje mojim imenom i o kome se piše još od 1890. i 1893. godine, kada je Markoni još uvek vukao vezice na kecelji svoje majke.” ”Poslao je četrnaest hiljada reči s broda na obalu, baš ovde u Njujorku za vreme trke Američkog kupa. Znam to, bio sam tamo. Video sam njegovu opremu.” ”Dečja igrarija. Koristi opremu koju su projektovali drugi, a takođe koristi i pogrešne frekvencije. Najmanja promena vremenskih prilika prekinuće prenos njegovih poruka, a nema ni uređaj koji stvara višestruke kanale. Detaljno sam testirao njegove radio frekvencije, g. Morgan, i verujem da one apsolutno nemaju dobre izglede u komercijalnom smislu.” ”Koji je to tačno razlog zbog koga su one tako loše?” ”Na primer, ne koriste prirodne električne osobine Zemlje. S druge strane, Tesline struje su usklađene s frekvencijama naše planete. To su neprigušeni
262
ČAROBNJAK
talasi, a ne pulsni prekidi. Ukratko, moje rešenje je najbolje rešenje za prenos veće količine informacija i obezbeđivanje potpune privatnosti poruka.”14 ”Imam pregršt članaka, prepunih slika Markonija, koji se izgleda ne slažu s vama. Britanska pošta koristi radio metod. - Evo novinskog izveštaja koji sam dobio u Engleskoj od jednog admirala koji je koristio Markonijeve odašiljače za udaljenosti veće od 80 milja: ’Kretanje našeg broda navođeno je s lakoćom i sigurnošću i obavljeno je s pouzdanošću koja bi, bez ovog predivnog povećanja dometa za slanje signala, bila potpuno nedostižna. Ovo je pravi trijumf sinjor Markonija/15 A imam i članke u kojima se iznosi sumnja da li ste ikada poslali poruke izvan vaše laboratorije.” ”Vidim da sam vam oduzeo previše vremena,” rekao je pronalazač, gledajući u svoj sat. ”Hvala vam mnogo na vašem gostoprimstvu.” ”Ne kažem da ne možemo da sarađujemo, g. Tesla, ali moraću da razmislim o ovome.” ”Odlično.” Nakon što je Tesla otišao, Morgan je izvadio špil karata i obavio svoj večernji ritual igranja pasijansa. Pred njim je stajala još jedan snop spisa o Teslinim patentima, ali ovi se nisu ticali bežičnog prenosa: ”Otkrića g. Tesle ukidaju potrebu za ugljeničnim vlaknom... Objasnio je da se stvaranjem elektrostatičkog polja, (hladne vakumske) cevi mogu da se obese bilo gde u sobi. (Ne mogu da pregore, jer u njima nema vlakna koje bi moglo da se ošteti)... Procenjuje se da se dnevno proizvodi 50.000 električnih svetiljki na dan...”16 10. decembar 1900. Dragi g. Morgan, Uvažavajući ogromnu vrednost vašeg slobodnog vremena... prošlog petka sam otišao više-manje u žurbi jer sam smatrao da je bolje da vam sa udaljenosti pošaljem nekoliko sažetih izjava koje će vas uz minimalan napor uputiti u saznanja do kojih sam stigao tek nakon dugotrajnih i iscrpnih istraživanja. Ovo poduže pismo, prvo u podužem nizu, počinjalo je citatom profesora Adolfa Slebija iz Nemačke, koji je o Tesli govorio kao o ”ocu telegrafije”, a takođe je sadržalo i citate lorda Kelvina i ser Vilijama Kruksa o drugim inovacijama na ovom polju, kao što je, na primer, izrada njegovih oscilatora za generisanje bežičnih frekvencija. Ovo pismo je takođe naglašavalo Teslinu zakonsku poziciju, s obzirom da je on patentirao sve temeljne principe ovog procesa u Americi, Australiji, Južnoafričkoj Republici i Evropi, a takođe su
MORGANOVA KUĆA (1901)
263
navedene i specifični nedostaci Markonijevog sistema (već ranije navedeni). ”Unapred se izvinjavam na ovoj digresiji... molim vas da imate na umu da će vam moji patenti u ovoj još uvek novoj oblasti, ukoliko ih otkupite, dati poziciju koja će, iz više razloga, biti zakonski jača nego pozicija koju imaju moji vlastiti patenti u domenu prenosa energije naizmeničnim strujama.” Tesla je ovo pismo završio veoma uzbudljivim izazovom: ”Dozvolite mi da vas podsetim da se ništa veliko ne bi ikada uradilo da na svetu ima samo malodušnih i škrtih ljudi. Rafaelo ne bi stvorio svoja remek dela, Kolumbo ne bi otkrio Ameriku, ne bi bio postavljen kabel ispod Atlantika. Od svih ljudi upravo vi biste trebalo da budete taj koji će da se odvaži na ovaj poduhvat... (koji će predstavljati) čin od neprocenjive vrednosti za čovečanstvo.”17
PRVITRUST OD MILIJARDU DOLARA Verovatno najskandaloznija ličnost koja je živela u Voldorfu bio je bezobzirni magnat i berzanski manipulator koji je voleo da mljacka cigare, Džon V. (Beta-milion) Gejts, suvlasnik kompanije ”American Steel & Wire Company”. Tokom uobičajenog dana, Gejts je umeo da dobije ili izgubi $40.000 na pokeru, a ponekad je iznos mogao da bude i deset puta veći. U saradnji s Henrijem Klejom Frikom, još jednim stanarom Voldorfa i svojim povremenim drugarom za partiju pokera, Gejts je pomogao da se obavi jedan od najvećih poslova veka. U Klubu univerziteta 12. decembra održana je večera za magnate iz metalurške industrije u čast Čarlsa Švaba. Večeru je platio Švabov šef, Endru Karnegi, a među gostima bili su Dž. Pirpont Morgan, Edvard H. Hariman, Ogast Belmont, Džejkob Šif, Džon V. Gejts i Karnegijev prvi menadžer, Henri Klej Frik. U nepripremljenom govoru nakon večere, kada je Karnegi bio odsutan, Švab je izlagao, na jasan i otvoren način, prednosti stvaranja ogromnog metalurškog trusta.18 Nakon razgovora koji je trajao do tri ujutro, Morgan je počeo da shvata veliku korist Švabovog plana i nakon nekoliko meseci završio je udruživanje kompanija, a na čelo novog metalurškog trusta od 1,4 milijarde dolara postavio je Švaba. To je bila prva kompanija u istoriji čiji je kapital iznosio više od milijarde dolara. Karnegi je dobio oko 226 miliona dolara, Frik 60 miliona, a Rokfeler za svoje rudnike čelika 90 miliona dolara. Gejts, ”divovski kockar”, ponašajući se kao u partiji pokera, odupirao se koliko je god dugo mogao, sve dok mu Morgan nije zapretio da će bez njega da osnuje fabriku kablova, pa je onda i on iz cele priče izašao s dobrom zaradom. Do
264
ČAROBNJAK
marta 1901. godine, nakon formiranje nove korporacije, Morgan je mogao da doda čelik na svoj portfelj vrednosnih papira, koji su u to doba obuhvatali elektro, transportnu, rudarsku i energetsku industriju kao i konglomerate u oblasti telefonije, železnice i osiguranja.19 Političke karikature tog vremena prikazivale su ga kao Atlasa sa Zemljom na njegovim leđima ili kao Golijata koji se izdiže iznad manje moćnih pojedinaca, kao što su kralj Engleske, nemački Kajzer ili predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Anarhija je, kao reakcija na ”morganizaciju”, postala održiva politička alternativa. Štaviše, mada je Morgan predstavljao simbol za snagu i stabilnost u poslovanju, u stvarnosti je formiranje kompanije ”U.S. Steel” predstavljalo ogroman rizik. Karnegi je to znao i zbog toga je rekao: ”Pirpont nije vlasnik čeličane. On ne zna ništa o poslovima proizvodnje i prodaje čelika. Svoju trgovinu s njim sam obavio tako da sam plaćen... u obveznicama, a ne u deonicama! On će da pretrpi potpuni neuspeh u ovom poslu i neće uspeti da ispuni obaveze plaćanja udela u prihodu. Onda ću ja da izdejstvujem zaplenu sredstava i tako ću povratiti svoju imovinu.”20 Švab se takođe bojao tako nečega. Nakon dve godine, ovaj vešti posrednik dao je otkaz kako bi prešao na čelo ”Bethlehem Steel”-a, mnogo manje, ali čvrste i profitabilne kompanije. Zbog toga je Morganu tek predstojalo da prebrodi glavobolje koje će mu zadati njegov metalurški monopol, delimično zbog problema na tržištu, ali najviše zbog problema s radnom snagom, pre svega zbog štrajka koji je gotovo uništio kompaniju. Verovatno je glavni razlog zašto je ”U.S. Steel” ipak uspeo na tržištu predstavljao pronalazak automobila, što je stvorilo ogromno novo tržište. Kako bi smanjio verovatnoću da se ogromni konglomerat raspadne i kako bi povećao potenicijal za veće prihode, Morgan je ”regrutovao” poznatog berzanskog manipulatora Džejmsa Kina s ciljem da stvori veštački interes za kompaniju. Kin je kupovao i prodavao velike delove ”U.S. Steel”-a raznim izmišljenim investitorima kako bi stvorio iluziju da postoji interes za spekulacije na porast berzovnih cena.21 Ova varka je postigla željeni cilj i u roku od par nedelja Njujorška berza doživela je dan sa najvećim obimom trgovine u čitavoj svojoj istoriji. ”Standardne akcije ”Big Steel”-a, koje su na tržište plasirane po ceni od 38, gotovo istog trenutka skočile su na 55, a Pirpont Morgan je postao junak finansijskog sveta i najveći demon onih koji su se plašili monopola i mrzeli ga.”22
MORGANOVA KUĆA (1901)
265
POGODBA S TESLOM Tesla je imao sastanak s Morganom u sred ovih pregovora o čeličanama. Namera mu je bila da dogovori posao. U jeku božićnih praznika, uzeo je taksi do Morganove kancelarije u Vol Stritu 23 i predao mu je neke svoje specifikacije. ”G. Morgan, moj projekat i moji patenti, koje vam nudim, obezbeđuju vam poziciju koja je u pravnom pogledu bolja od one koju imaju vlasnici telefonske kompanije Bell ili vlasnici patenata koji su bazirani na mojim pronalascima u oblasti prenosa energije naizmeničnom strujom.” ”Pošaljite mi dokumentaciju i ja ću je pregledati.” ”Gospodine, imajući u vidu izuzetno velike aktivnosti u ovoj oblasti, poželjno je da se bez odlaganja nađem u poziciji koja mi omogućava da iskoristim veće znanje koje o njoj posedujem.”23 Morgan je otišao do prozora i zagledao se u Vol Strit pod sobom. ”Ako se složim da vam pomognem da sagradite vašu stanicu za slanje signala preko Atlantika, želim da shvatite da sam ja,” - a onda se okrenuo tako da bude licem u lice sa Srbinom i stišao je glas skoro do šapata - ”nevidljivi partner.”24 ”Da li znate šta to znači, g. Tesla?” ”Da, gospodine, znam.” ”Dobro. Biću iskren. Niste na mene ostavili dobar utisak.25 Okruženi ste kontroverzama, hvalisavi ste i osim posla s Vestinghausom, tek treba da pokažete isplativost bilo kojeg drugog vašeg pronalaska. S druge strane, cenim vaše talente, pa mi dopustite da vam pokažem moje karte. Ako zaključimo posao, kolika god da bude cifra oko koje se dogovorimo, ona će biti fiksna. Nećete me prevariti za dodatna sredstva za istraživanje.”26 ”Nije novac ono što tražim, mada moji pronalasci, u vašim snažnim rukama, uz vaše savršeno poznavanje poslovanja, mogu da dobiju neprocenjivu vrednost. Vi znate vrednost naučnog napretka i umetničkog stvaranja. Vaši uslovi su i moji uslovi.”27 ”To nije dovoljno. Dajte mi detalje. Dajte mi cifru.” ”Kao što sam rekao tokom našeg prvog susreta, mislim da će sto hiljada dolara biti dovoljno za izgradnju devedeset stopa visokog transatlantskog odašiljača.”28 ”Dajte da budemo sigurni oko ovoga. Hajde da kažemo sto pedeset hiljada za podizanje pomenutog tornja odašiljača i pola-pola podela deonica kompanije?”29 Morgan je izvadio svoju čekovnu knjižicu, ispisao ovaj iznos i pružio pronalazaču ček.
266
ČAROBNJAK
Pod snažnim dojmom ovako srećnog razvoja događaja i usled osećanja skrušenosti u prisustvu kralja, Tesla nije mogao da se zaustavi. ”Želim da vi imate kontrolu, g. Morgan. Insistiram da vi dobijete pedeset jedan procenat, a ja četrdeset devet.”30 ”Vi ste zaista čudan čovek. U redu, dogovoreno. Kada papiri budu gotovi, možete da po potrebi podižete sredstva od Morganove kuće do granice ukupnog iznosa.”31 3. januar 1901. Dragi pukovniče Astor, Želim vam sve najbolje u novom veku... Velikodušna podrška g. Morgana, za koju ću mu biti zahvalan celog života, obezbeđuje mi trijumf u bežičnoj telegrafiji i telefoniji, ali još uvek nisam u mogućnosti da svoje završene pronalaske (oscilatore, fluorescentne svetiljke) pustim na tržište. Veoma mi je teško da poverujem da vi, koji ste godina bili moj prijatelj, oklevate da mi se pridružite u nastojanju da ih ponudim na tržištu, pri čemu vam nudim deset puta veći profit za vaše ulaganje nego bilo ko drugi. Iskreno vaš, N. Tesla32
TEKST KUCAN SITNIM SLOVIMA 5. mart 1901. Dragi g. Tesla, Molim vas da potvrdite prijem pisma koje vam je poslato prvog ovog meseca zajedno sa naznakama interesa za prenos vlasništva nad različitim patentima onako kako je prikazano u prilogu i pravima koja se na taj način prenose na mene i da potvrdite da razumete materiju sadržanu u ovim dokumentima. Iskreno vaš, Dž. Pirpont Morgan33 Hobotnica nije bila zadovoljna zasnivanjem običnog partnerstva u oblasti bežičnog prenosa. Bez znanja pronalazača, Morgan je želeo posao sa rasvetom kao i kontrolu nad Teslinim patentima. Veoma smelo, ti zahtevi dodati su u ugovor. Tesla se sada našao u teškoj situaciji, s obzirom da je Astor bio glavni finansijer u jednom drugom poduhvatu, a pronalazač nije želeo da svoje
267
MORGANOVA KUĆA (1901)
patente uključi kao zalog. ”Kada sam primio vaše formalno pismo,” pisao je Tesla tri godine nakon toga ”u njemu se govorilo o udelu od pedeset jedan posto u patentima na ove pronalaske. To je bio drugačije, mada je moj udeo i dalje bio isti. To je bila najobičnija prodaja. Uslovi su mi bili potpuno nevažni pa nisam ništa odgovorio, jer sam se plašio da vas ne uvredim. Vi ste neprestano pominjali neke deonice, pa je sasvim moguče da je došlo do neke greške.”34 Umesto da se suprotstavi svom novom dobrotvoru, Tesla se pomirio s okolnostima. 18. februar 1901. Dragi g. Stedleg [Morganov posrednik], ...Mislim da ne treba ni da vam kažem da bih potpisao svaki dokument koji je odobrio g. Morgan, ali čini mi se da je došlo do nesporazma kada je u pitanju moj sistem osvetljanja koji nije bio obuhvaćen originalnim poslovnim predlogom. Umesto da pokuša da preinači ugovor tako da se iz njega izbaci ovaj ključni patent, koji će, po Teslinim rečima iz istog pisma, ”dovesti do industrijske revolucije”, pronalazač je istakao velike prednosti posla sa osvetljenjem, a čak je dodao i promotivni tekst pod naslovom ”Teslina veštačka dnevna svetlost”. Pismo je završio rečima da je ”pored mene, zainteresovan i pukovnik Astor... [Zbog toga] moram da obavim jednu formalnost pre nego što obavim prenos prava. Obaviću to što je pre moguće.”35 Mesec dana pre toga, verovatno zbog toga što je pretpostavljao da može doći do ovog problema, Tesla se još jednom obratio svom originalnom dobročinitelju: 11. januar 1901. Dragi pukovniče Astor, S obzirom da su se g. Adams i njegovi saradnici u potpunosti povukli. Osim vas i g. Morgana praktično nema nikog drugog ko me podržava... Molim vas, javite mi se... Sa mnom niste sa nekim divljim sindikatom, već sa čovekom kome vaše ime, reputacija i interesi predstavljaju svetinju.36 Astor je nedelju dana kasnije nazvao telefonom. Rekao je pronalazaču da nije siguran da Tesla ima ključne patente i da bi drugi pronalazači mogli imati prvenstvo, pre svega kada je u pitanju bežični prenos.
268
ČAROBNJAK
”Ne dozvolite da vas zavede ono što pišu novine, pukovniče. }a imam pravo kontrole. Zašte se ne biste pridružili g. Morganu i meni.”37 Astor je izbegao da da jasan odgovor, pa je Tesla, po svemu sudeći, jednostavno posao s osvetljenjem pridodao pogodbi o bežičnom prenosu s komodorom.38 Morgan je sada kontrolisao osnovne patente na kojima su počivale dve nove industrijske grane. Tesla je teško mogao da se žali; on sam se s tim složio. Sve što je sada trebalo da uradi bilo je da uspe sa sredstvima koja je sada imao na raspolaganju. 5. mart 1901. Dragi g. Stil [još jedan Morganov posrednik]: Sada, kada je njegovim slaganjem s mojim predlogom uklonjena bilo kakva opasnost da g. Morgan stekne nekakav pogrešan utisak, želeo bih da vam skrenem pažnju da smatram da su moji bazični patenti na metode i uređaje za bežični prenos energije najvredniji patenti savremenog sveta, a što se tiče mojih sistema osvetljenja, siguran sam da predstavlja izuzetno važan napredak i da imaju ogromnu komercijalnu vrednost. Iskreno vaš, N. Tesla39 Trinaestog tog meseca, što je za sujevernog Čarobnjaka uvek bio najbolji dan u mesecu, Tesla je isplatio Vestinghausu iznos od 3045 dolara. Sada više nije bio u dugovima i nalazio se na pravom putu.40
30
______________________________________________
Svetski telegrafski centar (1901)
Dragi g. Morgany Kako da počnem da vam zahvaljujem u ime svoje struke i u sopstveno imey vi veliki velikodušni čovečel Moj rad če da proslavi vaše ime u svetu. Uskoro čete videti da ne samo da umem da veoma cenim vaš činy več i da vašu pre svega filantropsku investiciju učinim sto puta vrednijom od sume koju ste mi dali na raspolaganje na tako velikodušan i raskošan način! Uz mnogo, mnogo najsrdačnijih želja za vašu sreču i uspehy verujte u mene. martu 1900. godine izbio je požar u zgradi u Ist Hjuston ulici u koUvek najiskrenije joj se nalazila Teslina laboratorija. ”Jevreji sa sprata ispod su izgoreli vašy živi... i to me je na smrt preplašilo.” pisao je Tesla porodici Džonson. N. Tesla1
U
”To je bilo za dlaku, i da nisam imao sreće, to bi verovatno bio kraj vašeg prijatelja Nikole.”2 Tokom čitavog ovog perioda napadi u štampi su se nastavili nesmanjenom žestinom. 25. februar 1901. Dragi g. Tesla, Nikada ne zaboravljamo stare prijatelji i branimo ih od zlobnih napadača po svaku cenu. Iskreno vaš, Ernest Hajnrih
270
ČAROBNJAK
Jedan od članova stare garde iz korporacije Vestinghaus, Hajnrih, poslao je i isečke iz novina sa člancima koje je napisao. ”Svako ko je neupučen” pisao je Hajnrih, ”ne zna da je Tesla po onome što je zaista postigao među najistaknutijim pronalazačima u oblasti elektrotehnike.”3 Još jedna osoba koja je branila Teslu bio je T. K. Martin, koji je potpisao jedan po Teslu pohvalan članak u časopisu Science. ”Brod je bio skrenuo s kursa”, pisao je Tesla, ”ali ja sam uvek imao poverenje u kapetana.”4 13. decembar 1900. Dragi moj Tesla, Presrećan sam što sam od vas 12. decembra dobio tako pohvalno pismo. Nisam svestan da se u meni desila apsolutno ikakva promena u stavovima prema vama tokom mnogih godina od početka do danas. Uvek ću biti veoma ponosan zbog svog skromnog udela u vašem ranijem radu... Kao i uvek, T. K. Martin5 Nažalost, između Tesle i Martina bilo je i trzavica zbog prethodnog uvodnog članka u Martinovom časopisu koji je napadao Teslu i zbog Martinove kritike na račun Teslinog sporog napretka kada su u pitanju drugi njegovi pronalasci. U vezi s vakumskom sijalicom, Martin je napisao: ”Bio bih presrećan kada bi nam vi ili bilo ko drugi poklonio nešto komercijalno upotrebljivo.” Pogođen, Tesla je prekinuo korespondenciju i zbog toga prijateljstvo je ostalo narušeno.6 Samo tri meseca kasnije, u martu 1901. godine, Tesla je pozvao poštovateljku njegovog rada i sledbenicu Svamija Vivekananda, gospođicu Emu K. Tersbi u svoju laboratoriju. ”Moje svetiljke će onda biti trajno montirane, a vi i vaši prijatelji - posebno gospođica Farmer - bićete uvek dobrodošli da ih pogledate.”7
Teslino novo iznenađenje Džulijan Hotorn U Čarobnjakovoj laboratoriju na Ist Hjuston ulici u toku su pripreme za eksperiment neverovatnih razmera... Jedan neimenovani posetilac danas je slučajno uspeo da uđe. Tesla nije bio prisutan. Ali ono što je posetilac video ukopalo ga je na mestu.
SVETSKI TELEGRAFSKI CENTAR (1901)
271
Predivna boja Sa debele grede na... plafonu visila su tri zaslepljujuća, pulsirajuća izvora grimizno-ljubičaste boje. Soba se rumenila od topline ove neobične, nezemaljski jarke boje - nijanse koja se ne može naći u spektru. Iznad i ispod greda na malom razmaku jedne od druge uvijale su se dugačke staklene spirale - pramenovi treperavih ljubičastih plamenova... Iznenadna tama Jedan od Teslinih radnika zatekao je nenajavljenog posetioca u stanju začaranosti. Brzi korak prema zidu, pritisak na skriveno dugme i tama. Upućeni kažu da je ljubičasta svetlost novi svetlosni signal Marsovcima Čarobnjaka Tesle. Uskoro će to da saopšti svetu. Iza ugla Mulberi ulice, u glavnoj policijskoj stanici, čak se šuška da je Tesla već poslao signal crvenoj planeti i dobio odgovor.8 Hotorn je živeo u Jonkersu i često je vozom putovao do Menhetna, gde je početkom godine često ručao s Teslom.9 Imali su veći broj zajedničkih prijatelja, uključujući i Stanforda Vajta, čiji je otac, Ričard Grant Vajt, jednom prilikom Hotornu u poverenju pričao ”među raznim poverljivim stvarima i o jednoj ženi koju je pronašao i voleo u Njujorku.” Trač je, u suštini, bio da je on bio bigamista i da je imao jedan dom za porodicu i drugi dom za ljubavnicu.10 Možda je ovo moglo da objasni Stanijevu sklonost da trči za ženama. Sin je, međutim, lako nadmašio oca, jer je uspeo da ima pet ili šest ljubavnih gnezda, uključujući i imanje na Long Ajlendu, stan u Gramersi parku, apartman u Garden Taueru, ”Mrtvačnicu” na zapadnoj Pedest petoj ulici, koju su on i njegovi sunarodnici, poput članova porodice Sent-Goden, ”koristili u slučajevima nužde” i njegovo ”najozloglašenije sklonište” u zapadnoj Dvadeset četvrtoj ulici br. 22.11 Stanforda su u martu opčinile egzotične čari šesnaestogodišnje sirene iz Floradora, Ivlin Nezbit, koja se pojavila kao Gibsonova manekenka za duplericu u časopisu Colliers i kao španska plesačica u toplesu u jednom popularnom mjuziklu na Brodveju. Vajt ju je gledao kako igra svake noći tokom nekoliko nedelja, pre nego što je uspeo da ugovori randevu, koji se dogodio u sred leta u ateljeu u Dvadeset četvrtoj ulici.12
272
ČAROBNJAK
”Stanford me je naterao da montiram električna vrata.” pronalazač je ispričao Hotornu. ”Pritisneš dugme i ona se automatski otvore.” Vajt je zidove svoje momačke jazbine ukrasio raznim nijansama crvene boje, s ljubičastim zavesama na prozorima, mekim jastucima po podu i s tapiserijama, statuama i slikama, koje su uglavnom prikazivale nage osobe, u svim sobama. U potkrovlju koje je bilo osvetljeno velikim krovnim prozorom, a u kome se nalazila soba nameštena tako da liči na šumarak, s tavanice je visila crvena plišana ljuljaška, nalik igračkama fabrike Čoser, ukrašena zelenim kanapima koji su visili sa sedišta poput povijuša koje vise s drveta.13 Osim što se družio s mističnim sinom Natanijela Hotorna, poznatog pisca gotskih priča, Tesla je takođe išao na večere u ”Players’ Club” sa Stanfordom Vajtom, a ponekad i s Markom Tvenom, ili s junakom iz špansko-američkog rata, Ričmondom Hobsonom, Radjardom Kiplingom ili, naravno, s porodicom Džonsonovih. Ketrin je bila obuzeta svojim interesovanjem za spiritualizam i pokušala je da bez pronalazačevog znanja obavi eksperiment u prenosu misli. U šali, Tesla je odgovorio: Draga gospođo Džonson, Ovoga puta nije bilo nikakvih telepatskih uticaja. Nisam pomislio na vas ni na trenutak. Iskreno, Dete milioner!14 Ukorenjen u svojoj materijalističkoj filozofiji, sujeverni ”čarobnjak koji priča s drugim svetovima”15 nastavio je da odbacuje shvatanje po kome ljudski umovi mogu da obavljaju interakciju na vančulni način, mada je zahvaljujući predosećanju nedavno spasio neke svoje prijatelje od železničke nesreće. 16 Zvanično, međutim, nastaviće da tvrdi da ekstrasenzorni fenomeni predstavljaju najobičniju glupost. Ketrin će biti izložena zadirkivanju zbog svojih sklonosti ka mističnom, već i zbog toga što je posedovala knjige Hobsona i zbog svog izgleda. Dragi moj Luka, Kada gđa Filipov nije u gradu, mislim da je gđa. De Kej najšarmantnija dama koju sam ikada video. Bilo bi pametno, Luka, da obe dame ne znaju ništa o ovome. Mudrom čoveku dovoljna je jednajedina reč.17
SVETSKITELEGRAFSKICENTAR (1901)
273
S obzirom da ga je porodica smatrala maltene za ujaka, Tesla je takođe i deci Džonsonovih pokazivao svoju naklonost. Novogodišnju čestitku za Agnes će potpisati sa ”Nikola Hobson”, a kada je Oven u pitanju, naći će vremena da pročita prvi roman ovog mladića pod nazivom Strele Svemoćnog. Ovenu će takođe da čestita predstojeće venčanje. I Agnes će se kasnije venčati i naslediće ogromnu količinu pisama porodice Džonson, od kojih će najveći broj pokloniti Kolumbijskom univerzitetu. Po mišljenju sadašnje gospođe Roberta Andervuda Džonsona, žene Ovenovog sina (koji je ime dobio po dedi), Agnes je bila ”užasna. Uopšte mi se nije sviđala. Međutim, njena ćerka je bila veoma lepa. Pederevski je osećao da je En veoma talentovana... Oven je bio veoma elegantan i zgodan i nasledio je mnogo majčinih vrlina. Kao pisac, napisao je seriju romana o Lorensvilu i dobro je zarađivao kao romanopisac.” Sadašnja gospođa Džonson rekla je da je Ketrin imala ”irsku ličnost”. Umela je da bude ”vesela i živahna i sklona zabavi, ali takođe depresivna ispod površine.” Sadašnji Robert Andervud Džonson živeo je jedno vreme sa svojim bakom i dedom. ”Imali su dve irske sluškinje, Džozi i Noru. Ketrin bi zapala u jednu od svojih mračnih faza i samo bi ostajala u svojoj sobi ne izlazeći čak ni na jelo. Njena depresija se pogoršala... nakon Prvog svetskog rata.” Takođe je rekla da su Roberta smatrali ”dosadnim, veoma formalnim i s evropskim manirima... rafinisani stari džentlmen. Tesla se sviđao Ketrin jer je s evropske tačke gledišta bio maštovit i zabavan. Moguće je da je uneo više veselja u njihov dom.”18 Vordenklif ”Pronalazač Nikola Tesla kupio je komad zemlje od 200 ari u Vordenklifu na reci Saund, na devet milja istočno od Port Džefersona, kako bi tamo podigao svoje postrojenje za bežičnu telegrafiju. Zemlja i postrojenje koštaće 150.000 dolara.”19 Tesla je 1. marta 1901. godine zvanično potpisao ugovor s Morganom. Sada je mogao da počne gradnju svoje laboratorije i tornja na Long Ajlendu, na šezdest pet milja od Njujorka. Dva dana kasnije, Morgan je zvanično objavio stvaranje kompanije U.S. Steel. No o stvaranju kompanije s Teslom nije ništa objavljeno. Navedeni članak, koji je objavljen u lokalnom listu Long Island Democratje verovatno jedini članak koji navodi tačnu cifru od 150.000 dolara, koju je Morgan isplatio. Kada je Džon O’Nil 1944. godine pisao njegovu biografiju, nije bio upoznat s detaljima koji se tiču odnosa Morgana i Tesle,
274
ČAROBNJAK
mada je lično poznavao Teslu više od trideset godina. Pronalazač, čija se dokumentacija još uvek nalazila pod ključem u doba kada je biografija završena, rekao je O’Nilu da je finansijer ta sredstva dao kao filantrop, mada to uopšte nije bio slučaj. To je bilo najobičnije poslovno partnerstvo. Tesla je ovo novo partnerstvo proslavio velikim prijemom u Voldorf-Astoriji. S Oskarom je raspravio detalje u vezi s menijem i čak je sam probao različite sosove. Besprekorno odeven, rezervisao je jednu od manjih sala za bankete, a goste je zamolio da stignu tačno u sedam i trideset. Vajt je najverovatnije bio prisutan, kao i Džonsonovi, Hobson i verovatno gospođica Merington ili Vivekanandine sledbenice gospođica Tersbi, gospođica Farmer ili En Morgan. Po predanju, baš kada je bilo vreme da se posluži večera, šef sale je bio prisiljen da Teslu odvede na stranu da bi ga obavestio do od ranije hotelu duguje više od 900 dolara. Postupao je po naređenju. Nije bilo moguče poslužiti večeru ako se pre toga ne sredi ovaj problem. S kecom u rukavu, Tesla je nonšalantno dočekao goste, a onda se povukao da popriča s upravnikom. G. Bolt je bio srdačan, ali nepopustljiv, pa je Tesla telefonirao Morganu i onda predao slušalicu Boltu da on s njim popriča. Mada se smeo, Bolt ipak nije popustio. Odmah je poslat ček, a pronalazač je izbegao da se osramoti.20 Uskoro potom, Tesla je imao sastanak s magnatom za trgovinu nekretninama Čarlsom R. Flintom, koji je dogovorio sastanak s Džejmsom Vordenom, direktorom kompanije ”North Shore Industial Company”. Vorden, koji je upravljao farmom krompira od hiljadu osamsto ara na Long Ajlendu Saundu, u okrugu Safok, obezbedio je Tesli dvesta ara zemljišta pored onoga što se danas zove put 25A. Pronalazač je takođe dobio pravo da otkupi ostatak parcele. Verovatno s ciljem da bi se postigli što bolji uslovi ili u zamenu za neke druge poslove, zemljište je dobilo ime Vordenklif, po vlasniku, a 2. aprila osnovana je i pošta pod tim imenom. Pet godina kasnije, 1906. godine, ime je zvanično promenjeno u Vilidžov Šoram.21 Časopis Electrical World & Engineer izvestio je: ”Kompanija nudi svoj deonički kapital po ceni od 100 dolara po deonici, a očekuje da če platiti dividende u iznosu od 15 procenata... Kompanija ”Wardenclyffe Building Company” imaće pravo prvenstva i privilegije pri izgradnji i izvođenju svih dodatnih građevinskih radova... a imaće i pravo prvenstva pri kupovini dodatnih placeva koje kompanija ponudi na prodaju.” Vorden, koji je intervjuisan tokom pisanja ovog članka, predvideo je da će se ”u budućnosti ostvariti veliki profit”. Nakon što je Teslu opisao kao ”najistaknutijeg elektrotehničara našeg vremena, čiji uspesi u oblasti elektrotehnike svojim praktičnim značajem nadmašuju sve ostale pronalaske ovog veka”, Vorden je napomenuo da je pronalazač
275
SVETSKITELEGRAFSKICENTAR (1901)
”nedavno potpisao ugovor koji predviđa ... velika novčana ulaganja u izgradnju elektro laboratorije i glavnu stanicu za njegov bežični telegrafski sistem komunikacije između Evrope i regiona Australije i Azije. Ovaj poduhvat zahtevaće izgradnju velikog broja zgrada za smeštaj nekoliko stotina radnika koje g. Tesla namerava da zaposli”.22 Krajnji cilj Teslinog plana bio je da se izgradi ”Svetski telegrafski centar” s laboratorijom, bežičnim odašiljačem i proizvodnim pogonom za njegove oscilatore i vakuumske cevi. S Morganom je postigao dogovor oko prve faze ovog plana, to jest oko izgradnje laboratorije i jednostavnog tornja za izveštavanje s trka jahti, slanje signala nadolazećim parobrodima i za slanje poruka u Englesku Morzeovim kodom. Istovremeno, pregovarao je s Makimom, Midom i Vajtom i izgradnji čitave metropole, ”idealnog grada”, koji bi zauzeo svih hiljadu osamsto ari koji su bili na raspolaganju, u kojoj bi se nalazile kuće, prodavnice i zgrade za smeštaj i do dve hiljade petsto radnika. 23 ”Vordenklif će biti najveće postrojenje svoje vrste na svetu”, izjavio je Tesla za lokalne novine. ”Laboratorije će privući ljude iz najviših naučnih krugova, a njihovo prisustvo biće od koristi za sve na Long Ajlendu...24 Sa oko 75 tehničkih crtača, eminentna arhitektonska firma Makima, Mida i Vajta je odličan izbor za ovaj posao”, na kraju je rekao Tesla. Naplatili su mu 1.168 dolara za izradu nacrta.25 Vajt se, po svemu sudeći, našao u nezgodnoj situaciji: Morgan je još imao sumnje oko svoje pogodbe s vatrenim inženjerom. U svojstvu dekoratera enterijera, Vajt je, u februaru, u Londonu pronašao statuu za koju je Morgan bio zainteresovan. ”Dragi moj Komodore”, pisao je ovaj privlačni crvenokosi arhitekta, ”pomisao da ću da ostanem bez ove statue stvara u meni osećaj kao da dajem komadić svog srca... [Zbog toga] bi mi zaista bilo draže [da vam je poklonim, nego da vam je prodam]... jer je moja jedina želja... da vam ugodim.” Ali Morgan je insistirao da mu pruži nadoknadu za statuu, pa je Vajtu platio ”duplo više od normalne cene” kako bi pokazao da je i on osećao da je veza među njima dublja od ”poslovne”.26 Dragi Nikola, Zajedno s ovim pismom šaljem vam i revidirane nacrte za vašu elektranu, kao i specifikaciju troškova koju smo sami napravili u našoj kancelariji... Ceo posao može da se završi za oko 14.000 dolara. Sasvim sam siguran da je nemoguće smanjiti ovaj iznos kada je u pitanju građevina ove veličine. Iskreno, Stanford Vajt27
276
ČAROBNJAK
Ponude su uzete od kompanije ”Sturgis and Hill” i takođe od ”Mertz and Co”, dva izvođača radova s kojima je Vajt često poslovao. U maju je projekat laboratorije poslat Tesli na odobrenje, u junu je potpisan ugovor s kompanijom ”Sturgis and Hill”28, a u julu je obavljeno krčenje terena i sagrađen je put do budućeg gradilišta.29 Vajt je preporučio jednog svog kolegu, V. D. Kroua, za glavnog arhitektu. Krou će takođe obaviti i nadzor izgradnje tornja.30 Sunce je snažno sijalo jednog jutra u rano proleće kada je pronalazač paradno prošao Pekok alejom, duž Pete avenije prema Četrdeset drugoj ulici i stanici Grend Central, kako bi stigao do stanice Filadelfija i uhvatio rani voz za Vordenklif. Zlatni zraci svetlosti kuljali su kroz gornje prozore ove građevine nalik katedrali dok je Tesla prolazio moćnim hodnikom i ušao u luksuzni vagon. Nakon što je naručio džezvu kafe, počeo je da pregleda poštu. Voz je zveckavo izašao iz grada i krenuo putem pored Manhaseta, zaliva Ojster, gde je živeo podpredsednik Ruzvelt, pored Sent Džejmsa kod Smittauna, gde je Vajt imao porodično imanje, Port Džefersona i konačno do Vordenklifa. Uz zaustavljanja u raznim gradovima, putovanje je trajalao oko sat i po, a ponekad se s druge strane Saunda videla obala Konektikata. Bilo je to kada je stigao do 280. strane časopisa Electrical Review kada je iznenada zinuo i prosuo šolju kafe po čitavom snežno belom stolnjaku.
Sintonična bežična telegrafija Guljelmo Markoni Objavljuje se mnogo netačnih i zbunjujućih informacija... čak i u naučnoj štampi... o telegrafiji koja se obavlja kroz prostor... Pokušaću da ispravim neke od ovih pogrešnih navoda... Moja je namera da u potpunosti opišem napore kojima sam se izložio kako bih uskladio ili sintonizirao bežični sistem, a to su napori koji su, drago mi je što to mogu da saopštim, na kraju krunisani potpunim uspehom... Prvo sam konstruisao sklop koji se sastoji od Lejdenove posude ili kapacitivnog kola u kojem se nalazi primar onog što bi moglo da se nazove Teslin transformator [i] sekundar [koji je] spojen na zemlju ili na provodnik vazdušnog voda. Ideja da se Teslin transformator koristi za stvaranje oscilacija nije nova. Isprobala ju je Pošta [tj. s Prisom] kada su eksperimentisali s mojim sistemom 1898. godine, a takođe se navodi i u patentnoj specifikaciji dr Lodža od 10. maja 1897. (br. 11), a spominje ju i profesor Braun... 1899. godine.31
SVETSKI TELEGRAFSKI CENTAR (1901)
277
U pismu koje je napisao tri godine kasnije, Tesla je Morganu opisao kako je ova informacija uticala na njega: Kada sam, sasvim slučajno, otkrio da su drugi, koji su izvrgli ruglu ono čega sam se prihvatio i koji su diskreditovali moj sklop, u tajnosti koristili baš taj sklop i to očigledno s željom da urade upravo ono što i ja, suočio sam se sa potpuno nepredviđenim uslovima... Vaše [Morganovo] učešče u poduhvatu zahtevalo je pažljivu promenu mojih originalnih planova. Nisam više mogao da razvijam posao polako, na način kako to radi neki piljar. Nisam mogao da izveštavam s trka jahti ili da šaljem signale nadolazečim parobrodima. U tome nije bilo novca. To nije bio posao za čoveka vašeg položaja i značaja. Vi možda nikada niste u potpunosti razumeli smisao ove moje dužnosti.32 Ovaj odlomak pokazuje da Tesla nije shvatio kojem tipu ličnosti pripada Morgan. Za razliku od pronalazača, čije su ideje postojale u apstraktnim i futurističkim oblicima, um pragmatičnog finansijera bio je usredsređen na sadašnjost. Morgan je obožavao jedrenje i utrke jahti i nije voleo da mu drugi sugerišu šta bi neko u njegovoj poziciji trebalo ili ne bi trebalo da uradi. Tesla u ovom pismu otkriva da je morao da promeni planove zbog ”prednosti koju su stekli pronicljivi suparnici” (npr. zbog toga što je Markoni piratizovao njegove pronalaske i zbog Markonijevih veza s Pupinom, Edisonom, evropskim investitorima i vladarima). Tada je odlučio da odbaci dogovoreni plan po kojem je trebalo da se sagradi odašiljač skromnijih dimenzija i zamenio ga je idejom da se sagradi toranj visok šest stotina stopa, čiji je nacrt skicirao na luksuznom komadu papira iz Voldorf-Astorije.33 Ironično je da su pohlepa, taština i megalomanija podstakle inače altruističnog Teslu da se upusti u ovaj poduhvat. Njemu je bilo užasno što se njegove ideje kradu. U svojoj autobiografiji, Tesla če kasnije o Markoniju (ali bez navođenja pravog imena) govoriti kao o ”parazitu i mikrobu neke gadne bolesti”. Upravo u tom trenutku pronalazač je odlučio da odbaci ideju o slanju najobičnijih poruka u Morzeovom kodu preko Atlantika. On če ustoličiti svetsku komunikacionu kompaniju koja če u prah pretvoriti gamad baš kao što bi neki debelokožac zgnječio žabu krastaču. Nakon što je dospeo do samog vrha vladajuče klase, Teslino viđenje samog sebe je skočilo do neba jer je osmislio telekomunikacionu kompaniju koja je efikasnija od ujedinjenih snaga današnjeg radija, televizije, kablovskih
278
ČAROBNJAK
sistema, osvetljenja, telefonije i elektrodistributivnih sistema! Njegov krajnji cilj je čak predviđao stvaranje kiše u pustinjama, osvetljavanje neba iznad plovnih puteva, bežičnu proizvodnju energije za automobile i letelice, univerzalnu uređaj za merenje vremena i mehanizam kojim se omogućava međuplanetarna komunikacija. Nakon što je stvorio kosmičku svest, tu kreaciju je ponudio kralju finansijskog sveta i kralj ju je prihvatio. Činjenica da vizija nije u skladu sa odredbama ugovora i to što nikada Morganu nije predstavio svoj veliki plan, za pronalazača je predstavljala tek detalj; ovaj posao, poput Vajtove statue, prevazilazio je tradicionalna pravila poslovanja.
PANIKA NA VOL STRITU Prošlo je tek šezdeset dana od dana kada je Tesla potpisao ugovor s Morganom i trideset dana od kada je Morgan odjedrio u Evropu. Međutim, Tesla je već nepovratno promenio svoje planove. S obzirom da je bio kockar i igrač bilijara u svojim mladalačkim godinama, a sada je živeo među najpoznatijim od velikih igrača u Voldorfii, te stare tendencije isplivale su na površinu sada kada je ”upecao najveću ribu na Vol Stritu”. Tesla je video svoje šanse na osnovu određenih pretpostavki o stabilnosti ekonomije i brzini pristupa Morganovim 150.000 dolara, pa je hrabro krenuo u realizaciju svog remek dela. Kako je pronalazač mogao da zna da će 10. maja doći do kraha berze i da će glavni krivac za katastrofu biti čovek koji ga je podržao, Dž. Pirpont Morgan? Krah berze bio je uzrokovan žestokim rivalitetom između Morgana i Neda Harimana. Morgan, koji je upravljao železničkom kompanijom ”Northern Pacific”, uspeo je da, nakon što je deceniju ranije iz posla izbacio Henrija Vilarda, kupi većinski udeo u ogromnoj železničkoj kompaniji pod imenom ”Chicago Burlington”. Ova firma imala je železničku prugu koja se protezala od luka na Atlantiku do Čikaga i duž Misisipija sve do Nju Orleansa. Hariman, koji je kontrolisao ”Union Pacific”, ili južni put do zapada, takođe je želeo pristup kompaniji ”Burlington” i pokušao je da se s Morganom dogovori oko mesta u izvršnom odboru. Nažalost, Morgan ga je zamrzeo zbog velikih nesuglasica koje su vukle korene od jednog starog posla u vezi s železnicom u kojem je vešti Hariman nadmudrio komodora. Zbog toga nije želeo da deli kompaniju ”Burlington” i postajao je iracionalan kada god bi neko pomenuo Harimanovo ime.34 I tako, dok je Morgan uživao u kupovini umetnina u Engleskoj i u čarima svoje francuske ljubavnice, Hariman je, uz pomoć svog brokera, Džejkoba
SVETSKITELEGRAFSKI CENTAR (1901)
279
Šifa, u tajnosti počeo da kupuje Morganovu železničku kompaniju ”Northern Pacific”. Umesto da pokuša da Morgana nadmaši boljom ponudom za kompaniju ”Burlington”, Hariman je hrabro kupovao Morganovu holding kompaniju bez njegovog znanja. Kako bi uspešno izveo ovaj ”državni udar”, Harimanu je bilo potrebno da obezbedi skoro 100 miliona dolara, koje je sakupio prodajom ogromnog broja obveznica kompanije ”Union Pacific”, i uspeo je da uspešno obavi ovu operaciju. Do prve nedelje maja, Hariman je posedovao više od 50 procenata ove kompanije koju je Morgan smatrao izuzetno dragocenom i koju je od milošte zvao ”Nipper” (Zubič). Kada je Morgan, dok je bio u Francuskoj, primio kobni telegram od svojih podređenih, gurnuo je ljubavnicu koja mu je sedela u krilu i odmah poslao telegram s naređenjem da se ”Northern Pacific” ponovo kupi po svaku cenu, jer Hariman još uvek nije posedovao večinu javnih akcija ”Northern Pacific”-a koje bi mu dale pravo glasa. Dana 9. maja, cena deoničkog kapitala kompanije skočila je sa 150 dolara na 1.000 dolara po deonici. Usledila je panika jer ljudi koji su kupovali deonice ”Nipper”-a nisu mogli da uđu u posed svojih deonica, buduči da ni Morgan ni Hariman nisu želeli da ih puste na tržište; vrednost večine ostalih deonica je pala kada su investitori počeli da ih prodaju kako bi pokrili svoje gubitke. Krajnji rezultat bio je krah na tržištu hartija od vrednosti i stvaranje ekstremne ekonomske i političke situacije kao i stvaranje monetarnog haosa. Stanford Vajt je bio jedan od onih koji su doživeli ogromne gubitke na berzi. Kada je Tesla u pitanju, njegovi troškovi su se drastično povećali i postalo je skoro nemoguće dobiti kredit. New York Times je na naslovnoj strani izveštavao o ovoj katastrofi: ”Juče je na Vol Stritu došlo do najveće panike u njegovoj istoriji, čiji je rezultat bio da su mnogi izgubili čitavo bogatstvo pre nego što se stanje stabilizovalo...”35 Čak je i Morganov prekrasni U.S. Steel pao sa četrdeset šest, koliko je vredeo početkom tog dana, na vrednost od samo osam dolara po deonici. 36 Bezbrojni investitori bili su finansijski upropašćeni, a neki su zbog toga čak izvršili samoubistvo. (Jedan trač o ovom poznatom događaju bio je da je Morgan uspeo da povrati vlasništvo nad svojom kompanijom jer je Harimanov broker, Džejkob Šif, bio u sinagogi te kobne subote kada je Morgan počeo da kupuje velike količine deonica kompanije ”Northern Pacific”. Međutim, Šif nikada nije imao nameru da preotme kompaniju od Morgana. Cilj mu je jednostavno bio da kupi dovoljan procenat deonica kompanije kako bi prisilio Morgana da Harimanu ustupi deo kompanije ”Chicago Burlington”. Hariman je, oduševljen uspehom poduhvata, želeo da promeni njihov plan tako da ste-
280
ČAROBNJAK
kne kontrolu nad sve tri železničke kompanije, ali Šif mu to nije dozvolio. Zbog toga se može reći da su skok vrednosti deonica i krah berze koji je usledio u potpunosti bili uzrokovani Morganovim naređenjem da se kupuju deonice.) Ovaj ekonomski potres je bacio Teslu u veoma tešku finansijsku situaciju. Međutim, on neće odmah u potpunosti shvatiti koliko se iskomplikovala finansijska situacija, jer će uticaj kraha berze na građevinske troškove, plate radnika i dodatne troškove oscilirati tokom leta i jeseni. U aprilu, pre nego što je Pirpont otputovao u Englesku, rekao je Tesli da ovaj može biti siguran da on više ”nema nikakvih sumnji” u pronalazačeve sposobnosti,37 a čak i kada, usled nekog nepredvidivog spleta nesrećnih okolnosti, Morgan ne bi isplatio dodatna sredstva, Tesla je još uvek imao svoj vlastiti novac i renome kojim je mogao da privuče dodatne investitore. Star četrdest pet godina, bogat, s izgrađenom pozicijom lidera u svojoj struci (bez obzira na kontroverze) i sa vezama u najvišim krugovima, visoki pronalazač imao je sve predispozicije da uspešno obavi zadatak koji je sebi zadao.
31 _______
Sukob Titana (1901)
Stvorite Teslu ili kupite Teslin transformator, ja sam jednog stvorio, pronađitega... Nabavite knjige o bežičnoj telegrafiji. IZ LIČNE BELEŽNICE TOMASA EDISONA1
ve vreme tokom kasnog proleća i čitavog leta, Tesla je redovno putovao do Vordenklifa, često u pratnji jednog sluge srpskog porekla i s lanč paketom iz Voldorf-Astorije.2 Noću bi se vratio u grad, gde bi ponekad svratio u ”Players’ Club”, otišao na koncert ili večerao u restoranu ”Delmonico” ili ”Sherry”. U junu, nakon što je morao da odbije još jednu ”zabavu Džonsonovih”, izvinio se Robertu i Ovenu što nije mogao ”da upozna damu koja je nadahnula i proslavila autora romana Strele Svemoćnogy\3 Vajt je bio na svom redovnom pecaroškom godišnjem odmoru u Kanadi4, pa je Tesla bio sam ceo mesec. Deo vremena je proveo u potrazi za mogućim stanovima za iznajmljivanje u Šoramu, a i Džordž Šerf je morao da pronađe smeštaj. Arhitekta se vratio u julu, pa su nastavljeni razgovori o izgradnji tornja. S obzirom da se nedavno učlanio u Automobilistički klub Amerike, čije je sedište bilo u Lokast Veliju i koji je među svojim članovima imao i podpredsednika Tedija Ruzvelta,5 Vajt bi obično ”svojim parnim lokomobilom” otišao iz grada i vozio se do kluba ili do Sent Džejmsa, što je zahtevalo da se angažuje vozač, ili bi se vozio sam u svom modernom ”električnom dvosedu”.6 Kako mu se imanje nalazilo svega nekoliko milja od Šorama, ovaj strastveni automobilista je mogao da se vozika pored beskrajnih ravnica zasađenih krompirom, istim putem koji je vodio do gradilišta u Vordenklifu
S
282
ČAROBNJAK
gde je išao da nadzire radove ili, ponekad, da pronalazača povede sa sobom u kraću vožnju. Sin arhitekte priseća se tih dana: ”Dobro se sećam Tesle, jer je često dolazio kod nas na Long Ajlend da tu prenoći. Često je noću lutao vrtom koji je bio obasjan mesečinom; a kada bi ga moja majka upitala zašto ne spava, on bi odgovorio: ”Ja nikada ne spavam.” Takođe se sećam kako sam još kao dečak išao [u grad] u njegovu laboratoriju i gledao ga kako pušta nekoliko miliona volta kroz svoje telo da bi uključio dve Krukove cevi koje je držao u ruci.”7 Vajt je uspeo da objasni Tesli da izgradnja predajnika visine šest stotina stopa (što je otprilike dve trećine visine Ajfelove kule) jednostavno ne dolazi u obzir, pa je Tesla eksperimentisao s harmoničkim odnosima koji su davali polovinu ili četvrtinu te brojke. S obzirom da su cene bile veoma nestabilne, bilo je teško proračunati troškove izgradnje. Džonsonovi su zbog kupovine Vordenklifa bili uzbuđeni skoro kao sam Tesla. U julu, kada je već bilo završeno čišćenje terena, došao je pogodan trenutak za posetu gradilištu - na samo nekoliko milja od prelepe plaže na Saundu kod mesta Vejding River i na relativno maloj udaljenosti od Sauthemptona na obali Atlantika. Džonsonovi su odlučili da odvoje čitav jedan vikend kako bi nagovorili Teslu da malo ode na plivanje. Bio je to predivan trenutak, prilika da se uživa u slanoj vodi i pikniku i da se pozira za otkačene fotografije na kojima su gurnuli glave kroz proreze na panoima s crtežima tela obučenih u prugaste kupaće kostime ili kako, raskošno odeveni, sede na sedištima makete automobila.8 U avgustu, kada je osnovna konstrukcija laboratorije već bila završena, a planovi za fasadu u poodmakloj fazi, Tesla je još jednom odbio ponudu da ode na odmor kod Džonsonovih u Mejn, a to je uradio jednim zadirkujućim pismom u kojem je napisao da kao član udruženja Četirsto ne sme da se druži s ”ljudima čiji su preci bili trgovci voćem i piljari”.9 Moguće je da su Ketrinini roditelji bili baš to.10 S obzirom da je novi plan bio da se sagradi mnogo veće postrojenje i da je Morgan kasnio s isplatom obećanih sredstava, Tesla je pokušavao da smisli način na koji bi ne samo dobio obećana sredstva, već i nagovorio Morgana da poveća iznos. Monarh nabubrelog nosa vratio se iz Evrope četvrtog jula. Kako je prekookeanski brod kojim je doputovao morao da napusti preko krme da bi izbegao gomilu novinara, Morgan je odlučio da ne boravi kod kuće, pa se preselio na ”Corsair”, svoju jahtu dužine 300 stopa, na kojoj je živeo ceo taj mesec, dok je deo avgusta proveo u Bar Harburu, država Mejn.11 Ovaj veliki poznavalac lepe umetnosti bio je zadovoljan slikama, dragim kamenjem i retkim rukopi-
SUKOB TITANA(1901)
283
sima koje je upravo kupio - zbog krize na Vol Stritu nije skratio svoju redovni odlazak u Evropu koji je obavljao jednom godišnje - ali je bio napet, iracionalno uznemiren zbog Harimana i u strahu da bi štampa i javnost mogli ugroziti njegovo poslovno carstvo, ili možda čak i njegov život. Mada je uglavnom bio pravedan, Morgan je ipak bio pristrasan čovek jer je ponekad umeo da bude opasno tvrdoglav. S obzirom da je Harimana zamrzeo zato što ga je ovaj nadmudrio ne jednom, več dva puta, mora da je kipteo od besa zato što je u očima naroda on bio negativac koji je zbog lične osvete destabilizovao ekonomiju. Nemirima ispunjeni sindikalni štrajkovi metalaca dodatno su povećali njegovo nezadovoljstvo, ali i osećaj nesigurnosti koji je prožimao to vreme. Novinski naslovi poput sledećeg naveli su ga da potraži oružanu zaštitu:
Socijalistički nastrojeni radnici optužuju bogataše Hiljade radnika Sindikata Kuper pozdravili rečite napade na kapitaliste. Dž.P. Morgan optužen da pokušava da ”ceo svet pretvori u trust”. ”Ovo je vek”, rekao je predsednik sindikata Lušen Sanial, ”u kome će doći do socijalne revolucije.” Publika je ove reči pozdravila bučnim odobravanjem uz mahanje šeširima i glasne povike koji su trajali duže od minute... Čarls Knol [je bio sledeći govornik i] rekao je da se zalaže za rešenja od kojih će se ”kapitalistima slediti i zadrhtati kičma”.12 Da bi okončali fijasko izazvan trgovinom akcija kompanije ”Northern Pacific”, Morgan i Hariman dozvolili su investitorima da račune popune deonicama po ceni od 150 dolara. Javnost nije trebalo da primeti da će ovoj dvojici giganata koji su samo par dana ranije te iste deonice kupili za samo trećinu tog iznosa ova cena doneti poveć zaradu. Umesto toga, javnost ih je smatrala plemenitim zbog njihovih napora da u ekonomiju vrate red i razum. U početku, vlada je tražila da Morgan početnim investitorima vrati deonice po ceni po kojoj ”su ih oni tada kupili. U odgovor na ove zahteve, Morgan je izjavio da bi to zaista bio veliki uspeh kada bi ”kajgana mogla da se ponovo pretvori u jaja i vrati kokama koje su ih snele!” Kada su ga optužili da izbegava da izvrši svoje obaveze prema društvu, Morgan je besno odgovorio: ”Ništa ja javnosti ne dugujem.” Zbog ove izjave, Morgan će do smrti biti pod istragom državnih komiteta, ali je on s lakoćom prebrodio nedaće.
284
ČAROBNJAK
Morgan se, pre nego što je otputovao u Mejn, susreo s pronalazačem. U novoj tašni za dokumente, koju je kupio samo zbog ovog susreta, Tesla je doneo svoje najnovije patente, nacrte dopola završene laboratorije i sheme tornja. Sekretarica u Vol Stritu br. 23 uvela ga je unutra. ”G. Morgan, stvorili ste ogromne talase u industrijskom svetu, a neki od njih udarili su i moj mali čamac. Usled toga cene su porasle dva, možda i tri puta, uz to došlo je do skupih odlaganja, uglavnom zbog događaja koje ste izazvali.”13 ”Svi smo propatili, g. Tesla.” rekao je Morgan, koji je već bio iznerviran i nervozan zbog složenih problema u koje je bio upetljan. Međutim, Tesla je nastavio i obavestio Morgana da je zbog Markonijevog piratizovanja odlučio da sagradi već toranj no što je bilo dogovoreno. Morgan je samo nastavio da ga posmatra, u početku s nekom vrstom odsutnog zaprepašćenja, dok je Tesla nastavio da govori. ”Pretpostavimo da se sagradi postrojenje koje može da šalje signale na određenu udaljenost, a onda uzmimo u obzir dvostruko povećanje te udaljenosti. Pošto bi površina pokrivena signalom tada bila četiri puta veća, prosečna cena bi se utrostručila. To znači da će postrojenje s dvostruko većim radijusom delovanja donositi dvanaest puta više prihoda. Ali će i koštati dvaput više... Što je udaljenost veća, veći je i prihod sve do trenutka kada se napravi postrojenje koje može da šalje signale do najudaljenijih krajeva planete, kada će mogućnosti za zaradu postati takoreći neograničene.” ”Ono što bi trebalo da se uradi, g. Morgan, jeste da se sagradi takvo postrojenje... Ono će dati najveću snagu mojim patentima i osigurati monopol... [i] stvoriti mogućnost da se posluje na visokom, dostojanstvenom nivou koji je u skladu s vašim položajem u društvu i s mojim položajem pionira u ovom umeću, od koga potiču svi ključni principi.”14 ”Da li sam vas dobro shvatio, g. Tesla? Niste iskoristili kompaniju za svetiljke?” ”Još ne, gospodine.” ”Niste sagradili predajnički toranj, ali ste skoro završili izgradnju laboratorije?” ”Tako je.” ”Kupili ste, koliko je ovo, 200 ari, uz pravo da kupite još 1600 i ostali ste bez para?” ”Samo privremeno, gospodine. Kada uplatite razliku...” ”A ako odbijem da dam ta dodatna sredstva, da li će to biti dovoljno za stvaranje vašeg ”idealnog grada”?”
SUKOB TITANA(1901)
285
”Ne, kao što sam vam objasnio...” ”Ako udvostručimo veličinu tornja, zaradiću dvanaest puta više. Je li tako?” ”Upravo tako.” ”Gubite se napolje, g. Tesla.” ”Ali, gospodine...,” Podigavši glas do promuklog urlika, Morgan je ponovio zapovest. Bez reči, Tesla je spakovao svoje stvari u tašnu i tiho izašao. Pronalazač je bio u šoku. Možemo samo da zamislimo koje je od svojih omiljenih psovki Morgan, koji je ”na Vol Stritu bio poznat... po svojoj neotesanosti i grubim psovkama”,15 istresao na primadonu koja je otmenim koracima ušetala u njegovu kancelariju sa svojim ogromnim zahtevima. Tesli je bilo potrebno nekoliko dana da se sabere. Morgan mu je još uvek zvanično dugovao značajna sredstva. Bankar je bio nervozan zbog nekih drugih problema, zbog kompanije ”Northern Pacific” i zbog neodmerenih napada štampe koji su se nastavljali nesmanjenom žestinom. Proći će ga to, razmišljao je Tesla. Najpametniji potez u ovom trenutku bio bi da se ponovo stvori kredibilitet. Prosledio je Morganu svoje najnovije prihvaćene patente i onda se povukao.16 Sledeće nedelje, nazvao ga je Vajt da mu preporuči da za fasadu laboratorije odabere grubi kamen umesto cigle, s čim se pronalazač složio. ”Molim te, postaraj se da postave krov otporan na vatru”, Tesla je poručio arhitekti.17 ”Hajde da ne žurimo s izgradnjom tornja”, upozorio je Vajt. ”Još uvek izračunavam nove cifre.” Budući da je Vajt baš tih nedelja svakodnevno izlazio sa Ivlin Nezbit i takođe pomagao Tesli da ponovo obavi proračune za izgradnju njegovog kompleksa, moguće je da je pronalazač, u čiju se diskreciju moglo pouzdati, bio upućen u intimne veze arhitekte.18 Tesla, koji je bio u finansijskim problemima, javio je Vajtu da je posetio ”ljude iz kompanije ”American Bridge” kako bi utvrdio da li će oni moći da naprave kupolu za moj [toranj] bez većeg odlaganja. S obzirom da će ovaj deo konstrukcije oduzeti najviše vremena, neophodno je preduzeti sve početne korake, tako da se s tim poslom može započeti čim ti završiš s nacrtima.” ”Verujem da je kompanija ”American Bridge” najbolja firma za ovaj posao”, nastavio je Tesla, ”ali molim te da se ne obazireš na moje predloge, ako ne deliš to mišljenje. Kompanija ”Bethlehem Steel” će obezbediti metalne ploče, ali ne mogu da ih naručim dok se ne dogovorimo oko detalja.”19 ”Mora da uživaš u trošenju novca, ako pregovaraš s ljudima iz ’American Bridge’-a”, odgovorio je Vajt. ”Preklinjem te da meni prepustiš sklapanje ugovora. Za par nedelja imaću konačne cifre, ali već sada ti mogu reći da to-
286
ČAROBNJAK
ranj od 300 stopa ne dolazi u obzir, pa ne znamo koje veličine će biti kupola... Takođe moraš imati u vidu dodatne troškove koji su neophodni da bi se napravio projekat tornja koji omogućava da se po potrebi zameni svaka pojedinačna šipka, a da se pri tome ne sruši čitava građevina.>> ”[Stanforde, molim te razumi] u ”American Bridge” sam otišao isključivo zbog nestrpljenja da se posao obavi što je pre moguće. Biću presrećan da se držim tvojih saveta i molim te da shvatiš da imaš potpuno odrešene ruke u odabiru izvođača i ostalim pregovorima koji se tiču ovog posla.”20 Predsednik Vilijam Makinli je u petak, 6. septembra 1901. godine, otputovao u Bafalo kako bi prisustvovao jednoj izložbi koja se tamo održavali i da bi lično stekao uvid u neverovatni projekat koji je počinjao da se realizuje na Nijagarinim vodopadima. S osećanjem niže vrednosti usled veličine kolosalnih Teslinih turbina, predsednik se na železničku stanicu vraćao kroz gomilu ljudi. S mnogima se rukovao. Dok je čekao na peronu, jedan raspomamljeni anarhist bacio se prema njemu i iz neposredne blizine ispalio hitac na njega. Dok se Makinli čitave nedelje borio za život, Tesla je odlučio da napiše pismo predsednikovom starom prijatelju, Morganu. Pismo je poslao na svoj omiljeni dan, petak trinaesti, isti dan kada je predsednik preminuo. ”Makinlijeva smrt”, uzviknuo je Morgan, ”je najtužnija vest koju sam ikad primio”. 21 Započinjući pismo sledećim rečima: ”Iskreno se izvinjavam što vas uznemiravam u trenutku kada je vaš um ispunjen mislima čija je priroda mnogo ozbiljnija nego inače”, pronalazač je na krajnje netaktičan način ponovio svoj nedavni predlog, navodeći da bi on, ako bi Morgan udvostručio ulog, mogao da šalje poruke ne samo preko Atlantika, već i preko Pacifika, ili da bi, u još boljem slučaju, ako bi Morgan utrostručio ulog, mogao da šalje poruke do bilo koje tačke na planeti, ”bez obzira na udaljenost”.22 Istog dana takođe je pisao i Vajtu, koji mu je pre toga konačno saopštio tačne cifre za izgradnju njegovog monstruozno velikog tornja. Dragi moj Stanforde, Vest o atentatu na predsednika nije me ni upola zaprepastila, koliko su me zaprepastili proračuni troškova koji su ti dostavljeni, a koje sam, zajedno s tvojim jučerašnjim pismom, primio sinoć. Jedno je jasno, ne možemo da sagradimo toranj onako kako smo predvideli. Ne mogu ti reći koliko mi je žao zbog toga, jer moji proračuni pokazuju, da bih s takvim tornjem mogao da pošaljem signale preko Pacifika.
SUKOB TITANA(1901)
287
Tesla je Vajtu saopštio da će, zbog nedostatka sredstava, morati da ”primeni jedan stariji, rezervni projekat ... koji podrazumeva upotrebu dva, a možda i tri tornja, ali mnogo niža”. Projekat će biti isti, samo će dimenzije biti smanjene. ”Obaviću neke proračune”, zaključio je na kraju pisma pronalazač, ”da bih utvrdio u kojoj meri mogu da smanjim visinu, a da osetnije ne umanjim efikasnost uređaja, i javiću ti šta sam uradio čim to bude moguće.”23 Sledećeg dana Tesla je ponovo pisao Vajtu da bi mu dao saglasnost na izgradnju tornja visine oko 150 stopa.24 S obzirom da je u maju baratao s ciframa za toranj visine 600 stopa, Tesla je tu cifru smanji za pola do vremena kada se u avgustu video s Morganom, a onda još za pola nakon što mu je Vajt saopštio da troškovi izgradnje tornja od 300 stopa takav poduhvat čine neostvarivim. Ako se na ovu cifru doda ”povećanje od jedne šestine”, koje je pomenuo Vajtu u svom poslednjem pismu (što iznosi 25 stopa), dobijamo visinu od 150 + 25, ili 175 stopa, što je skoro tačna visina tornja koji je kasnije sagrađen. (Po završetku građevinskih radova, visina tornja je bila 187 stopa). Međutim, Tesla je takođe ispod tornja sagradio i podzemni silos, u kojem se nalazilo spiralno stepenište, koji se spuštao deset spratova pod zemlju, do dubine od 120 stopa.25 Ako ovu brojku saberemo s prethodnom brojkom (tj. 187 + 120), dobijamo dužinu od oko 300 stopa ili polovinu dužine iz originalnog plana, koja je, zbog toga, u harmonijskom odnosu s tom originalnom dužinom. Međutim, čak je i ovaj toranj bio preskup za gradnju, kada se u obzir uzmu troškovi za mašineriju, složeni nacrti objekata, koji su morali da budu otporni na vatru, i inflacija izazvana krahom berze. Kada se malo razmisli o ovim pismima, postaje jasno da Tesla nije bio previše uzbuđen zbog ubistva predsednika. Obuzet samim sobom, bio je potpuno nesvestan stvarnosti kada su u pitanju bili pregovori s Morganom, čovekom koji je bio direktno umešan u dve potencijalno epske krize i jednu tragediju koja će promeniti tok istorije. Teodor Ruzvelt, koji je sada postao predsednik, nije bio čovek koji će biti posebno blagonaklon prema velikim kompanijama. Reći da je Tesla ovaj put uprskao stvar bilo bi drastično ublažavanje istine. Njegova odluka da planove definisane ugovorom promeni bez konsultacija s Morganom i njegova odlučnost da nastavi s relizacijom svoje grandiozne vizije mada je znao da ne raspolaže s dovoljno sredstava bile su van svake pameti. Jedino se može pretpostaviti da se, u trenutku kada je Tesla potpisao ugovor s najvećim kapitalistom na svetu, u njemu aktivirao neki duboko usađeni, podsvesni kompleks koji je u sebi nosio nestrpljivu i egomanijakalnu karakternu crtu koja je pronalazača terala da sve stavi na kocku u
288
ČAROBNJAK
trenutku kada je trebalo da se postupa mnogo oštroumnije. Nesposoban za kompromise i izložen riziku da sam sebi uništi reputaciju, Tesla je gradnju tornja započeo nakon što se posvađao s Morganom. S pozitivne strane posmatrano, pronalazač je znao da učestvuje u trci protiv pirata u kojoj je nagrada bila ono što je on smatrao ”Svetim gralom”, njegovim jedinstvenim tragom u istoriji. Nezaplašen, hrabri pronalazač je nastavio putem koji je odabrao s ubeđenjem da je taj put pravi put i da ne može da doživi neuspeh. Ova Teslina naizgled preterano hrabra odluka mora se sagledati u svetlu činjenice da su plodove njegovih ranijih pronlazaka več ranije ubirali Morgan i drugi. Do 1901. godine, na primer, Morganova kompanija Dženeral elektrik je u stvari proizvodila više indukcionih motora nego Kompanija Vestinghaus; Morgan je, zajedno s Vestinghausom, bio uključen u stvaranje električnog podzemnog sistema ispod Menhetna koji je bio baziran na Teslinom višefaznom sistemu; a tu su, naravno, spadali i Nijagarini vodopadi. Svaki dom u svetu biće osvetljen Teslinim sistemom. Prihodi koji su se slivali u elektro-energetske kompanije bili su zaprepašćujući, ali Tesla od svega toga nije dobio ni jedan jedini cent. Na jedan ili drugi način, osećao je da bi Morgan trebalo da mu da odrešene ruke. Jesen je za pronalazača bila tmurna, mada je završeno iskopavanje zemlje za izgradnju osamnaestospratne građevine, koju je Tesla sada zvao ”pojačavački predajnik”. Mada je najvećim delom bila konstruisana od drveta, takođe je upotrebljeno ”50 tona gvožđa i čelika”, kao i ”50.000 željeznih klinova”.26 Tek ako se uzime u obzir količina drvene građe koja je potrošena da se opšije podzemni silos i sagradi stepenište do njegovog dna, kao i krupne probleme koji su otežavali kopanje, postaje jasno koliko su ogromni bili troškovi za izgradnju tornja. V.D. Krou je ostao zadužen za izgradnju. Nadajući se najboljem, Tesla je 13. oktobra napisao pismo Ketrin: Draga moja gđo Džonson, 13 je moj srećan broj, pa znam da ćete ispuniti moju želju... [da] dođete u Voldorf. I ako to uradite - kada pošaljem svoje bežične poruke preko mora i kontinenata, tako mi svega, dobićete najbolji šešir ikada napravljen... Već sam rezervisao jednostavniji ručak i morate da dođete svi zajedno. Moramo da pokažemo Hobsona... znam da mene više voli nego vas. Nikola Tesla elektroinženjer i pronalazač27
SUKOB TITANA(1901)
289
U novembru, pronalazač je još jednom pokušao da stupi u kontakt s Morganom, tako što je zakazao sastanak u Vol Stritu 21 i sa sobom poneo preglednu listu svojih najnovijih odobrenih patenata, kao i izveštaj o toku radova. Dragi g. Morgan, Izvinite mi što vam oduzimam vaše dragoceno vreme... Praktična vrednost mog sistema leži u činjenici da se snaga prenetih signala smanjuje u maloj meri u zavisnosti od udaljenosti, dok se kod svih drugih sistema smanjuje po kvadratnoj funkciji. Radi ilustracije, ako se udaljenost poveća 100 puta, ja dobijam 1/100 snage, dok drugi pod istim uslovima mogu u najboljem slučaju da postignu 1/10.000 snage. Samo ova karakteristika je dovoljna da se uništi konkurencija. Što se tiče [drugih prednosti], postoje samo dve mogućnosti za ekonomično iskorišćavanje prenete energije... ili da se uskladište u dinamičkom obliku kao što se, na primer, energija dobro tempiranih potisaka skladišti u klatnu, ili da se skladišti u obliku potencijala, kao što se, na primer, komprimovani vazduh skladišti u boci pod pritiskom... Moja [patentna] prava su u oba slučaja fundamentalna. Kada su telegrafija i telefonija u pitanju, u patentnom zavodu se još uvek [u fazi obrade] nalaze dve moja zahteva za priznavanje patenta... U jednom od njih opisujem i tražim pravo pronalazaka u vezi s prenosom signala kroz zemlju do bilo koje, ma koliko velike, udaljenosti, a u drugom opisujem novi postupak koji obezbeđuje potpunu privatnost poruka i takođe omogućava istovremeni prenos proizvoljnog broja poruka, čak i do nekoliko hiljada, kroz isti medij, bez obzira da li je to zemlja, žica ili kabel. Na osnovu ovog postupka zatražio sam da mi se priznaju patenti u svim važnijim zemljama u inostranstvu. Smatram da ovi pronalasci imaju ogroman komercijalni značaj. S nadom da ću biti u stanju da vam dokažem da vaša darežljivost i poverenje u mene nisu bili greška, Ostajem, S poštovanjem vaš, N. Tesla28
290
ČAROBNJAK
Morganov ružan odnos prema Tesli, koji se i dalje nastavljao, i nedostatak priznanja značaja planova koje mu je Tesla otkrio bili su maltene nepodnošljivi. Tesla nije mogao da se suoči s Džonsonovima ili s bilo kim drugim za Dan zahvalnosti, pa je zbog toga odbio poziv. ”Dragi Luka”, pisao je Tesla, ”molim te da me izvinite i setite me se, uz srdačne pozdrave”, pismo je potpisao sa ”Nikola Daleki”.29
NJUFAUNDLEND Sinjor Markoni je redovno putovao na relaciji Engleska Amerika tokom čitavog ovog perioda, u potrazi za odgovarajućim mestima za izgradnju njegovih bežičnih stanica. Prvorazredne lokacije obuhvatale su istočni kraj Long Ajlenda, Martine Vinograde i Kejp Kod. ”U septembru 1901. godine, nova oprema, uključujući i izuzetno snažni odašiljač, postavljena je u mestu Poldu [Engleska], a od metalnih jarbola visine 200 stopa podignut je ogromni krug prečnika 200 stopa nalik na [ogromni] skelet... na samom rubu grebena. Odašiljanje probnih signala prema drugim Markonijevim stanicama, pre svega do stanice u Krukhejvenu, u Irskoj, na udaljenosti od dvesto milja, pokazalo je da su talasi - barem na ovoj udaljenosti - pratili zakrivljenost Zemlje i da nisu nastavljali da se kreću pravo u svemir. Na drugoj strani Atlantika, kod Kejp Koda, bližio se završetak izgradnje identične stanice i, uz blagi optimizam, pravljeni su planovi da se za nekoliko nedelja obavi eksperiment.”30 U septembru, olujni vetrovi sravnili su s zemljom antenu u Poldu, a u novembru isto se desilo i kod Kejp Koda. Markoni je, međutim, uporno nastavljao s radovima, odlučivši da okuša sreću sa slabijim ali izdržljivijim odašiljačem u Engleskoj, a takođe je odbacio ideju izgradnje identičnog odašiljača u Americi. Umesto toga, Italijan je odlučio da jednostavno pokuša da presretne signale s engleskog odašiljača tako što će izgraditi antenu uz pomoć zmajeva, meteoroloških balona za velike visine i tako što će kao prijemnik upotrebiti osetljivi koherer. Dana 6. decembra, Markoni je s malom ekipom stigao u Njufaundlend, u Kanadi, i podigao svoju prijemnu antenu na mestu koje je prigodno nazvano Signal Hil (Brdo signala). Odlučeno je da se eksperiment obavi 12. decembra, odašiljač je podešen da šalje signal ta-ta-ta, tj. slovo S po Morzeovom kodu. Na petak trinaesti, za vreme zatišja tokom snažne oluje s kišom i gradom, na njegovoj opremi začula su se tri jedva čujna signala. Čitav svet se zatresao; Guljelmo Markoni je zauvek upisan u knjige istorije; započelo je doba masovne komunikacije.
32 ____________ Predaja štafetne palice (1902)
Decembar 1901: Sinjor Markoni je ubeležio pametan poen. Bez obzira da li su tri signala kojeje čuo stigla iz Engleskey ili, kao u slučaju Tesley s Marsay ako imam imalo proročkog daray predviđam da još neko vreme nečemo čuti ništa novo o transatlantskim porukama. LI DEFOREST1
gorčen, Tesla je znao da je Markonijev uspeh plod upotrebe njegovog transformatora, oscilatora i opštih nacrta koje je predstavio u svojim predavanjima pre više godina. Pris je snosio deo odgovornosti, jer je od Tesle tražio dozvolu da upotrebi njegovu opremu, ali Markoni je izjavio da je Teslin uređaj nepotreban i neefikasan,2 što je izazvalo zahlađenje odnosa između Markonija i Prisa. Fleming, s druge strane, s obzirom da je detaljno proučavao Tesline pronalaske još od kada ga je 1892. ugostio u svojoj kuči u Londonu, nije doživeo takav konflikt; jer je upravo on bio taj koji je ”za Markonija postavio predajnik u Poldu”.3 Mnogo godina kasnije, Tesla je izneo na videlo: ”[Markoni je] izjavio da je bežična komunikacija preko Atlantika nemoguča jer se između kontinenata nalazi vodeni zid visok nekoliko milja koji talasi ne mogu da probiju. Ali kasniji događaji pokazali su da je sve vreme u tajnosti koristio moj sistem, primio čestitke čitavog sveta, a čak je besramno prihvatio moje čestitke, a tek je mnogo kasnije priznao šta je uradio”.4 Tomas Komerford Martin došao je u svoju kancelariju u ponedeljak, 16. decembra, kako bi napisao izveštaj o zapanjujučoj vesti s Njufaundlenda. S obzirom da su samo Markoni i jedan njegov saradnik bili svedoci ovog doga-
O
292
ČAROBNJAK
đaja i da su planovi za eksperiment držani u tajnosti sve do njegovog uspešnog izvođenja, mnogi su sumnjali u navode Italijana. Prof. Silvanus Tompson iz Velike Britanije pretpostavio je da je Markoni verovatno uhvatio smetnje prouzrokovane veoma lošim vremenskim prilikama. Jedan Martinov kolega složio se s tim: ”To je prevara. Tako nešto ne može da se uradi.” ”Mislim da treba da čujem još nečije mišljenje”, rekao je urednik dok je telefonom zvao Tomasa Edisona. ”Veoma diskutabilno. Kako će se probiti preko te proklete krivine?”, stigao je Edisonov nesigurni odgovor. Martin je nazvao Mihajla Pupina. ”Profesore, da li verujete da je Markoni zaista obavio prenos signala?” ”Apsolutno sam ubeđen u to.” ”Onda mislim da bi trebalo to da proslavimo.”5 Bilo je to u jeku zime, kada je Tesla kradom izašao iz Voldorf-Astorije dok se novi krunisani princ prijavljivao na recepciji. Tesla je verovatno otišao do Vordenklifa da bi gledao prvi nivo tornja, čija je izgradnja konačno započela. Temperatura je bila veoma niska, što je pretpostavljalo još jednu smetnju koja je usporavala tok radova. Mada je imao samo nekoliko dana za pripreme, Martin je uspeo da za banket koji će se održati u ponedeljak, 13. januara 1902, rezerviše galeriju Astor u hotelu Voldorf. S obzirom da je bilo pozvano trista gostiju, organizovanje svih detalja učinilo ga je veoma nervoznim. Dok je izlazio kroz vrata, proleteo je pored fantastičnih fotografija Čarobnjakove laboratorije. Sala je bila ukrašena ogromnom mapom Atlantika postavljenom na zid i vencima od žica ukrašenim ”grupicama od po tri svetiljke” koje su treptale u ritmu signala ta-ta-ta između ploča na kojima je pisalo Signal Hil u Njufaundlendu i Poldu u Engleskoj. U čitavoj prostoriji, svaki sto bio je ukrašen malim modelom odašiljačkog tornja, natpise s imenima zvanica i ”menije štampane na kartonu boje italijanskih maslina”, kao i crteže koji su prikazivali transatlantski uspeh. Na podijumu, u sredini se nalazio medaljon s portretom Markonija obmotan italijanskom zastavom”. Tu su bile postavljene i američke i britanske zastave, trouglaste ukrasne zastavice Američkog instituta elektroinženjera (AIEE) kao i italijanski grb. ”U prigodnim trenucima, uključivane su [lampice]”, što je izazivalo aplauze prisutnih; a kao vrhunac večere, za desert, ”povorka konobara” umarširala je u salu noseći sladoled ubačen u ledene statue žarulja, brodova na otvorenom moru, električnih vozila i telegrafskih tornjeva za bežični prenos.6 Mali gnom visine četiri stope (1,22 m) doterao je svoju kozju bradicu i pogledao na svoj zlatni sat s lancem, pre nego što se još jednom sam sebi na-
PREDAJA ŠTAFETNE PALICE (1902)
293
smešio u ogledalu dok je izlazio iz sobe i kretao na zabavu. Mada se pri hodu gegao levo-desno, Čarls Proteus Stajnmec sada je hodao kao da se šepuri, jer je upravo bio izabran za predsednika Američkog instituta elektroinženjera (AIEE). Upravo je trebalo da od Harvarda primi počasnu titulu doktora nauka i titulu profesora tehnike od Junjen Koledža, koji se nalazio blizu upravne zgrade kompanije Dženeral Elektrik u Skenenktadiju, država Njujork. Posao na fakultetu dao je mogućnost Stajnmecu da jedan deo vremena provodi baveći se akademskim poslom, a drugi deo komercijalnim aktivnostima. Tokom šestočasovne vožnje vozom do grada, ovaj teoretski matematičar pažljivo je čitao lađe (okvir sa složenim slogom za štampu) svog teksta o naizmeničnoj struji koji je izdavačka kuća ”McGraw-HilT uskoro trebalo da objavi u većem formatu. Ovaj uvaženi naučnik nije pridavao mnogo važnosti činjenici da je izbrisao ime koautora i da je i ovom radu nastavio svoju praksu izostavljanja izvora, pri čemu je izvor u ovom slučaju bila knjiga The Inventions, Researches and Writings ofNikola Tesla (Pronalasci, istraživanja i članci Nikole Tesle). Elektrotehničari, razmišljao je, biće mnogo više zainteresovani za njegove napredne koncepte nego da ”saznaju ko je prvi istražio te fenomene”. 7 Do 1907. godine, Stajnmec će prednjačiti u naporima da se sastavi Etički kod Američkog instituta elektroinženjera.8 Ko je uopšte bio Tesla? Markoni je bio zvezda dana. Na podijumu je sedela raspričana grupica Teslinih protivnika. Pored novog predsednika, tu su bili profesor Pupin, koji je sada imao finansijske veze s Markonijem, Elihju Tomson, koji je tvrdio da je on prvi otkrio motor na naizmeničnu struju i Teslin transformator, Karl Hering, koji je pružao podršku Dobrovoljskom u raspravama oko prava prvenstva na patent za prenos naizmenične struje na velike udaljenosti; Vilijam Stenli, koji je piratizovao Teslin i Vestinghausov indukcioni motor, a sada ga je legalno proizvodio za Dženeral elektrik, Frenk Spreig, koji je deo slave stekao kao pronalazač električne železnice dok je, u stvarnosti, ona predstavljala samo deo Teslinog višefaznog sistema, T. K. Martin, koji je još uvek bio besan zbog novca koji mu je bio dužan za prodaju sabranih dela pronalazača, i, naravno, Guljelmo Markoni, čovek koji ga je preduhitrio. Teslina odluka da ne dođe na prijem stvorila je odličnu atmosferu za veselje - i za ovekovečavanje Stajnmecovog pisanog rada koji pionira elektrotehnike spušta na nivo nikoga i ničega. Među ostalim prisutnima na ovoj sramnoj večeri bili su i Aleksander Grejam Bel i generalni konzuli Velike Britanije i Italije, u sali su takođe bili i Džoš Vecler, D. Makfarlan Mur, žene mnogih gostiju, kao i gđa Tomas Alva Edisona, koja je došla umesto svog muža.
294
ČAROBNJAK
Martin je vodio prijem i takođe je najavio deo prijema kada su čitani telegrami onih koji nisu bili pristuni. Počeo je s pismom gradonačelnika, a onda je pročitao saopštenje Čarobnjaka iz Menlo parka. T. K. Martinu: Žao mi je što nisam u mogućnosti da večeras prisustvujem vašoj godišnjoj večeri, posebno zato što bih voleo da iskažem poštovanje Markoniju, mladiću koji je imao neverovatnu smelost da pokuša, i uspe, da pošalje električne talase preko Atlantika. Tomas A. Edison9 Martin nije saopštio da je za Božić Markoni Edisonu poslao ”radosni telegram” u kojem ukratko opisuje svoj uspeh i nudi se da maestru lično pokaže svoju transatlantsku opremu, ili da je Markoni Edisonu već poslao ponude za svoje ranije patente u domenu bežičnog prenosa.10 New York Times je izvestio o ”uzvicima odobravanja kada je organizator prijema došao do pisma Nikole Tesle koji je rekao da ’nije mogao da se pokaže dorastao prilicf”.11 Bez sumnje prikrili su podrugljiva dobacivanja. Cereći se ispod svojih ogromnih brkova, Martin je sačekao da se stiša buka pre nego što je nastavio da čita ostatak pisma: Žao mi je što ne mogu da dam svoj doprinos prijatnoj večeri, ali želim da se pridružim svim prisutnim u srdačnim čestitkama g. Markoniju na njegovim briljantnim rezultatima. On je fantastičan pregalac, prepun neuobičajene i suptilne energije. Neka se pokaže da je on jedan od onih čije se snage povećavaju i čiji moždani pipci dosežu sve dalje i dalje kako odmiču godine, na dobro sveta i na čast njegove domovine. Nastavio je profesor Elihju Tomson. ”Vest o Markonijevom velikom uspehu čuo sam preko telefona od novinara koji je želeo da zna da li verujem da su zaista primljeni signali poslati s druge strane Atlantika.” Nošen talasima aplauza iz publike, Tomson je saopštio svoj odgovor: ”Kao što sam rekao novinaru, ako Markoni kaže da je primio signale, ja verujem da su signali zaista primljeni.” A onda je na govornicu došao junak. Čekajući zahvalno da utihne aplauz, počeo je svoj govor. Sinjor Markoni objasnio je kako funkcioniše njegov sintonični bežični sistem i naglasio da se ”u velikoj meri oslanjao na radove drugih i pomenuo je
PREDAJA ŠTAFETNE PALICE (1902)
295
imena Klerka Maksvela, Lorda Kelvina, profesora Henrija i profesora Herca”. U to doba, najvažnija primena tog sistema bila je komunikacija među brodovima. Italijan je imao zadovoljstvo da saopšti da je ”preko 70 brodova u ovom trenutku opremljeno njegovim bežičnim sistemom, od toga 37 brodova Britanske ratne mornarice, 12 Italijanske ratne mornarice, dok su ostatak činili veliki prekookeanski brodovi kompanija ”the Cunard Line”, ”the North German Lloyd” i ”the Beaver Line”. U upotrebi je takođe bilo 20 kopnenih stanica... dok je još veći broj bio u fazi izgradnje”. Markoni se takođe dotakao problema selektivnog podešavanja i nagovestio da je stvorio sistem koji omogućava da se ”poslate poruke [s jednog broda] ni na kakav način ne mogu primiti na nekom drugom brodu, osim onog koji je tako podešen da primi tu poruku”.12 Mada je bila izrečena na razmetljiv način, ova tvrdnja je bila samo blef, jer Markoni nije imao sistem koji može da stvara zasebne kanale. ”Nadam se”, na kraju je rekao sinjor Markoni, ”da ću u skoroj budućnosti svoj sistem usavršiti do tačke kada će pomoću njega prijatelji i rođaci moći jeftino da komuniciraju jedni s drugima preko okeana.” Na kraju se publici obratio profesor Pupin. ”Kada je reč o tvrdnjama da su bežični signali odašiljani na malim udaljenostima i pre Markonija”, rekao je Pupin, osvrnuvši se ka podijumu, ”čak i dete uz pomoć Hercovog dipola može da pošalje signale na malu udaljenost... ali bio je potreban pravi inženjer da [tako nešto] učini upotrebljivim.” U pokušaju da odagna strahove onih koju su mislili da će Markonijev sistem učiniti kablove ispod Atlantika nepotrebnim, dr Pupin je mudro ”istakao, kao primer, kako je završetak uvođenja električnog osvetljenja pomogao gasnoj industriji i povećao, a ne smanjio, vrednost [njihovih] investicija.”13 Tesla je, 9. januara, poslao pismo Morganu u kome mu objašnjava da patenti ”Markoni-Fleming konzorcijuma” ne opisuju na pravi način njihov uređaj, već mogu da se svedu na ”moje patente iz 1896. [i] 1897. godine”. Ostatak pisma opisuje preteču onoga što će pola veka kasnije postati nacionalna televizijska mreža: Ne moram da vam kažem da sam radio koliko sam god mogao, do granice nesvesti... Nakon što sam sam obavio i kao beskorisne odbacio stotine eksperimenata... s kapitalom koji imam na raspolaganju, s zadovoljstvom mogu da vas obavestim da sam ostvario spor ali siguran napredak, zahvaljujući kojem sam uspeo da unapredim mašinu... [koja će da proizvodi] električne smetnje s dovoljnim intenzitetom da mogu da se prime na čitavoj planeti... [Kada] priti-
296
ČAROBNJAK
snem prekidač, poslaću pozdrav čitavom svetu i uvek ću vam biti zahvalan što ste mi omogućili ovaj veliki trijumf... [Ovaj sistem] učiniće nepotrebnim ne samo kablove, već i novine, jer kako štampa u sadašnjem stanju [može da opstane na tržištu] ako svaka [mušterija] može da ima jeftinu mašinu za štampanje sopstvenih vesti iz sveta? [Ovaj] predivni pronalazak, koji upravo razvijam, omogućiće mi da naša imena saopštim [svakom] domu, i svi će biti [u mogućnosti] da svugde [čuju] zvuk mog glasa.14 Ovo će biti poslednje pronalazačevo pismo Morganu tokom sledećih devet meseci. Sebi je zadao veoma težak zadatak da završi izgradnju osamnaestospratnog odašiljača, mada je dobro znao da za tako nešto nema dovoljno sredstava. Na osnovu bankarskih arhiva koje sežu do 1896. godine, sasvim je jasno da je Tesla raspolagao sa skoro 50.000 dolara, od čega je deo bio pretvoren u nekretnine.15 Verovatno je stigla i poslednja rata Morganovih para, pa je, po svemu sudeći, u to doba, sredinom 1902. godine, pionir elektrotehnike počeo da načinje svoje lične rezerve kako bi nastavio projekat. Radovi će se stabilnim tempom nastaviti tokom čitave godine.
DRUGI SUPARNICI Nakon što je 1899. godine stekao zvanje doktora elektrotehnike, Li Deforest pokušao je još jednom da nekako uđe u laboratoriju svog idola, ali Tesla ga je po treći put odbio. Uspeo je da 1901. godine pošalje bežične poruke preko reke Hadson na udaljenost od dve ili tri milje, a nedugo potom poslao je impulse iz ulice Stejt, u centru Njujorka, do ostrva Stejten, preko udaljenosti od sedam milja. Upotrebom ”samoregenerišućih detektora s telefonskim prijemnicima umesto štampača Morzeovog koda ili zvučnih kutijaDeforest je uspeo da značajno poveća brzinu prenosa. Njegov uređaj je sada predstavljao pretnju za lokalne telegrafske linije kompanije ”Western Union”. U saradnji s D. Makfarlanom Murom, koji je ”proučavao Tesline monumentalne ranije radove”, Deforest je uspeo da umanji problem statičkih smetnji. Do 1903. godine već je izveštavao s utrka jahti brzinom od dvadeset pet do trideset reči u minuti, ili otprilke brzinom kojom bi poruke mogao da šalje operater koji koristi Morzeov kod. Do 1904. godine mogao je da šalje poruke na ”udaljenost od 180 milja preko kopna, između Bafala i Klivlanda”, a 1908. godine njegov odašiljač je već mogao da šalje signale preko čitavih kontinenata.16
PREDAJA ŠTAFETNE PALICE (1902)
297
Možda zbog Tesline naklonosti prema diplomcu s Jejla, ili zbog kompleksnosti njegovih patenata, Tesla nije pokušao da spreči Deforesta da upotrebi njegove oscilatore i opšte nacrte. Isto se, međutim, ne može reći za Redžinalda Fesendena, koga je u aprilu 1902. tužio zbog povrede patentnih prava. Fesendenu, koji je još od osamdesetih godina devetnaestog veka radio i za Edisona i za Vestinghausa, najčešće se pripisuju zasluge za pronalazak postupka za slanje glasa kroz eter. Mada je Markoni već koristio elektromagnetske frekvencije da bi oponašao impulsne oblike Morzeovog koda, ”Fesendenu je palo na pamet da šalje kontinualni signal dok se amplituda talasa menjala (ili ”modulisala”) tako da varijacija sledi nepravilnosti zvučnog talasa. U prijemniku, ove varijacije su mogle da se srede i ponovo pretvore u zvuk. Prva poruka ovog tipa poslata je 1906. godine sa obale Masačusetsa, a na bežičnim prijemnicima mogla je zaista da se čuje muzika. Na ovaj način rođen je radio u onom obliku u kojem je nama poznat.”17 Godinu dana kasnije, koristeći svoj patentirani ”audion”, koji je u suštini predstavljao modifikovanu verziju Tesline ”cevi s četkičnim pražnjenjem”, Deforest je uspeo da prenese glas Enrika Karuza, koji je pevao u Metropoliten operi u Njujorku.18 S obzirom da je iz razloga prava prioriteta bio zainteresovan da dobije pravo na Edisonov skakavac patent (iz osamdesetih godina 19. veka), Fesenden je 1902. godine potražio posao u Dženeral elektriku kako bi učestvovao u početnim radovima na bežičnom odašiljaču kod Brent Roka u državi Masačusets. Mada je ostao u prijateljskim odnosima s Edisonom i pazio na njegovog zabludelog sina, Toma juniora, koji je uhvaćen kako koristi lažne čekove, Fesenden ipak nije uspeo da dobije pravo na Edisonov ključni patent u oblasti bežičnog prenosa; Čarobnjak iz Menlo parka prodao je taj patent Markoniju za 60.000 dolara.19 Sudski procesi bili su skupi, ali Tesla je osetio da nema drugog izbora osim da zaštiti što je moguće više fundamentalnih aspekata svog sistema. Na koji drugi način je mogao Morganu da dokaže da je njegov rad u tom domenu zaista predstavljao osnovu za sve kasnije sisteme? U junu 1900. godine, Redžinald Fesenden podneo je zahtev da mu se odobri patentno pravo na rezonantna kola. Sledećeg meseca, Tesla je takođe podneo isti zahtev. Činjenica da je Fesendenov zahtev predat pre Teslinog je samo stvar javnog arhiva. Suštinsko pitanje bilo je da li je ili ne Fesenden svoj pronalazak stvorio na osnovu Teslinih ranijih eksperimenata. Mada je Fesenden tvrdio da je na ovu ideju došao 1898. godine, Tesla je ukazao na to da Fesenden (1) nije mogao da predoči nikakve dokumente koji potvrđuju da je
298
ČAROBNJAK
tada osmislio ovaj sistem, (2) nije napravio funkcionalni model svog uređaja i (3) mašina nije bila upotrebljena u komercijalne svrhe. Dok je Fesendenov patentni zahtev bio rudimentaran, Teslin je jasno opisivao veći broj ciljeva koji se njime postižu, na primer: (1) upravljanje uređajima na daljinu, (2) kontrolu signala korišćenjem dve ili više idiosinkratičnih električnih frekvencija, (3) proizvodnju većeg broja distinktivnih impulsa na prijemnom uređaju koji se sastoji iz većeg broja električnih kola i (4) stvaranje kombinovanog sistema odašiljač-prijemnik koji je podešen da reaguje na niz impulsa koji se odašilju određenim redom. Dok je Fesenden svoje teoretske koncepte mogao da datira najranije do 1898. godine, Tesla je kao godinu kada je započeo svoj rad naveo 1889. i dostavio brojne štampane članke kao dokaz za ovu tvrdnju. Uz poseban naglasak na primeni ”rezonantnih kola”, pronalazač je pokazao svoj potpuno funkcionalni sistem za teleautomaciju, koji je svetu predstavio još 1898. godine. Bez Teslinih naizmeničnih oscilatora Fesendenov uređaj ne bi mogao da funkcioniše. Osim ako je živeo kao pustinjak, Fesenden nije mogao da osmisli svoj pronalazak, a da ne upotrebi Tesline pronalaske. Parker V. Pejdž ispitivao je svog klijenta satima; Teslino svedočenje ispunilo je čitave sedamdeset dve kucane stranice teksta. Tokom sredine aprila, svedočenje je nastavljeno, a kada je Tesla završio, njegov dvadesetdevetogodišnji menadžer, Džordž Šerf, dao je svoje svedočenje. Šerf, koji je u to doba već živeo u Vordenklifu, mogao je da potvrdi da su Teslini eksperimenti s rezonantnim kolima i bežičnom telegrafijom velikog dometa prvi put obavljeni u njegovom prisustvu 1895. godine, kada je počeo da radi za Teslu u njegovoj laboratoriji na Južnoj petoj aveniji br. 33-35 (pre nego što je izgorela do temelja). Šerf se sećao kako je pronalazač slao bežične impulse od laboratorije u ulici Hjuston do krova hotela Gerlach, koji se nalazio na udaljenosti od dve milje.20 Fric Lovenstajn, koji je bio godinu dana mlađi od Šerfa, bio je sledeći svedok. Nakon što se u februaru kao oženjen čovek vratio iz Evrope, Lovenstajn se ponovo zaposlio kod Tesle u Vordenklifu. Govoreći s jakim nemačkim akcentom, Lovenstajn je detaljno opisao prirodu tajnih eksperimenata koji su obavljeni u Kolorado Springsu. ”G. Tesla mi je objasnio”, izjavio je Lovenstajn, ”da su ključne osobine praktičnog sistema bežične telegrafije tajnost, otpornost i selektivnost; istovremeno mi je objasnio kako se od jednog oscilirajućeg aparata obezbeđuju dve oscilacije... Kada sam došao kod g. Tesle”, rekao je ovaj univerzitetski obrazovani inženjer, ”nisam razumeo ništa od svega toga, ali on mi je ubrzo pokazao pravu vrednost rezonantnih kola, i onda sam shvatio šta znači postizanje rezonancija.”21
PREDAJA ŠTAFETNE PALICE (1902)
299
Dragi g. Šerf, G. Pejdž mi je upravo rekao da je advokat mog protivnika priznao moje pravo prvenstva... [G. Fesenden] mora da je razočaran i veoma mi ga je žao, mada znate da je napisao neke ne baš lepe članke... Moja čast kao tvorca ovog principa sada je sigurna.22 Tesla jeste pobedio na sudu, ali nije nameravao to da proslavlja. Največi prioritet mu je bio da očuva tajnost detalja iznetih na sudu. Poslednja stvar koju je želeo bio je publicitet, jer su zapisnici sa suđenja otkrivali mnoge tehničke detalje koji bi na bezbroj načina mogli da pomognu njegovim suparnicima. Pronalazač je na krači rok uspeo da zaštiti važne aspekte njegovog bežičnog sistema; ali je svedočenje, dugoročno posmatrano, postalo važan izvor informacija za Fesendena, koji je sada imao pravnu osnovu koja mu je omogućavala da dobije gomilu sekundarnih patenata. Do smrti, Fesenden je dobio neverovatnih petsto patenata, skoro jednako mnogo kao Tom Edison. Očigledno, ovaj posao je takođe pomogao i Lovenstajnu, da postane ekspert za bežični prenos koji je bio od velikog značaja različitim predstavnicima novog pokoljenja inženjera koje je sazrevalo velikom brzinom.
33
Vordenklif (1902-1903)
Mada je sam toranj veoma slikovit, ono što podstiče radoznalost malog [sela] jesu čuda skrivena ispod njega. Na sredini osnove tornja nalazi se drvena konstrukcija veoma nalik prolazu u potpalublje na prekookeanskom brodu. Pažljivoje čuvana i niko osim Teslinih Ijudi nije dobio dozvolu ni da virne unutra... G. Šerf... rekao je jednom novinaru da [ulaz u iskopani silos] vodi do malog drenažnog prolaza koji je sagrađen da bi zemlja oko tornja ostala suva; [ali] seljaci tvrde sasvim suprotno. Oni su rekli daje to ulaz u rupu nalik bunaru, kojaje duboka koliko je toranj visok, a koja je opšivena klesanim kamenom i u čijoj se sredini nalazi kružno stepenište koje vodi do samog dna. Od tamo, kako oni tvrde, zemlja je izbušena poput saća [brojnim podzemnim tunelima koji se pružaju u svim pravcima]. Sa strahopoštovanjem pričaju kako g. Tesla tokom svojih jednonedeljnih poseta... u podzemnim prolazima provodi podjednako vremena koliko i u tornju ili uprelepoj laboratoriji gde je postavljeno pogonsko postrojenje za svetski telegraf. NEW YORK TIMES1
aš kao što je vodio dnevnik rada za svoje eksperimente u Koloradu, Tesla je takođe svakodnevno vodio dnevnik aktivnosti i u Vordenklifu. Zapisi iz 1902. godine ne govore mnogo o prvoj trećini godine, osim kada je u pitanju mesec mart. Tesla je detaljne beleške počeo da piše tek u maju i nastavio to da čini sve do jula 1903. godine. Svake nedelje, Tesla je gledao
B
VORDENKLIF (1902-1903)
301
kako toranj postaje sve viši i viši, ali je istovremeno i vršio eksperimente tako što je merio kapacitivnost postrojenja i konstruisao prototip planete kako bi izračunao ”svoju teoriju slanja struje kroz Zemlju”. Kroz ovu poveću metalnu loptu, pronalazač bi propuštao različite frekvencije da bi izmerio voltažu, talasnu dužinu i brzinu prenete energije, ali takođe i da bi proučio različite čvorne tačke, kao na primer duž ekvatora i na polu koji se nalazi nasuprot tačke generisanja.2 U februaru 1902. godine, zajedno sa Stanfordom Vajtom, Tesla je priredio večeru za princa Henrija od Pruske, koji je doputovao u Njujork da bi preuzeo kraljevsku jahtu koja se sagrađena u Americi. Kao brat kajzera Vilhelma, upravo je princ Henri pomogao u izvođenju pronalazačevih poznatih eksperimenta pre šest godina u Berlinu. Jahtu je porinula Alis Ruzvelt, predsednikova kćerka.3 U junu su u Vordenklif ”svratila dva seda hodočasnika koji su se bili uputili na prolećni odmor”.4 Kejtine oči su se zažarile dok se odvajala od Roberta i Nikole da bi prišla tornju i dotakla ga rukama. Njeno biće ispunilo je snažno osećanje toplote dok je posmatrala visokog inženjera kako razgovara s njenim mužem. U septembru je toranj dostigao svoju predviđenu visinu od 180 stopa. Sva sredstva su bila potrošena, a na vrh je tek trebalo postaviti kupolu, pa pronalazač nije imao drugog izbora nego da smanji obim aktivnosti i otpusti većinu radnika. Tesla je već bio prodao svoj najvredniji imetak, zemljište vrednosti 35.000 dolara, ali čak ni to nije bilo dovoljno da se radovi nastave. Uprkos tome, zahvaljujući ovom novom izvoru sredstava, obezbedio je dovoljno novca da sačuva osnovnu ekipu radnika, pokrije troškove svog i Šerfovog smeštaja, i da plati kuvara iz Voldorfa da dolazi u redovnim intervalima. Tesla je ovo vreme takođe iskoristio da fotografiše unutrašnjost svog postrojenja. Ove fotografije ne samo da su sadržavale slike svih uređaja, već su sadržavale i reprezentativne uzorke različitih radio cevi koje je projektovao pronalazač. Bilo ih je skoro hiljadu.5 Novine Port Jefferson Echo su 1902. godine izvestile o ”ratu između Tesle i Markonija” na svojim udarnim stranicama. Po saznanjima ovog lista, kompanija ”United States Marconi” kupila je zemljište zapadno od Bridžhamptona i planirala je da izgradi svoj konkurentski toranj visine 185 stopa, koji bi u Njujorku imao vezu sa kompanijom ”Western Union”. ”To bi trebalo da postane najvažniji bežični centar u zemlji.” Dok je Markoni imao nameru da signale šalje kroz vazduh, navodio je list, Tesla, kroz svoj ”podzemni silos dubine 500 stopa”, planira da poruke šalje i kroz zemlju. Mada je silos bio dubok 120 stopa, suština izveštaja bila je tačna.
302
ČAROBNJAK
Nakon što je prvo poslao emisara, sam Markoni je jednog kišnog jutra iznajmio konja i kola kako bi otišao do Vordenklifa da se vidi s Teslom i da sopstvenim očima vidi postrojenje.6 Tokom razgovora otkrila su se ograničenja Markonijevog sistema, što je Tesli dalo dovoljno hrabrosti da se ponovo susretne s Morganom. Skoro godinu dana klonio se Morgana, ali sada je pronalazaču postalo jasno da će njegov poslovni partner, kada vidi koliko je posao obavljen sa tako malim sredstvima na raspolaganju, promeniti svoj stav i pristati da da dodatna sredstva. Sve što je pronalazač trebalo da uradi bilo je da promeni njegovo mišljenje. Tesla je, 5. septembra, napisao pismo Morganu da bi ga obavestio da su kompaniji priznata patentna prava i u inostranstvu. U pismu se na jasan način objašnjavalo da Teslin bežični sistem obezbeđuje privatnost i nudi mogućnost stvaranja gotovo beskonačnog broja zasebnih kanala koji nisu zavisili samo od specifičnih kombinacija različitih frekvencija već i od ”njihovog redosleda”. U suštini, pronalazač je Morganu objasnio koncepte na kojima počivaju sistemi kao što su zaštićeni kanali na kablovskoj televiziji, digitalno snimanje signala i šifrovanje bežičnih telefona. U ovom pismu, Tesla je objasnio da je bio prisiljen da poveća snagu svog uređaja zbog ”slučajeva bezočnog prisvajanja” njegove opreme (Markonijevo piratizovanje), ali njegovo priznanje krivice takođe je otkrivalo paranoidne tendencije, uprkos tome što je Tesla pokušavao da postigne pomirenje: ”Jedini način na koji sam mogao da se zaštitim bio je da razvijem uređaj čija bi snaga bila dovoljna da efektivno kontrolišem vibracije na čitavoj planeti. Da sam ovu neophodnost shvatio ranije, mogao sam da odem na Nijagarine vodopade, i sa kapitalom koji ste mi tako velikodušno dali, mogao sam to lako da postignem. Ali, nažalost, već sam bio napravio planove i nisam mogao da ih menjam. Jednom sam već pokušao da vam ovo objasnim, ali ste vi, na moju veliku žalost, stekli pogrešan utisak. Tada nije preostalo ništa drugo nego da probam da postignem što je više moguće u datim okolnostima.” Morgan je bio potpuno zaprepašćen. Tesla ne samo da je ponovo opisao način na koji je prekršio odredbe ugovora, već je i ukazao na ogroman nedostatak svog plana. Dok će, s jedne strane, morati neprestano da dovlači kamione pune uglja kako bi obezbedio dovoljno energije da pokrene svoj odašiljač na Long Ajlendu, da je postrojenje izgradio na Nijagarinim vodopadima, imao bi jednostavan pristup neograničenim količinama energije i na taj način čitav projekat bilo bi jefinije pokrenuti. Štaviše, Rankin i njegovi saradnici su na Nijagarinim vodopadima neprestano nudili struju po veoma niskim cenama, pa čak i besplatno, čime su se potencijalni troškovi još više smanjivali. Uprkos
VORDENKLIF (1902-1903)
303
tome, Tesla je iz neobjašnjivih razloga obavestio Morgana da bi čak i na Long Ajlendu mogao da iskoristi više energije nego što nude ovi ogromni vodopadi. ”Kada bih svaki deo svog postrojenja napregnuo do maksimalnih granica izdržljivosti”, napisao je Tesla, ”mogao bih da proizvedem... priliv energije od 10 miliona konjskih snaga.” Ova količina energije, tvrdio je, bila bi jednaka ”više nego dvostrukoj količini energije Nijagarinih vodopada”. ”Zbog toga, če talasi koje će proizvoditi moj odašiljač predstavljati najveći spontani izvor energije na Zemlji... čiji će se uticaj najjače osećati na tački koja je dijametralno suprotna odašiljaču, a koja se u ovom slučaju nalazi na udaljenosti od nekoliko stotina milja od zapadne obale Australije.” Bez obzira da li je ova tvrdnja bila tačna ili ne, bilo je kontraproduktivno otkrivati tako nešto. (Tesla najverovatnije govori o količini električne energije koja se može proizvesti u jednom snažnom impulsu, a ne o stalnom, neprestanom protoku te količine energije. U svakom slučaju, nakon što je godinu dana proveo u zabitima Kolorada, bonvivan nije bio spreman da se zarad još jedne usamljeničke ekskurzije u otužno mesto u blizini Bafala odrekne svog životnog stila koji se odvijao u elegantnom Voldorfu. Gonjen neurotičnim podsticajima, pronalazač je želeo da impresionira finansijskog magnata, dok je Morgan samo želeo da šalje signale prekookeanskim brodovima i šalje poruke u Morzevom kodu u Evropu. Kasnije u svom pismu, pronalazač se ipak dotakao i ovog mnogo skromnijeg zadatka - prenosa najprostijih poruka. Poruke iz kompanije ”New York Telegraph & Cable” mogle bi se standardnim kablovima dovoditi do Vordenklifa, odakle bi se onda mogle slati u Evropu bežičnim putem do centralne prijemne stanice. Od vašeg odlaska, g. Morgan, imao sam vremena da dobro razmislim... o značaju i obimu vašeg rada, i sada shvatam da vi više niste čovek, već da predstavljate princip i da svaka varnica vaše vitalnosti mora da se sačuva za dobrobit svojih bližnjih. Zbog toga sam napustio nadu da biste mi mogli pomoći u izgradnji fabrike koja bi mi omogućila da ubirem plodove mog dugogodišnjeg rada. Ali neke ideje koje mi nisu tek tako pale na pamet - već predstavljaju rezultat dugih istraživanja - imaju toliki značaj da iskreno verujem da zavređuju vašu pažnju... Moja najveća želja je da se pokažem dostojan vašeg poverenja, a to što sam bio u kontaktu, ma koliko površan da je taj kontakt bio, s vama, tako velikim i plemenitim čovekom, za mene će
304
ČAROBNJAK
uvek biti jedno od najprijatnijih iskustava i najvrednije sećanje u mom životu. Najiskrenije vaš, N. Tesla7 Možda je u pitanju bio završetak pisma, možda pronalazačev renome ili je Morgan možda shvatio vrednost fundamentalnih patenata koji su se neprestano slivali u njegovu kancelariju, no, šta god da je bio razlog, Morgan je bio tako dirnut da je pristao na još jedan susret... - ali samo pod uslovom da Tesla shvati da svi poslovni odnosi i dalje moraju ostati tajni.8 Teslin plan bio je da potraži nove investitore kroz prodaju akcija i da kapital kompanije podigne na 10 miliona dolara. Ali nije znao da njegov nevidljiv partner želi da završi svoju kontrolu nad patentima od 51 procenat, da preuzme ”oko trećine hartija od vrednosti” i da takođe želi da mu se vrati njegova početna investicija.9 Drugim rečima, dok je Tesli bilo potrebno otprilike dodatnih 150.000 dolara da bi dovršio toranj, vratio dugove, konstruisao prijemnu opremu itd., hidra s Vol Strita je, s druge strane, želela da joj se vrati kompletan uloženi iznos, da zadrži svoj veliki udeo u kompaniji, da pronalazač sam prikupi dodatna sredstva i da niko ne zna za njegovu upletenost u ovaj projekat! Ako bi Tesla pristao na sve ove uslove, mogli bi da zaključe posao. Dok se s Agnes dogovarala oko menija za večeru za Dan zahvalnosti, Kejt je bila zagledana kroz prozor u lišće koje je neprestano menjalo boju. ”Misliš da će doći, mama?” ”Naravno da hoće.” ”Prošle godine nije došao.” ”G. Tesla nije bio sasvim svoj.” Ketrin je rekla kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Dok je sedela uz Edisonovu sijalicu koja je neprestano zujala, napisala je hitnu poruku i angažovala posebnog glasnika da je dostavi. Tesla je baš sastavljao spisak mogućih investitora kada ga je prekinulo glasno lupanje na vrata. ”Izvinite, gospodine, hitno je.” Pronalazač je zgrabio pismo i brzo ga otvorio. Kroz mozak su mu promicale vizije nesreća i smrtnih slučajeva dok je razmišljao o Džonsonovima i o svojoj nemoći da se sada pozabavi njima. Kao odgovor napisao je: Jednom ću vam reći šta mislim o ljudima koji svoja pisma označavaju kao ”hitna” i koji šalju poruke usred noći. Vi znate da bih prevalio i 1.000 milja da bih sebi priuštio takvo zadovoljstvo kao što je večera gđe Filipov, ali ovaj Dan zahval-
VORDENKLIF (1902-1903)
305
nosti imam mnogo tvrdih oraha koje moram da slomim, pa ću ga provesti u tihoj meditaciji. Ostatak praznika nameravam da provedem u istom dobrom društvu. Ne obazirite se na moje telesno odsustvo. Ono je nevažno, s vama sam duhom. Puno toplih pozdrava svima, a posebno Agnes, Nikola10 Ovim pismom, koje je bilo bolno napisati, Tesla je uspeo da deo svoje teskobe prenese na svoje prijatelje. Ne samo da neće doći za novembarske praznike; neće biti tu ni za božićne praznike. Nesposoban da pobegne od samog sebe ili da se iskobelja iz duboke rupe u koju je upao, vreme je provodio izmišljajući načine da zainteresuje nove investitore. Kada je shvatila dubinu pronalazačevog očaja, uplašila se. Praznina tokom tako značajne prilike bila je gotovo neizdrživa. ”Agnes, molim te, još jednom napiši g.Tesli da može da svrati kod nas kad god mu to odgovara i da ostane koliko god želi.” ”Zar ne misliš da on zna šta radi?”, prekinuo ju je Robert. ”Sada mu je potrebno da bude sam.” ”Nemoj ti da mi govoriš šta mu je potrebno!”, prasnula je Kejt, na najbolji način pokazujući svoj irski temperament. ”Uradi to!”, naredila je kćerki. Robert je tiho prešao u dnevnu sobu da pročita neku knjigu ili pesmu. Kad je Agnes sela da napiše pismo, na licu njene majke na trenutak se pojavio neobičan tmurni i iskrivljeni izraz. Kejt se povukla u svoj budoar da tamo bude sama u svom sumornom raspoloženju. ”Draga moja Agnes”, odgovorio je Tesla dva dana posle Nove godine. ”Za sve vas nemam vremena, ali imam mnogo ljubavi i prijateljstva. Veoma bih voleo da vas vidim, ali to nije moguće. Čak i kraljevi počinju da krše moja patentna prava i moram da se saberem.”11 Ketrin je mogla da nađe utehu u činjenici da je njen platonski stručnjak u dva pisma dva puta upotrebio reč ljubav. Na svoj specifični način, on je bol svoje karijere pretvorio u povezanost među njih dvoje, i, u tom smislu, izrazio se otvorenije, nego ikada ranije, ali to je uradio činom povlačenja, što je za rezultat imalo da ga je zavolela još više. Tomas Komerford Martin je možda osećao sukob osećanja zato što je s toliko žara podržao čoveka za koga je znao da je prekršio Teslina patentna prava, ali Martin je pet godina pre toga upozorio Teslu da se čini da dok Markoni postiže uspehe na praktičnom planu, Tesla po svemu sudeći najviše
306
ČAROBNJAK
napreduje u teoriji. Martin je, kao socijalno veoma prodorna osoba, značajno povećao svoj prestiž time što je organizovao gala večeru za Markonija, ali je i nastavio podiže svoj status u najvišim krugovima elektrotehničkog esnafa. Časopis Harpers odlučio je da napiše članak o njemu, a Edisonu se sve više dopadala ideja da mu dozvoli da napiše njegovu biografiju.12 Kao najavu za novi poduhvat, urednik je za ovaj nedeljnik pripremio kratak članak o ”vulkanskom životu majstora svog zanata koji je izumevao novi patent svake dve nedelje tokom više od trideset godina”. ”Edisonov čovek” ostaje Edisonov čovek do kraja poglavlja i ponosan je zbog pečata koji je na njegovu karijeru ostavio duh s kojim je delio iskušenja i trijumfe... [Mada] je Edison uvek bio okružen veoma motivisanim grupama radnika, [on] je uvek s lakoćom održao mesto vođe među njima. Ovo nipošto ne važi za neke druge... Neki veliki mislioci, da li zbog instinktivnog nepoverenja ili zbog skrivene zavisti, odlučuju se da svoje koncepte iskuju u samotnoj borbi. Ovde bi se mogla pomenuti imena nekih pronalazača u oblasti elektrotehnike čija je kletva izgleda ova sterilna odvojenost. U Edisonovom slučaju, vedri i ljubazni temperament tog čoveka vodi u prijateljstvo.13 Martin je u ovom odlomku skoro sasvim sigurno govorio o Tesli, i pri tome je istakao krupne slabosti u pronalazačevoj ličnosti. Tesla je mogao da bude izuzetno povučen, zatvoren, ”nepoverljiv” i elitistički nastrojen, a, s druge strane, zavidan, nesposoban da razvoj svojih ideja podeli s drugima jer bi onda morao da deli zasluge. Kasnije je Martin u istom članku napisao da su ”većina vrhunskih pronalazača izrazito koncentrisani na jednu stvar”, dok je Edison imao ”mnogo jaja u različitim košaricama”. Koliko god snalažljiv i neverovatno produktivan bio, Tesla se zaglavio, do kraja svog života, na jednoj gigantskoj vordenklifskoj ideji, a bilo koji aspekt tog grandioznog plana, u sebi i za sebe, predstavljao bi revolucionarni uspeh. Ispod površine, međutim, Martin je bio, bez ikakve sumnje, pojedinac koji je najviše postigao u promociji čudesnih uspeha povučenog genija, a veze s Teslom ostaće za njega svetinja do kraja života. Martin je iskoristio priliku da ovo Tesli da do znanja kada je pronalazaču poklonio novo unapređeno izdanje sabranih dela. ”Hvala mnogo na knjizi”, napisao je Tesla svom starom prijatelju. ”Bilo je zadovoljstvo pročitati posvetu, koja mi govori da je vaše srce još uvek oda-
VORDENKLIF (1902-1903)
307
no Nikoli.”14 Ova prilika poslužila je da se ponovo razbije led, pa su njih dvojica nastavili svoje prijateljstvo, ali ne s istim intenzitetom kao ranije. U užasnoj situaciji, pronalazač je počinjao da vidi pred sobom kanjon propasti. Pisma je sada pisao grafitnom olovkom, odbacujući na taj način sigurnost naliv pera. Još kad sam bio dečak čeznuo sam da dižem pare iz ”Bank of England”. Možete li me kriviti za to? Priznajem da me vode niski komercijalni interesi... Da li biste mi, molim vas, dali spisak ljudi koji su skoro istog ugleda i uticaja kao Džonsonovi, a koji bi želeli da se probiju u visoko društvo. Poslaću im svoje pismo. Nikola Besparić15 Tesla je bio primoran da zatraži pozajmicu i od Džonsonovih i od svog menadžera, Džordža Šerfa, koji su mu tokom sledećih par godina pozajmili hiljade dolara.16 Istovremeno, ponovo se obratio nekadašnjim entuzijastima, kao što su gđa Dodž i gđa Vinslou, kao i novim investitorima, kao što je bila gđa Švarc, supruga vlasnika prodavnice igračaka ”F.A.O. Schwarz”. 17 Cena investicije iznosila je 175 dolara po deonici. Sateran uza zid, ponovo se obratio svom dobročinitelju s Vol Strita: ”Zar ćete dozvoliti da idem od vrata do vrata i ponižavam se da tražim sredstva od nekog Jevreja ili promotera, i da mu omogućim da učestvuje u toj zahvalnosti koju osećam prema vama?”, napisao je Morganu. ”Dosta mi je razgovora sa strašljivim ljudima koji se uplaše kada od njih zatražim da ulože 5.000 dolara i dobiju prolivkada zatražim deset [hiljada].”18
LUDINAUČNIK ”To je mnogo lep toranj”, izjavio je jedan čestiti zemljoradnik... prošle nedelje. ”Povetarac koji duva tamo gore je pravi užitak u letnje veče i može da se vidi Saund i svi parobrodi kako prolaze. Međutim, mi smo se umorili pokušavajući da shvatimo zašto ga je sagradio ovde, a ne na Koni Ajlendu.”19 Mada su radovi bili odloženi, bilo je mnogo toga što će pronalazač pokušati u svojim naporima da ostvari svoju viziju. Jedna od prvih odluka bila mu je da se složi s planom Džordža Šerfa i postane pragmatičniji. Tokom ostatka godine i tokom najvećeg dela 1903. godine, Tesla je počeo da proiz-
ČAROBNJAK
308
THE OCTOPUS:
arms.”
HIS HANDS FULL. “GUCSS 1*11 have to grow somc morc —MinncsLpolis Journal.
Dž. Pirpont Morgan: jedna od brojnih karikatura na račun najmoćnijeg finansijera svog vremena, oko 1901.
vodi oscilatore i nastavio je razvoj svojih fluorescentnih svetiljki. Prihodi su počeli da kaplju, pa je do sredine godine uštedeo dovoljno da ponovo unajmi pet-šest radnika i plati kupolu, koja je postavljena na vrh tornja. 20 Ova gvozdeno-čelična kruna prečnika pedeset stopa, visoka deset stopa i teška pedeset pet tona, sa svojim mnogobrojnim brižljivo projektovanim čvornim tačkama, trebalo je da služi za skladištenje električnih naboja i za njihovu distribuciju kroz vazduh ili niz metalni stub do podzemnog silosa. Kupola je bila povezana s četiri velika kondenzatora iza laboratorije, koji su takođe
VORDENKLIF (1902-1903)
309
imali funkciju skladištenja električne energije, a koji su dalje bili spojeni na ”jedan veoma složen uređaj” koji je mogao da obezbedi ”sve zamislive oblike regulacije... za kontrolu energije”. Na dnu građevine, duboko ispod zemlje, niz spiralno stepenište koje se spuštalo u zemlju, nalazila se čitava mreža katakombi koje su se poput žbica na točku bicikla širile u svim pravcima. Šesnaest katakombi je u sebi imalo čelične cevi koje su se od podzemnog silosa širile tri stotine stopa u daljinu. Troškovi postavljanja ovih ”zemaljskih hvatača” bili su veoma veliki, jer je Tesla morao da isprojektuje ”posebne mašine da uguraju cevi, jednu za drugom” duboko u unutrašnjost zemlje.21 U glavnom silosu bilo je i četiri kamenom ozidana tunela, od kojih se svaki postepeno dizao ka površini. Ovi tuneli, koji su bili dovoljno široki da se odrastao čovek kroz njih provuče puzeči, izbijali su na površinu u obliku ciglanih peći u obliku igloa na udaljenosti od tri stotine stopa od osnove tornja. Mada još uvek nije jasno šta je bila namena ovih tunela, verovatno je da su imali višestruku fimkciju. Tesla je dužinu antene povećao za preko sto stopa time što je iskopao podzemni silos. Istovremeno, ovakav sistem mu je omogućavao da lakše šalje energiju kroz zemlju. Takođe je moguće da je nameravao da sloj vodonepropusne zemlje, koja se nalazila tik ispod dna silosa, dovede u rezonanciju sa svojim sistemom. Izolovani prolazi koji su se penjali ka površini zemlje možda su predstavljali sigurnosne ventile, čija je svrha verovatno bila da posluže kao odvod za povećani pritisak. Takođe su nudili i dodatni način za pristup dnu. Moguće je da je Tesla planirao da ostale rovove napuni slanom vodom ili tečnim azotom kako bi povećao snagu predajnika. Moguće je da su sagrađeni i iz nekih drugih razloga.22 Baš dok se pronalazač pripremao da isproba novu opremu, poverioci su počeli energičnije da traže svoje pare, pa Tesla nikada nije uspeo da na kupolu i toranj postavi završni sloj vatrostalnog materijala. Vestinghausu je dugovao skoro 30.000 dolara,23 telefonska kompanija je tražila pare za telefonske stubove i kablove koje je postavila kako bi Tesla bio u vezi s civilizacijom,24 a Džejms Vorden ga je tužio zbog neplaćenih poreza na zemljište. 25 Svestan toga da mu raspoloživo vreme neumoljivo ističe, pronalazač je mahnito radio na povezivanju predajnika i elektrane kako bi ispitao njegove potencijale. Početkom 1903. godine, Tesla je neprestano ”izvodio brojna merenja otpora tla i otpor izolacije tornja. Čak je uzeo u obzir povećanje temperature prouzrokovane gubicima u zemlji, razlike prouzrokovane raspršivanjem slane vode oko osnove tornja, vremenske uslove i doba dana.26
310
ČAROBNJAK
Poslednje nedelje jula, samo par dana pre nego što će poverioci početi da mu konfiskuju delove opreme, pronalazač je pronašao način da spoji grdosiju i uključi je. Kada se pritisak približio maksimalnoj vrednosti, a kupola se potpuno naelektrisala, iz postrojenja se začula promukla grmljavina, koja je bila jasan znak za seoce da će se uskoro nešto dogoditi. Neobična svetlost na Teslinom tornju Prošle nedelje nekoliko noći za redom s vrha Teslinog rebrastog tornja na severnoj obali Long Ajlenda dopirala je jarka svetlost. Ovaj događaj [sic] izazvao je znatiželju nekoliko ljudi koji žive u blizini, ali, kada su mu upućena pitanja o ovim događajima, vlasnik postrojenja kod Vordenklifa [sic] nije želeo da pruži objašnjenje šta se tamo stvarno desilo.27 Teslina citadela u obliku pečurke proizvela je pirotehničku erupciju koju je moglo da vidi ne samo obližnje stanovništvo, već i ljudi koji su živeli na obali Konektikata duž Long Ajled Saunda. Ali krajem jula, toranj je utihnuo i nikada više nije ispustio svoj radiotalasni zov. Jednog maglovitog jutra u konjskoj zaprezi stigla je Vestinghausova ekipa sa sudskim nalogom za plenidbu teže opreme. Džinovska građevina, čiji se vrh još nije video od niskih oblaka, nazirala se kroz maglu poput utvare onoga što je moglo da se desi. Osim čuvara, Džordža Šerfa i radnika za sitne poslove, čitava ekipa bila je otpuštena. Srušenih snova, sumorni Čarobnjak otpuzao je nazad u grad da se u samoći isplače u svom apartmanu u Valdorfu.
34 ___________ Paukova mreža (1903-1904)
14. jul 1903. Poštovani gospodine: Primio sam vašepismo... i kao odgovorželeo bih da vam saopštim da u ovom trenutku nisam raspoložen da uplaćujem dodatna sredstva. Iskreno vaš, Dž. Pirpont Morgan1
Bolt je izvadio monokl iz gornjeg džepa na sakou i sumnjičavo je posmatrao čoveka pred sobom. Neznanac se jako znojio zbog avgu• stovskih vručina. ”Niko Tezle”, izgovorio je s jakim akcentom dok je upravniku hotela pružao izgužvanu kovertu. Za trenutak zaokupljen trunčicom prašine koju je primetio, Bolt je uzeo dokumenat kako bi proučio Teslin memorandum. ”Možete otiči gore”, rekao je prezrivo, dok je rukom udario zvonce da bi dozvao hotelskog nosača. Neznanac je ušao u prostoriju koja mu se učinila poput kraljevskog apartmana. ”Jovane, baš dobro što si došao”, rekao je veliki inženjer na svom maternjem jeziku. ”Moraš pronači strica Petra. U pitanju je jako hitna stvar.” ”Možda je u Bosni.” ”Onda idi tamo.” Tesla mu je pružio povratnu brodsku kartu, pismo zapečačeno voskom i svežanj novčanica za džeparac. ”Pouzdam se u tebe.”2 Tesline tri sestre, Angelina Trbojević, Milka Glumičić i Marica Kosanović, njihovi muževi, svi sveštenici Srpske pravoslavne crkve, kao i sva njihova deca sedeli su zajedno u parohiji kako bi čuli glasnikov očaravajući izveštaj o Nikovoj laboratoriji i tornju za svetsku telegrafiju. ”Vrh tornja seže u oblake”,
G
312
ČAROBNJAK
rekao je Jovan, dižući ruke iznad glave, ”i jednog dana slaće poruke celom svetu - i dovde, do ovog grada.” Jovanovi rođaci uzdahnuli su od zadivljenosti dok im je pokazivao fotografije koje je samo tri meseca ranije napravio Dikenson D. Ali, fotograf koji je takođe zaslužan za fotografije iz Kolorada. 3 ”Kako ćemo znati da je poslao poruku?” ”Svi ćemo imati male aparate, veličine -”, Jovan je pogledom kružio po prostoriji i ugledao molitvenik, ”veličine ove knjige, iz koga će ići žica koju ćete gurnuti u zemlju da biste primili poruku!” Dva bratučeda, Nikola Trbojević i Sava Kosanović, tek nedavno izašli iz puberteta, pažljivo su slušala. U potpunosti očaran ovim vestima iz Amerike, Nikola je ponosno izjavio: ”Jednog dana i ja ću biti pronalazač.” Sava, kome je bilo suđeno da četrdeset godina kasnije postane prvi ambasador Jugoslavije u Americi, nasmešio mu se i klimnuo glavom u znak slaganja. Stric Petar izašao je iz sobe da bi pismo otvorio daleko od znatiželjnih očiju. Niko je stricu saopštio da ga je Panika na Vol Stritu veoma teško pogodila i da je ostao bez para. Moraće da zatvori Svetski telegrafski centar ako uskoro ne primi neku pomoć. Molio je Petra da ode u lokalnu banku i pozajmi pare tako što će kao zalog iskoristiti deonice Vordenklifa. Banka, naravno, nije pristala na tako nešto,4 pa je Petar sazvao sastanak s glavama rođačkih porodica u cilju prikupljanja sredstava. Onda su se vratili u Beograd, gde su mogli da obave međunarodnu novčanu transakciju. ”Zaželi Niki sve najbolje u naše ime”, rekao je Petar, grleći Jovana. Tesla je pare primio krajem meseca, ali to je u suštini jedva bilo dovoljno da se firma ne zatvori do kraja godine. 13. septembar 1903. Dragi g. Morgan, Mnogo godina sam bio na vašim vratima nudeći vam ovaj pronalazak, ali nikada nisam mislio da će biti beskoristan... Moj poslednji poslovni poduhvat doneo je dva puta više para nego što je iznosila početna investicija, a u pravim rukama ovaj pronalazak bi mogao da postigne i bolji uspeh. Pomozite mi da dovršim ovaj posao i sami ćete se uveriti u to. Najiskrenije vaš, N. Tesla5 Pronalazač je promenio raspored aktivnosti i počeo je da u laboratoriju dolazi samo za vikend. Nakon što je pažljivo razmislio o svemu, odbacio je ideju da se sastaje s malim ulagačima i svoje napore je usmerio u dva različita
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
313
pravca. Povećaće proizvodnju oscilatora i zainteresovaće druge velike industrijalce.6 Zahvaljujući sredstvima koje je dobio od rođaka, Tesla je uspeo da ponovo angažuje saradnike. Radovi, međutim, jedva da su se pomerili s mrtve tačke, a ostatak ekipe bio je besan zbog neisplaćenih zarada. ”Vi naravno znate”, rekao je Šerfu, ”da su mnogi proizvođači jednostavno otpustili svoje radnike kada je došlo do ove panike. Naši zaposleni treba da shvate da sam pokušao da se prema njima ponašam na darežljiv način u najtežim vremenima koja su ikada zadesila ovu državu, pa bi trebalo da budu zahvalni, a ne nestrpljivi. Mada je panika praktično prošla, na ulicama se još uvek oseća zebnja. Međutim, ja sam u svakom trenutku razapet na sto strana, moguće je da ću naći rešenje zbog koga ću doći u sukob. Više nego ikada ranije, siguran sam da ništa ne može da spreči moj konačni uspeh.”7 Teslina prva stanica bila je kuća Džona Džejkoba Astora. Sa sobom je poneo najnovije dramatične fotografije, odlučan da učini sve da ponovo rasplamsa plamen. Međutim, Astor, koji je zarađivao oko 3 miliona godišnje, nije bio frivolan čovek. U to doba, najveći deo novca trošio je na svoju jahtu, Nourmahal Mada je Tesla u Astorovoj ženi imao saveznika, Džonov i Avin brak bio je u silaznoj putanji. Ava je najveći deo vremena provodila u Evropi s njihovo dvoje male dece, dok je njen muž, Džek, nastavio s praksom da zaluta kući.8 ”Iako vam želim sve najbolje”, Astor je napisao pronalazaču, ”ne želim da se priključim kompaniji.”9 Nakon što je zaključio da u moru ima i drugih riba koje bi bilo lepo upecati, Tesla je sastavio spisak s imenima najvećih od njih i u saradnji s grafičkim dizajnerom počeo je da radi na pripremi raskošnog prospekta za slanje poštom. Poznat pod imenom ”Teslin manifesto”, ovaj pamflet je hrabro navodio šta se očekuje od njegovog svetskog telegrafskog poduzeća.10 Ukoričena u kestenjasti povez od najfinijeg papira, brošura je sadržavala raskošne slike Tesline stanice u Koloradu i impozantne laboratorije i tornja u Vordenklifii, spisak relevantnih patenata, spisak prošlih i budućih uspeha, izjavu o mogućnosti da ga se unajmi kao savetnika, kao i objavu koja navodi širinu i obim njegovog plana. Sve ovo bilo je okruženo reckavim crtežima njegovih brojnih drugih pronalazaka. Na vrhu novog pojačavačkog predajnika, iscrtane kitnjastim slovima u kurzivu kao deo rama, nalazile su se sledeće reči: ”Aktivnost električnog oscilatora deset miliona konjskih snaga”. Ljudi na njegovom spisku bili su brojni bogataši, od kojih je svaki bio težak između 20 i 200 miliona dolara, a koje je skoro sve od reda i lično poznavao. ”Luka”, Tesla je pisao Robertu Džonsonu, ”Rokfeler i Hariman trenutno zaokupljaju svaki moj slobodni trenutak, ali mislim da ću ih se ubrzo
314
ČAROBNJAK
rešiti.”11 Pomalo napisano u šali, ovo pismo ipak nije bilo daleko od istine, jer je Tesla bio sve uspešniji u naporima da se probije u veći broj drugih bogataških enklava. Intervju s čarobnjakom Edisonom ”G. Edison, da li se slažete s g. Teslom da ćemo uskoro biti u mogućnosti da razgovaramo s drugim krajevima sveta?” ”Ne, ja ne pokušavam da postignem napredak u tom smeru. Jedna predivna stvar koja će se sve više i više razvijati jeste bežična telegrafija. Markoni je na pravom putu i sigurno će pre ili kasnije usavršiti svoj sistem.”12 Tesla se našao u veoma nezgodnoj situaciji jer je Edison bio najglasniji u napadima na njegov kredibilitet. Najveći deo javnosti tek je trebalo da sazna za njegovu poslovnu vezu s Morganom, a s druge strane, Tesla je morao da obavesti moguće investitore o svojim interesima. Zbog animoziteta koji je Morgan još uvek osećao prema Harimanu, ugovor s njim nije dolazio u obzir, ali bilo je još mnogo drugih finansijera koje se moglo uzeti u obzir. Tesla se, 12. oktobra 1903. godine, susreo s Tomasom Forčunom Rajanom. Snažna ličnost i krupan čovek, pet godina stariji od Tesle, Rajan, čije je pravo srednje ime bilo Folkner, je posao započeo kao prodavac tekstilne robe u Baltimoru. Obogatio se nakon što je prešao na Vol Strit, gde je postao trgovac akcijama i investitor za velike finansijske institucije. Do 1905. godine, toliko je ojačao svoju poziciju da je stekao kontrolu nad skoro 1,4 milijarde dolara, što je bilo jednako gotovo polovini javnih dugova u Sjedinjenim Američkim Državama. Skoro trećina ove cifre poticala je od kupovine veće količine akcija osiguravajućeg društva ”Equitable Life Assurance Society”, 13 čime je stekao kontrolu nad kompanijom. To se dogodilo nešto malo više od godinu dana nakon njegovog prvog susreta s Teslom. U sebi i za sebe, povezanost ova dva događaja naizgled ne postoji; međutim, upravo je Tesla dogovorio susret između Rajana i Morgana u nastojanju da sklopi povoljniji ugovor, a dobro je poznato da je Morgan bio tajanstvena sila koja je stajala iza poznatog skandala sa ”Equitable Life” osiguranjem, koji je izbio 1905. godine. Osim pregršt dijamanata s kojima se večito igrao na dlanu ruke, Rajan je takođe posedovao osiguravajuće kompanije ”Mutual Life” i ”Washington Life Insurance”, kao i kompanije ”New York City Railway”, ”American Tobacco”, ”Morton Trust”, ”Metropolitan Securities” u ”Mercantile Trust”.
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
315
Rajan je takođe sedeo u upravnim odborima još dvaneastak osiguravajućih kompanija, banaka, železnica i komunalnih preduzeća.14 Takođe je posedovao ogromno imanje površine nekoliko stotina ari severno od grada, blizu Montićela, gde je podigao vilu vrednu 500.000 dolara. Delujući iz ove zgrade, njegova žena, gđa T.F. Rajan postala je poznata kao filantropkinja, jer je osnovala teološku ustanovu, podigla 'Veličanstvenu katoličku crkvu [i] javnu bolnicu, [kupila] vatrogasnu opremu i dala veliki broj donacija za dobro sela”.15 Poznat po svojoj ”velikoj vičnosti za sistematsku organizaciju... odlučno delovanje, tajnost i umeće da koristi veliku moć iza trona”, Rajanov najefikasniji talenat bila je njegova sposobnost ubeđivanja. ”G. Rajan je za svoje sedište odabrao kancelarije kompanije ”Morton Trust”, u kojoj je bio podpredsednik. On ne zatvara vrata rezom kao Džon D. Rokfeler... Svaki posetilac može da dođe do njegove sekretarice i veoma često uđe u njegovu kancelariju. Kod njega nema ni traga od osornosti koja je tako karakteristična za g. Morgana... G. Rajan je uglađeno tih... On nikada ne uradi ili izgovori nešto važno, a da se pre toga ne posavetuje s advokatima... A ipak, on je uvek učtiv i nikada ne pokazuje bes.”16 Tesla je izračunao da mu je potrebno otprilike 100.000 dolara da bi završio projekat, pa je imao plan da pronađe ”deset investitora od kojih bi svaki dao 10.000 dolara”. ”U čemu je korist poslovanja s tako mnogo ljudi?” pitao je Rajan dok je gledao sadržaj korica Tesline brošure od najfinijeg papira. ”Ja ću platiti četvrtinu. Gde treba da potpišem?”17 Očigledno, ovo je bila velika prilika, ali u pitanju nije bilo obično potpisivanje papira. Tesla je morao da ode do Morgana kako bi dobio njegov pristanak, a 25.000 dolara je bilo mnogo manje nego što je bilo potrebno za ostvarenje njegovih ciljeva. ”Da li biste razmislilo o tome da platite svih 100.000 dolara?” ”To je jedna od mogućnosti.” ”Dozvolite mi da popričam sa svojim partnerom o vašoj velikodušnoj ponudi i da vam javim šta smo se dogovorili.” ”Da li je u pitanju neko koga znam?” pitao je Rajan. ”Imam obavezu da njegovo ime držim u tajnosti.” ”Pričamo o velikom novčanom iznosu, g. Tesla. Želim da znam s kim ću poslovati.” ”U pitanju je Pirpont Morgan.” odgovorio je Tesla tajnovitim glasom. ”Morgan! Pa, onda, ne možete biti u boljim rukama.”
316
ČAROBNJAK
Sledećeg dana Tesla je napisao pismo Morganu kako bi ugovorio sastanak. ”G. Rajan je vaš veliki obožavalac i veran prijatelj, pa mi je zbog toga, kao i zbog njegovih sposobnosti, veoma stalo da obezbedim njegovu saradnju. Rekao sam mu da bi 100.000 dolara bilo dovoljno da se postignu prvi komercijalni rezultati, čime će se otvoriti put za veće uspehe. Poznavajući vaš velikodušni duh, rekao sam g. Rajanu da će meni odgovarati bilo koji uslovi koje ponudite.”18 Za Dan zahvalnosti, Tesla je otišao u goste kod Džonsonovih. Imao je da im saopšti dobre vesti. Robert i Kejt, koji su se tek vratili s dvomesečnog boravka u Evropi, bili su nestrpljivi da prepričaju svoj susret s italijanskom kraljicom Elenom. Nakon što ga je 1895. godine kralj Humbert odlikovao zbog njegovog rada u oblasti međunarodnih autorskih prava, kraljica udovica primila je Roberta kao uvaženu ličnost. Njoj i kraljici majci pročitao je odabrane pesme iz svoje najnovije zbirke pesama.19 Takođe su ostali par nedelja duže kako bi prisustvovali velikom jubileju u Vatikanu, proslavi dvadeset pet godina vladavine pape Lea XIII. ”G. Tesla, da li ja to dobro vidim neki sjaj u vašim očima?” ”Nećete valjda postati jedan od članova omrznute bogate elite, zar ne?” zadirkivao ga je Robert. ”Dragi moj Luka, ne želim da prezireš milionere, jer naporno radim da postanem jedan od njih. Vrednost akcija mi je značajno porasla ove nedelje.” ”Morgan?” prošaptala je Ketrin s puno nade. ”Forčun Rajan”, odgovorio je Tesla i izvadio ček iz džepa da bi ga ponosno svima pokazao. Od Rajana će dobiti ukupno 10.000 dolara. ”Ako se ovako nastavi još par nedelja, svet će uskoro biti opasan. A sada, Kejt, gde je ta ćurka?”20 Istovremeno, Morgan se sreo s Rajanom. Očigledno, posao s Teslom na kraju nije realizovan. Pitanje je, zašto? Sve ukazuje na to da je sastanak dobro prošao. Rajana je Viler (jedan od najvećih Morganovih kritičara) opisao kao ”najspretnijeg, najuglađenijeg i najtišeg čoveka”.21 Ovo ima smisla, jer će par godina kasnije postati jasno da je Rajan, u suštini, bio Morganova marioneta. 1899. godine umro je Henri Hajd. On je upravljao osiguravajućom kompanijom ”Equitable Life Assurance Society” koja je vredela pola milijarde dolara, a čiji je kapital uglavnom poticao od ”teško stečene ušteđevine sirotinje”.22 Njegov dvadesettrogodišnji sin Džejms nasledio je pedeset jedan posto kompanije. Džejms, koji je bio veoma ekscentričan i naivan milioner, tražio je od kompanije sredstva za veoma ekstravagantne troškove, kao što je
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
317
dovođenje berbera iz Francuske i zapošljavanje njegovih ličnih kuvara u njegove omiljene restorane. Lovci na skandale u upravnom odboru nisu mogli da tolerišu Džejmsov ekstravagantni stil života, posebno kada se saznalo da je potrošio 200.000 dolara na organizaciju maskenbala s kostimima iz doba Luja XV u restoranu ”SheriyY\ Zahtevali su njegovu ostavku. Bez ikakve sumnje, od trenutka kada je Hajd umro, Morgan je neprestano merkao ovu kompaniju, ali zbog debakla s kompanijom ”Northern Pacific”, morao je da postupa pažljivije. Veoma je moguće da se pretpostavi da je na sastanku koji se ticao Teslinog projekta, Morgan sugerisao Rajanu da svoj novac može pametnije da uloži u neki drugi posao. Šta god da je rekao, čini se da to nije rekao na takav način da u potpunosti odbije Rajana, jer je Rajan ipak uložio pare u Teslinu kompaniju i zadržao njene akcije u periodu od 1903. do 1906. godine, mada Tesli nikada nije uplatio išta drugo osim te skromne početne uplate. U situaciji koja je bila skoro identična fijasku s kompanijom ”Northern Pacific”, Morgan se borio za kontrolu nad ”Equitable Life Assurance Society” protiv Harimana i njegovog brokera, Džejkoba Šifa, još jednog finansijera koji je skoro sklopio posao s Teslom. Konačni rezultat bio je čudan finansijski manevar koji je omogućio Tomasu Forčunu Rajanu da za bednih 2,5 miliona dolara kupi dovoljno akcija da stekne kontrolu nad ”Equitable Life Assurance Society”. Mladi Hajd preselio se u Francusku, gde je ostao još četvrt veka. Međutim, glasine o lošem upravljanju sredstvima nekoliko miliona osiguranika su se nastavile, pa je Rajanova slika, tokom čitavog leta 1905. godine, bila na naslovnim stranicama svih novina u gradu. Prikazan u jednoj političkoj karikaturi kao pohlepni pauk koji u svoju mreži hvata plen u vidu ”Equitable Life Assurance Society”, Rajana je južnjački bankar i kritičar Džon Skelton Vilijams u jednom kritičkom članku u časopisu World opisao na sledeći način: ”G. Rajan ima težnje koje bi, da se obreo u nekom skromnijem i siromašnijem okruženju, verovatno od njega stvorile kleptomana. Njegova najveća želja je da stekne novac, a njegova najsnažnija strast je da ga zadrži... Rajan je jednostavno mašina za zgrtanje para i upravlja samim sobom s ciljem da od drugih uzme ono što imaju.”23 Mada Morgan, kao direktor suparničke osiguravajuće kompanije, navodno nije bio zainteresovan za ”Equitable Life Assurance Society”, Herbert Saterli, njegov zet, je na sebi nekarakterističan način otkrio da je Rajana u stvari kontrolisao Morgan. On je izjavio da je Morgan ”bio u potpunosti upućen u planove g. Rajana... Ti planovi uživali su njegovu potpunu podršku, a možda i njegovu finansijsku pomoć.”24
318
ČAROBNJAK
Tokom državne istrage koja se nemilosrdno nastavljala tokom čitave prve decenije dvadesetog veka, otkriveno je da su odobreni lažni zajmovi u ukupnom iznosu od 1,8 miliona dolara na ime petnaestogodišnjeg crnca koji je radio kao kurir u Morganovoj osiguravajućoj kompaniji ”New York Life Insurance Company”.25 Rajan je takođe svojih 51% akcija kompanije ”Equitable Life Assurance Society” prodao Morganu za 3 miliona dolara 1910. godine. Svedočenje sa istrage veoma jasno otkriva da je Rajan bio Morganova marioneta. PITANJE: Antermajer: Da li vam je g. Rajan ponudio te akcije? ODGOVOR: Morgan: Zamolio sam ga da mi ih proda. PITANJE: Antermajer: Da li ste mu rekli zašto ih želite? ODGOVOR: Morgan: Ne; rekao sam mu da bi za mene bilo dobro da ih imam... Oklevao je, ali ih je konačno prodao. Viler u svojoj knjizi Pierpont Morgan: Anatomy ofa Myth jedan pasus završava sledećim rečima: ”Tokom panike 1907. godine, Morgan, koji je tada već bio zašao u svoju 71. godinu života, zaista je na dominantan način manipulisao ogromnim sredstvima i velikim grupama ljudi [uključujući i predsednika Teodora Ruzvelta].”26 Kao ”siva eminencija”, Morgan je očigledno upravljao tokom razgovora kada je Rajan došao na sastanak s željom da uloži pare u Vordenklif. Morgan je novu figuru na svojoj šahovskoj tabli usmerio u oblast osiguranja, ali to još uvek ne pruža odgovor na pitanje zašto je to uradio. Ako je smatrao da je Teslino preduzeće postalo potencijalno profitabilno, ne bi mu bilo teško da ubedi Rajana da uloži dodatnih 100.000 dolara, potrebnih da se posao privede kraju. Zbog toga možemo da zaključimo da je Morgan namerno osujetio Teslin plan.
VEZA S GUGENHAJMOM Osim što ga je naporni pronalazač nervirao, Morgan je takođe bio zabrinut zbog Teslinih navoda da je mogao da prenosi ”neograničene količine električne energije” bežičnim putem. Tesla se u ovom slučaju samo hvalisao, jer je Morgana u kasnijim pismima uveravao da će postrojenje u Vordenklifu moći da šalje ”male količine” energije. Ovde dolazimo do trenutka kada su odluke pojedinaca promenile tok istorije. Kao što je primetio Džon Stjuart Mil, istoriju pišu pojedinci, a ovo je jasan primer u prilog te tvrdnje. Morgan je oktobru 1903. godine doneo jasnu odluku da uradi sve što je u njegovoj moći kako bi obezbedio Teslin poraz.
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
319
Morgan je, međutim, bio u filozofskom sukobu s Teslinim velikim plianom. Ima nagoveštaja da je Morgan osećao pritisak drugih bogataša s Vol Strita, kao što su Bernard Baruk, mladi ali veoma uspešni berzanski trgovac Tomasa Forčuna Rajana. Jednog dana, Baruk je u zabludi rekao da je Morgan, kao i on, kockar. Morgan je odgovorio: ”Ja se nikada ne kockam.” I možda je zaista odustao od posla s Teslom jer se bojao da bi kontroverzni pronalazač mogao da pretrpi neuspeh ili da bi mogao da uspe, ali na način koji bi naškodio postojećim korporativnim strukturama. Sledeći citat sadrži reči Andrije (Henrija) Puharića, fizičara i pronalazača, čoveka jugoslovenskog porekla koji je odigrao manju ulogu u slanju Teslinih dokumenata u Muzej Nikole Tesle u Beogradu početkom pedesetih godina 20. veka27 i koji je lično poznavao Džona O’Nila, prvog važnijeg Teslinog biografa: ”Sad, ja sam ovo čuo iz druge ruke; ovo nećete naći nigde u štampanom obliku, ali Džek O’Nil dao mi je ovu informaciju kao zvanični biograf Nikole Tesle. Kazao mi je da je Bernard Baruk Dž. P. Morganu rekao: ’Vidi, taj čovek je sve luđi i luđi. To što radi, on želi da svima obezbedi besplatnu struju, a na to ne možemo da postavimo strujomer. Ako mu pomognemo, bankrotiraćemo.’ I iznenada, preko noći, prekinuta je finansijska pomoć Tesli, a Teslin projekat nikada nije završen.”28 Sa tehničke i ekonomske tačke gledišta, Morgan nikako nije mogao da shvati kako besplatne informacije i/ili struja mogu da donesu profit. I bez obzira da li je ga je baš Baruk upozorio na ovo ili ne, sam Tesla je, deset godina pre toga u članku u časopisu Sunday World, otvoreno izneo svoj stav da će stvaranjem rezervoara električne energije na celoj planeti, što omogućuju njegovi uređaji, ”sve monopolističke kompanije” koje zavise od konvencionalnih metoda distribucije električne energije - tj. koje struju prenose žicama - ”doživeti iznenadnu propast”.29 Kao vrhunski kapitalista, Morganova egzistencija bila je u velikoj meri definisana kontrolom cena i distribucije energije i očuvanjem radničke klase koja izdržava gigantske korporativne monopolističke kompanije (koje su nazivane ”javnim” komunalnim kompanijama). Zbog toga, on jednostavno nije mogao da podrži stvaranje sistema koji svakom s odgovarajućim prijemnikom omogućava pristup bežičnim informacijama i bežičnoj struji i u kojem će radna snaga biti zamenjena mašinama. Reorganizacija postojećih energetskih, rasvetnih i telefonskih industrija s ciljem da se ostvari vizija pomalo ekscentričnog pronalazača sasvim je sigurno predstavljala veoma neverovatan potez za ovog opreznog kapitalistu s Vol Strita. ”Sve kompanije kojima [više ne bi]
320
ČAROBNJAK
trebali krediti [više ne bi] svoje zarade ulagali u njegovu banku.” 30 Tesla, kao ikonoborac u duši, sklopio je posao s pogrešnim kraljem.31 Bernard Baruk se 1903. godine, kada mu je bilo tek trideset tri godine, a već je bio jedan od najbogatijih ljudi na Vol Stritu, povukao iz firme u kojoj je radio već deset godina kako bi osnovao svoju kompaniju. Jedni od prvih većih klijenata bili su mu braća Gugenhajm. Njihov kapital uglavnom je bio u metalskoj industriji, pa se Baruk sastao s vlasnicima rudnika, Derijusom Ogdenom Milsom i Džonom Hejzom Hamondom starijim, da bi se s njima savetovao i da bi obezbedio investicije. Mils je Baruku savetovao da ode na zapad i sam kupi rudnike, a Hamonda su braća Gugenhajm angažovala u svojstvu savetnika i predstavnika za kupovinu rudnika srebra u Meksiku. Jedna od prvih kompanija koju je Baruk kupio bila je kompanija ”Utah Copper”, jer ”je znao da će u svetu uvek postojati potražnja za bakrom”. 32 Teslin plan za bežični prenos očigledno je predstavljao pretnju za zajedničku investiciju Baruka i braće Gugenhajm u koju je želeo da se uključi i sam Morgan. Kompanija ”Utah Copper” je 1905. godine proizvodila bakar i ostale metale u vrednosti od preko 100 miliona dolara godišnje, a to je bio tempo proizvodnje koji se održao sledećih dvadeset pet godina!33 Mnogo kasnije, Džon Hejz Hamond će tvrditi da je ”razvoj elektro i automobilske industrije bio moguć... ’samo zahvaljujući sigurnim isporukama velikih količina bakra’”. 34 Na Teslinu štetu, njegov krajnji plan doživljavao se kao pretnja na većem broju ključnih frontova. Tesla je prve nedelje decembra proveo u iščekivanju pozitivnih znakova sa sastanka Rajana i Morgana, ali oni nisu stizali. Nemajući drugog izbora, bio je prisiljen da se sa finansijskim potentatom susretne oči u oči. Odlučio se za pragmatičan pristup. ”Da li mi dozvoljavate da svratim do vas večeras ili neko drugo veče”, pisao je Tesla, ”[želim] da donesem jedan mali instrument kako bih vam demonstrirao jedan ili dva eksperimenta s mojim ’dnevnim osvetljenjem’?... Ajkula koja dođe posle mene dobiće ugovor za osvetljavanje vaše kuće.”35 Tempirajući svoju posetu tako da se poklopi s praznicima, Tesla je namerno odabrao ovu zgodnu priliku kako bi pokušao da probije čvrsti oklop finansijera. Ali istovremeno, u pismu je upotrebio simbol ajkule, jer je ovo životinja koja jede velike ribe. En Morgan mu je bila jedan od saveznika. Dočekala ga je na ulaznim vratima. Nakon što je nedavno postala ”osnivač Colony Club-a, prvog američkog [društva] za dame, koje je bilo načinjeno prema uzoru na britanske klubove za džentlmene”, koji je projektovao Stanford Vajt, En je upala u samo središte dvopolne pozorišne mase s vezama s ozloglašenim
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
321
homoseksualnim piscem Oskarom Vajldom. S obzirom da je Teslino seksualno opredeljenje predstavljalo večitu enigmu, a En je upravo trebalo da se upusti u kratku lezbijsku avanturu,36 njihova veza je prevazišla površinske prijaznosti. Pre nego što se Tesla susreo s njenim ocem, En je uspela da zadrži poznatog neženju kako bi porazgovarala s njim o aktuelnim stavovima o novim ženama. ”G. Tesla, mislim da je apsurdno da u ovo doba prosvetljenja, žene još uvek nemaju pravo glasa.” ”Slažem se u potpunosti, En. Takođe verujem da će ova borba ženskog roda za seksualnu jednakost završiti stvaranjem novog seksualnog poretka u kojem će glavnu ulogu voditi žene.” ”Stvarno?” odgovorila je En, a zenice njenih očiju proširile su se u velike tamne krugove. ”Ja bih ipak smatrala polove ravnopravnim”, rekla je, a jednom rukom je dotakla pronalazača. ”Moderna žena, koja u suštinski sporednoj pojavi očekuje napredak svog pola, nije ništa drugo do površinski simptom nečeg dubljeg i moćnijeg što izaziva nemir u nedrima rase. Žene neće svoju jednakost, a potom i superiornost, prvo potvrditi plitkim fizičkim imitacijama muškarca, već buđenjem ženskog intelekta. Kako budu stasavale nove generacije, prosečna žena biće podjednako dobro obrazovana kao prosečan muškarac, a kasnije čak i bolje obrazovana, jer će skrivene moći njenog mozga biti stimulisane da rade mnogo intenzivnije zbog viševekovnog odmora.”37 ”G. Morgan će vas sada primiti”, prekinuo ga je batler. ”G. Tesla.” ”G. Morgan, hvala što ste odvojili vremena za mene. Moji neprijatelji bili su tako uspešni u naporima da me predstave kao pesnika i vizionara, da mi je preko potrebno da bez odlaganja uradim nešto komercijalne prirode. Kada biste mi samo pomogli da to uradim, stekli biste vlasništvo nad veoma vrednom stvari.” ”Žao mi je g. Tesla, kao što sam vam već rekao...” ”Zar mi nećete omogućiti da završim posao i dokažem vam da niste pogrešili kada ste mi dali čekovnu knjižicu da podižem pare s računa vaše uvažene firme. Ako biste zamislili da sam pronašao kamen mudrosti, ne biste bili daleko od istine. Moj pronalazak će izazvati revoluciju koja će biti tako velika da će skoro sve vrednosti i svi ljudski odnosi biti značajno promenjeni.” ”Da ste jednostavno uradili ono što sam od vas tražio, ne biste bili u ovoj nevolji.”
322
ČAROBNJAK
”G. Morgan, molim vas da mi dozvolite da vam opet skrenem pažnju na činjenicu da moji patenti kontrolišu sve ključne sisteme i da je moj rad u toj fazi da kada god da mi kažete da nastavim, mogu da opašem planetu za tri meseca, ne zvao se ja Tesla. Obećao sam ljudima iz Sent Luisa da ću vrata tamošnje izložbe otvoriti signalima poslatim odavde. To je velika prilika, g. Morgan. Ja to mogu s lakoćom da uradim, ali ako mi uskoro ne pomognete, biće prekasno. Molim vas, razmislite na trenutak o tome koliko ovo meni znači. Ono što sam vam davno rekao se ostvarilo. Moju suparnici doživeli su slom, jer njihovi veleprodajni pokušaji [da unovče praktično primenjive bežične sisteme] nisu urodili plodom. Sada je trenutak da mi pružite pomoć. Vi to znate bolje nego bilo ko drugi.” ”Ja sam svoje uradio. Imao mnogo drugih poslovnih ljudi koji imaju kapital potreban da se dovrši vaš projekat.” ”Ali vi, gospodine, ste partner koji ima kontrolu nad preduzećem. Ako obezbedim sredstva od nekog drugog, da li biste vi razmislili o novom ugovoru?” ”Smatrao bih da je s poslom završeno.”38 Tesla ne samo da se sa sastanka s Morganom u decembru vratio praznih ruku; vratio se s osećajem da njegov partner neće olakšati posao pronalaženja novih investitora. Izbegavanje Ketrin u vreme Božića bio je jedan od načina da se saopšte loše vesti. Koristeći pun opseg svojih ženskih čari, koketna gđa Filipov poslala je još jedno od njenih provokativnih pisama. 20. decembar 1903. Dragi g. Tesla, Veoma ste neljubazni... dragi prijatelju. Zašto ne svratite da vidite MENE umesto da stalno navraćate u redakciju Century da biste videli Roberta?39 Mora da sam uradila nešto što vas je uvredilo, ali šta? Kako možete da budete indiferentni prema ovakvoj privrženosti?... Ako ste nesrećni i razočarani i nezadovoljni, to je samo razlog više da potražite društvo i podršku vaših vernih prijatelja. Zaista, kada bi se čitav svet urotio protiv vas, oni bi još čvršće stali u vašu odbranu. Verno vaša, Ketrin Džonson40
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
323
Svestan Morganovih strepnji, zbog mogućnosti da njegova oprema postojeće elektroenergetske kompanije učini nepotrebnim, pronalazač je napisao pismo u kojem je eksplicitno pokušao da odagna te strahova: 13. januar 1904. Dragi g. Morgan, Kompanija ”Canadian Niagara” daće mi pismenu potvrdu da će me besplatno snabdevati sa 10.000 KS za period od 20 godina, ako tamo sagradim postrojenje za prenos energije bežičnim putem u druge delove sveta... Kao što sam vam [ranije] ukratko opisao, energiju ne bih koristio u industrijske svrhe, već za upravljanje satovima, berzovnim telegrafima i drugim sličnim aparatima kojih danas ima na milione, a koji pojedinačno ne troše [u proseku] više od desetine konjske snage... Hoćete li mi pomoći pod bilo kojim uslovima koje odaberete i na taj način mi omogućite da obezbedim i razvijem važan imetak koji će na kraju doneti hiljadu puta veći profit? Molim vas da mi ne činite nepravdu time što me smatrate nesposobnim samo zato što određeni novčani iznos nije bio dovoljan da se obavi predviđeni poduhvat... Možete da vidite da je moj posao ostao nedovršen zbog nedostatka sredstava, ali nikada nećete videti da mašine koje napravim ne obavljaju namenu za koju su projektovane. Tesla je pismo završio ”srdačnim željama za Novu godinu”.41 Kako je mogao da zna da Morgan uopšte nije sumnjao u Teslinu sposobnost da uspe u svom naumu. On se toga bojao.
13. januar 1904. Poštovani gospodine, U odgovor na vaše pismo, žao mi je što moram da vam saopštim da ne bih bio voljan da investiram dodatna sredstva, kao što sam vam već rekao. Naravno, želim vam puno uspeha u vašem poduhvatu. Iskreno vaš, Dž. Pirpont Morgan Na korak od potpisivanja ugovora s drugim investitorima, ali sputan ugovorom s Morganom, Teslu je veoma potreslo što je njegov partner odgo-
324
ČAROBNJAK
vorio istog dana kada mu je on poslao svoje pismo. Pretpostavljajući da Morgan nije čak ni razmislio o situaciji, Tesla se razbesneo. Po prvi put, skinuo je masku i rekao Morganu šta stvarno misli o njemu. 14. januar 1904. Dragi g. Morgan, Želite mi uspeh! On zavisi od vas, kako možete da mi ga želite? Počeli smo s poslovnom ponudom, sve je bilo precizno izračunato; finansijska konstrukcija bila je krhka. Vi se angažujete na neostvarivim poslovima, prisilite me da sve plaćam duplo skuplje, naterate me da 10 meseci čekam na opremu. Povrh svega, izazovete paniku na berzi. Kada sam, nakon što sam potrošio sve što sam uspeo da sakupim, došao da vam pokažem da sam uradio najbolje što se pod datim okolnostima moglo uraditi, vi me isterate iz kancelarije kao da sam neki pripravnik i pri tome urlate da vas se čuje šest blokova dalje: ni centa; priča se proširi po čitavom gradu. Diskreditovan sam, izvrgnut ruglu svojih neprijatelja. Prošlo je samo 14 meseci od kako su prekinuti radovi na mom postrojenju... Još tri meseca i veći broj radnika bili su dovoljni da se ono dovrši i ono bi sada donosilo 10.000 dolara na dan. I više od toga, mogao sam da sklopim ugovore s vladom za veći broj sličnih postrojenja... Sada, kada sam praktično uklonio sve prepreke koje su vešto postavljene pred mene i kada mi treba još tako malo da spasim ogroman imetak, koji bi vam sigurno doneo 10 miliona, vi odbijate da mi pomognete kada se nalazim u teškoćama koje ste vi izazvali svojim postupcima. U ostatku pisma Tesla sugeriše da bi mu investicija od 25.000 dolara omogućila da započne proizvodnju oscilatora i fluorescentnih svetiljki, te da bi tako na kraju, ”na spor i bolan način”, uspeo da sakupi dovoljno sredstava da završi toranj. Željan sam da uspem za vaš kao i za svoj račun. Kako bi strašno bilo da novine izađu s vašim imenom ispisanim crvenim slovima [UGOVOR S MORGANOM RASKINUT ZBOG NEIZVRŠENJA NOVČANIH OBAVEZA]. Vest bi bila telegrafom poslata u sve krajeve sveta. Možda vi ne marite za to, g. Morgan. Za vas su ljudi
PAUKOVA MREŽA (1903-1904)
325
poput muva. Ali ja bih morao da radim 5 godina da popravim štetu, ako bi se šteta uopšte mogla popraviti. Sve sam vam rekao. Molim vas da mi ne pišete da biste me odbili. Već se dovoljno mučim. Tužno vaš, N. Tesla42 Pošto nije dobio nikakav odgovor, Tesla je sledeće nedelje poslao još jedno pismo: 22. januar, 1904. ... Zar nameravate da me ostavite u rupi?!! Zbog vas sam sebi stvorio hiljadu moćnih neprijatelja, jer sam im svima rekao da jednu vašu pertlu cenim više nego sve njih zajedno... Za sto godina, ova zemlja veoma će ceniti čast da je u njoj prvo obavljen prenos struje bežičnim putem. To mora da se uradi mojim metodama i mojim uređajima i meni treba da se pruži pomoć da budem prvi koji je to uradio. 1. april 1904. ... Hoćete li mi pomoći da završim ovaj veliki posao? 2. april 1904. Jeste li ikada pročitali knjigu o Jovu? Ako njegovo telo zamenite mojim umom dobićete precizan opis mojih patnji. U ovo postrojenje sam uložio sve pare koje sam mogao da sakupim. Još 50.000 dolara i ono je završeno, a ja dobijam krunu besmrtnika i ogromno bogatstvo. Mada nije mogao da razume zašto se posao s Rajanom izjalovio, Tesla je ipak zaključio da je to bilo Morganovo maslo. Otvoreni čin osvete bio bi ravan samoubistvu. Premda je Tesla imao samodestruktivne tendencije, jedan primer za njih je neispunjenje ugovora s Dž. Pirpontom Morganom, pronalazač je očajnički želeo da uspe. Njegov cilj nije bio u tolikoj meri da džepove napuni parama, mada je sigurno želeo da se obogati na račun ovog pronalaska, već da pomogne društvu. Tesla je bio sasvim svestan svoje potencijalne uloge u promeni toka ljudske istorije. S obzirom da nije video drugi izlaz, Tesla je početkom 1904. godine drsko odlučio da više ne krije svoje poslovne veze s Morganom, već da o njima
326
ČAROBNJAK
javno govori i pretvara se da je sve u redu. Jednom od svojih zabrinutih investitora, Vilijamu Rankinu koji je učestvovao u projektu na Nijagarinim vodopadima, Tesla je 10. aprila napisao: ”Sumnjajte u sunčevu svetlost, sumnjajte u sjaj zvezda, ali nemojte da sumnjate u postojanje kompanije ’Nikola Tesla Company\”43 Činjenica da je iz prve upecao Morgana bila je nešto čime se mogao dičiti. Sada je bonvivan odlučio da iskoristi tu poslovnu vezu, ali i da se drsko pobuni protiv čoveka koji je izgleda odlučio da ga upropasti. Na sebi svojstven način, Tesla je istovremeno objavio spektakularan članak u časopisima Scientific American i Electrical World & Engineer. U njemu je u osnovnim crtama opisao posao koji je do tada obavio i planove za budučnost, a tekst je ukrasio veličanstvenim fotografijama predajnih stanica u Kolorado Springsu i Vordenklifu. Rezultati koje sam postigao učinili su moju zamisao o ”svetskoj telegrafiji” lako ostvarivom. Ova ideja predstavlja radikalno i plodno odstupanje od onoga što se radilo do sada. Ona podrazumeva upotrebu večeg broja postrojenja od kojih bi svako po mogučnosti bilo locirano u blizini nekog važnog civilizacijskog centra, a vesti koje primi preko bilo kojeg kanala če se momentalno slati na sve tačke planete. Onda če negde na moru ili kopnu moči da se postavi jeftin i jednostavan [džepni] uređaj, a on će beležiti svetske vesti ili neke posebne poruke koje su samo njemu namenjene. Na taj način, čitava Zemlja biće, u neku ruku, pretvorena u ogromni mozak koji je spreman na reakciju u svakom svom delu. S obzirom da jedno postrojenje od sto konjskih snaga može da opslužuje stotine miliona instrumenata, sistem će imati maltene neograničen radni kapacitet... Prvo od ovih centralnih postrojenja već bi bilo dovršeno da nije došlo do zastoja koji se nisu mogli predvideti, a koji, na sreću, nemaju nikakve veze s njegovim čisto tehničkim karakteristima. Na kraju, [ovaj zastoj može da se pokaže] kao sreća u nesreći... Za posao koji sam obavio do sada dužan sam zahvalnost plemenitoj darežljivosti g. Dž. Pirponta Morgana, koja je bila tim više dobrodošla jer je pružena u vreme kada su oni, koji su od tada najviše obećavali, bili najveće neverne Tome. Takođe moram da zahvalim svom prijatelju, Stanfordu Vajtu, za njegovu nesebičnu pomoć. Ovaj posao je daleko odmakao i mada se može učiniti da rezultati kasne, oni će sigurno stići.44
35 Raskid (1904-1906)
U Morganovoj kompaniji primetio sam veličinu, plemenitost i čvrstinu karaktera kojaje zaista retka. Mogu samo da se nasmešim kadapročitam vesti o pokušajima da se u transakcijama kompanije ”J.P. Morgan & Co. ” pronađe nešto sramno. Ni hiljadu takvih istraga neče nikada otkriti ništa što nepristrasan sudija ne bi smatrao časnim, poštenimy pristojnim i u potpunosti u skladu s visokim idealima i etičkim standardima poslovanja. Spreman sam da se u to zakunem životom. NIKOLA TESLA1
ociolog Karl Manhajm sugerisao je da bi psihoistoričari trebalo da pokušaju da rekonstruišu i subjektov Weltanschauung (pogled na svet) i duh doba koje se istražuje. Treba da se prepoznaju i iracionalne komponente. Prema tome, u ovom pogledu, istorija je paradoksalna; kontradiktorna je, dinamična, višeslojna i dijalektična.2 Teslin pogled na svet sadržavao je filozofiju baziranu na delima Volfganga fon Getea. Njegovi pronalasci za njega nisu predstavljali prave tvorevine u značenju da ne potiču ni od čega. Oni su se razvili iz radova drugih i iz razotkrivanja tajnih mehanizama koji se kriju u skrivenim zakonima prirode.
S
Da li to ruka nekoga božanstva zapisa ove znake, što u meni stišaše Ijuti vrtlog zapenjeni, što radost mi ujadno srce slivaju
328
ČAROBNJAK
i, snagom prepunom tajanstva, prirodne sile ukrug razotkrivaju? Jesam li bog? Pred okom sve se zoril U ovoj čisto iscrtanoj mreži delatna priroda pred dušom mojom ležV
Ova ideja može lako da se pronađe u Geteovom Faustu, Teslinoj omiljenoj pesmi, koju je u celosti naučio napamet i na koju se pozivao celog svog života.3 Upravo je Faust bila pesma koju je recitovao u Budimpešti na početku karijere, kada je otkrio tajnu rotacionog magnetnog polja, i upravo je faustovska paradigma bila ono na šta se pozivao kada je pravio paralelu između pronalaska svetskog telegrafskog sistema i otkrića Svetog grala. U potpuno razvijenom biću - čoveku - manifestuje se želja, misteriozna, zagonetna i neodoljiva: da se oponaša priroda, da se stvara i da se sopstvenim rukama naprave čuda koja se opažaju oko sebe... On savladava i u svoju službu stavlja žestoku, destruktivnu varnicu Prometeja, titanske sile vodopada, vetar i plimu. On kroti gromovitu munju Jupitera i uništava vreme i prostor. On čak i samo sunce pretvara u svog pokornog i marljivog slugu... Može li čovek da kontroliše ovaj najveličanstveniji od svih prirodnih procesa koji takođe izaziva i najveće strahopoštovanje? Može li da upregne njegovu neiscrpnu energiju tako da ona po njegovoj volji obavlja sve svoje funkcije?... Ako bi mogao ovo da uradi, imao bi maltene neograničene i natprirodne moći... [Ovo] bi bila vrhunska manifestacija moći ljudskog uma, njegov najubedljiviji trijumf nad fizičkim svetom, njegov krunski uspeh, koji bi ga postavio uz samog Tvorca, čime bi ispunio svoju konačnu sudbinu. Nikola Tesla4 Dve glavne teme koje se provlače kroz Geteov spev su: (1) da tajne prirode mogu da se otkriju i iskoriste za ljudske potrebe i (2) da sile zla zavode ljude. Oba principa su očigledno imala uticaja na Teslu. Kada je u pitanju drugi princip, svesno ili nesvesno, Tesla je tražio Morgana isključivo zato što je predstavljao poluboga, nadčoveka, čiji je život prevazilazio okvire običnih
* Naziv originala: Johann Wolfgang Goethe, Faust. Eine Tragddie, Erster Teil. Prevod: Branimir Živojinović, prevod preuzet iz: Johan Volfgang Gete, Faust, Prosveta, Beograd,
RASKID (1904-1906)
329
smrtnika. Baš kao što je Mefistofeles doveo Fausta u iskušenje, Teslu je primamila Morganova kompanija. Tesla je u ”čvrste ruke” finansijera svojevoljno, ali avaj i iracionalno, predao pedesetjednoprocentnu kontrolu nad kompanijom i čak je na tome insistirao. Potpuno svestan da je ugovor podrazumevao odricanje od prava na rog izobilja koji su činile prošle i buduće primene njegovih patenata, pronalazač je ipak sklopio faustovski pakt, jer su mu ”uslovi bili nebitni”. Mefistofeles: Dobićeš sve za šta ti reč se zada, nećemo ništa ukaišariti... a sad tepreklinjem: otvori, izlazak više mi nepreči!
Faust: Ta ostanijoš časak-dva da pričanjem me razveselišf Dragi g. Morgan, Već mnogo godina intimno poznajem jednu stranu vašeg karaktera. Verujem da sam vam to znanje pokazao prilikom mog prvog pokušaja da s vama ozbiljnije porazgovaram... Vi ste već izdvojili na stranu novac neophodan za završetak započetog posla - u vašim mislima - a to je skoro kao da ste ih dali i u stvarnosti. Ali sve do nedavno nisam razumeo vaš karakter kao poslovnog čoveka. Radio sam da bih ostvario rezultate koji sa sobom donose dostojanstvao i silu u meri koja zavređuje vašu pažnju. Vi ste želeli najprostiji rezultat. Da li mi dozvoljavate da iskoristim ovo svoje naknadno saznanje i da li biste mi dali priliku da u vašim očima povratim svoj ugled poslovnog čoveka?5 U oktobru 1903. godine, čitava dva meseca pre nego što su Orvil i Vilbur Rajt započeli istoriju vazduhoplovstva, profesor Samjuel P. Lengli lansirao je vazdušni brod teži od vazduha s krova kućice na vodi ukotvljene na reci Potomak. U prisustvu fotografa sa instituta Smitsonian, letelica je katapultirana ”uz šine dužine 70 stopa i za tili čas se našla u vazduhu. Onda se zatresla. Leteća naprava sunula je naniže... a njen smeli navigator [preživeo je]... nesreću... bez povreda, ako se izuzme prisilno ronjenje.” Štampa je Lenglijev avion okarakterisala kao ”neuspeh”,6 ali je Tesla priskočio u odbranu Lenglija. ”Lengli je shvatio važnu istinu”, napisao je Tesla za New York Herald, naime, shvatio je ”da mašina teža od vazduha može da leti... Takvom čoveku treba obezbe-
* Naziv originala: Johann Wolfgang Goethe, Faust. Eine Tragddie, Erster Teil Prevod: Branimir Živojinović, prevod preuzet iz: Johan Volfgang Gete, Faust, Prosveta, Beograd,
330
ČAROBNJAK
diti neophodna sredstva da bi završio svoj posao, ovaj podvig sa sobom nosi veliku čast [i] veliku praktičnu korist čiji gubitak ova zemlja ne može sebi da dozvoli”.7 Tesla je 1904. godinu započeo ofanzivno, svojim manifestom i upadljivim člancima. Rad na bežičnom postrojenju bio je obustavljen, a sa tornja su skinuti ključni delovi i potom su vračeni nezadovoljnim poveriocima. Mala ekipa sastavljena od Teslinih ključnih ljudi sačuvala je dojam da se na tornju nešto radi i nastavila razvoj njegovih svetiljki i oscilatora. Ali, kako otkriva dnevnik rada iz Vordenklifa, tokom ovog perioda Tesla nije napisao ni jednu teoretsku belešku;8 sva Teslina energija bila je usmerena na jednu jedinu stvar: sakupljanje para da bi se projekat digao iz mrtvih. Teslin advokat pronašao je proizvođača u Konektikatu koji je mogao ”da proizvodi sve metalne delove” za Tesline oscilatore, ali problem distribucije još uvek nije bio rešen, a prihodi koje bi na taj način ostvario ne bi mu omogučili da ponovo otvori postrojenje u Vordenklifu. Postojao je još jedan problem, koji je imao veze sa samim gospodinom Vordenom. Po svemu sudeči, Vorden nije obavio proveru prethodnog vlasništva kada je kupio zemlju, pa se nad celo imanje nadnela senka zakona. Tesla je iskoristio ovu složenu pravnu situaciju da bi dodatno odgodio otplatu zajma.9 ”Jedna od stvari koju treba uzeti u obzir”, pisao je Šerfu, ”jeste da je družina Edison-Pupin-Markoni, koja mi je zadala toliko problema, sada u još gorem škripcu”.10 U februaru, Tesla je prisustvovao muzičkom recitalu i zabavi u Gramersi parku koje su za 350 svojih prijatelja organizovali Stanford Vajt i njegova supruga, Besi. Nakon toga organizovana je i večera u restoranu "Shenj’s”. 11 Veoma je moguče da se pronalazač sreo s Morganom, kao i s drugim mogučim investitorima. Sledečeg meseca, pronalazač se savetovao s glavnim izvršnim menadžerom Dženeral elektrika, Čarlsom Kofinom. ”Ako [ljudi iz Dženeral elektrika] odbiju, onda su najobičniji pospanci”, pisao je Šerfu.12 Susret nije doneo nikakav rezultat, ali se u aprilu ukazala dobra prilika u vidu Džona S. Barnsa, finansijera s dobrim vezama koji je pročitao Teslin članak u časopisu Electrical World & Engineer. Barns, koji je bio saradnik pukovnika Olivera Pejna iz Rokfelerove klike, pozvao je Teslu na večeru kod svoje kuče kako bi porazgovarali o pronalazačevim planovima. ”Uvek sam veoma cenio pukovnika Pejna i zaista bih bio radostan ako bi on ocenio da sam dostojan toga da poslujem s njim.” ”Veoma smo radoznali da čujemo detalje o donaciji Komodora”, prekinuo gajeBarns.
RASKID (1904-1906)
331
”G. Morgan nije u stvari dao velikodišnu donaciju, kako ste mogli da zaključite iz mog članka”, vešto je odgovorio Tesla. ”On je veoma pametan čovek i shvatio je da [zasnivanjem partnerstva, umesto donacijom,] može da napravi veoma profitabilnu investiciju.”13 Mada je bio neodlučan po pitanju zajedničkog posla, Barnes je ipak preporučio Tesli da angažuje svoje advokate da napišu procenu njegovih patentnih zahteva. Zbog njegovih veza s pukovnikom Pejnom, Tesla je ovu preporuku shvatio veoma ozbiljno. Pejn, multimilioner iz grada Klivlanda, obogatio se kao partner Džona D. Rokfelera; ovaj dvojac zarađivao je pedeset centi po barelu nafte za svaki barel koji se prevozio železnicom. Oni su ovaj ogromni mito dobijali kao rabat za njihovu vlastitu sirovu naftu i kao carinu za svakog suparnika. Zahvaljujući svojoj ogromnoj imovini i zahvaljujući Rokfelerovom vatrenom karakteru, oni su jednostavno prisilili železničke kompanije da potpišu ovakav ugovor s njima.14 Na glasu kao nadmen čovek i ”rođak Gospoda”, Pejn nikada nije razvio iskrenu naklonost prema Džonu D., ali je ipak održavao njihovo partnerstvo. Živeo je u Njujorku i bio je prijatelj i donator Stanforda Vajta, koga je angažovao da mu kupuje umetnine dok je ovaj bio u Evropi i da mu napravi projekat za vilu njegovog nećaka, Pejna Vitnija, u Gradu. Vajt, koji je bio u velikim problemima jer je dugovao skoro 750.000 dolara, uglavnom usled fijaska s kompanijom ”Northern Pacific”, rekao je Tesli da mu je Pejn pružio značajnu pomoć oko smanjenja njegovog duga. Vajt je takođe bio klonuo duhom, jer je njegova devojka, Ivlin Nezbit, počela da se viđa s poremećenim milionerom iz Pitsburga, Harijem Toom. ”Od devojaka iz kluba ”Floradora” sam čuo priče da je jednu od njih u krevetu išibao bičem s devet čvorova.” Ironično je da Vajt nije bio ljut na Morgana, mada je ovaj bio direktno odgovoran za krah berze. Krajem 1903. godine, Vajt i njegova žena, Besi, pridružili su se Komodoru na njegovoj jahti ”Corsair” da bi pratili utrke jahti, a Vajtov partner, Čarls Makim, još je imao mnogo posla oko izgradnje Morganove biblioteke. Čovek ne može da se ne zapita kako se Morgan osećao kada je zaplovio u smeru Njuporta ili Bar Harbura, pogledao na istok i ugledao Teslinu grdosiju u obliku pečurke. Tesla ga je upitao: ”Mislite li da će ikada promeniti mišljenje?” ”Kad je Morgan u pitanju sve je moguće”, odgovorio je arhitekta. ”Međutim, mislim da je u ovom trenutku pukovnik Pejn bolji izbor.”
332
ČAROBNJAK
Kao oslonac Jenkija, dobri pukovnik imao je veze sa samim vrhom vlasti. Zahvaljujući svojoj sestri koja je bila udata za njega, imao je veze s Vilijamom K. Vitnijem, sekretarom ratne mornarice, a takođe je imao veze i s Džonom Hejom, državnim sekretarom; Pejnov otac, Henri Pejn, bio je poznati senator, o kome se često govorilo kao o potencijalnom kandidatu za poziciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država.15 Ovo nije bila prilika koja se uzima neozbiljno. Kao uslugu ovom velikom čoveku iz Ohaja, Tesla je otvorio vrata svog skladišta za časopis Cleveland Leader i konsultovao se s advokatskom kancelarijom ”Kerr, Page & Cooper” kako bi pronašao način da napiše pravni dokument koji bi opisao opseg i fundamentalnu moć svog patentnog arsenala. U obimnom članku pod nazivom ”Uprezanje munja”, novinar Alfred Kouls primetio je da su pronalazačeva predviđanja ”toliko zapanjujuća da bi ih čovek, kada bi dolazila od nekog drugog, prirodno smatrao za trabunjanja odsutnog uma. Ako može da postigne ono što je započeo, njegova slava će, u vekovima koji dolaze, zaseniti najveća imena iz prošlosti.” Prenoseći osećanja koja je Tesla pokazao tokom intervjua, Kouls je članak završio sledećim rečima: ”Pravi pronalasci mogući su samo kada se pokaže da je mentalna tvorevina pronalazača u harmoniji s zakonima prirode; a takvi pronalasci, kada predstavljaju preku potrebu, i sami predstavljaju deo procesa evolucije, gde razvoj predstavlja prilagođavanje okruženju.”16 Svaka se crta u celinu splela svaka u svakoj tu živi i dela! Nebeske silepenju se i slaze, dodaju zlatna vedrajedna drugojt
Tesla je Barnsu i Pejnu pokazao dugačko pismo svojih advokata u kojem se ukratko opisuju sve ključne stavke njegovog velikog plana. Uz pismo su bile priložene i patentne specifikacije i planovi za ”distribuciju električne energije bez žica u telegrafske, telefonske i industrijske svrhe”, za skladištenje energije, lokalizaciju transmisija, uklanjanja interferencija i za stvaranje odvojenih kanala. Takođe su bili priloženi i Teslini radovi koji se tiču teleautomatike, sredstava za stvaranje visokih frekvencija, njegovih oscilatora i ”metoda za izolovanje strujnih vodova hlađenjem do veoma niske temperature...
* Naziv originala: Johann Wolfgang Goethe, Faust. Eine Tragddie, Erster Teil. Prevod: Branimir Živojinović, prevod preuzet iz: Johan Volfgang Gete, Faust, Prosveta, Beograd,
RASKID (1904-1906)
333
Na [ovaj] način, energija se može jeftino prenositi na velike udaljenosti i bukvalno bez ikakvih gubitaka.” Plan je takođe opisivao ”savršeno rešenje za problem podzemne distribucije u gradovima i naseljenim područjima”. Dakle, konačni plan podrazumevao je i bežična i konvencionalna sredstva za prenos električne energije. Analizirajući ostvarivost svakog od dvadeset tri navedena patenta, advokati iz advokatske kancelarije ”Kerr, Page & Cooper” zaključili su sledeće: ”Nije nam poznato ništa što je u koliziji s ovim tvrdnjama i mišljenja smo da su one validne.”17 Ovaj izveštaj dostavljen je i drugim važnim akterima, uključujući i Forčuna Rajana i Pirponta Morgana. ”Ako se izvučem iz ove provalije, KUNEM se”, pisao je Tesla Šerfu, ”da me niko nikada neće zateći bez gotovine!” Istovremeno, Tesla se cenjkao sa kompanijom koja mu je prodavala ugalj kako bi obezbedio isporuke goriva i sa telefonskom kompanijom kako bi zadržao svoju liniju do Vordenklifa. ”Sada sam siguran da će dve sijalice u obliku u kome su ponuđene postići savršen uspeh, a vi znate da ću nakon toga moći da računam na pare američke državne blagajne.”18 Međutim, problemi sa neonskom sijalicom nisu bili otklonjeni i ona nikada nije izašla na tržište pod Teslinim imenom.
28. oktobar 1958. Saopštenje kompanije Vestinghaus Odeljenje za proizvodnju svetiljki Korporacija Vestinghaus [ima zadovoljstvo da] saopšti [da] je proizvedena ”ravna sijalica” koja ne sadrži žarne niti, koja ne proizvodi toplotu, koja ne proizvodi odsjaj i koja može da sija čitav dan i noć tokom cele godine za manje od jednog penija... Ovo predstavlja prvi put da javnost može da kupi fluorescentnu sijalicu kao izvor svetlosti za kuću.19 S obzirom da je posao s pukovnikom Pejnom propao, Tesla je iz Vordenklifa poslao pismo Morganu: ”Nadam se da će nesrećni nesporazum, čiji sam uzrok uzalud pokušavao da otkrijem, biti prevaziđen... i da ćete shvatiti da moj rad spada u onu vrstu koja prelazi u istoriji i koji je vredan vaše podrške.” 20 Tokom proleća i leta, Tesla je neprestano posećivao postrojenje kako bi prikupio snagu i povratio samopouzdanje. U junu je naredio Šerfu da se po-
334
ČAROBNJAK
stara da trava u Vordenklifu bude uredno podšišana, jer je trebalo da poseti postrojenje u društvu jednog potencijalnog investitora.21 Međutim, njegova odlučnost počela je da kopni; gde god da je krenuo, nailazio je na odbijanje. Postao je ubeđen da mu uspeh zavisi od tog što če promeniti mišljenje jednog čoveka. U septembru je Morganu kurir doneo poruku ”da su obezbeđeni ugovori za nekoliko takvih postrojenja u Engleskoj i Rusiji”, 22 ali od finansijera nije stizao bilo kakav odgovor. Sredinom jeseni, Morgan se savetovao s kenterberijskim nadbiskupom.23 Smatrajuči to mističnim znakom koji ide na ruku njegovim planovima, elektrotehnički znalac napisao je, 13. oktobra, svog omiljenog dana u mesecu, pismo koje je svemočnom kapitalisti u trinaest tačaka detaljno objašnjavalo čitav lanac događaja. Pismo je počinjalo raspravom o njegovim patentnim prijavama, razvoju poslovnih odnosa i Teslinoj odluci da promeni prirodu ugovora zbog Markonijevog piratizovanja. Puko odašiljanje poruka Morzeovim kodom bilo je ispod nivoa pompeznog konceptualiste. Činjenica da je sklopio posao s največom ekonomskom silom na planeti, uverila ga je u neophodnost započinjanja večeg poduhvata. Vaše učešče u poduhvatu zahtevalo je pažljivu promenu mojih originalnih planova... Vi možda nikada niste u potpunosti razumeli smisao ove moje dužnosti. Kada sam izgubio vašu podršku, zbog vaše ličnosti i prirode našeg ugovora, nisam mogao nikoga drugog da zainteresujem za projekat, barem tokom sledećih nekoliko godina, sve dok... komercijalna vrednost mojih patenata nije postala očigledna. [Povećanjem veličine odašiljača] sve do trenutka... kada se napravi postrojenje koje može da šalje signale do najudaljenijih krajeva planete, kada će mogućnosti za zaradu postati takoreći neograničene... ali će i koštati dvaput više [tj. 300.000 dolara]... [Ovo] je stvorilo mogućnost da se posluje na visokom, dostojanstvenom nivou koji je u skladu s vašim položajem u društvu i s mojim položajem pionira u ovom umeću, od koga potiču svi ključni principi. Vi ste mi od samog početka jasno stavili do znanja da ne treba da tražim dodatna sredstva, ali posao je bio toliko značajan... da sam pokušao da vam objasnim stanje stvari kada ste se prvi put vratili iz inostranstva. Čini se da ste me pogrešno razumeli. To je bio najnesrećniji razvoj događaja...
335
RASKID (1904-1906)
Bezočni spletkari koji su se usudili da obmanu krunisane glave Evrope, predsednika Sjedinjenih Američkih Država, pa čak i njegovu svetost Papu bacili su ljagu na ovu veštinu svojim nekompetentnim pokušajima [u mnogo većoj meri nego što su to mogli da postignu uspesima] i razmazili javnost lažnim obećanjima koje narod više ne može da razlikuje od legitimnih prava... i umeća... Znam da ste sigurno skeptični [sic] kada se govori o hiljadostrukom vraćanju uloženih sredstava, ali ako mi pomognete, uskoro ćete videti da je moja procena tačna... Sveukupno potrošio sam 250.000 dolara i sada me mnogo manja suma deli od velikog trijumfa... 75.000 dolara bi sasvim sigurno bilo dovoljno da se dovrši postrojenje... Ovo pismo (koje je ovde dato u veoma skraćenom obliku) predstavljalo je pravičnu i preciznu procenu onoga što se desilo i zašto se baš tako desilo. Očigledno je da ga je napisao razuman naučnik, neko ko se u mnogo prilika dokazao u ovom polju i ko je bio na korak od toga da na dramatičan i revolucionaran način promeni smer u kojem se kreće civilizacija. Tesla je funkcionisao na nivou duhovne savesti, pa se sledećim pozdravom i svetim zavetom u potpunosti otvorio i razotkrio samu suštinu svog bića: U poslednjih godinu dana, g. Morgan, teško da je prošla i jedna noć, a da moj jastuk nije bio natopljen suzama, ali ne smete da me zbog toga smatrate slabićem. Potpuno sam ubeđen da ću obaviti svoj zadatak šta god da se desi. Samo mi je žao što moj posao mora da bude odložen nakon što sam prevazišao sve naizgled nesavladive probleme i nakon što sam stekao posebna znanja i sposobnosti, koje trenutno jedino ja posedujem, a koje bi, kada bi se primenile na pravi način, unapredile svet za sto godina. U nadi da ću od vas dobiti povoljan odgovor, srdačno vas pozdravljam, N. Tesla24 15. oktobar 1904. Dragi gospodine, Povodom vašeg pisma od 13. oktobra, g. Dž.P. Morgan zamolio me je da vas obavestim da on više ništa ne može da uradi po ovom pitanju.25
336
ČAROBNJAK
Ovaj oholi ton pokidao je dušu pronalazača i digao branu koja nije prečila prolaz samo za gnev koji je osećao prema sili koja je kočila njegov krstaški pohod, već i za njegovu poetsku rečitost. 17. oktobar 1904. Dragi g. Morgan, Vi ste čovek nalik Bizmarku. Velik, ali koji ne može da se kontroliše. Namerno sam vam pisao baš prošle nedelje u nadi da će vas nedavni susret [s nadbiskupom] učiniti prijemčivijim na nežnije uticaje. Ali vi uopšte niste hrišćanin, vi ste fanatični musliman. Kada jednom kažete ne, to ostaje ne, bez obzira na sve. Neka gravitacija počne da odbija umesto da privlači, neka istina postane laž, svi obziri, ma kakvi oni bili, moraju da se razbiju o stenu vaše brutalne odlučnosti. To je neverovatno, pre godinu i po dana mogao sam ovde da održim predavanje kojem bi prisustvovali svi akademici sveta... To bi bio pravi trenutak da vam se zahvalim. [Ali] vi me puštate da se mučim, oslabljen od lukavih neprijatelja, obeshrabren od sumnjičavih prijatelja, finansijski iscrpljen, pokušavam da savladam prepreke koje ste baš vi stavili pred mene... ”Ako je ovo stvarno nešto dobro, zašto Morgan ne sprovede stvar do kraja?” ”Morgan je poslednja osoba koja bi propustila dobru priliku.” Takve stvari slušam već dve godine. Napredujem, ali kako? Kao čovek koji pliva nasuprot struji koja ga nosi nizvodno. Zar uopšte ne želite da me saslušate? Zar ćete dopustiti da možda pokleknem, da izgubim krunu besmrtnosti? Zar ćete dozvoliti da se izuzetno vredna investicija obezvredi, neka se kaže da je vaša procena bila pogrešna, samo zato što ste u jednom trenutku rekli ne. Mogu li sada da vam predložim način da prevaziđemo ovaj problem? Tvrdim vam da ću vam vratiti hiljadu puta veći iznos od onog koji ste uložili.26 Uz pismo su bila priložena svedočanstva o njegovim sposobnostima koja su napisali različiti istaknuti ljudi u domenu elektrotehnike. Pismo je takođe sadržavalo i detaljan opis različitih načina na koje je ovaj projekat unapredio radove koji su obavljeni u Kolorado Springsu. Tesla je, 16. decembra, poslao ultimatum. Zahtevao je 100.000 dolara da dovrši postrojenje ili 30.000 dolara ”da dovrši izgradnju neophodnih komponeneti, celo postrojenje
RASKID (1904-1906)
337
učini otpornim na požar... i da uplati osiguranje”, ili ”ako ne želite to da uradite, preostaje samo jedno. Razrešite me svih obaveza, vratite mi moja patentna prava i smatrajte da je novac koji ste uložili bio darežljiva donacija, a prepustite meni i mojim sposobnostima da postignem najbolje rezultate za vas i za sebe.” Tesla je sugerisao da bi mogao da organizuje seriju predavanja kako bi sakupio pare; onda mu ne bi trebalo ”više od sedam dana da zaradi par miliona na Vol Stritu”.27 Sedamnaestog istog meseca Morgan je odgovorio: Kao što sam vam rekao u više navrata, nemam nameru da vam dajem dodatna sredstva. Što se tiče vašeg trečeg predloga, nisam spreman da pristanem ni na tako nešto. Sa vama sam u najboljim namerama sačinio i potpisao ugovor, a pošto sam ispunio svoju obavezu, smatram da nije nerazumno što očekujem da i vi ispunite vašu.28 19. decembar 1904. Dragi g. Morgan, Zbog navike koju sam stekao pre mnogo godina da bih prkosio sujeverju, volim da važna pisma šaljem petkom ili 13. svakog meseca, ali kuča mi je u plamenu i nemam vremena za gubljenje. Znao sam da čete odbiti... Kakvu ja šansu imam da upecam najveću neman s Vol Strita pomoću niti paučine koju je isplela duša. ...Vi tvrdite da ste ispunili svoje ugovorne obaveze prema meni. Niste ih ispunili. Pokušao sam da angažujem vašu genijalnost i moć, ali ne zbog novca. Trebalo bi da znate da sam svojim radom činio čast vama koliko i sebi. Vi ste velik čovek, ali vaš rad je prolazan, dok je moj večan. Došao sam k vama s najvećim pronalaskom svih vremena. Više pronalazaka nosi moje ime nego ime bilo kog drugog čoveka pre mene, pri čemu ne izostavljam Arhimeda i Galileja - pronalazačke džinove. U poslovne poduhvate bazirane na mojim pronalascima se danas u Sjedinjenim Američkim Državama ulaže šest hiljada miliona dolara [tj. šest milijardi dolara]. [Ovo nije hvalisanje, g. Morgan; samo moji akreditivi.] Da ste vi onaj stari Pirpont Morgan, mogao bih na licu mesta od vas da dobijem i milion dolara. Na ovom mestu Tesla se dotiče onoga što smatra Morganovim kršenjem ugovora:
338
ČAROBNJAK
Kada smo potpisali ugovor, ja sam obezbedio: (1) patentna prava; (2) svoje sposobnosti inženjera i elektrotehničara i (3) svoju dobru volju. Vi ste imali obavezu da obezbedite: (1) novac, (2) vaše poslovne sposobnosti i (3) vašu dobru volju. Ustupio sam vam patentna prava koja u najgorem slučaju vrede deset puta više nego vaše novčano ulaganje. Vi ste uplatili pare, to je tačno, ali prekršili ste čak i prvu klauzulu ugovora. Prilikom isplate poslednjih 50.000 dolara došlo je do kašnjenja od dva meseca - kašnjenja koje je bilo kobno. Ja sam se savesno pridržavao druge i treče ugovorne obaveze. Vi ste vaše svesno ignorisali. Ne samo to, vi ste me diskreditovali. Sada može da se uradi samo jedna stvar, g. Morgan. Dajte mi pare da dovršim svoj veliki projekat... Ili, u suprotnom, učinite mi toliko i pustite me da sam pronađem put do svog spasenja. Vaši interesi za mene predstavljaju svetinju i uvek ču vam od srca želeti sreču i blagostanje. Iskreno vaš, N. Tesla29 Da bi pokazao dobru volju, Tesla je priložio ček za autorska prava na jedan svoj patent i jedan primerak svog tada još neobjavljenog teoretskog remek dela ”The Transmission of Electrical Energy Without Wires as a Means of Furthering Peace” (Bežični prenos električne energije kao sredstvo za obezbeđivanje mira). Dve nedelje kasnije, 6. januara 1905. godine, Morgan je pronalazaču poslao 49 procenata od iznosa sa čeka, koji su pronalazaču zakonski pripadali.
VORDENKLIFSKIMIROVNIPLAN Objavljen u časopisu Electrical World & Engineer, Teslin članak imao je skoro šest hiljada reči. Počinjao je raspravom o tome kako ”filantropija” i ”praktična primena električnih oscilacija”, tj. sistem masovne komunikacije, može da dovede do ”opšteg mira”. Definišuči i analizirajuči ovu temu, Tesla je primetio da ovako nešto može da se dogodi iznenada, kao rezultat polaganog nagomilavanje napora koji su se činili tokom istorije da bi se ovaj cilj ostvario. ”Moramo da razmišljamo na kosmičkom nivou... Rasna neprijateljstva i predrasude neumitno kopne... Do sada, međutim, opšta harmonija je postignuta isključivo u jednoj sferi međunarodnih odnosa: to su poštanske usluge...
RASKID (1904-1906)
339
”Nekoliko moćnih zemalja [mogle bi da] zaplaše slabije zemlje tako da ove pristanu na mir”, sugerisao je Tesla, ”ali osvajanje brutalnom silom iz dana u dan postaje sve teže.” Baš kao što su krstareće rakete, CNN i svetske novinske organizacije značajno izmenile savremeni način ratovanja, time što se danas mašine bore umesto ljudi (Nintendo rat) i time što su uzurpirale stare konvencionalne komandne instance, Tesla je još 1905. godine predviđao nešto slično: ”Da je sagrađeno samo par [mojih] Teleautomatskih’ torpeda i da ih je naša vojna mornarica prihvatila [umesto što ih je odbila], samo moralni uticaj tako nečega imao bi snažan i pozitivan uticaj na trenutnu krizu na istoku [Rusko-japanski rat]. A da ne pričamo o prednostima koje bi se ostvarile putem direktnog i momentalnog prenosa poruka u udaljene kolonije i pozornice savremenih varvarskih sukoba.” U nastavku članka, Tesla je opisao ”kvazi-inteligentni” sistem navođenja raketa koji je razvijao, a koji će imati ”veći domet i biti nepogrešivo precizan”, ali je takođe napomenuo da ”nesporazum” predstavlja osnovu rata. Činjenica da se ogroman broj Teslinih teoretskih članaka našao na stranicama novina kao što su New York Times, Herald Tribuney the Sun i the Worldy može da se objasni Teslinom željom da na indirektan način komunicira s Morganom. Pronalazač je napisao: ”Međusobno razumevanje bilo bi izuzetno olakšano kada bi se koristio jedan univerzalni jezik... Pored jezika, moramo u obzir uzeti i trajne arhive raznih vrsta... Ovde novine igraju daleko najvažniju ulogu... Ako zanemarimo silu električnih pronalazaka, sila novinarstva je najjača sila koja nas nagoni ka miru... Ono što je najpoželjnije... prilikom stvaranja opšteg mira jeste - potpuno UKIDANJE PREPREKA KOJE PREDSTAVLJA UDALJENOST. Jedino sredstvo koje omogućava da se postigne ovo čudo jeste elektricitet.” Kada bi ga Morgan finansijski potpomogao, usledio bi opšti mir. Tesla je na pleča svog dobročinitelja postavio prilično teško breme. Nastavljajući svoj članak na još pet stranica ispunjenih brojnim činjenicama, Tesla je na živopisan način i do sitnica opisao svoj projekat svetske telegrafije, tačan način njegovog funkcionisanja i ciljeve koji bi trebalo da se njime ostvare. Pominjuči pljusak s grmljavinom koji je doživeo u planinama Kolorada i otkriće stacionarnih talasa, Tesla je zaključio: ”Tog nezaboravnog dana, mračni Bog Gromova mi je milosrdno pokazao u svojoj ogromnoj, zastrašujučoj laboratoriji [geomagnetske impulse]. Tada sam pomislio da će mi trebati godinu dana da na komercijalan način razvijem svoju bežičnu mrežu oko sveta. Avaj, moje prvo postrojenje za ”svetsku telegrafiju” još nije završeno, njegova izgradnja napredovala je tokom poslednje dve godine, ali veoma sporo. A
340
ČAROBNJAK
ova mašina koju pravim je tek igračka, oscilator čija je maksimalna snaga samo deset miliona konjskih snaga, što je jedva dovoljno da se ova planeta blago zatrese, znakom i rečju - da bi se telegrafisalo i telefoniralo.” Mada je pokušavao da Morgana ubedi da Vordenklif neće elektroenergetske kompanije učiniti nepotrebnim, Tesla je ipak morao da nastavi rečima: ”Kada ću videti to prvo postrojenje završeno, taj veliki oscilator koji projektujem?... Koji će da obezbeđuje energiju reda veličine hiljadu miliona konjskih snaga [tj. milijardu KS] - energiju sto Nijagarinih vodopada spojenih u jedan, kako univerzum trese udarcima - udarcima koji će iz dremeža probuditi uspavane elektrotehničare na Veneri ili Marsu, ako ih tamo ima!... Ovo nije san, ovo je jednostavan podvig naučnog eletrotehničkog inženjerstva, jedino što je skup - o, slepi, malodušni svete!” Da se malo suzdržao, da li bi ovaj članak poslužio svojoj svrsi i pretvorio kapitalistu u filantropa? Najverovatnije ne bi. U svakom slučaju, Tesla je dodatno otežao svoj položaj jer je članak završio još jednim napadom: ”Možda je i bolje da u ovom našem savremenom svetu revolucionarne ideje ili pronalasci umesto da se pomognu i pohvale, bivaju sputavani i obasuti pogrdama u svom začetku - ...usled ličnih interesa, pedanterije, gluposti i neznanja; da prolaze kroz gorka iskušenja i patnje, kroz najbezdušniju borbu za komercijalni opstanak. Na taj način stižemo do svetlosti. Na isti način su sve velike stvari u prošlosti bivale ismevane, osuđivane, osporavane i potiskivane - samo da bi iz svega toga izašle još moćnije i trijumfalnije.”30 17. februar 19905. Dragi g. Morgan, Dozvolite mi da vam još jednom ovo kažem. Usavršio sam najveći pronalazak svih vremena - prenos električne energije bez žica na bilo koju udaljenost, što je bio posao koji je oduzeo 10 godina mog života. Ovaj pronalazak predstavlja dugo traženi kamen mudrosti. Još samo treba da dovršim postrojenje koje sam projektovao i čovečanstvo će, u jednom skoku, napredovati za nekoliko vekova. Ja sam trenutno jedini čovek na ovoj planeti koji poseduje specifična znanja i sposobnosti koji su neophodni da se napravi ovo čudo, a sledeće čudo se možda neće desiti ni za sto godina... Pomozite mi da dovršim ovaj posao ili mi uklonite prepreke na putu do njegovog ostvarenja.
RASKID (1904-1906)
341
Bilo mi je veoma drago kada sam juče video da ste tako dobrog zdravlja. Imate pred sobom još barem 20 godina aktivnog života. Iskreno vaš, N. Tesla31 Pritisci na Teslu su se nastavili. Vordenov advokat ga je pritiskao zbog neizmirenih rata za kredit, a jedan od Teslinih bivših radnika, stanoviti g. Klark, tužio ga je zbog neisplaćenih zarada. Kada bi u njegov apartman u Vordenklifu stigla neka loša vest, pronalazač bi ”pismo iscepao na dovoljno sitne komade da spreči neku nepoželjnu osobu da pročita užasnu javnu tajnu Vordenklifa”. Tesla je pokušao da održi pozitivan saldo time što je nastavio razvoj svojih oscilatora i drugih pronalazaka, kao što su transformator, kondenzator i parna turbina, ali ovo su sve bili dugoročni projekti koji nisu mogli da obezbede kratkoročan priliv većih sredstava koji je bio neophodan da bi se ponovo pokrenulo postrojenje za bežični prenos. ”Prepreke na mom putu”, Tesla je pisao Šerfu, ”su poput hidre. Čim nemani odsečem jednu glavu, odmah joj izrastu dve nove.”32 Tesla je tokom ovog perioda počeo da piše isključivo grafitnom olovkom, rukopis mu je postao manje čitak i nedostajali su mu samopouzdanje i jasnoća koji su ga karakterisali u ranijim periodima. Tesla, koji je počeo sve češće da oseća iscrpljenost, poredio je svoj zadatak sa zadatkom dizača tegova. ”Sada se broji svaki gram”, rekao je svom menadžeru. 10. mart 1905. Dragi moj Luka, Neću doći na večeru [s tobom]. Naporno radim da bih [gđi Filipov] nabavio onaj fini automobil.33 Krajem marta, Tesla se našao ”kao gromom pogođen u Voldorfu” kada je Vordenov advokat uleteo u hotel i od Tesle tražio momentalnu isplatu dugova. To što se g. Boltu podigla samo jedna obrva bilo je dovoljno da uznemiri Teslu, preduzetnika u problemima. ”Nadam se da ću uspeti da odem [do Vordenklifa] u nedelju”, Tesla je napisao Šerfu. ”To mi jako fali.”34 Tesla se u aprilu zajedno sa svojim advokatima bacio na posao kako bi dovršio patentne prijave za Englesku, Francusku i Italiju. Ali njegova nesposobnost da svojim radnicima na Long Ajlendu pruži adekvatnu naknadu za rad imala je ”demorališući efekat na Vordenklif’. Pitao je Šerfa: ”Da li se tamo
342
ČAROBNJAK
možda sprema revolucija?” ”Razočarenja... i opasnosti... problemi i samo novi problemi” nastavili su da ga muče.35 Počinjao je da se oseća rastrojeno. 1. maj 1905. Dragi moj Tesla, Znam da će ti biti drago da od mene čuješ jednu radosnu vest. Gospođica Grizelda Hjuston Hol... pristala je da mi bude žena i planiramo venčanje za 25. maj... Da li znate, dragi Tesla, da ste vi prva osoba, osim najužih članova porodice, na koju sam pomislio, a s obzirom na to da će venčanje biti veoma skromno, želim da uz sebe osetim vaše prisustvo na ovoj prigodi koja toliko toga donosi u moj život. Zaista, bez vas venčanje ne bih smatrao potpunim. Iskreno vaš, Ričmond Pirson Hobson36 Ovaj radosni događaj predstavljao je priliku za više nego neophodan predah. Tesla je ”ćaskao” s Hobsonovom taštom, skrivao svoje brige i na sebi svojstven način zadirkivao prijatelja. ”Hobsone”, izjavio je, ”sada kada si oženjen, gotovo je s tvojom karijerom.”37 Ovo je, naravno, bilo daleko od istine, jer su već odavno kružile glasine da se harizmatični poručnik priprema za predsedničku kampanju. ”Moram da učinim nešto za našeg dragog g. Teslu”, Ketrin je rekla Robertu dok su išli kući. ”Šta bi ti mogla da učiniš što on već nije?” ”Da zamolim kralja za milost”, odgovorila je zamišljeno. Čim su stigli kući, Ketrin je utrčala unutra da bi sakrila suze. Dok je Morgan bio u Evropi na svom redovnom boravku na starom kontinentu, Tesla se susreo s Džejkobom Šifom, čovekom koji je bio u sred posla s pozajmicama ogromnih sredstava Japancima za njihov rat protiv Rusije. ”Š. je rekao da bi možda on mogao sam sve da isfinansira”, s nadom je Tesla pisao Šerfu. ”Verujem da će mi on biti od koristi.”38 U avgustu, Morgan se vratio. Tesla je poslao Šerfa da mu na ruke preda najnoviji spisak odobrenih patenata, koje je hobotnica zgrabila svojim pipcima i odmah bacila u kantu za đubre.
343
RASKID (1904-1906)
11. novembar 1905. Dragi g. Šerf, Čini mi se da je trinaest moj srećan broj. Pre svega, sreo sam se na trenutak s g. F. baš kada je izlazio iz svoje kancelarije. Bio je veoma prijateljski raspoložen i rekao je da mu je jako žao što mora da izađe, ali da će popričati sa mnom neki drugi dan. NAŠAO SAM PRAVOG ČOVEKA, siguran sam u to koliko i u silu gravitacije. Znam to.39 14. decembar 1905. Dragi moj g. Tesla, Primio sam vaše pismo od 13. i kao odgovor rekao bih da nisam voljan da investiram dodatna sredstva u ovaj poduhvat. Bilo bi mi veoma drago ako bi vam se pridružio g. Frik. Ne možete da pronađete boljeg poslovnog partnera i bilo bi mi veoma drago da poradim sa g. Frikom na ovoj stvari, da mu ponudim ono što ja imam nasuprot njegovih 100.000 dolara na koje aludirate. Veoma iskreno vaš, Dž. Pirpont Morgan40 Približavao se Božić, a činilo se da je Tesla sklopio posao s još jednim superbogatašem. Frik je, kako se sećamo, zaradio više od 60 miliona dolara 1901. godine, kada je stvorena kompanije ”U.S. Steel”. Rajan i Šif bili su takođe upetljani u ovo novo potencijalno udruživanje. Tesla je pisao Morganu da bi mu zahvalio što je dopustio da dođe do ove poslovne veze. ”Vi i g. Frik možete da uzmete što god želite. [Ja ću biti zadovoljan i] sa veoma malim udelom”, napisao je Tesla u prvoj verziji pisma. ”U potpunosti shvatam vaš stav. Vi se striktno pridržavate načela. Nikada u čitavom svom životu nisam upoznao čoveka koji čak i u maloj meri može da se približi ovom stanju onako kako ga je opisao Gete.”41 Tesla je po ko zna koji put dao prikaz njihovih odnosa, svoje odluke da promeni ugovor i svoje konačne želje da prenosi struju u industrijske svrhe. Zašto? Morgan je u decembru izbegao susret s Frikom. Duvao je nepovoljan vetar. Tesla je postajao sve rastrojeniji, rukopis mu je sada bio jedva čitljiv, napisan slabašanim i tananim potezima grafitne olovke.
344
ČAROBNJAK
24. decembar 1905. Dragi Tesla, Bio sam veoma tužan kada sam čuo za vašu skoru bolest - koju ste vešto sakrili od vaših prijatelja i javnosti - a sada mi je veoma drago što čujem da se oporavljate. Molim vas da budete dobro i jako. Iskreno vaš, T. K. Martin42 24. januar 1906. Dragi g. Morgan, Upravo sam saznao da su Nemci počeli izgradnju postrojenja koje je u svakom pogledu slično mome, a koje nameravaju da dovrše za godinu dana... Sad, g. Morgan, vi ne želite da se nešto tako strašno zaista dogodi. Ako mi Frik pomogne, mogu bez ikakvih odlaganja da svoje postrojenje aktiviram do jula sledeće godine. Molim vas da se vidite s njim prvom mogućom prilikom. Nemam više vremena za gubljenje.43 Džonsonovi su se upravo vratili iz Evrope i sa susreta ”s njenim rimskim veličanstvom”, a Kejt je odlučila da iskoristi trenutak. Delujući potpuno samostalno, gđa Robert Andervud Džonson pozvala je kočije. ”Ulica Vol Strit dvadeset tri”, rekla je odlučno. Morgan nije hteo da je primi.44 2. februar 1906. Dragi g. Morgan, Molim vas da se vidite s g. Frikom... Svratiće kod vas. Vreme 45 leti.
Dve nedelje kasnije, Tesla je ponovo napisao pismo u kojem je molio Morgana da mu dozvoli formiranje ”razumne fondacije na koju imam zakonsko pravo”. Tesla je zahtevao da Morgan prihvati da dobije trećinu kompanije, čime bi se njegov udeo u kompaniji efektivno smanjio za otprilike 20 procenata. ”Molim vas da ne kvarite pismo nepotrebnim napomenama o tome da ne želite da mi date još para. Ceo grad to zna.”46 Morgan je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da osujeti posao. Tesla je konačno poklekao. Telo mu se nekontrolisano treslo, a oči su htele da mu iskoče iz lobanje. Zaboravivši da se obrije ili barem istušira, sve bolesniji inženjer uhvatio je prvi voz za Šoram i sa stanice otrčao do svog prekrasnog
345
RASKID (1904-1906)
tornja, koji je od stanice bio udaljen tek par stotina jardi. Držeči se čvrsto za nosače dok se penjao, skrhani Čarobnjak popeo se na visinu od petnaest spratova, do samog vrha tornja i pogledao ravnicu koje se, neuznemirena ljudskim problemima, protezala miljama u svim pravcima. 10. april 1906. Dragi g. Tesla, Primio sam vaše pismo i veoma mi je drago što čujem da pobeđujete bolest. Nikada vas nisam video tako neraspoloženog kao prošle nedelje; uplašio sam se. Iskreno vaš, Džordž Šerf47 U maju je u Bridžportu došlo do snažne eksplozije koja je proizvela udarni talas koji se osetio i u Šoramu. ”Nadam se da moj toranj neće često biti izložen ovakvim iskušenjima”, Tesla je napisao Šerfu. To se desilo samo mesec dana nakon velikog zemljotresa u San Francisku, a ovaj udarac omogućio je u Tesli da pronađe novi zalihe energije. Radeći u Vordenklifu sa Šerfom i još par ljudi, Tesla je nastavio razvoj svog kondenzatora i parne turbine, koje je planirao da postavi u unutrašnjost torpeda. Zabrinut za stabilnost zgrada koje su se gradile u Americi, Stanford Vajt napisao je pismo gradskoj upravi San Franciska u kojem je od njih tražio da usvoje ”stroge zakone...”. ”Zgrada sa čeličnom konstrukcijom spojenom vrelim zakivkama čudesno je izdržala udarni talas”, zaključio je.48 Vajt je, kao i Tesla, bio žrtva finansijskih nesreća i počeo je mnogo da pije. Mada mu je bilo samo pedeset pet godina, zdravlje je počelo da ga napušta i oboleo je od tuberkuloze. Kako bi prepolovio dug, arhitekta je planirao da na aukciji u februaru proda svoje tapiserije, skulpture i umetničke slike vredne ukupno 300.000 dolara, ali požar je samo dve nedelje pre aukcije u potpunosti uništio njegovu kompletnu kolekciju, koja nije bila osigurana. Hari To je, nakon što je oženio Ivlin Nezbit, unajmio ljude da neprestano prate Vajta. 25. juna 1906. godine, u prisustvu Ivlin, To se, noseći u ruci pištolj čija je drška bila ukrašena biserima, krišom spustio niz glavni prolaz u restoranu ”Roof Garden” u Medison Skver Gardenu. Dok je zabavljač Hari Šort pevao ”1 Could Love a Thousand Girls” (Mogao bih da volim hiljadu devojaka), To je ugledao ”Zver” i pucao joj među oči. Stanford Vajt, čovek koji je projektovao Medison Skver Garden, poljoprivrednu halu na Svetskom sajmu u Čikagu, hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, zgradu kapito-
346
ČAROBNJAK
la u Providensu, Vašingtonski luk u Njujorku, Rouzklif i paviljon teniskih velikana u Njuportu, kasino u Naragansetu, bostonsku železničku stanicu, ”Players Club”, bezbrojne crkve i kuće, novi aneks Bele kuće i Vordenklif, bio je mrtav. Na Vajtovu sahranu došlo je jako malo ljudi jer je bio optužen za silovanje šesnaestogodišnje devojčice. Ali Tesla je došao.49 San je odneo pobedu; Zlatno doba bilo je završeno. Tokom čitave godine, Teslin rukopis se polako rastakao, da bi se u avgustu potpuno dezintegrisao, što ide u prilog hipotezi da je Tesla tada doživeo nervni slom.50 Ušavši u svoj lični pakao, pronalazač je bio prisiljen da proživi period emotivne slabosti koja je izazvala odgovarajuću disfimkcijsku promenu u njegovoj ličnosti. Došlo je do samootuđenja, ogorčenost i potisnuti bes jasno su se ispoljili kada je njegova hirovita narav došla do izražaja. Čak je i pisma najboljim prijateljima počeo da potpisuje sa N. Tesla, a ne Nikola. Prerana smrt Vilijama Rankina u septembru, kada je ovome bilo tek četrdeset sedam godina, bila je još jedan udarac za njegove snove. U jedva čitljivom pismu, koje je datirano 15. oktobra 1906, poslednjem u neverovatnoj seriji pisama upućenih Morganu, Tesla je gospodara Vol Strita obavestio da su gospoda Rajan, Šif i Frik bili voljni da postanu njegovi poslovni partneri. Sad je prava prilika... Veoma vas poštujem kao velikog i časnog čoveka... U listu cveta leži veća snaga nego u šapi medveda. To je sve što ću ikada reći... Vi ste na glasu kao osoba koja gradi imetak, ali ako u ovom slučaju više volite da rušite stubove... samo izvolite.51 Faust: Ne kezi tako na mene te proždrljive zube!... - Veliki, uzvišeni duše, ti koji si me udostojio svoje pojave, ti koji mi znaš i srce i dušu, zašto si me prikovao za ovoga besramnika, koji se toli tuđom nesrećom i sladi tuđom propašću? Mefistofeles: ...A koje njugurnuo upropast? Ja ili ti?*
* Naziv originala: Johann Wolfgang Goethe, Faust. Eine Tragodie, Erster Teil. Prevod: Branimir Živojinović, prevod preuzet iz: Johan Volfgang Gete, Faust, Prosveta, Beograd, 2005.
36 Čedo njegovih snova (1907-1908) Ne ustručavam se da ovde izjavim, zarad budućnosti i stavljanja na probu tačnosti mog naučnog predviđanja, da će leteće mašine i brodovi koje pokreće struja prenesena bežičnim putem prestati da budu čudo za deset godina. Ja bih rekao ipet da nepostoji neštopoput ”inercije Ijudskog mišljenja” koja se opire revolucionarnim idejama. NIKOLA TESLA, 16. MAJ 1907.1
Šerf je procedio u slušalicu dok
”Dugovali ste Vordenu 199 dolara!” zaprepašteno reče Šerf. Suzdržavajući se da ne brizne u plač, izumitelj jedva izusti: ”Nemam”. ”Ja ću se pobrinuti za to, g. Tesla”.2 ”Hvala vam”, reče Tesla i mlitavo spusti slušalicu. Raščupane kose sa razbacanom odećom unaokolo, nekadašnja zvezda je uskoro morala da ugosti damu. Šta li će ona reći za zastore koje je stavio na prozore? A bio je tu i toranj. Morao je da ode tamo i zatvori posed. Hoće li imati snage za taj put? Skoro potpuno bez apetita, Tesla već mesecima nije video ni prijatelje. Uspeo je da napiše pismo Ketrin nakon što je naručio doručak u sobu. ”U sve sam većim nevoljama”, napisao je u zaglavlju.3 Ali nikada nikome ne bi dozvolio da zaista sazna za pakao u koji je zašao. Sunce ne sme ući u njegovu
348
ČAROBNJAK
sobu. Sedeo je u senci i milovao povređenog goluba kojeg je našao dok se ovaj patio pored Njujorške javne biblioteke. Ako Bolt ikada sazna za njega, moraće krišom da ga vrati. Usahli čovek ispruži ruku da uzme kovertu ženskom rukom adresiranu na njegovo ime. Pažljivo izvadi pismo i kartu za pozorište. Margarit Merington ga je pozvala na svoj novi komad Ljubav nađe put. Zurio je u naslov i opet počeo da neobuzdano jeca.4 Umirujući svoju patnju, Tesla se prepustio društvu početkom 1907. U sklopu svoje terapije, samotnjak bi se kradomice ukrcavao na noćni voz za Vordenklif. Tamo, u prostorijama Čarobnjaka, balkanski genije bi prikopčao visokofrekventni aparat na svoju glavu i tako puštao zlokobne talase umirujuće električne energije kroz mozak. ”Puštao sam (150.000 volti)... sebi kroz glavu”, rekao je Tesla za New York Times, ”i nisam gubio svest, ali sam uvek, bez izuzetka, nešto kasnije padao u letargičan san”.5 U maju, Tesla je primljen u članstvo Njujorške akademije nauka. 6 Polako je počeo da uviđa da bi njegov veliki plan možda mogao da vaskrsne. Da bi uvećao kapital koji će održati njegov brod na površini, izumitelj je stavio niz hipoteka, deleći kompaniju na nekoliko fiktivnih delova. U proleće 1904. pozajmio je 5.000 dolara od Tomasa Dž. Šermana, zakonskog partnera zeta Stanforda Vajta, a u zimu 1906. dobio je 3.500 dolara od Edmunda Staloa, koji je bio zet jednog od Rokfelerovih partnera u kompaniji Standard ojl. Ali ti fondovi su odavno bili potrošeni. Izbegavajući upravu Voldorfa skoro tri godine, stavio je još jednu hipoteku na 5.000 dolara za kiriju koju je dugovao vlasniku Džordžu Boltu.7 Tako je počeo njegov novi plan koji je trebalo da mu obezbedi nastavak luksuznog života bez ikakvog dodatnog ulaganja. I samom Boltu je išlo izuzetno dobro. Godinama gluvareći sa bogatašima, menadžer Voldorfa je mogao da iskoristi mnoštvo prilika iznutra. Do 1907, kada je već i sam bio milioner, uvećao je svoj kapital postavši bankar koji je skovao plan za osnivanje kompanije Linkoln, smeštene preko puta Medison skver gardena.8 Činilo se da su svima cvetale ruže osim Tesli. Preko Džejkoba Šifa, Morgan je konačno zamrznuo ugovor sa Gugenhajmovima o osnivanju sindikata Aljaska, ogromne korporacije namenjene eksploataciji nalazišta bakra u neotuđivoj severnoj divljini. Dok je planina Gugenhajmovih u Juti sadržala samo 2-3 procenta rude, ova grana, prema izveštaju Džona Hejza Hemonda, imala je 75 procenata čistog bakra! Taj izvor nemerljivog bogatstva zahtevao je flotu parobroda, hiljadu ljudi i unapred uloženih 25 miliona dolara samo da bi se napravila pruga koja bi vodila do tamo.
ČEDO NJEGOVIH SNOVA (1907-1908)
349
Ali bakar nije bio jedino na šta su ,,Morgenhajmovi” bacili oko. Oni su takođe počeli da kupuju rezerve uglja i železa, kao i stotine hiljada jutara šuma. ”Stoga su štampa, nekolicina tadašnjih boraca za zaštitu životne okoline i znatan broj Amerikanaca počeli energično da se protive gugenmorganizaciji Aljaske”.9 Sa porastom potražnje žile bakrene rude, došli su i zahtevi za proizvodnjom izolacionih elemenata. Ugrabivši priliku, Tomas Forčun Rajan i Bernard Baruh otišli su u Evropu da potpišu ugovor sa kraljem Belgije (nekadašnji princ Albert, Teslin poznanik). Namera im je bila da preuzmu industriju gume u Afričkom Kongu. Finansijeri su dogovorili ravnu podelu pri čemu je kralj odlučio da 25% dodeli svojoj zemlji, a 25% da zadrži za sebe. Nakon što se Baruh vratio na Vol strit da se pozabavi reklamiranjem, Rajan je otputovao u Afriku da nadgleda proizvodnju. Naravno, fabrike guma su bile podjednako zainteresovane kao i električni koncerni. Kada je shvaćeno da su Teslini planovi da okonča upotrebu prenosnih žica osujećeni, izgledalo je da je nastala pomama za zalihama bakra jer je tom tržištu sada bio osiguran stalni porast potražnje.
PANIKA 1907. Prvi znaci ekonomskih potresa primećeni su u avgustu, kada je Džon D. Rokfeler iz Standard ojla bio osuđen da plati neverovatnu sumu od 29 miliona dolara zbog naduvavanja cena i nezakonitih tarifa. Odjednom je postalo napeto na Vol stritu. U oktobru, F. Avgustus Hajnce, nadaleko poznati špekulant i neprijatelj Gugenhajmovog sindikata, počeo je da izbacuje velike pakete akcija Junajted kopera na tržište. Hajnce se preračunao u svojim pokušajima da ponovo kupi glavnicu po mnogo nižoj ceni, pa je njegovo nepoverljivo kovanje planova dovelo do pada vrednosti na tržištu i napada na njegovu banku, kompaniju Merkantil. Zbog Hajnceovih veza sa drugim finansijskim institucijama, histerija se proširila i počela je ”panika 1907”. Ulagači su ispraznili svaku banku u koju su mogli da uđu. Dž. Pirpont Morgan sazvao je hitnu konferenciju predsednika svih banaka i trustova, okupivši ih u svojoj novoizgrađenoj biblioteci na celonoćno bdenje. Sedeći među svojim tapiserijama, originalnim rukopisima, slikama i nakitom, monarh sa Vol strita dao je sve od sebe da organizuje prikupljanje finansijske potpore za institucije koje su se mogle spasti. Ipak, za neke više nije bilo spasa, a jače banke su morale da posegnu za svojim rezervama. Čarls Barni, direktor kompanije Nikerboker i otac ”dve neverovatno lepe sestre”,
350
ČAROBNJAK
molio je za pomoć, ali je bio odbijen. Barni je otišao kući i prislonio pištolj na glavu. Taj čin je pokrenuo talas samoubistava, naročito među 18.000 Nikerbokerovih ulagača. Pomoću Henrija Kleja Frika koji je poslužio kao spona, predsednik Teodor Ruzvelt prebaciće 25 miliona dolara pod Morganovu kontrolu. Iako se ta suma poklapala sa zalogom jačih institucija, novi dotok je mogao da se razvuče samo toliko. Boltova banka, Linkoln trust, zajedno sa Nikerbokerom, Merkantilom i šest drugih kompanija, do kraja nedelje je zatvorena.10 Tako su Teslini izgledi da oživi svoj vlastiti posao postali još manji. ”Ovo su, jednostavno, užasna vremena”, rekao je Tesla Šerfu. ”Uopšte ne razumem kako Amerikanci, koji su inače odvažni i bezobzirni u drugim stvarima, mogu toliko da se uplaše. Moj nacrt pogona za brod stvarno je sjajan i siguran sam da će me izvući iz ove rupe. Ali za sada ne vidim kako jer mi se čini nemogućim da (prikupim) imalo novca”. ”Još uvek čekamo odgovor međunarodne kompanije Merkantil”, reče Šerf. ”Samo strpljivo, moj čoveče. Sigurno ih zanima, ali smišljaju uslove koje trenutno ne mogu da prihvatim. Da imam samo malo sredstava, ne bih se brinuo kako ću završiti svoju kuću”. ”Šta je sa Astorom?” ”U telefonskom razgovoru mi je rekao da ćemo se videti što je pre moguće, ali dosada se ništa od toga nije obistinilo. Sad znam da ako želim da dođem do novca, mogu ga dobiti samo od nekoga ko ima bar sto miliona”. ”Onda ćemo se nadati najboljem, g. Tesla”.11 ”Otupeo od sopstvene patnje”,12 Tesla je počeo da se izvlači iz depresije pišući veliki broj jetkih tekstova za časopise o elektrotehnici i mesne novine. Pokrivajući raznorazne teme, hteo je da se opravda i tako proba da izvuče neki smisao iz apsurdno ironične situacije. U isto vreme, želeo je da ponovo objasni vordklifsku viziju uzalud se nadajući da će se pojaviti neki finansijer sa izuzetnom vizijom koji će ga spasti. Tražio je junaka, ne samo iz sebičnih pobuda, već i zarad budućnosti planete, kako je sam smatrao. Pod plaštom komentarisanja istraživanja Severnog pola Komodora Perija, Tesla je detaljno opisao svoju ideju bežičnog sveta.13 Za časopis Harvard Illustrated, napisao je raspravu o Louelovim otkrićima o Marsu i načinu slanja signala na neku od obližnjih planeta;14 za časopise World i English Mechanic and World of Science, opisao je kako bi se mogao stvoriti talas plime jakim eksplozijama koji bi celu Zemlju doveo u stanje oscilacije i objasnio je kako se taj vodeni zid može ukrotiti da bi se njime ”prekrio” neprijatelj koji se bliži;15 urednicima New York Sun i New York Times, napisao je mnoštvo pisa-
ČEDO NJEGOVIH SNOVA (1907-1908)
351
ma sa temama kao što su njegov bežični torpedo s navođenjem, 16 prenos glasa bežičnm putem, ”narkotički uticaj određenih periodičnih struja” kada se sprovode kroz telo u terapeutske svrhe, neefikasnost Markonijevog sistema, krađa njegovih oscilatora od strane Markonija i još jednog izumitelja na polju bežičnog prenosa - Valdemara Poulsena. Tesla je takođe izjavio da je telefon izumeo Filip Rajs pre Bela, a užarenu lampu King i Dž. V. Star pre Edisona.17 ”Za razliku od Bela i Edisona”, pisao je Tesla, ”ja sam morao sam da prokrčim svoj put i ruke su mi još bolne”. Nakon što je analizirao svoju ogorčenu borbu za overu autorstva nad višefaznim sistemom naizmenične struje protiv takvih ”slabića” kao što je profesor Feraris, Čarobnjak je nastavio da raspravlja o svom ključnom delu u bežičnoj telegrafiji. ”Nikada neće biti moguće ekonomično preneti električnu energiju na ovoj planeti i u njenom okruženju, osim pomoću sredstava i metoda koje sam ja otkrio, a taj sistem je tako savršen da ne ostavlja mnogo mesta za usavršavanje... Da li biste mi mogli reći zašto ovo napredno otkriće ne bi bilo jednako važno kao Kopernikova otkrića?”18 To je bio novi Tesla - besan, ozlojeđen, nepokoran, razdražljiv. On je otkrio višefazni sistem naizmenične struje, indukcioni motor, flourescentno svetlo, mehaničke i električne oscilatore, novi sistem parnog pogona, bežični prenos podataka, svetla i snage, daljinsko upravljanje i međuplanetarnu komunikaciju. On je bio pravi pronalazač, dok su Bel i Edison tek donekle prepravljali tuđa dela. Kako se svet usuđuje da mu poriče ono što je zaslužio? Teslini izumi su bili u osnovi novog sistema podzemne električne železnice koji samo što je bio otvorio svoja vrata ispod narastajuće metropole. Ipak, poplave su bile stalni problem koji je narušavao Teslin najnoviji projekat. Javnost je morala biti upozorena jer bi voda mogla izazvati koroziju ključnih delova, čime bi se uvećao rizik od eksplozije, pa je jedan članak sadržao savete vlastima kako to da reše. Nakon jednog od dvomesečnih odlazaka kod svog cenjenog berberina, na tople obloge za lice i energičnu masažu glave radi stimulacije moždanih ćelija,19 Tesla je pokupio štap i ležerno odšetao u dubokim zelenim cipelama od prevrnute kože ka 42. ulici, ka ulazu u sveže popločane katakombe u Interborou. Tražio je prostor za novu kancelariju. Kad je sišao niz stepenice, tvorca preplavi veličanstveno osećanje ponosa dok je stajao pokraj šina i čekao sledeći voz. Za njega je bilo skoro magično iskustvo da siđe pod zemlju u jednom delu grada i da čudesno izbije na drugom mestu svega nekoliko minuta kasnije.
352
ČAROBNJAK
Dok je čekao na stanici jednog običnog dana 1907, prišao mu je neki momak i pitao ga da li je on veliki Nikola Tesla. Videvši blesak u radoznalčevim očima, izumitelj potvrdno odgovori. ”Imam mnogo pitanja koje bih vam postavio”, reče mladič dok je Tesla išao ka vozu. ”Pa, pitaj onda”, odgovori Tesla, ne shvatajuči zašto dečko okleva. ”Nemam dovoljno novca za honorar”, odgovor beše stidljiv. ”A to je!” nasmeja se elektrotehnički mag dok je davao mladiču predviđenu sumu. ”Kako se zoveš?” "O’Nil, gospodine, Džek O’Nil. Prijavio sam se za posao potrčka u Njujorškoj javnoj biblioteci”. ”Dobro, onda se možemo nači tamo, pa češ mi pomoči da istražimo istoriju nekih patenata koji me zanimaju”. O’Nil, koga su takođe izuzetno zanimale paranormalne pojave, postače naučni izveštač longajlendskih novina Nassau Daily Review Star deset godina kasnije. Na kraju je dobio položaj u novinama Herald Tribune gde je osvojio Pulicerovu nagradu pre nego što je napisao delo Nenadmašni genije (Prodigal Genius).20 U junu je stigla nova tužba, opet od Vordena, tačnije od njegovih naslednika jer je on bio preminuo. Radilo se o sumi od 1.080 dolara koju je Tesla dugovao za pravo raspolaganja sa 400 jutara zemlje spojenih sa 200 jutara koje je več posedovao. ”Ovo je stari slučaj koji se godinama povlači po sudovima”, rekao je Tesla izveštaču novina Sun. ”Tu zemlju sam nameravao da iskoristim za jedan poljoprivredni eksperiment u kom sam mislio da oplemenim zemljište elektricitetom. Mislio sam da upotrebom određenih električnih principa (u proizvodnji azota), umnogome mogu da poboljšam zemljište, (i tako sam se) dogovorio da preuzmem određeno pravo raspolaganja. Nakon toga sam otkrio da osoba sa kojom sam sklopio sporazum nije imala pravo da potpiše takav ugovor... Rekao sam im da je to pravo otkazano... (ali) vlasnikovi naslednici su prosto podneli zahtev za povrat i vrlo je verovatno da če to morati da se plati”.21
ČEDO NJEGOVIH SNOVA (1907-1908)
353
VTOL: ISTORIJA LETELICA S VERTIKALNIM POLETANJEMI SLETANJEM 8. jun 1908 Dragi moj pukovniče, Sada sam spreman da primim vaše naređenje u vezi sa samohodnom letelicom, bilo lakšom bilo težom od vazduha. Srdačno vaš, Nikola Tesla22 Astor je bio naročito zainteresovan za letelice, ali je Tesla, kao što mu je već bilo prešlo u naviku, radio po svome. Želeo je da mu dobri pukovnik da novac za rad u aeronautici, a njegov pravi cilj bio je da zaradi dovoljno da se vrati na Long Ajlend i ponovo otvori svoju svetsku telegrafsku mašineriju. Tako je svaka potencijalna zarada bila ugrožena ovim značajnijim planom. Taj problem će nastaviti da ometa sve moguće dogovore, naročito sa ljudima poput Astora koji su znali sve izumiteljeve namere. Početkom 1908. Tesla je dao jednu od najčudnijih prognoza. Konačno našavši novi radni prostor na Brodveju, na broju 165, Tesla je osetio da se vraća na pravi put. Ubrzo nakon useljenja, pozvan je da govori na večeri u Valdorf-Astoriji posvećenoj njemu i kontraadmiralu Čarlsu Sigsbiju. ”Godina pred nama izbrisaće grešku koja je umnogome usporavala aeronavigaciju”, prorekao je Tesla. ”Aeronaut će uskoro shvatiti da je avion pretežak da bi poleteo i da ta takva mašina, iako će imati neku svrhu, nikada neće leteti brzo kao dirižabl balon... Tim nepotrebno rizičnim pokušajima potpuno su suprotni ozbiljni i uzvišeni napori grofa Cepelina koji pravi istinsku letelicu, bezbednu i pouzdanu, koja će nositi dvanaest ljudi i prtljag i leteti brzinom mnogo većom od one koju postižu avioni”.23 Pod pretpostavkom da je gustina atmosfere veća od gustine vode, Tesla je izračunao da avion nikad neće leteti brže od ”vodenaste letelice”. Izumitelj je dalje smatrao da je ”propeler osuđen na propast” što se tiče najvećih brzina. Ne samo što je njegova rotaciona brzina bila ograničavajuća, već je bio i izuzetno podložan lomljenju. Avion sa propelerom, prema Teslinim proračunima, morao je biti zamenjen ”reaktivnim mlaznim motorom”.24 Ubrzo, za 30 godina, letenje balonom je postalo omiljeni način putovanja.
354
ČAROBNJAK
BERLIN, 30. maj (1908). Grof Cepelin, koji je izuzetnim uspesima sa prvim balonom zaslužio takve počasti, danas je ostvario najneverovatniji podvig u svojoj karijeri. Svojim Cepelinom 2, zajedno sa dva inženjera i sedmočlanom posadom leteo je, više od 640 km bez sletanja... Letelica je celu noć jezdila nad Vertenbergom i Bavarskom, prolazeći iznad usnule prirode i sela i ništa manje uspavanih gradova... Obelodanjeno je i objavljeno... da će grof doći u Berlin i sleteti na... teren za parade. U iščekivanju tog događaja... car i carica... i stotine hiljada ljudi okupili su se ovde.25 Proći će dve decenije pre nego što Lindberg probudi maštu javnosti letom u avionu sa propelerom iznad otvorenog mora, ali baloni su već bili blizu da dostignu taj cilj. Džozef Brukner je 1911. osnovao Transatlantsku balonsku ekspediciju, ali ga je preteklo britansko vazduhoplovstvo koje je preletelo Atlantik osam godina kasnije.26 Za vreme Prvog svetskog rata cepelini su često obavljali bombarderske zadatke leteći od Berlina do Londona; Robert Andervud Džonson leteo je iznad Rima sa još 50 putnika u sličnom ”levijatanu” samo dve godine kasnije, 1919.27 Ipak, do kasnih dvadesetih, to zloglasno nasleđe bilo je skoro zaboravljeno pošto su veliki baloni redovno leteli preko Atlantika iz Evrope ka Severnoj i Južnoj Americi, a Nemačka je uživala reputaciju novog lidera u toj futurističkoj tehnologiji. Jedna zanimljiva ali i nesrećna istorijska okolnost bio je nerazumni izbor da se te letelice napune vodonikom, izuzetno eksplozivnim gasom, umesto nezapaljivim helijumom. Da su inženjeri insistirali na mnogo bezbednijem medijumu i poslušali Teslino upozorenje iz 1915, velika hindenburška nesreća iz 1937. nikada se ne bi dogodila, a cepelini bi bili u upotrebi još mnogo godina posle. Problem je poticao još s kraja 18. veka, kada je Žak Šarl, francuski naučnik, otkrio da je vodonik 14 puta lakši od vazduha i njime napunio balon. Gospodin Šarl, kao i grof Cepelin u Teslino vreme, postao je veoma poznat po tome što je putovao svojim balonom 25 ili 30 km bez sletanja. Danas baloni predstavljaju stabilne platforme za TV kamere na sportskim prenosima, koriste se i u reklamne svrhe zbog svoje sposobnosti da obezbede ”prepoznavanje imena robne marke”, a vojska ih upotrebljava zato što imaju neobičnu prednost u odnosu na helikoptere: veoma su pogodne za niskoletne spasilačke misije bez stvaranja rizične turbulencije. Mogu se kori-
ČEDO NJEGOVIH SNOVA (1907-1908)
355
stiti i za otkrivanje podmornica sa dalekometnim projektilima tako što se stacioniraju u jednoj oblasti satima ili danima, pri čemu ih je izuzetno teško locirati gledanjem sa zemlje. ”Zašto se ne vide na radaru?” nedavno je postavio pitanje autor članka u časopisu Popular Mechanics. ”Zato što je gondola balona napravljena od kevlara, omotač mu je od poliuretenskih vlakana, a ispunjen je helijumom. Sve to se slabo vidi ili se uopšte ne vidi na radaru... Sledeča generacija balona trošiče gorivo. Tako će moći da rade mesecima. Kako se budu razvijali u vojne svrhe, nije nerealno predvideti da će baloni (u 21. veku) možda biti korišteni i kao transatlantska prevozna sredstva”.28 U svom govoru u Voldorf-Astoriji Tesla je otkrio proročanstvo o neizbežnom razvoju mlaznih aviona, što je bilo najbliže objašnjenje njegovog potpuno novog izuma - aviona koji je radio kao današnji VTOL, letelica sa ”usmerenim potiskom”. Tesla se poigravao sa velikim brojem ideja o balonima još od svojih studentskih dana. Jedan od tih modela, nacrtan 1894, bio je balon tradicionalnog oblika sa vrelim vazduhom. Inspirisan onim što je video na Svetskoj izložbi u Parizu i Čikagu, Tesla je zamislio da taj dirižabl neprekidno dobija toplotu iz ogromnog indukcionog kalema koji se nalazi visoko iznad gondole, u centru kontejnera sa vrelim vazduhom.29 Kod kasnijeg modela, koji je podsećao na džinovsku suzu, više je uzeo u obzir aerodinamičke principe koje su otkrili takvi istraživači kao što su Leonardo da Vinči, grof fon Cepelin i Lorens Hargrejv, Australijanac koji je 1908. prvi napravio avion sa propelerom koji je radio pomoću gumenog remena. Taj avion je mogao da savlada razdaljinu nešto veću od 90 m. Tu zamisao je 1908. šematski predočio jedan od Teslinih izrađivača skica u vidu običnog krilca.30 Moj vazduhoplov neće imati ni gasnu vreću, ni krila, ni propelere... Možda ćete ga videti na tlu i nikada nećete pogoditi da je to letelica, ali on će ipak moći da leti po želji u bilo kom pravcu uz savršenu bezbednost i većom brzinom nego ijedan do sad, bez obzira na vremenske prilike i očigledne ”rupe u vazduhu” ili silazne struje. Moći će i da poleti u takvim strujama ako bude bilo potrebno, ali i da ostane veoma dugo u apsolutno statičnoj poziciji u vazduhu čak i kada duva vetar. Uzletna snaga mu neće zavisiti ni od kog složenog sredstva koje ptice moraju da uposle, već od pozitivne mehaničke akcije... (Stabilnost će postizati) žiroskopskim delovanjem mog motora... To je čedo mojih snova, proizvod višegodišnjeg intenzivnog i mukotrpnog rada i istraživanja.31
356
ČAROBNJAK
Teslina letelica je imala ”reaktivni mlazni pogon” na ”isturenoj ivici”, ili kabastom kraju, i pedeset usmerenih ispusnih ventila smeštenih nasuprot tome, na ”zadnjoj ivici”, ili špicastom kraju. Da je zamišljen kao dirižabl lakši od vazduha, vazduhoplov bi bio delimično izveden po delu Anrija Žifarda, Francuza koji je 1852. napravio prvi dirižabl, kao i grofa fon Cepelina, koji je prvi konstruisao uspešan prototip sa čvrstim metalnim ramom ”unutar vreče”.32 Cepelin je bio i jedan od prvih koji je uzeo u obzir otpor vazduha; njegovi baloni su mogli da putuju brzinom večom od 65 km/h. Dobro oblikovano krilce može da razvije ”podižuću silu mnogo jaču od otpora. To omogućava da krilo aviona služi kao pojačavač potiska... (Ako) se potisak usmeri vodoravno, može se razviti uspravna podižuća sila, dovoljno velika da premaši težinu letelice”.33 Stoga se čini da je Teslin prototip sa reaktivnim mlaznim motorom mogao da bude izrađen tako da bude teži od vazduha. Olivije Šanit, M. Gopil i O. Liliental bili su još neki aeronauti iz ”veselih devedesetih” koji su patentirali izume koje je Tesla prethodno proučavao. Naravno, na njega su uticali i Samjuel Lengli i braća Rajt, koji su uspeli da naprave modele teže od vazduha i koji su zaista leteli.34
HOVERKRAFT Još jedan VTOL (letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, prim. prev.) koji je Tesla osmislio nazvan je hoverkraft (vozilo koje lebdi, prim. prev.). To vozilo, koje je podsećalo na korvetu, imalo je snažnu turbinu u svom središtu. Delujući kao neki veliki ventilator, motor je stvarao snažno strujanje vazduha nadole zbog čega se vozilo izdizalo i kretalo po tlu na vazdušnom jastuku.35 Taj izum, koji je radio skoro kao i hoverkraft u filmu Ratovi zvezda, bio je rani predak vojnog ”vazdušnog džipa”, veličine automobila, koji ”stvara potisak pomoću ventilatora sa cevima ugrađenim u šasiju. Da bi letela vodoravno, cela letelica se blago zanosi (naginjanjem vozača)”. Časopis Scientific American pisao je 1960. da ”se ta konstrukcija koristi zbog svoje jednostavnosti i... prilagodljivosti letenju na malim nadmorskim visinama”.36 Ne zna se tačno da li je Tesla ikada konstruisao bilo koji hoverkraft teži od vazduha iako je možda napravio model hidrokrilca koji je prešao preko reke Hadson. Nema, međutim, sumnje da je konstruisao plovila ”lakša od vazduha” kojijna se moglo daljinski upravljati. Osnovne ideje Teslinog hoverkrafta i dirižabla u obliku paramecijuma sa reaktivnim mlaznim motorom razvijene su u današnji supersonični bor-
ČEDO NJEGOVIH SNOVA (1907-1908)
357
beni avion ”harijer”, koji se smatra jednom od ”najjačih vojnih mašina” i u novi, još nezavršeni, ”lokhid martin X-33”, laku VTOL zamenu za spejs-šatl sa novim eksperimentalnim motorom koji izgleda kao ”ravno krilo”.37 Zameci te tehnologije mogu se pratiti sve do dela ”A.F. Zama, istaknutog aeronautičkog inženjera koji je (1921) patentirao avion sa krilom koje menja pravac vazduha što struji nazad iz propelera da bi se omogućilo dizanje i lebdenje letelice”. Iako Zam zapravo nije konstruisao svoj avion, po njegovom konceptu, na koji je verovatno uticao Teslin rad, razvijen je engleski ”hoker”, britanski lovac iz šezdesetih. Taj avion je koristio mlaznike za promenu pravca vazduha iz propelera kako bi bilo omogućeno vertikalno poletanje ili lebdenje i normalan vodoravni let. Koristeći ”menjanje pravca potiska”, taj stroj je postao još upotrebljiviji kada je razvijen ”pegaz”, izuzetno snažan mlazni turbo motor koji se koristi u ”harijeru” i čije je postojanje obelodanjeno 1969.38 ”Sa pilotske tačke gledišta, postoji samo jedna dodatna komanda u kabini: jedna ručica kojom se bira ugao mlaznika”.39 ”AV-8B ’harijer: Američki mlaznjak za podršku kopnenim snagama može da poleti vertikalno, da lebdi nisko iznad bojnog polja i da ispaljuje projektile, kasetne bombe ili bombe sa navođenjem”.40
LET NA ZRAKU ENERGIJE Ne zna se da li je Tesla uspeo da usavrši projekat letelice koja radi bez potrošnje goriva tako što crpi energiju iz bežičnih odašiljača. Ipak, taj koncept je usvojila vojska. New York Times i Newsweek izveštavali su 1987. godine o velikim avionima jedrilicama ”koji ne troše gorivo”. Oni crpe energiju iz mikrotalasa koje stvaraju veliki odašiljači na zemlji i šalju je na ravne ploče od ”rektena” ispod krila tih letelica. Te ”specijalne antene, omotane malim ispravljačima koji menjaju naizmeničnu struju u jednosmernu, pokreću električni motor koji daje snagu propeleru”.41 Taj princip je iskorišten na solarnim pločama na svemirskim letelicama kao i na automobilima na solarnu energiju.
Fliver avion Tesla je osmislio čudnu letelicu koja ieti gore, dole, na stranu Letelica ima kombinovane osobine helikoptera i aviona Juče je bio dostupan detaljan opis aviona-helikoptera, poslednjeg izuma Nikole Tesle, pronalazača, elektrotehničkog čarobnjaka, eksperimentatora i sanjara.
358
ČAROBNJAK
To je mali kombinovani avion koji, kako izumitelj tvrdi, uzleće i sleće vertikalno i leti horizontalno velikom brzinom, mnogo većom od brzine današnjih aviona. Uprkos svemu što pripisuje svom izumu, Tesla kaže da će se prodavati za manje od 1.000 dolara.42
^ JLIET IHđ
PGOPfcLLE«-*' T(?APE2S OCL TCOHKIOM OKJ AVIATOtfS se«r «WIMS iw HiOA\(i*TOeU\1|i AT ADOLE OF
oo otagEts TILTIHS
oevicr
Teslin izum, avion-helikopter, koji je on zvao fliver avion. New York American, februar 1928.
Iako je ovaj članak napisan 1928, Tesla je prvi put prijavio patent za novi ”način vazdušnog saobraćanja” još 1921,43 a nacrti za VTOL letelicu sa propelerom nastali su čak krajem 19. stoleća. Jedan od najranijih i najjednostavnijih Teslinih helikoptera umnogome je podsećao na umivaonik iz čije se sredine uzdizala uspravna osovina. Dvostruki vodoravni propeleri vrteli su se kao dva rama kišobrana postavljena jedan iznad drugog. Od letelice razvijen je fliver avion, koji je poletao uspravno kao helikopter i onda leteo kao običan avion kada bi se propeler i letelica okrenuli za 90° u vodoravan položaj. Zamisli sa Teslinog fliver aviona mogu se naći i u drugim naprednim vojnim VTOL letelicama zvanim V-22 ”ospri”. Telo tih letelica podseća na običan vojni transportni avion. Propeleri na kraju oba krila okreću se za 90°, kao kod helikoptera - za vertikalno poletanje - i posle se vraćaju u avionski položaj za pravolinijski let. Ta letelica, vazdužni džip i VTOL mlazni lovac ”harijer”, nedavno korišteni u ratu u Iraku (februar 1990), konstruisani su po Teslinim
ČEDO NJEGOVIH SNOVA (1907-1908)
359
nacrtima. Pošto Teslin rad u vezi sa aeronautikom nikada nije imao veliki publicitet, vrlo je verovatno da je vojska tajno usvojila njegova dostignuća. VTOL letelice se mogu podeliti u četiri opšte kategorije: u prvu spadaju one koje se cele mogu naginjati, u drugu one čiji se potisak može usmeravati, kod trećih se može naginjati propeler ili mlazni turbo motor, a kod četvrtih se može koristiti dvostruki pogonski sistem. U laboratoriji Bel četrdesetig godina su počeli da konstruišu VTOL letelice sa propelerima. U rane modele su se ubrajali XC-142A sa krilima koja su se mogla naginjati (razvili su ga Vot, Hiler i Rajan) i X-19, letelica sa naginjućim propelerima (razvili su je Kurtis i Rajt).
Nove vrste oružja Svaki rod vojske ima svoje omiljeno novo oružje, a marincima je omiljen V22 ”ospri”, koji poleće kao helikopter, a leti kao avion. Obična letelica koja može brzo prebaciti marince daleko u pustinju, tvrde proizvođači Bel helikopter tekstron i Boing vertol... (Ona može da ponese) 24 čoveka i košta 40 miliona dolara.44
37 Turbine bez lopatica (1909-1910) 22. mart 1909. Moj dragi pukovniče Astor: Bilo mije veoma drago kada sam u novinama pročitao da ste se vratili u grad i hitam da vam kažem da su se moja parna i gasna turbina, pumpa, vodena turbina, kompresor i propeler pokazali kao veoma uspešni. Po mišljenju veoma kompetentnih Ijudi ti izumi če dovesti do velike revolucije. Moja gasna turbina biče najbolja stvar na svetu za letelice, jer omogučava dosezanje četiri ili pet konjskih snaga za svakih 0,45 kg. Vredno sam radio na projektu te letelice i ona če biti veoma dobra. Neče imati propelersa zavrtnjem niti ravanpod nagibom, zadnje krilce, niti smanjenje ka kraju - u stvari, ništa staro, a omogučiče nam da dižemo mnogo teže stvari daleko večom brzinom nego što je to dosada bilo moguče. Pravimo automobil u kojem če biti otelotvoreni ti novi principi, radim na nacrtu lokomotive i primenjujem svoju novu šemu pogona na jedan od najvećih linijskih brodova na Atlantiku. Sve ove informacije su poverljive. Pišem vam samo zato što znam da ćete biti zadovoljni zbog mog uspeha. Uz srdačne pozdrave, Iskreno vaš, Nikola Tesla1
akon smrti slabašnog pesnika Roberta Votsona Gildera, u novembru 1909, za Roberta Andervuda Džonsona stiglo je unapređenje sa pozicije urednikovog asistenta na mesto glavnog urednika. Brojne istak-
TURBINE BEZ LOPATICA (1909-1910)
361
nute ličnosti prisustvovale su tužnom skupu, među njima Mark Tven i najnovija zvezda sveta poezije, dvadesetčetverogodišnje ”čudo od deteta” Džordž Silvester Virek. Za Luku to nije bio najpoželjniji način da dobije unapređenje, ali poverenici očigledno nisu nikog drugog ni razmatrali za to mesto. Gilderova smrt bila je još jedan vidljiv znak kraja jednog važnog doba za časopis Century. Tesla je došao na božićnu večeru, a rasprava ih je dovela do problema koje će Robert imati sa povećavanjem tiraža koji je lagano opadao. U konkurenciji nove grupe narodskih časopisa, Luka je bio prinuđen da snizi standarde dozvolivši da se na njegovim stranicama pojave i manje pristojne reči, kao što su ”do đavola”. Ketrin je bila zainteresovana za raspravu o nedavnoj tvrdnji ser Olivera Lodža da je pronašao medijum preko kojeg je razgovarao sa ”mrtvim članovima Udruženja psiholoških istraživača”, ali Tesla je takav vid ”bežične komunikacije” smatrao besmislicom. Više ga je zanimalo da sruši tvrdnju profesora Pikeringa da za 10.000 dolara može postaviti sistem ogledala u Teksasu i njima slati signale Marsovcima. ”Zamisao da se mogu proizvesti ogledala koja odbijaju sunčevu svetlost u paralelnim zracima trenutno je neostvariva s obzirom na naše sposobnosti. Ali postoji jedan način da stupimo u kontakt sa drugim planetama”, rekao je Tesla dok su oči domaćina zablistale na ideju o Vordenklifu. Problem su, naravno, predstavljala sredstva, pa je Tesla počeo da obrazlaže svoj najnoviji plan zarade; u pitanju je bio njegov najnoviji izum.2 Optužen da je vizionar i sanjar, nenadmašni izumitelj ”je iskušavao snagu svoje koncentracije u tišini mirne noći” da bi osmislio način za dobijanje finansijske potpore.3 Često bi napuštao svoj apartman u Voldorfu da bi se kasno noću prošetao ulicama i razmišljao. Omiljeni kutak mu je bio kolosalni hol u stanici Grand Central.4 Tamo, u usnuloj kapeli, u četiri ujutro, mogao je da prati eho svojih usamljenih misli po tunelima u kojima su bili parkirani vozovi ili iznad i oko veličanstvenih mermernih stepenica koje su gledale na prostrani deo za putnike i ka nebu, prema zvezdanom svodu na kojem su bila oslikana sazvežđa i odgovarajuća mitska božanstva. To je bilo njegovo veliko mesto za konsultovanje sa Pegazom ili Heraklom, Devicom, Kentaurom, Blizancima, Hidrom ili Orionom. Možda će mu Argus (brod) dati ideju. Vordenklif mu je postao opsesija i ako ga ne bude mogao potpuno obnoviti, nikada se više neće osećati ispunjeno. Ništa delimično nije dolazilo u obzir. Ili će otvoriti celo zdanje ili ga uopšte neće otvarati. Šerf će povreme-
362
ČAROBNJAK
no posećivati fabriku zajedno sa suprugom, ocem i novorođenim detetom i vodiće računa o novcu za poreze i plati g. Hokinsa, koji je zadržan kao čuvar. Ali konkurencija ga je sad sustigla, a u nekoliko stvari i prestigla, ako ne i oduzela mesto njegovoj viziji. Nebo je bilo puno aviona i cepelina, rasvetna tela bez vlakana postajala su sve običnija, a bežični odašiljači su nicali kao pečurke na obalama šumskog potoka. U januaru 1908. Francuzi su postavili emisionu stanicu na Ajfelovu kulu da bi slali poruke u Maroko. Direktor tih operacija predvideo je da bi takvi impulsi ”trebalo da idu oko planete i da se vrate na toranj”.5 Li Deforest je počeo da hvata zalet u Sjedinjenim Državama i uskoro je sa vladom i milionerima počeo da ugovara podizanje ”radio telefona” koje je smestio na krovove najviših građevina na Menhetnu. Godine 1907. prenosio je glas Enrika Karuza, koji je pevao u Operi Metropoliten. Većina slušalaca je bila u čamcima u blizini. Istovremeno, Deforest je usavršio način da poveća brzinu prenosa Morzeovog koda. Mogao je da upućuje telegrame neverovatnom brzinom od 600 reči u minuti. ”Mogu samouvereno da predvidim”, obznanio je Deforest, ”da će u sledećih pet godina svaki brod biti opremljen bežičnim telefonom... Jedva čekam dan kada će opera na ovaj način ući u svaki dom. Jednog dana, vesti, pa čak i reklame, biće slate u javnost putem bežičnog telefona”. Deforest je nastavio da kritikuje Markonijeve uređaje, koji još nisu bili rešili problem statičkog ometanja, a za svoj novi sistem za podešavanje rekao je da će na kraju postati opšteprihvaćen.6 Sledeće godine potpisao je ugovor o ”bežičnom radiju” sa kompanijom ”Bel telefon” i otpočeo operacije između Filadelfije i Njujorka.7 Tesla je postajao suvišan na tom planu pošto ga je i g. Bolt uvredio unajmivši ”Junajted vajerles” da postavi dva bežična odašiljača visoka 12 m na krov Voldorfa, plativši 3.000 dolara za taj posao.8 Međutim, Markoni je i dalje bio zvezda, a njegovo ime je bilo dobro poznato čime se New York Times razmetao u svom nedeljnom dodatku, u čijem su zaglavlju odvažno prikazivani Markonijevi bežični odašiljači kako pokrivaju kontinente i mora.
Glavni pokretač Teslina turbina je oličenje jednostavnosti. Toliko se upadljivo razlikuje od svih dosadašnjih da se čini neverovatnom.9 Pošto je njegov projekat bežičnog prenosa ”bio očigledno daleko ispred tog vremena”, Tesla se posvetio ”drugim izumima koji su zanimali praktične
TURBINE BEZ LOPATICA (1909-1910)
363
ljude. Nakon toliko godina pažljivog razmišljanja, shvatio sam da ono što svetu najviše treba... jeste efikasan glavni pokretac’. Tesla je mislio na svoj novi izum - snažnu, ali laku turbinu koja bi mogla da zameni benzinski motor u automobilima, da se ugradi u avione, torpeda, prekookeanske brodove, ili da se pretvori u pumpu za prenos vazduha, čvrstih tela ili fluida. Ta izuzetna sprava mogla se koristiti za stvaranje tečnog kiseonika ili se čak mogla postaviti iznad peći za spaljivanje da bi pretvarala višak toplote u struju. Rodivši se iz Danetove i Nikine dečje igre sa vodeničnim kolima u Smiljanu, ta višenamenska i revolucionarna sprava prvi put je viđena 1906. ili 1907. Nazvana je turbina bez lopatica.10
Najnovije čudo kralja mehanike Frenk Parker Stokbridž ’Tmate li ono što je profesor Lengli pokušavao da razvije na svojoj letelici, motor koji će davati jednu konjsku snagu na 0,45 kg težine?”, upitao sam ga. ”Imam i više od toga”, odgovorio je dr Tesla. ”Imam motor koji će davati 10 konjskih snaga na 0,45 kg težine. To je 25 puta snažnije od najlakšeg lakog motora koji se danas koristi. Najlakši gasni motor na avionima težak je 1,13 kg (i daje jednu) konjsku snagu. Sa tom težinom, ja mogu da proizvedem 25 konjskih snaga”. ”To znači da je problem letenja rešen”, rekao sam. ”Da, i više od toga”, glasio je odgovor. ”To je savršen obrtni motor. Ovo je dostignuće o kojem mašinski inženjeri sanjaju od otkrića parne snage”.11 Izumitelj je zatim nastavio da objašnjava principe rada motora. Proučavajući svojstva vode i pare dok su prolazile kroz propeler, Tesla je ispitao odnos između viskoziteta i adhezije i odgovarajuće rotacije lopatice. ”Metal ne apsorbuje nimalo vode, ali nešto vode prianja na njega. Kapljica vode može da promeni oblik, iako njene čestice ostaju netaknute. Ta osobina svih fluida da se opiru razlaganju jeste viskoznost”, objasnio je izumitelj. Koristeći te principe, Tesla je patentirao potpuno novu vrstu turbine koja je potisnula lopatice na običnim propelerima i zamenila ih bočnim nizom jedva razmaknutih diskova, nalik na poslagane novčiće. Svaki disk je imao rupu na sredini koja je služila za odvođenje dolazećeg fluida i za okretanje centralne osovine. S obzirom na to da ”trenje usporava kretanje broda
364
ČAROBNJAK
morem ili aviona vazduhom”, Tesla je iskoristio tu navodnu smetnju tako da adhezija i viskoznost medijuma ne usporavaju, već ubrzavaju obrtanje turbine. Bio je to još jedan genijalni potez ovog majstora. Spiralni rad je pokretan na rubu svakog diska dok je voda obrazovala sve uži tok u obliku vadičepa, dopirući do centralnog otvora tim sve jačim spiralnim radom. Na taj način, fluid pod pritiskom mogao je poput pare da uđe u zatvorenu komoru u kojoj se nalazio vodoravni skup diskova i da pokrene njihovo obrtanje. U skladu sa prirodnom težnjom da obrazuje vrtlog (kao voda koja izlazi iz odvodne cevi), fluid se okretao sve brže dok je išao ka centru. Istovremeno, njegovo svojstvo adhezije nosilo bi ili vuklo odgovarajući disk ukrug sve većom brzinom, a to obrtanje se moglo koristiti, na primer, kao turbina koja će proizvoditi struju; obrnuti proces bi pretvorio ovaj instrument u pumpu; povezivanje sa indukcionim motorom moglo ga je pretvoriti u mlazni motor. ”Jedna takva pumpa koja sad radi, sa osam diskova, prečnika 45,7 cm, izbacuje 15.141 litar na visinu od 110 m...”. ”Pretpostavimo da obrnemo celi proces”, nastavio je izumitelj, ”pretpostavimo da imamo vodu, ili vazdušni pritisak, ili paru pod pritiskom, i da pustimo to u deo u kom se nalaze diskovi. Šta bi se desilo?” ”Diskovi bi se okretali i bilo koja mašinerija koja bi se spojila na osovinu bila bi pokrenuta - pumpa bi se pretvorila u motor”, rekao sam. ”Tačno to bi se desilo. To se i dešava”, odgovorio je dr Tesla. ”Isto tako”, nastavio je dr Tesla, ”ne moraju se vršiti nikakva fina podešavanja. Razmak između diskova nije pitanje mikroskopske preciznosti... Postavljanjem ovih motora u niz rešili bismo se zupčanika u mašinama... Ovaj motor je posebno prilagođen automobilima jer će ga pokretati gasne eksplozije, kao i para...”. ”Zamislite kakve su mogućnosti motora od 1.000 konjskih snaga, težine 45 kg! U Lusitanijinom prostoru za motore, moglo bi se razviti 80.000 konjskih snaga kada bi bilo izvodljivo napraviti kotao sa kapacitetom dovoljnim da obezbedi potrebnu paru... Ovo je motor koji će raditi stvari koje nijedan drugi motor nije uradio”.12
TURBINE BEZ LOPATICA (1909-1910)
365
U januaru 1909, Džordž Šerf, koji je tad radio za fabriku sumpora, poslao je Tesli pismenu molbu za finansijsku pomoć. ”Moji poverioci me stalno proganjaju. Biću zahvalan na bilo kakvoj pomoći”, napisao je Šerf.13 Umesto da njemu uputi novac, Tesla je poslao ček gospođi Švarc, još jednom nezadovoljnom ulagaču. I sam u nevolji, Šerf je pokušao da promeni smer fondova, ali mu je Tesla, pošto je već bio u mnogo puta njegovoj situaciji, šaljivo odgovorio: ”Žao mi je što primećujem da gubite staloženost i trezvenost. Gospođa Švarc je slaba, a vi ste potpuno sposobni da bijete svoje bitke. Morate se sabrati i odagnati te zle duhove.”14 Ubrzo posle toga Šerf je poslao još jednu poruku u kojoj je obavestio Teslu da je pripremio novac za poreze za Vordenklif. ”Pre nekoliko noći”, dodao je Šerf, ”provalnik mi je ušao u kuću i odneo svu gotovinu iz džepova”. Tesla je shvatio taj znak i počeo da isplaćuje nadoknadu svom bivšem sekretaru poslavši mu ček u novembru. 11. novembar 1909. Dragi g. Tesla, Hvala vam za onih 200 dolara... Ono što mi pričinjava veće zadovoljstvo od samog novca jeste jasan dokaz da on potiče od vašeg napretka ka uspehu za koji ste se dugo i žestoko borili. Srdačno, Džordž ŠerP5 U martu 1909. Tesla je osnovao kompaniju Tesla pogon sa Džozefom Houdlijem i Volterom H. Najtom, deonicama vrednim milion dolara. U časopisu Electrical World objavljeno je da se turbine prodaju kompaniji Alabama ugalj i gvožđe.16 Tesla je otvorio i druge firme: kompaniju Tesla ozon, sa kapitalom od 400.000 dolara, kao i kompaniju Tesla elektroterapeutika sa pukovnikom Rejom, koja je izbacivala na tržište elektroterapeutske mašine.
SAVREMENA TERAPIJA OZONOM Tokom nedavnog simpozijuma, kojim je obeleženo sto godina od Teslinog dolaska u Ameriku, Dž. Frajbot, lekar koji je koristio Teslinu opremu za dobijanje ozona, izjavio je da je ubrizgavanjem čistog ozona direktno u krvotok čoveka obolelog od raka debelog creva ”uništio 30 tumora”. Prema Frajbotovim rečima, taj vid kiseonika, koji u prirodi nastaje delovanjem sunca u gornjim slojevima atmosfere, ima ”oksidirajuću, antiseptičku i baktericidnu moć, delujući blagotvorno i lekovito na mnoge osobe”. Kada su ga pitali o
366
ČAROBNJAK
opasnostima od nastanka embolija, Frajbot je napomenuo da ’Vazdušne embolije” ne stvaraju mehurići kiseonika u krvotoku, kao što se obično smatralo, već nečistoća koju kiseonik nosi sa sobom. To delo je novo i kontroverzno iako su lekari dali potvrdu tim pronalascima.17 Naravno, Tesla nije ubrizgavao ozon u ljude; međutim, on jeste konstruisao elektroterapeutski uređaj za Šerfovu suprugu, koja je u to vreme patila od neke bolesti. ”Verujem da će ovo dobro poslužiti vama i gospođi ŠerF, napisao je Tesla, dodajući dosetku: ”osim ako vam nedostaje strujno kolo u kući. U tom slučaju, moraćete promeniti smeštaj”.18 Tokom 1909. i 1910, izumitelj se kretao između Providensa, Bridžporta i Njujorka gde je postavio različite izvedbe svojih turbina. Najveći deo rada na njihovom razvoju odvijao se u Bridžportu. ”Trenutno radim na novim zamislima o automobilu, lokomotivi i strugu u koje će biti uklopljeni ovi moji izumi, što se ne može pokazati drugačije do kao kolosalan uspeh”, napisao je Šerfii. ”Jedini problem je pribavljanje gotovine, ali neće proći mnogo vremena pre nego što mi novac počne stizati kao bujica, a onda me možete zvati u vezi sa bilo čim”. U drugom pismu je optimistično dodao: ”Stvari se odvijaju veoma povoljno i čini mi se da će moj san o bežičnom prenosu biti ostvaren do sledećeg leta”.19 Marta 1910, Ovenova supruga je rodila njihovog prvog sina Roberta Andervuda Džonsona mlađeg, ali Teslin krug je u proleće obuzelo predosećanje katastrofe kada je objavljeno da su se Džon Džejkob Astor i njegov sin Vinsent izgubili na moru. Tesla je bio jedan od mnogih koji se obradovao kada se pronela vest da je jedan od deset najbogatijih ljudi na svetu (zajedno sa sinom) prošao bez ozleda. Ne zna se tačno u kojoj meri je Astor doprineo Teslinom radu na turbinama, ali postoje neki dokazi da je izumitelj ugradio mlazni motor hidrokrilca u ”misteriozno plovilo” koje je Astor držao u pristaništu na reci Harlem. New York Times je pisao kako je to vozilo ”izgledalo kao spoj balona i nekog praktičnog plovila”.20 Ako je to i bila radikalno nova letelica na kojoj je Tesla radio, on i Astor su se pobrinuli da novinari ostanu po strani. Jedna od prednosti tog prototipa bilo je i to što je opasnost od smrtnih posledica eksperimentalnih letova mogla da bude svedena na najmanju moguću meru pošto je letelica bila teoretski postavljena tako da samo lebdi iznad vode. Osećajući da je na putu ka uspehu, Tesla je pisao svom prijatelju Čarlsu Skotu iz korporacije Vestinghaus i naručio milion indukcionih motora koji će pokretati njegove turbine. ”Ali kako sam naučio da radim polako”, dodao je u pismu, ”sad ću uzeti samo jedan”.21
TURBINE BEZ LOPATICA (1909-1910)
367
U novembru 1910, nošen novim snažnim talasom nadahnuća, preselio je svoje sedište u prestižni toranj Metropoliten na aveniji Medison, broj 1, tačno preko puta Medison skver gardena. Pošto je imao kancelariju na 20. spratu, baš ispod čuvenog sata na tom neboderu, izumitelj je mogao da gleda metropolu u procvatu iz najveće zgrade na svetu planirajući sledeći potez u pohodu na svoj sveti gral, svetsku telegrafsku mrežu.
36 __________ Odnos s Hamondom (1909-1913) 8. novembar 1910. Moj dragig. Hamond (mlađi), Bilo mi je drago da pročitam priložene izveštaje iz novina. To tera vodu na moju vodenicu. Samo napredy zaradite mnogo novca> pa ću vasja tužiti za kršenje autorskih prava i onda ćemo se podeliti. Iskreno vašy N. Tesla1
ije jasno kada je tačno i u kojoj meri Džon Hejz Hamond stariji stupio u finansijske odnose sa Nikolom Teslom. Džon O’Nil, koji je poznavao izumitelja skoro 40 godina, napisao je u svojoj biografiji da je stariji Hamond dao Tesli na poklon 10.000 dolara za razvoj teleautomata koji je predstavljen 1898.2 Džon Hejz Hamond mlađi, poznat i kao Džek Hamond, 12 godina nakon izdavanja te knjige, opovrgao je tu tvrdnju napisavši: ”Moj otac je finansirao jedan od njegovih kasnijih izuma i tako sam ja bio u prilici da ga upoznam čak i dok sam bio na Jejlu (1907-1910)”.3 Prema tome, na osnovu Džekovog pisma, Hamond stariji je najverovatnije finansijski pomogao izgradnju Tesline turbine bez lopatica iako je možda ulagao i u Vordenklif ili neku njegovu kompaniju. U svakom slučaju, malo je verovatno da je Hamond dao Tesli neposredan ”poklon”, tako da je jasno da je O’Nilova tvrdnja bar delimično netačna.
N
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
369
Jedan od prvih prijatelja starijeg Hamonda, koji ga je poznavao još od detinjstva, bio je Darijus Ogden Mils. Obojica su odrasli kao kopači zlata u Kaliforniji.4 Mils, dugogodišnji prijatelj Stanforda Vajta, postao je direktor kompanije Edison osvetljenje još 1883. zajedno sa Dž. Pirpontom Morganom.5 Kao poslovni prijatelj Džona Džejkoba Astora u kasnim devedesetim, Mils je imao udeo u finansiranju poslovnog poduhvata na Nijagarinim vodopadima, a verovatno je i uložio novac u Teslinu kompaniju. Tesla je takođe poznavao Hamondovog brata Ričarda, koji je bio na Nijagari da sasluša pronalazačev poziv za podršku. Tačno predvidevši ”depresiju” kao rezultat izbora Grovera Klivlenda 1892. godine, Hamond je otputovao sa svojom suprugom i porodicom u Južnu Afriku da bi vodio rudnike zlata i dijamanata brače Bernarto. Prema tome, on je bio na drugom kraju sveta kad je Tesla radio na teleautomatici. Međutim, sasvim je moguće da je Hamond učestvovao u tom poslu preko Milsa. Džek Hamond, koji je 1898. imao 10 godina, na taj način bi saznao za tu tehnologiju u povodljivom uzrastu. Dok se središte Džekove neobične karijere vrtelo oko njegovog rada na oružanim sistemima sa navođenjem, rana veza sa Teslom pomogla je da se objasni njegov entuzijazam. Iako Džek nije osporavao Tesline zasluge kao prvog izumitelja u oblasti teleautomatike, možda je ipak želeo da potisne Teslinu ulogu u određivanju njegovog životnog pravca.6 Prema istraživanju Džeka Hamonda, ”profesor Ernest Vilson upravljao je torpedom pomoću Hercovih talasa na Temzi 1897. On je prvi izumeo tu veštinu”.7
DŽON HEJZ HAMOND STARIJI Džon Hejz Hamond stariji, čiji je život pretočen u prozu u vidu ”hrabrog Kleja u Plaćenicima”,8 bio je zaista neustrašiv. Rođen je 1855, a njegov deda po majci pukovnik Džon Kofi Hejz bio je teksaški rendžer i prvi šerif ”najopasnijeg grada na svetu”, bogatog mesta sa lukom, San Franciska. Hamondov otac Ričard Pindel Hamond, koji je odrastao u Kaliforniji za vreme zlatne groznice, bio je diplomac Vest pointa i prijatelj Roberta E. Lija, kao i Frenklina Pirsa. Hamond je takođe bio kopač zlata i federalni poreznik za luku San Francisko. Školovao se na Jejlu gde je studirao rudarstvo, a sredinom sedamdesetih, nastavio je studije u Evropi. Po povratku, energični avanturista je otišao na Sijeru Madre u potrazi za srebrom i zlatom. Putujući sa svojom poro-
370
ČAROBNJAK
dicom i bratom Ričardom, Hamond se susretao sa indijanskim plemenom Apači, koje je tad bilo na ratnoj stazi, kao i sa meksičkim desperadosima u vreme potrage za zakopanim blagom. ”Da bi nas ohrabrila”, govorio je Hamond, ”moja žena bi često govorila da će, ako Dik i ja poginemo, ona savesno pobiti ostale, prvo žene, zatim svoju decu, a onda sebe, da ne bi pali u ruke Indijancima”.9 Putovao je i kroz močvare Centralne Amerike prepune aligatora i ”u Kolumbiju, zemlju ljudoždera”.10 Uspešno okončavši potragu za zlatom u Gvatemali, Hamond je otvorio rudnike olova i srebra širom Meksika i Srednjeg zapada. Godine 1891, sa dva revolvera za pojasom, pomogao je u gušenju žestokog štrajka rudara u Montani; ali 1893, nezadovoljan novom administracijom Demokratske stranke, odlučio je da napusti Ameriku zajedno sa porodicom da bi ostvario svoj dečački san o potrazi za dijamantima duboko na Crnom kontinentu. Dobivši upravu nad Udruženim britanskim zlatnim poljima, Hamond se obogatio kada je shvatio da je potraga za dijamantima 760 m pod zemljom mnogo unosnija jer se to zemljište prodaje za 10 dolara po jutru, dok su ulozi za površinsko kopanje bili 40.000 dolara po jutru.11 Najzrelija osoba od njegove dece bio je petogodišnjak Džon Hejz Hamond mlađi ili Džek. Bili su tu još Haris, zatim Džekov šestogodišnji brat, Ričard, mlađi brat, i Natali, mlađa sestra. Nakon što je uvučen u Burski rat 1896, Hamonda je uhapsila vlada Tranzvala. Zajedno sa njim zarobljeni su Sesil Rods i ozloglašeni doktor Džejmson, koji su predvodili pobunu protiv Holanđana. Vođe rudarskog sindikata bile su osuđene na smrt streljanjem. Na zahtev američkog ministra spoljnih poslova i, možda, mali nagovor Marka Tvena, koji je u to vreme bio u Južnoj Africi, na kraju su uspeli da se izvuku pomoću novca. Prema Hamondovim navodima, Tven je obavestio Holanđane da su zarobili ”neke od najbogatijih zlatnih koka na svetu”. Predsednik Kruger je platio otkup od 600.000 dolara, po 125.000 za svakog. Rods, koji je bio nadležan za ratni plen, složio se s tim, dogovor je postignut, a oni su oslobođeni. Hamond, njegova supruga i porodica mogli su da se vrate u Sjedinjene Države. On je trebalo da isplati svoj deo budućom zaradom od novih ulaganja u rudarstvo. Budući da je smatran jednim od najbogatijih industrijalaca na svetu i da je imao prijatelje kao što su tri predsednika i bivši kolega sa Jejla Vilijam Hauard Taft, izbor za mesto potpredsednika prirodno je pao na Džona Hejza Hamonda starijeg. Napustivši Gugenhajm koaliciju za bakar, Hamond je
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
371
veoma odlučno tražio mesto Taftovog kanditata za potpredsednika 1908, 12 u vreme prvih godina Tesline saradnje sa njegovim sinom Džekom.
DŽON HEJZ HAMOND MLAĐI Nakon kratkog boravka u Engleskoj 1900, porodica Hamond se vratila u Sjedinjene Države i nastanila u Vašingtonu. Stariji Hamond je imao i kancelariju na Vol stritu i letnjikovac u Nju Džersiju. Pošto je bio veoma zainteresovan za rad izumitelja, ovaj inženjer rudarstva pozivao je mnoge od njih kod sebe. Neki od njih su bili Aleksander Grejam Bel, Guljelmo Markoni, Tom Edison, Nikola Tesla i braća Rajt.13 Kada je Džek imao samo 12 godina, 1901, bio je pozvan zajedno sa svojim ocem u Menlo Park. Tamo je Edison, koji je radio na ”novom postupku dobijanja zlata iz južnoafričke rude, pokazao Džeku modele prvog fonografa i dao mu neke originalne nacrte. Možda je taj kontakt podstakao zainteresovanost mog sina za proučavanje elektriciteta”, pretpostavio je Hamond.14 Ubrzo nakon što je Džek upisao Jejl 1906, počeo je da proučava Tesline pronalaske. Radio je takođe i za Aleksandera Grejama Bela. Stoga je njegovo zanimanje za daljinsko upravljanje (ponovo) probuđeno za vreme studija. ”Tesla i Bel su, takoreći, moji kumovi u nauci”, napisao je Džek u svom dnevniku. ”Mislim da su izuzetno inspirativni”.15 Džekovi ”eksperimenti su krenuli početkom 1908. kada je razvio električni sistem upravljanja i kontrolu motora za čamac... [otkrivši] da može da kontroliše taj mehanizam na maloj razdaljini pomoću radio-impulsa”.16 U to vreme su se Hamondovi naselili za stalno u luci ribarskog sela Gloster u Masačusetsu i tamo je ovaj student inženjerstva pun entuzijazma sproveo većinu svojih istraživanja. Predodređen da ima više patenata od bilo kog drugog američkog izumitelja osim Tomasa Edisona, Džek je razvio svoje zanimanje za pronalazaštvo još u školi za pripremu budućih studenata u Nju Džersiju. Njegovo prvo značajno ostvarenje, u šesnaestoj godini, bio je povratni prekidač koji bi automatski isključivao svetlo kada bi upravnik škole otvorio vrata njegove sobe u domu da proveri da li Džek čita i nakon povečerja.17 Nakon toga pokrenula se lavina, pa je do kraja karijere Džon Hejz Hamond mlađi sakupio neverovatnu zbirku od preko 800 patenata u oblastima vojne industrije, muzike, zvuka (nije povezan sa V. H. Hamondom, slavnim po električnim orguljama) i kućanskih aparata. Neka od jedinstvenijih Džekovih dostignuća bila su: kutija iz koje je ”pri otvaranju iskakala zapaljena cigareta”, mikrotalasna pećnica, radio sa dugmadima, radio sa superinterfe-
372
ČAROBNJAK
rentnim talasima (kojim je znatno pojačavao radio talase i koji je napravio u isto vreme kad i Edvin Armstrong), sistemi za navođenje letelica, gasna bomba sa vremenskim podešavanjem, magnetni čep za flaše, kombinacija klavira, radija i fonografa, perači vetrobrana, prenosne kuće i ”telestereograf” ili ”mehanizam za projekciju trodimenzionalnih slika bežičnim putem”.18 U septembru 1909, tokom poslednje godine studija, vunderkind u povoju pisao je ocu da mu dogovori susret sa ”srpskim propovednikom teleautomatike”:19 ”Oče, potrebne su mi neke važne informacije od g. Tesle.”20 Stariji Hamond, čiji je pokušaj da popuni mesto potpredsednika upravo bio propao, ugovorio je sastanak. Džek se susreo sa tridesetpetogodišnjim pronalazačem u njegovoj kancelariji u tornju Metropoliten u Njujorku 26. septembra, a veoma je verovatno da je Tesla vrlo brzo uzvratio tu posetu došavši u Gloster. Hamond je tražio da mu Tesla pošalje podatke o svom patentu na bežično upravljanje mašinama što je ovaj i učinio do kraja tog meseca.21 Radeći dodatno i u Kancelariji za patente u Vašingtonu, Džek je do tada već bio opremio brod od 12 m bežičnim sistemom za upravljanje. Njegov prenosni sistem, delimično zasnovan na Markonijevoj zamisli, takođe je koristio Tesline oscilatore i sadržavao je ”dva kontrolna radio tornja visoka po 110 m blizu laboratorije koja je gledala na zaliv Frešvoter... Pomoću tih uređaja, čovek koji stoji na obali na mestu sa kojeg ima dobar pogled mogao je da upravlja praznim čamcem na vodi”.22 Džek je takođe pitao Teslu da li bi želeo da govori na njegovom diplomskom ispitu na Jejlu.23 Taj period Teslinog života bio je obeležen izuzetnom ogorčenošću jer je u decembru Markoni bio nagrađen za pirateriju Nobelovom nagradom. Tesla je obavestio Džeka da je ta italijanska šeprtlja ”ostavila stare uređaje Herca i Lodža i zamenila ih mojim. Na taj način je izveo prenos preko Atlantika”.24 Međutim, Džek nije imao ništa protiv Markonija i dao mu je istaknuto mesto u četvorotomnom izvodu koji je pisao o istoriji bežične komunikacije. Pozvao je Markonija u Gloster i tako stekao prijatelja sa kojim se družio sve do kasnih tridesetih.25 Vrativši se sa puta po Evropi gde je posetio elektroinženjere (i fizičare) u Londonu, Parizu i Petrogradu, Džek je uspeo da završi svoj magistarski rad: G. Tesla je pokazao da pravi Hercov efekat nije sredstvo koje je omogućilo odašiljačkoj stanici da komunicira sa primaocem na bilo kojoj razdaljini. Štaviše, dokazao je da su talasi, koji su se širili iz odašiljačke stanice, putovali zemljom koja je poslužila kao provodnik. Danas (1912) se smatra da je to viđenje tačno. Međutim,
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
373
Markoniju je bilo ostalo da preduzme veličanstveni poduhvat i kristališe rezultate prethodnih istraživača u potpun i praktičan sistem prostorne telegrafije... G. Markoni je preneo poruke između mesta udaljenih 14 km 1897. godine. Danas, g. Markoni kaže da je najveća udaljenost na kojoj je prenos moguć 9.656 km.26 Nezadovoljan Hamondovom odlukom da istakne Markonijeva sumnjiva dostignuća i nastavi rad na polju daljinskog upravljanja, Tesla je tražio nadoknadu. Radeći zajedno sa Fricom Lovenstajnom i Aleksanderom Grejamom Belom, Džek je izumeo ”mehaničkog psa” koji je pratio svog ”gospodara” kada se svetiljka uperi u njega. Pošto je bila napravljena u obliku tetrapaka za mleko na točkovima, ”životinjka” je imala selenske ćelije umesto ”očiju” da bi mogla da prima signal svetlosnih komandi. Hamond je uveravao Teslu da se ne meša u njegov rad u teleautomatici, ali Tesla nije bio ubeđen u to, naročito nakon pojavljivanja jednog članka u novinama koji je preneo da Hamond upravo predstavlja torpedo sa daljinskim upravljanjem vojnim snagama. Moj dragi g. Hamond, Sudeći po priloženom, mislim da se vi igrate bežičnog pretvaranja. Uprkos vašim uveravanjima, ja ću posmatrati vaš napredak i uložiti prijateljsku tužbu zbog kršenja mojih prava čim se ustanovi da ste došli do novca.27 Džek mu je odgovorio, ponovo ga uveravajući da će mu priznati sve zasluge, ali Tesla je želeo da potpišu ugovor po kome će dobiti procenat od bilo kakve zarade. ”Dragi moj g. Tesla”, odgovorio je ovaj dvadesetogodišnjak, ”biću veoma srećan da podelim zaradu sa vama, ali samo pod uslovom da vi podelite naše dugove sa nama”.28 ”Pošto opravdano slutim da če vaš tata platiti sve naše dugove”, odgovorio je Tesla, ”voljan sam da ih podelim sa vama”.29 Bez obzira na zadirkivanje, Tesla se nadao da će Hamond uspeti da uspostavi saradnju sa vojskom jer bi tako i on dobio tržište za prodaju svojih novih motora bez lopatica. Uskoro je sklopljeno partnerstvo, a Hamond stariji je platio ceh. ”Uđi u to sa bratom Harisom”, upozoravao je otac Džeka. ”Stariji je od tebe i iskusniji. I budi oprezan sa g. Teslom. On troši zlato kao da je bakar”.
374
ČAROBNJAK
Proučivši Teslin metod selektivnog podešavanja, Džek ga je nazvao ”proročkim patentom genija iz 1903”30. Tesla je došao do tog pronalaska zbog stalnog problema koji je primetio 1894-95. Naime, teško je osvetljavao određene sijalice u svojoj laboratoriji ako ne bi osvetlio i druge. Nakon što je proučio delo Herberta Spensera o kombinovanom delovanju dvaju ili više nerava u ljudskom telu, izumitelj je došao na zamisao da se sijalice pale samo kada se prenosi kombinacija bar dvaju frekvencija. Džek je primetio da ”sistem g. Tesle liči na bravu sefa sa numeričkom šifrom”.31 Objašnjavajući pojedinosti novajliji, Tesla je pokazao da se uređaji mogu napraviti tako da odgovaraju ne samo na jednu frekvenciju, već i na dve, tri, pa čak i više. Taj kombinovani raspored, sličan današnjim televizijskim i telefonskim ometačima ne samo što je obezbeđivao privatnost već je davao mogućnost da sistem ima skoro beskonačan broj odvojenih kanala.32 Taj patent, zajedno sa Teslinom metodom korištenja Zemljinih rezonantnih frekvencija za prenos, to jest Teslinih struja, postao je osnova obilja izuma, od onih u oblasti vojnih sistema navođenja do primene u radio i telekomunikacijama. Njihov dalji razvoj i usavršavanje doneće milione Džeku i nekolicini drugih izumitelja (na primer, Edvinu H. Armstrongu). Pišući iz Kancelarije za patente, gde je još uvek bio zaposlen 1911, Džek, čudesno talentovani mladi entuzijasta, obavestio je Teslu da je stupio u kontakt sa Ministarstvom rata u nadi da će prodati obalsko-brodske komunikacione sisteme koji mogu da prenose 20 reči u minuti. Džek je takođe započeo osnivanje vojnog saveta stručnjaka u Glosteru u kojem je zaposlio takve inženjere kao što su Fric Lovenstajn i Bendžamin Frenklin Majsner. Ovaj potonji, rođen 1890, koji će uz malu Teslinu pomoć postati autor udžbenika iz radio-dinamike,33 bio je prvi asistent u laboratoriji. Radeći za Američku mornaricu 1908, Majsner je pomogao u razvoju električnog psa i superheterodina. Pripisuju mu se zasluge i za izum ”mačjeg brka”, što je bio detektor na radiju sa kristalima.34 Džek se savetovao i sa Redžinaldom Fesendenom, Lijem de Forestom, Džonom S. Stounom i Guljelmom Markonijem. 16. februar 1911. Vašington Dragi g. Tesla, Hajde da osnujemo skromnu kompaniju i nazovemo je Kompanija za razvoj bežičnog prenosa Tesla-Hamond. Razmišljajući o tom imenu, sledio sam emersonski savet, pa sam, kao što vidite, zavezao svoju kočiju za zvezdu...
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
375
Svrha te kompanije bila bi da usavrši automatski selektivni sistem, kao i (podvodni) torpedo i, konačno, da vi izvedete svoje veličanstvene poduhvate koji če bežičnim putem elektrifikovati svet. Ja sam najsrdačnije vaš, Džon Hejz Hamond, mlađi35 18.februar 1911. Toranj Metropoliten 202 Njujork Dragi g. Hamond: Kombinacija Tesla-Hamond mi izgleda dobro, ali trebalo bi da uđemo u to sa nešto opreza. Ja sam već izazvao zanimanje gospodina koji se potpisuje sa Dž.P.M. za deo mojih bežičnih izuma, a prijatelj Astor sada čeka završetak moje centrale da bi otpočeo posao sa bežičnim prenosom energije što bi trebalo da se pokaže kao kolosalan uspeh. U umetnosti telautomatike, međutim, ja sam savršeno slobodan i bilo bi mi drago da prihvatim bilo kakav pošten predlog za izučavanje tog polja. Mislim da će za nekoliko godina to odstupanje zaokupiti pažnju sveta. Upravo sam završio svoje turbine i u ponedeljak počinjem da ih ugrađujem u Edisonovu elektranu. Očekujem da ću vam pokazati kako rade kada sledeći put budete u gradu. Srdačni pozdravi, N. Tesla36 U svom otmenom vordenklifskom zaglavlju, sa pojačavačkim odašiljačem na vrhu stranice, izumitelj piše, po proceni ovog autora, najozlojeđeniji dopis. Teslina svađa sa Morganom je prikrivana. Samo nekolicina ljudi je znala detalje njihovog ugovora. Čak su i najbliži Teslini prijatelji, kao i kasniji biografi, tapkali u mraku. Međutim, sa druge strane, svima osim Tesli 1911. postalo je očigledno da je Vordenklif brod sa olovnim trupom. Još uvek opijen idejom o svetskoj telegrafiji i ispunjen nadom da će njegove nove turbine bez lopatica izazvati revoluciju, večni inovator je naivno, a opet hrabro, računao na najbolji mogući scenario: zaradiće dovoljno novca od svojih izuma da se konačno vrati na Long Ajlend i završi toranj. Možda je to još i bilo moguće na toj životnoj raskrsnici da je njegov motor, na primer, zamenio benzinski motor u automobilima ili motor sa prope-
376
ČAROBNJAK
lerom na avionu. Međutim, ono što nije bilo moguće jeste nagoveštaj u pismu da je Morgan i dalje zainteresovan. To je bila očigledna dezinformacija koju je pompezni valdorfski dendi uobraženo objavio da bi sakrio samu činjenicu, možda čak i od sebe, da je njegov optimizam verovatno zabluda. Bila je to šansa da se razvije pravi bežični sistem uz podršku bogate i moćne porodice Hamond, ali Tesla je odbio tu priliku zbog svoje arogancije, uskogrudosti i narcisoidnosti, a verovatno i zbog ograničenja koja mu je nametao ugovor sa Morganom. Da je razvio plan o bežičnom prenosu sa Džekom, možda bi morao da isplati Morganu 51% od svih svojih ostvarenja. Hamond nije bio svestan da je zvezda za koju se vezao bila poluizgorela kometa.
APOSTOLIZMIŠLJOTINA U maju 1911. T. K. Martin je pozvao Teslu da se obrati članovima Nacionalnog saveza za električno svetlo koji su održavali svoj godišnji simpozijum u zgradi Inženjerskog društva u 39. ulici. ”Ne postoji tako izvrsno zadovoljstvo koje sebi mogu predočiti poput onog koje prati osećanje trijumfa nakon originalnog izuma ili otkrića”, počelo je predavanje. ”Ali svet nije uvek spreman da prihvati objavu izumitelja, a sumnjičavih je mnogo. Stoga pronalazači često moraju da progutaju gorke pilule zajedno sa svojim zadovoljstvom”. Ali kakve će pompezne pilule ludi naučnik silom servirati tom skupu! Tesla je nastavio da zasenjuje publiku prikazima svog višefaznog sistema naizmenične struje, teleautomata i eksperimenata sa bežičnim prenosom, pokazujući slike iz Kolorada na trakama dugim 20 metara. Objašnjavajući svoj sistem izdvajanja, istakao je da je prenos kombinovanih i mnogostrukih frekvencija unapređen u sistem koji ne koristi žice. ”Sve tvrdnje koje čitate u novinama da se bežične poruke mogu presresti”, objasnio je izumitelj, ”potiču od toga što su oni koje rade u toj oblasti u zabludi - oni prenose poruke pomoću Hercovih talasa, a pri tome tajnost nije moguća”. Lansiravši svoju viziju van granica naše planete, čarobnjak je kročio u Prometejeve stope. ”Otkriće (statičkih talasa) do kojeg sam došao uzburkalo je sve do sada, jer se pojavilo sredstvo za prenošenje energije u prostoru, bez ikakvog gubitka, sa bilo koje tačke na planeti do neke druge, čak i ako su antipodi. U stvari, sila koja se primenjuje na jednoj tački može se čak i povećavati sa razdaljinom... Možete da zamislite koliko sam se uzbudio zbog ovog
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
377
otkrića. Tehnički, to je značilo da je Zemlja, u celini, imala određeni period vibracija”.37 Na ekranu je bila prikazana Vordenklifska citadela, sa pozadinom od olujnih oblaka. Njen vrh u obliku pečurke samo se nazirao. ”Porazio sam razdaljinu u svojoj zamisli”, urlao je deus, ”a kad se usavrši, neće biti ni trunčicu drugačija od onog što sada predviđaju moji planovi. Vazduh će biti moj medijum i moći ću da prenosim bilo koju količinu energije na bilo koje mesto. Moći ću da šaljem poruke u sve delove sveta i da šaljem reči koje će izbijati iz tla u Sahari takvom silinom da će se čuti u krugu od 25 kilometara”.38 ”Mojim moćnim bežičnim odašiljačem moći će se osvetliti cele Sjedinjene Države. Struja bi išla u vazduh i odatle se širila u svim pravcima stvarajući efekat jake polarne svetlosti. Bilo bi to slabo svetlo, ali dovoljno da se prepoznaju objekti u mraku”.39 Naravno, toranj bi bio dovoljno snažan da šalje signale obližnjim planetama, naročito ako bi postojali Marsovci koji bi ih primili. Ali to je bio samo uvod u temu koju je Tesla došao da predstavi te noći: turbine bez lopatica. Tesla je ozbiljno počeo da radi na novim motorima, krećući se između Providensa i Bridžporta, ali većinu svojih radova bio je preselio u stanicu Edison Votersajd u Njujorku. Tragao je i za potencijalnim klijentima. Jedan od planova bio mu je da proda 500 motora Japancima, verovatno preko Džejkoba Šifa. ”Primenom moje turbine s torpedom”, pisao je Tesla Džekovom bratu Harisu, ”mogu da udvostručim snagu. Trebalo bi da pregovaramo o autorskim honorarima na osnovu konjske snage”.40 Tesla se posavetovao i sa kompanijom Dženeral elektrik, kao i kompanijom u zamahu Sajberling, vodećima u razvoju snažnih glisera.41 Obećavši veliki uspeh, vulkan je radio prekovremeno, stvarajući svoju revolucionarnu opremu, a Džek je nastavio da usavršava prototip čamca sa daljinskim upravljanjem i bežične prenosne stanice. Sa dometom od 3.220 km, Hamondov odašiljač je postao ”najvažnija privatna stanica za slanje na svetu”. Džek je proučavao i telefotografiju, a radio je i na usavršavanju svog električnog psa. ”A ako okrenete motor tako što ćete pritisnuti prekidač na repu”, objavio je Džek u štampi, ”pas će se, što je iznenađujuće, kretati u suprotnom smeru kada ga obasjate svetlošću”.42 Proširujući tržište, Tesla je osmislio prototipove koji su mogli da zamene benzinske motore u automobilima; počeo je da daje ponude kompaniji Ford i Kajzeru Vilhelmu iz Nemačke, koji je planirao da ih stavi na tenkove. Kao i
378
ČAROBNJAK
sa svakim drugim novim ostvarenjem, bilo je problema. Na primer, pošto su se kuglični ležajevi prebrzo trošili, diskovi nisu održavali rotaciju pri optimalnim ubrzanjima. Kao neko ko je izbegavao sunce, Tesla je bio sklon noćnom radu, tako da su njegovi troškovi često bili dvostruki. Naravno, bilo je i drugih izdataka. Džek je predložio da se svemu da više publiciteta i zato je poslao poznatog novinara Valdemara Kempferta da intervjuiše, po Kempfertovim rečima, ”temperamentnog genija” za časopis Scientific American.43 Ali Tesla je smatrao da ima dovoljno publiciteta. Njemu je trebalo više novca. U drugoj polovini 1912. i u prvim mesecima sledeće godine, Tesla je uputio hitnu molbu svom ortaku. Potrošio je 18.000 dolara i sve vreme radio bez plate pa je tražio da mu smesta bude vraćeno 10.000 dolara. Dragi g. Hamond, ...u očajnoj potrebi za novcem. Ne mogu više da izdržim.44 Ali Hamond, koji je pomagao Lovenstajnu da ugradi svoju bežičnu opremu na vojne brodove i koji se nadmetao sa Deforestom oko postizanja ugovora sa kompanijom AT i T, ignorisao je Teslin zahtev, a njegovom bratu Harisu trebala su puna tri meseca da odgovori: 10. jun, 1913. Dragi g. Tesla, Kao što znate, uložili smo hiljade i hiljade dolara u razvoj ove turbine i u proteklih godinu dana svake nedelje smo očekivali da ćemo je isprobati... [Sad] smo saznali da je turbina tek delimično podešena u Edisonovoj fabrici... [Propuštamo] izvrsnu priliku da je detaljno i potpuno isprobamo sa ljudima koji bi nam bili od najveće koristi ako ti testovi budu uspešni. Srdačno vaš, Haris Hamond Veliki propovednik teleautomatike nije mogao da veruje da je sin jednog od najbogatijih ljudi na svetu nipodaštavao njegovu usrdnu molbu. ”Od mog obaveštenja, dao sam sve od sebe ne bih li spasao ono što se moglo spasti. Žrtve koje sam bio primoran da podnesem i gubici koje sam pretrpeo toliki su da bih sa prezirom odbio da vam odgovorim da imam posla sa čovekom koji mi se manje dopada od vas”. Tesla je priložio i pohvalnu izjavu
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
379
profesora i glavnih inženjera o turbini, ali njihova saradnja je bila završena. 45 Hamond ga je ostavio na cedilu.
DVORAC KOJIJE NAPRAVIO DŽEK Džek Hamond je putovao u Evropu samo nekoliko meseci pre Prvog svetskog rata da bi se posavetovao sa raznim naučnicima u vezi sa usavršavanjem boljeg prijemnog uređaja od Markonijevog konektora. Čini se da su Tesla i Hamond radili bez međusobnog razumevanja. Kao što će se kasnije i pokazati, 10.000 dolara koje je Tesla tražio ne bi bilo dovoljno da završi svoj posao na turbinama. Trebalo mu je verovatno 40 ili 50 puta više, a Džeka je zanimalo samo usavršavanje bežičnog prenosnog i prijemnog aparata. Torpeda su zapravo bila na drugom mestu. Kada se pogleda unazad, čini se da je Tesli bilo bolje da se ostavio turbine na neko vreme i da je radio sa Džekom na usavršavanju sistema za navođenje; ali bio je preblizu potencijalnom velikom uspehu da bi trošio vreme na izum koji je već usavršio 15 godina pre toga. Džek je pokazao američkoj vojnoj eliti svoj čamac sa daljinskim upravljanjem 1913. i 1914. godine. General Viver, načelnik Američke obalske artiljerije, i malobrojna svita doputovali su u Gloster da vide Nataliju, najnoviji uspeh rasipnog sina, a i sam general je preuzeo komande čamca. ”Brzo plovilo je uvek iznova išlo i okretalo se (sic) po luci vođeno nevidljivom kontrolom, dok su stanovnici Glostera zapanjeno uzdisali... Gledali su kako ide napred ka određenom znaku, milju, dve, tri, i kako ga svaki put precizno pogađa”.46 Nekoliko nedelja kasnije, mlađi Hamond je prikazao dalekometne mogućnosti plovila. Moglo je da radi na 32 km od radio odašiljača u Glosteru i bilo je navođeno duž svih 96 km do mornaričke baze u Njuportu bežičnim prenosom na ovaj ili onaj način. Džek je takođe rešio problem statičkog ometanja i usavršio selektivno podešavanje. U decembru je napisao: Dragi moj oče, Sastavljamo celu ponudu za Dekretni savet što sistematičnije možemo. Taj posao predstavlja značajan deo budućeg finansijskog uspeha ove ponude. Ja sam vaš odani sin, Džon Hejz Hamond mlađi47
380
ČAROBNJAK
Međutim, proći će mnogo vremena pre nego što američka vlada nagradi Džeka za njegov sistem navođenja sa daljinskim upravljanjem. U sledećih deset godina, on će utrošiti skoro 750.000 dolara na taj posao, proširujući sistem radiodinamičke kontrole na letelice i podmornice.48 Problemi stvaranja tajnih kanala postali su očigledni 1915. i 1916. kada je američki brod Delfin uspešno omeo torpedo koji je Hamond ispalio na razdaljinu od 60 do 100 metara, ali Hamondov sistem je bio uspešniji kada je torpedo ispaljen na veću razdaljinu.49 Ministarstvo rata je želelo da ima vizuelni kontakt sa tim oružjem, pa je Džek počeo da radi na uređaju koji bi upravljao njime iz letelica. Uspevao je da savlada svaki problem na koji bi naišao. Ta tehnologija je bila suviše nova da bi se koristila u Prvom svetskom ratu, a vojska je gledala da koliko god može izbegne trošenje novca. Navodno čekajući da Teslini osnovni patenti u oblasti teleautomatike isteknu, Džek je konačno predstavio svoj slučaj članovima Kongresa. Istakao je kako ima ponude od stranih vlada, ali da će odbiti pregovore sa njima zbog značaja svog dela, kao i zbog odanosti svojoj zemlji. I tako, 1919, dok je njegov otac Džon Hejz Hamond stariji nastavio da privlači pažnju svojom zamisli da bi Svetski sud trebalo da spreči rat, Kongres i predsednik Vilson odobrili su izdvajanje 417.000 dolara za ratne patente Hamondovog sina. Međutim, novac još nije promenio vlasnike.50 Dvadesetih godina, Džek je počeo da radi sa Dejvidom Sarnofom, koji je postavljao temelje Američke radijske korporacije (ARK) zajedno sa Guljelmom Markonijem i Edvinom Armstrongom. I, 1923, Džekov rad se isplatio kada je prodao niz bežičnih patenata ARK-u za 500.000 dolara51, ali još uvek je očekivao nadoknadu od američke vlade. Hamond je 1924. poslao još jedan dopis Ministarstvu rata u kom je tražio puštanje odobrenih sredstava koja su tada već bila dostigla 750.000 dolara. ”Doveo sam razvoj u fazu u kojoj smo vam pokazali izvodljivost upravljanja standardnim mornaričkim torpedima na dubinama od 1,8 m i više, koji se kreću brzinom od 27 do 30 čvorova”, pisao je Hamond.52 Konačno, u decembru 1924, uz pomoć Kurtisa Vilbera, ministra Mornarice i obožavaoca Hamondovog oca, vlada mu je isplatila nadoknadu, svrstavši njegov rad u tajni dosije u Kancelariji za patente. Data su uverenja da Teslini i Hamondovi ekskluzivni patenti nisu konkurentni sa onima koji su prodati ARK-u. Sve to se dogodilo čitavu deceniju nakon Hamondovog razlaza sa srpskim mentorom, koji je sad imao ”zadovoljstvo da jednostavno posmatra druge” dok koriste njegove izume.
ODNOS S HAMONDOM (1909-1913)
381
”Želim mu sreću”, rekao je Tesla. ”Ali ipak, trebalo je da i ja nešto dobijem za to”. Tesla je takođe istakao da je Hamond prijavio patente samo nekoliko meseci nakon što su njegovi istekli.53 Postavši milioner sopstvenom zaslugom, Džek se otisnuo da ostvari mladalački san kada se sa porodicom preselio u Englesku da bi živeo u zamku. Uz to se zaljubio u umetnicu Ajrin Fenton, divnu ćerku jednog brodograditelja, koja je nažalost bila udata za nekog trgovca obućom. Četrdesetpetogodišnja Ajrin se, međutim, 1925. razvela i krišom udala za tridesetsedmogodišnjeg Džeka. kada je on počeo izgradnju srednjovekovnog prebivališta na osamljenim i poroznim obalskim liticama gde je Longfelou nasukao lažnu škunu Hesperus u Glosteru. To mesto je bilo na manje od 1.600 m od kuće njegovih roditelja.54 Džekova strast je bila muzika. Iako nije bio muzičar, imao je mnogo patenata iz oblasti akustike, kao i orgulje koje su bile tako ogromne (imale su 8.000 cevi) da bi jedino zdanje u koje su mogle biti smeštene bila palata. Hamond je podigao kamenu zgradu oko tog instrumenta, sa sve bedemom, jarkom i mostom koji se diže i spušta pomoću lanca. Unutra su se nalazili mračni, krivudavi hodnici, skrivena vrata i zidovi koji su se rastavljali na ulazu u veliku sobu da bi se orgulje mogle unositi i iznositi. Usred dvorca, koji je danas muzej, Hamond je napravio zatvoreni bazen i atrijum prepun biljaka i tropskih ptica. Kupio je drevne iskopine iz Evrope, izvajana je naga statua tog proslavljenog inovatora, a Ajrin je osmislila metalni smokvin list da je pokrije. Džek je nastavio da radi na velikom broju supertajnih izuma za Ministarstvo rata, kao i za sebe, dok je živeo luksuznim životom. Posetioci njegovog poseda i orguljaških koncerata u tridesetima bili su Herstovi, Džordž Geršvin, Helen Hejz, Dejvid Sarnof, En i Teodor Edison, Markonijevi, ćerka Dž. Pirponta Morgana Lujza i njen muž, Herbert Saterli, zatim Helen Astor, Mari Karnegi, Dejvid Rokfeler, Barimorovi, Noel Kauard i Leopold Stokovski. Ne zna se pouzdano da li je Tesla ikada posetio zamak, iako postoji mogućnost da jeste, ali 30. marta 1951, skoro deceniju nakon njegove smrti, navratio je još jedan 'Sloven i Teslin poklonik - Andrija Puharić.55 Još uvek zainteresovan za ekstrasenzornu percepciju, Džek je pozvao Puharića, lekara i izumitelja slušnih pomagala, zajedno sa spiritualistom Aljin Garet u svoju citadelu da bi testirali njene telepatske sposobnosti. Smeštena u Faradejev kavez, da bi se sprečio prolaz elektromagnetnih talasa, Garetova je svojim moćima zaprepastila eksperimentatore.56 Svetski putnik i čudesni inovator, Džek je u poznim godinama proveo mnogo vremena putujući sa suprugom po državi u pokretnoj kući koju je
382
ČAROBNJAK
sam osmislio. Kada je došao kod svog prijatelja Igora Sikorskog u Bridžport, izumitelj helikoptera ga je pitao da li želi jedan na poklon. ”Samo ako može da ponese moju pokretnu kuću”, odgovorio je Džek. Nakon dužeg razgledanja pokretnog čudovišta, Igor je rekao: ”Sredićemo”. Džon Hejz Hamond mlađi umro je 1965, u sedamdeset sedmoj godini. S obzirom na to da je i sam bio genije, žalosno je što njegova veza sa Teslom nije bila uspešna. Zajedno, oni su izumeli popriličan broj aparata bez kojih se savremeno doba ne može zamisliti.
39 Dž. P. Morgan Mlađi (1912-1914)
18, april, 1912. Mojdragig. Tesla: Sinoć sam prisustvovao skupu u Markonijevu čast sa veoma uvaženim društvom. Večiti majstor zdravica, (T.C.) Martin, čitaoje neki telegram na krajnje teatralan način; nakon pauze od čitava tri minuta objavio je da je njegov autor TOMAS A. EDISON! G. Markoni je dao, sa svoje tačke gledišta, istorijski pregled bežičnog prenosa sve do danas. Više ne govori o Hercovoj talasnoj telegrafiji, već posebno naglašava da se poruke koje on šalje prenose kroz zemlju. Pupin je nastupio sledeći, prikazujući da je za bežični prenos u potpunosti zaslužna jedna osoba. Jedini govornik te večeri koji je razumeo zasluge g. Markonija i koji nije oklevao da iznese svoje mišljenje bio je Stajnmec. On je, govoreći u kratkim istorijskim crtama, ostao pri stanovištu da je Markoni, dok su svi neophodni elementi za bežični prenos energije bili dostupni, najzaslužniji za istinskiprenos pameti.... To večeje, bezsumnje, izrečena najveća pohvala koju sam ikada čuo, a upućenaje vamajezikom apsolutne tišine. Srdačno vaš, Fric Lovenstajn1
esla je bio usred posla sa V. M. Maksvelom, načelnikom državnih škola u Njujorku, na kontroverznom projektu uvođenja visokofrekventne električne struje u učionice. Sledeći primer veoma promovisanog eksperimenta u Stokholmu u kome je grupa dece u takvim uslovima očigledno pokazala bolje rezultate na testovima sposobnosti i ubrzan rast, Maksvel se
T
384
ČAROBNJAK
nadao da će poboljšati zdravlje i inteligenciju učenika u Americi. Slažući se sa opštim zaključcima te hipoteze, prestižni pronalazač je, instalirajući žice po zidovima sa svojim ”Teslinim kalemom”, uz garantovanje potpune bezbednosti, pomogao Maksvelu da sprovede pilot studiju sa pedesetoro ”školske dece ometene u razvoju”. Načelnik je smelo izjavio da bi, ukoliko bi se studija pokazala uspešnom, ”novi sistem preokrenuo sve do sada primenjivane metode u školama i uveo novu eru u obrazovanje”.2 Markonijev govor pred jedanaest hiljada članova Udruženja za električnu energiju u Njujorku održan je istoga dana kada je potonuo Titanik. Frank Spreig, koji je držao hvalospev, ”očito je dirnuo g. Markonija kada mu je pripisao zasluge za spasavanje između 700 i 800 života”.3 Nažalost, Markoni nije mogao da spase 1.500 drugih osoba, poput pukovnika Astora, koji je potonuo sa brodom nakon što je pomogao svojoj supruzi da se ukrca na jedan od preostalih čamaca za spasavanje. Ako je ikada neki događaj predstavljao gubitak nevinosti čovečanstva i potvrdio njegovu kratkovidost, to je bilo potonuće Titanika. Ako se setimo Teslinog puta, taj brodolom je ponovio priču o Ikaru, gordom letaču koji je pao zbog nedostatka poštovanja prema svojim ograničenim mogućnostima. Ako se uzme u obzir Teslina čudnovata želja da prenese neograničenu energiju do raznih krajeva sveta i donese kišu pustinjama kao i da postane gospodar univerzuma, bilo je neizbežno da će i on, isto tako, pasti. Ta tragedija je ubrzala odluku Kongresa da pretvori u zakon jedan akt koji zahteva upotrebu bežične opreme na svim brodovima sa pedeset ili više putnika. Ona je takođe usredsredila pažnju nacije na dvadesetjednogodišnjeg Dejvida Sarnofa, modernog predsednika ARK-a, koji je zabeležen kao prvi korisnik bežične opreme koji je primio poziv u pomoć sa Titanika.4 Tesla nije bio jedina žrtva u igrama oko bežičnog prenosa. Koncern Redžinalda Fesendena je ”prestao da postoji 1912.” zahvaljujući njegovoj ćudljivoj prirodi, internim razmiricama i ”otegnutim parnicama”. Li Deforest, koji je imao već oko četrdeset pronalazaka u oblasti bežičnog prenosa, takođe je propao kada je osuđen sa funkcionerima svoje kompanije zbog berzanske prevare.5 Što se tiče Lovenstajna, Tesla je podržavao pokušaje svoga štićenika da ugradi opremu na američke vojne brodove koristeći neke od njegovih osnovnih nacrta. ”On je mnogo sposobniji od svih ostalih koji se bave bežičnim prenosom”, pisao je Šerfu, dodajući: ”stoga mi je ovo pričinilo veliko zadovoljstvo”.6 Jedina prednost koju je Lovenstajn imao u odnosu na Markonija bilo je Markonijevo insistiranje na dogovoru na sve ili ništa sa vojskom: ili će svi brodovi biti uključeni u njegov sistem ili neće nijedan. Američka vlada, me-
Dž. P. MORGAN MLAĐI (1912-1914)
385
đutim, nije ni pomišljala da prepusti kontrolu privatnom koncernu, pa je Markoni imao velikih poteškoća s probojem svog sistema na američko tržište. Ipak, Markoni je još uvek bio jedina ozbiljna konkurencija, pa ja Tesla nameravao da ponovo potvrdi svoja legalna prava. Nakon što se posavetovao sa svojim advokatima, ovaj pionir je otpočeo primenu strategije tuženja pirata u svakoj državi u kojoj je to mogao. U Engleskoj je Tesla dozvolio da mu zamre jedan važan izum pa je tamo napredak zaustavljen. Oliver Lodž je, sa druge strane, uspeo da pobedi u sporu i dobije 1.000 funti godišnje od Markonijevog koncerna u periodu od sedam godina.7 U Sjedinjenim Državama, gde je Tesla podneo zahtev za obnavljanje zaštite prava na neke od svojih najosnovnijih izuma, tek je morao da učini tužbu pravosnažnom, ali u ’vrhovnom sudu u Francuskoj” postigao je uspeh koji je daleko odjeknuo. U pismenoj izjavi koju je poslao sudiji M. Bonžanu u Pariz, Tesla je objasnio svoj posao 1895. kada je ”podigao veliki bežični terminal iznad zgrade... i primenio prigušene i neprigušene oscilacije”. Priložio je i dva izuma iz 1897. i detaljna objašnjenja za svoj teleautomat, čime je potvrdio da ga je izložio pre Dž. D. Silija, glavnog ispitivača američke Kancelarije za patente u Vašingtonu 1898. U vezi sa Markonijevim patentom od 2. juna 1896, Tesla je posvedočio da je taj izum ”gomila nesavršenosti i grešaka... Ako ima ikakvu vrednost, to je sredstvo da se na pogrešan put navedu mnogi stručnjaci i da se omete napredak u pravom smeru... Ne daje nikakve nagoveštaje o dužini prenosa i provodnicima, a sve što je navedeno već pretpostavlja verovatnoću preciznog podešavanja... [Markoni je zamenio] staromodni Ramkorfov kalem... Teslinim kalemom”.8 Podržavajući Teslu u ime Popov, Dukre i Rošefor, francuske kompanije koja je pokrenula tu akciju, elektroinženjer M. E. Žirardo detaljno je opisao tehnička dostignuća Teslinog izuma. ”Zaista”, počeo je Žirardo, ”u tom američkom izumu može se pronaći izuzetna jasnoća i preciznost, iznenađujuća čak i za današnje fizičare... Bila bi okrutna nepravda da se pokuša ugušiti čista Teslina slava tako što bismo mu se prezrivo suprotstavljali”.9 Sudija Bonžan je odbio Markonijev izum i prihvatio Teslin kao zamenu. Francuska kompanija mu je najverovatnije isplatila kompenzaciju zato što je dobila spor. Međutim, sa tom pobedom došli su drugi porazi. Edmund K. Stalo je 1912. imao pravna potraživanja od Tesle u iznosu od 61.000 dolara za poboljšanja ponuđena 1906; tužila ga je i korporacija Vestinghaus za iznos od 23.000 dolara za opremu iznajmljenu 1907. U prvom slučaju, Staloova organizacija, koja je bila povezana sa kompanijom Standard ojl, uložila je samo
386
ČAROBNJAK
3.500 dolara i tužila ga je jedino zbog njegovog obećanja da će ostvariti ogroman profit. Teslina krivica je stoga bila minimalna. U drugom slučaju, on je osporavao svoju ličnu odgovornost pošto je oprema pozajmljena kompaniji čiji je on bio osnivač. Tesla je, međutim, ponudio da vrati opremu koja je i dalje bila u laboratoriji na Long Ajlendu.10 Iako su njegovi novčani gubici bili mali, negativna reklama mu je narušila ugled i učinila da postane manje značajna ličnost u prestižnom Voldorfu, gde je još uvek živeo i gomilao dugove. Tu je bila i gospođa Tirstajn, za koju je Tesla rekao: ”Želela je da me upuca zato što sam bacio struju na nju”. Tesla je ”sažaljevao tu jadnu ženu” ali ju je poslao, uz pomoć sudije Fostera, ”u ustanovu za mentalno obolele”.11 Tužba korporacije Vestinghaus izazvala je popriličnu pometnju u unutrašnjim krugovima i čak je podstakla Toma Edisona da napiše retku izjavu saosećanja. 24. februar, 1912. Moj dragi g. Edison, Uzevši u obzir vaše ljubazno pismo...želim da ponovim ono što osećam i da izrazim svoje veliko žaljenje što nisam bio u mogućnosti da vam to lično prenesem. Sa velikim poštovanjem, kao i uvek, N. Tesla12 Korporacija Vestinghaus, međutim, nije bila monolitna celina i njen odsek za pravne poslove na neki način je bio autonoman deo. Tesla je nastavio da redovno pozajmljuje opremu u periodu od 1909. do 1917. i često se savetovao sa raznim inženjerima, posebno sa Čarlsom Skotom, koga je počeo podučavati u oblasti bežičnog prenosa. Nastavio je da se susreće i sa nedavno smenjenim predsednikom, Džordžom Vestinghausom, koji je radio kao polupenzioner u svojim kancelarijama u Njujorku. ”Pretpostavljam da ste razočarani zbog nezahvalnosti nekih koji sada predvode to veliko preduzeće što je stvorio vaš genijalni um”, primetio je Tesla. ”Iskreno se nadam da ćete uskoro ponovo biti na poziciji na kojoj ste bili do sada. Znam da velika većina javnog mnjenja deli moje mišljenje”. ”Hvala vam za vašu pažnju”, odgovorio je potomak ruskog plemstva.13
DŽ. P. MORGAN MLAĐI (1912-1914)
387
NEMAČKA VEZA Markonijev najveći rival u pravnoj areni bio je Nikola Tesla, a na tržišnom bojnom polju Telefunken, nemački koncern za bežični prenos. Iako je Markoni imao patente u Nemačkoj, Telefunken ja imao previše veza na domaćem frontu i lako je održavao monopol. Oformljen ukazom kajzera, putem nasilnog pripajanja sistema Braun-Simens-Halske i Arko-Slabi, borio se protiv Markonija na svakom frontu. Bio mu je, bez sumnje, druga najozbiljnija konkurencija na svetu. Iako je Markoni povukao dobar potez u Španiji, Telefunken je stekao prednost u Americi kada je projektovao dva ogromna transatlantska sistema u Takertonu, u Nju Džersiju, i Sejvilu, u Njujorku. Iz nacionalističkih pobuda, Tesli je uskraćen zasluženi autorski honorar u Nemačkoj, ali profesor Adolf Slabi nikada nije krio činjenicu da je Tesla predvodnik u toj oblasti. Stoga je on, kada je Telefunken došao u Ameriku, potražio svoga mentora, ne samo iz moralnih razloga, već i da bi stekao pravnu prednost u odnosu na Markonija, kao i da bi pridobio Teslino tehničko umeće. Tesla se sastao sa najvišim funkcionerima američke holding kompanije Telefunken, bezazlenog naziva Atlantik, u Brodveju br. 111, gde su smeštene njihove kancelarije. Prisutan je bio i direktor dr Karl Džordž Frank, ”jedan od najpoznatijih nemačkih (američkih) stručnjaka za električnu energiju” njegova dva menadžera, Ričard Pfand, čest posetilac Tesline laboratorije i direktor elektrane u Sejvilu, i ”monokT poručnik Emil Majers, šef poslovanja u Takertonu. Tesla je tražio 25.000 dolara unapred i honorar od 2.500 dolara mesečno, ali je pristao na 1.500 dolara sa jednim mesecom unapred.14 Tesla se sastao sa Fandom da razgovara o poslu sa turbinama koji je trebalo da obavi za kajzera i da popravi odašiljač na Menhetnu na kom su radili Nemci. Nedugo zatim, otišao je na dve stanice sa bežičnim prenosom da ugradi svoja najnovija poboljšanja sa namerom da unapredi njihove sposobnosti. 15 Sa profesorom Džonatanom Zenekom u Sejvilu, Tesla je izračunao da su gubili oko 25% energije zbog elektromagnetnog zračenja. ”Ti talasi se rasipaju već na nekoliko milja od obale”, rekao je Zeneku, ”dok će energija koja dospe do Nemačke biti iz vaših veza kroz zemlju”.16 Nakon iscrpljujuće pretrage po nepreglednim ledenim površinama, iz mora je izvađeno iznureno telo Džona Džejkoba Astora koji je sahranjen u Njujorku. Među dokumentima sa njegovog imanja nalazilo se i pet stotina deonica električne kompanije Tesla.17 Godinu dana kasnije, Dž. Pirpont Mor-
388
ČAROBNJAK
gan, sultan od Vol strita, hobotnica, umire. Osim rezignacije i razočaranja Tesla je osećao i veliko divljenje prema čoveku koga je nazvao ličnošću od ”izuzetnog” istorijskog značaja. Iako je Morganov zet, Herbert Saterli, mogao jedino da mu obezbedi mesto u poslednjem redu u kapeli, samo prisustvo na toj tužnoj ceremoniji bila je velika čast. Dvorana je bila prepuna kolega i protivnika, a mnogi od njih su dugovali veliki deo svoga bogatstva, pa čak i svoje stanice, Teslinim izumima. Tesla je, bez sumnje, pretrpeo podsmehe pokojnikovih poniznika, ali istinski plemić je prevazišao sitničavo kikotanje dok je prilazio ka En i Dž. P. mlađem. ”Molim vas da primite moje iskreno saučešće povodom smrti velikog čoveka koji je bio na čelu vaše čuvene firme”, rekao im je. ”Ako ja mogu da osetim takvu prazninu u svome srcu i mislima koja je izazvana Morganovom smrću, onda mogu i srazmerno da poštujem dubinu osećanja onih koji su bili njegovi životni saborci. Čitav svet je u njemu video genija retkih moći, ali za mene je on jedna od onih kolosalnih istorijskih pojava koje obeležavaju epohe u evoluciji ljudske misli”.18 Dva meseca kasnije, u toku raskida saradnje sa Hamondom, Tesla je ponudio novom šefii kuće Morgan da mu ovaj finansira projekat turbina bez lopatica. ”Njegov predlog bi proizvođačima gvožđa i čelika sam doneo zaradu od sto miliona dolara godišnje putem korišćenja suvišne toplote i ostalih pogodnosti, a imao bi sličan uticaj i na brodogradnju, železničku, automobilsku i mnoge druge velike industrije”. Monarh je pogledao predlog i dao Tesli 5.000 dolara unapred.19 Bilo je to vreme za razmišljanje o smrti i promeni sopstvene zle kobi. Sukobljena osećanja neprijateljstva i divljenja tekla su bujicama kroz njegovo biće dok je ponovo proživljavao ushićenje svoje odiseje bežičnog prenosa i očaj njenog beskraja. Tri dana pre svog pedeset sedmog rođendana, 7. jula 1913, Tesla se vozom vratio u Vordenklif. Morao je da razmisli o mnogo stvari, jer je njegov prijatelj Džonson, koji je radio u kompaniji Senčuri, odlučio da ode u penziju. Nadstojnici te kompanije vršili su pritisak da se snize standardi. Džonson je ponudio da pokrene poseban časopis koji bi bio nešto glamurozniji, ali je želeo da zadrži dostojanstvo izvornika. Međutim, preglasan je prilikom donošenja odluke. ”Bilo je zaista patetično gledati način na koji su me autori molili za još jednu sitnicu”,20 rekao je svom prijatelju. Ketrin je sve više insistirala da Tesla dođe u još jednu posetu. Pošto su bili u novčanim problemima, njegovi prijatelji su mogli čak izgubiti i svoju kuću. Tesla je pokušao da projuri pored
DŽ. P. MORGAN MLAĐI (1912-1914)
389
pojačivačkog odašiljača bez podizanja pogleda da bi došao do sefa u laboratoriji, ali nešto ga je privuklo tamo poput magneta. Kada je podigao prečku sa poslednjeg reda sedišta, obuzela ga je tuga od koje mu je zastao dah. Oteturao se do vrata Stenijeve zgrade u kojoj je živeo i sam je ušao unutra. ”Nisam baš zaplakao kada sam video svoje mesto nakon toliko vremena”, pisao je Šerfu, ”ali bio sam veoma blizu”.21 Tesla je počeo da ubeđuje novog Morgana pokušavajući da izbegne zamku koju je sam sebi postavio prvi put. Poslao je Džeku jasan predlog u kome je izdvojio svoje poduhvate u oblasti bežičnog prenosa i dao objašnjenje za svoj ogromni dug i dogovor sa njegovim ocem, kao i svoje planove na polju ”fluidnog pogona”, to jest turbina bez lopatica. ”U svakom od ovih polja, u kojima sam ja, na svu sreću, pionir, mogućnosti su ogromne i mogu vam garantovati potpuni uspeh; ali moja molba za vašu podršku upućena je zbog jednog višeg cilja... Moj predlog, koji bih vam sa velikim poštovanjem uputio, podrazumeva osnivanje dveju kompanija nakon čega bih obe u potpunosti prepustio vama, a vi biste mi tada dodelili učešće u njima koliko sami smatrate da treba”.22 ”Veoma sam očararan vašom ponudom”, odgovorio je Džek. ”Ja, naravno, ne mogu da prihvatim vaš predlog. Želeo bih da vam dam kontraponudu koja vam preporučuje da nastavite sa osnivanjem vaših kompanija, i ako i kada dožive uspeh, vratite g. Morganu novac koji vam je dao unapred, bilo u hartijama od vrednosti bilo u gotovini. Čini mi se da vama pripada zarada od tih kompanija, ali Morganu bi trebalo, po pravdi i zakonu, da pripadne novac koji vam je pozajmljen, ako je to moguće”.23 Tesla je napustio sastanak sa probuđenom starom željom i još jednim čekom na 5.000 dolara. Zahvalio je Džeku na njegovim rečima podrške i prosledio mu je otvoreno pismo koje je napisao Njegovoj svetosti irskom nadbiskupu. ”Nije daleko dan kada će planeta, koja mu je dala život, drhtati kada čuje njegov glas: on će... zauzdati neiscrpno... izuzetnu energiju mikrokosmičkih pokreta koja kombinuje atome u predodređene okvire; on će crpiti moćni okean iz svog kreveta i preneti ga kroz vazduh da po svojoj volji stvori reke i jezera; on će zapovedati divljim elementima; on će velika dela učiniti još većim, a svojom inteligencijom i silom dosegnuće nadzemaljske sfere”.24 ”Sada mi je jasno”, rekao je Tesla novom Dž. Pirpontu, ”da i vas pokreće isti veliki duh koji je nadahnjivao vašeg oca i sad želim više nego ikad da zadobijem vaše zanimanje i podršku. Sudbina vam je dala mesto velike moći i uticaja, a sada je divna prilika”.
390
ČAROBNJAK
”Što se mene tiče”, nastavio je skromni izumitelj, ”nisam razmišljao samo o finansijskom uspehu... Nema sumnje da će g. Morganu biti podignut veliki spomenik, ali nijedan od mermera ili bronze ne bi mogao da potraje koliko i dostignuće za koje predlažem da bude vezano kao sećanje na njega”.25 Da bi ponovo uspostavio premoć u oblasti bežičnog prenosa, Tesla je poslao zapisnik sa cele parnice u Francuskoj, kada je Markonijevo delo osporeno u korist njegovog. Da je Džek bio u mogućnosti da pomogne zakonsku borbu u Sjedinjenim Državama, posao sa bežičnim prenosom, koji su delili ugovorom, mogao je biti obnovljen. Međutim, Džek nije bio zanesen istom vizijom sudbine i ljubazno je odbio da ima ikakve veze sa Vordenklifom. Ipak, nije odbacio turbine i rekao je izumitelju da nastavi da ga obaveštava o napretku. Tesla se vratio u stanicu Edison Votersajd sa sveže dobijenom krvi iz Vol strita 23. Da bi istakao obnovu saradnje, izumitelj je počeo da traži otmenije odaje. Za nekoliko meseci počeo je da živi u potpuno novoj zgradi Vulvort. Ukrašen mozaikom sa zlatnim listićima smaragdne boje u predvorju i smešten pored gradske kuće, blizu Vol strita, sa pogledom na park Rou, gotski Vulvort je lebdeo iznad grada na vrtoglavoj visini od 245 metara, bacajući u zasenak kule Metropoliten sa mesta najvišeg nebodera na svetu. Tesla je doveo Džonsonove na gala otvaranje. Banket je počeo tako što je predsednik Vudro Vilson upalio 80.000 sijalica pritisnuvši dugme u Vašingtonu. Tesla se susreo sa gradonačelnikom g. ”Bazarom” Vulvortom i drugim visokim zvaničnicima, a onda je Ketrin namamila svoju dvojicu pratilaca u jedan od 24 brza lifta, koja su išla ka krovu, odakle su mogli da bace pogled na megalopolis. ”Ne brinite za novac, Luka”, rekao je Tesla samouvereno. ”Zapamtite, dok vi spavate, ja radim i rešavam vaše probleme”. Džonson je započeo priču o debaklu sa višefaznim sistemom naizmenične struje, a Tesla je odgovorio da su u to ”sad uložene milijarde. Dobio sam sve sporove bez izuzetka i da nije bilo do ’hartije’, dobio bih Rokfelereovo bogatstvo u vidu autorskih honorara, ali svejedno, osećam da mogu da vas pozovem na večeru”. Teslina dovitljivost i poslednji potez još jednom su doneli neophodni osmeh na lice često zamišljene gđe Filipov. Kao i obično, kada bi se Čarobnjak vratio u njenu sferu, činilo se kao da je skinula veo. Međutim, Džonson je neprestano izražavao zabrinutost da će zgrada na aveniji Leksington, broj 327, otići na tržište ako ne bude posla. ”Molim vas, shvatite me ozbiljno”, zahtevao je Tesla. ”Ne brinite i pišite svoju sjajnu poeziju sa savršenim mirom. Ja ću ukloniti sve teškoće sa kojima se suočavate. Vaš talenat se ne može pretvoriti u novac, ali moj je takav da se
DŽ. P. MORGAN MLAĐI (1912-1914)
391
može pretvoriti u tovare zlata. To sada i radim”.26 Tokom tog perioda Tesla je nastavio da vraća novac koji je dugovao Džonsonovima dok je radio na novim motorima. U drugoj polovini 1913. izumitelj je pripremio precizan marketinški plan da bi iskoristio svoju novu spravu. Ne samo da će pokazati Hamondu da je napravio skupu grešku već će pokrenuti proizvodnju koja će mu obezbediti novac potreban za povratak u voljeni toranj na Long Ajlendu. Najbolja uputstva je dobijao iz kompanije Ford u Sjedinjenim Državama i fabrike Bergman u Nemačkoj. Tesla je poznavao Sigmunda Bergmana još od prvih dana života u Americi. Bergman je emigrirao iz Nemačke još pre Tesle i postao cenjen partner i proizvođač Tomasa Edisona. Održavajući kompaniju koja je bila odvojena od drugih Edisonovih poslova, Bergman je postao izuzetno uspešan. U Nemačku se vratio početkom 20. veka, postavši jedan od vodećih kajzerovih proizvođača.27 Bio je to čovek koji je probao da vrbuje Srbina, naročito krajem 19. veka kada je ovaj pokazivao svoje fantastične izume po Evropi i Americi. Tesla je u septembru prosledio slike svojih turbina i pozvao Morgana u stanicu Votersajd da ih lično vidi; međutim, Morgan je plovio ka Evropi. ”Možda kada se vratim, nekad u decembru”, odgovorio je Morgan. ”Tada ću moći da se posvetim tom pitanju”.28 Dok je novi car Vol strita plovio ka Starom svetu, Tesla je zakazao susrete sa predstavnicima najznačajnijih tržišta. U pismu koje je poslao po Morganovom povratku, istakao je brojne strategije kojima je planirao da ostvari finansijski uspeh. Na tom spisku su se našli: 1. Prodaja ekskluzivne licence za Belgiju preko kraljevog savetnika za 10.000 dolara u gotovini i dobar honorar. 2. Koncesija za Italiju preko saradnika u Krispiju za 20.000 dolara i honorar. Još neostvareno. 3. Ekskluzivna licenca za SAD kompaniji Ving za turbo kompresore. 4. Ekskluzivna licenca za svetla na vozovima kompaniji za osvetljenje Dresel rejlvej. 5. [Proizvodnja] svetala na automobilima sa motorom sa izduvnim gasovima. 6. Upotreba mog bežičnog sistema [sa Lovenstajnom] na nekoliko ratnih brodova. 7. Dogovor sa kompanijom Tifani o novim izumima. 8. Moguć dogovor sa g. N. E. Brejdijem iz kompanije Edison u vezi sa proizvodnjom turbina. Vrlo dobra prilika za veliki posao.
392
ČAROBNJAK
Proizvodnja je već bila počela na nekim od tih mesta, a honorari su bili dogovoreni sa većinom ugovorača. ”Kao što vidite, g. Morgan, to su nesumnjivo vredni rezultati koji mi prijaju, ali, s druge strane, skoro da očajavam zbog sadašnjeg stanja stvari. Preko mi je potreban novac, a ne mogu da ga nađem u ovim strašnim vremenima. Vi ste skoro jedini čovek od koga mogu da očekujem pomoć. Ja sam vam izneo moj slučaj”.29
Dž. P. MORGAN MLAĐI (1912-1914)
393
Morgan se složio da odloži plaćanje kamate na pozajmljenu svotu, koja je sad već iznosila skoro 20.000 dolara, ali je odlučio da ne povećava zajam. Međutim, Tesla je prosto tražio novac i tome dodao pismo sa preporukom ekselencije fon Tirpica, ministra Mornarice, ”kod kojeg se nemački car, kojeg veoma zanima ovaj izum, raspitivao u vezi sa Teslinom turbinom”. Fon Tirpic je ”obećao Njegovoj ekselenciji da će mašina biti svakako izložena do sredine januara, a vi znate šta to znači”. Tesla je takođe obavestio Morgana da će Bergman isplatiti honorar za turbinu od 100.000 dolara godišnje ako se taj dogovor ostvari.30 S obzirom na Džekovu veliku odbojnost prema Nemcima i njihovim vezama sa jevrejskim bankarskim kućama (bio je ozloglašen zbog antisemitizma) i s obzirom na dugoročnu politiku kuće Morganovih da se klone finansijskih pogodbi sa Nemcima nakon što su Pirponta prevarili nekoliko godina pre, činilo se neverovatnim da će Džek promeniti odluku. Ipak, za razliku od svog oca, sin je znao da pravi kompromise i povremeno je slušao srce, a ne razum. Elegantno je promenio mišljenje i poslao dodatni novac.31 Dok je Tesla čekao vesti od Bergmana, radio je na usavršavanju brzinomera koji je ranije izumeo. Taj uređaj, mnogo prostiji od onog koji je tada bio u upotrebi, proizvodio se za upola manju sumu novca i imao je stotine hiljada kupaca. Budući da je njegova cena bila 25 dolara po komadu, mogućnost zarade bila je velika i Tesla je ponudio pogodbu Morganu. Džek ju je odbio i opet zatražio isplatu kamate za pozajmljeni novac. ”U ponudi za turbine,” odgovorio je Tesla, ”imao sam mnogo bolnih zastoja. Postavio sam mašinu u fabrici Edison i uradio vrlo zadovoljavajuće probe, ali uskoro sam otkrio da su odlivci ležajeva puni rupica koje propuštaju vodu i povećavaju rizik pri radu”. Tesla je morao ponovo da napravi te delove, ”ali je potrošio mnogo više novca nego što je očekivao”. Morao je da se postara i za advokatske troškove za dolazeću parnicu sa Markonijem, pa je tražio da Morgan bude strpljiv ili da mu pomogne sa računima da bi završio projekat na turbinama, ili pak da zaštiti njihove druge opšte interese.32 Pored smrti Astora i Pirponta Morgana, taj period je obeležio odlazak još dva lava iz Tesline jazbine. Džordž Vestinghaus i prirodnjak Džon Mjur umrli su 1914. Vestinghausovu smrt Tesla je lakše podneo budući da je bila očekivana zbog nekoliko sedmica bolesti, ali Mjurov odlazak je iznenadio Teslu. ”Kada sam ga nedavno video činilo se da su mu um i telo tako snažni”, rekao je tehnolog i borac za očuvanje životne okoline Džonsonovima. 33 Samo nekoliko godina ranije, nebo je bilo prekriveno stotinama hiljada golubova selica, a lepota prirode oživljena Mjurovim nadahnutim pisanjem. Dok se
394
ČAROBNJAK
Tesla šetao ka svom omiljenom mestu pored biblioteke u 42. ulici da bi bacao zrnevlje odomaćenim rođacima te ptice i razmislio o novoj ideji za postavljanje svoje bežične šeme, poslednji golub selica na svetu je nestao. Džek Morgan je provodio vreme sa jednim od malobrojnih Jevreja koje je voleo, Danijelom Gugenhajmom, organizujući kompaniju Bakar Kenekot, koja je bila ”najveći proizvođač bakra u Americi”.34 Tesla je poslao svoj nekrolog za Vestinghausa časopisu Electrical World. Objavljen je zajedno sa komentarima kolega, kao što su Vilijam Stenli, Luis Stilvel i Frenk Spreig. Volim da se sećam Džordža Vestinghausa onako kako mi je delovao 1888. kada sam ga video prvi put. Ogromna energija tog čoveka samo se delimično pretvorila u svoj kinetički oblik, ali čak i za površnog posmatrača skrivena sila je bila očigledna... Kao sportista u svakodnevnom životu, pretvarao se u diva kada bi se suočio sa poteškoćama koje su se činile nepremostivim. Uživao je u borbi i nikada nije gubio samopouzdanje. Kada bi drugi u očaju odustali, on je trijumfovao. Da je bio prebačen na drugu planetu gde bi sve bilo protiv njega, našao bi put do spasenja... Njegova karijera bila je prepuna izuzetnih ostvarenja... Bio je veliki pionir i graditelj čije je delo imalo dalekosežan uticaj na njegovo vreme i čije će ime dugo živeti u sećanju ljudi.35
40 _________
Peta kolona (1914-1916)
Mornarički odsek Vašington 14. septembar 1916. Gospodine: U dosijeima Biroa za parni inženjering nađenaje kopija pisma Nikole Tesle Odboru za svetionike sa datumom 27. septembar 1899, poslatog iz eksperimentalne stanice u Kolorado Springsu. Onoje očigledan odgovor na zahtev Odbora u kome se traži obaveštenje o Teslinoj sposobnosti da obezbedi bežični telegrafski sistem. To pismo če možda biti od koristi u predstoječem sporu u kojem učestvuje Vlada... Kao otkriče odgovarajučeg dokaza da su određene bežične sisteme prvobitno primenjivale druge osobe, a ne Markoni, moglo bi biti od velike pomoči Vladi. Srdačno vaš, Frenklin D. Ruzvelt v.d. ministar Mornarice1
prve dve nedelje Prvog svetskog rata, nemački prekoatlantski kabel presekli su Britanci. Jedina prihvatljiva alternativa za komuniciranje sa spoljnim svetom bio je Telefunkenov bežični sistem. Odjednom su centrale Takerton i Sejvil postale izuzetno značajne. Nemci su očigledno želeli da zadrže te centrale i zato da bi nemački car bio u toku sa namerama predsednika Vudroa Vilsona, ali Britanci su hteli da ih zatvore.
U
396
ČAROBNJAK
U martu 1914. Markoni je postao senatore (ital. poslanik, prim. prev.) u Italiji kao istaknuti naučnik i održao je govor pred kraljevskim parom. U julu u Velikoj Britaniji, u zemlji njegove majke, kralj ga je odlikovao u Bakingemskoj palati. Borba protiv Telefunkena biće vođena na vojnim i komercijalnim osnovama pošto je postalo jasno da Nemci koriste svoja postrojenja da bi upravljali pokretima podmornica i bojnih brodova. Bežične linije su označile i razvijanje savezništva između Italije i Britanskog Carstva.2 Kao pacifista, Vilson je nastavio odlučnu politiku neutralnosti, što je podržavao i ratni heroj i bivši predsednik Teodor Ruzvelt, i sam učesnik predstojećih izbora 1916. Iako je Amerika bila zvanično neutralna, većina američkog stanovništva bila je uz Englesku, naročito nakon što je Nemačka protutnjala kroz mirnu Kraljevinu Belgiju. Međutim, jedna desetina stanovnika bila je nemačkog porekla, pa su oni bili naklonjeni drugoj strani. Džordž Silvester Virek, vodeći pesnik u zemlji, Džonsonov kolega i Teslin prijatelj, počeo je da oseća sve veće odstupanje od neutralnosti, naročito nakon što je Američka mornarica prisvojila centralu Takerton da bi slala svoje sopstvene ”šifrovane radio-poruke u inostranstvo”. Po samom povratku iz Berlina i središta rata, Virek se dodvoravao Tediju Ruzveltu i poslanicima predsednika Vilsona. Istovremeno, pokrenuo je novi list sa drugim istaknutim Nemcima u Americi. Dobro prihvaćeno u početku, izdanje Fatherland uskoro je imalo 100.000 pretplaćenih čitalaca.3 Zanemarujući Virekov zahtev za neutralnost, Vilson je pripremio predsednički dekret kojim je ”objavio da svim radio stanicama u pravnoj nadležnosti Sjedinjenih Američkih Država zabranjuje prenošenje ili primanje... poruka koje nisu neutralne prirode... Na temelju vlasti koja mi pripada po Radio aktu”, nastavio je predsednik, ”jedna ili više uticajnih radio stanica u pravnoj nadležnosti Sjedinjenih Država... biće preuzete od Vlade”.4 Početkom rata, Tesla je ubrzao svoju zakonsku kampanju protiv Markonija i nastavio da savetuje Telefunken i prima nadoknadu za to. Pošto je zemlja bila zvanično neutralna (Amerika neće ući u rat još tri godine), sporazum je bio potpuno legalan. Ipak, nekolicina ljudi je znala za Teslinu povezanost sa Nemcima iako je izumitelj nije ni krio od Džeka Morgana. 19. februar 1915. Dragi g. Morgan, Očekujem da ću u njihovu centralu u Sejvilu ugraditi neke svoje elemente koji će im omogućiti komunikaciju sa Berlinom preko beži-
PETA KOLON A (1914-1916)
397
Sakriven iza paravana kompanije Atlantik komunikacije sa američkim prizvukom, Telefunken je brzo povećao snagu preostale centrale u Sejvilu. Smešten blizu grada Pačog na zaravni na Long Ajlendu, samo nekoliko kilometara od Vordenklifa, kompleks Sejvil se prostirao na stotinu jutara i u njemu je bilo zaposleno mnogo nemačkih radnika. Sa sedištem na Menhetnu i američkim državljaninom nemačkog porekla dr Džordžom Frenkom kao direktorom, Telefunken je bio zakonski čist jer nijedan stranac nije mogao dobiti dozvolu da upravlja bežičnom stanicom u zemlji. (Stoga je Markoni takođe imao saradnika.) Tesli je bilo lako da se posavetuje sa predstavnicima Atlantika u gradu i da ode do mesta na kom je bila centrala. Dva meseca nakon Teslinog pisma Morganu, centrala u Sejvilu je utrostručila svoju proizvodnju podizanjem još dva odašiljačka tornja, u obliku piramide, visoka 152,4 m. Oslanjajući se na Tesline teorije o značaju prenosa kroz tlo, rezonantni uređaji su se prostirali na više stotina metara iznad zemlje. Na taj način, manje naglašavajući vazdušni prenos, Telefunkenova proizvodnja je skočila sa 35 kilovata na preko 100, dovodeći Nemačku na prvo mesto u trci oko bežičnog prenosa. New York Times je na prvoj strani objavio: ”Nekolicina ljudi, pored radio-službenika, znala je da Sejvil postaje jedna od najjačih prekoatlantskih komunikacionih stanica u ovom delu sveta”.6
Tesla tuži Markonija zbog postrojenja za bežični prenos Neosnovano tvrdi da važan sistem narušava osnovna prava7 Nazivajući bežični prenos ”najvećim od svih izuma”, Tesla je uputio dodatnu molbu Morganu za zakonsku pomoć. ”Možete li se na trenutak staviti u moj položaj?” pisao je svom finansijeru. ”Naravno, vi ste preveliki čovek da biste dozvolili da se takav napad i istorijski zločin ovekoveči, što sada rade lukavi zagovornici”. Očekujući da ”primi zadovoljenje od vlade” pošto je iskoristila ”10.000.000 dolara od (njegovog) sistema”, izumitelj je takođe otkrio da su mu se ”obratili Markonijevi ljudi u vezi sa udruživanjem snaga, ali samo u menicama, što nije prihvatljivo”.8 Morgan je opet odbio da mu pomogne u zaštiti zajedničkih patenata. Međutim, magnat iz Vol strita nije se potpuno povukao iz te oblasti jer je finansirao radio-stanicu na koledžu Univerziteta Tafts u blizini Bostona.9 Godine koje su prethodile ulasku Amerike u Prvi svetski rat obeležila je parnička zavrzlama u kojoj je učestvovala većina zemalja i skoro svaki značajniji izumitelj u oblasti bežičnog prenosa. U vreme Teslinog razlaza sa Hamondom, Fric Lovenstajn, koji je plaćao honorare obojici (i Morganu preko
398
ČAROBNJAK
Tesle), počeo je da ugrađuje bežične sisteme na mornaričke brodove. Iako je tu opremu koristio i Hamond za testiranje navođenja projektila, taj posao je bio državna tajna, a Hamondovi patenti bili su izuzeti iz parnice.10 Pored Tesline najvažnije bitke, Telefunken je takođe tužio Markonija, koji je, za uzvrat, tužio Američku mornaricu kao i Frica Lovenstajna za bespravno korištenje patenta. Sledećeg proleća, Markoniju je stigao sudski poziv od Telefimkena. Zbog važnosti slučaja, otplovio je u Ameriku na brodu Lusitanija, stigavši na svedočenje u aprilu 1915. ”Videli smo periskop nemačke podmornice”, rekao je zapanjenim novinarima i prijateljima na doku.11 Pošto su mesec pre toga nemačke podmornice već gađale tri trgovačka broda bez upozorenja, Markonijeva raspaljiva izjava nije olako shvaćena. Novine Brooklyn Eagle izvestile su da je ovo suđenje dovelo ”neke od najvećih svetskih izumitelja da svedoče”.12 Pošto ga je sudija oblasnog suda u Bruklinu proglasio pobednikom u procesu sa Lovenstajnom, Markoni je očigledno imao štampu iza sebe. Međutim, Mornarica ga je potukla u prvoj raspravi,13 pa je izgledalo da će slučaj protiv Telefunkena, uz sve ”teškaše” u gradu, biti sudbonosan. Jednom zasvagda, činilo se, u Americi će biti ustanovljena stvarna zakonska prava. Pored Markonija, na strani odbrane bio je profesor sa Univerziteta Kolumbija, Mihajlo Pupin, čije je svedočenje čak citirano u novinama u Kaliforniji. Razmećući se, Pupin je izjavio: ”Ja sam izumeo bežični prenos pre Markonija ili Tesle i ja sam bio taj koji ga je bezuslovno dao onima koji su sledili!” 14 ”Međutim”, nastavio je Pupin, ”Markonijev genij bio je taj koji je prosledio tu zamisao svetu i on je ga naučio kako da počne da koristi telegraf na osnovama te ideje. (Pošto nisam prijavio patente na svoje eksperimente), po mom mišljenju, pravo na bežičnu telegrafiju u potpunosti pripada g. Markoniju i nikom drugom”.15 Posmatrajući svog sunarodnika Srbina na mestu za svedoka, Tesla je toliko zinuo u čudu da mu je donja vilica skoro dotakla pod. Kada je Tesla svedočio za Atlantik, došao je sa svojim advokatom Drurijem V. Kuperom iz advokatske kancelarije Ker, Pejdž i Kuper. Za razliku od Pupina, koji je mogao samo teorijski da kaže da je on prvobitni izumitelj bežičnog prenosa, Tesla je jasno obrazložio svoj celokupan rad od 1891. do 1899. Svoje tvrdnje je potkrepio kopijama objavljenih članaka, Martinovih tekstova i javnih predavanja poput onog čuvenog predstavljanja bežičnog prenosa koje je izveo za javnost u Sent Luisu 1893. Izumitelj je doneo i kopije patenata raznih rekvizita koje je napravio dok je radio u svojoj laboratoriji u ulici Hjuston između 1896. i 1899.
PETA KOLON A (1914-1916)
399
SUD: Kolike su bile (najveće) razdaljine između odašiljačke i prijemne stanice? TESLA: Od laboratorije Hjuston do Vest pointa? Mislim da je to oko 48 km. SUD: Da li je to bilo pre 1901? TESLA: Da, pre 1897... SUD: Da li je tamo nešto skrivano o [upotrebi vaše opreme], ili je ona bila otvorena za sve koji su želeli da je koriste? TESLA: Bilo je na hiljade ljudi, raznih istaknutih osoba, od kraljeva i velikih umetnika preko svetskih naučnika do mojih starih drugova mehaničara za koje je moja laboratorija uvek bila otvorena. Svima sam je pokazivao; slobodno sam razgovarao o njoj.16 Pošto skoro niko nije znao za eksperiment u Vest pointu, ta izjava je bila donekle lažna iako je bilo tačno da su hiljade ljudi prisustvovale drugim Teslinim eksperimentima sa bežičnim prenosom, na primer u Sent Luisu 1893. godine. Direktno upućujući na Markonijev sistem i donevši Italijanov patent zajedno sa svojim, izumitelj je zaključio: TESLA: Ako [proučite ova dva dijagrama]... uvidećete da tu nema ni trunke Markonijevog uređaja i da u sadašnjim sistemima ne postoji ništa osim mojih podešenih kola.17 Markonija je čekalo drugo iznenađenje od Džona Stouna Stouna (devojačko prezime njegove majke je slučajno takođe bilo Stoun). Putujući sa ocem, generalom vojske Unije, po Egiptu i Mediteranu, još kao dečak, Stoun se obrazovao kao fizičar na Univerzitetu Kolumbija i Univerzitetu Džon Hopkins, gde je i diplomirao 1890. Nakon što je dugo radio kao naučnik - istraživač za laboratoriju Bel u Bostonu, Stoun je 1899. osnovao sopstveno preduzeće u oblasti bežičnog prenosa. Sledeće godine, prijavio je osnovni patent za podešavanje koji je Američka kancelarija za patente odobrila više od godinu dana pre Markonijevog.18 Stoun, koji nikada nije bio smatran prvobitnim izumiteljem radija, kao predsednik Instituta radio inženjera i vlasnik pomenutog preduzeća, sastavio je dosije o redosledu izumitelja ”sistema jednakotalasnih radio-frekvencija”. Želeo je za sebe da odredi etiologiju tog izuma. Doteran, u zvaničnom odelu, sa širokom svilenom kravatom, uštirkanim okovratnikom i cvikerima zakačenim na vrpcu o vratu, iskusni aristokrata je svedočio:
400
ČAROBNJAK
Markoni, nadahnut Hercom i Rigijem, bio je zadivljen elektroradijacijskim aspektom teme... i prošlo je mnogo vremena pre nego što je shvatio stvarnu ulogu Zemlje... premda je rano uočio da je veza njegovog oscilatora sa tlom od presudne važnosti.... Teslino objašnjenje električnih talasa Zemlje bilo je utoliko korisnije što je objašnjavalo kako su talasi mogli da putuju preko i oko brda i kako ih nije ometala sferičnost Zemljine površine, dok je Markonijevo viđenje mnoge navelo da odrede previše ograničen mogući domet prenosa... Uklanjanjem razmaka između elektroda na anteni, razvojem antene sa uzemljenjem i postepenim povećanjem veličine stanica... mogao se dosegnuti veći domet pomoću veće energije korištene na nižim frekvencijama, (i) delo se vratilo u stanje do kojeg ga je razvio Tesla. Pripisujući suprotnoj strani, i nažalost, čak i sebi, da su bili unesrećeni ”intelektualnom kratkovidošću”, Stoun je zaključio da iako je osmišljavao opremu i vodio kompanije za bežični prenos još od početka veka, sve dok nije ”otpočeo ovu studiju” nije stvarno razumeo Teslin ”pionirski” doprinos razvoju tog naučnog polja. ”Mislim da smo svi pogrešno razumeli Teslu”, zaključio je Stoun. ”Bio je toliko ispred svog vremena da su ga i najbolji među nama pogrešno smatrali sanjarom”.19 Još jedan slučaj koji nije imao veliki publicitet, ali koji je postao ključan za presudu Vrhovnog suda u Teslinu korist 1943, bio je Markoni protiv Američke mornarice, pokrenut 29. jula 1916, dve godine nakon njihove prve rasprave. Italijan je tražio 43.000 dolara obeštećenja, tužeći ih za kršenje osnovnog patenta za bežični prenos broj 763.772, koji je odobren u junu 1904. E. F. Svit, vršilac dužnosti sekretara Mornarice, kao i pomoćnik sekretara Frenklin D. Ruzvelt, počeli su da se dopisuju u septembru da bi analizirali Teslin dosije iz 1899. u Odboru za svetionike.20 Istorija Markonijevih prijava patenata Američkoj kancelariji za patente dala im je dodatnu municiju. Godine 1900, Džon Simor, komesar za patente, koji je zaštitio Teslu od zahteva Mihajla Pupina za prava nad naizmeničnom strujom u isto to vreme, sprečio je Markonijeve prve pokušaje da se domogne patenta zbog prvobitnih prava Lodža i Brauna, a naročito Tesle. ”Markonijevo tobožnje nepoznavanje osobina ’Teslinog oscilatora skoro (je) apsurdno”, pisao je komesar. ”Još od čuvenih Teslinih (predavanja iz 1891-93)... izdatih širom sveta na svim jezicima, termin ’Teslin oscilator postao je odomaćen na oba kontinenta”. I Kancela-
PETA KOLONA (1914-1916)
401
rija za patente citirala je reči samog Markonija kojima on priznaje upotrebu Teslinog oscilatora. Dve godine kasnije, 1902, Stounu je dodeljen patent za podešavanje koji je vlada izdala iščekujući Markonija, a još dve godine potom, nakon što se Simor penzionisao, Markoniju je dodeljen njegov ozloglašeni patent iz 1904.21
EDVIN ARMSTRONG ”Mnogo sam se zabavio na Univerzitetu Kolumbija”, rekao je Armstrong. Predavač fizike u tom semestru nadmeno je omalovažavao eksperimente Nikole Tesle. ”Čak je otišao tako daleko da je rekao da je kod Tesle bilo veoma malo verodostojnosti”. Uvek smeo kao student, Armstrong je iskoristio profesorovo neznanje o Teslinim dostignućima da bi mu električnim aparatom zadao snažan strujni udar. ”Nije mogao da ga pusti i svukao je najveći deo aparata sa stola pre nego što je struja isključena”.22 Odmah nakon diplomiranja, Armstrong je izumeo napojni pojačavač koji je u suštini bio izmenjena i dorađena audionska cev. Pod uticajem ”Edisonovog efekta” ili toka elektrona koji je Tesla proučavao u svojoj ”četkastoj” vakuumskoj cevi u ranim devedesetim, Armstrong je otkrio način da izdvoji Deforestov audion, poveća njegov osetljivost i snagu na novu veličinu povezavši drugo kolo, ili krilno kolo, na rešetku unutar cevi i da ga vrati na rešetku. Krajnji rezultat tog novog izuma omogućavao je mladom razmetljivcu da prima poruke iz Nove Škotske, Irske, Nemačke, San Franciska, pa čak i Honolulua. Pošto je Armstrong bio jedna od zvezda među Pupinovim učenicima, profesor je uspeo da mu ugovori sastanak sa Lijem Deforestom, Dejvidom Sarnofom, koji je predstavljao kompaniju za bežični prenos Markoni, i dr Karlom Frankom, rukovodiocem kompanije za komunikacije Atlantik. S obzirom na to da je Deforestov audion činio središte tog novog uređaja, Deforest je tvrdio da je ”ultraaudion” njegov izum, pa je kompanija za bežični prenos Markoni odlučila da sačeka da se slegne prašina u ovom sporu. S druge strane, Frenk je angažovao Armstronga da mu ugradi tu opremu u postrojenje za bežični prenos u Sejvilu i za to mu je davao honorar od 100 dolara mesečno.23 Predodređen da izume AM i FM radio i kao nekonformista po prirodi, ovaj novi čarobnjak u igri došao je do svog otkrića 1912. zato što je odbacio lošiji Markonijev sistem sa varničnim međuelektrodnim prostorom kojim su se igrali ostali ”bežični drugari” i, kao i Stoun, upustio se u rad sa tehnologijom stacionarnih talasa koju je razvio Tesla.
402
ČAROBNJAK
Uzimajući u obzir da je profesor Pupin obučavao mnoge u novoj klasi elektroinženjera, nije ni čudo što je samo nekolicina njih imala ”klikere” poput Armstronga da uvidi da je Markonijev uspeh zasnovan na delu drugoga i, štaviše, da je Markoni uspeo, uprkos činjenici da je samo delimično razumeo šta je Tesla prethodno pokušao. Zaslepljen Hercovim istraživanjem varničnog međuelektrodnog prostora, Markoni je preko Pupina preneo svoje ”kratkovido viđenje” na ogroman broj istraživača u oblasti bežičnog prenosa, a takva politika se nastavila sve do danas. Zbog Markonijevog izuzetno uočljivog ranog uspeha, velikog poslovnog angažovanja u oblasti bežičnog prenosa i Nobelove nagrade na njegovom tasu, bilo je mnogo jednostavnije pripisati mu zasluge za to otkriće. Veliki rat koji je i dalje trajao učinio je da taj problem postane još zamršeniji, a važna zakonska borba između kompanija Atlantik kejbl (Telefunken) i Markoni obustavljena je pre nego što je razrešena. Zbog opasnosti koje su vrebale na otvorenim vodama i glasinama da Nemci žele Markonijevu glavu, senatore se nije vratio na Lusitaniju nego na brodu SentPol, prerušen i pod lažnim imenom. Markoni se otisnuo u isto vreme kada je novom rukovodiocu AIEE-a, Džonu S. Stounu, odata počast na večeri kojoj su prisustvovali mnogobrojni industrijski prvaci. Među gostima su bili Li Deforest, koji je trebalo da primi 250.000 dolara nakon prodaje svojih patenata AT i T-u, Dž. A. Vajt, urednik časopisa Wireless, Dejvid Sarnof, koji samo što nije bio pokrenuo svoje radijsko carstvo, Rudolf Goldšmit, pokretačka sila centrale Takerton, A. E. Keneli, Fric Lovenstajn, koji je bio pred dobijanjem 150.000 dolara od AT i T-a za jedan od svojih pronalazaka, i Nikola Tesla, koji je stajao između Deforesta i Lovenstajna na zvaničnoj fotografiji.24 Dve nedelje kasnije, u maju 1915, nemačka podmornica je torpedima napala Lusitaniju ubivši pri tom 1.134 osobe. Potapanje, umesto procedure ukrcavanja na nenaoružane putničke brodove da bi se proverio njihov tovar, bilo je do tada nečuveno. Vrlo je verovatno da je meta bio Markoni; međutim, Nemci su kao razlog iskoristili pošiljku naoružanja na brodu koja je bila namenjena Velikoj Britaniji. Sa samo 750 preživelih, ”glineni golub” je odneo sa sobom skoro isto toliko života koliko i Titanik. Prema rečima Lojda Skota iz Mornaričkog savetodavnog Odbora, ”štampa je objavila da joj se činilo da su Nemci likovali zbog tog zločina i da su tim povodom u Nemačkoj održane razne proslave. Da bi se obeležilo potapanje, medalje su dodeljivane, a deci u školama dati su dani odmora”.25 Prekinuvši svoju neutralnost, Tedi Ruzvelt je nazvao događaj ”ubistvom na otvorenom moru”.
PETA KOLONA (1914-1916)
403
Mnogobrojni izgubljeni životi, međutim, nisu sprečili Džordža Silvestera Vireka da podržava poziciju Nemačke. Nakon što je u cepelinu preleteo Berlin za vreme rata, Virek je izjavio za New York Times kako bi da je oružje stiglo do Engleske, ”poginulo više Nemaca nego što bi ih nastradalo u napadu (na brod)”. Virekov bezobzirni stav raspalio je običan narod protiv njega. Nekada uvaženi pesnik sada je bio proglašen ”izdajničkom žabom krastačom prepunom otrova”.26 Činilo se da je neprijatelj u zemlji. Nemački špijuni su bili svugde. U izveštajima je počelo da se obelodanjuje da Nemci grade tajnu bazu za podmornice oko ostrva na obali Mejna. Sumnjalo se da prenosne stanice u Sejvilu ne šalju samo neutralne izveštaje u Berlin, več i šifrovane poruke za ratne brodove i podmornice. Kako se Tesla, samo nekoliko meseci ranije, hvalio Morganu da radi za Nemce i pošto je Times na naslovnoj strani objavio da ”admiral fon Tirpic organizuje još snažniju kampanju protiv teretnih brodova... (i da planira) tajnu bazu s ove strane Atlantika”,27 vrlo je moguće da je izumitelj ostao umrljan kapima ”krvi žabe krastače prepune otrova”. Drugog jula 1915. prostorije Senata u Vašingtonu pogodile su bombe terorista. Sutradan, zaluđenik koji ih je postavio, Frenk Holt, predavač nemačkog na Univerzitetu Kornel, ušao je u kuću Džeka Morgana na Long Ajlendu noseći u rukama dva revolvera. Pošto su Morganova supruga i ćerka skočile na napadača, on ga je sam napao. Iako je dva puta pogođen u međunožje, Morgan je uz pomoć svoje uplašene supruge uspeo da istrgne pištolje iz čovekovih ruku i da ga preda policiji. Dok se oporavljao u bolnici, junak je primio pismo ša željama za brz oporavak od Nikole Tesle.28 Na saslušanju, Holt je tvrdio da nije nameravao da ubije monarha sa Vol strita. Želeo je samo da finansijer spreči dotok oružja u Evropu. Nekoliko dana kasnije, dok se Morgan brzo oporavljao i otpuštao sve radnike nemačke ili austrijske nacionalnosti iz svoje kancelarije, moralistički pacifista izvršio je samoubistvo u svojoj zatvorskoj ćeliji. Njegova tajna je bila obelodanjena. Holtovo pravo ime bilo je dr Erik Muenter i on je bio predavač nemačkog na Harvardu koji je 1906. nestao nakon što je ubio svoju ženu otrovavši je.29 Sedam dana kasnije, na Teslin 59. rođendan, Times je objavio da su Nemci ne samo bacali bombe na London iz cepelina, već su i ”upravljali vazdušnim torpedima” pomoću radiodinamike. Kad su ispaljivana iz cepelina, navodna ”nemačka vazdušna torpeda mogla su teoretski ostati tri sata u vazduhu, a njima je upravljano sa razdaljine od 3,2 km... Nesumnjivo, to je onaj tajni izum za koji se toliko šuškalo da ga Nemci drže u pripravnosti za
404
ČAROBNJAK
britansku flotu”.30 Iako se činilo da je Teslin automat oživeo, kao što je Čarobnjak i predvideo deceniju ranije, sam Tesla je izjavio za štampu da ”vesti o tim čarobnim bombama ne mogu biti prihvaćene kao istinite, (iako) otkrivaju veoma mnogo uzbudljivih mogućnosti”. ”Užasnut štetnošću postojećeg režima u Nemačkoj”, Tesla je optužio Nemce da su kao ”bezosećajni automat, đavolski uređaj za naučno, nemilosrdno, masovno uništenje o kojem niko pre nije ni sanjao... Takav je strašni motor koji je Nemačka usavršila za zaštitu svoje ’Kulture’ i osvajanje sveta”. Predviđajući konačan poraz nemačke carevine, Srbin, čiji su se nekadašnji zemljaci borili protiv kajzera za sopstveni opstanak, nedvosmisleno je prekinuo poslovnu saradnju sa fon Tripicom iako je verovatno ostao u vezi sa profesorom Slabijem koji se možda moralno protivio ratu. Teslino rešenje za rat bilo je dvojako - bolja odbrana, pomoću elektronskog štita na kojem je radio i koji je ličio na tehnologiju viđenu u filmu Ratovi zvezda\ i ”odstranjivanje nacionalizma iz naših srca”. Kada bi se slepi patriotizam mogao zameniti ”ljubavlju prema prirodi i naučnom idealu... bio bi uspostavljen stalni mir”.31 Razdoblje od 1915. do datuma kada su Sjedinjene Države ušle u rat 1917, obeleženo je brojnim izveštajima o špijunaži. Špijuni su se ubacili u mornaričku bazu u Bruklinu da bi slali tajne šifrovane poruke u Berlin. Preko Ričarda Pfanda, rukovodioca postrojenja u Sejvilu, postavili su i opremu na krov zgrade broj 111 na Brodveju u kojoj su bile kancelarije Telefunkena. 32 Ubrzo nakon ulaska Amerike u rat, Tesla je obavestio Šerfa da je poručnik Emil Majers, ”koji je vodio operaciju Takerton (smešten) u kazneno-popravnu ustanovu u Džordžiji” pod optužbom da je špijun. 33 Tako je naglo obustavljena mesečna stipendija od Telefunkena.34 Ministar Mornarice, čiji je posao bio da preuzme sve stanice za bežični prenos, bio je Džozefus Danijels, a njegov pomoćnik Frenklin Delano Ruzvelt. U leto 1915, Danijels, koji je pomno pratio rad Džeka Hamonda, pročitao je nedavni intervju sa Tomasom Alvom Edisonom. Zadivljen njegovim sadržajem, ministar je pozvao Edisona i zakazao mu sastanak vođen mišlju o osnivanju savetodavnog Odbora izumitelja. Nadao se da će ako zemlja bude ulazila u rat, biti moguće osnovati civilno savetodavno telo, kao u Velikoj Britaniji. (Članovi Britanskog savetodavnog Odbora bili su Dž. Dž. Tomson, V. H. Breg, ser Vilijam Kruks, ser Oliver Lodž i Ernest Raderford.) Edison, koji je i sam dobijao pretnje smrću od pete kolone, postao je predsednik tog ”Mornaričkog savetodavnog Odbora”. Radeći sa Frenklinom Ruzveltom, Edison je dodelio razne položaje brojnim izumiteljima, uključujući i Ganoa
PETA KOLONA (1914-1916)
405
Dana, Redžinalda Fesendena, Bendžamina Lama, Irvinga Langmjura, R. A. Milikana, Mihajla Pupina, Čarlsa S. Skota, Elmera Sperija, Frenka Spreiga i Elihjua Tomsona. Novinar Valdemar Kempfert takođe je bio član zbog veštog pisanja.35 Moguće je da je Teslina povezanost sa Telefunkenom bila razlog zbog kojeg se njegovo ime nije našlo na tom spisku iako su izostavljeni i mnogi drugi izumitelji, na primer - Hamond, Stoun i Deforest. Ni Tesla nije želeo da ponovo radi za Edisona. Međutim, Teslin rad je bio očigledno najvažniji za vladu. Nakon što je predsednik Vilson dozvolio svom savetniku pukovniku Vilijamu Hausu da osnuje tajni fond za Hamondov rad na unapređenju Teslinih izuma, sam Tesla je potonuo u svet tajanstvenosti.36
41 Nevidljiva publika (1915-1921)
Dragi Tesla> Kad vam stigne ta Nobelova nagraday setite se da ja održavam svoju kuću na jedvite jade i da mije očajnički potreban novac! Ne izvinjavam se što pominjem to. S poštovanjem vašy R.A.DŽ.1
estog novembra 1915. New York Timesje na naslovnoj strani objavio da će Tesla i Edison te godine podeliti Nobelovu nagradu za fiziku. Izvor te vesti bio je ”dopisnik (londonskog) Daily Telegrapha iz Kopenhagena”. Iako je sam Tesla prosledio Dž. P. Morganu mlađem originalne primerke te objave (koji su se proneli i po brojnim drugim časopisima), 2 ni on ni Edison nikada nisu dobili Nobelovu nagradu. U pokušaju da ustanove šta se dogodilo, Teslini biografi Inez Hant i Vaneta Drejper pisali su dr Rudbergu sa Kraljevske akademije nauka Švedske početkom šezdesetih. Misleći na događaj koji se odigrao pola veka ranije, Rudberg odgovara: ”Svaka glasina da nekome nije data Nobelova nagrada zato što je ta osoba objavila da namerava da je odbije besmislena je”. Stoga su zaključili da je cela ta stvar bila ”podrugljiva šala”.3 Zanimljivo, u istom tom članku u Times-u nabrojano je još četvoro kandidata za Nobelovu nagradu za književnost i hemiju koji takođe nisu dobili nagradu te godine, mada ju je troje od njih na kraju primilo. Četvrta osoba, Troeln Lund, kao i Tesla i Edison, nikada nije dobio to odličje.4
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
407
Iako se objava pojavila u novembru 1915, nominacije su bile zaključene devet meseci ranije. U Odboru za fiziku bilo je 19 naučnika, a svaki je imao pravo na dva predloga. Od mogućih 38 glasova, dva su bila za izumitelje u oblasti bežičnog prenosa - E. Branlija i A. Rigija; dva za kvantnog fizičara Maksa Planka; Tom Edison je dobio jedan; a Brags četiri. Prema arhivi Kraljevske akademije, Nikola Tesla nije bio nominovan te godine. (Međutim, dva glasa, brojevi 33 i 34, nedostaju u svojim fasciklama.) Nedelju dana nakon objave u Times-u, 14. novembra, u Stokholmu je obznanjeno da će profesor Vilijam H. Breg i njegov sin podeliti nagradu za fiziku. Čovek koji je nominovao Edisona, Henri Ferfild Ozborn, predsednik Univerziteta Kolumbija (koji je dvadeset godina ranije dodelio Tesli počasni doktorat), izvinio se Odboru zato što je predložio Edisonovo ime. ”Iako je to donekle u neskladu sa prethodnim nominacijama”, pisao je Ozborn obrazlažući svoju odluku, ”želeo bih da predložim ime g. Tomasa A. Edisona... koji je zbog svojih izuma jedan od najvećih dobročinitelja čovečanstva”. Tesla neće biti nominovan sve do 1937. (učinio je to E. Erenhaft iz Beča, koji je prethodno nominovao Alberta Ajnštajna).5 Naravno, i Tesla i Edison su zaslužili takvu nagradu i može se reći da je neverovatno (1) da je nijedan od njih dvojice nikada nije dobio i (2) da niko iz tog doba nije otkrio koji se razlog krio iza tog čudnog istorijskog hira. Nakon što je razgovarao sa Teslom o tome, CfNil je izjavio da je Tesla ”odredio tačnu razliku između izumitelja koji je usavršio već postojeću tehnologiju i pronalazača koji je stvorio nove principe... Tesla je sebe proglasio pronalazačem, a Edisona izumiteljem; smatrao je da bi smeštanje ta dva pojma u istu kategoriju potpuno uništilo relativnu vrednost dvaju dostignuća”. 6 Osnova za takvo tumačenje može se naći u jednom od pisama koje je Tesla poslao Odboru za svetionike u Vašingtonu iz svoje ekperimentalne stanice u Kolorado Springsu 1899. Iz Mornarice mu je odgovoreno da bi oni ”više voleli” da zaključe predstojeći ugovor o bežičnom prenosu sa nekim Amerikancem nego sa Markonijem. ”Gospodine”, odgovorio je Tesla odsečno, ”koliko god da cenim vaše uspehe, moram da kažem, da bih bio pravedan prema sebi, da nikada ne bih prihvatio neku povlasticu ni po kojem osnovu... jer ću se nadmetati sa nekima koji prate moj put... Bilo kakva novčana prednost koju bih mogao da zadobijem koristeći se tom pogodnošću, stvar je od potpunog beznačaja za mene”.7 Iako niko drugi nije prepoznao njegov genij, Tesla svakako jeste. Nije morao dvaput da razmisli o tome da li da se odrekne novca kada se suočio sa mogućim poređenjem, u ovom slučaju s Markonijem.
408
ČAROBNJAK
Sledeće pismo Džonsonu, za koje je izumitelj našao vremena da ga pažljivo prepiše, sročeno je samo četiri dana nakon objave i četiri dana pre švedske odluke da se nagrada dodeli Bregsu. Dragi moj Luka, Hvala vam na čestitkama... Za čoveka tako razorne ambicije takvo razlikovanje znači mnogo. Za hiljadu godina postojaće hiljade dobitnika Nobelove nagrade. Ali ja imam najmanje četiri tuceta svojih dela zavedenih pod mojim imenom u tehničkoj literaturi. To su stvarne i stalne počasti koje dodeljuje ne nekolicina sklona greškama, već celi svet koji retko pravi greške, a za bilo koju od tih počasti ja bih dao sve Nobelove nagrade koje će biti podeljene u sledećih hiljadu godina.8 Taj pasus se nalazi u celosti u delu Hanta i Drejpera. Međutim, oni su netačno zaključili da je ta ”trezvena” poruka bila u senci ”ushićenja” zbog objave.9 I Džonson je loše protumačio puno značenje pisma jer u martu 1916. piše o nagradi, očekujući da će je Tesla primiti.10 U intervju New York Times-u., dat nakon objave, Tesla je izjavio da Edison ”zaslužuje tuce Nobelovih nagrada”. Razni Teslini biografi pretpostavili su da je ova javna izjava bila čestitka upućena Edisonu, ali je to, zapravo, bilo oštro nipodaštavanje Odbora za Nobelovu nagradu. Tesla je između redova podvukao da je Odbor za Nobelovu nagradu prepoznao samo mala dostignuća, a ne uistinu originalne konceptualizacije. ”Neki čovek stavlja u ovo (u moj Teslin kalem) neku vrstu praznine dobija Nobelovu nagradu za to... Ne mogu to sprečiti”.11 Stoga mnoge Edisonove ”poboljšane mišolovke” zavređuju nagradu, ali nijedna od njih, po Teslinom mišljenju, ne tiče se stvaranja novih principa. To su jednostavno bila poboljšanja već postojećih uređaja. Edison bi se verovatno raspravljao s Teslom u vezi s tim stavom jer je većina njegovih izuma bila dalje usavršavanje tuđeg rada. Ipak, on je imao i mnogo sopstvenih otkrića i dela. Po vlastitom mišljenju, njegov najveći doprinos bio je fonograf, koji je svakako bio delo genija, čak i po Teslinim kriterijumima, i za to je zasluživao Nobelovu nagradu. Štaviše, Edisonov nenadmašni uspeh u ostvarivanju obećavajućih zamisli bio je upravo Teslin nedostatak, a to je takođe bio dar koji je Edisona svrstavao u posebnu kategoriju. Vrlo je verovatno da je pismo slično onom koje je poslato Džonsonu ili Odboru za svetionike napisano i Odboru za Nobelovu nagradu. Ako bi ta
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
409
pretpostavka bila tačna, predrasude o Tesli i Edisonu bi se nastavile, što bi objasnilo neopravdanost odluke Švedske kraljevske akademije da nikad ne nagradi nijednog od dvojice velikih naučnika.
Čarobnjak prepun dugova Izumitelj priznaje da je dužan Voldorfu Nema ni cent na računu12 Kako se 1915. bližila kraju, Tesla je sve više zapadao u finansijske poteškoče. Iako je jedna fontana, koju je te godine osmislio, bila dobro prihvačena,13 njegovi ukupni troškovi još su bili previsoki. U njih su spadali rashodi za rad na turbinama u Edisonovoj stanici, kancelarijski prostor u zgradi Vulvort, plate za pomočnike i gđu Skerit, njegovu novu sekretaricu, zaostali dugovi ljudima poput Džonsonovih i Džordža Šerfa, troškovi održavanja Vordenklifa, sudski troškovi za parnicu oko bežičnog prenosa i smeštaj u Voldorf-Astoriji. Plačanje nekih od tih troškova bilo je odloženo, naročito onih prema hotelu, ali g. Bolt je izgubio strpljenje. Teslino nevešto izbegavanje i plemička aura bili su skoro na izdisaju. Počele su da kolaju glasine da iz izumiteljevog apartmana dopiru čudni mirisi i gugutanje. Sobarice su se žalile na veliku količinu golubjeg izmeta na simsu. Bolt je poslao Tesli ukupan račun na ime zakupa; skoro 19.000 dolara. Istovremeno, Tesli je stigla tužba zbog 935 dolara za poreze koje je dugovao zbog Vordenklifa. Tesla je prepisao vlasništvo nad Vordenklifom na Bolta baš kada je bio pozvan u Vrhovni državni sud. Pred sudijom Finčom, izumitelj je otkrio da ”ne poseduje nekretnine niti deonice i da je sva njegova svojina zanemarljiva”. Pod zakletvom je izjavio da je živeo u Voldorfu ”uglavnom na kredit”, da njegova kompanija ”nema prihoda, ali prima dovoljno honorara za patente da bi plačala troškove” i da je većina njegovih patenata prodata ili prepisana na druge kompanije. Kada su ga upitali da li ima automobil ili konje, izumitelj je rekao da nema. ”Pa zar nemate nekakvog nakita?” ”Ni nakita. Užasavam ga se”.14 Taj ponižavajući članak objavljen je svima na videlo u Worldu. Ipak, kao što je i imao običaj kada je reč o člancima o njemu, izumitelj je naložio svojoj sekretarici da nalepi mea culpa (prim. prev. sopstvena krivica, lat.) u poslednji deo isečaka iz novina. Ti tekstovi, koji umnogome izgledaju kao višetomna enciklopedija, zajedno sa drugim spisima i prepiskama, omogućiće budućim poko-
410
ČAROBNJAK
lenjima tačan uvid u bogat i složen život ovog izumitelja. Tesla je pažljivo birao reči kada se pod zakletvom obračao sudiji. Koliko god da je mrzeo što se nalazi u dužničkom položaju, želeo je da razni Morgani, Markoniji, Ruzvelti i Vilsoni znaju za njegove nedaće, jer će u krajnjoj liniji, ta sramota biti njihova koliko i njegova. Čak se i T. K. Martin okrenuo protiv njega, pišući podla pisma Elihjuu Tomsonu, u kojima se žalio kako mu je Tesla izvukao novac za delo koje je on napravio od izumiteljevih pronalazaka još za vreme prošle generacije.15 U nastojanju da prikupi sredstva na razne načine, Tesla je pokušavao da proda svoj brzinomer, pritiskajući američke firme da mu isplate novac za turbine bez lopatica i skupljajući honorare od Lovenstajna i Telefunkena za postrojenja u Takertonu i Sejvilu. Ostareli gospodar izuma nastavio je da za gotovinu piše novinske članke za World i Sun> a počeo je da iskorištava i druga dela poput svojih mašina za elektroterapiju sa dr Morelom. Pisao je Šerfu da očekuje da zarada od medicinskih sredstava bude oko 3-4 miliona dolara.16 Objavljivanje njegovog bednog stanja i prenošenje vlasništva nad Vordenklifom na drugu osobu proizvelo je u Tesli snažno osećanje besa i prateće sramote jer ga je svet sada i zvanično označio kao promašaj. Ako se uspeh meri materijalnim sredstvima, bilo je jasno da je Tesla bio potpuno neuspešan. Spolja gledano, izumitelj nije promenio svoj izgled, ali taj događaj je bio prekretnica u njegovom životu. Polako ali sigurno počeo je da se povlači iz društva. Istovremeno, odlazio je da živi u drugim državama da bi vodio posao u novoj atmosferi, a delimično i da bi pobegao iz neprijateljske okoline. Napisao je pismo Henriju Fordu u Detroitu u nadi da će automobilski magnat konačno prepoznati velike prednosti njegovog parnog motora. ”Mogu da vam kažem da će me Ford pozvati ovih dana i izbaviti me iz svih mojih briga”, poverio se Tesla Džulijusu Čitu, Kolmanovom sinu, koji je tad radio za njega. ”1 naravno, jednog lepog jutra, tim inženjera iz kompanije Ford pojavio se sa molbom da porazgovaramo o važnom projektu”, otkrio je Tesla nekoliko godina kasnije. ”Šta sam vam rekao?”, primetio je prorok trijumfalno. ”Neverovatni ste, g. Tesla”, odgovorio je Džulijus. ”Sve se odvija baš kako ste predvideli”. ”Čim su ti tvrdoglavi ljudi seli”, nastavio je Tesla, ”naravno da sam odmah počeo da hvalim divne osobine svoje turbine, kada me njihov portparol prekide i reče: ’Znamo mi sve o tome, ali mi smo ovde po posebnom nalogu. Osnovali smo psihološko društvo za istraživanje paranormalnih pojava i želimo da nam se pridružite u tom poduhvatu”. Zabezeknut, Tesla je zadržao svoje ogorčenje dovoljno dugo da isprati svojeglave istraživače napolje.17
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
411
SUSRET SA PRINCEZOM Bolujući od gripe u prvom mesecu 1916, Tesla je dospeo u novine pozirajući za portret provokativnoj slikarki princezi Vilni Lavov-Parlagi. Ćerka baronice fon Zolerndorf i bivša supruga princa Lavova od Rusije naslikala je portrete takvih velikana kao što su feldmaršal fon Moltke, Bizmark, baronica Rotšild, Endrua Karnegi, Tomas Edison i Tedi Ruzvelt. Na početku nevoljan da pozira zbog sujeverja i lošeg predosećaja, Tesla se uskoro povinovao i našao udobnu stolicu među raznim kućnim ljubimcima Njenog visočanstva, u koje su se ponekad ubrajali ”dva psa, angorska mačka, medved, mladunče lava, aligator, ibis i dva sokola”. Pošto je neposredno pre toga bila izbačena iz Plaze zbog duga za neplaćene račune od 12.000 dolara, princeza se verovatno dobro ismejala sa srpskim plemićem koji je i sam bio u sličnoj neprilici. Slika je prikazana u Electrical Experimenter-u 1919. i još jednom, na naslovnoj strani Timea na Teslin sedamdeset peti rođendan 1931. godine.18 Taj period je obeležio i dolazak sina Tesline sestre Nikole Trbojevića, koji je i sam bio izumitelj i koji je želeo da radi kao Teslin pomoćnik. Tesla očito nije mogao da provede mnogo vremena sa svojim sestrićem. Osetivši se nepoželjnim, Trbojević se okrenuo mesnoj zajednici Srba gde je naišao na raspoloženog profesora Mihajla Pupina, koji je uzeo momka ”u svoje naručje” i poveo ga u razgledanje grada. Trbojević se dopao velikom profesoru i tako su se sprijateljili. On će razviti hipoidni prenosnik i izvršiti nekoliko složenih poboljšanja na upravljaču u automobilskoj industriji tokom dvadesetih i tridesetih. Radeći po matematičkim principima, taj izumitelj je osmislio elegantan način da spusti kardansku osovinu koja povezuje motor i zadnju osovinu za skoro 30 cm. To poboljšanje je omogućilo uklanjanje stepenika sa automobila što im je dalo veću aerodinamičnost. Istovremeno, Trbojević je tako zaradio pozamašnu sumu novca. Odselivši se u Detroit u kasnim dvadesetim, nastavio je da se dopisuje sa ujka Nikijem, koji ga je i posetio u vreme Velike depresije.19 U februaru, Tesla je primio pismo od vatrenog obožavaoca Džona (Džeka) O’Nila koji je tada radio kao dopisnik za jedan dnevnik na Long Ajlendu čekajući da pređe u Herald Tribune. Mladić ga je podsetio na njihov susret iz 1907. u podzemnoj železnici i uz pismo priložio pesmu ”Za Nikolu Teslu”, kao ”veoma malu posvetu (izumiteljevoj) veličini”. Najčuveniji čoveče svih vremena Rođen si da predvidiš veće dane U kojim će čuda koja ti slutiš Izmeniti naše starinske pute.
412
ČAROBNJAK
Tvoji kalemi koji snagom osciliraju Poslaše talase kroz zemlju Poslaše odjeke velikih energija Od središta ka krajnjoj kružnici. Je li um tvoj sveprisutna snaga Koja razumeva dubine svemira Koja pripoveda mladosti O budućim trijumfima vrste naše?20
Tesla je tom mladiću odgovorio pismom u kome mu je ”srdačno zahvalio”, dodajući: ”vaše mišljenje o meni izuzetno je preterano”. Zagonetno je zašto je Tesla predložio O’Nilu da napiše pesmu za Dž. Pirponta Morgana, ”čoveka od koga celi svet danas zavisi, više nego od ikoga drugog”. Da je O’Nil to uradio, ”moglo bi mu koristiti da se domogne neke isplate”. 21 Budući da je Pirpont bio mrtav, to je bio prilično neobičan predlog.
Edisonova medalja Kada bismo uzeli plodove rada g. Tesle i odstranili ih iz našeg industrijskog sveta, točkovi industrije bi prestali da se okreću, gradovi bi nam bili u mraku, a fabrike bi nam bile mrtve i prazne. Da, toliko je dalekosežno njegovo delo da je postalo osnova i potka naše industrije. B. A. Berend, 1917.22 Za one koji su imali oči da vide istinu, Teslino krizno stanje daleko je odmaklo, naročito za jednog inženjera. Bernard A. Berend, švajcarski emigrant koji je odbio da svedoči protiv Tesle tokom zlonamerne parnice oko patenta za naizmeničnu struju, osećao je potrebu da nešto učini. Naravno, Berendov cilj je bio da obnovi ugled svog duhovnog dobročinitelja. Kao čovek koji je posvetio veliki deo svog života unapređivanju Teslinog indukcionog motora, Berend je obavestio svog mentora da je on, Tesla, nominovan da primi Edisonovu medalju. U stvari, izneo je taj predlog Odboru. Dotadašnji osvajači te nagrade bili su Aleksander Grejam Bel, Elihju Tomson i Džordž Vestinghaus. Činjenica da ga je nominovala organizacija koja je postojala pod Edisonovim imenom bila je dovoljno šokantna za zloslutnog Srbina. Edison lično je morao odobriti nominaciju. Čini se da Edison, koji je upravo bio napunio
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
413
sedamdeset godina, nije bio zatrovan uzajamnim osećanjem netrpeljivosti koje je Tesla gajio prema njemu. Verovatnije je da je pomisao o davanju medalje Tesli nabacila širok, naslađujući osmeh na lice Čarobnjaka iz Menlo Parka. Teslina prva reakcija bila je zgražavanje i glatko odbijanje ponude, ali Berend je bio uporan. To je bila prilika da se oda priznanje vrednom dobitniku nagrade za sopstvene doprinose. ”Koga biste poželeli da ostane upamćen kao tvorac vašeg sistema energije?”, pitao je Berend. ”Ferarisa, Šalenbergera, Stilvela ili Stajnmeca?” Tesla je nevoljno popustio. Dodela Edisonove medalje obavijena je 18. maja 1917, samo dva meseca pre nego što je Tesla otkrio da su vandali provalili u njegovu laboratoriju u Vordenklifii i uništili opremu vrednu 68.000 dolara, kao i da ”je toranj uništen dinamitom”.23 Među prisutnima su bila mnoga poznata lica - Džonsonovi i gđica Merington, kao i Čarls Skot i Edvard Din Adams, čovek koji je bio najzaslužniji što je Tesla dobio preporuku za posao na Nijagarinim vodopadima. Pozdravni govor održao je A. E. Keneli, nekadašnji Edisonov prijatelj, koji je tada predavao na Harvardu. Dugogodišnji Teslin suparnik koji je učestvovao u ubijanju životinja naizmeničnom strujom tokom žestoke ”Bitke struja” početkom devedesetih, govorio je petnaest minuta. Za to vreme, dobri profesor je uspeo da nijednom ne spomene Teslino ime. ”Mnogi ljudi”, počeo je profesor Keneli, ”misle da Edisonovu medalju dodeljuje sam gospodin Edison, ali to je greška. U stvari, Tom Eđison je toliko zauzet u svom životu primanjem medalja da nema vremena da ih uručuje”. Govornik je nastavio da priča jednoličnim tonom, sve više nervirajući Teslu svakom poniznom rečenicom. ”Svaki put kada neki zaslužni dobitnik bude nagrađen ovom medaljom, Tomas Edison je takođe nagrađen. U stvari”, nastavio je Edisonov čovek, ”možemo se unapred radovati trenutku, recimo za hiljadu godina, kada će jedne ovakve večeri hiljadu i sedmi dobitnik primiti Edisonovu medalju i opet će biti odata počast Edisonovim dostignućima”.24 Legenda kaže da je Tesla nestao iz prostorije. Uspaničeni Berend je istrčao iz zgrade da ga potraži, dok je Čarls Teri, istaknuti direktor korporacije Vestinghaus, davao pregled Teslinih velikih dostignuća. Priča se da je Berend našao usamljenog izumitelja preko puta pored biblioteke kako hrani svoje drage golubove.25 Berend je tokom uvoda, možda, da bi se suprostavio Kenelijevom pozdravnom govoru, rekao: ”Teslino ime nije ništa više u opasnosti da bude zaboravljeno od Faradejevog ili Edisonovog imena. Šta još čovek može da poželi. Palo mi je na pamet da parafraziram papin opis Njutna. ’Priroda i prirodni zakoni ležali su skriveni u mraku. Bog je rekao, Neka bude Tesla, i bi svetlo/”
414
ČAROBNJAK
”Dame i gospodo”, počeo je Tesla, ”želim da vam srdačno zahvalim na vašem ljubaznom poštovanju. Ne zavaravam se činjenicom, koje morate biti svesni, a to je da su govornici umnogome preuveličali moja skromna dostignuča. Nadahnut nadom i ubeđenjem da je ovo samo početak, preteča još večih ostvarenja, odlučan sam da nastavim da razvijam svoje planove i da ostvarim nova nastojanja”. ”U duši sam duboko religiozan i stalno sebi pružam zadovoljstvo verovanjem da največe misterije našeg postojanja tek treba da budu shvaćene. Uprkos dokazima za suprotno, sama smrt možda nije kraj ove divne metamorfoze kojoj prisustvujemo. Na taj način uspevam da održim um netaknutim, da se učinim otpornim na nedaće i da dosegnem toliko zadovoljstvo i sreću da mogu da izvučem nešto dobro čak i iz najtamnije strane života, iz velikih životnih muka”. Elektroučenjak je nastavio da daje pregled svog života - anegdotu iz detinjstva o tome kako mu je gusan zamalo iščupao pupčanu vrpcu, o prvim susretima sa Edisonom i radu sa Vestinghausom, predavanjima u Evropi, uspehu na Nijagari i budućim planovima u vezi sa bežičnim prenosom. ”Imam slavu i neopisivo bogatstvo, veće od ovoga”, zaključio je izumitelj, ”a opet, koliko je članaka napisano u kojima sam ja proglašen nepraktičnim, neuspešnim čovekom i koliko me je jadnih i namučenih pisaca nazvalo vizionarom. To je glupost i kratkovidost sveta!”26 Tesla je bio zabezeknut zbog toga što Bolt nije zaštitio Vordenklif na odgovarajući način jer je bio procenjen na najmanje 150.000 dolara. Iako ga je prepisao hotelu, učinio je to, po sopstvenom tumačenju, da bi vratio svoj dug ”dok (njegovi) planovi ne sazru”. Pošto bi taj posed donosio 20.00030.0 dolara dnevno kada bude završen, Tesla je bio zapanjen Boltovom odlukom da ga sruši. Bolt je smatrao (ili ”uprava hotela”) Vordenklif čisto svojim, iako je Tesla kao dokaz ponudio ”hipoteku na ličnu svojinu” na mašineriju koju je postavio o svom trošku. Osiguranje hotela je iznosilo samo 5.0 dolara, dok je Teslina mašinerija bila pokrivena sa 68.000 dolara. Zašto bi Tesla samostalno tražio da zaštiti posed ako više nije imao udela u njemu? On je video ugovor kao ”bezbednosni zalog”, ali u dokumentu koji je potpisao nije bila navedena takva mogućnost. Prema tvrdnji advokata hotela Frenka Hačinsa iz kancelarije Boldvin i Hačins, ”račun o prodaji sa ugovorom uredno je zaveden dve godine ranije. Ne vidimo kakav je vaš udeo”, zaključio je Hačins nemilosrdno.27 Uletevši u njihove kancelarije u ulici Pajn, Tesla je zahtevao da sazna iz prve ruke šta se dogodilo.
415
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
”Moraćete da pitate kompaniju Smajli stil. Oni su zaduženi za spasavanje imovine”. Dž. B. Smajli je obavestio Teslu da je toranj morao biti srušen, a njegovi delovi prodati da bi se pokrili neizmireni dugovi. ”Učinjeno je veliko zlo”, pisao je izumitelj u odgovoru, ”ali uveren sam da će pravda prevagnuti”.28 ”Ne obraćajte pažnju na Teslu, već smesta nastavite rušenje prema ugovoru”, rekao je Smajli svom timu za rušenje nakon savetovanja sa Hačinsom.29 Hoteli Voldorf-Astorija 12. juli 1917. Gospodo: Primio sam izveštaje koji su me zabezeknuli, naročito zbog toga što trenutno radim važan posao za vladu i imam nameru da iskoristim to postrojenje u posebne svrhe velikog trenutka... Verujem da cenite ozbiljnost situacije i da ćete se pobrinuti da se o tom posedu vodi briga, kao i da sve mašine budu brižno sačuvane. Veoma iskreno vaš, N. Tesla30 Čarobnjak je ocenio da je jedini način da spase Vordenklif bio da istakne njegove vrline kao mogućeg oružja za odbranu zemlje. Koristeći veliki publicitet povodom Nobelove nagrade, izumitelj je još jednom podstakao lakovernost čitalaca zapanjujućom vizijom.
Teslina nova sprava kao Torove munje Želi da patentira motor sa bežičnim prenosom za uništavanje flota povlačenjem ručice
Za razbijanje armija Nikola Tesla, izumitelj, nominovan za Nobelovu nagradu za fiziku 1915, podneo je zahteve za patentiranje osnovnih delova mašine čije mogućnosti stavljaju na probu maštu laika i obećavaju pandan Torovim munjama na nebu koje kažnjavaju one koji razbesne bogove. Dr Tesla ističe da tu nema ništa senzacionalno...
416
ČAROBNJAK
”Savršeno je izvodljivo prenostiti električnu energiju bežičnim putem i time izazivati razarajuće efekte na određenoj udaljenosti. Već sam napravio bežični odašiljač koji to omogućava”. ”Deset milja ili hiljadu milja, za ovu mašinu biće isto”, rekao je izumitelj. Tačno u milimetar, na kopnu ili na moru, mogla bi da izvrši precizan udar koji će paralizovati ili ubijati, po želji. Jedan čovek u tornju na Long Ajlendu mogao bi upotrebom ručice da zaštiti Njujork od brodova ili vojske da su se izumiteljeva iščekivanja ostvarila.31 Tesla nije napisao nijedan zvaničan dokument o čestičnom oružju ili ”zraku smrti” sledećih dvadeset godina iako je jasno da je do tog doba osmislio mašinu, napravivši prototipe verovatno još 1896. kada je gađao mete rendgenskim zracima. U ”ozbiljnoj nevolji”, nemajući kome da se obrati, izumitelj je još jednom zamolio Morgana za pomoć. To mu je bila poslednja prilika da zaštiti svoje patente bežičnog prenosa i da spase toranj. ”Reči ne mogu da izraze koliko osuđujem okrutnu potrebu koja me je prisilila da vam se ponovo obratim”, objasnio je Tesla, ali bezuspešno.32 Još uvek je dugovao Džeku 25.000 dolara uz dodatnu kamatu. Finansijer je zanemario usrdnu molbu i polako smestio Teslin račun u dosije sa dugovima koji verovatno neće biti plaćeni. U februaru 1917. Sjedinjene Države su prekinule sve odnose sa Nemačkom i preuzele centralu za bežični prenos u Sejvilu. ”Trideset zaposlenih Nemaca u stanici u nemačkom vlasništvu iznenada su bili prisiljeni da odu, a podoficiri Američke mornarice zauzeli su njihova mesta”.33 Po nalogu vrhovne komande oko postrojenja su postavljeni stražari kada je odlučeno šta će biti urađeno sa ostalim emiterskim stanicama duž obale. Članci su počeli da niču kao pečurke posle kiše da bi objavili verovatno ”postojanje (još jedne) prikrivene stanice za bežični prenos koja može da opskrbljuje nemačke podmornice obaveštenjima o kretanju brodova”.34
Uhapšeno još 19 nemačkih špijuna Dr Karl Džordž Frank, bivši upravnik Sejvila, među pritvorenima35 Šestog aprila 1917. predsednik Vilson je izdao proglas o ”preuzimanju svih radio-stanica. Sprovođenje naređenja povereno je ministru Danijelsu...
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
417
Podrazumeva se da sva postrojenja za koja se ne može naći mesto u bežičnom sistemu Mornarice, uključujući i amaterske aparate o kojima će biti sprovedena detaljna istraga, odmah budu isključena iz pogona”. 36 Očigledno, morala je biti doneta javna odluka o sudbini Vordenklifa. Teslina stručnost je bila dobro poznata ministru Danijelsu i njegovom pomoćniku Frenklinu Ruzveltu, koji su aktivno koristili izumiteljevo naučno nasleđe kao oružje protiv Markonija u parnici oko patenata. Uz Teslinu neverovatnu objavu da bi njegov toranj mogao da posluži kao elektronski štit u mogućoj invaziji, verovatno je da su smestili Vordenklif u posebnu kategoriju. Međutim, dve stvari su bile očigledno protiv njega. Prvo, Tesla je već predao posed g. Boltu da bi pokrio svoje dugove u Voldorfu; i drugo, podaci o dostignućima odašiljača nisu postojali. Šta je moglo biti bolji znak nepromišljenosti Teslinog sna nego večito stanje počinka samog tornja? Za mnoge, Vordenklif je bio nemi spomenik bombastičnim predviđanjima, ne previše originalnog uma koji je zastranio. Iz ugla Mornarice, Tesla je možda bio prvobitni izumitelj radija, ali on očigledno nije bio taj koji ga je osposobio za rad.
ISTORIJAT SARADNJE SA MORNARICOM Američka mornarica je 1899. zatražila od Tesle preko kontraadmirala Frensisa Dž. Higinsona da ugradi ”sistem bežične telegrafije na lako plovilo broj 66 na plićacima Nantaket u Masačusetsu, 96 km južno od ostrva Nantaket”.37 Tesla je bio na putu za Kolorado i nije mogao da ispuni taj zahtev. Uostalom, Mornarica nije želela da plati opremu, već je tražila od Tesle da sam nađe sva sredstva. S obzirom na veliko bogatstvo države, Tesla se pretvarao da je preneražen oskudicom Džona D. Longa, ministra Mornarice, preko kapetana fregate Perija, koji je besramno predstavio fmansijski gubitak na izdatke za pisaći pribor za Ministarstvo finansija. Po povratku u Njujork 1900, Tesla je ponovo pisao o svom interesu u postavljanju opreme na mornaričke brodove. Kontraadmiral Higinson, predsedavajući Odbora za svetionike, odgovorio je da će se njegov komitet sastati u oktobru da bi sa Kongresom raspravio ”procene troškova”. 38 Higinson, koji je posetio Teslu u njegovoj laboratoriji krajem devedesetih, želeo je da pomogne, ali je prethodno doveden u sraman položaj jer je morao da povuče ponuđenu novčanu nagradu zbog birokratskih gluposti na raznim nivoima. Tesla je iskoristio to vreme da otputuje do Vašingtona da bi se neposredno posavetovao sa vrhovnom komandom - Hobson je u pregovorima takođe
418
ČAROBNJAK
zastupao svog prijatelja - ali Tesla je u suštini bio ignorisan i vratio se u Njujork praznih šaka, zgađen načinom na koji su se ophodili prema njemu. Za ljude iz Mornarice, bežična telegrafija je bilo potpuno novo polje i zato oni nisu bili sigurni šta da rade. Štaviše, možda ih je odbio i Teslin oholi pristup, naročito kada su ga >,uporedili>> sa Markonijem, zbog čega je Tesla uvek besneo. (Treba imati na umu, međutim, da je Mornarici trebalo preko deset godina da isplati nadoknadu Hamondu za njegov rad na projektilima sa radio navođenjem, a čak i tada skoro da se nisu iskazali. Tesla je nesumnjivo bio jedini koga je vojska zamajavala, a Hamond je imao najbolje moguće veze preko svog uticajnog oca.) Iz Kancelarije mornaričke obaveštajne službe pozvali su 1902. kapetana fregate F. M. Barbera, koji se bio povukao u Francusku, da se vrati u Sjedinjene Države i zadužili ga da nabavi bežične sisteme radi testiranja. Iako je zadržala štedljiv stav, Mornarica je istupila sa 12.000 dolara za kupovinu opreme za bežični prenos od različitih evropskih kompanija. Dogovorene su narudžbine firmi Slabi-Arko i Brau-Simans-Halske u Nemačkoj i Popof, Dukret i Rošefor u Francuskoj. Ponude su zatražene i od Deforesta, Fesendena i Tesle u Americi, kao i od Lodž-Mjurheda u Engleskoj. Markoni je bio isključen jer je arogantno zatražio pogodbu po principu sve ili ništa.39 Fesenden je bio besan na Mornaricu jer je tražila opremu van Sjedinjenih Država i zato nije poslao svoju ponudu. Tesla je bio verovatno previše uznemiren načinom na koji su se ophodili prema njemu u prošlosti i previše usredsređen na Vordenklif, koji je u to vreme bio u fazi aktivne izgradnje, da bi se uključio u sve to i zato je Mornarica kupila dodatne komplete od Deforesta i Lodž-Mjurheda. Godine 1903. održana je vojna vežba na kojoj je simulirana bitka sa Severnoatlantskom flotom, 805 km od obale Kejp Koda. ”Belom eskadrilom” je komandovao kontraadmiral Dž. H. Sands, a ”Plavom eskadrilom” kontraadmiral Higinson, Teslin saveznik. Upotreba bežičnog prenosa imala je ključnu ulogu u određivanju pobednika. Komandant Higinson, koji je pobedio u tim manevrima, prokomentarisao je: ”Po mom mišljenju, velika lekcija koju smo danas naučili jeste potreba bežičnog prenosa na mornaričkim brodovima. Da li znate da kasnimo tri godine u primeni bežičnog prenosa?”40 Na osnovu uporednih testova, odlučeno je da je Slabi-Arkoov sistem bolji od svih ostalih i Mornarica je naručila dvadeset kompleta. Istovremeno, uzeti su u jedanaestogodišnji zakup i Markonijevi patenti.41 S početkom Prvog svetskog rata, upotreba bežičnog prenosa postala je neophodna zbog organizacije pokreta trupa, nadgledanja i međukontinetalne
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
419
komunikacije. Dok je zemlja još bila neutralna, Mornarica je mogla da nastavi korištenje nemačke opreme, sve dok se osećanja nisu počela nepovratno naginjati ka britanskoj stranu. Preko britanske mornarice, Markoni je postavio odašiljače u Kanadi, na Bermudima, na Jamajci, u Kolumbiji, na Foklandskim ostrvima, na severu i jugu Afrike, na Cejlonu (današnja Šri Lanka, prim. prev.), u Australiji, Singapuru i Hong Kongu. Bila je to velika operacija. U Sjedinjenim Državama, ogranak Markoni Amerikana, pod vođstvom politički moćnog Džona Grigsa, bivšeg guvernera Nju Džersija i državnog tužioca za vreme predsednika Mekinlija, postavio je odašiljače u Njujorku, Masačusetsu i Ilinoisu.42 Međutim, ključni problem je bilo to što je Markonijeva oprema još uvek koristila zastareli varnični međuelektrodni metod. U aprilu 1917. Američka mornarica je završila preuzimanje svih stanica za bežični prenos, zajedno sa onima koje su pripadale savezničkoj Britaniji. Markoni je tada bio u toku kupovanja Aleksandersonovog alternatora koji je u suštini bio unapređen Teslin oscilator. Istovremeno, Armstrongovo povratno kolo postalo je očigledno neophodno za bilo kakav bežični instrument. Međutim, Armstrongov izum je stvorio sudsku noćnu moru, ne samo zato što je u njegovom središtu bio Deforestov audion već i zato što je bio odbijen na sudu u korist elektronske cevi koju je razvio Fesenden. Nije bilo važno što je Tesla, još 1902, potukao Fesendena na sudu u sporu oko tog poboljšanja. Pošto je Fesendenov patent sada bio pod Markonijevom kontrolom, sud je doneo odluku da niko ne može koristiti Armstrongovo povratno kolo bez dozvole drugih učesnika u sporu. Najvažnija odluka, o pravom identitetu čoveka koji je izumeo radio, vešto je izbegnuta Aktom o ratnim dejstvima predsednika Vilsona kojim je naložena obustava svih parnica oko patenata za vreme rata. Francuska je već priznala Teslino prvenstvo na svom visokom sudu, a Nemačka je uradila isto na osnovu Slabijevih izjava i odluke Telefunkena da mu plati honorare; ali u Americi, zemlji u kojoj je bio Teslin dom, vlada je to odbila i bukvalno sprečila sudove da usvoje odluku. Markonijev sindikat, povezan sa kraljevima dvaju država i s opremom postavljenom na šest kontinenata, jednostavno je bio prejak. Zbog obustave svih parnica oko patenata i rata u čijem se središtu našla zemlja, Frenklin Ruzvelt, pomoćnik ministra Mornarice, napisao je čuveno pismo Faragut. Taj dokument dao je velikim kompanijama poput AT i T, Vestinghaus i Markoni Ameriken pravo da se udruže i proizvode opremu koju su imali, bez brige da će morati da isplate nadoknadu zakonitim izumiteljima. Štaviše, ”ugovorne strane su bile sigurne da će Vlada preuzeti odgovornost u mogućim tužbama”.43
420
ČAROBNJAK
Prvog jula 1918. Kongres je doneo zakon kojim su Sjedinjene Države postale novčano odgovorne za bilo kakvu upotrebu ”izuma opisanog ili zavedenog kao patent iz Sjedinjenih Država”. Do 1921. američka vlada je potrošila 40 miliona dolara na opremu za bežični prenos, mnogo više nego što je ministar Long odbio da plati za Teslinu opremu osamnaest godina ranije. Stoga se Međuodeljenski radio-odbor sastao da raspravi razne zahteve. Plaćeno je skoro tri miliona dolara za njih. Najveći dobitnik bila je kompanija Markoni vajerles, koja je primila 1,2 miliona dolara za preuzetu opremu i instalacije (ali ne i za svoje patente). Kompanija Međunarodni radio telegraf dobila je 700.000 dolara; AT i T 600.000 dolara, a Edvin Armstrong 89.000. Tesla je primio sićušnu nadoknadu preko Lovenstajna, kojem je dodeljeno 23.000 dolara.44 Godine 1921. Mornarica je objavila spisak svih izumitelja u oblasti bežičnog prenosa koji su dobili nadoknadu od nje. Na njemu su se nalazili samo patenti isplaćeni pre 1902. Od izumitelja bili su tu Blokmen, Braun, Blondel, Deforest, Fuler, Haneman, Logvud, Majsner, Randal, Poulsen, Šisler, Fon Arko i Votkins. Upadljivo je da nedostaje i Teslino i Markonijevo ime45 Markonija možda nije bilo zato što su mu patenti bili istekli ili, verovatnije, zato što ih je vlada smatrala nevažećim. U Teslinom slučaju, svih njegovih ključnih dvanaest radio patenata su bili ”istekli i sad su (postali) opšta imovina”. 46 Međutim, Tesla je obnovio jedan od najbitnijih patenata 1914.47 i on je trebalo da se nađe na spisku kao i Armstrongov patent povratnog kola.
AMERIČKA RADIO-KORPORACIJA Vlada Sjedinjenih Država znala je preko Frenklina Ruzvelta da je Markoni ugrozio Teslina prava na osnovne patente. Znala je detalje Teslinih zakonitih zahteva iz svojih dosijea i iz zapisnika Kancelarije za patente. Istina je da je Teslina dokazna izjava bila osnovni i glavni argument koji je vlada imala protiv Markonija kada ga je tužila prvi put, a ta ista tvrdnja i ti isti dosijei Odbora za svetionike na kraju su poslužili Vrhovnom sudu SAD da oslobodi Teslu krivice tri meseca nakon što je umro, skoro dvadeset i pet godina kasnije, 1943. Umesto da se pozabave istinom i velikim genijem, za čiji se rad činilo da je iznad dometa jednostavnih radio-telefona i bežičnih odašiljača, Ruzvelta, Danijelsa, predsednika Vilsona i Američku mornaricu nije zanimalo da zaštite Teslin toranj usred rata.
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
421
U julu 1917. Tesla je spakovao kofere i pozdravio se sa Voldorf-Astorijom. Pošto je tamo živeo skoro dvadeset godina, nagovorio je Džordža Bolta mlađeg da mu dozvoli da ostavi veliki deo ličnih stvari u podrumu hotela dok ne nađe pogodno mesto na koje će ih prebaciti. ”Bilo mi je veoma žao kad sam čuo za vašeg oca”, rekao je Tesla novom upravniku nekoliko meseci nakon smrti Džordža Bolta starijeg. Pripremajući se da se preseli u Čikago kako bi radio na turbinama bez lopatica, Tesla je bio pozvan kod Džonsonovih na oproštajnu večeru. Robert je tada upravljao poslovima Američke akademije umetnosti i pisama, organizacije koja je za članove imala i takve veličine kao što su Danijel Čester Frenč, Čarls Dejna Gibson, Vislou Homer, Henri Džejms i njegov brat Vilijam, Čarls Mekim, Henri Kabot Lodž, Tedi Ruzvelt i Vudro Vilson. Ketrin je već nedelju dana bolovala od gripa, ali pošto je to veče bilo važno, izvukla se iz kreveta i obukla najlepšu dugu haljinu. U slamnatom šeširu, sa štapom i belim rukavicama, u svojim omiljenim zelenim, dubokim cipelama od antilopa, Tesla je doneo veliki buket cveća i ček za Džonsonove. ”Kejt je bolesna”, uspeo je da kaže Robert pre nego što se domaćica pojavila. Preuzimajući središnju ulogu, kao što je uvek pokušavala kad je ”On” bio u blizini, Kejt je zračila ljubavnim ponosom dok je zadržavala potok suza u očima i beskrajno ćaskala o tome ”kako je bila blesava u pogledu svih svojih unuka”.48 Došavši vikend-vozom u Čikago, Tesla se uselio u hotel Blekstoun, pored Univerziteta. U ponedeljak ujutro, izumitelj je unajmio limuzinu da ga odveze do sedišta korporacije Pyle National Pošto im je već bio poslao prototipe da bi bili u prednosti, sad je trebalo da radi žestokim tempom u potpuno novom okruženju sa ciljem da usavrši svoje revolucionarne turbine bez lopatica.49 Noću je voleo da šeta od svog hotela do Muzeja umetnosti i nauke, jedine preostale zgrade iz doba Svetske izložbe 1893. Tamo je stajao pored velikih stubova i razmišljao o vremenu kada su se stotine hiljada ljudi dnevno slivale u magični grad pokrenut njegovom vizijom. Jedne subote, u jeku leta, prošetao je 1,6 km duž jezera Mičigen, pored Midveja, produžio ka nizu jezeraca i parku koji je nekada bio sud časti. Tamo, na ulazu, na mestu na kojem je i bio, na svoje oduševljenje našao je Kip republike, na kojem se pohabala zlatna prevlaka. Kod sebe je imao pismo od Džordža Šerfa.
422
ČAROBNJAK
20. avgust, 1917. Dragi g. Tesla, Bio sam veoma tužan i pogođen kad sam pročitao priloženo, ali duboko sam uveren da će se još veličanstvenije delo izdići iz tih ruševina. Verujem da rad u Čikagu napreduje na vaše zadovoljstvo. S poštovanjem vaš, Džordž Šerf0 Na vrhuncu svetskog požara, stručnjaci za eksploziv iz kompanije Smajli stil okružili su gigantski odašiljač da bi postavili dinamit oko glavnih nosača i zabili poslednji klin u kovčeg Teslinog sna. Uz prisustvo Asošijejtid presa, koji je snimao događaj, i vojnog osoblja, pojačavački odašiljač je sravnjen sa zemljom, a eksplozija je uznemirila mnoge stanovnike Šorama. S nestankom Svetskog telegrafskog centra nastala je Radio-korporacija, jedinstven konglomerat privatnih preduzeća pod pokroviteljstvom američke vlade. U Vašingtonu su iza zatvorenih vrata održani sastanci između predsednika Vilsona, koji je želeo da Amerika zadobije ”radio primat”, 51 ministra Mornarice Danijelsa, njegovog pomoćnika Frenklina Ruzvelta i predstavnika kompanija Dženeral elektrik, Markoni Amerikan, AT i T i Vestinghaus. Sa Dž. P. Morganom na čelu Odbora i Markonijevim patentima kao stubom organizacije, stvorena je ARK (Američka radio-korporacija). Ona će koristiti sredstva tih megakorporacija koje su sve imale međusobne sporazume o licencama i bile suvlasnici kompanije.52 (Takvi sporazumi su bili sklopljeni i sa vladom, koja je takođe posedovala neke patente u oblasti bežičnog prenosa.) Bila je to još jedna antanta koja je podsećala na događaje s višefaznom naizmeničnom strujom i u kojoj nije bilo prvobitnog stvaraoca tog izuma. To je bio drugi put kako je Tesli oduzeto sopstveno delo. 53 Postojao je tajni dogovor koji je verovatno postignut da bi se vlada oslobodila plaćanja bilo kakvih troškova Markoniju, a za uzvrat je sakrivena arhiva o Tesli. Dejvid Sarnof, generalni direktor, ubrzo preuzima celu operaciju u svoje ruke. Novine New York Sun netačno su izvestile:
SAD digle u vazduh Teslin radio toranj Posumnjavši da nemački špijuni koriste veliki toranj za bežični prenos koji je pre dvadeset godina u Šoramu, na Long Ajlendu, podigao Nikola Tesla, federalna vlada je naredila da se toranj sruši što je
NEVIDLJIVA PUBLIKA (1915-1921)
423
nedavno i učinjeno upotrebom dinamita. Tokom poslednjih meseci, viđeno je nekoliko nepoznatih ljudi kako se šunjaju oko tog mesta.54 Uništavanje čuvenog tornja Nikole Tesle... jasno pokazuje kako se preduzimaju velike mere opreza, u ovo vreme, da bi se sprečilo da bilo kakve vesti od vojne važnosti dođu do neprijatelja.55 Na kraju rata, predsednik Vilson je vratio sve zaplenjene radio-stanice zakonitim vlasnicima. Kompanija Markoni Amerikan, sada ARK, bila je na velikom dobitku.56 Godine 1920. korporaciji Vestinghaus dato je pravo da ”proizvodi, koristi i prodaje aparate koje pokrivaju Markonijevi patenti”.57 Vestinghaus je osnovao i nezavisnu radio stanicu koja je postala istaknuta koliko i ARK. Krajem godine, Tesla je napisao pismo E. M. Heru, predsedniku kompanije, nudeči svoje znanje i opremu u polju bežičnog prenosa. 16. novembar 1920. Dragi g. Tesla, Žao mi je što, pod trenutnim uslovima, ne možemo da nastavimo razvoj vaših dela.58 Nekoliko meseci kasnije, iz korporacije Vestinghaus su tražili da Tesla ”razgovara sa ’nevidljivom publikom’ jednog utorka naveče u skorijoj budučnosti (preko naše) radiotelefonske emisione stanice”.59 30. novembar 1921. Gospodo, Pre dvadeset i jednu godinu obečao sam svom prijatelju, pokojnom Dž. Pirpontu Morganu, da če moj svetski sistem, koji je tad bio u izgradnji, omogučiti prenos glasa telefonskog korisnika do bilo koje tačke na svetu... Radije ču sačekati da moj poduhvat bude gotov pre nego što se obratim nekoj nevidljivoj publici, pa vas molim da mi oprostite. Veoma srdačno vaš, N. Tesla60
42 _________ Promena (1918-1921)
Ja potičem iz veoma žilavog i dugovečnog naroda. Neki od mojih predaka su bili stogodišnjaciy ajedanje poživeo 129 godina. Odlučan sam da nastavim to ostvarenje i udovoljim sebi izgledima koji mnogo obečavaju. Štaviše, priroda mije dala živopisnu maštu... NIKOLA TESLA1
eslino životno delo bio je Svetski telegrafski centar. Delimično ostvaren u fizičkoj ravni kao Vordenklif, bio je izumiteljev Sveti gral, ključ pomazanja. Taj projekat je uništen 1917, a u tom smislu i sam izumitelj. Sposoban da prepozna životne apsurde i izvuče snagu iz transcendentalne meditacije, mistik je pokušavao da se oporavi uživajući u svom velikom planu na polju mašte i tražeći novi kamen mudrosti. Godinu dana ranije, kada je projekat bio u najogoljenijoj fazi, Tesla se udružio sa jednim od najvatrenijih obožavalaca, Hjugom Gernsbakom, urednikom časopisa Electrical Experimenter. Gernsbak je prvi put čuo za Teslu još dok je kao dete živeo u Luksemburgu krajem devedesetih. U to vreme je tadašnji desetogodišnjak našao fantastičnu sliku čuvenog elektrotehničara koji propušta kroz sebe stotine hiljada volti i izjavu u propratnom članku da je on najveći čarobnjak svog doba. Gernsbak, kojeg mnogi futurolozi smatraju ”osnivačem i ocem naučne fantastike”, studirao je elektroniku na Bingen teknikumu u Evropi pre nego što se odselio u Ameriku sa devetnaest godina, 1903.2 Potpuno opsednut fantastičnim jedinstvom nauke i mašte, poletni mladić je napisao spektakularnu priču koja se dešava 2660. godine pod nazivom
T
PROMENA (1918-1921)
425
RALPH 124C41+. Objavljivao ju je u nastavcima u svom novom časopisu Modern Electronics. Istovremeno, otvorio je i Gernsbakovu elektrokompani-
ju za uvoz, prodavnicu elektrouređaja svih namena koja se nalazila ispod železničkog nadvožnjaka u ulici Fulton. Tamo je novi soj radio-amatera mogao da kupi šta god je bilo potrebno i da čeprka po ”najvećoj gomili otpada koja je ikada viđena”.3 Gernsbakov prvi susret sa Teslom odigrao se 1908. kada je svratio do njegove laboratorije da pogleda novu turbinu.4 Tada je pisao: ”Vrata se otvaraju i pojavljuje se osoba visoka preko 180 centimetara, mršava, ali pravilnog držanja. Približava se polako, otmeno. Odjednom postajete svesni da se naiazite licem u lice sa ličnošću visokog reda. Nikola Tesla prilazi i čvrsto se rukuje sa vama, iznenađujuće čvrsto za čoveka od preko šezdeset godina. Osvajajući osmeh prodornih, svetlih plavosivih očiju smeštenih u neobično dubokim dupljama očarava i čini da se odmah osećate prijatno”. ”Provodi vas u besprekorno uređenu kancelariju. U njoj se ne vidi ni trunka prašine. Nema razbacanih papira po stolu niti ičega sličnog. Sve predstavlja odraz samog čoveka, besprekorno odevenog, urednog i preciznog pri svakom pokretu. Nosi crni frak i nema nikakav nakit na sebi. Bez prstenja, ukrasne igle, pa čak i džepnog sata”.5 Tesla je 1916. priredio značajan članak za Gernsbaka o pojačavačkom odašiljaču. Izumitelj je, takođe, obećao da će ozbiljno razmisliti o objavljivanju svoje životne priče. U stvari, napisao je kratku prvu verziju za Scientific American koju je poboljšao za govor pri dodeli Edisonove medalje.6 Do tada je Gernsbak već osigurao usluge nadarenog ilustratora Frenka R. Pola. Predodređen da bude najveći naučnofantastični umetnik dvadesetog veka, Pol je mogao da ”pretoči mogući razvoj bilo kog izuma... čistu zamisao u fantastičnu sliku”. Sklon crtanju futurističkih pojava, kao što su džinovski insekti i svemirski brodovi, koji lete oko planeta i najrazličitijih čovekolikih ludih naučnika koji osvajaju galaktička carstva, Pol je napredovao do mesta glavnog ilustratora naslovnica časopisa Electrical Experimentery a kasnije i Amazing Stories i Science Wonder Stories.7 Njemu je povereno da završi oslikavanje Teslinog tornja. Taj crtež, upotpunjen osposobljenim vordenklifskim odašiljačima i Teslinim beskrilnim aerodinamičkim profilima iz kojih isijavaju smrtonosni zraci prema dolazećim brodovima, nije postao samo fantastična naslovnica Electrical Experimenter-ay već i središnji deo čarobnjakovog novog zaglavlja na pismima.
426
ČAROBNJAK
Poput alhemičara, Tesla je pretvorio ruševine svoje stanice u fantastični gernsbakovski Svetski telegrafski centar, a promenio je i sebe, ostavivši Njujork da bi iznova počeo sa sledečim delom. Pre nego što je otišao, u junu 1917, izumitelj je pisao Džeku Morganu optimistički se nadajuči, zbog novog razvoja situacije da če otplatiti dug finansijeru ”za oko četiri meseca... Još čekam svoj veliki brod, ali imam neviđenu priliku pošto sam usavršio jedan izum koji će zapanjiti ceo svet”. Tesla je zagonetno rekao da će taj izum ”predstavljati efikasno sredstvo za presretanje opasnih podmornica”. Ne zna se da li je govorio o dalekometnom radarskom sistemu, torpedu sa daljinskim upravljanjem, ili nečemu drugom.8 Narednog meseca Tesla je otišao u Čikago i tamo je ostao do novembra 1918, radeći za Pajl nešenel na usavršavanju svojih turbina. Okrenuvši novi list, štrkljasti mehaničar je tokom dana mogao da nastavi svoju borbu sa demonima posvećujući se potpuno novom poduhvatu. Noću, kao nadahnut pisac, vrsni stručnjak je pisao prvu verziju svoje proširene autobiografije. Uglavnom se oslanjao na sopstvena sredstva u strahu da ne prouzrokuje teškoće sa novim saradnicima.9 Znao je da će na kraju dobiti nadoknadu jer je čikaška kompanija potpisala sporazum kojim je obećala ”isplatu u gotovini i garancije” u vezi sa istekom njihovih prava, ali su problem postajale kamate.10 U međuvremenu, da bi pokrio troškove, izumitelj je zahtevao da Šerf pritisne razne kompanije za bežični prenos da požure sa isplaćivanjem honorara. Najveći izvor prihoda mu je verovatno bila kompanija Voltam voč, koja je tad bila u fazi reklamiranja njegovog brzinomera. Iako je rat još trajao, Tesla je očekivao nadoknadu od Telefunkena ”nakon okončanja neprijateljstava” mada je morao da se ”javi Odboru za trgovinu u ratu po Aktu o trgovini sa neprijateljem da bi dobio dozvolu da primi isplatu”.11 Napredak na turbinama ometale su brojne prepreke. Međutim, izumitelj je bio oduševljen ”neobično efikasnim osobljem” i ukupnom organizacijom firme u Čikagu. Kada bi se diskovi mogli okretati brzinom od 10.000 do 35.000 obrtaja u minuti, centrifugalna sila bi ih izdužila. Stoga su bili podložni trošenju i izloženi riziku da puknu nakon dugotrajne upotrebe. Skeptični inženjeri su to smatrali kobnim nedostatkom, a Tesla je nastojao da opovrgne tvrdnju da je opterećenje bitan činilac u radu svakog motora. 12 Zbog toga je mnogo vremena u Čikagu proveo isprobavajući različite legure i smišljajući sredstva za trenutno regulisanje ortorotacione brzine i centrifugalnog pritiska da bi smanjio faktor opterećenja. ”Na primer, pretpostavimo da pritisak pare u lokomotivi varira od 50 funti po inču (3,4 bara) do 200 funti
PROMENA (1918-1921)
427
po inču (13,7 bara), bez obzira na brzinu, to neće ni najmanje uticati na... rad turbine”.13 U januaru 1918. američka Kompanija za proizvodnju mašina raspitivala se za postavljanje jedne od Teslinih turbina u avion, a nekoliko meseci kasnije, Kompanija za proizvodnju pneumatskog alata u Čikagu takođe je izrazila zanimanje za to. Tesla je pisao Šerfu, očekujući da će izum zaraditi 25 miliona dolara godišnje. Međutim, bilo je dosta poteškoća u usavršavanju turbine, a Tesla se još nije bio oslobodio brojnih životnih problema kao što su bili dugovi i stalna parnična zavrzlama. U toku leta, izumitelj je ušinuo leđa i bio je primoran da leži nekoliko nedelja.14 Za vreme svog boravka u Čikagu, Tesla je izračunao da njegovi poslovni troškovi iznose 17.600 dolara, a prihodi 12.500. Pajl nešenel je probao da se izvuče iz svog duga poslavši ček na 1.500 dolara, ali Tesla je vratio tu simboličnu isplatu i zapretio tužbom. U međuvremenu, šerif je zaplenio kancelariju Vulvort, pa je Tesla morao da izvuče nešto novca od Pajla da bi oslobodio svoju kompaniju. U Njujorku, Džordž Šerf je nastavio da se brine za sve pojedinosti. S obzirom na njegovu vezu sa vladom (kao što je navedeno u poglavlju 41), većina Teslinih patenata bila je istekla, a situacija s njegovim patentom iz 1914. bila je zakomplikovana sukobom oko Markonijevog zahteva. Međutim, Tesla je pregovarao sa vladom o motoru za avion, dopisujući se u to vreme sa Biroom za parni inženjering.15 Na osnovu parnica je dobio nekoliko hiljada dolara od Lovenstajna, izgubio 67.000 dolara u slučaju protiv g. De la Verna, delimično i zato što je odbio da otputuje nazad u Njujork da svedoči, i morao je da da 1.600 dolara A. M. Fosteru za neplaćene usluge.16 Pre nego što se vratio na Menhetn krajem 1918, izumitelj je otputovao u Milvoki da poseti ljude iz Alis Čalmersa. Tamo ga je dočekao prepredeni, ali pedantni glavni inženjer Hans Dalštrand. Nakon što je priložio razne članke i podatke o svom radu u Edisonovoj stanici i Pajlu, sklopljen je ugovor po kome je trebalo da se vrati u Milvoki i napravi motor sa Dalštrandom. Od početka skeptičan, učeni inženjer je nevoljno pristao da udovolji Teslinim željama i otpočeo je pripremnu proveru turbine pre nego što je ovaj došao. Razdoblje od 1917. do 1926. izumitelj je mahom proveo van Njujorka. Do 1918. bio je u Čikagu radeći za Pajl; od 1919. do 1922. u Milvokiju, Alis Čalmers; poslednjeg meseca 1922. bio je u Bostonu radeći za kompaniju Voltam voč; a od 1925. do 1926. radio je na turbini na benzin u kompaniji Bad u Filadelfiji.17
428
ČAROBNJAK
Tesla je prodao i motor koji je korišten kao deo filmske opreme Viskonsin elektriku 1918. i valvularni cevovod, ili ”neusmerenu cev za protok fluida”, neimenovanoj naftnoj kompaniji.18 Taj poslednji izum, koji se može nazvati i fluidna dioda, ne samo da se mogao koristiti za crpenje nafte iz tla, već se mogao spojiti sa turbinom bez lopatica i tako pretvoriti u motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Po rečima stručnjaka za Teslu, Lilanda Andersona, taj izum je ”jedini elektrocevni patent bez pokretnih delova. Korišten je u pokušajima da se naprave mikrominijaturna logična kola ojačana zračenjem i jednostavni fluidni računari”.19 Brzinomeri Voltam i tahometri Svaki napredni proizvođač automobila dodaje poboljšanja na svoja vozila. Zato je u Voltamu razvijen i usavršen jedini brzinomer sa vazdušnim trenjem na svetu koji je izumeo Nikola Tesla... Zadobio je nepodeljene simpatije velikih svetskih auto-inženjera. Taj instrument ćete pronaći na automobilima kompanija kao što su Kaningem, Lafajet, Lič-Biltvel, Linkoln, Pakard, Pirs-Erou, Reno, Rols-Rojs, Stivens-Durijea, Vils-Sent Kler i druge. Brzinomer trenutne tačnosti20 Izumitelj je stigao na trg Kopli u Boston da pregovara sa g. Mejom, upravnikom fabrike, u vezi sa predujmom i rasporedom plaćanja honorara. 21 Što se tiče prihoda, Tesla je primio 5.000 dolara od kompanije Voltam, prepustivši im tri svoja patenta za brzinomer i tahometar 1922. Taj sporazum je obuhvatao honorare koje je primao barem do 1929. Kompanija Pajl nešenel mu je na kraju platila 15.000 dolara, a možda i 30.000, 1925. Od kompanije Bad dobio je 30.000 dolara za turbine i verovatno sličnu sumu od Alis Čalmers, iako je od te kompanije očekivao zaradu od oko četvrt miliona dolara godišnje.22 Džordž Šerf je primio pet posto od većine tih ugovora. Tesla se vratio kući na samom kraju 1918. stigavši tačno na božićnu večeru sa Džonsonovima. Nakratko je ostao u Voldorfu da bi se posle preselio u hotel Sent Ridžis gde je živeo, s vremena na vreme, sledećih nekoliko godina. Velika epidemija gripa bila je tek počela, a Ketrin je bila jedna od prvih na kojoj su se videli znaci njenog pustošenja. Sledeće godine, bilo je zaraženo preko milijardu ljudi, a 20 miliona ih je umrlo širom sveta. Ona je imala sreće i preživela je. Zdravlje joj se pogoršalo u toku godine, a do sledećeg Božića
PROMENA (1918-1921)
429
ponekad je tri puta dnevno padala u nesvest.23 Verovatno podstaknut ozbiljnošću situacije i novim prihodom od Voltama, Tesla je u tom periodu dao Robertu čekove ukupne vrednosti bar 1.500 dolara. Tokom 1919. Teslina autobiografija se pojavila kao feljton u Gernsbakovom Electrical Experimenter-u. Zajedno sa fotografijama i nizom spektakularnih crteža Frenka Pola, priča je počinjala kao neobična pripovest o detetu čarobnjaku koje je odrastalo u jednom drugom vremenu u nekoj udaljenoj zemlji. Pripovest o Teslinim ranim godinama odisala je šarmom i dosetljivošću sa brojnim tvenovskim opisima zabavnih anegdota, zastrašujućih iskustava, života sa dovitljivom majkom, ocem sveštenikom, rasipnim bratom i trima brižnim sestrama. Kopajući po svojoj dalekoj prošlosti, Tesla je preispitivao tragediju bratovljeve smrti i njen uticaj na sopstvene odluke u karijeri, traumatično napuštanje idiličnog imanja i dolazak u prenaseljeni Gospić, studentske godine, inženjersku obuku u Evropi pre dolaska u Ameriku i svoje rane susrete sa Edisonom, Vestinghausom i članovima Kraljevskog društva u Londonu. Tu se nalazio i neobični opis njegovih specifičnih sposobnosti fotografskog pamćenja, vantelesnih iskustava, dečjih bolesti, strahova i načina razmišljanja. Mesec za mesecom u tom zadivljujućem štivu, mudrac je iznosio pojedinosti razvoja svojih zamisli, fizički slom koji je doživeo i iskustvo ”otvaranja trećeg oka” sa propratnim otkrićima koja su dovela do razvoja rotacionog magnetnog kola, stvaranja teleautomata, rada u Kolorado Springsu i velike ideje o svetskoj telegrafiji sa bazom u Vordenklifii. Veza sa Gernsbakom je omogućila izumitelju stalan prihod i pomogla da tiraž Electrical Experimenter-ei skoči na 100.000 primeraka. Istovremeno, Moji izumi (My Inventions) su dali svetu izuzetno autobiografsko svedočenje jedne od najjedinstvenijih i najkontroverznijih ličnosti tog doba. Te godine pojavili su se i brojni članci o Markonijevim nedavnim iskustvima sa presretanjem impulsa koji su možda dolazili od vanzemaljaca. Uz pisanje profesora Pikeringa Elihjuu Tomsonu, da je možda otkrio biljni svet na Mesecu24, i obnavljanje zanimanja za ”kanale na Marsu”, štampa se ”zakačila” za Italijanovu čudnu objavu, postavljajući mu beskrajna pitanja o dodatnim pojedinostima. Pokupivši Tesline zasluge čak i na tom frontu, Markoni je objavio da je ”često primao jake signale iz etra koji su, izgleda, dolazili sa nekog mesta van Zemlje i koji su možda nastali usled delovanja zvezda”. Što se tiče jezičkog problema u komunikaciji sa Marsovcima, Markoni je rekao: ”To jeste prepreka, ali ne mislim da je nepremostiva. Vidite, mogla bi se napraviti poruka, kao
430
ČAROBNJAK
što je dva plus dva jednako je četiri, i neprestano slati dok ne bi stigao odgovor koji bi značio ’da... Matematika mora biti ista u celom fizičkom univerzumu”.25 Tražeči protivtežu na različite načine, Tesla je pokušavao da dobije publicitet preko časopisa Electrical World gde je Italijanove signale pripisao prigušenom efektu metronoma drugih bežičnih operatera. Predviđajuči mogučnost da će neki kritičar pripisati istom mehanizmu i njegov susret sa vanzemaljcima 1899, Tesla je dodao: ”U vreme kada sam ja vršio ta ispitivanja, nije postojalo nijedno postrojenje za bežični prenos sposobno da proizvede ometanje koje se moglo primetiti u prečniku većem od nekoliko milja”.26 To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka jer je Markoni tada već slao poruke stotinama milja daleko. Džonson je pisao Tesli da, ”kada Markoni ponovi (vašu) ideju, tome se više ne smeje”, ali u nekim krugovima to nije bio slučaj.
Nebeski filmovi G. Tesla ima malo poverenja u Markonijevu ideju da se može komunicirati pomoću matematike. On bi radije poslao slike bežičnim prenosom, na primer - lice čoveka. Ali šta ako se onima na Marsu ne dopadne vaše lice? Bilo bi to žalosno odbacivanje naučnog istraživanja. Ako je civilizacija na Marsu stara onoliko koliko od nas traže da verujemo da jeste, Marsovci su nesumnjivo razvili sopstveni ukus za izgled lica.27 Iako je božićnu večeru 1919. pokvarilo Ketrinino loše zdravlje, sve je zasenila dobra vest. Predsednik Vilson imenovao je Roberta za ambasadora u Italiji! Dok se Ketrinino zdravlje očigledno popravljalo, Teslini prijatelji su pomešanih osećanja otputovali u Evropu gde su ostali sledeće godine. Sada potpuno sam, Čarobnjak je nastavio da se povlači iz vidokruga javnosti. Falsifikovan, ismejan i konačno napušten od sveta, kome je pomogao da nastane, Tesla je probao da održi život pod kontrolom i da obuzda svoj bes pokušavajući da ga preinači što je bolje mogao, ali tokom vremena ironija je uzela danak i dovela do toga da već ionako ekscentrična osoba preteruje sa već ionako čudnim ponašanjem. Tesla je bio sve više zaluđen čistoćom i provodio je još više vremena šetajući noću ulicama, kružeći po svom kraju tri puta pre nego što bi ušao u Sent Ridžis i izbegavajući da staje na pukotine na trotoaru. Neki su pričali da je virio kroz prozore i da je voleo da gleda druge, poput voajera. Praktikujući ”gastronomsku štedljivost”,28 ovaj neženja se po-
PROMENA (1918-1921)
431
lako odrekao mesa i krompira, a na kraju i sve čvrste hrane. Od tada je retko pisao hemijskom olovkom, opredeljujući se za manje otpornu grafitnu. Provodio je sve više vremena sam, hraneći golubove u ponoć pored biblioteke u 42. ulici ili se iskradao trajektom na ostrvo Stejten, na mirno imanje gde je mogao da se skloni od gradske vreve i da obnovi snagu. 29 Po odlasku Džonsonovih, otišao je u Milvoki da bi iskoristio svoje veze sa kompanijom Alis Čalmers. Većinu vremena u Viskonsinu utrošio je na pokušaje da usavrši turbinu. Međutim, bio je zapao u ćorsokak, ono što Sartr naziva ”protivkonačnosf’, ili nepredviđeni događaj koji sprečava postizanje željenog cilja, zajedno sa Hansom Dalštrandom, glavnim inženjerom. Osujećenih planova, Tesla nije imao drugog izbora do da se vrati u Njujork. Toliko je bio potresen da je odbio da priča o tome kada ga je njegov biograf Džek O’Nil ispitivao o iskustvu u Milvokiju.30 Kompanija Alis Čalmers izdala je Dalštrandov detaljan izveštaj koji je opisivao dug spisak ozbiljnih problema, onako kako ih je on video, u proizvodnji turbine. Pored trošenja i pucanja diskova, Dalštrand je naveo i dodatne mane kao što su samo 38 odsto radne efikasnosti, smanjenje mehaničke efikasnosti pri povećanju pritiska pare, problem osmišljavanja veznih zupčanika potrebnih za povezivanje turbine sa drugim delovima i visoku cenu proizvodnje. Važan činilac je bilo i to što su tadašnji motori, poput Parsonsove turbine koju je razvijao Vestinghaus, ili Kertisovog motora, razvijanog u Dženeral elektriku, radili na zadovoljavajući način.31 Pitanje o propasti Tesline turbine postavljeno je velikom broju stručnjaka za Teslu. Liland Anderson smatra da proizvođači, koje je zanimala Teslina turbina, ”kažu da je to dobra zamisao i odlična mašina, ali da ima previše potpornih sistema koje treba zameniti mašinom koja ne radi toliko bolje od postojećih. I u tome je stvar - Teslina turbina je dobra, ali ne toliko bolja od ostalih”.32 K. R. Pousel, predsednik i vodeći inženjer Američke kompanije za razvoj i proizvodnju, jedne od retkih postojećih organizacija koja proizvodi Tesline turbine bez lopatica i pumpe, ponudio je nešto drugačije objašnjenje. G. Pousel, koji je na početku radio za vojsku na Teslinoj ”turbini sa viskoznim slojem” u vreme Korejskog rata i koji je aktivno pokušavao da usavrši turbinu trideset pet godina, istakao je da je glavni problem jednostavno bio povezan sa visokom cenom istraživanja i razvoja. Prema Pouselu, ”Tesla je bio dvadeset pet ili trideset godina ispred svog vremena. Metalurgija nije bila ono što je danas. Magnetni ležajevi su danas
432
ČAROBNJAK
potpuno nova nauka. Nije imao odgovarajuće materijale. Instrumenti (za merenje rada) bili su u povoju i bilo je teško predstaviti turbinu na odgovarajući način. Između prvog prototipa i prve upotrebe, morate imati stotine i stotine sati rada, a sa turbinom nije bilo tako”. Pousel je dao samo jedan takav primer (a ima ih još mnogo) - ”milione radnih sati” potrebnih da bi avion leteo brzinom zvuka. Teslinu pumpu, zasnovanu na istoj tehnologiji, danas koristi Džeri Labin kao zamenu za motor na ski-džet vozilu za rekreaciju, a dalje ju je razvio Maks Gurt, izumitelj ”diskflo pumpe”. Iskoristivši Tesline osnovne zamisli i principe u vezi sa strukturom vrtloga (zbog kojeg nastaju virovi i tornada) i laminarnog toka (to jeste prirodnog, blagog kretanja kroz fluide), Gurt je mogao da poveća razmak između diskova. Tako je unapredio sposobnost pumpe da pokreće teške proizvode poput čvrstog otpada i derivata. Dok bi se lopatice obične pumpe oštetile ili bi zarđale u dodiru sa pomenutim problematičnim proizvodima, pumpa sa viskoznim slojem nema lopatice i zato je celi problem izbegnut!33 Pusel ne samo da vidi dan kada će pumpa biti korištena unutar ljudskog tela, na primer - kao srčani zalisak, već i dan kad će turbina biti usavršena. Jedna od velikih prednosti Teslinog motora bez lopatica jeste njegova mogućnost da izdrži izuzetno visoku temperaturu. ”Turbine sa lopaticama su na vrhuncu”, rekao je Pousel, misleći da mogu da rade na 1.093° Celzijusa, ”iako Dženeral elektrik eksperimentiše sa turbinama koje mogu da rade i na 1.204°. Ako bi se temperatura povećala za još 176°, udvostručio bi se broj konjskih snaga”. Pousel je ubeđen da turbine bez lopatica, napravljene sa novokeramičkim delovima, mogu da rade na 1.482°, što bi ”utrostručilo broj konjskih snaga”. Stoga Pousel radi i na motoru koji će biti konkurentan Pegasusovom motoru na VTOL ”harijer-džetu”. Taj budući VTOL dobio je ime Falanga. Ipak, ta letelica se neće pojaviti bez velikih ulaganja i posvećenosti najviših nivoa industrije i vlade.34 Konobar se iznenadio kad je video elegantnog gospodina kako sedi i čeka doručak pre zvaničnog otvaranja restorana. ”Zar vi niste dr Tesla?”, upitao je momak, začuđen što vidi da se jedan tako važan čovek vratio u grad nakon mnogo godina. Dobivši dozvolu od vlasnika da jede što je moguće ranije, Tesla je odgovorio potvrdno. Putovao je do Kolorado Springsa iz Milvokija, rekonstruišući svoju prošlost i iščekujući moguću budućnost u kojoj bi mogao podići još jednu stanicu za bežični prenos. Pošto je dobio ključ mesne inženjerske škole od dekana Evansa, izumitelj je mogao da se služi laboratorijom da bi
PROMENA (1918-1921)
433
radio na nekim tehničkim proračunima. Uživajući u preko potrebnom odmoru i verovatno kraćem boravku u toplom proleću, Tesla se vratio u svoje voljeno utočište. Tamo se čili planinar mogao poput feniksa smestiti na liticu, sedeti, razmišljati o svojoj viziji Tora i gledati olujne munje kako seku horizont.35
43 _____________ Lude dvadesete (1918-1927)
Već godinama hranim hiljade golubova. Bila je međutim jedna divna ptica, potpuno bela, sa svetlosivim vrhovima krila. Onaje bila drugačija. Bila je ženka. Kada bihje poželeo, samo bihje pozvao i ona bi mi doletela. Tu golubicu sam voleo kao što čovek voli ženuy a i onaje volela mene. Doklegod samje posedovao, moj životje imao svrhu. NIKOLA TESLA1
emačka je u novembru 1918. potpisala primirje čime je okončan Prvi svetski rat. Ubrzo potom car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Njegova zemlja dugovala je 33 milijarde dolara saveznicima. Novi junaci bili su piloti balona poput Edija Rikenbekera, koji je stekao slavu srušiviši 26 ”meseršmitova”. Ljudi su sledeće godine putovali s kontinenta na kontinent zahvaljujući moćnom britanskom dirižablu R-34 koji je od Edinburga do Ruzvelt Filda i nazad do Londona putovao sedam dana. Prvim prekookeanskim letom balonom komandovao je major Kraljevskog vazduhoplovstva Dž. H. Skot. Posadu je činilo 30 ljudi, a sa njima je bio i dvadesettrogodišnji slepi putnik Vili Balantajn. Iste godine kada su se Tesla, Tomson, Markoni i Pikering prepirali oko slanja signala na Mars i biljnog života na Mesecu, profesor sa Univerziteta Klark i vojni stručnjak za rakete i fiziku Rober Godar predstavio je sulud plan za slanje ljudi na Mesec. Čak je i Tesla mislio da je preterao jer tadašnja goriva nisu imala dovoljno ”eksplozivnu snagu”, a i da jesu, sumnjao je da bi ”raketa radila na -272° C koliko iznosi temperatura u međuplanetarnom prostoru”.2
N
LUDE DVADESETE (1918-1927)
435
Vilijam Dženings Brajan vodio je 1920. kampanju za izglasavanje zakona o zabrani točenja alkoholnih pića. En Morgan i ostale pobornice za sticanje prava glasa ostvarile su svoj cilj. Četiri filmske zvezde: Čarli Čaplin, D. V. Grifit, Meri Pikford i njen novi muž, Daglas Ferbanks, osnovali su kompaniju Junajtid artists. Dok je rat bledeo u sećanju, sportisti su postajali novi heroji. Ime Bejba Ruta, mladog bacača bejzbol ekipe Red soks, dospelo je u novine nakon što ga je klub prodao Jenkijima za ogromnih 125.000 dolara. Hjugo Gernsbak je pokušao da stavi Teslu u zaglavlje još jednog izdanja futurističkog Electrical Experimenter-a., ali naučnik je odbio njegovu skromnu nadoknadu. Pošto je smatrao da nije bio dovoljno plaćen za autobiografiju, Tesla je odgovorio: ”Cenim vašu neobičnu inteligenciju i preduzimljivost, ali problem s vama je to što vi, izgleda, uvek mislite samo na H. Gernsbaka”.3 Gernsbak, međutim, nikada nije prestao da hvali Teslu i nastavio je da izdaje njegove članke i nacrte u raznim svojim časopisima. Tesla je kao materijalista odbacivao svaku zamisao u vezi sa ekstrasenzornom percepcijom kada se govorilo o prenosu misli. Verovao je ipak da je moguće čitati misli u nečijem mozgu tako što bi se televizijska oprema povezala sa mrežnjačom, gde se, po njegovom mišljenju, odvija kognitivna obrada podataka.4 Taj izum, nazvan ”snimač misli”, poslužio je kao osnova za veliki broj spektakularnih crteža Frenka Pola, a jedan od najpoznatijih našao se 1929. na oktobarskoj naslovnici časopisa Amazing Stories. Na slici su bila dva čoveka koja su nosila kacige za čitanje misli.
PONOVNA POSETA VORDENKLIFU Dvadesete godine su bile razdoblje previranja i revolucije. Moralo se još čekati na mirno doba. Pošto su Džonsonovi bili u Evropi, Tesla je morao da se suoči sa bolnim vordenklifskim fijaskom bez utehe bliskih prijatelja. Tesla je sa svojim advokatom Vilijamom Raskvinom vozom otputovao do Vrhovnog suda u oblasti Safok. Čekala ga je bitka protiv zastupnika Džordža K. Bolta i Voldorf-Astorije koji su opet pokušavali da dođu do dvadesetak hiljada dolara koje je Tesla dugovao za neplaćene kirije. Sudija je bio Rouland Majls. Proces je trajao mesecima, a zapisnik sa svedočenja dostigao je 300 stranica. Tesla je priznao da je u martu 1915. založio Vordenklif na ime duga Frenku Hačinsu, advokatu Džordža K. Bolta i Voldorf-Astorije. Hačins i uprava hotela prihvatili su zalog smatrajući da se on odnosi na ceo Teslin posed. Pošto su članovi uprave hotela mislili da su postali vlasnici imanja, smatrali
436
ČAROBNJAK
su da imaju pravo da prodaju zemlju i sruše toranj da bi prodali građu i druge delove. Kada je Tesla pristupio da svedoči, pitali su ga da li se seća dana kada je isporučio mašinu. ”Jasno se sećam [da sam rekao] g. Hačinsu da je postrojenje bilo izuzetno skupo, a u poređenju sa tom cenom, ovaj dug je bio sitnica; i da sam očekivao veliku zaradu od tog postrojenja, 30.000 dolara dnevno da je bilo završeno”. Tesla je pretpostavljao da će ga dobiti nazad ako isplati 20.000 dolara koje je dugovao. Mislio je, takođe, da će Voldorf-Astorija dobro brinuti o posedu zbog njegove ogromne vrednosti. Međutim, nije bilo tako. Vandali su provalili unutra i ukrali skupe strugove. ”Možete li opisati konstrukcije i opremu koja je bila u laboratoriji?”, pitao je Teslin pravobranilac. Tužilac je pokušao da zaustavi svedočenje, ali sudija je dozvolio Tesli da odgovori. Izumitelj se naslonio na pult, skinuo bele rukavice, stavio ih na sto i nastavio: ”Zgrada je bila kvadratnog oblika sa dimenzijama oko 100 stopa sa 100 (30,48 m sa 30,48). Bila je podeljena na četiri dela: kancelariju, mašinsku radionicu i dve velike prostorije. Motori su bili na jednoj strani, a kotlovi na drugoj, dok se u sredini uzdizao dimnjak”. Kada su ga pitali koliki su bili kotlovi, Tesla je rekao da su bila dva sa po 300 konjskih snaga oko kojih su bila dva rezervoara po 60.565 litara vode za zagrevanje. ”Desno od kazana bili su motori. Jedan je bio marke ”vestinghaus”, sa 400 konjskih snaga i snagom od 35 kilovata, koji je pokretao dinamo dajući svetlost i obezbeđujući ostale pogodnosti”. Tamo je bilo i kompresora sa visokim i niskim pritiskom, raznih vrsta vodenih pumpi i glavna razvodna tabla za svu opremu. ”Prema putu, bliže pruzi, bila je mašinska radionica. Taj deo je bio 100 stopa sa 35 (30,48 m sa 10,6) i imao je vrata na sredini. Mislim da je tu bilo osam strugova. Zatim, tamo se nalazila drobilica, električni strug i kalup, mašina za pravljenje žlebova, tri bušilice, četiri motora, mlin i kovačnica”. ”U prostoriji preko puta, koja je bila iste veličine kao i radionica, nalazila se zaista skupa naprava. Tamo su bile i dve staklene vitrine gde sam držao istorijski aparat koji je prikazan i opisan na mojim predavanjima i u mojim naučnim člancima. Bilo je i najmanje hiljadu sijalica i cevi od kojih je svaka predstavljala određenu fazu naučnog razvoja. Zatim pet velikih rezervoara, od kojih su četiri sadržala posebne transformatore koji su napajali postrojenje strujom. Bili su, čini mi se, oko sedam stopa (2,13 m) visoki i površine pet stopa sa pet (1,5 m sa 1,5), puni posebnog ulja, koje mi zovemo transfor-
LUDE DVADESETE (1918-1927)
437
matorsko ulje, da bi mogli da izdrže napon od 60.000 volti. Tu se nalazio i peti sličan rezervoar za posebne namene. Zatim, tamo je bio i moj aparat za dobijanje struje. On je bio dragocen jer je mogao da prenese poruku preko Atlantika, iako je bio napravljen još 1894. ili 1895”. Svi u sudnici su skrušeno sedeli. Advokat tužbe probao je da prekine Teslino dalje svedočenje, ali sudija je dozvolio izumitelju da nastavi. ”Iza vrata ovog dela”, nastavio je Tesla, ”trebalo je da se nađu kondenzatori, ili kako ih mi zovemo, električni kondenzatori, u kojima bi se čuvala ta energija i koji bi se kasnije praznili i slali energiju širom sveta. Neki od tih kondenzatora bili su u poodmakloj fazi izrade, a drugi opet ne. Bio je tu i jedan skup aparat koji mi je obezbedila kompanija Vestinghaus. Samo dva takva su ikad uopšte napravljena, a ja sam ih razvio uz pomoć njihovih inženjera. Bio je to čelični rezervoar u kome se nalazio veoma složen sklop kalema, regulacioni aparat, čija je namena bila da obavi sve moguće vrste regulisanja mera i kontrole energije”. Tesla je, takođe, opisao ”poseban motor od 100 konjskih snaga opremljen složenim uređajima za ispravljanje naizmeničnih struja i njihovo slanje u kondenzatore. Samo na ovaj aparat sam potrošio hiljade dolara. A na sredini te prostorije, držao sam veoma dragocenu spravu”. Bio je to Teslin čamac sa daljinskim upravljanjem. ”Sve u svemu, je li to bilo sve što se tamo nalazilo?” ”Ma ne, ni blizu”, odgovorio je Tesla. Izumitelj je onda krenuo da opisuje niz plakara gde su se nalazili mnogi drugi uređaji, ”od kojih je svaki predstavljao različitu fazu” njegovog rada. Bila je tu i soba za testiranje sa dragocenim instrumentima koje mu je dao lord Kelvin, poput mašine za probijanje i drugih instrumenata kao što su voltmetri, vatmetri i ampermetri. U toj maloj prostoriji nalazilo se bogatstvo. Advokat tužbe je tražio da se izjava ”Tamo se nalazilo bogatstvo” izostavi. ”Da, izbacite to”, rekao je sudija. Tesla je potom prešao na toranj. Nakon što je govorio o konstrukciji iznad tla, opisao je okno. ”Vidite”, rekao je Tesla, ”podzemni mehanizam je bio jedan od najskupljih delova tornja”. Posebno je mislio na uređaj koji je izumeo da bi ”ukrotio Zemlju”. ”Okno je, časni sudijo, prvo bilo prekriveno građom, a unutra je bio čelik. U sredini su bile vijugave stepenice koje su vodile nadole, a kroz njihovu sredinu prolazio je provodnik kroz koji je trebalo da prolazi struja, a koji je bio osmišljen tako da tačno odredi stecišnu tačku kako bih mogao precizno da izračunam veličinu Zemlje ili njen prečnik i da ga izmerim tom mašinom”.
438
ČAROBNJAK
”A onda je trebalo da zaista skup mehanizam poveže središnji deo sa zemljom i zato sam sklopio posebne mašine koje bi zabile železne cevi jednu za drugom u tlo. Mislim da sam zabio šesnaest, što je oko 300 stopa (91 m). Struja u tim cevima trebalo je da preuzme kontrolu nad Zemljom. Bio je to veoma skup deo radova koji se ne vidi na tornju, ali mu pripada”. ”Primarna svrha tornja, časni sudijo, bila je telefoniranje, slanje ljudskog glasa i sličnih signala širom planete. To je bio moj pronalazak koji sam objavio 1893, a sada to rade sva bežična postrojenja. Ne postoji drugi sistem u upotrebi. Moja ondašnja zamisao bila je da napravim taj aparat i da ga povežem sa centralnom stanicom i telefonskom kancelarijom tako da možete da podignete slušalicu i, ako želite da razgovarate sa pretplatnikom u Australiji, prosto pozovete tu stanicu i ona vas smesta poveže. Bio sam zamislio da se štampane poruke, cene na berzi, slike za štampu i reprodukcije potpisa, čekovi i sve ostalo prenosi odavde, ali...”. ”A zatim sam nameravao da izazovem zanimanje ljudi za veće projekte i iz Nijagare su mi dali 10.000 konjskih snaga...” ”Jeste li ikada razgovarali sa g. Hačinsom ili bilo kim ko zastupa tužbu o rušenju tornja ili nečemu sličnom?” pitao je sudija. ”Ne, gospodine. To je bilo kao grom iz vedra neba”. Kako je sve bilo sprovedeno na zakonit način uz Teslinu potpunu saglasnost, sudija Majls je presudio u korist hotela. Izumiteljev advokat se suprostavio toj odluci rekavši da su čelnici Voldorf-Astorije prodali opremu na koju nisu imali prava i uništili imovinu vrednu 350.000 dolara da bi povratili dug od 20.000 dolara. ”Zaplenjena imovina je premašivala vrednost hipoteke i stoga je trebalo da tužioci (uprava hotela) isplate odštetu optuženom Tesli”. Navedeni su i pređašnji slučajevi. Međutim, Voldorf-Astorija je imala poslednju reč. ”Kao utehu za neobuzdane nade ovog sanjara-izumitelja ”, napisao je njihov advokat, ”da se pre tog vremena domogao jednog od španskih dvoraca koji uvek lebde u njegovim snovima, i da je platio svoje račune, ovo divlje šipražje, zajedno sa vavilonskom kulom u njemu, rado bi mu bilo vraćeno. Nikakvim valjanim zaključkom ni objašnjenjem (Teslina protivtužba ne može poništiti ovu presudu). Bio je to samo mali poklon taštini savršenog, ali nepraktičnog uma. Presuda bi trebalo da bude potvrđena uz troškove”.5 U leto 1922. Robert Džonson i njegova bolešljiva ”ambasadorka”6 vratili su se u Sjedinjene Države iz Italije. Stigli su na vreme da sa svojim čudnim prijate-
LUDE DVADESETE (1918-1927)
439
ljem prisustvuju povratničkom pijanističkom koncertu Paderevskog u Karnegi holu u novembru. Robertova autobiografija, Sećanja najuče (Remembered Yesterdays), koja je tek bila završena, isticala je ne samo nezaboravni susret Tesle i Paderevskog krajem 19. veka, već i kratkotrajnu službu virtuoza na mestu predsednika Poljske 1919. Kako je pijanista bio na tom položaju samo deset meseci, Tesla je bio podstaknut da se našali da je to bilo ”dovoljno dugo da se stekne publicitet za sledeću turneju”. ”Grozno je to što ste rekli, g. Tesla”, rekla je blistava Kejt dok su ulazili u limuzinu koja je vozila trio na otvaranje. Sa crnim ogrtačima, štapovima i svilenim cilindrima, visoka, ”koščata” gospoda činila su elegantan par dok su pravila društvo iznenadno oporavljenoj i vedroj gđi Filipov. ”Videti opet Paderevskog jeste kao ponovo se zaljubiti”, rekla je ona stojeći između muškaraca. Tesla ju je pogledao i primetio tugu skrivenu ispod njenih obrva. I njegova je bila očigledna njoj. Robertova suzdržanost ih je držala smirenim. Boljševici su preuzimali vlast u Rusiji. Komunistički i anarhistički ustanci širili su se svetom. U Sjedinjenim Državama došlo je do rasnih nemira u Čikagu, linčovanja crnaca u Minesoti, sumnjive eksplozije ispred zgrade Dž. P. Morgana u Njujorku u kojoj je poginulo 30, a ranjeno 300 ljudi i marša 40.000 pripadnika Kju kluks klana u Vašington. Bilo je vreme da se talas zaustavi, pa je državni tužilac A. M. Palmer naložio hapšenje 300 komunista i 67 anarhista u 33 grada. Poslednja uhapšena grupa bila je suočena sa deportacijom zbog bacanja bombi na prozore kuća Palmera i pomoćnika ministra Mornarice Frenklina Ruzvelta. Judžin V. Debs, koji se još uvek nalazio u zatvoru zbog kršenja Akta o špijunaži, bio je ponovo nominovan za predsedničkog kandidata Socijalističke partije. Vudro Vilson je primio Nobelovu nagradu za mir. Izbori 1920. bili su prvi koji su prenošeni nacionalnom auditorijumu preko radija. Li Deforest je proglasio pogrešnog pobednika četiri godine ranije, ali za mnogo manji broj slušalaca. Sa svojim potpredsedničkim kandidatom Kalvinom Kulidžom, Voren Harding je ubedljivo pobedio demokratskog kandidata Džejmsa Koksa i njegovog zamenika, novu nadu, Frenklina Ruzvelta. Do tada je ARK već postao megakorporacija koja je izdavala čekove na milion dolara Džonu Hejzu Hamondu mlađem i Edvinu Armstrongu. Otkrivši novo tržište, ARK je 1924. povećao svoju slušalačku publiku na pet miliona. Zarada je dolazila ne samo od prodaje delova programa oglašivačima, već i
440
ČAROBNJAK
od prodaje samih radio-aparata. Do 1928. nacionalni emiteri su povezali svih 48 država, a ubrzo potom, redovne emisije poput ”Bak i Vili Rodžers”, ”Amos i Endi”, ”Berns i Alen”, ”Senka”, ”Stupnagl i Bad” i ”Džek Beni” postale su svakodnevica. Oglašivači poput kompanija Laki strajk, Maksel haus, Kanada draj, Česterfild i Pontijak dodvoravali su se mentalnom sklopu mase. Tesla je rekao da ga radio nije zanimao jer mu je ”odviše odvlačio pažnju”. Drugi događaji koji su obeležili to doba bili su osvajanje titule prvaka sveta u teškoj kategoriji od Džeka Dempseja poznatog kao ”Manasa Mauler”; rast cena na berzi i mnoštvo velikih sudskih procesa, od kojih je najpoznatiji bio Sako i Vanzeti (imena dvojice anarhista optuženih za ubistvo); suđenje Skoupu zbog predavanja teorije evolucije, poznato i kao ”proces majmun”; i 500 dolara kazne i desetodnevni zatvor za Me Vest zbog nepristojne izvedbe tokom njene hit predstave Seks na Brodveju. U poslednju modu ubrajale su se ”jazbine” u kojima se točio alkohol, A1 Kapone, lepršave haljine i plesovi poput čarlstona, iscrpljujućeg valcera i šimija. Iako je radio carevao u kućama, noćnim izlascima vladali su nemi filmovi. Tokom ludih dvadesetih umrli su: T. K. Martin, Džejkob Šif, Henri Klej Frik, Endru Karnegi, Enriko Karuzo, Vilhelm Rendgen, Aleksander Grejam Bel, Vudro Vilson, Voren Harding i tridesetjednogodišnji srcolomac Rudolf Valentino (koji je kao i Hari Hudini umro od napada slepog creva) Vladimir Iljič Lenjin, Sara Bernar, princeza Lavov-Parlagi i Ketrin Džonson, koja je preminula u jesen 1925/ 15. oktobar 1925. Dragi Tesla, Želja gđe Džonson, te poslednje noći njenog života, bila je da ostanem u vezi sa vama. To je prilično težak zadatak, ali ja neću biti kriv ako ne bude ispunjen. Srdačno vaš, Luka8
TAJANSTVENI GOSPODIN BETINI Širom sveta, izumitelji u oblasti bežičnog prenosa postajali su sve traženiji. U Italiji, Musolini je ”prigodno” preusmerio fašistički pozdrav italijanskog senata na Guljelma Markonija zato što je ovaj osnovao nacionalni radio sistem.9 Nekoliko godina kasnije, duče se obratio Džeku Hamondu da mu napravi ”bezbedan, tajni radio sistem”, koji je, na Džekovo kasnije gnušanje, postao oružje za ubijanje antifašista.10
LUDE DVADESETE (1918-1927)
441
Iz Sovjetskog Saveza Tesla je dobio poziv od Lenjina da dođe u njegovu zemlju i postavi svoj višefazni sistem naizmenične struje i ”stanice za regionalnu distribuciju”.11 Lenjin je slao predstavnike da bi namamio srpskog plemića čime je Tesla je upleten u sumnjivu organizaciju poznatu kao Prijatelji Sovjetske Rusije. Godine 1922, kada je u Rusiji pet miliona ljudi umiralo od gladi, proslavljenom izumitelju obratili su se Ivan Maševkijev iz Kluba ruskih radnika na Menhetnu i Elsi Blan, komunistički vođa iz Masačusetsa, sa željom da Tesla govori na ”ogromnom skupu” u Grejndž holu u Springfildu u junu 1922. Svrha tog tajnog skupa, koji je organizovala grupa ”italijanskih radikala”, bilo je navodno prikupljanje novca za hranu i odeću namenjenu gladnim Rusima koji su umirali. Pošto je u to vreme u jednom skladištu na Menhetnu otkrivena ruska ”fabrika bombi”, nema sumnje da je deo tih sredstava nenamenski trošen i za manje čovečne aktivnosti. Otputovavši u Springfild sa Maševkijevom, koji je opisao ”proizvodnu industriju Rusije koristeći se bujnom maštom”, Tesla je čuo prvog govornika kako objavljuje ”da je jedino rešenje ekonomskog problema (Evrope) u rukama radničke klase... (koja) će zadobiti kontrolu nad svim proizvodnim sredstvima. ’To će biti urađeno za dobrobit čovečanstva, a ne zbog zarade.’ Isti govornik je prorekao da će uslediti ekonomski kolaps cele privredne strukture u Evropi, a kada se to desi, onda će se radnička klasa domoći potpune kontrole nad svim poslovima. On je nedvosmisleno izjavio da su uzrok današnje gladi u Rusiji kontrarevolucionarne snage potpomognute od svetskih kapitalista, a ne navodna loša vladavina boljševika”. Prema Adrijanu Poteru, agentu FBI-ja koji je nadgledao taj događaj, ”nekoliko Italijana nazvalo je Nikolu Teslu ’Betini’... Tesla ili Betini predvideo je da će Italija ubrzo usvojiti komunistički sistem vlasti”.12 Naravno, Tesla je na neki način bio revolucionar na strani radnika, ali više zbog promene i pokretanja svoje stanice. Teslini izumi su svrsishodno pravljeni da bi smanjili troškove potrošača, sačuvali prirodne resurse i oslobodili čovečanstvo nepotrebnog fizičkog rada. Srbin je verovao u motiv zarade i celi život se borio da postane ono čega se Lenjin gnušao, tako da bi čitalac trebalo da pročita taj izveštaj FBI-ja sa oprezom jer Teslina navodna izjava i motiv prisustvovanja tom skupu nisu potpuno jasni. Najverovatnije je da je bio dirnut patnjom gladnih u Rusiji (vlada SAD će tokom sledeće decenije zvanično poslati 60 miliona dolara pomoći Sovjetima),13 a tražio je i način da proda svoje izume novom režimu koji je imao ogromno potencijalno tržište. Kada je sovjetsko vođstvo pronašlo Teslu, vremešni, patuljasti Čarobnjak i čudna kombinacija kapitaliste i socijaliste, Čarls Stajnmec, započeo je
442
ČAROBNJAK
svoj kontakt sa Sovjetima pišući njihovom premijeru u februaru 1922. ”Želeći uspeh Lenjinu”, Stajnmec ”je izrazio uverenje da će on završiti čudesni posao društvene i privredne izgradnje koji je Rusija započela u veoma teškim okolnostima”. Pridruživši se raznim sovjetskim organizacijama, Stajnmec je obznanio svoju prepisku sa Lenjinom i ”objavio dva teksta u Electrical Worldu u kojima su opisani planovi za elektrifikaciju Rusije”. Grebući svojim kvrgavim prstima, obolelim od artritisa, po kapitalističkim vratima Dženeral elektrika, samozvani pravednik, navodni akademik, plaćen 100.000 dolara godišnje, nepokolebljivo je ”zatražio da američki novac podrži projekat”.14 Iako Lenjinova prepiska sa Teslom nije pronađena, njegov odgovor Stajnmecu dobro je poznat. ”Lenjin je odgovorio da je ’na svoju sramotu Stajnmecovo ime čuo tek pre nekoliko meseci... zahvalio mu je na pomoći, ali i predočio da bi nepostojanje diplomatskih odnosa između Sjedinjenih Država i Sovjetske Rusije ometalo primenu plana”. Ipak, Lenjin je objavio pismo istaknutog inženjera i poslao Stajnmecu svoju fotografiju sa autogramom koju je ovaj primio nekoliko meseci kasnije.15 Samo godinu dana posle, Čarls Proteus Stajnmec, gigant elektroinženjerstva visok svega 1,21 m, meraklija i porodičan čovek, bio je mrtav. Imao je 58 godina.16 Od 1920. do 1923. Tesla je živeo na Petoj aveniji, dve četvrti od Central parka, u hotelu Sent Ridžis, u sobi 1607.17 Putujući u Milvoki i plaćajući preskupu kiriju od 15 dolara dnevno, izumitelj je nemarno izbegao da isplati nadoknadu hotelu za sedam meseci i stoga je bio tužen na ime duga od preko 3.000 dolara.18 Prinuđen da nađe nov smeštaj, preselio se u hotel Margjuri na uglu Park avenije i 48. ulice, samo nekoliko četvrti dalje od svog omiljenog mesta za izlazak - parka Brajant, iza Njujorške javne biblioteke i velike čekaonice na stanici Grand Central. Veoma kasno, u gluvo doba noći, izumitelj bi uzeo svoj kaput, štap, bele rukavice i polucilindar i paradirao po parku pored Biblioteke gde je razmišljao i hranio svoje drage golubove. Počele su da kolaju glasine o usahlom čudaku koji hrani golubove jer je Tesla namerno krio svoj identitet. ”Ponoć je čas koji on bira za svoje posete... Visok, lepo odeven, dostojanstvenog držanja, (taj čovek) zvizne nekoliko puta da bi dao znak golubovima na lođama okolnih zgrada da slete kod njegovih nogu. Velikodušnom rukom im baca kikiriki na travnjak. Ponosit čovek, ali skroman u svom dobrotvornom radu - Nikola Tesla”.19 Po tvrdnjama nekoliko istraživača, Tesla je bio homoseksualac i navodno je voleo da se tu, u hotelu Margjuri, sastaje sa ”svojim posebnim prijatelji-
LUDE DVADESETE (1918-1927)
443
ma”. Iako je verovatnije da je bio u celibatu, izumitelj je imao jednog obožavaoca homoseksualca, mladog novinara Keneta Svejzija.20 Rođen 1905. i odrastao u jednom stanu u Bruklinu u kome je proveo celi život, Svejzi je napravio prvi radio kada je imao 13 godina, u jeku Prvog svetskog rata. Ubrzo potom, napustivši srednju školu, počeo je da piše naučne članke za mnoštvo mesnih novina i časopisa, a napisao je i udžbenik iz hemije. Zbog njegove sposobnosti da svede složene zamisli na nivo razumljiv narodnim masama, Albert Ajnštajn mu je kasnije čestitao na objašnjenju Arhimedovog principa.21 Proučavajuči podatke o bežičnom prenosu, Svejzi je došao do zaključka da je Tesla neopevani junak izuma i potražio je samotnjaka da bi ga intervjuisao. Okruglog, dečačkog lica, sa naočarima, i brzog, pronicljivog uma, Svejzi se brzo dopao Tesli, koga je iznenadila piščeva mladost. Devetnaestogodišnji Svejzi i Tesla započeli su posebno prijateljstvo koje će trajati do kraja izumiteljevog života. Često su se viđali u Teslinom apartmanu da bi pregledali članke koje je Svejzi pisao ili da bi razgovarali o Teslinom poslu. Nakon toga, mladić bi se pridružio izumitelju na večeri ili bi ga Tesla otpratio do podzemne železnice.22 Kako je prijateljstvo raslo, vremešni mudrac se oslanjao na Svejzija kada mu je trebala pomoć, a do njegovih kasnih sedamdesetih godina, njihovi odnosi su po Svejzijevim rečima postali toliko prisni da ga je Tesla ponekad dočekivao na vratima potpuno go. Tokom godina, Teslin novi publicista postao je skoro deo porodice i prijatelj sa Agnes Holden, ćerkom Roberta Džonsona, i Savom Kosanovićem, Teslinim nećakom, koji je često putovao u Njujork iz tek stvorene Jugoslavije kao njen prvi ambasador. Svejzi, koji je sam opisao Teslu kao ”potpuno posvećenog celibatu”, počeo je da sakuplja veliki broj članaka, pisama i verodostojnih rukopisa dok je nenamerno jurio Džeka O’Nila, drugog Teslinog prijatelja novinara, da napiše pravu biografiju. Što se tiče Teslinih navika, Svejzi je potvrdio da je on retko spavao. Tesla je govorio da noću spava manje od dva sata. Izumitelj je ipak priznao da ”dremne” s vremena na vreme ”da bi dopunio baterije”. Dnevne šetnje od ”8 do 10 milja” (13-16 km) bile su deo vežbanja, a opuštao se u kupki (iako je hvalio i ležanje u praznoj kadi koje je uključivalo i punjenje tela elektricitetom da bi se očistilo od svih stranih čestica). Kasnije, Tesla je svom repertoaru dodao i stezanje nožnih prstiju; sto puta za svako stopalo svake noći. Tvrdio je da mu to podstiče rad moždanih ćelija. ”A kako je taj čovek radio! Ispričaću vam jedan mali događaj... Spavao sam u sobi kao zaklan. Bilo je tri posle ponoći. Iznenada, probudila me zvonjava telefona. Kroz san sam ga čuo: ’Svejzi, kako ste, šta radite?’ Bio je to jedan od mnogih razgo-
444
ČAROBNJAK
vora u kojima nisam uspeo da učestvujem. Govorio je živahno, s pauzama dok je rešavao neki problem, poredio neke dve teorije, komentarisao; kada bi osetio da je našao rešenje, iznenada bi spustio slušalicu”.23 Brzo nakon selidbe u hotel Pensilvanija 1926, izumitelj je pristao da da intervju za časopis Colliers. Za temu večeri šezdesetosmogodišnji filozof izabrao je žene. Smatrajuči ženski pokret ”jednim od najupečatljivijih predznaka budućnosti, visoki, mršavi asketa” rekao je novinaru: ”Ova borba žena za polnu ravnopravnost završiće se novim polnim poretkom u kome će žene biti nadmoćne”.24 Zadovoljan člankom, Tesla je poslao kopiju Eni Morgan, sa kojom je još uvek održavao vezu, a ona mu je odgovorila pregledom svoje dvadesetjednogodišnje odiseje pobornika ženskog pokreta.25 U isto vreme, Tesla je u Worldu obznanio svoju neobuzdanu povezanost sa gradskim golubovima. ”Ponekad mislim da to što se nisam oženio predstavlja preveliku žrtvu zarad mog posla”, rekao je novinaru, ”pa sam odlučio da svu ljubav, ne više mladog čoveka, izdašno dam pernatom plemenu. Bio bih zadovoljan ako bi išta što radim zaživelo kod našeg potomstva. Ali briga o tim beskućnim, gladnim ili bolesnim pticama jeste zadovoljstvo mog življenja. To je moj jedini način da se igram”. U istom tekstu, Tesla ganutljivo otkriva nežnost prema jednom određenom golubu, slomljenog krila i slomljene noge. ”Koristeći sve svoje znanje iz mehanike, izumeo sam spravu koja mu je omogućila udoban položaj tela dok mu kosti ne zarastu”. Odnevši pticu u svoj apartman, Tesla je izračunao da mu je ”trebalo više od 2.000 dolara da je izleči”. Za to je bilo neophodno godinu i po dana svakodnevne brige, a posle ju je Tesla na rukama odneo na jedno od svojih omiljenih imanja gde je ”sada jedna od najboljih i najlepših ptica koje sam ikada video”.26 Što se tiče njegove naklonjenosti muškarcima, Tesla je svakako pokazivao zanimanje za mišićave muškarce, a u poznijim godinama često je pozivao na večeru u svoj apartman boksere poput Henrija Doertija, Džimija Adamika i jugoslovenskog prvaka u velter kategoriji Fricija Živića. 27 ”Analizirajući” borbu za titulu prvaka iz 1892. između Džima Korbita i Džona L. Salivana (koja je održana u Nju Orleansu), Tesla je dospeo na sportske strane 1927. godine prognozirajući ishod revanša između Džina Tunija i Džeka Dempsija, poznatog i kao ”Manasa Mauler”, koji je zbačen sa trona godinu dana ranije sudijskom odlukom nakon 10 rundi.
LUDE DVADESETE (1918-1927)
445
Teslin cepelin na reaktivni pogon (oko 1909). Ovaj model je preteča različitih prototipova letilica tipa letečeg krila kao što je novi Lokid-Martin X-33, koji se projektuje da zameni Spejs šatl
Dr Tesla bira Tunija na principima mehanike Sedeći u svom apartmanu u hotelu Pensilvanija, sedamdesetjednogodišnji izumitelj... nije izbegavao odgovor niti je okolišao, ali je izjavio da je Tuni imao ”izglede barem deset prema jedan... Tuni će stalno udarati Dempsija gde god hoće... [Štaviše], on je samac, a iako su u većini stvari jednaki, samci uvek nadmaše oženjene”. Dr Tesla se značajno nasmejao. On je dugogodišnji neženja.28 Ketrinina smrt je dovela do novog nivoa intimnosti između Tesle i Luke. Često bi se sastajali na večerama ili išli u bioskop, a kada se junak iz Špansko-američkog rata Ričmond P. Hobson vratio u grad sa svojom suprugom, i on bi im se pridružio. Po gđi Hobson, ”ova dva dobra prijatelja (Tesla i Hobson) sastajala bi se jednom mesečno, a nekad i češće, i odlazila u bioskop, a zatim sedela u parku i razgovarala do iza ponoći! Ričmond je uvek dolazio kući oduševljen nekim novim Teslinim izumom. Dobro se sećam noći kada mu je Tesla rekao: ’Mogu da izbacim Zemlju iz njene orbite, ali neću, Hobsonef”29
446
ČAROBNJAK
Sigurno je da je Teslin odnos sa Ketrin bio, barem neko vreme, provokativan i nema sumnje da je on razmatrao detalje te veze sa Hobsonom, ali navodno - prema sopstvenim rečima - ”nikada nije dotakao neku ženu”.30 Moglo bi se tvrditi da je to bilo zbog fobije od bacila iako je njegov odnos sa golubovima raspršio taj mit, umnogome preuveličan u O’Nilovoj biografiji; 31 Teslina averzija prema seksualnoj intimnosti sa ženama mogla se oceniti iz psihoanalitičke perspektive. Tesla je 1924. poslao izjavu saučešča Džeku Morganu: ”Gubitak majke poremeti čoveka više nego ijedno drugo tužno iskustvo u životu”.32
44 _____________ Brže od svetlosti (1927-1940)
jun 1931. Potsdam, Nemačka Dragig. Tesla! Drago mi je što čujem da slavite 75. rođendan i da stey kao uspešan začetnik u oblasti visokofrekventnih strujay mogli da budete očevidac divnog razvoja tog polja tehnologije. Čestitam vam na veličanstvenom uspehu vašeg životnog dela. Albert Ajnštajn1
statak svog života, čarobnjak je i dalje zagonetno pričao o velikom broju potpuno novih i revolucionarnih izuma. U njih su se ubrajali (a) mašina za iskorištavanje kosmičkih zraka; (b) sredstvo za prenos mehaničke energije; (c) čestično oružje; i (d) mehanizam za komunikaciju sa drugim planetama. Uz to, Tesla je nastavljao da upučuje na (e) svoju ideju za projekat u Vordenklifu. Identifikacija svakog od tih izuma postala je pomalo težak zadatak za novinare i istraživače jer svaka od tih zamisli sadrži prenos energije na udaljena mesta, a konačan oblik trećeg izuma, takozvanog zraka smrti, trebalo je, navodno, da poseduje osobine nekih ili možda svih drugih izuma. U svojoj osmoj deceniji, od sredine dvadesetih do 1934, Tesla je nastavio praksu putovanja u industrijske centre na severoistoku i srednjem zapadu SAD-a u potrazi za tržištem za svoje proizvode. Za vreme putovanja u Fila-
O
448
ČAROBNJAK
delfiju tokom 1924. i 1925, da bi radio na svojoj turbini na benzin (u Čikagu i Milvokiju je radio na parnoj turbini), Tesla se susreo sa Džonom B. Flauersom, kontrolorom aviona i motora u tamošnjoj mornaričkoj fabrici aviona. Tog kontrolora je poznavao još od 1917.2 Kada je postalo očigledno da je turbina bez lopatica zapala u beskrajan krug istraživanja i unapređivanja, Tesla se vratio svojoj prvoj ljubavi, bežičnom prenosu energije, i počeo javnu kampanju da bi predočio njegove prednosti. Postavljajući niz centralnih stanica koje bi sprovodile energiju u zemlju i okolinu, najveći borac za očuvanje životne sredine i pragmatičar postavio je teoriju po kojoj bi avioni i automobili, opremljeni posebno osmišljenim prijemnim uređajima, mogli da rade bez goriva u rezervoarima. Prosto bi primali energiju iz njegovih tornjeva. Desetog oktobra 1925. Flauers je otputovao u Njujork na razgovore sa čarobnjakom u njegovom apartmanu hotela Pensilvanija. Tamo su izradili ceo nacrt koji je trebalo da bude predstavljen fizičaru Dž. H. Dilindžeru, direktoru Radio laboratorije i Biroa za standarde u Vašingtonu. U pažljivo sročenom dokumentu na deset strana, kojem su dodati šematski nacrti Zemlje ispunjene Teslinim stalnim talasima, Flauers je obelodanio plan za stvaranje automobila i aviona koje pokreće elektromagnetizam. ”Dr Tesla je rekao da će sistem bežičnog prenosa energije obezbeđivati energiju avionima u bilo kojoj tački na svetu”, rekao je Flauers Dilindžeru. ”Štaviše, dr Tesla je već razvio oscilatore koji će proizvoditi tu energiju i voljan je da upozna američku vladu sa svojim planovima ako bi se ona složila s tim da napravi to postrojenje”. Flauers je zakazao i sastanak u Vašingtonu da bi izložio ponudu. U međuvremenu, Dilindžer je prosledio ponudu kolegi stručnjaku H. L. Kertisu. Nakon detaljnog razmatranja, Kertis je odbio plan. Glavna zamerka je bila da je ”kako je on razumeo, Teslin plan bio da stvori stalne električne talase oko Zemlje, poput nekog omotača. Onda bi postojala ogromna koncentracija energije u tom stecištu, a Tesla očekuje da će njegova energija nastati u stecišnim tačkama. Sistem koji je predstavio g. Flauers nema taj deo. On namerava da skuplja energiju u bilo kojoj tački... [Stoga] se mora napraviti neko sredstvo u kojem će se ta energija koncentrisati i gde će biti dostupna. Takav metod nije predstavljen i mislim da nije ni izvodljiv... (Dalje), ne znam ni za jedan sistem bežičnog prenosa... dovoljno velik da bi jamčio da će energija biti ekonomično prenesena radio metodama”.3 Glavnu kritiku, da energija neće biti dostupna u bilo kojoj tački na svetu već samo na stecišnim tačkama, Tesla je opovrgao više puta (iako bi tornjevi, koji nisu bili blizu izvora energije, očigledno morali biti smešteni u stecišnim
BRŽE OD SVETLOSTI (1927-1940)
449
tačkama). Jedno od Teslinih omiljenih poređenja bilo je da elektricitet posmatra kao vrstu fluida, a svoje pojačavačke odašiljače kao pumpe. Kao i kod hidrauličnog sistema, fluid se pod istim pritiskom nalazi u svim tačkama, što bi bio slučaj i sa Teslinim električnim oscilacijama. I kao što je danas električna energija prisutna na svakoj povezanoj utičnici u svetu, ali se ne koristi dok se uređaj ne spoji sa njom, tako bi i Teslin elektricitet bio svugde dostupan, ali ne i korišten dok se ne uključi prijemnik. U sveobuhvatnom članku objavljenom u Telegraph & Telephone Age u oktobru 1927, koji je verovatno bio napisan da bi demantovao Kertisa i Dilindžera, Tesla je takođe objasnio da če se oscilacije širiti od pojačavačkog odašiljača teorijski beskonačnom brzinom, ispočetka usporavajući veoma brzo, a kasnije sve sporije dok udaljenost ne bude 6.000 milja (9.656 km), odakle bi nastavile kretanje brzinom svetlosti. Odatle bi opet ubrzale, na početku nešto sporije, a posle brže, dosegnuvši antipod pri otprilike beskonačnoj brzini. Zakon kretanja se može izraziti tvrdnjom da se talasi na Zemljinoj površini šire u jednakim vremenskim intervalima preko jednakih površina, ali mora se razumeti da struja prodire duboko u zemlju i da je efekat toga na prijemnike isti kao i da je ceo tok povezan samo sa Zemljinom osom koja spaja odašiljač sa antipodom. Tako je prosečna brzina na površini oko 471.200 km/s - 57% veća od brzine takozvanih Hercovih talasa.4 Tesla je uporedio taj efekat sa Mesečevom senkom koja zaklanja Zemlju tokom pomračenja. To je prvi u mnoštvu primera u kojima se Tesla nije slagao sa otkrićima Ajnštajnove teorije relativiteta jer je takozvani Teslin talas navodno bio brži od svetlosti.5 Tesla je 1928. otputovao u Filadelfiju da pokuša, verovatno sa Džonom Flauersom, da napravi svoj helikopter avion, kao i u Detroit, gde je probao da ga proda Dženeral motorsu kao ’leteći automobiT. Što se tiče nešto praktičnijih pokušaja, ponudio je brzinomer kompaniji Ford. Jedan od problema sa brzinomerom bila je njegova cena, pa je Teslin izum postao dodatna oprema samo na skupljim vozilima. Tesla je posetio i svog rođaka Nikolu Trbojevića, koji je finansijski pomagao izradu helikoptera i kojem se smešilo veliko bogatstvo zbog brojnih izuma koji su se ticali ekonomičnosti prenosa i upravljanja na automobilima. Trbojević je kao i njegov ujak bio donekle radoholik i Tesla je upozorio njegovu suprugu da treba da
450
ČAROBNJAK
pruža mužu ”neprestanu pažnju i ljubav” jer u dogledno vreme ”vaš muž će sigurno steći veliko bogatstvo, a kad on izvojuje svoju bitku, imaćete sve što vam srce želi”.6 Malo zatim, Tesla se vratio u Detroit i našao se sa Trbojevićem na kasnoj večeri u hotelu Buk-kadilak, ”najboljem” u gradu. Po rečima Vilijama Terboa, ”šef sale je predložio da sačekaju pet minuta, za koliko se završavalo naplaćivanje dodatnih pet dolara za ulazak. Tesla nije hteo ni da ga sasluša do kraja i uleteo je unutra”. Budući da se to dešavalo u vreme Velike depresije kada su se za četvrt dolara mogle kupiti tri viršle u kifli i dve koka-kole, taj bespotrebni trošak bio je ogroman i dobro je zasmejao Trbojevićevu porodicu koja je na Teslu gledala kao na starog, ekscentričnog ujaka, a ne kao na jednog od najvećih izumitelja na svetu. Kada je nećak oprezno probao da pokrene temu dodatnog troška, Tesla ju je izbegao odgovorivši: ”Nikada neću umreti kao bogataš ako mi novac ne bude ulazio brže na vrata nego što ga ja budem lopatom izbacivao kroz prozor”.7 U tom razdoblju (1925-38), Tesla je pregovarao i sa Majronom Tejlorom, izvršnim direktorom Ju-Es stila. Zainteresovan za tu fabriku čelika iz raznoraznih razloga, uvek čudesni izumitelj osmislio je posebnu opremu za prečišćavanje rude, ”degasifikaciju čelika”, kao i za konzervaciju sumpora tokom obrade železa. Krajem dvadesetih pitao je Tejlora da li može da postavi tu opremu da bi video da li će taj postupak funkcionisati. Tejlor se složio s tim i Tesla je otputovao u jednu fabriku u Vorčesteru u septembru 1931. da bi je postavio. Iako se nadao uspešnom predstavljanju, to se, izgleda, nije desilo jer se u arhivama te kompanije nalazi samo jedan kratak pasus o poslovanju sa Teslom.8 Teslin krajnji plan, koji izgleda nije bio isproban, bio je da postavi turbine bez lopatica na sistem za ispuštanje toplote. Zamisao je bila da se ogromna količina suvišne toplote pretvori u koristan elektricitet. Kako je bio večiti borac za očuvanje okoline, to mu je bilo jedno od najboljih rešenja. Iz Vorčestera, Tesla je otišao u Bafalo zbog nekog tajnog eksperimenta, po rečima Petra Save, njegovog rođaka iz Njujorka. Tamo je izumitelj navodno prepravio automobil koji je, sudeći po toj priči, išao na električnu energiju iz spoljašnjeg izvora. Automobil je bio obični ”pirs-erou”, ali motor je bio uklonjen, a umesto njega ugrađeni neki drugi delovi. Kvačilo, menjač i prenos ostali su na vozilu... Ispod haube, bio je električni motor bez četkica povezan sa motorom automobila (ili na njegovom mestu)... Tesla nije želeo da otkrije ko je napravio motor.
BRŽE OD SVETLOSTI (1927-1940)
451
Na instrument tabli nalazio se ”prijemnik energije” koji se sastojao od kutije... sa 12 radio cevi... Uspravna antena, sa šipkom od 6 stopa (1,8 m), bila je postavljena i spojen sa ”prijemnikom energije”, koji je opet bio povezan sa motorom pomoću dva velika, upadljiva kabla... Tesla je utaknuo njihove utikače pre početka i rekao: ”Sad imamo energiju”.9 Ako je verovati toj priči, značilo bi da je Tesla postavio jedan od svojih moćnih oscilatora blizu Nijagarinih vodopada da bi obezbedio bežični prenos energije potrebne za pogon vozila. Druga mogućnost je da je Tesla isprobavao jednu od svojih benzinskih ili parnih turbina u automobilu, a da ju je Savo zamenio za uređaj za bežični prenos. ”Vremešni izumitelj, visok i mršav, gotovo duh, u smeđem fraku kakav su nosili stariji ljudi pre Prvog svetskog rata, primio je novinare u prostorijama hotela Njujorker, gde i živi. Pre nego što je počeo da govori o trenutnom radu, nabrojao je svoja dostignuća iz prošlosti koja mu daju za pravo više nego Edisonu, Stajnmecu ili bilo kome drugom da se nazove ocem električnog doba...”.10 Pojavio se novi kralj. Još od 1919, kada je potvrđena njegova teorija relativiteta po kojoj je svemir elipsast i svetlost putuje istom brzinom bez obzira na kretanje svog izvora, Ajnštajn je počeo da zauzima mesto koje je prethodno pripadalo tehničkim čarobnjacima poput Bela, Edisona, braće Rajt ili Tesle. Prvi put postavljene 1905, Ajnštajnove teorije nisu samo promenile stav većine o univerzumu i taj samouvereni njutnovski svet u kome je odrastao stari mag, već su ugrozile i Teslin položaj najvećeg mislioca. Iako je merenje zvezdane svetlosti koja je okružila Sunce tokom pomračenja 1919. bio eksperimentalni dokaz Ajnštajnovog novog postulata,11 teorijski fizičar je većim delom bio baš to, teoretičar, dok je Tesla, kao praktični stvaralac novih tehnologija, mogao da dokaže svoje pretpostavke u svakodnevnom svetu. To je bila prednost izumitelja koju je on iskoristio da napadne skorojevića sa Nobelovom nagradom. Pošto je Ajnštajnova teorija odbacila teoriju etra iz 19. veka, objašnjeno je da je savijanje svetlosnih zraka oko velikih tela uzrok krivljenja univerzuma na principima koji nisu u skladu sa Euklidovom geometrijom. To je u suštini postao nov, apstraktniji etar. Matematičke jednačine tačno su predvidele nivo savijanja koje se odigrava. ”U opštem relativitetu, gravitaciono polje i struktura ili geometrija prostora su isti... Gravitaciono polje jeste zakrivljeni prostor”.12
452
ČAROBNJAK
Tesla se nije nimalo slagao sa konceptom zakrivljenog prostora tvrdeći da je ”protivurečan”. Pošto ”svaka akcija ima odgovarajuću reakciju”, Teslinom jednostavnom umu je sinulo ”da zakrivljeni prostori moraju reagovati na tela i, izazivajući suprotan efekat, ispravljati se”. Po Tesli, svetlost se savijala zbog toga što velika tela (na primer, Sunce) imaju polje sile koje utiče na njih.13 Da ironija bude veća, Ajnštajnovi saradnici na Karnegiju u Vašingtonu koristili su Teslin kalem u svojim novim eksperimentima u kojima su pokušavali da pocepaju atom,14 dok je Tesla raspravljao o mističnijem izvoru energije, kosmičkim talasima. Princip po kom se snaga za pokretanje svetskih mašina može dobiti iz kosmičke energije koja upravlja univerzumom, otkrio je Nikola Tesla, istaknuti fizičar i izumitelj... Taj princip, zasnovan na crpenju izvora energije, koja je opisana kao ”sveprisutna u neograničenim količinama” i koja se može prenositi kabelom ili bežičnim putem od centralnog postrojenja u bilo koji deo sveta, ukloniće potrebu za ugljem, naftom, gasom ili bilo kojim drugim gorivom... ”Glavni izvor kosmičke energije za Zemlju jeste Sunce”, rekao je dr Tesla, ali ”noć neće prekinuti dotok nove energije”.15 Desetog jula 1931. Tesla je napunio 75 godina. Time je odao počast starom izumitelju stavivši njegov portret na naslovnu stranu. Dat je kratak pregled Teslinog života i razmatrano je njegovo najnovije, tajanstveno istraživanje o kontrolisanju ”potpuno novog i nepoznatog izvora (energije)”. Nevoljan da otkrije više pojedinosti o tom pomoćnom sredstvu, uvaženi rušilac tradicija zapanjio je novinara govoreći posredno o svom najezoteričnijem izumu, ”teslaskopu”, uređaju za slanje signala obližnjim zvezdama. ”Mislim da ništa ne može biti važnije od međuplanetarne komunikacije. Ona će svakako biti ostvarena jednog dana, a potvrda da postoje druga ljudska bića u svemiru koja rade, pate i bore se kao i mi, imaće čaroban uticaj na ljudski rod i položiće temelje sveopšteg bratstva koje će trajati koliko i samo čovečanstvo”. 16 Ni Hjugo Gernsbak to ne bi bolje rekao. Istovremeno, Kenet Svejzi je uputio pregršt pisama svakoj poznatoj ličnosti koje se mogao setiti tražeći rođendansku čestitiku. Svoje poštovanje iskazali su svi (mnogi su već citirani u ovom tekstu): E. F. Aleksanderson, B. A. Beren, V. H. Breg, Li Deforest, Gejno Dan, Džek Hamond, A. E. Keneli, Artur Korn, Oliver Lodž, Robert Milikan, D. Mekfarlan Mur, Valdemar Poulsen,
BRŽE OD SVETLOSTI (1927-1940)
453
Čarls F. Skot, Georg Graf fon Arko, H. H. Vestinghaus i Albert Ajnštajn. Poznate ličnosti koje su odbile tu molbu bile su Guljelmo Markoni i Mihajlo Pupin.17 Do oktobra, umro je Tomas Alva Edison; svetla u gradu bila su prigušena u čast preminulog velikana. Možda su smrt njegovog dželata, novi talas laskanja ili poodmakle godine naterale Teslu da prekine sa izbegavanjem publiciteta. Šta god da je bio razlog, od 1931. izumitelj je svake godine na svoj rođendan pozivao štampu da bi objavio svoje poslednje pronalaske. Nadaren poput pisca kriminalističkih priča, elektrotehničar je širio tajne o svojim novim delima, otkrivajuči pomalo svake godine. Do 1935. i svog 79. rođendana, iako krajnje iscrpljen, Tesla je još uvek bio poletan i očekivao je da če živeti preko 110 godina. Sve bogatijeg uma, čarobnjak je iskoristio priliku da izloži značajne i brojne detalje svojih egzotičnijih zamisli. Pred filmskim kamerama, ”ugostivši oko 30 predstavnika štampe na ručku za sladokusce... g. Tesla je seo u čelo stola”. Jeduči nešto malo hleba s toplim mlekom koje je podgrejavao u malom kuvalu na stolu, čarobnjak je govorio dok su se novinari ”naslađivali”.18
Osamdesetjednogodišnji izumitelj govori o rešenju međuzvezdanog prenosa i cevi za obilnu i jeftinu proizvodnju radijuma Juče, na svoj 81. rođendan, kada je i odlikovan visokim ordenjem jugoslovenske i čehoslovačke vlade, dr Nikola Tesla objavio je izveštaje o pronalascima koji če omogučiti komunikaciju sa drugim planetama i proizvodnju radijuma u neograničenim količinama sa cenom od jednog dolara za pola kilograma... ”Očekujem da ču Institutu Francuske predočiti tačan opis uređaja sa podacima i proračunima i zatražiti nagradu Pjera Gizmana od 100.000 franaka sredstvo za komunikaciju sa drugim svetovima. Mislim da će mi ona sigurno biti dodeljena. Novac je, naravno, beznačajan, ali sasvim sigurno bih dao svoj život za veliku istorijsku čast da budem prvi koji će ostvariti to čudo”. ”Toliko sam siguran da će mi biti dodeljena ta nagrada da se osećam kao da mi je već u džepu. Moraju to uraditi. To znači da će biti moguće preneti nekoliko hiljada konjskih snaga na druge planete, bez obzira na udaljenost. Ljudi će se sećati tog mog pronalaska kada sve drugo što sam uradio bude prekrivala prašina”.19
454
ČAROBNJAK
Rasprava o tom izumu vodi nas u mutne vode jer izgleda da je Tesla povezao koncept cevi za dobijanje radijuma sa međuplanetarnim komunikatorom. Međutim, te dve zamisli su možda dva odvojena izuma. Problem predstavlja i činjenica da je pronalazač u to vreme govorio i o hvatanju kosmičkih talasa koji putuju pedeset puta brže od svetlosti. Ako je taj izum trebalo da koristi kosmičke talase, to onda znači da je Tesla nameravao da prevaziđe brzinu svetlosti i da komunicira sa drugim zvezdama. Ako se pažljivo čita tekst, čini se da Tesla ne pominje druge zvezde osim planeta koje su relativno blizu Zemlje. Pored toga, on ne govori o komunikaciji sa vanzemaljcima koliko o prenosu energije. Poznato je da je još 1918, dok je radio sa sinom Kolmana Čita, Džulijanom, slao impulse koji su se odbijali o Mesec i isprobavao neku vrstu ”-skopa”.20 Stoga je verovatno da je radio na više uređaja za slanje energije u svemir. Tesla je utvrdio da postoje čestice koje se kreću brže od svetlosti kada ih je navodno otkrio krajem 19. veka izumevši uređaj za hvatanje energije zračenja. Ta mašina, patentirana 5. novembra 1901, u suštini se sastojala od izolovane ploče koja je ličila na muholovku, napravljene od ”najkvalitetnijeg liskuna u ulozi dielektrika”. Ploča je bila povezana sa kondenzatorom. Razvijen u radu sa energijom zračenja, x-zracima i Lenardovim cevima, uređaj je mogao da uhvati i ono što je Tesla nazivao kosmičkim zracima.21 Malo sam napredovao u rešavanju misterije dok 1899. nisam matematički i eksperimentalno dokazao da Sunce i druga nebeska tela u sličnim uslovima emituju zrake velike energije koji se sastoje od nezamislivo malih čestica što se kreću umnogome brže od svetlosti. Prodorna moć tih zraka tako je velika da mogu da prođu hiljade milja kroz čvrstu materiju bez i najmanjeg smanjenja brzine. Prolazeći kroz svemir prepun kosmičke prašine, stvaraju danonoćno sekundarno zračenje konstantne snage koje ravnomerno obasipa Zemlju sa svih strana.22 Od otkrića Viktora Hesa 1911. i potvrde Roberta Milikana, bilo je mnogo naučnika koji su merili kosmičke zrake. Danas znamo da emisione, nenaelektrisane elementarne čestice, poznate kao neutrini, poseduju probojnu moć koju je Tesla opisao, ali nijedan istraživač, a da ja to znam, nije otkrio zrake koji se kreću brže od svetlosti. To Teslino navodno otkriće kosilo se sa principom relativiteta.
BRŽE OD SVETLOSTI (1927-1940)
455
Tesla je uporno tvrdio da takve čestice zaista postoje. Smatrao ih je potencijalnim izvorom električne energije. Tokom leta 1932. rekao je Džeku O’Nilu da je ”ukrotio kosmičke zrake i pomoću njih pokrenuo jedan uređaj... Dobra osobina kosmičkih zraka jeste njihova postojanost. Obasipaju nas tokom sva 24 časa, a ako bude razvijeno postrojenje koje će koristiti njihovu snagu, neće mu trebati uređaji za pohranjivanje te energije, kao što bi bilo neophodno za sisteme koji koriste snagu vetra, plime i oseke ili sunčeve svetlosti”. Kada ga je Džek upitao za dodatne detalje, Tesla mu je otkrio da će opisati ”opšti način fimkcionisanja. Kosmički zraci jonizuju vazduh, oslobađajući mnoge naelektrisane čestice - jone i elektrone. One se sakupljaju u kondenzatoru koji je napravljen tako da se isprazni preko kola u motoru”. Tesla je takođe rekao O’Nilu da se ”nada da će napraviti isti takav motor samo veći”.23
BESPLATNA ELEKTRIČNA ENERGIJA Kako su prolazile godine, sve je veći izazov bio doći do detalja o svim izumima izboranog mađioničara, jer je Tesla nastavio sa svojom stalnom suzdržanošću u pogledu otkrivanja pojedinosti. Što se tiče akumulatora za kosmičke zrake, novinari su uspeli zajedno da ”iščeprkaju” sledeće: ”Moj generator će biti najjednostavniji - velika gomila čelika, bakra i aluminijuma koja će se sastojati od neobično spojenih statora i rotora... Takav izvor energije, svugde dostupan, rešiće mnoge probleme sa kojima se suočila ljudska vrsta... Mašinerija za kontrolisanje te energije trajaće više od 5.000 godina”.24 Kosmičke zrake, tvrdio je, proizvodi sila ”elektrostatičkog odbijanja. Oni se sastoje od izuzetno naelektrisanih pozitivnih čestica koje nam dolaze od Sunca i sličnih zvezda u univerzumu. ”Nakon eksperimentisanja” odredio je da je Sunce naelektrisano ”električnim potencijalom od oko 215.000.000.000 volti”.25 Zahvaljujući svom ogromnom naelektrisanju, Sunce može da daje sićušnim, pozitivno naelektrisanima česticima neverovatnu brzinu koja je određena samo odnosom između količine slobodnog elektriciteta čestica i njihove mase, pri čemu neke dostižu brzinu pedeset puta veću od brzine svetlosti... Na većim nadmorskim visinama, snaga zraka je više od 10.000% veća nego na nivou mora... Energija kosmičkog zračenja koje sa svih strana utiče na Zemlju zapanjujuće je velika; tolika da, kada bi se sva pretvorila u toplotu, svet bi se brzo istopio i ispario... Uzdižuće
456
ČAROBNJAK
vazdušne struje... delimično neutrališu (njihovu snagu)... Oni koji još sumnjaju da Sunce odaje snažne kosmičke zrake očigledno previđaju da solarni disk, u bilo kom položaju na nebu, sprečava zračenje odozdo i zamenjuje ga svojim.26 Zajedno sa mišljenjem da sva tela u svemiru dobijaju energiju iz spoljnih izvora i verovatno pod uticajem Voltera Rasela, umetnika, filozofa i dugogodišnjeg prijatelja, koji je postavio hipotezu da je periodni sistem elemenata obrazovan u hijerarhijskoj spirali oktava, Tesla je ”naveden na neizbežan zaključak da nebeska tela kao što je Sunce stiču masu mnogo brže nego što je gube rasipanjem energije u vidu toplote i svetlosti”. 27 Slično tome, radioaktivni raspad nije posledica raspada jezgra atoma, več je to ”sekundarni efekat spoljašnjih zraka dvostruke prirode - jedan deo potiče iz pohranjene energije, a drugi od one koja stalno dolazi”.28 Drugim rečima, po Teslinom mišljenju, radioaktivni materijal očigledno je jedna vrsta veze s uvek postojećom primarnom supstancom ”Akašom” koja se crpi tako što izaziva emisiju radioaktivnog materijala. Te Tesline tvrdnje mogle bi se činiti kao dokaz da je veliki um zastranio jer se razna otkrića i predlozi sadržani u Teslinoj teoriji kose ne samo sa usvojenim teorijama kao što su teorija relativiteta ili kvantna fizika, već i sa samim zdravim razumom. Zamisao da izumitelj može napraviti jednostavan uređaj samo od prijemne ploče i kondenzatora da bi obezbedio struju iz kosmičkih talasa koja će pokretati motore, podseća čitaoca na besmislene dane iz doba Kilijevog motora i glupe koncepte stalnog kretanja slobodne energije. Ipak, ispod površine te teorije jeste uzbudljivo viđenje da Sunce nekako crpi energiju iz svemira i da zaista postoji neki njegov oblik koji prevazilazi ograničavajući faktor brzine svetlosti. Nazvane tahjonima (čestice koje se kreću brže od svetlosti) od drugih istraživača i dovedene u vezu sa konceptima poput crnih rupa, prolaza između udaljenih delova univerzuma, nelokalnosti teorije elementarnih čestica, hipersvemira, gravitona i Mahovog principa, Tesline čestice i teorije o njima, sagledane u kontekstu bizarne nove fizike, možda i nisu tako čudne. Jedno drugo Teslino otkriće ticalo se prenosa mehaničke energije na udaljena mesta. Planski postavivši jedan od svojih mehaničkih oscilatora na čvrsto stenovito tlo, mogao je da pošalje mehanički impuls u zemlju da bi dobio ”bar četiri praktične mogućnosti. Svet bi tako dobio novi instrument neprekidne komunikacije. Dobilo bi se novo bezbedno sredstvo za navođenje brodova u luku. Stvorila bi se neka vrsta rašlji za otkrivanje rudnih nalazišta.
BRŽE OD SVETLOSTI (1927-1940)
457
I konačno, naučnici bi imali sredstvo kojim bi mogli da otkriju fizičke osobine Zemlje”.29 Osnovni princip tog otkrića danas se, naravno, koristi kod brodskih sonara, a upotrebljavaju ga i geofizičari za proučavanje unutrašnjosti Zemlje, njenih rascepa, jezgra i tako dalje.
Tesla u 78. otkriva novi ”zrak smrti” Dr Tesla... je usavršio metod i aparat... koji će slati koncetrisani čestične snopove kroz vazduh i imati toliko ogromnu energiju da će moći da obori neprijateljsku eskadrilu od 10.000 aviona na udaljenosti od 250 milja (402 km) od granice države koja se brani i koji će moći na mestu da usmrti milione vojnika.30 Teslino otkriće smrtonosnih zraka potiče još iz njegovog rada s početka poslednje decenije 19. veka kada je napravio lampu sa prekidačem koja odbija elektrone od središnjeg vlakna može se napraviti od skoro svakog materijala, na primer - ugljenika, dijamanta, cirkona, rubina), u unutrašnjost te sijalice, a onda na njihov izvor. Ta sprava ne samo da je davala izuzetno blistavu svetlost, već je mogla i da prekidač ”pretvori u paru”. Kao što je ranije navedeno, korak od te mašine do osmišljavanja rubinskog lasera bio je veoma mali. Na primer, ako se na glazuri stakla nalazila neka ogrebotina ili oštećenje, energija bi izbijala kroz tu pukotinu poput lasera. Krajem 19. veka, Tesla je x-zracima bombardovao mete udaljene više od 12 metara, a 1915. u New York Times-u najavio je neku vrstu elektronskog odbrambenog štita koji odgovara onome što se danas naziva SDI (Strategic Defense Initiative - Strateška odbrambena inicijativa, prim. prev.).
HARIGRAJNDEL-METJUZ Za vreme Prvog svetskog rata, još jedan ”Teslin sledbenik”, Hari GrajndelMetjuz, dobio je 25.000 funti od britanske vlade da bi napravio reflektorski zrak za koji je rekao da može da upravlja avionima. Kao elektrotehničar zainteresovan za bežični prenos i britanski vojni veteran ranjen početkom veka u Burskom ratu, Grajndel-Metjuz je na kraju usavršio taj izum i preimenovao ga u ”đavolski zrak”. Rekao je da taj novi elektronski zrak može da uništi ne samo cepeline i avione, već i da onesposobi kopnene snage i pomorske flote.
458
ČAROBNJAK
Iako nije želeo da obelodani detalje, nije krio svoje divljenje prema Tesli, čije su ga tehnologije ”nadahnule.” U julu 1924. Grajndel-Metjuz je otputovao u Ameriku na pregled kod očnog specijaliste. Tada se verovatno susreo sa Hjugom Gernsbakom, a možda je posetio i Teslu. Odsevši u hotelu Vanderbilt, britanski izumitelj je dao intervju velikom broju dnevnih listova. ”Dozvolite da vas podsetim na vazdušne napade na London u toku rata. Reflektori bi pronašli nemačke napadače i obasjali ih, dok bi topovi pucali pogađajuči neke, ali češće promašujući. Šta ako umesto reflektora uperite moj zrak? Čim dotakne avion, ovaj će planuti i srušiti se na zemlju”.31 Grajndel-Metjuz je bio ubeđen da Nemci već imaju takav zrak. Koristili su visokofrekventnu struju od 200 kilovata koju još nisu ”mogli da kontrolišu”. Radeći sa francuskom vladom u Lionu i izvodeći uspešne probe pred članovima Britanske ratne kancelarije, Grajndel-Metjuz je uspeo da postigne razorne rezultate na udaljenostima od 18 metara, ali se nadao da će proširiti dejstvo sile u poluprečniku od 9 do 10 kilometara. Kada su ga pitali za detalje, rekao je da njegova sprava koristi dva zraka, jedan kao nosač, a drugi kao ”razarajuću struju”. Prvi zrak je bio niskofrekventan i izbacivan je kroz sočivo; drugi, sa višom frekvencijom, povećavao je provodljivost tako da se razarajuća sila mogla lakše prenositi. Na primer, avionski motor je mogao da bude ”dodirna tačka” na kojoj bi parališući zrak obavio svoj posao. Tesla je ipak priznao da su objekti zaštićeni od te sile ako se uzemlje.32 Hjugo Gernsbak, zajedno sa dr V. Severinghausom, fizičarom sa Univerziteta Kolumbija, bezuspešno je pokušavao da udvostruči efekte koristeći toplotne zrake, x-zrake i ultraljubičaste zrake. Sumnjajući u Grajndel-Metjuzove tvrdnje, Gernsbak je solomonskim potezom, u stilu Frenka Pola ipak ubacio na naslovnicu svog časopisa ”đavolske zrake” zajedno sa nizom ekspozea.33 Vođe mnogih zemalja bile su manje kritične od Gernsbaka i objavile su da njihovi naučnici imaju te đavolske zrake. Her Vule, član nemačkog Rajhstaga, izjavio je da su ”tri nemačka naučnika usavršila sistem koji može da ruši avione, zaustavljava tenkove i širi smrtonosnu zavesu poput gasnih oblaka iz nedavnog rata”. Da ne bi bio nadmašen, Lav Trocki je istakao da su i Sovjeti izumeli takvu spravu. Upozoravajući sve države, Trocki je izjavio: ”Meni su poznate mogućnosti Gramačikovljevog zraka i zato ostavite Rusiju na miru!”.34
BRŽE OD SVETLOSTI (1927-1940)
459
Svemoćno i efikasno oružje je stalno pominjano tokom tridesetih godina 20. veka dok se sejalo seme Drugog svetskog rata. U to vreme, Tesla je počeo da otkriva sve više o sopstvenom đavolskom zraku dok je kritikovao Grajndel-Metjuzovu zamisao. ”Nemoguće je stvoriti takav zrak”, (kaže dr Tesla). ”Ja sam radio na toj ideji mnogo godina pre nego što je moje neznanje raspršeno kada sam postao ubeđen da se to ne može izvesti. Taj moj novi zrak sastoji se od sićušnih projektila koji se kreću neverovatnom brzinom i bilo koja količina energije može se preneti pomoću njih. Cela sprava je u stvari top, ali daleko moćniji od današnjih”. Izumitelj je dalje tvrdio da se to novo oružje, koje će služiti samo za odbranu, sastoji od ”četiri nova izuma”: (1) aparata za dobijanje zraka, (2) procesa proizvodnje ogromne količine električne energije, (3) metode za uvećanje energije i (4) strahovite električne odbojne sile.35 Radeći na dve tajne lokacije, uključujući i laboratoriju ispod mosta u 59. ulici blizu Druge avenije,36 Tesla je usavršio oružje sa čestičnim snopom dok je kovao plan sa bezobzirnim anarhistom i arhitektom Tajtusom Debobulom da sagradi višenamensku elektranu koje će moći da daje struju visokog napona ili da hvata kosmičke talase i pretvara ih u odbrambeni elektronski štit.37 Verujući da se cele države mogu zaštiti takvim štitom, izumitelj se u potaji obratio ratnim ministarstvima svih savezničkih zemalja.
45
___________________________________________
Život na veresiju (1925-1940)
Ako imate na umu čoveka kojije zaista dolazio do izuma - drugim rečimaf stvarao je i otkrivao, a ne samo unapređivao ono što su drugi več izumeliy ondaje Nikola Tesla bez sumnje največi svetski izumitelj, ne samo trenutnoy nego u čitavoj istoriji. HJUGO GERNSBAK1
esla je u kasnijim godinama vodio dvostruki život, jedan kao domišljati tvorac sistema električne struje i otac bežičnog prenosa, i drugi, komplikovaniji, kao savršen primer ludog naučnika čija će najvažnija otkrića vladati ne samo zemljom nego i drugim svetovima. Uz pomoć snimatelja filmskog žurnala, Tesla je 1935. osmislio i napravio ekstravagantan, elektrifikovan film koji je ponudio kompaniji Paramaunt. ”U Paramauntu su rekli da je film neobično dobar u pogledu slikovnih i zvučnih efekata”, rekao je Džordžu Šerfu, ”ali misle da je tema bila suviše tehnička”.2 Teslinske teme ipak su nastavile da se probijaju u svest mase. Najvažnije filmadžije koje će primeniti izumiteljevu čaroliju bili su revolucionarni filmski producent Karl Leml i njegov stručnjak za specijalne efekte Kenet Strikfaden. Zajedno su prvi put upotrebili jedan od nezaboravnih Teslinih kalema u klasiku Frankenštajn Borisa Karlofa. (Strikfaden je upotrebio te rekvizite četrdeset godina kasnije kada je Mel Bruks napravio istu scenografiju za parodiju Mladi Frankenštajn.y Tesla je bio pristrastan prema Lemlu, za koga je govorio da je genije, zato što se i Leml uspešno borio sa moćnom Edisonovom klikom generaciju ranije, kada je Edison držao monopol nad ključnim film-
ŽlVOT NA VERESIJU (1925-1940)
461
skim patentima i nije dao konkurenciji da ih koristi. Pobedivši njegov proizvod u Evropi, Leml je mogao da se suoči sa 200 pravnih postupaka koji su vođeni protiv njega kako bi osnovao kompaniju Univerzal i time pobedio Edisona.4 Hjugo Gernsbak je, naravno, nastavio da podržava teslinske motive u Science Wonder Stories5 sa novim galaktičkim avanturama poput Najmoćnije mašine, Međuplanetarnih mostova i Grada na Neptunu. Drugi apostoli, poput Džona Hejza Hamonda mlađeg i Edvina Armstronga, isplivali su iz Velike depresije živeći kao kraljevi. Hamondov zamak je tokom tridesetih postao utočište za holivudske zvezde, korporacijske moćnike i virtuoze. Sklonište im je takođe služilo da rade kao tajna grupa vojnih eksperata. Dok je Tesla nastavljao da radi u svom skloništu kraj mosta u 59. ulici, Edvin Armstrong je i dalje učestvovao u neprekidnoj sudskoj bici sa Lijem Deforestom oko pronalaska heterodina. Sa osamdeset hiljada deonica ARK-a, Armstrong je bio dovoljno moćan da pregura spor nastavljajući da osmišljava razne nove patente. Osnovavši sopstvenu radio-stanicu, pokazao je svoj najnoviji izum, FM radio, novi sistem koji je smanjio probleme poput smetnji nastalih zbog ometanja signala koje se često sreću kod AM radija. Armstrong nije ni slutio da će spram spora oko njegovog najnovijeg izuma suđenje sa Deforestom delovati kao dečja svađa.6 Postavši s vremenom uspešan, Tesla je odlučio da unajmi nekoliko momaka iz Vestern juniona da vode računa o golubovima. Momci u zvaničnim kapama i modernim uniformama pojavljivali su se tačno kao sat u 9 ujutru i 4 posle podne na trima različitim lokacijama u gradu - ispred Njujorške narodne biblioteke, u parku Brajant iza Biblioteke, i kod katedrale svetog Patrika.7 Izumitelj je napravio posebne drvene kaveze sa bazenčićima kako bi se starao o ranjenim i zdravim pernatim prijateljima, a združio se i sa drugim ljubiteljima golubova kojima je mogao da isporuči ptice. Teslina kancelarija je 1925. premeštena iz Zapadne 40. ulice broj 8, blizu Njujorške narodne biblioteke, u popularnu četvrt na aveniji Medison broj 350. Njegove sekretarice, Doroti Skeret i Mjurijel Arbus delile su kasnijih godina dužnosti sa slovenskim profesorom Pavlom (Radom) Radosavljevićem, sa Univerziteta u Njujorku, koji je uređivao Tesline članke i proveravao posetioce.8 Do 1928, međutim, održavanje kancelarije postalo je suviše teško i Tesla ju je zauvek zatvorio. Sve što je imao nalazilo se u trideset kofera, uključujući i njegova pisma od neprocenjive vrednosti, teorijske spise i prototipe izuma, i bilo je odneseno u podrum hotela Pensilvanija gde je i ostalo do 21. novem-
462
ČAROBNJAK
bra 1934. kada je sve prebačeno u skladište Menhetn, u 52. ulici i Sedmoj aveniji.9 Zadovoljni znalac, koji je živeo životom punim uspeha, bila je samo njegova maska, jer je ispod nje Tesla često bio pun gorčine, želeo je usamljenički život i ispoljavao je svoj bes u uredničkim rubrikama koje su žestoko kritikovale Edisona i Markonija, kao i prema nesrečnim upravnicima hotela koji su morali da se zadovolje mišlju da če izbaciti velikog majstora zbog neplačene kirije. Tesla je 1930. izveden iz hotela Pensilvanija nakon što su se stanari žalili na izmet njegovih ”letečih pacova” i na to što je ”dugovao 2.000 dolara za kiriju”.10 Pošto je B. A. Berend u potaji vratio novac hotelu kako je znao i umeo, izumitelj je unajmio tim ljudi da preveze njegove ljubljene pernate prijatelje do doma Džordža Šerfa severno od grada. Pobegavši iz zatočeništva, golubovi su se vratili na Menhetn na vreme da bi se preselili sa Teslom u njegov novi dom, hotel Governor Klinton.11 Radeči na raznim novim frontovima, Tesla je zašao u plodne oblasti koje če ga spojiti sa nizom iskvarenih agenata i šefova mnogih vlada. Naravno, trebala su mu sredstva, jer je ponovo počeo da zaostaje sa plačanjem kirije. Kada je svratio do kancelarije Hjuga Gernsbaka po još dvadeset dolara, 12 urednik naučne fantastike pokazao je Tesli članak o Vestinghausovoj novoj radio-mašineriji. Shvativši da je ta kompanija bespravno kopirala njegove bežične patente, Tesla je ušetao u njene kancelarije i zahtevao autorski honorar. Sastao se sa Viktorom Bimom, pomočnikom potpredsednika. ”Za mene bi bilo bolno da pokrenem pravni postupak protiv velike korporacije čije se poslovanje u velikoj meri zasniva na mojim izumima”, rekao je izumitelj onako usput, ”i verujem da ćete uvideti prednost prijateljskog sporazuma.” ”Za koju izjavu tvrdite da krši vaša prava?”, odgovorio je Bim, praveći se naivan. ”Izjavu!”, odbrusio je Tesla. ”Svakako morate priznati da je ono što tvrdim suviše opipljivo i očigledno da bi se poreklo.” Bim je pitao za cenu Teslinog patenta broj 1.119.732, ali je to zapravo bila zavaravajuća taktika, jer nije dao stvarnu ponudu. Iznerviran, Tesla je otišao kući da sastavi formalno pismo, potanko objašnjavajući svaku povredu prava na njegovo najvažnije delo, i završio ga je rečima ”Mi (Čarls Skot i Tesla) više puta smo vam ponudili ovaj revolucionarni izum praktično pod vašim uslovima, a vi ga niste želeli. Više vam se dopalo da ga uzmete silom. Oduzeli ste mi dužno priznanje i, u poslovnom smislu, ozbiljno me povredili. Umesto da ste pokazali volju da se sve reši pravedno, vi kažete da želite da se
ŽIVOT NA VERESIJU (1925-1940)
463
borite. Možda mislite da tako možete sebi da osigurate prednost, ali mi sumnjamo u to, a slučaj svakako neće naići na javno odobravanje kada se sve činjenice obelodane.”13 Jedan od problema sa kojima je Tesla morao da se suoči bilo je dugotrajno ogorčenje koje su prema njemu osećali neki članovi korporacije. Nažalost, jedan od ključnih protivnika bio je Endru V. Robertson, zvaničnik Vestinghausa koji će uskoro postati predsedavajući kompanije. Svega nekoliko godina kasnije, dok je Tesla još bio živ, Robertson je napisao kratak traktat o višefaznom sistemu naizmenične struje za Svetsku izložbu 1939. U njemu je vešto izbegao svako jasno pominjanje Tesline uloge u razvijanju tog sistema, navodeći pak Vilijama Stenlija kao izumitelja. Robertson je čak imao drskosti da napiše sledeće: U vreme Džordža Vestinghausa izumitelja su priznavali kao vlasnika svojih ideja, a izdavanje patenta služilo je da zaštiti njegovo vlasništvo nad izumom. Sada nam kažu da patenti predstavljaju zlo monopola, a koriste se kako bi sprečili ljude da uživaju sve pogodnosti nečijeg rada. Ako dobro razmislimo, moramo izvući zaključak da svi ti znaci upućuju na sveopšte neprijateljstvo prema... velikom izumitelju.... Ako se to neprijateljstvo nastavi, nesumnjivo će dovesti do okruženja koje će se sigurno mešati u rast i razvoj pojedinačnih istraživanja i inovacija.14 Ovde se radi o klasičnom slučaju frojdovskog mehanizma odbrane poznatog kao projekcija, po kome čovek svoja stvarna osećanja pripisuje drugima: Robertson sugeriše da su obični ljudi ogorčeni na velikog izumitelja, a zapravo je on taj koji oseća ogorčenost. Tesla je kompaniji prvi put ponudio bežične patente ranih dvadesetih, a prošlo je mnogo vremena pre nego što je problem rešen. Dok se Tesla i dalje pojavljivao u novinskim naslovima zbog toga što je izumeo đavolski zrak, sve spretnije je izbegavao upravnika Governor Klintona. Ako je on morao da čeka pomoć od Vestinghausa, i hotel će. Tesla je tada radio sa ozloglašenim arhitektom i trgovcem oružjem Tajtusom Debobulom, čije su se kancelarije nalazile u Istočnoj 43. ulici broj 10. Debobula je bio unajmljen da napravi toranj, elektranu i objekat za izumiteljev ”neprobojni štit između nacija”. ”Možemo da projektujemo razaračku energiju u končastim zracima do udaljenosti na kojoj teleskop može da razazna predmete”, rekao je sedamde-
464
ČAROBNJAK
setosmogodišnji izumitelj. ”Zrak smrti doktora Tesle može da uništi vojsku udaljenu 200 milja (322 km). Može da probije sve osim najdebljih oklopa, a čitava granica jedne zemlje može da se štiti proizvodnjom tih zraka (u elektranama) na svakih 200 milja (322 km).” Dr Tesla je zaključio: ”Avion je tako potpuno isključen kao oružje; ograničen je na trgovinu.”15 Rođen 1878. u Mađarskoj, Debobula je verovatno stupio u vezu sa Teslom preko braće Puškaš, a u Sjedinjene Države emigrirao je tokom Veselih devedesetih. U to vreme Tesla je ”mladića uzeo pod svoje okrilje” i pomogao mu da otputuje brodom nazad u domovinu.16 Nizak i zdepast, sa četkastim brkovima i rumenim tenom, Debobula se nekoliko godina kasnije vratio u Ameriku da studira arhitekturu. Pozajmivši novac od Tesle, navodno da bi se lečio u Budimpešti, Debobula se zapravo vratio kući da bi pomogao ocu u preduzeću za selidbe, kao i da bi završio druge studije na lokalnoj ”višoj školi”. Ne vrativši izumitelju finansijsku pomoć i slagavši ga za svoje stvarne namere, Debobula se izvinio i ponovo tražio novac 1901. Pisao mu je iz Marijete u Ohaju, gde je pokušavao da projektuje crkvu i školu za jednu parohiju, i tražio ”70 ili 80 dolara”. Možda u zamenu za vraćanje duga, novi arhitekta ponudio je da napravi plan laboratorije u Vordenklifu, ali je na tom zadatku već radio Stanford Vajt.17 Oko 1908. Debobula se preselio u Pitsburg, gde je upoznao i Juranu Mok, nećaku magnata železare Betlejem, Čarlsa Švaba, i njome se i oženio. Ubrzo nakon toga projektovao je i sagradio Švabovu novu rezidenciju; obezbedio je, takođe, pozajmice od čeličnog magnata kako bi finansirao niz poslova sa nekretninama. Do 1910. Debobula se vratio u Njujork, zarađujući tako što je projektovao crkve i gradio velike stambene zgrade na Menhetnu i u Bronksu. Neodgovorno se odnosio prema Švabovom kapitalu i vratio se u Ohajo, gde je prešao granicu u odlazeći Zapadnu Virdžiniju i Kentaki da bi kupio jedanaest hiljada ari zemlje.18 Mađar je sada imao dobre veze, pa je predložio da se osnuje sindikat bogatih Engleza koji se bave proizvodnjom čelika da bi se pomoglo ponovno ulaganje u Vordenklif, obećavajući da će nabaviti milion funti ”bez mnogo problema, pod uslovom, naravno, da im sve demonstriramo na zadovoljavajući način”. Tesla je, međutim, odbio ponudu i ”odlučio da sam bije svoje bitke”.19 Poznat kao ”prevarant” koji nikada nije plaćao porez, Debobula je prekršio obećanja i u nizu drugih pozajmica. Švab se, naravno, naljutio, posebno zato što mu je pozajmio dodatna sredstva da bi ga sačuvao od zatvora za
ŽlVOT NA VERESIJU (1925-1940)
465
dužnike. Debobula se, što je paradoksalno, u to vreme zainteresovao za radnička prava, kao i za sve jači anarhistički pokret. Švab ga je smatrao za grebatora i nasilnika i zabeleženo je da je bogati finansijer izjavio: ”Bob je nepošten i dao bih milion dolara kad bi on odmah skočio kroz prozor”. Taj događaj posejao je seme neprijateljstva između njih dvojice. Debobula je tužio Švaba za 100.000 dolara zbog klevete, a Švab je prekinuo veze sa nećakom, Debobulom i porodicom.20 Privučen nasilničkim delovanjem, Debobula je nastavio da se druži sa raznim radikalnim i paravojnim grupama; privukao je i pažnju Tajne službe. Tokom jedne bizarne pauze 1923, vratio se kući u Budimpeštu i podržao jednu prohitlerovsku grupu. Tamo je napisao rad u kome je napao jevrejsku fiziku i iskazao podršku novom svetskom poretku u razvoju. Optužen da je učestvovao u zaveri da se zbaci mađarska vlada, pobegao je nazad u Ameriku. Tokom čitavog tog perioda Debobula se redovno dopisivao sa Teslom radi rasprave o različitim idejama koje je imao, kao što je način na koji bi mogla da se usavrši projektor bomba, čiji je patent čekao, a pisao je i o svom najnovijem susretu sa tajnom grupom međunarodnih gospodara rata. Pismo koje sledi ukazuje na mogućnost da je Teslin napad na Ajnštajna bio prouzrokovan antisemitskim osećanjima koliko i filozofskim razlikama između njih: MJUNIŠNS avenija Medison 295 Njujork Dragi gospodine Tesla, Veoma sam uživao u vašim komentarima o relativitetu, koji smo davne 1921. napali u mom radu u Budimpešti kao teoriju čije bi osnovne postavke, ako bi se logički razvile, dovele do čovekolikog Jehove, a sve zlo koje preostane bilo bi u filozofiji i društvenom poretku. Srdačno vaš, Tajtus Debobula21 Potpuno podržavajući Teslinu želju da se obnovi Vordenklif, Debobula je pažljivo napravio nacrt za Tesline planove za 120 stopa (oko 36 m) visoku elektranu telesile i toranj za prenos. U isto vreme podigao je fabriku za svoju kompaniju koja se bavila proizvodnjom oružja u Nju Džersiju zajedno sa kapetanom Hansom Taušerom. Toranj, pomalo nalik Van de Grafovom gene-
466
ČAROBNJAK
ratoru visoke tehnologije, u kome je Van de Grafov primitivan kartonski pojas zamenjen vakuumskom strujom jonizovanog vazduha, na isturenom vrhu imao je rotirajuću kupolu sa čestičnim topom, koja je mogla da se pomera i napada avione i cepeline na osnovu informacija koje joj je davao radarski sistem. On se služio zemnim strujama, a čarobnjak ga je takođe projektovao u danima koje je proveo u Vordenklifu. Taušer, Amerikanac nemačkog porekla, bio je tesno povezan sa otadžbinom preko svoje ćerke, koja je još živela tamo. Tim i drugim putevima, Tesla je mogao da se upozna sa potencijalnim kupcima oružja. Istovremeno je mogao i da nabavlja male količine dinamita za testiranje telegeodinamične opreme koju je pokušavao da proda firmama poput naftne kompanije Teksako za geofizička istraživanja.22 Tajtus Debobula tada je zarađivao za život prodajući tromblone, kasetne i gasne bombe i drugo oružje, kako domaćoj policiji tako i stranim vladama u Evropi i Južnoj Americi. Na nesreću tog Mađara, neželjeni novinski publicitet u vezi sa parnicom sa Taušerom privukao je pažnju Unutrašnje poreske uprave (UPU). Krijući svoju vezu sa fabrikom oružja, Debobula je zapao za oko ne samo poreznicima nego i sveznajućem Dž. Edgaru Huveru, koji je pratio njegovu delatnost narednih deset godina. Debobulu su optužili da je nemački agent i ilegalac umešan u podrivačke aktivnosti, a Huver je ”predložio razmatranje ideje da se Debobula pritvori u slučaju vanrednog stanja”. Iako su održavali vezu tokom tog burnog perioda, Tesla je bio oprezan, posebno kada je Debobula zatražio pozajmice od njega ”u sumama čiji nedostatak ne bi ni osetio” baš u trenutku kada je objavio bankrot. Debobula je bio dužan 750.000 dolara. Nadajući se da će mu Tesla postati partner u kompaniji, još više ga je razbesneo kada je iskoristio njegovo ime kao preporuku dok je sa paragvajskim ministrom ugovarao prodaju oružja. Tesla je pozvao Debobulu i jasno mu naglasio da ne može da se koristi njegovim imenom.23 Pošto nije mogao da zadrži stan na Menhetnu, Debobula se preselio u Bronks, gde je na kraju i uhapšen. Kada su mu pretražili stan, otkrili su arsenal ručnih bombi, dinamit i bombe sa suzavcem. Arhitekta je tvrdio da je to jednostavno deo inventara njegove kompanije. Ispitali su ga i pustili. Debobula, za koga se pretpostavljalo da je antisemit koji je očigledno bio povezan sa Henrijem Fordom, javno je porekao bilo kakvu vezu sa Komunističkom partijom i Nemačko-američkim udruženjem (udruženje simpatizera nemačke vlade, prim. prev.). Iako je Debobula bio pod prismotrom tokom celog Drugog svetskog rata, FBI nije mogao da dokaže da je on prekršio bilo koji savezni statut, pa mu je dopušteno da se preseli u Vašington, gde je napravio još
ŽIVOT NA VERESIJU (1925-1940)
467
jedan vojni arsenal usred grada! Pisao je 1949. direktno Dž. Edgaru Huveru da mu ih ”skine s vrata”, a Huver je očigledno pristao jer su se u to vreme sve ređe pojavljivali članci o njemu i spominjalo njegovo ime.24 Dok je Velika depresija prolazila, Teslini troškovi nastavili su da rastu. Sada je bio dužan 400 dolara hotelu, što je tih teških dana bila prilična suma. Pošto ga je uprava saterala u čošak, lukavi konceptualista ponovo je posegnuo za trikom koji ga je tako dobro služio dok je bio u Voldorf-Astoriji: živeo je na veresiju. Odmah je u zalog ponudio ”radni model” svog zraka smrti, za koji je hotelu rekao da je vredan 10.000 dolara. Zatražili su priznanicu i on je pristao. Varljiva naprava i njegova priznanica pažljivo su smeštene u ormarič 103 u sefu pozadi.25 Iako je Tesla rešio problem kirije, finansije su mu i dalje bile nestabilne. Čak je imao problema da nabavi petnaest dolara mesečno za troškove čuvanja stvari u skladištu Menhetn. Sa velikom gorčinom, napisao je 1934. dugo pismo Dž. P. Morganu mlađem. U njemu je izumitelj otkrio da je započeo prodaju ”odbrambenog kineskog zida” ministarstvima rata u Americi i Evropi. ”Rusi jako žele da osiguraju granicu od invazije Japanaca i ja sam im dao ponudu koju (takođe) ozbiljno razmatraju.” Tesla je dalje priznao da iz afere oko turbine ima dug koji nije platio Morganu i volju da vrati oko 40.000 dolara, a zatim je zatražio novac. ”Kada bih sad imao 25.000 dolara da osiguram svoj posed i ubedljivo predstavim izum, za kratko vreme mogao bih da dobijem ogromno bogatstvo.” Tesla je završio pismo napadajuči Ruzveltov Novi plan, (”New Deal”) koji je ”trošio milijarde državnog novca samo da bi on ostao na vlasti u nedogled”. Po Tesli, ta ”šema stalnog pokreta” bila je antidemokratska i ”razorna po uhodane industrije i očigledno socijalistička”.26 Morgan Tesli, naravno, nije pozajmio novac. Ono što je, međutim, zanimljivo u tom pasusu jeste Teslino upučivanje na posed koji je trebalo da osigura ubedljivo predstavljanje izuma. Taj nagoveštaj da je on, zapravo, napravio funkcionalan zrak smrti postao je bitan kasnije kada se postavilo pitanje da li je stvarno konstruisao model koji radi. Po Hjugu Gernsbaku, nakon njegovog nagovaranja, korporacija Vestinghaus pristala je da pomogne svom nekadašnjem asu. Gernsbak je izjavio da je sazvao zvaničnike Vestinghausa ”kasnih tridesetih... da razgovaraju o tome šta može da se uradi. Obavestio ih je o činjenici da je Tesla veoma ponosan čovek koji ni pod kakvim okolnostima ne bi prihvatio milostinju. Predložio sam da ga možda prime u osoblje i postave na počasno mesto kao savetnika. Složili su se s tim predlogom i od tog trenutka do smrti... Tesla je primao skromnu penziju.”27
468
ČAROBNJAK
Gernsbak je najverovatnije zvao kompaniju. Međutim, njegovo tumačenje onoga što se desilo ne podudara se sa vremenom sklapanja ugovora i razlozima zbog kojih je dogovor postignut. Tesla se skrasio u Vestinghausu i ostao u njemu oko četiri godine pre ljubaznog poziva urednika naučne fantastike. I dalje je gurao svoj slučaj na pravnim osnovama. Konačno, 2. januara 1934. predsednik F. A. Merik popustio je i pristao da plati Tesli ”da radi kao inženjer savetnik za 125 dolara mesečno u razdoblju koje odgovara obema stranama.”28 Kako bi rešio psihološki problem starog gospodina koji je odbijao da plati kiriju, Merik je pristao da pokrije i troškove Tesline stanarine. Dug hotelu Governor nikada nije isplačen, a Tesla se, nakon potpisivanja sporazuma, preselio u hotel Njujorker, gde je planirao da živi do kraja života bez plačanja stanarine.29
46 Nedorečenost (1931-1943)
Onda se pojavila silueta čoveka iz neobičnog, novog sveta. Visok, mršav čovek, čije su oči sijale vanzemaljskom svetlošču, ušao je u sobu toliko tiho daje njegovo prisustvo bilojedva primetno. Sagnuo se do mesta na komje sedeo... Uputio je širok, očinski osmeh (Vireku i njegovoj ženi). Pozdravio je goste Ijubaznim naklonom. Pre nego što su uspeli da ga predstave, Tjusonuje izletelo: ”Nikola Tesla!” ELMER GERC1
ada je ambasador Stanko Stoiljković prvi put video proslavljenog Srbina, ovaj je stajao ispred biblioteke sa ”dva bela goluba na ruci... koja su kljucala seme sa njegovog dlana”. Bilo je to 1918. i sreli su se samo nakratko. Deceniju kasnije Stoiljković se vratio u Ameriku kao izaslanik jugoslovenskog konzulata, a oni su postali bliski prijatelji u narednih deset godina. Kao i brojni drugi Srbi, Stoiljković je bio nesrećan zbog razdora između Tesle i Pupina i pokušao je, poput mnogih pre njega, da ih pomiri. Pošto je smatrao da je Pupin nezahvalan i pošto je bio duboko povređen zbog njegove povezanosti sa ”tim magarcem” Markonijem, Tesla nije želeo da ima nikakve veze sa svojim sunarodnikom. To osećanje je, naravno, bilo obostrano. 29. maj 1931. Dragi moj gospodine Svejzi, Nisam video gospodina Teslu skoro dvadeset godina. Na početku Svetskog rata razlika u mišljenju je stvorila razdor između gospodina Tesle i mene. Ni on ni ja od onda nismo imali prilike da
470
ČAROBNJAK
taj razdor premostimo. Ponudio sam pomirenje 1915. preko zajedničkog prijatelja, ali ponuda zbog nečeg nije bila prihvačena. Žalim, stoga, što...nisam mogao da pošaljem gospodinu Tesli pismo s pozdravima ili čestitke za njegov sedamdeset i peti rođendan. Veoma srdačno vaš, M. J. Pupin2 U svom klasičnom tekstu 100 naučnika radija (Radio’s 100 Men ofScience) Danlap piše: ”Pupin je bio čovek kog je krasilo krajnje intelektualno poštenje; kada bi napravio grešku u jednačini na tabli, brzo bi je priznao, obrisao i počeo ispočetka”.3 Ranije smo govorili o tome kako je Pupin uporno tvrdio da su mnogi Teslini izumi u stvari njegovi i o tome kako je izbrisao Teslino ime iz rasprave o istorijatu višefaznog sistema naizmenične struje i bežičnog prenosa u svojoj četiri stotine strana dugoj autobiografiji, koja je dobila Pulicerovu nagradu, a koju je posvetio ”porastu idealizma, kao kvalifikovan svedok čije je svedočanstvo kompetentno i ima težinu”.4 Ta strategija se prenela i na njegove legendarne kurseve na Univerzitetu Kolumbija, u kojima je zakamuflirao Teslinu ulogu u etiologiji raznih izuma. ”Kada je Markoni došao u Njujork 1927. da predaje... dr Pupin je predsedavao Institutu radio-inženjera... ’Markoni, volimo vas’, rekao je dr Pupin; ’Došli smo, ne toliko da bismo čuli šta imate da kažete, koliko da bismo videli vaš dečački osmeh.’”5 Kada se Pupin razboleo 1935, zamolio je svoju sekretaricu da pita Stoiljkoviča ”da nagovori Teslu da ga poseti u bolnici. Želeo je da se pomire pre nego što umre.” Pozdravivši Stoiljkoviča na vratima u svojoj omiljenoj odeči za odmaranje, crvenom kučnom ogrtaču i plavim papučama, Tesla se zapanjio čuvši njegovu molbu. Rekao je da mora da prespava pre nego što da odgovor. Narednog dana je pozvao svog prijatelja i rekao mu da će ići samo ako on bude išao s njim. Nekoliko lekara stajalo je kraj Pupinovog kreveta. Susret je bio krajnje dirljiv. Tesla je prišao bolesniku, uhvatio ga za ruku i rekao: ”Kako si, stari moj prijatelju?” Pupin je od emocija ostao bez reči. Plakao je i suze su mu se slivale niz lice. Svi smo izašli iz sobe i ostavili ih same. Tesla je mogao da razgovara s Pupinom oči u oči.... Dok su se pozdravljali, Tesla je spomenuo kako će se ponovo sresti u prostorijama Naučnog
NEDOREČENOST (1931-1943)
471
kluba i razgovarati kao i ranije.... Odmah nakon njegove posete, Pupin je preminuo. Tesla je prisustvovao sahrani.6 Robert Andervud Džonson, četiri godine stariji od Tesle, krenuo je kao udovac 1927. u obilazak Engleske, a 1928. ponovo je otišao u Francusku i Italiju. Tesla je svom prijatelju pozajmio 500 dolara za taj put, kao i 800 dolara za hipoteku na njegovu kuću. Po povratku 1929, Džonson se pridružio Tesli i Ričmondu P. Hobsonu u bioskopu i večernjem izlasku u grad. Hobson, koji je sa ženom Grizeldom živeo u hotelu Vejlin u 54. ulici, imao je i rezidenciju u glavnom gradu. U to vreme Tesla je prijatelje viđao svaki dan. Džonson je bio naročito usamljen, iako je imao decu i unuke koji su mu često dolazili u posetu. Naredne godine, kada je zašao u osamdesete, stari pesnik je ponovo otišao u Evropu. Nadao se da će na tom putovanju intervjuisati madam Mariju Kiri. Tesla je mogao da provede veći deo tridesetih sa Džonsonom, a Hobson je nakon kratke posete otišao iz grada kako bi sa sinom kupio stočnu farmu u Vankuveru. Aprila 1937. Tesla je Džonsonu poslao svoju novu biografiju, prevedenu sa srpskohrvatskog na engleski. Džonson ju je prosledio glavnom i odgovornom uredniku New York Times-a. Sa osamdeset i pet godina, Džonson je bio preslab da sam napiše pismo zahvalnosti, ali je mogao da ga potpiše. ”R. A. Džonson - Luka Filipov.” I Džonson i Hobson su ubrzo nakon toga umrli. Poznati poručnik, star jedva šezdeset godina, sahranjen je na groblju u Arlingtonu. Uz pomoć Agnes Holden, Robertove ćerke, Tesla je poslao ”božanstven buket vresa u cvatu” Grizeldi, koja je bila veoma zahvalna na ljubaznosti tog dragog prijatelja.7 Još jedan čovek koji je kasnije ostao u prijateljskim odnosima sa Teslom bio je Džordž Silvester Virek, pesnik vunderkind. Virek je bio senzualista, cinik i nemački propagandista tokom Prvog svetskog rata, kao i nacistički glasnogovornik tokom tridesetih godina i za vreme Drugog svetskog rata. Teslino poznanstvo sa Virekom počelo je trideset godina ranije, kada su Gilder i Džonson 1906. u Century-ju izdali njegove provokativne pesme poput ”Uklete kuće”, o očaravajućem partneru čije je telo, avaj, bilo ”ukleto mesto... Kada se jesam predao hitrom zahtevu strasti”, napisao je Virek, ”jedan od tvojih ljubavnika dodirnuo me je rukom. I u bolu ljubavnog blaženstva, čujem neobične glasove kako me dozivaju kroz noć.”8 Virek, koji je verovatno bio vanbračni unuk Vilhelma II, nemačkog kajzera koji je abdicirao, bio je svestrana ličnost i samozvani genije. Intervjuisavši mnoge od najvećih umova epohe, nemačko-američki intelektualac uzdrmao je duše pojedinaca poput Teodora Ruzvelta, Džordža Bernarda Šoa,
472
ČAROBNJAK
okultiste Alistera Kroulija, H. Dž. Velsa, Sigmunda Frojda, Alberta Ajnštajna, kajzera Vilhelma i Adolfa Hitlera. Virek, čovek koji je bio u intimnoj vezi sa svojom iracionalnom stranom, proveo je mnoge dane sa Sigmundom Frojdom, pojašnjavajući sebi teoriju libida velikog teoretičara, utičući na njegove radove, i primenjujući majstorovu psihologiju na savremeni život. Frojda je, kako je Virek pisao, ”motivisala ne samo želja da upotpuni sopstveni pogled na svet, nego i verovanje da svaki pojedinac predstavlja poseban izraz svetskog duha.”9 Iako nije bio antisemit, budući da je koautor serije knjiga zajedno sa jednim jevrejskim profesorom, Virek, koji je celog života branio Nemačku, nekako je mogao da racionalizuje propagandne nacističke govore, a postao je i američki glasnogovornik Adolfa Hitlera. Uprkos tome što je u tom novinarskom ”lovcu na lavove” video veliki um, Frojd je rekao da je Virek patio od ”narcisizma, da je imao maniju gonjenja i fiksaciju u vezi sa otadžbinom.” Kad je Virek počeo da racionalizuje Hitlerovu retoriku, Frojd je smatrao da se novinar ”ponižava” i više nije želeo da se dopisuje s njim.10 U toku jednog u nizu intervjua sa Teslom Virek je otkrio da izumitelj ”nije verovao (u Boga) u uobičajenom smislu... Za mene je univerzum jednostavno jedna velika mašina koja nikada nije nastala niti će ikada nestati. Ljudsko biće nije izuzetak u prirodnom poretku... Ono što mi nazivamo ”dušom” ili ”duhom” nije ništa više od skupa telesnih aktivnosti. Kada te aktivnosti prestanu, i ”duša” ili ”duh” prestaju da postoje.” Sudeći po Džonu O’Nilu, ta teorija o ”mašini od mesa” zapravo je bila trik kojim se Virek poslužio da bi zataškao Teslina brojna mistična iskustva. U svojoj viziji dvadeset prvog veka, Tesla je predvideo da će eugenika biti ”opšteprihvaćena”. Možda ga je podstakla Virekova rasprava o arijevskoj viziji ili iščašenoj američkoj praksi sterilizacije kriminalaca i nekih mentalno zaostalih pojedinaca, te je podržavao ideju o ”sterilizaciji nepodobnih i namernom upravljanju nagonom za parenjem. Za jedan vek”, zaključio je čovek koji se odlučio za celibat, ”normalnoj osobi neće pasti na pamet da se spoji sa osobom koja je eugenički nepodobna, isto kao što joj neće pasti na pamet da se venča sa okorelim kriminalcem.” Što se tiče ishrane, tanki epikurejac je otkrio da je zauvek odustao od mesa. Tesla je verovao da će se u budućnosti jeftina i zdrava hrana dobijati od mleka, meda i pšenice. Kako su tridesete odmicale, izumitelj je nastavio da živi na sve oskudnijim osnovnim namirnicama, izbacujući najpre meso, pa ribu i povrće, da bi ostao na toplom mleku, hlebu i nečemu što je zvao ”činiocem aktus”. Nakon što je ostavio čvrstu hranu, sve mršaviji čarobnjak
NEDOREČENOST (1931-1943)
473
sačinio je napitak zdravlja od dvanaest vrsta povrća, uključujući praziluk, srce kupusa, cvet karfiola, belu repu i srce zelene salate.11 Iako je Tesla i dalje tvrdio da može da živi do 140. godine, psihoanaliza bi njegov siromašni režim ishrane mogla da protumači samo kao anoreksičan, podsvestan plan samouništenja. ”Mnogo pre početka sledećeg veka”, predviđao je prorok, ”sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima okončaće sve razorne suše, šumske požare i poplave. Prenos električne energije na velike razdaljine putem zauzdavanja vodopada otkloniće potrebu za sagorevanjem goriva; roboti i mašine koje misle zameniće ljude, a preokrenuće se i praksa da se na ratove troši više nego na obrazovanje.” Jedan od glavnih razloga za to biće Teslino najnovije otkriće, odbrambeni štit između nacija. ”Ako ni na jednu zemlju ne može da se izvrši uspešan napad, rat neće imati svrhu. Moje otkriće uklanja pretnju rata. Ne kažem da možda neće doći do nekoliko razornih ratova pre nego što svet prihvati moj poklon. Ja možda neću živeti dovoljno dugo da vidim kako ga prihvataju.”12 Pošto je imao običaj da se relativno redovno sastaje sa Virekom i njegovom porodicom u njihovoj kući na Riversajd drajvu, Tesla je prihvatio poziv na jednu večeru. Na njoj je bio Virekov sin Piter. Danas, kao dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju i profesor engleskog, Piter se seća Tesle gotovo kao strica.13 Večeri je prisustvovao i mladi Elmer Gerc, koji je tada pripremao Virekovu biografiju. On je bio prijatelj Karla Sandburga i biograf hedoniste Frenka Harisa, a kasnije je stao u odbranu istaknutih ličnosti poput Nejtana Leopolda (i Leba), pornografskog pisca Henrija Milera i ubice Džeka Rubija (u žalbi na smrtnu kaznu). Pun života sa svojih osamdeset i pet godina, Gerc se prisećao večere, koja je održana pedeset i sedam godina ranije, kada je on imao dvadeset i devet. ”Raspoloženi Tesla je (na večeri) nenametljivo, jednostavno i tiho, ali rečito pričao svoju životnu priču. Pričao je o platonskim aferama svog srca... objasnio izume koji su svet učinili njegovim dužnikom...pričao je (i) o svojim planovima, načelima i sitnim manama. Bila je to priča o čudima, ispričana veoma iskreno i jednostavno.” Pogođen činjenicom da su se nalazili u ”istoj onoj kući koja je primala Ajnštajna, Sinklera Luisa i mnoge druge”, Gerc je primetio da je ”Virek tada uglavnom bio tih u poređenju s ostalima, ali da je i on bio blago odgovoran za intelektualno uzbuđenje te večeri.”14 Pod pritiskom da ispriča još koji detalj, Gerc je otkrio da je ”Tesla znao sve Virekove pesme napamet”. Tesla je govorio i o svojoj platonskoj vezi sa
474
ČAROBNJAK
Sarom Bernar, koju je upoznao na sajmu u Parizu 1889. Za razliku od često citirane O’Nilove tvrdnje da je Tesla skrenuo pogled kad joj je podigao maramicu, Gerc je rekao da se Tesla sastao s njom nekoliko puta, možda i u Njujorku. Bio je toliko obuzet njom da je ”čuvao njenu maramicu, a da je nikada nije oprao”. I te večeri još uvek ju je imao.15 Virek predstavlja fascinantnu vezu između Tesle i Sigmunda Frojda: samoodricanje i eros. Stoiljković je ispričao priču o tome kako ga je Tesla pozvao u svoj stan u Njujorku i kako je sobar ”doneo bocu vina u ledu”, a Tesla nije dozvolio da se ona otvori. Kada se to ponovilo jedne druge večeri, Tesla je izjavio da je držao bocu tamo kako bi dokazao da može da spreči sebe da je popije. Kao čovek strogih navika, sebi je uskraćivao određena zadovoljstva, navodno, kao način uspostavljanja potpune kontrole nad samim sobom. Pa ipak, bio je rob sopstvene ekscentričnosti i čitavog niza fobija. Tesla je imao naviku da izbegava rukovanje, ljubavna osećanja je preusmerio na ptice, držao je poslugu u hotelu na razdaljini od najmanje tri stope (oko 91 cm), bacao je okovratnike i rukavice nakon jedne upotrebe, ali imao je i druge stroge zahteve. Od hotela je tražio da jedan sto drže stalno rezervisan za njega. Nikome drugom nije bilo dozvoljeno da tamo jede. Kada bi muva sletela na sto, morali bi ponovo da ga postave i da donesu nov tanjir. Kada se radilo o novcu, Tesla je takođe pokazivao malu sposobnost da se suzdrži, i, kao što smo već videli, redovno je odbijao da se drži dogovora o plaćanju stanarine. S frojdovske tačke gledišta, Tesla je bio analno-kompulzivna ličnost sa fiksacijom u latentnoj fazi potiskivanja seksualnog nagona, a energiju je preusmerio na naučne poduhvate. Potiskivanjem libida, cenzor u njegovoj podsvesti preobratio je njegovu prvobitnu seksualnu energiju u neobičnu mešavinu prelogičkih šema ponašanja koje su mu rasprostranjivale, preusmeravale i sublimirale veoma jasno usmerene komplekse koje je želeo da potisne. Izgleda da je moguće da je Virek težio da izvrši psihološku analizu Tesle, da vrati izumitelja u daleko detinjstvo u pokušaju da oslobodi potisnute događaje koji su možda blokirali ili preusmerili njegov život ka neurozi. Virek, za koga se znalo da pije ”rastvor opijuma”, bio je verovatno u promenjenom stanju svesti kada je razgovarao sa eteričnim prorokom.16 Tesla, tada skoro osamdeset godina star, veoma slab i mršav, napisao je Vireku dugo pismo razmatrajući svoje traume iz detinjstva. Bila je to tmurna noć i pljuštala je kiša. Moj brat, mladić od osamnaest godina i intelektualni džin, bio je umro. Majka je ušla u sobu,
NEDOREČENOST (1931-1943)
475
podigla me i gotovo nečujno šapnula: ”Dođi da poljubiš Daneta”. Priljubio sam svoje usne uz ledene bratove usne shvatajući samo da se desilo nešto strašno. Majka me je vratila u krevet, malo se zadržala i sa suzama u očima rekla: ”Bog mi je jednog podario u ponoć i u ponoć uzeo drugog”.17 Virek je želeo ne samo da ponovo probudi skrivene komplekse povezane sa Danetovom smrću nego i da razmotri sam proces rađanja ideja u Teslinom plodnom umu. Može samo da se nagađa da li je Virek zašao u sfere Edipa i Narcisa, obrede ljubljenja mrtvog brata i Teslin monaški život ekscentričnosti, samoodricanja i osećanja preusmerenih na pernate prijatelje. Za svoj osamdeset prvi rođendan 1937. godine, na svečanom ručku organizovanom u njegovu čast, Tesla je dobio i Orden belih lavova od čehoslovačkog ministra i Orden belog orla, najveći orden u Jugoslaviji, od princa regenta Pavla, a po naredbi kralja Petra. Beograd mu je dao i donaciju od 600 dolara mesečno, koja mu je isplaćivana do kraja života. I sam veoma nalik na orla, sa dugim kukastim nosom koji je dolazio do izražaja zbog toga što je bio izuzetno mršav, kostur od izumitelja ”nastavio je sa svojim godišnjim običajem (nakon svečanosti dodele nagrada) da bude domaćin skupini novinara u svom apartmanu u hotelu Njujorker”. Obučen u svoj najbolji sako, čarobnjak im je tamo pročitao pripremljen traktat, nagoveštavajući svoje najnovije izume i planove za stupanje u kontakt sa obližnjim planetama.18 Svega nekoliko meseci kasnije, u poznu jesen, dok je pregovarao sa izaslanicima ministarstava rata Jugoslavije, Čehoslovačke, Engleske, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, Teslu je pregazio taksi. Odbivši da ode kod lekara, izumitelj je uspeo da odšepa do kuće. Povremeno je ležao skoro šest meseci. Polomio je tri rebra. Stoga je u maju 1938, još uvek u fazi oporavka, odbio poziv na još jednu svečanost dodele nagrada u Nacionalnom institutu za pomoć doseljenicima, organizovanu u njegovu čast i Feliksa Frankfurtera sa Pravnog fakulteta na Harvardu i Đovanija Martinelija iz opere Metropoliten. Nagradu je u Teslino ime primio dr Pavle Radosavljević, profesor pedagogije na Univerzitetu u Njujorku. Rado je pročitao Teslinu izjavu, koja je očigledno potvrdila poznatu priču iz 1885. po kojoj se Edison samo nasmejao na obećan dug Tesli u iznosu od 50.000 dolara za ponovno projektovanje mašinerije.19 Neposredno pred početak Drugog svetskog rata 1939, Džordž Silvester Virek krenuo je na tajno putovanje u otadžbinu. Tamo se na paradi kukastih krstova i gestapovaca ponovo sreo sa Adolfom Hitlerom i dobio zvaničnu
476
ČAROBNJAK
izjavu koju je firer svojeručno potpisao. Bilo je to 26. februara 1939. Po povratku, Virek je nastavio da propagira nacističke ideje u raznim publikacijama. Neke članke napisao je pod lažnim imenom, predstavljajuči Ruzvelta kao čoveka sa ”kompleksom mesije”, a Hitlera kao ”dinamičnog genija i pesnika strasti... prvog u ratu, prvog u miru, prvog u srcima seljaka”. Vireka su uhapsili i dva puta optužili za podstrekivanje zavere. Brzo se ustanovilo da je on bio na nemačkom platnom spisku navodno kao novinar, ali očigledno kao plačeni propagandista. Uobraženog filozofa, sklonog samozavaravanju, začuđenog i sporog, poslali su u zatvor, gde je narednih nekoliko godina pisao poeziju.20 Baš kao što je Teslino ime izbrisano iz tekstova o inženjerstvu, Virekovo ime je ”izostavljeno iz mnogih antologija i knjiga Koje ko ”.21 Tako su obojica nestali iz istorijskih knjiga, ali iz potpuno različitih razloga. Kada je Drugi svetski rat počeo, Tesla se osečao sve slabije i samo povremeno je bio pribran. U jednom od lucidnijih trenutaka napisao je (uz pomoč nečaka Save Kosanoviča) predgovor za srpskohrvatsko izdanje govora potpredsednika Henrija Valasa ”Budućnost običnog čoveka”. Esej ne samo što daje sliku proroka koji zamišlja bolji svet u budućnosti, nego otkriva i sukobe i poniženja koja je doživeo u poslovanju sa pohlepnim industrijalcima koji su gomilali kapital na njegovim izumima ne obraćajući pažnju ni na njegovu dobrobit, a kamoli na dobrobit čitavog čovečanstva. ”Iz ovog rata, najvećeg u celoj istoriji, mora se roditi novi svet koji bi opravdao žrtve ljudskog roda, u kome nasilje bogatih ne bi ponižavalo siromašne, u kome bi proizvodi intelekta, nauke i umetnosti služili društvu za poboljšavanje i ulepšavanje života, a ne pojedincima za sticanje bogatstva. Taj novi svet biće svet slobodnih ljudi i slobodnih nacija, jednako dostojanstvenih i poštovanih.”22 Starac je piljio kroz prozor dok su mu gipki prsti nesvesno bištili neuredno perje njegovog voljenog belog goluba sa krilima smeđih vrhova. Iako je bio januar, oluja sa grmljavinom tutnjala je u daljini. ”Ja sam umeo bolje od toga”, mrmljao je čarobnjak dok se sunce promaljalo kroz oblake i otkrivalo svetlucavo purpurne, ljubičaste, zelene i crvene boje perja na vratu još jedne od živahnih ptica koje su došle u posetu. Tesla se s ljubavlju sećao dana koje je kao dečak proveo na imanju, bezbrižno se kotrljajući niz brdo sa mezimcem Mačkom. Zatim su mu se uskomešale misli o nasilnim svađama sa Morganom, o nezavršenom petnaestospratnom tornju za prenos i o prijatelju Marku Tvenu, koji je sada imao finansijskih problema. Zatraživši novac od Kosanovića, Tesla ga je predao kuriru da ga isporuči Tvenu i dao mu adresu svoje stare laboratorije na Južnoj petoj aveniji, u ulici koja više nije postojala. Pošto nije mogao da pronađe preminulog pisca, dečak se vratio
NEDOREČENOST (1931-1943)
477
Tesli, ali on je ignorisao njegovo objašnjenje. Rekao mu je da zadrži novac ako ne može da ga isporuči.23 Zanemarivši plaćanje kirije za stvari koje je držao u skladištu Menhetn, čarobnjak je nekako uspeo poštom da pošalje ček na 500 dolara za svečanost prikupljanja sredstava koju je srpska crkva organizovala u Gariju, u Indijani. 24 Dž. Dž. Vejlidž, upravnik skladišta Menhetn, pretio je da će mu prodati stvari na aukciji. Neizmiren dug iznosio je 297 dolara. Možda i suviše razočaran da bi mario za to, Tesla je ignorisao poslednje upozorenje, pa je Vejlidž ispunio obećanje i objavio oglas u lokalnim novinama. Kada je video oglas, Džek O’Nil je požurio da pronađe Teslinog nećaka Savu Kosanovića, koji je tada bio jugoslovenski ambasador u Njujorku. Kosanović je izmirio dug i nastavio da plaća tekuće troškove (petnaest dolara mesečno), sačuvavši neprocenjivo vredno nasleđe od tragičnog kraja. ”Jedne noći”, pisao je Tesla, ”dok sam ležao u krevetu, u mraku, rešavajući probleme kao i obično, (moja ljubljena golubica) uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Kad sam je pogledao, znao sam da hoće da mi kaže da umire. Tada, kad sam primio njenu poruku, iz očiju joj je zasijala svetlost. Moćni zraci svetlosti. Kad je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Znao sam da je moje životno delo završeno.”25 Zadržavajući se na ivici ponora na početku Drugog svetskog rata, Tesla je nastavio da vodi dvostruki život, sastajući se s prijateljima i zvaničnicima kad god je bilo moguće i dajući svoje tajne spise tajanstvenim ljudima. Nekoliko meseci kasnije umro je. Bilo je to 7. januara 1943. Imao je osamdeset i šest godina.
2.000 ljudi na Teslinoj sahrani Prisustvuju velikani nauke Predsednik i ja izražavamo duboko žaljenje zbog smrti gospodina Nikole Tesle. Zahvalni smo na njegovom doprinosu nauci, industriji i ovoj zemlji. Eleonor Ruzvelt Opelo je održano na srpskom u crkvi Svetog apostola i jevanđeliste Jovana. Uz otvoren kovčeg, služio ga je otac Dušan Šukletović, sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Gradonačelnik Njujorka, Fjorelo la Gvardija čitao je na radiju dirljiv posmrtni govor koji je sastavio hrvatski književnik Luj Adamič, dok je prolazila duga povorka ožalošćenih. Na spisku onih koji su imali čast
478
ČAROBNJAK
da nose kovčeg bili su: dr Ernset Aleksanderson iz Dženeral elektrika, koji se obogatio i postao slavan kad je izumeo moćan visokofrekventni prenosnik; dr Harvi Rentšler, direktor istraživačke laboratorije Vestinghaus; Edvin Armstrong, otac FM radija; generalni konzul D. M. Stanojević iz Jugoslavije; Vilijam Barton, nadzornik planetarijuma Hajden, gde je Tesla često išao da razmišlja; i Gejno Dan, predsednik Dž. G. inženjerstva i Teslin pomoćnik pola veka ranije, u eksperimentima promene paradigme svega nekoliko blokova dalje na Univerzitetu Kolumbija.26 ”Ne možemo to da znamo, ali može da se desi, da će u dalekoj budućnosti, kada se sistemi promene, kritičari razmotriti istoriju”, prigodno je pisao Hjugo Gernsbak u svom časopisu. ”Smestiće Teslu sa Da Vinčijem, ili sa našim gospodinom Frenklinom... Jedno je sigurno”, zaključio je Gernsbak, ”svet, ovako kako ga danas vodimo, nije cenio njegovu jedinstvenu veličinu.” Pukovnik Dejvid Sarnof, predsednik ARK-a, takođe je veličao Teslu: ”Dostignuća Nikole Tesle u elektrotehnici predstavljaju spomenike koji simbolizuju Ameriku kao zemlju slobode i velikih mogućnosti za pojedinca.... Njegove napredne ideje o vibriranju etra dovele su ga do bežičnog prenosa. Teslin um bio je ljudski dinamo koji se pokretao za dobrobit čovečanstva.” Edvin Armstrong, koji je trebalo da tuži Sarnofa i ARK zbog kršenja prava na FM patente, pomogao je da Tesla bude smešten u odgovarajuću istorijsku perspektivu kada je rekao: ”Ko danas može da čita Izume, istraživanja i radove Nikole Tesle izdate krajem prošlog veka, a da ne bude fasciniran lepotom opisanih eksperimenata i obuzet divljenjem pred Teslinim izvanrednim uvidom u prirodu fenomena na kojima je radio? Ko sada može da shvati kakve je sve poteškoće morao da savlada ranih dana? Ali možemo da zamislimo nadahnuće koje je knjiga pre četrdeset godina budila u dečaku koji samo što nije bio odlučio da studira elektronsku umetnost. Uticaj knjige bio je ujedno dubok i odlučujući.”27 Nepunih devet meseci nakon Tesline smrti, 25. septembra 1943, brodogradilište Betlejem Ferfild u blizini Baltimora porinulo je američki brod slobode Nikola Tesla težak deset hiljada tona. Među pokroviteljima koji su prisustvovali svečanosti bilo je mnogo Hrvata, poput Luja Adamiča i violiniste Zlatka Balokovića, kao i Srba, poput Teslinih nećaka Save Kosanovića i Nikole Trbojevića.28 Uredništvo New York Sun-a napisalo je sledeće: Gospodin Tesla imao je osamdeset i šest godina kada je umro. Umro je sam. Bio je ekscentrik, šta god to značilo. Nije bio konfor-
NEDOREČENOST (1931-1943)
mista, verovatno. U svakom slučaju, imao je običaj da ostavi eksperimente kako bi nahranio blesave i nevažne golubove na trgu Herald. Uživao je da priča besmislice; ako su to bile besmislice. Zna se da je bio težak čovek i da su njegova predviđanja ponekad vređala prosečnu ljudsku inteligenciju, ali ipak, bio je izvanredan genije. Zasigurno je bio. Video je tračke nejasne i tajanstvene granice između znanog i neznanog... Ali danas znamo da je Tesla, navodno šašavi stari gospodin, vrhunskom inteligencijom pokušavao da pronađe odgovore. Njegova nagađanja bila su toliko često tačna da su delovala zastrašujuče. Za nekoliko miliona godina verovatno čemo ga bolje razumeti.29
479
47
_________________________________
FBI i Teslini dokumenti (1943-1956) Ministarstvo rata Vojna obaveštajna služba 22. januar 1946. Čuvaru imovine stranih državljana Dragi gospodine: Ova kancelarija je primila poruku od Generalštaba vazdušnotehničke službene komande u Rajt Fildu, u kojoj se zahteva da utvrdimo gde se nalaze dokumenti pokojnog naučnika dr Nikole Tesle koji možda sadrže podatke od velike vrednosti za Generalštab... U svetlu izuzetne važnosti tih dokumenata... želeli bismo da zatražimo da budemo obavešteni o bilo kakvom pokušaju neke druge službe da ih se domogne. Srdačno vaš, pukovnik RalfE. Douti načelnik, ogranak Vašington1
akon Tesline smrti, FBI, Kancelarija za imovinu stranih državljana (KISD) i delovi Ministarstva rata kovali su plan da konfiskuju i sačuvaju Tesline papire o tajnom oružju. Sjedinjene Države su bile usred rata, a Tesline veze sa trgovcima oružjem, komunistima (preko svog nećaka Jugoslovena) i ozloglašenim nemačkim propagandistom podstakle su tajne službe da čuvaju taj materijal dok se valjano ne prouči. Čekalo se još pola veka na njegovo izdavanje.
N
FBII TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
481
Podignut na nivo narodnog heroja u slovenskim zemljama, Tesla je praktično smatran kraljevskim sojem. Otuda je njegov nećak Sava Kosanović postao predstavnik jugoslovenske republike u osnivanju u ’Tstočnoevropskom Odboru za planiranje”, koji se okupio u Čehoslovačkoj.2 Kosanović je kao i Tesla želeo ujedinjenu državu, ali njihova opredeljenja bila su drugačija. Nacisti su 1941. nastavili svoju politiku zastrašivanja i obmanjivanja pokušavajući da iznude sporazum sa jugoslovenskim kraljem Petrom. Uz podršku naroda, Petar je odbio to savezništvo i zbog toga pretrpeo poguban udarac kada je Nemačka izvršila brutalnu invaziju u kojoj su učestvovale snage iz Bugarske, Italije, Mađarske, kao i 300 nemačkih bombardera.3 Profesor Mihajlo Marković sa Univerziteta na Long Ajlendu, Srbin koji je živeo u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, rekao je da su Hrvati ubili 90.000 Srba, a kada su ga pitali zašto, rekao je: ”Zato što su Hrvati bili fašisti”; odnosno zato što su se priklonili nacistima. Kao mladić usred rata, Marković je gledao leševe kako plutaju niz reku. Kada su ga upitali kako je on preživeo, rekao je da je to bila ”čista sreća”. Što se tiče Teslinog mita, Marković je rekao da je još od detinjstva bio svestan da se Tesla smatraju velikim narodnim herojem. Godinama kasnije, kada je Hitlerov napad postao neizbežan, Marković i njegovi zemljaci očekivali su da će se Tesla vratiti u Beograd i zaštititi ga od nacista tako što će postaviti svoj neprobojni smrtonosni štit! Nažalost, Tesla nikada nije došao.4 Kosanović nije bio takav romantičar i, iako je bio Srbin, napustio je kralja u izgnanstvu da bi podržao hrvatskog vođu u usponu Josipa Broza Tita i njegovu komunističku doktrinu. Tito je bio dobar izbor. Iako je bio saveznik Sovjeta, uspevao je da zadrži svoju autonomnost. Gledao je, takođe, da ujedini zaraćene strane. Njegov brak sa Srpkinjom bio je snažan simbol napretka ka tom cilju.5 Pošto je Sovjetski Savez bio saveznička zemlja, Kosanović je kao ambasador slobodno mogao da putuje u Ameriku da bi razgovarao o raznim diplomatskim strategijama sa novim vođstvom. Tako za je vreme Drugog svetskog rata mogao da poseti slabašnog ujaka u Njujorku i da pokuša da ostvari planove o izgradnji muzeja u Beogradu u čast velikog izumitelja. Tesla se još ozbiljnije razboleo 1942. Patio je od nepravilnog rada srca i nesvestice. Iako je njegova iskrena naklonost bila na strani mladog kralja Petra u izgnanstvu, Teslin nećak je uspeo da prevari izumitelja da pošalje poruku Titu u kojoj je zagovarao ujedinjenje Srba i Hrvata. Kosanović je takođe priznao da je u to vreme čuvao Teslu od saradnika srpskog kralja, ali da je,
482
ČAROBNJAK
kada je kralj Petar došao u Njujork, aktivno učestvovao u organizovanju njegovog susreta s Teslom. Nakon neuspešnih pregovora sa Čerčilom u Engleskoj i Ruzveltom u Vašingtonu, koji su obojica nevoljno podržavala Tita, kralja Petra je donekle utešila Eleonor Ruzvelt, koja je organizovala veliku zabavu u njegovu čast u klubu Koloni u Njujorku. U organizaciji je učestvovalo Udruženje američkih prijatelja Jugoslavije, a prisutne su bile i kraljeva majka kraljica Marija, kao i En Morgan, Pirpontova čerka. Tesla je, međutim, bio previše bolestan da bi došao. Stoga je kralj Petar (sa Kosanovičem) uzeo taksi do hotela Njujorker da bi porazgovarao sa virtualnim patrijarhom svoje zemlje. Zapanjen Teslinim mrtvačkim bledilom i potresen užasnim sledom događaja u otadžbini, kralj je rekao izumitelju da se nada če se vratiti u Jugoslaviju i osloboditi je od nacista. U svom dnevniku, otkrio je i da su on i Tesla zajedno plakali ”zbog svih tuga koje su razbile (njihovu) domovinu”.6 Nekoliko meseci kasnije, Tesla je umro. Sobarica je otkrila njegovo telo 8. januara 1943. Dok je Hjugo Gernsbak požurio da napravi otisak Teslinog lica, Kenet Svejzi, Sava Kosanovič i Džordž Klark, direktor muzeja i laboratorije u ARK-u, ušli su u apartman. Uz pomoć bravara i uz prisustvo uprave hotela, uzeli su razne dokumente iz izumiteljevog sefa. Iako je FBI tvrdio da ”su uzeti vredni papiri, elektrotehničke formule, nacrti i tako dalje”, uprava hotela je potvrdila da je Kosanović odneo samo tri slike, a Svejzi počasnu knjigu sa autogramom iz 1931. koja je bila izrađena za proslavu Teslinog 75. rođendana. Te događaje je nadgledao nezaobilazni mozak za operacije praćenja Dž. Edgar Huver, tvrdokorni antikomunista i zaštitnik američkih interesa. Huver je u jednoj službenoj belešci pod naslovom ”Špijunaža” napisao da se boji da će Kosanović, kao naslednik Tesline imovine, ”možda učiniti neke materijale dostupnim neprijatelju”. Kosanović je bio poznat kao član Istočnoevropskog Odbora za planiranje, ali zbog složenog stanja u balkanskim državama, nije bilo načina da Huver tačno utvrdi ko su bili njegovi saradnici. Možda je bio naklonjen kralju Petru, komunisti Titu, fašističkim snagama koje su podržavale Musolinija i Hitlera, Sovjetskom Savezu ili pak nijednoj od navedenih strana.7 Istrajan u svojoj sumnjičavosti, Huver je preispitivao i Tesline simpatije iako je izumitelj prijateljevao sa potpredsednikom Henrijem Valasom, kao i s Frenklinom Ruzveltom preko svojih pisama njegovoj ženi Eleonor. Jedan od
FBI i TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
483
glavnih razloga za Huverove brige bilo je Teslino obraćanje Prijateljima Sovjetske Rusije u Grejndž holu u Springfildu u Masačusetsu 1922. godine.8 Osmog januara, Abraham N. Spanel, četrdesetdvogodišnji predsednik međunarodne korporacije Lateks u Doveru u Delaveru (danas Plejteks), koji se nalazio u Njujorku, pozvao je agenta FBI-ja Fridriha Kornelsa da bi s njim razgovarao o Teslinim eksperimentima sa zrakom smrti. Pošto je izumitelj upravo bio umro, Spanel se bojao da bi se Kosanović mogao domoći relevantnih papira i predati ih Sovjetima. Spanel je već polako sticao ime u medijima i vojnim krugovima izumevši plutajuća pontonska nosila za vojnike ranjene u iskrcavanju iz amfibija i vrativši vladi zaradu od milion dolara od ratnih poslova. Rođen u Odesi 1901, Spanel će kasnije postati bučan antikomunista koji će u četrdesetim i pedesetim godinama potrošiti ogromnih osam miliona dolara ”za kupovinu prostora u američkim novinama da bi preštampao članke koji su doprinosili razumevanju svetskih problema”. Pobegavši sa svojom porodicom još kao dete u Francusku 1905. da bi izbegao antisemitske pogrome u Rusiji, Spanel je sa sedam godina došao u Sjedinjene Države. Bila je to 1908. Kao diplomac Univerziteta u Ročesteru, Spanel je izumeo električne uređaje i pneumatske proizvode početkom dvadesetih pre nego što je osnovao međunarodnu korporaciju Lateks 1929.9 Uvidevši potencijalnu važnost Teslinih izuma u ”demokratskoj” borbi za prevlast u svetu, stupio je u kontakt sa dr D. Lozadom, savetnikom potpredsednika Valasa, i g. Bopkinom iz Ministarstva pravde. Bopkin se složio s tim da se obrati Dž. Edgaru Huveru u vezi sa tim, dok se Lozado posavetovao sa Valasom, a možda čak i s Ruzveltom, pozvavši Spanela odmah posle razgovora da bi mu preneo da vladu ”izuzetno zanimaju Teslini dokumenti”.10 Spanel se obratio i Blojsu Ficdžeraldu, koga je FBI označio kao ”elektroinženjera koji je bio Teslin štićenik” i koji je takođe pozvao Kornelsa. Upoznavši Ficdžeralda na jednom skupu inženjera nekoliko godina ranije, Spanel je pokazivao veliko zanimanje za Teslino oružje jer se verovatno nadao da će moći da se uključi u unosni posao izrade uređaja sa zrakom smrti za Američku vojsku. Ficdžerald, još uvek dvadesetogodišnjak, dopisivao se sa Teslom još od kraja tridesetih. Pozvao je izumitelja na njegov rođendan 1938. da mu čestita i nastavio sa tim sledeće četiri godine. Pokušao je 1939. da se vidi sa Teslom, ali izgleda da se to tada nije i dogodilo. Samo dve nedelje pre Tesline smrti, Ficdžerald je predložio još jedan susret koji se možda i odigrao. Radio je na tehnološkom institutu Masačusets sa profesorima Kinanom, Vudrufom i
484
ČAROBNJAK
Kejom ”na rešavanju određenih problema u vezi sa rasipanjem energije iz brzometnog oružja” i želeo je da razgovara o svom ”problemu zračenja” sa vremešnim izumiteljem.11 Moguće je da je u to teško vreme Ficdžerald mogao da pozajmljuje razne papire koji su ga zanimali. Slučajno, Tesla je otkrio da ”je pokušana krađa izuma. Neko mi je bio u sobi i pregledao moje papire, ali špijuni su otišli praznih šaka”.12 Ficdžerald, koji je radio i za Dekretni odsek Američke vojske, kasnije je rekao Kornelsu da ”zna da su svi planovi, pojedinosti i objašnjenja osnovnih teorija o tim stvarima donekle pod ličnim Teslinim uticajem... i da u Teslinom sefu u hotelu Governer Klinton postoji radni model (zraka smrti)... čija je izrada koštala više od 10.000 dolara ”.13 Da bi potvrdio tu priču, još jedan Teslin poznanik, Čarls Hausler, unajmljeni radnik koji je brinuo o izumiteljevim golubovima, kasnije je rekao da je Tesla ”imao veliku kutiju ili sanduk u svojoj sobi, pored kaveza za golubove. Rekao mi je da budem veoma oprezan i da ne pomeram kutiju jer se u njoj nalazilo nešto što je moglo da uništi avion u letu i za šta se nadao da će ga predstaviti svetu”. Hausler je dodao i to da je ta sprava kasnije odložena u podrum hotela.14 Ficdžerald je izvestio da je Tesla imao 80 kovčega na različitim mestima u gradu u kojima su se nalazili izumi, rukopisi i planovi za razne sprave. Mladi inženjer je neprestano ponavljao da je potrebno da se vlada domogne Teslinih dokumenata ”kako bi ih iskoristila u ratu”. Brinuli su ga i ”odanost savezničkim narodima i patriotizam” Save Kosanovića i još jednog Teslinog nećaka, Nikole Trbojevića. U isto to vreme, Kornelsov nadzornik, D. E. Foksvort, pomoćnik direktora FBI-ja, uveravao je zabrinute da ”će se valjano pozabaviti tom stvari” i da Tesln ”nećak, njegov naslednik”, neće moći da pošalje te papire ”silama Osovine”.15 Jedanaestog januara, još jedan agent FBI-ja, T. Dž. Donegan, izneo je mogućnost da bi okružni tužilac u Njujorku mogao da privede Kosanovića i Svejzija ”na osnovu optužbe za provalu”. To, međutim, nije učinjeno. Tri dana kasnije, Donegan je obavestio Huvera da se situacija ”rešava kao slučaj neodgovornog čuvara i da se stoga ništa više neće preduzimati”.16
KANCELARIJA ZAIMOVINU STRANIH DRŽAVLJANA Izgleda da se dogodilo sledeće - FBI je pokušao da se oslobodi odgovornosti u Teslinom slučaju, dozvolivši tako da KISD preuzme nadležnost. Ipak, zbog početnog uplitanja FBI-ja, mnogi ljudi su se obraćali toj službi pokušavajući
FBI i TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
485
da se domognu Tesline imovine. KISD je ispitivao zakonitost njihove nadležnosti pošto je Tesla bio naturalizovani državljanin. Kako je, međutim, Kosanović verovatno bio zakonski određen naslednik ujakove imovine, KISD je imao opravdanje za proglašavanje materijala imovinom stranog državljanina. Prema Irvingu Džurouu, koji je bio advokat po službenoj dužnosti na Teslinom slučaju u vreme njegove smrti, ”aktivnosti KISD-a bile su ne samo ’nezakonite’, već je to bila jedina vladina agencija koja je imala statutarnu snagu da zapleni ’neprijateljsku imovinu bez sudskog naloga”.17 Zbog te jedinstvene nadležnosti, samo KISD je mogao da ima zakonsku kontrolu nad dokumentima dok nisu predati deset godina kasnije. Naravno, stvarna i izmišljena zabrinutost za ratnu situaciju bili su ključni faktori koji su uticali na ono što je neobaveštenima izgledalo kao nezakonita akcija. Nemci su još uvek kontrolisali veliki deo Evrope, a ishod rata se u januaru 1943. nije nazirao. Glasine da i neprijatelj razvija superoružje bile su takođe osnovane.18 Zbog toga je, Volter Gorsuk, čuvar imovine stranih državljana, naredio da se sva Teslina imovina, zajedno sa sefom iz njegovog apartmana i drugom svojinom iz podruma Njujorkera, prenese tamo gde su bile njegove ostale stvari, u skladište Menhetn. Gorsuk, ipak, nije bio u kancelariji na dan kada je otkriveno Teslino telo, pa je slučajem rukovodio mladi advokat Irving Džurou. ”Negde oko podneva, u subotu, 9. januara”, sećao se Džurou pedeset godina kasnije, ”iz centrale u Vašingtonu telefonom mi je naređeno da ne zatvaram našu kancelariju, već da čekam dalja uputstva. Obavešten sam da je Nikola Tesla upravo preminuo i da se smatra da je izumeo i posedovao ’zrak smrti’, značajan vojni uređaj koji je mogao da uništi neprijateljske avione (verovatno japanske na zapadnoj obali SAD) tako što bi ’uperio’ zrak u nebo i stvorio polje energije zbog kojeg bi se avioni ’raspali’. Štaviše, sumnjalo se da su nemački agenti u ’očajničkoj potrazi’ za tim uređajem ili planovima za njegovu izradu”. Pored naredbi da zapleni svu Teslinu svojinu, Džurou je dobio uputstva da ”poseti i druge hotele u kojima je Tesla odsedao i da preduzme slične mere”. Džurouu su se pridružile četiri osobe iz Kancelarije Mornaričke obaveštajne službe, Vojne obaveštajne službe i FBI-ja. Stigavši u hotel Njujorker, ”saznali smo da je Teslino telo našla sobarica. Rečeno nam je da je ležao u krevetu i da je imao na sebi samo par dokolenica”. Rekli su im i to da je Kosanović bio u sobi i da je uzeo samo tri fotografije. Vojni službenici su bili ”zabrinuti za model zraka smrti, ali ja sam bio jedini koji je bio nadležan za to”. Uzevši taksi, Džurou i ostali posetili su svaki od Teslinih bivših hotela, a to su bili Sent Ridžis, Voldorf-Astorija i Governor
486
ČAROBNJAK
Klinton. Posetili su i skladište Menhetn. Teslina svojina je tamo bila zaplenjena, kao i sef u hotelu Governor Klinton. Zajedno sa Volterom Gorsukom, Džurou je otišao u posetu ambasadoru Kosanoviću u njegov hotel na jugu Central parka, gde su se verovatno susreli i sa Nikolom Trbojevićem, još jednim Teslinim nećakom, i jednom starijom damom koja nije govorila engleski. Gorsuk i Džurou videli su slike na stolu i otišli. ”Kasnije su mi rekli”, sećao se Džurou, ”verovatno iz uprave KISD-a, da su u Teslinim kovčezima bile uglavnom novine i semenke za ptice, a da je u sefu bio model neke vrste uređaja, ali da li je to bio ’zrak smrti’ ili ne, nije bilo jasno. Kolale su i glasine da je Sovjeti nudili Tesli 50 miliona dolara da dođe u SSSR i radi na ’zraku smrti’, ali da je on to odbio”. Pošto Džurou nikada pre 8. januara 1943. nije ni čuo za Teslu, smatrao je izumitelja ”propalicom” jer nije platio hotelske račune. ”Možda ga je ’ometalo’ to što je provodio toliko vremena hraneći golubove”, rekao je Džurou. Ali ta priča bila je previše čudna i nedorečena za njega, pa je pozvao ljude iz Vestinghausa da potvrde ko je bio Tesla. ”Bili su u ekstazi”, sećao se Džurou. ”Rekli su da bez Tesle ne bi bilo ni Vestinghausa”.19 U popisu skladišta Menhetn nisu spomenute semenke za ptice koje su zauzele istaknuto mesto u Džurouvom sećanju. Navedena imovina bila je ”12 zaključanih metalnih kutija, jedan železni ormarić, 35 metalnih konzervi, pet buradi i osam kovčega”. Gorsuk je naredio da se ”zapečati velika kutija u hotelu Governor Klinton, koja je već 10 godina služila kao zalog za neplaćene račune”.20 Papiri Džeka O’Nila takođe su zaplenjeni21 mada su mu verovatno i vraćeni jer je uspeo da objavi obimnu biografiju samo godinu dana kasnije. Iako je Kosanović uveravao O’Nila da ”nema razloga za brigu” i da mu je KISD ”dodelio puna prava” nad Teslinim dokumentima, bio je, zapravo, veoma zabrinut. Unajmio je Filipa Vitenberga iz kancelarije Vitenberg, Karington i Farnsvort da štiti njegove interese. Premda je preuzeo slučaj, vlada je uzvratila savetom Jedinice za ratnu politiku pri Ministarstvu pravde. Doneli su odluku da Kosanović ne sme dotaći imovinu. Taj ukaz ostao je na snazi tokom četrdesetih godina. Tesline tajne dokumente o oružju pregledali su razni pripadnici oružanih snaga iako je i nećak dobio šifru sefa i brinuo o plaćanju kirije od 15 dolara za čuvanje imovine u tom periodu. Sedam dana nakon Tesline smrti, Volter Gorsuk se susreo sa svojim predstavnikom u Vašingtonu Džozefom Kingom pa su zajedno sa H. B. Ričenom iz Odseka za borbu protiv trustova pri Ministarstvu pravde, pozvali pukovnika Parota iz Vojne obaveštajne službe i ”Blojsa Ficdžeralda iz Američke vojske”, koga su smatrali ”bivšim Teslinim radnikom”. Ključni problem o
FBI i TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
487
kojem se raspravljalo bio je to što je Tesla ”trebalo da radi za jugoslovensku vladu u izgnanstvu koja bi ga i plaćala”. Ficdžerald je govorio i o Teslinom navodnom modelu koji se nalazio u trezoru hotela Governor Klinton.22 Odlučeno je da se sadržaj Tesline imovine detaljno pretrese pre nego što ona bude predata Kosanoviću. Profesor Džon O. Tramp, direktor i osnivač Visokonaponske istraživačke laboratorije pri Tehničkom institutu Masačusets i sekretar Mikrotalasnog komiteta u Komitetu za nacionalnu odbranu i istraživanje pri Kancelariji za naučna istraživanja i razvoj, bio je određen da ode u skladište i sprovede pretres sadržaja otprilike 88 sanduka. Oni su se nalazili u sobama 5J i 5L. Tramp je odvojio dva dana za taj zadatak. U pretresu mu je pomogao i popis Tesline imovine koji je napravio g. O’ Salivan, jedan od čuvara skladišta Menhetn. Trampu je pomagalo pet osoba: dva člana KISD-a - Džon Njuinton iz kancelarije u Njujorku i Čarls Fledetnejmi glavni inspektor iz Vašingtona - i tri iz mornaričke obaveštajne službe - Vilis Džordž, agent u civilu, Džon Korbit, koji je imao ulogu stenografa, i Edvard Palmer, zadužen za fotografisanje i, verovatno, pravljenje mikrofilmova. I Korbet i Palmer bili su na spisku podoficira pisara u rezervnom sastavu Američkih marinaca.23 Kao jedini kvalifikovani naučnik koji je mogao da razume Teslino delo, Tramp je proveo dosta vremena proučavajući čarobnjakovo tajno skladište. ”Drugi dan je bio nekako užurban”, nevoljno je izvestio Hedetnejmi, ”jer je dr Tramp bio uveren da nećemo naći ništa vredno. Bio je potpuno ubeđen da nema svrhe gledati u 29 sanduka koji su ostavljeni još 1933”.24 Trampovi papiri, u kojima se nalazio rezime dvanaest Teslinih članaka kao i članci o njemu, počinju uvodnim pismom. Profesor potvrđuje da su on i njegovi saradnici pretresali Tesline sanduke u skladištu Menhetn 26. i 27. januara, ističući da (1) ”nije pretresen nijedan od Teslinih sanduka koji se nalaze 10 godina u podrumu hotela Njujorker” i da (2) ”nijedna naučna beleška, ni opis dosad nepoznatih metoda ili uređaja ili sistema koji bi imali naučnu vrednost za ovu zemlju ili koji bi bili opasnost u neprijateljskim rukama, nisu nađeni... Stoga ne vidim nijedan drugi tehnički niti vojni razlog zbog kojeg bi dalja zaplena te imovine ostala na snazi”. Tramp je ipak ”uklonio... dokument sa raznim pisanim materijalima koji osobeno i valjano pokriva zamisli kojima je Tesla bio zaokupljen poslednjih godina” i prosledio ga, ili njegove kopije, g. Gorsuku iz KISD-a. Tramp je u svom izveštaju zaključio da je poslednjih 15 godina Teslinog života imalo ”uglavnom spekulativan, filozofski i donekle promotivan karakter”.
488
ČAROBNJAK
Po povratku u Vašington, Tramp se susreo sa Homerom Džounsom, šefom Odseka za istragu i istraživanje. Profesor Tehničkog instituta Masačusets samozadovoljno je zaključio: ”Gospodine, na osnovu mog ispitivanja, mislim da Teslini dokumenti ne sadrže ništa što bi nam koristilo u ratne svrhe i ništa što bi bilo od pomoći neprijatelju ako bi mu došlo u ruke”. ”Jeste li sasvim sigurni u taj zaključak, dr Tramp?” ”Spreman sam da položim svoj profesionalni ugled za to”.25 Zadovoljan, Džouns je poslao izveštaj i Trampove preporuke Lorensu M. K. Smitu, šefii Odeljenja za specijalnu politiku rata pri Odseku za rat u Ministarstvu pravde i to je, za jedan deo vlade, bio kraj.26 Tramp je sačinio izveštaj u kojem je opisan veliki broj izumiteljevih članaka, intervjua i naučnih rasprava. Primerci D, F i Q odnose se na visokotehničke i, prema tome, tajne Tesline traktate napisane 1937. i nazvane Nova veština prenošenja koncentrisane, nerasipajuće energije krozprirodni medijum . Taj članak, u suprotnosti sa Trampovom izjavom, sadržao je jasna obaveštenja koja nikada pre nisu bila objavljena i koja su opisivala način rada čestičnog oružja za uništavanje tenkova i aviona i za paljenje eksploziva. Nove osobine su bile (1) otvorena vakuumska cev, zatvorena gasnim gorionikom ”koji u isto vreme dozvoljava i omogućava izlazak čestica”; (2) način za dobijanje nekoliko miliona volti za naelektrisavanje sićušnih čestica; (3) metod za stvaranje i usmeravanje nerasipajućeg snopa tih čestica sa putanjom dugom nekoliko milja. Napisan skoro kao prijava patenta, taj Teslin članak predstavlja u jasnim i jednostavnim okvirima matematičke jednačine i planove za njegov zrak smrti. Pored neobjavljenih crteža i matematičke analize moći tog oružja, bile su tu i tri najneobičnije karakteristike. Prva je bio mehanizam za stvaranje nerasipajućeg snopa čestica. ”Usavršio sam sredstvo za uvećanje snage krajnjih efekata, ali sam osujećen u pokušaju da znatno umanjim rasipanje i sada sam potpuno uveren da se taj nedostatak može otkloniti samo prenošenjem energije preko medijuma od malih čestica koje ogromnom brzinom emituje odašiljač. Elektrostatičko odbijanje jedino je sredstvo za to... Pošto se presek nosača može svesti na skoro mikroskopske dimenzije, biće postignuta ogromna koncentracija energije, bez obzira na udaljenost”. Druga osobina podrazumevala je izradu otvorene vakuumske cevi u kojoj je zidna pregrada ili stakleni prozor zamenjen ”gasnim gorionikom velike brzine”; i treća izuzetna osobina bilo je sredstvo za dobijanje visokih napona. Proučivši preteče Van de Grafovog elektrostatičkog generatora (uređaj za koji je Tesla rekao da je skoro neupotrebljiv za dobijanje korisnih količina ener-
FBII TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
489
gije), Tesla je zamenio kružni remen od kartona koji je prenosio naelektrisanje jonizujućim snopom vazduha, prenosnikom hermetički zatvorenim u kružnu vakuumsku komoru dugu 665 cm. Novi fluidni, vazdušni remen postizao je isti efekat kakav se može izazvati trljanjem cipela o tepih na suvom danu, ali na ”mnogo puta višem nivou od remen-generatora”. To naelektrisanje, koje je, navodno, moglo ići i do 60 miliona volti, slato je ka bezbroj malih sijalica na vrhu tornja čiji su okrugli oblik i unutrašnja struktura bili osmišljeni tako da povećaju akumulaciju energije. Na vrhu te nadsvođene citadele, koja je trebalo da bude visoka nekoliko desetina metara, bilo je čestično oružje. Smešteno u kupoli u vidu supertopa, to oružje bilo je podešeno tako da se u njegove visokovakuumske streljačke komore mogla dovesti volframska žica. Tri sićušne ”kapljice” tog metala presecale bi se i izbijale kroz dugu cev brzinom većom od 121 km/s. 27 Ceo sistem bio je konstruisan u mirnodopske svrhe poput prenosa snopova električne energije na udaljena mesta (ono što rade današnje mikrotalasne bežične telefonske linije). Iako je Tramp zanemario važnost tog papira, on je do danas ostao najstroža tajna Američke vojske, a kopije su u to vreme otišle u Mornaričku obaveštajnu službu, FBI, KSID, vazdušnu bazu Rajt Paterson, Tehnički institut Masačusets i, najverovatnije, u Belu kuću.
TRGOVAČKA KORPORACIJA AMTORG Eksponati D, F i Q jasno govore da je Tesla prodao planove za izradu svog čestičnog oružja A. Bartanijanu, sovjetskom agentu trgovačke korporacije Amtorg! Oni, takođe, tačno navode da je Tesla ponudio uređaj Američkoj vojsci, Velikoj Britaniji i Jugoslaviji.28 Iznenađujuće je što FBI nikada nije do kraja istražio tu očiglednu sovjetsku umešanost iako je baš to bila stvar u kojoj bi Dž. Edgar Huver uživao. Jedan od razloga za to mogla bi biti činjenica da je Sovjetski Savez u to vreme bio saveznik Amerike. Štaviše, znatan broj velikih korporacija, kao što su Betlejem stil, ARK i Vestinghaus, prodavao je opremu Sovjetima preko Amtorga, kompanije čiji su poslovi u Americi dostigli vrednost od preko milijardu dolara do Drugog svetskog rata. Na primer, Frenklin D. Ruzvelt odobrio je Amtorgu kredit od četiri miliona dolara za kupovinu pamuka od američkih proizvođača. Za uzvrat, Amtorg je snabdevao zemlju krznom, kavijarom, naftom i plemenitim metalima. Iako još uvek postoji i radi u Americi, kompanija Amtorg nije mogla ”da nađe nikakav trag o g. Tesli u svojim dosijeima”.29
490
ČAROBNJAK
Ako je Tesla zaista dobio 25.000 dolara od Amtorga 1935, što je nagoveštavalo zvanično obraćanje Sovjetima, zašto onda nije platio svoje dugove hotelima Pensilvanija i Governor Klinton i povratio svoje tajno oružje koje je držano kao zalog? Suma od 25.000 dolara na vrhuncu Velike depresije vredela je otprilike dvadeset puta više nego danas, ali nema naznaka da se Tesla domogao velikog bogatstva u tom razdoblju iako je možda dobio tu sumu i iskoristio je da plati neke druge dugove i kupi još neku opremu. Nekoliko dana nakon što je razgledao imovinu, Tramp je otišao u Governor Klinton da pogleda zrak smrti, koji je bio u tamošnjem trezoru. Čarls Hedetnejmi iz KISD-a izvestio je da ”su im hotelski službenici pokazali rukom naspisano pismo u kojem je Tesla izjavio da ostavlja opremu kao zalog i da ona vredi 10.000$”. Tramp se kasnije sećao tog događaja: ”Tesla je upozorio upravu da je njegov ”uređaj” tajno oružje i da će se aktivirati ako ga otvori neovlašćena osoba. Po otvaranju trezora... upravnik hotela i zaposleni brzo su napustili prostoriju”. U Trampovom pismu opisano je i njegovo oklevanje da ukloni smeđi papir koji je prekrivao uređaj i kako je pre nego što je skupio hrabrost, pogledao napolje i primetio da je dan bio prijatan. ”Unutra je bio lep, drveni sanduk sa bronzanom pločicom... (u kome se nalazila) više decenija stara, čvrsta kutija korištena za merenje otpora na mostu Vitstoun - uobičajen predmet koji se mogao naći u svakoj elektrolaboratoriji na početku veka!” 30 ”U tom trenutku”, zaključio je Hedetnejmi, ”dr Tramp je istakao da ga taj slučaj više ne zanima”. Izveštaj FBI-ja napisan samo dve nedelje pre Trampove posete hotelu nešto drugačije opisuje kako je uprava procenila izumitelja. Čini se da ga oni nisu shvatali onoliko ozbiljno kako to Tramp navodi. ”Uprava hotela navela je da je (Tesla) bio veoma ekscentričan, ako ne i mentalno poremećen u poslednjih deset godina, i veliko je pitanje da li je uspeo da napravi nešto vredno u tom razdoblju iako je pre toga verovatno bio izvanredan izumitelj”.31
DA LIJE TESLA ZAISTA NAPRAVIO PROTOTIP ZRAKA SMRTI? Izgleda da je izumitelj rekao i Hausleru, svom čuvaru golubova, i Ficdžeraldu, vojnom inženjeru, da je napravio radnu verziju, a u jednom mom razgovoru sa gđom Čito, čiji su muž i deda bili Teslini radnici od poverenja, ona se setila da je njen tast pripovedao o tome kako je Tesla odbijao elektron-
FBI i TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
491
ske zrake o Mesec. To se nije odnosilo na zrak smrti, ali svakako ide u prilog tezi da je izumitelj stvarao radne verzije kao što je i rekao. Poznati kolumnista Džozef Alsop, koji je intervjuisao Teslu u hotelu Njujorker i koji je bio među prvim izveštačima koji su pisali o Teslinom radu na čestičnom oružju, opisao je jedno iskustvo kada je Tesla eksperimentisao sa katodnim cevima. ”Ponekad bi se čestica veča od elektrona, ali opet veoma sičušna, odvojila od katode, izašla iz cevi i pogodila ga. Rekao je da oseća oštar, probadajući bol tamo gde bi mu ušla u telo, kao i tamo gde bi izašla. Čestice u zraku sile, (to jest, u vidu) municije... leteće mnogo brže”.32 Još jedan dokaz daju Korum i Korum, koji tvrde da je taj izum bio izdanak Teslinog rada na rendgenskim mašinama iz sredine devedesetih. Dakle, poreklo Teslinog zraka smrti može se pratiti unazad do najmanje tri izuma: Teslinog kalema i rada sa visokofrekventnim strujama početkom devedesetih, rada na bombardovanju određenih meta rendgenskim zracima 1896. i njegovih zamisli iz 1901. o bežičnom prenosu energije slanjem jonizujućeg zraka sa svog pojačavačkog odašiljača i njegovom korištenju kao veze koja omogućuje dosezanje jonosfere. Tim mehanizmom Tesla nije nameravao samo da okruži planetu informacijama, već i da osvetli plovidbene puteve na okeanima i da kontroliše vreme. Proučivši planove u Beogradu, pišu Korumovi, Debobulin planer je odveden i u kompaniju Alkoa aluminijum, koja je rekla da je spremna da obezbedi materijal čim Tesla prikupi neophodan novac.33 Međutim, u arhivi Alkoe ne mogu da nađu ništa što se odnosi na Teslu.34 U 81. godini, Tesla je na ručku kojem su prisustvovali jugoslovenski i čehoslovački ministri izjavio da je konstruisao veliki broj uređaja za prenos zraka, uključujući i zrak smrti, koji će služiti za zaštitu neke zemlje od okupatora, kao i neku vrstu laserske mašine koja može slati impulse na Mesec i druge planete (eksponat I). Rekao je, takođe, da namerava da odnese zrak smrti u Ženevu, na konferenciju posvećenu svetskom miru. Kada su ga novinari spopali da ”da pun opis... dr Tesla je rekao: ’Ali to nije ogled... Napravio sam ga, pokazao i koristio. Neće proći mnogo vremena pre nego što budem spreman da ga predam svetu/”35 S obzirom na to da je Tesla tridesetih godina 20. veka imao dve tajne laboratorije u koje nikada nije kročio nijedan novinar,36 ostala je zagonetka: da li je Tesla zaista ”podvalio” hotelu tako što je uplašio upravu koja je primila lažni izum u zamenu za kiriju od 400 dolara? Osećajući da mu svet duguje mesto na kojem će živeti, možda je namerno izabrao da ne plaća svoj smeštaj. To je svakako bio opsesivan i samouništavajući obrazac njegovog ponašanja
492
ČAROBNJAK
u poslednjoj četvrtini života. Obični smrtnici često su osećali njegove izlive potisnutog besa. Poznato je da je bio neljubazan prema sobaricama i sekretaricama. Pošto mu je prešlo u naviku da živi na veresiju, u brigom ispunjenim noćima kada je morao da se suoči sa svojim neuspesima, Tesla je možda osećao veliko zadovoljstvo kada bi se setio ljudi u hotelu Governor Klinton koji su drhtali u strahu od užasnog oružja koje im se nalazilo usred zgrade.
TEORIJA ZAVERE Tajni agenti obili su Teslin sef u hotelu Njujorker bez Kosanovićevog znanja, uzeli ključeve trezora u hotelu Governor Klinton i ukrali prototip zraka smrti, zamenivši ga opremom koju je Tramp našao nedelju ili dve kasnije. Taj mogući događaj morao se odigrati između 9. i 29. januara 1943. To su datumi Tesline smrti i Trampove istrage. Agenti koji su obavili taj zadatak, ako je uopšte bio obavljen, mogli su biti Blojs Ficdžerald i Ralf E. Douti. Dokazi su sledeći. U to vreme, sekretarica Save Kosanovića bila je Šarlot Mjuzar. Ona kaže da je videla Teslu u njegovim poslednjim danima da bi mu uručila novac i da je prisustvovala otvaranju sefa nakon njegove smrti. Bili su tu i Kenet Svejzi, Sava Kosanović i Džordž Klark. Po njenoj priči i zvaničnim izveštajima, pozvan je bravar da promeni šifru na sefu i da kaže novu Kosanoviću, koji ju je jedini i znao. Pre nego što su ga ponovo zaključali, u sefu su se nalazili svežanj ključeva i Edisonova medalja iz 1917. Desetak godina kasnije, kada je imovina konačno prenesena u Beograd i sef otvoren, Edisonova medalja i ključevi nisu bili unutra. Medalja nikada nije nađena, ali ključevi jesu, van sefa, ”u jednoj od mnogobrojnih kutija sa dokumentima”.37 U službenoj belešci KISD-a od 12. januara 1943. ističe se da je Čarls Meknamara, zamenik upravnika hotela Governor Klinton, ”dozvolio (KISD-u) da zapečati sef broj 103, u kojem je bila mašina vredna 10.000 dolara. Sef 103 nije bio posebno izrađen kako je to Ficdžerald naveo. Međutim, to jeste jedan od najvećih sefova na nižim policama”. Dan pre toga, u hotelu Njujorker, Teslin sef koji se nalazio pored kreveta bio je otvoren. Po drugoj belešci KSID-a, prisutni su bili, pored Svejzija, Klarka i Kosanovića, i dva radnika hotela Njujorker, g. L. O. Douti, kreditni menadžer, i g. L. A. Ficdžerald, njegov pomoćnik. Ovom istraživaču krajnje je čudna podudarnost da te dve osobe imaju ista prezimena kao pukovnik vojne obaveštajne službe i sveprisutni Blojs Ficdžerald.
FBI i TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
493
U stvari, ako su ta dva menadžera bili zaista vladini agenti, onda bi im bilo izuzetno lako da se domognu ključa (ili naprave duplikat) za sef 103 i tako zamene uređaj. Dalja istraga dosijea FBI-ja otkriva da je 17. oktobra 1945. E. E. Konroj iz Njujoške kancelarije poslao dve kopije Trampovog izveštaja Dž. Edgaru Huveru i još jednom sa njim razmotrio uloge Ficdžeralda, Spanela, tajne osobe ”X” i Kosanovića. Konroj je rekao da je ”X” (verovatno još jedan agent FBI-ja) sumnjao da je Spanel ”proruski opredeljen” i da širi prokomunističku propagandu u celostranim oglasima u raznim novinama iako te iste novine tuži zbog kleveta. Konroj je takođe ponovio da je Spanel povezan sa potpredsednikom Henrijem Valasom, te da preporučuje oprez. Izgleda da se Spanel susreo sa Ficdžeraldom (prijateljem osobe ”X”) na jednom sastanku inženjera u novembru 1942. U to vreme, Ficdžerald je bio redov u bazi Rajt Fild, u Dejtonu u Ohaju. U izveštaju FBI-ja, opisan je kao ”izvanredan dvadesetogodišnji naučnik koji je proveo beskrajno mnogo vremena sa Teslom pre njegove smrti... Ficdžerald je razvio neku vrstu protivtenkovskog topa”. Spanel je probao da se uortači sa Ficdžeraldom da bi prodali to oružje kompaniji za proizvodnju oružja Remington, ali iz nekog razloga ”Spanel je sprečio konačnu prodaju” i potom pokušao da postigne unosniji sporazum sa kompanijom za gradnju brodova Eiogens u Nju Orleansu. U novembru 1943. Ficdžerald je dobio otkaz u Eiogensu, a godinu dana kasnije, mladi inženjer se vratio u vojsku. ”Danas (1945, Ficdžerald)... učestvuje u tajnom eksperimentalnom projektu u Rajt Fildu... Uprkos činu redova, Ficdžerald je zapravo vođa tog istraživanja i radi sa mnogim vrhunskim mladim naučnicima... na usavršavanju Teslinog ’zraka smrti’ koji je po Ficdžeraldovom mišljenju jedina odbrana od napada atomskom bombom”.38 Konroj je predložio saradnju sa Ficdžeraldom da bi osigurao ”zakonito vlasništvo nad Teslinom svojinom”. Naravno, cilj je bio da se dođe do detalja o tom oružanom sistemu i da se on zaštiti, ali i da se osnuje ”memorijalna fondacija... za čuvanje sećanja na tog izumitelja”. Ficdžerald je navodno izazvao i zanimanje Henrija Forda za taj projekat. Devetnaestog oktobra 1945. šef Odseka inženjerske divizije za kontrolu opreme u Rajt Fildu, brigadni general L. K. Krejgi, pišući na zahtev Blojsa Ficdžeralda, Dejvida Prata, Herberta Šuta i P. E. Hula, inženjera koji su radili u Rajt Fildu, obratio se Harviju Rosu iz FBI-ja u Njujorku da bi zvanično ”zatražio... u interesu Narodne odbrane, pristup... imovini dr Nikole Tesle koja se nalazi u skladištu Menhetn”. Pukovnik Ralf Douti, iz vojne obave-
494
ČAROBNJAK
štajne službe u Vašingtonu, propratio je zahtev radeći kao čovek za vezu između Ministarstva rata, KISD-a i FBI-ja.39 Pošto FBI nije imao nadležnost nad Teslinom svojinom, Ficdžeraldu, Konroju i Krejgiju rečeno je da se obrate KISD-u. Petog septembra 1945. Lojd Šaulis iz KISD-a poslao je dve kopije Trampovog izveštaja pukovniku Holideju iz Pododeljenja za opremu, laboratoriju, pogon i dodatke, koji ih je sigurno prosledio Ficdžeraldu. ”Bile su to celovite kopije, a ne izvodi”.40 Dve godine kasnije, pukovnik Dafi iz vazduhoplovne komande u Rajt Fildu, pisao je KISD-u da se ti dokumenti još uvek procenjuju. Do 1950. Kosanoviću je i dalje bio zabranjen pristup u skladište. 41 On je tada i zvanično bio ambasador Jugoslavije u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim nacijama, a njegovo strpljenje bilo je na izmaku. Kosanović je želeo da imovina njegovog ujaka bude prenesena u Beograd, gde će joj biti odata odgovarajuća počast. U martu je otišao u skladište da bi obavestio nadležne o izumiteljevoj želji da se njegova imovina pošalje u Teslin muzej. Tada mu je rečeno da je FBI snimio celoukupan sadržaj na mikrofilmove. Pozvao je Dž. Edgara Huvera da zatraži kopiju mikrofilma, ali Huver je rekao da oni nemaju ništa slično. Kosanović je po svemu sudeći bio prevaren. Neko od zaposlenih u skladištu verovatno je zamenio Trampove ljude za agente FBI-ja ili je neka druga grupa snimila dokumente (koji se sada nalaze u Kongresnoj biblioteci) u neko drugo vreme. Konačno, 1952. godine, postignut je sporazum i svih 80 sanduka prebačeno je u Beograd. Među njima su se nalazili mnogi originalni papiri potpuno nepoznati O’Nilu, kao što su Teslin dnevnik iz Kolorado Springsa iz 1899, razne fotografije, desetine hiljada pisama, kao i većina izuma poput čamca na daljinsko upravljanje, bežične flourescentne lampe, motora, turbina, planova za fliver avion sa vertikalnim uzletanjem i model pojačavačkog odašiljača. Teslin prah poslat je nešto kasnije. Spanela je ispitivao Džozef Mekarti, a kopije dokumenata o zraku smrti potonule su još dublje u nepoznato.
MOGUĆITRAG TAJNOG DOKUMENTA Andrija Puharić je 1984. predstavio Teslin tajni dokument o zraku smrti na međunarodnom simpozijumu posvećenom Tesli u Kolorado Springsu. Taj papir je objavljen u zbirci tekstova sa simpozijuma. Puharić je rekao ovom autoru da je originalni izvor zveštaja bio Ralf Bergstreser, pisac značaj-
FBII TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
495
nog članka o Tesli iz 1957. Mislio je da je Bergstreser, zajedno sa još jednim saradnikom (koji je možda bio Blojs Ficdžerald), bio povezan sa FBI-jem i da se tako domogao tog dokumenta. Četrdesetih godina, Bergstreser je radio za ARK i ”Markonijeve ljude. Uvek sam verovao da je Markoni izumeo bežični prenos... Onda sam saznao da je sve to laž”. Bergstreser, koji je imao 80 godina kada sam razgovarao sa njim, setio se da je Markoni živeo na brodu van američkih teritorijalnih voda da bi izbegao sudske pozive koje mu je Tesla pokušavao uručiti. Početkom Drugog svetskog rata, Bergstreser je počeo da radi ”u ratne svrhe” kada mu je (Tesla) predao (razne dokumente). ”Ja bih ih preuzeo, pročitao i vratio mu”. Prema jednom izvoru, Bergstreser je bio potčinjen novoj tajnoj organizaciji koja se zvala Kancelarija za strateške službe (KSS, kasnije Centralna informativna agencija - CIA), i zbog toga je proučavao vojni značaj tih dokumenata. Bergstreser je rekao da je poznavao Teslu samo poslednjih šest meseci njegovog života. ”Bio je mršav, visok, poguren, ispijen - nije dobro jeo”. U daljem ispitivanju, rekao je da je poznavao i Džeka O’Nila i njegovog kolegu Vilijama Lorensa, autora članka o zraku smrti u New York Times-u iz 1940, koji je pobudio veliko zanimanje delova FBI-ja i oružanih snaga, kao i da su ta dvojica bili zajedno na Teslinoj sahrani 1943. U toku razgovora, pitao sam Bergstresera da li ima neke dokaze u prilog svojoj tvrdnji da su Teslini dokumenti sistematski uklanjani iz biblioteka. Rekao je da je zavera ogromna i izuzetno složena i da ide unazad sve do Dž. Pirponta Morgana i njegove želje da spreči Teslin bežični prenos struje, kao i izume u vezi sa tim, jer to je bila pretnja da če biti obezbeđena jeftina ili čak besplatna električna energija za široke narodne mase. Bio je uznemiren što je cela Teslina imovina ”prevezena daleko... iza Gvozdene zavese” i za to je delimično krivio Lorensa za kojeg se, po njegovim rečima, kasnije saznalo da je komunista. Složio se s tim da je Blojs Ficdžerald verovatno odneo papire u vazduhoplovnu bazu Rajt Paterson, ali odbio je da prokomentariše bilo kakvu vezu sa Ficdžeraldom ili nestankom tajnih papira. Puharič je rekao da je Bergstreser predao članak o čestičnom oružju Bobu Beku iz Američkog psihotroničkog društva negde oko 1981. godine, a da je odatle tekst prosleđen njemu.42
496
ČAROBNJAK
UTICAJ MEKARTIJEVOG PERIODA Dok su se FBI i federalna vlada aktivno uključili u sprečavanje pojavljivanja Teslinih naučnih dokumenata, istina je da je sam izumitelj već bio nestao iz svesti javnog mnjenja. Ipak, veo tajne, potpomognut sramnim vezama sa nemačkim petokolonašima ili komunistima zbog Teslinog jugoslovenskog porekla, poslužio je da se njegovo delo ukloni. Tome je još više doprinelo prebacivanje Teslinih dokumenata u udaljeni Beograd.
RAT ZVEZDA Teslini mnogobrojni izumi mogli bi se primeniti na veliki broj načina u vojne svrhe (na primer, čestično oružje, svetski radar, izazivanje zemljotresa, manipulacija moždanim talasima). Jedan ili više pojačavačkih odašiljača mogli su, navodno, da šalju razarajuće impulse kroz zemlju na bilo koje mesto. Isto tako, dobro naciljan udar od nekoliko miliona volti teoretski je mogao da uništi komunikacionu mrežu bilo kog većeg grada. Nedavni tekstovi na temu ratne tehnologije u budućnosti koji dolaze uglavnom od kritičara ratnih igara, potpukovnika Toma Birdena, i parapsihologa Andrije Puharića, nagoveštavaju da su Sovjeti ovladali raznim vrstama Teslinog oružja, uključujući i sistem za seizmičku kontrolu, za kontrolu vremena i uma.43 Prema Birdenu, Teslin pojačavački odašiljač stvarao je osnovni, jednosmerni vektor gravitacije (ili elektrostatički skalarni talas) koji ometa samu strukturu prostorno-vremenske rešetke i stoga nije ograničen brzinom svetlosti. Prema tome, teorijski, trenutni Teslin talas koji emituje pojačavački odašiljač mogao je da utiče na geomagnetni impuls planete i da se tako usmeri ka ciljevima na bilo kom kontinentu.44 To istraživanje je izuzetno kontroverzno i u domenu je spekulacija, pa bi ga trebalo čitati sa opreznošću. Godine 1977, međutim, u broju od 2. maja, časopis Aviation Week objavio je članak od 7.000 reči o sovjetskom čestičnom oružju. Taj ekspoze, ”koji je uzdrmao Vašington”, bio je ukratko prenesen i u časopisu Science. Sadržao je šematski prikaz čestičnog oružja koje je imalo upadljivu sličnost sa Teslinim, u to vreme neobjavljenim crtežima nastalim četiri decenije ranije. Zajedno sa zaključkom da su Sovjeti bili daleko ispred u toj oblasti, to je i čvrst dokaz koji potkrepljuje tvrdnju da im Tesla jeste prodao nacrte za taj uređaj sredinom tridesetih. Aviation Week je opisao i angažovanje ”genija mlađih od 29 godina... koji su se nalazili u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson u Dejtonu, u Ohaju” i
FBI i TESLINI DOKUMENTI (1943-1956)
497
koji su pokušali da načine proboj u toj tehnologiji; iznenađuje takođe, i to što su ”CIA i Odbrambena obaveštajna agencija skrivale ključno tehničko dostignuće od predsednika (Džimija Kartera)”. Izvor je bio general Džordž Kigen, bivši komandant vazduhoplovne obaveštajne službe.45 Pojavljuju se tri zanimljiva momenta: (1) velika tajnovitost oko čestičnog oružja; (2) pominjanje vazduhoplovne baze Rajt Paterson; (3) politika iskorištavanja izuzetnih, mladih genijalaca. Sve te činjenice očigledne su u dosijeima FBI-ja o Tesli koji su ranije analizirani. Mnogo je argumenata u prilog tezi o zaveri po kojoj su Teslin rad i dokumenti sistematski sakrivani od javnosti da bi im se zametnuo trag koji vodi do tog izuzetno poverljivog istraživanja, danas poznatog kao Rat zvezda. Danas, 1996, čestično oružje i dalje je više san nego stvarnost. Stoga, ako jedna ili obe supersile zaista imaju pristup Teslinim planovima, zašto onda zrak smrti nikada nije napravljen? Možda postoje prototipi, ali čini mi se da bi oni sigurno bili praktično ispitani u ratovima kakvi su se odvijali u Vijetnamu, Avganistanu, Kuvajtu i Iraku. Taj deo priče zauvek će ostati misterija.
48 Čarobnjakova zaostavština ______________________________________
Kada se čovek osvrne na događaje koji imaju veze sa njegovim radom... počinje da shvata kolikoje mala uloga kojuje igrao u oblikovanju događaja u svojoj karijeriy a kolikoje nadmočnija uloga koju su igrale okolnosti potpuno van njegovog uticaja. EDVIN ARMSTRONG, NA URUČENJU EDISONOVE MEDALJE1
ao posledica afere Tesla-Morgan, Edvin Armstrong je morao da se bori sa ARK-om da bi FM radio dobio prednost nad AM radiom iako je FM bio bolje sredstvo za prenošenje muzike. Pukovnik Dejvid Sarnof, ”napoleonski” direktor ARK-a i NBC-ja, prosto je piratizovao FM izum svog prijatelja jer mu je trebao za televiziju. Uz pomoć CBS-a, Sarnof je izmanipulisao i Federalnu komisiju za komunikacije (FKK) da donese uredbu koja je strogo ograničavala snagu FM odašiljača ”na desetinu željenog nivoa... i prebacila FM talas na manje poželjan opseg frekvencija”. Zato je AM postao dominantan talas za radio prenos na velike razdaljine. Pošto je morao da osnuje sopstvenu radio stanicu zbog presude FKK-a i bio primoran na sudsku borbu sa medijskim Golijatom zbog narušavanja prava na patente, Armstrong je unovčio svoj preostali deo akcija ARK-a da bi finansirao neophodne ogromne troškove. Advokati NBC-ja uspeli su da ubede viši sud u Njujorku da su njihovi inženjeri izumeli FM, a ne Armstrong! Iako je Institut radio inženjera uložio zvaničan protest (potez bez presedana u takvim situacijama), što je za posledicu imalo da slučaj bude vraćen Vrhov-
ČAROBNJAKOVA ZAOSTAVŠTINA
499
nom sudu, to je za Armstronga bilo prekasno. Zbog braka rasturenog u paramparčad, isteklih najvažnijih patenata i bogatstva koje je presušilo u parnicama, iskočio je kroz prozor sa trinaestog sprata u jeku zime 1954, duhovno uništen od nekolicine ljudi koja se obogatila na njegovim kreativnim nastojanjima. Činjenica da je Tesla izbegao takvu sudbinu svedoči o njegovoj čvrstini i transcendentalnoj prirodi.2 Stota godišnjica Teslinog rođenja obeležena je 1956. Da bi ceo događaj dobio na značaju, u Teslinu čast održan je stogodišnji kongres kojem je predsedavao dobitnik Nobelove nagrade Nils Bor. Istovremeno, jugoslovenska poštanska služba izdala je komemorativnu markicu sa Teslinim likom, a vlada ga je stavila na novčanicu od 100 dinara. U muzejima u Zagrebu i Beču otkriveni su spomenici, jedna škola u Ilinoisu dobila je njegovo ime, u Čikagu je proglašen Teslin dan, a u Minhenu, Institut elektrotehničkog komiteta složio se s tim da ”tesla” bude naziv jedinice za magnetnu indukciju. Tako je Tesla mogao da zauzme zasluženo mesto pored veličina kao što su Amper, Faradej, Volta i Vat. Dvadeset godina kasnije, 1976, kao dar naroda Jugoslavije, na Nijagarinim vodopadima postavljena je Teslina statua, rad vajara Franka Kršinića, a ista takva podignuta je i na gradskom trgu u Gospiću, u Hrvatskoj, gde je Tesla živeo kao dečak. (Nažalost, spomenik u Gospiću srušen je za vreme rata 1993). Predsednik Tito održao je govor u Teslinu čast u Smiljanu pred hiljadama Hrvata i Srba (koje su razdvajali naoružani policajci i ograde), a proslava je nastavljena u Americi. Postavljene su spomen ploče na ulazu u hotel Gerlah u Njujorku, gde je živeo, i u laboratoriji Vordenklif, koja se još uvek nalazi u Šorhemu na Long Ajlendu. Poštanska služba SAD odala je 1983. počast Tesli, Čarlsu Stajnmecu, Fajlou Farnsvortu i, avaj, Edvinu Armstrongu, izdavši kolekciju od četiri komemorativne poštanske markice. U Bostonu se može videti gigantski Teslin kalem u Muzeju nauke, a Teslina slika visi u instituciji Smitsonijan u Vašingtonu. U njegovu čast osnovane su i dve velike organizacije: Memorijalno društvo Tesla u Lakavani u Njujorku i Međunarodno društvo Nikola Tesla, koje od 1984. svake dve godine održava konferencije u svom sedištu u Kolorado Springsu. U Čoveku organizacije (Organization Man), Vilijam Vajt je napisao da su velike korporacije koliko god mogu biti korisne, takođe i statične, prevrtljive i samouništavajuće. Za vreme neizbežnog sukoba između pojedinca i društva, čovek organizacije se nađe u ćorsokaku jer mu kompanija obezbeđuje sredstva za život, ali na uštrb radničke individualnosti. Vajt to naziva ”uzajamnom obmanom”: ”Očigledno je da se protiv tiranije treba boriti; nije lako boriti se sa dobročinstvom, a malo stvari je bolje sračunato da ukrade osobi sredstva za
500
ČAROBNJAK
odbranu od ideje da se njeni interesi i interesi društva potpuno poklapaju... Ko dozvoli da mu Organizacija sudi, naposletku žrtvuje sam sebe.” 3 Korporativno mišljenje postaje otelotvorenje same racionalnosti, rekonstruišući, a time i kontrolišući svest.4 To je bio slučaj i s Teslom. Što je svet više odbacivao zamisao o Vordenklifu, ona se činila sve neizvodljivijom inženjerima u toj industriji jer su oni, kao proizvod i produžena ruka korporacija, razmišljali svešću oblikovanom korporativnom politikom. Na kraju, Teslino viđenje sveta pretvorilo se u pretnju i bilo je lakše otpisati ga kao ekscentrika nego uzeti u obzir da su njegovi planovi možda izvodljivi. Savremeni primer čuvenog inovatora koji je postao beznačajna ličnost jeste Stiven Džobs, suosnivač kompanije Apl kompjuter. Sredinom osamdesetih, shvativši da je Motorolin mikroprocesor mnogo bolji za grafičke osobine računara od onoga koji se nalazio u računaru ”apl II” i onog koji je koristio Bil Gejts, odnosno Majkrosoft za IBM, Džobs je stvorio ”mekintoš”. Prva generacija ”mekintoša”, koja je po opštem mišljenju bila nepogodna za poslovnu upotrebu i napravljena tako da računari nisu bili nadogradivi, nije odmah ostvarila uspeh na tržištu. Slabiji IBM-ov disk operativni sistem (DOS) bio je, naravno, standard. Nepokolebljivi Džobs je želeo da se otarasi zastarelog, ali veoma unosnog ”apla II” i da se okrene proizvodnji ”mekintoša”. Iako je bio vunderkind i suosnivač preduzeća vrednog milijardu dolara, Džobs je postao pretnja njegovoj finansijskoj stabilnosti. Neverovatnim potezom, Džobs ne samo što je bio smenjen, već mu je doslovno bilo zabranjeno da radi u Aplu iako je još uvek bio najveći akcionar! Deceniju kasnije, Gejtsov, odnosno IBM-ov kompatibilni čip (”intel/pentijum”), iako boljih grafičkih sposobnosti (”vindouz”), još uvek se zasnivao na slabijem dizajnu od ”pauer-meka”. Gejtsov/Intelov čip, međutim, daleko je najzastupljeniji sistem u zemlji iako je ”pauer-mek” neophodan standard u oblastima kao što je grafički dizajn. Gejts je stidljivo rekao: ”Ljudi su se pojavljivali sa potpuno novim operativnim sistemima, ali mi smo već zauzeli prazan prostor i mogli smo da držimo nisku cenu i da ga prodajemo... Verujte mi, bilo bi mnogo jednostavnije napraviti ”vindouz” tako da ne podržava DOS aplikacije. Ali znali smo da ne možemo napraviti prelaz bez te kompatibilnosti...”5
PSIHOANALIZA Svestan kritika upućenih Frojdovoj teoriji i problemu preteranog pojednostavljivanja, u svojoj doktorskoj disertaciji tvrdio sam da je moguće objašnjenje za Teslinu neobičnu ličnost, samoizabrani celibat i u navodnu homosek-
ČAROBNJAKOVA ZAOSTAVŠTINA
501
sualnost potisnuto osećanje krivice koje je imao zbog prerane smrti starijeg brata Daneta u Nikolinoj petoj godini. U agoniji zbog Edipovog kompleksa i preterane vezanosti za majku, mladi Niko je pretrpeo velike traume ne samo zato što je Dane bio Đukin miljenik, već i zato što je Niko bio u godinama kada se stiče seksualni identitet i uči kako primljenu ljubav preneti na druge. Moguće je da je majka odbacila Nikolu nakon Danetove smrti pa je on vraćao primljenu ljubav sam sebi i postao narcis. U želji da razume zašto je izgubio ljubav svoje majke i izgubljenog brata, Tesla bi kasnije u životu nesvesno tražio ličnosti koje su bile spoj dinamike ”surogata starijeg brata, odnosno majke”; na primer, snažne, zaštitničke, autoritativne osobe kao što su Vestinghaus i Pirpont Morgan. Taj spoj majke i brata mogao bi da objasni i zabunu u vezi sa Teslinim seksualnim identitetom. Da bi ponovo zadobio njihovu izgubljenu ljubav i na simboličan način vratio brata iz mrtvih (jer to je bio jedini način da se popravi šteta), Tesla je morao da se žrtvuje ispaštanjem. U Vestinghausovom slučaju, pocepao je klauzulu ugovora koja se odnosila na honorar i to ga je koštalo milione dolara (mogao je da napravi odloženi raspored plaćanja),6 a u vezi s Morganom, izumitelj je insistirao na tome da finansijer uzme veći deo partnerstva, to jest 51 %, dok je čak i sam Morgan predlagao podelu pola-pola. Ipak, zbog brojnih ličnih faktora, kao što su egomanija, preterana ambicioznost i neobuzdana želja da što pre uništi konkurenciju, Tesla je prekršio ugovor sa Morganom odlučivši da sagradi veći toranj od dogovorenog. Bio je to potez za samouništenje (iako je mogao i da uspe, pa je to sa druge strane bio prosto sračunat rizik). Sa psihonanalitičkog stanovišta, podsvesno se nadao da će mu finansijer oprostiti grehe (i pokazati svom lažnom sinu da ga još uvek voli) i obezbediti mu dodatna sredstva da završi toranj. Kada je Morgan rekao ne, podsvest nije mogla da se suoči sa tako grubim odbacivanjem, pa je Tesla tvrdoglavo pokušavao da ga povrati sebi. Čak i kada je bilo jasno da se Morgan nikada više neće vratiti na staro, samoproklamovani, lažni sin nastavio je da pokušava. Što se tiče Tesline stalne želje da stupi u kontakt sa vanzemaljcima, iz psihoanalitičke perspektive, ta stvorenja u svemiru možda su simbolizovala bića koja postoje u zagrobnom životu. Svakako, potreba da se veruje u postojanje vanzemaljaca snažna je i popularna. Ona objašnjava zašto je toliko ljudi prihvatilo teoriju Persivala Louela o ”kanalima na Marsu”, a u današnjem svetu, popularnost filmova kao što su Ratovi zvezda, Zvezdane staze> ET. U Teslinom slučaju, vanzemaljci su bili podsvesna zamena za njegovog brata i majku. Insistiranje na tome da su mu se verovatno obratili Marsovci
502
ČAROBNJAK
postalo je izduvni ventil njegove podsvesti koji mu je omogućavao da se oslobodi nelagode zbog bratovljeve smrti i da mu pruži osećaj da je brat na neki način još bio živ. Da je Dane i dalje postojao, trauma nastala njegovom smrću bila bi manja, a Niku bi majka opet volela. Taj vid regresivnog ponašanja može da objasni i Teslinu opsesivnu brigu o golubovima. Nakon Danetove smrti, cela porodica bila je istrgnuta sa idiličnog imanja u Smiljanu i dospela je u užurbani grad Gospić. Golubovi nisu bili jedina zamena za Tesline ljubavnice; oni su simbolizovali povratak u utopiju ranog, bezbrižnog detinjstva u Smiljanu. Suprotno hipotezi psihoanalitičke teorije (i pošto ovaj istraživač nije našao nikakve čvrste dokaze za Teslinu homoseksualnost), Tesla se mora sagledati u okviru svog vremenskog razdoblja. Prisutna i kod Vilijama Džejmsa i drugih intelektualaca tog doba, ideja o posvećenosti nauci na uštrb braka nije bila jedinstvena pojava. Tesla je bio potpuno svestan da bi bračne obaveze previše ometale njegov izumiteljski elan. Namerno je, doduše uz samoodricanje, promenio svoje nagone u alhemičarskom smislu da bi ih podigao na viši nivo. To viđenje, ipak, ne objašnjava u potpunosti zanemarivanje prirodne sklonosti ka uživanju u strastima, naročito kada se zna da je na svom vrhuncu, u Veselim devedesetim, kao tadašnja zvezda u usponu, mogao da izabere bilo koju ženu poput Margarit Merington, na primer, niti objašnjava njegovu preteranu vezanost za gradske golubove. Međutim, frojdovska paradigma ne uspeva ni u svojim pokušajima da objasni prirodu Teslinog čarobnjaštva jer na tu sposobnost gleda kao na pročišćavanje, a ne kao na cilj sam po sebi. Teslina naglašena ritualnost i opsesije kao što su urednost i samoodricanje bile su isto toliko povezane sa napadima kolere u detinjstvu prouzrokovane prljavom pijaćom vodom, koliko i sa njegovom željom da promeni stanje svesti rutinskim radnjama kako bi pripremio um da radi svoj posao. Za razliku od većine izumitelja, Teslina kreativnost nije bila ograničena na jednu ravan. On je svoje mentalne sposobnosti prilagodio velikom broju različitih oblasti, osmislivši osnovne izume u osvetljavanju, distribuciji električne energije, mehaničkim napravama, čestičnom naoružanju, aerodinamici i veštačkoj inteligenciji. Ta velika raznovrsnost njegovog dostignuća svrstava ga u zasebnu kategoriju. Konačno, Tesla je bio u potrazi za Svetim gralom. Njegov cilj nije bio ništa drugo do da promeni pravac razvoja ljudske rase proširivanjem opsega svog rada.
ČAROBNJAKOVA ZAOSTAVŠTINA
503
KULTNA LIČNOST Prvo sam primetio kalup jer sam pre nekoliko godina video slične crteže... ”Henk, da li me razumete? Ti ljudi su davno pokušali da naprave motor koji će crpeti statički elektricitet iz atmosfere, menjati ga i stvarati sopstvenu snagu dok radi. Nisu mogli. Odustali su”. Pokazala je na polomljeni predmet: ”Ali evo ga”. Pognuti Atlas (Atlas Shrugged), Ajn Rend7 Za osam sati uveče, 20. juna 1957, u balskoj dvorani hotela Diplomat u Njujorku, bilten Interplanetary Sessions Newsletter najavio je sastanak da bi upravljao očekivanom posetom ”svemirskih ljudi” planeti Zemlji. Događaj su organizovale tri osobe: Džordž van Tasel, pisac knjige Jahao sam leteći tanjir (I Rode a Flying Saucer)y Džordž King, navodni telepatski komunikator sa vanzemaljcima, i Margaret Storm, pisac Tesline okultne biografije Povratak grlice (Return ofthe Dove)y knjige čiji ”tekst je primljen na Teslinoj radio-pisaćoj mašini za međuplanetarnu komunikaciju koju je on izumeo 1938.” Bili su uvereni da će do prvog jula ”Marsovci” imati ”sveobuhvatne operacije” u Vašingtonu, Njujorku i ”uopšte u Severnoj Americi”. Otkriveno je i to da je ”Tesla bio sa Venere, da je donesen na ovu planetu kao beba 1856. i da je ostavljen u udaljenoj planinskoj pokrajini u današnjoj Jugoslaviji”. Tom sastanku je prisustvovao i jedan čovek koji je želeo da ostane neprimećen. Bio je to agent FBI-ja koji je imao zadatak da prati širenje dosijea zagonetnog srpskog izumitelja Nikole Tesle. Vrlo je verovatno da je kopiju tog biltena, koji se nalazi u dosijeu FBI-ja, pročitao i Dž. Edgar Huver, čovek zabrinut zbog sve većeg zanimanja za pojavu letećih tanjira i tajanstvenost oko raznih zagovornika te teorije. Pretpostavka Margaret Storm da je Tesla rođen na drugoj planeti da bi nam dao električnu struju i sisteme masovne komunikacije potiče iz bujne istorije izumiteljevih veza sa fantastičnim kolektivnim verovanjem da je život na Marsu skoro potpuno izvestan. Podgrejana mekartizmom, strahom od komunističkih uljeza i teozofskom literaturom, Stormova je objavila da Tesla potiče od rase ”šestog korena”, nove vrste ljudi koja se razvijala na planeti. Da bi sve bilo još složenije, ona je bila prijateljica Artura Metjuza, pisca knjige Zid svetlosti: Nikola Tesla i svemirski brod sa Venere (Wall of light: Nikola Tesla and the Venusian Spaceship). Metjuz, čudnovati elektrotehničar koji je
tridesetih godina jednom pisao Tesli, tvrdio je da su on i njegov navodni po-
504
ČAROBNJAK
slodavac Tesla često putovali na obližnje planete svemirskom letelicom sa Venere i da je Tesla zaključno sa 1970. još bio živ, obitavajući kao vanzemaljac. 8 Degradiran do okultnog statusa, Tesla je mnogo decenija bio predstavljan u naučnofantastičnoj književnosti kao jedan od mnogobrojnih ludih naučnika, kao deo složenog junaka novog veka Džona Golta u romanu Ajn Rend Pognuti Atlas (Atlas Shrugged)y kao izvor tehnologije budućnosti u bestseleru Džejmsa Redfilda iz 1996. Deseti uvid (The Tenth Insight) i kao vanzemaljac (kojeg igra rok zvezda Dejvid Bouvi) u filmu Nikolasa Rouga Čovek kojijepao na Zemlju (The Man Who Fell to Earth). Kao kultna ličnost u Sjedinjenim Državama, Tesla je doživeo slavu i kod mlađe generacije jer postoji rok grupa koja nosi njegovo ime. U Japanu, međutim, Teslin kultni status mnogo je složeniji. S jedne strane, dr Joširo Nakamato, vodeći svetski izumitelj, u čija se ostvarenja ubraja i flopi disk, veliki je Teslin pobornik, a organizovao je i proslavu u njegovu čast. S druge strane, Teslin rad na tajnom oružju privukao je pažnju jednog od najopasnijih kultova savremenog doba. Mesec dana nakon što je januaru 1995. zemljotres uništio grad Kobe i ubio 5.000 ljudi, sledbenici ”harizmatičnog psihopate” Šokoa Ašare, čoveka koji je odgovoran za trovanje putnika sarinom u tokijskom metrou, odleteli su u Beograd da bi se uvukli u Teslin muzej u nadi da će pronaći izumiteljeve planove za izradu navodne telegeodinamične mašine za izazivanje zemljotresa. Ašarov kult, poznat kao Vrhovna istina Oma, imao je unutrašnju kompjutersku mrežu u kojoj je, navodno, bilo na desetine hiljada članova iz šest zemalja i pristup najsavremenijim visokotehnološkim uređajima, velikoj bazi podataka o vojnim tajnama, vatrenom oružju, laserskim sistemima i još ezoteričnijim oružanim sistemima novog veka. Iako su želeli svetsku nadmoć, zemljotres im je osujetio planove. Umesto sagledavanja tog događaja kao prirodne pojave, Ašara je rekao da je do katastrofe u Kobeu došlo zbog elektromagnetnih eksperimenata jedne japanske megakorporacije ili zbog američkih, a možda i ruskih, vojnih testova tajnog Teslinog telegeodinamičkog instrumenta. Odrastavši u zemlji čiji su gradovi porušeni atomskim bombama, Ašara je bio pod uticajem apokaliptičnih naučnofantastičnih priča, knjige Tesla natčovek (Tesla Superman) japanskog pisca Masakija Šindoa i ”teslofila” kao što je potporučnik Tom Birden, koji je nacrtom svog modela Teslinog pojačavačkog odašiljača postavio hipotezu da se on može koristiti i kao međukontinentalni sistem za stvaranje ”elektrostatičkih skalarnih talasa”. Shvativši da mu je Armagedon nadohvat ruke, a da je zemljotres u Kobeu dokaz pro-
ČAROBNJAKOVA ZAOSTAVŠTINA
505
Teslino oružje sa čestičnim snopom ročanstva, Ašara je nameravao da stekne nadmoć praveći sopstvenu Teslinu ”haubicu”, istovremeno usavršavajući zrak smrti.9 Kristofer Evans u svom tekstu Kultovi nerazumnog (Cults of Unreason) kaže da su kultovi ”pomoć u nuždi” za ljude u društvu - način na koji oni rešavaju životne misterije i nose se sa nespokojem koji izaziva brzi tempo našeg vremena.10 Prema Evansu, kultovi postoje da bi otkrili ”Sveti gral”, navodnu tajnu univerzuma. Sam Tesla je nazivao svoj pojačavački odašiljač ”kamenom mudrosti”. Za njega je to bio mehanizam koji je trebalo da promeni društvo i poveže celu planetu. Prateći Geteovu stazu, Teslin ”Weltanschauung” (nem. pogled na svet, prim. prev.) govorio je o intelektualnom poretku u univerzumu. Ne samo da su njegova dela bila izvedena iz prirodnih zakona, već
506
ČAROBNJAK
su pomoću njih ljudi mogli da steknu božanski status i da komuniciraju sa susedima u svemiru. ”Prema ideji ezoterizma i tome kako je ona primenjena u istoriji”, kaže ruski filozof P. D. Uspenski, ”nijedna civilizacija nije nastala sama od sebe”. 11 Ezoteričke škole podrazumevaju druge (više) dimenzije, kaže astrolog Dejn Radjar. On smatra da su određene osobe, koje se često nazivaju avatarima, u stvari ”ljudi seme” koji na neki način imaju u svom biću znanje što može da vodi neku kulturu ka transcendentalnosti. Tesla je posedovao određeno znanje koje je iz različtih razloga odbacivano od opšteprihvaćene nauke i društva ili je pak bilo potiskivano od sila koje su njegov doprinos videle kao pretnju. Ipak, suština Teslinog dela dostupna je tragačima. Popularni pisac novog veka Robert Anton Vilson opisao ga je rečju ”illuminati” (ital. prosvetljen, prim. prev.), a Tesla ostaje kultna ličnost zbog svog mističnog statusa, životnog dela koje je poslužilo kao model za mnoge naučnofantastične likove i filmske teme i zato što pruža odgovore na pitanja onih koji izučavaju njegovo delo tražeći dublje značenje. Za razliku od drugih mističnih ličnosti, međutim, Tesla je u jedinstvenom položaju jer je toliko njegovih izuma postalo deo našeg savremenog sveta visoke tehnologije. Da je njegov krajnji emisioni plan zaista ostvaren dok je bio na vrhuncu karijere, ko zna kako bi se istorija dalje odvijala i kako bi se naši životi izmenili.
Dodatak A POJAČAVAČKIODAŠILJAČ: TEHNIČKA RASPRAVA
Na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Tesli, održanoj 1990. godine u Kolorado Springsu, dr Aleksandar Marinčić, kustos Teslinog muzeja u Beogradu, Robert Golka, jedini savremeni elektroinženjer koji pravi velike pojačavačke odašiljače i ja uključili smo se u razgovor o izvodljivosti Teslinog plana. I Marinčić i Golka složili su se s tim da je Teslin krajnji plan slanja energije oko planete u privredne svrhe bio neizvodiv. Takvog je mišljenja i Liland Anderson, elektroinženjer i stručnjak za Teslu koji radi već 40 godina. Rezultati Teslinih ogleda u Kolorado Springsu, smatra Anderson, verovatno su bili posledica slučajnog smeštanja tornja blizu planinskog venca Pajks piks duž velike ravnice. Kada je Tesla uočio pražnjenje munja i stojeće talase, pogrešno je pretpostavio da bi ti talasi mogli okružiti Zemlju. U stvari, pisao je Anderson, statički talasi koje je Tesla otkrio verovatno su bili dotad ”neopaženi pojačani efekti” koji su se odbijali o Pajks piks, što su možda izazivali i talasi koje je on proizvodio. Njegov zaključak se zasnivao na merenjima elektrotehničkog naučnika Ralfa Džolera koja su izvršena za vreme grmljavine na planinskom vrhu.1 Dva stručnjaka koja su zaključila da je Teslin sistem bio izvodiv bili su profesor Džejms Korum i Erik Dolard, obojica konstruktori prenosnih uređaja zasnovanih na Teslinim otkrićima. Dolard piše da je izum (oko 1920) ”višestruko opterećene antene s ravnim vrhom, Stajnmecovog štićenika Ernsta
508
ČAROBNJAK
F. V. Aleksandersona”, zaista bio ”napravljen po uzoru na one koje je načinio Tesla”. Takva jedna centrala, smeštena u Bolinasu u Kaliforniji, pokreće rezonantni ispravljač između dveju razdvojenih ”zemljanih ploča” i jedne ”uzdignute ploče”. Taj raspored daje tri odvojene vrste bežičnih frekvencija: ”atmosfersku indukciju, antenski prenos i zemaljsku indukciju”. Ponašajući se kao ”virtualno tlo”, antena koja šalje energiju u zemlju proizvodi statičke talase koji ”se stalno odbijaju napred-nazad unutar tla i imaju odbijajući kapacitet krećući se brzinom koja odgovara prirodnoj brzini Zemlje”.2 Jednostavan eksperiment sa zvučnom viljuškom može objasniti važnost zemaljske veze. Rezonanca je mnogo jača kada je viljuška povezana sa tlom, kao i sto. Zbog zemljine provodljivosti, individualizacija prenosa impulsa takođe je olakšana. Električna energija ”ne prolazi kroz zemlju u opšteprihvaćenom smislu tog polazišta, već samo prodire do određene dubine u zavisnosti od frekvencije”.3 Korum, koji je doktorirao na fizici i bio profesor elektrotehnike na Univerzitetu Vest Virdžinija, piše: ”U prošlosti je bilo uobičajeno odbacivati Teslinu dalekovidu viziju kao neosnovanu. Verujem da to obezvređivanje potiče od kritičara koji nisu bili obavešteni o Teslinim stvarnim tehničkim merenjima i fizičkim posmatranjima”. Izvevši i sam razne oglede, Korum pretpostavlja da su Teslini matematički rezultati, zapisani 16. maja 1900. u njegovom zahtevu za patentiranje, ”mogli biti postignuti na osnovu rezultata autentičnih merenja zemaljske rezonance”. Drugim rečima, on zaključuje da su u suštini tačne Tesline tvrdnje da je (a) izmerio zemaljski impuls koji se odbio od Zemljinog antipoda i da je (b) izračunao rezonantnu frekvenciju Zemlje.4 Ako se projekat bežičnog prenosa posmatra sa tehničkog stanovišta, najverovatnije je da je Vordenklif bio podignut uglavnom radi distribucije informacija i manjih količina električne energije, dovoljnih da pokreću satove i oglasne table na berzama, ali ne i za fabrike. Svaki toranj je mogao da bude i odašiljač i prijemnik. U pismu Ketrin Džonson, Tesla objašnjava da je potrebno preko 30 takvih tornjeva.5 Dalje, pojačavački odašiljač bio je zamišljen tako da šalje elektricitet na razne načine. Tesla je mogao da iskoristi prenosne talase koji putuju kroz zemlju (na primer, Šumanova šuplja rezonanca i/ili geomagnetni impuls Zemlje), da prenosi frekvencije kroz vazduh, ili da emituje prenosni talas u jonosferu i iskoristi ga za transfer: Priznaću da sam bio razočaran kada sam prvi put uradio testove u toj razmeri. Nisam dobio praktične rezultate. U to vreme sam kori-
DODATAK
509
stio struju od 8.000.000 do 12.000.000 volti. Kao izvor jonizujućih zraka, upotrebio sam snažno lučno svetlo upereno u nebo... pokušavajući da spojim visokonaponsku struju i gornji sloj vazduha jer mi je godinama jedna od omiljenih zamisli bila da osvetlim okean noću.6 Centralni tornjevi, koji su imali ulogu veoma sličnu današnjim mikrotalasnim odašiljačima telefonskih kompanija, mogli su biti povezani običnim žicama sa brojnim domaćinstvima u određenom poluprečniku.
SVETSKIEMISIONI SISTEM Na osnovu onoga što ja mogu da saznam, verujem da bi Teslin pojačavački odašiljač u završenom obliku funkcionisao na sledeći način. Odašiljački toranj bio bi tako napravljen da njegova visina i moć da proizvodi električne asocijacije bude u rezonantnom odnosu sa veličinom, elektronskim i geofizičkim osobinama Zemlje. Da ne bi koristio jedino transferzalne elektromagnetne talase, Tesla bi upotrebio i longitudinalne talase (kakvi se mogu naći u impulsima koje emituju zemljotresi i zvuk).7 Ogromni Teslin kalem bio je tako proračunat da odgovara talasnoj dužini svetlosti. Drugim rečima, dužina omotane žice u ispravljaču bila bi usklađena sa razdaljinom na koju bi svetlost putovala u određenom trenutku. Stvaranjem stojećih talasa rezonantnih sa planetom, odredile bi se ”stecišne tačke” na Zemljinoj površini.8 Ogromno naelektrisanje, veće od 30 miliona volti i s frekvencijom usklađenom sa električnim i/ili geofizičkim stanjem Zemlje, spuštalo bi se niz toranj i slalo u zemlju preko 16 železnih šipki dugih 91 m i poređanih u spiralu duž celog okna od 36,5 m. Dohvativši zemlju, taj impuls doveo bi do elektronskih ometanja u harmoničnoj vezi sa geomagnetnim impulsom koji se prirodno pojavljuje i koji bi dosegao drugi kraj planete, a zatim odbio nazad na toranj. Kontrolom perioda frekvencije, impuls bi se mogao podešavati, a njegova snaga uvećati baš kao što dobro napravljeno zvono može odjekivati sve glasnije ako se u pravilnim vremenskim razmacima udara sve brže. Energija bi se čuvala na vrhu tornja u posebnim kondenzatorima napravljenim u laboratoriji. Tako bi se dobili stacionarni talasi u rezonanci sa poznatim zemaljskim strujama.9 Kao opruga koja vibrira sa utegom na sebi, taj uređaj omogućio je Tesli da odredi i kontroliše elektrostatički kapacitet (analogno elastičnosti opruge)
510
ČAROBNJAK
i induktivnost (analogno utegu na opruzi) prenosnih vibracija.10 Tesla je takođe utvrdio da upotreba tečnog vazduha (-127° C) znatno povećava stvaranje i/ili primanje veoma visokih frekvencija, a u isto vreme smanjuje impedanciju koja nastaje zbog trenja ili toplote.11 Pretvaranjem energije u visoke frekvencije na pravcu odbijanja, Tesla je povećao efikasnost tornjeva. Svaki je mogao da bude i odašiljač i prijemnik. Toranj pored vodopada mogao bi da ”baca” energiju do drugog tornja koji bi se nalazio na nekoj drugoj tački planete. Kao što je električna struja dostupna preko električnih kola koja idu kroz prenosne linije širom naše planete, isto tako bi bila dostupna unutar elektromagnetne rešetke same Zemlje. Shodno tome, kao što se struja ne koristi dok se utikač ne ubaci u utičnicu i ne uključi prekidač potrošača, ni u Teslinom sistemu ne bismo je mogli koristiti dok se ne poveže sa bežičnim instrumentom, a taj instrument ne uključi. U tom sistemu, struja se ne bi rasipala, barem ne više nego što se danas dešava pri upotrebi savremenih sredstava kao što su bežični telefoni u automobilima ili pak neekonomični ispravljači i visokonaponski kablovi koji povezuju dalekovode.12 Sada se čini da bi toranj mogao da posluži u razne svrhe. Na primer, razumljivi signali (bežična telefonija) mogla bi se slati u bilo koji deo sveta. Istim mehanizmom mogla bi se obezbediti energija, verovatno u ograničenoj oblasti oko svakog tornja, za hiljade posebnih mašina nakon što bi one poslale šifrovan zahtev u vidu impulsa ili prosto do drugog tornja, udaljenog od izvora energije. Taj drugi toranj, u nekoj dalekoj oblasti, mogao bi biti povezan sa kućnim aparatima i telefonima pomoću standardnih kablova ili bežičnim putem. Ako bi se koristila dva odašiljača, veoma udaljena jedan od drugog, vektorski talasi bi lakše slali impulse na željena mesta.13 Što se tiče slike 1: izvor (kao što je ugalj ili voda) bi proizvodio energiju u ispravljaču koji se sastoji od sekundarnog (podešenog na talasnu dužinu svetlosti) i primarnog kalema. Sekundarni kalem u tornju odašiljača bio bi unutar tanjeg kalema koji je duži i ima više namotaja. Dobijena frekvencija bi se snizila kada se usmeri u deblji i kraći primarni kalem sa manje namotaja. Onda bi odašiljač izbacivao energiju u prirodni medijum, emitujući je kroz zemlju ili vazduh (to jest, na dva različita načina). Tesla je o tome rekao: Na prijemnoj stanici, upošljava se ispravljač slične strukture, ali u ovom slučaju, duži kalem (sa više namotaja)... predstavlja primarni, a kraći kalem (sa manje namotaja)... sekundarni... Treba istaći da pojava koja prati prenos električne energije jeste prava provodljivost i nju ne treba mešati sa fenomenom električne radijacije.14
511
DODATAK
Pojačivački odašiljač
odašiljač
prijemnik
1. ISPRAVLJAČ koji čine: a) Debeli kalem, kratak i sa manje namotaja, koji se ponaša kao primarni u odašiljaču, a kao sekundarni u prijemniku. b) Tanki kalemy duži i sa više namotaja, koji se ponaša kao sekundarni u odašiljaču, a kao primarni u prijemniku. Ovaj kalem bio bi dug 50 milja (80 km) ili jednu četvrtinu talasne dužine svetlosnog talasa čije je kolo dugo 185.000 milja (297.728 km).15 c) Magnetno jezgro povezano sa zemljom i uzdignutim terminalom. 2. IZVOR ENERGIJE koristi ugalj ili vodu. 3. ZEMALJSKA VEZA 4. POSUDA SA TEČNIM VAZDUHOM (-127° C) koja uzrokuje ”izuzetno povećanje osicilovanja u rezonantnim kolima”.16 5. UZDIGNUTI TERMINAL ili loptasti vrh za akumulaciju prikupljenog naelektrisanja. Da bi se postigle najviše moguće frekvencije, koristi se terminal malog kapaciteta i visokog pritiska. Slika 1. Odašiljači za slanje i primanje prave se na isti način. Dužina i veličina tornja i ispravljača odgovaraju elektromagnetnim osobinama Zemlje. Toranj ima višestruku namenu. Stojeći talasi koji nastaju u rezonantnom odnosu sa poznatim zemaljskim strujama mogu se koristiti kao prenosioci frekvencija za prenos električne struje.
512
ČAROBNJAK
Dodatna kritika E. Kornhauser, profesor elektrotehnike na Univerzitetu Braun, u analizi tog dela, izražava sumnju da se taj vid prenosa energije može uspešno ostvariti jer zemlja nije efikasan provodnik (u poređenju sa bakarnom žicom, na primer). Što se tiče verovatnoće stvaranja sistema bežične komunikacije koji bi mogao da okruži planetu, Kornhauser je priznao da je to moguće. Istakao je da je Mornarica bezuspešno pokušavala da postavi svetski radarski sistem koristeći ekstremno niske frekvencije. Projekat Pomorac, kako je bio nazvan, trebalo je, navodno, da omogući komunikaciju čak i sa podmornicama koje bi bile duboko ispod površine vode bilo gde u svetu. Međutim, taj plan se raspršio, čini se najviše zbog mogućnosti da znatno ugrozi postojeće radio i televizijske frekvencije, kao i zbog straha od narušavanja prirodne okoline. Kornhauser je ispitivao i efikasnost Teslinih radio-prijemnih cevi. On je sumnjao da su one bile dovoljno efikasne jer je prošlo još 15 godina pre nego što su nastale radio-cevi koje su imale neku vrednost. Kornhauser ipak jeste rekao da savremene AM radio-stanice koriste zemlju kao osnovno sredstvo prenošenja svojih impulsa. FM i televizija takođe koriste zemlju, ali u njihovom slučaju atmosfera je važniji medijum za prenos impulsa.
Dodatak B DOGAĐAJ U TUNGUZIJI Pitanje koje se često postavlja jeste da li je Tesla imao neke veze sa ogromnom eksplozijom koja se juna 1908. desila u Tunguziji, u Sibiru. Pošto nije nađen ni meteor niti krater, od Olivera Nikelsona krenula je glasina, koju je preuzeo Ted Vajz u svom romanu o Tesli, da je Tesla izveo taj udar iz Vordenklifa. Pošto je toranj onesposobljen za rad 1903, smatrao sam da nema razloga da taj događaj bude deo prvog izdanja Čarobnjaka. Međutim, pošto se priča ponavljala na televiziji, glasine su potrajale. Roj Galant, u svojoj knjizi Dan kada se nebo razdvojilo (The Day the Sky Split Apart)y procenjuje da je taj događaj u Tunguziji uništio površinu od 103 km2, a da je oslobođena energija bila 2.000 puta veća od snage atomske bombe koja je bačena na Hirošimu! Stručnjak za Teslu, Džejms Korum, dopušta mogućnost da je on teoretski mogao postići takve rezultate ako je znao kako da oslobodi samo 1% Zemljinog magnetnog naelektrisanja. Ipak, i Korum i pisac ove knjige slažu se u tome da Tesla ne samo da nije bio odgovoran za to, već da ni Vordenklif nije imao ni približno sličnu moć. Kako Galan pretpostavlja, eksploziju u Tunguziji verovatno je prouzrokovala kometa ili asteroid koji je zamalo promašio Zemlju proletevši kroz atmosferu 4-5 km iznad tog mesta.
Bibliografija
Skraćenice NT NikolaTesla AOSI Akt o slobodi informisanja BIKS Beleške iz Kolorado Springsa MUT Međunarodno udruženje Tesla, Kolorado Springs, Kolorado MDT Memorijalno društvo Tesla, Lakavana, Njujork
Izvori istraživanja LA
Liland Anderson, lična arhiva, Denver, Kolorado Američki prijatelji Jevrejskog univerziteta, Njujork DSV Biblioteka Ejveri, rukopisi, Univerzitet Kolumbija, Njujork (dokumenti Stenforda Vajta) BBKA Biblioteka Bankroft, rukopisi, Univerzitet Kalifornija, Berkli, Kalifornija Biblioteka Univerziteta Braun, Providens, Roud Ajland BBKO Biblioteka Batler, rukopisi, Univerzitet Kolumbija, Njujork (dokumenti Roberta A. Džonsona, Džordža Šerfa i Mihajla Pupina) DVB Biblioteka Univerziteta Kornel, rukopisi, Itaka, Njujork (dokumenti Vilijama Brotona) TAE Mesto nacionalne istorije Edison, Vest Orindž, Nju Džerzi (dokumenti Tomasa Alve Edisona, Čarlsa Bačelora i Nikole Tesle) Biblioteka inženjerskih društava, Njujork
BIBLIOGRAFIJA
FBI
515
Federalni Biro Istrage, Vašington Istraživačka biblioteka Džordž Arents, Univerzitet Sirakjus, Sirakjus,
Njujork PG ZH
Produkcija Gernsbak, Farmingdejl, Njujork Zamak Hamond, Gloster, Masačusets Izdavači istraživanja u zdravstvu, Mokelumn, Kalifornija BH Biblioteka Hoton, Univerzitet Harvard, Kembridž, Masačusets KB Kongresna biblioteka, Vašington (Teslina prepiska na mikrofilmu) DŽPM Biblioteka Dž. Pirponta Morgana, Njujork Lojd, London, Engleska MNF Biblioteka Metanaučne fondacije, Kingston, Roud Ajland Nacionalna akademija nauka, Štokholm, Švedska NAR Nacionalna arhiva, Vašington JBNj Javna biblioteka Njujorka, Njujork NID Njujorško istorijsko društvo, Njujork KISD Kancelarija za imovinu stranih državljana, Vašington Biblioteka Port Džefersona, Port Džeferson, Njujork Javna biblioteka Sent Luisa, Sent Luis, Misuri DKS Institucija Smitsonijan, Vašington (dokumenti Keneta Svejzija) MNT Muzej Nikole Tesle, Beograd, Srbija Biblioteka Univerziteta u Pragu, arhiva Univerziteta u Karlovim Varima, Prag, Češka Biblioteka Univerziteta na Roud Ajlandu, Kingston, Roud Ajland Korporacija USX, Pitsburg, Pensilvanija AKV Arhiva korporacije Vestinghaus, Pitsburg, Pensilvanija BJ Biblioteka Univerziteta Jejl, Nju Hejven, Konektikat
Često navođeni časopisi BI Bruklin igl (Brooklyn Eagle) KL Karent literačur (Current Literature) EE Elektrikal endžinir (Electrical Engineer) EEK Elektrikal eksperimenter (Electrical Experimenter) ER Elektrikal rivju (Electrical Review) EV Elektrikal vorld (Electrical World) EVEE Elektrikal vorld end endžinir (Electrical World and Engineer) HT Herald tribjun (Herald Tribune) NJS Njujork san (New York Sun) NJT Njujork tajms (New York Times) NJV Njujork vorld (New York World) PAOKE Planetari asošiješnfor klin enerdži (Planetary Association for Clean Energy) ROR Rivju ov rivjus (Review of Reviews)
ČAROBNJAK
516
Teslina prepiska DŽDŽA Džon Džejkob Astor TDB Tajtus Debobula PRF Parnica sa Redžinaldom Fesendenom DŽHHm DŽH AH RADŽ
Džon Hejz Hamond mlađi Džulijan Hotorn Admiral Higinson Robert Andervud Džonson
TKM DŽPM DŽPMm DŽŠ
Tomas Komerford Martin Dž. Pirpont Morgan Dž. Pirpont Morgan mlađi Džordž Šerf
NT ET DŽSV
Nikola Tesla Elihju Tomson Džordž Silvester Virek
SV DŽV KDŽV
Stanford Vajt Džordž Vestinghaus Korporacija Džordž Vestinghaus
Na primer: NT/DŽHHm, 3. januar 1911: Tesla je pisao Hamondu tog dana. DŽŠ/NT, 7. april 1902: Šerf je pisao Tesli tog dana.
Često navođena dela Nikole Tesle ili dela o Nikoli Tesli NT 1894 The Inventions, Researches and Writings ofNikola Tesla (Izumi, istraživanja i spisi Nikole Tesle)y T. C. Martin, ed. New York: Electrical Engineer. NT jun 1900 ”The Problem of Increasing Human Energy” (”Problem povećanja ljudske energije”,), Centuryy jun 1900, pp. 175-211. NT 1916 Nikola Tesla: On His Work With Alternating Currents and Their Application to Wireless Telegraphyy Telephoney and Transmission ofPower (Nikola Tesla: O svom rad sa naizmeničnim strujama i njihovoj primeni kod bežične telegrafijey telefona i prenosa energije). L. Anderson (ed.), Denver, Kolorado: Sun, 1992. NT 1919 My Inventions: The Autobiography ofNikola Tesla (Moji izumi: autobiografija Nikole Tesle). Ben Johnston, ed., Williston, Vt.: Hart Brothers, 1981. NT 1937 ”The New Art of Projecting Concentrated Non-dispersive Energy Through the Natural Medium” (”Nova vestina projektovanja koncentrisane nerasipajuće energije kroz prirodni medijum”). In Elizabeth Raucher and Toby Grotz, eds.
BIBLIOGRAFIJA
517
Tesla: 1984: Proceedings ofthe Tesla Centennial Symposium (Tesla: 1984: zapisnik sa stogodišnjeg simpozijuma posvećenog Tesli). Colorado Springs, Colo.: International Tesla Society, 1984, pp. 144-50. NT 1956 Nikola Tesla: Lectures, Patents, Articles (Nikola Tesla: predavanja, patenti, članci). Belgrade: Nikola Tesla Museum NT 1961 Tribute to Nikola Tesla: Letters, Articles, Documents (Posvećeno Nikoli Tesli: pisma, članci, dokumenti). Belgrade: NikolaTesla Museum, 1961. NT 1979 Colorado Springs Notes and Commentary ( Nikola Tesla Museum. 1979. NT 1981 Solutions to Tesla’s Secrets (Rešenja za Tesline tajne ).}. Ratzlaff, ed. Milbrae, Calif.: Tesla Book Co., 1984. NT 1984 Tesla Said (Tesla je rekao). J. Ratzlaff, ed. Milbrae, Calif.: Tesla Book Co., 1984. R & A. Ratzlaff, J., and Anderson, L. Dr. Nikola Tesla Bibliography (Bibliografija o dr Nikoli Tesli) 1884-1978. Palo Alto, Calif.: Ragusen Pres, 1979.
Bibliografija glavnih izvora Abraham, J„ and R. Savin. Elihu Thomson Correspondance (Prepiska Elihjua Tomsona). New York: Academic Press, 1971. Adams, E. D. Niagara Power: 1886-1918 (Centrala Nijagara: 1886-1918) Niagara Falls, N.Y.: Niagara Falls Anderson, F„ ed. Mark Twains Notebooks and Journals (Sveske i dnevnici Marka Tvena). iii, 1883-91. Berkeley, Calif.: University of California Press, 1979. Anderson, Leland, ed. ”John Stone Stone on Nikola Tesla’s Priority in Radio” (”Džon Stoun Stoun o prednosti Nikole Tesle u vezi sa radijom”). Antique Wireless review, 1 (1986). ”Priority in the Invention of the Radio: Tesla v. Marconi” (”Prednost u pronalaženju radija: Tesla protiv Markonija”). Tesla Journal 2, no. 3 (1982-83): pp. 17-20. Nikola Tesla; Lecture Before the New York Academy of Sciences (Nikola Tesla; Predavanje na Njujorškoj akademiji nauka). Breckenridge, Colo.: 21st Century Books. Asimov, Isaac. Assimov’s Biographical Encyclopedia ofScience and Technology (Asimovljeva biografska enciklopedija nauke i tehnologije). Garden City, N.Y.: Doubleday, 1964. Baker, Paul. Stanny: The Gilded Life ofStanford White (Stani: Bogati život Stanforda Vajta). New York: Free Press, 1989. Baker, E. C. Sir William Preece: Victorial Engineer Extraordinary (Ser Vilijam Pris: izuzetni inženjer). London: Hutchinson, 1976.
518
ČAROBNJAK
Barnow, Erik. A Tower in Babel: A History ofBroadcast USA (Kula u vavilonu: istorija američkog radija). New York: Oxford University Press, 1966. Barrett, W., ed. The Smithsonian Book of Invention (Smitsonijanova knjiga izuma) New York: Norton, 1978. Bearden, Tom. ”Solutions to Teslas Secrets and the Soviet Tesla Weapon” (”Rešenja za Tesline tajne i sovjetsko Teslino oružje”). In NT1981, pp. 1-45 . ”Teslas Electromagnetics and Soviet Weaponization” (”Teslina elektromagnetika i sovjetsko naoružavanje”). In Raucher and Grotz eds. NT1984, pp. 119-138. Beckhard, A. Electrical Geniusy Nikola Tesla (Genije elektrike, Nikola Tesla). New York: Messner, 1959. Behrend, B. A. The Induction Motor (Indukcioni motor). New York: McGraw Hill, 1921. Birmingham, Stephen. Our Crowd (Naše društvo). New York: Pocket Books, 1977. Blackmore, J. Ernst Mach> His Work, Life and Influence (Ernst Mah, delo, život i uticaj) Berkeley, Calif.: University of California Press, 1972. Bulwer-Lytton, Edward. The coming race (Rasa koja dolazi). London: Routledge, 1871. Cameron, W. Worldys Columbian Exposition (Svetska američka izložba). New Haven, Conn.: James Brennan, 1893. Cantril, H. The Invasion ofMars: A Study in the Psychology ofPanic (Invazija na Mars: studija psihologije panike). New York: Harper, 1940/1966. Carlson, Oliver. Brisbane: A Candid Biography (Brizbejn: nepristrana biografija) New York: Stackpole, 1937. Cases Adjudged in the Supreme Court. United States v. Marconi (Presude na Vrhovnom sudu. Sjedinjene Države protiv Markonija). 373, pp. 1-80, April 9,1943. Cheney, M. Tesla: Man Out of Time (Tesla: čovek van vremena). Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1981. Chernow, Ron. The House ofMorgan (Kuča Morganovih). New York: Atlantic Monthly Press, 1990. Clark, Roland. Einstein: The Life and Times (Ajnštajn: život i vremena). New York: World, 1971. Crockett, Albert Stevens. Peacocks on Parade (Parada paunova). New York: Sears, 1931. Crookes, William. ”Some Possibilities of Electricity” (”Neke mogućnosti struje”). Fortnightly Review (February 1892): vol. no. 3, pp. 173-81. Coit, Margaret. Mr. Baruch (G. Baruk). New York: Houghton Mifflin, 1957. Conot, R. Streak ofLuck: The Life Story ofEdison (Srečno doba: životna priča Edisona). New York, Bantam Books, 1980. Corum James and Ken Corum. ”A Physical Interpretation of the Colorado Springs Data” (”Fizičko objašnjenje podataka iz Kolorado Springsa”) In Raucher and Grotz, NTITS 1984 Proceedings. Corum, James. ”100 Years of Resonator Development” (”Sto godina razvoja rezonatora”) NTITS 1990 Proceedings, pp. 2-1-2-18. Cowles, Virginia. TheAstors (Astorovi). New York: Knopf, 1979.
BIBLIOGRAFIJA
519
David, C., ed. Chronicle of the 20th Century (Hronika 20. veka), Mt. Kisco, N.Y.: Chronicle, 1987. Davis, John. The Guggenheims: An American Epic (Gugenhajmovi: američki ep). New York: Morrow, 1978. De Forest, Lee. Father of Radio: An Autobiography (Otac radija: autobiografija). Chicago: Wilcox and Follet, 1950. DelRay, L. Science Fiction Art (Naučnofantastična umetnost). New York, Ballantine, 1975. Dickson, W. and A. Dickson. The Life and Inventions of T. A. Edison (Život i izumi T. A. Edisona). New York: Crowell, 1892. Djilas, Milovan. Land Without justice (Zemlja bez pravde). New York: Flartcourt Brace, 1958. Edison, Thomas. ”Pearl Street” (”Biserna ulica”) ER (January 12,1901): pp. 60-62. Einstein, A., B. Podolsky and N. Rosen. ”Can Quantum Mechanical Description of Physical Reality be Considered Complete?” (”Može li se kvantnomehanički opis fizičke realnosti smatrati konačnim?”) Physical Review 47 (1935): p. 777. Elswick, Steven. 1986 Proceedings ofthe International Tesla Society (Zapisnik Međunarodnog društva Tesla iz 1986). Colorado Springs, Colo: ITS Press. NTITS 1988 Proceedings. NTITS 1990 Proceedings. NTITS 1992 Proceedings. In Press. NTITS 1994 Proceedings. In Press. Encyclopedia ofScience and Technology. New York: McGraw-Hill, 1987. Evans, Christopher. Cults ofUnreason (Kultovi nerazumnog). New York: Dell, 1973. Fabin, Sky. The Zenith Factor (Uticaj zenita) (video). Santa Fe, N.M.: Southwestern College of Life Sciences, 1985. Gates, John D. The Astor Family (Porodica Astor). Garden City, N.Y.: Doubleday, 1981. Gardiner, P., ed. Theories ofHistory (Teorije o istoriji). Glencoe, 111.: Free Press, 1959. Gernsback, Hugo. ”Nikola Tesla: Father of Radio” (”Nikola Tesla: otac radija”) Radio Craft February 1943, pp. 263-65; 307-10. Gillifan, S. The Sociology of Invention (Sociologija izuma). Cambridge, Mass: MIT Press, 1935. Gertz, Elmer. Odyssey of a Barbarian: The Biography of G. S. Virek (Odiseja jednog varvara: biografija Dž. S. Vireka). Buffalo, N.Y.: Prometheus, 1978. Goethe, Faust (Faust). C. Brooks, ed./trans. Boston, Ticknor 8c Fields, 1856. Gorowitz, B., ed. The Steinmetz Era (Stajnmecovo doba). Schenectady, N.Y.: Elfun Hall, 1977. Hammond, John Hays Sr. Autobiography of John Hays Hammond (Autobiografija Džona Hejza Hamonda). New York: Farrar & Rhineart, 1935. Hammond, John Hays Jr. ”The Future in Wireless” (”Budučnost u bežičnom prenosu”). National Press Reportery 15, no. 110 (May 1912)
520
ČAROBNJAK
Harding, Robert. George H. Clark Radiona Collection (Radio zbirka Džordža H. Klarka). Washington, D.C.: Smithsonian Institution, 1990. Hawkings, L. William Stanley, His Life and Times (Vilijam Stenli, život i vreme). New York: Newcomen Society, 1939. Held, David. Introduction to Critical Theory (Uvod u teoriju kritike). Berkley, Calif.: University of California Press, 1980. Howeth, L. S. History of Communications-Electronics in U.S. Navy (Istorija komunikacione elektronike u Američkoj mornarici). Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office, 1963. Hoyt, Edwin. TheHouse ofMorgan (Kuća Morganovih). New York: Dodd, Mead, 1966. The Guggenheims and the American Dream(Gugenhajmovi i američki san). New York: Funk & Wagnalls, 1967. Huart, M. ”The Genius of Destruction” (”Genija razaranja”) ER (December 7, 1898): p. 365. Hughes, T. Networks ofPower (Mreže energije). Baltimore, Md.: Johns Hopkins University Press, 1983. Hunt, Inez and Wanetta Draper. Lightning in His Hands: The Life Story ofTesla (Munje u rukama: životna priča Tesle). Hawthorne, Calif.: Omni, 1964/1977. Jobs, Steven. Interview. Playboy, February 1985,49-50, 54, 58, 70, 174-80. Johnson, Niel. George Sylvester Viereck: GermanlAmerican Propagandist (Džordž Silvester Virek: nemačko-američki propagandista). Čikago: University of Illinois Press, 1972. Johnson, R. U. Songs ofLiberty (Pesme slobode). New York: Century, 1897. Remembered Yesterdays (Sećanja najuče). Boston: Little. Brown, 1923. Jolly, W. Marconi (Markoni). New York: Stein & Day, 1972. Josephson, M. The Robber Barons (Baroni pljačkaši). New York: J.J. Little, 1934. Thomas Alva Edison (Tomas Alva Edison). New York: McGraw-Hill, 1959. Jovanović, Branimir. Tesla i svet vazduhoplovstva. Belgrade: Nikola Tesla Museum Press, 1988. Kuhn, T. The Structure ofScientific Revolutions (Struktura naučnih revolucija). Chicago: University of Chicago Press, 1970. Leonard, J. Loki: The Life of Charles Proteus Staeinmetz (Loki: život Čarlsa Proteusa Stajnmeca). Garden City, N.Y.: Doubleday, 1928. Lessing, Lawrence. Man ofHigh Fidelity: Edwin Howard Armstrong (Čovek odpoverenja: Edvin Hauard Armstrong). Philadelphia, Lippincott, 1956. Lowell, Perceival. Mars and its Canals (Mars i kanali na njemu). New York: MacMillan, 1906. Lyons, E. David Sarnoff, a Biography (Dejvid Sarnof, biografija). New York: Pyramid, 1970. Mannheim, K. The Sociology ofKnowledge (Sociologija znanja). London: Routledge, 1952. Marconi, D. My Father Marconi (Moj otac Markoni). New York: McGraw-Hill, 1962.
BIBLIOGRAFIJA
521
Marconi, Guglielmo. ”Wireless Telegraphy” (”Bežična telegrafija”) ER 38 (June 15, 1901): pp. 754-56; 781-86. Marinčić, Aleksandar ”Research on Nikola Tesla in Long Island Laboratory” (”Istraživanje Teslinog rada u laboratoriji na Long Ajlandu”) Tesla JournaU 6, no. 7, (1988/89): pp. 25-28. Martin, T.C. ”Nikola Tesla” Century, February 2,1894, pp. 582-85. Mooney, Michael. Evelyn Nesbit & Stanford White (Evelin Nezbit i Stanford Vajt) New York: Morrow, 1976. O’Hara, J.G. and W. Pricha. Hertz & the Maxwellians (Herc i maksvelijanci). London: Peregrinus, 1987. O’Neill, John. Prodigal Genius: The Life Story ofN. Tesla (Nenadmašni genije: životna priča Nikole Tesle). New York: Ives Washburn, 1944. Reprinted by David McKay, circa 1972. Ouspensky, P. D. New Model ofthe Universe (Novi model univerzuma). New York: Vintage, 1971. Passer, Harold. The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Elektroproizvođači: 18751900). Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953. Petković, Dragislav. ”Poseta Nikoli Tesli”. Politika, 27. mart 1927. Petrović, Mihajlo Boro. A History ofModern Serbia (Istorija savremene Srbije). New York Hartcourt Brace, 1976. Prout, Henry. George Westinghouse: An Intimate Portrait (Džordž Vestinghaus: intimni portret). New York: Wiley, 1939. Pupin, M. From Immigrant to Inventor (Od doseljenika do izumitelja). New York: Scribner, 1925. Rand, Ayn. Atlas Shrugged (Pognuti Atlas). New York: 1957. Ratzlaff, J. and F. Jost, eds. Tesla/Scherff Correspondence (Prepiska Tesle i Šerfa). Millbrae, Calif.: Tesla Book Co., 1979. Raucher, Elizabeth and Toby Grotz, eds. Tesla: 1984 Proceedings ofthe Tesla Centennial Symposium (Tesla: zapisnik sa stogodišnjeg simpozijuma u Teslinu čast iz 1984). Colorado Springs, Colo: International Tesla Society, 1984. Robertson, Andrew. About George Westinghouse and the Polyphase Currents (O Džordžu Vestinghausu i višefaznim strujama). New York: Newcomen Society, 1939. Roman, Klara. Handwriting: A Key to Personality (Rukopis: ključ za objašnjene ličnosti). New York, Free Press, 1971. Rubin, C. and K. Strehlo. ”Why So Many Computers Look Like TBM Standard?'” (”Zašto toliko računara izgleda kao TBM standard?’”) Personal Computing, March 1984, pp. 52-65,182-189. Rubin, Nancy. John Hays Hammond Jr.: A Renaissance Man in the 20 th Century (Džon Hejz Hamond mlađi: renesansni čovek 20. veka). Gloucester, Mass.: Hammond Museum Press, 1987. Rudhyar, Dane. Occult Preparations for a New Age (Okultne pripreme za novo doba). Wheaton, 111.: Quest, 1975.
ČAROBNJAK
522
Sartre, J. Searchfor a Method (Potraga za metodom). New York: Knopf, 1963. Satterlee, H. /. Pierpont Morgan: An Intimate Portrait (Dž. Pirpont Morgan: Intimni portret). New York: MacMillan, 1939. Scott, Lloyd Naval Consulting Board ofthe U.S. (Mornarički savetodavni Odbor SAD-a). Washington, D.C.: Government Printing Office, 1920. Siegel, Mark. Hugo Gernsback: Father of Modern Science Fiction (Hjugo Gernsbak: otac savremene naučne fantastike). San Bernadino, Calif.: Borgo Press, 1988. Silverberger, R. Lightfor the World (Svetlost za svet). Princeton, N.J.: Van Nostrand, 1967. Smith, Page. The Rise oflndustrial America (Uspon američke industrije). Vol. 6. New York: McGraw-Hill, 1984. Sobel, Robert. RCA (ARK - Američka radio korporacija). New York: Stein 8c Day, 1986. Steinmetz, Charles. AC Phenomena (Fenomen naizmenične struje). New York: McGraw-Hill, 1900. Theoretical
Elements
of
Electrical
Engineering
(Teroijski
elementi
elektro-
tehnike) New York: McGraw-Hill, 1902.
Stockbridge, Frank Parker. "Tesla’s New Monarch of Mechanics” (”Tesla je novi monarh mehanike”). NHYT, October 18,1911,1. Stoiljković, Stanko. ”Portrait of a Person, a Creator and a Friend” (”Portret ličnosti, stvaraocaiprijatelja”) Teslas Journal, 4, no. 5 (1986/87): pp. 26-29. Storm, Margaret. Return ofthe Dove (Povratak grlice). Baltimore, Md.: Margaret Storm, 1956. Tate, Alfred O. Edisons Open Door (Edisonova otvorena vrata). New York: Dutton, 1938. Telford, H. Applied Geophysics (Primenjena geofizika). New York: Cambridge University Press, 1976. Thompson, Silvanus. Polyphase electrical currents (Višefazne električne struje). New York: American Technical Book Co., 1897. Toomey, J. Location ofSources of Elf Noises (Lociranje izvora elfskih zvukova). Kingston, R. I.: University of Rhode Island Press, 1970; Philadelphia: Lippincott, 1963. Wheeler, G. Pierpont Morgan and Friends: Anatomy ofa Myth (Pirpont Morgan i prijatelji: anatomija mita). Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1973. White, W. The Organization Man (Čovek organizacije). Garden City, N.Y.: Doubleday, 1956. Wise, Tad. Tesla: A Biographical Novel (Tesla: biografski roman). Atlanta, Ga.: Turner, 1994. Wolff, Robert Lee. The Balkans in Our Time (Balkan u naše doba). Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1956. Wolff, Werner. Diagram ofthe Unconscious (Dijagram podsvesti). New York: Grune 8c Stratton, 1948.
BIBLIOGRAFIJA
523
Woodbury, David. Beloved Scientist (Voljeni naučnik). New York: McGraw-Hill, 1944.
Dela o Tesli od istog autora 1977 Nikola Tesla (Harry Imber, pseud.) ”The Man Who Fell to Earth” (”Čovek koji je pao na zemlju”) Ancient Astronauts, September, pp. 23-26 1978 (H. Smukler, coauthor) ”The Tesla/Matthews Outerspace Connection” (”Svemirska veza Tesla/Metjuz”), as told by Andrija Puharić. Pyramid Guidey May, part l,p. 5; July, Part 2, p. 5. 1979 ”Forty Years of the Handwriting of Nikola Tesla” (”Četrdeset godina rukopisa Nikole Tesle”). Predstavljen pred Nacionalnim društvom za grafologiju. New York, N.Y. 1982 ”On Nikola Tesla” (”0 Nikoli Tesli”). Pismo uredniku. Radio Electronics, June, p. 24 1983 ”Nikola Tesla: The Forgotten Inventor” (”Nikola Tesla: zaboravljeni izumitelj”). J. Dorinson and J. Atlas, eds. Psychohistory: Persons & Communities. New York: Long Island University, pp. 209-31. 1984 ”The Belief in Life on Mars: A Turn-of-the-century Group Fantasy” (”Verovanje u život na Marsu: Grupna fascinacija na početku veka”). J. Dorinson and J. Atlas, eds. Proceedings: Sixth Annual International Psychohistory Convention, pp. 101-19. 1984 Tesla: Mad Scientist ofthe Gilded Age (Tesla: ludi naučnik zlatnog doba). New York: Windsor Total Video. U produkciji sa Bobom Hendersonom (Bob Henderson), režija Mark Sajfer (Mark Seifer), pripovedač Dž. T. Volš (G. T. Walsh), originalno Maršal Koid (Marshall Coid). Videokaseta 1985 ”Nikola Tesla: The Lost Wizard” (”Nikola Tesla: izgubljeni čarobnjak”). In E. Raucher and T. Grotz, eds., Tesla 1984.
Fusnote
Predgovor Margaret Storm, Return ofthe Dove (Baltimore: M. Storm Productions, 1956). Nikola Tesla, My Inventions: The Autobiography ofNikola Tesla (Williston, Vt.: Hart Brothers, 1982) [prvo izdanje 1919]. 1 2
Glava 1: Nasleđe 1 Nikola Tesla, ”Zmai Ivan Ivanovich, the Chief Servian Poet of To-day“, R. U. Džonson, Songs ofLiberty and OtherPoems (New York: Century Company, 1897). 2 Iz ličnog putovanja po Jugoslaviji 1986. godine. 3 Robert Lee Wolff, The Balkans in Our Time (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1956). 4 Mihailo Marković, lični razgovor (1988). 5 Luj Adamič, My Native Land (New York: Harper 8c Brothers, 1943). 6 Michael Boro Petrovich, The History of Nineteenth-Century Serbia, 2 toma (New York:Harcourt Brace Jovanovich, 1976), 5. 7 Petrovich, History, xii. 8 Marković, razgovor, 1988. 9 Marković, razgovor, 1988. 10 Adamic, My Native Landy 270. 11 Isto; Petrovich, History, 142-43, 350-51.
Glava 2: Detinjstvo 1 Nikola Tesla, "Priča o mladosti“ (”A Story of Youth“, 1939). John Ratzlaff, Tesla Said (Milbrae, Calif.: Tesla Book Co., 1984), 283-84. Članke iz ovog izdanja dalje u tekstu navodićemo prema dva datuma - datumu nastanka i datumu iz Raclafove antologije.
FUSNOTE
525
2 John O’Neil, Prodigal Genius: The Life Story ofNikola Tesla (New York: Ives Washburn, 1944), 12. 3 Isto, 13. 4 Nikola Pribić, lična prepiska, 19. april 1988. 5 V. Popović, Nikola Tesla (Beograd, Tehnička knjiga, 1951). 6 O’Neil, Prodigal Genius, 11. 7 Nikola Tesla, ”Scientists Honor Nikola Tesla“. Novinski članak nepoznatog autora, 1894, izložen u Edisonovoj arhivi, Menlo park, N.J. 8 Nikola Tesla, Moji pronalasci: autobiografija Nikole Tesle (My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla, Williston, Vt: Hart, 1982, 29; prvobitno objavljena u Electrical Experimenter u šest mesečnih izdanja, februar - jul, 1919). 9 Vilijam Terbo, razgovor, 1988. 10 Genealoška stabla iz arhive M. Markovića. 11 Tesla, My Inventions, 30. 12 Razgovor sa Terbom, 1988. 13 T. C. Martin, ”Nikola Tesla“, Century, februar 1894, 582-85; Tesla, 22. april 1893. Branimira Valić, Moji pronalascu Školska knjiga, Zagreb 1977. 14 O’Neil, Prodigal Geniusy 10. 15 Nikola Tesla, My Inventions, 31. 16 O’Neil, Prodigal Geniusy 12. 17 Tesla, 1939/1984. 18 T. C. Martin, ”Nikola Tesla“, Electrical World 15, br. 7 (1890), 106. 19 Nikola Tesla, My Inventionsy 45. 20 Nikola Tesla, 1939/1984,285. 21 Isto, 284-85 (sažeto). 22 Nikola Tesla, My Inventionsy 29. 23 Isto, 30. 24 Nikola Tesla, ”Nikola Tesla and His Wonderful Discoveries“, N.Y. Herald 23. april y 1893, 31. 25 D. Budisavljević, ”A Relative of Tesla’s Comments on the Tesla Library“, Nikola Kasanović, Tesla Memorial Society Newslettery proleće 1989, 3. 26 Nikola Tesla, My Inventions, 30; Nikola Tesla, 1939/1984,283. 27 Moguće je i da se to dogodilo 1861. godine. 28 Nikola Tesla, My Inventions 28. Glasine da je Niko gurnuo brata niz stepenice potiču y iz A. Beckhard, Electrical Genius, Nikola Tesla (New York: Julian Messner, 1959). Bekhard je u svom delu, nesumnjivo napisanom za mlade, koristio samo jedan izvor, O’Nilovo delo. Budući maštovit pisac, Bekhard je izmislio i imena stanovnika grada iz Teslinog detinjstva. U delu Tesla: Man Out ofTime (Englewood Cliffs, N. J.: Pewntice-Hall, 1981), Margaret Cheney ponavlja ovu glasinu ne navodeći izvore. Leland Anderson, koji joj je pomagao prilikom istraživanja, navodi da je autorka ovu priču čula u Teslinom muzeju. Originalni izvor verovatno je ipak bio Bekhard, jer ova knjiga se često navodi u članku V. Popovića, profesora na Beogradskom univerzitetu (1976) i potpredsednika Teslinog udruženja u Beogradu, ”Nikola Tesla - pravi pronalazač radio-komunikacije“, Tesla: zivot i radgenija (Beograd, Udruženje Nikole Tesle, 1976) 29 Isto, 47. 30 Phillip Callahan, ”Tesla the Naturalist“, Steven Elswick, Tesla Proceedingsy 1986,1-27.
ČAROBNJAK
526
Lična arhiva Mihaila Markovića, Njujork. Nikola Tesla, My Inventions, 46. 33 Isto, 32, 36 (sažeto). 34 Isto, 32-33 (sažeto). 35 Isto. 36 Isto, 36-37. 37 Marc Seifer, Nikola Tesla: Psychohistory ofa Foreign Inventor (San Francisco: Saybrook Institute, 1986), doktorska disertacija. 38 Nikola Tesla, My Inventionsy 53. 39 Isto, 35-36 (sažeto). 40 TCM ”Nikola Teslaa, 106. 41 Nikola Tesla, My Inventions, 47 (sažeto). 42 Nikola Tesla, 23. april 1893. 43 Nikola Tesla, My Inventions, 53. 44 Nikola Pribić, ”Nikola Tesla: A Yugoslav Perspectiveu, Tesla Journal 6 i 7 (1989/1990), 59-61 (sažeto). 45 Nikola Tesla, My Inventions, 54; Valić, 1977,101. 46 Isto, 53. 47 Isto, 54. 48 Isto, 55. 49 Isto. 50 O’Neil, Prodigal Geniusy 29. 51 Nikola Tesla u pismu R. U. Džonsonu, 5. april 1900. [BLCU]. 31 32
Glava 3: Univerzitetske godine Nikola Tesla, Electrical Engineery 24. septembar 1890. Nikola Tesla, My Inventions, 56-57. 3 Franz Pichler, ”Tesla’s Studies in College", ITS Conference, Colorado Springs, 1994. 4 Kosta Kulišić, ”Tesla Nearly Missed His Career as Inventor: College Roommate Tells“, Newark News, 27. avgust 1931. 5 Nikola Tesla, My Inventionsy 56. 6 Pichler, ”Tesla’s Studies in College“. 7 K. Kulišić, ”Tesla Nearly Missed...“ 8 Nikola Tesla, My Inventionsy 37. 9 Thomas Edison, ”A Long Chat With the Most Interesting Man in the World“, Morning Journaly 26. jul 1891,17 [TAE]. 10 T. C. Martin, The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla (New York, Electrical World Publishing, 1894), 3. 11 Nikola Tesla, rekonstruisano iz: ”A New Alternating Current Motor“, The Electriciany 15. jun 1888,173; Nikola Tesla, My Inventionsy 57. 12 Nikola Tesla, My Inventionsy 37. 13 Isto. 14 Alfred O. Tate, Edisons Open Door (New York: Dutton 1938), 149. 15 Timothy Eaton, u pismu autoru, citirajući Vilijama Terboa. 1 2
FUSNOTE
527
W. Terbo, ”Remarks at Washington, D. C., premiere of The Secret Life of Nikola Tesla“. (Yugoslavia: Zagreb films, 1983). 17 K. Kulišić, ”Tesla Nearly Missed...a 18 Nikola Pribić u razgovoru sa autorom, Zagreb, 1986. 19 Dragislav Petković, ”Poseta Nikoli Tesliw, Politika, 27. april 1927,4 [LA]. 20 Blackmore, John T., Ernst Mach: His Life and Work (Berkeley, Calif.: University of California Press, 1972), 38-39. 21 Karel Litsch, direktor Arhiva Univerziteta Karlovy u Pragu, Češka, u pismu autoru, 28 septembar 1989. 22 William James, citat iz J. Blackmore, Ernst Mach, 76. 23 Isto. 24 Robert Watson, The Great Psychlogists: Aristotle to Freud (New York, Lippincott, 1963), 198-200. 25 Nikola Tesla, ”How Cosmic Forces Shape Our Destiny“, (7. februar 1915), Lectures, Patents, Articles, 11956, A-173. 26 Blackmore, Ernst Mach, 41-43. 27 C. C. Gillispie, ”Ernst Mach“, Dictionalry ofScientific Biography (New York; Scribners, 1977). 28 Isto. 29 Nikola Tesla, My Inventions, 59. 30 Velac, 102. 31 Batchelor u pismu Edisonu, 24. oktobar 1881; Batchelor u pismu gospodinu Baileyju, 11. april 1882. [TAE]. 32 Inez Hunt i Waneta Draper, Lightning in His Hands: The Life Story ofNikola Tesla (Hawthorne, Calif.: Omni Publications, 1977), 33; prvi put objavljeno 1864. 33 Petković, ”A Visit to Nikola Tesla“. 34 T. C. Martin, ”Nikola Tesla“, Century, februar 1894, 583. 35 Anthony Szigeti, Depositition to the State of New York (februar 1889), i Tribute to Nikola Tesla (Beograd: Teslin muzej, 1961), A-398. 36 Nikola Tesla, My Inventions, 60-61. 37 Za potpuniju diskusiju tog događaja kako sa neurološkog, tako i sa metafizičkog gledišta, videti autorovu doktorsku disertaciju, 52. poglavlje, ”Creativity, Originallity and Genius“. 38 Nikola Tesla, My Inventions, 59-60 (sažeto). 39 P. Lansky, ”Neurochemistry and the Awakening of Kundalini“, J. White, Kindalini, Evolution and Enlightenment (Garden City, N. Y.: Doubleday, 1979), 295-97. 40 Nikola Tesla, My Inventions, 61. 41 Nikola Tesla, ”A New System of Alternate Current Motors and Transformers“ (1888), T. C. Martin, The Inventions, Researches, and Writings ofNikola Tesla (New York: Electrical Review, 1894), 11-16. 42 Nikola Tesla, My Inventions, 62-63. 43 Isto, 65. 44 Isto, 66. 45 Walter Baily, ”A Mode of Producing Arago’s Rotations“, Philosophical Magazine, 1879, 286-90. 16
ČAROBNJAK
528
Silvanus R. Thompson, Polyphase Electrical Currents (New York: American Technical Book Co., 1899), 86. Videti i Kline, 1987, 287. 47 Ronald Kline, ”Science & Engineering Theory in the Invention and Development od the Induction Motor“, Technology & Culture (april 1987), 283-313. 48 ”Marcel Deprez Gets Publicity for Efficient Power Transmittion“, New York Times, 2. novembar 1881. 49 Henry Prout, George Westinghouse: An Intimate Portrait (New York: Wiley, 1939), 102. 50 Isto, 100. 51 Galileo Ferraris, ”Electromagnetic Rotations With an Alternating Current“, Electrician, 36. tom (1895), 360-75; C. E. L. Brown, ”A Personal Conversation With G. Ferraris“, Electrical World, 6. februar 1892; O’Neill, Prodigal Genius. 115; Thompson, Polyphased Electric Currents, 1897,88. 52 T. Hughes, Networks ofPower (Baltimore: John Hopkins University Press, 1983), 118. 53 Ew. Silvanus P. Thompson, portret, 9. januar 1892,20; Thompson, 1897,93-96. 54 Tesla je izjavio da je njegov pronalazak počeo da dobija oblik dok je bio na Univerzitetu u Pragu. Prikaz vlasništva Univerziteta, koji je dao direktor arhive, K. Litsch, otkriva da Univerzitet nije tada bio pretplaćen na Philosophical Magazine. 55 Isto, Teslin citat iz Thomson, 1897, 96-97. 56 ”Sweeping Decision of the Tesla Patents“, Electrical Review, 19. septembar 1900,288-91. 57 ”Westinghouse Sues General Electric on the Tesla Patents“, Electrical Review 22. mart y 1899, 183; 9/19/1900, 288*91; ”Tesla Split-Phase Patents“, Electrical World> 26. april 1902, 734; ”Tesla Patent Decision“, 17. maj 1902, 871; 30. septembar 1903,470. 58 ”Tesla Split-Phase Patents“, Electrical World> 291 46
Glava 4: Teslin susret sa čarobnjakom iz Menlo parka 1 Thomas Edison, citat iz ”Wizard Edison Here. ’Sage of Orange‘ Tells About Teslas Enormous Appetite as a Youth“, Buffalo New York News, 30. avgust 1896. [TAE]. 2 Charles Batchelor u pismu T. Edisonu, 21. novembar 1881. [TAEs]. 3 Alfred O. Tate, Edisons Open Door (New York: Dutton, 1938), 148; New York Evening Suny 22. decembar 1884. 4 Bačelorovi spisi, Edisonova arhiva; New York Evening Suny Isto. 5 Szigeti, Nikola Tesla, 1961. 6 Charles Batchelor u pismu T. Edisonu, 2. januara 1881. [TAE]. 7 Isto, 26. novembar 1881. 8 Isto, 22. oktobar 1883. 9 Nikola Tesla, My Inventionsy 66. 10 Isto. 11 TCM, ”Nikola Tesla“, Centuryy 1894,4. 12 Razgovor sa Branimirom Jovanovićem, Beograd, 1986. 13 Nikola Tesla, My Inventionsy 34. 14 Isto, 34-35. 15 Datumi su uzeti na osnovu Nikola Tesla, My Inventions i pisama Batchelora T. Edisoy nu, 24. septembar 1882. i 22. novembar 1882. 16 Spisi Charlesa Batchelora, 1883. [TAE]. 17 Nikola Tesla, My Inventionsy 67.
FUSNOTE
529
Batchelor u pismu T. Edisonu, 23. januar 1883. [TAE]. Batchelor u pismu T. Edisonu, 9. januar 1882. [TAE]. 20 Isto, 28. oktobar 1883. [TAE]. 21 Nikola Tesla, My Inventions, 67. 22 Isto. 23 Szigeti, Nikola Tesla, Tribute to Nikola Tesla (1961), A399-400. 24 Nikola Tesla, My Inventions, 67. 25 Isto, 70. 26 O’Neill, Prodigal Genius, 60. 27 Batchelor u pismu T. Edisonu, mart 1884. [TAE]. Moguće je da se Bačelor vratio u Pariz pre Teslinog dolaska, u periodu od marta do kraja proleća 1884. 28 Edison, ”Wizard Edison Here...”, 30. avgust 1896. 29 O’Neill, Prodigal Genius, 58. 30 Thomas Edison, citat iz ”An Interview With the Most Interesting Man in the World”, New York Journal, 26. jul 1891. 31 Batchelor u pismu T. Edisonu, 23. oktobar 1883. [TAE]. 32 Nikola Tesla u pismu RUJ, 5. april 1900. [BLCU]. 33 Nikolas Kosanović, Nikola Tesla: Correspondence With Relatives (Lackawanna, New York: Tesla Memorial Society i Muzej Nikole Tesle, 1995), iv. 34 Nikola Tesla, My Inventions, 70. 35 Nikola Tesla, Tesla Said, Letter to the National Institute of Immigrant Welfare (11. maj 1938), John Ratzlaff, (Milbrae, Calif.: Tesla Book Co., 1984), 280. 36 M. Josephson, ThomasAlva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 178. 37 Isto, 184; H. Passer, The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953), 144-45,178-79. 38 M. Josephson, ThomasAlva Edison, 194-99. 39 Robert Conot, Streak ofLuck (New York: Bantam Books: 1979), 151-52. 40 R. Siverberg, Lightfor the World (Princeton, N.J., Van Nostrand, 1967), 134-35. 41 Herbert Satterlee,/. Pierpont Morgan (New York: Macmillan, 1939), 207. 42 TCM, ”Nikola Tesla”, Electrical Wordy 1890,106. 43 Nikola Tesla, ”Letter to the National Institute...” (11. maj 1938), Tesla Saidy 280. 44 Isto. 45 Nikola Tesla, citat iz ”Tesla Has Plan to Signal Mars”, New York Sun, 12. jul 1937. 46 Nikola Tesla, ”Some Personal Recollections”, Scientific Americany 5. jun 1915, 537, 576-77. 47 W. Dickson i A. Dickson, The Life and Inventions ofT. A. Edison (New York: Thomas Crowell, 1892), 236. 48 Nikola Tesla, ”Letter to the National Institute...” (11. maj 1938), Tesla Saidy 208. 49 TCM, ”Nikola Tesla”, Centuryy februar 1894, 582-85. 50 Nikola Tesla, citat iz ”Tesla Says Edison Was an Empiricist”, New York Timesy 19. oktobar 1931,25. 51 TCM, ”Nikola Tesla”, Centuryy februar 1894, 583. 52 Nikola Tesla, My Inventionsy 71. 53 Nikola Tesla, 19. oktobar 1931, citat iz ”Tesla Says Edison Was...”. 54 Nikola Tesla, My Inventionsy 72. 18 19
ČAROBNJAK
530
Nikola Tesla, 19. oktobar 1931, citat iz ”Tesla Says Edison Was...”. Josephson, Thomas Alva Edison, 9. 57 Harold Passer, The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953), 180. 58 Carole Klein, Gramercy Park: An American Bloomsbury (Boston: Houghton Mifflin, 1987). 59 T. Edison, ”Pearl Street”, Electrical Review, 12. januar 1901,60-62 [sažeto]. 60 Robert Conot, Streak of Luck, The Life Story of Edison (New York: Bantam Books: 1981), 305. 61 Isto, 259. 62 David Woodbury, Beloved Scientist: Elihu Thomson (New York: McGraw Hill, 1944), 155-57. 63 F. Dyer i T. C. Martin, Edison: His Life and Inventions (New York: Harper Bros., 1910), 391. 64 Josephson, Thomas Alva Edisony 230-32. 65 Edison, ”Pearl Street”, 12. januar 1901. 66 Dickson i Dickson, Life and Inventionsy 236. 67 Nikola Tesla, My Inventions, 72. 68 Kenneth Swezey, ”Nikola Tesla”, Sciencey 16. maj 1958, 1147-58; Nikola Tesla, My Inventionsy 72. 69 Isto, 41. 70 Alfred Tate, Edisons Open Door (New York: Dutton, 1938), 147. 71 Bačelorova pisma, 14. jul 1884. [TAE]. 72 Tate, Edisons Open Doory 146-47. 73 Nikola Tesla, ”Some Personal Recollections”; Scientific Americany 5. jun 1915, 537, 576-77. 74 Nikola Tesla, ”Letter to the National Institute...” (11. maj 1938), Tesla Saidy 280. 75 Kenneth Swezey, arhivska građa, institut Smitsonijan, Vašington. 76 Conot, Streak ofLucky 272-73 [sažeto]. 55 56
Glava 5: Ulica Liberti Nikola Tesla, ”Tesla Has Plan to Signal Mars”, New York Suny 12. jul 1937, 6. Leland Anderson, Nikola Tesla: On His Work With Alternating Currents and Their Application in Wireless Telegraphy, Telephony and Transmission ofPower (Denver, Colo.: Sun Publishing, 1992). Ovo delo sadrži Teslino originalno svedočenje pred njegovim advokatima za patente o poreklu i pronalasku bežičnog prenosa 1916. godine. 3 Nikola Tesla, 18. mart 1891/1980, 15, Nikola Tesla, 1959, P-199; R. Conot, Streak of Luck: The Life Story ofEdison (New York: Bantam Books: 1981), 597. 4 ”Tesla Electric Co.” (reklama), Electrical Reviewy 14. septembar 1886,14. 5 Nikola Tesla, My Inventions: The Autobiography of Nikola Tesla y Ben Johnston, 72; Anderson, Nikola Teslay 12. 6 ”Tesla Electric Co.”, 14. septembar 1886,14. 7 Kulišič, ”Tesla Nearly Missed His Career”, 1931. 8 Nikola Tesla, Letter to the National Institute of Immigrant Welfare (11. maj 1938), Tesla Saidy 1984, 280. 1 2
FUSNOTE
531
Nikola Tesla, My Inventions, 72. Nikola Tesla, Letter to the National Institute of Immigrant Welfare (11. maj 1938), Tesla Saidy 1984, 280. 11 Isto. 12 Alfred S. Brown, ”Arc Lamp Patents”, Electrician and Electrical Engineery 1886. 13 Nikola Tesla, 12/1931,78. 14 Hugo Gernsback, ”Tesla’s Egg of Columbus”, Electrical Experimenter, 19. mart 1919, 775 [prepričano]. 15 Nikola Tesla, Nikola Tesla: Lectures, Patents, Articles (Beograd: Muzej Nikole Tesle, 1956). 16 O’Neil, Prodigal Genius, 67. 17 TCM, Nikola Tesla, 1890,106. 18 ”Thomas Commerford Martin Dies”, Electrical World, 24. maj 1924,1100. 19 Isto.; Who s Who ofElectrical Engineers, izdanje 1924. 20 W. J. Johnston, ”Mr. Martin’s Lawsuit: Why and How It Failed”, Electrical World, Prvi deo, 30. septembar 1893, 253-54; Sedmi deo, 11. novembar 1893, 382-87. 21 ”Thomas Commerford Martin Dies”, Electrical World, 24. maj 1924. 22 Isto, 5. 23 M. Josephson, Thomas Alva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 356. 24 H. Byllesby u pismu GW, 21. maj 1888. [GWA]. 25 Leonard Curtis, Henry Prout, George Westinghouse: An Intimate Protrait (New York: Wiley, 1939), 101. 26 Prout, 101-4. 27 Charles F. Scott, ”Early Days in the Westinghouse Shops”, Electrical World, 20. septembar 1924, 586. 28 T. Hughes, Network ofPower (Baltimore: Johns Hopkins Univeristy Press, 1983), 101-3. 29 Prout, George Westinghouse, 95. 30 Scott, ”Early Days”. 31 Robert Siverberg, Lightfor the World (Princeton, N.J., Van Nostrand, 1967), 233. 32 Alfred O. Tate, Edisons Open Door (New York: Dutton 1938), 148. 33 Lawrence Hawkins: William Stanley: His Life and Times (New York: Newcomen Society, 1939). 34 George Westinghouse, ”No Special Danger”, New York Times, 13. decembar 1888, 5:3. 35 M. Josephson, Thomas Alva Edison, 346. 36 David Woodbury, Beloved Scientist: Elihu Thomson (New York: McGraw Hill, 1944), 169,179. 37 M. Josephson, Thomas Alva Edison, 346. 38 N. Tesla, ”A New Alternating Current Motor”, The Electrician, 15. jun 1888,173. 39 Leland Anderson, Nikola Tesla (prezentacija dijapozitivima) (Colorado Springs, Colo.: International Tesla Society, 1988), simpozijum, avgust 1988. 40 William Anthony, citat iz Nikola Tesla, ”A New System of Alternate Current Motors and Transformers”, (16. maj 1888), Lectures, Patents and Articles (1956), L11. 41 Elihu Thomson, citat iz NT, L12. 42 Isto, L12. 43 H. Byllesby u pismu GW, 21. maj 1888. [GWA]. 9
10
ČAROBNJAK
532
H; Byllesby u pismu GW, 21. maj 1888. [GWA]. Isto, videti i Harold Passer, The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953), 144-45,175. 46 H. Byllesby u pismu GW, 13. decembar 1888. 47 C. C. Chesney, Charles F. Scott, ”Early History of the AC System in America”, Electrical Engineering, mart 1936, 228-35. 48 Nikola Tesla, ”Mr. Tesla on Alternating Current Motors”, pismo uredniku časopisa Electrical World, 25. maj 1888,197-98; Nikola Tesla, Tesla Said (1984), 4. 49 Henry Cahart, ”Professor Galileo Ferraris”, Electrical World, februar 1887, 284, ”prema mom shvatanju, ogroman je korak od Ferarisovog vrtloga do Teslinog obrtnog polja”, Pupin u pismu Tesli, 19. decembar 1891. [NTM]. 50 Passer, Electrical Manufacturers, 177. 51 G. Westinghouse, međunarodni memorandum, 5. jul 1888. [GWA]. 52 Isto, videti i Passer, Electrical Manufacturers, 277-78. 44 45
Glava 6: Početak u Pitsburgu N. Tesla, ”Death of Westinghouse”, Electrical Worldy 21. mart 1914,637. Charles F. Scott, ”Early Days in the Westinghouse Shops”, Electrical World, 20. septembar 1924, 585-87. 3 Isto, 586. 4 Nikola Tesla, ’Tribute to George Westinghouse”, Electrical World & Engineer, 21. mart 1914, 637. 5 H. Passer, The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953), 144-45,279. 6 G. Westinghouse, memorandum, 11. jul 1888. [GWA]. 7 Nedatirani memorandum [GWA]; Passer u delu The Electrical Manufacturers navodi da je autor Billesby, 7. jul 1888. 8 Nikola Tesla u pismu GW, 2. januar 1900. [LC]. 9 Nikola Tesla u pismu GW, 12. septembar 1892; 29. novembar 1898. [LC]. 10 Nikola Tesla u pismu JJA, 6. januar 1899. [NTM]. 11 Godišnji izveštaj kompanije Vestinghaus, Electrical Reviewy 30. jun 1897, 313. 12 Iznos koji se najčešće navodi jeste milion dolara, a izvor je O’Neill. Isti iznos pominje i R. U. Johnson u poglavlju o Tesli u njegovoj autobiografiji. ”To je čovek koji je prodao pronalaske upotrebljene na Nijagarinim vodopadima kompaniji Vestinghaus za milion dolara i doživeo da zažali zbog takve nagodbe!” (Remembered Yesterdays [Boston: Litde Brown, 1923], 401). Kako je Džonson bio najpoverljivija Teslina osoba, podatak o visini iznosa verovatno potiče od Tesle. 13 Pismo korporaciji Vestinghaus, 6. feburar 1898. [LC]; moguće je i to da je na Teslu uticalo uvreženo mišljenje o plemenitoj profesiji naučnika. Na primer, Luj Paster takođe je odbijao da traži novčanu naknadu za svoja otkrića. Ako bi to činio, Paster je govorio, naučnik bi se ”unizio... Pravi naučnik ugrozio bi život i rizikovao da parališe svoje pronalazačke sposobnosti” (citat iz M. Josephson, Thomas Alva Edison [New York: McGraw Hill, 1959], 336). 14 Leland Anderson, Nikola Tesla: On His Work With Alternating Currents... (1916), 64-65. 15 P. Callahan, ”Tesla Stationary Obtained from Tesla Museum.” 16 Scott, 20. septembar 1924. 1 2
FUSNOTE
533
Charles F. Scott u pismu Nikola Tesla, 10. jul 1931. [BCU]. Isto. 19 L. Hawkings, William Stanley: His Life and Times (New York: Newcomen Society, 1939), 32; Stenlijeva reklama, ”The S.K.C. Two Phase System”, Electrical Review, 16. januar 1895, vii. 20 Charles F. Scott, George Westinghouse Commemoration (New York: American Society of Mechanical Engineers, 1936,1985), 21. 21 Henry Prout, W. Westinghouse: An Intimate Portrait (New York: Wiley, 1939), 129. 22 Nikola Tesla, My Inventions, 23. 23 ”Brown Executes Dogs”, New York Times, 31. jul 1888,4:7. 24 ”A Humane Method of Capital Punishment”, Electrical Review, 24. decembar 1887; ”One Dead Dog”, Isto, 20. jul 1889,2. 25 ”Edison and Capital Punishment”, Electrical Reviewy 30. jun 1888, 1; ”Edison Says It Will Kill”, New York Suny 4. jul 1889. 26 ”Electricity on Animals”, New York Times, 13. decembar 1888, 2. 27 George Westinghouse, ”No Special Danger”, New York Timesy 13. decembar 1888, 5. 28 Harold P. Brown, ”Electric Currents”, New York Timesy 18. decembar 1888, 5. 29 ”Cockran Debates McKinley at Madison Square Garden”, New York Pressy 19. avgust 1896,1-2. 30 ”Electricity as a Means of Execution”, Electrical Review, 3. avgust 1889; ”Edison Says It Will Kill”, New York Suny 24. jul 1889. 31 ”Electricity as a Means”, Electrical Reviewy 3. avgust 1889; 32 ”Electrical Execution a Failure”, Electrical Reviewy 16. avgust 1890,1-2. 33 ”Kemmler Dies in Electric Chair”, New York Timesy 6. avgust 1890,1. 34 B. Lamme, An Autobiography (New York: Putnam’s, 1926), 60. 35 O’Neil, Prodigal Geniusy 83. 36 B. Lamme, An Autobiographyy 60. 37 Isto, v. 38 Francis Jehl, Menlo Park Reminiscences (Dearborn, Mich.: Edison Institute, 1939), 336. 39 Charles F. Scott, ”Nikola Tesla’s Achievements in the Electrical Art”, AIEE Transactionsy 1943, 3. 17 18
Glava 7; Lažni pronalazači ”Who Is the Greatest Genius of Our Age?”, Review ofReviewsy jul 1890,45. Nikola Tesla, ”The True Wireless”, Electrical Experimentery maj 1919, 28, Nikola Tesla, Solutions to Teslas Secretsy J. Ratzlaff (1981), 62. 3 John O'Neil, Prodigal Genius (New York: Ives Washburn, 1944), 77. 4 Nikola Tesla u pismu JPM, 10. decembar 1900. [LC]. 5 Nikola Tesla, ”On the Dissipation of the Electrical Energy of the Hertz Resonator”, Electrical Engineery 21. decembar 1892; Nikola Tesla, John Ratzlaff, Tesla Said (Milbrae, Calif.: Tesla Book Co., 1984), 22. 6 J. G. O'Hara i W. Pricha, Hertz and the Maxwellians (London: Peter Peregrinus Ltd. u saradnji sa Muzejom nauke, 1987), 42. 7 Nikola Tesla, 21. decembar 1892; ”New Radio Theories”, New York Herald Tribune, 22. septembar 1929). Nikola Tesla, Tesla Saidy 225-26. 1 2
534
ČAROBNJAK
8 Nikola Pribić, ”Nikola Tesla: The Human Side of a Scientist”, Tesla Journal br. 2/3, 1982-83, 25. 9 Novinski isečak iz 1889, Edisonova arhiva, Menlo Park, N.J. 10 R. Conot, Streak of Luck (New York: Bantam Books: 1981), 344-46; M. Josephson, Thomas Alva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 335-37. 11 Ambrose Fleming, ”Nikola Tesla”, Nikola Tesla, Tribute to Nikola Tesla: Letters, Articles (1961), A-222. 12 Louis Hamon, MyLife With the Occult (Garden City, N.Y.: Doubleday, 1933,1972). 243. 13 Review ofReviews> jul 1890,45. 14 ”Was Keely a Charlatan?”, Public Opinion, 1. decembar 1898,684. 15 T. Carpenter Smith, ”Our View of the Keely Motor”, Engineering Magazine> 2. tom, 1891-92,14-19. 16 ”Keely Not Yet in Jail”, New York Times, 19. septembar 1888,1. 17 ”Keely’s Latest Move”, New York Times> 24. avgust 1888, 5. 18 ”Keely in Contempt”, New York Times> 11. novembar 1888,6. 19 ’Tnventor Keely in Jail”, New York Times> 18. novembar 1888, 3. 20 Francis Lynde Stetson, citat iz William Birch Rankine> deLancy Rankine (Niagara Falls, N. Y.: Power City Press, 1926), 30. 21 ”Science and Sensationalism”, Public Opinion> 1. decembar 1898, 684-85. 22 W. Barrett, ”John W. Keely”, R. Bourne, The Smithsonian Book of Invention (New York: Norton, 1978), 120-21. 23 Isto. 24 Nikola Tesla u pismu RUJ, 12. jun 1900. [BLCU].
Glava 8: Južna peta avenija 1 Joseph Wetzler, ”Electric Lamps Fed From Space, and Flames That Do Not Consume”, Harpers Weekly> 11. jul 1891, 524. 2 Nikola Tesla u pismu Petru Mandiću, 18. avgust 1890, Nikolas Kosanović, Nikola Tesla: Correspondence with Relatives (1995), 15. 3 Isto, 17. maj 1894. 4 Isto, Angelina Trbojević Nikoli Tesli, 2. januar 1897, 65. 5 Isto, Jovo Trbojević Nikoli Tesli, 27. februara 1890; Milutin Tesla (rođak) Nikoli Kosanoviću, 10. novembar 1892. 6 Isto, Nikola Tesla Petru Mandiću, 8. decembar 1893,41. 7 Isto, Nikola Tesla Paju Mandiću, 23. januar 1894,42. 8 Isto, Milkin Radivoj Nikoli Tesli, 24. septembar 1895, 51. 9 Karl Marks, ”The Materialist Conception of History”, P. Gardiner, Theories ofHistory (Glencoe, 111.: Free Press, 1959), 134. 10 Nikola Tesla, ”Problem of Increasing Human Energy”, Century> jun 1900,178-79. 11 T.C. Martin u pismu Nikoli Tesli, 5. avgust 1890. [NTM]. 12 William Anthony, ”A Review of Modern Electrical Theories”, AIEE Transactions> februar 1890, 33-42, Videti i J. Ratzlaff, L. Anderson, Dr. Nikola Tesla Bibliography, 1884-1978 (Palo Alto, Calif.: Ragusen Press, 1979), 6. 13 M. Pupin, From Immigrant to Inventor (New York: Scribners, 1923), 144.
FUSNOTE
535
14 Oscar May, ”The High-Pressure Transmission of Power Experiment in Oerlikon”, Electrical World, 18. april 1891,291. 15 Louis Duncan, ”Portrait”, Electrical World, 5. april 1890, 236; ”Alternating Current Motors, Part 2”, 16. jun 1891, 357-58; Ratzlaff, Anderson, Bibiliography, 7. 16 M. Pupin, From Immigrant to Inventor, 283-84. 17 Elihu Thomson, ”Phenomena of Alternating Currents of Very High Frequency”, Electrical Worldy 4. april 1891, 254. U vezi sa ranijim vidovima debate, videti i E. Thomson, ”Notes on Alternating Currents of Very High Frequiency”, Electrical Worldy 14. mart 1891, 204-5; ”Phenomena of Alternating Currents of Very High Frequency”, Electrical World> 11. april 1891,223-24. 18 Nikola Tesla, ”High Frequency Experiments”, Electrical Worldy 21. februar 1891,128-30. 19 Electrical Worldy 21. februar 1891,128-30. 20 Wetzler, ”Electric Lamps Fed From Space”, Harpers Weeklyy 11. jul 1891, 524. 21 Isto. 22 E. Raverot, ”Tesla’s Experiments in High Frequency”, Electrical Worldy 26. mart 1892. 23 Gano Dunn u pismu Nikoli Tesli, jun 1931, Nikola Tesla, Tribute to Nikola Tesla: Letters, Articles (1961), LS-54. 24 Verujem da je izraz ”bez napora” pogrešno tumačen. S Teslinog gledišta, energija se ne može zaista dobiti bez napora. Umesto ljudi, mogu se konstruisati mašine koje će izvući tu ”slobodnu energiju”. Solarna energija, energija vetra i vode jesu načini da se dobije ”slobodna energija” bez ljudskog napora. 25 Sperijev žiroskop je, svakako, zasnovan na principima koji su u osnovi Teslinog rotirajućeg jajeta, te će se smatrati da je Tesla prethodio Speriju u tom izumu. 26 Electrical Worldy 20. maj 1891, 288. 27 Robert Millikan u pismu Nikoli Tesli, 19. decembar 1891, Nikola Tesla, Tribute to Teslay LS-11. 28 Petković, 3. 29 Mihajlo Pupin u pismu Nikoli Tesli, 19. decembar 1891, Nikola Tesla, Tribute to Teslay LS-11.
Glava 9: Presipitivanje prošlosti Charles Steinmetz, Alternating Current Phenomena (New York: McGraw-Hill, 1900), i-ii [sažeto]. 2 Oscar May, ”The High-Pressure Transmission of Power Experiments in Oerlikon”, Electrical Worldy 18. april 1891, 291. 3 T. Hughes, Networks ofPower (Baltimore: John Hopkins University Press, 1983), 131-33. 4 Isto. 5 Dragoslav Petković, ”Poseta Nikoli Tesli”, Politika, 27. april 1927, 3. 6 Hughes, Networks ofPower. 7 ”C. E. L. Brown Portrait”, Electrical Worldy 12. oktobar 1891, 284. 8 M. Dobrowolsky, ”Electrical Transmission of Power by Alternating Currents”, Electrical Worldy 14. septembar 1891,268. 9 Carl Hering, ”Comments on Mr. Browns Letter”,Electrical Worldy 7. novembar 1891,346. 10 Jonathan Leonard, Loki: The Life of Charles Proteus Steinmetz (Garden City, N. Y.: Doubleday, 1932), 109. 1
ČAROBNJAK
536
11
John Winthrop Hammond, Charles Proteus Steinmetz (New York: Century Co.,
1924). 12 ”Charles Steinmetz”, M. Pupin, ”Pupin on Polyphasal Generators”, AIEE Transactions y 16. decembar 1891,591-92. 13 Harold Passer, The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953). 14 Nikola Tesla u pismu Vilardu, 10. oktobar 1892 [Houghton Library, Harvard University]. 15 M. Josephson, Thomas Alva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 361. 16 Isto, 392. 17 Isto. 18 J. Leonard, Loki: The Life ofCharles Proteus Steinmetz (Garden City, N. Y.: Doubleday, 1932), 202. 19 H. Prout, George Westinghouse: An Intimate Portrait (New York: Wiley, 1939), 125. 20 Electrical Worldy 16. septembar 1893,208; citat iz Passer, Electrical Manufacturersy 292. 21 Charles Steinmetz, Theoretical Elements ofElectrical Engineering (New York: McGraw Hill, 1902), iii-iv. 22 M. Pupin, From Immigrant to Inventory 285-86. 23 Isto, 289. 24 Gisbert Kapp u pismu Nikoli Tesli, Nikola Tesla, Tribute to Nikola Teslay LS-6. 25 B. A. Behrend, The Induction Motor (New York: McGraw Hill, 1921), 1. 26 C. E. L. Braun, ”Reasons for the Use of the Three-Phase Current in the Lauffen. Frankfurt Transmission”, Electrical Worldy 7. novembar 1891, 346. 27 Carl Hering, ”Comments on Mr. Brown’s Letter”, isto, 346. 28 W. H. Johnston, ”Mr. Tesla and the Drehstrom Systems”, Electrical World 6. februar y 1892, 83. 29 Carl Hering, ”Mr. Tesla and the Drehstrom Systems”, Electrical World 6. februar y 1892, 84. 30 Behrend, Induction Motory xiii-xiv. 31 Isto, 261.
Glava 10: Kraljevsko društvo ”Mr. Tesla Before the Royal Institution, London”, Electrical Reviewy 19. mart 1892, 57. Teslin oscilator, zamisao na koju je došao u to vreme, postao je osnova za sve njegove kasnije odašiljače, poput onoga iz Kolorado Springsa i Vordenklifa (posebno videti patente br. 462,418 - 13. novembar 1891; 514,168 - 6. februar 1894; i 568,178 - 22. septembar 1896). 3 Nikola Tesla, ”Electric Oscillators”, Electrical Experimentation (7. jul 1919), Nikola Tesla, Nikola Tesla: Lectures, 1956, A-78-93. 4 Nikola Tesla, ”Problem of Increasing Human Energy”, Centuryy jun 1900,203. 5 T. C. Martin, ”Tesla’s Oscillator and Other Inventions”, Century april 1895, Nikola y Tesla, Tribute to Nikola Teslay A-16. 6 ”Nikola Tesla and J. J. Thomson” (1891), Nikola Tesla, Nikola Tesla: Lecturesy 1956, A16-21. 7 Nikola Tesla, ”High Frequency Oscillators for Electro-Therapeutic and Other Purposes”, Electrical Engineery 17. novembar 1898,477-81. 8 T. C. Martin, J. Wetzler, G. Sheep u pismu Tesli, 8. januar 1892. [NTM]. 1 2
FUSNOTE
537
William Preece u prismu Nikoli Tesli, 16. januar 1892. [NTM]. M. Josephson, ThomasAlva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 275-77; E. C. Baker, Sir William Preece: Victorial Engineer Extraordinary (London: Hutchinson, 1976), 185-86. 11 ”Mr. Tesla Before the Royal Institution, London”, Electrical Review, 19. mart 1892, 57; Nikola Tesla, The Inventions, Researches adn Writings of Nikola Tesla, T. C. Martin (New York, Electrical World Publishing Company, drugo izdanje Mokelumne Hill, Calif.: Health Research, 1970), 200. 12 Većina tih istaknutih naučnika titule je dobila u kasnijem periodu karijere; na primer, Djuar je dobio titulu sera 1904; Fleming 1924. Vilijam Tomson postao je baron, a Kelvin lord, nekoliko meseci posle Teslinog predavanja. 13 Isto, 198 [parafrazirano]. 14 Isto, 200. 15 Isto, 186. 16 Isto. 17 Nikola Tesla, Inventions, Researches, 130-131; 228-229 [delimično parafrazirano]. 18 Isto, 287-88 [parafrazirano]. 19 Isto, 235. 20 W. Kock, Engineering Applications ofLasers and Holography (New Yorlc Plenum Press, 1975), 28-35.1. Hunt i W. Draper, Lightning in His Hands: The Life Story ofTesla (Hawthorne, Calif.: Omni Publications, 1977), prvi pretpostavljaju da je Tesla izumeo laser. 21 Nikola Tesla, ”On Electrical Resonance”, Electrical Engineer, 21. jun 1893, 603-5. 22 Nikola Tesla, ”On Light and High Frequency Phenomena”, Electrical Engineer, 8. mart 1893, 248-49. 23 Nikola Tesla, 1916/1992, o radu s naizmeničnim strujama, 62. 24 ”Mr. Tesla Before the Royal Institution, London”, 247-49. 25 Isto, 250-52. 26 Isto, 292. 27 Isto. 28 Isto [delimično parafrazirano]. 29 Isaac Asimov, Asimovys Biographical Encyclopedia ofScience and Technology (Garden City, N. Y.: Doubleday, 1964), 347. 30 Nikola Tesla, My Inventions, 82. 31 Leland Anderon, prezentacija dijapozitivima i predavanje u Međunarodnom udruženju Nikole Tesle, Kolorado Springs, Kolorado, avgust 1988. 32 Nikola Tesla, My Inventionsy 82 [sažeto]. 33 J. A. Fleming u pismu Nikoli Tesli, 5. februarar 1892, Nikola Tesla, Tribute to Nikola Teslay 1961, LS-13. 34 Asimov, Asimov’s Biographical Encyclopediay 364. 35 William Crookes u pismu Nikoli Tesli, 5. mart 1892, Nikola Tesla, Tribute to Nikola Teslay 1961, LS-12. 36 William Crookes, ”Some Possibilities of Electricity”, Fortnightly Review februar 1892, y 173-81. 37 Kruks je postao predsednik Društva za parapsihološka istraživanja 1896, Lodž 1901, a Rejli 1919. godine. Dž. Dž. Tomson bio je potpredsednik. Videti A. Koesder, Roots of Coincidence (New York: Vintage, 1972), 32-34. 9
10
538
ČAROBNJAK
38 William Crookes, ”D. D. Home”, Quarterly Journal of Science januar 1874. [sažeto]. y Videti i C. J. Ducasse, ”The Philosophical Importance of Psychic Phenomena”, J. Ludwig, Philosophy and Parapsihology (Buffalo, N.Y.: Prometheus Books, 1978). 138. 39 William Crookes u pismu Nikoli Tesli, 5. mart 1892. 40 Nikola Tesla, ”Eliott Cresson Gold Medal Presentation”, Tribute to Nikola Tesla, D-4. 41 Nikola Tesla, ”Mechanical Therapy” (nedatirano), Tesla Said 286. y 42 Robert O’Becker, ”Direct Current Neural Systems”, Psychoenergetic Systems 2 (1976), 190-91. 43 ”Tesla’s Experiments”, Electrical Reviewy 9. april 1892, 1. 44 Nikola Tesla u pismu Džordžu Vestinghausu, 12. septembar 1892. [LC]. 45 Nikola Tesla, Tribute to Nikola Tesla LS-69; videti i B. A. Behrend, The Induction y Motor (New York: McGraw-Hill, 1921), 6-7. 46 Nikola Tesla, My Inventions, 94-95. 47 Isto, 95. 48 Isto, 104. 49 Isto. 50 Isto, 104-5 51 William Broad u pismu autoru, 1986. 52 ”Honors of Nikola Tesla from King Alexander I”, Electrical Engineer, 1. februar 1893,125. 53 N. Pribić, ”Nikola Tesla: The Human Side of a Scientist”, Tesla Journaly 2. i 3. novembar 1982/1983, 25. 54 Ambrose Fleming, ”Nikola Tesla”, Joumal of Institution ofElectrical Engineersy London 91, februar 1944, Tribute to Nikola Teslay A-215. 55 J. G. O’Hara, W. Pricha, Hertz and the Maxwellians (London: Peter Peregrinus, 1987), 5. 56 Hercova odluka da eliminiše skalarne potencijale takođe je zbunjivala Olivera Hevisajda, koji je često bio u prepisci sa nemačkim naučnikom tokom istog perioda: ”Sasvim se slažem s vama da ste otišli dalje od Maksvela”, pisao je Hevisajd 1889, [ali] elektrostatički (skalarni) potencijal i magnetni (skalarni) potencijal trebalo bi da ostanu, moje je mišljenje.” Hevisajd se, međutim, kao i Herc, slagao s tim da treba izbaciti vektorski potencijal. 57 Nikola Tesla, ”On the Dissipation of the Electrical Energy of the Hertz Resonator”, Electrical Engineery 21. decembar 1892, 587-88, Tesla Said, 22-23. 58 ”Nikola Tesla tells of New Radio Theories”, New York Herald Tribune 22. septembar y 1929,1,29; Nikola Tesla, Tesla Saidy 225-26. 59 Nikola Tesla, ”The True Wireless”, Electrical Experimentery maj 1919, 28. 60 Proučavalac Teslinog rada, Tom Birden, otišao je toliko daleko da tvrdi da je Hercova odluka da eliminiše skalarne talase i vektorske potencijale iz Maksvelovih jednačina stvorila prekid u daljem teorijskom razvitku koji se naziva kvantnom mehanikom. Upravo iz tog razloga, razmatra Birden, Ajnštajn nije mogao da dođe do jedinstvene teorije polja. Birden predlaže da se te komponente vrate, zajedno sa još jednim odbačenim vidom koji se naziva kvanteriornom teorijom. On je takođe predložio da, upotrebom Teslinog oscilatora za proizvodnju konvergentnih i snažnih skalarnih talasa, mogu da se stvore vrtlozi, to jest, okolni prostor i vreme mogu se iskriviti, te se velike količine energije mogu preneti bežičnim putem na velike razdaljine. (Tom Bearden, ”Scalar Waves and Tesla Technology”, rad predstavljen na Simpozijumu Međunarodnog udruženja Nikole Tesle, Kolorado Springs, Kolorado, avgust 1988). 61 Nikola Tesla, My Inventions, 83.
FUSNOTE
539
Glava 11: Otac radija 1 Nikola Tesla, The Inventions, Researches, and Writings ofNikola Tesla, T. C. Martin (1893), 149. 2 J. Ratzlaff, L. Anderson, Dr. Nikola Tesla Bibliography, 1884-1978 (Palo Alto, Calif.: Ragusen Press, 1979), 21. 3 O’Neil, Prodigal Genius: The Life Story of Nikola Tesla (New York: Ives Washburn, 1944), 101. 4 Moses King, Kings Handbook ofNew York (New York: F. A. Ferris & Co., 1894), 230. 5 Walter Stephenson, ”Nikola Tela nad the Electric Light of the Future”, Scientific American Supplement, 30. mart 1895, 16408-09; Nikola Tesla u pismu Simp. Majstorović, 2. januar 1893, Correspondence with Relatives, 31. 6 Nikola Tesla, ”On the Dissipation of the Electrical Energy of the Hertz Resonator”, 21. decembar 1892; Tesla Said, 22-23. 7 Nikola Tesla, Inventions, Researches, and Writings, 347. 8 Nikola Tesla u pismu Fodoru, 9. septembar 1892; 27. novembar 1892; 1. januar 1893, 21. februar 1893; 23. oktobar 1893. [WBP]. 9 Nikola Tesla u pismu Petru Mandiću, 8. decembar 1893, Correspondece with Relatives, 41. 10 Nikola Tesla u pismu Thurstonu, 4. novembar 1892; 23. januar 1893; 21. februar 1893; 23. oktobar 1893. [WBP]. 11 Nikola Tesla u pismu Džordžu Vestinghausu, 27. septembar 1892. [LC]. 12 Henry Prout, George Westinghouse: An Intimate Portrait (New York: Wiley, 1939), 143. 13 Rekonstruisano na osnovu pisma Nikole Tesle Džordžu Vestinghausu, 12. septembar 1892. [LC]. 14 Benjamin Lamme, An Autobiography (New York: Putnam’s, 1926), 66. 15 Nikola Tesla u pismu Džordžu Vestinghausu, 12. septembar 1892. [LC]. 16 Page Smith, The Rise oflndustrial America, 6. tom (New York: McGraw-Hill, 1984), 486-88. 17 Nikola Tesla, ”On Light and High Frequency Phenomena” (februar/mart 1893), Inventions, Researches, 294-95. 18 Isto. 19 Isto, 299. 20 Isto, 299. 21 James Coleman, Relativity for the Layman (New York: Mentor Books, 1958), 44. 22 Nikola Tesla, ”Radio Power Will Revolutionize the World”, Modern Mechanix & Invention, 71,1934,40-42,117-19. 23 T. C. Martin, ”The Tesla Lecture in St. Louis”, Electrical Engineer, 18. mart 1893,248-49. 24 Nikola Tesla, ”Experiments with Alternate Currents...” (20. maj 1891), Inventions, Researches, 148. 25 ”Jedan beskrajno maleni svet, među molekulima i njihovim atomima koji se obrću i kreću po orbitama, na način veoma sličan nebeskim telima, noseći sa sobom i, verovatno, obrćući etar, ili, drugim rečima, noseći sa sobom statički naboj, meni deluje kao najverovatnije stanovište, i jedino koji na odgovarajući način objašnjava većinu uočenih pojava. Obrtanje molekula i njihovog etra stvara etarski napon ili elektrostatički napon; ujednačavanje etarskog napona pokreće kretanje etra ili električne struje, a kretanje kružnim putanjama proizvodi dejstvo elektromagnetizma i stalnog magnetizma.” Nikola Tesla, ”Experiments With Alternate
ČAROBNJAK
540
Currents of Very High Frequency and Their Application to Methods of Artificial Illumination”, predavanje na Američkom institutu elektroinženjera na koledžu Kolumbija (20. maj 1891). T. C. Martin, The Inventions, Researches and. Writings of Nikola Tesla (New York, Electrical Engineer, 1893), 149. 26 Orrin Dunlop, Radio's 100Men ofScience (New York: Harper and Bros., 1944), 156-58. 27 Nikola Tesla, ”How Cosmic Forces Shape Our Destiny”, New York American, 27. februar 1925, Lectures, Patents, Articles, A-172. 28 Isto. 29 Nikola Tesla, ”On Light and Other High Frequency Phenomena”, (februar/mart 1893), Inventions, Researches, 301. 30 Isto, 347. 31 Isto, 347. 32 William Broughton Jr., ”William Broughton Dedication Speech”, Schenectady Museum, Schenectady, N. Y., 6. februar 1976. [Nick Basura Archives]. 33 Nikola Tesla, Inventions, Researches and Writings, 348. 34 Nikola Tesla, My Inventions, 29. 35 William Preece, ”On the Transmission of Electrical Signals Through Space”, Electrical Engineer, 30. avgust 1893,209. 36 O. E. Dunlap, 1944, 58-59; predavanje Jamesa Coruma, One Hundred Years ofResonator Development, Konferencija ITS, Colorado Springs, Colorado, 1992. 37 M. Josephson, Thomas Alva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 128. 38 R. Conot, Streak ofLuck (New York: Bantam, 1981), 95. 39 Preece, ”On the Transmission of Electrical Signals”. 40 A. Slaby, ”The New Telegraphy”, Century, 1897, 867-77. 41 Oliver Lodge, Talks About Wireless (New York: Cassell, 1925), 32. 42 Nikola Tesla, ”The True Wireless”, Electrical Experimenter, maj 1919, 28-30, 61-63, Solutions to Teslas Secrets, 62-68.
Glava 12: Električni vrač ”New Electric Inventions”, New York Recorder, 15. jun 1891. Nikola Tesla, ”Nikola Tesla and His Wonderful Discoveries”, Electrical World, 29. april 1893,323-24. 3 ”Tesla and His Wonderful Discoveries”, New York Herald, 23. april 1893; Nikola Tesla, ”Nikola Tesla and His Wonderful Discoveries”, 323-24. 4 [WBP]. 5TCM, ”Teslas Lecturein St. Louis”,ElectricalEngineer, 8. mart 1893,248-49. 6 [WBP], 7 TCM, ’Tesla’s Lecture in St. Louis”, Electrical Engineer, 8. mart 1893. 8 Nikola Tesla, ”On Light and Other High Frequency Phenomena”, Electrical Engineer, 28. jun 1893,627. 9 Nikola Tesla, ”Nikola Tesla and His Wonderful Discoveries”, Electrical World, 29. april 1893, 323-24. 10 Isto. 11 Nikola Tesla, ”On Phenomena Produced by Electric Force”, Inventions, Researches and Writings, februar/mart 1893. 1 2
FUSNOTE
541
Isto, 318. TCM, ”A New Edison on the Horizon”, Review of Reviews, mart 1894, 355. 14 TCM, "Tesla’s Lecture in St. Louis”, Electrical Engineery 8. mart 1893. 15 Nikola Tesla, Inventions, Researches and Writings> 349. 16 M. Josephson, Thomas Alva Edison (New York: McGraw Hill, 1959), 235 17 Thomas Edison, ”A Long Chat With the Most Interesting Man in the World”, Morning Journal, 26. jul 1891, [TAE]. 18 Nikola Tesla, ”Nikola Tesla and His Wonderful Discoveries”, Electrical World, 29. april 1893; New York Herald, 23. april 1893. 19 Nikola Tesla, My Inventions, 41. 20 Isto, 83. 21 TCM, ”Tesla’s Oscillator and Other Inventions”, Centuryy april 1895,916-33. 22 Isto, videti i Nikola Tesla, Nikola Tesla: Lecturesy 1956, P-141-145, P-225-231. 23 Nikola Tesla, ”On Phenomena Produced by Electrostatic Force”, Inventionsy Researchesy and Writingsy februar/mart 1893, 319-21. 24 William Cameron, The World’s Fair: A Pictorial History of the Columbian Exposition (New Haven, Conn.: James Brennan & Co., 1894), 108, 669-70; Stanley Applebaum, The Chicago Worldys Fair of 1893: A Pictorial Record (New York: Dover, 1980), 96-97,106. 25 W. E. Cameron, World*s Fairy 641-85. 26 Isto, 316. 27 Isto, 318. 28 J. Barett, Electricity at the Columbian Exposition (Chicago: Donnely & Sons, 1894), 168-69; ”Mr. Tesla's Personal Exhibit at the World’s Fair”, Electrical Engineery 29. novembar 1893,466-68. 29 Cameron, World’s Fair 325; G. R. Davis, World’s Columbian Exposition 1893 (Phiy y ladelphia: W. Houston & Co., 1893), 127; World’s Fair Youth Companion (Boston: 1893), 19. 30 ”Electricians Listen in Wonder to the Wizard of Physics”, Chicago Tribune 26. avgust y 1893. (Edison Archives). 31 ”Tesla’s Egg of Columbus”, Electrical Experimenter, mart 1919, 775. 12 13
Glava 13: Filipovi Thomas Commerford Martin, ”Nikola Tesla”, Centuryy februar 1894, 582-85. ”Electricians Listen in Wonder to the ’Wizard of Physics’” (Električari u čudu slušaju ’Čarobnjaka fizike’), 26. avgust 1893. 3 Thomas Commerford Martin, ” A New Man on the Horizon” (Novi čovek na horizontu), Review ofReviewsy mart 1894, 355. 4 Arthur Brisbane, ”Our Foremost Electrician, Nikola Tesla” (Naš vodeći električar, Nikola Tesla), Worldy 22. juli 1894, 355 5 Robert Undenvood Johnson, Remembered Yesterdays (Boston: Little Brown, 1923). 6 W.T. Stephenson, ”Electric Light of the Future” (Električno svetlo budućnosti), Outlook, 9. mart 1895, 384-356 7 Isto. [reporterovo iskustvo poistovećeno je sa sećanjem Džonsonovih na taj sastank s Teslom] 8 Isto. 9 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 8. januar 1894. 1 2
ČAROBNJAK
542
Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 7. decembar 1893. Nikola Tesla, ”Introductory Note on Zmai” (Uvodna napomena o Zmaju), R. U. Johnson, Songs ofLiberty and Other Poems (New York: Centuryy 1897), 43-47. 12 Ketrin Džonson Nikoli Tesli [MNT]. 13 Isto, 3. april 1896. 14 Isto, 6. decembar 1897. 15 Isto, 6. juni 1898. 16 T. K. Martin Ketrin Džonson, 8. januar 1894. [BLCU] 17 T. K. Martin Nikoli Tesli, 22. januar 1894. [MNT]. 18 Johnson, Remembered Yesterdaysy 400. 19 Isto. 20 Mark Tven Nikoli Tesli, 4. mart, 1894; R.A. Džonson Nikoli Tesli, 5. mart 1894; Nikola Tesla R. A Džonsonu 26. april 1894. [BLCU] 21 Mark Twain Papers [BLCU]. 22 F. Anderson, ed., Mark Twains Notebooks and Journalsy vol. 3, 1883-1891 (Berkeley, Calif.: University of California Press, 1979), 431. 23 Isto. 24 Nikola Tesla, My Inventions (Moji pronalasci), 53. 25 Nikola Tesla, 1897, 286-87. 26 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 2. maj 1894. [BLCU]. 27 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 2. maj 1894. [BLCU]. 28 T. K. Martin Nikoli Tesli, 17. februar 1894. [MNT]. 29 Nikola Pribić, ”Nikola Tesla: The Human Side of a Scientist”( Nikola Tesla: Ljudska strana naučnika), Tesla Journaly nos. 2 & 3 (1892-83), 25. 30 T. K. Martin Nikoli Tesli, 6. februar 1894. [MNT]. 31J. Abraham and R. Savin, Elihu Thomson Correspondence (New York: Academic Press, 1971), 352. 32 T. K. Martin R.A.Džonsonu, 7. februar 1894. [BLCU]. 33 Nikola Tesla, ”Elliott Cresson Gold Medal Award”, Tribute to Nikola Teslay D-5. 34 R.A. Džonson H.F. Ozbornu, 7. maj 1894. [BLCU]. 35 H. F. Ozborn Setu Louu, 30. januar 1894. [BLCU]. 10 11
Glava 14: Snaga Nijagare Nikola Tesla, My Inventions (Moji pronalasci), 48. E. D. Adams, Niagara Power: 1886-1918 (New York: Niagara Falls Power Co., 1927), 148-49; H. Passer, The Electrical Manufacturers: 1875-1900 (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1953), 283-84. 3 Isto. 4 T. Hughes, Networks of Power (Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1983), 97-98, 238-39. 5 J. A. Fleming, ”Nikola Tesla,” Tribute to Nikola Tesla (1961), A-222. 6 Hjuz je u Kanalima moći (Networks ofPower) napisao: ”Teško je shvatiti razloge zbog kojih su on [De Feranti] i njegovi sponzori toliko iskoračili van okvira postojeće tehnologije u svom projektu u Depfordu”. Hjuz, koji Tesli nije želeo da oda bezrezervno priznanje, nije stoga bio u stanju da shvati vezu između tog projetka i Teslinog dostignuća. 1 2
FUSNOTE
543
7 H. Satterlee, J. Pierpont Morgan: An Intimate Portrait (New York: Macmillan, 1939), 194, 221, 228, 269, 300, 307, 325. 8 R. Conot, Streak ofLuck: The Life Story ofEdison (New York: Bantam Books, 1981), 340. 9 H. Passer, Electrical Manufacturers, 285. 10 E. D. Adams, Niagara Power, 173,176,185. 11 Charles Scott, ”Nikola Teslas Achievements in the Electrical Art,” AIEE Transactions, 1943 [Archives, Westinghouse Corp.]. 12 Isto. 13 Isto,179-87. 14 David Woodbury, Beloved Scientist: Elihu Thomson (New York McGraw-Hill, 1944), 214. 15 Electrical World, 25. maj 1895,603. 16 H. Passer, Electrical Manufacturers, 292. 17 H. Prout, 144. 18 H. Passer, 298. 19 Woodbury; Abraham and Savin. Autoru dela koje predstavlja primarni izvor za ovaj događaj (Passer, 1953), začudo je potpuno promakla centralna uloga Tesle u projektu na Nijagari, iako su mu bile dostupne arhive Dženeral elektrika i kompanije Vestinghaus. Paser nije shvatio zašto je glavni ugovor potpisan sa Vestinghausom, a ne sa Dženeral elektrikom. 20 H. Passer, 292. 21 F. L. Stetson, u De Lancey Rankine, Memorabilia of William Birch Rankine, (Niagara Falls: Power City Press, 1926), 28. 22 ”Nikola Tesla and His Work” (Nikola Tesla i njegovo delo), Review of Reviews, 8.avgust 1894, 215. 23 ”Nikola Tesla and His Work” (Nikola Tesla i njegovo delo), New York Times, 16. septembar 1894, 20:1-4. 24 ”Tesla’s Work at Niagara” (Teslino delo na Nijagari), New York Times, 16. juli 1895, 10:5. 25 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 6. januar 1899. [MNT]. 26 ” The Nikola Tesla Company” (Kompanija Nikole Tesle), Electrical Engineering, 13. februar 1895,149. 27 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 6. januar 1899. [MNT].
Glava 15: Velika slava (1894) D. Mekfarlan Mur Nikoli Tesli, 13. juni 1931, Tribute to Tesla 1961, LS-41. T. K. Martin Nikoli Tesli, 6. februar 1894. (donekle parafrazirano zbog razumljivosti). 3 T. K. Martin Nikoli Tesli, 7. maj 1894. 4 T. C. Martin, ’Tesla’s Oscillator and Other Inventions” (Teslini oscilatori i drugi izumi), Century, april 1895, Tribute toNikola Tesla, 1961, A-ll-32. 5 Isto, 18. juli 1894. 6 Nikola Tesla R.A. Džonsonu, 4. decembar 1894. [BLCU]. 7 Isto, A-20. 8 American Electro-Therapeutic Association (Američka asocijacija za elektroterapiju); ”An Evening in Tesla’s Laboratory ” (Veče u Teslinoj laboratoriji), Electrical Engineering, 3. oktobar 1894,278-79. 1 2
ČAROBNJAK
544
American Electro-Therapeutic Association (Američka asocijacija za elektroterapiju); ”An Evening in Tesla’s Laboratory ” (Veče u Teslinoj laboratoriji), Electrical Engineering, 3. oktobar 1894,278-79. 10 Herbert Spencer, The Principles ofBiology (New York: Appleton, 1896). 11 Nikola Tesla, 16.april 1902, 19; ” The Transmission of Electrical Energy Without Wires As a Means for Furthering Peace” (Bežični prenos električne energije kao sredstvo za uspostavljanje mira), Electrical World, januar 1905,21-24. 12 T. C. Martin, op. cit. april 1895, Tribute to Nikola Tesla, 1961, A-31-32. 13 Isto. 14 ”Nikola Tesla and His Works” (Nikola Tesla i njegovo delo), Review of Reviews, avgust 1894, 215. 15 ” Tesla and Edison” (Tesla i Edison), Watertower Times, 24. april 1895. [TAE]. 16 ”Nikola Tesla,” Electrical World, 14. april 1894,489. 17 F. Jarvis Patten, ”Nikola Tesla and His Works” (Nikola Tesla i njegovo delo), Electrical World, 14. april 1894, 496-99; ”Tesla and Edison” (Tesla i Edison), Watertower Times, 24. april 1895. [TAE]. 18 Arthur Brisbane, ”Our Foremost Electrician” (Naš vodeći električar), New York World, 22. juli 1894, vikend dodatak. 19 ” Tesla’s Triumphs” (Teslini uspesi), St. Louis Daily Globe Democrat, 2. mart 1893,4. 20 Nikola Tesla, ” Tuned Lightning” (Podešene munje), English Mechanic and World of Science, 8. mart 1907,107-108. 21 W. T. Stephenson, ” Electrical Light of the Future” (Električno svetlo budućnosti), Outlook, 9. mart 1895, 384—86. 22 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden, 16. april 1902,14. 23 Isto, Šerfovo svedočanstvo, 89. 24 Patenti 454,622 (23. juni 1891); 462, 418 (3. novembar 1891); 514,168 (6. februar 1894). U Lectures, Patents, Articles, P-221-27. 25 Radovi Mihajla Pupina [BLCU]. 26 Nikola Tesla, ” High Frequency and High Potential Currents” (Struje visoke frekvencije i viskog potencijala), februar 1892, u Inventions, Researches and Writings (1894), 292. 27 Pupinovi radovi, 28. mart 1894 [BLCU]. 28 Isto, 23. avgust 1895. 29 Isto, 21. maj 1895. 30 Isto, 25. juli 1896. 31 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 21. decembar 1894. [BLCU]. 9
Glava 16: Požar u laboratoriji (1895) 1 Charles Dana, ”The Destruction of Tesla’s Workshop ” (Uništenje Tesline laboratorije), New York Sun, 13. mart 1895; u Tribute, 1961, LS-18. 2 D. Mekfarlan Mur Nikoli Tesli, 13. juni 1931; u Tribute, 1961, LS-41. 3 John O’Neill, Prodigal Genius, 1944. 4 J. Ratzlaff and Leland Anderson, eds., Dr. Nikola Tesla Bibliography (Palo Alto CARagusen Press, 1979), 34. 5 T. C. Martin, ”The Burning of Tesla’s Laboratory” (Požar u Teslinoj laboratoriji), Engineering Magazine, april 1895,101-4.
FUSNOTE
6 7
545
” A Calamitous Fire” (Kobna vatra), Current Literaturey maj 1895. [TAE]. Michael Boro Petrovich, A History ofModem Serbia (New York: Harcourt Brace 1976)
523. T. C. Martin, ”The Burning...”. J. Ratslaff and L. Anderson, Tesla Bibliography, 34. 10 J. Abraham and R. Savin, Elihu Thomson Correspondence (New York: Academic Press 1971), 352. 11 T. K. Martin Nikoli Tesli, 20. maj 1895; 21. maj 1895; 28. maj 1895. [MNT]. 12 H. Passer, Electrical Manufacturers, 297. 13 ”Westinghouse Electric. Ad on Tesla polyphase system” (Vestinghaus elektrik. Reklama za Teslin višefazni sistem), Review ofReviews, juni 1895, viii. 14 J. Ratzlaff and L. Anderson, Tesla Bibliography, 34. 15 John O’Neill, Prodigal Genius, 123. U vezi sa svojim troškovima, uključujući i štetu od požara i izgradnju nove laboratorije, Tesla je pisao: ”Pre no što sam i ugledao Kolorado - mislim da moj sekretar to zna - sigurno sam potrošio najmanje 750.000 dolara”, Nikola Tesla, On His Work With A.C.y\72. 16 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 14. februar 1895. [BLCU]. 17 Ernest Hajnrih Nikoli Tesli, 13. februar 1895. [LC]. 18 ”Tesla in Jersey ” (Tesla u Nju Džersiju), Rochester Express, 15. april 1895. [TAE]. 19 Nikola Tesla A. Šmitu (kombinacija dvaju pisama), 23. mart 1895; 3. april 1895. [LC]. 20 Samjuel Banister Nikoli Tesli, 8. april 1895. [LC]. 21 Brizbejn, 22. juni 1894. 22 ” Edison’s Rival” (Edisonov suparnik), Troy Pressy 20. april 1895. [TAE]. 22. J. Ratzlaff and L. Anderson, Tesla Bibliographyy 36. 23 ” Edison’s Rival” (Edisonov suparnik), TroyPress, 20. april 1895. [TAE]. 22. J. Ratzlaff and L. Anderson, Tesla Bibliography, 36. 24 ”Tesla Solved the Problem” (Tesla razrešio problem), Philadelphia Press, 24. juni 1895. [TAE]. 25 ”The Electric Combinations” (Električne kombinacije), NY Com. Bulletiny 18. april 1895. [TAE]. 26 T. K. Martin Nikoli Tesli, 22. maj 1895. [MNT]. 27 T. K. Martin Nikoli Tesli, 12. mart 1896. [MNT]. 28 ” Nikola Tesla and the Electrical Outlook” (Nikola Tesla i perspektive na polju električne energije), Review ofReviewsy septembar 1895, 293-94. 29 Isto. 8 9
Glava 17: Marsovska groznica (1895-’96) Citat iz časopisa New York Suny 25. mart 1896. John D. Gates, The Astor Family (Garden City, N.Y.: Doubleday, 1981), 112-13. 3 Isto. 4 Camille Flammarion, ”Mars and Its Inhabitants” (Mars i njegovi stanovnici), North American Review 162 (1896), 549. 5 Vilijam Pikering, ”Pickerings Idea for SignalingMars” (Pikeringova zamisao u vezi sa slanjem signala na Mars), New York Times, 25. april 1909, Pt. 5, 1:1-6 [donekle parafrazirano zbog razumljivosti]. 6 Nikola Tesla Dž.Dž.Astoru, 6. februar 1895. [MNT]. 1 2
ČAROBNJAK
546
John Jacob Astor, A Journey in Other Worlds (New York: D. Appleton, 1894), 115-16. Isto, 161. 9 George DuMaurier, The Martian (Boston: Little Brown, 1896). 10 Camille Flammarion, Stories ofInfinity (Boston: Roberts Brothers, 1873). 11 Carl Jung, The Portable Jung (New York: Viking Press, 1961), 311. 12 D. Cohan, ”Heavenly Hoax,” Air 8c Space 4-5 (1986), 86-92. 13 E. Morse, Mars and Its Mystery (Boston: Little Brown, 1906), 52-53. 14 Camille Flammarion, ”Mars and Its Inhabitants” (Mars i njegovi stanovnici), North American Review 162 (1896), 546-57. 15 ”Strange Lights on Mars” (Čudna svetla na Marsu), Nature, 2. avgust 1894; ”Mars Inhabited Says Prof. Lowell” (Mars naseljen, kaže prof. Louel), New York Times, 30. avgust 1907,1:7; ”Signalling to Mars” (Slanje signala na Mars), Scientific American, 8. maj 1909. 16 Perceival Lowell, The Canals ofMars (New York: Macmillan, 1906), 376-77. 17 VV. Von Braun et al., The Exploration ofMars (New York: Viking Press, 1956), 84-85. 18 Isto; J. Abrahams and R. Savin, Elihu Thomson Correspondence. 19 Nikola Tesla, Tribute, LS-18. 20 ”Is Tesla to Signal the Stars?” (Hoće li Tesla poslati signal zvezdama?), Electrical World, 4. april 1896, 369. 7 8
Glava 18: Visoko društvo (ISM^?) citat iz Paul Baker, Stanny: The Gilded Life ofStanford White (New York: Free Press, 1989), 137, February 25, 1894. 2 Frederick Finch Strong, ”Electricity and Life” (Struja i život), Electrical Experimenter, mart 1917, 798, 831. 3 Jennie Melvene Davis, ”Great Master Magician Is Nikola Tesla” (Veliki majstor među čarobnjacima, Nikola Tesla), Comfort, maj 1896. [MNT]. 4 ”The Field of Electricity: Edison, Tesla and Moore at Work” (Električna energija: Edison, Tesla i Mur na delu), isečak iz novina bez naslova, Omaha, Nebraska, 14. juni 1896. [TAE]. 5 Stanford Vajt E. D. Adamsu, 14. maj 1891; 16. avgust 1892. [ALCU]. 6 Stanford Vajt E. D. Adamsu, decembar 1891; oktobar 1891. [ALCU]. 7 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 25. februar 1894. [ALCU]. 8 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 5. februar 1895. [ALCU]. 9 Isto. 10 Michael Mooney, Evelyn Nisbet and Stanford White (New York: Morrow, 1976), 19399; Paul Baker, Stanny, 249-50. 11 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 30. novembar 1895. [ACU]. 12 George Wheeler, Pierpont Morgan and Friends: Anatomy ofa Myth (Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1973), 17. 13 G. Scherff, 1902 [BLCU]. 14 R. U. Johnson, Remembered Yesterdays, 480-81; ”True Buddhism, Brooklyn Standard Union”, February 4, 1895, in The Complete Works of Swami Vivekananda, vol. 2 (Calcutta, India: Advaita Ashram, 1970); Ted Vajz autoru, 10. april 1996. 15 R. A. Džonson Nikoli Tesli, 25. oktobar 1895. [BLCU]. 16 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 23. oktobar 1895. [BLCU]. 17 Matthew Josephson, The RobberBarons (New York: J. J. Little & Ives Co., 1934), 332-34. 1
FUSNOTE
547
H. J. Satterlee,/. Pierpont Morgan, 214. T. K. Martin Nikoli Tesli, 7. novembar 1895; 17. novembar 1895. [MNT]. 20 Nikola Tesla Dž. Dž. Astoru, 20. decembar 1895. [MNT]. 21 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 13. decembar 1895; 22. decembar 1895. [MNT]. 22 Nikola Tesla Stanfordu Vajtu, 4. januar 1896. [MNT]. 23 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 10. januar 1896. [BLCU]. 24 Svami Vivekananda V. T. Stedu (uredniku Review of Reviews), Letters of Swami* Vivekananda (Pithoragarth, Himalays: Advaita Ashrama, 1981), 281-83; The Complete Works ofSwami Vivekananda (Calcutta, India: Advaita Ashrama, 1979). 25 Dž. Dž. Astor Nikoli Tesli, 18. januar 1896. [MNT]. 18 19
Glava 19: Senograf (1896) ” Phosphorescent Light” (Fosforescentno svetlo), New York Mail and Express, 22. maj 1896. [TAE]. 2 Mihajlo Pupin, From Immigrant to Inventor (New York: Scribners, 1925), 306. 3 John O’Neill, Prodigal Genius, 1944. 4 Soren Kierkegaard, Either or Or, 1848, preveli na engleski Dejvid i Lilijan Svenson (New York: Oxford University Press, 1944). 5 Nikola Tesla, ”On the Roentgen Rays” (O rendgenskim zracima), Electrical Review, 11. mart 1896; Nikola Tesla: Lectures (1956), A-27. 6 Isto, A-29. 7 Isto, A-30. 8 Nikola Tesla, ”On Roentgen Radiations” (O radijaciji prouzrokovanoj rendgenskim zracima), Electrical Review, 8. april 1896; Nikola Tesla: Lectures (1956), A-43. 9 Nikola Tesla, ”Roentgen Rays or Streams” (Rendgenski zraci ili struja), Electrical Review, 1. decembar 1896; Nikola Tesla: Lectures (1956), A-52. 10 Isto; ”On the Roentgen Streams” (O rendgenskim strujama), Electrical Review, 1. decembar 1896; Nikola Tesla: Lectures (1956), A-56. Tesla je to povezivao i sa Kelvinovim ”etarskim vrtlozima”. 11 Nikola Tesla, ”On Roentgen Rays: Latest Results” (O rendgenskim zracima: rezultati najnovijih istraživanja), Electrical Review, 18. mart 1896; u Nikola Tesla: Lectures (1956), A32-38; ”On Roentgen Radiations” (O radijaciji prouzrokovanoj rendgenskim zracima), Electrical Review, 8. april 1896; NikolaTesla: Lectures (1956), A-41. 12 Nikola Tesla. ”On the Roentgen Streams” (O rendgenskim strujama), Electrical Review, 1. decembar 1896; Nikola Tesla: Lectures (1956), A-58. 13 Nikola Tesla. ”On the Hurtfiil Actions of Lenard and Roentgen Tubes ” (O štetnim dejstvima Lenardovih i Rendgenovih cevi), Electrical Review, 5. maj 1897; Nikola Tesla: Lectures (1956), A-65. 14 ”Tesla Opposes Edison” (Tesla se ne slaže sa Edisonom), NY Evening Journal, 2. decembar 1896. [TAE]. 15 ”Tesla Says ’Let us hope’” (Tesla kaže ’Nadajmo se’), Philadelphia Press, 20. novembar 1896. [TAE]. 16 ”Scoffs at X rays for the blind” (Otpisani rendgenski zraci za slepe), NY Morning Journal, 3. decembar 1896. [TAE]. 1
ČAROBNJAK
548
17 ”Kombinacija uređaja” (Combined Devices), NY Evening Journal, 2. decembar 1896; ”Pobeda nauke: kombinacija Teslinog i Edisonovog uređaja” (Triumph of Science: Combination of Tesla and Edison contrivances), Louisville KY Courier Journal, 24. novembar 1896. [TAE]. 18 ”Edison Caught a Fluke” (Edison uhvatio metilja), NY Moming Journal, 10. avgust 1897. [TAE].
Glava 20: Govor na Nijagari (1897) 1 Charles Barnard, ” Nikola Tesla, the Electrician ” (Nikola Tesla, elektrotehničar), The Chautauguan 25, (1897), 380-84. 2 ” Nikola Tesla: An Interesting Talk With America’s Great Electrical Idealist ” (Nikola Tesla: Jedan interesantan razgovor s velikim američkim električnim idealistom), Niagara Falls Gazette, 20. juli 1896,1: l.Vidi i T. Valone, ’Teslas History in Western New York,” S. Elswick, Tesla Proceedings (1986), 27-51. 3 Vilijam Pris Nikoli Tesli, 1896. [MNT]. 4 E. C. Baker, Sir William Preece: Victorian Engineer Extraordinary (London: Hutchinson, 1976), 269-70. 5 Nikola Tesla, ” Marconi and Preece” (Markoni i Pris), New York World, 13. april 1930, 229, J. Ratzlaff, Tesla Said, 229. 6 Ketrin Džonson Nikoli Tesli, 6. avgust 1896. [MNT]. 7 R. A. Džonson Nikoli Tesli, 28. juli 1896. [LC]. 8 R. A. Džonson Nikoli Tesli, 7. novembar 1896. 9 ”History Making Celebration of the Only Electrical Banquet the World Has Ever Seen” (Istorijska proslava - Svečana večera za ljude iz sveta električne energije kakva još nije viđena), Buffalo Evening News, 13. januar 1897,1:1-2; 4:2-5. 10 NikolaTesla, ”Niagara Falls Speech” (Govor na Nijagari), Electrical World, 6. februar 1897,210-11. Objavljeno i u Nikola Tesla: Lectures (1956), AlOl-8. 11 Isto. 12 Isto. 13 Buffalo Evening News, 12. januar 1897; Vidi i D. Dumych, ”Nikola Tesla and the Development of Electric Power at Niagara Falls” (Nikola Tesla i razvoj električne energije na Nijagarinim vodopadima), Tesla Journal 6,7,1989-90,4-10. 14 Isto.
Glava 21: Krupne zverke (1896-’98) R. U. Johnson, Remembered Yesterdays, 402. Isto, 13. mart 1896. 3 Dž.Dž. Astor Nikoli Tesli, 29. januar 1897. [MNT]. 4 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 29. januar 1897. [ACU]. 5 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 28. mart 1896; pozdrav, 12 mart 1896. [BLCU]. 6 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 8. april 1896. [BLCU]. 7 R. U. Johnson, Remembered Yesterdays, 402-3. 8 Ignace Paderewski and Mary Lawton, The Paderewski Memoirs (New York: Scribners, 1938), 205-5. 9 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 8. april 1896; 9. april 1896. [BLCU]. 1 2
FUSNOTE
10 11 12 13
549
Nikola Tesla Ketrin Džonson, 10. april 1896. [BLCU]. Nikola Tesla Ketrin Džonson, 10. mart 1899. [BLCU] Nikola Tesla Ketrin.Džonson, 9. mart 1899. [BLCU]. Peter Browning, John Muir in His Own Words (Lafayette, Calif.: Great West Books,
1988). 14 15
Nikola Tesla Ketrin Džonson, 3. novembar 1898. [BLCU]. Browning, John Muir in His Own Words, 12
Glava 22: Mađioničarev šegrt ”Tesla Electrifies the Whole Earth” (Tesla pušta struju kroz celu planetu), New York Journal, 4. avgust 1897,1:1-3. 2 Lee DeForest, Father ofRadio: An Autobiography (Chicago: Wilcox 8c Follett, 1950), 76,81,85. 3 NikolaTesla, Nikola Tesla: Lectures, (1956). Osnovni patenti za oscilatore i predajnike: 454622 23. juni 1891; 462418 3. novembar 1891; 514168 2. avgust 1893; 568176-180 20. april 1896-9. juli 1896; daljinsko upravljanje: 613809 1. juli 1898; bežična komunikacija: 649621 2. septembar 1897; 1119732 18 januar 1902. 4 ”Wizard Edison Here” (Ovde Čarobnjak Edison), Buffalo (N.Y.) News, 30. avgust 1896. [TAE]. 5 ”Nikola Tesla on Far Seeing-The Inventor Talks Interestingly on the Transmission of Sight by Wire” (Nikola Tesla o viđenju nadaleko - pronalazač iznosi interesantne podatke o prenosu slike putem žice), New York Herald, 30. avgust 1896. vidi i Ratzlaff 8c Anderson, 1979,45. 6 Nikola Tesla, ”Developments in Practice and Art of Telephotography” (Najnovija dostignuča u praksi i teoriji telefotografije), Electrical Review, 11. decemba 1920, Lectures (1956), A-94-97. 7 A. Korn Nikoli Tesli, maj 1931, Tribute (1961), 25-27. 8 Nikola Tesla, ”Developments in Practice and Art of Telephotography” (Najnovija dostignuča u praksi i teoriji telefotografije), Electrical Review, 11. decembar 1920, Lectures (1956), A-97. 9 Chauncey Montgomery McGovern, ”The New Wizard of the West” (Novi čarobnjak sa zapada), Pearsons Magazine, maj 1899, 291-97. 10 Nikola Tesla Parkeru V. Pejdžu, 8. avgust 1897. [KSP]. 11 Patent br. 649621, 2. septembar 1897; Lectures (1956) P293-96; C. M. McGovern, ”The New Wizard of the West” (Novi čarobnjak sa zapada), 294. 12 Isto, P293-96. 13 Pris citiran u: E. C. Baker, Sir William Preece 1976,270. 14 Vivijan citiran u: D. Marconi, MyFather, Marconi (New York: McGraw-Hill, 1962), 138. 15 W. Jolly, Marconi (New York: Stein 8c Day, 1972), 48 16 D. E. W. Gibb, Lloyds ofLondon (London: Lloyds of London Press, 1957), 158. 17 Frank Jenkins, ”Nikola Tesla: The Man, Engineer, Inventor, Humanist and Innovator” (Nikola Tesla: Čovek, inženjer, pronalazač, humanista i inovator), Nikola Tesla: Život i delo jednog genija (Beograd: Jugoslovensko društvo za unapređenje naučnog znanja, 1976), 10-21. Originalni izvor, O Nil, 1944. 18 Nikola Tesla protiv Markonija, sudski zapisnik, 440-41 [LA]. 19 C. M. McGovern, op. cit., 1899, 297. 1
ČAROBNJAK
550
”A Crowd to hear Tesla” (Mnoštvo ljudi dolazi da čuje Teslu), New York Times, 7. april 1897,12:2; J. Ratzlaff, L. Anderson, Tesla Bibliography, 49. 21 Prikaz tog neobjavljenog predavanja pogledati u L. Anderson, On His Work with Alternating Currents 1916/1992. 22 ” Telegraphy without wires” (Bežična telegrafija), Scribners Monthly, 1897, 527x28. 23 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden, op. cit., 1902 [BLCU]. 24 Westinghous Co. Annual Report (Godišnji izveštaj kompanije Vestinghaus), Electrical Review, 30. juni 1897, 313. 25 Westinghouse memorandum, July 7,1888. 26 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 6. januar 1899. [MNT]. 27 Nikola Tesla E. Hajnrihu, 4. decembar 1897. [LC]. 28 Marica Nikoli Tesli, 27. mart 1891, A. Marinčić, Nikola Tesla: prepiska sa rodbinom, (Beograd, Muzej Nikole Tesle) 29 ”Tesla at 79 Discovers New Message Wave” (Tesla u 79. otkriva talas novih poruka), Brooklyn Eagle, 11, juli 1935,1:1, 3:4; vidi i O’Neill, 1944,158-64. 30 Allan Benson, ”Nikola Tesla: Dreamer” (Nikola Tesla: Sanjar), The World To-Day, 1915,1763-67 [Archives, Health Research, Mokelumne Hill, Calif]. 20
Glava 23 Moć vrOa (1898) Edward Bulwer-Lytton, The ComingRace (London: Routledge, 1871). Nikola Tesla, ”Tesla’s Latest Invention: Electrical Circuits and Apparatus of Electrically Controlled Vessels” (Teslin najnoviji izum: električna kola i plovila na električno upravljanje), Electrical Review, 16. novembar 1898, 305-12. 3 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 12. juli 1900 [BCU]. 4 Tu vezu između Tesle i Bulver-Litona prva je uočila Dizajer Stenton, kolumnistkinja u Kolorado Springsu 1899. Videti I. Hunt, W. Draper, Lightning in His Hands: The Life Story of Nikola Tesla (Hawthorne, Calif.: Omni Publications, 1964. 5 Bulwer-Lytton, Coming Race. 6 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 27. januar 1897; 3. juli 1897. [MNT]. 7 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 2. decembar 1898. [MNT]. 8 Virginia Cowles, TheAstors (New York: Knopf, 1979), 130-31. 9 Nikola Tesla, Mojipronalasci (My Inventions, 107-9). 10 Džon Oliver Ašton Liju Andersonu, 17. juli 1953. [LA]. 11 ”Tom Edison’s Son Explodes Desk by Accident” (Sin Tomasa Edisona nesrećnim slučajem diže u vazduh radni sto), New York Times, 3. maj 1898, 7:1 12 ”Tesla’s Latest Invention” (Teslin najnoviji izum), Electrical Review, 9. i 16. novembar 1898. 13 Nikola Tesla, ’Torpedo Boat Without a Crew” (Čamac s torpedom bez posade), Current Literature, februar 1899,136-37. 14 ”Mr. Tesla and the Czar” (G. Tesla i car), Electrical Engineering, 17. novembar 1898, 486-87. 15 Nikola Tesla, ”The Problem of Increasing Human Energy” (Problem povećanja ljudske energije), Century, juni 1900,188. 16 M. Huart, ”The Genius of Destruction” (Destruktivni genije), Electrical Review, 7. decembar 1898, 36 1 2
FUSNOTE
17 18
551
Mark Tven Nikoli Tesli, 17. novembar 1898. [MNT]. ”Mr. Tesla and the Czar” (G. Tesla i car), Electrical Engineering, 17. novembar 1898,
486-87. 19 ”Was Keely a Charlatan?” i ”Science and Sensationalism,” Public Opinion, 1. decembar 1898, 684-85. 20 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 1. januar 1898. [BLCU]. 21 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 1. januar 1898. [BLCU]. 22 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 28. novembar 1898. [BLCU]. 23 Nikola Tesla, ”Mr. Tesla’s reply” (Odgovor g. Tesle), Electrical Engineer, 24. novembar 1898, 514. 24 Marc Seifer, Nikola Tesla: Psychohistory, 1986, 272. Brojčani podaci potiču od: Ratzlaff and Anderson, 1979. 25 ”His Friends to Mr. Tesla”, Electrical Engineer, 24. novembar 1898, 514. 26 T. K. Martin Elihjuu Tomsonu, 16. januar 1917, H. Abrahams and M. Savin, Selections from the Scientific Correspondence ofElihu Thomson (Cambridge, Mass.: MIT Press, 1971), 352. 27 T. C. Martin, ”The Burning of Tesla’s Laboratory” (Požar u Teslinoj laboratoriji), Engineering, 11:1, april 1895. 28 Nikola Tesla, ”The Problem of Increasing Human Energy” (Problem povećanja ljudske energije), Century, juni 900,175-211. 29 Nikola Tesla, ”How Cosmic Forces Shape Our Destiny” (Kako kosmičke sile utiču na našu sudbinu), 1915, Nikola Tesla: Lectures (1956), A-122. 30 Nikola Tesla, ”The Problem of Increasing Human Energy” (Problem povećanja ljudske energije), Century, juni 1900,184-85. 31 Nikola Tesla, ”How Cosmic Forces Shape Our Destiny” (Kako kosmičke sile utiču na našu sudbinu), 1915/1956, A-172 32 Isto. 33 Nikola Tesla, ”The Problem of Increasing Human Energy” (Problem povećanja ljudske energije), Century, juni 1900,184-85 34 Isto, 185-86 35 Nikola Tesla, My Inventions (Moji pronalasci). Treba imati u vidu da je godinama važilo pravilo po kom je pronalazač morao da demonstrira svoju izum da bi patent bio odobren.
Glava 24: Voldorf-Astorija (1898) Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 29. novembar 1897. [BLCU]. Virginia Cowles, TheAstors (New York: Knopf, 1979), 126. 3 Albin Dearing, The Elegant Inn (Secaucus, N.J.: Lyle Stuart, 1986), 75, 78, 87. 4 Isto, 81. 5 Nikola Tesla Mornarici SAD, 27. septembar 1899. [NAR]. 6 P. Delaney, ”Telegraphing From a Balloon in War” (Slanje telegrafskih poruka iz balona u ratu), Electrical Review, oktobar 1898, 68. 7 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 3. januar 1901. [MNT]. 8 Reklama, General Dynamics, Smithsonian, 1990. 9 ” Offer of the Holland Owners” (Holandova ponuda), New York Times, 4. juni, 1898,1:4. 10 Nikola Tesla Mornarici SAD, 1899. [NAR]. 11 ”The Patience of Hobson” (Hobsonovo strpljenje), New York Times, 20. april 1908. 1 2
ČAROBNJAK
552
12
”The Merrimac Destroyed?” (Da li je Merimak uništen?) New York Times, 4. juni,
1898,1:4. 13 Marta Jong, ”Lieutenant Richmond Hobson” (Poručnik Ričmond Hobson), Chautauguan 27,1898, 561 14 ”Lieut. Hobson’s Promotion” (Unapređenje poručnika Hobsona), New York Times, 21. juni 1898,1:4. 15 Ketrin Džonson Nikoli Tesli, 6. decembar 1897. [MNT]. 16 Isto, 6. juni 1898. 17 Nikola Tesla, ”Tesla s Latest Advances in Vacuum Tubes” (Teslina najnovija dostignuća sa vakuumskim cevima), Electrical Review, 5. januar 1898,9. 18 Cheiro (Louis Hamon), Cheiro’s Language of the Hand (New York: Transatlantic Publishing Co., 1895). 19 Sfinga (Sphynx). Analysis of Tesla’s palm. Private correspondence (Analiza Teslinog dlana. Privatna prepiska), avgust 1990. 20 Ketrin Džonson Nikoli Tesli, 8. februar 1898. [MNT]. 21 Isto, 12. mart 1898; 25. mart 1898. 22 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 12. mart 1898. [BLCU]. 23 Isto, 3. decembar 1898. 24 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 3. novembar 1898. [BLCU]. 25 Isto, 9. mart 1899. 26 Marguerite Merrington papers, Museum of New York City; John O’Neill, Prodigal Genius 302. 27 Virginia Cowles, TheAstors (New York: Knopf, 1979), 124-25. 28 Isto, 135. 29 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 2. decembar 1898; 6. januar 1899. [MNT]. 30 Isto, 2. decembar 1898. [MNT]. 31 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 6. januar 1899. [MNT]. 32 Isto, 6. januar, 1899; 10. januar 1899; 27. mart 1899. [MNT]. Da li je Tesla zaista i dobio punu sumu, nije poznato. 33 John O’Neill, Prodigal Genius, 176. 34 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 3. novembar 1898. [BLCU]. 35 R. U. Johnson, Remembered Yesterdays, 418-19. 36 ”The Gentle Art of Kissing” (Plemenito umeće ljubljenja), New York Times, 15. avgust 1899, 6:2-4. 37 Nikola Tesla R. A. Džonsonu, 6. decembar 1898. [BLCU]. 38 Isto, 8. novembar 1898. 39 ”Lieut. Hobson’s Career” (Karijera poručnika Hobsona), New York Times, 5. juni 1898,2:4.
Glava 25: Kolorado Springs (1899) Desire Stanton, ”Nikola Tesla Experiments in the Mountains” (Nikola Tesla izvodi eksperimente u planinama), Mountain Sunshine, jul-avgust 1899, 33-34. (Pravo ime: gđa Gilberta Meklurga.) Teslino putovanje 1896. u Kolorado otkrio je Džejms Korum dok je pretraživao članke u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. 1
FUSNOTE
553
2 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902. [BLCU]. 3 Nikola Tesla. ”Some Experiments in Tesla’s Laboratory With Currents of High Potential and High Frequency” (Neki eskperimenti u Teslinoj laboratoriji sa strujom visokog potencijala i visoke frekvencije), Electrical Review, 29. mart 1899,193-97, 204. 4 T. Hunt i M. Draper, Lightning, 110 5 Isto.; Nikola Tesla, On His Work in A.C., 1916/1992,109. 6 T. Hunt i M. Draper, Lightning, 110. 7 Isto. 8 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902. [BLCU]. 9 Crteži koji su se odnosili na izgradnju eksperimentalne stanice u Kolorado Springsu nastali su 1896. i 1897. Na isti način, dok je još bio u Koloradu, Tesla je osmislio i planove za svoj naredni predajnik, koji je podignut na Long Ajlendu. Nikola Tesla, My Inventions (Moji pronalasci), 116-17. 10 T. Hunt and M. Draper, Lightning, 108. 11 Isto. 12 Isto. 13 Prema današnjim naučnim saznanjima,jonosfera ne može biti prenosilac električnih talasa kako je Tesla mislio, već reflektor koji ”izaziva uzastopno odbijanje energije pri prenosu na velika rastojanja” i tako ona može obići čitavu planetu. (Stenli Sajfer, privatna prepiska, 1985). 14 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902, 51 [BLCU]. 15 Aleksandar Marinčić, ”Research on Nikola Tesla in Long Island Laboratory” (Istraživanje na temu ’Nikola Tesla u laboratoriji na Long Ajlendu’), Tesla Journal 6, no. 7 (1988/89) 25-28 16 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902. [BLCU]. 17 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 22. juni 1899. [LC]. 18 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902, 26 [BLCU]. 19 Primar namota bio je posebno pripremljen kabel koji je opasivao unutrašnjost same građevine, a sekundar manji kalem cevastog oblika u središtu građevine koji je obuhvatao predajni toranj uzdižući se iz nosećeg stuba kao jedinstven vrh. S pokretnim krovom kojim se podešavala visina antene, i malom sijalicom na vrhu, visina predajnika je mogla da se podešava od maksimalnih 60 metara od zemlje. A. Marinčić, Komentar uz Beleške iz Kolorado Springsa (Colorado Springs Notes Commentary), u Nikola Tesla, Beleške iz Kolorado Springsa (Colorado Springs Notes), A. Marinčić, ur. (Beograd: Muzej Nikole Tesle, 1979). 20 Zahvaljujući Teslinoj izuzetnoj sposobnosti preciznog slikovnog predstavljanja stvari, nastao je mit, koji su podržali O’Nil i Tesla u svojoj autobiografiji, da je sve nacrte i proračune Tesla razrešavao isključivo u svojoj glavi. Prvi upravnici Teslinog muzeja stoga su dnevnik iz Kolorada čuvali kao tajnu, pošto nisu hteli da unište tu sliku o izuzetnim mentalnim sposobnostima slavnog pronalazača. Sadašnji upravnik, dr Marinčić, smatra da će ”Dnevnik iz Kolorada pokazati da je Tesla bio čovek od krvi i mesa koji je pravio greške”. Marinčić je imao sasvim drugačiji stav. On je smatrao da će ljudi više ceniti Teslina dostignuća ukoliko budu razumeli
ČAROBNJAK
554
pravog Teslu. Zbog toga je priredio dnevnik koji je Muzej objavio 1979. (Muzej Nikole Tesle, A. Marinčić, Kolorado Springs, avgust 1990) 21 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902, [BLCU]. 22 Nikola Tesla, My Inventions (Moji pronalasci), 86. Videti i Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), 174. 23 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902, 30 [BLCU]. 24 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), 28, 34. 25 Nikola Tesla Dž.Dž. Astoru, 10. septembar 1900. [MNT]. 26 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 14. juni 1899. [LC]. 27 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 22. juni 1899. [LC]. 28 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 6. juni 1899. [LC]. 29 A. Marinčić, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), 15. 30 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla/Reginald Fessenden litigation), Lovenstajnovo svedočenje, 5. avgust 1902, 99-101,106 [BLCU]. 31 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), 1979, 37. 32 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla /Reginald Fessenden litigation), Lovenstajnovo svedočenje, 5. avgust 1902,106-8 [BLCU]. 33 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), 61. 34 Isto. 35 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 4. i 6. juli 1899. [LC].
Glava 26: Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 25. januar 1901. [BLCU]. Nikola Tesla Džulijanu Hotornu, 8. decembar 1899, Colorado Springs Notes, 314. 3 Nikola Tesla, ”Talking With the Planets” (Razgovori s planetama), Current Literature, mart 1901, 360 4 Pyramid Guide, 1977. [LA]. 5 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), 1979,109-110. 6 Parnica Nikola Tesla/Redžinald Fesenden (Nikola Tesla/Reginald Fessenden litigation), 5. avgust 1902. [BLCU]. 7 Isto, 127-133. 8 Nikola Tesla, ”Talking With the Planets” (Razgovori s planetama), 9. februar 1901, Colliers, 405-406; Current Literature, mart 1901, 429-431. 9 Nikola Tesla, ”Interplanetary Communication” (Međuplanetarna komunikacija), Electrical World, 24. septembar 1921, 620. 10 Nikola Tesla, ”Signalling to Mars” (Slanje signala na Mars), Harvard Illustrated, mart 1907, u Tesla Said, 92-93. 11 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 1. jul 1899. [LT]. 1 2
FUSNOTE
555
12 New York Times, članci o bežičnim operatorima: D’Azar, 3. septembar 1899., 17:7; Marbl, 7. novembar 1899., 1:3; Rićia, 10. septembar 1899., 10:4. 13 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 2. oktobar 1899. [LC]. 14 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 27. septembar 1899. [LC]. 15 28. jula u Dnevniku istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900 (Colorado Springs Notes) Tesla takođe koristi reč slabi. Ova ista reč ponovo se upotrebljava u članku iz 1901. godine Razgovori s planetama (Talking With Planets). Vidi takođe, Mark Seifer, 1979; 1984; 1986. 16 W. Jolly, Marconi (New York: Stein & daz, 1972), 65-66. 17 Noviji biografi, kao što su Hant i Drejper, pripisivali su ove impulse ”radio talasima koje odašilju zvezde” ili pulsarima. Stručnjak za Teslin rad, profesor Džejms Korum sugeriše da je Tesla možda uhvatio impulsne frekvencije koje proizvodi Jupiter ili, kako se još zovu, ”jutarnji hor”, koje predstavljaju naelektrisane čestice ”koje se pomeraju napred-nazad između Severnog i Južnog pola u rano jutro”. Druge mogućnosti obuhvataju ostale prirodne fenomene koji imaju veze sa olujama sa grmljavinom ili telurskom strujom, neispravnom opremom, ili samozavaravanje. 18 Nikola Tesla, ”Interplanetary Communication” (Međuplanetarna komunikacija), EW, 9. septembar 1921. 620. 19 R. Conot, Streak ofLuck: The Life Story ofEdison (New York: Bantam Books, 1981), 415-417. 20 Charls Batchelor, članci [TAE] 21 R. Conot, Streak ofLuck, 415-417 22 Julian Hawthorne, ”And How Will Tesla Reply to Those Signals From Mars” (A kako će Tesla da odgovori na te signale sa Marsa), Philadelphia North American, 1901. [BLCA]. 23 Isto. 24 anonimus, ”Mr. Tesla’s Science” (Nauka gospodina Tesle), Popular Science Monthly, februar 1901, 436-437. Teslini citati su preuzeti iz: Nikola Tesla, ”The Problem of Increasing Human Energy” (Problem povećanja ljudske energije), Centuryy jun 1990. 25 Nikola Tesla Mornarici Sjedinjenih Američkih Država, 16. septembar 1916. [NAR]. 26 Frensis Dž. Higinson Nikoli Tesli, 11. maj 1899. [NAR]. 27 Nikola Tesla Mornarici Sjedinjenih Američkih Država, 11. jul 1899. [NAR]. 28 Isto, 20. avgust 1899. 29 Isto, 14. septembar 1899. 30 Isto, 27. septembar 1899.
Glava 27: 1 Nikola Tesla, ’Tesla’s Reply to Edison” (Teslin odgovor Edisonu), English Mechanic & World Science, 14. jul 1905, 515, u Tesla Said> 88-89. 2 Isto, 3. avgust 1899. 3 Isto, 6. novembar 1899. 4 John Ratzlaff and Fred Josst, Dr Nikola Tesla: English/Serbo-Croatian Diary Comparisons, Commentary and Tesla/Scherff Colorado Springs Correspondence. (Millbrae, California: Tesla Book Co., 1979), 73. 5 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 6. septembar 1899. [LC]. 6 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 22. septembar 1899. u Ratzlaff and Jost, Dr. Nikola Teslay
114.
556
ČAROBNJAK
7 Nanacy Czito, lični intervju, novembar 1983, Inventor Commemoration Day (Proslava Dana pronalazača), Vašington, Okrug Kolumbija. 8 Nikola Tesla, oktobar 1919, 516, u Tesla Said> str. 216 9 Leland Anderson, ”John Stone on Nikola Tesla’s Priority in Radio and ContinuousWave Radiofrequency Apparatus” (Džon Stoun govori o prvenstvu Nikole Tesle u pronalasku radio uređaja i stalno-talasnog radiofrekventnog uređaja), Antique Wireless Association Review> 1:1,1986. 10 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 29. oktobar 1899. [LC] 11 Alexander Marincic, Colorado Springs Notes> 1979,421. 12 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900)> 1979,111. 13 Džon O’Nil, ”Tesla Tries to Prevent World War II” (Tesla pokušava da spreči Drugi svetski rat) (originalno neobjavljeno pogiavlje iz Tesline biografije), Tesla Coil Builders Association, jul-avgust 1988, str. 13-14. 14 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 1. oktobar 1899. [BLCU] 15 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900)> 1979,219. 16 O’Neill, 1988,14. Ovaj eksperiment kopirao je profesor Džejms Korum tako što je dva transformatora postavio blizu jedan drugog, jedan sa niskom frekvencijom (90 KH), a drugi sa visokom frekvencijom (200 KH). Kada je pobuđivao oba transformatora, ponekad su se pojavljivale male loptaste munje. Postavljanje ”tankog sloja ugljenika” na jedan od transformatora dovodi do pojačanju procesa. Moguće je da u ovom drugom slučaju mikroskopske čestice ugljenika, kada se naelektrišu, privlače dodatni naboj. Robert Golka, još jedan istraživač Teslinog rada, takođe je proizveo loptaste munje. On pretpostavlja da rotaciono kretanje graničnih slojeva naboja može da igra neku ulogu u ovom procesu. James Corum, ”Cavity Resonator Developments” (Novi trendovi u domenu šupljinskih rezonatora), predavanje za Međunarodno udruženje Nikole Tesle, Kolorado Springs, avgust 1990. 17 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900)> 1979, 228. 18 Nikola Tesla, ”Can Radio Ignite Balloons?” (Da li radio može da zapali balone?), Electrical Experimenter> oktobar 1919, 516, 591-592. (arhiva, Gernsback Publications, Farmingdejl, Država Njujork) 19 S obzirom da je ”slabljenje (prenetih talasa) proporcionalno kvadratu frekvencije ... pri talasnim dužinama od 300 metara, ekonomičan prenos energije ne dolazi u obzir, budući da su gubici preveliki. Pri talasnim dužinama od 12.000 metara (gubici) postaju prilično zanemarivi i na ovoj srećnoj činjenici počiva budućnost bežičnog prenosa energije.” Nikola Tesla, ”The Disturbing Influence of Solar Radiation on teh Wireless Transmission of Energy” (Štetni uticaj sunčevog zračenja na bežični prenos energije), Electrical Review and Westem Electrician> 6. jul 1912; u Tesla Said> 121-127. 20 Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900)> 1979, 76. 21 H. Vinfild Sikor, ”The Tesla High Frequency Oscillators” (Teslini visokofrekventni oscilatori), Electrical Experimenter> mart 1916,614-615,663. 22 Nikola Tesla, ”Can Radio Ignite Balloons?” (Da li radio može da zapali balone?), Electrical Experimenter> oktobar 1919, 591.
FUSNOTE
557
Isto. John O’Neill, Prodigal Geniusy 187; Nikola Tesla, Nikola Tesla, Colorado Springs Notes (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900)y 1899/1979. 348. 25 Ketrin Džonson Nikoli Tesli, 22. decembar 1899. [NTM]. 23 24
Glava 28; Robert Andervud Džonson Nikoli Tesli, 7. jul 1900. [LC]. Colorado Springs Gazettey "Nikola Tesla to Come Here” (Nikola Tesla stiže ovamo), 30. oktobar 1903. 1:7; ”Tesla Sued for $180 by Electrical Co.” (Tesla na sudu zbog 180$ duga elektro-kompaniji), 6. april 1904. 3:1; ”Nikola Tesla Says He Is Not Indebted to Duffner” (Nikola Tesla izjavio da ništa ne duguje Dafneru), 6. septembar 1905. 1:2. Vidi takođe Raclaf i Anderson, 79, 81, 86. 3 ”Signor Marconi Arrival From Europe” (Sinjor Markoni stigao iz Evrope), New York Timesy 3. januar 1900.1:3. 4 Dragislav Petković, ”Poseta Nikoli Tesli”, Politika godina XXIV, broj 6824, 27. april y 1927. [LA]. 5 Stanko Stoilović, ”Portrait of a Person, a Creator and a Friend” (Portret čoveka, stvaraoca i prijatelja), Tesla Journaly 4/5,1986/87, 26-29. 6 Pupinovi radovi, patent br. 652.231,19. jun 1900. [BLCU]. 7 Stanko, ”Portrait” (Portret), Tesla Journal, 26-29. 8 pisama Američkog patentnog zavoda Pupinu, 39. jun 1896; 25. jul 1896. Pupinovi članci [BLCU]; vidi takođe Inventions, Researches, and Writingsy 1894. 292 i prethodnu raspravu u 15. poglavlju. 9 Nikola Tesla, ”Tesla’s Wireless Torpedo” (Teslin bežični torpedo), New York Timesy 20. mart 1907. 8:5, u Tesla Saidy 96. 10 Nikola Tesla, ”The Transmission of Electrical Energy as a Means for Furthering Peace” (Bežični prenos električne energije kao sredstvo za obezbeđivanje mira), Electrical World & Engineeringy 7. januar 1905. 22. 11 Admiral Higinson Nikoli Tesli, 8. oktobar 1900. [NAR]. 12 Vojin Popović, ”Nikola Tesla, true founder of radio communications” (Nikola Tesla, istinski tvorac radio komunikacija), u Nikola Tesla: Life and Work ofa Genius (Beograd: Jugoslovensko društvo za unapređenje naučnog znanja, 1976), urednik V. Popović, str. 82. 13 U pismu se takođe spominje Teslino stalno partnerstvo sa Pekom i Braunom, gde je Tesla dobijao četiri devetine svih tantijema na pronalazak. Nikola Tesla Džordžu Vestinghausu, 22. januar 1900. [LC]. 14 Bernard A. Behrend, The Induction Motor and Other Altemating Current Motors: Their Theory and Principles ofDesign (New York: McGraw-Hill, 1921), 261-262. 15 ”The Tesla Patents” (Teslini patenti), Electrical Reviewy 19. septembar 1900. 288-292; vidi takođe rasprave u prethodnim poglavljima o prvenstvu u domenu naizmeničnih struja. 16 Džordž Vestinghaus Nikoli Tesli, 5. septembar 1900. [LC]. 17 685,012; 787,412; 725, 605. 18 Swami Vivekananda E. T. Stardiju, 13. februar 1896. u Letters ofSwami Vivekananda (Pithoragarth Himalayas: Advaita Ashrama Maz Avati, 1981), 281-283. 19 Robert Andervud Džonson Nikoli Tesli, 6. mart 1900. [LC]. 20 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 6. mart 1900. [LC]. 1 2
ČAROBNJAK
558
21 Nikola Tesla, ”The Problem of Increasing Human Energy” (Problem povećanja ljudske energije), Century, jun 1900. 175-211. 22 Nikola Tesla Korin Robinson, [HL]. 23 Nikola Tesla Džonu Džejkobu Astoru, 2. maj 1900; 30. mart 1900. 24 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 21. jun 1900; 29. jun 1900. [LC]. 25 ”A Tesla Patent in Wireless Engineering” (Jedan Teslin patent u oblasti bežične transmisije), Electrical World and Engineering, 26. mart 1900. 792. 26 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 15. jun 1900. [LC]. 27 ”Science and Fiction” (Nauka i fikcija), Popular Science Monthly, jul 1900. 324-326. 28 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 12. jul 1900. [BLCU]. 29 R. A. Fessenden, ”Wireless Telegraphy” (Bežična telegrafija), Electrical World and Engineer, 26. januar 1901. 165-166. 30 Ketrin Džonson Nikoli Tesli, 2. avgust 1900. [NTM]. 31 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 12. avgust 1900. [BLCU]. 32 Džon Džejkob Astor Nikoli Tesli, septembar 1900. [NTM]. 33 Nikola Tesla Džonu Džejkobu Astoru, 29. oktobar 1900. [NTM].
Glava 29: Nikola Tesla, ”Our Future Motive Power ” (Naša energija za pokretanje u budućnosti), Everyday Science and Mechanics, decembar 1931. 78-81, 86. 2 Isto. 3 H. Satterlee, /. Pierpont Morgan, An Intimate Portrait, 344. 4 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 29. januar 1900. [BLCU]. 5 Werner Wolff, Diagrams ofthe Unconscious (New York: Grune & Stratton, 1948), 267. 6 H. Satterlee, /. Pierpont Morgan, Morgan, An Intimate Portrait, 344. 7 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 26. novembar 1900. [LC]. 8 H. Satterlee and J. P. Morgan, An Intimate Portrait, 345. 9 Cass Canfield, The Incredible Pierpont Morgan: Financier and Art Collector, (Njujork: Harper 8c Row, 1974). 10 H. Satterlee and J. P. Morgan, An Intimate Portrait, 343-344. 11 G. Wheeler, Pierpont Morgan and Friends: Anatomy of a Myth (Englewood Cliffs, N.J.: Prentice-Hall, 1973), 61-62. 12 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1900. [LC]. 13 Napomena: Svi razgovori Morgana i Tesle rekonstruisani su na osnovu njihove korespondencije. Kada su dati u obliku razgovora uzeto je malo pesničke slobode. Citati su doslovni. Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 10. decembar 1900. [LC]. 14 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 10. decembar 1900. [LC]. 15 ”Marconfs Signals” (Markonijevi signali), New York Times, 8. april 1899. u ]olly, 66. 16 ”New Electric Inventions: Nikola Tesla's Remarkable Discoveries” (Novi električni pronalasci: fantastična otkrića Nikole Telse), New York Recorder, 15. jun 1891. 17 ”Uz to, osim u ovoj zemlji, zaštitio sam se, mada ne tako temeljno, i u Engleskoj, Viktoriji, Novom Južnom Velsu, Austriji, Mađarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Rusiji i Švajcarskoj” Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 10. decembar 1900. [LC]. 18 Robert Hessen, Steel Titan: The Life ofCharles M. Schwab (New York: Oxford University Press, 1975), 116-117. 1
FUSNOTE
559
19 M. Josephson, The Robber Barrons (New York: J.J. Little, 1934), 426, i Satterlee, /. Pierpont Morgan, 347. 20 Satterlee, 348. 21 Wheeler, 233. 22 E. Hoyt, The House ofMorgan (New York: Dodd, Mead, 1966), 245. 23 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 10. decembar 1900. [LC]. 24 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 7. septembar 1902. [LC]. 25 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 5. mart 1901. [LC]. 26 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC]. 27 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 10. decembar 1900. [LC]. 28 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. (veličina izračunata na osnovu tačke 8) [LC]. 29 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC]. 30 Isto. 31 Dž. Pirpont Morgan Nikoli Tesli, 15. februar 1901. [LC]. 32 Nikola Tesla Džonu Džejkobu Astoru, 3. januar 1901. [NTM]. 33 Dž. Pirpont Morgan Nikoli Tesli, 5. mart 1901. [LC]. 34 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC]. 35 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 18. februar 1901. [LC]. 36 Nikola Tesla Džonu Džejkobu Astoru, 11. januar 1901. [NTM]. 37 Nikola Tesla Džonu Džejkobu Astoru, 22. januar 1901. [NTM]. 38 Zanimljiva stvar u vezi s ovom pričom jeste da izuzev patenata na sisteme osvetljenja iz 1890. i 1892. nisu otkriveni nikakvi Teslini patenti iz perioda oko 1900. koji su posebno napisani da opišu fluorescentne ili neonske svetiljke. Ovaj zaključak je potvrđen korespondencijom s ostalim poznavaocima Teslinog rada (npr. Liland Anderson i Džon Raclaf). Ako je Tesla i napisao patente na ovaj pronalazak, oni nikada nisu zavedeni u arhivu u Vašingtonu. Moguče je da kopije postoje u Morganovoj arhivi ili u Muzeju Nikole Tesle, ili je ovaj pronalazak možda bio nekako povezan s drugim patentima. Kongresna istraga daje indirektne dokaze da je Morgan namerno potisnuo ovaj pronalazak: ”Uvođenje fluorescentnog osvetljenja u ovoj državi usporile su kompanije Dženeral Elektrik i Vestinghaus, kroz kontrolu patentnih prava, kako njihova efikasnost ne bi drastično smanjila potrebe za strujom.” (Invention and the Patent System, Report of Joint Economic Committee Congress of the United States (Pronalazak i patentni sistem, Izveštaj zajedničkog ekonomskog komiteta kongresa Sjedinjenih Američkih Država), 88th Cong., 2d sess., decembar 1964. 100.) 39 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 5. mart 1901. [LC]. 40 Nikola Tesla Džordžu Vestingausu, 13. mart 1901. [LC].
Glava 30: 1 2 3 4 5 6 7
Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 12. februar 1901. [LC]. Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 8. mart 1900; 9. mart 1900. [BLCU]. Ernest Hajnrih Nikoli Tesli, 25. februar 1901. [LC]. Nikola Tesla Tomasu Komerfordu Martinu, 12. decembar 1900. [NTM]. Tomas Komerford Martin Nikoli Tesli, 13. decembar 1900. [NTM]. Tomas Komerford Martin Nikoli Tesli, 18. decembar 1900. [NTM]. Nikola Tesla gospođici Emi K. Tersbi, 3. mart 1901. [NHS].
560
ČAROBNJAK
8 Julian Hawthorne, ”Tesla's New Surprise” (Teslino novo iznenađenje), Philadelphia North American oko 1900. [BLCU]. 9 Nikola Tesla Džulijanu Hotornu, 16. januar 1901. [BLCU]. 10 Paul Baker, Stanny: The Gilded Life ofStanford White (New York: Free Press, 1989), 15. 11 Isto, 289. 12 Isto, 321. 13 Razgovor predstavlja dramatizaciju. Bazirano na filmu u režiji R. Flajšera ”Devojka na crvenoj plišanoj ljuljaški” (The Girl in the Red Velvet Swing) iz 1955; Michael Macdonald Mooney, Evelyn Nesbit and Stanford White: Love and Death in the Gilded Age (New York: Morrow, 1976), 45-46. 14 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 11. jun 1900. [BLCU]. 15 J. Ratzlaff i L. Anderson, 70. 16 O’Neill 17 Nikola Telsa Robertu Andervudu Džonsonu, 1. januar 1901. [BLCU]. 18 Intervju s gospođom Roberta Andervuda Džonsona, 1. jul 1990. 19 ” Nikola Tesla Inventor” (Pronalazač Nikola Tesla), Long Island DemocraL 27. avgust 1901,1:3. 20 O'Neill. 21 Historical Sketches of Northern Brookhaven Town: Shoreham, 68 [KSP]. 22 ”Mr. Tesla at Wardenclyffe, L.I.” (G. Tesla u Vordenklifii, Long Ajlend), Electrical World and Engineer, 28. septembar 1901. 509-510. 23 Isto. Vordenov citat: ”maksimalan broj o kojem se govorilo je 2.000 do 2.500 [radnika]”. 24 ”When the Man Who Talked to Mars Came to Shoreham” (Kada je čovek koji je pričao s Marsom došao u Šoram), Port Jejferson Recordy 25. mart 1971, 3. 25 W. Shadwell, McKim, Mead & White: A Building Listy #818, Njujork, 1978. 26 Stanford Vajt Dž. Pirpontu Morganu, 6. februar 1901; 7. februar 1901. [SWP]. 27 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 26. april 1901. [SWP]. 28 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 1. jun 1901. [SWP]. 29 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 23. jul 1901. [LC]. 30 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 1. januar 1901. [SWP]. 31 G. Marconi, ’TVireless Telegraphy and the Earth” (Bežična telegrafija i Zemlja), Electrical Reviewy 12. januar 1901; ”Recent Electrical Patents” (Novi električni patenti): ”Markoniju je priznat još jedan patent koji opisuje poboljšani prijemnik za električne oscilacije u njegovom bežičnom telegrafskom sistemu...”, Electrical Reviewy 2. mart 1901; citat je uzet iz teksta pod nazivom ”Syntonic Wireless Telegraphy ” (Sintonična bežična telegrafija), Electrical Reviewy part 1,15. jun 1901. 755; part II, 22. jun 1901. 781-783. 32 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC]. 33 Nikola Tesla, Wardenclyffe drawing and notes (Crteži i beleške iz Vordenklifa), 29. maj 1901. [NTM]. 34 Stephen Birmingham, Our Crowd (New York: Pocket Books, 1977). Vidi takođe Satterlee, 1939. i Wheeler, 1973. 35 ”Fear and Ruin in a Falling Market” (Strah i propast za vreme kraha berze), New York Timesy 10. maj 1901.1:6. 36 Edwin Hoyt, The House ofMorgan, 251. 37 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC].
FUSNOTE
561
Glava 31: Thomas Edison, lična zabeleške, 18. mart 1902. [TAE, Reel M94] O'Neill 3 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 14. jun 1901. [BLCU] 4 Stanford Vajt Nikoli Tesli, 1. jun 1901. [SWP]. 5 ” Long Island Automobiles” (Automobili na Long Ajlendu), Electrical World and Engineer, 26. januar 1901. 165. 6 Paul Baker, 318. 7 Pismo Lorensa Granta Vajta Kenetu Sveziju, 21. decembar 1955 [KSP]. Lorens je Sveziju dao tri Teslina pisma, čije se kopije nalaze u Kongresnoj biblioteci i Kolekciji Svezija. Kasnije je zamolio da mu se ta pisma vrata, ali originali su nestali a kopije ne postoje u kolekciji dokumenata Stanforda Vajta u biblioteci ”Avery”. 8 Muzej Nikole Tesle ima u svojoj kolekciji fotografiju Tesle napravljenu na takvom panou. 9 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 8. avgust 1901. [NTM]. 10 Džonsonovi su dugi niz godina svakog avgusta odlazili u Mejn. Tesla im se verovatno pridružio tokom jednog od ovih putovanja. 11 Satterlee, 360. 12 New York Times, 2. maj 1901, 7:1. 13 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 8. februar 1903. [LC]. 14 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC]. 15 Skica Tomasa F. Rajana (opis Džona Pirponta Morgana), New York World, 18. jun 1905,1:316 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 8. avgust 1901. [LC]. 17 Nikola Tesla Stanfordu Vajtu, 16. avgust 1901. [SWP]. 18 Paul Baker, Stanny, 326. 19 Nikola Tesla Stanfordu Vajtu, 28. avgust 1901. [LC]. 20 Nikola Tesla Stanfordu Vajtu, 30. avgust 1901. [NTM]. 21 Satterlee, 363. 22 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. septembar 1901. [LC]. 23 Nikola Tesla Stanfordu Vajtu, 13. septembar 1901. [LC]. 24 Nikola Tesla, Stanfordu Vajtu, 14. septembar 1901. [NTM]. 25 Shoreham, u Historical Sketches ofNorthern Brookhaven Town, 69-70. [KSP]. 26 Isto. 27 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 13. oktobar 1901. [BLCU]. 28 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 11. novembar 1901. [LC]. 29 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 28. novembar 1901. [BLCU]. 30 W. Jolly, Marconiy 103-104. 1 2
Glava 32: Lee DeForest, ”Passage From Private Notebook” (Odlomak iz lične beležnice), u Father ofRadio: An Autobiographyy (Chicago: Wilcox and Follet, 1950). 2 Nikola Tesla, ”Tesla on Marconi’s Feat” (Tesla o Markonijevom podvigu), 13. april 1930, New York World. 1
562
ČAROBNJAK
3 Džon Ambroz Fleming Elihju Tomsonu, 11. januar 1927, u Abraham and Savin, 239. Fleming je u stvari došao u dodir s Teslom godinu dana ranije, kada je pronalazaču napisao: ”Naelektrisao me je [vaš] opis je... naizmeničnih visokofrekvetnih struja [i] veoma sam nestrpljiv da istu stvar uradim u Engleskoj.” (Džon Ambroz Fleming Nikoli Tesli, 22. jul 1891. [NTM].) 4 Nikola Tesla, ”Tesla on Marconi’s Feat” (Tesla o Markonijevom podvigu), 13. april 1930, New York World. 5 Elihju Tomson Albi Džonson, 29. januar 1930, u Abraham and Saviny 325; Jolly, 111. 6 ”The Institute Annual Dinner and Mr. Marconi” (Godišnja večera Instituta i g. Markoni), Electrical World & Engineery 18. januar 1902,107-108,124-126. 7 Charles Steinmetz, Alternating Current Phenomena (New York: McGraw-Hill, 1900), predgovor; vidi takođe predgovor za Theoretical Elements ofElectrical Engineering (New York: McGraw-Hill, 1902). 8 Ronald Kline, ”Professionalism and the Corporate Engineer: Charles P. Steinmetz and the AIEE” (Profesionalizami i korporativni inženjer: Čarls P. Stajnmec i Američki institut elektroinženjera (AIEE)), IEEE Transactions on Educationy vol. E-23,2. avgust 1980. 9 Electrical World and Engineery 18. januar 1902,107-108,124-126. 10 R. Conot, 413. 11 ”Marconi Tells of His Wireless Tests” (Markoni govori o svojim bežičnim probama), New York Timesy 14. januar 1902,1. 12 Electrical World and Engineery 18. januar 1902,107-108,124-126. 13 Isto. 14 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 9. januar 1902. [LC]. 15 [KSP]. 16 Lee Deforest, ”A Quarter Century of Radio” (Četvrt veka radija), Electrical Worldy 20. septembar 1924, 579-580, D. Makfarlan Mur citira Deforesta, 1950,220. 17 Isaac Asimov, Asimov’s Biographical Encyclopedia ofScience and Technology (Garden City, N.Y.: Doubleday, 1964), 464-465. 18 DeForest, Electrical Worldy 20. septembar 1924, 580. 19 R. Conot, 413-414,444. 20 Spor između Tesle i Fesendena oko patentnih prava u SAD (Tesla-Fessenden U.S. Patent Interference Case), avgust 1902, 87,97-98. 21 Isto, 99,102. 22 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 9. avgust 1902. [BLCU].
Glava 33: 1 ”Cloudborn Electric Wavelets to Encircle the Globe” (Električni talasi iz oblaka opasaće planetu), New York Timesy 27. mart 1904. [u skraćenom obliku]. 2 Alexander Marincic, ”Research on Nikola Tesla in Long Island Laboratory” (Istraživanje o Nikoli Teslu u laboratoriji na Long Ajlendu), Tesla Journal, 6/7,1988/1989, 25-28,44-48. 3 P. Baker, str. 326; Tomas Komerford Martin Nikoli Tesli, 21. mart 1895. [NTM]. 4 Robert Andervud Džonson Nikoli Tesli, 19. jun 1902. [BLCU]. 5 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 3. jul 1903. [LC]; Nikola Tesla, On His Work with AC, 1916/1992,152,169.
FUSNOTE
563
Arthlyn Feguson, ”When the Man Who Talked to Mars Came to Shoreham ” (Kada je čovek koji je pričao s Marsom došao u Šoram), Port Jefferson Record, 25. mart 1971, 3; Natali Stifel M. Sajfer, 10. april 1997. 7 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 5. septembar 1902. [LC]. 8 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 7. septembar 1902. Očigledno su neki ljudi znali za šta se Morgan interesovao u to vreme (npr. Džonsonovi i Astor), pa je ”The Echo”, lokalni list Port Džefersona, u avgustu 1901. godine javno objavio je članak koji je opisivao tadašnja Morganova interesovanja, ali njegove poslovne veze s Teslom su se u to doba svodile na nagađanja. Detaiji o poslovnim odnosima Tesla i Morgana su otkriven tek mnogo godina nakon Tesline smrti, kada je 1967. godine objavljena biografija koju su napisali Hant i Drejper. 9 Mr. Steel (bukvalno: g. Čelik, označava Dž. Pirponta Morgana) Nikoli Tesli, 21. oktobar 1902. 10 Nikola Tesla Ketrin Džonson, 25. septembar 1902. [BLCU]; intervju s gospođom R. A. Džonsona juniora, Njujork, 1886. 11 Nikola Tesla Agnes, 2. januar 1903. [BLCU]. 12 Bilo mu je potrebno deset godina da napiše tu biografiju, koju je pisao u koautorstvu s Frankom Ojerom. 13 T. C. Martin, ”The Edison ofTo-day” (Današnji Edison), Harpers Weekly, 47, januar/jun 1903, 630. 14 Nikola Tesla Tomasu Komerfordu Martinu, 3. jun 1903. [NTM]. 15 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 24. januar 1904. [BLCU]. 16 Prepiska Nikole Tesle s Robertom Andervudom Džonsonom i Džordžom Šerfom, 14. mart 1905; 10. januar 1909; 24. mart 1909. [BLCU]. 17 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 19. decembar 1910; 31. decembar 1910. [BLCU]. 18 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 22. april 1903; 1. april 1904. [LC]. 19 Cloudborn Electric Wavelets to Encircle the Globe” (Električni talasi iz oblaka opasaće planetu), New York Times, 27. mart 1904. 20 Ti radnici su bili g. Harman, g. Klark, g. Johanesen, g. Merling i g. Birs [Džordž Šerf Nikoli Tesli, 14. april 1903. [BLCU]]. 21 To su verovatno bile hidraulične mašine. Kada je u pitanju kupola, Tesla je izjavio da je jedno od njegovih najvažnijih otkića bilo to da ”se svaka zamisliva količina elektriciteta može uskladištiti pod uslovom [da je bila] određenog oblika... Takva konstrukcija omogućavala mi je da proizvedem... efekte koji bi zahtevali sto puta veće konvencionalno postrojenje.” Nikola Tesla, On His Work With AC, 170-177. 22 Mitchel Freedman, ”Dig for Mystery Tunnel Ends With Scientist’s Secret Intact” (Naučnikova tajna i dalje skrivena nakon podzemne potrage za misterioznim tunelom), 13. februar 1979, 24; ”Famed Inventor, Mystery Tunnels Linked” (Poznati pronalazač, veze misterioznih tunela), 10. mart 1979, 19. Oba članka objavljena u Newsday. Takođe lični intervju s Edvinom V. Binijem iz Vest Babilona koji se kao dečak spustiuo u tunele; lično istraživanje lokacije od strane autora ove knjige, 1984. Tesla je tokom poslednjih dana koje je proveo u Koloradu takođe vršio eksperimente koji su imali veze s tečnim azotom i prenosom energije. 23 KSP. 24 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 14. maj 1911. [BLCU]. 25 A. Fergusson, 25. mart 1971. 26 Marincic, 1989/90. 6
ČAROBNJAK
564
27 "Strange Light at Tesla’s Tower” (Neobična svetlost na Teslinom tornju), New York Herald Tribune, 19. jul 1903,2:4.
Glava 34: Dž. Pirpont Morgan Nikoli Tesli, 16. jul 1903. [LC]. Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 17. avgust 1903. [BLCU]. 3 Nikola Tesla Diksonu D. Aleju, 26. maj 1903. [BLCU]. 4 Petar Mandić Nikoli Tesli, 2. septembar 1903, u Teslas Correspondence With Relativesy 134. [NTM]. 5 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. septembar 1903. [LC]. 6 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 30. jul 1903. [BLCU]. 7 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 17. avgust 1903. [BLCU]. 8 Virginia Cowles, TheAstors (New York: Knopf, 1979), 134-135. 9 Džon Džejkob Astor Nikoli Tesli, 6. oktobar 1903. [NTM]. 10 Nikola Tesla, prospekt, 1. januar 1904. [SWP]. 11 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 22. septembar 1903. [BLCU]. 12 ”NT Says He Will Be Soon Talking Around the World ” (Nikola Tesla kaže da će uskoro moći da će uskoro moći da komunicira sa celim svetom), New York World> 14. jul 1905. 13 ”The Reasons Why 5,000,000 Persons Demand that Higgins Investigate the Equitable” (Razlozi zbog kojih 5.000.000 osoba zahteva da Higins obavi istragu u osiguravajućoj kompaniji ”the Equitable”), New York World, 1. jul 1905. 14 Isto. 15 ”Eymard Seminary, Suffern, New York, Supported by Mrs. Ryan” (Ejmardska bogoslovija u Safernu, država Njujork, finansirano od strane gđe Rajan), New York Worldy 1. jul 1903. 16 ”What John Skelton Williams Thinks of Thomas F. Ryan” (Šta Džon Skelton Vilijams misli o Tomasu F. Rajanu), New York Worldy 18. jun 1905, reč urednika, 1. [Vilijams je prema Rajanu zauzeo kritički stav. Ovaj deo članka sastavilo je uredništvo novina.] 17 Nikola Tesla Tomasu Forčunu Rajanu, 20. decembar 1905.? [NTM]. 18 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1903. [LC]. 19 R. U. Johnson, 482. 20 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 2. decembar 1903. [BLCU]. 21 G. Wheeler, 263. 22 Isto. 23 ”What John Skelton Williams Thinks of Thomas F. Ryan” (Šta Džon Skelton Vilijams misli o Tomasu F. Rajanu), New York Worldy 18. jun 1905, reč urednika, 1. 24 H. Satterlee, 426. 25 Stephen Birmingham, 328. 26 G. Wheeler, 266. 27 Marc Seifer and Howard Smukler, ”The Tesla/Matthews Outer Space Connectio: An Interview With Andrija Puharich” (Veze Tesle i Metjusa sa svemirom: intervju s Andrijom Puharićem), Pyramid Guidey parts I & II, maj i jul, 1978. 28 Andrija Puharich, u emisiji The Zenith Factory snimke napravio Sky Fabiny 1984. 29 New York Worldy nedeljni dodatak, 8. mart 1896. 30 Robert McCabe, lična korespondencija, 15. januar 1991, Flint, država Mičigen. 1 2
FUSNOTE
565
31 Tesla je u nekoliko navrata izjavio da je Vordenklif sagrađen pre svega da bi prenosio telefonske razgovore. Njegov plan je po svemu sudeći bio da na strateškim tačkama širom sveta sagradi identične pojačivačke odašiljače-prijemnike. Oni bi bili povezani bežičnim putem; međutim, individualni pretplatnici trebalo je da imaju mogućnost da se sa centralnim stanicama povezuju konvencionalnim žicama, mada je bežična veza sa lokalnom centralnom stanicom takođe dolazila u obzir. Tako bi, na primer, pretplatnik u Australiji koji zove Ameriku bežičnu konekciju ostvario glavnom interkontinentalnom spojnom linijom. Na taj način je lako izbegnut problem obezbeđivanja besplatne struje. 32 Margaret Coit, Mr. Baruch (New York: HoughtonMifflin, 1957), 123. 33 ”Od 1905... do 1931, uključujući i tu godinu, proizvedeno je rude u ukupnoj vrednosti od 2.871.300.000 dolara.” John Hays Hammond Sr., Autobiography (New York: Farrar and Rinehart, 1935), 518. 34 Edwin Hoyt, The Guggenheims and the American Dream (United States: Funk and WagnaUs, 1967), 158. 35 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 7. decembar 1903. [LC]. 36 R. Chernow, 140. 37 En Morgan Nikoli Tesli, 26. april 1928. [NTM]. Razgovor predstavlja dramatizaciju uz korišćenje umetničke slobode. Adaptirano na osnovu: John Kennedy, ”When Woman is Boss - An Interview with NT” (Kada je žena šef - intervju s Nikolom Teslom), Colliers, 30. januar 1926. 38 Razgovor je rekonstruisan na osnovu Teslinog pisma Morganu datiranog 11. decembra 1903. i još dva nedatirana pisma iz istog perioda. 39 Robert je upravo objavljivao članak gospođe Kiri koji je Tesla tada čitao. Tesla se pisanim putem savetovao s gđom Kiri u vezi s njenim najnovijim otkrićem energije zračenja. 40 Ketrin Džonson Nikoli Tesli, 20. decembar 1903. [NTM]. 41 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. januar 1904. [LC]. 42 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 14. januar 1904. [LC]. 43 Nikola Tesla Vilijamu Rankinu, 10. april 1904. [Profiles in History Archives, Beverly Hills, California]. 44 Nikola Tesla, ”The Transmission of Electric Energy Without Wires” (Bežični prenos električne energije), Electrical World and Engineer, 5. mart 1904,429-431. [u skraćenom obliku].
Glava 35: 1 2 3
Nikola Tesla, ”The House of Morgan” (Morganova kuća), u Tesla Said, 243. K. Mannheim, The Sociology ofKnowledge (London: Routledge and Kegan, Paul, 1952). J. Goethe, FausU C. Brooks (priređivač i prevodilac) (Boston: Ticknor and Fields,
1856). Nikola Tesla, ”Man’s Greatest Wonder” (Čovekovo najveće čudo), oko 1930. [KSP]. Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, ovo pismo verovatno nikada nije poslano, oko 1903. [LC]. 6 ”Langley Airship Proves a Failure” (Lenglijev zrakoplov pokazao se kao promašaj), New York Herald, 8. januar 1903. 5:2. 7 Nikola Tesla, ”Mr. Tesla Praises Professor Langley” (G. Tesla hvali profesora Lenglija), New York Herald, 9. oktobar 1903. 8:6. 8 Marincic, Research on L.I. Laboratory 1989/1990, 26. y 4 5
ČAROBNJAK
566
Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 9. decembar 1903. [BLCU]. Isto. 11 P. Baker, 339. 12 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 21. mart 1904. [BLCU]. 13 Nikola Tesla Džonu S. Barnsu, 20. april 1904. [NYHS]. 14 John Flynn, God’s Gold: The Story ofRockfeller and His Times (New York: Harcourt Brace, 1932). 15 P. Baker, 313; razgovori između Vajta i Tesle su dramatizovani. 16 Alfred Cowles, ”Harnessing the Lightning” (Uprezanje munja), The Cleveland Leader, 27. mart 1904. 17 Nikola Tesla Keru, Pejdžu i Kuperu, 8. april 1904. [NYHS]. 18 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 1. jun 1904. [BLCU]. 19 Saopštenje kompanije Vestinghaus, 28. oktobar 1958. [KSP]. 20 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 22. jul 1904. [LC]. 21 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 1. jun 1904. [BLCU]. 22 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 9. septembar 1904. [LC]. 23 H. Satterlee, 413. 24 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 13. oktobar 1904. [LC]. 25 Dž. Pirpont Morgan Nikoli Tesli, 15. oktobar 1904. [LC]. 26 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 17. oktobar 1904. [LC]. 27 Isto, 16. decembar 1904. 28 Dž. Pirpont Morgan Nikoli Tesli, 17. decembar 1904. [LC]. 29 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 19. decembar 1904. [LC]. 30 Nikola Tesla, ”The Transmission of Electrical Energy as a Means for Furthering Peace” (Bežični prenos električne energije kao sredstvo za obezbeđivanje mira), Electrical World & Engineering, 7. januar 1905. 21-24, u Tesla Said, 78-86. 31 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 17. februar 1905. [LC]. 32 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 23. januar 1905. [BLCU]. 33 Nikola Tesla Robertu Andervudu Džonsonu, 10. mart 1910. [BLCU]. 34 Isto, 22. mart 1905; 24. mart 1905; 28. mart 1905. 35 Isto, 5. april 1905; 12. april 1905. 36 Hobson Nikoli Tesli, 1. maj 1905. [KSP]. 37 Ginzelda Hal Hobson K. Sveziju, 14. februar 1955. [KSP]. 38 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 25. jul 1905. [BLCU]. 39 Nikola Tesla Džordžu Šerfu, 13. novembar 1905. [BLCU]. 40 Dž. Pirpont Morgan Nikoli Tesli, 14. decembar 1905. [LC]. 41 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 15. decembar 1905. [LC]. 42 Tomas Komerford Martin Nikoli Tesli, 24. decembar 1905. [NTM]. 43 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 24. januar 1906. [LC]. 44 Ketrin Džonson gđi Herst, 15. mart 1906. [Bancroft Library, Berkley, California]. 45 Isto, 6. februar 1906. 46 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 15. februar 1906. [LC]. 47 Džordž Šerf Nikoli Tesli, 10. april 1906. [LC]. 48 Stanford White, 24. april 1906. [SWP]. 49 B. Baker, 1989. 9
10
FUSNOTE
567
Marc Seifer, ”Forty Years of the Handwriting of Nikola Tesla” (Četrdeset godina rukopisa Nikole Tesle), predavanje za Nacionalno grafološko uduženje (National Society of Graphology), Njujork, 1979; ”The Lost Wizard” (Izgubljeni čarobnjak), u T. Grotz i E. Raucher, urednici, Tesla Centennial Symposium (Colorado Springs, Colorado: International Tesla Society, 1984); NikolaTesla: Psychohistory of a Forgotten Inventor (San Francisco: Saybrook Institute, 1986), doktorska disertacija. 51 Nikola Tesla Dž. Pirpontu Morganu, 15. oktobar 1906. [LC]. 50
Glava 36: Čedo njegovih snova NT, ”The People’s Forum” (”Narodni forum”), The World, 16. maj 1907. ”Tesla Tower to be Sold” (”Teslin toranj na prodaju”), New York Times, 27. oktobar 1907. 6:4 (književna dozvola za telefonski razgovor). 3 NT/KDž, 16. oktobar 1907. (LA) 4 ”Miss Merrington, Long an Author” (”Gđica Merington”), čitulje, New York Times 21. y jun 1951. Komad je počeo da se igra 1906. (književna dozvola za događaje u vezi s tim.) 5 NT, ”Sleep From Electricity” (”San od elektriciteta”), New York Times, 16. oktobar 1907. 8:5. 6 NT, Tribute (Posveta)> str. D-ll. 7 ”Nikola Tesla Sued” (”Nikola Tesla tužen”), New York Times, 21. jul 1912, 1:3. ”Tesla Property May Go for Debt”, New York City Telegram, 17. april 1922. Teslina hipoteka data Valdorf-Astoriji iskorištena je u maju 1908. 8 H. Satterlee, str. 456. 9 John Davis, The Guggenheims: An American Epic (Gugenhajmovi: američki ep). New York: Morrow, 1978. str. 106. 10 R. Chernow, str. 123-126. 11 NT/DžŠ, 20. novembar 1907. (BBKO) 12 NT/DžŠ, 1. april 1907. (BBKO) 13 NT, ”Tesla on the Peary North Pole Expedition” (”Tesla o Perijevoj ekspediciji na Severni pol”), New York Suny 16. jul 1907. U Tesla Said (Tako je govorio Tesla), str. 90-91. 14 NT, ”Signalling to Mars” (”Signaliziranje Marsu”), Harvard Illustrated, mart 1907. 8:5. U Tesla Said (Tako je govorio Tesla), str. 92-93. 15 NT, ”Teslas Tidal Wave to Make War Impossible” (”Teslin plimski talas sprečiće rat”), English Mechanic and World ofSciencey 3. maj 1907. U Tesla Said (Tako je govorio Tesla), str. 98-102. 16 NT, ”Tesla’s Wireless Torpedo” (”Teslin bežični torpedo”), New York Timesy 20. mart 1907. 8:5. U Tesla Said (Tako je govorio Tesla), str. 96-97. 17 NT, Tesla Said (Tako je govorio Teslaf str. 96-105. 18 NT, ”Can’t Bridge Gap to Mars” (”Ne može da premosti razdaljinu do Marsa”), New York Timesy 23. jun 1907. U Tesla Said (Tako je govorio Teslaf str. 103-4. 19 O’Neill, 1944. 20 NT/O’Nil, 26. februar 1916. (MNT). ”0’Neill Writes on Tesla’s Life” (”0’Nil piše o Teslinom životu”), Nassau Daily Review Stary 1944, str. 16. ”Life of Self-Made Superman” (”Život samoniklog natčoveka”), kritika knjige Prodigal Genius (Nenadmašni genije), New York Timesy 19. novembar 1944. (DKS) 21 ”Sheriff Takes Tesla’s Tower”, New York Sun, 13. jun, 1907. 3:3. 1 2
ČAROBNJAK
568
NT/DžDžA, 8. jun 1908. (MNT) NT, ”Nikola Tesla’s Forecast for 1908” (”Teslina predviđanja za 1908.”), New York World, 6. januar 1908. ”Aerial Warships Coming, Tesla Tells” (”Stižu vazdušni ratovi, kaže Tesla”), New York Times, 11. mart 1908.1:2. 24 Isto. 25 ”Zeppelin Flies Over 24 Hours” (”Cepelin leti preko 24 sata”), New York Times, 30. maj 1908.1:1,2. 26 Carl Dienstback, ”The Brucker Transatlantic Airship Expedition” (”Brukerova transatlantska ekspedicija dirižablom”), Scientific American, 21. januar 1911. str. 1, 62. 27 R. U. Johnson, str. 580. 28 Dennis Eskow, ”Silent Running” (”Bešumni rad”), Popular Mechanics, jul 1986. str. 75-77. 29 Isto. 30 Branimir Jovanović, Tesla i svet vazduhoplovstva, Beograd, Muzej Nikole Tesle, 1988, str. 42. 31 Frank Parker Stockbridge, ’Tesla’s New Monarch of Mechanics” (”Tesla je novi monarh mehanike”), New York Herald Tribune, 15. oktobar 1911, str. 1. 32 Illustrated World Encyclopedia (Ilustrovana enciklopedija sveta), Woodbury, N.Y.: Boobley Pub. Co., 1977. 33 Encyclopedia ofScience and Technology (Enciklopedija nauke i tehnologije), vol. 1, str. 288. 34 O. Chanute, ”Progress in Aerial Navigation” (”Napredak u vazdušnom upravljanju”), Engineering Magazine, 1891-92, str. 1-15. 35 Branimir Jovanović, Tesla i svet vazduhoplovstva, Beograd, Muzej Nikole Tesle, 1988, str. 48. 36 John P. Campbell, ”Vertical-Takeoff Aircraft” (”Letelica sa vertikalnim uzletanjem”), Scientific American, 8. avgust 1960. str. 48. 37 ”A New Version of Space Shuttle” (”Nova verzija spejs-šatla”), Newsweek, 1. jul 1996, str. 69. 38 Wallace Cloud, ”Vertical Takeoff Planes” (”Avioni sa vertikalnim uzletanjem”), Popular Mechanics, avgust 1965, str. 42-45; 176-177. Wings, TV emisija, 1991. 39 Encyclopedia ofScience and Technology (Enciklopedija nauke i tehnologije), vol. 19, str. 203. 40 ”The Allies’ Firepower” (”Vatrena moć saveznika”), Newsweek, 18. februar 1991. 41 William Broad, ”Flying on a Beam of Energy: New Kind of Aircraft is on Horizon as Designers Try Microwave Power” (”Let na zraku energije: nova letelica na horizontu dok dizajneri isprobavaju snagu mikrotalasa”), New York Times, 21. jul 1987. 42 ”Tesla Designs Weird Craft” (”Tesla osmislio čudno vozilo”), Brooklyn Eagle, 8:2. 43 NT, ”Method of Aerial Transportation” (”Metod vazdušnog prevoza”) patenti 1.655.113 i 1.655.114 podneseni 9. septembra 1921, prihvaćeni 3. januara 1928. 44 ”The New Weapons” (”Nova oružja”), Newsweek, 10. septembar 1990, str. 8. 22 23
Glava 37: Turbine bez lopatica NT/DžDžA, 22. mart 1909. (MNT) Odobrena književna dozvola. ”Messages From Dead Now Made Public; Sir Oliver Lodge Advertised” (”Obelodanjene poruke mrtvih; ser Oliver Lodž proglasio”), New York 1 2
FUSNOTE
569
Times, 15. septembar 1908. 1:5. ”Talk of Signals to Mars, Astronomers Gather in Paris” (”Razgovor o signalima za Mars, astronomi u Parizu”), New York Times> 21. april 1909. 1:2. ”How to Signal Mars, says N. Tesla” (”N. Tesla govori kako signalizirati Marsu”), New York Times, 23. maj 1909. 3 NT, ”Tesla Predicts More Wonders” (”Tesla predviđa još čuda”), New York Sun, 7. April 1912.1:3,4,5; 2:5. 4 O’Neill, 1944. 5 ”French to Establish Wireless Station on Eiffel Tower” (”Francuzi postavljaju bežičnu stanicu na Ajfelov toranj”), New York Times, 26. januar 1908.1:6. 6 ”DeForest Tells of New Wireless” (”Deforest priča o novom bežičnom prenosu”), New York Times, 14. februar 1909. 1:3. 7 ”Dr. DeForest in Philadelphia. Wireless Telephone Soon” (”Dr Deforest u Filadelfiji. Uskoro bežični telefon”), New York Times, 23. mart 1909. 18:4. 8 ”Steel Towers of Waldorf Wireless” (”Čelični tornjevi Valdorfa”), New York Times, 6. mart 1909. 14:2. 9 Technical World Magazine, oko 1911; u J. Hayes, Teslas Engine: A New Dimension For Power (Teslin motor: nova dimenzija snage), Milwaukee: Tesla Engine Builders Assoc., 1994), str. 58. 10 NT, ”New Invetions by Tesla” (”Novi Teslini izumi”), Electric Review and Western Electrician, 20. maj 1911, str. 986-987. 11 Frank Parker Stockbridge, ”Tesla’s New Monarch of Mechanics” (”Tesla je novi monarh mehanike”), New York Herald Tribune, 15. oktobar 1911, str. 1. 12 Isto. 13 DžŠ/NT, 10. januar 1909. (KB). 14 NT/DžŠ, 26. mart 1909. (KB). 15 DžŠ/NT, 11. novembar 1909,4. novembar 1910. (KB). 16 ”Tesla Propulsion Company” (”Kompanija Tesla pogon”), Electrical World, 27. maj 1909, str. 1263. 17 G. Freibott, ”History and Uses of Tesla's Inventions in Medicine” (”Istorijat i upotreba Teslinih izuma u medicini”), govor pred Međunarodnim Teslinim društvom, Colorado Springs. Frederick Sweet, Ming-Shian Kao & Song-Chiau Lee, ”Ozone Selectively Inhibits Growth of Human Cancer” (”Ozon selektivno sprečava razvoj raka kod ljudi”), Science, 22. avgust 1980, str. 931-932. 18 NT/DžŠ, 22. februar 1910. (KB). 19 NT/DžŠ, 19. februar 1909; 23. novembar 1909; NT/kompanija Vestinghaus, 12. januar 1909. (KB). 20 ”Col. Astor Estate” (”Imovina puk. Astora”), New York Times, 22. jun 1913, str. 2. 21 NT/Čarls Skot, 30. decembar 1908. (KB).
Glava 38: Odnos sa Hamondom NT/DžHHm, 8. novembar 1910. (KB) Džon O’Nil, str. 175 3 Hamond mlađi/Svejzi, 11. maj 1956 (DKS). Beleška: Nikakva pisma između Tesle i Hamonda starijeg nisu otkrivena u Glosteru ili Teslinom muzeju, ili u dokumentima Hamonda starijeg na Jejlu. 1 2
570
ČAROBNJAK
4 John Hays Hammond, Sr., Autobiography of John Hays Hammond (Autobiografija Džona Hejza Hamonda). New York: Farrar & Rhinehart, 1935. 5 M. Josephson, Edison. New York: McGraw-Hill, 1966. str. 292 6 NT/DžDžA, 6. januar 1899. (MNT) 7 John Hays Hammond, Jr., ”The Future in Wireless” (”Budućnost u bežičnom prenosu”), National Press Reporter, vol. XV, no. 110, maj 1912. 8 John Hays Hammond, Sr., Literary Digest, 20. jun 1936, str. 27. 9 John Hays Hammond, Sr., Autobiography (Autobiografija), str. 129. 10 Isto. 11 ”Hammond>s First Job” (”Hamondov prvi posao”), New York Times, 31. decembar 1915. 3:6. 12 ”JJH Explains Why Is Ambitious to Become Vice President” (”DžHH objašnjava zašto želi da postane potpredsednik”), New York Times, 7. jun 1908. str. 11. 13 Nancy Rubin, John Hays Hammond Jr.: A Renaissance Man in the 20 th Century (Džon Hejz Hamond mlađi: renesansni čovek 20. veka). Gloucester, Mass.: Hammond Museum Press, 1987. str. 4 14 John Hays Hammond, Sr., Autobiography (Autobiografija), str. 481-482 15 Rubin, John Hays Hammond Jr. (Džon Hejz Hamond mlađi), str. 8 16 ”John Hays Hammond, Jr.” (”Džon Hejz Hamond mlađi”), Franklin Institute, 15. april 1959. (ZH). 17 Mort Weisinger, ”Hammond: Wizard of Patents” (”Hamond: čarobnjak patenata”), Coronet, maj 1949. str. 67-72. 18 Rubin, n.d.; Weisinger, isto., str 67-68. 19 DžHHm/NT, 16. februar 1911. (MNT) 20 DžHHm/DžHHs, 17. septembar 1909. (ZH) 21 NT/DžHHm, 27. septembar 1909; 29. septembar 1909. (MNT) 22 Rubin, n. d., str. 8. 23 DžHHm/NT, 10. novembar 1910. (MNT). 24 NT Harisu Hamondu, 19. decembar 1901. (MNT). Nobelova nagrada za dostignuća na polju bežičnog prenosa podeljena sa Karlom F. Braunom, izumiteljem koji je radio za Markonijeve konkurente Telefunken iz Nemačke. 25 Rubin, John Hays Hammond Jr. (Džon Hejz Hamond mlađi), str. 4; knjiga gostiju, imanje Džona Hejza Hamonda mlađeg. (ZH). 26 John Hays Hammond, Jr., ”The Future in Wireless” (”Budućnost u bežičnom prenosu”), National Press Reporter, maj 1912. (ZH) 27 NT/DžHHm, 12. novembar 1910. (KB). 28 DžHHm/NT, 10. novembar 1910. (KB). 29 NT/DžHHm, 12. novembar 1910. (KB). 30 John Hays Hammond, Jr., n.d., maj 1912. 31 Isto. 32 NT, ”Possibilities of Wireless” (”Mogućnosti bežičnog prenosa”), New York Times, 22. oktobar 1907. 8:6; in Ratzlaff n.d., str. 107. 33 Miessner/NT, 8. novembra 1915. (KB) 34 Svejzijeva zbirka (DKS). 35 DžHHm/NT, 16. februar 1911. (MNT).
FUSNOTE
571
NT/DžHHm, 18. februar 1911. (KB). ”New Invetions by Tesla” (”Novi Teslini izumi”), Electrical Review and Western Electriciany 20. maj 1911. str. 986-88. 38 ”Tesla Tells of Wonders” (”Tesla priča o čudima”) New York Times, 16 maj 1911.22:5. 39 ”Teslas Plan for ^ireless’ Electric Lightning” (”Teslin plan za ’bežičnu’ električnu munju”), Electrical Review and Western Electrician, 8. januar 1910. str. 91. 40 NT/DžHHm, 28. februar 1911. (MNT) 41 Isto. 22. april 1911; 14. februar 1913. 42 Cleveland Moffett, ”Steered by Wireless: The Triumph of a Man of Twenty-five” (”Upravljanje bežičnim putem: trijumf dvadesetpetogodišnjaka”) McClure’s Magazine, mart 1914. str. 27-33. 43 DžHHm/NT, 1. januara 1912. (KB); Kaempffert, W. A Popular History ofAmerican Invention (Istorija američkih pronalazaka). New York: Scribners, 1924. 44 NT/DžHHm, februar 1913. (MNT) 45 Isto. 16. jul 1913. 46 Moffett, ”Steered by Wireless” (”Upravljanje bežičnim putem”) McClure’s Magazine, mart 1914. 47 DžHHm/DžHHs, 2. decembar 1914. (ZH). 48 DžHHm Ministru mornarice, 11. oktobar 1924. (NAR). 49 Nacionalna arhiva, Vašington. 50 ”World Court for Peace says John Hays Hammond” (”Svetski sud za mir, kaže Džon Hejz Hamond”) New York Times, 22. mart 1915. 4:2. ”To Test Hammond Torpedo” (”Isprobati Hamondov torpedo”) New York Times, 15. februar 1919. 3:8. 51 Rubin, John Hays Hammond Jr. (Džon Hejz Hamond mlađi), str.12. 52 Hamond mlađi, 11. oktobar 1924. 53 NT, On His Work in A.C. (O svom radu sa naizmeničnom strujom), 1916/1992, str. 19, 158. 54 Rubin, John Hays Hammond Jr. (Džon Hejz Hamond mlađi), str.16. 55 Knjiga gostiju (ZH). 56 Andrija Puharić, Beyond Telepathy (Više od telepatije), Garden City, NY: Doubleday, 1962. 36 37
Glava 39: Dž. Pirpont Morgan mlađi Fric Lounestajn Tesli. 18. april 1912. (DKS) ”Electrified Schoolroom to Brighten Dull Pupils” (”Elektrifikovana učionica za đake kojima je dosadno”), New York Times, 18. avgust 1912. 5, str. 1. ”Tesla Predicts More Wonders”, New York Times, 7. april 1912, str. 835. 3 ”Marconi Lecture Before NY Electrical Soc.” (”Markonijevo predavanje pred društvom elektrotehničara Njujorka”). Elelctrical World, 20. april 1912, str. 835. 4 Erik Barnouw, A Tower in Babel: A History ofBroadcast United States (Vavilonska kula: istorija radija u Sjedinjenim Državama). New York: Oxford University Press, 1966.) str. 76-77. 5 Robert Sobel, RCA (ARK). New York: Stein & Day, 1986, str. 19-20; Robert Harding George H. Clark Radiona Collection (Radio zbirka Džordža H. Klarka). Washington, D.C.: Smithsonian Institution, 1990. 6 NT/DžŠ, 18. januar 1913. (KB) 1 2
ČAROBNJAK
572
W. Jolly, Marconiy str. 190. NT/DžPMm, 19. mart 1914. (DžPM). 9 NT/DžPMm, 23. jul 1913. (DžPM). 10 ”Judgment Against NT” (”Tužba protiv Tesle”), New York Sun, 24. mart 1912. 1:3; ”Syndicate (Stallo, Jacobash, Levy and Shenvood Jr.) sues NT” (”Sindikat tuži Teslu”) New York Sun, 21. jul 1912. 1:3; ”NT Sued” (”Tesla tužen”) 21. jul 1912. New York Times, 7:2; ”Wireless Litigation” (”Parnica oko bežičnog prenosa”), Electrical World, 28. jun 1913. 11 NT/DžPMm, 11. jun 1915. (KB) 12 NT/TAE, 24. februar 1912. (TAE) 13 NT/DžV, 10. avgust 1910; 19. avgust 1910; DžV/NT, 18. avgust 1910. (KB). 14 Tesla je primao honorare od 5%, oko 1.200 dolara mesečno, dok Takerton nije preuzet 1916. Radio stanica Takerton Dž. Danijelsu, ministru mornarice. 3. jul 1916. 15 NT/DžPMm, 19. februar 1915. (DžPM); NT Frenku i NT Pfandu, oko 1912-1922 (MNT); ”19 More Taken As German Spies” (”Još 19 privedeno kao nemački špijuni”). New York Times, I, 1:3; ”Find Radio Outfit in Manhattan Tower” (”Nađite radio opremu u kuli na Menhetnu”). New York Times, 5. mart 1918.4:4. 16 NT, On His Work in A.C. (O svom radu sa naizmeničnom strujom), 1916/1992, str. 133. 17 ”Col. Astor Estate” (”Imanje pukovnika Astora”) New York Times, 22. jun 1913. 5, str. 2. 18 NT/DžPMm, pismo saučešća, 31. mart 1913. (KB); NT En Morgan, 31. mart 1913. (MNT). 19 NT/DžPMm, 19. maj 1913; 20. maj 1913. (KB). 20 R. U. Johnson, Remembered Yesterdays (Sećanja najuče). str. 142 21 NT/DžŠ, 13. jul 1913. (KB). 22 NT/DžPMm, 6. jun 1913. (KB). 23 DžPMm/NT, 11. jun 1913. (DžPM). 24 NT, ”Open Letter to His Grace” (”Otvoreno pismo Njegovoj milosti”) Electrical Magazine, 18. mart 1912. (DžPM). 25 NT/DžPMm, 15. jun 1913. (DžPM). 26 NT/RADž, 24. decembar 1914. 27. decembar 1914. (KB). 27 Jospehson, Edison, 1959, str. 296. 28 DžPMm/NT, 11. septembar 1913. (DžPM). 29 NT/DžPMm, 23. decembar 1913. (KB). 30 Postoje neki dokazi da je Tesla putovao u Krasnodar u Rusiji, istočno od Crnog mora, pre pada cara (između 1914. i 1916.). Tamo je držao predavanja ”u zgradi cirkusa gde se danas nalazi kubanski bioskop” po rečima Semjona Kirliana (1896-1978). Ako je on zaista video Teslu (a ne slušao predavanje nekog drugog inženjera u Teslinom duhu), to znači da je Tesla putovao u Evropu neposredno pre početka Prvog svetskog rata. Pošto je pregovarao sa kraljem Belgije, nemačkim kajzerom i ineženjerima iz Italije i Rusije, verovatno je i otišao na taj put. Ako je to tačno, onda bi Tesla sigurno posetio svoje sestre u Hrvatskoj i Bosni. Potrebni su dalji dokazi koji bi podržali ovu teoriju. Izvor: Viktor Adamenko, ”In Memory of Semyon Kirlian” (”U sećanje na Semjona Kirliana”). MetaScience, 4 (1980): str. 99-103, neobjavljeno. 31 NT/DžPMm, 29. decembar 1913. (KB); NT/DžPMm, 6. januar 1914 (DžPM); Ron Chernow, The House ofMorgan (Kuća Morganovih). New York: Atlantic Monthly Press, 1990. str. 195. 7 8
FUSNOTE
573
NT/DžPMm, 14. mart 1914. (KB). NT/RADž, 27. decembar 1914. (KB). 34 Ron Chernow, The House ofMorgan (Kuća Morganovih). Str. 190. 35 ”Tribute of Former Associates for George Westinghouse” (”Posveta bivših saradnika Džordžu Vestingahausu”). Electrical Worldy 21. mart 1914. str. 637. 32 33
Glava 40: Peta kolona FDR odgovara: NT i prioritet u bežičnom prenosu, 14. septembar 1916. (NAR) W. Jolly Marconiy 1972. 3 Niel M. Johnson, George Sylvester Viereck: German/American Propagandist (Džordž Silvester Virek: nemačko-američki propagandista), Chicago: University of Illinois Press, 1972 4 ”Nation to Take Over Tuckertown Plant”(”Država preuzima centralu Takerton”), New York Times, 6. septembar 1914, II, 14:1 5 NT/DžPMm., 19. februar 1915. 6 ”Germans Treble Wireless Plant”(”Nemci pojačavaju centralu za bežični prenos”) New York Times, 23. april 1915.1:6 7 ”Tesla sues Marconi”(”Tesla tuži Markonija”), New York Times, 4. avgust 1915. 8:1 8 NT/ DžPMm, 23. november 1914; 19. februar 1915. [DžPM] 9 Erik Barnouw, A Tower in Babel: A History of Broadcasting in the United States, (Vavilonska kula: istorija radija u Sjedinjenim Državama), New York: Oxford University Press, 1966, vol.l pp.35-36 10 Hamondova zbirka, Nacionalna arhiva. 11 Jolly Marconi str. 225 12 J. Ratzlaff i L.Anderson, str.100 13 ”Marconi Loses Navy Suit”(”Markoni gubi parnicu sa Mornaricom”) New York Sun y 3. oktobar 1914. [NT/ DžPMm. prepiska, DžPM]. 14 ”Prof Pupin Now Claims Wireless His Invention”(”Profesor Pupin sad tvrdi da je on izumeo bežični prenos”), Los Angeles examinery 13. maj 1915; R & A str. 100 15 ”When Powerful High-Frequency Electrical Generators Replace the Spark-Gap” (”Kad moćni visokofrekventni električni generatori zamene varnični međuelektrodni prostor”), New York Timesy 6. oktobar 1912. VI, 4:1. 16 ”Marconi Wireless vs. Atlantic Communications co.”(”Markoni vajerles protiv Atlantika”), 1915. [LA]. 17 NT On His Work in A.C (Osvom radu sa naizmeničnom strujom) 1916/1992, str.105. 18 Orin Dunlap, Radio’s 100 men ofScience (100 naučnika radija), New York: Harper and Brothers, 1944; Marconi Wireless vs. United States (Markoni protiv SAD), Cases Adjudged in the Supreme Court (Presude na Vrhovnom sudu), oktobar 1942. v.320, str. 17 19 Leland Anderson, ed., ”John Stone on Nikola Tesla s Priority in Radio and Continuous-Wave Radiofrequency Apparatus”(”Džon Stoun o prioritetu Nikole Tesle u vezi sa radiofrekvencijskim aparatima zasnovanim na radijskim i konstantnim talasima”), The Antique Wireless Reviewy vol 1.1986. 20 E. F. Svit i F.D. Ruzvelt, prepiska: Tesla, 14. septembar 1916.; 16. septembar 1916.; 26. septembar 1916. (NAR) 21 Leland Anderson, ”Priority in the Invention of the Radio: Tesla vs Marconi” (”Prioritet u izumu radija: Tesla protiv Markonija”) The Tesla Journal, vol. 2/3,1982/1983. Str. 17-20. 1 2
ČAROBNJAK
574
Lawrence Lessing, Man of High Fidelity: Edmn Howard Armstrong (Čovek od poverenja), New York: Lippincott, 1956, str. 42-43. 23 Isto, str. 66-80. 24 (DKS). 25 Lloyd Scott, Naval Consulting Board ofthe United States (Mornarički savetodavni odhor Sjedinjenih Država), Washington, D.C.: Government Printing Office, 1920. 26 Johnson George Sylvester Viereck (Džordž Silvester Virek), str. 23, 34. 27 ”Germany to Sink the Armenian. Navy May Seize the Sayville Wireless”(”Nemačka potapa Jermene. Monarica možda preuzima Sejvil”), New York Times, 1. jul 1915. 1:4-7. 28 NT/DžPMm, jul 1915. (KB). 29 ”JP Shot by Man Who Set the Capitol Bomb” (,Na Pirponta pucao čovek koji je postavio bombu u Kapitol”), New York Times, 3. jul 1915. 30 ”Wireless Controls German Air Torpedo” (”Upravljanje nemačkim vazdušnim torpedom preko bežičnog prenosa”), New York Times, 10. jul 1915. 3:6, 7. 31 NT, ”Science and Discovery Are the Great Forces Which Will Lead to the Consummation of the War” (”Nauka i otkriće su dve velike sile koje će dovesti do nestanka rata”), New York Sun, 20. decembar 1914, u Lectures, Patents, Articles (Predavanja, patenti, članci), str. A162-171. 32 ”Federal Agents Raid Offices Once Occupied by Telefunken. Former Employee Richard Pfund Charged; No Arrests made” (”Federalni agenti izvršili raciju u nekadašnjim kancelarijama Telefunkena. Optužen bivši radnik Ričard Pfand. Nema uhapšenih”), New York Times, 5. mart 1918.4:4. 33 NT/DžŠ, 25. decembar 1917. (KB). 34 1.567 dolara honorara za Teslu od Hochfrequenz Maschienen Aktievgesellschaft, 1917. (Svejzijeva zbirka). Nemci su još uvek posedovali Takerton iako ga je preuzela Američka mornarica, a Takerton se složio, što je ”direktor mornaričkih komunikacija” znao, da plati Tesli honorare, vidi NT/DžŠ. 12. oktobar 1917. (KB). 35 Lloyd Scott, Naval Consulting Board ofthe U.S (Mornarički savetodavni odbor Sjedinjenih Država), Washington, D.C.: Government Printing Office, 1920. 36 Intervju sa A. Puharićem, 1984. Po Puharićevim rečima Hamondovi i Teslini dokumenti su uklonjeni iz Hamondovog muzeja u Glosteru nakon njegove smrti i proglašeni za strogu tajnu negde oko 1965. Autor ove knjige pročitao je mnoge od tih dokumenata iz Nacionalne arhive zahvaljujući AOSI. 22
Glava 41: Nevidljiva publika RADž/NT mart 1916. (KB). NT/DžPMm. (DžPM). 3 Hunt and Draper, 1964/77, str. 170-171. 4 Za književnost su bili nominovani: Romejn Roland, Henrik Pontopidan, Troeln Lund i Verner fon Hajdenstam. Teodor Svedberg je bio nominovan za hemiju. Roland je jedini iz te grupe dobio nagradu te godine, a svi ostali, izuzev Lunda, dobili su je kasnije. 5 Nominacije za Nobelovu nagradu za 1915. i 1937. (Arhiva Švedske akademije nauka). L. Anderson, prepiska. 1991. 6 Taj datum 1912. iz O’Nilove knjige, često navođen u raznim člancima, verovatno je bio štamparska greška u biografiji. O’Neill, 1944. Str. 229. 1 2
FUSNOTE
575
NT/Odboru za svetionike, 27. septembar 1899. [NAR]. NT/RADž, 10. november 1915. (BBKO). 9 Hunt and Draper, 1964/77, str. 167. 10 RADž/NT, mart 1916. (KB). 11 Verovatno Karl Braun koji je podelio nagradu 1909. sa Markonijem. NT On His Work in A.C (O svom radu sa naizmeničnom strujom) str. 48. 12 ”Tesla No Money; Wizard Swamped by Debts” (”Tesla bez novca; čarobnjak u dugovima”), New York World, 16. mart 1916. 13 "NJ’S Fountain”(”Teslina fontana”), Scientific American, 1915. 14 ”Can’t Pay Taxes” (”Ne može da plaća poreze”), New York Tribune, 18. mart 1916; ”Wardenclyffe Property Foreclosure Proceedings” (”Zapisnik o oduzimanju imanja Vordenklif’) NY Supreme Court, oko 1923. (dosijei L. Andersona). 15 Abraham and Savin, 1971. 16 NT/DžŠ, 25. april 1916. (KB). 17 NT My Inventions (Moji izumi), str.103. 18 Leland Anderson, ”Tesla Portrait by the Princess Vilma Lwoff-Parlaghy” (”Princeza Vilma Lavov-Parlagi naslikala Teslin portret”), The Tesla Journal, 4/5,1986/87, str.72-73. 19 Trbojević se doselio u SAD oko 1912. Intervjui sa Vilijamom Terboom, 1984-1991. 20 Džon O’Nil/NT, 23. februar 1916. (umnogome skraćeno). (MNT) 21 NT/ O’Nilu, 23. februar 1916. (MNT). 22 B. A. Behrend, ”Edison Medal Award Speech, 1917” (”Govor na dodeli Edisonove nagrade 1917.”) u Tesla Said (Tako je govorio Tesla), str. 180. 23 NT/upravi Valdorf-Astorije, 12. jul 1917. (LA). 24 Delovi godišnjeg susreta AIEE-a, 18. maj 1917. u Tesla Said (Tako je govorio Tesla). 25 O’Neill, 1944. 26 Delovi godišnjeg susreta AIEE-a, 18. maj 1917. u Tesla Said (Tako je govorio Tesla). Str. 189. 27 Lester S. Holms je predstavljao hotel kao vlasnik Teslinog imanja. Boldvin i Hačins Tesli, 13. jul 1917. Iz: ”Wardenclyffe Property Foreclosure Proceedings” (”Zapisnik o oduzimanju imanja Vordenklif’) NY Supreme Court, oko 1923. (dosijei L. Andersona). 28 Citat iz pisma Dž. B. Smajlija Frenku Hačinsu. 16. jul 1917. (LA) 29 Dž. B. Smajli Frenku Hačinsu. 13. jul 1917. (LA) 30 NT/upravi Valdorf-Astorije, 12. jul 1917. (LA). 31 ”Tesla’s New Device Like Bolts of Thor” (”Teslin novi uređaj kao Torove munje”), New York Times, 8. decembar 1915.8:3. 32 NT/DžPMm, 8. april 1916. (LA). 33 ”Reason for Seizing Wireless” (”Razlozi za preuzimanje bežičnih centrala”), New York Times, 9. februar 1917. 6:5. 34 ”Spies on Ship Movements” (”Špijuni prate kretanje brodova”), New York Times, 9. februar 1917. 8:2. 35 ”19 More taken as German Spies” (”Uhapšeno još 19 nemačkih špijuna”), New York Times, 8. april 1917.1:3. 36 ”Navy to Take Over All Radio Stations” (”Mornarica preuzima sve radio stanice”), Enumeration, 7. april 1917. 2:2. 37 F. Dž. Higenson/NT, 11. maj 1899. (NAR). 7 8
ČAROBNJAK
576
38 F. Dž. Higenson/NT, 8. avgust 1900. (NAR). Podaci o potpunoj prepisci o ovom događaju su u glavi 26. R.P. Hobson/NT, 6. maj 1902. (LA). 39 L. S. Howeth, History of Communications-Electronics in U.S Navy (Istorija komunikacione elektronike u Američkoj mornarici), Washington, D.C.: U.S Government Printing Office, 1963. Str. 518-519; A. Hezlet, Electronics & Sea Power (Elektronika i sila na moru), New York: Stein & Day 1975. str. 41. 40 Howeth, History of Communications-Electronics in U.S Navy (Istorija komunikacione elektronike u Američkoj mornarici)y str. 64. 41 Hezlet, Electronics & Sea Power (Elektronika i sila na moru)y str. 41-42. 42 Robert Sobel, str. 43; Hezlet, str. 77. 43 Howeth, str. 256. 44 Isto. Str. 375-376; Šerf/NT (KB). Američka mornarica Odboru Takertona, 29. april 1919. (NAR). 45 Howeth, str. 577-80. 46 NT, "Electric Drive for Battleships” (”Elektropokretač za bojne brodove”), New York Heraldy 25. februar 1917. U Lecturesy Patents, Articles (Predavanja, patenti, članci), str. A-185. 47 Patent 1.119.732. Aparat za prenos električne energije, prijavljen 16. januara 1902. Prijava obnovljena 4. maja 1907. i prihvaćena 1. decembra 1914. Ovaj patent sadrži skoro sve ključne ideje za izradu Vordenklifa. 48 KDž/gđi Herst, oko 1917. (BBKO). 49 NT/DŽŠ, 26. jul 1917. (KB). 50 DžŠ/NT, 20. avgust 1917. (KB). 51 Howeth, str. 354. 52 Podela je bila sledeća: Dženeral elektriks 30%, Vestinghaus 20%, ATiT 10%, Junajted frut 4%, ostali 34%. Sobel, 1986. Str. 32-35 53 Tesla je bio isključen i iz tajnog sporazuma Dženeral elektriksa i Vestinghausa o izbegavanju proizvodnje efikasne fluorescentne rasvete jer nisu želeli da podrivaju izuzetnu prodaju Edisonovih sijalica ili ”da drastično smanje potražnju za strujom”. (S. C. Gilfillan, Invention and the Patent System (Izum i patentni sistem)y Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, 1964.), str. 100. 54 ”U.S. Blows-up Tesla Radio Tower” (”SAD srušile Teslin radijski toranj”) Electrical Experimentery septembar 1917, str. 293. 55 ”Destruction of Tesla’s Tower at Shoreham, LI Hints of Spies” (”Uništen Teslin toranj u Šoramu, LI sumnja na špijune”), New York Suny 5. avgust 1917. 56 Howeth, str. 359-360. 57 Isto, str. 361. 58 E. M. Her/NT, 16. novembar 1920.(KB). 59 Kompanija Vestinghaus/NT, 28. novembar 1921. (KB). 60 NT/kompanija Vestinghaus, 30. novembar 1921. (KB).
Glava 42: Promena NT, ”Edison Medal Speech” (”Govor na dodeli Edisonove nagrade”), 18. maj 1917, u Tesla Said (Tako je govorio Tesla). Str. 181-82. 1
FUSNOTE
577
2 Hugo Gernsback, ”Nikola Tesla and His Inventions” (”Nikola Tesla i njegovi izumi”), Electrical Experimentery januar 1919. Str. 614-615; R. Hugo Lowndes, Gernsback: A Man With Vision, Radio Electronics (Gernsbak: čovek sa vizijom, radioelektronika), avgust 1984. Str. 73-75. 3 Erik Barnouw, A Tower in Babel: A History of Broadcasting in the United States, (Vavilonska kula: istorija radija u Sjedinjenim Državama), New York: Oxford University Press, 1966, str. 28-30. 4 (DKS). 5 H. Gernsback, ”NT: The Man” (”Tesla: čovek”) Electical Experimenter, februar 1919. Str. 697. 6 H. Winfield Secor, ”The Tesla High Frequency Oscillator” (”Teslin visokofrekventni oscilator”), Electrical Experimenter, mart 1916. Str.614-15,663; NT, ”Some Personal Reflections” (”Neka lična razmišljanja”), Scientific American, 5. jun 1915. Str. 537, 576-77. 7 Lester Del Ray, Fantastic Science Fiction Art: 1926-1954 (Fantastična umetnost naučne fantastike: 1926-1954), New York: Ballantine, 1975. 8 NT/DžPMm, 13. jun 1917. (KB). 9 NT/DžŠ, 35. septembar 1917. (KB). 10 Isto, 25. decembar 1917. 11 Isto. 12 O’Neill str. 222-28. 13 NT/DžŠ, 25. decembar 1917. 14 NT/DžŠ, ll.jun 1918. (KB). 15 NT/DžŠ, 12. jun 1918. (KB). 16 NT/DžŠ 15. maj 1918; 22. jun 1918. (KB). 17 Leland Anderson, Nikola Teslas Residences, Laboratories and Offices (Teslini stanovi, laboratorije i kancelarije), Denver Colo.; 1990. 18 DžŠ/NT, 29. mart 1918. (BBKO); 4. novembar 1925. (KB). 19 Liland Anderson M. Sajferu 28. aprila 1988. vidi International Science and Tech, novembar 1963, str. 44-52,103. 20 Reklame za Voltam, New York Times, 8. jun 1921. 36:4, 5. 21 NT/DžŠ, 6. decembar 1922. (KB). 22 NT/DžŠ, 18. oktobar 1922. i oko 1925. (KB) 23 RADž/NT 30. decembar 1919. (KB). 24 J. Abraham i R. Savin, Elihu Thomson Correspondance (Prepiska Elihjua Tomsona), New York: Academic Press, 1971. str. 400. 25 ”Radio to Stars, Marconi’s Hope” (”Radio za zvezde je Markonijeva nada”), New York Times, 19. januar 1919. 26 NT ”Interplanetary Communication” (”Međuplanetarna komunikacija”), Electrical World, 24. septembar 1921. str. 620. 27 ”Celestial Movies” (”Nebeski filmovi”) 3. februar 1919.14:3. 28 H. Gernsback, ”Nikola Tesla: The Man” (”Tesla: čovek”), Electrical Experimenter, februar 1919, str. 697. 29 Zaključak delimično iz: ”At Night and in Secret Tesla Lavishes Money and Love on Pigeons” (”Tesla noću u potaji traći novac i ljubav na golubove”), New York World, 21. novembar 1926. Metropolitan Sec., str. 1. 30 O’Neill, 1944.
ČAROBNJAK
578
Isto, str.224-26. L. Anderson/M. Sajfer, 29. jul 1991. 33 K. R. Posel Marku Sajferu, telefonski razgovor i prepiska, 29. maj 1991; 10. jun 1991. Extraordinary Sciencey IV, 2,1992. 34 Jefifey Hayes, Boundary-Layer Breakthrough (Fluidni sloj) Security Colo.: High Energy y Enterprise, 1990. 35 Intervju sa L. Andersonom 29. jula 1988. u Kolorado Springsu, kako je rečeno njemu i Inez Hant. Videti i James Caufield ”Radioed Light, Heat and Power Perfected by Tesla” (”Tesla usavršio radijsku svetlost, toplotu i energiju”), Harrisburg Telegraphy 22. mart 1924. str 1-2. ”Rat se nadvio nad njim i vlada je zahtevala da se Vordenklif sruši. Profesor Tesla je nastavio da objašnjava svoju teoriju posle rata, a laboratoriju je smestio u Kolorado Springs. Prošlo je neko vreme pre nego što je predstavio prenos energije bez upotrebe žica. 31 32
Glava 43: Lude dvadesete Navod Teslinih reči prema O’Nilu i Lorensu, str. 316-317. D. Wallechensky, novembar 1928. Citat iz C. Cerf 8c V. Navasky, The Experts Speak (Stručnjaci govore), (New York: Pantheon, 1984), str. 259. 3 NT/Hjugo Gernsbak, 30. novembar 1921. (DKS). 4 NT. ”Views on Thought Transference” (”Zamisli o prenosu misli”), Electrical Experimentery maj 1911. str. 12. 5 Nikola Tesla protiv Džordža Bolta mlađeg, Vrhovni sud u okrugu Safok, april 1921. (LA). 6 KDž/NT, 24. april 1920. (MNT). 7 Uvod najvećim delom sastavljen na osnovu C. Daniel, ed., Chronicle of the 20th Century (Hronika 20. veka), Mt. Kisco, N.Y.: Chronicle, 1987); W. Langer, ed., New Illustrated Encyclopedia of World History (Nova ilustrovana enciklopedija svetske istorije) y New York: Harry Abrams, 1975. 8 RADž/NT, 15. oktobar 1925. (KB). 9 W. Jolly, str. 258-60. 10 Nancy Rubin, str. 25. 11 Dragoslav Petković, ”U poseti Nikoli Tesli”, Politika 27. april 1927, str. 6. y 12 Izveštaj FBI agenta Adrijana Potera o Prijateljima Sovjetske Rusije 1921-1923 (AOSI). y 13 George Seldes, Witness to a Century (Svedok stolećaf New York: Ballantine, 1987, str. 181-183. 14 Ronald Kline, ”Professionalism and the Corporate Engineer: Charles P. Steinmetz” (”Profesionalizam i korporacijski inženjer: Čarls P. Stajnmec”), IEEE Transactionsy avgust 1980, str. 144-50. 15 L. Fischer, The Life ofLenin (Lenjinov život) New York: Harper and Row 1964, str. 630. y 16 Postoji čuvena fotografija slikana 3. aprila 1921. za vreme prekookeanskog bežičnog prenosa za ARK, Dženeral motors i ATiT. U mnogo izvora (M. Cheney, Tesla: Man Out of Time, M. Seifer, ”The Inventor and the Corporation: Tesla, Armstrong 8c Jobs,” R. G. Williams, Introducing Nikola Tesla Through Some ofHis Achievements)y kaže se da je čovek između Alberta Ajnštajna i Čarlsa Stajnemca Nikola Tesla. Na slici su još Irving Langmjur i Dejvid Sarnof. Nakon pregleda originalne slike i savetovanja sa Lilandom Andersonom, utvrđeno je da taj čovek nije Tesla, već Džon Karson iz ATiT. Ovu sliku koristili su u Dženeral elektriku u 1 2
FUSNOTE
579
promotivne svrhe koristili, ali prikazujući samo Ajnštajna i Stajnmeca. Vidi Life Magazine, 1965. i B. Gorowitz, ed., The Steinmetz Era: 1892-1923: The GE Story (Stajnmecova era: 18921923: priča o Dženeral elektriku), Schenectady, N.Y.: Schenectady Elfun Society, 1977), str. 39. 17 (DKS). 18 "Judgement [of $3,299] Filed Against Tesla by St. Regis” (”Sent Ridžis tuži Teslu (zbog 3.299 dolara)”), New York Times, 25. maj 1924. 14:1. 19 ”At Night and in Secret Tesla Lavishes Money and Love on Pigeons” (”Tesla noću u potaji traći novac i ljubav na golubove”), New York World, Metropolitan Sec., 21. novembar 1926. 1:2-5. 20 M. Cheney, str. 84. Originalni izvor - Swezey. 21A. Nenadović, ”100 godina od rođenja Nikole Tesle”, Politika, 8. jul 1956. (DKS). 22 K. Swezey, ”How Tesla Evolved Epoch-Making Discoveries” (”Kako je Tesla razvio pronalaske koji su obeležili epohu”), Brooklyn Eagle, 4. april 1926, str.8-9. 23 A. Nenadović, 8. jul 1956. 24 John B. Kennedy, ”When Woman is Boss” (”Kad žena gazduje”), Colliers 30. januar 1926, str. 17, 34. 25 En Morgan/NT 26. april 1928. (MNT). 26 ”At Night and in Secret Tesla Lavishes Money and Love on Pigeons” (”Tesla noću u potaji traći novac i ljubav na golubove”), New York World, Metropolitan Sec., 21. novembar 1926, str. 1. Druge bolesne ptice o kojima nije mogao da se brine, Tesla je nosio u veterinarske ambulante. 27 C. Hedetniemi/KISD, 29. januar 1943. (AOSI). 28 ”Dr. Tesla Picks Tunney” (”Dr Tesla bira Tunija”), New York Herald Tribune, 27. septembar 1927,2:3. 29 Grizelda Hal Hobson/K. Svejziju, 14. februar 1956. (DKS). 30 Petković, str. 4. 31 Po rečima L. Andersona, Svejzi je rekao da su O’Nilove priče o tome kako je Tesla brisao tanjire za stolom netačne, a dokaz je odnos prema golubovima. ”Pedantni” Tesla bio je očigledno opsednut izbegavanjem nečiste vode, u strahu od bacila, pa se autoru ove knjige čini da on jeste čistio pribor za jelo u restoranima. Briga o golubovima, čak i u sopstvenom stanu (verovatno u posebnoj sobi gde je bila i laboratorija), dosta je drugačije od obedovanja iz nečistog posuđa. 32 NT/DžPMm, 21. novembar 1924. (KB).
Glava 44: Brže od svetlosti NT, 1960. NT/ Flauersu, 1917-1925 (MNT). 3 John B. Flowers, ”Nikola Tesla’s Wireless Power System and Its Application to the Propulsion of Airplanes” (”Teslin sistem za bežični prenos energije i njegova primena na pogon aviona”), 8. avgust 1925. (Arhiva, Toby Grotz, Colorado Springs, Colo). 4 NT, ”World System of Wireless Transmission of Energy” (”Svetski sistem bežičnog prenosa energije”), Telegraph & Telephone Age, 16. oktobar 1927, str. 457-460; u Nikola Tesla, 1981, str. 83-86. 5 ”Pri pomračenju sunca, Mesec se nađe između Sunca i Zemlje... U određenom trenutku, senka dodiruje Zemlju u matematičkoj tački... Zbog ogromnog poluprečnika Zemlje, to je 1 2
580
ČAROBNJAK
skoro ravan. (Stoga), ta tačka gde senka pada uvećava krug pri najmanjem pokretu senke nadole, a matematički se može dokazati da je ta stopa porasta beskonačna.” NT On His Work in A.C (O svom radu sa naizmeničnom strujom) str. 137-139. 6 NT/gđa Trbojević, 13. septembar 1928, 3. oktobar 1928; 28. januar 1929; 29. maj 1929, u Correspondance with Relatives (Prepiska sa rodbinom), str. 128,135. 7 W. Terbo, u S. Elswick NTITS 1988 Proceedings, 1988. Str. 8-11. 8 Myron Taylor, memorandum, 28. septembar 1931. [Arhiva, US Steel USX Corstr. Pittsburgh, PA]; Sava Kosanović 30. avgust 1952. (DKS). 9 Derek Ahlers, intervju sa Petrom Savom, 16. septembar 1967. (Arhiva, Ralph Bergstresser). 10 ”Beam to Kill Army at 200 Miles, Tesla’s Claim on 78* Birthday” (”Zrak koji će ubijati vojnike sa 200 milja, tvrdi Tesla na 78. rođendan”), New York Herald Tribune, 11. jul 1934. 1:15; u Solutions to Teslas Secrets (Rešenje Teslinih tajni), str. 100-12. 11 Ronald Clark, Einstein: The Life and Times (Ajnštajn: život i vreme), New York: World Publishing-Times/Mirror 1971. 12 Frtizof Capra, The Tao ofPhysics (Taofizike), Colo.: Shambhala, 1975, str. 64,208. 13 NT, dokument iz Njujorka o raznim teorijama. Oko 1936. (DKS) 14 ”Tesla Coil Used in Atom Splitting Machines” (”Teslin kalem se koristi za cepanje atoma”), N.YAmerican, 3. novembar 1929; O’Nil/NT, 1. avgust 1935. [MNT]. 15 NT, ”Tesla ‘Harnesses’ Cosmic Energy” (”Tesla ’kroti’ kosmičku energiju”), Philadelphia Public Ledger, 2. Novembar 1933; u Solutions to Teslas Secrets (Rešenje Teslinih tajni), str. 104-5. 16 ”Tesla at 75” (”Tesla, 75 godina”), Time, 20. jul 1931, str. 27-28. 17 (DKS). 18 ”Tesla, 79, Promises to Transmit Force” (”Tesla, sedamdesetdevetogodišnjak, obećava prenos sile”), New York Times, 11. jul 1935. 23:8. 19 ”Sending Messages to Planets Predicted by Dr. Tesla on Birthday” (Dr Tesla na svoj rođendan predviđa slanje poruka na druge planete”, New York Times, 11. jul 1937. 13:2; u NT, Solutions... (Rešenje Teslinih tajni), str. 132-34. 20 Privatna prepiska Nensi Čito 21 Patenti 685.957 i 685.958 u NT, Lectures, Patents, Articles (Predavanja, patenti, članci), 1956, str. 343-351. Robert Milikan je napravio kovanicu ”kosmički zraci” sredinom dvadesetih. Tesla je prvobitno mislio na zrake kao na oblik radijacijske energije. Dr Džejm Korum je rekao da, iako ti zraci nisu bili brži od svetlosti, te Tesline tvrdnje morale su biti zasnovane na nekim stvarnim događajima (intervju, 1992. Kolorado Springs). 22 NT ”Dr Tesla Writes of Various Phases of His Discovery” (”Dr Tesla piše o različitim fazama svog pronalaska”, New York Times, 6. februar 1932. 16:2 u Tesla Said, str. 237. 23 John O’Neill, ”Tesla Cosmic Ray Motor” (”Teslin motor na kosmičke zrake”), Brooklyn Eagle, 10. jul 1932. u NT Solutions... Str. 95-96. To je možda opis mašine na solarnu energiju. 24 Carol Bird, ”Tremendous New Power Soon to Be Unleashed” (”Ogromna nova energija će se osloboditi”), Kansas City Journal-Post, 10. septembar 1933; u Solutions..., str. 101-2. 25 NT ”Tesla, 79, Promises...” (”Tesla, sedamdesetdevetogodišnjak, obećava prenos sile”), New York Times, 11. jul 1935. 23:8. 26 NT, ”Expanding Sun Will Explode Some Day Tesla Predicts” (”Tesla predviđa: Sunce se širi i jednog dana će eksplodirati”, New York Herald Tribune, 18. avgust 1935; u NT Solutions..., str. 130-132.
FUSNOTE
581
27 Joseph Alsop, ”Beam to Kill Army at 200 Miles, Tesla’s Claim” (”Zrak koji će ubijati vojnike sa 200 milja, tvrdi Tesla na 78. rođendan”), New York Herald Tribune, 11. jul 1934. 1:15; u Solutions to Tesla’s Secrets (Rešenje Teslinih tajni) y str. 100-12 Walter Russell, The Russell Cosmology: A New Concept of Light> Matter and Energy (Raselova kosmologija: novi koncept svetlosti, materije i energije), Waynesboro, Va.: The W.R Foundation 1953. 28 NT, ”Expanding Sun Will Explode Some Day Tesla Predicts” (”Tesla predviđa: Sunce se širi i jednog dana će eksplodirati”, 18. avgust 1935. 29 NT ”Tesla, 79, Promises...” (”Tesla, sedamdesetdevetogodišnjak, obećava prenos sile”), ll.jul 1935. 30 ”Tesla at 78 Bares New ‘Death-Beam’” (”Tesla, u 78, otkriva novi 'zrak smrti’”) New York Times, 11. jul 1934,18:1,2. 31 H. Grindell-Mathews, ”The Death Power of Diabolical Rays” (”Smrtonosna snaga đavolskih zraka”), New York Times, 21. maj 1924,1:2; 3:4, 5. 32 H. Grindell-Mathews, ”Diabolical Rays” (”Đavolski zraci”) Popular Radio, 8. avgust 1924, str. 149-54. 33 H. Gernsback, ”The Diabolical Ray” (”Đavolski zrak”) Practical Electrics, avgust 1924, str. 554-55,601. 34 H. Grindell-Matthews, ”Three Nations Seek Diabolical Ray” (”Tri države traže đavolski zrak”), New York Times, 28. maj 1924, 25:1,2. 35 Helen Welshimer, ”Dr Tesla Visions the End of Aircraft in War” (”Dr Tesla vidi kraj vazduhoplovstva u ratu”), Everyday Week Magazine, 21. oktobar 1934, str.3; u NT Solutions to Tesla’s Secrets (Rešenje Teslinih tajni), str. 116-18. 36 Leland Anderson, Nikola Teslas Residences, Laboratories and Offices (Teslini stanovi, laboratorije i kancelarije), Denver Colo.; 1990. (Origanalan izvor, dr Votson iz Njujorka.) 37 Titus deBobula, Nacrti teslinog tornja, oko 1934. (MNT); Arhiva FBI.
Glava 45: Život na veresiju 1 Hugo Gernsback, ”NT and His Inventions” (”Tesla i njegovi izumi”), Electrical Experimenter, januar 1919, str. 614. 2 NT/DžŠ, 11. jul 1935. (KB). 3 Branning, 1981, str.A-3. 4 NT/Karl Leml, 15. jul 1937, Profiles in History Archives (Profili u arhivi istorije), Beverly Hills, Calif.; Neal Gabler An Empire ofTheir Own (Njihovo carstvo), New York: Anchor Books, 1988, str.58, 205-6. 5 Mark Siegel, Hugo Gernsback: Father ofModern Science Fiction (Hjugo Gernsbak: otac moderne naučne fantastike), San Bernardino, Calif.: The Borgo Press, 1988. 6 Lawrence Lessing, Man ofHigh Fidelity: Edwin Howard Armstrong (Čovek od poverenja), New York: Lippincott, 1956. 7 ”Tesla je spasilac golubova” (DKS). 8 Leland Anderson, ”Nikola Tesla’s Patron Saint” (”Teslin svetac zaštitnik”) American Srbobran, 14. avgust 1991, str. 4; L. Anderson, Nikola Tesla’s Residences, Laboratories and Offices (Teslini stanovi, laboratorije i kancelarije), Denver Colo.; 1990. 9 Dosijei KISD [AOSI]. 10 NT/kompanija Vestinghaus, januar-jul 1930. Pisano u hotelu Pensilvanija (DKS).
ČAROBNJAK
582
O’Neill, str. 274. Hugo Gernsback, Westinghouse Recollections (Sećanja na Vestinghausa) (DKS). 13 NT/kompanija Vestinghaus, 29. januar 1930; 1. februar 1930; 14. februar 1930; 17. februar 1930; 18. februar 1930; 18. april 1930. [KB]. 14 A.W Robertson, About George Westinghouse and the Polyphase Electric Current (O Džordžu Vestinghausu i višefaznoj električnoj struji), New York: Newcomen Society, 1939, str. 28. 15 "Nikola Tesla,” Scientific Progress, septembar 1934. 16 TDB/NT, novembar 1897; 10. decembar 1897. [MNT]. 17 Isto, 26. jul 1901. 18 Debobulin FBI dosije [AOSI]. 19 TDB/NT, 29. maj 1911; NT/TDB, 31. maj 1911. [MNT]. 20 Telefonski intervju sa Robertom Hesenom, autorom knjige The Steel Titan: The Life Story ofCharles Schwab (Kralj čelika: životna priča Čarlsa Švaba), New York, Oxford University Press; predavao je na Univerzitetu Stanford; ”Schwab Answers Suit of deBobula” (”Švab odgovara na Debobulinu tužbu”), New York Times, 7. avgust 1919.15:6. 21 TDB/NT, 11. jul 1935. [MNT]. 22 NT/GS, 17. jun 1937. [KB]. 23 TDB/ NT, 25. novembar 1935; 6. jul 1936. [MNT]. 24 Debobulin FBI dosije, 1936-1949 [AOSI]. 25 Debobulin FBI'dosije [AOSI]; ”Tauscher Accuses Munitions Partner” (”Taušer optužuje ortaka”), New York Times, 25. jul 1934. 36:4. 26 Teslin dosije u KISD. [AOSI] 27 Hugo Gernsback, Westinghouse Recollections (Sećanja na Vestinghausa) (DKS). 28 Kompanija Vestinghaus /NT, 2. januar 1934. [KB]. 29 Mildred McDonald, 1. decembar 1952. [AKV], 11 12
Glava 46: Nedorečenost 1 Elmer Gertz, Odyssey of a Barbarian: The Biography of G. S. Viereck (Odiseja jednog varvara: biografija Dž. S. Vireka), Buffalo, NY: Prometheus Books, 1978. 2 M. Pupin/K.Svejzi, 29. maj 1931. [DKS]. 3 D. Dunlap, Radws 100 Men of Science Science (100 naučnika radija), New York: Harper & Brothers, 1944. str.124. 4 Pupin, M. From Immigrant to Inventor (Od doseljenika do izumitelja). New York: Scribner, 1930. Tesla se pominje jednom, na strani 285. ”Teslin motor sa naizmeničnom strujom i Bredlijev rotacioni ispravljač...” (vidi glavu 10). 5 ”Dr. Pupin Inspired” (”Nadahnuti dr Pupin”), New York Times, 1927 [DKS]. 6 Stanko Stoiljkovic, ”Portrait of a Person, a Creator and a Friend” (”Portret ličnosti, stvaraoca i prijatelja”), The Tesla Journal, 4,5,1986/87, str.26-29. 7 NT/RADž, 1929-37 [KB]; Grizelda Hal Hobson/K.Svejzi, 14. februar 1955; Richard P. Hobson Jr., u ”Books of the Times”(”Knjiga o vremenima”) New York Times, 21. decembar 1955 [DKS]. 8 Kratak odlomak iz Viereck, G. S., ”The Haunted House” (”Ukleta kuća”), oko 1907, iz Gertz, 1978. 9 Niel Johnson, George Sylvester Viereck: German/American Propagandist (Džordž Silvester Virek: nemačko-američki propagandista), Chicago: University of Illinois Press, 1972., str. 143.
FUSNOTE
583
Isto, str. 138-42. Teslina prepiska, 2. mart 1942. (LA) 12 NT, navedeno u G. S. Viereck; ”A Machine to End War” (”Mašina koja će okončati rat”), Liberty, februar 1935, str. 5-7. 13 Peter Viereck, telefonski razgovor, 8. septembar 1991. 14 Gertz str. 24. 15 Elmer Gertz, jun 1991, telefonski razgovor. 16 Cheney, str. 243. 17 NT/DžSV, 1934. (L. Anderson, ”N. Tesla’s Patron Saint” (”Teslin svetac zaštitnik”), American Srbobran, 14. avgust 1991, str. 4); NT/DžSV, 17. decembar 1934. [u Cheney, str. 244]. 18 ”Sending of Messages to Planets Predicted by Dr. Tesla on Birthday” (”Tesla na rođendan predviđa slanje poruka na druge planete”), New York Times, 11. jul 1937,1:2-3; 2:2-3. 19 ”Immigrant Society Makes Three Awards: Frankfiirter, Martinelli and Tesla” (”Doseljeničko društvo dodeljuje tri nagrade: Frankfurteru, Martineliju i Tesli”), New York Times, 12. maj 1938,26:1. 20 N. Johnson, str. 204-10; DžSV FBI dosije [AOSI]. 21 ”G. S. Viereck, 77, Pro-German Propagandist Dies” (”Dž. S. Virek, sedamdesetogodišnjak; smrt nemačkog propagandiste”), New York Times, 21. mart 1962. 22 NT, ”Tesla and the Future” (”Tesla i budućnost”), Serbian Newsletter, 1943. 23 O’Neill, 1944. 24 L. Anderson, 14. avgust 1991. 25 O’Neill, 1944. 26 ”2.000 Are Present at Tesla Funeral” (”2.000 prisutnih na Teslinoj sahrani”), New York Times, 13. januar 1943. 27 Hugo Gernsback, ”NT: Father of Wireless, 1857-1943” (”Tesla: otac bežičnog prenosa, 1857-1943 ”), Radio Craft, februar 1943, str.263-65, 307-10. 28 Serbian Newsletter, 1943, str.5 [BKBU]. 29 ”Tesla Dead” (”Tesla mrtav”), uvodni članak, New York Sun, januar 10 11
Glava 47: FBI i Teslini dokumenti 22. januar 1946, KISD izveštaj [AOSI]. J. Edgar Hoover, memorandum, 21. januar 1943. [FBI, AOSI]. 3 Cheney, str. 258. 4 M. Markovitch, intervju, 1984. 5 Dok ponovo pišem ovo poglavlje u novembru 1995, Jugoslavija je usred građanskog rata. Mnoge žene su silovane, hiljade ljudi je ubijeno, a preko milion je napustilo svoje domove. 6 Cheney, 1981, str.260-61. 7 J. Edgar Hoover, memorandum, 21. januar 1943. [FBI, AOSI]. 8 FBI, 21. januar 1943. [AOSI]. 9 ”Floating Stretchers for Landings” (”Plutajuće platforme za iskrcavanje”), New York Times, 27. avgust 1944, IV, 9:6; ”Company Volunteers $1,500,000 Refund” (”Kompanija dobrovoljno daje milion i po dolara nadoknade”), New York Times, 19. novembar 1944, 1:3; ’Trance's Honors Heaped on Spanel” (”Francuske počasti Spanelu”), New York Times, 3. mart 1957, 26:5. 10 F. Cornels, 9. januar 1943. [FBI, AOSI]. 1 2
584
ČAROBNJAK
11 Ficdžerald Tesli, 8. mart 1939; 20. decembar 1942 (MNT). Tehnološki institut Masačusets nema podataka da je Ficdžerald tamo studirao. Ficdžerald se susreo i sa Džekom O’Nilom da bi mu pomogao u pisanju biografije. Sa Džekom je pričao i o osnivanju muzeja u SAD, verovatno uz pomoć Henrija Forda. 12 J. O’Neill, ”Tesla Tries to Prevent WWII” (”Tesla pokušava da spreči Drugi svetski rat”) TBCA Newsy 7, 3, 8-9/ 1988, str.15. 13 F. Cornels, FBI izveštaj, 9. januar 1943. [AOSI]. 14 L. Anderson, Čejnijev dosije, 1981, str. 264. 15 D. E Foxworth, FBI izveštaj, 8. januar 1943. [AOSI]. 16 D. E Foxworth, FBI izveštaj, 8. januar 1943; Donegan, FBI izveštaj, 14. novembar, 1943. [AOSI]. 17 Lična prepiska I. Džuroua, Vašington, 5. jul 1993. 18 Verner Hajzenberg je bio zadužen za nacističku verziju projekta Menhetn. Prema navodima iz njegove autobiografije, znao je da Nemačka nije imala dovoljno teške vode da napravi atomsku bombu i nadao se da će se rat završiti pre nego što se takva sprava pojavi. Verner fon Braun je pokušavao da primeni izuzetno razornu raketu V-2, još jedno vrhunsko oružje. 19 Telefonski razgovori i prepiska sa Džurouom, jun, jul 1993. 20 KISD memorandum, 12. januar 1943. (AOSI) 21 Cheney, str.270. 22 W. Gorsuch, KISD report, 13. januar 1943. 23 Trump, izveštaj, 30. januar 1943. (KB). C. Hedetneimi, KISD izveštaj, 29. januar 1943. (AOSI); razgovor sa čuvarem skladišta, FBI izveštaj, 17. april 1950. (AOSI) 24 C. Hedetniemi, KISD izveštaj, 29. januar 1943. [AOSI]. 25 Pošto je uređaj ličio na Van de Grafov elektrostatički generator, Tramp je zaključio da ga sovjetski inženjeri neće smatrati vrednim. Ovo je skoro neverovatno jer je Tramp priložio i Teslin članak iz 1934. u kojem jasno kaže da taj uređaj funkcioniše potpuno drugačije od Van de Grafovog generatora. Pošto je Tramp radio sa Van de Grafom na Tehnološkom institutu Masačusets, čini se da je ovo osiono nipodaštavanje čestičnog oružja proisteklo iz profesionalne zavisti. Zahvaljujući Trampu, danas, pola veka kasnije, Teslino oružje tek treba da bude usavršeno. (Trump, izveštaj, arhiva FBI; NT, ”Electrostatic Generators” (”Elektrostatički generatori”), Scientific American, mart 1934. str. 132-134; 163-165) 26 Homer Džouns/Lorens Smit, 4. februar 1943. [KISD, AOSI]. 27 ”The New Art of Projecting Concentrated Non-Dispersive Energy Through the Natural Media” (”Nova veština projektovanja koncentrisane nerasipajuće energije kroz prirodni medijum”), 1937, u E. Raucher i T. Grotz eds., 1984 Tesla Centennial Symposium, str. 144-150. 28 Sudeći po pismu Savi Kosanoviću, Tesla je nameravao da proda osam komada čestičnog oružja Jugoslaviji; tri Srbiji, tri Hrvatskoj i dva Sloveniji. NT, Correspondence with Relatives (Prepiska s rodbinom), str. 183. 29 ”$3,500,000 Payment by Amtorg Today” (”Amtorg danas uplatio 3,5 miliona dolara”), New York Times, 15. novembar 1932. 29:7; Amtorg and Bethlehem Steel, New York Times, 30. april 1935. 30:2; ”To Catch a Spy” (”Uhvatiti špijuna”), Newsweek, 19. maj 1986, str.7: etc., Amtorg/M. Sajfer, 4. april 1988. 30 J. Trump, citat iz pisma u Cheney, str 276. 31 FBINT memorandum, 12. januar 1943. [AOSI].
FUSNOTE
585
32 J. Alsop, ”Beam to Kill Army at 200 Miles” (”Zrak koji će ubijati vojnike sa 200 milja”), ■ New York Herald Tribune> 11. jul 1934.1:15. 33 J. Corum and K. Corum, ”A Physical Interpretation of the Colorado Springs Data” (”Fizičko objašnjenje podataka iz Kolorado Springsa”) u E. Raucher i T. Grotz eds., The 1984 Tesla Centennial Proceedings, str. 50-58. 34 Kompanija Alkoa Aluminijum, prepiska, 16. decembar 1988. 35 NT u Tesla Said (Tako je govorio Tesla), str. 278. 36 H. Welshimer, ”Dr. Tesla Visons the End of Aircraft in War” (”Dr Tesla vidi kraj vazduhoplovstva u ratu”), Every Week Magazine, 21. oktobar 1934, str. 3. 37 Charlotte Muzar, ”The Telsa Papers” (”Teslini dokumenti”), The Telsa Joumal, 1982/83, str. 39-42. 38 E. E. Konroj/Edgar Huver, FBI, 17. oktobar 1945. [AOSI]. 39 R. Douti/ KISD, 22. januar 1946. [FBI, AOSI]. 40 Cheney, str. 277. 41 M. Dafi/KISD, 25. novembar 1947. [AOSI]; FBI memorandum, 17. april 1950. [AOSI]. 42 Andrija Puharić, telefonski razgovor, 1986; Ralph Bergstresser, telefonski razgovor, 1986. 43 ”Are Soviets Testing Wireless Electrical Power?” (”Da li Sovjeti testiraju bežičnu električnu energiju?”), Washington Star, 31. januar 1977, str. 1, 5; ”Russians Secretly Controlling World Climate” (”Rusi tajno kontrolišu svetsku klimu”), Sunday Times, Scranton Penn., 6. novembar 1977, str.14-15. 44 Tom Bearden, ”Teslas Secret and the Soviet Tesla Weapons” (”Teslina tajna i sovjetska Teslina oružja”), Solutions to Teslas Secrets (Rešenje Teslinih tajni), John Ratzlaff, ed., 1981, str. 1-35; Tom Bearden, ”The Fundamental Concepts of Scalar Electromagnetics” (”Osnovni koncept skalarne elektromagnetike”), Tesla Conference Proceedings, Steve Elswick ed., 1986, str. 7:1-20. 45 C. Robinson, ”Soviet Push for a Beam Weapon” (”Sovjeti žele čestično oružje”), Aviation Week, 2. maj 1977, str. 16-27; N. Wade, ”Charged Debate over Russian Beam Weapons” (”Naelektrisana rasprava zbog ruskog čestičnog oružja”), Science, maj 1977, str. 957-59.
Glava 48: Čarobnjakova zaostavština 1 Lawrence P. Lessing, Man of High Fidelity: Edwin Howard Armstrong (Čovek od poverenja: Edvin Hauard Armstrong), New York: Lippincott, 1956, str. 286. 2 II. Fantel, ”Armstrong, Tragic Hero of Radio Music” (”Armstrong, tragični junak radijske muzike”), New York Times, 10. jun 1973, str. 23-28; Lessing 1956; Marc Seifer, ”The Inventor and the Corporation: Case Studies of Innovators Nikola Tesla, Steven Jobs and Edwin Armstrong” (”Izumitelj i korporacija: Studija o inovatorima Nikoli Tesli, Stivenu Džobsu i Edvinu Armstrongu”), 1986 Tesla Symposium, S. Elswick, ed., str. 53-74. 3 W. Whyte, The Organization Man (Čovek organizacije), New York: Doubleday 1956. 4 David Held, Introduction to Critical Theory (Uvod u kritičnu teoriju), Berkeley, Calif.: University of California Press, 1980. 5 Bill Gates, intervju, Playboy, septembarl994., str. 64. Džobs se ponovo pojavio 1996. kao milijarder koji je izbacio na tržište novu kompaniju za računarsku grafiku Piksar. U neverovatnom obrtu, Džobs je 1997. vaskrsao na mestu izvršnog direktora Apla. Štaviše, IBM se složio da proizvodi računare ”mekintoš”. 6 Henry Aiken, prepiska, telefonski razgovor, april 1986.
ČAROBNJAK
586
Ayn Rand, Atlas Shrugged (Pognuti Atlas), New York: 1957, str. 236. M. Seifer and H. Smukler, ’The Tesla/Matthews Outer Space Connection” C’Svemirska veza Tesle i Metjuza”), Pyramid Guide, prvi deo, maj 1978, str. 5; drugi deo, jul 1978, str. 5 [FBI, AOSI]. 9 ”Tesla in Japan” (”Tesla u Japanu”), Tesla Memorial Society Newsletter, Nicholas Kasanovich, ed., jesen-zima 1995/96, str.2-3; David Kaplan and Andrew Marshall, ”The Cult at the End of the World” (”Kult na kraju sveta”). Wired, jul 1996, str.134-37, 176-84; Tom Bearden, ”Tesla’s Secret and the Soviet Tesla Weapons” (”Teslina tajna i sovjetska Teslina oružja”), Solutions to Teslas Secrets (Rešenje Teslinih tajni), John Ratzlaff, ed., 1981, str. 1-35. 10 P. O. Ouspensky, New Model of the Universe (Novi model univerzuma), New York: Vintage Books, 1971, str. 29-31. 11 Dane Rudyar, Occult Preparations for A New Age (Okultne pripreme za novo doba), Whearon, 111.: Quest Books, 1975, str. 245; Robert Anton Wilson, Cosmic Trigger: The Final Secret ofthe Illuminati (Kosmički obarač: konačna tajna prosvetljenih), New York Pocket Books, 1975. 7 8
Dodatak 1 J. R. Džoler/L. Anderson, 15. avgust 1959, u Anderson, ”Nikola Tesla’s Work in Wireless Power Transmission” (”Teslin rad na bežičnom prenosu energije”), Denver, Colo., neobjavljeno. 2 Eric Dollard, ”Representations of Electric Induction: Nikola Tesla and the True Wireless” (”Manifestovanje električne indukcije: Nikola Tesla i pravi bežični prenos”), S. Elswick, ed., Proceedings ofthe 1986 Tesla Symposium, Colorado Springs, Colo.: International Tesla Society, 1986, str. 2-25-2-82. 3NT, 1916/1992, str. 138. 4 James Corum & A-Hamid Aidinejad, ”The Transient Propagation of ELF Pulses in the Earth-Ionosphere Cavity” (”Kratkotrajno širenje ELF impulsa u praznini Zemljine jonosfere”), 1986 International Tesla Symposium Proceedings, str. 3-1-3-12. 5 NT/KDž, 19. april 1907. [BKBU]. 6 NT, ”Terrestrial Night Light” (”Zemaljsko nočno svetlo”), New York Herald Tribune, 5. jun 1935, str. 38. 7 NT, 1984, str. 225. 8 NT, Colorado Springs Notes, (Dnevnik istraživanja: Kolorado Springs 1899-1900), str. 180-183; patent 649.621 u NT 1956, str. P-293. 9 NT, 16. maj 1900; patent 787.412, u NT 1956, str. P332-33. 10 NT, ”Tesla’s New Discovery” (”Teslina nova otkriča”), 1901; u NT, 1984, str. 57. 11 NT, patent 685.012 u NT, 1956. Malo je verovatno ali ipak i moguče da je razmišljao o upotrebi superprovodljivosti jer se ta osobina pojavljuje tek na dva puta nižim temperaturama. Ovaj efekat, koji naglo menja stanje magnetisanosti u razmagnetisanost, otkriven je tek 1911, deset godina kasnije (Kamerling Ons). 12 S. Seifer, rasprava, februar 1991. 13 Tom Bearden, ”Tesla’s Secret” (”Teslina tajna”), Planetary Association for Clean Energy, 3, str. 12-24. 14 NT, 1897, u NT 1956, str. P-293-94. 15 NT, 1956, str. P-293. 16 Isto, str. P-328.
Izjava zahvalnosti
Na ovoj knjizi počeo sam ozbiljno da radim kasnih sedamdesetih, i to je nesmanjenim intenzitetom trajalo do današnjeg dana 1996. Tokom svih tih godina u istraživanju su mi pomagali mnogi ljudi i brojne ustanove. Prva osoba kojoj treba da zahvalim jeste moj bivši saradnik na polju istraživanja svesti, Hauard Smukler, koji mi je 1976. dao O’Nilovu knjigu i uvrnuti tekst s naslovom Zid svetla: Nikola Tesla i svemirski brod s Venere (Wall ofLight: Nikola Tesla and the Venusian Space Ship). Nedugo zatim, 1977, napisao sam prvi članak o Tesli. Drugu veliku prepreku savladao sam 1979, nakon dvogodišnjeg proučavanja pisama na mikrofilmu koje su razmenili Tesla i Dž. Pirpont Morgan, Džordž Vestinghaus, Džordž Šerf i Robert Andervud Džonson. Njih mi je iz Kongresne biblioteke dostavila Roberta Doren iz Odeljenja za međubibliotečku razmenu Biblioteke Unverziteta na Roud Ajlendu. Kada je Roberta prebačena na drugo odeljenje, pomagala mi je Vernis (Viki) Bernet, koja je to činila s jednakim žarom narednih desetak godina. Stoga bih želeo da zahvalim i Viki na njenoj snalažljivosti i izuzetnom trudu, kao i celokupnom osoblju biblioteke na Roud Ajlendu. Doktorske studije sam upisao 1980. na Institutu Sejbruk u San Francisku. Njihov ishod bila je disertacija na 725 strana pod naslovom Nikola Tesla: Psihološka istorija zaboravljenog pronalazača (Nikola Tesla: The Psychohistory ofa Forgotten Inventor). U radu na njoj Stenli Kripner bio mi je više od men-
tora: bio je i urednik koji je ispravljao moje greške i davao primedbe tokom čitavog mog rada. Bio je to divovski posao i zato veoma cenim njegov trud. Želim da se zahvalim i ostalim članovima komisije na Sejbruku: Henriju Olkeru, Oktavu Bejkeru, Jirgenu Krameru, Debri Vajt i spoljnom recenzentu
588
ČAROBNJAK
Vilijamu Brodu iz Fondacije Majnd sajens (Mind Science Foundation) u San Antoniju u državi Teksas. Tezu sam završio 1986. Od 1987. puno radno vreme posvećivao sam pisanju kompletne biografije Nikole Tesle. Otkrio sam mnoge potpuno nove podatke koji nisu bili sadržani u mojoj doktorskoj disertaciji. U tome su mi pomogli mnogi, naročito dobri poznavaoci Teslinog života i rada. Od samog početka, Majk Markovič s Univerziteta na Long Ajlendu omogućavao mi je uvid u važan izvorni materijal i prevode; godinama sam beskrajne sate provodio razgovarajući o detaljima s Vilijamom Terbom, Teslinim srodnikom. U Beogradu mi je od izuzetnog značaja bila pomoć Aleksandra Marinčića, direktora Muzeja Nikole Tesle, a pogotovo njegovog pomoćnika, Branimira (Branka) Jovanovića. Što se tiče mojih pomagača u Americi, od srca moram zahvaliti dr Ljubu Vujoviću, Džimu i Kenu Korumu i vrhunskom poznavaocu Tesle, Lilandu Andersonu, čiji je materijal, kao i onaj iz Muzeja Nikole Tesle, bio nezaobilazan u mom radu na ovom delu. Drugi poznavaci života i rada velikog pronalazača koji su mi pomagali bili su Džon Raclaf iz prvobitne kompanije Tesla buk (Tesla Book Company), Džon Petiboun iz Hemond kasla (Hemmond Castle), Pol Bejker, Nik Basura, Tom Birden, Ralf Bergštreser, Zoran Bobić, Nensi Čito, Stiv Elsvik, Jurij Geler, Elmer Gerc, Robert Golka, Tobi Groc, Džejms Hardetski, gđa R.A. Džonson Mlađa, Džon Karanfilovski, Nikolas Kosanovič, Džon Lengdon, Dž.V. Mekginis, Senford Nojšac, Nikola Pribić, dr Andrija Puharić, Sid Romero, Lin Sevinji, Ričard Vangermerš, Dž.T. Volš, Ted Vajz, i izuzetni pronalazač iz Japana, dr Joširo Nakamac. Svojim radom znatno su mi pomogli Hjugo Gernsbek, Kenet Svizi, Ines Hant i Vaneta Drejper, Herbert Saterli, a naročito Metju Džozefson i Džon O’Nil. Od velike pomoći bile su i biblioteke univerziteta Berkli, Kornel, MIT, Braun, Jejl, arhiv Univerziteta u Pragu, biblioteke Batler i Ejveri na Univerzitetu Kolambija, Nujorška javna biblioteka i Njujorško društvo istoričara, arhiv Edisonovog Menlo parka, biblioteka Dž. Pirponta Morgana, Hemond kasl, arhiv Korporacije Vestinghaus, Izdavačka kuća Hjugo Gernsbek (Hugo Gernsback Publications), Kongresna biblioteka, Nacionalni arhiv, Institut Smitsonijan, FBI, OAP, kao i zakonom osigurano pravo pristupa državnim dokumentima. Želeo bih da zahvalim i svom bliskom prijatelju Eliotu Šriftmanu, na mudrosti, velikodušnosti i neprekidnoj podršci; pokojnom prof. Edvinu Gori na tumačenju Teslinog stvaralaštva u oblasti teorijske fizike; Rodžeru Pirsonu, bivšem dekanu Fakulteta za stručno usavršavanje u Providensu (Providence
IZJAVA ZAHVALNOSTI
589
College School of Continuing Education) i Rejmondu Lavertuu s fakulteta u Bristolu (Bristol Community College), koji mi je omogućio da radeći na ovom projektu ishranim svoju porodicu, svom mudrom agentu Džonu Vajtu, koji je više od deset godina pratio moj projekat, Alanu Vilsonu (jer je verovao u mene); Donaldu Dejvidsonu iz Izdavačke kuće Karol (Carol Publishing Group) i svom vernom i nesebičnom partneru u pisanju scenarija Tesla: IzgubIjeni čarobnjaky Timu Itonu, montažeru vizuelnih efekata kompanije Indastrijal lajt end medžik (Industrial Light and Magic of Marion County). Ovu studiju posvećujem svojim roditeljima, Telmi i Stenliju Sajferu, sestri Meri Sardin, njenom suprugu Džonu Kitliju i njihovoj deci, Devinu i Dari; bratu, Brusu Sajferu i njegovoj supruzi Džuli Dejvis; i mojoj divnoj supruzi punoj razumevanja, Lois Meri Pacijenci, koja je kraj mene bila svih dvadeset godina rada. Svoju knjigu posvećujem i Teslinim sledbenicima koji tragaju za istinom iz prošlosti i traže primenu razumne, ekološki orijentisane tehnologije u budućnosti.
O autoru *
Nekadašnji urednik časopisa MetaScience i A New Age Journal on Consciousness, dr Mark Dž. Sajfer trenutno je urednik časopisa Journal of the American Society of Professional Graphologists. Sa preko sedamdeset publikacija u periodičnim izdanjima kao što su Rhode Island Business Quarterly, Rhode Island Bar JournaZ, Hands on Electronics, Extraordinary Science, Parapsychology Review, Lawyers Weekly i Psychiatric Clinics ofNorth America, dr Sajfer je međunarodno priznati ekspert na polju grafologije i Nikole Tesle (doktorska disertacija mu je posvećena životu i radu Nikole Tesle). Njegovi članci su objavljivani u sledećim časopisima Who's Who in the World, Glamour, Cosmopolitan, The Economist, Providence Journal, Niagara Falls Review, The Miami Herald i The Washington Post Predavao je na: Ujedinjenim Nacijama,
Kings koledžu, Univerzitetu Kembridž, Oksfordskom univerzitetu, Univerzitetu u Vankuveru, Koledžu u Njujorku, Univerzitetu u Long Ajlendu, Kolorado Koledžu, Kendal Koledžu, West Point vojnoj akademiji, kao i u Bostonu, Čikagu, Kolorado Springsu, Denveru, Detroitu, Providensu, Njujorku, Santa Feu, Tusonu, Jerusalimu, Haifi, Zagrebu. Njegovi radovi uključuju Stretz Encounter (roman i scenario), Tesla: The Lost Wizard (scenario i koautorstvo), Handwriting & Brainwriting (eseji), Hail to the Chief(scenario), The Stephen Rosati Story (roman), Mad Scientist ofthe Gilded Age (kratki dokumentarni film). Pisao je takođe članke o Wilhelmu Rajhu, Gurđijevu, Dalaj Lami, Uriju Geleru, Džonu Pirpontu Morganu, Džonu Hamondu junioru, Edvinu Armstrongu, Albertu Ajnštajnu, Frenklinu Ruzveltu i Stivenu Džobsu.
OAUTORU
591
Diplomirao je na Univerzitetu Rod Ajlend, magistrirao je na Univerzitetu Čikago a doktorirao je na Saybrook Institute-u. Dr Sajfer radi kao ekspert grafolog i kao sudski veštak za oblast grafologije. Predaje psihologiju kao gostujući profesor na Rogers Williams University Bristol, Rhode Island.
Indeks
A Abafi, 12 Adamič, Luj, 477-78 Adams, Edvard Din, v, 80, 141-42, 144, 156, 159, 167, 170-71, 179-80, 198, 220-21,242, 258, 267,413 Ajfelova kula, iii, 64-65, 124, 282, 362 Ajnštajn, Albert, 108-109, 205, 407, 443, 447, 449, 451-53, 465, 472-73 Akaša, 173, 177, 250, 456 Aleksandar Prvi, 99 Aleksanderson, Ernest F. V., 419, 452, 478, 508 Ali, Dikenson, 223, 246, 312 Ana, Teslina devojka iz mladosti, 19, 257 Anderson, Liland, xii, 56, 428, 431, 507 Antoni, Vilijam, iii, 46, 49-51, 72, 76 Apton, Fransis, 38, 76 Arbus, Mjurijel, 461 Armstrong, Edvin, 401 Ašara, 504-5 Astor, Ava Viling, 187, 218, 258, 313 Astor, Džon Džejkob, x, xiii, 55, 67, 159-62,170,173,182,187, 202-203, 207, 213-14, 218-21, 227, 243, 250, 253, 255-56, 258, 266-68, 313, 350, 353, 366, 369, 375, 384, 387, 393
autor naučne fantastike, 161-62 korespondencija s Teslom, 171, 173-74, 198, 255, 266-67, 313, 353, 360 ugovor sa Teslom, 221 Atom (struktura) videti Bor, Raderford, Teslina teorija, kvantna fizika Atomska bomba, 493, 504, 513 Avatar, xi, 506
B Banister, Samjuel, 157 Barnard, Čarls, 179 Barns, Džon S., 330, 332 Baruk, Bernard, 221, 319-20 Bejn, Aleksander, 192-93 Bel, Aleksander Grejam, 22, 70, 88, 126, 157, 293,351,371,373,412, 440, 451 Belmont, Ogast, 144, 169, 221, 258, 263 Berend, Bemard A., 85-86, 250, 412-13, 462 Berg, Ernst Džulijus, 83 Bergstreser, Ralf, 494-95 Bernar, Sara, 146, 172-73, 216, 440, 474 Bilesbi, Henri, 142 Bolt, Džordž, mlađi, 421, 435
INDEKS Bolt, Džordž, stariji, 213-14, 274, 311, 341,348, 350, 362,409,414,417, 421 Bor, Nils, 109, 499 Bouvi, Dejvid, 504 Branli, Eduar, 114, 407 Braun, Alfred S., 43-44, 46, 50, 51, 55, 71, 76,144, 221, 242 Braun, Carls Judžin Lanselot, 66, 77-79, 83, 85-86, 125, 140-42 Braun, Harold P., 58-60 Bredli, Čarls, 26-7, 78 Breg, Vilijam H., 404, 407-408, 452 Brentano, Franc, 20 Brizban, Artur, 235 Broz, Josip Tito, 481-82, 499 Budisavljević, Soka, 6 Budisavljević, Toma, 6 Bulver-Liton, Edvard, 68-69, 202, 205,
211 C Cepelin fon, grof, 353-6
Č Čejni, Margaret, xii Čito, Džulijus, 242 Čito, Kolman, 242, 245 Čito, Nensi, 490
D Dafner, S. Dž., 247 Dalštrand, Hans, 427, 431 Debobula, Tajtus, 459, 463-66, 491 Deforest, Li, 190-91, 296-97, 362, 378, 384, 401-402,405,418-20, 439, 452, 461 dnevnik, 190 pomaci u bežičnoj telegrafiji, 296-97, 362 Dekart, Rene, 17, 20, 209 Depju, Čonsi, 170, 202, 258 Depre, Marsel, 26, 98 Dikson, V. L., 38
593
Djuar, ser Džejms, 89, 93-94, 243 Dodž, Meri Mejps, 130, 222, 243, 307 Dolivo-Dobrovoljski, Majkl fon, 66, 77-79, 83, 85, 140-41 Donegan, T. Dž., 484 Douti, Ralf E., 480, 492-93 Drejper, Vaneta, xii, 406, 408 Dvoržak, Antonin, 131, 153, 218
Dž Džejms, Vilijam, 20, 502 Džobs, Stiven, 500 Džonson, Agnes (Holden), 130, 133, 171,217,273,304-305,443,471 Džonson, Ketrin, xiii, 130-33, 137, 169, 172, 181-82, 216-17, 221, 246, 255, 272-73, 288, 322, 344, 440, 508 Džonson, Oven, 130, 171, 218, 273, 281, 366 Džonson, Robert Andervud, 129-38, 147, 153, 167-72, 181-82, 186-89, 198, 202, 206, 210, 215, 217-18, 221-22, 243, 246-47, 254-55, 258, 269, 272-74, 281-82, 290, 304, 307, 313,316,344,354,360,388,390-91, 393,408-409,413,421,428,430-31, 435,438, 440, 471 Džonson, Volter, 248 Džurou, Irving, 485-6
E Edison, Džon, 36 Edison, Tomas Alva, ii, iii, xiii, 22, 25, 28-41,45, 47-48, 54, 58-61, 65, 70, 72, 74, 80-82, 88, 103, 105-106, 111, 113-14, 119-20,122,125-26, 129-30, 140-43, 146, 157-58, 162, 165, 170, 175,178, 182, 184, 186, 191, 202, 208, 215-16, 235, 248, 253, 258, 260, 277, 292, 294, 297, 299, 304, 306, 314, 330, 351, 369, 371,375,378, 381,386,391, 404-409,411-14,425,429, 451,453, 460-62, 475
ČAROBNJAK
594 Edison, Tomas mlađi, 202, 204 Energija vrila, videti moć vrila
F Faradej, Majkl, 61, 94, 126, 381, 413, 499 Farmer, Moziz, 32-3 Fehner, Gustav Teodor, 16, 21 Feraris, Galileo, 26-7, 47, 51-52, 74, 80, 82, 85, 98, 127,351,413 Fesenden, Redžinald, 253-54, 297-99, 374, 384, 405,418-19 Ficdžerald, Blojs, 483-84, 486-87, 490, 492-95 Filipov, gđa, videti Džonson, Ketrin Filipov, Luka, videti Džonson, Robert Andervud Flamarion, Kamil, 162, 164 Fleming, Džon Ambroz, 89-90, 94-95, 291, 295 Flint, Čarls R., 274 Fliver, avion, 357 Foksvort, D. E., 484 Forbs, Džordž, 118, 142-43 Frank, Karl Džordž, 387, 401, 416 Frik, Henri Klej, 258, 263, 343-44, 346, 350, 440 Frojd, Sigmund, 20, 472, 474, 500
G Gajsler, Hajnrih, 75, 111-12, 115, 120 Galant, Roj, 513 Gejts, Bil, 500 Gejts, Džon V., 259, 263 Gerc, Elmer, 473-74 Gernsbak, Hjug, 35, 424-25, 429, 435, 452, 458, 461-62, 467-68, 478, 482 Gete, Johan Volfgang fon, 4, 10, 17, 21, 23, 138, 327-28, 343, 505 Gibs, Džordž, 26, 47, 271 Gibson, Čarls Dejna, 421 Gilder, Ričard Votson, 37, 130, 187-88, 222, 247, 251,360-61,471 Golar, Lisijen, 26, 47
Golar-Gibsonov sistem, 26, 47-48, 57-58, 61,83 Goldšmit, Rudolf, 402 Gorsuk, Valter, 485-87 Grej, Ilajša, 126-7, 191, 260 Grigs, Džon, 419 Gugenhajm, braća, 320, 348, 394
H Hajd, Henri, 316-17 Hajnrih, Ernest, 20, 156, 198, 269-70 Hamfri, ser Dejvi, 32 Hamon, Luj grof, 67, 216 Hamond, Džon Hejz mlađi (Džek), xiii, 368,370-71,373-75,377-82, 388, 397-98, 404-405, 418, 439-40, 452, 461 Hamond, Džon Hejz stariji, v, x, xiii, 186, 188, 320, 348, 368-73, 376, 380, 391 Hamond, Ričard, 369-70, Hant, Inez, xii, 406, 408 Hariman, Edvard H., 263 Hariman, Ned, 278-79, 283, 313-14, 317 Havemajer, H. D., 243 Helmholc, Herman Ludvig fon, 21, 38, 64-65, 72, 95, 100, 126-27 Henri, Džozef, 112 Herc, Hajnrih, iv, 64-65, 75, 87, 90, 95, 100-101,104, 110-11, 114-16, 134, 180, 192-95, 228, 295, 369, 372, 376, 383, 400, 402, 449 Hering, Karl, 76, 79, 85, 253-4, 293 Hes, Viktor, 454 Hevisajd, Oliver, 86, 89, 111 Higinson, Fransis Dž., 215, 237, 240, 249,417-18 Hirgesel, Dejvid, 88 Hitler, Adolf, 472, 475-76, 481-82 Hjuart, M., 205 Hobson, Grizelda (Hjuston Hol), 342, 445,471
595
INDEKS
Hobson, Ričmond Pirson, 215, 221-22, 272, 274, 288, 342,417,445-46, 471 Holand, Džon P., 215, 249 Hotorn, Džulijan, 230, 233, 235-36, 253, 270-72 Hotorn, Natanijel, 162, 235, 272 Hul, P. E., 493 Huver, Edgar H., xiii, 466-67, 482-84, 489, 493-94, 503
I Iljič, Vladimir Lenjin, 440-42
K Kap, Gizbert, 85-86, 141 Karadžić, Vuk, 4, 6 Karnegi, Endru, 263-64, 411, 440 Karuzo, Enriko, 440 Kejro, videti Hamon, Luj grof Kelvin, Lord (Vilijam Tomson), 72, 89, 94-95, 108, 142, 165, 243, 262, 295, 437 Kempfert, Valdemar, 378, 405 Ker, Pejdž i Kuper, 332-33, 398 Kili, Džon Ernst Vorel, 64, 66-68, 170, 173, 206, 456 Kin, Džejms, 264 Kipling, Radjard, 130, 135, 172, 188, 222, 272 Kirkegor, Soren, 176 Klark, Džordž, 482, 492 Kofin, Čarls, 81, 143, 330 Kolumbo, Kristifor, 43, 263 Korbit, Džim, 257, 444 Korn, Artur, 192, 452 Kornels, Fridrih, 483-84 Kornhauser, E., 512 Kosanović, Marica, 311 Kosanović, Sava, 8, 312, 443, 476-78, 481-84, 492-94 Kouls, Alfred, 332 Krou, V. D., 276, 288
Kruks, Vilijam, 33, 75, 87, 89, 94^96, 98-99, 101, 114, 131, 175, 218, 243, 262, 404 Kulišić, Kosta, 16, 19, Kusner, Amatija, 217, 222 Kvantna fizika, 456
L Lajvor, Hari, 39-40 Lam, Bendžamin G., 62-3, 68, 83, 105, 405 Langmjur, Irving, 405 Latrop, Džordž, 162 Laueri, Grosvenor, 33 Lenard, Filip, 175, 183, 243, 454 Lengli, Samjuel P., 329, 356, 363 Lenjin, videti Iljič Vladimir Liliental, Oto, 356 Lindberg, Čarls, 354 Lodž, Oliver, 75, 87, 89-90, 96, 114, 116, 175, 180, 194-95, 276, 361, 372, 385, 400, 404, 452 Lok, Ričard Adams, 163 Loptasta munja, 243-44 Lovenstajn, Fric, 227-28, 242, 298-99, 373-74, 378, 383-84, 391, 397-98, 402, 410, 420, 427 Lumis, Malon, 113-14 Lutajuće zemne struje, 195-96
M Mah, Ernst, ii, 16, 19-21, 110, 209-10, 456 Majsner, Bendžamin Frenklin, 374, 420 Makinli, Vilijam, 59, 286 Maksvel, Džejms Klark, 73, 100, 110, 126, 295 Man, Albion, 33 Mandić, Nikola (deda Nikole Tesle), 6 Mandić, Pajo (ujak Nikole Tesle), 7, 71,99, 137 Mandić, Petar (ujak Nikole Tesle), 7, 71,98 Manhajm, Karl, 327
596
ČAROBNJAK
Markoni, Guljelmo, iv-v, ix, xiii, 95, 115, 180-82, 186, 191-95, 197-98, 202, 204, 208, 228, 233-34, 238-39, 247-48, 261-63, 276-77, 284, 290-95, 297, 301-302,305-306,314,330, 351, 362, 371-74, 379-81, 383-85, 387,390, 393, 395-402, 407,410, 417-20,422-23,427, 429-30, 434, 440,453, 462,469-70, 495 govori u Njujorku, 384 piratizuje Teslin oscilator, 181, 193, 234, 302, 334 susret s Teslom, 248 Marks, Karl, 72 Mars, verovanje u postojanje života na njemu, 149,160-65, 225, 230, 232-36, 252, 271, 291,340, 361, 377, 429-30, 501, 503 Martin, Tomas Komerford, iii, x, xiii, 30,44-46,49,71-73,83,88, 101, 116-17, 122-23, 129-30, 133-34, 136-37,144, 146-49, 155, 158, 170, 178, 186, 199, 202, 205-209, 223, 270, 291-94,305-306,344,376,398, 410,440 i Markonijeva zabava, 306, 383 neslaganja, 187, 202, 204, 207, 270 Maševkijev, Ivan, 441 Mekaj, Klarens, 218, 220-21 Mekim, Čarls, 167, 331, 421 Mekim, MidiVajt, 104, 275 Merington, Margarita, 217-18, 222, 274, 348,413, 502 Mil, Džon Stjuart, 318 Milikan, Robert, 76, 405, 452, 454 Mils, Derijus Ogden, 170, 186, 218, 221,258,320, 369 Mjur, Džon, 130, 172, 189, 222, 393 Moć vrila, 66, 68, 201-202, 211, 225 Morgan, Dž. Pirpont mlađi, 259, 383, 389,391-94,396-97,403, 406, 416, 422-3,426, 439,446,467, 476,498 Morgan, Dž. Pirpont, v, xiii, 33-34, 44, 80-81,103, 141-44, 160,169-70,
182, 186, 203, 257-68, 273-75, 277-80, 282-90, 295-97, 302-304, 307-308, 311-12, 314-31,333-40, 342-44,346,348-50, 369, 375-76, 387-88,390,393,412,495, 501 i Gugenhajm, 318, 348, 394 i panika 1901. godine, 278 U.S. Stil, 263-64, 273, 279, 343 Morgan, En Trejsi, 258, 274, 320, 482 ženski pokret, 435, 444 Morze, Samjuel F. B., ix, 22, 92, 113-14, 180, 191, 197, 234, 275, 277, 290, 296-97, 303, 334, 362 Mur, D. Mekfarlan, 154, 293, 296, 452 Muzej Nikole Tesle, i-ii, iv, 226, 319 N Nezbit, Ivlin, 271, 285, 331, 345 Niče, Fridrih, 250 Njutn, Isak, 21, 163, 210, 236, 413
O O’Nil, Džon (Džek), i, v, xii, xiv, 31-32, 156,184, 273-74,319,352,368,407, 411-12,431,443,446,455,472,474, 477,486,494-95 Odbor za svetionike, 236, 238, 249, 395, 400, 407-408, 417,420
P Paderevski, Ignjacije, 130, 167, 186-87, 198 Palmer, Edvard, 487 Pejdž, Parker V., 46, 193, 298-99, 398 Pejn, Oliver, 330-33 Pek, Čarls F., 43-44, 46, 50-51, 55, 221 Peri, komandant T., 237-40 Pešl, profesor, 16-7, 23, 210 Petrović, Đorđe, Karađorđe, 4 Pikering, Vilijam, 160-61, 165, 361, 429, 434 Prajs, Čarls, 223 Prat, Dejvid, 493
597
INDEKS
Pris, ser Vilijam, 88-90, 92, 113-14, 127,180-81,194-95, 276, 291 Pronalasci (Teslini) elektronske radio cevi, 226, 243 fluorescentne i neonske lampe, xi, 90,93,104,120,145-47,154, 207, 209, 216, 218, 221, 256, 266,308, 324, 333 indukcioni motor, iii-iv, xi, 40, 44, 55-56, 61-63, 77, 85,159,186, 192, 288, 293, 351,364,366,412 upravljanje vremenskim prilikama, 96, 101,149,496 uređaji za hlađenje, 145, 220 veštačka inteligencija, 145, 250, 502 višefazni sistem naizmenične struje, 27, 56-58, 61-63, 66, 74, 76, 78, 82-84, 86, 106,116,125,135,153, 156, 158, 183, 186, 206, 210, 220, 250, 288, 293, 351, 376, 390, 441, 463,470 Puharić, Andrija (Henri), 319, 381, 494-96 Pupin, Mihajlo, iv, xiii, 72-76, 78-80, 84-85,138, 151-53, 175-76,186, 248-49, 253, 277, 292-93, 295, 330, 383, 398,400-402,405,411,453, 469-71 sprijateljuje se s Markonijem, 248 telefonski patent, 151-53 Puškaš, Ferenc, 22, 25, 28-29, 464 Puškaš, Tivadar, 22, 25, 29, 464
R Racklaf, Džon, xii Raderford, Ernest, 109, 404 Radosavljević, Pavle Rado, 461, 475 Rajan, Tomas Forčun, 315, 317, 343, 346, 349, 359 i Dž. P. Morgan, 314, 316-18, 320, 325, 333 pregovori sa Teslom, 314-16 Rajt, Orvil, ix, 329, 356, 371, 451 Rajt, Vilbur, ix, 329, 356, 371, 451
Rankin, Vilijam Birč, 144, 159, 179-80, 221, 242, 258, 302, 326, 346 Rend, Ajn, 503-504 Rendgen, Vilhelm, 175-77, 184, 187, 243,440 Robinson, Korin (gospođa Daglasa Robinsona), 222, 253, 256, 258-59 Rokfeler, Džon D., 263,313,315,330-31, 348-49 Ros, Harvi, 493 Ruzvelt, Frenklin Delano, 395, 400, 404,417,419-20,422,439, 476, 482-83,489 Ruzvelt, Teodor D., 130, 172, 203, 276, 281,287,318, 350, 396,411,421, 471 susret sa Teslom, 258 S Samof, Dejvid, 380-81, 384, 401-402, 422, 478, 498 Saterli, Herbert, 170, 257, 259, 317, 381,388 Segan, Karl, 163 Simor, Džon S., 248, 400-401 rasprava sa Pupinom, 152-53 Sigeti, Antal, 22-23, 25, 29, 31, 44, 70 Skeret, Doroti, 461 Skot, Čarls S„ 56-57, 62-63, 68, 83, 105, 140, 366, 386, 405, 413, 453, 462 Slebi, Adolf, 243, 262 Sojer, Vilijam, 33-34, 37, 74 Spenser, Herbert, 17, 21, 146, 148, 210-11,374 Speri, Elmer, 76, 405 Spreig, Frenk, 293, 384, 394, 405 Stajnmec, Čarls Proteus, 78-80, 82-84, 86,143, 253, 293, 383,413,441-42, 451,499, 507 Stalo, Edmund K„ 348, 385 Stanford, Vajt, xiii, 37, 103-104, 130, 135, 167-68,170-72,180, 187, 202, 243, 253, 256-58, 271-72, 275, 279,
ČAROBNJAK
598
286, 301,320, 326, 330-31,345, 348, 369, 464 Stenli, Vilijam, 26, 27, 47-48, 51-52, 56-57, 66, 76, 82,155, 293,394, 463 Stenton, Dizajer (gđa Gilberta Meklurga), 223, 225, Stetson, Frensis Lind, 142, 144, 182-86, 261 Stilvel, Luis B., 51, 57, 62, 83, 140, 142, 253, 394,413 Stokbridž, Frenk Parker, 363 Stokovski, Leopold, 381 Svejzi, Kenet, 443, 452, 469, 482, 484, 492
Š Šalenberger, Oliver, 51-52, 56-58, 62-63, 74, 106, 140, 413 Šerf, Džordž, 169, 197, 199, 222, 226-27, 229, 233-34, 241-43, 248-49, 281, 298-301,307,310,313,330, 333, 341-43,345,347, 350, 361, 365-66, 384, 389, 404,409-10,421-22, 426-28,460, 462 Šif, Džejkob, 221, 258, 263, 279-80, 317,342-43,346,348,377,440 Šip, Džordž, 88 Šmit, Albert, 56, 62-63, 68, 83, 105, 157 Štumpf, Karl, 20-21, 209 Šut, Herbert, 493 Švab, Čarls, 263-64, 464-65 Švarc, gospođa, 307, 365 T Teleautomat, v, 201, 203, 209, 211, 214, 219, 224, 249-51, 332, 339,368-69, 372-73,376,378, 380, 385,429 Terbo, Nikolas Džon, videti Trbojević Nikola Tesla, Angelina (udata Trbojević, sestra Nikole Tesle), vii, 7, 70, 98, 199, 311
Tesla, Dane, 7, 10-11 Tesla, Đuka (devojački Mandić, majka Nikole Tesle), iv, 5-11,18, 70, 98-99, 216, 429, 501-502 Tesla, Josip (stric Nikole Tesle), 13 Tesla, Marica (udata Kosanović, sestra Nikole Tesle), 8, 70, 98-99, 137, 199,311 Tesla, Milka (udata Glumičić, sestra Nikole Tesle), 7, 70, 98,311 Tesla, Milutin (otac Nikole Tesle), ii, 6-7,9-11, 14, 16-17, 19 Tesla, Nikola (deda Nikole Tesle), ii, 5,
6 Tesla, Nikola autobiografija, ii, xii, xiv, 10, 35, 57, 112, 277,426,429, 435 Dnevnik istraživanja, v, 226, 229, 244, 300, 330, 494 eksperiment sa metalnim jajetom, iii, 43-44, 128 laboratorija u Grand ulici, iii, 64 laboratorija u Južnoj petoj aveniji, iii, 70,104, 298,476 laboratorija u Kolorado Springsu, v, xii, xiv, 174, 223-27, 232-34, 237-38, 245-47, 252, 256, 258-59, 298, 300, 326, 336,339,376, 395, 407, 429, 432,494,499, 507 laboratorija u ulici Hjuston, 166,190, 195, 197, 199, 222, 226, 269-70, 298, 398-99 laboratorija u ulici Liberti, 44, 46, 50 nervni slom, 23, 346 Orden svetog Save prvog stepena, 99 patenti, 41-42, 50, 52, 54-57, 74, 79, 82-83, 85-88, 98, 135 rođenje, ii, 1, 3-4, 6, 8, 236, 503 smrt, i, vi, viii, xiv, 381, 467, 477-78, 480, 483, 485-86, 492-93 Teslina teorija, 114, 147, 397, 456 veza sa vanzemaljcima, 230, 232, 236, 430,454, 501
INDEKS
Tito, videti Broz Josip To, Hari, 331, 345 Tompson, Silvejnus P., 26, 89, 127, 292 Tomson, Dž. Dž., 88-91, 96, 114, 404 Tomson, Elihju, 27, 37-38, 40, 42, 48, 50,66, 70, 72, 74-76, 78-84,86,107, 126-127,143,152,155-56,165,184, 186, 208, 286, 293-94,405,410,412, 429, 434 Tramp, Džon O., 487-90, 492-94 Trbojević, Nikola Jovo, vii, ix, 312, 411,449-50, 478,484,486 Tven, Mark, 12, 37, 130, 169, 172, 188, 205, 216, 218, 249, 272, 361, 370, 476 fotografisan u laboratoriji, 135, 147-48 susret s Teslom, 135-36 U Ulman, Luis, 226, 243
V Vajt, Stanford, 37, 104, 124, 130, 135, 167,180, 271-72, 275, 278-79, 281, 320, 331,345, 348,369,464 atentat, 345-46 i Tesla, xiii, 167-69, 171, 187, 202, 243, 253, 256, 258, 260,272, 274-76, 281-82, 285-87, 301, 326, 330-31, 346 Svetska izložba u Cikagu, 167 zabava s "devojkom u torti”, 168 Veb, Dž. Bivor, 170-71 Vecler, Džozef, 45, 75, 88, 112, 116, 293 Vern, Žil, 163
599
Vestinghaus, Džordž, iii, v, xiii, 26,37-38, 40,47-48, 50-53, 56-63, 68, 72, 74, 78-86, 88, 99, 105-106,125-26, 140-44, 155, 158-59, 179-80, 184, 186, 198, 203, 220, 223, 250, 265, 268, 288, 293, 297, 309-10, 386, 393-94, 412,414, 429, 431,462-63, 501 iskorištavanje energije Nijagarinih vodopada, 73, 167 kupovina Teslinih patenata, 53-55, 135 Vilard, Henri, 33, 39, 80-82, 141, 278 Vilber, Kurtis, 380 Viler, Džordž, 169, 316, 318 Virek, Džordž Silvester, xiii, 361, 396, 403,469, 471-76 Vivekananda, Svami, 170, 172-73, 250, 270, 274 Vorden, Džejms, 274, 309, 330, 341, 347, 352 Vordenklif, v, x, 273-76, 281-82, 291, 298, 300-303, 306,310,312-13, 318, 326, 330, 333-34, 338, 340-41, 345-46, 348, 361,365, 368, 375, 377,388, 390,397, 409-10, 413-15, 417-18, 424-25, 429, 435, 447, 464-66, 499-500, 508,513 VTOL letelica, 353, 355-56, 432 Vudro, Vilson, 390, 395, 421, 439-40 Z Zenek, Džonatan, 387 Zmaj, JovanJovanović, 100,126,132-33, 137 Zorić, Milica (rođaka Nikole Tesle), 14
s Novi Sad, Futoški put 67 Tel: 021/4891-643,4891-645, Fax: 021/4891-646 Beograd, Žorža Klemansoa 19 Tel: 011/20-27-500, Fax: 011/20-27-502 e-mail:
[email protected]
www.stylos-art.com Umetnost dobre knjige Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržava autor i izdavač po odredbama Zakona o autorskim pravima.
www.skripta.info
"Čarobnjak je izuzetno napisana biografija jednog izuzetnog čoveka. Danas se izraz "ispred svog vremena" upotrebljava previše često i sa suviše neodređenim značenjem, ali kad se radi o pronalazaču kakavje bio NikolaTesla, on je nedovoljan daopiše njegovu genijalnost. MarkSajfer svojom knjigom pomaže da shvatimo ne samo Teslu kao čoveka, več i vreme u kom je živeo." Nelson de Mil, Novelist "...Sajferova knjiga predstavlja do danas najpotpuniji prikaz Tesle kao preduzimača, eksperimentalnog fizičara i pronalazača." ' & e Weekly
,, , Publishers
"Ovo je fascinantna priča o jednom od najplodonosnijih nezavisnih revolucionarnih pronalazača svih vremena...Njen autor nam na uvid stavlja mnogo novih podataka... i knjigu zasniva na velikom broju arhivskih i primarnih izvora.... U srži slojevite knjige Marka Sajfera leži ozbiljno naučno delo." Scientific American
www.skripta.info
ISBN 978-86-7473-541-1
www.stylos-art.com
